• Akcija 1
  • Projekti 1
  • quote 30
  • А 190
  • а 671
  • Авај 1
  • авлије 1
  • авлији 1
  • авлију 4
  • ад 1
  • ада 1
  • Адам 4
  • Адама 2
  • Адвокат 1
  • адвокат 3
  • адвоката 4
  • адвокате 1
  • адвокату 1
  • Ади 1
  • ади 3
  • адиђарима 1
  • администратор 3
  • администратора 1
  • азијатских 1
  • Азији 2
  • Аја 1
  • аја 2
  • Ајај 1
  • ајак 1
  • Ајак 1
  • ако 148
  • Ако 59
  • акта 1
  • ал 3
  • ала 1
  • Ала 1
  • алата 1
  • Албунов 1
  • Али 109
  • али 372
  • алоја 1
  • ама 3
  • Ама 6
  • амбарове 2
  • амбару 1
  • амвон 2
  • амвона 5
  • амо 2
  • амова 1
  • анархизам 2
  • Анархизам 2
  • Анархист 1
  • ангела 1
  • анђела 5
  • анђели 1
  • Анђели 1
  • анђелска 1
  • анђелске 1
  • Анђелу 1
  • анђео 4
  • анђеоских 1
  • анђеоско 1
  • Анка 2
  • апелате 1
  • апелира 3
  • апелирај 1
  • апи 3
  • Апостол 13
  • апостол 16
  • апостола 14
  • апостоле 2
  • апостоли 7
  • апостолима 2
  • апостоловање 1
  • апостолом 1
  • апостолским 1
  • апостолско 1
  • апотекару 1
  • апотеку 1
  • ар 4
  • аренду 1
  • артије 1
  • архангела 1
  • арханђела 1
  • Аршинову 1
  • Африци 1
  • Ах 2
  • Аха 2
  • ашикују 1
  • ашове 1
  • баба 21
  • Баба 7
  • бабама 1
  • бабе 10
  • Бабо 2
  • бабо 7
  • баве 2
  • бавили 1
  • бавим 2
  • бавио 2
  • бавиш 1
  • бадава 16
  • Бадава 7
  • бадњак 2
  • бадњака 1
  • Бадњи 1
  • Бајаги 2
  • бајаги 5
  • бајиру 1
  • бајно 1
  • бајном 1
  • бал 1
  • балконом 1
  • балови 1
  • банак 2
  • Банат 1
  • Банату 1
  • банка 1
  • банкама 1
  • банку 1
  • бануо 1
  • банчења 1
  • банчење 1
  • банчио 1
  • Бар 3
  • бар 46
  • барабар 1
  • бари 1
  • барјаци 1
  • баруштинама 1
  • бата 1
  • батина 1
  • батине 2
  • батином 5
  • баца 1
  • бацају 3
  • бацате 1
  • баци 7
  • бацили 1
  • бацим 2
  • бацио 4
  • Баците 1
  • баците 2
  • бациш 3
  • бачено 1
  • Бачкој 2
  • Бачку 1
  • баш 107
  • Баш 14
  • баште 2
  • башти 2
  • баштом 1
  • башту 1
  • бега 3
  • бегању 1
  • бегати 4
  • бегаш 1
  • бегу 1
  • Беда 1
  • бедан 1
  • беде 4
  • беди 1
  • бедна 2
  • бедни 1
  • бедом 1
  • бедра 1
  • бедрима 1
  • беду 4
  • беж 2
  • бежи 1
  • Бежите 1
  • бежиш 2
  • Без 6
  • без 72
  • безазлено 1
  • Безазленост 1
  • безазленост 2
  • безазлености 1
  • безакоња 1
  • Безбожници 1
  • безбожничког 1
  • безбожно 1
  • безбожност 3
  • безбоштву 1
  • безводност 1
  • бездушници 1
  • безобзирно 1
  • безобзирце 1
  • безобразно 1
  • бела 3
  • Беле 1
  • бележник 4
  • бележнички 1
  • белењу 1
  • бели 3
  • белила 1
  • белило 1
  • бело 2
  • белу 1
  • бенгалском 1
  • бео 4
  • берза 1
  • бермет 2
  • беса 1
  • бесан 1
  • бесвесно 1
  • беседу 1
  • бесконачност 1
  • бесконачности 1
  • бескорисна 1
  • бесмислица 1
  • беснио 1
  • бесплатно 1
  • беспослене 2
  • бесрамни 1
  • бесу 1
  • беху 18
  • бечки 1
  • Бечу 2
  • беше 69
  • Би 1
  • би 286
  • библији 2
  • Бива 1
  • бива 5
  • бивају 1
  • бивала 1
  • бивале 2
  • Бивало 2
  • бивало 4
  • бивао 4
  • биваше 1
  • бијаху 1
  • Бије 1
  • бије 10
  • бијем 2
  • бијеш 2
  • бију 4
  • бик 2
  • Била 12
  • била 71
  • биле 10
  • били 24
  • било 158
  • Било 17
  • биља 1
  • биљка 1
  • био 137
  • Био 22
  • бирати 1
  • бирташ 1
  • бирташем 1
  • бисера 2
  • бисером 1
  • бистар 1
  • бистра 1
  • бистру 1
  • бити 110
  • Бити 2
  • битци 1
  • Биће 2
  • биће 9
  • бих 54
  • бич 3
  • бичем 2
  • благ 1
  • блага 2
  • благајник 3
  • благајница 2
  • благајнице 3
  • благајницом 1
  • благајницу 4
  • благо 2
  • Благо 5
  • благом 1
  • благосиљајте 1
  • благосиљаше 1
  • благослов 2
  • благослова 1
  • благостање 1
  • блаже 1
  • блаженства 1
  • блаженство 1
  • блата 1
  • блатом 2
  • блед 2
  • бледа 4
  • бледи 1
  • блеји 1
  • блеском 1
  • ближе 8
  • ближи 1
  • Ближило 1
  • ближњега 2
  • ближњему 1
  • близак 1
  • близине 1
  • близини 1
  • Близу 1
  • близу 10
  • блиску 1
  • блиста 1
  • блистаху 1
  • блуда 2
  • блудиле 1
  • блудник 1
  • блудника 1
  • блудница 1
  • Блуднице 1
  • бљешти 1
  • Бог 106
  • Бога 33
  • богаљаста 1
  • богат 1
  • богата 1
  • богати 1
  • богатите 1
  • богато 1
  • богатог 1
  • богату 1
  • богатуни 1
  • богме 21
  • Бого 1
  • богобојажљиви 1
  • Богова 1
  • Богове 1
  • Богови 1
  • Богом 10
  • богомољу 1
  • Богослов 1
  • богослова 3
  • богослови 1
  • богословију 1
  • богословских 1
  • богослужење 2
  • богослужењем 1
  • богоугодно 1
  • Богу 36
  • Боже 27
  • Божић 7
  • Божића 3
  • божићне 1
  • божићни 1
  • Божићу 1
  • божја 8
  • божје 14
  • Божје 2
  • божјег 1
  • божјем 1
  • божји 5
  • божјој 1
  • божју 8
  • бој 7
  • боја 4
  • бојажљиво 1
  • бојала 2
  • бојали 1
  • бојао 3
  • бојати 1
  • боје 4
  • бојем 1
  • боји 1
  • Бојим 1
  • бојим 4
  • бојимо 1
  • бојте 1
  • боју 1
  • бокала 1
  • бол 9
  • бола 5
  • болело 2
  • Болесна 1
  • болесна 2
  • болесне 2
  • болесни 2
  • Болесник 1
  • болесника 3
  • болеснице 1
  • Болесници 1
  • болесницима 1
  • Болесно 1
  • болесно 2
  • болесног 1
  • болесној 1
  • болесном 1
  • болесноме 1
  • болесну 5
  • Болест 2
  • болест 9
  • болестан 16
  • Болестан 3
  • болести 5
  • болешљив 1
  • Боли 1
  • боли 9
  • болни 1
  • болницу 1
  • болно 1
  • Боловала 1
  • боља 2
  • Боље 2
  • боље 56
  • Бољи 1
  • бољи 4
  • бољима 1
  • бољих 2
  • бољу 1
  • боно 1
  • Борба 2
  • борба 4
  • борбе 1
  • борби 4
  • борбу 4
  • боре 1
  • бори 4
  • Боривој 7
  • Боривоја 61
  • Боривоје 249
  • Боривојев 3
  • Боривојева 4
  • Боривојевац 2
  • Боривојеве 2
  • Боривојевим 1
  • Боривојевих 1
  • Боривојево 4
  • Боривојевој 2
  • Боривојеву 4
  • Боривојевца 6
  • Боривојевцу 3
  • Боривојем 11
  • Боривоју 45
  • боримо 1
  • борио 2
  • борите 1
  • борити 2
  • босе 1
  • Босиљка 1
  • Босиљке 1
  • Босне 1
  • Босни 1
  • боца 2
  • боцом 1
  • брав 2
  • брава 3
  • браве 1
  • браду 1
  • брајко 2
  • брак 1
  • браку 2
  • Брала 1
  • брале 1
  • бране 1
  • Брани 2
  • брани 7
  • бранила 2
  • бранилац 11
  • Бранилац 2
  • бранили 4
  • браним 2
  • бранимо 1
  • бранио 3
  • браниоца 2
  • браниоцу 1
  • браните 1
  • бранити 7
  • браниш 1
  • браном 2
  • брао 1
  • Брат 13
  • брат 49
  • брата 13
  • брате 19
  • Брате 6
  • братимства 1
  • братимством 1
  • братко 2
  • братовљевој 1
  • братом 3
  • братски 6
  • братство 1
  • братству 2
  • Брату 1
  • брату 9
  • браћа 21
  • Браћа 4
  • браће 6
  • браћи 4
  • браћо 15
  • Браћо 4
  • браћом 2
  • браћу 4
  • браца 1
  • брацом 1
  • брда 1
  • брдо 1
  • Брдо 1
  • брега 1
  • бреме 1
  • бречи 1
  • брже 1
  • Брже 1
  • брз 2
  • брза 1
  • брзим 2
  • Брзо 1
  • брзо 18
  • брига 9
  • бриге 3
  • бригу 4
  • брижна 1
  • брижно 1
  • брију 1
  • брине 1
  • бринемо 1
  • бринете 3
  • бринеш 3
  • брини 1
  • брините 3
  • бринуо 2
  • бринути 2
  • бринуће 1
  • бритвом 2
  • брише 1
  • број 5
  • бројати 1
  • броји 1
  • броју 3
  • брује 1
  • Бруји 1
  • брука 1
  • буба 1
  • Буба 1
  • бубе 1
  • Бугер 1
  • бугер 2
  • бугере 1
  • Бугере 1
  • бугери 1
  • Бугери 3
  • Бугерима 1
  • бугерска 1
  • будала 1
  • будан 2
  • Буде 1
  • буде 50
  • будем 5
  • будемо 2
  • будете 1
  • будеш 5
  • буди 2
  • будимо 1
  • будио 1
  • будите 3
  • буду 7
  • будуће 1
  • будући 3
  • будућност 2
  • бујност 1
  • букнула 1
  • буктила 1
  • бунар 1
  • бунару 3
  • бунити 1
  • бунџију 1
  • буњишту 1
  • бура 4
  • бурад 1
  • буџом 1
  • бушио 1
  • В 3
  • вавилонски 1
  • ваде 1
  • вадимо 2
  • важна 1
  • важни 1
  • важнију 1
  • Важно 1
  • важно 4
  • важној 2
  • важност 1
  • важну 1
  • вазда 2
  • ваздан 1
  • ваздух 2
  • ваздуху 1
  • Ваја 2
  • вајат 1
  • вајатима 1
  • вајда 1
  • вајде 1
  • вајка 1
  • вајкада 1
  • Вајун 2
  • Вајуну 1
  • валове 1
  • валовим 1
  • валових 1
  • валцере 1
  • ваља 11
  • ваљају 1
  • ваљала 1
  • ваљало 1
  • ваљам 1
  • ваљамо 1
  • Ваљан 1
  • ваљан 4
  • ваљана 3
  • ваљани 3
  • ваљаније 1
  • ваљаних 2
  • Ваљану 1
  • ваљда 17
  • Ваљда 3
  • вам 70
  • вама 13
  • вами 13
  • вампира 1
  • Ван 1
  • ван 5
  • вапије 1
  • вапиле 1
  • вара 1
  • варам 2
  • варамо 2
  • варао 1
  • варате 1
  • варати 1
  • вараше 1
  • Варвара 34
  • Варвари 1
  • Варварин 1
  • Варварине 1
  • Варварино 1
  • Варварином 1
  • Варваром 3
  • Варвару 12
  • варењу 1
  • варјачом 1
  • варнице 1
  • варош 9
  • варошани 2
  • вароши 14
  • варошима 1
  • варошким 1
  • варошког 1
  • вас 72
  • Василија 2
  • Василије 3
  • васкрсењем 1
  • васпитали 1
  • васпитање 1
  • васпитао 1
  • ватра 8
  • ватре 4
  • ватрен 2
  • ватрена 1
  • ватрено 1
  • ватреног 1
  • ватри 2
  • ватром 2
  • ватру 6
  • ватруштину 1
  • вацкој 1
  • Ваш 1
  • ваш 8
  • ваша 5
  • вашар 3
  • вашарима 2
  • вашару 1
  • ваше 2
  • вашем 5
  • ваши 3
  • вашим 9
  • вашима 1
  • вашка 4
  • вашке 1
  • вашку 2
  • вашој 5
  • вашу 2
  • веди 1
  • ведро 1
  • Ведро 1
  • вежи 1
  • вежу 1
  • Вез 1
  • Везали 1
  • везан 3
  • везивали 1
  • Везивали 1
  • везу 1
  • веје 2
  • век 1
  • века 6
  • вековати 1
  • векове 1
  • векслу 1
  • веку 2
  • веле 12
  • вели 130
  • Вели 2
  • велик 1
  • Велика 1
  • велика 12
  • велике 2
  • велики 17
  • Велики 5
  • великим 2
  • великих 1
  • Велико 1
  • велико 12
  • Великог 1
  • великог 2
  • великодостојнике 1
  • Великој 2
  • великој 4
  • великом 4
  • велику 4
  • велим 6
  • велите 1
  • велича 1
  • велиш 2
  • Веља 1
  • венац 1
  • Венац 1
  • вене 2
  • венуло 1
  • венуо 1
  • венути 1
  • венца 2
  • венчана 1
  • венчане 1
  • венчања 1
  • венчање 2
  • венчао 1
  • веома 4
  • вера 22
  • веран 3
  • вере 13
  • вери 11
  • верна 2
  • верне 7
  • верни 13
  • Верни 2
  • вернима 4
  • верних 1
  • веровање 1
  • веровао 1
  • веровати 2
  • вероисповест 3
  • вероисповести 4
  • вероисповестима 2
  • вером 1
  • верска 1
  • веру 14
  • верује 5
  • Верујем 1
  • верујем 3
  • верујемо 1
  • верујеш 1
  • верујте 1
  • верују 2
  • весела 1
  • веселији 1
  • весело 4
  • веселост 2
  • весеље 6
  • весељу 2
  • весео 6
  • вест 6
  • Ветар 1
  • ветар 10
  • ветра 1
  • ветре 2
  • ветропирства 1
  • Већ 11
  • већ 175
  • веће 2
  • већем 1
  • већи 3
  • већим 2
  • Већина 1
  • већина 4
  • већине 1
  • већином 7
  • већма 26
  • већој 2
  • већу 2
  • Вече 2
  • вече 24
  • вечера 14
  • вечерас 1
  • вечере 1
  • вечери 9
  • вечерња 3
  • вечерње 1
  • вечерњим 1
  • вечерњој 1
  • вечером 3
  • вечеру 2
  • вечна 1
  • вечне 1
  • вечни 4
  • вечним 2
  • вечно 1
  • вешају 1
  • вешт 3
  • вешта 1
  • веште 1
  • вештије 1
  • вештица 1
  • вештици 1
  • вешто 1
  • ви 102
  • Ви 28
  • вигов 2
  • вигове 2
  • вид 1
  • Виде 1
  • виде 34
  • видевши 1
  • Видела 1
  • видела 17
  • виделе 2
  • видели 1
  • видело 6
  • Видео 1
  • видео 25
  • видесте 1
  • видети 14
  • видеће 1
  • видећемо 2
  • видећете 1
  • Видећете 1
  • видећеш 2
  • видех 2
  • видеше 2
  • Види 16
  • види 53
  • видику 2
  • видим 14
  • Видим 8
  • видимо 8
  • видите 3
  • Видите 3
  • видиш 18
  • Видиш 2
  • видније 1
  • видно 1
  • видну 1
  • видом 1
  • виду 1
  • виђа 2
  • виђала 1
  • виђали 1
  • виђао 2
  • виђаше 1
  • виђења 1
  • вијају 2
  • вијам 1
  • вијао 2
  • вијати 2
  • викнем 1
  • викну 1
  • вила 2
  • вилан 1
  • виле 3
  • вина 14
  • вино 7
  • виноград 1
  • вином 3
  • вину 1
  • вире 1
  • вири 2
  • висаше 1
  • виси 1
  • висило 1
  • висином 2
  • висио 2
  • висок 1
  • Висок 1
  • висока 1
  • Висока 1
  • високе 1
  • високо 3
  • Витанију 1
  • вихор 4
  • Виче 1
  • виче 8
  • вичете 1
  • вични 1
  • вичу 1
  • Вичу 1
  • виш 1
  • Више 1
  • више 139
  • виши 2
  • вишњих 1
  • Влада 13
  • влада 2
  • владамо 1
  • владара 1
  • владати 1
  • Владе 1
  • Владета 1
  • Влади 3
  • владика 7
  • владике 1
  • Владом 1
  • власт 5
  • власти 6
  • во 2
  • Вогу 2
  • вода 5
  • Воде 1
  • воде 19
  • воденице 1
  • води 18
  • водилица 1
  • водим 1
  • водио 2
  • Водиће 1
  • водом 1
  • воду 8
  • вође 2
  • Воже 2
  • возио 1
  • Возио 1
  • војвода 1
  • Војинов 1
  • војка 1
  • војник 1
  • војника 1
  • војнике 1
  • војници 1
  • војну 1
  • војска 2
  • војске 1
  • војску 2
  • војсци 1
  • војујете 2
  • вола 2
  • воле 2
  • волела 7
  • Волели 1
  • волели 3
  • Волео 3
  • волео 9
  • волети 1
  • Воли 1
  • воли 12
  • Волијем 2
  • волим 1
  • волова 2
  • воља 14
  • воље 9
  • вољи 5
  • вољом 2
  • вољу 5
  • воскари 1
  • воску 1
  • воће 2
  • воћка 1
  • воћку 1
  • врабац 1
  • враг 1
  • врага 1
  • враголанкама 1
  • враголасто 2
  • враголастог 1
  • враголија 1
  • враголију 1
  • врагу 2
  • вражја 1
  • врана 1
  • Вранковић 1
  • врапца 1
  • Врат 1
  • врат 5
  • врата 36
  • врати 13
  • вратим 1
  • вратима 4
  • Вратио 1
  • вратио 10
  • вратити 4
  • Вратиће 1
  • вратићу 1
  • вратнице 2
  • врату 1
  • Врату 1
  • Враћа 1
  • враћа 2
  • враћам 1
  • враћао 1
  • враћати 1
  • враћаше 3
  • врашке 2
  • вре 1
  • вреве 1
  • вредан 8
  • вреде 1
  • Вреди 1
  • вреди 10
  • вредити 1
  • вредна 3
  • Вредно 2
  • вредно 4
  • вредности 1
  • вредноћа 1
  • вредноће 1
  • вређали 1
  • врела 1
  • вреле 3
  • време 103
  • Време 7
  • времена 15
  • временом 1
  • времену 1
  • врење 1
  • врео 3
  • врећа 2
  • вреће 2
  • врећу 1
  • врзе 1
  • ври 1
  • вриле 1
  • вриске 1
  • вриску 1
  • вриштали 1
  • вриште 1
  • Вришти 1
  • вришти 2
  • врлина 2
  • Врло 12
  • врло 81
  • врпољи 1
  • врсних 1
  • врсте 3
  • врсти 1
  • врсту 1
  • врт 4
  • врта 2
  • вртарства 1
  • вртарством 2
  • врти 1
  • вртила 1
  • вртиле 1
  • вртили 1
  • вртио 4
  • врту 5
  • врућ 3
  • врућица 1
  • врућом 1
  • Врх 1
  • врх 2
  • врхом 1
  • врху 1
  • врши 1
  • вук 2
  • вука 2
  • вукао 2
  • вукла 2
  • вукло 3
  • вукодлака 1
  • вуку 3
  • вуном 1
  • вуци 5
  • вуцима 1
  • вуче 6
  • вучеш 1
  • г 2
  • га 475
  • Гавран 5
  • Гаврана 1
  • Гавране 1
  • гаврановом 1
  • Гаврану 1
  • гадите 1
  • гадних 1
  • гадно 2
  • газда 1
  • Газда 1
  • гази 3
  • газимо 1
  • газите 1
  • Гаја 6
  • гајдама 2
  • Гајдаш 1
  • гајдаш 3
  • гајдаша 1
  • гајдашем 1
  • гајдашу 1
  • гајде 2
  • гаји 1
  • Гајина 1
  • Гајом 2
  • Гају 2
  • Галаћанима 1
  • галилејској 1
  • гарила 1
  • гаров 1
  • гвожђе 4
  • гвожђушином 1
  • гвоздене 1
  • гвозденом 1
  • где 121
  • Где 16
  • гдегде 2
  • гдегод 3
  • гђа 1
  • Гецина 1
  • Гига 14
  • Гиги 3
  • Гигина 1
  • Гигине 1
  • Гигином 1
  • Гигу 4
  • гиздања 1
  • гимназију 1
  • гл 1
  • Глава 1
  • глава 33
  • главама 1
  • главе 16
  • глави 14
  • главна 1
  • главни 5
  • главним 1
  • Главно 1
  • главно 4
  • главну 1
  • главом 22
  • Главу 2
  • главу 65
  • гладан 1
  • глади 1
  • гладне 1
  • гладни 1
  • гладнога 1
  • Глас 2
  • глас 42
  • гласају 3
  • гласан 1
  • гласања 1
  • Гласао 1
  • гласао 2
  • Гласаће 1
  • гласи 4
  • гласила 1
  • гласило 2
  • гласио 1
  • гласно 5
  • гласове 1
  • гласом 19
  • глатко 2
  • гле 10
  • Гле 7
  • Гледа 1
  • гледа 22
  • гледај 2
  • Гледај 2
  • гледајте 3
  • гледају 2
  • гледајући 1
  • гледала 11
  • гледале 1
  • гледали 3
  • Гледам 1
  • гледам 4
  • гледамо 1
  • гледао 12
  • гледате 2
  • гледати 6
  • Гледаћу 1
  • гледаш 1
  • гледаше 2
  • гледим 1
  • глиба 1
  • глобе 1
  • глуп 1
  • глупим 1
  • глупост 3
  • глупости 1
  • гнезда 1
  • гнездо 2
  • гнусно 1
  • гњече 1
  • гњечи 1
  • гњечиш 1
  • говеда 1
  • говор 14
  • Говор 2
  • говора 1
  • говораху 1
  • говоре 7
  • говорећи 1
  • Говори 4
  • говори 47
  • Говорила 1
  • говорила 10
  • Говорили 1
  • говорили 12
  • говорило 3
  • говорим 9
  • Говоримо 1
  • говоримо 2
  • Говорио 4
  • говорио 50
  • говорите 1
  • говорити 7
  • говориш 2
  • говорише 1
  • говорника 1
  • Говорнички 1
  • говору 1
  • год 45
  • годи 2
  • годило 2
  • Година 1
  • година 43
  • годинама 5
  • године 27
  • години 1
  • годину 8
  • годио 2
  • гозбама 1
  • гозбе 2
  • гола 1
  • Голгота 1
  • Голе 1
  • голем 1
  • големи 1
  • гологлав 1
  • гологлава 1
  • голуб 6
  • голуба 1
  • голубе 2
  • голубија 1
  • голубије 1
  • голубијем 1
  • голубица 1
  • Голубице 1
  • голубице 4
  • голубицом 1
  • голубови 1
  • голубу 1
  • Гомила 2
  • гомила 3
  • гомилама 1
  • гомиле 4
  • гомили 2
  • гомилицу 1
  • гомилу 8
  • Гомору 1
  • гоне 2
  • гони 2
  • гониле 1
  • гонити 1
  • гора 1
  • горак 1
  • горама 1
  • горду 2
  • Горе 1
  • горе 21
  • горег 1
  • горело 2
  • горео 1
  • горети 1
  • Гори 2
  • гори 9
  • горке 1
  • горко 7
  • горњака 1
  • Горњака 2
  • горуће 1
  • горчило 1
  • Господ 11
  • Господа 2
  • господа 9
  • господар 6
  • господаримо 1
  • господарите 1
  • господе 2
  • Господе 8
  • Господи 1
  • господин 3
  • Господин 4
  • господина 2
  • Господине 1
  • господине 9
  • господином 1
  • господину 4
  • господње 1
  • господњем 1
  • господо 9
  • господом 1
  • господски 2
  • господског 1
  • господу 1
  • Господу 2
  • госпођа 15
  • Госпођа 5
  • госпођама 4
  • Госпође 3
  • госпође 7
  • Госпођи 3
  • госпођо 1
  • госпођу 4
  • Госпојина 1
  • Госпојини 1
  • госпоштине 1
  • гост 3
  • госта 1
  • госте 8
  • Гости 2
  • гости 8
  • гостију 6
  • гостима 1
  • гостинске 1
  • гостопримство 1
  • готов 4
  • готова 4
  • готове 1
  • готови 2
  • готово 8
  • грабеж 2
  • граби 2
  • гради 5
  • градиво 1
  • градили 3
  • градимо 2
  • градио 1
  • градите 1
  • градише 1
  • граду 1
  • грађански 1
  • грају 1
  • гракне 1
  • гракнуше 1
  • грама 1
  • грамзивост 1
  • грамзити 1
  • грана 1
  • грани 1
  • граорастих 1
  • грбиш 1
  • грде 4
  • грди 2
  • грдио 1
  • грдите 1
  • грдна 1
  • грдне 2
  • грдно 3
  • грдном 1
  • грдну 1
  • грдњи 1
  • греје 1
  • греси 4
  • гресима 2
  • Грех 1
  • грех 13
  • греха 5
  • грехе 5
  • грехова 6
  • грехове 1
  • греховима 1
  • грехота 4
  • грехоту 1
  • грешан 1
  • греши 2
  • грешити 2
  • Грешна 1
  • грешна 3
  • грешник 1
  • Грешника 1
  • грешника 2
  • грешнику 1
  • грешну 1
  • гривне 1
  • гривну 1
  • Гризе 1
  • гризе 2
  • гризете 1
  • гризла 1
  • гризло 1
  • гризу 1
  • грискали 1
  • грк 5
  • грла 1
  • грли 1
  • грлио 1
  • грлица 1
  • грлом 1
  • грми 1
  • гроб 4
  • гроба 7
  • гробарска 1
  • гробља 1
  • гробље 2
  • гробови 1
  • гробом 3
  • гробу 4
  • грожђе 1
  • Гроза 1
  • грозе 1
  • грозила 1
  • грозна 1
  • грозница 4
  • грозници 3
  • грозницу 2
  • грозничавог 1
  • Грозно 1
  • грозно 6
  • Гром 1
  • грофица 1
  • грохотом 1
  • гроша 1
  • грубости 1
  • грувају 1
  • грували 1
  • груваш 1
  • грудви 1
  • Груди 1
  • груди 8
  • грудима 2
  • груну 1
  • грунуше 1
  • Грци 1
  • грчкој 1
  • Грчкој 1
  • Губи 1
  • губи 5
  • губимо 1
  • губити 1
  • губиш 1
  • гувна 1
  • гужваре 1
  • гуја 1
  • гунгула 1
  • гунгули 2
  • гурну 2
  • гурнули 1
  • гускама 1
  • гуске 2
  • гуску 1
  • гуташе 1
  • гутљајем 1
  • гуче 1
  • гуши 1
  • гушобоља 1
  • Гушобоља 2
  • гушу 1
  • д 2
  • да 2104
  • Да 69
  • дабогме 1
  • дава 1
  • давала 1
  • давали 1
  • давање 1
  • давати 1
  • давнашње 1
  • Давно 1
  • давно 7
  • даде 17
  • дадосте 1
  • дадоше 1
  • даду 1
  • дај 5
  • Дај 5
  • даје 10
  • дајем 1
  • дајемо 1
  • дајете 2
  • дајеш 1
  • Дајте 2
  • дајте 5
  • дају 6
  • дакле 40
  • Дакле 7
  • дала 4
  • далека 5
  • далеки 1
  • Далеко 1
  • далеко 23
  • далеком 1
  • дали 1
  • Даље 3
  • даље 42
  • даљег 1
  • даљи 1
  • даљине 2
  • даљини 1
  • даљину 1
  • дам 5
  • Дамаскинова 1
  • дамо 2
  • Дан 1
  • дан 86
  • дана 94
  • данас 54
  • Данас 9
  • данашња 1
  • данашње 1
  • Данашње 1
  • данашњег 2
  • данашњем 3
  • данашњи 3
  • данашњим 1
  • данашњу 1
  • дане 2
  • дани 2
  • данима 6
  • дану 5
  • дао 18
  • Дао 3
  • дар 4
  • дара 1
  • дарима 1
  • дарове 1
  • даровит 2
  • даровита 1
  • даровити 1
  • даске 3
  • дати 9
  • даће 2
  • даћу 1
  • дах 3
  • даш 1
  • Два 2
  • два 60
  • двадесет 6
  • двадесети 1
  • двадесетпрви 1
  • двадетет 1
  • дванаест 2
  • дванаести 2
  • двапут 1
  • Двапут 1
  • дваред 5
  • Две 1
  • две 42
  • двеста 1
  • двоје 12
  • двојица 2
  • двојицу 1
  • двокатнице 1
  • дворила 1
  • дворишта 2
  • двориште 9
  • двориштем 1
  • дворишту 6
  • дворницу 1
  • двоцевком 1
  • деб 1
  • дебела 1
  • дебелим 1
  • дебљи 1
  • девере 2
  • девета 1
  • девовања 1
  • Девојака 1
  • девојака 7
  • девојачка 1
  • девојачко 2
  • девојачкој 1
  • девојачку 1
  • девојка 22
  • Девојка 9
  • девојкама 2
  • девојке 14
  • Девојке 7
  • девојком 2
  • Девојку 1
  • девојку 9
  • Девојци 1
  • девојци 3
  • девојче 2
  • девојчица 1
  • дед 1
  • Дед 1
  • деда 12
  • Деда 2
  • дедаче 1
  • дедова 1
  • деду 1
  • дела 26
  • делању 1
  • деле 2
  • дели 3
  • делима 8
  • делимо 1
  • делио 1
  • делити 1
  • дело 1
  • делови 1
  • делом 2
  • делу 2
  • део 6
  • деран 2
  • дерана 1
  • дераном 1
  • дере 1
  • Десанку 1
  • десет 11
  • десетак 2
  • десето 1
  • десеторо 1
  • десету 1
  • деси 3
  • десила 1
  • десио 1
  • десна 1
  • десницу 1
  • десно 2
  • десном 2
  • Дете 2
  • дете 40
  • детелину 1
  • детенце 1
  • детета 6
  • дететом 5
  • детету 3
  • детинства 2
  • детинству 1
  • детињска 2
  • детињској 1
  • детињства 5
  • детињству 1
  • деца 16
  • деце 11
  • Деци 1
  • деци 4
  • Децо 3
  • децо 6
  • децом 3
  • Децу 1
  • децу 38
  • дечака 1
  • дечја 1
  • дечје 2
  • дечји 1
  • дечјим 1
  • дечју 1
  • дечко 1
  • дечурлија 1
  • дешава 1
  • ди 6
  • диван 2
  • диванили 1
  • диванимо 1
  • дивље 2
  • дивљи 6
  • дивљом 2
  • дивна 4
  • дивним 1
  • дигла 1
  • Дигла 1
  • дигне 1
  • дигну 1
  • дигоше 1
  • диже 8
  • дижемо 1
  • дизала 1
  • дизали 1
  • дизало 1
  • дизао 1
  • дизаће 1
  • дијаманта 1
  • дилема 1
  • дим 7
  • дима 2
  • димове 1
  • ДИНАРА 1
  • дира 6
  • дирај 1
  • дирам 1
  • дирамо 1
  • дирао 1
  • дирати 1
  • дирљиво 1
  • дирну 1
  • дирнула 1
  • дирнуо 3
  • дисала 1
  • дисало 1
  • дисање 3
  • дисањем 2
  • дифтерија 1
  • дични 1
  • дише 2
  • длаку 1
  • длану 2
  • дна 6
  • дневним 1
  • До 11
  • до 179
  • доба 25
  • Добар 2
  • добар 7
  • добаци 2
  • добацили 1
  • доби 2
  • добивена 1
  • добија 2
  • добијала 1
  • добије 6
  • добијеш 1
  • добила 1
  • добили 1
  • добио 4
  • добити 2
  • добићеш 1
  • доближи 3
  • доближим 1
  • Доближио 1
  • доближио 3
  • доближујеш 1
  • добра 13
  • Добра 3
  • добре 3
  • Добри 1
  • добри 3
  • добрим 4
  • добрих 32
  • добро 71
  • Добро 8
  • доброг 2
  • доброј 1
  • добром 3
  • добротворну 1
  • доброћудна 1
  • доброћудност 1
  • добру 3
  • добу 3
  • довде 1
  • доведе 1
  • доведем 1
  • доведи 1
  • доведоше 3
  • довела 2
  • довели 1
  • Довели 1
  • Довео 1
  • довео 2
  • довести 4
  • довикну 2
  • довикнула 1
  • довикнуо 2
  • довикнуће 1
  • довикује 3
  • довикују 1
  • доводи 1
  • доводио 2
  • доводите 1
  • доводити 1
  • доводиће 1
  • довољно 2
  • довршио 2
  • довукао 1
  • догађа 5
  • догађај 2
  • догађаја 2
  • догађајем 1
  • догађаји 1
  • догађају 1
  • догнао 1
  • договарају 1
  • договарали 1
  • договарате 1
  • договор 3
  • договора 1
  • договоре 1
  • договору 4
  • догоди 7
  • догодило 1
  • дограби 1
  • дограбим 1
  • догрди 1
  • догрдило 2
  • догурали 1
  • додаде 4
  • додаје 1
  • додала 1
  • додао 2
  • додир 1
  • додира 1
  • додирну 1
  • додирнула 1
  • додирује 1
  • дође 112
  • Дође 25
  • Дођем 1
  • дођем 6
  • дођемо 1
  • дођеш 1
  • дођи 2
  • дођосмо 1
  • Дођоше 1
  • дођоше 7
  • дођу 4
  • дозва 4
  • дозвала 1
  • дозвали 1
  • дозвао 1
  • дозволи 1
  • дозивао 1
  • Дозна 1
  • дозна 2
  • дознаје 1
  • Дознаје 1
  • дознала 2
  • дознам 1
  • дознао 1
  • доиста 12
  • доје 1
  • Док 17
  • док 45
  • доказ 1
  • доказао 3
  • доказивала 1
  • Доказивао 1
  • доказивао 2
  • Доказује 1
  • Докле 1
  • докле 3
  • доколну 1
  • докраде 1
  • доктор 11
  • Доктор 8
  • доктора 4
  • докторе 1
  • доктори 2
  • докторка 1
  • Докторка 1
  • докторов 1
  • докторова 1
  • докторово 1
  • доктору 1
  • докучио 1
  • докучити 1
  • долазаше 2
  • Долазе 1
  • долазе 10
  • долази 25
  • долазила 1
  • долазиле 1
  • долазили 1
  • долазило 1
  • долазио 7
  • долазити 2
  • долазиће 1
  • долап 2
  • долапу 1
  • доле 8
  • долети 1
  • доликовало 1
  • доликује 1
  • дом 1
  • дома 1
  • домазлук 1
  • домазлука 1
  • домаку 1
  • домаће 1
  • домаћи 1
  • домаћин 5
  • домаћина 2
  • домаћине 1
  • домаћица 4
  • Домаћица 4
  • домаћици 2
  • домили 2
  • Домишљам 1
  • домишљате 1
  • дому 2
  • донде 3
  • донекле 7
  • донела 2
  • донеле 1
  • Донели 1
  • донео 9
  • донесе 4
  • донесем 2
  • донесете 2
  • донесите 4
  • донесоше 1
  • Донесоше 1
  • Донеше 1
  • донеше 3
  • доносе 3
  • доносите 1
  • доносити 1
  • доносиће 1
  • допада 4
  • допадају 1
  • допадала 1
  • допадати 1
  • допаде 3
  • допала 2
  • допали 1
  • допало 2
  • Допао 1
  • допираху 1
  • допире 3
  • доплатисте 1
  • доплатити 1
  • допостити 2
  • допре 1
  • допру 1
  • допуњује 1
  • допусте 1
  • допустили 1
  • допустимо 1
  • допустио 2
  • допустити 3
  • допушта 2
  • допуштају 1
  • допуштам 1
  • допуштате 4
  • допуштено 1
  • допуштењем 1
  • Дорастао 1
  • дорасте 2
  • дороцем 1
  • досадашње 2
  • досадашњи 1
  • досадашњу 1
  • Досади 1
  • досетише 1
  • доспе 1
  • доспевају 1
  • доспеју 1
  • доспео 1
  • Доспео 1
  • доспети 1
  • доста 53
  • Доста 6
  • достаје 2
  • достигао 1
  • достојан 2
  • достојанственим 1
  • достојанствено 1
  • достојна 1
  • достојно 1
  • досуде 1
  • досуди 1
  • досуђују 1
  • дотадашњих 1
  • дотаћи 1
  • дотерали 1
  • дотерам 1
  • дотле 10
  • дотраја 1
  • Доћи 1
  • доћи 15
  • дохвата 1
  • Дохвата 1
  • дохвати 4
  • дохватили 1
  • доцкан 1
  • Доцкан 1
  • доцне 3
  • доцније 31
  • Доцније 4
  • доцнијих 1
  • дочека 3
  • дочекала 2
  • дочекали 1
  • дочекати 1
  • дочекаше 2
  • дочекује 1
  • дочепа 1
  • дочуо 1
  • Дошао 4
  • дошао 41
  • дошапне 2
  • дошапну 1
  • дошла 13
  • Дошла 2
  • дошле 2
  • Дошли 2
  • дошли 6
  • дошло 11
  • Дошло 3
  • дошљака 1
  • ДРА 1
  • драга 7
  • драгана 2
  • Драги 1
  • драги 6
  • драж 1
  • дражи 1
  • драмове 2
  • дрва 1
  • дрвењака 1
  • дрвета 5
  • дрветом 1
  • дрвећа 1
  • дрво 2
  • дремежа 1
  • дрен 1
  • дреновац 1
  • дречи 1
  • држава 2
  • држави 2
  • Државни 1
  • државно 1
  • државног 1
  • држала 3
  • држали 2
  • држаља 1
  • држаљем 1
  • држању 1
  • Држао 1
  • држао 5
  • држасте 1
  • држати 2
  • држе 8
  • држи 6
  • држим 9
  • држимо 5
  • држите 7
  • држиш 1
  • дрљачом 1
  • дрмну 1
  • дрско 1
  • друг 10
  • друга 35
  • другама 1
  • другарицама 1
  • другарице 7
  • другарицу 1
  • друге 21
  • други 43
  • Други 7
  • другим 6
  • другима 2
  • других 7
  • Друго 1
  • ДРУГО 1
  • друго 39
  • другова 5
  • другове 3
  • Другови 1
  • другови 10
  • друговима 1
  • другог 13
  • другога 3
  • другој 4
  • другом 12
  • другоме 2
  • другу 17
  • Друже 1
  • друже 4
  • друкче 2
  • друкчија 2
  • друкчије 21
  • друкчији 1
  • друм 2
  • друма 3
  • друмом 2
  • друму 3
  • друшво 1
  • друштва 18
  • Друштвена 1
  • друштвене 1
  • друштвеним 2
  • друштвених 2
  • друштвену 1
  • друштво 33
  • Друштво 8
  • друштву 23
  • дрхтавица 1
  • дрхтао 3
  • дрхће 5
  • дрхћу 1
  • дубине 1
  • дубини 3
  • дубину 1
  • дубље 15
  • дубљи 1
  • дубљих 1
  • дубок 1
  • дубока 1
  • дубоко 5
  • дува 4
  • Дувај 1
  • Дуван 2
  • дуван 3
  • дувана 6
  • дувану 1
  • дуванџија 1
  • дувао 1
  • дувару 1
  • дуг 2
  • Дуга 1
  • дуга 3
  • дугачким 1
  • дугачко 1
  • дуге 1
  • дугим 1
  • Дуго 11
  • дуго 37
  • дугу 1
  • дуда 1
  • дудом 1
  • дуж 1
  • дужан 4
  • Дуже 1
  • дуже 2
  • дужег 1
  • дужи 1
  • Дужни 1
  • дужни 4
  • Дужност 1
  • дужност 3
  • дужности 3
  • дужну 1
  • дуката 1
  • дукате 1
  • Дунав 6
  • Дунава 2
  • Дунавац 2
  • Дунаву 4
  • дуни 1
  • Дуни 2
  • дупком 3
  • дуплира 1
  • дурашан 1
  • дућаном 1
  • дух 19
  • духа 4
  • духове 1
  • духовитог 1
  • духом 5
  • духу 1
  • Душа 1
  • душа 8
  • душе 28
  • душевна 2
  • душевне 1
  • душевно 1
  • душевног 2
  • душевној 1
  • души 26
  • душицу 1
  • душмани 1
  • душом 5
  • душу 23
  • ђаво 12
  • ђавола 11
  • ђавоља 2
  • ђавољи 3
  • ђак 2
  • ђакон 1
  • ђаконе 1
  • ђаконије 1
  • ђаконом 1
  • ђи 1
  • Ђока 10
  • Ђоко 1
  • Ђоку 1
  • ђубрета 1
  • Ђурђев 1
  • Ђуричић 2
  • Е 10
  • е 11
  • Ева 3
  • евала 1
  • евангелист 1
  • еванђелске 2
  • еванђелску 1
  • еванђеља 12
  • еванђеље 17
  • Еванђеље 2
  • еванђељу 7
  • еванђеоске 1
  • Еве 1
  • Ево 10
  • ево 6
  • Европи 1
  • Еву 1
  • егал 2
  • егзекуција 1
  • Еда 1
  • еј 1
  • Еј 4
  • економско 1
  • ексер 1
  • ексерима 1
  • елегантна 1
  • енглеског 1
  • енергија 4
  • Ено 7
  • епархије 1
  • епископ 3
  • епископе 1
  • епископи 1
  • епископу 1
  • еспапа 1
  • ето 21
  • Ето 30
  • Ефесцима 1
  • Ех 2
  • жабаљски 1
  • Жале 1
  • жали 2
  • жалила 3
  • жалило 2
  • жалио 4
  • жалиш 1
  • жалосни 1
  • жалосно 1
  • жалост 5
  • жалостан 1
  • жалости 2
  • жаљења 1
  • жандаре 1
  • жандари 7
  • жандарима 2
  • жандарске 1
  • жању 1
  • Жао 2
  • жао 8
  • жара 1
  • жаром 1
  • жваће 1
  • ждребе 1
  • жедан 1
  • жедна 1
  • жедни 1
  • желела 1
  • желели 2
  • желео 1
  • жели 1
  • желуцу 1
  • жеља 1
  • жељама 1
  • жеље 1
  • жељу 1
  • Жена 11
  • жена 75
  • женама 10
  • Жене 12
  • жене 66
  • Жени 1
  • жени 9
  • женидба 2
  • женидбе 3
  • женидбом 1
  • женидбу 1
  • женимо 1
  • женио 1
  • жените 1
  • женити 4
  • Жено 3
  • жено 4
  • женом 7
  • женска 6
  • женске 12
  • женски 1
  • женскима 2
  • женскиња 3
  • женскињама 2
  • женскиње 6
  • женских 2
  • женско 11
  • женску 2
  • Жену 2
  • жену 72
  • жестином 2
  • жестите 1
  • жестоко 1
  • жетви 3
  • жетву 1
  • жетелац 1
  • жешће 1
  • жешћи 1
  • жив 8
  • жива 6
  • живе 7
  • живела 2
  • живели 2
  • Живео 1
  • живео 5
  • живети 9
  • живи 11
  • живим 3
  • живимо 2
  • живине 2
  • живину 2
  • живите 2
  • живиш 2
  • живо 2
  • живост 1
  • живот 15
  • живота 12
  • животе 1
  • животиња 1
  • животињску 1
  • животињство 2
  • животом 2
  • животописи 1
  • животу 8
  • живцима 1
  • жижак 3
  • жиле 2
  • жилице 1
  • жита 5
  • житнице 1
  • жито 4
  • житом 1
  • жишка 3
  • жишку 1
  • жртвеника 1
  • жртву 3
  • жртвујеш 1
  • жубору 1
  • жудно 1
  • Жупан 2
  • жупаније 1
  • жупану 1
  • жури 3
  • журила 1
  • журити 2
  • жут 1
  • жутицу 1
  • за 522
  • За 66
  • забава 2
  • забаве 1
  • забавио 1
  • забавља 1
  • забаву 3
  • забадава 2
  • забележено 3
  • забележио 2
  • заблиста 2
  • заблуде 1
  • заблудели 1
  • заблуделом 1
  • заблуделу 1
  • заблудеше 1
  • заблудиле 1
  • забљешти 1
  • Заболела 1
  • заболели 1
  • заболело 2
  • заболео 1
  • заболи 2
  • заборави 5
  • заборавила 1
  • Заборавили 1
  • заборавили 3
  • заборавио 9
  • заборависте 1
  • заборавите 1
  • заборавити 3
  • заборавише 1
  • заборављам 1
  • заборавна 1
  • забрави 1
  • забравиле 1
  • забравили 1
  • забравио 1
  • забравља 1
  • Забрављена 1
  • забразди 1
  • забран 1
  • забране 1
  • забранио 1
  • забранисте 2
  • забрањена 1
  • забрањене 1
  • забрањено 1
  • забрањивати 1
  • Забрањује 1
  • забрањује 6
  • забрањујте 1
  • забрањују 1
  • забруја 3
  • забрујаше 1
  • забруји 1
  • забуну 1
  • завадила 1
  • завађени 1
  • завежи 1
  • завежљај 5
  • завежљаја 2
  • завеза 1
  • завезали 1
  • завезао 1
  • завезујеш 1
  • завејао 1
  • Заверила 1
  • заверили 1
  • завесе 3
  • Завет 1
  • завет 4
  • завета 1
  • заветовао 1
  • завету 2
  • завиди 1
  • Завиди 1
  • завијања 1
  • завијате 1
  • завири 1
  • завирио 2
  • завириш 1
  • зависи 1
  • завитла 1
  • заводити 1
  • заволеше 1
  • завришти 1
  • заврне 1
  • заврће 1
  • Завршетак 1
  • завршетку 1
  • заврши 4
  • завршио 3
  • завршује 2
  • завукао 1
  • завукла 1
  • Завукле 1
  • завуку 1
  • завуче 1
  • загазила 1
  • загазио 1
  • загасите 1
  • заглави 1
  • загледа 1
  • загледао 1
  • загледате 1
  • загледати 1
  • заглибе 1
  • загњурио 1
  • заговорили 1
  • Заговорио 1
  • загреје 1
  • загрли 3
  • загрлила 1
  • загрлио 1
  • загрлити 1
  • загрљаја 1
  • загушен 1
  • загушеним 2
  • загушено 1
  • загушљиво 1
  • загушним 2
  • загушно 1
  • задаје 1
  • задесио 1
  • задиркивао 1
  • задиркују 1
  • задобије 1
  • задобио 1
  • задовољава 1
  • задовољавајућа 1
  • задовољавам 1
  • задовољан 3
  • задовољила 1
  • задовољим 1
  • задовољна 2
  • задовољни 4
  • задовољно 1
  • задовољство 1
  • задоцнити 1
  • задре 1
  • задржа 1
  • задржавају 1
  • задржавала 1
  • задржавао 1
  • задржала 2
  • задржали 1
  • Задржао 1
  • задржао 2
  • задржати 1
  • задржаше 1
  • задржи 2
  • задрле 1
  • задрмале 1
  • задрхта 1
  • задуби 3
  • задубио 1
  • задубљен 1
  • задувала 1
  • зађевица 1
  • зађевице 1
  • Зађем 1
  • зажали 1
  • Зажали 1
  • зажалиш 1
  • зажарен 1
  • зажари 1
  • зажарила 1
  • зажарило 1
  • зажелео 1
  • зажели 2
  • зазвоне 1
  • заигра 5
  • Заиђоше 1
  • заинтересовао 1
  • заиска 1
  • Заиста 1
  • заиста 2
  • заишао 1
  • зајам 2
  • зајауче 2
  • заједања 1
  • заједницу 1
  • заједничке 2
  • заједнички 5
  • заједничкој 1
  • заједничком 2
  • заједничку 1
  • Заједно 1
  • заједно 8
  • зајечи 1
  • Зајмодавац 1
  • закаснило 1
  • закасним 1
  • закасниш 1
  • закачиле 1
  • закла 1
  • заклањали 1
  • заклањао 1
  • заклањаш 1
  • заклетва 1
  • заклетву 1
  • Заклињем 1
  • заклопи 1
  • Заклопи 1
  • заклопила 1
  • заклопио 1
  • закључено 1
  • закључити 1
  • закољу 1
  • закон 7
  • закона 2
  • законици 1
  • закону 6
  • закопаше 1
  • закорела 1
  • закраћује 1
  • закраћујете 1
  • закраћују 1
  • закрвављене 2
  • закрешти 1
  • закука 1
  • закукали 1
  • закукурекао 1
  • закукурекаше 1
  • закукурекне 1
  • закуп 1
  • закупили 1
  • закупио 1
  • закуска 1
  • закуца 2
  • залазе 1
  • залајаше 1
  • залане 1
  • Залану 1
  • залану 2
  • залевају 1
  • залевасмо 1
  • залегло 1
  • залепише 1
  • залећи 1
  • заливен 1
  • залогај 2
  • залогаја 1
  • залуд 1
  • залудиле 1
  • залудили 1
  • залута 1
  • залутао 2
  • залутасте 3
  • залутати 1
  • залуташ 1
  • заљуља 1
  • замазало 1
  • замакну 1
  • замане 1
  • замахнуше 1
  • заменило 1
  • замену 1
  • замењивало 1
  • замењује 1
  • замењују 1
  • замерао 1
  • замерити 1
  • Замислите 1
  • замишљала 1
  • замишљао 1
  • замоли 1
  • замолим 1
  • заморио 1
  • замотано 1
  • замрзла 1
  • замркли 1
  • занат 1
  • заната 2
  • занатлије 1
  • занату 1
  • занела 2
  • занемарили 1
  • занемарио 1
  • занеми 2
  • занемило 1
  • занемише 2
  • занео 3
  • занесе 1
  • занесен 1
  • занесеног 1
  • занешењаком 1
  • занимљиво 1
  • зановедила 1
  • заносила 1
  • Заносили 1
  • заносом 1
  • заношљиво 1
  • зао 3
  • заогрнула 1
  • заостало 1
  • заостане 1
  • заоштравамо 1
  • западам 1
  • западао 1
  • западне 2
  • западну 1
  • Запазио 1
  • запазио 3
  • запали 1
  • Запали 1
  • запалила 1
  • запалим 1
  • запалио 2
  • запалиш 1
  • запамти 2
  • запамтио 3
  • Запамтите 1
  • запамтише 1
  • запари 1
  • запе 1
  • запева 3
  • запевајући 1
  • запевати 1
  • запеваш 1
  • запевке 1
  • запело 1
  • запета 1
  • запетом 1
  • запечаћен 1
  • запијемо 1
  • запиње 2
  • записане 1
  • записао 1
  • запита 4
  • запитали 1
  • запитао 2
  • запитати 1
  • запиткивала 1
  • запиткивао 1
  • запиткује 2
  • Запиткују 1
  • запишти 1
  • заплака 4
  • заплакао 1
  • заплаче 2
  • заплачеш 2
  • заплачу 1
  • заплели 1
  • заплести 1
  • заплетенијег 1
  • заплетима 1
  • запне 1
  • заповед 3
  • заповеда 6
  • заповедају 1
  • заповеди 3
  • заповедио 3
  • заповести 2
  • запојаше 1
  • запомагање 1
  • запопио 1
  • запопљени 1
  • започело 1
  • започети 2
  • започеше 1
  • започињати 1
  • започињу 1
  • започну 1
  • запражиће 1
  • запраши 1
  • запросим 1
  • запт 1
  • запурена 1
  • запурено 1
  • запустио 1
  • Запушава 1
  • запушавају 1
  • запушавате 1
  • запуши 1
  • зар 45
  • Зар 46
  • зарадим 1
  • зарадити 1
  • зарадиш 1
  • зарадова 1
  • зарађивао 1
  • зарази 1
  • заразних 1
  • зарђалу 1
  • зарије 1
  • зарио 1
  • заронила 3
  • заронио 2
  • заруменила 1
  • засађена 1
  • засађено 1
  • засведочава 1
  • заседну 1
  • засејали 1
  • засејане 1
  • засекли 1
  • засели 1
  • засенку 1
  • засијати 1
  • заслуге 1
  • заслужила 1
  • заслужили 1
  • заслужио 3
  • заслужићу 1
  • заслужна 1
  • заслужнији 1
  • заслужује 2
  • заспа 2
  • заспала 1
  • заспало 1
  • заспи 2
  • заставама 1
  • застаде 8
  • застадоше 3
  • застаје 1
  • Застао 1
  • застао 2
  • застарело 1
  • застарила 2
  • застиди 1
  • застиђена 1
  • застранили 1
  • застранио 1
  • застрашено 1
  • застрашила 1
  • застре 1
  • застрт 1
  • засузише 1
  • затвор 6
  • затвора 7
  • затворе 1
  • затворен 8
  • затворена 1
  • затворене 1
  • затворени 2
  • Затвори 1
  • затвори 9
  • затворивши 1
  • затворила 1
  • Затворила 1
  • затворили 4
  • затворима 1
  • затворио 1
  • затворите 1
  • затворити 2
  • затворише 3
  • затвору 5
  • затегао 1
  • затегнутим 1
  • затегнуто 1
  • затегнутост 1
  • затеже 1
  • затекао 4
  • затекла 2
  • затекле 2
  • затекли 2
  • затекло 1
  • затећи 1
  • затече 2
  • заточеник 1
  • заточеника 2
  • заточенике 1
  • затрепти 1
  • Затрпао 1
  • затрчао 1
  • заћута 2
  • заћуташе 2
  • заћуткао 1
  • заузели 1
  • зауставе 1
  • заустави 6
  • зауставила 1
  • зауставим 1
  • зауставимо 1
  • зауставио 1
  • Зауставите 2
  • зауставити 2
  • зауставише 1
  • захвалан 1
  • захвали 2
  • захвалила 1
  • захвалим 1
  • захвалио 2
  • захвалити 1
  • захвална 1
  • захваљује 1
  • захвата 1
  • захватио 2
  • захватити 1
  • захтевати 1
  • зацело 3
  • зацикаше 1
  • зацрвениле 1
  • зачела 1
  • зачетак 1
  • зачу 1
  • зачудио 1
  • зачудише 1
  • зачуђено 5
  • зачула 1
  • Зачуо 1
  • заштитника 1
  • Зашто 2
  • Зашушта 1
  • збило 1
  • збиља 2
  • зближите 1
  • због 26
  • Збогом 1
  • збогом 2
  • збор 1
  • Збор 2
  • зборницама 2
  • збору 5
  • збуни 2
  • збунио 2
  • збунити 1
  • збуњен 1
  • збуњена 1
  • збуњено 5
  • звала 2
  • звали 1
  • Звали 2
  • зване 1
  • звани 1
  • званично 1
  • званој 1
  • звање 4
  • Звао 1
  • звао 2
  • звездама 1
  • звездано 1
  • звездари 2
  • звезде 1
  • звекет 1
  • звера 1
  • звери 2
  • звериње 1
  • звечи 1
  • звиждукати 1
  • звиждуће 1
  • звиждућем 1
  • Звона 1
  • звона 10
  • звоне 3
  • звони 1
  • звонима 1
  • звонки 2
  • звоно 3
  • зврје 1
  • звук 1
  • звуке 1
  • звуци 1
  • звучно 1
  • згади 1
  • згадио 1
  • згариште 1
  • згариштем 1
  • зглавак 1
  • зглавкове 1
  • згледнуше 3
  • згленуше 1
  • згода 1
  • згодан 2
  • згодна 1
  • згодне 1
  • згодни 1
  • згодно 2
  • згодну 1
  • згоду 1
  • згорег 2
  • зготовљена 1
  • зграби 1
  • зграда 2
  • зграде 3
  • зграни 1
  • згранила 2
  • згреши 3
  • згрешио 1
  • згрнуле 1
  • згрози 2
  • згрозио 2
  • здере 1
  • здеру 1
  • здрав 2
  • здрава 2
  • здраве 2
  • Здрави 2
  • здрави 5
  • здравијег 1
  • Здравковић 35
  • Здравковића 4
  • Здравковићев 2
  • Здравковићеви 1
  • Здравковићка 4
  • Здравковићу 1
  • здравље 6
  • здраво 1
  • здравог 1
  • здраву 2
  • зебла 2
  • зебње 1
  • зевање 1
  • зелен 1
  • Зелен 2
  • зеленог 1
  • земља 2
  • земље 9
  • земљи 10
  • земљино 1
  • земљишта 1
  • земљиште 2
  • земљишту 1
  • земљом 3
  • земљу 15
  • земно 3
  • зетови 1
  • зеца 1
  • Зид 1
  • зид 4
  • зида 4
  • Зидају 1
  • зидар 1
  • зидара 1
  • зидинама 1
  • зидови 1
  • зидовима 1
  • зидом 1
  • зиду 6
  • зима 3
  • зиме 3
  • зими 6
  • зиму 5
  • Зинуо 1
  • зипара 1
  • Зла 1
  • зла 10
  • златан 1
  • златна 2
  • златне 2
  • златним 3
  • златног 1
  • злато 2
  • златом 1
  • зле 2
  • злих 1
  • Зло 1
  • зло 41
  • злоба 1
  • злобе 1
  • злоставља 2
  • злочесте 1
  • злочестог 1
  • злочина 1
  • Злочини 1
  • злочинима 1
  • злу 2
  • змија 1
  • змијом 1
  • змију 1
  • Зна 5
  • зна 51
  • знаде 3
  • знађаше 1
  • знај 1
  • Знај 1
  • знају 17
  • знак 4
  • знака 1
  • знаке 1
  • знала 10
  • знали 4
  • Знам 2
  • знам 27
  • знамење 1
  • знамо 4
  • знања 2
  • знање 1
  • знао 21
  • знате 20
  • Знате 9
  • знати 8
  • знацима 2
  • значај 1
  • значајне 1
  • значајну 1
  • значи 10
  • знаш 13
  • Знаш 4
  • зној 1
  • знојавна 1
  • зове 15
  • Зову 1
  • зову 7
  • зољино 1
  • зора 1
  • зоре 4
  • зору 4
  • Зравковић 1
  • зрак 2
  • зраку 1
  • зраци 1
  • зрела 3
  • зреле 1
  • зрели 2
  • зрелости 1
  • зрна 3
  • Зрно 1
  • зрно 2
  • зрном 1
  • зуб 2
  • зуба 1
  • зубе 4
  • зуби 1
  • зубићи 1
  • И 254
  • и 2821
  • Иванова 2
  • Иваном 1
  • Ивану 1
  • Ивина 1
  • ивици 1
  • игда 2
  • иглино 1
  • игра 3
  • играју 1
  • играла 3
  • играли 2
  • играње 1
  • играо 2
  • играте 2
  • играчица 1
  • играш 2
  • игре 1
  • игру 2
  • Иде 7
  • иде 75
  • идеалу 1
  • Идем 1
  • идем 3
  • идемо 4
  • идете 2
  • идеш 3
  • иди 13
  • Иди 6
  • идите 1
  • идоли 2
  • Идолима 1
  • идолопоклоник 1
  • идолопоклонство 1
  • иду 17
  • Иду 2
  • идућих 1
  • иђаше 1
  • иђирота 1
  • ижљуби 1
  • ижљубила 1
  • из 240
  • Из 8
  • иза 10
  • изабран 1
  • изабрани 1
  • изабрао 1
  • изабраће 1
  • изабраше 2
  • изађе 2
  • изазва 1
  • изазвало 1
  • изазива 2
  • избавити 1
  • избаце 1
  • избацујете 1
  • избегава 2
  • избегавала 1
  • избегавао 2
  • избегават 1
  • избегавати 1
  • избегаваће 1
  • избиваше 1
  • избије 1
  • избила 1
  • избило 1
  • избљува 2
  • избљувати 2
  • избори 1
  • изборима 1
  • избрише 1
  • избушене 1
  • извади 3
  • извадила 1
  • извадити 1
  • изван 1
  • изведе 3
  • изведемо 1
  • извеле 1
  • извели 1
  • извео 2
  • извесне 1
  • извесно 5
  • извештај 2
  • извештаја 1
  • извештају 1
  • извија 1
  • извијаш 1
  • извини 1
  • извинила 1
  • Извинио 1
  • извире 2
  • извлаче 1
  • Извлаче 1
  • извлачи 1
  • Изволите 1
  • изволите 4
  • извор 3
  • изврнути 1
  • извршио 1
  • извукао 2
  • извукла 1
  • извући 2
  • извуче 3
  • изглед 1
  • Изгледа 3
  • изгледа 8
  • изгледала 1
  • изгледало 11
  • Изгледало 3
  • изгледаше 1
  • изгледу 1
  • изгњечити 1
  • изговара 3
  • изговарају 1
  • изговарао 1
  • изговарати 1
  • изговоре 2
  • изговорени 1
  • изговори 1
  • изговорио 9
  • изговорити 2
  • изговорише 1
  • изгорела 2
  • Изгореле 1
  • изгорели 1
  • изгори 1
  • изгреда 1
  • изгубе 1
  • изгуби 9
  • изгубила 6
  • изгубило 1
  • изгубио 5
  • изгубити 3
  • изгубиш 1
  • изгубљен 3
  • изгубљена 1
  • изгубљене 1
  • изгубљено 1
  • изгура 2
  • изда 1
  • издаде 1
  • издајемо 1
  • издајете 1
  • ИЗДАЊЕ 1
  • издање 3
  • издању 2
  • издао 2
  • издахне 1
  • издахну 1
  • издржавала 1
  • издржавање 2
  • издржавати 2
  • издржала 2
  • издржао 2
  • издржати 4
  • издрже 1
  • издржи 5
  • изедемо 1
  • изели 1
  • Изео 1
  • изести 1
  • изиграше 1
  • изидем 1
  • изиђе 20
  • изиђем 1
  • изиђосте 1
  • изиђоше 5
  • изиђу 1
  • изићи 6
  • изишао 10
  • Изишла 2
  • изишла 4
  • изишле 2
  • изишли 2
  • изишло 3
  • изјавама 1
  • изјаве 1
  • изјави 1
  • изјавимо 1
  • изјавио 2
  • изјавити 2
  • изјављују 1
  • изјадали 1
  • изјурио 1
  • изјутра 1
  • излажаху 1
  • излазе 2
  • излази 8
  • излазила 2
  • излазило 1
  • излазим 1
  • излазити 2
  • излети 1
  • излећи 1
  • излечим 1
  • излишно 3
  • изломи 1
  • изломили 1
  • изломио 1
  • измамила 1
  • Између 2
  • између 7
  • измене 1
  • изменим 1
  • изменити 1
  • изменом 1
  • изменусте 1
  • измерити 1
  • измети 1
  • измешају 1
  • измешано 1
  • измешао 1
  • измешаше 1
  • измире 1
  • измири 2
  • измиримо 1
  • измирити 1
  • измиру 1
  • измислиле 1
  • измислили 1
  • измислио 6
  • измислите 1
  • измицао 1
  • измишљавају 1
  • измолим 1
  • измудрили 1
  • измудрио 1
  • Изневерила 1
  • изневерио 1
  • изненада 1
  • изненади 1
  • изненадила 1
  • изненадило 1
  • изненадио 1
  • изненађен 1
  • изненађена 1
  • изненађени 2
  • изнео 1
  • изнесе 1
  • изнети 4
  • Изникло 1
  • износе 2
  • износи 6
  • износити 1
  • изобличава 1
  • изобличавао 1
  • изобличи 2
  • изобличили 1
  • изобличити 1
  • изобличиће 1
  • изостадосте 1
  • изостаје 1
  • изостала 1
  • изостане 1
  • изостао 1
  • израдио 1
  • израз 1
  • израиљевим 1
  • Израчунајте 1
  • изређало 1
  • изрека 1
  • изрекао 3
  • изреке 1
  • изрекла 1
  • изрекли 1
  • изреку 1
  • изрећи 1
  • изрече 2
  • изречено 1
  • изречно 2
  • изубадао 1
  • изузетак 2
  • изуједан 1
  • изумрло 2
  • изусти 7
  • изустила 1
  • изустити 3
  • ија 1
  • икад 4
  • икаква 7
  • икакве 3
  • икаквих 1
  • икако 2
  • икона 7
  • иконама 4
  • Иконе 1
  • иконе 12
  • икони 2
  • иконом 3
  • икону 14
  • Или 11
  • или 121
  • Илија 5
  • Илијин 1
  • Илијну 1
  • Илију 1
  • им 73
  • Има 18
  • има 85
  • имаде 1
  • имађаше 1
  • Имају 1
  • имају 7
  • имајући 1
  • имала 13
  • имале 1
  • имали 5
  • имало 1
  • Имам 2
  • имам 9
  • имамо 3
  • имање 5
  • имању 1
  • Имао 3
  • имао 9
  • имате 2
  • Имате 2
  • имати 4
  • имаће 1
  • Имаш 5
  • имаш 6
  • име 17
  • имена 4
  • именовати 1
  • имену 3
  • имућан 1
  • имућни 1
  • имућног 1
  • ината 1
  • инатите 1
  • иначе 16
  • Иначе 3
  • интелигенција 1
  • интелигенције 2
  • интелигенцију 1
  • интереса 3
  • интересовање 1
  • интересује 1
  • ипак 14
  • ипет 1
  • Исаија 2
  • Исак 1
  • искаже 1
  • Исказао 1
  • искакао 1
  • искала 3
  • искали 1
  • искао 3
  • Искаријотски 1
  • Искаријотског 1
  • искати 1
  • искаче 1
  • искварени 1
  • Искварило 1
  • искварио 3
  • искључимо 1
  • искључити 1
  • искони 1
  • ископај 1
  • искорењиваће 1
  • искочи 1
  • искрвавио 1
  • искрен 1
  • искрени 1
  • искрено 4
  • искренуо 1
  • искривљена 1
  • искрсну 1
  • искупе 1
  • искупи 1
  • искупиле 3
  • искупио 3
  • искупити 1
  • искупише 1
  • искупљене 1
  • искупљенима 1
  • искусио 1
  • искуша 1
  • искушава 4
  • искушавања 1
  • искушала 1
  • искушеници 1
  • искушења 1
  • искушење 2
  • искушењем 1
  • искушењу 1
  • исмева 1
  • исмевају 1
  • исмевати 1
  • исмејасмо 1
  • исмеје 1
  • испаде 2
  • испадне 1
  • Испало 1
  • испало 2
  • испасти 1
  • испече 1
  • исписали 1
  • исписана 1
  • исписано 1
  • исписао 1
  • исписати 1
  • испит 6
  • испитивао 1
  • Испитивао 1
  • испитивати 1
  • испитна 1
  • испитник 2
  • испитнику 2
  • испиту 1
  • испитује 2
  • испитују 1
  • испишем 1
  • исплатио 2
  • исплатисте 1
  • исплатити 4
  • исплатићу 2
  • исплаче 2
  • исплачем 1
  • исплачи 1
  • исповеда 2
  • исповедам 1
  • исповеди 2
  • исповедим 1
  • исповедио 2
  • исповедити 4
  • Исповедише 1
  • исповест 2
  • исповести 1
  • исповешћу 1
  • испод 8
  • испомагању 1
  • испомогну 1
  • испомоћи 1
  • испоручила 1
  • испоручио 1
  • испоручите 1
  • испосник 1
  • испоснику 1
  • испосништва 1
  • исправи 3
  • исправила 1
  • исправити 1
  • исправљам 1
  • испрате 1
  • испрати 5
  • испратило 1
  • испратио 4
  • испратите 1
  • испратише 1
  • испрва 11
  • Испрва 4
  • испребијане 1
  • испребијано 1
  • испребијаше 1
  • испред 3
  • испрекрштала 1
  • испрекрштано 1
  • исприповедати 1
  • исприча 1
  • испричала 1
  • испричам 1
  • испричао 1
  • испуне 1
  • испунила 1
  • испунити 1
  • испуњавао 1
  • испуњаваће 1
  • испуњен 1
  • испупчиш 1
  • испусти 1
  • испустила 1
  • Иста 1
  • иста 2
  • истаче 1
  • исте 1
  • истекао 1
  • истера 2
  • Истерајте 1
  • истерају 1
  • истерала 3
  • истерали 2
  • истерам 1
  • истерате 1
  • истерати 1
  • истераше 2
  • истерује 1
  • Истерује 1
  • истерујеш 2
  • истерују 1
  • исти 7
  • истим 2
  • Истина 11
  • истина 15
  • истине 2
  • истини 3
  • истинита 2
  • истински 1
  • истину 11
  • Истину 2
  • истисне 1
  • истих 1
  • истицао 1
  • истиче 3
  • Исто 1
  • исто 23
  • истоветна 1
  • истоветне 1
  • истоветно 3
  • истог 1
  • истој 1
  • истом 2
  • истоме 1
  • историје 1
  • истрагом 1
  • Истраживао 1
  • Истражни 2
  • истражни 4
  • истражног 1
  • истражном 4
  • истражуј 1
  • истрајан 1
  • истрајност 1
  • истргла 1
  • истрпи 1
  • иструцка 1
  • истрчао 1
  • истрче 1
  • истукао 1
  • истури 2
  • истући 1
  • Исус 15
  • Исуса 4
  • Исусове 1
  • Исусу 1
  • исцељује 1
  • исцрпао 1
  • Ићи 1
  • ићи 24
  • их 136
  • ичега 2
  • ичим 1
  • иш 1
  • Иш 1
  • Ишао 1
  • ишао 14
  • Ишла 1
  • ишла 8
  • Ишле 1
  • ишле 3
  • ишли 2
  • Ишло 1
  • ишло 10
  • иште 5
  • иштеш 1
  • ишти 1
  • ишту 2
  • ишчезну 1
  • ишчекује 1
  • ишчупам 1
  • ј 5
  • ја 207
  • Ја 87
  • јабуке 1
  • јабуком 1
  • јабуку 1
  • јабучице 1
  • јава 1
  • јавили 1
  • јавити 2
  • јавих 1
  • јавља 1
  • јављају 1
  • јављам 1
  • јавно 15
  • јавног 1
  • јавном 1
  • јавност 1
  • јагњад 1
  • јагње 2
  • јад 1
  • јада 2
  • јадају 1
  • јадала 1
  • јадикује 1
  • јадикују 1
  • јадне 1
  • јадници 1
  • јазбини 1
  • јазбину 2
  • јаје 1
  • јака 2
  • јаке 1
  • јаки 2
  • јаким 1
  • Јако 1
  • јако 4
  • Јаков 1
  • Јаковљева 1
  • Јаковљеве 2
  • Јакову 1
  • Јанковић 1
  • Јао 11
  • јарост 2
  • јарости 1
  • јасна 1
  • јасне 1
  • јасније 2
  • јасним 1
  • Јасно 1
  • јасно 24
  • јастуке 2
  • јастуци 1
  • јастуцима 1
  • јато 1
  • јатомице 1
  • јаука 1
  • јаукну 1
  • јахања 1
  • јаче 15
  • јачи 3
  • ЈАША 1
  • Јаша 3
  • Јашина 1
  • Јашину 1
  • Јашо 1
  • Је 21
  • је 3011
  • Јевреји 1
  • Јеврејима 1
  • јеврејски 1
  • Један 5
  • један 58
  • једаред 16
  • једва 23
  • Једва 3
  • једе 11
  • једем 1
  • једете 2
  • једецима 1
  • Једила 1
  • једина 3
  • јединац 1
  • једине 2
  • Једини 1
  • једини 5
  • јединица 1
  • Једино 1
  • једино 4
  • јединог 3
  • једином 1
  • јединства 1
  • јединствена 1
  • јединство 1
  • јединца 1
  • јединцем 1
  • једна 14
  • Једна 3
  • једнаке 1
  • једнаки 2
  • Једнако 1
  • једнако 18
  • једне 7
  • једни 2
  • једним 4
  • једно 39
  • Једног 1
  • једног 9
  • једнога 2
  • једној 5
  • једном 40
  • Једном 6
  • једноме 1
  • Једноме 1
  • једну 4
  • једоше 1
  • једра 1
  • једрог 1
  • једу 1
  • Једу 1
  • језа 1
  • Језавеља 1
  • језгро 1
  • језгровита 1
  • језгровитије 1
  • језгру 1
  • Језекији 1
  • Језекиља 5
  • Језекиљу 1
  • језик 10
  • језике 1
  • језиком 6
  • језику 5
  • језици 1
  • Језичне 1
  • језичне 3
  • Јејемија 1
  • јектенија 1
  • јела 10
  • Јелачић 4
  • Јелачића 1
  • Јелачићевих 1
  • Јелачићевом 1
  • Јелачићка 2
  • Јелена 8
  • Јелени 1
  • Јеленом 2
  • јеленче 1
  • јело 2
  • јелом 1
  • Јелте 3
  • јелте 6
  • јелу 1
  • јендек 3
  • јендеком 4
  • јео 4
  • јер 176
  • Јер 28
  • јерес 1
  • јереси 3
  • јеретика 1
  • јеретиком 1
  • Јерусалим 18
  • Јерусалима 4
  • јерусалимска 1
  • јерусалимске 6
  • јерусалимским 1
  • јерусалимском 2
  • Јерусалимску 1
  • јерусалимску 4
  • Јерусалиму 5
  • Јес 1
  • јесам 1
  • јесени 3
  • јесење 2
  • јесењи 3
  • јеси 2
  • Јеси 3
  • Јест 1
  • јест 6
  • Јесте 7
  • јесте 9
  • јести 2
  • Јесу 2
  • јетрвом 1
  • јеца 1
  • јецају 1
  • јецала 3
  • јецање 5
  • јецати 1
  • јечати 1
  • јо 1
  • Јова 34
  • Јован 2
  • Јованка 44
  • Јованке 2
  • Јованком 5
  • Јованку 5
  • Јованова 2
  • Јованово 1
  • Јованову 1
  • Јовану 2
  • Јованци 2
  • Јованчин 1
  • Јованчина 1
  • Јованчини 1
  • Јованчиних 1
  • Јованчину 1
  • Јове 1
  • Јови 3
  • Јовина 2
  • Јовине 1
  • Јовић 3
  • Јовића 2
  • Јовићу 2
  • Јово 2
  • Јовом 1
  • Јову 3
  • јогунасто 2
  • јој 199
  • Јосифову 1
  • Јоца 1
  • Још 22
  • још 247
  • Ју 1
  • ју 42
  • југовину 1
  • Јуда 2
  • Јудеје 1
  • Јудеји 1
  • Јудејима 1
  • Јудејци 1
  • Јудом 1
  • Јуду 1
  • јуже 1
  • Јула 1
  • Јулка 37
  • Јулку 1
  • јуна 1
  • јунак 1
  • јуначе 1
  • јуначки 1
  • јурење 1
  • јури 2
  • јуримо 1
  • јурио 1
  • јурише 1
  • јурне 2
  • јурну 1
  • јурнуше 1
  • јутра 6
  • јутрење 2
  • јутрењем 1
  • јутро 1
  • Јутрос 1
  • јутрос 2
  • јутру 7
  • Јуче 1
  • јуче 9
  • јучерашњег 1
  • К 1
  • к 35
  • кабао 1
  • кавгаџија 2
  • кавџе 1
  • Кад 218
  • кад 441
  • Када 3
  • када 6
  • кадар 2
  • кадгод 2
  • каде 1
  • кадри 1
  • каже 207
  • Каже 67
  • Кажем 4
  • кажем 41
  • кажемо 4
  • кажете 1
  • кажи 4
  • Кажи 6
  • кажите 3
  • Кажите 4
  • кажу 24
  • Кажу 4
  • Казала 1
  • казала 5
  • казали 3
  • казало 1
  • казано 3
  • Казао 1
  • казао 35
  • казати 19
  • казаћу 1
  • казивала 1
  • казивали 1
  • казивао 2
  • казна 4
  • казне 1
  • казнени 1
  • казни 1
  • казнионицама 1
  • казнионици 1
  • казнионицу 1
  • казните 1
  • казнити 3
  • казну 4
  • Казуј 1
  • казује 3
  • кајали 1
  • кајање 3
  • каје 1
  • Кајем 2
  • Кајте 1
  • кају 1
  • какав 19
  • Какав 3
  • каква 21
  • Каква 7
  • Какве 2
  • какве 7
  • Какви 1
  • какви 6
  • каквим 1
  • каквих 5
  • какво 1
  • Какво 1
  • каквог 3
  • каквој 2
  • каквом 4
  • Какву 1
  • какву 3
  • како 194
  • Како 47
  • Калвин 2
  • Калвина 3
  • Калвине 1
  • Калвини 1
  • калвинских 1
  • калемити 1
  • калуђер 4
  • калуђера 3
  • калуђере 2
  • камаре 1
  • камен 8
  • каменим 1
  • каменицама 1
  • каменом 3
  • камену 2
  • камење 3
  • камењем 4
  • камила 1
  • камилавци 1
  • камо 3
  • Камо 3
  • канабе 1
  • канда 4
  • кандило 3
  • Кани 1
  • Као 12
  • као 383
  • капа 1
  • Капетан 1
  • капетану 1
  • капија 2
  • капијама 1
  • капије 3
  • капији 1
  • капију 1
  • капиџије 1
  • капља 1
  • капље 1
  • капљу 1
  • каприца 1
  • капу 1
  • капуте 1
  • капутима 1
  • карај 1
  • карати 1
  • Караџићеву 1
  • Карловаца 1
  • карловачко 1
  • Карловце 2
  • Карловци 1
  • Карловцима 1
  • карнер 1
  • карта 2
  • картама 1
  • картати 1
  • картаџија 1
  • карташ 1
  • карташима 1
  • касала 1
  • касније 2
  • катар 1
  • Католике 1
  • Католици 1
  • католички 1
  • кафану 1
  • кафу 1
  • кашаљ 2
  • кашљуцао 1
  • кашљуцну 1
  • квара 1
  • квари 1
  • кварила 1
  • квасац 1
  • квасца 2
  • квочка 1
  • квочко 1
  • квочком 1
  • кесу 2
  • кетуш 1
  • кецељи 1
  • кецељом 1
  • кивнији 1
  • Кидајте 1
  • кидала 1
  • кико 1
  • кикот 3
  • ким 3
  • киме 2
  • кина 1
  • кинђурење 1
  • кинин 1
  • Кинин 2
  • киње 1
  • кињења 1
  • кипове 2
  • киптила 1
  • киптиле 1
  • кирије 1
  • кирију 1
  • киселих 1
  • кисело 1
  • Кисон 1
  • Кисону 1
  • ките 1
  • китили 1
  • китите 1
  • китиш 1
  • китњаст 1
  • китњасто 1
  • киша 5
  • кишобран 1
  • Клајн 1
  • клања 1
  • клањају 1
  • клањамо 1
  • клањате 1
  • клас 2
  • клекне 1
  • клекнеш 1
  • клекну 1
  • клекнуо 1
  • клели 1
  • клетве 1
  • клетву 1
  • клети 1
  • клечала 2
  • клечао 1
  • клече 1
  • клечи 1
  • клешта 1
  • клештама 1
  • клима 1
  • климају 2
  • климну 4
  • клину 1
  • клипане 1
  • Клица 1
  • клица 3
  • клицу 1
  • кличе 2
  • клони 4
  • клонимо 1
  • клонити 2
  • клону 1
  • клонуо 2
  • клупа 3
  • клупама 2
  • Клупе 1
  • клупе 2
  • клупи 2
  • клупу 1
  • кљакавих 1
  • кљуцка 1
  • кључ 5
  • кључа 1
  • кључар 3
  • кључева 1
  • кључићима 1
  • кнез 1
  • књига 7
  • књигама 2
  • књиге 9
  • књигом 3
  • књигу 4
  • Књижаре 1
  • књижевне 1
  • књижевници 2
  • књижевност 3
  • књижевности 7
  • књижевношћу 1
  • књижица 1
  • књижице 1
  • књижицу 1
  • књижница 1
  • књижнице 1
  • књижницу 1
  • књизи 6
  • књишки 1
  • Ко 36
  • ко 83
  • кобна 1
  • ковао 1
  • Ковач 1
  • ковач 12
  • ковача 5
  • ковачницом 1
  • ковачу 1
  • ковитлац 1
  • ковчежић 1
  • Ког 1
  • ког 2
  • Кога 1
  • кога 29
  • код 113
  • Код 20
  • кожу 1
  • козу 1
  • Која 2
  • која 84
  • које 115
  • Које 3
  • којега 1
  • којекако 2
  • којем 1
  • Који 2
  • који 204
  • Којим 1
  • којим 5
  • којима 10
  • којих 6
  • Којој 1
  • којој 18
  • којом 11
  • Коју 1
  • коју 33
  • Кол 1
  • Кола 1
  • кола 31
  • колац 4
  • колевке 1
  • колевку 2
  • колевци 1
  • колена 7
  • колера 1
  • коли 2
  • Колика 1
  • колико 33
  • Колико 6
  • коликом 1
  • колима 3
  • Коло 1
  • коло 8
  • коловођа 1
  • колу 3
  • коље 3
  • кољена 1
  • кољете 1
  • кољи 1
  • ком 6
  • комад 6
  • комадићем 1
  • комадом 1
  • коме 19
  • Коме 2
  • комедија 2
  • комедије 1
  • комешају 1
  • комисија 1
  • комисијом 1
  • комора 1
  • коморама 1
  • коморе 3
  • комори 4
  • комору 8
  • компот 1
  • комшије 1
  • комшилук 1
  • конака 1
  • кондир 1
  • конзисторији 1
  • конопцем 1
  • конопци 1
  • коња 9
  • Коњаник 1
  • коњаник 3
  • коњаника 1
  • коње 11
  • Коњи 2
  • коњи 9
  • коњима 2
  • коњокрадице 1
  • копа 1
  • копати 1
  • копита 1
  • Кор 1
  • корак 2
  • кораке 1
  • кораком 2
  • кораку 2
  • кораци 1
  • корацима 2
  • корача 1
  • корео 1
  • корети 1
  • Коринћанима 5
  • користи 2
  • користио 1
  • корице 1
  • кортеш 1
  • кору 1
  • коса 1
  • косе 2
  • косила 1
  • Косова 2
  • косом 1
  • кости 4
  • косу 1
  • котао 1
  • котрљају 1
  • котрљале 1
  • коцем 1
  • кочијаш 1
  • кочијаша 1
  • кочине 1
  • кочину 1
  • кошаре 1
  • кошареве 1
  • кошари 1
  • кошару 5
  • кошка 1
  • кошкања 1
  • коштац 1
  • коштица 2
  • коштицама 3
  • кошуље 3
  • кошуљи 3
  • кошуљу 1
  • крава 3
  • краве 2
  • краву 4
  • краде 2
  • крадем 1
  • крадени 1
  • крадеш 1
  • кради 1
  • крадом 2
  • крађе 1
  • крађу 2
  • Крај 2
  • крај 30
  • краја 12
  • крајеве 3
  • крајности 2
  • крајње 4
  • крајњег 1
  • крајњи 1
  • крају 9
  • краљ 1
  • краљеви 1
  • краљевина 1
  • краљевине 1
  • Краљевић 1
  • краљевства 1
  • краљујете 1
  • крао 2
  • Красан 1
  • красно 3
  • красну 3
  • красота 1
  • красоту 2
  • краставаца 1
  • красти 1
  • кратак 1
  • кратка 4
  • Кратко 1
  • кратко 13
  • кратковиди 1
  • кратку 1
  • крв 26
  • крвава 3
  • крвавим 1
  • крвавог 1
  • крвавој 1
  • крви 6
  • крвљу 4
  • кревет 2
  • кревета 2
  • крену 2
  • кренула 1
  • кренуо 3
  • кренути 1
  • кренуће 1
  • кренуше 2
  • крепак 1
  • крепе 1
  • крепите 1
  • кресала 1
  • кретала 1
  • кретати 1
  • креће 2
  • крећу 1
  • крештећи 1
  • кржљав 1
  • кржљава 1
  • кржљави 1
  • кржљаво 1
  • крив 8
  • крива 7
  • криве 3
  • криви 2
  • кривим 2
  • кривио 1
  • кривице 1
  • кривицу 2
  • криво 6
  • кривом 3
  • криву 1
  • крије 1
  • Кријем 1
  • кријући 1
  • крила 1
  • крило 3
  • Криста 4
  • Кристи 1
  • Кристо 1
  • Кристу 3
  • кришом 1
  • крјаху 1
  • крмача 3
  • крмаче 1
  • крмачом 1
  • крмачу 1
  • Крња 2
  • Крњин 3
  • кров 2
  • крова 1
  • крововима 1
  • Кроз 1
  • кроз 12
  • кротак 1
  • крошто 2
  • крпа 2
  • крпе 3
  • крпили 1
  • крсно 2
  • крсном 1
  • Крст 1
  • крст 8
  • крста 5
  • крсте 5
  • крсти 1
  • крстила 1
  • крстили 4
  • Крстим 1
  • крстимо 1
  • крстио 5
  • крстионице 1
  • Крститељ 1
  • крстити 2
  • крстиш 1
  • крстовима 1
  • крсту 2
  • круга 1
  • кругу 1
  • круна 1
  • крунама 1
  • круне 1
  • КРУНЕ 1
  • крупан 2
  • крупна 1
  • крупне 3
  • крупни 1
  • крупнија 1
  • крупније 2
  • крупнијим 2
  • крупнијих 2
  • крупним 2
  • крупних 2
  • крупно 1
  • крупну 1
  • крха 1
  • Крчедина 1
  • крчмама 1
  • крчмар 1
  • Крчмара 1
  • крчмарица 2
  • крчме 5
  • крчми 7
  • крчму 10
  • крши 3
  • крштен 1
  • Крштен 1
  • крштени 3
  • крштења 3
  • крштење 11
  • крштењу 5
  • кршћавамо 2
  • кћер 9
  • кћери 5
  • кћи 6
  • кува 2
  • куван 1
  • куване 1
  • куварице 1
  • куварицу 1
  • кувати 1
  • куге 1
  • кугу 1
  • куд 19
  • Куд 3
  • Куда 3
  • куда 8
  • куди 1
  • кужан 1
  • кужнима 1
  • кужнога 1
  • кујна 1
  • кујне 1
  • кујном 1
  • кујну 2
  • кука 2
  • кукавац 1
  • Кукавица 1
  • кукавица 6
  • кукавицу 1
  • кукавку 1
  • кукавна 1
  • кукавне 1
  • кукавни 1
  • кукавну 1
  • кукавче 1
  • кукољ 1
  • Кукољ 2
  • кукоља 2
  • куку 2
  • кукуруз 3
  • кукурузе 1
  • кукурузи 1
  • кукурузима 1
  • Кулпинац 1
  • културе 1
  • култури 1
  • кума 1
  • куме 1
  • кумим 1
  • кумира 1
  • кундаком 1
  • Куне 1
  • куне 3
  • куну 2
  • купање 1
  • купатила 1
  • купе 2
  • купи 6
  • купила 2
  • купим 1
  • купио 1
  • купити 1
  • куповању 1
  • купује 1
  • купус 1
  • курјака 1
  • курјаци 2
  • курјуке 2
  • кут 2
  • кутију 1
  • кућа 19
  • Кућа 2
  • кућама 4
  • куће 44
  • Кући 1
  • кући 76
  • кућице 1
  • кућом 2
  • кућу 34
  • Куцну 2
  • куцнуо 1
  • кушајући 1
  • Кушали 1
  • кушам 1
  • кушања 1
  • кушао 1
  • л 5
  • лавеж 1
  • лагала 1
  • Лагано 1
  • лагано 20
  • лагао 1
  • лагати 1
  • лад 1
  • лажем 2
  • лажемо 1
  • Лажеш 1
  • лажљивим 1
  • лажни 1
  • Лаза 1
  • Лазар 199
  • Лазара 32
  • Лазаре 14
  • Лазарев 8
  • Лазарева 4
  • Лазаревац 8
  • Лазареве 3
  • Лазарево 4
  • Лазареву 1
  • Лазаревца 3
  • Лазаревцу 5
  • Лазаревчани 1
  • Лазарем 1
  • Лазарових 1
  • Лазаровој 2
  • Лазаром 4
  • Лазару 36
  • Лази 1
  • лаје 1
  • лако 27
  • лаком 2
  • лакомислена 1
  • лакомисленост 1
  • лакомости 1
  • лактом 1
  • лаку 3
  • Лаку 3
  • лакше 25
  • лакши 1
  • лампу 1
  • ланац 1
  • ланаца 1
  • лане 2
  • ланца 2
  • ланце 1
  • ланчићем 1
  • лаодикиске 1
  • ларме 1
  • ларму 3
  • ласту 1
  • лафе 1
  • лашке 1
  • лебац 1
  • Лебном 1
  • Лева 1
  • легао 4
  • легла 1
  • легне 1
  • лед 1
  • леђа 4
  • леђи 1
  • леђима 6
  • лежала 4
  • лежали 1
  • лежало 2
  • лежање 1
  • Лежао 1
  • лежао 4
  • лежаше 1
  • леже 1
  • Лежи 1
  • лежи 10
  • лек 13
  • лека 16
  • Лекар 13
  • лекар 18
  • лекара 6
  • лекари 3
  • лекарије 1
  • Лекарове 1
  • лекарову 1
  • лекаром 1
  • лекарска 1
  • лекарске 2
  • лекару 1
  • леле 3
  • лелек 2
  • лен 1
  • Ленчица 1
  • Ленчицом 1
  • Леп 6
  • леп 9
  • лепа 14
  • Лепа 4
  • лепе 9
  • лепезе 1
  • Лепи 1
  • лепи 2
  • лепила 1
  • лепили 1
  • лепим 6
  • лепих 1
  • лепо 35
  • Лепо 5
  • лепог 1
  • лепом 1
  • лепоте 1
  • лепоти 1
  • Лепу 1
  • лепу 2
  • лепше 1
  • лепшим 1
  • лествица 1
  • лета 1
  • лете 1
  • лети 2
  • летина 1
  • летњем 1
  • лето 1
  • лећи 1
  • лечи 6
  • лечиле 1
  • лечио 1
  • лечите 1
  • Лечник 1
  • лечника 1
  • лешине 1
  • лешину 1
  • ли 182
  • ливаде 2
  • ливански 1
  • Лиза 1
  • лије 1
  • лик 5
  • лика 4
  • ликовала 1
  • лику 1
  • Лила 2
  • лимунаде 1
  • листа 1
  • листи 1
  • листу 1
  • литија 1
  • литијом 1
  • литра 2
  • литру 1
  • литургији 1
  • лица 6
  • лице 20
  • лицем 2
  • лицемере 1
  • лицемери 2
  • лицка 1
  • лицкање 2
  • лицкате 1
  • лицу 21
  • личи 2
  • Личи 2
  • личило 1
  • личите 1
  • лично 2
  • лишће 1
  • лишћем 1
  • логор 1
  • ложили 1
  • лозинка 1
  • Лолај 1
  • лом 1
  • ломе 1
  • ломи 2
  • ломњава 1
  • лонцу 1
  • лопов 3
  • лоповски 1
  • лопову 1
  • лопта 1
  • Лотову 1
  • лош 1
  • луд 6
  • луда 2
  • луди 1
  • лудим 1
  • лудој 2
  • луду 1
  • Лука 1
  • лукавост 1
  • Лукина 1
  • луксуз 1
  • луксузу 2
  • лула 1
  • луле 3
  • лулу 4
  • лупа 1
  • лупај 1
  • лупам 1
  • лупао 1
  • лупати 1
  • лупеж 2
  • лутање 1
  • лутао 1
  • луташе 1
  • Лутер 2
  • Лутерани 1
  • Луци 1
  • љиљане 1
  • Љуба 2
  • љубав 18
  • Љубав 4
  • љубави 25
  • љубављу 2
  • Љубазни 2
  • љубе 2
  • Љуби 1
  • љуби 4
  • љубила 2
  • љубили 1
  • љубим 4
  • љубио 3
  • љубите 1
  • Љубите 1
  • љубити 3
  • љубиће 1
  • љубљаше 2
  • љубопитну 1
  • љубопитства 1
  • љубопитство 1
  • Љубу 1
  • људе 7
  • људи 133
  • Људи 3
  • људима 6
  • људма 3
  • људске 1
  • људским 1
  • људско 2
  • људску 1
  • људства 1
  • љуља 1
  • љуљала 1
  • љут 1
  • љута 1
  • љути 1
  • љутио 2
  • љутито 1
  • љутиш 1
  • љуто 3
  • љуцки 1
  • ма 51
  • Ма 6
  • магарац 1
  • Магареће 1
  • магле 1
  • магли 2
  • магловито 1
  • магловитог 1
  • маглом 1
  • маглу 1
  • Мађар 1
  • Мађара 1
  • Мађарицама 1
  • Мађарице 3
  • мађарски 1
  • мажу 1
  • мај 1
  • Мајка 1
  • мајка 7
  • мајкама 1
  • мајке 2
  • Мајко 2
  • мајко 6
  • мајку 2
  • мајмуни 1
  • мајци 1
  • Мајчина 1
  • мајчиним 1
  • мајчино 4
  • мајчиној 1
  • макар 5
  • макну 1
  • Макра 3
  • Макрена 1
  • мал 15
  • Мал 4
  • Мала 1
  • мала 11
  • малаксалост 1
  • малаксао 3
  • малаксасмо 1
  • малакшете 1
  • мале 5
  • Мален 1
  • малених 1
  • мали 12
  • малим 1
  • Малић 1
  • Малића 1
  • Малићу 1
  • малиша 2
  • малише 1
  • Мало 10
  • мало 158
  • малог 2
  • малој 2
  • малом 2
  • малтера 1
  • малу 2
  • мами 1
  • Мамика 1
  • мамиш 1
  • мамур 1
  • мамуран 1
  • мана 1
  • манама 2
  • манастира 1
  • мане 5
  • манем 2
  • манемо 1
  • Мани 4
  • мани 6
  • манимо 1
  • маните 1
  • Маните 3
  • мантијама 1
  • мантији 1
  • мантијом 1
  • мантију 1
  • ману 1
  • манула 1
  • мања 1
  • мање 15
  • мањи 1
  • мањим 1
  • мапо 1
  • Мара 2
  • мараме 1
  • марамица 1
  • марамом 7
  • мараму 5
  • марва 1
  • марве 1
  • марву 2
  • Маре 1
  • маре 2
  • мари 4
  • Марија 2
  • марим 3
  • марите 1
  • Марко 2
  • Марта 38
  • Марти 6
  • Мартин 2
  • Мартино 1
  • Мартиној 1
  • Мартом 1
  • Марту 6
  • масла 1
  • масно 1
  • маст 2
  • мастилом 1
  • Мата 1
  • Матеј 1
  • Матејева 2
  • Матејеву 3
  • матер 13
  • матерама 1
  • матере 15
  • матери 6
  • материјалне 1
  • материјално 3
  • материна 1
  • материне 1
  • материно 2
  • материнско 1
  • Материца 1
  • матером 2
  • Мати 2
  • мати 21
  • Матино 1
  • матора 2
  • маторог 1
  • матором 1
  • матору 1
  • маћи 1
  • мах 48
  • маха 2
  • махао 1
  • махнит 1
  • махнита 1
  • махну 3
  • махнуше 1
  • махом 1
  • Маца 5
  • мач 4
  • мача 1
  • мачак 2
  • мачем 1
  • мачја 1
  • мачка 8
  • мачке 2
  • мачку 4
  • мачу 1
  • маша 1
  • Маша 3
  • маше 2
  • маши 1
  • машине 1
  • Машића 1
  • маштама 1
  • машти 1
  • Машу 2
  • ме 132
  • мегдане 1
  • мед 1
  • медицине 1
  • медом 1
  • Међу 3
  • међу 61
  • Међутим 3
  • мезимица 1
  • мека 1
  • мекана 1
  • мекано 1
  • меким 1
  • меку 1
  • мекуштво 1
  • мекши 1
  • Меланија 6
  • Меланију 2
  • Меланка 1
  • мелем 1
  • мелема 1
  • Мелентија 3
  • Мелентије 4
  • Мелентијем 1
  • Мелентију 1
  • мена 1
  • Мене 1
  • мене 52
  • мени 34
  • Мени 5
  • мења 3
  • мењају 1
  • мењао 1
  • Мера 1
  • мерите 2
  • мерити 1
  • меркати 1
  • Мерник 1
  • мерник 6
  • мерника 1
  • меру 1
  • меса 1
  • месец 10
  • месеца 2
  • месеци 6
  • месецима 2
  • месечара 1
  • месечаре 1
  • месечева 1
  • месечеви 1
  • месечина 1
  • Месијом 1
  • Месију 1
  • месојеђе 1
  • места 22
  • местима 1
  • Место 2
  • место 35
  • месту 14
  • метао 1
  • метати 1
  • меташе 1
  • мете 1
  • метеж 1
  • метежа 1
  • метежу 1
  • метне 3
  • метнем 2
  • метни 2
  • метну 2
  • Метнула 1
  • метнула 2
  • метнули 1
  • метнуо 5
  • метнути 1
  • метнуше 3
  • метод 1
  • мету 1
  • мећава 1
  • мећаву 1
  • меће 3
  • мећу 1
  • механи 1
  • мешају 1
  • мешам 1
  • мешамо 1
  • мешате 1
  • ми 199
  • Ми 30
  • мигољи 1
  • Мија 2
  • мијауче 1
  • мила 3
  • Милан 2
  • Миле 1
  • Милева 66
  • Милеве 6
  • Милеви 15
  • Милевин 2
  • Милевина 6
  • Милевиним 1
  • Милевино 1
  • Милевину 4
  • Милевом 2
  • Милеву 15
  • МИЛЕТИЋА 1
  • мили 4
  • Миливој 2
  • Миливоја 1
  • Миливоје 4
  • Миливоју 1
  • милије 2
  • милијуне 2
  • милило 1
  • Милин 1
  • милина 2
  • милине 2
  • Милица 1
  • Милице 2
  • Милици 1
  • мило 4
  • Миловић 6
  • милокрвна 1
  • милоснице 1
  • милост 1
  • милости 2
  • милостив 1
  • милостињу 3
  • милоте 2
  • милу 1
  • мимо 1
  • Мимовића 1
  • министри 1
  • минута 3
  • минуте 1
  • мио 1
  • Мир 1
  • мир 5
  • мира 6
  • миран 6
  • мире 2
  • мирис 5
  • мирисавим 1
  • мирисаву 1
  • мириси 2
  • мирисним 1
  • мирисних 1
  • Мирић 2
  • мирише 1
  • Мирка 4
  • Мирко 47
  • Мирком 1
  • Мирку 2
  • мирна 5
  • мирни 1
  • мирније 1
  • мирнији 4
  • мирно 18
  • мирноћом 1
  • миро 1
  • мирођија 1
  • миром 1
  • миру 8
  • мисао 18
  • мисле 5
  • Мисли 3
  • мисли 65
  • Мислила 1
  • мислила 17
  • мислили 8
  • мислим 23
  • Мислим 4
  • мислима 2
  • Мислио 1
  • мислио 23
  • мислите 7
  • мислити 7
  • Мислиш 1
  • мислиш 11
  • мистрија 1
  • мистрију 1
  • Мићина 1
  • мицала 1
  • мицаше 2
  • миче 5
  • мичеш 1
  • мишљаше 2
  • мишљења 1
  • мишљење 4
  • мишљењу 1
  • Мишом 1
  • Мишу 1
  • Млад 3
  • млад 7
  • Млада 1
  • млада 9
  • младе 1
  • младенци 1
  • младенцима 1
  • млади 2
  • младим 2
  • младић 4
  • младићем 1
  • младићка 1
  • младих 1
  • младо 4
  • младој 1
  • младости 1
  • младу 2
  • млађа 3
  • млађе 1
  • млађи 6
  • млађим 1
  • млађу 1
  • млак 1
  • млатне 1
  • млатну 1
  • млека 1
  • млеко 4
  • многа 2
  • Многа 3
  • многе 4
  • многи 9
  • Многи 9
  • многим 2
  • многима 2
  • многих 3
  • Много 2
  • много 62
  • многог 1
  • Многог 1
  • многом 1
  • многоме 2
  • многоцењеног 1
  • многу 2
  • множе 2
  • множила 1
  • множили 2
  • мном 11
  • моба 2
  • мобе 1
  • мобу 1
  • мог 7
  • мога 12
  • Могао 1
  • могао 51
  • Могла 1
  • могла 24
  • могле 1
  • могли 4
  • Могло 1
  • могло 12
  • могнете 1
  • могох 1
  • могоше 2
  • могу 57
  • могуће 7
  • мода 2
  • моде 1
  • Моде 1
  • моди 3
  • модрицу 1
  • модрог 1
  • можда 13
  • Можда 3
  • Може 10
  • може 160
  • можемо 9
  • можете 2
  • Можете 2
  • можеш 27
  • Можеш 4
  • мозак 1
  • мозгу 2
  • Мој 5
  • мој 50
  • моја 33
  • Моја 5
  • моје 20
  • мојега 1
  • моји 1
  • мојим 3
  • мојих 3
  • мојој 2
  • Мојсејевој 1
  • Мојсије 4
  • моју 6
  • молбе 1
  • молбом 1
  • молбу 2
  • моле 3
  • молећи 1
  • Моли 3
  • моли 9
  • молила 3
  • молим 17
  • Молим 9
  • молимо 1
  • молио 14
  • молитва 14
  • Молитва 4
  • молитве 6
  • молитвеник 1
  • молитвеника 1
  • молитви 1
  • Молитву 1
  • молитву 20
  • молите 4
  • молити 4
  • молиш 2
  • мом 3
  • момак 11
  • Момак 4
  • момка 1
  • момком 1
  • Момку 1
  • момку 3
  • момци 3
  • момцима 1
  • момчади 1
  • Момче 1
  • момчити 1
  • момчић 1
  • мора 48
  • Мора 5
  • морадох 1
  • морају 2
  • морал 1
  • морала 2
  • морална 1
  • морално 4
  • морало 3
  • морам 10
  • Морам 3
  • морамо 4
  • морао 5
  • морате 1
  • мораће 1
  • Мораћемо 1
  • Мораш 1
  • мораш 10
  • море 5
  • Море 7
  • Мори 1
  • морије 1
  • мору 2
  • мотика 1
  • мотике 1
  • мотиком 4
  • мотљају 1
  • мотрио 1
  • моћ 1
  • моћи 6
  • моћна 1
  • моше 1
  • мрави 3
  • мрак 9
  • мрака 2
  • мраку 1
  • мрачно 2
  • мрачну 1
  • мрви 1
  • мрвицу 1
  • мргодаст 1
  • мрежа 1
  • мрежу 1
  • мржњу 1
  • мрзе 1
  • Мрзи 1
  • мрзи 2
  • мркла 2
  • мрмља 1
  • мрску 1
  • мртав 2
  • мртва 5
  • мртвац 2
  • Мртваца 1
  • мртваце 1
  • мртве 2
  • мртвим 1
  • мртвих 2
  • мртво 2
  • мртву 1
  • Мрцине 1
  • му 518
  • муве 1
  • муву 1
  • мудраци 1
  • мудре 1
  • мудровања 1
  • Муж 1
  • муж 13
  • мужа 6
  • мужеве 2
  • мужеви 1
  • Мужеви 2
  • мужевљеви 1
  • мужевљево 2
  • мужем 4
  • Мужиног 1
  • мужу 8
  • музао 1
  • музика 1
  • мука 1
  • мукама 1
  • муке 6
  • муком 1
  • муку 3
  • мумлају 1
  • мумлала 1
  • мумлале 1
  • мумлао 1
  • муња 2
  • мутите 1
  • мутне 1
  • муца 1
  • муци 2
  • Муче 1
  • муче 2
  • мучења 1
  • Мучи 2
  • мучи 7
  • Мучила 1
  • мучила 3
  • мучили 1
  • мучим 1
  • мучио 1
  • мучити 1
  • мучиш 2
  • мучне 1
  • Мучне 1
  • мушка 1
  • мушкацона 1
  • мушкацоне 1
  • мушке 3
  • мушки 7
  • мушкима 5
  • мушких 1
  • мушко 10
  • мушког 1
  • мушкој 1
  • мушком 1
  • мушку 1
  • н 4
  • На 58
  • на 904
  • набавили 1
  • набавио 1
  • набадао 2
  • набељена 1
  • наблизу 1
  • набра 1
  • набуја 2
  • Навале 1
  • навалио 1
  • навалише 1
  • наваљују 1
  • наведемо 1
  • Наведена 1
  • наведени 1
  • навек 1
  • Навео 1
  • навео 3
  • навика 1
  • навикавају 1
  • навикама 1
  • навикне 1
  • навикнута 1
  • наводи 3
  • наводнише 1
  • наводњене 1
  • наврнути 1
  • наврше 1
  • навршила 1
  • нагао 1
  • нагиздати 1
  • нагињу 1
  • нагла 2
  • нагласком 2
  • наглим 1
  • нагло 5
  • наглости 1
  • нагнула 1
  • нагнуо 1
  • наговарао 1
  • наговестила 2
  • наговештају 1
  • наговешћивао 1
  • нагојених 1
  • над 26
  • Нада 16
  • нада 4
  • надају 1
  • надам 1
  • надао 6
  • надвладају 1
  • надвладао 1
  • надгледа 1
  • наде 2
  • Наде 3
  • надзора 2
  • Нади 4
  • надима 1
  • надимило 1
  • надимљене 1
  • Надин 1
  • Надиних 1
  • надо 1
  • надовезао 1
  • надовезује 1
  • Надом 2
  • надраже 1
  • надражен 1
  • Наду 2
  • надува 1
  • надувен 1
  • нађе 16
  • нађем 2
  • нађена 1
  • нађете 2
  • нађох 3
  • Нађоше 1
  • нађоше 2
  • нађу 2
  • наже 3
  • Назарен 25
  • Назарена 35
  • Назаренака 1
  • Назаренац 2
  • Назарене 29
  • НАЗАРЕНИ 1
  • Назарени 76
  • Назаренима 18
  • назарениш 2
  • Назаренка 7
  • Назаренке 6
  • Назаренку 2
  • назаренска 10
  • Назаренска 3
  • Назаренске 1
  • назаренске 12
  • Назаренски 1
  • назаренски 11
  • назаренским 10
  • назаренских 6
  • Назаренско 1
  • назаренско 8
  • назаренског 3
  • назаренској 4
  • назаренском 3
  • назаренску 20
  • Назаренства 7
  • Назаренство 24
  • Назаренством 1
  • Назаренству 7
  • Назарену 2
  • Назаренци 1
  • Назарећани 3
  • Назарећанин 3
  • назарећанска 1
  • назва 2
  • назвао 2
  • назвати 3
  • назваћу 1
  • наздравити 1
  • наздрављали 1
  • назебао 1
  • назебе 1
  • назебеш 1
  • назепсти 1
  • назив 1
  • назива 2
  • називају 1
  • назидали 1
  • назидана 1
  • назирала 1
  • назире 1
  • назове 1
  • назрео 1
  • наиђе 3
  • наиђоше 1
  • наилазе 2
  • наишао 4
  • наишли 1
  • нај 2
  • најближа 1
  • најближе 3
  • најближи 2
  • најбоља 1
  • најбоље 20
  • Најбоље 3
  • најбољи 2
  • најбољу 2
  • најважнијим 1
  • највероватније 1
  • Највећа 1
  • највећа 2
  • највеће 2
  • највећег 1
  • највећем 2
  • највећи 5
  • највећим 1
  • највећих 1
  • Највећма 1
  • највећма 4
  • највећој 5
  • највећом 2
  • највећу 2
  • највештији 1
  • највише 16
  • Највише 2
  • највишем 1
  • најврснијег 1
  • најглавније 5
  • најглавнији 1
  • најгоре 2
  • најгори 3
  • најгушћи 1
  • најдаљем 1
  • најдаљи 1
  • најдаровитији 1
  • најдивнија 1
  • најдостојнији 1
  • најдража 1
  • најдуже 2
  • наједе 1
  • најелегантније 1
  • најео 1
  • најжустрији 1
  • Најзад 1
  • најзаузимљивији 2
  • најздравије 1
  • најимућнији 1
  • најинтелигентнији 1
  • најкрупније 2
  • најлакше 2
  • најлепша 1
  • најлепше 2
  • најљубазније 1
  • најмање 7
  • најмању 1
  • најмилије 2
  • Најмлађе 1
  • најмлађи 1
  • најмљујемо 1
  • најневинију 1
  • најодабранијих 1
  • најпосле 2
  • најпотребније 5
  • најпоузданији 1
  • најпоштенији 1
  • најпре 13
  • Најпре 3
  • најпрече 1
  • најпростије 2
  • најрадије 3
  • најревноснији 1
  • најсиротија 1
  • најсиротије 1
  • најскупљег 1
  • најслађе 2
  • најслађи 1
  • најсретнија 1
  • најстаријем 1
  • најстарији 5
  • најстаријим 1
  • најстрашније 1
  • најстрожије 1
  • најтеже 3
  • најтежи 1
  • најудаљенији 3
  • најужасније 1
  • најужаснијих 1
  • најуредније 1
  • најцрњи 1
  • најчешће 2
  • накарај 1
  • накашљавао 1
  • накашље 2
  • накинђурена 1
  • накинђурену 1
  • накинђурушу 1
  • накит 1
  • накита 8
  • накиту 3
  • накнаду 1
  • наковањ 2
  • наковњу 1
  • накостреши 1
  • налаже 2
  • налазила 1
  • Налазила 1
  • налазио 1
  • належе 1
  • нали 1
  • налик 6
  • Налицкана 1
  • налог 1
  • наложили 1
  • наложио 1
  • наљуби 1
  • наљубио 2
  • нам 65
  • нама 5
  • намажи 1
  • намамио 1
  • наменуше 1
  • намера 1
  • намере 1
  • намери 1
  • намерила 1
  • намерно 2
  • намером 1
  • наместе 1
  • наместио 2
  • наместиће 1
  • намет 1
  • наметање 1
  • намештај 1
  • намештене 2
  • нами 14
  • намигивање 1
  • Намигуша 1
  • намигуши 1
  • намирисане 1
  • намислио 2
  • намножили 1
  • намножише 2
  • намргоди 3
  • намргодило 1
  • намргодио 4
  • намршти 1
  • намрштише 1
  • Нано 1
  • нано 3
  • наоблачило 1
  • наодговара 1
  • наопако 3
  • Наопако 4
  • напад 1
  • Напад 1
  • нападају 3
  • нападао 1
  • нападате 1
  • нападе 2
  • нападне 3
  • нападнемо 1
  • нападну 1
  • нападоше 2
  • напала 1
  • напали 1
  • напао 2
  • напаст 1
  • напаствује 1
  • напасти 1
  • Напије 1
  • Напију 1
  • напио 1
  • напипа 1
  • написано 3
  • НАПИСАО 1
  • написао 5
  • напишем 1
  • наплаћамо 1
  • напојени 1
  • напомене 1
  • напомени 1
  • напоменуо 1
  • Напоменуо 1
  • напомињања 1
  • напором 1
  • направи 2
  • направиле 1
  • Направили 1
  • направим 2
  • направио 4
  • направити 1
  • направићу 1
  • направиш 1
  • направише 1
  • напраситост 1
  • напрасно 1
  • напрегне 1
  • Напрегне 1
  • Напред 1
  • напред 23
  • напредак 2
  • напредовала 1
  • напредовао 1
  • напредује 2
  • напредују 1
  • напреже 1
  • Напрежете 1
  • напрезала 1
  • напретка 2
  • напретку 2
  • Напротив 1
  • напрстак 1
  • напуне 1
  • напуни 1
  • напунио 3
  • напуњена 1
  • напуњених 1
  • напусте 1
  • напустити 1
  • напустиш 1
  • напући 1
  • напушташ 1
  • напуштен 1
  • нарави 2
  • нарављу 1
  • Наравно 1
  • наравно 3
  • наравски 1
  • нарадио 1
  • наразговарају 1
  • наразговараше 1
  • нарасте 1
  • нарда 1
  • нардова 1
  • нареди 2
  • наредила 2
  • наредио 2
  • наредити 1
  • Народ 2
  • народ 28
  • народа 1
  • народима 1
  • народна 2
  • народне 2
  • народни 1
  • народним 2
  • народно 1
  • народности 2
  • народну 3
  • народу 19
  • Нарочито 5
  • нарочито 6
  • наручју 2
  • Нас 1
  • нас 81
  • насео 1
  • насиља 1
  • насиље 2
  • насиљу 1
  • насип 1
  • насипа 3
  • Наскоро 1
  • наскоро 2
  • наслања 1
  • наследила 1
  • наследило 2
  • наследисте 1
  • наследник 1
  • наследства 1
  • наследство 1
  • наследству 1
  • насликана 1
  • насликано 1
  • насликао 2
  • наслониле 2
  • наслонио 1
  • Наслонио 3
  • наслоном 1
  • насмеја 3
  • насмејао 1
  • Насмејаше 1
  • насмеши 7
  • насмешити 1
  • насртај 1
  • насртљива 1
  • Наста 6
  • наста 9
  • наставити 1
  • наставља 3
  • наставни 1
  • Настаје 1
  • настанити 1
  • настрадати 1
  • наступа 1
  • натакао 1
  • Натарош 1
  • натарош 2
  • натароша 1
  • натера 1
  • натерали 2
  • натиче 2
  • натписе 1
  • натраг 15
  • наћи 8
  • наувице 1
  • наук 2
  • Наука 1
  • наука 7
  • науке 4
  • науком 1
  • науку 7
  • наумио 2
  • науснице 3
  • научан 1
  • науче 1
  • научен 3
  • наученог 1
  • Научи 1
  • научи 2
  • научила 1
  • научили 1
  • научим 1
  • научимо 1
  • Научио 1
  • научио 12
  • научити 1
  • научише 1
  • научна 2
  • научно 1
  • научну 1
  • нахватао 1
  • Нацику 1
  • нацрта 1
  • начела 1
  • начелима 1
  • начелник 2
  • начелнику 1
  • начело 1
  • начелу 1
  • начин 3
  • начина 3
  • начине 2
  • начини 4
  • начиниле 1
  • начинио 1
  • начинише 1
  • начином 5
  • начита 1
  • начула 1
  • Начуо 1
  • начуо 2
  • наш 15
  • Наш 3
  • наша 11
  • Наша 3
  • Нашавши 1
  • нашали 1
  • нашалити 1
  • нашао 14
  • Нашао 2
  • наше 21
  • Наше 4
  • нашег 7
  • нашега 1
  • нашем 10
  • наши 7
  • Нашим 1
  • нашим 8
  • наших 8
  • Нашла 1
  • нашла 4
  • нашли 6
  • нашој 6
  • нашом 2
  • наштампано 1
  • нашто 1
  • нашу 5
  • не 1046
  • Не 121
  • неба 7
  • небеске 1
  • небески 1
  • небесно 1
  • небесног 1
  • небеснога 1
  • небо 7
  • небројени 1
  • небу 2
  • неваљала 1
  • неваљале 1
  • неваљалих 2
  • неваљао 1
  • невенчана 2
  • невенчану 1
  • неверкињу 1
  • неверни 2
  • невеста 1
  • невесто 4
  • невештине 1
  • невидно 1
  • невин 1
  • невина 1
  • невинашце 2
  • невиних 2
  • невино 2
  • невоља 1
  • невоље 2
  • невољи 3
  • невољноме 1
  • невољу 2
  • невреме 1
  • нега 2
  • негда 2
  • негдашња 1
  • негдашње 2
  • негдашњег 1
  • негдашњи 1
  • негдашњу 2
  • Негде 1
  • негде 8
  • Него 21
  • него 90
  • неговала 1
  • неговано 1
  • неговати 1
  • неговаће 2
  • неговаћу 1
  • негује 1
  • негују 1
  • Негују 1
  • недавно 1
  • недела 2
  • недеља 20
  • недељама 1
  • недеље 23
  • недељи 1
  • недељно 1
  • недељом 11
  • Недељом 3
  • недељу 10
  • недовољно 1
  • недоказана 1
  • недостаје 2
  • недрагог 1
  • нежним 2
  • нежно 3
  • нежности 1
  • незадовољан 1
  • незадовољство 1
  • незасађено 1
  • незастрте 1
  • незгоде 1
  • незгодна 1
  • незгодне 1
  • незнабошца 1
  • незнабошци 1
  • Незнабошци 2
  • незнања 1
  • незнатна 1
  • неизбежно 1
  • неиздржањем 1
  • неизмерном 1
  • неизрађена 1
  • неисказан 1
  • неисказани 1
  • нек 11
  • Нек 3
  • Нека 14
  • нека 53
  • Некад 1
  • некад 3
  • Некада 1
  • некада 2
  • некакве 1
  • некаквог 1
  • некаквом 1
  • некако 16
  • Некако 3
  • Неке 1
  • неке 14
  • неки 41
  • Неки 5
  • неким 4
  • некима 1
  • Некима 1
  • неких 2
  • некле 1
  • неко 28
  • Неко 6
  • Неког 2
  • неког 7
  • некога 2
  • некој 3
  • Неколико 1
  • неколико 39
  • неколицина 1
  • неком 7
  • некорисно 1
  • некрштена 1
  • некрштени 1
  • неку 8
  • некуд 1
  • некуда 1
  • нељуди 1
  • нељудма 1
  • Нема 6
  • нема 75
  • немају 6
  • Немам 2
  • немам 7
  • немамо 3
  • Немањино 1
  • немате 2
  • Немац 1
  • Немаца 1
  • немачком 2
  • Немаш 1
  • немаш 6
  • немаштина 1
  • немили 1
  • немилице 2
  • немило 2
  • немилостиви 1
  • немилостиво 3
  • немио 1
  • немир 1
  • Немир 1
  • немира 1
  • немирно 1
  • немировати 1
  • Немој 2
  • немој 6
  • Немојмо 1
  • Немојте 2
  • немојте 4
  • немоћ 1
  • немоћну 1
  • ненада 1
  • ненадмашна 1
  • ненадно 1
  • Ненадов 3
  • Ненадова 1
  • Ненадови 1
  • Ненин 1
  • Ненини 1
  • необичан 2
  • необична 1
  • необично 13
  • необичну 2
  • неодређени 1
  • неожењен 1
  • неозидани 1
  • неокречен 1
  • неописаном 1
  • неочекиваним 1
  • непаметно 2
  • непозвано 1
  • непозват 1
  • непознате 1
  • непомичан 2
  • непомично 4
  • непотребна 1
  • неправде 1
  • неправди 1
  • неправо 1
  • непрекидној 1
  • непрестано 9
  • непречишћен 1
  • непречишћени 1
  • непријатеља 1
  • непријатеље 1
  • непријатељи 1
  • непријатна 2
  • непријатно 1
  • непријатну 1
  • неприлика 1
  • неприликама 1
  • неприлику 1
  • неприлици 1
  • неприличан 1
  • неприправнијег 1
  • неприродно 4
  • непристојно 1
  • непромишљености 1
  • Непросвећени 1
  • непце 1
  • нераван 1
  • нерадо 1
  • неразвијен 1
  • неразумљиве 1
  • неранџом 1
  • нерасположена 1
  • нерасположење 1
  • несносна 1
  • несносно 1
  • неспособни 1
  • неспремни 1
  • несретна 2
  • несретне 2
  • несретни 2
  • несретник 1
  • несретника 1
  • несретним 1
  • несретница 1
  • несретници 1
  • несретниче 2
  • несретно 1
  • несретног 2
  • несрећа 4
  • несрећан 1
  • несреће 3
  • несрећи 3
  • несрећу 2
  • неста 1
  • несталније 1
  • Нестало 1
  • нестало 2
  • нестане 3
  • нестао 1
  • нестати 4
  • нећака 1
  • Неће 7
  • неће 84
  • нећемо 5
  • Нећете 2
  • нећете 6
  • Нећеш 1
  • нећеш 7
  • нећу 14
  • Нећу 7
  • неук 1
  • Неук 1
  • неукроћен 1
  • неумерено 1
  • неумереност 1
  • неуморно 1
  • неупутна 1
  • неутврђен 1
  • нехотице 7
  • нечастиви 1
  • Нечастиви 1
  • нечег 4
  • нечега 1
  • нечем 2
  • нечим 1
  • нечистоте 2
  • нечовечни 1
  • нечувена 1
  • нечувене 1
  • Нечујно 1
  • нечујно 4
  • нешта 1
  • Нешто 4
  • нешто 75
  • ни 262
  • Ни 9
  • Нигде 1
  • нигде 6
  • ниже 1
  • низ 2
  • низбрдице 1
  • низови 1
  • није 386
  • Није 49
  • Никад 3
  • никад 43
  • Никада 1
  • никада 3
  • Никакав 1
  • никаква 4
  • никакве 1
  • Никако 1
  • никако 15
  • никао 1
  • никла 1
  • никло 3
  • никне 2
  • нико 41
  • Нико 9
  • никог 7
  • никога 8
  • никојим 1
  • Николе 1
  • Николи 1
  • ником 3
  • никоме 11
  • никуд 1
  • Нисам 14
  • нисам 45
  • ниси 24
  • Ниси 5
  • Нисмо 3
  • нисмо 8
  • нисте 12
  • Нисте 2
  • нису 53
  • Нису 7
  • нит 10
  • Нити 4
  • нити 43
  • нићи 1
  • ниче 1
  • ничег 2
  • ничега 2
  • ничему 2
  • ничија 1
  • ничим 1
  • Ништа 5
  • ништа 63
  • ништави 1
  • ништавило 1
  • ништавост 1
  • Но 149
  • но 203
  • нов 5
  • Нова 1
  • нова 8
  • новајлија 1
  • новац 8
  • новаца 7
  • нове 3
  • нови 2
  • Нови 4
  • новије 2
  • новина 2
  • новинама 1
  • новинарском 1
  • новине 4
  • нових 1
  • ново 14
  • Нововерке 1
  • Нововерце 1
  • новог 4
  • новога 1
  • новој 2
  • новом 1
  • НОВОМ 1
  • Новом 4
  • новорођеноме 1
  • нову 3
  • новце 2
  • новцем 2
  • новци 2
  • новцима 1
  • новцу 2
  • новчића 2
  • нога 2
  • ногама 6
  • ноге 12
  • ногом 4
  • ногу 10
  • нож 7
  • ножа 2
  • ножнице 1
  • нос 1
  • носачи 1
  • Носачи 1
  • носаше 1
  • носе 5
  • носи 7
  • носила 2
  • носили 1
  • носимо 1
  • носио 2
  • носите 1
  • Носите 1
  • носити 4
  • ноте 1
  • Ноћ 2
  • ноћ 22
  • ноћи 16
  • Ноћу 1
  • ноћу 6
  • нуде 1
  • Нуди 1
  • нуди 3
  • нудила 1
  • Нудио 1
  • нудио 2
  • нуз 3
  • нуткати 1
  • њ 5
  • ње 31
  • њега 104
  • Њега 5
  • његов 19
  • Његов 2
  • Његова 3
  • његова 36
  • његове 19
  • Његове 2
  • Његови 2
  • његови 6
  • Његовим 1
  • његовим 4
  • његових 6
  • његово 10
  • његовој 11
  • његовом 2
  • његову 26
  • Њезин 1
  • њезин 5
  • њезине 3
  • њезиних 1
  • њезино 1
  • Њему 3
  • њему 68
  • њен 18
  • Њен 6
  • њена 12
  • Њена 2
  • њене 6
  • њени 3
  • њеним 2
  • њених 4
  • њено 10
  • Њено 4
  • њеног 1
  • њеној 1
  • Њеном 1
  • њеном 4
  • њену 1
  • њива 1
  • њивама 1
  • њиве 4
  • њиви 5
  • њиву 8
  • њим 33
  • њима 35
  • њиме 18
  • њина 1
  • њино 1
  • њином 1
  • Њих 3
  • њих 69
  • Њихов 1
  • њихов 9
  • Њихова 2
  • њихова 5
  • њихове 2
  • Њихови 2
  • њихови 4
  • њиховим 2
  • њихових 1
  • њихово 3
  • њиховој 5
  • њиховом 3
  • њихову 11
  • њој 21
  • њојзи 10
  • Њојзи 3
  • њом 20
  • њоме 6
  • Њу 1
  • њу 40
  • о 202
  • О 21
  • оба 1
  • обавесте 3
  • обавести 4
  • обавестити 1
  • обавестише 1
  • обавештава 2
  • обавештавају 1
  • обавештењем 1
  • обадвају 1
  • обадве 1
  • обадвоје 1
  • Обадвоје 1
  • Обазре 1
  • обали 1
  • обалом 1
  • обарати 1
  • обасула 1
  • обвија 1
  • обгрли 1
  • обгрлила 1
  • обдаре 1
  • обдарио 1
  • обделавати 1
  • Обе 1
  • обе 3
  • обезбеђен 2
  • обема 1
  • обесан 1
  • обесе 1
  • обесила 1
  • обесио 1
  • обесити 1
  • обећавају 1
  • обећавала 1
  • обећајте 1
  • обећала 1
  • обећање 1
  • обећао 9
  • обзир 1
  • обзиру 1
  • обиграо 1
  • обиђе 1
  • обиђеш 1
  • Обилазе 1
  • обилази 2
  • обилазили 2
  • обилазио 2
  • обилазите 1
  • обитељ 3
  • обичај 9
  • обичаја 1
  • обичаје 2
  • обичајима 2
  • обичају 2
  • обична 2
  • обично 8
  • обишао 1
  • облагородити 2
  • облака 2
  • облаци 2
  • облачи 2
  • обли 2
  • оближњег 2
  • облије 1
  • облику 2
  • облила 1
  • облозима 1
  • обмањивао 1
  • обмањује 1
  • обнезнањен 1
  • обнезнањена 1
  • обнезнањену 1
  • обнесвестио 1
  • обновити 2
  • обожавали 2
  • Обоје 2
  • обоје 4
  • обојега 1
  • обојица 1
  • оболело 1
  • оборене 1
  • обореном 2
  • обори 8
  • оборила 3
  • Оборио 1
  • оборио 2
  • оборише 1
  • обрадили 1
  • обрадим 2
  • обрадовали 1
  • обрађен 1
  • обрађивати 1
  • образ 1
  • образа 2
  • образе 2
  • образима 2
  • образину 1
  • образован 1
  • образованије 1
  • образу 3
  • обрати 2
  • обратно 1
  • обраћен 1
  • обред 2
  • обреда 1
  • обреду 1
  • обрекао 1
  • обрекли 1
  • Обрен 12
  • Обрена 8
  • Обрене 1
  • Обренов 3
  • Обреновом 1
  • Обреном 2
  • обриса 1
  • обриче 1
  • обрне 1
  • обрни 1
  • обрнута 1
  • обрнутим 1
  • обрнуше 1
  • обрт 1
  • обртњу 1
  • обрћу 1
  • обузе 4
  • обузети 2
  • обузимају 3
  • обузимаше 1
  • обукао 2
  • обући 3
  • обухвата 1
  • обухватају 1
  • обуче 1
  • обучена 2
  • ова 14
  • Ова 2
  • овај 29
  • Овај 5
  • овакав 1
  • Овакав 1
  • овакве 1
  • Оваквој 1
  • оваке 3
  • оваки 1
  • овако 31
  • Овако 7
  • оваког 1
  • Оваку 1
  • овамо 18
  • оваца 6
  • овде 29
  • Овде 3
  • ове 24
  • Ове 3
  • овешталом 1
  • ови 1
  • Ови 2
  • Овим 1
  • овим 8
  • овима 4
  • ових 3
  • овлада 1
  • овладала 1
  • овладао 1
  • овлађују 1
  • овлаш 1
  • овнови 1
  • Ово 16
  • ово 50
  • овог 10
  • овога 12
  • овој 7
  • овоју 1
  • оволико 1
  • Оволико 1
  • оволишна 1
  • овом 14
  • Овоме 1
  • овоме 5
  • ову 12
  • овца 1
  • Овца 1
  • овце 4
  • овцу 1
  • овчија 1
  • огањ 4
  • огласити 1
  • огласише 1
  • оглашује 1
  • огледа 1
  • огледало 1
  • огледалу 1
  • огњем 1
  • огњишту 1
  • оговара 1
  • оговарају 2
  • оговарања 1
  • оговори 1
  • огорчени 1
  • огорчио 1
  • ограда 1
  • ограде 1
  • огради 1
  • ограду 5
  • огрлицу 2
  • огрнем 1
  • Огрни 1
  • Огромна 1
  • огромно 1
  • огромном 1
  • огртач 1
  • Од 37
  • од 452
  • Одавна 2
  • одавна 8
  • Одагнај 1
  • одагнане 1
  • одадоше 1
  • одазвао 1
  • одаје 1
  • одају 1
  • одакле 3
  • Оданде 1
  • оданде 5
  • одати 1
  • одатле 3
  • одахну 2
  • одбацити 1
  • одбацујете 1
  • одбегла 1
  • одбегне 1
  • одбија 2
  • одбијамо 1
  • одбијаш 2
  • одбију 1
  • одбила 1
  • одбор 6
  • одбора 1
  • одбори 1
  • одбору 3
  • одбрану 1
  • одвали 2
  • одведе 5
  • одведете 1
  • одведи 1
  • Одведоше 1
  • одведоше 2
  • одвезао 1
  • одвезе 1
  • одвела 3
  • одвели 1
  • одвео 2
  • одвести 5
  • одвећ 1
  • одвише 7
  • одводе 1
  • одводио 1
  • одвоји 2
  • одвојисте 1
  • одвратим 1
  • одвратиш 1
  • одвраћа 1
  • одвраћам 1
  • Одвукао 1
  • одвукао 3
  • одвукоше 1
  • одвуче 1
  • одвучем 1
  • одгајила 1
  • одговара 16
  • одговарала 1
  • одговор 3
  • одговора 8
  • одговори 4
  • одговорила 1
  • одговорио 3
  • одговорити 4
  • одгодимо 1
  • одгурне 1
  • Оде 1
  • оде 41
  • одевају 1
  • одевате 1
  • одевена 1
  • одевени 1
  • одела 4
  • одели 1
  • Одело 1
  • одело 9
  • оделу 6
  • одељак 1
  • одељене 1
  • одељени 1
  • одељка 1
  • одем 7
  • одемо 1
  • одете 1
  • одеш 3
  • одзив 1
  • Одисеј 1
  • Одисеја 1
  • Одисејевим 1
  • одјекнула 1
  • одјекнуле 1
  • одјури 2
  • одлазе 2
  • одлази 5
  • одлазио 4
  • одлазиш 1
  • одлану 1
  • одлануло 1
  • одлахнуло 1
  • одлахнути 1
  • одлежала 1
  • одлети 1
  • одличним 1
  • одлучним 1
  • одлучно 1
  • Одма 1
  • одма 3
  • одмамила 1
  • одмамио 1
  • одмањује 2
  • одмарањем 1
  • одмарати 1
  • одмах 39
  • Одмах 5
  • одмерен 1
  • одмор 1
  • одмора 1
  • однели 2
  • однео 2
  • однесе 1
  • однесемо 1
  • однесеш 1
  • однеси 1
  • однеше 1
  • односе 1
  • односи 2
  • односило 1
  • односно 1
  • одношаје 1
  • одо 1
  • одобрава 2
  • одобравају 3
  • одобравали 1
  • одобравам 1
  • одобравање 1
  • одобраваше 1
  • одобрила 1
  • одобрио 2
  • одоздоле 1
  • одонуд 1
  • Одоше 1
  • одоше 9
  • одрасли 1
  • одредио 1
  • одређеног 1
  • одрекао 6
  • одрекну 1
  • одрећи 4
  • одрече 1
  • одречемо 1
  • одрешена 1
  • одрешила 1
  • одрешио 1
  • одржава 1
  • одржала 1
  • одржати 3
  • одржиш 1
  • Одричем 1
  • одричеш 1
  • Одричеш 2
  • одричи 1
  • одричу 2
  • одседи 1
  • Одсекле 1
  • одсеци 1
  • одсечена 2
  • одскаче 1
  • одскоче 1
  • Одступио 1
  • одсудни 1
  • оду 4
  • одува 1
  • одунд 1
  • одупремо 1
  • одустаје 1
  • одустају 1
  • Одустала 1
  • одустану 1
  • одушевљењем 2
  • одхранио 1
  • ожени 4
  • оженили 1
  • оженимо 2
  • оженио 2
  • ожените 1
  • оженити 1
  • Оженићу 1
  • ожењен 2
  • ожењене 2
  • оживе 1
  • оживело 1
  • оживи 1
  • озарује 1
  • озбиљан 1
  • озбиљнија 1
  • озбиљније 1
  • озбиљно 9
  • озбиљноме 1
  • оздрави 1
  • оздравиће 1
  • озидавају 1
  • озидан 1
  • озидана 1
  • озиђују 1
  • ознојено 1
  • ознојио 1
  • ојагњила 1
  • ојађеном 1
  • ојађену 1
  • ока 5
  • окаменила 1
  • окамењен 2
  • окамењена 2
  • окамењени 1
  • окане 1
  • оканем 2
  • оканемо 1
  • оканете 1
  • оканеш 1
  • окану 1
  • окануо 2
  • Око 5
  • око 55
  • оковали 1
  • околине 2
  • околини 1
  • околишења 1
  • околних 1
  • около 4
  • оком 1
  • окомио 1
  • окорео 1
  • окрвављен 1
  • окрене 4
  • окренем 1
  • окренеш 1
  • окрену 1
  • окренула 3
  • окренуло 1
  • Окренуо 2
  • окренуо 3
  • окренути 3
  • окренуше 1
  • окрепити 1
  • окретао 2
  • окрете 11
  • окреће 5
  • окрећем 1
  • окрећу 1
  • окречена 2
  • окречени 1
  • окрзано 1
  • окривити 1
  • округе 1
  • округло 1
  • окружавала 1
  • окружног 1
  • окружном 1
  • оксиген 1
  • оксигена 1
  • оку 2
  • окупу 2
  • окуси 1
  • окусили 2
  • олако 4
  • олакша 5
  • олакшају 1
  • Олимпу 1
  • оловка 1
  • оловку 1
  • олтара 1
  • олтаре 1
  • олтаром 3
  • олтару 2
  • олупаним 1
  • омања 1
  • омањој 1
  • омах 1
  • омекшао 1
  • омиљен 1
  • омирисао 1
  • омладина 1
  • омладине 1
  • омладину 1
  • омрзнути 1
  • Он 105
  • он 359
  • она 201
  • Она 68
  • онај 62
  • Онај 7
  • онака 2
  • онаква 3
  • онаке 1
  • онаки 1
  • Онако 1
  • онако 29
  • онаког 2
  • онаком 2
  • онаку 1
  • онамо 12
  • онда 219
  • Онда 35
  • ондашња 1
  • онде 23
  • Онде 3
  • Оне 5
  • оне 65
  • Онемила 1
  • Они 21
  • они 62
  • оним 23
  • онима 8
  • оних 5
  • оно 124
  • Оно 14
  • Оног 2
  • оног 37
  • онога 14
  • оној 6
  • онолико 5
  • оноликој 1
  • онолику 1
  • оном 45
  • ономад 1
  • ономе 6
  • Ону 2
  • ону 26
  • онуда 1
  • опадали 1
  • опажа 1
  • опажало 1
  • опажао 1
  • опази 7
  • опазила 1
  • опазили 1
  • опазило 1
  • опазим 1
  • опазио 15
  • опазити 3
  • опазише 1
  • Опазише 1
  • опак 2
  • опали 1
  • опалим 2
  • опаметио 1
  • опаметите 1
  • опаметиш 1
  • Опанчарев 1
  • опарен 1
  • опасан 1
  • опасно 3
  • опасног 1
  • опасност 3
  • опела 2
  • опелима 1
  • опело 2
  • оперу 1
  • опесе 1
  • опет 159
  • Опет 2
  • опија 1
  • опијају 1
  • опијали 2
  • Опијао 1
  • опију 1
  • опио 1
  • опирала 3
  • опире 1
  • описивао 1
  • опише 1
  • опколеле 1
  • опкопу 1
  • оплакивао 1
  • оплакивати 1
  • оплаче 1
  • опозицију 1
  • опојани 1
  • опомене 1
  • опоменеш 1
  • опомену 2
  • опоменути 2
  • опомињем 1
  • Опомињем 1
  • опомињу 1
  • опор 1
  • опоравила 1
  • опоро 2
  • опору 1
  • оправдава 1
  • оправдан 1
  • оправити 2
  • оправићемо 1
  • опрашта 2
  • опраштају 1
  • опраштате 1
  • Опрашташ 1
  • опрезу 1
  • опреме 1
  • опреми 1
  • опробан 1
  • опросте 2
  • опрости 10
  • опростили 1
  • опростио 2
  • опростите 3
  • Опростите 3
  • опростити 7
  • опростиш 3
  • опростише 4
  • опроштај 4
  • опроштаја 6
  • опроштени 1
  • опроштењем 1
  • опружи 2
  • опружио 1
  • општа 1
  • опште 9
  • општим 1
  • општине 2
  • општински 1
  • општинских 2
  • општинско 1
  • општину 1
  • општу 3
  • ора 1
  • орања 1
  • орасима 1
  • орах 2
  • оре 1
  • Орида 2
  • орјатина 1
  • орјатине 2
  • орнатима 1
  • оросити 1
  • оружја 1
  • оружје 2
  • осам 3
  • осамнаест 1
  • осваја 1
  • освајају 1
  • осване 1
  • освану 1
  • Освануо 2
  • освестио 1
  • освета 1
  • освети 1
  • осветила 1
  • осветљењу 1
  • освоје 1
  • освоји 2
  • освојило 1
  • освојио 1
  • освојити 2
  • освојиш 1
  • осврнуо 1
  • осврће 3
  • осврћу 1
  • Осети 1
  • осети 22
  • осетила 2
  • осетили 5
  • Осетио 3
  • осетио 5
  • Осетише 1
  • осетише 4
  • Осећа 2
  • осећа 5
  • осећај 3
  • осећаја 2
  • осећаје 1
  • осећаји 1
  • осећају 3
  • осећала 2
  • осећали 1
  • Осећам 1
  • осећам 2
  • осећамо 1
  • Осећао 2
  • осећао 7
  • осећаше 1
  • осигурава 1
  • осигурано 1
  • осилио 1
  • осим 7
  • осипа 1
  • оскудни 2
  • ослабили 1
  • ослабио 2
  • осладисте 1
  • ослобађа 1
  • ослободи 5
  • ослободио 1
  • ословити 1
  • ослушкивала 1
  • ослушкивао 1
  • ослушкивати 1
  • ослушкује 1
  • осме 1
  • осмех 1
  • осмеху 1
  • осми 1
  • осмог 1
  • оснажен 1
  • основима 1
  • основне 1
  • основу 2
  • оснујемо 1
  • особа 1
  • особитим 1
  • особито 6
  • осолити 1
  • осрамотио 1
  • осрамотисте 1
  • оста 7
  • оставе 1
  • остави 13
  • Остави 7
  • оставила 3
  • оставиле 1
  • оставили 3
  • оставило 1
  • оставим 1
  • оставине 1
  • Оставио 1
  • оставио 12
  • оставити 5
  • оставиће 1
  • оставиш 1
  • остављај 1
  • остављате 1
  • остављаш 1
  • остављаше 1
  • остаде 7
  • остадох 1
  • остаје 9
  • Остајте 1
  • остала 6
  • Остале 1
  • остале 10
  • остали 16
  • Остали 4
  • осталим 3
  • осталима 4
  • осталих 9
  • остало 9
  • осталог 1
  • осталој 1
  • осталом 3
  • осталу 1
  • остане 9
  • останете 1
  • останеш 1
  • останите 1
  • остану 2
  • остао 6
  • остареле 1
  • остарео 1
  • остариле 1
  • остатак 2
  • остати 7
  • остаће 2
  • осташе 2
  • остраг 2
  • острво 1
  • осу 4
  • осуде 1
  • осуди 3
  • осудили 1
  • осудио 3
  • осуђен 1
  • осуђена 1
  • осуђеник 1
  • Осуђеник 1
  • осуђеника 2
  • осуђује 2
  • осуђујем 2
  • осуђујете 3
  • осујети 1
  • Отаљај 1
  • отац 32
  • Отац 4
  • отвара 3
  • отворен 1
  • отворене 1
  • отворени 1
  • отворенији 1
  • отвореним 1
  • отворено 9
  • Отвори 2
  • отвори 7
  • отворила 2
  • отворили 1
  • отворио 5
  • Отворите 1
  • отворити 1
  • Отворише 2
  • отворише 3
  • оте 2
  • отегла 1
  • отежавао 1
  • отеже 1
  • отежући 1
  • отезала 1
  • отекне 1
  • отела 1
  • Отела 1
  • отео 1
  • Отерао 1
  • отерао 3
  • отерати 1
  • отима 2
  • отимају 3
  • отимала 1
  • отимање 1
  • отимати 1
  • отискују 1
  • отисну 1
  • Отићи 1
  • отићи 9
  • отишао 17
  • Отишла 1
  • отишла 4
  • отишле 2
  • отишли 4
  • отишло 2
  • отклони 1
  • Отклонила 1
  • открави 1
  • откри 1
  • откровење 1
  • откровењу 1
  • откуд 2
  • откуда 1
  • откуцне 1
  • отмена 1
  • отменом 1
  • ото 2
  • отоци 2
  • отпада 1
  • отпадник 1
  • отпадну 1
  • отпадоше 1
  • отпала 1
  • отпали 1
  • отпао 1
  • отпојан 1
  • отпор 1
  • отпорне 1
  • отпоче 4
  • отпочела 1
  • отпочео 1
  • отпочину 1
  • Отправио 1
  • отпраћао 1
  • отпре 1
  • отприлике 1
  • отпутовао 1
  • отпушташе 1
  • отргнути 1
  • отргоше 1
  • отре 1
  • отрезнио 1
  • отреса 1
  • отресе 1
  • отрести 1
  • отрже 1
  • отров 1
  • отровану 1
  • отрпе 1
  • отрпео 1
  • отрпи 1
  • отрча 2
  • отрчала 1
  • отуд 3
  • отуда 3
  • отуђује 1
  • отхранила 1
  • оћутао 1
  • ох 3
  • Ох 6
  • охладнеле 1
  • охладнео 1
  • охладнио 1
  • охрабри 1
  • оца 23
  • оцем 2
  • оцрнило 1
  • оцрњивали 1
  • Оцу 1
  • оцу 7
  • очаја 1
  • очајава 1
  • очајавајте 1
  • очајавају 2
  • очајавао 1
  • очајања 2
  • Очајање 1
  • очајање 3
  • очајању 1
  • очајне 1
  • очајним 1
  • очајничко 1
  • очајно 1
  • очврсли 1
  • оче 3
  • очев 2
  • очева 1
  • очеве 1
  • Очеви 1
  • очеви 3
  • очевим 1
  • очеву 3
  • очекивао 2
  • Очекиваше 1
  • очекиваше 2
  • очекује 1
  • очекују 1
  • оченаш 2
  • очепао 2
  • Очи 4
  • очи 51
  • очигледно 3
  • очију 7
  • очима 22
  • очине 1
  • очинске 1
  • очисте 1
  • очисти 1
  • Очистите 1
  • очистити 1
  • очита 1
  • очитај 1
  • очувала 2
  • Очувао 1
  • очувао 2
  • очуваш 1
  • Ошта 1
  • оштар 1
  • оштрији 1
  • оштро 1
  • П 3
  • Па 113
  • па 452
  • Павла 9
  • Павле 25
  • Павлов 1
  • Павлова 1
  • Павловић 1
  • Павловићем 1
  • Павлом 1
  • Павлу 1
  • Паво 1
  • пада 4
  • падају 2
  • падао 1
  • падаше 1
  • Паде 1
  • паде 19
  • падне 2
  • Падни 1
  • падоше 1
  • пажљиво 5
  • пажњу 2
  • Пазар 1
  • пазе 2
  • Пази 1
  • пази 3
  • пазила 2
  • пазио 4
  • пазите 3
  • Пазите 5
  • пазити 1
  • Паја 4
  • Пајинов 3
  • пак 3
  • пакао 3
  • пакленог 1
  • пакосна 1
  • пакосно 1
  • пала 3
  • пале 1
  • пали 1
  • Пали 1
  • палили 1
  • палимо 1
  • палио 1
  • палите 1
  • паљеницу 2
  • памет 16
  • паметан 2
  • памети 3
  • паметна 1
  • паметне 2
  • паметнија 1
  • паметнији 1
  • паметних 1
  • паметно 5
  • паметног 1
  • паметну 2
  • памте 1
  • памти 5
  • памтивека 4
  • Панта 4
  • Панте 1
  • Панти 1
  • пантлике 1
  • пантљике 1
  • Панту 4
  • пања 1
  • Пао 1
  • пао 2
  • паор 3
  • паора 1
  • паору 1
  • Папић 1
  • Папића 1
  • пар 4
  • пара 2
  • параграфе 3
  • параде 2
  • параду 1
  • парасио 1
  • паре 1
  • парница 1
  • Парница 3
  • парнице 1
  • парницу 2
  • парниче 1
  • парничења 2
  • парничењу 1
  • парничи 2
  • парничила 1
  • парничимо 1
  • парничио 1
  • парничите 1
  • пароха 1
  • парохијал 3
  • пасе 1
  • пасете 2
  • пасти 3
  • пастир 1
  • пастира 2
  • Пастири 1
  • пастири 2
  • пастирима 1
  • пасу 1
  • пасуљ 1
  • пасуља 1
  • патио 1
  • патка 1
  • патос 1
  • патоса 1
  • патријар 2
  • патријара 1
  • патријарх 1
  • патријарху 1
  • патријаршеској 1
  • паучину 1
  • пацов 1
  • пачули 2
  • паше 1
  • паши 1
  • пева 8
  • певају 3
  • певала 5
  • певале 1
  • певање 1
  • певао 2
  • певати 3
  • певача 1
  • певачица 1
  • певнице 1
  • педагози 1
  • педесет 1
  • пекар 2
  • пекара 1
  • Пекаров 1
  • пекаром 1
  • пекло 1
  • Пела 1
  • пеленама 2
  • пелене 1
  • пену 1
  • пепела 1
  • пепео 1
  • Пера 23
  • пера 3
  • перина 1
  • перину 1
  • перја 1
  • перје 2
  • Перо 3
  • перовођа 1
  • перовође 1
  • пером 2
  • Персо 2
  • Перу 2
  • перце 2
  • песак 1
  • песама 1
  • песка 1
  • песком 1
  • песку 1
  • песма 18
  • Песма 2
  • песмама 3
  • песмарица 1
  • песмарицу 1
  • песме 8
  • песми 3
  • песмом 1
  • песму 11
  • песник 1
  • песница 2
  • песницом 3
  • песницу 4
  • песничицом 1
  • Пет 2
  • пет 3
  • петак 2
  • петао 2
  • Петар 10
  • пете 1
  • Пете 1
  • петице 1
  • петка 1
  • петла 2
  • петли 2
  • петој 1
  • петорицу 1
  • петоро 2
  • Петра 1
  • пету 1
  • пећ 1
  • пехар 1
  • пече 3
  • печеница 2
  • печеног 3
  • печења 2
  • печење 3
  • печењем 1
  • пешачи 1
  • пешке 4
  • пештански 1
  • пештере 1
  • пива 2
  • пиву 1
  • пиј 2
  • пијан 4
  • пијана 2
  • пијанац 1
  • пијаница 4
  • пијаницама 1
  • пијанице 2
  • пијанка 1
  • пијанке 5
  • пијанку 1
  • пијанство 1
  • Пијанство 1
  • пијанци 1
  • пијанче 1
  • пијанчи 1
  • пије 7
  • пијете 1
  • пију 2
  • Пилат 1
  • Пиле 2
  • пиле 4
  • пиленце 1
  • пили 2
  • пилиће 2
  • пилићи 1
  • пилићима 1
  • пиље 2
  • пио 2
  • пипа 1
  • писали 2
  • писаљком 1
  • писан 1
  • писано 6
  • писао 10
  • писар 1
  • писарницу 1
  • писати 5
  • писаћим 2
  • Писац 2
  • писаше 3
  • писка 1
  • писма 28
  • писме 1
  • писмена 3
  • писмено 1
  • писмо 40
  • писмом 1
  • писму 16
  • пита 116
  • Пита 3
  • питај 1
  • питајте 1
  • Питајте 2
  • питају 5
  • питала 7
  • питали 3
  • Питало 1
  • питам 12
  • питамо 3
  • питања 5
  • Питање 3
  • питање 7
  • питањем 3
  • питањима 2
  • питању 2
  • питао 10
  • питате 1
  • питати 5
  • питаху 1
  • питаш 3
  • питаше 4
  • пити 1
  • питоме 1
  • питомости 1
  • пића 3
  • пићу 1
  • пише 16
  • пишем 2
  • Пиши 1
  • пиштала 2
  • пиштале 1
  • пишти 1
  • пишћева 1
  • пишу 1
  • плав 1
  • плаве 1
  • плакала 5
  • плакао 3
  • плакати 3
  • плакаше 1
  • пламен 3
  • пламена 1
  • план 2
  • планине 1
  • планом 1
  • плану 2
  • планула 1
  • плануо 2
  • пластова 1
  • плати 2
  • платим 3
  • Платином 1
  • платио 2
  • Платити 1
  • платити 4
  • платиће 1
  • платно 1
  • платом 1
  • плату 2
  • плаћа 2
  • плаћају 2
  • плаћамо 1
  • плаће 1
  • плаћу 2
  • плач 2
  • плача 3
  • плаче 10
  • плачем 1
  • плачете 1
  • плачи 1
  • плачна 1
  • плачу 10
  • плевила 1
  • плевити 1
  • племе 1
  • племенима 1
  • племенито 1
  • плетеницама 1
  • плећа 2
  • плод 1
  • плода 1
  • плота 1
  • плочи 2
  • плочу 1
  • пљесну 2
  • пљувања 1
  • пљувоница 1
  • пљусне 1
  • По 16
  • по 290
  • побегао 1
  • Побегла 1
  • побегла 2
  • побегнеш 1
  • победа 1
  • победи 3
  • Победили 1
  • победио 2
  • победити 3
  • Победићемо 1
  • победише 1
  • побеже 7
  • поберу 1
  • побеси 4
  • побесне 1
  • побеснела 1
  • побећи 3
  • побије 1
  • побисмо 1
  • побледи 4
  • побожна 1
  • побожнији 1
  • побожности 1
  • побојавају 1
  • поболевао 4
  • поболела 1
  • поболео 1
  • поболи 2
  • побочна 1
  • побринемо 1
  • побринули 1
  • побрише 1
  • побројити 1
  • побугерите 1
  • поведе 1
  • поведу 1
  • повеже 1
  • повезала 1
  • повезана 1
  • повезем 1
  • повеземо 1
  • Повела 1
  • повео 3
  • поверава 1
  • поверена 1
  • повереник 1
  • поверено 1
  • поверења 1
  • Повери 1
  • повери 10
  • поверила 2
  • поверили 1
  • поверио 9
  • Поверићу 1
  • повериш 1
  • поверише 1
  • поверљиво 1
  • повесницу 1
  • повећи 2
  • повечерње 1
  • повија 3
  • повикну 1
  • повлад 3
  • повлаче 1
  • повлачио 2
  • повод 2
  • Поводи 1
  • поврати 4
  • повратила 2
  • повратили 1
  • повратити 1
  • поврће 1
  • површини 2
  • површност 2
  • повукао 1
  • повукла 1
  • повукле 1
  • повукоше 1
  • повуче 1
  • пог 1
  • погађати 1
  • погази 2
  • погазила 1
  • Погазила 1
  • погазио 1
  • погазићу 1
  • погане 1
  • погаником 1
  • поганици 1
  • поганиче 1
  • Поганичка 1
  • погине 1
  • погинути 4
  • поглади 1
  • Поглед 1
  • поглед 14
  • Погледа 2
  • погледа 23
  • Погледајте 3
  • погледају 1
  • погледала 3
  • погледале 1
  • погледате 1
  • погледаш 1
  • погледаше 2
  • погледи 2
  • Погледом 1
  • погледом 2
  • погледу 5
  • Поговор 1
  • погодба 1
  • погоде 1
  • погоди 1
  • погодила 1
  • погодиле 1
  • погодили 2
  • погодио 1
  • погодити 1
  • погорелци 1
  • погрдну 1
  • погреб 2
  • погребу 2
  • погреши 1
  • погрешили 1
  • Погрешио 1
  • погрешка 1
  • погрешке 1
  • погрешку 1
  • Под 2
  • под 34
  • пода 1
  • подавиће 1
  • подај 2
  • Подај 2
  • Подајте 2
  • подаље 1
  • подвикивали 1
  • подвикне 1
  • подвикујемо 1
  • подвоз 1
  • подгризао 1
  • подели 2
  • поделити 1
  • поделу 1
  • подељено 1
  • подивља 1
  • подивљала 1
  • подивљале 1
  • подивљати 1
  • подигао 5
  • подигла 3
  • подигли 1
  • подигне 1
  • подигнеш 1
  • Подигну 1
  • подигнута 1
  • подигнуту 1
  • подигоше 1
  • Подигоше 1
  • подиже 24
  • Подиже 4
  • подизало 1
  • подилазаше 1
  • подилазе 1
  • подилази 1
  • подилазили 1
  • подићи 2
  • подичити 1
  • подлегне 1
  • подлегну 1
  • подметну 2
  • подметнули 1
  • подмеће 1
  • подмукли 1
  • поднапили 1
  • подне 32
  • поднео 1
  • поднесе 2
  • поднети 2
  • подножја 1
  • подобија 1
  • подобни 1
  • подржати 1
  • подрже 1
  • подрива 1
  • подрило 1
  • подругљиво 1
  • подрум 1
  • подсвојче 1
  • подсетила 1
  • подсећа 1
  • подсећају 1
  • подсећало 1
  • подскочи 1
  • подсмевача 1
  • подсмеја 1
  • подсмех 2
  • подсмеха 1
  • подсмехну 1
  • подсмешљиво 2
  • поду 1
  • подуже 2
  • подупире 1
  • подупиреш 1
  • подупиру 1
  • подухвата 1
  • пође 13
  • Пође 2
  • Пођосмо 1
  • пођу 1
  • поживиш 1
  • пожртвовањем 1
  • пожртвовању 1
  • пожури 1
  • пожутео 1
  • позаваде 1
  • позавадили 1
  • позва 1
  • позван 1
  • позвани 2
  • позвао 3
  • поздрав 1
  • поздраве 1
  • поздрави 1
  • поздравио 2
  • поздравише 1
  • поздравља 1
  • позеленио 1
  • Позива 1
  • позива 3
  • позивају 2
  • позивам 1
  • позивао 1
  • Позивате 1
  • позиваш 1
  • позлаћено 1
  • позли 1
  • позлило 4
  • позна 1
  • познавао 8
  • познавати 1
  • познаде 1
  • познадох 1
  • познаје 14
  • познајем 1
  • познајемо 4
  • познају 4
  • Познала 1
  • познала 3
  • познали 1
  • познаника 1
  • познаником 1
  • познао 5
  • позната 2
  • познати 6
  • познато 1
  • познаше 1
  • позове 1
  • позову 1
  • позориште 1
  • позоришту 1
  • поиграју 1
  • пој 1
  • Пој 1
  • појава 1
  • појави 1
  • појављује 1
  • појавно 1
  • појавом 1
  • појале 1
  • појали 1
  • Појање 1
  • појање 2
  • појао 4
  • појас 1
  • појаса 2
  • појасом 1
  • појати 3
  • Појаћемо 1
  • поје 3
  • поједе 3
  • поједемо 1
  • поједина 1
  • поједине 2
  • поједини 1
  • појединце 1
  • поједу 2
  • појели 2
  • појео 1
  • појести 1
  • појила 1
  • појмимо 1
  • поју 6
  • покаже 6
  • покажем 3
  • покажемо 1
  • Покажите 1
  • показа 4
  • показала 1
  • показало 2
  • Показао 1
  • показао 9
  • показати 4
  • показаће 1
  • показаше 1
  • показивали 1
  • Показује 1
  • показује 11
  • показујеш 2
  • показују 1
  • покајања 1
  • покајање 1
  • покајао 1
  • покаје 5
  • покајеш 3
  • покајник 1
  • покајницу 1
  • покајнички 1
  • покају 1
  • покарани 1
  • поквареној 1
  • поквареном 1
  • поквареност 1
  • покварености 1
  • поквареношћу 2
  • поквари 2
  • покварио 1
  • покваси 1
  • покла 1
  • поклањам 1
  • поклатих 1
  • поклекну 1
  • поклече 2
  • поклизну 1
  • поклони 1
  • поклонио 1
  • поклоните 1
  • покојна 1
  • покојне 1
  • покојни 2
  • покојника 1
  • покојникови 1
  • покојнице 1
  • покоља 1
  • покор 2
  • покора 2
  • покоравамо 1
  • покоран 1
  • покоре 1
  • покорношћу 1
  • покоси 1
  • покрао 2
  • покрену 2
  • покрет 1
  • покрета 1
  • покрету 1
  • покри 1
  • покривен 1
  • покрије 2
  • покрити 1
  • покупи 5
  • покупио 1
  • покупити 1
  • покупиће 1
  • покупише 1
  • Покупише 1
  • покућство 1
  • Покуша 2
  • покуша 7
  • покушавају 1
  • покушавали 1
  • покушавао 2
  • покушаја 1
  • Покушала 1
  • покушам 1
  • покушамо 1
  • покушао 3
  • покушати 4
  • Пола 1
  • пола 14
  • полагао 1
  • полажем 1
  • Полази 1
  • полази 2
  • полазите 1
  • полазити 1
  • Полако 1
  • полако 10
  • поласку 1
  • поле 2
  • полетеше 1
  • полети 2
  • поливена 1
  • политика 1
  • политику 1
  • политирани 1
  • политичка 1
  • полице 1
  • половина 2
  • половини 1
  • половину 2
  • положи 1
  • положим 1
  • положити 1
  • поломила 1
  • поломио 1
  • поломисмо 1
  • поломити 2
  • поломише 1
  • поломљене 1
  • полу 3
  • полудео 2
  • полуди 1
  • полуживотињске 1
  • полумрак 1
  • полумрачном 1
  • полумртва 1
  • полускривена 1
  • полусмрзнутог 1
  • полутама 1
  • полутаме 1
  • полутами 2
  • Поља 1
  • поља 6
  • поље 11
  • пољске 1
  • Пољу 1
  • пољу 11
  • пољубац 4
  • пољуби 3
  • пољубила 1
  • пољубим 1
  • пољубио 1
  • Пољубио 1
  • пољубити 1
  • пољуља 1
  • Пољуљали 1
  • пољуљало 1
  • пољуљан 1
  • пољупца 2
  • пољупцем 1
  • помагао 1
  • помагати 2
  • помагаће 1
  • помаже 15
  • помажу 3
  • помаза 1
  • Помало 1
  • помало 5
  • помамили 1
  • помамна 1
  • помен 1
  • помена 1
  • помео 1
  • помешај 1
  • помешају 1
  • помешам 1
  • помешана 1
  • помешаше 1
  • Помирење 1
  • помисле 1
  • помисли 11
  • помицала 1
  • помиче 1
  • помишљао 1
  • помогао 1
  • помогло 5
  • помогне 3
  • помогнемо 1
  • помогну 1
  • помодаркама 1
  • помодри 1
  • помодрило 1
  • помодрио 1
  • поможе 3
  • Помоз 1
  • Помози 1
  • помози 2
  • помозите 1
  • помоле 1
  • помоли 3
  • помолимо 2
  • помор 1
  • помоћ 4
  • помоћи 12
  • помрли 1
  • помрчина 1
  • понављало 1
  • понајвише 2
  • понајгоре 1
  • понашање 1
  • Понда 1
  • понедељник 1
  • Понеко 1
  • понесе 3
  • понесемо 1
  • Понесосте 1
  • понети 1
  • понеше 1
  • понижавају 1
  • поникла 1
  • поновити 1
  • Поново 1
  • поново 4
  • понор 1
  • поноса 1
  • поноћ 1
  • поноћи 3
  • понтиски 1
  • понуде 4
  • понуди 5
  • понудила 1
  • понудим 1
  • понудио 1
  • понудише 1
  • понуду 1
  • поорану 1
  • поорати 1
  • поочим 1
  • поп 13
  • Поп 6
  • попа 6
  • попадија 1
  • попадије 1
  • попадији 1
  • попала 1
  • попео 1
  • попи 1
  • попијемо 1
  • попијете 1
  • попили 1
  • Попина 1
  • попине 1
  • поплашена 2
  • поплашено 2
  • поплаши 4
  • Поплашили 1
  • поплашили 2
  • поплашио 4
  • поплевити 1
  • попне 1
  • попнем 1
  • попо 1
  • попова 2
  • попови 4
  • поповска 1
  • Поповска 1
  • поповске 2
  • поповској 1
  • поправи 3
  • поправим 2
  • Поправимо 1
  • поправио 3
  • поправити 3
  • поправићемо 1
  • поправиш 2
  • поправља 1
  • поправљате 1
  • попреко 1
  • попрскати 1
  • попу 2
  • попунимо 1
  • попусти 4
  • попустила 1
  • попустили 2
  • попустио 5
  • попустити 1
  • попушта 2
  • попуштајте 1
  • поразговоре 1
  • поразговори 1
  • поразговоримо 1
  • поранили 1
  • порано 1
  • порасла 1
  • Поред 3
  • поред 9
  • порезивали 1
  • порезном 1
  • порезу 1
  • порекло 1
  • поремети 1
  • пореметила 1
  • пореметило 1
  • пореметио 1
  • поремећену 1
  • поричу 1
  • породица 4
  • породицама 1
  • породице 1
  • породици 3
  • породичним 1
  • породичној 1
  • порођајем 1
  • порте 3
  • порту 2
  • поруге 1
  • порука 1
  • поруке 1
  • поруку 1
  • Поручи 1
  • поручи 3
  • поручила 2
  • поручиле 1
  • поручио 4
  • поручиће 1
  • поручује 1
  • порфирне 1
  • посаветовао 1
  • посаветовати 2
  • посаветуј 1
  • посаветује 4
  • посађено 2
  • посао 11
  • посвађали 1
  • посветио 1
  • посвећен 3
  • посвећивати 1
  • посвршавам 1
  • посвршавао 1
  • поседаше 1
  • поседне 1
  • посејано 1
  • посејасмо 1
  • посејати 2
  • посете 1
  • посетио 1
  • посету 2
  • посећи 1
  • посећују 1
  • посече 1
  • посипао 1
  • посисао 1
  • поскакаше 1
  • посл 1
  • посла 23
  • послала 1
  • послали 1
  • посланица 2
  • посланице 4
  • посланици 10
  • Послао 1
  • послао 4
  • послати 1
  • Послаше 1
  • После 16
  • после 80
  • последица 1
  • последице 2
  • последник 1
  • последња 1
  • Последња 1
  • последње 13
  • последњем 1
  • Последњи 3
  • последњи 8
  • последњим 2
  • последњих 4
  • последњој 2
  • последњу 3
  • послетку 50
  • послова 1
  • послове 3
  • пословица 2
  • послом 3
  • послу 9
  • послужи 1
  • послужити 1
  • послужује 1
  • послуша 3
  • послушала 1
  • послушамо 1
  • послушан 2
  • послушати 5
  • послушаше 1
  • посматрала 1
  • посматрам 1
  • посматрао 1
  • посматраху 1
  • поспале 1
  • посред 1
  • посрне 1
  • посрну 1
  • посрнуло 1
  • пост 15
  • поста 10
  • поставе 1
  • поставио 2
  • поставише 1
  • постављали 1
  • постављамо 1
  • постављен 2
  • постаде 5
  • постајала 1
  • постајаше 1
  • постаје 1
  • постајеш 1
  • постају 2
  • постала 2
  • постали 1
  • Постали 1
  • постало 1
  • постане 6
  • постанем 2
  • постанеш 1
  • постао 5
  • постарају 1
  • постарала 1
  • постару 1
  • постати 3
  • постаће 2
  • постаћу 1
  • посте 1
  • постеље 8
  • постељи 11
  • постељу 7
  • постепено 1
  • Пости 2
  • пости 7
  • постигле 1
  • постигну 1
  • постигнут 1
  • постигнуто 1
  • постидан 1
  • постило 1
  • постим 1
  • постио 1
  • постите 2
  • постити 1
  • постиће 1
  • постићи 1
  • постиш 3
  • постојао 1
  • постојати 1
  • постоји 5
  • поступа 2
  • поступила 1
  • Посула 1
  • потајна 1
  • потајни 1
  • потајно 1
  • потамни 1
  • потанко 5
  • потапка 1
  • потврдио 1
  • потегне 2
  • потеже 4
  • потез 1
  • потера 2
  • потере 1
  • потеру 1
  • потисли 1
  • Поткрадај 1
  • поткрадала 1
  • поткрепе 1
  • потмуло 2
  • поток 1
  • потоку 1
  • потон 1
  • потоп 1
  • потопити 1
  • потписа 2
  • потписе 1
  • потплатити 1
  • потпора 1
  • потпоре 1
  • потпун 1
  • потпуно 3
  • потр 1
  • потражи 1
  • потражила 1
  • потражио 2
  • Потраја 1
  • потребама 1
  • потребан 3
  • потребе 5
  • потребније 1
  • потребно 12
  • потреса 3
  • потресања 1
  • потресао 1
  • потресен 2
  • потресени 1
  • потресеног 1
  • потреси 1
  • потресла 2
  • потресло 1
  • потроши 1
  • потужити 1
  • потукао 1
  • потурчила 1
  • поћи 5
  • Поћути 1
  • поудавати 1
  • поуздана 1
  • поуздани 1
  • поузданих 1
  • поуздање 1
  • поустајале 1
  • поустајаше 2
  • поутеши 2
  • поутешити 1
  • поучавају 1
  • поучавали 1
  • поучавате 1
  • поуче 1
  • поучио 2
  • поучити 1
  • поучна 1
  • похвалила 1
  • похвалити 1
  • похвата 1
  • Похватајте 1
  • похваташе 1
  • походе 2
  • походи 1
  • поцепаће 1
  • поцрвенеле 1
  • поцрвени 3
  • почаст 1
  • Поче 2
  • поче 37
  • почевши 1
  • почела 6
  • почели 2
  • почело 4
  • почео 13
  • почесте 1
  • почети 7
  • почетка 7
  • почетку 6
  • почеће 1
  • Почеће 1
  • почех 2
  • Почеше 1
  • почеше 14
  • почивка 2
  • почини 1
  • починио 3
  • почињали 1
  • почињати 1
  • Почиње 2
  • почиње 9
  • почињете 1
  • почне 12
  • почнем 1
  • почнемо 1
  • почнеш 2
  • почну 3
  • пошао 4
  • пошла 3
  • пошли 2
  • пошло 2
  • пошље 6
  • поштен 3
  • поштена 1
  • поштени 5
  • поштенијих 1
  • поштено 3
  • поштеног 2
  • поштења 3
  • поштење 2
  • поштењем 3
  • пошто 1
  • поштовали 1
  • ПОШТОВАНИМ 1
  • поштовањем 1
  • поштовао 1
  • поштовати 1
  • Поштуј 1
  • поштује 2
  • поштују 2
  • пошу 1
  • пр 2
  • права 8
  • правац 2
  • правда 1
  • правду 1
  • праве 2
  • праведан 1
  • праведник 1
  • праведника 1
  • праведници 2
  • праведну 1
  • Прави 1
  • прави 7
  • правила 8
  • правилима 4
  • правилни 1
  • правило 1
  • правим 1
  • правио 1
  • Право 5
  • право 52
  • правог 1
  • правога 1
  • правом 1
  • православан 1
  • Православне 1
  • православне 2
  • православни 1
  • Православни 2
  • православну 1
  • праву 3
  • правца 2
  • правцу 3
  • праг 1
  • прага 2
  • прагу 4
  • празна 4
  • празне 2
  • празни 1
  • празнике 3
  • празно 3
  • празну 1
  • прала 2
  • прали 1
  • прамајке 1
  • прангије 3
  • прањем 1
  • прању 1
  • прапорац 1
  • прасе 3
  • прасећа 1
  • прасеће 2
  • прате 1
  • прати 1
  • прах 3
  • праха 1
  • прашак 3
  • праши 2
  • прашина 4
  • прашине 1
  • прашини 2
  • прашину 1
  • прашне 1
  • прашну 1
  • прашта 4
  • Праштам 1
  • прва 12
  • Прва 3
  • првака 1
  • прваци 1
  • прве 3
  • првенство 1
  • Први 2
  • први 39
  • првим 1
  • првима 1
  • Првих 1
  • првих 2
  • прво 13
  • Прво 3
  • првог 6
  • првој 10
  • првом 9
  • прву 3
  • Пре 8
  • пре 84
  • пребацивања 1
  • пребацивање 1
  • пребацивао 1
  • пребацивати 1
  • пребацили 1
  • Пребацио 1
  • пребацисте 3
  • пребацише 1
  • пребацује 1
  • пребацују 1
  • пребијаш 1
  • пребио 1
  • пребира 1
  • пребледи 1
  • превазилазите 1
  • превалила 1
  • превара 1
  • преваре 1
  • превари 2
  • преваривши 1
  • преварила 3
  • Преварио 1
  • преварио 5
  • преварити 6
  • превариш 1
  • преварише 1
  • преведених 1
  • превод 1
  • преводу 1
  • преврну 1
  • преврће 1
  • превршио 1
  • прегазила 1
  • Прегладнео 1
  • прегледа 3
  • прегледао 4
  • прегледач 1
  • прегледно 1
  • прегнемо 1
  • прегну 2
  • преговара 1
  • прегорео 1
  • прегорети 1
  • прегрш 2
  • Пред 8
  • пред 84
  • преда 8
  • предавања 9
  • предавање 5
  • предавањем 2
  • предавањима 4
  • предавању 4
  • предавао 1
  • предавати 2
  • предавачима 1
  • предаде 4
  • предаје 1
  • предајемо 1
  • предала 1
  • предам 1
  • предао 3
  • предати 1
  • предбројано 1
  • предговорник 1
  • предговорника 1
  • преде 1
  • предигао 2
  • предигни 1
  • предићи 1
  • предлагао 1
  • предлагати 1
  • предлаже 1
  • Предлаже 1
  • предлажемо 1
  • предлог 5
  • предлога 2
  • предлогом 1
  • предлогу 1
  • предложи 1
  • предложити 1
  • предмет 1
  • предње 2
  • предњем 1
  • предњи 1
  • предомисли 1
  • предочи 1
  • предрасуда 1
  • предрасудама 1
  • председник 2
  • председника 2
  • предсказивала 1
  • предсказивао 1
  • представио 1
  • преду 1
  • предусретали 1
  • пређе 10
  • пређоше 3
  • преже 1
  • преживела 1
  • преживети 1
  • презираће 1
  • презире 1
  • презрете 1
  • презрети 1
  • презриво 1
  • презру 1
  • прекаљен 1
  • прекидају 1
  • прекиде 2
  • прекине 1
  • прекинемо 1
  • прекину 1
  • прекинуло 1
  • прекинуо 1
  • прекинута 1
  • прекинути 1
  • прекипи 1
  • прекјуче 1
  • преклињаше 1
  • преко 26
  • прекомерно 1
  • прекопали 1
  • прекор 1
  • прекорна 1
  • прекосутра 2
  • прекрсти 1
  • прекрстио 1
  • прекрстите 1
  • прексутра 1
  • прексутрашњег 1
  • прекужено 2
  • прелаза 1
  • прелетали 1
  • прелети 2
  • прелеће 1
  • прелећу 1
  • прели 1
  • прелистава 1
  • прелиставао 1
  • преломити 1
  • прељуба 1
  • прељубе 2
  • прељуби 2
  • Према 1
  • према 13
  • премештам 1
  • премијаукао 1
  • премили 1
  • премишљала 1
  • премного 1
  • премудар 1
  • премудри 4
  • премудрог 1
  • премудрости 2
  • пренети 1
  • пренеш 1
  • пренеше 1
  • пренуо 1
  • преобрати 1
  • препатила 1
  • препелица 1
  • препелицу 2
  • препирања 1
  • препирати 1
  • Препирка 2
  • препирке 2
  • препирци 1
  • преписа 1
  • преписао 2
  • преписује 1
  • преплашено 1
  • препородили 1
  • препорођени 1
  • препоруче 1
  • препоручио 3
  • препреден 1
  • препредености 1
  • препуна 1
  • препуно 1
  • преради 1
  • прескочи 2
  • Прескочила 1
  • прескочио 1
  • преслице 1
  • преста 1
  • престаде 1
  • Престаде 1
  • престаје 2
  • престане 2
  • престанемо 1
  • престати 3
  • престаће 1
  • престаше 1
  • преступачна 1
  • преступница 1
  • Пресуда 1
  • пресуде 2
  • пресуди 3
  • пресудиле 1
  • пресудили 1
  • пресудити 5
  • пресуду 3
  • претвара 3
  • претварају 1
  • претварала 1
  • претваралица 1
  • претваралицу 1
  • претварања 1
  • претвори 1
  • претворио 2
  • претежнији 2
  • претерали 1
  • Претерани 1
  • претераним 1
  • претерано 1
  • претешко 4
  • прети 2
  • Претилину 1
  • претити 1
  • претње 1
  • Претњом 1
  • претњом 2
  • претплатника 1
  • претресају 1
  • претресати 1
  • претресу 1
  • претрну 2
  • претрнуо 1
  • претрпа 1
  • претрпавала 1
  • претрпати 1
  • претрпети 1
  • претрпите 1
  • претходника 1
  • прећи 1
  • прећутим 1
  • пречасна 1
  • пречасни 1
  • пречисте 1
  • пречисти 1
  • пречистио 3
  • пречистиш 1
  • пречишћавање 1
  • пречишћавате 1
  • пречишћен 4
  • пречишћени 2
  • пречули 1
  • прешла 3
  • прешло 2
  • пржи 1
  • При 2
  • при 25
  • прибере 1
  • приберем 1
  • прибира 1
  • приближи 1
  • приближивала 1
  • приближио 3
  • приближује 1
  • приближују 1
  • прибра 1
  • прибрала 4
  • прибраше 1
  • привели 1
  • привидно 1
  • привија 1
  • привити 1
  • привлачи 1
  • приволети 1
  • привређивала 1
  • привуче 1
  • приговора 2
  • пригрлиће 1
  • придигао 1
  • Придика 1
  • придика 7
  • придикама 1
  • придикаонице 1
  • Придике 1
  • придике 2
  • придиковао 3
  • придику 4
  • придикује 3
  • придикују 1
  • Придите 1
  • придици 3
  • придобије 10
  • придобију 1
  • придобила 2
  • придобили 2
  • придобило 2
  • придобио 2
  • придобити 1
  • придржава 1
  • придруже 1
  • приђе 10
  • приђоше 1
  • призив 2
  • призивајући 1
  • призивао 1
  • признај 1
  • признаје 1
  • Признаје 1
  • Признајем 1
  • признајем 4
  • признају 2
  • признање 2
  • признао 1
  • признат 1
  • призната 1
  • признати 3
  • признаш 1
  • Прија 1
  • пријавили 1
  • пријавио 1
  • пријало 1
  • пријања 1
  • пријатељ 10
  • Пријатељ 2
  • пријатеља 2
  • пријатеље 2
  • пријатељем 2
  • Пријатељи 1
  • пријатељи 7
  • пријатељима 2
  • пријатељица 3
  • пријатељице 3
  • пријатељски 1
  • Пријатељу 1
  • пријатељу 8
  • пријатна 1
  • пријатно 1
  • прије 1
  • прикаже 1
  • прико 1
  • прикупи 4
  • прикупило 1
  • прикупио 1
  • прикупља 1
  • прилагали 1
  • прилепе 1
  • прилепиле 1
  • прилепио 1
  • Прилика 1
  • прилика 3
  • приликама 4
  • прилике 15
  • приликом 1
  • прилику 1
  • прилици 4
  • приличе 2
  • приличи 6
  • приличили 1
  • прилично 1
  • приличној 1
  • прилог 1
  • прилога 2
  • прилоге 1
  • приљубила 1
  • приљубио 1
  • прима 5
  • примајте 1
  • примате 1
  • примаче 1
  • приме 2
  • Примедба 1
  • примедбе 1
  • применио 1
  • применити 1
  • Пример 1
  • пример 8
  • примера 2
  • примером 1
  • примеру 1
  • примети 1
  • приметила 3
  • приметили 1
  • приметио 2
  • приметити 1
  • приметно 1
  • примећаваше 1
  • прими 10
  • примила 3
  • примили 1
  • примимо 1
  • примио 7
  • примирила 1
  • примисмо 1
  • примите 3
  • примити 2
  • примиш 1
  • примише 2
  • принесите 1
  • припада 1
  • припитоми 1
  • припитомити 1
  • припитомиће 1
  • приповеда 3
  • приповедају 1
  • приповедака 2
  • приповедао 1
  • Приповедао 1
  • приповедача 1
  • приповест 2
  • приповетка 1
  • приповеткама 7
  • приповетке 5
  • приповетци 1
  • приповеци 1
  • приправан 1
  • приправите 1
  • приправљено 1
  • приредило 1
  • природи 3
  • природна 1
  • природно 2
  • прискочи 2
  • Приспела 1
  • приспео 1
  • пристаде 1
  • пристаје 1
  • Пристаје 1
  • пристајем 2
  • пристала 1
  • пристали 1
  • пристао 3
  • пристаћу 1
  • пристоји 1
  • пристојном 1
  • приступио 1
  • присутне 1
  • притајили 1
  • притајио 1
  • притисак 1
  • притискују 1
  • притиште 1
  • прићи 2
  • прихвати 4
  • прихватити 1
  • приход 1
  • прича 4
  • причали 1
  • причало 1
  • причање 1
  • причека 2
  • причекај 1
  • причекам 1
  • причести 1
  • причестити 1
  • причестиће 1
  • причестише 1
  • причешће 1
  • причи 1
  • причу 2
  • пришао 5
  • пришла 2
  • пришли 1
  • проба 3
  • Пробао 1
  • пробиле 1
  • прободу 1
  • пробу 2
  • пробуди 2
  • пробудила 1
  • пробудиле 1
  • Пробудио 1
  • пробудио 4
  • Пробудите 1
  • пробудиш 1
  • пробудише 1
  • пробуразим 1
  • проведе 1
  • проведу 1
  • провели 1
  • провело 1
  • провео 1
  • провесели 1
  • провести 1
  • провидео 1
  • провиди 1
  • провирује 1
  • проводаџију 2
  • проводаџилук 2
  • проводи 1
  • прогласише 1
  • прогледао 1
  • прогнано 1
  • проговори 9
  • проговорим 1
  • проговорио 3
  • прогутајте 1
  • прогутам 1
  • продавао 1
  • продавати 2
  • продаде 1
  • Продајемо 1
  • продајемо 2
  • продаји 1
  • продају 5
  • продала 1
  • продали 1
  • продам 1
  • продамо 2
  • продао 1
  • продате 1
  • продати 1
  • продато 1
  • продаћу 1
  • продера 3
  • продирање 1
  • продире 1
  • продиру 1
  • продрети 1
  • продужење 1
  • продужи 6
  • продужило 1
  • продужише 1
  • продужује 3
  • Прође 1
  • прође 15
  • прођемо 2
  • прођи 1
  • Прођоше 1
  • прођоше 2
  • прождерао 1
  • прожман 1
  • прозбори 1
  • прозвале 1
  • прозвали 2
  • прозор 4
  • прозора 4
  • прозоре 2
  • Прозори 1
  • прозорима 1
  • прозору 3
  • прозре 2
  • прокаже 1
  • прокажем 1
  • прокисава 2
  • проклете 1
  • проклети 2
  • проклетој 1
  • пролази 3
  • Пролазио 1
  • пролетњи 1
  • Пролетос 1
  • пролећа 2
  • пролеће 3
  • промашио 1
  • Промена 1
  • промене 1
  • промени 2
  • променило 1
  • промену 1
  • променула 1
  • променуле 1
  • Променуло 1
  • променуо 1
  • Променуће 1
  • промењеним 1
  • промисао 1
  • Промисли 3
  • промисли 4
  • Промислио 1
  • Промислите 1
  • промислити 1
  • промишља 4
  • промишљале 1
  • промишљам 1
  • Промишљам 1
  • промишљања 1
  • промишљати 1
  • промишљаш 1
  • промишљеном 1
  • промотрио 1
  • промрмља 4
  • промумла 1
  • промуца 3
  • пронађе 1
  • Пронађите 1
  • пронађосте 1
  • Пронађосте 2
  • пронашао 3
  • пронашла 3
  • пронашли 2
  • пропада 1
  • пропадају 1
  • пропадамо 1
  • пропадање 2
  • пропаде 2
  • пропала 2
  • пропале 1
  • пропао 5
  • пропасти 7
  • пропашће 1
  • пропашћеш 1
  • прописао 6
  • прописасте 1
  • прописе 1
  • пропису 1
  • прописује 3
  • Проповеда 1
  • проповеда 7
  • проповедају 2
  • проповедајући 1
  • проповедам 1
  • проповедања 1
  • проповедао 1
  • проповедати 1
  • проповедаш 1
  • проповедаше 1
  • проповеди 2
  • проповедника 2
  • пропусти 1
  • пропустила 1
  • пропустио 1
  • пропушта 1
  • пропуштала 1
  • прорачунати 1
  • Пророк 1
  • пророк 7
  • пророка 4
  • пророке 1
  • пророковања 1
  • пророку 1
  • пророци 5
  • пророцима 4
  • пророчанским 1
  • пророчким 1
  • пророштва 1
  • пророштво 1
  • просвете 1
  • просвети 1
  • просветили 1
  • просветно 1
  • просвету 1
  • просвећених 1
  • просећи 1
  • просио 1
  • Просјак 1
  • просјак 2
  • просјака 1
  • просјаке 1
  • просјакиња 1
  • просјаци 2
  • прославио 1
  • Проспу 1
  • прост 3
  • проста 1
  • прости 3
  • простим 1
  • просто 10
  • простодушности 1
  • простодушношћу 1
  • просторије 1
  • пространо 1
  • просу 1
  • просуше 1
  • прота 28
  • Прота 8
  • проте 1
  • протелалила 1
  • протеста 1
  • проти 2
  • против 36
  • противан 3
  • противни 1
  • противник 1
  • противнике 3
  • противници 2
  • противно 1
  • противном 1
  • противности 1
  • противу 3
  • протина 1
  • Протићки 1
  • протопрезвитер 1
  • Протопрезвитер 1
  • проту 3
  • протумачи 1
  • протумачио 1
  • протумачисте 1
  • Проћи 1
  • проћи 12
  • проучавам 1
  • проучавањем 1
  • проучавао 1
  • проучи 1
  • Професор 1
  • професор 8
  • професора 2
  • професори 2
  • професорски 1
  • прохрвају 1
  • прохтело 1
  • процес 1
  • прочеља 1
  • прочеље 1
  • прочељу 1
  • прочита 3
  • прочитај 1
  • прочитала 1
  • Прочитала 1
  • прочитам 2
  • прочитао 7
  • прочитате 1
  • прочитати 1
  • прочиташ 1
  • прочула 1
  • Прочула 1
  • Прочуло 1
  • прошао 2
  • прошапута 3
  • прошета 1
  • прошла 2
  • Прошла 3
  • Прошле 1
  • прошле 3
  • прошли 2
  • прошлих 2
  • Прошло 1
  • прошло 3
  • прошлост 1
  • прса 8
  • прслуку 1
  • прсне 1
  • прснемо 1
  • Прснуше 1
  • прст 1
  • прсте 1
  • прстеном 1
  • прстима 4
  • прстиће 1
  • прстићи 1
  • прстом 1
  • пружа 2
  • пружи 6
  • пружила 1
  • пружити 1
  • прут 2
  • Пршти 1
  • пса 1
  • псе 1
  • псето 2
  • пси 2
  • псовка 1
  • псовке 1
  • псује 1
  • птица 1
  • птице 1
  • птици 1
  • птицу 1
  • птиче 1
  • пудер 1
  • пузати 1
  • пузи 1
  • пука 1
  • Пукле 1
  • пун 4
  • Пуна 1
  • пуна 7
  • пуне 3
  • пуни 2
  • пунију 1
  • пуним 1
  • пуниће 1
  • пуних 1
  • пуно 10
  • пуном 2
  • пуста 3
  • Пусте 1
  • пусте 4
  • Пусти 1
  • пусти 3
  • пустили 1
  • пустини 1
  • пустињака 1
  • пустињаче 2
  • пустиње 1
  • пустињи 3
  • пустињу 3
  • пустио 2
  • пустиће 1
  • Пустише 1
  • пустише 2
  • пусто 2
  • пустоловство 1
  • пут 53
  • пута 42
  • путање 1
  • путеве 3
  • путем 10
  • путник 1
  • путника 3
  • путнике 1
  • путнику 1
  • Путнику 1
  • путницима 1
  • путовања 1
  • путовању 2
  • путовати 1
  • путу 14
  • пуца 1
  • пуцај 1
  • пуцкају 1
  • пуцкам 1
  • пуче 1
  • пушака 1
  • пушача 1
  • пушења 4
  • Пушење 1
  • пушење 7
  • пуши 2
  • пушио 1
  • пушити 6
  • пушка 2
  • пушке 4
  • пушком 1
  • пушку 4
  • пушта 1
  • пуштали 2
  • пчеларства 1
  • пчеларством 2
  • пшенице 1
  • Пшенични 1
  • раби 1
  • Рав 1
  • равна 1
  • равне 1
  • равно 1
  • равноправну 1
  • рад 5
  • Рада 1
  • рада 4
  • раде 2
  • Радећи 1
  • ради 17
  • радије 3
  • радила 4
  • радили 1
  • радило 3
  • радим 7
  • радимо 1
  • радин 1
  • радио 14
  • радите 3
  • радити 6
  • радиш 3
  • радни 1
  • радо 10
  • радовала 1
  • Радовали 1
  • радовао 2
  • радовати 1
  • радознале 1
  • радознали 1
  • радознало 1
  • радозналост 1
  • радосна 1
  • радосним 1
  • радосно 7
  • радосној 1
  • радосну 1
  • радост 3
  • радости 8
  • радошћу 1
  • Раду 1
  • раду 2
  • Радуј 1
  • радује 3
  • радујемо 2
  • радујете 1
  • рађа 1
  • рађањем 1
  • рађено 1
  • ражалило 1
  • ражљути 1
  • разабере 1
  • разабра 2
  • разабрао 3
  • разабрати 2
  • разбацујеш 1
  • разбеси 2
  • разбесило 2
  • разби 1
  • разбибрига 1
  • разбијених 1
  • разбијену 1
  • разбијеш 1
  • разбили 1
  • разбио 2
  • разбира 5
  • разболео 3
  • разборит 1
  • разборите 1
  • разваљује 1
  • разведри 1
  • развенчала 1
  • развеселиш 1
  • Развиђава 1
  • развиђава 2
  • развијања 1
  • развио 1
  • развоја 1
  • разврат 1
  • Разврат 1
  • разврата 1
  • разгласе 1
  • разгласио 1
  • разгласите 1
  • разглашен 1
  • разгледа 1
  • разговара 6
  • разговарајте 1
  • разговарају 2
  • разговарала 1
  • разговарале 2
  • разговарали 1
  • разговарам 2
  • разговарао 1
  • разговарати 3
  • разговараху 1
  • разговараш 2
  • разговор 12
  • разговора 7
  • разговоре 1
  • разговори 1
  • разговорим 1
  • разговорио 1
  • разговорнији 1
  • разговору 2
  • разгони 1
  • разгонио 1
  • разгорело 1
  • разгорети 1
  • разграђује 1
  • разгрну 1
  • раздаду 1
  • раздам 1
  • раздере 1
  • раздора 1
  • раздрагао 1
  • Раздрагао 1
  • раздражен 1
  • раздражена 2
  • раздраженим 1
  • раздражено 3
  • раздраженост 2
  • раздражености 1
  • раздражења 1
  • раздрускано 2
  • раздрускану 1
  • разиђе 1
  • разиђоше 6
  • разилазе 2
  • разилазили 1
  • разишли 1
  • разјарен 1
  • разјаснио 1
  • разлаже 1
  • разлазе 1
  • разлазили 1
  • разлазу 1
  • разлева 1
  • разлегао 1
  • разлика 1
  • разликовало 1
  • разликовао 1
  • разликује 2
  • разлоге 2
  • разлози 1
  • размахује 1
  • разметне 1
  • размислиш 1
  • размрсивали 1
  • размршаја 1
  • разна 1
  • разне 2
  • разнесе 2
  • разним 1
  • разонодио 1
  • разорити 1
  • разреда 1
  • разреде 1
  • разрило 1
  • разума 1
  • разуме 8
  • разумевао 2
  • разумеде 2
  • разумеју 1
  • разумеле 1
  • разумели 3
  • разумем 2
  • Разумем 2
  • разумемо 1
  • разумео 4
  • разумете 1
  • разумети 5
  • разумеш 1
  • разумеше 1
  • Разумите 1
  • разумније 1
  • рај 1
  • рају 2
  • рак 3
  • ракије 1
  • ракији 1
  • ракију 1
  • раме 2
  • раменима 5
  • рамену 2
  • рана 2
  • ране 2
  • раније 4
  • ранимо 1
  • ранио 1
  • раница 1
  • рано 5
  • рану 1
  • рањена 1
  • рањене 1
  • рањеним 1
  • расејана 1
  • расколником 1
  • расколници 1
  • раскоша 1
  • раскоши 1
  • раскошника 1
  • раскршћа 1
  • раскршћу 4
  • расло 2
  • распадне 2
  • распала 1
  • распале 1
  • распаљује 1
  • распели 2
  • распита 1
  • распитати 1
  • распитивао 2
  • распитује 1
  • расплакао 1
  • расплетена 1
  • распознати 1
  • расположи 1
  • расположио 1
  • распоредио 1
  • расправе 1
  • расправља 1
  • расправљати 1
  • расправу 1
  • распре 1
  • распродато 1
  • распростиру 1
  • распудила 1
  • распудио 1
  • распусти 1
  • расрдио 1
  • расрђен 1
  • раставим 1
  • Растависте 1
  • растављајте 1
  • растајаше 1
  • растали 1
  • растанка 1
  • расте 1
  • растење 1
  • растерали 1
  • растерасмо 1
  • растопити 1
  • расточена 2
  • растргли 1
  • растрзале 1
  • расту 1
  • растуже 1
  • растужиш 1
  • растумачи 1
  • растурили 1
  • расула 1
  • расуто 1
  • расхлади 2
  • расхлађује 1
  • расхлађују 1
  • расцеп 2
  • расцепа 1
  • рат 2
  • Ратар 1
  • ратар 2
  • ратара 6
  • ратари 1
  • ратарима 1
  • ратарка 1
  • ратарку 1
  • ратарски 2
  • ратарском 1
  • ратовати 1
  • рату 1
  • ратује 1
  • ратујете 1
  • Рахела 1
  • Рахила 18
  • Рахиле 2
  • Рахили 1
  • Рахилиним 1
  • Рахилу 3
  • рацког 1
  • рачун 4
  • рачуна 8
  • рачунала 1
  • рачунање 1
  • Рачунао 1
  • рачунао 2
  • Рачунати 1
  • рачунати 2
  • рачуне 1
  • рачуну 1
  • раширеним 4
  • рђав 10
  • рђава 4
  • рђаве 2
  • рђави 2
  • рђавих 1
  • рђаво 3
  • рђавог 1
  • рђавој 1
  • ребра 3
  • ребре 1
  • ребрима 1
  • ребро 1
  • ревносни 1
  • ревносно 1
  • ревностан 1
  • револвер 1
  • револуцију 1
  • регал 1
  • регламан 1
  • регламану 1
  • ред 4
  • реда 6
  • редња 1
  • редње 1
  • редова 2
  • редован 1
  • редовима 1
  • редовне 1
  • редовно 2
  • редом 5
  • реду 9
  • редуша 1
  • ређа 1
  • ређе 2
  • резаноме 1
  • рек 1
  • рекао 24
  • реке 1
  • Рекла 1
  • рекла 5
  • рекли 5
  • рекне 8
  • рекну 1
  • Рекох 1
  • рекох 3
  • Рекоше 2
  • рекоше 5
  • реп 1
  • ретко 3
  • рећи 52
  • Реформата 2
  • реформатори 1
  • рецепт 1
  • Рецепт 1
  • рецепта 1
  • реци 1
  • рецимо 3
  • реч 62
  • рече 129
  • речено 2
  • речете 2
  • речеш 1
  • Речи 1
  • речи 106
  • речима 9
  • речју 2
  • речма 6
  • решавају 1
  • решена 1
  • реши 4
  • решили 1
  • Решили 1
  • решио 2
  • риба 2
  • рибали 1
  • рибе 1
  • рибу 1
  • Римљане 1
  • Римљани 1
  • Римљанима 1
  • Риму 1
  • рипида 1
  • рипиде 2
  • рит 8
  • рита 1
  • риту 2
  • Роб 1
  • роб 5
  • роба 1
  • робија 1
  • робије 3
  • робити 1
  • робовања 1
  • робовати 2
  • ровити 1
  • рог 5
  • рогаљ 1
  • рогља 1
  • рогљеви 1
  • рогљевима 3
  • рогљу 2
  • роговима 1
  • рода 1
  • роди 4
  • родила 1
  • родио 2
  • родитеља 2
  • родитеље 1
  • родитељи 1
  • родитељима 3
  • родитељски 1
  • родитељском 1
  • родитељу 1
  • родом 2
  • роду 1
  • рођа 1
  • рођак 2
  • рођака 1
  • рођаке 1
  • рођацима 1
  • рођена 4
  • рођени 2
  • рођеним 3
  • рођену 2
  • рођења 2
  • рожданици 1
  • рождества 1
  • Рождество 2
  • рок 3
  • РОМАН 1
  • роман 5
  • романа 2
  • романтике 1
  • роману 1
  • ропац 1
  • ропта 1
  • роптање 1
  • рува 1
  • руво 1
  • руву 1
  • руга 1
  • ругају 1
  • ругло 1
  • руда 1
  • ружа 2
  • руже 1
  • ружи 1
  • Ружи 1
  • ружили 1
  • ружина 1
  • ружине 1
  • ружиш 1
  • ружна 3
  • ружне 1
  • ружно 2
  • ружну 1
  • ружу 1
  • рука 4
  • рукав 2
  • рукава 1
  • рукаве 1
  • рукавицу 1
  • Рукама 1
  • рукама 20
  • руке 31
  • руковали 1
  • Руком 1
  • руком 14
  • руку 37
  • рукују 1
  • Румен 1
  • румен 2
  • руменилом 1
  • русваја 1
  • рухо 1
  • руци 10
  • руча 1
  • ручају 1
  • ручак 7
  • ручала 1
  • ручаш 1
  • ручица 1
  • ручка 2
  • ручком 1
  • ручку 3
  • ручно 1
  • руши 4
  • рушимо 1
  • рушити 1
  • С 19
  • с 304
  • Са 1
  • са 152
  • сабију 1
  • сабиле 2
  • сабили 1
  • сабирају 1
  • сабише 1
  • саблажњава 2
  • саблазни 2
  • саблазнили 1
  • сабора 1
  • сав 10
  • савесно 1
  • савест 1
  • савести 3
  • савет 3
  • Савета 1
  • савете 1
  • саветовала 1
  • саветовања 2
  • саветовање 2
  • саветовао 3
  • савету 1
  • саветујем 2
  • саветујемо 1
  • савила 1
  • Савићем 1
  • Савков 2
  • савлада 1
  • савладани 1
  • савладао 1
  • савршена 1
  • савршени 1
  • савршенство 2
  • сагибала 1
  • сагледа 3
  • сагледао 2
  • сагнула 1
  • сагори 1
  • сагреши 1
  • сагрешим 1
  • сагрешио 1
  • сад 219
  • Сад 63
  • Сада 1
  • сада 11
  • сади 2
  • САДУ 1
  • Саду 4
  • сажалевали 1
  • сажали 1
  • сажалише 1
  • сажаљевао 1
  • сажаљење 1
  • сажаљују 1
  • саже 7
  • сажеже 3
  • сажећи 1
  • сазвао 1
  • Сазваше 1
  • саздан 1
  • сазна 2
  • сазнам 1
  • сазнамо 1
  • сазнао 4
  • сазрео 1
  • сакривен 1
  • сакрије 1
  • сакрили 1
  • сакупила 1
  • салаша 1
  • салетио 1
  • сам 306
  • сама 11
  • Самарићане 1
  • саме 1
  • сами 12
  • самих 1
  • Само 26
  • само 287
  • самог 3
  • самога 2
  • самој 3
  • самољубље 1
  • самом 1
  • самоубиству 1
  • самоубицу 1
  • самртник 1
  • самртној 1
  • самртном 1
  • самртну 1
  • саму 3
  • сан 2
  • сандук 4
  • сандука 1
  • сандуком 1
  • сановници 1
  • сањалицом 1
  • сањао 2
  • сањаше 1
  • сарме 1
  • сасвим 2
  • Саслушала 1
  • саслушати 1
  • састави 1
  • саставили 1
  • саставља 1
  • састајали 1
  • састајати 1
  • састају 2
  • састале 1
  • састало 1
  • састанак 1
  • састанете 1
  • састанка 2
  • Састану 1
  • састану 2
  • састанцима 1
  • састао 1
  • састати 1
  • састоји 1
  • сасуо 1
  • сат 1
  • сата 11
  • сатвори 1
  • сате 1
  • сати 9
  • сатиремо 1
  • сатирете 1
  • сатиру 1
  • сатрвен 1
  • сатре 1
  • сату 2
  • Сахат 1
  • сахат 10
  • сахата 1
  • сахати 1
  • сахране 1
  • сахранио 1
  • сахранише 2
  • сахрањивати 1
  • сахрањујете 2
  • сачека 1
  • сачува 5
  • сачувај 1
  • сашива 1
  • св 78
  • Св 8
  • сва 13
  • Сва 3
  • свадбама 1
  • свадбе 1
  • свадби 2
  • Свађе 1
  • свађи 1
  • свак 1
  • Свак 2
  • свака 3
  • Свака 3
  • сваке 10
  • сваки 33
  • Сваки 5
  • сваким 1
  • сваких 1
  • свако 20
  • сваког 13
  • Свакога 1
  • свакога 2
  • свакој 4
  • свакојака 2
  • свакојаке 6
  • свакојаки 1
  • свакојаким 1
  • свакојаких 1
  • свакојако 3
  • свакојаком 1
  • сваком 11
  • Свакоме 1
  • свакоме 6
  • сваку 15
  • свали 1
  • сване 1
  • свануло 2
  • свануће 1
  • сватова 1
  • сватове 2
  • Сватови 1
  • сватови 5
  • сватовима 1
  • сватовца 1
  • свачега 1
  • свачему 4
  • свашта 1
  • све 249
  • Све 41
  • Свевишњега 1
  • Свевишњему 2
  • свег 1
  • свега 18
  • сведок 1
  • сведока 2
  • сведоци 1
  • сведочанство 1
  • сведочи 1
  • сведочила 1
  • сведочити 1
  • свеж 1
  • свежем 1
  • свезе 1
  • свези 1
  • свезнале 1
  • свезу 1
  • свекар 1
  • свекрва 4
  • свекрве 1
  • свекрви 1
  • свекрвом 1
  • свем 3
  • свему 22
  • свести 1
  • свестити 1
  • Свет 1
  • свет 37
  • света 21
  • светао 3
  • светац 2
  • светаца 2
  • Свете 1
  • Свети 1
  • свети 11
  • светијих 1
  • светим 2
  • светима 1
  • светиње 1
  • светињи 1
  • светињу 1
  • светио 1
  • Светислав 3
  • светити 1
  • светиш 1
  • светковањем 2
  • светковао 2
  • светкује 1
  • светкују 1
  • светла 1
  • Светли 1
  • светли 3
  • светло 1
  • светлој 2
  • светлост 3
  • светлости 1
  • Свето 4
  • свето 7
  • светог 9
  • Светозар 100
  • СВЕТОЗАРА 1
  • Светозара 17
  • Светозаре 2
  • Светозарево 1
  • Светозаров 1
  • Светозарови 1
  • Светозаром 2
  • Светозару 11
  • светом 6
  • светске 2
  • светских 3
  • светско 1
  • светску 1
  • Светску 1
  • свету 12
  • светују 1
  • свећа 2
  • свеће 2
  • свећу 1
  • свеца 1
  • Свецем 1
  • свеци 1
  • свецима 1
  • свечан 1
  • свечана 2
  • свечано 4
  • свечаност 1
  • свечану 1
  • свечари 1
  • свечарима 2
  • свечарство 1
  • свештеник 27
  • Свештеник 4
  • свештеника 16
  • свештенике 6
  • свештеников 1
  • свештеникова 1
  • свештеником 2
  • свештенику 2
  • Свештеници 1
  • свештеници 10
  • свештеницима 5
  • свештеничког 1
  • Свештенство 2
  • свештенство 8
  • Сви 21
  • сви 59
  • свију 4
  • свила 1
  • свилене 1
  • свим 38
  • свима 10
  • Свиња 1
  • свиња 3
  • свињарче 1
  • свињац 2
  • свиње 2
  • свињи 2
  • свињу 1
  • свињче 2
  • свира 1
  • Свира 1
  • свирају 1
  • свирац 1
  • свисне 1
  • свиће 1
  • свих 1
  • свог 16
  • свога 20
  • свој 16
  • своја 8
  • своје 68
  • својег 1
  • својега 4
  • својему 1
  • својим 30
  • својима 2
  • својих 17
  • својој 28
  • својом 7
  • својски 1
  • својту 1
  • своју 42
  • свом 14
  • своме 12
  • сврати 1
  • сврне 1
  • сврха 1
  • свршава 1
  • свршавају 1
  • свршавати 1
  • свршена 1
  • свршени 1
  • свршено 3
  • свршеног 1
  • свршену 1
  • Свршетак 1
  • свршетку 3
  • сврши 7
  • свршила 12
  • Свршило 1
  • свршило 9
  • свршио 5
  • свршити 2
  • свршише 2
  • свршује 3
  • сву 9
  • свугде 1
  • Свуд 1
  • свуд 2
  • Свуда 2
  • свуда 3
  • се 2010
  • себе 38
  • себи 69
  • себичност 2
  • севере 1
  • сед 2
  • седа 1
  • седам 8
  • седамнаест 1
  • седамнаесту 1
  • Седе 1
  • седе 9
  • седела 4
  • седели 3
  • седемдесет 1
  • седео 5
  • седети 2
  • Седи 2
  • седи 9
  • седим 1
  • седишта 1
  • седми 1
  • седмога 1
  • седморица 1
  • седне 4
  • седници 1
  • седо 2
  • сејање 1
  • сеје 2
  • сеју 1
  • сека 1
  • Секао 1
  • секира 1
  • секирама 1
  • секу 2
  • села 23
  • сели 2
  • селима 1
  • Село 1
  • село 27
  • селом 5
  • селу 36
  • сељак 1
  • семе 2
  • семена 2
  • сена 1
  • сенице 1
  • сеницу 2
  • сенка 3
  • сео 5
  • сеоска 4
  • сеоске 1
  • сеоски 5
  • сеоским 1
  • сеоских 4
  • сеоско 1
  • сеоску 2
  • Сепл 6
  • Сепла 1
  • Сеплова 1
  • септембар 1
  • сермију 1
  • серум 2
  • серума 1
  • сестара 1
  • сести 2
  • Сестра 1
  • сестра 5
  • сестрама 1
  • сестре 10
  • сестри 2
  • сестрино 1
  • сестричина 1
  • Сестро 2
  • сестро 4
  • сестру 3
  • сетан 1
  • Сети 1
  • сети 4
  • сетио 1
  • Сетио 1
  • сетити 5
  • сетиш 2
  • сетра 1
  • Сећа 2
  • сећа 7
  • сећају 1
  • сећам 1
  • Сећам 1
  • сећамо 1
  • сећања 1
  • сећање 1
  • Сећање 1
  • сећате 1
  • Сећате 2
  • сећи 1
  • сеци 1
  • сече 1
  • сечете 1
  • сешо 2
  • си 134
  • сигуран 2
  • сигурна 1
  • Сигурно 2
  • сигурно 3
  • сиђе 1
  • Сиђе 1
  • сикнуле 1
  • Сила 1
  • сила 3
  • силази 1
  • силан 3
  • силе 3
  • силимо 1
  • силити 1
  • силна 2
  • силне 1
  • силни 1
  • силно 2
  • силног 2
  • силнога 1
  • силовит 1
  • силом 5
  • силу 8
  • Сима 17
  • символа 1
  • Симе 3
  • Сими 1
  • Симин 1
  • Симина 2
  • Симо 1
  • Симом 3
  • Симу 2
  • Син 2
  • син 26
  • сина 11
  • Синајској 1
  • Сине 3
  • сине 7
  • синко 8
  • синова 3
  • синове 1
  • синови 1
  • синовима 2
  • синовљеву 1
  • сином 3
  • сину 4
  • Сиона 5
  • Сионове 1
  • Сиону 1
  • сипаш 1
  • сир 1
  • сиромака 1
  • сиромасима 1
  • Сиромах 3
  • сиромах 4
  • сиромахе 1
  • сиромаху 1
  • сиромаши 1
  • сиромашки 1
  • Сирота 1
  • сирота 3
  • сироти 1
  • сиротиња 1
  • сиротиње 1
  • сиротињи 1
  • сиротињу 1
  • сиротица 1
  • сиротицу 1
  • сиротог 1
  • сироту 2
  • сироче 1
  • сисао 1
  • сисе 1
  • Сисоја 1
  • Сисоје 4
  • Сит 1
  • сита 1
  • сити 1
  • Ситна 1
  • ситније 2
  • ситнијих 1
  • ситних 1
  • ситница 1
  • ситницама 1
  • ситнице 3
  • ситницу 1
  • ситно 2
  • ситном 1
  • ситну 1
  • сићи 1
  • сишао 1
  • сишла 1
  • сјај 1
  • сјајем 2
  • сјајне 3
  • сјајно 3
  • сказаљка 1
  • скакавци 1
  • скакао 1
  • скаменио 1
  • скамије 1
  • скамију 1
  • Скандал 1
  • скаче 1
  • Скаче 1
  • скачу 2
  • ске 1
  • скидам 1
  • скиде 1
  • скине 1
  • скините 1
  • скину 1
  • скинуо 1
  • скинуће 1
  • скитати 1
  • скитнице 1
  • ских 1
  • склина 1
  • склони 1
  • склонише 1
  • склопе 1
  • Склопио 1
  • ској 1
  • скора 2
  • скорим 2
  • Скоро 3
  • скоро 49
  • Скочи 1
  • скочи 5
  • скочим 1
  • Скочим 1
  • скочимо 1
  • скочити 1
  • скочише 1
  • скр 1
  • скрене 2
  • скренуло 1
  • скренуо 1
  • скренути 1
  • скренуше 1
  • скретао 1
  • скретати 1
  • Скрећи 1
  • скрећу 1
  • скрива 1
  • скривене 1
  • скривено 1
  • скриви 1
  • Скривила 1
  • скривила 6
  • скривиш 2
  • скрила 1
  • скроз 1
  • скројили 1
  • скроман 4
  • скромна 1
  • скромни 1
  • скромније 1
  • скромно 4
  • скромност 1
  • скромности 2
  • скромну 1
  • скрушени 2
  • скрхала 2
  • скрхаше 1
  • скрштених 1
  • скувамо 1
  • скуп 4
  • скупа 3
  • скупе 1
  • скупи 2
  • скупили 1
  • скупљају 3
  • скупљању 1
  • скупљате 1
  • скупљене 2
  • Скупљени 1
  • скупоцена 1
  • скупоценим 1
  • Скупштина 1
  • скупштина 6
  • скупштинама 1
  • скупштине 6
  • скупштини 28
  • скупштином 4
  • скупштинским 1
  • скупштинском 1
  • скупштину 33
  • скуте 1
  • слаб 6
  • слаба 7
  • Слабе 1
  • слаби 1
  • слабије 1
  • слабији 3
  • слабиш 1
  • Слабо 1
  • слабо 3
  • слабом 1
  • слабоме 1
  • слабости 1
  • Слава 3
  • славан 1
  • Славва 1
  • славе 1
  • слави 1
  • славио 3
  • славиће 1
  • Славку 1
  • Славна 13
  • Славни 3
  • славом 1
  • славу 4
  • славује 1
  • Слагаће 1
  • слажем 2
  • слама 3
  • сламе 2
  • сламњачама 1
  • сланину 1
  • Сланкамена 1
  • сласт 2
  • сласти 1
  • слатка 3
  • слатке 1
  • слатки 2
  • слегао 1
  • слегле 1
  • следујте 1
  • следују 1
  • слеже 1
  • слеме 1
  • слеп 1
  • слепих 1
  • слетео 1
  • слеће 1
  • слика 6
  • Сликарство 1
  • слике 1
  • слику 5
  • слици 1
  • слично 2
  • слободан 1
  • слободе 1
  • слободи 1
  • слободна 1
  • слободније 1
  • слободним 2
  • слободно 10
  • слободној 1
  • слободну 1
  • слободу 1
  • слова 4
  • Словена 1
  • слови 1
  • словима 1
  • слово 3
  • слогом 1
  • сложе 1
  • сложили 2
  • сложите 2
  • сложише 3
  • сложни 1
  • сложно 1
  • Сложно 1
  • слози 1
  • сломијени 1
  • сломио 1
  • сломљен 1
  • сломљена 1
  • слуга 2
  • слугама 1
  • слугом 2
  • слугу 1
  • служаше 1
  • Служба 1
  • служба 3
  • службе 2
  • службу 4
  • служе 2
  • служи 3
  • служила 1
  • служио 3
  • служите 1
  • слуте 1
  • слути 2
  • Слутила 1
  • слутила 5
  • слутио 2
  • слутиш 1
  • слутњи 1
  • слутњу 1
  • случај 1
  • случаја 2
  • случајно 3
  • случају 2
  • слуша 6
  • слушај 1
  • Слушај 2
  • слушајте 1
  • Слушајте 2
  • слушају 1
  • Слушала 1
  • слушала 6
  • слушалаца 1
  • слушали 4
  • Слушам 1
  • слушам 2
  • слушао 10
  • слушати 2
  • слушаше 1
  • сматрам 1
  • сматрао 1
  • сматраху 1
  • Сме 1
  • сме 19
  • смеде 1
  • Смеј 1
  • смеј 6
  • смејала 2
  • смејале 1
  • смејао 3
  • смејати 1
  • смеје 5
  • смејем 1
  • Смеју 2
  • смеју 4
  • смела 1
  • смелости 1
  • смем 3
  • смемо 2
  • смео 7
  • смера 1
  • смерно 2
  • сместила 1
  • Сместила 1
  • смета 5
  • сметају 1
  • смете 3
  • смеш 5
  • Смешан 1
  • смешећи 1
  • смешиле 1
  • смешио 2
  • смилуј 1
  • Смири 1
  • смири 2
  • смирио 1
  • смирите 1
  • смирити 1
  • смирише 1
  • смирне 1
  • смисла 1
  • смислила 1
  • смислио 1
  • смислу 3
  • смо 56
  • смока 1
  • смоквом 1
  • смотрено 1
  • смрвљен 1
  • смркне 1
  • Смрт 1
  • смрт 14
  • смрти 4
  • смрче 1
  • сна 3
  • снага 5
  • снаге 12
  • снаго 1
  • снагом 3
  • снагу 5
  • снажан 1
  • снажна 2
  • снажно 1
  • снажном 1
  • снаја 1
  • снајама 1
  • снаји 1
  • снајом 1
  • снају 5
  • снам 1
  • снаћи 1
  • снахина 1
  • снахо 1
  • снахом 1
  • снаху 1
  • Снаш 1
  • Снег 2
  • снег 4
  • снегом 2
  • снегу 1
  • сноп 1
  • снопова 1
  • сноси 1
  • сносимо 1
  • Снохватицама 1
  • сну 2
  • снужден 1
  • снуждена 1
  • снужди 1
  • снуждило 1
  • Соба 2
  • соба 5
  • собама 2
  • собе 16
  • соби 17
  • собица 1
  • собице 2
  • собња 1
  • собом 23
  • собу 22
  • соде 1
  • Содому 1
  • сокак 1
  • сокачку 1
  • соколове 1
  • соком 1
  • солгабирову 1
  • Соломон 7
  • Соломона 3
  • Соломонову 2
  • Сотона 2
  • сотона 25
  • сотоне 5
  • сотони 2
  • сотонина 4
  • сотонино 1
  • сотонину 1
  • сотоно 3
  • сотоном 1
  • Сотону 1
  • сотону 6
  • Социјус 1
  • сочива 2
  • Спава 1
  • спава 5
  • Спавај 1
  • спавај 2
  • спавајте 1
  • спавају 2
  • спавала 1
  • спавали 1
  • спавам 1
  • спавао 2
  • спавати 1
  • спази 4
  • спали 1
  • спао 1
  • Спас 1
  • спас 2
  • спаса 2
  • Спаса 2
  • спасавај 1
  • спасе 1
  • спасем 2
  • спасемо 1
  • спасенија 2
  • спасеније 1
  • спасенију 1
  • спасено 1
  • спасењу 1
  • Спасин 1
  • Спаситељ 5
  • Спаситеља 1
  • спасти 2
  • спасу 1
  • спахији 1
  • спевавају 1
  • спевале 2
  • спевали 1
  • спласнути 1
  • сплашњавају 1
  • сплет 1
  • сплетке 3
  • сподобимо 1
  • спољашњим 1
  • спомен 4
  • спомена 2
  • споменик 2
  • спомену 1
  • споменуо 3
  • споменусте 1
  • споменуше 3
  • спомињала 3
  • спомињете 1
  • Спомињете 1
  • спомињи 1
  • спопаде 1
  • спор 1
  • спора 1
  • споразума 1
  • споразумем 1
  • спорови 1
  • способан 1
  • спотакне 1
  • спрати 1
  • Спрема 1
  • спрема 5
  • спремају 2
  • спремам 1
  • спремамо 1
  • спремао 4
  • спреме 1
  • спремисмо 1
  • спрему 1
  • спречите 1
  • спроведете 1
  • Спровод 1
  • спроводу 1
  • спустила 1
  • спустили 1
  • спустило 1
  • спуштене 1
  • сразмерно 1
  • срамно 1
  • Срамота 1
  • срамота 2
  • срамоте 1
  • Срамоти 1
  • срамоти 2
  • срамотило 1
  • срамотим 1
  • срамотити 1
  • срамотиш 1
  • срамоту 2
  • срашћени 1
  • Срба 3
  • Срби 6
  • Србин 7
  • Србина 3
  • Срдан 62
  • Срдана 12
  • Срдане 2
  • Срданов 1
  • Срданова 6
  • Срданове 6
  • Срдановим 1
  • Срданово 1
  • Срдановој 1
  • Срданову 2
  • Срданом 1
  • Срдану 10
  • срдаца 1
  • срди 2
  • срдила 1
  • срдим 1
  • срдимо 1
  • срдите 1
  • срдње 1
  • сребрна 1
  • сребрне 2
  • сред 14
  • среде 1
  • среди 1
  • средини 3
  • средином 2
  • средину 1
  • средио 2
  • средња 1
  • средњи 1
  • средом 1
  • среду 2
  • сређене 1
  • Срем 1
  • Срема 2
  • Сремским 1
  • срески 2
  • среском 1
  • сретан 3
  • сретати 1
  • сретне 1
  • сретнији 1
  • сретно 1
  • сретном 1
  • Срећа 1
  • срећа 3
  • среће 2
  • срећом 1
  • Срећом 1
  • срећу 1
  • срљаш 1
  • срна 2
  • сроднике 1
  • сроза 1
  • срозао 1
  • срп 1
  • СРПСКА 1
  • српска 2
  • српске 3
  • Српски 1
  • српски 8
  • српско 2
  • Српском 1
  • српском 6
  • српску 3
  • Српство 1
  • сруши 1
  • срушило 1
  • срца 10
  • срце 26
  • срцем 5
  • срцима 3
  • срцу 10
  • стабло 2
  • стављао 1
  • стада 4
  • стаде 3
  • стадо 7
  • Стадоше 1
  • стаза 1
  • стазама 1
  • стазе 1
  • стазом 2
  • стајаше 1
  • стаје 3
  • Стака 9
  • Стаке 1
  • Стаки 2
  • стакло 1
  • Стако 2
  • стала 1
  • сталан 2
  • Стале 1
  • сталног 1
  • стало 7
  • Стана 8
  • Стане 2
  • стане 3
  • станем 1
  • станемо 1
  • стани 1
  • Стани 2
  • Станићеви 1
  • станка 1
  • Станка 2
  • Станко 4
  • становала 1
  • Станом 3
  • Стану 2
  • стања 1
  • стање 7
  • стању 1
  • стао 9
  • стара 7
  • старају 1
  • стараоца 1
  • Старац 1
  • старац 7
  • стараше 1
  • старе 5
  • старешина 1
  • старешинама 6
  • старешине 5
  • старешини 1
  • старешину 1
  • стари 12
  • Стари 2
  • старија 3
  • старије 7
  • Старији 1
  • старији 17
  • старијих 3
  • старима 1
  • старина 3
  • старих 2
  • Старица 2
  • старица 3
  • старицама 1
  • Старицама 1
  • старо 13
  • старог 2
  • старој 3
  • старом 7
  • старост 2
  • стару 4
  • Старца 1
  • старца 2
  • старце 2
  • старци 3
  • старцима 1
  • Старчеве 1
  • стаса 1
  • стати 1
  • Ствар 4
  • ствар 69
  • ствара 2
  • ствари 39
  • стварима 4
  • створ 1
  • створе 1
  • створен 2
  • створења 2
  • створењу 1
  • створило 1
  • створио 4
  • створити 1
  • створише 2
  • сте 77
  • Стеван 2
  • Стевана 4
  • стегла 1
  • стегнем 1
  • Стегоше 1
  • стеже 3
  • стекао 1
  • стеку 1
  • стењање 1
  • стење 1
  • стече 1
  • стигао 4
  • стигли 1
  • стигло 1
  • Стигне 1
  • стигне 2
  • стигосте 1
  • стигоше 2
  • Стид 1
  • стида 1
  • стидео 1
  • стиди 3
  • стидим 1
  • стидом 2
  • стиже 5
  • стискоше 1
  • стисла 1
  • стисну 1
  • Стисну 1
  • стиснута 1
  • стићи 2
  • стих 25
  • стиха 1
  • стиху 4
  • стиша 1
  • стишава 1
  • стишавала 1
  • стишавао 1
  • стишало 1
  • Стишало 1
  • сто 17
  • Сто 2
  • Стојала 1
  • стојала 9
  • стојале 2
  • Стојали 1
  • стојали 2
  • стојао 9
  • стојаху 1
  • стојаше 2
  • стоје 5
  • стојећи 1
  • Стоји 1
  • стоји 20
  • стојима 1
  • стола 3
  • столице 5
  • столици 2
  • столицу 2
  • столове 1
  • столом 5
  • столу 8
  • стоти 2
  • стотинама 3
  • стотине 5
  • стотини 1
  • Стотину 1
  • стотину 2
  • страда 2
  • страдај 1
  • страдали 1
  • страдања 1
  • страдање 1
  • страдао 1
  • страдати 1
  • стражар 3
  • стражари 1
  • стражмештар 1
  • стражњег 1
  • стражњи 1
  • стран 1
  • страна 3
  • странац 1
  • странаца 1
  • стране 25
  • страни 4
  • странима 2
  • страних 1
  • странога 1
  • странпутице 2
  • страну 19
  • странцу 1
  • страст 2
  • Страсти 1
  • страсти 3
  • страстима 1
  • Страх 1
  • страх 4
  • страха 1
  • страхотом 1
  • страшљиво 1
  • Страшна 2
  • страшне 1
  • страшни 2
  • страшним 1
  • страшних 1
  • Страшно 1
  • страшно 9
  • страшног 2
  • страшнога 1
  • страшћу 1
  • стреја 1
  • стрепи 1
  • стрепила 3
  • стрепим 1
  • стрепио 1
  • Стреса 1
  • стресоше 3
  • стричеве 1
  • стрм 1
  • стрмог 1
  • стрмоглави 1
  • строг 1
  • строго 4
  • строгог 1
  • строгом 1
  • строгост 1
  • стропошта 1
  • Стрпао 1
  • стрпите 1
  • стрпити 1
  • студен 3
  • студена 1
  • студенац 1
  • студене 1
  • ступи 1
  • ступила 1
  • ступио 1
  • ступиш 1
  • су 460
  • субота 1
  • суботе 2
  • сув 1
  • сува 3
  • Сувачареву 1
  • Сувачарка 1
  • Сувачарова 2
  • Сувачарову 1
  • сувачи 1
  • суве 1
  • сувим 2
  • сувих 1
  • сувише 7
  • суво 1
  • сувоњава 1
  • Суд 2
  • суд 33
  • суда 11
  • Судац 1
  • судац 2
  • судбина 2
  • суде 4
  • суди 4
  • судија 7
  • судијама 1
  • судије 2
  • судији 3
  • судију 1
  • судила 2
  • судимо 2
  • судио 2
  • судите 2
  • судити 7
  • судови 2
  • судом 1
  • судске 1
  • судски 1
  • судског 2
  • суду 13
  • судцу 1
  • суђења 2
  • суђење 1
  • сужанство 1
  • сужник 1
  • сужника 1
  • сужња 1
  • суза 6
  • сузама 1
  • сузбије 1
  • сузе 20
  • сузи 1
  • сузни 1
  • сузним 2
  • сузу 2
  • сујетан 1
  • сујете 1
  • сукње 5
  • сукњу 1
  • сукобити 1
  • сукобише 1
  • сумњају 1
  • сумње 3
  • сумњичење 1
  • сумњичиш 1
  • сумор 1
  • суморност 1
  • суморности 2
  • суморну 1
  • сумрак 1
  • суноврат 1
  • сунца 2
  • сунце 7
  • сунцобране 1
  • сунцу 1
  • сунчева 1
  • супруг 1
  • супруга 1
  • суров 1
  • сусед 1
  • суседа 3
  • суседе 1
  • Суседи 1
  • суседи 2
  • суседима 1
  • суседове 1
  • сусеткама 1
  • сусеткиња 1
  • сусеткињу 1
  • сусетку 1
  • сусрет 1
  • сусретати 2
  • сусретоше 1
  • сустигла 1
  • Сустиже 1
  • Сутра 16
  • сутра 20
  • сутрашња 1
  • сучељава 1
  • сучељавају 1
  • схвата 2
  • схватала 1
  • схватању 1
  • схватате 1
  • схвати 2
  • схватила 1
  • схватио 5
  • схватити 2
  • сцена 1
  • т 7
  • Та 64
  • та 74
  • таван 4
  • тавана 2
  • таваница 1
  • тавану 2
  • тад 1
  • Тада 12
  • тада 5
  • тај 76
  • Тај 9
  • тајанствена 1
  • тајанствене 1
  • тајанствени 2
  • тајанствено 1
  • тајанственост 1
  • таје 6
  • таји 2
  • тајим 2
  • тајити 2
  • тајна 2
  • тајне 1
  • тајно 3
  • тајности 4
  • тајну 3
  • Такав 1
  • такав 9
  • таква 1
  • Таква 1
  • такве 3
  • Такви 1
  • такви 3
  • таквим 3
  • таквој 1
  • такву 2
  • таке 5
  • таки 3
  • таким 3
  • таких 1
  • такне 2
  • такну 1
  • такнуло 1
  • такнуо 1
  • тако 205
  • Тако 37
  • таког 3
  • такође 1
  • такој 1
  • таком 7
  • Тактика 1
  • таку 2
  • таласи 1
  • таласима 1
  • Талијан 2
  • Талијанка 1
  • Талијанке 1
  • Талијану 1
  • Талијанци 1
  • талмудска 1
  • талмуду 2
  • Таман 4
  • таман 8
  • тамана 3
  • тамани 2
  • таме 2
  • тамјан 2
  • тамјана 2
  • тамјаника 1
  • тамне 1
  • тамнији 1
  • тамним 1
  • тамницама 1
  • тамнице 1
  • тамници 1
  • тамновао 1
  • Тамо 19
  • тамо 70
  • Тана 1
  • танким 1
  • танко 1
  • Тану 1
  • тањир 1
  • таолико 1
  • тапше 1
  • тапшу 1
  • таре 1
  • тару 2
  • тас 1
  • Тасиним 1
  • тасове 1
  • таст 1
  • тасту 1
  • твог 2
  • твога 5
  • твој 10
  • Твој 2
  • твоја 7
  • твоје 14
  • Твоје 2
  • твоји 2
  • твојим 1
  • твојих 5
  • твојој 2
  • твојом 1
  • твоју 3
  • твом 2
  • творимо 1
  • творио 1
  • Творца 2
  • тврд 1
  • Тврд 1
  • тврда 1
  • Тврда 1
  • тврди 2
  • тврдили 1
  • тврдица 3
  • тврдице 1
  • тврдо 1
  • тврдог 1
  • тврдога 1
  • тврђи 1
  • Те 2
  • те 318
  • тебе 25
  • теби 15
  • Теби 4
  • тежак 2
  • теже 3
  • тежи 2
  • Тек 16
  • тек 52
  • текла 1
  • теку 2
  • текућа 1
  • текућој 1
  • тела 1
  • телад 1
  • телесна 2
  • телесне 2
  • телесним 1
  • телета 1
  • телећак 1
  • тело 13
  • телом 2
  • телу 1
  • теме 1
  • темељ 1
  • темеља 2
  • темељан 1
  • темељно 2
  • теми 1
  • тепају 2
  • тепам 1
  • тера 1
  • Терај 1
  • терам 1
  • терао 2
  • терати 1
  • тераш 1
  • теревенке 2
  • теревенку 1
  • терет 3
  • теретан 1
  • тесно 1
  • тесто 3
  • Тетка 1
  • тетка 6
  • тетке 2
  • тетки 1
  • тетку 1
  • Тецел 1
  • теше 2
  • теши 3
  • тешила 1
  • тешио 4
  • тешка 1
  • тешке 1
  • тешким 2
  • тешко 40
  • Тешко 6
  • тешкој 1
  • тешком 4
  • тешку 1
  • ти 233
  • Ти 26
  • Тим 1
  • тим 85
  • тиме 4
  • Тимина 1
  • Тиминим 1
  • Тимотеја 1
  • Тимотеју 1
  • тисући 1
  • Тих 1
  • тих 10
  • тихим 1
  • тихо 11
  • тихој 1
  • тиху 1
  • тицало 1
  • тиче 12
  • тишина 3
  • тишину 1
  • Тм 1
  • То 103
  • то 567
  • тобом 9
  • товно 1
  • Тог 1
  • тог 34
  • Тога 2
  • тога 68
  • Тодоровић 1
  • тој 13
  • ток 1
  • току 2
  • толика 1
  • толике 1
  • толики 1
  • толиким 1
  • толико 56
  • Толико 6
  • том 39
  • Тома 71
  • Томе 4
  • томе 64
  • Томи 4
  • Томин 1
  • Томине 3
  • Томино 1
  • ТОМИЋ 1
  • Томо 1
  • Томом 2
  • Тому 6
  • топ 1
  • топлих 2
  • топло 2
  • топлота 1
  • топлу 1
  • торањ 3
  • торња 1
  • точак 1
  • точи 1
  • трава 1
  • трави 1
  • травом 1
  • трага 8
  • трагедије 1
  • трагове 1
  • трагови 1
  • траже 2
  • тражи 25
  • тражила 4
  • тражили 1
  • тражило 2
  • тражим 2
  • тражимо 1
  • тражио 7
  • тражите 4
  • тражити 5
  • Трајало 1
  • трајало 2
  • трајао 1
  • трајати 2
  • траје 4
  • трака 1
  • трап 1
  • трговац 2
  • трговаца 1
  • трговина 2
  • трговину 1
  • трговкињу 1
  • трговца 1
  • трговце 1
  • трговци 1
  • трговцу 1
  • тргују 2
  • треба 103
  • Треба 15
  • требају 2
  • Требала 1
  • требала 5
  • требали 1
  • Требало 1
  • требало 15
  • требао 10
  • треби 1
  • трезвена 2
  • трезвенији 1
  • трезвених 1
  • трезвеност 1
  • трему 1
  • тренут 1
  • тренутак 4
  • тренутака 3
  • тренутку 14
  • тренутно 2
  • тренутном 1
  • трепетници 1
  • трепће 1
  • тресе 1
  • трећа 6
  • Треће 1
  • трећег 2
  • Трећи 1
  • трећи 14
  • трећој 3
  • трећу 1
  • Трешања 1
  • трже 4
  • трза 2
  • трзавица 1
  • трзавици 1
  • трзао 1
  • Три 3
  • три 80
  • Триви 1
  • тринаестој 1
  • Трипут 1
  • трипут 2
  • триред 5
  • трљају 1
  • трну 1
  • трње 1
  • троје 8
  • тројица 1
  • тројицу 1
  • тронут 1
  • тророге 2
  • троструко 1
  • трошан 1
  • трошкове 1
  • трпале 1
  • трпали 1
  • трпао 1
  • трпе 1
  • трпези 1
  • трпела 1
  • трпео 1
  • трпети 1
  • трпи 8
  • трпила 3
  • трпите 1
  • трпљивост 1
  • трска 1
  • трске 1
  • трску 4
  • трсци 1
  • труба 2
  • труби 1
  • труги 1
  • труд 2
  • труде 1
  • трудио 4
  • трулежи 1
  • трули 1
  • труло 2
  • трч 2
  • Трчали 1
  • трче 1
  • трчи 2
  • трчиш 1
  • Ту 16
  • ту 96
  • туви 1
  • туга 1
  • тугаљиво 1
  • туге 2
  • туд 1
  • туда 2
  • туђе 2
  • туђио 1
  • туђити 1
  • туђој 1
  • туђом 1
  • тужан 1
  • тужаху 1
  • тужбе 1
  • тужби 1
  • тужбу 1
  • туже 1
  • тужи 5
  • тужилац 1
  • Тужили 1
  • тужим 4
  • тужимо 1
  • тужио 2
  • тужиоца 1
  • тужите 1
  • тужитеља 1
  • тужна 1
  • тужни 1
  • тужним 1
  • тужно 5
  • тужну 1
  • тукао 5
  • туку 3
  • тумараше 1
  • тумач 1
  • тумаче 2
  • тумачења 1
  • тумачење 2
  • тумачењу 3
  • тумачи 6
  • тумачила 1
  • тумачили 2
  • тумачило 1
  • тумачим 2
  • тумачио 5
  • тумачите 1
  • тумачити 3
  • тумачиш 1
  • туника 1
  • Турака 1
  • турао 1
  • Тури 1
  • Турке 1
  • Турнир 1
  • Турској 1
  • Турци 4
  • тутањ 1
  • туткаше 1
  • тући 2
  • Туци 1
  • ће 321
  • ћелији 2
  • ћемо 33
  • ћерета 1
  • ћерка 2
  • ћерко 3
  • ћерком 1
  • ћерку 1
  • ћете 24
  • ћефу 1
  • ћеш 28
  • ћу 70
  • ћурка 1
  • ћурку 1
  • ћутала 1
  • ћутале 1
  • ћутање 7
  • ћутао 9
  • Ћутаћу 1
  • ћуташе 2
  • ћуте 2
  • Ћути 2
  • ћути 3
  • ћутим 1
  • ћутљив 1
  • ћутљивог 1
  • У 142
  • у 1443
  • уа 1
  • Уа 1
  • убеди 1
  • убезекнуо 1
  • Уби 1
  • уби 7
  • убија 4
  • убијају 2
  • убијало 1
  • убијам 1
  • убијамо 1
  • убијању 1
  • убијате 1
  • убијати 1
  • убије 9
  • убијем 3
  • убијеног 1
  • убију 4
  • убила 2
  • убили 2
  • убило 1
  • убио 13
  • Убио 3
  • убисмо 1
  • Убити 1
  • убити 11
  • убићу 1
  • ублажило 1
  • убогаљио 1
  • убоја 1
  • убојала 1
  • убојали 1
  • убрзани 1
  • убрише 1
  • убрус 2
  • уведе 1
  • уведу 1
  • Увек 3
  • увек 64
  • увели 1
  • увело 1
  • увенуло 1
  • увенућемо 1
  • уверен 1
  • уверена 1
  • уверења 2
  • уверење 2
  • уверењу 1
  • уверила 1
  • уверили 1
  • уверио 1
  • уверише 2
  • увести 1
  • увешће 2
  • увиде 3
  • увидела 1
  • увидео 1
  • увидети 1
  • увиђали 1
  • увиђам 1
  • увијена 2
  • увијено 2
  • увлачиш 1
  • уво 3
  • уводи 1
  • уврачане 1
  • увреда 1
  • увреде 1
  • увредио 1
  • увређена 1
  • увређено 1
  • увукло 1
  • увући 1
  • увуче 2
  • угађа 1
  • угађам 1
  • угађати 5
  • угане 1
  • уганула 1
  • угао 2
  • Угарски 1
  • угаси 7
  • угасио 1
  • Угасио 1
  • угасити 1
  • угину 1
  • угинула 1
  • угладити 1
  • углед 2
  • угледа 1
  • угледан 2
  • угледаш 1
  • угледних 1
  • углу 1
  • уговореном 1
  • угову 1
  • угоди 1
  • угодили 1
  • уграбили 1
  • уграбим 1
  • уграбио 5
  • уграбити 1
  • уграбиш 3
  • угрејаних 1
  • угризе 1
  • угрува 1
  • угрувао 2
  • Угрувао 2
  • угураше 1
  • угушити 3
  • угушише 1
  • угушуј 1
  • угушује 1
  • уд 1
  • уда 2
  • удавати 1
  • удаваче 1
  • удавачу 1
  • удави 2
  • удавила 1
  • удавио 1
  • удавиће 1
  • удаје 3
  • удаји 1
  • удају 2
  • Удар 1
  • удар 5
  • удара 9
  • ударај 1
  • ударају 3
  • ударала 1
  • ударам 1
  • ударамо 1
  • Ударате 1
  • ударати 2
  • удари 16
  • ударила 1
  • удариле 2
  • ударили 1
  • ударио 6
  • ударити 4
  • Ударише 1
  • ударише 2
  • удати 2
  • удварао 1
  • Удеси 1
  • удеси 3
  • удесили 3
  • удесим 1
  • удесити 3
  • Удесићу 1
  • удесише 2
  • удешава 1
  • удешавамо 1
  • удешавао 1
  • удешавате 1
  • удешаваш 1
  • удица 1
  • удице 1
  • удицом 1
  • удова 1
  • Удовица 1
  • удовица 2
  • удостојио 1
  • Удри 1
  • удри 6
  • удружене 1
  • удружити 1
  • удружише 1
  • уђе 17
  • уђем 1
  • уђеш 1
  • уђи 1
  • уђосте 1
  • уђоше 3
  • уђу 1
  • ужас 2
  • ужаса 1
  • ужасне 1
  • ужасни 1
  • ужасно 1
  • уже 1
  • ужива 3
  • уживања 2
  • уживање 3
  • уживати 1
  • ужурбали 1
  • ужурбало 1
  • уз 35
  • Уз 8
  • уза 2
  • узаври 1
  • узајми 2
  • узајмимо 1
  • узајмљивале 1
  • узајмном 1
  • узалуд 1
  • узаман 1
  • узастопце 2
  • узбуђен 2
  • узбуђена 2
  • узбуђеност 1
  • узбуђености 1
  • узбуђења 1
  • узбуђење 1
  • узбунио 1
  • Узбурка 1
  • узбуркане 1
  • узверила 1
  • узвиси 1
  • узвишене 1
  • узвишени 1
  • узвишено 1
  • уздај 1
  • уздану 1
  • уздање 1
  • уздахну 14
  • уздахнула 1
  • уздахом 1
  • узде 1
  • уздигнутом 1
  • уздисаји 2
  • уздице 2
  • уздише 2
  • уздишу 1
  • уздржа 2
  • уздржава 1
  • уздржавају 1
  • уздржавао 1
  • уздржао 2
  • уздржи 2
  • уздржљива 1
  • уздржљиви 1
  • уздржљивост 1
  • уздрхта 2
  • уздрхтали 2
  • уздрхталим 2
  • уздрхталом 1
  • уздуж 1
  • Узе 1
  • узе 14
  • узевши 1
  • узела 7
  • узели 3
  • Узео 5
  • узео 6
  • узесте 1
  • узете 1
  • узети 3
  • узеће 2
  • узех 1
  • узеше 1
  • Узеше 1
  • узима 2
  • узимају 1
  • узимала 1
  • узимао 2
  • узме 7
  • узмем 1
  • Узми 2
  • узми 3
  • узмите 3
  • узмогне 1
  • узму 4
  • узнемирени 1
  • узнемириле 1
  • узнемирио 1
  • узнемирује 1
  • узноси 1
  • узречица 1
  • узрок 3
  • узрока 4
  • Узроке 1
  • Узроци 1
  • узроцима 1
  • узрујаност 1
  • ујак 1
  • уједно 6
  • ујести 1
  • укаљан 1
  • укину 1
  • укинути 1
  • укипила 1
  • укоп 1
  • Укопавате 1
  • укопамо 1
  • укопани 1
  • укопаше 1
  • укор 2
  • укорео 1
  • укори 1
  • укочена 1
  • укочио 1
  • украо 1
  • украса 2
  • украсти 1
  • украшава 1
  • украшавам 1
  • украшавање 1
  • украшено 1
  • украшују 1
  • укућана 1
  • укуцао 1
  • улагивала 1
  • улагујући 1
  • улаже 1
  • улазе 1
  • Улазе 1
  • улази 2
  • улазимо 1
  • улазио 1
  • уласка 2
  • улепшава 1
  • улепшати 1
  • улетео 1
  • улетеше 1
  • улије 1
  • улио 3
  • улица 1
  • улицама 3
  • улице 5
  • улици 12
  • улицом 3
  • улицу 12
  • уловио 2
  • улогу 1
  • уложио 1
  • уложити 1
  • уложиће 1
  • уља 1
  • уље 1
  • уљудио 1
  • уљудити 1
  • уљудиш 1
  • уљуљао 1
  • ум 5
  • умакнеш 1
  • умали 1
  • умало 1
  • умаче 1
  • уме 9
  • умеде 1
  • умели 2
  • умем 2
  • умемо 2
  • умео 4
  • умерен 1
  • умерени 2
  • умерено 8
  • умереног 2
  • умереност 3
  • умерености 5
  • умеш 1
  • умеша 11
  • умешала 3
  • умешао 1
  • Умешао 2
  • умешати 1
  • уми 1
  • Уми 1
  • умије 1
  • умилостивиш 1
  • умиљава 2
  • умиљата 2
  • умирали 1
  • умирање 1
  • умире 4
  • умирен 1
  • Умирен 1
  • Умири 1
  • умири 10
  • умиривало 1
  • умиривао 3
  • умиривати 1
  • умириваше 2
  • умирила 3
  • умирио 6
  • умирити 2
  • умирише 1
  • умиру 2
  • умирује 3
  • Умирују 1
  • умирују 2
  • умити 1
  • умље 1
  • умолити 1
  • умора 1
  • уморан 1
  • уморен 1
  • умореним 1
  • уморите 1
  • уморна 1
  • умр 4
  • умре 7
  • умрем 1
  • умрети 7
  • умреће 1
  • Умреће 1
  • умреш 1
  • Умрла 1
  • умрла 9
  • умрлим 1
  • умрлу 1
  • умро 8
  • Умудрио 1
  • умудрио 4
  • умудрити 1
  • Умукни 1
  • умукну 2
  • умукнути 1
  • умуче 1
  • унаказили 1
  • унаказим 1
  • унаоколо 1
  • унапред 2
  • унеле 1
  • унели 1
  • унесу 1
  • уништи 1
  • уноси 3
  • уносите 1
  • унук 1
  • унука 1
  • унутра 2
  • унутрашњост 1
  • унутри 1
  • унуче 1
  • уортачити 1
  • уочила 1
  • упадала 1
  • упадало 1
  • упаде 1
  • упадне 1
  • упадоше 1
  • упали 1
  • упалим 1
  • Упалио 1
  • упалио 4
  • упало 3
  • упаљеној 1
  • упарложио 1
  • Упео 1
  • уписало 1
  • уписао 1
  • уписати 1
  • уплашено 2
  • Уплео 1
  • уплете 2
  • упне 1
  • упозна 2
  • упознају 1
  • упознала 1
  • упознам 2
  • упознао 1
  • упознати 1
  • Упознаше 1
  • упоредо 1
  • употреби 1
  • употребила 1
  • употребио 1
  • Упр 1
  • управи 1
  • управљен 1
  • управљеној 1
  • управо 22
  • Управо 4
  • упрети 1
  • упрљан 1
  • упрљане 1
  • упрљао 1
  • упропасти 1
  • упропастити 1
  • упропастише 1
  • упропашћени 1
  • упропашћивање 1
  • упропашћивати 1
  • упропашћују 1
  • упрте 1
  • упрти 1
  • упрто 1
  • упустили 1
  • упустило 1
  • упустио 4
  • упустисте 1
  • упутила 1
  • упутиле 1
  • упутили 2
  • упутило 1
  • Упутило 1
  • упутио 10
  • упутисте 1
  • упутити 4
  • упутише 1
  • упућиван 1
  • упушта 1
  • урадио 2
  • урачунала 1
  • урачунати 1
  • уредбама 1
  • уредник 1
  • уредно 1
  • уређено 1
  • урезан 1
  • урезана 1
  • урезане 1
  • уречем 1
  • урлање 1
  • урмом 1
  • усавршило 1
  • усамљено 1
  • усамљеном 1
  • усана 7
  • усвојити 1
  • усев 1
  • усеву 1
  • усијала 1
  • усијане 1
  • усилиш 1
  • ускакању 2
  • ускипи 1
  • ускисели 1
  • ускисне 2
  • ускликну 1
  • ускомешало 1
  • ускомешано 1
  • Ускрс 1
  • ускрснуће 1
  • ускршњи 2
  • уснама 1
  • усне 6
  • усолидио 1
  • успавао 1
  • успали 1
  • успалио 9
  • успаљен 1
  • успаљена 3
  • успаљенице 3
  • успаљеници 1
  • Успаљеници 1
  • успаљено 1
  • успаљеном 1
  • успаљеност 1
  • успаљивали 1
  • успаљивања 1
  • успаљивање 5
  • успаљивао 1
  • успаљивати 4
  • успаљујете 1
  • успаљују 5
  • успевао 1
  • успела 2
  • успели 1
  • успео 3
  • успети 1
  • успех 3
  • успеху 1
  • успијати 1
  • успламтео 1
  • успламти 1
  • Успомене 1
  • успоређиваше 1
  • усправи 2
  • успузала 1
  • усрећи 1
  • усрећити 1
  • Уста 1
  • уста 13
  • Устаде 4
  • устаде 7
  • устадосте 1
  • устадоше 1
  • устајали 1
  • устаје 3
  • устају 1
  • Устала 1
  • устали 1
  • устане 8
  • устани 1
  • Устани 3
  • установа 1
  • установама 1
  • установљавали 1
  • устао 8
  • устати 5
  • устима 3
  • устостручити 1
  • устраје 1
  • устручавамо 1
  • устумарала 1
  • устумарали 1
  • Уступај 1
  • уступио 1
  • уступићу 1
  • усхићено 2
  • утаманила 1
  • утаначено 1
  • Утаначили 1
  • утаначише 2
  • утањи 1
  • утврде 1
  • утврдио 1
  • утврдити 1
  • утекао 2
  • утера 2
  • утерујеш 1
  • утерују 1
  • утећи 1
  • утеха 1
  • утеху 1
  • утецаја 2
  • утецале 1
  • утецао 1
  • утече 1
  • утеши 3
  • утешите 1
  • утисак 2
  • утиска 1
  • утиском 2
  • утиша 5
  • утишава 1
  • утишао 2
  • утоли 1
  • утонули 1
  • утрвен 1
  • утрвена 1
  • утре 3
  • утрла 1
  • утрли 1
  • утробе 1
  • утроби 3
  • утукла 1
  • утурио 1
  • утучен 1
  • ући 3
  • ух 3
  • Ух 6
  • ухаснити 1
  • ухвате 2
  • ухвати 10
  • ухватила 2
  • ухватили 1
  • Ухватило 1
  • ухватио 7
  • ухватиш 1
  • ухватише 1
  • ухваћена 1
  • ухваћену 1
  • учврсти 2
  • учврстила 1
  • учврстиш 1
  • уче 2
  • учен 3
  • учени 4
  • ученика 2
  • учених 4
  • ученици 1
  • учено 1
  • учења 1
  • учењака 1
  • учењаке 1
  • учењаци 1
  • учење 5
  • учењу 1
  • учесници 1
  • учи 8
  • учила 3
  • училе 1
  • учили 4
  • училишта 1
  • учине 4
  • учини 27
  • Учини 3
  • учинила 6
  • учиниле 1
  • учинили 2
  • учинило 5
  • учиним 2
  • учинимо 2
  • учинио 19
  • учините 1
  • учинити 7
  • учиниће 1
  • учиниш 2
  • учинише 2
  • учињено 1
  • учио 3
  • учитељ 10
  • Учитељ 3
  • учитеља 6
  • учитеље 2
  • Учитељева 1
  • учитељи 3
  • учитељством 1
  • Учитељу 1
  • учитељу 3
  • учити 1
  • учмане 1
  • ушао 7
  • уши 4
  • ушију 2
  • ушима 6
  • ушла 5
  • ушли 1
  • ушло 1
  • уштапиле 1
  • уштапио 1
  • ф 1
  • Ф 2
  • фали 1
  • фалила 1
  • фалило 2
  • фанатични 1
  • фанатичном 1
  • Фарисеј 1
  • Фарисеја 2
  • Фарисеје 1
  • Фарисеји 2
  • Фарисејима 1
  • фарисејства 1
  • фарисејство 2
  • физиолошки 1
  • фирисеј 1
  • фишкал 4
  • фишкала 3
  • фишкалу 1
  • фор 8
  • форината 4
  • форинта 1
  • форинти 3
  • фотографију 1
  • фрајла 1
  • Француз 2
  • Францускиња 1
  • Францускиње 1
  • француском 1
  • фрасове 1
  • Фрелих 1
  • фртаља 2
  • футошком 1
  • Хај 1
  • Хајд 7
  • хајд 9
  • Хајде 6
  • хајде 8
  • хајдемо 1
  • Хајдемо 3
  • хајдук 1
  • халаман 1
  • хаљина 2
  • хаљинама 3
  • хаљине 6
  • хаљини 3
  • хаљину 3
  • хамове 1
  • харем 1
  • хартије 3
  • хартију 1
  • Харфа 2
  • Харфе 3
  • Харфу 1
  • хасне 1
  • хатара 1
  • хатару 1
  • Хаџи 1
  • хаџије 1
  • хаџилук 1
  • хаџилука 2
  • хаџиски 1
  • Хвала 12
  • хвала 4
  • хвале 4
  • хвалећи 1
  • хвали 3
  • хвалила 1
  • хвалиле 1
  • хвалим 1
  • хвалисања 1
  • хвалисање 1
  • хвалу 1
  • хвата 3
  • хватају 2
  • хватао 2
  • Хеј 7
  • хидроген 1
  • хидрогена 1
  • хиљада 2
  • хиљадом 1
  • хинтова 1
  • Хиртл 1
  • хладан 2
  • хлади 2
  • хладна 2
  • хладне 1
  • хладнију 1
  • хладним 1
  • хладно 2
  • хлеба 7
  • хлебац 3
  • Хм 3
  • хо 1
  • Хо 4
  • хода 3
  • ходати 1
  • ходаше 1
  • ходи 2
  • ходио 1
  • ходник 2
  • ходника 1
  • ходнике 1
  • ходнику 3
  • хори 1
  • хорила 1
  • хориле 1
  • хорило 1
  • Хоће 3
  • хоће 79
  • Хоћете 3
  • хоћете 8
  • хоћеш 18
  • Хоћеш 5
  • Хоћу 13
  • хоћу 16
  • храбре 1
  • храбри 2
  • храбрила 1
  • храбрио 1
  • храме 1
  • хране 5
  • храни 1
  • хранио 2
  • храном 1
  • Христа 14
  • Христијане 1
  • Христијани 1
  • Христов 4
  • Христова 7
  • Христове 11
  • Христовим 2
  • Христових 3
  • Христово 4
  • Христовом 1
  • Христову 5
  • Христом 3
  • Христос 36
  • Христу 1
  • Хришћана 1
  • Хришћани 3
  • хришћанин 1
  • Хришћанин 1
  • хришћанска 1
  • хришћанске 1
  • хришћански 2
  • хришћанској 3
  • Хришћанства 1
  • Хришћану 1
  • Хроми 1
  • хромих 1
  • хрт 1
  • Хтеде 1
  • хтеде 15
  • хтедосте 1
  • хтедох 1
  • хтедоше 5
  • Хтела 1
  • хтела 13
  • хтеле 1
  • Хтеле 1
  • хтели 7
  • хтео 49
  • Хтео 6
  • хукала 1
  • хукале 3
  • хукну 2
  • хуле 1
  • Хулио 1
  • хулити 2
  • хучете 2
  • цар 2
  • цара 2
  • цареве 1
  • цареви 1
  • царевима 1
  • царевина 1
  • царево 1
  • царским 1
  • царском 1
  • царства 2
  • царство 2
  • царству 1
  • цару 1
  • царује 1
  • цвет 2
  • цвета 1
  • Цвета 7
  • цветају 1
  • Цвете 3
  • Цвети 3
  • Цветине 1
  • Цветином 1
  • Цвето 2
  • Цветом 1
  • цвету 1
  • Цвету 1
  • цвећа 1
  • цвеће 3
  • цвећу 1
  • цеви 1
  • цедуљу 1
  • Цезар 1
  • цел 5
  • цела 1
  • целе 1
  • цели 2
  • Целива 1
  • целива 2
  • Целивају 1
  • целивао 1
  • целисходно 1
  • цело 18
  • Целог 1
  • целог 5
  • целога 1
  • целој 1
  • целокупан 1
  • целом 5
  • целомудрију 1
  • целу 3
  • целцатог 1
  • ЦЕНА 1
  • цене 1
  • ценио 1
  • цениш 1
  • цену 1
  • Цео 1
  • цео 13
  • цепа 2
  • цепају 1
  • цепамо 2
  • цепања 3
  • цепати 2
  • цепидлачење 1
  • церемонија 1
  • Цигани 1
  • цигару 1
  • цигља 2
  • цигље 2
  • цигљом 1
  • цигљу 1
  • цик 1
  • цикао 1
  • цикнула 1
  • цикнуле 1
  • цикнуше 1
  • цику 1
  • цилиндере 1
  • циљале 1
  • циљао 1
  • цимета 1
  • ципела 2
  • ципеле 1
  • Цирце 1
  • цифраш 1
  • циче 1
  • цичи 2
  • цјелованију 1
  • Црв 1
  • црв 4
  • црвак 1
  • црвен 4
  • црвена 1
  • црвени 2
  • црвка 1
  • цркава 1
  • Црква 1
  • црква 9
  • црквама 2
  • Цркве 1
  • цркве 20
  • црквена 1
  • црквене 5
  • црквени 1
  • црквених 1
  • црквеног 1
  • црквеном 3
  • црквењак 2
  • цркви 25
  • црквом 1
  • Цркву 1
  • цркву 20
  • црне 3
  • црни 2
  • црног 3
  • црној 1
  • црном 3
  • црномањастог 1
  • црну 4
  • црње 1
  • црта 1
  • цура 1
  • цуре 1
  • чавек 1
  • чађава 1
  • чађавом 1
  • чак 57
  • Чак 6
  • чакширама 1
  • чаме 1
  • чаробна 1
  • чаробним 1
  • чаробница 1
  • час 30
  • часа 5
  • часак 16
  • часе 1
  • часни 1
  • часног 1
  • часовима 2
  • част 5
  • части 1
  • часу 4
  • чаша 1
  • чаше 1
  • чашу 6
  • чворугу 1
  • чврст 1
  • чврстим 1
  • чвршће 2
  • Чега 1
  • чега 12
  • чедо 2
  • чека 10
  • чекају 9
  • чекала 2
  • Чекали 1
  • чекам 2
  • чекамо 2
  • чекао 2
  • чекати 8
  • Чекаћу 1
  • чела 2
  • челичио 1
  • чело 11
  • челу 4
  • чем 1
  • чему 12
  • честитају 2
  • честитог 1
  • често 17
  • Често 2
  • честог 1
  • чета 1
  • четворо 1
  • четвртак 1
  • Четврте 1
  • четврти 4
  • четвртком 1
  • четвртог 2
  • четир 5
  • четири 6
  • четом 1
  • четрдесет 3
  • четрнаест 6
  • чешће 2
  • чешћи 2
  • чивија 1
  • Чивут 1
  • Чивутин 1
  • Чивутину 3
  • Чивуткињу 1
  • чизмар 1
  • Чија 1
  • чије 3
  • чији 2
  • чијим 2
  • чију 1
  • чико 1
  • Чико 1
  • Чим 12
  • чим 21
  • чиме 1
  • Чиме 1
  • чин 1
  • чине 12
  • чини 18
  • чинији 1
  • чинију 1
  • чинила 3
  • Чинили 1
  • чинили 2
  • чинило 1
  • чинимо 1
  • чинио 3
  • чините 3
  • чинити 6
  • чиниш 2
  • чираци 1
  • чист 5
  • чиста 2
  • чистацка 1
  • чисти 1
  • чистила 1
  • чистину 1
  • чистити 1
  • Чисто 1
  • чисто 22
  • чистоту 1
  • Чита 1
  • чита 21
  • Читав 1
  • читав 3
  • Читава 2
  • читава 6
  • читаве 5
  • читавим 1
  • Читаво 1
  • читавој 1
  • Читаву 1
  • читаву 3
  • Читају 1
  • читају 2
  • Читала 1
  • читала 7
  • читали 4
  • читам 1
  • Читам 3
  • читане 1
  • читања 1
  • читању 5
  • Читао 2
  • читао 7
  • читаоница 1
  • читаоцима 1
  • ЧИТАОЦИМА 1
  • читате 3
  • читати 12
  • читаше 3
  • Чича 15
  • чича 50
  • чичак 3
  • члан 7
  • члана 2
  • чланова 3
  • чланове 1
  • чланови 10
  • члановима 2
  • чланом 1
  • чобана 1
  • чобанлука 1
  • чобанче 1
  • Човек 6
  • човек 86
  • Човека 2
  • човека 39
  • човеком 7
  • Човеку 1
  • човеку 16
  • човечје 1
  • човечју 2
  • човечна 1
  • човечно 1
  • човечност 1
  • чопорове 1
  • чорби 1
  • чорбу 1
  • Чу 1
  • чу 21
  • чува 8
  • Чувај 1
  • чувају 2
  • чувала 2
  • чувао 1
  • чувар 1
  • чувате 1
  • чуваш 1
  • чуда 4
  • чудили 2
  • чудим 1
  • Чудим 1
  • чудима 1
  • чудна 1
  • чудо 7
  • чуду 1
  • чуђење 1
  • Чује 2
  • чује 28
  • чујем 7
  • чујемо 1
  • чујеш 1
  • чујно 1
  • чују 1
  • Чују 1
  • Чула 1
  • чула 13
  • чуле 1
  • чули 1
  • Чули 2
  • Чуло 1
  • чуло 3
  • Чуо 2
  • чуо 21
  • чупа 1
  • чупате 1
  • Чуруг 1
  • чути 7
  • чуше 2
  • џаба 2
  • џавељају 1
  • џелата 1
  • џеп 2
  • џепове 1
  • џеповима 1
  • џомбама 1
  • џомби 2
  • Џуџа 2
  • Џуџу 1
  • шала 1
  • шале 1
  • шали 1
  • шалили 1
  • шалите 2
  • шалити 1
  • шалу 2
  • шаље 2
  • шаљем 1
  • Шаљеш 1
  • Шандор 14
  • Шандора 5
  • Шандоре 2
  • Шандору 1
  • шану 1
  • шапа 1
  • шапат 1
  • шапатом 3
  • шапне 1
  • шапће 2
  • шапћу 2
  • шапутала 3
  • шапутале 1
  • шапуташе 1
  • шапуће 1
  • шапућу 4
  • шапућући 2
  • шара 1
  • шарага 1
  • шараге 1
  • шарају 1
  • шарена 1
  • шаренила 1
  • шаренило 2
  • шаренилом 1
  • шарено 1
  • шафоља 1
  • шафрана 1
  • Шваба 8
  • Швабе 2
  • швалера 2
  • швапске 1
  • швигарице 1
  • шевар 1
  • шевару 1
  • шездесет 2
  • шему 1
  • шеснаест 2
  • Шест 2
  • шест 7
  • шести 1
  • шестој 1
  • шесторица 1
  • шесторо 1
  • шета 2
  • шетала 1
  • шетао 1
  • шетњу 1
  • шећера 1
  • шећером 1
  • шешир 1
  • шешире 1
  • Шида 2
  • шиљала 2
  • шиљао 1
  • шиље 1
  • шиљеш 1
  • шипака 1
  • шипарица 1
  • шипарице 1
  • ширења 1
  • шири 3
  • широк 1
  • широка 2
  • шити 1
  • шкоди 4
  • шкодило 1
  • шкодљиво 2
  • школа 2
  • школама 1
  • школе 8
  • школи 7
  • Школска 1
  • школских 1
  • Школско 1
  • школу 8
  • шкрипи 1
  • шлинговане 1
  • шљива 6
  • Шљиварева 2
  • шљиве 3
  • шмокљане 1
  • шоме 1
  • шором 2
  • шпага 2
  • шпагова 1
  • шпагове 1
  • шпекулација 1
  • шпеције 1
  • шрафовима 1
  • шта 163
  • Шта 87
  • штаку 1
  • ШТАМПАРИЈА 1
  • штампарског 1
  • штампати 1
  • Штап 1
  • штапићем 1
  • штапове 1
  • штеди 1
  • штета 1
  • штете 4
  • штетних 1
  • штетно 2
  • штету 4
  • штифлетне 1
  • Што 21
  • што 517
  • штогод 1
  • штошта 1
  • штранге 1
  • штрофовати 1
  • шум 2
  • шума 2
  • шуме 1
  • шуми 1
  • шумили 1
  • шунке 1
  • шуре 1
  • шуру 1
  • шушкају 4
  • шушкали 2
  • шушкати 1
  • шчепа 2
  • шчепала 1
  • Шчепао 1
74843 matches
, а неки поричу и прекидају говорника.) А што се тиче Назаренства, моје је уверење ово:{S} Чита 
 у очи, (одавна не сме више то да чини) а да је погледала, видела би, да су му очи закрвављене, 
слио, да то неће никад моћи да потроши) а после са своје стране није морао ништа дати уз девојк 
 цркви, (то је бар у Новом Саду научио) а појао је као анђео.</p> <p>Кад се почео момчити, онда 
а, кад се Назарени скупљају на молитву) а пред њиховом скупштином већ је оживело.{S} Дошли прос 
„Лагано!“, виче на кочијаша, „лагано!“, а за тим се окреће жени и вели: „Пиле моје, хоће душицу 
ер је твоја љубав боља и од вина</hi>“, а свршава се: „<hi>Брже, брже, драги мој, буди као срна 
зао: „Ала, Милева, баш играш као вила“, а она је после казала мени: „И ти играш као вилан“.</p> 
дан.{S} Недељом по подне има „вечерња“, а сваки дан у вече састају се после свршеног рада на кр 
 Кад би и ми на све казали: „Види Бог“, а вами, држави и власти, пустили све на вољу, и ми би в 
 пророке валове, да ни један не утече“, а има их 450. И похваташе их и Илија их одведе на поток 
 својој шестој заповеди каже: „Не уби“, а цар у своме регламану каже: „Уби“.{S} Обадвоје треба  
ши, да дође што пре крај овој трулежи“, а Назаренство <pb n="127" /> проповеда:{S} Падни на кол 
 били свештеници од заната под платом“, а глас му дође чисто опор.</p> <p>Светозар за часак поб 
 где вели: „Да се дамо на савршенство“, а не да постављамо опет темеља покајања од мртвих дела. 
о се момак и провесели мало, није зло“, а сад и нехотице погледа на полу празне амбарове, кад ч 
ом, трче за њим и вичу: „Бугер, бугер“, а старије жене га куну: „Врат скр’о да Бог да, на томе  
hi>, онај прашак на њеном лицу „пудер“, а онај мирис „пачули“.{S} Хај, Бого, ада то мирише!{S}  
то?{S} Она у смеју и шали каже: „Нећу“, а то је девојачко хоћу.{S} Која девојка тако поступа, а 
ова и која се зове: „Молитва Грешника”, а сваки прави хришћанин треба да чита ту молитву, он је 
ипа нагињу на ону страну, куд не треба, а то је к Дунаву...{S} И он окрете бич и не удари њиме  
 занат, чак ни благослов није забадава, а на <hi>дела</hi> нико и не мисли.{S} Можеш хулити Бог 
“</p> <p>Већ је почело да се развиђава, а он још једнако лежи на рукама мајчиним, у пола обнезн 
 смеје, нежно гуче и поверљиво умиљава, а њен врео дах опија, као мирис од нарда и шафрана, од  
е главу зиду и не миче се.{S} Не спава, а то се види по томе, што час по час иште мало воде.{S} 
оправити кућу, јер иде зима, прокисава, а он је сиромах.{S} Славку Сувачареву ће дати из опште  
т је за то као одсечена глава Лазарева, а и глас му је такав.</p> <p>То ће бити Светозар, брат  
 мора грешити, онда је вера била крива, а он чист.{S} А то је по осуђеника врло пријатна ствар. 
мјан, као што је било за доба Христова, а ви не палите, зар ће због тог и <hi>само због тог</hi 
ће, онако ће бити“, говорили су испрва, а после кад дође смрт на праг њихов, рекоше само: „Бог  
паметно лицкање прогнано је из друштва, а <hi>превара</hi> и рђав живот изобличиће се.{S} На пр 
рпи казну“.{S} Завиди му, поздравља га, а стрепи од помисли:{S} Шта мисли тај човек о њој?{S} Т 
е морао читати св. писмо и тумачити га, а тумачио је тако, да су сви били врло задовољни.</p> < 
ривоје, обоје занемише и посматраху га, а Боривоје њих није ни опазио.{S} Одвукао се на даске,  
ти, да одбијамо гладне путнике с прага, а при свечарима ранимо и суседове вашке печењем.{S} При 
о крајности, волео је матер више свега, а био је и необично бистар.{S} Што једном чује, не забо 
ко је казано:{S} Љуби ближњега својега, а мрзи непријатеља својега.</p> <p>„А ја вам кажем:{S}  
 уа, бугер“, бацају се камењем на њега, а он окрвављен иде даље. „Види Бог“...</p> <p>Већ се ум 
лагао.{S} Узео ју је сироту, без ичега, а у њега било домазлука за троје.</p> <p>Кад је Марта у 
 до Божића.{S} Кријем ја њу од свакога, а и она тражи, да нико не дозна, где је.{S} Кад дође Бо 
ове куће, гледам по улици, нема никога, а Милева још једнако стоји пред врати, гледа у небо, ко 
 претрнуо.{S} Та је молитва веома дуга, а почиње речима:{S} Ја знам Господе, какав ће ме ужас о 
де се Боривоје овако китњасто исповеда, а старцима назаренским, онима који су у одбору, учини с 
ћка.{S} Висока стаса, голубија погледа, а непрестано се врзе око свога мужа.{S} Њена, што би ре 
Косова, равне су му чак планине и брда, а право му је и оно, што је криво. „Или ћемо га оженити 
!{S} Ни бриге те није, за то нема суда, а за жену ћемо се већ разговарати.{S} Ти си, братко мој 
варош, па прођемо поред каквих госпођа, а ви сте из стражњег седишта увек подвикивали на коње:  
јбоље разумео?{S} Сви ми кажемо:{S} Ја, а никог нема да пресуди међу нами.{S} Па кад тако стоји 
врдили су, да је њен плач био комедија, а њено Назаренство шпекулација, да се уда.</p> <p>Назар 
о.{S} Он иде у скупштину као новајлија, а опет као опробан, озидан Назаренац, који је већ доста 
ајкада јој тако прелеће нека враголија, а сад хоће ту враголију да истисне суморност.{S} Изглед 
 на послетку умрла, кажу од силна боја, а кћер Варвару је скоро убогаљио.{S} Не може се баш рећ 
њена.{S} Она ће се привити уз Боривоја, а Боривоја неће ништа већма одржати у питомости до жена 
чим.“</p> <p>Лазар је загрлио Боривоја, а Петар стао у страну и дао се у крупне мисли.{S} Шта л 
ећи, иза еванђеља нападе опет Боривоја, а Боривоје му и опет не оста дужан.</p> <p>Верни су гле 
и свечана служба, па прангије, придика, а стари људи дизаће новог свештеника на рукама.</p> <p> 
 благајник Христов и Христових ученика, а овамо лупеж и вараше с благајницом“, рече Боривоје... 
 да човек прође с колима поред путника, а да се не заустави и не понесе га.{S} Сад се не осврће 
ер га она већ познаје, за њом ће Јулка, а на послетку Славна.</p> <p>„Добар дан“, забрујаше све 
рече.</p> <p>„О, Боже мој“, поче Јулка, а крши мале прстиће, да све пуцкају, „зар је нисте могл 
“</p> <p>„Та се вера зове назарећанска, а чланови те вере зову се Назарећани“, каже му Лазар не 
је тамо широка удица, оно је гробарска, а оно онде...{S} Ама шта је оно управо?</p> <p>Онде, гд 
.{S} Кад уђе у собу, она је још певала, а виде је где купи ствари.{S} Не запита је за што, не р 
цу одгајила, ако је светима ноге прала, а младих удовица прођи се; оне кад побесне против Христ 
!{S} Не сећа се више, кад га је читала, а кад га је и узимала у руке, онда је само <pb n="173"  
сму и која тражи <pb n="142" /> и дела, а не само речи, јер иначе би и Назарени били као и они, 
S} Једу просто зготовљена, снажна јела, а пију <pb n="107" /> и вино, па чак и ракију, али умер 
бесило, и кад се већ са свим опоравила, а муж јој пошао у варош адвокату због преписа неке лива 
одне у друштво и бранити стара правила, а да ћу још пред ручак изјавити учитељу Јовићу, да Мела 
 за то те бијем, што још ниси скривила, а кад скривиш — убићу те“.</p> <p>И Пера затегао Кристи 
“ И да си само чуо, како те је бранила, а како сам те ја нападао.{S} Звао сам те и претераним и 
S} Дуго је јецала, док се није умирила, а кад се прибрала, покајнички је спустила главу и рекла 
човеку: „Ја ћу овако, како сам научила, а што си ти отишао у Нововерце, не марим.{S} Бар мирно  
м послала напред сукње, овако сам гола, а баба ми неће ништа дати“. „И не треба“, кажем ја, „са 
е сеци штранге, спасавај коње, те кола, а већ трска је пропала; џаба је.{S} Мој Јова дошао кући 
га још увек искушава, мало која недеља, а да му не дође у главу по која неупутна мисао; његова  
анима?{S} Нећеш знати кад ти је недеља, а недељу тек мораш светити и одмарати се“.</p> <p>Борив 
 било исписано дванаест глава еванђеља, а испод сваке главе насликано све, што се односило на т 
да изрече пресуду; имам много тужитеља, а ни једног заштитника!{S} Не знам шта да радим!{S} Да  
кад се ослободи Лазар?{S} Губи учитеља, а губи уједно и извор назаренске науке, губи св. писмо. 
 није Назаренка.{S} Млада је као капља, а на лицу јој скоро девојачка безазленост помешана с не 
риштем жену с њеним другама, сусеткама, а он тек подвикне: „Еве проклете, опет сте направиле ва 
ој и наставља се док је још у пеленама, а не почиње онда, кад дете пође у школу.</p> <p>Парница 
то с тиме, и није се обмањивао маштама, а тим му теже беше, да нађе пут.</p> <p>И опет други да 
о знак, да сви оду из скупштине кућама, а она ће остати са главним старешинама, пророцима на са 
 се опет задовољавам и с мањим улицама, а ти тераш све друмом, па хоћеш и овде да будеш прва.{S 
.{S} Она је играчица, да јој пара нема, а нисам ни ја у томе постидан.{S} Истина, ја сам њојзи  
да се хвата мрак.{S} Била је јака зима, а пут покривен дебелим снегом.{S} Боривоје таман да уте 
емере, који цео свет грдите Фарисејима, а допуштате, да ме овако бије“.</p> <p>„Жено, говори ис 
иближују се к мени само устима својима, а срце њихово далеко је од мене.“ Лазар је говорио дост 
он иде на пут још даљи и од Јерусалима, а опет тако близак; — иде да се преда жандарима.{S} На  
оветкама.{S} Има, нешто страшно у њима, а не знам шта је то“.</p> <p>„Имате право“, вели Светоз 
ву децу.{S} Биће дакле свезе међу њима, а и подвоз му неће бити бадава.</p> <p>И Петар је доист 
 би их довукао више натраг ни једецима, а не речима.</p> <p>Пете недеље је требао и опет предав 
сти.“</p> <p>Мирко се окрене пророцима, а они сви климају главом, само је Боривоје хладан, шта  
о, него га пусти право коњима по ушима, а уздице затеже још јаче на десно.{S} Коњи јурнуше с на 
S} По смрти своје жене поверио је Тома, а с њиме повери и кћи му Варвара.{S} Његовим суседима т 
а, онда св. писмо и тумачење св. писма, а на послетку опет молитва и опет песма.{S} По негде чи 
ас бранимо народ свој само лепим речма, а на изборима издајемо га за пет форинти или за масно з 
ним било је, да се мушки одричу дувана, а да женске не смеју носити никаква накита.{S} А мушким 
у снају, тешко ће проћи месец-два дана, а да и она не повери.{S} Сви ви знате, како би то било  
 пак није преживела прексутрашњег дана, а од оне ноћи није никако више долазила к себи.{S} Пред 
„Боловала је“, рече он, „неколико дана, а није никоме казивала, да је опасно.{S} Јутрос није мо 
због једног јединог телета годину дана, а шта би тек било за оне чопорове волова, крава, оваца, 
 себи:{S} Та је девојка вредна, ваљана, а скромна.{S} Целог свог века није познала никаква добр 
пређоше ове речи преко Лазарових усана, а чича-Срданова песница паде по челу његову.{S} Удар је 
о узастопце за њим ишла ја жена, Стана, а за њом Јова.{S} Стана је говорила непрестано или боље 
 и одлази у комору...{S} Ноћ је хладна, а она у грозници и у кошуљи.{S} Иде лагано напред и рук 
е. „Гле, ви сте“, каже, као изненађена, а ту се већ претварала. „Добро дошли.{S} Само кад вас ј 
ђе на скоро време, те Лазару умре жена, а он је сад још више по крчмама.{S} Кућа му је празна,  
е.{S} Све пише, да се чувају људи жена, а он је под старост имао око четири стотине њих.“ И код 
и, да је била у оном тренутку успаљена, а био је успаљен и Боривоје.</p> <p>„Милева“, пита он м 
њега човека.{S} О удаји нема ни помена, а шта значи то за жену ратарку, лако је схватити.{S} Же 
 и администратора, па не беше Назарена, а није свет ишао ни у Католике ни у Калвине. <hi>Клица  
{S} У његову селу има два-три Назарена, а тамо је и тетка Стана, код које су Боривојева деца, т 
теља, брата од брата, Србина од Србина, а то све у име Бога, коме се заједнички молимо.{S} Ево  
 Карловце иде свет, да купи добра вина, а не да лечи душу.“</p> <p>Свештеник на ове речи само с 
ши, примише многу сузу из ока Милевина, а не одадоше је.</p> <p>Кад дође вече, би Милеви још те 
<p>Но да богме, лекар је само половина, а требало је придобити и другу половину, горду госпођу  
 њиховој породици преко стотине година, а донео ју је неки њихов рођак из Јерусалима.{S} Говори 
о сироче, девојку од седамнаест година, а њему беше четрдесет и пет.</p> <p>Сад је на путу.{S}  
и је у оно време било осамнаест година, а њен Влада волео је као комад хлеба, и то — мекана.{S} 
 Јулка.{S} Славна је Јованчиних година, а Јулка јој је сестричина, скоро две године млађа од ње 
и велика брига, мора се тражити начина, а бој најмање помаже.{S} Сила ће дете само још горе под 
p> <p>„Није добро, децо“, изговара она, а једва дише.{S} Светозар побледи, он је то схватио, ка 
већ на њега.</p> <p>„Ви сте“, каже она, а глас јој дошао загушен, као да иде право из душе, „ви 
 се затекла.{S} Мучи је болест телесна, а мучи је и душевна борба.{S} Кад би мркла ноћ, она је  
Марта искала икону без икаква заједања, а тек баба Језекиља!{S} Она је испоручила, да ће сви су 
и си тако рећи јуче постала просјакиња, а ја терам то од памтивека.{S} И мој отац је био просја 
дна жена, па ма била одмах Францускиња, а Францускиње су, кажу, баш веште у том послу.{S} Па оп 
бити и 28 година, али је необично лепа, а при том је умиљата, слатка, као да је од шећера.{S} Н 
чко хоћу.{S} Која девојка тако поступа, а тако је поступила Милева Срданова, те нема права да к 
“</p> <p>Лазар се не миче, не одговара, а Светозар наставља:</p> <p>„Да чујеш неку причу.{S} Им 
о је, брате Боривоје, моја кћи Варвара, а ово ми је нећака Рахила“, рече Тома.{S} Обе женске по 
ле?{S} Јованка је отишла пре Светозара, а он и сад седи за својим писаћим столом, прикупља сву  
о, испратило га је цело село до хатара, а кад се вратио, дочекали су га попови с литијом.{S} Но 
како је чула Милевину цику оног вечера, а и Милева је говорила, да није хтела.{S} Суд је према  
евино име, поцрвени, обли га као ватра, а осећа, да му у главу удара крв.{S} Погледом тражи Лаз 
 сад рат, у Азији колера, на мору бура, а у пустињи дивље звери и безводност.{S} Можеш ли ти, к 
двориште.{S} Била је лепа, крупна цура, а по лицу јој неки необичан израз.{S} Од вајкада јој та 
и загазила у воду од прилике до појаса, а с њом је загазио и деда Јова.{S} Трипут ју је загњури 
.{S} Приспела је полумртва до адвоката, а кад тамо, рекоше јој, да је он отпутовао некуда и да  
Тома, ту Лазар, ту још три друга брата, а међу њима и Боривоје.{S} Боривоје сео у крај и гледа  
ите на поље.{S} Показује три и по сата, а то није истина, јер вам је већ дванаести час куцнуо.{ 
пут, т. ј. из старог и из новог завета, а између та два читања иде опет песма и молитва.</p> <p 
{S} Она се дала на уживања овога света, а право и има.{S} Теби се руга свет, а не њој.“</p> <p> 
ву весељу.{S} Црква је била пуна света, а венчање је извршио прота, који је и непозват дошао.</ 
изађе иза Карловаца, не зна даљег пута, а бадава ће питати жену на бунару или свињарче на друму 
ла или му дошапне, Бог да је знаде шта, а увек му онда постоји час-два за леђима и гледа га так 
а не жели, но да се зближите као браћа, а тек не држите, да ја друкчије мислим.{S} Је ли овде М 
ар.</p> <p>Било је некако у очи Божића, а Боривоје се одвезе у гувна, да донесе мало сламе.{S}  
ник, учитељи, лекар, неколико трговаца, а има и на страни учених синова из Лазаревца.{S} Један  
лони друштву на добротворну цел новаца, а тужну или радосну свечаност нека проведе скромно.{S}  
до тетке Стане, где су му стојала деца, а сад га је нешто вукло право његовој кући.</p> <p>Близ 
славе, али се опет за то пече печеница, а Светозар дошао из школе преко светаца кући те меће из 
ије, на оној муци ухватила га грозница, а кад би недеља, оде у назаренску скупштину.{S} Каже ми 
а не разабра.{S} Мори га љута грозница, а мал’ те није и врућица.</p> <p>Кад се Тома враћао кућ 
је к себи; суд им је поставио стараоца, а и издржавање им је осигурано:{S} Јер ако је кућа и из 
дамо.“ И чим стигосте до Гецина салаша, а ви доплатисте сто двадесет форината и изменусте је.{S 
 по подне, већ ударају звона на погреб, а Лазар се не миче.</p> <p>Спровод је скроман.{S} Срдан 
оривоја, променула се. „Гле, то је роб, а опет је као и други људи.{S} За што га затворише?{S}  
 речи, дивљи голуб је увек дивљи голуб, а кукавица остаје и зими и лети кукавица.{S} И он је би 
је дивљи голуб само у лето дивљи голуб, а у зиму да је кукавица, него он и зими остаје што је б 
и друга свога, жену?{S} Друго је љубав, а друго успаљивање.{S} Ми не силимо никог нити га смемо 
во, да је Светозар доиста брат Лазарев, а друго, да тај млад човек, у коме је толико ватре, мис 
его онај, који најбоље врши завет очев, а то је, који га у срцу своме најбоље поштује. <pb n="1 
га добија; у њему види божји благослов, а кад хлеба нема, онда му живота нема.{S} И да је Лазар 
из те школе изнео на свет необичну крв, а ни она јерусалимска икона, коју му је ујак метнуо у к 
ва у кукавне жене то напред, то натраг, а из тога се потресања могло <pb n="170" /> закључити,  
ћу да убијем; увек ја да убијем другог, а никад други мене.{S} Па кад сам дошао кући и убио, да 
 не клони.</p> <p>Кад јој је пре некад, а томе је доста времена, свињче разрило ограду и ушло у 
уде готова.{S} Онда иду „верни“ на рад, а не светкују цео дан.{S} Недељом по подне има „вечерња 
азумети.{S} Он каже: „Ко сади виноград, а од плода његова да не једе?{S} Ко пасе стадо, а од мл 
ерујте ми, грозно залутасте већ до сад, а то лутање ићи ће све даље и даље, све дубље и дубље.{ 
 део тих учењака и госпођа пођу напред, а мора доћи то време, народ ће поћи за њима.{S} Ти си м 
ји рог на гајдама:{S} Хајд, хајд, хајд, а он иде, па ма се не вратио“.</p> <p>„Види Бог, да сам 
оје епархије, па и они поучавали народ, а на послетку он је за то, да сутра у недељу, оду сви о 
ом по подне у школи обавештавају народ, а сутра, у недељу ићи ће сви скупа у назаренску скупшти 
у.“</p> <p>Дође и други па и трећи суд, а све три, па три године.{S} Боривоју изгледа то до душ 
други изабраше по три човека у тај суд, а та шесторица изабраће седмога.{S} Што та седморица он 
р њему нико не добаци никакве примедбе, а нису га ни девојке спевале.</p> <p>Четврте недеље поч 
го.{S} То је све било пре моје женидбе, а оно што је било за последњих 8 година, од како сам се 
пао у очима света, па се згади на себе, а обузе га очајање. „Све је свршено“, мислио је, „најбо 
акле да љуби своју жену као самог себе, а жена да се боји мужа својег.“ У мушком дакле мора бит 
ива, стара сам, па тешко гледим и себе, а камо ли децу“.</p> <p>Боривоје се наљубио деце, па се 
ој скупштини.{S} Свуда је истицао себе, а своје предавање ковао је доцније у звезде.{S} О преда 
 са стидом и поштењем да украшују себе, а не плетеницама, ни златом или бисером или хаљинама ск 
ак.{S} Прво, црква нема редовне службе, а друго, чули су и они, да ће данас и прота и попови у  
краде се, придикује се не чини прељубе, а гради се прељуба, проповеда се помози ближњему, а сат 
и, косе, он је претрпа травом до главе, а она цичи као помамна.{S} Тако је, кажу, било и пре не 
Тек ако ће одговорити домаћици реч-две, а често је тако задубљен у мисли, да и не чује, шта га  
а нова села, нове округе, нове крајеве, а где стане ногом, ту не застаје, но хода, корача, напр 
тати ни писати; не зна стазе ни путеве, а Јерусалим је далеко.{S} Чим пређе Дунав и изађе иза К 
ли су се на жене, како су им оне криве, а нису увиђали, да је онај још слабији и од жене, који  
вина, деле хаљине <pb n="76" /> његове, а жене држе малу децу у наручју и плачу...“</p> <p>„Ниј 
лу.{S} Хоћете људе машине, живе кипове, а то је неприродно и не може се одржати.“</p> <p>„Једно 
кући, биће тако и тако вриске и клетве, а то је боље чути доцније, него раније“.</p> <p>Његови  
 га, да пошље у крчму по чашу лимунаде, а Здравковић предлагао свештеницима, да следују примеру 
атови су били без велика шума и параде, а Марта оног дана најсретнија.{S} Па како се тек радова 
пре Христа, постоји још и данас гдегде, а постојао је увек у нашем народу.{S} Друштво добрих љу 
ле.{S} Твоје име носи, твој лебац једе, а другом отвара врата своје собе... ајак, не може то та 
 крововима, да пламен не ухвати суседе, а ја бих данас упалио бадњак, каква још није палио ни ј 
е знао, шта да чини.{S} Хтео би да оде, а хтео би и да га причека; на послетку пође. „Ја ћу доћ 
вата нека топлота, сваки час пије воде, а непрестано је жедан.{S} Где кад га у сред посла или р 
бог тога не срдимо на њих.{S} Нас грде, а не питају какви смо; суде нас, а не познају нас.{S} Б 
исма: „Како очеви једоше кисело грожђе, а тек синовима трну зуби.“ Ко дакле воли себе, децу сво 
е диже. „Браћо и пријатељи моји“, каже, а глас му дрхће, „опростите ми, али не могу више с вама 
дмах зове Лазара. „Лазаре синко“, каже, а глас му дрхће, „хајдемо данас у цркву“.</p> <p>Лазар  
ила, пришао јој је и син. „Нано,“ каже, а глади јој косу, „молим те иди кући.{S} Учини ми.{S} О 
 n="185" /> увијена у дим. „Баба“ каже, а не гледа јој у очи, „иди одма по Лазара и Милеву и до 
 и ако предам тело своје, да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже.{S} Љубав дуго трпи, 
деље, него ће доћи Лазару што пре може, а то је управо — сад.{S} Јуче је стигао кући, јутрос је 
.{S} Милева неће и не сме, отац јој је, а и остали не чине то већ због Лазара.{S} Па онда, Срда 
е може прегорети штете, попунимо му је, а ако се поквари, искључимо га из круга нашег, јер од м 
о кога од омладине, да се жени и удаје, а данас се даде у проводаџилук.</p> <p>„Кад смо већ код 
{S} Он осети уједно, шта му не достаје, а то је крштење.{S} Он се мора сам јавити старешинама,  
а је то, Шандоре?“ он се по мало смеје, а по мало црвени и вели: „Ето, шта је:{S} Куд сви, туд  
 ја жива.“</p> <p>Доктор се само смеје, а Јованка умирује своју другарицу што већма може.{S} На 
ати кућу?{S} Нек Лазар само оре и сеје, а кад му дорасте млађи брат Светозар до књиге и науке,  
 би са амвона да проповеда слово божје, а није могао да се прибере.{S} Мисли му вазда скрећу на 
х граорастих очију вири нешто голубије, а при том тако паметно.{S} Онда, кад је Боривоје дошао  
еку сузе, догађају се читаве трагедије, а све због Назаренства.{S} Он познаје болест из најближ 
ља, два три трговца, два три занатлије, а од ратара беше их до двадесет породица.{S} Може се по 
 „Да кажем, да је ово учинио топ, није, а да кажем, да је ово учинила пушка, и то не може бити. 
је изгледало предавачима најпотребније, а то је предавање о моди, раскоши и умерености, свршено 
 кола и коње, те се он ранио од кирије, а уз то поста ревносни члан њихов.</p> <p>Био је учен и 
 <p>„Каква је то Цвета?“ пита Боривоје, а не одговара на питање Томино.</p> <p>„То је девојка у 
ац</hi>, јер се у првом родио Боривоје, а у другом Лазар, назаренски прваци ове приповетке.{S}  
 стих 8. вели ово: „Ако ли ко за своје, а особито домаће не промишља, одрекао се вере, гори је  
> Што јо год твога мужа, то је и твоје, а што теби припада, на то има и он права; па ако ти бра 
пред светом.{S} Треба да је посаветује, а не овако.{S} Ето је са свим подивљала“.</p> <p>„А ко  
чање, али смо сад тек дошли до колевке, а то је до почетка.</p> <p>Наш народ прича, да неке „ви 
а?{S} Ви нећете да знате за свештенике, а Христос их познаје.{S} Апостол Павле пише, какав треб 
још боље познати у току ове приповетке, а Лазара и Боривоја познајемо довољно.</p> <p>Кад су се 
 као окамењен; Гига је блед, крши руке, а у лицу му неисказан бол и очајање.{S} Но Срдан не дол 
курјуке, она види Гигу, како крши руке, а на лицу му неисказани бол.{S} Осећа, зна, уверена је, 
Свевишњему“.{S} Склопио је за тим руке, а за њим и остали.{S} Сад је изговорио молитву хвалећи  
постељи, за леђа му подметнули јастуке, а Лазар је седео на столици, чело ногу његових.{S} Гово 
 Главу је још дубље заронила у јастуке, а лице јој се још мање видело но пре.</p> <p>Онда се Св 
сају никако.“</p> <p>Госпође су хукале, а мерник Миловић се намршти. „Шта хучете?“ каже. „Бајаг 
оведа Господ и прописује апостол Павле, а то је:{S} Хоћу да је љубим више од себе самога, као ш 
е девојака.{S} То му је годило донекле, а донекле и не.{S} Није још никако био на чисто: како с 
<p>И било је сложно од петка до недеље, а то ће рећи, док Криста није дознала, да је њен Пера б 
рота, „видим и у вашим рукама еванђеље, а опазио сам, где <pb n="143" /> се клањате истоме Богу 
је болестан, још се не диже из постеље, а једва се четвртог дана мало разабрао.</p> <p>Тако про 
 Јутрос није могла да устане с постеље, а око подне — умрла.{S} Кад ћеш ићи, сешо?{S} Треба ли  
а.{S} Зрно још није ни изишло из земље, а већ му је судбина донекле решена.{S} Ако му у упаљено 
плаче, бајаги, ропта против божје воље, а тешко је у онаком стању угушити сузе.{S} Соба је пуна 
 је три ствари учинио преко божје воље, а Бог му је доцније све те три ствари одобрио...{S} Јед 
S} С рана пролећа истераше овце у поље, а гладни вуци нападоше Мартино стадо.{S} Чича Сима се д 
арисеји, бајаги грех вам је слушати ме, а није грех убијати жене?“</p> <p>Лазар је узео Стану з 
 у авлију да шета, кад дође томе време, а до сад га нико не мога кренути на то.{S} Само кад дођ 
n="28" /> их.{S} Међутим пролази време, а док је он светио, жена му је изгубила душу.{S} Кад се 
азмрсивали.</p> <p>Не прође неко време, а ето ти Здравковића у село, позва свештенике, доктора, 
 да узајми тамо мало новаца у грк-Симе, а грк Сима каже: „Теби не дам.“ — „За што не даш, зар с 
ече, да је то земљиште продато другоме, а нико, да је ту подигнута кућа.</p> <p>Шта ће сад?{S}  
и пред њим.{S} Кад дође пијан из крчме, а то је врло често бивало, она још с врата клекне пред  
 грозе псовке и поруге, песме ни крчме, а то је пут, који води право у огањ вечни.“</p> <p>„Та  
ршти стакло и дрво на све четир стране, а свекар само виче: „Под сто куме, под сто попо, под ст 
и.{S} Лазар је писао од јутра до подне, а кад би подне, он само хукну и пита: „Је л’ већ готово 
 подиже главу.{S} То је било око подне, а већ с вечера проба га.</p> <p>„Перо“, каже му, „грде  
а.{S} Назаренство води порекло од жене, а жену није још нико надвладао, њу од кад је Бог створи 
 на ручак.{S} Он га је позвао пре мене, а ја сам рачунао, да се по себи разуме, да је Боривоје  
га председник.</p> <p>„Немам господине, а и не треба ми“.</p> <p>”Ако теби не треба, суду треба 
лио, да је његовој жени стало до иконе, а овамо је њојзи било стало до ината.</p> <p>Та се ства 
Нови Завет</title>“, мало ручно издање, а друга је „<title>Харфа Сиона</title>“, песмарица.</p> 
ан продужише Пазар и Боривоје рачунање, а Петар се и опет умеша. „А шта ће бити онда Лазаре, ак 
нила, дође јој сад као гнусно наметање, а гле, исто је хтела да учини и она.{S} Али не:{S} Код  
</p> <p>Многи одобравају и ово мишљење, а нарочито Здравковић тапше као да је у позоришту. „Кра 
 осталима, али тамо су биле и женскиње, а он није желео, да га виде на улици са женама.</p> <p> 
ри сватовима јуримо и по три дана коње, а уморна путника нећемо да повеземо на коли...{S} Друшт 
у народу као нешто застарело, давнашње, а морално поучна предавања наших учених људи и књиге, к 
но, колико је потребно, да се поткрепе, а не да се опију.</p> <p>Тома је највише говорио. „Моја 
ав нечовечни пост прописао за калуђере, а не за ожењене људе.“</p> <p>„Аја, баш за ожењене људе 
, кад треба наврнути овим држаљем горе, а кад доле, Бог би га знао, А да читам, баш не умем.{S} 
p>Они, који поју, то су браћа и сестре, а они који плачу, то су из редова пријатеља и пријатељи 
а тим се икона и опет гарила, прала се, а кад се стала цепати, онда су је крпили и лепили, тако 
о је хтео да се накашље, накашљавао се, а ко је хтео да убрише нос, слободно му је марамом или  
ворили о моди и луксузу, китили смо се, а кад смо говорили о умерености, градили смо теревенке. 
te> <p>све те мрави подилазе од милоте, а чује се по целом селу.</p> <p>Сутра на ноћ, да ко слу 
ивети.{S} Језичне су, па грде, срамоте, а нуз то чине свакојака безакоња и упропашћују кућу.{S} 
ењу, једино с прањем телесне нечистоте, а у осталом је његова <pb n="233" /> Варвара изишла из  
се ви у свему пребацили, претерали сте, а то је зло.{S} Место да војујете против насиља, да га  
ареви и краљеви кад се састају и госте, а требало би да доносе.{S} Не што се то нас тиче, него  
о узесте кључ од знања, сами не уђосте, а који хтедоше да уђу, забранисте им“.{S} Ви се не држа 
е, на послетку, како знаш.“ Други ћуте, а Тома нема куд.{S} Он тек не може предлагати своју бли 
и сам онда оћутао...{S} Видим сви хоће, а нарочито њих двоје.{S} Али сам се бојао, да неће бити 
ме путу“.{S} Он се на децу и не осврће, а женама ће одговорити или не одговорити: „Види Бог“.</ 
„Жена и мачка треба да остану код куће, а не да буду у свакој чорби мирођија.“</p> <p>Збор је п 
 пете до главе.{S} Неће да иду из куће, а с њима се не може.{S} Од злочестог суседа умакнеш, по 
 по сред девојака.{S} Прснуше голубице, а на месту где су стојале, остаде — перје.{S} Јованка и 
 томе, што се међу њима множе зађевице, а не смеш да их опоменеш, јер су готови да отпадну, мор 
ом се нађе за столом, у кругу породице, а и преко његових се усана прели „Песма рождества“.</p> 
ке, које ни жању ни сабирају у житнице, а отац небески храни их.{S} Нисте ли ви много претежниј 
вио свето писмо, увијено у црне корице, а оставио му га је и у срцу, увијено у назаренска тумач 
уж и жена.</p> <p>Већ се спустило вече, а на пољу веје снег као да не мисли скоро престати и ка 
сте, легао је.“</p> <p>Сви се згленуше, а старији се и разумели. „Болестан је.“ Дошао благ дан, 
 <pb n="140" /> уздисаји, испрва слаби, а после све јачи, брује као оно ветар кроз суво, јесење 
ољу, у природи долазиће по лако к себи, а уз питоме овце и јагњад припитомиће се и он.{S} Само  
ајте мира ономе који је у вашој утроби, а мира ћете му дати онда, кад се и сами смирите”.</p> < 
 звонки кикот дуго се разлегао по соби, а њени правилни, бели зубићи никако да замакну за усне. 
да презрете сваког, ко не мисли као ви, а заборависте при том на главну заповед, на заповед бож 
то, што је још јаче од материне љубави, а то је невоља, немаштина.</p> <p>Светозар и лекар учин 
ојег.“ У мушком дакле мора бити љубави, а љубити се не може силом, но срцем, не по заповести, н 
 починио, сећа се страшне и многе крви, а јасно му је само толико, да је убио жену.{S} Чија је  
ла смрт Милевина.{S} То су опазили сви, а највише Назарени.{S} Он се сад још мање бринуо око њи 
ема дела?{S} Проповеда се:{S} Не кради, а краде се, придикује се не чини прељубе, а гради се пр 
 мисли о злу.{S} Не радује се неправди, а радује се истини.{S} Све сноси, све верује, свему се  
а мало, па зазвоне звона, купе се људи, а Боривоје излази из куће и полази на далеки пут.{S} Ал 
опростити.{S} Али су га осудили и људи, а они му неће опростити.{S} Он ће у њихову друштву бити 
ене, које су се затекле код наших људи, а држе се старе вере.{S} Има и међу њима, морам рећи, д 
еде печење.{S} Талијан шта ће, но нуди, а Гавран не чека дваред, но једе за тројицу.{S} Досади  
грудви није тешко, по којој Цвета гази, а то је много казано.{S} Ако таку женску придобије за „ 
ио увек најзаузимљивији, најревноснији, а овамо му беше стало до свог добра и новцу за љубав из 
 се сложите, ја ћу говорити баба-Стаки, а брат Мирко Милеви“.</p> <p>Браћа Назарени згледнуше с 
/p> <p>Лазарев је углед од више велики, а да наваљују на њега.{S} Већина клима главом у повлад  
 кад га пре неколико месеци порезивали, а он пред целом порезном комисијом вели:{S} За Бога гос 
адају.</p> <p>Кад су се добро изјадали, а још боље поднапили, почеће чича Срдан: „Нема ту ништа 
ве оно, што су људи међу собом шушкали, а није ни потребно.{S} Дај, да чујемо сеоско јавно глас 
 ватра на огњишту, нема ко да је упали, а ја сам стара.{S} Но каже он: „Остави нано још мало да 
та пишем, као и остале што нису питали, а ја нисам налазио потребе, да коме што тумачим.</p> <p 
 је то дете пакосно.{S} Ако што зажели, а не дамо му одмах, или му ма што не учинимо по вољи, п 
ренска воћка“, рече, „нисмо је разбили, а у мало зубе не поломисмо.“</p> <p>Миливоју и госпођам 
еки чак без руке и ноге, па се оженили, а мој Гига зар да не може?“</p> <p>„Он је,“ продужује М 
 да су Христос и апостоли једно чинили, а друго наложили нами да чинимо?{S} Пробудите се, браћо 
p>За мало, па се отац и син заговорили, а мати већ извукла кћер из собе, те је одвела у вајат,  
х освану неки свињи, који нису замркли, а њему се налаже, што види — да не види, што чује, — да 
не ишту више ружине воде, него: пачули, а кад је Јоца Опанчарев славио свеца, довео је и он гај 
, да јој је лакше.</p> <p>Пође постељи, а још се увек наслања на зид.{S} Зид!{S} Та на том зиду 
Милева мушко чедо.{S} Она је у постељи, а дете јој се поболи, па и умре.{S} Болест га је стегла 
дана је лежао отац Мелентије у постељи, а после га Боривоје никојим начином није могао задржати 
43" /> се клањате истоме Богу као и ми, а да од Бога нађете, што се одвојисте од наше заједничк 
ло те прилике, јер сам бивао на страни, а бивало је времена, кад сам од других послова заборави 
ће угађати мужу, а муж ће угађати жени, а ко ће онда угађати Господу?{S} Апостол Павле вели нам 
а; многи верни су седели као окамењени, а Томи је позлило...</p> <p>После четрнаест дана читао  
толици и Лутерани и Калвини и Назарени, а има на свету још стотинама других вероисповести, држи 
са златним прстеном и у светлој хаљини, а дође сиромах у рђавој хаљини и погледате на оног у св 
.{S} Налазила је мира само у скупштини, а и код куће по ваздан капа над св. писмом и мучи се да 
беде, он јој онда рече, за што то чини, а рече јој по талмуду, како је научио од Соломона. „Мој 
ладићка бујност, која гори на површини, а кад се та угаси, онда ће се тек видети, да ли се под  
 погодила као камен; за часак је збуни, а кад је после дошла к себи, осети јаки бол у грудима и 
} Све село зна, да су то крадени свињи, а жандари знају и чији су.{S} Стегоше Гају и изишло је, 
, па онда Ева.{S} И Адам се не превари, а жена преваривши се постаде преступачна.{S} Али ће се  
сад још мање бринуо око њихових ствари, а занемарио је и своје.{S} Мал’ да не речеш, човек се у 
”</p> <p>Онда иде пуно страшних ствари, а свршује се:</p> <p>Страх ме је савладао!{S} Пшенични  
лаче, гризе се и очајава, чим се умири, а осети, да није добро радио.</p> <p>Што је Боривоје би 
} Он је са женом стојао у малој комори, а предње собе издао неком Талијану, који је <pb n="25"  
шти злато; просуше се свакојаки мириси, а забруја звонки кикот.{S} То су госпође.{S} Сад се пој 
и и мора, преко којих му ваља путовати, а он то лако памти и туви, да га у сред ноћи пробудиш и 
ислити, како је тешко било то издржати, а понављало се скоро сваку ноћ.{S} Кад сване дан, онда  
Чивутину жито, које је требао посејати, а њиве је повлачио дрљачом и браном, као да су засејане 
то је; долазе му познати, врло познати, а не зна, је ли их пре тога виђао овде или може бити гд 
а женама.</p> <p>Тек ће да буде 9 сати, а ето им у двориште баба-Стаке.{S} Мала, доброћудна жен 
 него он и зими остаје што је био лети, а то је дивљи голуб.{S} Једном речи, дивљи голуб је уве 
коли.</p> <p>Здравковић први ће почети, а и право је.{S} Његова је то мисао, а после, он је нај 
 и нежним изјавама.{S} Није могло бити, а да се и Лазару и Милеви не учини, да је њихов брат на 
к и успаљивао за њом и није могло бити, а да толика његова љубав не поможе Милеви, да дође к се 
о ни оно.{S} Ви ћете најбоље пресудити, а моја Варвара ће послушати.“</p> <p>И већ почеше да че 
а буде мушкима слободно умерено пушити, а женскима да буде слободно носити од свог накита оно,  
 не заборави; што једном види, запамти, а кад му је било 6 година, знао је из Боривојевца име с 
свеће од <pb n="41" /> педесет форинти, а он би већ показао, какав је по њега овај данашњи дан. 
је то обично у болести и после болести, а баба Језекиља је свем селу испричала оно исто, што и  
ити, да врло лако ухвате клицу болести, а кад је ухвате, онда немају довољно отпорне снаге, но  
> <p>И на овај стих згледнуше се гости, а неки чак и намрштише. „То се нас тиче“, рече Здравков 
пала.{S} Домаћица је јецала од радости, а чича Срдан искочи у један мах на авлију, јер му у соб 
ођеш по икону, па ће ти поломити кости, а ако му шиљеш поруке и девере, даће те на фишкала.“</p 
 мушки да се у свему држимо умерености, а ви госпође да се китите, идете по балови и играте до  
ушку уздржљивост и наше мушке дужности, а женске параграфе прескочи.{S} Онда се сети, да треба  
ије ни њему све једно какав пост пости, а кад му није све једно, онда је он још увек воли, као  
 камо не треба.{S} Кола ће се изврнути, а овде а онде.{S} Пита се само:{S} Где, на којој џомби? 
тпраћао Боривоја тамо, да ради у башти, а кад што и друге послове.{S} Тамо је он бивао по читав 
{S} Али која вајда и то, кад нема ноћи, а да га ђаво не искушава.</p> <p>Да кажем, да је све то 
Можеш ли ти, кукавче, свуда туда проћи, а да останеш жив?{S} Та, нећеш море ни допостити; већ с 
ској дужности“ води пијана човека кући, а да га води јендеком, који је пун студене воде.{S} Он, 
е и дан растанка.{S} Лазар полази кући, а Боривоју је оставио свето писмо, увијено у црне кориц 
блила крв, те га на колима однели кући, а Лазар као да се после тога на мах отрезнио, јер без р 
 тим је средио још неке ствари по кући, а после подне се упутио у Лазаревац.{S} Извинио се код  
 на свадбе, живите као муве и скакавци, а Христос Спаситељ је био на свадби н. пр. у Кани галил 
 увек говорила само о Боривојевој деци, а Рахила увек и увек о Лазару.</p> <p>И да је Боривоје  
мо и то.“</p> <p>Прође неколико месеци, а Лазар се не мења.{S} Њему је постало све равно до Кос 
отив њих, не нападају их више на улици, а гле сад шта је.{S} Син проповеда мир, у цркви пропове 
 за тројицу.{S} Досади се то Талијанци, а Талијанке су врашке да Бог сачува, те баш на Божић ис 
b n="189" /> <p>Старац не рече ни речи, а Светозар се окрете Лазару.</p> <p>„Брате“, каже му, „ 
и Платином, кад хоће да се бије; дречи, а баш сам јуче приметила, да бије песницом о сто...{S}  
и.{S} Буде, па се некада чак и насмеши, а то већ од толико година није чинио.</p> <p>Марта је п 
Лазар увек пре готов, никад не погреши, а иде лепо, лако, не напреже се.{S} Научио је дакле и р 
и тумаче.{S} Као да хоће цркву да руши, а не да је подупире.</p> <p>У самом друштву добрих људи 
ао неки неодређени, тајанствени осећај, а оно, што је у последње време слушао о вери, тицало се 
, дође и Лазар.{S} На столу гори жижак, а Рахила се нагла на св. писмо и чита.{S} Вече је, па с 
 скупштину.{S} У лицу је црвен као рак, а кад Назарени хтедоше да започну молитву, он се диже.  
ања, хвата се <pb n="61" /> већ сумрак, а опазим је, где стоји пред кућом.{S} Дошло ми је, да с 
S} Доказује, да се делима правда човек, а не само вером и завршује речма: „Јер као што је тело  
тај роб?{S} Роб треба да је рђав човек, а овај овде је тако миран, добар.{S} Требало би и да је 
а на окупу, имао бих као старији човек, а и као посвећен пастир народни, да вам кажем неколико  
азговара с њим.{S} Висок, крупан човек, а кад говори, све грми.</p> <p>„Драги мој“, каже, „ја ћ 
у то више излази из памети Лазарев лик, а пред очима му се ствара као у магли други лик, лик Ла 
нским.{S} Брат Мирко им је и благајник, а Лазар је као неки бележник, он саставља сва писмена,  
 је јендек, од прилике до колена дубок, а пун воде.{S} Тома шчепа Срдана испод руке и поче да г 
форината из своје благајнице на ту цел, а Светозар је од чланова друштва и од осталих људи поку 
 га не одвратиш од Цвете, пропашће нам, а то би било велико зло.“</p> <p>Рахила само уздахну:{S 
ње.</p> <p>Но таман Боривоје остао сам, а већ му јављају, да ће скорим добити суд.{S} Зову га п 
ако имам сву веру, да и горе премештам, а љубави немам, ништа нисам.{S} И ако раздам све имање  
же: „Уби“.{S} Обадвоје треба да слушам, а то не иде.{S} Бог је старији од цара, и ја слушам Бог 
тапио сам се, нисам могао да вам дођем, а иначе бих дошао, да се измиримо или баш да кажем прав 
а теби Јерусалим.{S} За то ти ја кажем, а ако мени не верујеш, можеш питати и патријара, ни он  
 је на време.{S} Јер треба да ти кажем, а и морам да ти кажем: с Лазаром није добро...“</p> <p> 
 с најстаријим сином.{S} Нека ја умрем, а остала деца остану мала, ко ће да прихвати кућу?{S} Н 
ио у крађу.{S} Син је терао коње путем, а отац је са обе стране пута брао туђе кукурузе и трпао 
адио сам и није било времена да мислим, а кад нисам радио, пио сам, па од куд да се приберем ка 
у је молио адвоката, нека покуша лепим, а ако му се изда икона, он ће и доплатити нешто.{S} Тај 
 све језике човечје и анђелске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно, које звони или прап 
ле мамиш, неће ни да разговара с тобом, а за кратко време са свим подивља:{S} Није више ни чове 
S} Њихова су места недељом пред црквом, а после наопако би им било, да их је до сад видео свет  
ош један дан у недељи.{S} Негде средом, а негде четвртком.{S} Но та „молитва“ почиње рано у јут 
ову погаником, јеретиком и расколником, а каже, да не би с њиме живела ни пола сата, само да јо 
></p> <p>Читала је лепо и са нагласком, а није дизала ни једном очију са књиге.{S} Била је сигу 
 сад је било, да пилићи иду за квочком, а сад дође време, да квочка иде за пилићима“.{S} У цело 
вао; таласи на Дунаву шумили су обалом, а црни облаци су прелетали висином и врло често заклања 
S} Тетка га зове, да се прихвати јелом, а деца га обгрлила, те му приповедају.{S} Он не седа за 
{S} Лева је рука његова мени под грлом, а десном ме грли.{S} Заклињем вас кћери јерусалимске, н 
ују никоме пера ни хартије.{S} Недељом, а и иначе сахат-два на дан стотинама њих баве се књигом 
гологлава, није се повезала ни марамом, а зима је.</p> <p>„Шта је, мајко?“ питају Светозар и Јо 
 „повеже девојка главу с црном марамом, а под марамом се не би ни видео венац.{S} Венац треба н 
 гнезда.“</p> <p>Срдан трже још једном, а Милева посрну и паде на колена.{S} У тај зачу се тута 
дана, па онда је испрва ишло по старом, а за тим пође на горе.{S} Сад и по две ноћи не долази к 
 хранио га што но реч: медом и шећером, а запиткивао га је дан ноћ о томе:{S} Колико треба да п 
м Лазарев.{S} Марта служаше за вечером, а Марија узевши литру правога нардова многоцењеног мира 
је давно умро и оставио жену с дететом, а од наследства ништа, до кућице и два ланца земље.{S}  
 /> <p>И опет га додирну, гурну лактом, а њега прође као муња и запита: „Кад код вас свештенств 
в Назарена борбу делима, речима, духом, а отац долази у назаренску скупштину буџом, да дели мег 
веку више мисли за послом.“</p> <p>„Хм, а како ћу га довести?“</p> <p>„Ја мислим“, каже она, „п 
ије ни то.{S} Могао би утећи сваки дан, а неће.</p> <p>У Јованке биле две другарице:{S} Славна  
{S} Он не седа за сто, јер није гладан, а не разбира ни приповетке дечје; пуно му је срце и пун 
 вукао оним јендеком, дошао сав укаљан, а по чакширама му се замрзла вода и нахватао се лед.{S} 
шта да радим нано?“ пита Лазар пољуљан, а глас му дрхће.</p> <p>„Устани!“ И у радосној слутњи п 
ке, јер се у војсци осврћу на регламан, а не на Исуса Христа.{S} Кад већ неће Маша да узме пушк 
>„Не дира тај никога.{S} Врло је миран, а и отац каже, да га се не бојимо“.</p> <p>„А неће ли п 
 претваралица, сви кажу да сте паметан, а и учили сте више од осталих, па шта ви тражите у оном 
њих и да је Боривоје ако не баш сретан, а оно бар све мирнији и мирнији.{S} Буде, па се некада  
а му онда пришла.{S} Он је био сатрвен, а она, жена за часак га је искушала; он јој се повери и 
 чуо, за што Петар није постао Назарен, а ја ћу вам то још сад исприповедати у две-три речи.</p 
 добар.{S} Требало би и да је затворен, а овај није ни то.{S} Могао би утећи сваки дан, а неће. 
н је казао: „Па кад је вредан и поштен, а не дира те, не дирај ни ти у њега“. — „Јест да!{S} Жу 
угог.{S} Ког он обрати, тај је обраћен, а што им он поручи и предложи, то могу усвојити без ика 
е тамнији баш онда, кад му се роди син, а за тим, кад му се роди опет ћерка.{S} Но то јој се на 
ов кукуруз, јер му је умро недавно син, а он је болестан.</p> <p>Триви Аршинову ће заједнички о 
е збуни.</p> <p>„Ко сам ја?“ — пита он, а њено узбуђење прешло је већ на њега.</p> <p>„Ви сте“, 
 кад чу ту вест.{S} Дуго је ћутао и он, а ћутале су и жене; на послетку проговори. „Огрни се, м 
 чека, да други одговара, но говори он, а говори, као да се месецима спремао на одговор.{S} Каж 
не плаче.</p> <p>„Сестро“, каже јој он, а глас му је пун љубави и нежности, „велики те удар зад 
дарити.{S} Па кад га положи на наковањ, а оно већ и готово...“</p> <p>Јелачић се насмеја и пота 
 Боривоје се вијао с њим, док се вијао, а после се разбеси, јарост га обузе, дохвати цигљу и уд 
твоје.“</p> <p>Дуго је клечао и плакао, а кад се подиже, био је оснажен.</p> <p>Дође са свим к  
и од мене дуг свој, јер је рок истекао, а ја немам чим да платим!{S} Гле, и судија долази да из 
жаљем горе, а кад доле, Бог би га знао, А да читам, баш не умем.{S} Како ћу погодити, које је п 
и, а и право је.{S} Његова је то мисао, а после, он је најзаузимљивији и највештији.{S} Он је о 
а! — Ко уме, тај удеси, да сврши посао, а да му остане пола сата и за скупштину?“</p> <p>Милева 
о и било писати:{S} Овоме спречите ово, а оном кажите, да не буде тврдица или лаком, да оговори 
дице, те клештама уловио ђавола за уво, а удицом за језик.{S} Кад је уловио ђавола, немилостиво 
и та им је шапутала, да не чекају дуго, а она трећа литра саветовала је старце и храбрила их, д 
 дисањем.{S} Очекиваше ако ништа друго, а оно, да је Лазар бар по назаренском обичају запита: „ 
да његова да не једе?{S} Ко пасе стадо, а од млека стада да не пије?{S} Па не знате да они, кој 
аман, свештеници ће му умити цело седо, а он не уме да умије своју рођену накинђурушу“.{S} Здра 
м је додао, да њему остаје најтежи део, а то је да придобије сеоску интелигенцију.{S} Још су уд 
ровит мимо све њих, појао је као анђео, а говорио је као апостол.{S} Он поста најпре назаренски 
о, којега још нико до сад није разумео, а по свој прилици и од сад неће нико разумети.</p> <p>Т 
он одговара на придику, а то није хтео, а после, да се осврнуо на Лазарев говор, морао би да бр 
неколико дана од рана, које је задобио, а кад се придигао, мати га преклињаше, да се од сада ма 
огоме није добро, како си до сад радио, а већ десет пута си скретао на бољи пут и увек западао  
е веран друг и на дете, које сам родио, а сад је далеко од мене.{S} А крст је видите за мене и  
иди, да се сотона у њему само притајио, а не смирио.{S} У њему — кува и ври.{S} Као што вихор з 
 дела, која сам у животу своме починио, а не смем Господе да те молим, да ми са свим опростиш.. 
с тобом.“</p> <p>И дуго јој је говорио, а она га је радосно и усхићено слушала.{S} Када заврши, 
 Глас му је дрхтао, кад је ово говорио, а сузе му блистаху у очима, кад је испратио матер.</p>  
од ишао за њим, да је он једно говорио, а друго творио?{S} И ако ћемо тако, онда будимо искрени 
а само видео и чуо, доцније је схватио, а на послетку је и научио.</p> <p>Ето, такав је био Пер 
ху сами.{S} Стеван се није више вратио, а и Боривоје једва остаде жив.{S} Кад је донео мртва ву 
 те у кућу матере своје, ти би ме учио, а ја бих те појила вином мирисавим, соком од шипака.{S} 
изгледу тај сотона, и како га је мучио, а Сима им прича.{S} Страшна је била та приповест; само  
Ви сте крштење у моје име чинили овако, а ви онако... ви, који нисте добро разумели речи светог 
 грди као до сад, не пије скоро никако, а парасио је и лулу.{S} Недељом се завуче гдегод, па чи 
е било од више мрачно и од више далеко, а да су могли опазити црта Боривојевих на лицу у оном т 
 дана ишао у школу, у цркву врло ретко, а од матере је научио тек две-три молитве.{S} Чак и онд 
S} То је било насиље на срце девојачко, а свако насиље изазива отпор, револуцију.{S} Девојка се 
азбира смисла.{S} Кад се разабрао мало, а оно, о њему је реч.{S} Управо не о њему, него о његов 
ранџом, те само гурнули ногом о стабло, а плод нам падао у уста, но што данас лажемо, варамо и  
, где ти људи пропадају, постају ругло, а шири се намерно бајаги нека трезвеност а у ствари жив 
S} Боривоје таман да утера кола у село, а коњи му застадоше као укопани.{S} Погледа унапред и о 
ски торањ.</p> <p>Чим је појање почело, а већ се мешају у песми <pb n="140" /> уздисаји, испрва 
олази оданде, одакле и свако друго зло, а то је од жене. (Смеју се.) Пазите само, мало у којем  
аде као оболело птиче на мајчино крило, а уздрхтали глас му вапије: „Мајко, слатка моја мајко,  
“, каже, „много се говорило и говорило, а мало се радило...{S} Али ако бар неки део тих учењака 
} Управо она је мислила, да се свршило, а ствар беше тек у почетку развоја, јер је на прагу сто 
је Назаренство у вас очигледно увенуло, а „Друштво добрих људи“ у највећем цвету?“</p> <p>„То ћ 
ас није створио, да се делимо и цепамо, а апостол Павле је рекао, да се клонимо распре о племен 
тина.{S} Данас се ми парничимо, судимо, а ето, кажу, Шваба измислио Назаренима да се без суда п 
, те су намештене, у које и не улазимо, а живимо у вајатима и коморама.{S} Чак и наши богатуни, 
ра нема ништа, то сви ми увек говоримо, а никад не творимо.{S} Зар би апостоли умирали за Христ 
t="subSection" /> <p>У Боривојевцу смо, а по подне је.{S} Баш је време жетви.{S} Кад гледаш с у 
дођоше његови из поља.{S} Улазе лагано, а чим уђоше, Ђока забравља за њима вратнице.{S} Онда уз 
м од тамјана; не може слово наштампано, а не може ни сила.{S} Па баш за то, што је био на чисто 
, што шкоди само онда кад је претерано, а кад је умерено, онда је невино и без штете?“</p> <p>„ 
тере, оца, детета.{S} То је неприродно, а што год је неприродно, не може дуго постојати.{S} Мес 
Боривоје поздрави Милеву доста збуњено, а она му прими поздрав скромно, а не насмеши се, јер то 
а не.{S} У њему је сотона или бар вино, а то је од прилике све једно.{S} И он дивљом руком згра 
Сисоје избљува на длану млеко материно, а ђаво се <hi>застиди</hi> и избљува децу.{S} Ето, дошл 
p> <p>Питање је то већ по себи огромно, а што сам год даље улазио у њега, опажао сам све јасниј 
буњено, а она му прими поздрав скромно, а не насмеши се, јер то не би доликовало Назаренци.</p> 
ро син, он га је сахранио врло скромно, а дао у благајницу 30 фор.{S} Веља Пекаров славио је о  
а ми се увуче у душу, но одлази сотоно, а Боже мој, запуши ми уши.“</p> <p>Не може се рећи, да  
а.{S} Волели би да те упознају и лично, а већ те познају по делима твојим.“ Боривоје је скроман 
му теку немилице, у души му је страшно, а усне му изговарају и нехотице „Молитву грешника“ : „Ј 
љини и речете му:{S} Ти седи овде лепо, а сиромаху речете:{S} Ти стани тамо или седи ниже подно 
 Пољуљали сте и ослабили сте оно старо, а ново што би ваљало, што би оно старо заменило и усавр 
ио руку, најстаријем сину сломио ребро, а и остали нису прошли на миру.{S} Дозна власт за то, с 
же да чините, учините, јер је то добро, а што год видите да он ради, не радите ни по што, јер н 
 Леп си ми ти момак, кад не знаш ни то, а хоћеш да ме уграбиш.“ Ту смо се растали и нисмо се ду 
 пребледи, госпођа седе на своје место, а остали су грискали усне.{S} Мало за тим би крај преда 
за њим врата.{S} Боривоје се убезекнуо, а с оне стране браве чуо је гласан кикот великог фишкал 
е у њему преварише.{S} Мирко је клонуо, а и поболевао је; једини Тома је био ревностан, вредан, 
уснице.{S} Може се рећи, да је био леп, а по оделу се видело, да је Србин.</p> <p>У први мах је 
аш мора ићи, она познаје најбоље ствар, а и адвокат не би је звао, да није врло потребно.</p> < 
мо да је изостао...“</p> <p>Седе Лазар, а седе и она.{S} У први мах обоје ћуте.{S} Она се као с 
е се мили.“</p> <p>„Цвето“, каже Лазар, а глас му помало дрхће, „немојте да се шалите.{S} Говор 
ити овако, како сам почео“, вели Лазар, а што год даље <pb n="36" /> говори, глас му је све мир 
; не може њега упутити ни св. патријар, а не ја.“</p> <p>Ух, па бар да је млађи син чича-Срдано 
ивота исписана.{S} Имао је жену и кћер, а све троје њих беху скромни и ваљани у сваком погледу. 
војих поузданих и угледних људи, одбор, а неке од њих обавестише још у напред.{S} Но Лазару и Б 
е и стражар, да води Боривоја у затвор, а оне су још једнако тамо.{S} У оној полутами дошле су  
у учитељи, ту трговци, ту ковач Шандор, а има и неколико ратара.{S} Врх тога је ту професор Здр 
де нема свештеника, него администратор, а понајвише, где је администратор калуђер.{S} Данас дош 
з наших редова“, веле сви у један глас, а брат Мирко додаде: „Кукољ нека се треби из пшенице“.< 
 грде, а не питају какви смо; суде нас, а не познају нас.{S} Бог види срца наша и дела наша, и  
ко, да се сви ми бринемо само за данас, а свако сутра бринуће се за се.{S} Није то изречено, да 
а, а право и има.{S} Теби се руга свет, а не њој.“</p> <p>Боривоје види јасно, да из ове женске 
, свакоме би било лако да издржи испит, а старешинама тешко да пресуде, да ли је онај, који тра 
жнији од мене.{S} Затрпао сам га у рит, а селу казао, да су га вуци однели...{S} Од оног дана с 
опостити; већ си ослабио као добар хрт, а далеко су три године.“</p> <p>Но Боривоје је слушао о 
 увек подсећало на ону негдашњу страст, а зебла је у души, неће ли испод тог пепела кад год зас 
р, који вас лечи и придикује умереност, а поједе пола вреће шљива заједно с коштицама?{S} Оне н 
брио свет, челичио га је на истрајност, а нико осим Јованке и не сањаше, да поп Светозар са амв 
Сима баш пости, пости цео ускршњи пост, а што је најглавније, пости онако, како је то забележен 
и ни угладити, он остаје суров и прост, а што му се већма доближујеш, тим ће те пре и ујести.{S 
је ли право било одбацити иконе и крст, а на место њихово обесити сахат као знамење?“</p> <p>Ла 
е је Лазар стао.{S} Био је сувише вешт, а да одмах на почетку задре за Лазарев говор.{S} То би  
чну износити јела у подне, па буде ноћ, а још се није све изређало.{S} Наше новине“, каже, „не  
ева је ево већ четврти пут ушла у собу, а Тома још једнако хвали своју Варвару.{S} Кад хтеде да 
ј...“</p> <p>Мирко се ухватио за главу, а неко рече: „Ово се мора предати суду.“</p> <p>Но сви  
на је све дубље и дубље сагибала главу, а на крају закука очајним гласом:</p> <p>„Ја сам крива, 
и за свога детињства овом разбио главу, а оног мало искрвавио бритвом, па зар и за то да трчиш  
куће?“</p> <p>„Децу сам оставио здраву, а затекао сам кућу пунију но што сам је оставио.{S} Чим 
 какво дете и да га пошље мужу на њиву, а после опет, да би требало да се спрема за пут.{S} Бил 
де коња, онај краву, овај поорану њиву, а онај семена.{S} Но испало је друкчије.</p> <p>Дораста 
о, да је и женидба њена брата на прагу, а кад јој споменуше, да ће и Варвара отићи Боривоју, он 
 Хришћани, у једној цркви се моле Богу, а онај сити не мари гладнога, но ће га, ако само може,  
 <p>„Жао ме је вас“, каже он. „Не могу, а да вам не говорим.“</p> <p>„И мене је вас жао, Лазаре 
 опрости; — вратићу ти сад колико могу, а оно друго доцније“.{S} Хајд, што ће неко од њих да ме 
јих људи; ти ће ме избегавати као кугу, а ако се помешам у моје старо друштво, не могу се попра 
 као црв, била ваљана у сваком погледу, а опет је за то добијала више боја но хлеба.{S} Није би 
а себи као човек, кога хоће да прободу, а он се не <pb n="159" /> миче.{S} Дај, да се брани!{S} 
огама својим, и што пијете бистру воду, а остатак мутите ногама својим...“</p> <p>„Ето, такви с 
 само на светско, жена ће угађати мужу, а муж ће угађати жени, а ко ће онда угађати Господу?{S} 
 могао да држи краве, но је музао козу, а данас их има двадесет и четир, па сви држе и по две к 
и и хоће да иште воде, али сви спавају, а глас јој је слаб, не чује се.{S} Покуша, да се послуж 
реварити.“ Многи стари људи одобравају, а Здравковић се окреће свештеницима, који су тамо били  
ом. (Немир у збору.{S} Неки одобравају, а неки поричу и прекидају говорника.) А што се тиче Наз 
{S} У читавој књизи се вешају, убијају, а не знаш ни за што ни крошто.“</p> <p>Светозар се смеј 
м, простим, начином, који они разумеју, а нуз то је на брзо сазнао из св. писма сва она места,  
ожић истури пред Гаврана велику чинију, а на чинији није да су делови, него све таки.{S} Кад се 
 од ране зоре зврје кола, пуна гостију, а око 9 сати дођоше и неколико хинтова напуњених отмено 
било добро, већином је на свежем зраку, а и с храном му је боље, јер је гђа Јелачићка добра душ 
ојили пелене и побринули се за колевку, а зар је то све?{S} Но како стоји са оном крвљу и нарав 
е изгледало, да он одговара на придику, а то није хтео, а после, да се осврнуо на Лазарев говор 
да седам пута на дан опростиш грешнику, а он да то неће моћи?{S} Та ето у истом еванђељу вели Х 
икоме.</p> <p>Прота је замерао почетку, а други свршетку.{S} Но нешто беше у тој придици, што ј 
аже: „Сви хвале Лазареву главу и науку, а ко зна, хоће ли и Светозару ићи тако књига од руке“.< 
а мисли.{S} Окренуо се великом фишкалу, а онај сео на канабе, опружио ноге, те угушује смеј.</p 
 место да си то одело носила при послу, а за скупштину и улицу, да си употребила скромније, ти  
је ваљаних, који стоје код вас на пољу, а колико их је неваљалих, а први су међу вама?!{S} У бо 
е диже главе.</p> <p>„Лазаре“, каже му, а глас, му дрхће, „сине, не <pb n="42" /> бој се, још с 
е — перје.{S} Јованка испустила мараму, а Славни испаде ружа из косе... _</p> <p>Боривоје се на 
у матер, није ју ни часа оставила саму, а уз то је радила као црв.{S} Могла се и удати, но није 
би му зло.{S} Отправио је Варвару саму, а он се опет затвори у ону мрачну комору и горко плакаш 
 прељуба, проповеда се помози ближњему, а сатиру се браћа рођена, и то све под видом Хришћанств 
Али где ће да се разговара о св. писму, а да заврне момку памет.{S} То не може ни једна жена, п 
} Дао је 50 фор. на књижницу друштвену, а 50 фор. на општу благајницу, из које ће се помагати с 
а.{S} Бадава је све, научио се на жену, а ње нема...{S} Другови му и опет дају за право; та да: 
преварити жену, још лашке болесну жену, а најлакше преварити болесну жену, која је далеко оданд 
цркву, већ градите овде неку скупштину, а Христос Спаситељ је врло вредно ишао у цркву.{S} И ба 
.{S} Вредно иде у назаренску скупштину, а избегава <pb n="56" /> своје старо друштво.{S} Чују т 
Та он је први почео да истерује сотону, а они су и хтели да му то забране и нису хтели; и тражи 
може.{S} Пољубио ју је у чело, уздахну, а она се отрже од њега и побеже у своју собу; за тим му 
дана, умирују га речма, моле и опомињу, а по мало се ребре око њега, те га раменима отискују.{S 
 оду сред циче зиме изван села у шетњу, а све нешто шушкају и договарају се.</p> <p>Прошле тако 
 је лако одвести младу девојку на игру, а пијана човека у крчму, тако је лако одвести и заточен 
орао би да брани свој чин и своју веру, а то је хтео још мање.{S} Он је отишао тамо, да заблуде 
{S} Милева данас не иде, спрема вечеру, а то је први пут, да изостаје из заједничке молитве.{S} 
спремни и неспособни за борбу у животу, а већином и материјално упропашћени...{S} Замислите, шт 
у се.) Пазите само, мало у којем месту, а да најпре жена не оде у Назарене.{S} Код нас је до ду 
у <pb n="158" /> скупштинском дворишту, а пре неки дан потражила ме је у кући.{S} Да богме, опе 
соба жена, читају св. писмо или шапућу, а ту је и Гига.{S} Седи непомично на столици, седи као  
S} Хоћу да живим и радим по своме ћефу, а даље како било; не тиче ме се...“</p> <p>Здравковић ј 
 је најимућнији ратар у селу Лазаревцу, а овај Лазар му је онај старији син.{S} Срдан је хтео д 
о је место за оне жене, које доје децу, а не могу да их оставе код куће.{S} Прозори те собе су  
а га неће заборавити; доводиће му децу, а доносиће му и књига назаренских.{S} Има: „Харфа Сиона 
аруштинама назебао и нашао је грозницу, а лешине нисте нашли.{S} Ниси ти, голубе мој, никог ни  
на примио је од Мирка општу благајницу, а ту има много и много брига.{S} Па зар он да се брине  
м тренутном осећају, урадио је по срцу, а не по уверењу.{S} Тог осећаја ако и није са свим нест 
ема од тога дима ни за тело ни за душу, а човек треба да победи страсти“.</p> <p>„Па хајде нека 
ваће све, што је штетно по тело и душу, а пригрлиће и испуњаваће оно, што му налаже човечност и 
 зло“.</p> <p>„Али ћеш бар спасти душу, а ако остане по старом, губиш и тело и душу“.</p> <p>Пе 
нике, носи судијама воде, послужује их, а доцније му поверише још већма.</p> <p>Судац Јелачић с 
 вас на пољу, а колико их је неваљалих, а први су међу вама?!{S} У божје име немате права судит 
.{S} Сад јој љуби крајеве ципела њених, а руке му обухватају колена њена. „Ја... ја ћу“, каже о 
 да је над њом зао дух, а не свети дух, а зна и то, да она из светог писма заборави најдуже до  
аје Варвару, зна да је над њом зао дух, а не свети дух, а зна и то, да она из светог писма забо 
тражи мање, али апелира његов бранилац, а апелира и велики фишкал.{S} Кажу, да је велики фишкал 
 крупнијим стварима мора бити бранилац, а код тебе се не тиче месец два дана, него ту игра глав 
та га.{S} Срдан жудно гуташе сваку реч, а и Лазар слушаше пажљиво.{S} Кад је Светозар прочитао, 
ознам с тим човеком још сад, бар овлаш, а доцније ћете га често сретати у овој приповеци, — он  
ркве и рећи:{S} Ти си достојан да уђеш, а ти ниси...</p> <p>»<hi>Да се свет искварио, искварио  
{S} Доста је, да се поправиш и покајеш, а вратити не можеш више, него што имаш“.</p> <p>„Хм, ак 
аборавити на њих.{S} Ти постиш, слабиш, а другим се мучиш и око другога бавиш, а овамо ти пропа 
з тог пронашао, да треба да је уграбиш, а?“</p> <p>„Не из тога, било је међу нами и више.{S} Он 
 а другим се мучиш и око другога бавиш, а овамо ти пропада кућа...{S} Не велим, да се не бринеш 
воје уми, да те не виде људи да постиш, а отац твој, који види тајно, платиће теби јавно.“</p>  
игља и убије човека.“</p> <p>„А... а... а...“ веле све у један глас, „ви превазилазите и Шандор 
она цигља и убије човека.“</p> <p>„А... а... а...“ веле све у један глас, „ви превазилазите и Ш 
ала јој расплетена по лепим раменима... а од одела је на њој само оно, што је најпотребније.{S} 
 n="198" /> је у себи: „Поповска посла; а могла сам одмах знати, да од рацког попа неће изићи н 
ам по искупљенима, па видим да те нема; а ти и моја Варвара никад још не изостадосте.{S} Та да! 
да нема краја; бедна жена се не мицаше; а доцније изумрло чак и јецање, те прешло у тихо, али г 
више и бацају се једно на друго блатом; а неки су отворено устајали које за Тому, које опет за  
кону заповеда, да таке камењем убијамо; а шта ти велиш?{S} Ово пак рекоше кушајући га, да би га 
уна.{S} Толико народа нема ни на Ускрс; а толико отмена света није ваљда још никада било у селу 
у се по образима његовим, <pb n="16" /> а из груди јој се отимају час по час речи: „Еј, мој нес 
} И ако не баш трећи дан, <pb n="19" /> а оно трећег месеца после женидбе свога јединца заклопи 
ио сотона“, рече, „то је била Јулка!{S} А ја мог Боривоја не могу да одвратим од луда посла; он 
S} А она рече:{S} Ни један, Господе!{S} А Исус јој рече:{S} Ни ја те не осуђујем; иди и од сад  
ворише?{S} Убио је жену.{S} Страшно!{S} А за што?{S} Чула је и то, поче мислити:{S} Је ли само  
ран“, онда мораш.“</p> <p>„Е, видиш!{S} А како ћу се ја исповедити, кад се не могу сетити ни на 
и и браћо, да се ви „побугерите“ ...{S} А ти људи или боље рећи нељуди савладани вином и сотоно 
 потужити се:{S} То би било нешта...{S} А сад не примите за зло.{S} Ми прости људи како знамо,  
 неће моћи да нападају наше цркве...{S} А <pb n="201" /> гле сад, како се његове речи тумаче.{S 
> <p>„Боривоје“.</p> <p>„Лепо име...{S} А да ли видиш, да је он и врло леп чавек?“</p> <p>„Леп  
 заједно и на окупу, не могу лећи...{S} А трпи кукавна доста, нарочито сад.{S} У нашег суседа и 
купи све новце и оде с њом у свет...{S} А тај Вајун је био баш угледан њихов човек и много им ј 
товим и апостолским <hi>делима</hi>.{S} А може ли то бити, да су Христос и апостоли једно чинил 
Ух, ух, ала је силан (сотона) у ње“.{S} А неко рече: „Право <pb n="101" /> је казао апостол Јак 
ћеш разумети, што ти буде потребно“.{S} А странцу кажу: „Како бива код нас крштење, зна само он 
стари квасац, да будете ново тесто“.{S} А стих 11. вели: „А сад вам пишем, да се не мешате, ако 
 вере, само да будем што пре готова.{S} А ко ће носити онаке клипане око крстионице!“</p> <p>„К 
, ничег и никог се не убоја до Бога.{S} А кад се Језавеља поче с њим борити, поплаши се и побеж 
амо у матере и браће, но и у суседа.{S} А Назарени утаначише у својој скупштини, да је доста тр 
ве дубље у њу улази и не види краја.{S} А краја мора тек бити свачему, па и овоме.</p> </div> < 
ветислав упутити стазом — спасенија.{S} А сад — лаку ноћ...“</p> <p>„Лаку ноћ“, беше одзив и св 
но, што је говорила гомила девојака.{S} А те као да његова предавања нису ни чуле, оне су видел 
ла, не мили ми се; само сам гледала.{S} А зар би био грех и да сам играла?“</p> <p>Он је ћутао. 
оно време некако и та крава угинула.{S} А како ли се Варвара кидала због тог несретног случаја  
је им нигде истих права као мушкима.{S} А у истој посланици у V. глави стих 9.—13. вели апостол 
ни, те да могу бити пример осталима.{S} А добар пример ће онда и оне слабије и несталније окрен 
ити лако, све док не дође до тамана.{S} А тако је и с добрим.{S} Кад је све уређено и на чврсти 
 да сиђе на Јову Тимина из Крчедина.{S} А?“</p> <pb n="153" /> <p>Поп-Јаша се овде мало од више 
имио без икакве срдње и пребацивања.{S} А кад је запитао Боривоја: „Како си, брате?“ <pb n="227 
и један тренутак, само ако је ветра.{S} А у Боривојевим грудима је бура...</p> <p>Кад приђе кап 
ки, нек буду мало и тамо — до сутра.{S} А чим она води децу у госте, долази и њојзи гост...{S}  
авковић је отишао љут и без потписа.{S} А предавања престаше.{S} Но и ако та предавања беху кра 
нске не смеју носити никаква накита.{S} А мушкима, бар некима од њих, беше најтеже одрећи се ду 
, мало су попустили од стара живота.{S} А на место оне песме: „Три анђела жалило“, хориле су се 
алила поноћ, кад је ствар прекинута.{S} А прекинуо ју је чича Срдан.{S} Он сузним очима привуче 
!“</p> <p>Боривоје се трже и заћута.{S} А кад мало после тога горко уздахну, осети, где га једа 
 мал’, те закољу ћурку, јагње, зеца.{S} А Гавран је увек умео удесити, да и он буде код свог ук 
е казано:{S} Око за око, зуб за зуб.{S} А ја вам кажем, да се не браните од зла, него ако те ко 
илостиви сте и не примате га натраг.{S} А Христос је казао: „И седам пута на дан да згреши и се 
 здравље, ако остане све као до сад.{S} А мужевљево здравље ипак јој беше милије од оних крпа.{ 
ће све боље и суд видети, да си луд.{S} А луди нема суда.{S} Е сад иди братко — збогом.“ Па леп 
ца печеног вола, него две-три шљиве.{S} А ништа није боље по вечери но то.{S} Баш донесите и ме 
ује, како пролази време и то је све.{S} А што се св. писма тиче:{S} Ми га разумемо и без богосл 
их, него ћу ја остати, па како буде.{S} А добро неће бити“.</p> <p>За часак заћуташе, па ће онд 
д пића је, проћи ће.{S} Но не прође.{S} А кад трећи дан посла по лекара — доктор није дошао, ал 
може да се остави дувана — то ти је.{S} А помагао је онај предлог <pb n="206" /> о накиту за то 
S} Ако и спремамо што, на тавану је.{S} А нема здравијег закуска од шљиве.{S} Бадава, Француз ј 
ероисповест више, бајаги мало их је.{S} А не смета нами то.{S} Било је поштења кад више кад мањ 
ишла је Протићки, да и њу придобије.{S} А кад оне одустану, оне остале немају смелости, да запо 
ве то вештије, лепше и језгровитије.{S} А ни стари свештеник није хтео да изостане.{S} Био се м 
 да не види, што чује, — да не чује.{S} А имао је шта и чути и видети.{S} Он је из прва само ви 
Све су то жене из твоје куће донеле.{S} А што жена преко године у кецељи разнесе, то домаћин о  
ј је, да се склони к мени, за време.{S} А после, знате, да треба сад о новој години да удесим с 
 сам родио, а сад је далеко од мене.{S} А крст је видите за мене и за сваког исто тако сећање.{ 
ем дворишту, знам, има много живине.{S} А ова наша крмача једе живину.{S} Ми је за то и продаје 
 вели Тома, што пре, док није доцне.{S} А ту нема друга лека, но да га оженимо.{S} Све је бадав 
То баш не.{S} Истерује сотону из ње.{S} А у Стане је често врло силовит“.</p> <p>У том се Лазар 
су закачиле и о докторово предавање.{S} А богме и то су учиниле, јер се хорило шором:</p> <quot 
верила, да је то било још понајгоре.{S} А и на што да га бије, кад Боривоје и сам плаче, гризе  
онда је он још увек воли, као и пре.{S} А на послетку: „Хајде, хајде Симе, видећемо.“</p> <p>По 
није се поправио срцем, претвара се.{S} А ко сте ви, да му у срце загледате?{S} Колико је ваљан 
арији:{S} Прилика ти је, сложите се.{S} А већ кажу и њеним родитељима.“</p> <pb n="77" /> <p>„А 
>die Herren Richter</foreign> опесе.{S} А кад буде <foreign xml:lang="DE">grosser Mord</foreign 
вас је мало и лакше се пречишћавате.{S} А шта би онда било, кад би вас било на милијуне?{S} Шта 
и не сме плакати, кад јој умре дете.{S} А овамо врло добро знате, да је и мати божја плакала за 
у ноћ“, беше одзив и сви поустајаше.{S} А у разлазу чуло се где шапћу: „О, да се хоће и Светисл 
 и све је то било већ што тамо пише.{S} А зар до века тако да буде и без потребе тако да буде?{ 
Што дуже, то боље, мислио је у себи.{S} А Рахила је у онај мах мислила, да је читава њена комед 
 ова жена ухваћена је сад у прељуби.{S} А Мојсије нам у закону заповеда, да таке камењем убијам 
емац, Мађар.{S} Сви смо бајаги људи.{S} А нисте ли читали, да је и Христос Спаситељ говорио и р 
жи болестан.{S} Панта би да их тужи.{S} А они несретници кажу, чујем бар тако од натароша, да с 
за говор, нити има начина да освоји.{S} А дошла му воља пре неки дан, да придобије своје рођаке 
.{S} Тако су и апостоли то исписали.{S} А да је Христос мислио, да његов говор могу разумети са 
се опет саже доле и писаше по земљи.{S} А кад они то чуше, покарани будући од своје савести, из 
пуњавао, онда ће тек доћи бољи дани.{S} А свануће нам онда, кад једаред појмимо, да нам у зајед 
није шкодљиво и ако се умерено чини.{S} А пушење није баш шкодљиво по здрава човека, само ако с 
к онда да се придруже каквој ствари.{S} А сад се и јавно мишљење окренуло.{S} Јер чак и они, ко 
ј катар у желуцу неће брзо престати.{S} А лако је вуку одрећи се овчија меса, кад нема зуба.{S} 
 на Назарене, да не може већма бити.{S} А Назарени фанатични; трпе и — отимају маха.</p> <p>Овд 
 га, да би га имали за шта окривити.{S} А Исус саже се доле и писаше прстом по земљи, не гледај 
аш за то, што га боли, хоће да лечи.{S} А кад хоће да лечи потребно је да не крије и не улепшав 
и сав народ иђаше к њему, да га учи.{S} А књижевници и Фарисеји доведоше к њему жену, ухваћену  
а да је има уза се, нарочито војник.{S} А унутри се прича, како је св. Сисоје бацио у море клеш 
уде само на броју, онда је Тома сам.{S} А он не може све.{S} Већ од дужег времена примио је од  
до дао у разговор с оцем Мелентијем.{S} А отац Мелентије говори са заносом о Св. Гори, Јерусали 
тидом, простодушношћу и братимством.{S} А сад, кад неста и поштења и стида и братимства и прост 
>Доктор се тако рећи прашта с душом.{S} А сутра дан хорила се селом песма:</p> <quote> <l>„Кини 
ез којих човек не може бити Назарен.{S} А ко је прави Назарен, тај се покајао, живи по божјем з 
тарој вери и стекао, не само очувао.{S} А теби је доста да очуваш.{S} Но он се не да ни осолити 
ениш?{S} Та нити си крао нити варао.{S} А ниси хвала Богу ни пијанац ни картаџија.{S} Твој је п 
е су поповске воденице, ништа друго.{S} А у св. <pb n="75" /> писму пише: „Кад се молиш Вогу, н 
ујеш толико, као да си се прославио.{S} А овамо си нешто почео, па упустио.{S} Назарени те, мор 
ованка.</p> <p>„Не са свим, по мало.{S} А по мало је била и шала“.</p> <p>„Требала бих да се ср 
 пут, ви сте утрли оно, што је било.{S} А шта сам ја учинила, да ми се умали онај силни терет п 
и плачу, да би се и камену ражалило.{S} А плачу не за друго, него што су остариле, па морају ум 
и сата, тако се бар Боривоју чинило.{S} А опет колико бола, колико потреса друштвених поднесе з 
 смо мајмуни, што видимо то примимо.{S} А зло се лако прима и ми то примисмо.{S} Добро ћемо ваљ 
е, дође им дрско, управо безобразно.{S} А Назарени спустили главе у св. писмо или их сакрили у  
јској, где је претворио воду у вино.{S} А да је он био противан томе, да је хтео да ми не идемо 
о, наравно, оно је била друга ствар.{S} А шта ћеш ти?{S} Што си за свога детињства овом разбио  
е бити брига, да покажем суду ствар.{S} А ти говори што год хоћеш против себе.{S} Што више, то  
 поље.</p> <p>Мало после дође Лазар.{S} А онда, кад у скупштини забруја песма у славу Христову, 
ом придика), које му је донео Лазар.{S} А уз то је највећи труд полагао око тога, да своје јадн 
вим, па да не западам опет у затвор.{S} А ти ми показујеш, да ћу тек онда робовати, ако постане 
у вече и дао је у благајницу 20 фор.{S} А и иначе је било ситнијих прилога.{S} Но и ван тога се 
 налик на оног Боривоја од мало час.{S} А да је ко могао загледати тек у душу његову!{S} Као да 
 радо читала, зна га скоро на памет.{S} А опет за то не чу никада у скупштини, да чита ко та ме 
г“...</p> <p>Већ се умешала и власт.{S} А село велико, има доста трезвених, учених људи.{S} Ту  
во.{S} Назаренство је сеоска болест.{S} А свако село има две јаке гвоздене капије.{S} Једна је  
 онда је вера била крива, а он чист.{S} А то је по осуђеника врло пријатна ствар.</p> <p>Ово су 
е Сима, само сад постим велики пост.{S} А Василије Велики каже...”</p> <p>„Море, какав Василије 
 како расту, не труде се нити преду.{S} А ни Соломон у слави својој не обуче се као један од њи 
сне против Христа, хоће да се удају.{S} А к томе и беспослене, уче се скитати по кућама, не сам 
ироти чланови, ако западну у невољу.{S} А осим тога је увек говорио млађим људима. „Децо, пазит 
аше дете, никад ни речи више о њему.{S} А имали су краву, деца су ту краву звала:{S} Џуџа, па ј 
грдне странпутице изишла на чистину.{S} А Влада је још оног дана поручио шуру, да су они забора 
ати на ларму и сви полетеше у порту.{S} А из порте се са свим јасно видело, да иза села гори го 
з четрнаест села и назидали му кућу.{S} А била је изгорела до тамана.{S} Тамо он, Ненадов ју је 
е богме не стиже новац ни за крмачу.{S} А Лазар је не коље, трпи да му тамани пилиће.</p> <p>Но 
но, но да и учине што мисле — одмах.{S} А баш и јесте тако, Назарени су баш сад на својој вечер 
а га.{S} Или оне остале?{S} Мрзи их.{S} А да шта би му они и рекли друго, до то, да се успалио. 
а богме, ти нит што знаш, нит видиш.{S} А ког ћеш беса и видети, кад се не мичеш из кошаре, но  
писа?{S} Неће ли нам други пут рећи:{S} А зар и из вароши може што добро доћи?“</p> <p>Здравков 
ем оружје против тебе и да те питам:{S} А како ли је тамо код вас?{S} Је ли и тамо све злато, ш 
знао Шваба, шта је то моба?{S} Није?{S} А ето сад Швабе Назарени знају:{S} Подигну мобу и испом 
 те тужаху?{S} Ни један те не осуди?{S} А она рече:{S} Ни један, Господе!{S} А Исус јој рече:{S 
кама: „Наопако баба-Стако, зар и ти?{S} А пре бих се смрти надао, но томе!“ </p> <p>Баба Стака  
деда Јова. „Ваљда што нисам Назарен?{S} А ја ти ћерко због те твоје крмаче не одо у „бугере“, п 
ни један није у свему добро схватио?{S} А то је и највероватније.{S} Па шта онда?“</p> <p>Лазар 
јанчи, ратује, свети се, чини прељубе — а опет су ти људи били бољи од Богова им, били поштени  
ство, које се губи, искорењиваће даће — а ићи ће на то, да се при свечарима, свадбама гаји умер 
ти за пун сто?{S} То би било врло зло — а пријатељ Мирко ме је поучио, да и није тако.{S} Сахат 
ам:{S} Ако може бити, да се не женимо — а допушта нам држати жену само за то, да се не би успаљ 
е: „Лила ђи!{S} Цезар, свето ти твоје!“ А коњи онда скачу, да хоће да ме избаце из шарага.{S} П 
е бити, да их један од нас посаветује.“ А Лазару не изгледа ствар чиста. „Ко је доказао, да се  
ти, заслужићу мотиком, па ћу се обући.“ А оне друге веле опет: „Не могу ваљда ни ја да будем го 
ако слатка печења нисам још никад јео.“ А Талијанка онда истури пред њега кожу некаквог црног м 
јатомице напусте своје досадашње коло.“ А уредник листа додао је са своје стране: „Слава људима 
{S} Како ћу погодити, које је писме „а“ а које „и“, кад су налик један на друго као рођена браћ 
њига назаренских.{S} Има: „Харфа Сиона“ а има и више придика неког енглеског Назарена, преведен 
у.{S} Каже: „Да је у нами дух јединства а не дух раздора, ми би се сложили, овако боље да се ок 
е треба.{S} Кола ће се изврнути, а овде а онде.{S} Пита се само:{S} Где, на којој џомби?{S} Јер 
радило се с њиме ма шта, метнуо га овде а онде, све једно му је.</p> <p>Једва се поче полако св 
ди, сад га опет ружиш, што неће да пије а ради“.{S} Но шта зна тако млада девојка — шипарица.{S 
ли је тим више певао; испрва по рогљеви а после и у крчми.{S} Где се покаже, купи се око њега д 
аже, да је Лазар, не може, јер је млађи а и носи се по господски, но опет је за то као одсечена 
калуђера.{S} Глава му лежи на камилавци а руке су скривене у џеповима.{S} Боривоје се још већма 
p>Влада је био тронут, једва се уздржао а да пред лекаром не ижљуби жену.</p> <p>Марти је у она 
ан недеље, па да је најпре 6 дана радио а седми дан светковао, него је створен шести дан у вече 
коле, прво, што је био необично даровит а друго, што је учио с највећом вољом и одушевљењем.{S} 
 шири се намерно бајаги нека трезвеност а у ствари животињство...{S} Смрт сваком идеалу, смрт с 
 види Милеву.{S} Она је лежала на банку а очи јој се зацрвениле.{S} Мора да је веома боли глава 
агње и пружа образ, као да чека пољубац а не песницу.{S} И паде и други, па и трећи удар.</p> < 
 „Знаш шта, данас ми није нешто добро, (а ту је одма приметила, да не говорим истине) и ја нећу 
 казао у крчми, да сам му украо ждребе (а Бог ме убио, ако сам га и видео), онда сам му с јесен 
и од Назарена.{S} Мени је учитељ Јовић (а учитељ Јовић је био коловођа пушача) показао оно мест 
рај, те чекају, да се разиђе гунгула. „3а што ви, господине, нисте ништа говорили?“ пита мерник 
сам хтео да чујем“, вели му Светозар. „3а што сад не тумачиш Христове речи онако, како пишу, но 
Боривоје неће да прими дувана.</p> <p>„3а што не прима?“</p> <p>„Каже, забрањује му његова вера 
опружио ноге, те угушује смеј.</p> <p>„3а што си убио жену?“ пита бранилац.</p> <pb n="68" /> < 
осећала, кад јој је брат умро.</p> <p>„3а што да плаче, кад је то тако Бог наредио?!“ Девојке с 
Јован евангелист надовезује на ово: <hi>А ово не рече, што се стараше за сиромахе, него што беш 
 почевши од старешине до последњих; <hi>а Исус оста сам и жена стојећи по среди</hi>.{S} И кад  
<l>Беле сукње, шлинговане скуте,</l> <l>А кад иде, гази на минуте.“</l> </quote> <p>Ето, за што 
> <quote> <l>„Турнир има жутицу,</l> <l>А туника грозницу,</l> <l>Чак и карнер сузе лије,</l> < 
де буде већина, онако ће бити.“ </p> <p>А шта ће бити, ако већина буде сутра прекосутра за то,  
таје му врела пољупца — сунчева.</p> <p>А ето, приближио се час, да и Варвара постане савршена, 
сишла на земљу, па се окаменила.</p> <p>А да је ко могао зауставити ветар, те отргнути од њега  
ће да рекне нешто, но уздржа се.</p> <p>А кад би после четрнаест дана, он уста да чита еванђеље 
ао да утре немио утисак те речи.</p> <p>А није му било Бог зна како тешко.{S} Јер као што је ла 
би, „како ћу ту ја онда помоћи?“</p> <p>А Варвара?{S} Она кад чу свршену ствар, три ноћи није с 
ва?“</p> <p>„Трчали да“, каже девојка, „а за што, то ја не могу знати.“</p> <p>„Ја сам“, вели б 
Не ваља у вече много јести“, каже она, „а и ко ће се сад пузати на таван?{S} Сутра, децо.“</p>  
.</p> <p>„Нема још никако Томе“, каже, „а мора доћи, кад је обећао.“ Мало после га пита: „Шта в 
у. „Домишљам <pb n="136" /> се“, каже, „а и видео сам вас већ са Светозаром на улици.“</p> <p>Ј 
во.“</p> <p>„Бежите од људи“, каже он, „а ето вам ја дошао на ограду.“</p> <p>„Ништа то...“</p> 
адујемо, кад нам ко дође“. вели Мирко, „а још већма се радујемо, ако се с нами заједно помоли С 
 смо баш они од дела“, одговара Лазар, „а ви се за дела не бринете, него само за тамјан и — дим 
ванова еванђеља главу XI. стих 32.—35. „А Марија како дође, где беше Исус и виде га, паде на но 
редлогом.“ Она ме је зачуђено гледала. „А ако после тога прснемо и распадне се друштво?“ питаше 
оје рачунање, а Петар се и опет умеша. „А шта ће бити онда Лазаре, ако ја одем коме од оних људ 
олела и њу.“</p> <p>Наста мало ћутање. „А ви Милева?“ пита он опет.</p> <p>Сад пређе преко њена 
 — угину.“</p> <p>Лекар му одобраваше. „А знаш ли“, вели, „како си први дан, после првог састан 
 доба треба и Боривоје да је слободан. „А и потребан си нам, врло си нам потребан,“ каже му Лаз 
људи“?“</p> <p>„Није згорег“, каже он. „А ви би, Рахила, ваљда тамо хтели да одете.{S} Мислим,  
> <p>„Онда је све у реду“, вели Мирко. „А сад лаку ноћ!{S} Доцкан је“.</p> <p>Лазар га је нудио 
тра, децо.“</p> <p>Но умеша се доктор. „А као за што сутра?{S} Не ишту деца печеног вола, него  
цркви по трему Соломонову...“ Па онда: „А Јевреји и опет узеше камење, да га убију.{S} Исус им  
требно.</p> <p>Јулка га већ пита даље: „А јелте, како се носе ваши попови?{S} Имају ли браду, к 
или?“ Ту застаде за часак, па продужи: „А шта вам је скривила тако страшно?“ Кад је изустила по 
удете ново тесто“.{S} А стих 11. вели: „А сад вам пишем, да се не мешате, ако који, који се бра 
 ти момак да ме уграбиш; иш не праши!“ „А к’о за што мислиш, да ја не бих био кадар, да те одву 
„да не можеш отићи до учитеља Јовића.“ „А шта ћу тамо?“ питам ја. „Не бој се ништа, запражиће о 
Ама смо нас двоје баш прилика у колу.“ „А зар ми не би и иначе приличили једно с другим?“ Она м 
ем.{S} Како ћу погодити, које је писме „а“ а које „и“, кад су налик један на друго као рођена б 
м тога друштва“.</p> <pb n="194" /> <p>„А ја мислим, да би ти могао постати Назарен, јер ако ће 
 му је захвалио.</p> <pb n="236" /> <p>„А зар ви, пречасни господине, доиста држите, да је успе 
да их хвале људи.</p> <pb n="46" /> <p>„А кад постите, не будите жалосни као лицемери, јер они  
еним родитељима.“</p> <pb n="77" /> <p>„А ако се не воле?“ питају све три у један глас.</p> <p> 
игља са зграде и убије човека“.</p> <p>„А ту ће већ и он допустити, да није жена крива, но зида 
.{S} Ето је са свим подивљала“.</p> <p>„А ко ће жену неверкињу посаветовати, кад је поседне сот 
отац каже, да га се не бојимо“.</p> <p>„А неће ли побећи?{S} Шта ћете онда, ако прескочи ограду 
путима и мантијама“, вели Јова.</p> <p>„А по чему си ти позван?“</p> <p>„Осећам се чист“, каже  
га, а мрзи непријатеља својега.</p> <p>„А ја вам кажем:{S} Љубите и непријатеље своје, благосиљ 
е њене другарице, остаде и она.</p> <p>„А за што сте је убили?“ пита га Јованка скоро исто тако 
у том осмеху нечег враголастог.</p> <p>„А ви?{S} Како сте ви задовољни?“ пита она њега у место  
“</p> <p>„Леп је“, кажу обадве.</p> <p>„А за што су га затворили?“ пита Славна.</p> <p>„То бих  
одилазаше је.{S} Сад се подиже.</p> <p>„А опраштате ли ми и ви?“ — пита Боривоја и гледа му упр 
оја, да их виде људи где посте.</p> <p>„А ти кад постиш, намажи главу своју и лице своје уми, д 
нка, Него кажи, па ћемо видети.</p> <p>„А пријатељ Панта ће им рећи онако на просто: „Ја бих ва 
свакојака вера, па чак и Турци.</p> <p>„А зар ви нисте наше вере?“ пита га.</p> <p>„Нисам“.</p> 
<p>Прота га је зачуђено гледао.</p> <p>„А, да шта хоћете још?“ питао је. „Зар није Назаренство  
чну цел“, подсмехну му се неко.</p> <p>„А сме ли се знати, каква је то цел?“ пита трећа. </p> < 
лонио се на ограду, па је пита:</p> <p>„А зар ви, Цвето, нећете у коло?“</p> <p>„Била сам прошл 
и се она цигља и убије човека.“</p> <p>„А... а... а...“ веле све у један глас, „ви превазилазит 
„али је нећемо продавати вама.“</p> <p>„А као за што не мени?“ љути се деда Јова. „Ваљда што ни 
још, кад је била ево оволишна.“</p> <p>„А како је било онда, кад је порасла?{S} Како си јој се  
<p>„Имам још скоро две године.“</p> <p>„А колико сте имали свега?“ уплете се у разговор Јулка,  
ло лагано.</p> <p>„Три године.“</p> <p>„А би ли нам казали“, испитује га млади испитник даље, „ 
улка.</p> <p>„Па старији људи.“</p> <p>„А шта се то њих тиче?“ вели Јованка.</p> <p>„Шта ради д 
ко ти се не допада — апелирај.“</p> <p>„А оно друго?“ пита Боривоје.</p> <p>„Какво друго?{S} За 
 писма.{S} То може само мушко.“</p> <p>„А за што не може и жена?“ — гракнуше све три у један гл 
 дуго, па ћете и ви бити тамо.“</p> <p>„А зар ви мене држите за добра човека?“ пита је он нагло 
 /> <p>„Бог ће њу убити за то.“</p> <p>„А за што си ти хтео бегати, кад су те жандари носили ов 
бар ће се мирније молити Богу.“</p> <p>„А зар Назарени не пиље у тебе, не шушкају и не оговарај 
могу издржати међу Назаренима?“</p> <p>„А као за што не би могао?“</p> <p>„Одмах ћу ти казати.{ 
земљу, да јој обгрли колена и да каже: „Авај мени, та ја сам најцрњи грешник.“</p> <p>Не дође д 
да он изиђе у ону мећаву, клече на сред авлије, подиже руке к небу и поче најужасније клети <hi 
еш.{S} Мара Шљиварева стојала је онда у авлији и каже, да је чула чак онде, како је Милева цикн 
сти, а чича Срдан искочи у један мах на авлију, јер му у соби беше и загушно и тесно.</p> <p>„Б 
атићу се ја сам.“</p> <p>За тим изиђе у авлију, па се упутио пешке у варош.{S} Таман је свануло 
у је мати зановедила, да утера свињче у авлију, које је дошло из поља.{S} Боривоје с места оста 
се код њих о овом и оном, па излази и у авлију да шета, кад дође томе време, а до сад га нико н 
му је, као да се срозао из неба право у ад.{S} Сви су то приметили и свима би немило.</p> <p>Ка 
“, а онај мирис „пачули“.{S} Хај, Бого, ада то мирише!{S} То није ружина вода, него као тамјани 
да мужем, него да буде мирна.{S} Јер је Адам најпре саздан, па онда Ева.{S} И Адам се не превар 
 отрчала к њима, да се тужи, како ју је Адам бацио на кола и силом одвукао до забрањене јабуке. 
е Адам најпре саздан, па онда Ева.{S} И Адам се не превари, а жена преваривши се постаде престу 
рукчије.{S} Промислио се, па је казао: „Адам није створен први дан недеље, па да је најпре 6 да 
го о том питању, па онда пређе чак и на Адама и Еву.{S} Каже: „Има у свакој библији, како је би 
у?“ и онда им стоји отворен разговор од Адама па чак до последњих дана и страшнога суда. </p> < 
р вукла и отезала, али није заспала.{S} Адвокат је покушао измиру, али узаман.{S} После се дого 
ора ићи, она познаје најбоље ствар, а и адвокат не би је звао, да није врло потребно.</p> <p>Вл 
 Један је професор, други мерник, трећи адвокат..</p> <p>Стари свештеник не може више ни да се  
у вароши био пре четрдесет година један адвокат, па и тај није могао да држи краве, но је музао 
 Хоћу да идем на суд, хоћу да га дам на адвоката, орјатина једног, па и вас Фарисеје и лицемере 
аба је измислио - <hi>векслу</hi>.{S} И адвоката је Шваба измислио.</p> <p>„Код нас је пре било 
; но доцне.{S} Приспела је полумртва до адвоката, а кад тамо, рекоше јој, да је он отпутовао не 
и није помогло.{S} На послетку је молио адвоката, нека покуша лепим, а ако му се изда икона, он 
 казне.</p> <p>Но чича Срдан је обиграо адвокате целе жупаније и узео најскупљег, јер као што р 
свим опоравила, а муж јој пошао у варош адвокату због преписа неке ливаде, отишла је и она с њи 
е само говорио. „Мани жено и види Бог“, ади кад почех ударати обема рукама и питати:{S} Одричеш 
 као небо, из кога хоће да пљусне киша, ади још не пада.{S} Осећа, да се тамо по очима јој гоне 
ије но мени.“</p> <p>„Све то може бити, ади ниси ни ти свој господар. <pb n="6" /> Што јо год т 
је казао, да богме да је тако казао.{S} Ади нека он мени само оздрави, раница моја, ни голубови 
сам знао, да се у својој души опрашта с адиђарима.{S} И нисам се преварио.{S} На скоро ми приђе 
него администратор, а понајвише, где је администратор калуђер.{S} Данас дошао, сутра ће отићи,  
еник рђав или где нема свештеника, него администратор, а понајвише, где је администратор калуђе 
рођеним ушима чуо, где је један калуђер администратор рекао у црквеном одбору: „Ама, за Бога љу 
S} И до сад је било рђавих свештеника и администратора, па не беше Назарена, а није свет ишао н 
као на колац, који нас је први извео из азијатских шума и повео напред к тако званој култури.{S 
 си наумио?!{S} У Турској је сад рат, у Азији колера, на мору бура, а у пустињи дивље звери и б 
 пре Христа, онда нису ни у Европи ни у Азији ни у Африци знали за дуван.{S} Дуван су бели људи 
е, бадава си посипао пред њима кукуруз: аја, па аја!{S} Доцније, кад из далека виде човека, лет 
а си посипао пред њима кукуруз: аја, па аја!{S} Доцније, кад из далека виде човека, лете у најг 
алуђере, а не за ожењене људе.“</p> <p>„Аја, баш за ожењене људе“, вели Сима, „распитивао сам с 
 дотле, док сотона не изиђе из њега.{S} Ајај и мени и њему кукавку!{S} Волијем, да нисам ни ист 
де, а другом отвара врата своје собе... ајак, не може то тако бити.{S} Спавај ти, брате мој, ми 
га је корео, што није истрајан.</p> <p>„Ајак, није то, него је тешко за мене.{S} Пре би у моју  
је.{S} Јер ако старац оде куд не треба, ако њега не узмогне Светозар да придобије на своју стра 
а онај сити не мари гладнога, но ће га, ако само може, одмах после службе преварити.{S} Нити жи 
.“ То значи:{S} Ма не знао да има Бога, ако си праведан, поштен, ваљан — оправдан си.{S} И доис 
{S} У великој битци није то још победа, ако једна чета на једном крају победи своје противнике. 
вас било на милијуне?{S} Шта ћете онда, ако дође дан, да би мали број ваљаних требао да истера  
<p>„А неће ли побећи?{S} Шта ћете онда, ако прескочи ограду и јурне у свет?{S} Ко ће онда робит 
 у добрим делима, ако је децу одгајила, ако је светима ноге прала, а младих удовица прођи се; о 
, па на послетку и сам цар имати посла, ако Марта не добије иконе.{S} Уз то је додала, <pb n="7 
лиш, да ћемо ми горети у вечним мукама, ако смо и погрешили где год у тумачењу светог писма, ил 
и, да она чини квара, себи или другима, ако пева.{S} Мучила се тако неколико дана и није певала 
која има ^сведочанство у добрим делима, ако је децу одгајила, ако је светима ноге прала, а млад 
ко ћемо мал’те не проћи и с Назаренима, ако се добро не побринемо.{S} Чим од ко од њих у скупшт 
 уздахну.</p> <p>„Шта нам вреди већина, ако нестане међу нама споразума.“</p> <p>„И ја то мисли 
рак, те ће бити и задовољна и захвална, ако уђе у кућу, као што је њена.{S} Она ће се привити у 
ником, па хоће ли бити за тебе грехота, ако зажалиш и заплачеш се за сином својим?“ Заклопи св. 
зао, да неће од целог посла бити ништа, ако се сеоска интелигенција извуче и остави народ сам н 
} Ако му у упаљеној земљи учмане клица, ако му онде црв подгризао жилице, бадава ћете доцније п 
ане.{S} Понеко дете, старац или редуша, ако и нису у пољу, притајили се у кућама.</p> <p>У једа 
 Ја могу с њиме о том говорити једаред, ако не послуша, онда је све за бадава, крај је.“ Глас м 
 зоре?{S} Право да ти кажем, жао ме је, ако си тако мислила.“</p> <p>И кад би вече, госпођа Мел 
p> <p>„Ја нисам чуо, Бог нека ме убије, ако слажем и једне речи“.</p> <p>„Дед, само даље.{S} Шт 
то, што се бојала за мужевљево здравље, ако остане све као до сад.{S} А мужевљево здравље ипак  
петом двоцевком и хтеде да пуца у коње, ако се макну, те се весеље продужило до подне.{S} Једно 
опет умеша. „А шта ће бити онда Лазаре, ако ја одем коме од оних људи, па му кажем: „Упалио сам 
ели: „А сад вам пишем, да се не мешате, ако који, који се брат зове, постане блудник или тврдиц 
ачна.{S} Али ће се спасти рађањем деце, ако остане у вери и љубави и у светињи с поштењем“.{S}  
на, „и три минута, али шта ћемо јуначе, ако и онда ништа не буде!“ Ја нисам ништа више казао, о 
или“.</p> <p>Но опет се некако сложише, ако се и то може назвати слогом.{S} Јер кад дође светац 
ју?{S} Како ће гледати на красоту душе, ако им је увек пред очима красота телесна.{S} Такви ће  
 из које ће се помагати сироти чланови, ако западну у невољу.{S} А осим тога је увек говорио мл 
 руку на срце и вели: „Бог нек ми суди, ако сам ишао на силу...{S} Мене су изломили и ја ћу умр 
је им од потребе новац, па су ми рекли, ако је нами потребно, испомоћи ће нас“.</p> <p>„Добро ј 
ар озбиљно.</p> <p>„Јер увенућемо и ми, ако нас не подрже...{S} У великој битци није то још поб 
 губити душу и мора отићи у огањ вечни, ако је члан друге какве вероисповести, до ли назаренске 
 казати, шта му је на срцу.{S} Не мари, ако ће овог часа примити Бог душу његову...</p> <p>Гост 
а ли ћете ви страдати што у вашој вери, ако ја будем певала?“</p> <p>„Ви можете радити што год  
 ми показујеш, да ћу тек онда робовати, ако постанем Назарен.{S} Па шта мислиш:{S} Колико би ми 
јаница и кавгаџија, мораш га поштовати, ако хоћеш да си божји, јер Бог то заповеда.{S} Пронађос 
 онако ће бити.“ </p> <p>А шта ће бити, ако већина буде сутра прекосутра за то, да се у друштву 
 ствари, с којима се она не сме шалити, ако се баш момак и нашали.</p> <p>Обренов бранилац гово 
у, „код моје жене ћеш извесно пропасти, ако мислиш с неба па у ребра као код мене.{S} Кад хоћеш 
ма, добро је видео, куда ће то одвести, ако се потегне цепидлачење на основу св. писма.{S} И зб 
, обећао, да ће јој поломити све кости, ако му још једном дође у кућу и бацио је на улицу.</p>  
ице божје, мислим, да му нећу омрзнути, ако што мање пристајем у разговор са женама“.</p> <p>Су 
на била на кукурузи.{S} Брала си пасуљ, ако се не варам.“</p> <p>Милева се исправила као мачка, 
ат Светозар до књиге и науке, не марим, ако ће учити и за проту“.</p> <p>Домаћица Срданова, Јел 
можеш више, него што имаш“.</p> <p>„Хм, ако је тако, онда ће и од мене бити неки Назарен.“ Но т 
е хвата преко среде.{S} Онда није чудо, ако отуда изиђе свако зло.{S} Ако се дете кад год и заи 
 да сам му украо ждребе (а Бог ме убио, ако сам га и видео), онда сам му с јесени упалио кућу.{ 
има не изгуби своју власт, јер наопако, ако се и сотона умеша, те он буде у браку трећи.{S} Но  
. вели Мирко, „а још већма се радујемо, ако се с нами заједно помоли Свевишњему.“</p> <p>Још су 
ена“, продужује Тома, „па да помогнемо, ако се још може.{S} Лазар је на великој зими, бојим се, 
о хвалисања и фарисејства.{S} Шта ћемо, ако од свију нас можда ни један није у свему добро схва 
росто, заслужио сам...{S} Али шта ћемо, ако оде жандарима, па ме прокаже.{S} Зар опет да ми лом 
ао свога века, па је лепо од мене и то, ако се од сад поправим и не дирам у туђе“.</p> <p>„Хеј, 
 никоме, као што никоме не шкоди ни то, ако би ја метнула на себе гривну, коју сам од моје поко 
м да пружи сам Господ наш Исус Христос, ако је заслужна венца.{S} Ми не дижемо ларме, не подвик 
у; хоћу да будем вредан и умерен; хоћу, ако још може бити, да спасем душу и измолим опроштаја у 
како можемо, не тужимо чак ни странога; ако је ко од нас сиромах, те не може прегорети штете, п 
ема доктора, он тражи бабе -— проба.{S} Ако ви доктори не нађете лека народ ће ићи ма и бабама  
ом дрвета шарају по том песку слова.{S} Ако нема друге књиге, молитвеник дају свакоме, па је од 
а пећ и ложили, док се није усијала.{S} Ако онда нисам полудео од муке, никад нећу.{S} Кад су м 
за је пред њом и утрвена и поливена.{S} Ако је истина, да си српску школу у селу могао до скора 
 а већ му је судбина донекле решена.{S} Ако му у упаљеној земљи учмане клица, ако му онде црв п 
чму.{S} Ми Срби за све тражимо вина.{S} Ако нам је што добро, дај, пиј од радости, те градимо о 
ој гомили је и више јереси и цепања.{S} Ако икад буде, да и ваш број нарасте у милијуне и међу  
треба да се усилиш и освојиш Лазара.{S} Ако га не одвратиш од Цвете, пропашће нам, а то би било 
ће да је бела врана, неће ван света.{S} Ако се и нађе један у стотини, тај један се изгуби, њег 
ећ, да ти због тога неће бити ништа.{S} Ако ти се не допада — апелирај.“</p> <p>„А оно друго?“  
и право казати, како је било до сад.{S} Ако да Бог, постаће све друкчије.{S} Светозар ништа већ 
.{S} Болестан тражи лека, ма од куд.{S} Ако нема доктора, он тражи бабе -— проба.{S} Ако ви док 
ише истиче међу Назаренима Боривоје.{S} Ако је разглашен међу својима, да зна цело св. писмо на 
едном крају победи своје противнике.{S} Ако они други изгубе, изгубљено је све.{S} Време ће пок 
тем, али их врло мало стиже до мете.{S} Ако мислите, да је доста изговорити народу две-три лепе 
тле чича-Срдан већ није знао шта ће.{S} Ако тако устраје, мораће цела кућа у просјаке.</p> <p>О 
ај онде посрне.{S} Гомила га погази.{S} Ако ће што да се учини — може се само у друштву.{S} Дан 
о жиле, видео би, да онде већ трули.{S} Ако је Светозар дошао био до уверења, да се од прве циг 
нас и свиње више поједу шљива но ми.{S} Ако и спремамо што, на тавану је.{S} А нема здравијег з 
се већма отуђује од светских ствари.{S} Ако се Нада не сети, да треба поорати њиве или посејати 
атна, дабогме оном, који више плати.{S} Ако ко умре, долази опет — трговина; новац ће пресудити 
авна је било, па те не могу казнити.{S} Ако добијеш због тога макар пола сата, ја ћу робовати з 
наљубио деце, па се окренуо по кући.{S} Ако му кућа и није препуна, није ни пуста.{S} Браћа му  
поврати ону децу, коју је прождерао.{S} Ако ти умеш избљувати материно млеко, које си посисао,  
и и да плаћамо попа.{S} То је много.{S} Ако ћемо да смо Назарени, не треба нам попа.</p> <p>Све 
уком, ногом или се не крстио никако.{S} Ако се ти, Ђоко, не опаметиш, ја одмах шаљем у варош по 
им таког, долази ми тешко, претешко.{S} Ако тако остане, не може изићи на добро.{S} Пре некако  
од радости, те градимо од добра зло.{S} Ако нам је што тешко, дај опет пиј, градимо од зла горе 
ије чудо, ако отуда изиђе свако зло.{S} Ако се дете кад год и заигра, може му се опростити.{S}  
ас било, само се на жалост изгубило.{S} Ако је да узајмимо једно другом на реч, без интереса, к 
сам знала“, каже. „Но останите само.{S} Ако вам је Тома поручио, онда ће и доћи.{S} Чудим се са 
ој Цвета гази, а то је много казано.{S} Ако таку женску придобије за „свету ствар“ и изведе је  
 Бог сачува, што је то дете пакосно.{S} Ако што зажели, а не дамо му одмах, или му ма што не уч 
ца и свега, што је излишно и штетно.{S} Ако не могу ја то да учиним, како смем тражити, да то у 
кве оне, који градише тамо трговину.{S} Ако је венчање, има по црквама златна и сребрна круна,  
оворили, али све је бадава, људи су.{S} Ако и не плачу јавно, плачу у срцу.{S} Извлаче своју де 
} И сад је по заточеника ова дилема:{S} Ако он остаје при својој старој вери и каже: „Добра је  
 Господу?{S} Апостол Павле вели нам:{S} Ако може бити, да се не женимо — а допушта нам држати ж 
о блиста?{S} Него ти велим само ово:{S} Ако свештеник не ваља, зар одмах из цркве да одеш и да  
 да буде и без потребе тако да буде?{S} Ако је Христос донео мач, зар има већ и деда Мирко прав 
Је ли то лепо и је ли то хришћански?{S} Ако ја хоћу спомен од моје матере да имам уза се, ви ме 
може прегорети штете, попунимо му је, а ако се поквари, искључимо га из круга нашег, јер од мал 
еш по икону, па ће ти поломити кости, а ако му шиљеш поруке и девере, даће те на фишкала.“</p>  
теби Јерусалим.{S} За то ти ја кажем, а ако мени не верујеш, можеш питати и патријара, ни он ти 
је молио адвоката, нека покуша лепим, а ако му се изда икона, он ће и доплатити нешто.{S} Тај ч 
х људи; ти ће ме избегавати као кугу, а ако се помешам у моје старо друштво, не могу се поправи 
ло“.</p> <p>„Али ћеш бар спасти душу, а ако остане по старом, губиш и тело и душу“.</p> <p>Пера 
длогом.“ Она ме је зачуђено гледала. „А ако после тога прснемо и распадне се друштво?“ питаше м 
им родитељима.“</p> <pb n="77" /> <p>„А ако се не воле?“ питају све три у један глас.</p> <p>„У 
 печења од Божића, затекла се бар глава ако ништа друго, па чак и гаров једе шунке и сарме на д 
ревац није далеко од Боривојевца; једва ако је сахат хода.{S} Боривоје се упутио пешке и уз пут 
нио важност тог лека, показао им је, да ако нам деца умиру, умире снага наша, потпора наших доц 
ије ништа рекла, али јој дође мисао, да ако тако стоји у св. писму, онда је најбоље за жену, да 
равље, и он <pb n="51" /> је осећао, да ако још једном западне, неће више изићи жив.{S} За неку 
о срцу, а не по уверењу.{S} Тог осећаја ако и није са свим нестало, али је јако, врло јако мала 
с, нит гласају уз опозицију.{S} По њима ако хоћете, не морате никад положити општинских рачуна. 
рестати, језици ако ће умукнути, разума ако ће нестати“.</p> <p>Љубав је била, која је подсетил 
ко ти сагреши брат твој, накарај га, па ако се покаје, опрости му.{S} И ако ти седам пута на да 
е мора учинити.{S} Народ тражи лека, па ако му тог лека не могнете пружити ви, учени доктори, о 
ве трпи.{S} Љубав никад не престаје, па ако ће и пророштво престати, језици ако ће умукнути, ра 
ли су чланови дужни да буду умерени, па ако би и који странац наишао, крчмар му не сме давати п 
о пита:{S} Неће ли ме закон казнити, па ако неће, онда напред, па ма десеторо њих — закукали.{S 
За неку недељу дана пустиће га кући, па ако ће да се поправља, крајње је време.{S} Ноћу се ди и 
азар отпао, Мирко остарео, малаксао, па ако ће и Боривоје да буде само на броју, онда је Тома с 
ас.{S} Овца хоће да припитоми змију, па ако само змија овцу не - упропасти.{S} Леп нам је наук  
 теби припада, на то има и он права; па ако ти брату одбијаш толико на братство, не мора он.“</ 
е као у воску, да је ствар добивена, та ако се Рахила неће наћи у том послу, која ће.</p> <p>„Н 
 да се приберем као човек.{S} Но од сад ако Бог да, поправићемо“.</p> <p>За мало, па се отац и  
се Нада привија уз њих и да је Боривоје ако не баш сретан, а оно бар све мирнији и мирнији.{S}  
а на столу својим дисањем.{S} Очекиваше ако ништа друго, а оно, да је Лазар бар по назаренском  
ем друштву; има их, на жалост, доста, и ако нису сви затворени.</p> </div> <div type="chapter"  
 које звони или прапорац, који звечи, и ако имам пророштва и знам све тајне и сва знања и ако и 
освећивати, што си се онда женио?!{S} И ако хоћеш да те у таквој пустини поједу курјаци, који с 
дотле, да изведе, што је намерила.{S} И ако не баш трећи дан, <pb n="19" /> а оно трећег месеца 
свануо је леп јесењи дан — субота.{S} И ако је већ 8. септембар, мала Госпојина, опет је топло  
нашој књижевности?{S} Не, него ви.{S} И ако излазе данас сановници, трепетници, рожданици, живо 
} У божје име немате права судити.{S} И ако је ваша црква Христова, онда не смете стати на врат 
 мислим, овоме неће нико замерити.{S} И ако се сложите, ја ћу говорити баба-Стаки, а брат Мирко 
штам, а љубави немам, ништа нисам.{S} И ако раздам све имање своје и ако предам тело своје, да  
ити, време је, момак се пречистио.{S} И ако сад баба Стака добије згодну снају, тешко ће проћи  
 га, па ако се покаје, опрости му.{S} И ако ти седам пута на дан згреши, и седам пута на дан до 
 он једно говорио, а друго творио?{S} И ако ћемо тако, онда будимо искрени.{S} Немојмо да се ва 
есно саблажњава, ископај га и баци га и ако те десна рука твоја саблажњава, одсеци је и баци је 
ророштва и знам све тајне и сва знања и ако имам сву веру, да и горе премештам, а љубави немам, 
исам.{S} И ако раздам све имање своје и ако предам тело своје, да се сажеже, а љубави немам, ни 
ба да буду на тим предавањима.{S} Они и ако неће чути ничег новога, треба да су тамо, да их вид 
>уживање</hi>, само ако није шкодљиво и ако се умерено чини.{S} А пушење није баш шкодљиво по з 
шобоља свали у гроб млађе дете његово и ако икад, он онда виде срце Варварино.{S} Према том дет 
тписа.{S} А предавања престаше.{S} Но и ако та предавања беху кратка века, имала су своје после 
ема сумње; кућа је на његову земљишту и ако није баш са свим онака као пре.{S} Шта је то?{S} Ни 
у да узме, подај му и хаљину.</p> <p>„И ако те ко потера један сахат, иди с њиме два.</p> <p>„Ч 
преже коње и да иде у рит по трску, али ако то учини, чича-Срдан ће га убити из пушке као врапц 
 и говорило, а мало се радило...{S} Али ако бар неки део тих учењака и госпођа пођу напред, а м 
о за то, да се не би успаљивали.{S} Али ако ћемо се и уз жену успаљивати, онда је зло у две рук 
 платити, кад их ја не познајем.{S} Али ако макар само онима <pb n="52" /> станем враћати штету 
 обилазио села.{S} Лепо би било.{S} Али ако мислите, да то буде као пре, џаба га.{S} Ја сам зап 
стите ми „пречасна господо“, вели, „али ако ћу да метнем руку на срце, онда ми поглед пада на в 
 па ако ће и пророштво престати, језици ако ће умукнути, разума ако ће нестати“.</p> <p>Љубав ј 
а у плаве димове и мисли, мисли.{S} Тек ако ће одговорити домаћици реч-две, а често је тако зад 
 ње може лепо све чути и видети.{S} Тек ако дете закрешти и заплаче се, мати га носи у дубину п 
ам кажем, да се не браните од зла, него ако те ко удари по десном твом образу, обрни му и други 
 <p>Но сви су вртили главом.{S} Наопако ако се и суд <pb n="225" /> умеша у то.{S} Та он је прв 
а скочити и отворити капију.{S} Наопако ако ме нису осетили и ја морадох чекати.{S} Кажем ја Ва 
 допуштено свако <hi>уживање</hi>, само ако није шкодљиво и ако се умерено чини.{S} А пушење ни 
 хоће, и која жена неће тући мужа, само ако може.{S} Жене су, кико сам слушао од наших старих,  
ије баш шкодљиво по здрава човека, само ако се умерено чини.“</p> <p>„То је за мене нешто ново“ 
год познајемо, скувамо на једаред, само ако имамо.{S} Ето“, каже, „славиће наш ратар свечарство 
е треба више до ли један тренутак, само ако је ветра.{S} А у Боривојевим грудима је бура...</p> 
ш чинити шта хоћеш, ти си угледан, само ако однесеш у цркву жртву паљеницу, свећу и испупчиш пр 
чи и да га загрли, али се уздржа.{S} Но ако је Боривоју шапутала љубав, Томи је шапутала себичн 
неваљао.{S} То је тешко признати.{S} Но ако осуђеник стане уз назаренско учење, те се баци каме 
овом крвљу, па ће онда жито нићи.{S} Но ако жито и није никло, никла је ипак — тајна, и ова неч 
ли та је друга већ у гробу...</p> <p>Но ако Боривоје није био задовољан с Варваром ни с Томом н 
није више спомињала ту ствар.</p> <p>Но ако Лазар и није постао свештеник, он је <pb n="32" />  
ркве да одеш и да напушташ веру?{S} Зар ако ти кров прокисава, да запалиш сву кућу, па да одеш  
е му: „Мани се ти краљевине и суда, јер ако се потегне та ствар, ти ћеш настрадати.{S} Зар мисл 
</p> <p>„Море, мани се ти покушаја, јер ако нас повија, биће нас и преко плота“, вели Славна.</ 
м гласом, „Боже, немој ме оставити, јер ако ме оставиш, продаћу те онако исто, као што те је пр 
у ту извијаш.{S} Жену мора бранити, јер ако неће жену бранити, не сме се ни женити“, довикнула  
, тај на мах престаје бити човеком, јер ако му се тело и не мења, душа му се претвара у животињ 
им, да би ти могао постати Назарен, јер ако ћеш тако, ниси далеко од нас“, одговара Лазар.</p>  
} Ја ћу се молити Богу да се сетиш, јер ако се ти не сетиш, ја бих ти бадава говорио...“</p> <p 
нова, па можда и нешто крупније.{S} Јер ако старац оде куд не треба, ако њега не узмогне Светоз 
аги мој, не може то тако остати.{S} Јер ако може бити, да човек добије за жену само три године  
раћо моја, не гледајте ко је ко.{S} Јер ако дође у цркву вашу човек са златним прстеном и у све 
 а и издржавање им је осигурано:{S} Јер ако је кућа и изгорела, опет је за то остало толико зем 
>„Не забрањујте се једно од другог, већ ако у договору и за време, да постите и молите се Богу; 
ам господине, а и не треба ми“.</p> <p>”Ако теби не треба, суду треба.{S} У крупнијим стварима  
Бојим се, да се не успали“, вели Тома, „ако се није већ успалио.{S} Има он сусеткињу, Цвету, су 
киптила од радости. „Господине“, каже, „ако то спроведете, Српство ће вам подићи споменик“. (Хт 
 скоро са свим гласно: „Ми, ми“, вели, „ако икако можемо, не тужимо чак ни странога; ако је ко  
нима, као да ме се то врло слабо тиче. „Ако се друштво распадне, онда га неће бити, па крај“, р 
доиста промисли, али се не предомисли. „Ако нисам хтео свршавати, нисам требао ни почињати“, ре 
ије заслужио? — пита Марта раздражено. „Ако му је баш и требало што од мога дела, за што није и 
</p> <p>Здравковић је увређено плануо. „Ако је“, вели „ко сто пута паор, толико мора знати и мо 
ри паора (фртаља) земље и даде Лазару. „Ако је и међу Назаренима“ каже, „нећу да је ни тамо нај 
ком старешини, те му се јада.{S} Каже: „Ако ја не окренем други крај, хоће ме Криста за месец-д 
ога Шандор ковач баш показао.{S} Каже: „Ако ћемо метнути руку на срце, мора нам поглед пасти на 
тој, стиху првом до осмог.{S} Он каже: „Ако све језике човечје и анђелске говорим, а љубави нем 
еванђељу глава У. 29. и 30. стих пише: „Ако те око твоје десно саблажњава, ископај га и баци га 
 га је пажљиво мотрио.{S} Каже у себи: „Ако је Лазар допустио жалости, да га толико савлада, он 
 ко његову славу уништи.{S} Даље вели: „Ако проповедам еванђеље, нема ми хвале, јер ми је за не 
ћу пробуди песма његова сина, ко вели: „Ако се момак и провесели мало, није зло“, а сад и нехот 
 св. писмо и прочита му Христове речи: „Ако ти сагреши брат твој, накарај га, па ако се покаје, 
на Тимотеја глава V. стих 8. вели ово: „Ако ли ко за своје, а особито домаће не промишља, одрек 
 говори као увређена жена.{S} Каже му: „Ако си се хтео посвећивати, што си се онда женио?!{S} И 
>„Па кад је могао, за што није?</p> <p>„Ако ти је баш толико до ње стало, ишти и добићеш је.“</ 
е извесно, као да је написано.“</p> <p>„Ако ћеш искрено да се покајеш“, вели му Лазар, „не смеш 
е и казните ме“, но судија је завирио у акта, па је отерао.{S} Каже јој: „Момак је умро, сведок 
да је и назаренску веру измислио Шваба, ал не могу да верујем.{S} Је ли икад знао Шваба, шта је 
ачунао на признање свога поштеног рада, ал се љуто преварио.</p> <p>Но бар да је то било све.{S 
ве даље и даље, што но реч: „бију Срби, ал’ бију и Турци.“ Што дубље залазе у св. писмо, све се 
људи запушавају уши и мумлају: „Ух, ух, ала је силан (сотона) у ње“.{S} А неко рече: „Право <pb 
н.{S} Истина, ја сам њојзи први казао: „Ала, Милева, баш играш као вила“, а она је после казала 
н купи кућу, одели нешто марве, семена, алата, три паора (фртаља) земље и даде Лазару. „Ако је  
идиш од другог, дође и на тебе.{S} Мија Албунов, пре но што је поверио, учинио је свако могуће  
евана (који је често био уз свог деду), али његова детињска веселост и безазленост није се повр 
„Ух, да незгодна и насртљива Фарисеја“, али изустити није смела ни једна...</p> <p>Кад је Свето 
" /> је Здравковић народ, „није ништа“, али нико не дође натраг.</p> <p>„Ех“, кажу, „мани с Бог 
а језиком, који смо од матере научили“, али не хтеде изустити речи:{S} Србин.{S} Кажем вам, наб 
лена му уноси прасе и поје „Рождество“, али старац не једе, но се заплака.</p> <p>На велики пет 
ром сам ја месту; заслужила сам ја то“, али кад јој је Лазар протумачио, да је њихова скупштина 
; да може скинуо би јој и месец с неба, али баш та снаја му умре.{S} И тада се деси и друга нес 
е Обрен, „може бити да су ребра читава, али ја осећам, да се нешто прекинуло у мени и да никад  
на, рекао би, да је то Маца Сувачарова, али би се преварио.{S} Њен је само лик и њено одело, ал 
кве шпеције, паре га, мажу га, тару га, али нема наде, да ће се тако брзо предићи.</p> <p>Он је 
 један мах.{S} Јулка већ хтеде да бега, али кад виде, да стоје њене другарице, остаде и она.</p 
 чује, управо звук неки допире до њега, али не разбира смисла.{S} Кад се разабрао мало, а оно,  
 икона.{S} Био би и сам отишао до њега, али је хтео у оним данима да остане уз жену.</p> <p>Тих 
 Милева цикнула.{S} Видела није никога, али је чула Милевину вриску“.</p> <p>„Ја нисам чуо, Бог 
 Угарски нов закон ослобађа их од тога, али сваког тек 5 година после његова прелаза у Назарене 
огао чути, где се добија риба од Орида, али је обећао својим гостима, да ће је до године изнети 
рло болестан сине, болело би ме и онда, али опет не тако, као сад“.</p> <p>„Па шта да радим нан 
 јој је поломио руке или ноге или леђа, али јој не ваљају ни руке ни ноге ни леђа.{S} Кукавица  
гова напраситост постајала је све ређа, али се не мења, јер кад се побеси, он је онај исти, кој 
“, вели Светозар. „Имао бих можда и ја, али сад нећу да окрећем оружје против тебе и да те пита 
S} Свака од тих слика била је друкчија, али сваки син је говорио, да се он оца најбоље сећа, да 
ћи и сестрама свечано прикаже Боривоја, али је сад заборавио на то.{S} Није назвао чак ни „добр 
ава VII. стих 28. „Још тражи душа моја, али не нађох.{S} Човека једног у тисући нађох, али жене 
{S} Ја бих вам казао нешто, браћо моја, али ми прво обећајте, да ћете ме послушати“.</p> <p>„Не 
било још и других трзавица и неприлика, али ово беху најкрупније.{S} И мало по мало, па се стиш 
а школе и да начини од њега свештеника, али се ствар смете.{S} Јер кад је Лазар отишао у Нови С 
их без крста и опела, без сузе и јаука, али им је у души тим теже.{S} По њиховим упалим очима и 
та.</p> <p>Та се ствар вукла и отезала, али није заспала.{S} Адвокат је покушао измиру, али уза 
кала; тешила је, како је могла и знала, али тихо, шапатом.</p> <p>Кад је пришао Светозар, он је 
и ћу на предавања, кад сам већ обећала, али мој муж неће више говорити народу.{S} Нека сад мало 
Сад је почела да чита и озбиљнија дела, али не само да чита као до сад, но поче и да испитује,  
реба да иштеш дела, да проповедаш дела, али даље не можеш да идеш, не смеш да идеш.{S} И ви кад 
в налог, како јој је кад мати наредила, али му се није приближивала иначе.{S} Некако је зебла о 
p> <p>Девојка ћуташе, главу је оборила, али како је испод ока погледала на брата Тому, поглед ј 
.</p> <p>Госпођа Љуба није ништа рекла, али јој дође мисао, да ако тако стоји у св. писму, онда 
ри о неком Назарену.{S} Нисам све чула, али сам дознала, да се Назарени не бране, кад их ко нап 
у све оно, што у нашем друштву не ваља, али се у соби и на улици не опажа тако лако...</p> <p>Р 
о, да ће ме данас овде упознати с вама, али видим, да није потребно.{S} Тако много личите једно 
е у првој клупи, међу другим госпођама, али час по час устаје, нуди свом мужу воде или му пружа 
х да! „Еванђеље је само у вашим рукама, али у срцима вашима су — тророге виле.“ И он поче да ми 
је хтео, могао је и он доћи с осталима, али тамо су биле и женскиње, а он није желео, да га вид 
у и очајавају, дотле је он мало с њима, али кад је с њима, он их и измири и охрабри, па га тим  
?!{S} Ви се не разумете у тим стварима, али добро знате, како је са оним зрном жита, које бацит 
огме нису показивали спољашњим знацима, али им се стеже у души, кад их прота онако дирљиво опом 
једну мачку, па одатле не постаде жена, али сам сад пронашао погрешку.{S} Ствар је обрнута.{S}  
S} Назарећани, онда верујем, да не зна, али питај ти њега на просто српски:{S} Зна ли он ко су  
а Станко, човек около својих 60 година, али много млађа изгледа, мало се накашље, па онда поче: 
два је толики, колико дете од 6 година, али доцније расте све више и више; на послетку је велик 
 је старија, може јој бити и 28 година, али је необично лепа, а при том је умиљата, слатка, као 
?{S} Не бијеш ме батином, то је истина, али ми клекнеш на груди и гњечиш ме, да хоће душа да ми 
ован Крститељ био је тврђи од Соломона, али га женска злоба посече.{S} Па знате ли ви, браћо др 
пред њу, она прегну, да реши та питања, али осети, да је слаба.{S} Виде, да не познаје света, ж 
да друштво у начелу не одобрава пушења, али и не забрањује пушења оним својим члановима, који ћ 
 хлеба.{S} Није била Бог зна како лепа, али се још мање могло рећи, да је ружна.</p> <p>Нада је 
нка.{S} Девојка није баш необично лепа, али је необично мила.{S} Из њених граорастих очију вири 
ко још није страдао... наже се да копа, али му не иде умље за мотиком, но крадом погледа на дев 
 Јова је по занату чизмар, управо крпа, али је ватрен Назаренац.{S} Жена му је очувала стару ве 
</p> <p>Здравковић је хтео да одговара, али га његови другови задржаше.{S} Наста нека затегнуто 
 сандука, нема много рипида ни дуплира, али се искупио силан свет, дођоше три свештеника из око 
S} Тешко му би, да нађе одмах одговора, али није било ни потребно.</p> <p>Јулка га већ пита даљ 
ати, кад виде, да ће и женскиње унутра, али се најпосле промисли.{S} Кад је за собом затворио в 
>Варвара није била ни лепа, ни умиљата, али још доста млада, тако около 20 година.{S} О њој нем 
ам ни за све прасеће главе овога света, али је више нисам могао умирити.{S} Поче да ме куне, шт 
а му је најближа; она треба да га пита, али дуго не може.</p> <p>На послетку проговори: „Кажите 
сам ја и пре да се оканем рђава живота, али не иде.{S} Стари другови лепе ме се као чичак... за 
. „Чекаћу те“, каже она, „и три минута, али шта ћемо јуначе, ако и онда ништа не буде!“ Ја ниса 
8" /> призивао Лазара и два и три пута, али га не мога упутити.{S} На послетку рече: „Чича-Срда 
 као рак.{S} Зинуо је и два и три пута, али не може да му пређе реч преко усана.{S} Госпође га  
се једаред, дваред, триред, десет пута, али све у залуд.{S} По речима апостола Павла било је да 
мача ће погинути, па можда и друго шта, али није имао коме.{S} Девојке одоше од њега.{S} Послед 
{S} На површини се још не виђаше ништа, али да је ко завирио дубље, промотрио жиле, видео би, д 
Herren Richter</foreign> не моше ништа, али пог <foreign xml:lang="DE">in Himmel</foreign> ће у 
ренуо се дувару, само да не види ништа, али опет за то чује и све слути.{S} Не види очима телес 
је Рахила отпала од њих, била би срећа, али изгледа, да је и Мати Вајуну читала ону Соломонову  
ад отворено.{S} Он точи до душе и пића, али су чланови дужни да буду умерени, па ако би и који  
.</p> <p>Марта није имала својих оваца, али их с места купила и узела нов терет на своја плећа. 
 утиша, онда се она умиљава као грлица, али јој не помаже.{S} Он с њоме говори само оно, што ба 
и сата по поноћи, кад се вратио од оца, али не оде кући, но је неколико сати, све док није сван 
вакоме поцрвенеле очи од силнога плача, али опет за то нико не преговара Лазару.{S} Обилазе на  
е и чинила је све могуће, да му олакша, али праву опасност није слутила.</p> <p>Једног дана, ка 
гомиле женскиња одвоји једна, најлепша, али најпростије одевена.{S} И у ње је руво лепо, али пр 
у милостињу.{S} Нека је Лазар ма какав, али просјак није“.{S} И он купи кућу, одели нешто марве 
Госпођа Меланија ушла је дакле у вигов, али кад би по подне, те Светозар пређе на женске парагр 
реба да се устручавамо једно од другог, али ја мислим, да би баш твоја Варвара пристала за брат 
тешко пристао на овај докторов предлог, али је ипак пристао и по подне се свршила ствар глатко  
> <p>Истражни судија је још доста млад, али мргодаст човек.{S} Дуго гледа у Обрена, за тим през 
јд, да се почиње...{S} Прота ће напред, али како су с њиме у друштву женскиње, застаде код школ 
ину, као да је хтео да прозре у напред, али не мога, па уздахну.</p> <p>„Смешан сте човек!“ реч 
којој се говори, како је језик мали уд, али почини велико зло.</p> <p>Кад би вечерње готово, на 
 Бранилац је уложио призив на виши суд, али док је призив био на путу, Обрен је умр’о.</p> <p>Ч 
ивоје је скроман, одбија хвалу од себе, али је ипак исповедио Лазару, да је пречишћен, не мучи  
о одело, које се онда затекло код тебе, али ти то одело и сувише чуваш и цениш.{S} У место да с 
 уздржљиви.{S} Не познају сјајне гозбе, али не знају ни за пост.{S} Једу просто зготовљена, сна 
{S} Кад Лазар уђе, сви изиђоше из собе, али Срдан изгубио говор.{S} Покуша, да даје знаке, не м 
Срдана.{S} Није никоме у кући до славе, али се опет за то пече печеница, а Светозар дошао из шк 
онда у мрак.{S} Снег је завејао путеве, али му то баш годи.{S} Што му нога по кад-кад дубље зап 
еваљале деце, која су поткрадала очеве, али овако што ратарски син још не учини.{S} Па да се ст 
ма за хаљине, те им тепају неразумљиве, али најслађе речи...{S} Но то беше и време, кад је лека 
> <pb n="15" /> <p>Марта је чинила све, али јој не поможе.{S} Једном, али само једном, покуша д 
азговор.{S} Није разумео и схватио све, али му је довде било јасно.{S} Прво, да је Светозар дои 
е и помажу ме, дају ми посла и заслуге, али ми жена не да живети......{S} Дај Боже, да се добро 
стани и хајде кући!“</p> <p>Она устаде, али се не помиче напред.</p> <p>„Кући матери, кажем ти! 
 код њих није све у реду, запиње негде, али није могла да сазна где.{S} На послетку јој дође на 
одиже се у постељи и хоће да иште воде, али сви спавају, а глас јој је слаб, не чује се.{S} Пок 
уше осећа, нешто што не може да искаже, али што је највећи српски песник у својим дивним „<titl 
р се смејао.</p> <p>„Поверићу ти друже, али никоме ни речи.{S} Кад је дошла из цркве, ја се нап 
ову...</p> <p>Гости се полако разилазе, али сад иде обрнутим редом, женске су последње.{S} Заву 
ећа, да се тамо по очима јој гоне сузе, али не плаче.</p> <p>„Сестро“, каже јој он, а глас му ј 
е затвори у кочину међу свиње, бије је, али не помаже.{S} Девојка каже: „Удри бабо, удри, не шт 
 n="213" /> је сунца на небу, лакше је, али кад и сунца једном нестане испред очију му, онда му 
 — од срца зажали сестру.{S} Зажали је, али јој не поможе.{S} Пољубио ју је у чело, уздахну, а  
ог реда далеко је лакше да се не удаје, али је ратарски домазлук и сувише теретан за женска пле 
ара, но само вели: „Подајте Богу божје, али и цару царево.{S} И то је у св. писму“.</p> <p>За л 
ом, али само једном, покуша да га бије, али се уверила, да је то било још понајгоре.{S} А и на  
творима до душе не дају пера и хартије, али поред свега тога стотинама њих науче тамо писати.{S 
о ли то, да их цео свет грди и осуђује, али је и то доста непријатно.{S} Но ово Боривојево нера 
е се, да га Светозар свакојако умирује, али ко ће Срдана умирити.{S} Назарени га знају, па се п 
кући као црв, не дира никога, не псује, али сваког дана у вече па и недељом иде у скупштину.{S} 
т.{S} Дође доба да Машу узму у војнике, али он не прима пушке.{S} Каже капетану у очи: „На вели 
} Кад се лечи, боли, медицине су горке, али друкче не може бити.{S} И он се окрете према свеште 
о.{S} Кад је устао, усне му се смешиле, али му у души беше немир и незадовољство.{S} Шта ли ће  
а и то је чича-Срдана пољуљало донекле, али не придобило.</p> <p>Тек кад старац чу шта раде Наз 
стиха, врати се.{S} Неки издрже и даље, али кад дођу до првог заплетенијег раскршћа, кад виде,  
 твојом ковачницом.“ И он продужи даље, али га нису слушали одвећ пажљиво, те на брзо заврши.</ 
више.{S} Оног дана нисмо говорили даље, али кад смо други пут играли, повија се она за мном као 
ане.{S} У руци вам је свакоме еванђеље, али су вам у срцима тророге виле.{S} Хоћу да идем на су 
ије: „Мајко, слатка моја мајко, уби ме, али не плачи више! “</p> <p>Већ је почело да се развиђа 
Било ми је лакше за ово последње време, али нисам био са свим чист.{S} Сад знам, шта ми је фали 
лавио је о летњем св. Николи крсно име, али не три дана, но само до 10 сати у вече и дао је у б 
} Боривоје требао је да се радује томе, али он се није радовао.{S} Кад год је мислио на њу, њем 
а...{S} Упео се из све снаге да разуме, али не може, само толико схвата, да Тома оговара мртву  
вла било је давно време, да је се мане, али ово није обична женска.{S} У селу је сви поштују, п 
 цркви нашој, што би могло да престане, али ко то изазва поред сребрне венчане круне и златне,  
а.{S} Испрва није имао снаге да устане, али кад је устао — побеже.{S} На пољу још једнако веје  
е.{S} У неки мах хтеде већ да се дигне, али га беше страх; ухватила га нека немоћ.{S} Једва се  
авно гласило.{S} У вароши су то новине, али на селу нема новина.{S} Тамо је јавно гласило — пес 
е донесе.{S} Ниси још пропао, домаћине, али ћеш пропасти и за то ти не дам новаца у зајам.“</p> 
љда царевина плаћа за то, да тако чине, али Милеви не могу опростити.“</p> <p>Лазар је мирно сл 
 на Гигу, који стојаше не далеко од ње, али одмах за тим обори очи.</p> <p>„Шта?{S} Муж!?“ виче 
еш жену, једног ђавола истерујеш из ње, али два утерујеш у њу.{S} Но шта могу.{S} Они веле:{S}  
ђи.{S} Нудио сам јој и неко издржавање, али неће да чује.{S} Каже: „Не можемо <pb n="106" /> де 
обије.{S} Он не апелира, не тражи мање, али апелира његов бранилац, а апелира и велики фишкал.{ 
ом снагом, да престане ово труло стање, али изволите и ви чинити то исто, јер иначе ће бити: „М 
ло најлепше, да овде прекинемо причање, али смо сад тек дошли до колевке, а то је до почетка.</ 
>Некако се извукао и не оде на јутрење, али је отишао на службу.{S} Оборио је главу као покајни 
р Срдану биваше одавна све горе и горе, али га тај глас опет за то није мање заболео.</p> <pb n 
олио се дуго Богу.{S} Дуже но икад пре, али му сада више не одлану.{S} Кад је изишао из коморе, 
имске иконе није више било, распала се, али је та чађава икона, пред којом је вазда горело канд 
има стазама, гледале цвеће, смејале се, али Боривоја као да и не виде.{S} Њему то дође тешко, к 
</p> <p>„Хвала вами, који ме се сећате, али не могу примити,“ бранио се Боривоје.</p> <p>„Та уз 
, каква опасност прети Лазару од Цвете, али нађе Боривоја и сувише уздржљива и расејана.{S} Тад 
 крај.{S} Можете чинити што год хоћете, али то тек онда, кад не буде на вами тог часног одела.. 
> зло је дошло мало из даље.{S} Пазите, али истину вам кажем:{S} Пролазио сам много села и варо 
84" /> <p>„Господин-докторе, опростите, али мени се чини, ви не избацујете коштица?“ вели му кр 
запустио с придикама; што јесте, јесте, али кад сад узме крст у десницу и попне се на амвон, мо 
питала.</p> <p>Милева је служила госте, али одмах по ручку изгуби се.{S} Заболела је глава, те  
мах три жене.{S} Нека каже ко шта хоће, али сам ја увек готов да положим заклетву, да су назаре 
 је надовезао на то и напао на тврдице, али не на оне, који су тврди на новцу, но оне, који су  
асак побледи, онда му јурну крв у лице, али се стиша. „Св. апостол Павле“, каже он, писао је о  
ира.{S} Једила се, што јој Лазар умаче, али се као и свака лакомислена женска, брзо утеши.{S} И 
е доспеју и не могу доспети свако вече, али ко год може, тај одлази.</p> <p>И Лазар се кренуо с 
 ни бриге, он не хлади, где га не пече, али се умеша Боривоје.</p> <p>„Полако, браћо“, каже он, 
ха.{S} Па бар да је ма ко други изрече, али баш Тома.</p> <p>Кад се скупштина свршила и верни с 
е на ум друга, коју с њом успоређиваше, али та је друга већ у гробу...</p> <p>Но ако Боривоје н 
 завежљај...{S} Просјак је благосиљаше, али она то не чу.{S} Сад је Боривоје већ стигао кући —  
о?{S} То је за мене слика и ништа више, али мила слика, што ме сећа на ону, која ми беше веран  
ојзи се полако угасио.{S} Не гори више, али је та ватра оставила нека трага за собом, остао је  
/> уста реч, која га не осуђује одвише, али је изостала та реч.{S} Голубице покупише оно своје  
 крст на цркви, па и Боривоју је лакше, али се он отреса тога осећаја.{S} Шта се њега тиче то и 
ар је отишао кући потресен до дна душе, али није показао своје узбуђености.{S} Било је око три  
им корацима по соби и говорио као себи, али опет на глас: „Ја морам од сад сести међу пријатеље 
 је покушао све могуће, да то заустави, али није успео.{S} Сад је готово у грозници.{S} Треба д 
е непрестано доказивао нешто деда-Јови, али шта, то Боривоје није могао да разабере са свим јас 
Светозарови другови, свршени богослови, али још не запопљени, ухватили певнице, те поју као анђ 
е је у свечану руву, као да су сватови, али управо је још нешто више од сватова.</p> <p>Светоза 
у реч.{S} Он гледа у њу, мистрија ради, али је већ збуњен, заборавио је да узме на мистрију мал 
даду повећи прилог друштву добрих људи, али се опет за то прикупило много гостију, да им честит 
 све ништа не помаже, онда ђаво одлази, али се опет враћа у виду лепе жене.{S} Та, да знате сам 
ећи друг, Пера, покуша да се учи књизи, али се већ првог дана окане.{S} Каже: „Да се ја манем т 
дим и ја, да није подељено баш братски, али шта ћу.{S} Брату је потребније но мени.“</p> <p>„Св 
 већим вероисповестима.{S} Ви сте мали, али метни руку на срце, брате, и признај, према вашем м 
во време лепо.{S} Нису се врло множили, али нису ни опадали.{S} Чича Срдан је чинио све, да се  
 „Бог дао, Бог узео.“ Тако су говорили, али све је бадава, људи су.{S} Ако и не плачу јавно, пл 
ми, рекао бих, још које како опростили, али да би Чивут Клајн одмах шиљао свог Нацику по жандар 
дође јој у неки мах, да се њему замоли, али не имаде снаге.{S} Стојала је на раскршћу, ни тамо  
едан мах хтеде да скочи и да га загрли, али се уздржа.{S} Но ако је Боривоју шапутала љубав, То 
"27" /> <p>Боривоје се доиста промисли, али се не предомисли. „Ако нисам хтео свршавати, нисам  
, каже, а глас му дрхће, „опростите ми, али не могу више с вама.“</p> <p>Не казује даље ни за ш 
јер немају начина...{S} Многи су звани, али мало изабрани.“</p> <p>Но умешала се и госпођа Јела 
г одела...“ Светозар хтеде да се брани, али га прота није слушао.{S} И то беше нов удар по њега 
</p> <p>Радовали су се томе и Назарени, али жандари канда још више.{S} Док тако пре неколико да 
 и неколико ратара, који нису Назарени, али хоће да виде, како ће испасти оно, што је рекао јуч 
> <p>Назарени су у јелу и пићу умерени, али нису уздржљиви.{S} Не познају сјајне гозбе, али не  
с:{S} Није могуће, да не дођу саблазни, али тешко онима, са којих долазе.“ И Лазар сад нападе с 
 сутра у вече бити код њих у скупштини, али до сутра пред вече остаће код мене.{S} Сутра ћемо с 
може човек измерити“, мислили су верни, али су неверни мислили са свим друкчије.{S} И да на кра 
ева је мирна.{S} Без писка и речи трпи, али место ње вриште остале жене у један глас.{S} Мирко, 
а лечиле бабе, после су дошли и лекари, али он не здрави.{S} Марта се није помицала од постеље  
столом, јер беше с Јованком при вечери, али ни једно од њих не окуси залогаја.{S} Онда се он ди 
<p>Чича Срдан се мало поплашио и умири, али од ото доба је још кивнији на Назарене но пре.</p>  
у цркви, оно није да није, лепо говори, али шта може реч.{S} Све док неко не упадне у то зољино 
ри киша, те је радио час-два по комори, али нити је одлазио у врт, нит виде девојака.{S} То му  
скисне.{S} Сепл и жена му знају појати, али овога пута уздржавају гласове.{S} Иначе мал’ те не  
за њ.</p> <p>„Остави то“, каже му мати, али Боривоје не остављаше и за мало дође у тако необичн 
S} На лицу им не можеш ништа прочитати, али да им завириш у душу, нашао би задовољство.{S} Већ  
е, иди!“</p> <p>Он као да хтеде устати, али не мога.{S} Лежао јој и даље код ногу, непомично.{S 
По строгом закону ово не би могло бити, али се такав обичај затекао од старина.</p> <p>Боривоју 
које сама, које туђом помоћи поплевити, али Боривоја не мога исправити.{S} Стотину и стотину пу 
и у томе би га могао Боривоје изменити, али Боривоје се непрестано изговара.{S} Сад се не осећа 
тара.</p> <p>Лазар га није хтео бунити, али кад Обрен стаде јечати, истина тихо, али тако тужно 
 изгледало, е ће се и Боривоје смирити, али већ у другом тренутку цикао је још горе и удари пес 
ам учен, да вам могу на све одговорити, али сам био у Сремским Карловцима, па знам, да Карловци 
оводио му свештеника, одводио га проти, али бадава.{S} На послетку се старац предао.{S} Каже: „ 
p>Сима се испрва стидео своје слабости, али шта <pb n="24" /> ће.{S} Брани се пред људма, како  
дан мах је изгледало, као да ће побећи, али само у један мах, јер за тим обори главу, опружи ру 
p>„Може бити, да баш и неће ништа рећи, али ће тим више мислити.{S} Није ти доста друге несреће 
 n="79" /> <p>Боривоју би тешко изрећи, али ипак рече: „Не бих смео.“</p> <p>„Дужни сте сваком  
азара, од њега јединог ишчекује помоћи, али га не види.{S} Сви ти људи, што седе око стола, дош 
ајка вришти данас без потпоре и помоћи, али ће Бог платити и Милеви, што тако учини са мном.{S} 
и лепа жена.{S} Ведро је држала у руци, али се не мицаше: гледала је у ону прашину <pb n="4" /> 
а ће.{S} За дуго не изговорише ни речи, али се јасно чује тешко дисање њих обадвају.</p> <p>На  
д претњом свога оца обори за часак очи, али се за тим усправи и рече тихим, али одлучним гласом 
еком.{S} Да је тако учинила, евала јој, али овако не иде, брале.{S} Твоје име носи, твој лебац  
е јасно?“</p> <p>Лазар умукну за часак, али већ му прискочи Боривоје.{S} Каже: „Господин свеште 
 опет узети проводаџију и обновити лек, али то не иде, јер хвала Богу нисмо Турци.</p> <p>Код Л 
је, до душе, серум скуп, врло скуп лек, али опет лек.{S} Та који је новац матери скуп, да повра 
да рекне, ми жене ћемо подићи споменик, али се угризе за језик и преврну реч.) И кад остаде е м 
и и штрофовати.{S} Ви сте ту поп, снам, али и ја штогод учила.“</p> <p>Кад чу Сеплова Лиза, как 
изненађени овим неочекиваним догађајем, али су изненађени, па и узнемирени, јер песма запиње, с 
 драги Светозаре, ја радосно пристајем, али се са мном нећеш <pb n="197" /> моћи много подичити 
улка нису више разговарале с Боривојем, али је Јованка још доста пута имала с њиме речи.{S} У њ 
е уморите.{S} Многи су пошли тим путем, али их врло мало стиже до мете.{S} Ако мислите, да је д 
и све слути.{S} Не види очима телесним, али види душом, види све онако, како је запамтио у дети 
чи, али се за тим усправи и рече тихим, али одлучним гласом: „Био сам...{S} Био сам и мислим оп 
појаса, па ни маћи.{S} Иду људи друмом, али сваки окреће главу и жури се, неће да га види.</p>  
нила све, али јој не поможе.{S} Једном, али само једном, покуша да га бије, али се уверила, да  
де.{S} Они се разлазе мирно са шапатом, али њихови гости су у приличној гунгули.{S} Умирују поп 
а овај роман нисам писао тајно, кришом, али га нисам писао ни чијим допуштењем.</p> <p>Ствар је 
Тома је био ревностан, вредан, дурашан, али баш он није умео да задобије љубави, баш он није мо 
и у преко због тога, што је он Назарен, али га не заболи.{S} На за што га боли сад?{S} Он је он 
к у селу.{S} Није био до душе затворен, али то је све, што се може у његову одбрану казати.{S}  
је.{S} Каже: „И ја сам као мало уморен, али је велика воља у мени, да проговорим још коју реч с 
узише, Лазар као да беше мало потресен, али оста привидно хладан.</p> <p>Далеко је превалила по 
 Симу, који је био негда ваљан домаћин, али га доцније упропастише зетови.</p> <p>Боривоје се п 
му изреку пресуду.{S} Стале су преда њ, али занемише.{S} Јованка му је најближа; она треба да г 
оли сад?{S} Он је оне остале сажаљевао, али сад му дође мисао, не мисао, него жеља, да ову овде 
увао си се“, каже, „врло си се угрувао, али ће проћи.“</p> <p>„Никада!“</p> <p>Лекар и опет пип 
тог могло проћи, јер се Срдан предигао, али сад није хтео да даје дете од себе.</p> <p>„Нисам т 
 почео момчити, онда је већ ређе појао, али је тим више певао; испрва по рогљеви а после и у кр 
 својом крвљу... он је ту крв заћуткао, али, га та борба стаје радости.{S} Но и то се могло как 
гај делио је с децом, с којом се играо, али кад му узаври крв, хоће да их побије.</p> <p>Једном 
оново Гигу.</p> <p>Гига је мало застао, али како нико не прозбори више, скиде кључ од коморе, ш 
ан посла по лекара — доктор није дошао, али му је чуда песму.{S} Девојке су певале селом у сав  
, да из ове женске прилике говори ђаво, али не рече: „Иди од мене, сотоно!“ него се упустио да  
што је најпотребније.{S} Није све ново, али може послужити.{S} Тетка га зове, да се прихвати је 
раћа му:{S} Назарени.{S} Нема их много, али се надају, да ће их он устостручити, јер пред њим и 
слио, да нису њих двоје једно за друго, али сам онда оћутао...{S} Видим сви хоће, а нарочито њи 
љубављу.{S} Можда неће ићи сасвим брзо, али за то не очајавајте.{S} Зауставите погрдну реч у ус 
не од њих велико ништа.{S} Он је молио, али не помаже.{S} Докторка вели: „Шта се толико жестите 
о сам ја?“</p> <p>Лазар се мало збунио, али је примио руку. „Домишљам <pb n="136" /> се“, каже, 
шки процес, о ком јој је лекар говорио, али је осетила, да у ономе, што говори тај човек, има и 
} Па где то бива паметно, још којекако, али што ради Јова са Станом, не може се поднети.{S} Ја  
ити и ја верујем, да ти не мислиш тако, али те опомињем, да твоје лицкање на то излази.{S} Пром 
и на камен.{S} Угрувао сам се као нико, али стегнем срце и ћутим, па још они грде, што сам тежа 
 си успео,“ рече.</p> <p>„Е мој брајко, али није ни било лако.{S} Да сам ја ма колико говорио,  
 Код нас је до душе први поверио Мирко, али после њега одмах три жене.{S} Нека каже ко шта хоће 
ик.</p> <p>Боривоју је тешко, претешко, али је већ помало научио да влада собом. — „Страсти тре 
као Милеву.{S} Дође му тешко, претешко, али је хтео да се уздржи од сваке ружне речи.{S} Одступ 
е.{S} Боривоју изгледа то до душе мало, али кад сви судови веле, да је доста, право је и њему.< 
Тог осећаја ако и није са свим нестало, али је јако, врло јако малаксао.{S} Кад је устао, усне  
варио.{S} Њен је само лик и њено одело, али у том лику и оделу је — сотона.</p> <p>„Стани, пуст 
 <p>Сад је на путу.{S} Враћа се у село, али удешава, да не стигне пре, но што се смркне.</p> <p 
гне суд.</p> <p>Лазар се вратио у село, али не у очеву кућу, но оде негде под кирију.{S} Назаре 
сти, да га толико савлада, онда је зло, али ја се бојим, да ће бити још и што горе.{S} Хајд, ви 
ђу кужнима кужан.{S} Ми сви видимо зло, али нико неће да је бела врана, неће ван света.{S} Ако  
S} Тако се бар онима на бајиру учинило, али је било од више мрачно и од више далеко, а да су мо 
бо, које се са свију страна наоблачило, али између облака провирује још увек — сунце.</p> <p>И  
ну...“</p> <p>Зачуо се цик; један само, али су све три девојке цикнуле у један мах.{S} Јулка ве 
ила, она је била тамо.{S} Била је тамо, али није знала ништа о себи, лежала је обнезнањена на п 
нашег.{S} Сви ми то знамо, сви осећамо, али сваки појединце немамо снаге да се одупремо.“</p> < 
му и без погрешке?{S} Сви ми то кажемо, али кад то кажемо, у нами је свима по мало хвалисања и  
Леп је јесењи дан, није ни мало хладно, али ти се та реч и не односи на зиму.</p> <p>Жене, Наза 
ј беше све чисто, <pb n="94" /> уредно, али без украса.{S} Назаренска кућа не трпи накита ни у  
згледа то нешто ново, велико, узвишено, али је у ствари и то хвалисање.{S} Јер говорити другоме 
ужива те две собице с кујном бесплатно, али је дужан, да држи кућу у реду.</p> <pb n="99" /> <p 
отвори је...</p> <p>У комори је мрачно, али је на пољу месечина.{S} Њојзи се учини, као да месе 
остије одевена.{S} И у ње је руво лепо, али просто и на њој нема накита, те изгледа међу оним о 
.{S} Неки отрпе чак и <pb n="87" /> то, али не постигну цели, јер немају начина...{S} Многи су  
 кола, те се угрувао.{S} Чуо сам ја то, али сам ћутао.{S} Доста ми је.“</p> <p>Истражни судац ј 
ина, долазили су други на Матино место, али боље да нису.{S} Ови нови беху много лакши, но они  
и на дворишту.{S} Сви су одевени чисто, али скромно.{S} На женскињама <pb n="135" /> загасите х 
а заблиста у оку.{S} Није знала за што, али јој дошло као да слуша глас грдне, нечувене несреће 
би му најмилије, да не мисли ни на што, али мора.</p> <p>Некако се извукао и не оде на јутрење, 
 јој споменуше о Гиги, заболи је нешто, али не знађаше управо шта.{S} Саслушала је мирно, да је 
ли кад Обрен стаде јечати, истина тихо, али тако тужно, ужасно, као онај, који хоће већ да изда 
изумрло чак и јецање, те прешло у тихо, али грозно стењање... „Умреће, Боже мој, умреће“ помисл 
е брижна мати запиткивала ојађену кћер, али не доби јасна одговора.{S} Милева је дуго плакала,  
детињства био у нашем селу човек богат, али тврд, једва је смео да се наједе.{S} Звали га Гавра 
грана.{S} И хајд, што пости строг пост, али има и других брига.{S} Не уме читати ни писати; не  
о што је и анархизам политичка глупост, али из обојега треба да се научимо томе, да је дошао дв 
 је требао и опет предавати Здравковић, али већ у четвртак дође писмо на Светозара, у коме јављ 
нешто у њему, што хоће да удави у пиву, али не може.{S} Уста, да игра коло, ситно, из колена, о 
p>Овим се свршио разговор о наследству, али Марта није заборавила тог разговора.{S} По првој пр 
 И онда је хтео да јој падне крај ногу, али опет не овако.{S} Сад јој љуби крајеве ципела њених 
 даде у договору с братом неку накнаду, али она сиротица не прима.{S} Куне је, да је већ и црно 
ривоју.{S} Он је добро опазио, где иду, али није ни из близу сањао, шта га чека.</p> <p>Јулка г 
се рећи, да га не негују и не залевају, али опет за то бледи и вене, недостаје му онога, што је 
ена му знају српски, Мађарице не знају, али опет за то иду у заједницу, јер се не смеју цепати. 
<pb n="107" /> и вино, па чак и ракију, али умерено, колико је потребно, да се поткрепе, а не д 
све говори о премудрости и целомудрију, али маните га с Богом, право кажу наши, да испод мире,  
азаренке му носе воде, људи га умирују, али њега као да је вино тек сад стигло.{S} Говори о нек 
 Бог зна, плакала сам доста у мом веку, али нисам излазила на сокак, нити сам ишла у цркву да п 
 тешко уздахну, суза му заблиста у оку, али не рече ни речи.</p> <p>Кад су га одведи у затвор,  
да поврати и заустави разбијену војску, али не би их довукао више натраг ни једецима, а не речи 
 да преже коње и да иде у рит по трску, али ако то учини, чича-Срдан ће га убити из пушке као в 
а и породица примише га и опростише му, али Назарени нису хтели да га приме, јер је он онда згр 
раћа“ и старешине поучавају их у свему, али кад је разговор о крштењу, онда су назаренским стар 
га је нудио, да сврати још мало к њему, али Мирко не прими понуде.{S} Тома је учинио друкчије.{ 
рости — пакао.{S} Нешто се кува у њему, али још не зна шта.{S} Тада се подиже, изиђе у двориште 
 задржи.{S} Ми сви много губимо у њему, али шта ћемо, била је божја воља...“</p> <p>Деда Јова и 
с главе.</p> <p>Влада је умиривао жену, али благо; није хтео да је дражи; та, она у последње вр 
.{S} Влада је стишавао и умиривао жену, али није помогло.{S} На послетку је молио адвоката, нек 
 ћу скоро, што но кажу, Богу на истину, али ме није жао живота.{S} Нека је просто и оним нељудм 
бећао, да ће у недељу доћи у скупштину, али је још сотона јаки у њему.{S} Кад би брат Мирко или 
<p>Мартин брат је дакле ценио ту икону, али би је без сумње уступио сестри, само да ју је искал 
 кад оно ветар зајауче; и опет уздахну, али слеже раменима. „Боривоје се предао,“ помисли он у  
 он не рачуна, нема га.{S} Многи почну, али свак почне за себе, па овај овде, онај онде посрне. 
ева.{S} Давно је њему око запело за њу, али се слабо надао.{S} Сад му је тако рећи нуде.{S} Бра 
ану.{S} Дуван после јела помаже варењу, али његова добра страна је та, што је он разбибрига; кр 
а је хтела да запиткује даље о крштењу, али се умеша Славна: „Јелте, Боривоје“, пита, „кад се к 
ло је и до сад, да он замане по Лазару, али онда је Лазар увек гледао врата и измицао му.{S} Са 
 у кући Владе Иванова било све на миру, али сада ће та кућа да изгуби главу.{S} Влада се опасно 
 заспала.{S} Адвокат је покушао измиру, али узаман.{S} После се догодило оно, што се у таквим п 
ио да изгледа миран, да утиша ту ватру, али је она кад кад букнула.</p> <p>Лазарево понашање из 
је устао да врати тасту жао за срамоту, али не отворено, но онако по назаренски, сакривен иза с 
ковић је најжустрији.{S} Гледа у проту, али прота не почиње, за то ће он.{S} И поче: „Браћо мој 
 да је било свештенство на првом месту, али у данашњем поквареном свету прво долази лепа жена,  
нахина детета; виђала сам и другу децу, али ово још је видех.“</p> <p>Лекар је пришао Боривоју  
ештенство треба да прими своју кривицу, али примите, браћо, и ви своју.{S} Ми треба да прегнемо 
крст у његовој руци задрхта у први мах, али само у први мах.{S} Нико не трепће.{S} Свак очекује 
на послетку лагано.</p> <p>„Не бије их, али не бих рекао ни то, да их воли.{S} Да истински, по  
ају из таке жене сотону.{S} Не бију их, али их гњече и кажу, да то помаже.{S} Ја сам противан т 
дно су узете из молитвеника калвинских, али сам слушао и такве, које су „наши назаренски пророц 
нађох.{S} Човека једног у тисући нађох, али жене међу свима не нађох...“</p> <p>Кад Боривоје из 
штени међу вама.“</p> <p>Врло лепа реч, али врло слаба утеха.{S} Па бар да је ма ко други изреч 
у њих као гост, као пријатељ, не мораш, али чим ступиш у ред „браће“, те постајеш „веран“, онда 
 Од злочестог суседа умакнеш, побегнеш, али од злочесте жене не можеш.{S} Како ћеш да бегаш из  
; сад не вреди, да се гризете око тога; али други пут узмите се на ум.{S} Видите ли ово округло 
провиди вигове, које му подмеће женска; али кад их једном прозре, он је онда скоро тако исто па 
ати.{S} Прошла су она несретна времена; али она неће.{S} Каже:{S} Док нисмо заједно и на окупу, 
ти болесну жену, која је далеко оданде; али нека њу, баба Језекиљу, покуша ко преварити, томе н 
во.</p> <p>Он у место да стане, пожури; али ко је још утекао од ђавола?</p> <p>Сустиже га. „Шта 
а се направиш луд, па да те пусте кући; али су господа у суду учила на школама те ствари, па их 
и Марта, но опет за то не рече ни речи; али је тим више говорила њена сусеткиња, која се случај 
"34" /> попусти, чим је сејање довршио; али то би још којекако било, јер сад и нема тако много  
ажите дела, да поправљате и то је лепо; али нисте погодили пута.{S} Направили сте још једну вер 
{S} На лицу му је урезана доброћудност; али се сад то лице намргодило.{S} Каже: „Ко год мисли д 
избегавао је стране људе, <pb n="20" /> али се за чудо дао у разговор с оцем Мелентијем.{S} А о 
а поврати живот детету?!{S} Никакав!{S} Али има нешто, што је још јаче од материне љубави, а то 
 му је Богом просто, заслужио сам...{S} Али шта ћемо, ако оде жандарима, па ме прокаже.{S} Зар  
рило и говорило, а мало се радило...{S} Али ако бар неки део тих учењака и госпођа пођу напред, 
децу у госте, долази и њојзи гост...{S} Али да богме, ти нит што знаш, нит видиш.{S} А ког ћеш  
n="60" /> од тог еспапа да крадеш...{S} Али да богме, није теби требала девојка, него њени новц 
 слови: <hi>„Ово је забрањено“</hi>.{S} Али само да је у рају било судија, Ева би после три дан 
е убио, ти си луд, не знаш за шалу“.{S} Али сам је молио и <pb n="62" /> ја и мати моја, да нас 
шалити, та већ знала би, како треба.{S} Али где ће да се разговара о св. писму, а да заврне мом 
а одвраћам некога од гроба Христова.{S} Али те морам <pb n="26" /> ипак посаветовати, да се још 
 Јерусалиму на плочи гроба Христова.{S} Али кад већ хоћеш да учиниш што преко обичаја, онда ти  
је срце вукло и застаде да се одува.{S} Али само за часак.{S} Обазре се око себе као лопов, па  
 „Ето, шта је:{S} Куд сви, туд и ја.{S} Али кад већ узех ђавола, нисам бар узео маторог ђавола, 
амо молбе и саветовања, него и боја.{S} Али ништа не помаже.{S} Тада покуша Срдан онај опште по 
а јавно, у скупштини укори Боривоја.{S} Али неће га именовати, тако далеко није смео ићи, но ће 
више радовао, но Светозар и Јованка.{S} Али кад би трећи дан с вечера, долети Светозару мајка Ј 
помео, нек почне бројати из почетка.{S} Али наш свештеник раби Рав измудрио је друкчије.{S} Про 
ећи, да је помало чак и напредовала.{S} Али у оном, што је њојзи било главно и око чега се најв 
уго јој је требало, док се прибрала.{S} Али онда јој беше јасно, шта ће и како ће.{S} Заверила  
, само кад баба Макра не би кварила.{S} Али кад запишти њен глас, да је двеста најодабранијих п 
азарена, ни ове муке“, она би пошла.{S} Али њему не дође то у онај мах на памет, он само хукну  
и за леђима његова накинђурена жена.{S} Али као да ју је сотона, наместио тамо, да својом појав 
а гле, исто је хтела да учини и она.{S} Али не:{S} Код ње је то био обичај.{S} Она више од годи 
а преваривши се постаде преступачна.{S} Али ће се спасти рађањем деце, ако остане у вери и љуба 
остодушности, кажу:{S} Не ваља вера.{S} Али за Бога људи није истина.{S} Добра је вера, него не 
рат би још по најбоље освојио брата.{S} Али Светозар тек од јесени пошао у богословију.{S} Најм 
“ Она би му онда већ пала око врата.{S} Али он ћуташе.{S} Тек у неки час Рахила подиже очи.{S}  
јутру, покуша <pb n="66" /> да шета.{S} Али није могао више ићи, но се наслонио на зид.{S} Дигл 
етар дува и од куда ће ударити киша.{S} Али, где су биле његове мисли?</p> <p>Да сте га запитал 
 и прими опроштаја за своје грехове.{S} Али Боривоју све то беше мало.{S} Стрпао је оца Меленти 
е, кад помисли на дан своје слободе.{S} Али га у исти мах подилази и неки ужас.{S} Њега је осуд 
звадити за луду, па да те и не суде.{S} Али и без тога ћу те опростити беде.{S} Ти си се у свој 
ти самртну вест.{S} Хвала Вогу није.{S} Али за то опет оно што је чуо, потресло га је скоро ист 
идим сви хоће, а нарочито њих двоје.{S} Али сам се бојао, да неће бити добро.{S} И у самој скуп 
ледњој ствари дође до мале препирке.{S} Али и јесте то била чудна ствар.{S} Изволите само саслу 
ећ спевале врашке девојке то весеље.{S} Али то не би било ни по јада, да се нису закачиле и о д 
воје осећао, да треба коју да рекне.{S} Али и он не говори о оном, што му је на души, но потеже 
{S} Његове мисли нису са свим јасне.{S} Али њему шапће неки потајни глас, извире нека потајна м 
у</title>“.</p> <p>Но то је у цркви.{S} Али ни оно, што је закључено на збору о Великој Госпођи 
 само за то, да се не би успаљивали.{S} Али ако ћемо се и уз жену успаљивати, онда је зло у две 
ак као да се поплашио од те помисли.{S} Али не, то није више мисао, то је већ нешто више, то је 
нкама и преписао, да је покаже жени.{S} Али госпођа се није смејала. »<foreign xml:lang="DE">Pö 
се нису чудили ни верни, ни неверни.{S} Али су се тим више чудили сви редом, кад се већ после н 
 таком се може проћи, па и вековати.{S} Али их има, које не дају човеку живети.{S} Језичне су,  
спава у кошари, при затворени врати.{S} Али која вајда и то, кад нема ноћи, а да га ђаво не иск 
тнице, луле.{S} Не могу је оставити.{S} Али шта то смета вама, кад бих ја пушио?{S} Не крадем,  
 нико је не сме дирати, нико гонити.{S} Али јест.{S} С тим је баш изгубила драж, изгубила ону т 
 год и заигра, може му се опростити.{S} Али да и зрели људи, па чак и старци и бабе скачу уз он 
 издржи затвор, суд ће му опростити.{S} Али су га осудили и људи, а они му неће опростити.{S} О 
та, знамо ми, да ви не смете пушити.{S} Али нећемо ми вас ваљда одати“.</p> <p>Боривоје се не м 
чи о земљу, бије га и ломи му кости.{S} Али све то не помаже.{S} И онда се ђаво поново скупи, у 
кад оно ветар зајауче по тихој ноћи.{S} Али он увек и увек заспа, јер мишљаше доиста — ветар је 
арени, да се од првог удара не руши.{S} Али ова истина беше код Назарена за сад још — под земљо 
} И ја сам био рђав човек, не кажем.{S} Али од кад се позивам на еванђеље и на духа светог, не  
 Бог платити, кад их ја не познајем.{S} Али ако макар само онима <pb n="52" /> станем враћати ш 
зар говорио сваки дан с одушевљењем.{S} Али је уједно и стрепила.{S} Тај је човек био с несретн 
ак, нити сам ишла у цркву да плачем.{S} Али манимо се тога.{S} Ви знате, да смо се погодили, да 
или, да хоће да се договоре о нечем.{S} Али није било због тога.{S} Него се лагано, чисто крију 
томе дуго разговарао са свештеником.{S} Али она није онда пазила на то.</p> <p>„Кога ћемо да пи 
ућу и мерник је направио добар план.{S} Али јест!{S} У његову плану нема, да ће проћи онуда кој 
 за што није искао, него је задржао.{S} Али наравно, знао је, да сам добра, па мисли:{S} Ћутаћу 
шењаком.{S} На послетку сам омекшао.{S} Али ме је и љубила и молила и улагивала се као мачка, д 
блаци, који прелећу чело Боривојево.{S} Али то је бивало само тренутно.{S} Највећма је упадало  
ваког часа умр’о место ње и то радо.{S} Али јој се показује и друга слика, па јој у ушима још и 
еже на жену.{S} Тома то није опазио.{S} Али је опазио где коњи скренуше <pb n="234" /> с пута.  
“</p> <p>„Е видиш, одмах сам мислио.{S} Али кад ниси, шта ћеш онда у Јерусалиму?{S} Слушај ти м 
нав...“</p> <p>Боривоје се освестио.{S} Али само толико, да види како коњи са стрмог насипа наг 
му неко).{S} Сад хајд, нека је тако.{S} Али ја знам:{S} И карта и мода и свако зло мање је, што 
дика обилазио села.{S} Лепо би било.{S} Али ако мислите, да то буде као пре, џаба га.{S} Ја сам 
здари, јер је за часак све занемило.{S} Али не...{S} Крај своје постеље чује загушљиво јецање,  
 живину.{S} Ми је за то и продајемо.{S} Али би да је продамо у онаку кућу, где неће моћи да буд 
 бринеш и за душу, но само за земно.{S} Али не можемо сви у Јерусалим.{S} Бог ће тако исто опро 
аревчани за другога на његово место.{S} Али јест, и Здравковићеви другови се одричу свега, јер  
већ потеже било наћи згодан предмет.{S} Али досетише се.{S} Треће недеље предавао је неки Здрав 
лази из куће и полази на далеки пут.{S} Али не у Јерусалим, нити ови људи долазе, да га испрате 
ер не дају, ваљда ћу моћи и на пољу.{S} Али како ћу са исповешћу?{S} Пре но што постанем Назаре 
то питала и довела га онда у забуну.{S} Али данас није он више онај, који је био пре.{S} И он о 
.{S} Сад већ било па прошло, шта ћу.{S} Али ето моје беде, никако да се ожени.{S} Какве сам му  
е потребно, да те узимају у подсмех.{S} Али нећеш ти више предавати паору, док сам ја жива.“</p 
ско апостоловање међу оним зидинама?{S} Али су Назарени осетили, да у Боривоју имају апостола,  
 му у главу мисао:{S} Неће ли отићи?{S} Али не, то беше само у почетку, сад га се више не клони 
и да говори с њом, да јој протумачи?{S} Али не, не, то би било ново успаљивање.</p> <p>Кад прођ 
 сахранише апостоли највећим сјајем?{S} Али ви хоћете да сте бољи Христијани и од апостола.{S}  
живота на земљи, да бих се поправио?{S} Али ме је страх, да још више не сагрешим и да ме још у  
... врло опак.{S} Куд сам застранио?{S} Али тако је то!{S} Кад сам радио, радио сам и није било 
ева се: „Дуни ветре отуд од горњака“, — али Лазар није весео.{S} Има нешто у њему, што хоће да  
м Лазару не; он не признаје тог дана. — Али шта је то?</p> <p>Лазар тихо промуца: „Мајко“.</p>  
 још једном волела да види дете своје — али ју је свекрва одговарала од тога. „Болесна си, ћерк 
а у песницу, друштво кличе од радости — али Лазар није весео.{S} Хајд нека, сутра ће.{S} Но не  
не, слушајте своје мужеве као Господа!“ Али човеку прописује љубав, јер вели: „Мужеви, љубите с 
као јеленче на горама мирисним</hi>...“ Али опет за то мени се најбоље допадају ова два места.“ 
обије масла, тај мора млеко да — бије.“ Али ко ће да бије тако мало дете?!{S} Не могу, тешко ми 
 је сељак, Обрен Тодоровић, син сиротог али поштеног ратара.</p> <p>Лазар га није хтео бунити,  
а миру да се учи сваком покорношћу. <hi>Али жени не допуштам да учи</hi> нити да влада мужем, н 
у у цркви и да не мисли на Бога.</p> <p>Али ко је на то пазио?{S} По најмање чича Срдан, који ј 
одно, да звуци допру до ходника.</p> <p>Али шта то би с Боривојем!?{S} Он је тек неколико дана  
ај је крај блед као да је умрла.</p> <p>Али не, није умрла.{S} Чим он закуца на прозор, тихо, ј 
о му се језик прилепио за непце.</p> <p>Али Томин није: „Како знате“, каже, „ја у томе нећу ни  
а у оном крају од извесне смрти.</p> <p>Али на жалост, много и много невинашце пропаде, пропаде 
убијању.{S} Нек узме само пушку.</p> <p>Али сад се опет Маша позива на Исуса Христа.{S} Христос 
>„Ко је?“</p> <p>„Ја, отвори...“</p> <p>Али то Боривоје не иште као Назарен, који је на путу, т 
 попа неће изићи ништа паметно.“</p> <p>Али као што рекох, ушла је већ у вигов.{S} Јер кад је п 
домаћин. „Ниси пропао“, вели грк Сима, „али ћеш пропасти“. — „За што?“ — „Хајд на таван, па да  
p>„Све бих опростио Назаренима“, каже, „али има двоје, рад чега бих, да могу, набадао их на кол 
ала.</p> <p>„На продају нам је“, каже, „али је нећемо продавати вама.“</p> <p>„А као за што не  
ацивање. „Немојте да се срдите“, каже, „али ви најбоље знате, како је или право казати, како је 
> <p>„Ми се кршћавамо“, каже Боривоје, „али не на силу као ви.“</p> <p>„Како на силу?“</p> <p>„ 
Опростите ми „пречасна господо“, вели, „али ако ћу да метнем руку на срце, онда ми поглед пада  
дуванџија?“</p> <p>„Био сам“, каже он, „али ми моја вера забрањује пушити“.</p> <p>Гле сад, мис 
</p> <p>„Не бих радио ништа“, вели он, „али би то видео Бог“.</p> <p>„Зар се ви не би бранили?{ 
н би говорио“, рече друга подсмешљиво, „али му је ковач Шандор отео речи из уста.{S} И он држи, 
е ругају наши противници“, вели Лазар, „али види Бог, ми се због тога не срдимо на њих.{S} Нас  
е је научио“, вели му истражни судија. „Али се теби не верује.{S} Ето, Милева каже, да она ника 
 бих и ја волела знати“, каже Јованка. „Али ми отац није говорио о том“.</p> <p>„Боже мој“, срд 
репирати“.</p> <p>Но Јулка не попушта. „Али кад вас молим — но....“</p> <pb n="151" /> <p>И опе 
м и не кажем“, вели она и обори главу. „Али опет, за што да не?“ Поћути мало, па му се онда при 
а скоро ми приђе и поглади ме по челу. „Али ваљда ниси толико болестан“, каже, „да не можеш оти 
 луда посла, он ме не би дао за тебе.“ „Али кад би ти хтела, ја не би питао, хоће ли он, но би  
Шта си ти?{S} Он каже: „Човек“.</p> <p>„Али има људи Турака, Срба, Немаца, Мађара. <pb n="132"  
То је, кад би вас неко ударио“.</p> <p>„Али да се ви ожените, па да неко удари вашу жену, да хо 
и, долази ново и још веће зло“.</p> <p>„Али ћеш бар спасти душу, а ако остане по старом, губиш  
оне су виделе само његову жену.</p> <p>„Али баш све једнако на њој“, каже нека. „И хаљине и огр 
 наш кукуруз од њихове ливаде.“</p> <p>„Али си чула, где Стана цичи и видела, где се мотљају ок 
а. „Остави ме, бабо, молим те.“</p> <p>„Али молим и ја тебе; молим те као старији, да ми учиниш 
франа, од иђирота и цимета, од смирне и алоја...</p> <p>Боривоје, кукавни Боривоје, једва може  
 нам је била у оно време вера?{S} Иста, ама истоветна као и данашња.{S} Дакле је ова наша вера  
ги људи?“ пита Славна. „Код вас је све, ама све друкчије“.</p> <p>„Ми“ каже Боривоје, „предајем 
у Назарена, све је то пре било код нас, ама све, чак су и црквене општине узајмљивале новац без 
ица, оно је гробарска, а оно онде...{S} Ама шта је оно управо?</p> <p>Онде, где му је стојала к 
е капији, осетише га пси и залајаше.{S} Ама какви пси, подавиће он и њих.{S} Био је можда већ и 
на за мном као да смо срашћени и каже: „Ама смо нас двоје баш прилика у колу.“ „А зар ми не би  
администратор рекао у црквеном одбору: „Ама, за Бога људи, како могу ја поред жене и четворо де 
p> <p>Госпође су и опет хукале.</p> <p>„Ама по Богу, што хучете?“ пита их Миловић.{S} Ти људи у 
о као друго, тек спомена ради.“</p> <p>„Ама за што га браниш толико, кад није заслужио? — пита  
а сад и нехотице погледа на полу празне амбарове, кад чује, где дува тај ветар.</p> <p>Дошло је 
 <p>Он дакле завеза кесу, затвори добро амбарове и озбиљно се поразговори с Лазаром.{S} Или нек 
луша, начуо би где тихо шкрипи брава на амбару Срданову.{S} Нестало Лази новаца, те носи крадом 
д сад узме крст у десницу и попне се на амвон, можеш му слободно сваку реч штампати у „<title>С 
ослу.</p> <p>Сад се попео и Светозар на амвон, у руци му је крст и као да тај крст у његовој ру 
 покупио скоро исто толико.{S} Он је са амвона говорио о хришћанској љубави; он је позвао оне,  
ци.{S} Треба да иде у цркву, хтео би са амвона да проповеда слово божје, а није могао да се при 
{S} Свештеници су оног јутра у цркви са амвона упутили народ на та предавања и кад би по подне, 
Јованке и не сањаше, да поп Светозар са амвона највећма храбри — себе самога.</p> <p>По литурги 
чему ће да говори.</p> <p>И паде реч са амвона: „Врату нож свој на место његово, јер сви, који  
.{S} Стојала је на раскршћу, ни тамо ни амо.{S} Нити да каже:{S} Не могу овамо даље с вама, нит 
а Здравковићка устумарала по школи тамо амо и не уме и неће да седи мирно на свом месту, њему у 
} Било је:{S} Свиња, коња, крава, кола, амова, новаца, перина, једном речи свега, што се могло  
једно од другог; то су рођена браћа.{S} Анархизам проповеда: „Пали, кољи, руши, да дође што пре 
 нова правца.{S} Један правац зове се — анархизам, други правац — Назаренство.{S} Не гледајте,  
ренство је верска глупост, као што је и анархизам политичка глупост, али из обојега треба да се 
ао крај овим данашњим гресима.“</p> <p>„Анархизам и Назаренство престаће у један дан.{S} Њих ће 
“, рече једна од њих у поласку.</p> <p>„Анархист“, рече друга.</p> <p>„Шандор ковач“, рече трећ 
бузети, кад ме почнеш судити пред лицем ангела, архангела и свега света за сва моја грешна дела 
судиле његову ствар она три окамењена — анђела.</p> <p>И разведри се небо и отворише се руже и  
оној полутами дошле су Боривоју као три анђела, која су сишла на земљу, па се окаменила.</p> <p 
рогљевима ова песма:</p> <quote> <l>Три анђела жалило,</l> <l>То нам само фалило,</l> <pb n="20 
а живота.{S} А на место оне песме: „Три анђела жалило“, хориле су се по селу друге.{S} Да навед 
бузети, кад ми почнеш судити пред лицем анђела, арханђела...“</p> <p>У пола молитве груну страж 
апопљени, ухватили певнице, те поју као анђели:{S} Прота са ђаконом и три свештеника у орнатима 
e="chapter" xml:id="SRP18966_C9"> <head>Анђели и роб.</head> <p>Док је Боривоју изишао суд до к 
 главу, те сагледа три полу дечја, полу анђелска лика.{S} Шест невиних очију упрто је у њега.{S 
.{S} Он каже: „Ако све језике човечје и анђелске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно, к 
рећа, има нешто што приличи и на њу.{S} Анђелу лаодикиске цркве говори дух: „Знам твоја дела, д 
то је осетио, да у онај мах оде од њега анђео и уз њега остаје само — сотона?{S} Погледа на ту  
ен и даровит мимо све њих, појао је као анђео, а говорио је као апостол.{S} Он поста најпре наз 
бар у Новом Саду научио) а појао је као анђео.</p> <p>Кад се почео момчити, онда је већ ређе по 
нео ма за коју оперу; и Милева поје као анђео.{S} Ишло би лепо и красно, само кад баба Макра не 
<p>Боривоје је сад очекивао, да чује из анђеоских <pb n="73" /> уста реч, која га не осуђује од 
.{S} Јованка је имала диван глас и њено анђеоско певање такнуло се врло често Боривоја.{S} Но о 
е једно:{S} Звали се они Пера или Паја, Анка или Јованка.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
ајало то тако недељу-две дана, док сека Анка не начини мало реда у кући и умири Ђоку.{S} Каже м 
ва.{S} И против тих сеоских новина нема апелате, нема штампарског суда.{S} Њих не можеш ни умол 
ажи мање, али апелира његов бранилац, а апелира и велики фишкал.{S} Кажу, да је велики фишкал к 
ио Боривоје три године робије.{S} Он не апелира, не тражи мање, али апелира његов бранилац, а а 
е.{S} Он не апелира, не тражи мање, али апелира његов бранилац, а апелира и велики фишкал.{S} К 
ће бити ништа.{S} Ако ти се не допада — апелирај.“</p> <p>„А оно друго?“ пита Боривоје.</p> <p> 
каже, „то је била придика мени, кратка, апи језгровита.{S} Имаш право Јованка.{S} Исус је пропо 
нешто удешаваш, да ти онда буде мекано, апи пази, да се не превариш.{S} Оданде још нико није до 
, поплаши их се, не зна ни сама за што, апи је већ доцкан.</p> <p>„Погазила ме је“, каже Бориво 
му јурну крв у лице, али се стиша. „Св. апостол Павле“, каже он, писао је о томе, писао је тако 
ри и љубави и у светињи с поштењем“.{S} Апостол Павле: назива жене „слабији женски суд“, и не д 
 је било, док је било мало Хришћана.{S} Апостол Павле познавао је сваког по имену и из виђења,  
за свештенике, а Христос их познаје.{S} Апостол Павле пише, какав треба да је епископ, свештени 
о црквеном закону, врло су значајне.{S} Апостол Павле, тај најдаровитији и најинтелигентнији ме 
 очистити те са свим?“</p> <p>„Неће.{S} Апостол Петар учи нас у првој посланици, трећој глави,  
ати...{S} За ту везу треба и љубави.{S} Апостол Павле у својој посланици Ефесцима, у глави пето 
жевници, он народу не би ни говорио.{S} Апостол Лука је добро записао оне Христове речи: „Тешко 
е сложили, овако боље да се оканемо.{S} Апостол Павле нам је добро препоручио, кад је казао: „С 
 жени, а ко ће онда угађати Господу?{S} Апостол Павле вели нам:{S} Ако може бити, да се не жени 
ље учиним без плаће еванђеље Христово!“ Апостол Павле не разуме плаћу у банкама, он мисли на др 
 није створио, да се делимо и цепамо, а апостол Павле је рекао, да се клонимо распре о племеним 
 брак, јер силу љубави најбоље показује апостол Павле у својој првој посланици Коринћанима, у г 
као што нам заповеда Господ и прописује апостол Павле, а то је:{S} Хоћу да је љубим више од себ 
ар се теши, да би у таком случају чак и апостол Павле мало попустио од правила.{S} И сад јој се 
и би о њему тако ситно мислио.{S} Ено и апостол Павле вели: „Незнабошци не имајући закона, сами 
Јудеје, Римљане, Самарићане?{S} Није ли апостол Павле писао посланице Римљанима, Галаћанима, Ко 
ј посланици у V. глави стих 9.—13. вели апостол Павле ово: „Удовица да се не прима млађа од шез 
и прочитам, шта пише о тој ствари свети апостол Павле“.{S} И прочита ово:</p> <p>„Не забрањујте 
дговори.</p> <p>Устаде Боривоје. „Свети апостол Павле“, каже он, „који је прописао, како треба  
ко рече: „Право <pb n="101" /> је казао апостол Јаков, да је језик немирно зло и да ћеш пре буб 
х, појао је као анђео, а говорио је као апостол.{S} Он поста најпре назаренски „пријатељ“, за т 
ј Лазаре, Лазаре, шта ли би на то рекао апостол Павле?</p> <p>- - - Тома је после тога још једа 
- упропасти.{S} Леп нам је наук оставио апостол <pb n="113" /> Павле, кад нам је заповедио: „Чо 
које је међу нама.{S} Право нас је учио апостол Павле: „Жену не примајте млађу од шездесет годи 
аборавио продужење те посланице.{S} Јер апостол Павле у својој првој посланици Коринћанима глав 
рише главе, само Боривоје не.{S} Каже. „Апостол Павле у првој посланици управљеној на Тимотеја  
је био пре.{S} И он одговори.{S} Каже: „Апостол Павле у првој посланици Тимотеју, глава II. сти 
 се браћа тако старају о мени?“</p> <p>„Апостол Павле је казао: „Носите бреме један другога и т 
дакле“ вели Боривоје, „по заповести св. апостола Павла не смемо да будемо једни с онима, који х 
ечи онако, како пишу, но се заклањаш за апостола Павла?{S} И ја не тумачим оне речи Христове та 
сет пута, али све у залуд.{S} По речима апостола Павла било је давно време, да је се мане, али  
дакле ни за какав укор.{S} Позива се на апостола Павла, који заповеда: <hi>„ Старца не карај, н 
воје Назарен и слуша од тог назаренског апостола са свим нову науку.{S} Све што год ми данас ра 
и ви хоћете да сте бољи Христијани и од апостола.{S} Крст и иконе вами су идоли.{S} Зар ви <pb  
ливен, он је у души био уверен, да речи апостола Петра не приличе на данашњи догађај.{S} Ово се 
че као душмани.{S} Не обзиру се на речи апостола Павла, који каже: „Врло је срамно за вас, да и 
и их је тешио.{S} Он се позивао на речи апостола Павла, који рече у својој првој посланици Кори 
да му опростиш“, но се позивају на речи апостола Павла у његовој посланици Јеврејима глава VI.  
г писма друго шта прочитао.{S} Оне речи апостола Павла, које си данас навео, да се треба клонит 
ниси чула, да то не вели он, то су речи апостола Павла“.</p> <p>„Шта зар оно, како смо скитнице 
у Назарени осетили, да у Боривоју имају апостола, као ни једног другог.{S} Ког он обрати, тај ј 
а да здеру образину са лица назаренских апостола и обавесте онај заблудели свет.</p> <p>Кад је  
.{S} Каже: „Исус Христос није узимао за апостоле жене, него само људе.“</p> <p>„Ти су га људи и 
имо искрени.{S} Немојмо да се вадимо за апостоле и учитеље народне, но рецимо:{S} Хоћу да живим 
гробом?{S} Зар матер божју не сахранише апостоли највећим сјајем?{S} Али ви хоћете да сте бољи  
кад га ухватише: <pb n="118" /> хтедоше апостоли у један мах силу силом да одбију, тада изусти  
.{S} А може ли то бити, да су Христос и апостоли једно чинили, а друго наложили нами да чинимо? 
га можемо сви ми разумети.{S} Тако су и апостоли то исписали.{S} А да је Христос мислио, да њег 
говоримо, а никад не творимо.{S} Зар би апостоли умирали за Христову науку, да он сам није умро 
ла и које јој не дадосте ви, кратковиди апостоли, да исплаче и да олакша себи.{S} Па како се са 
 да га се држимо“.</p> <p>„Па за што су апостоли постављали епископе, свештенике, ђаконе, кад ј 
хватили с лажљивим и глупим назаренским апостолима, па их изобличили.{S} Свршетак извештаја гла 
 најдаровитији и најинтелигентнији међу апостолима, добро је видео, куда ће то одвести, ако се  
ме:{S} Цвета ли или не цвета назаренско апостоловање међу оним зидинама?{S} Али су Назарени осе 
ликама стављао Шандора ковача чак и над апостолом Павлом — Шандор ковач седео је на коли поред  
 оно, што је противно речма Христовим и апостолским <hi>делима</hi>.{S} А може ли то бити, да с 
д нас.{S} Тако је било и код нас у прво апостолско време.{S} Но наравно, тако је било, док је б 
и ципела исте боје.{S} Па онда упало је апотекару у очи, да не ишту више ружине воде, него: пач 
 он се намамио, те каже: „Нисам дошао у апотеку, да ми мерите на драмове, него дајте, донесите. 
био кадар, да те одвучем?“, питам ја. „3ар сам ја најгори?{S} Та, уграбио бих те, да си сред ца 
о.“</p> <p>Боривоје подскочи с места. „3ар има“, пита, „људи, који тако живе?{S} Како се зове т 
ад бих само познавао слова...“</p> <p>„3ар никад ниси ишао у школу?“ пита га Лазар.</p> <p>„Врл 
угери“, и одмах ће ти казати.“</p> <p>„3ар Бугери?“ пита Боривоје чисто уплашено.</p> <pb n="48 
боље изићи на крај, но да је дајете под аренду.“</p> <p>„Нећу никако“, каже она. „Само би ми јо 
p> <p>Светозар извади из шпага завежљај артије, на којој беше потанко исписао правила друштва д 
кад ме почнеш судити пред лицем ангела, архангела и свега света за сва моја грешна дела, која с 
кад ми почнеш судити пред лицем анђела, арханђела...“</p> <p>У пола молитве груну стражар кунда 
вно син, а он је болестан.</p> <p>Триви Аршинову ће заједнички оправити кућу, јер иде зима, про 
, онда нису ни у Европи ни у Азији ни у Африци знали за дуван.{S} Дуван су бели људи познали ск 
ину.{S} Како ли рече само она жена?!{S} Ах да! „Еванђеље је само у вашим рукама, али у срцима в 
 мешамо у њихово богослужење.“ </p> <p>„Ах, тако“, рече Здравковић и умукну.</p> <p>После малог 
<p>„Осећам се чист“, каже Јова.</p> <p>„Аха, дакле си се пречистио.{S} Св. дух је слетео и на т 
Ено виш, онде, друга од рогља?“</p> <p>„Аха, видим.{S} Оно је кућа Боривоја Ненадова.{S} Он је  
ду у коло, не певају светских песама не ашикују по рогљевима с момцима, нити се успаљују.{S} На 
ваца сподобимо у прост сандук, понесемо ашове и мотике, помолимо се Богу и укопамо га“.</p> <p> 
> <p>У овај мах чак и Милевина свекрва, баба Стака повери.{S} Она је опазила, да код њих није с 
ну, која је далеко оданде; али нека њу, баба Језекиљу, покуша ко преварити, томе не би требало  
епшим начином.{S} Но сад се огорчио.{S} Баба Језекиља не само што му је дошла претњом у кућу, н 
послала напред сукње, овако сам гола, а баба ми неће ништа дати“. „И не треба“, кажем ја, „само 
 то обично у болести и после болести, а баба Језекиља је свем селу испричала оно исто, што и Ма 
з куће, јер из кујне удара маст, његова баба пржи сланину на купус.{S} Кад би вече, сви узму књ 
Јао куку мајци, па докле да чека?“ пита баба Стака. „Баш сте ви тврди људи.{S} Момак већ 24 год 
ђео.{S} Ишло би лепо и красно, само кад баба Макра не би кварила.{S} Али кад запишти њен глас,  
ме је, момак се пречистио.{S} И ако сад баба Стака добије згодну снају, тешко ће проћи месец-дв 
је изгура на поље.{S} Код врата застаде баба Стака и <pb n="138" /> врати се.{S} Каже: „Бар да  
ије Назаренка.</p> <p>„Дошла сам“, каже баба Стака, „да се молим.{S} Знате мој син — мој Гига,  
кад би придобили такву жену, као што је баба Стака.{S} Кућа је од првих, момак млад и ја мислим 
идбу.“</p> <p>„Јао куку мене!“ вајка се баба Стака. „Та, ето видим људи и хромих и слепих и кља 
 ће да буде 9 сати, а ето им у двориште баба-Стаке.{S} Мала, доброћудна жена, сва се задувала,  
те само саслушати:</p> <p>„Баба Наста и баба Макрена, управо сестра Наста и сестра Макра, засед 
ти.{S} И ако се сложите, ја ћу говорити баба-Стаки, а брат Мирко Милеви“.</p> <p>Браћа Назарени 
 момак млад и ја мислим, да нећемо наћи баба-Стаки бољу снају од Милеве.{S} Ја мислим, овоме не 
} Но та прва прилика била је по несрећи баба Језекиља, жена, о којој се по селу говорило, да јо 
искала икону без икаква заједања, а тек баба Језекиља!{S} Она је испоручила, да ће сви судови,  
собе очине и питаше матер: „Шта је хтео баба да ми каже?“</p> <p>„Не знам, сине“, јецала је ста 
ник, он се само пљесну рукама: „Наопако баба-Стако, зар и ти?{S} А пре бих се смрти надао, но т 
ри, он ће тражити спаса код назаренских баба.“</p> <p>Но какав је тај лек?{S} Светозар је скроз 
 <quote> <l>„Други извор извире,</l> <l>Баба мода умире.</l> <l>Поп Светозар наш за цело</l> <l 
е бих се смрти надао, но томе!“ </p> <p>Баба Стака у место одговора приђе проти и целива га у р 
дође у кућу и бацио је на улицу.</p> <p>Баба Језекиља није му судила, но га је пред Мартом још  
а је сва <pb n="185" /> увијена у дим. „Баба“ каже, а не гледа јој у очи, „иди одма по Лазара и 
тније ствари, узеће реч Тома.{S} Каже: „Баба Стака нам се све већма и већма приближује.{S} Била 
ар.{S} Изволите само саслушати:</p> <p>„Баба Наста и баба Макрена, управо сестра Наста и сестра 
октори не нађете лека народ ће ићи ма и бабама назаренским, да проба“. (Тако је!{S} Живео!).</p 
 шта би ти рекла, да те запросим у твог бабе?“ „Рекла бих“, каже она, „да се оканеш луда посла, 
ће да руча.{S} Каже ми: „Сад је код мог бабе прасе, па свакојаке ђаконије, мушкацоне, па бермет 
она опет плаче.{S} Каже: „Данас код мог бабе има још увек прасећа печења од Божића, затекла се  
нема зуба.{S} Ја сам као оне назаренске бабе, које чекају да наврше седемдесет пету, па тек онд 
ривоју његови суседи, две-три радознале бабе, па и браћа му:{S} Назарени.{S} Нема их много, али 
 опасно поболео.{S} Испрва су га лечиле бабе, после су дошли и лекари, али он не здрави.{S} Мар 
а са стране и кад виде, где га старци и бабе тапшу по раменима као жену, он јој дође сад на јед 
 Али да и зрели људи, па чак и старци и бабе скачу уз онај ђавољи рог, то за цело није од Бога, 
а од куд.{S} Ако нема доктора, он тражи бабе -— проба.{S} Ако ви доктори не нађете лека народ ћ 
 доспео у затвор Лазар Ненадов, кога су бабе његова села подругљиво прозвале „назаренски владик 
.</p> <p>Лазар се одговара. „Остави ме, бабо, молим те.“</p> <p>„Али молим и ја тебе; молим те  
ад нећеш бити њихов.“</p> <p>„Молим те, бабо, промисли мало.“</p> <p>„Хоћеш ли још да идеш у на 
ите.“</p> <p>Милева се брани: „Мани то, бабо, само кад си нас се опет зажелео.“</p> <p>„Еј, еј, 
је, „за што и ти „не повериш?“ „Мени је бабо“, каже она, „добра моја вера.{S} Добра је била мој 
, али не помаже.{S} Девојка каже: „Удри бабо, удри, не штеди ме, то је за мој грех.{S} Кад неће 
</p> <p>Лазар је вртио главом. „Не могу бабо.{S} Шаљеш ме и опет онамо, где сам већ био и одакл 
ене, шушкају и оговарају ме.{S} Нека их бабо, бар ће се мирније молити Богу.“</p> <p>„А зар Наз 
авио се с братом, па онда рече:</p> <p>„Бабо, имао бих о важној ствари да говорим с Лазаром и т 
 ме, не срамоти ме, не уби ме.“</p> <p>„Бабо, не разумем те.{S} Баш оно, што те је срамотило и  
у и параде, па за то и доспевају, да се баве по мало вртарством и пчеларством.“</p> <p>Светозар 
 и иначе сахат-два на дан стотинама њих баве се књигом или пером.{S} Неко учи писати, неко рачу 
сваком погледу.{S} У слободним часовима бавили су се вртарством и пчеларством, што им беше најд 
је цео збор“.</p> <pb n="131" /> <p>„Не бавим се с Назаренима, нисам поп.“</p> <p>„Он има другу 
године 1889. почео сам врло много да се бавим с питањем о Назаренству; хтео сам на домаку нашег 
очинима</hi> и с проучавањем тих узрока бавио сам се скоро четири године.</p> <p>Питање је то в 
за себе, те сам се у слободним часовима бавио књижевношћу.{S} Нико ме није питао шта пишем, као 
слабиш, а другим се мучиш и око другога бавиш, а овамо ти пропада кућа...{S} Не велим, да се не 
ин:{S} Вратиће се.{S} Кад су подивљале, бадава си посипао пред њима кукуруз: аја, па аја!{S} До 
лица, ако му онде црв подгризао жилице, бадава ћете доцније плевити и неговати.“</p> <p>Док је  
инемо.{S} Чим од ко од њих у скупштину, бадава га после мамиш, неће ни да разговара с тобом, а  
рит, да му никад више не нађу трага.{S} Бадава је све село ишло у потеру и тражило; ништа не на 
p> <p>Па и свако друго зло је отуда.{S} Бадава грбиш и радиш, кад жена све разнесе на хаљине, ш 
рчмама.{S} Кућа му је празна, пуста.{S} Бадава је све, научио се на жену, а ње нема...{S} Друго 
} А нема здравијег закуска од шљиве.{S} Бадава, Француз је Француз, далеко је испред нас истрча 
а; није ни налик више на ону од пре.{S} Бадава хоће Пера братски, неће она.{S} До сад се не чу  
ед наших људи ја сам могао пропасти.{S} Бадава ја кумим, молим и саветујем, не помаже.</p> <p>„ 
ађе иза Карловаца, не зна даљег пута, а бадава ће питати жену на бунару или свињарче на друму:  
једаред, ако не послуша, онда је све за бадава, крај је.“ Глас му је дрхтао, кад је ово говорио 
а ли ко, да га повезем, да не тера коња бадава?{S} Или да му купим што?“</p> <p>„Баш добро, при 
га и за неки колац, на сунцу.{S} Но све бадава.{S} На послетку га затворише и хтели да му суде. 
е то некорисно и празно“.</p> <p>Но све бадава, поп-Јаша се баш мало час ухватио у коштац с Јов 
друга лека, но да га оженимо.{S} Све је бадава, овако како сад живи, мора се успаљивати.“ _</p> 
Бог узео.“ Тако су говорили, али све је бадава, људи су.{S} Ако и не плачу јавно, плачу у срцу. 
 и од више често очајавао.{S} Но све је бадава.{S} Сад видим, да се с првом цигљом не подиже ку 
оју, јелте?“ — рече смешећи се. „Све је бадава, не иде.{S} Казала сам вам већ, да ја не бих мог 
ио му свештеника, одводио га проти, али бадава.{S} На послетку се старац предао.{S} Каже: „Нећу 
етиш, јер ако се ти не сетиш, ја бих ти бадава говорио...“</p> <p>Лазар је провео будан ту ноћ, 
везе међу њима, а и подвоз му неће бити бадава.</p> <p>И Петар је доиста пошао онамо, камо је н 
ји беше најудаљенији од Боривоја.{S} Но бадава су отишле тако далеко.{S} Јулка је непрестано гл 
 ни он ти неће казати друкчије.“</p> <p>Бадава је деда Ваја тумачио тако темељно науку о грехов 
; испрекрштала соба орасима; запалио се бадњак; запојаше већ и звездари: „Слава во вишњих Богу“ 
не ухвати суседе, а ја бих данас упалио бадњак, каква још није палио ни један српски син.“</p>  
р њему не треба божићне сламе, не треба бадњака, не треба иконе ни св. Николе.{S} По његову зак 
и.</p> <p>Тако дође и Божић.{S} Освануо Бадњи-дан; све се село ужурбало, па су се ужурбали и ко 
{S} Њезин закон јој забрањује да плаче, бајаги, ропта против божје воље, а тешко је у онаком ст 
равили сте још једну вероисповест више, бајаги мало их је.{S} А не смета нами то.{S} Било је по 
 запушавате уши, расколници и Фарисеји, бајаги грех вам је слушати ме, а није грех убијати жене 
ечиш ме, да хоће душа да ми испадне.{S} Бајаги то није бој, то само истерујеш ђавола из мене.{S 
е да је Србин, Немац, Мађар.{S} Сви смо бајаги људи.{S} А нисте ли читали, да је и Христос Спас 
адају, постају ругло, а шири се намерно бајаги нека трезвеност а у ствари животињство...{S} Смр 
иловић се намршти. „Шта хучете?“ каже. „Бајаги само Назарени нису добри Срби?{S} Питајте господ 
{S} Окренуо се.{S} Тако се бар онима на бајиру учинило, али је било од више мрачно и од више да 
 будала био Василије Велики, па се тако бајно смеје, нежно гуче и поверљиво умиљава, а њен врео 
 девојачка безазленост помешана с неком бајном мирноћом.{S} То је Јованка.{S} Она иде право Лаз 
свечано облачи, кад иде међу господу на бал.</p> <p>Док јој муж предаје, она му је скоро увек з 
ају, како не могу бити без двокатнице с балконом и без четири свилене хаљине на годину; ја држи 
ти, а ви госпође да се китите, идете по балови и играте до зоре?{S} Право да ти кажем, жао ме ј 
о хладнију собу, но га метнуше право на банак, да се „што пре“ открави.{S} Но ипак некако оживи 
ан, ни прексутра, ма да је дао изнети и банак на улицу, да му не смета.{S} Тек четврти дан зажа 
ер је иначе разборит човек; обишао је и Банат и Бачку и Срем, много је видео и много искусио.{S 
} Је ли боље казати „ведро“ како кажу у Банату или „кабао“ како то веле у Бачкој, па онда, је л 
мо оног црног мачка, што преде тамо иза банка, Него кажи, па ћемо видети.</p> <p>„А пријатељ Па 
стово!“ Апостол Павле не разуме плаћу у банкама, он мисли на другу плаћу“.</p> <p>„То се већ од 
бу, да види Милеву.{S} Она је лежала на банку а очи јој се зацрвениле.{S} Мора да је веома боли 
јених глава.</p> <p>Него кад би владика бануо међу нас из ненада, ушао у цркву и поучио нас; се 
онај опште познати лек против пијанке и банчења.{S} Рецепт тог лека гласи:{S} Узми проводаџију, 
осла, него је зло, што је опет ударио у банчење, пијанку и неприличан живот.</p> <p>Дође пролећ 
ед и друг Милан, с ким је он сваке ноћи банчио, одрекао се рђава живота; оде у Назарене. „Хвала 
ју носити никаква накита.{S} А мушкима, бар некима од њих, беше најтеже одрећи се дувана, женск 
а да вас упознам с тим човеком још сад, бар овлаш, а доцније ћете га често сретати у овој припо 
ривоје упушта; бар да је он онај стари, бар да он оправдава наде.{S} Из затвора је сто пута већ 
ко ћемо покушати, тако морамо покушати, бар нећу бити отпадник од своје старе вере.“</p> <p>Лаз 
е казала: „Кад је већ морало тако бити, бар да си ми казао раније, те да сам послала напред сук 
шњи дан.</p> <p>Но за мало, па је и он, бар до некле, назрео, како је у души Лазаровој.{S} Посл 
ушкају и оговарају ме.{S} Нека их бабо, бар ће се мирније молити Богу.“</p> <p>„А зар Назарени  
ењем.{S} Рачунати није хтео на писмено, бар у прво време не.{S} Он је код оваца научио да рачун 
 гробови.“</p> <p>Па и Боривоје упушта; бар да је он онај стари, бар да он оправдава наде.{S} И 
е постао свештеник, он је <pb n="32" /> бар појао у цркви, (то је бар у Новом Саду научио) а по 
 си ти отишао у Нововерце, не марим.{S} Бар мирно спавам.{S} Кад одем куд год, знам да нећеш ић 
?{S} Зар мислите, да се о томе не треба бар исто <pb n="10" /> толико бринути као и о пеленама? 
илу жита?“ — Видим“. — „Кад видиш, онда бар и знај, да је половина с твога тавана.{S} Све су то 
о је лек, који скоро увек помаже.{S} Ја бар свега знам само двојицу, који су на дан венчања <pb 
и св. патријар, а не ја.“</p> <p>Ух, па бар да је млађи син чича-Срданов, Светозар, довршио нау 
о лепа реч, али врло слаба утеха.{S} Па бар да је ма ко други изрече, али баш Тома.</p> <p>Кад  
 осећао је, да неће више дуго, те хтеде бар на крају живота, да мало побрише прошлост.{S} Дао ј 
и каже: „Баш си магарац!{S} Девојака је бар доста; у свакој улици има их и по десет, које једва 
ао комад хлеба, и то — мекана.{S} Он је бар тако говорио, и није лагао.{S} Узео ју је сироту, б 
<pb n="32" /> бар појао у цркви, (то је бар у Новом Саду научио) а појао је као анђео.</p> <p>К 
 за мој грех.{S} Кад неће суд, казни ме бар ти“.</p> <p>Та трпљивост пробудила је сажаљење не с 
ек прасећа печења од Божића, затекла се бар глава ако ништа друго, па чак и гаров једе шунке и  
 јер би био врло жив сан.{S} Боривој се бар куне, да је то чиста чистацка јава.{S} Испрва му до 
едеље.{S} Прођоше као три сата, тако се бар Боривоју чинило.{S} А опет колико бола, колико потр 
 пут из воде.{S} Окренуо се.{S} Тако се бар онима на бајиру учинило, али је било од више мрачно 
и, но они <pb n="221" /> први.{S} То се бар види по томе, што се међу њима множе зађевице, а не 
и, да је безбожно пушити?{S} Та, ви сте бар господине образован човек, ви бар знате, да су прор 
и сте бар господине образован човек, ви бар знате, да су пророци живели пре Христа, онда нису н 
 погреб“ каже Јованка.</p> <p>„Па да ли бар сахрањујете мртваце као и други људи?“ пита Славна. 
ри, те пита: „Кад су избори, гласају ли бар онда на српску страну.“</p> <p>„Боже сачувај“, вели 
чича-Срдана не.{S} У њему је сотона или бар вино, а то је од прилике све једно.{S} И он дивљом  
рати до краја, па ма их стало главе или бар крова с главе.</p> <p>Влада је умиривао жену, али б 
 је баш тако пријало“, каже му, „ево ти бар да знаш, шта си јео“.</p> <p>„Гаврану позли, пореме 
и ја.{S} Али кад већ узех ђавола, нисам бар узео маторог ђавола, него само — пиле од ђавола.“</ 
х тужи.{S} А они несретници кажу, чујем бар тако од натароша, да су само бранили своју веру и н 
поломљене ствари, за што ми није послао бар јерусалимску икону?!{S} Зна он врло добро, колико с 
оштено, да би оставио деци у наследство бар здраву крв, поштено име, спрему за борбу, која их ч 
оворило, а мало се радило...{S} Али ако бар неки део тих учењака и госпођа пођу напред, а мора  
ог рада, ал се љуто преварио.</p> <p>Но бар да је то било све.{S} Него месец-два дана доцније,  
да је Боривоје ако не баш сретан, а оно бар све мирнији и мирнији.{S} Буде, па се некада чак и  
S} Па знате ли ви, браћо драга, или ето бар господа свештеници знају, какав је човек био пророк 
сад изговорити.{S} Да изведемо на чисто бар оно, што је најкрупније...{S} Кад ми је Јова Сканда 
зилазите и Шандора ковача.{S} Па за што бар то нисте казали јавно, да вас чује цео збор“.</p> < 
ски син још не учини.{S} Па да се ствар бар мало могла улепшати или претрпати.{S} Голе њиве чич 
аше ако ништа друго, а оно, да је Лазар бар по назаренском обичају запита: „Па какве вас мисли  
ен гроб, гори је и од Фарисеја, који су бар — окречени гробови.“</p> <p>Па и Боривоје упушта; б 
и ново и још веће зло“.</p> <p>„Али ћеш бар спасти душу, а ако остане по старом, губиш и тело и 
ка и <pb n="138" /> врати се.{S} Каже: „Бар да господина проту пољубим у руку.“</p> <p>„Врло си 
бити, „званично“.{S} Сто пута га моли: „Бар мало, мало само попусти, ја овако не могу издржати, 
данашња.{S} Дакле је ова наша вера ишла барабар поштењем, стидом, простодушношћу и братимством. 
Ђока чу, спопаде снају, унуче, перину и бари их на улицу.{S} Јова дође кући и кад види шта је,  
 у нас, па је увек било те прангије, те барјаци, те ручак, те народу вино на весеље, па онда не 
та.{S} Господин велики фишкал је у оним баруштинама назебао и нашао је грозницу, а лешине нисте 
ах дође Милева.</p> <p>„Не пуцај Свето, бата Лаза је болестан.“</p> <p>„Болестан?!“</p> <p>„Јес 
души, које се не мога дотаћи та чаробна батина наше лепе књижевности“, изусти Светозар.</p> <p> 
 „ђавоља труба“, свештеник, ту „црквене батине“, рипиде и чираци, ту „незнабошци и поганици“, П 
е међу њих Срдан и Гаја.{S} У рукама им батине, у очима нешто, што те подсећа на подрум.</p> <p 
 <p>„Шта, ниси ме тукао?{S} Не бијеш ме батином, то је истина, али ми клекнеш на груди и гњечиш 
о ја ћу разорити.“ При тим речима удари батином по сату, који се разби и паде на патос.{S} Онда 
ју, који још једнако стојаше уздигнутом батином.{S} Онда разгрну оне, који стојаху око Срдана и 
дан не долази к себи.{S} Гаја опет стао батином на сред собе, те га храбри.</p> <p>„Добро си је 
ум.</p> <p>Срдан први узе реч.{S} Куцну батином по оном сату, што висаше на зиду и рече: „Бацит 
 подигао главу, као да је његова црква, баца петице у тас и жали, што воскари не праве свеће од 
рупним, јаким човеком: „Уа, уа, бугер“, бацају се камењем на њега, а он окрвављен иде даље. „Ви 
се таки ваљани људи толико заборавише и бацају се једно на друго блатом; а неки су отворено уст 
нијег раскршћа, кад виде, да се баш они бацају камењем на њих, којима хоће они добро да учине,  
оца својега, <hi>за које од добрих дела бацате камење на ме</hi>.»<ref target="#SRP18966_N3" /> 
гу ја, не може он.{S} Што Петар може да баци олако на улицу, то је Павлу потребно на хлебац.{S} 
оји је међу вама без греха, нека најпре баци камен на њу.{S} Па се опет саже доле и писаше по з 
 све јаче и јаче воља да је теши, да се баци пред њом на земљу, да јој обгрли колена и да каже: 
уђеник стане уз назаренско учење, те се баци каменом на своју стару веру, осуди ту веру као так 
ко твоје десно саблажњава, ископај га и баци га и ако те десна рука твоја саблажњава, одсеци је 
есна рука твоја саблажњава, одсеци је и баци је, јер је боље да погине један од удова твојих, н 
 <p>Наста мала почивка.{S} Мирко лагано баци поглед на све скупљене и поче затегнутим гласом: „ 
е ту јерусалимску икону и ви и ваш брат бацили на ватру и изгорели је, већма би угодили Богу, н 
шчупам из груди оно, што ме мучи, па да бацим у јендек.{S} Грешна сам ја, врло сам грешна, Бори 
ма.{S} Скочим доле, огрнем је дороцем и бацим је у кола...“</p> <p>„Је л’ се бранила, отимала?“ 
} А унутри се прича, како је св. Сисоје бацио у море клешта и удице, те клештама уловио ђавола  
 у њему је сад она енергија, с којом се бацио на назаренско веровање... „И нећу скретати с овог 
 кости, ако му још једном дође у кућу и бацио је на улицу.</p> <p>Баба Језекиља није му судила, 
ала к њима, да се тужи, како ју је Адам бацио на кола и силом одвукао до забрањене јабуке. „Но  
е и даље размахује: „Овај сахат, кажем, баците на поље.{S} Показује три и по сата, а то није ис 
знате, како је са оним зрном жита, које баците у земљу.{S} Зар је по то зрно све једно, хоће ли 
 оном сату, што висаше на зиду и рече: „Баците га на поље!{S} Не показује добро.“</p> <pb n="16 
е кућа, и да семе не ниче одмах, чим га бациш у земљу.{S} Кад посејасмо семе, ја сам хтео да му 
еђу верне, није нико тражио од тебе, да бациш оно одело, које се онда затекло код тебе, али ти  
 би их.{S} То је, као кад у кондир вина бациш мрвицу хлеба, — ускисне.{S} Сепл и жена му знају  
удова твојих, но да све тело твоје буде бачено у пакао.“</p> <p>Сад опет отпоче прота: „Рекох в 
око јерусалимске иконе.</head> <p>Има у Бачкој два велика и прилично богата села.{S} Та су села 
ажу у Банату или „кабао“ како то веле у Бачкој, па онда, је ли боље казати: „зарио сам се у пос 
аче разборит човек; обишао је и Банат и Бачку и Срем, много је видео и много искусио.{S} Једном 
 ја сам њојзи први казао: „Ала, Милева, баш играш као вила“, а она је после казала мени: „И ти  
ре, а не за ожењене људе.“</p> <p>„Аја, баш за ожењене људе“, вели Сима, „распитивао сам се ја  
аљда ће је послушати. „О, браца Срдане, баш сте нас поплашили“, каже. „Једва вас познадох овако 
очи и мане његове.{S} И што је најгоре, баш у том часу Лазар охладнео, није ни сенка оног ватре 
ли баш он није умео да задобије љубави, баш он није могао да стече поверења.</p> <p>У то доба у 
по Божићу из рита трску, па се заглави, баш кад је хтео да изађе на друм.{S} Коњи запали до пој 
ра и мисли, па ће се сутра дан умешати, баш кад су Лазар и Боривоје при рачуну. „Израчунајте ми 
а кад доле, Бог би га знао, А да читам, баш не умем.{S} Како ћу погодити, које је писме „а“ а к 
римаче ближе. „О, тај премудри Соломон, баш је враг.{S} Читам његову песму над песмама.{S} Тамо 
аника, шта ли.{S} Јао, часни је потр’о, баш лепа жена“.</p> <pb n="178" /> <p>Здравковићу се ов 
} Да те они људи, којима си учинио зло, баш и задржавају од суда, ти се сам од своје воље мораш 
, добро је“, каже, „што стиже међу нас, баш је на време.{S} Јер треба да ти кажем, а и морам да 
ах Францускиња, а Францускиње су, кажу, баш веште у том послу.{S} Па опет, дође јој нешто на па 
, паде с њега.{S} Он не би бранио жену, баш да хоће и да је убију.{S} Такав човек у очима девој 
, знаш.{S} Иначе је та ствар застарила; баш и да си учинио, одавна је било, па те не могу казни 
 јер уз божићни пост не игра коло...{S} Баш у очи самих Материца враћам се ја с мојим малим бра 
омаже.</p> <p>„Зло је велико с нама.{S} Баш и да нема Назарена, нешто би се морало учинити.{S}  
не, повлаче се рањеним срцем натраг.{S} Баш они постају у својој раздражености противници свако 
<p>У Боривојевцу смо, а по подне је.{S} Баш је време жетви.{S} Кад гледаш с улице, село дошло п 
би ме.“</p> <p>„Бабо, не разумем те.{S} Баш оно, што те је срамотило и убијало, хоћу сад да ост 
ван тога се друштво могло похвалити.{S} Баш Сима Ваљан парничио се с Мишом Савићем због увреде  
} А ништа није боље по вечери но то.{S} Баш донесите и мени прегрш-две.“</p> <p>И кад донеше и  
учинио покојни жабаљски прота Папић.{S} Баш на један од највећих светаца даде изнети на средња  
Платином, кад хоће да се бије; дречи, а баш сам јуче приметила, да бије песницом о сто...{S} Од 
, но да и учине што мисле — одмах.{S} А баш и јесте тако, Назарени су баш сад на својој вечерњо 
слим, да би Влада Милин и Стана Павлова баш пристали једно за друго.{S} Време је.“ _</p> <p>За  
Марта слушала!{S} Она је доказивала, да баш мора ићи, она познаје најбоље ствар, а и адвокат не 
е, „неће знати где сам.{S} И ја сад, да баш до у јутру не дођем кући, она не би легла.{S} Седи, 
.</p> <p>„Ништа.“</p> <p>„Може бити, да баш и неће ништа рећи, али ће тим више мислити.{S} Није 
су греси, који те толико притискују, да баш мораш у Јерусалим?“</p> <p>„Ја ћу се о томе већ исп 
 крчмарица.</p> <p>„Хм, та догоди се да баш и прогутам коју.{S} Трешања не једем никад без кошт 
н човек тај твој <pb n="8" /> брат и ја баш не знам, за што се тако окомио на тебе.{S} Ружи те  
?“</p> <p>„Немој нано плакати, нисам ја баш тако одвише болестан.“</p> <p>Мајчина рука пређе не 
ј да их замолим, нека жене дете, јер ја баш више не могу овако.“</p> <p>Док је она говорила, пр 
.{S} Она је видела и познала тог човека баш онда, кад су у њој вриле и киптиле свакојаке мисли  
н, друг његов одмамио тамо.</p> <p>Била баш недеља.{S} Чича Срдан једва домили до куће, кад чу  
анту.{S} Душа му је на месту, само нема баш дара за говор, нити има начина да освоји.{S} А дошл 
кошуље опет у долап.{S} Та, кад се Сима баш толико распитивао, онда није ни њему све једно кака 
p> <p>Но није се дуго смејала, јер Сима баш пости, пости цео ускршњи пост, а што је најглавније 
во наштампано, а не може ни сила.{S} Па баш за то, што је био на чисто с тиме, и није се обмањи 
м и умрети, него да слажем.“</p> <p>„Па баш и да умреш, опет ти се не верује.{S} Казао сам ти в 
{S} Књижаре веле: „Ми морамо, јер народ баш то тражи.“ Па господо, који краљујете у нашој књиже 
, вели Светозар, „него бих рекао, да је баш у време.{S} У Лазаревцу имамо два ковача, Шандора и 
очекују.</p> <p>Назаренска скупштина је баш на раскршћу.{S} На њој нема ни крста нити икаква зн 
а кожу некаквог црног мачка. „Кад ти је баш тако пријало“, каже му, „ево ти бар да знаш, шта си 
е могао, за што није?</p> <p>„Ако ти је баш толико до ње стало, ишти и добићеш је.“</p> <p>Овим 
 би давно пропала.“</p> <p>„Па њу ти је баш могао послати“ — рече јој Влада, само да је умири.< 
, нико гонити.{S} Али јест.{S} С тим је баш изгубила драж, изгубила ону тајанственост, која при 
, који је прописао Христос, прописао је баш за такве, као што си ти.{S} Свето писмо каже: „Здра 
 као препелицу, иначе одлети.{S} Ето је баш близу подне, за то јој ти прочитај и растумачи само 
ио? — пита Марта раздражено. „Ако му је баш и требало што од мога дела, за што није искао, него 
единица ћерка, Јованка.{S} Девојка није баш необично лепа, али је необично мила.{S} Из њених гр 
и ако се умерено чини.{S} А пушење није баш шкодљиво по здрава човека, само ако се умерено чини 
загрлити њом...“</p> <p>Придика се није баш особито допала никоме.</p> <p>Прота је замерао поче 
; кућа је на његову земљишту и ако није баш са свим онака као пре.{S} Шта је то?{S} Нико му не  
смо срашћени и каже: „Ама смо нас двоје баш прилика у колу.“ „А зар ми не би и иначе приличили  
ко стоји пред врати, гледа у небо, које баш поче да се осипа звездама.{S} Скочим доле, огрнем ј 
тој, стиху двадесет другом не прописује баш изречно љубави женама, јер каже: „Жене, слушајте св 
, но што сам то чула о вами...{S} Дакле баш н..ској попадији за љубав убијате ви коње, јелте?“  
 привија уз њих и да је Боривоје ако не баш сретан, а оно бар све мирнији и мирнији.{S} Буде, п 
да изведе, што је намерила.{S} И ако не баш трећи дан, <pb n="19" /> а оно трећег месеца после  
 заплетенијег раскршћа, кад виде, да се баш они бацају камењем на њих, којима хоће они добро да 
зно“.</p> <p>Но све бадава, поп-Јаша се баш мало час ухватио у коштац с Јовом Тиминим, који је  
арвару је скоро убогаљио.{S} Не може се баш рећи, да јој је поломио руке или ноге или леђа, али 
, с којима се она не сме шалити, ако се баш момак и нашали.</p> <p>Обренов бранилац говорио је  
а Талијанке су врашке да Бог сачува, те баш на Божић истури пред Гаврана велику чинију, а на чи 
еног пушења?“ пита га докторка. „То сте баш узели од Назарена.{S} Мени је учитељ Јовић (а учите 
требали у весељу да проведу празнике, и баш сад Лазар болестан, легао је.{S} Тако се нешто мора 
 на питање о <hi>Назаренству</hi>.{S} И баш у последњим месецима дође ми воља, да обрадим то пи 
ла, па што село боли, боли и њега.{S} И баш за то, што га боли, хоће да лечи.{S} А кад хоће да  
ситељ је врло вредно ишао у цркву.{S} И баш оно, што ви најрадије спомињете из еванђеља, Христо 
аборавили је и осветила им се.</p> <p>И баш у оним тако тешким данима, догоди се, да роди Милев 
о једно од другог, али ја мислим, да би баш твоја Варвара пристала за брат-Боривоја.{S} Она и т 
а обори очи.{S} После рече: „Гле, ви би баш да вас хвалим.{S} Назарен не сме бити сујетан.“</p> 
 <p>„Не велим ништа друго, но то, да ви баш не марите много за светињу, с којом сте се мало час 
ма што ишло после тога.{S} Но зар се ви баш тако строго држите светог писма?{S} Знате ли, шта ј 
пришао Лазару и хтео, да му се исповеди баш, кад га одведоше до истражног судије.</p> <p>Истраж 
, што Боривоје као да постајаше тамнији баш онда, кад му се роди син, а за тим, кад му се роди  
ма погледа у болесника, па пита: „Је ли баш врло зло?“</p> <p>„Јао, леле мене, не знам.{S} Свуд 
 може скинуо би јој и месец с неба, али баш та снаја му умре.{S} И тада се деси и друга несрећа 
S} Па бар да је ма ко други изрече, али баш Тома.</p> <p>Кад се скупштина свршила и верни се ра 
 је био ревностан, вредан, дурашан, али баш он није умео да задобије љубави, баш он није могао  
су виделе само његову жену.</p> <p>„Али баш све једнако на њој“, каже нека. „И хаљине и огртач  
, а иначе бих дошао, да се измиримо или баш да кажем право, да ми опростите.“</p> <p>Милева се  
S} Св. дух је слетео и на тебе?{S} И ти баш за цело мислиш, да св. дух нема друга посла, но да  
а је ко добро пазио, могао је приметити баш из тог честог крштења, да Лазареве мисли нису у црк 
зарени почеше да осећају, е им се темељ баш озбиљно љуља под ногама.{S} Што је Рахила отпала од 
 и више отима.{S} Ено, премудри Соломон баш је био премудар и увек је писао: „Чувај се жене, ка 
:{S} Ћутаћу.{S} Па кад ми је већ послао баш све само избушене и поломљене ствари, за што ми ниј 
е с њом у свет...{S} А тај Вајун је био баш угледан њихов човек и много им је шкодило ово његов 
ица слутила, није се преварила.{S} Било баш с вечера, кад је дозва Срдан.{S} Соба је сва <pb n= 
рекипи.{S} Устаде и пође.{S} То је било баш у онај мах, кад је госпођа Здравковићка стојала за  
јима јој брат шаље ствари.{S} Није било баш много, па и оно мало је старо, окрзано и раздрускан 
код покојнице и видела, да је у ње било баш лепих и врсних ствари?!{S} Где је онај политирани д 
оме Бог, томе и сви свеци.“</p> <p>Било баш у петак пред вече, кад дође коњаник Лазару на њиву  
„Да се ја манем тога, Лазаре, не морамо баш сви бити учени.“</p> <p>Лазар га је корео, што није 
 у К*.“, вели Лазар „Наша се браћа тамо баш лепо упутише.{S} Пролетос су закупили 4 јутра земље 
, него до ствари, дела.“</p> <p>„Ми смо баш они од дела“, одговара Лазар, „а ви се за дела не б 
ога часа остати међу вама...“</p> <p>Но баш у тај мах, кад је Тома ово говорио, те занесен непр 
<p>„Та оно видим и ја, да није подељено баш братски, али шта ћу.{S} Брату је потребније но мени 
ма држави или странима, они таје све то баш према својим пријатељима, да их ти пријатељи не пре 
јединство, повери, да угоди Милеви и то баш онда, кад Милева то од ње није тражила и кад се у д 
опаде, пропаде без лекарске помоћи и то баш у назаренским породицама.{S} Они су у оној зарази в 
важној ствари да говорим с Лазаром и то баш пред тобом, јер се и тебе тиче.{S} Ти ћеш судити и  
к.{S} Снег је завејао путеве, али му то баш годи.{S} Што му нога по кад-кад дубље западне у јен 
<p>„Бије је?“ пита Боривоје.</p> <p>„То баш не.{S} Истерује сотону из ње.{S} А у Стане је често 
маже.{S} Он с њоме говори само оно, што баш мора бити, „званично“.{S} Сто пута га моли: „Бар ма 
о да су му сви помрли по кући.{S} И зар баш нема никаква лека?!{S} Ишао је чак жупану и тражио  
г!{S} Увек и увек угађати Господу и зар баш никад не угађати себи?{S} Овако мисли ишле су јој п 
је готово“, рече јој лекар строго, „зар баш све?{S} Верујем, да сте скројили пелене и побринули 
ве пива.</p> <p>Мал’, мал’, па се Лазар баш упутио.{S} Кад запева:</p> <quote> <l>„Дуни ветре о 
а, пакосна.{S} Та, и где би он љутио њу баш сад, кад је дознао, да ће скоро да га усрећи — дете 
мах.{S} А баш и јесте тако, Назарени су баш сад на својој вечерњој молитви.</p> <p>И таман Наза 
</p> <p>Него се после тога Шандор ковач баш показао.{S} Каже: „Ако ћемо метнути руку на срце, м 
а живела у непрекидној трзавици.</p> <p>Баш некако у зиму поручи Марти њезин бранилац, да дође  
и те уграбио.“ „Е, гле сад“, каже она, „баш си ти момак да ме уграбиш; иш не праши!“ „А к’о за  
и, па докле да чека?“ пита баба Стака. „Баш сте ви тврди људи.{S} Момак већ 24 године, па неоже 
, Јелачић, таст његов, само се смејао. „Баш волим“, вели, „што сам отишао.{S} Данас сам видео у 
а, за тим презриво напући усне и каже: „Баш си магарац!{S} Девојака је бар доста; у свакој улиц 
се расположио, жваће у сласт и говори: „Баш смо ти ми Срби народ, да Бог сачува.{S} Код нас и с 
адава?{S} Или да му купим што?“</p> <p>„Баш добро, пријатељу, што споменусте“, прихвати нека ст 
а он сусеткињу, Цвету, сучељавају им се баште.{S} Већ од пола године дана чим може, гледа, да ј 
 што је Бог створио?</p> <p>Дође у крај баште, у онај, који се сучељава са Цветином баштом.{S}  
па онда оде у башту.{S} Ма да у његовој башти нема засађена цвећа, но само поврће, ипак је цвећ 
и дан отпраћао Боривоја тамо, да ради у башти, а кад што и друге послове.{S} Тамо је он бивао п 
е, у онај, који се сучељава са Цветином баштом.{S} Она је и данас тамо, као и увек недељом.{S}  
тишао, да надгледа марву, па онда оде у башту.{S} Ма да у његовој башти нема засађена цвећа, но 
ка.</p> <p>На велики петак мора Јова да бега из куће, јер из кујне удара маст, његова баба пржи 
нуле у један мах.{S} Јулка већ хтеде да бега, али кад виде, да стоје њене другарице, остаде и о 
алио“, говори у себи.</p> <p>Не иде, но бега у своје село. „Боже, каква је то крв у мени?“ пита 
ше га брзо.{S} Опазише, да нити мисли о бегању, нити је лаком на дуван, те су га испрва пуштали 
нда робити место њега?“</p> <p>„Неће ни бегати, не бој се.{S} Да је хтео бегати, одавна би до с 
еће ни бегати, не бој се.{S} Да је хтео бегати, одавна би до сад побегао“.</p> <p>Јулка није ре 
ити за то.“</p> <p>„А за што си ти хтео бегати, кад су те жандари носили овамо?{S} За што си ск 
држати, морам побећи“.</p> <p>„Куда ћеш бегати?“</p> <p>„Оцу“.</p> <pb n="57" /> <p>„Немаш ти о 
 злочесте жене не можеш.{S} Како ћеш да бегаш из своје куће?{S} Како ћеш да не будеш с оном, с  
а његове новце, па је онда отишла неком бегу у харем и како се чује, потурчила се.</p> <p>Жена  
ак заћуташе, па ће онда Тома започети: „Беда је то велика и не можемо ми таку ствар на двоје на 
у заболели тако, да се после њих осећао бедан и несрећан, него је удар био тако снажан да га је 
било па прошло, шта ћу.{S} Али ето моје беде, никако да се ожени.{S} Какве сам му девојке налаз 
а, јер је и њима мило, што се опростише беде, па донеше и воде.{S} Они се разлазе мирно са шапа 
суде.{S} Али и без тога ћу те опростити беде.{S} Ти си се у својој лудој глави начинио испосник 
ва жене.{S} И кад се није могао отрести беде, он јој онда рече, за што то чини, а рече јој по т 
 <p>Боривоје обори главу.{S} Оваквој се беди није надао.{S} Хтеде да каже, како је Христос река 
{S} Боривоју се учинило, да нема краја; бедна жена се не мицаше; а доцније изумрло чак и јецање 
>„Устани!“ И у радосној слутњи подметну бедна мајка сину руку под главу и поче да га диже...{S} 
греси, кају се.{S} Још су непречишћени, бедни, сотона није још изишао из њих са свим.{S} Прави  
 изишли, па за то и називају тај намет: бедом.{S} Угарски нов закон ослобађа их од тога, али св 
јер за тим обори главу, опружи руке нуз бедра и рече само толико: „Види Бог.“</p> <p>Ова назаре 
ворио?{S} Шта ће ти она шарена трака на бедрима?{S} Она говори против тебе, она казује свету:{S 
бибрига; крај њега заборави човек бол и беду; крај њега човек лако прикупи мисли и лакше се уми 
љу, како да се тако закасниш.{S} Отаљај беду с врата, ма како било.{S} Учини одмах сутра.{S} Мо 
Можда има још кога, који није платио — „беду“.<ref target="#SRP18966_N2" /></p> <p>„Сутра ћу у  
<note xml:id="SRP18966_N2"> <p>Платити „беду“, значи код Назарена платити парохијал.{S} Они су  
гове кочине шесторо нагојених свиња, па беж на улицу.{S} Све село зна, да су то крадени свињи,  
Пре два, три дана млатну је каменом, па беж.{S} Но спотакне се и паде на камен, те се угрува.{S 
сузе из очију, као некада, нити мора да бежи из друштва, да не завришти на сред улице.{S} Сад ј 
право, нисам данас за друштво.“</p> <p>„Бежите од људи“, каже он, „а ето вам ја дошао на ограду 
е до прве мале незгоде, ти га остављаш, бежиш као пацов из куће, која хоће да се сруши, у место 
екао од ђавола?</p> <p>Сустиже га. „Шта бежиш од мене?“ пита.</p> <p>Он ћути.</p> <p>„Шта се ту 
е хтела.{S} И без речи и без опроштаја, без пољупца и без загрљаја.{S} Испрва није имао снаге д 
 допустити, да моја кћи живи као патка, без свештеничког благослова.“ Чује се, да га Светозар с 
а гробље, извлаче их без крста и опела, без сузе и јаука, али им је у души тим теже.{S} По њихо 
аједничке матере цркве?{S} Без пастира, без вође упутисте се по тешком путу богословских наука  
ште благајнице 40 ф. у зајам, да богме, без икаква интереса и да врати кад може и колико кад мо 
е?{S} Него вам је књижевност без ватре, без душе, па не може да освоји народ.{S} Има до душе шт 
лесно душевно стање створе сами у себи, без икакве невоље.{S} Муче ум свој свакојаким тамним ми 
га.{S} Пита: „Шта ће нам сад Лазар сам, без Милеве?“</p> <p>Но Лазар је као запета пушка.{S} Не 
 подне се свршила ствар глатко и мирно, без икакве препирке и гласања.</p> <p>Не велим, да у др 
н из Босне.{S} Вратио се болестан, жут, без Рахиле.{S} Она је утукла његове новце, па је онда о 
ио, и није лагао.{S} Узео ју је сироту, без ичега, а у њега било домазлука за троје.</p> <p>Кад 
Ако је да узајмимо једно другом на реч, без интереса, као што данас чине Назарени, и тога је ко 
м волела ту икону, лепила је и чистила; без мене би давно пропала.“</p> <p>„Па њу ти је баш мог 
борила је главу и стоји као осуђена.{S} Без сумње је слутила, шта је чека. <pb n="103" /> Остал 
е дете своје.{S} Но Милева је мирна.{S} Без писка и речи трпи, али место ње вриште остале жене  
ресовао је.{S} Сад је она ишла даље.{S} Без тога ко зна, шта би изишло пред њу и скренуло јој п 
сте од наше заједничке матере цркве?{S} Без пастира, без вође упутисте се по тешком путу богосл 
учини онај, који је слабији од мене?{S} Без примера нема ништа, то сви ми увек говоримо, а ника 
> крај полице и пружила Боривоју руку — без завежљаја.{S} Оно, што је Варвара учинила, дође јој 
вакав говор није отрпео председник суда без приговора.{S} Обренов бранилац му није остао дужан  
у је ујак метнуо у колевку, није остала без утиска.</p> <p>Кад је Боривоју било осам година, је 
рави се и рече им:{S} Који је међу вама без греха, нека најпре баци камен на њу.{S} Па се опет  
 је тело без духа мртво, тако је и вера без добрих дела мртва.“</p> <p>Лазар је у свом тумачењу 
тле.{S} Отворише се врата и Милева оста без одговора и без — опроштаја.</p> <p>„Шта је с оном к 
рогутам коју.{S} Трешања не једем никад без коштица.{S} Нису ми иначе слатке.{S} Па и шљиве, на 
ного и много невинашце пропаде, пропаде без лекарске помоћи и то баш у назаренским породицама.{ 
брат је дакле ценио ту икону, али би је без сумње уступио сестри, само да ју је искала лепшим н 
, кад помисле на смрт; та да, нико није без греха, па на што их одмах карати?{S} Треба их поуте 
 и живео је с Надом још пуне две године без икаквих потреса.{S} Само се Нади учинило, да су у п 
стрчао.{S} Тамо нема ручка, нема вечере без шљива; или ће их изести суве иди куване, компот уз  
, кажу, Шваба измислио Назаренима да се без суда погоде.{S} Хоћу да кажем:{S} Све што је данас  
145" /> моја, да залутасте и да ћете се без пастира и вође са свим изгубити.{S} Спомињете ову и 
ове.{S} Тамо је он бивао по читаве сате без надзора и чувар је долазио по њега само онда, кад ј 
S} Оде онако, како она није хтела.{S} И без речи и без опроштаја, без пољупца и без загрљаја.{S 
е се врата и Милева оста без одговора и без — опроштаја.</p> <p>„Шта је с оном крмачом, што је  
без речи и без опроштаја, без пољупца и без загрљаја.{S} Испрва није имао снаге да устане, али  
о пише.{S} А зар до века тако да буде и без потребе тако да буде?{S} Ако је Христос донео мач,  
, о добрим делима, која се тамо траже и без којих човек не може бити Назарен.{S} А ко је прави  
а кући.{S} Доцније се показало, да је и без тог могло проћи, јер се Срдан предигао, али сад ниј 
еме рату и време миру...{S} У невреме и без потребе, драги брате, почесте ви да чупате посађено 
и за луду, па да те и не суде.{S} Али и без тога ћу те опростити беде.{S} Ти си се у својој луд 
о, како она није хтела.{S} И без речи и без опроштаја, без пољупца и без загрљаја.{S} Испрва ни 
ле тога на мах отрезнио, јер без речи и без опроштаја одјури из крчме.</p> <p>Кад је чича Срдан 
е могу бити без двокатнице с балконом и без четири свилене хаљине на годину; ја држим, да нам ј 
лавни професор Хиртл, који није олако и без темеља изрекао ни једне речи, споменуо је једаред у 
 се св. писма тиче:{S} Ми га разумемо и без богослова.{S} Што је Христос говорио, говорио је за 
ано, а кад је умерено, онда је невино и без штете?“</p> <p>„Видиш, дакле брате, у чему је разли 
е...“</p> <p>Здравковић је отишао љут и без потписа.{S} А предавања престаше.{S} Но и ако та пр 
не иде.{S} Не треба да сам учен, могу и без тог држаља и песка прорачунати, да је премного.{S}  
сам божју реч схватио потпуно у свему и без погрешке?{S} Сви ми то кажемо, али кад то кажемо, у 
ше све чисто, <pb n="94" /> уредно, али без украса.{S} Назаренска кућа не трпи накита ни у чем. 
 убрише нос, слободно му је марамом или без мараме.</p> <p>Онда је Тома клекнуо и рекао: „Љубаз 
, чак ни опреме.</p> <p>Сватови су били без велика шума и параде, а Марта оног дана најсретнија 
у у њој вриле и киптиле свакојаке мисли без икаква сталног, одређеног правца.{S} Ко дође у то д 
ромислите само, како ће наш краљ живети без војника?“</p> <p>Неко му рече: „Бог заповеда: „Не у 
језику звучно тепају, како не могу бити без двокатнице с балконом и без четири свилене хаљине н 
 он поручи и предложи, то могу усвојити без икаква промишљања.{S} Прочуло се о њему, и то с пра 
 и хромих и слепих и кљакавих, неки чак без руке и ноге, па се оженили, а мој Гига зар да не мо 
ћа?{S} Да проповедајући еванђеље учиним без плаће еванђеље Христово!“ Апостол Павле не разуме п 
и пазе једино на то, да се том приликом без надзора не износи и не уноси ништа.</p> <p>Лазар до 
д се не осврће на њ.{S} Постали смо као без душе.{S} Знате ли за што оде мој слуга Јова у Назар 
ђоше из кола.{S} Стојали су дуго и дуго без речи и покрета.{S} На послетку ће рећи Тома: „Сиром 
уна — и Боривоје га је врло лепо примио без икакве срдње и пребацивања.{S} А кад је запитао Бор 
је код Срба у старије време било женско без сваког права.{S} Девојку нису питали, но је морала  
 и завршује речма: „Јер као што је тело без духа мртво, тако је и вера без добрих дела мртва.“< 
зна“.</p> <pb n="111" /> <p>Све је ишло без приговора, глатко, само у последњој ствари дође до  
је примила ту божју вољу мирно, не само без бола и жаљења, но тако рећи радосно.{S} И кад закоп 
каже Боривоје, „предајемо земљи земљино без икаква плача и запевке.{S} Кад би вриштали и грувал 
о да се после тога на мах отрезнио, јер без речи и без опроштаја одјури из крчме.</p> <p>Кад је 
мрети.{S} Моја стара мајка вришти данас без потпоре и помоћи, али ће Бог платити и Милеви, што  
ље, ваљаније?{S} Него вам је књижевност без ватре, без душе, па не може да освоји народ.{S} Има 
 хајде нека“, вели Пера. „Кад овде могу без луле, јер не дају, ваљда ћу моћи и на пољу.{S} Али  
еш казати истину, да си уграбио девојку без њене воље, на силу, или ћеш умрети.“ Ја нисам хтео  
воје је испоручио ову непријатну поруку без околишења и завијања, те је тиме учинио од зла горе 
мена јој.{S} Није ни Марта искала икону без икаква заједања, а тек баба Језекиља!{S} Она је исп 
звлаче своју децу на гробље, извлаче их без крста и опела, без сузе и јаука, али им је у души т 
 су и црквене општине узајмљивале новац без интереса.{S} Па каква нам је била у оно време вера? 
,</l> <l>Наш се доктор разболео,</l> <l>Без рецепта шљива јео,</l> <l>Ју, како је само смео?!</ 
 од 10—12 година.{S} Очи им још весело, безазлено погледају и чисто се пренеш, кад их после нек 
Од ото доба наста обрт код Боривоја.{S} Безазленост ишчезну са лица његова, детињска веселост и 
ао капља, а на лицу јој скоро девојачка безазленост помешана с неком бајном мирноћом.{S} То је  
г деду), али његова детињска веселост и безазленост није се повратила.{S} Срећом се не враћаше  
} Брани га.{S} Каже у својој девојачкој безазлености: „Чико“, тако је звала оца, „шта радиш с б 
 грде, срамоте, а нуз то чине свакојака безакоња и упропашћују кућу.{S} Сотона је овладао њима, 
пиштала је непрестано као гуја.</p> <p>„Безбожници и бездушници проклети, и ви се још издајете  
 ненадно, па се онда и сама трже од тог безбожничког одговора, поцрвени и занеми.</p> <p>Јасно  
ност</hi>.{S} И зар сад то значи, да је безбожно пушити?{S} Та, ви сте бар господине образован  
и ће у дим високо.{S} И пушење је дакле безбожност, хасне нема од тога дима ни за тело ни за ду 
ио лулу.“ „Пророк Исаија каже, да ће се безбожност разгорети и отићи ће у дим високо.{S} И пуше 
не знам шта <hi>подиже високо у дим као безбожност</hi>.{S} И зар сад то значи, да је безбожно  
ећи грех.“</p> <p>„Ви сте противни оном безбоштву, које отима маха,” па се и ту пребацисте, јер 
на мору бура, а у пустињи дивље звери и безводност.{S} Можеш ли ти, кукавче, свуда туда проћи,  
престано као гуја.</p> <p>„Безбожници и бездушници проклети, и ви се још издајете за Христијане 
у последње време, увек кривио себе и то безобзирно; сад није могао.{S} Дође му од једном воља,  
ао од поста.{S} Но Маца се оте некако и безобзирце побеже у село.</p> <pb n="30" /> <p>Кад је Б 
ло је противнике, дође им дрско, управо безобразно.{S} А Назарени спустили главе у св. писмо ил 
 Ми сви видимо зло, али нико неће да је бела врана, неће ван света.{S} Ако се и нађе један у ст 
сму:</p> <quote> <l>„Кажи мени голубице бела,</l> <l>Колико си имала швалера?</l> <l>Кол’ко има 
, компот уз печење.{S} Они их доносе из бела света, ми их ногама газимо...{S} Хо мај, та казао  
Ситна, мала, носи се к’о фрајла:</l> <l>Беле сукње, шлинговане скуте,</l> <l>А кад иде, гази на 
 Назарени св. писму.</p> <p>Умешао се и бележник. „Ја“, каже, „браћо, највећма вам не одобравам 
 им је и благајник, а Лазар је као неки бележник, он саставља сва писмена, која иду на страну.< 
28" /> <p>Узео је да говори и општински бележник.{S} Било је после ручка, те му дошла воља да п 
ро.{S} Пре некако видео га је таког наш бележник, па вели: „Само му не попуштајте; проћи ће.“ К 
ви му, него се радо разговарају с њиме: бележнички писар, па чак и горчило.{S} Да богме, не на  
гову реч.{S} И кад поче да говори о <hi>белењу</hi>, навео је, шта је једном учинио покојни жаб 
о се разлегао по соби, а њени правилни, бели зубићи никако да замакну за усне.{S} Тек се кад го 
е видније...{S} Сад опази, где се нешто бели...{S} Очи јој <pb n="214" /> се све боље навикавај 
ни у Африци знали за дуван.{S} Дуван су бели људи познали скоро на 1500 година после Христа, па 
загасите хаљине, никаква накита, чак ни белила. „Верни“ и „верне“ су махом српске народности, о 
ече јој: „Уми се најпре, ћерко; овде ти белило није потребно; <pb n="177" /> Бога не можеш прев 
{S} То је скупштина — велика лепа соба, бело окречена, пуна клупа.{S} На средини је мали бео ст 
оље навикавају на онај полумрак.{S} Оно бело, то је платно, шта ли...{S} У томе је замотано њен 
оњаника, који је добра коња ознојио и у белу пену обукао, као оно Владета војвода, кад се враћа 
идику.{S} У тамници видиш тако рећи при бенгалском осветљењу све оно, што у нашем друштву не ва 
чена, пуна клупа.{S} На средини је мали бео сто, у прочељу виси о зиду сахат.{S} То је сав наме 
ас:</p> <quote> <l>„Кинин, кина, прашак бео,</l> <l>Наш се доктор разболео.“</l> </quote> <p>И  
а:</p> <quote> <l>„Кинин, кинин, прашак бео,</l> <l>Наш се доктор разболео,</l> <l>Без рецепта  
ги зачудише, кад чуше, да је сотона био бео.</p> <p>Кад је тај глас дошао до Наде, она само јау 
вати та вечерња молитва: <hi>Назаренска берза</hi>“.</p> <p>Кад су Назарени и Назаренке засели  
е, па свакојаке ђаконије, мушкацоне, па бермет“.{S} Ја је љубим и тепам јој: „Ти си моје прасе, 
и моје прасе, ти моја мушкацона, ти мој бермет, ти мени сва сласт овог света“.{S} Она се мало у 
и нит што знаш, нит видиш.{S} А ког ћеш беса и видети, кад се не мичеш из кошаре, но завезујеш  
<p>Чича-Срдан не зна већ шта ће, час је бесан као сеоски бик, све би да погази, што му год дође 
на; не рече Боривоју ни речи.{S} Некако бесвесно пружи му доцније комад хлеба и мало смока, па  
> <p>Бранилац је на суду изговорио лепу беседу о ускакању код Срба.{S} Каже, да је код Срба у с 
колико је...</p> <p>И тако је то ишло у бесконачност.{S} Било је:{S} Свиња, коња, крава, кола,  
га је неко запитао: „Шта је Бог радио у бесконачности пре створења света“, рече: „Секао је штап 
е штапове за оне, који измишљавају тако бескорисна питања.“</p> <p>Заиђоше за рогаљ и улица, у  
 ми први дужни да се одречемо глупости, бесмислица и свега, што је излишно и штетно.{S} Ако не  
 тако брзо предићи.</p> <p>Он је испрва беснио и љутио се, после се предао и умирио.{S} Запали  
квењак, он ужива те две собице с кујном бесплатно, али је дужан, да држи кућу у реду.</p> <pb n 
Христа, хоће да се удају.{S} А к томе и беспослене, уче се скитати по кућама, не само беспослен 
лене, уче се скитати по кућама, не само беспослене, него и језичне и свезнале, па говоре и што  
> <quote> <l>„Дај чистоту Јосифову, кад бесрамни овај свет,</l> <l>Претњом или молбом тражи, ув 
 не само весео, но и обесан, па у своме бесу добаци Лазару ружну реч.{S} Каже му: „Шта се разба 
 је проповедао божју науку, његова дела беху ненадмашна и свет је на њега дизао камење, да га у 
вања престаше.{S} Но и ако та предавања беху кратка века, имала су своје последице.</p> <p>Међу 
о у селу, његов унук, Стеван и Боривоје беху сами.{S} Стеван се није више вратио, а и Боривоје  
иста између оно 30 до 40 женскиња, које беху данас у назаренској скупштини и које су већином он 
рпати.{S} Голе њиве чича-Срданове, које беху до пре најбоље сређене, сада су вапиле на небо.{S} 
 живо по кући.{S} Срећа, што му онде не беху деца; ко зна, шта би несретник још све починио.{S} 
ење окренуло.{S} Јер чак и они, који не беху чланови друштва, мало су попустили од стара живота 
 никао и Петар Крњин у кући, у којој не беху опали само зидови, но и поштење.{S} Кад му је било 
но место, али боље да нису.{S} Ови нови беху много лакши, но они <pb n="221" /> први.{S} То се  
иде да нема шале, те неколико њих, који беху нај јачи, навалише на Боривоја и отргоше старца од 
стање.{S} Прота се окрете ратарима који беху тамо, те се сабили у гомилицу и каже им: „Волео би 
 само да нико њега не дира.{S} Назарени беху само још сенка од онога, што беху на почетку.{S} Т 
 Кад је Светозар прочитао, Срданове очи беху упрте у Лазара...</p> <p>Лазар је ћутао. „Ја мисли 
 на таван, да скине нешто рува, очи јој беху још увек мутне од суза, није пазила где стаје, ног 
 и других трзавица и неприлика, али ово беху најкрупније.{S} И мало по мало, па се стишало врењ 
арени беху само још сенка од онога, што беху на почетку.{S} Тужили су се на жене, како су им он 
ћи устао је Боривоје, и ма колико да му беху очи закрвављене, видео је, како је Нада пропустила 
S} Имао је жену и кћер, а све троје њих беху скромни и ваљани у сваком погледу.{S} У слободним  
е сви судови, сви министри (пештански и бечки), па на послетку и сам цар имати посла, ако Марта 
оштине нема за цело ни у царском граду, Бечу“.</p> <p>Служба је отпочела, прангије грувају, Све 
 и продали и распели“, каже Јованка. „У Бечу, где сам ја учила школу, има икона, како је Христо 
А сад — лаку ноћ...“</p> <p>„Лаку ноћ“, беше одзив и сви поустајаше.{S} А у разлазу чуло се где 
акита.{S} А мушкима, бар некима од њих, беше најтеже одрећи се дувана, женскима опет одрећи се  
 неки мах хтеде већ да се дигне, али га беше страх; ухватила га нека немоћ.{S} Једва се једном  
му воља, да утеши ону покајницу, јер га беше ње толико жао.</p> <p>„Жена“, каже он, „лакше греш 
ветозар се осећао као домаћин, па ма да беше најмлађи међу свештеницима, ипак узе реч.{S} Каже: 
у њега и ње до правог разговора, као да беше читава ограда између њих.</p> <p>Онда се жени одре 
 <p>Старчеве очи засузише, Лазар као да беше мало потресен, али оста привидно хладан.</p> <p>Да 
p> <p>„Свештенство није она снага, која беше пре.{S} Ви сте ту снагу потисли, па сте онда — сел 
н је о тој теми изговорио придику, која беше најдивнија од свију његових дотадашњих придика.{S} 
 мир, те разгонио ону црну слутњу, која беше по њима попала.{S} Домаћица је јецала од радости,  
ору горео је жижак и светлост тог жишка беше толико јака, да је Лазар упознао дошљака.{S} Био м 
 првог удара не руши.{S} Али ова истина беше код Назарена за сад још — под земљом.</p> <p>У ова 
трговца, два три занатлије, а од ратара беше их до двадесет породица.{S} Може се почети.{S} Све 
ле су право на Тому.{S} Напад Боривојев беше много оштрији и отворенији но онај, који беше упра 
тив-назаренски тумачио свето писмо, кад беше реч о љубави.</p> <p>Кад је Боривоје изговорио ово 
и пост.{S} Тада постаде оно, што до сад беше тајно, јавно.{S} И Боривоје и Сима изјављују свем  
придика у цркви и његов савет ван цркве беше народу књига и водилица.{S} Па кажите:{S} Је ли он 
. стих 32.—35. „А Марија како дође, где беше Исус и виде га, паде на ноге његове, говорећи му:{ 
ије се обмањивао маштама, а тим му теже беше, да нађе пут.</p> <p>И опет други дан по подне уст 
у и би је за извесно удавио, само да не беше тако малаксао од поста.{S} Но Маца се оте некако и 
авих свештеника и администратора, па не беше Назарена, а није свет ишао ни у Католике ни у Калв 
 погледала на брата Тому, поглед јој не беше ни скроман ни милостив.</p> <p>„Ти си“, продужи То 
 за Марту.{S} Дуго је лежала, на што не беше навикнута, па то лежање и болест пробудише у њој н 
 погледале на њега, јер по лепоти му не беше равна у целом Боривојевцу.</p> <p>Марти је врло го 
тно.{S} Но ово Боривојево нерасположење беше само тренутно.{S} Лазар је опазио, како је Боривој 
д жалила као рођену матер.</p> <p>Момче беше ознојено и запурено од брза јахања, па и не примећ 
ло је само за тренут, после се умирио и беше по ново господар над собом, сад <pb n="168" /> је  
чи у један мах на авлију, јер му у соби беше и загушно и тесно.</p> <p>„Боже, за што није само  
 другарице одоше у онај крај врта, који беше најудаљенији од Боривоја.{S} Но бадава су отишле т 
ного оштрији и отворенији но онај, који беше управљен против њега; многи верни су седели као ок 
мила слика, што ме сећа на ону, која ми беше веран друг и на дете, које сам родио, а сад је дал 
а сте нашли?“</p> <p>„Нашао сам, где ми беше погрешка.{S} До сад сам доводио у додир две голуби 
ица почео сам, да проучавам оно, што ми беше најближе.{S} Истраживао сам: — <hi>Узроке <pb n="2 
стао, усне му се смешиле, али му у души беше немир и незадовољство.{S} Шта ли ће свет рећи?{S}  
ебало, док се прибрала.{S} Али онда јој беше јасно, шта ће и како ће.{S} Заверила се у себи, да 
уло; нешто јој паде са срца; у души јој беше као да је са грдне странпутице изишла на чистину.{ 
до сад.{S} А мужевљево здравље ипак јој беше милије од оних крпа.{S} Само су то биле лепе крпе, 
вади из шпага завежљај артије, на којој беше потанко исписао правила друштва добрих људи и проч 
p> <p>Заиђоше за рогаљ и улица, у којој беше назаренска скупштина, празна је.{S} Ето, тако се с 
у кућу!{S} Боривоје уђе у собу, у којој беше све чисто, <pb n="94" /> уредно, али без украса.{S 
 су се вртарством и пчеларством, што им беше најдража забава.{S} То је српска кућа, каква треба 
р своју за главу, раздере мараму, којом беше повезана и дохвати јој дуге, лепе курјуке.{S} Пово 
т, којим би требало поћи, само та мисао беше још неизрађена, тај пут беше по мало застрт маглом 
дражи; та, она у последње време и онако беше скоро увек раздражена, узбуђена, пакосна.{S} Та, и 
иди Бог.“</p> <p>Боривојево највеће зло беше на дому.{S} Гушобоља свали у гроб млађе дете његов 
 мисао:{S} Неће ли отићи?{S} Али не, то беше само у почетку, сад га се више не клони.</p> <p>Ка 
ави Хришћанин, последник Христов.{S} То беше згодно, да узвиси назаренску науку и да уједно нап 
рија, поче немилице да их тамани.{S} То беше доба, кад у многим нашим селима читаве улице осташ 
 Милеву, те поклече на земљу.{S} Све то беше за неколико тренутака.</p> <p>Сад се прибраше и ос 
а своје грехове.{S} Али Боривоју све то беше мало.{S} Стрпао је оца Мелентија у постељу, хранио 
рани, али га прота није слушао.{S} И то беше нов удар по њега.{S} Рачунао је на опште признање, 
азумљиве, али најслађе речи...{S} Но то беше и време, кад је лекарска наука ликовала, време, ка 
иду кола куд не треба.</hi>“</p> <p>(То беше право у зубе речено и многи се од слушалаца чисто  
ва прими укор и не рече ни речи.{S} Сто беше постављен и она поче да служи.</p> <p>Назарени су  
ог ватреног, занесеног Назарена као што беше пре. „Личи“. као што Тома рече, „на — неокречен гр 
е, што се стараше за сиромахе, него што беше лупеж и имађаше ковчежић и носаше, што се меташе у 
 почетку, а други свршетку.{S} Но нешто беше у тој придици, што је све освојило:{S} Говорнички  
 она је мислила, да се свршило, а ствар беше тек у почетку развоја, јер је на прагу стојала Бор 
ини је петао утекао из оног покоља, јер беше на највишем врху дуда.{S} И кад је закукурекао зор 
е још тренутак-два остао за столом, јер беше с Јованком при вечери, али ни једно од њих не окус 
а су је крпили и лепили, тако, да данас беше комад надимљене и упрљане крпе.{S} Но у породици с 
а није познала никаква добра; сваки час беше јој горак, те ће бити и задовољна и захвална, ако  
етку се разиђоше и они...</p> <p>Уз пут беше Светозар врло узбуђен, Јелачић, таст његов, само с 
о та мисао беше још неизрађена, тај пут беше по мало застрт маглом.{S} Пред њиме у души стајаше 
заузимљивији, најревноснији, а овамо му беше стало до свог добра и новцу за љубав издао је и са 
прса тако, да Срдан испусти све, што му беше у рукама:{S} Штап и Милеву, те поклече на земљу.{S 
е, девојку од седамнаест година, а њему беше четрдесет и пет.</p> <p>Сад је на путу.{S} Враћа с 
а друго.{S} Време је.“ _</p> <p>За Тому беше то као за мачку залогај, одмах се уплете.</p> <p>„ 
е могао разабрати на сигурно.{S} Лазару беше жао сестре, коју је врло волео, и док је он гледао 
 а не одадоше је.</p> <p>Кад дође вече, би Милеви још теже...{S} Како је грозна та свећа слабом 
где ће и Милеву видети, не смеде отићи, би му зло.{S} Отправио је Варвару саму, а он се опет за 
о, лагано.{S} Него се о томе промишљам: би ли ја могао све то исплатити макар за 10, 20, 30 год 
 лагано.</p> <p>„Три године.“</p> <p>„А би ли нам казали“, испитује га млади испитник даље, „за 
 Али само да је у рају било судија, Ева би после три дана сигурно отрчала к њима, да се тужи, к 
елиш?{S} Ово пак рекоше кушајући га, да би га имали за шта окривити.{S} А Исус саже се доле и п 
зани бол.{S} Осећа, зна, уверена је, да би тај човек сваког часа умр’о место ње и то радо.{S} А 
p> <p>Милева је наговестила свекрви, да би још једном волела да види дете своје — али ју је све 
других придобио.{S} И Лазар се теши, да би у таком случају чак и апостол Павле мало попустио од 
оном, који га питаше: „Шта да радим, да би се удостојио царства небесног?“ — „Подај све што има 
ижио му се и посаветовао га, мислим, да би много помогло...“</p> <pb n="104" /> <p>„Гледаћу, да 
</p> <pb n="194" /> <p>„А ја мислим, да би ти могао постати Назарен, јер ако ћеш тако, ниси дал 
вамо једно од другог, али ја мислим, да би баш твоја Варвара пристала за брат-Боривоја.{S} Она  
ћ код тога посла“, каже, „ја мислим, да би Влада Милин и Стана Павлова баш пристали једно за др 
оривоје.</p> <p>„Ја мислим и мислим, да би боље било, да Бог није света ни створио“, рече она н 
уне?{S} Шта ћете онда, ако дође дан, да би мали број ваљаних требао да истера из цркве онај већ 
х њезин, те читаше из св. писма: „О, да би ми брат био, да би сисао сисе матере моје!{S} Нашавш 
из св. писма: „О, да би ми брат био, да би сисао сисе матере моје!{S} Нашавши те на пољу, пољуб 
, тај мора да живи паметно, поштено, да би оставио деци у наследство бар здраву крв, поштено им 
.{S} Господин Зравковић је споменуо, да би добро било, кад би владика обилазио села.{S} Лепо би 
га пошље мужу на њиву, а после опет, да би требало да се спрема за пут.{S} Била је збуњена и ка 
поменуо је једаред у свом предавању, да би човеку на дан доста било онолико хране, колико има о 
 три човека видела су по њеном лицу, да би рада да ствар мало покрије. „Ја“, рече на послетку,  
седну свако по подне у собу и плачу, да би се и камену ражалило.{S} А плачу не за друго, него ш 
ао бих, још које како опростили, али да би Чивут Клајн одмах шиљао свог Нацику по жандаре, то ј 
 ниси био, сине“, рече му Срдан, као да би хтео да скрене говор на другу страну.</p> <p>„Хтео с 
 „Ја мислим“, каже Светозар Лазару, „да би ти брате могао постати чланом тога друштва“.</p> <pb 
S} Хеј, само да није Назаренка!{S} Онда би се могла мало и оправити, нагиздати, мало нашалити,  
јој борби обично жена подлегне.{S} Онда би требало и опет узети проводаџију и обновити лек, али 
:lang="DE">Meine Herren</foreign>, и ја би касала нешто.{S} Кад човек убије труги човек, нега о 
</p> <p>И кад би вече, госпођа Меланија би сломљена.{S} Њу је највише придобило то, што се боја 
 нагиздати, мало нашалити, та већ знала би, како треба.{S} Али где ће да се разговара о св. пис 
е то да чини) а да је погледала, видела би, да су му очи закрвављене, како то не доликује испос 
ја ће.</p> <p>„Него“, каже она, „волела би, да он овамо дође, тако вечерас...{S} На дану су чов 
а.{S} Што је Рахила отпала од њих, била би срећа, али изгледа, да је и Мати Вајуну читала ону С 
абранијих певача и певачица, пореметила би их.{S} То је, као кад у кондир вина бациш мрвицу хле 
а је тамо лако — усрећити се.{S} Рахила би била дакле у неку руку оно исто, што и Гаја Павлов,  
во у ад.{S} Сви су то приметили и свима би немило.</p> <p>Кад је кратка молитва била готова, Ла 
ат бацили на ватру и изгорели је, већма би угодили Богу, но што се око ње инатите, парничите и  
не бој се.{S} Да је хтео бегати, одавна би до сад побегао“.</p> <p>Јулка није рекла ништа више  
у, где нема Назарена, ни ове муке“, она би пошла.{S} Али њему не дође то у онај мах на памет, о 
ве вас мисли обузимају при читању?“ Она би му онда већ пала око врата.{S} Али он ћуташе.{S} Тек 
вио дубока трага у души Мартиној, и она би се око тога још много више гризла, да је не обузе бо 
ао благ дан, дошао им Светозар дома, па би сад сви скупа требали у весељу да проведу празнике,  
 несреће, доста суза и доста цепања, па би било право да покажемо, да Ненадови нису последњи и  
га тако, да сад лежи болестан.{S} Панта би да их тужи.{S} А они несретници кажу, чујем бар тако 
и питам је: „Кажи ми право, Милева, шта би ти рекла, да те запросим у твог бабе?“ „Рекла бих“,  
, што му онде не беху деца; ко зна, шта би несретник још све починио.{S} Или би га можда дечји  
 она ишла даље.{S} Без тога ко зна, шта би изишло пред њу и скренуло јој пажњу на Бог зна какву 
едног јединог телета годину дана, а шта би тек било за оне чопорове волова, крава, оваца, коња, 
 мало и лакше се пречишћавате.{S} А шта би онда било, кад би вас било на милијуне?{S} Шта ћете  
Или оне остале?{S} Мрзи их.{S} А да шта би му они и рекли друго, до то, да се успалио.</p> <p>П 
дах и он само очекиваше удар.{S} Но шта би?{S} На место удара осети дуг, врео пољубац и тај пољ 
чја шапа. „Кажите Боривоје“, пита, „шта би ви радили, кад бих вас ја ударила?“</p> <p>„Не бих р 
ј судио, вештици проклетој.“ Каже: „Шта би ти дуго трпела, да он тебе гњечи; може ти изгњечити  
нути овим држаљем горе, а кад доле, Бог би га знао, А да читам, баш не умем.{S} Како ћу погодит 
га је понудила да седне.{S} Ко зна, кад би проговорио и да ли би проговорио речи, да га она прв 
, пружи му и други“.</p> <p>„То је, кад би вас неко ударио“.</p> <p>„Али да се ви ожените, па д 
речишћавате.{S} А шта би онда било, кад би вас било на милијуне?{S} Шта ћете онда, ако дође дан 
овић је споменуо, да би добро било, кад би владика обилазио села.{S} Лепо би било.{S} Али ако м 
поведа у цркви, даље би добро било, кад би епископи обилазили своје епархије, па и они поучавал 
не би било боље и по мене и по вас, кад би нам се милило играње?{S} Ја кажем само толико:{S} Бл 
ако би то било од вредности по нас, кад би придобили такву жену, као што је баба Стака.{S} Кућа 
есна, а мучи је и душевна борба.{S} Кад би мркла ноћ, она је сва у грозници.{S} Подиже се у пос 
икад положити општинских рачуна.{S} Кад би и ми на све казали: „Види Бог“, а вами, држави и вла 
љино без икаква плача и запевке.{S} Кад би вриштали и грували се у прса, тим би вређали Творца, 
гова баба пржи сланину на купус.{S} Кад би вече, сви узму књиге па хајд у скупштину, сам остаје 
, али је још сотона јаки у њему.{S} Кад би брат Мирко или неко од старије браће доближио му се  
а оној муци ухватила га грозница, а кад би недеља, оде у назаренску скупштину.{S} Каже ми: „Газ 
Лазар је писао од јутра до подне, а кад би подне, он само хукну и пита: „Је л’ већ готово?“</p> 
рекне нешто, но уздржа се.</p> <p>А кад би после четрнаест дана, он уста да чита еванђеље.{S} М 
красну љубав“, „За љубав красну“, и кад би зора, он је још увек певао све то, па то: „За красну 
е да ме куне, што сам је уграбио, и кад би вече, побеже.{S} Ја сам то опазио још док је била с  
тати, тај не познаје Назарена.{S} И кад би слушали на предговорника, ми би прошли с Назаренима  
едније порезу, па и парохијал.{S} И кад би само још попустили у томе, да приме пушку као и друг 
, како му рече његов пријатељ.{S} И кад би подне, он уста, да се опрости.{S} Госпођа Меланија ј 
8" /> <p>Пера је вртио главом.{S} И кад би прва недеља, ето ти га опет у скупштину.{S} У лицу ј 
она упутили народ на та предавања и кад би по подне, школа је била дупком пуна, милина ти је гл 
е.{S} Све је било у највећем реду и кад би најслађе — разиђоше се.{S} Сутра дан тек сваки осети 
а оде, да се мало прошета по врту и кад би време цркви, он је о тој теми изговорио придику, кој 
 је, ако си тако мислила.“</p> <p>И кад би вече, госпођа Меланија би сломљена.{S} Њу је највише 
Меланија ушла је дакле у вигов, али кад би по подне, те Светозар пређе на женске параграфе, она 
овао, но Светозар и Јованка.{S} Али кад би трећи дан с вечера, долети Светозару мајка Јелена <p 
сла, он ме не би дао за тебе.“ „Али кад би ти хтела, ја не би питао, хоће ли он, но би те уграб 
по 10 разбијених глава.</p> <p>Него кад би владика бануо међу нас из ненада, ушао у цркву и поу 
и уд, али почини велико зло.</p> <p>Кад би вечерње готово, наста саветовање о дневним потребама 
pb n="217" /> <p>„Добро је!“</p> <p>Кад би у вече, дође и Лазар.{S} На столу гори жижак, а Рахи 
 Бога; он те неће оставити.“</p> <p>Кад би сутра дан, чак и у оном полумрачном затвору допире г 
 <p>„Волео бих“, вели му Светозар, „кад би и ти, као назаренски свештеник, хтео да будеш са мно 
и и писати?“ пита га Лазар.</p> <p>„Кад би ме томе научио, учинио би са мном оно исто, што је Х 
</p> <p>„Не знам“.</p> <p>„Та да, откуд би и знао.{S} То је песма, што личи на онај глас: „И по 
 на половини пута увидела је и Марта, е би била боље чинила, да је остала код куће; но доцне.{S 
та ће, час је бесан као сеоски бик, све би да погази, што му год дође на очи, час је опет снужд 
кинђурење и већ тако даље.</p> <p>И све би било лепо, само да му увек не стоји за леђима његова 
до, примера, следујте му!“</p> <p>И све би се свршило које како, да се и опет не истаче Шандор  
е дакле свршило најлепше.{S} Управо све би се свршило најлепше, да овде прекинемо причање, али  
ражена, узбуђена, пакосна.{S} Та, и где би он љутио њу баш сад, кад је дознао, да ће скоро да г 
латки брате и пријатељу, не би ја и где би ја.{S} Него је Савета Ивина свему крива, Христос јој 
ла, може се стрпити још мало.{S} Но где би Марта слушала!{S} Она је доказивала, да баш мора ићи 
ло тешко живети и у оном часу најмилије би јој било — умрети.</p> <milestone unit="subSection"  
ривоје.“</p> <pb n="174" /> <p>Боривоје би тако узбуђен, да не мога остати на месту, но устаде  
дила, јер да и оне знају појати, појале би мађарски, те би се створило нешто, што би личило на  
енство ревносно проповеда у цркви, даље би добро било, кад би епископи обилазили своје епархије 
о није дошао, да каже, како је.{S} Боље би ти било, да се угледаш на твоју Наду.{S} Она се дала 
еше, посла Бог потоп.{S} Па, да ли боље би после тога?{S} И посла Бог ватру из неба и сажеже Со 
 и сажеже Содому и Гомору; и да ли боље би?</p> <p>„Не!{S} И љубопитну жену Лотову претвори у к 
ред крштења, јер да га не таје, свакоме би било лако да издржи испит, а старешинама тешко да пр 
 писму?{S} То је много за њега и у томе би га могао Боривоје изменити, али Боривоје се непреста 
м“, вели Славва. „Да је убио човека, не би га овако пуштали.{S} Него је може бити крао“.</p> <p 
и му:{S} Господе, да си ти био овде, не би умро мој брат.{S} Онда Исус кад је видео где плаче и 
ове.{S} Да су га и жандари везивали, не би учинили горе.“</p> <p>Жена је хукала: „Еј, Боже мој, 
пи, страдај, одричи се сваке сласти, не би ли дошао крај овим данашњим гресима.“</p> <p>„Анархи 
но мало куће, но све село да продам, не би залегло“.</p> <p>„Кад немаш, немаш.{S} Подај онолико 
таш Лазара:{S} Шта се то деси с њим, не би умео казати.{S} Доцније се никад није могао сетити,  
ван томе, да је хтео да ми не идемо, не би ни он одлазио ни тамо ни у цркву.{S} Ви протумачисте 
> <p>„Јао, слатки брате и пријатељу, не би ја и где би ја.{S} Него је Савета Ивина свему крива, 
и затворен у кутију и <pb n="179" /> не би смео од два сата у зору до вечери посећи две стотине 
ије од вас и где вама нема места?{S} Не би ли боље било...“</p> <p>Она га прекиде.</p> <p>„Да с 
</p> <p>„Зар се ви не би бранили?{S} Не би ме ударили том мотиком?“</p> <p>„Не бих; Христос је  
м ја ма колико говорио, да се мане — не би послушала, него ме је она сама шиљала учитељу Јовићу 
 јеретиком и расколником, а каже, да не би с њиме живела ни пола сата, само да јој није деце.</ 
 калемити и облагородити, па како да не би могао облагородити — човека.{S} Но само се у то мора 
и мислите“, пита она мало после, „да не би било боље и по мене и по вас, кад би нам се милило и 
о за тебе.“ „Али кад би ти хтела, ја не би питао, хоће ли он, но би те уграбио.“ „Е, гле сад“,  
S} Понда, можда се ни за годину дана не би свршила моја исповест.{S} Од детинства се то ради, б 
да баш до у јутру не дођем кући, она не би легла.{S} Седи, ослушкује и кад ми чује корак, устај 
и лепо и красно, само кад баба Макра не би кварила.{S} Али кад запишти њен глас, да је двеста н 
жешћи и учини и оно, што иначе никад не би учинио, тако је и при парничењу.{S} Кад су Марта и њ 
она, „да се оканеш луда посла, он ме не би дао за тебе.“ „Али кад би ти хтела, ја не би питао,  
 Језекиљу, покуша ко преварити, томе не би требало ни суда ни џелата, но би му она судила.</p>  
 је волео свом душом својом, мал’ се не би могло рећи, да се чак и успаљивао за њом и није могл 
амо хтели да одете.{S} Мислим, да се не би кајали.“ То рече, подиже се и оде.{S} Није могао даљ 
та нам држати жену само за то, да се не би успаљивали.{S} Али ако ћемо се и уз жену успаљивати, 
“, рече на послетку, „па како вам се не би опростио!“</p> <p>Милева је до сад седела узбуђена и 
ву с црном марамом, а под марамом се не би ни видео венац.{S} Венац треба над њом да пружи сам  
 Да га питате, од кад је ту, мал’ те не би рекао: од јуче.{S} Њега последњи догађаји нису забол 
уздржавају гласове.{S} Иначе мал’ те не би растерали госте.{S} Јер они поју на немачком језику  
"215" /> наћи у раду своме.{S} Кад и не би било других узрока, због којих нам се ваља борити пр 
пут толико да имамо и то би појели и не би нам ништа остало на остале ствари.{S} Нигде се у све 
ко успела у својој намери.{S} Како и не би, кад су и Нада и Боривоје желели оно исто што и она, 
 би то видео Бог“.</p> <p>„Зар се ви не би бранили?{S} Не би ме ударили том мотиком?“</p> <p>„Н 
ати и заустави разбијену војску, али не би их довукао више натраг ни једецима, а не речима.</p> 
двоје баш прилика у колу.“ „А зар ми не би и иначе приличили једно с другим?“ Она ме само гурну 
донде окружавала, паде с њега.{S} Он не би бранио жену, баш да хоће и да је убију.{S} Такав чов 
осао готов.{S} По строгом закону ово не би могло бити, али се такав обичај затекао од старина.< 
вка, што пузи по прашини.{S} Па како не би љубили друга свога, жену?{S} Друго је љубав, а друго 
 врашке девојке то весеље.{S} Али то не би било ни по јада, да се нису закачиле и о докторово п 
рав скромно, а не насмеши се, јер то не би доликовало Назаренци.</p> <p>„Је ли брат Лазар код к 
 хидроген, направићу воду.{S} За што не би направио жену, кад знам, из чега се састоји?“</p> <p 
ђу Назаренима?“</p> <p>„А као за што не би могао?“</p> <p>„Одмах ћу ти казати.{S} Ето, да почне 
а познаје најбоље ствар, а и адвокат не би је звао, да није врло потребно.</p> <p>Влада је и оп 
посету.{S} Па да је и приметио, опет не би ни слутио:{S} Шта значи то, кад узму човека на испит 
 разумети само књижевници, он народу не би ни говорио.{S} Апостол Лука је добро записао оне Хри 
у, да хоће да је убије.{S} Зар ви њу не би бранили?“</p> <pb n="79" /> <p>Боривоју би тешко изр 
и.</p> <p>Ни по покрету ни по жубору не би могао опазити, да су Назарени изненађени овим неочек 
ту икону, лепила је и чистила; без мене би давно пропала.“</p> <p>„Па њу ти је баш могао послат 
 је Лазар, у зао час, убио човека, мање би га клели и ружили, но што овако учини.</p> <p>Из Срд 
 није то, него је тешко за мене.{S} Пре би у моју главу утурио читава расточена кола сена, но и 
не знају појати, појале би мађарски, те би се створило нешто, што би личило на опојани вавилонс 
2" /> и дела, а не само речи, јер иначе би и Назарени били као и они, о којима рече пророк Исаи 
је жене, нисам ни осећала.{S} Та, лакше би ми било, да си ме коцем ударио по ребрима, но што ме 
е, „најбоље ће бити да се убијем“.{S} И би учинио што је наумио, да брижно мајчино око не спази 
авити знак крста“.{S} Тако је мислила и би јој сад лакше.{S} Но тако је мислила и свекрва њена  
и.“ Но шта је то?{S} Чу још једно име и би му, као да га ко удари руком по образу.{S} Милева... 
ао, болестан је.</p> <p>Кад дође вече и би време, да се уноси слама, <pb n="39" /> чича-Срдану  
е, те разабрао, да Тома сад њега ружи и би му криво.{S} Стисну зубе и промрмља у себи: „Није би 
чине.“</p> <p>Милева је чула ове речи и би јој некако неправо.{S} Слушала је она до душе и до с 
вачарову својим сувим прстима за гушу и би је за извесно удавио, само да не беше тако малаксао  
>Она обори очи.{S} После рече: „Гле, ви би баш да вас хвалим.{S} Назарен не сме бити сујетан.“< 
?“</p> <p>„Није згорег“, каже он. „А ви би, Рахила, ваљда тамо хтели да одете.{S} Мислим, да се 
т да ми ломе кости и затворе ме?{S} Сви би ми, рекао бих, још које како опростили, али да би Чи 
ма рождества“.</p> <p>Нема никога, који би био вредан да опише:{S} Каква је радост овладала у к 
ет година да се исправљам с онима, који би осетили, да сам их — погодио.{S} Ја та два села назв 
е?...{S} Хулио би Бога сваки онај, који би о њему тако ситно мислио.{S} Ено и апостол Павле вел 
де доста лепо, јер Лазар има глас, који би, да је мало боље обрађен, поднео ма за коју оперу; и 
е.{S} Ко зна, кад би проговорио и да ли би проговорио речи, да га она прва не запита: „Како ваш 
оћ...</p> <p>Хеј Лазаре, Лазаре, шта ли би на то рекао апостол Павле?</p> <p>- - - Тома је посл 
рекао би, да је то Маца Сувачарова, али би се преварио.{S} Њен је само лик и њено одело, али у  
артин брат је дакле ценио ту икону, али би је без сумње уступио сестри, само да ју је искала ле 
ину.{S} Ми је за то и продајемо.{S} Али би да је продамо у онаку кућу, где неће моћи да буде од 
 <p>„Не бих радио ништа“, вели он, „али би то видео Бог“.</p> <p>„Зар се ви не би бранили?{S} Н 
у чекају те раширеним рукама.{S} Волели би да те упознају и лично, а већ те познају по делима т 
та би несретник још све починио.{S} Или би га можда дечји поглед уздржао од свега покора — не з 
 Тај састанак замењује — кафану.{S} Или би се <pb n="139" /> још боље могла назвати та вечерња  
онда <hi>ми, држава и власти</hi>, били би им у свему на руци.“</p> <p>Шандор ковач га прекиде. 
p> <p>Да судимо по Милевину лицу, рекли би, да јој је годио тај одговор. „Воли децу“, рече она  
} И кад би слушали на предговорника, ми би прошли с Назаренима исто тако, као што је прошао ево 
нами дух јединства а не дух раздора, ми би се сложили, овако боље да се оканемо.{S} Апостол Пав 
ави и власти, пустили све на вољу, и ми би вам се допали.“</p> <p>„Јес’ чуо брат-Шандоре“, вели 
и довела бих те у кућу матере своје, ти би ме учио, а ја бих те појила вином мирисавим, соком о 
 руке“.</p> <p>Но мушка је старија. „Ти би хтела, жено, да што пре имаш сина попу, па да те љуб 
а речи, које су на оном месту пале, тај би познао оно, што до сад још нико није познао; познао  
рилике у 30—40 зрна сочива.</p> <p>„Тај би човек морао бити затворен у кутију и <pb n="179" />  
исао, он је видео пред собом пут, којим би требало поћи, само та мисао беше још неизрађена, тај 
ад би вриштали и грували се у прса, тим би вређали Творца, то би било роптање против божје воље 
остали су грискали усне.{S} Мало за тим би крај предавању.{S} Нико Шандору ковачу ни речи, као  
е упне из све снаге, да добије боље, он би их имао.{S} Ни поп ни учитељ не падоше из неба оваки 
и да је ма само пазио на оне говоре, он би из њих, као и из оне Томине напомене о Лазару, био н 
ве мисли?</p> <p>Да сте га запитали, он би се — поплашио...</p> <milestone unit="subSection" /> 
пута није допало, што му хвале жену, он би волео, да су хвалиле њега.{S} Тога вечера били су св 
 од <pb n="41" /> педесет форинти, а он би већ показао, какав је по њега овај данашњи дан.</p>  
е ни св. Николе.{S} По његову закону он би требао на Божић да ради... да преже коње и да иде у  
ка Мимовића нека од госпођа.</p> <p>„Он би говорио“, рече друга подсмешљиво, „али му је ковач Ш 
враћати штету, на које се сећам, требао би мало дубљи џеп од мога.{S} Та не оно мало куће, но с 
и“</hi>, казивао би им обично и успевао би.</p> <p>Говорио би им језиком својим, простим, начин 
и, иде време, да се суди“</hi>, казивао би им обично и успевао би.</p> <p>Говорио би им језиком 
е затворен, а овај није ни то.{S} Могао би утећи сваки дан, а неће.</p> <p>У Јованке биле две д 
тељ учинио с многим болесницима.{S} Дао би ми вид и ја бих прогледао“.</p> <p>Лазар је још оног 
њега ђаво.{S} До душе, ко не зна, рекао би, да је то Маца Сувачарова, али би се преварио.{S} Ње 
што до сад још нико није познао; познао би душу девојачку.</p> <p>Сутра дан је била недеља и Бо 
, да се осврнуо на Лазарев говор, морао би да брани свој чин и своју веру, а то је хтео још мањ 
читати, али да им завириш у душу, нашао би задовољство.{S} Већ се и просјаци купе пред њином ск 
ко завирио дубље, промотрио жиле, видео би, да онде већ трули.{S} Ако је Светозар дошао био до  
 жалио, што га нису јуче дозвали, волео би, вели, да је видео Обрена крвава, у његовим хаљинама 
 од еванђеља.{S} Каже изречно:{S} Волео би умрети, но да прими плату, те да ко његову славу уни 
грозници.{S} Треба да иде у цркву, хтео би са амвона да проповеда слово божје, а није могао да  
оривоје није знао, шта да чини.{S} Хтео би да оде, а хтео би и да га причека; на послетку пође. 
 шта да чини.{S} Хтео би да оде, а хтео би и да га причека; на послетку пође. „Ја ћу доћи доцни 
што је било, и на част му икона.{S} Био би и сам отишао до њега, али је хтео у оним данима да о 
хор.{S} Да ко има соколове очи, запазио би кроз ту прашну маглу коњаника, који је добра коња оз 
 могао јасно видети његово лице, опазио би, да се у тренутку променило.</p> <p>Тај што ту седи, 
о од нас трпети вечне муке?...{S} Хулио би Бога сваки онај, који би о њему тако ситно мислио.{S 
.</p> <p>„Кад би ме томе научио, учинио би са мном оно исто, што је Христос Спаситељ учинио с м 
 им обично и успевао би.</p> <p>Говорио би им језиком својим, простим, начином, који они разуме 
у сред ноћи пробудиш и питаш, изговорио би сва та тешка имена као оченаш.</p> <p>Нарочито му је 
 све имање своје за ту љубав, осрамотио би се.“<ref target="#SRP18966_N5" /> Има и напред места 
оме, као што никоме не шкоди ни то, ако би ја метнула на себе гривну, коју сам од моје покојне  
у чланови дужни да буду умерени, па ако би и који странац наишао, крчмар му не сме давати преко 
’ се не насмеши. „Бог с вами деда, како би то било?!“</p> <p>„Е видиш, одмах сам мислио.{S} Али 
 и она не повери.{S} Сви ви знате, како би то било од вредности по нас, кад би придобили такву  
 тебе уграбим‘“ Па јој онда кажем, како би ја њу волео и пазио је.{S} Она се само смеје и каже: 
ој Боривоје, није све тако сјајно, како би ми желели и како је теби то изгледало из даљине.{S}  
 заборавна.{S} Та говорили смо:{S} Како би то било, да ја тебе уграбим‘“ Па јој онда кажем, как 
 на кривом путу, залутати.</p> <p>„Како би то било?“ промуца Боривоје. „С које му стране прети  
сећам, да ми је потребно.“</p> <p>„Како би хтела да се крстиш?“ пита Мирко даље.</p> <p>„Онако“ 
та недељом пред црквом, а после наопако би им било, да их је до сад видео свет пред скупштином. 
ем Назарен.{S} Па шта мислиш:{S} Колико би ми дао суд, да му прокажем све, што сам до сад нарад 
ј овде је тако миран, добар.{S} Требало би и да је затворен, а овај није ни то.{S} Могао би уте 
аљеви кад се састају и госте, а требало би да доносе.{S} Не што се то нас тиче, него да види св 
си болестан, врло болестан сине, болело би ме и онда, али опет не тако, као сад“.</p> <p>„Па шт 
 свет рећи?{S} Шта ли Назарени?{S} Било би му најмилије, да не мисли ни на што, али мора.</p> < 
оперу; и Милева поје као анђео.{S} Ишло би лепо и красно, само кад баба Макра не би кварила.{S} 
ио добар човек и сви су га волели, само би се и на њега могле применити с малом изменом оне Хри 
помињала: „Сирота Џуџа, шта ли јој само би, да тако напрасно сврши“.</p> <p>Оно друго дете Бори 
“</p> <p>„Нећу никако“, каже она. „Само би ми још то требало, па да ме разгласе, да сам Назарен 
оме не би требало ни суда ни џелата, но би му она судила.</p> <p>Мартин брат поштовао је јеруса 
и хтела, ја не би питао, хоће ли он, но би те уграбио.“ „Е, гле сад“, каже она, „баш си ти мома 
, кад би владика обилазио села.{S} Лепо би било.{S} Али ако мислите, да то буде као пре, џаба г 
е, што си се окануо претварања.{S} Лепо би то било, да се направиш луд, па да те пусте кући; ал 
ли се у прса, тим би вређали Творца, то би било роптање против божје воље...{S} Ми мирно сносим 
ом, да јој протумачи?{S} Али не, не, то би било ново успаљивање.</p> <p>Кад прође четрнаест дан 
а почетку задре за Лазарев говор.{S} То би донекле изгледало, да он одговара на придику, а то н 
у може свако прићи и потужити се:{S} То би било нешта...{S} А сад не примите за зло.{S} Ми прос 
ченица, те ваља сести за пун сто?{S} То би било врло зло — а пријатељ Мирко ме је поучио, да и  
е одвратиш од Цвете, пропашће нам, а то би било велико зло.“</p> <p>Рахила само уздахну:{S} Па  
уци допру до ходника.</p> <p>Али шта то би с Боривојем!?{S} Он је тек неколико дана ишао у школ 
жило другог човека...“</p> <p>Но шта то би Боривоју?{S} Ништа особито, ништа велико, само прити 
н, „јер још трипут толико да имамо и то би појели и не би нам ништа остало на остале ствари.{S} 
 попусти, чим је сејање довршио; али то би још којекако било, јер сад и нема тако много посла,  
идеће, да у свему томе нема ничега, што би требало тајити.{S} Па и не таје то Назарени према др 
но се врзе око свога мужа.{S} Њена, што би рекли, елегантна појава обучена је у најелегантније  
} Има до душе штошта у цркви нашој, што би могло да престане, али ко то изазва поред сребрне ве 
те оно старо, а ново што би ваљало, што би оно старо заменило и усавршило, нисте били кадри ств 
 мађарски, те би се створило нешто, што би личило на опојани вавилонски торањ.</p> <p>Чим је по 
о га је скоро исто тако снажно, као што би га потресла и сама смрт очева.</p> <p>Чича Срдан је  
 не тражи нож и не пита:{S} Ко? као што би до сад у такој прилици радио, но само вели: „Нека их 
те и ослабили сте оно старо, а ново што би ваљало, што би оно старо заменило и усавршило, нисте 
 нама.{S} Баш и да нема Назарена, нешто би се морало учинити.{S} Овако се не може.{S} Ми смо вр 
ни“.{S} Ђока љуби снају; да може скинуо би јој и месец с неба, али баш та снаја му умре.{S} И т 
преста дисање; да не ударају звона, чуо би потмуло јецање Лазарево...{S} Паде пред сандуком на  
/p> <p>Сутра на ноћ, да ко слуша, начуо би где тихо шкрипи брава на амбару Срданову.{S} Нестало 
ек говоримо, а никад не творимо.{S} Зар би апостоли умирали за Христову науку, да он сам није у 
ауку, да он сам није умро за њу?{S} Зар би народ ишао за њим, да је он једно говорио, а друго т 
 мили ми се; само сам гледала.{S} А зар би био грех и да сам играла?“</p> <p>Он је ћутао.</p> < 
а је све то само сан, не може бити, јер би био врло жив сан.{S} Боривој се бар куне, да је то ч 
</p> <p>Она га не понуди други пут, јер би то била увреда за њега.{S} Кад Назарен рекне:{S} Да, 
а каквом усамљеном месту и то ноћу, јер би на дану могли да им сметају радознали људи.</p> <p>О 
ки, по срцу воли децу, запазио бих, јер би деца онда волела и њу.“</p> <p>Наста мало ћутање. „А 
> <p>Лазар је у свом тумачењу, (код нас би се то казало придика) напао све оне цркве, где горе  
данов, Светозар, довршио науке.{S} Брат би још по најбоље освојио брата.{S} Али Светозар тек од 
ко љуто бојали; назаренска вероисповест би призната за равноправну.{S} Сад није више забрањена, 
акле речима највећег очајања и Боривоју би страх оне ноћи.{S} Он је ту молитву <pb n="21" /> за 
бранили?“</p> <pb n="79" /> <p>Боривоју би тешко изрећи, али ипак рече: „Не бих смео.“</p> <p>„ 
ају јавно на општу молитву.{S} Тешко му би, да нађе одмах одговора, али није било ни потребно.< 
l:lang="DE">polizeiwidrig</foreign>, ту би требала да се умеша власт.“</p> <p>Њен муж, свештени 
о да вам платим у напред.“</p> <p>И још би два-триред: „Дајте и донесите“, па онда оде кући.{S} 
ина.</p> <p>„С пута сте“, каже Милева. „Би ли окусили што или да попијете чашу вина?“</p> <p>Бо 
 на Адама и Еву.{S} Каже: „Има у свакој библији, како је било с првим човеком.{S} Он се кукавац 
 и грубости.</p> <p>„У старом завету, у библији“, рече он, „има велик наук.{S} Разумите га.{S}  
, онда се изговара, да је била сила.{S} Бива до душе, да девојка не каже одлучно: „Хоћу, дођи,  
!“</p> <p>„Код нас“, каже Боривоје, „не бива крштење као код вас, но онако, како је Христос ост 
 Боривоје? — Одмах ћу рећи.</p> <p>Како бива крштење код Назарена, то они таје не само пред стр 
уде потребно“.{S} А странцу кажу: „Како бива код нас крштење, зна само онај, кога крсте.{S} Дру 
и веле:{S} Свак своје зна.{S} Па где то бива паметно, још којекако, али што ради Јова са Станом 
брижно мајчино око не спази, шта у њему бива и да му не осујети намере.</p> <p>Лазар је неколик 
в. Гори, Јерусалиму и оним чудима, која бивају на гробу Христову.{S} Приповедао је, како неброј 
 брат да ти крха врат?!{S} Зар ја нисам бивала код покојнице и видела, да је у ње било баш лепи 
дно придиковао у цркви и његове придике бивале су све то вештије, лепше и језгровитије.{S} А ни 
рања <pb n="9" /> између брата и сестре бивале све жешће, те није чудо, што је Марта живела у н 
ечица још већма ражљути чича-Срдана.{S} Бивало је и до сад, да он замане по Лазару, али онда је 
 је брука, какве не памти жив човек.{S} Бивало је увек неваљале деце, која су поткрадала очеве, 
 те прилике, јер сам бивао на страни, а бивало је времена, кад сам од других послова заборавио  
и прелећу чело Боривојево.{S} Али то је бивало само тренутно.{S} Највећма је упадало Нади у очи 
алицкана војска.</head> <p>Док је овако бивало код Назарена, на другој страни нису спавали.{S}  
дође пијан из крчме, а то је врло често бивало, она још с врата клекне пред њега и вришти: „Мол 
и јаче вукло Цвети.{S} Но с шоме је сад бивао још ређе, но пре.{S} Последњи пут је говорио с њо 
ије добро радио.</p> <p>Што је Боривоје бивао старији, његова напраситост постајала је све ређа 
ко година није било те прилике, јер сам бивао на страни, а бивало је времена, кад сам од других 
 кад што и друге послове.{S} Тамо је он бивао по читаве сате без надзора и чувар је долазио по  
ије изненада дошао тај глас, јер Срдану биваше одавна све горе и горе, али га тај глас опет за  
ову тешком послу.{S} Још док они у речи бијаху, приђоше им скоро нечујно Јованчини родитељи.</p 
ину, он је затвори у кочину међу свиње, бије је, али не помаже.{S} Девојка каже: „Удри бабо, уд 
 велики као торањ, те га бречи о земљу, бије га и ломи му кости.{S} Али све то не помаже.{S} И  
ће да добије масла, тај мора млеко да — бије.“ Али ко ће да бије тако мало дете?!{S} Не могу, т 
} Једном, али само једном, покуша да га бије, али се уверила, да је то било још понајгоре.{S} А 
било још понајгоре.{S} А и на што да га бије, кад Боривоје и сам плаче, гризе се и очајава, чим 
је; дречи, а баш сам јуче приметила, да бије песницом о сто...{S} Од куда му то?{S} Мој Влада н 
тај мора млеко да — бије.“ Али ко ће да бије тако мало дете?!{S} Не могу, тешко ми је.“ И жена  
рече она на послетку лагано.</p> <p>„Не бије их, али не бих рекао ни то, да их воли.{S} Да исти 
, као оно Јови Платином, кад хоће да се бије; дречи, а баш сам јуче приметила, да бије песницом 
те Фарисејима, а допуштате, да ме овако бије“.</p> <p>„Жено, говори истину, нисам те тукао“, ве 
Јова има опет посла са Станом“.</p> <p>„Бије је?“ пита Боривоје.</p> <p>„То баш не.{S} Истерује 
 ја чекам да скривиш, па тек онда да те бијем.{S} Море, за то те бијем, што још ниси скривила,  
тек онда да те бијем.{S} Море, за то те бијем, што још ниси скривила, а кад скривиш — убићу те“ 
ја се држим оне речи, која вели:{S} Кад бијеш жену, једног ђавола истерујеш из ње, али два утер 
вено.</p> <p>„Шта, ниси ме тукао?{S} Не бијеш ме батином, то је истина, али ми клекнеш на груди 
аље и даље, што но реч: „бију Срби, ал’ бију и Турци.“ Што дубље залазе у св. писмо, све се то  
 да истерају из таке жене сотону.{S} Не бију их, али их гњече и кажу, да то помаже.{S} Ја сам п 
 се осећао слаб за то.{S} Кад се овнови бију — овце се сабију у гомилу и гледају.</p> <p>Ствар  
пирка оде све даље и даље, што но реч: „бију Срби, ал’ бију и Турци.“ Што дубље залазе у св. пи 
зна већ шта ће, час је бесан као сеоски бик, све би да погази, што му год дође на очи, час је о 
е им њихова вера.{S} Ту ће бити и онај „бик“, звоно, ту „ђавоља труба“, свештеник, ту „црквене  
еди, па онда рече једва чујно: „Истина, била сам рђава...“</p> <p>Чича Срдан не пази на њу, но  
ца.{S} Нада је радила код њега као црв, била ваљана у сваком погледу, а опет је за то добијала  
ка само обори главу и каже: „Истина је, била сам неваљала; сад нисам“.</p> <p>Тамо опет дечурли 
 сви много губимо у њему, али шта ћемо, била је божја воља...“</p> <p>Деда Јова и Варвара разум 
рен, јер оно, што му долазаше на памет, била је — јерес.{S} Тада чу, где залану вашка.{S} Био ј 
очека мужа.{S} Кад је Пера ушао у собу, била је више мртва но жива од страха.{S} Но испало је д 
ногама.{S} Што је Рахила отпала од њих, била би срећа, али изгледа, да је и Мати Вајуну читала  
ед удружене, па ма трећи дан умрла“.{S} Била је већ врло слаба, јер је много препатила, и снага 
 да буде жена Гигина, он је погледа.{S} Била је бледа као мртвац. „Она је за мене доиста умрла“ 
ије дизала ни једном очију са књиге.{S} Била је сигурна, да ће успети.{S} Кад је свршила, дисал 
нам се све већма и већма приближује.{S} Била је ономад као што знате и у <pb n="158" /> скупшти 
Залану вашка и она изиђе у двориште.{S} Била је лепа, крупна цура, а по лицу јој неки необичан  
дунд, почео је већ да се хвата мрак.{S} Била је јака зима, а пут покривен дебелим снегом.{S} Бо 
није га преварила, она је била тамо.{S} Била је тамо, али није знала ништа о себи, лежала је об 
, да би требало да се спрема за пут.{S} Била је збуњена и кад се доцније успузала на таван, да  
четрнаест села и назидали му кућу.{S} А била је изгорела до тамана.{S} Тамо он, Ненадов ју је з 
вршће ноге.</p> <p>Промена, па ма каква била, ма била она с горег на боље, у прво време изазива 
би немило.</p> <p>Кад је кратка молитва била готова, Лазар је прочитао трећу главу посланице Ја 
русалимску икону.{S} Но та прва прилика била је по несрећи баба Језекиља, жена, о којој се по с 
 очев, с прочеља.{S} Свака од тих слика била је друкчија, али сваки син је говорио, да се он оц 
 сад управо тако, као да су она правила била са његова живота исписана.{S} Имао је жену и кћер, 
е.</p> <p>Промена, па ма каква била, ма била она с горег на боље, у прво време изазива у човеку 
мет.{S} То не може ни једна жена, па ма била одмах Францускиња, а Францускиње су, кажу, баш веш 
ове...</l> </quote> <p>Ова кратка песма била је доста веран тумач јавног мишљења у селу.{S} Огр 
/p> <p>„Ти си“, продужи Тома, „ово дана била на кукурузи.{S} Брала си пасуљ, ако се не варам.“< 
 Томом нити ичим, није богме ни Варвара била задовољна с њим.{S} Она је знала, где га боли, та, 
, у којој се мора грешити, онда је вера била крива, а он чист.{S} А то је по осуђеника врло при 
захвалан. „Види Бог“.</p> <p>У Јелачића била и јединица ћерка, Јованка.{S} Девојка није баш нео 
у учесници у њихову весељу.{S} Црква је била пуна света, а венчање је извршио прота, који је и  
арошког лекара, оног истог, код кога је била пре годину дана с мужем.{S} Лекар је дуго прегледа 
 кад се покаје, онда се изговара, да је била сила.{S} Бива до душе, да девојка не каже одлучно: 
 <p>Јасно је, што рекли Назарени, да је била у оном тренутку успаљена, а био је успаљен и Борив 
могло рећи, да је ружна.</p> <p>Нада је била једина од сеоских девојака, с којом је Боривоје го 
оворили, да је она у души иста, која је била и пре; тврдили су, да је њен плач био комедија, а  
а оговара мртву жену и то жену, која је била њихова пријатељица — Назаренка.</p> <p>И сад од је 
рима млађа од шездесет година и која је била једноме мужу жена и која има ^сведочанство у добри 
, него ће он напасти њих.{S} Тактика је била доста вешта и — изненадила је.</p> <p>Наведена пос 
а предавања и кад би по подне, школа је била дупком пуна, милина ти је гледати.{S} Ту је мушко  
само трезвенији старији људи, којима је била поверена брига око ширења цркве, то нису били свеш 
до кућице и два ланца земље.{S} Жена је била врло вредна и косила је као мушко, па је онда о же 
S} Прва мисао није га преварила, она је била тамо.{S} Била је тамо, али није знала ништа о себи 
е мучио, а Сима им прича.{S} Страшна је била та приповест; само се многи зачудише, кад чуше, да 
каже она, „добра моја вера.{S} Добра је била мојим старима, па је добра и мени“.{S} Ђока љуби с 
о је врло важно по парницу.{S} Марта је била у последњим недељама пред порођајем, време хладно, 
е, даће те на фишкала.“</p> <p>Марта је била још једнако раздражена, као што је то обично у бол 
разума ако ће нестати“.</p> <p>Љубав је била, која је подсетила и Боривоја на ове еванђелске ре 
 Срданову?“</p> <p>„Знам је још, кад је била ево оволишна.“</p> <p>„А како је било онда, кад је 
својом четом на усамљено острво, где је била дивна, чаробница Цирце...{S} Она је умореним путни 
оста пута имала с њиме речи.{S} У ње је била мала мотика, с којом је свако јутро кресала путање 
 побеже.{S} Ја сам то опазио још док је била с ове стране врата и могао сам је стићи.{S} Но нис 
 новац без интереса.{S} Па каква нам је била у оно време вера?{S} Иста, ама истоветна као и дан 
 би душу девојачку.</p> <p>Сутра дан је била недеља и Боривоја не одведоше на посао.{S} За тим  
p>„Не са свим, по мало.{S} А по мало је била и шала“.</p> <p>„Требала бих да се срдим на вас, н 
опови с литијом.{S} Но, наравно, оно је била друга ствар.{S} А шта ћеш ти?{S} Што си за свога д 
загрли жену. „Разумем те“, каже, „то је била придика мени, кратка, апи језгровита.{S} Имаш прав 
кну. „То није био сотона“, рече, „то је била Јулка!{S} А ја мог Боривоја не могу да одвратим од 
 бити около 10 сати ноћу.</p> <p>Ноћ је била доста непријатна.{S} Ветар је јако дувао; таласи н 
то добијала више боја но хлеба.{S} Није била Бог зна како лепа, али се још мање могло рећи, да  
 Лазару и пружи му меку руку, која није била увијена у рукавицу као у оних осталих госпођа. „Св 
ивоја најљубазније.</p> <p>Варвара није била ни лепа, ни умиљата, али још доста млада, тако око 
вели Мирко. „Наша општа благајница није била до данас још празна“.</p> <pb n="111" /> <p>Све је 
.</p> <p>Парница око јерусалимске иконе била је прва школа Боривојева.{S} Он је из те школе изн 
ићи, но се наслонио на зид.{S} Дигла се била бура, завитла мећава и сви се склонише у ходник.{S 
е тамо лако — усрећити се.{S} Рахила би била дакле у неку руку оно исто, што и Гаја Павлов, кој 
 половини пута увидела је и Марта, е би била боље чинила, да је остала код куће; но доцне.{S} П 
владике, но жене, зар то није од искони била женска политика?{S} И ето сад су постигле што су х 
а другој дужи њива...{S} Кажу, да си ти била близу њих и да си морала видети.“</p> <p>Девојка ј 
 их изневерио.“</p> <p>У Лазаровој руци била је у онај мах пуна боца соде и он је ударио том те 
ред судом.{S} Тако је и било.</p> <p>Но била је ту и друга крупнија ствар.{S} И Јова и Паја Нен 
 ја крива?{S} Сећате ли се, кад сам оно била с Владом код вас?{S} Може ли то бити, да је ондашњ 
ође до мале препирке.{S} Али и јесте то била чудна ствар.{S} Изволите само саслушати:</p> <p>„Б 
p>Она га не понуди други пут, јер би то била увреда за њега.{S} Кад Назарен рекне:{S} Да, да, н 
одобрио...{S} Једна <pb n="29" /> ствар била је овако:{S} Пре но што ће Мојсије изићи пред лице 
ко ће бити.</p> <p>Но таман је та ствар била у току, кад се продера <pb n="202" /> врећа.{S} У  
ад се вечерња свршила, Милева је и опет била тужна, нерасположена, па се завукла у собу.{S} Лаз 
војка се обесила,</l> <l>— То је жалост била“.</l> </quote> <pb n="85" /> <p>Ето, толико се од  
 својих другова рече само толико, да су била, „задовољавајућа“.{S} То се овима није допало, те  
и те на пољу, пољубила бих те, и не бих била прекорна.{S} Повела бих те и довела бих те у кућу  
лакше придобију, те је свака његова реч била од утецаја.</p> <p>Што Боривоје није био цео дан у 
 Милан, друг његов одмамио тамо.</p> <p>Била баш недеља.{S} Чича Срдан једва домили до куће, ка 
а је зар какав напад и рече затегнуто: „Била сам.“</p> <p>„Онда је тако и зацело си све видела. 
 матери, где ју је нашао, да не рекну: „Била је слаба.“ Очувао јој је светао спомен: међу — вер 
 зар ви, Цвето, нећете у коло?“</p> <p>„Била сам прошле недеље“, каже она.</p> <p>„Шта?“ —пита  
} Речи, које најчешће допираху до нега, биле су: „Незнабошци... успаљеници... успаљенице...“ На 
не две-три старије жене, које су имали, биле су једине „верне“ у пуном смислу те речи.{S} Они о 
ећи сваки дан, а неће.</p> <p>У Јованке биле две другарице:{S} Славна и Јулка.{S} Славна је Јов 
кошуље, да оде где год у свет.{S} Пукле биле неке сплетке; завадила се с јетрвом, те је стрепил 
у мислили у први мах, да су речи Томине биле од користи и да су пробудиле Боривоја из дремежа.{ 
беше милије од оних крпа.{S} Само су то биле лепе крпе, сјајне крпе, које су јој тако добро сто 
од куда ће ударити киша.{S} Али, где су биле његове мисли?</p> <p>Да сте га запитали, он би се  
ао је и он доћи с осталима, али тамо су биле и женскиње, а он није желео, да га виде на улици с 
а коље децу, јер су некрштена...“ То су биле последње речи несретне жене.</p> <p>Кад је лекар д 
 по селу причало о тој вечери.{S} Ту су биле рибе од Орида, од оне врсте, по коју је Краљевић М 
ици, онда <hi>ми, држава и власти</hi>, били би им у свему на руци.“</p> <p>Шандор ковач га пре 
head> <p>Кад се Пера ослободио затвора, били су Лазар и Боривоје сами у ћелији.{S} Лазар се тру 
навршила година дана од смрти Срданове, били су сватови Лазара и Цвете.{S} Нису градили што но  
опет су ти људи били бољи од Богова им, били поштени и пуни врлина.{S} Није главно до церемониј 
S} Та да!{S} Толико су му Назарени сина били залудили, да он и сам не памти, кад му се дете про 
лео, да су хвалиле њега.{S} Тога вечера били су сви гости код поп-Светозара на вечери и наздрав 
 ноћи и умро.</p> <p>И Лазар и Боривоје били су потресени до дна душе.{S} Сад су били и опет са 
мах ће једно ма које запитати: „Где сте били у последње време и како сте се провели?“ — па је о 
S} Или ћете почети ви учењаци, који сте били онда код Малића на вечери?{S} Ваш доктор, који вас 
и оно старо заменило и усавршило, нисте били кадри створити.{S} Понесосте, па упустисте.{S} Да  
ко су се Назарени дали на савршенство и били савршени, то је избило на јавност мало доцније и у 
мачити га, а тумачио је тако, да су сви били врло задовољни.</p> <p>Тома је оног дана још рано  
ти се, чини прељубе — а опет су ти људи били бољи од Богова им, били поштени и пуни врлина.{S}  
“ у пуном смислу те речи.{S} Они остали били су тамо, јер су се онде затекли и од њих један по  
а не само речи, јер иначе би и Назарени били као и они, о којима рече пророк Исаија: „Ови људи  
релих и како се зову сви ти реформатори били су ваљани и даровити људи и сваки од њих је из све 
ић се окреће свештеницима, који су тамо били и вели им: „Ето вам, господо, примера, следујте му 
S} Кад су Марта и њен брат по други пут били позвани пред судију, добацили су онде у ходнику је 
нда оде кући.{S} Још су неки од гостију били у механи, те диванили:{S} Како може човек да појед 
или су потресени до дна душе.{S} Сад су били и опет сами, но и то за мало, јер је Лазар скоро и 
војку, чак ни опреме.</p> <p>Сватови су били без велика шума и параде, а Марта оног дана најсре 
 је тако?“ пита Светозар.</p> <p>„То су били“, одговара Лазар, „само трезвенији старији људи, к 
оверена брига око ширења цркве, то нису били свештеници од заната под платом“, а глас му дође ч 
нку, но Срдан не даде. „Остави“, каже, „били су и у јутру и по подне, имају они и свога посла.“ 
 да је уграбиш, а?“</p> <p>„Не из тога, било је међу нами и више.{S} Оног дана нисмо говорили д 
а кад више кад мање и при овим црквама, било је поштења и врлина чак и онда, кад су људи обожав 
ама и обичајима њиховим.</p> <p>Истина, било је времена, кад по неколико година није било те пр 
вели у затвор и забравили за њим врата, било је у ћелији још два сужња, и то ратара.{S} Један ј 
штен, ваљан — оправдан си.{S} И доиста, било је пре рођења Христова времена у Грчкој и Риму, ка 
...{S} До сад, кад је плануо, занео се, било је само за тренут, после се умирио и беше по ново  
како су сад стојали једно према другом, било их је милина гледати.</p> <p>„Лепа је“, помисли он 
оро окануо рада.</p> <p>Да кажем право, било је не само молбе и саветовања, него и боја.{S} Али 
сто“, каже јој он, „што је до сад било, било је, опрости.{S} Сад ћемо братски, у слози и љубави 
>Лекар је погледа.</p> <p>„Шта је било, било је; сад не вреди, да се гризете око тога; али друг 
она цичи као помамна.{S} Тако је, кажу, било и пре неколико дана.{S} Толико ју је задиркивао и  
а, кад је Боривоје дошао у њихову кућу, било јој је скоро шеснаест година.</p> <p>Јованка је у  
домаћица слутила, није се преварила.{S} Било баш с вечера, кад је дозва Срдан.{S} Соба је сва < 
их људи за неку нову врсту Назарена.{S} Било их је, који су отворено говорили: „Поп-Светозар ће 
p>Лазар му је у кратко испричао све.{S} Било је ту пуно свачега, но најглавније је ово:</p> <p> 
девојка.</p> <p>Боривоје погледа је.{S} Било је први пут, да чује еванђелске изреке из женских  
рви пут састало друштво добрих људи.{S} Било је ту мушко и женско, старо и младо.{S} У једној о 
 али није показао своје узбуђености.{S} Било је око три сата по поноћи, кад се вратио од оца, а 
секу врат.{S} После се мало насмеши.{S} Било је у том осмеху нечег враголастог.</p> <p>„А ви?{S 
о је да говори и општински бележник.{S} Било је после ручка, те му дошла воља да покаже, ко је  
 није замишљао, овоме се није надао.{S} Било му је, као да се срозао из неба право у ад.{S} Сви 
и мало их је.{S} А не смета нами то.{S} Било је поштења кад више кад мање и при овим црквама, б 
<p>И тако је то ишло у бесконачност.{S} Било је:{S} Свиња, коња, крава, кола, амова, новаца, пе 
следњу рану, која је јела моју душу.{S} Било ми је лакше за ово последње време, али нисам био с 
ли ће свет рећи?{S} Шта ли Назарени?{S} Било би му најмилије, да не мисли ни на што, али мора.< 
ева.{S} До сада је у кући Владе Иванова било све на миру, али сада ће та кућа да изгуби главу.{ 
 Узео ју је сироту, без ичега, а у њега било домазлука за троје.</p> <p>Кад је Марта уганула но 
лико отмена света није ваљда још никада било у селу.{S} Снаш-Пела кад виде оне силне женске шеш 
, шта ли, те полуди...{S} Цвети је онда било шеснаест година; она је знала шити, те је тим издр 
лакше се пречишћавате.{S} А шта би онда било, кад би вас било на милијуне?{S} Шта ћете онда, ак 
и водилица.{S} Па кажите:{S} Је ли онда било оног, чега данас видимо?</p> <p>„Променуло се врем 
ве у залуд.{S} По речима апостола Павла било је давно време, да је се мане, али ово није обична 
 па и код Томе их је у таквим приликама било и по двоје, троје, но сад је зар случајно Боривоје 
руштва добрих људи.“</p> <p>Оног вечера било је и страних гостију, који нису чланови друштва, т 
ом предавању, да би човеку на дан доста било онолико хране, колико има од прилике у 30—40 зрна  
ра у крчму, чим га зову тамо, па ма шта било.{S} Нико не може да се победи, већ дај по сваку це 
аса и милоте.{S} Но све је то:{S} Некад било, сад се приповеда.{S} Пред јерусалимском иконом го 
p>„Кристо“, каже јој он, „што је до сад било, било је, опрости.{S} Сад ћемо братски, у слози и  
ивоја поста читав момчић.{S} Што је год било оваца у оном крају, сваку је познавао по имену; за 
ст“, вели Пера „није него.{S} То је све било пре моје женидбе, а оно што је било за последњих 8 
 разумео и схватио све, али му је довде било јасно.{S} Прво, да је Светозар доиста брат Лазарев 
ости, свршено је и сад им је већ потеже било наћи згодан предмет.{S} Али досетише се.{S} Треће  
у сестру Милеву — уграбили.{S} Да л’ је било силом или је девојка одобрила, није могао разабрат 
суди. „Од старина“, каже, „јесте, да је било свештенство на првом месту, али у данашњем покваре 
астарила; баш и да си учинио, одавна је било, па те не могу казнити.{S} Ако добијеш због тога м 
} И прекрсти се. „Воже помози, доста је било — зла!“</p> <p>Што је домаћица слутила, није се пр 
својој и сама љуљала.</p> <p>Па, шта је било за тим?{S} Та старица се у друштву оних осталих ст 
е измешаше међу собом.</p> <p>Па шта је било?{S} Још одмах после оног договора о Великој Госпођ 
/p> <p>Лекар је погледа.</p> <p>„Шта је било, било је; сад не вреди, да се гризете око тога; ал 
нство има дубљих узрока.{S} И до сад је било рђавих свештеника и администратора, па не беше Наз 
 се крстио од чуда.{S} Каже: „До сад је било, да пилићи иду за квочком, а сад дође време, да кв 
е Лазара?!</p> <p>Тома каже: „До сад је било како тако, сад је крајње време“.</p> <p>„Па, шта д 
 коло и разне друштвене игре.{S} Све је било у највећем реду и кад би најслађе — разиђоше се.{S 
овори.</p> <p>Ухватило се и вече, те је било време, кад Назарени иду у скупштину, да се заједни 
је у благајницу 20 фор.{S} А и иначе је било ситнијих прилога.{S} Но и ван тога се друштво могл 
есто тражила мајчино крило.{S} Њојзи је било лакше, кад се онде исплаче и то ју је увек умирива 
 се бар онима на бајиру учинило, али је било од више мрачно и од више далеко, а да су могли опа 
ме.{S} Но наравно, тако је било, док је било мало Хришћана.{S} Апостол Павле познавао је сваког 
S} Каже: „Има у свакој библији, како је било с првим човеком.{S} Он се кукавац није још ни проб 
нате, како је или право казати, како је било до сад.{S} Ако да Бог, постаће све друкчије.{S} Св 
е била ево оволишна.“</p> <p>„А како је било онда, кад је порасла?{S} Како си јој се доближио?“ 
постолско време.{S} Но наравно, тако је било, док је било мало Хришћана.{S} Апостол Павле позна 
, док се стара навика сатре.{S} Тако је било и овде.{S} Тек после скоро годину дана осетише чла 
b n="191" /> на дела од нас.{S} Тако је било и код нас у прво апостолско време.{S} Но наравно,  
 му прекипи.{S} Устаде и пође.{S} То је било баш у онај мах, кад је госпођа Здравковићка стојал 
ног, ког јој наменуше старији.{S} То је било насиље на срце девојачко, а свако насиље изазива о 
р дува, и на мах подиже главу.{S} То је било око подне, а већ с вечера проба га.</p> <p>„Перо“, 
 о тој старој грчкој песми.{S} Но то је било давно.{S} Мислим, да и немамо на српском језику по 
екај ту, сад ћу ја доћи“.</p> <p>„То је било онога дана, кад си је уграбио, шта?“</p> <p>„Јесте 
ишта, оправићемо. “</p> <p>„Све, што је било боље, задржао је брат.“</p> <p>„Задржао је оно, шт 
 на прави пут, ви сте утрли оно, што је било.{S} А шта сам ја учинила, да ми се умали онај силн 
о шуру, да су они заборавили све што је било, и на част му икона.{S} Био би и сам отишао до њег 
S} Зар што ми палимо тамјан, као што је било за доба Христова, а ви не палите, зар ће због тог  
све било пре моје женидбе, а оно што је било за последњих 8 година, од како сам се оженио, оста 
само зидови, но и поштење.{S} Кад му је било осам година, отац га је већ водио у крађу.{S} Син  
; што једном види, запамти, а кад му је било 6 година, знао је из Боривојевца име сваког човека 
ко ишао, кад је славио крсно име; ту је било шест врсти вина, гајдаш из Шида и да богме — угреј 
 у којима јој брат шаље ствари.{S} Није било баш много, па и оно мало је старо, окрзано и раздр 
 Боривоја.{S} Мирко је поболевао — није било никога да устане и да начини реда.{S} Сваки се осе 
е дограбим ову.{S} И сам држим, да није било вредно, да је прочитате“.</p> <p>„Коју сте хтели д 
да остане уз жену.</p> <p>Тих дана није било много.{S} Марта је родила здравог, једрог сина, ко 
је времена, кад по неколико година није било те прилике, јер сам бивао на страни, а бивало је в 
 n="124" /> <p>„Видите код нас пре није било, да човек прође с колима поред путника, а да се не 
 то!{S} Кад сам радио, радио сам и није било времена да мислим, а кад нисам радио, пио сам, па  
му би, да нађе одмах одговора, али није било ни потребно.</p> <p>Јулка га већ пита даље: „А јел 
оће да се договоре о нечем.{S} Али није било због тога.{S} Него се лагано, чисто кријући одвуко 
је га је тешио у две-три речи, јер није било слободно, да разговарају много.{S} Но ни доцније с 
ања.</p> <p>Не велим, да у друштву није било још и других трзавица и неприлика, али ово беху на 
то је био леп као писан.{S} У њему није било злобе; сваки залогај делио је с децом, с којом се  
путем иде у Јерусалим? — и чега ту није било.{S} Нада је зачуђено гледала, што се њен човек дао 
е — с другим.“</p> <p>Тако је отприлике било, као да пуче пушком по сред девојака.{S} Прснуше г 
расеће печење; ја држим, да нам је боље било, кад смо каменим секирама бранили своје племе, но  
и сува болест; ја држим, да нам је боље било, кад су нам жене са врх дрвета или из дубине пеште 
ине на годину; ја држим, да нам је боље било онда, кад смо лежали под смоквом, урмом или неранџ 
 вам кажем:{S} Ја држим, да нам је боље било онда, кад су нас у тренутку растрзале дивље звери, 
 масно звање; ја мислим, да нам је боље било, кад смо у сред шуме, у божјој природи слушали сла 
</p> <p>„Ја мислим и мислим, да би боље било, да Бог није света ни створио“, рече она ненадно,  
и где вама нема места?{S} Не би ли боље било...“</p> <p>Она га прекиде.</p> <p>„Да спасем душу  
S} Каже, да је код Срба у старије време било женско без сваког права.{S} Девојку нису питали, н 
аже Здравковић, „да је у Христово време било тако, т. ј. онда, кад је он бичем изјурио из цркве 
нда врат скрхала.“ Марти је у оно време било осамнаест година, а њен Влада волео је као комад х 
о и штаку.{S} Виче: „О Персо, Персо, не било те да Бог да, куд срљаш све испред мене?{S} Ти си  
вала код покојнице и видела, да је у ње било баш лепих и врсних ствари?!{S} Где је онај политир 
ше га. „Проћи ће.{S} Велико је искушење било“, каже му.</p> <p>Само је Милева знала, за што је  
 Шваба измислио.</p> <p>„Код нас је пре било, као данас код Назарена:{S} Састану се свештеник и 
је данас лепо у Назарена, све је то пре било код нас, ама све, чак су и црквене општине узајмљи 
енути.</p> <p>Светозару је сад најпрече било, да придобије лекара, па је отишао к њему.{S} Дуго 
ам година, јерусалимске иконе није више било, распала се, али је та чађава икона, пред којом је 
користи од умереног и паметног живота и било им је, као да су се препородили.</p> <pb n="207" / 
рекину парницу пред судом.{S} Тако је и било.</p> <p>Но била је ту и друга крупнија ствар.{S} И 
и, тако је мислила и Нада, па тако је и било.{S} Само што — ђаво не спава.</p> <p>Иде Боривоје  
; доста ми је година“.</p> <p>Тако је и било.{S} Боривоје је и од јако био вредан, послушан, ва 
е ослабио са путовања.</p> <p>Тако је и било.{S} Уз помоћ Ф*-ских Назарена крстили су Варвару у 
 и њој нек пошље њено.</p> <p>Тако је и било.{S} Таман се Марта подигла из постеље, кад стигоше 
г по имену и из виђења, те му је лако и било писати:{S} Овоме спречите ово, а оном кажите, да н 
мо братски, у слози и љубави.“</p> <p>И било је сложно од петка до недеље, а то ће рећи, док Кр 
среће, доста суза и доста цепања, па би било право да покажемо, да Ненадови нису последњи и да  
ђурење и већ тако даље.</p> <p>И све би било лепо, само да му увек не стоји за леђима његова на 
 крштења, јер да га не таје, свакоме би било лако да издржи испит, а старешинама тешко да пресу 
ислите“, пита она мало после, „да не би било боље и по мене и по вас, кад би нам се милило игра 
5" /> наћи у раду своме.{S} Кад и не би било других узрока, због којих нам се ваља борити проти 
ашке девојке то весеље.{S} Али то не би било ни по јада, да се нису закачиле и о докторово пред 
ад би владика обилазио села.{S} Лепо би било.{S} Али ако мислите, да то буде као пре, џаба га.{ 
се у прса, тим би вређали Творца, то би било роптање против божје воље...{S} Ми мирно сносимо ш 
 да јој протумачи?{S} Али не, не, то би било ново успаљивање.</p> <p>Кад прође четрнаест дана,  
оже свако прићи и потужити се:{S} То би било нешта...{S} А сад не примите за зло.{S} Ми прости  
ица, те ваља сести за пун сто?{S} То би било врло зло — а пријатељ Мирко ме је поучио, да и ниј 
двратиш од Цвете, пропашће нам, а то би било велико зло.“</p> <p>Рахила само уздахну:{S} Па шта 
ј жени стало до иконе, а овамо је њојзи било стало до ината.</p> <p>Та се ствар вукла и отезала 
апредовала.{S} Али у оном, што је њојзи било главно и око чега се највише напрезала, није успел 
е, нисам ни осећала.{S} Та, лакше би ми било, да си ме коцем ударио по ребрима, но што ме овако 
} Није упадала у очи, као да је није ни било.</p> <p>Учитељева породица примила је свештеников  
рече.</p> <p>„Е мој брајко, али није ни било лако.{S} Да сам ја ма колико говорио, да се мане — 
алима.{S} Говори се, да је на тој икони било исписано дванаест глава еванђеља, а испод сваке гл 
 дошао, да каже, како је.{S} Боље би ти било, да се угледаш на твоју Наду.{S} Она се дала на уж 
и и ја и мати и сестра.{S} У нашој кући било је доста несреће, доста суза и доста цепања, па би 
о живети и у оном часу најмилије би јој било — умрети.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>С 
варед долазио епископ у нас, па је увек било те прангије, те барјаци, те ручак, те народу вино  
единог телета годину дана, а шта би тек било за оне чопорове волова, крава, оваца, коња, свиња, 
ељом пред црквом, а после наопако би им било, да их је до сад видео свет пред скупштином.{S} Но 
02" /> врећа.{S} У правилима друштвеним било је, да се мушки одричу дувана, а да женске не смеј 
подсећају на то исто?{S} Па је ли право било одбацити иконе и крст, а на место њихово обесити с 
, свему сам крива ја!..“</p> <p>Све ово било је одвише страшно по Боривоја.{S} Груди му се слег 
касниш.{S} Отаљај беду с врата, ма како било.{S} Учини одмах сутра.{S} Можеш ли?“</p> <p>„Ове н 
ивим и радим по своме ћефу, а даље како било; не тиче ме се...“</p> <p>Здравковић је отишао љут 
 сејање довршио; али то би још којекако било, јер сад и нема тако много посла, него је зло, што 
а.</p> <p>Можете мислити, како је тешко било то издржати, а понављало се скоро сваку ноћ.{S} Ка 
ора поћи за недрагог.{S} Но то је давно било, сад се приповеда.{S} Данас је доба ветропирства < 
один Зравковић је споменуо, да би добро било, кад би владика обилазио села.{S} Лепо би било.{S} 
вносно проповеда у цркви, даље би добро било, кад би епископи обилазили своје епархије, па и он 
ша да га бије, али се уверила, да је то било још понајгоре.{S} А и на што да га бије, кад Борив 
е љуто преварио.</p> <p>Но бар да је то било све.{S} Него месец-два дана доцније, кад оде посло 
е <pb n="144" /> у еванђељу и све је то било већ што тамо пише.{S} А зар до века тако да буде и 
е насмеши. „Бог с вами деда, како би то било?!“</p> <p>„Е видиш, одмах сам мислио.{S} Али кад н 
 не повери.{S} Сви ви знате, како би то било од вредности по нас, кад би придобили такву жену,  
авна.{S} Та говорили смо:{S} Како би то било, да ја тебе уграбим‘“ Па јој онда кажем, како би ј 
ивом путу, залутати.</p> <p>„Како би то било?“ промуца Боривоје. „С које му стране прети опасно 
 си се окануо претварања.{S} Лепо би то било, да се направиш луд, па да те пусте кући; али су г 
вате.{S} А шта би онда било, кад би вас било на милијуне?{S} Шта ћете онда, ако дође дан, да би 
 данас чине Назарени, и тога је код нас било, то је наше, то није Шваба измислио.{S} Шваба је и 
 да уче, шта је моба, кад је тога у нас било, само се на жалост изгубило.{S} Ако је да узајмимо 
ест повратила јаче но игда), па је опет било плача.{S} Те посете скрхаше Милеву скоро са свим.{ 
} Но он се не да ни осолити.{S} Сад већ било па прошло, шта ћу.{S} Али ето моје беде, никако да 
на.</p> <p>Боривоју је у сваком погледу било добро, већином је на свежем зраку, а и с храном му 
брањено“</hi>.{S} Али само да је у рају било судија, Ева би после три дана сигурно отрчала к њи 
тала без утиска.</p> <p>Кад је Боривоју било осам година, јерусалимске иконе није више било, ра 
 му врло криво и врло гадно.{S} Није му било право, што <pb n="232" /> се тако вара, намргоди с 
 немио утисак те речи.</p> <p>А није му било Бог зна како тешко.{S} Јер као што је лако одвести 
 по тамницама.{S} Па је с тога и Лазару било лако, да придобије Боривоја.{S} Читао му је св. пи 
. „Доста је“, вели Мирко, јер их је још било, који су хтели дати. „Па немојте заборавити да раз 
18966_C3"> <head>Велики пост.</head> <p>Било на крају села у сирота човека женско подсвојче — Н 
што, што ће да обрне целу ствар.</p> <p>Било је некако у очи Божића, а Боривоје се одвезе у гув 
д: „Коме Бог, томе и сви свеци.“</p> <p>Било баш у петак пред вече, кад дође коњаник Лазару на  
у свештеницима, ипак узе реч.{S} Каже: „Било је негда време, кад је свештеник био у народу све. 
ти.{S} Ето“, каже мужу, <pb n="180" /> „било ти је потребно, да те узимају у подсмех.{S} Али не 
оре, лекар јој рече са свим отворено: „3биља Меланка, како си ти замишљала ту ствар?{S} Ми мушк 
, тако му је кржљава и душа.{S} Као оно биљка, која никне под каквим опалим зидом, где је не не 
 пријатељу! (и сад Тома горко уздахну), био сам веома рђав човек.{S} Код мене је био обичај, ка 
Та он је, као што је слушала од Лазара, био с Обреном у једној соби, гледао његову муку и слуша 
воје није био у свему лош.{S} Напротив, био је послушан до крајности, волео је матер више свега 
јеног вука.{S} Ја сам био омирисао крв, био сам успламтео од борбе, па пробуразим и свог друга, 
го је клечао и плакао, а кад се подиже, био је оснажен.</p> <p>Дође са свим к себи и лафе, да м 
 видео и много искусио.{S} Једном речи, био је диван човек, од кад је Ленчица погледом својим и 
 већ разговарати.{S} Ти си, братко мој, био луд, још си и сад луд и ја бих те на чисто могао из 
> <p>Глас, којим је Светозар ово казао, био је толико озбиљан и свечан, да и Срдан и Лазар осет 
жив.{S} Кад је донео мртва вука у село, био је сав изуједан и једва је могао да исприча, како ј 
.{S} Тома је добро разумевао св. писмо, био је од старијих људи, те га изабраше у одбор.{S} Но  
 као и из оне Томине напомене о Лазару, био на чисто, с које стране ветар дува и од куда ће уда 
отив њега мртва, па ма вам он био отац, био син или иначе најпоштенији.{S} То је више него фари 
им, али одлучним гласом: „Био сам...{S} Био сам и мислим опет ићи.“</p> <p>„Па онда?“ пита разј 
о јака, да је Лазар упознао дошљака.{S} Био му је сељак, Обрен Тодоровић, син сиротог али поште 
јерес.{S} Тада чу, где залану вашка.{S} Био је под селом.</p> <p>Дође до куће, којој га је срце 
све што је било, и на част му икона.{S} Био би и сам отишао до њега, али је хтео у оним данима  
во сумњичење заболело га је до срца.{S} Био је још млад, па је у души ипак рачунао на признање  
ари свештеник није хтео да изостане.{S} Био се мало запустио с придикама; што јесте, јесте, али 
 све, што се односило на тај одељак.{S} Био је дакле на тој икони не само Бог отац, син и дух с 
у Боривоја.{S} Нарочито Ваја Спасин.{S} Био то најстарији човек у селу, те неког дана узе Борив 
 он не поче онде, где је Лазар стао.{S} Био је сувише вешт, а да одмах на почетку задре за Лаза 
 да га је, управо рећи, обнесвестио.{S} Био је као онај камен; радило се с њиме ма шта, метнуо  
слетку се покупи и одведе је лекару.{S} Био је то старији човек, родом из Боривојевца и познава 
S} Ама какви пси, подавиће он и њих.{S} Био је можда већ изгубљен, када чу кораке.{S} Иде неко. 
крајности, волео је матер више свега, а био је и необично бистар.{S} Што једном чује, не забора 
 да је била у оном тренутку успаљена, а био је успаљен и Боривоје.</p> <p>„Милева“, пита он мал 
иду те ствари.{S} Још за мога детињства био у нашем селу човек богат, али тврд, једва је смео д 
ија ствар.{S} Брат Тома је од памтивека био најгори човек у селу.{S} Није био до душе затворен, 
 међу Назаренима.{S} Он је од памтивека био миран, ваљан, поштен човек.{S} Нико у селу није му  
.</p> <p>Она му говори, какав је будала био Василије Велики, па се тако бајно смеје, нежно гуче 
намере.</p> <p>Лазар је неколико недеља био као смрвљен — но за тим се некако подиже, не мари ш 
 многи зачудише, кад чуше, да је сотона био бео.</p> <p>Кад је тај глас дошао до Наде, она само 
док Криста није дознала, да је њен Пера био у назаренској скупштини.{S} Сад јој постаде јасно,  
земље и праха.</p> <p>По подне у 4 сата био је у школи договор, што га је сазвао прота.{S} Школ 
о призив на виши суд, али док је призив био на путу, Обрен је умр’о.</p> <p>Чак ни последњих да 
заренски владика“.</p> <p>Срдан Ненадов био је најимућнији ратар у селу Лазаревцу, а овај Лазар 
робиле науснице.{S} Може се рећи, да је био леп, а по оделу се видело, да је Србин.</p> <p>У пр 
нека је свакоме мира.” </p> <p>Влада је био тронут, једва се уздржао а да пред лекаром не ижљуб 
на ишло све већма низбрдице.{S} Тома је био први момак у њихову колу.{S} Он благајник, он повер 
лонуо, а и поболевао је; једини Тома је био ревностан, вредан, дурашан, али баш он није умео да 
а иста, каква је и ушла.</p> <p>Тома је био већ разговорнији.</p> <p>Он је непрестано доказивао 
погорелци над згариштем.</p> <p>Тома је био једини, који их је тешио.{S} Он се позивао на речи  
поведати у две-три речи.</p> <p>Пера је био у сваку руку рђав човек.{S} Кад се оженио, одмах је 
летку је и научио.</p> <p>Ето, такав је био Пера Крња.{S} Он није јединствена слика у нашем дру 
е, уз њега је седела Варвара, остраг је био Тома и деда Јова.{S} Боривоје је ћутао као заливен, 
 духа светог, не срамотим га.“ — Сад је био крај мушкој препирци, јер је реч узела жена и то гл 
..{S} Њему је само у пола јасно, где је био и шта је све хтео оне ноћи, па се од тог згрозио.</ 
 кошару, да обиђе марву.{S} Боривоје је био изненађен и не сећа се, како се поздравио с Милевом 
и руковали се с њим.</p> <p>Боривоје је био као утучен.{S} Ово он није замишљао, овоме се није  
амо да га нападнемо.</p> <p>Боривоје је био међу Назаренима јунак оног дана.{S} Кад су се разла 
ио сам веома рђав човек.{S} Код мене је био обичај, кад одем на вашар или ма где на пут, жена м 
кад се побеси, он је онај исти, који је био и пре.{S} Кад дође време, да иде у школу, мати му ј 
S} Али данас није он више онај, који је био пре.{S} И он одговори.{S} Каже: „Апостол Павле у пр 
ватио у коштац с Јовом Тиминим, који је био пре слуга код њега.{S} Кад Јова нешто рече, он се о 
 је и доброг чобана, чича Симу, који је био негда ваљан домаћин, али га доцније упропастише зет 
} И мој отац је био просјак и дед ми је био то, па се опет задовољавам и с мањим улицама, а ти  
г угураше у собу.</p> <p>Нови сужник је био млад, висок човек, у ратарском оделу, тек му пробил 
 муве и скакавци, а Христос Спаситељ је био на свадби н. пр. у Кани галилејској, где је претвор 
ка се скаменио у први мах.{S} За тим је био укоп; он испрати снају до гроба, па кад се врати ку 
још два сужња, и то ратара.{S} Један је био крупан, висока чела, бистра погледа и мирна лика.{S 
а је он лично <pb n="49" /> крив, он је био неваљао.{S} То је тешко признати.{S} Но ако осуђени 
је у цркви придиковао против њих; он је био сведок оним народним предавањима у школи, па је дош 
но слушала, па му онда пришла.{S} Он је био сатрвен, а она, жена за часак га је искушала; он јо 
ајмање мане.{S} И опет повери.{S} Он је био први Назарен у месту, иначе имућан газда.</p> <p>Ко 
таје и зими и лети кукавица.{S} И он је био сретнији од својих претходника, јер њему нико не до 
и оде с њом у свет...{S} А тај Вајун је био баш угледан њихов човек и много им је шкодило ово њ 
у главу и у истом тренутку прескочио је био две-три скамије, које се поломише; оборио је неколи 
ласом, „видесте ли Боривоја?{S} Тако је био неукроћен, као да су три сотоне у шему“.</p> <p>И д 
егова стара напаст оставила га, само је био још мирнији и веселији но пре.{S} Село је тумачило, 
ије био гори но ма који од вас, само је био — паметнији.“ Но шта је то?{S} Чу још једно име и б 
вети улио у срце њено — молбу.{S} То је био знак, да сви оду из скупштине кућама, а она ће оста 
не и сваког детета у прсте.{S} Уз то је био леп као писан.{S} У њему није било злобе; сваки зал 
од сад неће нико разумети.</p> <p>То је био узрок, што је Милева у овим данима тако често тражи 
тог разреда основне школе, прво, што је био необично даровит а друго, што је учио с највећом во 
е може ни сила.{S} Па баш за то, што је био на чисто с тиме, и није се обмањивао маштама, а тим 
 одхранио, не само <pb n="18" /> што је био пука сирота, но уз то лен, зао и пијаница.{S} Нада  
 кукавица, него он и зими остаје што је био лети, а то је дивљи голуб.{S} Једном речи, дивљи го 
песница паде по челу његову.{S} Удар је био силан, Лазар се заљуља, но брзо се прикупи.{S} У је 
е ипак разиђоше задовољни.{S} Доктор је био добар човек и сви су га волели, само би се и на њег 
Мени је учитељ Јовић (а учитељ Јовић је био коловођа пушача) показао оно место у св. писму, на  
м се окренуо Боривоје ономе, који му је био најближи: „Шта је то?“ пита.</p> <p>„Та ето, Јова и 
 све што видимо и „не видимо“.{S} Ту је био понтиски Пилат, пророци, ускрснуће мртвих, па на по 
терам то од памтивека.{S} И мој отац је био просјак и дед ми је био то, па се опет задовољавам  
 отима.{S} Ено, премудри Соломон баш је био премудар и увек је писао: „Чувај се жене, као живе  
у одбор.{S} Но он поред свег тога, није био особито омиљен међу вернима.{S} У осталом ми ћемо г 
ивека био најгори човек у селу.{S} Није био до душе затворен, али то је све, што се може у њего 
ио окорео, препреден лопов.{S} Кад није био затворен, онда су му зацело обилазили кућу жандари. 
 те ситнице рачуна у нешто?{S} Кад није био мачак, спавај мирно и ништа се не брини; не треба т 
 у гробу...</p> <p>Но ако Боривоје није био задовољан с Варваром ни с Томом нити ичим, није бог 
ла од утецаја.</p> <p>Што Боривоје није био цео дан у соби са својим друговима, то је таман доб 
а изменим крв!...“</p> <p>Боривоје није био у свему лош.{S} Напротив, био је послушан до крајно 
збавити.{S} Једном, кад чича Срдан није био у селу, дође Лазар и одведе сестру својој кући.{S}  
рдесет дана хода далеко, па и тамо није био сигуран, но се молио Богу: „Господе Боже, доста ми  
ошао до Наде, она само јаукну. „То није био сотона“, рече, „то је била Јулка!{S} А ја мог Борив 
S} Стисну зубе и промрмља у себи: „Није био гори но ма који од вас, само је био — паметнији.“ Н 
 <p>Није помогло.{S} Лазар је и на даље био вредан; радио је у кући као црв, не дира никога, не 
ротиву те редње — серум.{S} У оно време био је, до душе, серум скуп, врло скуп лек, али опет ле 
ако.</p> <p>Боривоје је за све то време био црвен као куван рак и више пута је изгледало, да ће 
ржати овако, па бих за три-четир године био опет онде, где сам био и пре.“</p> <p>Но наскоро до 
 највећма истиче Светозар.{S} Умешао се био и Здравковић, но грдно је насео.{S} Прота са свима  
сли...</p> <p>У оном тренутку није више био Назарен, јер оно, што му долазаше на памет, била је 
рождества“.</p> <p>Нема никога, који би био вредан да опише:{S} Каква је радост овладала у кући 
ли ми се; само сам гледала.{S} А зар би био грех и да сам играла?“</p> <p>Он је ћутао.</p> <p>„ 
е све то само сан, не може бити, јер би био врло жив сан.{S} Боривој се бар куне, да је то чист 
час, читаше нешто одонуд.{S} Онај други био је кржљав, неразвијен, по лицу му урезане страсти,  
, мире и досуђују...{S} Суд добрих људи био је код нас Словена још пре Христа, постоји још и да 
апочињу што саме...“</p> <p>„Па јеси ли био код Јовића?“ пита га Светозар.</p> <p>„Био сам.“</p 
лног пасуља и киселих краставаца већ си био премијаукао, ниси био читав човек, не може ти се да 
краставаца већ си био премијаукао, ниси био читав човек, не може ти се дакле ни урачунати.“</p> 
крупних размршаја.</p> <p>„Дуго ми ниси био, сине“, рече му Срдан, као да би хтео да скрене гов 
изломио, да сам једва жива.{S} Док ниси био Назарен, па кад си ме тукао, као што и остали поште 
гове, говорећи му:{S} Господе, да си ти био овде, не би умро мој брат.{S} Онда Исус кад је виде 
{S} Ето, мој отац памти, да је у вароши био пре четрдесет година један адвокат, па и тај није м 
воје је ћутао као заливен, он је у души био уверен, да речи апостола Петра не приличе на данашњ 
/p> <p>„Еј, еј, децо, опак сам ја човек био... врло опак.{S} Куд сам застранио?{S} Али тако је  
оспода свештеници знају, какав је човек био пророк Илија?...{S} Све што је хтео, учинио је, нич 
и је уједно и стрепила.{S} Тај је човек био с несретним Обреном, видео је дакле муке онога, ком 
од сто!“ Ух, ух, да грешан ли сам човек био — ух“!</p> <p>Мирко устаде, захвали у кратко Богу,  
 „Било је негда време, кад је свештеник био у народу све.{S} Народ није имао оволико просвећени 
рост до подсмеха.{S} Св. Јован Крститељ био је тврђи од Соломона, али га женска злоба посече.{S 
авалио на оног убијеног вука.{S} Ја сам био омирисао крв, био сам успламтео од борбе, па пробур 
ет форината и изменусте је.{S} И ја сам био рђав човек, не кажем.{S} Али од кад се позивам на е 
три-четир године био опет онде, где сам био и пре.“</p> <p>Но наскоро допаде чича-Срдану глас,  
 да вам могу на све одговорити, али сам био у Сремским Карловцима, па знам, да Карловци не могу 
нису вуци растргли Стевана, с којим сам био код оваца и кога је нестало, него сам га убио ја... 
</p> <p>„Врло мало времена.{S} Врло сам био нагао.{S} За најмању ствар трзао сам нож, па ме ист 
 лакше за ово последње време, али нисам био са свим чист.{S} Сад знам, шта ми је фалило.{S} Пок 
о девојкама дукате и тако...{S} Талијан био вешт, ишао по вашарима и зарађивао много новаца.{S} 
је претворио воду у вино.{S} А да је он био противан томе, да је хтео да ми не идемо, не би ни  
рите се против њега мртва, па ма вам он био отац, био син или иначе најпоштенији.{S} То је више 
нде већ трули.{S} Ако је Светозар дошао био до уверења, да се од прве цигље не долази до готове 
.{S} Он се кукавац није још ни пробудио био из оног тврдог сна, у који га је уљуљао Господ, кад 
ако је и било.{S} Боривоје је и од јако био вредан, послушан, ваљан у сваком погледу.{S} Његова 
кле, а донекле и не.{S} Није још никако био на чисто: како су пресудиле његову ствар она три ок 
и говори му све потанко, као да је тамо био.{S} Па не само то, него му даје и друге савете.</p> 
учини и она.{S} Али не:{S} Код ње је то био обичај.{S} Она више од годину дана води Боривојеву  
у и његова унука Стевана (који је често био уз свог деду), али његова детињска веселост и безаз 
о мачка натраг у кола.{S} Како је насип био стрм, чивија на обртњу излети, коњи, руда и предњи  
х осећао бедан и несрећан, него је удар био тако снажан да га је, управо рећи, обнесвестио.{S}  
 читаше из св. писма: „О, да би ми брат био, да би сисао сисе матере моје!{S} Нашавши те на пољ 
име, јер је он онда згрешио, кад је већ био <hi>крштен</hi> Назарен.{S} Они неће да знају за он 
.{S} Шаљеш ме и опет онамо, где сам већ био и одакле сам изишао упрљан, па бих се и опет упрљао 
?“ пита Лазар.</p> <p>Тај Гаја Павловић био окорео, препреден лопов.{S} Кад није био затворен,  
{S} Ја држим..."</p> <p>У овом тренутку био је Миловић сам.{S} И госпође и Здравковић одоше куд 
та на ивици насипа...{S} У предњем делу био је Боривоје сам, Варвара се шчепала за шараге и ост 
ши!“ „А к’о за што мислиш, да ја не бих био кадар, да те одвучем?“, питам ја. „3ар сам ја најго 
ствар се свршила с тим, што је бранилац био осуђен на 50 фор. глобе.</p> <p>Но није ни Обрен до 
е мање но на муву, па ма му рођени отац био.{S} Није истина, да је Назаренство сеоска болест.{S 
 била и пре; тврдили су, да је њен плач био комедија, а њено Назаренство шпекулација, да се уда 
уз то поста ревносни члан њихов.</p> <p>Био је учен и даровит мимо све њих, појао је као анђео, 
ако оживи и сутра дан проговори.</p> <p>Био је то калуђер из Свете Горе, отац Мелентије, родом  
ош увек седео за писаћим столом.</p> <p>Био је у велико дан, кад је Јованка ушла у собу, да уга 
ала Богу, најтеже је прекужено.“</p> <p>Био је леп пролетњи дан, недеља по подне, кад се први п 
ић и носаше, што се меташе у њ</hi>... „Био је дакле благајник Христов и Христових ученика, а о 
ави и рече тихим, али одлучним гласом: „Био сам...{S} Био сам и мислим опет ићи.“</p> <p>„Па он 
е.{S} Јер говорити другоме непрестано: „Био сам врло рђав“; „сагрешио сам врло много“ и т. д.,  
ати кад може и колико кад може.</p> <p>„Био сам ово дана у К*.“, вели Лазар „Наша се браћа тамо 
 код Јовића?“ пита га Светозар.</p> <p>„Био сам.“</p> <p>„Па?“</p> <p>„Та, њему није стало до н 
.</p> <p>„Зар нисте дуванџија?“</p> <p>„Био сам“, каже он, „али ми моја вера забрањује пушити“. 
Нисмо се пријавили власти, нећемо дакле бирати ни председника ни перовође, него ћемо да се пора 
упио регал свога села, те постао главни бирташ?{S} Па кад га пре неколико месеци порезивали, а  
ја могу сетити, кога сам све у крчми са бирташем Симом опио и преварио на картама?“</p> <p>Лаза 
одело.{S} О врату су јој дивна три реда бисера, нека се не каже, да она овај народ презире и да 
е“.</p> <p>„Шта могу вредити они низови бисера?“ пита друга.</p> <p>„Ја сам све чула још јутрос 
у себе, а не плетеницама, ни златом или бисером или хаљинама скупоценим, него добрим делима, ка 
е матер више свега, а био је и необично бистар.{S} Што једном чује, не заборави; што једном вид 
а.{S} Један је био крупан, висока чела, бистра погледа и мирна лика.{S} Наслонио се на сто, у р 
b n="47" /> ногама својим, и што пијете бистру воду, а остатак мутите ногама својим...“</p> <p> 
прилике оно исто, што значи код нас:{S} Бити на кривом путу, залутати.</p> <p>„Како би то било? 
 рећи: „Иш, не праши Симо; неће од тога бити ништа.“</p> <p>Но није се дуго смејала, јер Сима б 
ери одмах казао, да неће од целог посла бити ништа, ако се сеоска интелигенција извуче и остави 
 огорчени на Назарене, да не може већма бити.{S} А Назарени фанатични; трпе и — отимају маха.</ 
ерком Јелачићевом и да ће за месец дана бити и ожењен и посвећен.</p> <p>До тога доба треба и Б 
уду треба.{S} У крупнијим стварима мора бити бранилац, а код тебе се не тиче месец два дана, не 
 боји мужа својег.“ У мушком дакле мора бити љубави, а љубити се не може силом, но срцем, не по 
е гракне, то мора бити.{S} Девојци мора бити нова хаљина, чим јој дође на памет, па ма се згран 
 но за чим нам год срце гракне, то мора бити.{S} Девојци мора бити нова хаљина, чим јој дође на 
Он с њоме говори само оно, што баш мора бити, „званично“.{S} Сто пута га моли: „Бар мало, мало  
има, па знам, да Карловци не могу никад бити оно, што Јерусалим; карловачко „Магареће Брдо“ ник 
рење, да ће он од сваког члана те цркве бити признат за брата, и где му се његов грех неће ни н 
у да се момци успаљују за мном.{S} Може бити и ја верујем, да ти не мислиш тако, али те опомиње 
 покушао да реши то питање:{S} Шта може бити прави узрок томе, да Назарени таје ту ствар, кад с 
не би га овако пуштали.{S} Него је може бити крао“.</p> <p>Но томе се опет опирала Јованка. „Ни 
а кажем, да је све то само сан, не може бити, јер би био врло жив сан.{S} Боривој се бар куне,  
чаност нека проведе скромно.{S} Не може бити, да одбијамо гладне путнике с прага, а при свечари 
, медицине су горке, али друкче не може бити.{S} И он се окрете према свештеницима. „Опростите  
.</p> <pb n="67" /> <p>„Како ми не може бити ништа“, пита га Боривоје, „кад сам крив?{S} Ти мож 
се тамо траже и без којих човек не може бити Назарен.{S} А ко је прави Назарен, тај се покајао, 
, да је ово учинила пушка, и то не може бити.“</p> <p>Кад је Боривоје онако учинио с Надом, уђе 
, је ли их пре тога виђао овде или може бити где год на пољу.{S} И сад тек поче мучити праву му 
 га Боривоје, „кад сам крив?{S} Ти може бити и не знаш, господине, каква је са мном ствар?{S} Ј 
{S} Апостол Павле вели нам:{S} Ако може бити, да се не женимо — а допушта нам држати жену само  
не може то тако остати.{S} Јер ако може бити, да човек добије за жену само три године дана роби 
уло све село, те претресају шта то може бити.{S} Неки кажу:{S} Буба је, неки:{S} Црв је, но нај 
отребније но мени.“</p> <p>„Све то може бити, ади ниси ни ти свој господар. <pb n="6" /> Што јо 
ече: „Нисам знала, да и српски поп може бити овакав.{S} Истину ти кажем, још никад нисам видела 
е дете од вас наследило.{S} Па зар може бити, да није наследило нешто и од ваше нарави?...{S} О 
дем вредан и умерен; хоћу, ако још може бити, да спасем душу и измолим опроштаја у Бога и људи  
 су“.</p> <p>„Јесте“, каже Обрен, „може бити да су ребра читава, али ја осећам, да се нешто пре 
 је Марту.</p> <p>„Ништа.“</p> <p>„Може бити, да баш и неће ништа рећи, али ће тим више мислити 
нуше свако на своју страну.{S} Могло је бити около 10 сати ноћу.</p> <p>Ноћ је била доста непри 
иповедача С. В. П., тај на мах престаје бити човеком, јер ако му се тело и не мења, душа му се  
преко дан чује и чита.{S} Не може дакле бити друкчије, но је Тома научио Варвару, како да одгов 
а је ово ћутање најгоре и да ће најбоље бити, да се обавесте.{S} Сутра дан је и дошло до тога.< 
би баш да вас хвалим.{S} Назарен не сме бити сујетан.“</p> <p>Тако прође још неко кратко време  
 <p>„Хм, ако је тако, онда ће и од мене бити неки Назарен.“ Но таман продужише Пазар и Боривоје 
н ради, не радите ни по што, јер нећете бити дуга века.“</p> <p>После докторова предавања све ј 
, да често само од тог зависи, каква ће бити летина.{S} Зрно још није ни изишло из земље, а већ 
и су му одобравали и сви обрекли, да ће бити на месту.</p> <p>Дође и та недеља.{S} Свештеници с 
да, онда је зло, али ја се бојим, да ће бити још и што горе.{S} Хајд, видећемо и то.“</p> <p>Пр 
S} Спавај ти, брате мој, мирно, моја ће бити брига, да покажем суду ствар.{S} А ти говори што г 
а ћемо се за дана и тако састати, па ће бити и он мећу нами“.</p> <p>„Онда је све у реду“, вели 
Мирку је то много, него вели: „Доста ће бити, да их један од нас посаветује.“ А Лазару не изгле 
у на њу.{S} Или зар и они слуте, шта ће бити?</p> <p>„Милице, синко“, вели брат Мирко гласом пу 
ећина, онако ће бити.“ </p> <p>А шта ће бити, ако већина буде сутра прекосутра за то, да се у д 
ање, а Петар се и опет умеша. „А шта ће бити онда Лазаре, ако ја одем коме од оних људи, па му  
ечишћавање сврши, онда нека буде шта ће бити, што пре.{S} Не треба доводити верне у искушење, д 
Све је свршено“, мислио је, „најбоље ће бити да се убијем“.{S} И би учинио што је наумио, да бр 
 добра; сваки час беше јој горак, те ће бити и задовољна и захвална, ако уђе у кућу, као што је 
олите и ви чинити то исто, јер иначе ће бити: „Марко гради, вила разграђује“.{S} У овом правцу  
с протопрезвитер у звање.{S} У цркви ће бити свечана служба, па прангије, придика, а стари људи 
 њега ће се туђити, презираће га, он ће бити нераван другима.</p> <p>Отворите сад таком човеку  
 Гласаће се и где буде већина, онако ће бити.“ </p> <p>А шта ће бити, ако већина буде сутра пре 
крштених руку. „Како Бог хоће, онако ће бити“, говорили су испрва, а после кад дође смрт на пра 
а седморица онда суде и досуде, тако ће бити.</p> <p>Но таман је та ствар била у току, кад се п 
ева, а и глас му је такав.</p> <p>То ће бити Светозар, брат Лазарев, помисли Боривоје, јер је о 
.{S} Забрањује им њихова вера.{S} Ту ће бити и онај „бик“, звоно, ту „ђавоља труба“, свештеник, 
ка, Светозара, увести у звање.{S} Ту ће бити и прота, па је онда време, да се удеси начин, како 
то зољино гнездо и не разметне га, неће бити добро.“</p> <p>„Сад си казао паметну реч“, одобрав 
 „Ако се друштво распадне, онда га неће бити, па крај“, рекох, и почех по ново звиждукати.{S} М 
 Казао сам ти већ, да ти због тога неће бити ништа.{S} Ако ти се не допада — апелирај.“</p> <p> 
орим с крвавим срцем, јер знам, да неће бити лека.{S} Назаренство води порекло од жене, а жену  
њих двоје.{S} Али сам се бојао, да неће бити добро.{S} И у самој скупштини више су гледали једн 
долази од жене.{S} Све не помаже и неће бити боље дотле, док се не донесе закон, да жена не сме 
одар над собом, <pb n="203" /> тај неће бити господар над собом ни онда, кад се тиче крупнијих  
а остати, па како буде.{S} А добро неће бити“.</p> <p>За часак заћуташе, па ће онда Тома започе 
кле свезе међу њима, а и подвоз му неће бити бадава.</p> <p>И Петар је доиста пошао онамо, камо 
о је браћи код куће, да ће сутра у вече бити код њих у скупштини, али до сутра пред вече остаће 
</p> <p>„Код вас може читати еванђеље и бити попа и жена, јелте?“ пита Јулка.</p> <p>„Не може“, 
} Лазаре, неће проћи дуго, па ћете и ви бити тамо.“</p> <p>„А зар ви мене држите за добра човек 
а манем тога, Лазаре, не морамо баш сви бити учени.“</p> <p>Лазар га је корео, што није истраја 
вориште је дупком пуно; ко зна, хоће ли бити и места за све.{S} Ту је прота, ту неколико свеште 
а покоси клас!{S} Ох, Боже мој, хоће ли бити на њему рода?!{S} Зајмодавац долази и тражи од мен 
као је за својим познаником, па хоће ли бити за тебе грехота, ако зажалиш и заплачеш се за сино 
, да се исплачем сваки дан, лакше ће ми бити.“</p> <p>Домаћица Јелена је још оног вечера хтела  
ојзи се чини, да за то не може ништа ни бити од тог дрвењака, што с њиме увек и увек разговара  
,</l> <l>Светску мржњу претрпети, верни бити свом Богу.“</l> </quote> <p>Гости се згледнуше на  
 бранити на суду; не бој се, не може ти бити ништа“.</p> <pb n="67" /> <p>„Како ми не може бити 
е Рахиле тиче, она је старија, може јој бити и 28 година, али је необично лепа, а при том је ум 
зи и не види краја.{S} А краја мора тек бити свачему, па и овоме.</p> </div> <div type="chapter 
зрна сочива.</p> <p>„Тај би човек морао бити затворен у кутију и <pb n="179" /> не би смео од д 
Само је казала: „Кад је већ морало тако бити, бар да си ми казао раније, те да сам послала напр 
ата своје собе... ајак, не може то тако бити.{S} Спавај ти, брате мој, мирно, моја ће бити бриг 
тањима и нежним изјавама.{S} Није могло бити, а да се и Лазару и Милеви не учини, да је њихов б 
 се чак и успаљивао за њом и није могло бити, а да толика његова љубав не поможе Милеви, да дођ 
в.{S} По строгом закону ово не би могло бити, али се такав обичај затекао од старина.</p> <p>Бо 
ају кад год с нама, јер онда ће за цело бити оно, што си ти предсказивао, биће кукоља и цепања, 
упљег, јер као што рече, тај ће за цело бити и најбољи.{S} Ма да се Лазар није молио, да га пус 
једно с нашом заблуделом браћом, морамо бити једно.{S} Ми ћемо их освојити обавештењем, примеро 
у њему, поуздање, вера, да ће све добро бити.{S} Само да се та ватра не угаси, мислили су.{S} М 
мо кад се једаред упутило, све ће добро бити.“</p> <p>„Упутило се“, каже Светозар. „Онај, који  
{S} Пробудите се, браћо моја драга — то бити не може, то вам најбоље показује, да сте на кривом 
огом разговора, ватра је ђаво, треба то бити на опрезу“ и разиђоше се куд који.{S} Још је покуш 
 ћете ме послушати“.</p> <p>„Не може то бити“, вели неко од њих, „јер ти можеш тражити од нас,  
писма, или ви или други?{S} Зар може то бити, кад станемо једном пред лице божје, да ће он каза 
> <p>„Хоћу да видим децу.{S} Може ли то бити?“</p> <pb n="44" /> <p>„Може“, вели му кључар. „Ка 
но била с Владом код вас?{S} Може ли то бити, да је ондашња моја успаљеност прешла и на дете?“< 
онај већи број неваљалих?{S} Може ли то бити?</p> <p>„Лепо је, што гледате на дела, — само запа 
олским <hi>делима</hi>.{S} А може ли то бити, да су Христос и апостоли једно чинили, а друго на 
сли и завршио је придику. „Ми ћемо опет бити једно с нашом заблуделом браћом, морамо бити једно 
ће опростити.{S} Он ће у њихову друштву бити последњи; њега ће се туђити, презираће га, он ће б 
да ти чланови буду поуздани, те да могу бити пример осталима.{S} А добар пример ће онда и оне с 
а два пријатеља као ви и Лазар, не могу бити одељени?“</p> <p>„Брате Боривоје“, пита Варвара ма 
ском језику звучно тепају, како не могу бити без двокатнице с балконом и без четири свилене хаљ 
ака видиш, где сузе.{S} Какви то морају бити греси, који море ову децу?</p> <p>Када је отпојан  
 да више од две, нигде и никад не смеју бити заједно.</p> <pb n="130" /> <p>Кад се утишао смеј, 
о прекинуло у мени и да никад више нећу бити човек...“</p> <pb n="64" /> <p>Обрен тешко уздахну 
окушати, тако морамо покушати, бар нећу бити отпадник од своје старе вере.“</p> <p>Лазар је оти 
ћи оданде, кажем ти, јер ти никад нећеш бити њихов.“</p> <p>„Молим те, бабо, промисли мало.“</p 
е, врло се бојим, да не назебе.“</p> <p>Бити „на зими“ и „назепсти“, значи код Назарена од прил 
и ми, ако нас не подрже...{S} У великој битци није то још победа, ако једна чета на једном крај 
ани се ти покушаја, јер ако нас повија, биће нас и преко плота“, вели Славна.</p> <p>„Знате ли  
а; не одем <pb n="54" /> ли у Назарене, биће старо зло; одем ли, долази ново и још веће зло“.</ 
цу на вољу, не угушуј сузе, исплачи се, биће ти лакше“.</p> <p>Она се полако мицала.{S} Главу ј 
Шта је ту је.{S} Каже: „Кад дођем кући, биће тако и тако вриске и клетве, а то је боље чути доц 
 цело бити оно, што си ти предсказивао, биће кукоља и цепања, јереси и зла.“</p> <p>Светозарево 
ли се<pb n="134" /> до дубоко у ноћ.{S} Биће и они на броју, јер је сутрашња недеља од оних, ка 
 дана доносити Боривоју његову децу.{S} Биће дакле свезе међу њима, а и подвоз му неће бити бад 
пред кућом Гигином.{S} Сутра у ово доба биће му тамо Милева, онај деран љубиће прах са ногу њен 
 и биће првака, који ће вас срамотити и биће стада кужнога и свега осталог, чега има и у остали 
ноги и многи да цепају и поцепаће вас и биће првака, који ће вас срамотити и биће стада кужнога 
старо и младо...{S} Друштво добрих људи биће оно, што му име каже.{S} Ко је год члан тога друшт 
ренима“, каже, „али има двоје, рад чега бих, да могу, набадао их на колац.“ </p> <p>„Од прилике 
ми се продужи време живота на земљи, да бих се поправио?{S} Али ме је страх, да још више не саг 
{S} Мој Влада никад тога не чини, па да бих могла казати:{S} Видео је...{S} Ја сам за мог девов 
да се сетиш, јер ако се ти не сетиш, ја бих ти бадава говорио...“</p> <p>Лазар је провео будан  
о, <pb n="133" /> муку, сиротињу.{S} Ја бих, да могу, најрадије онога натакао на колац, који на 
 згодно, јер су пили.{S} Каже им:{S} Ја бих вам казао нешто, браћо моја, али ми прво обећајте,  
овима, да пламен не ухвати суседе, а ја бих данас упалио бадњак, каква још није палио ни један  
 кућу матере своје, ти би ме учио, а ја бих те појила вином мирисавим, соком од шипака.{S} Лева 
огим болесницима.{S} Дао би ми вид и ја бих прогледао“.</p> <p>Лазар је још онога дана отворио  
тко мој, био луд, још си и сад луд и ја бих те на чисто могао извадити за луду, па да те и не с 
љ Панта ће им рећи онако на просто: „Ја бих вам казао и саветовао, људи и браћо, да се ви „побу 
о мало је била и шала“.</p> <p>„Требала бих да се срдим на вас, но поклањам вам.{S} Него бих во 
ила прекорна.{S} Повела бих те и довела бих те у кућу матере своје, ти би ме учио, а ја бих те  
х те, и не бих била прекорна.{S} Повела бих те и довела бих те у кућу матере своје, ти би ме уч 
е моје!{S} Нашавши те на пољу, пољубила бих те, и не бих била прекорна.{S} Повела бих те и дове 
ла, да те запросим у твог бабе?“ „Рекла бих“, каже она, „да се оканеш луда посла, он ме не би д 
 већ био и одакле сам изишао упрљан, па бих се и опет упрљао.{S} И Спаса и Јова, које ми показу 
чича-Срдан, „да хоће подржати овако, па бих за три-четир године био опет онде, где сам био и пр 
оставити.{S} Али шта то смета вама, кад бих ја пушио?{S} Не крадем, не варам, не убијам.{S} Нис 
Боривоје“, пита, „шта би ви радили, кад бих вас ја ударила?“</p> <p>„Не бих радио ништа“, вели  
и све то, и он уздахну гласно: „Еј, кад бих само познавао слова...“</p> <p>„3ар никад ниси ишао 
уз пут професор Здравковић.</p> <p>„Све бих опростио Назаренима“, каже, „али има двоје, рад чег 
о, да одгодимо мало, док посвршавам; не бих рад да се закасним с оним, што ми је поверено.“</p> 
не иде.{S} Казала сам вам већ, да ја не бих могла јавно, пред свим светом у вашој скупштини пла 
 праши!“ „А к’о за што мислиш, да ја не бих био кадар, да те одвучем?“, питам ја. „3ар сам ја н 
 каже она.</p> <p>„За што?{S} Зар ја не бих платио као и други или бих вам упарложио земљу?{S}  
шавши те на пољу, пољубила бих те, и не бих била прекорна.{S} Повела бих те и довела бих те у к 
етку лагано.</p> <p>„Не бије их, али не бих рекао ни то, да их воли.{S} Да истински, по срцу во 
из уста мојих, коју ја као свештеник не бих требао да кажем...“</p> <p>Лазар није знао, на што  
ита Јованка.</p> <p>„Нисам.{S} Ја то не бих ни могао, јер још нисам осетио на себи, да сам се п 
о... живео је преко 900 година, опет не бих исплатио.“</p> <p>„Слушај Перо“, вели му Лазар, „не 
ло покрије. „Ја“, рече на послетку, „не бих могла сведочити ни овако ни онако, јер нисам све по 
оју би тешко изрећи, али ипак рече: „Не бих смео.“</p> <p>„Дужни сте сваком помоћи у невољи“, в 
ли, кад бих вас ја ударила?“</p> <p>„Не бих радио ништа“, вели он, „али би то видео Бог“.</p> < 
 би ме ударили том мотиком?“</p> <p>„Не бих; Христос је заповедио:{S} Ко те удари по једном обр 
„Наопако баба-Стако, зар и ти?{S} А пре бих се смрти надао, но томе!“ </p> <p>Баба Стака у мест 
м се, нисам могао да вам дођем, а иначе бих дошао, да се измиримо или баш да кажем право, да ми 
S} Зар ја не бих платио као и други или бих вам упарложио земљу?{S} Дајте ми на поле.{S} Ја ћу  
и речи:{S} Србин.{S} Кажем вам, набадао бих их на колац.“</p> <p>„Та то је страшно“, вели једна 
кости и затворе ме?{S} Сви би ми, рекао бих, још које како опростили, али да би Чивут Клајн одм 
ратом, па онда рече:</p> <p>„Бабо, имао бих о важној ствари да говорим с Лазаром и то баш пред  
е и останете још час-два на окупу, имао бих као старији човек, а и као посвећен пастир народни, 
право, на жалост“, вели Светозар. „Имао бих можда и ја, али сад нећу да окрећем оружје против т 
ржа.</p> <p>„Милева, пријатељице, питао бих те нешто.“</p> <p>Девојка ћуташе, главу је оборила, 
 срдим на вас, но поклањам вам.{S} Него бих волела, да чујем ваш суд о оним приповеткама, које  
Није одвише рано“, вели Светозар, „него бих рекао, да је баш у време.{S} У Лазаревцу имамо два  
 се сабили у гомилицу и каже им: „Волео бих браћо, да чујем и од вас коју реч.{S} Како ви схват 
е знао, на што то излази.</p> <p>„Волео бих“, вели му Светозар, „кад би и ти, као назаренски св 
ја. „3ар сам ја најгори?{S} Та, уграбио бих те, да си сред цареве војске, само кажи:{S} Хоћу.“  
Да истински, по срцу воли децу, запазио бих, јер би деца онда волела и њу.“</p> <p>Наста мало ћ 
/p> <p>„Браћо моја драга“, поче, „молио бих вас, да се стрпите и останете још час-два на окупу, 
ог, да ја браним рђаве свештенике, само бих волео да сазнамо истину о том:{S} У чему је клица Н 
 га затворили?“ пита Славна.</p> <p>„То бих и ја волела знати“, каже Јованка. „Али ми отац није 
е да прећутим права имена тих села, јер бих иначе морао можда чак и после десет година да се ис 
надраже...</p> <p>У Боривојевој руци је бич.{S} У Назарена је обичај, да не туку коња, он сад т 
еба, а то је к Дунаву...{S} И он окрете бич и не удари њиме жене, као што је намислио, него га  
 је обичај, да не туку коња, он сад тај бич потеже на жену.{S} Тома то није опазио.{S} Али је о 
че из воде, не да се спасе, но да удари бичем по коњима, да их гони све дубље и дубље у Дунав.< 
 време било тако, т. ј. онда, кад је он бичем изјурио из цркве оне, који градише тамо трговину. 
ији се и разумели. „Болестан је.“ Дошао благ дан, дошао им Светозар дома, па би сад сви скупа т 
ли земљу сажећи сунце или ће је оросити блага киша?{S} Ви добро знате, да често само од тог зав 
 огњем, но испуњен љубављу, у устима му блага реч и он осваја.{S} Свет гомилама кличе: „Слава:  
што се меташе у њ</hi>... „Био је дакле благајник Христов и Христових ученика, а овамо лупеж и  
рима назаренским.{S} Брат Мирко им је и благајник, а Лазар је као неки бележник, он саставља св 
 је био први момак у њихову колу.{S} Он благајник, он повереник, он све.{S} Није дирао никога,  
дође смрт пред врата.“</p> <p>Друштвена благајница множила се и иначе.{S} Кад је Сими Ваљану ум 
е само упутили“ вели Мирко. „Наша општа благајница није била до данас још празна“.</p> <pb n="1 
 добрих људи даде 300 форината из своје благајнице на ту цел, а Светозар је од чланова друштва  
 ићи“.</p> <p>„Да му се узајми из опште благајнице“, рече неко.</p> <p>„Колико је“, пита брат М 
.{S} Славку Сувачареву ће дати из опште благајнице 40 ф. у зајам, да богме, без икаква интереса 
тових ученика, а овамо лупеж и вараше с благајницом“, рече Боривоје...{S} И он онда нападне на  
а, но само до 10 сати у вече и дао је у благајницу 20 фор.{S} А и иначе је било ситнијих прилог 
он га је сахранио врло скромно, а дао у благајницу 30 фор.{S} Веља Пекаров славио је о летњем с 
 дужег времена примио је од Мирка општу благајницу, а ту има много и много брига.{S} Па зар он  
 књижницу друштвену, а 50 фор. на општу благајницу, из које ће се помагати сироти чланови, ако  
ти, ми само саветујемо и предлажемо.{S} Благо оном, ко послуша старије, јер <hi>млађи не знају, 
ило играње?{S} Ја кажем само толико:{S} Благо оном, ко може и коме се мили.“</p> <p>„Цвето“, ка 
аве.</p> <p>Влада је умиривао жену, али благо; није хтео да је дражи; та, она у последње време  
едемо и све попијемо.{S} Чак и Немањино благо оде на гозбе и пијанке.{S} То нам убија здравље,  
uote> <l>„Зелен орах, деб’о лад,</l> <l>Благо оном, ко је млад,</l> <l>Благо оном, ко се воле,< 
,</l> <l>Благо оном, ко је млад,</l> <l>Благо оном, ко се воле,</l> <l>Од тог нема боље.“</l> < 
 кад сам читала те приповетке“.</p> <p>„Благо вашој души, које се не мога дотаћи та чаробна бат 
 ви мени мог сина с читавим назаренским благом“.</p> <pb n="84" /> <p>Кад Лазар доведе Боривоју 
м кажем:{S} Љубите и непријатеље своје, благосиљајте оне, који вас куну, чините добро онима, ко 
 га и даде му завежљај...{S} Просјак је благосиљаше, али она то не чу.{S} Сад је Боривоје већ с 
.{S} Тешко га добија; у њему види божји благослов, а кад хлеба нема, онда му живота нема.{S} И  
чи, вели, направише данас занат, чак ни благослов није забадава, а на <hi>дела</hi> нико и не м 
ја кћи живи као патка, без свештеничког благослова.“ Чује се, да га Светозар свакојако умирује, 
аквих је штетних последица по здравље и благостање то непаметно кинђурење и већ тако даље.</p>  
 опет искупиле жене.{S} Жале је и теше, блаже је и храбре.{S} Но она као да не чује.{S} Пред оч 
ста, Јерусалима, па на послетку и вечна блаженства.{S} Изео је за ручак целог целцатог печеног  
треба, па ћемо почети продавати и вечно блаженство, као оно калуђер Тецел, који је 1517. године 
има свештеницима не могоше га извући из блата, јер он није ни сањао, колико су вични Назарени с 
о заборавише и бацају се једно на друго блатом; а неки су отворено устајали које за Тому, које  
е год опази моју Варвару, он удри на њу блатом, каменом, дрветом.{S} Пре два, три дана млатну ј 
ји на своме месту као окамењен; Гига је блед, крши руке, а у лицу му неисказан бол и очајање.{S 
е према светлости од жишка, тај је крај блед као да је умрла.</p> <p>Али не, није умрла.{S} Чим 
стаде на томе.{S} Подиже се човек сува, бледа лика, на њему су трагови дуга робовања.{S} Из <pb 
мо кашљуцну и намргоди се.</p> <p>Жена, бледа лика, сувоњава, ступи из гомиле напред и рече: „Н 
 жена Гигина, он је погледа.{S} Била је бледа као мртвац. „Она је за мене доиста умрла“, помисл 
те жалосни као лицемери, јер они начине бледа лица своја, да их виде људи где посте.</p> <p>„А  
не негују и не залевају, али опет за то бледи и вене, недостаје му онога, што је најглавније, н 
Пастири су занемарили стадо и стадо сад блеји куд које, па није ни чудо, што многа и многа овца 
, самољубље, јурење за славом, сјајем и блеском.{S} У тој борби гази брат брата, губи се морал  
b n="4" /> на друму, која се ваљала све ближе и ближе.{S} За мало, и та прашина заигра пред њен 
 земљиште, сада су опет зграде.{S} Дође ближе и сад већ нема сумње; кућа је на његову земљишту  
ом чему, највише о Лазару.{S} Но што је ближе селу, све му то више излази из памети Лазарев лик 
не?“ Поћути мало, па му се онда примаче ближе. „О, тај премудри Соломон, баш је враг.{S} Читам  
/> на друму, која се ваљала све ближе и ближе.{S} За мало, и та прашина заигра пред њени врати, 
е приближи: „Остави ме, мани ме; не иди ближе, можемо ми и из даље разговарати.“</p> <p>Сима се 
кад пропустио згодне прилике, да се што ближе упознам са Назаренима, установама и обичајима њих 
је запазио, да је Лазар будан, приђе му ближе: „Знаш ли, шта ме највише мучи?“ пита га. „Кад <p 
 сказаљка креће, време пролази, смрт се ближи, треба се измирити с Богом.{S} Зар нас Православн 
ладика у борби око свога оца.</head> <p>Ближило се вече, кад је требала да се реши судбина чича 
> <p>„Чули сте, како је казано:{S} Љуби ближњега својега, а мрзи непријатеља својега.</p> <p>„А 
га, можеш лагати, варати, упропашћивати ближњега, можеш чинити шта хоћеш, ти си угледан, само а 
а гради се прељуба, проповеда се помози ближњему, а сатиру се браћа рођена, и то све под видом  
т још даљи и од Јерусалима, а опет тако близак; — иде да се преда жандарима.{S} На место Јеруса 
нства.{S} Он познаје болест из најближе близине, он зна све, што је писано о томе, он зна све,  
це и пребира зелен у кошареве, кад чу у близини као Лазарев глас.{S} Подиже нагло очи и види мл 
ава Боривоја.{S} Дође му са свим близу, близу, очима гледа му у очи, руку му метне на раме и пи 
гој дужи њива...{S} Кажу, да си ти била близу њих и да си морала видети.“</p> <p>Девојка је ћут 
а, кад се спремао у хаџилук, није ни из близу сазнао језгро вере Христове.{S} Он је Бога сматра 
е добро опазио, где иду, али није ни из близу сањао, шта га чека.</p> <p>Јулка га је прва почел 
едњу реч о овом питању, јер нисам ни из близу исцрпао све оно градиво, које сам у овој ствари п 
редавање већ несретно.{S} Није дошло ни близу онолико света, колико прошлих недеља.{S} Трећи Зд 
дају ова два места.“ И приђе му са свим близу, тако, да он већ осећаше дах њезин, те читаше из  
, искушава Боривоја.{S} Дође му са свим близу, близу, очима гледа му у очи, руку му метне на ра 
</p> <p>Неког дана седи Боривоје у врту близу сенице и пребира зелен у кошареве, кад чу у близи 
 препелицу, иначе одлети.{S} Ето је баш близу подне, за то јој ти прочитај и растумачи само муш 
 нешто вукло право његовој кући.</p> <p>Близу уласка у седо сретне чобанче, не познаје га, па м 
куд.{S} Он тек не може предлагати своју блиску својту, Рахилу.{S} Јова, који је требао то учини 
код вас?{S} Је ли и тамо све злато, што блиста?{S} Него ти велим само ово:{S} Ако свештеник не  
е дрхтао, кад је ово говорио, а сузе му блистаху у очима, кад је испратио матер.</p> <p>Старица 
 у то лепо лице, може опазити трагове — блуда.{S} И доиста између оно 30 до 40 женскиња, које б 
с му је све мирнији. „Хоћу да се оканем блуда и пијанке, хоћу да живим као што приличи Хришћану 
а, нису све скупа толико <pb n="114" /> блудиле и заблудиле, као Рахела.{S} О њој су, кажу, и с 
е, ако који, који се брат зове, постане блудник или тврдица или идолопоклоник или кавгаџија или 
уше.{S} Узео је да нацрта последње часе блудника, пијанице, раскошника...{S} Грозно је то, кад  
ича Срдан. „Тога нема код нас!{S} Ти си блудница, јер живиш невенчана.{S} Ти немаш мужа.{S} Зна 
не постару Назаренку, те јој довикују: „Блуднице матора, с киме се ниси волела, Јови си измамил 
Ко хоће при свечари, погребу, свадби да бљешти, нека поклони друштву на добротворну цел новаца, 
има, па онда полети Срдану. „Јао друже, Бог те је умудрио“.</p> <p>„Иди само — иди... па нека д 
наврнути овим држаљем горе, а кад доле, Бог би га знао, А да читам, баш не умем.{S} Како ћу пог 
му, да утре зној с чела или му дошапне, Бог да је знаде шта, а увек му онда постоји час-два за  
т на праг њихов, рекоше само: „Бог дао, Бог узео.“ Тако су говорили, али све је бадава, људи су 
ви и нежности, „велики те удар задесио, Бог нека те утеши“.</p> <p>Она лагано крену главом.</p> 
Милевину вриску“.</p> <p>„Ја нисам чуо, Бог нека ме убије, ако слажем и једне речи“.</p> <p>„Де 
кад да заборавите на милост божју...{S} Бог све може“ — упаде јој у реч Боривој.</p> <p>Милева  
ини плакати, па да ме одмах убију...{S} Бог зна, плакала сам доста у мом веку, али нисам излази 
вена нит казна божја — освета божја.{S} Бог пушта на искварени свет воду и ватру, помор и војск 
овео сам собом нашег брата Боривоја.{S} Бог нам га је поклонио“.</p> <p>Скупљени људи, жене, де 
 изиђе.</p> <p>Рахила је премишљала.{S} Бог?!{S} Та њојзи се чини, да за то не може ништа ни би 
адвоје треба да слушам, а то не иде.{S} Бог је старији од цара, и ја слушам Бога“.</p> <p>Капет 
а, па онда пренеше ствар и у новине.{S} Бог те пита каквих ствари нису тад размрсивали.</p> <p> 
чи: „На великој сам муци, господине.{S} Бог у својој шестој заповеди каже: „Не уби“, а цар у св 
против њих.{S} Тако се не може више.{S} Бог нам је дао пример; тако не иде.{S} Он је лепо разви 
 по ребрима, но што ме овако изломи.{S} Бог ти судио, орјатине и поганиче!“ И сад осу на њега г 
о.{S} Али не можемо сви у Јерусалим.{S} Бог ће тако исто опростити грехе, па макар се молио или 
кви смо; суде нас, а не познају нас.{S} Бог види срца наша и дела наша, и нами је то доста.“</p 
ра.</p> <p>„За што се мучиш, сестро?{S} Бог је дао човеку мелема против бола и туге, за што тај 
е три ствари учинио преко божје воље, а Бог му је доцније све те три ствари одобрио...{S} Једна 
азао у крчми, да сам му украо ждребе (а Бог ме убио, ако сам га и видео), онда сам му с јесени  
и говори: „Баш смо ти ми Срби народ, да Бог сачува.{S} Код нас и свиње више поједу шљива но ми. 
Ја мислим и мислим, да би боље било, да Бог није света ни створио“, рече она ненадно, па се онд 
 то Талијанци, а Талијанке су врашке да Бог сачува, те баш на Божић истури пред Гаврана велику  
S} Виче: „О Персо, Персо, не било те да Бог да, куд срљаш све испред мене?{S} Ти си тако рећи ј 
 а старије жене га куну: „Врат скр’о да Бог да, на томе путу“.{S} Он се на децу и не осврће, а  
 казати, како је било до сад.{S} Ако да Бог, постаће све друкчије.{S} Светозар ништа већма не ж 
е бриге.“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Да Бог сачува, што је то дете пакосно.{S} Ако што зажели,  
бијала више боја но хлеба.{S} Није била Бог зна како лепа, али се још мање могло рећи, да је ру 
вет искварио, кад људи заблудеше, посла Бог потоп.{S} Па, да ли боље би после тога?{S} И посла  
а, да ли боље би после тога?{S} И посла Бог ватру из неба и сажеже Содому и Гомору; и да ли бољ 
p> <p>„Па хајде рецимо, да ће тим људма Бог платити, кад их ја не познајем.{S} Али ако макар са 
 изишло пред њу и скренуло јој пажњу на Бог зна какву ситницу.</p> <p>Сад је почела да чита и о 
.{S} И онде Бог и на земљи Бог и свугде Бог!{S} Увек и увек угађати Господу и зар баш никад не  
дано небо.{S} Дође јој тешко.{S} И онде Бог и на земљи Бог и свугде Бог!{S} Увек и увек угађати 
е варам, не убијам.{S} Нисам чуо, да је Бог забранио лулу.“ „Пророк Исаија каже, да ће се безбо 
“ „Па мислиш ли ти“, вели Лазар, „да је Бог мањи од људи?{S} Зар он од тебе слаба тражи, да сед 
 него удри још у понедељник.{S} Онда је Бог узео то право од њих и дао га мушкима.“</p> <p>„Пог 
чно.{S} Кад га је неко запитао: „Шта је Бог радио у бесконачности пре створења света“, рече: „С 
у није још нико надвладао, њу од кад је Бог створио, све се више и више отима.{S} Ено, премудри 
ван цвећу и држи за излишно оно, што је Бог створио?</p> <p>Дође у крај баште, у онај, који се  
ајској прими 10 заповеди, наложио му је Бог, да се три дана пре тога уздржи од сваког додира и  
нама, олтаром и крстовима.{S} То и није Бог заповедио, него су то попови измислили, да им буде  
> <p>„Јао, гле сад!“ вели Јулка. „Да ме Бог сачува да будем кума код вас Назарена.{S} Пре три н 
 мора напред, за то и вели народ: „Коме Бог, томе и сви свеци.“</p> <p>Било баш у петак пред ве 
рече: „Нек је по твојој, синко; како те Бог учи... само ми кажи још ово:{S} Пристаје ли и Нада  
ишти данас без потпоре и помоћи, али ће Бог платити и Милеви, што тако учини са мном.{S} То ти  
p> <p>„Добро вече, дете?“</p> <p>„Помоз Бог, чико.“</p> <p>„Каква је она нова кућа?{S} Ено виш, 
вао само три дана жене, но много дуже и Бог му је доцније рекао: „Добро си радио, синко.“ „Па и 
родну реч: „Помози себи сам, па ће ти и Бог помоћи“; заборавили је и осветила им се.</p> <p>И б 
ти децу.{S} Св. Сисоје се помоли Богу и Бог учини чудо:{S} св. Сисоје избљува на длану млеко ма 
ици радио, но само вели: „Нека их, види Бог“.</p> <p>Од овог часа се промени жена; није ни нали 
...{S} Хеј, шта ћемо, шта ћемо.{S} Види Бог.“</p> <p>Милева је ево већ четврти пут ушла у собу, 
то хоћеш, они кажу само толико:{S} Види Бог“.</p> <p>„Хајде, да покушамо с Боривојем“, предлаже 
ије псовка?{S} Зар то не значи, да види Бог, како ја тебе ударам, па ће и он ударити мене?{S} Х 
? он је само говорио. „Мани жено и види Бог“, ади кад почех ударати обема рукама и питати:{S} О 
наши противници“, вели Лазар, „али види Бог, ми се због тога не срдимо на њих.{S} Нас грде, а н 
боко уздахну и пристаде уз Мирка. „Види Бог“. „Шта ћемо с Гајом Павловићем?“ пита Лазар.</p> <p 
на њега, а он окрвављен иде даље. „Види Бог“...</p> <p>Већ се умешала и власт.{S} А село велико 
е опет скроман, вредан, захвалан. „Види Бог“.</p> <p>У Јелачића била и јединица ћерка, Јованка. 
дан. „Зар то <pb n="37" /> твоје: „Види Бог“ није псовка?{S} Зар то не значи, да види Бог, како 
на.{S} Кад би и ми на све казали: „Види Бог“, а вами, држави и власти, пустили све на вољу, и м 
а задиркују суседи, он само вели: „Види Бог“.</p> <p>Радовали су се томе и Назарени, али жандар 
 ће одговорити или не одговорити: „Види Бог“.</p> <p>Чича-Срдан не зна већ шта ће, час је бесан 
ко је то по сто пута на дан рећи: „Види Бог.“</p> <p>Боривојево највеће зло беше на дому.{S} Гу 
уке нуз бедра и рече само толико: „Види Бог.“</p> <p>Ова назаренска узречица још већма ражљути  
у веру и ништа више.{S} Ја мислим „види Бог“, и да се Панти не дозволи, да тужи.{S} И овако је  
 иде, па ма се не вратио“.</p> <p>„Види Бог, да сам ти ја показао пут к спасенију“, вели му Лаз 
 и други, па и трећи удар.</p> <p>„Види Бог.“</p> <p>„Умукни, несретниче!“ виче чича Срдан. „За 
{S} Све је лепо средио и Срдану се мили Бог зна како кад види, да је браном повлачио земљу, јер 
ође јој тешко.{S} И онде Бог и на земљи Бог и свугде Бог!{S} Увек и увек угађати Господу и зар  
а прорачунати, да је премного.{S} Да ми Бог даде и онолико дана, <pb n="53" /> колико је дао он 
а дна мора.{S} Они су држали, да главни Бог седи на Олимпу, те пијанчи, ратује, свети се, чини  
вихор здере паучину са зида, те је носи Бог те пита куда, тако вихор у његовој души дочепа њего 
била и знам, да ће и њу због тога убити Бог“.</p> <p>„Па за што је побегла од тебе?{S} Јесте ли 
у.{S} Не мари, ако ће овог часа примити Бог душу његову...</p> <p>Гости се полако разилазе, али 
 хтео на силу.{S} Мислио сам: „Нека јој Бог плати“.</p> <p>„Онај, који те је научио, да тако го 
тво.{S} Чују то Лазар и Боривоје, па им Бог зна како мило.{S} Кад прође неко време, ето ти њега 
м Шандора ковача.{S} Само кад му је дао Бог, да мога оним варошким помодаркама казати, шта му ј 
учини, да Назаренство набуја.{S} Не дао Бог, да ја браним рђаве свештенике, само бих волео да с 
и осрамотисте сиромака, кога је изабрао Бог, да буде наследник царства божјег.“ Онде се говори  
радио ништа“, вели он, „али би то видео Бог“.</p> <p>„Зар се ви не би бранили?{S} Не би ме удар 
ено.{S} Каже: „Мислим, да ме је умудрио Бог...“</p> <p>„Ето ти га на“, вели он и таре руке.{S}  
се приберем као човек.{S} Но од сад ако Бог да, поправићемо“.</p> <p>За мало, па се отац и син  
цу, поручиће мати по њега и онда — како Бог да...</p> <p>Дође и тај час.{S} Кад је Светозар уша 
а ће се тамо још боље утврдити, па како Бог да.{S} У његову селу има два-три Назарена, а тамо ј 
у стојали већином скрштених руку. „Како Бог хоће, онако ће бити“, говорили су испрва, а после к 
/p> <p>„3а што да плаче, кад је то тако Бог наредио?!“ Девојке се опет стресоше. „Боже, какви с 
о утисак те речи.</p> <p>А није му било Бог зна како тешко.{S} Јер као што је лако одвести млад 
к.{S} Био је дакле на тој икони не само Бог отац, син и дух свети, него и цео свет, небо и земљ 
мислио сам:{S} Тамо ће ми одлахнути, но Бог је наредио друкчије.{S} Доспео сам овамо, да сазнам 
в божје воље...{S} Ми мирно сносимо што Бог нареди, не ударамо у звона, не носимо крста ни рипи 
а поштовати, ако хоћеш да си божји, јер Бог то заповеда.{S} Пронађосте у еванђељу, да треба пре 
арам, па ће и он ударити мене?{S} Хоћеш Бог да ме убије, је ли?“</p> <p>Лазар је ћутао и сад је 
то је познато“, рече Обренов бранилац, „Бог у својој великој премудрости није нашао за целисход 
је код Бога“, рече свекрва место сина. „Бог га је одазвао к себи и ми треба да се мирно покорав 
/p> <p>Боривоје, у мал’ се не насмеши. „Бог с вами деда, како би то било?!“</p> <p>„Е видиш, од 
 маше главом: „Сви смо ми људи“, каже: „Бог нас није створио, да се делимо и цепамо, а апостол  
но, кад сам још ишла у цркву.{S} Каже: „Бог пита самоубицу, за што си дошао овамо, кад те ја ни 
ети без војника?“</p> <p>Неко му рече: „Бог заповеда: „Не уби“.{S} Христос је казао: „Ко нож тр 
<p>Старица га љубљаше и само шапуташе: „Бог те умудрио, сине!“</p> <p>Светозар је још тренутак- 
 у Лазара, метнуо руку на срце и вели: „Бог нек ми суди, ако сам ишао на силу...{S} Мене су изл 
 дође смрт на праг њихов, рекоше само: „Бог дао, Бог узео.“ Тако су говорили, али све је бадава 
 да хтеде рећи:{S} И ти то мене питаш? „Бог ће те умудрити“, рече на послетку и изиђе.</p> <p>Р 
обом о ускакању“.</p> <pb n="63" /> <p>„Бог ће њу убити за то.“</p> <p>„А за што си ти хтео бег 
 време љубави, време проповеди.</p> <p>„Бог, син божји силази на земљу, не мачем ни огњем, но и 
 пријатељу?“</p> <p>„Шта неће?{S} Хоће, Бога ми хоће, и која жена неће тући мужа, само ако може 
она. „Теби не треба жена.“ . „Треба ми, Бога ми, треба ми“, куне се Сима, само сад постим велик 
ти белило није потребно; <pb n="177" /> Бога не можеш преварити.“ Многи стари људи одобравају,  
 пут залану вашка.{S} Нити јој он назва Бога нити га она понуди да седне.{S} Нити га она пита о 
ратор рекао у црквеном одбору: „Ама, за Бога људи, како могу ја поред жене и четворо деце изићи 
авао, да је одговори од пута.{S} Та, за Бога, кад је ствар већ толико чекала, може се стрпити ј 
ед целом порезном комисијом вели:{S} За Бога господо, не могу то <pb n="195" /> платити, <hi>вр 
ности, кажу:{S} Не ваља вера.{S} Али за Бога људи није истина.{S} Добра је вера, него не ваљамо 
<p>Њен муж, свештеник умириваше је. „За Бога, ћути, зар ниси чула, да то не вели он, то су речи 
ло како тако поднети и Марта је хвалила Бога, што се и тако свршило.{S} Управо она је мислила,  
 закон.“ То значи:{S} Ма не знао да има Бога, ако си праведан, поштен, ваљан — оправдан си.{S}  
еве мисли нису у цркви и да не мисли на Бога.</p> <p>Али ко је на то пазио?{S} По најмање чича  
добра и новцу за љубав издао је и самог Бога.{S} Боривоје је просто српски речено доказивао, да 
е клањате истоме Богу као и ми, а да од Бога нађете, што се одвојисте од наше заједничке матере 
иђоше, рече Тома: „Зла жена је казна од Бога.{S} Жене су криве свему овом злу, које је међу нам 
 уз онај ђавољи рог, то за цело није од Бога, но од сотоне.{S} Коло је сотонина мрежа; ко уђе у 
<p>„Онде је само тело, прах, дух је код Бога“, рече свекрва место сина. „Бог га је одазвао к се 
у сазнао језгро вере Христове.{S} Он је Бога сматрао као строгог оца, који ће нам једаред страш 
мемо да будемо једни с онима, који хуле Бога и клањају се иконама, који пијанче и кавџе се...{S 
брата, Србина од Србина, а то све у име Бога, коме се заједнички молимо.{S} Ево вас видим искуп 
: „Људи, браћо, помозите Богу, не дајте Бога, хоће да га надвладају“.</p> <p>Може се мислити, к 
 <p>„Ћути“, веди јој Тома, „немој још и Бога хулити.{S} Зар није доста твога?{S} За што га уби, 
д нас трпети вечне муке?...{S} Хулио би Бога сваки онај, који би о њему тако ситно мислио.{S} Е 
олитву, није везан за речи, може молити Бога како хоће и захвалити му како воли.{S} Остали само 
а</hi> нико и не мисли.{S} Можеш хулити Бога, можеш лагати, варати, упропашћивати ближњега, мож 
 руку и смерно одлазе кући, призивајући Бога у помоћ“.</p> <p>Девојке се стресоше. „Тако се код 
{S} Бог је старији од цара, и ја слушам Бога“.</p> <p>Капетан види, с ким има посла и разлаже м 
лекне пред њега и вришти: „Молим те као Бога, не ударај ме!“</p> <p>Кад се он утиша, онда се он 
учинио је, ничег и никог се не убоја до Бога.{S} А кад се Језавеља поче с њим борити, поплаши с 
ј ђавољи рог да нам пишти, но се сећамо Бога.{S} Момак и девојка изјаве пред скупштином, да хоћ 
и, да спасем душу и измолим опроштаја у Бога и људи за она моја недела.“</p> <p>„И зар због тог 
„Умири се, брате“, шану му, „уздај се у Бога; он те неће оставити.“</p> <p>Кад би сутра дан, ча 
буде тешко?{S} Хоћеш ли, да умилостивиш Бога?“</p> <p>„За мене је све доцне“, зајечи Боривоје,  
на више привређивала, но она његова два богаљаста коња.{S} Но њему је дала Марта десет нових ду 
а мога детињства био у нашем селу човек богат, али тврд, једва је смео да се наједе.{S} Звали г 
> <p>Има у Бачкој два велика и прилично богата села.{S} Та су села наблизу и у њима се по најви 
камила проћи кроз иглино уво, но што ће богати ући у царство небесно.{S} И шта пише у еванђељу  
ите?{S} Напрежете све силе своје, да се богатите.{S} И о чему се сваки дан у вече договарате, к 
о пре неколико дана.</p> <p>Боривоје је богато обдарио свету обитељ, целивао руку оцу Мелентију 
 је испратио сад у пролеће једног нашег богатог домаћина.“</p> <p>„Дошао домаћин да узајми тамо 
 и промену му се глас, „ви сте оставили богату кућу очеву, оставили све и пошли за Христом.“</p 
мо у вајатима и коморама.{S} Чак и наши богатуни, који имају по три-четири намештене и гостинск 
 закачиле и о докторово предавање.{S} А богме и то су учиниле, јер се хорило шором:</p> <quote> 
и из опште благајнице 40 ф. у зајам, да богме, без икаква интереса и да врати кад може и колико 
д свог накита оно, што им је спомен, да богме не од више.</p> <p>Светозар је видео, куд то иде. 
реће нешто главом... „Тако је казао, да богме да је тако казао.{S} Ади нека он мени само оздрав 
 неки дан потражила ме је у кући.{S} Да богме, опет због Гигине женидбе.{S} Ја мислим, да јој с 
ило.{S} Хтеле су да уведу — егал.{S} Да богме, да га нису извеле са свим, јер очеви неће ни да  
лежнички писар, па чак и горчило.{S} Да богме, не на улици, где пече сунце и гуши прашина, него 
убити из пушке као врапца.{S} Сад је да богме легао, болестан је.</p> <p>Кад дође вече и би вре 
ло шест врсти вина, гајдаш из Шида и да богме — угрејаних глава.{S} Здравковић се раздрагао, те 
госте, долази и њојзи гост...{S} Али да богме, ти нит што знаш, нит видиш.{S} А ког ћеш беса и  
/> од тог еспапа да крадеш...{S} Али да богме, није теби требала девојка, него њени новци, је л 
е поседне сотона?“ вели други. „Само да богме, свашта има своје време, па није ни од Јове памет 
 тек онда да се — покају.“</p> <p>Но да богме, лекар је само половина, а требало је придобити и 
е је и од Назарена дирнуо.{S} Они то да богме нису показивали спољашњим знацима, али им се стеж 
, претресу сваку важнију ствар, узму да богме у обзир и оно, што њихови старији говоре и у вече 
ра хтедоше пошто по то да оду, па су да богме повукле собом и остале.</p> <p>Хајд, да се почиње 
д су вас код њега оцрњивали.“</p> <p>Да богме, заборавио је, да и он у прво време није ни најма 
и.“</p> <p>Шандор ковач га прекиде. „Да богме,“ каже, „знамо се већ.{S} Они по свом закону не в 
н с Варваром ни с Томом нити ичим, није богме ни Варвара била задовољна с њим.{S} Она је знала, 
упује је нико, јер ко нема живине, томе богме не стиже новац ни за крмачу.{S} А Лазар је не кољ 
 поорати њиве или посејати детелину, он богме не.{S} Не види, не чује и не зна, шта се око њега 
„пудер“, а онај мирис „пачули“.{S} Хај, Бого, ада то мирише!{S} То није ружина вода, него као т 
, па и оне, који не могоше стићи у овај богобојажљиви скуп.</p> <p>Кад се молитва свршила, наст 
рељубе — а опет су ти људи били бољи од Богова им, били поштени и пуни врлина.{S} Није главно д 
 у Грчкој и Риму, кад су људи обожавали Богове са врх брега и са дна мора.{S} Они су држали, да 
коне исто тако.{S} Нису то идоли, лажни Богови, у које ми ваљда верујемо.{S} Ви сте пронашли, д 
ко опело.{S} Зар нисмо сви једнаки пред Богом, па зар не треба да смо једнаки и пред свештенико 
а, да ми се умали онај силни терет пред Богом и пред људима?!“</p> <p>„Ви сте“, каже Боривоје и 
 ће неко од њих да ме млатне, нек му је Богом просто, заслужио сам...{S} Али шта ћемо, ако оде  
мудрости и целомудрију, али маните га с Богом, право кажу наши, да испод мире, сто ђавола вире. 
дође натраг.</p> <p>„Ех“, кажу, „мани с Богом разговора, ватра је ђаво, треба то бити на опрезу 
{S} Она се само смеје и каже: „Иди ти с Богом, ја сам ти већ казала, да ти ниси кадар мене угра 
ази, смрт се ближи, треба се измирити с Богом.{S} Зар нас Православне крст и иконе не подсећају 
у таки праведници?“</p> <p>„Маните их с Богом“, вели он. „С њима се не вреди препирати“.</p> <p 
 Да ли да покаже време, кад треба реч с Богом прекинути, јер је готова печеница, те ваља сести  
<p>„Хеј, мој брајко“, вели му Лазар, „с Богом се не може погађати“.</p> <p>Кад је дошао дан, да 
 дође у неприлику, јер и Назарени имају богомољу, где се скупљају јавно на општу молитву.{S} Те 
Јованчина рођака, коју ми познајемо.{S} Богослов јој се целог јучерашњег и данашњег дана удвара 
“.</p> <p>За леђима црномањастог, лепог богослова седела је Јулка, Јованчина рођака, коју ми по 
св. писма тиче:{S} Ми га разумемо и без богослова.{S} Што је Христос говорио, говорио је за про 
, за овима неколико од господе, два-три богослова, па онда и неколико ратара, који нису Назарен 
е грувају, Светозарови другови, свршени богослови, али још не запопљени, ухватили певнице, те п 
.{S} Али Светозар тек од јесени пошао у богословију.{S} Најмлађе дете чича-Срданово, његова мез 
ра, без вође упутисте се по тешком путу богословских наука и верујте ми, грозно залутасте већ д 
тови.{S} Не треба да се мешамо у њихово богослужење.“ </p> <p>„Ах, тако“, рече Здравковић и уму 
че се назаренска молитва.{S} Назаренско богослужење истоветно је с богослужењем Реформата, Калв 
} Назаренско богослужење истоветно је с богослужењем Реформата, Калвина.{S} Почиње заједничком  
} Имаш жену и ситну децу, па није ни то богоугодно, тако рећи, заборавити на њих.{S} Ти постиш, 
, па заврши: „Ја ћу скоро, што но кажу, Богу на истину, али ме није жао живота.{S} Нека је прос 
 си, те можеш лако пропасти на путу.{S} Богу тим нећеш ухаснити.{S} Имаш жену и ситну децу, па  
{S} Мало после <pb n="162" /> их, хвала Богу, опет изнесе на зрак, да их доцније и опет стрмогл 
та да ми зарадиш?{S} Ниси ти мене хвала Богу убио, имам ја и данас више но и један у селу...{S} 
ити си крао нити варао.{S} А ниси хвала Богу ни пијанац ни картаџија.{S} Твој је покојни отац у 
 обновити лек, али то не иде, јер хвала Богу нисмо Турци.</p> <p>Код Лазара је помогао наведени 
се рђава живота; оде у Назарене. „Хвала Богу“ рече Срдан, кад му допаде тај глас, „сад су и Лаз 
достигао мету и ускликну у себи: „Хвала Богу, најтеже је прекужено.“</p> <p>Био је леп пролетњи 
Тамо је и тетка његова.{S} Вели: „Хвала Богу, кад дође; ја једва остадох жива, стара сам, па те 
анка добрих људи усхићено рекао: „Хвала Богу, добро је!{S} Оно најтеже је прекужено!“</p> <p>„С 
е зову Хришћани, у једној цркви се моле Богу, а онај сити не мари гладнога, но ће га, ако само  
ину, да се заједнички и у кратко помоле Богу, па онда и поразговоре реч-две.{S} Људи радни, нар 
м, где <pb n="143" /> се клањате истоме Богу као и ми, а да од Бога нађете, што се одвојисте од 
 добро онима, који вас мрзе и молите се Богу за оне, који вас гоне...</p> <p>„Пазите на правду  
вору и за време, да постите и молите се Богу; и опет да се састанете, да вас сотона не искуша в 
 је већ у Јерусалиму.{S} Пости, моли се Богу и све се већма отуђује од светских ствари.{S} Ако  
 њих грех, остало је луксуз.{S} Моли се Богу, ради земљу, направи кућу, најпотребније покућство 
снаге, да одржиш крепак дух.{S} Моли се Богу, видећеш га за цело на оном свету.“</p> <p>Милева  
, те се смерно завукао у угао и моли се Богу.{S} Мало доцније осети на своме рамену руку.</p> < 
к, понесемо ашове и мотике, помолимо се Богу и укопамо га“.</p> <p>„Не плаче сетра, кад јој умр 
чи селом и виче: „Људи, браћо, помозите Богу, не дајте Бога, хоће да га надвладају“.</p> <p>Мож 
ајности“.</p> <p>„Па ви се дакле молите Богу сваки за себе, у највећој тајности?“ питала га је  
ђосмо до вас, да видимо, како се молите Богу.{S} Ваљда је слободно.“</p> <p>„Ми се радујемо, ка 
а се наодговара, но само вели: „Подајте Богу божје, али и цару царево.{S} И то је у св. писму“. 
а ватру и изгорели је, већма би угодили Богу, но што се око ње инатите, парничите и сатирете“.{ 
избљувати децу.{S} Св. Сисоје се помоли Богу и Бог учини чудо:{S} св. Сисоје избљува на длану м 
 Нека их бабо, бар ће се мирније молити Богу.“</p> <p>„А зар Назарени не пиље у тебе, не шушкај 
ваљда ћеш се сетити.{S} Ја ћу се молити Богу да се сетиш, јер ако се ти не сетиш, ја бих ти бад 
сне нечистоте, но обећање добре савести Богу, васкрсењем Исуса Христа.“</p> <p>„Је ли ти улио Г 
ветску мржњу претрпети, верни бити свом Богу.“</l> </quote> <p>Гости се згледнуше на ове речи.{ 
што с њиме увек и увек разговара само о Богу.{S} Хеј, само да није Назаренка!{S} Онда би се мог 
 опет забравио у комору и молио се дуго Богу.{S} Дуже но икад пре, али му сада више не одлану.{ 
па и тамо није био сигуран, но се молио Богу: „Господе Боже, доста ми је свега, прими душу моју 
!</p> <p>Мирко устаде, захвали у кратко Богу, што је одбор свршио посао и разиђоше се.</p> <p>И 
оспође су и опет хукале.</p> <p>„Ама по Богу, што хучете?“ пита их Миловић.{S} Ти људи у том по 
појаше већ и звездари: „Слава во вишњих Богу“.</p> <p>Лазар је болестан, у истини болестан.{S}  
, њему да је ноћ, помрчина или најбоље, Боже ми прости — пакао.{S} Нешто се кува у њему, али јо 
 Докторка вели: „Шта се толико жестите, Боже мој.{S} Гласаће се и где буде већина, онако ће бит 
 у тихо, али грозно стењање... „Умреће, Боже мој, умреће“ помисли Боривоје, и дође му тако тешк 
нили горе.“</p> <p>Жена је хукала: „Еј, Боже мој, Боже, смилуј се <pb n="224" /> на њега!{S} Та 
“</p> <p>Жена је хукала: „Еј, Боже мој, Боже, смилуј се <pb n="224" /> на њега!{S} Та он је пра 
чита, што одавна није радио. „Боже мој, Боже“, молио се чича-Срдан, „да хоће подржати овако, па 
м и са пуно очаја се молила: „Боже мој, Боже, научи ме, како ћу овом детету да изменим крв!...“ 
много ми је скривила“, рече.</p> <p>„О, Боже мој“, поче Јулка, а крши мале прстиће, да све пуцк 
 та да смо људи, та да смо браћа... ох, Боже мој!...“ И сузни му поглед луташе и опет по даљини 
 подигао је срп, да покоси клас!{S} Ох, Боже мој, хоће ли бити на њему рода?!{S} Зајмодавац дол 
а материна срца и продире до срца...{S} Боже, та и она птица у гори и онај вук у јазбини, па ча 
ч од коморе, у којој је њезино дете.{S} Боже мој, како јој дође та мисао у главу, као да ју је  
ак, да их доцније и опет стрмоглави.{S} Боже мој, како ли ће се свршити?</p> <p>Кад Гиги спомен 
иле скоро главу на главу, па шапућу.{S} Боже мој, шта могу говорити деца, о тако крвавој породи 
ми се увуче у душу, но одлази сотоно, а Боже мој, запуши ми уши.“</p> <p>Не може се рећи, да Бо 
био сигуран, но се молио Богу: „Господе Боже, доста ми је свега, прими душу моју од мене“.{S} Н 
, али ми жена не да живети......{S} Дај Боже, да се добро сврши“.</p> <p>Боривоје га је тешио у 
заборавио да је Назарен, те се од чуда (Боже опрости му грехе) прекрстио.{S} Варвара је заклопи 
 <p>„Воже“, моли се уздрхталим гласом, „Боже, немој ме оставити, јер ако ме оставиш, продаћу те 
Славна.</p> <p>Јулка је брзо смислила. „Боже мој“, каже, „па њега ћемо питати.{S} Кад му је то  
г наредио?!“ Девојке се опет стресоше. „Боже, какви сте ви људи?! рече на послетку Јованка. „Ни 
дегод, па чита, што одавна није радио. „Боже мој, Боже“, молио се чича-Срдан, „да хоће подржати 
.</p> <p>Не иде, но бега у своје село. „Боже, каква је то крв у мени?“ пита и по десет пута.{S} 
ском иконом и са пуно очаја се молила: „Боже мој, Боже, научи ме, како ћу овом детету да измени 
ли ми отац није говорио о том“.</p> <p>„Боже мој“, срди се Јулка, „та то је најглавније.{S} То  
 у соби беше и загушно и тесно.</p> <p>„Боже, за што није само мало дебљи снег по крововима, да 
 ли бар онда на српску страну.“</p> <p>„Боже сачувај“, вели Здравковић, „ти су јадници далеко о 
ајом светкује, остали иду на рад.{S} На Божић сви отишли у рит да секу трску, сам остаде Ђока с 
ле.{S} По његову закону он би требао на Божић да ради... да преже коње и да иде у рит по трску, 
анке су врашке да Бог сачува, те баш на Божић истури пред Гаврана велику чинију, а на чинији ни 
, да нико не дозна, где је.{S} Кад дође Божић, ми се спремисмо сиромашки, јер је код нас сироти 
литву овамо, други онамо.{S} Кад осване Божић, ви ћете у рит, да сечете трску, ви ћете по оној  
е од себе повратити.</p> <p>Тако дође и Божић.{S} Освануо Бадњи-дан; све се село ужурбало, па с 
 и ручала је с нами...{S} Кад дође мали Божић, Нова Година, она опет плаче.{S} Каже: „Данас код 
мог бабе има још увек прасећа печења од Божића, затекла се бар глава ако ништа друго, па чак и  
целу ствар.</p> <p>Било је некако у очи Божића, а Боривоје се одвезе у гувна, да донесе мало сл 
.{S} Првих дана смо лепо живели, све до Божића.{S} Кријем ја њу од свакога, а и она тражи, да н 
 нешто морало излећи, јер њему не треба божићне сламе, не треба бадњака, не треба иконе ни св.  
стали и нисмо се дуго састајали, јер уз божићни пост не игра коло...{S} Баш у очи самих Материц 
 мој слуга Јова у Назарене?{S} Возио по Божићу из рита трску, па се заглави, баш кад је хтео да 
оломона, да је зла жена по човека казна божја.{S} Него ја хтедох друго што почети.{S} Је си ли  
тари завет вуче се као црвена нит казна божја — освета божја.{S} Бог пушта на искварени свет во 
 се као црвена нит казна божја — освета божја.{S} Бог пушта на искварени свет воду и ватру, пом 
мртвим, што већ забрањује и II. заповед божја кад каже:{S} Не сатвори себи кумира нити икаква п 
го губимо у њему, али шта ћемо, била је божја воља...“</p> <p>Деда Јова и Варвара разумеше га,  
и чију смрт не треба оплакивати, јер је божја воља и прописасте, да мати не сме плакати, кад јо 
 А овамо врло добро знате, да је и мати божја плакала за умрлим Христом.{S} И ви хоћете да сте  
 знају појати.{S} То је по свој прилици божја промисао наредила, јер да и оне знају појати, пој 
абрањује да плаче, бајаги, ропта против божје воље, а тешко је у онаком стању угушити сузе.{S}  
еђали Творца, то би било роптање против божје воље...{S} Ми мирно сносимо што Бог нареди, не уд 
{S} И после:{S} Не бори ли се он против божје воље, кад је противан цвећу и држи за излишно оно 
Време је, да и у томе послушамо једаред божје и Христове речи.“</p> <p>Раздрагао се чак и Шваба 
ати, не можеш онде никоме судити, то је Божје право.{S} Ти треба да иштеш дела, да проповедаш д 
И ви хоћете да сте побожнији и од мајке божје.{S} Ено гледам јуче, где ваша Стана Мићина не пус 
} Пре но што ће Мојсије изићи пред лице божје, да на Гори Синајској прими 10 заповеди, наложио  
ремам, да у Јерусалиму изидем пред лице божје, мислим, да му нећу омрзнути, ако што мање приста 
е то бити, кад станемо једном пред лице божје, да ће он казати:{S} Ви сте крштење у моје име чи 
 једном просветили и окусили добре речи божје, па <hi>отпали, није могуће обновити на покајање< 
у, хтео би са амвона да проповеда слово божје, а није могао да се прибере.{S} Мисли му вазда ск 
ан му је опроштај и неизбежно — царство божје.</p> <p>Боривоју је с те стране одлахнуло.{S} Изг 
јсије пророк је три ствари учинио преко божје воље, а Бог му је доцније све те три ствари одобр 
е неваљалих, а први су међу вама?!{S} У божје име немате права судити.{S} И ако је ваша црква Х 
наодговара, но само вели: „Подајте Богу божје, али и цару царево.{S} И то је у св. писму“.</p>  
ава, дух свети наишао је на њу.</p> <p>„Божје путеве не може човек измерити“, мислили су верни, 
 изабрао Бог, да буде наследник царства божјег.“ Онде се говори у посланици о вери и <hi>делима 
 прави Назарен, тај се покајао, живи по божјем закону, сигуран му је опроштај и неизбежно — цар 
хлебац.{S} Тешко га добија; у њему види божји благослов, а кад хлеба нема, онда му живота нема. 
 жену.{S} Та, ми смо дужни љубити сваки божји створ, и рибу у води и птицу у ваздуху, чак и оно 
ја, мораш га поштовати, ако хоћеш да си божји, јер Бог то заповеда.{S} Пронађосте у еванђељу, д 
бави, време проповеди.</p> <p>„Бог, син божји силази на земљу, не мачем ни огњем, но испуњен љу 
 су тврди на новцу, но оне, који су дар божји, знање своје завезали у убрус и чувају га и не ра 
ам је боље било, кад смо у сред шуме, у божјој природи слушали славује, но што нам данас у загу 
ни су у оној зарази видели божју казну, божју вољу, да се свет из невоље научи памети, те су ст 
е при том на главну заповед, на заповед божју, која се не може криво тумачити и која вели: „Пош 
одицама.{S} Они су у оној зарази видели божју казну, божју вољу, да се свет из невоље научи пам 
је тај од нас, који сме рећи:{S} Ја сам божју реч схватио потпуно у свему и без погрешке?{S} Св 
аш право Јованка.{S} Исус је проповедао божју науку, његова дела беху ненадмашна и свет је на њ 
е камену плочу над гробом?{S} Зар матер божју не сахранише апостоли највећим сјајем?{S} Али ви  
„Не треба никад да заборавите на милост божју...{S} Бог све може“ — упаде јој у реч Боривој.</p 
рописе назаренске.{S} Она је примила ту божју вољу мирно, не само без бола и жаљења, но тако ре 
глас, му дрхће, „сине, не <pb n="42" /> бој се, још сам ја жив.{S} Ма отишло и два и три фртаља 
велика брига, мора се тражити начина, а бој најмање помаже.{S} Сила ће дете само још горе подив 
е душа да ми испадне.{S} Бајаги то није бој, то само истерујеш ђавола из мене.{S} Та, ево си ме 
место њега?“</p> <p>„Неће ни бегати, не бој се.{S} Да је хтео бегати, одавна би до сад побегао“ 
ј“, каже, „ја ћу те бранити на суду; не бој се, не може ти бити ништа“.</p> <pb n="67" /> <p>„К 
Јовића.“ „А шта ћу тамо?“ питам ја. „Не бој се ништа, запражиће он добро Светозару чорбу.“ „И т 
 сву снагу своју и спрема се за одсудни бој.{S} Чим Лазар буде дошао оцу, поручиће мати по њега 
 прали су је и рибали, са чега се утрла боја још већма.{S} За тим се икона и опет гарила, прала 
 му је на послетку умрла, кажу од силна боја, а кћер Варвару је скоро убогаљио.{S} Не може се б 
 погледу, а опет је за то добијала више боја но хлеба.{S} Није била Бог зна како лепа, али се ј 
о је не само молбе и саветовања, него и боја.{S} Али ништа не помаже.{S} Тада покуша Срдан онај 
ри, оним истим редом као и пре, лагано, бојажљиво.{S} Сад ће да му изреку пресуду.{S} Стале су  
.{S} Њу је највише придобило то, што се бојала за мужевљево здравље, ако остане све као до сад. 
.{S} Но испало је друкчије, него што се бојала.</p> <p>„Кристо“, каже јој он, „што је до сад би 
 дође и оно, чега су се многи тако љуто бојали; назаренска вероисповест би призната за равнопра 
но и немилостиво судити.{S} За то га се бојао, молио му се и хтео чак у Јерусалим.{S} Њега је з 
ће, а нарочито њих двоје.{S} Али сам се бојао, да неће бити добро.{S} И у самој скупштини више  
метеж.{S} Но Лазар није спавао, само се бојао да отвори очи.{S} Оно, што је јуче учинио, урадио 
се покајеш“, вели му Лазар, „не смеш се бојати тога.{S} Да те они људи, којима си учинио зло, б 
зила из цркве“.{S} Каже: „Одело једнаке боје зове се <hi>егал</hi>, онај прашак на њеном лицу „ 
 јеси ди видела чак и марамица од једне боје“.</p> <p>„Шта могу вредити они низови бисера?“ пит 
лих девојака.{S} Њено одело је отворене боје, шарено, па чак и украшено.{S} У лицу не показује  
е, да уз сваку хаљину иде и ципела исте боје.{S} Па онда упало је апотекару у очи, да не ишту в 
ака.</p> <p>„Не може се ништа учинити с бојем“, каже лекар. „Нарочито код мала детета је то гре 
своју жену као самог себе, а жена да се боји мужа својег.“ У мушком дакле мора бити љубави, а љ 
 још може.{S} Лазар је на великој зими, бојим се, врло се бојим, да не назебе.“</p> <p>Бити „на 
 ускомешано успаљено, раздражено, да се бојим, е ће та раздраженост прећи већ и на Назарене“.</ 
 толико савлада, онда је зло, али ја се бојим, да ће бити још и што горе.{S} Хајд, видећемо и т 
р је на великој зими, бојим се, врло се бојим, да не назебе.“</p> <p>Бити „на зими“ и „назепсти 
које му стране прети опасност?“</p> <p>„Бојим се, да се не успали“, вели Тома, „ако се није већ 
ло је миран, а и отац каже, да га се не бојимо“.</p> <p>„А неће ли побећи?{S} Шта ћете онда, ак 
 Боривоје.</p> <p>„Та узмите, но.{S} Не бојте се ништа, знамо ми, да ви не смете пушити.{S} Али 
страна чуло се: „живео!“ Прота је мењао боју, свештеници се нашли у неприлици.{S} Борба против  
а, па онда наступа душевна борба између бокала и жене, у којој борби обично жена подлегне.{S} О 
а још много више гризла, да је не обузе бол с друге стране.{S} Њеном Влади позлило је све јаче  
а кад је после дошла к себи, осети јаки бол у грудима и вреле сузе ударише јој на очи.{S} Она ј 
дућих дана мислио на десето, осети неки бол, као да га је ударио нож.{S} И он зна, са чега је т 
како крши руке, а на лицу му неисказани бол.{S} Осећа, зна, уверена је, да би тај човек сваког  
> којој је још и сад живо у памети онај бол, што је осећала, кад јој је брат умро.</p> <p>„3а ш 
ударио нож.{S} И он зна, са чега је тај бол.{S} Мал’, мал’, па га подухвата нека топлота, сваки 
он разбибрига; крај њега заборави човек бол и беду; крај њега човек лако прикупи мисли и лакше  
 блед, крши руке, а у лицу му неисказан бол и очајање.{S} Но Срдан не долази к себи.{S} Гаја оп 
ађе уз њега жена, која није дала, да му бол пређе у очајање.{S} После неког времена се умири и  
ла над гробом очевим и међу оним сузама бола, помешаше се и сузе — радости...{S} Чича Срдан ниј 
тро?{S} Бог је дао човеку мелема против бола и туге, за што тај мелем одбијаш?{S} Пусти ојађено 
оје.{S} Кад виде, где Милева поклече од бола, удари му крв у главу и у истом тренутку прескочио 
римила ту божју вољу мирно, не само без бола и жаљења, но тако рећи радосно.{S} И кад закопаше  
е бар Боривоју чинило.{S} А опет колико бола, колико потреса друштвених поднесе за то време.{S} 
а. „Да си болестан, врло болестан сине, болело би ме и онда, али опет не тако, као сад“.</p> <p 
.{S} У оном тренутку није ју ништа више болело.</p> <pb n="172" /> <p>„Спава... спава...“, шапу 
тао: „Где је Милева?“</p> <p>„Милева је болесна, врло је боли глава, те није могла доћи у скупш 
ла од тога. „Болесна си, ћерко“, каже, „болесна телом, па нећеш имати снаге, да одржиш крепак д 
 али ју је свекрва одговарала од тога. „Болесна си, ћерко“, каже, „болесна телом, па нећеш имат 
, стада не пасете.{S} Слабе не крепите, болесне не лечите, рањене не завијате, одагнане не дово 
сцена из св. писма продужује се у машти болесне жене.{S} Она види пророка Илију, где се не задо 
о каже: „Здрави не требају лекара, него болесни.“</p> <p>И Лазар поново отвори св. писмо и проч 
ти.{S} Овако се не може.{S} Ми смо врло болесни и треба нам лека.{S} Ви, учени људи измислите т 
те мој, све моје овога света...“</p> <p>Болесник само преврће очима и креће нешто главом... „Та 
 никад више нећу...“</p> <p>Мирко гледа болесника и вели: „Ох, жено, жено, гле, како су му коно 
ана с мужем.{S} Лекар је дуго прегледао болесника, преписао му лек и тешио је жену, колико је м 
тки, шта ћу сад!“</p> <p>Тома погледа у болесника, па пита: „Је ли баш врло зло?“</p> <p>„Јао,  
њему.{S} Онда на једном седе уз постељу болеснице.</p> <p>Каже: „Видим овде је св. писмо, хоћеш 
ити с малом изменом оне Христове речи: „Болесници, што год вам каже да чините, учините, јер је  
што је Христос Спаситељ учинио с многим болесницима.{S} Дао би ми вид и ја бих прогледао“.</p>  
екар је прегледао жену и нашао, да њено болесно стање излази из њеног душевног немира, па кад ч 
г, потресеног душевног стања.{S} Они то болесно душевно стање створе сами у себи, без икакве не 
="chapter" xml:id="SRP18966_C18"> <head>Болесно стање</head> <p>Болест чича-Срданова и сувише с 
рање код њих долази понајвише из њихова болесног, грозничавог, потресеног душевног стања.{S} Он 
ећ искупиле жене, Нововерке, да се нађу болесној Милеви на помоћи.{S} Дете су старије жене са с 
а успаљеном крвљу, раздраженим живцима, болесном нарављу.{S} Подајте мира ономе који је у вашој 
је грозна та свећа слабоме, невољноме и болесноме.{S} Док <pb n="213" /> је сунца на небу, лакш 
може се о њој рећи зле речи; дворила је болесну матер, није ју ни часа оставила саму, а уз то ј 
ре неколико дана неће вратити.{S} То је болесну жену срушило још већма, и Влада се озбиљно попл 
/> да је лако преварити жену, још лашке болесну жену, а најлакше преварити болесну жену, која ј 
ад тек, кад ју је видео овако немоћну и болесну, увиде, како је силно воли.</p> <p>Марти се пор 
ашке болесну жену, а најлакше преварити болесну жену, која је далеко оданде; али нека њу, баба  
љи, а дете јој се поболи, па и умре.{S} Болест га је стегла с вечера, па онако слаба утаманила  
и потребно је да не крије и не улепшава болест.{S} Кад се лечи, боли, медицине су горке, али др 
ри, но што нас данас годинама мучи сува болест; ја држим, да нам је боље било, кад су нам жене  
вић има право.{S} Назаренство је сеоска болест.{S} А свако село има две јаке гвоздене капије.{S 
} Није истина, да је Назаренство сеоска болест.{S} Има Назаренства и у варошима, само што госпо 
реда оном у чему се затекла.{S} Мучи је болест телесна, а мучи је и душевна борба.{S} Кад би мр 
, а све због Назаренства.{S} Он познаје болест из најближе близине, он зна све, што је писано о 
ходе, (чича Срдан није могао, јер му се болест повратила јаче но игда), па је опет било плача.{ 
а што не беше навикнута, па то лежање и болест пробудише у њој неку раздраженост, које се није  
малиша да се зграни или да добије дечју болест — фрасове.</p> <p>„Шта да радим, кукавица?“ јада 
966_C18"> <head>Болесно стање</head> <p>Болест чича-Срданова и сувише се отегла.{S} Кад га онак 
е као врапца.{S} Сад је да богме легао, болестан је.</p> <p>Кад дође вече и би време, да се уно 
смо прости за то.{S} Знате, како је.{S} Болестан тражи лека, ма од куд.{S} Ако нема доктора, он 
а.</p> <p>„Не пуцај Свето, бата Лаза је болестан.“</p> <p>„Болестан?!“</p> <p>„Јесте, легао је. 
о већ због Лазара.{S} Па онда, Срдан је болестан, још се не диже из постеље, а једва се четврто 
уз, јер му је умро недавно син, а он је болестан.</p> <p>Триви Аршинову ће заједнички оправити  
„Слава во вишњих Богу“.</p> <p>Лазар је болестан, у истини болестан.{S} Он лежи у другој соби н 
 се и Мата Вајун из Босне.{S} Вратио се болестан, жут, без Рахиле.{S} Она је утукла његове новц 
 нано плакати, нисам ја баш тако одвише болестан.“</p> <p>Мајчина рука пређе нежно преко његови 
анту и испребијаше га тако, да сад лежи болестан.{S} Панта би да их тужи.{S} А они несретници к 
гу“.</p> <p>Лазар је болестан, у истини болестан.{S} Он лежи у другој соби на постељи; грозница 
ређе нежно преко његових образа. „Да си болестан, врло болестан сине, болело би ме и онда, али  
воје, снаго моја, шта је теби?{S} Ти си болестан, пропашћеш.“</p> <p>Прошло је тако пуних шест  
, голубе мој, никог ни убио, него си ти болестан у мозгу, знаш.{S} Иначе је та ствар застарила; 
 теше.{S} Варвара је тумачила, да је он болестан.{S} Други су тумачили, да је то због оне његов 
лади ме по челу. „Али ваљда ниси толико болестан“, каже, „да не можеш отићи до учитеља Јовића.“ 
о његових образа. „Да си болестан, врло болестан сине, болело би ме и онда, али опет не тако, к 
љу да проведу празнике, и баш сад Лазар болестан, легао је.{S} Тако се нешто морало излећи, јер 
 се згленуше, а старији се и разумели. „Болестан је.“ Дошао благ дан, дошао им Светозар дома, п 
 Свето, бата Лаза је болестан.“</p> <p>„Болестан?!“</p> <p>„Јесте, легао је.“</p> <p>Сви се згл 
видимо од ове наше културе?{S} Разврат, болести, мекуштво, <pb n="133" /> муку, сиротињу.{S} Ја 
 као што је то обично у болести и после болести, а баба Језекиља је свем селу испричала оно ист 
нако раздражена, као што је то обично у болести и после болести, а баба Језекиља је свем селу и 
ко су ровити, да врло лако ухвате клицу болести, а кад је ухвате, онда немају довољно отпорне с 
униће их увек, нарочито у добу заразних болести...“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
и много подичити.{S} Ја сам данас слаб, болешљив, мој катар у желуцу неће брзо престати.{S} А л 
за то син овога села, па што село боли, боли и њега.{S} И баш за то, што га боли, хоће да лечи. 
е и не улепшава болест.{S} Кад се лечи, боли, медицине су горке, али друкче не може бити.{S} И  
/> ће да ти отекне ручица и да те глава боли, као пре, па шта ћу онда ја?“</p> <p>После три нед 
адовољна с њим.{S} Она је знала, где га боли, та, он јој се у слабом часу исповедио.{S} Тома се 
ли, боли и њега.{S} И баш за то, што га боли, хоће да лечи.{S} А кад хоће да лечи потребно је д 
арен, али га не заболи.{S} На за што га боли сад?{S} Он је оне остале сажаљевао, али сад му дођ 
 јој се зацрвениле.{S} Мора да је веома боли глава, ма да она вели, да јој је лакше.</p> </div> 
ва?“</p> <p>„Милева је болесна, врло је боли глава, те није могла доћи у скупштину“.</p> <p>Ни  
ет је за то син овога села, па што село боли, боли и њега.{S} И баш за то, што га боли, хоће да 
/p> <p>Она лагано крену главом.</p> <p>„Боли те?“ пита он.</p> <p>Она не одговара.</p> <p>„За ш 
 опет.</p> <p>Сад пређе преко њена лица болни осећај. „Ја не могу да се тужим, не смем да се ту 
е није устао.{S} Подигоше га и однеше у болницу, где је те ноћи и умро.</p> <p>И Лазар и Бориво 
“.</p> <p>Срдан иде оним јендеком и све болно стење; она студена вода у сред зиме и сувише га р 
о су његове речи утецале на њу.</p> <p>„Боловала је“, рече он, „неколико дана, а није никоме ка 
Лепа ли је љубав твоја, сестро невесто, боља је од вина љубав и мирис уља твојих од свих мирисн 
>. <pb n="218" /><hi>Јер је твоја љубав боља и од вина</hi>“, а свршава се: „<hi>Брже, брже, др 
ако нам пребацују доста што шта и веле, боље да нисмо ни почињали.{S} Кад смо говорили о моди и 
ешћивао, нека остави човека, кога мрзи, боље је и тако, него у свађи.{S} Нудио сам јој и неко и 
ш нико није дошао, да каже, како је.{S} Боље би ти било, да се угледаш на твоју Наду.{S} Она се 
S} Момак већ 24 године, па неожењен.{S} Боље нека и не каже ником да је мушко...“</p> <p>Гига ј 
вини пута увидела је и Марта, е би била боље чинила, да је остала код куће; но доцне.{S} Приспе 
го оном, ко се воле,</l> <l>Од тог нема боље.“</l> </quote> <p>У тај мах дошао је Тома.{S} У хо 
а ма каква била, ма била она с горег на боље, у прво време изазива у човеку незгодне осећаје.{S 
о крупно догађа.{S} Променуће се или на боље или на горе.{S} И прекрсти се. „Воже помози, доста 
ско.{S} Сиђе брзо с кола, саже се и кад боље разгледа, опази у снегу калуђера.{S} Глава му лежи 
ели...{S} Очи јој <pb n="214" /> се све боље навикавају на онај полумрак.{S} Оно бело, то је пл 
од се ти више увлачиш у зло, тим ће све боље и суд видети, да си луд.{S} А луди нема суда.{S} Е 
 озидавају и крепе.</p> <p>Но Милева је боље рачунала.{S} Она је слутила, да Боривоје неће доче 
нио сам се у посао.“ Он је држао, да је боље казати „заронио сам се“, јер човек није свиња, да  
о — прасеће печење; ја држим, да нам је боље било, кад смо каменим секирама бранили своје племе 
а мучи сува болест; ја држим, да нам је боље било, кад су нам жене са врх дрвета или из дубине  
е хаљине на годину; ја држим, да нам је боље било онда, кад смо лежали под смоквом, урмом или н 
стину вам кажем:{S} Ја држим, да нам је боље било онда, кад су нас у тренутку растрзале дивље з 
ли за масно звање; ја мислим, да нам је боље било, кад смо у сред шуме, у божјој природи слушал 
{S} Данас велим само толико:{S} Мало је боље но пре.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
ће тако и тако вриске и клетве, а то је боље чути доцније, него раније“.</p> <p>Његови другови  
саблажњава, одсеци је и баци је, јер је боље да погине један од удова твојих, но да све тело тв 
 је на свежем зраку, а и с храном му је боље, јер је гђа Јелачићка добра душа.{S} Увек га се се 
жи и да се упне из све снаге, да добије боље, он би их имао.{S} Ни поп ни учитељ не падоше из н 
ла, него две-три шљиве.{S} А ништа није боље по вечери но то.{S} Баш донесите и мени прегрш-две 
оле.{S} Ја ћу је радити добро и ви ћете боље изићи на крај, но да је дајете под аренду.“</p> <p 
вимо, што не ваља.{S} Бољи људи имаће и боље свештенике.{S} Ти се позиваш на дела.{S} Истина је 
воје.</p> <p>„Ја мислим и мислим, да би боље било, да Бог није света ни створио“, рече она нена 
 томе најрадије послушати старије, који боље знају но млади, шта пристаје једно уз друго“.</p>  
аблудеше, посла Бог потоп.{S} Па, да ли боље би после тога?{S} И посла Бог ватру из неба и саже 
 неба и сажеже Содому и Гомору; и да ли боље би?</p> <p>„Не!{S} И љубопитну жену Лотову претвор 
“ како то веле у Бачкој, па онда, је ли боље казати: „зарио сам се у посао“ или „заронио сам се 
ама у говору.{S} Испитивао је:{S} Је ли боље казати „ведро“ како кажу у Банату или „кабао“ како 
 вас и где вама нема места?{S} Не би ли боље било...“</p> <p>Она га прекиде.</p> <p>„Да спасем  
 долазили су други на Матино место, али боље да нису.{S} Ови нови беху много лакши, но они <pb  
се ви „побугерите“ ...{S} А ти људи или боље рећи нељуди савладани вином и сотоном, скочише на  
ва.{S} Стана је говорила непрестано или боље рећи пиштала је непрестано као гуја.</p> <p>„Безбо 
о много новаца.{S} Жена му знала кувати боље и од попине куварице, те се хранио господски.{S} М 
и од жене.{S} Све не помаже и неће бити боље дотле, док се не донесе закон, да жена не сме нику 
атка, као да је од шећера.{S} Но ко јој боље завири у то лепо лице, може опазити трагове — блуд 
 по кад-кад дубље западне у јендек, тим боље; кад се извлачи из оног глиба, напрегне се, па му  
хом назаренским, и пошло му је за руком боље, но што се и надао.</p> <p>Но на кратко за тим доп 
и Назаренство на сунце и тамо већ много боље падају у очи и мане његове.{S} И што је најгоре, б 
не дух раздора, ми би се сложили, овако боље да се оканемо.{S} Апостол Павле нам је добро препо 
јер Лазар има глас, који би, да је мало боље обрађен, поднео ма за коју оперу; и Милева поје ка 
 оправићемо. “</p> <p>„Све, што је било боље, задржао је брат.“</p> <p>„Задржао је оно, што му  
е“, пита она мало после, „да не би било боље и по мене и по вас, кад би нам се милило играње?{S 
а дуго није дошао кући.{S} Што дуже, то боље, мислио је у себи.{S} А Рахила је у онај мах мисли 
 год хоћеш против себе.{S} Што више, то боље.{S} Јер што год се ти више увлачиш у зло, тим ће с 
 паметан као и врабац; клони их се, што боље може.</p> <p>Тома дуго није дошао кући.{S} Што дуж 
евности, за што не осладисте народу што боље, ваљаније?{S} Него вам је књижевност без ватре, бе 
сам почео да водим бригу о њима и да их боље посматрам, уверио сам се, да Назарени сразмерно ви 
кафану.{S} Или би се <pb n="139" /> још боље могла назвати та вечерња молитва: <hi>Назаренска б 
</p> <p>Кад су се добро изјадали, а још боље поднапили, почеће чича Срдан: „Нема ту ништа, мој  
ђу вернима.{S} У осталом ми ћемо га још боље познати у току ове приповетке, а Лазара и Боривоја 
, та деца требају матере.{S} Сад се још боље прикупи и већ разабра све.{S} Мирко говори...{S} К 
ћа у тако важно веће, да га поуче и још боље утврде на путу господњем...</p> <p>После тога се д 
аренску скупштину; можда ће се тамо још боље утврдити, па како Бог да.{S} У његову селу има два 
о, Јашо“, каже, и то каже доста јасно, „боље да сам умрла, но што сам то чула о вами...{S} Дакл 
 из села.{S} Поправимо, што не ваља.{S} Бољи људи имаће и боље свештенике.{S} Ти се позиваш на  
д радио, а већ десет пута си скретао на бољи пут и увек западао натраг.{S} Твоје друштво, у ком 
ајвећим сјајем?{S} Али ви хоћете да сте бољи Христијани и од апостола.{S} Крст и иконе вами су  
, чини прељубе — а опет су ти људи били бољи од Богова им, били поштени и пуни врлина.{S} Није  
ост савесно испуњавао, онда ће тек доћи бољи дани.{S} А свануће нам онда, кад једаред појмимо,  
а и учитеља, каквог заслужује.{S} Да за бољима тежи и да се упне из све снаге, да добије боље,  
pb n="55" /> одем кући, не могу тражити бољих и поштенијих људи; ти ће ме избегавати као кугу,  
победити, окрепити нас и одржати нас до бољих времена“.</p> <p>„И ко ће то да почне“ пита Лазар 
 и ја мислим, да нећемо наћи баба-Стаки бољу снају од Милеве.{S} Ја мислим, овоме неће нико зам 
 је дуго у очи.{S} Њено је лице увело — боно, помодрило, очи су јој наводњене као небо, из кога 
ју, свештеници се нашли у неприлици.{S} Борба против Назарена почела се врло тугаљиво.</p> <p>С 
едва је могао да исприча, како је текла борба.{S} Но за то време, док је он победио једнога, од 
јвише 6 недеља, па онда наступа душевна борба између бокала и жене, у којој борби обично жена п 
 је болест телесна, а мучи је и душевна борба.{S} Кад би мркла ноћ, она је сва у грозници.{S} П 
љу... он је ту крв заћуткао, али, га та борба стаје радости.{S} Но и то се могло како тако подн 
="chapter" xml:id="SRP18966_C14"> <head>Борба с Назаренима у скупштини.</head> <p>Дође и недеља 
 био омирисао крв, био сам успламтео од борбе, па пробуразим и свог друга, који је хтео да буде 
вна борба између бокала и жене, у којој борби обично жена подлегне.{S} Онда би требало и опет у 
И нехотице поче лупати главу о душевној борби, о породичним заплетима.</p> <p>Дознаје, да је Бо 
е за славом, сјајем и блеском.{S} У тој борби гази брат брата, губи се морал и не пита се:{S} Ј 
<head>Српски поп и назаренски владика у борби око свога оца.</head> <p>Ближило се вече, кад је  
рв.{S} Они су неспремни и неспособни за борбу у животу, а већином и материјално упропашћени...{ 
 бар здраву крв, поштено име, спрему за борбу, која их чека у животу. „Пазите“, рече на послетк 
 мир, у цркви проповеда против Назарена борбу делима, речима, духом, а отац долази у назаренску 
оста дужан.</p> <p>Верни су гледали ову борбу у скупштини —- како који.{S} Некима се у души доп 
 месеца.{S} И видеше јасно, где се коњи боре с таласима и Боривоја где триред искаче из воде, н 
ађено и не неговано?!{S} И после:{S} Не бори ли се он против божје воље, кад је противан цвећу  
p>Стари свештеник не може више ни да се бори с Назаренима, ни да уздржава свога стада од изгред 
р. „Сиромах“, мислила је она, „тешко се бори са својом крвљу... он је ту крв заћуткао, али, га  
који не уме да гледа, како она страда и бори се за њу.{S} Коме ће се приволети царству?{S} Затв 
 може бити, јер би био врло жив сан.{S} Боривој се бар куне, да је то чиста чистацка јава.{S} И 
много мислио.</p> <p>У исти мах, кад је Боривој мислио о Милеви, мислила је и она о њему и то н 
 /> <p>Неколико сахата доцније држао је Боривој у скупштини Варвару за руку и изговорио јасним  
иву ње.</p> <p>--- Још мало, па треба и Боривој да се ослободи.{S} Он је још увек на послу код  
/p> <p>Марти је врло годило, што се њен Боривој лепи Наде.{S} Често је говорила у себи:{S} Та ј 
у...{S} Бог све може“ — упаде јој у реч Боривој.</p> <p>Милева се заруменила, низ образе јој се 
 кажем: с Лазаром није добро...“</p> <p>Боривој чисто претрну.</p> <p>„Треба да знаш све још за 
сли у себи.</p> <p>Кад је дошла недеља, Боривоја су Назарени већ крстили.{S} И он је сад седео  
на.{S} Она ће се привити уз Боривоја, а Боривоја неће ништа већма одржати у питомости до жена.< 
пет Нада, његова венчана жена, искушава Боривоја.{S} Дође му са свим близу, близу, очима гледа  
ено устајали које за Тому, које опет за Боривоја.{S} Мирко је поболевао — није било никога да у 
ста слаба трага.{S} Но од кад је видела Боривоја, променула се. „Гле, то је роб, а опет је као  
 у врту Јованчину, Јулка је омах уочила Боривоја. „Ово није ваш кочијаш“ — каже.</p> <pb n="70" 
толу.{S} Његове речи су право циљале на Боривоја и сви су и разумели тако.</p> <p>Боривоје је з 
ко њих, који беху нај јачи, навалише на Боривоја и отргоше старца од њега.{S} Боривоје је у лиц 
а жену, коју је толико волео, за тим на Боривоја... на коме се и — укочио.</p> <p>Марта је дубо 
ад иди братко — збогом.“ Па лепо изгура Боривоја на поље и затвори за њим врата.{S} Боривоје се 
молитву.{S} Довео сам собом нашег брата Боривоја.{S} Бог нам га је поклонио“.</p> <p>Скупљени љ 
/p> <p>„А опраштате ли ми и ви?“ — пита Боривоја и гледа му управо у очи.</p> <p>Боривоје се зб 
ља?“</p> <p>„Аха, видим.{S} Оно је кућа Боривоја Ненадова.{S} Он је сад затворен, вуче ланце, п 
ла.{S} И од оног дана могао си ћутљивог Боривоја видети скоро увек заједно са Симом; завуку се  
 могао.{S} Онда му поглед паде на малог Боривоја, те се распита и за њега.</p> <p>„Да га не уре 
“, рече, „то је била Јулка!{S} А ја мог Боривоја не могу да одвратим од луда посла; он мене не  
p> <p>Тај што ту седи, ни налик на оног Боривоја од мало час.{S} А да је ко могао загледати тек 
<p>Тако је то ишло неких 10 година и од Боривоја поста читав момчић.{S} Што је год било оваца у 
ај крај врта, који беше најудаљенији од Боривоја.{S} Но бадава су отишле тако далеко.{S} Јулка  
оца“.</p> <p>Од ото доба наста обрт код Боривоја.{S} Безазленост ишчезну са лица његова, детињс 
пасност прети Лазару од Цвете, али нађе Боривоја и сувише уздржљива и расејана.{S} Тада се окре 
ао, да браћи и сестрама свечано прикаже Боривоја, али је сад заборавио на то.{S} Није назвао ча 
старији човек у селу, те неког дана узе Боривоја преда се: „Кажи ми, синко, какви су греси, кој 
а није помогло ни то, што свештеник узе Боривоја преда се.</p> <p>„Не приличи се мени као свешт 
- Кад је Лазар дошао из поља, примио је Боривоја не само раширеним рукама, но и отвореним срцем 
о тренутно.{S} Лазар је опазио, како је Боривоја немило дирнула та реч „Бугери“, и он је врло в 
с тога и Лазару било лако, да придобије Боривоја.{S} Читао му је св. писмо и тумачио му га по н 
омине биле од користи и да су пробудиле Боривоја из дремежа.{S} Но на скоро се уверише, да речи 
а“, рече Тома.{S} Обе женске поздравише Боривоја најљубазније.</p> <p>Варвара није била ни лепа 
за све време мирно, непомично седела уз Боривоја.{S} Она је чула говор.{S} Хеј, та шта све она  
ао што је њена.{S} Она ће се привити уз Боривоја, а Боривоја неће ништа већма одржати у питомос 
> <p>Љубав је била, која је подсетила и Боривоја на ове еванђелске речи и он их је под утиском  
ачку.</p> <p>Сутра дан је била недеља и Боривоја не одведоше на посао.{S} За тим удари киша, те 
ше јасно, где се коњи боре с таласима и Боривоја где триред искаче из воде, не да се спасе, но  
знати у току ове приповетке, а Лазара и Боривоја познајемо довољно.</p> <p>Кад су се ова четир  
гдашње кривице.“</p> <p>Између Милеве и Боривоја наста после првих речи ћутање.{S} Кад код нас  
ни лом, када се крјаху клупе...{S} Види Боривоја, који не уме да гледа, како она страда и бори  
хвати мрак, већ дође и стражар, да води Боривоја у затвор, а оне су још једнако тамо.{S} У оној 
х, ох“, рече тужним гласом, „видесте ли Боривоја?{S} Тако је био неукроћен, као да су три сотон 
стазама, гледале цвеће, смејале се, али Боривоја као да и не виде.{S} Њему то дође тешко, кад у 
 сама, које туђом помоћи поплевити, али Боривоја не мога исправити.{S} Стотину и стотину пута к 
 је тек сад, каквом дивљом страшћу воли Боривоја, кад га је изгубила.</p> <p>Отишла је у собу,  
.{S} Лазар се трудио дан ноћ, да напуни Боривоја духом назаренским, и пошло му је за руком боље 
 он се реши да јавно, у скупштини укори Боривоја.{S} Али неће га именовати, тако далеко није см 
те.</p> <p>„Шта ћеш ти радити“, пита он Боривоја, „кад залуташ у пустињи, па изгубиш рачун о да 
же Јулка.</p> <p>Славни дође помало жао Боривоја.{S} Јулка је сувише ватрена, па за то се умеша 
рдње и пребацивања.{S} А кад је запитао Боривоја: „Како си, брате?“ <pb n="227" /> Боривоје му  
твора, те је стражар сваки дан отпраћао Боривоја тамо, да ради у башти, а кад што и друге посло 
ше све три у један глас, кад стигоше до Боривоја.</p> <p>Он се задубио у посао, па није ни опаз 
да се излечим.“</p> <p>Лазар је загрлио Боривоја, а Петар стао у страну и дао се у крупне мисли 
ни људи, жене, девојке трпали су се око Боривоја и руковали се с њим.</p> <p>Боривоје је био ка 
p> <p>Све ово било је одвише страшно по Боривоја.{S} Груди му се слегле, е је мислио, удавиће с 
о анђеоско певање такнуло се врло често Боривоја.{S} Но он се бранио од тог утецаја. „То је сот 
и истину рећи, иза еванђеља нападе опет Боривоја, а Боривоје му и опет не оста дужан.</p> <p>Ве 
ка је и зачуђено и застрашено гледала у Боривоја.{S} То је прави роб, кога је видела у животу.  
Разумем.“</p> <p>Дан, два доцније, зову Боривоја пред великог фишкала, (државног тужиоца).{S} Т 
диних суза, те се муче и они, да окрену Боривоја.{S} Нарочито Ваја Спасин.{S} Био то најстарији 
ужно, па и заношљиво.{S} Нешто се такну Боривоја и дође му воља, да утеши ону покајницу, јер га 
>Назаренски „владика“.</head> <p>Кад су Боривоја увели у затвор и забравили за њим врата, било  
а би баш твоја Варвара пристала за брат-Боривоја.{S} Она и тако воли децу“.</p> <p>Боривоје хте 
ије и у самој њиховој скупштини.</p> <p>Боривоја је гризло много што-шта и он се тако рећи јогу 
</p> <p>Остали су само:{S} Мирко, Тома, Боривоје, Јова и Варвара.</p> <p>„Какву је молбу улио д 
амо ће крстити Варвару.{S} Ићи ће Тома, Боривоје и деда Јова, јер је Мирко у последње време осл 
дек.{S} Грешна сам ја, врло сам грешна, Боривоје.“</p> <pb n="174" /> <p>Боривоје би тако узбуђ 
су три сотоне у шему“.</p> <p>И доиста, Боривоје се није разумевао у оном „голубијем послу“, да 
 лишћем, стоји Јулка.</p> <p>„Боривоје, Боривоје“, вели гласом као да му поверава највећу тајну 
ћете“ — каже он збуњено.</p> <p>„Знате, Боривоје, ја морам певати.{S} Дође ми воља на то, као о 
о крштењу, али се умеша Славна: „Јелте, Боривоје“, пита, „кад се код вас тек зрели и одрасли кр 
а га је прва почела испитивати: „Јелте, Боривоје, молим вас, кажите нам:{S} Има ли у вашој варо 
се умеша и она у разговор. „Кажите нам, Боривоје, кад немате попова, јесте ли крштени или некрш 
деком, који је пун студене воде.{S} Он, Боривоје није знао друкче да се освети човеку, до ли да 
 корак, устаје и излази преда ме.{S} О, Боривоје, пријатељу! (и сад Тома горко уздахну), био са 
 народну.{S} И кад је Светозар одлазио, Боривоје је дуго гледао за њим.{S} Осећао је, да ће се  
рни се разиђоше, застадоше Тома, Мирко, Боривоје и још два три човека у соби.{S} Сви су други Н 
рху дуда.{S} И кад је закукурекао зору, Боривоје је упалио кућу...{S} За мало, па зазвоне звона 
е литија и да те свет назове:{S} Хаџи - Боривоје.{S} Од оног силног пасуља и киселих краставаца 
ивоја: „Како си, брате?“ <pb n="227" /> Боривоје му само толико рече: „Тешко је то по сто пута  
 време.{S} Па онда оне ужасне мисли!{S} Боривоје је мислио, да је пречишћен, умирен и обезбеђен 
е донео Господ.“ И понуди га у кућу!{S} Боривоје уђе у собу, у којој беше све чисто, <pb n="94" 
ара, остраг је био Тома и деда Јова.{S} Боривоје је ћутао као заливен, он је у души био уверен, 
ар је пришао Боривоју и загледао га.{S} Боривоје испрва гледаше весело унаоколо, па кад спази с 
а Боривоја и отргоше старца од њега.{S} Боривоје је у лицу црвен као крв, његово тешко дисање ч 
овцу за љубав издао је и самог Бога.{S} Боривоје је просто српски речено доказивао, да не лаје  
оривојевца; једва ако је сахат хода.{S} Боривоје се упутио пешке и уз пут је мислио о многом че 
ињаше, да се од сада мане чобанлука.{S} Боривоје је пристао. „Теби је тешко, мајко“, рече јој,  
њче у авлију, које је дошло из поља.{S} Боривоје с места остави игру и највећом вољом пође да п 
е лако научити зрела човека словима.{S} Боривоје је већ за месец дана читао и писао као ђак из  
лавци а руке су скривене у џеповима.{S} Боривоје се још већма наже и учини му се, да још има жи 
ку, па му кад што пружи и чашу вина.{S} Боривоје је опет скроман, вредан, захвалан. „Види Бог“. 
воја на поље и затвори за њим врата.{S} Боривоје се убезекнуо, а с оне стране браве чуо је глас 
у да упозна оно, што јој не достаје.{S} Боривоје није много утецао на њу.{S} Он ју је само такн 
друга брата, а међу њима и Боривоје.{S} Боривоје сео у крај и гледа преда се.</p> <p>Лазар као  
рише, да речи нису са свим погодиле.{S} Боривоје је устао да врати тасту жао за срамоту, али не 
 поутеши и обавести остареле сестре.{S} Боривоје није се саветовао, тек је на свршетку устао и  
, дође време, кад треба да је крсте.{S} Боривоје требао је да се радује томе, али он се није ра 
 те га уз децу и он походи кад воли.{S} Боривоје се много разбира о томе, како стоји назаренска 
ђе опет време заједничкој скупштини.{S} Боривоје дође тога дана мало раније у село, мора да оде 
а и мало смока, па тумараше по кући.{S} Боривоје није ни дирнуо јела; с уздрхталом душом чекао  
.</p> <p>Тако се ухватио већ и мрак.{S} Боривоје се мало <pb n="171" /> умирио и отишао кући и  
 и просио милостињу за свету обитељ.{S} Боривоје је у опште врло мало говорио и избегавао је ст 
зима, а пут покривен дебелим снегом.{S} Боривоје таман да утера кола у село, а коњи му застадош 
и је година“.</p> <p>Тако је и било.{S} Боривоје је и од јако био вредан, послушан, ваљан у сва 
мах отишао у кошару, да обиђе марву.{S} Боривоје је био изненађен и не сећа се, како се поздрав 
.{S} Но брав никако да уђе у свињац.{S} Боривоје се вијао с њим, док се вијао, а после се разбе 
вар и како ће пресудити на послетку?{S} Боривоје је стрепио од тог суда.</p> <p>Ево их иду...{S 
 свега и кога су они доцније крстили: — Боривоје.</p> <p>Одмах дан по томе стиже им нова радост 
но, а већ те познају по делима твојим.“ Боривоје је скроман, одбија хвалу од себе, али је ипак  
воје, обоје занемише и посматраху га, а Боривоје њих није ни опазио.{S} Одвукао се на даске, ко 
и, иза еванђеља нападе опет Боривоја, а Боривоје му и опет не оста дужан.</p> <p>Верни су гледа 
.</p> <p>Било је некако у очи Божића, а Боривоје се одвезе у гувна, да донесе мало сламе.{S} Ка 
мало, па зазвоне звона, купе се људи, а Боривоје излази из куће и полази на далеки пут.{S} Али  
p>„Како ми не може бити ништа“, пита га Боривоје, „кад сам крив?{S} Ти може бити и не знаш, гос 
воју децу.</p> <p>„Како си ти“, пита га Боривоје, кад се већ наљубио деце.</p> <p>„Све је лепо  
ао отац Мелентије у постељи, а после га Боривоје никојим начином није могао задржати.{S} Он мор 
је боље рачунала.{S} Она је слутила, да Боривоје неће дочекати недеље, него ће доћи Лазару што  
другарицама.{S} Оне су добро виделе, да Боривоје неће да прими дувана.</p> <p>„3а што не прима? 
уши ми уши.“</p> <p>Не може се рећи, да Боривоје није ни мало захватио у Јованчин живот.{S} Она 
 глас на другу страну.{S} Шта је то, да Боривоје плаче?{S} Крштен, пречишћен, па опет?{S} Зар с 
забруја песма у славу Христову, погледа Боривоје на Милеву и дође му на памет оно, што му је тр 
, све се то више истиче међу Назаренима Боривоје.{S} Ако је разглашен међу својима, да зна цело 
</p> <p>„Докле ми заповедају“, одговара Боривоје.</p> <p>„Отац је казао, да ћете радити код нас 
ти.“ _</p> <p>„Каква је то Цвета?“ пита Боривоје, а не одговара на питање Томино.</p> <p>„То је 
ћ и на Назарене“.</p> <p>„Шта је?“ пита Боривоје.</p> <pb n="88" /> <p>Лазар му је у кратко исп 
осла са Станом“.</p> <p>„Бије је?“ пита Боривоје.</p> <p>„То баш не.{S} Истерује сотону из ње.{ 
е ти казати.“</p> <p>„3ар Бугери?“ пита Боривоје чисто уплашено.</p> <pb n="48" /> <p>„Тако нам 
— апелирај.“</p> <p>„А оно друго?“ пита Боривоје.</p> <p>„Какво друго?{S} Зар што си потукао он 
тати.</p> <p>„Како би то било?“ промуца Боривоје. „С које му стране прети опасност?“</p> <p>„Бо 
 не хлади, где га не пече, али се умеша Боривоје.</p> <p>„Полако, браћо“, каже он, „ми то удеша 
онајгоре.{S} А и на што да га бије, кад Боривоје и сам плаче, гризе се и очајава, чим се умири, 
жене међу свима не нађох...“</p> <p>Кад Боривоје изусти ове речи, погледа нехотице <pb n="152"  
 умеде одмах да одговори.</p> <p>Устаде Боривоје. „Свети апостол Павле“, каже он, „који је проп 
жбу - недеља је.</p> <p>Од како је овде Боривоје, први пут чује глас звона, те се смерно завука 
S} Само што — ђаво не спава.</p> <p>Иде Боривоје неког вечера иза села, да промишља о своме пут 
 пред Месијом.</p> <p>Сутра у јутру оде Боривоје у општину, где му показаше рачун о његову имањ 
 очију му вири лукавост.</p> <p>Кад уђе Боривоје, обоје занемише и посматраху га, а Боривоје њи 
лавна.</p> <p>„У нас нема попова“, каже Боривоје. „Код нас ма који од верних устане у скупштини 
те?“ пита Јулка.</p> <p>„Не може“, каже Боривоје, „жена никад не чита јавно еванђеља, молитве,  
ћ доцкан.</p> <p>„Погазила ме је“, каже Боривоје. „Изневерила ме је — с другим.“</p> <p>Тако је 
 и пред људима?!“</p> <p>„Ви сте“, каже Боривоје и промену му се глас, „ви сте оставили богату  
се ни откуд не види“.</p> <p>„Ми“, каже Боривоје, „немамо цркава са иконама, олтаром и крстовим 
рштени?“</p> <p>„Ми се кршћавамо“, каже Боривоје, „али не на силу као ви.“</p> <p>„Како на силу 
око крстионице!“</p> <p>„Код нас“, каже Боривоје, „не бива крштење као код вас, но онако, како  
ве, ама све друкчије“.</p> <p>„Ми“ каже Боривоје, „предајемо земљи земљино без икаква плача и з 
е певају сватовца?“</p> <p>„У нас“ каже Боривоје, „повеже девојка главу с црном марамом, а под  
дичним заплетима.</p> <p>Дознаје, да је Боривоје Назарен и слуша од тог назаренског апостола са 
ам рачунао, да се по себи разуме, да је Боривоје мој гост“.</p> <p>Она не рече ни речи.{S} Није 
виде, да се Нада привија уз њих и да је Боривоје ако не баш сретан, а оно бар све мирнији и мир 
ла увек и увек о Лазару.</p> <p>И да је Боривоје само мало познавао људско срце и људске препре 
<p>„Шта читате из св. писма?“ — пита је Боривоје Милеву.{S} Он је од Лазара сазнао и докучио св 
а при том тако паметно.{S} Онда, кад је Боривоје дошао у њихову кућу, било јој је скоро шеснаес 
еже у село.</p> <pb n="30" /> <p>Кад је Боривоје дошао кући, дочекала га је Нада још на прагу.{ 
о, кад беше реч о љубави.</p> <p>Кад је Боривоје изговорио овоју исповест, није хтео или није с 
 једаред тако мали, мали.</p> <p>Кад је Боривоје дошао кући, никако да се умири.{S} Доцније се  
ушка, и то не може бити.“</p> <p>Кад је Боривоје онако учинио с Надом, уђе и опет у кошару, те  
лагосиљаше, али она то не чу.{S} Сад је Боривоје већ стигао кући — помисли у себи.</p> <p>Кад ј 
еле је.{S} Њен је поглед питао: „Где је Боривоје?“</p> <p>„Боривоје“, каже он, „отишао је брат- 
који се спрема за свештеника.{S} Док је Боривоје жалио у себи млада човека, који учи да постане 
а је оног дана још рано изјутра, чим је Боривоје приспео у Лазаревац, позвао га к себи на ручак 
 једина од сеоских девојака, с којом је Боривоје говорио кад што на бунару или на улици.{S} Од  
е потребе дечје.</p> <p>Умирен чекао је Боривоје суд; радо и весело ће издржавати, што му се до 
споснику.</p> <p>Око пола ноћи устао је Боривоје, и ма колико да му беху очи закрвављене, видео 
вици насипа...{S} У предњем делу био је Боривоје сам, Варвара се шчепала за шараге и остала нат 
цима, а они сви климају главом, само је Боривоје хладан, шта више намргодио се.</p> <p>Варвара  
ети, да није добро радио.</p> <p>Што је Боривоје бивао старији, његова напраситост постајала је 
у Назаренима.</head> <p>Дође дан, да се Боривоје ослободи затвора.{S} Кад је изишао на улицу и  
Старицама назаренским дође мило, где се Боривоје овако китњасто исповеда, а старцима назаренски 
 опет наста ћутање.</p> <p>Од једном се Боривоје нагло исправи. „Па шта ћу онда ја?“ пита очајн 
сећате, али не могу примити,“ бранио се Боривоје.</p> <p>„Та узмите, но.{S} Не бојте се ништа,  
утим није се нико окретао на то, што се Боривоје намргодио.</p> <p>Исповедише Варвару, имала је 
 их дочекаше у дворишту. „Ово је, брате Боривоје, моја кћи Варвара, а ово ми је нећака Рахила“, 
р, не могу бити одељени?“</p> <p>„Брате Боривоје“, пита Варвара мало после, „иде ли ваш син већ 
едала је управо као мачја шапа. „Кажите Боривоје“, пита, „шта би ви радили, кад бих вас ја удар 
ри недеље и дође повечерње дана, кад ће Боривоје и Варвара, Гига и Милева <pb n="163" /> изјави 
амо лупеж и вараше с благајницом“, рече Боривоје...{S} И он онда нападне на Јуду Искаријотског, 
</p> <pb n="68" /> <p>„Нечастиви“, поче Боривоје да муца.</p> <p>„Та какав нечастиви?{S} Шта ми 
оно, што до сад беше тајно, јавно.{S} И Боривоје и Сима изјављују свем селу на видику, да хоће  
дном — имали су неких својих рачуна — и Боривоје га је врло лепо примио без икакве срдње и преб 
ами.{S} Стеван се није више вратио, а и Боривоје једва остаде жив.{S} Кад је донео мртва вука у 
и посвећен.</p> <p>До тога доба треба и Боривоје да је слободан. „А и потребан си нам, врло си  
амери.{S} Како и не би, кад су и Нада и Боривоје желели оно исто што и она, само је Надин поочи 
, ту још три друга брата, а међу њима и Боривоје.{S} Боривоје сео у крај и гледа преда се.</p>  
, рече.</p> <p>Тако прође година дана и Боривоје дошао од силног поста као сува грана.{S} И хај 
су бар — окречени гробови.“</p> <p>Па и Боривоје упушта; бар да је он онај стари, бар да он опр 
ставио сам их здраве“).</p> <p>Сад је и Боривоје осећао, да треба коју да рекне.{S} Али и он не 
</head> <p>За ово време напредовао је и Боривоје.{S} Вредно је проучавао св. писмо и оно неколи 
.{S} У први мах је изгледало, е ће се и Боривоје смирити, али већ у другом тренутку цикао је јо 
о, Мирко остарео, малаксао, па ако ће и Боривоје да буде само на броју, онда је Тома сам.{S} А  
о је страшно“.</p> <p>Одоше другарице и Боривоје остаде сам.{S} Дође му некако тешко.{S} Осетио 
, хајде Симе, видећемо.“</p> <p>Пости и Боривоје, па и он пости строго, по пропису св. Василија 
а се десио у селу, његов унук, Стеван и Боривоје беху сами.{S} Стеван се није више вратио, а и  
м тренутку успаљена, а био је успаљен и Боривоје.</p> <p>„Милева“, пита он мало после, „јесте л 
где је те ноћи и умро.</p> <p>И Лазар и Боривоје били су потресени до дна душе.{S} Сад су били  
своје старо друштво.{S} Чују то Лазар и Боривоје, па им Бог зна како мило.{S} Кад прође неко вр 
>Неког вечера се таман спремају Лазар и Боривоје <pb n="59" /> да отпочину, кад се отворише вра 
е сутра дан умешати, баш кад су Лазар и Боривоје при рачуну. „Израчунајте ми“, каже, „колико је 
Пера ослободио затвора, били су Лазар и Боривоје сами у ћелији.{S} Лазар се трудио дан ноћ, да  
ки Назарен.“ Но таман продужише Пазар и Боривоје рачунање, а Петар се и опет умеша. „А шта ће б 
ле је младић ушао с девојком у сеницу и Боривоје им и преко воље чуо сав разговор.</p> <p>„Прав 
начине две године од шипарице удавачу и Боривоје је и приметио и начуо, да ће Јованка да се уда 
ка провирује још увек — сунце.</p> <p>И Боривоје је необично леп човек, па како су сад стојали  
ли о мени само зло и срамоту.“</p> <p>И Боривоје се кренуо.{S} Нешто уздрхта у њему.{S} Дође му 
, јер ломњава једнако траје.{S} То ради Боривоје.{S} Кад виде, где Милева поклече од бола, удар 
ванка да се уда.</p> <p>Неког дана седи Боривоје у врту близу сенице и пребира зелен у кошареве 
.</p> <p>„Остави то“, каже му мати, али Боривоје не остављаше и за мало дође у тако необичну ја 
томе би га могао Боривоје изменити, али Боривоје се непрестано изговара.{S} Сад се не осећа спо 
Добро си радио, синко.“ „Па и ја“, вели Боривоје, „кад се спремам, да у Јерусалиму изидем пред  
его?“</p> <p>„Ја сам Назарећанин“, вели Боривоје некако свечано, па опет поче копати.</p> <p>Ју 
 о томе чуо?!“</p> <p>„Нисам чуо“, вели Боривоје обореном главом, јер се стиди свога незнања.</ 
дете истражном судији и то одмах“, вели Боривоје. „Хоћу да му покажем врло важну ствар“.</p> <p 
да не једете...“</p> <p>„Ми дакле“ вели Боривоје, „по заповести св. апостола Павла не смемо да  
ру, учини се, као да их тим речима моли Боривоје за опроштај, што је пре три недеље онако слобо 
ће бити Светозар, брат Лазарев, помисли Боривоје, јер је он добро познавао све Лазареве одношај 
е... „Умреће, Боже мој, умреће“ помисли Боривоје, и дође му тако тешко, као да хоће да свисне.{ 
није могла доћи у скупштину“.</p> <p>Ни Боривоје не опази, да му Лазар одговара на нешто, што о 
рне и алоја...</p> <p>Боривоје, кукавни Боривоје, једва може да окрене главу, да је не гледа.</ 
“</p> <p>„За мене је све доцне“, зајечи Боривоје, „ја сам превршио меру.{S} Мени нема лека“.</p 
и већ заплели у хамове и утонули, скочи Боривоје и четврти пут из воде.{S} Окренуо се.{S} Тако  
ар умукну за часак, али већ му прискочи Боривоје.{S} Каже: „Господин свештеник је заборавио про 
епо разговара с њим.{S} Каже: „Хеј, мој Боривоје, куд си наумио?!{S} У Турској је сад рат, у Аз 
штинским, узеће прву реч Лазар. „О, мој Боривоје, није све тако сјајно, како би ми желели и как 
 вели назаренско учење.</p> <p>Но таман Боривоје остао сам, а већ му јављају, да ће скорим доби 
о је много за њега и у томе би га могао Боривоје изменити, али Боривоје се непрестано изговара. 
и пође право постељи, на којој је лежао Боривоје.</p> <p>„Сад ће ме убити“, мислио је он у себи 
мах окренуше вратима.{S} Тамо је стојао Боривоје, сав зажарен и лупао ногом у даске, што је мог 
>Само је Милева знала, за што је плакао Боривоје.{S} Није умео да дела, па сад сузи.{S} Не знад 
 недоказана и застарила, за другу добио Боривоје три године робије.{S} Он не апелира, не тражи  
а за крштење.{S} Но за што се намргодио Боривоје? — Одмах ћу рећи.</p> <p>Како бива крштење код 
hi>Лазаревац</hi>, јер се у првом родио Боривоје, а у другом Лазар, назаренски прваци ове припо 
„Молим вас испоручите му, да је долазио Боривоје.“</p> <p>Девојка му пружи руке. „Гле, ви сте“, 
а је друга већ у гробу...</p> <p>Но ако Боривоје није био задовољан с Варваром ни с Томом нити  
d> <p>Прошла је скоро недеља дана, како Боривоје лежи у истражном затвору.{S} Да га питате, од  
 једно од ових малених писмена.{S} Како Боривоје сазна, кад треба наврнути овим држаљем горе, а 
о да још мало дубље оборише главе, само Боривоје не.{S} Каже. „Апостол Павле у првој посланици  
угову и Тома се не истиче одвише.{S} Но Боривоје је ћутљив, шта више, као да му нису увек мисли 
хрт, а далеко су три године.“</p> <p>Но Боривоје је слушао од оца Мелентија, како је ђаво кушао 
то си онда помишљао на децу?“</p> <p>Но Боривоје не попушта.{S} У очима му је нешто, што сведоч 
по двоје, троје, но сад је зар случајно Боривоје сам.</p> <p>Рахила и Варвара чине све могуће,  
 доказивао нешто деда-Јови, али шта, то Боривоје није могао да разабере са свим јасно.{S} Речи, 
?“</p> <p>„Ја, отвори...“</p> <p>Али то Боривоје не иште као Назарен, који је на путу, те тражи 
{S} Највећма је упадало Нади у очи, што Боривоје као да постајаше тамнији баш онда, кад му се р 
 његова реч била од утецаја.</p> <p>Што Боривоје није био цео дан у соби са својим друговима, т 
 лелек утиша.</p> <p>Међутим се окренуо Боривоје ономе, који му је био најближи: „Шта је то?“ п 
е Нада.{S} Врло лепо име“.</p> <p>„Брат Боривоје“, каже Рахила, „ја сам за цело држала, да ћете 
у или има и других брига.“</p> <p>„Брат Боривоје“, пита Варвара, „како вам се зове <pb n="115"  
 много од оне друге деце.“</p> <p>„Брат Боривоје, јелте да је брат Лазар у затвору много трпео  
обузимају при том читању?“ пита је опет Боривоје.</p> <p>„Ја мислим и мислим, да би боље било,  
 патријарху на гробу Христову“, вели му Боривоје.</p> <p>„Та но, но; не тражим ја, да се мешам  
ро! да су живи и здрави!“</p> <p>Кад чу Боривоје Милевино име, поцрвени, обли га као ватра, а о 
аша, и нами је то доста.“</p> <p>Кад чу Боривоје, да је оно „бугерска вера“, која му се почела  
ричали осталој браћи код куће. „Сиромах Боривоје!{S} Поплашили се коњи и он их није могао да за 
.{S} На послетку ће рећи Тома: „Сиромах Боривоје!{S} Заговорио се с Варваром и кад се коњи попл 
исто тако нечујно.</p> <pb n="72" /> <p>Боривоје је у последње време, увек кривио себе и то без 
решна, Боривоје.“</p> <pb n="174" /> <p>Боривоје би тако узбуђен, да не мога остати на месту, н 
ије у договору...“</p> <pb n="27" /> <p>Боривоје се доиста промисли, али се не предомисли. „Ако 
а и цимета, од смирне и алоја...</p> <p>Боривоје, кукавни Боривоје, једва може да окрене главу, 
е, но хода, корача, напредује...</p> <p>Боривоје се распитује и о Лазару, те га Лазар, обавешта 
акве мисли не приличе „вернима“.</p> <p>Боривоје поздрави Милеву доста збуњено, а она му прими  
ек мораш светити и одмарати се“.</p> <p>Боривоје се дао у крупне мисли.</p> <p>„Не лупај главе“ 
 Али нећемо ми вас ваљда одати“.</p> <p>Боривоје се не маша завежљаја.</p> <p>„Зар нисте дуванџ 
S} Дај Боже, да се добро сврши“.</p> <p>Боривоје га је тешио у две-три речи, јер није било слоб 
 и онда нек броји дане по реду“.</p> <p>Боривоје слуша ова талмудска мудровања и памти <pb n="2 
једаред мога пустињака на миру“.</p> <p>Боривоје као да је већ у Јерусалиму.{S} Пости, моли се  
 гледим и себе, а камо ли децу“.</p> <p>Боривоје се наљубио деце, па се окренуо по кући.{S} Ако 
ивоја.{S} Она и тако воли децу“.</p> <p>Боривоје хтеде да рекне нешто, да захвали, није још дос 
ти завет Христов“, рече девојка.</p> <p>Боривоје погледа је.{S} Било је први пут, да чује еванђ 
ј тајности?“ питала га је Јулка.</p> <p>Боривоје дође у неприлику, јер и Назарени имају богомољ 
аше, јер се ствар рђаво свршила.</p> <p>Боривоје је тек касније чуо, за што Петар није постао Н 
аренски, сакривен иза св. писма.</p> <p>Боривоје је читао еванђеље по Јовану, XII. глава.{S} Хр 
зиме, као оно пре неколико дана.</p> <p>Боривоје је богато обдарио свету обитељ, целивао руку о 
теру и тражило; ништа не нађоше.</p> <p>Боривоје је лежао неколико дана од рана, које је задоби 
и га доцније упропастише зетови.</p> <p>Боривоје се приљубио уз чича-Симу и његова унука Стеван 
ула је Јулка у највећој јарости.</p> <p>Боривоје обори главу.{S} Оваквој се беди није надао.{S} 
оривоја и гледа му управо у очи.</p> <p>Боривоје се збуни.</p> <p>„Ко сам ја?“ — пита он, а њен 
га јединца заклопи очи за навек.</p> <p>Боривоје је много тужио за матером, и срећа његова, што 
ко Боривоја и руковали се с њим.</p> <p>Боривоје је био као утучен.{S} Ово он није замишљао, ов 
ра му стреја, рок му Ђурђев дан.</p> <p>Боривоје је у својој соби.{S} Угасио је жижак, који му  
ривоја и сви су и разумели тако.</p> <p>Боривоје је за све то време био црвен као куван рак и в 
 јазбину и тамо да га нападнемо.</p> <p>Боривоје је био међу Назаренима јунак оног дана.{S} Кад 
а ћу ти читати“ - нуди га Лазар.</p> <p>Боривоје климну главом у повлад.</p> <pb n="45" /> <p>С 
а и потапка Светозара по рамену.</p> <p>Боривоје је и нехотице чуо скоро цео разговор.{S} Није  
ом и врло често заклањали месец.</p> <p>Боривоје је терао коње, уз њега је седела Варвара, остр 
ог.<ref target="#SRP18966_N7" /></p> <p>Боривоје је знао све ово и за то се намргодио.{S} Он по 
 Славни испаде ружа из косе... _</p> <p>Боривоје се нађе у чуду.{S} Овако још није страдао... н 
ајте се, него спавајте.{S} Мир!“</p> <p>Боривоје се трже и заћута.{S} А кад мало после тога гор 
 овом детету да изменим крв!...“</p> <p>Боривоје није био у свему лош.{S} Напротив, био је посл 
видиш, да ћемо право у Дунав...“</p> <p>Боривоје се освестио.{S} Али само толико, да види како  
 Лепи сте ми и ви праведници...“</p> <p>Боривоје се нађе у запари.{S} Каже: „Исус Христос није  
а сата, ја ћу робовати за тебе.“</p> <p>Боривоје слуша, па чисто не верује.{S} Каже: „Истину ја 
 код куће?“</p> <p>„На њиви је.“</p> <p>Боривоје није знао, шта да чини.{S} Хтео би да оде, а х 
је од добре воље пошла за мене.“</p> <p>Боривоје је сад очекивао, да чује из анђеоских <pb n="7 
 може ти се дакле ни урачунати.“</p> <p>Боривоје не зна, шта да мисли.{S} Окренуо се великом фи 
вари, па их не можеш преварити.“</p> <p>Боривоје је из овог одговора видео, да су му деца жива  
ријарх исповедити и причестити.“</p> <p>Боривоје само махну главом. „Опростите ми“, каже, „ја н 
суђујем; иди и од сад не греши.“</p> <p>Боривоје је изговорио ову еванђелску причу с пуно ватре 
S} Теби се руга свет, а не њој.“</p> <p>Боривоје види јасно, да из ове женске прилике говори ђа 
 мало квасца ускисне све тесто.“</p> <p>Боривоје подскочи с места. „3ар има“, пита, „људи, који 
ео кадгод црног, печеног мачка?“</p> <p>Боривоје, у мал’ се не насмеши. „Бог с вами деда, како  
а што то не допуштате и женама?“</p> <p>Боривоје је видео још с почетка Јулку, познао ју је, па 
таш коју главу из светог писма?“</p> <p>Боривоје се снужди.</p> <p>„Не умем читати“, промуца.</ 
 што или да попијете чашу вина?“</p> <p>Боривоје махну главом. „Хвала.“</p> <p>Она га не понуди 
су вас затворили на три године?“</p> <p>Боривоје подиже главу, те сагледа три полу дечја, полу  
толико слеће, кад девојка неће?“</p> <p>Боривоје само саже главу.</p> <p>„Треба што пре да учин 
и Нада на тај твој велики пост?“</p> <p>Боривоје уздахну: „Та оно, знате, како ћу да кажем, она 
е; и опет уздахну, али слеже раменима. „Боривоје се предао,“ помисли он у себи, „како ћу ту ја  
а га пошље у поље, код оваца.{S} Каже: „Боривоје се сад каје, гризе се, стиди се и вас и људи.{ 
пита гласом који потреса, до дна душе: „Боривоје, снаго моја, шта је теби?{S} Ти си болестан, п 
вена, међу лишћем, стоји Јулка.</p> <p>„Боривоје, Боривоје“, вели гласом као да му поверава нај 
он?“ пита мало доцније Јованку.</p> <p>„Боривоје“.</p> <p>„Лепо име...{S} А да ли видиш, да је  
, па онда и оженимо.{S} Та да!“</p> <p>„Боривоје“, вели Лазар, „обећао је браћи код куће, да ће 
оглед питао: „Где је Боривоје?“</p> <p>„Боривоје“, каже он, „отишао је брат-Томи на ручак.{S} О 
ве речи ишле су право на Тому.{S} Напад Боривојев беше много оштрији и отворенији но онај, који 
ше да се опраштају, осети Лазар, где се Боривојев поглед зауставио на њему.{S} Он се задуби и Б 
ликог фишкала.</p> <p>Дође дан суђења и Боривојев бранилац доби мал’ те не у свему право.{S} Пр 
очетку развоја, јер је на прагу стојала Боривојева женидба.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
о јерусалимске иконе била је прва школа Боривојева.{S} Он је из те школе изнео на свет необичну 
ead> <p>Прошла је година дана од рођења Боривојева.{S} До сада је у кући Владе Иванова било све 
а, а тамо је и тетка Стана, код које су Боривојева деца, те је обећао, да ће сваких 14 дана дон 
 <p>Не тражи кола, но се упутио пешке у Боривојевац. <pb n="91" /> Леп је јесењи дан, какав дав 
 погодио.{S} Ја та два села назваћу <hi>Боривојевац</hi> и <hi>Лазаревац</hi>, јер се у првом р 
кар, који сад већ и не избиваше из куће Боривојеве.</p> <p>Пет дана је лежао отац Мелентије у п 
на — готово поплашена.{S} Но највише су Боривојеве речи задрле за госпођу Љубу.</p> <p>Она се о 
дан тренутак, само ако је ветра.{S} А у Боривојевим грудима је бура...</p> <p>Кад приђе капији, 
више далеко, а да су могли опазити црта Боривојевих на лицу у оном тренутку, кад виде, да је у  
 напрасно сврши“.</p> <p>Оно друго дете Боривојево венуло је под Варварином руком, као што вене 
али је и то доста непријатно.{S} Но ово Боривојево нерасположење беше само тренутно.{S} Лазар ј 
и и чешћи они облаци, који прелећу чело Боривојево.{S} Али то је бивало само тренутно.{S} Најве 
то пута на дан рећи: „Види Бог.“</p> <p>Боривојево највеће зло беше на дому.{S} Гушобоља свали  
>Варвара је увек и увек говорила само о Боривојевој деци, а Рахила увек и увек о Лазару.</p> <p 
ћа животиња, кад је надраже...</p> <p>У Боривојевој руци је бич.{S} У Назарена је обичај, да не 
бом часу исповедио.{S} Тома се жалио на Боривојеву малаксалост са свим из другог узрока.{S} Лаз 
обичај.{S} Она више од годину дана води Боривојеву бригу. „Па уступићу јој ту бригу“, промрмља  
жу, да је велики фишкал казао у ходнику Боривојеву браниоцу: „Хо, хо, драги мој, не може то так 
свези, начиниле су голем утисак на душу Боривојеву.{S} Он се испрва занесе, па онда клону под у 
Лазару.</p> <p>Лазаревац није далеко од Боривојевца; једва ако је сахат хода.{S} Боривоје се уп 
, а кад му је било 6 година, знао је из Боривојевца име сваког човека, сваке жене и сваког дете 
утрашња недеља од оних, кад Назарени из Боривојевца и околних места долазе у Лазаревац.</p> <p> 
екивао тек у недељу, јер су Назарени из Боривојевца сваке друге недеље ишли <pb n="93" /> у Лаз 
 недељу, која је ишла, нису Назарени из Боривојевца отишли у Лазаревац на молитву.{S} Кад се ве 
у.{S} Био је то старији човек, родом из Боривојевца и познавао је њихову кућу.{S} Лекар је прег 
 јер по лепоти му не беше равна у целом Боривојевцу.</p> <p>Марти је врло годило, што се њен Бо 
простити грехе, па макар се молио или у Боривојевцу код оног зеленог крста на раскршћу или у Је 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Боривојевцу смо, а по подне је.{S} Баш је време жетви.{ 
 се згрози од себе и свог успаљивања за Боривојем.{S} И пламен у њојзи се полако угасио.{S} Не  
ске песме, дође јој тешко, да пева пред Боривојем.{S} Шта ће он мислити о њој?{S} Но с друге ст 
, певала.{S} Но од кад се разговарала с Боривојем, те чула, да је грех и успаљивање, кад млада  
>Славна и Јулка нису више разговарале с Боривојем, али је Јованка још доста пута имала с њиме р 
опру до ходника.</p> <p>Али шта то би с Боривојем!?{S} Он је тек неколико дана ишао у школу, у  
p>Лазар је могао слободно разговарати с Боривојем.{S} На оне заточенике, који нису више под ист 
 <p>Кад је Лазар отворио врата и ушао с Боривојем у двориште, чуло се женско запомагање из Јови 
Види Бог“.</p> <p>„Хајде, да покушамо с Боривојем“, предлаже Јулка.</p> <p>„Море, мани се ти по 
 тај одлази.</p> <p>И Лазар се кренуо с Боривојем.{S} Милева данас не иде, спрема вечеру, а то  
тине заостане четири човека:{S} Лазар с Боривојем, Мирко и Тома.{S} Лазар, Мирко и Тома су најг 
 <p>Скупштина, у коју ће да оде Лазар с Боривојем, има с улице две мале собице, уз које је нази 
.{S} Па колико већ траје та молитва!{S} Боривоју се учинило, да нема краја; бедна жена се не ми 
, да изостаје из заједничке молитве.{S} Боривоју је опет први пут, да иде тамо.{S} Он иде у ску 
трећи суд, а све три, па три године.{S} Боривоју изгледа то до душе мало, али кад сви судови ве 
и дан растанка.{S} Лазар полази кући, а Боривоју је оставио свето писмо, увијено у црне корице, 
ало, које је висило о зиду и поднесе га Боривоју.{S} Кад се дете огледа и виде себе онако запур 
асом, онда је већ имала снаге, да гледа Боривоју у очи, па да остане хладна и да јој не јурне к 
 у <pb n="112" /> крај полице и пружила Боривоју руку — без завежљаја.{S} Оно, што је Варвара у 
.</p> <p>Јованка је у прво време носила Боривоју тањир јела, чашу вина или какав налог, како јо 
.</p> <pb n="84" /> <p>Кад Лазар доведе Боривоју децу, да их води њихову оцу, Милева им даје св 
 није певала.{S} Но наскоро за тим дође Боривоју.{S} Пита га: „Да ли ћете ви страдати што у ваш 
к и у коме стиху.</p> <p>Кад Лазар дође Боривоју, често му говори: „Брате, другови на пољу чека 
, није остала без утиска.</p> <p>Кад је Боривоју било осам година, јерусалимске иконе није више 
"> <head>Анђели и роб.</head> <p>Док је Боривоју изишао суд до краја, прошла је читава година.{ 
 га загрли, али се уздржа.{S} Но ако је Боривоју шапутала љубав, Томи је шапутала себичност.{S} 
p> <p>За мало се и опет упутиле девојке Боривоју.{S} Он је добро опазио, где иду, али није ни и 
т.{S} Онемила, скоро окамењена; не рече Боривоју ни речи.{S} Некако бесвесно пружи му доцније к 
и — суза.</p> <p>Још оног вечера дођоше Боривоју његови суседи, две-три радознале бабе, па и бр 
авршује дакле речима највећег очајања и Боривоју би страх оне ноћи.{S} Он је ту молитву <pb n=" 
гледа онај узвишени крст на цркви, па и Боривоју је лакше, али се он отреса тога осећаја.{S} Шт 
ед зауставио на њему.{S} Он се задуби и Боривоју у очи и разумеде и његов поглед.{S} Поглед је  
обавестише још у напред.{S} Но Лазару и Боривоју не рекоше ни речи о оном, што ће се расправљат 
о другог човека...“</p> <p>Но шта то би Боривоју?{S} Ништа особито, ништа велико, само притисак 
и и не уноси ништа.</p> <p>Лазар доводи Боривоју децу, те га уз децу и он походи кад воли.{S} Б 
рими опроштаја за своје грехове.{S} Али Боривоју све то беше мало.{S} Стрпао је оца Мелентија у 
е обећао, да ће сваких 14 дана доносити Боривоју његову децу.{S} Биће дакле свезе међу њима, а  
ад јој споменуше, да ће и Варвара отићи Боривоју, онда се савила као оно танко дрво, кад удари  
е искупе жене на рогљу, те поведу реч о Боривоју и његову далеком путовању, Нади не ударају виш 
е.</p> <p>Кад је отац Мелентије показао Боривоју нову молитву, која је нађена на плочи гроба Хр 
о још је видех.“</p> <p>Лекар је пришао Боривоју и загледао га.{S} Боривоје испрва гледаше весе 
ад прође неко време, ето ти њега, довео Боривоју децу.</p> <p>„Како си ти“, пита га Боривоје, к 
тога још једаред-дваред говорио на само Боривоју, каква опасност прети Лазару од Цвете, али нађ 
е.{S} Прођоше као три сата, тако се бар Боривоју чинило.{S} А опет колико бола, колико потреса  
инама?{S} Али су Назарени осетили, да у Боривоју имају апостола, као ни једног другог.{S} Ког о 
звона на молитву.</p> <p>Стишало се и у Боривоју...{S} Њему је само у пола јасно, где је био и  
а устане.{S} Тада закукурекне петао и у Боривоју се обрнуше мисли.{S} Он ухвати сам себе на кри 
итају: „Е, па нека је сретно!“</p> <p>У Боривоју се све већма развиђава.{S} Изгледа себи као чо 
 си ли ти брат-Лазаре говорио пријатељу Боривоју, како смо ми удесили за њега“ ? </p> <p>„Нешто 
днако тамо.{S} У оној полутами дошле су Боривоју као три анђела, која су сишла на земљу, па се  
њу не би бранили?“</p> <pb n="79" /> <p>Боривоју би тешко изрећи, али ипак рече: „Не бих смео.“ 
такав обичај затекао од старина.</p> <p>Боривоју је у сваком погледу било добро, већином је на  
тај и неизбежно — царство божје.</p> <p>Боривоју је с те стране одлахнуло.{S} Изгледало му је,  
ена, преведених на српски језик.</p> <p>Боривоју је тешко, претешко, али је већ помало научио д 
мо он, Ненадов ју је запалио...“</p> <p>Боривоју удари крв у лице и наже даље.{S} Гле, шта учин 
 још за собом врата — конопцем.“</p> <p>Боривоју смрче пред очима, па се онда побеси, као да ни 
ошла за вас или су је натерали?“</p> <p>Боривоју као да одахну.{S} Из овог питања прочитао је п 
ти против Назаренства, онда треба да се боримо с тога, што они несретни људи, који ту веру веру 
борио с Назаренима у њиховој скупштини, борио се с њима на улици; он је у цркви придиковао прот 
ве, што је рађено против тога.{S} Он се борио с Назаренима у њиховој скупштини, борио се с њима 
у и нећете да га испратите ни до гроба; борите се против њега мртва, па ма вам он био отац, био 
о других узрока, због којих нам се ваља борити против Назаренства, онда треба да се боримо с то 
о Бога.{S} А кад се Језавеља поче с њим борити, поплаши се и побеже у пустињу, побеже четрдесет 
 ли јој само те хладне цигље расхлађују босе ноге, које горе као да су усијане.{S} Дуго се мучи 
p> <p>„Није добро, сешо.{S} Умрла тетка Босиљка, па ме послали по тебе“.</p> <p>Миливоје је исп 
с њим оно мало, што је остало иза тетке Босиљке.</p> <p>Марта није могла ићи, њен муж није хтео 
о после овога вратио се и Мата Вајун из Босне.{S} Вратио се болестан, жут, без Рахиле.{S} Она ј 
таде и трећи.{S} Каже: „Ја сам служио у Босни и видео, да Турци држе за велики грех убити псето 
 Лазаровој руци била је у онај мах пуна боца соде и он је ударио том тешком боцом подсмевача по 
уша, да се послужи сама.{S} На столу је боца, лагано се диже, придржава се уз зид и домили донд 
уна боца соде и он је ударио том тешком боцом подсмевача посред лица.{S} Панту је облила крв, т 
је јој пребацивао штету, коју учини њен брав, но ју је питао, где да га затвори.{S} Цвета му се 
ећом вољом пође да послуша матер.{S} Но брав никако да уђе у свињац.{S} Боривоје се вијао с њим 
ви пут говорио с њоме.{S} Отерао јој је брава натраг и није јој пребацивао штету, коју учини ње 
, да ко слуша, начуо би где тихо шкрипи брава на амбару Срданову.{S} Нестало Лази новаца, те но 
 јарост га обузе, дохвати цигљу и удари брава таком снагом, да га је на месту убио.{S} Само усп 
} Боривоје се убезекнуо, а с оне стране браве чуо је гласан кикот великог фишкала.</p> <p>Дође  
, како се носе ваши попови?{S} Имају ли браду, као наши, или се брију, као католички?{S} Иду ли 
им и не дирам у туђе“.</p> <p>„Хеј, мој брајко“, вели му Лазар, „с Богом се не може погађати“.< 
само кад си успео,“ рече.</p> <p>„Е мој брајко, али није ни било лако.{S} Да сам ја ма колико г 
љи.{S} Вез љубави ништа не вреди, па ни брак, јер силу љубави најбоље показује апостол Павле у  
о сад назаренску науку <pb n="109" /> о браку, слушала и нашла је у реду; сад се та наука одбиј 
ко, ако се и сотона умеша, те он буде у браку трећи.{S} Но кад се то пречишћавање сврши, онда н 
жи Тома, „ово дана била на кукурузи.{S} Брала си пасуљ, ако се не варам.“</p> <p>Милева се испр 
о учинила, евала јој, али овако не иде, брале.{S} Твоје име носи, твој лебац једе, а другом отв 
ула, али сам дознала, да се Назарени не бране, кад их ко нападне.{S} Можеш их тући, можеш чинит 
 слабости, али шта <pb n="24" /> ће.{S} Брани се пред људма, како није могао да издржи искушава 
ила уз Лазара, да већ не зна шта ће.{S} Брани га.{S} Каже у својој девојачкој безазлености: „Чи 
е осврнуо на Лазарев говор, морао би да брани свој чин и своју веру, а то је хтео још мање.{S}  
ди од мене, сотоно!“ него се упустио да брани Наду Каже: „Остави сиротицу с миром, доста је њој 
аво, да ми опростите.“</p> <p>Милева се брани: „Мани то, бабо, само кад си нас се опет зажелео. 
могао.{S} Дође му од једном воља, да се брани.{S} Изгледало му је грозно, да га осуде и презру  
е не <pb n="159" /> миче.{S} Дај, да се брани!{S} Но док он тражи реч, које у овај мах не може  
г часног одела...“ Светозар хтеде да се брани, али га прота није слушао.{S} И то беше нов удар  
се исправила као мачка, која хоће да се брани.{S} Слутила је зар какав напад и рече затегнуто:  
одупиреш.“ И да си само чуо, како те је бранила, а како сам те ја нападао.{S} Звао сам те и пре 
 и бацим је у кола...“</p> <p>„Је л’ се бранила, отимала?“ пита истражни судија.</p> <p>„Није,  
ио Обрена на 4 године тешке тамнице.{S} Бранилац је уложио призив на виши суд, али док је призи 
меј.</p> <p>„3а што си убио жену?“ пита бранилац.</p> <pb n="68" /> <p>„Нечастиви“, поче Бориво 
ала.</p> <p>Дође дан суђења и Боривојев бранилац доби мал’ те не у свему право.{S} Прва ствар н 
елира, не тражи мање, али апелира његов бранилац, а апелира и велики фишкал.{S} Кажу, да је вел 
едседник суда без приговора.{S} Обренов бранилац му није остао дужан и ствар се свршила с тим,  
. „Но као што је познато“, рече Обренов бранилац, „Бог у својој великој премудрости није нашао  
о се баш момак и нашали.</p> <p>Обренов бранилац говорио је још дуго о том питању, па онда пређ 
 дужан и ствар се свршила с тим, што је бранилац био осуђен на 50 фор. глобе.</p> <p>Но није ни 
ла, (државног тужиоца).{S} Тамо му је и бранилац, кога је поставио суд, па хоће да се разговара 
реба.{S} У крупнијим стварима мора бити бранилац, а код тебе се не тиче месец два дана, него ту 
>„Може“, вели му кључар. „Кад дође твој бранилац, казаћу му.{S} Него добро је, што си се окануо 
<p>Баш некако у зиму поручи Марти њезин бранилац, да дође што пре до њега, хоће да се обавести  
рећи и сукњу, те узела браниоца.</p> <p>Бранилац је на суду изговорио лепу беседу о ускакању ко 
 је боље било, кад смо каменим секирама бранили своје племе, но што данас бранимо народ свој са 
 то видео Бог“.</p> <p>„Зар се ви не би бранили?{S} Не би ме ударили том мотиком?“</p> <p>„Не б 
да хоће да је убије.{S} Зар ви њу не би бранили?“</p> <pb n="79" /> <p>Боривоју би тешко изрећи 
 чујем бар тако од натароша, да су само бранили своју веру и ништа више.{S} Ја мислим „види Бог 
азаренство набуја.{S} Не дао Бог, да ја браним рђаве свештенике, само бих волео да сазнамо исти 
.{S} Поткрадај ме колико ти је воља, не браним.{S} Ево ти кључева, па узми колико год хоћеш; ја 
ирама бранили своје племе, но што данас бранимо народ свој само лепим речма, а на изборима изда 
оји ме се сећате, али не могу примити,“ бранио се Боривоје.</p> <p>„Та узмите, но.{S} Не бојте  
уло се врло често Боривоја.{S} Но он се бранио од тог утецаја. „То је сотона, који сад младој д 
де окружавала, паде с њега.{S} Он не би бранио жену, баш да хоће и да је убију.{S} Такав човек  
 му продала тако рећи и сукњу, те узела браниоца.</p> <p>Бранилац је на суду изговорио лепу бес 
старешину, председника?</p> <p>„Имаш ли браниоца?“ пита га председник.</p> <p>„Немам господине, 
елики фишкал казао у ходнику Боривојеву браниоцу: „Хо, хо, драги мој, не може то тако остати.{S 
зуб за зуб.{S} А ја вам кажем, да се не браните од зла, него ако те ко удари по десном твом обр 
>„Море, шта му ту извијаш.{S} Жену мора бранити, јер ако неће жену бранити, не сме се ни женити 
ји сече с две стране.{S} С њиме се може бранити и Пера и Паја, ко га дограби у руке.{S} И Лутер 
и, да човек ни у највећој невољи не сме бранити себе, матере, оца, детета.{S} То је неприродно, 
ми.</p> <p>„Драги мој“, каже, „ја ћу те бранити на суду; не бој се, не може ти бити ништа“.</p> 
 иде свет у Назарене?{S} Како ту можете бранити свештеника?“</p> <p>Учитељ Миливој примети: „Ја 
обрекао, да ћу ићи по подне у друштво и бранити стара правила, а да ћу још пред ручак изјавити  
S} Жену мора бранити, јер ако неће жену бранити, не сме се ни женити“, довикнула је Јулка у нај 
ек спомена ради.“</p> <p>„Ама за што га браниш толико, кад није заслужио? — пита Марта раздраже 
ну се мили Бог зна како кад види, да је браном повлачио земљу, јер што јесте, јесте; Лазар је р 
 посејати, а њиве је повлачио дрљачом и браном, као да су засејане.</p> <p>Ово је брука, какве  
оње путем, а отац је са обе стране пута брао туђе кукурузе и трпао их у кола.{S} То дете је онд 
а одвели футошком спахији.{S} Вреди во, брат брату 200 фор.{S} Пронађите, колико је...</p> <p>И 
у је такав.</p> <p>То ће бити Светозар, брат Лазарев, помисли Боривоје, јер је он добро познава 
све.{S} Мирко говори...{S} Каже: „3наш, брат-Томо, не треба да се устручавамо једно од другог,  
же: „Красан човек тај твој <pb n="8" /> брат и ја баш не знам, за што се тако окомио на тебе.{S 
ча-Срданов, Светозар, довршио науке.{S} Брат би још по најбоље освојио брата.{S} Али Светозар т 
арвара шаље, да понесе његовој деци.{S} Брат Тома се к’о насмеши, те додаде: „Врло је за децом. 
 о најважнијим стварима назаренским.{S} Брат Мирко им је и благајник, а Лазар је као неки бележ 
 <p>Код брат-Томе је друкчија ствар.{S} Брат Тома је од памтивека био најгори човек у селу.{S}  
е сложите, ја ћу говорити баба-Стаки, а брат Мирко Милеви“.</p> <p>Браћа Назарени згледнуше се, 
наших редова“, веле сви у један глас, а брат Мирко додаде: „Кукољ нека се треби из пшенице“.</p 
</hi></p> <p>На послетку се сложише, да брат Мирко као најстарији поутеши и обавести остареле с 
им, да би баш твоја Варвара пристала за брат-Боривоја.{S} Она и тако воли децу“.</p> <p>Боривој 
је чело.{S} Ја сам ти отац, ја мати, ја брат.“ И тако је Пера држао своју Кристу, како он то ка 
е“, рече неко.</p> <p>„Колико је“, пита брат Мирко.</p> <p>„Два форинта.“</p> <p>„Толико се ваљ 
о јасно.{S} Прво, да је Светозар доиста брат Лазарев, а друго, да тај млад човек, у коме је тол 
и Лазару и Милеви не учини, да је њихов брат нашао паметну, милу, па и скромну жену.</p> <p>Још 
у месту, иначе имућан газда.</p> <p>Код брат-Томе је друкчија ствар.{S} Брат Тома је од памтиве 
це.“</p> <p>„Брат Боривоје, јелте да је брат Лазар у затвору много трпео и много патио?“ ући ће 
ош у дворишту. „Камо те данас?“ пита је брат Тома. „Гледам по искупљенима, па видим да те нема; 
 мисли на смрт, на страшни суд, који је брат Тома у скупштини тако потанко и с таком страхотом  
ти онај бол, што је осећала, кад јој је брат умро.</p> <p>„3а што да плаче, кад је то тако Бог  
> <p>„Све, што је било боље, задржао је брат.“</p> <p>„Задржао је оно, што му је требало; нами  
</p> <p>„Боривоје“, каже он, „отишао је брат-Томи на ручак.{S} Он га је позвао пре мене, а ја с 
“.</p> <p>„Не плаче сетра, кад јој умре брат?“ пита Јулка, <pb n="78" /> којој је још и сад жив 
шем, да се не мешате, ако који, који се брат зове, постане блудник или тврдица или идолопоклони 
 вароши — тим је мање зла. (Пребацио се брат Станко — довикну му неко).{S} Сад хајд, нека је та 
> <p>„Гледаћу, да му се доближим“, рече брат Мирко, „е да се хоће и Светислав упутити стазом —  
 ће куће узети жену“.</p> <p>Уплео се и брат Мија.{S} Каже: „Да, да, успаљивање само на зло нав 
ли је још сотона јаки у њему.{S} Кад би брат Мирко или неко од старије браће доближио му се и п 
а жена, за тим старији брат, онда млађи брат са женом, па на послетку и мати.{S} Ђока се крстио 
само оре и сеје, а кад му дорасте млађи брат Светозар до књиге и науке, не марим, ако ће учити  
, сјајем и блеском.{S} У тој борби гази брат брата, губи се морал и не пита се:{S} Је ли ова ст 
 „повери“ и Јовина жена, за тим старији брат, онда млађи брат са женом, па на послетку и мати.{ 
 би доликовало Назаренци.</p> <p>„Је ли брат Лазар код куће?“</p> <p>„На њиви је.“</p> <p>Борив 
а не могу знати.“</p> <p>„Ја сам“, вели брат Тома и окрете се од Милеве, „одмах мислио, да нису 
а ће бити?</p> <p>„Милице, синко“, вели брат Мирко гласом пуним очинске љубави, „ја сам ти једа 
н, те читаше из св. писма: „О, да би ми брат био, да би сисао сисе матере моје!{S} Нашавши те н 
же им нова радост.{S} Дошао им завађени брат односно шуре у посету, много их молио, да му опрос 
и, тако рећи, ногу, па сад још и рођени брат да ти крха врат?!{S} Зар ја нисам бивала код покој 
хтедох друго што почети.{S} Је си ли ти брат-Лазаре говорио пријатељу Боривоју, како смо ми уде 
очита му Христове речи: „Ако ти сагреши брат твој, накарај га, па ако се покаје, опрости му.{S} 
чење: „И седам пута на дан да ти згреши брат твој и покаје се, треба и седам пута да му опрости 
ћу велика, расточена кола, у којима јој брат шаље ствари.{S} Није било баш много, па и оно мало 
поде, да си ти био овде, не би умро мој брат.{S} Онда Исус кад је видео где плаче и где плачу Ј 
 и изиђе. „Опростите“, каже, „ја тражим брат-Тому, поручио је, да му дођем у ово доба“.</p> <p> 
 и при парничењу.{S} Кад су Марта и њен брат по други пут били позвани пред судију, добацили су 
ата, но би му она судила.</p> <p>Мартин брат поштовао је јерусалимску икону.{S} Та се икона чув 
 палили пред њом кандило.</p> <p>Мартин брат је дакле ценио ту икону, али би је без сумње уступ 
а Петар.</p> <p>„Мало час ми је показао брат Лазар и ону последњу рану, која је јела моју душу. 
 постељи.{S} За то јој је време поручио брат — једини, кога је имала — да дође и подели с њим о 
 ми би вам се допали.“</p> <p>„Јес’ чуо брат-Шандоре“, вели му натарош строго, „сад нисмо пред  
да треба сад о новој години да удесим с брат-Мирком рачуне, па онда треба да испишем наша прави 
Да сте ту јерусалимску икону и ви и ваш брат бацили на ватру и изгорели је, већма би угодили Бо 
hi>Да идемо вуку у јазбину</hi>.</p> <p>Брат Мирко је стојао најближе од уласка и с њим се гост 
е ствар пријатељ-Панте Мужиног“.</p> <p>Брат Мирко узе реч: „Сви знате“, каже он, „пријатељ-Пан 
старији људи, учиниће шта треба.</p> <p>Брат Мирко, човек сед, одмерен, узе први реч. „Видим“,  
а ове последње речи осу се смеј.</p> <p>Брат Шандор је завршио, чиме је и почео.{S} Назаренство 
сва писмена, која иду на страну.</p> <p>Брат Мирко је као неки изузетак међу Назаренима.{S} Он  
а и кћер тамо, одговорила је место ње. „Брат Мирко“, каже, „Милица захваљује на вашем савету и  
е зове Нада.{S} Врло лепо име“.</p> <p>„Брат Боривоје“, каже Рахила, „ја сам за цело држала, да 
 збору или има и других брига.“</p> <p>„Брат Боривоје“, пита Варвара, „како вам се зове <pb n=" 
 тако много од оне друге деце.“</p> <p>„Брат Боривоје, јелте да је брат Лазар у затвору много т 
 дубље.{S} Растависте децу од родитеља, брата од брата, Србина од Србина, а то све у име Бога,  
илима пред суд добрих људи, опет су оба брата изрекла, да хоће да се покоре том суду.{S} И једа 
ко, ту Тома, ту Лазар, ту још три друга брата, а међу њима и Боривоје.{S} Боривоје сео у крај и 
д сваког члана те цркве бити признат за брата, и где му се његов грех неће ни најмање уписати у 
ила, али како је испод ока погледала на брата Тому, поглед јој не беше ни скроман ни милостив.< 
и рекао: „Ону руку, коју сте подигли на брата свога, принесите челу и прекрстите се; ону опору  
аслушала је мирно, да је и женидба њена брата на прагу, а кад јој споменуше, да ће и Варвара от 
мо на молитву.{S} Довео сам собом нашег брата Боривоја.{S} Бог нам га је поклонио“.</p> <p>Скуп 
} Растависте децу од родитеља, брата од брата, Србина од Србина, а то све у име Бога, коме се з 
ауке.{S} Брат би још по најбоље освојио брата.{S} Али Светозар тек од јесени пошао у богословиј 
јем и блеском.{S} У тој борби гази брат брата, губи се морал и не пита се:{S} Је ли ова ствар ч 
м...“</p> <p>Лазар је зачуђено гледао у брата.</p> <p>„Не разумем“, рече.</p> <p>„Одма ћу ти ка 
сплетке и оговарања <pb n="9" /> између брата и сестре бивале све жешће, те није чудо, што је М 
 да се не јављам суду.{S} Доста сам ја, брате, тамновао свога века, па је лепо од мене и то, ак 
Лазаре,“ вели он, „брате по родитељима, брате по Христу и брате по народу, имаш право.{S} Све т 
, које их дочекаше у дворишту. „Ово је, брате Боривоје, моја кћи Варвара, а ово ми је нећака Ра 
е већ да издахне, он му приђе. „Обрене, брате, шта ти је?“</p> <p>Обрен подиже лагано главу, па 
 својски је притиште:</p> <p>„Умири се, брате“, шану му, „уздај се у Бога; он те неће оставити. 
S} Ви сте мали, али метни руку на срце, брате, и признај, према вашем малом броју доста је и ко 
а исповест.{S} Од детинства се то ради, брате мој, од детинства.{S} И онда треба свакога да мол 
 <p>„Ето, такви су нам и данас пастири, брате мој“, тумачи Лазар, „па је ли чудо, што стадо стр 
S} А кад је запитао Боривоја: „Како си, брате?“ <pb n="227" /> Боривоје му само толико рече: „Т 
ак, не може то тако бити.{S} Спавај ти, брате мој, мирно, моја ће бити брига, да покажем суду с 
вино и без штете?“</p> <p>„Видиш, дакле брате, у чему је разлика.{S} Друштво добрих људи не пре 
еме, народ ће поћи за њима.{S} Ти си ме брате питао, ко ће да почне?..{S} Ја мислим да почнемо  
 оних људи, па му кажем: „Упалио сам те брате“, или „покрао сам те, опрости; — вратићу ти сад к 
„брате по родитељима, брате по Христу и брате по народу, имаш право.{S} Све то пише <pb n="144" 
ру...{S} У невреме и без потребе, драги брате, почесте ви да чупате посађено и да ратујете прот 
мислити шта чиниш?“</p> <p>„Јао, слатки брате и пријатељу, не би ја и где би ја.{S} Него је Сав 
ислим“, каже Светозар Лазару, „да би ти брате могао постати чланом тога друштва“.</p> <pb n="19 
ар, лакше ћемо с њом...{S} Дакле полако брате, само полако и смотрено, да се не поплаши“.</p> < 
се умеша. „Брате мој Лазаре,“ вели он, „брате по родитељима, брате по Христу и брате по народу, 
који је до њега стојао, брзо се умеша. „Брате мој Лазаре,“ вели он, „брате по родитељима, брате 
 Лазар дође Боривоју, често му говори: „Брате, другови на пољу чекају те раширеним рукама.{S} В 
о Лазар с великом црном књигом.</p> <p>„Брате“, рече му, „хоћеш ли да прочиташ коју главу из св 
ловину, горду госпођу Меланију.</p> <p>„Брате мој драги“, вели лекар Светозару, „код моје жене  
и, а Светозар се окрете Лазару.</p> <p>„Брате“, каже му, „ја у овом тренутку скидам мантију са  
и Лазар, не могу бити одељени?“</p> <p>„Брате Боривоје“, пита Варвара мало после, „иде ли ваш с 
S} А сад, кад неста и поштења и стида и братимства и простодушности, кажу:{S} Не ваља вера.{S}  
абар поштењем, стидом, простодушношћу и братимством.{S} А сад, кад неста и поштења и стида и бр 
жену ћемо се већ разговарати.{S} Ти си, братко мој, био луд, још си и сад луд и ја бих те на чи 
 луд.{S} А луди нема суда.{S} Е сад иди братко — збогом.“ Па лепо изгура Боривоја на поље и зат 
лева се повукла од света и мирно живи у братовљевој кући.{S} Покушала је, да се измири с Обрено 
мих Материца враћам се ја с мојим малим братом Иваном с орања, хвата се <pb n="61" /> већ сумра 
р је пољубио оца у руку, поздравио се с братом, па онда рече:</p> <p>„Бабо, имао бих о важној с 
ј понуде, хоће да јој даде у договору с братом неку накнаду, али она сиротица не прима.{S} Куне 
ос је утврдио своју цркву, сад треба да братски живимо, није време мачу.{S} Отвори другу страну 
уснама, прогутајте и приправите усне на братски пољубац.“.{S} Светозар је говорио противу силе, 
више на ону од пре.{S} Бадава хоће Пера братски, неће она.{S} До сад се не чу ни жива, сад зипа 
сад било, било је, опрости.{S} Сад ћемо братски, у слози и љубави.“</p> <p>И било је сложно од  
 хришћански, је ли то човечно, је ли то братски, је ли то родитељски??“ У овом смислу говорио ј 
Та оно видим и ја, да није подељено баш братски, али шта ћу.{S} Брату је потребније но мени.“</ 
рава; па ако ти брату одбијаш толико на братство, не мора он.“</p> <p>Ове се речи ипак прилепил 
схватању.{S} Уз то му је говорио о оном братству, које постоји међу Назаренима, о узајмном испо 
 после службе преварити.{S} Нити живе у братству и љубави, но се туже и парниче као душмани.{S} 
ака, нити она њему отвара као Назарену, брату.{S} Најпре застре прозор.{S} Онда изиђе на врата  
је подељено баш братски, али шта ћу.{S} Брату је потребније но мени.“</p> <p>„Све то може бити, 
 ићи, њен муж није хтео, те је поручила брату, нек подели сам што има делити, и њој нек пошље њ 
е.{S} Застао је Милеву.{S} Она је дошла брату неким послом, па ће с њим заједно у скупштину.{S} 
.{S} По првој прилици поручила је Марта брату, да јој пошље јерусалимску икону.{S} Но та прва п 
рипада, на то има и он права; па ако ти брату одбијаш толико на братство, не мора он.“</p> <p>О 
ј лудој глави пустио на вољу.{S} Поручи брату, нека му је просто од мене, и нека и он мени опро 
 одем до друма, скочим на кола и викнем брату: „ Терај овамо.“ Дођем до чича-Срданове куће, гле 
ва шапућу, тек ова или она прићи ће ком брату или пријатељу и скинуће му перце с рукава, намест 
ели футошком спахији.{S} Вреди во, брат брату 200 фор.{S} Пронађите, колико је...</p> <p>И тако 
ишао из њих са свим.{S} Прави Назарени, браћа и сестре, који су крштени, не плачу, јер су они п 
рупнија ствар.{S} И Јова и Паја Ненини, браћа рођена, парничила су се међу собом око неке остав 
та, Калвина.</p> <p>Кад је све свршено, браћа и сестре опростише се и кренуше свако на своју ст 
и и пријатељице су као неки искушеници; браћа и сестре су пречишћени од греха и крштени су; про 
 Светозар пред њим раширеним рукама.{S} Браћа су се нашла, нашла над гробом очевим и међу оним  
 кућа и није препуна, није ни пуста.{S} Браћа му се постарала, те овај донео ово, онај оно, што 
 надао.{S} Сад му је тако рећи нуде.{S} Браћа су пронашла, да је он ње најдостојнији.</p> <p>И  
{S} Кад је он, Лазар дошао кући, његова браћа Назарени удружише се те хоће да му помогну.{S} Ов 
и наже даље.{S} Гле, шта учинише његова браћа! „Њихова љубав није мртво слово“, промумла у себи 
се уљудиш и поправиш као и твоја остала браћа, ето рецимо као Спаса Ненин, Јова Симин и други,  
су њега незнатна, мала и грешна примила браћа у тако важно веће, да га поуче и још боље утврде  
 кад су налик један на друго као рођена браћа“.</p> <p>Но Перу је мучила друга мисао.{S} Често  
разликује једно од другог; то су рођена браћа.{S} Анархизам проповеда: „Пали, кољи, руши, да до 
> <p>„Ја сам мислио“, каже он, „да наша браћа овде немају ничега, што је налик на нашу икону ил 
је оставио.{S} Чиме сам заслужио, да се браћа тако старају о мени?“</p> <p>„Апостол Павле је ка 
ам ово дана у К*.“, вели Лазар „Наша се браћа тамо баш лепо упутише.{S} Пролетос су закупили 4  
оповеда се помози ближњему, а сатиру се браћа рођена, и то све под видом Хришћанства.{S} Они, к 
ви суседи, две-три радознале бабе, па и браћа му:{S} Назарени.{S} Нема их много, али се надају, 
 с рођеним дететом као ти“.{S} Навале и браћа на оца те, Ђока попусти и Јова уђе опет у кућу.</ 
та већма не жели, но да се зближите као браћа, а тек не држите, да ја друкчије мислим.{S} Је ли 
 да смо Срби, та да смо људи, та да смо браћа... ох, Боже мој!...“ И сузни му поглед луташе и о 
 веровати.</p> <p>Они, који поју, то су браћа и сестре, а они који плачу, то су из редова прија 
аба-Стаки, а брат Мирко Милеви“.</p> <p>Браћа Назарени згледнуше се, па онда климају главама у  
ћују назаренске скупштине и назаренска „браћа“ и старешине поучавају их у свему, али кад је раз 
ушки, с друге стране женске, напред ће „браћа“ и „сестре“, натраг „пријатељи“ и „пријатељице“.{ 
} Кад би брат Мирко или неко од старије браће доближио му се и посаветовао га, мислим, да би мн 
робудила је сажаљење не само у матере и браће, но и у суседа.{S} А Назарени утаначише у својој  
ћао кући, сврне Лазару, где затече пуно браће. „Ох, ох“, рече тужним гласом, „видесте ли Бориво 
> <p>„Немаш ти оца, немаш матере, немаш браће, него ту гледај, овде, видиш, у моје чело.{S} Ја  
ијатељ, не мораш, али чим ступиш у ред „браће“, те постајеш „веран“, онда мораш.“</p> <p>„Е, ви 
а.“ На обали Дунава појали су неколико „браће“ и „сестара“ песме из „<title>Харфе Сиона</title> 
распознати.</p> <p>Лазар се спремао, да браћи и сестрама свечано прикаже Боривоја, али је сад з 
> <p>„Боривоје“, вели Лазар, „обећао је браћи код куће, да ће сутра у вече бити код њих у скупш 
зумеше га, па су тако и причали осталој браћи код куће. „Сиромах Боривоје!{S} Поплашили се коњи 
ај, него му говори као оцу, момчади као браћи и старицама као матерама.“</hi></p> <p>На послетк 
 их дочека запевајући: „Јао, леле мене, браћо и пријатељи слатки, шта ћу сад!“</p> <p>Тома погл 
ложили нами да чинимо?{S} Пробудите се, браћо моја драга — то бити не може, то вам најбоље пока 
ба да прими своју кривицу, али примите, браћо, и ви своју.{S} Ми треба да прегнемо свом снагом, 
женска злоба посече.{S} Па знате ли ви, браћо драга, или ето бар господа свештеници знају, кака 
стише.{S} Сад трчи селом и виче: „Људи, браћо, помозите Богу, не дајте Бога, хоће да га надвлад 
кренуше, поседаше и оне.</p> <p>„Видим, браћо моја драга“, продужи прота, „видим и у вашим рука 
 али се умеша Боривоје.</p> <p>„Полако, браћо“, каже он, „ми то удешавамо <pb n="160" /> као да 
ти пером и мастилом.{S} Молим вас лепо, браћо, да одгодимо мало, док посвршавам; не бих рад да  
{S} Каже им:{S} Ја бих вам казао нешто, браћо моја, али ми прво обећајте, да ћете ме послушати“ 
>Сад опет отпоче прота: „Рекох вам већ, браћо <pb n="145" /> моја, да залутасте и да ћете се бе 
у зајам.“</p> <p>„Ето, тако је то, моја браћо и господо драга.{S} Ја ово говорим с крвавим срце 
о нас двоје, видећете драга и лепа моја браћо и пријатељи...{S} Него ето, као да сплашњавају от 
: „Ја бих вам казао и саветовао, људи и браћо, да се ви „побугерите“ ...{S} А ти људи или боље  
сабили у гомилицу и каже им: „Волео бих браћо, да чујем и од вас коју реч.{S} Како ви схватате  
> <p>Умешао се и бележник. „Ја“, каже, „браћо, највећма вам не одобравам то, што нећете да прим 
тедоше да започну молитву, он се диже. „Браћо и пријатељи моји“, каже, а глас му дрхће, „опрост 
ена посланица Јаковљева почиње речима: „Браћо моја, не гледајте ко је ко.{S} Јер ако дође у црк 
ота не почиње, за то ће он.{S} И поче: „Браћо моја!“ Но прота га ухвати за рукав и дошапне му:  
 од тог смера не даде скренути.</p> <p>„Браћо моја драга“, поче, „молио бих вас, да се стрпите  
ћемо опет бити једно с нашом заблуделом браћом, морамо бити једно.{S} Ми ћемо их освојити обаве 
купштини, ја нисам вредан да седим међу браћом.{S} Треба по ново старешинама да се исповедим“.< 
: „Газда Станко, идем тамо, где ћу наћи браћу и помоћ у невољи.{S} Поред наших људи ја сам мога 
 тога се диже да иде.{S} Много је молио браћу, да га пусте да иде пешке, јер му је милије тако. 
енице“.</p> <p>Решили су, да позову сву браћу и пријатеље, да поберу Војинов кукуруз, јер му је 
ање.{S} Он је отишао тамо, да заблуделу браћу посаветује, па се од тог смера не даде скренути.< 
о ње у коло, ваљда ће је послушати. „О, браца Срдане, баш сте нас поплашили“, каже. „Једва вас  
„Чико“, тако је звала оца, „шта радиш с брацом?{S} До сад си га грдио, што је пио и није хтео д 
но до Косова, равне су му чак планине и брда, а право му је и оно, што је криво. „Или ћемо га о 
а Исуса Христа, кога је сотона извео на брдо и показао му оданде красоту целога света, сети се  
но, што Јерусалим; карловачко „Магареће Брдо“ никад оно, што је Голгота, нити се наш патријар м 
му, кад су људи обожавали Богове са врх брега и са дна мора.{S} Они су држали, да главни Бог се 
/p> <p>„Апостол Павле је казао: „Носите бреме један другога и тако ћете испунити завет Христов“ 
 на послетку је велики као торањ, те га бречи о земљу, бије га и ломи му кости.{S} Али све то н 
од вина</hi>“, а свршава се: „<hi>Брже, брже, драги мој, буди као срна или као јеленче на горам 
оља и од вина</hi>“, а свршава се: „<hi>Брже, брже, драги мој, буди као срна или као јеленче на 
има деран од шест, седам година, на зло брз, рђаво упућиван од старијих и надражен против нас.{ 
онда кад девојка пође за другог, ја већ брз на покор.{S} Кад су сватови седели за вечером, напу 
p> <p>Момче беше ознојено и запурено од брза јахања, па и не примећаваше, колико су његове речи 
дином пута, право к спроводу, гологлав, брзим корацима, само што не трчи... <pb n="223" /> То ј 
ва... један — два... <pb n="90" /> трч’ брзим кораком... један, два, један, два.{S} Везивали га 
 али се као и свака лакомислена женска, брзо утеши.{S} И она запева:</p> <quote> <l>„Зелен орах 
, да је однесемо на свеж зрак.{S} Воде, брзо воде!“</p> <p>Назарени радосно поустајаше са своји 
еч.{S} Светозар који је до њега стојао, брзо се умеша. „Брате мој Лазаре,“ вели он, „брате по р 
в јури јој по лицу са ове невештине.{S} Брзо се заогрнула марамом, па понуди Лазара, да седне.< 
казну.</p> <pb n="69" /> <p>Упознаше га брзо.{S} Опазише, да нити мисли о бегању, нити је лаком 
ином, који они разумеју, а нуз то је на брзо сазнао из св. писма сва она места, која најбоље ра 
ли га нису слушали одвећ пажљиво, те на брзо заврши.</p> <p>Него се после тога Шандор ковач баш 
му се у први мах, да је женско.{S} Сиђе брзо с кола, саже се и кад боље разгледа, опази у снегу 
а питамо?“ вели Славна.</p> <p>Јулка је брзо смислила. „Боже мој“, каже, „па њега ћемо питати.{ 
ће успети.{S} Кад је свршила, дисала је брзо и тако тешко, да у мало не угаси жишка на столу св 
а и захвалила на помоћи.{S} Говорила је брзо и гледала да сврши с њим.{S} То је Лазару упало у  
нство за тако опасно.{S} Назаренство ће брзо нестати и остаће о њему у нашем народу само послов 
слаб, болешљив, мој катар у желуцу неће брзо престати.{S} А лако је вуку одрећи се овчија меса, 
.{S} Само му лице за тренутак потамни и брзо се опрости.</p> <p>Лазар је отишао кући и прво је  
ањем, љубављу.{S} Можда неће ићи сасвим брзо, али за то не очајавајте.{S} Зауставите погрдну ре 
p> <p>Што је прво издање ове књиге тако брзо распродато, па и друго издање већином предбројано, 
, тару га, али нема наде, да ће се тако брзо предићи.</p> <p>Он је испрва беснио и љутио се, по 
е или час после?</p> <p>Свршило се врло брзо, јер дође време, да се крсти Варвара.</p> <pb n="2 
 Удар је био силан, Лазар се заљуља, но брзо се прикупи.{S} У један мах је изгледало, као да ће 
 у то мора уложити велики труд и велика брига, мора се тражити начина, а бој најмање помаже.{S} 
и старији људи, којима је била поверена брига око ширења цркве, то нису били свештеници од зана 
 ће отићи, па му је црква обично девета брига.{S} Ја сам својим рођеним ушима чуо, где је један 
Остави сиротицу с миром, доста је њојзи брига свакојаких“.</p> <p>Но тада се тек показа вражја  
авај ти, брате мој, мирно, моја ће бити брига, да покажем суду ствар.{S} А ти говори што год хо 
пшту благајницу, а ту има много и много брига.{S} Па зар он да се брине и о томе, о чему ће да  
 што пости строг пост, али има и других брига.{S} Не уме читати ни писати; не зна стазе ни путе 
зару, о данашњем збору или има и других брига.“</p> <p>„Брат Боривоје“, пита Варвара, „како вам 
те.{S} Види се, да Милева има крупнијих брига.{S} Главу је заронила у руке и не миче се.{S} Јед 
го нешто код њега, што ми задаје крупне бриге.“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Да Бог сачува, што ј 
о си потукао ону живину по кући?!{S} Ни бриге те није, за то нема суда, а за жену ћемо се већ р 
 погледа на Лазара.</p> <p>Но Лазара ни бриге, он не хлади, где га не пече, али се умеша Бориво 
а места, они су главе одбора, који воде бригу о најважнијим стварима назаренским.{S} Брат Мирко 
сами себе.{S} Од кад сам почео да водим бригу о њима и да их боље посматрам, уверио сам се, да  
Она више од годину дана води Боривојеву бригу. „Па уступићу јој ту бригу“, промрмља у себи.{S}  
и Боривојеву бригу. „Па уступићу јој ту бригу“, промрмља у себи.{S} Има доста сиротиње.“ Кад се 
} Ја се не надам ничему!</p> <p>Дуго је брижна мати запиткивала ојађену кћер, али не доби јасна 
ијем“.{S} И би учинио што је наумио, да брижно мајчино око не спази, шта у њему бива и да му не 
ви?{S} Имају ли браду, као наши, или се брију, као католички?{S} Иду ли у мантији?</p> <p>„И да 
много и много брига.{S} Па зар он да се брине и о томе, о чему ће да говори у скупштини и како  
им оне речи Христове тако, да се сви ми бринемо само за данас, а свако сутра бринуће се за се.{ 
а“, одговара Лазар, „а ви се за дела не бринете, него само за тамјан и — дим.{S} Они, који проп 
 јер осуђујете сваку светску књигу и не бринете се за напредак...“</p> <p>„Претерани у свему, о 
претежнији од њих?{S} И за одело што се бринете?{S} Погледајте на љиљане у пољу како расту, не  
p>„Не радиш добро“, каже му. „Ти се све бринеш за онај свет; све нешто удешаваш, да ти онда буд 
и пропада кућа...{S} Не велим, да се не бринеш и за душу, но само за земно.{S} Али не можемо св 
Теби је тешко, мајко“, рече јој, „да се бринеш око толике земље; ја ћу ти помоћи; доста ми је г 
е био мачак, спавај мирно и ништа се не брини; не треба теби Јерусалим.{S} За то ти ја кажем, а 
 да се узме реч по реч, но значи:{S} Не брините се само за земно.“</p> <p>Препирка оде све даље 
{S} И шта пише у еванђељу Матејеву? „Не брините се за живот свој, шта ћете јести или шта ћете п 
арничења. „Маните се свега, рече јој, и брините се једино за дете“.</p> <p>— „Све је готово и п 
највише Назарени.{S} Он се сад још мање бринуо око њихових ствари, а занемарио је и своје.{S} М 
управо глава окружног затвора, слабо се бринуо о томе:{S} Цвета ли или не цвета назаренско апос 
 само буде што више чланова, него ће се бринути, да ти чланови буду поуздани, те да могу бити п 
 не треба бар исто <pb n="10" /> толико бринути као и о пеленама?{S} Знате ли ви, снахо, кад у  
ми бринемо само за данас, а свако сутра бринуће се за се.{S} Није то изречено, да се узме реч п 
 читаву скамију својих другова изубадао бритвом.{S} Колика срамота по сироту Марту и каква је т 
вом разбио главу, а оног мало искрвавио бритвом, па зар и за то да трчиш у Јерусалим.{S} Ко још 
све таки.{S} Кад се Гавран добро најео, брише уста и говори: „Овако слатка печења нисам још ник 
Шта ћете онда, ако дође дан, да би мали број ваљаних требао да истера из цркве онај већи број н 
них требао да истера из цркве онај већи број неваљалих?{S} Може ли то бити?</p> <p>„Лепо је, шт 
е заузели, да стеку овој књизи што већи број претплатника.</p> <p>У Новом Саду 1. јуна 1896.</p 
ке наше црквене општине поручиле повећи број књига (Чуруг 25, Нови Сад 50 ком.) да их раздаду п 
си и цепања.{S} Ако икад буде, да и ваш број нарасте у милијуне и међу вами ће устати многи и м 
анима, чим осети да се помео, нек почне бројати из почетка.{S} Али наш свештеник раби Рав измуд 
 почне светковањем, недељом, и онда нек броји дане по реду“.</p> <p>Боривоје слуша ова талмудск 
4" /> до дубоко у ноћ.{S} Биће и они на броју, јер је сутрашња недеља од оних, кад Назарени из  
о, па ако ће и Боривоје да буде само на броју, онда је Тома сам.{S} А он не може све.{S} Већ од 
це, брате, и признај, према вашем малом броју доста је и код вас велики — покор.{S} Данас вас ј 
дисаји, испрва слаби, а после све јачи, брује као оно ветар кроз суво, јесење лишће.{S} Што даљ 
е ићи негде у крађу, па зову и њега.{S} Бруји рог на гајдама:{S} Хајд, хајд, хајд, а он иде, па 
аном, као да су засејане.</p> <p>Ово је брука, какве не памти жив човек.{S} Бивало је увек нева 
сају шта то може бити.{S} Неки кажу:{S} Буба је, неки:{S} Црв је, но највише их је, који веле,  
ра у роду, сви ми ни за главу не дирамо буба-Маре.{S} Само нигде нисам чуо, да људи држе за гре 
в, да је језик немирно зло и да ћеш пре бубе и звериње припитомити, но њега“.</p> <p>„Шта запуш 
иче за крупним, јаким човеком: „Уа, уа, бугер“, бацају се камењем на њега, а он окрвављен иде д 
иде улицом, трче за њим и вичу: „Бугер, бугер“, а старије жене га куну: „Врат скр’о да Бог да,  
ца, да иде улицом, трче за њим и вичу: „Бугер, бугер“, а старије жене га куну: „Врат скр’о да Б 
ти ћерко због те твоје крмаче не одо у „бугере“, па ма она имала златан реп.“</p> <p>И пође да  
> <l>Поп-Светозар народ зове,</l> <l>У „Бугере“ нове...</l> </quote> <p>Ова кратка песма била ј 
ри“, и одмах ће ти казати.“</p> <p>„3ар Бугери?“ пита Боривоје чисто уплашено.</p> <pb n="48" / 
затворен, вуче ланце, па су се сложили „бугери“ из четрнаест села и назидали му кућу.{S} А била 
а просто српски:{S} Зна ли он ко су то „Бугери“, и одмах ће ти казати.“</p> <p>„3ар Бугери?“ пи 
како је Боривоја немило дирнула та реч „Бугери“, и он је врло вешто знао да утре немио утисак т 
ати, мало је охладнио.{S} Истина, он о „Бугерима“ није знао више, до ли то, да их цео свет грди 
та.“</p> <p>Кад чу Боривоје, да је оно „бугерска вера“, која му се почела допадати, мало је охл 
Соломон.</p> <p>Она му говори, какав је будала био Василије Велики, па се тако бајно смеје, неж 
дава говорио...“</p> <p>Лазар је провео будан ту ноћ, сутра дан не изиђе из куће.{S} Већ је и п 
 уздише.{S} Кад је запазио, да је Лазар будан, приђе му ближе: „Знаш ли, шта ме највише мучи?“  
ан, а оно бар све мирнији и мирнији.{S} Буде, па се некада чак и насмеши, а то већ од толико го 
тисте сиромака, кога је изабрао Бог, да буде наследник царства божјег.“ Онде се говори у послан 
е себи друга, јер човеку није добро, да буде сам.{S} И онда му обично препоруче девојку.“</p> < 
 судија је пустио Лазара на слободу, да буде код куће, док му не стигне суд.</p> <p>Лазар се вр 
и госпођу Меланију, јер је она могла да буде врло опасан противник.{S} Каже: „Код пушења је дру 
 слободно умерено пушити, а женскима да буде слободно носити од свог накита оно, што им је спом 
ео да дела, па сад сузи.{S} Не знаде да буде човек, па је сад жена.{S} Она га погледа са стране 
 докле сте се заборавили и онда може да буде рђав крај.{S} Можете чинити што год хоћете, али то 
арео, малаксао, па ако ће и Боривоје да буде само на броју, онда је Тома сам.{S} А он не може с 
раво.{S} Тако је то, кад жена не уме да буде паметна те увек гради од зла горе.{S} Но дође на с 
и предлог, да се промене правила, те да буде мушкима слободно умерено пушити, а женскима да буд 
де на улици са женама.</p> <p>Тек ће да буде 9 сати, а ето им у двориште баба-Стаке.{S} Мала, д 
 управо њен уздрхтали шапат, да хоће да буде жена Гигина, он је погледа.{S} Била је бледа као м 
ава XI. стих 19. „Јер треба и јереси да буде међу вама, да се покаже, који су поштени међу вама 
 продамо у онаку кућу, где неће моћи да буде од штете.“</p> <p>„Е, то је друго што“, вели деда  
а учи</hi> нити да влада мужем, него да буде мирна.{S} Јер је Адам најпре саздан, па онда Ева.{ 
ако да одговара... „Тома је већ узео да буде и св. дух“, мисли он у себи и дође му врло криво и 
робуразим и свог друга, који је хтео да буде заслужнији од мене.{S} Затрпао сам га у рит, а сел 
што тамо пише.{S} А зар до века тако да буде и без потребе тако да буде?{S} Ако је Христос доне 
века тако да буде и без потребе тако да буде?{S} Ако је Христос донео мач, зар има већ и деда М 
 за право; та да: „Човеку није добро да буде сам“, то пише већ и на првој страни св. писма.</p> 
алима препоручио да одрекну. „Зар то да буде крај?“ рече. „Пођосмо у војну на друге, па се међу 
ај свет; све нешто удешаваш, да ти онда буде мекано, апи пази, да се не превариш.{S} Оданде још 
кад се то пречишћавање сврши, онда нека буде шта ће бити, што пре.{S} Не треба доводити верне у 
ити.“ </p> <p>А шта ће бити, ако већина буде сутра прекосутра за то, да се у друштву добрих људ 
ароши и почну износити јела у подне, па буде ноћ, а још се није све изређало.{S} Наше новине“,  
долазити до вас, не могу.{S} Сутра, кад буде време, доћи ћу да се разговорим с оцем.{S} Ја могу 
вати, за што га човек злоставља.{S} Кад буде разумније, мора се покушати лепим начином.{S} За с 
erren Richter</foreign> опесе.{S} А кад буде <foreign xml:lang="DE">grosser Mord</foreign>, рат 
 је и више јереси и цепања.{S} Ако икад буде, да и ваш број нарасте у милијуне и међу вами ће у 
.{S} Он ће увек радити код нас, кад год буде посла.“</p> <p>Јулка је и зачуђено и застрашено гл 
 жестите, Боже мој.{S} Гласаће се и где буде већина, онако ће бити.“ </p> <p>А шта ће бити, ако 
е рано у јутру, те до осам сати најдуже буде готова.{S} Онда иду „верни“ на рад, а не светкују  
н од удова твојих, но да све тело твоје буде бачено у пакао.“</p> <p>Сад опет отпоче прота: „Ре 
воме спречите ово, а оном кажите, да не буде тврдица или лаком, да оговори друга.{S} Но када се 
ли шта ћемо јуначе, ако и онда ништа не буде!“ Ја нисам ништа више казао, одем до друма, скочим 
што год хоћете, али то тек онда, кад не буде на вами тог часног одела...“ Светозар хтеде да се  
у приђе: „Хоћеш ли, да ти никад више не буде тешко?{S} Хоћеш ли, да умилостивиш Бога?“</p> <p>„ 
е љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.{S} Многа вода не може угасити љубави, нити ј 
ати своју дужност у кући и ван куће, те буде ту дужност савесно испуњавао, онда ће тек доћи бољ 
е у њему.{S} Кад легне спавати, каже, и буде у првом сну, вежи га за постељу, завежи три пресли 
 <p>Ко год је прочитао испит Варварин и буде прочитао ток њена крштења, видеће, да у свему томе 
ењу, од самог себе ћеш разумети, што ти буде потребно“.{S} А странцу кажу: „Како бива код нас к 
дио, него су то попови измислили, да им буде већи приход.{S} Цркве су поповске воденице, ништа  
р наопако, ако се и сотона умеша, те он буде у браку трећи.{S} Но кад се то пречишћавање сврши, 
 А Гавран је увек умео удесити, да и он буде код свог укућана, кад се једе печење.{S} Талијан ш 
ан дан.{S} Њих ће обарати само онај, ко буде радио на том, да се поправи наше економско, моралн 
поделити их, него ћу ја остати, па како буде.{S} А добро неће бити“.</p> <p>За часак заћуташе,  
 да у прво време не иду за тим, да само буде што више чланова, него ће се бринути, да ти чланов 
Лепо би било.{S} Али ако мислите, да то буде као пре, џаба га.{S} Ја сам запамтио, да је дваред 
 спрема се за одсудни бој.{S} Чим Лазар буде дошао оцу, поручиће мати по њега и онда — како Бог 
 сад!“ вели Јулка. „Да ме Бог сачува да будем кума код вас Назарена.{S} Пре три недеље сам крст 
руге веле опет: „Не могу ваљда ни ја да будем гора и од оне најсиротије.“ Говорио је, од каквих 
ила сам осми члан символа вере, само да будем што пре готова.{S} А ко ће носити онаке клипане о 
 што приличи Хришћану и човеку; хоћу да будем вредан и умерен; хоћу, ако још може бити, да спас 
те ви страдати што у вашој вери, ако ја будем певала?“</p> <p>„Ви можете радити што год хоћете“ 
тијом одвести у Назарене.{S} Дакле и да будемо Назарени и да плаћамо попа.{S} То је много.{S} А 
аповести св. апостола Павла не смемо да будемо једни с онима, који хуле Бога и клањају се икона 
ели?{S} Очистите дакле стари квасац, да будете ново тесто“.{S} А стих 11. вели: „А сад вам пише 
ти тераш све друмом, па хоћеш и овде да будеш прва.{S} Уступај, док нисам направио русваја.“ На 
и ти, као назаренски свештеник, хтео да будеш са мном овако искрен, као што ћу ја с тобом.“</p> 
куће, која хоће да се сруши, у место да будеш човек, па да подупиреш.“ И да си само чуо, како т 
 бегаш из своје куће?{S} Како ћеш да не будеш с оном, с којом си везан?{S} Лепа реч не помаже,  
штуј оца твога и матер твоју, да сретан будеш и дуго поживиш на земљи.“ Па нека је тај отац и т 
свршава се: „<hi>Брже, брже, драги мој, буди као срна или као јеленче на горама мирисним</hi>.. 
су још и сад они вуци у риту?{S} Или да буди Лазара?{S} Срамота га.{S} Или оне остале?{S} Мрзи  
 друго творио?{S} И ако ћемо тако, онда будимо искрени.{S} Немојмо да се вадимо за апостоле и у 
 се затворила.{S} Те ноћи се два-триред будио Лазар.{S} До ушију му долазаше неки шум, као кад  
јерусалимске, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.{S} Многа вода не може  
{S} Заклињем вас кћери јерусалимске, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља. 
/p> <pb n="46" /> <p>„А кад постите, не будите жалосни као лицемери, јер они начине бледа лица  
вац и доктор и гости из вароши треба да буду на тим предавањима.{S} Они и ако неће чути ничег н 
мачка треба да остану код куће, а не да буду у свакој чорби мирођија.“</p> <p>Збор је прота отв 
до душе и пића, али су чланови дужни да буду умерени, па ако би и који странац наишао, крчмар м 
закраћује Лазара.{S} Кад већ не могу да буду заједно, нека даде Лазару његов део.{S} Моли и мај 
купило много гостију, да им честитају и буду учесници у њихову весељу.{S} Црква је била пуна св 
нова, него ће се бринути, да ти чланови буду поуздани, те да могу бити пример осталима.{S} А до 
их је мало пре одвела твојој тетки, нек буду мало и тамо — до сутра.{S} А чим она води децу у г 
 св. писма, нећете да га се држите ни у будуће, па закраћујете и нами, да га се држимо“.</p> <p 
ности, па онда пређе на друго, на њихов будући живот.{S} Заносили су се, како ће они вредно упо 
о земљи.{S} А кад они то чуше, покарани будући од своје савести, излажаху један за другим, поче 
ћ.{S} О, да си студен или врућ...{S} Но будући млак, ниси ни студен ни врућ...“</p> <p>Да судим 
нага наша, потпора наших доцнијих дана, будућност наша.{S} Треба учинити све, да се помогне.{S} 
а, сав народ наш.{S} Ко ће да загледа у будућност?!“</p> <p>Очи му се по мало наводнише и он их 
.{S} Млад је, то је тек слама, младићка бујност, која гори на површини, а кад се та угаси, онда 
, да утиша ту ватру, али је она кад кад букнула.</p> <p>Лазарево понашање изненадило је противн 
 увек умиривало.{S} Она страст, која је буктила у њојзи и коју пре никако није могла угушити, п 
р ти можеш тражити од нас, да скочимо у бунар или да изедемо оног црног мачка, што преде тамо и 
 тишину?</p> <p>У тај мах стојала је на бунару и Марта Иванова, млада, једра и лепа жена.{S} Ве 
 с којом је Боривоје говорио кад што на бунару или на улици.{S} Од осталих се девојака туђио, м 
 даљег пута, а бадава ће питати жену на бунару или свињарче на друму: „Кажи ми, молим те, који  
теног ратара.</p> <p>Лазар га није хтео бунити, али кад Обрен стаде јечати, истина тихо, али та 
с, кога су људи распели као <hi>опасног бунџију</hi>:</p> <p>„Чули сте, да је казано:{S} Око за 
њујете?{S} Укопавате мртве као петла на буњишту.{S} Зар Христа не сахранише његови ученици лепо 
но се наслонио на зид.{S} Дигла се била бура, завитла мећава и сви се склонише у ходник.{S} Тад 
гледа му као поље, преко кога је прешла бура...{S} Сећа се као иза неког магловитог сна, да је  
је ветра.{S} А у Боривојевим грудима је бура...</p> <p>Кад приђе капији, осетише га пси и залај 
кој је сад рат, у Азији колера, на мору бура, а у пустињи дивље звери и безводност.{S} Можеш ли 
 него пијанка.{S} Свира гајдаш, носе се бурад пива, пева се: „Дуни ветре отуд од горњака“, — ал 
м, а отац долази у назаренску скупштину буџом, да дели мегдане.{S} Како ће се свршити то?{S} Но 
равио златне и сребрне наувице, гривне, бушио девојкама дукате и тако...{S} Талијан био вешт, и 
вам ја дала“.</p> <p>„О приповеткама С. В. П.?“ пита он.</p> <p>„Јесте.{S} И ја вас не кушам, н 
ведака, па се такне душе приповедача С. В. П., тај на мах престаје бити човеком, јер ако му се  
 се на мах претворио у свињу...{S} И С. В. П. даје онима, који су жедни лепе књижевности, своје 
творило нешто, што би личило на опојани вавилонски торањ.</p> <p>Чим је појање почело, а већ се 
ше на госте.{S} Они, који знају читати, ваде из шпагова две мале књижице.{S} Једна је „<title>Н 
, онда будимо искрени.{S} Немојмо да се вадимо за апостоле и учитеље народне, но рецимо:{S} Хоћ 
ио.{S} Каже: „Ми смо учили школе, ми се вадимо за мудре и паметне, па смо ми први дужни да се о 
сте“, прихвати нека старија жена. „Имам важна посла.{S} Кад полазите?“</p> <p>„Око 5 сати“.</p> 
жене.{S} Она није потпуно схватила онај важни физиолошки процес, о ком јој је лекар говорио, ал 
ма.{S} Девојке се скупе, претресу сваку важнију ствар, узму да богме у обзир и оно, што њихови  
„Хоћу да се разговарам с тобом“. „Је л’ важно?“ каже. „Важно је, хоћу да те питам:{S} Шта је с  
азује, колико се наш свет интересује за важно питање, које се у овом роману расправља.{S} То се 
тна, мала и грешна примила браћа у тако важно веће, да га поуче и још боље утврде на путу госпо 
оће да се обавести о нечем, што је врло важно по парницу.{S} Марта је била у последњим недељама 
говарам с тобом“. „Је л’ важно?“ каже. „Важно је, хоћу да те питам:{S} Шта је с оним, што смо г 
 па онда рече:</p> <p>„Бабо, имао бих о важној ствари да говорим с Лазаром и то баш пред тобом, 
д тебе и да чујем суд твој о некој врло важној ствари, па да онда у нашем новом колу теби, оче, 
екар је у друштву добрих људи разјаснио важност тог лека, показао им је, да ако нам деца умиру, 
вели Боривоје. „Хоћу да му покажем врло важну ствар“.</p> <p>Одведоше га и он се после два сата 
, али је та чађава икона, пред којом је вазда горело кандило и пред којом му је мајка тако чест 
а није могао да се прибере.{S} Мисли му вазда скрећу на другу страну.{S} Пред њиме је отворено  
 мира само у скупштини, а и код куће по ваздан капа над св. писмом и мучи се да разуме откровењ 
 и оде.{S} Није могао даље да дише исти ваздух с њоме...{S} Човек ретко, врло ретко провиди виг 
нарави?...{S} Оно је дисало с вами исти ваздух, оно је крв ваше крви.{S} Па зар то да не остави 
ки божји створ, и рибу у води и птицу у ваздуху, чак и оног црвка, што пузи по прашини.{S} Па к 
казати друкчије.“</p> <p>Бадава је деда Ваја тумачио тако темељно науку о греховима, није му по 
 и они, да окрену Боривоја.{S} Нарочито Ваја Спасин.{S} Био то најстарији човек у селу, те неко 
ећ извукла кћер из собе, те је одвела у вајат, да је се сита наљуби.{S} И кад се задовољила, па 
ештене, у које и не улазимо, а живимо у вајатима и коморама.{S} Чак и наши богатуни, који имају 
ошари, при затворени врати.{S} Али која вајда и то, кад нема ноћи, а да га ђаво не искушава.</p 
„На што?{S} Зар има човек од тога какве вајде?{S} То је упало Јелени врло у очи, јер Срдан се с 
ст за женидбу.“</p> <p>„Јао куку мене!“ вајка се баба Стака. „Та, ето видим људи и хромих и сле 
 по лицу јој неки необичан израз.{S} Од вајкада јој тако прелеће нека враголија, а сад хоће ту  
>На кратко после овога вратио се и Мата Вајун из Босне.{S} Вратио се болестан, жут, без Рахиле. 
ве новце и оде с њом у свет...{S} А тај Вајун је био баш угледан њихов човек и много им је шкод 
ила би срећа, али изгледа, да је и Мати Вајуну читала ону Соломонову песму над песмама, јер он, 
ок Илија народу: „Похватајте те пророке валове, да ни један не утече“, а има их 450. И похваташ 
њу излази Илија пророк, где се натиче с валовим пророцима око жртвеника.{S} Она види, како с не 
е не задовољава са 450 поклатих пророка валових, но на потоку Кисону коље и српску децу... „То  
обама свирају жене и кћери неке швапске валцере.{S} Ја држим..."</p> <p>У овом тренутку био је  
ли о том:{S} Шта има ко на продају, шта ваља купити, шта продати и с киме се уортачити.{S} Где  
уку.{S} Све што год ми данас радимо, не ваља, све је то дело сотонино, треба са свим друкчије ж 
ратимства и простодушности, кажу:{S} Не ваља вера.{S} Али за Бога људи није истина.{S} Добра је 
 ти велим само ово:{S} Ако свештеник не ваља, зар одмах из цркве да одеш и да напушташ веру?{S} 
елича, не надима се.{S} Не чини, што не ваља, не тражи свога, не срди се, не мисли о злу.{S} Не 
деш чак и из села.{S} Поправимо, што не ваља.{S} Бољи људи имаће и боље свештенике.{S} Ти се по 
ветљењу све оно, што у нашем друштву не ваља, али се у соби и на улици не опажа тако лако...</p 
 она на тавану читаву врећу.</p> <p>„Не ваља у вече много јести“, каже она, „а и ко ће се сад п 
и било других узрока, због којих нам се ваља борити против Назаренства, онда треба да се боримо 
м прекинути, јер је готова печеница, те ваља сести за пун сто?{S} То би било врло зло — а прија 
 пустиње, вароши и мора, преко којих му ваља путовати, а он то лако памти и туви, да га у сред  
омио руке или ноге или леђа, али јој не ваљају ни руке ни ноге ни леђа.{S} Кукавица је дошла не 
 прашину <pb n="4" /> на друму, која се ваљала све ближе и ближе.{S} За мало, и та прашина заиг 
и ослабили сте оно старо, а ново што би ваљало, што би оно старо заменило и усавршило, нисте би 
уза се, ви ме већ осуђујете на смрт, не ваљам ништа, нисам вредна ничему...“ Па се окрете од ње 
 није истина.{S} Добра је вера, него не ваљамо ми. (Вичу: „живео!“ Неко каже: „та ти је већ пам 
енима.{S} Он је од памтивека био миран, ваљан, поштен човек.{S} Нико у селу није му знао ни нај 
воје је и од јако био вредан, послушан, ваљан у сваком погледу.{S} Његова стара напаст оставила 
о да има Бога, ако си праведан, поштен, ваљан — оправдан си.{S} И доиста, било је пре рођења Хр 
ог чобана, чича Симу, који је био негда ваљан домаћин, али га доцније упропастише зетови.</p> < 
се друштво могло похвалити.{S} Баш Сима Ваљан парничио се с Мишом Савићем због увреде части већ 
ворила у себи:{S} Та је девојка вредна, ваљана, а скромна.{S} Целог свог века није познала ника 
} Нада је радила код њега као црв, била ваљана у сваком погледу, а опет је за то добијала више  
анку и видела на њој, каква треба да је ваљана жена, па се згрози од себе и свог успаљивања за  
 и кћер, а све троје њих беху скромни и ваљани у сваком погледу.{S} У слободним часовима бавили 
ор.{S} Други су сажалевали, што се таки ваљани људи толико заборавише и бацају се једно на друг 
како се зову сви ти реформатори били су ваљани и даровити људи и сваки од њих је из светог писм 
и, за што не осладисте народу што боље, ваљаније?{S} Него вам је књижевност без ватре, без душе 
и, да му у срце загледате?{S} Колико је ваљаних, који стоје код вас на пољу, а колико их је нев 
ете онда, ако дође дан, да би мали број ваљаних требао да истера из цркве онај већи број неваља 
ница множила се и иначе.{S} Кад је Сими Ваљану умро син, он га је сахранио врло скромно, а дао  
ије згорег“, каже он. „А ви би, Рахила, ваљда тамо хтели да одете.{S} Мислим, да се не би кајал 
њега ћемо питати.{S} Кад му је то вера, ваљда ће је познавати.{S} Ето видиш, казао нам је већ,  
и, шта је могао од тебе отац захтевати, ваљда ћеш се сетити.{S} Ја ћу се молити Богу да се сети 
њене хватао се Срдан радо до ње у коло, ваљда ће је послушати. „О, браца Срдане, баш сте нас по 
. „Кад овде могу без луле, јер не дају, ваљда ћу моћи и на пољу.{S} Али како ћу са исповешћу?{S 
вас, да видимо, како се молите Богу.{S} Ваљда је слободно.“</p> <p>„Ми се радујемо, кад нам ко  
ц-два дана вијати око куће.“</p> <p>„Та ваљда неће, пријатељу?“</p> <p>„Шта неће?{S} Хоће, Бога 
ни на Ускрс; а толико отмена света није ваљда још никада било у селу.{S} Снаш-Пела кад виде оне 
/p> <p>„Два форинта.“</p> <p>„Толико се ваљда може и међу нама покупити“.{S} И Мирко извади 40  
оро ми приђе и поглади ме по челу. „Али ваљда ниси толико болестан“, каже, „да не можеш отићи д 
 Нису то идоли, лажни Богови, у које ми ваљда верујемо.{S} Ви сте пронашли, да човек не сме да  
о прима и ми то примисмо.{S} Добро ћемо ваљда после, не знам.{S} Тек у нас данас није добро.</p 
че је, па се никоме више не нада, за то ваљда није ни обучена за стран свет.</p> <p>Дуга коса п 
и не смете пушити.{S} Али нећемо ми вас ваљда одати“.</p> <p>Боривоје се не маша завежљаја.</p> 
ви у скупштину, па кад може прота, могу ваљда и они.{S} Хроми Паја подигао је највећу ларму, па 
обући.“ А оне друге веле опет: „Не могу ваљда ни ја да будем гора и од оне најсиротије.“ Говори 
опет ћерка.{S} Но то јој се на послетку ваљда само тако учинило.</p> <p>Тада се догоди нешто, ш 
дма, који онако учинише са мном.{S} Њих ваљда царевина плаћа за то, да тако чине, али Милеви не 
ао за што не мени?“ љути се деда Јова. „Ваљда што нисам Назарен?{S} А ја ти ћерко због те твоје 
а избила тек по гдегде — трава.</p> <p>„Ваљда се зрно мало закаснило“, мисли чича-Срдан, но кад 
га убију.{S} Исус им одговори:{S} Многа вам добра дела јавих <pb n="204" /> од оца својега, <hi 
ек, а и као посвећен пастир народни, да вам кажем неколико речи.“</p> <p>Назаренке погледаше ис 
опаметите се раније, немојте чекати, да вам дође смрт пред врата.“</p> <p>Друштвена благајница  
Опростите ми“, каже, „ја нисам учен, да вам могу на све одговорити, али сам био у Сремским Карл 
Жао ме је вас“, каже он. „Не могу, а да вам не говорим.“</p> <p>„И мене је вас жао, Лазаре“, ре 
ред порте довикнуо: „Хо, људи, ко ће да вам учини по вољи?!{S} Сад вам <pb n="105" /> је опет к 
јао. „Погрешио сам“, каже. „Хтео сам да вам донесем другу књигу, па на место ње дограбим ову.{S 
, каже, „уштапио сам се, нисам могао да вам дођем, а иначе бих дошао, да се измиримо или баш да 
воље чуо сав разговор.</p> <p>„Право да вам кажем, Светозаре“, почела је Јованка, „не допада ми 
ад ми доносите по две по три.{S} Ево да вам платим у напред.“</p> <p>И још би два-триред: „Дајт 
о читате у св. писму?“</p> <p>„Скоро да вам и не кажем“, вели она и обори главу. „Али опет, за  
нагу, да издржи тај пост, јер на што да вам тајим:{S} У грдном је искушењу.</p> <p>Одавна је из 
ено.</p> <p>„Па да!“</p> <p>„Како ћу да вам кажем.{S} У откровењу Јованову глава трећа, има неш 
.</p> <p>„Знате ли шта Јованка, нећу да вам лажем.{S} Ви сте искали од мене какав добар роман;  
ано:{S} Око за око, зуб за зуб.{S} А ја вам кажем, да се не браните од зла, него ако те ко удар 
 мрзи непријатеља својега.</p> <p>„А ја вам кажем:{S} Љубите и непријатеље своје, благосиљајте  
те за пример; ви сте нам углед.{S} И ја вам кажем:{S} Уз оваке црквене великодостојнике, какви  
ује.{S} То сви признају као истину и ја вам кажем, да сваки народ има и онаког попа и учитеља,  
лу и прекрстите се; ону опору реч, која вам је на уснама, прогутајте и приправите усне на братс 
ође, па се и опет врати.</p> <p>„Изишла вам је канда погодба за земљу?{S} Хоћете ли мени дати в 
оба; борите се против њега мртва, па ма вам он био отац, био син или иначе најпоштенији.{S} То  
 бележник. „Ја“, каже, „браћо, највећма вам не одобравам то, што нећете да примите пушке.{S} Пр 
Ту застаде за часак, па продужи: „А шта вам је скривила тако страшно?“ Кад је изустила последње 
ш да идеш, не смеш да идеш.{S} И ви кад вам ко скриви и истерате га, немилостиви сте и не прима 
ди, ко ће да вам учини по вољи?!{S} Сад вам <pb n="105" /> је опет криво, што сам се умирио и о 
ново тесто“.{S} А стих 11. вели: „А сад вам пишем, да се не мешате, ако који, који се брат зове 
 оне Христове речи: „Болесници, што год вам каже да чините, учините, јер је то добро, а што год 
а продати и с киме се уортачити.{S} Где вам је ту св. писмо?“</p> <p>На ове речи Назарени као д 
је казао, да ћете радити код нас, докле вам год не изиђе време.{S} Па, овај, хтела сам да вас п 
криво, што сам се умирио и опаметио, те вам више не вијам жене око куће“.{S} Тома је добро разу 
“, каже, „ако то спроведете, Српство ће вам подићи споменик“. (Хтела је да рекне, ми жене ћемо  
 и власти, пустили све на вољу, и ми би вам се допали.“</p> <p>„Јес’ чуо брат-Шандоре“, вели му 
 чита н. пр. живот св. Сисоја.{S} Је ди вам позната та књига?{S} Каже се у њој, да осигурава од 
“.</p> <p>„У чему је то?“</p> <p>„Је ли вам позната <title>Одисеја</title>?“ пита он.</p> <p>„С 
е још издајете за Христијане.{S} У руци вам је свакоме еванђеље, али су вам у срцима тророге ви 
ала бих да се срдим на вас, но поклањам вам.{S} Него бих волела, да чујем ваш суд о оним припов 
воља да покаже, ко је он.</p> <p>„Морам вам казати“, вели он, „<hi>да ми, држава и власти</hi>, 
скали од мене какав добар роман; ја сам вам донео тај; хтео сам да дознам ваш суд“.</p> <p>„Куш 
. „Све је бадава, не иде.{S} Казала сам вам већ, да ја не бих могла јавно, пред свим светом у в 
м ваш суд о оним приповеткама, које сам вам ја дала“.</p> <p>„О приповеткама С. В. П.?“ пита он 
 да му поверава највећу тајну. „Ево сам вам донела мало дувана“.{S} И туткаше му у руке мали за 
хтеде изустити речи:{S} Србин.{S} Кажем вам, набадао бих их на колац.“</p> <p>„Та то је страшно 
исте народу што боље, ваљаније?{S} Него вам је књижевност без ватре, без душе, па не може да ос 
знала“, каже. „Но останите само.{S} Ако вам је Тома поручио, онда ће и доћи.{S} Чудим се само д 
ла та жена“, рече на послетку, „па како вам се не би опростио!“</p> <p>Милева је до сад седела  
<p>„Брат Боривоје“, пита Варвара, „како вам се зове <pb n="115" /> син?{S} За ћерку сам чула, д 
 жестином господарите над њима.{S} Мало вам је, што пасете на доброј паши, но остатак паше свој 
/p> <p>„Јесте.{S} И ја вас не кушам, но вам искрено исповедам, да ја не могу да дођем на чисто  
 браћо моја драга — то бити не може, то вам најбоље показује, да сте на кривом путу и са свецим 
p> <p>„Бежите од људи“, каже он, „а ето вам ја дошао на ограду.“</p> <p>„Ништа то...“</p> <p>„П 
цима, који су тамо били и вели им: „Ето вам, господо, примера, следујте му!“</p> <p>И све би се 
о особито.{S} Свештенство је криво, што вам попусти.{S} У вашим су рукама одбори црквени, па из 
је три и по сата, а то није истина, јер вам је већ дванаести час куцнуо.{S} Ово гнездо ја ћу ра 
шло мало из даље.{S} Пазите, али истину вам кажем:{S} Пролазио сам много села и вароши, па сам  
ед к тако званој култури.{S} Јер истину вам кажем:{S} Ја држим, да нам је боље било онда, кад с 
еви, где су вам синови?{S} Жене, где су вам мужеви?{S} Мужеви, где су вам жене?{S} Из једне пос 
, где су вам очеви?{S} О матере, где су вам кћери?{S} Очеви, где су вам синови?{S} Жене, где су 
е, где су вам мужеви?{S} Мужеви, где су вам жене?{S} Из једне постеље устадосте, из једне куће  
ере, где су вам кћери?{S} Очеви, где су вам синови?{S} Жене, где су вам мужеви?{S} Мужеви, где  
на молитву и питам вас:{S} Децо, где су вам очеви?{S} О матере, где су вам кћери?{S} Очеви, где 
 У руци вам је свакоме еванђеље, али су вам у срцима тророге виле.{S} Хоћу да идем на суд, хоћу 
ико, колико и заклетва.</p> <p>„Како су вам деца?“ пита она. „Јесте ли затекли све на миру код  
аука.{S} Него ви за цело мислите, да ћу вам остати дужан, кад ми доносите по две по три.{S} Ево 
 што Петар није постао Назарен, а ја ћу вам то још сад исприповедати у две-три речи.</p> <p>Пер 
каже, „колико је све ово уједно, што ћу вам сад изговорити.{S} Да изведемо на чисто бар оно, шт 
уши, расколници и Фарисеји, бајаги грех вам је слушати ме, а није грех убијати жене?“</p> <p>Ла 
дно, јер су пили.{S} Каже им:{S} Ја бих вам казао нешто, браћо моја, али ми прво обећајте, да ћ 
нта ће им рећи онако на просто: „Ја бих вам казао и саветовао, људи и браћо, да се ви „побугери 
ар ја не бих платио као и други или бих вам упарложио земљу?{S} Дајте ми на поле.{S} Ја ћу је р 
.“</p> <p>Сад опет отпоче прота: „Рекох вам већ, браћо <pb n="145" /> моја, да залутасте и да ћ 
е могу је оставити.{S} Али шта то смета вама, кад бих ја пушио?{S} Не крадем, не варам, не убиј 
 друштву, које је друкчије од вас и где вама нема места?{S} Не би ли боље било...“</p> <p>Она г 
уштву, које је друкчије од вас и у коме вама нема места?“</p> <pb n="157" /> <p>Он се као расрђ 
нам је“, каже, „али је нећемо продавати вама.“</p> <p>„А као за што не мени?“ љути се деда Јова 
добро записао оне Христове речи: „Тешко вама законици, што узесте кључ од знања, сами не уђосте 
} Нити да каже:{S} Не могу овамо даље с вама, нити да се преда оном у чему се затекла.{S} Мучи  
рхће, „опростите ми, али не могу више с вама.“</p> <p>Не казује даље ни за што не може, ни крош 
 обећао, да ће ме данас овде упознати с вама, али видим, да није потребно.{S} Тако много личите 
их 19. „Јер треба и јереси да буде међу вама, да се покаже, који су поштени међу вама.“</p> <p> 
, исправи се и рече им:{S} Који је међу вама без греха, нека најпре баци камен на њу.{S} Па се  
ама, да се покаже, који су поштени међу вама.“</p> <p>Врло лепа реч, али врло слаба утеха.{S} П 
ја истерам, па ћу тога часа остати међу вама...“</p> <p>Но баш у тај мах, кад је Тома ово говор 
 колико их је неваљалих, а први су међу вама?!{S} У божје име немате права судити.{S} И ако је  
ад би и ми на све казали: „Види Бог“, а вами, држави и власти, пустили све на вољу, и ми би вам 
ћ говоримо о тој ствари, ево кажем и ја вами озбиљно:{S} Ви нити сте подмукли нити претваралица 
 му у руке мали завежљај.</p> <p>„Хвала вами, који ме се сећате, али не могу примити,“ бранио с 
хоћете, али то тек онда, кад не буде на вами тог часног одела...“ Светозар хтеде да се брани, а 
с, па знам какав је оно дух, који је на вами“, вели Јова.</p> <p>„Шта, шта ти можеш и смеш рећи 
, рече на послетку, „да се не испуне на вами речи св. писма: „Како очеви једоше кисело грожђе,  
истијани и од апостола.{S} Крст и иконе вами су идоли.{S} Зар ви <pb n="146" /> не знате, шта ј 
е знате, шта је знак сећања?{S} Није ли вами мио онај сандук, она клупа, коју наследисте од мат 
боље да сам умрла, но што сам то чула о вами...{S} Дакле баш н..ској попадији за љубав убијате  
>Боривоје, у мал’ се не насмеши. „Бог с вами деда, како би то било?!“</p> <p>„Е видиш, одмах са 
и од ваше нарави?...{S} Оно је дисало с вами исти ваздух, оно је крв ваше крви.{S} Па зар то да 
 пеленама?{S} Знате ли ви, снахо, кад у вами успламти крв од раздражења, да то откуцне и у крви 
да и ваш број нарасте у милијуне и међу вами ће устати многи и многи да цепају и поцепаће вас и 
ој, да осигурава од вештица, вукодлака, вампира, куге, морије, да сваки треба да је има уза се, 
у вече па и недељом иде у скупштину.{S} Ван тога, чим доспе од посла, чита св. писмо.</p> <p>Ка 
дакле оставити на миру...{S} Него треба ван цркве удесити од прилике оно, што сте удесили ви с  
о, али нико неће да је бела врана, неће ван света.{S} Ако се и нађе један у стотини, тај један  
н друштва схвати своју дужност у кући и ван куће, те буде ту дужност савесно испуњавао, онда ће 
иначе је било ситнијих прилога.{S} Но и ван тога се друштво могло похвалити.{S} Баш Сима Ваљан  
штеникова придика у цркви и његов савет ван цркве беше народу књига и водилица.{S} Па кажите:{S 
е на мајчино крило, а уздрхтали глас му вапије: „Мајко, слатка моја мајко, уби ме, али не плачи 
је беху до пре најбоље сређене, сада су вапиле на небо.{S} Ратар од свега највише поштује хлеба 
 било право, што <pb n="232" /> се тако вара, намргоди се и дође му Назаренство још црње, мање  
ама, кад бих ја пушио?{S} Не крадем, не варам, не убијам.{S} Нисам чуо, да је Бог забранио лулу 
 кукурузи.{S} Брала си пасуљ, ако се не варам.“</p> <p>Милева се исправила као мачка, која хоће 
 нам падао у уста, но што данас лажемо, варамо и сатиремо један другог за ону кору хлеба или за 
ако зло мора проћи?...{S} Немојте да се варамо, господо!{S} Неко је казао, да сваки народ има о 
а се назарениш?{S} Та нити си крао нити варао.{S} А ниси хвала Богу ни пијанац ни картаџија.{S} 
та изговорити народу две-три лепе речи, варате се.{S} Многи пође, па кад видну да народ не иде  
ли.{S} Можеш хулити Бога, можеш лагати, варати, упропашћивати ближњега, можеш чинити шта хоћеш, 
ов и Христових ученика, а овамо лупеж и вараше с благајницом“, рече Боривоје...{S} И он онда на 
ле — у Дунав...{S} Тома и Јова цикнуше, Варвара се отисну као мачка натраг у кола.{S} Како је н 
{S} У предњем делу био је Боривоје сам, Варвара се шчепала за шараге и остала натраг уз Тому и  
е, а у осталом је његова <pb n="233" /> Варвара изишла из Дунава онаква иста, каква је и ушла.< 
а молитва, устадоше неки да га теше.{S} Варвара је тумачила, да је он болестан.{S} Други су тум 
а (Боже опрости му грехе) прекрстио.{S} Варвара је заклопила очи.</p> <p>Онда полако изиђоше из 
, „како ћу ту ја онда помоћи?“</p> <p>А Варвара?{S} Она кад чу свршену ствар, три ноћи није спа 
 другог, али ја мислим, да би баш твоја Варвара пристала за брат-Боривоја.{S} Она и тако воли д 
 и паде на камен, те се угрува.{S} Моја Варвара отрча до њега, подиже га, обриса од прашине, па 
о.{S} Ви ћете најбоље пресудити, а моја Варвара ће послушати.“</p> <p>И већ почеше да честитају 
енима, па видим да те нема; а ти и моја Варвара никад још не изостадосте.{S} Та да! — Ко уме, т 
.</p> <p>Тома је највише говорио. „Моја Варвара“, каже, „неће знати где сам.{S} И ја сад, да ба 
ривоје је терао коње, уз њега је седела Варвара, остраг је био Тома и деда Јова.{S} Боривоје је 
одељени?“</p> <p>„Брате Боривоје“, пита Варвара мало после, „иде ли ваш син већ у школу?{S} Ох, 
их брига.“</p> <p>„Брат Боривоје“, пита Варвара, „како вам се зове <pb n="115" /> син?{S} За ће 
 предаде му завежљај.{S} То пријатељица Варвара шаље, да понесе његовој деци.{S} Брат Тома се к 
ији.</p> <p>„Молим се за крштење“, каже Варвара, „осећам, да ми је потребно.“</p> <p>„Како би х 
“ пита Мирко даље.</p> <p>„Онако“, каже Варвара, „како се крстио Господ наш Исус Христос и како 
ју руку — без завежљаја.{S} Оно, што је Варвара учинила, дође јој сад као гнусно наметање, а гл 
ако и та крава угинула.{S} А како ли се Варвара кидала због тог несретног случаја и читаве неде 
 само:{S} Мирко, Тома, Боривоје, Јова и Варвара.</p> <p>„Какву је молбу улио дух свети у срце т 
ла је божја воља...“</p> <p>Деда Јова и Варвара разумеше га, па су тако и причали осталој браћи 
а.</p> <p>А ето, приближио се час, да и Варвара постане савршена, дође време, кад треба да је к 
 случајно Боривоје сам.</p> <p>Рахила и Варвара чине све могуће, да му угову и Тома се не истич 
заренка.</p> <p>И сад од једном оживе и Варвара, која је за све време мирно, непомично седела у 
 дође повечерње дана, кад ће Боривоје и Варвара, Гига и Милева <pb n="163" /> изјавити у скупшт 
 на прагу, а кад јој споменуше, да ће и Варвара отићи Боривоју, онда се савила као оно танко др 
ром ни с Томом нити ичим, није богме ни Варвара била задовољна с њим.{S} Она је знала, где га б 
 врло брзо, јер дође време, да се крсти Варвара.</p> <pb n="230" /> <p>Неке недеље изјави она н 
ишту. „Ово је, брате Боривоје, моја кћи Варвара, а ово ми је нећака Рахила“, рече Тома.{S} Обе  
верио је Тома, а с њиме повери и кћи му Варвара.{S} Његовим суседима то није право, но он им је 
да се исповедим“.</p> <pb n="175" /> <p>Варвара га је преплашено слушала, па му онда пришла.{S} 
о патио?“ ући ће Рахила у реч...</p> <p>Варвара је увек и увек говорила само о Боривојевој деци 
оздравише Боривоја најљубазније.</p> <p>Варвара није била ни лепа, ни умиљата, али још доста мл 
е хладан, шта више намргодио се.</p> <p>Варвара је издржала испит сјајно, она је зрела за крште 
сетили и ја морадох чекати.{S} Кажем ја Варвари:{S} Дете моје, спавај ти мирно и немој на мене  
за што.</p> <p>Ко год је прочитао испит Варварин и буде прочитао ток њена крштења, видеће, да у 
ти пут предочи Рахили, која је од удаје Варварине становала у његовој кући. <pb n="216" /> Каже 
те његово и ако икад, он онда виде срце Варварино.{S} Према том детету испунила је најстрожије  
Оно друго дете Боривојево венуло је под Варварином руком, као што вене зими цвет у лонцу.{S} Не 
а: „Сиромах Боривоје!{S} Заговорио се с Варваром и кад се коњи поплашили од оног пања, није виш 
<p>Но ако Боривоје није био задовољан с Варваром ни с Томом нити ичим, није богме ни Варвара би 
њега у место да одговара.</p> <p>„Зар с Варваром?“ пита је он отворено.</p> <p>„Па да!“</p> <p> 
 смеде отићи, би му зло.{S} Отправио је Варвару саму, а он се опет затвори у ону мрачну комору  
ово и за то се намргодио.{S} Он познаје Варвару, зна да је над њом зао дух, а не свети дух, а з 
е Боривоје намргодио.</p> <p>Исповедише Варвару, имала је само ситних грехова, (што целог свог  
} За тим одоше у скупштину и причестише Варвару комадићем хлеба и гутљајем вина, исто онако, ка 
та доцније држао је Боривој у скупштини Варвару за руку и изговорио јасним гласом: „Хоћу да узм 
акле у Ф. као у госте и тамо ће крстити Варвару.{S} Ићи ће Тома, Боривоје и деда Јова, јер је М 
изговорио јасним гласом: „Хоћу да узмем Варвару за жену своју и хоћу да је љубим, као што нам з 
 дакле бити друкчије, но је Тома научио Варвару, како да одговара... „Тома је већ узео да буде  
летку умрла, кажу од силна боја, а кћер Варвару је скоро убогаљио.{S} Не може се баш рећи, да ј 
 у собу, а Тома још једнако хвали своју Варвару.{S} Кад хтеде да пође, он је задржа.</p> <p>„Ми 
ражен против нас.{S} Где год опази моју Варвару, он удри на њу блатом, каменом, дрветом.{S} Пре 
S} Уз помоћ Ф*-ских Назарена крстили су Варвару у Дунаву с вечера, кад се већ ухватио мрак.{S}  
ње о дувану.{S} Дуван после јела помаже варењу, али његова добра страна је та, што је он разбиб 
ог, као да их је сотона измешао великом варјачом.{S} У ушима му лупа, не чује, управо звук неки 
а, како се учврстила, не питајте.{S} Од варнице до пламена често не треба више до ли један трен 
ћ, који је мало пре нудио своја кола за варош, узе поново реч.{S} Каже: „Мој негдашњи друг Свет 
им изиђе у авлију, па се упутио пешке у варош.{S} Таман је свануло, кад стиже тамо, па се прија 
а, кад је кроз тиху ноћ јурио коњаник у варош по лекара.</p> <p>Доктор се тако рећи прашта с ду 
ти, Ђоко, не опаметиш, ја одмах шаљем у варош по доктора да те лечи, јер само луд човек поступа 
есец-два дана доцније, кад оде послом у варош, укорео га је нови прота врло оштро. (Онај стари, 
ећ са свим опоравила, а муж јој пошао у варош адвокату због преписа неке ливаде, отишла је и он 
мало час шалили.{S} Кад сам вас возио у варош, па прођемо поред каквих госпођа, а ви сте из стр 
ада је и опет попустио и одвезао жену у варош.{S} Но већ на половини пута увидела је и Марта, е 
et="#SRP18966_N2" /></p> <p>„Сутра ћу у варош“, вели неки плав младић, једва му удариле наусниц 
аренства и у варошима, само што господа варошани не знају, шта је код њих код куће.{S} У вароши 
руга, ту мерник Миловић, ту доктор, све варошани, ту натарош и ко ће их све побројити.{S} Па он 
који му тумаче сва краљевства, пустиње, вароши и мора, преко којих му ваља путовати, а он то ла 
ода и свако зло мање је, што је даље од вароши.{S} Ми смо мајмуни, што видимо то примимо.{S} А  
роши, па сам нашао, што је даље село од вароши — тим је мање зла. (Пребацио се брат Станко — до 
ће ли нам други пут рећи:{S} А зар и из вароши може што добро доћи?“</p> <p>Здравковић је увређ 
на збору рече, да нам све зло долази из вароши.{S} И сад <pb n="182" /> још да цепамо народ збо 
 и учитељ и трговац и доктор и гости из вароши треба да буду на тим предавањима.{S} Они и ако н 
кући сватове, па одмах зову куварицу из вароши и почну износити јела у подне, па буде ноћ, а јо 
вам кажем:{S} Пролазио сам много села и вароши, па сам нашао, што је даље село од вароши — тим  
олим вас, кажите нам:{S} Има ли у вашој вароши Назарена?“</p> <p>„Има“.</p> <p>„Па где им је цр 
не знају, шта је код њих код куће.{S} У вароши, где живи господин предговорник, има до стотине  
ј, да чујемо сеоско јавно гласило.{S} У вароши су то новине, али на селу нема новина.{S} Тамо ј 
измире.{S} Ето, мој отац памти, да је у вароши био пре четрдесет година један адвокат, па и тај 
дравковић.{S} Каже, ма да одавна живи у вароши, опет је за то син овога села, па што село боли, 
вору допире глас великих звона.{S} То у вароши звоне на службу - недеља је.</p> <p>Од како је о 
о сеоска болест.{S} Има Назаренства и у варошима, само што господа варошани не знају, шта је ко 
S} Само кад му је дао Бог, да мога оним варошким помодаркама казати, шта му је на срцу.{S} Не м 
Влади још јаче позлило, испрати кола по варошког лекара, оног истог, код кога је била пре годин 
е, баш сте нас поплашили“, каже. „Једва вас познадох оваког...“</p> <p>„Ћути, квочко матора!“ п 
равду своју и не чините пред људима, да вас они виде.</p> <p>„Кад дакле дајеш милостињу, не тру 
ите се Богу; и опет да се састанете, да вас сотона не искуша вашим неиздржањем“...<ref target=" 
Па за што бар то нисте казали јавно, да вас чује цео збор“.</p> <pb n="131" /> <p>„Не бавим се  
 лагано ходати по соби.</p> <p>Треба да вас упознам с тим човеком још сад, бар овлаш, а доцније 
 изиђе време.{S} Па, овај, хтела сам да вас питам:{S} Кад ћете кући?“</p> <p>„Имам још скоро дв 
 очи.{S} После рече: „Гле, ви би баш да вас хвалим.{S} Назарен не сме бити сујетан.“</p> <p>Так 
 је ли ваша жена од своје воље пошла за вас или су је натерали?“</p> <p>Боривоју као да одахну. 
ла Павла, који каже: „Врло је срамно за вас, да имате тужбе међу собом.{S} За што радије не пре 
В. П.?“ пита он.</p> <p>„Јесте.{S} И ја вас не кушам, но вам искрено исповедам, да ја не могу д 
ем руку на срце, онда ми поглед пада на вас и морам рећи, <hi>свештенство је које заспало, које 
ма?“ — па онда: „Какве мисли наилазе на вас при том читању?“ и онда им стоји отворен разговор о 
ла“.</p> <p>„Требала бих да се срдим на вас, но поклањам вам.{S} Него бих волела, да чујем ваш  
де политику; они не иду на тужбу против вас, нит гласају уз опозицију.{S} По њима ако хоћете, н 
“.</p> <p>Но Јулка не попушта. „Али кад вас молим — но....“</p> <pb n="151" /> <p>И опет га дод 
ћ претварала. „Добро дошли.{S} Само кад вас је донео Господ.“ И понуди га у кућу!{S} Боривоје у 
ите у оном друштву, које је друкчије од вас и у коме вама нема места?“</p> <pb n="157" /> <p>Он 
 тражите у друштву, које је друкчије од вас и где вама нема места?{S} Не би ли боље било...“</p 
елике, лепе, црне очи?{S} То је дете од вас наследило.{S} Па зар може бити, да није наследило н 
аже им: „Волео бих браћо, да чујем и од вас коју реч.{S} Како ви схватате Назаренство и како су 
ља у себи: „Није био гори но ма који од вас, само је био — паметнији.“ Но шта је то?{S} Чу још  
је сав зачетак у вашим навикама.{S} Код вас нит момци, нит девојке мисле на душу, но само на зе 
ка. „Да ме Бог сачува да будем кума код вас Назарена.{S} Пре три недеље сам крстила малу Десанк 
 њега прође као муња и запита: „Кад код вас свештенство није тајна, не може еванђеље проповедат 
е?{S} Колико је ваљаних, који стоје код вас на пољу, а колико их је неваљалих, а први су међу в 
а: „Јелте, Боривоје“, пита, „кад се код вас тек зрели и одрасли крсте, колико им је година, кад 
 према вашем малом броју доста је и код вас велики — покор.{S} Данас вас је мало и лакше се пре 
те ли се, кад сам оно била с Владом код вас?{S} Може ли то бити, да је ондашња моја успаљеност  
 један глас.</p> <p>„У нас није као код вас, да се угађа сотони, нити се чини оно, што распаљуј 
каже Боривоје, „не бива крштење као код вас, но онако, како је Христос оставио.{S} Ми се кршћав 
а казна. „Ја сам, господине, служио код вас, па знам какав је оно дух, који је на вами“, вели Ј 
и да те питам:{S} А како ли је тамо код вас?{S} Је ли и тамо све злато, што блиста?{S} Него ти  
н и — дим.{S} Они, који проповедају код вас закон, најмање га чине.“</p> <p>„Имаш у многоме пра 
це као и други људи?“ пита Славна. „Код вас је све, ама све друкчије“.</p> <p>„Ми“ каже Боривој 
е свети дух сишао на мене.“</p> <p>„Код вас може читати еванђеље и бити попа и жена, јелте?“ пи 
ви.“</p> <p>„Како на силу?“</p> <p>„Код вас, чим се роди дете, носе га попу и крсте га на силу  
о назаренском обичају запита: „Па какве вас мисли обузимају при читању?“ Она би му онда већ пал 
иге пророка Јејемија.“</p> <p>„Па какве вас мисли обузимају при читању?“</p> <p>Милева и опет у 
ала о створењу света.“</p> <p>„Па какве вас мисли обузимају при том читању?“ пита је опет Борив 
и не говорите о том.“</p> <p>„Жао ме је вас“, каже он. „Не могу, а да вам не говорим.“</p> <p>„ 
а да вам не говорим.“</p> <p>„И мене је вас жао, Лазаре“, рече она чисто жалосно. „Па кад већ г 
у и поцепаће вас и биће првака, који ће вас срамотити и биће стада кужнога и свега осталог, чег 
тати многи и многи да цепају и поцепаће вас и биће првака, који ће вас срамотити и биће стада к 
 дам на адвоката, орјатина једног, па и вас Фарисеје и лицемере, који цео свет грдите Фарисејим 
ивоје се сад каје, гризе се, стиди се и вас и људи.{S} На пољу, у природи долазиће по лако к се 
ружи му и други“.</p> <p>„То је, кад би вас неко ударио“.</p> <p>„Али да се ви ожените, па да н 
ишћавате.{S} А шта би онда било, кад би вас било на милијуне?{S} Шта ћете онда, ако дође дан, д 
који вас куну, чините добро онима, који вас мрзе и молите се Богу за оне, који вас гоне...</p>  
 вас мрзе и молите се Богу за оне, који вас гоне...</p> <p>„Пазите на правду своју и не чините  
пријатеље своје, благосиљајте оне, који вас куну, чините добро онима, који вас мрзе и молите се 
д Малића на вечери?{S} Ваш доктор, који вас лечи и придикује умереност, а поједе пола вреће шљи 
да ви не смете пушити.{S} Али нећемо ми вас ваљда одати“.</p> <p>Боривоје се не маша завежљаја. 
ојом сте се мало час шалили.{S} Кад сам вас возио у варош, па прођемо поред каквих госпођа, а в 
pb n="136" /> се“, каже, „а и видео сам вас већ са Светозаром на улици.“</p> <p>Јованци се то у 
 вас видим искупљене на молитву и питам вас:{S} Децо, где су вам очеви?{S} О матере, где су вам 
од грлом, а десном ме грли.{S} Заклињем вас кћери јерусалимске, не будите љубави моје, не будит 
звона, разне врсте опела...{S} Опомињем вас за сада овако пријатељски, да се оканете таких проп 
ела испитивати: „Јелте, Боривоје, молим вас, кажите нам:{S} Има ли у вашој вароши Назарена?“</p 
</p> <pb n="13" /> <p>„Кажите ми, молим вас, јесам ли заиста ја крива?{S} Сећате ли се, кад сам 
учио владати пером и мастилом.{S} Молим вас лепо, браћо, да одгодимо мало, док посвршавам; не б 
ође. „Ја ћу доћи доцније“, каже. „Молим вас испоручите му, да је долазио Боривоје.“</p> <p>Дево 
Бога, коме се заједнички молимо.{S} Ево вас видим искупљене на молитву и питам вас:{S} Децо, гд 
лутиш што.{S} Ја данас нећу долазити до вас, не могу.{S} Сутра, кад буде време, доћи ћу да се р 
ијатељу“, вели му прота, „ми дођосмо до вас, да видимо, како се молите Богу.{S} Ваљда је слобод 
сле, „да не би било боље и по мене и по вас, кад би нам се милило играње?{S} Ја кажем само толи 
а је и код вас велики — покор.{S} Данас вас је мало и лакше се пречишћавате.{S} А шта би онда б 
нем руку на срце, па морам упрети очи у вас — (и он се окрете на Здравковића и другове) и морам 
још?“ питао је. „Зар није Назаренство у вас очигледно увенуло, а „Друштво добрих људи“ у највећ 
но казивао и господину епископу, кад су вас код њега оцрњивали.“</p> <p>Да богме, заборавио је, 
тује га млади испитник даље, „за што су вас затворили на три године?“</p> <p>Боривоје подиже гл 
воје“, пита, „шта би ви радили, кад бих вас ја ударила?“</p> <p>„Не бих радио ништа“, вели он,  
<p>„Браћо моја драга“, поче, „молио бих вас, да се стрпите и останете још час-два на окупу, има 
е, па и он пости строго, по пропису св. Василија.{S} По некад мора да покупи сву снагу, да издр 
 онако, како је то забележено у књигама Василија <pb n="22" /> Великог.{S} На послетку јој догр 
Сима, само сад постим велики пост.{S} А Василије Велики каже...”</p> <p>„Море, какав Василије В 
ије Велики каже...”</p> <p>„Море, какав Василије Велики?{S} Та он је такав нечовечни пост пропи 
> <p>Она му говори, какав је будала био Василије Велики, па се тако бајно смеје, нежно гуче и п 
чистоте, но обећање добре савести Богу, васкрсењем Исуса Христа.“</p> <p>„Је ли ти улио Господ  
 ви сте установљавали метод; ви сте нас васпитали; ви сте нам писали књиге; ви нам служите за п 
ије доба изрекли и која гласи:{S} Да се васпитање детета почиње још у утроби мајчиној и настављ 
9" /> Око њега стоје деца, које нити је васпитао нити им је што оставио, до ли отровану крв.{S} 
<p>„Ех“, кажу, „мани с Богом разговора, ватра је ђаво, треба то бити на опрезу“ и разиђоше се к 
Пред смрт јој се предсказивала све нека ватра, дим, крв...{S} Пред њу излази Илија пророк, где  
лако угасио.{S} Не гори више, али је та ватра оставила нека трага за собом, остао је пепео негд 
 да ће све добро бити.{S} Само да се та ватра не угаси, мислили су.{S} Млад је, то је тек слама 
оворнички дар Светозаров, па нека света ватра у њему, поуздање, вера, да ће све добро бити.{S}  
ер ето <pb n="137" /> ће да ти се угаси ватра на огњишту, нема ко да је упали, а ја сам стара.{ 
још ту.{S} Но Назарени су знали.{S} Као ватра просу се међу њих вест о ономе, што је јуче утана 
оје Милевино име, поцрвени, обли га као ватра, а осећа, да му у главу удара крв.{S} Погледом тр 
увек је писао: „Чувај се жене, као живе ватре“, и опет се не сачува.{S} Ено га жене изиграше и  
ваљаније?{S} Него вам је књижевност без ватре, без душе, па не може да освоји народ.{S} Има до  
го, да тај млад човек, у коме је толико ватре, мисли озбиљно обделавати њиву народну.{S} И кад  
е изговорио ову еванђелску причу с пуно ватре и узбуђења; глас му је помало дрхтао.</p> <p>„Мал 
е по занату чизмар, управо крпа, али је ватрен Назаренац.{S} Жена му је очувала стару веру; наз 
једна од сеоских госпођа.{S} Њен је муж ватрен кортеш за народне ствари, те пита: „Кад су избор 
помало жао Боривоја.{S} Јулка је сувише ватрена, па за то се умеша и она у разговор. „Кажите на 
е девојака туђио, ма да су оне и одвише ватрено погледале на њега, јер по лепоти му не беше рав 
часу Лазар охладнео, није ни сенка оног ватреног, занесеног Назарена као што беше пре. „Личи“.  
ора и Тану.{S} Кад Тана греје гвожђе на ватри, звиждуће или гледа по улици.{S} Тек сад метне гв 
 друкчије ради.{S} Док је још гвожђе на ватри, он промишља, с које ће стране почети, како ће га 
 утиском љубави изговорио таким жаром и ватром, да је занео чак и оне охладнеле старце.</p> <p> 
оста лепо, прегледно и неком фанатичном ватром, која је заносила.{S} Истина, он се трудио да из 
аже, саветовање је као кад сипаш уље на ватру.{S} И многи наши људи покушавају да истерају из т 
алимску икону и ви и ваш брат бацили на ватру и изгорели је, већма би угодили Богу, но што се о 
а ли боље би после тога?{S} И посла Бог ватру из неба и сажеже Содому и Гомору; и да ли боље би 
.{S} Бог пушта на искварени свет воду и ватру, помор и војску и — све је горе и горе.{S} Тада с 
њу и тумачењу долазио све јаче и јаче у ватру и сад је говорио скоро са свим гласно: „Ми, ми“,  
се трудио да изгледа миран, да утиша ту ватру, али је она кад кад букнула.</p> <p>Лазарево пона 
пије се.{S} То јој мало утоли ону грдну ватруштину и осети, да јој је лакше.</p> <p>Пође постељ 
 написао шест година касније, па и то у вацкој казнионици.</p> <p>Ја овај роман нисам писао тај 
 сте били онда код Малића на вечери?{S} Ваш доктор, који вас лечи и придикује умереност, а поје 
с му је помало дрхтао.</p> <p>„Мален је ваш грех, Милева, према ономе, који је учинила та жена“ 
улка је омах уочила Боривоја. „Ово није ваш кочијаш“ — каже.</p> <pb n="70" /> <p>„Није“ вели Ј 
јереси и цепања.{S} Ако икад буде, да и ваш број нарасте у милијуне и међу вами ће устати многи 
е: „Да сте ту јерусалимску икону и ви и ваш брат бацили на ватру и изгорели је, већма би угодил 
воје“, пита Варвара мало после, „иде ли ваш син већ у школу?{S} Ох, да је икако могуће, да га п 
ће то да почне“ пита Лазар, „да ли онај ваш православни свештеник, који је закупио регал свога  
а сам вам донео тај; хтео сам да дознам ваш суд“.</p> <p>„Кушали сте ме?“ пита Јованка.</p> <p> 
лањам вам.{S} Него бих волела, да чујем ваш суд о оним приповеткама, које сам вам ја дала“.</p> 
од мајке божје.{S} Ено гледам јуче, где ваша Стана Мићина не пусти сузе за својим јединцем.{S}  
је име немате права судити.{S} И ако је ваша црква Христова, онда не смете стати на врата Христ 
шта пристаје једно уз друго“.</p> <p>„И ваша млада нема венца?“ пита Јулка. „У ваши сватови не  
ку проговори: „Кажите нам истину, је ли ваша жена од своје воље пошла за вас или су је натерали 
огодба за земљу?{S} Хоћете ли мени дати ваша два ланца у закуп.</p> <p>„Нећу“, каже она.</p> <p 
{S} Код мене је био обичај, кад одем на вашар или ма где на пут, жена мора чекати и ослушкивати 
уди, <pb n="82" /> жена, деце.{S} Читав вашар.{S} Пусте их све редом у какав велики ходник, њих 
икне: „Еве проклете, опет сте направиле вашар“, те их повија, и онда не пита, која је његова, н 
м све оне непознате људе, којима сам на вашарима турао руку у џеп или им из кола извукао какву  
 и тако...{S} Талијан био вешт, ишао по вашарима и зарађивао много новаца.{S} Жена му знала кув 
хат покварио, овај овде купио сам ја на вашару, укуцао ексер и обесио га.{S} Он нити је посвеће 
е дисало с вами исти ваздух, оно је крв ваше крви.{S} Па зар то да не остави трага у њему?!{S}  
може бити, да није наследило нешто и од ваше нарави?...{S} Оно је дисало с вами исти ваздух, он 
и руку на срце, брате, и признај, према вашем малом броју доста је и код вас велики — покор.{S} 
Брат Мирко“, каже, „Милица захваљује на вашем савету и напомени, она ће зацело послушати.{S} У  
, каже она, „поручи ти по њега у каквом вашем послу.{S} Ти ћеш се после мало задоцнити и ја ћу  
их установа.{S} Ја чујем, да ви у неком вашем друштву умерености врло неумерено нападате на пој 
еда-Јово“, вели Милева скоро молећи. „У вашем дворишту, знам, има много живине.{S} А ова наша к 
а већ пита даље: „А јелте, како се носе ваши попови?{S} Имају ли браду, као наши, или се брију, 
о речи, да га она прва не запита: „Како ваши на дому“?</p> <p>„Хвала,“ каже он, „остали су здра 
 ваша млада нема венца?“ пита Јулка. „У ваши сватови не свира гајдаш, не певају сватовца?“</p>  
путу и са свецима и иконама и обичајима вашим.“</p> <p>Још није последња реч протина одјекнула, 
а се састанете, да вас сотона не искуша вашим неиздржањем“...<ref target="#SRP18966_N1" /> „Про 
о постанем Назарен, морам се исповедити вашим старешинама и то на длаку“.</p> <p>„Мораш.{S} Док 
ти од прилике оно, што сте удесили ви с вашим Назаренством...“</p> <p>Лазар је зачуђено гледао  
<pb n="205" /> ћете ви лакше продрети с вашим предлогом.“ Она ме је зачуђено гледала. „А ако по 
тенство је криво, што вам попусти.{S} У вашим су рукама одбори црквени, па изволите наредити, д 
 моја драга“, продужи прота, „видим и у вашим рукама еванђеље, а опазио сам, где <pb n="143" /> 
зврата.{S} Каже: „Томе је сав зачетак у вашим навикама.{S} Код вас нит момци, нит девојке мисле 
на жена?!{S} Ах да! „Еванђеље је само у вашим рукама, али у срцима вашима су — тророге виле.“ И 
ље је само у вашим рукама, али у срцима вашима су — тророге виле.“ И он поче да мисли, мисли... 
пски речено доказивао, да не лаје свака вашка села ради, него себе ради и његове речи ишле су п 
била је — јерес.{S} Тада чу, где залану вашка.{S} Био је под селом.</p> <p>Дође до куће, којој  
 уведе у собу, тада по други пут залану вашка.{S} Нити јој он назва Бога нити га она понуди да  
е је она толико скривила.</p> <p>Залану вашка и она изиђе у двориште.{S} Била је лепа, крупна ц 
рага, а при свечарима ранимо и суседове вашке печењем.{S} При сватовима јуримо и по три дана ко 
у кошару, те закла коње и краву, за тим вашку и мачку, гуске и пилиће, једном речи, све живо по 
его ту игра глава.{S} Ти ниси убио само вашку и мачку, него и жену, разумеш ли?“</p> <p>„Разуме 
ам читала те приповетке“.</p> <p>„Благо вашој души, које се не мога дотаћи та чаробна батина на 
арављу.{S} Подајте мира ономе који је у вашој утроби, а мира ћете му дати онда, кад се и сами с 
оје, молим вас, кажите нам:{S} Има ли у вашој вароши Назарена?“</p> <p>„Има“.</p> <p>„Па где им 
 не бих могла јавно, пред свим светом у вашој скупштини плакати, па да ме одмах убију...{S} Бог 
 Пита га: „Да ли ћете ви страдати што у вашој вери, ако ја будем певала?“</p> <p>„Ви можете рад 
„Али да се ви ожените, па да неко удари вашу жену, да хоће да је убије.{S} Зар ви њу не би бран 
дајте ко је ко.{S} Јер ако дође у цркву вашу човек са златним прстеном и у светлој хаљини, а до 
ш праведника напустити.“</p> <p>„Ћути“, веди јој Тома, „немој још и Бога хулити.{S} Зар није до 
а Иванова, млада, једра и лепа жена.{S} Ведро је држала у руци, али се не мицаше: гледала је у  
{S} Испитивао је:{S} Је ли боље казати „ведро“ како кажу у Банату или „кабао“ како то веле у Ба 
егне спавати, каже, и буде у првом сну, вежи га за постељу, завежи три преслице у један сноп, о 
Кад већ неће Маша да узме пушке у руке, вежу му је на леђа, напуне му телећак камењем и вијају  
 по заповести, но по слободној вољи.{S} Вез љубави ништа не вреди, па ни брак, јер силу љубави  
на мучили, да кажем и оно, што није.{S} Везали ме за пећ и ложили, док се није усијала.{S} Ако  
дна</hi>; онај, који чита молитву, није везан за речи, може молити Бога како хоће и захвалити м 
десетак кућа, са којима сам мало чвршће везан; људи и жене тих кућа долазе ми чешће на савет, к 
Како ћеш да не будеш с оном, с којом си везан?{S} Лепа реч не помаже, саветовање је као кад сип 
м кораком... један, два, један, два.{S} Везивали га и за неки колац, на сунцу.{S} Но све бадава 
асекли зглавкове.{S} Да су га и жандари везивали, не би учинили горе.“</p> <p>Жена је хукала: „ 
а видимо, шта ће они казати...{S} За ту везу треба и љубави.{S} Апостол Павле у својој посланиц 
 устао — побеже.{S} На пољу још једнако веје снег.{S} Он стао на сред друма и промишља.{S} Шта  
</p> <p>Већ се спустило вече, а на пољу веје снег као да не мисли скоро престати и као да хоће  
зи?{S} Ово није за сахат-два, ово је за век.{S} Треба да видимо, шта ће они казати...{S} За ту  
{S} Доста сам ја, брате, тамновао свога века, па је лепо од мене и то, ако се од сад поправим и 
 радите ни по што, јер нећете бити дуга века.“</p> <p>После докторова предавања све је друштво  
е.{S} Но и ако та предавања беху кратка века, имала су своје последице.</p> <p>Међу сеоским дев 
редна, ваљана, а скромна.{S} Целог свог века није познала никаква добра; сваки час беше јој гор 
је само ситних грехова, (што целог свог века није учинила никоме каква добра, то није себи урач 
 то било већ што тамо пише.{S} А зар до века тако да буде и без потребе тако да буде?{S} Ако је 
ебијаш“.{S} С таком се може проћи, па и вековати.{S} Али их има, које не дају човеку живети.{S} 
м да одбију, тада изусти Христос за све векове ову значајну реч: „Тури нож у ножнице...“</p> <p 
ба измислио.{S} Шваба је измислио - <hi>векслу</hi>.{S} И адвоката је Шваба измислио.</p> <p>„К 
а никад није ни видела Назаренке у свом веку. „Шта?{S} Зар ви нисте наишли у светом писму на ту 
...{S} Бог зна, плакала сам доста у мом веку, али нисам излазила на сокак, нити сам ишла у цркв 
/p> <p>„Да се избрише из наших редова“, веле сви у један глас, а брат Мирко додаде: „Кукољ нека 
у умрети.{S} Суседи их узели у подсмех, веле: „Напију се ракије, па за то плачу.“</p> <p>Тома ј 
 убије човека.“</p> <p>„А... а... а...“ веле све у један глас, „ви превазилазите и Шандора кова 
у мотиком, па ћу се обући.“ А оне друге веле опет: „Не могу ваљда ни ја да будем гора и од оне  
 /> Сисоје, ко је крив томе?{S} Књижаре веле: „Ми морамо, јер народ баш то тражи.“ Па господо,  
} И онако нам пребацују доста што шта и веле, боље да нисмо ни почињали.{S} Кад смо говорили о  
еда то до душе мало, али кад сви судови веле, да је доста, право је и њему.</p> </div> <div typ 
неки:{S} Црв је, но највише их је, који веле, да су њиве уврачане, за то треба чекати младу сре 
а утерујеш у њу.{S} Но шта могу.{S} Они веле:{S} Свак своје зна.{S} Па где то бива паметно, још 
тане „фирисеј“, „ђавоља труба“, како то веле Назарени, дотле је младић ушао с девојком у сеницу 
 како кажу у Банату или „кабао“ како то веле у Бачкој, па онда, је ли боље казати: „зарио сам с 
жености противници сваком напретку, јер веле: „Пробао сам, не може се“.{S} Неки отрпе чак и <pb 
шту. „Кратко и јасно, кратко и јасно!“, вели и по десет пута.</p> <p>Између сеоских учитеља одв 
 може.</p> <p>„Био сам ово дана у К*.“, вели Лазар „Наша се браћа тамо баш лепо упутише.{S} Про 
о се Лазар необично успавао. „Нека га“, вели домаћица, обилази око њега на прстима и утишава св 
ао: „Добро си радио, синко.“ „Па и ја“, вели Боривоје, „кад се спремам, да у Јерусалиму изидем  
обеди страсти“.</p> <p>„Па хајде нека“, вели Пера. „Кад овде могу без луле, јер не дају, ваљда  
о они у дугачким капутима и мантијама“, вели Јова.</p> <p>„А по чему си ти позван?“</p> <p>„Осе 
 умудрио Бог...“</p> <p>„Ето ти га на“, вели он и таре руке.{S} Држао је као у воску, да је ств 
, вели Лазар.</p> <p>„Нема напомињања“, вели Тома. „Сви смо ми сложни у томе, да што пре седне  
ко нас повија, биће нас и преко плота“, вели Славна.</p> <p>„Знате ли шта?{S} Да га питамо“.</p 
 ударила?“</p> <p>„Не бих радио ништа“, вели он, „али би то видео Бог“.</p> <p>„Зар се ви не би 
де.“</p> <p>„Аја, баш за ожењене људе“, вели Сима, „распитивао сам се ја то врло потанко.{S} Ко 
 то бити?“</p> <pb n="44" /> <p>„Може“, вели му кључар. „Кад дође твој бранилац, казаћу му.{S}  
, који 10, који 20 новчића. „Доста је“, вели Мирко, јер их је још било, који су хтели дати. „Па 
дравковић је увређено плануо. „Ако је“, вели „ко сто пута паор, толико мора знати и може знати, 
оји Јулка.</p> <p>„Боривоје, Боривоје“, вели гласом као да му поверава највећу тајну. „Ево сам  
 оженимо.{S} Та да!“</p> <p>„Боривоје“, вели Лазар, „обећао је браћи код куће, да ће сутра у ве 
опали.“</p> <p>„Јес’ чуо брат-Шандоре“, вели му натарош строго, „сад нисмо пред твојом ковачниц 
јтеже је прекужено!“</p> <p>„Сећам се“, вели Светозар. „Од то доба прође година.{S} Данас велим 
ођу Меланију.</p> <p>„Брате мој драги“, вели лекар Светозару, „код моје жене ћеш извесно пропас 
p> <p>Лекар му одобраваше. „А знаш ли“, вели, „како си први дан, после првог састанка добрих љу 
т?“</p> <p>„Бојим се, да се не успали“, вели Тома, „ако се није већ успалио.{S} Има он сусеткињ 
 <p>„Дужни сте сваком помоћи у невољи“, вели Јованка.</p> <p>„Море, шта му ту извијаш.{S} Жену  
говорио скоро са свим гласно: „Ми, ми“, вели, „ако икако можемо, не тужимо чак ни странога; ако 
нам какав је оно дух, који је на вами“, вели Јова.</p> <p>„Шта, шта ти можеш и смеш рећи против 
м се, — опрости му.“ „Па мислиш ли ти“, вели Лазар, „да је Бог мањи од људи?{S} Зар он од тебе  
е, ко је он.</p> <p>„Морам вам казати“, вели он, „<hi>да ми, држава и власти</hi>, не гледамо н 
 цвету?“</p> <p>„То ће време показати“, вели Светозар озбиљно.</p> <p>„Јер увенућемо и ми, ако  
е послушати“.</p> <p>„Не може то бити“, вели неко од њих, „јер ти можеш тражити од нас, да скоч 
 друже?“ </p> <p>„Промишљам о придици“, вели он. „Нисам се још решио, о чему да говорим.“</p> < 
p>„Тако нам се ругају наши противници“, вели Лазар, „али види Бог, ми се због тога не срдимо на 
 српску страну.“</p> <p>„Боже сачувај“, вели Здравковић, „ти су јадници далеко од српске свести 
 то ја не могу знати.“</p> <p>„Ја сам“, вели брат Тома и окрете се од Милеве, „одмах мислио, да 
сму?“</p> <p>„Скоро да вам и не кажем“, вели она и обори главу. „Али опет, за што да не?“ Поћут 
абошца“.</p> <p>„То сам хтео да чујем“, вели му Светозар. „3а што сад не тумачиш Христове речи  
та и за њега.</p> <p>„Да га не уречем“, вели Марта, „здрав је као дрен, него је друго нешто код 
 да се тужим, немам права да се тужим“, вели, „он је светац и то је најстрашније.{S} Хеј, да мо 
аст његов, само се смејао. „Баш волим“, вели, „што сам отишао.{S} Данас сам видео у истини и жи 
ма споразума.“</p> <p>„И ја то мислим“, вели доктор, „па мислим и то, да допустимо <hi>умерено  
раведници?“</p> <p>„Маните их с Богом“, вели он. „С њима се не вреди препирати“.</p> <p>Но Јулк 
човека...?“</p> <p>„Шта ти пада на ум“, вели Славва. „Да је убио човека, не би га овако пуштали 
<p>„Него?“</p> <p>„Ја сам Назарећанин“, вели Боривоје некако свечано, па опет поче копати.</p>  
>„Жено, говори истину, нисам те тукао“, вели Јова некако достојанствено.</p> <p>„Шта, ниси ме т 
а пропао?“ пита домаћин. „Ниси пропао“, вели грк Сима, „али ћеш пропасти“. — „За што?“ — „Хајд  
 знам шта је то“.</p> <p>„Имате право“, вели Светозар. „Ви сте нашли праву реч; у тим приповетк 
/p> <p>„Нисам тако мислила, деда-Јово“, вели Милева скоро молећи. „У вашем дворишту, знам, има  
ни.“</p> <p>„То је за мене нешто ново“, вели му Светозар.</p> <p>„Неки лекари у новије доба мењ 
цима. „Опростите ми „пречасна господо“, вели, „али ако ћу да метнем руку на срце, онда ми погле 
ислим наставити овако, како сам почео“, вели Лазар, а што год даље <pb n="36" /> говори, глас м 
, да тако говориш, добро те је научио“, вели му истражни судија. „Али се теби не верује.{S} Ето 
ирам у туђе“.</p> <p>„Хеј, мој брајко“, вели му Лазар, „с Богом се не може погађати“.</p> <p>Ка 
е, шта ће бити?</p> <p>„Милице, синко“, вели брат Мирко гласом пуним очинске љубави, „ја сам ти 
на за то...“</p> <p>,Није одвише рано“, вели Светозар, „него бих рекао, да је баш у време.{S} У 
х на колац.“</p> <p>„Та то је страшно“, вели једна од сеоских госпођа.{S} Њен је муж ватрен кор 
не бих исплатио.“</p> <p>„Слушај Перо“, вели му Лазар, „не може се човек новцем искупити, нити  
 пошли за Христом.“</p> <p>„Шта је то“, вели она, „кад сам и овде у сваком добру.“</p> <p>Кад с 
од штете.“</p> <p>„Е, то је друго што“, вели деда Јова. „Хвала, дете, што си ми казала.{S} Због 
p> <p>„Треба што пре да учинимо нешто“, вели Тома, што пре, док није доцне.{S} А ту нема друга  
га“ ? </p> <p>„Нешто сам му напоменуо“, вели Лазар.</p> <p>„Нема напомињања“, вели Тома. „Сви с 
 ниси о томе чуо?!“</p> <p>„Нисам чуо“, вели Боривоје обореном главом, јер се стиди свога незна 
> <p>„То се већ односи на другу ствар“, вели Светозар. „Но и оно напред је јасно.{S} Оно остаје 
 „Је л’ већ готово?“</p> <p>„Ех, јест“, вели Пера „није него.{S} То је све било пре моје женидб 
> <p>„Имаш у многоме право, на жалост“, вели Светозар. „Имао бих можда и ја, али сад нећу да ок 
дити св. патријарху на гробу Христову“, вели му Боривоје.</p> <p>„Та но, но; не тражим ја, да с 
ећу нами“.</p> <p>„Онда је све у реду“, вели Мирко. „А сад лаку ноћ!{S} Доцкан је“.</p> <p>Лаза 
 да сам ти ја показао пут к спасенију“, вели му Лазар.</p> <p>„Хвала ти и ја ћу радо поћи тим п 
им се гости прво сукобише. „Пријатељу“, вели му прота, „ми дођосмо до вас, да видимо, како се м 
 одведете истражном судији и то одмах“, вели Боривоје. „Хоћу да му покажем врло важну ствар“.</ 
, на што то излази.</p> <p>„Волео бих“, вели му Светозар, „кад би и ти, као назаренски свештени 
/p> <p>„Ако ћеш искрено да се покајеш“, вели му Лазар, „не смеш се бојати тога.{S} Да те они љу 
и да се развеселиш, ни да се растужиш“, вели назаренско учење.</p> <p>Но таман Боривоје остао с 
е; молим те као старији, да ми учиниш“, вели му чича Срдан. „Хајде синко!“</p> <p>„Зар да сви п 
18966_N2" /></p> <p>„Сутра ћу у варош“, вели неки плав младић, једва му удариле науснице.{S} Им 
 се чини против тога зла?{S} Он, прота, вели, казао је већ при ручку како о томе мисли.</p> <p> 
ио, што га нису јуче дозвали, волео би, вели, да је видео Обрена крвава, у његовим хаљинама, он 
добија. „Од проповедања Христових речи, вели, направише данас занат, чак ни благослов није заба 
љувати материно млеко, које си посисао, вели му ђаво, онда ћу и ја избљувати децу.{S} Св. Сисој 
ц, да будете ново тесто“.{S} А стих 11. вели: „А сад вам пишем, да се не мешате, ако који, који 
 истој посланици у V. глави стих 9.—13. вели апостол Павле ово: „Удовица да се не прима млађа о 
сланици Тимотеју, глава II. стих 9.—14. вели ово: „Жене у пристојном оделу са стидом и поштењем 
управљеној на Тимотеја глава V. стих 8. вели ово: „Ако ли ко за своје, а особито домаће не пром 
> <p>„Ми се радујемо, кад нам ко дође“. вели Мирко, „а још већма се радујемо, ако се с нами зај 
pb n="92" /> Тамо је и тетка његова.{S} Вели: „Хвала Богу, кад дође; ја једва остадох жива, ста 
чак и Шваба Сепл, па се и он умешао.{S} Вели: »<foreign xml:lang="DE">Meine Herren</foreign>, и 
амо зреле људе.“</p> <p>„Јао, гле сад!“ вели Јулка. „Да ме Бог сачува да будем кума код вас Наз 
аље.</p> <p>„Да сте ми здраво, девере!“ вели Лазару и пружи му меку руку, која није била увијен 
ш и смеш рећи против мене?!{S} Говори!“ вели поп-Јаша раздражено. „Мој је живот чист, чист, па  
јао, брзо се умеша. „Брате мој Лазаре,“ вели он, „брате по родитељима, брате по Христу и брате  
у посаветовати, кад је поседне сотона?“ вели други. „Само да богме, свашта има своје време, па  
ени се чини, ви не избацујете коштица?“ вели му крчмарица.</p> <p>„Хм, та догоди се да баш и пр 
и људи.“</p> <p>„А шта се то њих тиче?“ вели Јованка.</p> <p>„Шта ради девојка?“ пита Славна.</ 
аћа сваким начином.</p> <p>„Шта ћу ти?“ вели му она. „Теби не треба жена.“ . „Треба ми, Бога ми 
n="71" /> <p>„Мислиш ли, да ће казати?“ вели Славна. „Слагаће нам ма шта.“</p> <p>Девојке су се 
ла на то.</p> <p>„Кога ћемо да питамо?“ вели Славна.</p> <p>Јулка је брзо смислила. „Боже мој“, 
аш“ — каже.</p> <pb n="70" /> <p>„Није“ вели Јованка. „То је роб.{S} Он ће увек радити код нас, 
им и да не једете...“</p> <p>„Ми дакле“ вели Боривоје, „по заповести св. апостола Павла не смем 
> <p>„Добро је, кад су се само упутили“ вели Мирко. „Наша општа благајница није била до данас ј 
аје дете од себе.</p> <p>„Нисам требао“ вели, „тако крупну ствар започињати с најстаријим сином 
отиван томе, ја се држим оне речи, која вели:{S} Кад бијеш жену, једног ђавола истерујеш из ње, 
, која се не може криво тумачити и која вели: „Поштуј оца твога и матер твоју, да сретан будеш  
Он је молио, али не помаже.{S} Докторка вели: „Шта се толико жестите, Боже мој.{S} Гласаће се и 
 Мора да је веома боли глава, ма да она вели, да јој је лакше.</p> </div> <div type="chapter" x 
како видео га је таког наш бележник, па вели: „Само му не попуштајте; проћи ће.“ Каже: „Ко хоће 
ици Јеврејима глава VI. стих 1.-8., где вели: „Да се дамо на савршенство“, а не да постављамо о 
 онда угађати Господу?{S} Апостол Павле вели нам:{S} Ако може бити, да се не женимо — а допушта 
ко ситно мислио.{S} Ено и апостол Павле вели: „Незнабошци не имајући закона, сами су себи закон 
, те да ко његову славу уништи.{S} Даље вели: „Ако проповедам еванђеље, нема ми хвале, јер ми ј 
ринћанима глава IX. стих 16. 17. и даље вели, да он не живи од еванђеља.{S} Каже изречно:{S} Во 
„За Бога, ћути, зар ниси чула, да то не вели он, то су речи апостола Павла“.</p> <p>„Шта зар он 
нећу...“</p> <p>Мирко гледа болесника и вели: „Ох, жено, жено, гле, како су му конопци засекли  
када!“</p> <p>Лекар и опет пипа ребра и вели: „Читава су“.</p> <p>„Јесте“, каже Обрен, „може би 
њега.{S} Већина клима главом у повлад и вели: „Хајде, на послетку, како знаш.“ Други ћуте, а То 
р’о очи у Лазара, метнуо руку на срце и вели: „Бог нек ми суди, ако сам ишао на силу...{S} Мене 
казује онај црни мачак, тужно мијауче и вели: „Све су ти лекарије забадава, Гавране.{S} Од свиј 
креће свештеницима, који су тамо били и вели им: „Ето вам, господо, примера, следујте му!“</p>  
он се по мало смеје, а по мало црвени и вели: „Ето, шта је:{S} Куд сви, туд и ја.{S} Али кад ве 
а, „лагано!“, а за тим се окреће жени и вели: „Пиле моје, хоће душицу да ти иструцка по овим џо 
ма. (Ђуричић се смеје, одмањује руком и вели: „Та мани, господине учитељу, мани!“) За што да ма 
алан.{S} Запушава уши, одмањује руком и вели: „Иди сотоно!“</p> <pb n="23" /> <p>Кад виде ђаво, 
уне је, да је већ и црној земљи тешко и вели: „Не исплатисте ви мени мог сина с читавим назарен 
 може лако натраг, мора напред, за то и вели народ: „Коме Бог, томе и сви свеци.“</p> <p>Било б 
ави</hi> су, јер он то не зна, већ увек вели: „Остали су здрави,“ или:{S} Оставио сам их здраве 
али, а он пред целом порезном комисијом вели:{S} За Бога господо, не могу то <pb n="195" /> пла 
у скупштини.{S} Мирку је то много, него вели: „Доста ће бити, да их један од нас посаветује.“ А 
д га ноћу пробуди песма његова сина, ко вели: „Ако се момак и провесели мало, није зло“, а сад  
лаве и кад га задиркују суседи, он само вели: „Види Бог“.</p> <p>Радовали су се томе и Назарени 
како ће овима да се наодговара, но само вели: „Подајте Богу божје, али и цару царево.{S} И то ј 
 друкчије“, да Шандор нема куд, но само вели: „Немој да се љутиш, молим те, пиленце моје, немој 
и до сад у такој прилици радио, но само вели: „Нека их, види Бог“.</p> <p>Од овог часа се проме 
Назарени, кад забрањују пушење.{S} Тамо вели неки пророк, да се не знам шта <hi>подиже високо у 
н не даје женама право као мушкима, јер вели у књизи проповедника глава VII. стих 28. „Још траж 
спода!“ Али човеку прописује љубав, јер вели: „Мужеви, љубите своје жене, као што и Христос љуб 
о неће моћи?{S} Та ето у истом еванђељу вели Христос:{S} Није могуће, да не дођу саблазни, али  
таром завету, у библији“, рече он, „има велик наук.{S} Разумите га.{S} Кад се свет искварио, ка 
њи друг Светислав на добром је путу.{S} Велика је воља у њега, да нам се доближи.{S} У пола је  
и воде у двориште.{S} То је скупштина — велика лепа соба, бело окречена, пуна клупа.{S} На сред 
имске иконе.</head> <p>Има у Бачкој два велика и прилично богата села.{S} Та су села наблизу и  
 хоће да му олакша. „Каква је она друга велика мана у Назарена?“ пита.</p> <p>„Што су против св 
у колевци.{S} То је у другом облику она велика научна истина, коју су лекари и педагози тек у н 
Каже: „И ја сам као мало уморен, али је велика воља у мени, да проговорим још коју реч с нашим  
к ни опреме.</p> <p>Сватови су били без велика шума и параде, а Марта оног дана најсретнија.{S} 
е.{S} Позивате свет, да се укину мала и велика звона, разне врсте опела...{S} Опомињем вас за с 
само се у то мора уложити велики труд и велика брига, мора се тражити начина, а бој најмање пом 
и скромности.{S} Јованка је већ са свим велика, зрела девојка, у њеном добу начине две године о 
и, очувала га је.{S} Цвета му дође тако велика, тако светла према овој поквареној намигуши, као 
, па ће онда Тома започети: „Беда је то велика и не можемо ми таку ствар на двоје на троје прел 
дигла из постеље, кад стигоше пред кућу велика, расточена кола, у којима јој брат шаље ствари.{ 
у детета, ове јабучице на образима, ове велике, лепе, црне очи?{S} То је дете од вас наследило. 
рговац Соломон Чивутин.{S} Чита из неке велике књиге и говори му све потанко, као да је тамо би 
редња црквена врата, куда улазе женске, велики котао воде.{S} И сваку, која хтеде да уђе набеље 
?{S} Та ишао си и ти и г. испитник и г. велики фишкал читав дан по трсци и шевару, прекопали ст 
 онда треба да испишем наша правила.{S} Велики је посао то за мене, који сам тек мало научио вл 
лужио у Босни и видео, да Турци држе за велики грех убити псето.{S} Оно је свето код њих.{S} Ко 
тарац не једе, но се заплака.</p> <p>На велики петак мора Јова да бега из куће, јер из кујне уд 
ав вашар.{S} Пусте их све редом у какав велики ходник, њих поставе уздуж на једну страну, њихов 
апелира и велики фишкал.{S} Кажу, да је велики фишкал казао у ходнику Боривојеву браниоцу: „Хо, 
е расте све више и више; на послетку је велики као торањ, те га бречи о земљу, бије га и ломи м 
о сад постим велики пост.{S} А Василије Велики каже...”</p> <p>„Море, какав Василије Велики?{S} 
и каже...”</p> <p>„Море, какав Василије Велики?{S} Та он је такав нечовечни пост прописао за ка 
му говори, какав је будала био Василије Велики, па се тако бајно смеје, нежно гуче и поверљиво  
ерено.“</p> <p>Лазарев је углед од више велики, а да наваљују на њега.{S} Већина клима главом у 
али апелира његов бранилац, а апелира и велики фишкал.{S} Кажу, да је велики фишкал казао у ход 
човека.{S} Но само се у то мора уложити велики труд и велика брига, мора се тражити начина, а б 
 ово:{S} Пристаје ли и Нада на тај твој велики пост?“</p> <p>Боривоје уздахну: „Та оно, знате,  
реба ми“, куне се Сима, само сад постим велики пост.{S} А Василије Велики каже...”</p> <p>„Море 
рекопали сте рит, па ништа.{S} Господин велики фишкал је у оним баруштинама назебао и нашао је  
ој пустини поједу курјаци, који су тамо велики као телад, за што си онда помишљао на децу?“</p> 
ма вашем малом броју доста је и код вас велики — покор.{S} Данас вас је мало и лакше се пречишћ 
 он устостручити, јер пред њим иде глас велики — као пред Месијом.</p> <p>Сутра у јутру оде Бор 
e="chapter" xml:id="SRP18966_C3"> <head>Велики пост.</head> <p>Било на крају села у сирота чове 
н, а глас му је пун љубави и нежности, „велики те удар задесио, Бог нека те утеши“.</p> <p>Она  
ико се неће отимати за златним крунама, великим звонима, дугим опелима, те Назарени ни с те стр 
ем.</p> <p>Ствар је у овоме.{S} У нашим великим казнионицама не закраћују никоме пера ни хартиј 
 у оном полумрачном затвору допире глас великих звона.{S} То у вароши звоне на службу - недеља  
У првом тренутку изгледа то нешто ново, велико, узвишено, али је у ствари и то хвалисање.{S} Је 
 му приђе и умириваше га. „Проћи ће.{S} Велико је искушење било“, каже му.</p> <p>Само је Милев 
рене тако као ви.{S} Ми их не држимо за велико зло.{S} Они су мирни људи, који се у свачему држ 
то би Боривоју?{S} Ништа особито, ништа велико, само притисак крви према мозгу...{S} Да је ко м 
 и саветујем, не помаже.</p> <p>„Зло је велико с нама.{S} Баш и да нема Назарена, нешто би се м 
ма овој поквареној намигуши, као што је велико и светло сунце према оном жишку на столу, који п 
ко звоно; хоће ли му се читати мало или велико опело.{S} Зар нисмо сви једнаки пред Богом, па з 
пресудити, хоће ли га огласити мало или велико звоно; хоће ли му се читати мало или велико опел 
вори, како је језик мали уд, али почини велико зло.</p> <p>Кад би вечерње готово, наста саветов 
p> <p>Већ се умешала и власт.{S} А село велико, има доста трезвених, учених људи.{S} Ту свештен 
иш од Цвете, пропашће нам, а то би било велико зло.“</p> <p>Рахила само уздахну:{S} Па шта она  
едео за писаћим столом.</p> <p>Био је у велико дан, кад је Јованка ушла у собу, да угаси преко  
комад од правила, док не постане од њих велико ништа.{S} Он је молио, али не помаже.{S} Докторк 
лежено у књигама Василија <pb n="22" /> Великог.{S} На послетку јој догрдило; покупи своје сукњ 
<p>Дан, два доцније, зову Боривоја пред великог фишкала, (државног тужиоца).{S} Тамо му је и бр 
 с оне стране браве чуо је гласан кикот великог фишкала.</p> <p>Дође дан суђења и Боривојев бра 
{S} И ја вам кажем:{S} Уз оваке црквене великодостојнике, какви су већином данас, још су и добр 
огнемо, ако се још може.{S} Лазар је на великој зими, бојим се, врло се бојим, да не назебе.“</ 
рима пушке.{S} Каже капетану у очи: „На великој сам муци, господине.{S} Бог у својој шестој зап 
“, рече Обренов бранилац, „Бог у својој великој премудрости није нашао за целисходно, да у рају 
ило?{S} Још одмах после оног договора о Великој Госпођи написао је Здравковић у новинама китњас 
Али ни оно, што је закључено на збору о Великој Госпођи, није остала празна реч.{S} Пустише, да 
енућемо и ми, ако нас не подрже...{S} У великој битци није то још победа, ако једна чета на јед 
оје не зна, шта да мисли.{S} Окренуо се великом фишкалу, а онај сео на канабе, опружио ноге, те 
е сео пре за ручак, док не посла једном великом српском листу извештај о данашњем дану.</p> <p> 
еко другог, као да их је сотона измешао великом варјачом.{S} У ушима му лупа, не чује, управо з 
ену руку.</p> <p>Крај њега стао Лазар с великом црном књигом.</p> <p>„Брате“, рече му, „хоћеш л 
а и Цвете.{S} Нису градили што но кажу, велику част и маст, волели су да даду повећи прилог дру 
ва, те баш на Божић истури пред Гаврана велику чинију, а на чинији није да су делови, него све  
тако кратко време неће ни носити у коју велику казнионицу, но га задржали, да у окружном суду и 
 грк Сима домаћина на таван и показа му велику гомилу жита. — „Видиш ли ову гомилу жита?“ — Вид 
бавиш, а овамо ти пропада кућа...{S} Не велим, да се не бринеш и за душу, но само за земно.{S}  
ез икакве препирке и гласања.</p> <p>Не велим, да у друштву није било још и других трзавица и н 
 па не дам, да ме сумњичиш.“</p> <p>„Не велим ништа друго, но то, да ви баш не марите много за  
 тамо све злато, што блиста?{S} Него ти велим само ово:{S} Ако свештеник не ваља, зар одмах из  
да се мешам у поповске ствари, само к’о велим:{S} Млад си, неук си, па не знаш, због каквих се  
зар. „Од то доба прође година.{S} Данас велим само толико:{S} Мало је боље но пре.“</p> </div>  
дам пута да се покаје — опрости му.“ Ви велите, није се поправио срцем, претвара се.{S} А ко ст 
окрвна је, љубав не завиди, љубав се не велича, не надима се.{S} Не чини, што не ваља, не тражи 
аш, кад ти нисам скривила?“</p> <p>„Шта велиш, ниси скривила?{S} Зар да ја чекам да скривиш, па 
веда, да таке камењем убијамо; а шта ти велиш?{S} Ово пак рекоше кушајући га, да би га имали за 
 скромно, а дао у благајницу 30 фор.{S} Веља Пекаров славио је о летњем св. Николи крсно име, а 
под марамом се не би ни видео венац.{S} Венац треба над њом да пружи сам Господ наш Исус Христо 
арамом, а под марамом се не би ни видео венац.{S} Венац треба над њом да пружи сам Господ наш И 
у и не залевају, али опет за то бледи и вене, недостаје му онога, што је најглавније, недостаје 
венуло је под Варварином руком, као што вене зими цвет у лонцу.{S} Негују га, не може се рећи,  
врши“.</p> <p>Оно друго дете Боривојево венуло је под Варварином руком, као што вене зими цвет  
{S} Једнако је поболевао и очигледно је венуо.{S} Наскоро је добио суд.{S} Мати му продала тако 
у позли, поремети му се здравље и почне венути.{S} У сну му се показује онај црни мачак, тужно  
но уз друго“.</p> <p>„И ваша млада нема венца?“ пита Јулка. „У ваши сватови не свира гајдаш, не 
оспод наш Исус Христос, ако је заслужна венца.{S} Ми не дижемо ларме, не подвикујемо, нит најмљ 
} Кад сване дан, онда опет Нада, његова венчана жена, искушава Боривоја.{S} Дође му са свим бли 
рестане, али ко то изазва поред сребрне венчане круне и златне, порфирне?{S} Ви господо, који с 
свега знам само двојицу, који су на дан венчања <pb n="33" /> оставили жену и отишли у крчму.{S 
 весељу.{S} Црква је била пуна света, а венчање је извршио прота, који је и непозват дошао.</p> 
, који градише тамо трговину.{S} Ако је венчање, има по црквама златна и сребрна круна, која се 
тра, после јутрење, у највећој тајности венчао у Новом Саду.{S} Узео је неко сироче, девојку од 
литву, он је претрнуо.{S} Та је молитва веома дуга, а почиње речима:{S} Ја знам Господе, какав  
 а очи јој се зацрвениле.{S} Мора да је веома боли глава, ма да она вели, да јој је лакше.</p>  
љу! (и сад Тома горко уздахну), био сам веома рђав човек.{S} Код мене је био обичај, кад одем н 
рени нападају нашу данашњу цркву и веру веома жестоко.{S} По њихову учењу:{S} Човек мора грешит 
, па нека света ватра у њему, поуздање, вера, да ће све добро бити.{S} Само да се та ватра не у 
има?“</p> <p>„Каже, забрањује му његова вера.{S} Он је Назарећанин“.</p> <p>„Ето ти га, сад опе 
ак ни њезин муж.{S} Забрањује им њихова вера.{S} Ту ће бити и онај „бик“, звоно, ту „ђавоља тру 
“ „Мени је бабо“, каже она, „добра моја вера.{S} Добра је била мојим старима, па је добра и мен 
/p> <p>„Био сам“, каже он, „али ми моја вера забрањује пушити“.</p> <p>Гле сад, мисли у себи Ју 
е пушити.{S} Зна она, да пуши свакојака вера, па чак и Турци.</p> <p>„А зар ви нисте наше вере? 
<p>Кад чу Боривоје, да је оно „бугерска вера“, која му се почела допадати, мало је охладнио.{S} 
ства и простодушности, кажу:{S} Не ваља вера.{S} Али за Бога људи није истина.{S} Добра је вера 
уди, који тако живе?{S} Како се зове та вера, у којој се тако правило одржава?“</p> <p>„Та се в 
својој старој вери и каже: „Добра је та вера“, онда је он лично <pb n="49" /> крив, он је био н 
 еванђеље и тумачи свето писмо.{S} Наша вера не познаје поповска заната.{S} Исус Христос није н 
тна као и данашња.{S} Дакле је ова наша вера ишла барабар поштењем, стидом, простодушношћу и бр 
добрих људи?...{S} Ја држим, да је наша вера права наука Христова и да ће она освојити...{S} Ја 
такву, у којој се мора грешити, онда је вера била крива, а он чист.{S} А то је по осуђеника врл 
и за Бога људи није истина.{S} Добра је вера, него не ваљамо ми. (Вичу: „живео!“ Неко каже: „та 
{S} Ко су ти Назарећани?{S} Каква им је вера?{S} У школи нису училе о томе; само се Јованка сећ 
са.{S} Па каква нам је била у оно време вера?{S} Иста, ама истоветна као и данашња.{S} Дакле је 
се тако правило одржава?“</p> <p>„Та се вера зове назарећанска, а чланови те вере зову се Назар 
о што је тело без духа мртво, тако је и вера без добрих дела мртва.“</p> <p>Лазар је у свом тум 
сад, мисли у себи Јулка.{S} Каква је то вера, <pb n="74" /> која забрањује пушити.{S} Зна она,  
удо, што стадо страда?{S} И каква је то вера, где нема дела?{S} Проповеда се:{S} Не кради, а кр 
, „па њега ћемо питати.{S} Кад му је то вера, ваљда ће је познавати.{S} Ето видиш, казао нам је 
uote> <p>Ова кратка песма била је доста веран тумач јавног мишљења у селу.{S} Огромна већина од 
слика, што ме сећа на ону, која ми беше веран друг и на дете, које сам родио, а сад је далеко о 
 чим ступиш у ред „браће“, те постајеш „веран“, онда мораш.“</p> <p>„Е, видиш!{S} А како ћу се  
ке.{S} Прескочила сам осми члан символа вере, само да будем што пре готова.{S} А ко ће носити о 
азаренску књигу.{S} Покажите му, да има вере хришћанске, назаренске, која му отвара не само вра 
 први пут чу нешто о језгру, о начелима вере Христове; чу на српском језику, у лепом Караџићеву 
и, који један хлебац једу, не треба две вере да верују и она — повери.{S} Повери, да изведе у к 
26" /> но Назарен.{S} Ко није од његове вере, на тога се осврће мање но на муву, па ма му рођен 
е; она је толико трпила због назаренске вере; о њој је он тако често говорио с Лазарем и на њу  
амотиш куће и не одричеш се наше српске вере?“</p> <p>Лазар је вртио главом. „Не могу бабо.{S}  
, бар нећу бити отпадник од своје старе вере.“</p> <p>Лазар је отишао кући потресен до дна душе 
затекле код наших људи, а држе се старе вере.{S} Има и међу њима, морам рећи, доста паметних.{S 
 особито домаће не промишља, одрекао се вере, гори је од незнабошца“.</p> <p>„То сам хтео да чу 
се вера зове назарећанска, а чланови те вере зову се Назарећани“, каже му Лазар неким достојанс 
ак и Турци.</p> <p>„А зар ви нисте наше вере?“ пита га.</p> <p>„Нисам“.</p> <p>„Него?“</p> <p>„ 
хаџилук, није ни из близу сазнао језгро вере Христове.{S} Он је Бога сматрао као строгог оца, к 
ема:{S} Ако он остаје при својој старој вери и каже: „Добра је та вера“, онда је он лично <pb n 
{S} Твој је покојни отац у нашој старој вери и стекао, не само очувао.{S} А теби је доста да оч 
га: „Да ли ћете ви страдати што у вашој вери, ако ја будем певала?“</p> <p>„Ви можете радити шт 
а божјег.“ Онде се говори у посланици о вери и <hi>делима</hi>:{S} Доказује, да се делима правд 
а оно, што је у последње време слушао о вери, тицало се испосништва, хаџилука и сотонина кушања 
ће се спасти рађањем деце, ако остане у вери и љубави и у светињи с поштењем“.{S} Апостол Павле 
ком.{S} Кад момак дорасте, учврсти се у вери, кад је здрав и кад се види, да може жену издржава 
е пред скупштином, да хоће у љубави и у вери хришћанској да се друже, за тим се очита молитва и 
а нас са таким светим књигама озиђују у вери, па није чудо, што смо неозидани и лако се рушимо  
дете, носе га попу и крсте га на силу у вери, коју детенце нит схвата нит познаје.{S} То је гре 
<p>Највише кажу ово: „Кад се учврстиш у вери, <pb n="231" /> пречистиш се и дође ти време крште 
И мушко и женско тражи код нас побожна, верна друга, па ће у томе најрадије послушати старије,  
а и Мирко.{S} Чим уђе који „верни“ или „верна“, поздраве се, рукују се и дошапну им тајанствено 
Творца и просећи од њега милости за све верне, па и оне, који не могоше стићи у овај богобојажљ 
хат је онде за то постављен, да опомене верне, да се сказаљка креће, време пролази, смрт се бли 
 ће бити, што пре.{S} Не треба доводити верне у искушење, да се успаљују.</p> <p>Сазваше дакле  
е своје.{S} Истина, кад си ступила међу верне, није нико тражио од тебе, да бациш оно одело, ко 
је жене, које су имали, биле су једине „верне“ у пуном смислу те речи.{S} Они остали били су та 
каква накита, чак ни белила. „Верни“ и „верне“ су махом српске народности, осим Швабе Сепла, ње 
ју читати.</p> <p>Сад почеше „верни“ и „верне“ певати изговорени стих.{S} Појање иде доста лепо 
ехе ту,</l> <l>Светску мржњу претрпети, верни бити свом Богу.“</l> </quote> <p>Гости се згледну 
stone unit="subSection" /> <p>Кад су се верни већ разишли, на вратима скупштине заостане четири 
Тома.</p> <p>Кад се скупштина свршила и верни се разиђоше, застадоше Тома, Мирко, Боривоје и јо 
, који беше управљен против њега; многи верни су седели као окамењени, а Томи је позлило...</p> 
као Рахила.{S} И томе се нису чудили ни верни, ни неверни.{S} Али су се тим више чудили сви ред 
еве не може човек измерити“, мислили су верни, али су неверни мислили са свим друкчије.{S} И да 
оривоје му и опет не оста дужан.</p> <p>Верни су гледали ову борбу у скупштини —- како који.{S} 
хаљине, никаква накита, чак ни белила. „Верни“ и „верне“ су махом српске народности, осим Швабе 
и скромну жену.</p> <p>Још увек долазе „верни“, па од некуд и Шандор ковач.{S} Да је хтео, мога 
о сахат. „Шта тражи сахат овде, где се „верни“ скупљају на молитву?{S} Да ли да покаже време, к 
оне не знају читати.</p> <p>Сад почеше „верни“ и „верне“ певати изговорени стих.{S} Појање иде  
о Лазар, Тома и Мирко.{S} Чим уђе који „верни“ или „верна“, поздраве се, рукују се и дошапну им 
> <p>Сад почеше да долазе већ поједини „верни“.{S} На лицу им не можеш ништа прочитати, али да  
а најпре назаренски „пријатељ“, за тим „верни“, и кад му изиђе суд, да одседи шест месеци затво 
 сати најдуже буде готова.{S} Онда иду „верни“ на рад, а не светкују цео дан.{S} Недељом по под 
а.“ Очувао јој је светао спомен: међу — вернима.</p> <p>Милева пак није преживела прексутрашњег 
, Мирко и Тома су најглавнији људи међу вернима онога места, они су главе одбора, који воде бри 
свег тога, није био особито омиљен међу вернима.{S} У осталом ми ћемо га још боље познати у ток 
 у памет, ма да такве мисли не приличе „вернима“.</p> <p>Боривоје поздрави Милеву доста збуњено 
ва“, каже Боривоје. „Код нас ма који од верних устане у скупштини, чита молитву, еванђеље и тум 
нергија, с којом се бацио на назаренско веровање... „И нећу скретати с овог пута“, мишљаше у се 
е, да и он у прво време није ни најмање веровао у успех, него је још изобличавао Светозара.</p> 
о, очајничко.{S} Ко то не види, не може веровати.</p> <p>Они, који поју, то су браћа и сестре,  
измислио.{S} Само ми кажи, како ја могу веровати у то, кад знам, да је Милева од тебе побегла?“ 
 кад слично не чини ни једна хришћанска вероисповест.{S} Примедба пишћева.</p> </note> </div> < 
у се многи тако љуто бојали; назаренска вероисповест би призната за равноправну.{S} Сад није ви 
годили пута.{S} Направили сте још једну вероисповест више, бајаги мало их је.{S} А не смета нам 
и у огањ вечни, ако је члан друге какве вероисповести, до ли назаренске.{S} И сад је по заточен 
мерно више умиру, но људи ма које друге вероисповести.{S} То није само за то, што нерадо траже  
 Они су дужни да плаћају парохијал оној вероисповести, из које су изишли, па за то и називају т 
ни, а има на свету још стотинама других вероисповести, држимо сваки своје за најбоље.{S} Сваки  
i>Да се свет искварио, искварио у свима вероисповестима, то признајем</hi>. <hi>И томе није сам 
ега осталог, чега има и у осталим већим вероисповестима.{S} Ви сте мали, али метни руку на срце 
е, да се делима правда човек, а не само вером и завршује речма: „Јер као што је тело без духа м 
но и просветно стање.{S} Назаренство је верска глупост, као што је и анархизам политичка глупос 
 Назарени нападају нашу данашњу цркву и веру веома жестоко.{S} По њихову учењу:{S} Човек мора г 
с...“</p> <p>За тим је представио Лазар веру назаренску као прву веру, која је озидана на св. п 
едставио Лазар веру назаренску као прву веру, која је озидана на св. писму и која тражи <pb n=" 
ам све тајне и сва знања и ако имам сву веру, да и горе премештам, а љубави немам, ништа нисам. 
вор, морао би да брани свој чин и своју веру, а то је хтео још мање.{S} Он је отишао тамо, да з 
о од натароша, да су само бранили своју веру и ништа више.{S} Ја мислим „види Бог“, и да се Пан 
p> <p>„Ја сам слушао да је и назаренску веру измислио Шваба, ал не могу да верујем.{S} Је ли ик 
в да положим заклетву, да су назаренску веру измислиле жене...{S} Не пуши, не иди у крчму, не и 
ла, па шта тај мари за нашу православну веру.“</p> <p>Па ишао је Срдан и свештенику.{S} Свештен 
 Назаренац.{S} Жена му је очувала стару веру; назива Јову погаником, јеретиком и расколником, а 
чење, те се баци каменом на своју стару веру, осуди ту веру као такву, у којој се мора грешити, 
и каменом на своју стару веру, осуди ту веру као такву, у којој се мора грешити, онда је вера б 
 с тога, што они несретни људи, који ту веру верују, убијају сами себе.{S} Од кад сам почео да  
ар одмах из цркве да одеш и да напушташ веру?{S} Зар ако ти кров прокисава, да запалиш сву кућу 
се у први мах укипила, не може чисто да верује ушима, па онда полети Срдану. „Јао друже, Бог те 
, а радује се истини.{S} Све сноси, све верује, свему се нада, све трпи.{S} Љубав никад не прес 
p> <p>„Па баш и да умреш, опет ти се не верује.{S} Казао сам ти већ, да ти због тога неће бити  
ели му истражни судија. „Али се теби не верује.{S} Ето, Милева каже, да она никад није говорила 
бе.“</p> <p>Боривоје слуша, па чисто не верује.{S} Каже: „Истину ја говорим, господине.{S} Воли 
рече јој лекар строго, „зар баш све?{S} Верујем, да сте скројили пелене и побринули се за колев 
нску веру измислио Шваба, ал не могу да верујем.{S} Је ли икад знао Шваба, шта је то моба?{S} Н 
му китиш по књишки:{S} Назарећани, онда верујем, да не зна, али питај ти њега на просто српски: 
мци успаљују за мном.{S} Може бити и ја верујем, да ти не мислиш тако, али те опомињем, да твој 
то идоли, лажни Богови, у које ми ваљда верујемо.{S} Ви сте пронашли, да човек не сме да има на 
им.{S} За то ти ја кажем, а ако мени не верујеш, можеш питати и патријара, ни он ти неће казати 
 се по тешком путу богословских наука и верујте ми, грозно залутасте већ до сад, а то лутање ић 
један хлебац једу, не треба две вере да верују и она — повери.{S} Повери, да изведе у кући једи 
га, што они несретни људи, који ту веру верују, убијају сами себе.{S} Од кад сам почео да водим 
редлога.{S} Меланија је у овом тренутку весела, што ме је придобила и отишла је Протићки, да и  
 оставила га, само је био још мирнији и веселији но пре.{S} Село је тумачило, да он жали свог ј 
загледао га.{S} Боривоје испрва гледаше весело унаоколо, па кад спази светао ланац на лекарову  
<p>Умирен чекао је Боривоје суд; радо и весело ће издржавати, што му се досуди, само га је мучи 
лицу не показује чаме ни суморности, но весело гледа преда се.{S} У овај пар јој се осу по лицу 
евојчица од 10—12 година.{S} Очи им још весело, безазлено погледају и чисто се пренеш, кад их п 
леност ишчезну са лица његова, детињска веселост изгуби се, он поста сетан и тужан и не заигра  
 био уз свог деду), али његова детињска веселост и безазленост није се повратила.{S} Срећом се  
те барјаци, те ручак, те народу вино на весеље, па онда не можемо да се наплаћамо и има по 10 р 
 кад му се дете провело.</p> <p>И наста весеље.{S} Управо не весеље, него пијанка.{S} Свира гај 
ло.</p> <p>И наста весеље.{S} Управо не весеље, него пијанка.{S} Свира гајдаш, носе се бурад пи 
еде да пуца у коње, ако се макну, те се весеље продужило до подне.{S} Једном речју, право — срп 
 подне.{S} Једном речју, право — српско весеље.</p> <p>Сутра дан су већ спевале врашке девојке  
ра дан су већ спевале врашке девојке то весеље.{S} Али то не би било ни по јада, да се нису зак 
зар дома, па би сад сви скупа требали у весељу да проведу празнике, и баш сад Лазар болестан, л 
а им честитају и буду учесници у њихову весељу.{S} Црква је била пуна света, а венчање је изврш 
} Тек четврти дан зажарило му се лице — весео је.</p> <p>Но весео је и Панта Кулпинац — не само 
етре отуд од горњака“, — али Лазар није весео.{S} Има нешто у њему, што хоће да удави у пиву, а 
уштво кличе од радости — али Лазар није весео.{S} Хајд нека, сутра ће.{S} Но не може да се расп 
>Но весео је и Панта Кулпинац — не само весео, но и обесан, па у своме бесу добаци Лазару ружну 
жарило му се лице — весео је.</p> <p>Но весео је и Панта Кулпинац — не само весео, но и обесан, 
дошла из цркве, ја се направио необично весео, звиждућем по соби и пуцкам прстима.{S} Тако сам  
н је то схватио, као да ће чути самртну вест.{S} Хвала Вогу није.{S} Али за то опет оно што је  
аква је туга обузе, кад јој донесоше ту вест.{S} Онемила, скоро окамењена; не рече Боривоју ни  
 три године дана.</p> <p>Кад Нада чу ту вест, стеже јој се око срца, и суза заблиста у оку.{S}  
а Срдан једва домили до куће, кад чу ту вест.{S} Одсекле му се ноге.</p> <p>Одмах зове Лазара.  
љен паде Светозар на столицу, кад чу ту вест.{S} Дуго је ћутао и он, а ћутале су и жене; на пос 
у знали.{S} Као ватра просу се међу њих вест о ономе, што је јуче утаначено у школи.{S} Њихови  
рио, поче да свиће.{S} Снег се стишава, ветар се променуо у топлу југовину; петли поју, с торња 
/p> <p>Ноћ је била доста непријатна.{S} Ветар је јако дувао; таласи на Дунаву шумили су обалом, 
увек и увек заспа, јер мишљаше доиста — ветар је.{S} Тек кад је други дан сагледао сестрино лиц 
S} Сад јој постаде јасно, с које стране ветар дува, и на мах подиже главу.{S} То је било око по 
е о Лазару, био на чисто, с које стране ветар дува и од куда ће ударити киша.{S} Али, где су би 
ила.</p> <p>А да је ко могао зауставити ветар, те отргнути од њега речи, које су на оном месту  
празне амбарове, кад чује, где дува тај ветар.</p> <p>Дошло је и крупније.{S} Лазар се почео по 
ушију му долазаше неки шум, као кад оно ветар зајауче по тихој ноћи.{S} Али он увек и увек засп 
 и опет допре до ушију шум, као кад оно ветар зајауче; и опет уздахну, али слеже раменима. „Бор 
 слаби, а после све јачи, брује као оно ветар кроз суво, јесење лишће.{S} Што даље напредује пе 
тину мало хране на продају.</p> <p>Тај „ветар отуд од Горњака“, никако више није годио чича-Срд 
 више до ли један тренутак, само ако је ветра.{S} А у Боривојевим грудима је бура...</p> <p>Кад 
даш, носе се бурад пива, пева се: „Дуни ветре отуд од горњака“, — али Лазар није весео.{S} Има  
ио.{S} Кад запева:</p> <quote> <l>„Дуни ветре отуд од Горњака“ —</l> </quote> <p>све те мрави п 
ило, сад се приповеда.{S} Данас је доба ветропирства <pb n="65" /> и лакомости.{S} Данас одбегн 
у реч изустити пред његовом „Ленчицом“, већ је зове само: „Пиле моје“), дакле то пиле, кад му с 
е сам споменуо на почетку овога одељка, већ је по четврти пут затворен.{S} Као што му је тело к 
: <hi>Здрави</hi> су, јер он то не зна, већ увек вели: „Остали су здрави,“ или:{S} Оставио сам  
> <p>„Не забрањујте се једно од другог, већ ако у договору и за време, да постите и молите се Б 
не изиђе из куће.{S} Већ је и по подне, већ ударају звона на погреб, а Лазар се не миче.</p> <p 
шта било.{S} Нико не може да се победи, већ дај по сваку цену све, што зажели, па ма пропао.{S} 
ућу.</p> <p>Већ хоће да се ухвати мрак, већ дође и стражар, да води Боривоја у затвор, а оне су 
?“ пита је он, но и не чека на одговор, већ наставља: <pb n="96" /> „Христос је дошао у цркву и 
реба презрети цркву и не идете у цркву, већ градите овде неку скупштину, а Христос Спаситељ је  
никови другови, носачи понеше сандук... већ излазе из порте...</p> <p>Иде неко!{S} Иде средином 
еш жив?{S} Та, нећеш море ни допостити; већ си ослабио као добар хрт, а далеко су три године.“< 
 Иваном с орања, хвата се <pb n="61" /> већ сумрак, а опазим је, где стоји пред кућом.{S} Дошло 
унапред стрепила, и није се убојала.{S} Већ трећи дан га истерали из училишта, јер је читаву ск 
да је Тома сам.{S} А он не може све.{S} Већ од дужег времена примио је од Мирка општу благајниц 
кињу, Цвету, сучељавају им се баште.{S} Већ од пола године дана чим може, гледа, да јој се добл 
 ту ноћ, сутра дан не изиђе из куће.{S} Већ је и по подне, већ ударају звона на погреб, а Лазар 
авириш у душу, нашао би задовољство.{S} Већ се и просјаци купе пред њином скупштином и то је за 
 би подне, он само хукну и пита: „Је л’ већ готово?“</p> <p>„Ех, јест“, вели Пера „није него.{S 
сеци штранге, спасавај коње, те кола, а већ трска је пропала; џаба је.{S} Мој Јова дошао кући,  
{S} Зрно још није ни изишло из земље, а већ му је судбина донекле решена.{S} Ако му у упаљеној  
одиже главу.{S} То је било око подне, а већ с вечера проба га.</p> <p>„Перо“, каже му, „грде те 
.</p> <p>Но таман Боривоје остао сам, а већ му јављају, да ће скорим добити суд.{S} Зову га пре 
оме није добро, како си до сад радио, а већ десет пута си скретао на бољи пут и увек западао на 
и торањ.</p> <p>Чим је појање почело, а већ се мешају у песми <pb n="140" /> уздисаји, испрва с 
{S} Волели би да те упознају и лично, а већ те познају по делима твојим.“ Боривоје је скроман,  
ији:{S} Прилика ти је, сложите се.{S} А већ кажу и њеним родитељима.“</p> <pb n="77" /> <p>„А а 
 у који га је уљуљао Господ, кад се Ева већ упознала са змијом и шетала под оном јабуком, пред  
 није било ни потребно.</p> <p>Јулка га већ пита даље: „А јелте, како се носе ваши попови?{S} И 
му пређе реч преко усана.{S} Госпође га већ сажалише, те нека од њих хоће да му олакша. „Каква  
м и назаренске старешине почеше за њега већ меркати девојку, (јер не може сам у оноликој кући)  
не мисли о црквеном обреду као ви, тога већ држите за изгубљена, за сотонину жртву и нећете да  
оју с њом успоређиваше, али та је друга већ у гробу...</p> <p>Но ако Боривоје није био задовоља 
а, тако се опет приљубила уз Лазара, да већ не зна шта ће.{S} Брани га.{S} Каже у својој девоја 
спасењу.{S} Шта више, учинило му се, да већ ходи тим путем.{S} Довели су му децу, те је и њих в 
пси, подавиће он и њих.{S} Био је можда већ изгубљен, када чу кораке.{S} Иде неко.{S} Он се кре 
и обузимају при читању?“ Она би му онда већ пала око врата.{S} Али он ћуташе.{S} Тек у неки час 
 па онда кад девојка пође за другог, ја већ брз на покор.{S} Кад су сватови седели за вечером,  
и девојке цикнуле у један мах.{S} Јулка већ хтеде да бега, али кад виде, да стоје њене другариц 
е?{S} Ако је Христос донео мач, зар има већ и деда Мирко право, да то учини у нашем селу?{S} Хр 
и: „Види Бог“.</p> <p>Чича-Срдан не зна већ шта ће, час је бесан као сеоски бик, све би да пога 
канете таких проповеди, јер епископ зна већ, докле сте се заборавили и онда може да буде рђав к 
е.{S} Напред ће ићи Јованка, јер га она већ познаје, за њом ће Јулка, а на послетку Славна.</p> 
> <p>Рахила само уздахну:{S} Па шта она већ није радила, да придобије Лазара?!</p> <p>Тома каже 
ачула, излазило је на оно исто, што она већ два дана слути.{S} Срдан је у срцу већ поверио, хоћ 
ожђе на „поповској сувачи?“ Сад разбира већ и поједине куће.{S} Оно је тамо широка удица, оно ј 
 оправити, нагиздати, мало нашалити, та већ знала би, како треба.{S} Али где ће да се разговара 
оног силног пасуља и киселих краставаца већ си био премијаукао, ниси био читав човек, не може т 
то мрмља у себи, јер је Лазарева крмача већ три недеље на продају.{S} Не купује је нико, јер ко 
усеву може много што-шта поправити, кад већ никне; та, чак и матору воћку можеш калемити и обла 
оли оца, да не закраћује Лазара.{S} Кад већ не могу да буду заједно, нека даде Лазару његов део 
 регламан, а не на Исуса Христа.{S} Кад већ неће Маша да узме пушке у руке, вежу му је на леђа, 
азаре“, рече она чисто жалосно. „Па кад већ говоримо о тој ствари, ево кажем и ја вами озбиљно: 
иму на плочи гроба Христова.{S} Али кад већ хоћеш да учиниш што преко обичаја, онда ти саветује 
та је:{S} Куд сви, туд и ја.{S} Али кад већ узех ђавола, нисам бар узео маторог ђавола, него са 
ш.{S} Но он се не да ни осолити.{S} Сад већ било па прошло, шта ћу.{S} Али ето моје беде, никак 
ада су опет зграде.{S} Дође ближе и сад већ нема сумње; кућа је на његову земљишту и ако није б 
ајчешће је долазио Сима пекар, који сад већ и не избиваше из куће Боривојеве.</p> <p>Пет дана ј 
уним очинске љубави, „ја сам ти једаред већ говорио о некој ствари, но ти канда ниси узела на у 
 да хоће да свисне.{S} У неки мах хтеде већ да се дигне, али га беше страх; ухватила га нека не 
убље, промотрио жиле, видео би, да онде већ трули.{S} Ако је Светозар дошао био до уверења, да  
 и умирише.</p> <p>Сад почеше да долазе већ поједини „верни“.{S} На лицу им не можеш ништа проч 
 Кад му је било осам година, отац га је већ водио у крађу.{S} Син је терао коње путем, а отац ј 
на сиротица не прима.{S} Куне је, да је већ и црној земљи тешко и вели: „Не исплатисте ви мени  
ака на миру“.</p> <p>Боривоје као да је већ у Јерусалиму.{S} Пости, моли се Богу и све се већма 
о.</p> <p>Кад се почео момчити, онда је већ ређе појао, али је тим више певао; испрва по рогљев 
 јој заигра и чедо под појасом, онда је већ имала снаге, да гледа Боривоју у очи, па да остане  
ве вредноће и скромности.{S} Јованка је већ са свим велика, зрела девојка, у њеном добу начине  
ене, па ма трећи дан умрла“.{S} Била је већ врло слаба, јер је много препатила, и снага јој дот 
тно.“</p> <p>Али као што рекох, ушла је већ у вигов.{S} Јер кад је почела да тражи изговоре, ле 
о Варвару, како да одговара... „Тома је већ узео да буде и св. дух“, мисли он у себи и дође му  
 је хтео да се ослободи затвора, она је већ купила своје сукње и кошуље, да оде где год у свет. 
 и мати моја, да нас не срамоти, кад је већ тако учињено и она се предала.{S} Само је казала: „ 
а приме, јер је он онда згрешио, кад је већ био <hi>крштен</hi> Назарен.{S} Они неће да знају з 
 се предала.{S} Само је казала: „Кад је већ морало тако бити, бар да си ми казао раније, те да  
 јерусалимске иконе.{S} У опште, сад је већ напала на целу поделу.{S} Влада је стишавао и умири 
ти зрела човека словима.{S} Боривоје је већ за месец дана читао и писао као ђак из четвртог раз 
 као опробан, озидан Назаренац, који је већ доста учинио за ствар назаренску и од кога Назарени 
S} Он гледа у њу, мистрија ради, али је већ збуњен, заборавио је да узме на мистрију малтера.{S 
 <p>Боривоју је тешко, претешко, али је већ помало научио да влада собом. — „Страсти треба угуш 
а, па мисли:{S} Ћутаћу.{S} Па кад ми је већ послао баш све само избушене и поломљене ствари, за 
ши их се, не зна ни сама за што, апи је већ доцкан.</p> <p>„Погазила ме је“, каже Боривоје. „Из 
и. (Вичу: „живео!“ Неко каже: „та ти је већ паметнија“).</p> <pb n="124" /> <p>„Видите код нас  
и по сата, а то није истина, јер вам је већ дванаести час куцнуо.{S} Ово гнездо ја ћу разорити. 
е познавати.{S} Ето видиш, казао нам је већ, да не сме пушити “.</p> <p>За мало се и опет упути 
ши и умерености, свршено је и сад им је већ потеже било наћи згодан предмет.{S} Али досетише се 
 тога зла?{S} Он, прота, вели, казао је већ при ручку како о томе мисли.</p> <p>И први устаде п 
у Назарени поштени људи.“</p> <p>Ово је већ двадесети, који то мрмља у себи, јер је Лазарева кр 
ламе.{S} Кад се враћаше одунд, почео је већ да се хвата мрак.{S} Била је јака зима, а пут покри 
је леп јесењи дан — субота.{S} И ако је већ 8. септембар, мала Госпојина, опет је топло као у с 
?“ — пита он, а њено узбуђење прешло је већ на њега.</p> <p>„Ви сте“, каже она, а глас јој доша 
и.{S} Али не, то није више мисао, то је већ нешто више, то је тврда намера...{S} Како је поникл 
је време, да се прекине.{S} Светозар је већ искренуо на ту страну.{S} Каже: „Да је у нами дух ј 
тако често говорио с Лазарем и на њу је већ пре тога много и много мислио.</p> <p>У исти мах, к 
е сазрео и готов за жетву, и гле, ту је већ и жетелац; ето, подигао је срп, да покоси клас!{S}  
 се не успали“, вели Тома, „ако се није већ успалио.{S} Има он сусеткињу, Цвету, сучељавају им  
е, али она то не чу.{S} Сад је Боривоје већ стигао кући — помисли у себи.</p> <p>Кад је дошла н 
безбеђен од искушења сотонина.{S} И гле већ на првом кораку, како се љуто превари!{S} Сад види, 
ен од моје матере да имам уза се, ви ме већ осуђујете на смрт, не ваљам ништа, нисам вредна нич 
ш у Јерусалим?“</p> <p>„Ја ћу се о томе већ исповедити св. патријарху на гробу Христову“, вели  
азарена и како сјајно победише Назарене већ на првом кораку — у њиховој скупштини.{S} Свуда је  
обила и <pb n="98" /> одвела у Назарене већ петорицу.{S} Јер ти не рекоше у себи само толико, д 
> <p>Четврте недеље почело је предавање већ несретно.{S} Није дошло ни близу онолико света, кол 
тозар пређе на женске параграфе, она се већ узверила и тражила пута, да се извуче.{S} Кад је из 
ли су Варвару у Дунаву с вечера, кад се већ ухватио мрак.{S} Она је у кошуљи загазила у воду од 
>„Како си ти“, пита га Боривоје, кад се већ наљубио деце.</p> <p>„Све је лепо и красно; пријате 
су се тим више чудили сви редом, кад се већ после неколико месеци Рахила смири и пречисти; сото 
 То је Марту управо разбесило, и кад се већ са свим опоравила, а муж јој пошао у варош адвокату 
 мртво слово“, промумла у себи и сад се већ наглим кораком упутио својој кући.</p> <p>Кад је от 
?“</p> <pb n="102" /> <p>Човек, коме се већ по овешталом оделу познаје да је сиромах, устане. „ 
г, Пера, покуша да се учи књизи, али се већ првог дана окане.{S} Каже: „Да се ја манем тога, Ла 
га прекиде. „Да богме,“ каже, „знамо се већ.{S} Они по свом закону не воде политику; они не иду 
ије, за то нема суда, а за жену ћемо се већ разговарати.{S} Ти си, братко мој, био луд, још си  
он мисли на другу плаћу“.</p> <p>„То се већ односи на другу ствар“, вели Светозар. „Но и оно на 
столице као поплашена срна и као што се већ у таким приликама дешава; што већма хоће да се покр 
ма да је не огласише звона и у јутру се већ искупиле жене, Нововерке, да се нађу болесној Милев 
 ви сте“, каже, као изненађена, а ту се већ претварала. „Добро дошли.{S} Само кад вас је донео  
 ти“, продера се чича-Срдан, „зар су те већ толико залудиле оне негдашње коњокрадице.{S} Скрећи 
их наука и верујте ми, грозно залутасте већ до сад, а то лутање ићи ће све даље и даље, све дуб 
зграде и убије човека“.</p> <p>„А ту ће већ и он допустити, да није жена крива, но зидар или уп 
тако тужно, ужасно, као онај, који хоће већ да издахне, он му приђе. „Обрене, брате, шта ти је? 
ба орасима; запалио се бадњак; запојаше већ и звездари: „Слава во вишњих Богу“.</p> <p>Лазар је 
Човеку није добро да буде сам“, то пише већ и на првој страни св. писма.</p> <p>Док је Лазар по 
Целивају...{S} Целива породица, свршише већ и покојникови другови, носачи понеше сандук... већ  
дигао лавеж, необичан за оно доба.{S} И већ се појављује на прозорима или огради жена или дете, 
е и благостање то непаметно кинђурење и већ тако даље.</p> <p>И све би било лепо, само да му ув 
седи мирно на свом месту, њему ускипи и већ је два-триред хтео да устане и оде.{S} Но уздржавао 
ју матере.{S} Сад се још боље прикупи и већ разабра све.{S} Мирко говори...{S} Каже: „3наш, бра 
 а моја Варвара ће послушати.“</p> <p>И већ почеше да честитају: „Е, па нека је сретно!“</p> <p 
 <pb n="41" /> педесет форинти, а он би већ показао, какав је по њега овај данашњи дан.</p> <p> 
ледало, е ће се и Боривоје смирити, али већ у другом тренутку цикао је још горе и удари песницо 
сно?“</p> <p>Лазар умукну за часак, али већ му прискочи Боривоје.{S} Каже: „Господин свештеник  
требао и опет предавати Здравковић, али већ у четвртак дође писмо на Светозара, у коме јавља, д 
 насмеши и враголасто рекне: „Маните ми већ једаред мога пустињака на миру“.</p> <p>Боривоје ка 
ом, не може се поднети.{S} Ја сам Стани већ наговешћивао, нека остави човека, кога мрзи, боље ј 
д је дошла недеља, Боривоја су Назарени већ крстили.{S} И он је сад седео у скупштини крај стол 
unit="subSection" /> <p>Кад су се верни већ разишли, на вратима скупштине заостане четири човек 
 и дубље у Дунав.</p> <p>Кад су се коњи већ заплели у хамове и утонули, скочи Боривоје и четврт 
 њихови старији говоре и у вече се хори већ по рогљевима — песма.{S} То су сеоске новине.{S} Ту 
„Казуј, несретниче, је ли истина, да си већ дваред одлазио у назаренску скупштину?“</p> <p>Лаза 
меје и каже: „Иди ти с Богом, ја сам ти већ казала, да ти ниси кадар мене уграбити.“ „Хоћеш ли  
, опет ти се не верује.{S} Казао сам ти већ, да ти због тога неће бити ништа.{S} Ако ти се не д 
ло, па се отац и син заговорили, а мати већ извукла кћер из собе, те је одвела у вајат, да је с 
ио се с Мишом Савићем због увреде части већ скоро годину дана и старији чланови друштва толико  
да се бојим, е ће та раздраженост прећи већ и на Назарене“.</p> <p>„Шта је?“ пита Боривоје.</p> 
авладао!{S} Пшенични клас на њиви мојој већ је сазрео и готов за жетву, и гле, ту је већ и жете 
Стака. „Баш сте ви тврди људи.{S} Момак већ 24 године, па неожењен.{S} Боље нека и не каже нико 
ве је бадава, не иде.{S} Казала сам вам већ, да ја не бих могла јавно, пред свим светом у вашој 
p> <p>Сад опет отпоче прота: „Рекох вам већ, браћо <pb n="145" /> моја, да залутасте и да ћете  
з друштва, ићи ћу на предавања, кад сам већ обећала, али мој муж неће више говорити народу.{S}  
.</p> <p>„И још нешто да кажем, кад сам већ почео.{S} Господин Зравковић је споменуо, да би доб 
бабо.{S} Шаљеш ме и опет онамо, где сам већ био и одакле сам изишао упрљан, па бих се и опет уп 
е смета скупштини.</p> <p>Напоменуо сам већ, да у собама, које иду на улицу, стоји Јова Пајинов 
у на молитву) а пред њиховом скупштином већ је оживело.{S} Дошли просјаци сеоски, те се отимају 
 оплакивао своју жену, дотле чича-Срдан већ није знао шта ће.{S} Ако тако устраје, мораће цела  
ита Варвара мало после, „иде ли ваш син већ у школу?{S} Ох, да је икако могуће, да га поучавате 
“ И приђе му са свим близу, тако, да он већ осећаше дах њезин, те читаше из св. писма: „О, да б 
емо.{S} Види Бог.“</p> <p>Милева је ево већ четврти пут ушла у собу, а Тома још једнако хвали с 
ковач је последњи.{S} Он је управо хтео већ да се врати, кад виде, да ће и женскиње унутра, али 
та, каква је и ушла.</p> <p>Тома је био већ разговорнији.</p> <p>Он је непрестано доказивао неш 
еким кукурузима.</p> <p>Тако се ухватио већ и мрак.{S} Боривоје се мало <pb n="171" /> умирио и 
 пред иконом и горко јеца.{S} Па колико већ траје та молитва!{S} Боривоју се учинило, да нема к 
 n="144" /> у еванђељу и све је то било већ што тамо пише.{S} А зар до века тако да буде и без  
ди, изиђе и Назаренство на сунце и тамо већ много боље падају у очи и мане његове.{S} И што је  
 ма десеторо њих — закукали.{S} Кад смо већ узели метати руку на срце, свештенство треба да при 
се даде у проводаџилук.</p> <p>„Кад смо већ код тога посла“, каже, „ја мислим, да би Влада Мили 
 попустио и одвезао жену у варош.{S} Но већ на половини пута увидела је и Марта, е би била боље 
.{S} Па кад га положи на наковањ, а оно већ и готово...“</p> <p>Јелачић се насмеја и потапка Св 
 Буде, па се некада чак и насмеши, а то већ од толико година није чинио.</p> <p>Марта је пре ов 
коро четири године.</p> <p>Питање је то већ по себи огромно, а што сам год даље улазио у њега,  
сме, отац јој је, а и остали не чине то већ због Лазара.{S} Па онда, Срдан је болестан, још се  
ветом.{S} Треба журити“.</p> <p>И он то већ и по стоти пут предочи Рахили, која је од удаје Вар 
пај главе“, теши га Соломон, „све су то већ измудрили наши јеврејски мудраци.{S} У талмуду пише 
ња крсту резаноме и иконама мртвим, што већ забрањује и II. заповед божја кад каже:{S} Не сатво 
и од пута.{S} Та, за Бога, кад је ствар већ толико чекала, може се стрпити још мало.{S} Но где  
знемирује свет“.</p> <p>„Та ће се ствар већ довести у ред“, рече Лазар сувим гласом. „Хајдемо н 
="136" /> се“, каже, „а и видео сам вас већ са Светозаром на улици.“</p> <p>Јованци се то учини 
како се мајка му належе на њ; образе му већ дирну њен врео дах и он само очекиваше удар.{S} Но  
ате сваки покрет њен.{S} Они јастуци су већ мекши, примише многу сузу из ока Милевина, а не ода 
во — српско весеље.</p> <p>Сутра дан су већ спевале врашке девојке то весеље.{S} Али то не би б 
 већ два дана слути.{S} Срдан је у срцу већ поверио, хоће да постане Назарен.</p> <p>Као сломље 
 не клањамо ни на који начин ми,</l> <l>Већ к’о твоји ту сведоци да стојима с тобом сви“.</l> < 
крвављен иде даље. „Види Бог“...</p> <p>Већ се умешала и власт.{S} А село велико, има доста тре 
 постати једно тело, муж и жена.</p> <p>Већ се спустило вече, а на пољу веје снег као да не мис 
ије леп, само се њему чини тако.</p> <p>Већ хоће да се ухвати мрак, кад је сагледао торањ свога 
ониле главу на главу, те шапућу.</p> <p>Већ хоће да се ухвати мрак, већ дође и стражар, да води 
ко, уби ме, али не плачи више! “</p> <p>Већ је почело да се развиђава, а он још једнако лежи на 
ала и грешна примила браћа у тако важно веће, да га поуче и још боље утврде на путу господњем.. 
е старо зло; одем ли, долази ново и још веће зло“.</p> <p>„Али ћеш бар спасти душу, а ако остан 
ишли <pb n="93" /> у Лазаревац, да се у већем друштву заједнички озидавају и крепе.</p> <p>Но М 
него су то попови измислили, да им буде већи приход.{S} Цркве су поповске воденице, ништа друго 
 ваљаних требао да истера из цркве онај већи број неваљалих?{S} Може ли то бити?</p> <p>„Лепо ј 
 су се заузели, да стеку овој књизи што већи број претплатника.</p> <p>У Новом Саду 1. јуна 189 
а и свега осталог, чега има и у осталим већим вероисповестима.{S} Ви сте мали, али метни руку н 
оже рећи, да ћеш назаренску скупштину у већим местима познати по противном.</p> <p>Скупштина, у 
 више велики, а да наваљују на њега.{S} Већина клима главом у повлад и вели: „Хајде, на послетк 
тумач јавног мишљења у селу.{S} Огромна већина одбила је то ново друштво.{S} Највише њих сматра 
ите, Боже мој.{S} Гласаће се и где буде већина, онако ће бити.“ </p> <p>А шта ће бити, ако већи 
Светозар уздахну.</p> <p>„Шта нам вреди већина, ако нестане међу нама споразума.“</p> <p>„И ја  
ко ће бити.“ </p> <p>А шта ће бити, ако већина буде сутра прекосутра за то, да се у друштву доб 
женскиње њега помажу.{S} Сад неће имати већине ни за дуван.“</p> <p>Светозар уздахну.</p> <p>„Ш 
оривоју је у сваком погледу било добро, већином је на свежем зраку, а и с храном му је боље, је 
ремни и неспособни за борбу у животу, а већином и материјално упропашћени...{S} Замислите, шта  
тако брзо распродато, па и друго издање већином предбројано, показује, колико се наш свет интер 
т из невоље научи памети, те су стојали већином скрштених руку. „Како Бог хоће, онако ће бити“, 
данас у назаренској скупштини и које су већином онако грозно хукале и пиштале над својим гресим 
ваке црквене великодостојнике, какви су већином данас, још су и добри свештеници; крај оваке на 
лико назаренских <pb n="81" /> књижица (већином придика), које му је донео Лазар.{S} А уз то је 
ваш брат бацили на ватру и изгорели је, већма би угодили Богу, но што се око ње инатите, парнич 
допаде чича-Срдану глас, који га пољуља већма, но сви досадашњи удари.{S} Чуо је, да Лазар иде  
равдава наде.{S} Из затвора је сто пута већма користио назаренској ствари, но на слободи.{S} Че 
вити уз Боривоја, а Боривоја неће ништа већма одржати у питомости до жена.</p> <p>Марта је дост 
постаће све друкчије.{S} Светозар ништа већма не жели, но да се зближите као браћа, а тек не др 
ч Тома.{S} Каже: „Баба Стака нам се све већма и већма приближује.{S} Била је ономад као што зна 
S} Што даље напредује песма, тим се све већма претварају уздисаји у јецање, испрва загушено, па 
ка је сретно!“</p> <p>У Боривоју се све већма развиђава.{S} Изгледа себи као човек, кога хоће д 
</p> <p>Од сад је код Назарена ишло све већма низбрдице.{S} Тома је био први момак у њихову кол 
Сви су огорчени на Назарене, да не може већма бити.{S} А Назарени фанатични; трпе и — отимају м 
и удари песницом по огледалу што год је већма могао.</p> <p>Лекар је ћутао и пажљиво посматрао  
салиму.{S} Пости, моли се Богу и све се већма отуђује од светских ствари.{S} Ако се Нада не сет 
а; што већма хоће да се покрије, тим се већма показује.{S} Румен као крв јури јој по лицу са ов 
и, он остаје суров и прост, а што му се већма доближујеш, тим ће те пре и ујести.{S} Ето“, каже 
S} Каже: „Баба Стака нам се све већма и већма приближује.{S} Била је ономад као што знате и у < 
рен и лупао ногом у даске, што је могао већма.{S} Допао је кључар и пита: „Шта је опет?“</p> <p 
чича Срдан опет се успалио и то успалио већма но игда.{S} Никако не може да отрпи, што му је кћ 
крпе.{S} Но у породици су је опет за то већма поштовали, него ма коју другу икону и још су увек 
то се већ у таким приликама дешава; што већма хоће да се покрије, тим се већма показује.{S} Рум 
, а Јованка умирује своју другарицу што већма може.{S} На послетку ју је умирила мало.{S} Госпо 
о, кад нам ко дође“. вели Мирко, „а још већма се радујемо, ако се с нами заједно помоли Свевишњ 
 је и рибали, са чега се утрла боја још већма.{S} За тим се икона и опет гарила, прала се, а ка 
ог.“</p> <p>Ова назаренска узречица још већма ражљути чича-Срдана.{S} Бивало је и до сад, да он 
скривене у џеповима.{S} Боривоје се још већма наже и учини му се, да још има живота у путника.{ 
послужује их, а доцније му поверише још већма.</p> <p>Судац Јелачић стојао одмах трећа кућа од  
тити.{S} То је болесну жену срушило још већма, и Влада се озбиљно поплашио.</p> <p>На послетку  
ије могао нико да их прегледа све.{S} У већој гомили жита има увек више кукоља, него ли у малој 
увек више кукоља, него ли у малој, па у већој гомили је и више јереси и цепања.{S} Ако икад буд 
нима, нисам поп.“</p> <p>„Он има другу, већу, научну цел“, подсмехну му се неко.</p> <p>„А сме  
тва и опет песма.{S} По негде чине мало већу параду, јер читају из св. писма два пут, т. ј. из  
Рахила се нагла на св. писмо и чита.{S} Вече је, па се никоме више не нада, за то ваљда није ни 
20 особа, које мушких, које женских.{S} Вече је тихо и видно, те се може све лепо распознати.</ 
 код њих у скупштини, али до сутра пред вече остаће код мене.{S} Сутра ћемо се за дана и тако с 
о се расрдио или због тог, да може пред вече и опет доћи на ограду и назвати јој:{S} Лаку ноћ.. 
ви свеци.“</p> <p>Било баш у петак пред вече, кад дође коњаник Лазару на њиву и још му с коња д 
евина, а не одадоше је.</p> <p>Кад дође вече, би Милеви још теже...{S} Како је грозна та свећа  
гме легао, болестан је.</p> <p>Кад дође вече и би време, да се уноси слама, <pb n="39" /> чича- 
рби око свога оца.</head> <p>Ближило се вече, кад је требала да се реши судбина чича-Срданова,  
 срце мало говори.</p> <p>Ухватило се и вече, те је било време, кад Назарени иду у скупштину, д 
а баба пржи сланину на купус.{S} Кад би вече, сви узму књиге па хајд у скупштину, сам остаје Ђо 
а ме куне, што сам је уграбио, и кад би вече, побеже.{S} Ја сам то опазио још док је била с ове 
, ако си тако мислила.“</p> <p>И кад би вече, госпођа Меланија би сломљена.{S} Њу је највише пр 
ари, не доспеју и не могу доспети свако вече, али ко год може, тај одлази.</p> <p>И Лазар се кр 
ело, муж и жена.</p> <p>Већ се спустило вече, а на пољу веје снег као да не мисли скоро престат 
вио на то.{S} Није назвао чак ни „добро вече“, но из далека пита: „Шта је сад опет?“</p> <p>„Та 
 и дечко њега не познаје.</p> <p>„Добро вече, дете?“</p> <p>„Помоз Бог, чико.“</p> <p>„Каква је 
 тавану читаву врећу.</p> <p>„Не ваља у вече много јести“, каже она, „а и ко ће се сад пузати н 
ира никога, не псује, али сваког дана у вече па и недељом иде у скупштину.{S} Ван тога, чим дос 
обећао је браћи код куће, да ће сутра у вече бити код њих у скупштини, али до сутра пред вече о 
ир и оно, што њихови старији говоре и у вече се хори већ по рогљевима — песма.{S} То су сеоске  
"217" /> <p>„Добро је!“</p> <p>Кад би у вече, дође и Лазар.{S} На столу гори жижак, а Рахила се 
, али не три дана, но само до 10 сати у вече и дао је у благајницу 20 фор.{S} А и иначе је било 
је и читаоница.{S} Даље од десет сати у вече није никад отворено.{S} Он точи до душе и пића, ал 
м по подне има „вечерња“, а сваки дан у вече састају се после свршеног рада на кратку молитву.{ 
се богатите.{S} И о чему се сваки дан у вече договарате, кад се скупљате на молитву, до ли о то 
 светковао, него је створен шести дан у вече, и његов живот почиње недељом, и то светковањем и  
н би волео, да су хвалиле њега.{S} Тога вечера били су сви гости код поп-Светозара на вечери и  
аво не спава.</p> <p>Иде Боривоје неког вечера иза села, да промишља о своме путовању, кад од ј 
и, прошло је десетак дана.</p> <p>Неког вечера се таман спремају Лазар и Боривоје <pb n="59" /> 
код својих Назарена, што неће доћи оног вечера на заједничку молитву, јер мора Лазару.</p> <p>Л 
дочила, како је чула Милевину цику оног вечера, а и Милева је говорила, да није хтела.{S} Суд ј 
ти.“</p> <p>Домаћица Јелена је још оног вечера хтела да пошље по Светозара и Јованку, но Срдан  
 пуне су му очи — суза.</p> <p>Још оног вечера дођоше Боривоју његови суседи, две-три радознале 
ти из друштва добрих људи.“</p> <p>Оног вечера било је и страних гостију, који нису чланови дру 
ли, па и умре.{S} Болест га је стегла с вечера, па онако слаба утаманила до зоре.</p> <p>Прочул 
ар и Јованка.{S} Али кад би трећи дан с вечера, долети Светозару мајка Јелена <pb n="186" /> у  
мрт очева.</p> <p>Чича Срдан је данас с вечера разбио лулу и кад му понудише другу, он ману рук 
главу.{S} То је било око подне, а већ с вечера проба га.</p> <p>„Перо“, каже му, „грде те комши 
 Назарена крстили су Варвару у Дунаву с вечера, кад се већ ухватио мрак.{S} Она је у кошуљи заг 
утила, није се преварила.{S} Било баш с вечера, кад је дозва Срдан.{S} Соба је сва <pb n="185"  
она, „волела би, да он овамо дође, тако вечерас...{S} На дану су човеку више мисли за послом.“< 
д нас истрчао.{S} Тамо нема ручка, нема вечере без шљива; или ће их изести суве иди куване, ком 
ији и највештији.{S} Он је оног дана на вечери одмах казао, да неће од целог посла бити ништа,  
 били су сви гости код поп-Светозара на вечери и наздрављали су до по ноћи сретном успеху.</p>  
ењаци, који сте били онда код Малића на вечери?{S} Ваш доктор, који вас лечи и придикује умерен 
стао за столом, јер беше с Јованком при вечери, али ни једно од њих не окуси залогаја.{S} Онда  
ле се дуго и дуго по селу причало о тој вечери.{S} Ту су биле рибе од Орида, од оне врсте, по к 
она из светог писма заборави најдуже до вечери све оно, што преко дан чује и чита.{S} Не може д 
79" /> не би смео од два сата у зору до вечери посећи две стотине снопова трске“, рече неко гла 
 две-три шљиве.{S} А ништа није боље по вечери но то.{S} Баш донесите и мени прегрш-две.“</p> < 
 човек, шта ће га снаћи.{S} Дошао он по вечери мало у крчму и наиђе, где се крчмарица нешто кош 
pb n="139" /> још боље могла назвати та вечерња молитва: <hi>Назаренска берза</hi>“.</p> <p>Кад 
тишли у Лазаревац на молитву.{S} Кад се вечерња свршила, Милева је и опет била тужна, нерасполо 
ткују цео дан.{S} Недељом по подне има „вечерња“, а сваки дан у вече састају се после свршеног  
д, али почини велико зло.</p> <p>Кад би вечерње готово, наста саветовање о дневним потребама.{S 
ебама.{S} То је канда и главно при овим вечерњим састанцима.{S} О ономе, што је свима на срцу,  
сте тако, Назарени су баш сад на својој вечерњој молитви.</p> <p>И таман Назарени свршавају, па 
ала га је Нада још на прагу.{S} Нуди га вечером, но он промрмља само толико: „Сит сам“, па оде  
ију, у дом Лазарев.{S} Марта служаше за вечером, а Марија узевши литру правога нардова многоцењ 
з на покор.{S} Кад су сватови седели за вечером, напунио сам рукаве и шпагове каменицама, те уд 
ривојем.{S} Милева данас не иде, спрема вечеру, а то је први пут, да изостаје из заједничке мол 
све је друштво отишло трговцу Малићу на вечеру.{S} После се дуго и дуго по селу причало о тој в 
ка, поста, Јерусалима, па на послетку и вечна блаженства.{S} Изео је за ручак целог целцатог пе 
>само због тог</hi> једно од нас трпети вечне муке?...{S} Хулио би Бога сваки онај, који би о њ 
азумели речи светог писма, идите у огањ вечни?...{S} Зар што ми палимо тамјан, као што је било  
и, мора губити душу и мора отићи у огањ вечни, ако је члан друге какве вероисповести, до ли наз 
ме, а то је пут, који води право у огањ вечни.“</p> <p>„Та овога ти и онога ти“, продера се чич 
крснуће мртвих, па на послетку и „живот вечни“, пакао и рај.{S} Кажу, кад је човек гледао ту ик 
рце своје и уздишу, не за момком, но за вечним животом.{S} И мушко и женско тражи код нас побож 
р ти доиста мислиш, да ћемо ми горети у вечним мукама, ако смо и погрешили где год у тумачењу с 
 мало треба, па ћемо почети продавати и вечно блаженство, као оно калуђер Тецел, који је 1517.  
 и из тог романа.{S} У читавој књизи се вешају, убијају, а не знаш ни за што ни крошто.“</p> <p 
де, где је Лазар стао.{S} Био је сувише вешт, а да одмах на почетку задре за Лазарев говор.{S}  
ује гајдашу: „Дувај у песницу, кад ниси вешт гајдама!“ Гајдаш Јова дува у песницу, друштво клич 
војкама дукате и тако...{S} Талијан био вешт, ишао по вашарима и зарађивао много новаца.{S} Жен 
н напасти њих.{S} Тактика је била доста вешта и — изненадила је.</p> <p>Наведена посланица Јако 
ранцускиња, а Францускиње су, кажу, баш веште у том послу.{S} Па опет, дође јој нешто на памет. 
цркви и његове придике бивале су све то вештије, лепше и језгровитије.{S} А ни стари свештеник  
њига?{S} Каже се у њој, да осигурава од вештица, вукодлака, вампира, куге, морије, да сваки тре 
а Ивина свему крива, Христос јој судио, вештици проклетој.“ Каже: „Шта би ти дуго трпела, да он 
о дирнула та реч „Бугери“, и он је врло вешто знао да утре немио утисак те речи.</p> <p>А није  
Ви сте“, каже, „страдали за своја дела, ви сте отворили толиким људима очи и извели их на прави 
 гледали муке онога, кога сам ја убила, ви сте слушали о мени само зло и срамоту.“</p> <p>И Бор 
то значи, да је безбожно пушити?{S} Та, ви сте бар господине образован човек, ви бар знате, да  
е.“</p> <p>Девојка му пружи руке. „Гле, ви сте“, каже, као изненађена, а ту се већ претварала.  
 <p>Она обори очи.{S} После рече: „Гле, ви би баш да вас хвалим.{S} Назарен не сме бити сујетан 
у спомен од моје матере да имам уза се, ви ме већ осуђујете на смрт, не ваљам ништа, нисам вред 
ојујете против насиља, да га осуђујете, ви сте пронашли, да човек ни у највећој невољи не сме б 
, па Лила неће да слуша, неће да скаче, ви само вичете: „Свето јој њено, одмах да је продамо.“  
есто да војујете само против злих људи, ви се и ту пребацисте, и ко год не мисли о црквеном обр 
н-докторе, опростите, али мени се чини, ви не избацујете коштица?“ вели му крчмарица.</p> <p>„Х 
, ви сте бар господине образован човек, ви бар знате, да су пророци живели пре Христа, онда нис 
им људима очи и извели их на прави пут, ви сте утрли оно, што је било.{S} А шта сам ја учинила, 
вамо, други онамо.{S} Кад осване Божић, ви ћете у рит, да сечете трску, ви ћете по оној магли и 
 Божић, ви ћете у рит, да сечете трску, ви ћете по оној магли и зими у рит с вуцима, пре с њима 
 у моје име чинили овако, а ви онако... ви, који нисте добро разумели речи светог писма, идите  
о се учили; ви сте установљавали метод; ви сте нас васпитали; ви сте нам писали књиге; ви нам с 
нас васпитали; ви сте нам писали књиге; ви нам служите за пример; ви сте нам углед.{S} И ја вам 
ановљавали метод; ви сте нас васпитали; ви сте нам писали књиге; ви нам служите за пример; ви с 
и план за школе, у којима смо се учили; ви сте установљавали метод; ви сте нас васпитали; ви ст 
писали књиге; ви нам служите за пример; ви сте нам углед.{S} И ја вам кажем:{S} Уз оваке црквен 
а зар то да не остави трага у њему?!{S} Ви се не разумете у тим стварима, али добро знате, како 
 и цркве, јер су и оне из људи</hi>.{S} Ви сте устали да тражите дела, да поправљате и то је ле 
који хтедоше да уђу, забранисте им“.{S} Ви се не држасте св. писма, нећете да га се држите ни у 
ву да плачем.{S} Али манимо се тога.{S} Ви знате, да смо се погодили, да ми не говорите о том.“ 
и смо врло болесни и треба нам лека.{S} Ви, учени људи измислите тај лек; ми смо прости за то.{ 
а и у осталим већим вероисповестима.{S} Ви сте мали, али метни руку на срце, брате, и признај,  
нство није она снага, која беше пре.{S} Ви сте ту снагу потисли, па сте онда — сели.{S} У нашој 
mel</foreign> ће убити и штрофовати.{S} Ви сте ту поп, снам, али и ја штогод учила.“</p> <p>Кад 
е ли шта Јованка, нећу да вам лажем.{S} Ви сте искали од мене какав добар роман; ја сам вам дон 
ни Богови, у које ми ваљда верујемо.{S} Ви сте пронашли, да човек не сме да има народности, не  
е да се шалите.{S} Говоримо озбиљно.{S} Ви нити се лицкате нити играте нити се успаљујете, па ш 
каже, „ја у томе нећу ни ово ни оно.{S} Ви ћете најбоље пресудити, а моја Варвара ће послушати. 
би ни он одлазио ни тамо ни у цркву.{S} Ви протумачисте из св. писма, да ни чију смрт не треба  
љ не падоше из неба оваки, какви су.{S} Ви сте, господо, из тако зване више интелигенције гради 
на дела.{S} Истина је, признајем ти:{S} Ви више гледате <pb n="191" /> на дела од нас.{S} Тако  
ом пред лице божје, да ће он казати:{S} Ви сте крштење у моје име чинили овако, а ви онако... в 
ствари, ево кажем и ја вами озбиљно:{S} Ви нити сте подмукли нити претваралица, сви кажу да сте 
, Галаћанима, Коринћанима, Јудејима?{S} Ви нећете да знате за свештенике, а Христос их познаје. 
 сунце или ће је оросити блага киша?{S} Ви добро знате, да често само од тог зависи, каква ће б 
не венчане круне и златне, порфирне?{S} Ви господо, који својим новцем хтедосте и у цркви нешто 
и тамо или седи ниже подножја мојега, — ви осрамотисте сиромака, кога је изабрао Бог, да буде н 
 седам пута да се покаје — опрости му.“ Ви велите, није се поправио срцем, претвара се.{S} А ко 
ан, као што је било за доба Христова, а ви не палите, зар ће због тог и <hi>само због тог</hi>  
рош, па прођемо поред каквих госпођа, а ви сте из стражњег седишта увек подвикивали на коње: „Л 
мо.“ И чим стигосте до Гецина салаша, а ви доплатисте сто двадесет форината и изменусте је.{S}  
ушки да се у свему држимо умерености, а ви госпође да се китите, идете по балови и играте до зо 
 сте крштење у моје име чинили овако, а ви онако... ви, који нисте добро разумели речи светог п 
мо баш они од дела“, одговара Лазар, „а ви се за дела не бринете, него само за тамјан и — дим.{ 
ела и њу.“</p> <p>Наста мало ћутање. „А ви Милева?“ пита он опет.</p> <p>Сад пређе преко њена л 
ди“?“</p> <p>„Није згорег“, каже он. „А ви би, Рахила, ваљда тамо хтели да одете.{S} Мислим, да 
том осмеху нечег враголастог.</p> <p>„А ви?{S} Како сте ви задовољни?“ пита она њега у место да 
 но.{S} Не бојте се ништа, знамо ми, да ви не смете пушити.{S} Али нећемо ми вас ваљда одати“.< 
ве и црквених установа.{S} Ја чујем, да ви у неком вашем друштву умерености врло неумерено напа 
/p> <p>„Не велим ништа друго, но то, да ви баш не марите много за светињу, с којом сте се мало  
војему, који је у тајности“.</p> <p>„Па ви се дакле молите Богу сваки за себе, у највећој тајно 
, а и учили сте више од осталих, па шта ви тражите у оном друштву, које је друкчије од вас и у  
ад је обећао.“ Мало после га пита: „Шта ви мислите, Лазаре, о „друштву добрих људи“?“</p> <p>„Н 
 <p>Госпођа Меланија је планула: „Дакле ви судите по ситницама о целом човеку?{S} Је ли то лепо 
 казао и саветовао, људи и браћо, да се ви „побугерите“ ...{S} А ти људи или боље рећи нељуди с 
 би вас неко ударио“.</p> <p>„Али да се ви ожените, па да неко удари вашу жену, да хоће да је у 
p> <p>„Нисмо далеко.{S} Само што сте се ви у свему пребацили, претерали сте, а то је зло.{S} Ме 
че се као један од њих“.{S} Па да ли се ви <pb n="149" /> тога држите?{S} Напрежете све силе св 
па ма што ишло после тога.{S} Но зар се ви баш тако строго држите светог писма?{S} Знате ли, шт 
, „али би то видео Бог“.</p> <p>„Зар се ви не би бранили?{S} Не би ме ударили том мотиком?“</p> 
е баш н..ској попадији за љубав убијате ви коње, јелте?“ За тим побледи и поче да се хлади мара 
у друштво.{S} С тим <pb n="205" /> ћете ви лакше продрети с вашим предлогом.“ Она ме је зачуђен 
у:</p> <p>„Ја сам увек говорио, да ћете ви победити.{S} То сам отворено казивао и господину епи 
 дође Боривоју.{S} Пита га: „Да ли ћете ви страдати што у вашој вери, ако ја будем певала?“</p> 
сма о последњем „цјелованију“: „Придите ви, који сте ме волели... и тако даље“ Целивају...{S} Ц 
ојке се опет стресоше. „Боже, какви сте ви људи?! рече на послетку Јованка. „Никад се не радује 
оправио срцем, претвара се.{S} А ко сте ви, да му у срце загледате?{S} Колико је ваљаних, који  
 враголастог.</p> <p>„А ви?{S} Како сте ви задовољни?“ пита она њега у место да одговара.</p> < 
кле да чека?“ пита баба Стака. „Баш сте ви тврди људи.{S} Момак већ 24 године, па неожењен.{S}  
еме и без потребе, драги брате, почесте ви да чупате посађено и да ратујете против својих — род 
рној земљи тешко и вели: „Не исплатисте ви мени мог сина с читавим назаренским благом“.</p> <pb 
оје је задржавала и које јој не дадосте ви, кратковиди апостоли, да исплаче и да олакша себи.{S 
<p>„Безбожници и бездушници проклети, и ви се још издајете за Христијане.{S} У руци вам је свак 
ми своју кривицу, али примите, браћо, и ви своју.{S} Ми треба да прегнемо свом снагом, да прест 
и божја плакала за умрлим Христом.{S} И ви хоћете да сте побожнији и од мајке божје.{S} Ено гле 
не можеш да идеш, не смеш да идеш.{S} И ви кад вам ко скриви и истерате га, немилостиви сте и н 
а друго.{S} Како сте?{S} Јелте, да се и ви домишљате, ко сам ја?“</p> <p>Лазар се мало збунио,  
.{S} Лазаре, неће проћи дуго, па ћете и ви бити тамо.“</p> <p>„А зар ви мене држите за добра чо 
рестане ово труло стање, али изволите и ви чинити то исто, јер иначе ће бити: „Марко гради, вил 
ије никог запопио.“</p> <p>„Па то сте и ви кадгод читали еванђеље и тумачили га?“ пита Јованка. 
 не може сићи св. дух?{S} Лепи сте ми и ви праведници...“</p> <p>Боривоје се нађе у запари.{S}  
 се подиже.</p> <p>„А опраштате ли ми и ви?“ — пита Боривоја и гледа му управо у очи.</p> <p>Бо 
 ми на поле.{S} Ја ћу је радити добро и ви ћете боље изићи на крај, но да је дајете под аренду. 
о рече: „Да сте ту јерусалимску икону и ви и ваш брат бацили на ватру и изгорели је, већма би у 
 шапа. „Кажите Боривоје“, пита, „шта би ви радили, кад бих вас ја ударила?“</p> <p>„Не бих ради 
-два дана, а да и она не повери.{S} Сви ви знате, како би то било од вредности по нас, кад би п 
о бринути као и о пеленама?{S} Знате ли ви, снахо, кад у вами успламти крв од раздражења, да то 
 га женска злоба посече.{S} Па знате ли ви, браћо драга, или ето бар господа свештеници знају,  
е, а отац небески храни их.{S} Нисте ли ви много претежнији од њих?{S} И за одело што се бринет 
ранише апостоли највећим сјајем?{S} Али ви хоћете да сте бољи Христијани и од апостола.{S} Крст 
ање. „Немојте да се срдите“, каже, „али ви најбоље знате, како је или право казати, како је бил 
ли где год у тумачењу светог писма, или ви или други?{S} Зар може то бити, кад станемо једном п 
удесити од прилике оно, што сте удесили ви с вашим Назаренством...“</p> <p>Лазар је зачуђено гл 
и нико више не пије.{S} Или ћете почети ви учењаци, који сте били онда код Малића на вечери?{S} 
, па ако му тог лека не могнете пружити ви, учени доктори, он ће тражити спаса код назаренских  
у настанити.{S} Таква два пријатеља као ви и Лазар, не могу бити одељени?“</p> <p>„Брате Бориво 
лева?{S} Личи ли и она на Светозара као ви?“</p> <p>Но док се Лазар окретао, да види, где је Ми 
еба да презрете сваког, ко не мисли као ви, а заборависте при том на главну заповед, на заповед 
и</hi>, не гледамо на Назарене тако као ви.{S} Ми их не држимо за велико зло.{S} Они су мирни љ 
ве нити га ми држимо за свету ствар као ви иконе.{S} Он нам показује, како пролази време и то ј 
и ко год не мисли о црквеном обреду као ви, тога већ држите за изгубљена, за сотонину жртву и н 
мо“, каже Боривоје, „али не на силу као ви.“</p> <p>„Како на силу?“</p> <p>„Код вас, чим се род 
 данас у нашој књижевности?{S} Не, него ви.{S} И ако излазе данас сановници, трепетници, рождан 
и шљиве, наравски, то је наука.{S} Него ви за цело мислите, да ћу вам остати дужан, кад ми доно 
доктора, он тражи бабе -— проба.{S} Ако ви доктори не нађете лека народ ће ићи ма и бабама наза 
ћо, да чујем и од вас коју реч.{S} Како ви схватате Назаренство и како судите о њему?“</p> <p>Ч 
 вредно ишао у цркву.{S} И баш оно, што ви најрадије спомињете из еванђеља, Христос Спаситељ је 
е чекају, да се разиђе гунгула. „3а што ви, господине, нисте ништа говорили?“ пита мерника Мимо 
 вашу жену, да хоће да је убије.{S} Зар ви њу не би бранили?“</p> <pb n="79" /> <p>Боривоју би  
.{S} Крст и иконе вами су идоли.{S} Зар ви <pb n="146" /> не знате, шта је то спомен?{S} Зар не 
ела Назаренке у свом веку. „Шта?{S} Зар ви нисте наишли у светом писму на ту песму?“ пита га ма 
 захвалио.</p> <pb n="236" /> <p>„А зар ви, пречасни господине, доиста држите, да је успех пост 
ака вера, па чак и Турци.</p> <p>„А зар ви нисте наше вере?“ пита га.</p> <p>„Нисам“.</p> <p>„Н 
се на ограду, па је пита:</p> <p>„А зар ви, Цвето, нећете у коло?“</p> <p>„Била сам прошле неде 
 па ћете и ви бити тамо.“</p> <p>„А зар ви мене држите за добра човека?“ пита је он нагло.</p>  
грала?“</p> <p>Он је ћутао.</p> <p>„Зар ви мислите“, пита она мало после, „да не би било боље и 
шао загушен, као да иде право из душе, „ви сте гледали муке онога, кога сам ја убила, ви сте сл 
“, каже Боривоје и промену му се глас, „ви сте оставили богату кућу очеву, оставили све и пошли 
А... а... а...“ веле све у један глас, „ви превазилазите и Шандора ковача.{S} Па за што бар то  
она.</p> <p>„Шта?“ —пита он поплашено. „Ви сте за цело играли?{S} Не шалите се?“</p> <p>Она се  
.</p> <p>„Имате право“, вели Светозар. „Ви сте нашли праву реч; у тим приповеткама има нечег <h 
лости од људи.“</p> <p>Милева уздахну. „Ви сте“, каже, „страдали за своја дела, ви сте отворили 
узбуђење прешло је већ на њега.</p> <p>„Ви сте“, каже она, а глас јој дошао загушен, као да иде 
рет пред Богом и пред људима?!“</p> <p>„Ви сте“, каже Боривоје и промену му се глас, „ви сте ос 
рисејство, то је највећи грех.“</p> <p>„Ви сте противни оном безбоштву, које отима маха,” па се 
шој вери, ако ја будем певала?“</p> <p>„Ви можете радити што год хоћете“ — каже он збуњено.</p> 
/p> <p>Госпођа Меланија ушла је дакле у вигов, али кад би по подне, те Светозар пређе на женске 
/p> <p>Али као што рекох, ушла је већ у вигов.{S} Јер кад је почела да тражи изговоре, лекар јо 
е...{S} Човек ретко, врло ретко провиди вигове, које му подмеће женска; али кад их једном прозр 
оћеш да је ухватиш, њу мораш заплести у вигове као препелицу, иначе одлети.{S} Ето је баш близу 
инио с многим болесницима.{S} Дао би ми вид и ја бих прогледао“.</p> <p>Лазар је још онога дана 
утака.</p> <p>Сад се прибраше и остали, виде да нема шале, те неколико њих, који беху нај јачи, 
виде, колико је грдно увредио родитеље; виде, како је отерао жену <pb n="35" /> у гроб; осети,  
и та питања, али осети, да је слаба.{S} Виде, да не познаје света, живота, начела.</p> <p>И пре 
S} Кад уђе у собу, она је још певала, а виде је где купи ствари.{S} Не запита је за што, не реч 
биле и женскиње, а он није желео, да га виде на улици са женама.</p> <p>Тек ће да буде 9 сати,  
ћици.{S} Она се сирота згранила, кад га виде.{S} Како се вукао оним јендеком, дошао сав укаљан, 
од посла, чита св. писмо.</p> <p>Кад га виде деца, да иде улицом, трче за њим и вичу: „Бугер, б 
 прозорима или огради жена или дете, да виде:{S} Ко ли то руши досадашњу тишину?</p> <p>У тај м 
ратара, који нису Назарени, али хоће да виде, како ће испасти оно, што је рекао јуче професор З 
же мртвац?</head> <p>Од оног дана, када виде Лазар онолику поквареност, све га је јаче и јаче в 
б млађе дете његово и ако икад, он онда виде срце Варварино.{S} Према том детету испунила је на 
 аја, па аја!{S} Доцније, кад из далека виде човека, лете у најгушћи шевар и данас их нема, про 
аље, па никад краја.{S} И Лазар и прота виде, е је време, да се прекине.{S} Светозар је већ иск 
етнија.{S} Па како се тек радовала, кад виде, да се Нада привија уз њих и да је Боривоје ако не 
ођу до првог заплетенијег раскршћа, кад виде, да се баш они бацају камењем на њих, којима хоће  
 Он је управо хтео већ да се врати, кад виде, да ће и женскиње унутра, али се најпосле промисли 
оривојевих на лицу у оном тренутку, кад виде, да је у колима — сам...{S} Деда Јова је дрхтао ка 
ио се Гига и тражио ју је очима.{S} Кад виде празну постељу, скочи и отрча право у комору.{S} П 
нако траје.{S} То ради Боривоје.{S} Кад виде, где Милева поклече од бола, удари му крв у главу  
е и опет не истаче Шандор ковач.{S} Кад виде, како се госпођа Здравковићка устумарала по школи  
ош никада било у селу.{S} Снаш-Пела кад виде оне силне женске шешире и сунцобране, оне мушке цр 
жена.{S} Она га погледа са стране и кад виде, где га старци и бабе тапшу по раменима као жену,  
ах.{S} Јулка већ хтеде да бега, али кад виде, да стоје њене другарице, остаде и она.</p> <p>„А  
 „Иди сотоно!“</p> <pb n="23" /> <p>Кад виде ђаво, да не може лепим, почне претити.{S} Док моли 
у стотини, тај један се изгуби, њега не виде, он не рачуна, нема га.{S} Многи почну, али свак п 
 главу своју и лице своје уми, да те не виде људи да постиш, а отац твој, који види тајно, плат 
е, смејале се, али Боривоја као да и не виде.{S} Њему то дође тешко, кад у један мах осети, да  
у се по зборницама и на раскршћу, да те виде људи.{S} Него уђи у одају своју и затворивши врата 
се га Боривоју.{S} Кад се дете огледа и виде себе онако запурена, плачна, ружна, хоће кад год д 
5. „А Марија како дође, где беше Исус и виде га, паде на ноге његове, говорећи му:{S} Господе,  
х осети, да није сам.{S} Подиже главу и виде, где полускривена, међу лишћем, стоји Јулка.</p> < 
оју и не чините пред људима, да вас они виде.</p> <p>„Кад дакле дајеш милостињу, не труби пред  
ва свога, кад га истераше из школе и он виде своју мајку у оном неизмерном очајању; у њему је с 
 комори, али нити је одлазио у врт, нит виде девојака.{S} То му је годило донекле, а донекле и  
 јер они начине бледа лица своја, да их виде људи где посте.</p> <p>„А ти кад постиш, намажи гл 
еди</hi>.{S} И кад се Исус исправи и не видевши ни једнога до само жену, рече јој:{S} Жено, где 
сме више то да чини) а да је погледала, видела би, да су му очи закрвављене, како то не доликуј 
ла чак онде, како је Милева цикнула.{S} Видела није никога, али је чула Милевину вриску“.</p> < 
<p>Девојка је ћутала.{S} Сва три човека видела су по њеном лицу, да би рада да ствар мало покри 
ш на то и сведока.{S} Кад је твоја жена видела, којим си путем ударио, требала је да покупи дец 
.“</p> <p>„Онда је тако и зацело си све видела.{S} Одавна <pb n="108" /> се гласи, како нам при 
у Боривоја.{S} То је прави роб, кога је видела у животу. „Неће нас убити?“ питала је.</p> <p>„Н 
 час хоће да се угаси.</p> <p>Рахила је видела, да је изгубила.{S} Устала је са столице и прешл 
ло захватио у Јованчин живот.{S} Она је видела и познала тог човека баш онда, кад су у њој врил 
ојзи доста слаба трага.{S} Но од кад је видела Боривоја, променула се. „Гле, то је роб, а опет  
 старо, окрзано и раздрускано.{S} То је видела и Марта, но опет за то не рече ни речи; али је т 
{S} Зар ја нисам бивала код покојнице и видела, да је у ње било баш лепих и врсних ствари?!{S}  
“</p> <p>„Али си чула, где Стана цичи и видела, где се мотљају око пластова?“</p> <p>„Трчали да 
 стишавала.{S} Она је гледала Јованку и видела на њој, каква треба да је ваљана жена, па се згр 
и ципеле и шешир и кишобран, па јеси ди видела чак и марамица од једне боје“.</p> <p>„Шта могу  
а тако враголасто, као да никад није ни видела Назаренке у свом веку. „Шта?{S} Зар ви нисте наи 
ав.{S} Истину ти кажем, још никад нисам видела овако наученог и духовитог свештеника као овога. 
и овако ни онако, јер нисам све потанко видела.{S} Доста је далеко наш кукуруз од њихове ливаде 
о су звали у селу Чивуткињу трговкињу, „видела ју је, кад је излазила из цркве“.{S} Каже: „Одел 
оде својим другарицама.{S} Оне су добро виделе, да Боривоје неће да прими дувана.</p> <p>„3а шт 
а његова предавања нису ни чуле, оне су виделе само његову жену.</p> <p>„Али баш све једнако на 
ким породицама.{S} Они су у оној зарази видели божју казну, божју вољу, да се свет из невоље на 
е?“</p> <p>Лазар је узео Стану за руку, видело се, да он пред њом још по највише вреди, одвео ј 
онила у јастуке, а лице јој се још мање видело но пре.</p> <p>Онда се Светозар окрене столу, на 
е се рећи, да је био леп, а по оделу се видело, да је Србин.</p> <p>У први мах је стао на среди 
асто повукао од свега.{S} По лицу му се видело, да је врло незадовољан.{S} Лазар га је потражио 
иховим упалим очима и тешкој суморности видело се јасно, да су скрушени, готово сломијени оним  
у порту.{S} А из порте се са свим јасно видело, да иза села гори гомила ђубрета. „Хајдемо натра 
да је ко завирио дубље, промотрио жиле, видео би, да онде већ трули.{S} Ако је Светозар дошао б 
и ма колико да му беху очи закрвављене, видео је, како је Нада пропустила некога кроз вратнице. 
} Тај је човек био с несретним Обреном, видео је дакле муке онога, коме је она толико скривила. 
ога не чини, па да бих могла казати:{S} Видео је...{S} Ја сам за мог девовања неговала два снах 
и.“</p> <p>Боривоје је из овог одговора видео, да су му деца жива и да су га држали за претвара 
сле наопако би им било, да их је до сад видео свет пред скупштином.{S} Но данас је изузетак.{S} 
о у истини и животу оно, што сам до сад видео толико пута из историје. <pb n="154" /> Свето пис 
ису јуче дозвали, волео би, вели, да је видео Обрена крвава, у његовим хаљинама, онаква, каквог 
е би умро мој брат.{S} Онда Исус кад је видео где плаче и где плачу Јудеји, који дођоше с њом,  
допуштате и женама?“</p> <p>Боривоје је видео још с почетка Јулку, познао ју је, па и опазио, о 
њему се одавна зачела нека мисао, он је видео пред собом пут, којим би требало поћи, само та ми 
шао је и Банат и Бачку и Срем, много је видео и много искусио.{S} Једном речи, био је диван чов 
нтелигентнији међу апостолима, добро је видео, куда ће то одвести, ако се потегне цепидлачење н 
да богме не од више.</p> <p>Светозар је видео, куд то иде.{S} Почеће да се цепа комад по комад  
пазити као он.{S} Та сад тек, кад ју је видео овако немоћну и болесну, увиде, како је силно вол 
Домишљам <pb n="136" /> се“, каже, „а и видео сам вас већ са Светозаром на улици.“</p> <p>Јован 
рао ждребе (а Бог ме убио, ако сам га и видео), онда сам му с јесени упалио кућу.{S} Изгореле с 
рећи.{S} Каже: „Ја сам служио у Босни и видео, да Турци држе за велики грех убити псето.{S} Оно 
рном марамом, а под марамом се не би ни видео венац.{S} Венац треба над њом да пружи сам Господ 
е, хоћеш да постанеш Назарен?{S} Јер си видео, да у многоме није добро, како си до сад радио, а 
м“, вели, „што сам отишао.{S} Данас сам видео у истини и животу оно, што сам до сад видео толик 
, не може изићи на добро.{S} Пре некако видео га је таког наш бележник, па вели: „Само му не по 
 и чути и видети.{S} Он је из прва само видео и чуо, доцније је схватио, а на послетку је и нау 
е бих радио ништа“, вели он, „али би то видео Бог“.</p> <p>„Зар се ви не би бранили?{S} Не би м 
утем.{S} Довели су му децу, те је и њих видео здраве.</p> <p>Његова тетка Стана узела их је к с 
е жени одрешио језик. „Сине“, рече му, „видео си...{S} Још само једаред учини што не треба, и ј 
о браће. „Ох, ох“, рече тужним гласом, „видесте ли Боривоја?{S} Тако је био неукроћен, као да с 
од оног дана могао си ћутљивог Боривоја видети скоро увек заједно са Симом; завуку се гдегод ил 
 да си ти била близу њих и да си морала видети.“</p> <p>Девојка је ћутала.{S} Сва три човека ви 
ше увлачиш у зло, тим ће све боље и суд видети, да си луд.{S} А луди нема суда.{S} Е сад иди бр 
, спасу и напретку.</p> <p>„Па изволите видети, како је сад?{S} И ја господо хоћу да метнем рук 
елу, па да не заоштравамо:{S} Господ ће видети — судити и пресудити“.</p> <pb n="110" /> <p>Цео 
то знаш, нит видиш.{S} А ког ћеш беса и видети, кад се не мичеш из кошаре, но завезујеш још за  
ени, те се и из ње може лепо све чути и видети.{S} Тек ако дете закрешти и заплаче се, мати га  
— да не чује.{S} А имао је шта и чути и видети.{S} Он је из прва само видео и чуо, доцније је с 
шини, а кад се та угаси, онда ће се тек видети, да ли се под њом разгорело стабло дрвета, па да 
реде тамо иза банка, Него кажи, па ћемо видети.</p> <p>„А пријатељ Панта ће им рећи онако на пр 
 према мозгу...{S} Да је ко могао јасно видети његово лице, опазио би, да се у тренутку промени 
Лазаревац на скупштину, где ће и Милеву видети, не смеде отићи, би му зло.{S} Отправио је Варва 
ет, ружа, по том једином „накиту“ можеш видети, да није Назаренка.{S} Млада је као капља, а на  
ичим од осталих кућа, осим што не можеш видети, да је спао са ње гдегод леп.{S} Чисто је окрече 
варин и буде прочитао ток њена крштења, видеће, да у свему томе нема ничега, што би требало тај 
им, да ће бити још и што горе.{S} Хајд, видећемо и то.“</p> <p>Прође неколико месеци, а Лазар с 
.{S} А на послетку: „Хајде, хајде Симе, видећемо.“</p> <p>Пости и Боривоје, па и он пости строг 
олубови неће тако живети као нас двоје, видећете драга и лепа моја браћо и пријатељи...{S} Него 
шати с једном голубицом и две мачке.{S} Видећете, постаћу славан човек.“ </p> <p>Најзад изиђоше 
 да одржиш крепак дух.{S} Моли се Богу, видећеш га за цело на оном свету.“</p> <p>Милева је наг 
је кривим путем.{S} Где год се окренеш, видећеш грабеж, разврат, пустоловство, површност, отима 
виђала сам и другу децу, али ово још је видех.“</p> <p>Лекар је пришао Боривоју и загледао га.{ 
 Моја ти препелица обори главу и ја јој видех по лицу, какве се мисли обрћу у њој.{S} Она је ми 
лободи.{S} Чекали су га као Месију, сад видеше, да се у њему преварише.{S} Мирко је клонуо, а и 
ише висином, није заклањао месеца.{S} И видеше јасно, где се коњи боре с таласима и Боривоја гд 
Мала, доброћудна жена, сва се задувала, види се, да се журила.{S} Чим је спази стари сеоски све 
Не види очима телесним, али види душом, види све онако, како је запамтио у детинству...</p> <p> 
 прилици радио, но само вели: „Нека их, види Бог“.</p> <p>Од овог часа се промени жена; није ни 
 ужасни лом, када се крјаху клупе...{S} Види Боривоја, који не уме да гледа, како она страда и  
, за што су завесе остале незастрте.{S} Види се, да Милева има крупнијих брига.{S} Главу је зар 
теши....{S} Хеј, шта ћемо, шта ћемо.{S} Види Бог.“</p> <p>Милева је ево већ четврти пут ушла у  
 шта се збило, уђе у синовљеву собу.{S} Види Лазара, где седи на клупи и не диже главе.</p> <p> 
има што хоћеш, они кажу само толико:{S} Види Бог“.</p> <p>„Хајде, да покушамо с Боривојем“, пре 
ваки окреће главу и жури се, неће да га види.</p> <p>„Док у зло доба прођоше три Назарена.{S} Ч 
о није стигао.</p> <p>Она је желела, да види тог човека, о коме је Лазар говорио сваки дан с од 
ог“ није псовка?{S} Зар то не значи, да види Бог, како ја тебе ударам, па ће и он ударити мене? 
ви?“</p> <p>Но док се Лазар окретао, да види, где је Милева, тражила ју је и Јованка очима, па  
оје се освестио.{S} Али само толико, да види како коњи са стрмог насипа нагињу на ону страну, к 
ко и женско, старо и младо долазило, да види оца Мелентија, па дошао је и свештеник.{S} По најч 
е отишао кући и прво је ушао у собу, да види Милеву.{S} Она је лежала на банку а очи јој се зац 
ила свекрви, да би још једном волела да види дете своје — али ју је свекрва одговарала од тога. 
носе.{S} Не што се то нас тиче, него да види свет, да се ни при царским гозбама не износи више  
е миче се.{S} Један крај од образа њена види јој се према светлости од жишка, тај је крај блед  
ича Срдан, како је вуче за курјуке, она види Гигу, како крши руке, а на лицу му неисказани бол. 
валовим пророцима око жртвеника.{S} Она види, како с неба пада огањ.{S} И спали жртву паљеницу, 
одужује се у машти болесне жене.{S} Она види пророка Илију, где се не задовољава са 450 поклати 
и не чује, шта га пита.</p> <p>Домаћица види то и назире, да се у души Срдановој нешто крупно д 
смо; суде нас, а не познају нас.{S} Бог види срца наша и дела наша, и нами је то доста.“</p> <p 
ри их на улицу.{S} Јова дође кући и кад види шта је, оде с женом и дететом под очеву кошару.{S} 
редио и Срдану се мили Бог зна како кад види, да је браном повлачио земљу, јер што јесте, јесте 
а.{S} Рачунао је на опште признање, сад види, да се скоро ником не допада његов рад.{S} Он је у 
ом кораку, како се љуто превари!{S} Сад види, да се сотона у њему само притајио, а не смирио.{S 
е руга свет, а не њој.“</p> <p>Боривоје види јасно, да из ове женске прилике говори ђаво, али н 
и посејати детелину, он богме не.{S} Не види, не чује и не зна, шта се око њега догађа.</p> <p> 
 али опет за то чује и све слути.{S} Не види очима телесним, али види душом, види све онако, ка 
њега јединог ишчекује помоћи, али га не види.{S} Сви ти људи, што седе око стола, дошли му, е с 
кли, а њему се налаже, што види — да не види, што чује, — да не чује.{S} А имао је шта и чути и 
га тресе; окренуо се дувару, само да не види ништа, али опет за то чује и све слути.{S} Не види 
ора да је врло мала, јер се ни откуд не види“.</p> <p>„Ми“, каже Боривоје, „немамо цркава са ик 
 пустињу, где све дубље у њу улази и не види краја.{S} А краја мора тек бити свачему, па и овом 
под суд, да тамо светли, где је нико не види, но треба да светли на столу.{S} Његове речи су пр 
н успаљују.{S} Чим мисле, да их нико не види, одмах се трљају, вијају, џавељају.{S} Кад су на њ 
, па онда горко, очајничко.{S} Ко то не види, не може веровати.</p> <p>Они, који поју, то су бр 
чврсти се у вери, кад је здрав и кад се види, да може жену издржавати, онда му спомену старији  
ору нису спуштене завесе ни мало, те се види у соби све са свим јасно, <pb n="164" /> па и то,  
зиду и не миче се.{S} Не спава, а то се види по томе, што час по час иште мало воде.{S} Пуна је 
 испитивао и писао, окреће се по соби и види на сламњачама још два несретника као и он што је;  
као Лазарев глас.{S} Подиже нагло очи и види млада човека, где се ухватио с Јованком за руку и  
отоне? он је само говорио. „Мани жено и види Бог“, ади кад почех ударати обема рукама и питати: 
 виде људи да постиш, а отац твој, који види тајно, платиће теби јавно.“</p> <p>Ове узвишене ре 
е слути.{S} Не види очима телесним, али види душом, види све онако, како је запамтио у детинств 
гају наши противници“, вели Лазар, „али види Бог, ми се због тога не срдимо на њих.{S} Нас грде 
аскошника...{S} Грозно је то, кад човек види на самртном часу, да је промашио цел живота.{S} Он 
то једном чује, не заборави; што једном види, запамти, а кад му је било 6 година, знао је из Бо 
цара, и ја слушам Бога“.</p> <p>Капетан види, с ким има посла и разлаже му, да није још говор о 
полутама поче да се разлева по соби, он види само њену црну мараму, јер је сагнула дубоко главу 
каже она, „не пита је, да ли хоће, него види то и сам.{S} Леп си ми ти момак, кад не знаш ни то 
оји нису замркли, а њему се налаже, што види — да не види, што чује, — да не чује.{S} А имао је 
о они <pb n="221" /> први.{S} То се бар види по томе, што се међу њима множе зађевице, а не сме 
 Треба их поутешити, обавестити их, јер види Господ њино кајање, па ће им опростити.“ Није дакл 
тује хлебац.{S} Тешко га добија; у њему види божји благослов, а кад хлеба нема, онда му живота  
и ничег новога, треба да су тамо, да их види народ, па ће онда и он за њима.</p> <p>„Пример, пр 
ор дубоко уздахну и пристаде уз Мирка. „Види Бог“. „Шта ћемо с Гајом Павловићем?“ пита Лазар.</ 
ењем на њега, а он окрвављен иде даље. „Види Бог“...</p> <p>Већ се умешала и власт.{S} А село в 
оје је опет скроман, вредан, захвалан. „Види Бог“.</p> <p>У Јелачића била и јединица ћерка, Јов 
ча Срдан. „Зар то <pb n="37" /> твоје: „Види Бог“ није псовка?{S} Зар то не значи, да види Бог, 
 рачуна.{S} Кад би и ми на све казали: „Види Бог“, а вами, држави и власти, пустили све на вољу 
кад га задиркују суседи, он само вели: „Види Бог“.</p> <p>Радовали су се томе и Назарени, али ж 
енама ће одговорити или не одговорити: „Види Бог“.</p> <p>Чича-Срдан не зна већ шта ће, час је  
 „Тешко је то по сто пута на дан рећи: „Види Бог.“</p> <p>Боривојево највеће зло беше на дому.{ 
ужи руке нуз бедра и рече само толико: „Види Бог.“</p> <p>Ова назаренска узречица још већма раж 
 своју веру и ништа више.{S} Ја мислим „види Бог“, и да се Панти не дозволи, да тужи.{S} И овак 
 а он иде, па ма се не вратио“.</p> <p>„Види Бог, да сам ти ја показао пут к спасенију“, вели м 
 паде и други, па и трећи удар.</p> <p>„Види Бог.“</p> <p>„Умукни, несретниче!“ виче чича Срдан 
ености, дрвета која су још из далека на видику.{S} У тамници видиш тако рећи при бенгалском осв 
 Боривоје и Сима изјављују свем селу на видику, да хоће да олакшају души својој; отићи ће у Јер 
иш, онде, друга од рогља?“</p> <p>„Аха, видим.{S} Оно је кућа Боривоја Ненадова.{S} Он је сад з 
е ствари, које сам до сад покрао?...{S} Видим ја, да мени нема лека; не одем <pb n="54" /> ли у 
дно за друго, али сам онда оћутао...{S} Видим сви хоће, а нарочито њих двоје.{S} Али сам се бој 
на не пусти сузе за својим јединцем.{S} Видим, нема је овде.{S} Сигурно се поболела кукавица, у 
у жита. — „Видиш ли ову гомилу жита?“ — Видим“. — „Кад видиш, онда бар и знај, да је половина с 
им, кукавица?“ јадала се Марта. „Кад га видим таког, долази ми тешко, претешко.{S} Ако тако ост 
ар, он му приђе и каже:</p> <p>„Хоћу да видим децу.{S} Може ли то бити?“</p> <pb n="44" /> <p>„ 
могу даље.{S} Како је страшно то!{S} Ја видим, да је и мој грех урезан гвозденом писаљком и врх 
е брат Тома. „Гледам по искупљенима, па видим да те нема; а ти и моја Варвара никад још не изос 
ће те.{S} Идем ја сваке ноћи и њему, па видим, да није сталан...“ И кад све ништа не помаже, он 
о очајавао.{S} Но све је бадава.{S} Сад видим, да се с првом цигљом не подиже кућа, и да семе н 
а ће ме данас овде упознати с вама, али видим, да није потребно.{S} Тако много личите једно на  
рока клупа с наслоном?!“</p> <p>„Та оно видим и ја, да није подељено баш братски, али шта ћу.{S 
ку мене!“ вајка се баба Стака. „Та, ето видим људи и хромих и слепих и кљакавих, неки чак без р 
, коме се заједнички молимо.{S} Ево вас видим искупљене на молитву и питам вас:{S} Децо, где су 
} Кад посејасмо семе, ја сам хтео да му видим растење и оно се подизало и расло је, само је рас 
ђаја често говорила у себи: „Само да их видим једаред удружене, па ма трећи дан умрла“.{S} Била 
дим, браћо моја драга“, продужи прота, „видим и у вашим рукама еванђеље, а опазио сам, где <pb  
рко, човек сед, одмерен, узе први реч. „Видим“, каже, „где иде по селу егзекуција.{S} Не утеруј 
еде уз постељу болеснице.</p> <p>Каже: „Видим овде је св. писмо, хоћеш да ти прочитам једну гла 
рко не кренуше, поседаше и оне.</p> <p>„Видим, браћо моја драга“, продужи прота, „видим и у ваш 
 да је Милева од тебе побегла?“</p> <p>„Видим и ја, да је она мене с тим убила и знам, да ће и  
, вели му прота, „ми дођосмо до вас, да видимо, како се молите Богу.{S} Ваљда је слободно.“</p> 
а сахат-два, ово је за век.{S} Треба да видимо, шта ће они казати...{S} За ту везу треба и љуба 
вет, небо и земља, све што видимо и „не видимо“.{S} Ту је био понтиски Пилат, пророци, ускрснућ 
а карташ, међу кужнима кужан.{S} Ми сви видимо зло, али нико неће да је бела врана, неће ван св 
 том погледу имају право.{S} Које добро видимо од ове наше културе?{S} Разврат, болести, мекушт 
 даље од вароши.{S} Ми смо мајмуни, што видимо то примимо.{S} А зло се лако прима и ми то прими 
 него и цео свет, небо и земља, све што видимо и „не видимо“.{S} Ту је био понтиски Пилат, прор 
те:{S} Је ли онда било оног, чега данас видимо?</p> <p>„Променуло се време, намножише се учени  
тога; али други пут узмите се на ум.{S} Видите ли ово округло лице у детета, ове јабучице на об 
еба да је епископ, свештеник, ђакон.{S} Видите ли дакле, куда залутасте.{S} Пронађосте у еванђе 
те, учините, јер је то добро, а што год видите да он ради, не радите ни по што, јер нећете бити 
, а сад је далеко од мене.{S} А крст је видите за мене и за сваког исто тако сећање.{S} Сећање  
p>„Која жена?“</p> <p>„Ма која, јер ето видите, каква је ствар.{S} Зидају кућу и мерник је напр 
већ паметнија“).</p> <pb n="124" /> <p>„Видите код нас пре није било, да човек прође с колима п 
“</p> <p>Лазар је ћутао.</p> <p>„Та да, видиш и сам, да не иде.{S} Не треба да сам учен, могу и 
стајеш „веран“, онда мораш.“</p> <p>„Е, видиш!{S} А како ћу се ја исповедити, кад се не могу се 
ере, немаш браће, него ту гледај, овде, видиш, у моје чело.{S} Ја сам ти отац, ја мати, ја брат 
русалим и тамо се не покајеш.“ Онда је, видиш, Гавран ишао у Јерусалим.{S} Кад је пошао, испрат 
ње за моћ и славу.{S} Куд год погледаш, видиш пропадање морално, материјално — јад, несрећу.{S} 
ули?{S} Рекоше му:{S} Господе, хајде да видиш.</p> <p>„<hi>Ударише сузе Исусу</hi>.{S} Онда гов 
пренеш, кад их после неколико тренутака видиш, где сузе.{S} Какви то морају бити греси, који мо 
ш ли ову гомилу жита?“ — Видим“. — „Кад видиш, онда бар и знај, да је половина с твога тавана.{ 
ажем ја, „само кад си ти ту“.</p> <p>„Е видиш, то си врло лепо измислио.{S} Само ми кажи, како  
вами деда, како би то било?!“</p> <p>„Е видиш, одмах сам мислио.{S} Али кад ниси, шта ћеш онда  
итаве улице осташе пусте од деце.{S} Не видиш малише да се играју по прашини или да се хватају  
море“, виче, „куд вучеш те узде, зар не видиш, да ћемо право у Дунав...“</p> <p>Боривоје се осв 
ривоје“.</p> <p>„Лепо име...{S} А да ли видиш, да је он и врло леп чавек?“</p> <p>„Леп је“, каж 
у још из далека на видику.{S} У тамници видиш тако рећи при бенгалском осветљењу све оно, што у 
 на остале.{S} То је као зевање.{S} Чим видиш од другог, дође и на тебе.{S} Мија Албунов, пре н 
 то вера, ваљда ће је познавати.{S} Ето видиш, казао нам је већ, да не сме пушити “.</p> <p>За  
ту, је ли?“</p> <p>„Треба!“</p> <p>„Ето видиш!{S} Како ћу ја да нађем све оне непознате људе, к 
.{S} Али да богме, ти нит што знаш, нит видиш.{S} А ког ћеш беса и видети, кад се не мичеш из к 
аван и показа му велику гомилу жита. — „Видиш ли ову гомилу жита?“ — Видим“. — „Кад видиш, онда 
о, онда је невино и без штете?“</p> <p>„Видиш, дакле брате, у чему је разлика.{S} Друштво добри 
по један, продиру у комору...{S} Све је видније...{S} Сад опази, где се нешто бели...{S} Очи јо 
мушких, које женских.{S} Вече је тихо и видно, те се може све лепо распознати.</p> <p>Лазар се  
 речи, варате се.{S} Многи пође, па кад видну да народ не иде за њим од стиха, врати се.{S} Нек 
 а сатиру се браћа рођена, и то све под видом Хришћанства.{S} Они, који се зову Хришћани, у јед 
, онда ђаво одлази, али се опет враћа у виду лепе жене.{S} Та, да знате само, како је та жена н 
 њихова села и које он на дану никад не виђа; опазио је, где код њих освану неки свињи, који ни 
је испрати, па и оплаче...{S} Сад је не виђа доколну код куће, јер недељом по подне је у друштв 
г девовања неговала два снахина детета; виђала сам и другу децу, али ово још је видех.“</p> <p> 
а?{S} Оне намирисане женскиње, које смо виђали у селу?{S} Јесу ли то те, које треба по твом наг 
ло познати, а не зна, је ли их пре тога виђао овде или може бити где год на пољу.{S} И сад тек  
века.{S} За тим <pb n="43" /> је малиша виђао, где ноћу долазе у њихову кућу неки људи, који ни 
 изгледало је.{S} На површини се још не виђаше ништа, али да је ко завирио дубље, промотрио жил 
 Павле познавао је сваког по имену и из виђења, те му је лако и било писати:{S} Овоме спречите  
е, да их нико не види, одмах се трљају, вијају, џавељају.{S} Кад су на њиви, косе, он је претрп 
је на леђа, напуне му телећак камењем и вијају га од јутра до мрака:{S} Један — два... један —  
ам се умирио и опаметио, те вам више не вијам жене око куће“.{S} Тома је добро разумевао св. пи 
 никако да уђе у свињац.{S} Боривоје се вијао с њим, док се вијао, а после се разбеси, јарост г 
њац.{S} Боривоје се вијао с њим, док се вијао, а после се разбеси, јарост га обузе, дохвати циг 
 крај, хоће ме Криста за месец-два дана вијати око куће.“</p> <p>„Та ваљда неће, пријатељу?“</p 
роструко уже, покваси га у воду и стаде вијати кукавну Кристу.{S} Право је потера три пут око к 
 казао, одем до друма, скочим на кола и викнем брату: „ Терај овамо.“ Дођем до чича-Срданове ку 
ко срца; дође му тешко, претешко и само викну: „Не уносите је... него дај да је запалим, па да  
 исто, јер иначе ће бити: „Марко гради, вила разграђује“.{S} У овом правцу је говорио Светозар, 
први казао: „Ала, Милева, баш играш као вила“, а она је после казала мени: „И ти играш као вила 
а је после казала мени: „И ти играш као вилан“.</p> <p>„И ти си из тог пронашао, да треба да је 
укама, али у срцима вашима су — тророге виле.“ И он поче да мисли, мисли...</p> <p>У оном трену 
е еванђеље, али су вам у срцима тророге виле.{S} Хоћу да идем на суд, хоћу да га дам на адвокат 
четка.</p> <p>Наш народ прича, да неке „виле милоснице“ обдаре дете разним дарима и да му те да 
.{S} У Карловце иде свет, да купи добра вина, а не да лечи душу.“</p> <p>Свештеник на ове речи  
вала пехар вина и који се год напио тог вина, па га после она додирнула својим чаробним штапиће 
љубав твоја, сестро невесто, боља је од вина љубав и мирис уља твојих од свих мирисних ствари.{ 
218" /><hi>Јер је твоја љубав боља и од вина</hi>“, а свршава се: „<hi>Брже, брже, драги мој, б 
славио крсно име; ту је било шест врсти вина, гајдаш из Шида и да богме — угрејаних глава.{S} З 
тише Варвару комадићем хлеба и гутљајем вина, исто онако, као што је обичај код Реформата, Калв 
одне у крчму.{S} Ми Срби за све тражимо вина.{S} Ако нам је што добро, дај, пиј од радости, те  
реним путницима Одисејевим давала пехар вина и који се год напио тог вина, па га после она доди 
етила би их.{S} То је, као кад у кондир вина бациш мрвицу хлеба, — ускисне.{S} Сепл и жена му з 
 како је Христос на крсту.{S} Људи пију вина, деле хаљине <pb n="76" /> његове, а жене држе мал 
 време носила Боривоју тањир јела, чашу вина или какав налог, како јој је кад мати наредила, ал 
„Би ли окусили што или да попијете чашу вина?“</p> <p>Боривоје махну главом. „Хвала.“</p> <p>Он 
бава.{S} Старији су разговарали уз чашу вина и читали, омладина је играла коло и разне друштвен 
ћа по ручку, па му кад што пружи и чашу вина.{S} Боривоје је опет скроман, вредан, захвалан. „В 
де, људи га умирују, али њега као да је вино тек сад стигло.{S} Говори о некој њиви и неким кук 
а, снажна јела, а пију <pb n="107" /> и вино, па чак и ракију, али умерено, колико је потребно, 
ично догађа.{S} Парница је донела што и вино.{S} Узбурка крв у човеку, и као што у пијанци пост 
не пребацисте, те не забранисте са свим вино, но га допуштате умерено.{S} Па за што не допуштат 
-Срдана не.{S} У њему је сотона или бар вино, а то је од прилике све једно.{S} И он дивљом руко 
ни галилејској, где је претворио воду у вино.{S} А да је он био противан томе, да је хтео да ми 
ангије, те барјаци, те ручак, те народу вино на весеље, па онда не можемо да се наплаћамо и има 
"148" /> разумети.{S} Он каже: „Ко сади виноград, а од плода његова да не једе?{S} Ко пасе стад 
воје, ти би ме учио, а ја бих те појила вином мирисавим, соком од шипака.{S} Лева је рука његов 
 ти људи или боље рећи нељуди савладани вином и сотоном, скочише на Панту и испребијаше га тако 
аси:{S} Узми проводаџију, нали га добро вином, помешај га с његовим рођацима; остави нек тако п 
 сумор, задржала је, да не тражи лека у вину и ракији.{S} Ја дакле држим, да ми по подне изјави 
во кажу наши, да испод мире, сто ђавола вире.{S} Све пише, да се чувају људи жена, а он је под  
ично мила.{S} Из њених граорастих очију вири нешто голубије, а при том тако паметно.{S} Онда, к 
по лицу му урезане страсти, из очију му вири лукавост.</p> <p>Кад уђе Боривоје, обоје занемише  
реч.{S} Куцну батином по оном сату, што висаше на зиду и рече: „Баците га на поље!{S} Не показу 
} На средини је мали бео сто, у прочељу виси о зиду сахат.{S} То је сав намештај.{S} Клупе су о 
</p> <p>Лекар дохвати огледало, које је висило о зиду и поднесе га Боривоју.{S} Кад се дете огл 
нај мах ни један од облака, који јурише висином, није заклањао месеца.{S} И видеше јасно, где с 
и су обалом, а црни облаци су прелетали висином и врло често заклањали месец.</p> <p>Боривоје ј 
бори више, скиде кључ од коморе, што је висио о клину и даде га Светозару.</p> <p>Кад је Светоз 
показа руком на прочеље, где је на зиду висио сахат. „Шта тражи сахат овде, где се „верни“ скуп 
у собу.</p> <p>Нови сужник је био млад, висок човек, у ратарском оделу, тек му пробиле науснице 
 суд, па хоће да се разговара с њим.{S} Висок, крупан човек, а кад говори, све грми.</p> <p>„Др 
а, и то ратара.{S} Један је био крупан, висока чела, бистра погледа и мирна лика.{S} Наслонио с 
епа је жена та госпођа Здравковићка.{S} Висока стаса, голубија погледа, а непрестано се врзе ок 
е и сунцобране, оне мушке црне капуте и високе цилиндере, само се пљесну рукама и рече: „Оволик 
 опет смејати по кући, главу је подигла високо и не иде улицом онако снуждена као пре.{S} Сима  
ки пророк, да се не знам шта <hi>подиже високо у дим као безбожност</hi>.{S} И зар сад то значи 
е безбожност разгорети и отићи ће у дим високо.{S} И пушење је дакле безбожност, хасне нема од  
а.{S} Христос 6 дана пред смрт долази у Витанију, у дом Лазарев.{S} Марта служаше за вечером, а 
е с друма прашина нагла, као да је гони вихор.{S} Да ко има соколове очи, запазио би кроз ту пр 
 тек у душу његову!{S} Као да је улетео вихор у њу, те врти свакојаке мисли у ковитлац.{S} Та,  
зида, те је носи Бог те пита куда, тако вихор у његовој души дочепа његове мисли, те јури с њим 
рио.{S} У њему — кува и ври.{S} Као што вихор здере паучину са зида, те је носи Бог те пита куд 
ре, но што се смркне.</p> <p>„Лагано!“, виче на кочијаша, „лагано!“, а за тим се окреће жени и  
ше <pb n="234" /> с пута. „Море, море“, виче, „куд вучеш те узде, зар не видиш, да ћемо право у 
ларму, па не само ларму, но и штаку.{S} Виче: „О Персо, Персо, не било те да Бог да, куд срљаш  
Види Бог.“</p> <p>„Умукни, несретниче!“ виче чича Срдан. „Зар то <pb n="37" /> твоје: „Види Бог 
а тим обори очи.</p> <p>„Шта?{S} Муж!?“ виче чича Срдан. „Тога нема код нас!{S} Ти си блудница, 
сам“.</p> <p>Тамо опет дечурлија сеоска виче за крупним, јаким човеком: „Уа, уа, бугер“, бацају 
к целог целцатог печеног ћурка и сад не виче више на жену, чим му се приближи: „Остави ме, мани 
део, па га пустише.{S} Сад трчи селом и виче: „Људи, браћо, помозите Богу, не дајте Бога, хоће  
дрво на све четир стране, а свекар само виче: „Под сто куме, под сто попо, под сто!“ Ух, ух, да 
а неће да слуша, неће да скаче, ви само вичете: „Свето јој њено, одмах да је продамо.“ И чим ст 
 блата, јер он није ни сањао, колико су вични Назарени св. писму.</p> <p>Умешао се и бележник.  
виде деца, да иде улицом, трче за њим и вичу: „Бугер, бугер“, а старије жене га куну: „Врат скр 
.{S} Добра је вера, него не ваљамо ми. (Вичу: „живео!“ Неко каже: „та ти је већ паметнија“).</p 
</p> <p>„Каква је она нова кућа?{S} Ено виш, онде, друга од рогља?“</p> <p>„Аха, видим.{S} Оно  
е најужасније клети <hi>Милеву</hi>.{S} Више није устао.{S} Подигоше га и однеше у болницу, где 
S} Од варнице до пламена често не треба више до ли један тренутак, само ако је ветра.{S} А у Бо 
дио Лазару, да је пречишћен, не мучи га више сотона, нити рђаве мисли наилазе на њега.</p> <p>Л 
 никуд излазити из куће и дворишта и да више од две, нигде и никад не смеју бити заједно.</p> < 
 Богу.{S} Дуже но икад пре, али му сада више не одлану.{S} Кад је изишао из коморе, шетао је кр 
се.{S} Научио је дакле и рачунати можда више, но што му је и требало.</p> </div> <div type="cha 
ваком погледу, а опет је за то добијала више боја но хлеба.{S} Није била Бог зна како лепа, али 
и, дотерали, па и унаказили.{S} Где има више „пророка“ назаренских, тамо улогу свештеника никад 
 не:{S} Код ње је то био обичај.{S} Она више од годину дана води Боривојеву бригу. „Па уступићу 
ао да Наде пусти из куће, јер му је она више привређивала, но она његова два богаљаста коња.{S} 
е одвише.{S} Но Боривоје је ћутљив, шта више, као да му нису увек мисли онде.{S} Мисли зар о он 
ју главом, само је Боривоје хладан, шта више намргодио се.</p> <p>Варвара је издржала испит сја 
светао пут, који води к спасењу.{S} Шта више, учинило му се, да већ ходи тим путем.{S} Довели с 
побегао“.</p> <p>Јулка није рекла ништа више и другарице одоше у онај крај врта, који беше нају 
лонство?{S} То је за мене слика и ништа више, али мила слика, што ме сећа на ону, која ми беше  
, да су само бранили своју веру и ништа више.{S} Ја мислим „види Бог“, и да се Панти не дозволи 
о и онда ништа не буде!“ Ја нисам ништа више казао, одем до друма, скочим на кола и викнем брат 
ла је.{S} У оном тренутку није ју ништа више болело.</p> <pb n="172" /> <p>„Спава... спава...“, 
оветкама и што се износи, кад мање, кад више скривено.{S} Свака поједина приповетка не показује 
е смета нами то.{S} Било је поштења кад више кад мање и при овим црквама, било је поштења и врл 
и мој мужу, само се сад предигни, никад више нећу...“</p> <p>Мирко гледа болесника и вели: „Ох, 
да се нешто прекинуло у мени и да никад више нећу бити човек...“</p> <pb n="64" /> <p>Обрен теш 
>Лазар му приђе: „Хоћеш ли, да ти никад више не буде тешко?{S} Хоћеш ли, да умилостивиш Бога?“< 
и вук Стевана далеко у рит, да му никад више не нађу трага.{S} Бадава је све село ишло у потеру 
<l>Пој’о скоро пола вреће,</l> <l>Никад више неће.“</l> </quote> <p>Дође доктору лекар, па и чи 
чино крило и само говори: „Ништа ми сад више не фали... ти си ми фалила, мајко.{S} Овако ћу дол 
е поверено.“</p> <p>Лазарев је углед од више велики, а да наваљују на њега.{S} Већина клима гла 
а оно, што им је спомен, да богме не од више.</p> <p>Светозар је видео, куд то иде.{S} Почеће д 
Признајем“, рече Светозар, „да сам и од више често очајавао.{S} Но све је бадава.{S} Сад видим, 
чинило, али је било од више мрачно и од више далеко, а да су могли опазити црта Боривојевих на  
 n="153" /> <p>Поп-Јаша се овде мало од више затрчао, па га је и сустигла казна. „Ја сам, госпо 
онима на бајиру учинило, али је било од више мрачно и од више далеко, а да су могли опазити црт 
дете од 6 година, али доцније расте све више и више; на послетку је велики као торањ, те га бре 
 <l>Чак и карнер сузе лије,</l> <l>Моде више није.“</l> </quote> <p>Па онда:</p> <quote> <l>„Др 
се дигла против њих.{S} Тако се не може више.{S} Бог нам је дао пример; тако не иде.{S} Он је л 
двокат..</p> <p>Стари свештеник не може више ни да се бори с Назаренима, ни да уздржава свога с 
 се као иза неког магловитог сна, да је више пута стојао пред неким господином, који га је испи 
жа.{S} Кад је Пера ушао у собу, била је више мртва но жива од страха.{S} Но испало је друкчије, 
сеци Рахила смири и пречисти; сотона је више не искушава, дух свети наишао је на њу.</p> <p>„Бо 
а све прасеће главе овога света, али је више нисам могао умирити.{S} Поче да ме куне, што сам ј 
ио син или иначе најпоштенији.{S} То је више него фарисејство, то је највећи грех.“</p> <p>„Ви  
чича Срдан опоро и она од то доба, није више спомињала ту ствар.</p> <p>Но ако Лазар и није пос 
ад се коњи поплашили од оног пања, није више могао да их задржи.{S} Ми сви много губимо у њему, 
а кратко време са свим подивља:{S} Није више ни човек, ни Србин, <pb n="126" /> но Назарен.{S}  
би призната за равноправну.{S} Сад није више забрањена, нико је не сме дирати, нико гонити.{S}  
је дакле постигнуто и нико се томе није више радовао, но Светозар и Јованка.{S} Али кад би трећ 
ло осам година, јерусалимске иконе није више било, распала се, али је та чађава икона, пред кој 
и Боривоје беху сами.{S} Стеван се није више вратио, а и Боривоје једва остаде жив.{S} Кад је д 
правцу, па онда заврши: „Свештеник није више оно, што треба да је.{S} Пастири су занемарили ста 
 је над собом изгубио власт.{S} Он није више свој...{S} До сад, кад је плануо, занео се, било ј 
лашио од те помисли.{S} Али не, то није више мисао, то је већ нешто више, то је тврда намера... 
и, мисли...</p> <p>У оном тренутку није више био Назарен, јер оно, што му долазаше на памет, би 
то, да се у друштву добрих људи не пије више из чаша, него из шафоља?“ питао је Светозар.</p> < 
 писмо и чита.{S} Вече је, па се никоме више не нада, за то ваљда није ни обучена за стран свет 
е погледала дубље у очи, (одавна не сме више то да чини) а да је погледала, видела би, да су му 
и су.{S} Ви сте, господо, из тако зване више интелигенције градили наставни план за школе, у ко 
арод, да Бог сачува.{S} Код нас и свиње више поједу шљива но ми.{S} Ако и спремамо што, на тава 
и не, то беше само у почетку, сад га се више не клони.</p> <p>Кад јој је пре некад, а томе је д 
, он поста сетан и тужан и не заигра се више.{S} Марта је дозвала и опет лекара у помоћ и молил 
ца.{S} Она и свето писмо!{S} Не сећа се више, кад га је читала, а кад га је и узимала у руке, о 
давила, па онда запраши даље и никад се више не врати у село.</p> <p>Перу су затворили у сеоску 
ладао, њу од кад је Бог створио, све се више и више отима.{S} Ено, премудри Соломон баш је био  
 изговори тај човек на збору: „Овако се више не може; нешто се мора учинити.{S} Народ тражи лек 
и опет променуле мисли.</p> <p>„Нећу се више успаљивати“, говори у себи и поче да се облачи у с 
 сви кажу да сте паметан, а и учили сте више од осталих, па шта ви тражите у оном друштву, које 
осећао, да ако још једном западне, неће више изићи жив.{S} За неку недељу дана пустиће га кући, 
ш једнако поболевао, осећао је, да неће више дуго, те хтеде бар на крају живота, да мало побриш 
, кад сам већ обећала, али мој муж неће више говорити народу.{S} Нека сад мало друге „<hi>спева 
на покојника.{S} Отац је мртав, он неће више устати, да се покаже, па ко ће данас да пресуди, к 
 се побеси и она.{S} Не кука и не плаче више, но говори као увређена жена.{S} Каже му: „Ако си  
ог целцатог печеног ћурка и сад не виче више на жену, чим му се приближи: „Остави ме, мани ме;  
 осети то на себи, позна, да га не муче више зле мисли и да је дух свети над њим.{S} Он осети у 
 су и добри свештеници; крај оваке наше више интелигенције каква је данас, скините капу пред уч 
аренских.{S} Има: „Харфа Сиона“ а има и више придика неког енглеског Назарена, преведених на ср 
него ли у малој, па у већој гомили је и више јереси и цепања.{S} Ако икад буде, да и ваш број н 
 6 година, али доцније расте све више и више; на послетку је велики као торањ, те га бречи о зе 
њу од кад је Бог створио, све се више и више отима.{S} Ено, премудри Соломон баш је био премуда 
/p> <p>„Не из тога, било је међу нами и више.{S} Оног дана нисмо говорили даље, али кад смо дру 
{S} Оне ноћи није могао дуго да заспи и више пута рече у себи: „Није добро.“</p> </div> <div ty 
 све то време био црвен као куван рак и више пута је изгледало, да ће да рекне нешто, но уздржа 
дела.{S} Истина је, признајем ти:{S} Ви више гледате <pb n="191" /> на дела од нас.{S} Тако је  
 на клупама, ни једно од њих не погледи више на госте.{S} Они, који знају читати, ваде из шпаго 
ма на главу; златна, дабогме оном, који више плати.{S} Ако ко умре, долази опет — трговина; нов 
а, коме се и она и човек јој обрадовали више свега и кога су они доцније крстили: — Боривоје.</ 
неће бити добро.{S} И у самој скупштини више су гледали једно у друго, но у свето писмо и „Харф 
 мало застао, али како нико не прозбори више, скиде кључ од коморе, што је висио о клину и даде 
омак у селу, изгуби главу.{S} Не говори више као онда на суду, но највише криви себе.{S} Сад хо 
ен у њојзи се полако угасио.{S} Не гори више, али је та ватра оставила нека трага за собом, ост 
 стабло дрвета, па да се после не угаси више, док не сагори до земље и праха.</p> <p>По подне у 
 да се ни при царским гозбама не износи више од четири јела; за тим долази сир и воће.{S} Ми ни 
Што више, то боље.{S} Јер што год се ти више увлачиш у зло, тим ће све боље и суд видети, да си 
а те узимају у подсмех.{S} Али нећеш ти више предавати паору, док сам ја жива.“</p> <p>Доктор с 
слатка моја мајко, уби ме, али не плачи више! “</p> <p>Већ је почело да се развиђава, а он још  
.{S} И кад закопаше дете, никад ни речи више о њему.{S} А имали су краву, деца су ту краву звал 
да све.{S} У већој гомили жита има увек више кукоља, него ли у малој, па у већој гомили је и ви 
вог часа се промени жена; није ни налик више на ону од пре.{S} Бадава хоће Пера братски, неће о 
о, што сам се умирио и опаметио, те вам више не вијам жене око куће“.{S} Тома је добро разумева 
а, тако около 20 година.{S} О њој немам више шта рећи за сад.{S} Што се Рахиле тиче, она је ста 
тол Павле, а то је:{S} Хоћу да је љубим више од себе самога, као што је Христос љубио цркву и с 
ити, онда је већ ређе појао, али је тим више певао; испрва по рогљеви а после и у крчми.{S} Где 
 опет за то не рече ни речи; али је тим више говорила њена сусеткиња, која се случајно десила о 
 ни верни, ни неверни.{S} Али су се тим више чудили сви редом, кад се већ после неколико месеци 
и, да баш и неће ништа рећи, али ће тим више мислити.{S} Није ти доста друге несреће, скрхала с 
 га онда у забуну.{S} Али данас није он више онај, који је био пре.{S} И он одговори.{S} Каже:  
pb n="66" /> да шета.{S} Али није могао више ићи, но се наслонио на зид.{S} Дигла се била бура, 
 разбијену војску, али не би их довукао више натраг ни једецима, а не речима.</p> <p>Пете недељ 
о.{S} Истина, он о „Бугерима“ није знао више, до ли то, да их цео свет грди и осуђује, али је и 
гу свештеника никад не чини један, него више њих.{S} Увек ће други и други читати молитву, тума 
артиној, и она би се око тога још много више гризла, да је не обузе бол с друге стране.{S} Њено 
 <p>Тај „ветар отуд од Горњака“, никако више није годио чича-Срдану.{S} Пре, све ужива, кад га  
трашњег дана, а од оне ноћи није никако више долазила к себи.{S} Пред смрт јој се предсказивала 
ице подиже главу горе, подиже је далеко више, но што приличи скромности назаренској.{S} Осећао  
едељом празне, сваки се усолидио и нико више не пије.{S} Или ћете почети ви учењаци, који сте б 
м, уверио сам се, да Назарени сразмерно више умиру, но људи ма које друге вероисповести.{S} То  
вар“ и изведе је из таме у светлост, то више вреди, но <pb n="156" /> да је стотину других прид 
Што дубље залазе у св. писмо, све се то више истиче међу Назаренима Боривоје.{S} Ако је разглаш 
ару.{S} Но што је ближе селу, све му то више излази из памети Лазарев лик, а пред очима му се с 
овори што год хоћеш против себе.{S} Што више, то боље.{S} Јер што год се ти више увлачиш у зло, 
 волео, и док је он гледао да дозна што више о тој ствари, прошло је десетак дана.</p> <p>Неког 
о време не иду за тим, да само буде што више чланова, него ће се бринути, да ти чланови буду по 
 у оним очима.{S} Очајање, управо нешто више од очајања.{S} У тим очима је писано:{S} Ја се не  
не, то није више мисао, то је већ нешто више, то је тврда намера...{S} Како је поникла, како се 
 да су сватови, али управо је још нешто више од сватова.</p> <p>Светозара, новог свештеника, ув 
е послушан до крајности, волео је матер више свега, а био је и необично бистар.{S} Што једном ч 
и мене хвала Богу убио, имам ја и данас више но и један у селу...{S} Поткрадај ме колико ти је  
S} Направили сте још једну вероисповест више, бајаги мало их је.{S} А не смета нами то.{S} Било 
ас му дрхће, „опростите ми, али не могу више с вама.“</p> <p>Не казује даље ни за што не може,  
е да скрене онамо. „Чак и ти тамо имају више срца, но они у одбору“ — повикну и стисну песницом 
егову далеком путовању, Нади не ударају више сузе из очију, као некада, нити мора да бежи из др 
е, тако вечерас...{S} На дану су човеку више мисли за послом.“</p> <p>„Хм, а како ћу га довести 
 није човек.</p> <p>Славна и Јулка нису више разговарале с Боривојем, али је Јованка још доста  
ивојем.{S} На оне заточенике, који нису више под истрагом, не пази се много, кад је питање о ра 
да упало је апотекару у очи, да не ишту више ружине воде, него: пачули, а кад је Јоца Опанчарев 
 утишао свет против њих, не нападају их више на улици, а гле сад шта је.{S} Син проповеда мир,  
 их замолим, нека жене дете, јер ја баш више не могу овако.“</p> <p>Док је она говорила, пришао 
 поправиш и покајеш, а вратити не можеш више, него што имаш“.</p> <p>„Хм, ако је тако, онда ће  
се поправио?{S} Али ме је страх, да још више не сагрешим и да ме још у горе време и још неприпр 
 томе и Назарени, али жандари канда још више.{S} Док тако пре неколико дана, Гајина жена забора 
е, те Лазару умре жена, а он је сад још више по крчмама.{S} Кућа му је празна, пуста.{S} Бадава 
ствар назаренску и од кога Назарени још више очекују.</p> <p>Назаренска скупштина је баш на рас 
амнице.{S} Бранилац је уложио призив на виши суд, али док је призив био на путу, Обрен је умр’о 
ени су; пророци су они, који имају неки виши дар — пророковања.{S} Уз ову собу има и мања — поб 
њак; запојаше већ и звездари: „Слава во вишњих Богу“.</p> <p>Лазар је болестан, у истини болест 
роје.</p> <p>Кад је Марта уганула ногу, Влада је заборавио на све пољске послове и оставио, да  
али сада ће та кућа да изгуби главу.{S} Влада се опасно поболео.{S} Испрва су га лечиле бабе, п 
е, сад је већ напала на целу поделу.{S} Влада је стишавао и умиривао жену, али није помогло.{S} 
дне странпутице изишла на чистину.{S} А Влада је још оног дана поручио шуру, да су они заборави 
ли жени не допуштам да учи</hi> нити да влада мужем, него да буде мирна.{S} Јер је Адам најпре  
, претешко, али је већ помало научио да влада собом. — „Страсти треба угушити.{S} За љубав свет 
То је болесну жену срушило још већма, и Влада се озбиљно поплашио.</p> <p>На послетку се покупи 
ред порођајем, време хладно, пут рђав и Влада је узалуд покушавао, да је одговори од пута.{S} Т 
од тога посла“, каже, „ја мислим, да би Влада Милин и Стана Павлова баш пристали једно за друго 
 њу ти је баш могао послати“ — рече јој Влада, само да је умири.</p> <p>„Па кад је могао, за шт 
ницом о сто...{S} Од куда му то?{S} Мој Влада никад тога не чини, па да бих могла казати:{S} Ви 
 оно време било осамнаест година, а њен Влада волео је као комад хлеба, и то — мекана.{S} Он је 
е стране нека је свакоме мира.” </p> <p>Влада је био тронут, једва се уздржао а да пред лекаром 
ало главе или бар крова с главе.</p> <p>Влада је умиривао жену, али благо; није хтео да је драж 
 је звао, да није врло потребно.</p> <p>Влада је и опет попустио и одвезао жену у варош.{S} Но  
 зло и долази отуда, што ми не умемо да владамо собом, не умемо да господаримо над својим жељам 
еко је казао, да сваки народ има онаког владара, каквог заслужује.{S} То сви признају као истин 
ао то за мене, који сам тек мало научио владати пером и мастилом.{S} Молим вас лепо, браћо, да  
рођења Боривојева.{S} До сада је у кући Владе Иванова било све на миру, али сада ће та кућа да  
а ознојио и у белу пену обукао, као оно Владета војвода, кад се враћаше с Поља Косова.</p> <p>Т 
а, покајнички је спустила главу и рекла Влади: ”Тм си свему крив, јер си мојој лудој глави пуст 
је слутила.</p> <p>Једног дана, када је Влади још јаче позлило, испрати кола по варошког лекара 
е не обузе бол с друге стране.{S} Њеном Влади позлило је све јаче и јаче, и он за неколико неде 
117" /> тако је можда само онда, кад се владика уводи у звање.</p> <p>Дошло је и до придике.{S} 
ћ је споменуо, да би добро било, кад би владика обилазио села.{S} Лепо би било.{S} Али ако мисл 
10 разбијених глава.</p> <p>Него кад би владика бануо међу нас из ненада, ушао у цркву и поучио 
966_C19"> <head>Српски поп и назаренски владика у борби око свога оца.</head> <p>Ближило се веч 
ва села подругљиво прозвале „назаренски владика“, па му је тај назив и остао.</p> <p>Онај други 
он је тај, кога су прозвали „назаренски владика“.</p> <p>Срдан Ненадов био је најимућнији ратар 
xml:id="SRP18966_C4"> <head>Назаренски „владика“.</head> <p>Кад су Боривоја увели у затвор и за 
пштинских рачуна, не слушај ни попа, ни владике, но жене, зар то није од искони била женска пол 
ва?{S} Сећате ли се, кад сам оно била с Владом код вас?{S} Може ли то бити, да је ондашња моја  
 и остали нису прошли на миру.{S} Дозна власт за то, срески начелник, па га затворише.{S} Може  
ig</foreign>, ту би требала да се умеша власт.“</p> <p>Њен муж, свештеник умириваше је. „За Бог 
. „Види Бог“...</p> <p>Већ се умешала и власт.{S} А село велико, има доста трезвених, учених љу 
.{S} Осетио је, да је над собом изгубио власт.{S} Он није више свој...{S} До сад, кад је плануо 
сте и док сотона у њима не изгуби своју власт, јер наопако, ако се и сотона умеша, те он буде у 
 су им опроштени и сотона нема над њима власти.</p> <p>На клупама има и неколико дечака и девој 
 казати“, вели он, „<hi>да ми, држава и власти</hi>, не гледамо на Назарене тако као ви.{S} Ми  
 и други војници, онда <hi>ми, држава и власти</hi>, били би им у свему на руци.“</p> <p>Шандор 
ве казали: „Види Бог“, а вами, држави и власти, пустили све на вољу, и ми би вам се допали.“</p 
а отворио.{S} Каже: „Нисмо се пријавили власти, нећемо дакле бирати ни председника ни перовође, 
а, ти се сам од своје воље мораш јавити власти, да примиш плату за своја недела.{S} Није доста  
бадњак; запојаше већ и звездари: „Слава во вишњих Богу“.</p> <p>Лазар је болестан, у истини бол 
олова одвели футошком спахији.{S} Вреди во, брат брату 200 фор.{S} Пронађите, колико је...</p>  
, као да ће чути самртну вест.{S} Хвала Вогу није.{S} Али за то опет оно што је чуо, потресло г 
<pb n="75" /> писму пише: „Кад се молиш Вогу, не моли му се по зборницама и на раскршћу, да те  
дите је, док јој не буде воља.{S} Многа вода не може угасити љубави, нити је реке потопити.{S}  
ав укаљан, а по чакширама му се замрзла вода и нахватао се лед.{S} Сместила га у постељу, из ко 
јендеком и све болно стење; она студена вода у сред зиме и сувише га расхлађује.</p> <p>Кад је  
 Бого, ада то мирише!{S} То није ружина вода, него као тамјаника, шта ли.{S} Јао, часни је потр 
У текућој.“</p> <p>„Хоће ли теби текућа вода спрати грехе и очистити те са свим?“</p> <p>„Неће. 
„дајте, да је однесемо на свеж зрак.{S} Воде, брзо воде!“</p> <p>Назарени радосно поустајаше са 
пуштали да чисти ходнике, носи судијама воде, послужује их, а доцније му поверише још већма.</p 
 подухвата нека топлота, сваки час пије воде, а непрестано је жедан.{S} Где кад га у сред посла 
„знамо се већ.{S} Они по свом закону не воде политику; они не иду на тужбу против вас, нит глас 
а га води јендеком, који је пун студене воде.{S} Он, Боривоје није знао друкче да се освети чов 
апотекару у очи, да не ишту више ружине воде, него: пачули, а кад је Јоца Опанчарев славио свец 
е клонуо на клупу.{S} Назаренке му носе воде, људи га умирују, али њега као да је вино тек сад  
.{S} Подиже се у постељи и хоће да иште воде, али сви спавају, а глас јој је слаб, не чује се.{ 
аласима и Боривоја где триред искаче из воде, не да се спасе, но да удари бичем по коњима, да и 
тонули, скочи Боривоје и четврти пут из воде.{S} Окренуо се.{S} Тако се бар онима на бајиру учи 
ило, што се опростише беде, па донеше и воде.{S} Они се разлазе мирно са шапатом, али њихови го 
 онога места, они су главе одбора, који воде бригу о најважнијим стварима назаренским.{S} Брат  
{S} Та друга соба има два прозора, који воде у скупштину.{S} То је место за оне жене, које доје 
а, остраг је зграда с пет прозора, који воде у двориште.{S} То је скупштина — велика лепа соба, 
рави или — широк је свет, па куд га очи воде.</p> <p>Лазар је обећао, да ће се уљудити, и као д 
ндек, од прилике до колена дубок, а пун воде.{S} Тома шчепа Срдана испод руке и поче да га води 
 врата, куда улазе женске, велики котао воде.{S} И сваку, која хтеде да уђе набељена у цркву, з 
је однесемо на свеж зрак.{S} Воде, брзо воде!“</p> <p>Назарени радосно поустајаше са својих мес 
 види по томе, што час по час иште мало воде.{S} Пуна је соба жена, читају св. писмо или шапућу 
, али час по час устаје, нуди свом мужу воде или му пружа мирисаву мараму, да утре зној с чела  
 буде већи приход.{S} Цркве су поповске воденице, ништа друго.{S} А у св. <pb n="75" /> писму п 
ем послу“, да по „хришћанској дужности“ води пијана човека кући, а да га води јендеком, који је 
ности“ води пијана човека кући, а да га води јендеком, који је пун студене воде.{S} Он, Боривој 
ма шчепа Срдана испод руке и поче да га води оним јендеком.{S} Други прискочи, да му помогне.</ 
 се ухвати мрак, већ дође и стражар, да води Боривоја у затвор, а оне су још једнако тамо.{S} У 
 био обичај.{S} Она више од годину дана води Боривојеву бригу. „Па уступићу јој ту бригу“, пром 
ду мало и тамо — до сутра.{S} А чим она води децу у госте, долази и њојзи гост...{S} Али да бог 
свуд, где не треба.{S} У самој цркви се води трговина. „Изгледа ми“, каже Здравковић, „да је у  
руге, песме ни крчме, а то је пут, који води право у огањ вечни.“</p> <p>„Та овога ти и онога т 
писаше, прогласише као једини пут, који води просвети, спасу и напретку.</p> <p>„Па изволите ви 
ше његову душу) опазио светао пут, који води к спасењу.{S} Шта више, учинило му се, да већ ходи 
лави Лукина еванђеља.“</p> <p>„У каквој води?“</p> <p>„У текућој.“</p> <p>„Хоће ли теби текућа  
лупе су одељене, т. ј. средином њиховом води пут.{S} С једне ће стране седети мушки, с друге ст 
знам, да неће бити лека.{S} Назаренство води порекло од жене, а жену није још нико надвладао, њ 
обро си је ухватио“, каже, „сад је само води кући из овог пакленог гнезда.“</p> <p>Срдан трже ј 
 на друму: „Кажи ми, молим те, који пут води у Јерусалим?“ Но опет за то има учених људи у селу 
Ето куд иде.{S} Наука је пронашла, да у води има два дела оксигена и један део хидрогена.{S} И  
ужни љубити сваки божји створ, и рибу у води и птицу у ваздуху, чак и оног црвка, што пузи по п 
p>Кад Лазар доведе Боривоју децу, да их води њихову оцу, Милева им даје свакојаке понуде за суж 
гов савет ван цркве беше народу књига и водилица.{S} Па кажите:{S} Је ли онда било оног, чега д 
ијају сами себе.{S} Од кад сам почео да водим бригу о њима и да их боље посматрам, уверио сам с 
ости“, изусти Светозар.</p> <p>Говор се водио још мало о књижевности, па онда пређе на друго, н 
 му је било осам година, отац га је већ водио у крађу.{S} Син је терао коње путем, а отац је са 
мало, па ће одвести оданде и Срдана.{S} Водиће га Тома и још друга двојица.{S} Кад изиђоше на у 
су покушавали, да очисте икону — врућом водом прали су је и рибали, са чега се утрла боја још в 
жртву паљеницу, и дрва и камен и прах и воду у опкопу попи.{S} Чује, како рече пророк Илија нар 
р. у Кани галилејској, где је претворио воду у вино.{S} А да је он био противан томе, да је хте 
а божја.{S} Бог пушта на искварени свет воду и ватру, помор и војску и — све је горе и горе.{S} 
кошару, узе троструко уже, покваси га у воду и стаде вијати кукавну Кристу.{S} Право је потера  
тио мрак.{S} Она је у кошуљи загазила у воду од прилике до појаса, а с њом је загазио и деда Јо 
 Јова.{S} Трипут ју је загњурио руком у воду и трипут рекао: „Крстим те у име оца, сина и св. д 
" /> ногама својим, и што пијете бистру воду, а остатак мутите ногама својим...“</p> <p>„Ето, т 
м у свезу оксиген и хидроген, направићу воду.{S} За што не би направио жену, кад знам, из чега  
ничке матере цркве?{S} Без пастира, без вође упутисте се по тешком путу богословских наука и ве 
да залутасте и да ћете се без пастира и вође са свим изгубити.{S} Спомињете ову и ону главу ева 
на боље или на горе.{S} И прекрсти се. „Воже помози, доста је било — зла!“</p> <p>Што је домаћи 
љен и обезбеђен од странпутице.</p> <p>„Воже“, моли се уздрхталим гласом, „Боже, немој ме остав 
а што оде мој слуга Јова у Назарене?{S} Возио по Божићу из рита трску, па се заглави, баш кад ј 
 сте се мало час шалили.{S} Кад сам вас возио у варош, па прођемо поред каквих госпођа, а ви ст 
о и у белу пену обукао, као оно Владета војвода, кад се враћаше с Поља Косова.</p> <p>Тај је ко 
позову сву браћу и пријатеље, да поберу Војинов кукуруз, јер му је умро недавно син, а он је бо 
нама китњаст извештај, како се сакупила војка против Назарена и како сјајно победише Назарене в 
 сваки треба да је има уза се, нарочито војник.{S} А унутри се прича, како је св. Сисоје бацио  
слите само, како ће наш краљ живети без војника?“</p> <p>Неко му рече: „Бог заповеда: „Не уби“. 
<p>Но јест.{S} Дође доба да Машу узму у војнике, али он не прима пушке.{S} Каже капетану у очи: 
тили у томе, да приме пушку као и други војници, онда <hi>ми, држава и власти</hi>, били би им  
„Зар то да буде крај?“ рече. „Пођосмо у војну на друге, па се међу собом побисмо.{S} Шта ће рећ 
а необично лепа. „Страшна је као читава војска са заставама“, што рекао премудри Соломон.</p> < 
 xml:id="SRP18966_C17"> <head>Налицкана војска.</head> <p>Док је овако бивало код Назарена, на  
} Та, уграбио бих те, да си сред цареве војске, само кажи:{S} Хоћу.“ „Ко хоће да граби девојку“ 
на искварени свет воду и ватру, помор и војску и — све је горе и горе.{S} Тада се свршује стари 
авковић да поврати и заустави разбијену војску, али не би их довукао више натраг ни једецима, а 
аиђоше на Машу свакојаке муке, јер се у војсци осврћу на регламан, а не на Исуса Христа.{S} Кад 
но, не може дуго постојати.{S} Место да војујете само против злих људи, ви се и ту пребацисте,  
претерали сте, а то је зло.{S} Место да војујете против насиља, да га осуђујете, ви сте пронашл 
о за што сутра?{S} Не ишту деца печеног вола, него две-три шљиве.{S} А ништа није боље по вечер 
разнесе, то домаћин о жетви ни на четир вола не донесе.{S} Ниси још пропао, домаћине, али ћеш п 
има.“</p> <pb n="77" /> <p>„А ако се не воле?“ питају све три у један глас.</p> <p>„У нас није  
м, ко је млад,</l> <l>Благо оном, ко се воле,</l> <l>Од тог нема боље.“</l> </quote> <p>У тај м 
оли децу, запазио бих, јер би деца онда волела и њу.“</p> <p>Наста мало ћутање. „А ви Милева?“  
рили?“ пита Славна.</p> <p>„То бих и ја волела знати“, каже Јованка. „Али ми отац није говорио  
икују: „Блуднице матора, с киме се ниси волела, Јови си измамила сермију, Панту си развенчала с 
кону?!{S} Зна он врло добро, колико сам волела ту икону, лепила је и чистила; без мене би давно 
е наговестила свекрви, да би још једном волела да види дете своје — али ју је свекрва одговарал 
им на вас, но поклањам вам.{S} Него бих волела, да чујем ваш суд о оним приповеткама, које сам  
слу, која ће.</p> <p>„Него“, каже она, „волела би, да он овамо дође, тако вечерас...{S} На дану 
радили што но кажу, велику част и маст, волели су да даду повећи прилог друштву добрих људи, ал 
 на пољу чекају те раширеним рукама.{S} Волели би да те упознају и лично, а већ те познају по д 
} Доктор је био добар човек и сви су га волели, само би се и на њега могле применити с малом из 
„цјелованију“: „Придите ви, који сте ме волели... и тако даље“ Целивају...{S} Целива породица,  
ник се жалио, што га нису јуче дозвали, волео би, вели, да је видео Обрена крвава, у његовим ха 
Напротив, био је послушан до крајности, волео је матер више свега, а био је и необично бистар.{ 
е живи од еванђеља.{S} Каже изречно:{S} Волео би умрети, но да прими плату, те да ко његову сла 
реме било осамнаест година, а њен Влада волео је као комад хлеба, и то — мекана.{S} Он је бар т 
 год засијати нов пламен.{S} Гига ју је волео свом душом својом, мал’ се не би могло рећи, да с 
а није допало, што му хвале жену, он би волео, да су хвалиле њега.{S} Тога вечера били су сви г 
 поглед паде му на жену, коју је толико волео, за тим на Боривоја... на коме се и — укочио.</p> 
S} Лазару беше жао сестре, коју је врло волео, и док је он гледао да дозна што више о тој ствар 
абим‘“ Па јој онда кажем, како би ја њу волео и пазио је.{S} Она се само смеје и каже: „Иди ти  
да ја браним рђаве свештенике, само бих волео да сазнамо истину о том:{S} У чему је клица Назар 
мо, те се сабили у гомилицу и каже им: „Волео бих браћо, да чујем и од вас коју реч.{S} Како ви 
ар није знао, на што то излази.</p> <p>„Волео бих“, вели му Светозар, „кад би и ти, као назарен 
ије, јер <hi>млађи не знају, кога треба волети</hi>.{S} Како се треба женити и удавати, о томе  
{S} У оној гунгули може говорити ко шта воли, стражари пазе једино на то, да се том приликом бе 
оју децу, те га уз децу и он походи кад воли.{S} Боривоје се много разбира о томе, како стоји н 
ђе, а тек синовима трну зуби.“ Ко дакле воли себе, децу своју, име своје, тај се не може искључ 
у да одвратим од луда посла; он мене не воли.”</p> <p>И сад се побеси и она.{S} Не кука и не пл 
 му није све једно, онда је он још увек воли, као и пре.{S} А на послетку: „Хајде, хајде Симе,  
лити Бога како хоће и захвалити му како воли.{S} Остали само клекну и склопе руке.{S} Две три м 
ристала за брат-Боривоја.{S} Она и тако воли децу“.</p> <p>Боривоје хтеде да рекне нешто, да за 
немоћну и болесну, увиде, како је силно воли.</p> <p>Марти се пореметио зглавак и она је одлежа 
а ни оца ни матере; могла је чинити што воли; она је од добре воље пошла за мене.“</p> <p>Борив 
знала је тек сад, каквом дивљом страшћу воли Боривоја, кад га је изгубила.</p> <p>Отишла је у с 
то, да их воли.{S} Да истински, по срцу воли децу, запазио бих, јер би деца онда волела и њу.“< 
 бије их, али не бих рекао ни то, да их воли.{S} Да истински, по срцу воли децу, запазио бих, ј 
рекли би, да јој је годио тај одговор. „Воли децу“, рече она на послетку лагано.</p> <p>„Не биј 
њега.{S} Ајај и мени и њему кукавку!{S} Волијем, да нисам ни истерала сотоне, но да га овако ун 
Каже: „Истину ја говорим, господине.{S} Волијем и умрети, него да слажем.“</p> <p>„Па баш и да  
лачић, таст његов, само се смејао. „Баш волим“, вели, „што сам отишао.{S} Данас сам видео у ист 
{S} Пиши 5000 фор.{S} Даље:{S} 16 глава волова одвели футошком спахији.{S} Вреди во, брат брату 
дана, а шта би тек било за оне чопорове волова, крава, оваца, коња, свиња, за све оне живе и мр 
имо у њему, али шта ћемо, била је божја воља...“</p> <p>Деда Јова и Варвара разумеше га, па су  
 смрт не треба оплакивати, јер је божја воља и прописасте, да мати не сме плакати, кад јој умре 
И ја сам као мало уморен, али је велика воља у мени, да проговорим још коју реч с нашим пријате 
ик.{S} Било је после ручка, те му дошла воља да покаже, ко је он.</p> <p>„Морам вам казати“, ве 
ави моје, не будите је, док јој не буде воља.{S} Многа вода не може угасити љубави, нити је рек 
етислав на добром је путу.{S} Велика је воља у њега, да нам се доближи.{S} У пола је и обећао,  
 у селу...{S} Поткрадај ме колико ти је воља, не браним.{S} Ево ти кључева, па узми колико год  
ађују.{S} Сад му долази све јаче и јаче воља да је теши, да се баци пред њом на земљу, да јој о 
, Боривоје, ја морам певати.{S} Дође ми воља на то, као овој птици на грани.{S} Но немојте због 
.{S} И баш у последњим месецима дође ми воља, да обрадим то питање и то воља, да га обрадим у о 
о; сад није могао.{S} Дође му од једном воља, да се брани.{S} Изгледало му је грозно, да га осу 
дође ми воља, да обрадим то питање и то воља, да га обрадим у облику романа.</p> <p>Ето, тако с 
ити има начина да освоји.{S} А дошла му воља пре неки дан, да придобије своје рођаке.{S} Није н 
о.{S} Нешто се такну Боривоја и дође му воља, да утеши ону покајницу, јер га беше ње толико жао 
је да плаче, бајаги, ропта против божје воље, а тешко је у онаком стању угушити сузе.{S} Соба ј 
Творца, то би било роптање против божје воље...{S} Ми мирно сносимо што Бог нареди, не ударамо  
после:{S} Не бори ли се он против божје воље, кад је противан цвећу и држи за излишно оно, што  
пророк је три ствари учинио преко божје воље, а Бог му је доцније све те три ствари одобрио...{ 
те нам истину, је ли ваша жена од своје воље пошла за вас или су је натерали?“</p> <p>Боривоју  
 задржавају од суда, ти се сам од своје воље мораш јавити власти, да примиш плату за своја неде 
 истину, да си уграбио девојку без њене воље, на силу, или ћеш умрети.“ Ја нисам хтео да лажем  
гла је чинити што воли; она је од добре воље пошла за мене.“</p> <p>Боривоје је сад очекивао, д 
девојком у сеницу и Боривоје им и преко воље чуо сав разговор.</p> <p>„Право да вам кажем, Свет 
купио сјај и изјавио у последњој својој вољи, да га сахране најпростије.{S} И нема скупоцена са 
срцем, не по заповести, но по слободној вољи.{S} Вез љубави ништа не вреди, па ни брак, јер сил 
 себи и ми треба да се мирно покоравамо вољи његовој“.</p> <p>„Нећете ли ми дати кључа?“ пита С 
икнуо: „Хо, људи, ко ће да вам учини по вољи?!{S} Сад вам <pb n="105" /> је опет криво, што сам 
о му одмах, или му ма што не учинимо по вољи, поцрвени, за тим помодри, жиле му <pb n="12" /> о 
Боривоје с места остави игру и највећом вољом пође да послуша матер.{S} Но брав никако да уђе у 
даровит а друго, што је учио с највећом вољом и одушевљењем.{S} Рачунати није хтео на писмено,  
а вами, држави и власти, пустили све на вољу, и ми би вам се допали.“</p> <p>„Јес’ чуо брат-Шан 
рив, јер си мојој лудој глави пустио на вољу.{S} Поручи брату, нека му је просто од мене, и нек 
елем одбијаш?{S} Пусти ојађеном срцу на вољу, не угушуј сузе, исплачи се, биће ти лакше“.</p> < 
у оној зарази видели божју казну, божју вољу, да се свет из невоље научи памети, те су стојали  
 назаренске.{S} Она је примила ту божју вољу мирно, не само без бола и жаљења, но тако рећи рад 
ва црква, баца петице у тас и жали, што воскари не праве свеће од <pb n="41" /> педесет форинти 
 вели он и таре руке.{S} Држао је као у воску, да је ствар добивена, та ако се Рахила неће наћи 
ише од четири јела; за тим долази сир и воће.{S} Ми ни на што друго не дајемо, до ли на јело.{S 
дође драги мој у врт свој и једе красно воће своје.“<ref target="#SRP18966_N6" /></p> <p>Читала 
Светозаром. „Тврд је орах та назаренска воћка“, рече, „нисмо је разбили, а у мало зубе не полом 
равити, кад већ никне; та, чак и матору воћку можеш калемити и облагородити, па како да не би м 
н је онда скоро тако исто паметан као и врабац; клони их се, што боље може.</p> <p>Тома дуго ни 
ближе. „О, тај премудри Соломон, баш је враг.{S} Читам његову песму над песмама.{S} Тамо напред 
 ли он гласао за Србина?{S} Гласао је — врага.“ Мало застаде, па онда додаде: „С опроштењем.“</ 
ва.“</l> </quote> <p>Доктор се насмејао враголанкама и преписао, да је покаже жени.{S} Али госп 
д је мирна, по некад се чак и насмеши и враголасто рекне: „Маните ми већ једаред мога пустињака 
“ И код тих речи погледа на Лазара тако враголасто, као да никад није ни видела Назаренке у сво 
 насмеши.{S} Било је у том осмеху нечег враголастог.</p> <p>„А ви?{S} Како сте ви задовољни?“ п 
аз.{S} Од вајкада јој тако прелеће нека враголија, а сад хоће ту враголију да истисне суморност 
о прелеће нека враголија, а сад хоће ту враголију да истисне суморност.{S} Изгледа као небо, ко 
ствар свршио; сад има друга посла — иди врагу“.{S} И истера је.</p> <p>Кад чу чича Срдан, како  
само гурну, па тек доцније каже: „Иди к врагу“.{S} То ми је непрестано ишло по глави, допала ми 
акојаких“.</p> <p>Но тада се тек показа вражја копита.{S} Маца Сувачарова каже: „Где су ти деца 
ви видимо зло, али нико неће да је бела врана, неће ван света.{S} Ако се и нађе један у стотини 
из колена, оно исто, које је играо Паво Вранковић на Лебном Пољу — не иде.{S} Дохвата гајде, ло 
ни, чича-Срдан ће га убити из пушке као врапца.{S} Сад је да богме легао, болестан је.</p> <p>К 
ај и говорила: „Камо среће, да сам онда врат скрхала.“ Марти је у оно време било осамнаест годи 
гу, па сад још и рођени брат да ти крха врат?!{S} Зар ја нисам бивала код покојнице и видела, д 
аписао личи по мало на гуску кад опружи врат, па му оловка испаде из руке и он издахну.</p> <p> 
које једва чекају, да се обесе човеку о врат, и ти нашао <pb n="60" /> од тог еспапа да крадеш. 
кад изгуби свог голуба или кад јој секу врат.{S} После се мало насмеши.{S} Било је у том осмеху 
Бугер, бугер“, а старије жене га куну: „Врат скр’о да Бог да, на томе путу“.{S} Он се на децу и 
 Најпре застре прозор.{S} Онда изиђе на врата и пропусти га тихо, нечујно као што пропушта драг 
 црква Христова, онда не смете стати на врата Христове цркве и рећи:{S} Ти си достојан да уђеш, 
х светаца даде изнети на средња црквена врата, куда улазе женске, велики котао воде.{S} И сваку 
ире о зид.{S} Нечујно је отворила собња врата и изишла у кујну.{S} Сад јој је лакше...{S} Како  
 носи, твој лебац једе, а другом отвара врата своје собе... ајак, не може то тако бити.{S} Спав 
, немојте чекати, да вам дође смрт пред врата.“</p> <p>Друштвена благајница множила се и иначе. 
коше се у угао, који је најудаљенији од врата и Лазар поче да чита лагано, загушеним гласом, је 
 Јовине собе.{S} У дубини дворишта, код врата, кроз која се улази у скупштину, стоји около 20 о 
.“ И скоро да је изгура на поље.{S} Код врата застаде баба Стака и <pb n="138" /> врати се.{S}  
оте Папића.{S} Шандор ковач застаде код врата и рече доста гласно: „Таман, свештеници ће му уми 
е да уђе набељена у цркву, заустави код врата и рече јој: „Уми се најпре, ћерко; овде ти белило 
тамо, док не дође прегледач и забравиле врата.</p> <p>Милева је у постељи, окренула је главу зи 
 то опазио још док је била с ове стране врата и могао сам је стићи.{S} Но нисам хтео на силу.{S 
.“</p> <p>Не дође дотле.{S} Отворише се врата и Милева оста без одговора и без — опроштаја.</p> 
ња, па опет нестане.</p> <p>Отворише се врата и уђе Светозар с Јованком. <pb n="211" /> Жене се 
 n="59" /> да отпочину, кад се отворише врата и неког угураше у собу.</p> <p>Нови сужник је био 
ју цепати.</p> <p>Од једном се отворише врата.{S} Зашушта свила; забљешти злато; просуше се сва 
о дана, Гајина жена заборави да затвори врата, кад истрче из његове кочине шесторо нагојених св 
и“.</p> <p>После ових речи лекар отвори врата и дозва жену.{S} Лепу жену, горду жену и накинђур 
{S} Него уђи у одају своју и затворивши врата своја, помоли се оцу својему, који је у тајности“ 
ивоја увели у затвор и забравили за њим врата, било је у ћелији још два сужња, и то ратара.{S}  
згура Боривоја на поље и затвори за њим врата.{S} Боривоје се убезекнуо, а с оне стране браве ч 
 кући, отвори комору и забрави за собом врата.{S} Тамо је мрак.{S} У оном мраку напипа крајњи к 
еш из кошаре, но завезујеш још за собом врата — конопцем.“</p> <p>Боривоју смрче пред очима, па 
У пола молитве груну стражар кундаком о врата:</p> <p>„Не разговарајте се, него спавајте.{S} Ми 
о Лазару, али онда је Лазар увек гледао врата и измицао му.{S} Сад стоји мирно као јагње и пруж 
е промисли.{S} Кад је за собом затворио врата, мумлао је у себи: „Жена и мачка треба да остану  
утио својој кући.</p> <p>Кад је отворио врата, нађе у дворишту децу, своју децу, која га дочека 
 није деце.</p> <p>Кад је Лазар отворио врата и ушао с Боривојем у двориште, чуло се женско зап 
ри читању?“ Она би му онда већ пала око врата.{S} Али он ћуташе.{S} Тек у неки час Рахила подиж 
лушала.{S} Када заврши, она му паде око врата и само толико рече:</p> <p>„Победићемо!“</p> </di 
ске, назаренске, која му отвара не само врата цркве, но му даје и уверење, да ће он од сваког ч 
а му је на продају?“ пита деда Савков с врата.</p> <p>Милева се прибрала.</p> <p>„На продају на 
о да се тако закасниш.{S} Отаљај беду с врата, ма како било.{S} Учини одмах сутра.{S} Можеш ли? 
е, а то је врло често бивало, она још с врата клекне пред њега и вришти: „Молим те као Бога, не 
 друштву женскиње, застаде код школских врата и понуди им првенство.</p> <pb n="119" /> <p>„Мол 
 видну да народ не иде за њим од стиха, врати се.{S} Неки издрже и даље, али кад дођу до првог  
ата застаде баба Стака и <pb n="138" /> врати се.{S} Каже: „Бар да господина проту пољубим у ру 
јам, да богме, без икаква интереса и да врати кад може и колико кад може.</p> <p>„Био сам ово д 
 свим погодиле.{S} Боривоје је устао да врати тасту жао за срамоту, али не отворено, но онако п 
се као расрђен окрете и оде, па се онда врати и рече:</p> <p>„Остајте здрави!“</p> <p>За тим и  
никога, а Милева још једнако стоји пред врати, гледа у небо, које баш поче да се осипа звездама 
па онда запраши даље и никад се више не врати у село.</p> <p>Перу су затворили у сеоску кућу на 
оследњи.{S} Он је управо хтео већ да се врати, кад виде, да ће и женскиње унутра, али се најпос 
ју је на страну и умирио је.{S} Онда се врати натраг.</p> <p>„То не може овако остати“, рече не 
п; он испрати снају до гроба, па кад се врати кући, распусти даћу на двоје на троје и оста сам. 
 За мало, и та прашина заигра пред њени врати, заигра и заустави се.{S} Шта је?{S} Шта се то ск 
из собе и спава у кошари, при затворени врати.{S} Али која вајда и то, кад нема ноћи, а да га ђ 
/p> <p>За тим и опет пође, па се и опет врати.</p> <p>„Изишла вам је канда погодба за земљу?{S} 
га да молим за опроштај, је ли, и да му вратим и штету, је ли?“</p> <p>„Треба!“</p> <p>„Ето вид 
" /> <p>Кад су се верни већ разишли, на вратима скупштине заостане четири човека:{S} Лазар с Бо 
ад су се ова четир човека зауставила на вратима скупштинским, узеће прву реч Лазар. „О, мој Бор 
јер се и он и Лазар у овај мах окренуше вратима.{S} Тамо је стојао Боривоје, сав зажарен и лупа 
д кад то траје?“</p> <p>Лазар се упутио вратима, од куда је долазио лелек.{S} Куцну и рече нешт 
ога вратио се и Мата Вајун из Босне.{S} Вратио се болестан, жут, без Рахиле.{S} Она је утукла њ 
га сотону.</p> <p>На кратко после овога вратио се и Мата Вајун из Босне.{S} Вратио се болестан, 
> <p>Одведоше га и он се после два сата вратио.{S} У лицу светли, као да се мало час посветио.{ 
Хајд, хајд, хајд, а он иде, па ма се не вратио“.</p> <p>„Види Бог, да сам ти ја показао пут к с 
 Било је око три сата по поноћи, кад се вратио од оца, али не оде кући, но је неколико сати, св 
ило га је цело село до хатара, а кад се вратио, дочекали су га попови с литијом.{S} Но, наравно 
 она се задуби у мисли...</p> <p>Кад се вратио Тома, она га дочека некако збуњено.{S} Каже: „Ми 
, док му не стигне суд.</p> <p>Лазар се вратио у село, али не у очеву кућу, но оде негде под ки 
ивоје беху сами.{S} Стеван се није више вратио, а и Боривоје једва остаде жив.{S} Кад је донео  
на се стропошта доле.{S} Кад јој се муж вратио из поља, затекао ју је обнезнањену.{S} Но срећом 
то врло силовит“.</p> <p>У том се Лазар вратио.{S} Но узастопце за њим ишла ја жена, Стана, а з 
} Доста је, да се поправиш и покајеш, а вратити не можеш више, него што имаш“.</p> <p>„Хм, ако  
су људи мало застранили, на скоро ће се вратити и сами.{S} Иначе он држи, да његов пријатељ Здр 
о некуда и да се пре неколико дана неће вратити.{S} То је болесну жену срушило још већма, и Вла 
} Подај онолико колико можеш, друго ћеш вратити други пут.{S} Главно је, да признаш људма штету 
олако и говорио као и овај господин:{S} Вратиће се.{S} Кад су подивљале, бадава си посипао пред 
 брате“, или „покрао сам те, опрости; — вратићу ти сад колико могу, а оно друго доцније“.{S} Ха 
ано, а чим уђоше, Ђока забравља за њима вратнице.{S} Онда узе добар дреновац, те није гледао ни 
је, како је Нада пропустила некога кроз вратнице.{S} Онда је напунио стару зарђалу пушку шрафов 
обучена је у најелегантније одело.{S} О врату су јој дивна три реда бисера, нека се не каже, да 
а говори.</p> <p>И паде реч са амвона: „Врату нож свој на место његово, јер сви, који се маше н 
рдесет и пет.</p> <p>Сад је на путу.{S} Враћа се у село, али удешава, да не стигне пре, но што  
 је црква твојих дедова,</l> <l>Овде се враћа свако давање,</l> <l>Овде се прашта свако кајање. 
е помаже, онда ђаво одлази, али се опет враћа у виду лепе жене.{S} Та, да знате само, како је т 
гра коло...{S} Баш у очи самих Материца враћам се ја с мојим малим братом Иваном с орања, хвата 
’ те није и врућица.</p> <p>Кад се Тома враћао кући, сврне Лазару, где затече пуно браће. „Ох,  
о макар само онима <pb n="52" /> станем враћати штету, на које се сећам, требао би мало дубљи џ 
ност није се повратила.{S} Срећом се не враћаше ни она негдашња узбуђеност.</p> <pb n="17" /> < 
обукао, као оно Владета војвода, кад се враћаше с Поља Косова.</p> <p>Тај је коњаник узбунио пс 
 гувна, да донесе мало сламе.{S} Кад се враћаше одунд, почео је већ да се хвата мрак.{S} Била ј 
весеље.</p> <p>Сутра дан су већ спевале врашке девојке то весеље.{S} Али то не би било ни по ја 
 Досади се то Талијанци, а Талијанке су врашке да Бог сачува, те баш на Божић истури пред Гавра 
ињете још сад таке разговоре?{S} Та има вре мена за то...“</p> <p>,Није одвише рано“, вели Свет 
да тужи.{S} И овако је у овај пар доста вреве и метежа у селу, па да не заоштравамо:{S} Господ  
чашу вина.{S} Боривоје је опет скроман, вредан, захвалан. „Види Бог“.</p> <p>У Јелачића била и  
левао је; једини Тома је био ревностан, вредан, дурашан, али баш он није умео да задобије љубав 
је добио.{S} Жупан је казао: „Па кад је вредан и поштен, а не дира те, не дирај ни ти у њега“.  
ти међу пријатеље у скупштини, ја нисам вредан да седим међу браћом.{S} Треба по ново старешина 
риличи Хришћану и човеку; хоћу да будем вредан и умерен; хоћу, ако још може бити, да спасем душ 
Није помогло.{S} Лазар је и на даље био вредан; радио је у кући као црв, не дира никога, не псу 
ества“.</p> <p>Нема никога, који би био вредан да опише:{S} Каква је радост овладала у кући чич 
је и било.{S} Боривоје је и од јако био вредан, послушан, ваљан у сваком погледу.{S} Његова ста 
ке, губи св. писмо.{S} Та да!{S} Шта му вреде мртва слова, кад их он не уме читати.{S} Иде му п 
лава волова одвели футошком спахији.{S} Вреди во, брат брату 200 фор.{S} Пронађите, колико је.. 
 том да остане, јер по речима св. писма вреди то исто толико, колико и заклетва.</p> <p>„Како с 
овце, он их дели и прибира, и његов суд вреди у томе највише.</p> <p>Тада се догоди несрећа.{S} 
е, мора нам поглед пасти на жене.{S} Не вреди тајити, кад је истина, да и Назаренство долази од 
 слободној вољи.{S} Вез љубави ништа не вреди, па ни брак, јер силу љубави најбоље показује апо 
а.</p> <p>„Шта је било, било је; сад не вреди, да се гризете око тога; али други пут узмите се  
ите их с Богом“, вели он. „С њима се не вреди препирати“.</p> <p>Но Јулка не попушта. „Али кад  
и изведе је из таме у светлост, то више вреди, но <pb n="156" /> да је стотину других придобио. 
идело се, да он пред њом још по највише вреди, одвео ју је на страну и умирио је.{S} Онда се вр 
p> <p>Светозар уздахну.</p> <p>„Шта нам вреди већина, ако нестане међу нама споразума.“</p> <p> 
 казао паметну реч“, одобрава му Гаја, „вреди десет...“</p> <p>За тим је дошла још једна литра  
рамица од једне боје“.</p> <p>„Шта могу вредити они низови бисера?“ пита друга.</p> <p>„Ја сам  
то је говорила у себи:{S} Та је девојка вредна, ваљана, а скромна.{S} Целог свог века није позн 
суђујете на смрт, не ваљам ништа, нисам вредна ничему...“ Па се окрете од њега и остави га.</p> 
и два ланца земље.{S} Жена је била врло вредна и косила је као мушко, па је онда о жетви ухвати 
 ово време напредовао је и Боривоје.{S} Вредно је проучавао св. писмо и оно неколико назаренски 
оиста пошао онамо, камо је намислио.{S} Вредно иде у назаренску скупштину, а избегава <pb n="56 
а и освоје их.</p> <p>Поп - Светозар је вредно придиковао у цркви и његове придике бивале су св 
и живот.{S} Заносили су се, како ће они вредно упоредо обрађивати њиву народну и како ће Јованк 
рабим ову.{S} И сам држим, да није било вредно, да је прочитате“.</p> <p>„Коју сте хтели да ми  
у скупштину, а Христос Спаситељ је врло вредно ишао у цркву.{S} И баш оно, што ви најрадије спо 
ри.{S} Сви ви знате, како би то било од вредности по нас, кад би придобили такву жену, као што  
 радин, да му пара нема.{S} Но Лазарева вредноћа <pb n="34" /> попусти, чим је сејање довршио;  
научише на њега и заволеше га са његове вредноће и скромности.{S} Јованка је већ са свим велика 
би вриштали и грували се у прса, тим би вређали Творца, то би било роптање против божје воље... 
онога, што је најглавније, недостаје му врела пољупца — сунчева.</p> <p>А ето, приближио се час 
де чело главе... чује тихо јецање њено, вреле јој сузе котрљају се по образима његовим, <pb n=" 
 заруменила, низ образе јој се котрљале вреле сузе.{S} Под црном марамом дошло јој лепо лице не 
ошла к себи, осети јаки бол у грудима и вреле сузе ударише јој на очи.{S} Она је искрено жалила 
реме кад се дере и време кад се сашива, време рату и време миру...{S} У невреме и без потребе,  
 време, кад је лекарска наука ликовала, време, кад се пронађе лек противу те редње — серум.{S}  
е кад се убија и време кад се исцељује, време кад се разваљује и време кад се гради, време кад  
Време кад се рађа и време кад се умире, време кад се сади и време кад се чупа посађено.{S} Врем 
да опомене верне, да се сказаљка креће, време пролази, смрт се ближи, треба се измирити с Богом 
:{S} Настаје ново време — време љубави, време проповеди.</p> <p>„Бог, син божји силази на земљу 
 кад се разваљује и време кад се гради, време кад се дере и време кад се сашива, време рату и в 
.{S} Ја мислим, да јој се може учинити, време је, момак се пречистио.{S} И ако сад баба Стака д 
ла у последњим недељама пред порођајем, време хладно, пут рђав и Влада је узалуд покушавао, да  
 они други изгубе, изгубљено је све.{S} Време ће показати, хоће ли ово наше „Друштво добрих људ 
и проповедника, да „свему има време.{S} Време кад се рађа и време кад се умире, време кад се са 
грехоту:{S} Убити човека и ратовати.{S} Време је, да и у томе послушамо једаред божје и Христов 
 <p>„Одма ћу ти казати, како мислим.{S} Време је, да зауставимо пропадање, то признајем.{S} Ова 
Павлова баш пристали једно за друго.{S} Време је.“ _</p> <p>За Тому беше то као за мачку залога 
е сади и време кад се чупа посађено.{S} Време кад се убија и време кад се исцељује, време кад с 
, свршује сила:{S} Настаје ново време — време љубави, време проповеди.</p> <p>„Бог, син божји с 
, ипак узе реч.{S} Каже: „Било је негда време, кад је свештеник био у народу све.{S} Народ није 
вање.{S} Ту ће бити и прота, па је онда време, да се удеси начин, како да се сузбије Назаренств 
Најбоље јој је, да се склони к мени, за време.{S} А после, знате, да треба сад о новој години д 
едно од другог, већ ако у договору и за време, да постите и молите се Богу; и опет да се састан 
аћи у књизи проповедника, да „свему има време.{S} Време кад се рађа и време кад се умире, време 
“, каже, „што стиже међу нас, баш је на време.{S} Јер треба да ти кажем, а и морам да ти кажем: 
 једном оживе и Варвара, која је за све време мирно, непомично седела уз Боривоја.{S} Она је чу 
ати у Назарене. <hi>„Кајте се људи, иде време, да се суди“</hi>, казивао би им обично и успевао 
ауставите погрдну реч у устима, јер иде време, кад ћемо се љубити с њима.{S} Зауставите подигну 
.{S} Зауставите подигнуту руку, јер иде време, кад ћемо их загрлити њом...“</p> <p>Придика се н 
ити до вас, не могу.{S} Сутра, кад буде време, доћи ћу да се разговорим с оцем.{S} Ја могу с њи 
 радити код нас, докле вам год не изиђе време.{S} Па, овај, хтела сам да вас питам:{S} Кад ћете 
ас, да и Варвара постане савршена, дође време, кад треба да је крсте.{S} Боривоје требао је да  
ај исти, који је био и пре.{S} Кад дође време, да иде у школу, мати му је унапред стрепила, и н 
о, да пилићи иду за квочком, а сад дође време, да квочка иде за пилићима“.{S} У целој кући оста 
 он се сад тек разбеси.{S} Кад јој дође време, да иде у скупштину, он је затвори у кочину међу  
?</p> <p>Свршило се врло брзо, јер дође време, да се крсти Варвара.</p> <pb n="230" /> <p>Неке  
писма; цепа их и ипет пише, да га прође време.</p> <p>Ја сам то опште право употребио и за себе 
скупљају на молитву?{S} Да ли да покаже време, кад треба реч с Богом прекинути, јер је готова п 
 одмах се уплете.</p> <p>„Наравно да је време, крајње је време“, каже, „зар да чекамо, да се по 
да учине што, нека сад учине.{S} Сад је време да децу своју спасемо.{S} И успео је.{S} Неко је  
ад краја.{S} И Лазар и прота виде, е је време, да се прекине.{S} Светозар је већ искренуо на ту 
ћи, па ако ће да се поправља, крајње је време.{S} Ноћу се ди и тешко уздише.</p> <p>„Лазаре“, п 
</p> <p>„Наравно да је време, крајње је време“, каже, „зар да чекамо, да се почну успаљивати?“  
енство.{S} Питање је горуће и крајње је време, да се што учини.</p> </div> <div type="chapter"  
 три недеље на постељи.{S} За то јој је време поручио брат — једини, кога је имала — да дође и  
ривојевцу смо, а по подне је.{S} Баш је време жетви.{S} Кад гледаш с улице, село дошло пусто, и 
ркву, сад треба да братски живимо, није време мачу.{S} Отвори другу страну св. писма, које ти ј 
Срба.{S} Каже, да је код Срба у старије време било женско без сваког права.{S} Девојку нису пит 
други. „Само да богме, свашта има своје време, па није ни од Јове паметно, да тако рећи на дану 
злази и у авлију да шета, кад дође томе време, а до сад га нико не мога кренути на то.{S} Само  
шу.{S} Било ми је лакше за ово последње време, али нисам био са свим чист.{S} Сад знам, шта ми  
је хтео да је дражи; та, она у последње време и онако беше скоро увек раздражена, узбуђена, пак 
<pb n="72" /> <p>Боривоје је у последње време, увек кривио себе и то безобзирно; сад није могао 
ствени осећај, а оно, што је у последње време слушао о вери, тицало се испосништва, хаџилука и  
које запитати: „Где сте били у последње време и како сте се провели?“ — па је онда одрешена нов 
је и деда Јова, јер је Мирко у последње време ослабио са путовања.</p> <p>Тако је и било.{S} Уз 
 Само се Нади учинило, да су у последње време све чешћи и чешћи они облаци, који прелећу чело Б 
До сад је било како тако, сад је крајње време“.</p> <p>„Па, шта да радим?“ пита она.</p> <p>Том 
још више не сагрешим и да ме још у горе време и још неприправнијег суд не нађе...”</p> <p>Молит 
чега данас видимо?</p> <p>„Променуло се време, намножише се учени људи у народу, створише књиже 
 људи“ у највећем цвету?“</p> <p>„То ће време показати“, вели Светозар озбиљно.</p> <p>„Јер уве 
свему има време.{S} Време кад се рађа и време кад се умире, време кад се сади и време кад се чу 
 чупа посађено.{S} Време кад се убија и време кад се исцељује, време кад се разваљује и време к 
д се исцељује, време кад се разваљује и време кад се гради, време кад се дере и време кад се са 
време кад се гради, време кад се дере и време кад се сашива, време рату и време миру...{S} У не 
е, али најслађе речи...{S} Но то беше и време, кад је лекарска наука ликовала, време, кад се пр 
време кад се умире, време кад се сади и време кад се чупа посађено.{S} Време кад се убија и вре 
ере и време кад се сашива, време рату и време миру...{S} У невреме и без потребе, драги брате,  
де, да се мало прошета по врту и кад би време цркви, он је о тој теми изговорио придику, која б 
 болестан је.</p> <p>Кад дође вече и би време, да се уноси слама, <pb n="39" /> чича-Срдану се  
им!{S} Да л’ да молим, да ми се продужи време живота на земљи, да бих се поправио?{S} Али ме је 
ти <pb n="28" /> их.{S} Међутим пролази време, а док је он светио, жена му је изгубила душу.{S} 
иконе.{S} Он нам показује, како пролази време и то је све.{S} А што се св. писма тиче:{S} Ми га 
, да придобије своје рођаке.{S} Није ни време нашао згодно, јер су пили.{S} Каже им:{S} Ја бих  
, <pb n="231" /> пречистиш се и дође ти време крштењу, од самог себе ћеш разумети, што ти буде  
<head>Гомила догађаја.</head> <p>За ово време напредовао је и Боривоје.{S} Вредно је проучавао  
ри завет, свршује сила:{S} Настаје ново време — време љубави, време проповеди.</p> <p>„Бог, син 
ознаје.{S} То је грехота.{S} У Христово време нису крстили децу, него само зреле људе.“</p> <p> 
ми“, каже Здравковић, „да је у Христово време било тако, т. ј. онда, кад је он бичем изјурио из 
 самом друштву добрих људи ишло је прво време лепо.{S} Нису се врло множили, али нису ни опадал 
ла, ма била она с горег на боље, у прво време изазива у човеку незгодне осећаје.{S} То је, док  
лигенцију.{S} Још су удесили, да у прво време не иду за тим, да само буде што више чланова, нег 
снаест година.</p> <p>Јованка је у прво време носила Боривоју тањир јела, чашу вина или какав н 
>Да богме, заборавио је, да и он у прво време није ни најмање веровао у успех, него је још изоб 
чунати није хтео на писмено, бар у прво време не.{S} Он је код оваца научио да рачуна из главе, 
им Бог зна како мило.{S} Кад прође неко време, ето ти њега, довео Боривоју децу.</p> <p>„Како с 
у тад размрсивали.</p> <p>Не прође неко време, а ето ти Здравковића у село, позва свештенике, д 
ако је било и код нас у прво апостолско време.{S} Но наравно, тако је било, док је било мало Хр 
ће ни да разговара с тобом, а за кратко време са свим подивља:{S} Није више ни човек, ни Србин, 
 се и то признајем, јер ће се за кратко време извући имање из руку наших, поштење из срдаца наш 
је за годину дана распудила и за кратко време дође поред све своје лепоте дотле, да се даље ниј 
 му дакле још две, па га на тако кратко време неће ни носити у коју велику казнионицу, но га за 
тан.“</p> <p>Тако прође још неко кратко време и дође доба, када Назарени почеше да осећају, е и 
.</p> <p>Ухватило се и вече, те је било време, кад Назарени иду у скупштину, да се заједнички и 
књизи, глава 28.{S} Кад је Јакову дошло време да се ожени, његов отац Исак није му казао:{S} Уз 
 По речима апостола Павла било је давно време, да је се мане, али ово није обична женска.{S} У  
узела успијати, као да је још и сад оно време, кад си ме ноћу пропуштала кроз прозор.“ Маца као 
 лек противу те редње — серум.{S} У оно време био је, до душе, серум скуп, врло скуп лек, али о 
интереса.{S} Па каква нам је била у оно време вера?{S} Иста, ама истоветна као и данашња.{S} Да 
су ту краву звала:{S} Џуџа, па је у оно време некако и та крава угинула.{S} А како ли се Варвар 
 сам онда врат скрхала.“ Марти је у оно време било осамнаест година, а њен Влада волео је као к 
е чувала, избегавала га...</p> <p>У оно време наиђе и опет редња на децу.{S} Гушобоља, дифтериј 
м слушао од наших старих, имале у старо време право, да сваке суботе туку мужеве.{S} Но ни једн 
 гради од зла горе.{S} Но дође на скоро време, те Лазару умре жена, а он је сад још више по крч 
колико потреса друштвених поднесе за то време.{S} Па онда оне ужасне мисли!{S} Боривоје је мисл 
прича, како је текла борба.{S} Но за то време, док је он победио једнога, одвукао је онај други 
 <head>Назарени и смрт.</head> <p>За то време ишло је код Назарена по старом.{S} И они су се мн 
мели тако.</p> <p>Боривоје је за све то време био црвен као куван рак и више пута је изгледало, 
а и госпођа пођу напред, а мора доћи то време, народ ће поћи за њима.{S} Ти си ме брате питао,  
комешало цело село.</p> <p>Скоро у исто време „поверио“ и Маша Јанковић, јединац, син врло имућ 
прође и опет четрнаест дана и дође опет време заједничкој скупштини.{S} Боривоје дође тога дана 
 Светозар, „него бих рекао, да је баш у време.{S} У Лазаревцу имамо два ковача, Шандора и Тану. 
из околине, да замену Светозара.</p> <p>Време је, да се крећу.{S} Само Светозар нешто отеже, мо 
b n="195" /> платити, <hi>врло су рђава времена</hi>, крчме су чак и недељом празне, сваки се у 
} И доиста, било је пре рођења Христова времена у Грчкој и Риму, кад су људи обожавали Богове с 
етрну.</p> <p>„Треба да знаш све још за времена“, продужује Тома, „па да помогнемо, ако се још  
једаред и одмах.{S} Ти си казао, да има времена, може се по мало, лагано.{S} Него се о томе про 
 мене чекати.{S} Прошла су она несретна времена; али она неће.{S} Каже:{S} Док нисмо заједно и  
p>Кад јој је пре некад, а томе је доста времена, свињче разрило ограду и ушло у Лазарево двориш 
м.{S} А он не може све.{S} Већ од дужег времена примио је од Мирка општу благајницу, а ту има м 
 му бол пређе у очајање.{S} После неког времена се умири и живео је с Надом још пуне две године 
ао млада невеста.{S} Кажи ми, колико је времена, како ниси стао на путу или на улици, да разгов 
е, јер сам бивао на страни, а бивало је времена, кад сам од других послова заборавио на то.</p> 
ичајима њиховим.</p> <p>Истина, било је времена, кад по неколико година није било те прилике, ј 
.{S} Учини ми.{S} Оженићу се и ја, имам времена.“</p> <p>Старица је вртила главом. „Пријатељ-Ми 
колу?“ пита га Лазар.</p> <p>„Врло мало времена.{S} Врло сам био нагао.{S} За најмању ствар трз 
S} Кад сам радио, радио сам и није било времена да мислим, а кад нисам радио, пио сам, па од ку 
ти, окрепити нас и одржати нас до бољих времена“.</p> <p>„И ко ће то да почне“ пита Лазар, „да  
а другу страну, да даље спава, то ће се временом показати...“ За тим загушним гласом додаде: „Т 
а душа није још доста мирна.{S} У таком времену добро је да причека са женидбом.“</p> <p>„Јао к 
пније.{S} И мало по мало, па се стишало врење и потреси, и друштво је стало на чвршће ноге.</p> 
Но шта би?{S} На место удара осети дуг, врео пољубац и тај пољубац, који он у својој детињској  
, нежно гуче и поверљиво умиљава, а њен врео дах опија, као мирис од нарда и шафрана, од иђирот 
му належе на њ; образе му већ дирну њен врео дах и он само очекиваше удар.{S} Но шта би?{S} На  
а у току, кад се продера <pb n="202" /> врећа.{S} У правилима друштвеним било је, да се мушки о 
се провели?“ — па је онда одрешена нова врећа разговора.{S} Но нису ни Назарени у томе оскудни. 
чи и придикује умереност, а поједе пола вреће шљива заједно с коштицама?{S} Оне намирисане женс 
ош с коштицама.</l> <l>Пој’о скоро пола вреће,</l> <l>Никад више неће.“</l> </quote> <p>Дође до 
х шљива.{S} Има их она на тавану читаву врећу.</p> <p>„Не ваља у вече много јести“, каже она, „ 
таса, голубија погледа, а непрестано се врзе око свога мужа.{S} Њена, што би рекли, елегантна п 
итајио, а не смирио.{S} У њему — кува и ври.{S} Као што вихор здере паучину са зида, те је носи 
знала тог човека баш онда, кад су у њој вриле и киптиле свакојаке мисли без икаква сталног, одр 
Каже: „Кад дођем кући, биће тако и тако вриске и клетве, а то је боље чути доцније, него раније 
идела није никога, али је чула Милевину вриску“.</p> <p>„Ја нисам чуо, Бог нека ме убије, ако с 
о без икаква плача и запевке.{S} Кад би вриштали и грували се у прса, тим би вређали Творца, то 
{S} Без писка и речи трпи, али место ње вриште остале жене у један глас.{S} Мирко, Тома и остал 
или и ја ћу умрети.{S} Моја стара мајка вришти данас без потпоре и помоћи, али ће Бог платити и 
ало, она још с врата клекне пред њега и вришти: „Молим те као Бога, не ударај ме!“</p> <p>Кад с 
треба је с прва почетка збунити.</p> <p>Вришти Криста, до неба се чује и пита: „Зашто ме груваш 
е и при овим црквама, било је поштења и врлина чак и онда, кад су људи обожавали кипове.{S} Црк 
 бољи од Богова им, били поштени и пуни врлина.{S} Није главно до церемонија, него до ствари, д 
па да бацим у јендек.{S} Грешна сам ја, врло сам грешна, Боривоје.“</p> <pb n="174" /> <p>Борив 
 је Милева?“</p> <p>„Милева је болесна, врло је боли глава, те није могла доћи у скупштину“.</p 
: „Од кад је поверила моја тетка Макра, врло зло стоји са сином и снахом.{S} Најбоље јој је, да 
p>Милева и опет уздахну.</p> <p>„Мучне, врло мучне мисли“ — рече она. „Прочитала сам први стих  
{S} Лазар је на великој зими, бојим се, врло се бојим, да не назебе.“</p> <p>Бити „на зими“ и „ 
ика као и он што је; долазе му познати, врло познати, а не зна, је ли их пре тога виђао овде ил 
е да је слободан. „А и потребан си нам, врло си нам потребан,“ каже му Лазар, „јер код нас само 
 преко његових образа. „Да си болестан, врло болестан сине, болело би ме и онда, али опет не та 
ко и није са свим нестало, али је јако, врло јако малаксао.{S} Кад је устао, усне му се смешиле 
се код Назарена састану мушко и женско, врло се радо једно пред другим понижавају и износе свој 
е исти ваздух с њоме...{S} Човек ретко, врло ретко провиди вигове, које му подмеће женска; али  
о, но магловито.{S} Тек дође јој тешко, врло тешко живети и у оном часу најмилије би јој било — 
 оно време био је, до душе, серум скуп, врло скуп лек, али опет лек.{S} Та који је новац матери 
еба клонити зађевица о црквеном закону, врло су значајне.{S} Апостол Павле, тај најдаровитији и 
„Еј, еј, децо, опак сам ја човек био... врло опак.{S} Куд сам застранио?{S} Али тако је то!{S}  
тала је.</p> <p>„Не дира тај никога.{S} Врло је миран, а и отац каже, да га се не бојимо“.</p>  
 За ћерку сам чула, да се зове Нада.{S} Врло лепо име“.</p> <p>„Брат Боривоје“, каже Рахила, „ј 
ка, да несрећа не долази никад сама.{S} Врло природно.{S} Кад се труло почне рушити, неће се за 
га Лазар.</p> <p>„Врло мало времена.{S} Врло сам био нагао.{S} За најмању ствар трзао сам нож,  
га мучења и кињења толико су ровити, да врло лако ухвате клицу болести, а кад је ухвате, онда н 
ива, а он чист.{S} А то је по осуђеника врло пријатна ствар.</p> <p>Ово су главни разлози, са к 
ћице и два ланца земље.{S} Жена је била врло вредна и косила је као мушко, па је онда о жетви у 
послом у варош, укорео га је нови прота врло оштро. (Онај стари, кога ми познајемо умр’о је).{S 
 се у разговор Јулка, јер јој ствар иде врло лагано.</p> <p>„Три године.“</p> <p>„А би ли нам к 
пођу Меланију, јер је она могла да буде врло опасан противник.{S} Каже: „Код пушења је друга ст 
 неких својих рачуна — и Боривоје га је врло лепо примио без икакве срдње и пребацивања.{S} А к 
и његову кћер, но срески начелник га је врло опоро испратио.{S} Каже му: „Мани се ти краљевине  
д свега.{S} По лицу му се видело, да је врло незадовољан.{S} Лазар га је потражио једном — имал 
> <p>„Па где им је црква?{S} Мора да је врло мала, јер се ни откуд не види“.</p> <p>„Ми“, каже  
на у целом Боривојевцу.</p> <p>Марти је врло годило, што се њен Боривој лепи Наде.{S} Често је  
е неку скупштину, а Христос Спаситељ је врло вредно ишао у цркву.{S} И баш оно, што ви најрадиј 
немило дирнула та реч „Бугери“, и он је врло вешто знао да утре немио утисак те речи.</p> <p>А  
им.{S} Кад дође пијан из крчме, а то је врло често бивало, она још с врата клекне пред њега и в 
га, хоће да се обавести о нечем, што је врло важно по парницу.{S} Марта је била у последњим нед 
рно.{S} Лазару беше жао сестре, коју је врло волео, и док је он гледао да дозна што више о тој  
вар, а и адвокат не би је звао, да није врло потребно.</p> <p>Влада је и опет попустио и одвеза 
јна, и ова нечувена ствар поста свакоме врло проста и врло природна.{S} Лазар је у договору са  
ико тренутака наста тишина, по Назарене врло непријатна тишина.{S} Тада ће устати Лазар.{S} Каж 
 сад тако миран и кротак.{S} Јованка се врло радо забавља с њим, јер је иначе разборит човек; о 
ици.{S} Борба против Назарена почела се врло тугаљиво.</p> <p>Светозар се осећао као домаћин, п 
ас пре или час после?</p> <p>Свршило се врло брзо, јер дође време, да се крсти Варвара.</p> <pb 
 глас и њено анђеоско певање такнуло се врло често Боривоја.{S} Но он се бранио од тог утецаја. 
уди ишло је прво време лепо.{S} Нису се врло множили, али нису ни опадали.{S} Чича Срдан је чин 
за свету обитељ.{S} Боривоје је у опште врло мало говорио и избегавао је стране људе, <pb n="20 
увена ствар поста свакоме врло проста и врло природна.{S} Лазар је у договору са слугом носио Ч 
м, а црни облаци су прелетали висином и врло често заклањали месец.</p> <p>Боривоје је терао ко 
епо име...{S} А да ли видиш, да је он и врло леп чавек?“</p> <p>„Леп је“, кажу обадве.</p> <p>„ 
 мисли он у себи и дође му врло криво и врло гадно.{S} Није му било право, што <pb n="232" /> с 
и међу вама.“</p> <p>Врло лепа реч, али врло слаба утеха.{S} Па бар да је ма ко други изрече, а 
и га, а тумачио је тако, да су сви били врло задовољни.</p> <p>Тома је оног дана још рано изјут 
тога какве вајде?{S} То је упало Јелени врло у очи, јер Срдан се скоро никад не растајаше од лу 
о кад си ти ту“.</p> <p>„Е видиш, то си врло лепо измислио.{S} Само ми кажи, како ја могу веров 
 да ви у неком вашем друштву умерености врло неумерено нападате на поједине црквене обичаје.{S} 
Лаку ноћ!“</p> <p>Овај последњи догађај врло је узнемирио Назарене.{S} Од кад дође поп Светозар 
н пред тебе и да чујем суд твој о некој врло важној ствари, па да онда у нашем новом колу теби, 
на то.</p> <p>Но године 1889. почео сам врло много да се бавим с питањем о Назаренству; хтео са 
р говорити другоме непрестано: „Био сам врло рђав“; „сагрешио сам врло много“ и т. д., значи уј 
ано: „Био сам врло рђав“; „сагрешио сам врло много“ и т. д., значи уједно и то: „Сад сам друкчи 
ах“, вели Боривоје. „Хоћу да му покажем врло важну ствар“.</p> <p>Одведоше га и он се после два 
како нам пријатељ Рада с његовом Станом врло непристојно проводи.{S} Обоје су се помамили, те с 
„поверио“ и Маша Јанковић, јединац, син врло имућног ратара.{S} Његов отац хтео је лепим, довод 
слао бар јерусалимску икону?!{S} Зна он врло добро, колико сам волела ту икону, лепила је и чис 
орио и сви се искупише око њега, јер он врло занимљиво говори.{S} Но то му не смета да једе.</p 
} Па мора му се признати, да је доказао врло темељно и научно, да није истина, да је дивљи голу 
е то само сан, не може бити, јер би био врло жив сан.{S} Боривој се бар куне, да је то чиста чи 
Сими Ваљану умро син, он га је сахранио врло скромно, а дао у благајницу 30 фор.{S} Веља Пекаро 
те ваља сести за пун сто?{S} То би било врло зло — а пријатељ Мирко ме је поучио, да и није так 
 плакати, кад јој умре дете.{S} А овамо врло добро знате, да је и мати божја плакала за умрлим  
учинити.{S} Овако се не може.{S} Ми смо врло болесни и треба нам лека.{S} Ви, учени људи измисл 
е“, вели Сима, „распитивао сам се ја то врло потанко.{S} Код калуђера се такав пост по себи раз 
Ја сам слегао раменима, као да ме се то врло слабо тиче. „Ако се друштво распадне, онда га неће 
ује сотону из ње.{S} А у Стане је често врло силовит“.</p> <p>У том се Лазар вратио.{S} Но узас 
 на ову или на ону страну, тај је често врло много учинио.</p> <p>Све оно, што је до сад слушал 
ше и они...</p> <p>Уз пут беше Светозар врло узбуђен, Јелачић, таст његов, само се смејао. „Баш 
 излишно много јело и како човек може с врло мало јела живети, кад се навикне.{S} Каже: „Славни 
 па ма трећи дан умрла“.{S} Била је већ врло слаба, јер је много препатила, и снага јој дотраја 
тек неколико дана ишао у школу, у цркву врло ретко, а од матере је научио тек две-три молитве.{ 
е и св. дух“, мисли он у себи и дође му врло криво и врло гадно.{S} Није му било право, што <pb 
N5" /> Има и напред места нека, која су врло дивна!{S} Слушајте само. „Отела си ми срце, сестро 
кулација, да се уда.</p> <p>Назарени су врло оскудни у младим женскињама, па је тамо лако — уср 
 вртарства, које због пчеларства, то су врло згодни људи за наше друштво, јер сви они не маре з 
те.{S} Многи су пошли тим путем, али их врло мало стиже до мете.{S} Ако мислите, да је доста из 
огледа у болесника, па пита: „Је ли баш врло зло?“</p> <p>„Јао, леле мене, не знам.{S} Свуда је 
 не могу то <pb n="195" /> платити, <hi>врло су рђава времена</hi>, крчме су чак и недељом праз 
аже, који су поштени међу вама.“</p> <p>Врло лепа реч, али врло слаба утеха.{S} Па бар да је ма 
телу му.</p> <p>„Угрувао си се“, каже, „врло си се угрувао, али ће проћи.“</p> <p>„Никада!“</p> 
 се, па онда климају главама у повлад. „Врло добро! да су живи и здрави!“</p> <p>Кад чу Боривој 
} Брат Тома се к’о насмеши, те додаде: „Врло је за децом. “</p> <p>Милева је стојала на прагу,  
 се на речи апостола Павла, који каже: „Врло је срамно за вас, да имате тужбе међу собом.{S} За 
ад смирише.</p> <p>Неко је само казао: „Врло ми је учено то, што сад говори господин учитељ.{S} 
брих људи?“ пита је мало после.</p> <p>„Врло добро.{S} Сви су добри људи тамо.{S} Лазаре, неће  
и ишао у школу?“ пита га Лазар.</p> <p>„Врло мало времена.{S} Врло сам био нагао.{S} За најмању 
осподина проту пољубим у руку.“</p> <p>„Врло си ти мека с тим дераном,“ рече јој неко из друштв 
стину.</p> <p>Здравковић се све једнако врпољи и једва се мало умири, кад узе реч професорски д 
е и видела, да је у ње било баш лепих и врсних ствари?!{S} Где је онај политирани долап?{S} Па  
 стричеве.{S} И макар да парнице овакве врсте, т.ј. грађански спорови не иду по правилима пред  
 да се укину мала и велика звона, разне врсте опела...{S} Опомињем вас за сада овако пријатељск 
ри.{S} Ту су биле рибе од Орида, од оне врсте, по коју је Краљевић Марко ишао, кад је славио кр 
ад је славио крсно име; ту је било шест врсти вина, гајдаш из Шида и да богме — угрејаних глава 
атраху друштво добрих људи за неку нову врсту Назарена.{S} Било их је, који су отворено говорил 
ина твојих као мирис ливански.{S} Ти си врт затворен, сестро моја невесто, извор затворен, студ 
орише се руже и девојке и опет дођоше у врт.{S} Ишле су свима стазама, гледале цвеће, смејале с 
љу мириси његови, нека дође драги мој у врт свој и једе красно воће своје.“<ref target="#SRP189 
ас-два по комори, али нити је одлазио у врт, нит виде девојака.{S} То му је годило донекле, а д 
ишта више и другарице одоше у онај крај врта, који беше најудаљенији од Боривоја.{S} Но бадава  
војке.{S} Ено их тамо, у најдаљем крају врта, одакле су и изишле, сабиле се у гомилу, наслониле 
ућа долазе ми чешће на савет, које због вртарства, које због пчеларства, то су врло згодни људи 
у.{S} У слободним часовима бавили су се вртарством и пчеларством, што им беше најдража забава.{ 
а за то и доспевају, да се баве по мало вртарством и пчеларством.“</p> <p>Светозар је радосно п 
ову!{S} Као да је улетео вихор у њу, те врти свакојаке мисли у ковитлац.{S} Та, то и нису праве 
 и ја, имам времена.“</p> <p>Старица је вртила главом. „Пријатељ-Мирко,“ каже, „утешите ме...{S 
 поље.</p> <p>Жене, које осташе у соби, вртиле су главом.{S} Свака је у себи мислила: „Ух, да н 
се мора предати суду.“</p> <p>Но сви су вртили главом.{S} Наопако ако се и суд <pb n="225" /> у 
вести је.“</p> <pb n="58" /> <p>Пера је вртио главом.{S} И кад би прва недеља, ето ти га опет у 
 показати твоје кајање“.</p> <p>Пера је вртио главом.{S} Каже: „Ја се мучим да уђем у Назарене  
ио сам за после подне“.</p> <p>Лазар је вртио главом. „То ти не можеш исплатити“.</p> <p>„Ја и  
ш се наше српске вере?“</p> <p>Лазар је вртио главом. „Не могу бабо.{S} Шаљеш ме и опет онамо,  
нка.“ И онда оде, да се мало прошета по врту и кад би време цркви, он је о тој теми изговорио п 
S} Устани севере и ходи јуже, и дуни по врту мом, да капљу мириси његови, нека дође драги мој у 
другарице састале после неколико дана у врту, почеше и опет нешто шушкати. „Слушајте“, каже Јов 
 уда.</p> <p>Неког дана седи Боривоје у врту близу сенице и пребира зелен у кошареве, кад чу у  
> <p>Кад су се три другарице искупиле у врту Јованчину, Јулка је омах уочила Боривоја. „Ово ниј 
студен, ни врућ.{S} О, да си студен или врућ...{S} Но будући млак, ниси ни студен ни врућ...“</ 
„Знам твоја дела, да ниси ни студен, ни врућ.{S} О, да си студен или врућ...{S} Но будући млак, 
..{S} Но будући млак, ниси ни студен ни врућ...“</p> <p>Да судимо по Милевину лицу, рекли би, д 
Мори га љута грозница, а мал’ те није и врућица.</p> <p>Кад се Тома враћао кући, сврне Лазару,  
 После су покушавали, да очисте икону — врућом водом прали су је и рибали, са чега се утрла бој 
вач Шандор, а има и неколико ратара.{S} Врх тога је ту професор Здравковић, који је повео собом 
и Риму, кад су људи обожавали Богове са врх брега и са дна мора.{S} Они су држали, да главни Бо 
да нам је боље било, кад су нам жене са врх дрвета или из дубине пештере мумлале неке полуживот 
 и мој грех урезан гвозденом писаљком и врхом од дијаманта у срцима људским и на роговима олтар 
ао из оног покоља, јер беше на највишем врху дуда.{S} И кад је закукурекао зору, Боривоје је уп 
слику насликао, него онај, који најбоље врши завет очев, а то је, који га у срцу своме најбоље  
 победио једнога, одвукао је онај други вук Стевана далеко у рит, да му никад више не нађу траг 
.{S} Боже, та и она птица у гори и онај вук у јазбини, па чак и она риба у дубини мора зна, как 
једва остаде жив.{S} Кад је донео мртва вука у село, био је сав изуједан и једва је могао да ис 
, ко је најпре навалио на оног убијеног вука.{S} Ја сам био омирисао крв, био сам успламтео од  
ирота згранила, кад га виде.{S} Како се вукао оним јендеком, дошао сав укаљан, а по чакширама м 
следњих дана није легао у кревет, но се вукао од зида до зида.{S} Није јео, није говорио, само  
из његова детињства и она свечана песма вукла га је, као оно месец месечара.{S} Од једном се на 
било стало до ината.</p> <p>Та се ствар вукла и отезала, али није заспала.{S} Адвокат је покуша 
.</p> <p>Дође до куће, којој га је срце вукло и застаде да се одува.{S} Али само за часак.{S} О 
лику поквареност, све га је јаче и јаче вукло Цвети.{S} Но с шоме је сад бивао још ређе, но пре 
е су му стојала деца, а сад га је нешто вукло право његовој кући.</p> <p>Близу уласка у седо ср 
Каже се у њој, да осигурава од вештица, вукодлака, вампира, куге, морије, да сваки треба да је  
желуцу неће брзо престати.{S} А лако је вуку одрећи се овчија меса, кад нема зуба.{S} Ја сам ка 
 јуче професор Здравковић: <hi>Да идемо вуку у јазбину</hi>.</p> <p>Брат Мирко је стојао најбли 
професор Здравковић назвао:{S} Да одемо вуку у јазбину и тамо да га нападнемо.</p> <p>Боривоје  
ји пасу сами себе.{S} Претилину једете, вуном се одевате, кољете товно, стада не пасете.{S} Сла 
ао сам га у рит, а селу казао, да су га вуци однели...{S} Од оног дана сам изгубио мир.{S} Хтео 
 пролећа истераше овце у поље, а гладни вуци нападоше Мартино стадо.{S} Чича Сима се десио у се 
а.{S} Шта ће?{S} Да ли су још и сад они вуци у риту?{S} Или да буди Лазара?{S} Срамота га.{S} И 
стало, него сам га убио ја...{S} Кад су вуци напали стадо, ми их растерасмо и једног убисмо.{S} 
S} Показао сам истражном судцу, да нису вуци растргли Стевана, с којим сам био код оваца и кога 
у, ви ћете по оној магли и зими у рит с вуцима, пре с њима, но са својим родитељима или својим  
ривоја Ненадова.{S} Он је сад затворен, вуче ланце, па су се сложили „бугери“ из четрнаест села 
еви.{S} Мора!{S} Као што снага месечева вуче месечаре, тако вуче та девојка њега.{S} Његове мис 
 очима јој је и сад чича Срдан, како је вуче за курјуке, она види Гигу, како крши руке, а на ли 
а и узнемирени, јер песма запиње, сваки вуче глас на другу страну.{S} Шта је то, да Боривоје пл 
 што снага месечева вуче месечаре, тако вуче та девојка њега.{S} Његове мисли нису са свим јасн 
 женско?{S} Не!{S} Кроз цео стари завет вуче се као црвена нит казна божја — освета божја.{S} Б 
34" /> с пута. „Море, море“, виче, „куд вучеш те узде, зар не видиш, да ћемо право у Дунав...“< 
што га ниси нашао?{S} Та ишао си и ти и г. испитник и г. велики фишкал читав дан по трсци и шев 
шао?{S} Та ишао си и ти и г. испитник и г. велики фишкал читав дан по трсци и шевару, прекопали 
ом крвљу... он је ту крв заћуткао, али, га та борба стаје радости.{S} Но и то се могло како так 
и ако мислите, да то буде као пре, џаба га.{S} Ја сам запамтио, да је дваред долазио епископ у  
је било око подне, а већ с вечера проба га.</p> <p>„Перо“, каже му, „грде те комшије свакојако. 
S} Чим од ко од њих у скупштину, бадава га после мамиш, неће ни да разговара с тобом, а за крат 
, но устаде и оде до прозора.{S} Милева га погледа испод ока.{S} Да је у оном тренутку казао: „ 
ао мрак, спази на улици просјака, дозва га и даде му завежљај...{S} Просјак је благосиљаше, али 
 пред сандуком на колена, паде и целива га...</p> <p>Кад је устао, стојао је Светозар пред њим  
а у место одговора приђе проти и целива га у руку.{S} То је нај јачи доказ, да није Назаренка.< 
да га питају, која ће ићи напред и прва га ословити, па на послетку утаначише.{S} Напред ће ићи 
{S} Место да војујете против насиља, да га осуђујете, ви сте пронашли, да човек ни у највећој н 
оља, да обрадим то питање и то воља, да га обрадим у облику романа.</p> <p>Ето, тако су постали 
д греха, он осети то на себи, позна, да га не муче више зле мисли и да је дух свети над њим.{S} 
ро шапатом: „Знате ли шта?{S} Хајде, да га питамо“.</p> <pb n="71" /> <p>„Мислиш ли, да ће каза 
га.{S} Врло је миран, а и отац каже, да га се не бојимо“.</p> <p>„А неће ли побећи?{S} Шта ћете 
е у Јерусалим, нити ови људи долазе, да га испрате, нити она звона звоне у његову част; он иде  
то пре седне међу нас.{S} Једино је, да га што пре крстимо, па онда и оженимо.{S} Та да!“</p> < 
еле су да уведу — егал.{S} Да богме, да га нису извеле са свим, јер очеви неће ни да чују о том 
да је он само за то стао у Назарене, да га се окану жандари, те да се може ноћу слободније крет 
нда: „А Јевреји и опет узеше камење, да га убију.{S} Исус им одговори:{S} Многа вам добра дела  
ашна и свет је на њега дизао камење, да га убије.{S} Па шта хоћу ја, црвак ништави?{S} Хвала ти 
з свештеничког благослова.“ Чује се, да га Светозар свакојако умирује, али ко ће Срдана умирити 
 куда долази то питање.{S} Сетио се, да га је она још једном то питала и довела га онда у забун 
шна примила браћа у тако важно веће, да га поуче и још боље утврде на путу господњем...</p> <p> 
 у школу?{S} Ох, да је икако могуће, да га поучавате код куће, да се не квари тако много од оне 
заренска тумачења.{S} Још му обриче, да га неће заборавити; доводиће му децу, а доносиће му и к 
ише кући писма; цепа их и ипет пише, да га прође време.</p> <p>Ја сам то опште право употребио  
путовати, а он то лако памти и туви, да га у сред ноћи пробудиш и питаш, изговорио би сва та те 
о повратили у живот, јер нису умели, да га тару снегом и да га најпре унесу у мало хладнију соб 
ова и остави им на самртној постељи, да га се сећају и да га поштују.{S} Кад је заклопио очи, с 
ј и изјавио у последњој својој вољи, да га сахране најпростије.{S} И нема скупоцена сандука, не 
 ни у будуће, па закраћујете и нами, да га се држимо“.</p> <p>„Па за што су апостоли постављали 
еби: „Ако је Лазар допустио жалости, да га толико савлада, онда је зло, али ја се бојим, да ће  
онцу.{S} Негују га, не може се рећи, да га не негују и не залевају, али опет за то бледи и вене 
оговорио и да ли би проговорио речи, да га она прва не запита: „Како ваши на дому“?</p> <p>„Хва 
ти цигљу и удари брава таком снагом, да га је на месту убио.{S} Само успаљена, побеснела крв, м 
тује.</p> <p>Лекар јој је саветовао, да га пошље у поље, код оваца.{S} Каже: „Боривоје се сад к 
е, признао је своју кривицу и искао, да га казне.</p> <p>Но чича Срдан је обиграо адвокате целе 
су биле и женскиње, а он није желео, да га виде на улици са женама.</p> <p>Тек ће да буде 9 сат 
јбољи.{S} Ма да се Лазар није молио, да га пусте на слободну ногу, ипак је то чича Срдан изради 
а му удариле науснице.{S} Има ли ко, да га повезем, да не тера коња бадава?{S} Или да му купим  
{S} Он је удешавао свој говор онако, да га можемо сви ми разумети.{S} Тако су и апостоли то исп 
дравио с Милевом.{S} Зна тек толико, да га је понудила да седне.{S} Ко зна, кад би проговорио и 
се брани.{S} Изгледало му је грозно, да га осуде и презру ова невина створења.</p> <p>„Скривила 
ао у цркву и сав народ иђаше к њему, да га учи.{S} А књижевници и Фарисеји доведоше к њему жену 
иже да иде.{S} Много је молио браћу, да га пусте да иде пешке, јер му је милије тако.{S} У који 
оривоје лежи у истражном затвору.{S} Да га питате, од кад је ту, мал’ те не би рекао: од јуче.{ 
ели Славна.</p> <p>„Знате ли шта?{S} Да га питамо“.</p> <p>Јулка ће напред.{S} Још из далека ст 
ли која вајда и то, кад нема ноћи, а да га ђаво не искушава.</p> <p>Да кажем, да је све то само 
дужности“ води пијана човека кући, а да га води јендеком, који је пун студене воде.{S} Он, Бори 
S} Јованка му је најближа; она треба да га пита, али дуго не може.</p> <p>На послетку проговори 
а и имам га, како хоћеш.{S} Ми треба да га оснујемо.{S} Оно се зове: <hi>Друштво добрих људи</h 
.{S} Једном, али само једном, покуша да га бије, али се уверила, да је то било још понајгоре.{S 
 учини њен брав, но ју је питао, где да га затвори.{S} Цвета му се извинила и захвалила на помо 
} Ви се не држасте св. писма, нећете да га се држите ни у будуће, па закраћујете и нами, да га  
згубљена, за сотонину жртву и нећете да га испратите ни до гроба; борите се против њега мртва,  
и сваки окреће главу и жури се, неће да га види.</p> <p>„Док у зло доба прођоше три Назарена.{S 
, помозите Богу, не дајте Бога, хоће да га надвладају“.</p> <p>Може се мислити, како је у селу. 
чарка га гледа погледом, као да хоће да га сажали.</p> <p>„Не радиш добро“, каже му. „Ти се све 
 Тома шчепа Срдана испод руке и поче да га води оним јендеком.{S} Други прискочи, да му помогне 
дна мајка сину руку под главу и поче да га диже...{S} Но дизало га је још нешто.{S} Из друге со 
амет, да потражи у селу какво дете и да га пошље мужу на њиву, а после опет, да би требало да с 
чини.{S} Хтео би да оде, а хтео би и да га причека; на послетку пође. „Ја ћу доћи доцније“, каж 
p>Лазар у један мах хтеде да скочи и да га загрли, али се уздржа.{S} Но ако је Боривоју шапутал 
 јер нису умели, да га тару снегом и да га најпре унесу у мало хладнију собу, но га метнуше пра 
 самртној постељи, да га се сећају и да га поштују.{S} Кад је заклопио очи, сваки син му је нас 
а Лазар иде у назаренску скупштину и да га је Милан, друг његов одмамио тамо.</p> <p>Била баш н 
ад се свршила молитва, устадоше неки да га теше.{S} Варвара је тумачила, да је он болестан.{S}  
 још подуже разговарале о том: да ли да га питају, како да га питају, која ће ићи напред и прва 
ао друкче да се освети човеку, до ли да га ухвати за прса.</p> <p>Код Милеве се опет искупиле ж 
простише му, али Назарени нису хтели да га приме, јер је он онда згрешио, кад је већ био <hi>кр 
ије лако ни реч са придикаонице нити да га разгони дим од тамјана; не може слово наштампано, а  
срећан, него је удар био тако снажан да га је, управо рећи, обнесвестио.{S} Био је као онај кам 
ислио на десето, осети неки бол, као да га је ударио нож.{S} И он зна, са чега је тај бол.{S} М 
то?{S} Чу још једно име и би му, као да га ко удари руком по образу.{S} Милева...{S} Упео се из 
рале о том: да ли да га питају, како да га питају, која ће ићи напред и прва га ословити, па на 
о:{S} Да одемо вуку у јазбину и тамо да га нападнемо.</p> <p>Боривоје је био међу Назаренима ју 
е доцне.{S} А ту нема друга лека, но да га оженимо.{S} Све је бадава, овако како сад живи, мора 
јем, да нисам ни истерала сотоне, но да га овако унаказим.“</p> <p>„Шта си ти истерала?“ пита ј 
 баш сад, кад је дознао, да ће скоро да га усрећи — дететом.{S} И док се парница код суда једва 
то било још понајгоре.{S} А и на што да га бије, кад Боривоје и сам плаче, гризе се и очајава,  
што Назарени таје обред крштења, јер да га не таје, свакоме би било лако да издржи испит, а ста 
е виле.{S} Хоћу да идем на суд, хоћу да га дам на адвоката, орјатина једног, па и вас Фарисеје  
ја, те се распита и за њега.</p> <p>„Да га не уречем“, вели Марта, „здрав је као дрен, него је  
рашњег и данашњег дана удварао.{S} Сада га она дрмну за рукав. „Питајте их“, шапуће, „за што не 
 онда постоји час-два за леђима и гледа га тако мило и нежно.</p> <p>Здравковић говори о моди и 
ући?“</p> <p>Она подиже главу и погледа га тако тужно, као голубица кад изгуби свог голуба или  
бо тиче. „Ако се друштво распадне, онда га неће бити, па крај“, рекох, и почех по ново звиждука 
ену.{S} Чија је она друга крв?{S} Гроза га ухвати, кад помисли на децу...</p> <p>Кад дође кључа 
 га у постељи; жена његова Стана обвија га хладним облозима.{S} Она их дочека запевајући: „Јао, 
 сенка неке тајанствене романтике, која га је донде окружавала, паде с њега.{S} Он не би бранио 
 нађе у дворишту децу, своју децу, која га дочекаше неописаном радошћу. <pb n="92" /> Тамо је и 
 анђеоских <pb n="73" /> уста реч, која га не осуђује одвише, али је изостала та реч.{S} Голуби 
чи препоручио Светозара народу.{S} Нека га љубе и цене, помажу и подупиру у његову светом послу 
огне.</p> <p>„Остави“, каже Тома, „нека га туда, да се мало расхлади“.</p> <p>Срдан иде оним је 
, само се Лазар необично успавао. „Нека га“, вели домаћица, обилази око њега на прстима и утиша 
 близу сањао, шта га чека.</p> <p>Јулка га је прва почела испитивати: „Јелте, Боривоје, молим в 
чано, па опет поче копати.</p> <p>Јулка га само погледа, па оде својим другарицама.{S} Оне су д 
али није било ни потребно.</p> <p>Јулка га већ пита даље: „А јелте, како се носе ваши попови?{S 
</p> <p>Лазар климну главом.{S} Јованка га узе за руку и одведе к Милеви.{S} Тамо ју је загрлил 
у разговор са женама“.</p> <p>Сувачарка га гледа погледом, као да хоће да га сажали.</p> <p>„Не 
 све ново, али може послужити.{S} Тетка га зове, да се прихвати јелом, а деца га обгрлила, те м 
ет, опет за то га се чувала, избегавала га...</p> <p>У оно време наиђе и опет редња на децу.{S} 
ав, коју је осећао према Цвети, очувала га је.{S} Цвета му дође тако велика, тако светла према  
ему и то не само мислила, него и чекала га.{S} Лазар га је очекивао тек у недељу, јер су Назаре 
<p>Кад је Боривоје дошао кући, дочекала га је Нада још на прагу.{S} Нуди га вечером, но он пром 
и за себе, у највећој тајности?“ питала га је Јулка.</p> <p>Боривоје дође у неприлику, јер и На 
га је она још једном то питала и довела га онда у забуну.{S} Али данас није он више онај, који  
огледу.{S} Његова стара напаст оставила га, само је био још мирнији и веселији но пре.{S} Село  
ићка стојала за леђи мужевљеви и нудила га, да пошље у крчму по чашу лимунаде, а Здравковић пре 
 дозвала и опет лекара у помоћ и молила га, да је посаветује.</p> <p>Лекар јој је саветовао, да 
 овај овде, онај онде посрне.{S} Гомила га погази.{S} Ако ће што да се учини — може се само у д 
а се дигне, али га беше страх; ухватила га нека немоћ.{S} Једва се једном подигла несретна жена 
не једе, не пије, на оној муци ухватила га грозница, а кад би недеља, оде у назаренску скупштин 
зла вода и нахватао се лед.{S} Сместила га у постељу, из које се ни трећег дана не разабра.{S}  
доведоше кући, домаћица Јелена сместила га је у постељу, па га још претрпавала и други дан, јер 
ова детињства и она свечана песма вукла га је, као оно месец месечара.{S} Од једном се нађе за  
 истрпи казну“.{S} Завиди му, поздравља га, а стрепи од помисли:{S} Шта мисли тај човек о њој?{ 
ега, те га раменима отискују.{S} Рукама га се ни један не дохвата.{S} Лазар стоји на своме мест 
згуби, њега не виде, он не рачуна, нема га.{S} Многи почну, али свак почне за себе, па овај овд 
чеш, човек се упустио.</p> <p>Чича Тома га је пажљиво мотрио.{S} Каже у себи: „Ако је Лазар доп 
исти, које је она тако радо читала, зна га скоро на памет.{S} А опет за то не чу никада у скупш 
мисли...</p> <p>Кад се вратио Тома, она га дочека некако збуњено.{S} Каже: „Мислим, да ме је ум 
е да буде човек, па је сад жена.{S} Она га погледа са стране и кад виде, где га старци и бабе т 
м.“</p> <p>И дуго јој је говорио, а она га је радосно и усхићено слушала.{S} Када заврши, она м 
p>„Мани ме“, молио се он.</p> <p>Но она га није манула, него је хтела да зна, за што он избегав 
а?{S} Не би ли боље било...“</p> <p>Она га прекиде.</p> <p>„Да спасем душу своју, јелте?“ — реч 
ивоје махну главом. „Хвала.“</p> <p>Она га не понуди други пут, јер би то била увреда за њега.{ 
едати, да се промени ствар.“</p> <p>Она га разумеде и рече уздрхталим гласом само толико: „Глед 
 по нешто од прошлих грехова.{S} Сотона га још увек искушава, мало која недеља, а да му не дође 
, са чега је тај бол.{S} Мал’, мал’, па га подухвата нека топлота, сваки час пије воде, а непре 
орили у сеоску кућу на два-три дана, па га пустише.</p> <p>Сад је он онај стари Пера, сваки час 
р вина и који се год напио тог вина, па га после она додирнула својим чаробним штапићем, тај се 
 година.{S} Остале му дакле још две, па га на тако кратко време неће ни носити у коју велику ка 
 њега, подиже га, обриса од прашине, па га још пољуби и поутеши....{S} Хеј, шта ћемо, шта ћемо. 
о.{S} Она је наследила његово имање, па га је за годину дана распудила и за кратко време дође п 
је с њима, он их и измири и охрабри, па га тим радије и слушају.</p> <p>Државни тужилац, који ј 
 Дозна власт за то, срески начелник, па га затворише.{S} Може се мислити, да се после овога слу 
п-Јаша се овде мало од више затрчао, па га је и сустигла казна. „Ја сам, господине, служио код  
 хтели да му суде.{S} Но он полудео, па га пустише.{S} Сад трчи селом и виче: „Људи, браћо, пом 
 обитељ, целивао руку оцу Мелентију, па га још испратио са Симом пекаром чак до оближњег села.{ 
ица Јелена сместила га је у постељу, па га још претрпавала и други дан, јер је мислила:{S} Од п 
поведим“.</p> <pb n="175" /> <p>Варвара га је преплашено слушала, па му онда пришла.{S} Он је б 
> <p>„Како ми не може бити ништа“, пита га Боривоје, „кад сам крив?{S} Ти може бити и не знаш,  
оривоју децу.</p> <p>„Како си ти“, пита га Боривоје, кад се већ наљубио деце.</p> <p>„Све је ле 
о наскоро за тим дође Боривоју.{S} Пита га: „Да ли ћете ви страдати што у вашој вери, ако ја бу 
снице.</p> <p>„Шта је Миливоје?“ — пита га Марта уплашено и изиђе му на сусрет.</p> <p>„Није до 
Шта имате против умереног пушења?“ пита га докторка. „То сте баш узели од Назарена.{S} Мени је  
p> <p>„Па јеси ли био код Јовића?“ пита га Светозар.</p> <p>„Био сам.“</p> <p>„Па?“</p> <p>„Та, 
едника?</p> <p>„Имаш ли браниоца?“ пита га председник.</p> <p>„Немам господине, а и не треба ми 
ити од милине.</p> <p>„Шта ти је?“ пита га Петар.</p> <p>„Мало час ми је показао брат Лазар и о 
/p> <p>„А зар ви нисте наше вере?“ пита га.</p> <p>„Нисам“.</p> <p>„Него?“</p> <p>„Ја сам Назар 
а.</p> <p>„А за што сте је убили?“ пита га Јованка скоро исто тако нечујно.</p> <pb n="72" /> < 
 да те ја научим читати и писати?“ пита га Лазар.</p> <p>„Кад би ме томе научио, учинио би са м 
е: „Знаш ли, шта ме највише мучи?“ пита га. „Кад <pb n="55" /> одем кући, не могу тражити бољих 
оћете ли још дуго радити код нас?“ пита га Јованка по уговореном реду.</p> <p>„Докле ми заповед 
 <p>„3ар никад ниси ишао у школу?“ пита га Лазар.</p> <p>„Врло мало времена.{S} Врло сам био на 
аишли у светом писму на ту песму?“ пита га мало после. „Почиње речма: „<hi>О, да ме хоће пољуби 
о правила друштва добрих људи и прочита га.{S} Срдан жудно гуташе сваку реч, а и Лазар слушаше  
риту?{S} Или да буди Лазара?{S} Срамота га.{S} Или оне остале?{S} Мрзи их.{S} А да шта би му он 
е он.{S} И поче: „Браћо моја!“ Но прота га ухвати за рукав и дошапне му: „Нису готови.{S} Не тр 
е, да је успех постигнут?“</p> <p>Прота га је зачуђено гледао.</p> <p>„А, да шта хоћете још?“ п 
а и поведе га за собом унутра.{S} Марта га је на мах познала.{S} То је њен рођак из оближњег се 
 баш мора бити, „званично“.{S} Сто пута га моли: „Бар мало, мало само попусти, ја овако не могу 
ако задубљен у мисли, да и не чује, шта га пита.</p> <p>Домаћица види то и назире, да се у души 
де иду, али није ни из близу сањао, шта га чека.</p> <p>Јулка га је прва почела испитивати: „Је 
а га зове, да се прихвати јелом, а деца га обгрлила, те му приповедају.{S} Он не седа за сто, ј 
лежи у другој соби на постељи; грозница га тресе; окренуо се дувару, само да не види ништа, али 
, кад је испратио матер.</p> <p>Старица га љубљаше и само шапуташе: „Бог те умудрио, сине!“</p> 
од Бога“, рече свекрва место сина. „Бог га је одазвао к себи и ми треба да се мирно покоравамо  
ава, у његовим хаљинама, онаква, каквог га донеше жандари.{S} Но опет га је прегледао и забележ 
дио чича-Срдану.{S} Пре, све ужива, кад га ноћу пробуди песма његова сина, ко вели: „Ако се мом 
знао у себи још из детињства свога, кад га истераше из школе и он виде своју мајку у оном неизм 
аквом дивљом страшћу воли Боривоја, кад га је изгубила.</p> <p>Отишла је у собу, па се затворил 
...{S} Сети се оног првог састанка, кад га је она питала. „Опрашташ ли ми?“ И онда је хтео да ј 
омаћици.{S} Она се сирота згранила, кад га виде.{S} Како се вукао оним јендеком, дошао сав укаљ 
 и свето писмо!{S} Не сећа се више, кад га је читала, а кад га је и узимала у руке, онда је сам 
није доста твога?{S} За што га уби, кад га сад тако жалиш?{S} Ниси зар могла напред промислити  
зару и хтео, да му се исповеди баш, кад га одведоше до истражног судије.</p> <p>Истражни судија 
ича-Срданова и сувише се отегла.{S} Кад га онаква доведоше кући, домаћица Јелена сместила га је 
а и Лутер је рекао нешто слично.{S} Кад га је неко запитао: „Шта је Бог радио у бесконачности п 
е сећа се више, кад га је читала, а кад га је и узимала у руке, онда је само <pb n="173" /> гле 
ће га окренути и где ударити.{S} Па кад га положи на наковањ, а оно већ и готово...“</p> <p>Јел 
ела, те постао главни бирташ?{S} Па кад га пре неколико месеци порезивали, а он пред целом поре 
воде, а непрестано је жедан.{S} Где кад га у сред посла или разговора облије румен.{S} Стид га  
по земљи, не гледајући на њих.{S} И кад га једнако питаху, исправи се и рече им:{S} Који је међ 
 обилази крчму, иде оборене главе и кад га задиркују суседи, он само вели: „Види Бог“.</p> <p>Р 
убију онога, који проповедаше мир и кад га ухватише: <pb n="118" /> хтедоше апостоли у један ма 
 што пропушта драга драгана.</p> <p>Кад га уведе у собу, тада по други пут залану вашка.{S} Нит 
пе од посла, чита св. писмо.</p> <p>Кад га виде деца, да иде улицом, трче за њим и вичу: „Бугер 
радим, кукавица?“ јадала се Марта. „Кад га видим таког, долази ми тешко, претешко.{S} Ако тако  
ио, што је пио и није хтео да ради, сад га опет ружиш, што неће да пије а ради“.{S} Но шта зна  
{S} Али не, то беше само у почетку, сад га се више не клони.</p> <p>Кад јој је пре некад, а том 
ежљај, тек што га није извадила.{S} Сад га је скрила у <pb n="112" /> крај полице и пружила Бор 
ке Стане, где су му стојала деца, а сад га је нешто вукло право његовој кући.</p> <p>Близу улас 
 да шета, кад дође томе време, а до сад га нико не мога кренути на то.{S} Само кад дође ноћ, су 
сла или разговора облије румен.{S} Стид га је...{S} Мучи га мисао:{S} Шта она мисли о њему?{S}  
есте поремећену огрлицу.</p> <p>„Господ га је умудрио“, шапћу једна другој.{S} Кад се мушки опр 
 се поправи или — широк је свет, па куд га очи воде.</p> <p>Лазар је обећао, да ће се уљудити,  
ада виде Лазар онолику поквареност, све га је јаче и јаче вукло Цвети.{S} Но с шоме је сад бива 
ко је лопову, кад чује ту песму.{S} Све га нешто диже из кревета.{S} Зна да су му другови негде 
 од коморе, што је висио о клину и даде га Светозару.</p> <p>Кад је Светозар с Јованком изишао, 
данове куће, закуца на прозор и предаде га домаћици.{S} Она се сирота згранила, кад га виде.{S} 
а задовољна с њим.{S} Она је знала, где га боли, та, он јој се у слабом часу исповедио.{S} Тома 
на га погледа са стране и кад виде, где га старци и бабе тапшу по раменима као жену, он јој дођ 
<p>Но Лазара ни бриге, он не хлади, где га не пече, али се умеша Боривоје.</p> <p>„Полако, браћ 
ло после тога горко уздахну, осети, где га један од његових другова, Лазар, ухвати за руку и св 
 мислио, удавиће се, па онда осети, где га као нека снага подиже из постеље.{S} И паде као обол 
Коњаник скочи са знојавна коња и поведе га за собом унутра.{S} Марта га је на мах познала.{S} Т 
ском.{S} Проспу песак по столу, разреде га, и комадом дрвета шарају по том песку слова.{S} Ако  
 Марија како дође, где беше Исус и виде га, паде на ноге његове, говорећи му:{S} Господе, да си 
да му пређе реч преко усана.{S} Госпође га већ сажалише, те нека од њих хоће да му олакша. „Как 
.{S} Моја Варвара отрча до њега, подиже га, обриса од прашине, па га још пољуби и поутеши....{S 
је још утекао од ђавола?</p> <p>Сустиже га. „Шта бежиш од мене?“ пита.</p> <p>Он ћути.</p> <p>„ 
олу, на ком је лежало св. писмо.{S} Узе га у руке и изгледаше као да нехотице прелистава по њем 
“</p> <pb n="169" /> <p>Сестра Маца узе га умиривати.{S} За младости њене хватао се Срдан радо  
има света, па се згади на себе, а обузе га очајање. „Све је свршено“, мислио је, „најбоље ће би 
ласка у седо сретне чобанче, не познаје га, па мисли да и дечко њега не познаје.</p> <p>„Добро  
ки као торањ, те га бречи о земљу, бије га и ломи му кости.{S} Али све то не помаже.{S} И онда  
трча право у комору.{S} Прва мисао није га преварила, она је била тамо.{S} Била је тамо, али ни 
али су неких својих рачуна — и Боривоје га је врло лепо примио без икакве срдње и пребацивања.{ 
же, да се добро сврши“.</p> <p>Боривоје га је тешио у две-три речи, јер није било слободно, да  
“</p> <p>„А би ли нам казали“, испитује га млади испитник даље, „за што су вас затворили на три 
не са свекрвом унеле у комору, оставиле га тамо, док не дође прегледач и забравиле врата.</p> < 
лежао отац Мелентије у постељи, а после га Боривоје никојим начином није могао задржати.{S} Он  
а мора доћи, кад је обећао.“ Мало после га пита: „Шта ви мислите, Лазаре, о „друштву добрих људ 
 путника.{S} Напрегне све силе, подигне га на кола и одјури кући.</p> <p>Тамо су полусмрзнутог  
 и вичу: „Бугер, бугер“, а старије жене га куну: „Врат скр’о да Бог да, на томе путу“.{S} Он се 
упадне у то зољино гнездо и не разметне га, неће бити добро.“</p> <p>„Сад си казао паметну реч“ 
који проповедају код вас закон, најмање га чине.“</p> <p>„Имаш у многоме право, на жалост“, вел 
е каде за купање, некакве шпеције, паре га, мажу га, тару га, али нема наде, да ће се тако брзо 
ледало, које је висило о зиду и поднесе га Боривоју.{S} Кад се дете огледа и виде себе онако за 
утника, а да се не заустави и не понесе га.{S} Сад се не осврће на њ.{S} Постали смо као без ду 
/p> <p>„Код вас, чим се роди дете, носе га попу и крсте га на силу у вери, коју детенце нит схв 
помињу, а по мало се ребре око њега, те га раменима отискују.{S} Рукама га се ни један не дохва 
посред лица.{S} Панту је облила крв, те га на колима однели кући, а Лазар као да се после тога  
Гаја опет стао батином на сред собе, те га храбри.</p> <p>„Добро си је ухватио“, каже, „сад је  
 св. писмо, био је од старијих људи, те га изабраше у одбор.{S} Но он поред свег тога, није био 
ше; на послетку је велики као торањ, те га бречи о земљу, бије га и ломи му кости.{S} Али све т 
вајућа“.{S} То се овима није допало, те га нападоше.{S} Дође међу њима до расцепа и кошкања реч 
<p>Боривоје се распитује и о Лазару, те га Лазар, обавештава и о томе.{S} Кад је он, Лазар доша 
.</p> <p>Лазар доводи Боривоју децу, те га уз децу и он походи кад воли.{S} Боривоје се много р 
терате га, немилостиви сте и не примате га натраг.{S} А Христос је казао: „И седам пута на дан  
ш.{S} И ви кад вам ко скриви и истерате га, немилостиви сте и не примате га натраг.{S} А Христо 
еком још сад, бар овлаш, а доцније ћете га често сретати у овој приповеци, — он је тај, кога су 
, рече он, „има велик наук.{S} Разумите га.{S} Кад се свет искварио, кад људи заблудеше, посла  
о премудрости и целомудрију, али маните га с Богом, право кажу наши, да испод мире, сто ђавола  
ату, што висаше на зиду и рече: „Баците га на поље!{S} Не показује добро.“</p> <pb n="169" /> < 
где су биле његове мисли?</p> <p>Да сте га запитали, он би се — поплашио...</p> <milestone unit 
hi>жалостан</hi>.{S} И рече:{S} Где сте га метнули?{S} Рекоше му:{S} Господе, хајде да видиш.</ 
 чим се роди дете, носе га попу и крсте га на силу у вери, коју детенце нит схвата нит познаје. 
разболео.{S} Никад не зна човек, шта ће га снаћи.{S} Дошао он по вечери мало у крчму и наиђе, г 
е пушења оним својим члановима, који ће га умерено уживати.“</p> <p>Светозар је тешко пристао н 
х људи“ живети само у приповетци или ће га прихватити сва наша места, сав народ наш.{S} Ко ће д 
 трску, али ако то учини, чича-Срдан ће га убити из пушке као врапца.{S} Сад је да богме легао, 
мишља, с које ће стране почети, како ће га окренути и где ударити.{S} Па кад га положи на наков 
гу, а онај сити не мари гладнога, но ће га, ако само може, одмах после службе преварити.{S} Нит 
овати, тако далеко није смео ићи, но ће га опоменути и изобличити онако из далека.{S} Дуго је п 
 последњи; њега ће се туђити, презираће га, он ће бити нераван другима.</p> <p>Отворите сад так 
у скупштини укори Боривоја.{S} Али неће га именовати, тако далеко није смео ићи, но ће га опоме 
чне промишљати, где ће ударити и окреће га после овамо онамо, док се не расхлади или га пак свр 
а ће одвести оданде и Срдана.{S} Водиће га Тома и још друга двојица.{S} Кад изиђоше на улицу —  
ићи жив.{S} За неку недељу дана пустиће га кући, па ако ће да се поправља, крајње је време.{S}  
рданом.{S} И Лазар му приђе и умириваше га. „Проћи ће.{S} Велико је искушење било“, каже му.</p 
шта...“</p> <p>Она подиже очи и гледаше га радознало.{S} То што је сад чула, ново је за њу.</p> 
сотоном, скочише на Панту и испребијаше га тако, да сад лежи болестан.{S} Панта би да их тужи.{ 
жи казну.</p> <pb n="69" /> <p>Упознаше га брзо.{S} Опазише, да нити мисли о бегању, нити је ла 
 Сланкамена и Назарени из Срема укопаше га.</p> <p>Од сад је код Назарена ишло све већма низбрд 
евих, где се научише на њега и заволеше га са његове вредноће и скромности.{S} Јованка је већ с 
..“</p> <p>Деда Јова и Варвара разумеше га, па су тако и причали осталој браћи код куће. „Сиром 
; она студена вода у сред зиме и сувише га расхлађује.</p> <p>Кад је Тома дошао до Срданове кућ 
чила се.</p> <p>Жена и породица примише га и опростише му, али Назарени нису хтели да га приме, 
ура...</p> <p>Кад приђе капији, осетише га пси и залајаше.{S} Ама какви пси, подавиће он и њих. 
у</hi>.{S} Више није устао.{S} Подигоше га и однеше у болницу, где је те ноћи и умро.</p> <p>И  
} Прота са свима свештеницима не могоше га извући из блата, јер он није ни сањао, колико су вич 
ажем врло важну ствар“.</p> <p>Одведоше га и он се после два сата вратио.{S} У лицу светли, као 
 где им је стојао „црквењак“.{S} Нађоше га у постељи; жена његова Стана обвија га хладним облоз 
ш?{S} Ово пак рекоше кушајући га, да би га имали за шта окривити.{S} А Исус саже се доле и писа 
и овим држаљем горе, а кад доле, Бог би га знао, А да читам, баш не умем.{S} Како ћу погодити,  
сму?{S} То је много за њега и у томе би га могао Боривоје изменити, али Боривоје се непрестано  
 вели Славва. „Да је убио човека, не би га овако пуштали.{S} Него је може бити крао“.</p> <p>Но 
 Лазар, у зао час, убио човека, мање би га клели и ружили, но што овако учини.</p> <p>Из Срдано 
би несретник још све починио.{S} Или би га можда дечји поглед уздржао од свега покора — не зна  
а је скоро исто тако снажно, као што би га потресла и сама смрт очева.</p> <p>Чича Срдан је дан 
 заплака.{S} Мајка му утре сузе, пољуби га и даде му неки мали посао.{S} Скоро 14 дана после то 
ичему...“ Па се окрете од њега и остави га.</p> <p>Дошла је и она кобна недеља, кад ће Јовић и  
ном својим?“ Заклопи св. писмо и остави га на сто.</p> <p>„Где је самртник?“ питаше Гигу лагано 
ом леже и заспа.{S} У сред ноћи пробуди га нешто.{S} Отвори у пола очи и опази своју мајку, где 
 клупу.{S} Назаренке му носе воде, људи га умирују, али њега као да је вино тек сад стигло.{S}  
ћеш ли слушати? ја ћу ти читати“ - нуди га Лазар.</p> <p>Боривоје климну главом у повлад.</p> < 
чекала га је Нада још на прагу.{S} Нуди га вечером, но он промрмља само толико: „Сит сам“, па о 
Само кад вас је донео Господ.“ И понуди га у кућу!{S} Боривоје уђе у собу, у којој беше све чис 
спавати, каже, и буде у првом сну, вежи га за постељу, завежи три преслице у један сноп, очитај 
 најбоље врши завет очев, а то је, који га у срцу своме најбоље поштује. <pb n="190" /> И ми см 
ника Христових, Јуда Искаријотски, који га после издаде: „За што се ово миро не продаде за три  
пута стојао пред неким господином, који га је испитивао и писао, окреће се по соби и види на сл 
ате ли, шта је рекао Христос оном, који га питаше: „Шта да радим, да би се удостојио царства не 
о наскоро допаде чича-Срдану глас, који га пољуља већма, но сви досадашњи удари.{S} Чуо је, да  
пробудио био из оног тврдог сна, у који га је уљуљао Господ, кад се Ева већ упознала са змијом  
ки од нас има еванђеље у рукама и сваки га друкчије тумачи.{S} Па који је тај од нас, који сме  
— трговина; новац ће пресудити, хоће ли га огласити мало или велико звоно; хоће ли му се читати 
 Крститељ био је тврђи од Соломона, али га женска злоба посече.{S} Па знате ли ви, браћо драга, 
 <p>Здравковић је хтео да одговара, али га његови другови задржаше.{S} Наста нека затегнутост — 
> призивао Лазара и два и три пута, али га не мога упутити.{S} На послетку рече: „Чича-Срдане,  
јом ковачницом.“ И он продужи даље, али га нису слушали одвећ пажљиво, те на брзо заврши.</p> < 
} У неки мах хтеде већ да се дигне, али га беше страх; ухватила га нека немоћ.{S} Једва се једн 
дану биваше одавна све горе и горе, али га тај глас опет за то није мање заболео.</p> <pb n="22 
ела...“ Светозар хтеде да се брани, али га прота није слушао.{S} И то беше нов удар по њега.{S} 
а, од њега јединог ишчекује помоћи, али га не види.{S} Сви ти људи, што седе око стола, дошли м 
ај роман нисам писао тајно, кришом, али га нисам писао ни чијим допуштењем.</p> <p>Ствар је у о 
преко због тога, што је он Назарен, али га не заболи.{S} На за што га боли сад?{S} Он је оне ос 
у, који је био негда ваљан домаћин, али га доцније упропастише зетови.</p> <p>Боривоје се приљу 
ад помисли на дан своје слободе.{S} Али га у исти мах подилази и неки ужас.{S} Њега је осудио с 
д, једва је смео да се наједе.{S} Звали га Гавран.{S} Он је са женом стојао у малој комори, а п 
... један, два, један, два.{S} Везивали га и за неки колац, на сунцу.{S} Но све бадава.{S} На п 
г лека гласи:{S} Узми проводаџију, нали га добро вином, помешај га с његовим рођацима; остави н 
у Боривоје Милевино име, поцрвени, обли га као ватра, а осећа, да му у главу удара крв.{S} Погл 
тац.{S} Послаше кола по Лазара и довели га кући.{S} Доцније се показало, да је и без тог могло  
сле овамо онамо, док се не расхлади или га пак сврха.{S} Ковач Шандор друкчије ради.{S} Док је  
 и ви кадгод читали еванђеље и тумачили га?“ пита Јованка.</p> <p>„Нисам.{S} Ја то не бих ни мо 
 очима привуче Светозара к себи, загрли га и рече: „<hi>Сине, твој сам</hi>!...{S} Тако ћемо по 
 све.{S} А што се св. писма тиче:{S} Ми га разумемо и без богослова.{S} Што је Христос говорио, 
 Лазара, да већ не зна шта ће.{S} Брани га.{S} Каже у својој девојачкој безазлености: „Чико“, т 
да одседи шест месеци затвора, Назарени га испратише као свог најврснијег члана...</p> <p>Ето,  
, али ко ће Срдана умирити.{S} Назарени га знају, па се побојавају каква чуда.{S} И нису се убо 
е се ни трећег дана не разабра.{S} Мори га љута грозница, а мал’ те није и врућица.</p> <p>Кад  
 оца, „шта радиш с брацом?{S} До сад си га грдио, што је пио и није хтео да ради, сад га опет р 
де у кошару, узе троструко уже, покваси га у воду и стаде вијати кукавну Кристу.{S} Право је по 
ели и чим дође до прве мале незгоде, ти га остављаш, бежиш као пацов из куће, која хоће да се с 
главом.{S} И кад би прва недеља, ето ти га опет у скупштину.{S} У лицу је црвен као рак, а кад  
.{S} Он је Назарећанин“.</p> <p>„Ето ти га, сад опет Назарећанин!“ И опет одоше девојке у најуд 
да ме је умудрио Бог...“</p> <p>„Ето ти га на“, вели он и таре руке.{S} Држао је као у воску, д 
ек ако дете закрешти и заплаче се, мати га носи у дубину просторије и онда не смета скупштини.< 
оје је задобио, а кад се придигао, мати га преклињаше, да се од сада мане чобанлука.{S} Боривој 
, да му мати почне пребацивати и корети га.{S} Па у том леже и заспа.{S} У сред ноћи пробуди га 
га нити га она понуди да седне.{S} Нити га она пита откуда нити јој он казује шта ће.{S} За дуг 
у вашка.{S} Нити јој он назва Бога нити га она понуди да седне.{S} Нити га она пита откуда нити 
 успаљивање.{S} Ми не силимо никог нити га смемо силити, ми само саветујемо и предлажемо.{S} Бл 
ћен нити су над њим читане молитве нити га ми држимо за свету ствар као ви иконе.{S} Он нам пок 
но је морао читати св. писмо и тумачити га, а тумачио је тако, да су сви били врло задовољни.</ 
озор.{S} Онда изиђе на врата и пропусти га тихо, нечујно као што пропушта драга драгана.</p> <p 
та ти велиш?{S} Ово пак рекоше кушајући га, да би га имали за шта окривити.{S} А Исус саже се д 
оје десно саблажњава, ископај га и баци га и ако те десна рука твоја саблажњава, одсеци је и ба 
<pb n="223" /> То је Лазар...{S} Носачи га познаше, застадоше и метнуше сандук доле.{S} Престад 
 облије румен.{S} Стид га је...{S} Мучи га мисао:{S} Шта она мисли о њему?{S} Зар се он ње није 
оведио Лазару, да је пречишћен, не мучи га више сотона, нити рђаве мисли наилазе на њега.</p> < 
не мисли.</p> <p>„Не лупај главе“, теши га Соломон, „све су то већ измудрили наши јеврејски муд 
 те око твоје десно саблажњава, ископај га и баци га и ако те десна рука твоја саблажњава, одсе 
ечи: „Ако ти сагреши брат твој, накарај га, па ако се покаје, опрости му.{S} И ако ти седам пут 
оводаџију, нали га добро вином, помешај га с његовим рођацима; остави нек тако постоји ствар дв 
е под селом.</p> <p>Дође до куће, којој га је срце вукло и застаде да се одува.{S} Али само за  
Он је био сатрвен, а она, жена за часак га је искушала; он јој се повери и откри јој сву тајну  
ер је гђа Јелачићка добра душа.{S} Увек га се сећа по ручку, па му кад што пружи и чашу вина.{S 
поврати његову кћер, но срески начелник га је врло опоро испратио.{S} Каже му: „Мани се ти краљ 
ква друштва?“ пита Срдан.</p> <p>„Немам га и имам га, како хоћеш.{S} Ми треба да га оснујемо.{S 
а?“ пита Срдан.</p> <p>„Немам га и имам га, како хоћеш.{S} Ми треба да га оснујемо.{S} Оно се з 
 собом нашег брата Боривоја.{S} Бог нам га је поклонио“.</p> <p>Скупљени људи, жене, девојке тр 
стопце рече. „Одричем се!“ Па и кад сам га одрешила, каже: „Тако ми је и требало...„ Јеси ди та 
буде заслужнији од мене.{S} Затрпао сам га у рит, а селу казао, да су га вуци однели...{S} Од о 
о код оваца и кога је нестало, него сам га убио ја...{S} Кад су вуци напали стадо, ми их растер 
му украо ждребе (а Бог ме убио, ако сам га и видео), онда сам му с јесени упалио кућу.{S} Изгор 
воре ли сви људи једним језиком?“ питам га. „Не говоре“, каже он. „Којим језиком говориш ти?“ О 
 еванђеље и на духа светог, не срамотим га.“ — Сад је био крај мушкој препирци, јер је реч узел 
ма се згранила; момак мора у крчму, чим га зову тамо, па ма шта било.{S} Нико не може да се поб 
диже кућа, и да семе не ниче одмах, чим га бациш у земљу.{S} Кад посејасмо семе, ја сам хтео да 
у зло доба прођоше три Назарена.{S} Чим га опазише, поскакаше с кола, те сеци штранге, спасавај 
ла, и није се убојала.{S} Већ трећи дан га истерали из училишта, јер је читаву скамију својих д 
аче.{S} Кад је Сими Ваљану умро син, он га је сахранио врло скромно, а дао у благајницу 30 фор. 
н, „отишао је брат-Томи на ручак.{S} Он га је позвао пре мене, а ја сам рачунао, да се по себи  
је Боривоје приспео у Лазаревац, позвао га к себи на ручак и сад се упутио с њим својој кући. „ 
о но реч: медом и шећером, а запиткивао га је дан ноћ о томе:{S} Колико треба да пости онај, ко 
рије браће доближио му се и посаветовао га, мислим, да би много помогло...“</p> <pb n="104" />  
 Онда је Бог узео то право од њих и дао га мушкима.“</p> <p>„Поганичка је то прича, пријатељу П 
 <p>Лекар је пришао Боривоју и загледао га.{S} Боривоје испрва гледаше весело унаоколо, па кад  
вцима, метнуо му цигару у уста и послао га у крчму.{S} Та да!{S} Толико су му Назарени сина бил 
ем.“</p> <p>„Ко ти је муж?“</p> <p>„Ево га!“ и она показа на Гигу, који стојаше не далеко од ње 
к.{S} Кад је уловио ђавола, немилостиво га је тукао и искао да му поврати ону децу, коју је про 
ри њиме жене, као што је намислио, него га пусти право коњима по ушима, а уздице затеже још јач 
оже изићи на добро.{S} Пре некако видео га је таког наш бележник, па вели: „Само му не попуштај 
м рукама, но и отвореним срцем.{S} Узео га је за руке, гледао му у очи и није знао, шта да му к 
доцније, кад оде послом у варош, укорео га је нови прота врло оштро. (Онај стари, кога ми позна 
е лепим, доводио му свештеника, одводио га проти, али бадава.{S} На послетку се старац предао.{ 
 лека против назаренске заблуде, тражио га с напором све душе своје.{S} У њему се одавна зачела 
рпао је оца Мелентија у постељу, хранио га што но реч: медом и шећером, а запиткивао га је дан  
сам ја на вашару, укуцао ексер и обесио га.{S} Он нити је посвећен нити су над њим читане молит 
придика.{S} Он је храбрио свет, челичио га је на истрајност, а нико осим Јованке и не сањаше, д 
 њиме се може бранити и Пера и Паја, ко га дограби у руке.{S} И Лутер и Калвин и Социјус и Фрел 
а да се усилиш и освојиш Лазара.{S} Ако га не одвратиш од Цвете, пропашће нам, а то би било вел 
 Онда говораху Јудејци:{S} Гледај, како га љубљаше....“</p> <pb n="212" /> <p>„Дакле и Христос  
 Какав је на изгледу тај сотона, и како га је мучио, а Сима им прича.{S} Страшна је била та при 
 свега највише поштује хлебац.{S} Тешко га добија; у њему види божји благослов, а кад хлеба нем 
главу и поче да га диже...{S} Но дизало га је још нешто.{S} Из друге собе почео је Светозар да  
Светозар дочуо и ово сумњичење заболело га је до срца.{S} Био је још млад, па је у души ипак ра 
То је Лазару упало у очи, па и заболело га.{S} И до сад су га многи предусретали у преко због т 
у Јерусалим.{S} Кад је пошао, испратило га је цело село до хатара, а кад се вратио, дочекали су 
Али за то опет оно што је чуо, потресло га је скоро исто тако снажно, као што би га потресла и  
ве и мотике, помолимо се Богу и укопамо га“.</p> <p>„Не плаче сетра, кад јој умре брат?“ пита Ј 
о ће издржавати, што му се досуди, само га је мучила мисао, шта ли ће он, кад се ослободи Лазар 
е и јагњад припитомиће се и он.{S} Само га обилазите чешће и пазите му на друштво“.</p> <p>Март 
амо лепим речма, а на изборима издајемо га за пет форинти или за масно звање; ја мислим, да нам 
во му је и оно, што је криво. „Или ћемо га оженити с каквом нашом добром женом,“ мисли Тома, „и 
иљен међу вернима.{S} У осталом ми ћемо га још боље познати у току ове приповетке, а Лазара и Б 
нимо му је, а ако се поквари, искључимо га из круга нашег, јер од мало квасца ускисне све тесто 
м.{S} Да онда малаксасмо и не залевасмо га — угину.“</p> <p>Лекар му одобраваше. „А знаш ли“, в 
/p> <p>Баба Језекиља није му судила, но га је пред Мартом још похвалила.{S} Каже: „Красан човек 
исте, те не забранисте са свим вино, но га допуштате умерено.{S} Па за што не допуштате и све о 
а најпре унесу у мало хладнију собу, но га метнуше право на банак, да се „што пре“ открави.{S}  
 ни носити у коју велику казнионицу, но га задржали, да у окружном суду издржи казну.</p> <pb n 
иве ватре“, и опет се не сачува.{S} Ено га жене изиграше и доведоше под старост до подсмеха.{S} 
 страшно и немилостиво судити.{S} За то га се бојао, молио му се и хтео чак у Јерусалим.{S} Њег 
сети нож у срцу.{S} Но опет, опет за то га се чувала, избегавала га...</p> <p>У оно време наиђе 
 сад је још рано.{S} Пријатељ Гига, ето га нека каже сам, није још доста чврст за женидбу.“</p> 
 пита је Тома.</p> <p>„Сотону...{S} Ето га нека каже, изишао је из њега.{S} Док сам ударала јед 
година.“ Па и тај рок је кратак.{S} Ето га, Шандор ковач само за то није дошао у наше јато нити 
} Није то за смеј, него за плач.{S} Ето га, грк Сима ту је, па нека каже, како <pb n="129" /> ј 
пи се око њега друштво.{S} Па хајд, што га се лепе цуре и другови му, него се радо разговарају  
регледа Обрена.{S} Лечник се жалио, што га нису јуче дозвали, волео би, вели, да је видео Обрен 
 боли, боли и њега.{S} И баш за то, што га боли, хоће да лечи.{S} А кад хоће да лечи потребно ј 
о мисли и да јој одговара на нешто, што га она није ни питала.</p> <p>Милева је служила госте,  
не у 4 сата био је у школи договор, што га је сазвао прота.{S} Школско двориште је дупком пуно; 
та.{S} Оно не може ни да схвати, за што га човек злоставља.{S} Кад буде разумније, мора се поку 
-Мирко,“ каже, „утешите ме...{S} За што га не жените?“</p> <p>У Мирка су упрти многи погледи.{S 
, а опет је као и други људи.{S} За што га затворише?{S} Убио је жену.{S} Страшно!{S} А за што? 
ити.{S} Зар није доста твога?{S} За што га уби, кад га сад тако жалиш?{S} Ниси зар могла напред 
, тек спомена ради.“</p> <p>„Ама за што га браниш толико, кад није заслужио? — пита Марта раздр 
Назарен, али га не заболи.{S} На за што га боли сад?{S} Он је оне остале сажаљевао, али сад му  
г твог друга, који је нестао?{S} Па што га ниси нашао?{S} Та ишао си и ти и г. испитник и г. ве 
у тај пар под кецељом завежљај, тек што га није извадила.{S} Сад га је скрила у <pb n="112" />  
 камен; радило се с њиме ма шта, метнуо га овде а онде, све једно му је.</p> <p>Једва се поче п 
амо мислила, него и чекала га.{S} Лазар га је очекивао тек у недељу, јер су Назарени из Боривој 
идело, да је врло незадовољан.{S} Лазар га је потражио једном — имали су неких својих рачуна —  
оји назаренска ствар у народу.{S} Лазар га обавештава, да се Назаренство шири из места у место, 
д лаку ноћ!{S} Доцкан је“.</p> <p>Лазар га је нудио, да сврати још мало к њему, али Мирко не пр 
ротог али поштеног ратара.</p> <p>Лазар га није хтео бунити, али кад Обрен стаде јечати, истина 
орамо баш сви бити учени.“</p> <p>Лазар га је корео, што није истрајан.</p> <p>„Ајак, није то,  
таначише.{S} Напред ће ићи Јованка, јер га она већ познаје, за њом ће Јулка, а на послетку Слав 
ђе му воља, да утеши ону покајницу, јер га беше ње толико жао.</p> <p>„Жена“, каже он, „лакше г 
 — но....“</p> <pb n="151" /> <p>И опет га додирну, гурну лактом, а њега прође као муња и запит 
а, каквог га донеше жандари.{S} Но опет га је прегледао и забележио сваку модрицу и чворугу на  
ете јој се поболи, па и умре.{S} Болест га је стегла с вечера, па онако слаба утаманила до зоре 
ок се вијао, а после се разбеси, јарост га обузе, дохвати цигљу и удари брава таком снагом, да  
вљају, да ће скорим добити суд.{S} Зову га пред судског старешину, председника?</p> <p>„Имаш ли 
 купање, некакве шпеције, паре га, мажу га, тару га, али нема наде, да ће се тако брзо предићи. 
, знање своје завезали у убрус и чувају га и не распростиру га и не тргују с њим.{S} Он је наве 
еђа, напуне му телећак камењем и вијају га од јутра до мрака:{S} Један — два... један — два...  
о што вене зими цвет у лонцу.{S} Негују га, не може се рећи, да га не негују и не залевају, али 
и му је долазио сваку ноћ.{S} Запиткују га људи:{S} Какав је на изгледу тај сотона, и како га ј 
ији људи догурали се до Срдана, умирују га речма, моле и опомињу, а по мало се ребре око њега,  
сунцу.{S} Но све бадава.{S} На послетку га затворише и хтели да му суде.{S} Но он полудео, па г 
мо, увијено у црне корице, а оставио му га је и у срцу, увијено у назаренска тумачења.{S} Још м 
.{S} Читао му је св. писмо и тумачио му га по назаренском схватању.{S} Уз то му је говорио о он 
некакве шпеције, паре га, мажу га, тару га, али нема наде, да ће се тако брзо предићи.</p> <p>О 
ли у убрус и чувају га и не распростиру га и не тргују с њим.{S} Он је навео и оне речи из св.  
} Влада се опасно поболео.{S} Испрва су га лечиле бабе, после су дошли и лекари, али он не здра 
трпао сам га у рит, а селу казао, да су га вуци однели...{S} Од оног дана сам изгубио мир.{S} Х 
 му конопци засекли зглавкове.{S} Да су га и жандари везивали, не би учинили горе.“</p> <p>Жена 
овора видео, да су му деца жива и да су га држали за претваралицу.</p> <p>Потраја тако неколико 
оку, али не рече ни речи.</p> <p>Кад су га одведи у затвор, постоји мало, па се онда исповеди Л 
у очи, па и заболело га.{S} И до сад су га многи предусретали у преко због тога, што је он Наза 
у, кад је човек гледао ту икону, све су га мрави подилазили од ужаса и милоте.{S} Но све је то: 
о бегању, нити је лаком на дуван, те су га испрва пуштали да чисти ходнике, носи судијама воде, 
.{S} Доктор је био добар човек и сви су га волели, само би се и на њега могле применити с малом 
 затвор, суд ће му опростити.{S} Али су га осудили и људи, а они му неће опростити.{S} Он ће у  
кој ствари, но на слободи.{S} Чекали су га као Месију, сад видеше, да се у њему преварише.{S} М 
до хатара, а кад се вратио, дочекали су га попови с литијом.{S} Но, наравно, оно је била друга  
ле жене, него само људе.“</p> <p>„Ти су га људи и продали и распели“, каже Јованка. „У Бечу, гд 
ати.{S} Шта ти мислиш Славна, за што су га затворили?{S} Да није убио човека...?“</p> <p>„Шта т 
п је“, кажу обадве.</p> <p>„А за што су га затворили?“ пита Славна.</p> <p>„То бих и ја волела  
окупиће опет стадо у гомилу, као што су га рђави растурили.“ Предлаже, да свештенство ревносно  
нико не добаци никакве примедбе, а нису га ни девојке спевале.</p> <p>Четврте недеље почело је  
мисли за послом.“</p> <p>„Хм, а како ћу га довести?“</p> <p>„Ја мислим“, каже она, „поручи ти п 
е Боривоје, обоје занемише и посматраху га, а Боривоје њих није ни опазио.{S} Одвукао се на дас 
ње.{S} Кад му је било осам година, отац га је већ водио у крађу.{S} Син је терао коње путем, а  
м у свему на руци.“</p> <p>Шандор ковач га прекиде. „Да богме,“ каже, „знамо се већ.{S} Они по  
и тврдица и пијаница и кавгаџија, мораш га поштовати, ако хоћеш да си божји, јер Бог то заповед 
иш крепак дух.{S} Моли се Богу, видећеш га за цело на оном свету.“</p> <p>Милева је наговестила 
 и тамо се не покајеш.“ Онда је, видиш, Гавран ишао у Јерусалим.{S} Кад је пошао, испратило га  
е печење.{S} Талијан шта ће, но нуди, а Гавран не чека дваред, но једе за тројицу.{S} Досади се 
ал’, те закољу ћурку, јагње, зеца.{S} А Гавран је увек умео удесити, да и он буде код свог укућ 
једва је смео да се наједе.{S} Звали га Гавран.{S} Он је са женом стојао у малој комори, а пред 
 да су делови, него све таки.{S} Кад се Гавран добро најео, брише уста и говори: „Овако слатка  
Бог сачува, те баш на Божић истури пред Гаврана велику чинију, а на чинији није да су делови, н 
е и вели: „Све су ти лекарије забадава, Гавране.{S} Од свију грехова највећи је грех, појести м 
еба чекати младу среду и попрскати усев гаврановом крвљу, па ће онда жито нићи.{S} Но ако жито  
во ти бар да знаш, шта си јео“.</p> <p>„Гаврану позли, поремети му се здравље и почне венути.{S 
p> <p>„Једноме се само чудим.{S} Кад се гадите на пијанство, како се и ту не пребацисте, те не  
де у ходнику једно другом тако крупних, гадних речи, да у мало не дође и до пљувања.{S} Онда су 
 је сву ништавост човечју и дође му као гадно фарисејство оно досадашње назаренско уздање, да ј 
и он у себи и дође му врло криво и врло гадно.{S} Није му било право, што <pb n="232" /> се так 
 био први Назарен у месту, иначе имућан газда.</p> <p>Код брат-Томе је друкчија ствар.{S} Брат  
де у назаренску скупштину.{S} Каже ми: „Газда Станко, идем тамо, где ћу наћи браћу и помоћ у не 
ње, шлинговане скуте,</l> <l>А кад иде, гази на минуте.“</l> </quote> <p>Ето, за што Пера Крња  
да ни грудви није тешко, по којој Цвета гази, а то је много казано.{S} Ако таку женску придобиј 
лавом, сјајем и блеском.{S} У тој борби гази брат брата, губи се морал и не пита се:{S} Је ли о 
и их доносе из бела света, ми их ногама газимо...{S} Хо мај, та казао сам, да ми не мерите на д 
е на доброј паши, но остатак паше своје газите <pb n="47" /> ногама својим, и што пијете бистру 
ајање.{S} Но Срдан не долази к себи.{S} Гаја опет стао батином на сред собе, те га храбри.</p>  
у оном метежу и он се повуче у крај.{S} Гаја се у оном комешају подиже с патоса као испребијано 
 разилазе, кад упадоше међу њих Срдан и Гаја.{S} У рукама им батине, у очима нешто, што те подс 
 била дакле у неку руку оно исто, што и Гаја Павлов, који је отишао у Назарене само за то, да о 
јом Павловићем?“ пита Лазар.</p> <p>Тај Гаја Павловић био окорео, препреден лопов.{S} Кад није  
„Сад си казао паметну реч“, одобрава му Гаја, „вреди десет...“</p> <p>За тим је дошла још једна 
 крађу, па зову и њега.{S} Бруји рог на гајдама:{S} Хајд, хајд, хајд, а он иде, па ма се не вра 
ајдашу: „Дувај у песницу, кад ниси вешт гајдама!“ Гајдаш Јова дува у песницу, друштво кличе од  
 крсно име; ту је било шест врсти вина, гајдаш из Шида и да богме — угрејаних глава.{S} Здравко 
увај у песницу, кад ниси вешт гајдама!“ Гајдаш Јова дува у песницу, друштво кличе од радости —  
право не весеље, него пијанка.{S} Свира гајдаш, носе се бурад пива, пева се: „Дуни ветре отуд о 
?“ пита Јулка. „У ваши сватови не свира гајдаш, не певају сватовца?“</p> <p>„У нас“ каже Бориво 
а Опанчарев славио свеца, довео је и он гајдаша из Шида.{S} Није могао чути, где се добија риба 
 стари Пера, сваки час се прати пијан с гајдашем дуж села и пева:</p> <quote> <l>„Побегла је, т 
та гајде, ломи их на троје, па довикује гајдашу: „Дувај у песницу, кад ниси вешт гајдама!“ Гајд 
 чува, чува, чува...“ Кад свирац надува гајде, удеси рог, па кад дође на оно место: „чува, чува 
вић на Лебном Пољу — не иде.{S} Дохвата гајде, ломи их на троје, па довикује гајдашу: „Дувај у  
ће на то, да се при свечарима, свадбама гаји умереност.{S} Ко хоће при свечари, погребу, свадби 
ош више.{S} Док тако пре неколико дана, Гајина жена заборави да затвори врата, кад истрче из ње 
н се нашао у крчми са својим пријатељем Гајом, чији је син такође поверио, те почеше старци да  
стаде уз Мирка. „Види Бог“. „Шта ћемо с Гајом Павловићем?“ пита Лазар.</p> <p>Тај Гаја Павловић 
, а жандари знају и чији су.{S} Стегоше Гају и изишло је, да је он само за то стао у Назарене,  
лико жена и у пуном смислу речи погазио Гају, који још једнако стојаше уздигнутом батином.{S} О 
постол Павле писао посланице Римљанима, Галаћанима, Коринћанима, Јудејима?{S} Ви нећете да знат 
Спаситељ је био на свадби н. пр. у Кани галилејској, где је претворио воду у вино.{S} А да је о 
ја још већма.{S} За тим се икона и опет гарила, прала се, а кад се стала цепати, онда су је крп 
 се бар глава ако ништа друго, па чак и гаров једе шунке и сарме на данашњи дан“.{S} И опет ја  
вача, Шандора и Тану.{S} Кад Тана греје гвожђе на ватри, звиждуће или гледа по улици.{S} Тек са 
ће или гледа по улици.{S} Тек сад метне гвожђе на наковањ, почне промишљати, где ће ударити и о 
е њега тиче то испрекрштано и позлаћено гвожђе на „поповској сувачи?“ Сад разбира већ и поједин 
вач Шандор друкчије ради.{S} Док је још гвожђе на ватри, он промишља, с које ће стране почети,  
ључићима, једном речи свакојаком старом гвожђушином, па је — обе цеви сасуо Нади у прса.</p> <p 
ка болест.{S} А свако село има две јаке гвоздене капије.{S} Једна је капија свештеник, друга ка 
о!{S} Ја видим, да је и мој грех урезан гвозденом писаљком и врхом од дијаманта у срцима људски 
сланици Јеврејима глава VI. стих 1.-8., где вели: „Да се дамо на савршенство“, а не да поставља 
} Подиже нагло очи и види млада човека, где се ухватио с Јованком за руку и иде у сеницу.{S} Да 
 била задовољна с њим.{S} Она је знала, где га боли, та, он јој се у слабом часу исповедио.{S}  
>„Али си чула, где Стана цичи и видела, где се мотљају око пластова?“</p> <p>„Трчали да“, каже  
од њихове ливаде.“</p> <p>„Али си чула, где Стана цичи и видела, где се мотљају око пластова?“< 
азар, метну прст на оно место еванђеља, где то пише и седе.</p> <p>Прота набра чело и не узе од 
где се служи служба у златним хаљинама, где се клања крсту резаноме и иконама мртвим, што већ з 
ре свеће, где се подиже дим од тамјана, где се служи служба у златним хаљинама, где се клања кр 
акога, а и она тражи, да нико не дозна, где је.{S} Кад дође Божић, ми се спремисмо сиромашки, ј 
, уђе у синовљеву собу.{S} Види Лазара, где седи на клупи и не диже главе.</p> <p>„Лазаре“, каж 
то стадо страда?{S} И каква је то вера, где нема дела?{S} Проповеда се:{S} Не кради, а краде се 
и и лако се рушимо у — Назарене и свуд, где не треба.{S} У самој цркви се води трговина. „Изгле 
, чисто кријући одвукоше у предње собе, где им је стојао „црквењак“.{S} Нађоше га у постељи; же 
то казало придика) напао све оне цркве, где горе свеће, где се подиже дим од тамјана, где се сл 
иду висио сахат. „Шта тражи сахат овде, где се „верни“ скупљају на молитву?{S} Да ли да покаже  
раје.{S} То ради Боривоје.{S} Кад виде, где Милева поклече од бола, удари му крв у главу и у ис 
S} Она га погледа са стране и кад виде, где га старци и бабе тапшу по раменима као жену, он јој 
и, да није сам.{S} Подиже главу и виде, где полускривена, међу лишћем, стоји Јулка.</p> <p>„Бор 
е отпочео прота.{S} Но он не поче онде, где је Лазар стао.{S} Био је сувише вешт, а да одмах на 
 бих за три-четир године био опет онде, где сам био и пре.“</p> <p>Но наскоро допаде чича-Срдан 
{S} Ама шта је оно управо?</p> <p>Онде, где му је стојала кућа и где је мислио да нађе згариште 
ошао он по вечери мало у крчму и наиђе, где се крчмарица нешто кошка с децом.{S} Деци се прохте 
у XI. стих 32.—35. „А Марија како дође, где беше Исус и виде га, паде на ноге његове, говорећи  
 <pb n="61" /> већ сумрак, а опазим је, где стоји пред кућом.{S} Дошло ми је, да се разговарам  
је он на дану никад не виђа; опазио је, где код њих освану неки свињи, који нису замркли, а њем 
леда на полу празне амбарове, кад чује, где дува тај ветар.</p> <p>Дошло је и крупније.{S} Лаза 
47" /> <p>И он показа руком на прочеље, где је на зиду висио сахат. „Шта тражи сахат овде, где  
спрва је мислио, да оде до тетке Стане, где су му стојала деца, а сад га је нешто вукло право њ 
?{S} Очеви, где су вам синови?{S} Жене, где су вам мужеви?{S} Мужеви, где су вам жене?{S} Из је 
S} Децо, где су вам очеви?{S} О матере, где су вам кћери?{S} Очеви, где су вам синови?{S} Жене, 
{S} У свима тим приповеткама наћи ћете, где се с планом, промишљеном намером исмевају људи, кој 
а) напао све оне цркве, где горе свеће, где се подиже дим од тамјана, где се служи служба у зла 
и и од мајке божје.{S} Ено гледам јуче, где ваша Стана Мићина не пусти сузе за својим јединцем. 
еника, него администратор, а понајвише, где је администратор калуђер.{S} Данас дошао, сутра ће  
{S} Жене, где су вам мужеви?{S} Мужеви, где су вам жене?{S} Из једне постеље устадосте, из једн 
} О матере, где су вам кћери?{S} Очеви, где су вам синови?{S} Жене, где су вам мужеви?{S} Мужев 
/p> <p>Но Лазара ни бриге, он не хлади, где га не пече, али се умеша Боривоје.</p> <p>„Полако,  
p> <p>Но док се Лазар окретао, да види, где је Милева, тражила ју је и Јованка очима, па и нашл 
у...{S} Све је видније...{S} Сад опази, где се нешто бели...{S} Очи јој <pb n="214" /> се све б 
дува и од куда ће ударити киша.{S} Али, где су биле његове мисли?</p> <p>Да сте га запитали, он 
 свећа не меће под суд, да тамо светли, где је нико не види, но треба да светли на столу.{S} Ње 
бав.{S} Не изусти ником, чак ни матери, где ју је нашао, да не рекну: „Била је слаба.“ Очувао ј 
оји осећају племенито; свуда се износи, где ти људи пропадају, постају ругло, а шири се намерно 
не гвожђе на наковањ, почне промишљати, где ће ударити и окреће га после овамо онамо, док се не 
д мало после тога горко уздахну, осети, где га један од његових другова, Лазар, ухвати за руку  
е је мислио, удавиће се, па онда осети, где га као нека снага подиже из постеље.{S} И паде као  
е у један мах прође кроз кујну и осети, где се заустави Милевин поглед на њему.{S} Он јој се за 
ена, не зна ни сам.{S} Од једном осети, где му она додирује руком чело. „Молим те, иди!“</p> <p 
он гајдаша из Шида.{S} Није могао чути, где се добија риба од Орида, али је обећао својим гости 
ак и горчило.{S} Да богме, не на улици, где пече сунце и гуши прашина, него у крчми, под дудом, 
, шта је код њих код куће.{S} У вароши, где живи господин предговорник, има до стотине Назарена 
ио на свадби н. пр. у Кани галилејској, где је претворио воду у вино.{S} А да је он био протива 
 крв...{S} Пред њу излази Илија пророк, где се натиче с валовим пророцима око жртвеника.{S} Она 
 <p>„Шта сте нашли?“</p> <p>„Нашао сам, где ми беше погрешка.{S} До сад сам доводио у додир две 
 у вашим рукама еванђеље, а опазио сам, где <pb n="143" /> се клањате истоме Богу као и ми, а д 
ка, која никне под каквим опалим зидом, где је не негује ничија рука и где не допире скоро ника 
 гуши прашина, него у крчми, под дудом, где се тако пријатно ћерета уз чашу-две пива.</p> <p>Ма 
ренско учење.{S} Од детињства гледа он, где у њиховој кући теку сузе, догађају се читаве трагед 
} За тим <pb n="43" /> је малиша виђао, где ноћу долазе у њихову кућу неки људи, који нису из њ 
у, коју учини њен брав, но ју је питао, где да га затвори.{S} Цвета му се извинила и захвалила  
тао са својом четом на усамљено острво, где је била дивна, чаробница Цирце...{S} Она је уморени 
евојке Боривоју.{S} Он је добро опазио, где иду, али није ни из близу сањао, шта га чека.</p> < 
/p> <p>Старицама назаренским дође мило, где се Боривоје овако китњасто исповеда, а старцима наз 
Не могу бабо.{S} Шаљеш ме и опет онамо, где сам већ био и одакле сам изишао упрљан, па бих се и 
.{S} Каже ми: „Газда Станко, идем тамо, где ћу наћи браћу и помоћ у невољи.{S} Поред наших људи 
знам, да се Назаренство шири само тамо, где је свештеник рђав или где нема свештеника, него адм 
еднога до само жену, рече јој:{S} Жено, где су они, што те тужаху?{S} Ни један те не осуди?{S}  
ривоју...{S} Њему је само у пола јасно, где је био и шта је све хтео оне ноћи, па се од тог згр 
ије заклањао месеца.{S} И видеше јасно, где се коњи боре с таласима и Боривоја где триред искач 
га.{S} Ја сам својим рођеним ушима чуо, где је један калуђер администратор рекао у црквеном одб 
упљене на молитву и питам вас:{S} Децо, где су вам очеви?{S} О матере, где су вам кћери?{S} Оче 
не почеше да се опраштају, осети Лазар, где се Боривојев поглед зауставио на њему.{S} Он се зад 
олесне жене.{S} Она види пророка Илију, где се не задовољава са 450 поклатих пророка валових, н 
 Отвори у пола очи и опази своју мајку, где клечи пред иконом и горко јеца.{S} Па колико већ тр 
прилику, јер и Назарени имају богомољу, где се скупљају јавно на општу молитву.{S} Тешко му би, 
p>Сутра у јутру оде Боривоје у општину, где му показаше рачун о његову имању.{S} За тим је сред 
е требало ићи у Лазаревац на скупштину, где ће и Милеву видети, не смеде отићи, би му зло.{S} О 
 „Жено, хајде са мном, хајде у пустињу, где нема Назарена, ни ове муке“, она би пошла.{S} Али њ 
енутак, но је залутао далеко у пустињу, где све дубље у њу улази и не види краја.{S} А краја мо 
>Кад се Тома враћао кући, сврне Лазару, где затече пуно браће. „Ох, ох“, рече тужним гласом, „в 
одине написао ове речи на своме олтару, где је продавао отпушташе грехова:</p> <quote xml:lang= 
.{S} Али би да је продамо у онаку кућу, где неће моћи да буде од штете.“</p> <p>„Е, то је друго 
тао.{S} Подигоше га и однеше у болницу, где је те ноћи и умро.</p> <p>И Лазар и Боривоје били с 
 на памет, била је — јерес.{S} Тада чу, где залану вашка.{S} Био је под селом.</p> <p>Дође до к 
дали и распели“, каже Јованка. „У Бечу, где сам ја учила школу, има икона, како је Христос на к 
н је још увек на послу код Јелачићевих, где се научише на њега и заволеше га са његове вредноће 
 кад их после неколико тренутака видиш, где сузе.{S} Какви то морају бити греси, који море ову  
 ње било баш лепих и врсних ствари?!{S} Где је онај политирани долап?{S} Па где су она два крев 
саставили, дотерали, па и унаказили.{S} Где има више „пророка“ назаренских, тамо улогу свештени 
испрва по рогљеви а после и у крчми.{S} Где се покаже, купи се око њега друштво.{S} Па хајд, шт 
, шта продати и с киме се уортачити.{S} Где вам је ту св. писмо?“</p> <p>На ове речи Назарени к 
удско друштво пошло је кривим путем.{S} Где год се окренеш, видећеш грабеж, разврат, пустоловст 
ренска кућа не трпи накита ни у чем.{S} Где има каквих шара или шаренила, то је на стварима, ко 
ас пије воде, а непрестано је жедан.{S} Где кад га у сред посла или разговора облије румен.{S}  
н од старијих и надражен против нас.{S} Где год опази моју Варвару, он удри на њу блатом, камен 
остаде <hi>жалостан</hi>.{S} И рече:{S} Где сте га метнули?{S} Рекоше му:{S} Господе, хајде да  
ути, а овде а онде.{S} Пита се само:{S} Где, на којој џомби?{S} Јер је џомби на сваком путу пун 
нова села, нове округе, нове крајеве, а где стане ногом, ту не застаје, но хода, корача, напред 
 где се коњи боре с таласима и Боривоја где триред искаче из воде, не да се спасе, но да удари  
еху још увек мутне од суза, није пазила где стаје, нога јој поклизну с лествица и она се стропо 
је био обичај, кад одем на вашар или ма где на пут, жена мора чекати и ослушкивати на ме, ма тр 
, запиње негде, али није могла да сазна где.{S} На послетку јој дође на памет мисао, да они, ко 
.{S} Они веле:{S} Свак своје зна.{S} Па где то бива паметно, још којекако, али што ради Јова са 
{S} Где је онај политирани долап?{S} Па где су она два кревета, па она широка клупа с наслоном? 
оши Назарена?“</p> <p>„Има“.</p> <p>„Па где им је црква?{S} Мора да је врло мала, јер се ни отк 
већ купила своје сукње и кошуље, да оде где год у свет.{S} Пукле биле неке сплетке; завадила се 
ђе у собу, она је још певала, а виде је где купи ствари.{S} Не запита је за што, не рече јој да 
} На против чланови друштва помагаће се где год могу — увешће мобе, неговаће старо српско госто 
 сви поустајаше.{S} А у разлазу чуло се где шапћу: „О, да се хоће и Светислав упутити стазом сп 
раздражена, узбуђена, пакосна.{S} Та, и где би он љутио њу баш сад, кад је дознао, да ће скоро  
члана те цркве бити признат за брата, и где му се његов грех неће ни најмање уписати у зло.{S}  
о, слатки брате и пријатељу, не би ја и где би ја.{S} Него је Савета Ивина свему крива, Христос 
м зидом, где је не негује ничија рука и где не допире скоро никада сунце, тако је никао и Петар 
?</p> <p>Онде, где му је стојала кућа и где је мислио да нађе згариште, пусто земљиште, сада су 
лико жестите, Боже мој.{S} Гласаће се и где буде већина, онако ће бити.“ </p> <p>А шта ће бити, 
.{S} Онда Исус кад је видео где плаче и где плачу Јудеји, који дођоше с њом, згрози се у духу и 
ће стране почети, како ће га окренути и где ударити.{S} Па кад га положи на наковањ, а оно већ  
те у друштву, које је друкчије од вас и где вама нема места?{S} Не би ли боље било...“</p> <p>О 
 <p>Сутра на ноћ, да ко слуша, начуо би где тихо шкрипи брава на амбару Срданову.{S} Нестало Ла 
ачине бледа лица своја, да их виде људи где посте.</p> <p>„А ти кад постиш, намажи главу своју  
ти, та већ знала би, како треба.{S} Али где ће да се разговара о св. писму, а да заврне момку п 
ри само тамо, где је свештеник рђав или где нема свештеника, него администратор, а понајвише, г 
ти у вечним мукама, ако смо и погрешили где год у тумачењу светог писма, или ви или други?{S} З 
новац, те није гледао ни кога удара, ни где удара, ни колико пута удара; доста то, једној снаји 
орио. „Моја Варвара“, каже, „неће знати где сам.{S} И ја сад, да баш до у јутру не дођем кући,  
ли их пре тога виђао овде или може бити где год на пољу.{S} И сад тек поче мучити праву муку.{S 
мро мој брат.{S} Онда Исус кад је видео где плаче и где плачу Јудеји, који дођоше с њом, згрози 
} Тома то није опазио.{S} Али је опазио где коњи скренуше <pb n="234" /> с пута. „Море, море“,  
чекала, може се стрпити још мало.{S} Но где би Марта слушала!{S} Она је доказивала, да баш мора 
војака.{S} Прснуше голубице, а на месту где су стојале, остаде — перје.{S} Јованка испустила ма 
 одмерен, узе први реч. „Видим“, каже, „где иде по селу егзекуција.{S} Не утерују државно, ни о 
ражја копита.{S} Маца Сувачарова каже: „Где су ти деца, пустињаче?{S} Нада их је мало пре одвел 
е.{S} Одмах ће једно ма које запитати: „Где сте били у последње време и како сте се провели?“ — 
и разумеле је.{S} Њен је поглед питао: „Где је Боривоје?“</p> <p>„Боривоје“, каже он, „отишао ј 
де и његов поглед.{S} Поглед је питао: „Где је Милева?“</p> <p>„Милева је болесна, врло је боли 
 је комора“, каже Гига збуњено.</p> <p>„Где је кључ?“ _</p> <p>„Онде је само тело, прах, дух је 
и св. писмо и остави га на сто.</p> <p>„Где је самртник?“ питаше Гигу лагано.</p> <p>„У комори“ 
 на чича-Срдановим њивама избила тек по гдегде — трава.</p> <p>„Ваљда се зрно мало закаснило“,  
ена још пре Христа, постоји још и данас гдегде, а постојао је увек у нашем народу.{S} Друштво д 
м што не можеш видети, да је спао са ње гдегод леп.{S} Чисто је окречена и стаза је пред њом и  
 скоро увек заједно са Симом; завуку се гдегод или оду сред циче зиме изван села у шетњу, а све 
парасио је и лулу.{S} Недељом се завуче гдегод, па чита, што одавна није радио. „Боже мој, Боже 
 зраку, а и с храном му је боље, јер је гђа Јелачићка добра душа.{S} Увек га се сећа по ручку,  
одмах да је продамо.“ И чим стигосте до Гецина салаша, а ви доплатисте сто двадесет форината и  
ечерње дана, кад ће Боривоје и Варвара, Гига и Милева <pb n="163" /> изјавити у скупштини, да ћ 
азар стоји на своме месту као окамењен; Гига је блед, крши руке, а у лицу му неисказан бол и оч 
 пепела кад год засијати нов пламен.{S} Гига ју је волео свом душом својом, мал’ се не би могло 
, није имала снаге да иште.{S} Кад дође Гига, те је тако тужно гледа, дође јој у неки мах, да с 
...</p> <p>„Забрављена је комора“, каже Гига збуњено.</p> <p>„Где је кључ?“ _</p> <p>„Онде је с 
а онаком момку, да се ожени, као што је Гига.</p> <p>„Прија-Стако,“ каже он, „неће трајати дуго 
..</p> <p>Пола сата доцније пробудио се Гига и тражио ју је очима.{S} Кад виде празну постељу,  
 читају св. писмо или шапућу, а ту је и Гига.{S} Седи непомично на столици, седи као окамењен,  
 не обавести.{S} Каже: „Не може се твој Гига женити, кад хоће и како хоће, мора чекати, док му  
а, „да се молим.{S} Знате мој син — мој Гига, поверио.{S} Лепо ја њему говорим:{S} Ошта је теби 
к без руке и ноге, па се оженили, а мој Гига зар да не може?“</p> <p>„Он је,“ продужује Мирко,  
о.{S} Само сад је још рано.{S} Пријатељ Гига, ето га нека каже сам, није још доста чврст за жен 
уча?“ пита Светозар поново Гигу.</p> <p>Гига је мало застао, али како нико не прозбори више, ск 
 и не каже ником да је мушко...“</p> <p>Гига је салетио матер, шапће јој и умирује ју. „Учини м 
ак и онда, кад се у скупштини обећавала Гиги, око јој је тражило другог човека...“</p> <p>Но шт 
 мој, како ли ће се свршити?</p> <p>Кад Гиги споменуше о Милеви, он се зажари радосним руменило 
Милева се зажарила, кад јој споменуше о Гиги, заболи је нешто, али не знађаше управо шта.{S} Са 
н уздрхтали шапат, да хоће да буде жена Гигина, он је погледа.{S} Била је бледа као мртвац. „Он 
ла ме је у кући.{S} Да богме, опет због Гигине женидбе.{S} Ја мислим, да јој се може учинити, в 
е зна ни сам, доста да стоји пред кућом Гигином.{S} Сутра у ово доба биће му тамо Милева, онај  
 муж?“</p> <p>„Ево га!“ и она показа на Гигу, који стојаше не далеко од ње, али одмах за тим об 
а сто.</p> <p>„Где је самртник?“ питаше Гигу лагано.</p> <p>„У комори“.</p> <p>Светозар пође, п 
рдан, како је вуче за курјуке, она види Гигу, како крши руке, а на лицу му неисказани бол.{S} О 
ли ми дати кључа?“ пита Светозар поново Гигу.</p> <p>Гига је мало застао, али како нико не проз 
али Грци и Римљани од пре Христа против гиздања и раскоша, па дошао до данашњег дана.{S} И она  
S} Јер кад је Лазар отишао у Нови Сад у гимназију, на свршетку друге године, поболи му се отац. 
id="SRP18966_N3"> <p>Еванђеље по Јовану гл.{S} X, стих 23-32.</p> </note> <note xml:id="SRP1896 
мо: „<title>Песма над песмама</title>“, глава VIII., стих 1-2.</p> </note> <note xml:id="SRP189 
<p>Св. писмо.{S} Прва књига о царевима, глава 18.</p> </note> <note xml:id="SRP18966_N5"> <p>Св 
е у својој првој посланици Коринћанима, глава XI. стих 19. „Јер треба и јереси да буде међу вам 
 у старом завету у Мојсејевој I. књизи, глава 28.{S} Кад је Јакову дошло време да се ожени, њег 
оја је ишла, читао је еванђеље по Луци, глава XIX. стих 12—27.{S} Тамо је реч о слугама, којима 
е ножа, од ножа ће и погинути“. (Матеј, глава 26., 52. стих).{S} То је рекао Христос, и Светоза 
остол Павле у првој посланици Тимотеју, глава II. стих 9.—14. вели ово: „Жене у пристојном одел 
ла.{S} Пао сам и по трећи пут на земљу, глава ми удари о точак и обли ме крв.{S} За тим ме унел 
e> <note xml:id="SRP18966_N6"> <p>Исто. глава IV., стих 9-16</p> </note> <note xml:id="SRP18966 
рописао је ово Коринћанима посланица I. глава V. стих 5—6.: „Не знате ли, да мало квасца све те 
8966_N1"> <p>Св. писмо.{S} Кор. посл I. глава 7. стих 5.</p> </note> <note xml:id="SRP18966_N2" 
ивоје је читао еванђеље по Јовану, XII. глава.{S} Христос 6 дана пред смрт долази у Витанију, у 
унати.{S} Пиши 5000 фор.{S} Даље:{S} 16 глава волова одвели футошком спахији.{S} Вреди во, брат 
ље разгледа, опази у снегу калуђера.{S} Глава му лежи на камилавци а руке су скривене у џеповим 
 првој посланици управљеној на Тимотеја глава V. стих 8. вели ово: „Ако ли ко за своје, а особи 
 мушкима, јер вели у књизи проповедника глава VII. стих 28. „Још тражи душа моја, али не нађох. 
ола Павла у његовој посланици Јеврејима глава VI. стих 1.-8., где вели: „Да се дамо на савршенс 
ле у својој првој посланици Коринћанима глава IX. стих 16. 17. и даље вели, да он не живи од ев 
осподски, но опет је за то као одсечена глава Лазарева, а и глас му је такав.</p> <p>То ће бити 
зишао, наста тишина у соби.{S} Милевина глава као да се покрену у јастуцима. „Не иде нико за њи 
се не тиче месец два дана, него ту игра глава.{S} Ти ниси убио само вашку и мачку, него и жену, 
 још часак-два“.{S} На послетку му паде глава на прса, као човеку коме умре каква мила нада и п 
дмах по ручку изгуби се.{S} Заболела је глава, те после подне није могла ни у скупштину.</p> <p 
ти јој дуге, лепе курјуке.{S} Поводи се глава у кукавне жене то напред, то натраг, а из тога се 
"226" /> ће да ти отекне ручица и да те глава боли, као пре, па шта ћу онда ја?“</p> <p>После т 
се зацрвениле.{S} Мора да је веома боли глава, ма да она вели, да јој је лакше.</p> </div> <div 
/p> <p>„Милева је болесна, врло је боли глава, те није могла доћи у скупштину“.</p> <p>Ни Борив 
</p> <p>Државни тужилац, који је управо глава окружног затвора, слабо се бринуо о томе:{S} Цвет 
расећа печења од Божића, затекла се бар глава ако ништа друго, па чак и гаров једе шунке и сарм 
 је на тој икони било исписано дванаест глава еванђеља, а испод сваке главе насликано све, што  
у да вам кажем.{S} У откровењу Јованову глава трећа, има нешто што приличи и на њу.{S} Анђелу л 
че и кавџе се...{S} У Матејеву еванђељу глава У. 29. и 30. стих пише: „Ако те око твоје десно с 
, гајдаш из Шида и да богме — угрејаних глава.{S} Здравковић се раздрагао, те је око поноћи поч 
 да се наплаћамо и има по 10 разбијених глава.</p> <p>Него кад би владика бануо међу нас из нен 
 Назарени згледнуше се, па онда климају главама у повлад. „Врло добро! да су живи и здрави!“</p 
анка ушла у собу, да угаси преко његове главе лампу.{S} Он је није опазио.{S} Пред њиме је лежа 
иди Лазара, где седи на клупи и не диже главе.</p> <p>„Лазаре“, каже му, а глас, му дрхће, „син 
 дванаест глава еванђеља, а испод сваке главе насликано све, што се односило на тај одељак.{S}  
ово је за њу.</p> <p>„Сећате ли се осме главе Јованова еванђеља?“ пита је он, но и не чека на о 
овек, далеко обилази крчму, иде оборене главе и кад га задиркују суседи, он само вели: „Види Бо 
говорим, да је не дам ни за све прасеће главе овога света, али је више нисам могао умирити.{S}  
 Назарени као да још мало дубље оборише главе, само Боривоје не.{S} Каже. „Апостол Павле у прво 
{S} Он је код оваца научио да рачуна из главе, и то добро, па му не треба писмена рачуна.{S} Но 
раво безобразно.{S} А Назарени спустили главе у св. писмо или их сакрили у руке, па тихо јецају 
се дао у крупне мисли.</p> <p>„Не лупај главе“, теши га Соломон, „све су то већ измудрили наши  
.{S} Сотона је овладао њима, од пете до главе.{S} Неће да иду из куће, а с њима се не може.{S}  
 на њиви, косе, он је претрпа травом до главе, а она цичи као помамна.{S} Тако је, кажу, било и 
ити, но терати до краја, па ма их стало главе или бар крова с главе.</p> <p>Влада је умиривао ж 
{S} Онда осети, како му мајка седе чело главе... чује тихо јецање њено, вреле јој сузе котрљају 
а, па ма их стало главе или бар крова с главе.</p> <p>Влада је умиривао жену, али благо; није х 
и људи међу вернима онога места, они су главе одбора, који воде бригу о најважнијим стварима на 
ао мушкима.{S} А у истој посланици у V. глави стих 9.—13. вели апостол Павле ово: „Удовица да с 
су речи, ко их је забележио, у којој је глави и у коме стиху.{S} С друге стране се највећма ист 
остити беде.{S} Ти си се у својој лудој глави начинио испосник, хтео си у Јерусалим, па да те н 
: ”Тм си свему крив, јер си мојој лудој глави пустио на вољу.{S} Поручи брату, нека му је прост 
ко однео тамо.{S} Шта се догађа у њеној глави, то не зна извесно; не може да похвата краја мисл 
Петар учи нас у првој посланици, трећој глави, стих двадесетпрви, да крштење није у прању телес 
писму, у трећој глави Матејева и трећој глави Лукина еванђеља.“</p> <p>„У каквој води?“</p> <p> 
 је забележено у светом писму, у трећој глави Матејева и трећој глави Лукина еванђеља.“</p> <p> 
ати себи?{S} Овако мисли ишле су јој по глави, само не тако јасно, но магловито.{S} Тек дође јо 
 врагу“.{S} То ми је непрестано ишло по глави, допала ми се.{S} Други пут нађем је на рогљу и п 
, кад их он не уме читати.{S} Иде му по глави све то, и он уздахну гласно: „Еј, кад бих само по 
у својој првој посланици Коринћанима, у глави тринаестој, стиху првом до осмог.{S} Он каже: „Ак 
ол Павле у својој посланици Ефесцима, у глави петој, стиху двадесет другом не прописује баш изр 
о зна и то, чије су то речи, у којој су глави, па чак и у коме стиху.</p> <p>Кад Лазар дође Бор 
ку молитву.{S} Та молитва као да и није главна, долази ко може, главно је ту договор о куповању 
ега и са дна мора.{S} Они су држали, да главни Бог седи на Олимпу, те пијанчи, ратује, свети се 
младо.{S} У једној омањој крчми удесише главни логор.{S} Крчмара су придобили за себе, те ће се 
то је јуче утаначено у школи.{S} Њихови главни људи устумарали су се, те су шушкали и договарал 
 је закупио регал свога села, те постао главни бирташ?{S} Па кад га пре неколико месеци порезив 
ника врло пријатна ствар.</p> <p>Ово су главни разлози, са којих Назарени освајају тако лако зе 
из скупштине кућама, а она ће остати са главним старешинама, пророцима на само.</p> <p>Остали с 
а као да и није главна, долази ко може, главно је ту договор о куповању, продаји и т. д.{S} Тај 
 можеш, друго ћеш вратити други пут.{S} Главно је, да признаш људма штету и да их молиш, да ти  
им, били поштени и пуни врлина.{S} Није главно до церемонија, него до ствари, дела.“</p> <p>„Ми 
е о дневним потребама.{S} То је канда и главно при овим вечерњим састанцима.{S} О ономе, што је 
овала.{S} Али у оном, што је њојзи било главно и око чега се највише напрезала, није успела.{S} 
 мисли као ви, а заборависте при том на главну заповед, на заповед божју, која се не може криво 
имам времена.“</p> <p>Старица је вртила главом. „Пријатељ-Мирко,“ каже, „утешите ме...{S} За шт 
 а да наваљују на њега.{S} Већина клима главом у повлад и вели: „Хајде, на послетку, како знаш. 
b n="132" /> Јеси ли ти Србин?“ Он маше главом: „Сви смо ми људи“, каже: „Бог нас није створио, 
 предати суду.“</p> <p>Но сви су вртили главом.{S} Наопако ако се и суд <pb n="225" /> умеша у  
ово и приправљено“, изусти она обореном главом.</p> <p>— „Све је готово“, рече јој лекар строго 
 <p>„Нисам чуо“, вели Боривоје обореном главом, јер се стиди свога незнања.</p> <p>У том се уме 
је.“</p> <pb n="58" /> <p>Пера је вртио главом.{S} И кад би прва недеља, ето ти га опет у скупш 
ати твоје кајање“.</p> <p>Пера је вртио главом.{S} Каже: „Ја се мучим да уђем у Назарене највиш 
 за после подне“.</p> <p>Лазар је вртио главом. „То ти не можеш исплатити“.</p> <p>„Ја и не луп 
аше српске вере?“</p> <p>Лазар је вртио главом. „Не могу бабо.{S} Шаљеш ме и опет онамо, где са 
ој препирци, јер је реч узела жена и то главом супруга поп-Јашина.</p> <p>„Јао, Јашо“, каже, и  
лесник само преврће очима и креће нешто главом... „Тако је казао, да богме да је тако казао.{S} 
 се окрене пророцима, а они сви климају главом, само је Боривоје хладан, шта више намргодио се. 
нека те утеши“.</p> <p>Она лагано крену главом.</p> <p>„Боли те?“ пита он.</p> <p>Она не одгова 
- нуди га Лазар.</p> <p>Боривоје климну главом у повлад.</p> <pb n="45" /> <p>Сва тројица повук 
ала му је ствари.</p> <p>Он само климну главом.</p> <p>„Све је раздрускано“, каже она.</p> <p>„ 
апута онај кржљави.</p> <p>Лазар климну главом и затвори св. писмо.{S} За тим поче лагано ходат 
, јелте да је она?“</p> <p>Лазар климну главом.{S} Јованка га узе за руку и одведе к Милеви.{S} 
ијете чашу вина?“</p> <p>Боривоје махну главом. „Хвала.“</p> <p>Она га не понуди други пут, јер 
причестити.“</p> <p>Боривоје само махну главом. „Опростите ми“, каже, „ја нисам учен, да вам мо 
 те исплатити.“</p> <p>Лазар само махну главом.</p> <p>„Нека, исплатићу се ја сам.“</p> <p>За т 
 <p>Жене, које осташе у соби, вртиле су главом.{S} Свака је у себи мислила: „Ух, да незгодна и  
о бих те нешто.“</p> <p>Девојка ћуташе, главу је оборила, али како је испод ока погледала на бр 
мина Јулка поче и опет смејати по кући, главу је подигла високо и не иде улицом онако снуждена  
и полутами читао скоро шапућући 5. и 6. главу Матејева еванђеља.{S} То што он чита, говори Исус 
 читао Лазар св. писмо.{S} Читао је II. главу Јаковљеве посланице, па ју је онда тумачио.</p> < 
и се, да Милева има крупнијих брига.{S} Главу је заронила у руке и не миче се.{S} Један крај од 
лакше“.</p> <p>Она се полако мицала.{S} Главу је још дубље заронила у јастуке, а лице јој се јо 
.{S} Шваба не дира у роду, сви ми ни за главу не дирамо буба-Маре.{S} Само нигде нисам чуо, да  
друг мој...“</p> <p>Мирко се ухватио за главу, а неко рече: „Ово се мора предати суду.“</p> <p> 
 И он дивљом руком зграби кћер своју за главу, раздере мараму, којом беше повезана и дохвати јо 
>„У нас“ каже Боривоје, „повеже девојка главу с црном марамом, а под марамом се не би ни видео  
рио, жена је све дубље и дубље сагибала главу, а на крају закука очајним гласом:</p> <p>„Ја сам 
е.“ И онда занеми.{S} Милева је оборила главу, уздану и изиђе на поље.</p> <p>Мало после дође Л 
кад се прибрала, покајнички је спустила главу и рекла Влади: ”Тм си свему крив, јер си мојој лу 
га.{S} И он читаше из Јованова еванђеља главу XI. стих 32.—35. „А Марија како дође, где беше Ис 
рна круна, која се натиче младенцима на главу; златна, дабогме оном, који више плати.{S} Ако ко 
 се сабиле у гомилу, наслониле главу на главу, те шапућу.</p> <p>Већ хоће да се ухвати мрак, ве 
е се у гомилу, наслониле скоро главу на главу, па шапућу.{S} Боже мој, шта могу говорити деца,  
памет:{S} Ко је он, да јој меће руку на главу?{S} Ко је он, да прашта?{S} И почеше други осећај 
утњи подметну бедна мајка сину руку под главу и поче да га диже...{S} Но дизало га је још нешто 
пре по сата.{S} Затвори песмарицу, саже главу на груди и поче у сав глас јецати.</p> <p>Ни по п 
ign>» — језик за зубе.</p> <p>Сепл саже главу и заћута као опарен.</p> <p>Натарош не знаде, как 
евојка неће?“</p> <p>Боривоје само саже главу.</p> <p>„Треба што пре да учинимо нешто“, вели То 
</p> <p>Свештеник на ове речи само саже главу и рече: „Нек је по твојој, синко; како те Бог учи 
један мах осети, да није сам.{S} Подиже главу и виде, где полускривена, међу лишћем, стоји Јулк 
овољни у новој кући?“</p> <p>Она подиже главу и погледа га тако тужно, као голубица кад изгуби  
 на три године?“</p> <p>Боривоје подиже главу, те сагледа три полу дечја, полу анђелска лика.{S 
ад је изишао на улицу и нехотице подиже главу горе, подиже је далеко више, но што приличи скром 
које стране ветар дува, и на мах подиже главу.{S} То је било око подне, а већ с вечера проба га 
{S} Милева је дуго плакала, заронила је главу у мајчино крило и само говори: „Ништа ми сад више 
 се осу по лицу силна румен; оборила је главу и стоји као осуђена.{S} Без сумње је слутила, шта 
/p> <p>Милева је у постељи, окренула је главу зиду и не миче се.{S} Не спава, а то се види по т 
, али је отишао на службу.{S} Оборио је главу као покајник, не сме никоме да погледа у очи и са 
S} И опет се сабиле у гомилу, наслониле главу на главу, те шапућу.</p> <p>Већ хоће да се ухвати 
 кукавни Боривоје, једва може да окрене главу, да је не гледа.</p> <p>Можете мислити, како је т 
и.{S} Иду људи друмом, али сваки окреће главу и жури се, неће да га види.</p> <p>„Док у зло доб 
оје Обрен, најбољи момак у селу, изгуби главу.{S} Не говори више као онда на суду, но највише к 
 на миру, али сада ће та кућа да изгуби главу.{S} Влада се опасно поболео.{S} Испрва су га лечи 
 посте.</p> <p>„А ти кад постиш, намажи главу своју и лице своје уми, да те не виде људи да пос 
 звиждукати.{S} Моја ти препелица обори главу и ја јој видех по лицу, какве се мисли обрћу у њо 
највећој јарости.</p> <p>Боривоје обори главу.{S} Оваквој се беди није надао.{S} Хтеде да каже, 
ро да вам и не кажем“, вели она и обори главу. „Али опет, за што да не?“ Поћути мало, па му се  
 али само у један мах, јер за тим обори главу, опружи руке нуз бедра и рече само толико: „Види  
се светиш“.</p> <p>Назаренка само обори главу и каже: „Истина је, била сам неваљала; сад нисам“ 
н свему крив?{S} И нехотице поче лупати главу о душевној борби, о породичним заплетима.</p> <p> 
дине изнети на сто, па ма знао изгубити главу.</p> </div> <pb n="183" /> <div type="chapter" xm 
можеш исплатити“.</p> <p>„Ја и не лупам главу, да платим све на једаред и одмах.{S} Ти си казао 
 По најмање чича Срдан, који је подигао главу, као да је његова црква, баца петице у тас и жали 
} Што си за свога детињства овом разбио главу, а оног мало искрвавио бритвом, па зар и за то да 
мо, но он не гледа у слова.{S} Наслонио главу на руку и у неки мах тешко уздахну.</p> <p>За леђ 
а реч преко усана.{S} Па је опет оборио главу на груди, са свим на груди и проговори скоро нечу 
њену црну мараму, јер је сагнула дубоко главу и стоји пред њим као она преступница пред Христом 
 шта ти је?“</p> <p>Обрен подиже лагано главу, па кад упозна Лазара, претрну.{S} Но за тим, као 
ле, сабиле се у гомилу, наслониле скоро главу на главу, па шапућу.{S} Боже мој, шта могу говори 
 Милева поклече од бола, удари му крв у главу и у истом тренутку прескочио је био две-три сками 
ва, мало која недеља, а да му не дође у главу по која неупутна мисао; његова душа није још дост 
.{S} Боже мој, како јој дође та мисао у главу, као да ју је ко однео тамо.{S} Шта се догађа у њ 
следње — јесење.{S} Лазару дође мисао у главу, која му до сада још никад не дође.{S} Како то, д 
ни, обли га као ватра, а осећа, да му у главу удара крв.{S} Погледом тражи Лазара, од њега једи 
 Цветине куће, он застаде.{S} Дође му у главу мисао, да ће Цвета за извесно отићи у друштво <pb 
 тамо, као и увек недељом.{S} Дође му у главу мисао:{S} Неће ли отићи?{S} Али не, то беше само  
започело, јер каже: „Сви хвале Лазареву главу и науку, а ко зна, хоће ли и Светозару ићи тако к 
е“, рече му, „хоћеш ли да прочиташ коју главу из светог писма?“</p> <p>Боривоје се снужди.</p>  
него је тешко за мене.{S} Пре би у моју главу утурио читава расточена кола сена, но и једно од  
е св. писмо, хоћеш да ти прочитам једну главу из њега.{S} И он читаше из Јованова еванђеља глав 
а свим изгубити.{S} Спомињете ову и ону главу еванђеља, тумачите је по свом и пронађосте, да тр 
</p> <p>„Читам“, каже она, „седамнаесту главу из књиге пророка Јејемија.“</p> <p>„Па какве вас  
ва била готова, Лазар је прочитао трећу главу посланице Јаковљеве, у којој се говори, како је ј 
оведају.{S} Он не седа за сто, јер није гладан, а не разбира ни приповетке дечје; пуно му је ср 
а, пришао јој је и син. „Нано,“ каже, а глади јој косу, „молим те иди кући.{S} Учини ми.{S} Оже 
е скромно.{S} Не може бити, да одбијамо гладне путнике с прага, а при свечарима ранимо и суседо 
 С рана пролећа истераше овце у поље, а гладни вуци нападоше Мартино стадо.{S} Чича Сима се дес 
цркви се моле Богу, а онај сити не мари гладнога, но ће га, ако само може, одмах после службе п 
р, а што год даље <pb n="36" /> говори, глас му је све мирнији. „Хоћу да се оканем блуда и пија 
анђелску причу с пуно ватре и узбуђења; глас му је помало дрхтао.</p> <p>„Мален је ваш грех, Ми 
слуша, онда је све за бадава, крај је.“ Глас му је дрхтао, кад је ово говорио, а сузе му блиста 
или свештеници од заната под платом“, а глас му дође чисто опор.</p> <p>Светозар за часак побле 
ћ на њега.</p> <p>„Ви сте“, каже она, а глас јој дошао загушен, као да иде право из душе, „ви с 
диже. „Браћо и пријатељи моји“, каже, а глас му дрхће, „опростите ми, али не могу више с вама.“ 
ах зове Лазара. „Лазаре синко“, каже, а глас му дрхће, „хајдемо данас у цркву“.</p> <p>Лазар се 
а да радим нано?“ пита Лазар пољуљан, а глас му дрхће.</p> <p>„Устани!“ И у радосној слутњи под 
 плаче.</p> <p>„Сестро“, каже јој он, а глас му је пун љубави и нежности, „велики те удар задес 
се мили.“</p> <p>„Цвето“, каже Лазар, а глас му помало дрхће, „немојте да се шалите.{S} Говорим 
и хоће да иште воде, али сви спавају, а глас јој је слаб, не чује се.{S} Покуша, да се послужи  
диже главе.</p> <p>„Лазаре“, каже му, а глас, му дрхће, „сине, не <pb n="42" /> бој се, још сам 
S} Појање иде доста лепо, јер Лазар има глас, који би, да је мало боље обрађен, поднео ма за ко 
ошао је Тома.{S} У ходнику је застао на глас песме, чуо је речи и разумео је...{S} Та он је так 
по соби и говорио као себи, али опет на глас: „Ја морам од сад сести међу пријатеље у скупштини 
нала за што, али јој дошло као да слуша глас грдне, нечувене несреће.{S} Јула, Симина жена, гро 
арицу, саже главу на груди и поче у сав глас јецати.</p> <p>Ни по покрету ни по жубору не би мо 
песму.{S} Девојке су певале селом у сав глас:</p> <quote> <l>„Кинин, кина, прашак бео,</l> <l>Н 
 кошареве, кад чу у близини као Лазарев глас.{S} Подиже нагло очи и види млада човека, где се у 
ће их он устостручити, јер пред њим иде глас велики — као пред Месијом.</p> <p>Сутра у јутру од 
Од како је овде Боривоје, први пут чује глас звона, те се смерно завукао у угао и моли се Богу. 
чак и у оном полумрачном затвору допире глас великих звона.{S} То у вароши звоне на службу - не 
„Ви сте“, каже Боривоје и промену му се глас, „ви сте оставили богату кућу очеву, оставили све  
знемирени, јер песма запиње, сваки вуче глас на другу страну.{S} Шта је то, да Боривоје плаче?{ 
 за то као одсечена глава Лазарева, а и глас му је такав.</p> <p>То ће бити Светозар, брат Лаза 
ело птиче на мајчино крило, а уздрхтали глас му вапије: „Мајко, слатка моја мајко, уби ме, али  
м јасне.{S} Али њему шапће неки потајни глас, извире нека потајна мисао: „Она сад мисли на мене 
 знао.{S} То је песма, што личи на онај глас: „И погоди Јова, да говеда чува... чува, чува, чув 
ваше одавна све горе и горе, али га тај глас опет за то није мање заболео.</p> <pb n="222" /> < 
ала Богу“ рече Срдан, кад му допаде тај глас, „сад су и Лазару одсечена крила“.</p> <p>Са свим  
да је сотона био бео.</p> <p>Кад је тај глас дошао до Наде, она само јаукну. „То није био сотон 
“</p> <p>Лазару није изненада дошао тај глас, јер Срдану биваше одавна све горе и горе, али га  
ра као и пре.{S} Јованка је имала диван глас и њено анђеоско певање такнуло се врло често Борив 
јко?“ питају Светозар и Јованка у један глас.</p> <p>„Није добро, децо“, изговара она, а једва  
p> <p>„А... а... а...“ веле све у један глас, „ви превазилазите и Шандора ковача.{S} Па за што  
али место ње вриште остале жене у један глас.{S} Мирко, Тома и остали старији људи догурали се  
рише из наших редова“, веле сви у један глас, а брат Мирко додаде: „Кукољ нека се треби из пшен 
>„Добар дан“, забрујаше све три у један глас, кад стигоше до Боривоја.</p> <p>Он се задубио у п 
оже и жена?“ — гракнуше све три у један глас.</p> <p>„Зар жена није човек?“ пита Јулка. „Зар на 
ако се не воле?“ питају све три у један глас.</p> <p>„У нас није као код вас, да се угађа сотон 
а не би кварила.{S} Али кад запишти њен глас, да је двеста најодабранијих певача и певачица, по 
.“</p> <p>Но наскоро допаде чича-Срдану глас, који га пољуља већма, но сви досадашњи удари.{S}  
p> <p>Но на кратко за тим допаде Лазару глас, да су му сестру Милеву — уграбили.{S} Да л’ је би 
ти и пресудити данас међу нами.“</p> <p>Глас, којим је Светозар ово казао, био је толико озбиља 
ародне ствари, те пита: „Кад су избори, гласају ли бар онда на српску страну.“</p> <p>„Боже сач 
 јадници далеко од српске свести.{S} Не гласају никако.“</p> <p>Госпође су хукале, а мерник Мил 
ку; они не иду на тужбу против вас, нит гласају уз опозицију.{S} По њима ако хоћете, не морате  
 убезекнуо, а с оне стране браве чуо је гласан кикот великог фишкала.</p> <p>Дође дан суђења и  
р глатко и мирно, без икакве препирке и гласања.</p> <p>Не велим, да у друштву није било још и  
ласао?{S} Је ли он гласао за Србина?{S} Гласао је — врага.“ Мало застаде, па онда додаде: „С оп 
а коју је страну он гласао?{S} Је ли он гласао за Србина?{S} Гласао је — врага.“ Мало застаде,  
одина Здравковића, на коју је страну он гласао?{S} Је ли он гласао за Србина?{S} Гласао је — вр 
и: „Шта се толико жестите, Боже мој.{S} Гласаће се и где буде већина, онако ће бити.“ </p> <p>А 
дагози тек у новије доба изрекли и која гласи:{S} Да се васпитање детета почиње још у утроби ма 
в пијанке и банчења.{S} Рецепт тог лека гласи:{S} Узми проводаџију, нали га добро вином, помеша 
ељи не преваре.{S} Јер назаренско учење гласи:{S} Кад ко проучи св. писмо, покаје се и очисти с 
све видела.{S} Одавна <pb n="108" /> се гласи, како нам пријатељ Рада с његовом Станом врло неп 
правилима пресудили спор.{S} Пресуда је гласила:{S} Обоје треба да признају, да су једнако крив 
и на селу нема новина.{S} Тамо је јавно гласило — песма.{S} Девојке се скупе, претресу сваку ва 
отребно.{S} Дај, да чујемо сеоско јавно гласило.{S} У вароши су то новине, али на селу нема нов 
па их изобличили.{S} Свршетак извештаја гласио је овако: „Назарени се спремају, да јатомице нап 
ор ковач застаде код врата и рече доста гласно: „Таман, свештеници ће му умити цело седо, а он  
p>Она се окрете своме мужу и рече доста гласно: „<foreign xml:lang="DE">Unverschähmtheit</forei 
 у ватру и сад је говорио скоро са свим гласно: „Ми, ми“, вели, „ако икако можемо, не тужимо ча 
и две стотине снопова трске“, рече неко гласно.</p> <p>„То имаш право“, прихвати доктор и насме 
S} Иде му по глави све то, и он уздахну гласно: „Еј, кад бих само познавао слова...“</p> <p>„3а 
знају појати, али овога пута уздржавају гласове.{S} Иначе мал’ те не би растерали госте.{S} Јер 
 му у очи, руку му метне на раме и пита гласом који потреса, до дна душе: „Боривоје, снаго моја 
улка.</p> <p>„Боривоје, Боривоје“, вели гласом као да му поверава највећу тајну. „Ево сам вам д 
ина посла“, рече неко из гомиле отежући гласом.</p> <pb n="100" /> <p>Лазар само кашљуцну и нам 
ар већ довести у ред“, рече Лазар сувим гласом. „Хајдемо на молитву.{S} Довео сам собом нашег б 
зар да поје оним меким, пола још дечјим гласом: „Рождество твоје...“</p> <p>Да питаш Лазара:{S} 
амргоди се и довикну му крештећи танким гласом: «<foreign xml:lang="DE">Halt's Maul</foreign>»  
та 4. стих мало загушеним, пророчанским гласом:</p> <quote> <l>„Дај чистоту Јосифову, кад бесра 
их, поче Мирко читати 6. стих пророчким гласом:</p> <quote> <l>„Дај Илијну свету строгост, кад  
тице.</p> <p>„Воже“, моли се уздрхталим гласом, „Боже, немој ме оставити, јер ако ме оставиш, п 
p> <p>Она га разумеде и рече уздрхталим гласом само толико: „Гледај...“</p> <p>Колико је тако л 
 и Лазар поче да чита лагано, загушеним гласом, јер није слободно, да звуци допру до ходника.</ 
S} Милева се усправи и проговори нежним гласом, чисто улагујући се: „Не могу ићи с тобом оче, н 
атече пуно браће. „Ох, ох“, рече тужним гласом, „видесте ли Боривоја?{S} Тако је био неукроћен, 
гибала главу, а на крају закука очајним гласом:</p> <p>„Ја сам крива, несретница!“</p> <p>Лекар 
тини Варвару за руку и изговорио јасним гласом: „Хоћу да узмем Варвару за жену своју и хоћу да  
 тим усправи и рече тихим, али одлучним гласом: „Био сам...{S} Био сам и мислим опет ићи.“</p>  
е временом показати...“ За тим загушним гласом додаде: „Та да смо Срби, та да смо људи, та да с 
оглед на све скупљене и поче затегнутим гласом: „Хтео сам још нешто рећи.{S} Овај...{S} Милице  
/p> <p>„Милице, синко“, вели брат Мирко гласом пуним очинске љубави, „ја сам ти једаред већ гов 
="111" /> <p>Све је ишло без приговора, глатко, само у последњој ствари дође до мале препирке.{ 
пак пристао и по подне се свршила ствар глатко и мирно, без икакве препирке и гласања.</p> <p>Н 
нам, да смо ми што говорили“, каже. „Е, гле сад, како си заборавна.{S} Та говорили смо:{S} Како 
тао, хоће ли он, но би те уграбио.“ „Е, гле сад“, каже она, „баш си ти момак да ме уграбиш; иш  
цу, него само зреле људе.“</p> <p>„Јао, гле сад!“ вели Јулка. „Да ме Бог сачува да будем кума к 
леда болесника и вели: „Ох, жено, жено, гле, како су му конопци засекли зглавкове.{S} Да су га  
адају наше цркве...{S} А <pb n="201" /> гле сад, како се његове речи тумаче.{S} Као да хоће црк 
к истекао, а ја немам чим да платим!{S} Гле, и судија долази да изрече пресуду; имам много тужи 
ривоју удари крв у лице и наже даље.{S} Гле, шта учинише његова браћа! „Њихова љубав није мртво 
овори против тебе, она казује свету:{S} Гле, ја угађам сотони, украшавам тело своје, хоћу да се 
ла, дође јој сад као гнусно наметање, а гле, исто је хтела да учини и она.{S} Али не:{S} Код ње 
ив њих, не нападају их више на улици, а гле сад шта је.{S} Син проповеда мир, у цркви проповеда 
говор и трећи заточеник, Пера Крњин: „Е гле сад; није чуо!{S} Кад ти њему китиш по књишки:{S} Н 
мојој већ је сазрео и готов за жетву, и гле, ту је већ и жетелац; ето, подигао је срп, да покос 
 и обезбеђен од искушења сотонина.{S} И гле већ на првом кораку, како се љуто превари!{S} Сад в 
 ми моја вера забрањује пушити“.</p> <p>Гле сад, мисли у себи Јулка.{S} Каква је то вера, <pb n 
ривоје.“</p> <p>Девојка му пружи руке. „Гле, ви сте“, каже, као изненађена, а ту се већ претвар 
 кад је видела Боривоја, променула се. „Гле, то је роб, а опет је као и други људи.{S} За што г 
.</p> <p>Она обори очи.{S} После рече: „Гле, ви би баш да вас хвалим.{S} Назарен не сме бити су 
е.{S} Већ од пола године дана чим може, гледа, да јој се доближи и да је придобије за нас.{S} О 
 а Милева још једнако стоји пред врати, гледа у небо, које баш поче да се осипа звездама.{S} Ск 
у.</p> <p>Здравковић је најжустрији.{S} Гледа у проту, али прота не почиње, за то ће он.{S} И п 
навао назаренско учење.{S} Од детињства гледа он, где у њиховој кући теку сузе, догађају се чит 
азговор са женама“.</p> <p>Сувачарка га гледа погледом, као да хоће да га сажали.</p> <p>„Не ра 
од појасом, онда је већ имала снаге, да гледа Боривоју у очи, па да остане хладна и да јој не ј 
упе...{S} Види Боривоја, који не уме да гледа, како она страда и бори се за њу.{S} Коме ће се п 
а у св. писмо и не чита.</p> <p>Јованка гледа и чита...</p> <p>Од једном јој мали прстићи пређо 
{S} Дође му са свим близу, близу, очима гледа му у очи, руку му метне на раме и пита гласом кој 
85" /> увијена у дим. „Баба“ каже, а не гледа јој у очи, „иди одма по Лазара и Милеву и доведи  
е, једва може да окрене главу, да је не гледа.</p> <p>Можете мислити, како је тешко било то изд 
ед њиме је отворено св. писмо, но он не гледа у слова.{S} Наслонио главу на руку и у неки мах т 
праштате ли ми и ви?“ — пита Боривоја и гледа му управо у очи.</p> <p>Боривоје се збуни.</p> <p 
век му онда постоји час-два за леђима и гледа га тако мило и нежно.</p> <p>Здравковић говори о  
ма и Боривоје.{S} Боривоје сео у крај и гледа преда се.</p> <p>Лазар као неки перовођа чита. „Н 
ана греје гвожђе на ватри, звиждуће или гледа по улици.{S} Тек сад метне гвожђе на наковањ, поч 
да говорим.“</p> <p>Наста ћутање.{S} Он гледа у св. писмо и не чита.</p> <p>Јованка гледа и чит 
зидара или му рећи коју лепу реч.{S} Он гледа у њу, мистрија ради, али је већ збуњен, заборавио 
доста млад, али мргодаст човек.{S} Дуго гледа у Обрена, за тим презриво напући усне и каже: „Ба 
дигни, никад више нећу...“</p> <p>Мирко гледа болесника и вели: „Ох, жено, жено, гле, како су м 
 показује чаме ни суморности, но весело гледа преда се.{S} У овај пар јој се осу по лицу силна  
редао и умирио.{S} Запали лулу, па само гледа у плаве димове и мисли, мисли.{S} Тек ако ће одго 
ште.{S} Кад дође Гига, те је тако тужно гледа, дође јој у неки мах, да се њему замоли, али не и 
сусу</hi>.{S} Онда говораху Јудејци:{S} Гледај, како га љубљаше....“</p> <pb n="212" /> <p>„Дак 
ничка је то прича, пријатељу Перо, него гледај ти с њоме лепо, посаветуј је и обавести је.“</p> 
оца, немаш матере, немаш браће, него ту гледај, овде, видиш, у моје чело.{S} Ја сам ти отац, ја 
 и рече уздрхталим гласом само толико: „Гледај...“</p> <p>Колико је тако лежао крај ногу њених, 
аковљева почиње речима: „Браћо моја, не гледајте ко је ко.{S} Јер ако дође у цркву вашу човек с 
изам, други правац — Назаренство.{S} Не гледајте, што се то двоје тако разликује једно од друго 
то, те остављате од оца на сина?{S} Ево гледајте.“ Ту прота извади из шпага књижицу и из ње сли 
шта је чека. <pb n="103" /> Остали и не гледају на њу.{S} Или зар и они слуте, шта ће бити?</p> 
овнови бију — овце се сабију у гомилу и гледају.</p> <p>Ствар се нагнула са свим на ону страну, 
же се доле и писаше прстом по земљи, не гледајући на њих.{S} И кад га једнако питаху, исправи с 
дро је држала у руци, али се не мицаше: гледала је у ону прашину <pb n="4" /> на друму, која се 
ала у руке, онда је само <pb n="173" /> гледала по њему. „Читам,“ каже она збуњено, „овај... по 
угушити, полако се стишавала.{S} Она је гледала Јованку и видела на њој, каква треба да је ваља 
шла к прозору.{S} Отклонила је завесе и гледала на улицу, ма да није могла ништа разабрати.</p> 
д ње.{S} Изишла је из собе у двориште и гледала у звездано небо.{S} Дође јој тешко.{S} И онде Б 
валила на помоћи.{S} Говорила је брзо и гледала да сврши с њим.{S} То је Лазару упало у очи, па 
>„Нисам играла, не мили ми се; само сам гледала.{S} А зар би био грех и да сам играла?“</p> <p> 
шле тако далеко.{S} Јулка је непрестано гледала онамо.</p> <p>„Како се зове он?“ пита мало доцн 
 чега ту није било.{S} Нада је зачуђено гледала, што се њен човек дао у такав разговор; та, тај 
 с вашим предлогом.“ Она ме је зачуђено гледала. „А ако после тога прснемо и распадне се друштв 
/p> <p>Јулка је и зачуђено и застрашено гледала у Боривоја.{S} То је прави роб, кога је видела  
дођоше у врт.{S} Ишле су свима стазама, гледале цвеће, смејале се, али Боривоја као да и не вид 
ушен, као да иде право из душе, „ви сте гледали муке онога, кога сам ја убила, ви сте слушали о 
и добро.{S} И у самој скупштини више су гледали једно у друго, но у свето писмо и „Харфу Сиона“ 
у и опет не оста дужан.</p> <p>Верни су гледали ову борбу у скупштини —- како који.{S} Некима с 
ај овамо.“ Дођем до чича-Срданове куће, гледам по улици, нема никога, а Милева још једнако стој 
моја кћи, која је далеко од мене.{S} Ја гледам у ту слику, лакше ми је души, кад је гледам, љуб 
ам у ту слику, лакше ми је души, кад је гледам, љубим је кад што, не стидим се казати и зар је  
 сте побожнији и од мајке божје.{S} Ено гледам јуче, где ваша Стана Мићина не пусти сузе за сво 
у. „Камо те данас?“ пита је брат Тома. „Гледам по искупљенима, па видим да те нема; а ти и моја 
н, „<hi>да ми, држава и власти</hi>, не гледамо на Назарене тако као ви.{S} Ми их не држимо за  
отвореним срцем.{S} Узео га је за руке, гледао му у очи и није знао, шта да му каже.{S} Тако је 
од Лазара, био с Обреном у једној соби, гледао његову муку и слушао из уста његових тешку клетв 
 страхотом описивао, као да је сто пута гледао то суђење својим рођеним очима.{S} И она до сад  
ила - спомена ради.“</p> <p>Светозар је гледао да убеди госпођу Меланију, јер је она могла да б 
це.{S} Онда узе добар дреновац, те није гледао ни кога удара, ни где удара, ни колико пута удар 
уке сестри на чело, нагнуо се над њом и гледао јој је дуго у очи.{S} Њено је лице увело — боно, 
ни“, пакао и рај.{S} Кажу, кад је човек гледао ту икону, све су га мрави подилазили од ужаса и  
амане по Лазару, али онда је Лазар увек гледао врата и измицао му.{S} Сад стоји мирно као јагње 
сестре, коју је врло волео, и док је он гледао да дозна што више о тој ствари, прошло је десета 
д је Светозар одлазио, Боривоје је дуго гледао за њим.{S} Осећао је, да ће се с тим младићем јо 
постигнут?“</p> <p>Прота га је зачуђено гледао.</p> <p>„А, да шта хоћете још?“ питао је. „Зар н 
заренством...“</p> <p>Лазар је зачуђено гледао у брата.</p> <p>„Не разумем“, рече.</p> <p>„Одма 
{S} Истина је, признајем ти:{S} Ви више гледате <pb n="191" /> на дела од нас.{S} Тако је било  
} Може ли то бити?</p> <p>„Лепо је, што гледате на дела, — само запамти, из цркве Христове не м 
и једно према другом, било их је милина гледати.</p> <p>„Лепа је“, помисли он у себи, чим је са 
школа је била дупком пуна, милина ти је гледати.{S} Ту је мушко и женско, старо и младо. <pb n= 
пред очима красота телесна.{S} Такви ће гледати само на светско, жена ће угађати мужу, а муж ће 
 се такви после не успаљују?{S} Како ће гледати на красоту душе, ако им је увек пред очима крас 
у је изгледало, да Марту неће нико тако гледати и пазити као он.{S} Та сад тек, кад ју је видео 
у колена њена. „Ја... ја ћу“, каже он, „гледати, да се промени ствар.“</p> <p>Она га разумеде и 
ного помогло...“</p> <pb n="104" /> <p>„Гледаћу, да му се доближим“, рече брат Мирко, „е да се  
подне је.{S} Баш је време жетви.{S} Кад гледаш с улице, село дошло пусто, изумрло; нема ни пса  
ивоју и загледао га.{S} Боривоје испрва гледаше весело унаоколо, па кад спази светао ланац на л 
е и опрашта...“</p> <p>Она подиже очи и гледаше га радознало.{S} То што је сад чула, ново је за 
једва остадох жива, стара сам, па тешко гледим и себе, а камо ли децу“.</p> <p>Боривоје се наљу 
ендек, тим боље; кад се извлачи из оног глиба, напрегне се, па му је онда чисто лакше.</p> <p>О 
, што је бранилац био осуђен на 50 фор. глобе.</p> <p>Но није ни Обрен добро прошао.{S} Мара Шљ 
ну свету строгост, кад свет овај слеп и глуп,</l> <l>Идолима сјајне храме и олтаре гради свуд;< 
упштину, тамо се дохватили с лажљивим и глупим назаренским апостолима, па их изобличили.{S} Свр 
осветно стање.{S} Назаренство је верска глупост, као што је и анархизам политичка глупост, али  
упост, као што је и анархизам политичка глупост, али из обојега треба да се научимо томе, да је 
да је читава њена комедија с Назаренима глупост.{S} Не сме се ни обући ни провести ни запевати. 
не, па смо ми први дужни да се одречемо глупости, бесмислица и свега, што је излишно и штетно.{ 
„сад је само води кући из овог пакленог гнезда.“</p> <p>Срдан трже још једном, а Милева посрну  
вам је већ дванаести час куцнуо.{S} Ово гнездо ја ћу разорити.“ При тим речима удари батином по 
.{S} Све док неко не упадне у то зољино гнездо и не разметне га, неће бити добро.“</p> <p>„Сад  
то је Варвара учинила, дође јој сад као гнусно наметање, а гле, исто је хтела да учини и она.{S 
таке жене сотону.{S} Не бију их, али их гњече и кажу, да то помаже.{S} Ја сам противан томе, ја 
аже: „Шта би ти дуго трпела, да он тебе гњечи; може ти изгњечити ропац на уста, па си онда сврш 
то је истина, али ми клекнеш на груди и гњечиш ме, да хоће душа да ми испадне.{S} Бајаги то ниј 
о личи на онај глас: „И погоди Јова, да говеда чува... чува, чува, чува...“ Кад свирац надува г 
а му је на месту, само нема баш дара за говор, нити има начина да освоји.{S} А дошла му воља пр 
ично седела уз Боривоја.{S} Она је чула говор.{S} Хеј, та шта све она не чује, и — умешала се.< 
ају ствара још и судије“.</p> <p>Овакав говор није отрпео председник суда без приговора.{S} Обр 
 а да одмах на почетку задре за Лазарев говор.{S} То би донекле изгледало, да он одговара на пр 
хтео, а после, да се осврнуо на Лазарев говор, морао би да брани свој чин и своју веру, а то је 
ли.{S} А да је Христос мислио, да његов говор могу разумети само књижевници, он народу не би ни 
 У овом смислу говорио је прота и његов говор многе је и од Назарена дирнуо.{S} Они то да богме 
моди и луксузу.{S} Сви нађоше, да му је говор темељан, научан, згодан за наше прилике.{S} Навео 
рече му Срдан, као да би хтео да скрене говор на другу страну.</p> <p>„Хтео сам да изиђем припр 
првих речи ћутање.{S} Кад код нас запне говор, лако је.{S} Одмах ће једно ма које запитати: „Гд 
ве затворене сроднике на другу страну и говор почиње.{S} У оној гунгули може говорити ко шта во 
, не за учењаке.{S} Он је удешавао свој говор онако, да га можемо сви ми разумети.{S} Тако су и 
 сви изиђоше из собе, али Срдан изгубио говор.{S} Покуша, да даје знаке, не може, заиска онда з 
ким има посла и разлаже му, да није још говор о убијању.{S} Нек узме само пушку.</p> <p>Али сад 
, тако диванимо“.</p> <pb n="125" /> <p>Говор чича Станка примили су на послетку сви лепо.{S} О 
е књижевности“, изусти Светозар.</p> <p>Говор се водио још мало о књижевности, па онда пређе на 
озбиљноме раду.“</p> <p>Завршетак овога говора изненадио је, па је донекле и умирио узбуркане д 
p>„<hi>Ударише сузе Исусу</hi>.{S} Онда говораху Јудејци:{S} Гледај, како га љубљаше....“</p> < 
спослене, него и језичне и свезнале, па говоре и што не треба.{S} И премудри Соломон не даје же 
о распре о племенима и народима.“ — „Па говоре ли сви људи једним језиком?“ питам га. „Не говор 
ветовала је старце и храбрила их, да не говоре на празно, но да и учине што мисле — одмах.{S} А 
сви људи једним језиком?“ питам га. „Не говоре“, каже он. „Којим језиком говориш ти?“ Он поче д 
 сви поштују, па чак и оне језичне жене говоре, да ни грудви није тешко, по којој Цвета гази, а 
едености или да је ма само пазио на оне говоре, он би из њих, као и из оне Томине напомене о Ла 
богме у обзир и оно, што њихови старији говоре и у вече се хори већ по рогљевима — песма.{S} То 
ше Исус и виде га, паде на ноге његове, говорећи му:{S} Господе, да си ти био овде, не би умро  
је — сотона.</p> <p>„Стани, пустињаче“, говори му подсмешљиво.</p> <p>Он у место да стане, пожу 
исли.</p> <p>„Нећу се више успаљивати“, говори у себи и поче да се облачи у свечано недељно рух 
</p> <p>„Ја сам се успалио... успалио“, говори у себи.</p> <p>Не иде, но бега у своје село. „Бо 
у Матејева еванђеља.{S} То што он чита, говори Исус народу, онај Исус, кога су људи распели као 
штате, да ме овако бије“.</p> <p>„Жено, говори истину, нисам те тукао“, вели Јова некако достој 
ели Лазар, а што год даље <pb n="36" /> говори, глас му је све мирнији. „Хоћу да се оканем блуд 
а ти можеш и смеш рећи против мене?!{S} Говори!“ вели поп-Јаша раздражено. „Мој је живот чист,  
у је неки њихов рођак из Јерусалима.{S} Говори се, да је на тој икони било исписано дванаест гл 
 њега као да је вино тек сад стигло.{S} Говори о некој њиви и неким кукурузима.</p> <p>Тако се  
S} Шта ми се ту назарениш, шмокљане?{S} Говори ти мени српски.{S} Убио си је за то, што те је п 
ека, да други одговара, но говори он, а говори, као да се месецима спремао на одговор.{S} Каже: 
ству.“</p> <pb n="128" /> <p>Узео је да говори и општински бележник.{S} Било је после ручка, те 
р он да се брине и о томе, о чему ће да говори у скупштини и како ће да тумачи разна <pb n="228 
ује, како ли ће да почне и о чему ће да говори.</p> <p>И паде реч са амвона: „Врату нож свој на 
личи сваку његову реч.{S} И кад поче да говори о <hi>белењу</hi>, навео је, шта је једном учини 
ли је још увек успаљена?{S} Треба ли да говори с њом, да јој протумачи?{S} Али не, не, то би би 
у скупштини, да чита ко та места или да говори о њима.{S} Та да и како ће.{S} И она се задуби у 
 ти она шарена трака на бедрима?{S} Она говори против тебе, она казује свету:{S} Гле, ја угађам 
зилазили, ослушкивао је Здравковић, шта говори свет и шта суди о његову предавању.{S} Не чу ниш 
но за тим се некако подиже, не мари шта говори свет о њему, но иде на њиву и ради од ране зоре  
ра с њим.{S} Висок, крупан човек, а кад говори, све грми.</p> <p>„Драги мој“, каже, „ја ћу те б 
мо казао: „Врло ми је учено то, што сад говори господин учитељ.{S} Ја знам, да се Назаренство ш 
ичи и на њу.{S} Анђелу лаодикиске цркве говори дух: „Знам твоја дела, да ниси ни студен, ни вру 
у песму над песмама.{S} Тамо напред све говори о премудрости и целомудрију, али маните га с Бог 
 с оцем Мелентијем.{S} А отац Мелентије говори са заносом о Св. Гори, Јерусалиму и оним чудима, 
је види јасно, да из ове женске прилике говори ђаво, али не рече: „Иди од мене, сотоно!“ него с 
грлица, али јој не помаже.{S} Он с њоме говори само оно, што баш мора бити, „званично“.{S} Сто  
ри. „Огрни се, мајко, и иди кући.{S} Не говори оцу ништа, не спомињи му, да слутиш што.{S} Ја д 
јбољи момак у селу, изгуби главу.{S} Не говори више као онда на суду, но највише криви себе.{S} 
7.{S} Wers</foreign>».{S} Мађарицама не говори нико ништа, јер оне не знају читати.</p> <p>Сад  
 да треба коју да рекне.{S} Али и он не говори о оном, што му је на души, но потеже обична наза 
буде наследник царства божјег.“ Онде се говори у посланици о вери и <hi>делима</hi>:{S} Доказуј 
у главу посланице Јаковљеве, у којој се говори, како је језик мали уд, али почини велико зло.</ 
све нешто нада.{S} Њено материнско срце говори јој, да ће се њен син поправити, сам ће се од се 
Кад се Гавран добро најео, брише уста и говори: „Овако слатка печења нисам још никад јео.“ А Та 
Чивутин.{S} Чита из неке велике књиге и говори му све потанко, као да је тамо био.{S} Па не сам 
оше и он се расположио, жваће у сласт и говори: „Баш смо ти ми Срби народ, да Бог сачува.{S} Ко 
и брига, да покажем суду ствар.{S} А ти говори што год хоћеш против себе.{S} Што више, то боље. 
есто: „чува, чува, чува“, рог као да ти говори: „Хајд, хајд, хајд!“ Ух, да ти знаш, како је лоп 
скупише око њега, јер он врло занимљиво говори.{S} Но то му не смета да једе.</p> <pb n="184" / 
оље прикупи и већ разабра све.{S} Мирко говори...{S} Каже: „3наш, брат-Томо, не треба да се уст 
днео човек мало једе; препуно срце мало говори.</p> <p>Ухватило се и вече, те је било време, ка 
аронила је главу у мајчино крило и само говори: „Ништа ми сад више не фали... ти си ми фалила,  
ушка.{S} Не чека, да други одговара, но говори он, а говори, као да се месецима спремао на одго 
и и она.{S} Не кука и не плаче више, но говори као увређена жена.{S} Каже му: „Ако си се хтео п 
етозара у цркви, оно није да није, лепо говори, али шта може реч.{S} Све док неко не упадне у т 
оворио, али је осетила, да у ономе, што говори тај човек, има истине, па се заплака.{S} Дуго је 
га тако мило и нежно.</p> <p>Здравковић говори о моди и луксузу.{S} Сви нађоше, да му је говор  
о рекао премудри Соломон.</p> <p>Она му говори, какав је будала био Василије Велики, па се тако 
аповеда: <hi>„ Старца не карај, него му говори као оцу, момчади као браћи и старицама као матер 
p> <p>Кад Лазар дође Боривоју, често му говори: „Брате, другови на пољу чекају те раширеним рук 
у се извинила и захвалила на помоћи.{S} Говорила је брзо и гледала да сврши с њим.{S} То је Лаз 
 више не могу овако.“</p> <p>Док је она говорила, пришао јој је и син. „Нано,“ каже, а глади јо 
илевину цику оног вечера, а и Милева је говорила, да није хтела.{S} Суд је према томе осудио Об 
жена, Стана, а за њом Јова.{S} Стана је говорила непрестано или боље рећи пиштала је непрестано 
о се њен Боривој лепи Наде.{S} Често је говорила у себи:{S} Та је девојка вредна, ваљана, а скр 
.{S} Не чу ништа друго осим оно, што је говорила гомила девојака.{S} А те као да његова предава 
{S} Ето, Милева каже, да она никад није говорила с тобом о ускакању“.</p> <pb n="63" /> <p>„Бог 
 за то не рече ни речи; али је тим више говорила њена сусеткиња, која се случајно десила онде.< 
 двадетет година спомињала тај случај и говорила: „Камо среће, да сам онда врат скрхала.“ Марти 
 у реч...</p> <p>Варвара је увек и увек говорила само о Боривојевој деци, а Рахила увек и увек  
/p> <p>Марта је пре овог догађаја често говорила у себи: „Само да их видим једаред удружене, па 
х руку. „Како Бог хоће, онако ће бити“, говорили су испрва, а после кад дође смрт на праг њихов 
седео на столици, чело ногу његових.{S} Говорили су тихо, скоро шапућући.{S} Светозар је пољуби 
. „Е, гле сад, како си заборавна.{S} Та говорили смо:{S} Како би то било, да ја тебе уграбим‘“  
ула. „3а што ви, господине, нисте ништа говорили?“ пита мерника Мимовића нека од госпођа.</p> < 
ли Свевишњему.“</p> <p>Још су њих двоје говорили реч-две, кад се из гомиле женскиња одвоји једн 
, боље да нисмо ни почињали.{S} Кад смо говорили о моди и луксузу, китили смо се, а кад смо гов 
оди и луксузу, китили смо се, а кад смо говорили о умерености, градили смо теревенке.{S} Како г 
 да те питам:{S} Шта је с оним, што смо говорили?“ „Ја не знам, да смо ми што говорили“, каже.  
је међу нами и више.{S} Оног дана нисмо говорили даље, али кад смо други пут играли, повија се  
зарена.{S} Било их је, који су отворено говорили: „Поп-Светозар ће нас под мантијом одвести у Н 
о говорили?“ „Ја не знам, да смо ми што говорили“, каже. „Е, гле сад, како си заборавна.{S} Та  
чије.{S} И да на кратко кажем, о њој су говорили, да је она у души иста, која је била и пре; тв 
коше само: „Бог дао, Бог узео.“ Тако су говорили, али све је бадава, људи су.{S} Ако и не плачу 
 за часак. „Истина је“, каже, „много се говорило и говорило, а мало се радило...{S} Али ако бар 
„Истина је“, каже, „много се говорило и говорило, а мало се радило...{S} Али ако бар неки део т 
баба Језекиља, жена, о којој се по селу говорило, да јој је језик још гори и од имена јој.{S} Н 
> <p>„Бабо, имао бих о важној ствари да говорим с Лазаром и то баш пред тобом, јер се и тебе ти 
вели он. „Нисам се још решио, о чему да говорим.“</p> <p>Наста ћутање.{S} Он гледа у св. писмо  
па чисто не верује.{S} Каже: „Истину ја говорим, господине.{S} Волијем и умрети, него да слажем 
аже: „Ако све језике човечје и анђелске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно, које звони 
о добро, (а ту је одма приметила, да не говорим истине) и ја нећу ићи у друштво.{S} С тим <pb n 
је вас“, каже он. „Не могу, а да вам не говорим.“</p> <p>„И мене је вас жао, Лазаре“, рече она  
рме на данашњи дан“.{S} И опет ја њојзи говорим, да је не дам ни за све прасеће главе овога све 
, моја браћо и господо драга.{S} Ја ово говорим с крвавим срцем, јер знам, да неће бити лека.{S 
ин — мој Гига, поверио.{S} Лепо ја њему говорим:{S} Ошта је теби, да се назарениш?{S} Та нити с 
помало дрхће, „немојте да се шалите.{S} Говоримо озбиљно.{S} Ви нити се лицкате нити играте нит 
 Без примера нема ништа, то сви ми увек говоримо, а никад не творимо.{S} Зар би апостоли умирал 
е“, рече она чисто жалосно. „Па кад већ говоримо о тој ствари, ево кажем и ја вами озбиљно:{S}  
з богослова.{S} Што је Христос говорио, говорио је за прост народ, не за учењаке.{S} Он је удеш 
предавање сеоски лекар о умерености.{S} Говорио је о томе, како ми све поједемо и све попијемо. 
ја да будем гора и од оне најсиротије.“ Говорио је, од каквих је штетних последица по здравље и 
вит мимо све њих, појао је као анђео, а говорио је као апостол.{S} Он поста најпре назаренски „ 
ер ако се ти не сетиш, ја бих ти бадава говорио...“</p> <p>Лазар је провео будан ту ноћ, сутра  
о скоро исто толико.{S} Он је са амвона говорио о хришћанској љубави; он је позвао оне, који хо 
шлих недеља.{S} Трећи Здравковићев друг говорио је о нашим манама у говору.{S} Испитивао је:{S} 
- Тома је после тога још једаред-дваред говорио на само Боривоју, каква опасност прети Лазару о 
олазио све јаче и јаче у ватру и сад је говорио скоро са свим гласно: „Ми, ми“, вели, „ако икак 
а и овде и тамо жена.{S} И од пре ми је говорио: „Истерајте жене из скупштине или дајте мени, д 
“ пита он.</p> <p>„Слабо.{S} Отац ми је говорио о тој старој грчкој песми.{S} Но то је било дав 
парничите и сатирете“.{S} За тим јој је говорио, да ће у скорим данима да постане мати, и да им 
</p> <p>Лекар ју је тешио.{S} Он јој је говорио, да се опет за то и на усеву може много што-шта 
м најпре с тобом.“</p> <p>И дуго јој је говорио, а она га је радосно и усхићено слушала.{S} Кад 
лика била је друкчија, али сваки син је говорио, да се он оца најбоље сећа, да је његова слика  
E">Pöbl</foreign>«, каже она, „право је говорио мој отац, да паор остаје паор.{S} Њега не можеш 
рце њихово далеко је од мене.“ Лазар је говорио доста лепо, прегледно и неком фанатичном ватром 
не на братски пољубац.“.{S} Светозар је говорио противу силе, подсмеја, претње и грубости.</p>  
ају књижнице — ништа.“</p> <p>Доктор је говорио лепо, само се на крају упустио у ситнице.{S} До 
ао још ређе, но пре.{S} Последњи пут је говорио с њоме на погребу Милевину, јер је Цвета дошла  
по назаренском схватању.{S} Уз то му је говорио о оном братству, које постоји међу Назаренима,  
, вила разграђује“.{S} У овом правцу је говорио Светозар, па је у многих и он наишао на одобрав 
укао од зида до зида.{S} Није јео, није говорио, само је кашљуцао.{S} Последњи дан у јутру, пок 
знати“, каже Јованка. „Али ми отац није говорио о том“.</p> <p>„Боже мој“, срди се Јулка, „та т 
д сеоских девојака, с којом је Боривоје говорио кад што на бунару или на улици.{S} Од осталих с 
 што почети.{S} Је си ли ти брат-Лазаре говорио пријатељу Боривоју, како смо ми удесили за њега 
 не да се опију.</p> <p>Тома је највише говорио. „Моја Варвара“, каже, „неће знати где сам.{S}  
ре, шетао је крупним корацима по соби и говорио као себи, али опет на глас: „Ја морам од сад се 
тишле гуске у рит, ти си узимао олако и говорио као и овај господин:{S} Вратиће се.{S} Кад су п 
Мимовића нека од госпођа.</p> <p>„Он би говорио“, рече друга подсмешљиво, „али му је ковач Шанд 
ети само књижевници, он народу не би ни говорио.{S} Апостол Лука је добро записао оне Христове  
ападну у невољу.{S} А осим тога је увек говорио млађим људима. „Децо, пазите шта радите, узмите 
етозару и рекао му:</p> <p>„Ја сам увек говорио, да ћете ви победити.{S} То сам отворено казива 
сте ли читали, да је и Христос Спаситељ говорио и разликовао:{S} Јудеје, Римљане, Самарићане?{S 
p> <p>Но баш у тај мах, кад је Тома ово говорио, те занесен неприликама стављао Шандора ковача  
крај је.“ Глас му је дрхтао, кад је ово говорио, а сузе му блистаху у очима, кад је испратио ма 
ти и неговати.“</p> <p>Док је лекар ово говорио, жена је све дубље и дубље сагибала главу, а на 
хлеба, и то — мекана.{S} Он је бар тако говорио, и није лагао.{S} Узео ју је сироту, без ичега, 
је ни било лако.{S} Да сам ја ма колико говорио, да се мане — не би послушала, него ме је она с 
битељ.{S} Боривоје је у опште врло мало говорио и избегавао је стране људе, <pb n="20" /> али с 
ла:{S} Одричеш ли се сотоне? он је само говорио. „Мани жено и види Бог“, ади кад почех ударати  
ар би народ ишао за њим, да је он једно говорио, а друго творио?{S} И ако ћемо тако, онда будим 
назаренске вере; о њој је он тако често говорио с Лазарем и на њу је већ пре тога много и много 
ла, да види тог човека, о коме је Лазар говорио сваки дан с одушевљењем.{S} Али је уједно и стр 
и физиолошки процес, о ком јој је лекар говорио, али је осетила, да у ономе, што говори тај чов 
мемо и без богослова.{S} Што је Христос говорио, говорио је за прост народ, не за учењаке.{S} О 
зарево двориште, онда је Лазар први пут говорио с њоме.{S} Отерао јој је брава натраг и није јо 
 очинске љубави, „ја сам ти једаред већ говорио о некој ствари, но ти канда ниси узела на ум.{S 
из еванђеља, Христос Спаситељ је народу говорио у цркви.{S} Нећете да знате за празнике осим не 
и, је ли то родитељски??“ У овом смислу говорио је прота и његов говор многе је и од Назарена д 
момак и нашали.</p> <p>Обренов бранилац говорио је још дуго о том питању, па онда пређе чак и н 
r springe.“</l> </quote> <p>Дуго је још говорио Здравковић у том правцу, па онда заврши: „Свешт 
зивао би им обично и успевао би.</p> <p>Говорио би им језиком својим, простим, начином, који он 
осланице, па ју је онда тумачио.</p> <p>Говорио је о томе:{S} Какав треба да је прави Хришћанин 
 Ви знате, да смо се погодили, да ми не говорите о том.“</p> <p>„Жао ме је вас“, каже он. „Не м 
 и говор почиње.{S} У оној гунгули може говорити ко шта воли, стражари пазе једино на то, да се 
 сам већ обећала, али мој муж неће више говорити народу.{S} Нека сад мало друге „<hi>спевавају< 
говорим с оцем.{S} Ја могу с њиме о том говорити једаред, ако не послуша, онда је све за бадава 
 али је у ствари и то хвалисање.{S} Јер говорити другоме непрестано: „Био сам врло рђав“; „сагр 
главу, па шапућу.{S} Боже мој, шта могу говорити деца, о тако крвавој породичној несрећи?!{S} К 
ко замерити.{S} И ако се сложите, ја ћу говорити баба-Стаки, а брат Мирко Милеви“.</p> <p>Браћа 
 Ти ћеш се после мало задоцнити и ја ћу говорити с њиме“.</p> <pb n="217" /> <p>„Добро је!“</p> 
а. „Не говоре“, каже он. „Којим језиком говориш ти?“ Он поче да извија: „Нашим језиком, па јези 
p> <p>„Онај, који те је научио, да тако говориш, добро те је научио“, вели му истражни судија.  
о смеј, који је подуже трајао, онда још говорише неколицина њих, па су на послетку решили, да к 
и одобравају, а неки поричу и прекидају говорника.) А што се тиче Назаренства, моје је уверење  
 у тој придици, што је све освојило:{S} Говорнички дар Светозаров, па нека света ватра у њему,  
овићев друг говорио је о нашим манама у говору.{S} Испитивао је:{S} Је ли боље казати „ведро“ к 
ог напретка“, каже им Здравковић. „Чега год нема у св. писму и што год није на основу св. писма 
е поједе као код нас.{S} Сва јела, која год познајемо, скувамо на једаред, само ако имамо.{S} Е 
 роб.{S} Он ће увек радити код нас, кад год буде посла.“</p> <p>Јулка је и зачуђено и застрашен 
је томе, али он се није радовао.{S} Кад год је мислио на њу, њему падаше на ум друга, коју с њо 
је у души, неће ли испод тог пепела кад год засијати нов пламен.{S} Гига ју је волео свом душом 
икако да замакну за усне.{S} Тек се кад год смири, па ће рећи: „Иш, не праши Симо; неће од тога 
уда изиђе свако зло.{S} Ако се дете кад год и заигра, може му се опростити.{S} Али да и зрели љ 
онако запурена, плачна, ружна, хоће кад год да се утиша.{S} У први мах је изгледало, е ће се и  
те госпође и та господа не помешају кад год с нама, јер онда ће за цело бити оно, што си ти пре 
вршност, отимање за моћ и славу.{S} Куд год погледаш, видиш пропадање морално, материјално — ја 
м.{S} Бар мирно спавам.{S} Кад одем куд год, знам да нећеш ићи кривим путем, упропастити новац, 
о друштво пошло је кривим путем.{S} Где год се окренеш, видећеш грабеж, разврат, пустоловство,  
 старијих и надражен против нас.{S} Где год опази моју Варвару, он удри на њу блатом, каменом,  
купила своје сукње и кошуље, да оде где год у свет.{S} Пукле биле неке сплетке; завадила се с ј 
 против чланови друштва помагаће се где год могу — увешће мобе, неговаће старо српско гостоприм 
 вечним мукама, ако смо и погрешили где год у тумачењу светог писма, или ви или други?{S} Зар м 
х пре тога виђао овде или може бити где год на пољу.{S} И сад тек поче мучити праву муку.{S} Се 
уди биће оно, што му име каже.{S} Ко је год члан тога друштва, избегаваће све, што је штетно по 
 Боривоја поста читав момчић.{S} Што је год било оваца у оном крају, сваку је познавао по имену 
 Одисејевим давала пехар вина и који се год напио тог вина, па га после она додирнула својим ча 
воје приповетке, <pb n="86" /> но ко се год начита тих приповедака, па се такне душе приповедач 
азао, да ћете радити код нас, докле вам год не изиђе време.{S} Па, овај, хтела сам да вас питам 
војим жељама и страстима, но за чим нам год срце гракне, то мора бити.{S} Девојци мора бити нов 
ње је то већ по себи огромно, а што сам год даље улазио у њега, опажао сам све јасније и јасниј 
и ти свој господар. <pb n="6" /> Што јо год твога мужа, то је и твоје, а што теби припада, на т 
 злих људи, ви се и ту пребацисте, и ко год не мисли о црквеном обреду као ви, тога већ држите  
ју и не могу доспети свако вече, али ко год може, тај одлази.</p> <p>И Лазар се кренуо с Бориво 
реч о крштењу?{S} Ево за што.</p> <p>Ко год је прочитао испит Варварин и буде прочитао ток њена 
се сад то лице намргодило.{S} Каже: „Ко год мисли да су Назарени пали као у зиму снег и да ће о 
ора да оде Лазару, да му се извини како год за онаки насртај.</p> <p>Кад уђе у собу, изненади с 
аним.{S} Ево ти кључева, па узми колико год хоћеш; ја ти дајем.{S} Лолај се колико ти се мили;  
ани нису спавали.{S} Чинили су све, што год су знали и умели, да најпре зауставе продирање наза 
еном оне Христове речи: „Болесници, што год вам каже да чините, учините, јер је то добро, а што 
оца, детета.{S} То је неприродно, а што год је неприродно, не може дуго постојати.{S} Место да  
чините, учините, јер је то добро, а што год видите да он ради, не радите ни по што, јер нећете  
ако, како сам почео“, вели Лазар, а што год даље <pb n="36" /> говори, глас му је све мирнији.  
и ја ћу радо поћи тим путем.{S} Све што год имам радо ћу дати, само ми поклоните то, да се не ј 
апостола са свим нову науку.{S} Све што год ми данас радимо, не ваља, све је то дело сотонино,  
ковић. „Чега год нема у св. писму и што год није на основу св. писма, то је од — ђавола.{S} Сли 
 покажем суду ствар.{S} А ти говори што год хоћеш против себе.{S} Што више, то боље.{S} Јер што 
м певала?“</p> <p>„Ви можете радити што год хоћете“ — каже он збуњено.</p> <p>„Знате, Боривоје, 
да буде рђав крај.{S} Можете чинити што год хоћете, али то тек онда, кад не буде на вами тог ча 
 себе.{S} Што више, то боље.{S} Јер што год се ти више увлачиш у зло, тим ће све боље и суд вид 
ш горе и удари песницом по огледалу што год је већма могао.</p> <p>Лекар је ћутао и пажљиво пос 
ао сеоски бик, све би да погази, што му год дође на очи, час је опет снужден као да су му сви п 
лачи.{S} Из полутаме, која многима тако годи, изиђе и Назаренство на сунце и тамо већ много бољ 
} Снег је завејао путеве, али му то баш годи.{S} Што му нога по кад-кад дубље западне у јендек, 
о у врт, нит виде девојака.{S} То му је годило донекле, а донекле и не.{S} Није још никако био  
целом Боривојевцу.</p> <p>Марти је врло годило, што се њен Боривој лепи Наде.{S} Често је говор 
уван су бели људи познали скоро на 1500 година после Христа, па од куд ће нам се још пре Христа 
како се зове само... живео је преко 900 година, опет не бих исплатио.“</p> <p>„Слушај Перо“, ве 
b n="17" /> <p>Тако је то ишло неких 10 година и од Боривоја поста читав момчић.{S} Што је год  
ата, али још доста млада, тако около 20 година.{S} О њој немам више шта рећи за сад.{S} Што се  
 постала ова књига.</p> <p>Има скоро 20 година, како сам још као ђак посетио први пут назаренск 
ао све то исплатити макар за 10, 20, 30 година?“</p> <p>Лазар је ћутао.</p> <p>„Та да, видиш и  
> <p>Чича Станко, човек около својих 60 година, али много млађа изгледа, мало се накашље, па он 
 и неколико дечака и девојчица од 10—12 година.{S} Очи им још весело, безазлено погледају и чис 
н ослобађа их од тога, али сваког тек 5 година после његова прелаза у Назарене.</p> </note> <no 
мали; једва је толики, колико дете од 6 година, али доцније расте све више и више; на послетку  
едном види, запамти, а кад му је било 6 година, знао је из Боривојевца име сваког човека, сваке 
нидбе, а оно што је било за последњих 8 година, од како сам се оженио, оставио сам за после под 
 клупе млада, лепа девојка од својих 18 година.{S} Ово се девојче по свему разликовало од остал 
иче, она је старија, може јој бити и 28 година, али је необично лепа, а при том је умиљата, сла 
у изишао суд до краја, прошла је читава година.{S} Остале му дакле још две, па га на тако кратк 
 с нами...{S} Кад дође мали Божић, Нова Година, она опет плаче.{S} Каже: „Данас код мог бабе им 
unit="subSection" /> <p>Кад се навршила година дана од смрти Срданове, били су сватови Лазара и 
м се“, вели Светозар. „Од то доба прође година.{S} Данас велим само толико:{S} Мало је боље но  
о ни почињати“, рече.</p> <p>Тако прође година дана и Боривоје дошао од силног поста као сува г 
е, што је посејано.</head> <p>Прошла је година дана од рођења Боривојева.{S} До сада је у кући  
ике земље; ја ћу ти помоћи; доста ми је година“.</p> <p>Тако је и било.{S} Боривоје је и од јак 
тек зрели и одрасли крсте, колико им је година, кад се жене?“</p> <p>„Како ком.{S} Кад момак до 
чувала у њиховој породици преко стотине година, а донео ју је неки њихов рођак из Јерусалима.{S 
У нашег суседа има деран од шест, седам година, на зло брз, рђаво упућиван од старијих и надраж 
и, но и поштење.{S} Кад му је било осам година, отац га је већ водио у крађу.{S} Син је терао к 
тиска.</p> <p>Кад је Боривоју било осам година, јерусалимске иконе није више било, распала се,  
стина, било је времена, кад по неколико година није било те прилике, јер сам бивао на страни, а 
екада чак и насмеши, а то већ од толико година није чинио.</p> <p>Марта је пре овог догађаја че 
бих иначе морао можда чак и после десет година да се исправљам с онима, који би осетили, да сам 
лижњег села, младић око својих двадесет година, једва му удариле науснице.</p> <p>„Шта је Милив 
стрију малтера.{S} После десет-двадесет година одвали се она цигља и убије човека.“</p> <p>„А.. 
довица да се не прима млађа од шездесет година и која је била једноме мужу жена и која има ^све 
ле: „Жену не примајте млађу од шездесет година.“ Па и тај рок је кратак.{S} Ето га, Шандор кова 
памти, да је у вароши био пре четрдесет година један адвокат, па и тај није могао да држи краве 
само ногу.{S} Марта је и после двадетет година спомињала тај случај и говорила: „Камо среће, да 
м дошао кући и убио, дадоше ми дванаест година робије....“</p> <p>Устаде и трећи.{S} Каже: „Ја  
о је неко сироче, девојку од седамнаест година, а њему беше четрдесет и пет.</p> <p>Сад је на п 
а.“ Марти је у оно време било осамнаест година, а њен Влада волео је као комад хлеба, и то — ме 
олуди...{S} Цвети је онда било шеснаест година; она је знала шити, те је тим издржавала себе и  
њихову кућу, било јој је скоро шеснаест година.</p> <p>Јованка је у прво време носила Боривоју  
е дошао је роман, који сам написао шест година касније, па и то у вацкој казнионици.</p> <p>Ја  
 питање Томино.</p> <p>„То је девојка у година, може да ће имати око 30.{S} Њен отац је давно у 
у над песмама, јер он, човек ожењен и у година, остави кућу, жену и децу, покупи све новце и од 
Славна и Јулка.{S} Славна је Јованчиних година, а Јулка јој је сестричина, скоро две године мла 
јим „пријатељима“.{S} Многи „пријатељи“ годинама посећују назаренске скупштине и назаренска „бр 
овека.{S} Ето, ја сам се у мојим младим годинама успалио, па онда кад девојка пође за другог, ј 
и недовољно, ма се у томе правцу радило годинама.{S} Мора се дубље захватити, озбиљније започет 
растрзале дивље звери, но што нас данас годинама мучи сува болест; ја држим, да нам је боље бил 
д поквареношћу света, плачу и очајавају годинама.{S} У том добу свога мучења и кињења толико су 
о, као оно калуђер Тецел, који је 1517. године написао ове речи на своме олтару, где је продава 
S} Суд је према томе осудио Обрена на 4 године тешке тамнице.{S} Бранилац је уложио призив на в 
„Баш сте ви тврди људи.{S} Момак већ 24 године, па неожењен.{S} Боље нека и не каже ником да је 
 сучељавају им се баште.{S} Већ од пола године дана чим може, гледа, да јој се доближи и да је  
 зрела девојка, у њеном добу начине две године од шипарице удавачу и Боривоје је и приметио и н 
а испитује, да мисли.{S} За не пуне две године дана изиђе из ње девојка, која је за своје годин 
е умири и живео је с Надом још пуне две године без икаквих потреса.{S} Само се Нади учинило, да 
а, а Јулка јој је сестричина, скоро две године млађа од ње.</p> <p>Кад су се три другарице иску 
 ћете кући?“</p> <p>„Имам још скоро две године.“</p> <p>„А колико сте имали свега?“ уплете се у 
 хране 240 фор.{S} Утаначили су, да ове године сеју 8 ланаца, јер су се намножили.{S} Њихови су 
Нови Сад у гимназију, на свршетку друге године, поболи му се отац.{S} Послаше кола по Лазара и  
а изиђе из ње девојка, која је за своје године много читала и много мислила.</p> </div> <div ty 
средњи син Јова „поверио је“ још прошле године.{S} Чим то Ђока чу, спопаде снају, унуче, перину 
ем тих узрока бавио сам се скоро четири године.</p> <p>Питање је то већ по себи огромно, а што  
ешће, постиће највећи хаџиски пост, три године дана.</p> <p>Кад Нада чу ту вест, стеже јој се о 
к даље, „за што су вас затворили на три године?“</p> <p>Боривоје подиже главу, те сагледа три п 
други па и трећи суд, а све три, па три године.{S} Боривоју изгледа то до душе мало, али кад св 
 „Ја сам примио пушку и служио цара три године.{S} За те три године увек су ме учили, како ћу д 
 застарила, за другу добио Боривоје три године робије.{S} Он не апелира, не тражи мање, али апе 
 и служио цара три године.{S} За те три године увек су ме учили, како ћу да убијем; увек ја да  
 бити, да човек добије за жену само три године дана робије, онда ћу ја сутра убити и моју.“</p> 
 ослабио као добар хрт, а далеко су три године.“</p> <p>Но Боривоје је слушао од оца Мелентија, 
 јој ствар иде врло лагано.</p> <p>„Три године.“</p> <p>„А би ли нам казали“, испитује га млади 
и је обећао својим гостима, да ће је до године изнети на сто, па ма знао изгубити главу.</p> </ 
 твоје куће донеле.{S} А што жена преко године у кецељи разнесе, то домаћин о жетви ни на четир 
угих послова заборавио на то.</p> <p>Но године 1889. почео сам врло много да се бавим с питањем 
оће подржати овако, па бих за три-четир године био опет онде, где сам био и пре.“</p> <p>Но нас 
S} А после, знате, да треба сад о новој години да удесим с брат-Мирком рачуне, па онда треба да 
 је наследила његово имање, па га је за годину дана распудила и за кратко време дође поред све  
 сваку десету.{S} Понда, можда се ни за годину дана не би свршила моја исповест.{S} Од детинств 
балконом и без четири свилене хаљине на годину; ја држим, да нам је боље било онда, кад смо леж 
во сам добио због једног јединог телета годину дана, а шта би тек било за оне чопорове волова,  
Код ње је то био обичај.{S} Она више од годину дана води Боривојеву бригу. „Па уступићу јој ту  
екара, оног истог, код кога је била пре годину дана с мужем.{S} Лекар је дуго прегледао болесни 
Тако је било и овде.{S} Тек после скоро годину дана осетише чланови друштва, како су промењеним 
шом Савићем због увреде части већ скоро годину дана и старији чланови друштва толико су успели, 
о по Милевину лицу, рекли би, да јој је годио тај одговор. „Воли децу“, рече она на послетку ла 
етар отуд од Горњака“, никако више није годио чича-Срдану.{S} Пре, све ужива, кад га ноћу пробу 
него да види свет, да се ни при царским гозбама не износи више од четири јела; за тим долази си 
опијемо.{S} Чак и Немањино благо оде на гозбе и пијанке.{S} То нам убија здравље, сиромаши нас  
ли нису уздржљиви.{S} Не познају сјајне гозбе, али не знају ни за пост.{S} Једу просто зготовље 
 да сам послала напред сукње, овако сам гола, а баба ми неће ништа дати“. „И не треба“, кажем ј 
вачко „Магареће Брдо“ никад оно, што је Голгота, нити се наш патријар може мерити с јерусалимск 
р мало могла улепшати или претрпати.{S} Голе њиве чича-Срданове, које беху до пре најбоље сређе 
које стоје с овима у свези, начиниле су голем утисак на душу Боривојеву.{S} Он се испрва занесе 
, кад их прота онако дирљиво опомену на големи расцеп, који створише.</p> <p>За неколико тренут 
S} Иде средином пута, право к спроводу, гологлав, брзим корацима, само што не трчи... <pb n="22 
зару мајка Јелена <pb n="186" /> у собу гологлава, није се повезала ни марамом, а зима је.</p>  
о је дивљи голуб.{S} Једном речи, дивљи голуб је увек дивљи голуб, а кукавица остаје и зими и л 
о и научно, да није истина, да је дивљи голуб само у лето дивљи голуб, а у зиму да је кукавица, 
и остаје што је био лети, а то је дивљи голуб.{S} Једном речи, дивљи голуб је увек дивљи голуб, 
ита она народна предрасуда, да се дивљи голуб у зиму претвара у кукавицу?{S} Па мора му се приз 
 Једном речи, дивљи голуб је увек дивљи голуб, а кукавица остаје и зими и лети кукавица.{S} И о 
на, да је дивљи голуб само у лето дивљи голуб, а у зиму да је кукавица, него он и зими остаје ш 
ако тужно, као голубица кад изгуби свог голуба или кад јој секу врат.{S} После се мало насмеши. 
ницу, а лешине нисте нашли.{S} Ниси ти, голубе мој, никог ни убио, него си ти болестан у мозгу, 
ми је и требало...„ Јеси ди тако казао, голубе мој, животе мој, све моје овога света...“</p> <p 
 госпођа Здравковићка.{S} Висока стаса, голубија погледа, а непрестано се врзе око свога мужа.{ 
S} Из њених граорастих очију вири нешто голубије, а при том тако паметно.{S} Онда, кад је Борив 
ста, Боривоје се није разумевао у оном „голубијем послу“, да по „хришћанској дужности“ води пиј 
диже главу и погледа га тако тужно, као голубица кад изгуби свог голуба или кад јој секу врат.{ 
ђује одвише, али је изостала та реч.{S} Голубице покупише оно своје расуто перје, мараму и ружу 
Од прилике.“</p> <p>„Од прилике, из две голубице и једне мачке.“ </p> <p>Све су сикнуле на њега 
ешка.{S} До сад сам доводио у додир две голубице и једну мачку, па одатле не постаде жена, али  
уче пушком по сред девојака.{S} Прснуше голубице, а на месту где су стојале, остаде — перје.{S} 
ци ону песму:</p> <quote> <l>„Кажи мени голубице бела,</l> <l>Колико си имала швалера?</l> <l>К 
 је обрнута.{S} Морам покушати с једном голубицом и две мачке.{S} Видећете, постаћу славан чове 
а он мени само оздрави, раница моја, ни голубови неће тако живети као нас двоје, видећете драга 
 си имала швалера?</l> <l>Кол’ко има на голубу перја</l> <l>Толико сам имала швалера.“</l> </qu 
ебе, па овај овде, онај онде посрне.{S} Гомила га погази.{S} Ако ће што да се учини — може се с 
реба са свим друкчије живети.{S} Читава гомила друштвених питања изиђе пред њу, она прегну, да  
у ништа друго осим оно, што је говорила гомила девојака.{S} А те као да његова предавања нису н 
 са свим јасно видело, да иза села гори гомила ђубрета. „Хајдемо натраг“, дозивао <pb n="181" / 
="chapter" xml:id="SRP18966_C10"> <head>Гомила догађаја.</head> <p>За ово време напредовао је и 
стима му блага реч и он осваја.{S} Свет гомилама кличе: „Слава: твоји смо! победио си нас“.{S}  
у њих двоје говорили реч-две, кад се из гомиле женскиња одвоји једна, најлепша, али најпростије 
<p>Жена, бледа лика, сувоњава, ступи из гомиле напред и рече: „Не може се допустити, да тако зл 
е овако остати“, рече неки сед човек из гомиле, „Срамоти нас пред светом.{S} Треба да је посаве 
/p> <p>„Та, Јовина посла“, рече неко из гомиле отежући гласом.</p> <pb n="100" /> <p>Лазар само 
гао нико да их прегледа све.{S} У већој гомили жита има увек више кукоља, него ли у малој, па у 
ише кукоља, него ли у малој, па у већој гомили је и више јереси и цепања.{S} Ако икад буде, да  
ратарима који беху тамо, те се сабили у гомилицу и каже им: „Волео бих браћо, да чујем и од вас 
орјатине и поганиче!“ И сад осу на њега гомилу најужаснијих грдњи.</p> <p>Жене и људи запушавај 
о што су и дошле.{S} И опет се сабиле у гомилу, наслониле главу на главу, те шапућу.</p> <p>Већ 
у врта, одакле су и изишле, сабиле се у гомилу, наслониле скоро главу на главу, па шапућу.{S} Б 
 у најудаљенији крај и опет се сабише у гомилу, те шушкају.{S} Ко су ти Назарећани?{S} Каква им 
{S} Добри пастири покупиће опет стадо у гомилу, као што су га рђави растурили.“ Предлаже, да св 
} Кад се овнови бију — овце се сабију у гомилу и гледају.</p> <p>Ствар се нагнула са свим на он 
 му велику гомилу жита. — „Видиш ли ову гомилу жита?“ — Видим“. — „Кад видиш, онда бар и знај,  
ма домаћина на таван и показа му велику гомилу жита. — „Видиш ли ову гомилу жита?“ — Видим“. —  
сла Бог ватру из неба и сажеже Содому и Гомору; и да ли боље би?</p> <p>„Не!{S} И љубопитну жен 
пада.{S} Осећа, да се тамо по очима јој гоне сузе, али не плаче.</p> <p>„Сестро“, каже јој он,  
 мрзе и молите се Богу за оне, који вас гоне...</p> <p>„Пазите на правду своју и не чините пред 
подиже с друма прашина нагла, као да је гони вихор.{S} Да ко има соколове очи, запазио би кроз  
асе, но да удари бичем по коњима, да их гони све дубље и дубље у Дунав.</p> <p>Кад су се коњи в 
ао је онде Светозара, по чијим се очима гониле сузе.</p> <p>„Друже“, рече му лекар, „најбољу ће 
 забрањена, нико је не сме дирати, нико гонити.{S} Али јест.{S} С тим је баш изгубила драж, изг 
еле опет: „Не могу ваљда ни ја да будем гора и од оне најсиротије.“ Говорио је, од каквих је шт 
знала никаква добра; сваки час беше јој горак, те ће бити и задовољна и захвална, ако уђе у кућ 
и мој, буди као срна или као јеленче на горама мирисним</hi>...“ Али опет за то мени се најбоље 
твори врата и дозва жену.{S} Лепу жену, горду жену и накинђурену жену.{S} Светозар је учинио, к 
 требало је придобити и другу половину, горду госпођу Меланију.</p> <p>„Брате мој драги“, вели  
ме да буде паметна те увек гради од зла горе.{S} Но дође на скоро време, те Лазару умре жена, а 
предао.{S} Каже: „Нећу да правим од зла горе; сад како је, тако је, само нек је жив“.</p> <p>Но 
ња и завијања, те је тиме учинио од зла горе.{S} Марту је та порука погодила као камен; за часа 
што тешко, дај опет пиј, градимо од зла горе.{S} Чича Срдан се нашао у крчми са својим пријатељ 
испрва ишло по старом, а за тим пође на горе.{S} Сад и по две ноћи не долази кући, јер кад мало 
ађа.{S} Променуће се или на боље или на горе.{S} И прекрсти се. „Воже помози, доста је било — з 
дочепа његове мисли, те јури с њима сад горе сад доле.{S} Некада их сроза у такав понор, да мис 
 тај глас, јер Срдану биваше одавна све горе и горе, али га тај глас опет за то није мање забол 
азало придика) напао све оне цркве, где горе свеће, где се подиже дим од тамјана, где се служи  
воду и ватру, помор и војску и — све је горе и горе.{S} Тада се свршује стари завет, свршује си 
хладне цигље расхлађују босе ноге, које горе као да су усијане.{S} Дуго се мучила, док је отвор 
вори.</p> <p>Био је то калуђер из Свете Горе, отац Мелентије, родом Србин, који је обилазио наш 
е и сва знања и ако имам сву веру, да и горе премештам, а љубави немам, ништа нисам.{S} И ако р 
ас, јер Срдану биваше одавна све горе и горе, али га тај глас опет за то није мање заболео.</p> 
ватру, помор и војску и — све је горе и горе.{S} Тада се свршује стари завет, свршује сила:{S}  
су га и жандари везивали, не би учинили горе.“</p> <p>Жена је хукала: „Еј, Боже мој, Боже, смил 
 сазна, кад треба наврнути овим држаљем горе, а кад доле, Бог би га знао, А да читам, баш не ум 
, али ја се бојим, да ће бити још и што горе.{S} Хајд, видећемо и то.“</p> <p>Прође неколико ме 
, да још више не сагрешим и да ме још у горе време и још неприправнијег суд не нађе...”</p> <p> 
изишао на улицу и нехотице подиже главу горе, подиже је далеко више, но што приличи скромности  
 али већ у другом тренутку цикао је још горе и удари песницом по огледалу што год је већма мога 
ајмање помаже.{S} Сила ће дете само још горе подивљати.</p> <p>Овај је разговор оставио дубока  
ромена, па ма каква била, ма била она с горег на боље, у прво време изазива у човеку незгодне о 
је та чађава икона, пред којом је вазда горело кандило и пред којом му је мајка тако често клеч 
приповеда.{S} Пред јерусалимском иконом горело је кандило, те је икону надимило, оцрнило и зама 
покри лице рукама.{S} С поља на прозору горео је жижак и светлост тог жишка беше толико јака, д 
ствар, зар ти доиста мислиш, да ћемо ми горети у вечним мукама, ако смо и погрешили где год у т 
ао што Тома рече, „на — неокречен гроб, гори је и од Фарисеја, који су бар — окречени гробови.“ 
то домаће не промишља, одрекао се вере, гори је од незнабошца“.</p> <p>„То сам хтео да чујем“,  
 отац Мелентије говори са заносом о Св. Гори, Јерусалиму и оним чудима, која бивају на гробу Хр 
то је тек слама, младићка бујност, која гори на површини, а кад се та угаси, онда ће се тек вид 
те се са свим јасно видело, да иза села гори гомила ђубрета. „Хајдемо натраг“, дозивао <pb n="1 
ће Мојсије изићи пред лице божје, да на Гори Синајској прими 10 заповеди, наложио му је Бог, да 
 пламен у њојзи се полако угасио.{S} Не гори више, али је та ватра оставила нека трага за собом 
тисну зубе и промрмља у себи: „Није био гори но ма који од вас, само је био — паметнији.“ Но шт 
ре до срца...{S} Боже, та и она птица у гори и онај вук у јазбини, па чак и она риба у дубини м 
ад би у вече, дође и Лазар.{S} На столу гори жижак, а Рахила се нагла на св. писмо и чита.{S} В 
е по селу говорило, да јој је језик још гори и од имена јој.{S} Није ни Марта искала икону без  
лест.{S} Кад се лечи, боли, медицине су горке, али друкче не може бити.{S} И он се окрете према 
постеље чује загушљиво јецање, потмуло, горко.{S} То долази право из рањена материна срца и про 
трже и заћута.{S} А кад мало после тога горко уздахну, осети, где га један од његових другова,  
саји у јецање, испрва загушено, па онда горко, очајничко.{S} Ко то не види, не може веровати.</ 
{S} О, Боривоје, пријатељу! (и сад Тома горко уздахну), био сам веома рђав човек.{S} Код мене ј 
ио, страшљиво погледаше на матер, па се горко заплака.{S} Мајка му утре сузе, пољуби га и даде  
зи своју мајку, где клечи пред иконом и горко јеца.{S} Па колико већ траје та молитва!{S} Борив 
н се опет затвори у ону мрачну комору и горко плакаше.{S} Осетио је, да је над собом изгубио вл 
урад пива, пева се: „Дуни ветре отуд од горњака“, — али Лазар није весео.{S} Има нешто у њему,  
ева:</p> <quote> <l>„Дуни ветре отуд од Горњака“ —</l> </quote> <p>све те мрави подилазе од мил 
е на продају.</p> <p>Тај „ветар отуд од Горњака“, никако више није годио чича-Срдану.{S} Пре, с 
да се сузбије Назаренство.{S} Питање је горуће и крајње је време, да се што учини.</p> </div> < 
рају с њиме: бележнички писар, па чак и горчило.{S} Да богме, не на улици, где пече сунце и гуш 
метежа у селу, па да не заоштравамо:{S} Господ ће видети — судити и пресудити“.</p> <pb n="110" 
 хоћу да је љубим, као што нам заповеда Господ и прописује апостол Павле, а то је:{S} Хоћу да ј 
красоту целога света, сети се шта му је Господ одговорио?{S} Шта ће ти она шарена трака на бедр 
олтару служе, с олтаром деле.{S} Тако и Господ заповеда, да они, који еванђеље проповедају, од  
а их поутешити, обавестити их, јер види Господ њино кајање, па ће им опростити.“ Није дакле ни  
ац.{S} Венац треба над њом да пружи сам Господ наш Исус Христос, ако је заслужна венца.{S} Ми н 
из оног тврдог сна, у који га је уљуљао Господ, кад се Ева већ упознала са змијом и шетала под  
 „Добро дошли.{S} Само кад вас је донео Господ.“ И понуди га у кућу!{S} Боривоје уђе у собу, у  
ем Исуса Христа.“</p> <p>„Је ли ти улио Господ још какву жељу?“</p> <p>„Моја је душа жедна испо 
>„Онако“, каже Варвара, „како се крстио Господ наш Исус Христос и како је забележено у светом п 
а и наместе поремећену огрлицу.</p> <p>„Господ га је умудрио“, шапћу једна другој.{S} Кад се му 
и госпође, па је смислио, да не чека да господа нападну Назарене, него ће он напасти њих.{S} Та 
зе прота и свештеници, знао, шта ће она господа и госпође, па је смислио, да не чека да господа 
им, само од тога, да се те госпође и та господа не помешају кад год с нама, јер онда ће за цело 
ну, који те обмањује шаренилом, сети се Господа нашега Исуса Христа, кога је сотона извео на бр 
како господа свештеници у цркви, тако и господа професори и учитељи недељом по подне у школи об 
 каже: „Жене, слушајте своје мужеве као Господа!“ Али човеку прописује љубав, јер вели: „Мужеви 
 њих, па су на послетку решили, да како господа свештеници у цркви, тако и господа професори и  
 Има Назаренства и у варошима, само што господа варошани не знају, шта је код њих код куће.{S}  
а знате ли ви, браћо драга, или ето бар господа свештеници знају, какав је човек био пророк Или 
правиш луд, па да те пусте кући; али су господа у суду учила на школама те ствари, па их не мож 
умирио узбуркане духове.{S} Нарочито су господа професори осетили, да је овај сеоски учитељ мал 
тог дима, тај је слаб, тај не уме да је господар над собом, <pb n="203" /> тај неће бити господ 
27.{S} Тамо је реч о слугама, којима је господар поверио новац, да тргују с њим.{S} Христос у т 
ушки мали као напрстак, опет је мушки и господар у кући.“</p> <p>На послетку уђоше и последњи г 
над собом, <pb n="203" /> тај неће бити господар над собом ни онда, кад се тиче крупнијих ствар 
>„Све то може бити, ади ниси ни ти свој господар. <pb n="6" /> Што јо год твога мужа, то је и т 
 тренут, после се умирио и беше по ново господар над собом, сад <pb n="168" /> је скренуо с пут 
 не умемо да владамо собом, не умемо да господаримо над својим жељама и страстима, но за чим на 
бљене не тражите, него силом и жестином господарите над њима.{S} Мало вам је, што пасете на доб 
нехотице „Молитву грешника“ : „Ја знам, Господе, какав ће ме страх обузети, кад ми почнеш судит 
е не осуди?{S} А она рече:{S} Ни један, Господе!{S} А Исус јој рече:{S} Ни ја те не осуђујем; и 
S} Где сте га метнули?{S} Рекоше му:{S} Господе, хајде да видиш.</p> <p>„<hi>Ударише сузе Исусу 
а, паде на ноге његове, говорећи му:{S} Господе, да си ти био овде, не би умро мој брат.{S} Онд 
, три, свештеника, за овима неколико од господе, два-три богослова, па онда и неколико ратара,  
ити.{S} Па онда има и женскиња.{S} Жене господе професора хтедоше пошто по то да оду, па су да  
веома дуга, а почиње речима:{S} Ја знам Господе, какав ће ме ужас обузети, кад ме почнеш судити 
а сам у животу своме починио, а не смем Господе да те молим, да ми са свим опростиш...”</p> <p> 
одне устаде са столице, одахну и рече: „Господе, у твоје руке полажем ову праведну ствар.“</p>  
мо није био сигуран, но се молио Богу: „Господе Боже, доста ми је свега, прими душу моју од мен 
 Шест невиних очију упрто је у њега.{S} Господи у суду је рекао, шта је учинио, сад не може да  
шевару, прекопали сте рит, па ништа.{S} Господин велики фишкал је у оним баруштинама назебао и  
ш нешто да кажем, кад сам већ почео.{S} Господин Зравковић је споменуо, да би добро било, кад б 
код њих код куће.{S} У вароши, где живи господин предговорник, има до стотине Назарена.{S} И ја 
о: „Врло ми је учено то, што сад говори господин учитељ.{S} Ја знам, да се Назаренство шири сам 
ти си узимао олако и говорио као и овај господин:{S} Вратиће се.{S} Кад су подивљале, бадава си 
али већ му прискочи Боривоје.{S} Каже: „Господин свештеник је заборавио продужење те посланице. 
е смета да једе.</p> <pb n="184" /> <p>„Господин-докторе, опростите, али мени се чини, ви не из 
b n="138" /> врати се.{S} Каже: „Бар да господина проту пољубим у руку.“</p> <p>„Врло си ти мек 
мо Назарени нису добри Срби?{S} Питајте господина Здравковића, на коју је страну он гласао?{S}  
кају, да се разиђе гунгула. „3а што ви, господине, нисте ништа говорили?“ пита мерника Мимовића 
смеје, одмањује руком и вели: „Та мани, господине учитељу, мани!“) За што да манем?{S} Кад су т 
е капетану у очи: „На великој сам муци, господине.{S} Бог у својој шестој заповеди каже: „Не уб 
ао, па га је и сустигла казна. „Ја сам, господине, служио код вас, па знам какав је оно дух, ко 
не верује.{S} Каже: „Истину ја говорим, господине.{S} Волијем и умрети, него да слажем.“</p> <p 
ад сам крив?{S} Ти може бити и не знаш, господине, каква је са мном ствар?{S} Ја ништа не тајим 
> <pb n="236" /> <p>„А зар ви, пречасни господине, доиста држите, да је успех постигнут?“</p> < 
оца?“ пита га председник.</p> <p>„Немам господине, а и не треба ми“.</p> <p>”Ако теби не треба, 
а је безбожно пушити?{S} Та, ви сте бар господине образован човек, ви бар знате, да су пророци  
оспођа Меланија је киптила од радости. „Господине“, каже, „ако то спроведете, Српство ће вам по 
 сна, да је више пута стојао пред неким господином, који га је испитивао и писао, окреће се по  
 победити.{S} То сам отворено казивао и господину епископу, кад су вас код њега оцрњивали.“</p> 
вавог и модрог овамо, па су јавили оном господину, који ме је примио, да сам путем искакао из к 
ину испитнику.“</p> <p>„Шта си ти казао господину испитнику, дедаче?{S} Зар оно, да нису курјац 
ар?{S} Ја ништа не тајим; све сам казао господину испитнику.“</p> <p>„Шта си ти казао господину 
ће се казнити.</p> <p>И узе да чита оне господње речи, које дођоше пророку Језекији: „Тешко пас 
, да га поуче и још боље утврде на путу господњем...</p> <p>После тога се диже да иде.{S} Много 
оше из неба оваки, какви су.{S} Ви сте, господо, из тако зване више интелигенције градили наста 
 који су тамо били и вели им: „Ето вам, господо, примера, следујте му!“</p> <p>И све би се сврш 
мора проћи?...{S} Немојте да се варамо, господо!{S} Неко је казао, да сваки народ има онаког вл 
лом порезном комисијом вели:{S} За Бога господо, не могу то <pb n="195" /> платити, <hi>врло су 
а изволите видети, како је сад?{S} И ја господо хоћу да метнем руку на срце, па морам упрети оч 
а свештеницима. „Опростите ми „пречасна господо“, вели, „али ако ћу да метнем руку на срце, онд 
„Ми морамо, јер народ баш то тражи.“ Па господо, који краљујете у нашој књижевности, за што не  
“</p> <p>„Ето, тако је то, моја браћо и господо драга.{S} Ја ово говорим с крвавим срцем, јер з 
венчане круне и златне, порфирне?{S} Ви господо, који својим новцем хтедосте и у цркви нешто ос 
ше и неколико хинтова напуњених отменом господом и госпођама.{S} Све је у свечану руву, као да  
боље и од попине куварице, те се хранио господски.{S} Мал’, мал’, те закољу ћурку, јагње, зеца. 
р, не може, јер је млађи а и носи се по господски, но опет је за то као одсечена глава Лазарева 
у ратарку, лако је схватити.{S} Жени из господског реда далеко је лакше да се не удаје, али је  
ж ће угађати жени, а ко ће онда угађати Господу?{S} Апостол Павле вели нам:{S} Ако може бити, д 
ог и свугде Бог!{S} Увек и увек угађати Господу и зар баш никад не угађати себи?{S} Овако мисли 
 само онда свечано облачи, кад иде међу господу на бал.</p> <p>Док јој муж предаје, она му је с 
си тако мислила.“</p> <p>И кад би вече, госпођа Меланија би сломљена.{S} Њу је највише придобил 
у накинђурушу“.{S} Здравковић пребледи, госпођа седе на своје место, а остали су грискали усне. 
ад би подне, он уста, да се опрости.{S} Госпођа Меланија је киптила од радости. „Господине“, ка 
.{S} На послетку ју је умирила мало.{S} Госпођа каже: „Нећу из друштва, ићи ћу на предавања, ка 
ш две другарице.</p> <p>Лепа је жена та госпођа Здравковићка.{S} Висока стаса, голубија погледа 
 оно, како смо скитнице, језичне?“ пита госпођа Љуба.</p> <p>„Не све; нисте све таке“, умиривао 
оворили?“ пита мерника Мимовића нека од госпођа.</p> <p>„Он би говорио“, рече друга подсмешљиво 
19" /> <p>„Молим, молим“, рече једна од госпођа, „свештенство иде напред...“</p> <p>Стадоше се  
е.{S} То је било баш у онај мах, кад је госпођа Здравковићка стојала за леђи мужевљеви и нудила 
таче Шандор ковач.{S} Кад виде, како се госпођа Здравковићка устумарала по школи тамо амо и не  
.{S} Али ако бар неки део тих учењака и госпођа пођу напред, а мора доћи то време, народ ће поћ 
ач, ту неколико гостију са стране, па и госпођа Здравковићка с још две другарице.</p> <p>Лепа ј 
 мало изабрани.“</p> <p>Но умешала се и госпођа Јелачићка.</p> <p>„Хо, децо, децо, што удешават 
а и преписао, да је покаже жени.{S} Али госпођа се није смејала. »<foreign xml:lang="DE">Pöbl</ 
 возио у варош, па прођемо поред каквих госпођа, а ви сте из стражњег седишта увек подвикивали  
а то је страшно“, вели једна од сеоских госпођа.{S} Њен је муж ватрен кортеш за народне ствари, 
а увијена у рукавицу као у оних осталих госпођа. „Светозар ми је обећао, да ће ме данас овде уп 
ве таке“, умиривао ју је супруг.</p> <p>Госпођа Љуба није ништа рекла, али јој дође мисао, да а 
 победити у крупнијим питањима.“</p> <p>Госпођа Меланија је планула: „Дакле ви судите по ситниц 
да су нам сви свештеници такви.“</p> <p>Госпођа Меланија ушла је дакле у вигов, али кад би по п 
ко хинтова напуњених отменом господом и госпођама.{S} Све је у свечану руву, као да су сватови, 
о зубе не поломисмо.“</p> <p>Миливоју и госпођама пришао је уз пут професор Здравковић.</p> <p> 
есто до душе у првој клупи, међу другим госпођама, али час по час устаје, нуди свом мужу воде и 
ма накита, те изгледа међу оним осталим госпођама као каква Назаренка.{S} У руци јој цвет, ружа 
не може да му пређе реч преко усана.{S} Госпође га већ сажалише, те нека од њих хоће да му олак 
 су упрти многи погледи.{S} Нарочито се госпође згрнуле онамо и чекају, шта ће рећи овај назаре 
.{S} Ја стрепим, само од тога, да се те госпође и та господа не помешају кад год с нама, јер он 
 овом тренутку био је Миловић сам.{S} И госпође и Здравковић одоше куд које.</p> <p>„Назарен“,  
 свештеници, знао, шта ће она господа и госпође, па је смислио, да не чека да господа нападну Н 
славан човек.“ </p> <p>Најзад изиђоше и госпође из школе и друштво пође кући.{S} Учитељ Миливој 
и да се у свему држимо умерености, а ви госпође да се китите, идете по балови и играте до зоре? 
ириси, а забруја звонки кикот.{S} То су госпође.{S} Сад се појави црвени појас, прота, па онда  
е душе.{S} То је њина лозинка.“ </p> <p>Госпође су и опет хукале.</p> <p>„Ама по Богу, што хуче 
е свести.{S} Не гласају никако.“</p> <p>Госпође су хукале, а мерник Миловић се намршти. „Шта ху 
Још одмах после оног договора о Великој Госпођи написао је Здравковић у новинама китњаст извешт 
но, што је закључено на збору о Великој Госпођи, није остала празна реч.{S} Пустише, да народ м 
еди и поче да се хлади марамом.</p> <p>„Госпођи је позлило“, рече прота, „дајте, да је однесемо 
ећи мерник“, рече она прва.</p> <p>„Не, госпођо, није мерник крив, но жена“.</p> <p>„Која жена? 
Но највише су Боривојеве речи задрле за госпођу Љубу.</p> <p>Она се окрете своме мужу и рече до 
ди.“</p> <p>Светозар је гледао да убеди госпођу Меланију, јер је она могла да буде врло опасан  
ло је придобити и другу половину, горду госпођу Меланију.</p> <p>„Брате мој драги“, вели лекар  
риличној гунгули.{S} Умирују поп-Јашину госпођу, износе једно другом разлоге против Назарена, п 
ота.{S} И ако је већ 8. септембар, мала Госпојина, опет је топло као у сред лета.{S} У селу је  
онда ти саветујем, да се подигнеш сад о Госпојини у Карловце; ја ћу ти дати писмо, те ће те сам 
 само се пљесну рукама и рече: „Оволико госпоштине нема за цело ни у царском граду, Бечу“.</p>  
м она води децу у госте, долази и њојзи гост...{S} Али да богме, ти нит што знаш, нит видиш.{S} 
а се по себи разуме, да је Боривоје мој гост“.</p> <p>Она не рече ни речи.{S} Није ни приметила 
 <p>„Мораш.{S} Док одлазиш међу њих као гост, као пријатељ, не мораш, али чим ступиш у ред „бра 
 дана изишао из скупштине, повео је два госта собом.{S} Код куће у један мах прође кроз кујну и 
е удаваче.</head> <p>Милева је дочекала госте још у дворишту. „Камо те данас?“ пита је брат Том 
ије ни питала.</p> <p>Милева је служила госте, али одмах по ручку изгуби се.{S} Заболела је гла 
ама, ни једно од њих не погледи више на госте.{S} Они, који знају читати, ваде из шпагова две м 
/p> <p>Код Назарена је обичај, да своје госте са стране одводе к себи на ручак, па и код Томе и 
учају цареви и краљеви кад се састају и госте, а требало би да доносе.{S} Не што се то нас тиче 
асове.{S} Иначе мал’ те не би растерали госте.{S} Јер они поју на немачком језику ону песму, ко 
в доста далеко, ићи ће дакле у Ф. као у госте и тамо ће крстити Варвару.{S} Ићи ће Тома, Бориво 
мо — до сутра.{S} А чим она води децу у госте, долази и њојзи гост...{S} Али да богме, ти нит ш 
</quote> <p>И на овај стих згледнуше се гости, а неки чак и намрштише. „То се нас тиче“, рече З 
је стојао најближе од уласка и с њим се гости прво сукобише. „Пријатељу“, вели му прота, „ми до 
p>Кад се по подне скупштина свршила, те гости са стране почеше да се опраштају, осети Лазар, гд 
{S} И поп и учитељ и трговац и доктор и гости из вароши треба да буду на тим предавањима.{S} Он 
се разлазе мирно са шапатом, али њихови гости су у приличној гунгули.{S} Умирују поп-Јашину гос 
валиле њега.{S} Тога вечера били су сви гости код поп-Светозара на вечери и наздрављали су до п 
и.“</p> <p>На послетку уђоше и последњи гости у дворницу и отпоче се назаренска молитва.{S} Наз 
Почеше да одлазе у њихову скупштину као гости, из љубопитства, па се и залепише тамо.</p> <p>-- 
 верни бити свом Богу.“</l> </quote> <p>Гости се згледнуше на ове речи.{S} Изгледало им је, као 
 часа примити Бог душу његову...</p> <p>Гости се полако разилазе, али сад иде обрнутим редом, ж 
т.{S} Још од ране зоре зврје кола, пуна гостију, а око 9 сати дођоше и неколико хинтова напуњен 
е“, па онда оде кући.{S} Још су неки од гостију били у механи, те диванили:{S} Како може човек  
људи, али се опет за то прикупило много гостију, да им честитају и буду учесници у њихову весељ 
опадија, ту доктор и ковач, ту неколико гостију са стране, па и госпођа Здравковићка с још две  
ем или недељом искупи се у затвору пуно гостију, људи, <pb n="82" /> жена, деце.{S} Читав вашар 
.“</p> <p>Оног вечера било је и страних гостију, који нису чланови друштва, те се отпоче забава 
ија риба од Орида, али је обећао својим гостима, да ће је до године изнети на сто, па ма знао и 
и, који имају по три-четири намештене и гостинске собе, немају у кући купатила, немају књижнице 
гу — увешће мобе, неговаће старо српско гостопримство, које се губи, искорењиваће даће — а ићи  
увиде, да нема право.{S} Лазар увек пре готов, никад не погреши, а иде лепо, лако, не напреже с 
ични клас на њиви мојој већ је сазрео и готов за жетву, и гле, ту је већ и жетелац; ето, подига 
 Нека каже ко шта хоће, али сам ја увек готов да положим заклетву, да су назаренску веру измисл 
ега само онда, кад је знао, да је посао готов.{S} По строгом закону ово не би могло бити, али с 
мило.</p> <p>Кад је кратка молитва била готова, Лазар је прочитао трећу главу посланице Јаковље 
о у јутру, те до осам сати најдуже буде готова.{S} Онда иду „верни“ на рад, а не светкују цео д 
кад треба реч с Богом прекинути, јер је готова печеница, те ваља сести за пун сто?{S} То би бил 
лан символа вере, само да будем што пре готова.{S} А ко ће носити онаке клипане око крстионице! 
ерења, да се од прве цигље не долази до готове зграде, уверили су се доцније и Назарени, да се  
евице, а не смеш да их опоменеш, јер су готови да отпадну, мораш да их држиш као јаје на длану, 
 га ухвати за рукав и дошапне му: „Нису готови.{S} Не треба да се мешамо у њихово богослужење.“ 
рности видело се јасно, да су скрушени, готово сломијени оним страшним искушењем.{S} Заборавили 
 поглед њезин и она му дође застиђена — готово поплашена.{S} Но највише су Боривојеве речи задр 
 то заустави, али није успео.{S} Сад је готово у грозници.{S} Треба да иде у цркву, хтео би са  
те се једино за дете“.</p> <p>— „Све је готово и приправљено“, изусти она обореном главом.</p>  
и она обореном главом.</p> <p>— „Све је готово“, рече јој лекар строго, „зар баш све?{S} Верује 
очини велико зло.</p> <p>Кад би вечерње готово, наста саветовање о дневним потребама.{S} То је  
а кад га положи на наковањ, а оно већ и готово...“</p> <p>Јелачић се насмеја и потапка Светозар 
подне, он само хукну и пита: „Је л’ већ готово?“</p> <p>„Ех, јест“, вели Пера „није него.{S} То 
сваком идеалу, смрт сваком пожртвовању; грабеж и животињство, то је оно грозно, што лежи у тим  
м путем.{S} Где год се окренеш, видећеш грабеж, разврат, пустоловство, површност, отимање за мо 
ојске, само кажи:{S} Хоћу.“ „Ко хоће да граби девојку“, каже она, „не пита је, да ли хоће, него 
er" xml:id="SRP18966_C7"> <head>Како се граби девојка?</head> <p>Кад се Пера ослободио затвора, 
аде се, придикује се не чини прељубе, а гради се прељуба, проповеда се помози ближњему, а сатир 
п,</l> <l>Идолима сјајне храме и олтаре гради свуд;</l> <l>Да се томе не клањамо ни на који нач 
, време кад се разваљује и време кад се гради, време кад се дере и време кад се сашива, време р 
кад жена не уме да буде паметна те увек гради од зла горе.{S} Но дође на скоро време, те Лазару 
нити то исто, јер иначе ће бити: „Марко гради, вила разграђује“.{S} У овом правцу је говорио Св 
, јер нисам ни из близу исцрпао све оно градиво, које сам у овој ствари прикупио.</p> <p>Само д 
мо се, а кад смо говорили о умерености, градили смо теревенке.{S} Како грдно исмејасмо чича-Ста 
сподо, из тако зване више интелигенције градили наставни план за школе, у којима смо се учили;  
били су сватови Лазара и Цвете.{S} Нису градили што но кажу, велику част и маст, волели су да д 
{S} Ако нам је што тешко, дај опет пиј, градимо од зла горе.{S} Чича Срдан се нашао у крчми са  
м је што добро, дај, пиј од радости, те градимо од добра зло.{S} Ако нам је што тешко, дај опет 
 нападне на Јуду Искаријотског, који се градио увек најзаузимљивији, најревноснији, а овамо му  
 презрети цркву и не идете у цркву, већ градите овде неку скупштину, а Христос Спаситељ је врло 
 је он бичем изјурио из цркве оне, који градише тамо трговину.{S} Ако је венчање, има по црквам 
ко госпоштине нема за цело ни у царском граду, Бечу“.</p> <p>Служба је отпочела, прангије грува 
} И макар да парнице овакве врсте, т.ј. грађански спорови не иду по правилима пред суд добрих љ 
озар је циљао на Назарене и ону сокачку грају, која се дигла против њих.{S} Тако се не може виш 
ама и страстима, но за чим нам год срце гракне, то мора бити.{S} Девојци мора бити нова хаљина, 
о.“</p> <p>„А за што не може и жена?“ — гракнуше све три у један глас.</p> <p>„Зар жена није чо 
је само смео?!</l> <l>Шест хиљада пој’о грама,</l> <l>Па још с коштицама.</l> <l>Пој’о скоро по 
рађе — површност; у нашем јавном животу грамзивост, самољубље, јурење за славом, сјајем и блеск 
 свему учинити, да нико ни у цркви неће грамзити за нечим особитим, нико се неће отимати за зла 
Боривоје дошао од силног поста као сува грана.{S} И хајд, што пости строг пост, али има и други 
} Дође ми воља на то, као овој птици на грани.{S} Но немојте због тог што ружно мислити.“</p> < 
лепа, али је необично мила.{S} Из њених граорастих очију вири нешто голубије, а при том тако па 
а и свако друго зло је отуда.{S} Бадава грбиш и радиш, кад жена све разнесе на хаљине, штифлетн 
е дају човеку живети.{S} Језичне су, па грде, срамоте, а нуз то чине свакојака безакоња и упроп 
о, али стегнем срце и ћутим, па још они грде, што сам тежак.{S} Њихов старешина, стражмештар, ш 
и се због тога не срдимо на њих.{S} Нас грде, а не питају какви смо; суде нас, а не познају нас 
чера проба га.</p> <p>„Перо“, каже му, „грде те комшије свакојако. “</p> <p>Пера не тражи нож и 
ради од ране зоре до мркла мрака.{S} Не грди као до сад, не пије скоро никако, а парасио је и л 
ије знао више, до ли то, да их цео свет грди и осуђује, али је и то доста непријатно.{S} Но ово 
а, „шта радиш с брацом?{S} До сад си га грдио, што је пио и није хтео да ради, сад га опет ружи 
 вас Фарисеје и лицемере, који цео свет грдите Фарисејима, а допуштате, да ме овако бије“.</p>  
{S} Оно је свето код њих.{S} Код нас је грдна грехота убити ласту.{S} Шваба не дира у роду, сви 
е са срца; у души јој беше као да је са грдне странпутице изишла на чистину.{S} А Влада је још  
за што, али јој дошло као да слуша глас грдне, нечувене несреће.{S} Јула, Симина жена, грохотом 
ио од свог дела.{S} Он увиде, колико је грдно увредио родитеље; виде, како је отерао жену <pb n 
рености, градили смо теревенке.{S} Како грдно исмејасмо чича-Станка, кад оно на збору рече, да  
озар.{S} Умешао се био и Здравковић, но грдно је насео.{S} Прота са свима свештеницима не могош 
тај пост, јер на што да вам тајим:{S} У грдном је искушењу.</p> <p>Одавна је изишао из собе и с 
{S} Напије се.{S} То јој мало утоли ону грдну ватруштину и осети, да јој је лакше.</p> <p>Пође  
“ И сад осу на њега гомилу најужаснијих грдњи.</p> <p>Жене и људи запушавају уши и мумлају: „Ух 
два ковача, Шандора и Тану.{S} Кад Тана греје гвожђе на ватри, звиждуће или гледа по улици.{S}  
препорођени, напојени св. духом, њихови греси су им опроштени и сотона нема над њима власти.</p 
пријатељица.{S} То сад њих гризу њихови греси, кају се.{S} Још су непречишћени, бедни, сотона н 
идиш, где сузе.{S} Какви то морају бити греси, који море ову децу?</p> <p>Када је отпојан 4. ст 
оја преда се: „Кажи ми, синко, какви су греси, који те толико притискују, да баш мораш у Јеруса 
нако грозно хукале и пиштале над својим гресима, нису све скупа толико <pb n="114" /> блудиле и 
асти, не би ли дошао крај овим данашњим гресима.“</p> <p>„Анархизам и Назаренство престаће у је 
 управо прошапута: „Кад се човек убије, грех је; је ли?“</p> <p>„Грех“, каже она. „Ето, ја цео  
ити признат за брата, и где му се његов грех неће ни најмање уписати у зло.{S} Зар такав изглед 
разговарала с Боривојем, те чула, да је грех и успаљивање, кад млада девојка пева светске песме 
Гавране.{S} Од свију грехова највећи је грех, појести мачка.{S} За тебе сад нема лека ни опрошт 
, бајаги грех вам је слушати ме, а није грех убијати жене?“</p> <p>Лазар је узео Стану за руку, 
вате уши, расколници и Фарисеји, бајаги грех вам је слушати ме, а није грех убијати жене?“</p>  
 Босни и видео, да Турци држе за велики грех убити псето.{S} Оно је свето код њих.{S} Код нас ј 
је више него фарисејство, то је највећи грех.“</p> <p>„Ви сте противни оном безбоштву, које оти 
и бабо, удри, не штеди ме, то је за мој грех.{S} Кад неће суд, казни ме бар ти“.</p> <p>Та трпљ 
је страшно то!{S} Ја видим, да је и мој грех урезан гвозденом писаљком и врхом од дијаманта у с 
и се; само сам гледала.{S} А зар би био грех и да сам играла?“</p> <p>Он је ћутао.</p> <p>„Зар  
зориште, лепа књижевност, то је код њих грех, остало је луксуз.{S} Моли се Богу, ради земљу, на 
 је помало дрхтао.</p> <p>„Мален је ваш грех, Милева, према ономе, који је учинила та жена“, ре 
е човек убије, грех је; је ли?“</p> <p>„Грех“, каже она. „Ето, ја цео дан мислим о томе.{S} Поп 
учи св. писмо, покаје се и очисти се од греха, он осети то на себи, позна, да га не муче више з 
шеници; браћа и сестре су пречишћени од греха и крштени су; пророци су они, који имају неки виш 
е назаренско уздање, да је пречишћен од греха, прекаљен и обезбеђен од странпутице.</p> <p>„Вож 
 се и рече им:{S} Који је међу вама без греха, нека најпре баци камен на њу.{S} Па се опет саже 
д помисле на смрт; та да, нико није без греха, па на што их одмах карати?{S} Треба их поутешити 
/l> <l>Научи нас избегават’, жеље и све грехе ту,</l> <l>Светску мржњу претрпети, верни бити св 
о пред другим понижавају и износе своје грехе.{S} У првом тренутку изгледа то нешто ново, велик 
/p> <p>„Хоће ли теби текућа вода спрати грехе и очистити те са свим?“</p> <p>„Неће.{S} Апостол  
ерусалим.{S} Бог ће тако исто опростити грехе, па макар се молио или у Боривојевцу код оног зел 
Назарен, те се од чуда (Боже опрости му грехе) прекрстио.{S} Варвара је заклопила очи.</p> <p>О 
си, неук си, па не знаш, због каквих се грехова иде у Јерусалим.{S} Кажи ми право:{S} Јеси ли п 
своме олтару, где је продавао отпушташе грехова:</p> <quote xml:lang="DE"> <l>„So wie das Geld  
лекарије забадава, Гавране.{S} Од свију грехова највећи је грех, појести мачка.{S} За тебе сад  
ке из женских уста. „После толико мојих грехова“, каже, „много је то милости од људи.“</p> <p>М 
ему је заостало још по нешто од прошлих грехова.{S} Сотона га још увек искушава, мало која неде 
споведише Варвару, имала је само ситних грехова, (што целог свог века није учинила никоме каква 
 олакша души и прими опроштаја за своје грехове.{S} Али Боривоју све то беше мало.{S} Стрпао је 
 деда Ваја тумачио тако темељно науку о греховима, није му помогло.{S} Па није помогло ни то, ш 
о је свето код њих.{S} Код нас је грдна грехота убити ласту.{S} Шваба не дира у роду, сви ми ни 
јим познаником, па хоће ли бити за тебе грехота, ако зажалиш и заплачеш се за сином својим?“ За 
етенце нит схвата нит познаје.{S} То је грехота.{S} У Христово време нису крстили децу, него са 
 лекар. „Нарочито код мала детета је то грехота.{S} Оно не може ни да схвати, за што га човек з 
} Само нигде нисам чуо, да људи држе за грехоту:{S} Убити човека и ратовати.{S} Време је, да и  
уме, под сто попо, под сто!“ Ух, ух, да грешан ли сам човек био — ух“!</p> <p>Мирко устаде, зах 
} Ни ја те не осуђујем; иди и од сад не греши.“</p> <p>Боривоје је изговорио ову еванђелску при 
ико жао.</p> <p>„Жена“, каже он, „лакше греши, па лакше јој се и опрашта...“</p> <p>Она подиже  
суди ту веру као такву, у којој се мора грешити, онда је вера била крива, а он чист.{S} А то је 
токо.{S} По њихову учењу:{S} Човек мора грешити, мора губити душу и мора отићи у огањ вечни, ак 
, што ме мучи, па да бацим у јендек.{S} Грешна сам ја, врло сам грешна, Боривоје.“</p> <pb n="1 
ла, архангела и свега света за сва моја грешна дела, која сам у животу своме починио, а не смем 
лио им је, што су њега незнатна, мала и грешна примила браћа у тако важно веће, да га поуче и ј 
им у јендек.{S} Грешна сам ја, врло сам грешна, Боривоје.“</p> <pb n="174" /> <p>Боривоје би та 
 да каже: „Авај мени, та ја сам најцрњи грешник.“</p> <p>Не дође дотле.{S} Отворише се врата и  
гроба Христова и која се зове: „Молитва Грешника”, а сваки прави хришћанин треба да чита ту мол 
S} Њега је занела и застрашила „Молитва грешника“ ; он је из оне јерусалимске иконе још у детињ 
 усне му изговарају и нехотице „Молитву грешника“ : „Ја знам, Господе, какав ће ме страх обузет 
ба тражи, да седам пута на дан опростиш грешнику, а он да то неће моћи?{S} Та ето у истом еванђ 
а.{S} Та наука пријања само за суморну, грешну душу као чичак за хаљину.</p> <p>Кад су се друга 
25" /> правио златне и сребрне наувице, гривне, бушио девојкама дукате и тако...{S} Талијан био 
 шкоди ни то, ако би ја метнула на себе гривну, коју сам од моје покојне матере добила - спомен 
 оваца.{S} Каже: „Боривоје се сад каје, гризе се, стиди се и вас и људи.{S} На пољу, у природи  
о да га бије, кад Боривоје и сам плаче, гризе се и очајава, чим се умири, а осети, да није добр 
вно исповеда, каква је код ње ствар.{S} Гризе је савест, мучи је њена лакомисленост, са које Об 
а је било, било је; сад не вреди, да се гризете око тога; али други пут узмите се на ум.{S} Вид 
ој, и она би се око тога још много више гризла, да је не обузе бол с друге стране.{S} Њеном Вла 
ј њиховој скупштини.</p> <p>Боривоја је гризло много што-шта и он се тако рећи јогунасто повука 
 пријатеља и пријатељица.{S} То сад њих гризу њихови греси, кају се.{S} Још су непречишћени, бе 
оспођа седе на своје место, а остали су грискали усне.{S} Мало за тим би крај предавању.{S} Ник 
је то за смеј, него за плач.{S} Ето га, грк Сима ту је, па нека каже, како <pb n="129" /> је ис 
а узајми тамо мало новаца у грк-Симе, а грк Сима каже: „Теби не дам.“ — „За што не даш, зар сам 
а таван, па да ти покажем“.{S} И одведе грк Сима домаћина на таван и показа му велику гомилу жи 
пао?“ пита домаћин. „Ниси пропао“, вели грк Сима, „али ћеш пропасти“. — „За што?“ — „Хајд на та 
ао домаћин да узајми тамо мало новаца у грк-Симе, а грк Сима каже: „Теби не дам.“ — „За што не  
 једним оком својим и једним ланчићем с грла својега.{S} Лепа ли је љубав твоја, сестро невесто 
рука његова мени под грлом, а десном ме грли.{S} Заклињем вас кћери јерусалимске, не будите љуб 
p>Колико је тако лежао крај ногу њених, грлио <pb n="165" /> кољена њена, не зна ни сам.{S} Од  
ад се он утиша, онда се она умиљава као грлица, али јој не помаже.{S} Он с њоме говори само оно 
шипака.{S} Лева је рука његова мени под грлом, а десном ме грли.{S} Заклињем вас кћери јерусали 
 Висок, крупан човек, а кад говори, све грми.</p> <p>„Драги мој“, каже, „ја ћу те бранити на су 
 На мах је заборавио Јерусалим, Христов гроб и сва уживања онога света.{S} Шчепао је Сувачарову 
чи“. као што Тома рече, „на — неокречен гроб, гори је и од Фарисеја, који су бар — окречени гро 
де, како је отерао жену <pb n="35" /> у гроб; осети, колико је пао у очима света, па се згади н 
е зло беше на дому.{S} Гушобоља свали у гроб млађе дете његово и ако икад, он онда виде срце Ва 
ештенику“, рече, „да одвраћам некога од гроба Христова.{S} Али те морам <pb n="26" /> ипак поса 
кој.{S} Осећао је, као да се подигао из гроба.</p> <p>Не тражи кола, но се упутио пешке у Борив 
у нову молитву, која је нађена на плочи гроба Христова и која се зове: „Молитва Грешника”, а св 
а на раскршћу или у Јерусалиму на плочи гроба Христова.{S} Али кад већ хоћеш да учиниш што прек 
ну жртву и нећете да га испратите ни до гроба; борите се против њега мртва, па ма вам он био от 
За тим је био укоп; он испрати снају до гроба, па кад се врати кући, распусти даћу на двоје на  
<p>Нико из куће неће да испрати жену до гроба, <pb n="89" /> чак ни њезин муж.{S} Забрањује им  
ће.{S} Оно је тамо широка удица, оно је гробарска, а оно онде...{S} Ама шта је оно управо?</p>  
, но подлегну.{S} Назаренство пуни наша гробља и пуниће их увек, нарочито у добу заразних болес 
ба, и ја ћу умрети... мене ће изнети на гробље, уз твога оца“.</p> <p>Од ото доба наста обрт ко 
 плачу у срцу.{S} Извлаче своју децу на гробље, извлаче их без крста и опела, без сузе и јаука, 
е и од Фарисеја, који су бар — окречени гробови.“</p> <p>Па и Боривоје упушта; бар да је он она 
рукама.{S} Браћа су се нашла, нашла над гробом очевим и међу оним сузама бола, помешаше се и су 
тићи ће у Јерусалим и причестиће се над гробом Христовим.{S} Но пре свега хоће достојно да се с 
?{S} Зар му не метнуше камену плочу над гробом?{S} Зар матер божју не сахранише апостоли највећ 
пости онај, који хоће да се причести на гробу Христову; којим се путем иде у Јерусалим? — и чег 
ерусалиму и оним чудима, која бивају на гробу Христову.{S} Приповедао је, како небројени свет о 
о томе већ исповедити св. патријарху на гробу Христову“, вели му Боривоје.</p> <p>„Та но, но; н 
њом успоређиваше, али та је друга већ у гробу...</p> <p>Но ако Боривоје није био задовољан с Ва 
чи св. писма: „Како очеви једоше кисело грожђе, а тек синовима трну зуби.“ Ко дакле воли себе,  
убио жену.{S} Чија је она друга крв?{S} Гроза га ухвати, кад помисли на децу...</p> <p>Кад дође 
 ми показујеш као пример, и данас се не грозе псовке и поруге, песме ни крчме, а то је пут, кој 
исто поплашено, „то је оно, чега сам се грозила, кад сам читала те приповетке“.</p> <p>„Благо в 
 вече, би Милеви још теже...{S} Како је грозна та свећа слабоме, невољноме и болесноме.{S} Док  
н.{S} Он лежи у другој соби на постељи; грозница га тресе; окренуо се дувару, само да не види н 
једе, не пије, на оној муци ухватила га грозница, а кад би недеља, оде у назаренску скупштину.{ 
 - Срдану.{S} Ма да се Срдану примирила грозница, опет за то не може да устане, уштапиле му се  
трећег дана не разабра.{S} Мори га љута грозница, а мал’ те није и врућица.</p> <p>Кад се Тома  
орба.{S} Кад би мркла ноћ, она је сва у грозници.{S} Подиже се у постељи и хоће да иште воде, а 
и у комору...{S} Ноћ је хладна, а она у грозници и у кошуљи.{S} Иде лагано напред и рукама се с 
ави, али није успео.{S} Сад је готово у грозници.{S} Треба да иде у цркву, хтео би са амвона да 
 <l>„Турнир има жутицу,</l> <l>А туника грозницу,</l> <l>Чак и карнер сузе лије,</l> <l>Моде ви 
е у оним баруштинама назебао и нашао је грозницу, а лешине нисте нашли.{S} Ниси ти, голубе мој, 
их долази понајвише из њихова болесног, грозничавог, потресеног душевног стања.{S} Они то болес 
м путу богословских наука и верујте ми, грозно залутасте већ до сад, а то лутање ићи ће све даљ 
се блудника, пијанице, раскошника...{S} Грозно је то, кад човек види на самртном часу, да је пр 
м воља, да се брани.{S} Изгледало му је грозно, да га осуде и презру ова невина створења.</p> < 
рло чак и јецање, те прешло у тихо, али грозно стењање... „Умреће, Боже мој, умреће“ помисли Бо 
лно, материјално — јад, несрећу.{S} Ово грозно стање, које не може дуго трајати, изазвало је дв 
нској скупштини и које су већином онако грозно хукале и пиштале над својим гресима, нису све ск 
вовању; грабеж и животињство, то је оно грозно, што лежи у тим приповеткама и што се износи, ка 
ала је и искала се натраг.{S} Каже ми: „Гром те убио, ти си луд, не знаш за шалу“.{S} Али сам ј 
{S} И она се најсиротија лицка као нека грофица, јер каже: „Ја ћу зарадити, заслужићу мотиком,  
нечувене несреће.{S} Јула, Симина жена, грохотом се насмеја.{S} Њен звонки кикот дуго се разлег 
о се ово миро не продаде за три стотине гроша и не даде сиромасима?{S} Јован евангелист надовез 
оворио противу силе, подсмеја, претње и грубости.</p> <p>„У старом завету, у библији“, рече он, 
у“.</p> <p>Служба је отпочела, прангије грувају, Светозарови другови, свршени богослови, али јо 
а плача и запевке.{S} Кад би вриштали и грували се у прса, тим би вређали Творца, то би било ро 
иста, до неба се чује и пита: „Зашто ме груваш, кад ти нисам скривила?“</p> <p>„Шта велиш, ниси 
па чак и оне језичне жене говоре, да ни грудви није тешко, по којој Цвета гази, а то је много к 
ови дуга робовања.{S} Из <pb n="150" /> груди му се оте сув кашаљ, па кад му се кашаљ утиша, он 
 било је одвише страшно по Боривоја.{S} Груди му се слегле, е је мислио, удавиће се, па онда ос 
 опет оборио главу на груди, са свим на груди и проговори скоро нечујно: „Убио сам жену...“</p> 
та.{S} Затвори песмарицу, саже главу на груди и поче у сав глас јецати.</p> <p>Ни по покрету ни 
ко усана.{S} Па је опет оборио главу на груди, са свим на груди и проговори скоро нечујно: „Уби 
атином, то је истина, али ми клекнеш на груди и гњечиш ме, да хоће душа да ми испадне.{S} Бајаг 
се мало час посветио.{S} Руком показује груди, као да ће се на мах растопити од милине.</p> <p> 
по образима његовим, <pb n="16" /> а из груди јој се отимају час по час речи: „Еј, мој несретни 
трашније.{S} Хеј, да могу да ишчупам из груди оно, што ме мучи, па да бацим у јендек.{S} Грешна 
, само ако је ветра.{S} А у Боривојевим грудима је бура...</p> <p>Кад приђе капији, осетише га  
је после дошла к себи, осети јаки бол у грудима и вреле сузе ударише јој на очи.{S} Она је искр 
ла, арханђела...“</p> <p>У пола молитве груну стражар кундаком о врата:</p> <p>„Не разговарајте 
а украшавање душе своје.“</p> <p>Милици грунуше сузе на очи и не рече ни речи...{S} Њена мати,  
е.{S} Навео је чак и оно, што су писали Грци и Римљани од пре Христа против гиздања и раскоша,  
або.{S} Отац ми је говорио о тој старој грчкој песми.{S} Но то је било давно.{S} Мислим, да и н 
, било је пре рођења Христова времена у Грчкој и Риму, кад су људи обожавали Богове са врх брег 
леском.{S} У тој борби гази брат брата, губи се морал и не пита се:{S} Је ли ова ствар човечна  
а губи уједно и извор назаренске науке, губи св. писмо.{S} Та да!{S} Шта му вреде мртва слова,  
шта ли ће он, кад се ослободи Лазар?{S} Губи учитеља, а губи уједно и извор назаренске науке, г 
д се ослободи Лазар?{S} Губи учитеља, а губи уједно и извор назаренске науке, губи св. писмо.{S 
еђу сеоским девојкама опажало се, да се губи шаренило.{S} Хтеле су да уведу — егал.{S} Да богме 
аће старо српско гостопримство, које се губи, искорењиваће даће — а ићи ће на то, да се при све 
ише могао да их задржи.{S} Ми сви много губимо у њему, али шта ћемо, била је божја воља...“</p> 
хову учењу:{S} Човек мора грешити, мора губити душу и мора отићи у огањ вечни, ако је члан друг 
ар спасти душу, а ако остане по старом, губиш и тело и душу“.</p> <p>Пера није ништа одговорио, 
ко у очи Божића, а Боривоје се одвезе у гувна, да донесе мало сламе.{S} Кад се враћаше одунд, п 
ви одатле сватове.{S} Момку подај од те гужваре најслађи комад, девојку, и пијанке ће код њега  
или боље рећи пиштала је непрестано као гуја.</p> <p>„Безбожници и бездушници проклети, и ви се 
укле се у крај, те чекају, да се разиђе гунгула. „3а што ви, господине, нисте ништа говорили?“  
 другу страну и говор почиње.{S} У оној гунгули може говорити ко шта воли, стражари пазе једино 
апатом, али њихови гости су у приличној гунгули.{S} Умирују поп-Јашину госпођу, износе једно др 
p> <pb n="151" /> <p>И опет га додирну, гурну лактом, а њега прође као муња и запита: „Кад код  
 приличили једно с другим?“ Она ме само гурну, па тек доцније каже: „Иди к врагу“.{S} То ми је  
од смоквом, урмом или неранџом, те само гурнули ногом о стабло, а плод нам падао у уста, но што 
е прошао ево пријатељ Ђуричић са својим гускама. (Ђуричић се смеје, одмањује руком и вели: „Та  
кла коње и краву, за тим вашку и мачку, гуске и пилиће, једном речи, све живо по кући.{S} Срећа 
анем?{S} Кад су ти оно с пролећа отишле гуске у рит, ти си узимао олако и говорио као и овај го 
..{S} То што је написао личи по мало на гуску кад опружи врат, па му оловка испаде из руке и он 
обрих људи и прочита га.{S} Срдан жудно гуташе сваку реч, а и Лазар слушаше пажљиво.{S} Кад је  
 и причестише Варвару комадићем хлеба и гутљајем вина, исто онако, као што је обичај код Реформ 
е Велики, па се тако бајно смеје, нежно гуче и поверљиво умиљава, а њен врео дах опија, као мир 
Да богме, не на улици, где пече сунце и гуши прашина, него у крчми, под дудом, где се тако приј 
Боривојево највеће зло беше на дому.{S} Гушобоља свали у гроб млађе дете његово и ако икад, он  
но време наиђе и опет редња на децу.{S} Гушобоља, дифтерија, поче немилице да их тамани.{S} То  
у Кисону коље и српску децу... „То није гушобоља, то нам пророк Илија коље децу, јер су некрште 
о је Сувачарову својим сувим прстима за гушу и би је за извесно удавио, само да не беше тако ма 
о рђав“; „сагрешио сам врло много“ и т. д., значи уједно и то: „Сад сам друкчији, сад сам се ча 
 је ту договор о куповању, продаји и т. д.{S} Тај састанак замењује — кафану.{S} Или би се <pb  
 климају главама у повлад. „Врло добро! да су живи и здрави!“</p> <p>Кад чу Боривоје Милевино и 
број књига (Чуруг 25, Нови Сад 50 ком.) да их раздаду по народу.{S} Хвала им!</p> <p>Ја сам се  
 наковњу и да каже: „Ја нећу друкчије“, да Шандор нема куд, но само вели: „Немој да се љутиш, м 
ије разумевао у оном „голубијем послу“, да по „хришћанској дужности“ води пијана човека кући, а 
Прота га је зачуђено гледао.</p> <p>„А, да шта хоћете још?“ питао је. „Зар није Назаренство у в 
таш веру?{S} Зар ако ти кров прокисава, да запалиш сву кућу, па да одеш чак и из села.{S} Попра 
ствар у народу.{S} Лазар га обавештава, да се Назаренство шири из места у место, захвата нова с 
 путу.{S} Враћа се у село, али удешава, да не стигне пре, но што се смркне.</p> <p>„Лагано!“, в 
 што личи на онај глас: „И погоди Јова, да говеда чува... чува, чува, чува...“ Кад свирац надув 
о некада, нити мора да бежи из друштва, да не завришти на сред улице.{S} Сад је мирна, по некад 
 стојала за леђи мужевљеви и нудила га, да пошље у крчму по чашу лимунаде, а Здравковић предлаг 
вала и опет лекара у помоћ и молила га, да је посаветује.</p> <p>Лекар јој је саветовао, да га  
и велиш?{S} Ово пак рекоше кушајући га, да би га имали за шта окривити.{S} А Исус саже се доле  
ли, жене назаренске трпале се око њега, да му скину перце са одела и наместе поремећену огрлицу 
бром је путу.{S} Велика је воља у њега, да нам се доближи.{S} У пола је и обећао, да ће у недељ 
, брате мој, мирно, моја ће бити брига, да покажем суду ствар.{S} А ти говори што год хоћеш про 
својити...{S} Ја стрепим, само од тога, да се те госпође и та господа не помешају кад год с нам 
уз то је највећи труд полагао око тога, да своје јадне другове обрати у Назарене. <hi>„Кајте се 
а за њега.{S} Кад Назарен рекне:{S} Да, да, не, не, треба на том да остане, јер по речима св. п 
 <p>Уплео се и брат Мија.{S} Каже: „Да, да, успаљивање само на зло наводи човека.{S} Ето, ја са 
есеље.{S} Али то не би било ни по јада, да се нису закачиле и о докторово предавање.{S} А богме 
лтаром деле.{S} Тако и Господ заповеда, да они, који еванђеље проповедају, од еванђеља живе“.{S 
би.{S} А Мојсије нам у закону заповеда, да таке камењем убијамо; а шта ти велиш?{S} Ово пак рек 
ећ од пола године дана чим може, гледа, да јој се доближи и да је придобије за нас.{S} Овца хоћ 
ала од њих, била би срећа, али изгледа, да је и Мати Вајуну читала ону Соломонову песму над пес 
 је мирно, сви спавају.{S} Таман згода, да се он увуче у кућу и удави оног дерана.{S} За часак  
 Је ли истинита она народна предрасуда, да се дивљи голуб у зиму претвара у кукавицу?{S} Па мор 
 <p>„Остави“, каже Тома, „нека га туда, да се мало расхлади“.</p> <p>Срдан иде оним јендеком и  
 наслоном?!“</p> <p>„Та оно видим и ја, да није подељено баш братски, али шта ћу.{S} Брату је п 
а од тебе побегла?“</p> <p>„Видим и ја, да је она мене с тим убила и знам, да ће и њу због тога 
које сам до сад покрао?...{S} Видим ја, да мени нема лека; не одем <pb n="54" /> ли у Назарене, 
ивоје.</p> <p>„Та но, но; не тражим ја, да се мешам у поповске ствари, само к’о велим:{S} Млад  
медија, а њено Назаренство шпекулација, да се уда.</p> <p>Назарени су врло оскудни у младим жен 
емери, јер они начине бледа лица своја, да их виде људи где посте.</p> <p>„А ти кад постиш, нам 
кох вам већ, браћо <pb n="145" /> моја, да залутасте и да ћете се без пастира и вође са свим из 
е молио и <pb n="62" /> ја и мати моја, да нас не срамоти, кад је већ тако учињено и она се пре 
 и светлост тог жишка беше толико јака, да је Лазар упознао дошљака.{S} Био му је сељак, Обрен  
и, како је истинита она народна изрека, да несрећа не долази никад сама.{S} Врло природно.{S} К 
 Лазар је као запета пушка.{S} Не чека, да други одговара, но говори он, а говори, као да се ме 
а и тамо ћеш наћи у књизи проповедника, да „свему има време.{S} Време кад се рађа и време кад с 
тражни судац је дозвао судског лечника, да прегледа Обрена.{S} Лечник се жалио, што га нису јуч 
„неколико дана, а није никоме казивала, да је опасно.{S} Јутрос није могла да устане с постеље, 
би Марта слушала!{S} Она је доказивала, да баш мора ићи, она познаје најбоље ствар, а и адвокат 
доба нађе уз њега жена, која није дала, да му бол пређе у очајање.{S} После неког времена се ум 
“, каже Рахила, „ја сам за цело држала, да ћете се у нашем селу настанити.{S} Таква два пријате 
 „Иди ти с Богом, ја сам ти већ казала, да ти ниси кадар мене уграбити.“ „Хоћеш ли ти мене чека 
е е мужем сама, она рече: „Нисам знала, да и српски поп може бити овакав.{S} Истину ти кажем, ј 
 а то ће рећи, док Криста није дознала, да је њен Пера био у назаренској скупштини.{S} Сад јој  
ну.{S} Нисам све чула, али сам дознала, да се Назарени не бране, кад их ко нападне.{S} Можеш их 
ла још једна литра и та им је шапутала, да не чекају дуго, а она трећа литра саветовала је стар 
ске цркве говори дух: „Знам твоја дела, да ниси ни студен, ни врућ.{S} О, да си студен или врућ 
/hi>.{S} Ви сте устали да тражите дела, да поправљате и то је лепо; али нисте погодили пута.{S} 
Божје право.{S} Ти треба да иштеш дела, да проповедаш дела, али даље не можеш да идеш, не смеш  
е да се угаси.</p> <p>Рахила је видела, да је изгубила.{S} Устала је са столице и прешла к проз 
ја нисам бивала код покојнице и видела, да је у ње било баш лепих и врсних ствари?!{S} Где је о 
 што није стигао.</p> <p>Она је желела, да види тог човека, о коме је Лазар говорио сваки дан с 
с, но поклањам вам.{S} Него бих волела, да чујем ваш суд о оним приповеткама, које сам вам ја д 
оклетој.“ Каже: „Шта би ти дуго трпела, да он тебе гњечи; може ти изгњечити ропац на уста, па с 
 <p>Иде Боривоје неког вечера иза села, да промишља о своме путовању, кад од једном искрсну пре 
а би се око тога још много више гризла, да је не обузе бол с друге стране.{S} Њеном Влади позли 
уздахну:{S} Па шта она већ није радила, да придобије Лазара?!</p> <p>Тома каже: „До сад је било 
е.</p> <p>Једном му је мати зановедила, да утера свињче у авлију, које је дошло из поља.{S} Бор 
, баба Стака повери.{S} Она је опазила, да код њих није све у реду, запиње негде, али није могл 
е мисли обрћу у њој.{S} Она је мислила, да ја и сам хоћу, да прсне друштво, догрдило ми овако,  
тако свршило.{S} Управо она је мислила, да се свршило, а ствар беше тек у почетку развоја, јер  
еби.{S} А Рахила је у онај мах мислила, да је читава њена комедија с Назаренима глупост.{S} Не  
дела је и Марта, е би била боље чинила, да је остала код куће; но доцне.{S} Приспела је полумрт 
, што је било.{S} А шта сам ја учинила, да ми се умали онај силни терет пред Богом и пред људим 
 завадила се с јетрвом, те је стрепила, да дочека мужа.{S} Кад је Пера ушао у собу, била је виш 
ном, покуша да га бије, али се уверила, да је то било још понајгоре.{S} А и на што да га бије,  
ку оног вечера, а и Милева је говорила, да није хтела.{S} Суд је према томе осудио Обрена на 4  
е нешто добро, (а ту је одма приметила, да не говорим истине) и ја нећу ићи у друштво.{S} С тим 
 бије; дречи, а баш сам јуче приметила, да бије песницом о сто...{S} Од куда му то?{S} Мој Влад 
 не рече ни речи.{S} Није ни приметила, да јој је Лазар из очију прочитао мисли и да јој одгова 
е к себи.</p> <p>Па тек кад је осетила, да јој заигра и чедо под појасом, онда је већ имала сна 
м јој је лекар говорио, али је осетила, да у ономе, што говори тај човек, има истине, па се зап 
ва је боље рачунала.{S} Она је слутила, да Боривоје неће дочекати недеље, него ће доћи Лазару ш 
еки да га теше.{S} Варвара је тумачила, да је он болестан.{S} Други су тумачили, да је то због  
ек баба Језекиља!{S} Она је испоручила, да ће сви судови, сви министри (пештански и бечки), па  
Кажи ми право, Милева, шта би ти рекла, да те запросим у твог бабе?“ „Рекла бих“, каже она, „да 
добрих људи, опет су оба брата изрекла, да хоће да се покоре том суду.{S} И један и други изабр 
 ју је задиркивао и задржавао од посла, да ју је расплакао, па је после опет љубио и молио, да  
ад се разговарала с Боривојем, те чула, да је грех и успаљивање, кад млада девојка пева светске 
ваше је. „За Бога, ћути, зар ниси чула, да то не вели он, то су речи апостола Павла“.</p> <p>„Ш 
b n="115" /> син?{S} За ћерку сам чула, да се зове Нада.{S} Врло лепо име“.</p> <p>„Брат Бориво 
мачио, да је њихова скупштина пронашла, да је она доста трпила, попустила је.</p> <p>Сад је Срд 
 <p>„Ето куд иде.{S} Наука је пронашла, да у води има два дела оксигена и један део хидрогена.{ 
е тако рећи нуде.{S} Браћа су пронашла, да је он ње најдостојнији.</p> <p>И Милева се зажарила, 
 дође писмо на Светозара, у коме јавља, да одустаје од предавања, те да се постарају Лазаревчан 
сад му дође мисао, не мисао, него жеља, да ову овде преобрати, придобије.{S} Он је тражио згоду 
ла, која су одвише снажна.{S} Но збиља, да покушам нешто.“</p> <p>Лекар дохвати огледало, које  
ло.{S} Место да војујете против насиља, да га осуђујете, ви сте пронашли, да човек ни у највећо 
 баш у последњим месецима дође ми воља, да обрадим то питање и то воља, да га обрадим у облику  
 није могао.{S} Дође му од једном воља, да се брани.{S} Изгледало му је грозно, да га осуде и п 
и воља, да обрадим то питање и то воља, да га обрадим у облику романа.</p> <p>Ето, тако су пост 
Нешто се такну Боривоја и дође му воља, да утеши ону покајницу, јер га беше ње толико жао.</p>  
 „Јер треба и јереси да буде међу вама, да се покаже, који су поштени међу вама.“</p> <p>Врло л 
не лицемери по зборницама и по улицама, да их хвале људи.</p> <pb n="46" /> <p>„А кад постите,  
н.{S} Али јест!{S} У његову плану нема, да ће проћи онуда која жена и насмешити се одоздоле на  
није само мало дебљи снег по крововима, да пламен не ухвати суседе, а ја бих данас упалио бадња 
а правду своју и не чините пред људима, да вас они виде.</p> <p>„Кад дакле дајеш милостињу, не  
воје.{S} Ако је разглашен међу својима, да зна цело св. писмо на памет од почетка па до краја,  
је све то баш према својим пријатељима, да их ти пријатељи не преваре.{S} Јер назаренско учење  
 после три дана сигурно отрчала к њима, да се тужи, како ју је Адам бацио на кола и силом одвук 
 се спасе, но да удари бичем по коњима, да их гони све дубље и дубље у Дунав.</p> <p>Кад су се  
од Орида, али је обећао својим гостима, да ће је до године изнети на сто, па ма знао изгубити г 
е, а Здравковић предлагао свештеницима, да следују примеру проте Папића.{S} Шандор ковач застад 
цркву.{S} Ви протумачисте из св. писма, да ни чију смрт не треба оплакивати, јер је божја воља  
S} Он је навео и оне речи из св. писма, да се свећа не меће под суд, да тамо светли, где је ник 
насиљу тиме, што је одбегла за драгана, да не мора поћи за недрагог.{S} Но то је давно било, са 
и Божића, а Боривоје се одвезе у гувна, да донесе мало сламе.{S} Кад се враћаше одунд, почео је 
 хтела.“ Девојка трезвена треба да зна, да има ствари, с којима се она не сме шалити, ако се ба 
виња, па беж на улицу.{S} Све село зна, да су то крадени свињи, а жандари знају и чији су.{S} С 
е од греха, он осети то на себи, позна, да га не муче више зле мисли и да је дух свети над њим. 
ене.{S} Не вреди тајити, кад је истина, да и Назаренство долази оданде, одакле и свако друго зл 
и утрвена и поливена.{S} Ако је истина, да си српску школу у селу могао до скора познати по опа 
 ма му рођени отац био.{S} Није истина, да је Назаренство сеоска болест.{S} Има Назаренства и у 
 врло темељно и научно, да није истина, да је дивљи голуб само у лето дивљи голуб, а у зиму да  
рдан. „Казуј, несретниче, је ли истина, да си већ дваред одлазио у назаренску скупштину?“</p> < 
</p> <p>Но за то је та крмача достојна, да уђе у повесницу назаренског развијања.{S} Она је при 
" /> која забрањује пушити.{S} Зна она, да пуши свакојака вера, па чак и Турци.</p> <p>„А зар в 
тити мало и на речи премудрог Соломона, да је зла жена по човека казна божја.{S} Него ја хтедох 
ном очију са књиге.{S} Била је сигурна, да ће успети.{S} Кад је свршила, дисала је брзо и тако  
} Сећа се као иза неког магловитог сна, да је више пута стојао пред неким господином, који га ј 
 кад у вами успламти крв од раздражења, да то откуцне и у крви онога, кога носите у утроби?{S}  
вањима у школи, па је дошао до уверења, да је све то још увек мало и недовољно, ма се у томе пр 
} Ако је Светозар дошао био до уверења, да се од прве цигље не долази до готове зграде, уверили 
је приметити баш из тог честог крштења, да Лазареве мисли нису у цркви и да не мисли на Бога.</ 
„заронио сам се“, јер човек није свиња, да се „зарије“.{S} Које је речи хтео још претресати, не 
људи заблудеше, посла Бог потоп.{S} Па, да ли боље би после тога?{S} И посла Бог ватру из неба  
ца, па кад се покаје, онда се изговара, да је била сила.{S} Бива до душе, да девојка не каже од 
лева, тако се опет приљубила уз Лазара, да већ не зна шта ће.{S} Брани га.{S} Каже у својој дев 
се заогрнула марамом, па понуди Лазара, да седне.</p> <p>„Нисам знала“, каже. „Но останите само 
ека света ватра у њему, поуздање, вера, да ће све добро бити.{S} Само да се та ватра не угаси,  
 се опет враћа у виду лепе жене.{S} Та, да знате само, како је та жена необично лепа. „Страшна  
он се зажари радосним руменилом.{S} Та, да обиђеш Назарене целог света, не можеш наћи таке дево 
азуме, али не може, само толико схвата, да Тома оговара мртву жену и то жену, која је била њихо 
ише дуго, те хтеде бар на крају живота, да мало побрише прошлост.{S} Дао је 50 фор. на књижницу 
 да удави у пиву, али не може.{S} Уста, да игра коло, ситно, из колена, оно исто, које је играо 
в пријатељ.{S} И кад би подне, он уста, да се опрости.{S} Госпођа Меланија је киптила од радост 
фе, она се већ узверила и тражила пута, да се извуче.{S} Кад је изишла да нареди црну кафу, мум 
ису училе о томе; само се Јованка сећа, да је њен отац једном о томе дуго разговарао са свештен 
 је говорио, да се он оца најбоље сећа, да је његова слика најбоља, највећма налик на покојника 
пљусне киша, ади још не пада.{S} Осећа, да се тамо по очима јој гоне сузе, али не плаче.</p> <p 
, поцрвени, обли га као ватра, а осећа, да му у главу удара крв.{S} Погледом тражи Лазара, од њ 
Светозар изабран у Лазаревцу за пароха, да се жени с ћерком Јелачићевом и да ће за месец дана б 
а све образованије синове из Лазаревца, да дођу на славу, кад ће новог свештеника, Светозара, у 
ита св. писмо.</p> <p>Кад га виде деца, да иде улицом, трче за њим и вичу: „Бугер, бугер“, а ст 
да се попнем на кола, па узела двојица, да ме дигну.{S} Двапут ме дизали, и двапут упустили на  
 Станићеви сватови.{S} Она је играчица, да јој пара нема, а нисам ни ја у томе постидан.{S} Ист 
стао Светозар до зрелости, те моли оца, да не закраћује Лазара.{S} Кад већ не могу да буду заје 
 је до почетка.</p> <p>Наш народ прича, да неке „виле милоснице“ обдаре дете разним дарима и да 
тници кажу, чујем бар тако од натароша, да су само бранили своју веру и ништа више.{S} Ја мисли 
лас јој је слаб, не чује се.{S} Покуша, да се послужи сама.{S} На столу је боца, лагано се диже 
бе, али Срдан изгубио говор.{S} Покуша, да даје знаке, не може, заиска онда знацима оловку и ха 
 <pb n="101" /> је казао апостол Јаков, да је језик немирно зло и да ћеш пре бубе и звериње при 
ј прими 10 заповеди, наложио му је Бог, да се три дана пре тога уздржи од сваког додира и разго 
 па ма се не вратио“.</p> <p>„Види Бог, да сам ти ја показао пут к спасенију“, вели му Лазар.</ 
дора ковача.{S} Само кад му је дао Бог, да мога оним варошким помодаркама казати, шта му је на  
, да Назаренство набуја.{S} Не дао Бог, да ја браним рђаве свештенике, само бих волео да сазнам 
амотисте сиромака, кога је изабрао Бог, да буде наследник царства божјег.“ Онде се говори у пос 
 се накита.{S} И начинише неки предлог, да се промене правила, те да буде мушкима слободно умер 
{S} Да ли, што се расрдио или због тог, да може пред вече и опет доћи на ограду и назвати јој:{ 
каже, „неће знати где сам.{S} И ја сад, да баш до у јутру не дођем кући, она не би легла.{S} Се 
ути чича-Срдана.{S} Бивало је и до сад, да он замане по Лазару, али онда је Лазар увек гледао в 
ме повукле собом и остале.</p> <p>Хајд, да се почиње...{S} Прота ће напред, али како су с њиме  
ст и говори: „Баш смо ти ми Срби народ, да Бог сачува.{S} Код нас и свиње више поједу шљива но  
св. писма, да се свећа не меће под суд, да тамо светли, где је нико не види, но треба да светли 
љ“, за тим „верни“, и кад му изиђе суд, да одседи шест месеци затвора, Назарени га испратише ка 
Па шта мислиш:{S} Колико би ми дао суд, да му прокажем све, што сам до сад нарадио?!{S} Ево сам 
ису питали, а ја нисам налазио потребе, да коме што тумачим.</p> <p>Поред многих ситница почео  
а међу верне, није нико тражио од тебе, да бациш оно одело, које се онда затекло код тебе, али  
, али може послужити.{S} Тетка га зове, да се прихвати јелом, а деца га обгрлила, те му припове 
 народу: „Похватајте те пророке валове, да ни један не утече“, а има их 450. И похваташе их и И 
, будућност наша.{S} Треба учинити све, да се помогне.{S} И друштво добрих људи даде 300 форина 
ни опадали.{S} Чича Срдан је чинио све, да се друштво учврсти.{S} Он је још једнако поболевао,  
о под појасом, онда је већ имала снаге, да гледа Боривоју у очи, па да остане хладна и да јој н 
рам пушење као пробу.{S} Ко нема снаге, да се одрече тог дима, тај је слаб, тај не уме да је го 
 бољима тежи и да се упне из све снаге, да добије боље, он би их имао.{S} Ни поп ни учитељ не п 
, „болесна телом, па нећеш имати снаге, да одржиш крепак дух.{S} Моли се Богу, видећеш га за це 
ре га, мажу га, тару га, али нема наде, да ће се тако брзо предићи.</p> <p>Он је испрва беснио  
итања, али осети, да је слаба.{S} Виде, да не познаје света, живота, начела.</p> <p>И прегну да 
.{S} Па како се тек радовала, кад виде, да се Нада привија уз њих и да је Боривоје ако не баш с 
 првог заплетенијег раскршћа, кад виде, да се баш они бацају камењем на њих, којима хоће они до 
 управо хтео већ да се врати, кад виде, да ће и женскиње унутра, али се најпосле промисли.{S} К 
евих на лицу у оном тренутку, кад виде, да је у колима — сам...{S} Деда Јова је дрхтао као прут 
 Јулка већ хтеде да бега, али кад виде, да стоје њене другарице, остаде и она.</p> <p>„А за што 
 Но кад удари у пробу с Лазаром, увиде, да нема право.{S} Лазар увек пре готов, никад не погреш 
скоро шапатом: „Знате ли шта?{S} Хајде, да га питамо“.</p> <pb n="71" /> <p>„Мислиш ли, да ће к 
мо толико:{S} Види Бог“.</p> <p>„Хајде, да покушамо с Боривојем“, предлаже Јулка.</p> <p>„Море, 
тави?{S} Хвала ти Јованка.“ И онда оде, да се мало прошета по врту и кад би време цркви, он је  
а ноге његове, говорећи му:{S} Господе, да си ти био овде, не би умро мој брат.{S} Онда Исус ка 
више јереси и цепања.{S} Ако икад буде, да и ваш број нарасте у милијуне и међу вами ће устати  
 испит, а старешинама тешко да пресуде, да ли је онај, који тражи крштење, научен од човека или 
пу беседу о ускакању код Срба.{S} Каже, да је код Срба у старије време било женско без сваког п 
ником, јеретиком и расколником, а каже, да не би с њиме живела ни пола сата, само да јој није д 
се теби не верује.{S} Ето, Милева каже, да она никад није говорила с тобом о ускакању“.</p> <pb 
ком за руку и иде у сеницу.{S} Да каже, да је Лазар, не може, јер је млађи а и носи се по госпо 
ог забранио лулу.“ „Пророк Исаија каже, да ће се безбожност разгорети и отићи ће у дим високо.{ 
дивна три реда бисера, нека се не каже, да она овај народ презире и да се само онда свечано обл 
варева стојала је онда у авлији и каже, да је чула чак онде, како је Милева цикнула.{S} Видела  
икога.{S} Врло је миран, а и отац каже, да га се не бојимо“.</p> <p>„А неће ли побећи?{S} Шта ћ 
о што су га рђави растурили.“ Предлаже, да свештенство ревносно проповеда у цркви, даље би добр 
ми жена не да живети......{S} Дај Боже, да се добро сврши“.</p> <p>Боривоје га је тешио у две-т 
и не у Јерусалим, нити ови људи долазе, да га испрате, нити она звона звоне у његову част; он и 
{S} Обилазе на прстима око њега и пазе, да не учини што од себе, јер му је мати с тешком муком  
, кад наиђе на њега сумор, задржала је, да не тражи лека у вину и ракији.{S} Ја дакле држим, да 
иви у братовљевој кући.{S} Покушала је, да се измири с Обреновом матером, шиље јој понуде, хоће 
сказани бол.{S} Осећа, зна, уверена је, да би тај човек сваког часа умр’о место ње и то радо.{S 
 граби девојку“, каже она, „не пита је, да ли хоће, него види то и сам.{S} Леп си ми ти момак,  
 може исплатити свако зло.{S} Доста је, да се поправиш и покајеш, а вратити не можеш више, него 
} Убити човека и ратовати.{S} Време је, да и у томе послушамо једаред божје и Христове речи.“</ 
ћу ти казати, како мислим.{S} Време је, да зауставимо пропадање, то признајем.{S} Овако, како с 
, да замену Светозара.</p> <p>Време је, да се крећу.{S} Само Светозар нешто отеже, моли: „Још м 
 али она сиротица не прима.{S} Куне је, да је већ и црној земљи тешко и вели: „Не исплатисте ви 
, где стоји пред кућом.{S} Дошло ми је, да се разговарам с њом; зауставим кола на друму пред Та 
и са сином и снахом.{S} Најбоље јој је, да се склони к мени, за време.{S} А после, знате, да тр 
јаснио важност тог лека, показао им је, да ако нам деца умиру, умире снага наша, потпора наших  
рнуо јела; с уздрхталом душом чекао је, да му мати почне пребацивати и корети га.{S} Па у том л 
го је задржао.{S} Али наравно, знао је, да сам добра, па мисли:{S} Ћутаћу.{S} Па кад ми је већ  
У том новинарском извештају написао је, да су по предлогу честитог професора Здравковића ишли д 
Он је још једнако поболевао, осећао је, да неће више дуго, те хтеде бар на крају живота, да мал 
је је дуго гледао за њим.{S} Осећао је, да ће се с тим младићем још сусретати у животу, сусрета 
њивали.“</p> <p>Да богме, заборавио је, да и он у прво време није ни најмање веровао у успех, н 
д је носио у наручју у собу, осетио је, да ће је изгубити, те јој учини последњу љубав.{S} Не и 
у комору и горко плакаше.{S} Осетио је, да је над собом изгубио власт.{S} Он није више свој...{ 
{S} Дође му некако тешко.{S} Осетио је, да његова назаренска наука одскаче од невиних душа као  
каже, „ја тражим брат-Тому, поручио је, да му дођем у ово доба“.</p> <p>Рахила скочи са столице 
ећа.{S} У правилима друштвеним било је, да се мушки одричу дувана, а да женске не смеју носити  
и чији су.{S} Стегоше Гају и изишло је, да је он само за то стао у Назарене, да га се окану жан 
го ћеш вратити други пут.{S} Главно је, да признаш људма штету и да их молиш, да ти опросте“.</ 
а што пре седне међу нас.{S} Једино је, да га што пре крстимо, па онда и оженимо.{S} Та да!“</p 
ћма, но сви досадашњи удари.{S} Чуо је, да Лазар иде у назаренску скупштину и да га је Милан, д 
ва свога стада од изгреда.{S} Признаје, да је слаб, те позива све образованије синове из Лазаре 
о породичним заплетима.</p> <p>Дознаје, да је Боривоје Назарен и слуша од тог назаренског апост 
о што ће Мојсије изићи пред лице божје, да на Гори Синајској прими 10 заповеди, наложио му је Б 
ти, кад станемо једном пред лице божје, да ће он казати:{S} Ви сте крштење у моје име чинили ов 
а ли Назарени?{S} Било би му најмилије, да не мисли ни на што, али мора.</p> <p>Некако се извук 
тица, вукодлака, вампира, куге, морије, да сваки треба да је има уза се, нарочито војник.{S} А  
и је то доста.“</p> <p>Кад чу Боривоје, да је оно „бугерска вера“, која му се почела допадати,  
га држите?{S} Напрежете све силе своје, да се богатите.{S} И о чему се сваки дан у вече договар 
ну, у помен родитељу своме, деце своје, да учине што, нека сад учине.{S} Сад је време да децу с 
ве имање своје и ако предам тело своје, да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже.{S} Љу 
 о вери и <hi>делима</hi>:{S} Доказује, да се делима правда човек, а не само вером и завршује р 
 бити не може, то вам најбоље показује, да сте на кривом путу и са свецима и иконама и обичајим 
чита као до сад, но поче и да испитује, да мисли.{S} За не пуне две године дана изиђе из ње дев 
 тебе.{S} Ружи те свакојако и поручује, да ти сама дођеш по икону, па ће ти поломити кости, а а 
а нисам никад пропустио згодне прилике, да се што ближе упознам са Назаренима, установама и оби 
 јутру се већ искупиле жене, Нововерке, да се нађу болесној Милеви на помоћи.{S} Дете су стариј 
 никад нећу.{S} Кад су ми оковали руке, да ме носе овамо на суд, не могох сам да се попнем на к 
 до душе мало, али кад сви судови веле, да је доста, право је и њему.</p> </div> <div type="cha 
S} Црв је, но највише их је, који веле, да су њиве уврачане, за то треба чекати младу среду и п 
им другарицама.{S} Оне су добро виделе, да Боривоје неће да прими дувана.</p> <p>„3а што не при 
оге и многе „друге“ и „прије“ долазиле, да је „сажаљују“.{S} То је Марту управо разбесило, и ка 
е се дан на дан успаљују.{S} Чим мисле, да их нико не види, одмах се трљају, вијају, џавељају.{ 
ра на придику, а то није хтео, а после, да се осврнуо на Лазарев говор, морао би да брани свој  
реме дође поред све своје лепоте дотле, да се даље није могло.{S} Онда оде, на опште чуђење, у  
атила, и снага јој дотраја таман дотле, да изведе, што је намерила.{S} И ако не баш трећи дан,  
 избљува децу.{S} Ето, дошли смо дотле, да нас са таким светим књигама озиђују у вери, па није  
вежљај.{S} То пријатељица Варвара шаље, да понесе његовој деци.{S} Брат Тома се к’о насмеши, те 
ли су, да позову сву браћу и пријатеље, да поберу Војинов кукуруз, јер му је умро недавно син,  
ела, опет је за то остало толико земље, да ће залећи и судске трошкове и покрити све потребе де 
она је већ купила своје сукње и кошуље, да оде где год у свет.{S} Пукле биле неке сплетке; зава 
а, али ми клекнеш на груди и гњечиш ме, да хоће душа да ми испадне.{S} Бајаги то није бој, то с 
 Хтеле су да уведу — егал.{S} Да богме, да га нису извеле са свим, јер очеви неће ни да чују о  
} Ту ће бити и прота, па је онда време, да се удеси начин, како да се сузбије Назаренство.{S} П 
 другог, већ ако у договору и за време, да постите и молите се Богу; и опет да се састанете, да 
азарене. <hi>„Кајте се људи, иде време, да се суди“</hi>, казивао би им обично и успевао би.</p 
, који је био и пре.{S} Кад дође време, да иде у школу, мати му је унапред стрепила, и није се  
илићи иду за квочком, а сад дође време, да квочка иде за пилићима“.{S} У целој кући оста сам Ђо 
сад тек разбеси.{S} Кад јој дође време, да иде у скупштину, он је затвори у кочину међу свиње,  
p>Свршило се врло брзо, јер дође време, да се крсти Варвара.</p> <pb n="230" /> <p>Неке недеље  
а.{S} И Лазар и прота виде, е је време, да се прекине.{S} Светозар је већ искренуо на ту страну 
{S} Питање је горуће и крајње је време, да се што учини.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
ан је.</p> <p>Кад дође вече и би време, да се уноси слама, <pb n="39" /> чича-Срдану се стеже о 
има апостола Павла било је давно време, да је се мане, али ово није обична женска.{S} У селу је 
ање:{S} Шта може бити прави узрок томе, да Назарени таје ту ствар, кад слично не чини ни једна  
 вино.{S} А да је он био противан томе, да је хтео да ми не идемо, не би ни он одлазио ни тамо  
свим, јер очеви неће ни да чују о томе, да уз сваку хаљину иде и ципела исте боје.{S} Па онда у 
ли из обојега треба да се научимо томе, да је дошао дванаести час озбиљноме раду.“</p> <p>Заврш 
{S} И кад би само још попустили у томе, да приме пушку као и други војници, онда <hi>ми, држава 
, вели Тома. „Сви смо ми сложни у томе, да што пре седне међу нас.{S} Једино је, да га што пре  
е читаву ноћ.</p> <p>По себи се разуме, да је цело село, мушко и женско, старо и младо долазило 
а ја сам рачунао, да се по себи разуме, да је Боривоје мој гост“.</p> <p>Она не рече ни речи.{S 
у селу.{S} Сви су огорчени на Назарене, да не може већма бити.{S} А Назарени фанатични; трпе и  
е, да је он само за то стао у Назарене, да га се окану жандари, те да се може ноћу слободније к 
 није никад наговарао кога од омладине, да се жени и удаје, а данас се даде у проводаџилук.</p> 
свет, дођоше три свештеника из околине, да замену Светозара.</p> <p>Време је, да се крећу.{S} С 
деље изјави она на завршетку скупштине, да је дух свети улио у срце њено — молбу.{S} То је био  
онде за то постављен, да опомене верне, да се сказаљка креће, време пролази, смрт се ближи, тре 
о врло жив сан.{S} Боривој се бар куне, да је то чиста чистацка јава.{S} Испрва му дође ђаво, т 
ејство оно досадашње назаренско уздање, да је пречишћен од греха, прекаљен и обезбеђен од стран 
а онда: „А Јевреји и опет узеше камење, да га убију.{S} Исус им одговори:{S} Многа вам добра де 
адмашна и свет је на њега дизао камење, да га убије.{S} Па шта хоћу ја, црвак ништави?{S} Хвала 
само врата цркве, но му даје и уверење, да ће он од сваког члана те цркве бити признат за брата 
{S} Не треба доводити верне у искушење, да се успаљују.</p> <p>Сазваше дакле договор својих поу 
пита.</p> <p>Домаћица види то и назире, да се у души Срдановој нешто крупно догађа.{S} Променућ 
тују, па чак и оне језичне жене говоре, да ни грудви није тешко, по којој Цвета гази, а то је м 
 без свештеничког благослова.“ Чује се, да га Светозар свакојако умирује, али ко ће Срдана умир 
роћудна жена, сва се задувала, види се, да се журила.{S} Чим је спази стари сеоски свештеник, о 
су завесе остале незастрте.{S} Види се, да Милева има крупнијих брига.{S} Главу је заронила у р 
ш у оним тако тешким данима, догоди се, да роди Милева мушко чедо.{S} Она је у постељи, а дете  
ихов рођак из Јерусалима.{S} Говори се, да је на тој икони било исписано дванаест глава еванђељ 
 и да их боље посматрам, уверио сам се, да Назарени сразмерно више умиру, но људи ма које друге 
ране прети опасност?“</p> <p>„Бојим се, да се не успали“, вели Тома, „ако се није већ успалио.{ 
век сам метао руку на срце и трудио се, да свакоме кажем истину — па ма ме постило оно, што ме  
 од куда долази то питање.{S} Сетио се, да га је она још једном то питала и довела га онда у за 
> <p>Међу сеоским девојкама опажало се, да се губи шаренило.{S} Хтеле су да уведу — егал.{S} Да 
Лазар је узео Стану за руку, видело се, да он пред њом још по највише вреди, одвео ју је на стр 
ривоје се још већма наже и учини му се, да још има живота у путника.{S} Напрегне све силе, поди 
 к спасењу.{S} Шта више, учинило му се, да већ ходи тим путем.{S} Довели су му децу, те је и њи 
и ми још то требало, па да ме разгласе, да сам Назаренка.“</p> <p>Он оде од ње и не рече збогом 
 сам ја најгори?{S} Та, уграбио бих те, да си сред цареве војске, само кажи:{S} Хоћу.“ „Ко хоће 
ни к мени, за време.{S} А после, знате, да треба сад о новој години да удесим с брат-Мирком рач 
ем.{S} Али манимо се тога.{S} Ви знате, да смо се погодили, да ми не говорите о том.“</p> <p>„Ж 
 оросити блага киша?{S} Ви добро знате, да често само од тог зависи, каква ће бити летина.{S} З 
умре дете.{S} А овамо врло добро знате, да је и мати божја плакала за умрлим Христом.{S} И ви х 
осподине образован човек, ви бар знате, да су пророци живели пре Христа, онда нису ни у Европи  
ео свет грдите Фарисејима, а допуштате, да ме овако бије“.</p> <p>„Жено, говори истину, нисам т 
 на прозорима или огради жена или дете, да виде:{S} Ко ли то руши досадашњу тишину?</p> <p>У та 
молите се Богу; и опет да се састанете, да вас сотона не искуша вашим неиздржањем“...<ref targe 
:{S} Овоме спречите ово, а оном кажите, да не буде тврдица или лаком, да оговори друга.{S} Но к 
 ви, пречасни господине, доиста држите, да је успех постигнут?“</p> <p>Прота га је зачуђено гле 
се зближите као браћа, а тек не држите, да ја друкчије мислим.{S} Је ли овде Милева?{S} Личи ли 
кушати лепим начином.{S} За сад пазите, да му не дајете јела, која су одвише снажна.{S} Но збиљ 
аписане ове Христове речи: „Не мислите, да сам ја дошао да донесем мир на земљу, него мач.{S} Ј 
рло мало стиже до мете.{S} Ако мислите, да је доста изговорити народу две-три лепе речи, варате 
а.{S} Лепо би било.{S} Али ако мислите, да то буде као пре, џаба га.{S} Ја сам запамтио, да је  
о је наука.{S} Него ви за цело мислите, да ћу вам остати дужан, кад ми доносите по две по три.{ 
дете да донесе на свет?{S} Зар мислите, да се о томе не треба бар исто <pb n="10" /> толико бри 
оспођи је позлило“, рече прота, „дајте, да је однесемо на свеж зрак.{S} Воде, брзо воде!“</p> < 
ешто, браћо моја, али ми прво обећајте, да ћете ме послушати“.</p> <p>„Не може то бити“, вели н 
 једно на друго.{S} Како сте?{S} Јелте, да се и ви домишљате, ко сам ја?“</p> <p>Лазар се мало  
опасног бунџију</hi>:</p> <p>„Чули сте, да је казано:{S} Око за око, зуб за зуб.{S} А ја вам ка 
кивати, јер је божја воља и прописасте, да мати не сме плакати, кад јој умре дете.{S} А овамо в 
ић пресуди. „Од старина“, каже, „јесте, да је било свештенство на првом месту, али у данашњем п 
ђеља, тумачите је по свом и пронађосте, да треба да презрете сваког, ко не мисли као ви, а забо 
грешна примила браћа у тако важно веће, да га поуче и још боље утврде на путу господњем...</p>  
буде прочитао ток њена крштења, видеће, да у свему томе нема ничега, што би требало тајити.{S}  
ог свештеника као овога.{S} Камо среће, да су нам сви свештеници такви.“</p> <p>Госпођа Меланиј 
ала тај случај и говорила: „Камо среће, да сам онда врат скрхала.“ Марти је у оно време било ос 
 мој“, поче Јулка, а крши мале прстиће, да све пуцкају, „зар је нисте могли истући, но сте је о 
 постеље његове и чинила је све могуће, да му олакша, али праву опасност није слутила.</p> <p>Ј 
p> <p>Рахила и Варвара чине све могуће, да му угову и Тома се не истиче одвише.{S} Но Боривоје  
ила.{S} Светозар је покушао све могуће, да то заустави, али није успео.{S} Сад је готово у гроз 
 еванђељу вели Христос:{S} Није могуће, да не дођу саблазни, али тешко онима, са којих долазе.“ 
већ у школу?{S} Ох, да је икако могуће, да га поучавате код куће, да се не квари тако много од  
икако могуће, да га поучавате код куће, да се не квари тако много од оне друге деце.“</p> <p>„Б 
 вели Лазар, „обећао је браћи код куће, да ће сутра у вече бити код њих у скупштини, али до сут 
жен.</p> <p>Дође са свим к себи и лафе, да му се и опет променуле мисли.</p> <p>„Нећу се више у 
 пре.{S} Шта је то?{S} Нико му не рече, да је то земљиште продато другоме, а нико, да је ту под 
смо чича-Станка, кад оно на збору рече, да нам све зло долази из вароши.{S} И сад <pb n="182" / 
 назаренска тумачења.{S} Још му обриче, да га неће заборавити; доводиће му децу, а доносиће му  
јност, а нико осим Јованке и не сањаше, да поп Светозар са амвона највећма храбри — себе самога 
 а кад се придигао, мати га преклињаше, да се од сада мане чобанлука.{S} Боривоје је пристао. „ 
 обмањивао маштама, а тим му теже беше, да нађе пут.</p> <p>И опет други дан по подне устаде са 
S} Чекали су га као Месију, сад видеше, да се у њему преварише.{S} Мирко је клонуо, а и поболев 
а.“</hi></p> <p>На послетку се сложише, да брат Мирко као најстарији поутеши и обавести остарел 
69" /> <p>Упознаше га брзо.{S} Опазише, да нити мисли о бегању, нити је лаком на дуван, те су г 
пушење</hi>.{S} У нашим правилима пише, да је допуштено свако <hi>уживање</hi>, само ако није ш 
под мире, сто ђавола вире.{S} Све пише, да се чувају људи жена, а он је под старост имао око че 
и пише кући писма; цепа их и ипет пише, да га прође време.</p> <p>Ја сам то опште право употреб 
 из дремежа.{S} Но на скоро се уверише, да речи нису са свим погодиле.{S} Боривоје је устао да  
 није себи урачунала у зло) па удесише, да је крсте прве недеље што иде у Дунаву, на каквом уса 
ли су на послетку сви лепо.{S} Осетише, да је рекао многу истину.</p> <p>Здравковић се све једн 
ђи, није остала празна реч.{S} Пустише, да народ мало преради послове, па онда почеше недељом п 
говори о моди и луксузу.{S} Сви нађоше, да му је говор темељан, научан, згодан за наше прилике. 
.{S} Управо све би се свршило најлепше, да овде прекинемо причање, али смо сад тек дошли до кол 
вара, да је била сила.{S} Бива до душе, да девојка не каже одлучно: „Хоћу, дођи, узми ме, метни 
на брата на прагу, а кад јој споменуше, да ће и Варвара отићи Боривоју, онда се савила као оно  
вест; само се многи зачудише, кад чуше, да је сотона био бео.</p> <p>Кад је тај глас дошао до Н 
ива га у руку.{S} То је нај јачи доказ, да није Назаренка.</p> <p>„Дошла сам“, каже баба Стака, 
 да чини) а да је погледала, видела би, да су му очи закрвављене, како то не доликује испоснику 
е.</p> <p>„Него“, каже она, „волела би, да он овамо дође, тако вечерас...{S} На дану су човеку  
оста лепо, јер Лазар има глас, који би, да је мало боље обрађен, поднео ма за коју оперу; и Мил 
p>Да судимо по Милевину лицу, рекли би, да јој је годио тај одговор. „Воли децу“, рече она на п 
 ђаво.{S} До душе, ко не зна, рекао би, да је то Маца Сувачарова, али би се преварио.{S} Њен је 
авирио дубље, промотрио жиле, видео би, да онде већ трули.{S} Ако је Светозар дошао био до увер 
ао јасно видети његово лице, опазио би, да се у тренутку променило.</p> <p>Тај што ту седи, ни  
њала: „Сирота Џуџа, шта ли јој само би, да тако напрасно сврши“.</p> <p>Оно друго дете Боривоје 
јавно на општу молитву.{S} Тешко му би, да нађе одмах одговора, али није било ни потребно.</p>  
ни могао, јер још нисам осетио на себи, да сам се пречистио и да је свети дух сишао на мене.“</ 
та ће и како ће.{S} Заверила се у себи, да ће живети само за дете и уложиће сву снагу своју, да 
е, по српском обичају, заверили у себи, да неће попустити, но терати до краја, па ма их стало г 
 Лепо ја њему говорим:{S} Ошта је теби, да се назарениш?{S} Та нити си крао нити варао.{S} А ни 
вио срцем, претвара се.{S} А ко сте ви, да му у срце загледате?{S} Колико је ваљаних, који стој 
а толика његова љубав не поможе Милеви, да дође к себи.</p> <p>Па тек кад је осетила, да јој за 
треба да признају, да су једнако криви, да моле једно друго за опроштај и да прекину парницу пр 
.</p> <p>Милева је наговестила свекрви, да би још једном волела да види дете своје — али ју је  
аници, трећој глави, стих двадесетпрви, да крштење није у прању телесне нечистоте, но обећање д 
ља путовати, а он то лако памти и туви, да га у сред ноћи пробудиш и питаш, изговорио би сва та 
<p>„Шта је било, било је; сад не вреди, да се гризете око тога; али други пут узмите се на ум.{ 
и Срдану се мили Бог зна како кад види, да је браном повлачио земљу, јер што јесте, јесте; Лаза 
Рачунао је на опште признање, сад види, да се скоро ником не допада његов рад.{S} Он је у друшт 
аку, како се љуто превари!{S} Сад види, да се сотона у њему само притајио, а не смирио.{S} У ње 
 се у вери, кад је здрав и кад се види, да може жену издржавати, онда му спомену старији људи,  
државати, онда му спомену старији људи, да узме себи друга, јер човеку није добро, да буде сам. 
од људи?{S} Зар он од тебе слаба тражи, да седам пута на дан опростиш грешнику, а он да то неће 
Кријем ја њу од свакога, а и она тражи, да нико не дозна, где је.{S} Кад дође Божић, ми се спре 
ће се вратити и сами.{S} Иначе он држи, да његов пријатељ Здравковић има право.{S} Назаренство  
Шандор отео речи из уста.{S} И он држи, да су жене свему и свачему криве, па чак и онда, кад се 
аваш, да ти онда буде мекано, апи пази, да се не превариш.{S} Оданде још нико није дошао, да ка 
и дошапну им тајанствено на уво: „Пази, да не назебеш!“ Леп је јесењи дан, није ни мало хладно, 
купштину“.</p> <p>Ни Боривоје не опази, да му Лазар одговара на нешто, што он није ни питао, но 
 молим и ја тебе; молим те као старији, да ми учиниш“, вели му чича Срдан. „Хајде синко!“</p> < 
Опомињем вас за сада овако пријатељски, да се оканете таких проповеди, јер епископ зна већ, док 
о ме је придобила и отишла је Протићки, да и њу придобије.{S} А кад оне одустану, оне остале не 
ца I. глава V. стих 5—6.: „Не знате ли, да мало квасца све тесто ускисели?{S} Очистите дакле ст 
 никад више не буде тешко?{S} Хоћеш ли, да умилостивиш Бога?“</p> <p>„За мене је све доцне“, за 
ли“.</p> <pb n="50" /> <p>„Па хоћеш ли, да те ја научим читати и писати?“ пита га Лазар.</p> <p 
кше“.</p> <p>Лазар му приђе: „Хоћеш ли, да ти никад више не буде тешко?{S} Хоћеш ли, да умилост 
тамо“.</p> <pb n="71" /> <p>„Мислиш ли, да ће казати?“ вели Славна. „Слагаће нам ма шта.“</p> < 
атписе и слике.{S} После су покушавали, да очисте икону — врућом водом прали су је и рибали, са 
, како су им оне криве, а нису увиђали, да је онај још слабији и од жене, који се даде њоме зав 
 брега и са дна мора.{S} Они су држали, да главни Бог седи на Олимпу, те пијанчи, ратује, свети 
коју велику казнионицу, но га задржали, да у окружном суду издржи казну.</p> <pb n="69" /> <p>У 
 смо бајаги људи.{S} А нисте ли читали, да је и Христос Спаситељ говорио и разликовао:{S} Јудеј 
о га нису јуче дозвали, волео би, вели, да је видео Обрена крвава, у његовим хаљинама, онаква,  
да је веома боли глава, ма да она вели, да јој је лакше.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
има глава IX. стих 16. 17. и даље вели, да он не живи од еванђеља.{S} Каже изречно:{S} Волео би 
ено захвалим свима, који су се заузели, да стеку овој књизи што већи број претплатника.</p> <p> 
инили су све, што год су знали и умели, да најпре зауставе продирање назаренско, па онда и осво 
ешко повратили у живот, јер нису умели, да га тару снегом и да га најпре унесу у мало хладнију  
арији чланови друштва толико су успели, да су и Мишу привели у друштво, те им онда по правилима 
 тога.{S} Ви знате, да смо се погодили, да ми не говорите о том.“</p> <p>„Жао ме је вас“, каже  
лико су му Назарени сина били залудили, да он и сам не памти, кад му се дете провело.</p> <p>И  
соби.{S} Сви су други Назарени мислили, да хоће да се договоре о нечем.{S} Али није било због т 
заповедио, него су то попови измислили, да им буде већи приход.{S} Цркве су поповске воденице,  
 да на кратко кажем, о њој су говорили, да је она у души иста, која је била и пре; тврдили су,  
еоску интелигенцију.{S} Још су удесили, да у прво време не иду за тим, да само буде што више чл 
 се исправљам с онима, који би осетили, да сам их — погодио.{S} Ја та два села назваћу <hi>Бори 
м зидинама?{S} Али су Назарени осетили, да у Боривоју имају апостола, као ни једног другог.{S}  
 Нарочито су господа професори осетили, да је овај сеоски учитељ мало дубље захватио у ствар, п 
брена пекло је нешто, обоје су осетили, да је ово ћутање најгоре и да ће најбоље бити, да се об 
а је он болестан.{S} Други су тумачили, да је то због оне његове наглости с чича-Срданом.{S} И  
 истина.{S} Него су ме три дана мучили, да кажем и оно, што није.{S} Везали ме за пећ и ложили, 
колицина њих, па су на послетку решили, да како господа свештеници у цркви, тако и господа проф 
 <p>Сви су му одобравали и сви обрекли, да ће бити на месту.</p> <p>Дође и та недеља.{S} Свеште 
м „види Бог“, и да се Панти не дозволи, да тужи.{S} И овако је у овај пар доста вреве и метежа  
јој не дадосте ви, кратковиди апостоли, да исплаче и да олакша себи.{S} Па како се сахрањујете? 
но, знате, како ћу да кажем, она мисли, да највише треба постити шест недеља“.</p> <p>Свештеник 
ити то?{S} Но опет за то нико не мисли, да тужи Срдана.{S} Милева неће и не сме, отац јој је, а 
-две, а често је тако задубљен у мисли, да и не чује, шта га пита.</p> <p>Домаћица види то и на 
сиља, да га осуђујете, ви сте пронашли, да човек ни у највећој невољи не сме бранити себе, мате 
 ми ваљда верујемо.{S} Ви сте пронашли, да човек не сме да има народности, не сме да је Србин,  
синова и остави им на самртној постељи, да га се сећају и да га поштују.{S} Кад је заклопио очи 
да ми се продужи време живота на земљи, да бих се поправио?{S} Али ме је страх, да још више не  
сјај и изјавио у последњој својој вољи, да га сахране најпростије.{S} И нема скупоцена сандука, 
те, но.{S} Не бојте се ништа, знамо ми, да ви не смете пушити.{S} Али нећемо ми вас ваљда одати 
ите ни у будуће, па закраћујете и нами, да га се држимо“.</p> <p>„Па за што су апостоли постављ 
ш, намажи главу своју и лице своје уми, да те не виде људи да постиш, а отац твој, који види та 
} Кад ми је Јова Скандал казао у крчми, да сам му украо ждребе (а Бог ме убио, ако сам га и вид 
човек, а и као посвећен пастир народни, да вам кажем неколико речи.“</p> <p>Назаренке погледаше 
рајте жене из скупштине или дајте мени, да их ја истерам, па ћу тога часа остати међу вама...“< 
мало уморен, али је велика воља у мени, да проговорим још коју реч с нашим пријатељем, кога так 
раде, уверили су се доцније и Назарени, да се од првог удара не руши.{S} Али ова истина беше ко 
и.</p> <p>Јасно је, што рекли Назарени, да је била у оном тренутку успаљена, а био је успаљен и 
Онда је Тома клекнуо и рекао: „Љубазни, да се помолимо Свевишњему“.{S} Склопио је за тим руке,  
 Назарени утаначише у својој скупштини, да је доста трпила и да је треба избавити.{S} Једном, к 
 А опет за то не чу никада у скупштини, да чита ко та места или да говори о њима.{S} Та да и ка 
ва <pb n="163" /> изјавити у скупштини, да ће се удружити и постати једно тело, муж и жена.</p> 
емишљала.{S} Бог?!{S} Та њојзи се чини, да за то не може ништа ни бити од тог дрвењака, што с њ 
стане испред очију му, онда му се чини, да је са свим изгубљен и напуштен.</p> <p>Милева је наг 
риликама</hi>.{S} И као што киша учини, да клица у земљи набуја, тако и рђав свештеник учини, д 
ти, а да се и Лазару и Милеви не учини, да је њихов брат нашао паметну, милу, па и скромну жену 
љи набуја, тако и рђав свештеник учини, да Назаренство набуја.{S} Не дао Бог, да ја браним рђав 
многима Надиних суза, те се муче и они, да окрену Боривоја.{S} Нарочито Ваја Спасин.{S} Био то  
редовне службе, а друго, чули су и они, да ће данас и прота и попови у скупштину, па кад може п 
ри, да изведе у кући јединство, повери, да угоди Милеви и то баш онда, кад Милева то од ње није 
ре да верују и она — повери.{S} Повери, да изведе у кући јединство, повери, да угоди Милеви и т 
тадосте.{S} Та да! — Ко уме, тај удеси, да сврши посао, а да му остане пола сата и за скупштину 
.</p> <p>„Лазаре“, пита, „мислиш ли ти, да ја могу издржати међу Назаренима?“</p> <p>„А као за  
 морам <pb n="26" /> ипак посаветовати, да се још једном добро размислиш.{S} Неук си, те можеш  
њена. „Ја... ја ћу“, каже он, „гледати, да се промени ствар.“</p> <p>Она га разумеде и рече узд 
и, опаметите се раније, немојте чекати, да вам дође смрт пред врата.“</p> <p>Друштвена благајни 
а паор, толико мора знати и може знати, да што могу ја, не може он.{S} Што Петар може да баци о 
оповска посла; а могла сам одмах знати, да од рацког попа неће изићи ништа паметно.“</p> <p>Али 
 у кукавицу?{S} Па мора му се признати, да је доказао врло темељно и научно, да није истина, да 
у и без тог држаља и песка прорачунати, да је премного.{S} Да ми Бог даде и онолико дана, <pb n 
{S} Отац је мртав, он неће више устати, да се покаже, па ко ће данас да пресуди, ко има право?. 
иш у зло, тим ће све боље и суд видети, да си луд.{S} А луди нема суда.{S} Е сад иди братко — з 
кад се та угаси, онда ће се тек видети, да ли се под њом разгорело стабло дрвета, па да се посл 
, по том једином „накиту“ можеш видети, да није Назаренка.{S} Млада је као капља, а на лицу јој 
осталих кућа, осим што не можеш видети, да је спао са ње гдегод леп.{S} Чисто је окречена и ста 
} Но с друге стране није могла увидети, да она чини квара, себи или другима, ако пева.{S} Мучил 
дио си нас“.{S} И кад се дигоше измети, да убију онога, који проповедаше мир и кад га ухватише: 
ветских ствари.{S} Ако се Нада не сети, да треба поорати њиве или посејати детелину, он богме н 
ке параграфе прескочи.{S} Онда се сети, да треба ићи да ручаш, па дођи по подне.{S} Кад се она  
зе се и очајава, чим се умири, а осети, да није добро радио.</p> <p>Што је Боривоје бивао стари 
.{S} Дакле и путник чим залута и осети, да је изгубио рачун, нек почне светковањем, недељом, и  
ало утоли ону грдну ватруштину и осети, да јој је лакше.</p> <p>Пође постељи, а још се увек нас 
а прегну, да реши та питања, али осети, да је слаба.{S} Виде, да не познаје света, живота, наче 
поче полако свестити.{S} Сад тек осети, да му је у души страшно, необично, његова унутрашњост и 
у то дође тешко, кад у један мах осети, да није сам.{S} Подиже главу и виде, где полускривена,  
 нека проведе скромно.{S} Не може бити, да одбијамо гладне путнике с прага, а при свечарима ран 
остол Павле вели нам:{S} Ако може бити, да се не женимо — а допушта нам држати жену само за то, 
е то тако остати.{S} Јер ако може бити, да човек добије за жену само три године дана робије, он 
 од вас наследило.{S} Па зар може бити, да није наследило нешто и од ваше нарави?...{S} Оно је  
едан и умерен; хоћу, ако још може бити, да спасем душу и измолим опроштаја у Бога и људи за она 
рту.</p> <p>„Ништа.“</p> <p>„Може бити, да баш и неће ништа рећи, али ће тим више мислити.{S} Н 
во ћутање најгоре и да ће најбоље бити, да се обавесте.{S} Сутра дан је и дошло до тога.</p> <p 
је то много, него вели: „Доста ће бити, да их један од нас посаветује.“ А Лазару не изгледа ств 
а с Владом код вас?{S} Може ли то бити, да је ондашња моја успаљеност прешла и на дете?“</p> <p 
 <hi>делима</hi>.{S} А може ли то бити, да су Христос и апостоли једно чинили, а друго наложили 
узела на ум.{S} Морам ти сада поновити, да то твоје одело не приличи девојци, која хоће да укра 
свога мучења и кињења толико су ровити, да врло лако ухвате клицу болести, а кад је ухвате, онд 
а одбори црквени, па изволите наредити, да се сваки члан православне цркве оглашује једнако, из 
огу ја то да учиним, како смем тражити, да то учини онај, који је слабији од мене?{S} Без приме 
ми фалила, мајко.{S} Овако ћу долазити, да се исплачем сваки дан, лакше ће ми бити.“</p> <p>Дом 
крету ни по жубору не би могао опазити, да су Назарени изненађени овим неочекиваним догађајем,  
к, па га затворише.{S} Може се мислити, да се после овога случаја ускомешало цело село.</p> <p> 
ст у оделу и умереност у свему учинити, да нико ни у цркви неће грамзити за нечим особитим, ник 
зеца.{S} А Гавран је увек умео удесити, да и он буде код свог укућана, кад се једе печење.{S} Т 
енчана.{S} Каже: „Не могу ја допустити, да моја кћи живи као патка, без свештеничког благослова 
е напред и рече: „Не може се допустити, да тако злоставља жену; од кад то траје?“</p> <p>Лазар  
а“.</p> <p>„А ту ће већ и он допустити, да није жена крива, но зидар или управо рећи мерник“, р 
есуде и измире.{S} Ето, мој отац памти, да је у вароши био пре четрдесет година један адвокат,  
 сам од своје воље мораш јавити власти, да примиш плату за своја недела.{S} Није доста рећи: „К 
стало још увек толико поноса и савести, да се згрозио од свог дела.{S} Он увиде, колико је грдн 
у себи: „Ако је Лазар допустио жалости, да га толико савлада, онда је зло, али ја се бојим, да  
е одустану, оне остале немају смелости, да започињу што саме...“</p> <p>„Па јеси ли био код Јов 
е што више чланова, него ће се бринути, да ти чланови буду поуздани, те да могу бити пример ост 
и олупаним зидовима, онда се може рећи, да ћеш назаренску скупштину у већим местима познати по  
к му пробиле науснице.{S} Може се рећи, да је био леп, а по оделу се видело, да је Србин.</p> < 
у лонцу.{S} Негују га, не може се рећи, да га не негују и не залевају, али опет за то бледи и в 
запуши ми уши.“</p> <p>Не може се рећи, да Боривоје није ни мало захватио у Јованчин живот.{S}  
е издржала и тај терет, и може се рећи, да је помало чак и напредовала.{S} Али у оном, што је њ 
 како лепа, али се још мање могло рећи, да је ружна.</p> <p>Нада је била једина од сеоских дево 
душом својом, мал’ се не би могло рећи, да се чак и успаљивао за њом и није могло бити, а да то 
скоро убогаљио.{S} Не може се баш рећи, да јој је поломио руке или ноге или леђа, али јој не ва 
а, како ниси стао на путу или на улици, да разговараш са женом или девојком, као и други људи?{ 
ови убрзани кораци казивали су Јованци, да му узрујаност још једнако траје.{S} Тако око поноћи  
и Бог“ није псовка?{S} Зар то не значи, да види Бог, како ја тебе ударам, па ће и он ударити ме 
безбожност</hi>.{S} И зар сад то значи, да је безбожно пушити?{S} Та, ви сте бар господине обра 
 проговорио и да ли би проговорио речи, да га она прва не запита: „Како ваши на дому“?</p> <p>„ 
једно другом тако крупних, гадних речи, да у мало не дође и до пљувања.{S} Онда су се, по српск 
е.{S} Па онда упало је апотекару у очи, да не ишту више ружине воде, него: пачули, а кад је Јоц 
а.{S} У очима му је нешто, што сведочи, да он није као Сима пекар, но да ће допостити до краја. 
 води оним јендеком.{S} Други прискочи, да му помогне.</p> <p>„Остави“, каже Тома, „нека га туд 
али маните га с Богом, право кажу наши, да испод мире, сто ђавола вире.{S} Све пише, да се чува 
долази све јаче и јаче воља да је теши, да се баци пред њом на земљу, да јој обгрли колена и да 
ну других придобио.{S} И Лазар се теши, да би у таком случају чак и апостол Павле мало попустио 
Анархизам проповеда: „Пали, кољи, руши, да дође што пре крај овој трулежи“, а Назаренство <pb n 
а он се не <pb n="159" /> миче.{S} Дај, да се брани!{S} Но док он тражи реч, које у овај мах не 
ом шушкали, а није ни потребно.{S} Дај, да чујемо сеоско јавно гласило.{S} У вароши су то новин 
ш невенчана.{S} Ти немаш мужа.{S} Знај, да ћу те пре убити, но оставити овде.{S} Полази!...“</p 
 Видим“. — „Кад видиш, онда бар и знај, да је половина с твога тавана.{S} Све су то жене из тво 
 красти.</p> <p>Код Назарена је обичај, да своје госте са стране одводе к себи на ручак, па и к 
ј руци је бич.{S} У Назарена је обичај, да не туку коња, он сад тај бич потеже на жену.{S} Тома 
ородици се од памтивека затекао обичај, да муж избије жену, још док је у првој кошуљи.{S} Та да 
је светац и то је најстрашније.{S} Хеј, да могу да ишчупам из груди оно, што ме мучи, па да бац 
ва до адвоката, а кад тамо, рекоше јој, да је он отпутовао некуда и да се пре неколико дана нећ 
да.{S} Њено материнско срце говори јој, да ће се њен син поправити, сам ће се од себе повратити 
вам позната та књига?{S} Каже се у њој, да осигурава од вештица, вукодлака, вампира, куге, мори 
ију собу, но га метнуше право на банак, да се „што пре“ открави.{S} Но ипак некако оживи и сутр 
у срце њено — молбу.{S} То је био знак, да сви оду из скупштине кућама, а она ће остати са глав 
/> их, хвала Богу, опет изнесе на зрак, да их доцније и опет стрмоглави.{S} Боже мој, како ли ћ 
ањују пушење.{S} Тамо вели неки пророк, да се не знам шта <hi>подиже високо у дим као безбожнос 
о. „Мој је живот чист, чист, па не дам, да ме сумњичиш.“</p> <p>„Не велим ништа друго, но то, д 
вас не кушам, но вам искрено исповедам, да ја не могу да дођем на чисто с тим приповеткама.{S}  
дати из опште благајнице 40 ф. у зајам, да богме, без икаква интереса и да врати кад може и кол 
задовољим никога.</p> <p>Не заборављам, да искрено захвалим свима, који су се заузели, да стеку 
 и ја“, вели Боривоје, „кад се спремам, да у Јерусалиму изидем пред лице божје, мислим, да му н 
сад говори господин учитељ.{S} Ја знам, да се Назаренство шири само тамо, где је свештеник рђав 
сам био у Сремским Карловцима, па знам, да Карловци не могу никад бити оно, што Јерусалим; карл 
, како ја могу веровати у то, кад знам, да је Милева од тебе побегла?“</p> <p>„Видим и ја, да ј 
с оним, што смо говорили?“ „Ја не знам, да смо ми што говорили“, каже. „Е, гле сад, како си заб 
 ја, да је она мене с тим убила и знам, да ће и њу због тога убити Бог“.</p> <p>„Па за што је п 
 ово говорим с крвавим срцем, јер знам, да неће бити лека.{S} Назаренство води порекло од жене, 
р је ћутао.</p> <p>„Та да, видиш и сам, да не иде.{S} Не треба да сам учен, могу и без тог држа 
гама газимо...{S} Хо мај, та казао сам, да ми не мерите на драмове, него дајте, донесите.“</p>  
</p> <p>Поред многих ситница почео сам, да проучавам оно, што ми беше најближе.{S} Истраживао с 
се накашље, па онда поче: „Запазио сам, да није само до свештеника узрок — <pb n="123" /> зло ј 
бити да су ребра читава, али ја осећам, да се нешто прекинуло у мени и да никад више нећу бити  
 се за крштење“, каже Варвара, „осећам, да ми је потребно.“</p> <p>„Како би хтела да се крстиш? 
да је ово учинио топ, није, а да кажем, да је ово учинила пушка, и то не може бити.“</p> <p>Кад 
а га ђаво не искушава.</p> <p>Да кажем, да је све то само сан, не може бити, јер би био врло жи 
несретне жене, он само рече: „Да кажем, да је ово учинио топ, није, а да кажем, да је ово учини 
 за око, зуб за зуб.{S} А ја вам кажем, да се не браните од зла, него ако те ко удари по десном 
сви признају као истину и ја вам кажем, да сваки народ има и онаког попа и учитеља, каквог засл 
 науснице.{S} Има ли ко, да га повезем, да не тера коња бадава?{S} Или да му купим што?“</p> <p 
Ајај и мени и њему кукавку!{S} Волијем, да нисам ни истерала сотоне, но да га овако унаказим.“< 
лекар строго, „зар баш све?{S} Верујем, да сте скројили пелене и побринули се за колевку, а зар 
по књишки:{S} Назарећани, онда верујем, да не зна, али питај ти њега на просто српски:{S} Зна л 
ују за мном.{S} Може бити и ја верујем, да ти не мислиш тако, али те опомињем, да твоје лицкање 
ш што преко обичаја, онда ти саветујем, да се подигнеш сад о Госпојини у Карловце; ја ћу ти дат 
цркве и црквених установа.{S} Ја чујем, да ви у неком вашем друштву умерености врло неумерено н 
 да ти не мислиш тако, али те опомињем, да твоје лицкање на то излази.{S} Промисли се дакле, пр 
.{S} А стих 11. вели: „А сад вам пишем, да се не мешате, ако који, који се брат зове, постане б 
ос оном, који га питаше: „Шта да радим, да би се удостојио царства небесног?“ — „Подај све што  
ље.{S} Како је страшно то!{S} Ја видим, да је и мој грех урезан гвозденом писаљком и врхом од д 
S} Идем ја сваке ноћи и њему, па видим, да није сталан...“ И кад све ништа не помаже, онда ђаво 
вао.{S} Но све је бадава.{S} Сад видим, да се с првом цигљом не подиже кућа, и да семе не ниче  
 данас овде упознати с вама, али видим, да није потребно.{S} Тако много личите једно на друго.{ 
 или за оно — прасеће печење; ја држим, да нам је боље било, кад смо каменим секирама бранили с 
ас годинама мучи сува болест; ја држим, да нам је боље било, кад су нам жене са врх дрвета или  
ири свилене хаљине на годину; ја држим, да нам је боље било онда, кад смо лежали под смоквом, у 
за чланове добрих људи?...{S} Ја држим, да је наша вера права наука Христова и да ће она освоји 
.{S} Јер истину вам кажем:{S} Ја држим, да нам је боље било онда, кад су нас у тренутку растрза 
ека у вину и ракији.{S} Ја дакле држим, да ми по подне изјавимо, да друштво у начелу не одобрав 
 место ње дограбим ову.{S} И сам држим, да није било вредно, да је прочитате“.</p> <p>„Коју сте 
 савлада, онда је зло, али ја се бојим, да ће бити још и што горе.{S} Хајд, видећемо и то.“</p> 
 великој зими, бојим се, врло се бојим, да не назебе.“</p> <p>Бити „на зими“ и „назепсти“, знач 
а народ ће ићи ма и бабама назаренским, да проба“. (Тако је!{S} Живео!).</p> <p>„И још нешто да 
а овамо ти пропада кућа...{S} Не велим, да се не бринеш и за душу, но само за земно.{S} Али не  
ве препирке и гласања.</p> <p>Не велим, да у друштву није било још и других трзавица и неприлик 
е знам шта да радим!{S} Да л’ да молим, да ми се продужи време живота на земљи, да бих се попра 
починио, а не смем Господе да те молим, да ми са свим опростиш...”</p> <p>Онда иде пуно страшни 
р и пита: „Шта је опет?“</p> <p>„Молим, да ме одведете истражном судији и то одмах“, вели Борив 
оближио му се и посаветовао га, мислим, да би много помогло...“</p> <pb n="104" /> <p>„Гледаћу, 
усалиму изидем пред лице божје, мислим, да му нећу омрзнути, ако што мање пристајем у разговор  
, ваљда тамо хтели да одете.{S} Мислим, да се не би кајали.“ То рече, подиже се и оде.{S} Није  
сми.{S} Но то је било давно.{S} Мислим, да и немамо на српском језику потпун превод те песме“.< 
 форинти или за масно звање; ја мислим, да нам је боље било, кад смо у сред шуме, у божјој прир 
опет због Гигине женидбе.{S} Ја мислим, да јој се може учинити, време је, момак се пречистио.{S 
а“.</p> <pb n="194" /> <p>„А ја мислим, да би ти могао постати Назарен, јер ако ћеш тако, ниси  
ћа је од првих, момак млад и ја мислим, да нећемо наћи баба-Стаки бољу снају од Милеве.{S} Ја м 
учавамо једно од другог, али ја мислим, да би баш твоја Варвара пристала за брат-Боривоја.{S} О 
 већ код тога посла“, каже, „ја мислим, да би Влада Милин и Стана Павлова баш пристали једно за 
т Боривоје.</p> <p>„Ја мислим и мислим, да би боље било, да Бог није света ни створио“, рече он 
очека некако збуњено.{S} Каже: „Мислим, да ме је умудрио Бог...“</p> <p>„Ето ти га на“, вели он 
мро за њу?{S} Зар би народ ишао за њим, да је он једно говорио, а друго творио?{S} И ако ћемо т 
нашњи дан“.{S} И опет ја њојзи говорим, да је не дам ни за све прасеће главе овога света, али ј 
удесили, да у прво време не иду за тим, да само буде што више чланова, него ће се бринути, да т 
а.{S} Прочуло се о њему, и то с правом, да зна на памет цело св. писмо, од почетка до краја.{S} 
у.{S} Ми треба да прегнемо свом снагом, да престане ово труло стање, али изволите и ви чинити т 
хвати цигљу и удари брава таком снагом, да га је на месту убио.{S} Само успаљена, побеснела крв 
м кажите, да не буде тврдица или лаком, да оговори друга.{S} Но када се намножише Хришћани, ниј 
севере и ходи јуже, и дуни по врту мом, да капљу мириси његови, нека дође драги мој у врт свој  
Момак и девојка изјаве пред скупштином, да хоће у љубави и у вери хришћанској да се друже, за т 
 успаљена?{S} Треба ли да говори с њом, да јој протумачи?{S} Али не, не, то би било ново успаљи 
 љубави изговорио таким жаром и ватром, да је занео чак и оне охладнеле старце.</p> <p>Лазар у  
барати само онај, ко буде радио на том, да се поправи наше економско, морално и просветно стање 
ац долази у назаренску скупштину буџом, да дели мегдане.{S} Како ће се свршити то?{S} Но опет з 
ена и кад се доцније успузала на таван, да скине нешто рува, очи јој беху још увек мутне од суз 
лијуне?{S} Шта ћете онда, ако дође дан, да би мали број ваљаних требао да истера из цркве онај  
ни међу Назаренима.</head> <p>Дође дан, да се Боривоје ослободи затвора.{S} Кад је изишао на ул 
своји.{S} А дошла му воља пре неки дан, да придобије своје рођаке.{S} Није ни време нашао згодн 
оже погађати“.</p> <p>Кад је дошао дан, да се Петар ослободи, отишао је кући доста неутврђен, н 
обице с кујном бесплатно, али је дужан, да држи кућу у реду.</p> <pb n="99" /> <p>Уз кућу је пр 
 Истина, он се трудио да изгледа миран, да утиша ту ватру, али је она кад кад букнула.</p> <p>Л 
 казао, био је толико озбиљан и свечан, да и Срдан и Лазар осетише, е ће да дође до крупних раз 
n="174" /> <p>Боривоје би тако узбуђен, да не мога остати на месту, но устаде и оде до прозора. 
тако.{S} Сахат је онде за то постављен, да опомене верне, да се сказаљка креће, време пролази,  
и од свог накита оно, што им је спомен, да богме не од више.</p> <p>Светозар је видео, куд то и 
о као заливен, он је у души био уверен, да речи апостола Петра не приличе на данашњи догађај.{S 
. „Опростите ми“, каже, „ја нисам учен, да вам могу на све одговорити, али сам био у Сремским К 
, јер што јесте, јесте; Лазар је радин, да му пара нема.{S} Но Лазарева вредноћа <pb n="34" />  
p>„Кажем, тек што нисам пронашао начин, да направим жену.“</p> <p>„Куда то опет иде?“</p> <p>„Е 
ом.{S} Но дође му у памет:{S} Ко је он, да јој меће руку на главу?{S} Ко је он, да прашта?{S} И 
да јој меће руку на главу?{S} Ко је он, да прашта?{S} И почеше други осећаји њиме да овлађују.{ 
ити боље дотле, док се не донесе закон, да жена не сме никуд излазити из куће и дворишта и да в 
дела, да ниси ни студен, ни врућ.{S} О, да си студен или врућ...{S} Но будући млак, ниси ни сту 
а га мало после. „Почиње речма: „<hi>О, да ме хоће пољубити пољупцем уста својих</hi>. <pb n="2 
 дах њезин, те читаше из св. писма: „О, да би ми брат био, да би сисао сисе матере моје!{S} Наш 
.{S} А у разлазу чуло се где шапћу: „О, да се хоће и Светислав упутити стазом спасенија!“</p> < 
, пут рђав и Влада је узалуд покушавао, да је одговори од пута.{S} Та, за Бога, кад је ствар ве 
јбоље ствар, а и адвокат не би је звао, да није врло потребно.</p> <p>Влада је и опет попустио  
воје је просто српски речено доказивао, да не лаје свака вашка села ради, него себе ради и њего 
мене.“</p> <p>Боривоје је сад очекивао, да чује из анђеоских <pb n="73" /> уста реч, која га не 
жати.{S} Он мора даље; он се заветовао, да неуморно пешачи и купи прилоге за свету обитељ, па м 
аветује.</p> <p>Лекар јој је саветовао, да га пошље у поље, код оваца.{S} Каже: „Боривоје се са 
сно примио понуду, са уздахом је додао, да њему остаје најтежи део, а то је да придобије сеоску 
 „заронио сам се у посао.“ Он је држао, да је боље казати „заронио сам се“, јер човек није свињ 
и креће нешто главом... „Тако је казао, да богме да је тако казао.{S} Ади нека он мени само озд 
а се варамо, господо!{S} Неко је казао, да сваки народ има онаког владара, каквог заслужује.{S} 
говара Боривоје.</p> <p>„Отац је казао, да ћете радити код нас, докле вам год не изиђе време.{S 
све на једаред и одмах.{S} Ти си казао, да има времена, може се по мало, лагано.{S} Него се о т 
{S} Затрпао сам га у рит, а селу казао, да су га вуци однели...{S} Од оног дана сам изгубио мир 
 Он је оног дана на вечери одмах казао, да неће од целог посла бити ништа, ако се сеоска интели 
"83" /> спаса.{S} Лазар јој је доказао, да тај спас лежи једино у Назаренству.</p> <p>Ишла је п 
не изгледа ствар чиста. „Ко је доказао, да се оне опијају?{S} Жене старе мало се можда и заплач 
арочито њих двоје.{S} Али сам се бојао, да неће бити добро.{S} И у самој скупштини више су глед 
имо и цепамо, а апостол Павле је рекао, да се клонимо распре о племенима и народима.“ — „Па гов 
} Хтеде да каже, како је Христос рекао, да ко мач трза, од мача ће погинути, па можда и друго ш 
 рано“, вели Светозар, „него бих рекао, да је баш у време.{S} У Лазаревцу имамо два ковача, Шан 
гивала се као мачка, док нисам обрекао, да ћу ићи по подне у друштво и бранити стара правила, а 
 све, признао је своју кривицу и искао, да га казне.</p> <p>Но чича Срдан је обиграо адвокате ц 
по распознати.</p> <p>Лазар се спремао, да браћи и сестрама свечано прикаже Боривоја, али је са 
долазио по њега само онда, кад је знао, да је посао готов.{S} По строгом закону ово не би могло 
ешко и дубоко уздахнула, онда сам знао, да се у својој души опрашта с адиђарима.{S} И нисам се  
 би он љутио њу баш сад, кад је дознао, да ће скоро да га усрећи — дететом.{S} И док се парница 
а је позвао пре мене, а ја сам рачунао, да се по себи разуме, да је Боривоје мој гост“.</p> <p> 
“ Начуо је и Лазарево име, те разабрао, да Тома сад њега ружи и би му криво.{S} Стисну зубе и п 
а није ништа рекла, али јој дође мисао, да ако тако стоји у св. писму, онда је најбоље за жену, 
S} На послетку јој дође на памет мисао, да они, који један хлебац једу, не треба две вере да ве 
, он застаде.{S} Дође му у главу мисао, да ће Цвета за извесно отићи у друштво <pb n="196" /> д 
ор се насмејао враголанкама и преписао, да је покаже жени.{S} Али госпођа се није смејала. »<fo 
ао ви?“</p> <p>Но док се Лазар окретао, да види, где је Милева, тражила ју је и Јованка очима,  
раме, довикнуо јој нешто ружно, обећао, да ће јој поломити све кости, ако му још једном дође у  
 које су Боривојева деца, те је обећао, да ће сваких 14 дана доносити Боривоју његову децу.{S}  
сталих госпођа. „Светозар ми је обећао, да ће ме данас овде упознати с вама, али видим, да није 
 кући доста неутврђен, но то је обећао, да ће се клонити својих старих другова и да ће полазити 
уд га очи воде.</p> <p>Лазар је обећао, да ће се уљудити, и као да се уљудио.{S} Његов сусед и  
 нам се доближи.{S} У пола је и обећао, да ће у недељу доћи у скупштину, али је још сотона јаки 
 здравље, и он <pb n="51" /> је осећао, да ако још једном западне, неће више изићи жив.{S} За н 
аве“).</p> <p>Сад је и Боривоје осећао, да треба коју да рекне.{S} Али и он не говори о оном, ш 
} Може се почети.{S} Светозар је нашао, да је ствар ишла много лакше, но што се надао.{S} Он је 
 ником, чак ни матери, где ју је нашао, да не рекну: „Била је слаба.“ Очувао јој је светао спом 
ћу.{S} Лекар је прегледао жену и нашао, да њено болесно стање излази из њеног душевног немира,  
илан“.</p> <p>„И ти си из тог пронашао, да треба да је уграбиш, а?“</p> <p>„Не из тога, било је 
 се завукла у собу.{S} Лазар је отишао, да надгледа марву, па онда оде у башту.{S} Ма да у њего 
ревариш.{S} Оданде још нико није дошао, да каже, како је.{S} Боље би ти било, да се угледаш на  
ир на земљу, него мач.{S} Ја сам дошао, да раставим човека од оца његова и кћер од матере њезин 
 могао да вам дођем, а иначе бих дошао, да се измиримо или баш да кажем право, да ми опростите. 
о!“</p> <pb n="23" /> <p>Кад виде ђаво, да не може лепим, почне претити.{S} Док моли, он је мал 
 жупану и тражио од њега цедуљу, право, да може убити оног несретног сина, па није добио.{S} Жу 
аших старих, имале у старо време право, да сваке суботе туку мужеве.{S} Но ни једна од њих није 
 да се измиримо или баш да кажем право, да ми опростите.“</p> <p>Милева се брани: „Мани то, баб 
ео мач, зар има већ и деда Мирко право, да то учини у нашем селу?{S} Христос је утврдио своју ц 
е, али му је довде било јасно.{S} Прво, да је Светозар доиста брат Лазарев, а друго, да тај мла 
 Светозар доиста брат Лазарев, а друго, да тај млад човек, у коме је толико ватре, мисли озбиљн 
чи апостола Павла, које си данас навео, да се треба клонити зађевица о црквеном закону, врло су 
 <p>Боривоје је из овог одговора видео, да су му деца жива и да су га држали за претваралицу.</ 
} Каже: „Ја сам служио у Босни и видео, да Турци држе за велики грех убити псето.{S} Оно је све 
ш да постанеш Назарен?{S} Јер си видео, да у многоме није добро, како си до сад радио, а већ де 
мо су биле и женскиње, а он није желео, да га виде на улици са женама.</p> <p>Тек ће да буде 9  
допало, што му хвале жену, он би волео, да су хвалиле њега.{S} Тога вечера били су сви гости ко 
 <p>Обрен је први пришао Лазару и хтео, да му се исповеди баш, кад га одведоше до истражног суд 
ше из св. писма: „О, да би ми брат био, да би сисао сисе матере моје!{S} Нашавши те на пољу, по 
 друг његов Мирић.{S} Мирић је изјавио, да он не држи Назаренство за тако опасно.{S} Назаренств 
м се чак <pb n="95" /> толико поправио, да и ја увиђам о осуђујем своје негдашње кривице.“</p>  
оравио на све пољске послове и оставио, да млађи раде шта хоће, јер му је изгледало, да Марту н 
му и Лазар у походе.{S} Он је потврдио, да је Светозар изабран у Лазаревцу за пароха, да се жен 
} Доцкан је“.</p> <p>Лазар га је нудио, да сврати још мало к њему, али Мирко не прими понуде.{S 
уди остали сами, учитељ се сам понудио, да помогне Светозару у скупљању чланова. „Ја“, каже, „и 
.{S} Хвала им!</p> <p>Ја сам се трудио, да у овом другом издању мало дотерам језик.</p> <p>У Но 
 начелнику (солгабирову), те је тражио, да му краљевина поврати његову кћер, но срески начелник 
о сам је оставио.{S} Чиме сам заслужио, да се браћа тако старају о мени?“</p> <p>„Апостол Павле 
 све једнако уздише.{S} Кад је запазио, да је Лазар будан, приђе му ближе: „Знаш ли, шта ме нај 
 најбољи.{S} Ма да се Лазар није молио, да га пусте на слободну ногу, ипак је то чича Срдан изр 
плакао, па је после опет љубио и молио, да су се саблазнили људи чак и на другој дужи њива...{S 
 односно шуре у посету, много их молио, да му опросте и донео је новорођеноме на дар:{S} Јеруса 
и нешто.{S} Тај човек је доиста мислио, да је његовој жени стало до иконе, а овамо је њојзи бил 
/p> <p>Шта ће сад?{S} Испрва је мислио, да оде до тетке Стане, где су му стојала деца, а сад га 
не ужасне мисли!{S} Боривоје је мислио, да је пречишћен, умирен и обезбеђен од искушења сотонин 
акше, но што се надао.{S} Он је мислио, да је достигао мету и ускликну у себи: „Хвала Богу, нај 
 нових дуката на јабуку, (он је мислио, да то неће никад моћи да потроши) а после са своје стра 
то исписали.{S} А да је Христос мислио, да његов говор могу разумети само књижевници, он народу 
а и окрете се од Милеве, „одмах мислио, да нису њих двоје једно за друго, али сам онда оћутао.. 
е она господа и госпође, па је смислио, да не чека да господа нападну Назарене, него ће он напа 
вили оном господину, који ме је примио, да сам путем искакао из кола, те се угрувао.{S} Чуо сам 
вола из мене.{S} Та, ево си ме изломио, да сам једва жива.{S} Док ниси био Назарен, па кад си м 
 убијем“.{S} И би учинио што је наумио, да брижно мајчино око не спази, шта у њему бива и да му 
трану, Мирку.{S} И Мирко му је одобрио, да треба не само Лазара, но и сву осталу омладину женит 
 и сатирете“.{S} За тим јој је говорио, да ће у скорим данима да постане мати, и да има светији 
екар ју је тешио.{S} Он јој је говорио, да се опет за то и на усеву може много што-шта поправит 
 је друкчија, али сваки син је говорио, да се он оца најбоље сећа, да је његова слика најбоља,  
 рекао му:</p> <p>„Ја сам увек говорио, да ћете ви победити.{S} То сам отворено казивао и госпо 
о лако.{S} Да сам ја ма колико говорио, да се мане — не би послушала, него ме је она сама шиљал 
 ми људи“, каже: „Бог нас није створио, да се делимо и цепамо, а апостол Павле је рекао, да се  
с оном крмачом, што је Лазар разгласио, да му је на продају?“ пита деда Савков с врата.</p> <p> 
га?{S} Од те помисли или што је осетио, да у онај мах оде од њега анђео и уз њега остаје само — 
уђења.</head> <p>Обрен је добро осетио, да се у њему пореметило нешто.{S} Једнако је поболевао  
е као пре, џаба га.{S} Ја сам запамтио, да је дваред долазио епископ у нас, па је увек било те  
 мисли у себи, „јер му је суд допустио, да истрпи казну“.{S} Завиди му, поздравља га, а стрепи  
а то“, али кад јој је Лазар протумачио, да је њихова скупштина пронашла, да је она доста трпила 
лати“.</p> <p>„Онај, који те је научио, да тако говориш, добро те је научио“, вели му истражни  
ло зло — а пријатељ Мирко ме је поучио, да и није тако.{S} Сахат је онде за то постављен, да оп 
ергија, која овлада њиме, кад се решио, да иде у Јерусалим, те је издржао онај тежак пост; у ње 
едва му удариле науснице.{S} Има ли ко, да га повезем, да не тера коња бадава?{S} Или да му куп 
“</p> <p>И све би се свршило које како, да се и опет не истаче Шандор ковач.{S} Кад виде, како  
ма.{S} Па је с тога и Лазару било лако, да придобије Боривоја.{S} Читао му је св. писмо и тумач 
ке.{S} Он је удешавао свој говор онако, да га можемо сви ми разумети.{S} Тако су и апостоли то  
пати, онда су је крпили и лепили, тако, да данас беше комад надимљене и упрљане крпе.{S} Но у п 
места.“ И приђе му са свим близу, тако, да он већ осећаше дах њезин, те читаше из св. писма: „О 
скочише на Панту и испребијаше га тако, да сад лежи болестан.{S} Панта би да их тужи.{S} А они  
чепа старца снажном руком за прса тако, да Срдан испусти све, што му беше у рукама:{S} Штап и М 
И ја не тумачим оне речи Христове тако, да се сви ми бринемо само за данас, а свако сутра брину 
писмо и тумачити га, а тумачио је тако, да су сви били врло задовољни.</p> <p>Тома је оног дана 
а последњи догађаји нису заболели тако, да се после њих осећао бедан и несрећан, него је удар б 
е писано; свуда се наводи само таолико, да они држе тај обред у највећој тајности.{S} Још мање  
поздравио с Милевом.{S} Зна тек толико, да га је понудила да седне.{S} Ко зна, кад би проговори 
 многе крви, а јасно му је само толико, да је убио жену.{S} Чија је она друга крв?{S} Гроза га  
давању својих другова рече само толико, да су била, „задовољавајућа“.{S} То се овима није допал 
S} Јер ти не рекоше у себи само толико, да су Назарени поштени људи, но хтедоше и да их познају 
ривоје се освестио.{S} Али само толико, да види како коњи са стрмог насипа нагињу на ону страну 
вој примети: „Ја сам казао само толико, да рђави свештеници нису <hi>повод</hi> Назаренству, но 
је то земљиште продато другоме, а нико, да је ту подигнута кућа.</p> <p>Шта ће сад?{S} Испрва ј 
ла се.</p> <p>Каже: „И не нађе се нико, да је јавно изобличи у скупштини, њу, која је св. писмо 
јка пева светске песме, дође јој тешко, да пева пред Боривојем.{S} Шта ће он мислити о њој?{S}  
е свршила, дисала је брзо и тако тешко, да у мало не угаси жишка на столу својим дисањем.{S} Оч 
као куван рак и више пута је изгледало, да ће да рекне нешто, но уздржа се.</p> <p>А кад би пос 
} И они су се множили, те је изгледало, да у свему <pb n="208" /> напредују.{S} Јесте, изгледал 
ађи раде шта хоће, јер му је изгледало, да Марту неће нико тако гледати и пазити као он.{S} Та  
арев говор.{S} То би донекле изгледало, да он одговара на придику, а то није хтео, а после, да  
довели га кући.{S} Доцније се показало, да је и без тог могло проћи, јер се Срдан предигао, али 
 обнезнањену.{S} Но срећом се показало, да је ствар добро прошла, јер је и то срећа, <pb n="5"  
и, да је био леп, а по оделу се видело, да је Србин.</p> <p>У први мах је стао на средини собе, 
укао од свега.{S} По лицу му се видело, да је врло незадовољан.{S} Лазар га је потражио једном  
{S} А из порте се са свим јасно видело, да иза села гори гомила ђубрета. „Хајдемо натраг“, дози 
стио од чуда.{S} Каже: „До сад је било, да пилићи иду за квочком, а сад дође време, да квочка и 
4" /> <p>„Видите код нас пре није било, да човек прође с колима поред путника, а да се не зауст 
p>„Ја мислим и мислим, да би боље било, да Бог није света ни створио“, рече она ненадно, па се  
</p> <p>Светозару је сад најпрече било, да придобије лекара, па је отишао к њему.{S} Дуго се њи 
ам ни осећала.{S} Та, лакше би ми било, да си ме коцем ударио по ребрима, но што ме овако излом 
, да каже, како је.{S} Боље би ти било, да се угледаш на твоју Наду.{S} Она се дала на уживања  
ред црквом, а после наопако би им било, да их је до сад видео свет пред скупштином.{S} Но данас 
S} Та говорили смо:{S} Како би то било, да ја тебе уграбим‘“ Па јој онда кажем, како би ја њу в 
 окануо претварања.{S} Лепо би то било, да се направиш луд, па да те пусте кући; али су господа 
мушко и женско, старо и младо долазило, да види оца Мелентија, па дошао је и свештеник.{S} По н 
нула, само се по држању његову опазило, да је завршио, кад Светозар отпоче.</p> <p>„Ја сам мисл 
аје та молитва!{S} Боривоју се учинило, да нема краја; бедна жена се не мицаше; а доцније изумр 
аквих потреса.{S} Само се Нади учинило, да су у последње време све чешћи и чешћи они облаци, ко 
иља, жена, о којој се по селу говорило, да јој је језик још гори и од имена јој.{S} Није ни Мар 
и веселији но пре.{S} Село је тумачило, да он жали свог јединог друга Стевана, само је Марта др 
 наредио друкчије.{S} Доспео сам овамо, да сазнам прави лек и да се излечим.“</p> <p>Лазар је з 
крајње је време“, каже, „зар да чекамо, да се почну успаљивати?“ и испод ока погледа на Лазара. 
о је, како небројени свет одлази онамо, да олакша души и прими опроштаја за своје грехове.{S} А 
ражар сваки дан отпраћао Боривоја тамо, да ради у башти, а кад што и друге послове.{S} Тамо је  
је хтео још мање.{S} Он је отишао тамо, да заблуделу браћу посаветује, па се од тог смера не да 
Али као да ју је сотона, наместио тамо, да својом појавом исмеје и изобличи сваку његову реч.{S 
ће чути ничег новога, треба да су тамо, да их види народ, па ће онда и он за њима.</p> <p>„Прим 
а цепања, па би било право да покажемо, да Ненадови нису последњи и да могу и да се сложе, па ј 
а дакле држим, да ми по подне изјавимо, да друштво у начелу не одобрава пушења, али и не забрањ 
 свануће нам онда, кад једаред појмимо, да нам у заједничком добру лежи спас, те се престанемо  
дма одговорио.</p> <p>„Па хајде рецимо, да ће тим људма Бог платити, кад их ја не познајем.{S}  
 писма“.</p> <p>„Не стоји нигде писано, да су на то позвани само они у дугачким капутима и мант 
у, <pb n="180" /> „било ти је потребно, да те узимају у подсмех.{S} Али нећеш ти више предавати 
акију, али умерено, колико је потребно, да се поткрепе, а не да се опију.</p> <p>Тома је највиш 
S} Па за што бар то нисте казали јавно, да вас чује цео збор“.</p> <pb n="131" /> <p>„Не бавим  
у.{S} И сам држим, да није било вредно, да је прочитате“.</p> <p>„Коју сте хтели да ми донесете 
о, загушеним гласом, јер није слободно, да звуци допру до ходника.</p> <p>Али шта то би с Борив 
у две-три речи, јер није било слободно, да разговарају много.{S} Но ни доцније се не наразговар 
, последник Христов.{S} То беше згодно, да узвиси назаренску науку и да уједно нападне на проти 
ј премудрости није нашао за целисходно, да у рају ствара још и судије“.</p> <p>Овакав говор ниј 
о мушка је старија. „Ти би хтела, жено, да што пре имаш сина попу, па да те љубе у руку“, рече  
ешано, ускомешано успаљено, раздражено, да се бојим, е ће та раздраженост прећи већ и на Назаре 
е полако брате, само полако и смотрено, да се не поплаши“.</p> <p>После ових речи лекар отвори  
сли, тај мора да живи паметно, поштено, да би оставио деци у наследство бар здраву крв, поштено 
 бринуће се за се.{S} Није то изречено, да се узме реч по реч, но значи:{S} Не брините се само  
да се брани.{S} Изгледало му је грозно, да га осуде и презру ова невина створења.</p> <p>„Скрив 
м.{S} Очекиваше ако ништа друго, а оно, да је Лазар бар по назаренском обичају запита: „Па какв 
осподину испитнику, дедаче?{S} Зар оно, да нису курјаци изели оног твог друга, који је нестао?{ 
.</p> <p>Пође напред.{S} Да ли намерно, да ли случајно, не зна ни сам, доста да стоји пред кућо 
ђаше управо шта.{S} Саслушала је мирно, да је и женидба њена брата на прагу, а кад јој споменуш 
ма и тешкој суморности видело се јасно, да су скрушени, готово сломијени оним страшним искушење 
 а не њој.“</p> <p>Боривоје види јасно, да из ове женске прилике говори ђаво, али не рече: „Иди 
, писао је о томе, писао је тако јасно, да то може свако <pb n="148" /> разумети.{S} Он каже: „ 
воје време, па није ни од Јове паметно, да тако рећи на дану узнемирује свет“.</p> <p>„Та ће се 
и, да је доказао врло темељно и научно, да није истина, да је дивљи голуб само у лето дивљи гол 
узме себи друга, јер човеку није добро, да буде сам.{S} И онда му обично препоруче девојку.“</p 
ако већина буде сутра прекосутра за то, да се у друштву добрих људи не пије више из чаша, него  
ном.{S} Њих ваљда царевина плаћа за то, да тако чине, али Милеви не могу опростити.“</p> <p>Лаз 
 па за то плачу.“</p> <p>Тома је за то, да се опомену јавно у скупштини.{S} Мирку је то много,  
авали народ, а на послетку он је за то, да сутра у недељу, оду сви овако како су у назаренску с 
мучим да уђем у Назарене највише за то, да се мало поправим, па да не западам опет у затвор.{S} 
што држе успаљенице лепезе, само за то, да иза њега сакрије намигивање.{S} Па чак и онда, кад с 
, који је отишао у Назарене само за то, да отклони жандарске потере од себе, те да може после т 
— а допушта нам држати жену само за то, да се не би успаљивали.{S} Али ако ћемо се и уз жену ус 
 предлог <pb n="206" /> о накиту за то, да женскиње њега помажу.{S} Сад неће имати већине ни за 
би, искорењиваће даће — а ићи ће на то, да се при свечарима, свадбама гаји умереност.{S} Ко хоћ 
о шта воли, стражари пазе једино на то, да се том приликом без надзора не износи и не уноси ниш 
уче глас на другу страну.{S} Шта је то, да Боривоје плаче?{S} Крштен, пречишћен, па опет?{S} За 
мам радо ћу дати, само ми поклоните то, да се не јављам суду.{S} Доста сам ја, брате, тамновао  
ом зао дух, а не свети дух, а зна и то, да она из светог писма заборави најдуже до вечери све о 
ј песми приповеда се међу осталим и то, да је Одисеј залутао са својом четом на усамљено острво 
 мислим“, вели доктор, „па мислим и то, да допустимо <hi>умерено пушење</hi>.{S} У нашим правил 
 о „Бугерима“ није знао више, до ли то, да их цео свет грди и осуђује, али је и то доста неприј 
<p>„Не бије их, али не бих рекао ни то, да их воли.{S} Да истински, по срцу воли децу, запазио  
 да шта би му они и рекли друго, до то, да се успалио.</p> <p>Пође напред.{S} Да ли намерно, да 
 до сада још никад не дође.{S} Како то, да изиђе из земље цвеће, незасађено и не неговано?!{S}  
.“</p> <p>„Не велим ништа друго, но то, да ви баш не марите много за светињу, с којом сте се ма 
о?“</p> <p>„Одмах ћу ти казати.{S} Ето, да почнем код најмање ситнице, луле.{S} Не могу је оста 
.</p> <p>Боривоје хтеде да рекне нешто, да захвали, није још достојан да се ожени, но му се јез 
м и мастилом.{S} Молим вас лепо, браћо, да одгодимо мало, док посвршавам; не бих рад да се зака 
их вам казао и саветовао, људи и браћо, да се ви „побугерите“ ...{S} А ти људи или боље рећи не 
у гомилицу и каже им: „Волео бих браћо, да чујем и од вас коју реч.{S} Како ви схватате Назарен 
чео.{S} Господин Зравковић је споменуо, да би добро било, кад би владика обилазио села.{S} Лепо 
дем, не варам, не убијам.{S} Нисам чуо, да је Бог забранио лулу.“ „Пророк Исаија каже, да ће се 
амо буба-Маре.{S} Само нигде нисам чуо, да људи држе за грехоту:{S} Убити човека и ратовати.{S} 
авачу и Боривоје је и приметио и начуо, да ће Јованка да се уда.</p> <p>Неког дана седи Боривој 
 је већ и жетелац; ето, подигао је срп, да покоси клас!{S} Ох, Боже мој, хоће ли бити на њему р 
т лек.{S} Та који је новац матери скуп, да поврати живот детету?!{S} Никакав!{S} Али има нешто, 
 за што мислиш, да ја не бих био кадар, да те одвучем?“, питам ја. „3ар сам ја најгори?{S} Та,  
 да се ухвати мрак, већ дође и стражар, да води Боривоја у затвор, а оне су још једнако тамо.{S 
доле.{S} Некада их сроза у такав понор, да мислиш, сад је крај и никад из те очајне таме на пољ 
вла, који каже: „Врло је срамно за вас, да имате тужбе међу собом.{S} За што радије не претрпит 
н глас.</p> <p>„У нас није као код вас, да се угађа сотони, нити се чини оно, што распаљује стр 
љу“, вели му прота, „ми дођосмо до вас, да видимо, како се молите Богу.{S} Ваљда је слободно.“< 
раћо моја драга“, поче, „молио бих вас, да се стрпите и останете још час-два на окупу, имао бих 
и кварила.{S} Али кад запишти њен глас, да је двеста најодабранијих певача и певачица, поремети 
Но на кратко за тим допаде Лазару глас, да су му сестру Милеву — уграбили.{S} Да л’ је било сил 
о од њих, „јер ти можеш тражити од нас, да скочимо у бунар или да изедемо оног црног мачка, што 
унчева.</p> <p>А ето, приближио се час, да и Варвара постане савршена, дође време, кад треба да 
кла кћер из собе, те је одвела у вајат, да је се сита наљуби.{S} И кад се задовољила, па сва ра 
 њене речи, управо њен уздрхтали шапат, да хоће да буде жена Гигина, он је погледа.{S} Била је  
 јерусалимским.{S} У Карловце иде свет, да купи добра вина, а не да лечи душу.“</p> <p>Свештени 
дине црквене обичаје.{S} Позивате свет, да се укину мала и велика звона, разне врсте опела...{S 
 што се то нас тиче, него да види свет, да се ни при царским гозбама не износи више од четири ј 
а у кућу.{S} Најпре јој дошло на памет, да потражи у селу какво дете и да га пошље мужу на њиву 
да га пошље мужу на њиву, а после опет, да би требало да се спрема за пут.{S} Била је збуњена и 
мо.{S} Кад осване Божић, ви ћете у рит, да сечете трску, ви ћете по оној магли и зими у рит с в 
је онај други вук Стевана далеко у рит, да му никад више не нађу трага.{S} Бадава је све село и 
 и за мало дође у тако необичну јарост, да се чак и лекар зачудио.{S} Сваки час је изгледало, е 
ривоје погледа је.{S} Било је први пут, да чује еванђелске изреке из женских уста. „После толик 
е иде, спрема вечеру, а то је први пут, да изостаје из заједничке молитве.{S} Боривоју је опет  
 молитве.{S} Боривоју је опет први пут, да иде тамо.{S} Он иде у скупштину као новајлија, а опе 
навати.{S} Ето видиш, казао нам је већ, да не сме пушити “.</p> <p>За мало се и опет упутиле де 
т ти се не верује.{S} Казао сам ти већ, да ти због тога неће бити ништа.{S} Ако ти се не допада 
 бадава, не иде.{S} Казала сам вам већ, да ја не бих могла јавно, пред свим светом у вашој скуп 
та скупштини.</p> <p>Напоменуо сам већ, да у собама, које иду на улицу, стоји Јова Пајинов.{S}  
 се по целом селу.</p> <p>Сутра на ноћ, да ко слуша, начуо би где тихо шкрипи брава на амбару С 
и у ћелији.{S} Лазар се трудио дан ноћ, да напуни Боривоја духом назаренским, и пошло му је за  
велико дан, кад је Јованка ушла у собу, да угаси преко његове главе лампу.{S} Он је није опазио 
р је отишао кући и прво је ушао у собу, да види Милеву.{S} Она је лежала на банку а очи јој се  
и Боривоје, једва може да окрене главу, да је не гледа.</p> <p>Можете мислити, како је тешко би 
сплатити“.</p> <p>„Ја и не лупам главу, да платим све на једаред и одмах.{S} Ти си казао, да им 
 сам ја увек готов да положим заклетву, да су назаренску веру измислиле жене...{S} Не пуши, не  
 ће Јовић и другови предложити друштву, да се измене правила.{S} Светозар је покушао све могуће 
.{S} По некад мора да покупи сву снагу, да издржи тај пост, јер на што да вам тајим:{S} У грдно 
жни судија је пустио Лазара на слободу, да буде код куће, док му не стигне суд.</p> <p>Лазар се 
и чак и на другој дужи њива...{S} Кажу, да си ти била близу њих и да си морала видети.“</p> <p> 
ац, а апелира и велики фишкал.{S} Кажу, да је велики фишкал казао у ходнику Боривојеву браниоцу 
ну.{S} Не бију их, али их гњече и кажу, да то помаже.{S} Ја сам противан томе, ја се држим оне  
{S} Марта је слутила несрећу, јер кажу, да добро не жури тако нагло, као зло.{S} И није се прев 
а крчму и параде, па за то и доспевају, да се баве по мало вртарством и пчеларством.“</p> <p>Св 
арени.{S} Нема их много, али се надају, да ће их он устостручити, јер пред њим иде глас велики  
и има их и по десет, које једва чекају, да се обесе човеку о врат, и ти нашао <pb n="60" /> од  
 то обично код људи, који једва чекају, да се састану и наразговарају.{S} Прегладнео човек мало 
ледње.{S} Завукле се у крај, те чекају, да се разиђе гунгула. „3а што ви, господине, нисте ништ 
н Боривоје остао сам, а већ му јављају, да ће скорим добити суд.{S} Зову га пред судског стареш 
гласио је овако: „Назарени се спремају, да јатомице напусте своје досадашње коло.“ А уредник ли 
је гласила:{S} Обоје треба да признају, да су једнако криви, да моле једно друго за опроштај и  
 се опет за то прикупило много гостију, да им честитају и буду учесници у њихову весељу.{S} Црк 
само за дете и уложиће сву снагу своју, да начини од њега човека.{S} О удаји нема ни помена, а  
 вели: „Поштуј оца твога и матер твоју, да сретан будеш и дуго поживиш на земљи.“ Па нека је та 
акав обичај у њих.{S} Тим оне показују, да су — душевне.</p> <p>Још је порано, те су скоро сви  
ви су греси, који те толико притискују, да баш мораш у Јерусалим?“</p> <p>„Ја ћу се о томе већ  
мамио, те каже: „Нисам дошао у апотеку, да ми мерите на драмове, него дајте, донесите.“</p> <p> 
е и Сима изјављују свем селу на видику, да хоће да олакшају души својој; отићи ће у Јерусалим и 
.{S} Скаче као махнита и допушта момку, да је хвата преко среде.{S} Онда није чудо, ако отуда и 
енски халаман, који не да онаком момку, да се ожени, као што је Гига.</p> <p>„Прија-Стако,“ каж 
н и таре руке.{S} Држао је као у воску, да је ствар добивена, та ако се Рахила неће наћи у том  
ошла да испрати своју негдашњу сусетку, да је испрати, па и оплаче...{S} Сад је не виђа доколну 
 би апостоли умирали за Христову науку, да он сам није умро за њу?{S} Зар би народ ишао за њим, 
 то заповеда.{S} Пронађосте у еванђељу, да треба презрети цркву и не идете у цркву, већ градите 
 је теши, да се баци пред њом на земљу, да јој обгрли колена и да каже: „Авај мени, та ја сам н 
 зарази видели божју казну, божју вољу, да се свет из невоље научи памети, те су стојали већино 
о.{S} Нешто уздрхта у њему.{S} Дође му, да јој метне руку на чело и рекне јој: „Праштам <pb n=" 
тан види, с ким има посла и разлаже му, да није још говор о убијању.{S} Нек узме само пушку.</p 
овеку назаренску књигу.{S} Покажите му, да има вере хришћанске, назаренске, која му отвара не с 
цније“, каже. „Молим вас испоручите му, да је долазио Боривоје.“</p> <p>Девојка му пружи руке.  
{S} Не говори оцу ништа, не спомињи му, да слутиш што.{S} Ја данас нећу долазити до вас, не мог 
мужу воде или му пружа мирисаву мараму, да утре зној с чела или му дошапне, Бог да је знаде шта 
дошао у цркву и сав народ иђаше к њему, да га учи.{S} А књижевници и Фарисеји доведоше к њему ж 
у, мораш да их држиш као јаје на длану, да их не разбијеш.{S} Ту се не може држати запт.{S} Па  
ати или ће се окренути на другу страну, да даље спава, то ће се временом показати...“ За тим за 
вених питања изиђе пред њу, она прегну, да реши та питања, али осети, да је слаба.{S} Виде, да  
и у св. писму, онда је најбоље за жену, да оде у Турке.</p> <p>Препирка иде даље и даље, па ник 
ви ожените, па да неко удари вашу жену, да хоће да је убије.{S} Зар ви њу не би бранили?“</p> < 
ју.{S} Кажу ми: „Или ћеш казати истину, да си уграбио девојку без њене воље, на силу, или ћеш у 
ло време, кад Назарени иду у скупштину, да се заједнички и у кратко помоле Богу, па онда и пора 
ћи ће сви скупа у назаренску скупштину, да Назарене онде обавесте, јер њих иначе не можеш добит 
, споменуо је једаред у свом предавању, да би човеку на дан доста било онолико хране, колико им 
мало раније у село, мора да оде Лазару, да му се извини како год за онаки насртај.</p> <p>Кад у 
 од себе, али је ипак исповедио Лазару, да је пречишћен, не мучи га више сотона, нити рђаве мис 
S} Лазар је у овај мах отишао у кошару, да обиђе марву.{S} Боривоје је био изненађен и не сећа  
 тајне и сва знања и ако имам сву веру, да и горе премештам, а љубави немам, ништа нисам.{S} И  
 А Влада је још оног дана поручио шуру, да су они заборавили све што је било, и на част му икон 
и иста, која је била и пре; тврдили су, да је њен плач био комедија, а њено Назаренство шпекула 
продате хране 240 фор.{S} Утаначили су, да ове године сеју 8 ланаца, јер су се намножили.{S} Њи 
се треби из пшенице“.</p> <p>Решили су, да позову сву браћу и пријатеље, да поберу Војинов куку 
је то, кад човек види на самртном часу, да је промашио цел живота.{S} Он звера око себе, послед 
 првој прилици поручила је Марта брату, да јој пошље јерусалимску икону.{S} Но та прва прилика  
ушао у цркву и поучио нас; сео у порту, да му може свако прићи и потужити се:{S} То би било неш 
гло...“</p> <pb n="104" /> <p>„Гледаћу, да му се доближим“, рече брат Мирко, „е да се хоће и Св 
е диже да иде.{S} Много је молио браћу, да га пусте да иде пешке, јер му је милије тако.{S} У к 
о ме је она сама шиљала учитељу Јовићу, да не износи предлога о накиту.“</p> <p>„Она сама?“ пит 
још пред ручак изјавити учитељу Јовићу, да Меланија и њене друге одустају од свог предлога.{S}  
ј.{S} Она је мислила, да ја и сам хоћу, да прсне друштво, догрдило ми овако, те хоћу стари ред, 
моли му се по зборницама и на раскршћу, да те виде људи.{S} Него уђи у одају своју и затворивши 
фалило.{S} Показао сам истражном судцу, да нису вуци растргли Стевана, с којим сам био код овац 
" /> <p>Кад Лазар доведе Боривоју децу, да их води њихову оцу, Милева им даје свакојаке понуде  
Сва три човека видела су по њеном лицу, да би рада да ствар мало покрије. „Ја“, рече на послетк 
, ма да је дао изнети и банак на улицу, да му не смета.{S} Тек четврти дан зажарило му се лице  
сила при послу, а за скупштину и улицу, да си употребила скромније, ти обратно чиниш...{S} Одаг 
зи из њеног душевног немира, па кад чу, да се парничи, с ким се и око чега се парничи, он јој о 
ар, свето ти твоје!“ А коњи онда скачу, да хоће да ме избаце из шарага.{S} Па кад онда прођемо  
 заседну свако по подне у собу и плачу, да би се и камену ражалило.{S} А плачу не за друго, нег 
 као укочена, и учини му се у први мах, да је женско.{S} Сиђе брзо с кола, саже се и кад боље р 
анђеље.{S} Многи су мислили у први мах, да су речи Томине биле од користи и да су пробудиле Бор 
 тако тужно гледа, дође јој у неки мах, да се њему замоли, али не имаде снаге.{S} Стојала је на 
е према риту и учини му се у један мах, да чује урлање курјака.{S} За часак хтеде да скрене она 
да бих се поправио?{S} Али ме је страх, да још више не сагрешим и да ме још у горе време и још  
тра саветовала је старце и храбрила их, да не говоре на празно, но да и учине што мисле — одмах 
а“, каже, „али има двоје, рад чега бих, да могу, набадао их на колац.“ </p> <p>„Од прилике.“</p 
b n="133" /> муку, сиротињу.{S} Ја бих, да могу, најрадије онога натакао на колац, који нас је  
ле, „иде ли ваш син већ у школу?{S} Ох, да је икако могуће, да га поучавате код куће, да се не  
 и тражили су пута, па нису нашли. „Ох, да ће само спласнути отоци!“ мислили су у себи...</p> < 
о куме, под сто попо, под сто!“ Ух, ух, да грешан ли сам човек био — ух“!</p> <p>Мирко устаде,  
о да ти говори: „Хајд, хајд, хајд!“ Ух, да ти знаш, како је лопову, кад чује ту песму.{S} Све г 
лавом.{S} Свака је у себи мислила: „Ух, да незгодна и насртљива Фарисеја“, али изустити није см 
 недеље ишли <pb n="93" /> у Лазаревац, да се у већем друштву заједнички озидавају и крепе.</p> 
гама, којима је господар поверио новац, да тргују с њим.{S} Христос у тој причи изобличава оног 
ако у зиму поручи Марти њезин бранилац, да дође што пре до њега, хоће да се обавести о нечем, ш 
кисели?{S} Очистите дакле стари квасац, да будете ново тесто“.{S} А стих 11. вели: „А сад вам п 
, каже она, „право је говорио мој отац, да паор остаје паор.{S} Њега не можеш ни поучити ни угл 
ринеш за онај свет; све нешто удешаваш, да ти онда буде мекано, апи пази, да се не превариш.{S} 
ам опет у затвор.{S} А ти ми показујеш, да ћу тек онда робовати, ако постанем Назарен.{S} Па шт 
виче, „куд вучеш те узде, зар не видиш, да ћемо право у Дунав...“</p> <p>Боривоје се освестио.{ 
.</p> <p>„Лепо име...{S} А да ли видиш, да је он и врло леп чавек?“</p> <p>„Леп је“, кажу обадв 
, да признаш људма штету и да их молиш, да ти опросте“.</p> <p>Мисли Пера и мисли, па ће се сут 
тако стоји ствар, зар ти доиста мислиш, да ћемо ми горети у вечним мукама, ако смо и погрешили  
 и на тебе?{S} И ти баш за цело мислиш, да св. дух нема друга посла, но да сиђе на Јову Тимина  
иш; иш не праши!“ „А к’о за што мислиш, да ја не бих био кадар, да те одвучем?“, питам ја. „3ар 
твар, ти ћеш настрадати.{S} Зар мислиш, да је теби слободно затворити дете у свињац?{S} Радуј с 
закону он би требао на Божић да ради... да преже коње и да иде у рит по трску, али ако то учини 
 ме у таком случају мора постићи, т. ј. да потпуно не задовољим никога.</p> <p>Не заборављам, д 
јке су се још подуже разговарале о том: да ли да га питају, како да га питају, која ће ићи напр 
доле.{S} Престаде песма, преста дисање; да не ударају звона, чуо би потмуло јецање Лазарево...{ 
а је добра и мени“.{S} Ђока љуби снају; да може скинуо би јој и месец с неба, али баш та снаја  
тлост, то више вреди, но <pb n="156" /> да је стотину других придобио.{S} И Лазар се теши, да б 
ледњи дан у јутру, покуша <pb n="66" /> да шета.{S} Али није могао више ићи, но се наслонио на  
иконе.{S} Уз то је додала, <pb n="7" /> да је лако преварити жену, још лашке болесну жену, а на 
спремају Лазар и Боривоје <pb n="59" /> да отпочину, кад се отворише врата и неког угураше у со 
заштитника!{S} Не знам шта да радим!{S} Да л’ да молим, да ми се продужи време живота на земљи, 
о, само притисак крви према мозгу...{S} Да је ко могао јасно видети његово лице, опазио би, да  
и му Лазар, „не смеш се бојати тога.{S} Да те они људи, којима си учинио зло, баш и задржавају  
ора.{S} Милева га погледа испод ока.{S} Да је у оном тренутку казао: „Жено, хајде са мном, хајд 
, да се успалио.</p> <p>Пође напред.{S} Да ли намерно, да ли случајно, не зна ни сам, доста да  
ако су му конопци засекли зглавкове.{S} Да су га и жандари везивали, не би учинили горе.“</p> < 
жалило“, хориле су се по селу друге.{S} Да наведемо само ове:</p> <quote> <l>„Турнир има жутицу 
ог попа и учитеља, каквог заслужује.{S} Да за бољима тежи и да се упне из све снаге, да добије  
“</p> <p>„Неће ни бегати, не бој се.{S} Да је хтео бегати, одавна би до сад побегао“.</p> <p>Ју 
творити.{S} Понесосте, па упустисте.{S} Да ли свештенство царује данас у нашој књижевности?{S}  
, да су му сестру Милеву — уграбили.{S} Да л’ је било силом или је девојка одобрила, није могао 
 али не бих рекао ни то, да их воли.{S} Да истински, по срцу воли децу, запазио бих, јер би дец 
асити љубави, нити је реке потопити.{S} Да ко даје све имање своје за ту љубав, осрамотио би се 
о уједно, што ћу вам сад изговорити.{S} Да изведемо на чисто бар оно, што је најкрупније...{S}  
пре неки дан потражила ме је у кући.{S} Да богме, опет због Гигине женидбе.{S} Ја мислим, да јо 
ренило.{S} Хтеле су да уведу — егал.{S} Да богме, да га нису извеле са свим, јер очеви неће ни  
p> <p>Он оде од ње и не рече збогом.{S} Да ли, што се расрдио или због тог, да може пред вече и 
е ме, нећу да живим с лудим човеком.{S} Да је тако учинила, евала јој, али овако не иде, брале. 
е расло невидно у земљи, под земљом.{S} Да онда малаксасмо и не залевасмо га — угину.“</p> <p>Л 
и песка прорачунати, да је премного.{S} Да ми Бог даде и онолико дана, <pb n="53" /> колико је  
е да погледа у очи и само се крстио.{S} Да је ко добро пазио, могао је приметити баш из тог чес 
Е мој брајко, али није ни било лако.{S} Да сам ја ма колико говорио, да се мане — не би послуша 
 бележнички писар, па чак и горчило.{S} Да богме, не на улици, где пече сунце и гуши прашина, н 
прашина нагла, као да је гони вихор.{S} Да ко има соколове очи, запазио би кроз ту прашну маглу 
ржавно, ни општинско, но — половину.{S} Да се није ко од нас заборавио?“</p> <pb n="102" /> <p> 
о Боривоје лежи у истражном затвору.{S} Да га питате, од кад је ту, мал’ те не би рекао: од јуч 
о с Јованком за руку и иде у сеницу.{S} Да каже, да је Лазар, не може, јер је млађи а и носи се 
„верни“, па од некуд и Шандор ковач.{S} Да је хтео, могао је и он доћи с осталима, али тамо су  
ак.{S} Сигурно се промишљале о томе:{S} Да ли може суд затворити и таког човека, који нити крад 
вреда за њега.{S} Кад Назарен рекне:{S} Да, да, не, не, треба на том да остане, јер по речима с 
 у новије доба изрекли и која гласи:{S} Да се васпитање детета почиње још у утроби мајчиној и н 
, што је професор Здравковић назвао:{S} Да одемо вуку у јазбину и тамо да га нападнемо.</p> <p> 
и и хајде за мном“.{S} Стоји писано:{S} Да ће пре камила проћи кроз иглино уво, но што ће богат 
, вели Славна.</p> <p>„Знате ли шта?{S} Да га питамо“.</p> <p>Јулка ће напред.{S} Још из далека 
 невољу.{S} Каква ми је дакле плаћа?{S} Да проповедајући еванђеље учиним без плаће еванђеље Хри 
на сред друма и промишља.{S} Шта ће?{S} Да ли су још и сад они вуци у риту?{S} Или да буди Лаза 
слиш Славна, за што су га затворили?{S} Да није убио човека...?“</p> <p>„Шта ти пада на ум“, ве 
одрекао?{S} Зар је он није преварио?{S} Да ли је дошла к себи те разуме његов корак или је још  
 где се „верни“ скупљају на молитву?{S} Да ли да покаже време, кад треба реч с Богом прекинути, 
аже, што види — да не види, што чује, — да не чује.{S} А имао је шта и чути и видети.{S} Он је  
 поручио брат — једини, кога је имала — да дође и подели с њим оно мало, што је остало иза тетк 
у замркли, а њему се налаже, што види — да не види, што чује, — да не чује.{S} А имао је шта и  
ника!{S} Не знам шта да радим!{S} Да л’ да молим, да ми се продужи време живота на земљи, да би 
ствари, а занемарио је и своје.{S} Мал’ да не речеш, човек се упустио.</p> <p>Чича Тома га је п 
 очи, (одавна не сме више то да чини) а да је погледала, видела би, да су му очи закрвављене, к 
а човек прође с колима поред путника, а да се не заустави и не понесе га.{S} Сад се не осврће н 
не у друштво и бранити стара правила, а да ћу још пред ручак изјавити учитељу Јовићу, да Мелани 
 још увек искушава, мало која недеља, а да му не дође у главу по која неупутна мисао; његова ду 
м било је, да се мушки одричу дувана, а да женске не смеју носити никаква накита.{S} А мушкима, 
снају, тешко ће проћи месец-два дана, а да и она не повери.{S} Сви ви знате, како би то било од 
Да кажем, да је ово учинио топ, није, а да кажем, да је ово учинила пушка, и то не може бити.“< 
> <p>Лазарев је углед од више велики, а да наваљују на њега.{S} Већина клима главом у повлад и  
" /> се клањате истоме Богу као и ми, а да од Бога нађете, што се одвојисте од наше заједничке  
 нежним изјавама.{S} Није могло бити, а да се и Лазару и Милеви не учини, да је њихов брат наша 
и успаљивао за њом и није могло бити, а да толика његова љубав не поможе Милеви, да дође к себи 
} Али која вајда и то, кад нема ноћи, а да га ђаво не искушава.</p> <p>Да кажем, да је све то с 
жеш ли ти, кукавче, свуда туда проћи, а да останеш жив?{S} Та, нећеш море ни допостити; већ си  
ој дужности“ води пијана човека кући, а да га води јендеком, који је пун студене воде.{S} Он, Б 
љем горе, а кад доле, Бог би га знао, А да читам, баш не умем.{S} Како ћу погодити, које је пис 
 — Ко уме, тај удеси, да сврши посао, а да му остане пола сата и за скупштину?“</p> <p>Милева п 
било од више мрачно и од више далеко, а да су могли опазити црта Боривојевих на лицу у оном тре 
је Лазар стао.{S} Био је сувише вешт, а да одмах на почетку задре за Лазарев говор.{S} То би до 
p>„Жао ме је вас“, каже он. „Не могу, а да вам не говорим.“</p> <p>„И мене је вас жао, Лазаре“, 
и где ће да се разговара о св. писму, а да заврне момку памет.{S} То не може ни једна жена, па  
се.) Пазите само, мало у којем месту, а да најпре жена не оде у Назарене.{S} Код нас је до душе 
<p>„Боривоје“.</p> <p>„Лепо име...{S} А да ли видиш, да је он и врло леп чавек?“</p> <p>„Леп је 
S} Тако су и апостоли то исписали.{S} А да је Христос мислио, да његов говор могу разумети само 
кој, где је претворио воду у вино.{S} А да је он био противан томе, да је хтео да ми не идемо,  
алик на оног Боривоја од мало час.{S} А да је ко могао загледати тек у душу његову!{S} Као да ј 
га.{S} Или оне остале?{S} Мрзи их.{S} А да шта би му они и рекли друго, до то, да се успалио.</ 
Влада је био тронут, једва се уздржао а да пред лекаром не ижљуби жену.</p> <p>Марти је у онај  
шла на земљу, па се окаменила.</p> <p>А да је ко могао зауставити ветар, те отргнути од њега ре 
очине и питаше матер: „Шта је хтео баба да ми каже?“</p> <p>„Не знам, сине“, јецала је старица. 
Они и ако неће чути ничег новога, треба да су тамо, да их види народ, па ће онда и он за њима.< 
еба да се жртвујеш за нашу ствар, треба да се усилиш и освојиш Лазара.{S} Ако га не одвратиш од 
.{S} Сад је готово у грозници.{S} Треба да иде у цркву, хтео би са амвона да проповеда слово бо 
е за сахат-два, ово је за век.{S} Треба да видимо, шта ће они казати...{S} За ту везу треба и љ 
иле, „Срамоти нас пред светом.{S} Треба да је посаветује, а не овако.{S} Ето је са свим подивља 
бава.{S} То је српска кућа, каква треба да је, но која се међу хиљадом осталих изгубила:{S} Ниј 
ла Јованку и видела на њој, каква треба да је ваљана жена, па се згрози од себе и свог успаљива 
политичка глупост, али из обојега треба да се научимо томе, да је дошао дванаести час озбиљноме 
ачите је по свом и пронађосте, да треба да презрете сваког, ко не мисли као ви, а заборависте п 
> <p>„И ти си из тог пронашао, да треба да је уграбиш, а?“</p> <p>„Не из тога, било је међу нам 
а борити против Назаренства, онда треба да се боримо с тога, што они несретни људи, који ту вер 
сим с брат-Мирком рачуне, па онда треба да испишем наша правила.{S} Велики је посао то за мене, 
, мумлао је у себи: „Жена и мачка треба да остану код куће, а не да буду у свакој чорби мирођиј 
: „Нисам хтела.“ Девојка трезвена треба да зна, да има ствари, с којима се она не сме шалити, а 
но: „У светом писму пише:{S} Жена треба да остави оца и матер, па да иде за мужем.“</p> <p>„Ко  
е.{S} Јованка му је најближа; она треба да га пита, али дуго не може.</p> <p>На послетку прогов 
S} Какав је човек тај роб?{S} Роб треба да је рђав човек, а овај овде је тако миран, добар.{S}  
аје.{S} Апостол Павле пише, какав треба да је епископ, свештеник, ђакон.{S} Видите ли дакле, ку 
p> <p>Говорио је о томе:{S} Какав треба да је прави Хришћанин, последник Христов.{S} То беше зг 
постане савршена, дође време, кад треба да је крсте.{S} Боривоје требао је да се радује томе, а 
истос је утврдио своју цркву, сад треба да братски живимо, није време мачу.{S} Отвори другу стр 
.{S} Пресуда је гласила:{S} Обоје треба да признају, да су једнако криви, да моле једно друго з 
егламану каже: „Уби“.{S} Обадвоје треба да слушам, а то не иде.{S} Бог је старији од цара, и ја 
...{S} Каже: „3наш, брат-Томо, не треба да се устручавамо једно од другог, али ја мислим, да би 
да, видиш и сам, да не иде.{S} Не треба да сам учен, могу и без тог држаља и песка прорачунати, 
и дошапне му: „Нису готови.{S} Не треба да се мешамо у њихово богослужење.“ </p> <p>„Ах, тако“, 
сви једнаки пред Богом, па зар не треба да смо једнаки и пред свештеником?{S} Продајемо столове 
, вампира, куге, морије, да сваки треба да је има уза се, нарочито војник.{S} А унутри се прича 
примите, браћо, и ви своју.{S} Ми треба да прегнемо свом снагом, да престане ово труло стање, а 
м га и имам га, како хоћеш.{S} Ми треба да га оснујемо.{S} Оно се зове: <hi>Друштво добрих људи 
а. „Бог га је одазвао к себи и ми треба да се мирно покоравамо вољи његовој“.</p> <p>„Нећете ли 
е јој и по стоти пут: „Сестро, ти треба да се жртвујеш за нашу ствар, треба да се усилиш и осво 
 судити, то је Божје право.{S} Ти треба да иштеш дела, да проповедаш дела, али даље не можеш да 
рговац и доктор и гости из вароши треба да буду на тим предавањима.{S} Они и ако неће чути ниче 
ма ни за тело ни за душу, а човек треба да победи страсти“.</p> <p>„Па хајде нека“, вели Пера.  
решника”, а сваки прави хришћанин треба да чита ту молитву, он је претрнуо.{S} Та је молитва ве 
 метати руку на срце, свештенство треба да прими своју кривицу, али примите, браћо, и ви своју. 
 каже он, „који је прописао, како треба да живе Хришћани онда и сада и увек, прописао је ово Ко 
о га је дан ноћ о томе:{S} Колико треба да пости онај, који хоће да се причести на гробу Христо 
о светли, где је нико не види, но треба да светли на столу.{S} Његове речи су право циљале на Б 
ши: „Свештеник није више оно, што треба да је.{S} Пастири су занемарили стадо и стадо сад блеји 
међу нас, баш је на време.{S} Јер треба да ти кажем, а и морам да ти кажем: с Лазаром није добр 
брих људи</hi>.{S} У томе друштву треба да се скупи све, мушко и женско, <pb n="193" /> старо и 
 издржати испит.{S} На том испиту треба да одговара сам од себе, не научен човеком, но прожман  
оче лагано ходати по соби.</p> <p>Треба да вас упознам с тим човеком још сад, бар овлаш, а доцн 
<p>Боривој чисто претрну.</p> <p>„Треба да знаш све још за времена“, продужује Тома, „па да пом 
к је жив“.</p> <p>Но јест.{S} Дође доба да Машу узму у војнике, али он не прима пушке.{S} Каже  
оступила Милева Срданова, те нема права да каже: „Нисам хтела.“ Девојка трезвена треба да зна,  
тужим, не смем да се тужим, немам права да се тужим“, вели, „он је светац и то је најстрашније. 
е: „Ко сади виноград, а од плода његова да не једе?{S} Ко пасе стадо, а од млека стада да не пи 
плака.</p> <p>На велики петак мора Јова да бега из куће, јер из кујне удара маст, његова баба п 
гле сад!“ вели Јулка. „Да ме Бог сачува да будем кума код вас Назарена.{S} Пре три недеље сам к 
 <p>Светозар продужи:</p> <p>„Пре свега да дођемо с једним на чисто.{S} Сви ми, који идемо за Х 
, од детинства.{S} И онда треба свакога да молим за опроштај, је ли, и да му вратим и штету, је 
} Мирко је поболевао — није било никога да устане и да начини реда.{S} Сваки се осећао слаб за  
ека видела су по њеном лицу, да би рада да ствар мало покрије. „Ја“, рече на послетку, „не бих  
еде?{S} Ко пасе стадо, а од млека стада да не пије?{S} Па не знате да они, који чине свету служ 
 да наврше седемдесет пету, па тек онда да се — покају.“</p> <p>Но да богме, лекар је само поло 
е утрвен пут, чекају успех, па тек онда да се придруже каквој ствари.{S} А сад се и јавно мишље 
Зар да ја чекам да скривиш, па тек онда да те бијем.{S} Море, за то те бијем, што још ниси скри 
е друге веле опет: „Не могу ваљда ни ја да будем гора и од оне најсиротије.“ Говорио је, од как 
су ме учили, како ћу да убијем; увек ја да убијем другог, а никад други мене.{S} Па кад сам дош 
реба!“</p> <p>„Ето видиш!{S} Како ћу ја да нађем све оне непознате људе, којима сам на вашарима 
да и госпође, па је смислио, да не чека да господа нападну Назарене, него ће он напасти њих.{S} 
је је и приметио и начуо, да ће Јованка да се уда.</p> <p>Неког дана седи Боривоје у врту близу 
ead> <p>Ближило се вече, кад је требала да се реши судбина чича-Срданова, па можда и нешто круп 
>polizeiwidrig</foreign>, ту би требала да се умеша власт.“</p> <p>Њен муж, свештеник умириваше 
а помоћи.{S} Говорила је брзо и гледала да сврши с њим.{S} То је Лазару упало у очи, па и забол 
беди госпођу Меланију, јер је она могла да буде врло опасан противник.{S} Каже: „Код пушења је  
тног случаја и читаве недеље није могла да заборави Џуџу, но ју је увек спомињала: „Сирота Џуџа 
ве у реду, запиње негде, али није могла да сазна где.{S} На послетку јој дође на памет мисао, д 
ала, да је опасно.{S} Јутрос није могла да устане с постеље, а око подне — умрла.{S} Кад ћеш ић 
ужеве.{S} Но ни једна од њих није могла да сачека суботе, него удри још у понедељник.{S} Онда ј 
естила свекрви, да би још једном волела да види дете своје — али ју је свекрва одговарала од то 
омаћица Јелена је још оног вечера хтела да пошље по Светозара и Јованку, но Срдан не даде. „Ост 
ршћавамо у реци.“</p> <p>Јулка је хтела да запиткује даље о крштењу, али се умеша Славна: „Јелт 
лена, друкчије је мислила; она је хтела да се сврши, што се започело, јер каже: „Сви хвале Лаза 
<p>Но она га није манула, него је хтела да зна, за што он избегава жене.{S} И кад се није могао 
о гнусно наметање, а гле, исто је хтела да учини и она.{S} Али не:{S} Код ње је то био обичај.{ 
 ми је потребно.“</p> <p>„Како би хтела да се крстиш?“ пита Мирко даље.</p> <p>„Онако“, каже Ва 
ла је већ у вигов.{S} Јер кад је почела да тражи изговоре, лекар јој рече са свим отворено: „3б 
зна какву ситницу.</p> <p>Сад је почела да чита и озбиљнија дела, али не само да чита као до са 
м.{S} Зна тек толико, да га је понудила да седне.{S} Ко зна, кад би проговорио и да ли би прого 
ла пута, да се извуче.{S} Кад је изишла да нареди црну кафу, мумлала <pb n="198" /> је у себи:  
на погребу Милевину, јер је Цвета дошла да испрати своју негдашњу сусетку, да је испрати, па и  
} Било је после ручка, те му дошла воља да покаже, ко је он.</p> <p>„Морам вам казати“, вели он 
.{S} Сад му долази све јаче и јаче воља да је теши, да се баци пред њом на земљу, да јој обгрли 
у постали „<title>Назарени</title>“, ма да с овом књигом нисам још изрекао последњу реч о овом  
иле.{S} Мора да је веома боли глава, ма да она вели, да јој је лакше.</p> </div> <div type="cha 
се по Лазаревцу и та смрт — прочула, ма да је не огласише звона и у јутру се већ искупиле жене, 
асположи ни сутра дан, ни прексутра, ма да је дао изнети и банак на улицу, да му не смета.{S} Т 
устаде професор Здравковић.{S} Каже, ма да одавна живи у вароши, опет је за то син овога села,  
ни са мном.{S} То ти отворено кажем, ма да ти је Милева сестра.“</p> <p>Лазар је из ових речи н 
ци.{S} Од осталих се девојака туђио, ма да су оне и одвише ватрено погледале на њега, јер по ле 
гледа. „Леп је“, дође и њој у памет, ма да такве мисли не приличе „вернима“.</p> <p>Боривоје по 
лонила је завесе и гледала на улицу, ма да није могла ништа разабрати.</p> <p>„Нема још никако  
е, тај ће за цело бити и најбољи.{S} Ма да се Лазар није молио, да га пусте на слободну ногу, и 
октору лекар, па и чича - Срдану.{S} Ма да се Срдану примирила грозница, опет за то не може да  
гледа марву, па онда оде у башту.{S} Ма да у његовој башти нема засађена цвећа, но само поврће, 
p>Светозар се осећао као домаћин, па ма да беше најмлађи међу свештеницима, ипак узе реч.{S} Ка 
пуће, „за што не допуштају они и женама да придикују, кад су таки праведници?“</p> <p>„Маните и 
ђу браћом.{S} Треба по ново старешинама да се исповедим“.</p> <pb n="175" /> <p>Варвара га је п 
?{S} Сви ми кажемо:{S} Ја, а никог нема да пресуди међу нами.{S} Па кад тако стоји ствар, зар т 
</p> <p>Натарош не знаде, како ће овима да се наодговара, но само вели: „Подајте Богу божје, ал 
има слободно умерено пушити, а женскима да буде слободно носити од свог накита оно, што им је с 
ишао до њега, али је хтео у оним данима да остане уз жену.</p> <p>Тих дана није било много.{S}  
м јој је говорио, да ће у скорим данима да постане мати, и да има светијих дужности од парничењ 
 а ето, кажу, Шваба измислио Назаренима да се без суда погоде.{S} Хоћу да кажем:{S} Све што је  
 љуби своју жену као самог себе, а жена да се боји мужа својег.“ У мушком дакле мора бити љубав 
ам радио, радио сам и није било времена да мислим, а кад нисам радио, пио сам, па од куд да се  
е намргодио.{S} Он познаје Варвару, зна да је над њом зао дух, а не свети дух, а зна и то, да о 
S} Све га нешто диже из кревета.{S} Зна да су му другови негде пили, сад ће ићи негде у крађу,  
че морао можда чак и после десет година да се исправљам с онима, који би осетили, да сам их — п 
нема баш дара за говор, нити има начина да освоји.{S} А дошла му воља пре неки дан, да придобиј 
Треба да иде у цркву, хтео би са амвона да проповеда слово божје, а није могао да се прибере.{S 
 се под њом разгорело стабло дрвета, па да се после не угаси више, док не сагори до земље и пра 
Лепо би то било, да се направиш луд, па да те пусте кући; али су господа у суду учила на школам 
 „Адам није створен први дан недеље, па да је најпре 6 дана радио а седми дан светковао, него ј 
арио“.</p> <p>„Али да се ви ожените, па да неко удари вашу жену, да хоће да је убије.{S} Зар ви 
као Спаса Ненин, Јова Симин и други, па да ми не срамотиш куће и не одричеш се наше српске вере 
то?{S} Мој Влада никад тога не чини, па да бих могла казати:{S} Видео је...{S} Ја сам за мог де 
а.{S} И поче да спрема своје ствари, па да се прекосутра сели из овог назаренског манастира.{S} 
суд твој о некој врло важној ствари, па да онда у нашем новом колу теби, оче, понудим првом сто 
им светом у вашој скупштини плакати, па да ме одмах убију...{S} Бог зна, плакала сам доста у мо 
пастити новац, нити доћи пијан кући, па да ме после пребијаш“.{S} С таком се може проћи, па и в 
мала снаге, да гледа Боривоју у очи, па да остане хладна и да јој не јурне крв у лице и не осет 
а ишчупам из груди оно, што ме мучи, па да бацим у јендек.{S} Грешна сам ја, врло сам грешна, Б 
да се сруши, у место да будеш човек, па да подупиреш.“ И да си само чуо, како те је бранила, а  
 највише за то, да се мало поправим, па да не западам опет у затвор.{S} А ти ми показујеш, да ћ 
носите је... него дај да је запалим, па да изгори и кућа и сви, који смо у кући; нека нам не ос 
чинио испосник, хтео си у Јерусалим, па да те на хатару дочекује литија и да те свет назове:{S} 
асти“. — „За што?“ — „Хајд на таван, па да ти покажем“.{S} И одведе грк Сима домаћина на таван  
аже она. „Само би ми још то требало, па да ме разгласе, да сам Назаренка.“</p> <p>Он оде од ње  
S} Жена треба да остави оца и матер, па да иде за мужем.“</p> <p>„Ко ти је муж?“</p> <p>„Ево га 
 те на чисто могао извадити за луду, па да те и не суде.{S} Али и без тога ћу те опростити беде 
.</p> <p>И таман Назарени свршавају, па да се разилазе, кад упадоше међу њих Срдан и Гаја.{S} У 
вај пар доста вреве и метежа у селу, па да не заоштравамо:{S} Господ ће видети — судити и пресу 
ла, жено, да што пре имаш сина попу, па да те љубе у руку“, рече јој чича Срдан опоро и она од  
кров прокисава, да запалиш сву кућу, па да одеш чак и из села.{S} Поправимо, што не ваља.{S} Бо 
ој не обуче се као један од њих“.{S} Па да ли се ви <pb n="149" /> тога држите?{S} Напрежете св 
ко што ратарски син још не учини.{S} Па да се ствар бар мало могла улепшати или претрпати.{S} Г 
му испитна комисија иде у посету.{S} Па да је и приметио, опет не би ни слутио:{S} Шта значи то 
ве још за времена“, продужује Тома, „па да помогнемо, ако се још може.{S} Лазар је на великој з 
иде на погреб“ каже Јованка.</p> <p>„Па да ли бар сахрањујете мртваце као и други људи?“ пита С 
варом?“ пита је он отворено.</p> <p>„Па да!“</p> <p>„Како ћу да вам кажем.{S} У откровењу Јован 
 и ти нашао <pb n="60" /> од тог еспапа да крадеш...{S} Али да богме, није теби требала девојка 
о Светозару чорбу.“ „И ти ћеш Светозара да напустиш?“ пита ме она љутито. „Зар је то лепо?{S} З 
на домаку нашег народно-црквеног сабора да напишем расправу о том.</p> <p>Испало је друкчије:{S 
дође тога дана мало раније у село, мора да оде Лазару, да му се извини како год за онаки насрта 
 банку а очи јој се зацрвениле.{S} Мора да је веома боли глава, ма да она вели, да јој је лакше 
а“.</p> <p>„Па где им је црква?{S} Мора да је врло мала, јер се ни откуд не види“.</p> <p>„Ми“, 
 пропису св. Василија.{S} По некад мора да покупи сву снагу, да издржи тај пост, јер на што да  
ше сузе из очију, као некада, нити мора да бежи из друштва, да не завришти на сред улице.{S} Са 
та с душом?{S} Ко на то мисли, тај мора да живи паметно, поштено, да би оставио деци у наследст 
 улице, које не познаје.{S} И дуго мора да је ишао, дуго, јер кад се заморио, поче да свиће.{S} 
 је запамтио у детинству...</p> <p>Мора да одоше звездари, јер је за часак све занемило.{S} Али 
етиш, ја одмах шаљем у варош по доктора да те лечи, јер само луд човек поступа тако с рођеним д 
 село дошло пусто, изумрло; нема ни пса да залане.{S} Понеко дете, старац или редуша, ако и нис 
шним гласом додаде: „Та да смо Срби, та да смо људи, та да смо браћа... ох, Боже мој!...“ И суз 
де: „Та да смо Срби, та да смо људи, та да смо браћа... ох, Боже мој!...“ И сузни му поглед лут 
{S} Другови му и опет дају за право; та да: „Човеку није добро да буде сам“, то пише већ и на п 
ожда и заплачу, кад помисле на смрт; та да, нико није без греха, па на што их одмах карати?{S}  
ко та места или да говори о њима.{S} Та да и како ће.{S} И она се задуби у мисли...</p> <p>Кад  
Варвара никад још не изостадосте.{S} Та да! — Ко уме, тај удеси, да сврши посао, а да му остане 
 жену, још док је у првој кошуљи.{S} Та да, треба је с прва почетка збунити.</p> <p>Вришти Крис 
о пре крстимо, па онда и оженимо.{S} Та да!“</p> <p>„Боривоје“, вели Лазар, „обећао је браћи ко 
назаренске науке, губи св. писмо.{S} Та да!{S} Шта му вреде мртва слова, кад их он не уме читат 
игару у уста и послао га у крчму.{S} Та да!{S} Толико су му Назарени сина били залудили, да он  
...“ За тим загушним гласом додаде: „Та да смо Срби, та да смо људи, та да смо браћа... ох, Бож 
ки кетуш“.</p> <p>„Не знам“.</p> <p>„Та да, откуд би и знао.{S} То је песма, што личи на онај г 
ина?“</p> <p>Лазар је ћутао.</p> <p>„Та да, видиш и сам, да не иде.{S} Не треба да сам учен, мо 
 занимљиво говори.{S} Но то му не смета да једе.</p> <pb n="184" /> <p>„Господин-докторе, опрос 
заренску скупштину и тамо на лицу места да здеру образину са лица назаренских апостола и обавес 
о, да ли случајно, не зна ни сам, доста да стоји пред кућом Гигином.{S} Сутра у ово доба биће м 
као, не само очувао.{S} А теби је доста да очуваш.{S} Но он се не да ни осолити.{S} Сад већ бил 
>А кад би после четрнаест дана, он уста да чита еванђеље.{S} Многи су мислили у први мах, да су 
ат твој и покаје се, треба и седам пута да му опростиш“, но се позивају на речи апостола Павла  
едам пута на дан да згреши и седам пута да се покаје — опрости му.“ Ви велите, није се поправио 
урачунати.“</p> <p>Боривоје не зна, шта да мисли.{S} Окренуо се великом фишкалу, а онај сео на  
, сад је крајње време“.</p> <p>„Па, шта да радим?“ пита она.</p> <p>Тома је погледа, као да хте 
иви је.“</p> <p>Боривоје није знао, шта да чини.{S} Хтео би да оде, а хтео би и да га причека;  
 руке, гледао му у очи и није знао, шта да му каже.{S} Тако је то обично код људи, који једва ч 
 опет не тако, као сад“.</p> <p>„Па шта да радим нано?“ пита Лазар пољуљан, а глас му дрхће.</p 
да кажу, како мисле о Назаренству и шта да се чини против тога зла?{S} Он, прота, вели, казао ј 
 а ни једног заштитника!{S} Не знам шта да радим!{S} Да л’ да молим, да ми се продужи време жив 
> <p>Чича-Срдан не даде сину даље. „Шта да ми зарадиш?{S} Ниси ти мене хвала Богу убио, имам ја 
екао Христос оном, који га питаше: „Шта да радим, да би се удостојио царства небесног?“ — „Пода 
ије дечју болест — фрасове.</p> <p>„Шта да радим, кукавица?“ јадала се Марта. „Кад га видим так 
а било све на миру, али сада ће та кућа да изгуби главу.{S} Влада се опасно поболео.{S} Испрва  
9.—13. вели апостол Павле ово: „Удовица да се не прима млађа од шездесет година и која је била  
е на Исуса Христа.{S} Кад већ неће Маша да узме пушке у руке, вежу му је на леђа, напуне му тел 
{S} Сваки час је изгледало, е ће малиша да се зграни или да добије дечју болест — фрасове.</p>  
кнеш на груди и гњечиш ме, да хоће душа да ми испадне.{S} Бајаги то није бој, то само истерујеш 
ad> <p>И њихов трећи друг, Пера, покуша да се учи књизи, али се већ првог дана окане.{S} Каже:  
оже.{S} Једном, али само једном, покуша да га бије, али се уверила, да је то било још понајгоре 
каже ко шта хоће, али сам ја увек готов да положим заклетву, да су назаренску веру измислиле же 
да утре зној с чела или му дошапне, Бог да је знаде шта, а увек му онда постоји час-два за леђи 
иче: „О Персо, Персо, не било те да Бог да, куд срљаш све испред мене?{S} Ти си тако рећи јуче  
тарије жене га куну: „Врат скр’о да Бог да, на томе путу“.{S} Он се на децу и не осврће, а жена 
риберем као човек.{S} Но од сад ако Бог да, поправићемо“.</p> <p>За мало, па се отац и син заго 
поручиће мати по њега и онда — како Бог да...</p> <p>Дође и тај час.{S} Кад је Светозар ушао у  
 се тамо још боље утврдити, па како Бог да.{S} У његову селу има два-три Назарена, а тамо је и  
, па ће и он ударити мене?{S} Хоћеш Бог да ме убије, је ли?“</p> <p>Лазар је ћутао и сад је то  
икујемо, нит најмљујемо онај ђавољи рог да нам пишти, но се сећамо Бога.{S} Момак и девојка изј 
овима олтара...“</p> <p>„Не треба никад да заборавите на милост божју...{S} Бог све може“ — упа 
годимо мало, док посвршавам; не бих рад да се закасним с оним, што ми је поверено.“</p> <p>Лаза 
 у души стајаше чича Станко.{S} Као сад да му звоне у ушима речи, које изговори тај човек на зб 
што те је срамотило и убијало, хоћу сад да оставим.{S} Хоћу да радим и зарадим оно, што сам ти  
о запурена, плачна, ружна, хоће кад год да се утиша.{S} У први мах је изгледало, е ће се и Бори 
, а кад нисам радио, пио сам, па од куд да се приберем као човек.{S} Но од сад ако Бог да, попр 
да му се доближим“, рече брат Мирко, „е да се хоће и Светислав упутити стазом — спасенија.{S} А 
о свештеник не ваља, зар одмах из цркве да одеш и да напушташ веру?{S} Зар ако ти кров прокисав 
а је наговестила само, није имала снаге да иште.{S} Кад дође Гига, те је тако тужно гледа, дође 
у.{S} Милева...{S} Упео се из све снаге да разуме, али не може, само толико схвата, да Тома ого 
без загрљаја.{S} Испрва није имао снаге да устане, али кад је устао — побеже.{S} На пољу још је 
ећамо, али сваки појединце немамо снаге да се одупремо.“</p> <p>И сад се Светозар окрене чича-С 
 умео да дела, па сад сузи.{S} Не знаде да буде човек, па је сад жена.{S} Она га погледа са стр 
 куће, којој га је срце вукло и застаде да се одува.{S} Али само за часак.{S} Обазре се око себ 
ар пође, погледа у Јованку и она устаде да иде за њим...</p> <p>„Забрављена је комора“, каже Ги 
 а ти тераш све друмом, па хоћеш и овде да будеш прва.{S} Уступај, док нисам направио русваја.“ 
оју учини њен брав, но ју је питао, где да га затвори.{S} Цвета му се извинила и захвалила на п 
е — никако.</p> <p>Чим уђе Лазар, хтеде да и изиђе. „Опростите“, каже, „ја тражим брат-Тому, по 
S} Оваквој се беди није надао.{S} Хтеде да каже, како је Христос рекао, да ко мач трза, од мача 
лики котао воде.{S} И сваку, која хтеде да уђе набељена у цркву, заустави код врата и рече јој: 
днако хвали своју Варвару.{S} Кад хтеде да пође, он је задржа.</p> <p>„Милева, пријатељице, пит 
 тако воли децу“.</p> <p>Боривоје хтеде да рекне нешто, да захвали, није још достојан да се оже 
ић је стао са запетом двоцевком и хтеде да пуца у коње, ако се макну, те се весеље продужило до 
 чује урлање курјака.{S} За часак хтеде да скрене онамо. „Чак и ти тамо имају више срца, но они 
ами тог часног одела...“ Светозар хтеде да се брани, али га прота није слушао.{S} И то беше нов 
цикнуле у један мах.{S} Јулка већ хтеде да бега, али кад виде, да стоје њене другарице, остаде  
 старце.</p> <p>Лазар у један мах хтеде да скочи и да га загрли, али се уздржа.{S} Но ако је Бо 
д Јерусалима, а опет тако близак; — иде да се преда жандарима.{S} На место Јерусалима, долази — 
.</p> <p>Сад се прибраше и остали, виде да нема шале, те неколико њих, који беху нај јачи, нава 
етнули?{S} Рекоше му:{S} Господе, хајде да видиш.</p> <p>„<hi>Ударише сузе Исусу</hi>.{S} Онда  
животу своме починио, а не смем Господе да те молим, да ми са свим опростиш...”</p> <p>Онда иде 
ма она имала златан реп.“</p> <p>И пође да иде.</p> <p>„Нисам тако мислила, деда-Јово“, вели Ми 
места остави игру и највећом вољом пође да послуша матер.{S} Но брав никако да уђе у свињац.{S} 
у свему држимо умерености, а ви госпође да се китите, идете по балови и играте до зоре?{S} Прав 
тове речи: „Болесници, што год вам каже да чините, учините, јер је то добро, а што год видите д 
 господњем...</p> <p>После тога се диже да иде.{S} Много је молио браћу, да га пусте да иде пеш 
о.</p> <p>„То је девојка у година, може да ће имати око 30.{S} Њен отац је давно умро и оставио 
>Боривоје, кукавни Боривоје, једва може да окрене главу, да је не гледа.</p> <p>Можете мислити, 
ећ, докле сте се заборавили и онда може да буде рђав крај.{S} Можете чинити што год хоћете, али 
њеној глави, то не зна извесно; не може да похвата краја мислима својим, тек она узима кључ с с 
иљније започети.{S} Назаренства не може да убије лако ни реч са придикаонице нити да га разгони 
жевност без ватре, без душе, па не може да освоји народ.{S} Има до душе штошта у цркви нашој, ш 
није.{S} Мислила је у себи, кад не може да се опреми љуцки, онда је најбоље — никако.</p> <p>Чи 
ду је рекао, шта је учинио, сад не може да му пређе та реч преко усана.{S} Па је опет оборио гл 
 Зинуо је и два и три пута, али не може да му пређе реч преко усана.{S} Госпође га већ сажалише 
иди“.</p> <p>Он или не чује или не може да устане.{S} Тада закукурекне петао и у Боривоју се об 
ему није стало до накита.{S} Он не може да се остави дувана — то ти је.{S} А помагао је онај пр 
спалио већма но игда.{S} Никако не може да отрпи, што му је кћи невенчана.{S} Каже: „Не могу ја 
у тамо, па ма шта било.{S} Нико не може да се победи, већ дај по сваку цену све, што зажели, па 
.{S} Хајд нека, сутра ће.{S} Но не може да се расположи ни сутра дан, ни прексутра, ма да је да 
 примирила грозница, опет за то не може да устане, уштапиле му се ноге.{S} Донеше му неке каде  
 у дубини душе осећа, нешто што не може да искаже, али што је највећи српски песник у својим ди 
к он тражи реч, које у овај мах не може да нађе, пређоше преко њега.</p> <p>Тома се сетио нечег 
ктор пише рецепт нов,</l> <l>Човек може да ужива,</l> <l>С три зрна сочива.“</l> </quote> <p>До 
 могу ја, не може он.{S} Што Петар може да баци олако на улицу, то је Павлу потребно на хлебац. 
лазни и они ће се казнити.</p> <p>И узе да чита оне господње речи, које дођоше пророку Језекији 
дела, којим си путем ударио, требала је да покупи децу и да каже конзисторији: „Кидајте ме, рас 
 Само успаљена, побеснела крв, могла је да улије онолико снаге у онако мало дете.</p> <pb n="15 
ство ће вам подићи споменик“. (Хтела је да рекне, ми жене ћемо подићи споменик, али се угризе з 
га убити из пушке као врапца.{S} Сад је да богме легао, болестан је.</p> <p>Кад дође вече и би  
 оно, што ћу да испричам.{S} Најбоље је да прећутим права имена тих села, јер бих иначе морао м 
реба да је крсте.{S} Боривоје требао је да се радује томе, али он се није радовао.{S} Кад год ј 
ао све присутне до дна душе.{S} Узео је да нацрта последње часе блудника, пијанице, раскошника. 
ренству.“</p> <pb n="128" /> <p>Узео је да говори и општински бележник.{S} Било је после ручка, 
 је старица. „Оно, што је хтео, хтео је да ти рекне на само.“</p> <p>Лазар погледа у Светозара. 
а ради, али је већ збуњен, заборавио је да узме на мистрију малтера.{S} После десет-двадесет го 
, само се на жалост изгубило.{S} Ако је да узајмимо једно другом на реч, без интереса, као што  
лечи.{S} А кад хоће да лечи потребно је да не крије и не улепшава болест.{S} Кад се лечи, боли, 
оста мирна.{S} У таком времену добро је да причека са женидбом.“</p> <p>„Јао куку мајци, па док 
ао, да њему остаје најтежи део, а то је да придобије сеоску интелигенцију.{S} Још су удесили, д 
 коме се већ по овешталом оделу познаје да је сиромах, устане. „Нисам исплатио све“, каже.</p>  
Гаврана велику чинију, а на чинији није да су делови, него све таки.{S} Кад се Гавран добро нај 
м данас мог Светозара у цркви, оно није да није, лепо говори, али шта може реч.{S} Све док неко 
n="68" /> <p>„Нечастиви“, поче Боривоје да муца.</p> <p>„Та какав нечастиви?{S} Шта ми се ту на 
н.</p> <p>До тога доба треба и Боривоје да је слободан. „А и потребан си нам, врло си нам потре 
остарео, малаксао, па ако ће и Боривоје да буде само на броју, онда је Тома сам.{S} А он не мож 
о са свим.{S} Њезин закон јој забрањује да плаче, бајаги, ропта против божје воље, а тешко је у 
рећа. </p> <p>„Сме.{S} Хоћу путем науке да направим жену“, каже он.</p> <p>„Шта кажете?“</p> <p 
 се то Талијанци, а Талијанке су врашке да Бог сачува, те баш на Божић истури пред Гаврана вели 
ву и себе предаде за њу.{S} Сваки дакле да љуби своју жену као самог себе, а жена да се боји му 
дбом.“</p> <p>„Јао куку мајци, па докле да чека?“ пита баба Стака. „Баш сте ви тврди људи.{S} М 
че, подиже се и оде.{S} Није могао даље да дише исти ваздух с њоме...{S} Човек ретко, врло ретк 
ам пребацују доста што шта и веле, боље да нисмо ни почињали.{S} Кад смо говорили о моди и лукс 
жњава, одсеци је и баци је, јер је боље да погине један од удова твојих, но да све тело твоје б 
зили су други на Матино место, али боље да нису.{S} Ови нови беху много лакши, но они <pb n="22 
х раздора, ми би се сложили, овако боље да се оканемо.{S} Апостол Павле нам је добро препоручио 
шо“, каже, и то каже доста јасно, „боље да сам умрла, но што сам то чула о вами...{S} Дакле баш 
ешто главом... „Тако је казао, да богме да је тако казао.{S} Ади нека он мени само оздрави, ран 
не што, нека сад учине.{S} Сад је време да децу своју спасемо.{S} И успео је.{S} Неко је уписао 
 глава 28.{S} Кад је Јакову дошло време да се ожени, његов отац Исак није му казао:{S} Узми кој 
 прашта?{S} И почеше други осећаји њиме да овлађују.{S} Сад му долази све јаче и јаче воља да ј 
ио је главу као покајник, не сме никоме да погледа у очи и само се крстио.{S} Да је ко добро па 
 човек не сме да има народности, не сме да је Србин, Немац, Мађар.{S} Сви смо бајаги људи.{S} А 
мо.{S} Ви сте пронашли, да човек не сме да има народности, не сме да је Србин, Немац, Мађар.{S} 
.{S} Каже: „Запамтите, свештеник не сме да подрива цркве и црквених установа.{S} Ја чујем, да в 
а право.{S} Тако је то, кад жена не уме да буде паметна те увек гради од зла горе.{S} Но дође н 
 клупе...{S} Види Боривоја, који не уме да гледа, како она страда и бори се за њу.{S} Коме ће с 
дрече тог дима, тај је слаб, тај не уме да је господар над собом, <pb n="203" /> тај неће бити  
ници ће му умити цело седо, а он не уме да умије своју рођену накинђурушу“.{S} Здравковић пребл 
 Боривоја где триред искаче из воде, не да се спасе, но да удари бичем по коњима, да их гони св 
вели: „Да се дамо на савршенство“, а не да постављамо опет темеља покајања од мртвих дела.{S} Ј 
овце иде свет, да купи добра вина, а не да лечи душу.“</p> <p>Свештеник на ове речи само саже г 
олико је потребно, да се поткрепе, а не да се опију.</p> <p>Тома је највише говорио. „Моја Варв 
 и мачка треба да остану код куће, а не да буду у свакој чорби мирођија.“</p> <p>Збор је прота  
аче.{S} Као да хоће цркву да руши, а не да је подупире.</p> <p>У самом друштву добрих људи ишло 
дају ми посла и заслуге, али ми жена не да живети......{S} Дај Боже, да се добро сврши“.</p> <p 
теби је доста да очуваш.{S} Но он се не да ни осолити.{S} Сад већ било па прошло, шта ћу.{S} Ал 
l> <l>Спрема јој опело.</l> <l>Њојзи не да нигде станка</l> <l>Попина Јованка.“</l> </quote> <p 
е рећи овај назаренски халаман, који не да онаком момку, да се ожени, као што је Гига.</p> <p>„ 
 смо дошли овамо.“ И он позива скупљене да кажу, како мисле о Назаренству и шта да се чини прот 
ји један хлебац једу, не треба две вере да верују и она — повери.{S} Повери, да изведе у кући ј 
и?{S} Ако ја хоћу спомен од моје матере да имам уза се, ви ме већ осуђујете на смрт, не ваљам н 
могу се поправити.{S} Хтео сам ја и пре да се оканем рђава живота, али не иде.{S} Стари другови 
 само саже главу.</p> <p>„Треба што пре да учинимо нешто“, вели Тома, што пре, док није доцне.{ 
у.{S} Овако још није страдао... наже се да копа, али му не иде умље за мотиком, но крадом погле 
 му крчмарица.</p> <p>„Хм, та догоди се да баш и прогутам коју.{S} Трешања не једем никад без к 
по ваздан капа над св. писмом и мучи се да разуме откровење Јованово, којега још нико до сад ни 
неки предлог, да се промене правила, те да буде мушкима слободно умерено пушити, а женскима да  
оме јавља, да одустаје од предавања, те да се постарају Лазаревчани за другога на његово место. 
да отклони жандарске потере од себе, те да може после тим лакше красти.</p> <p>Код Назарена је  
ако бити, бар да си ми казао раније, те да сам послала напред сукње, овако сам гола, а баба ми  
ринути, да ти чланови буду поуздани, те да могу бити пример осталима.{S} А добар пример ће онда 
 у Назарене, да га се окану жандари, те да се може ноћу слободније кретати.</p> <p>„Да се избри 
 Волео би умрети, но да прими плату, те да ко његову славу уништи.{S} Даље вели: „Ако проповеда 
у.{S} Виче: „О Персо, Персо, не било те да Бог да, куд срљаш све испред мене?{S} Ти си тако рећ 
 млека стада да не пије?{S} Па не знате да они, који чине свету службу, од светиње се хране?{S} 
са оном крвљу и нарави, које ће то дете да донесе на свет?{S} Зар мислите, да се о томе не треб 
.{S} Ви се не држасте св. писма, нећете да га се држите ни у будуће, па закраћујете и нами, да  
ељ је народу говорио у цркви.{S} Нећете да знате за празнике осим недеље.{S} Христос је светков 
а изгубљена, за сотонину жртву и нећете да га испратите ни до гроба; борите се против њега мртв 
ма, Коринћанима, Јудејима?{S} Ви нећете да знате за свештенике, а Христос их познаје.{S} Апосто 
ајвећма вам не одобравам то, што нећете да примите пушке.{S} Промислите само, како ће наш краљ  
акала за умрлим Христом.{S} И ви хоћете да сте побожнији и од мајке божје.{S} Ено гледам јуче,  
столи највећим сјајем?{S} Али ви хоћете да сте бољи Христијани и од апостола.{S} Крст и иконе в 
га, кога носите у утроби?{S} Зар хоћете да донесете дете на свет са успаљеном крвљу, раздражени 
ек!“ рече прота. „Сад, при крају хоћете да малакшете.{S} Само кад се једаред упутило, све ће до 
ните, јер је то добро, а што год видите да он ради, не радите ни по што, јер нећете бити дуга в 
оје свако зло мора проћи?...{S} Немојте да се варамо, господо!{S} Неко је казао, да сваки народ 
Лазар, а глас му помало дрхће, „немојте да се шалите.{S} Говоримо озбиљно.{S} Ви нити се лицкат 
и се то учини као пребацивање. „Немојте да се срдите“, каже, „али ви најбоље знате, како је или 
уге деце.“</p> <p>„Брат Боривоје, јелте да је брат Лазар у затвору много трпео и много патио?“  
 и нашла. „Ено је,“ каже, „онамо, јелте да је она?“</p> <p>Лазар климну главом.{S} Јованка га у 
е.{S} Много је молио браћу, да га пусте да иде пешке, јер му је милије тако.{S} У који мах он у 
 моје, немој!{S} Опет <pb n="226" /> ће да ти отекне ручица и да те глава боли, као пре, па шта 
ку, не марим, јер ето <pb n="137" /> ће да ти се угаси ватра на огњишту, нема ко да је упали, а 
ван рак и више пута је изгледало, да ће да рекне нешто, но уздржа се.</p> <p>А кад би после чет 
као и пре, лагано, бојажљиво.{S} Сад ће да му изреку пресуду.{S} Стале су преда њ, али занемише 
вечан, да и Срдан и Лазар осетише, е ће да дође до крупних размршаја.</p> <p>„Дуго ми ниси био, 
већ знала би, како треба.{S} Али где ће да се разговара о св. писму, а да заврне момку памет.{S 
 не трепће.{S} Свак очекује, како ли ће да почне и о чему ће да говори.</p> <p>И паде реч са ам 
 виде на улици са женама.</p> <p>Тек ће да буде 9 сати, а ето им у двориште баба-Стаке.{S} Мала 
штво поквари и доброг, добро друштво ће да поправи и рђавог.“</p> <p>„Имаш ли ти таква друштва? 
умрем, а остала деца остану мала, ко ће да прихвати кућу?{S} Нек Лазар само оре и сеје, а кад м 
а сред порте довикнуо: „Хо, људи, ко ће да вам учини по вољи?!{S} Сад вам <pb n="105" /> је опе 
за њима.{S} Ти си ме брате питао, ко ће да почне?..{S} Ја мислим да почнемо ми, који смо овде:{ 
сва наша места, сав народ наш.{S} Ко ће да загледа у будућност?!“</p> <p>Очи му се по мало наво 
а, тај мора млеко да — бије.“ Али ко ће да бије тако мало дете?!{S} Не могу, тешко ми је.“ И же 
 недељу дана пустиће га кући, па ако ће да се поправља, крајње је време.{S} Ноћу се ди и тешко  
чему ће да говори у скупштини и како ће да тумачи разна <pb n="228" /> места у св. писму?{S} То 
ло.</p> <p>Тада се догоди нешто, што ће да обрне целу ствар.</p> <p>Било је некако у очи Божића 
 противном.</p> <p>Скупштина, у коју ће да оде Лазар с Боривојем, има с улице две мале собице,  
 зар он да се брине и о томе, о чему ће да говори у скупштини и како ће да тумачи разна <pb n=" 
чекује, како ли ће да почне и о чему ће да говори.</p> <p>И паде реч са амвона: „Врату нож свој 
е попадије, па Лила неће да слуша, неће да скаче, ви само вичете: „Свето јој њено, одмах да је  
 али сваки окреће главу и жури се, неће да га види.</p> <p>„Док у зло доба прођоше три Назарена 
овладао њима, од пете до главе.{S} Неће да иду из куће, а с њима се не може.{S} Од злочестог су 
емо поред н..ске попадије, па Лила неће да слуша, неће да скаче, ви само вичете: „Свето јој њен 
} Оне су добро виделе, да Боривоје неће да прими дувана.</p> <p>„3а што не прима?“</p> <p>„Каже 
друга несрећа.</p> <p>Нико из куће неће да испрати жену до гроба, <pb n="89" /> чак ни њезин му 
арала по школи тамо амо и не уме и неће да седи мирно на свом месту, њему ускипи и већ је два-т 
сиротиња.{S} Она се онда заплаче и неће да руча.{S} Каже ми: „Сад је код мог бабе прасе, па сва 
дио сам јој и неко издржавање, али неће да чује.{S} Каже: „Не можемо <pb n="106" /> децу сећи п 
ио <hi>крштен</hi> Назарен.{S} Они неће да знају за оно Христово учење: „И седам пута на дан да 
ан.{S} Ми сви видимо зло, али нико неће да је бела врана, неће ван света.{S} Ако се и нађе једа 
ео да ради, сад га опет ружиш, што неће да пије а ради“.{S} Но шта зна тако млада девојка — шип 
ветозар је видео, куд то иде.{S} Почеће да се цепа комад по комад од правила, док не постане од 
бранилац, да дође што пре до њега, хоће да се обавести о нечем, што је врло важно по парницу.{S 
аћо, помозите Богу, не дајте Бога, хоће да га надвладају“.</p> <p>Може се мислити, како је у се 
се; оне кад побесне против Христа, хоће да се удају.{S} А к томе и беспослене, уче се скитати п 
м се играо, али кад му узаври крв, хоће да их побије.</p> <p>Једном му је мати зановедила, да у 
бреновом матером, шиље јој понуде, хоће да јој даде у договору с братом неку накнаду, али она с 
њега.{S} И баш за то, што га боли, хоће да лечи.{S} А кад хоће да лечи потребно је да не крије  
и.{S} Срдан је у срцу већ поверио, хоће да постане Назарен.</p> <p>Као сломљен паде Светозар на 
ио је имање и послао по Лазара.{S} Хоће да се опрости с њиме и то на само.{S} Кад Лазар уђе, св 
а.{S} Изгледа себи као човек, кога хоће да прободу, а он се не <pb n="159" /> миче.{S} Дај, да  
су јој наводњене као небо, из кога хоће да пљусне киша, ади још не пада.{S} Осећа, да се тамо п 
уди, опет су оба брата изрекла, да хоће да се покоре том суду.{S} И један и други изабраше по т 
 Сви су други Назарени мислили, да хоће да се договоре о нечем.{S} Али није било због тога.{S}  
чи, управо њен уздрхтали шапат, да хоће да буде жена Гигина, он је погледа.{S} Била је бледа ка 
 изјављују свем селу на видику, да хоће да олакшају души својој; отићи ће у Јерусалим и причест 
те, па да неко удари вашу жену, да хоће да је убије.{S} Зар ви њу не би бранили?“</p> <pb n="79 
о ти твоје!“ А коњи онда скачу, да хоће да ме избаце из шарага.{S} Па кад онда прођемо поред н. 
увачарка га гледа погледом, као да хоће да га сажали.</p> <p>„Не радиш добро“, каже му. „Ти се  
воје, и дође му тако тешко, као да хоће да свисне.{S} У неки мах хтеде већ да се дигне, али га  
а не мисли скоро престати и као да хоће да употреби до краја оно право, које му даје српска пос 
илева се исправила као мачка, која хоће да се брани.{S} Слутила је зар какав напад и рече затег 
љаш, бежиш као пацов из куће, која хоће да се сруши, у место да будеш човек, па да подупиреш.“  
оје одело не приличи девојци, која хоће да украшава срце своје.{S} Истина, кад си ступила међу  
 таким приликама дешава; што већма хоће да се покрије, тим се већма показује.{S} Румен као крв  
бранилац, кога је поставио суд, па хоће да се разговара с њим.{S} Висок, крупан човек, а кад го 
 и да је придобије за нас.{S} Овца хоће да припитоми змију, па ако само змија овцу не - упропас 
а челу, као оно Јови Платином, кад хоће да се бије; дречи, а баш сам јуче приметила, да бије пе 
то га боли, хоће да лечи.{S} А кад хоће да лечи потребно је да не крије и не улепшава болест.{S 
уду, но највише криви себе.{S} Сад хоће да олакша души и тражи <pb n="83" /> спаса.{S} Лазар јо 
гова браћа Назарени удружише се те хоће да му помогну.{S} Овај му даде коња, онај краву, овај п 
грозници.{S} Подиже се у постељи и хоће да иште воде, али сви спавају, а глас јој је слаб, не ч 
} Колико треба да пости онај, који хоће да се причести на гробу Христову; којим се путем иде у  
ко ратара, који нису Назарени, али хоће да виде, како ће испасти оно, што је рекао јуче професо 
 за то није дошао у наше јато нити хоће да иде у друштво добрих људи, што има и овде и тамо жен 
зу, обрни му и други.</p> <p>„И ко хоће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и х 
е попуштајте; проћи ће.“ Каже: „Ко хоће да добије масла, тај мора млеко да — бије.“ Али ко ће д 
е војске, само кажи:{S} Хоћу.“ „Ко хоће да граби девојку“, каже она, „не пита је, да ли хоће, н 
је весео.{S} Има нешто у њему, што хоће да удави у пиву, али не може.{S} Уста, да игра коло, си 
тешким дисањем Рахилиним сваки час хоће да се угаси.</p> <p>Рахила је видела, да је изгубила.{S 
само се њему чини тако.</p> <p>Већ хоће да се ухвати мрак, кад је сагледао торањ свога села.{S} 
ву на главу, те шапућу.</p> <p>Већ хоће да се ухвати мрак, већ дође и стражар, да води Боривоја 
ђе га већ сажалише, те нека од њих хоће да му олакша. „Каква је она друга велика мана у Назарен 
.{S} Гушобоља, дифтерија, поче немилице да их тамани.{S} То беше доба, кад у многим нашим селим 
 воде.{S} Он, Боривоје није знао друкче да се освети човеку, до ли да га ухвати за прса.</p> <p 
је ишао, дуго, јер кад се заморио, поче да свиће.{S} Снег се стишава, ветар се променуо у топлу 
ли је више нисам могао умирити.{S} Поче да ме куне, што сам је уграбио, и кад би вече, побеже.{ 
азаренских занела до крајности.{S} Поче да мисли на смрт, на страшни суд, који је брат Тома у с 
 песму, 4. 6. и 7. стих.{S} И тада поче да чита 4. стих мало загушеним, пророчанским гласом:</p 
о је погледа.{S} Као нека полутама поче да се разлева по соби, он види само њену црну мараму, ј 
} И она до сад онако трезвена жена поче да кука, плаче и јадикује.{S} Налазила је мира само у с 
 речи.{S} Сто беше постављен и она поче да служи.</p> <p>Назарени су у јелу и пићу умерени, али 
зобличи сваку његову реч.{S} И кад поче да говори о <hi>белењу</hi>, навео је, шта је једном уч 
дно, једно ће само да покуша.{S} И поче да спрема своје ствари, па да се прекосутра сели из ово 
{S} Тома шчепа Срдана испод руке и поче да га води оним јендеком.{S} Други прискочи, да му помо 
 више успаљивати“, говори у себи и поче да се облачи у свечано недељно рухо.{S} У њему је сад е 
 ви коње, јелте?“ За тим побледи и поче да се хлади марамом.</p> <p>„Госпођи је позлило“, рече  
 бедна мајка сину руку под главу и поче да га диже...{S} Но дизало га је још нешто.{S} Из друге 
уставише се на једном месту.{S} Он поче да чита. „И ходаше Исус у цркви по трему Соломонову...“ 
он. „Којим језиком говориш ти?“ Он поче да извија: „Нашим језиком, па језиком, који смо од мате 
ма вашима су — тророге виле.“ И он поче да мисли, мисли...</p> <p>У оном тренутку није више био 
и је најудаљенији од врата и Лазар поче да чита лагано, загушеним гласом, јер није слободно, да 
пред врати, гледа у небо, које баш поче да се осипа звездама.{S} Скочим доле, огрнем је дороцем 
, но хтедоше и да их познају.{S} Почеше да одлазе у њихову скупштину као гости, из љубопитства, 
ко сложише и умирише.</p> <p>Сад почеше да долазе већ поједини „верни“.{S} На лицу им не можеш  
тина свршила, те гости са стране почеше да се опраштају, осети Лазар, где се Боривојев поглед з 
време и дође доба, када Назарени почеше да осећају, е им се темељ баш озбиљно љуља под ногама.{ 
вара ће послушати.“</p> <p>И већ почеше да честитају: „Е, па нека је сретно!“</p> <p>У Боривоју 
сташе пусте од деце.{S} Не видиш малише да се играју по прашини или да се хватају мајкама за ха 
Жени из господског реда далеко је лакше да се не удаје, али је ратарски домазлук и сувише терет 
д знања, сами не уђосте, а који хтедоше да уђу, забранисте им“.{S} Ви се не држасте св. писма,  
е црвен као рак, а кад Назарени хтедоше да започну молитву, он се диже. „Браћо и пријатељи моји 
 ништа више.{S} Ја мислим „види Бог“, и да се Панти не дозволи, да тужи.{S} И овако је у овај п 
 да се с првом цигљом не подиже кућа, и да семе не ниче одмах, чим га бациш у земљу.{S} Кад пос 
 свакога да молим за опроштај, је ли, и да му вратим и штету, је ли?“</p> <p>„Треба!“</p> <p>„Е 
а ће у скорим данима да постане мати, и да има светијих дужности од парничења. „Маните се свега 
бопитну жену Лотову претвори у камен; и да ли престаде љубопитство женско?{S} Не!{S} Кроз цео с 
тру из неба и сажеже Содому и Гомору; и да ли боље би?</p> <p>„Не!{S} И љубопитну жену Лотову п 
д хлеба нема, онда му живота нема.{S} И да је Лазар, у зао час, убио човека, мање би га клели и 
 неверни мислили са свим друкчије.{S} И да на кратко кажем, о њој су говорили, да је она у души 
сто да будеш човек, па да подупиреш.“ И да си само чуо, како те је бранила, а како сам те ја на 
мајчино око не спази, шта у њему бива и да му не осујети намере.</p> <p>Лазар је неколико недељ 
ог одговора видео, да су му деца жива и да су га држали за претваралицу.</p> <p>Потраја тако не 
а ће се клонити својих старих другова и да ће полазити назаренску скупштину; можда ће се тамо ј 
 да је наша вера права наука Христова и да ће она освојити...{S} Ја стрепим, само од тога, да с 
 било шест врсти вина, гајдаш из Шида и да богме — угрејаних глава.{S} Здравковић се раздрагао, 
рекоше јој, да је он отпутовао некуда и да се пре неколико дана неће вратити.{S} То је болесну  
м, па да те на хатару дочекује литија и да те свет назове:{S} Хаџи - Боривоје.{S} Од оног силно 
 својој скупштини, да је доста трпила и да је треба избавити.{S} Једном, кад чича Срдан није би 
д кад сам почео да водим бригу о њима и да их боље посматрам, уверио сам се, да Назарени сразме 
 милоснице“ обдаре дете разним дарима и да му те дарове подметну, <pb n="11" /> док је још у ко 
а Боривоју у очи, па да остане хладна и да јој не јурне крв у лице и не осети нож у срцу.{S} Но 
ед њом на земљу, да јој обгрли колена и да каже: „Авај мени, та ја сам најцрњи грешник.“</p> <p 
 зајам, да богме, без икаква интереса и да врати кад може и колико кад може.</p> <p>„Био сам ов 
сме никуд излазити из куће и дворишта и да више од две, нигде и никад не смеју бити заједно.</p 
<pb n="226" /> ће да ти отекне ручица и да те глава боли, као пре, па шта ћу онда ја?“</p> <p>П 
и да су Назарени пали као у зиму снег и да ће ох у пролеће нестати, тај не познаје Назарена.{S} 
ад нећу да окрећем оружје против тебе и да те питам:{S} А како ли је тамо код вас?{S} Је ли и т 
тео сам да изиђем приправан пред тебе и да чујем суд твој о некој врло важној ствари, па да онд 
80" /> сотона хоће и мени да се улаже и да ми се увуче у душу, но одлази сотоно, а Боже мој, за 
мантијом одвести у Назарене.{S} Дакле и да будемо Назарени и да плаћамо попа.{S} То је много.{S 
Срдан је хтео да даде Лазара на школе и да начини од њега свештеника, али се ствар смете.{S} Је 
оболевао — није било никога да устане и да начини реда.{S} Сваки се осећао слаб за то.{S} Кад с 
бао на Божић да ради... да преже коње и да иде у рит по трску, али ако то учини, чича-Срдан ће  
су у зору неки почели да хватају коње и да иду кућама, Малић је стао са запетом двоцевком и хте 
се не каже, да она овај народ презире и да се само онда свечано облачи, кад иде међу господу на 
 су осетили, да је ово ћутање најгоре и да ће најбоље бити, да се обавесте.{S} Сутра дан је и д 
а памет, да потражи у селу какво дете и да га пошље мужу на њиву, а после опет, да би требало д 
аћо <pb n="145" /> моја, да залутасте и да ћете се без пастира и вође са свим изгубити.{S} Спом 
{S} Он не би бранио жену, баш да хоће и да је убију.{S} Такав човек у очима девојака није човек 
е ви, кратковиди апостоли, да исплаче и да олакша себи.{S} Па како се сахрањујете?{S} Укопавате 
и не само да чита као до сад, но поче и да испитује, да мисли.{S} За не пуне две године дана из 
 су Назарени поштени људи, но хтедоше и да их познају.{S} Почеше да одлазе у њихову скупштину к 
да чини.{S} Хтео би да оде, а хтео би и да га причека; на послетку пође. „Ја ћу доћи доцније“,  
е је тако миран, добар.{S} Требало би и да је затворен, а овај није ни то.{S} Могао би утећи св 
штења, да Лазареве мисли нису у цркви и да не мисли на Бога.</p> <p>Али ко је на то пазио?{S} П 
аквог заслужује.{S} Да за бољима тежи и да се упне из све снаге, да добије боље, он би их имао. 
на чим може, гледа, да јој се доближи и да је придобије за нас.{S} Овца хоће да припитоми змију 
, позна, да га не муче више зле мисли и да је дух свети над њим.{S} Он осети уједно, шта му не  
 јој је Лазар из очију прочитао мисли и да јој одговара на нешто, што га она није ни питала.</p 
 осећам, да се нешто прекинуло у мени и да никад више нећу бити човек...“</p> <pb n="64" /> <p> 
зарене.{S} Дакле и да будемо Назарени и да плаћамо попа.{S} То је много.{S} Ако ћемо да смо Наз 
а покажемо, да Ненадови нису последњи и да могу и да се сложе, па још у добру.“</p> <p>Старчеве 
ах, да су речи Томине биле од користи и да су пробудиле Боривоја из дремежа.{S} Но на скоро се  
> <p>Лазар у један мах хтеде да скочи и да га загрли, али се уздржа.{S} Но ако је Боривоју шапу 
риви, да моле једно друго за опроштај и да прекину парницу пред судом.{S} Тако је и било.</p> < 
Доспео сам овамо, да сазнам прави лек и да се излечим.“</p> <p>Лазар је загрлио Боривоја, а Пет 
ија или пијаница или хајдук, с таквим и да не једете...“</p> <p>„Ми дакле“ вели Боривоје, „по з 
 ме је страх, да још више не сагрешим и да ме још у горе време и још неприправнијег суд не нађе 
роха, да се жени с ћерком Јелачићевом и да ће за месец дана бити и ожењен и посвећен.</p> <p>До 
от, јер нису умели, да га тару снегом и да га најпре унесу у мало хладнију собу, но га метнуше  
а седне.{S} Ко зна, кад би проговорио и да ли би проговорио речи, да га она прва не запита: „Ка 
м осетио на себи, да сам се пречистио и да је свети дух сишао на мене.“</p> <p>„Код вас може чи 
постол Јаков, да је језик немирно зло и да ћеш пре бубе и звериње припитомити, но њега“.</p> <p 
 брате, почесте ви да чупате посађено и да ратујете против својих — родитеља...“</p> <p>Као што 
, да Ненадови нису последњи и да могу и да се сложе, па још у добру.“</p> <p>Старчеве очи засуз 
 на самртној постељи, да га се сећају и да га поштују.{S} Кад је заклопио очи, сваки син му је  
ше згодно, да узвиси назаренску науку и да уједно нападне на противнике.{S} Он је знао, за што  
, да Лазар иде у назаренску скупштину и да га је Милан, друг његов одмамио тамо.</p> <p>Била ба 
цка оном ситном песничицом по наковњу и да каже: „Ја нећу друкчије“, да Шандор нема куд, но сам 
{S} Главно је, да признаш људма штету и да их молиш, да ти опросте“.</p> <p>Мисли Пера и мисли, 
тем ударио, требала је да покупи децу и да каже конзисторији: „Кидајте ме, растављајте ме, нећу 
амо сам гледала.{S} А зар би био грех и да сам играла?“</p> <p>Он је ћутао.</p> <p>„Зар ви мисл 
, кад виде, да се Нада привија уз њих и да је Боривоје ако не баш сретан, а оно бар све мирнији 
а...{S} Кажу, да си ти била близу њих и да си морала видети.“</p> <p>Девојка је ћутала.{S} Сва  
.{S} Иначе је та ствар застарила; баш и да си учинио, одавна је било, па те не могу казнити.{S} 
</p> <p>„Зло је велико с нама.{S} Баш и да нема Назарена, нешто би се морало учинити.{S} Овако  
рети, него да слажем.“</p> <p>„Па баш и да умреш, опет ти се не верује.{S} Казао сам ти већ, да 
к не ваља, зар одмах из цркве да одеш и да напушташ веру?{S} Зар ако ти кров прокисава, да запа 
а Рахила увек и увек о Лазару.</p> <p>И да је Боривоје само мало познавао људско срце и људске  
толички?{S} Иду ли у мантији?</p> <p>„И да ли се жене?“ допуњује Славна.</p> <p>„У нас нема поп 
тако, да сад лежи болестан.{S} Панта би да их тужи.{S} А они несретници кажу, чујем бар тако од 
ће, час је бесан као сеоски бик, све би да погази, што му год дође на очи, час је опет снужден  
.{S} Ми је за то и продајемо.{S} Али би да је продамо у онаку кућу, где неће моћи да буде од шт 
екају те раширеним рукама.{S} Волели би да те упознају и лично, а већ те познају по делима твој 
а се осврнуо на Лазарев говор, морао би да брани свој чин и своју веру, а то је хтео још мање.{ 
воје није знао, шта да чини.{S} Хтео би да оде, а хтео би и да га причека; на послетку пође. „Ј 
ви кад се састају и госте, а требало би да доносе.{S} Не што се то нас тиче, него да види свет, 
S} Ко хоће при свечари, погребу, свадби да бљешти, нека поклони друштву на добротворну цел нова 
 и без потребе, драги брате, почесте ви да чупате посађено и да ратујете против својих — родите 
пре неколико дана, Гајина жена заборави да затвори врата, кад истрче из његове кочине шесторо н 
="207" /> <p>У то доба почеше и чланови да се множе.{S} Дошли су они, који у све сумњају, који  
а не смеш да их опоменеш, јер су готови да отпадну, мораш да их држиш као јаје на длану, да их  
уне и међу вами ће устати многи и многи да цепају и поцепаће вас и биће првака, који ће вас сра 
ју и лице своје уми, да те не виде људи да постиш, а отац твој, који види тајно, платиће теби ј 
ти јој он назва Бога нити га она понуди да седне.{S} Нити га она пита откуда нити јој он казује 
 чим да платим!{S} Гле, и судија долази да изрече пресуду; имам много тужитеља, а ни једног заш 
p>Кад се свршила молитва, устадоше неки да га теше.{S} Варвара је тумачила, да је он болестан.{ 
о си ти замишљала ту ствар?{S} Ми мушки да се у свему држимо умерености, а ви госпође да се кит 
к или је још увек успаљена?{S} Треба ли да говори с њом, да јој протумачи?{S} Али не, не, то би 
мрла.{S} Кад ћеш ићи, сешо?{S} Треба ли да чекам?“</p> <p>Марта се полако прибрала, те упутила  
 се још подуже разговарале о том: да ли да га питају, како да га питају, која ће ићи напред и п 
е „верни“ скупљају на молитву?{S} Да ли да покаже време, кад треба реч с Богом прекинути, јер ј 
 знао друкче да се освети човеку, до ли да га ухвати за прса.</p> <p>Код Милеве се опет искупил 
гом.</p> <p>„Брате“, рече му, „хоћеш ли да прочиташ коју главу из светог писма?“</p> <p>Боривој 
На површини се још не виђаше ништа, али да је ко завирио дубље, промотрио жиле, видео би, да он 
рекао бих, још које како опростили, али да би Чивут Клајн одмах шиљао свог Нацику по жандаре, т 
а лицу им не можеш ништа прочитати, али да им завириш у душу, нашао би задовољство.{S} Већ се и 
 у госте, долази и њојзи гост...{S} Али да богме, ти нит што знаш, нит видиш.{S} А ког ћеш беса 
0" /> од тог еспапа да крадеш...{S} Али да богме, није теби требала девојка, него њени новци, ј 
 и заигра, може му се опростити.{S} Али да и зрели људи, па чак и старци и бабе скачу уз онај ђ 
е, кад би вас неко ударио“.</p> <p>„Али да се ви ожените, па да неко удари вашу жену, да хоће д 
су и оне из људи</hi>.{S} Ви сте устали да тражите дела, да поправљате и то је лепо; али нисте  
лаком на дуван, те су га испрва пуштали да чисти ходнике, носи судијама воде, послужује их, а д 
е мотљају око пластова?“</p> <p>„Трчали да“, каже девојка, „а за што, то ја не могу знати.“</p> 
м месту и то ноћу, јер би на дану могли да им сметају радознали људи.</p> <p>Од Лазаревца је Ду 
а је прочитате“.</p> <p>„Коју сте хтели да ми донесете?“ пита Јованка.</p> <p>„Знате ли шта Јов 
ва.{S} На послетку га затворише и хтели да му суде.{S} Но он полудео, па га пустише.{S} Сад трч 
ео да истерује сотону, а они су и хтели да му то забране и нису хтели; и тражили су пута, па ни 
 он. „А ви би, Рахила, ваљда тамо хтели да одете.{S} Мислим, да се не би кајали.“ То рече, поди 
и опростише му, али Назарени нису хтели да га приме, јер је он онда згрешио, кад је већ био <hi 
ну љубав“.{S} Кад су у зору неки почели да хватају коње и да иду кућама, Малић је стао са запет 
повезем, да не тера коња бадава?{S} Или да му купим што?“</p> <p>„Баш добро, пријатељу, што спо 
ли су још и сад они вуци у риту?{S} Или да буди Лазара?{S} Срамота га.{S} Или оне остале?{S} Мр 
да у скупштини, да чита ко та места или да говори о њима.{S} Та да и како ће.{S} И она се задуб 
изгледало, е ће малиша да се зграни или да добије дечју болест — фрасове.</p> <p>„Шта да радим, 
идиш малише да се играју по прашини или да се хватају мајкама за хаљине, те им тепају неразумљи 
 људско срце и људске препредености или да је ма само пазио на оне говоре, он би из њих, као и  
е“, каже Милева. „Би ли окусили што или да попијете чашу вина?“</p> <p>Боривоје махну главом. „ 
 тражити од нас, да скочимо у бунар или да изедемо оног црног мачка, што преде тамо иза банка,  
сретне чобанче, не познаје га, па мисли да и дечко њега не познаје.</p> <p>„Добро вече, дете?“< 
лице намргодило.{S} Каже: „Ко год мисли да су Назарени пали као у зиму снег и да ће ох у пролећ 
оли једно чинили, а друго наложили нами да чинимо?{S} Пробудите се, браћо моја драга — то бити  
оже више ни да се бори с Назаренима, ни да уздржава свога стада од изгреда.{S} Признаје, да је  
светских ствари немој ни да запеваш, ни да заплачеш, ни да се развеселиш, ни да се растужиш“, в 
немој ни да запеваш, ни да заплачеш, ни да се развеселиш, ни да се растужиш“, вели назаренско у 
ни да заплачеш, ни да се развеселиш, ни да се растужиш“, вели назаренско учење.</p> <p>Но таман 
детета је то грехота.{S} Оно не може ни да схвати, за што га човек злоставља.{S} Кад буде разум 
</p> <p>„Не маре за народ свој, неће ни да изговоре речи: <hi>Србин</hi>.{S} Ту пре некако пита 
упштину, бадава га после мамиш, неће ни да разговара с тобом, а за кратко време са свим подивља 
 нису извеле са свим, јер очеви неће ни да чују о томе, да уз сваку хаљину иде и ципела исте бо 
</p> <p>Стари свештеник не може више ни да се бори с Назаренима, ни да уздржава свога стада од  
и.{S} За љубав светских ствари немој ни да запеваш, ни да заплачеш, ни да се развеселиш, ни да  
и, „тај<pb n="80" /> сотона хоће и мени да се улаже и да ми се увуче у душу, но одлази сотоно,  
помогну човека.{S} Шта ће мене Назарени да уче, шта је моба, кад је тога у нас било, само се на 
чи до душе и пића, али су чланови дужни да буду умерени, па ако би и који странац наишао, крчма 
а мудре и паметне, па смо ми први дужни да се одречемо глупости, бесмислица и свега, што је изл 
рена платити парохијал.{S} Они су дужни да плаћају парохијал оној вероисповести, из које су изи 
сле, знате, да треба сад о новој години да удесим с брат-Мирком рачуне, па онда треба да испише 
 за крмачу.{S} А Лазар је не коље, трпи да му тамани пилиће.</p> <p>Но за то је та крмача досто 
</p> <p>„Бабо, имао бих о важној ствари да говорим с Лазаром и то баш пред тобом, јер се и тебе 
 глава XI. стих 19. „Јер треба и јереси да буде међу вама, да се покаже, који су поштени међу в 
устињи изгуби рачун о данима, чим осети да се помео, нек почне бројати из почетка.{S} Али наш с 
</p> <p>„Јесте“, каже Обрен, „може бити да су ребра читава, али ја осећам, да се нешто прекинул 
е свршено“, мислио је, „најбоље ће бити да се убијем“.{S} И би учинио што је наумио, да брижно  
обавесте, јер њих иначе не можеш добити да разговараш с њима.</p> <p>Збор се свршио и нико није 
и су хтели дати. „Па немојте заборавити да разгласите и осталима.{S} Можда има још кога, који н 
аже:{S} Не могу овамо даље с вама, нити да се преда оном у чему се затекла.{S} Мучи је болест т 
i>Али жени не допуштам да учи</hi> нити да влада мужем, него да буде мирна.{S} Јер је Адам најп 
је на раскршћу, ни тамо ни амо.{S} Нити да каже:{S} Не могу овамо даље с вама, нити да се преда 
 убије лако ни реч са придикаонице нити да га разгони дим од тамјана; не може слово наштампано, 
прескочи.{S} Онда се сети, да треба ићи да ручаш, па дођи по подне.{S} Кад се она најпре загреј 
у, (он је мислио, да то неће никад моћи да потроши) а после са своје стране није морао ништа да 
 је продамо у онаку кућу, где неће моћи да буде од штете.“</p> <p>„Е, то је друго што“, вели де 
а, те Назарени ни с те стране неће моћи да нападају наше цркве...{S} А <pb n="201" /> гле сад,  
чин ми,</l> <l>Већ к’о твоји ту сведоци да стојима с тобом сви“.</l> </quote> <p>И на овај стих 
је син такође поверио, те почеше старци да се јадају.</p> <p>Кад су се добро изјадали, а још бо 
оје жалио у себи млада човека, који учи да постане „фирисеј“, „ђавоља труба“, како то веле Наза 
<p>На послетку догрди Томи и он се реши да јавно, у скупштини укори Боривоја.{S} Али неће га им 
а кукавица, шта ћу, него сам рекла, дај да их замолим, нека жене дете, јер ја баш више не могу  
 само викну: „Не уносите је... него дај да је запалим, па да изгори и кућа и сви, који смо у ку 
/p> <p>--- Још мало, па треба и Боривој да се ослободи.{S} Он је још увек на послу код Јелачиће 
ри.{S} Не запита је за што, не рече јој да не <pb n="220" /> пева, само толико изусти: „Море ла 
, да хоће у љубави и у вери хришћанској да се друже, за тим се очита молитва и ствар је свршена 
а Шандор нема куд, но само вели: „Немој да се љутиш, молим те, пиленце моје, немој!{S} Опет <pb 
Е, гле сад“, каже она, „баш си ти момак да ме уграбиш; иш не праши!“ „А к’о за што мислиш, да ј 
таро зло.{S} Међу пијаницама мора човек да је пијаница, међу карташима карташ, међу кужнима куж 
механи, те диванили:{S} Како може човек да поједе толико шљива с коштицама, кад је кроз тиху но 
елиш, ниси скривила?{S} Зар да ја чекам да скривиш, па тек онда да те бијем.{S} Море, за то те  
мирно спавам.{S} Кад одем куд год, знам да нећеш ићи кривим путем, упропастити новац, нити доћи 
ме.{S} Јер треба да ти кажем, а и морам да ти кажем: с Лазаром није добро...“</p> <p>Боривој чи 
 не изиђе време.{S} Па, овај, хтела сам да вас питам:{S} Кад ћете кући?“</p> <p>„Имам још скоро 
р роман; ја сам вам донео тај; хтео сам да дознам ваш суд“.</p> <p>„Кушали сте ме?“ пита Јованк 
 оног дана сам изгубио мир.{S} Хтео сам да идем у Јерусалим, мислио сам:{S} Тамо ће ми одлахнут 
смејао. „Погрешио сам“, каже. „Хтео сам да вам донесем другу књигу, па на место ње дограбим ову 
говор на другу страну.</p> <p>„Хтео сам да изиђем приправан пред тебе и да чујем суд твој о нек 
, да ме носе овамо на суд, не могох сам да се попнем на кола, па узела двојица, да ме дигну.{S} 
ом покорношћу. <hi>Али жени не допуштам да учи</hi> нити да влада мужем, него да буде мирна.{S} 
сећај. „Ја не могу да се тужим, не смем да се тужим, немам права да се тужим“, вели, „он је све 
у пристојном оделу са стидом и поштењем да украшују себе, а не плетеницама, ни златом или бисер 
 Тома. „Гледам по искупљенима, па видим да те нема; а ти и моја Варвара никад још не изостадост 
е питао, ко ће да почне?..{S} Ја мислим да почнемо ми, који смо овде:{S} И отац и ти и ја и мат 
вој, јер је рок истекао, а ја немам чим да платим!{S} Гле, и судија долази да изрече пресуду; и 
 је вртио главом.{S} Каже: „Ја се мучим да уђем у Назарене највише за то, да се мало поправим,  
 неожењен.{S} Боље нека и не каже ником да је мушко...“</p> <p>Гига је салетио матер, шапће јој 
хтедоше апостоли у један мах силу силом да одбију, тада изусти Христос за све векове ову значај 
 ни видео венац.{S} Венац треба над њом да пружи сам Господ наш Исус Христос, ако је заслужна в 
 рекне:{S} Да, да, не, не, треба на том да остане, јер по речима св. писма вреди то исто толико 
но Христово учење: „И седам пута на дан да ти згреши брат твој и покаје се, треба и седам пута  
 Христос је казао: „И седам пута на дан да згреши и седам пута да се покаје — опрости му.“ Ви в 
 пријатеље у скупштини, ја нисам вредан да седим међу браћом.{S} Треба по ново старешинама да с 
</p> <p>Нема никога, који би био вредан да опише:{S} Каква је радост овладала у кући чича-Срдан 
 несрећан, него је удар био тако снажан да га је, управо рећи, обнесвестио.{S} Био је као онај  
ристове цркве и рећи:{S} Ти си достојан да уђеш, а ти ниси...</p> <p>»<hi>Да се свет искварио,  
не нешто, да захвали, није још достојан да се ожени, но му се језик прилепио за непце.</p> <p>А 
ривен дебелим снегом.{S} Боривоје таман да утера кола у село, а коњи му застадоше као укопани.{ 
огатог домаћина.“</p> <p>„Дошао домаћин да узајми тамо мало новаца у грк-Симе, а грк Сима каже: 
дам пута на дан опростиш грешнику, а он да то неће моћи?{S} Та ето у истом еванђељу вели Христо 
у има много и много брига.{S} Па зар он да се брине и о томе, о чему ће да говори у скупштини и 
р“, а старије жене га куну: „Врат скр’о да Бог да, на томе путу“.{S} Он се на децу и не осврће, 
их, коју ја као свештеник не бих требао да кажем...“</p> <p>Лазар није знао, на што то излази.< 
ође дан, да би мали број ваљаних требао да истера из цркве онај већи број неваљалих?{S} Може ли 
о, био је сав изуједан и једва је могао да исприча, како је текла борба.{S} Но за то време, док 
 да проповеда слово божје, а није могао да се прибере.{S} Мисли му вазда скрећу на другу страну 
а-Јови, али шта, то Боривоје није могао да разабере са свим јасно.{S} Речи, које најчешће допир 
и он у својој детињској души није могао да разуме, дође му тежи и од удара.{S} Онда осети, како 
дина један адвокат, па и тај није могао да држи краве, но је музао козу, а данас их има двадесе 
отежавао ствар.{S} Тај човек није могао да Наде пусти из куће, јер му је она више привређивала, 
е — радости...{S} Чича Срдан није могао да их са свим доближи жив, он их је доближио — мртав.</ 
о да задобије љубави, баш он није могао да стече поверења.</p> <p>У то доба уверише се Назарени 
S} Брани се пред људма, како није могао да издржи искушавања сотонина, који му је долазио сваку 
 Шта ли ће он?{S} Читаву ноћ није могао да заспи, но све једнако уздише.{S} Кад је запазио, да  
S} Поплашили се коњи и он их није могао да задржи...“</p> <pb n="235" /> <p>Њега су нашли негде 
поплашили од оног пања, није више могао да их задржи.{S} Ми сви много губимо у њему, али шта ће 
цо“, каже, „уштапио сам се, нисам могао да вам дођем, а иначе бих дошао, да се измиримо или баш 
помена ради.“</p> <p>Светозар је гледао да убеди госпођу Меланију, јер је она могла да буде врл 
 коју је врло волео, и док је он гледао да дозна што више о тој ствари, прошло је десетак дана. 
{S} Но Лазар није спавао, само се бојао да отвори очи.{S} Оно, што је јуче учинио, урадио је у  
“ пита она.</p> <p>Тома је погледа, као да хтеде рећи:{S} И ти то мене питаш? „Бог ће те умудри 
лепа, а при том је умиљата, слатка, као да је од шећера.{S} Но ко јој боље завири у то лепо лиц 
ах се подиже с друма прашина нагла, као да је гони вихор.{S} Да ко има соколове очи, запазио би 
таше ме.{S} Ја сам слегао раменима, као да ме се то врло слабо тиче. „Ако се друштво распадне,  
о сад се не чу ни жива, сад зипара, као да нема никог над њом.</p> <p>Иде Пера назаренском стар 
међу њега и ње до правог разговора, као да беше читава ограда између њих.</p> <p>Онда се жени о 
му, е се окрећу једно преко другог, као да их је сотона измешао великом варјачом.{S} У ушима му 
ше на ове речи.{S} Изгледало им је, као да се она 175. песма из „<title>Харфе Сионове</title>“  
ног и паметног живота и било им је, као да су се препородили.</p> <pb n="207" /> <p>У то доба п 
ромности назаренској.{S} Осећао је, као да се подигао из гроба.</p> <p>Не тражи кола, но се упу 
ране одлахнуло.{S} Изгледало му је, као да је кроз ону црну ноћ (која до пре обузимаше његову д 
овоме се није надао.{S} Било му је, као да се срозао из неба право у ад.{S} Сви су то приметили 
 такав разговор; та, тај запиткује, као да ће сутра не само у хаџије, него и у калуђере.</p> <p 
, онима који су у одбору, учини се, као да их тим речима моли Боривоје за опроштај, што је пре  
S} Но Боривоје је ћутљив, шта више, као да му нису увек мисли онде.{S} Мисли зар о оном, што је 
тоји мирно као јагње и пружа образ, као да чека пољубац а не песницу.{S} И паде и други, па и т 
 посветио.{S} Руком показује груди, као да ће се на мах растопити од милине.</p> <p>„Шта ти је? 
 два сата вратио.{S} У лицу светли, као да се мало час посветио.{S} Руком показује груди, као д 
а пољу месечина.{S} Њојзи се учини, као да месечеви зраци лагано, постепено, један по један, пр 
и одговара, но говори он, а говори, као да се месецима спремао на одговор.{S} Каже: „Од кад је  
мрче пред очима, па се онда побеси, као да није никад постио.{S} На мах је заборавио Јерусалим, 
рдан на њу. „Шта си узела успијати, као да је још и сад оно време, кад си ме ноћу пропуштала кр 
јку, и пијанке ће код њега нестати, као да си је руком однео“.</p> <p>Заиста, ово је лек, који  
њу.{S} Нико Шандору ковачу ни речи, као да су пречули.</p> <p>Кад су се разилазили, ослушкивао  
их изгубила:{S} Није упадала у очи, као да је није ни било.</p> <p>Учитељева породица примила ј 
а мислио на десето, осети неки бол, као да га је ударио нож.{S} И он зна, са чега је тај бол.{S 
озна Лазара, претрну.{S} Но за тим, као да се прикупи.{S} Упр’о очи у Лазара, метнуо руку на ср 
/p> <p>Сувачарка га гледа погледом, као да хоће да га сажали.</p> <p>„Не радиш добро“, каже му. 
 њиве је повлачио дрљачом и браном, као да су засејане.</p> <p>Ово је брука, какве не памти жив 
 ми ниси био, сине“, рече му Срдан, као да би хтео да скрене говор на другу страну.</p> <p>„Хте 
Боривоја?{S} Тако је био неукроћен, као да су три сотоне у шему“.</p> <p>И доиста, Боривоје се  
каже она, а глас јој дошао загушен, као да иде право из душе, „ви сте гледали муке онога, кога  
 на колена.{S} У тај зачу се тутањ, као да се поломила таваница и подиже се дебела прашина.{S}  
танко и с таком страхотом описивао, као да је сто пута гледао то суђење својим рођеним очима.{S 
Светозар побледи, он је то схватио, као да ће чути самртну вест.{S} Хвала Вогу није.{S} Али за  
воје живео је и до сад управо тако, као да су она правила била са његова живота исписана.{S} Им 
Каже му: „Шта се разбацујеш толико, као да си се прославио.{S} А овамо си нешто почео, па упуст 
лике књиге и говори му све потанко, као да је тамо био.{S} Па не само то, него му даје и друге  
сли Боривоје, и дође му тако тешко, као да хоће да свисне.{S} У неки мах хтеде већ да се дигне, 
икупи.{S} У један мах је изгледало, као да ће побећи, али само у један мах, јер за тим обори гл 
им.“</p> <p>Тако је отприлике било, као да пуче пушком по сред девојака.{S} Прснуше голубице, а 
г Нацику по жандаре, то је извесно, као да је написано.“</p> <p>„Ако ћеш искрено да се покајеш“ 
а браћо и пријатељи...{S} Него ето, као да сплашњавају отоци.{S} Ох, та неговаћу ија њега и озд 
 погледа на Лазара тако враголасто, као да никад није ни видела Назаренке у свом веку. „Шта?{S} 
 чича Срдан, који је подигао главу, као да је његова црква, баца петице у тас и жали, што воска 
ој, како јој дође та мисао у главу, као да ју је ко однео тамо.{S} Шта се догађа у њеној глави, 
оспођама.{S} Све је у свечану руву, као да су сватови, али управо је још нешто више од сватова. 
је то?{S} Чу још једно име и би му, као да га ко удари руком по образу.{S} Милева...{S} Упео се 
 наводнише и он их управи у даљину, као да је хтео да прозре у напред, али не мога, па уздахну. 
он, „ми то удешавамо <pb n="160" /> као да се пита:{S} Ко ће седети једно до друго за ручком пр 
гао загледати тек у душу његову!{S} Као да је улетео вихор у њу, те врти свакојаке мисли у кови 
ост овладала у кући чича-Срдана.{S} Као да је ушао у средину њихову мир, те разгонио ону црну с 
сад, како се његове речи тумаче.{S} Као да хоће цркву да руши, а не да је подупире.</p> <p>У са 
та тишина у соби.{S} Милевина глава као да се покрену у јастуцима. „Не иде нико за њим“, мислил 
да на кратку молитву.{S} Та молитва као да и није главна, долази ко може, главно је ту договор  
осе воде, људи га умирују, али њега као да је вино тек сад стигло.{S} Говори о некој њиви и нек 
але цвеће, смејале се, али Боривоја као да и не виде.{S} Њему то дође тешко, кад у један мах ос 
 теше, блаже је и храбре.{S} Но она као да не чује.{S} Пред очима јој је и сад чича Срдан, како 
 ноћу пропуштала кроз прозор.“ Маца као да поклекну мало, побледи, па онда рече једва чујно: „И 
 спустило вече, а на пољу веје снег као да не мисли скоро престати и као да хоће да употреби до 
 оно место: „чува, чува, чува“, рог као да ти говори: „Хајд, хајд, хајд!“ Ух, да ти знаш, како  
ветлости од жишка, тај је крај блед као да је умрла.</p> <p>Али не, није умрла.{S} Чим он закуц 
је упадало Нади у очи, што Боривоје као да постајаше тамнији баш онда, кад му се роди син, а за 
пустињака на миру“.</p> <p>Боривоје као да је већ у Јерусалиму.{S} Пости, моли се Богу и све се 
гље расхлађују босе ноге, које горе као да су усијане.{S} Дуго се мучила, док је отворила комор 
руци му <pb n="31" /> св. писмо, те као да мало час, читаше нешто одонуд.{S} Онај други био је  
е говорила гомила девојака.{S} А те као да његова предавања нису ни чуле, оне су виделе само ње 
писмо.{S} Узе га у руке и изгледаше као да нехотице прелистава по њему.{S} Онда на једном седе  
о јој паде са срца; у души јој беше као да је са грдне странпутице изишла на чистину.{S} А Влад 
ишљење, а нарочито Здравковић тапше као да је у позоришту. „Кратко и јасно, кратко и јасно!“, в 
азар је обећао, да ће се уљудити, и као да се уљудио.{S} Његов сусед и друг Милан, с ким је он  
ег као да не мисли скоро престати и као да хоће да употреби до краја оно право, које му даје ср 
тозар на амвон, у руци му је крст и као да тај крст у његовој руци задрхта у први мах, али само 
има његова накинђурена жена.{S} Али као да ју је сотона, наместио тамо, да својом појавом исмеј 
писмо?“</p> <p>На ове речи Назарени као да још мало дубље оборише главе, само Боривоје не.{S} К 
ћу и удави оног дерана.{S} За часак као да се поплашио од те помисли.{S} Али не, то није више м 
и пут играли, повија се она за мном као да смо срашћени и каже: „Ама смо нас двоје баш прилика  
p>„Боривоје, Боривоје“, вели гласом као да му поверава највећу тајну. „Ево сам вам донела мало  
од дође на очи, час је опет снужден као да су му сви помрли по кући.{S} И зар баш нема никаква  
ом чело. „Молим те, иди!“</p> <p>Он као да хтеде устати, али не мога.{S} Лежао јој и даље код н 
S} Није знала за што, али јој дошло као да слуша глас грдне, нечувене несреће.{S} Јула, Симина  
вође, него ћемо да се поразговоримо као да смо код куће.{S} Школска је зграда највећа, за то см 
/p> <p>Старчеве очи засузише, Лазар као да беше мало потресен, али оста привидно хладан.</p> <p 
е га на колима однели кући, а Лазар као да се после тога на мах отрезнио, јер без речи и без оп 
ли су је натерали?“</p> <p>Боривоју као да одахну.{S} Из овог питања прочитао је пресуду. „Нису 
ђавола, немилостиво га је тукао и искао да му поврати ону децу, коју је прождерао.{S} Ако ти ум 
су себи закон.“ То значи:{S} Ма не знао да има Бога, ако си праведан, поштен, ваљан — оправдан  
а реч „Бугери“, и он је врло вешто знао да утре немио утисак те речи.</p> <p>А није му било Бог 
 са свим погодиле.{S} Боривоје је устао да врати тасту жао за срамоту, али не отворено, но онак 
тове речи: „Не мислите, да сам ја дошао да донесем мир на земљу, него мач.{S} Ја сам дошао, да  
есретне жене.</p> <p>Кад је лекар дошао да прегледа умрлу жену, нашао је онде Светозара, по чиј 
ћој тајности.{S} Још мање је ко покушао да реши то питање:{S} Шта може бити прави узрок томе, д 
данас није добро.</p> <p>„Ја сам слушао да је и назаренску веру измислио Шваба, ал не могу да в 
те по балови и играте до зоре?{S} Право да ти кажем, жао ме је, ако си тако мислила.“</p> <p>И  
а суза и доста цепања, па би било право да покажемо, да Ненадови нису последњи и да могу и да с 
ко воље чуо сав разговор.</p> <p>„Право да вам кажем, Светозаре“, почела је Јованка, „не допада 
, кад ми доносите по две по три.{S} Ево да вам платим у напред.“</p> <p>И још би два-триред: „Д 
 доносе.{S} Не што се то нас тиче, него да види свет, да се ни при царским гозбама не износи ви 
м, господине.{S} Волијем и умрети, него да слажем.“</p> <p>„Па баш и да умреш, опет ти се не ве 
м да учи</hi> нити да влада мужем, него да буде мирна.{S} Јер је Адам најпре саздан, па онда Ев 
<p>Но године 1889. почео сам врло много да се бавим с питањем о Назаренству; хтео сам на домаку 
своју собу.{S} Оне ноћи није могао дуго да заспи и више пута рече у себи: „Није добро.“</p> </d 
, како да одговара... „Тома је већ узео да буде и св. дух“, мисли он у себи и дође му врло крив 
браним рђаве свештенике, само бих волео да сазнамо истину о том:{S} У чему је клица Назаренства 
лу човек богат, али тврд, једва је смео да се наједе.{S} Звали га Гавран.{S} Он је са женом сто 
овоју исповест, није хтео или није смео да погледа у Милеву, која му је стојала за леђима.{S} Т 
за што је плакао Боривоје.{S} Није умео да дела, па сад сузи.{S} Не знаде да буде човек, па је  
, вредан, дурашан, али баш он није умео да задобије љубави, баш он није могао да стече поверења 
би и ти, као назаренски свештеник, хтео да будеш са мном овако искрен, као што ћу ја с тобом.“< 
у, њему ускипи и већ је два-триред хтео да устане и оде.{S} Но уздржавао се, док је могао, па о 
 да је он био противан томе, да је хтео да ми не идемо, не би ни он одлазио ни тамо ни у цркву. 
и он их управи у даљину, као да је хтео да прозре у напред, али не мога, па уздахну.</p> <p>„См 
итала. „Опрашташ ли ми?“ И онда је хтео да јој падне крај ногу, али опет не овако.{S} Сад јој љ 
ако он то каже: редовно.{S} Кад је хтео да се ослободи затвора, она је већ купила своје сукње и 
а трску, па се заглави, баш кад је хтео да изађе на друм.{S} Коњи запали до појаса, па ни маћи. 
а пробуразим и свог друга, који је хтео да буде заслужнији од мене.{S} Затрпао сам га у рит, а  
S} Дође му тешко, претешко, али је хтео да се уздржи од сваке ружне речи.{S} Одступио је од Обр 
у је онај старији син.{S} Срдан је хтео да даде Лазара на школе и да начини од њега свештеника, 
чивка од неколико минута.{S} Ко је хтео да се накашље, накашљавао се, а ко је хтео да убрише но 
се накашље, накашљавао се, а ко је хтео да убрише нос, слободно му је марамом или без мараме.</ 
а одобравање.</p> <p>Здравковић је хтео да одговара, али га његови другови задржаше.{S} Наста н 
 је умиривао жену, али благо; није хтео да је дражи; та, она у последње време и онако беше скор 
ер се Срдан предигао, али сад није хтео да даје дете од себе.</p> <p>„Нисам требао“ вели, „тако 
сад си га грдио, што је пио и није хтео да ради, сад га опет ружиш, што неће да пије а ради“.{S 
тије.{S} А ни стари свештеник није хтео да изостане.{S} Био се мало запустио с придикама; што ј 
о, сине“, рече му Срдан, као да би хтео да скрене говор на другу страну.</p> <p>„Хтео сам да из 
мљу.{S} Кад посејасмо семе, ја сам хтео да му видим растење и оно се подизало и расло је, само  
 је од незнабошца“.</p> <p>„То сам хтео да чујем“, вели му Светозар. „3а што сад не тумачиш Хри 
на силу, или ћеш умрети.“ Ја нисам хтео да лажем и једва ме махнуше.{S} Донели ме крвавог и мод 
" /> умеша у то.{S} Та он је први почео да истерује сотону, а они су и хтели да му то забране и 
ић се раздрагао, те је око поноћи почео да пева песму: „За красну љубав“, „За љубав красну“, и  
 убијају сами себе.{S} Од кад сам почео да водим бригу о њима и да их боље посматрам, уверио са 
а је дрхтао као прут, Тома је заборавио да је Назарен, те се од чуда (Боже опрости му грехе) пр 
ја је заносила.{S} Истина, он се трудио да изгледа миран, да утиша ту ватру, али је она кад кад 
 где му је стојала кућа и где је мислио да нађе згариште, пусто земљиште, сада су опет зграде.{ 
 „Иди од мене, сотоно!“ него се упустио да брани Наду Каже: „Остави сиротицу с миром, доста је  
рво време не.{S} Он је код оваца научио да рачуна из главе, и то добро, па му не треба писмена  
шко, претешко, али је већ помало научио да влада собом. — „Страсти треба угушити.{S} За љубав с 
 први одрекао, па и осталима препоручио да одрекну. „Зар то да буде крај?“ рече. „Пођосмо у вој 
а ти се угаси ватра на огњишту, нема ко да је упали, а ја сам стара.{S} Но каже он: „Остави нан 
аво казати, како је било до сад.{S} Ако да Бог, постаће све друкчије.{S} Светозар ништа већма н 
 је онда време, да се удеси начин, како да се сузбије Назаренство.{S} Питање је горуће и крајње 
оварале о том: да ли да га питају, како да га питају, која ће ићи напред и прва га ословити, па 
е“, каже.</p> <p>„О, о, пријатељу, како да се тако закасниш.{S} Отаљај беду с врата, ма како би 
укчије, но је Тома научио Варвару, како да одговара... „Тома је већ узео да буде и св. дух“, ми 
 можеш калемити и облагородити, па како да не би могао облагородити — човека.{S} Но само се у т 
о, шта ћу.{S} Али ето моје беде, никако да се ожени.{S} Какве сам му девојке налазила, неће па  
> <p>Кад је Боривоје дошао кући, никако да се умири.{S} Доцније се и опет забравио у комору и м 
ође да послуша матер.{S} Но брав никако да уђе у свињац.{S} Боривоје се вијао с њим, док се виј 
би, а њени правилни, бели зубићи никако да замакну за усне.{S} Тек се кад год смири, па ће рећи 
јер да га не таје, свакоме би било лако да издржи испит, а старешинама тешко да пресуде, да ли  
 раздраженост, које се није могла олако да отресе.{S} И кад јој је муж догнао из поља, показала 
ола.“</p> <p>То пиле од ђавола (наопако да је смео ту реч изустити пред његовом „Ленчицом“, већ 
ећ што тамо пише.{S} А зар до века тако да буде и без потребе тако да буде?{S} Ако је Христос д 
до века тако да буде и без потребе тако да буде?{S} Ако је Христос донео мач, зар има већ и дед 
Ко хоће да добије масла, тај мора млеко да — бије.“ Али ко ће да бије тако мало дете?!{S} Не мо 
ола ноћи устао је Боривоје, и ма колико да му беху очи закрвављене, видео је, како је Нада проп 
опили“, каже он, „јер још трипут толико да имамо и то би појели и не би нам ништа остало на ост 
 се намножише Хришћани, није могао нико да их прегледа све.{S} У већој гомили жита има увек виш 
ко да издржи испит, а старешинама тешко да пресуде, да ли је онај, који тражи крштење, научен о 
жу на њиву, а после опет, да би требало да се спрема за пут.{S} Била је збуњена и кад се доцниј 
а.{S} Но каже он: „Остави нано још мало да причекам“.{S} Док ме јуче у зло доба неко не обавест 
душе штошта у цркви нашој, што би могло да престане, али ко то изазва поред сребрне венчане кру 
га.{S} Та не оно мало куће, но све село да продам, не би залегло“.</p> <p>„Кад немаш, немаш.{S} 
и не плачи више! “</p> <p>Већ је почело да се развиђава, а он још једнако лежи на рукама мајчин 
p> <p>Кад је друштво добрих људи почело да живи и приредило прву своју забаву, одмах дан по том 
ник, он све.{S} Није дирао никога, само да нико њега не дира.{S} Назарени беху само још сенка о 
ш могао послати“ — рече јој Влада, само да је умири.</p> <p>„Па кад је могао, за што није?</p>  
 не би с њиме живела ни пола сата, само да јој није деце.</p> <p>Кад је Лазар отворио врата и у 
кочила сам осми члан символа вере, само да будем што пре готова.{S} А ко ће носити онаке клипан 
ли би је без сумње уступио сестри, само да ју је искала лепшим начином.{S} Но сад се огорчио.{S 
век разговара само о Богу.{S} Хеј, само да није Назаренка!{S} Онда би се могла мало и оправити, 
за гушу и би је за извесно удавио, само да не беше тако малаксао од поста.{S} Но Маца се оте не 
о даље.</p> <p>И све би било лепо, само да му увек не стоји за леђима његова накинђурена жена.{ 
зница га тресе; окренуо се дувару, само да не види ништа, али опет за то чује и све слути.{S} Н 
ње, вера, да ће све добро бити.{S} Само да се та ватра не угаси, мислили су.{S} Млад је, то је  
а да чита и озбиљнија дела, али не само да чита као до сад, но поче и да испитује, да мисли.{S} 
о, од почетка до краја.{S} И то не само да зна речи, него зна и то, чије су то речи, у којој су 
ручио, онда ће и доћи.{S} Чудим се само да је изостао...“</p> <p>Седе Лазар, а седе и она.{S} У 
едије.{S} Само још једно, једно ће само да покуша.{S} И поче да спрема своје ствари, па да се п 
hi>„Ово је забрањено“</hi>.{S} Али само да је у рају било судија, Ева би после три дана сигурно 
сам у овој ствари прикупио.</p> <p>Само да кажем још ово:{S} Кад сам писао овај роман, увек сам 
д је поседне сотона?“ вели други. „Само да богме, свашта има своје време, па није ни од Јове па 
г догађаја често говорила у себи: „Само да их видим једаред удружене, па ма трећи дан умрла“.{S 
звао:{S} Да одемо вуку у јазбину и тамо да га нападнемо.</p> <p>Боривоје је био међу Назаренима 
ароду вино на весеље, па онда не можемо да се наплаћамо и има по 10 разбијених глава.</p> <p>Не 
о заповести св. апостола Павла не смемо да будемо једни с онима, који хуле Бога и клањају се ик 
 ми не умемо да владамо собом, не умемо да господаримо над својим жељама и страстима, но за чим 
еће зло и долази отуда, што ми не умемо да владамо собом, не умемо да господаримо над својим же 
је онда пазила на то.</p> <p>„Кога ћемо да питамо?“ вели Славна.</p> <p>Јулка је брзо смислила. 
и ни председника ни перовође, него ћемо да се поразговоримо као да смо код куће.{S} Школска је  
аћамо попа.{S} То је много.{S} Ако ћемо да смо Назарени, не треба нам попа.</p> <p>Све ово је С 
 три дана коње, а уморна путника нећемо да повеземо на коли...{S} Друштво добрих људи чува се п 
о тако, онда будимо искрени.{S} Немојмо да се вадимо за апостоле и учитеље народне, но рецимо:{ 
није доцне.{S} А ту нема друга лека, но да га оженимо.{S} Све је бадава, овако како сад живи, м 
мислиш, да св. дух нема друга посла, но да сиђе на Јову Тимина из Крчедина.{S} А?“</p> <pb n="1 
олијем, да нисам ни истерала сотоне, но да га овако унаказим.“</p> <p>„Шта си ти истерала?“ пит 
иред искаче из воде, не да се спасе, но да удари бичем по коњима, да их гони све дубље и дубље  
је.{S} Светозар ништа већма не жели, но да се зближите као браћа, а тек не држите, да ја друкчи 
S} Каже изречно:{S} Волео би умрети, но да прими плату, те да ко његову славу уништи.{S} Даље в 
 добро и ви ћете боље изићи на крај, но да је дајете под аренду.“</p> <p>„Нећу никако“, каже он 
храбрила их, да не говоре на празно, но да и учине што мисле — одмах.{S} А баш и јесте тако, На 
 сведочи, да он није као Сима пекар, но да ће допостити до краја.</p> <p>Жао је многима Надиних 
ици нису <hi>повод</hi> Назаренству, но да Назаренство има дубљих узрока.{S} И до сад је било р 
оље да погине један од удова твојих, но да све тело твоје буде бачено у пакао.“</p> <p>Сад опет 
ла, остави нека тајанствена трага. — Но да идемо по реду.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
 па тек онда да се — покају.“</p> <p>Но да богме, лекар је само половина, а требало је придобит 
д се и то свршило, почеше женске лагано да устају са својих места.{S} Тек кад оне изиђу, кренућ 
логај, одмах се уплете.</p> <p>„Наравно да је време, крајње је време“, каже, „зар да чекамо, да 
а је написано.“</p> <p>„Ако ћеш искрено да се покајеш“, вели му Лазар, „не смеш се бојати тога. 
ристовим.{S} Но пре свега хоће достојно да се спреме за то причешће, постиће највећи хаџиски по 
ају за право; та да: „Човеку није добро да буде сам“, то пише већ и на првој страни св. писма.< 
у камењем на њих, којима хоће они добро да учине, повлаче се рањеним срцем натраг.{S} Баш они п 
 њу баш сад, кад је дознао, да ће скоро да га усрећи — дететом.{S} И док се парница код суда је 
чини ми мајко, учини молим те.“ И скоро да је изгура на поље.{S} Код врата застаде баба Стака и 
есто читате у св. писму?“</p> <p>„Скоро да вам и не кажем“, вели она и обори главу. „Али опет,  
 мало искрвавио бритвом, па зар и за то да трчиш у Јерусалим.{S} Ко још те ситнице рачуна у неш 
 излишно и штетно.{S} Ако не могу ја то да учиним, како смем тражити, да то учини онај, који је 
с до бољих времена“.</p> <p>„И ко ће то да почне“ пита Лазар, „да ли онај ваш православни свешт 
ала дубље у очи, (одавна не сме више то да чини) а да је погледала, видела би, да су му очи зак 
ноге је и од Назарена дирнуо.{S} Они то да богме нису показивали спољашњим знацима, али им се с 
е господе професора хтедоше пошто по то да оду, па су да богме повукле собом и остале.</p> <p>Х 
дух, оно је крв ваше крви.{S} Па зар то да не остави трага у њему?!{S} Ви се не разумете у тим  
осталима препоручио да одрекну. „Зар то да буде крај?“ рече. „Пођосмо у војну на друге, па се м 
му се што не допада, уме тако јогунасто да кљуцка оном ситном песничицом по наковњу и да каже:  
родно, не може дуго постојати.{S} Место да војујете само против злих људи, ви се и ту пребацист 
и, претерали сте, а то је зло.{S} Место да војујете против насиља, да га осуђујете, ви сте прон 
остали су мирно остали код куће и место да су се опијали из чаше, они су се опијали са њезиних  
из куће, која хоће да се сруши, у место да будеш човек, па да подупиреш.“ И да си само чуо, как 
дело и сувише чуваш и цениш.{S} У место да си то одело носила при послу, а за скупштину и улицу 
те ви задовољни?“ пита она њега у место да одговара.</p> <p>„Зар с Варваром?“ пита је он отворе 
овори му подсмешљиво.</p> <p>Он у место да стане, пожури; али ко је још утекао од ђавола?</p> < 
на се у први мах укипила, не може чисто да верује ушима, па онда полети Срдану. „Јао друже, Бог 
а, кад јој је брат умро.</p> <p>„3а што да плаче, кад је то тако Бог наредио?!“ Девојке се опет 
мани, господине учитељу, мани!“) За што да манем?{S} Кад су ти оно с пролећа отишле гуске у рит 
ли она и обори главу. „Али опет, за што да не?“ Поћути мало, па му се онда примаче ближе. „О, т 
је то било још понајгоре.{S} А и на што да га бије, кад Боривоје и сам плаче, гризе се и очајав 
у снагу, да издржи тај пост, јер на што да вам тајим:{S} У грдном је искушењу.</p> <p>Одавна је 
рне.{S} Гомила га погази.{S} Ако ће што да се учини — може се само у друштву.{S} Данашње рђаво  
ако је!{S} Живео!).</p> <p>„И још нешто да кажем, кад сам већ почео.{S} Господин Зравковић је с 
је упушта; бар да је он онај стари, бар да он оправдава наде.{S} Из затвора је сто пута већма к 
зала: „Кад је већ морало тако бити, бар да си ми казао раније, те да сам послала напред сукње,  
бови.“</p> <p>Па и Боривоје упушта; бар да је он онај стари, бар да он оправдава наде.{S} Из за 
. патријар, а не ја.“</p> <p>Ух, па бар да је млађи син чича-Срданов, Светозар, довршио науке.{ 
па реч, али врло слаба утеха.{S} Па бар да је ма ко други изрече, али баш Тома.</p> <p>Кад се с 
баш тако пријало“, каже му, „ево ти бар да знаш, шта си јео“.</p> <p>„Гаврану позли, поремети м 
ада, ал се љуто преварио.</p> <p>Но бар да је то било све.{S} Него месец-два дана доцније, кад  
 <pb n="138" /> врати се.{S} Каже: „Бар да господина проту пољубим у руку.“</p> <p>„Врло си ти  
p> <p>„Шта велиш, ниси скривила?{S} Зар да ја чекам да скривиш, па тек онда да те бијем.{S} Мор 
е и ноге, па се оженили, а мој Гига зар да не може?“</p> <p>„Он је,“ продужује Мирко, „још непр 
 свето писмо и „Харфу Сиона“.{S} Па зар да се такви после не успаљују?{S} Како ће гледати на кр 
 је време, крајње је време“, каже, „зар да чекамо, да се почну успаљивати?“ и испод ока погледа 
 чича Срдан. „Хајде синко!“</p> <p>„Зар да сви пиље у мене, шушкају и оговарају ме.{S} Нека их  
што.{S} Из друге собе почео је Светозар да поје оним меким, пола још дечјим гласом: „Рождество  
 не треба, ако њега не узмогне Светозар да придобије на своју страну, како ли ће остале?{S} Јов 
 око неке оставине стричеве.{S} И макар да парнице овакве врсте, т.ј. грађански спорови не иду  
ој прилици божја промисао наредила, јер да и оне знају појати, појале би мађарски, те би се ств 
за што Назарени таје обред крштења, јер да га не таје, свакоме би било лако да издржи испит, а  
ше устати, да се покаже, па ко ће данас да пресуди, ко има право?...{S} Ја ћу да ти кажем.{S} Н 
ко рећи, ногу, па сад још и рођени брат да ти крха врат?!{S} Зар ја нисам бивала код покојнице  
ме, да постите и молите се Богу; и опет да се састанете, да вас сотона не искуша вашим неиздржа 
е жандарима, па ме прокаже.{S} Зар опет да ми ломе кости и затворе ме?{S} Сви би ми, рекао бих, 
ду на рад.{S} На Божић сви отишли у рит да секу трску, сам остаде Ђока с Јеленом.{S} Јелена му  
ира те, не дирај ни ти у њега“. — „Јест да!{S} Жупан је Калвин, шта ли, има на цркви петла, па  
се отимају за места.{S} Ово је први пут да одоше онамо.{S} Њихова су места недељом пред црквом, 
хоће да свисне.{S} У неки мах хтеде већ да се дигне, али га беше страх; ухватила га нека немоћ. 
.{S} Кад се враћаше одунд, почео је већ да се хвата мрак.{S} Била је јака зима, а пут покривен  
 тужно, ужасно, као онај, који хоће већ да издахне, он му приђе. „Обрене, брате, шта ти је?“</p 
ч је последњи.{S} Он је управо хтео већ да се врати, кад виде, да ће и женскиње унутра, али се  
уд који.{S} Још је покушавао Здравковић да поврати и заустави разбијену војску, али не би их до 
 По његову закону он би требао на Божић да ради... да преже коње и да иде у рит по трску, али а 
егове речи тумаче.{S} Као да хоће цркву да руши, а не да је подупире.</p> <p>У самом друштву до 
злазила на сокак, нити сам ишла у цркву да плачем.{S} Али манимо се тога.{S} Ви знате, да смо с 
 ћеш се сетити.{S} Ја ћу се молити Богу да се сетиш, јер ако се ти не сетиш, ја бих ти бадава г 
ц и то је најстрашније.{S} Хеј, да могу да ишчупам из груди оно, што ме мучи, па да бацим у јен 
 за оне жене, које доје децу, а не могу да их оставе код куће.{S} Прозори те собе су отворени,  
но вам искрено исповедам, да ја не могу да дођем на чисто с тим приповеткама.{S} Има, нешто стр 
еко њена лица болни осећај. „Ја не могу да се тужим, не смем да се тужим, немам права да се туж 
ила Јулка!{S} А ја мог Боривоја не могу да одвратим од луда посла; он мене не воли.”</p> <p>И с 
аренску веру измислио Шваба, ал не могу да верујем.{S} Је ли икад знао Шваба, шта је то моба?{S 
не закраћује Лазара.{S} Кад већ не могу да буду заједно, нека даде Лазару његов део.{S} Моли и  
те подмукли нити претваралица, сви кажу да сте паметан, а и учили сте више од осталих, па шта в 
 ватру.{S} И многи наши људи покушавају да истерају из таке жене сотону.{S} Не бију их, али их  
ам као оне назаренске бабе, које чекају да наврше седемдесет пету, па тек онда да се — покају.“ 
.{S} Кад се заглибе у ћутање и не знају да покрену нова разговора, одмах ће питати ма које од њ 
и то те, које треба по твом наговештају да се удају само за чланове добрих људи?...{S} Ја држим 
њих о овом и оном, па излази и у авлију да шета, кад дође томе време, а до сад га нико не мога  
нека враголија, а сад хоће ту враголију да истисне суморност.{S} Изгледа као небо, које се са с 
 хоће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и хаљину.</p> <p>„И ако те ко потера  
Сад је и Боривоје осећао, да треба коју да рекне.{S} Али и он не говори о оном, што му је на ду 
а, па би сад сви скупа требали у весељу да проведу празнике, и баш сад Лазар болестан, легао је 
а његова, светлост му је несносна, њему да је ноћ, помрчина или најбоље, Боже ми прости — пакао 
“, вели он. „Нисам се још решио, о чему да говорим.“</p> <p>Наста ћутање.{S} Он гледа у св. пис 
упе, претресу сваку важнију ствар, узму да богме у обзир и оно, што њихови старији говоре и у в 
голуб само у лето дивљи голуб, а у зиму да је кукавица, него он и зими остаје што је био лети,  
 света, живота, начела.</p> <p>И прегну да упозна оно, што јој не достаје.{S} Боривоје није мно 
 варате се.{S} Многи пође, па кад видну да народ не иде за њим од стиха, врати се.{S} Неки издр 
обећавају у побожности.{S} Жена на миру да се учи сваком покорношћу. <hi>Али жени не допуштам д 
есора хтедоше пошто по то да оду, па су да богме повукле собом и остале.</p> <p>Хајд, да се поч 
ло се, да се губи шаренило.{S} Хтеле су да уведу — егал.{S} Да богме, да га нису извеле са свим 
 но кажу, велику част и маст, волели су да даду повећи прилог друштву добрих људи, али се опет  
ићи на крај са 600 форината?“ Па зар ту да не иде свет у Назарене?{S} Како ту можете бранити св 
ој, Боже, научи ме, како ћу овом детету да изменим крв!...“</p> <p>Боривоје није био у свему ло 
с да пресуди, ко има право?...{S} Ја ћу да ти кажем.{S} Не онај, који је најбољу слику насликао 
ло друге „<hi>спевавају</hi>“.{S} Ја ћу да се смејем.“</p> <p>Оно, што је изгледало предавачима 
могу.{S} Сутра, кад буде време, доћи ћу да се разговорим с оцем.{S} Ја могу с њиме о том говори 
и „пречасна господо“, вели, „али ако ћу да метнем руку на срце, онда ми поглед пада на вас и мо 
ривоје уздахну: „Та оно, знате, како ћу да кажем, она мисли, да највише треба постити шест неде 
те три године увек су ме учили, како ћу да убијем; увек ја да убијем другог, а никад други мене 
ворено.</p> <p>„Па да!“</p> <p>„Како ћу да вам кажем.{S} У откровењу Јованову глава трећа, има  
у њима се по највише догађа оно, што ћу да испричам.{S} Најбоље је да прећутим права имена тих  
нка.</p> <p>„Знате ли шта Јованка, нећу да вам лажем.{S} Ви сте искали од мене какав добар рома 
рији: „Кидајте ме, растављајте ме, нећу да живим с лудим човеком.{S} Да је тако учинила, евала  
зар. „Имао бих можда и ја, али сад нећу да окрећем оружје против тебе и да те питам:{S} А како  
 „Ако је и међу Назаренима“ каже, „нећу да је ни тамо најгори.</p> <p>Лазар је задовољан тим де 
слетку се старац предао.{S} Каже: „Нећу да правим од зла горе; сад како је, тако је, само нек ј 
роге виле.{S} Хоћу да идем на суд, хоћу да га дам на адвоката, орјатина једног, па и вас Фарисе 
“. „Је л’ важно?“ каже. „Важно је, хоћу да те питам:{S} Шта је с оним, што смо говорили?“ „Ја н 
ађам сотони, украшавам тело своје, хоћу да се момци успаљују за мном.{S} Може бити и ја верујем 
Хоћу да се оканем блуда и пијанке, хоћу да живим као што приличи Хришћану и човеку; хоћу да буд 
као што приличи Хришћану и човеку; хоћу да будем вредан и умерен; хоћу, ако још може бити, да с 
заренима да се без суда погоде.{S} Хоћу да кажем:{S} Све што је данас лепо у Назарена, све је т 
и су вам у срцима тророге виле.{S} Хоћу да идем на суд, хоћу да га дам на адвоката, орјатина је 
и убијало, хоћу сад да оставим.{S} Хоћу да радим и зарадим оно, што сам ти распудио, хоћу...“</ 
описује апостол Павле, а то је:{S} Хоћу да је љубим више од себе самога, као што је Христос љуб 
е и учитеље народне, но рецимо:{S} Хоћу да живим и радим по своме ћефу, а даље како било; не ти 
е, „најближи друг у животу, с тога хоћу да се и споразумем најпре с тобом.“</p> <p>И дуго јој ј 
у да узмем Варвару за жену своју и хоћу да је љубим, као што нам заповеда Господ и прописује ап 
дети, како је сад?{S} И ја господо хоћу да метнем руку на срце, па морам упрети очи у вас — (и  
удији и то одмах“, вели Боривоје. „Хоћу да му покажем врло важну ствар“.</p> <p>Одведоше га и о 
ће. „Шта ћеш ти ту сад?“ пита ме. „Хоћу да се разговарам с тобом“. „Је л’ важно?“ каже. „Важно  
> говори, глас му је све мирнији. „Хоћу да се оканем блуда и пијанке, хоћу да живим као што при 
а руку и изговорио јасним гласом: „Хоћу да узмем Варвару за жену своју и хоћу да је љубим, као  
ључар, он му приђе и каже:</p> <p>„Хоћу да видим децу.{S} Може ли то бити?“</p> <pb n="44" /> < 
ће жени и вели: „Пиле моје, хоће душицу да ти иструцка по овим џомбама.“</p> <p>Кад су сутра да 
.{S} Како ли рече само она жена?!{S} Ах да! „Еванђеље је само у вашим рукама, али у срцима ваши 
 ви само вичете: „Свето јој њено, одмах да је продамо.“ И чим стигосте до Гецина салаша, а ви д 
ар, тако сад Лазар запе, не умеде одмах да одговори.</p> <p>Устаде Боривоје. „Свети апостол Пав 
ло је била и шала“.</p> <p>„Требала бих да се срдим на вас, но поклањам вам.{S} Него бих волела 
о доцније“.{S} Хајд, што ће неко од њих да ме млатне, нек му је Богом просто, заслужио сам...{S 
де с њега.{S} Он не би бранио жену, баш да хоће и да је убију.{S} Такав човек у очима девојака  
ори очи.{S} После рече: „Гле, ви би баш да вас хвалим.{S} Назарен не сме бити сујетан.“</p> <p> 
иначе бих дошао, да се измиримо или баш да кажем право, да ми опростите.“</p> <p>Милева се бран 
оменеш, јер су готови да отпадну, мораш да их држиш као јаје на длану, да их не разбијеш.{S} Ту 
, да проповедаш дела, али даље не можеш да идеш, не смеш да идеш.{S} И ви кад вам ко скриви и и 
мораш одмах у Назарене?{S} Зар не можеш да се уљудиш и поправиш као и твоја остала браћа, ето р 
ела, али даље не можеш да идеш, не смеш да идеш.{S} И ви кад вам ко скриви и истерате га, немил 
 се међу њима множе зађевице, а не смеш да их опоменеш, јер су готови да отпадну, мораш да их д 
 од злочесте жене не можеш.{S} Како ћеш да бегаш из своје куће?{S} Како ћеш да не будеш с оном, 
ћеш да бегаш из своје куће?{S} Како ћеш да не будеш с оном, с којом си везан?{S} Лепа реч не по 
ене чича-Срдану. „За што ти, оче, хоћеш да постанеш Назарен?{S} Јер си видео, да у многоме није 
p>Каже: „Видим овде је св. писмо, хоћеш да ти прочитам једну главу из њега.{S} И он читаше из Ј 
ми ти момак, кад не знаш ни то, а хоћеш да ме уграбиш.“ Ту смо се растали и нисмо се дуго саста 
а па у ребра као код мене.{S} Кад хоћеш да је ухватиш, њу мораш заплести у вигове као препелицу 
ту си развенчала са женом, па сад хоћеш да се светиш“.</p> <p>Назаренка само обори главу и каже 
авгаџија, мораш га поштовати, ако хоћеш да си божји, јер Бог то заповеда.{S} Пронађосте у еванђ 
, што си се онда женио?!{S} И ако хоћеш да те у таквој пустини поједу курјаци, који су тамо вел 
чи гроба Христова.{S} Али кад већ хоћеш да учиниш што преко обичаја, онда ти саветујем, да се п 
 из вароши.{S} И сад <pb n="182" /> још да цепамо народ због потписа?{S} Неће ли нам други пут  
о, промисли мало.“</p> <p>„Хоћеш ли још да идеш у назаренску скупштину, питам те?“</p> <p>„Мисл 
 је рекао јуче професор Здравковић: <hi>Да идемо вуку у јазбину</hi>.</p> <p>Брат Мирко је стој 
тојан да уђеш, а ти ниси...</p> <p>»<hi>Да се свет искварио, искварио у свима вероисповестима,  
p> <p>„Морам вам казати“, вели он, „<hi>да ми, држава и власти</hi>, не гледамо на Назарене так 
јајне храме и олтаре гради свуд;</l> <l>Да се томе не клањамо ни на који начин ми,</l> <l>Већ к 
> <head>ПОШТОВАНИМ ЧИТАОЦИМА.</head> <p>Да кажемо неку реч и о томе, како је постала ова књига. 
 ноћи, а да га ђаво не искушава.</p> <p>Да кажем, да је све то само сан, не може бити, јер би б 
 мамур, те се скоро окануо рада.</p> <p>Да кажем право, било је не само молбе и саветовања, нег 
} Али, где су биле његове мисли?</p> <p>Да сте га запитали, он би се — поплашио...</p> <milesto 
јим гласом: „Рождество твоје...“</p> <p>Да питаш Лазара:{S} Шта се то деси с њим, не би умео ка 
млак, ниси ни студен ни врућ...“</p> <p>Да судимо по Милевину лицу, рекли би, да јој је годио т 
 кад су вас код њега оцрњивали.“</p> <p>Да богме, заборавио је, да и он у прво време није ни на 
.</p> <p>„Дошла сам“, каже баба Стака, „да се молим.{S} Знате мој син — мој Гига, поверио.{S} Л 
м у твог бабе?“ „Рекла бих“, каже она, „да се оканеш луда посла, он ме не би дао за тебе.“ „Али 
ри св. писмо... „Дужност ми је“, каже, „да ти прочитам, шта пише о тој ствари свети апостол Пав 
Али ваљда ниси толико болестан“, каже, „да не можеш отићи до учитеља Јовића.“ „А шта ћу тамо?“  
разговору.</p> <p>„Пазите децо“, каже, „да се не уморите.{S} Многи су пошли тим путем, али их в 
 Назарени, он се побеси. „Нећу“, каже, „да које ко дели мом сину милостињу.{S} Нека је Лазар ма 
„Зар ви мислите“, пита она мало после, „да не би било боље и по мене и по вас, кад би нам се ми 
приличи се мени као свештенику“, рече, „да одвраћам некога од гроба Христова.{S} Али те морам < 
тао. „Теби је тешко, мајко“, рече јој, „да се бринеш око толике земље; ја ћу ти помоћи; доста м 
„Боже мој, Боже“, молио се чича-Срдан, „да хоће подржати овако, па бих за три-четир године био  
поче.</p> <p>„Ја сам мислио“, каже он, „да наша браћа овде немају ничега, што је налик на нашу  
> <p>„И ко ће то да почне“ пита Лазар, „да ли онај ваш православни свештеник, који је закупио р 
ти му.“ „Па мислиш ли ти“, вели Лазар, „да је Бог мањи од људи?{S} Зар он од тебе слаба тражи,  
о осећали. „Признајем“, рече Светозар, „да сам и од више често очајавао.{S} Но све је бадава.{S 
говина. „Изгледа ми“, каже Здравковић, „да је у Христово време било тако, т. ј. онда, кад је он 
 у животу. „Пазите“, рече на послетку, „да се не испуне на вами речи св. писма: „Како очеви јед 
ао. „Ја мислим“, каже Светозар Лазару, „да би ти брате могао постати чланом тога друштва“.</p>  
> <p>„Шта ти пада на ум“, вели Славва. „Да је убио човека, не би га овако пуштали.{S} Него је м 
рука пређе нежно преко његових образа. „Да си болестан, врло болестан сине, болело би ме и онда 
е.“</p> <p>„Јао, гле сад!“ вели Јулка. „Да ме Бог сачува да будем кума код вас Назарена.{S} Пре 
руци.“</p> <p>Шандор ковач га прекиде. „Да богме,“ каже, „знамо се већ.{S} Они по свом закону н 
коро за тим дође Боривоју.{S} Пита га: „Да ли ћете ви страдати што у вашој вери, ако ја будем п 
</p> <p>Уплео се и брат Мија.{S} Каже: „Да, да, успаљивање само на зло наводи човека.{S} Ето, ј 
 али се већ првог дана окане.{S} Каже: „Да се ја манем тога, Лазаре, не морамо баш сви бити уче 
је већ искренуо на ту страну.{S} Каже: „Да је у нами дух јединства а не дух раздора, ми би се с 
ну лешину несретне жене, он само рече: „Да кажем, да је ово учинио топ, није, а да кажем, да је 
 чега се парничи, он јој озбиљно рече: „Да сте ту јерусалимску икону и ви и ваш брат бацили на  
рејима глава VI. стих 1.-8., где вели: „Да се дамо на савршенство“, а не да постављамо опет тем 
ве недеље не знам како ће ићи“.</p> <p>„Да му се узајми из опште благајнице“, рече неко.</p> <p 
ивоја, те се распита и за њега.</p> <p>„Да га не уречем“, вели Марта, „здрав је као дрен, него  
било...“</p> <p>Она га прекиде.</p> <p>„Да спасем душу своју, јелте?“ — рече смешећи се. „Све ј 
 је с Томом стојао мало подаље.</p> <p>„Да сте ми здраво, девере!“ вели Лазару и пружи му меку  
е може ноћу слободније кретати.</p> <p>„Да се избрише из наших редова“, веле сви у један глас,  
ењују кревет и остао непомичан.</p> <p>„Да манемо за данас, Лазаре“ — прошапута онај кржљави.</ 
 одговара, а Светозар наставља:</p> <p>„Да чујеш неку причу.{S} Имао отац петоро синова и остав 
упне бриге.“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Да Бог сачува, што је то дете пакосно.{S} Ако што зажел 
а, што ми задаје крупне бриге.“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Да Бог сачува, што је то дете пакосн 
 се натиче младенцима на главу; златна, дабогме оном, који више плати.{S} Ако ко умре, долази о 
и чича-Срдан, но кад прође још неколико дава, још никако нема ни трага од зрна.{S} Чуло све сел 
S} Она је умореним путницима Одисејевим давала пехар вина и који се год напио тог вина, па га п 
је, него раније“.</p> <p>Његови другови давали су му са свим за право.{S} Тако је то, кад жена  
ојих дедова,</l> <l>Овде се враћа свако давање,</l> <l>Овде се прашта свако кајање...“</l> </qu 
и који странац наишао, крчмар му не сме давати прекомерно пића.</p> <p>Данас су се скупили на з 
 исмевати у народу као нешто застарело, давнашње, а морално поучна предавања наших учених људи  
} Поп-Миле је придиковао о самоубиству; давно, кад сам још ишла у цркву.{S} Каже: „Бог пита сам 
наћи таке девојке као што је Милева.{S} Давно је њему око запело за њу, али се слабо надао.{S}  
 <pb n="91" /> Леп је јесењи дан, какав давно не запамтише људи.{S} Или можда дан и није леп, с 
уд.{S} По речима апостола Павла било је давно време, да је се мане, али ово није обична женска. 
а не мора поћи за недрагог.{S} Но то је давно било, сад се приповеда.{S} Данас је доба ветропир 
може да ће имати око 30.{S} Њен отац је давно умро и оставио жену с дететом, а од наследства ни 
икону, лепила је и чистила; без мене би давно пропала.“</p> <p>„Па њу ти је баш могао послати“  
ј старој грчкој песми.{S} Но то је било давно.{S} Мислим, да и немамо на српском језику потпун  
е онај старији син.{S} Срдан је хтео да даде Лазара на школе и да начини од њега свештеника, ал 
} Кад већ не могу да буду заједно, нека даде Лазару његов део.{S} Моли и мајка Јелена за сина и 
ић.{S} Баш на један од највећих светаца даде изнети на средња црквена врата, куда улазе женске, 
орачунати, да је премного.{S} Да ми Бог даде и онолико дана, <pb n="53" /> колико је дао оном м 
браћу посаветује, па се од тог смера не даде скренути.</p> <p>„Браћо моја драга“, поче, „молио  
ро не продаде за три стотине гроша и не даде сиромасима?{S} Јован евангелист надовезује на ово: 
шље по Светозара и Јованку, но Срдан не даде. „Остави“, каже, „били су и у јутру и по подне, им 
распудио, хоћу...“</p> <p>Чича-Срдан не даде сину даље. „Шта да ми зарадиш?{S} Ниси ти мене хва 
 је онај још слабији и од жене, који се даде њоме заводити.{S} У осталом оне две-три старије же 
младине, да се жени и удаје, а данас се даде у проводаџилук.</p> <p>„Кад смо већ код тога посла 
ак, спази на улици просјака, дозва га и даде му завежљај...{S} Просјак је благосиљаше, али она  
ака.{S} Мајка му утре сузе, пољуби га и даде му неки мали посао.{S} Скоро 14 дана после тога не 
мена, алата, три паора (фртаља) земље и даде Лазару. „Ако је и међу Назаренима“ каже, „нећу да  
 кључ од коморе, што је висио о клину и даде га Светозару.</p> <p>Кад је Светозар с Јованком из 
да се помогне.{S} И друштво добрих људи даде 300 форината из своје благајнице на ту цел, а Свет 
м матером, шиље јој понуде, хоће да јој даде у договору с братом неку накнаду, али она сиротица 
ше се те хоће да му помогну.{S} Овај му даде коња, онај краву, овај поорану њиву, а онај семена 
 сузе, које је задржавала и које јој не дадосте ви, кратковиди апостоли, да исплаче и да олакша 
 мене.{S} Па кад сам дошао кући и убио, дадоше ми дванаест година робије....“</p> <p>Устаде и т 
 кажу, велику част и маст, волели су да даду повећи прилог друштву добрих људи, али се опет за  
.“ Па кукавица, шта ћу, него сам рекла, дај да их замолим, нека жене дете, јер ја баш више не м 
 од добра зло.{S} Ако нам је што тешко, дај опет пиј, градимо од зла горе.{S} Чича Срдан се наш 
 тражимо вина.{S} Ако нам је што добро, дај, пиј од радости, те градимо од добра зло.{S} Ако на 
луге, али ми жена не да живети......{S} Дај Боже, да се добро сврши“.</p> <p>Боривоје га је теш 
оду, а он се не <pb n="159" /> миче.{S} Дај, да се брани!{S} Но док он тражи реч, које у овај м 
у собом шушкали, а није ни потребно.{S} Дај, да чујемо сеоско јавно гласило.{S} У вароши су то  
ко и само викну: „Не уносите је... него дај да је запалим, па да изгори и кућа и сви, који смо  
било.{S} Нико не може да се победи, већ дај по сваку цену све, што зажели, па ма пропао.{S} И ш 
м, пророчанским гласом:</p> <quote> <l>„Дај чистоту Јосифову, кад бесрамни овај свет,</l> <l>Пр 
 стих пророчким гласом:</p> <quote> <l>„Дај Илијну свету строгост, кад свет овај слеп и глуп,</ 
 мах претворио у свињу...{S} И С. В. П. даје онима, који су жедни лепе књижевности, своје припо 
 али Срдан изгубио говор.{S} Покуша, да даје знаке, не може, заиска онда знацима оловку и харти 
се Срдан предигао, али сад није хтео да даје дете од себе.</p> <p>„Нисам требао“ вели, „тако кр 
 назива жене „слабији женски суд“, и не даје им нигде истих права као мушкима.{S} А у истој пос 
 што не треба.{S} И премудри Соломон не даје женама право као мушкима, јер вели у књизи пропове 
 децу, да их води њихову оцу, Милева им даје свакојаке понуде за сужника. „Он је сретан“, мисли 
љубави, нити је реке потопити.{S} Да ко даје све имање своје за ту љубав, осрамотио би се.“<ref 
да употреби до краја оно право, које му даје српска пословица, која каже:{S} Мера му стреја, ро 
 је тамо био.{S} Па не само то, него му даје и друге савете.</p> <p>„Шта ћеш ти радити“, пита о 
ја му отвара не само врата цркве, но му даје и уверење, да ће он од сваког члана те цркве бити  
ључева, па узми колико год хоћеш; ја ти дајем.{S} Лолај се колико ти се мили; млад си још, па т 
зи сир и воће.{S} Ми ни на што друго не дајемо, до ли на јело.{S} Најбоље, најздравије собе наш 
 и ви ћете боље изићи на крај, но да је дајете под аренду.“</p> <p>„Нећу никако“, каже она. „Са 
пим начином.{S} За сад пазите, да му не дајете јела, која су одвише снажна.{S} Но збиља, да пок 
има, да вас они виде.</p> <p>„Кад дакле дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лице 
и други или бих вам упарложио земљу?{S} Дајте ми на поле.{S} Ја ћу је радити добро и ви ћете бо 
и виче: „Људи, браћо, помозите Богу, не дајте Бога, хоће да га надвладају“.</p> <p>Може се мисл 
ворио: „Истерајте жене из скупштине или дајте мени, да их ја истерам, па ћу тога часа остати ме 
о сам, да ми не мерите на драмове, него дајте, донесите.“</p> <p>Доктор се разговорио и сви се  
 апотеку, да ми мерите на драмове, него дајте, донесите.“</p> <p>Донесоше и он се расположио, ж 
> <p>„Госпођи је позлило“, рече прота, „дајте, да је однесемо на свеж зрак.{S} Воде, брзо воде! 
у напред.“</p> <p>И још би два-триред: „Дајте и донесите“, па онда оде кући.{S} Још су неки од  
јатељи Назарени светују ме и помажу ме, дају ми посла и заслуге, али ми жена не да живети...... 
, па и вековати.{S} Али их има, које не дају човеку живети.{S} Језичне су, па грде, срамоте, а  
творио школу.{S} У затворима до душе не дају пера и хартије, али поред свега тога стотинама њих 
и Пера. „Кад овде могу без луле, јер не дају, ваљда ћу моћи и на пољу.{S} Али како ћу са испове 
ва.{S} Ако нема друге књиге, молитвеник дају свакоме, па је одатле лако научити зрела човека сл 
жену, а ње нема...{S} Другови му и опет дају за право; та да: „Човеку није добро да буде сам“,  
чицом“, већ је зове само: „Пиле моје“), дакле то пиле, кад му се што не допада, уме тако јогуна 
сећам се чист“, каже Јова.</p> <p>„Аха, дакле си се пречистио.{S} Св. дух је слетео и на тебе?{ 
 је невино и без штете?“</p> <p>„Видиш, дакле брате, у чему је разлика.{S} Друштво добрих људи  
 умрла, но што сам то чула о вами...{S} Дакле баш н..ској попадији за љубав убијате ви коње, је 
еје за ту ствар, лакше ћемо с њом...{S} Дакле полако брате, само полако и смотрено, да се не по 
} Иста, ама истоветна као и данашња.{S} Дакле је ова наша вера ишла барабар поштењем, стидом, п 
нас под мантијом одвести у Назарене.{S} Дакле и да будемо Назарени и да плаћамо попа.{S} То је  
дељом, и то светковањем и одмарањем.{S} Дакле и путник чим залута и осети, да је изгубио рачун, 
у људи обожавали кипове.{S} Цркву треба дакле оставити на миру...{S} Него треба ван цркве удеси 
да не тражи лека у вину и ракији.{S} Ја дакле држим, да ми по подне изјавимо, да друштво у наче 
о лако — усрећити се.{S} Рахила би била дакле у неку руку оно исто, што и Гаја Павлов, који је  
ед људима, да вас они виде.</p> <p>„Кад дакле дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чин 
, што преко дан чује и чита.{S} Не може дакле бити друкчије, но је Тома научио Варвару, како да 
такви.“</p> <p>Госпођа Меланија ушла је дакле у вигов, али кад би по подне, те Светозар пређе н 
ни и свога посла.“ "</p> <p>Помирење је дакле постигнуто и нико се томе није више радовао, но С 
и отићи ће у дим високо.{S} И пушење је дакле безбожност, хасне нема од тога дима ни за тело ни 
ле, јер ми је за невољу.{S} Каква ми је дакле плаћа?{S} Да проповедајући еванђеље учиним без пл 
човек био с несретним Обреном, видео је дакле муке онога, коме је она толико скривила.</p> <p>З 
то се односило на тај одељак.{S} Био је дакле на тој икони не само Бог отац, син и дух свети, н 
саше, што се меташе у њ</hi>... „Био је дакле благајник Христов и Христових ученика, а овамо лу 
лепо, лако, не напреже се.{S} Научио је дакле и рачунати можда више, но што му је и требало.</p 
пред њом кандило.</p> <p>Мартин брат је дакле ценио ту икону, али би је без сумње уступио сестр 
ла селом свакојаке сплетке.{S} Он ју је дакле очепао за раме, довикнуо јој нешто ружно, обећао, 
 њино кајање, па ће им опростити.“ Није дакле ни за какав укор.{S} Позива се на апостола Павла, 
суд не нађе...”</p> <p>Молитва завршује дакле речима највећег очајања и Боривоју би страх оне н 
р:{S} Јерусалимску икону.</p> <p>Све се дакле свршило најлепше.{S} Управо све би се свршило нај 
вни, па њима нема места.{S} Покупише се дакле, те одоше на њиву.</p> <p>Ђока се скаменио у први 
, који је у тајности“.</p> <p>„Па ви се дакле молите Богу сваки за себе, у највећој тајности?“  
је лицкање на то излази.{S} Промисли се дакле, прими овај мој савет и мисли дан-ноћ само на укр 
f target="#SRP18966_N1" /> „Промисли се дакле, синко, и о овоме.{S} Твој пост није у договору.. 
ао, ниси био читав човек, не може ти се дакле ни урачунати.“</p> <p>Боривоје не зна, шта да мис 
 квасца све тесто ускисели?{S} Очистите дакле стари квасац, да будете ново тесто“.{S} А стих 11 
Лазаревца је Дунав доста далеко, ићи ће дакле у Ф. као у госте и тамо ће крстити Варвару.{S} Ић 
 доносити Боривоју његову децу.{S} Биће дакле свезе међу њима, а и подвоз му неће бити бадава.< 
скушење, да се успаљују.</p> <p>Сазваше дакле договор својих поузданих и угледних људи, одбор,  
би цркву и себе предаде за њу.{S} Сваки дакле да љуби своју жену као самог себе, а жена да се б 
епископ, свештеник, ђакон.{S} Видите ли дакле, куда залутасте.{S} Пронађосте у еванђељу оно, шт 
 с таквим и да не једете...“</p> <p>„Ми дакле“ вели Боривоје, „по заповести св. апостола Павла  
 жена да се боји мужа својег.“ У мушком дакле мора бити љубави, а љубити се не може силом, но с 
 мораће цела кућа у просјаке.</p> <p>Он дакле завеза кесу, затвори добро амбарове и озбиљно се  
о грожђе, а тек синовима трну зуби.“ Ко дакле воли себе, децу своју, име своје, тај се не може  
аже: „Нисмо се пријавили власти, нећемо дакле бирати ни председника ни перовође, него ћемо да с 
овеком, но прожман духом светим.{S} Ето дакле, за што Назарени таје обред крштења, јер да га не 
љи човеку постаће домаћи његови...“ Ето дакле, тај расцеп са кога нас тужите, потребан је за сп 
, прошла је читава година.{S} Остале му дакле још две, па га на тако кратко време неће ни носит 
.“</p> <p>Госпођа Меланија је планула: „Дакле ви судите по ситницама о целом човеку?{S} Је ли т 
 га љубљаше....“</p> <pb n="212" /> <p>„Дакле и Христос је жалио“, каже Светозар, „плакао је за 
уд о оним приповеткама, које сам вам ја дала“.</p> <p>„О приповеткама С. В. П.?“ пита он.</p> < 
егова два богаљаста коња.{S} Но њему је дала Марта десет нових дуката на јабуку, (он је мислио, 
у оно доба нађе уз њега жена, која није дала, да му бол пређе у очајање.{S} После неког времена 
 да се угледаш на твоју Наду.{S} Она се дала на уживања овога света, а право и има.{S} Теби се  
укуруз: аја, па аја!{S} Доцније, кад из далека виде човека, лете у најгушћи шевар и данас их не 
о ће га опоменути и изобличити онако из далека.{S} Дуго је прелиставао по св. писму, на послетк 
 Није назвао чак ни „добро вече“, но из далека пита: „Шта је сад опет?“</p> <p>„Та, Јовина посл 
амо“.</p> <p>Јулка ће напред.{S} Још из далека стисла је песницу.{S} Та мала стиснута песница и 
аше покварености, дрвета која су још из далека на видику.{S} У тамници видиш тако рећи при бенг 
, а Боривоје излази из куће и полази на далеки пут.{S} Али не у Јерусалим, нити ови људи долазе 
д шљиве.{S} Бадава, Француз је Француз, далеко је испред нас истрчао.{S} Тамо нема ручка, нема  
 од једном „повери“.{S} Смири се човек, далеко обилази крчму, иде оборене главе и кад га задирк 
остити; већ си ослабио као добар хрт, а далеко су три године.“</p> <p>Но Боривоје је слушао од  
је схватити.{S} Жени из господског реда далеко је лакше да се не удаје, али је ратарски домазлу 
е у пустињу, побеже четрдесет дана хода далеко, па и тамо није био сигуран, но се молио Богу: „ 
нога, одвукао је онај други вук Стевана далеко у рит, да му никад више не нађу трага.{S} Бадава 
уди.</p> <p>Од Лазаревца је Дунав доста далеко, ићи ће дакле у Ф. као у госте и тамо ће крстити 
е моја покојна жена и моја кћи, која је далеко од мене.{S} Ја гледам у ту слику, лакше ми је ду 
ајлакше преварити болесну жену, која је далеко оданде; али нека њу, баба Језекиљу, покуша ко пр 
р нисам све потанко видела.{S} Доста је далеко наш кукуруз од њихове ливаде.“</p> <p>„Али си чу 
руг и на дете, које сам родио, а сад је далеко од мене.{S} А крст је видите за мене и за сваког 
и нехотице подиже главу горе, подиже је далеко више, но што приличи скромности назаренској.{S}  
 не зна стазе ни путеве, а Јерусалим је далеко.{S} Чим пређе Дунав и изађе иза Карловаца, не зн 
 јер мора Лазару.</p> <p>Лазаревац није далеко од Боривојевца; једва ако је сахат хода.{S} Бори 
“ и она показа на Гигу, који стојаше не далеко од ње, али одмах за тим обори очи.</p> <p>„Шта?{ 
о, али је било од више мрачно и од више далеко, а да су могли опазити црта Боривојевих на лицу  
постати Назарен, јер ако ћеш тако, ниси далеко од нас“, одговара Лазар.</p> <p>„Нисмо далеко.{S 
чувај“, вели Здравковић, „ти су јадници далеко од српске свести.{S} Не гласају никако.“</p> <p> 
пута не само за тренутак, но је залутао далеко у пустињу, где све дубље у њу улази и не види кр 
мени само устима својима, а срце њихово далеко је од мене.“ Лазар је говорио доста лепо, прегле 
оривоја.{S} Али неће га именовати, тако далеко није смео ићи, но ће га опоменути и изобличити о 
д Боривоја.{S} Но бадава су отишле тако далеко.{S} Јулка је непрестано гледала онамо.</p> <p>„К 
 од нас“, одговара Лазар.</p> <p>„Нисмо далеко.{S} Само што сте се ви у свему пребацили, претер 
ресен, али оста привидно хладан.</p> <p>Далеко је превалила поноћ, кад је ствар прекинута.{S} А 
огљу, те поведу реч о Боривоју и његову далеком путовању, Нади не ударају више сузе из очију, к 
е.</head> <p>Но у колико су се Назарени дали на савршенство и били савршени, то је избило на ја 
свештенство ревносно проповеда у цркви, даље би добро било, кад би епископи обилазили своје епа 
ји књижница, тамо им је и читаоница.{S} Даље од десет сати у вече није никад отворено.{S} Он то 
плату, те да ко његову славу уништи.{S} Даље вели: „Ако проповедам еванђеље, нема ми хвале, јер 
и можемо рачунати.{S} Пиши 5000 фор.{S} Даље:{S} 16 глава волова одвели футошком спахији.{S} Вр 
 Хоћу да живим и радим по своме ћефу, а даље како било; не тиче ме се...“</p> <p>Здравковић је  
 или ће се окренути на другу страну, да даље спава, то ће се временом показати...“ За тим загуш 
у, заинтересовао је.{S} Сад је она ишла даље.{S} Без тога ко зна, шта би изишло пред њу и скрен 
“</p> <p>Није помогло.{S} Лазар је и на даље био вредан; радио је у кући као црв, не дира никог 
начином није могао задржати.{S} Он мора даље; он се заветовао, да неуморно пешачи и купи прилог 
о ни потребно.</p> <p>Јулка га већ пита даље: „А јелте, како се носе ваши попови?{S} Имају ли б 
е то већ по себи огромно, а што сам год даље улазио у њега, опажао сам све јасније и јасније у  
 како сам почео“, вели Лазар, а што год даље <pb n="36" /> говори, глас му је све мирнији. „Хоћ 
само за земно.“</p> <p>Препирка оде све даље и даље, што но реч: „бију Срби, ал’ бију и Турци.“ 
асте већ до сад, а то лутање ићи ће све даље и даље, све дубље и дубље.{S} Растависте децу од р 
ну, да оде у Турке.</p> <p>Препирка иде даље и даље, па никад краја.{S} И Лазар и прота виде, е 
 се камењем на њега, а он окрвављен иде даље. „Види Бог“...</p> <p>Већ се умешала и власт.{S} А 
/p> <p>Боривоју удари крв у лице и наже даље.{S} Гле, шта учинише његова браћа! „Њихова љубав н 
арта и мода и свако зло мање је, што је даље од вароши.{S} Ми смо мајмуни, што видимо то примим 
ого села и вароши, па сам нашао, што је даље село од вароши — тим је мање зла. (Пребацио се бра 
 не могу више с вама.“</p> <p>Не казује даље ни за што не може, ни крошто не може, но оде.{S} К 
ци.“</p> <p>Јулка је хтела да запиткује даље о крштењу, али се умеша Славна: „Јелте, Боривоје“, 
ође поред све своје лепоте дотле, да се даље није могло.{S} Онда оде, на опште чуђење, у Назаре 
, мани ме; не иди ближе, можемо ми и из даље разговарати.“</p> <p>Сима се испрва стидео своје с 
к — <pb n="123" /> зло је дошло мало из даље.{S} Пазите, али истину вам кажем:{S} Пролазио сам  
ци Коринћанима глава IX. стих 16. 17. и даље вели, да он не живи од еванђеља.{S} Каже изречно:{ 
им од стиха, врати се.{S} Неки издрже и даље, али кад дођу до првог заплетенијег раскршћа, кад  
 земно.“</p> <p>Препирка оде све даље и даље, што но реч: „бију Срби, ал’ бију и Турци.“ Што ду 
ћ до сад, а то лутање ићи ће све даље и даље, све дубље и дубље.{S} Растависте децу од родитеља 
оде у Турке.</p> <p>Препирка иде даље и даље, па никад краја.{S} И Лазар и прота виде, е је вре 
p> <p>Чича Срдан не пази на њу, но се и даље размахује: „Овај сахат, кажем, баците на поље.{S}  
еде устати, али не мога.{S} Лежао јој и даље код ногу, непомично.{S} Само кад и кад шапне: „Уде 
о пред твојом ковачницом.“ И он продужи даље, али га нису слушали одвећ пажљиво, те на брзо зав 
 да иштеш дела, да проповедаш дела, али даље не можеш да идеш, не смеш да идеш.{S} И ви кад вам 
ами и више.{S} Оног дана нисмо говорили даље, али кад смо други пут играли, повија се она за мн 
 умало се није удавила, па онда запраши даље и никад се више не врати у село.</p> <p>Перу су за 
нам казали“, испитује га млади испитник даље, „за што су вас затворили на три године?“</p> <p>Б 
То рече, подиже се и оде.{S} Није могао даље да дише исти ваздух с њоме...{S} Човек ретко, врло 
ридите ви, који сте ме волели... и тако даље“ Целивају...{S} Целива породица, свршише већ и пок 
стање то непаметно кинђурење и већ тако даље.</p> <p>И све би било лепо, само да му увек не сто 
Како би хтела да се крстиш?“ пита Мирко даље.</p> <p>„Онако“, каже Варвара, „како се крстио Гос 
 амо.{S} Нити да каже:{S} Не могу овамо даље с вама, нити да се преда оном у чему се затекла.{S 
слажем и једне речи“.</p> <p>„Дед, само даље.{S} Шта је радила Милева, кад си је одвео својој к 
о ветар кроз суво, јесење лишће.{S} Што даље напредује песма, тим се све већма претварају уздис 
она. „Прочитала сам први стих и не могу даље.{S} Како је страшно то!{S} Ја видим, да је и мој г 
хоћу...“</p> <p>Чича-Срдан не даде сину даље. „Шта да ми зарадиш?{S} Ниси ти мене хвала Богу уб 
еђе Дунав и изађе иза Карловаца, не зна даљег пута, а бадава ће питати жену на бунару или свиња 
 звоне у његову част; он иде на пут још даљи и од Јерусалима, а опет тако близак; — иде да се п 
и желели и како је теби то изгледало из даљине.{S} Највећа је мука са женама.{S} Не тужим се на 
е, ма три дана.{S} Она мора чути још из даљине звекет мојих кола, мора скочити и отворити капиј 
...“ И сузни му поглед луташе и опет по даљини.</p> </div> </body> <back> <pb n="237" /> <div t 
у се по мало наводнише и он их управи у даљину, као да је хтео да прозре у напред, али не мога, 
иле.{S} Хоћу да идем на суд, хоћу да га дам на адвоката, орјатина једног, па и вас Фарисеје и л 
ражено. „Мој је живот чист, чист, па не дам, да ме сумњичиш.“</p> <p>„Не велим ништа друго, но  
“.{S} И опет ја њојзи говорим, да је не дам ни за све прасеће главе овога света, али је више ни 
а у грк-Симе, а грк Сима каже: „Теби не дам.“ — „За што не даш, зар сам ја пропао?“ пита домаћи 
омаћине, али ћеш пропасти и за то ти не дам новаца у зајам.“</p> <p>„Ето, тако је то, моја браћ 
 јектенија, па онда забруја и она дивна Дамаскинова песма о последњем „цјелованију“: „Придите в 
о дете пакосно.{S} Ако што зажели, а не дамо му одмах, или му ма што не учинимо по вољи, поцрве 
 глава VI. стих 1.-8., где вели: „Да се дамо на савршенство“, а не да постављамо опет темеља по 
в давно не запамтише људи.{S} Или можда дан и није леп, само се њему чини тако.</p> <p>Већ хоће 
ије.{S} Недељом, а и иначе сахат-два на дан стотинама њих баве се књигом или пером.{S} Неко учи 
н од тебе слаба тражи, да седам пута на дан опростиш грешнику, а он да то неће моћи?{S} Та ето  
дам пута на дан згреши, и седам пута на дан дође к теби и рече:{S} Кајем се, — опрости му.“ „Па 
за оно Христово учење: „И седам пута на дан да ти згреши брат твој и покаје се, треба и седам п 
S} А Христос је казао: „И седам пута на дан да згреши и седам пута да се покаје — опрости му.“  
, опрости му.{S} И ако ти седам пута на дан згреши, и седам пута на дан дође к теби и рече:{S}  
олико рече: „Тешко је то по сто пута на дан рећи: „Види Бог.“</p> <p>Боривојево највеће зло беш 
еник затрепти од милине, кад помисли на дан своје слободе.{S} Али га у исти мах подилази и неки 
.{S} Обоје су се помамили, те се дан на дан успаљују.{S} Чим мисле, да их нико не види, одмах с 
даред у свом предавању, да би човеку на дан доста било онолико хране, колико има од прилике у 3 
бар свега знам само двојицу, који су на дан венчања <pb n="33" /> оставили жену и отишли у крчм 
 <p>Лазар је провео будан ту ноћ, сутра дан не изиђе из куће.{S} Већ је и по подне, већ ударају 
кад би најслађе — разиђоше се.{S} Сутра дан тек сваки осети последице те забаве.{S} Нико пијан, 
 најбоље бити, да се обавесте.{S} Сутра дан је и дошло до тога.</p> <p>Обрен је први пришао Лаз 
се тако рећи прашта с душом.{S} А сутра дан хорила се селом песма:</p> <quote> <l>„Кинин, кинин 
> <p>Мисли Пера и мисли, па ће се сутра дан умешати, баш кад су Лазар и Боривоје при рачуну. „И 
ткрави.{S} Но ипак некако оживи и сутра дан проговори.</p> <p>Био је то калуђер из Свете Горе,  
 те неће оставити.“</p> <p>Кад би сутра дан, чак и у оном полумрачном затвору допире глас велик 
{S} Но не може да се расположи ни сутра дан, ни прексутра, ма да је дао изнети и банак на улицу 
а по овим џомбама.“</p> <p>Кад су сутра дан питали људи: „Шта је то, Шандоре?“ он се по мало см 
milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан по подне састао се код Лазара назаренски одбор.{S}  
ad>Друштво добрих људи.</head> <p>Сутра дан у јутру упутио се Светозар на посао.{S} Прво је пот 
жене истерују „сотону“?</head> <p>Сутра дан седели су Назарени у својој скупштини скрушени као  
ости није упалио — кућу...</p> <p>Сутра дан су сви поранили, само се Лазар необично успавао. „Н 
ју, право — српско весеље.</p> <p>Сутра дан су већ спевале врашке девојке то весеље.{S} Али то  
 познао би душу девојачку.</p> <p>Сутра дан је била недеља и Боривоја не одведоше на посао.{S}  
 и г. испитник и г. велики фишкал читав дан по трсци и шевару, прекопали сте рит, па ништа.{S}  
 каже:{S} Мера му стреја, рок му Ђурђев дан.</p> <p>Боривоје је у својој соби.{S} Угасио је жиж 
е и разумели. „Болестан је.“ Дошао благ дан, дошао им Светозар дома, па би сад сви скупа требал 
на милијуне?{S} Шта ћете онда, ако дође дан, да би мали број ваљаних требао да истера из цркве  
ви дани међу Назаренима.</head> <p>Дође дан, да се Боривоје ослободи затвора.{S} Кад је изишао  
асан кикот великог фишкала.</p> <p>Дође дан суђења и Боривојев бранилац доби мал’ те не у свему 
еч: медом и шећером, а запиткивао га је дан ноћ о томе:{S} Колико треба да пости онај, који хоћ 
ављало се скоро сваку ноћ.{S} Кад сване дан, онда опет Нада, његова венчана жена, искушава Бори 
проводи.{S} Обоје су се помамили, те се дан на дан успаљују.{S} Чим мисле, да их нико не види,  
коро издржао своју казну.</p> <p>Дође и дан растанка.{S} Лазар полази кући, а Боривоју је остав 
аваше. „А знаш ли“, вели, „како си први дан, после првог састанка добрих људи усхићено рекао: „ 
е, па је казао: „Адам није створен први дан недеље, па да је најпре 6 дана радио а седми дан св 
 доиста — ветар је.{S} Тек кад је други дан сагледао сестрино лице, онда и њему поста оно јасно 
 постељу, па га још претрпавала и други дан, јер је мислила:{S} Од пића је, проћи ће.{S} Но не  
 беше, да нађе пут.</p> <p>И опет други дан по подне устаде са столице, одахну и рече: „Господе 
Недељом по подне има „вечерња“, а сваки дан у вече састају се после свршеног рада на кратку мол 
е, да се богатите.{S} И о чему се сваки дан у вече договарате, кад се скупљате на молитву, до л 
вај није ни то.{S} Могао би утећи сваки дан, а неће.</p> <p>У Јованке биле две другарице:{S} Сл 
Овако ћу долазити, да се исплачем сваки дан, лакше ће ми бити.“</p> <p>Домаћица Јелена је још о 
г човека, о коме је Лазар говорио сваки дан с одушевљењем.{S} Али је уједно и стрепила.{S} Тај  
ћа кућа од затвора, те је стражар сваки дан отпраћао Боривоја тамо, да ради у башти, а кад што  
8" /> скупштинском дворишту, а пре неки дан потражила ме је у кући.{S} Да богме, опет због Гиги 
 да освоји.{S} А дошла му воља пре неки дан, да придобије своје рођаке.{S} Није ни време нашао  
> <p>Тако је то трајало мал’ те не цели дан.{S} Светозар је тражио лека, поуздана лека против н 
 се дакле, прими овај мој савет и мисли дан-ноћ само на украшавање душе своје.“</p> <p>Милици г 
е, па да је најпре 6 дана радио а седми дан светковао, него је створен шести дан у вече, и њего 
 изгледало тако.{S} Лазар читаве јесени дан у дан иде са слугом на њиву и сеје.{S} Све је лепо  
 говорио, само је кашљуцао.{S} Последњи дан у јутру, покуша <pb n="66" /> да шета.{S} Али није  
оривојевац. <pb n="91" /> Леп је јесењи дан, какав давно не запамтише људи.{S} Или можда дан и  
о: „Пази, да не назебеш!“ Леп је јесењи дан, није ни мало хладно, али ти се та реч и не односи  
енству?</head> <p>Освануо је леп јесењи дан — субота.{S} И ако је већ 8. септембар, мала Госпој 
 прекужено.“</p> <p>Био је леп пролетњи дан, недеља по подне, кад се први пут састало друштво д 
к и гаров једе шунке и сарме на данашњи дан“.{S} И опет ја њојзи говорим, да је не дам ни за св 
 показао, какав је по њега овај данашњи дан.</p> <p>Но за мало, па је и он, бар до некле, назре 
а улицу, да му не смета.{S} Тек четврти дан зажарило му се лице — весео је.</p> <p>Но весео је  
ми дан светковао, него је створен шести дан у вече, и његов живот почиње недељом, и то светкова 
 их видим једаред удружене, па ма трећи дан умрла“.{S} Била је већ врло слаба, јер је много пре 
роћи ће.{S} Но не прође.{S} А кад трећи дан посла по лекара — доктор није дошао, али му је чуда 
Светозар и Јованка.{S} Али кад би трећи дан с вечера, долети Светозару мајка Јелена <pb n="186" 
репила, и није се убојала.{S} Већ трећи дан га истерали из училишта, јер је читаву скамију свој 
 што је намерила.{S} И ако не баш трећи дан, <pb n="19" /> а оно трећег месеца после женидбе св 
нархизам и Назаренство престаће у један дан.{S} Њих ће обарати само онај, ко буде радио на том, 
 Назарени не само недељом, но још један дан у недељи.{S} Негде средом, а негде четвртком.{S} Но 
 не може погађати“.</p> <p>Кад је дошао дан, да се Петар ослободи, отишао је кући доста неутврђ 
“</p> <p>„Грех“, каже она. „Ето, ја цео дан мислим о томе.{S} Поп-Миле је придиковао о самоубис 
аман добро дошло.{S} Јер док су они цео дан заједно, па се и позаваде и поиграју и очајавају, д 
ецаја.</p> <p>Што Боривоје није био цео дан у соби са својим друговима, то је таман добро дошло 
а иду „верни“ на рад, а не светкују цео дан.{S} Недељом по подне има „вечерња“, а сваки дан у в 
ивоје сами у ћелији.{S} Лазар се трудио дан ноћ, да напуни Боривоја духом назаренским, и пошло  
ви најдуже до вечери све оно, што преко дан чује и чита.{S} Не може дакле бити друкчије, но је  
 писаћим столом.</p> <p>Био је у велико дан, кад је Јованка ушла у собу, да угаси преко његове  
ка, а на послетку Славна.</p> <p>„Добар дан“, забрујаше све три у један глас, кад стигоше до Бо 
спит оваке три швигарице.</p> <p>„Добар дан“, каже он, па се и опет дао за мотиком.</p> <p>„Хоћ 
 риба у дубини мора зна, какав је данас дан; њезин син не зна.{S} Сутра ће се за столом наздрав 
дало тако.{S} Лазар читаве јесени дан у дан иде са слугом на њиву и сеје.{S} Све је лепо средио 
ви и приредило прву своју забаву, одмах дан по томе зачула се по рогљевима ова песма:</p> <quot 
цније крстили: — Боривоје.</p> <p>Одмах дан по томе стиже им нова радост.{S} Дошао им завађени  
 <p>Тако дође и Божић.{S} Освануо Бадњи-дан; све се село ужурбало, па су се ужурбали и код чича 
ам језик.</p> <p>У Новом Саду на Илијин-дан 1896.</p> <p>Писац.</p> </div> <div type="notes"> < 
, разумеш ли?“</p> <p>„Разумем.“</p> <p>Дан, два доцније, зову Боривоја пред великог фишкала, ( 
 и даде му неки мали посао.{S} Скоро 14 дана после тога не дође између њега и ње до правог разг 
ева деца, те је обећао, да ће сваких 14 дана доносити Боривоју његову децу.{S} Биће дакле свезе 
орен први дан недеље, па да је најпре 6 дана радио а седми дан светковао, него је створен шести 
еље по Јовану, XII. глава.{S} Христос 6 дана пред смрт долази у Витанију, у дом Лазарев.{S} Мар 
злазило је на оно исто, што она већ два дана слути.{S} Срдан је у срцу већ поверио, хоће да пос 
анилац, а код тебе се не тиче месец два дана, него ту игра глава.{S} Ти ниси убио само вашку и  
други крај, хоће ме Криста за месец-два дана вијати око куће.“</p> <p>„Та ваљда неће, пријатељу 
 згодну снају, тешко ће проћи месец-два дана, а да и она не повери.{S} Сви ви знате, како би то 
ар да је то било све.{S} Него месец-два дана доцније, кад оде послом у варош, укорео га је нови 
д ћу ја доћи“.</p> <p>„То је било онога дана, кад си је уграбио, шта?“</p> <p>„Јесте...{S} Зађе 
t="subSection" /> <p>Кад је Лазар онога дана изишао из скупштине, повео је два госта собом.{S}  
х прогледао“.</p> <p>Лазар је још онога дана отворио школу.{S} У затворима до душе не дају пера 
ничкој скупштини.{S} Боривоје дође тога дана мало раније у село, мора да оде Лазару, да му се и 
ља.{S} Многи нису знали, за што се тога дана свршила служба с јутрењем, кад је село пуно страна 
че остаће код мене.{S} Сутра ћемо се за дана и тако састати, па ће бити и он мећу нами“.</p> <p 
твору.</head> <p>Прошла је скоро недеља дана, како Боривоје лежи у истражном затвору.{S} Да га  
ubSection" /> <p>Кад се навршила година дана од смрти Срданове, били су сватови Лазара и Цвете. 
чињати“, рече.</p> <p>Тако прође година дана и Боривоје дошао од силног поста као сува грана.{S 
је посејано.</head> <p>Прошла је година дана од рођења Боривојева.{S} До сада је у кући Владе И 
слов јој се целог јучерашњег и данашњег дана удварао.{S} Сада га она дрмну за рукав. „Питајте и 
гиздања и раскоша, па дошао до данашњег дана.{S} И она се најсиротија лицка као нека грофица, ј 
Милева пак није преживела прексутрашњег дана, а од оне ноћи није никако више долазила к себи.{S 
тила га у постељу, из које се ни трећег дана не разабра.{S} Мори га љута грозница, а мал’ те ни 
окуша да се учи књизи, али се већ првог дана окане.{S} Каже: „Да се ја манем тога, Лазаре, не м 
овек.{S} Кад се оженио, одмах је другог дана истукао своју Кристу, ни криву ни дужну.{S} Каже,  
в, не дира никога, не псује, али сваког дана у вече па и недељом иде у скупштину.{S} Ван тога,  
ио то најстарији човек у селу, те неког дана узе Боривоја преда се: „Кажи ми, синко, какви су г 
, да ће Јованка да се уда.</p> <p>Неког дана седи Боривоје у врту близу сенице и пребира зелен  
ву опасност није слутила.</p> <p>Једног дана, када је Влади још јаче позлило, испрати кола по в 
тога, било је међу нами и више.{S} Оног дана нисмо говорили даље, али кад смо други пут играли, 
 без велика шума и параде, а Марта оног дана најсретнија.{S} Па како се тек радовала, кад виде, 
зао, да су га вуци однели...{S} Од оног дана сам изгубио мир.{S} Хтео сам да идем у Јерусалим,  
аром чак до оближњег села.{S} И од оног дана могао си ћутљивог Боривоја видети скоро увек зајед 
head>Шта може мртвац?</head> <p>Од оног дана, када виде Лазар онолику поквареност, све га је ја 
или врло задовољни.</p> <p>Тома је оног дана још рано изјутра, чим је Боривоје приспео у Лазаре 
аузимљивији и највештији.{S} Он је оног дана на вечери одмах казао, да неће од целог посла бити 
ивоје је био међу Назаренима јунак оног дана.{S} Кад су се разлазили, жене назаренске трпале се 
ишла на чистину.{S} А Влада је још оног дана поручио шуру, да су они заборавили све што је било 
амо њеном Лазару не; он не признаје тог дана. — Али шта је то?</p> <p>Лазар тихо промуца: „Мајк 
не диже из постеље, а једва се четвртог дана мало разабрао.</p> <p>Тако прође и опет четрнаест  
у кошару.{S} Трајало то тако недељу-две дана, док сека Анка не начини мало реда у кући и умири  
и нек тако постоји ствар две три недеље дана, па направи одатле сватове.{S} Момку подај од те г 
вају им се баште.{S} Већ од пола године дана чим може, гледа, да јој се доближи и да је придоби 
ује, да мисли.{S} За не пуне две године дана изиђе из ње девојка, која је за своје године много 
остиће највећи хаџиски пост, три године дана.</p> <p>Кад Нада чу ту вест, стеже јој се око срца 
да човек добије за жену само три године дана робије, онда ћу ја сутра убити и моју.“</p> <p>Дођ 
 прошле оне три недеље и дође повечерње дана, кад ће Боривоје и Варвара, Гига и Милева <pb n="1 
атом, каменом, дрветом.{S} Пре два, три дана млатну је каменом, па беж.{S} Но спотакне се и пад 
мора чекати и ослушкивати на ме, ма три дана.{S} Она мора чути још из даљине звекет мојих кола, 
је у рају било судија, Ева би после три дана сигурно отрчала к њима, да се тужи, како ју је Ада 
<p>„И то није истина.{S} Него су ме три дана мучили, да кажем и оно, што није.{S} Везали ме за  
летњем св. Николи крсно име, али не три дана, но само до 10 сати у вече и дао је у благајницу 2 
 заповеди, наложио му је Бог, да се три дана пре тога уздржи од сваког додира и разговора са же 
ама.{S} Мојсије није избегавао само три дана жене, но много дуже и Бог му је доцније рекао: „До 
чењем.{S} При сватовима јуримо и по три дана коње, а уморна путника нећемо да повеземо на коли. 
у су затворили у сеоску кућу на два-три дана, па га пустише.</p> <p>Сад је он онај стари Пера,  
то више о тој ствари, прошло је десетак дана.</p> <p>Неког вечера се таман спремају Лазар и Бор 
 и колико кад може.</p> <p>„Био сам ово дана у К*.“, вели Лазар „Наша се браћа тамо баш лепо уп 
тив.</p> <p>„Ти си“, продужи Тома, „ово дана била на кукурузи.{S} Брала си пасуљ, ако се не вар 
 су се другарице састале после неколико дана у врту, почеше и опет нешто шушкати. „Слушајте“, к 
н отпутовао некуда и да се пре неколико дана неће вратити.{S} То је болесну жену срушило још ве 
.{S} Тако је, кажу, било и пре неколико дана.{S} Толико ју је задиркивао и задржавао од посла,  
анда још више.{S} Док тако пре неколико дана, Гајина жена заборави да затвори врата, кад истрче 
у од умора и зиме, као оно пре неколико дана.</p> <p>Боривоје је богато обдарио свету обитељ, ц 
 би с Боривојем!?{S} Он је тек неколико дана ишао у школу, у цркву врло ретко, а од матере је н 
ђоше.</p> <p>Боривоје је лежао неколико дана од рана, које је задобио, а кад се придигао, мати  
тваралицу.</p> <p>Потраја тако неколико дана.{S} Помало разговара с она два друга; разбира се к 
а, ако пева.{S} Мучила се тако неколико дана и није певала.{S} Но наскоро за тим дође Боривоју. 
p> <p>„Боловала је“, рече он, „неколико дана, а није никоме казивала, да је опасно.{S} Јутрос н 
е премного.{S} Да ми Бог даде и онолико дана, <pb n="53" /> колико је дао оном матором Чивутину 
избиваше из куће Боривојеве.</p> <p>Пет дана је лежао отац Мелентије у постељи, а после га Бори 
се и побеже у пустињу, побеже четрдесет дана хода далеко, па и тамо није био сигуран, но се мол 
 успаљивање.</p> <p>Кад прође четрнаест дана, те дође недеља, које му је требало ићи у Лазарева 
ржа се.</p> <p>А кад би после четрнаест дана, он уста да чита еванђеље.{S} Многи су мислили у п 
ми је позлило...</p> <p>После четрнаест дана читао је опет Тома еванђеље или истину рећи, иза е 
 сретном успеху.</p> <p>После четрнаест дана држао је предавање сеоски лекар о умерености.{S} Г 
рао.</p> <p>Тако прође и опет четрнаест дана и дође опет време заједничкој скупштини.{S} Бориво 
 неће више изићи жив.{S} За неку недељу дана пустиће га кући, па ако ће да се поправља, крајње  
ледила његово имање, па га је за годину дана распудила и за кратко време дође поред све своје л 
десету.{S} Понда, можда се ни за годину дана не би свршила моја исповест.{S} Од детинства се то 
добио због једног јединог телета годину дана, а шта би тек било за оне чопорове волова, крава,  
је то био обичај.{S} Она више од годину дана води Боривојеву бригу. „Па уступићу јој ту бригу“, 
оног истог, код кога је била пре годину дана с мужем.{S} Лекар је дуго прегледао болесника, пре 
 било и овде.{S} Тек после скоро годину дана осетише чланови друштва, како су промењеним живото 
ићем због увреде части већ скоро годину дана и старији чланови друштва толико су успели, да су  
 се посвађали?“</p> <p>„Нисмо.{S} Првих дана смо лепо живели, све до Божића.{S} Кријем ја њу од 
мире снага наша, потпора наших доцнијих дана, будућност наша.{S} Треба учинити све, да се помог 
Обрен је умр’о.</p> <p>Чак ни последњих дана није легао у кревет, но се вукао од зида до зида.{ 
н разговор од Адама па чак до последњих дана и страшнога суда. </p> <p>„Шта читате из св. писма 
им данима да остане уз жену.</p> <p>Тих дана није било много.{S} Марта је родила здравог, једро 
би.</p> <p>Није умрла.{S} Кад је идућих дана мислио на десето, осети неки бол, као да га је уда 
и с ћерком Јелачићевом и да ће за месец дана бити и ожењен и посвећен.</p> <p>До тога доба треб 
ка словима.{S} Боривоје је већ за месец дана читао и писао као ђак из четвртог разреда основне  
од Лазара је помогао наведени лек месец дана, па онда је испрва ишло по старом, а за тим пође н 
ио.{S} На једаред јој рекох: „Знаш шта, данас ми није нешто добро, (а ту је одма приметила, да  
 то је давно било, сад се приповеда.{S} Данас је доба ветропирства <pb n="65" /> и лакомости.{S 
 Светозар. „Од то доба прође година.{S} Данас велим само толико:{S} Мало је боље но пре.“</p> < 
м ја то за смеј, него што је истина.{S} Данас се ми парничимо, судимо, а ето, кажу, Шваба измис 
ропирства <pb n="65" /> и лакомости.{S} Данас одбегне девојка из моде, из непромишљености, из к 
 „Баш волим“, вели, „што сам отишао.{S} Данас сам видео у истини и животу оно, што сам до сад в 
јвише, где је администратор калуђер.{S} Данас дошао, сутра ће отићи, па му је црква обично деве 
у доста је и код вас велики — покор.{S} Данас вас је мало и лакше се пречишћавате.{S} А шта би  
кога од омладине, да се жени и удаје, а данас се даде у проводаџилук.</p> <p>„Кад смо већ код т 
огао да држи краве, но је музао козу, а данас их има двадесет и четир, па сви држе и по две кра 
 Лазар се кренуо с Боривојем.{S} Милева данас не иде, спрема вечеру, а то је први пут, да изост 
а кажите:{S} Је ли онда било оног, чега данас видимо?</p> <p>„Променуло се време, намножише се  
и, онда су је крпили и лепили, тако, да данас беше комад надимљене и упрљане крпе.{S} Но у поро 
тове тако, да се сви ми бринемо само за данас, а свако сутра бринуће се за се.{S} Није то изреч 
и остао непомичан.</p> <p>„Да манемо за данас, Лазаре“ — прошапута онај кржљави.</p> <p>Лазар к 
та, не спомињи му, да слутиш што.{S} Ја данас нећу долазити до вас, не могу.{S} Сутра, кад буде 
 не растајаше од луле.{S} С тога је она данас, кад дође Лазар, мало као ослушкивала и оно што ј 
вности?{S} Не, него ви.{S} И ако излазе данас сановници, трепетници, рожданици, животописи, св. 
 оваке наше више интелигенције каква је данас, скините капу пред учитељством. (Немир у збору.{S 
 и она риба у дубини мора зна, какав је данас дан; њезин син не зна.{S} Сутра ће се за столом н 
и сама смрт очева.</p> <p>Чича Срдан је данас с вечера разбио лулу и кад му понудише другу, он  
погоде.{S} Хоћу да кажем:{S} Све што је данас лепо у Назарена, све је то пре било код нас, ама  
 упустисте.{S} Да ли свештенство царује данас у нашој књижевности?{S} Не, него ви.{S} И ако изл 
спођа. „Светозар ми је обећао, да ће ме данас овде упознати с вама, али видим, да није потребно 
дочекала госте још у дворишту. „Камо те данас?“ пита је брат Тома. „Гледам по искупљенима, па в 
е службе, а друго, чули су и они, да ће данас и прота и попови у скупштину, па кад може прота,  
еће више устати, да се покаже, па ко ће данас да пресуди, ко има право?...{S} Ја ћу да ти кажем 
 <p>Светозара, новог свештеника, увешће данас протопрезвитер у звање.{S} У цркви ће бити свечан 
оведања Христових речи, вели, направише данас занат, чак ни благослов није забадава, а на <hi>д 
и Јова, које ми показујеш као пример, и данас се не грозе псовке и поруге, песме ни крчме, а то 
Ниси ти мене хвала Богу убио, имам ја и данас више но и један у селу...{S} Поткрадај ме колико  
учељава са Цветином баштом.{S} Она је и данас тамо, као и увек недељом.{S} Дође му у главу миса 
 својим...“</p> <p>„Ето, такви су нам и данас пастири, брате мој“, тумачи Лазар, „па је ли чудо 
ка виде човека, лете у најгушћи шевар и данас их нема, пропале су.{S} Тако ћемо мал’те не проћи 
с Словена још пре Христа, постоји још и данас гдегде, а постојао је увек у нашем народу.{S} Дру 
итала и довела га онда у забуну.{S} Али данас није он више онај, који је био пре.{S} И он одгов 
огу честитог професора Здравковића ишли данас у назаренску скупштину, тамо се дохватили с лажљи 
а са свим нову науку.{S} Све што год ми данас радимо, не ваља, све је то дело сотонино, треба с 
ао.{S} Оне речи апостола Павла, које си данас навео, да се треба клонити зађевица о црквеном за 
ли смо!{S} Ону моју препелицу дирнуо си данас својом речју и ја сам је ухватио...{S} Одустала ј 
тебе тиче.{S} Ти ћеш судити и пресудити данас међу нами.“</p> <p>Глас, којим је Светозар ово ка 
а ћу умрети.{S} Моја стара мајка вришти данас без потпоре и помоћи, али ће Бог платити и Милеви 
јој природи слушали славује, но што нам данас у загушним собама свирају жене и кћери неке швапс 
е неке полуживотињске звуке, но што нам данас на српском, немачком и француском језику звучно т 
"197" /> моћи много подичити.{S} Ја сам данас слаб, болешљив, мој катар у желуцу неће брзо прес 
ије ми добро“, каже она, „управо, нисам данас за друштво.“</p> <p>„Бежите од људи“, каже он, „а 
} Све су то празни разговори.{S} Слушам данас мог Светозара у цркви, оно није да није, лепо гов 
ку скупштину, питам те?“</p> <p>„Мислим данас.“</p> <p>Тек пређоше ове речи преко Лазарових уса 
вене великодостојнике, какви су већином данас, још су и добри свештеници; крај оваке наше више  
ислио.</p> <p>„Код нас је пре било, као данас код Назарена:{S} Састану се свештеник и два три ч 
 није имао оволико просвећених људи као данас, није имао књижевности, свештеникова придика у цр 
ко. „Наша општа благајница није била до данас још празна“.</p> <pb n="111" /> <p>Све је ишло бе 
синко“, каже, а глас му дрхће, „хајдемо данас у цркву“.</p> <p>Лазар се одговара. „Остави ме, б 
о сад видео свет пред скупштином.{S} Но данас је изузетак.{S} Прво, црква нема редовне службе,  
но другом на реч, без интереса, као што данас чине Назарени, и тога је код нас било, то је наше 
стабло, а плод нам падао у уста, но што данас лажемо, варамо и сатиремо један другог за ону кор 
им секирама бранили своје племе, но што данас бранимо народ свој само лепим речма, а на изборим 
нутку растрзале дивље звери, но што нас данас годинама мучи сува болест; ја држим, да нам је бо 
ћемо ваљда после, не знам.{S} Тек у нас данас није добро.</p> <p>„Ја сам слушао да је и назарен 
између оно 30 до 40 женскиња, које беху данас у назаренској скупштини и које су већином онако г 
а, да пламен не ухвати суседе, а ја бих данас упалио бадњак, каква још није палио ни један српс 
у не сме давати прекомерно пића.</p> <p>Данас су се скупили на забаву.{S} Лекар је отворио заба 
 Нова Година, она опет плаче.{S} Каже: „Данас код мог бабе има још увек прасећа печења од Божић 
реме вера?{S} Иста, ама истоветна као и данашња.{S} Дакле је ова наша вера ишла барабар поштење 
а се учини — може се само у друштву.{S} Данашње рђаво друштво поквари и доброг, добро друштво ћ 
стос, и Светозар је применио те речи на данашње прилике свог села и рекао: „Ону руку, коју сте  
.{S} Богослов јој се целог јучерашњег и данашњег дана удварао.{S} Сада га она дрмну за рукав. „ 
а против гиздања и раскоша, па дошао до данашњег дана.{S} И она се најсиротија лицка као нека г 
исли зар о оном, што је чуо о Лазару, о данашњем збору или има и других брига.“</p> <p>„Брат Бо 
једном великом српском листу извештај о данашњем дану.</p> <p>У том новинарском извештају напис 
 било свештенство на првом месту, али у данашњем поквареном свету прво долази лепа жена, за тим 
о, па чак и гаров једе шунке и сарме на данашњи дан“.{S} И опет ја њојзи говорим, да је не дам  
н, да речи апостола Петра не приличе на данашњи догађај.{S} Ово се крштење свршило, по његову м 
н би већ показао, какав је по њега овај данашњи дан.</p> <p>Но за мало, па је и он, бар до некл 
 сваке сласти, не би ли дошао крај овим данашњим гресима.“</p> <p>„Анархизам и Назаренство прес 
да још нешто.{S} Назарени нападају нашу данашњу цркву и веру веома жестоко.{S} По њихову учењу: 
p> <p>Светозар и лекар учинили су у оне дане све, што су могли.{S} Лекар је у друштву добрих љу 
 светковањем, недељом, и онда нек броји дане по реду“.</p> <p>Боривоје слуша ова талмудска мудр 
pter" xml:id="SRP18966_C11"> <head>Први дани међу Назаренима.</head> <p>Дође дан, да се Боривој 
авесно испуњавао, онда ће тек доћи бољи дани.{S} А свануће нам онда, кад једаред појмимо, да на 
p>То је био узрок, што је Милева у овим данима тако често тражила мајчино крило.{S} Њојзи је би 
 им се.</p> <p>И баш у оним тако тешким данима, догоди се, да роди Милева мушко чедо.{S} Она је 
 сам отишао до њега, али је хтео у оним данима да остане уз жену.</p> <p>Тих дана није било мно 
} За тим јој је говорио, да ће у скорим данима да постане мати, и да има светијих дужности од п 
ду пише:{S} Ко у пустињи изгуби рачун о данима, чим осети да се помео, нек почне бројати из поч 
д залуташ у пустињи, па изгубиш рачун о данима?{S} Нећеш знати кад ти је недеља, а недељу тек м 
да он овамо дође, тако вечерас...{S} На дану су човеку више мисли за послом.“</p> <p>„Хм, а как 
ом усамљеном месту и то ноћу, јер би на дану могли да им сметају радознали људи.</p> <p>Од Лаза 
ије ни од Јове паметно, да тако рећи на дану узнемирује свет“.</p> <p>„Та ће се ствар већ довес 
, који нису из њихова села и које он на дану никад не виђа; опазио је, где код њих освану неки  
ликом српском листу извештај о данашњем дану.</p> <p>У том новинарском извештају написао је, да 
паситељ учинио с многим болесницима.{S} Дао би ми вид и ја бих прогледао“.</p> <p>Лазар је још  
р, назаренски прваци ове приповетке.{S} Дао сам и људима друга имена, јер је читаоцима све једн 
ју живота, да мало побрише прошлост.{S} Дао је 50 фор. на књижницу друштвену, а 50 фор. на општ 
 син, он га је сахранио врло скромно, а дао у благајницу 30 фор.{S} Веља Пекаров славио је о ле 
е смрт на праг њихов, рекоше само: „Бог дао, Бог узео.“ Тако су говорили, али све је бадава, љу 
жи ни сутра дан, ни прексутра, ма да је дао изнети и банак на улицу, да му не смета.{S} Тек чет 
 <p>„За што се мучиш, сестро?{S} Бог је дао човеку мелема против бола и туге, за што тај мелем  
{S} Тако се не може више.{S} Бог нам је дао пример; тако не иде.{S} Он је лепо развио те мисли  
и онолико дана, <pb n="53" /> колико је дао оном матором Чивутину, о коме си прекјуче читао у с 
 осим Шандора ковача.{S} Само кад му је дао Бог, да мога оним варошким помодаркама казати, шта  
ник учини, да Назаренство набуја.{S} Не дао Бог, да ја браним рђаве свештенике, само бих волео  
тити и одмарати се“.</p> <p>Боривоје се дао у крупне мисли.</p> <p>„Не лупај главе“, теши га Со 
е три дана, но само до 10 сати у вече и дао је у благајницу 20 фор.{S} А и иначе је било ситниј 
грлио Боривоја, а Петар стао у страну и дао се у крупне мисли.{S} Шта ли ће он?{S} Читаву ноћ н 
.{S} Онда је Бог узео то право од њих и дао га мушкима.“</p> <p>„Поганичка је то прича, пријате 
, „да се оканеш луда посла, он ме не би дао за тебе.“ „Али кад би ти хтела, ја не би питао, хоћ 
арен.{S} Па шта мислиш:{S} Колико би ми дао суд, да му прокажем све, што сам до сад нарадио?!{S 
а: „Шта је Јово“, пита, „зар си се и ти дао у тумачење св. писма“.</p> <p>„Не стоји нигде писан 
а је зачуђено гледала, што се њен човек дао у такав разговор; та, тај запиткује, као да ће сутр 
ране људе, <pb n="20" /> али се за чудо дао у разговор с оцем Мелентијем.{S} А отац Мелентије г 
> <p>„Добар дан“, каже он, па се и опет дао за мотиком.</p> <p>„Хоћете ли још дуго радити код н 
а му опросте и донео је новорођеноме на дар:{S} Јерусалимску икону.</p> <p>Све се дакле свршило 
ици, што је све освојило:{S} Говорнички дар Светозаров, па нека света ватра у њему, поуздање, в 
у; пророци су они, који имају неки виши дар — пророковања.{S} Уз ову собу има и мања — побочна  
који су тврди на новцу, но оне, који су дар божји, знање своје завезали у убрус и чувају га и н 
.{S} Душа му је на месту, само нема баш дара за говор, нити има начина да освоји.{S} А дошла му 
еке „виле милоснице“ обдаре дете разним дарима и да му те дарове подметну, <pb n="11" /> док је 
е“ обдаре дете разним дарима и да му те дарове подметну, <pb n="11" /> док је још у колевци.{S} 
вносни члан њихов.</p> <p>Био је учен и даровит мимо све њих, појао је као анђео, а говорио је  
сновне школе, прво, што је био необично даровит а друго, што је учио с највећом вољом и одушевљ 
 <pb n="154" /> Свето писмо је у рукама даровита човека оштар мач, који сече с две стране.{S} С 
ову сви ти реформатори били су ваљани и даровити људи и сваки од њих је из светог писма друго ш 
доцније се упутио лагано у кут; седе на даске од постеље и покри лице рукама.{S} С поља на проз 
је њих није ни опазио.{S} Одвукао се на даске, које тамо замењују кревет и остао непомичан.</p> 
о Боривоје, сав зажарен и лупао ногом у даске, што је могао већма.{S} Допао је кључар и пита: „ 
е, овако сам гола, а баба ми неће ништа дати“. „И не треба“, кажем ја, „само кад си ти ту“.</p> 
 после са своје стране није морао ништа дати уз девојку, чак ни опреме.</p> <p>Сватови су били  
 он је сиромах.{S} Славку Сувачареву ће дати из опште благајнице 40 ф. у зајам, да богме, без и 
ирко, јер их је још било, који су хтели дати. „Па немојте заборавити да разгласите и осталима.{ 
амо вољи његовој“.</p> <p>„Нећете ли ми дати кључа?“ пита Светозар поново Гигу.</p> <p>Гига је  
нда погодба за земљу?{S} Хоћете ли мени дати ваша два ланца у закуп.</p> <p>„Нећу“, каже она.</ 
еш сад о Госпојини у Карловце; ја ћу ти дати писмо, те ће те сам св. патријарх исповедити и при 
 који је у вашој утроби, а мира ћете му дати онда, кад се и сами смирите”.</p> <p>Лекарове су р 
 тим путем.{S} Све што год имам радо ћу дати, само ми поклоните то, да се не јављам суду.{S} До 
 кости, а ако му шиљеш поруке и девере, даће те на фишкала.“</p> <p>Марта је била још једнако р 
стопримство, које се губи, искорењиваће даће — а ићи ће на то, да се при свечарима, свадбама га 
о гроба, па кад се врати кући, распусти даћу на двоје на троје и оста сам.{S} Тек у неко доба д 
 са свим близу, тако, да он већ осећаше дах њезин, те читаше из св. писма: „О, да би ми брат би 
но гуче и поверљиво умиљава, а њен врео дах опија, као мирис од нарда и шафрана, од иђирота и ц 
леже на њ; образе му већ дирну њен врео дах и он само очекиваше удар.{S} Но шта би?{S} На место 
 Сима каже: „Теби не дам.“ — „За што не даш, зар сам ја пропао?“ пита домаћин. „Ниси пропао“, в 
озар је придобио још два друга учитеља, два три трговца, два три занатлије, а од ратара беше их 
дуго трајати, изазвало је два протеста, два нова правца.{S} Један правац зове се — анархизам, д 
још два друга учитеља, два три трговца, два три занатлије, а од ратара беше их до двадесет поро 
ештеника, за овима неколико од господе, два-три богослова, па онда и неколико ратара, који нису 
умеш ли?“</p> <p>„Разумем.“</p> <p>Дан, два доцније, зову Боривоја пред великог фишкала, (држав 
рч’ брзим кораком... један, два, један, два.{S} Везивали га и за неки колац, на сунцу.{S} Но св 
 n="90" /> трч’ брзим кораком... један, два, један, два.{S} Везивали га и за неки колац, на сун 
ави црвени појас, прота, па онда један, два, три, свештеника, за овима неколико од господе, два 
тра до мрака:{S} Један — два... један — два... <pb n="90" /> трч’ брзим кораком... један, два,  
вијају га од јутра до мрака:{S} Један — два... један — два... <pb n="90" /> трч’ брзим кораком. 
ете се у нашем селу настанити.{S} Таква два пријатеља као ви и Лазар, не могу бити одељени?“</p 
опет за то мени се најбоље допадају ова два места.“ И приђе му са свим близу, тако, да он већ о 
је она више привређивала, но она његова два богаљаста коња.{S} Но њему је дала Марта десет нови 
равковић, који је повео собом још своја два друга, ту мерник Миловић, ту доктор, све варошани,  
е...{S} Ја сам за мог девовања неговала два снахина детета; виђала сам и другу децу, али ово јо 
ња — побочна соба.{S} Та друга соба има два прозора, који воде у скупштину.{S} То је место за о 
де.{S} Наука је пронашла, да у води има два дела оксигена и један део хидрогена.{S} И кад довед 
и, па како Бог да.{S} У његову селу има два-три Назарена, а тамо је и тетка Стана, код које су  
ло већу параду, јер читају из св. писма два пут, т. ј. из старог и из новог завета, а између та 
> <p>Перу су затворили у сеоску кућу на два-три дана, па га пустише.</p> <p>Сад је он онај стар 
еколико дана.{S} Помало разговара с она два друга; разбира се код њих о овом и оном, па излази  
онај политирани долап?{S} Па где су она два кревета, па она широка клупа с наслоном?!“</p> <p>„ 
 осетили, да сам их — погодио.{S} Ја та два села назваћу <hi>Боривојевац</hi> и <hi>Лазаревац</ 
з старог и из новог завета, а између та два читања иде опет песма и молитва.</p> <p>Молитва је  
а за земљу?{S} Хоћете ли мени дати ваша два ланца у закуп.</p> <p>„Нећу“, каже она.</p> <p>„За  
у кутију и <pb n="179" /> не би смео од два сата у зору до вечери посећи две стотине снопова тр 
нога дана изишао из скупштине, повео је два госта собом.{S} Код куће у један мах прође кроз куј 
 које не може дуго трајати, изазвало је два протеста, два нова правца.{S} Један правац зове се  
рно на свом месту, њему ускипи и већ је два-триред хтео да устане и оде.{S} Но уздржавао се, до 
твар“.</p> <p>Одведоше га и он се после два сата вратио.{S} У лицу светли, као да се мало час п 
ко те ко потера један сахат, иди с њиме два.</p> <p>„Чули сте, како је казано:{S} Љуби ближњега 
 на њу блатом, каменом, дрветом.{S} Пре два, три дана млатну је каменом, па беж.{S} Но спотакне 
 у собу, па се затворила.{S} Те ноћи се два-триред будио Лазар.{S} До ушију му долазаше неки шу 
еник је <pb n="38" /> призивао Лазара и два и три пута, али га не мога упутити.{S} На послетку  
ође у лицу црвен као рак.{S} Зинуо је и два и три пута, али не може да му пређе реч преко усана 
том, а од наследства ништа, до кућице и два ланца земље.{S} Жена је била врло вредна и косила ј 
код Назарена:{S} Састану се свештеник и два три човека, па пресуде и измире.{S} Ето, мој отац п 
 бој се, још сам ја жив.{S} Ма отишло и два и три фртаља земље, ја ћу те исплатити.“</p> <p>Лаз 
а вам платим у напред.“</p> <p>И још би два-триред: „Дајте и донесите“, па онда оде кући.{S} Јо 
ену, једног ђавола истерујеш из ње, али два утерујеш у њу.{S} Но шта могу.{S} Они веле:{S} Свак 
усалимске иконе.</head> <p>Има у Бачкој два велика и прилично богата села.{S} Та су села наблиз 
да је баш у време.{S} У Лазаревцу имамо два ковача, Шандора и Тану.{S} Кад Тана греје гвожђе на 
ти.“ „Хоћеш ли ти мене чекати овде само два минута?“ питам је. „Чекаћу те“, каже она, „и три ми 
а, излазило је на оно исто, што она већ два дана слути.{S} Срдан је у срцу већ поверио, хоће да 
и бранилац, а код тебе се не тиче месец два дана, него ту игра глава.{S} Ти ниси убио само вашк 
еће се по соби и види на сламњачама још два несретника као и он што је; долазе му познати, врло 
, застадоше Тома, Мирко, Боривоје и још два три човека у соби.{S} Сви су други Назарени мислили 
вили за њим врата, било је у ћелији још два сужња, и то ратара.{S} Један је био крупан, висока  
тојале.</p> <p>Светозар је придобио још два друга учитеља, два три трговца, два три занатлије,  
нацима оловку и хартију, па учини потез-два...{S} То што је написао личи по мало на гуску кад о 
нешто отеже, моли: „Још мало, још часак-два“.{S} На послетку му паде глава на прса, као човеку  
 сине!“</p> <p>Светозар је још тренутак-два остао за столом, јер беше с Јованком при вечери, ал 
е знаде шта, а увек му онда постоји час-два за леђима и гледа га тако мило и нежно.</p> <p>Здра 
.{S} За тим удари киша, те је радио час-два по комори, али нити је одлазио у врт, нит виде дево 
х вас, да се стрпите и останете још час-два на окупу, имао бих као старији човек, а и као посве 
ручком при трпези?{S} Ово није за сахат-два, ово је за век.{S} Треба да видимо, шта ће они каза 
ни хартије.{S} Недељом, а и иначе сахат-два на дан стотинама њих баве се књигом или пером.{S} Н 
нем други крај, хоће ме Криста за месец-два дана вијати око куће.“</p> <p>„Та ваљда неће, прија 
бије згодну снају, тешко ће проћи месец-два дана, а да и она не повери.{S} Сви ви знате, како б 
Но бар да је то било све.{S} Него месец-два дана доцније, кад оде послом у варош, укорео га је  
e="chapter" xml:id="SRP18966_C8"> <head>Два суђења.</head> <p>Обрен је добро осетио, да се у ње 
p>„Колико је“, пита брат Мирко.</p> <p>„Два форинта.“</p> <p>„Толико се ваљда може и међу нама  
краве, но је музао козу, а данас их има двадесет и четир, па сви држе и по две краве. (Смеј).{S 
а три занатлије, а од ратара беше их до двадесет породица.{S} Може се почети.{S} Светозар је на 
е до Гецина салаша, а ви доплатисте сто двадесет форината и изменусте је.{S} И ја сам био рђав  
осланици Ефесцима, у глави петој, стиху двадесет другом не прописује баш изречно љубави женама, 
ђак из оближњег села, младић око својих двадесет година, једва му удариле науснице.</p> <p>„Шта 
зме на мистрију малтера.{S} После десет-двадесет година одвали се она цигља и убије човека.“</p 
зарени поштени људи.“</p> <p>Ово је већ двадесети, који то мрмља у себи, јер је Лазарева крмача 
с у првој посланици, трећој глави, стих двадесетпрви, да крштење није у прању телесне нечистоте 
 и угане само ногу.{S} Марта је и после двадетет година спомињала тај случај и говорила: „Камо  
Па кад сам дошао кући и убио, дадоше ми дванаест година робије....“</p> <p>Устаде и трећи.{S} К 
ри се, да је на тој икони било исписано дванаест глава еванђеља, а испод сваке главе насликано  
а треба да се научимо томе, да је дошао дванаести час озбиљноме раду.“</p> <p>Завршетак овога г 
 сата, а то није истина, јер вам је већ дванаести час куцнуо.{S} Ово гнездо ја ћу разорити.“ Пр 
кола, па узела двојица, да ме дигну.{S} Двапут ме дизали, и двапут упустили на камен.{S} Угрува 
ца, да ме дигну.{S} Двапут ме дизали, и двапут упустили на камен.{S} Угрувао сам се као нико, а 
ражио згоду и приближио јој се једаред, дваред, триред, десет пута, али све у залуд.{S} По речи 
лијан шта ће, но нуди, а Гавран не чека дваред, но једе за тројицу.{S} Досади се то Талијанци,  
пре, џаба га.{S} Ја сам запамтио, да је дваред долазио епископ у нас, па је увек било те пранги 
уј, несретниче, је ли истина, да си већ дваред одлазио у назаренску скупштину?“</p> <p>Лазар по 
<p>- - - Тома је после тога још једаред-дваред говорио на само Боривоју, каква опасност прети Л 
г вечера дођоше Боривоју његови суседи, две-три радознале бабе, па и браћа му:{S} Назарени.{S}  
S} Остали само клекну и склопе руке.{S} Две три молитве, које сам у назаренским скупштинама слу 
а они, који један хлебац једу, не треба две вере да верују и она — повери.{S} Повери, да изведе 
Они, који знају читати, ваде из шпагова две мале књижице.{S} Једна је „<title>Нови Завет</title 
о је сеоска болест.{S} А свако село има две јаке гвоздене капије.{S} Једна је капија свештеник, 
злазити из куће и дворишта и да више од две, нигде и никад не смеју бити заједно.</p> <pb n="13 
ваки дан, а неће.</p> <p>У Јованке биле две другарице:{S} Славна и Јулка.{S} Славна је Јованчин 
ли до куће Томине.{S} Пред њима су ишле две женске, које их дочекаше у дворишту. „Ово је, брате 
ика, зрела девојка, у њеном добу начине две године од шипарице удавачу и Боривоје је и приметио 
м језику, јер су ноте истоветне.{S} Оне две Мађарице не знају појати.{S} То је по свој прилици  
се даде њоме заводити.{S} У осталом оне две-три старије жене, које су имали, биле су једине „ве 
 и да испитује, да мисли.{S} За не пуне две године дана изиђе из ње девојка, која је за своје г 
на се умири и живео је с Надом још пуне две године без икаквих потреса.{S} Само се Нади учинило 
јинов је као неки црквењак, он ужива те две собице с кујном бесплатно, али је дужан, да држи ку 
е да оде Лазар с Боривојем, има с улице две мале собице, уз које је назидана кујна.{S} Ту стоји 
<p>„Од прилике.“</p> <p>„Од прилике, из две голубице и једне мачке.“ </p> <p>Све су сикнуле на  
дности, осим Швабе Сепла, његове жене и две Мађарице.{S} Сепл и жена му знају српски, Мађарице  
{S} Морам покушати с једном голубицом и две мачке.{S} Видећете, постаћу славан човек.“ </p> <p> 
мео од два сата у зору до вечери посећи две стотине снопова трске“, рече неко гласно.</p> <p>„Т 
у врло ретко, а од матере је научио тек две-три молитве.{S} Чак и онда, кад се спремао у хаџилу 
тра?{S} Не ишту деца печеног вола, него две-три шљиве.{S} А ништа није боље по вечери но то.{S} 
аву и у истом тренутку прескочио је био две-три скамије, које се поломише; оборио је неколико ж 
ћу вам остати дужан, кад ми доносите по две по три.{S} Ево да вам платим у напред.“</p> <p>И јо 
ром, а за тим пође на горе.{S} Сад и по две ноћи не долази кући, јер кад мало забразди, онда:{S 
 има двадесет и четир, па сви држе и по две краве. (Смеј).{S} Не кажем ја то за смеј, него што  
одина, а Јулка јој је сестричина, скоро две године млађа од ње.</p> <p>Кад су се три другарице  
 Кад ћете кући?“</p> <p>„Имам још скоро две године.“</p> <p>„А колико сте имали свега?“ уплете  
рођацима; остави нек тако постоји ствар две три недеље дана, па направи одатле сватове.{S} Момк 
погрешка.{S} До сад сам доводио у додир две голубице и једну мачку, па одатле не постаде жена,  
 даровита човека оштар мач, који сече с две стране.{S} С њиме се може бранити и Пера и Паја, ко 
 а ја ћу вам то још сад исприповедати у две-три речи.</p> <p>Пера је био у сваку руку рђав чове 
о сврши“.</p> <p>Боривоје га је тешио у две-три речи, јер није било слободно, да разговарају мн 
 се и уз жену успаљивати, онда је зло у две руке.{S} Мораћемо и Раду и Стану јавно опоменути, ј 
 мислите, да је доста изговорити народу две-три лепе речи, варате се.{S} Многи пође, па кад вид 
е читава година.{S} Остале му дакле још две, па га на тако кратко време неће ни носити у коју в 
стране, па и госпођа Здравковићка с још две другарице.</p> <p>Лепа је жена та госпођа Здравкови 
очеву кошару.{S} Трајало то тако недељу-две дана, док сека Анка не начини мало реда у кући и ум 
ом, где се тако пријатно ћерета уз чашу-две пива.</p> <p>Мал’, мал’, па се Лазар баш упутио.{S} 
 помоле Богу, па онда и поразговоре реч-две.{S} Људи радни, нарочито ратари, не доспеју и не мо 
.“</p> <p>Још су њих двоје говорили реч-две, кад се из гомиле женскиња одвоји једна, најлепша,  
.{S} Тек ако ће одговорити домаћици реч-две, а често је тако задубљен у мисли, да и не чује, шт 
ри но то.{S} Баш донесите и мени прегрш-две.“</p> <p>И кад донеше и њему прегрш-две, он се нама 
две.“</p> <p>И кад донеше и њему прегрш-две, он се намамио, те каже: „Нисам дошао у апотеку, да 
ила.{S} Али кад запишти њен глас, да је двеста најодабранијих певача и певачица, пореметила би  
их опростио Назаренима“, каже, „али има двоје, рад чега бих, да могу, набадао их на колац.“ </p 
 то велика и не можемо ми таку ствар на двоје на троје преломити.{S} Треба се сетити мало и на  
 па кад се врати кући, распусти даћу на двоје на троје и оста сам.{S} Тек у неко доба дођоше ње 
на.{S} Ту стоји Јова Пајинов са женом и двоје деце.{S} Јова Пајинов је као неки црквењак, он уж 
Томе их је у таквим приликама било и по двоје, троје, но сад је зар случајно Боривоје сам.</p>  
 Назаренство.{S} Не гледајте, што се то двоје тако разликује једно од другог; то су рођена браћ 
а, ни голубови неће тако живети као нас двоје, видећете драга и лепа моја браћо и пријатељи...{ 
ао да смо срашћени и каже: „Ама смо нас двоје баш прилика у колу.“ „А зар ми не би и иначе прил 
ра, па је отишао к њему.{S} Дуго се њих двоје разговараху и на послетку рече лекар: „Мој драги  
ао...{S} Видим сви хоће, а нарочито њих двоје.{S} Али сам се бојао, да неће бити добро.{S} И у  
о помоли Свевишњему.“</p> <p>Још су њих двоје говорили реч-две, кад се из гомиле женскиња одвој 
е од Милеве, „одмах мислио, да нису њих двоје једно за друго, али сам онда оћутао...{S} Видим с 
и Срдана.{S} Водиће га Тома и још друга двојица.{S} Кад изиђоше на улицу — пуста је.{S} Поред п 
огох сам да се попнем на кола, па узела двојица, да ме дигну.{S} Двапут ме дизали, и двапут упу 
 увек помаже.{S} Ја бар свега знам само двојицу, који су на дан венчања <pb n="33" /> оставили  
ку звучно тепају, како не могу бити без двокатнице с балконом и без четири свилене хаљине на го 
тер.{S} Не може се о њој рећи зле речи; дворила је болесну матер, није ју ни часа оставила саму 
да жена не сме никуд излазити из куће и дворишта и да више од две, нигде и никад не смеју бити  
 запомагање из Јовине собе.{S} У дубини дворишта, код врата, кроз која се улази у скупштину, ст 
свињче разрило ограду и ушло у Лазарево двориште, онда је Лазар први пут говорио с њоме.{S} Оте 
вор, што га је сазвао прота.{S} Школско двориште је дупком пуно; ко зна, хоће ли бити и места з 
="99" /> <p>Уз кућу је пространо, чисто двориште, у ком је засађено неколико дрвећа, остраг је  
ка одбија од ње.{S} Изишла је из собе у двориште и гледала у звездано небо.{S} Дође јој тешко.{ 
аг је зграда с пет прозора, који воде у двориште.{S} То је скупштина — велика лепа соба, бело о 
 не зна шта.{S} Тада се подиже, изиђе у двориште, за тим на улицу, па онда у мрак.{S} Снег је з 
вила.</p> <p>Залану вашка и она изиђе у двориште.{S} Била је лепа, крупна цура, а по лицу јој н 
азар отворио врата и ушао с Боривојем у двориште, чуло се женско запомагање из Јовине собе.{S}  
p> <p>Тек ће да буде 9 сати, а ето им у двориште баба-Стаке.{S} Мала, доброћудна жена, сва се з 
комшилук.{S} Кад дође кући, затече пред двориштем жену с њеним другама, сусеткама, а он тек под 
p> <p>Још је порано, те су скоро сви на дворишту.{S} Сви су одевени чисто, али скромно.{S} На ж 
во“, вели Милева скоро молећи. „У вашем дворишту, знам, има много живине.{S} А ова наша крмача  
о знате и у <pb n="158" /> скупштинском дворишту, а пре неки дан потражила ме је у кући.{S} Да  
ћи.</p> <p>Кад је отворио врата, нађе у дворишту децу, своју децу, која га дочекаше неописаном  
 су ишле две женске, које их дочекаше у дворишту. „Ово је, брате Боривоје, моја кћи Варвара, а  
head> <p>Милева је дочекала госте још у дворишту. „Камо те данас?“ пита је брат Тома. „Гледам п 
<p>На послетку уђоше и последњи гости у дворницу и отпоче се назаренска молитва.{S} Назаренско  
да иду кућама, Малић је стао са запетом двоцевком и хтеде да пуца у коње, ако се макну, те се в 
она запева:</p> <quote> <l>„Зелен орах, деб’о лад,</l> <l>Благо оном, ко је млад,</l> <l>Благо  
као да се поломила таваница и подиже се дебела прашина.{S} Жене још јаче зацикаше, мисле дошао  
к.{S} Била је јака зима, а пут покривен дебелим снегом.{S} Боривоје таман да утера кола у село, 
но.</p> <p>„Боже, за што није само мало дебљи снег по крововима, да пламен не ухвати суседе, а  
 мало подаље.</p> <p>„Да сте ми здраво, девере!“ вели Лазару и пружи му меку руку, која није би 
поломити кости, а ако му шиљеш поруке и девере, даће те на фишкала.“</p> <p>Марта је била још ј 
, сутра ће отићи, па му је црква обично девета брига.{S} Ја сам својим рођеним ушима чуо, где ј 
казати:{S} Видео је...{S} Ја сам за мог девовања неговала два снахина детета; виђала сам и друг 
напући усне и каже: „Баш си магарац!{S} Девојака је бар доста; у свакој улици има их и по десет 
 друго осим оно, што је говорила гомила девојака.{S} А те као да његова предавања нису ни чуле, 
е и да је убију.{S} Такав човек у очима девојака није човек.</p> <p>Славна и Јулка нису више ра 
рилике било, као да пуче пушком по сред девојака.{S} Прснуше голубице, а на месту где су стојал 
ри, али нити је одлазио у врт, нит виде девојака.{S} То му је годило донекле, а донекле и не.{S 
а бунару или на улици.{S} Од осталих се девојака туђио, ма да су оне и одвише ватрено погледале 
.</p> <p>Нада је била једина од сеоских девојака, с којом је Боривоје говорио кад што на бунару 
девојче по свему разликовало од осталих девојака.{S} Њено одело је отворене боје, шарено, па ча 
Млада је као капља, а на лицу јој скоро девојачка безазленост помешана с неком бајном мирноћом. 
на у смеју и шали каже: „Нећу“, а то је девојачко хоћу.{S} Која девојка тако поступа, а тако је 
е старији.{S} То је било насиље на срце девојачко, а свако насиље изазива отпор, револуцију.{S} 
а шта ће.{S} Брани га.{S} Каже у својој девојачкој безазлености: „Чико“, тако је звала оца, „шт 
ад још нико није познао; познао би душу девојачку.</p> <p>Сутра дан је била недеља и Боривоја н 
чића била и јединица ћерка, Јованка.{S} Девојка није баш необично лепа, али је необично мила.{S 
 међу свиње, бије је, али не помаже.{S} Девојка каже: „Удри бабо, удри, не штеди ме, то је за м 
на душу, но само на земно ништавило.{S} Девојка удри на себе пантљике и шаренило, па трч у коло 
ко насиље изазива отпор, револуцију.{S} Девојка се опирала родитељском насиљу тиме, што је одбе 
, те нема права да каже: „Нисам хтела.“ Девојка трезвена треба да зна, да има ствари, с којима  
а, да је била сила.{S} Бива до душе, да девојка не каже одлучно: „Хоћу, дођи, узми ме, метни ме 
ула, да је грех и успаљивање, кад млада девојка пева светске песме, дође јој тешко, да пева пре 
 пије а ради“.{S} Но шта зна тако млада девојка — шипарица.{S} Чича-Срданова домаћица је једина 
„Нећу“, а то је девојачко хоћу.{S} Која девојка тако поступа, а тако је поступила Милева Срдано 
ш...{S} Али да богме, није теби требала девојка, него њени новци, је ли?“</p> <p>Обрен ћути.{S} 
S} Јованка је већ са свим велика, зрела девојка, у њеном добу начине две године од шипарице уда 
ни!“</p> <p>Устаде са клупе млада, лепа девојка од својих 18 година.{S} Ово се девојче по свему 
га месечева вуче месечаре, тако вуче та девојка њега.{S} Његове мисли нису са свим јасне.{S} Ал 
лони се.“ Па нашто је толико слеће, кад девојка неће?“</p> <p>Боривоје само саже главу.</p> <p> 
им младим годинама успалио, па онда кад девојка пође за другог, ја већ брз на покор.{S} Кад су  
око пластова?“</p> <p>„Трчали да“, каже девојка, „а за што, то ја не могу знати.“</p> <p>„Ја са 
“</p> <p>„У нас“ каже Боривоје, „повеже девојка главу с црном марамом, а под марамом се не би н 
.{S} Често је говорила у себи:{S} Та је девојка вредна, ваљана, а скромна.{S} Целог свог века н 
уграбили.{S} Да л’ је било силом или је девојка одобрила, није могао разабрати на сигурно.{S} Л 
дговара на питање Томино.</p> <p>„То је девојка у година, може да ће имати око 30.{S} Њен отац  
n="65" /> и лакомости.{S} Данас одбегне девојка из моде, из непромишљености, из каприца, па кад 
 За не пуне две године дана изиђе из ње девојка, која је за своје године много читала и много м 
нчану и однеси ме у мрак“.{S} И која ће девојка рећи то?{S} Она у смеју и шали каже: „Нећу“, а  
тако ћете испунити завет Христов“, рече девојка.</p> <p>Боривоје погледа је.{S} Било је први пу 
ам пишти, но се сећамо Бога.{S} Момак и девојка изјаве пред скупштином, да хоће у љубави и у ве 
l:id="SRP18966_C7"> <head>Како се граби девојка?</head> <p>Кад се Пера ослободио затвора, били  
х тиче?“ вели Јованка.</p> <p>„Шта ради девојка?“ пита Славна.</p> <p>„Па и девојци кажу стариј 
о,</l> <l>Млад се момак отров’о;</l> <l>Девојка се обесила,</l> <l>— То је жалост била“.</l> </ 
ите му, да је долазио Боривоје.“</p> <p>Девојка му пружи руке. „Гле, ви сте“, каже, као изненађ 
лизу њих и да си морала видети.“</p> <p>Девојка је ћутала.{S} Сва три човека видела су по њеном 
ријатељице, питао бих те нешто.“</p> <p>Девојка ћуташе, главу је оборила, али како је испод ока 
су своје последице.</p> <p>Међу сеоским девојкама опажало се, да се губи шаренило.{S} Хтеле су  
златне и сребрне наувице, гривне, бушио девојкама дукате и тако...{S} Талијан био вешт, ишао по 
 поклонио“.</p> <p>Скупљени људи, жене, девојке трпали су се око Боривоја и руковали се с њим.< 
а.{S} Тамо је јавно гласило — песма.{S} Девојке се скупе, претресу сваку важнију ствар, узму да 
жда и друго шта, али није имао коме.{S} Девојке одоше од њега.{S} Последња сенка неке тајанстве 
ор није дошао, али му је чуда песму.{S} Девојке су певале селом у сав глас:</p> <quote> <l>„Кин 
да плаче, кад је то тако Бог наредио?!“ Девојке се опет стресоше. „Боже, какви сте ви људи?! ре 
е умље за мотиком, но крадом погледа на девојке.{S} Ено их тамо, у најдаљем крају врта, одакле  
азарене целог света, не можеш наћи таке девојке као што је Милева.{S} Давно је њему око запело  
</p> <p>Сутра дан су већ спевале врашке девојке то весеље.{S} Али то не би било ни по јада, да  
ити “.</p> <p>За мало се и опет упутиле девојке Боривоју.{S} Он је добро опазио, где иду, али н 
ини оно, што распаљује страсти.{S} Наше девојке се одевају просто, не иду у коло, не певају све 
ма с момцима, нити се успаљују.{S} Наше девојке поју у цркви, ките срце своје и уздишу, не за м 
 ми је на памет песма, коју певају наше девојке улицом:</p> <quote> <l>„Зелен ора’ потон’о,</l> 
га, сад опет Назарећанин!“ И опет одоше девојке у најудаљенији крај и опет се сабише у гомилу,  
И разведри се небо и отворише се руже и девојке и опет дођоше у врт.{S} Ишле су свима стазама,  
е добаци никакве примедбе, а нису га ни девојке спевале.</p> <p>Четврте недеље почело је предав 
ачуо се цик; један само, али су све три девојке цикнуле у један мах.{S} Јулка већ хтеде да бега 
шим навикама.{S} Код вас нит момци, нит девојке мисле на душу, но само на земно ништавило.{S} Д 
де, никако да се ожени.{S} Какве сам му девојке налазила, неће па неће.{S} Кажем на послетку:{S 
 „Није лопов, не дира ни у шта“.</p> <p>Девојке заћуташе за часак.{S} Сигурно се промишљале о т 
кући, призивајући Бога у помоћ“.</p> <p>Девојке се стресоше. „Тако се код нас иде на погреб“ ка 
ли Славна. „Слагаће нам ма шта.“</p> <p>Девојке су се још подуже разговарале о том: да ли да га 
ли на улици, да разговараш са женом или девојком, као и други људи?{S} Зар смо ми жене погане?! 
о веле Назарени, дотле је младић ушао с девојком у сеницу и Боривоје им и преко воље чуо сав ра 
мку подај од те гужваре најслађи комад, девојку, и пијанке ће код њега нестати, као да си је ру 
о у Новом Саду.{S} Узео је неко сироче, девојку од седамнаест година, а њему беше четрдесет и п 
 време било женско без сваког права.{S} Девојку нису питали, но је морала поћи за оног, ког јој 
ема пијанке, нити ичега:{S} Момак узима девојку за руку и смерно одлазе кући, призивајући Бога  
буде сам.{S} И онда му обично препоруче девојку.“</p> <p>„Ко?“ пита Јулка.</p> <p>„Па старији љ 
а своје стране није морао ништа дати уз девојку, чак ни опреме.</p> <p>Сватови су били без вели 
 само кажи:{S} Хоћу.“ „Ко хоће да граби девојку“, каже она, „не пита је, да ли хоће, него види  
ке старешине почеше за њега већ меркати девојку, (јер не може сам у оноликој кући) — кад се дог 
: „Или ћеш казати истину, да си уграбио девојку без њене воље, на силу, или ћеш умрети.“ Ја нис 
о.{S} Јер као што је лако одвести младу девојку на игру, а пијана човека у крчму, тако је лако  
м нам год срце гракне, то мора бити.{S} Девојци мора бити нова хаљина, чим јој дође на памет, п 
ади девојка?“ пита Славна.</p> <p>„Па и девојци кажу старији:{S} Прилика ти је, сложите се.{S}  
 поновити, да то твоје одело не приличи девојци, која хоће да украшава срце своје.{S} Истина, к 
утецаја. „То је сотона, који сад младој девојци заврће мозак“, мислио је у себи, „тај<pb n="80" 
 девојка од својих 18 година.{S} Ово се девојче по свему разликовало од осталих девојака.{S} Ње 
који мах он устаје са столице, уђе мало девојче у кућу.{S} Питало је за њега и предаде му завеж 
> <p>На клупама има и неколико дечака и девојчица од 10—12 година.{S} Очи им још весело, безазл 
мтивека.{S} И мој отац је био просјак и дед ми је био то, па се опет задовољавам и с мањим улиц 
бије, ако слажем и једне речи“.</p> <p>„Дед, само даље.{S} Шта је радила Милева, кад си је одве 
ође да иде.</p> <p>„Нисам тако мислила, деда-Јово“, вели Милева скоро молећи. „У вашем дворишту 
у, кад виде, да је у колима — сам...{S} Деда Јова је дрхтао као прут, Тома је заборавио да је Н 
р разгласио, да му је на продају?“ пита деда Савков с врата.</p> <p>Милева се прибрала.</p> <p> 
неће казати друкчије.“</p> <p>Бадава је деда Ваја тумачио тако темељно науку о греховима, није  
</p> <p>„А као за што не мени?“ љути се деда Јова. „Ваљда што нисам Назарен?{S} А ја ти ћерко з 
је седела Варвара, остраг је био Тома и деда Јова.{S} Боривоје је ћутао као заливен, он је у ду 
ити Варвару.{S} Ићи ће Тома, Боривоје и деда Јова, јер је Мирко у последње време ослабио са пут 
прилике до појаса, а с њом је загазио и деда Јова.{S} Трипут ју је загњурио руком у воду и трип 
Ако је Христос донео мач, зар има већ и деда Мирко право, да то учини у нашем селу?{S} Христос  
ала за шараге и остала натраг уз Тому и деда Јову.{S} Све троје се стресоше.</p> <p>У онај мах  
ете.“</p> <p>„Е, то је друго што“, вели деда Јова. „Хвала, дете, што си ми казала.{S} Збогом.“  
воје, у мал’ се не насмеши. „Бог с вами деда, како би то било?!“</p> <p>„Е видиш, одмах сам мис 
/p> <p>Он је непрестано доказивао нешто деда-Јови, али шта, то Боривоје није могао да разабере  
шта ћемо, била је божја воља...“</p> <p>Деда Јова и Варвара разумеше га, па су тако и причали о 
p>„Шта си ти казао господину испитнику, дедаче?{S} Зар оно, да нису курјаци изели оног твог дру 
ао:</p> <quote> <l>„Ово је црква твојих дедова,</l> <l>Овде се враћа свако давање,</l> <l>Овде  
нука Стевана (који је често био уз свог деду), али његова детињска веселост и безазленост није  
е главно до церемонија, него до ствари, дела.“</p> <p>„Ми смо баш они од дела“, одговара Лазар, 
S} Наука је пронашла, да у води има два дела оксигена и један део хидрогена.{S} И кад доведем у 
 Исус је проповедао божју науку, његова дела беху ненадмашна и свет је на њега дизао камење, да 
о. „Ако му је баш и требало што од мога дела, за што није искао, него је задржао.{S} Али наравн 
што је плакао Боривоје.{S} Није умео да дела, па сад сузи.{S} Не знаде да буде човек, па је сад 
и од дела“, одговара Лазар, „а ви се за дела не бринете, него само за тамјан и — дим.{S} Они, к 
p> <p>Сад је почела да чита и озбиљнија дела, али не само да чита као до сад, но поче и да испи 
хну. „Ви сте“, каже, „страдали за своја дела, ви сте отворили толиким људима очи и извели их на 
аодикиске цркве говори дух: „Знам твоја дела, да ниси ни студен, ни врућ.{S} О, да си студен ил 
страда?{S} И каква је то вера, где нема дела?{S} Проповеда се:{S} Не кради, а краде се, придику 
и:{S} Ви више гледате <pb n="191" /> на дела од нас.{S} Тако је било и код нас у прво апостолск 
о бити?</p> <p>„Лепо је, што гледате на дела, — само запамти, из цркве Христове не можеш ти ник 
 и боље свештенике.{S} Ти се позиваш на дела.{S} Истина је, признајем ти:{S} Ви више гледате <p 
ангела и свега света за сва моја грешна дела, која сам у животу своме починио, а не смем Господ 
S} Исус им одговори:{S} Многа вам добра дела јавих <pb n="204" /> од оца својега, <hi>за које о 
поноса и савести, да се згрозио од свог дела.{S} Он увиде, колико је грдно увредио родитеље; ви 
твари, дела.“</p> <p>„Ми смо баш они од дела“, одговара Лазар, „а ви се за дела не бринете, нег 
 људи</hi>.{S} Ви сте устали да тражите дела, да поправљате и то је лепо; али нисте погодили пу 
св. писму и која тражи <pb n="142" /> и дела, а не само речи, јер иначе би и Назарени били као  
не познају нас.{S} Бог види срца наша и дела наша, и нами је то доста.“</p> <p>Кад чу Боривоје, 
стављамо опет темеља покајања од мртвих дела.{S} Јер који су се једном просветили и окусили доб 
> од оца својега, <hi>за које од добрих дела бацате камење на ме</hi>.»<ref target="#SRP18966_N 
з духа мртво, тако је и вера без добрих дела мртва.“</p> <p>Лазар је у свом тумачењу, (код нас  
} Ти треба да иштеш дела, да проповедаш дела, али даље не можеш да идеш, не смеш да идеш.{S} И  
то је Божје право.{S} Ти треба да иштеш дела, да проповедаш дела, али даље не можеш да идеш, не 
ак ни благослов није забадава, а на <hi>дела</hi> нико и не мисли.{S} Можеш хулити Бога, можеш  
о у свима приповеткама његовим, у целом делању тог човека има нечег <hi>страшног</hi>“.</p> <p> 
је Христос на крсту.{S} Људи пију вина, деле хаљине <pb n="76" /> његове, а жене држе малу децу 
ране?{S} И који олтару служе, с олтаром деле.{S} Тако и Господ заповеда, да они, који еванђеље  
долази у назаренску скупштину буџом, да дели мегдане.{S} Како ће се свршити то?{S} Но опет за т 
он се побеси. „Нећу“, каже, „да које ко дели мом сину милостињу.{S} Нека је Лазар ма какав, али 
рамајке.{S} Кад се измешају овце, он их дели и прибира, и његов суд вреди у томе највише.</p> < 
и и <hi>делима</hi>:{S} Доказује, да се делима правда човек, а не само вером и завршује речма:  
о узајмном испомагању њиховом, о добрим делима, која се тамо траже и без којих човек не може би 
ом или хаљинама скупоценим, него добрим делима, као што се пристоји женама, које се обећавају у 
 жена и која има ^сведочанство у добрим делима, ако је децу одгајила, ако је светима ноге прала 
е упознају и лично, а већ те познају по делима твојим.“ Боривоје је скроман, одбија хвалу од се 
у цркви проповеда против Назарена борбу делима, речима, духом, а отац долази у назаренску скупш 
Онде се говори у посланици о вери и <hi>делима</hi>:{S} Доказује, да се делима правда човек, а  
тивно речма Христовим и апостолским <hi>делима</hi>.{S} А може ли то бити, да су Христос и апос 
ди“, каже: „Бог нас није створио, да се делимо и цепамо, а апостол Павле је рекао, да се клоним 
} У њему није било злобе; сваки залогај делио је с децом, с којом се играо, али кад му узаври к 
 поручила брату, нек подели сам што има делити, и њој нек пошље њено.</p> <p>Тако је и било.{S} 
год ми данас радимо, не ваља, све је то дело сотонино, треба са свим друкчије живети.{S} Читава 
а велику чинију, а на чинији није да су делови, него све таки.{S} Кад се Гавран добро најео, бр 
ћи: „Кајем се, жао ме је“, него мораш и делом показати твоје кајање“.</p> <p>Пера је вртио глав 
 најгори.</p> <p>Лазар је задовољан тим делом и назаренске старешине почеше за њега већ меркати 
ла оста на ивици насипа...{S} У предњем делу био је Боривоје сам, Варвара се шчепала за шараге  
 лако...</p> <p>Радећи на овом огромном делу, које обухвата цео живот наш, наишао сам и на мог  
да буду заједно, нека даде Лазару његов део.{S} Моли и мајка Јелена за сина и то је чича-Срдана 
и“, каже он, „еванђеоске љубави, тај ће део те љубави пренети и на жену.{S} Та, ми смо дужни љу 
здахом је додао, да њему остаје најтежи део, а то је да придобије сеоску интелигенцију.{S} Још  
а мало се радило...{S} Али ако бар неки део тих учењака и госпођа пођу напред, а мора доћи то в 
 и предњи трап улетеше у Дунав; стражњи део кола оста на ивици насипа...{S} У предњем делу био  
да у води има два дела оксигена и један део хидрогена.{S} И кад доведем у свезу оксиген и хидро 
та, нарочито сад.{S} У нашег суседа има деран од шест, седам година, на зло брз, рђаво упућиван 
ра у ово доба биће му тамо Милева, онај деран љубиће прах са ногу њених, као што је љубио он.{S 
ода, да се он увуче у кућу и удави оног дерана.{S} За часак као да се поплашио од те помисли.{S 
 у руку.“</p> <p>„Врло си ти мека с тим дераном,“ рече јој неко из друштва.</p> <p>„Јао шта ћу, 
љује и време кад се гради, време кад се дере и време кад се сашива, време рату и време миру...{ 
ена.{S} Пре три недеље сам крстила малу Десанку, па мал ми не отпадоше руке.{S} Прескочила сам  
иближио јој се једаред, дваред, триред, десет пута, али све у залуд.{S} По речима апостола Павл 
огаљаста коња.{S} Но њему је дала Марта десет нових дуката на јабуку, (он је мислио, да то неће 
ица, тамо им је и читаоница.{S} Даље од десет сати у вече није никад отворено.{S} Он точи до ду 
е да узме на мистрију малтера.{S} После десет-двадесет година одвали се она цигља и убије човек 
, јер бих иначе морао можда чак и после десет година да се исправљам с онима, који би осетили,  
 паметну реч“, одобрава му Гаја, „вреди десет...“</p> <p>За тим је дошла још једна литра и та и 
оже, каква је то крв у мени?“ пита и по десет пута.{S} Стигне кући, отвори комору и забрави за  
ко и јасно, кратко и јасно!“, вели и по десет пута.</p> <p>Између сеоских учитеља одвоји се сад 
ња и почне из нова молити; каже му и по десет пута: „Море, мани се ти Симе пекара, оставиће те. 
е бар доста; у свакој улици има их и по десет, које једва чекају, да се обесе човеку о врат, и  
није добро, како си до сад радио, а већ десет пута си скретао на бољи пут и увек западао натраг 
 дозна што више о тој ствари, прошло је десетак дана.</p> <p>Неког вечера се таман спремају Лаз 
у у скупљању чланова. „Ја“, каже, „имам десетак кућа, са којима сам мало чвршће везан; људи и ж 
 умрла.{S} Кад је идућих дана мислио на десето, осети неки бол, као да га је ударио нож.{S} И о 
азнити, па ако неће, онда напред, па ма десеторо њих — закукали.{S} Кад смо већ узели метати ру 
дити, кад се не могу сетити ни на сваку десету.{S} Понда, можда се ни за годину дана не би сврш 
 али баш та снаја му умре.{S} И тада се деси и друга несрећа.</p> <p>Нико из куће неће да испра 
вити овде.{S} Полази!...“</p> <p>Сад се деси нешто, што нико не очекиваше.{S} Милева се усправи 
.“</p> <p>Да питаш Лазара:{S} Шта се то деси с њим, не би умео казати.{S} Доцније се никад није 
ворила њена сусеткиња, која се случајно десила онде.</p> <p>„Шта ће ти рећи човек?“ — питала је 
нападоше Мартино стадо.{S} Чича Сима се десио у селу, његов унук, Стеван и Боривоје беху сами.{ 
блажњава, ископај га и баци га и ако те десна рука твоја саблажњава, одсеци је и баци је, јер ј 
о јесте, јесте, али кад сад узме крст у десницу и попне се на амвон, можеш му слободно сваку ре 
а по ушима, а уздице затеже још јаче на десно.{S} Коњи јурнуше с насипа доле — у Дунав...{S} То 
 29. и 30. стих пише: „Ако те око твоје десно саблажњава, ископај га и баци га и ако те десна р 
} Лева је рука његова мени под грлом, а десном ме грли.{S} Заклињем вас кћери јерусалимске, не  
браните од зла, него ако те ко удари по десном твом образу, обрни му и други.</p> <p>„И ко хоће 
 је друго што“, вели деда Јова. „Хвала, дете, што си ми казала.{S} Збогом.“ И он изиђе лагано и 
ко њега не познаје.</p> <p>„Добро вече, дете?“</p> <p>„Помоз Бог, чико.“</p> <p>„Каква је она н 
омније, ти обратно чиниш...{S} Одагнај, дете, оног сотону, који те обмањује шаренилом, сети се  
а се нађу болесној Милеви на помоћи.{S} Дете су старије жене са свекрвом унеле у комору, остави 
морадох чекати.{S} Кажем ја Варвари:{S} Дете моје, спавај ти мирно и немој на мене чекати.{S} П 
лева мушко чедо.{S} Она је у постељи, а дете јој се поболи, па и умре.{S} Болест га је стегла с 
аверила се у себи, да ће живети само за дете и уложиће сву снагу своју, да начини од њега човек 
свега, рече јој, и брините се једино за дете“.</p> <p>— „Све је готово и приправљено“, изусти о 
 је ондашња моја успаљеност прешла и на дете?“</p> <p>Лекар је погледа.</p> <p>„Шта је било, би 
ћа на ону, која ми беше веран друг и на дете, које сам родио, а сад је далеко од мене.{S} А крс 
е још у пеленама, а не почиње онда, кад дете пође у школу.</p> <p>Парница око јерусалимске икон 
на дому.{S} Гушобоља свали у гроб млађе дете његово и ако икад, он онда виде срце Варварино.{S} 
јесени пошао у богословију.{S} Најмлађе дете чича-Срданово, његова мезимица Милева, тако се опе 
а, ове велике, лепе, црне очи?{S} То је дете од вас наследило.{S} Па зар може бити, да није нас 
дан предигао, али сад није хтео да даје дете од себе.</p> <p>„Нисам требао“ вели, „тако крупну  
и, коликом снагом чича Срдан напаствује дете своје.{S} Но Милева је мирна.{S} Без писка и речи  
сам рекла, дај да их замолим, нека жене дете, јер ја баш више не могу овако.“</p> <p>Док је она 
 прича, да неке „виле милоснице“ обдаре дете разним дарима и да му те дарове подметну, <pb n="1 
е, да мати не сме плакати, кад јој умре дете.{S} А овамо врло добро знате, да је и мати божја п 
о зиду и поднесе га Боривоју.{S} Кад се дете огледа и виде себе онако запурена, плачна, ружна,  
о, ако отуда изиђе свако зло.{S} Ако се дете кад год и заигра, може му се опростити.{S} Али да  
лудили, да он и сам не памти, кад му се дете провело.</p> <p>И наста весеље.{S} Управо не весељ 
ите у утроби?{S} Зар хоћете да донесете дете на свет са успаљеном крвљу, раздраженим живцима, б 
ачина, а бој најмање помаже.{S} Сила ће дете само још горе подивљати.</p> <p>Овај је разговор о 
но тако рећи радосно.{S} И кад закопаше дете, никад ни речи више о њему.{S} А имали су краву, д 
векрви, да би још једном волела да види дете своје — али ју је свекрва одговарала од тога. „Бол 
 на силу?“</p> <p>„Код вас, чим се роди дете, носе га попу и крсте га на силу у вери, коју дете 
ављује на прозорима или огради жена или дете, да виде:{S} Ко ли то руши досадашњу тишину?</p> < 
р мислиш, да је теби слободно затворити дете у свињац?{S} Радуј се, што ти кћи не тражи ништа,  
дошло на памет, да потражи у селу какво дете и да га пошље мужу на њиву, а после опет, да би тр 
је стигао и у околини.{S} Много и много дете спасено је онда у оном крају од извесне смрти.</p> 
 тако напрасно сврши“.</p> <p>Оно друго дете Боривојево венуло је под Варварином руком, као што 
може лепо све чути и видети.{S} Тек ако дете закрешти и заплаче се, мати га носи у дубину прост 
умрло; нема ни пса да залане.{S} Понеко дете, старац или редуша, ако и нису у пољу, притајили с 
ли, он је мали; једва је толики, колико дете од 6 година, али доцније расте све више и више; на 
 је да улије онолико снаге у онако мало дете.</p> <pb n="15" /> <p>Марта је чинила све, али јој 
да — бије.“ Али ко ће да бије тако мало дете?!{S} Не могу, тешко ми је.“ И жена се заплака.</p> 
о, шта ли...{S} У томе је замотано њено дете...{S} Лежи на некаквом старом долапу — попреко.{S} 
ду је кључ од коморе, у којој је њезино дете.{S} Боже мој, како јој дође та мисао у главу, као  
 туђе кукурузе и трпао их у кола.{S} То дете је онда замењивало човека.{S} За тим <pb n="43" /> 
ујем!“</p> <p>„Да Бог сачува, што је то дете пакосно.{S} Ако што зажели, а не дамо му одмах, ил 
тоји са оном крвљу и нарави, које ће то дете да донесе на свет?{S} Зар мислите, да се о томе не 
ети, да треба поорати њиве или посејати детелину, он богме не.{S} Не види, не чује и не зна, шт 
га попу и крсте га на силу у вери, коју детенце нит схвата нит познаје.{S} То је грехота.{S} У  
евољи не сме бранити себе, матере, оца, детета.{S} То је неприродно, а што год је неприродно, н 
 бојем“, каже лекар. „Нарочито код мала детета је то грехота.{S} Оно не може ни да схвати, за ш 
ам за мог девовања неговала два снахина детета; виђала сам и другу децу, али ово још је видех.“ 
 име сваког човека, сваке жене и сваког детета у прсте.{S} Уз то је био леп као писан.{S} У њем 
зрекли и која гласи:{S} Да се васпитање детета почиње још у утроби мајчиној и наставља се док ј 
 на ум.{S} Видите ли ово округло лице у детета, ове јабучице на образима, ове велике, лепе, црн 
д је дознао, да ће скоро да га усрећи — дететом.{S} И док се парница код суда једва кретала, до 
за њим“, мислила је, „он ће за цело над дететом направити знак крста“.{S} Тако је мислила и би  
е кући и кад види шта је, оде с женом и дететом под очеву кошару.{S} Трајало то тако недељу-две 
р само луд човек поступа тако с рођеним дететом као ти“.{S} Навале и браћа на оца те, Ђока попу 
Њен отац је давно умро и оставио жену с дететом, а од наследства ништа, до кућице и два ланца з 
„Боже мој, Боже, научи ме, како ћу овом детету да изменим крв!...“</p> <p>Боривоје није био у с 
 онда виде срце Варварино.{S} Према том детету испунила је најстрожије све прописе назаренске.{ 
 је новац матери скуп, да поврати живот детету?!{S} Никакав!{S} Али има нешто, што је још јаче  
 Од детинства се то ради, брате мој, од детинства.{S} И онда треба свакога да молим за опроштај 
дана не би свршила моја исповест.{S} Од детинства се то ради, брате мој, од детинства.{S} И онд 
шом, види све онако, како је запамтио у детинству...</p> <p>Мора да одоше звездари, јер је за ч 
{S} Безазленост ишчезну са лица његова, детињска веселост изгуби се, он поста сетан и тужан и н 
 је често био уз свог деду), али његова детињска веселост и безазленост није се повратила.{S} С 
пољубац и тај пољубац, који он у својој детињској души није могао да разуме, дође му тежи и од  
и како се обукао.{S} Успомене из његова детињства и она свечана песма вукла га је, као оно месе 
ар.{S} А шта ћеш ти?{S} Што си за свога детињства овом разбио главу, а оног мало искрвавио брит 
ене, како иду те ствари.{S} Још за мога детињства био у нашем селу човек богат, али тврд, једва 
 скроз познавао назаренско учење.{S} Од детињства гледа он, где у њиховој кући теку сузе, догађ 
 енергија, коју је познао у себи још из детињства свога, кад га истераше из школе и он виде сво 
; он је из оне јерусалимске иконе још у детињству очувао неки неодређени, тајанствени осећај, а 
 речи више о њему.{S} А имали су краву, деца су ту краву звала:{S} Џуџа, па је у оно време нека 
 Тетка га зове, да се прихвати јелом, а деца га обгрлила, те му приповедају.{S} Он не седа за с 
е и тетка Стана, код које су Боривојева деца, те је обећао, да ће сваких 14 дана доносити Борив 
а оде до тетке Стане, где су му стојала деца, а сад га је нешто вукло право његовој кући.</p> < 
ријим сином.{S} Нека ја умрем, а остала деца остану мала, ко ће да прихвати кућу?{S} Нек Лазар  
раво не о њему, него о његовој деци, та деца требају матере.{S} Сад се још боље прикупи и већ р 
сла, чита св. писмо.</p> <p>Кад га виде деца, да иде улицом, трче за њим и вичу: „Бугер, бугер“ 
е част... <pb n="199" /> Око њега стоје деца, које нити је васпитао нити им је што оставио, до  
 по срцу воли децу, запазио бих, јер би деца онда волела и њу.“</p> <p>Наста мало ћутање. „А ви 
та.{S} Маца Сувачарова каже: „Где су ти деца, пустињаче?{S} Нада их је мало пре одвела твојој т 
 шапућу.{S} Боже мој, шта могу говорити деца, о тако крвавој породичној несрећи?!{S} Како ће сх 
 колико и заклетва.</p> <p>„Како су вам деца?“ пита она. „Јесте ли затекли све на миру код куће 
ост тог лека, показао им је, да ако нам деца умиру, умире снага наша, потпора наших доцнијих да 
оје је из овог одговора видео, да су му деца жива и да су га држали за претваралицу.</p> <p>Пот 
доктор. „А као за што сутра?{S} Не ишту деца печеног вола, него две-три шљиве.{S} А ништа није  
 по кући.{S} Срећа, што му онде не беху деца; ко зна, шта би несретник још све починио.{S} Или  
пуно гостију, људи, <pb n="82" /> жена, деце.{S} Читав вашар.{S} Пусте их све редом у какав вел 
т крсном имену, у помен родитељу своме, деце своје, да учине што, нека сад учине.{S} Сад је вре 
шим селима читаве улице осташе пусте од деце.{S} Не видиш малише да се играју по прашини или да 
 да се не квари тако много од оне друге деце.“</p> <p>„Брат Боривоје, јелте да је брат Лазар у  
е живела ни пола сата, само да јој није деце.</p> <p>Кад је Лазар отворио врата и ушао с Бориво 
 Ту стоји Јова Пајинов са женом и двоје деце.{S} Јова Пајинов је као неки црквењак, он ужива те 
и жив човек.{S} Бивало је увек неваљале деце, која су поткрадала очеве, али овако што ратарски  
реступачна.{S} Али ће се спасти рађањем деце, ако остане у вери и љубави и у светињи с поштењем 
мо ли децу“.</p> <p>Боривоје се наљубио деце, па се окренуо по кући.{S} Ако му кућа и није преп 
“, пита га Боривоје, кад се већ наљубио деце.</p> <p>„Све је лепо и красно; пријатељи Назарени  
људи, како могу ја поред жене и четворо деце изићи на крај са 600 форината?“ Па зар ту да не ид 
де се крчмарица нешто кошка с децом.{S} Деци се прохтело мало сувих шљива.{S} Има их она на тав 
увек и увек говорила само о Боривојевој деци, а Рахила увек и увек о Лазару.</p> <p>И да је Бор 
атељица Варвара шаље, да понесе његовој деци.{S} Брат Тома се к’о насмеши, те додаде: „Врло је  
еч.{S} Управо не о њему, него о његовој деци, та деца требају матере.{S} Сад се још боље прикуп 
да живи паметно, поштено, да би оставио деци у наследство бар здраву крв, поштено име, спрему з 
ко ће се сад пузати на таван?{S} Сутра, децо.“</p> <p>Но умеша се доктор. „А као за што сутра?{ 
и нас се опет зажелео.“</p> <p>„Еј, еј, децо, опак сам ја човек био... врло опак.{S} Куд сам за 
ванка у један глас.</p> <p>„Није добро, децо“, изговара она, а једва дише.{S} Светозар побледи, 
ала се и госпођа Јелачићка.</p> <p>„Хо, децо, децо, што удешавате тако на дугачко; што почињете 
 и госпођа Јелачићка.</p> <p>„Хо, децо, децо, што удешавате тако на дугачко; што почињете још с 
им искупљене на молитву и питам вас:{S} Децо, где су вам очеви?{S} О матере, где су вам кћери?{ 
смешио њихову разговору.</p> <p>„Пазите децо“, каже, „да се не уморите.{S} Многи су пошли тим п 
им тога је увек говорио млађим људима. „Децо, пазите шта радите, узмите пример на мени, опамети 
и у собу и пришли оцу, он се заплакао. „Децо“, каже, „уштапио сам се, нисам могао да вам дођем, 
 се к’о насмеши, те додаде: „Врло је за децом. “</p> <p>Милева је стојала на прагу, па се нагло 
и наиђе, где се крчмарица нешто кошка с децом.{S} Деци се прохтело мало сувих шљива.{S} Има их  
је било злобе; сваки залогај делио је с децом, с којом се играо, али кад му узаври крв, хоће да 
иновима трну зуби.“ Ко дакле воли себе, децу своју, име своје, тај се не може искључити из друш 
ује.{S} Каже: „Не можемо <pb n="106" /> децу сећи по поле, поделити их, него ћу ја остати, па к 
о, а ђаво се <hi>застиди</hi> и избљува децу.{S} Ето, дошли смо дотле, да нас са таким светим к 
што, нека сад учине.{S} Сад је време да децу своју спасемо.{S} И успео је.{S} Неко је уписао но 
p> <p>У оно време наиђе и опет редња на децу.{S} Гушобоља, дифтерија, поче немилице да их таман 
о да Бог да, на томе путу“.{S} Он се на децу и не осврће, а женама ће одговорити или не одговор 
крв?{S} Гроза га ухвати, кад помисли на децу...</p> <p>Кад дође кључар, он му приђе и каже:</p> 
и као телад, за што си онда помишљао на децу?“</p> <p>Но Боривоје не попушта.{S} У очима му је  
а ^сведочанство у добрим делима, ако је децу одгајила, ако је светима ноге прала, а младих удов 
.{S} То је место за оне жене, које доје децу, а не могу да их оставе код куће.{S} Прозори те со 
није гушобоља, то нам пророк Илија коље децу, јер су некрштена...“ То су биле последње речи нес 
 даље, све дубље и дубље.{S} Растависте децу од родитеља, брата од брата, Србина од Србина, а т 
<p>Лазар доводи Боривоју децу, те га уз децу и он походи кад воли.{S} Боривоје се много разбира 
 ожењен и у година, остави кућу, жену и децу, покупи све новце и оде с њом у свет...{S} А тај В 
ло и тамо — до сутра.{S} А чим она води децу у госте, долази и њојзи гост...{S} Али да богме, т 
 сам, па тешко гледим и себе, а камо ли децу“.</p> <p>Боривоје се наљубио деце, па се окренуо п 
ехота.{S} У Христово време нису крстили децу, него само зреле људе.“</p> <p>„Јао, гле сад!“ вел 
ла за брат-Боривоја.{S} Она и тако воли децу“.</p> <p>Боривоје хтеде да рекне нешто, да захвали 
а их воли.{S} Да истински, по срцу воли децу, запазио бих, јер би деца онда волела и њу.“</p> < 
 би, да јој је годио тај одговор. „Воли децу“, рече она на послетку лагано.</p> <p>„Не бије их, 
м си путем ударио, требала је да покупи децу и да каже конзисторији: „Кидајте ме, растављајте м 
о, вели му ђаво, онда ћу и ја избљувати децу.{S} Св. Сисоје се помоли Богу и Бог учини чудо:{S} 
 му приђе и каже:</p> <p>„Хоћу да видим децу.{S} Може ли то бити?“</p> <pb n="44" /> <p>„Може“, 
кви то морају бити греси, који море ову децу?</p> <p>Када је отпојан 4. стих, поче Мирко читати 
сваких 14 дана доносити Боривоју његову децу.{S} Биће дакле свезе међу њима, а и подвоз му неће 
 два снахина детета; виђала сам и другу децу, али ово још је видех.“</p> <p>Лекар је пришао Бор 
 n="84" /> <p>Кад Лазар доведе Боривоју децу, да их води њихову оцу, Милева им даје свакојаке п 
оси ништа.</p> <p>Лазар доводи Боривоју децу, те га уз децу и он походи кад воли.{S} Боривоје с 
неко време, ето ти њега, довео Боривоју децу.</p> <p>„Како си ти“, пита га Боривоје, кад се већ 
орио врата, нађе у дворишту децу, своју децу, која га дочекаше неописаном радошћу. <pb n="92" / 
у јавно, плачу у срцу.{S} Извлаче своју децу на гробље, извлаче их без крста и опела, без сузе  
ових, но на потоку Кисону коље и српску децу... „То није гушобоља, то нам пророк Илија коље дец 
 <pb n="76" /> његове, а жене држе малу децу у наручју и плачу...“</p> <p>„Није лепо, није пошт 
иче, да га неће заборавити; доводиће му децу, а доносиће му и књига назаренских.{S} Има: „Харфа 
 да већ ходи тим путем.{S} Довели су му децу, те је и њих видео здраве.</p> <p>Његова тетка Ста 
о га је тукао и искао да му поврати ону децу, коју је прождерао.{S} Ако ти умеш избљувати матер 
им нећеш ухаснити.{S} Имаш жену и ситну децу, па није ни то богоугодно, тако рећи, заборавити н 
p>Кад је отворио врата, нађе у дворишту децу, своју децу, која га дочекаше неописаном радошћу.  
 затекли све на миру код куће?“</p> <p>„Децу сам оставио здраву, а затекао сам кућу пунију но ш 
ласти.</p> <p>На клупама има и неколико дечака и девојчица од 10—12 година.{S} Очи им још весел 
ивоје подиже главу, те сагледа три полу дечја, полу анђелска лика.{S} Шест невиних очију упрто  
и судске трошкове и покрити све потребе дечје.</p> <p>Умирен чекао је Боривоје суд; радо и весе 
није гладан, а не разбира ни приповетке дечје; пуно му је срце и пуне су му очи — суза.</p> <p> 
ник још све починио.{S} Или би га можда дечји поглед уздржао од свега покора — не зна се.</p> < 
е Светозар да поје оним меким, пола још дечјим гласом: „Рождество твоје...“</p> <p>Да питаш Лаз 
 е ће малиша да се зграни или да добије дечју болест — фрасове.</p> <p>„Шта да радим, кукавица? 
е чобанче, не познаје га, па мисли да и дечко њега не познаје.</p> <p>„Добро вече, дете?“</p> < 
 неваљала; сад нисам“.</p> <p>Тамо опет дечурлија сеоска виче за крупним, јаким човеком: „Уа, у 
срна и као што се већ у таким приликама дешава; што већма хоће да се покрије, тим се већма пока 
на, чита н. пр. живот св. Сисоја.{S} Је ди вам позната та књига?{S} Каже се у њој, да осигурава 
е поправља, крајње је време.{S} Ноћу се ди и тешко уздише.</p> <p>„Лазаре“, пита, „мислиш ли ти 
а, коју наследисте од матере, не чувате ди то као нешто особито, те остављате од оца на сина?{S 
а, каже: „Тако ми је и требало...„ Јеси ди тако казао, голубе мој, животе мој, све моје овога с 
ач и ципеле и шешир и кишобран, па јеси ди видела чак и марамица од једне боје“.</p> <p>„Шта мо 
арати обема рукама и питати:{S} Одричеш ди се сад сотоне, орјатине проклети? није се дуго држао 
ог јутра као и пре.{S} Јованка је имала диван глас и њено анђеоско певање такнуло се врло често 
и много искусио.{S} Једном речи, био је диван човек, од кад је Ленчица погледом својим истерала 
ош су неки од гостију били у механи, те диванили:{S} Како може човек да поједе толико шљива с к 
зло.{S} Ми прости људи како знамо, тако диванимо“.</p> <pb n="125" /> <p>Говор чича Станка прим 
о онда, кад су нас у тренутку растрзале дивље звери, но што нас данас годинама мучи сува болест 
Азији колера, на мору бура, а у пустињи дивље звери и безводност.{S} Можеш ли ти, кукавче, свуд 
и, а то је дивљи голуб.{S} Једном речи, дивљи голуб је увек дивљи голуб, а кукавица остаје и зи 
темељно и научно, да није истина, да је дивљи голуб само у лето дивљи голуб, а у зиму да је кук 
 и зими остаје што је био лети, а то је дивљи голуб.{S} Једном речи, дивљи голуб је увек дивљи  
 истинита она народна предрасуда, да се дивљи голуб у зиму претвара у кукавицу?{S} Па мора му с 
уб.{S} Једном речи, дивљи голуб је увек дивљи голуб, а кукавица остаје и зими и лети кукавица.{ 
е истина, да је дивљи голуб само у лето дивљи голуб, а у зиму да је кукавица, него он и зими ос 
и у себи.{S} Познала је тек сад, каквом дивљом страшћу воли Боривоја, кад га је изгубила.</p> < 
, а то је од прилике све једно.{S} И он дивљом руком зграби кћер своју за главу, раздере мараму 
м четом на усамљено острво, где је била дивна, чаробница Цирце...{S} Она је умореним путницима  
ају се јектенија, па онда забруја и она дивна Дамаскинова песма о последњем „цјелованију“: „При 
најелегантније одело.{S} О врату су јој дивна три реда бисера, нека се не каже, да она овај нар 
> Има и напред места нека, која су врло дивна!{S} Слушајте само. „Отела си ми срце, сестро моја 
и што је највећи српски песник у својим дивним „<title>Снохватицама</title>“ изрекао:</p> <quot 
гао више ићи, но се наслонио на зид.{S} Дигла се била бура, завитла мећава и сви се склонише у  
а Назарене и ону сокачку грају, која се дигла против њих.{S} Тако се не може више.{S} Бог нам ј 
а свисне.{S} У неки мах хтеде већ да се дигне, али га беше страх; ухватила га нека немоћ.{S} Је 
попнем на кола, па узела двојица, да ме дигну.{S} Двапут ме дизали, и двапут упустили на камен. 
твоји смо! победио си нас“.{S} И кад се дигоше измети, да убију онога, који проповедаше мир и к 
 мајка сину руку под главу и поче да га диже...{S} Но дизало га је још нешто.{S} Из друге собе  
} Па онда, Срдан је болестан, још се не диже из постеље, а једва се четвртог дана мало разабрао 
{S} Види Лазара, где седи на клупи и не диже главе.</p> <p>„Лазаре“, каже му, а глас, му дрхће, 
 путу господњем...</p> <p>После тога се диже да иде.{S} Много је молио браћу, да га пусте да ид 
арени хтедоше да започну молитву, он се диже. „Браћо и пријатељи моји“, каже, а глас му дрхће,  
жи сама.{S} На столу је боца, лагано се диже, придржава се уз зид и домили донде.{S} Напије се. 
од њих не окуси залогаја.{S} Онда се он диже, пољуби жену у чело, назва јој лаку ноћ и затвори  
ову, кад чује ту песму.{S} Све га нешто диже из кревета.{S} Зна да су му другови негде пили, са 
ристос, ако је заслужна венца.{S} Ми не дижемо ларме, не подвикујемо, нит најмљујемо онај ђавољ 
p>Читала је лепо и са нагласком, а није дизала ни једном очију са књиге.{S} Била је сигурна, да 
зела двојица, да ме дигну.{S} Двапут ме дизали, и двапут упустили на камен.{S} Угрувао сам се к 
ку под главу и поче да га диже...{S} Но дизало га је још нешто.{S} Из друге собе почео је Свето 
 дела беху ненадмашна и свет је на њега дизао камење, да га убије.{S} Па шта хоћу ја, црвак ниш 
жба, па прангије, придика, а стари људи дизаће новог свештеника на рукама.</p> <p>Још много пре 
ех урезан гвозденом писаљком и врхом од дијаманта у срцима људским и на роговима олтара...“</p> 
заренске.{S} И сад је по заточеника ова дилема:{S} Ако он остаје при својој старој вери и каже: 
рт јој се предсказивала све нека ватра, дим, крв...{S} Пред њу излази Илија пророк, где се нати 
ела не бринете, него само за тамјан и — дим.{S} Они, који проповедају код вас закон, најмање га 
не цркве, где горе свеће, где се подиже дим од тамјана, где се служи служба у златним хаљинама, 
 реч са придикаонице нити да га разгони дим од тамјана; не може слово наштампано, а не може ни  
S} Соба је сва <pb n="185" /> увијена у дим. „Баба“ каже, а не гледа јој у очи, „иди одма по Ла 
ће се безбожност разгорети и отићи ће у дим високо.{S} И пушење је дакле безбожност, хасне нема 
, да се не знам шта <hi>подиже високо у дим као безбожност</hi>.{S} И зар сад то значи, да је б 
је дакле безбожност, хасне нема од тога дима ни за тело ни за душу, а човек треба да победи стр 
обу.{S} Ко нема снаге, да се одрече тог дима, тај је слаб, тај не уме да је господар над собом, 
.{S} Запали лулу, па само гледа у плаве димове и мисли, мисли.{S} Тек ако ће одговорити домаћиц 
<p>ДРУГО ИЗДАЊЕ.</p> <p>ЦЕНА 2 КРУНЕ (2 ДИНАРА).</p> <p>У НОВОМ САДУ</p> <p>СРПСКА ШТАМПАРИЈА Д 
е опет опирала Јованка. „Није лопов, не дира ни у шта“.</p> <p>Девојке заћуташе за часак.{S} Си 
био вредан; радио је у кући као црв, не дира никога, не псује, али сваког дана у вече па и неде 
казао: „Па кад је вредан и поштен, а не дира те, не дирај ни ти у њега“. — „Јест да!{S} Жупан ј 
 грдна грехота убити ласту.{S} Шваба не дира у роду, сви ми ни за главу не дирамо буба-Маре.{S} 
Није дирао никога, само да нико њега не дира.{S} Назарени беху само још сенка од онога, што бех 
„Неће нас убити?“ питала је.</p> <p>„Не дира тај никога.{S} Врло је миран, а и отац каже, да га 
ад је вредан и поштен, а не дира те, не дирај ни ти у њега“. — „Јест да!{S} Жупан је Калвин, шт 
 мене и то, ако се од сад поправим и не дирам у туђе“.</p> <p>„Хеј, мој брајко“, вели му Лазар, 
а не дира у роду, сви ми ни за главу не дирамо буба-Маре.{S} Само нигде нисам чуо, да људи држе 
лагајник, он повереник, он све.{S} Није дирао никога, само да нико њега не дира.{S} Назарени бе 
Сад није више забрањена, нико је не сме дирати, нико гонити.{S} Али јест.{S} С тим је баш изгуб 
 им се стеже у души, кад их прота онако дирљиво опомену на големи расцеп, који створише.</p> <p 
 се мајка му належе на њ; образе му већ дирну њен врео дах и он само очекиваше удар.{S} Но шта  
азар је опазио, како је Боривоја немило дирнула та реч „Бугери“, и он је врло вешто знао да утр 
та и његов говор многе је и од Назарена дирнуо.{S} Они то да богме нису показивали спољашњим зн 
а тумараше по кући.{S} Боривоје није ни дирнуо јела; с уздрхталом душом чекао је, да му мати по 
<p>„Победили смо!{S} Ону моју препелицу дирнуо си данас својом речју и ја сам је ухватио...{S}  
гурна, да ће успети.{S} Кад је свршила, дисала је брзо и тако тешко, да у мало не угаси жишка н 
ло нешто и од ваше нарави?...{S} Оно је дисало с вами исти ваздух, оно је крв ваше крви.{S} Па  
 сандук доле.{S} Престаде песма, преста дисање; да не ударају звона, чуо би потмуло јецање Лаза 
ворише ни речи, али се јасно чује тешко дисање њих обадвају.</p> <p>На једном он проговори, упр 
е је у лицу црвен као крв, његово тешко дисање чује се јасно и у оном метежу и он се повуче у к 
а у мало не угаси жишка на столу својим дисањем.{S} Очекиваше ако ништа друго, а оно, да је Лаз 
ом жишку на столу, који под оним тешким дисањем Рахилиним сваки час хоће да се угаси.</p> <p>Ра 
аиђе и опет редња на децу.{S} Гушобоља, дифтерија, поче немилице да их тамани.{S} То беше доба, 
 стране: „Слава људима, који су као наш дични професор Здравковић и подобни!“</p> </div> <pb n= 
ије добро, децо“, изговара она, а једва дише.{S} Светозар побледи, он је то схватио, као да ће  
 подиже се и оде.{S} Није могао даље да дише исти ваздух с њоме...{S} Човек ретко, врло ретко п 
се исповедити вашим старешинама и то на длаку“.</p> <p>„Мораш.{S} Док одлазиш међу њих као гост 
ог учини чудо:{S} св. Сисоје избљува на длану млеко материно, а ђаво се <hi>застиди</hi> и избљ 
 отпадну, мораш да их држиш као јаје на длану, да их не разбијеш.{S} Ту се не може држати запт. 
људи обожавали Богове са врх брега и са дна мора.{S} Они су држали, да главни Бог седи на Олимп 
 на раме и пита гласом који потреса, до дна душе: „Боривоје, снаго моја, шта је теби?{S} Ти си  
ачи св. писмо.</head> <p>И Лазара је до дна душе потресла смрт Милевина.{S} То су опазили сви,  
јим предавањем потресао све присутне до дна душе.{S} Узео је да нацрта последње часе блудника,  
И Лазар и Боривоје били су потресени до дна душе.{S} Сад су били и опет сами, но и то за мало,  
/p> <p>Лазар је отишао кући потресен до дна душе, али није показао своје узбуђености.{S} Било ј 
д би вечерње готово, наста саветовање о дневним потребама.{S} То је канда и главно при овим веч 
он је сад седео у скупштини крај стола, до Лазара, Мирка и осталих, међу „пророцима“.{S} Нису д 
тне на раме и пита гласом који потреса, до дна душе: „Боривоје, снаго моја, шта је теби?{S} Ти  
 почетка збунити.</p> <p>Вришти Криста, до неба се чује и пита: „Зашто ме груваш, кад ти нисам  
 жену с дететом, а од наследства ништа, до кућице и два ланца земље.{S} Жена је била врло вредн 
е редње — серум.{S} У оно време био је, до душе, серум скуп, врло скуп лек, али опет лек.{S} Та 
Истина, он о „Бугерима“ није знао више, до ли то, да их цео свет грди и осуђује, али је и то до 
 ако је члан друге какве вероисповести, до ли назаренске.{S} И сад је по заточеника ова дилема: 
х.{S} А да шта би му они и рекли друго, до то, да се успалио.</p> <p>Пође напред.{S} Да ли наме 
ити је васпитао нити им је што оставио, до ли отровану крв.{S} Они су неспремни и неспособни за 
 воће.{S} Ми ни на што друго не дајемо, до ли на јело.{S} Најбоље, најздравије собе наше, те су 
договарате, кад се скупљате на молитву, до ли о том:{S} Шта има ко на продају, шта ваља купити, 
е није знао друкче да се освети човеку, до ли да га ухвати за прса.</p> <p>Код Милеве се опет и 
гове — блуда.{S} И доиста између оно 30 до 40 женскиња, које беху данас у назаренској скупштини 
у шушкали и договарали се<pb n="134" /> до дубоко у ноћ.{S} Биће и они на броју, јер је сутрашњ 
губио власт.{S} Он није више свој...{S} До сад, кад је плануо, занео се, било је само за тренут 
је година дана од рођења Боривојева.{S} До сада је у кући Владе Иванова било све на миру, али с 
<p>„Нашао сам, где ми беше погрешка.{S} До сад сам доводио у додир две голубице и једну мачку,  
 Бадава хоће Пера братски, неће она.{S} До сад се не чу ни жива, сад зипара, као да нема никог  
ад од једном искрсну пред њега ђаво.{S} До душе, ко не зна, рекао би, да је то Маца Сувачарова, 
} Те ноћи се два-триред будио Лазар.{S} До ушију му долазаше неки шум, као кад оно ветар зајауч 
.</p> <p>Сад је Срдан прегорео и њу.{S} До душе ишао је среском начелнику (солгабирову), те је  
о је звала оца, „шта радиш с брацом?{S} До сад си га грдио, што је пио и није хтео да ради, сад 
ла твојој тетки, нек буду мало и тамо — до сутра.{S} А чим она води децу у госте, долази и њојз 
 авлију да шета, кад дође томе време, а до сад га нико не мога кренути на то.{S} Само кад дође  
а се изговара, да је била сила.{S} Бива до душе, да девојка не каже одлучно: „Хоћу, дођи, узми  
уће; но доцне.{S} Приспела је полумртва до адвоката, а кад тамо, рекоше јој, да је он отпутовао 
се Исус исправи и не видевши ни једнога до само жену, рече јој:{S} Жено, где су они, што те туж 
ије легао у кревет, но се вукао од зида до зида.{S} Није јео, није говорио, само је кашљуцао.{S 
о, учинио је, ничег и никог се не убоја до Бога.{S} А кад се Језавеља поче с њим борити, поплаш 
у је, као да је кроз ону црну ноћ (која до пре обузимаше његову душу) опазио светао пут, који в 
бави.“</p> <p>И било је сложно од петка до недеље, а то ће рећи, док Криста није дознала, да је 
зна на памет цело св. писмо, од почетка до краја.{S} И то не само да зна речи, него зна и то, ч 
литву <pb n="21" /> запамтио од почетка до краја, чим ју је први пут чуо, и изговарао ју је чит 
оних осталих старица назаренских занела до крајности.{S} Поче да мисли на смрт, на страшни суд, 
назидали му кућу.{S} А била је изгорела до тамана.{S} Тамо он, Ненадов ју је запалио...“</p> <p 
Мирко. „Наша општа благајница није била до данас још празна“.</p> <pb n="111" /> <p>Све је ишло 
егла с вечера, па онако слаба утаманила до зоре.</p> <p>Прочула се по Лазаревцу и та смрт — про 
ши, где живи господин предговорник, има до стотине Назарена.{S} И ја питам:{S} Је ли тамо крив  
уше, па не може да освоји народ.{S} Има до душе штошта у цркви нашој, што би могло да престане, 
пало, те га нападоше.{S} Дође међу њима до расцепа и кошкања речма, па онда пренеше ствар и у н 
нога дана отворио школу.{S} У затворима до душе не дају пера и хартије, али поред свега тога ст 
и јој некако неправо.{S} Слушала је она до душе и до сад назаренску науку <pb n="109" /> о брак 
о суђење својим рођеним очима.{S} И она до сад онако трезвена жена поче да кука, плаче и јадику 
а цело св. писмо на памет од почетка па до краја, није на празно.{S} Јер он кад се позове на ко 
му телећак камењем и вијају га од јутра до мрака:{S} Један — два... један — два... <pb n="90" / 
или отерати.{S} Лазар је писао од јутра до подне, а кад би подне, он само хукну и пита: „Је л’  
ен, те се угрува.{S} Моја Варвара отрча до њега, подиже га, обриса од прашине, па га још пољуби 
б.</head> <p>Док је Боривоју изишао суд до краја, прошла је читава година.{S} Остале му дакле ј 
у.{S} Изгореле су и стаје и камаре, све до тамана, чак и марва.{S} Пет до шест хиљада форинти м 
смо.{S} Првих дана смо лепо живели, све до Божића.{S} Кријем ја њу од свакога, а и она тражи, д 
ре се око себе као лопов, па се докраде до крајњег прозора.{S} Тамо је Милевина собица.{S} На п 
Шта ће сад?{S} Испрва је мислио, да оде до тетке Стане, где су му стојала деца, а сад га је неш 
е мога остати на месту, но устаде и оде до прозора.{S} Милева га погледа испод ока.{S} Да је у  
а и Срдан и Лазар осетише, е ће да дође до крупних размршаја.</p> <p>„Дуго ми ниси био, сине“,  
ло, лутао по улицама...</p> <p>Кад дође до Цветине куће, он застаде.{S} Дође му у главу мисао,  
еће се зауставити лако, све док не дође до тамана.{S} А тако је и с добрим.{S} Кад је све уређе 
а, глатко, само у последњој ствари дође до мале препирке.{S} Али и јесте то била чудна ствар.{S 
 лепо?{S} Заједно сте почели и чим дође до прве мале незгоде, ти га остављаш, бежиш као пацов и 
вашка.{S} Био је под селом.</p> <p>Дође до куће, којој га је срце вукло и застаде да се одува.{ 
пошли тим путем, али их врло мало стиже до мете.{S} Ако мислите, да је доста изговорити народу  
да она из светог писма заборави најдуже до вечери све оно, што преко дан чује и чита.{S} Не мож 
ам се не би опростио!“</p> <p>Милева је до сад седела узбуђена и као неки мрави подилазаше је.{ 
ар дочуо и ово сумњичење заболело га је до срца.{S} Био је још млад, па је у души ипак рачунао  
јутро кресала путање или плевила, па је до скора при том послу, мал’ те не увек, певала.{S} Но  
тумачи св. писмо.</head> <p>И Лазара је до дна душе потресла смрт Милевина.{S} То су опазили св 
 али је обећао својим гостима, да ће је до године изнети на сто, па ма знао изгубити главу.</p> 
и не узе одмах реч.{S} Светозар који је до њега стојао, брзо се умеша. „Брате мој Лазаре,“ вели 
и смо сад тек дошли до колевке, а то је до почетка.</p> <p>Наш народ прича, да неке „виле милос 
ло много учинио.</p> <p>Све оно, што је до сад слушала и читала, оставило је у њојзи доста слаб 
своје душе, поста јој оно јасно, што је до сад само назирала и што не хтеде признати у себи.{S} 
.</p> <p>„Кристо“, каже јој он, „што је до сад било, било је, опрости.{S} Сад ћемо братски, у с 
е жена не оде у Назарене.{S} Код нас је до душе први поверио Мирко, али после њега одмах три же 
м, а после наопако би им било, да их је до сад видео свет пред скупштином.{S} Но данас је изузе 
је.{S} Поред пута је јендек, од прилике до колена дубок, а пун воде.{S} Тома шчепа Срдана испод 
 је у кошуљи загазила у воду од прилике до појаса, а с њом је загазио и деда Јова.{S} Трипут ју 
у један за другим, почевши од старешине до последњих; <hi>а Исус оста сам и жена стојећи по сре 
својим предавањем потресао све присутне до дна душе.{S} Узео је да нацрта последње часе блудник 
ана после тога не дође између њега и ње до правог разговора, као да беше читава ограда између њ 
право из рањена материна срца и продире до срца...{S} Боже, та и она птица у гори и онај вук у  
 лупа, не чује, управо звук неки допире до њега, али не разбира смисла.{S} Кад се разабрао мало 
ему, но иде на њиву и ради од ране зоре до мркла мрака.{S} Не грди као до сад, не пије скоро ни 
и Марти њезин бранилац, да дође што пре до њега, хоће да се обавести о нечем, што је врло важно 
же у своју собу; за тим му и опет допре до ушију шум, као кад оно ветар зајауче; и опет уздахну 
 Тома и остали старији људи догурали се до Срдана, умирују га речма, моле и опомињу, а по мало  
Но та „молитва“ почиње рано у јутру, те до осам сати најдуже буде готова.{S} Онда иду „верни“ н 
 да се китите, идете по балови и играте до зоре?{S} Право да ти кажем, жао ме је, ако си тако м 
ућу.{S} Сотона је овладао њима, од пете до главе.{S} Неће да иду из куће, а с њима се не може.{ 
о, одмах да је продамо.“ И чим стигосте до Гецина салаша, а ви доплатисте сто двадесет форината 
се учврстила, не питајте.{S} Од варнице до пламена често не треба више до ли један тренутак, са 
 варнице до пламена често не треба више до ли један тренутак, само ако је ветра.{S} А у Боривој 
ујаше све три у један глас, кад стигоше до Боривоја.</p> <p>Он се задубио у посао, па није ни о 
 да му се исповеди баш, кад га одведоше до истражног судије.</p> <p>Истражни судија је још дост 
ару упало у очи, па и заболело га.{S} И до сад су га многи предусретали у преко због тога, што  
 да Назаренство има дубљих узрока.{S} И до сад је било рђавих свештеника и администратора, па н 
упних, гадних речи, да у мало не дође и до пљувања.{S} Онда су се, по српском обичају, заверили 
нији.</p> <p>Учитељ Миливоје живео је и до сад управо тако, као да су она правила била са његов 
ћма ражљути чича-Срдана.{S} Бивало је и до сад, да он замане по Лазару, али онда је Лазар увек  
ладика уводи у звање.</p> <p>Дошло је и до придике.{S} Протопрезвитер је са неколико топлих реч 
ко неправо.{S} Слушала је она до душе и до сад назаренску науку <pb n="109" /> о браку, слушала 
бој се.{S} Да је хтео бегати, одавна би до сад побегао“.</p> <p>Јулка није рекла ништа више и д 
 тражи нож и не пита:{S} Ко? као што би до сад у такој прилици радио, но само вели: „Нека их, в 
коро престати и као да хоће да употреби до краја оно право, које му даје српска пословица, која 
 уверења, да се од прве цигље не долази до готове зграде, уверили су се доцније и Назарени, да  
 Лазар, „јер код нас само што не долази до крви.{S} Све је сад у селу тако измешано, ускомешано 
ра у вече бити код њих у скупштини, али до сутра пред вече остаће код мене.{S} Сутра ћемо се за 
е хтео да изађе на друм.{S} Коњи запали до појаса, па ни маћи.{S} Иду људи друмом, али сваки ок 
 Лазар лепи ње.“</p> <p>У том су стигли до куће Томине.{S} Пред њима су ишле две женске, које и 
 баш недеља.{S} Чича Срдан једва домили до куће, кад чу ту вест.{S} Одсекле му се ноге.</p> <p> 
рекинемо причање, али смо сад тек дошли до колевке, а то је до почетка.</p> <p>Наш народ прича, 
онину жртву и нећете да га испратите ни до гроба; борите се против њега мртва, па ма вам он био 
<p>И Лазар и Боривоје били су потресени до дна душе.{S} Сад су били и опет сами, но и то за мал 
а се после не угаси више, док не сагори до земље и праха.</p> <p>По подне у 4 сата био је у шко 
видео, да у многоме није добро, како си до сад радио, а већ десет пута си скретао на бољи пут и 
 достојанственим нагласком. „Но, зар ти до сад ниси о томе чуо?!“</p> <p>„Нисам чуо“, вели Бори 
ли у себи, да неће попустити, но терати до краја, па ма их стало главе или бар крова с главе.</ 
а слутиш што.{S} Ја данас нећу долазити до вас, не могу.{S} Сутра, кад буде време, доћи ћу да с 
није као Сима пекар, но да ће допостити до краја.</p> <p>Жао је многима Надиних суза, те се муч 
ја неће ништа већма одржати у питомости до жена.</p> <p>Марта је доста лако успела у својој нам 
ико болестан“, каже, „да не можеш отићи до учитеља Јовића.“ „А шта ћу тамо?“ питам ја. „Не бој  
 код чича-Срдана.{S} Није никоме у кући до славе, али се опет за то пече печеница, а Светозар д 
 у вече није никад отворено.{S} Он точи до душе и пића, али су чланови дужни да буду умерени, п 
 стоји отворен разговор од Адама па чак до последњих дана и страшнога суда. </p> <p>„Шта читате 
па га још испратио са Симом пекаром чак до оближњег села.{S} И од оног дана могао си ћутљивог Б 
а све оне живе и мртве ствари, које сам до сад покрао?...{S} Видим ја, да мени нема лека; не од 
ми дао суд, да му прокажем све, што сам до сад нарадио?!{S} Ево сам добио због једног јединог т 
ам видео у истини и животу оно, што сам до сад видео толико пута из историје. <pb n="154" /> Св 
 буде!“ Ја нисам ништа више казао, одем до друма, скочим на кола и викнем брату: „ Терај овамо. 
а и викнем брату: „ Терај овамо.“ Дођем до чича-Срданове куће, гледам по улици, нема никога, а  
 <p>„Јесте...{S} Зађем за друм, и дођем до њене куће. „Шта ћеш ти ту сад?“ пита ме. „Хоћу да се 
 су на њиви, косе, он је претрпа травом до главе, а она цичи као помамна.{S} Тако је, кажу, бил 
ћанима, у глави тринаестој, стиху првом до осмог.{S} Он каже: „Ако све језике човечје и анђелск 
свему лош.{S} Напротив, био је послушан до крајности, волео је матер више свега, а био је и нео 
.“</p> <p>Лазар је отишао кући потресен до дна душе, али није показао своје узбуђености.{S} Бил 
истина, да си српску школу у селу могао до скора познати по опалим и олупаним зидовима, онда се 
озбиљнија дела, али не само да чита као до сад, но поче и да испитује, да мисли.{S} За не пуне  
а мужевљево здравље, ако остане све као до сад.{S} А мужевљево здравље ипак јој беше милије од  
ане зоре до мркла мрака.{S} Не грди као до сад, не пије скоро никако, а парасио је и лулу.{S} Н 
у је Адам бацио на кола и силом одвукао до забрањене јабуке. „Но као што је познато“, рече Обре 
а част му икона.{S} Био би и сам отишао до њега, али је хтео у оним данима да остане уз жену.</ 
га расхлађује.</p> <p>Кад је Тома дошао до Срданове куће, закуца на прозор и предаде га домаћиц 
иста против гиздања и раскоша, па дошао до данашњег дана.{S} И она се најсиротија лицка као нек 
родним предавањима у школи, па је дошао до уверења, да је све то још увек мало и недовољно, ма  
а био бео.</p> <p>Кад је тај глас дошао до Наде, она само јаукну. „То није био сотона“, рече, „ 
ина.{S} Није главно до церемонија, него до ствари, дела.“</p> <p>„Ми смо баш они од дела“, одго 
} За младости њене хватао се Срдан радо до ње у коло, ваљда ће је послушати. „О, браца Срдане,  
а био најгори човек у селу.{S} Није био до душе затворен, али то је све, што се може у његову о 
већ трули.{S} Ако је Светозар дошао био до уверења, да се од прве цигље не долази до готове згр 
 што није?</p> <p>„Ако ти је баш толико до ње стало, ишти и добићеш је.“</p> <p>Овим се свршио  
уме откровење Јованово, којега још нико до сад није разумео, а по свој прилици и од сад неће ни 
p> <p>„Па?“</p> <p>„Та, њему није стало до накита.{S} Он не може да се остави дувана — то ти је 
и, најревноснији, а овамо му беше стало до свог добра и новцу за љубав издао је и самог Бога.{S 
доиста мислио, да је његовој жени стало до иконе, а овамо је њојзи било стало до ината.</p> <p> 
о до иконе, а овамо је њојзи било стало до ината.</p> <p>Та се ствар вукла и отезала, али није  
Кад је пошао, испратило га је цело село до хатара, а кад се вратио, дочекали су га попови с лит 
 како је или право казати, како је било до сад.{S} Ако да Бог, постаће све друкчије.{S} Светоза 
е, ако се макну, те се весеље продужило до подне.{S} Једном речју, право — српско весеље.</p> < 
да се обавесте.{S} Сутра дан је и дошло до тога.</p> <p>Обрен је први пришао Лазару и хтео, да  
а онда поче: „Запазио сам, да није само до свештеника узрок — <pb n="123" /> зло је дошло мало  
оли крсно име, али не три дана, но само до 10 сати у вече и дао је у благајницу 20 фор.{S} А и  
„Пријатељу“, вели му прота, „ми дођосмо до вас, да видимо, како се молите Богу.{S} Ваљда је сло 
Назаренство још црње, мање и ситније но до сад.{S} Међутим није се нико окретао на то, што се Б 
и поштени и пуни врлина.{S} Није главно до церемонија, него до ствари, дела.“</p> <p>„Ми смо ба 
е не мења.{S} Њему је постало све равно до Косова, равне су му чак планине и брда, а право му ј 
> као да се пита:{S} Ко ће седети једно до друго за ручком при трпези?{S} Ово није за сахат-два 
, па три године.{S} Боривоју изгледа то до душе мало, али кад сви судови веле, да је доста, пра 
 скоро увек за леђима.{S} Њено је место до душе у првој клупи, међу другим госпођама, али час п 
 ускршњи пост.{S} Тада постаде оно, што до сад беше тајно, јавно.{S} И Боривоје и Сима изјављуј 
оном месту пале, тај би познао оно, што до сад још нико није познао; познао би душу девојачку.< 
дан.</p> <p>Но за мало, па је и он, бар до некле, назрео, како је у души Лазаровој.{S} Послао ј 
 је то било већ што тамо пише.{S} А зар до века тако да буде и без потребе тако да буде?{S} Ако 
о је друкчије.</p> <p>Дорастао Светозар до зрелости, те моли оца, да не закраћује Лазара.{S} Ка 
е, а кад му дорасте млађи брат Светозар до књиге и науке, не марим, ако ће учити и за проту“.</ 
ће победити, окрепити нас и одржати нас до бољих времена“.</p> <p>„И ко ће то да почне“ пита Ла 
аре, све до тамана, чак и марва.{S} Пет до шест хиљада форинти можемо рачунати.{S} Пиши 5000 фо 
га жене изиграше и доведоше под старост до подсмеха.{S} Св. Јован Крститељ био је тврђи од Соло 
аука и верујте ми, грозно залутасте већ до сад, а то лутање ићи ће све даље и даље, све дубље и 
се.{S} Неки издрже и даље, али кад дођу до првог заплетенијег раскршћа, кад виде, да се баш они 
S} За тим је био укоп; он испрати снају до гроба, па кад се врати кући, распусти даћу на двоје  
.{S} Лазару дође мисао у главу, која му до сада још никад не дође.{S} Како то, да изиђе из земљ 
p> <p>Нико из куће неће да испрати жену до гроба, <pb n="89" /> чак ни њезин муж.{S} Забрањује  
="179" /> не би смео од два сата у зору до вечери посећи две стотине снопова трске“, рече неко  
асом, јер није слободно, да звуци допру до ходника.</p> <p>Али шта то би с Боривојем!?{S} Он је 
оп-Светозара на вечери и наздрављали су до по ноћи сретном успеху.</p> <p>После четрнаест дана  
 јасно.{S} Речи, које најчешће допираху до нега, биле су: „Незнабошци... успаљеници... успаљени 
.{S} Голе њиве чича-Срданове, које беху до пре најбоље сређене, сада су вапиле на небо.{S} Рата 
 два три занатлије, а од ратара беше их до двадесет породица.{S} Може се почети.{S} Светозар је 
неће знати где сам.{S} И ја сад, да баш до у јутру не дођем кући, она не би легла.{S} Седи, осл 
ц дана бити и ожењен и посвећен.</p> <p>До тога доба треба и Боривоје да је слободан. „А и потр 
и.{S} Ђока се крстио од чуда.{S} Каже: „До сад је било, да пилићи иду за квочком, а сад дође вр 
а придобије Лазара?!</p> <p>Тома каже: „До сад је било како тако, сад је крајње време“.</p> <p> 
Христос је светковао све празнике онога доба.{S} Ударате на свадбе, живите као муве и скакавци, 
ити и ожењен и посвећен.</p> <p>До тога доба треба и Боривоје да је слободан. „А и потребан си  
то ми палимо тамјан, као што је било за доба Христова, а ви не палите, зар ће због тог и <hi>са 
мо нек је жив“.</p> <p>Но јест.{S} Дође доба да Машу узму у војнике, али он не прима пушке.{S}  
Тако прође још неко кратко време и дође доба, када Назарени почеше да осећају, е им се темељ ба 
заревац.</p> <p>Још нема 9 сати, (то је доба, кад се Назарени скупљају на молитву) а пред њихов 
вно било, сад се приповеда.{S} Данас је доба ветропирства <pb n="65" /> и лакомости.{S} Данас о 
 Светозар.</p> <p>„Неки лекари у новије доба мењају мишљење о дувану.{S} Дуван после јела помаж 
 коју су лекари и педагози тек у новије доба изрекли и која гласи:{S} Да се васпитање детета по 
 поче немилице да их тамани.{S} То беше доба, кад у многим нашим селима читаве улице осташе пус 
тоји пред кућом Гигином.{S} Сутра у ово доба биће му тамо Милева, онај деран љубиће прах са ног 
рат-Тому, поручио је, да му дођем у ово доба“.</p> <p>Рахила скочи са столице као поплашена срн 
воје на троје и оста сам.{S} Тек у неко доба дођоше његови из поља.{S} Улазе лагано, а чим уђош 
мало да причекам“.{S} Док ме јуче у зло доба неко не обавести.{S} Каже: „Не може се твој Гига ж 
 се, неће да га види.</p> <p>„Док у зло доба прођоше три Назарена.{S} Чим га опазише, поскакаше 
е, те се подигао лавеж, необичан за оно доба.{S} И већ се појављује на прозорима или огради жен 
а матером, и срећа његова, што се у оно доба нађе уз њега жена, која није дала, да му бол пређе 
први пут назаренску скупштину.{S} Од то доба нисам никад пропустио згодне прилике, да се што бл 
, рече јој чича Срдан опоро и она од то доба, није више спомињала ту ствар.</p> <p>Но ако Лазар 
p> <p>„Сећам се“, вели Светозар. „Од то доба прође година.{S} Данас велим само толико:{S} Мало  
лног, одређеног правца.{S} Ко дође у то доба, те одгурне мисли на ову или на ону страну, тај је 
препородили.</p> <pb n="207" /> <p>У то доба почеше и чланови да се множе.{S} Дошли су они, кој 
је могао да стече поверења.</p> <p>У то доба уверише се Назарени, како је истинита она народна  
ан се мало поплашио и умири, али од ото доба је још кивнији на Назарене но пре.</p> <p>Милева с 
на гробље, уз твога оца“.</p> <p>Од ото доба наста обрт код Боривоја.{S} Безазленост ишчезну са 
 рђав човек, а овај овде је тако миран, добар.{S} Требало би и да је затворен, а овај није ни т 
, те да могу бити пример осталима.{S} А добар пример ће онда и оне слабије и несталније окренут 
м лажем.{S} Ви сте искали од мене какав добар роман; ја сам вам донео тај; хтео сам да дознам в 
 забравља за њима вратнице.{S} Онда узе добар дреновац, те није гледао ни кога удара, ни где уд 
ш море ни допостити; већ си ослабио као добар хрт, а далеко су три године.“</p> <p>Но Боривоје  
ак разиђоше задовољни.{S} Доктор је био добар човек и сви су га волели, само би се и на њега мо 
ар.{S} Зидају кућу и мерник је направио добар план.{S} Али јест!{S} У његову плану нема, да ће  
ће Јулка, а на послетку Славна.</p> <p>„Добар дан“, забрујаше све три у један глас, кад стигоше 
а на испит оваке три швигарице.</p> <p>„Добар дан“, каже он, па се и опет дао за мотиком.</p> < 
од својих претходника, јер њему нико не добаци никакве примедбе, а нису га ни девојке спевале.< 
амо весео, но и обесан, па у своме бесу добаци Лазару ружну реч.{S} Каже му: „Шта се разбацујеш 
 по други пут били позвани пред судију, добацили су онде у ходнику једно другом тако крупних, г 
а мати запиткивала ојађену кћер, али не доби јасна одговора.{S} Милева је дуго плакала, заронил 
<p>Дође дан суђења и Боривојев бранилац доби мал’ те не у свему право.{S} Прва ствар недоказана 
е.{S} Држао је као у воску, да је ствар добивена, та ако се Рахила неће наћи у том послу, која  
ега највише поштује хлебац.{S} Тешко га добија; у њему види божји благослов, а кад хлеба нема,  
аша из Шида.{S} Није могао чути, где се добија риба од Орида, али је обећао својим гостима, да  
аљана у сваком погледу, а опет је за то добијала више боја но хлеба.{S} Није била Бог зна како  
љима тежи и да се упне из све снаге, да добије боље, он би их имао.{S} Ни поп ни учитељ не падо 
опуштајте; проћи ће.“ Каже: „Ко хоће да добије масла, тај мора млеко да — бије.“ Али ко ће да б 
ледало, е ће малиша да се зграни или да добије дечју болест — фрасове.</p> <p>„Шта да радим, ку 
к се пречистио.{S} И ако сад баба Стака добије згодну снају, тешко ће проћи месец-два дана, а д 
тку и сам цар имати посла, ако Марта не добије иконе.{S} Уз то је додала, <pb n="7" /> да је ла 
 остати.{S} Јер ако може бити, да човек добије за жену само три године дана робије, онда ћу ја  
 је било, па те не могу казнити.{S} Ако добијеш због тога макар пола сата, ја ћу робовати за те 
гривну, коју сам од моје покојне матере добила - спомена ради.“</p> <p>Светозар је гледао да уб 
је обрадили и засејали житом.{S} Сад су добили од продате хране 240 фор.{S} Утаначили су, да ов 
вао и очигледно је венуо.{S} Наскоро је добио суд.{S} Мати му продала тако рећи и сукњу, те узе 
може убити оног несретног сина, па није добио.{S} Жупан је казао: „Па кад је вредан и поштен, а 
ве, што сам до сад нарадио?!{S} Ево сам добио због једног јединог телета годину дана, а шта би  
 ствар недоказана и застарила, за другу добио Боривоје три године робије.{S} Он не апелира, не  
тао сам, а већ му јављају, да ће скорим добити суд.{S} Зову га пред судског старешину, председн 
е онде обавесте, јер њих иначе не можеш добити да разговараш с њима.</p> <p>Збор се свршио и ни 
ко ти је баш толико до ње стало, ишти и добићеш је.“</p> <p>Овим се свршио разговор о наследств 
 године дана чим може, гледа, да јој се доближи и да је придобије за нас.{S} Овца хоће да припи 
ту.{S} Велика је воља у њега, да нам се доближи.{S} У пола је и обећао, да ће у недељу доћи у с 
{S} Чича Срдан није могао да их са свим доближи жив, он их је доближио — мртав.</p> </div> <div 
p> <pb n="104" /> <p>„Гледаћу, да му се доближим“, рече брат Мирко, „е да се хоће и Светислав у 
гао да их са свим доближи жив, он их је доближио — мртав.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
онда, кад је порасла?{S} Како си јој се доближио?“</p> <p>„Доближио сам јој се лане, у Станићев 
би брат Мирко или неко од старије браће доближио му се и посаветовао га, мислим, да би много по 
а?{S} Како си јој се доближио?“</p> <p>„Доближио сам јој се лане, у Станићеви сватови.{S} Она ј 
остаје суров и прост, а што му се већма доближујеш, тим ће те пре и ујести.{S} Ето“, каже мужу, 
ра.{S} Али за Бога људи није истина.{S} Добра је вера, него не ваљамо ми. (Вичу: „живео!“ Неко  
е бабо“, каже она, „добра моја вера.{S} Добра је била мојим старима, па је добра и мени“.{S} Ђо 
лог свог века није учинила никоме каква добра, то није себи урачунала у зло) па удесише, да је  
S} Целог свог века није познала никаква добра; сваки час беше јој горак, те ће бити и задовољна 
ан после јела помаже варењу, али његова добра страна је та, што је он разбибрига; крај њега заб 
 тамо.“</p> <p>„А зар ви мене држите за добра човека?“ пита је он нагло.</p> <p>Она обори очи.{ 
храном му је боље, јер је гђа Јелачићка добра душа.{S} Увек га се сећа по ручку, па му кад што  
вноснији, а овамо му беше стало до свог добра и новцу за љубав издао је и самог Бога.{S} Бориво 
бро, дај, пиј од радости, те градимо од добра зло.{S} Ако нам је што тешко, дај опет пиј, гради 
.{S} Добра је била мојим старима, па је добра и мени“.{S} Ђока љуби снају; да може скинуо би јо 
 кроз ту прашну маглу коњаника, који је добра коња ознојио и у белу пену обукао, као оно Владет 
имским.{S} У Карловце иде свет, да купи добра вина, а не да лечи душу.“</p> <p>Свештеник на ове 
бију.{S} Исус им одговори:{S} Многа вам добра дела јавих <pb n="204" /> од оца својега, <hi>за  
адржао.{S} Али наравно, знао је, да сам добра, па мисли:{S} Ћутаћу.{S} Па кад ми је већ послао  
не повериш?“ „Мени је бабо“, каже она, „добра моја вера.{S} Добра је била мојим старима, па је  
 остаје при својој старој вери и каже: „Добра је та вера“, онда је он лично <pb n="49" /> крив, 
ре; могла је чинити што воли; она је од добре воље пошла за мене.“</p> <p>Боривоје је сад очеки 
е у прању телесне нечистоте, но обећање добре савести Богу, васкрсењем Исуса Христа.“</p> <p>„Ј 
 који су се једном просветили и окусили добре речи божје, па <hi>отпали, није могуће обновити н 
га овца <pb n="121" /> оде у забран.{S} Добри пастири покупиће опет стадо у гомилу, као што су  
јнике, какви су већином данас, још су и добри свештеници; крај оваке наше више интелигенције ка 
ло после.</p> <p>„Врло добро.{S} Сви су добри људи тамо.{S} Лазаре, неће проћи дуго, па ћете и  
чете?“ каже. „Бајаги само Назарени нису добри Срби?{S} Питајте господина Здравковића, на коју ј 
енима, о узајмном испомагању њиховом, о добрим делима, која се тамо траже и без којих човек не  
и бисером или хаљинама скупоценим, него добрим делима, као што се пристоји женама, које се обећ 
док не дође до тамана.{S} А тако је и с добрим.{S} Кад је све уређено и на чврстим основима, он 
ме мужу жена и која има ^сведочанство у добрим делима, ако је децу одгајила, ако је светима ног 
 извесно отићи у друштво <pb n="196" /> добрих људи.{S} И онда ће се она удати по свој придици  
ој беше потанко исписао правила друштва добрих људи и прочита га.{S} Срдан жудно гуташе сваку р 
је, тај се не може искључити из друштва добрих људи.“</p> <p>Оног вечера било је и страних гост 
„како си први дан, после првог састанка добрих људи усхићено рекао: „Хвала Богу, добро је!{S} О 
"204" /> од оца својега, <hi>за које од добрих дела бацате камење на ме</hi>.»<ref target="#SRP 
они решавају, мире и досуђују...{S} Суд добрих људи био је код нас Словена још пре Христа, пост 
ки спорови не иду по правилима пред суд добрих људи, опет су оба брата изрекла, да хоће да се п 
наговештају да се удају само за чланове добрих људи?...{S} Ја држим, да је наша вера права наук 
тело без духа мртво, тако је и вера без добрих дела мртва.“</p> <p>Лазар је у свом тумачењу, (к 
ећемо да повеземо на коли...{S} Друштво добрих људи чува се парничења и тужби.{S} Кад има спора 
 n="193" /> старо и младо...{S} Друштво добрих људи биће оно, што му име каже.{S} Ко је год чла 
ле брате, у чему је разлика.{S} Друштво добрих људи не пребацује се у томе, неће оно што је неп 
ојао је увек у нашем народу.{S} Друштво добрих људи неговаће просвету и чистити кукољ међу собо 
ти ни потплатити.</p> <p>Кад је друштво добрих људи почело да живи и приредило прву своју забав 
чинити све, да се помогне.{S} И друштво добрих људи даде 300 форината из своје благајнице на ту 
 подне, кад се први пут састало друштво добрих људи.{S} Било је ту мушко и женско, старо и млад 
ало је то пиле Шандора ковача у друштво добрих људи и он је сад тако миран и кротак.{S} Јованка 
 у наше јато нити хоће да иде у друштво добрих људи, што има и овде и тамо жена.{S} И од пре ми 
руштво.{S} Највише њих сматраху друштво добрих људи за неку нову врсту Назарена.{S} Било их је, 
r" xml:id="SRP18966_C20"> <head>Друштво добрих људи.</head> <p>Сутра дан у јутру упутио се Свет 
а оснујемо.{S} Оно се зове: <hi>Друштво добрих људи</hi>.{S} У томе друштву треба да се скупи с 
тво у вас очигледно увенуло, а „Друштво добрих људи“ у највећем цвету?“</p> <p>„То ће време пок 
 ће показати, хоће ли ово наше „Друштво добрих људи“ живети само у приповетци или ће га прихват 
волели су да даду повећи прилог друштву добрих људи, али се опет за то прикупило много гостију, 
 да је подупире.</p> <p>У самом друштву добрих људи ишло је прво време лепо.{S} Нису се врло мн 
је скроман.{S} Срдан је одредио друштву добрих људи 200 форината, тим је искупио сјај и изјавио 
куће, јер недељом по подне је у друштву добрих људи.</p> <p>Па једном је ипак опази. „Нисте оти 
не допада његов рад.{S} Он је у друштву добрих људи рекао, како ће скромност у оделу и умеренос 
шта то...“</p> <p>„Па како је у друштву добрих људи?“ пита је мало после.</p> <p>„Врло добро.{S 
ве, што су могли.{S} Лекар је у друштву добрих људи разјаснио важност тог лека, показао им је,  
сутра прекосутра за то, да се у друштву добрих људи не пије више из чаша, него из шафоља?“ пита 
та: „Шта ви мислите, Лазаре, о „друштву добрих људи“?“</p> <p>„Није згорег“, каже он. „А ви би, 
ји и најинтелигентнији међу апостолима, добро је видео, куда ће то одвести, ако се потегне цепи 
Данашње рђаво друштво поквари и доброг, добро друштво ће да поправи и рђавог.“</p> <p>„Имаш ли  
се упутио с њим својој кући. „Добро је, добро је“, каже, „што стиже међу нас, баш је на време.{ 
обрих људи усхићено рекао: „Хвала Богу, добро је!{S} Оно најтеже је прекужено!“</p> <p>„Сећам с 
ај, који те је научио, да тако говориш, добро те је научио“, вели му истражни судија. „Али се т 
 зло се лако прима и ми то примисмо.{S} Добро ћемо ваљда после, не знам.{S} Тек у нас данас ниј 
, него ћу ја остати, па како буде.{S} А добро неће бити“.</p> <p>За часак заћуташе, па ће онда  
ека гласи:{S} Узми проводаџију, нали га добро вином, помешај га с његовим рођацима; остави нек  
 Марта је слутила несрећу, јер кажу, да добро не жури тако нагло, као зло.{S} И није се превари 
о.{S} Ако тако остане, не може изићи на добро.{S} Пре некако видео га је таког наш бележник, па 
ватра у њему, поуздање, вера, да ће све добро бити.{S} Само да се та ватра не угаси, мислили су 
ду не би ни говорио.{S} Апостол Лука је добро записао оне Христове речи: „Тешко вама законици,  
ише не вијам жене око куће“.{S} Тома је добро разумевао св. писмо, био је од старијих људи, те  
 да се оканемо.{S} Апостол Павле нам је добро препоручио, кад је казао: „Свађе и препирања око  
"> <head>Два суђења.</head> <p>Обрен је добро осетио, да се у њему пореметило нешто.{S} Једнако 
опет упутиле девојке Боривоју.{S} Он је добро опазио, где иду, али није ни из близу сањао, шта  
очајава, чим се умири, а осети, да није добро радио.</p> <p>Што је Боривоје бивао старији, њего 
рен?{S} Јер си видео, да у многоме није добро, како си до сад радио, а већ десет пута си скрета 
, а и морам да ти кажем: с Лазаром није добро...“</p> <p>Боривој чисто претрну.</p> <p>„Треба д 
после, не знам.{S} Тек у нас данас није добро.</p> <p>„Ја сам слушао да је и назаренску веру из 
ди, да узме себи друга, јер човеку није добро, да буде сам.{S} И онда му обично препоруче девој 
опет дају за право; та да: „Човеку није добро да буде сам“, то пише већ и на првој страни св. п 
да заспи и више пута рече у себи: „Није добро.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18966 
ар и Јованка у један глас.</p> <p>„Није добро, децо“, изговара она, а једва дише.{S} Светозар п 
шено и изиђе му на сусрет.</p> <p>„Није добро, сешо.{S} Умрла тетка Босиљка, па ме послали по т 
људи у том погледу имају право.{S} Које добро видимо од ове наше културе?{S} Разврат, болести,  
ече: „Баците га на поље!{S} Не показује добро.“</p> <pb n="169" /> <p>Сестра Маца узе га умирив 
а не да живети......{S} Дај Боже, да се добро сврши“.</p> <p>Боривоје га је тешио у две-три реч 
кар донео Светозару ове песме, обоје се добро осећали. „Признајем“, рече Светозар, „да сам и од 
 мал’те не проћи и с Назаренима, ако се добро не побринемо.{S} Чим од ко од њих у скупштину, ба 
е старци да се јадају.</p> <p>Кад су се добро изјадали, а још боље поднапили, почеће чича Срдан 
благосиљајте оне, који вас куну, чините добро онима, који вас мрзе и молите се Богу за оне, кој 
или овако, а ви онако... ви, који нисте добро разумели речи светог писма, идите у огањ вечни?.. 
{S} Само кад се једаред упутило, све ће добро бити.“</p> <p>„Упутило се“, каже Светозар. „Онај, 
пуњаваће оно, што му налаже човечност и добро срце. — Пијанство, карта, непаметно лицкање прогн 
} Господин Зравковић је споменуо, да би добро било, кад би владика обилазио села.{S} Лепо би би 
тво ревносно проповеда у цркви, даље би добро било, кад би епископи обилазили своје епархије, п 
нце или ће је оросити блага киша?{S} Ви добро знате, да често само од тог зависи, каква ће бити 
} Ви се не разумете у тим стварима, али добро знате, како је са оним зрном жита, које баците у  
“ пита је преко ограде.</p> <p>„Није ми добро“, каже она, „управо, нисам данас за друштво.“</p> 
 бацају камењем на њих, којима хоће они добро да учине, повлаче се рањеним срцем натраг.{S} Баш 
е.</p> <p>Он дакле завеза кесу, затвори добро амбарове и озбиљно се поразговори с Лазаром.{S} И 
љино гнездо и не разметне га, неће бити добро.“</p> <p>„Сад си казао паметну реч“, одобрава му  
воје.{S} Али сам се бојао, да неће бити добро.{S} И у самој скупштини више су гледали једно у д 
S} Дајте ми на поле.{S} Ја ћу је радити добро и ви ћете боље изићи на крај, но да је дајете под 
 /> ипак посаветовати, да се још једном добро размислиш.{S} Неук си, те можеш лако пропасти на  
у соби са својим друговима, то је таман добро дошло.{S} Јер док су они цео дан заједно, па се и 
делови, него све таки.{S} Кад се Гавран добро најео, брише уста и говори: „Овако слатка печења  
 50 фор. глобе.</p> <p>Но није ни Обрен добро прошао.{S} Мара Шљиварева је сведочила, како је ч 
ат Лазарев, помисли Боривоје, јер је он добро познавао све Лазареве одношаје, па често слушао и 
итам ја. „Не бој се ништа, запражиће он добро Светозару чорбу.“ „И ти ћеш Светозара да напустиш 
 дође твој бранилац, казаћу му.{S} Него добро је, што си се окануо претварања.{S} Лепо би то би 
еда у очи и само се крстио.{S} Да је ко добро пазио, могао је приметити баш из тог честог крште 
е речи и разумео је...{S} Та он је тако добро познавао своју Рахилу и провидео ју је.{S} Кад уђ 
епе крпе, сјајне крпе, које су јој тако добро стојале.</p> <p>Светозар је придобио још два друг 
p> <p>Боривоју је у сваком погледу било добро, већином је на свежем зраку, а и с храном му је б 
бар јерусалимску икону?!{S} Зна он врло добро, колико сам волела ту икону, лепила је и чистила; 
ати, кад јој умре дете.{S} А овамо врло добро знате, да је и мати божја плакала за умрлим Христ 
па онда климају главама у повлад. „Врло добро! да су живи и здрави!“</p> <p>Кад чу Боривоје Мил 
људи?“ пита је мало после.</p> <p>„Врло добро.{S} Сви су добри људи тамо.{S} Лазаре, неће проћи 
 вам каже да чините, учините, јер је то добро, а што год видите да он ради, не радите ни по што 
д оваца научио да рачуна из главе, и то добро, па му не треба писмена рачуна.{S} Но кад удари у 
пут рећи:{S} А зар и из вароши може што добро доћи?“</p> <p>Здравковић је увређено плануо. „Ако 
 за све тражимо вина.{S} Ако нам је што добро, дај, пиј од радости, те градимо од добра зло.{S} 
ј рекох: „Знаш шта, данас ми није нешто добро, (а ту је одма приметила, да не говорим истине) и 
.{S} Но срећом се показало, да је ствар добро прошла, јер је и то срећа, <pb n="5" /> кад неко  
д свију нас можда ни један није у свему добро схватио?{S} А то је и највероватније.{S} Па шта о 
ије још доста мирна.{S} У таком времену добро је да причека са женидбом.“</p> <p>„Јао куку мајц 
а, па оде својим другарицама.{S} Оне су добро виделе, да Боривоје неће да прими дувана.</p> <p> 
а?{S} Или да му купим што?“</p> <p>„Баш добро, пријатељу, што споменусте“, прихвати нека стариј 
 да хоће да га сажали.</p> <p>„Не радиш добро“, каже му. „Ти се све бринеш за онај свет; све не 
ао изненађена, а ту се већ претварала. „Добро дошли.{S} Само кад вас је донео Господ.“ И понуди 
чак и сад се упутио с њим својој кући. „Добро је, добро је“, каже, „што стиже међу нас, баш је  
 много дуже и Бог му је доцније рекао: „Добро си радио, синко.“ „Па и ја“, вели Боривоје, „кад  
заборавио на то.{S} Није назвао чак ни „добро вече“, но из далека пита: „Шта је сад опет?“</p>  
оворити с њиме“.</p> <pb n="217" /> <p>„Добро је!“</p> <p>Кад би у вече, дође и Лазар.{S} На ст 
ами потребно, испомоћи ће нас“.</p> <p>„Добро је, кад су се само упутили“ вели Мирко. „Наша опш 
сли да и дечко њега не познаје.</p> <p>„Добро вече, дете?“</p> <p>„Помоз Бог, чико.“</p> <p>„Ка 
ном на сред собе, те га храбри.</p> <p>„Добро си је ухватио“, каже, „сад је само води кући из о 
нов терет на своја плећа.{S} Нашла је и доброг чобана, чича Симу, који је био негда ваљан домаћ 
тву.{S} Данашње рђаво друштво поквари и доброг, добро друштво ће да поправи и рђавог.“</p> <p>„ 
над њима.{S} Мало вам је, што пасете на доброј паши, но остатак паше своје газите <pb n="47" /> 
} Каже: „Мој негдашњи друг Светислав на добром је путу.{S} Велика је воља у њега, да нам се доб 
ћи.{S} Она се испрва опирала; каже: „На добром сам ја месту; заслужила сам ја то“, али кад јој  
во. „Или ћемо га оженити с каквом нашом добром женом,“ мисли Тома, „или ће пропасти.{S} Он се у 
адби да бљешти, нека поклони друштву на добротворну цел новаца, а тужну или радосну свечаност н 
 ето им у двориште баба-Стаке.{S} Мала, доброћудна жена, сва се задувала, види се, да се журила 
и:{S} Миливој.{S} На лицу му је урезана доброћудност; али се сад то лице намргодило.{S} Каже: „ 
то“, вели она, „кад сам и овде у сваком добру.“</p> <p>Кад се код Назарена састану мушко и женс 
д једаред појмимо, да нам у заједничком добру лежи спас, те се престанемо радовати туђој несрећ 
ледњи и да могу и да се сложе, па још у добру.“</p> <p>Старчеве очи засузише, Лазар као да беше 
 са свим велика, зрела девојка, у њеном добу начине две године од шипарице удавачу и Боривоје ј 
а, плачу и очајавају годинама.{S} У том добу свога мучења и кињења толико су ровити, да врло ла 
аша гробља и пуниће их увек, нарочито у добу заразних болести...“</p> </div> <div type="chapter 
} Није разумео и схватио све, али му је довде било јасно.{S} Прво, да је Светозар доиста брат Л 
благом“.</p> <pb n="84" /> <p>Кад Лазар доведе Боривоју децу, да их води њихову оцу, Милева им  
ксигена и један део хидрогена.{S} И кад доведем у свезу оксиген и хидроген, направићу воду.{S}  
ј у очи, „иди одма по Лазара и Милеву и доведи их овамо.“ </p> <p>Она се у први мах укипила, не 
ва и сувише се отегла.{S} Кад га онаква доведоше кући, домаћица Јелена сместила га је у постељу 
се не сачува.{S} Ено га жене изиграше и доведоше под старост до подсмеха.{S} Св. Јован Крститељ 
, да га учи.{S} А књижевници и Фарисеји доведоше к њему жену, ухваћену у прељуби и поставише је 
се, да га је она још једном то питала и довела га онда у забуну.{S} Али данас није он више онај 
е бих била прекорна.{S} Повела бих те и довела бих те у кућу матере своје, ти би ме учио, а ја  
чинило му се, да већ ходи тим путем.{S} Довели су му децу, те је и њих видео здраве.</p> <p>Њег 
му се отац.{S} Послаше кола по Лазара и довели га кући.{S} Доцније се показало, да је и без тог 
.{S} Кад прође неко време, ето ти њега, довео Боривоју децу.</p> <p>„Како си ти“, пита га Борив 
, а кад је Јоца Опанчарев славио свеца, довео је и он гајдаша из Шида.{S} Није могао чути, где  
р сувим гласом. „Хајдемо на молитву.{S} Довео сам собом нашег брата Боривоја.{S} Бог нам га је  
ли за послом.“</p> <p>„Хм, а како ћу га довести?“</p> <p>„Ја мислим“, каже она, „поручи ти по њ 
ечи.{S} Лазар је рекао: „Ствар ће се та довести у ред“, и одбор њихов, старији људи, учиниће шт 
 је, ту жалости нема,</l> <l>Ја ћу мени довести из Срема,</l> <l>Ситна, мала, носи се к’о фрајл 
ирује свет“.</p> <p>„Та ће се ствар већ довести у ред“, рече Лазар сувим гласом. „Хајдемо на мо 
је мање зла. (Пребацио се брат Станко — довикну му неко).{S} Сад хајд, нека је тако.{S} Али ја  
 како се њен Сепл осилио, намргоди се и довикну му крештећи танким гласом: «<foreign xml:lang=" 
еће жену бранити, не сме се ни женити“, довикнула је Јулка у највећој јарости.</p> <p>Боривоје  
етке.{S} Он ју је дакле очепао за раме, довикнуо јој нешто ружно, обећао, да ће јој поломити св 
право, но он им је једном на сред порте довикнуо: „Хо, људи, ко ће да вам учини по вољи?!{S} Са 
“ пева њима у почаст.</p> <p>У исти мах довикнуће Сепл својој жени: „<foreign xml:lang="DE">175 
тора.{S} Светли му лице, па још с прага довикује Светозару:</p> <p>„Победили смо!{S} Ону моју п 
 коњаник Лазару на њиву и још му с коња довикује: „Хајде, жури, умире чича Срдан.“</p> <p>Лазар 
{S} Дохвата гајде, ломи их на троје, па довикује гајдашу: „Дувај у песницу, кад ниси вешт гајда 
вославне жене постару Назаренку, те јој довикују: „Блуднице матора, с киме се ниси волела, Јови 
е износи и не уноси ништа.</p> <p>Лазар доводи Боривоју децу, те га уз децу и он походи кад вол 
ог ратара.{S} Његов отац хтео је лепим, доводио му свештеника, одводио га проти, али бадава.{S} 
ам, где ми беше погрешка.{S} До сад сам доводио у додир две голубице и једну мачку, па одатле н 
лечите, рањене не завијате, одагнане не доводите натраг, изгубљене не тражите, него силом и жес 
 буде шта ће бити, што пре.{S} Не треба доводити верне у искушење, да се успаљују.</p> <p>Сазва 
} Још му обриче, да га неће заборавити; доводиће му децу, а доносиће му и књига назаренских.{S} 
иповетке, а Лазара и Боривоја познајемо довољно.</p> <p>Кад су се ова четир човека зауставила н 
у болести, а кад је ухвате, онда немају довољно отпорне снаге, но подлегну.{S} Назаренство пуни 
да је млађи син чича-Срданов, Светозар, довршио науке.{S} Брат би још по најбоље освојио брата. 
ћа <pb n="34" /> попусти, чим је сејање довршио; али то би још којекако било, јер сад и нема та 
заустави разбијену војску, али не би их довукао више натраг ни једецима, а не речима.</p> <p>Пе 
види, не чује и не зна, шта се око њега догађа.</p> <p>Тако су мислили сви, тако је мислила и Н 
, као да ју је ко однео тамо.{S} Шта се догађа у њеној глави, то не зна извесно; не може да пох 
 су села наблизу и у њима се по највише догађа оно, што ћу да испричам.{S} Најбоље је да прећут 
ре, да се у души Срдановој нешто крупно догађа.{S} Променуће се или на боље или на горе.{S} И п 
о оно, што се у таквим приликама обично догађа.{S} Парница је донела што и вино.{S} Узбурка крв 
/p> <p>„Лаку ноћ!“</p> <p>Овај последњи догађај врло је узнемирио Назарене.{S} Од кад дође поп  
чи апостола Петра не приличе на данашњи догађај.{S} Ово се крштење свршило, по његову мишљењу,  
er" xml:id="SRP18966_C10"> <head>Гомила догађаја.</head> <p>За ово време напредовао је и Бориво 
на није чинио.</p> <p>Марта је пре овог догађаја често говорила у себи: „Само да их видим једар 
у Назарени изненађени овим неочекиваним догађајем, али су изненађени, па и узнемирени, јер песм 
 не би рекао: од јуче.{S} Њега последњи догађаји нису заболели тако, да се после њих осећао бед 
гледа он, где у њиховој кући теку сузе, догађају се читаве трагедије, а све због Назаренства.{S 
ла олако да отресе.{S} И кад јој је муж догнао из поља, показала му је ствари.</p> <p>Он само к 
ван села у шетњу, а све нешто шушкају и договарају се.</p> <p>Прошле тако месојеђе и дође ускрш 
 људи устумарали су се, те су шушкали и договарали се<pb n="134" /> до дубоко у ноћ.{S} Биће и  
гатите.{S} И о чему се сваки дан у вече договарате, кад се скупљате на молитву, до ли о том:{S} 
е, да се успаљују.</p> <p>Сазваше дакле договор својих поузданих и угледних људи, одбор, а неке 
/p> <p>По подне у 4 сата био је у школи договор, што га је сазвао прота.{S} Школско двориште је 
је главна, долази ко може, главно је ту договор о куповању, продаји и т. д.{S} Тај састанак зам 
Па шта је било?{S} Још одмах после оног договора о Великој Госпођи написао је Здравковић у нови 
у други Назарени мислили, да хоће да се договоре о нечем.{S} Али није било због тога.{S} Него с 
ом, шиље јој понуде, хоће да јој даде у договору с братом неку накнаду, али она сиротица не при 
о проста и врло природна.{S} Лазар је у договору са слугом носио Чивутину жито, које је требао  
, синко, и о овоме.{S} Твој пост није у договору...“</p> <pb n="27" /> <p>Боривоје се доиста пр 
абрањујте се једно од другог, већ ако у договору и за време, да постите и молите се Богу; и опе 
/p> <p>И баш у оним тако тешким данима, догоди се, да роди Милева мушко чедо.{S} Она је у посте 
ица?“ вели му крчмарица.</p> <p>„Хм, та догоди се да баш и прогутам коју.{S} Трешања не једем н 
ан живот.</p> <p>Дође пролеће и сада се догоди нешто, што не памте ни најстарији људи.{S} Свуд  
уд вреди у томе највише.</p> <p>Тада се догоди несрећа.{S} С рана пролећа истераше овце у поље, 
ваљда само тако учинило.</p> <p>Тада се догоди нешто, што ће да обрне целу ствар.</p> <p>Било ј 
р не може сам у оноликој кући) — кад се догоди ново.{S} Лазарева сестра Милева оде у Назарене и 
ечи хтео још претресати, не зна се, јер догоди се несрећа.{S} Звона почеше ударати на ларму и с 
покушао измиру, али узаман.{S} После се догодило оно, што се у таквим приликама обично догађа.{ 
ме се може бранити и Пера и Паја, ко га дограби у руке.{S} И Лутер и Калвин и Социјус и Фрелих  
вам донесем другу књигу, па на место ње дограбим ову.{S} И сам држим, да није било вредно, да ј 
 и увек — други пут.</p> <p>На послетку догрди Томи и он се реши да јавно, у скупштини укори Бо 
ла, да ја и сам хоћу, да прсне друштво, догрдило ми овако, те хоћу стари ред, старе теревенке,  
b n="22" /> Великог.{S} На послетку јој догрдило; покупи своје сукње и кошуље, те хоће кући, ма 
с.{S} Мирко, Тома и остали старији људи догурали се до Срдана, умирују га речма, моле и опомињу 
асао је — врага.“ Мало застаде, па онда додаде: „С опроштењем.“</p> <p>Здравковић дође у лицу ц 
ј деци.{S} Брат Тома се к’о насмеши, те додаде: „Врло је за децом. “</p> <p>Милева је стојала н 
ном показати...“ За тим загушним гласом додаде: „Та да смо Срби, та да смо људи, та да смо браћ 
а“, веле сви у један глас, а брат Мирко додаде: „Кукољ нека се треби из пшенице“.</p> <p>Решили 
>„Удеси“, каже она и опет, па онда увек додаје: „Молим те, иди“.</p> <p>Он или не чује или не м 
 ако Марта не добије иконе.{S} Уз то је додала, <pb n="7" /> да је лако преварити жену, још лаш 
 своје досадашње коло.“ А уредник листа додао је са своје стране: „Слава људима, који су као на 
је радосно примио понуду, са уздахом је додао, да њему остаје најтежи део, а то је да придобије 
 беше погрешка.{S} До сад сам доводио у додир две голубице и једну мачку, па одатле не постаде  
а се три дана пре тога уздржи од сваког додира и разговора са женама.{S} Мојсије није избегавао 
но....“</p> <pb n="151" /> <p>И опет га додирну, гурну лактом, а њега прође као муња и запита:  
 се год напио тог вина, па га после она додирнула својим чаробним штапићем, тај се на мах претв 
 ни сам.{S} Од једном осети, где му она додирује руком чело. „Молим те, иди!“</p> <p>Он као да  
ли он у себи, чим је сагледа. „Леп је“, дође и њој у памет, ма да такве мисли не приличе „верни 
 Кад дође Гига, те је тако тужно гледа, дође јој у неки мах, да се њему замоли, али не имаде сн 
ежљаја.{S} Оно, што је Варвара учинила, дође јој сад као гнусно наметање, а гле, исто је хтела  
 се час, да и Варвара постане савршена, дође време, кад треба да је крсте.{S} Боривоје требао ј 
 је као зевање.{S} Чим видиш од другог, дође и на тебе.{S} Мија Албунов, пре но што је поверио, 
рево понашање изненадило је противнике, дође им дрско, управо безобразно.{S} А Назарени спустил 
, кад млада девојка пева светске песме, дође јој тешко, да пева пред Боривојем.{S} Шта ће он ми 
ој детињској души није могао да разуме, дође му тежи и од удара.{S} Онда осети, како му мајка с 
/> <p>„Добро је!“</p> <p>Кад би у вече, дође и Лазар.{S} На столу гори жижак, а Рахила се нагла 
ажу, баш веште у том послу.{S} Па опет, дође јој нешто на памет.{S} Има у св. писму једно место 
Једном, кад чича Срдан није био у селу, дође Лазар и одведе сестру својој кући.{S} Она се испрв 
.{S} Он ухвати сам себе на кривом путу, дође сам себи као оно Петар, кад се одрекао Христа.</p> 
="39" /> чича-Срдану се стеже око срца; дође му тешко, претешко и само викну: „Не уносите је... 
ова венчана жена, искушава Боривоја.{S} Дође му са свим близу, близу, очима гледа му у очи, рук 
пусто земљиште, сада су опет зграде.{S} Дође ближе и сад већ нема сумње; кућа је на његову земљ 
ад дође до Цветине куће, он застаде.{S} Дође му у главу мисао, да ће Цвета за извесно отићи у д 
е овима није допало, те га нападоше.{S} Дође међу њима до расцепа и кошкања речма, па онда прен 
p>„Знате, Боривоје, ја морам певати.{S} Дође ми воља на то, као овој птици на грани.{S} Но немо 
оше другарице и Боривоје остаде сам.{S} Дође му некако тешко.{S} Осетио је, да његова назаренск 
је и данас тамо, као и увек недељом.{S} Дође му у главу мисао:{S} Неће ли отићи?{S} Али не, то  
ебе и то безобзирно; сад није могао.{S} Дође му од једном воља, да се брани.{S} Изгледало му је 
 двориште и гледала у звездано небо.{S} Дође јој тешко.{S} И онде Бог и на земљи Бог и свугде Б 
е, само нек је жив“.</p> <p>Но јест.{S} Дође доба да Машу узму у војнике, али он не прима пушке 
е ствар.{S} Обрен је одвукао Милеву.{S} Дође му тешко, претешко, али је хтео да се уздржи од св 
 се кренуо.{S} Нешто уздрхта у њему.{S} Дође му, да јој метне руку на чело и рекне јој: „Прашта 
 златним прстеном и у светлој хаљини, а дође сиромах у рђавој хаљини и погледате на оног у свет 
уче, перину и бари их на улицу.{S} Јова дође кући и кад види шта је, оде с женом и дететом под  
олика његова љубав не поможе Милеви, да дође к себи.</p> <p>Па тек кад је осетила, да јој заигр 
рхизам проповеда: „Пали, кољи, руши, да дође што пре крај овој трулежи“, а Назаренство <pb n="1 
 у зиму поручи Марти њезин бранилац, да дође што пре до њега, хоће да се обавести о нечем, што  
ручио брат — једини, кога је имала — да дође и подели с њим оно мало, што је остало иза тетке Б 
ан, да и Срдан и Лазар осетише, е ће да дође до крупних размршаја.</p> <p>„Дуго ми ниси био, си 
} Ту се не може држати запт.{S} Па онда дође и оно, чега су се многи тако љуто бојали; назаренс 
 врту мом, да капљу мириси његови, нека дође драги мој у врт свој и једе красно воће своје.“<re 
тву</hi>.{S} И баш у последњим месецима дође ми воља, да обрадим то питање и то воља, да га обр 
вић и умукну.</p> <p>После малог одмора дође молитва, па на послетку забруји песма: „У миру жив 
оном, па излази и у авлију да шета, кад дође томе време, а до сад га нико не мога кренути на то 
</p> <p>Било баш у петак пред вече, кад дође коњаник Лазару на њиву и још му с коња довикује: „ 
ше од луле.{S} С тога је она данас, кад дође Лазар, мало као ослушкивала и оно што је начула, и 
тетка његова.{S} Вели: „Хвала Богу, кад дође; ја једва остадох жива, стара сам, па тешко гледим 
мало умири и ручала је с нами...{S} Кад дође мали Божић, Нова Година, она опет плаче.{S} Каже:  
може, ни крошто не може, но оде.{S} Кад дође кући, оде у кошару, узе троструко уже, покваси га  
тражи, да нико не дозна, где је.{S} Кад дође Божић, ми се спремисмо сиромашки, јер је код нас с 
је онај исти, који је био и пре.{S} Кад дође време, да иде у школу, мати му је унапред стрепила 
 само, није имала снаге да иште.{S} Кад дође Гига, те је тако тужно гледа, дође јој у неки мах, 
ер, но тако рећи и цео комшилук.{S} Кад дође кући, затече пред двориштем жену с њеним другама,  
ристи уздице; све мрви пред њим.{S} Кад дође пијан из крчме, а то је врло често бивало, она још 
 свирац надува гајде, удеси рог, па кад дође на оно место: „чува, чува, чува“, рог као да ти го 
ј врло је узнемирио Назарене.{S} Од кад дође поп Светозар, мало се утишао свет против њих, не н 
 бити“, говорили су испрва, а после кад дође смрт на праг њихов, рекоше само: „Бог дао, Бог узе 
нико не мога кренути на то.{S} Само кад дође ноћ, сузе му теку немилице, у души му је страшно,  
се и то може назвати слогом.{S} Јер кад дође светац, онда старац са снајом светкује, остали иду 
свануло, лутао по улицама...</p> <p>Кад дође до Цветине куће, он застаде.{S} Дође му у главу ми 
вати, кад помисли на децу...</p> <p>Кад дође кључар, он му приђе и каже:</p> <p>„Хоћу да видим  
а Милевина, а не одадоше је.</p> <p>Кад дође вече, би Милеви још теже...{S} Како је грозна та с 
да богме легао, болестан је.</p> <p>Кад дође вече и би време, да се уноси слама, <pb n="39" />  
"44" /> <p>„Може“, вели му кључар. „Кад дође твој бранилац, казаћу му.{S} Него добро је, што си 
е било, да пилићи иду за квочком, а сад дође време, да квочка иде за пилићима“.{S} У целој кући 
еоски бик, све би да погази, што му год дође на очи, час је опет снужден као да су му сви помрл 
реме заједничкој скупштини.{S} Боривоје дође тога дана мало раније у село, мора да оде Лазару,  
и?“ питала га је Јулка.</p> <p>Боривоје дође у неприлику, јер и Назарени имају богомољу, где се 
дану и изиђе на поље.</p> <p>Мало после дође Лазар.{S} А онда, кад у скупштини забруја песма у  
годину дана распудила и за кратко време дође поред све своје лепоте дотле, да се даље није могл 
и посао.{S} Скоро 14 дана после тога не дође између њега и ње до правог разговора, као да беше  
о у главу, која му до сада још никад не дође.{S} Како то, да изиђе из земље цвеће, незасађено и 
неле у комору, оставиле га тамо, док не дође прегледач и забравиле врата.</p> <p>Милева је у по 
ти, неће се зауставити лако, све док не дође до тамана.{S} А тако је и с добрим.{S} Кад је све  
вковић народ, „није ништа“, али нико не дође натраг.</p> <p>„Ех“, кажу, „мани с Богом разговора 
тако крупних, гадних речи, да у мало не дође и до пљувања.{S} Онда су се, по српском обичају, з 
 искушава, мало која недеља, а да му не дође у главу по која неупутна мисао; његова душа није ј 
ове муке“, она би пошла.{S} Али њему не дође то у онај мах на памет, он само хукну и рече: „Ми  
, та ја сам најцрњи грешник.“</p> <p>Не дође дотле.{S} Отворише се врата и Милева оста без одго 
ње.</p> <p>Кад прође четрнаест дана, те дође недеља, које му је требало ићи у Лазаревац на скуп 
, Боже мој, умреће“ помисли Боривоје, и дође му тако тешко, као да хоће да свисне.{S} У неки ма 
бору“ — повикну и стисну песницом.{S} И дође му на памет реч, коју је чуо од оне испребијане же 
заношљиво.{S} Нешто се такну Боривоја и дође му воља, да утеши ону покајницу, јер га беше ње то 
> <p>Тако прође и опет четрнаест дана и дође опет време заједничкој скупштини.{S} Боривоје дође 
арају се.</p> <p>Прошле тако месојеђе и дође ускршњи пост.{S} Тада постаде оно, што до сад беше 
" /> <p>Тако су прошле оне три недеље и дође повечерње дана, кад ће Боривоје и Варвара, Гига и  
> <p>Тако прође још неко кратко време и дође доба, када Назарени почеше да осећају, е им се тем 
 n="232" /> се тако вара, намргоди се и дође му Назаренство још црње, мање и ситније но до сад. 
ш у вери, <pb n="231" /> пречистиш се и дође ти време крштењу, од самог себе ћеш разумети, што  
о да буде и св. дух“, мисли он у себи и дође му врло криво и врло гадно.{S} Није му било право, 
 Христову, погледа Боривоје на Милеву и дође му на памет оно, што му је требало пасти на памет  
а.{S} Осетио је сву ништавост човечју и дође му као гадно фарисејство оно досадашње назаренско  
тено од њих“, каже Јулка.</p> <p>Славни дође помало жао Боривоја.{S} Јулка је сувише ватрена, п 
говора, глатко, само у последњој ствари дође до мале препирке.{S} Али и јесте то била чудна ств 
евом, он се сад тек разбеси.{S} Кад јој дође време, да иде у скупштину, он је затвори у кочину  
>Госпођа Љуба није ништа рекла, али јој дође мисао, да ако тако стоји у св. писму, онда је најб 
 Девојци мора бити нова хаљина, чим јој дође на памет, па ма се згранила; момак мора у крчму, ч 
бабе тапшу по раменима као жену, он јој дође сад на једаред тако мали, мали.</p> <p>Кад је Бори 
ј је њезино дете.{S} Боже мој, како јој дође та мисао у главу, као да ју је ко однео тамо.{S} Ш 
 могла да сазна где.{S} На послетку јој дође на памет мисао, да они, који један хлебац једу, не 
редавати Здравковић, али већ у четвртак дође писмо на Светозара, у коме јавља, да одустаје од п 
амо не тако јасно, но магловито.{S} Тек дође јој тешко, врло тешко живети и у оном часу најмили 
етите се раније, немојте чекати, да вам дође смрт пред врата.“</p> <p>Друштвена благајница множ 
 за њу...“</p> <p>Старицама назаренским дође мило, где се Боривоје овако китњасто исповеда, а с 
ана и није певала.{S} Но наскоро за тим дође Боривоју.{S} Пита га: „Да ли ћете ви страдати што  
је то лепо?{S} Заједно сте почели и чим дође до прве мале незгоде, ти га остављаш, бежиш као па 
ј поломити све кости, ако му још једном дође у кућу и бацио је на улицу.</p> <p>Баба Језекиља н 
 па и сукобити.</p> <p>На кратко по том дође му и Лазар у походе.{S} Он је потврдио, да је Свет 
пута на дан згреши, и седам пута на дан дође к теби и рече:{S} Кајем се, — опрости му.“ „Па мис 
икаква сталног, одређеног правца.{S} Ко дође у то доба, те одгурне мисли на ову или на ону стра 
но.“</p> <p>„Ми се радујемо, кад нам ко дође“. вели Мирко, „а још већма се радујемо, ако се с н 
било на милијуне?{S} Шта ћете онда, ако дође дан, да би мали број ваљаних требао да истера из ц 
 моја, не гледајте ко је ко.{S} Јер ако дође у цркву вашу човек са златним прстеном и у светлој 
а главу XI. стих 32.—35. „А Марија како дође, где беше Исус и виде га, паде на ноге његове, гов 
ам ће се од себе повратити.</p> <p>Тако дође и Божић.{S} Освануо Бадњи-дан; све се село ужурбал 
ти, али Боривоје не остављаше и за мало дође у тако необичну јарост, да се чак и лекар зачудио. 
его“, каже она, „волела би, да он овамо дође, тако вечерас...{S} На дану су човеку више мисли з 
аметна те увек гради од зла горе.{S} Но дође на скоро време, те Лазару умре жена, а он је сад ј 
као она преступница пред Христом.{S} Но дође му у памет:{S} Ко је он, да јој меће руку на главу 
и Боривоја као да и не виде.{S} Њему то дође тешко, кад у један мах осети, да није сам.{S} Поди 
па чак и у коме стиху.</p> <p>Кад Лазар дође Боривоју, често му говори: „Брате, другови на пољу 
после?</p> <p>Свршило се врло брзо, јер дође време, да се крсти Варвара.</p> <pb n="230" /> <p> 
</p> <p>Већ хоће да се ухвати мрак, већ дође и стражар, да води Боривоја у затвор, а оне су још 
даде: „С опроштењем.“</p> <p>Здравковић дође у лицу црвен као рак.{S} Зинуо је и два и три пута 
је то чиста чистацка јава.{S} Испрва му дође ђаво, те се лепо разговара с њим.{S} Каже: „Хеј, м 
 Очи му сусретоше поглед њезин и она му дође застиђена — готово поплашена.{S} Но највише су Бор 
према Цвети, очувала га је.{S} Цвета му дође тако велика, тако светла према овој поквареној нам 
 Он је оне остале сажаљевао, али сад му дође мисао, не мисао, него жеља, да ову овде преобрати, 
теници од заната под платом“, а глас му дође чисто опор.</p> <p>Светозар за часак побледи, онда 
.{S} То је последње — јесење.{S} Лазару дође мисао у главу, која му до сада још никад не дође.{ 
 кући те меће из пушака.{S} У један мах дође Милева.</p> <p>„Не пуцај Свето, бата Лаза је болес 
ad>Први дани међу Назаренима.</head> <p>Дође дан, да се Боривоје ослободи затвора.{S} Кад је из 
рба с Назаренима у скупштини.</head> <p>Дође и недеља.{S} Многи нису знали, за што се тога дана 
l> <l>Никад више неће.“</l> </quote> <p>Дође доктору лекар, па и чича - Срдану.{S} Ма да се Срд 
 по њега и онда — како Бог да...</p> <p>Дође и тај час.{S} Кад је Светозар ушао у собу, старац  
и на мене, чека ме.“ И он оде...</p> <p>Дође према риту и учини му се у један мах, да чује урла 
је гласан кикот великог фишкала.</p> <p>Дође дан суђења и Боривојев бранилац доби мал’ те не у  
лану вашка.{S} Био је под селом.</p> <p>Дође до куће, којој га је срце вукло и застаде да се од 
а кад се подиже, био је оснажен.</p> <p>Дође са свим к себи и лафе, да му се и опет променуле м 
ење, пијанку и неприличан живот.</p> <p>Дође пролеће и сада се догоди нешто, што не памте ни на 
Лазар скоро издржао своју казну.</p> <p>Дође и дан растанка.{S} Лазар полази кући, а Боривоју ј 
ви обрекли, да ће бити на месту.</p> <p>Дође и та недеља.{S} Свештеници су оног јутра у цркви с 
излишно оно, што је Бог створио?</p> <p>Дође у крај баште, у онај, који се сучељава са Цветином 
 онда ћу ја сутра убити и моју.“</p> <p>Дође и други па и трећи суд, а све три, па три године.{ 
на кола и викнем брату: „ Терај овамо.“ Дођем до чича-Срданове куће, гледам по улици, нема нико 
вам искрено исповедам, да ја не могу да дођем на чисто с тим приповеткама.{S} Има, нешто страшн 
и, онда:{S} Шта је ту је.{S} Каже: „Кад дођем кући, биће тако и тако вриске и клетве, а то је б 
 сам.{S} И ја сад, да баш до у јутру не дођем кући, она не би легла.{S} Седи, ослушкује и кад м 
?“</p> <p>„Јесте...{S} Зађем за друм, и дођем до њене куће. „Шта ћеш ти ту сад?“ пита ме. „Хоћу 
же, „уштапио сам се, нисам могао да вам дођем, а иначе бих дошао, да се измиримо или баш да каж 
„ја тражим брат-Тому, поручио је, да му дођем у ово доба“.</p> <p>Рахила скочи са столице као п 
>Светозар продужи:</p> <p>„Пре свега да дођемо с једним на чисто.{S} Сви ми, који идемо за Хрис 
ужи те свакојако и поручује, да ти сама дођеш по икону, па ће ти поломити кости, а ако му шиљеш 
уше, да девојка не каже одлучно: „Хоћу, дођи, узми ме, метни ме на кола невенчану и однеси ме у 
Онда се сети, да треба ићи да ручаш, па дођи по подне.{S} Кад се она најпре загреје за ту ствар 
кобише. „Пријатељу“, вели му прота, „ми дођосмо до вас, да видимо, како се молите Богу.{S} Ваљд 
 ни дуплира, али се искупио силан свет, дођоше три свештеника из околине, да замену Светозара.< 
на троје и оста сам.{S} Тек у неко доба дођоше његови из поља.{S} Улазе лагано, а чим уђоше, Ђо 
у му очи — суза.</p> <p>Још оног вечера дођоше Боривоју његови суседи, две-три радознале бабе,  
p>И узе да чита оне господње речи, које дођоше пророку Језекији: „Тешко пастирима израиљевим, к 
идео где плаче и где плачу Јудеји, који дођоше с њом, згрози се у духу и сам постаде <hi>жалост 
 зврје кола, пуна гостију, а око 9 сати дођоше и неколико хинтова напуњених отменом господом и  
ебо и отворише се руже и девојке и опет дођоше у врт.{S} Ишле су свима стазама, гледале цвеће,  
а нада и прошапута: „Хајдемо!..“</p> <p>Дођоше у цркву.{S} Читају се јектенија, па онда забруја 
ве образованије синове из Лазаревца, да дођу на славу, кад ће новог свештеника, Светозара, увес 
рио“.</p> <p>„Иди само — иди... па нека дођу одмах.“</p> <p>Кад су Лазар и Милева ушли у собу и 
рати се.{S} Неки издрже и даље, али кад дођу до првог заплетенијег раскршћа, кад виде, да се ба 
ељу вели Христос:{S} Није могуће, да не дођу саблазни, али тешко онима, са којих долазе.“ И Лаз 
е хватао мрак, спази на улици просјака, дозва га и даде му завежљај...{S} Просјак је благосиљаш 
едну ствар.“</p> <pb n="188" /> <p>Онда дозва свог друга, Јованку.</p> <p>„Ти си ми“, каже, „на 
преварила.{S} Било баш с вечера, кад је дозва Срдан.{S} Соба је сва <pb n="185" /> увијена у ди 
<p>После ових речи лекар отвори врата и дозва жену.{S} Лепу жену, горду жену и накинђурену жену 
 тужан и не заигра се више.{S} Марта је дозвала и опет лекара у помоћ и молила га, да је посаве 
а.{S} Лечник се жалио, што га нису јуче дозвали, волео би, вели, да је видео Обрена крвава, у њ 
 Доста ми је.“</p> <p>Истражни судац је дозвао судског лечника, да прегледа Обрена.{S} Лечник с 
 Ја мислим „види Бог“, и да се Панти не дозволи, да тужи.{S} И овако је у овај пар доста вреве  
 гори гомила ђубрета. „Хајдемо натраг“, дозивао <pb n="181" /> је Здравковић народ, „није ништа 
бро, а и остали нису прошли на миру.{S} Дозна власт за то, срески начелник, па га затворише.{S} 
ју је врло волео, и док је он гледао да дозна што више о тој ствари, прошло је десетак дана.</p 
у од свакога, а и она тражи, да нико не дозна, где је.{S} Кад дође Божић, ми се спремисмо сиром 
 n="85" /> <p>Ето, толико се од прилике дознаје и из тог романа.{S} У читавој књизи се вешају,  
ј борби, о породичним заплетима.</p> <p>Дознаје, да је Боривоје Назарен и слуша од тог назаренс 
о недеље, а то ће рећи, док Криста није дознала, да је њен Пера био у назаренској скупштини.{S} 
ом Назарену.{S} Нисам све чула, али сам дознала, да се Назарени не бране, кад их ко нападне.{S} 
оман; ја сам вам донео тај; хтео сам да дознам ваш суд“.</p> <p>„Кушали сте ме?“ пита Јованка.< 
а, и где би он љутио њу баш сад, кад је дознао, да ће скоро да га усрећи — дететом.{S} И док се 
6" /> <p>„А зар ви, пречасни господине, доиста држите, да је успех постигнут?“</p> <p>Прота га  
н ће и доплатити нешто.{S} Тај човек је доиста мислио, да је његовој жени стало до иконе, а ова 
 му неће бити бадава.</p> <p>И Петар је доиста пошао онамо, камо је намислио.{S} Вредно иде у н 
ла је бледа као мртвац. „Она је за мене доиста умрла“, помисли у себи.</p> <p>Није умрла.{S} Ка 
ру...“</p> <pb n="27" /> <p>Боривоје се доиста промисли, али се не предомисли. „Ако нисам хтео  
} Али он увек и увек заспа, јер мишљаше доиста — ветар је.{S} Тек кад је други дан сагледао сес 
ице, може опазити трагове — блуда.{S} И доиста између оно 30 до 40 женскиња, које беху данас у  
едан, поштен, ваљан — оправдан си.{S} И доиста, било је пре рођења Христова времена у Грчкој и  
 се доктор разболео.“</l> </quote> <p>И доиста доктор се разболео.{S} Никад не зна човек, шта ћ 
 као да су три сотоне у шему“.</p> <p>И доиста, Боривоје се није разумевао у оном „голубијем по 
ами.{S} Па кад тако стоји ствар, зар ти доиста мислиш, да ћемо ми горети у вечним мукама, ако с 
вде било јасно.{S} Прво, да је Светозар доиста брат Лазарев, а друго, да тај млад човек, у коме 
штину.{S} То је место за оне жене, које доје децу, а не могу да их оставе код куће.{S} Прозори  
била и молила и улагивала се као мачка, док нисам обрекао, да ћу ићи по подне у друштво и брани 
тине, па се заплака.{S} Дуго је јецала, док се није умирила, а кад се прибрала, покајнички је с 
е да се цепа комад по комад од правила, док не постане од њих велико ништа.{S} Он је молио, али 
е као да су усијане.{S} Дуго се мучила, док је отворила комору, јер јој дрхћу руке као прут.{S} 
ру.{S} Трајало то тако недељу-две дана, док сека Анка не начини мало реда у кући и умири Ђоку.{ 
е, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.{S} Многа вода не може угасити љуб 
ва у човеку незгодне осећаје.{S} То је, док се стара навика сатре.{S} Тако је било и овде.{S} Т 
е сад нема лека ни опроштаја све дотле, док не одеш у Јерусалим и тамо се не покајеш.“ Онда је, 
очитај оченаш и удри по њему све дотле, док сотона не изиђе из њега.{S} Ајај и мени и њему кука 
} Све не помаже и неће бити боље дотле, док се не донесе закон, да жена не сме никуд излазити и 
како је текла борба.{S} Но за то време, док је он победио једнога, одвукао је онај други вук Ст 
 да учинимо нешто“, вели Тома, што пре, док није доцне.{S} А ту нема друга лека, но да га ожени 
ео да устане и оде.{S} Но уздржавао се, док је могао, па онда му прекипи.{S} Устаде и пође.{S}  
ио Лазара на слободу, да буде код куће, док му не стигне суд.</p> <p>Лазар се вратио у село, ал 
о дрвета, па да се после не угаси више, док не сагори до земље и праха.</p> <p>По подне у 4 сат 
што није.{S} Везали ме за пећ и ложили, док се није усијала.{S} Ако онда нисам полудео од муке, 
којом не треба журити, но треба чекати, док се младенци не пречисте и док сотона у њима не изгу 
ити, кад хоће и како хоће, мора чекати, док му назаренске старешине то не допусте.“ Па кукавица 
ложно од петка до недеље, а то ће рећи, док Криста није дознала, да је њен Пера био у назаренск 
хоћеш и овде да будеш прва.{S} Уступај, док нисам направио русваја.“ На послетку се некако слож 
 Здравковић опет није сео пре за ручак, док не посла једном великом српском листу извештај о да 
е у свињац.{S} Боривоје се вијао с њим, док се вијао, а после се разбеси, јарост га обузе, дохв 
лила свога друга и дуго јој је требало, док се прибрала.{S} Али онда јој беше јасно, шта ће и к 
олим вас лепо, браћо, да одгодимо мало, док посвршавам; не бих рад да се закасним с оним, што м 
ељ.{S} Нико и ништа не може ући у село, док те капије не прође.{S} У које се село увукло Назаре 
ско време.{S} Но наравно, тако је било, док је било мало Хришћана.{S} Апостол Павле познавао је 
 ударити и окреће га после овамо онамо, док се не расхлади или га пак сврха.{S} Ковач Шандор др 
крвом унеле у комору, оставиле га тамо, док не дође прегледач и забравиле врата.</p> <p>Милева  
.{S} Али нећеш ти више предавати паору, док сам ја жива.“</p> <p>Доктор се само смеје, а Јованк 
да му те дарове подметну, <pb n="11" /> док је још у колевци.{S} То је у другом облику она вели 
 „Остави нано још мало да причекам“.{S} Док ме јуче у зло доба неко не обавести.{S} Каже: „Не м 
во си ме изломио, да сам једва жива.{S} Док ниси био Назарен, па кад си ме тукао, као што и ост 
Ето га нека каже, изишао је из њега.{S} Док сам ударала једном руком и питала:{S} Одричеш ли се 
озару, који се спрема за свештеника.{S} Док је Боривоје жалио у себи млада човека, који учи да  
већа слабоме, невољноме и болесноме.{S} Док <pb n="213" /> је сунца на небу, лакше је, али кад  
азарени, али жандари канда још више.{S} Док тако пре неколико дана, Гајина жена заборави да зат 
врха.{S} Ковач Шандор друкчије ради.{S} Док је још гвожђе на ватри, он промишља, с које ће стра 
во, да не може лепим, почне претити.{S} Док моли, он је мали; једва је толики, колико дете од 6 
инама и то на длаку“.</p> <p>„Мораш.{S} Док одлазиш међу њих као гост, као пријатељ, не мораш,  
етна времена; али она неће.{S} Каже:{S} Док нисмо заједно и на окупу, не могу лећи...{S} А трпи 
"28" /> их.{S} Међутим пролази време, а док је он светио, жена му је изгубила душу.{S} Кад се и 
и не оде кући, но је неколико сати, све док није свануло, лутао по улицама...</p> <p>Кад дође д 
не рушити, неће се зауставити лако, све док не дође до тамана.{S} А тако је и с добрим.{S} Кад  
, лепо говори, али шта може реч.{S} Све док неко не упадне у то зољино гнездо и не разметне га, 
иње још у утроби мајчиној и наставља се док је још у пеленама, а не почиње онда, кад дете пође  
 беше жао сестре, коју је врло волео, и док је он гледао да дозна што више о тој ствари, прошло 
а ће скоро да га усрећи — дететом.{S} И док се парница код суда једва кретала, донде су сплетке 
а чекати, док се младенци не пречисте и док сотона у њима не изгуби своју власт, јер наопако, а 
нилац је уложио призив на виши суд, али док је призив био на путу, Обрен је умр’о.</p> <p>Чак н 
59" /> миче.{S} Дај, да се брани!{S} Но док он тражи реч, које у овај мах не може да нађе, пређ 
и и она на Светозара као ви?“</p> <p>Но док се Лазар окретао, да види, где је Милева, тражила ј 
говима, то је таман добро дошло.{S} Јер док су они цео дан заједно, па се и позаваде и поиграју 
затекао обичај, да муж избије жену, још док је у првој кошуљи.{S} Та да, треба је с прва почетк 
Светозара у његову тешком послу.{S} Још док они у речи бијаху, приђоше им скоро нечујно Јованчи 
и вече, побеже.{S} Ја сам то опазио још док је била с ове стране врата и могао сам је стићи.{S} 
C17"> <head>Налицкана војска.</head> <p>Док је овако бивало код Назарена, на другој страни нису 
8966_C9"> <head>Анђели и роб.</head> <p>Док је Боривоју изишао суд до краја, прошла је читава г 
већ и на првој страни св. писма.</p> <p>Док је Лазар по крчми тужио и оплакивао своју жену, дот 
чи, кад иде међу господу на бал.</p> <p>Док јој муж предаје, она му је скоро увек за леђима.{S} 
ете доцније плевити и неговати.“</p> <p>Док је лекар ово говорио, жена је све дубље и дубље саг 
 јер ја баш више не могу овако.“</p> <p>Док је она говорила, пришао јој је и син. „Нано,“ каже, 
аву и жури се, неће да га види.</p> <p>„Док у зло доба прођоше три Назарена.{S} Чим га опазише, 
и и целива га у руку.{S} То је нај јачи доказ, да није Назаренка.</p> <p>„Дошла сам“, каже баба 
авицу?{S} Па мора му се признати, да је доказао врло темељно и научно, да није истина, да је ди 
жи <pb n="83" /> спаса.{S} Лазар јој је доказао, да тај спас лежи једино у Назаренству.</p> <p> 
А Лазару не изгледа ствар чиста. „Ко је доказао, да се оне опијају?{S} Жене старе мало се можда 
.{S} Но где би Марта слушала!{S} Она је доказивала, да баш мора ићи, она познаје најбоље ствар, 
 само се на крају упустио у ситнице.{S} Доказивао је, како је излишно много јело и како човек м 
ћ разговорнији.</p> <p>Он је непрестано доказивао нешто деда-Јови, али шта, то Боривоје није мо 
га.{S} Боривоје је просто српски речено доказивао, да не лаје свака вашка села ради, него себе  
 посланици о вери и <hi>делима</hi>:{S} Доказује, да се делима правда човек, а не само вером и  
„Отац је казао, да ћете радити код нас, докле вам год не изиђе време.{S} Па, овај, хтела сам да 
е таких проповеди, јер епископ зна већ, докле сте се заборавили и онда може да буде рђав крај.{ 
а женидбом.“</p> <p>„Јао куку мајци, па докле да чека?“ пита баба Стака. „Баш сте ви тврди људи 
 га Јованка по уговореном реду.</p> <p>„Докле ми заповедају“, одговара Боривоје.</p> <p>„Отац ј 
прати, па и оплаче...{S} Сад је не виђа доколну код куће, јер недељом по подне је у друштву доб 
{S} Обазре се око себе као лопов, па се докраде до крајњег прозора.{S} Тамо је Милевина собица. 
послетку се ипак разиђоше задовољни.{S} Доктор је био добар човек и сви су га волели, само би с 
е.{S} А кад трећи дан посла по лекара — доктор није дошао, али му је чуда песму.{S} Девојке су  
тор разболео.“</l> </quote> <p>И доиста доктор се разболео.{S} Никад не зна човек, шта ће га сн 
ан?{S} Сутра, децо.“</p> <p>Но умеша се доктор. „А као за што сутра?{S} Не ишту деца печеног во 
„Кинин, кина, прашак бео,</l> <l>Наш се доктор разболео.“</l> </quote> <p>И доиста доктор се ра 
Кинин, кинин, прашак бео,</l> <l>Наш се доктор разболео,</l> <l>Без рецепта шљива јео,</l> <l>Ј 
давањима.{S} И поп и учитељ и трговац и доктор и гости из вароши треба да буду на тим предавањи 
оразума.“</p> <p>„И ја то мислим“, вели доктор, „па мислим и то, да допустимо <hi>умерено пушењ 
ласно.</p> <p>„То имаш право“, прихвати доктор и насмеја се.</p> <p>На послетку се ипак разиђош 
n="176" /> Ту је ратарка и попадија, ту доктор и ковач, ту неколико гостију са стране, па и гос 
 своја два друга, ту мерник Миловић, ту доктор, све варошани, ту натарош и ко ће их све поброји 
 били онда код Малића на вечери?{S} Ваш доктор, који вас лечи и придикује умереност, а поједе п 
te> <l>„Тврда кућа, трошан кров,</l> <l>Доктор пише рецепт нов,</l> <l>Човек може да ужива,</l> 
 <l>С три зрна сочива.“</l> </quote> <p>Доктор се насмејао враголанкама и преписао, да је покаж 
јурио коњаник у варош по лекара.</p> <p>Доктор се тако рећи прашта с душом.{S} А сутра дан хори 
p> <p>„Она сама?“ пита Светозар.</p> <p>Доктор се смејао.</p> <p>„Поверићу ти друже, али никоме 
едавати паору, док сам ја жива.“</p> <p>Доктор се само смеје, а Јованка умирује своју другарицу 
атила, немају књижнице — ништа.“</p> <p>Доктор је говорио лепо, само се на крају упустио у ситн 
 драмове, него дајте, донесите.“</p> <p>Доктор се разговорио и сви се искупише око њега, јер он 
и Здравковића у село, позва свештенике, доктора, учитеље и трговце, тужи им се и иште од њих по 
стан тражи лека, ма од куд.{S} Ако нема доктора, он тражи бабе -— проба.{S} Ако ви доктори не н 
себе самога.</p> <p>По литургији ето ти доктора.{S} Светли му лице, па још с прага довикује Све 
 не опаметиш, ја одмах шаљем у варош по доктора да те лечи, јер само луд човек поступа тако с р 
а једе.</p> <pb n="184" /> <p>„Господин-докторе, опростите, али мени се чини, ви не избацујете  
тора, он тражи бабе -— проба.{S} Ако ви доктори не нађете лека народ ће ићи ма и бабама назарен 
у тог лека не могнете пружити ви, учени доктори, он ће тражити спаса код назаренских баба.“</p> 
ишта.{S} Он је молио, али не помаже.{S} Докторка вели: „Шта се толико жестите, Боже мој.{S} Гла 
 имате против умереног пушења?“ пита га докторка. „То сте баш узели од Назарена.{S} Мени је учи 
p> <p>Светозар је тешко пристао на овај докторов предлог, али је ипак пристао и по подне се свр 
ер нећете бити дуга века.“</p> <p>После докторова предавања све је друштво отишло трговцу Малић 
ило ни по јада, да се нису закачиле и о докторово предавање.{S} А богме и то су учиниле, јер се 
>Никад више неће.“</l> </quote> <p>Дође доктору лекар, па и чича - Срдану.{S} Ма да се Срдану п 
оје Милеву.{S} Он је од Лазара сазнао и докучио све назаренске обичаје.</p> <p>„Читам“, каже он 
о онај, кога крсте.{S} Други то не може докучити.“</p> <p>Ни једна црква не таји свога учења и  
 није више био Назарен, јер оно, што му долазаше на памет, била је — јерес.{S} Тада чу, где зал 
 два-триред будио Лазар.{S} До ушију му долазаше неки шум, као кад оно ветар зајауче по тихој н 
ама још два несретника као и он што је; долазе му познати, врло познати, а не зна, је ли их пре 
ио од тог суда.</p> <p>Ево их иду...{S} Долазе све три, оним истим редом као и пре, лагано, бој 
сложише и умирише.</p> <p>Сад почеше да долазе већ поједини „верни“.{S} На лицу им не можеш ниш 
Назарени из Боривојевца и околних места долазе у Лазаревац.</p> <p>Још нема 9 сати, (то је доба 
мало чвршће везан; људи и жене тих кућа долазе ми чешће на савет, које због вртарства, које збо 
т.{S} Али не у Јерусалим, нити ови људи долазе, да га испрате, нити она звона звоне у његову ча 
илу, па и скромну жену.</p> <p>Још увек долазе „верни“, па од некуд и Шандор ковач.{S} Да је хт 
не на противнике.{S} Он је знао, за што долазе прота и свештеници, знао, шта ће она господа и г 
<pb n="43" /> је малиша виђао, где ноћу долазе у њихову кућу неки људи, који нису из њихова сел 
ођу саблазни, али тешко онима, са којих долазе.“ И Лазар сад нападе свом жестином на свештенике 
ином на свештенике.{S} Они су, са којих долазе саблазни и они ће се казнити.</p> <p>И узе да чи 
реда жандарима.{S} На место Јерусалима, долази — робија.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
ву.{S} Та молитва као да и није главна, долази ко може, главно је ту договор о куповању, продај 
“ јадала се Марта. „Кад га видим таког, долази ми тешко, претешко.{S} Ако тако остане, не може  
 оном, који више плати.{S} Ако ко умре, долази опет — трговина; новац ће пресудити, хоће ли га  
 сутра.{S} А чим она води децу у госте, долази и њојзи гост...{S} Али да богме, ти нит што знаш 
ли у Назарене, биће старо зло; одем ли, долази ново и још веће зло“.</p> <p>„Али ћеш бар спасти 
лку, познао ју је, па и опазио, од куда долази то питање.{S} Сетио се, да га је она још једном  
а немам чим да платим!{S} Гле, и судија долази да изрече пресуду; имам много тужитеља, а ни јед 
инита она народна изрека, да несрећа не долази никад сама.{S} Врло природно.{S} Кад се труло по 
 био до уверења, да се од прве цигље не долази до готове зграде, уверили су се доцније и Назаре 
м пође на горе.{S} Сад и по две ноћи не долази кући, јер кад мало забразди, онда:{S} Шта је ту  
неисказан бол и очајање.{S} Но Срдан не долази к себи.{S} Гаја опет стао батином на сред собе,  
каже му Лазар, „јер код нас само што не долази до крви.{S} Све је сад у селу тако измешано, уск 
крупнијих ствари.{S} Наше највеће зло и долази отуда, што ми не умемо да владамо собом, не умем 
а не износи више од четири јела; за тим долази сир и воће.{S} Ми ни на што друго не дајемо, до  
у, али у данашњем поквареном свету прво долази лепа жена, за тим ружна жена и тек онда свештени 
авршио, чиме је и почео.{S} Назаренство долази од жене.{S} Све не помаже и неће бити боље дотле 
тајити, кад је истина, да и Назаренство долази оданде, одакле и свако друго зло, а то је од жен 
, кад оно на збору рече, да нам све зло долази из вароши.{S} И сад <pb n="182" /> још да цепамо 
загушљиво јецање, потмуло, горко.{S} То долази право из рањена материна срца и продире до срца. 
XII. глава.{S} Христос 6 дана пред смрт долази у Витанију, у дом Лазарев.{S} Марта служаше за в 
уги осећаји њиме да овлађују.{S} Сад му долази све јаче и јаче воља да је теши, да се баци пред 
екарске помоћи.{S} Јако умирање код њих долази понајвише из њихова болесног, грозничавог, потре 
ће ли бити на њему рода?!{S} Зајмодавац долази и тражи од мене дуг свој, јер је рок истекао, а  
ена борбу делима, речима, духом, а отац долази у назаренску скупштину буџом, да дели мегдане.{S 
ег дана, а од оне ноћи није никако више долазила к себи.{S} Пред смрт јој се предсказивала све  
 су сад многе и многе „друге“ и „прије“ долазиле, да је „сажаљују“.{S} То је Марту управо разбе 
о ово његово успаљивање.</p> <p>Истина, долазили су други на Матино место, али боље да нису.{S} 
ело село, мушко и женско, старо и младо долазило, да види оца Мелентија, па дошао је и свештени 
ба га.{S} Ја сам запамтио, да је дваред долазио епископ у нас, па је увек било те прангије, те  
, каже. „Молим вас испоручите му, да је долазио Боривоје.“</p> <p>Девојка му пружи руке. „Гле,  
 <p>Лазар се упутио вратима, од куда је долазио лелек.{S} Куцну и рече нешто.{S} За мало, па се 
дошао је и свештеник.{S} По најчешће је долазио Сима пекар, који сад већ и не избиваше из куће  
о по читаве сате без надзора и чувар је долазио по њега само онда, кад је знао, да је посао гот 
 издржи искушавања сотонина, који му је долазио сваку ноћ.{S} Запиткују га људи:{S} Какав је на 
“</p> <p>Лазар је при читању и тумачењу долазио све јаче и јаче у ватру и сад је говорио скоро  
... ти си ми фалила, мајко.{S} Овако ћу долазити, да се исплачем сваки дан, лакше ће ми бити.“< 
ињи му, да слутиш што.{S} Ја данас нећу долазити до вас, не могу.{S} Сутра, кад буде време, доћ 
 се и вас и људи.{S} На пољу, у природи долазиће по лако к себи, а уз питоме овце и јагњад прип 
сних ствари?!{S} Где је онај политирани долап?{S} Па где су она два кревета, па она широка клуп 
а и метнула своје сукње и кошуље опет у долап.{S} Та, кад се Сима баш толико распитивао, онда н 
њено дете...{S} Лежи на некаквом старом долапу — попреко.{S} Она полети онамо... то је крв њези 
јаче на десно.{S} Коњи јурнуше с насипа доле — у Дунав...{S} Тома и Јова цикнуше, Варвара се от 
 поклизну с лествица и она се стропошта доле.{S} Кад јој се муж вратио из поља, затекао ју је о 
треба наврнути овим држаљем горе, а кад доле, Бог би га знао, А да читам, баш не умем.{S} Како  
гове мисли, те јури с њима сад горе сад доле.{S} Некада их сроза у такав понор, да мислиш, сад  
ре баци камен на њу.{S} Па се опет саже доле и писаше по земљи.{S} А кад они то чуше, покарани  
мали за шта окривити.{S} А Исус саже се доле и писаше прстом по земљи, не гледајући на њих.{S}  
 га познаше, застадоше и метнуше сандук доле.{S} Престаде песма, преста дисање; да не ударају з 
аш поче да се осипа звездама.{S} Скочим доле, огрнем је дороцем и бацим је у кола...“</p> <p>„Ј 
анка.{S} Али кад би трећи дан с вечера, долети Светозару мајка Јелена <pb n="186" /> у собу гол 
 скромно, а не насмеши се, јер то не би доликовало Назаренци.</p> <p>„Је ли брат Лазар код куће 
и, да су му очи закрвављене, како то не доликује испоснику.</p> <p>Око пола ноћи устао је Борив 
с 6 дана пред смрт долази у Витанију, у дом Лазарев.{S} Марта служаше за вечером, а Марија узев 
 је.“ Дошао благ дан, дошао им Светозар дома, па би сад сви скупа требали у весељу да проведу п 
е лакше да се не удаје, али је ратарски домазлук и сувише теретан за женска плећа.{S} Марта је  
 ју је сироту, без ичега, а у њега било домазлука за троје.</p> <p>Кад је Марта уганула ногу, В 
им с питањем о Назаренству; хтео сам на домаку нашег народно-црквеног сабора да напишем расправ 
ели ово: „Ако ли ко за своје, а особито домаће не промишља, одрекао се вере, гори је од незнабо 
њезине.{S} И непријатељи човеку постаће домаћи његови...“ Ето дакле, тај расцеп са кога нас туж 
За што не даш, зар сам ја пропао?“ пита домаћин. „Ниси пропао“, вели грк Сима, „али ћеш пропаст 
ана, чича Симу, који је био негда ваљан домаћин, али га доцније упропастише зетови.</p> <p>Бори 
тугаљиво.</p> <p>Светозар се осећао као домаћин, па ма да беше најмлађи међу свештеницима, ипак 
 нашег богатог домаћина.“</p> <p>„Дошао домаћин да узајми тамо мало новаца у грк-Симе, а грк Си 
 жена преко године у кецељи разнесе, то домаћин о жетви ни на четир вола не донесе.{S} Ниси још 
па да ти покажем“.{S} И одведе грк Сима домаћина на таван и показа му велику гомилу жита. — „Ви 
атио сад у пролеће једног нашег богатог домаћина.“</p> <p>„Дошао домаћин да узајми тамо мало но 
тир вола не донесе.{S} Ниси још пропао, домаћине, али ћеш пропасти и за то ти не дам новаца у з 
отегла.{S} Кад га онаква доведоше кући, домаћица Јелена сместила га је у постељу, па га још пре 
ну слутњу, која беше по њима попала.{S} Домаћица је јецала од радости, а чича Срдан искочи у је 
да девојка — шипарица.{S} Чича-Срданова домаћица је једина, која се све нешто нада.{S} Њено мат 
зи, доста је било — зла!“</p> <p>Што је домаћица слутила, није се преварила.{S} Било баш с вече 
Лазар необично успавао. „Нека га“, вели домаћица, обилази око њега на прстима и утишава сваки м 
марим, ако ће учити и за проту“.</p> <p>Домаћица Срданова, Јелена, друкчије је мислила; она је  
исли, да и не чује, шта га пита.</p> <p>Домаћица види то и назире, да се у души Срдановој нешто 
ем сваки дан, лакше ће ми бити.“</p> <p>Домаћица Јелена је још оног вечера хтела да пошље по Св 
ове куће, закуца на прозор и предаде га домаћици.{S} Она се сирота згранила, кад га виде.{S} Ка 
 мисли, мисли.{S} Тек ако ће одговорити домаћици реч-две, а често је тако задубљен у мисли, да  
<p>Била баш недеља.{S} Чича Срдан једва домили до куће, кад чу ту вест.{S} Одсекле му се ноге.< 
, лагано се диже, придржава се уз зид и домили донде.{S} Напије се.{S} То јој мало утоли ону гр 
ар се мало збунио, али је примио руку. „Домишљам <pb n="136" /> се“, каже, „а и видео сам вас в 
руго.{S} Како сте?{S} Јелте, да се и ви домишљате, ко сам ја?“</p> <p>Лазар се мало збунио, али 
“</p> <p>Боривојево највеће зло беше на дому.{S} Гушобоља свали у гроб млађе дете његово и ако  
да га она прва не запита: „Како ваши на дому“?</p> <p>„Хвала,“ каже он, „остали су здрави.“ (На 
 док се парница код суда једва кретала, донде су сплетке и оговарања <pb n="9" /> између брата  
 неке тајанствене романтике, која га је донде окружавала, паде с њега.{S} Он не би бранио жену, 
о се диже, придржава се уз зид и домили донде.{S} Напије се.{S} То јој мало утоли ону грдну ват 
девојака.{S} То му је годило донекле, а донекле и не.{S} Није још никако био на чисто: како су  
ни изишло из земље, а већ му је судбина донекле решена.{S} Ако му у упаљеној земљи учмане клица 
ршетак овога говора изненадио је, па је донекле и умирио узбуркане духове.{S} Нарочито су госпо 
очетку задре за Лазарев говор.{S} То би донекле изгледало, да он одговара на придику, а то није 
на за сина и то је чича-Срдана пољуљало донекле, али не придобило.</p> <p>Тек кад старац чу шта 
, нит виде девојака.{S} То му је годило донекле, а донекле и не.{S} Није још никако био на чист 
ајбоље поштује. <pb n="190" /> И ми смо донекле као тих петоро синова...{S} Који је тај, који ј 
 приликама обично догађа.{S} Парница је донела што и вино.{S} Узбурка крв у човеку, и као што у 
му поверава највећу тајну. „Ево сам вам донела мало дувана“.{S} И туткаше му у руке мали завежљ 
тавана.{S} Све су то жене из твоје куће донеле.{S} А што жена преко године у кецељи разнесе, то 
ам хтео да лажем и једва ме махнуше.{S} Донели ме крвавог и модрог овамо, па су јавили оном гос 
иховој породици преко стотине година, а донео ју је неки њихов рођак из Јерусалима.{S} Говори с 
 и Боривоје једва остаде жив.{S} Кад је донео мртва вука у село, био је сав изуједан и једва је 
арала. „Добро дошли.{S} Само кад вас је донео Господ.“ И понуди га у кућу!{S} Боривоје уђе у со 
> књижица (већином придика), које му је донео Лазар.{S} А уз то је највећи труд полагао око тог 
посету, много их молио, да му опросте и донео је новорођеноме на дар:{S} Јерусалимску икону.</p 
уста.{S} Браћа му се постарала, те овај донео ово, онај оно, што је најпотребније.{S} Није све  
и од мене какав добар роман; ја сам вам донео тај; хтео сам да дознам ваш суд“.</p> <p>„Кушали  
 Јованка.“</l> </quote> <p>Кад је лекар донео Светозару ове песме, обоје се добро осећали. „При 
потребе тако да буде?{S} Ако је Христос донео мач, зар има већ и деда Мирко право, да то учини  
ожића, а Боривоје се одвезе у гувна, да донесе мало сламе.{S} Кад се враћаше одунд, почео је ве 
оном крвљу и нарави, које ће то дете да донесе на свет?{S} Зар мислите, да се о томе не треба б 
 то домаћин о жетви ни на четир вола не донесе.{S} Ниси још пропао, домаћине, али ћеш пропасти  
омаже и неће бити боље дотле, док се не донесе закон, да жена не сме никуд излазити из куће и д 
е речи: „Не мислите, да сам ја дошао да донесем мир на земљу, него мач.{S} Ја сам дошао, да рас 
 „Погрешио сам“, каже. „Хтео сам да вам донесем другу књигу, па на место ње дограбим ову.{S} И  
 кога носите у утроби?{S} Зар хоћете да донесете дете на свет са успаљеном крвљу, раздраженим ж 
рочитате“.</p> <p>„Коју сте хтели да ми донесете?“ пита Јованка.</p> <p>„Знате ли шта Јованка,  
да ми не мерите на драмове, него дајте, донесите.“</p> <p>Доктор се разговорио и сви се искупиш 
у, да ми мерите на драмове, него дајте, донесите.“</p> <p>Донесоше и он се расположио, жваће у  
.“</p> <p>И још би два-триред: „Дајте и донесите“, па онда оде кући.{S} Још су неки од гостију  
ништа није боље по вечери но то.{S} Баш донесите и мени прегрш-две.“</p> <p>И кад донеше и њему 
ту Марту и каква је туга обузе, кад јој донесоше ту вест.{S} Онемила, скоро окамењена; не рече  
 драмове, него дајте, донесите.“</p> <p>Донесоше и он се расположио, жваће у сласт и говори: „Б 
може да устане, уштапиле му се ноге.{S} Донеше му неке каде за купање, некакве шпеције, паре га 
, у његовим хаљинама, онаква, каквог га донеше жандари.{S} Но опет га је прегледао и забележио  
 и њима мило, што се опростише беде, па донеше и воде.{S} Они се разлазе мирно са шапатом, али  
несите и мени прегрш-две.“</p> <p>И кад донеше и њему прегрш-две, он се намамио, те каже: „Ниса 
кад се састају и госте, а требало би да доносе.{S} Не што се то нас тиче, него да види свет, да 
ве изређало.{S} Наше новине“, каже, „не доносе шта ручају цареви и краљеви кад се састају и гос 
иди куване, компот уз печење.{S} Они их доносе из бела света, ми их ногама газимо...{S} Хо мај, 
мислите, да ћу вам остати дужан, кад ми доносите по две по три.{S} Ево да вам платим у напред.“ 
еца, те је обећао, да ће сваких 14 дана доносити Боривоју његову децу.{S} Биће дакле свезе међу 
га неће заборавити; доводиће му децу, а доносиће му и књига назаренских.{S} Има: „Харфа Сиона“  
г тога неће бити ништа.{S} Ако ти се не допада — апелирај.“</p> <p>„А оно друго?“ пита Боривоје 
ризнање, сад види, да се скоро ником не допада његов рад.{S} Он је у друштву добрих људи рекао, 
моје“), дакле то пиле, кад му се што не допада, уме тако јогунасто да кљуцка оном ситном песнич 
жем, Светозаре“, почела је Јованка, „не допада ми се тај роман.{S} Кад сам целу књигу прочитала 
/hi>...“ Али опет за то мени се најбоље допадају ова два места.“ И приђе му са свим близу, тако 
штини —- како који.{S} Некима се у души допадала, мислили су у себи:{S} Нека их мало, нека се п 
 оно „бугерска вера“, која му се почела допадати, мало је охладнио.{S} Истина, он о „Бугерима“  
 се и надао.</p> <p>Но на кратко за тим допаде Лазару глас, да су му сестру Милеву — уграбили.{ 
, где сам био и пре.“</p> <p>Но наскоро допаде чича-Срдану глас, који га пољуља већма, но сви д 
зарене. „Хвала Богу“ рече Срдан, кад му допаде тај глас, „сад су и Лазару одсечена крила“.</p>  
.{S} То ми је непрестано ишло по глави, допала ми се.{S} Други пут нађем је на рогљу и питам је 
...“</p> <p>Придика се није баш особито допала никоме.</p> <p>Прота је замерао почетку, а други 
ти, пустили све на вољу, и ми би вам се допали.“</p> <p>„Јес’ чуо брат-Шандоре“, вели му натаро 
, „задовољавајућа“.{S} То се овима није допало, те га нападоше.{S} Дође међу њима до расцепа и  
78" /> <p>Здравковићу се овог пута није допало, што му хвале жену, он би волео, да су хвалиле њ 
о ногом у даске, што је могао већма.{S} Допао је кључар и пита: „Шта је опет?“</p> <p>„Молим, д 
е са свим јасно.{S} Речи, које најчешће допираху до нега, биле су: „Незнабошци... успаљеници... 
, где је не негује ничија рука и где не допире скоро никада сунце, тако је никао и Петар Крњин  
шима му лупа, не чује, управо звук неки допире до њега, али не разбира смисла.{S} Кад се разабр 
а дан, чак и у оном полумрачном затвору допире глас великих звона.{S} То у вароши звоне на служ 
“ И чим стигосте до Гецина салаша, а ви доплатисте сто двадесет форината и изменусте је.{S} И ј 
 лепим, а ако му се изда икона, он ће и доплатити нешто.{S} Тај човек је доиста мислио, да је њ 
чи, да он није као Сима пекар, но да ће допостити до краја.</p> <p>Жао је многима Надиних суза, 
 а да останеш жив?{S} Та, нећеш море ни допостити; већ си ослабио као добар хрт, а далеко су тр 
и побеже у своју собу; за тим му и опет допре до ушију шум, као кад оно ветар зајауче; и опет у 
ним гласом, јер није слободно, да звуци допру до ходника.</p> <p>Али шта то би с Боривојем!?{S} 
ли у мантији?</p> <p>„И да ли се жене?“ допуњује Славна.</p> <p>„У нас нема попова“, каже Борив 
кати, док му назаренске старешине то не допусте.“ Па кукавица, шта ћу, него сам рекла, дај да и 
ка и осталих, међу „пророцима“.{S} Нису допустили друкчије, но је морао читати св. писмо и тума 
слим“, вели доктор, „па мислим и то, да допустимо <hi>умерено пушење</hi>.{S} У нашим правилима 
е сретан“, мисли у себи, „јер му је суд допустио, да истрпи казну“.{S} Завиди му, поздравља га, 
о мотрио.{S} Каже у себи: „Ако је Лазар допустио жалости, да га толико савлада, онда је зло, ал 
 је кћи невенчана.{S} Каже: „Не могу ја допустити, да моја кћи живи као патка, без свештеничког 
пи из гомиле напред и рече: „Не може се допустити, да тако злоставља жену; од кад то траје?“</p 
убије човека“.</p> <p>„А ту ће већ и он допустити, да није жена крива, но зидар или управо рећи 
:{S} Ако може бити, да се не женимо — а допушта нам држати жену само за то, да се не би успаљив 
, па трч у коло.{S} Скаче као махнита и допушта момку, да је хвата преко среде.{S} Онда није чу 
рукав. „Питајте их“, шапуће, „за што не допуштају они и женама да придикују, кад су таки правед 
 учи сваком покорношћу. <hi>Али жени не допуштам да учи</hi> нити да влада мужем, него да буде  
ере, који цео свет грдите Фарисејима, а допуштате, да ме овако бије“.</p> <p>„Жено, говори исти 
е, те не забранисте са свим вино, но га допуштате умерено.{S} Па за што не допуштате и све оста 
стити и сахрањивати свако, за што то не допуштате и женама?“</p> <p>Боривоје је видео још с поч 
о га допуштате умерено.{S} Па за што не допуштате и све остало, што шкоди само онда кад је прет 
</hi>.{S} У нашим правилима пише, да је допуштено свако <hi>уживање</hi>, само ако није шкодљив 
но, кришом, али га нисам писао ни чијим допуштењем.</p> <p>Ствар је у овоме.{S} У нашим великим 
емена.{S} Но испало је друкчије.</p> <p>Дорастао Светозар до зрелости, те моли оца, да не закра 
е жене?“</p> <p>„Како ком.{S} Кад момак дорасте, учврсти се у вери, кад је здрав и кад се види, 
{S} Нек Лазар само оре и сеје, а кад му дорасте млађи брат Светозар до књиге и науке, не марим, 
ипа звездама.{S} Скочим доле, огрнем је дороцем и бацим је у кола...“</p> <p>„Је л’ се бранила, 
 се спремају, да јатомице напусте своје досадашње коло.“ А уредник листа додао је са своје стра 
чју и дође му као гадно фарисејство оно досадашње назаренско уздање, да је пречишћен од греха,  
дану глас, који га пољуља већма, но сви досадашњи удари.{S} Чуо је, да Лазар иде у назаренску с 
ена или дете, да виде:{S} Ко ли то руши досадашњу тишину?</p> <p>У тај мах стојала је на бунару 
 не чека дваред, но једе за тројицу.{S} Досади се то Талијанци, а Талијанке су врашке да Бог са 
потеже било наћи згодан предмет.{S} Али досетише се.{S} Треће недеље предавао је неки Здравкови 
дељом иде у скупштину.{S} Ван тога, чим доспе од посла, чита св. писмо.</p> <p>Кад га виде деца 
и не маре за крчму и параде, па за то и доспевају, да се баве по мало вртарством и пчеларством. 
две.{S} Људи радни, нарочито ратари, не доспеју и не могу доспети свако вече, али ко год може,  
лахнути, но Бог је наредио друкчије.{S} Доспео сам овамо, да сазнам прави лек и да се излечим.“ 
ајврснијег члана...</p> <p>Ето, тако је доспео у затвор Лазар Ненадов, кога су бабе његова села 
, нарочито ратари, не доспеју и не могу доспети свако вече, али ко год може, тај одлази.</p> <p 
гуран, но се молио Богу: „Господе Боже, доста ми је свега, прими душу моју од мене“.{S} На ове  
{S} У нашој кући било је доста несреће, доста суза и доста цепања, па би било право да покажемо 
а горе.{S} И прекрсти се. „Воже помози, доста је било — зла!“</p> <p>Што је домаћица слутила, н 
е вере.{S} Има и међу њима, морам рећи, доста паметних.{S} Многа каже свом човеку: „Ја ћу овако 
 запевати.{S} Отићи ће она својој кући, доста јој је комедије.{S} Само још једно, једно ће само 
намерно, да ли случајно, не зна ни сам, доста да стоји пред кућом Гигином.{S} Сутра у ово доба  
ни Наду Каже: „Остави сиротицу с миром, доста је њојзи брига свакојаких“.</p> <p>Но тада се тек 
ика у нашем друштву; има их, на жалост, доста, и ако нису сви затворени.</p> </div> <div type=" 
ра, ни где удара, ни колико пута удара; доста то, једној снаји пребио руку, најстаријем сину сл 
инеш око толике земље; ја ћу ти помоћи; доста ми је година“.</p> <p>Тако је и било.{S} Боривоје 
онако, јер нисам све потанко видела.{S} Доста је далеко наш кукуруз од њихове ливаде.“</p> <p>„ 
ао.{S} Чуо сам ја то, али сам ћутао.{S} Доста ми је.“</p> <p>Истражни судац је дозвао судског л 
пити, нити може исплатити свако зло.{S} Доста је, да се поправиш и покајеш, а вратити не можеш  
 поклоните то, да се не јављам суду.{S} Доста сам ја, брате, тамновао свога века, па је лепо од 
о ће он напасти њих.{S} Тактика је била доста вешта и — изненадила је.</p> <p>Наведена посланиц 
 около 10 сати ноћу.</p> <p>Ноћ је била доста непријатна.{S} Ветар је јако дувао; таласи на Дун 
 умешала и власт.{S} А село велико, има доста трезвених, учених људи.{S} Ту свештеник, учитељи, 
 јој ту бригу“, промрмља у себи.{S} Има доста сиротиње.“ Кад се хватао мрак, спази на улици про 
купу, не могу лећи...{S} А трпи кукавна доста, нарочито сад.{S} У нашег суседа има деран од шес 
је њихова скупштина пронашла, да је она доста трпила, попустила је.</p> <p>Сад је Срдан прегоре 
ћу, најпотребније покућство и одело, па доста.{S} Све остало служи на упропашћивање душе.{S} То 
.</p> <p>Тамо су полусмрзнутог калуђера доста тешко повратили у живот, јер нису умели, да га та 
нали људи.</p> <p>Од Лазаревца је Дунав доста далеко, ићи ће дакле у Ф. као у госте и тамо ће к 
“ певати изговорени стих.{S} Појање иде доста лепо, јер Лазар има глас, који би, да је мало бољ 
на.</p> <p>„Јао, Јашо“, каже, и то каже доста јасно, „боље да сам умрла, но што сам то чула о в 
ше мало, али кад сви судови веле, да је доста, право је и њему.</p> </div> <div type="chapter"  
ло стиже до мете.{S} Ако мислите, да је доста изговорити народу две-три лепе речи, варате се.{S 
ени утаначише у својој скупштини, да је доста трпила и да је треба избавити.{S} Једном, кад чич 
l> </quote> <p>Ова кратка песма била је доста веран тумач јавног мишљења у селу.{S} Огромна већ 
ти у питомости до жена.</p> <p>Марта је доста лако успела у својој намери.{S} Како и не би, кад 
</p> <p>Кад јој је пре некад, а томе је доста времена, свињче разрило ограду и ушло у Лазарево  
 и стекао, не само очувао.{S} А теби је доста да очуваш.{S} Но он се не да ни осолити.{S} Сад в 
 мати и сестра.{S} У нашој кући било је доста несреће, доста суза и доста цепања, па би било пр 
а примиш плату за своја недела.{S} Није доста рећи: „Кајем се, жао ме је“, него мораш и делом п 
, „немој још и Бога хулити.{S} Зар није доста твога?{S} За што га уби, кад га сад тако жалиш?{S 
} Шандор ковач застаде код врата и рече доста гласно: „Таман, свештеници ће му умити цело седо, 
</p> <p>Она се окрете своме мужу и рече доста гласно: „<foreign xml:lang="DE">Unverschähmtheit< 
ући било је доста несреће, доста суза и доста цепања, па би било право да покажемо, да Ненадови 
д слушала и читала, оставило је у њојзи доста слаба трага.{S} Но од кад је видела Боривоја, про 
ћи, али ће тим више мислити.{S} Није ти доста друге несреће, скрхала си, тако рећи, ногу, па са 
н, да се Петар ослободи, отишао је кући доста неутврђен, но то је обећао, да ће се клонити свој 
 одмах убију...{S} Бог зна, плакала сам доста у мом веку, али нисам излазила на сокак, нити сам 
д у свом предавању, да би човеку на дан доста било онолико хране, колико има од прилике у 30—40 
во далеко је од мене.“ Лазар је говорио доста лепо, прегледно и неком фанатичном ватром, која ј 
иди срца наша и дела наша, и нами је то доста.“</p> <p>Кад чу Боривоје, да је оно „бугерска вер 
их цео свет грди и осуђује, али је и то доста непријатно.{S} Но ово Боривојево нерасположење бе 
же: „Баш си магарац!{S} Девојака је бар доста; у свакој улици има их и по десет, које једва чек 
воли, да тужи.{S} И овако је у овај пар доста вреве и метежа у селу, па да не заоштравамо:{S} Г 
 опробан, озидан Назаренац, који је већ доста учинио за ствар назаренску и од кога Назарени још 
рнима“.</p> <p>Боривоје поздрави Милеву доста збуњено, а она му прими поздрав скромно, а не нас 
ате, и признај, према вашем малом броју доста је и код вас велики — покор.{S} Данас вас је мало 
ће рећи народ?{S} И онако нам пребацују доста што шта и веле, боље да нисмо ни почињали.{S} Кад 
оварале с Боривојем, али је Јованка још доста пута имала с њиме речи.{S} У ње је била мала моти 
г судије.</p> <p>Истражни судија је још доста млад, али мргодаст човек.{S} Дуго гледа у Обрена, 
ељ Гига, ето га нека каже сам, није још доста чврст за женидбу.“</p> <p>„Јао куку мене!“ вајка  
ја неупутна мисао; његова душа није још доста мирна.{S} У таком времену добро је да причека са  
 није била ни лепа, ни умиљата, али још доста млада, тако около 20 година.{S} О њој немам више  
ли и остали, који 10, који 20 новчића. „Доста је“, вели Мирко, јер их је још било, који су хтел 
тини.{S} Мирку је то много, него вели: „Доста ће бити, да их један од нас посаветује.“ А Лазару 
> <p>И прегну да упозна оно, што јој не достаје.{S} Боривоје није много утецао на њу.{S} Он ју  
 над њим.{S} Он осети уједно, шта му не достаје, а то је крштење.{S} Он се мора сам јавити стар 
но што се надао.{S} Он је мислио, да је достигао мету и ускликну у себи: „Хвала Богу, најтеже ј 
а врата Христове цркве и рећи:{S} Ти си достојан да уђеш, а ти ниси...</p> <p>»<hi>Да се свет и 
де да рекне нешто, да захвали, није још достојан да се ожени, но му се језик прилепио за непце. 
ову се Назарећани“, каже му Лазар неким достојанственим нагласком. „Но, зар ти до сад ниси о то 
тину, нисам те тукао“, вели Јова некако достојанствено.</p> <p>„Шта, ниси ме тукао?{S} Не бијеш 
ни пилиће.</p> <p>Но за то је та крмача достојна, да уђе у повесницу назаренског развијања.{S}  
 гробом Христовим.{S} Но пре свега хоће достојно да се спреме за то причешће, постиће највећи х 
едмога.{S} Што та седморица онда суде и досуде, тако ће бити.</p> <p>Но таман је та ствар била  
 радо и весело ће издржавати, што му се досуди, само га је мучила мисао, шта ли ће он, кад се о 
од старијих људи и они решавају, мире и досуђују...{S} Суд добрих људи био је код нас Словена ј 
, која беше најдивнија од свију његових дотадашњих придика.{S} Он је храбрио свет, челичио га ј 
> <p>„Благо вашој души, које се не мога дотаћи та чаробна батина наше лепе књижевности“, изусти 
аши назаренски пророци“ сами саставили, дотерали, па и унаказили.{S} Где има више „пророка“ наз 
се трудио, да у овом другом издању мало дотерам језик.</p> <p>У Новом Саду на Илијин-дан 1896.< 
 „ђавоља труба“, како то веле Назарени, дотле је младић ушао с девојком у сеницу и Боривоје им  
а се и позаваде и поиграју и очајавају, дотле је он мало с њима, али кад је с њима, он их и изм 
 по крчми тужио и оплакивао своју жену, дотле чича-Срдан већ није знао шта ће.{S} Ако тако устр 
 За тебе сад нема лека ни опроштаја све дотле, док не одеш у Јерусалим и тамо се не покајеш.“ О 
 сноп, очитај оченаш и удри по њему све дотле, док сотона не изиђе из њега.{S} Ајај и мени и ње 
ја сам најцрњи грешник.“</p> <p>Не дође дотле.{S} Отворише се врата и Милева оста без одговора  
жене.{S} Све не помаже и неће бити боље дотле, док се не донесе закон, да жена не сме никуд изл 
ратко време дође поред све своје лепоте дотле, да се даље није могло.{S} Онда оде, на опште чуђ 
го препатила, и снага јој дотраја таман дотле, да изведе, што је намерила.{S} И ако не баш трећ 
</hi> и избљува децу.{S} Ето, дошли смо дотле, да нас са таким светим књигама озиђују у вери, п 
ба, јер је много препатила, и снага јој дотраја таман дотле, да изведе, што је намерила.{S} И а 
вас, не могу.{S} Сутра, кад буде време, доћи ћу да се разговорим с оцем.{S} Ја могу с њиме о то 
ми дувана, па ме причекај ту, сад ћу ја доћи“.</p> <p>„То је било онога дана, кад си је уграбио 
есна, врло је боли глава, те није могла доћи у скупштину“.</p> <p>Ни Боривоје не опази, да му Л 
х учењака и госпођа пођу напред, а мора доћи то време, народ ће поћи за њима.{S} Ти си ме брате 
p>„Нема још никако Томе“, каже, „а мора доћи, кад је обећао.“ Мало после га пита: „Шта ви мисли 
 Боривоје неће дочекати недеље, него ће доћи Лазару што пре може, а то је управо — сад.{S} Јуче 
звинио се код својих Назарена, што неће доћи оног вечера на заједничку молитву, јер мора Лазару 
.{S} Ако вам је Тома поручио, онда ће и доћи.{S} Чудим се само да је изостао...“</p> <p>Седе Ла 
и кривим путем, упропастити новац, нити доћи пијан кући, па да ме после пребијаш“.{S} С таком с 
 дужност савесно испуњавао, онда ће тек доћи бољи дани.{S} А свануће нам онда, кад једаред појм 
дор ковач.{S} Да је хтео, могао је и он доћи с осталима, али тамо су биле и женскиње, а он није 
ћи:{S} А зар и из вароши може што добро доћи?“</p> <p>Здравковић је увређено плануо. „Ако је“,  
 или због тог, да може пред вече и опет доћи на ограду и назвати јој:{S} Лаку ноћ...</p> <p>Хеј 
.{S} У пола је и обећао, да ће у недељу доћи у скупштину, али је још сотона јаки у њему.{S} Кад 
да га причека; на послетку пође. „Ја ћу доћи доцније“, каже. „Молим вас испоручите му, да је до 
полазите?“</p> <p>„Око 5 сати“.</p> <p>„Доћи ћу“.</p> <p>Наста мала почивка.{S} Мирко лагано ба 
о Вранковић на Лебном Пољу — не иде.{S} Дохвата гајде, ломи их на троје, па довикује гајдашу: „ 
а отискују.{S} Рукама га се ни један не дохвата.{S} Лазар стоји на своме месту као окамењен; Ги 
о, а после се разбеси, јарост га обузе, дохвати цигљу и удари брава таком снагом, да га је на м 
, раздере мараму, којом беше повезана и дохвати јој дуге, лепе курјуке.{S} Поводи се глава у ку 
 збиља, да покушам нешто.“</p> <p>Лекар дохвати огледало, које је висило о зиду и поднесе га Бо 
Обрен ћути.{S} За тим се истражни судац дохвати пера и хартије, те поче редован испит.</p> <p>„ 
и данас у назаренску скупштину, тамо се дохватили с лажљивим и глупим назаренским апостолима, п 
 реду“, вели Мирко. „А сад лаку ноћ!{S} Доцкан је“.</p> <p>Лазар га је нудио, да сврати још мал 
х се, не зна ни сама за што, апи је већ доцкан.</p> <p>„Погазила ме је“, каже Боривоје. „Изневе 
илостивиш Бога?“</p> <p>„За мене је све доцне“, зајечи Боривоје, „ја сам превршио меру.{S} Мени 
мо нешто“, вели Тома, што пре, док није доцне.{S} А ту нема друга лека, но да га оженимо.{S} Св 
 боље чинила, да је остала код куће; но доцне.{S} Приспела је полумртва до адвоката, а кад тамо 
мах је стао на средини собе, непомично, доцније се упутио лагано у кут; седе на даске од постељ 
ети.{S} Он је из прва само видео и чуо, доцније је схватио, а на послетку је и научио.</p> <p>Е 
ипао пред њима кукуруз: аја, па аја!{S} Доцније, кад из далека виде човека, лете у најгушћи шев 
воје дошао кући, никако да се умири.{S} Доцније се и опет забравио у комору и молио се дуго Бог 
се то деси с њим, не би умео казати.{S} Доцније се никад није могао сетити, ни <pb n="40" /> ка 
аше кола по Лазара и довели га кући.{S} Доцније се показало, да је и без тог могло проћи, јер с 
ке, носи судијама воде, послужује их, а доцније му поверише још већма.</p> <p>Судац Јелачић сто 
нам с тим човеком још сад, бар овлаш, а доцније ћете га често сретати у овој приповеци, — он је 
 нема краја; бедна жена се не мицаше; а доцније изумрло чак и јецање, те прешло у тихо, али гро 
 ли?“</p> <p>„Разумем.“</p> <p>Дан, два доцније, зову Боривоја пред великог фишкала, (државног  
који је био негда ваљан домаћин, али га доцније упропастише зетови.</p> <p>Боривоје се приљубио 
 је то било све.{S} Него месец-два дана доцније, кад оде послом у варош, укорео га је нови прот 
 је крв њезине крви...</p> <p>Пола сата доцније пробудио се Гига и тражио ју је очима.{S} Кад в 
“</p> <pb n="167" /> <p>Неколико сахата доцније држао је Боривој у скупштини Варвару за руку и  
е цеви сасуо Нади у прса.</p> <p>Кад је доцније судски лекар прегледао раздрускану лешину несре 
стицао себе, а своје предавање ковао је доцније у звезде.{S} О предавању својих другова рече са 
ри учинио преко божје воље, а Бог му је доцније све те три ствари одобрио...{S} Једна <pb n="29 
ри дана жене, но много дуже и Бог му је доцније рекао: „Добро си радио, синко.“ „Па и ја“, вели 
но и раширеним рукама.{S} Кад су женске доцније изишле и људи остали сами, учитељ се сам понуди 
клону под утиском тих речи...{S} Кад се доцније прибра, ухвати се за прса и рече као у себи: „М 
ема за пут.{S} Била је збуњена и кад се доцније успузала на таван, да скине нешто рува, очи јој 
 долази до готове зграде, уверили су се доцније и Назарени, да се од првог удара не руши.{S} Ал 
 онде црв подгризао жилице, бадава ћете доцније плевити и неговати.“</p> <p>Док је лекар ово го 
је толики, колико дете од 6 година, али доцније расте све више и више; на послетку је велики ка 
лободно, да разговарају много.{S} Но ни доцније се не наразговараше, јер се ствар рђаво свршила 
јој обрадовали више свега и кога су они доцније крстили: — Боривоје.</p> <p>Одмах дан по томе с 
тако вриске и клетве, а то је боље чути доцније, него раније“.</p> <p>Његови другови давали су  
 причека; на послетку пође. „Ја ћу доћи доцније“, каже. „Молим вас испоручите му, да је долазио 
но с другим?“ Она ме само гурну, па тек доцније каже: „Иди к врагу“.{S} То ми је непрестано ишл 
вратићу ти сад колико могу, а оно друго доцније“.{S} Хајд, што ће неко од њих да ме млатне, нек 
 завукао у угао и моли се Богу.{S} Мало доцније осети на своме рамену руку.</p> <p>Крај њега ст 
мо.</p> <p>„Како се зове он?“ пита мало доцније Јованку.</p> <p>„Боривоје“.</p> <p>„Лепо име... 
 савршени, то је избило на јавност мало доцније и у самој њиховој скупштини.</p> <p>Боривоја је 
ју ни речи.{S} Некако бесвесно пружи му доцније комад хлеба и мало смока, па тумараше по кући.{ 
 хвала Богу, опет изнесе на зрак, да их доцније и опет стрмоглави.{S} Боже мој, како ли ће се с 
 умиру, умире снага наша, потпора наших доцнијих дана, будућност наша.{S} Треба учинити све, да 
ли...</p> <p>Кад се вратио Тома, она га дочека некако збуњено.{S} Каже: „Мислим, да ме је умудр 
вадила се с јетрвом, те је стрепила, да дочека мужа.{S} Кад је Пера ушао у собу, била је више м 
а обвија га хладним облозима.{S} Она их дочека запевајући: „Јао, леле мене, браћо и пријатељи с 
="30" /> <p>Кад је Боривоје дошао кући, дочекала га је Нада још на прагу.{S} Нуди га вечером, н 
Назаренске удаваче.</head> <p>Милева је дочекала госте још у дворишту. „Камо те данас?“ пита је 
е цело село до хатара, а кад се вратио, дочекали су га попови с литијом.{S} Но, наравно, оно је 
ла.{S} Она је слутила, да Боривоје неће дочекати недеље, него ће доћи Лазару што пре може, а то 
ђе у дворишту децу, своју децу, која га дочекаше неописаном радошћу. <pb n="92" /> Тамо је и те 
} Пред њима су ишле две женске, које их дочекаше у дворишту. „Ово је, брате Боривоје, моја кћи  
хтео си у Јерусалим, па да те на хатару дочекује литија и да те свет назове:{S} Хаџи - Боривоје 
те пита куда, тако вихор у његовој души дочепа његове мисли, те јури с њима сад горе сад доле.{ 
ба нам попа.</p> <p>Све ово је Светозар дочуо и ово сумњичење заболело га је до срца.{S} Био је 
а виде.{S} Како се вукао оним јендеком, дошао сав укаљан, а по чакширама му се замрзла вода и н 
азумели. „Болестан је.“ Дошао благ дан, дошао им Светозар дома, па би сад сви скупа требали у в 
Никад не зна човек, шта ће га снаћи.{S} Дошао он по вечери мало у крчму и наиђе, где се крчмари 
ах дан по томе стиже им нова радост.{S} Дошао им завађени брат односно шуре у посету, много их  
а старији се и разумели. „Болестан је.“ Дошао благ дан, дошао им Светозар дома, па би сад сви с 
 трска је пропала; џаба је.{S} Мој Јова дошао кући, не једе, не пије, на оној муци ухватила га  
ича Срдан.“</p> <p>Лазару није изненада дошао тај глас, јер Срдану биваше одавна све горе и гор 
Бежите од људи“, каже он, „а ето вам ја дошао на ограду.“</p> <p>„Ништа то...“</p> <p>„Па како  
е Христове речи: „Не мислите, да сам ја дошао да донесем мир на земљу, него мач.{S} Ја сам доша 
увише га расхлађује.</p> <p>Кад је Тома дошао до Срданове куће, закуца на прозор и предаде га д 
адо долазило, да види оца Мелентија, па дошао је и свештеник.{S} По најчешће је долазио Сима пе 
пре Христа против гиздања и раскоша, па дошао до данашњег дана.{S} И она се најсиротија лицка к 
спало је друкчије:{S} На место расправе дошао је роман, који сам написао шест година касније, п 
ма се за одсудни бој.{S} Чим Лазар буде дошао оцу, поручиће мати по њега и онда — како Бог да.. 
обојега треба да се научимо томе, да је дошао дванаести час озбиљноме раду.“</p> <p>Завршетак о 
ло знак напретка.</p> <p>Међу првима је дошао Лазар, Тома и Мирко.{S} Чим уђе који „верни“ или  
ним народним предавањима у школи, па је дошао до уверења, да је све то још увек мало и недовољн 
гом се не може погађати“.</p> <p>Кад је дошао дан, да се Петар ослободи, отишао је кући доста н 
већ наставља: <pb n="96" /> „Христос је дошао у цркву и сав народ иђаше к њему, да га учи.{S} А 
е, што боље може.</p> <p>Тома дуго није дошао кући.{S} Што дуже, то боље, мислио је у себи.{S}  
се не превариш.{S} Оданде још нико није дошао, да каже, како је.{S} Боље би ти било, да се угле 
S} Ето га, Шандор ковач само за то није дошао у наше јато нити хоће да иде у друштво добрих људ 
трећи дан посла по лекара — доктор није дошао, али му је чуда песму.{S} Девојке су певале селом 
 тако паметно.{S} Онда, кад је Боривоје дошао у њихову кућу, било јој је скоро шеснаест година. 
о.</p> <pb n="30" /> <p>Кад је Боривоје дошао кући, дочекала га је Нада још на прагу.{S} Нуди г 
тако мали, мали.</p> <p>Кад је Боривоје дошао кући, никако да се умири.{S} Доцније се и опет за 
p> <p>Тако прође година дана и Боривоје дошао од силног поста као сува грана.{S} И хајд, што по 
ашина.{S} Жене још јаче зацикаше, мисле дошао је страшни суд, јер ломњава једнако траје.{S} То  
радај, одричи се сваке сласти, не би ли дошао крај овим данашњим гресима.“</p> <p>„Анархизам и  
S} Каже: „Бог пита самоубицу, за што си дошао овамо, кад те ја нисам звао...“</p> <p>И опет нас 
.</p> <p>„Ви сте“, каже она, а глас јој дошао загушен, као да иде право из душе, „ви сте гледал 
несем мир на земљу, него мач.{S} Ја сам дошао, да раставим човека од оца његова и кћер од матер 
угог, а никад други мене.{S} Па кад сам дошао кући и убио, дадоше ми дванаест година робије.... 
грш-две, он се намамио, те каже: „Нисам дошао у апотеку, да ми мерите на драмове, него дајте, д 
бавештава и о томе.{S} Кад је он, Лазар дошао кући, његова браћа Назарени удружише се те хоће д 
 залепише тамо.</p> <p>--- Кад је Лазар дошао из поља, примио је Боривоја не само раширеним рук 
се опет за то пече печеница, а Светозар дошао из школе преко светаца кући те меће из пушака.{S} 
, да онде већ трули.{S} Ако је Светозар дошао био до уверења, да се од прве цигље не долази до  
речи несретне жене.</p> <p>Кад је лекар дошао да прегледа умрлу жену, нашао је онде Светозара,  
 сотона био бео.</p> <p>Кад је тај глас дошао до Наде, она само јаукну. „То није био сотона“, р 
 где је администратор калуђер.{S} Данас дошао, сутра ће отићи, па му је црква обично девета бри 
ње је извршио прота, који је и непозват дошао.</p> <p>Кад су изишли из цркве, прота је приступи 
г нема боље.“</l> </quote> <p>У тај мах дошао је Тома.{S} У ходнику је застао на глас песме, чу 
, нисам могао да вам дођем, а иначе бих дошао, да се измиримо или баш да кажем право, да ми опр 
једног нашег богатог домаћина.“</p> <p>„Дошао домаћин да узајми тамо мало новаца у грк-Симе, а  
ћо моја!“ Но прота га ухвати за рукав и дошапне му: „Нису готови.{S} Не треба да се мешамо у њи 
саву мараму, да утре зној с чела или му дошапне, Бог да је знаде шта, а увек му онда постоји ча 
“ или „верна“, поздраве се, рукују се и дошапну им тајанствено на уво: „Пази, да не назебеш!“ Л 
> <p>Кад је Светозар отишао с Јованком, дошла је Милеви и њена мати у походе, (чича Срдан није  
 говор, нити има начина да освоји.{S} А дошла му воља пре неки дан, да придобије своје рођаке.{ 
 њоме на погребу Милевину, јер је Цвета дошла да испрати своју негдашњу сусетку, да је испрати, 
нади се.{S} Застао је Милеву.{S} Она је дошла брату неким послом, па ће с њим заједно у скупшти 
ни руке ни ноге ни леђа.{S} Кукавица је дошла некако искривљена и једва моћна за посао.{S} По с 
ти друже, али никоме ни речи.{S} Кад је дошла из цркве, ја се направио необично весео, звиждуће 
ао кући — помисли у себи.</p> <p>Кад је дошла недеља, Боривоја су Назарени већ крстили.{S} И он 
S} Зар је он није преварио?{S} Да ли је дошла к себи те разуме његов корак или је још увек успа 
Гаја, „вреди десет...“</p> <p>За тим је дошла још једна литра и та им је шапутала, да не чекају 
чио.{S} Баба Језекиља не само што му је дошла претњом у кућу, но је још пре тога протелалила се 
амен; за часак је збуни, а кад је после дошла к себи, осети јаки бол у грудима и вреле сузе уда 
ло се окренула ствар.{S} На место зебње дошла је радозналост.{S} Какав је човек тај роб?{S} Роб 
бележник.{S} Било је после ручка, те му дошла воља да покаже, ко је он.</p> <p>„Морам вам казат 
а се окрете од њега и остави га.</p> <p>Дошла је и она кобна недеља, кад ће Јовић и другови пре 
 јачи доказ, да није Назаренка.</p> <p>„Дошла сам“, каже баба Стака, „да се молим.{S} Знате мој 
крај, лагано, истим редом, као што су и дошле.{S} И опет се сабиле у гомилу, наслониле главу на 
су још једнако тамо.{S} У оној полутами дошле су Боривоју као три анђела, која су сишла на земљ 
ди.{S} Сви ти људи, што седе око стола, дошли му, е се окрећу једно преко другог, као да их је  
hi>застиди</hi> и избљува децу.{S} Ето, дошли смо дотле, да нас са таким светим књигама озиђују 
о доба почеше и чланови да се множе.{S} Дошли су они, који у све сумњају, који чекају најпре ут 
д њиховом скупштином већ је оживело.{S} Дошли просјаци сеоски, те се отимају за места.{S} Ово ј 
овде прекинемо причање, али смо сад тек дошли до колевке, а то је до почетка.</p> <p>Наш народ  
S} Школска је зграда највећа, за то смо дошли овамо.“ И он позива скупљене да кажу, како мисле  
енађена, а ту се већ претварала. „Добро дошли.{S} Само кад вас је донео Господ.“ И понуди га у  
.{S} Испрва су га лечиле бабе, после су дошли и лекари, али он не здрави.{S} Марта се није поми 
, а опазим је, где стоји пред кућом.{S} Дошло ми је, да се разговарам с њом; зауставим кола на  
дила, да утера свињче у авлију, које је дошло из поља.{S} Боривоје с места остави игру и највећ 
вештеника узрок — <pb n="123" /> зло је дошло мало из даље.{S} Пазите, али истину вам кажем:{S} 
чело је предавање већ несретно.{S} Није дошло ни близу онолико света, колико прошлих недеља.{S} 
бити, да се обавесте.{S} Сутра дан је и дошло до тога.</p> <p>Обрен је први пришао Лазару и хте 
 те упутила момка у кућу.{S} Најпре јој дошло на памет, да потражи у селу какво дете и да га по 
та у оку.{S} Није знала за што, али јој дошло као да слуша глас грдне, нечувене несреће.{S} Јул 
трљале вреле сузе.{S} Под црном марамом дошло јој лепо лице необично тужно, па и заношљиво.{S}  
му у нашем народу само пословица: „Како дошло, тако прошло“.{S} Непросвећени су људи мало застр 
реме жетви.{S} Кад гледаш с улице, село дошло пусто, изумрло; нема ни пса да залане.{S} Понеко  
 са својим друговима, то је таман добро дошло.{S} Јер док су они цео дан заједно, па се и позав 
ој I. књизи, глава 28.{S} Кад је Јакову дошло време да се ожени, његов отац Исак није му казао: 
а, кад се владика уводи у звање.</p> <p>Дошло је и до придике.{S} Протопрезвитер је са неколико 
е, кад чује, где дува тај ветар.</p> <p>Дошло је и крупније.{S} Лазар се почео по мало картати, 
а беше толико јака, да је Лазар упознао дошљака.{S} Био му је сељак, Обрен Тодоровић, син сирот 
p>У НОВОМ САДУ</p> <p>СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИЋА</p> <p>1896.</p> </div> <pb n="2 
 да чинимо?{S} Пробудите се, браћо моја драга — то бити не може, то вам најбоље показује, да ст 
седаше и оне.</p> <p>„Видим, браћо моја драга“, продужи прота, „видим и у вашим рукама еванђеље 
ра не даде скренути.</p> <p>„Браћо моја драга“, поче, „молио бих вас, да се стрпите и останете  
пусти га тихо, нечујно као што пропушта драга драгана.</p> <p>Кад га уведе у собу, тада по друг 
еће тако живети као нас двоје, видећете драга и лепа моја браћо и пријатељи...{S} Него ето, као 
>„Ето, тако је то, моја браћо и господо драга.{S} Ја ово говорим с крвавим срцем, јер знам, да  
 злоба посече.{S} Па знате ли ви, браћо драга, или ето бар господа свештеници знају, какав је ч 
га тихо, нечујно као што пропушта драга драгана.</p> <p>Кад га уведе у собу, тада по други пут  
итељском насиљу тиме, што је одбегла за драгана, да не мора поћи за недрагог.{S} Но то је давно 
еме миру...{S} У невреме и без потребе, драги брате, почесте ви да чупате посађено и да ратујет 
а</hi>“, а свршава се: „<hi>Брже, брже, драги мој, буди као срна или као јеленче на горама мири 
у ходнику Боривојеву браниоцу: „Хо, хо, драги мој, не може то тако остати.{S} Јер ако може бити 
 мом, да капљу мириси његови, нека дође драги мој у врт свој и једе красно воће своје.“<ref tar 
рду госпођу Меланију.</p> <p>„Брате мој драги“, вели лекар Светозару, „код моје жене ћеш извесн 
говараху и на послетку рече лекар: „Мој драги Светозаре, ја радосно пристајем, али се са мном н 
 човек, а кад говори, све грми.</p> <p>„Драги мој“, каже, „ја ћу те бранити на суду; не бој се, 
.{S} Али јест.{S} С тим је баш изгубила драж, изгубила ону тајанственост, која привлачи.{S} Из  
иривао жену, али благо; није хтео да је дражи; та, она у последње време и онако беше скоро увек 
о мај, та казао сам, да ми не мерите на драмове, него дајте, донесите.“</p> <p>Доктор се разгов 
„Нисам дошао у апотеку, да ми мерите на драмове, него дајте, донесите.“</p> <p>Донесоше и он се 
пада огањ.{S} И спали жртву паљеницу, и дрва и камен и прах и воду у опкопу попи.{S} Чује, како 
, да за то не може ништа ни бити од тог дрвењака, што с њиме увек и увек разговара само о Богу. 
ајвећа дрвета у шуми наше покварености, дрвета која су још из далека на видику.{S} У тамници ви 
ени закон, нису ништа друго, но највећа дрвета у шуми наше покварености, дрвета која су још из  
у песак по столу, разреде га, и комадом дрвета шарају по том песку слова.{S} Ако нема друге књи 
дети, да ли се под њом разгорело стабло дрвета, па да се после не угаси више, док не сагори до  
ам је боље било, кад су нам жене са врх дрвета или из дубине пештере мумлале неке полуживотињск 
Варвару, он удри на њу блатом, каменом, дрветом.{S} Пре два, три дана млатну је каменом, па беж 
то двориште, у ком је засађено неколико дрвећа, остраг је зграда с пет прозора, који воде у дво 
а, те удри у прозоре.{S} Пршти стакло и дрво на све четир стране, а свекар само виче: „Под сто  
 Боривоју, онда се савила као оно танко дрво, кад удари по њему секира.{S} У оном тренутку позн 
д користи и да су пробудиле Боривоја из дремежа.{S} Но на скоро се уверише, да речи нису са сви 
а не уречем“, вели Марта, „здрав је као дрен, него је друго нешто код њега, што ми задаје крупн 
вља за њима вратнице.{S} Онда узе добар дреновац, те није гледао ни кога удара, ни где удара, н 
оно Јови Платином, кад хоће да се бије; дречи, а баш сам јуче приметила, да бије песницом о сто 
Морам вам казати“, вели он, „<hi>да ми, држава и власти</hi>, не гледамо на Назарене тако као в 
пушку као и други војници, онда <hi>ми, држава и власти</hi>, били би им у свему на руци.“</p>  
и ми на све казали: „Види Бог“, а вами, држави и власти, пустили све на вољу, и ми би вам се до 
јити.{S} Па и не таје то Назарени према држави или странима, они таје све то баш према својим п 
бри, па га тим радије и слушају.</p> <p>Државни тужилац, који је управо глава окружног затвора, 
е иде по селу егзекуција.{S} Не утерују државно, ни општинско, но — половину.{S} Да се није ко  
е, зову Боривоја пред великог фишкала, (државног тужиоца).{S} Тамо му је и бранилац, кога је по 
, млада, једра и лепа жена.{S} Ведро је држала у руци, али се не мицаше: гледала је у ону праши 
Боривоје“, каже Рахила, „ја сам за цело држала, да ћете се у нашем селу настанити.{S} Таква два 
личи у скупштини, њу, која је св. писмо држала у руци, као што држе успаљенице лепезе, само за  
ра видео, да су му деца жива и да су га држали за претваралицу.</p> <p>Потраја тако неколико да 
е са врх брега и са дна мора.{S} Они су држали, да главни Бог седи на Олимпу, те пијанчи, ратуј 
S} Не треба да сам учен, могу и без тог држаља и песка прорачунати, да је премного.{S} Да ми Бо 
Боривоје сазна, кад треба наврнути овим држаљем горе, а кад доле, Бог би га знао, А да читам, б 
ледња реч протина одјекнула, само се по држању његову опазило, да је завршио, кад Светозар отпо 
„Ето ти га на“, вели он и таре руке.{S} Држао је као у воску, да је ствар добивена, та ако се Р 
ном успеху.</p> <p>После четрнаест дана држао је предавање сеоски лекар о умерености.{S} Говори 
отац, ја мати, ја брат.“ И тако је Пера држао своју Кристу, како он то каже: редовно.{S} Кад је 
ао“ или „заронио сам се у посао.“ Он је држао, да је боље казати „заронио сам се“, јер човек ни 
b n="167" /> <p>Неколико сахата доцније држао је Боривој у скупштини Варвару за руку и изговори 
сотоне, орјатине проклети? није се дуго држао у противности, но три пут узастопце рече. „Одриче 
оше да уђу, забранисте им“.{S} Ви се не држасте св. писма, нећете да га се држите ни у будуће,  
ну, да их не разбијеш.{S} Ту се не може држати запт.{S} Па онда дође и оно, чега су се многи та 
е бити, да се не женимо — а допушта нам држати жену само за то, да се не би успаљивали.{S} Али  
е, које су се затекле код наших људи, а држе се старе вере.{S} Има и међу њима, морам рећи, дос 
еле хаљине <pb n="76" /> његове, а жене држе малу децу у наручју и плачу...“</p> <p>„Није лепо, 
а данас их има двадесет и четир, па сви држе и по две краве. (Смеј).{S} Не кажем ја то за смеј, 
-Маре.{S} Само нигде нисам чуо, да људи држе за грехоту:{S} Убити човека и ратовати.{S} Време ј 
о; свуда се наводи само таолико, да они држе тај обред у највећој тајности.{S} Још мање је ко п 
Ја сам служио у Босни и видео, да Турци држе за велики грех убити псето.{S} Оно је свето код њи 
оја је св. писмо држала у руци, као што држе успаљенице лепезе, само за то, да иза њега сакрије 
S} Они су мирни људи, који се у свачему држе реда, плаћају најуредније порезу, па и парохијал.{ 
це с кујном бесплатно, али је дужан, да држи кућу у реду.</p> <pb n="99" /> <p>Уз кућу је прост 
а један адвокат, па и тај није могао да држи краве, но је музао козу, а данас их има двадесет и 
ов Мирић.{S} Мирић је изјавио, да он не држи Назаренство за тако опасно.{S} Назаренство ће брзо 
тив божје воље, кад је противан цвећу и држи за излишно оно, што је Бог створио?</p> <p>Дође у  
скоро ће се вратити и сами.{S} Иначе он држи, да његов пријатељ Здравковић има право.{S} Назаре 
ковач Шандор отео речи из уста.{S} И он држи, да су жене свему и свачему криве, па чак и онда,  
у хлеба или за оно — прасеће печење; ја држим, да нам је боље било, кад смо каменим секирама бр 
нас данас годинама мучи сува болест; ја држим, да нам је боље било, кад су нам жене са врх дрве 
без четири свилене хаљине на годину; ја држим, да нам је боље било онда, кад смо лежали под смо 
у само за чланове добрих људи?...{S} Ја држим, да је наша вера права наука Христова и да ће она 
ене и кћери неке швапске валцере.{S} Ја држим..."</p> <p>У овом тренутку био је Миловић сам.{S} 
култури.{S} Јер истину вам кажем:{S} Ја држим, да нам је боље било онда, кад су нас у тренутку  
тражи лека у вину и ракији.{S} Ја дакле држим, да ми по подне изјавимо, да друштво у начелу не  
 помаже.{S} Ја сам противан томе, ја се држим оне речи, која вели:{S} Кад бијеш жену, једног ђа 
, па на место ње дограбим ову.{S} И сам држим, да није било вредно, да је прочитате“.</p> <p>„К 
ету још стотинама других вероисповести, држимо сваки своје за најбоље.{S} Сваки од нас има еван 
мо на Назарене тако као ви.{S} Ми их не држимо за велико зло.{S} Они су мирни људи, који се у с 
будуће, па закраћујете и нами, да га се држимо“.</p> <p>„Па за што су апостоли постављали еписк 
ти су над њим читане молитве нити га ми држимо за свету ствар као ви иконе.{S} Он нам показује, 
ала ту ствар?{S} Ми мушки да се у свему држимо умерености, а ви госпође да се китите, идете по  
.{S} Па да ли се ви <pb n="149" /> тога држите?{S} Напрежете све силе своје, да се богатите.{S} 
p>„А зар ви, пречасни господине, доиста држите, да је успех постигнут?“</p> <p>Прота га је зачу 
, но да се зближите као браћа, а тек не држите, да ја друкчије мислим.{S} Је ли овде Милева?{S} 
 и ви бити тамо.“</p> <p>„А зар ви мене држите за добра човека?“ пита је он нагло.</p> <p>Она о 
е не држасте св. писма, нећете да га се држите ни у будуће, па закраћујете и нами, да га се држ 
е тога.{S} Но зар се ви баш тако строго држите светог писма?{S} Знате ли, шта је рекао Христос  
исли о црквеном обреду као ви, тога већ држите за изгубљена, за сотонину жртву и нећете да га и 
, јер су готови да отпадну, мораш да их држиш као јаје на длану, да их не разбијеш.{S} Ту се не 
 је требао посејати, а њиве је повлачио дрљачом и браном, као да су засејане.</p> <p>Ово је бру 
и данашњег дана удварао.{S} Сада га она дрмну за рукав. „Питајте их“, шапуће, „за што не допушт 
ашање изненадило је противнике, дође им дрско, управо безобразно.{S} А Назарени спустили главе  
 назаренску скупштину и да га је Милан, друг његов одмамио тамо.</p> <p>Била баш недеља.{S} Чич 
ће недеље предавао је неки Здравковићев друг о предрасудама у нашем народу, управо о томе:{S} Ј 
о прошлих недеља.{S} Трећи Здравковићев друг говорио је о нашим манама у говору.{S} Испитивао ј 
и, и као да се уљудио.{S} Његов сусед и друг Милан, с ким је он сваке ноћи банчио, одрекао се р 
нку.</p> <p>„Ти си ми“, каже, „најближи друг у животу, с тога хоћу да се и споразумем најпре с  
 се мало умири, кад узе реч професорски друг његов Мирић.{S} Мирић је изјавио, да он не држи На 
у ија њега и оздравиће он мени, премили друг мој...“</p> <p>Мирко се ухватио за главу, а неко р 
 узе поново реч.{S} Каже: „Мој негдашњи друг Светислав на добром је путу.{S} Велика је воља у њ 
постао Назарен?</head> <p>И њихов трећи друг, Пера, покуша да се учи књизи, али се већ првог да 
 што ме сећа на ону, која ми беше веран друг и на дете, које сам родио, а сад је далеко од мене 
ква је она нова кућа?{S} Ено виш, онде, друга од рогља?“</p> <p>„Аха, видим.{S} Оно је кућа Бор 
е капије.{S} Једна је капија свештеник, друга капија учитељ.{S} Нико и ништа не може ући у село 
ви Завет</title>“, мало ручно издање, а друга је „<title>Харфа Сиона</title>“, песмарица.</p> < 
овић, који је повео собом још своја два друга, ту мерник Миловић, ту доктор, све варошани, ту н 
ико дана.{S} Помало разговара с она два друга; разбира се код њих о овом и оном, па излази и у  
ле.</p> <p>Светозар је придобио још два друга учитеља, два три трговца, два три занатлије, а од 
ио.</p> <p>Марта је дубоко жалила свога друга и дуго јој је требало, док се прибрала.{S} Али он 
 с литијом.{S} Но, наравно, оно је била друга ствар.{S} А шта ћеш ти?{S} Што си за свога детињс 
рођена браћа“.</p> <p>Но Перу је мучила друга мисао.{S} Често сужанство убило му је снагу, подр 
, што пре, док није доцне.{S} А ту нема друга лека, но да га оженимо.{S} Све је бадава, овако к 
 ти баш за цело мислиш, да св. дух нема друга посла, но да сиђе на Јову Тимина из Крчедина.{S}  
немаш, суд је ону ствар свршио; сад има друга посла — иди врагу“.{S} И истера је.</p> <p>Кад чу 
аци ове приповетке.{S} Дао сам и људима друга имена, јер је читаоцима све једно:{S} Звали се он 
од њих хоће да му олакша. „Каква је она друга велика мана у Назарена?“ пита.</p> <p>„Што су про 
толико, да је убио жену.{S} Чија је она друга крв?{S} Гроза га ухвати, кад помисли на децу...</ 
о и женско тражи код нас побожна, верна друга, па ће у томе најрадије послушати старије, који б 
у собу има и мања — побочна соба.{S} Та друга соба има два прозора, који воде у скупштину.{S} Т 
а могу вредити они низови бисера?“ пита друга.</p> <p>„Ја сам све чула још јутрос“, хвали се тр 
“</p> <pb n="188" /> <p>Онда дозва свог друга, Јованку.</p> <p>„Ти си ми“, каже, „најближи друг 
спламтео од борбе, па пробуразим и свог друга, који је хтео да буде заслужнији од мене.{S} Затр 
ар оно, да нису курјаци изели оног твог друга, који је нестао?{S} Па што га ниси нашао?{S} Та и 
ло је тумачило, да он жали свог јединог друга Стевана, само је Марта друкчије схватала ствар. „ 
асан противник.{S} Каже: „Код пушења је друга ствар.{S} Ја сматрам пушење као пробу.{S} Ко нема 
уга, коју с њом успоређиваше, али та је друга већ у гробу...</p> <p>Но ако Боривоје није био за 
д госпођа.</p> <p>„Он би говорио“, рече друга подсмешљиво, „али му је ковач Шандор отео речи из 
 њих у поласку.</p> <p>„Анархист“, рече друга.</p> <p>„Шандор ковач“, рече трећа.</p> <p>Милови 
 ње и то радо.{S} Али јој се показује и друга слика, па јој у ушима још и сад онај ужасни лом,  
ш та снаја му умре.{S} И тада се деси и друга несрећа.</p> <p>Нико из куће неће да испрати жену 
 Тако је и било.</p> <p>Но била је ту и друга крупнија ствар.{S} И Јова и Паја Ненини, браћа ро 
а му спомену старији људи, да узме себи друга, јер човеку није добро, да буде сам.{S} И онда му 
узи по прашини.{S} Па како не би љубили друга свога, жену?{S} Друго је љубав, а друго успаљивањ 
а не буде тврдица или лаком, да оговори друга.{S} Но када се намножише Хришћани, није могао ник 
је Мирко, ту Тома, ту Лазар, ту још три друга брата, а међу њима и Боривоје.{S} Боривоје сео у  
 год је мислио на њу, њему падаше на ум друга, коју с њом успоређиваше, али та је друга већ у г 
данде и Срдана.{S} Водиће га Тома и још друга двојица.{S} Кад изиђоше на улицу — пуста је.{S} П 
ући, затече пред двориштем жену с њеним другама, сусеткама, а он тек подвикне: „Еве проклете, о 
<p>Јулка га само погледа, па оде својим другарицама.{S} Оне су добро виделе, да Боривоје неће д 
 дан, а неће.</p> <p>У Јованке биле две другарице:{S} Славна и Јулка.{S} Славна је Јованчиних г 
не, па и госпођа Здравковићка с још две другарице.</p> <p>Лепа је жена та госпођа Здравковићка. 
де да бега, али кад виде, да стоје њене другарице, остаде и она.</p> <p>„А за што сте је убили? 
у као чичак за хаљину.</p> <p>Кад су се другарице састале после неколико дана у врту, почеше и  
лачете.{S} То је страшно“.</p> <p>Одоше другарице и Боривоје остаде сам.{S} Дође му некако тешк 
“.</p> <p>Јулка није рекла ништа више и другарице одоше у онај крај врта, који беше најудаљениј 
одине млађа од ње.</p> <p>Кад су се три другарице искупиле у врту Јованчину, Јулка је омах уочи 
 се само смеје, а Јованка умирује своју другарицу што већма може.{S} На послетку ју је умирила  
 шарају по том песку слова.{S} Ако нема друге књиге, молитвеник дају свакоме, па је одатле лако 
а буде крај?“ рече. „Пођосмо у војну на друге, па се међу собом побисмо.{S} Шта ће рећи народ?{ 
и ће тим више мислити.{S} Није ти доста друге несреће, скрхала си, тако рећи, ногу, па сад још  
и сразмерно више умиру, но људи ма које друге вероисповести.{S} То није само за то, што нерадо  
у, јер су Назарени из Боривојевца сваке друге недеље ишли <pb n="93" /> у Лазаревац, да се у ве 
вити учитељу Јовићу, да Меланија и њене друге одустају од свог предлога.{S} Меланија је у овом  
служићу мотиком, па ћу се обући.“ А оне друге веле опет: „Не могу ваљда ни ја да будем гора и о 
 куће, да се не квари тако много од оне друге деце.“</p> <p>„Брат Боривоје, јелте да је брат Ла 
...{S} Но дизало га је још нешто.{S} Из друге собе почео је Светозар да поје оним меким, пола ј 
о био.{S} Па не само то, него му даје и друге савете.</p> <p>„Шта ћеш ти радити“, пита он Борив 
теби јавно.“</p> <p>Ове узвишене речи и друге које стоје с овима у свези, начиниле су голем ути 
воја тамо, да ради у башти, а кад што и друге послове.{S} Тамо је он бивао по читаве сате без н 
 и мора отићи у огањ вечни, ако је члан друге какве вероисповести, до ли назаренске.{S} И сад ј 
 више говорити народу.{S} Нека сад мало друге „<hi>спевавају</hi>“.{S} Ја ћу да се смејем.“</p> 
т.{S} С једне ће стране седети мушки, с друге стране женске, напред ће „браћа“ и „сестре“, натр 
, у којој је глави и у коме стиху.{S} С друге стране се највећма истиче Светозар.{S} Умешао се  
много више гризла, да је не обузе бол с друге стране.{S} Њеном Влади позлило је све јаче и јаче 
ем.{S} Шта ће он мислити о њој?{S} Но с друге стране није могла увидети, да она чини квара, себ 
шао у Нови Сад у гимназију, на свршетку друге године, поболи му се отац.{S} Послаше кола по Лаз 
ри анђела жалило“, хориле су се по селу друге.{S} Да наведемо само ове:</p> <quote> <l>„Турнир  
, што и Марти, па су сад многе и многе „друге“ и „прије“ долазиле, да је „сажаљују“.{S} То је М 
а.{S} Један правац зове се — анархизам, други правац — Назаренство.{S} Не гледајте, што се то д 
изиђосте, па једни ће на молитву овамо, други онамо.{S} Кад осване Божић, ви ћете у рит, да сеч 
ова из Лазаревца.{S} Један је професор, други мерник, трећи адвокат..</p> <p>Стари свештеник не 
рестано ишло по глави, допала ми се.{S} Други пут нађем је на рогљу и питам је: „Кажи ми право, 
 крштење, зна само онај, кога крсте.{S} Други то не може докучити.“</p> <p>Ни једна црква не та 
уке и поче да га води оним јендеком.{S} Други прискочи, да му помогне.</p> <p>„Остави“, каже То 
вара је тумачила, да је он болестан.{S} Други су тумачили, да је то због оне његове наглости с  
ег, јер су обојица заслужили прекор.{S} Други су сажалевали, што се таки ваљани људи толико заб 
ћа способан, сад је слаб, увек и увек — други пут.</p> <p>На послетку догрди Томи и он се реши  
 вели: „Хајде, на послетку, како знаш.“ Други ћуте, а Тома нема куд.{S} Он тек не може предлага 
оме.</p> <p>Прота је замерао почетку, а други свршетку.{S} Но нешто беше у тој придици, што је  
зар је као запета пушка.{S} Не чека, да други одговара, но говори он, а говори, као да се месец 
ијем; увек ја да убијем другог, а никад други мене.{S} Па кад сам дошао кући и убио, дадоше ми  
ишљаше доиста — ветар је.{S} Тек кад је други дан сагледао сестрино лице, онда и њему поста оно 
е чини један, него више њих.{S} Увек ће други и други читати молитву, тумачити еванђеље и изгов 
ву?{S} Ко је он, да прашта?{S} И почеше други осећаји њиме да овлађују.{S} Сад му долази све ја 
а је у постељу, па га још претрпавала и други дан, јер је мислила:{S} Од пића је, проћи ће.{S}  
 чека пољубац а не песницу.{S} И паде и други, па и трећи удар.</p> <p>„Види Бог.“</p> <p>„Умук 
у ја сутра убити и моју.“</p> <p>Дође и други па и трећи суд, а све три, па три године.{S} Бори 
едан, него више њих.{S} Увек ће други и други читати молитву, тумачити еванђеље и изговарати пе 
оће да се покоре том суду.{S} И један и други изабраше по три човека у тај суд, а та шесторица  
то рецимо као Спаса Ненин, Јова Симин и други, па да ми не срамотиш куће и не одричеш се наше с 
разговараш са женом или девојком, као и други људи?{S} Зар смо ми жене погане?!“</p> <p>„Мани м 
ла се. „Гле, то је роб, а опет је као и други људи.{S} За што га затворише?{S} Убио је жену.{S} 
„Па да ли бар сахрањујете мртваце као и други људи?“ пита Славна. „Код вас је све, ама све друк 
>„За што?{S} Зар ја не бих платио као и други или бих вам упарложио земљу?{S} Дајте ми на поле. 
 попустили у томе, да приме пушку као и други војници, онда <hi>ми, држава и власти</hi>, били  
о те удари по једном образу, пружи му и други“.</p> <p>„То је, кад би вас неко ударио“.</p> <p> 
удари по десном твом образу, обрни му и други.</p> <p>„И ко хоће да се суди с тобом и кошуљу тв 
лавом. „Хвала.“</p> <p>Она га не понуди други пут, јер би то била увреда за њега.{S} Кад Назаре 
д не вреди, да се гризете око тога; али други пут узмите се на ум.{S} Видите ли ово округло лиц 
, а пред очима му се ствара као у магли други лик, лик Лазареве сестре Милеве, коју он и не поз 
аветовати, кад је поседне сотона?“ вели други. „Само да богме, свашта има своје време, па није  
год у тумачењу светог писма, или ви или други?{S} Зар може то бити, кад станемо једном пред лиц 
ају победи своје противнике.{S} Ако они други изгубе, изгубљено је све.{S} Време ће показати, х 
онолико колико можеш, друго ћеш вратити други пут.{S} Главно је, да признаш људма штету и да их 
 мало час, читаше нешто одонуд.{S} Онај други био је кржљав, неразвијен, по лицу му урезане стр 
 је он победио једнога, одвукао је онај други вук Стевана далеко у рит, да му никад више не нађ 
па му је тај назив и остао.</p> <p>Онај други, о коме сам споменуо на почетку овога одељка, већ 
памо народ због потписа?{S} Неће ли нам други пут рећи:{S} А зар и из вароши може што добро доћ 
му се јада.{S} Каже: „Ако ја не окренем други крај, хоће ме Криста за месец-два дана вијати око 
врло слаба утеха.{S} Па бар да је ма ко други изрече, али баш Тома.</p> <p>Кад се скупштина свр 
г дана нисмо говорили даље, али кад смо други пут играли, повија се она за мном као да смо сраш 
на.</p> <p>Кад га уведе у собу, тада по други пут залану вашка.{S} Нити јој он назва Бога нити  
арничењу.{S} Кад су Марта и њен брат по други пут били позвани пред судију, добацили су онде у  
у теже беше, да нађе пут.</p> <p>И опет други дан по подне устаде са столице, одахну и рече: „Г 
речи.{S} Одступио је од Обрена и седе у други кут.</p> <p>Но то није дуго трајало.{S} И њега и  
 и још два три човека у соби.{S} Сви су други Назарени мислили, да хоће да се договоре о нечем. 
 успаљивање.</p> <p>Истина, долазили су други на Матино место, али боље да нису.{S} Ови нови бе 
l> </quote> <p>Па онда:</p> <quote> <l>„Други извор извире,</l> <l>Баба мода умире.</l> <l>Поп  
оравити на њих.{S} Ти постиш, слабиш, а другим се мучиш и око другога бавиш, а овамо ти пропада 
ући од своје савести, излажаху један за другим, почевши од старешине до последњих; <hi>а Исус о 
мушко и женско, врло се радо једно пред другим понижавају и износе своје грехе.{S} У првом трен 
“, каже Боривоје. „Изневерила ме је — с другим.“</p> <p>Тако је отприлике било, као да пуче пуш 
 зар ми не би и иначе приличили једно с другим?“ Она ме само гурну, па тек доцније каже: „Иди к 
но је место до душе у првој клупи, међу другим госпођама, али час по час устаје, нуди свом мужу 
ла увидети, да она чини квара, себи или другима, ако пева.{S} Мучила се тако неколико дана и ни 
уђити, презираће га, он ће бити нераван другима.</p> <p>Отворите сад таком човеку назаренску књ 
 Назарени, а има на свету још стотинама других вероисповести, држимо сваки своје за најбоље.{S} 
страни, а бивало је времена, кад сам од других послова заборавио на то.</p> <p>Но године 1889.  
И хајд, што пости строг пост, али има и других брига.{S} Не уме читати ни писати; не зна стазе  
уо о Лазару, о данашњем збору или има и других брига.“</p> <p>„Брат Боривоје“, пита Варвара, „к 
>Не велим, да у друштву није било још и других трзавица и неприлика, али ово беху најкрупније.{ 
 наћи у раду своме.{S} Кад и не би било других узрока, због којих нам се ваља борити против Наз 
 вреди, но <pb n="156" /> да је стотину других придобио.{S} И Лазар се теши, да би у таком случ 
, немаш.{S} Подај онолико колико можеш, друго ћеш вратити други пут.{S} Главно је, да признаш љ 
како не би љубили друга свога, жену?{S} Друго је љубав, а друго успаљивање.{S} Ми не силимо ник 
друга свога, жену?{S} Друго је љубав, а друго успаљивање.{S} Ми не силимо никог нити га смемо с 
, да је Светозар доиста брат Лазарев, а друго, да тај млад човек, у коме је толико ватре, мисли 
.{S} Прво, црква нема редовне службе, а друго, чули су и они, да ће данас и прота и попови у ск 
а су Христос и апостоли једно чинили, а друго наложили нами да чинимо?{S} Пробудите се, браћо м 
 ишао за њим, да је он једно говорио, а друго творио?{S} И ако ћемо тако, онда будимо искрени.{ 
ле, прво, што је био необично даровит а друго, што је учио с највећом вољом и одушевљењем.{S} Р 
 се и камену ражалило.{S} А плачу не за друго, него што су остариле, па морају умрети.{S} Сусед 
дмах мислио, да нису њих двоје једно за друго, али сам онда оћутао...{S} Видим сви хоће, а наро 
н и Стана Павлова баш пристали једно за друго.{S} Време је.“ _</p> <p>За Тому беше то као за ма 
 људи и сваки од њих је из светог писма друго шта прочитао.{S} Оне речи апостола Павла, које си 
ош мало о књижевности, па онда пређе на друго, на њихов будући живот.{S} Заносили су се, како ћ 
е „а“ а које „и“, кад су налик један на друго као рођена браћа“.</p> <p>Но Перу је мучила друга 
 толико заборавише и бацају се једно на друго блатом; а неки су отворено устајали које за Тому, 
потребно.{S} Тако много личите једно на друго.{S} Како сте?{S} Јелте, да се и ви домишљате, ко  
д.{S} Цркве су поповске воденице, ништа друго.{S} А у св. <pb n="75" /> писму пише: „Кад се мол 
да ме сумњичиш.“</p> <p>„Не велим ништа друго, но то, да ви баш не марите много за светињу, с к 
 Божића, затекла се бар глава ако ништа друго, па чак и гаров једе шунке и сарме на данашњи дан 
 својим дисањем.{S} Очекиваше ако ништа друго, а оно, да је Лазар бар по назаренском обичају за 
ји падају под казнени закон, нису ништа друго, но највећа дрвета у шуми наше покварености, дрве 
суди о његову предавању.{S} Не чу ништа друго осим оно, што је говорила гомила девојака.{S} А т 
вели Марта, „здрав је као дрен, него је друго нешто код њега, што ми задаје крупне бриге.“</p>  
оћи да буде од штете.“</p> <p>„Е, то је друго што“, вели деда Јова. „Хвала, дете, што си ми каз 
е знају но млади, шта пристаје једно уз друго“.</p> <p>„И ваша млада нема венца?“ пита Јулка. „ 
ч трза, од мача ће погинути, па можда и друго шта, али није имао коме.{S} Девојке одоше од њега 
ње ове књиге тако брзо распродато, па и друго издање већином предбројано, показује, колико се н 
 Мрзи их.{S} А да шта би му они и рекли друго, до то, да се успалио.</p> <p>Пође напред.{S} Да  
о, што му је требало; нами је једно као друго, тек спомена ради.“</p> <p>„Ама за што га браниш  
но друго?“ пита Боривоје.</p> <p>„Какво друго?{S} Зар што си потукао ону живину по кући?!{S} Ни 
ао да се пита:{S} Ко ће седети једно до друго за ручком при трпези?{S} Ово није за сахат-два, о 
остигле што су хтеле.</p> <p>Па и свако друго зло је отуда.{S} Бадава грбиш и радиш, кад жена с 
заренство долази оданде, одакле и свако друго зло, а то је од жене. (Смеју се.) Пазите само, ма 
ају, да су једнако криви, да моле једно друго за опроштај и да прекину парницу пред судом.{S} Т 
ти; — вратићу ти сад колико могу, а оно друго доцније“.{S} Хајд, што ће неко од њих да ме млатн 
се не допада — апелирај.“</p> <p>„А оно друго?“ пита Боривоје.</p> <p>„Какво друго?{S} Зар што  
би, да тако напрасно сврши“.</p> <p>Оно друго дете Боривојево венуло је под Варварином руком, к 
 тим долази сир и воће.{S} Ми ни на што друго не дајемо, до ли на јело.{S} Најбоље, најздравије 
самој скупштини више су гледали једно у друго, но у свето писмо и „Харфу Сиона“.{S} Па зар да с 
о човека казна божја.{S} Него ја хтедох друго што почети.{S} Је си ли ти брат-Лазаре говорио пр 
p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЈАША ТОМИЋ.</p> <p>ДРУГО ИЗДАЊЕ.</p> <p>ЦЕНА 2 КРУНЕ (2 ДИНАРА).</p> <p>У  
уздахну, осети, где га један од његових другова, Лазар, ухвати за руку и својски је притиште:</ 
 се и иште од њих потписе против својих другова.</p> <p>Светозар је први одрекао, па и осталима 
 училишта, јер је читаву скамију својих другова изубадао бритвом.{S} Колика срамота по сироту М 
доцније у звезде.{S} О предавању својих другова рече само толико, да су била, „задовољавајућа“. 
 обећао, да ће се клонити својих старих другова и да ће полазити назаренску скупштину; можда ће 
и труд полагао око тога, да своје јадне другове обрати у Назарене. <hi>„Кајте се људи, иде врем 
Лазаровој.{S} Послао је по његове старе другове, напунио му џепове новцима, метнуо му цигару у  
 вас — (и он се окрете на Здравковића и другове) и морам рећи:{S} Пољуљали сте и ослабили сте о 
дође Боривоју, често му говори: „Брате, другови на пољу чекају те раширеним рукама.{S} Волели б 
све, научио се на жену, а ње нема...{S} Другови му и опет дају за право; та да: „Човеку није до 
штво.{S} Па хајд, што га се лепе цуре и другови му, него се радо разговарају с њиме: бележнички 
а је и она кобна недеља, кад ће Јовић и другови предложити друштву, да се измене правила.{S} Св 
ово место.{S} Али јест, и Здравковићеви другови се одричу свега, јер се измешаше међу собом.</p 
овић је хтео да одговара, али га његови другови задржаше.{S} Наста нека затегнутост — неко са с 
ти доцније, него раније“.</p> <p>Његови другови давали су му са свим за право.{S} Тако је то, к 
ива породица, свршише већ и покојникови другови, носачи понеше сандук... већ излазе из порте... 
отпочела, прангије грувају, Светозарови другови, свршени богослови, али још не запопљени, ухват 
анем рђава живота, али не иде.{S} Стари другови лепе ме се као чичак... запијемо се негде, и он 
 нешто диже из кревета.{S} Зна да су му другови негде пили, сад ће ићи негде у крађу, па зову и 
ивоје није био цео дан у соби са својим друговима, то је таман добро дошло.{S} Јер док су они ц 
ма успалио, па онда кад девојка пође за другог, ја већ брз на покор.{S} Кад су сватови седели з 
 Боривоју имају апостола, као ни једног другог.{S} Ког он обрати, тај је обраћен, а што им он п 
што се то двоје тако разликује једно од другог; то су рођена браћа.{S} Анархизам проповеда: „Па 
 ово:</p> <p>„Не забрањујте се једно од другог, већ ако у договору и за време, да постите и мол 
мо, не треба да се устручавамо једно од другог, али ја мислим, да би баш твоја Варвара пристала 
е.{S} То је као зевање.{S} Чим видиш од другог, дође и на тебе.{S} Мија Албунов, пре но што је  
 рђав човек.{S} Кад се оженио, одмах је другог дана истукао своју Кристу, ни криву ни дужну.{S} 
ио на Боривојеву малаксалост са свим из другог узрока.{S} Лазар отпао, Мирко остарео, малаксао, 
поведио: „Човека јеретика после првог и другог саветовања, клони се.“ Па нашто је толико слеће, 
и, како ћу да убијем; увек ја да убијем другог, а никад други мене.{S} Па кад сам дошао кући и  
о данас лажемо, варамо и сатиремо један другог за ону кору хлеба или за оно — прасеће печење; ј 
тола, дошли му, е се окрећу једно преко другог, као да их је сотона измешао великом варјачом.{S 
тини обећавала Гиги, око јој је тражило другог човека...“</p> <p>Но шта то би Боривоју?{S} Ништ 
вања, те да се постарају Лазаревчани за другога на његово место.{S} Али јест, и Здравковићеви д 
тол Павле је казао: „Носите бреме један другога и тако ћете испунити завет Христов“, рече девој 
постиш, слабиш, а другим се мучиш и око другога бавиш, а овамо ти пропада кућа...{S} Не велим,  
<p>Док је овако бивало код Назарена, на другој страни нису спавали.{S} Чинили су све, што год с 
олио, да су се саблазнили људи чак и на другој дужи њива...{S} Кажу, да си ти била близу њих и  
 <p>„Господ га је умудрио“, шапћу једна другој.{S} Кад се мушки опростише с њим, много му јаче  
лестан, у истини болестан.{S} Он лежи у другој соби на постељи; грозница га тресе; окренуо се д 
.{S} Твоје име носи, твој лебац једе, а другом отвара врата своје собе... ајак, не може то тако 
век, па како су сад стојали једно према другом, било их је милина гледати.</p> <p>„Лепа је“, по 
 им!</p> <p>Ја сам се трудио, да у овом другом издању мало дотерам језик.</p> <p>У Новом Саду н 
мирују поп-Јашину госпођу, износе једно другом разлоге против Назарена, па на послетку се разиђ 
т изгубило.{S} Ако је да узајмимо једно другом на реч, без интереса, као што данас чине Назарен 
удију, добацили су онде у ходнику једно другом тако крупних, гадних речи, да у мало не дође и д 
239" /> <div type="liminal"> <p>Поговор другом издању.</p> <p>Што је прво издање ове књиге тако 
Ефесцима, у глави петој, стиху двадесет другом не прописује баш изречно љубави женама, јер каже 
hi>, јер се у првом родио Боривоје, а у другом Лазар, назаренски прваци ове приповетке.{S} Дао  
11" /> док је још у колевци.{S} То је у другом облику она велика научна истина, коју су лекари  
, е ће се и Боривоје смирити, али већ у другом тренутку цикао је још горе и удари песницом по о 
ао сина за прса.</p> <p>„Онда и у свему другом мислим наставити овако, како сам почео“, вели Ла 
 ствари и то хвалисање.{S} Јер говорити другоме непрестано: „Био сам врло рђав“; „сагрешио сам  
о му не рече, да је то земљиште продато другоме, а нико, да је ту подигнута кућа.</p> <p>Шта ће 
} Прва ствар недоказана и застарила, за другу добио Боривоје три године робије.{S} Он не апелир 
 Назаренима, нисам поп.“</p> <p>„Он има другу, већу, научну цел“, подсмехну му се неко.</p> <p> 
ну страну, њихове затворене сроднике на другу страну и говор почиње.{S} У оној гунгули може гов 
ржљива и расејана.{S} Тада се окрете на другу страну, Мирку.{S} И Мирко му је одобрио, да треба 
 не разуме плаћу у банкама, он мисли на другу плаћу“.</p> <p>„То се већ односи на другу ствар“, 
угу плаћу“.</p> <p>„То се већ односи на другу ствар“, вели Светозар. „Но и оно напред је јасно. 
врдога сна устати или ће се окренути на другу страну, да даље спава, то ће се временом показати 
рдан, као да би хтео да скрене говор на другу страну.</p> <p>„Хтео сам да изиђем приправан пред 
и, јер песма запиње, сваки вуче глас на другу страну.{S} Шта је то, да Боривоје плаче?{S} Крште 
се прибере.{S} Мисли му вазда скрећу на другу страну.{S} Пред њиме је отворено св. писмо, но он 
 с вечера разбио лулу и кад му понудише другу, он ману руком и рече: „На што?{S} Зар има човек  
само половина, а требало је придобити и другу половину, горду госпођу Меланију.</p> <p>„Брате м 
говала два снахина детета; виђала сам и другу децу, али ово још је видех.“</p> <p>Лекар је приш 
тски живимо, није време мачу.{S} Отвори другу страну св. писма, које ти је у рукама и тамо ћеш  
ио сам“, каже. „Хтео сам да вам донесем другу књигу, па на место ње дограбим ову.{S} И сам држи 
 „То се нас тиче“, рече Здравковић свом другу.</p> <p>Кад се појање свршило, наста мала почивка 
пет за то већма поштовали, него ма коју другу икону и још су увек палили пред њом кандило.</p>  
руку на чело и пита: „О чему промишљаш, друже?“ </p> <p>„Промишљам о придици“, вели он. „Нисам  
оће у љубави и у вери хришћанској да се друже, за тим се очита молитва и ствар је свршена.{S} Н 
p>Доктор се смејао.</p> <p>„Поверићу ти друже, али никоме ни речи.{S} Кад је дошла из цркве, ја 
рује ушима, па онда полети Срдану. „Јао друже, Бог те је умудрио“.</p> <p>„Иди само — иди... па 
 по чијим се очима гониле сузе.</p> <p>„Друже“, рече му лекар, „најбољу ћеш утеху <pb n="215" / 
д се лечи, боли, медицине су горке, али друкче не може бити.{S} И он се окрете према свештеници 
студене воде.{S} Он, Боривоје није знао друкче да се освети човеку, до ли да га ухвати за прса. 
 прочеља.{S} Свака од тих слика била је друкчија, али сваки син је говорио, да се он оца најбољ 
е имућан газда.</p> <p>Код брат-Томе је друкчија ствар.{S} Брат Тома је од памтивека био најгор 
оту“.</p> <p>Домаћица Срданова, Јелена, друкчије је мислила; она је хтела да се сврши, што се з 
од нас има еванђеље у рукама и сваки га друкчије тумачи.{S} Па који је тај од нас, који сме рећ 
ижите као браћа, а тек не држите, да ја друкчије мислим.{S} Је ли овде Милева?{S} Личи ли и она 
ог јединог друга Стевана, само је Марта друкчије схватала ствар. „Сиромах“, мислила је она, „те 
“ пита Славна. „Код вас је све, ама све друкчије“.</p> <p>„Ми“ каже Боривоје, „предајемо земљи  
било до сад.{S} Ако да Бог, постаће све друкчије.{S} Светозар ништа већма не жели, но да се збл 
 шта ви тражите у оном друштву, које је друкчије од вас и у коме вама нема места?“</p> <pb n="1 
јете, па шта тражите у друштву, које је друкчије од вас и где вама нема места?{S} Не би ли боље 
 Али наш свештеник раби Рав измудрио је друкчије.{S} Промислио се, па је казао: „Адам није ство 
ну њиву, а онај семена.{S} Но испало је друкчије.</p> <p>Дорастао Светозар до зрелости, те моли 
ртва но жива од страха.{S} Но испало је друкчије, него што се бојала.</p> <p>„Кристо“, каже јој 
апишем расправу о том.</p> <p>Испало је друкчије:{S} На место расправе дошао је роман, који сам 
их, међу „пророцима“.{S} Нису допустили друкчије, но је морао читати св. писмо и тумачити га, а 
итати и патријара, ни он ти неће казати друкчије.“</p> <p>Бадава је деда Ваја тумачио тако теме 
 дан чује и чита.{S} Не може дакле бити друкчије, но је Тома научио Варвару, како да одговара.. 
 све је то дело сотонино, треба са свим друкчије живети.{S} Читава гомила друштвених питања изи 
у верни, али су неверни мислили са свим друкчије.{S} И да на кратко кажем, о њој су говорили, д 
Тамо ће ми одлахнути, но Бог је наредио друкчије.{S} Доспео сам овамо, да сазнам прави лек и да 
ирко не прими понуде.{S} Тома је учинио друкчије.{S} Каже: „И ја сам као мало уморен, али је ве 
хлади или га пак сврха.{S} Ковач Шандор друкчије ради.{S} Док је још гвожђе на ватри, он промиш 
сничицом по наковњу и да каже: „Ја нећу друкчије“, да Шандор нема куд, но само вели: „Немој да  
о“ и т. д., значи уједно и то: „Сад сам друкчији, сад сам се чак <pb n="95" /> толико поправио, 
био, шта?“</p> <p>„Јесте...{S} Зађем за друм, и дођем до њене куће. „Шта ћеш ти ту сад?“ пита м 
се заглави, баш кад је хтео да изађе на друм.{S} Коњи запали до појаса, па ни маћи.{S} Иду људи 
ш једнако веје снег.{S} Он стао на сред друма и промишља.{S} Шта ће?{S} Да ли су још и сад они  
де!“ Ја нисам ништа више казао, одем до друма, скочим на кола и викнем брату: „ Терај овамо.“ Д 
 кућама.</p> <p>У један мах се подиже с друма прашина нагла, као да је гони вихор.{S} Да ко има 
љавам и с мањим улицама, а ти тераш све друмом, па хоћеш и овде да будеш прва.{S} Уступај, док  
пали до појаса, па ни маћи.{S} Иду људи друмом, али сваки окреће главу и жури се, неће да га ви 
ледала је у ону прашину <pb n="4" /> на друму, која се ваљала све ближе и ближе.{S} За мало, и  
 се разговарам с њом; зауставим кола на друму пред Тасиним дућаном и кажем Ивану: „Иди купи ми  
е питати жену на бунару или свињарче на друму: „Кажи ми, молим те, који пут води у Јерусалим?“  
— тај предлог сад неће ни излазити пред друшво.“</p> <p>Светозар се силно зарадова.</p> <p>„Но, 
ави и рђавог.“</p> <p>„Имаш ли ти таква друштва?“ пита Срдан.</p> <p>„Немам га и имам га, како  
ице на ту цел, а Светозар је од чланова друштва и од осталих људи покупио скоро исто толико.{S} 
а би ти брате могао постати чланом тога друштва“.</p> <pb n="194" /> <p>„А ја мислим, да би ти  
што му име каже.{S} Ко је год члан тога друштва, избегаваће све, што је штетно по тело и душу,  
само за онака човека, који је члан тога друштва.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 
, на којој беше потанко исписао правила друштва добрих људи и прочита га.{S} Срдан жудно гуташе 
 и растумачи само мушке параграфе нашег друштва, то јест оне, које се односе на нашу мушку уздр 
карта, непаметно лицкање прогнано је из друштва, а <hi>превара</hi> и рђав живот изобличиће се. 
очију, као некада, нити мора да бежи из друштва, да не завришти на сред улице.{S} Сад је мирна, 
 име своје, тај се не може искључити из друштва добрих људи.“</p> <p>Оног вечера било је и стра 
и мека с тим дераном,“ рече јој неко из друштва.</p> <p>„Јао шта ћу, леле мене, ја жена?{S} Зна 
умирила мало.{S} Госпођа каже: „Нећу из друштва, ићи ћу на предавања, кад сам већ обећала, али  
вот изобличиће се.{S} На против чланови друштва помагаће се где год могу — увешће мобе, неговаћ 
после скоро годину дана осетише чланови друштва, како су промењеним животом очврсли телом и дух 
већ скоро годину дана и старији чланови друштва толико су успели, да су и Мишу привели у друштв 
је и страних гостију, који нису чланови друштва, те се отпоче забава.{S} Старији су разговарали 
{S} Јер чак и они, који не беху чланови друштва, мало су попустили од стара живота.{S} А на мес 
кољ међу собом“.</p> <p>„Кад сваки члан друштва схвати своју дужност у кући и ван куће, те буде 
и, да вам дође смрт пред врата.“</p> <p>Друштвена благајница множила се и иначе.{S} Кад је Сими 
читали, омладина је играла коло и разне друштвене игре.{S} Све је било у највећем реду и кад би 
ра <pb n="202" /> врећа.{S} У правилима друштвеним било је, да се мушки одричу дувана, а да жен 
<hi>Клица Назаренства је у нашим општим друштвеним приликама</hi>.{S} И као што киша учини, да  
 свим друкчије живети.{S} Читава гомила друштвених питања изиђе пред њу, она прегну, да реши та 
.{S} А опет колико бола, колико потреса друштвених поднесе за то време.{S} Па онда оне ужасне м 
прошлост.{S} Дао је 50 фор. на књижницу друштвену, а 50 фор. на општу благајницу, из које ће се 
т гајдама!“ Гајдаш Јова дува у песницу, друштво кличе од радости — али Лазар није весео.{S} Хај 
утника нећемо да повеземо на коли...{S} Друштво добрих људи чува се парничења и тужби.{S} Кад и 
ско, <pb n="193" /> старо и младо...{S} Друштво добрих људи биће оно, што му име каже.{S} Ко је 
диш, дакле брате, у чему је разлика.{S} Друштво добрих људи не пребацује се у томе, неће оно шт 
, а постојао је увек у нашем народу.{S} Друштво добрих људи неговаће просвету и чистити кукољ м 
чми.{S} Где се покаже, купи се око њега друштво.{S} Па хајд, што га се лепе цуре и другови му,  
акле држим, да ми по подне изјавимо, да друштво у начелу не одобрава пушења, али и не забрањује 
бро“, каже она, „управо, нисам данас за друштво.“</p> <p>„Бежите од људи“, каже он, „а ето вам  
 Само га обилазите чешће и пазите му на друштво“.</p> <p>Марта није имала својих оваца, али их  
ни умолити ни потплатити.</p> <p>Кад је друштво добрих људи почело да живи и приредило прву сво 
/p> <p>После докторова предавања све је друштво отишло трговцу Малићу на вечеру.{S} После се ду 
ољи пут и увек западао натраг.{S} Твоје друштво, у коме живиш, понесе те и одвуче у старо зло.{ 
 је мислила, да ја и сам хоћу, да прсне друштво, догрдило ми овако, те хоћу стари ред, старе те 
о ситнијих прилога.{S} Но и ван тога се друштво могло похвалити.{S} Баш Сима Ваљан парничио се  
дали.{S} Чича Срдан је чинио све, да се друштво учврсти.{S} Он је још једнако поболевао, осећао 
„А ако после тога прснемо и распадне се друштво?“ питаше ме.{S} Ја сам слегао раменима, као да  
ао да ме се то врло слабо тиче. „Ако се друштво распадне, онда га неће бити, па крај“, рекох, и 
ларства, то су врло згодни људи за наше друштво, јер сви они не маре за крчму и параде, па за т 
дамо морално, материјално и за што наше друштво иде у опште суноврат?{S} Узроци су исти.{S} Зло 
 мало, па се стишало врење и потреси, и друштво је стало на чвршће ноге.</p> <p>Промена, па ма  
 Треба учинити све, да се помогне.{S} И друштво добрих људи даде 300 форината из своје благајни 
 <p>Најзад изиђоше и госпође из школе и друштво пође кући.{S} Учитељ Миливоје ишао је са Светоз 
оже се само у друштву.{S} Данашње рђаво друштво поквари и доброг, добро друштво ће да поправи и 
лу.{S} Огромна већина одбила је то ново друштво.{S} Највише њих сматраху друштво добрих људи за 
, моје је уверење ово:{S} Читаво људско друштво пошло је кривим путем.{S} Где год се окренеш, в 
едеља по подне, кад се први пут састало друштво добрих људи.{S} Било је ту мушко и женско, стар 
у, а избегава <pb n="56" /> своје старо друштво.{S} Чују то Лазар и Боривоје, па им Бог зна как 
као кугу, а ако се помешам у моје старо друштво, не могу се поправити.{S} Хтео сам ја и пре да  
е рђаво друштво поквари и доброг, добро друштво ће да поправи и рђавог.“</p> <p>„Имаш ли ти так 
еље уписало је то пиле Шандора ковача у друштво добрих људи и он је сад тако миран и кротак.{S} 
је дошао у наше јато нити хоће да иде у друштво добрих људи, што има и овде и тамо жена.{S} И о 
док нисам обрекао, да ћу ићи по подне у друштво и бранити стара правила, а да ћу још пред ручак 
олико су успели, да су и Мишу привели у друштво, те им онда по правилима пресудили спор.{S} Пре 
а једном је ипак опази. „Нисте отишли у друштво?“ пита је преко ограде.</p> <p>„Није ми добро“, 
, да не говорим истине) и ја нећу ићи у друштво.{S} С тим <pb n="205" /> ћете ви лакше продрети 
у мисао, да ће Цвета за извесно отићи у друштво <pb n="196" /> добрих људи.{S} И онда ће се она 
о ново друштво.{S} Највише њих сматраху друштво добрих људи за неку нову врсту Назарена.{S} Бил 
="chapter" xml:id="SRP18966_C20"> <head>Друштво добрих људи.</head> <p>Сутра дан у јутру упутио 
еба да га оснујемо.{S} Оно се зове: <hi>Друштво добрих људи</hi>.{S} У томе друштву треба да се 
Назаренство у вас очигледно увенуло, а „Друштво добрих људи“ у највећем цвету?“</p> <p>„То ће в 
S} Време ће показати, хоће ли ово наше „Друштво добрих људи“ живети само у приповетци или ће га 
и маст, волели су да даду повећи прилог друштву добрих људи, али се опет за то прикупило много  
<hi>Друштво добрих људи</hi>.{S} У томе друштву треба да се скупи све, мушко и женско, <pb n="1 
погребу, свадби да бљешти, нека поклони друштву на добротворну цел новаца, а тужну или радосну  
деља, кад ће Јовић и другови предложити друштву, да се измене правила.{S} Светозар је покушао с 
pb n="93" /> у Лазаревац, да се у већем друштву заједнички озидавају и крепе.</p> <p>Но Милева  
анова.{S} Ја чујем, да ви у неком вашем друштву умерености врло неумерено нападате на поједине  
а.{S} Он није јединствена слика у нашем друштву; има их, на жалост, доста, и ако нису сви затво 
нгалском осветљењу све оно, што у нашем друштву не ваља, али се у соби и на улици не опажа тако 
ши, а не да је подупире.</p> <p>У самом друштву добрих људи ишло је прво време лепо.{S} Нису се 
ше од осталих, па шта ви тражите у оном друштву, које је друкчије од вас и у коме вама нема мес 
Спровод је скроман.{S} Срдан је одредио друштву добрих људи 200 форината, тим је искупио сјај и 
епирке и гласања.</p> <p>Не велим, да у друштву није било још и других трзавица и неприлика, ал 
лну код куће, јер недељом по подне је у друштву добрих људи.</p> <p>Па једном је ипак опази. „Н 
о ником не допада његов рад.{S} Он је у друштву добрих људи рекао, како ће скромност у оделу и  
> <p>„Ништа то...“</p> <p>„Па како је у друштву добрих људи?“ пита је мало после.</p> <p>„Врло  
е дане све, што су могли.{S} Лекар је у друштву добрих људи разјаснио важност тог лека, показао 
} Прота ће напред, али како су с њиме у друштву женскиње, застаде код школских врата и понуди и 
на буде сутра прекосутра за то, да се у друштву добрих људи не пије више из чаша, него из шафољ 
 шта је било за тим?{S} Та старица се у друштву оних осталих старица назаренских занела до крај 
те нити се успаљујете, па шта тражите у друштву, које је друкчије од вас и где вама нема места? 
Ако ће што да се учини — може се само у друштву.{S} Данашње рђаво друштво поквари и доброг, доб 
ни му неће опростити.{S} Он ће у њихову друштву бити последњи; њега ће се туђити, презираће га, 
ле га пита: „Шта ви мислите, Лазаре, о „друштву добрих људи“?“</p> <p>„Није згорег“, каже он. „ 
ен, само му кад кад прелети преко усана дрхтавица као муња, па опет нестане.</p> <p>Отворише се 
да је у колима — сам...{S} Деда Јова је дрхтао као прут, Тома је заборавио да је Назарен, те се 
 је све за бадава, крај је.“ Глас му је дрхтао, кад је ово говорио, а сузе му блистаху у очима, 
уно ватре и узбуђења; глас му је помало дрхтао.</p> <p>„Мален је ваш грех, Милева, према ономе, 
p>„Цвето“, каже Лазар, а глас му помало дрхће, „немојте да се шалите.{S} Говоримо озбиљно.{S} В 
е.</p> <p>„Лазаре“, каже му, а глас, му дрхће, „сине, не <pb n="42" /> бој се, још сам ја жив.{ 
раћо и пријатељи моји“, каже, а глас му дрхће, „опростите ми, али не могу више с вама.“</p> <p> 
Лазара. „Лазаре синко“, каже, а глас му дрхће, „хајдемо данас у цркву“.</p> <p>Лазар се одговар 
им нано?“ пита Лазар пољуљан, а глас му дрхће.</p> <p>„Устани!“ И у радосној слутњи подметну бе 
мучила, док је отворила комору, јер јој дрхћу руке као прут.{S} Но отвори је...</p> <p>У комори 
о, кад су нам жене са врх дрвета или из дубине пештере мумлале неке полуживотињске звуке, но шт 
 женско запомагање из Јовине собе.{S} У дубини дворишта, код врата, кроз која се улази у скупшт 
онај вук у јазбини, па чак и она риба у дубини мора зна, какав је данас дан; њезин син не зна.{ 
тпада.{S} Има нечег, што сваки од њих у дубини душе осећа, нешто што не може да искаже, али што 
е закрешти и заплаче се, мати га носи у дубину просторије и онда не смета скупштини.</p> <p>Нап 
оде у кошару.{S} Нада му није погледала дубље у очи, (одавна не сме више то да чини) а да је по 
 то баш годи.{S} Што му нога по кад-кад дубље западне у јендек, тим боље; кад се извлачи из оно 
а то лутање ићи ће све даље и даље, све дубље и дубље.{S} Растависте децу од родитеља, брата од 
но је залутао далеко у пустињу, где све дубље у њу улази и не види краја.{S} А краја мора тек б 
p>Док је лекар ово говорио, жена је све дубље и дубље сагибала главу, а на крају закука очајним 
а удари бичем по коњима, да их гони све дубље и дубље у Дунав.</p> <p>Кад су се коњи већ заплел 
томе правцу радило годинама.{S} Мора се дубље захватити, озбиљније започети.{S} Назаренства не  
ање ићи ће све даље и даље, све дубље и дубље.{S} Растависте децу од родитеља, брата од брата,  
 лекар ово говорио, жена је све дубље и дубље сагибала главу, а на крају закука очајним гласом: 
бичем по коњима, да их гони све дубље и дубље у Дунав.</p> <p>Кад су се коњи већ заплели у хамо 
ш не виђаше ништа, али да је ко завирио дубље, промотрио жиле, видео би, да онде већ трули.{S}  
 осетили, да је овај сеоски учитељ мало дубље захватио у ствар, па се сад смирише.</p> <p>Неко  
<p>На ове речи Назарени као да још мало дубље оборише главе, само Боривоје не.{S} Каже. „Апосто 
реч: „бију Срби, ал’ бију и Турци.“ Што дубље залазе у св. писмо, све се то више истиче међу На 
p>Она се полако мицала.{S} Главу је још дубље заронила у јастуке, а лице јој се још мање видело 
штету, на које се сећам, требао би мало дубљи џеп од мога.{S} Та не оно мало куће, но све село  
/hi> Назаренству, но да Назаренство има дубљих узрока.{S} И до сад је било рђавих свештеника и  
ед пута је јендек, од прилике до колена дубок, а пун воде.{S} Тома шчепа Срдана испод руке и по 
ивљати.</p> <p>Овај је разговор оставио дубока трага у души Мартиној, и она би се око тога још  
и само њену црну мараму, јер је сагнула дубоко главу и стоји пред њим као она преступница пред  
 на коме се и — укочио.</p> <p>Марта је дубоко жалила свога друга и дуго јој је требало, док се 
умереност.{S} Кад је мало после тешко и дубоко уздахнула, онда сам знао, да се у својој души оп 
ушкали и договарали се<pb n="134" /> до дубоко у ноћ.{S} Биће и они на броју, јер је сутрашња н 
удити“.</p> <pb n="110" /> <p>Цео одбор дубоко уздахну и пристаде уз Мирка. „Види Бог“. „Шта ће 
цу, кад ниси вешт гајдама!“ Гајдаш Јова дува у песницу, друштво кличе од радости — али Лазар ни 
 на полу празне амбарове, кад чује, где дува тај ветар.</p> <p>Дошло је и крупније.{S} Лазар се 
 јој постаде јасно, с које стране ветар дува, и на мах подиже главу.{S} То је било око подне, а 
зару, био на чисто, с које стране ветар дува и од куда ће ударити киша.{S} Али, где су биле њег 
ломи их на троје, па довикује гајдашу: „Дувај у песницу, кад ниси вешт гајдама!“ Гајдаш Јова ду 
 у Азији ни у Африци знали за дуван.{S} Дуван су бели људи познали скоро на 1500 година после Х 
новије доба мењају мишљење о дувану.{S} Дуван после јела помаже варењу, али његова добра страна 
 Европи ни у Азији ни у Африци знали за дуван.{S} Дуван су бели људи познали скоро на 1500 годи 
 помажу.{S} Сад неће имати већине ни за дуван.“</p> <p>Светозар уздахну.</p> <p>„Шта нам вреди  
а нити мисли о бегању, нити је лаком на дуван, те су га испрва пуштали да чисти ходнике, носи с 
р некима од њих, беше најтеже одрећи се дувана, женскима опет одрећи се накита.{S} И начинише н 
о до накита.{S} Он не може да се остави дувана — то ти је.{S} А помагао је онај предлог <pb n=" 
ним дућаном и кажем Ивану: „Иди купи ми дувана, па ме причекај ту, сад ћу ја доћи“.</p> <p>„То  
добро виделе, да Боривоје неће да прими дувана.</p> <p>„3а што не прима?“</p> <p>„Каже, забрању 
највећу тајну. „Ево сам вам донела мало дувана“.{S} И туткаше му у руке мали завежљај.</p> <p>„ 
 друштвеним било је, да се мушки одричу дувана, а да женске не смеју носити никаква накита.{S}  
и лекари у новије доба мењају мишљење о дувану.{S} Дуван после јела помаже варењу, али његова д 
се не маша завежљаја.</p> <p>„Зар нисте дуванџија?“</p> <p>„Био сам“, каже он, „али ми моја вер 
била доста непријатна.{S} Ветар је јако дувао; таласи на Дунаву шумили су обалом, а црни облаци 
 постељи; грозница га тресе; окренуо се дувару, само да не види ништа, али опет за то чује и св 
?!{S} Зајмодавац долази и тражи од мене дуг свој, јер је рок истекао, а ја немам чим да платим! 
.{S} Но шта би?{S} На место удара осети дуг, врео пољубац и тај пољубац, који он у својој детињ 
 он је претрнуо.{S} Та је молитва веома дуга, а почиње речима:{S} Ја знам Господе, какав ће ме  
ек сува, бледа лика, на њему су трагови дуга робовања.{S} Из <pb n="150" /> груди му се оте сув 
и, не радите ни по што, јер нећете бити дуга века.“</p> <p>После докторова предавања све је дру 
а није ни обучена за стран свет.</p> <p>Дуга коса пала јој расплетена по лепим раменима... а од 
 писано, да су на то позвани само они у дугачким капутима и мантијама“, вели Јова.</p> <p>„А по 
>„Хо, децо, децо, што удешавате тако на дугачко; што почињете још сад таке разговоре?{S} Та има 
раму, којом беше повезана и дохвати јој дуге, лепе курјуке.{S} Поводи се глава у кукавне жене т 
ти за златним крунама, великим звонима, дугим опелима, те Назарени ни с те стране неће моћи да  
 не познаје.{S} И дуго мора да је ишао, дуго, јер кад се заморио, поче да свиће.{S} Снег се сти 
у писарницу.</p> <p>Тамо је ходио дуго, дуго.{S} Његови убрзани кораци казивали су Јованци, да  
ај човек, има истине, па се заплака.{S} Дуго је јецала, док се није умирила, а кад се прибрала, 
менути и изобличити онако из далека.{S} Дуго је прелиставао по св. писму, на послетку нађе: „Ум 
е ноге, које горе као да су усијане.{S} Дуго се мучила, док је отворила комору, јер јој дрхћу р 
 још доста млад, али мргодаст човек.{S} Дуго гледа у Обрена, за тим презриво напући усне и каже 
Светозар на столицу, кад чу ту вест.{S} Дуго је ћутао и он, а ћутале су и жене; на послетку про 
идобије лекара, па је отишао к њему.{S} Дуго се њих двоје разговараху и на послетку рече лекар: 
Ове се речи ипак прилепиле за Марту.{S} Дуго је лежала, на што не беше навикнута, па то лежање  
е мирно слушао Обрена, па је после тога дуго ћутао.{S} На послетку не осуди ни сестре, ни Обрен 
откуда нити јој он казује шта ће.{S} За дуго не изговорише ни речи, али се јасно чује тешко дис 
клони их се, што боље може.</p> <p>Тома дуго није дошао кући.{S} Што дуже, то боље, мислио је у 
ави немам, ништа ми не помаже.{S} Љубав дуго трпи, милокрвна је, љубав не завиди, љубав се не в 
родно, а што год је неприродно, не може дуго постојати.{S} Место да војујете само против злих љ 
рећу.{S} Ово грозно стање, које не може дуго трајати, изазвало је два протеста, два нова правца 
ли не доби јасна одговора.{S} Милева је дуго плакала, заронила је главу у мајчино крило и само  
 И кад је Светозар одлазио, Боривоје је дуго гледао за њим.{S} Осећао је, да ће се с тим младић 
чело, нагнуо се над њом и гледао јој је дуго у очи.{S} Њено је лице увело — боно, помодрило, оч 
ла пре годину дана с мужем.{S} Лекар је дуго прегледао болесника, преписао му лек и тешио је же 
а и седе у други кут.</p> <p>Но то није дуго трајало.{S} И њега и Обрена пекло је нешто, обоје  
анка сећа, да је њен отац једном о томе дуго разговарао са свештеником.{S} Али она није онда па 
 сад сотоне, орјатине проклети? није се дуго држао у противности, но три пут узастопце рече. „О 
 од тога бити ништа.“</p> <p>Но није се дуго смејала, јер Сима баш пости, пости цео ускршњи пос 
о трговцу Малићу на вечеру.{S} После се дуго и дуго по селу причало о тој вечери.{S} Ту су биле 
 се и опет забравио у комору и молио се дуго Богу.{S} Дуже но икад пре, али му сада више не одл 
 уграбиш.“ Ту смо се растали и нисмо се дуго састајали, јер уз божићни пост не игра коло...{S}  
нако поболевао, осећао је, да неће више дуго, те хтеде бар на крају живота, да мало побрише про 
аишао је у улице, које не познаје.{S} И дуго мора да је ишао, дуго, јер кад се заморио, поче да 
<p>Марта је дубоко жалила свога друга и дуго јој је требало, док се прибрала.{S} Али онда јој б 
цу Малићу на вечеру.{S} После се дуго и дуго по селу причало о тој вечери.{S} Ту су биле рибе о 
о изиђоше из кола.{S} Стојали су дуго и дуго без речи и покрета.{S} На послетку ће рећи Тома: „ 
 твога и матер твоју, да сретан будеш и дуго поживиш на земљи.“ Па нека је тај отац и тврдица и 
 и споразумем најпре с тобом.“</p> <p>И дуго јој је говорио, а она га је радосно и усхићено слу 
 је најближа; она треба да га пита, али дуго не може.</p> <p>На послетку проговори: „Кажите нам 
о, вештици проклетој.“ Каже: „Шта би ти дуго трпела, да он тебе гњечи; може ти изгњечити ропац  
p>„Прија-Стако,“ каже он, „неће трајати дуго.{S} Само сад је још рано.{S} Пријатељ Гига, ето га 
 добри људи тамо.{S} Лазаре, неће проћи дуго, па ћете и ви бити тамо.“</p> <p>„А зар ви мене др 
де у своју собу.{S} Оне ноћи није могао дуго да заспи и више пута рече у себи: „Није добро.“</p 
у своју писарницу.</p> <p>Тамо је ходио дуго, дуго.{S} Његови убрзани кораци казивали су Јованц 
рохотом се насмеја.{S} Њен звонки кикот дуго се разлегао по соби, а њени правилни, бели зубићи  
литра и та им је шапутала, да не чекају дуго, а она трећа литра саветовала је старце и храбрила 
а полако изиђоше из кола.{S} Стојали су дуго и дуго без речи и покрета.{S} На послетку ће рећи  
</p> <p>Обренов бранилац говорио је још дуго о том питању, па онда пређе чак и на Адама и Еву.{ 
т дао за мотиком.</p> <p>„Хоћете ли још дуго радити код нас?“ пита га Јованка по уговореном ред 
dem Fegegeuer springe.“</l> </quote> <p>Дуго је још говорио Здравковић у том правцу, па онда за 
исано:{S} Ја се не надам ничему!</p> <p>Дуго је брижна мати запиткивала ојађену кћер, али не до 
 и погазићу све заповеди твоје.“</p> <p>Дуго је клечао и плакао, а кад се подиже, био је оснаже 
е да дође до крупних размршаја.</p> <p>„Дуго ми ниси био, сине“, рече му Срдан, као да би хтео  
и ни сестре, ни Обрена, но је изговорио дугу придику против светске сујете и разврата.{S} Каже: 
 оног покоља, јер беше на највишем врху дуда.{S} И кад је закукурекао зору, Боривоје је упалио  
сунце и гуши прашина, него у крчми, под дудом, где се тако пријатно ћерета уз чашу-две пива.</p 
ра, сваки час се прати пијан с гајдашем дуж села и пева:</p> <quote> <l>„Побегла је, ту жалости 
 Боривоја, а Боривоје му и опет не оста дужан.</p> <p>Верни су гледали ову борбу у скупштини —- 
е две собице с кујном бесплатно, али је дужан, да држи кућу у реду.</p> <pb n="99" /> <p>Уз кућ 
го ви за цело мислите, да ћу вам остати дужан, кад ми доносите по две по три.{S} Ево да вам пла 
вора.{S} Обренов бранилац му није остао дужан и ствар се свршила с тим, што је бранилац био осу 
равио у комору и молио се дуго Богу.{S} Дуже но икад пре, али му сада више не одлану.{S} Кад је 
 избегавао само три дана жене, но много дуже и Бог му је доцније рекао: „Добро си радио, синко. 
p> <p>Тома дуго није дошао кући.{S} Што дуже, то боље, мислио је у себи.{S} А Рахила је у онај  
ома сам.{S} А он не може све.{S} Већ од дужег времена примио је од Мирка општу благајницу, а ту 
а су се саблазнили људи чак и на другој дужи њива...{S} Кажу, да си ти била близу њих и да си м 
 Он точи до душе и пића, али су чланови дужни да буду умерени, па ако би и који странац наишао, 
димо за мудре и паметне, па смо ми први дужни да се одречемо глупости, бесмислица и свега, што  
љубави пренети и на жену.{S} Та, ми смо дужни љубити сваки божји створ, и рибу у води и птицу у 
д Назарена платити парохијал.{S} Они су дужни да плаћају парохијал оној вероисповести, из које  
, али ипак рече: „Не бих смео.“</p> <p>„Дужни сте сваком помоћи у невољи“, вели Јованка.</p> <p 
, но није хтела. „Не могу, каже, чинити дужност и матери и мужу; толико снаге немам.“ Сад јој ј 
<p>„Кад сваки члан друштва схвати своју дужност у кући и ван куће, те буде ту дужност савесно и 
у дужност у кући и ван куће, те буде ту дужност савесно испуњавао, онда ће тек доћи бољи дани.{ 
еник приђе столу и отвори св. писмо... „Дужност ми је“, каже, „да ти прочитам, шта пише о тој с 
 на нашу мушку уздржљивост и наше мушке дужности, а женске параграфе прескочи.{S} Онда се сети, 
м „голубијем послу“, да по „хришћанској дужности“ води пијана човека кући, а да га води јендеко 
нима да постане мати, и да има светијих дужности од парничења. „Маните се свега, рече јој, и бр 
 дана истукао своју Кристу, ни криву ни дужну.{S} Каже, у његовој породици се од памтивека зате 
а.{S} Но њему је дала Марта десет нових дуката на јабуку, (он је мислио, да то неће никад моћи  
ребрне наувице, гривне, бушио девојкама дукате и тако...{S} Талијан био вешт, ишао по вашарима  
ве, а Јерусалим је далеко.{S} Чим пређе Дунав и изађе иза Карловаца, не зна даљег пута, а бадав 
 радознали људи.</p> <p>Од Лазаревца је Дунав доста далеко, ићи ће дакле у Ф. као у госте и там 
есно.{S} Коњи јурнуше с насипа доле — у Дунав...{S} Тома и Јова цикнуше, Варвара се отисну као  
 коњима, да их гони све дубље и дубље у Дунав.</p> <p>Кад су се коњи већ заплели у хамове и уто 
ети, коњи, руда и предњи трап улетеше у Дунав; стражњи део кола оста на ивици насипа...{S} У пр 
 те узде, зар не видиш, да ћемо право у Дунав...“</p> <p>Боривоје се освестио.{S} Али само толи 
његова <pb n="233" /> Варвара изишла из Дунава онаква иста, каква је и ушла.</p> <p>Тома је био 
е у име оца, сина и св. духа.“ На обали Дунава појали су неколико „браће“ и „сестара“ песме из  
а је на Дунавац.{S} Криста је прегазила Дунавац, умало се није удавила, па онда запраши даље и  
 па онда шором кроз село и натера је на Дунавац.{S} Криста је прегазила Дунавац, умало се није  
атна.{S} Ветар је јако дувао; таласи на Дунаву шумили су обалом, а црни облаци су прелетали вис 
 на ону страну, куд не треба, а то је к Дунаву...{S} И он окрете бич и не удари њиме жене, као  
сише, да је крсте прве недеље што иде у Дунаву, на каквом усамљеном месту и то ноћу, јер би на  
ћ Ф*-ских Назарена крстили су Варвару у Дунаву с вечера, кад се већ ухватио мрак.{S} Она је у к 
ечаћен.{S} Устани севере и ходи јуже, и дуни по врту мом, да капљу мириси његови, нека дође дра 
а гајдаш, носе се бурад пива, пева се: „Дуни ветре отуд од горњака“, — али Лазар није весео.{S} 
 упутио.{S} Кад запева:</p> <quote> <l>„Дуни ветре отуд од Горњака“ —</l> </quote> <p>све те мр 
давања и кад би по подне, школа је била дупком пуна, милина ти је гледати.{S} Ту је мушко и жен 
p>Још много пре пола 10 сахати црква је дупком пуна.{S} Толико народа нема ни на Ускрс; а толик 
је сазвао прота.{S} Школско двориште је дупком пуно; ко зна, хоће ли бити и места за све.{S} Ту 
скупоцена сандука, нема много рипида ни дуплира, али се искупио силан свет, дођоше три свештени 
; једини Тома је био ревностан, вредан, дурашан, али баш он није умео да задобије љубави, баш о 
м; зауставим кола на друму пред Тасиним дућаном и кажем Ивану: „Иди купи ми дувана, па ме приче 
и пречисти; сотона је више не искушава, дух свети наишао је на њу.</p> <p>„Божје путеве не може 
уч?“ _</p> <p>„Онде је само тело, прах, дух је код Бога“, рече свекрва место сина. „Бог га је о 
 <p>„Аха, дакле си се пречистио.{S} Св. дух је слетео и на тебе?{S} И ти баш за цело мислиш, да 
ебе?{S} И ти баш за цело мислиш, да св. дух нема друга посла, но да сиђе на Јову Тимина из Крче 
вара... „Тома је већ узео да буде и св. дух“, мисли он у себи и дође му врло криво и врло гадно 
та Јулка. „Зар на жену не може сићи св. дух?{S} Лепи сте ми и ви праведници...“</p> <p>Боривоје 
зјави она на завршетку скупштине, да је дух свети улио у срце њено — молбу.{S} То је био знак,  
а, да га не муче више зле мисли и да је дух свети над њим.{S} Он осети уједно, шта му не достај 
писму, на послетку нађе: „Умудрио ме је дух свети“, рече у себи.</p> <p>У недељу, која је ишла, 
 Каже: „Да је у нами дух јединства а не дух раздора, ми би се сложили, овако боље да се оканемо 
ле на тој икони не само Бог отац, син и дух свети, него и цео свет, небо и земља, све што видим 
уо на ту страну.{S} Каже: „Да је у нами дух јединства а не дух раздора, ми би се сложили, овако 
а њу.{S} Анђелу лаодикиске цркве говори дух: „Знам твоја дела, да ниси ни студен, ни врућ.{S} О 
себи, да сам се пречистио и да је свети дух сишао на мене.“</p> <p>„Код вас може читати еванђељ 
, зна да је над њом зао дух, а не свети дух, а зна и то, да она из светог писма заборави најдуж 
 па нећеш имати снаге, да одржиш крепак дух.{S} Моли се Богу, видећеш га за цело на оном свету. 
 познаје Варвару, зна да је над њом зао дух, а не свети дух, а зна и то, да она из светог писма 
 и Варвара.</p> <p>„Какву је молбу улио дух свети у срце твоје?“ пита је Мирко, јер је он најст 
е, служио код вас, па знам какав је оно дух, који је на вами“, вели Јова.</p> <p>„Шта, шта ти м 
рекао: „Крстим те у име оца, сина и св. духа.“ На обали Дунава појали су неколико „браће“ и „се 
 Али од кад се позивам на еванђеље и на духа светог, не срамотим га.“ — Сад је био крај мушкој  
тење, научен од човека или је научен од духа светог.<ref target="#SRP18966_N7" /></p> <p>Бориво 
авршује речма: „Јер као што је тело без духа мртво, тако је и вера без добрих дела мртва.“</p>  
ио је, па је донекле и умирио узбуркане духове.{S} Нарочито су господа професори осетили, да је 
још никад нисам видела овако наученог и духовитог свештеника као овога.{S} Камо среће, да су на 
а против Назарена борбу делима, речима, духом, а отац долази у назаренску скупштину буџом, да д 
и пречишћени, препорођени, напојени св. духом, њихови греси су им опроштени и сотона нема над њ 
р се трудио дан ноћ, да напуни Боривоја духом назаренским, и пошло му је за руком боље, но што  
о су промењеним животом очврсли телом и духом, осетише чак и материјалне користи од умереног и  
 од себе, не научен човеком, но прожман духом светим.{S} Ето дакле, за што Назарени таје обред  
 Јудеји, који дођоше с њом, згрози се у духу и сам постаде <hi>жалостан</hi>.{S} И рече:{S} Где 
 човеком, јер ако му се тело и не мења, душа му се претвара у животињску...{S} У свима тим прип 
ви знате“, каже он, „пријатељ-Панту.{S} Душа му је на месту, само нема баш дара за говор, нити  
 у главу по која неупутна мисао; његова душа није још доста мирна.{S} У таком времену добро је  
 му је боље, јер је гђа Јелачићка добра душа.{S} Увек га се сећа по ручку, па му кад што пружи  
Господ још какву жељу?“</p> <p>„Моја је душа жедна исповести.“</p> <p>Мирко се окрене пророцима 
и клекнеш на груди и гњечиш ме, да хоће душа да ми испадне.{S} Бајаги то није бој, то само исте 
у је тело кржљаво, тако му је кржљава и душа.{S} Као оно биљка, која никне под каквим опалим зи 
оведника глава VII. стих 28. „Још тражи душа моја, али не нађох.{S} Човека једног у тисући нађо 
ова назаренска наука одскаче од невиних душа као лопта од зида.{S} Та наука пријања само за сум 
раме и пита гласом који потреса, до дна душе: „Боривоје, снаго моја, шта је теби?{S} Ти си боле 
св. писмо.</head> <p>И Лазара је до дна душе потресла смрт Милевина.{S} То су опазили сви, а на 
предавањем потресао све присутне до дна душе.{S} Узео је да нацрта последње часе блудника, пија 
зар и Боривоје били су потресени до дна душе.{S} Сад су били и опет сами, но и то за мало, јер  
<p>Лазар је отишао кући потресен до дна душе, али није показао своје узбуђености.{S} Било је ок 
ренске заблуде, тражио га с напором све душе своје.{S} У њему се одавна зачела нека мисао, он ј 
{S} У оном тренутку познаде тајну своје душе, поста јој оно јасно, што је до сад само назирала  
год начита тих приповедака, па се такне душе приповедача С. В. П., тај на мах престаје бити чов 
авет и мисли дан-ноћ само на украшавање душе своје.“</p> <p>Милици грунуше сузе на очи и не реч 
а.{S} Све остало служи на упропашћивање душе.{S} То је њина лозинка.“ </p> <p>Госпође су и опет 
низ приповедака.{S} Тешко оном, чије се душе такне то начело“.</p> <p>„Имате право“, изусти Јов 
} Него вам је књижевност без ватре, без душе, па не може да освоји народ.{S} Има до душе штошта 
 не осврће на њ.{S} Постали смо као без душе.{S} Знате ли за што оде мој слуга Јова у Назарене? 
 јој дошао загушен, као да иде право из душе, „ви сте гледали муке онога, кога сам ја убила, ви 
S} Има нечег, што сваки од њих у дубини душе осећа, нешто што не може да искаже, али што је нај 
едње — серум.{S} У оно време био је, до душе, серум скуп, врло скуп лек, али опет лек.{S} Та ко 
од једном искрсну пред њега ђаво.{S} До душе, ко не зна, рекао би, да је то Маца Сувачарова, ал 
p> <p>Сад је Срдан прегорео и њу.{S} До душе ишао је среском начелнику (солгабирову), те је тра 
е изговара, да је била сила.{S} Бива до душе, да девојка не каже одлучно: „Хоћу, дођи, узми ме, 
, па не може да освоји народ.{S} Има до душе штошта у цркви нашој, што би могло да престане, ал 
а дана отворио школу.{S} У затворима до душе не дају пера и хартије, али поред свега тога стоти 
ој некако неправо.{S} Слушала је она до душе и до сад назаренску науку <pb n="109" /> о браку,  
ена не оде у Назарене.{S} Код нас је до душе први поверио Мирко, али после њега одмах три жене. 
вече није никад отворено.{S} Он точи до душе и пића, али су чланови дужни да буду умерени, па а 
ио најгори човек у селу.{S} Није био до душе затворен, али то је све, што се може у његову одбр 
а три године.{S} Боривоју изгледа то до душе мало, али кад сви судови веле, да је доста, право  
оро увек за леђима.{S} Њено је место до душе у првој клупи, међу другим госпођама, али час по ч 
успаљују?{S} Како ће гледати на красоту душе, ако им је увек пред очима красота телесна.{S} Так 
омаже највише 6 недеља, па онда наступа душевна борба између бокала и жене, у којој борби обичн 
{S} Мучи је болест телесна, а мучи је и душевна борба.{S} Кад би мркла ноћ, она је сва у грозни 
чај у њих.{S} Тим оне показују, да су — душевне.</p> <p>Још је порано, те су скоро сви на двори 
сеног душевног стања.{S} Они то болесно душевно стање створе сами у себи, без икакве невоље.{S} 
, да њено болесно стање излази из њеног душевног немира, па кад чу, да се парничи, с ким се и о 
ихова болесног, грозничавог, потресеног душевног стања.{S} Они то болесно душевно стање створе  
крив?{S} И нехотице поче лупати главу о душевној борби, о породичним заплетима.</p> <p>Дознаје, 
Али и он не говори о оном, што му је на души, но потеже обична назаренска питања. „Шта сте чита 
 небројени свет одлази онамо, да олакша души и прими опроштаја за своје грехове.{S} Али Боривој 
јвише криви себе.{S} Сад хоће да олакша души и тражи <pb n="83" /> спаса.{S} Лазар јој је доказ 
е.{S} Ја гледам у ту слику, лакше ми је души, кад је гледам, љубим је кад што, не стидим се каз 
 Бог те пита куда, тако вихор у његовој души дочепа његове мисли, те јури с њима сад горе сад д 
здахнула, онда сам знао, да се у својој души опрашта с адиђарима.{S} И нисам се преварио.{S} На 
тај пољубац, који он у својој детињској души није могао да разуме, дође му тежи и од удара.{S}  
ала те приповетке“.</p> <p>„Благо вашој души, које се не мога дотаћи та чаробна батина наше леп 
 кад дође ноћ, сузе му теку немилице, у души му је страшно, а усне му изговарају и нехотице „Мо 
пар одлануло; нешто јој паде са срца; у души јој беше као да је са грдне странпутице изишла на  
Овај је разговор оставио дубока трага у души Мартиној, и она би се око тога још много више гриз 
о кажем, о њој су говорили, да је она у души иста, која је била и пре; тврдили су, да је њен пл 
ли спољашњим знацима, али им се стеже у души, кад их прота онако дирљиво опомену на големи расц 
ло на ону негдашњу страст, а зебла је у души, неће ли испод тог пепела кад год засијати нов пла 
је до срца.{S} Био је још млад, па је у души ипак рачунао на признање свога поштеног рада, ал с 
 и опела, без сузе и јаука, али им је у души тим теже.{S} По њиховим упалим очима и тешкој сумо 
 Боривоје је ћутао као заливен, он је у души био уверен, да речи апостола Петра не приличе на д 
е и он, бар до некле, назрео, како је у души Лазаровој.{S} Послао је по његове старе другове, н 
 свестити.{S} Сад тек осети, да му је у души страшно, необично, његова унутрашњост изгледа му к 
p>Лекарове су речи необично одјекнуле у души младе жене.{S} Она није потпуно схватила онај важн 
е по мало застрт маглом.{S} Пред њиме у души стајаше чича Станко.{S} Као сад да му звоне у ушим 
> <p>Домаћица види то и назире, да се у души Срдановој нешто крупно догађа.{S} Променуће се или 
 скупштини —- како који.{S} Некима се у души допадала, мислили су у себи:{S} Нека их мало, нека 
Милева то од ње није тражила и кад се у души својој и сама љуљала.</p> <p>Па, шта је било за ти 
 је устао, усне му се смешиле, али му у души беше немир и незадовољство.{S} Шта ли ће свет рећи 
вем селу на видику, да хоће да олакшају души својој; отићи ће у Јерусалим и причестиће се над г 
се окреће жени и вели: „Пиле моје, хоће душицу да ти иструцка по овим џомбама.“</p> <p>Кад су с 
ству и љубави, но се туже и парниче као душмани.{S} Не обзиру се на речи апостола Павла, који к 
ти.{S} Не види очима телесним, али види душом, види све онако, како је запамтио у детинству...< 
ти нов пламен.{S} Гига ју је волео свом душом својом, мал’ се не би могло рећи, да се чак и усп 
ивоје није ни дирнуо јела; с уздрхталом душом чекао је, да му мати почне пребацивати и корети г 
а тај човек у себи?{S} Како се прашта с душом?{S} Ко на то мисли, тај мора да живи паметно, пош 
ра.</p> <p>Доктор се тако рећи прашта с душом.{S} А сутра дан хорила се селом песма:</p> <quote 
ајбоље растуже, распале и прилепе се за душу човечју, сазнао је и разлоге, који најлакше придоб 
ћа...{S} Не велим, да се не бринеш и за душу, но само за земно.{S} Али не можемо сви у Јерусали 
асне нема од тога дима ни за тело ни за душу, а човек треба да победи страсти“.</p> <p>„Па хајд 
а док је он светио, жена му је изгубила душу.{S} Кад се искупе жене на рогљу, те поведу реч о Б 
Код вас нит момци, нит девојке мисле на душу, но само на земно ништавило.{S} Девојка удри на се 
ма у свези, начиниле су голем утисак на душу Боривојеву.{S} Он се испрва занесе, па онда клону  
} Не мари, ако ће овог часа примити Бог душу његову...</p> <p>Гости се полако разилазе, али сад 
ум свој свакојаким тамним мислима, киње душу своју, јадикују над поквареношћу својом, над поква 
 а ако остане по старом, губиш и тело и душу“.</p> <p>Пера није ништа одговорио, јер се и он и  
избегаваће све, што је штетно по тело и душу, а пригрлиће и испуњаваће оно, што му налаже човеч 
 до сад још нико није познао; познао би душу девојачку.</p> <p>Сутра дан је била недеља и Борив 
„Господе Боже, доста ми је свега, прими душу моју од мене“.{S} На ове последње речи осу се смеј 
ењу:{S} Човек мора грешити, мора губити душу и мора отићи у огањ вечни, ако је члан друге какве 
ш веће зло“.</p> <p>„Али ћеш бар спасти душу, а ако остане по старом, губиш и тело и душу“.</p> 
 свет, да купи добра вина, а не да лечи душу.“</p> <p>Свештеник на ове речи само саже главу и р 
рен; хоћу, ако још може бити, да спасем душу и измолим опроштаја у Бога и људи за она моја неде 
p> <p>Она га прекиде.</p> <p>„Да спасем душу своју, јелте?“ — рече смешећи се. „Све је бадава,  
е и мени да се улаже и да ми се увуче у душу, но одлази сотоно, а Боже мој, запуши ми уши.“</p> 
ас.{S} А да је ко могао загледати тек у душу његову!{S} Као да је улетео вихор у њу, те врти св 
еш ништа прочитати, али да им завириш у душу, нашао би задовољство.{S} Већ се и просјаци купе п 
 црну ноћ (која до пре обузимаше његову душу) опазио светао пут, који води к спасењу.{S} Шта ви 
 и ону последњу рану, која је јела моју душу.{S} Било ми је лакше за ово последње време, али ни 
а наука пријања само за суморну, грешну душу као чичак за хаљину.</p> <p>Кад су се другарице са 
 Нада, па тако је и било.{S} Само што — ђаво не спава.</p> <p>Иде Боривоје неког вечера иза сел 
соје избљува на длану млеко материно, а ђаво се <hi>застиди</hi> и избљува децу.{S} Ето, дошли  
која вајда и то, кад нема ноћи, а да га ђаво не искушава.</p> <p>Да кажем, да је све то само са 
товању, кад од једном искрсну пред њега ђаво.{S} До душе, ко не зна, рекао би, да је то Маца Су 
лан...“ И кад све ништа не помаже, онда ђаво одлази, али се опет враћа у виду лепе жене.{S} Та, 
 сотоно!“</p> <pb n="23" /> <p>Кад виде ђаво, да не може лепим, почне претити.{S} Док моли, он  
 чиста чистацка јава.{S} Испрва му дође ђаво, те се лепо разговара с њим.{S} Каже: „Хеј, мој Бо 
кажу, „мани с Богом разговора, ватра је ђаво, треба то бити на опрезу“ и разиђоше се куд који.{ 
оје је слушао од оца Мелентија, како је ђаво кушао и Христа, те је сталан.{S} Запушава уши, одм 
.{S} Али све то не помаже.{S} И онда се ђаво поново скупи, утањи, омања и почне из нова молити; 
 јасно, да из ове женске прилике говори ђаво, али не рече: „Иди од мене, сотоно!“ него се упуст 
атерино млеко, које си посисао, вели му ђаво, онда ћу и ја избљувати децу.{S} Св. Сисоје се пом 
од није на основу св. писма, то је од — ђавола.{S} Сликарство, музика, позориште, лепа књижевно 
и, која вели:{S} Кад бијеш жену, једног ђавола истерујеш из ње, али два утерујеш у њу.{S} Но шт 
већ узех ђавола, нисам бар узео маторог ђавола, него само — пиле од ђавола.“</p> <p>То пиле од  
зео маторог ђавола, него само — пиле од ђавола.“</p> <p>То пиле од ђавола (наопако да је смео т 
мо — пиле од ђавола.“</p> <p>То пиле од ђавола (наопако да је смео ту реч изустити пред његовом 
 стане, пожури; али ко је још утекао од ђавола?</p> <p>Сустиже га. „Шта бежиш од мене?“ пита.</ 
море клешта и удице, те клештама уловио ђавола за уво, а удицом за језик.{S} Кад је уловио ђаво 
во, а удицом за језик.{S} Кад је уловио ђавола, немилостиво га је тукао и искао да му поврати о 
ом, право кажу наши, да испод мире, сто ђавола вире.{S} Све пише, да се чувају људи жена, а он  
 Куд сви, туд и ја.{S} Али кад већ узех ђавола, нисам бар узео маторог ђавола, него само — пиле 
} Бајаги то није бој, то само истерујеш ђавола из мене.{S} Та, ево си ме изломио, да сам једва  
човека, који учи да постане „фирисеј“, „ђавоља труба“, како то веле Назарени, дотле је младић у 
{S} Ту ће бити и онај „бик“, звоно, ту „ђавоља труба“, свештеник, ту „црквене батине“, рипиде и 
На послетку рече: „Чича-Срдане, овај је ђавољи; не може њега упутити ни св. патријар, а не ја.“ 
и, па чак и старци и бабе скачу уз онај ђавољи рог, то за цело није од Бога, но од сотоне.{S} К 
ме, не подвикујемо, нит најмљујемо онај ђавољи рог да нам пишти, но се сећамо Бога.{S} Момак и  
 је већ за месец дана читао и писао као ђак из четвртог разреда основне школе, прво, што је био 
p>Има скоро 20 година, како сам још као ђак посетио први пут назаренску скупштину.{S} Од то доб 
, какав треба да је епископ, свештеник, ђакон.{S} Видите ли дакле, куда залутасте.{S} Пронађост 
остоли постављали епископе, свештенике, ђаконе, кад је тако?“ пита Светозар.</p> <p>„То су били 
Сад је код мог бабе прасе, па свакојаке ђаконије, мушкацоне, па бермет“.{S} Ја је љубим и тепам 
евнице, те поју као анђели:{S} Прота са ђаконом и три свештеника у орнатима служе службу; <pb n 
седишта увек подвикивали на коње: „Лила ђи!{S} Цезар, свето ти твоје!“ А коњи онда скачу, да хо 
м као ти“.{S} Навале и браћа на оца те, Ђока попусти и Јова уђе опет у кућу.</p> <p>Но за мало, 
 из поља.{S} Улазе лагано, а чим уђоше, Ђока забравља за њима вратнице.{S} Онда узе добар дрено 
 мојим старима, па је добра и мени“.{S} Ђока љуби снају; да може скинуо би јој и месец с неба,  
рат са женом, па на послетку и мати.{S} Ђока се крстио од чуда.{S} Каже: „До сад је било, да пи 
 отишли у рит да секу трску, сам остаде Ђока с Јеленом.{S} Јелена му уноси прасе и поје „Рождес 
у књиге па хајд у скупштину, сам остаје Ђока с Јеленом. „Јелена рано“, пита је, „за што и ти „н 
 за пилићима“.{S} У целој кући оста сам Ђока православан и међу снајама једна једина — Јелена:{ 
оверио је“ још прошле године.{S} Чим то Ђока чу, спопаде снају, унуче, перину и бари их на улиц 
пише се дакле, те одоше на њиву.</p> <p>Ђока се скаменио у први мах.{S} За тим је био укоп; он  
 свачега, но најглавније је ово:</p> <p>Ђока Савков је у Лазаревцу кнез и његов средњи син Јова 
 или се не крстио никако.{S} Ако се ти, Ђоко, не опаметиш, ја одмах шаљем у варош по доктора да 
Анка не начини мало реда у кући и умири Ђоку.{S} Каже му: „Мени је син, син, од утробе је моје, 
м јасно видело, да иза села гори гомила ђубрета. „Хајдемо натраг“, дозивао <pb n="181" /> је Зд 
а, која каже:{S} Мера му стреја, рок му Ђурђев дан.</p> <p>Боривоје је у својој соби.{S} Угасио 
то тако, као што је прошао ево пријатељ Ђуричић са својим гускама. (Ђуричић се смеје, одмањује  
во пријатељ Ђуричић са својим гускама. (Ђуричић се смеје, одмањује руком и вели: „Та мани, госп 
ећ на половини пута увидела је и Марта, е би била боље чинила, да је остала код куће; но доцне. 
а никад краја.{S} И Лазар и прота виде, е је време, да се прекине.{S} Светозар је већ искренуо  
шно по Боривоја.{S} Груди му се слегле, е је мислио, удавиће се, па онда осети, где га као нека 
н и свечан, да и Срдан и Лазар осетише, е ће да дође до крупних размршаја.</p> <p>„Дуго ми ниси 
шано успаљено, раздражено, да се бојим, е ће та раздраженост прећи већ и на Назарене“.</p> <p>„ 
кар зачудио.{S} Сваки час је изгледало, е ће малиша да се зграни или да добије дечју болест — ф 
а се утиша.{S} У први мах је изгледало, е ће се и Боривоје смирити, али већ у другом тренутку ц 
 доба, када Назарени почеше да осећају, е им се темељ баш озбиљно љуља под ногама.{S} Што је Ра 
 ти људи, што седе око стола, дошли му, е се окрећу једно преко другог, као да их је сотона изм 
ети, да си луд.{S} А луди нема суда.{S} Е сад иди братко — збогом.“ Па лепо изгура Боривоја на  
е за језик и преврну реч.) И кад остаде е мужем сама, она рече: „Нисам знала, да и српски поп м 
, да му се доближим“, рече брат Мирко, „е да се хоће и Светислав упутити стазом — спасенија.{S} 
е знам, да смо ми што говорили“, каже. „Е, гле сад, како си заборавна.{S} Та говорили смо:{S} К 
азговор и трећи заточеник, Пера Крњин: „Е гле сад; није чуо!{S} Кад ти њему китиш по књишки:{S} 
ти.“</p> <p>И већ почеше да честитају: „Е, па нека је сретно!“</p> <p>У Боривоју се све већма р 
 питао, хоће ли он, но би те уграбио.“ „Е, гле сад“, каже она, „баш си ти момак да ме уграбиш;  
 кажем ја, „само кад си ти ту“.</p> <p>„Е видиш, то си врло лепо измислио.{S} Само ми кажи, как 
>„Но, само кад си успео,“ рече.</p> <p>„Е мој брајко, али није ни било лако.{S} Да сам ја ма ко 
с вами деда, како би то било?!“</p> <p>„Е видиш, одмах сам мислио.{S} Али кад ниси, шта ћеш онд 
де неће моћи да буде од штете.“</p> <p>„Е, то је друго што“, вели деда Јова. „Хвала, дете, што  
 постајеш „веран“, онда мораш.“</p> <p>„Е, видиш!{S} А како ћу се ја исповедити, кад се не могу 
.{S} Али само да је у рају било судија, Ева би после три дана сигурно отрчала к њима, да се туж 
.{S} Јер је Адам најпре саздан, па онда Ева.{S} И Адам се не превари, а жена преваривши се пост 
сна, у који га је уљуљао Господ, кад се Ева већ упознала са змијом и шетала под оном јабуком, п 
с лудим човеком.{S} Да је тако учинила, евала јој, али овако не иде, брале.{S} Твоје име носи,  
не гроша и не даде сиромасима?{S} Јован евангелист надовезује на ово: <hi>А ово не рече, што се 
ла, која је подсетила и Боривоја на ове еванђелске речи и он их је под утиском љубави изговорио 
огледа је.{S} Било је први пут, да чује еванђелске изреке из женских уста. „После толико мојих  
реши.“</p> <p>Боривоје је изговорио ову еванђелску причу с пуно ватре и узбуђења; глас му је по 
 тој икони било исписано дванаест глава еванђеља, а испод сваке главе насликано све, што се одн 
о скоро шапућући 5. и 6. главу Матејева еванђеља.{S} То што он чита, говори Исус народу, онај И 
p> <p>„Сећате ли се осме главе Јованова еванђеља?“ пита је он, но и не чека на одговор, већ нас 
аву из њега.{S} И он читаше из Јованова еванђеља главу XI. стих 32.—35. „А Марија како дође, гд 
опет Тома еванђеље или истину рећи, иза еванђеља нападе опет Боривоја, а Боривоје му и опет не  
ој глави Матејева и трећој глави Лукина еванђеља.“</p> <p>„У каквој води?“</p> <p>„У текућој.“< 
, да они, који еванђеље проповедају, од еванђеља живе“.{S} Зар ово није јасно?“</p> <p>Лазар ум 
х 16. 17. и даље вели, да он не живи од еванђеља.{S} Каже изречно:{S} Волео би умрети, но да пр 
 баш оно, што ви најрадије спомињете из еванђеља, Христос Спаситељ је народу говорио у цркви.{S 
аже Боривоје, „жена никад не чита јавно еванђеља, молитве, нити тумачи св. писма.{S} То може са 
 То рече Лазар, метну прст на оно место еванђеља, где то пише и седе.</p> <p>Прота набра чело и 
 изгубити.{S} Спомињете ову и ону главу еванђеља, тумачите је по свом и пронађосте, да треба да 
ерних устане у скупштини, чита молитву, еванђеље и тумачи свето писмо.{S} Наша вера не познаје  
 продужи прота, „видим и у вашим рукама еванђеље, а опазио сам, где <pb n="143" /> се клањате и 
и своје за најбоље.{S} Сваки од нас има еванђеље у рукама и сваки га друкчије тумачи.{S} Па кој 
После четрнаест дана читао је опет Тома еванђеље или истину рећи, иза еванђеља нападе опет Бори 
, не кажем.{S} Али од кад се позивам на еванђеље и на духа светог, не срамотим га.“ — Сад је би 
и после четрнаест дана, он уста да чита еванђеље.{S} Многи су мислили у први мах, да су речи То 
код вас свештенство није тајна, не може еванђеље проповедати, крстити и сахрањивати свако, за ш 
/p> <p>У недељу, која је ишла, читао је еванђеље по Луци, глава XIX. стих 12—27.{S} Тамо је реч 
за Христијане.{S} У руци вам је свакоме еванђеље, али су вам у срцима тророге виле.{S} Хоћу да  
проповедајући еванђеље учиним без плаће еванђеље Христово!“ Апостол Павле не разуме плаћу у бан 
S} Тако и Господ заповеда, да они, који еванђеље проповедају, од еванђеља живе“.{S} Зар ово ниј 
.“</p> <p>„Па то сте и ви кадгод читали еванђеље и тумачили га?“ пита Јованка.</p> <p>„Нисам.{S 
о на мене.“</p> <p>„Код вас може читати еванђеље и бити попа и жена, јелте?“ пита Јулка.</p> <p 
 други и други читати молитву, тумачити еванђеље и изговарати песму, која ће се певати.{S} Овак 
 ми је дакле плаћа?{S} Да проповедајући еванђеље учиним без плаће еванђеље Христово!“ Апостол П 
у уништи.{S} Даље вели: „Ако проповедам еванђеље, нема ми хвале, јер ми је за невољу.{S} Каква  
иза св. писма.</p> <p>Боривоје је читао еванђеље по Јовану, XII. глава.{S} Христос 6 дана пред  
 </note> <note xml:id="SRP18966_N3"> <p>Еванђеље по Јовану гл.{S} X, стих 23-32.</p> </note> <n 
Како ли рече само она жена?!{S} Ах да! „Еванђеље је само у вашим рукама, али у срцима вашима су 
а он да то неће моћи?{S} Та ето у истом еванђељу вели Христос:{S} Није могуће, да не дођу сабла 
 право.{S} Све то пише <pb n="144" /> у еванђељу и све је то било већ што тамо пише.{S} А зар д 
и, јер Бог то заповеда.{S} Пронађосте у еванђељу, да треба презрети цркву и не идете у цркву, в 
 дакле, куда залутасте.{S} Пронађосте у еванђељу оно, што је противно речма Христовим и апостол 
 ући у царство небесно.{S} И шта пише у еванђељу Матејеву? „Не брините се за живот свој, шта ће 
оји пијанче и кавџе се...{S} У Матејеву еванђељу глава У. 29. и 30. стих пише: „Ако те око твој 
а ће устати Лазар.{S} Каже: „У Матејеву еванђељу стоје записане ове Христове речи: „Не мислите, 
дговора. „У кога има љубави“, каже он, „еванђеоске љубави, тај ће део те љубави пренети и на же 
другама, сусеткама, а он тек подвикне: „Еве проклете, опет сте направиле вашар“, те их повија,  
о само истерујеш ђавола из мене.{S} Та, ево си ме изломио, да сам једва жива.{S} Док ниси био Н 
сно. „Па кад већ говоримо о тој ствари, ево кажем и ја вами озбиљно:{S} Ви нити сте подмукли ни 
окажем све, што сам до сад нарадио?!{S} Ево сам добио због једног јединог телета годину дана, а 
ужан, кад ми доносите по две по три.{S} Ево да вам платим у напред.“</p> <p>И још би два-триред 
дај ме колико ти је воља, не браним.{S} Ево ти кључева, па узми колико год хоћеш; ја ти дајем.{ 
име Бога, коме се заједнички молимо.{S} Ево вас видим искупљене на молитву и питам вас:{S} Децо 
собито, те остављате од оца на сина?{S} Ево гледајте.“ Ту прота извади из шпага књижицу и из ње 
чине Назарени, кад је реч о крштењу?{S} Ево за што.</p> <p>Ко год је прочитао испит Варварин и  
нову?“</p> <p>„Знам је још, кад је била ево оволишна.“</p> <p>„А како је било онда, кад је пора 
та ћемо.{S} Види Бог.“</p> <p>Милева је ево већ четврти пут ушла у собу, а Тома још једнако хва 
Назаренима исто тако, као што је прошао ево пријатељ Ђуричић са својим гускама. (Ђуричић се сме 
Боривоје је стрепио од тог суда.</p> <p>Ево их иду...{S} Долазе све три, оним истим редом као и 
„Кад ти је баш тако пријало“, каже му, „ево ти бар да знаш, шта си јео“.</p> <p>„Гаврану позли, 
а књижицу и из ње слику (фотографију). „Ево, на овој слици насликана је моја покојна жена и мој 
асом као да му поверава највећу тајну. „Ево сам вам донела мало дувана“.{S} И туткаше му у руке 
 мужем.“</p> <p>„Ко ти је муж?“</p> <p>„Ево га!“ и она показа на Гигу, који стојаше не далеко о 
ороци живели пре Христа, онда нису ни у Европи ни у Азији ни у Африци знали за дуван.{S} Дуван  
 питању, па онда пређе чак и на Адама и Еву.{S} Каже: „Има у свакој библији, како је било с прв 
е губи шаренило.{S} Хтеле су да уведу — егал.{S} Да богме, да га нису извеле са свим, јер очеви 
} Каже: „Одело једнаке боје зове се <hi>егал</hi>, онај прашак на њеном лицу „пудер“, а онај ми 
ви реч. „Видим“, каже, „где иде по селу егзекуција.{S} Не утерују државно, ни општинско, но — п 
путу пуно.{S} И пита се још:{S} Кад?{S} Еда ли час пре или час после?</p> <p>Свршило се врло бр 
ад си нас се опет зажелео.“</p> <p>„Еј, еј, децо, опак сам ја човек био... врло опак.{S} Куд са 
 учинили горе.“</p> <p>Жена је хукала: „Еј, Боже мој, Боже, смилуј се <pb n="224" /> на њега!{S 
 груди јој се отимају час по час речи: „Еј, мој несретни сине, свему сам крива ја!..“</p> <p>Св 
 по глави све то, и он уздахну гласно: „Еј, кад бих само познавао слова...“</p> <p>„3ар никад н 
мо кад си нас се опет зажелео.“</p> <p>„Еј, еј, децо, опак сам ја човек био... врло опак.{S} Ку 
о буде радио на том, да се поправи наше економско, морално и просветно стање.{S} Назаренство је 
вај овде купио сам ја на вашару, укуцао ексер и обесио га.{S} Он нити је посвећен нити су над њ 
 напунио стару зарђалу пушку шрафовима, ексерима, кључићима, једном речи свакојаком старом гвож 
 око свога мужа.{S} Њена, што би рекли, елегантна појава обучена је у најелегантније одело.{S}  
Харфа Сиона“ а има и више придика неког енглеског Назарена, преведених на српски језик.</p> <p> 
о рухо.{S} У њему је сад енергија — она енергија, коју је познао у себи још из детињства свога, 
ржао онај тежак пост; у њему је сад она енергија, с којом се бацио на назаренско веровање... „И 
м неизмерном очајању; у њему је сад она енергија, која овлада њиме, кад се решио, да иде у Јеру 
 свечано недељно рухо.{S} У њему је сад енергија — она енергија, коју је познао у себи још из д 
ао живе ватре“, и опет се не сачува.{S} Ено га жене изиграше и доведоше под старост до подсмеха 
г створио, све се више и више отима.{S} Ено, премудри Соломон баш је био премудар и увек је пис 
е да сте побожнији и од мајке божје.{S} Ено гледам јуче, где ваша Стана Мићина не пусти сузе за 
тиком, но крадом погледа на девојке.{S} Ено их тамо, у најдаљем крају врта, одакле су и изишле, 
ј, који би о њему тако ситно мислио.{S} Ено и апостол Павле вели: „Незнабошци не имајући закона 
ко.“</p> <p>„Каква је она нова кућа?{S} Ено виш, онде, друга од рогља?“</p> <p>„Аха, видим.{S}  
ила ју је и Јованка очима, па и нашла. „Ено је,“ каже, „онамо, јелте да је она?“</p> <p>Лазар к 
о било, кад би епископи обилазили своје епархије, па и они поучавали народ, а на послетку он је 
} Апостол Павле пише, какав треба да је епископ, свештеник, ђакон.{S} Видите ли дакле, куда зал 
} Ја сам запамтио, да је дваред долазио епископ у нас, па је увек било те прангије, те барјаци, 
ски, да се оканете таких проповеди, јер епископ зна већ, докле сте се заборавили и онда може да 
p> <p>„Па за што су апостоли постављали епископе, свештенике, ђаконе, кад је тако?“ пита Светоз 
еда у цркви, даље би добро било, кад би епископи обилазили своје епархије, па и они поучавали н 
{S} То сам отворено казивао и господину епископу, кад су вас код њега оцрњивали.“</p> <p>Да бог 
о врат, и ти нашао <pb n="60" /> од тог еспапа да крадеш...{S} Али да богме, није теби требала  
Само сад је још рано.{S} Пријатељ Гига, ето га нека каже сам, није још доста чврст за женидбу.“ 
 вртио главом.{S} И кад би прва недеља, ето ти га опет у скупштину.{S} У лицу је црвен као рак, 
о куку мене!“ вајка се баба Стака. „Та, ето видим људи и хромих и слепих и кљакавих, неки чак б 
иш и поправиш као и твоја остала браћа, ето рецимо као Спаса Ненин, Јова Симин и други, па да м 
зна како мило.{S} Кад прође неко време, ето ти њега, довео Боривоју децу.</p> <p>„Како си ти“,  
в за жетву, и гле, ту је већ и жетелац; ето, подигао је срп, да покоси клас!{S} Ох, Боже мој, х 
ла?“ пита је Тома.</p> <p>„Сотону...{S} Ето га нека каже, изишао је из њега.{S} Док сам ударала 
спаљивање само на зло наводи човека.{S} Ето, ја сам се у мојим младим годинама успалио, па онда 
еше назаренска скупштина, празна је.{S} Ето, тако се свршило оно, што је професор Здравковић на 
ажни судија. „Али се теби не верује.{S} Ето, Милева каже, да она никад није говорила с тобом о  
два три човека, па пресуде и измире.{S} Ето, мој отац памти, да је у вароши био пре четрдесет г 
у је то вера, ваљда ће је познавати.{S} Ето видиш, казао нам је већ, да не сме пушити “.</p> <p 
 могао?“</p> <p>„Одмах ћу ти казати.{S} Ето, да почнем код најмање ситнице, луле.{S} Не могу је 
 вигове као препелицу, иначе одлети.{S} Ето је баш близу подне, за то јој ти прочитај и растума 
 доближујеш, тим ће те пре и ујести.{S} Ето“, каже мужу, <pb n="180" /> „било ти је потребно, д 
сет година.“ Па и тај рок је кратак.{S} Ето га, Шандор ковач само за то није дошао у наше јато  
ен човеком, но прожман духом светим.{S} Ето дакле, за што Назарени таје обред крштења, јер да г 
 Треба да је посаветује, а не овако.{S} Ето је са свим подивљала“.</p> <p>„А ко ће жену неверки 
 скувамо на једаред, само ако имамо.{S} Ето“, каже, „славиће наш ратар свечарство или има у кућ 
 се <hi>застиди</hi> и избљува децу.{S} Ето, дошли смо дотле, да нас са таким светим књигама оз 
).{S} Није то за смеј, него за плач.{S} Ето га, грк Сима ту је, па нека каже, како <pb n="129"  
јатељи човеку постаће домаћи његови...“ Ето дакле, тај расцеп са кога нас тужите, потребан је з 
мрсивали.</p> <p>Не прође неко време, а ето ти Здравковића у село, позва свештенике, доктора, у 
женама.</p> <p>Тек ће да буде 9 сати, а ето им у двориште баба-Стаке.{S} Мала, доброћудна жена, 
на.{S} Данас се ми парничимо, судимо, а ето, кажу, Шваба измислио Назаренима да се без суда пог 
ао Шваба, шта је то моба?{S} Није?{S} А ето сад Швабе Назарени знају:{S} Подигну мобу и испомог 
је му врела пољупца — сунчева.</p> <p>А ето, приближио се час, да и Варвара постане савршена, д 
.“</p> <p>„Бежите од људи“, каже он, „а ето вам ја дошао на ограду.“</p> <p>„Ништа то...“</p> < 
ш грешнику, а он да то неће моћи?{S} Та ето у истом еванђељу вели Христос:{S} Није могуће, да н 
најближи: „Шта је то?“ пита.</p> <p>„Та ето, Јова има опет посла са Станом“.</p> <p>„Бије је?“  
је од искони била женска политика?{S} И ето сад су постигле што су хтеле.</p> <p>Па и свако дру 
абри — себе самога.</p> <p>По литургији ето ти доктора.{S} Светли му лице, па још с прага довик 
 Сад већ било па прошло, шта ћу.{S} Али ето моје беде, никако да се ожени.{S} Какве сам му дево 
че.{S} Па знате ли ви, браћо драга, или ето бар господа свештеници знају, какав је човек био пр 
 лепа моја браћо и пријатељи...{S} Него ето, као да сплашњавају отоци.{S} Ох, та неговаћу ија њ 
p> <p>„Која жена?“</p> <p>„Ма која, јер ето видите, каква је ствар.{S} Зидају кућу и мерник је  
} Па узми ма и Назаренку, не марим, јер ето <pb n="137" /> ће да ти се угаси ватра на огњишту,  
ст била“.</l> </quote> <pb n="85" /> <p>Ето, толико се од прилике дознаје и из тог романа.{S} У 
д иде, гази на минуте.“</l> </quote> <p>Ето, за што Пера Крња није постао Назарен.</p> </div> < 
ше као свог најврснијег члана...</p> <p>Ето, тако је доспео у затвор Лазар Ненадов, кога су баб 
, да га обрадим у облику романа.</p> <p>Ето, тако су постали „<title>Назарени</title>“, ма да с 
атио, а на послетку је и научио.</p> <p>Ето, такав је био Пера Крња.{S} Он није јединствена сли 
х је; је ли?“</p> <p>„Грех“, каже она. „Ето, ја цео дан мислим о томе.{S} Поп-Миле је придикова 
о мало смеје, а по мало црвени и вели: „Ето, шта је:{S} Куд сви, туд и ја.{S} Али кад већ узех  
теницима, који су тамо били и вели им: „Ето вам, господо, примера, следујте му!“</p> <p>И све б 
ва вера.{S} Он је Назарећанин“.</p> <p>„Ето ти га, сад опет Назарећанин!“ И опет одоше девојке  
 штету, је ли?“</p> <p>„Треба!“</p> <p>„Ето видиш!{S} Како ћу ја да нађем све оне непознате људ 
ислим, да ме је умудрио Бог...“</p> <p>„Ето ти га на“, вели он и таре руке.{S} Држао је као у в 
статак мутите ногама својим...“</p> <p>„Ето, такви су нам и данас пастири, брате мој“, тумачи Л 
а то ти не дам новаца у зајам.“</p> <p>„Ето, тако је то, моја браћо и господо драга.{S} Ја ово  
ну.“</p> <p>„Куда то опет иде?“</p> <p>„Ето куд иде.{S} Наука је пронашла, да у води има два де 
ви.{S} Апостол Павле у својој посланици Ефесцима, у глави петој, стиху двадесет другом не пропи 
ишта“, али нико не дође натраг.</p> <p>„Ех“, кажу, „мани с Богом разговора, ватра је ђаво, треб 
кну и пита: „Је л’ већ готово?“</p> <p>„Ех, јест“, вели Пера „није него.{S} То је све било пре  
 навео је, шта је једном учинио покојни жабаљски прота Папић.{S} Баш на један од највећих света 
<p>Код Милеве се опет искупиле жене.{S} Жале је и теше, блаже је и храбре.{S} Но она као да не  
да је његова црква, баца петице у тас и жали, што воскари не праве свеће од <pb n="41" /> педес 
лији но пре.{S} Село је тумачило, да он жали свог јединог друга Стевана, само је Марта друкчије 
тетка одржала и отхранила, па ју је сад жалила као рођену матер.</p> <p>Момче беше ознојено и з 
е се и — укочио.</p> <p>Марта је дубоко жалила свога друга и дуго јој је требало, док се прибра 
е ударише јој на очи.{S} Она је искрено жалила тетку, јер ју је тетка одржала и отхранила, па ј 
ма ова песма:</p> <quote> <l>Три анђела жалило,</l> <l>То нам само фалило,</l> <pb n="200" /> < 
а.{S} А на место оне песме: „Три анђела жалило“, хориле су се по селу друге.{S} Да наведемо сам 
> <pb n="212" /> <p>„Дакле и Христос је жалио“, каже Светозар, „плакао је за својим познаником, 
према за свештеника.{S} Док је Боривоје жалио у себи млада човека, који учи да постане „фирисеј 
 се у слабом часу исповедио.{S} Тома се жалио на Боривојеву малаксалост са свим из другог узрок 
чника, да прегледа Обрена.{S} Лечник се жалио, што га нису јуче дозвали, волео би, вели, да је  
вога?{S} За што га уби, кад га сад тако жалиш?{S} Ниси зар могла напред промислити шта чиниш?“< 
 n="46" /> <p>„А кад постите, не будите жалосни као лицемери, јер они начине бледа лица своја,  
ене је вас жао, Лазаре“, рече она чисто жалосно. „Па кад већ говоримо о тој ствари, ево кажем и 
чине.“</p> <p>„Имаш у многоме право, на жалост“, вели Светозар. „Имао бих можда и ја, али сад н 
твена слика у нашем друштву; има их, на жалост, доста, и ако нису сви затворени.</p> </div> <di 
оба, кад је тога у нас било, само се на жалост изгубило.{S} Ако је да узајмимо једно другом на  
м крају од извесне смрти.</p> <p>Али на жалост, много и много невинашце пропаде, пропаде без ле 
> <l>Девојка се обесила,</l> <l>— То је жалост била“.</l> </quote> <pb n="85" /> <p>Ето, толико 
њом, згрози се у духу и сам постаде <hi>жалостан</hi>.{S} И рече:{S} Где сте га метнули?{S} Рек 
{S} Каже у себи: „Ако је Лазар допустио жалости, да га толико савлада, онда је зло, али ја се б 
 и пева:</p> <quote> <l>„Побегла је, ту жалости нема,</l> <l>Ја ћу мени довести из Срема,</l> < 
ту божју вољу мирно, не само без бола и жаљења, но тако рећи радосно.{S} И кад закопаше дете, н 
 Чивут Клајн одмах шиљао свог Нацику по жандаре, то је извесно, као да је написано.“</p> <p>„Ак 
Све село зна, да су то крадени свињи, а жандари знају и чији су.{S} Стегоше Гају и изишло је, д 
>„А за што си ти хтео бегати, кад су те жандари носили овамо?{S} За што си скакао с кола, кад с 
овим хаљинама, онаква, каквог га донеше жандари.{S} Но опет га је прегледао и забележио сваку м 
онопци засекли зглавкове.{S} Да су га и жандари везивали, не би учинили горе.“</p> <p>Жена је х 
 <p>Радовали су се томе и Назарени, али жандари канда још више.{S} Док тако пре неколико дана,  
о за то стао у Назарене, да га се окану жандари, те да се може ноћу слободније кретати.</p> <p> 
ворен, онда су му зацело обилазили кућу жандари.{S} Тада од једном „повери“.{S} Смири се човек, 
, а опет тако близак; — иде да се преда жандарима.{S} На место Јерусалима, долази — робија.</p> 
аслужио сам...{S} Али шта ћемо, ако оде жандарима, па ме прокаже.{S} Зар опет да ми ломе кости  
тишао у Назарене само за то, да отклони жандарске потере од себе, те да може после тим лакше кр 
S} Погледајте на птице небеске, које ни жању ни сабирају у житнице, а отац небески храни их.{S} 
 недела.{S} Није доста рећи: „Кајем се, жао ме је“, него мораш и делом показати твоје кајање“.< 
и играте до зоре?{S} Право да ти кажем, жао ме је, ако си тако мислила.“</p> <p>И кад би вече,  
то но кажу, Богу на истину, али ме није жао живота.{S} Нека је просто и оним нељудма, који онак 
ао разабрати на сигурно.{S} Лазару беше жао сестре, коју је врло волео, и док је он гледао да д 
ши ону покајницу, јер га беше ње толико жао.</p> <p>„Жена“, каже он, „лакше греши, па лакше јој 
, каже Јулка.</p> <p>Славни дође помало жао Боривоја.{S} Јулка је сувише ватрена, па за то се у 
 вам не говорим.“</p> <p>„И мене је вас жао, Лазаре“, рече она чисто жалосно. „Па кад већ говор 
ле.{S} Боривоје је устао да врати тасту жао за срамоту, али не отворено, но онако по назаренски 
ар, но да ће допостити до краја.</p> <p>Жао је многима Надиних суза, те се муче и они, да окрен 
дили, да ми не говорите о том.“</p> <p>„Жао ме је вас“, каже он. „Не могу, а да вам не говорим. 
рага за собом, остао је пепео негдашњег жара, остало <pb n="209" /> неки немили тајанствени осе 
х је под утиском љубави изговорио таким жаром и ватром, да је занео чак и оне охладнеле старце. 
е.“</p> <p>Донесоше и он се расположио, жваће у сласт и говори: „Баш смо ти ми Срби народ, да Б 
 Скандал казао у крчми, да сам му украо ждребе (а Бог ме убио, ако сам га и видео), онда сам му 
а, сваки час пије воде, а непрестано је жедан.{S} Где кад га у сред посла или разговора облије  
д још какву жељу?“</p> <p>„Моја је душа жедна исповести.“</p> <p>Мирко се окрене пророцима, а о 
њу...{S} И С. В. П. даје онима, који су жедни лепе књижевности, своје приповетке, <pb n="86" /> 
сад, тек што није стигао.</p> <p>Она је желела, да види тог човека, о коме је Лазар говорио сва 
 Како и не би, кад су и Нада и Боривоје желели оно исто што и она, само је Надин поочим отежава 
ивоје, није све тако сјајно, како би ми желели и како је теби то изгледало из даљине.{S} Највећ 
 али тамо су биле и женскиње, а он није желео, да га виде на улици са женама.</p> <p>Тек ће да  
ве друкчије.{S} Светозар ништа већма не жели, но да се зближите као браћа, а тек не држите, да  
а сам данас слаб, болешљив, мој катар у желуцу неће брзо престати.{S} А лако је вуку одрећи се  
, али сад му дође мисао, не мисао, него жеља, да ову овде преобрати, придобије.{S} Он је тражио 
бом, не умемо да господаримо над својим жељама и страстима, но за чим нам год срце гракне, то м 
ој сплет! </l> <l>Научи нас избегават’, жеље и све грехе ту,</l> <l>Светску мржњу претрпети, ве 
</p> <p>„Је ли ти улио Господ још какву жељу?“</p> <p>„Моја је душа жедна исповести.“</p> <p>Ми 
илика била је по несрећи баба Језекиља, жена, о којој се по селу говорило, да јој је језик још  
да пришла.{S} Он је био сатрвен, а она, жена за часак га је искушала; он јој се повери и откри  
вати.“</p> <p>Док је лекар ово говорио, жена је све дубље и дубље сагибала главу, а на крају за 
утим пролази време, а док је он светио, жена му је изгубила душу.{S} Кад се искупе жене на рогљ 
а.{S} Такви ће гледати само на светско, жена ће угађати мужу, а муж ће угађати жени, а ко ће он 
ј, кад одем на вашар или ма где на пут, жена мора чекати и ослушкивати на ме, ма три дана.{S} О 
јао „црквењак“.{S} Нађоше га у постељи; жена његова Стана обвија га хладним облозима.{S} Она их 
твору пуно гостију, људи, <pb n="82" /> жена, деце.{S} Читав вашар.{S} Пусте их све редом у как 
 која је његова, него удара од реда.{S} Жена му је на послетку умрла, кажу од силна боја, а кће 
о вашарима и зарађивао много новаца.{S} Жена му знала кувати боље и од попине куварице, те се х 
 ништа, до кућице и два ланца земље.{S} Жена је била врло вредна и косила је као мушко, па је о 
ама, које се обећавају у побожности.{S} Жена на миру да се учи сваком покорношћу. <hi>Али жени  
право крпа, али је ватрен Назаренац.{S} Жена му је очувала стару веру; назива Јову погаником, ј 
оговори мирно: „У светом писму пише:{S} Жена треба да остави оца и матер, па да иде за мужем.“< 
ле да љуби своју жену као самог себе, а жена да се боји мужа својег.“ У мушком дакле мора бити  
па онда Ева.{S} И Адам се не превари, а жена преваривши се постаде преступачна.{S} Али ће се сп 
Шта ћу ти?“ вели му она. „Теби не треба жена.“ . „Треба ми, Бога ми, треба ми“, куне се Сима, с 
 по час иште мало воде.{S} Пуна је соба жена, читају св. писмо или шапућу, а ту је и Гига.{S} С 
на среду.{S} Рекоше му:{S} Учитељу, ова жена ухваћена је сад у прељуби.{S} А Мојсије нам у зако 
 његова, што се у оно доба нађе уз њега жена, која није дала, да му бол пређе у очајање.{S} Пос 
 боље дотле, док се не донесе закон, да жена не сме никуд излазити из куће и дворишта и да више 
штва.</p> <p>„Јао шта ћу, леле мене, ја жена?{S} Знаш како је код нас:{S} Нека је мушки мали ка 
 вратио.{S} Но узастопце за њим ишла ја жена, Стана, а за њом Јова.{S} Стана је говорила непрес 
 што споменусте“, прихвати нека старија жена. „Имам важна посла.{S} Кад полазите?“</p> <p>„Око  
, имаш на то и сведока.{S} Кад је твоја жена видела, којим си путем ударио, требала је да покуп 
гову плану нема, да ће проћи онуда која жена и насмешити се одоздоле на зидара или му рећи коју 
Шта неће?{S} Хоће, Бога ми хоће, и која жена неће тући мужа, само ако може.{S} Жене су, кико са 
ије мерник крив, но жена“.</p> <p>„Која жена?“</p> <p>„Ма која, јер ето видите, каква је ствар. 
 крај мушкој препирци, јер је реч узела жена и то главом супруга поп-Јашина.</p> <p>„Јао, Јашо“ 
и на речи премудрог Соломона, да је зла жена по човека казна божја.{S} Него ја хтедох друго што 
...</p> <p>Кад изиђоше, рече Тома: „Зла жена је казна од Бога.{S} Жене су криве свему овом злу, 
видела на њој, каква треба да је ваљана жена, па се згрози од себе и свог успаљивања за Боривој 
ане дан, онда опет Нада, његова венчана жена, искушава Боривоја.{S} Дође му са свим близу, близ 
ривоју се учинило, да нема краја; бедна жена се не мицаше; а доцније изумрло чак и јецање, те п 
рне момку памет.{S} То не може ни једна жена, па ма била одмах Францускиња, а Францускиње су, к 
вориште баба-Стаке.{S} Мала, доброћудна жена, сва се задувала, види се, да се журила.{S} Чим је 
м очима.{S} И она до сад онако трезвена жена поче да кука, плаче и јадикује.{S} Налазила је мир 
и не плаче више, но говори као увређена жена.{S} Каже му: „Ако си се хтео посвећивати, што си с 
к не стоји за леђима његова накинђурена жена.{S} Али као да ју је сотона, наместио тамо, да сво 
ету прво долази лепа жена, за тим ружна жена и тек онда свештеник.“</p> <p>Насмејаше се и — пос 
/p> <p>Но за мало, на „повери“ и Јовина жена, за тим старији брат, онда млађи брат са женом, па 
.{S} Док тако пре неколико дана, Гајина жена заборави да затвори врата, кад истрче из његове ко 
рдне, нечувене несреће.{S} Јула, Симина жена, грохотом се насмеја.{S} Њен звонки кикот дуго се  
на овој слици насликана је моја покојна жена и моја кћи, која је далеко од мене.{S} Ја гледам у 
ску скупштину.{S} Како ли рече само она жена?!{S} Ах да! „Еванђеље је само у вашим рукама, али  
оћ.{S} Једва се једном подигла несретна жена с пода и пође право постељи, на којој је лежао Бор 
ру и Марта Иванова, млада, једра и лепа жена.{S} Ведро је држала у руци, али се не мицаше: глед 
ашњем поквареном свету прво долази лепа жена, за тим ружна жена и тек онда свештеник.“</p> <p>Н 
а ли.{S} Јао, часни је потр’о, баш лепа жена“.</p> <pb n="178" /> <p>Здравковићу се овог пута н 
Милева, према ономе, који је учинила та жена“, рече на послетку, „па како вам се не би опростио 
 жене.{S} Та, да знате само, како је та жена необично лепа. „Страшна је као читава војска са за 
оговори: „Кажите нам истину, је ли ваша жена од своје воље пошла за вас или су је натерали?“</p 
му са свим за право.{S} Тако је то, кад жена не уме да буде паметна те увек гради од зла горе.{ 
 је отуда.{S} Бадава грбиш и радиш, кад жена све разнесе на хаљине, штифлетне и пантлике. (Смеј 
и.{S} Не знаде да буде човек, па је сад жена.{S} Она га погледа са стране и кад виде, где га ст 
ице и једну мачку, па одатле не постаде жена, али сам сад пронашао погрешку.{S} Ствар је обрнут 
во њен уздрхтали шапат, да хоће да буде жена Гигина, он је погледа.{S} Била је бледа као мртвац 
ћка с још две другарице.</p> <p>Лепа је жена та госпођа Здравковићка.{S} Висока стаса, голубија 
<p>„А ту ће већ и он допустити, да није жена крива, но зидар или управо рећи мерник“, рече она  
 Но дође на скоро време, те Лазару умре жена, а он је сад још више по крчмама.{S} Кућа му је пр 
е само, мало у којем месту, а да најпре жена не оде у Назарене.{S} Код нас је до душе први пове 
мало дете?!{S} Не могу, тешко ми је.“ И жена се заплака.</p> <p>„Не може се ништа учинити с бој 
 вас може читати еванђеље и бити попа и жена, јелте?“ пита Јулка.</p> <p>„Не може“, каже Бориво 
само мушко.“</p> <p>„А за што не може и жена?“ — гракнуше све три у један глас.</p> <p>„Зар жен 
се удружити и постати једно тело, муж и жена.</p> <p>Већ се спустило вече, а на пољу веје снег  
ациш мрвицу хлеба, — ускисне.{S} Сепл и жена му знају појати, али овога пута уздржавају гласове 
, његове жене и две Мађарице.{S} Сепл и жена му знају српски, Мађарице не знају, али опет за то 
ине до последњих; <hi>а Исус оста сам и жена стојећи по среди</hi>.{S} И кад се Исус исправи и  
ећ се појављује на прозорима или огради жена или дете, да виде:{S} Ко ли то руши досадашњу тиши 
ла вире.{S} Све пише, да се чувају људи жена, а он је под старост имао око четири стотине њих.“ 
ажу ме, дају ми посла и заслуге, али ми жена не да живети......{S} Дај Боже, да се добро сврши“ 
ди Бог“.</p> <p>Од овог часа се промени жена; није ни налик више на ону од пре.{S} Бадава хоће  
неће ништа већма одржати у питомости до жена.</p> <p>Марта је доста лако успела у својој намери 
е, које се поломише; оборио је неколико жена и у пуном смислу речи погазио Гају, који још једна 
штво добрих људи, што има и овде и тамо жена.{S} И од пре ми је говорио: „Истерајте жене из ску 
> <p>„Не, госпођо, није мерник крив, но жена“.</p> <p>„Која жена?“</p> <p>„Ма која, јер ето вид 
еђу бокала и жене, у којој борби обично жена подлегне.{S} Онда би требало и опет узети проводаџ 
 то жене из твоје куће донеле.{S} А што жена преко године у кецељи разнесе, то домаћин о жетви  
кнуше све три у један глас.</p> <p>„Зар жена није човек?“ пита Јулка. „Зар на жену не може сићи 
есет година и која је била једноме мужу жена и која има ^сведочанство у добрим делима, ако је д 
ем и како се чује, потурчила се.</p> <p>Жена и породица примише га и опростише му, али Назарени 
зар само кашљуцну и намргоди се.</p> <p>Жена, бледа лика, сувоњава, ступи из гомиле напред и ре 
и везивали, не би учинили горе.“</p> <p>Жена је хукала: „Еј, Боже мој, Боже, смилуј се <pb n="2 
улка.</p> <p>„Не може“, каже Боривоје, „жена никад не чита јавно еванђеља, молитве, нити тумачи 
обом затворио врата, мумлао је у себи: „Жена и мачка треба да остану код куће, а не да буду у с 
ицу, јер га беше ње толико жао.</p> <p>„Жена“, каже он, „лакше греши, па лакше јој се и опрашта 
 путу“.{S} Он се на децу и не осврће, а женама ће одговорити или не одговорити: „Види Бог“.</p> 
ледало из даљине.{S} Највећа је мука са женама.{S} Не тужим се на наше жене, него на жене, које 
 уздржи од сваког додира и разговора са женама.{S} Мојсије није избегавао само три дана жене, н 
а он није желео, да га виде на улици са женама.</p> <p>Тек ће да буде 9 сати, а ето им у двориш 
и, ако што мање пристајем у разговор са женама“.</p> <p>Сувачарка га гледа погледом, као да хоћ 
не треба.{S} И премудри Соломон не даје женама право као мушкима, јер вели у књизи проповедника 
ањивати свако, за што то не допуштате и женама?“</p> <p>Боривоје је видео још с почетка Јулку,  
их“, шапуће, „за што не допуштају они и женама да придикују, кад су таки праведници?“</p> <p>„М 
 другом не прописује баш изречно љубави женама, јер каже: „Жене, слушајте своје мужеве као Госп 
него добрим делима, као што се пристоји женама, које се обећавају у побожности.{S} Жена на миру 
 га је поклонио“.</p> <p>Скупљени људи, жене, девојке трпали су се око Боривоја и руковали се с 
унак оног дана.{S} Кад су се разлазили, жене назаренске трпале се око њега, да му скину перце с 
уђе Светозар с Јованком. <pb n="211" /> Жене се нешто узнемириле, неке поустајале, неке седе.{S 
че Тома: „Зла жена је казна од Бога.{S} Жене су криве свему овом злу, које је међу нама.{S} Пра 
таваница и подиже се дебела прашина.{S} Жене још јаче зацикаше, мисле дошао је страшни суд, јер 
обројити.{S} Па онда има и женскиња.{S} Жене господе професора хтедоше пошто по то да оду, па с 
 жена неће тући мужа, само ако може.{S} Жене су, кико сам слушао од наших старих, имале у старо 
 кћери?{S} Очеви, где су вам синови?{S} Жене, где су вам мужеви?{S} Мужеви, где су вам жене?{S} 
. „Ко је доказао, да се оне опијају?{S} Жене старе мало се можда и заплачу, кад помисле на смрт 
на, деле хаљине <pb n="76" /> његове, а жене држе малу децу у наручју и плачу...“</p> <p>„Није  
его је хтела да зна, за што он избегава жене.{S} И кад се није могао отрести беде, он јој онда  
и с поштењем“.{S} Апостол Павле: назива жене „слабији женски суд“, и не даје им нигде истих пра 
 ватре“, и опет се не сачува.{S} Ено га жене изиграше и доведоше под старост до подсмеха.{S} Св 
него сам рекла, дај да их замолим, нека жене дете, јер ја баш више не могу овако.“</p> <p>Док ј 
што беху на почетку.{S} Тужили су се на жене, како су им оне криве, а нису увиђали, да је онај  
 руку на срце, мора нам поглед пасти на жене.{S} Не вреди тајити, кад је истина, да и Назаренст 
а.{S} Не тужим се на наше жене, него на жене, које су се затекле код наших људи, а држе се стар 
S} Мојсије није избегавао само три дана жене, но много дуже и Бог му је доцније рекао: „Добро с 
 „Ама, за Бога људи, како могу ја поред жене и четворо деце изићи на крај са 600 форината?“ Па  
м — Шандор ковач седео је на коли поред жене.{S} Он се оног јутра, после јутрење, у највећој та 
е, одакле и свако друго зло, а то је од жене. (Смеју се.) Пазите само, мало у којем месту, а да 
су увиђали, да је онај још слабији и од жене, који се даде њоме заводити.{S} У осталом оне две- 
ме је и почео.{S} Назаренство долази од жене.{S} Све не помаже и неће бити боље дотле, док се н 
ти лека.{S} Назаренство води порекло од жене, а жену није још нико надвладао, њу од кад је Бог  
ке народности, осим Швабе Сепла, његове жене и две Мађарице.{S} Сепл и жена му знају српски, Ма 
су речи необично одјекнуле у души младе жене.{S} Она није потпуно схватила онај важни физиолошк 
а њим и вичу: „Бугер, бугер“, а старије жене га куну: „Врат скр’о да Бог да, на томе путу“.{S}  
одити.{S} У осталом оне две-три старије жене, које су имали, биле су једине „верне“ у пуном сми 
ој Милеви на помоћи.{S} Дете су старије жене са свекрвом унеле у комору, оставиле га тамо, док  
 љубав, јер вели: „Мужеви, љубите своје жене, као што и Христос љуби цркву и себе предаде за њу 
једва моћна за посао.{S} По смрти своје жене поверио је Тома, а с њиме повери и кћи му Варвара. 
ао што и остали поштени људи туку своје жене, нисам ни осећала.{S} Та, лакше би ми било, да си  
драги“, вели лекар Светозару, „код моје жене ћеш извесно пропасти, ако мислиш с неба па у ребра 
из Боривојевца име сваког човека, сваке жене и сваког детета у прсте.{S} Уз то је био леп као п 
аши људи покушавају да истерају из таке жене сотону.{S} Не бију их, али их гњече и кажу, да то  
и речи трпи, али место ње вриште остале жене у један глас.{S} Мирко, Тома и остали старији људи 
клетву, да су назаренску веру измислиле жене...{S} Не пуши, не иди у крчму, не истражуј општинс 
рса.</p> <p>Код Милеве се опет искупиле жене.{S} Жале је и теше, блаже је и храбре.{S} Но она к 
гласише звона и у јутру се већ искупиле жене, Нововерке, да се нађу болесној Милеви на помоћи.{ 
: „Исус Христос није узимао за апостоле жене, него само људе.“</p> <p>„Ти су га људи и продали  
у...{S} И он окрете бич и не удари њиме жене, као што је намислио, него га пусти право коњима п 
мет реч, коју је чуо од оне испребијане жене, онда, кад је први пут ступио у назаренску скупшти 
е курјуке.{S} Поводи се глава у кукавне жене то напред, то натраг, а из тога се потресања могло 
</p> <p>Овде, онде опколеле православне жене постару Назаренку, те јој довикују: „Блуднице мато 
воде у скупштину.{S} То је место за оне жене, које доје децу, а не могу да их оставе код куће.{ 
 св. писма продужује се у машти болесне жене.{S} Она види пророка Илију, где се не задовољава с 
а...“ То су биле последње речи несретне жене.</p> <p>Кад је лекар дошао да прегледа умрлу жену, 
р прегледао раздрускану лешину несретне жене, он само рече: „Да кажем, да је ово учинио топ, ни 
лу је сви поштују, па чак и оне језичне жене говоре, да ни грудви није тешко, по којој Цвета га 
о одлази, али се опет враћа у виду лепе жене.{S} Та, да знате само, како је та жена необично ле 
а му је изгубила душу.{S} Кад се искупе жене на рогљу, те поведу реч о Боривоју и његову далеко 
асли крсте, колико им је година, кад се жене?“</p> <p>„Како ком.{S} Кад момак дорасте, учврсти  
S} Иду ли у мантији?</p> <p>„И да ли се жене?“ допуњује Славна.</p> <p>„У нас нема попова“, каж 
био премудар и увек је писао: „Чувај се жене, као живе ватре“, и опет се не сачува.{S} Ено га ж 
.{S} И од пре ми је говорио: „Истерајте жене из скупштине или дајте мени, да их ја истерам, па  
седа умакнеш, побегнеш, али од злочесте жене не можеш.{S} Како ћеш да бегаш из своје куће?{S} К 
 мука са женама.{S} Не тужим се на наше жене, него на жене, које су се затекле код наших људи,  
а наступа душевна борба између бокала и жене, у којој борби обично жена подлегне.{S} Онда би тр 
са којима сам мало чвршће везан; људи и жене тих кућа долазе ми чешће на савет, које због вртар 
т.{S} Дуго је ћутао и он, а ћутале су и жене; на послетку проговори. „Огрни се, мајко, и иди ку 
х.{S} Човека једног у тисући нађох, али жене међу свима не нађох...“</p> <p>Кад Боривоје изусти 
одићи споменик“. (Хтела је да рекне, ми жене ћемо подићи споменик, али се угризе за језик и пре 
војком, као и други људи?{S} Зар смо ми жене погане?!“</p> <p>„Мани ме“, молио се он.</p> <p>Но 
поверио Мирко, али после њега одмах три жене.{S} Нека каже ко шта хоће, али сам ја увек готов д 
 вам је слушати ме, а није грех убијати жене?“</p> <p>Лазар је узео Стану за руку, видело се, д 
де су вам мужеви?{S} Мужеви, где су вам жене?{S} Из једне постеље устадосте, из једне куће изиђ 
умирио и опаметио, те вам више не вијам жене око куће“.{S} Тома је добро разумевао св. писмо, б 
 држим, да нам је боље било, кад су нам жене са врх дрвета или из дубине пештере мумлале неке п 
pter" xml:id="SRP18966_C24"> <head>Како жене истерују „сотону“?</head> <p>Сутра дан седели су Н 
чуна, не слушај ни попа, ни владике, но жене, зар то није од искони била женска политика?{S} И  
е половина с твога тавана.{S} Све су то жене из твоје куће донеле.{S} А што жена преко године у 
што нам данас у загушним собама свирају жене и кћери неке швапске валцере.{S} Ја држим..."</p>  
 отео речи из уста.{S} И он држи, да су жене свему и свачему криве, па чак и онда, кад се одвал 
 и свекрва њена и изиђе на поље.</p> <p>Жене, које осташе у соби, вртиле су главом.{S} Свака је 
 њега гомилу најужаснијих грдњи.</p> <p>Жене и људи запушавају уши и мумлају: „Ух, ух, ала је с 
и се та реч и не односи на зиму.</p> <p>Жене, Назаренке, једва шапућу, тек ова или она прићи ће 
е баш изречно љубави женама, јер каже: „Жене, слушајте своје мужеве као Господа!“ Али човеку пр 
отеју, глава II. стих 9.—14. вели ово: „Жене у пристојном оделу са стидом и поштењем да украшуј 
о за жену ратарку, лако је схватити.{S} Жени из господског реда далеко је лакше да се не удаје, 
о враголанкама и преписао, да је покаже жени.{S} Али госпођа се није смејала. »<foreign xml:lan 
ар изабран у Лазаревцу за пароха, да се жени с ћерком Јелачићевом и да ће за месец дана бити и  
никад наговарао кога од омладине, да се жени и удаје, а данас се даде у проводаџилук.</p> <p>„К 
итава ограда између њих.</p> <p>Онда се жени одрешио језик. „Сине“, рече му, „видео си...{S} Јо 
кочијаша, „лагано!“, а за тим се окреће жени и вели: „Пиле моје, хоће душицу да ти иструцка по  
ру да се учи сваком покорношћу. <hi>Али жени не допуштам да учи</hi> нити да влада мужем, него  
 жена ће угађати мужу, а муж ће угађати жени, а ко ће онда угађати Господу?{S} Апостол Павле ве 
ј човек је доиста мислио, да је његовој жени стало до иконе, а овамо је њојзи било стало до ина 
/p> <p>У исти мах довикнуће Сепл својој жени: „<foreign xml:lang="DE">175.{S} Lied, 4. 6. 7.{S} 
оја, јер је на прагу стојала Боривојева женидба.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 
аво шта.{S} Саслушала је мирно, да је и женидба њена брата на прагу, а кад јој споменуше, да ће 
 „није него.{S} То је све било пре моје женидбе, а оно што је било за последњих 8 година, од ка 
<pb n="19" /> а оно трећег месеца после женидбе свога јединца заклопи очи за навек.</p> <p>Бори 
е у кући.{S} Да богме, опет због Гигине женидбе.{S} Ја мислим, да јој се може учинити, време је 
 У таком времену добро је да причека са женидбом.“</p> <p>„Јао куку мајци, па докле да чека?“ п 
 нека каже сам, није још доста чврст за женидбу.“</p> <p>„Јао куку мене!“ вајка се баба Стака.  
ле вели нам:{S} Ако може бити, да се не женимо — а допушта нам држати жену само за то, да се не 
 си се хтео посвећивати, што си се онда женио?!{S} И ако хоћеш да те у таквој пустини поједу ку 
,“ каже, „утешите ме...{S} За што га не жените?“</p> <p>У Мирка су упрти многи погледи.{S} Наро 
ога треба волети</hi>.{S} Како се треба женити и удавати, о томе нам је забележено у старом зав 
бавести.{S} Каже: „Не може се твој Гига женити, кад хоће и како хоће, мора чекати, док му назар 
јер ако неће жену бранити, не сме се ни женити“, довикнула је Јулка у највећој јарости.</p> <p> 
е само Лазара, но и сву осталу омладину женити и поудавати.{S} Истина, то је ствар, с којом не  
> <p>Но мушка је старија. „Ти би хтела, жено, да што пре имаш сина попу, па да те љубе у руку“, 
ирко гледа болесника и вели: „Ох, жено, жено, гле, како су му конопци засекли зглавкове.{S} Да  
> <p>Мирко гледа болесника и вели: „Ох, жено, жено, гле, како су му конопци засекли зглавкове.{ 
и ни једнога до само жену, рече јој:{S} Жено, где су они, што те тужаху?{S} Ни један те не осуд 
ли се сотоне? он је само говорио. „Мани жено и види Бог“, ади кад почех ударати обема рукама и  
д ока.{S} Да је у оном тренутку казао: „Жено, хајде са мном, хајде у пустињу, где нема Назарена 
а допуштате, да ме овако бије“.</p> <p>„Жено, говори истину, нисам те тукао“, вели Јова некако  
змамила сермију, Панту си развенчала са женом, па сад хоћеш да се светиш“.</p> <p>Назаренка сам 
дана кујна.{S} Ту стоји Јова Пајинов са женом и двоје деце.{S} Јова Пајинов је као неки црквења 
наједе.{S} Звали га Гавран.{S} Он је са женом стојао у малој комори, а предње собе издао неком  
за тим старији брат, онда млађи брат са женом, па на послетку и мати.{S} Ђока се крстио од чуда 
 на путу или на улици, да разговараш са женом или девојком, као и други људи?{S} Зар смо ми жен 
и ћемо га оженити с каквом нашом добром женом,“ мисли Тома, „или ће пропасти.{S} Он се успалио  
Јова дође кући и кад види шта је, оде с женом и дететом под очеву кошару.{S} Трајало то тако не 
ститељ био је тврђи од Соломона, али га женска злоба посече.{S} Па знате ли ви, браћо драга, ил 
е ратарски домазлук и сувише теретан за женска плећа.{S} Марта је издржала и тај терет, и може  
ке, но жене, зар то није од искони била женска политика?{S} И ето сад су постигле што су хтеле. 
р умаче, али се као и свака лакомислена женска, брзо утеши.{S} И она запева:</p> <quote> <l>„Зе 
еме, да је се мане, али ово није обична женска.{S} У селу је сви поштују, па чак и оне језичне  
о ретко провиди вигове, које му подмеће женска; али кад их једном прозре, он је онда скоро тако 
о разилазе, али сад иде обрнутим редом, женске су последње.{S} Завукле се у крај, те чекају, да 
ку уздржљивост и наше мушке дужности, а женске параграфе прескочи.{S} Онда се сети, да треба ић 
ило је, да се мушки одричу дувана, а да женске не смеју носити никаква накита.{S} А мушкима, ба 
и кад би по подне, те Светозар пређе на женске параграфе, она се већ узверила и тражила пута, д 
ми је нећака Рахила“, рече Тома.{S} Обе женске поздравише Боривоја најљубазније.</p> <p>Варвара 
о куће Томине.{S} Пред њима су ишле две женске, које их дочекаше у дворишту. „Ово је, брате Бор 
“</p> <p>Боривоје види јасно, да из ове женске прилике говори ђаво, али не рече: „Иди од мене,  
ети на средња црквена врата, куда улазе женске, велики котао воде.{S} И сваку, која хтеде да уђ 
 ће стране седети мушки, с друге стране женске, напред ће „браћа“ и „сестре“, натраг „пријатељи 
у селу.{S} Снаш-Пела кад виде оне силне женске шешире и сунцобране, оне мушке црне капуте и вис 
с.“ </p> <p>Кад се и то свршило, почеше женске лагано да устају са својих места.{S} Тек кад оне 
г радосно и раширеним рукама.{S} Кад су женске доцније изишле и људи остали сами, учитељ се сам 
{S} Апостол Павле: назива жене „слабији женски суд“, и не даје им нигде истих права као мушкима 
 од њих, беше најтеже одрећи се дувана, женскима опет одрећи се накита.{S} И начинише неки пред 
буде мушкима слободно умерено пушити, а женскима да буде слободно носити од свог накита оно, шт 
 блуда.{S} И доиста између оно 30 до 40 женскиња, које беху данас у назаренској скупштини и кој 
воје говорили реч-две, кад се из гомиле женскиња одвоји једна, најлепша, али најпростије одевен 
о ће их све побројити.{S} Па онда има и женскиња.{S} Жене господе професора хтедоше пошто по то 
ви су одевени чисто, али скромно.{S} На женскињама <pb n="135" /> загасите хаљине, никаква наки 
p> <p>Назарени су врло оскудни у младим женскињама, па је тамо лако — усрећити се.{S} Рахила би 
едлог <pb n="206" /> о накиту за то, да женскиње њега помажу.{S} Сад неће имати већине ни за ду 
 заједно с коштицама?{S} Оне намирисане женскиње, које смо виђали у селу?{S} Јесу ли то те, кој 
ејаше се и — послушаше.{S} Најпре уђоше женскиње, после свештеници, за њима остали.{S} Шандор к 
 он доћи с осталима, али тамо су биле и женскиње, а он није желео, да га виде на улици са женам 
хтео већ да се врати, кад виде, да ће и женскиње унутра, али се најпосле промисли.{S} Кад је за 
ће напред, али како су с њиме у друштву женскиње, застаде код школских врата и понуди им првенс 
стоји около 20 особа, које мушких, које женских.{S} Вече је тихо и видно, те се може све лепо р 
 први пут, да чује еванђелске изреке из женских уста. „После толико мојих грехова“, каже, „мног 
> <p>Било на крају села у сирота човека женско подсвојче — Нада.{S} Човек, који ју је одхранио, 
кочена, и учини му се у први мах, да је женско.{S} Сиђе брзо с кола, саже се и кад боље разглед 
 и ушао с Боривојем у двориште, чуло се женско запомагање из Јовине собе.{S} У дубини дворишта, 
 друштву треба да се скупи све, мушко и женско, <pb n="193" /> старо и младо...{S} Друштво добр 
еби се разуме, да је цело село, мушко и женско, старо и младо долазило, да види оца Мелентија,  
 милина ти је гледати.{S} Ту је мушко и женско, старо и младо. <pb n="176" /> Ту је ратарка и п 
ком, но за вечним животом.{S} И мушко и женско тражи код нас побожна, верна друга, па ће у томе 
 <p>Кад се код Назарена састану мушко и женско, врло се радо једно пред другим понижавају и изн 
штво добрих људи.{S} Било је ту мушко и женско, старо и младо.{S} У једној омањој крчми удесише 
и у камен; и да ли престаде љубопитство женско?{S} Не!{S} Кроз цео стари завет вуче се као црве 
же, да је код Срба у старије време било женско без сваког права.{S} Девојку нису питали, но је  
S} И што је код мушког пушење, то је за женску накит.{S} Којој је тешко одрећи се златног украс 
гази, а то је много казано.{S} Ако таку женску придобије за „свету ствар“ и изведе је из таме у 
и.{S} Па како не би љубили друга свога, жену?{S} Друго је љубав, а друго успаљивање.{S} Ми не с 
, човек ожењен и у година, остави кућу, жену и децу, покупи све новце и оде с њом у свет...{S}  
ка.</p> <p>„Море, шта му ту извијаш.{S} Жену мора бранити, јер ако неће жену бранити, не сме се 
{S} Назаренство води порекло од жене, а жену није још нико надвладао, њу од кад је Бог створио, 
ле ових речи лекар отвори врата и дозва жену.{S} Лепу жену, горду жену и накинђурену жену.{S} С 
Ни бриге те није, за то нема суда, а за жену ћемо се већ разговарати.{S} Ти си, братко мој, био 
} Јер ако може бити, да човек добије за жену само три године дана робије, онда ћу ја сутра убит 
о стоји у св. писму, онда је најбоље за жену, да оде у Турке.</p> <p>Препирка иде даље и даље,  
удаји нема ни помена, а шта значи то за жену ратарку, лако је схватити.{S} Жени из господског р 
асним гласом: „Хоћу да узмем Варвару за жену своју и хоћу да је љубим, као што нам заповеда Гос 
Не може се допустити, да тако злоставља жену; од кад то траје?“</p> <p>Лазар се упутио вратима, 
 не туку коња, он сад тај бич потеже на жену.{S} Тома то није опазио.{S} Али је опазио где коњи 
, пуста.{S} Бадава је све, научио се на жену, а ње нема...{S} Другови му и опет дају за право;  
тог печеног ћурка и сад не виче више на жену, чим му се приближи: „Остави ме, мани ме; не иди б 
бави, тај ће део те љубави пренети и на жену.{S} Та, ми смо дужни љубити сваки божји створ, и р 
р жена није човек?“ пита Јулка. „Зар на жену не може сићи св. дух?{S} Лепи сте ми и ви праведни 
и сасвим.{S} Последњи поглед паде му на жену, коју је толико волео, за тим на Боривоја... на ко 
ри, кад је здрав и кад се види, да може жену издржавати, онда му спомену старији људи, да узме  
а са његова живота исписана.{S} Имао је жену и кћер, а све троје њих беху скромни и ваљани у св 
уди.{S} За што га затворише?{S} Убио је жену.{S} Страшно!{S} А за што?{S} Чула је и то, поче ми 
о болесника, преписао му лек и тешио је жену, колико је могао.{S} Онда му поглед паде на малог  
памтивека затекао обичај, да муж избије жену, још док је у првој кошуљи.{S} Та да, треба је с п 
 се овог пута није допало, што му хвале жену, он би волео, да су хвалиле њега.{S} Тога вечера б 
 је са свим подивљала“.</p> <p>„А ко ће жену неверкињу посаветовати, кад је поседне сотона?“ ве 
јаш.{S} Жену мора бранити, јер ако неће жену бранити, не сме се ни женити“, довикнула је Јулка  
 али је хтео у оним данима да остане уз жену.</p> <p>Тих дана није било много.{S} Марта је роди 
 би успаљивали.{S} Али ако ћемо се и уз жену успаљивати, онда је зло у две руке.{S} Мораћемо и  
Ти ниси убио само вашку и мачку, него и жену, разумеш ли?“</p> <p>„Разумем.“</p> <p>Дан, два до 
 се уздржао а да пред лекаром не ижљуби жену.</p> <p>Марти је у онај пар одлануло; нешто јој па 
си залогаја.{S} Онда се он диже, пољуби жену у чело, назва јој лаку ноћ и затвори се у своју пи 
у на дан венчања <pb n="33" /> оставили жену и отишли у крчму.{S} Они остали су мирно остали ко 
а онда устаде са столице и топло загрли жену. „Разумем те“, каже, „то је била придика мени, кра 
 да се не женимо — а допушта нам држати жену само за то, да се не би успаљивали.{S} Али ако ћем 
ћа.</p> <p>Нико из куће неће да испрати жену до гроба, <pb n="89" /> чак ни њезин муж.{S} Забра 
, не зна даљег пута, а бадава ће питати жену на бунару или свињарче на друму: „Кажи ми, молим т 
о му је прописао, из које ће куће узети жену“.</p> <p>Уплео се и брат Мија.{S} Каже: „Да, да, у 
дала, <pb n="7" /> да је лако преварити жену, још лашке болесну жену, а најлакше преварити боле 
ди и проговори скоро нечујно: „Убио сам жену...“</p> <p>Зачуо се цик; један само, али су све тр 
S} Кад дође кући, затече пред двориштем жену с њеним другама, сусеткама, а он тек подвикне: „Ев 
к што нисам пронашао начин, да направим жену.“</p> <p>„Куда то опет иде?“</p> <p>„Ето куд иде.{ 
p>„Сме.{S} Хоћу путем науке да направим жену“, каже он.</p> <p>„Шта кажете?“</p> <p>„Кажем, тек 
крова с главе.</p> <p>Влада је умиривао жену, али благо; није хтео да је дражи; та, она у после 
поделу.{S} Влада је стишавао и умиривао жену, али није помогло.{S} На послетку је молио адвокат 
о је њихову кућу.{S} Лекар је прегледао жену и нашао, да њено болесно стање излази из њеног душ 
> <p>Влада је и опет попустио и одвезао жену у варош.{S} Но већ на половини пута увидела је и М 
 га старци и бабе тапшу по раменима као жену, он јој дође сад на једаред тако мали, мали.</p> < 
 увредио родитеље; виде, како је отерао жену <pb n="35" /> у гроб; осети, колико је пао у очима 
, а јасно му је само толико, да је убио жену.{S} Чија је она друга крв?{S} Гроза га ухвати, кад 
те угушује смеј.</p> <p>„3а што си убио жену?“ пита бранилац.</p> <pb n="68" /> <p>„Нечастиви“, 
аправићу воду.{S} За што не би направио жену, кад знам, из чега се састоји?“</p> <p>„Од прилике 
30.{S} Њен отац је давно умро и оставио жену с дететом, а од наследства ништа, до кућице и два  
жавала, паде с њега.{S} Он не би бранио жену, баш да хоће и да је убију.{S} Такав човек у очима 
е, па је онда немилостиво тукао не само жену и кћер, но тако рећи и цео комшилук.{S} Кад дође к 
исправи и не видевши ни једнога до само жену, рече јој:{S} Жено, где су они, што те тужаху?{S}  
схвата, да Тома оговара мртву жену и то жену, која је била њихова пријатељица — Назаренка.</p>  
редности по нас, кад би придобили такву жену, као што је баба Стака.{S} Кућа је од првих, момак 
нису ни чуле, оне су виделе само његову жену.</p> <p>„Али баш све једнако на њој“, каже нека. „ 
мо толико схвата, да Тома оговара мртву жену и то жену, која је била њихова пријатељица — Назар 
врата и дозва жену.{S} Лепу жену, горду жену и накинђурену жену.{S} Светозар је учинио, како му 
аде за њу.{S} Сваки дакле да љуби своју жену као самог себе, а жена да се боји мужа својег.“ У  
 Лазар по крчми тужио и оплакивао своју жену, дотле чича-Срдан већ није знао шта ће.{S} Ако так 
<p>Кад је лекар дошао да прегледа умрлу жену, нашао је онде Светозара, по чијим се очима гониле 
А књижевници и Фарисеји доведоше к њему жену, ухваћену у прељуби и поставише је на среду.{S} Ре 
{S} Лепу жену, горду жену и накинђурену жену.{S} Светозар је учинио, како му рече његов пријате 
 брат нашао паметну, милу, па и скромну жену.</p> <p>Још увек долазе „верни“, па од некуд и Шан 
ико дана неће вратити.{S} То је болесну жену срушило још већма, и Влада се озбиљно поплашио.</p 
 лако преварити жену, још лашке болесну жену, а најлакше преварити болесну жену, која је далеко 
есну жену, а најлакше преварити болесну жену, која је далеко оданде; али нека њу, баба Језекиљу 
 ли боље би?</p> <p>„Не!{S} И љубопитну жену Лотову претвори у камен; и да ли престаде љубопитс 
екар отвори врата и дозва жену.{S} Лепу жену, горду жену и накинђурену жену.{S} Светозар је учи 
да се ви ожените, па да неко удари вашу жену, да хоће да је убије.{S} Зар ви њу не би бранили?“ 
ту.{S} Богу тим нећеш ухаснити.{S} Имаш жену и ситну децу, па није ни то богоугодно, тако рећи, 
држим оне речи, која вели:{S} Кад бијеш жену, једног ђавола истерујеш из ње, али два утерујеш у 
а.{S} Право нас је учио апостол Павле: „Жену не примајте млађу од шездесет година.“ Па и тај ро 
раг, изгубљене не тражите, него силом и жестином господарите над њима.{S} Мало вам је, што пасе 
 којих долазе.“ И Лазар сад нападе свом жестином на свештенике.{S} Они су, са којих долазе сабл 
омаже.{S} Докторка вели: „Шта се толико жестите, Боже мој.{S} Гласаће се и где буде већина, она 
ападају нашу данашњу цркву и веру веома жестоко.{S} По њихову учењу:{S} Човек мора грешити, мор 
вцу смо, а по подне је.{S} Баш је време жетви.{S} Кад гледаш с улице, село дошло пусто, изумрло 
дна и косила је као мушко, па је онда о жетви ухвати сунце, испече јој теме, шта ли, те полуди. 
о године у кецељи разнесе, то домаћин о жетви ни на четир вола не донесе.{S} Ниси још пропао, д 
 на њиви мојој већ је сазрео и готов за жетву, и гле, ту је већ и жетелац; ето, подигао је срп, 
ео и готов за жетву, и гле, ту је већ и жетелац; ето, подигао је срп, да покоси клас!{S} Ох, Бо 
"9" /> између брата и сестре бивале све жешће, те није чудо, што је Марта живела у непрекидној  
веку, и као што у пијанци постаје човек жешћи и учини и оно, што иначе никад не би учинио, тако 
не, не <pb n="42" /> бој се, још сам ја жив.{S} Ма отишло и два и три фртаља земље, ја ћу те ис 
 више вратио, а и Боривоје једва остаде жив.{S} Кад је донео мртва вука у село, био је сав изуј 
горе; сад како је, тако је, само нек је жив“.</p> <p>Но јест.{S} Дође доба да Машу узму у војни 
 Срдан није могао да их са свим доближи жив, он их је доближио — мртав.</p> </div> <div type="c 
не.</p> <p>Ово је брука, какве не памти жив човек.{S} Бивало је увек неваљале деце, која су пот 
ако још једном западне, неће више изићи жив.{S} За неку недељу дана пустиће га кући, па ако ће  
само сан, не може бити, јер би био врло жив сан.{S} Боривој се бар куне, да је то чиста чистацк 
кукавче, свуда туда проћи, а да останеш жив?{S} Та, нећеш море ни допостити; већ си ослабио као 
{S} Та, ево си ме изломио, да сам једва жива.{S} Док ниси био Назарен, па кад си ме тукао, као  
ћеш ти више предавати паору, док сам ја жива.“</p> <p>Доктор се само смеје, а Јованка умирује с 
е из овог одговора видео, да су му деца жива и да су га држали за претваралицу.</p> <p>Потраја  
ратски, неће она.{S} До сад се не чу ни жива, сад зипара, као да нема никог над њом.</p> <p>Иде 
Пера ушао у собу, била је више мртва но жива од страха.{S} Но испало је друкчије, него што се б 
„Хвала Богу, кад дође; ја једва остадох жива, стара сам, па тешко гледим и себе, а камо ли децу 
 па и саму шалу.{S} Хоћете људе машине, живе кипове, а то је неприродно и не може се одржати.“< 
же он, „који је прописао, како треба да живе Хришћани онда и сада и увек, прописао је ово Корин 
 који еванђеље проповедају, од еванђеља живе“.{S} Зар ово није јасно?“</p> <p>Лазар умукну за ч 
, крава, оваца, коња, свиња, за све оне живе и мртве ствари, које сам до сад покрао?...{S} Види 
, одмах после службе преварити.{S} Нити живе у братству и љубави, но се туже и парниче као душм 
ар и увек је писао: „Чувај се жене, као живе ватре“, и опет се не сачува.{S} Ено га жене изигра 
еста. „3ар има“, пита, „људи, који тако живе?{S} Како се зове та вера, у којој се тако правило  
е све жешће, те није чудо, што је Марта живела у непрекидној трзавици.</p> <p>Баш некако у зиму 
 и расколником, а каже, да не би с њиме живела ни пола сата, само да јој није деце.</p> <p>Кад  
ован човек, ви бар знате, да су пророци живели пре Христа, онда нису ни у Европи ни у Азији ни  
“</p> <p>„Нисмо.{S} Првих дана смо лепо живели, све до Божића.{S} Кријем ја њу од свакога, а и  
ао у св. писму, та како се зове само... живео је преко 900 година, опет не бих исплатио.“</p> < 
ма назаренским, да проба“. (Тако је!{S} Живео!).</p> <p>„И још нешто да кажем, кад сам већ поче 
н најпоузданији.</p> <p>Учитељ Миливоје живео је и до сад управо тако, као да су она правила би 
јање.{S} После неког времена се умири и живео је с Надом још пуне две године без икаквих потрес 
овић свршио, са многих страна чуло се: „живео!“ Прота је мењао боју, свештеници се нашли у непр 
бра је вера, него не ваљамо ми. (Вичу: „живео!“ Неко каже: „та ти је већ паметнија“).</p> <pb n 
 хоће ли ово наше „Друштво добрих људи“ живети само у приповетци или ће га прихватити сва наша  
у ми посла и заслуге, али ми жена не да живети......{S} Дај Боже, да се добро сврши“.</p> <p>Бо 
јело и како човек може с врло мало јела живети, кад се навикне.{S} Каже: „Славни професор Хиртл 
о дело сотонино, треба са свим друкчије живети.{S} Читава гомила друштвених питања изиђе пред њ 
и како ће.{S} Заверила се у себи, да ће живети само за дете и уложиће сву снагу своју, да начин 
е.{S} Промислите само, како ће наш краљ живети без војника?“</p> <p>Неко му рече: „Бог заповеда 
ави, раница моја, ни голубови неће тако живети као нас двоје, видећете драга и лепа моја браћо  
вито.{S} Тек дође јој тешко, врло тешко живети и у оном часу најмилије би јој било — умрети.</p 
ати.{S} Али их има, које не дају човеку живети.{S} Језичне су, па грде, срамоте, а нуз то чине  
 А ко је прави Назарен, тај се покајао, живи по божјем закону, сигуран му је опроштај и неизбеж 
с душом?{S} Ко на то мисли, тај мора да живи паметно, поштено, да би оставио деци у наследство  
<p>Кад је друштво добрих људи почело да живи и приредило прву своју забаву, одмах дан по томе з 
фесор Здравковић.{S} Каже, ма да одавна живи у вароши, опет је за то син овога села, па што сел 
енимо.{S} Све је бадава, овако како сад живи, мора се успаљивати.“ _</p> <p>„Каква је то Цвета? 
а је код њих код куће.{S} У вароши, где живи господин предговорник, има до стотине Назарена.{S} 
 IX. стих 16. 17. и даље вели, да он не живи од еванђеља.{S} Каже изречно:{S} Волео би умрети,  
аже: „Не могу ја допустити, да моја кћи живи као патка, без свештеничког благослова.“ Чује се,  
ни.</p> <p>Из Срданове куће не сме нико живи на улицу.{S} Свакоме поцрвенеле очи од силнога пла 
> <p>Милева се повукла од света и мирно живи у братовљевој кући.{S} Покушала је, да се измири с 
ју главама у повлад. „Врло добро! да су живи и здрави!“</p> <p>Кад чу Боривоје Милевино име, по 
и: „Кидајте ме, растављајте ме, нећу да живим с лудим човеком.{S} Да је тако учинила, евала јој 
у да се оканем блуда и пијанке, хоћу да живим као што приличи Хришћану и човеку; хоћу да будем  
 учитеље народне, но рецимо:{S} Хоћу да живим и радим по своме ћефу, а даље како било; не тиче  
те су намештене, у које и не улазимо, а живимо у вајатима и коморама.{S} Чак и наши богатуни, к 
врдио своју цркву, сад треба да братски живимо, није време мачу.{S} Отвори другу страну св. пис 
дају.{S} Не купује је нико, јер ко нема живине, томе богме не стиже новац ни за крмачу.{S} А Ла 
ећи. „У вашем дворишту, знам, има много живине.{S} А ова наша крмача једе живину.{S} Ми је за т 
много живине.{S} А ова наша крмача једе живину.{S} Ми је за то и продајемо.{S} Али би да је про 
„Какво друго?{S} Зар што си потукао ону живину по кући?!{S} Ни бриге те није, за то нема суда,  
знике онога доба.{S} Ударате на свадбе, живите као муве и скакавци, а Христос Спаситељ је био н 
, па на послетку забруји песма: „У миру живите, рек’о је Спас.“ </p> <p>Кад се и то свршило, по 
ападао натраг.{S} Твоје друштво, у коме живиш, понесе те и одвуче у старо зло.{S} Међу пијаница 
га нема код нас!{S} Ти си блудница, јер живиш невенчана.{S} Ти немаш мужа.{S} Знај, да ћу те пр 
Јулка, <pb n="78" /> којој је још и сад живо у памети онај бол, што је осећала, кад јој је брат 
мачку, гуске и пилиће, једном речи, све живо по кући.{S} Срећа, што му онде не беху деца; ко зн 
у сред лета.{S} У селу је нека необична живост.{S} Још од ране зоре зврје кола, пуна гостију, а 
 озарује се народ како зна, чита н. пр. живот св. Сисоја.{S} Је ди вам позната та књига?{S} Каж 
 у еванђељу Матејеву? „Не брините се за живот свој, шта ћете јести или шта ћете пити, ни за тел 
е из друштва, а <hi>превара</hi> и рђав живот изобличиће се.{S} На против чланови друштва помаг 
го је створен шести дан у вече, и његов живот почиње недељом, и то светковањем и одмарањем.{S}  
ори!“ вели поп-Јаша раздражено. „Мој је живот чист, чист, па не дам, да ме сумњичиш.“</p> <p>„Н 
 своје, у шта ћете се обући.{S} Није ли живот претежнији од хране и тело од одела?{S} Погледајт 
а који је новац матери скуп, да поврати живот детету?!{S} Никакав!{S} Али има нешто, што је још 
па онда пређе на друго, на њихов будући живот.{S} Заносили су се, како ће они вредно упоредо об 
 јасније у засенку његову <hi>целокупан живот наш</hi>.{S} Питање о узроцима злочина истоветно  
 ударио у банчење, пијанку и неприличан живот.</p> <p>Дође пролеће и сада се догоди нешто, што  
себе, последњи му поглед тражи изгубљен живот, име част... <pb n="199" /> Око њега стоје деца,  
ривоје није ни мало захватио у Јованчин живот.{S} Она је видела и познала тог човека баш онда,  
а овом огромном делу, које обухвата цео живот наш, наишао сам и на мог старог познаника, на пит 
знутог калуђера доста тешко повратили у живот, јер нису умели, да га тару снегом и да га најпре 
ци, ускрснуће мртвих, па на послетку и „живот вечни“, пакао и рај.{S} Кажу, кад је човек гледао 
је слаба.{S} Виде, да не познаје света, живота, начела.</p> <p>И прегну да упозна оно, што јој  
 он сваке ноћи банчио, одрекао се рђава живота; оде у Назарене. „Хвала Богу“ рече Срдан, кад му 
S} Хтео сам ја и пре да се оканем рђава живота, али не иде.{S} Стари другови лепе ме се као чич 
о, као да су она правила била са његова живота исписана.{S} Имао је жену и кћер, а све троје њи 
ош већма наже и учини му се, да још има живота у путника.{S} Напрегне све силе, подигне га на к 
ови друштва, мало су попустили од стара живота.{S} А на место оне песме: „Три анђела жалило“, х 
еријалне користи од умереног и паметног живота и било им је, као да су се препородили.</p> <pb  
 Да л’ да молим, да ми се продужи време живота на земљи, да бих се поправио?{S} Али ме је страх 
ди на самртном часу, да је промашио цел живота.{S} Он звера око себе, последњи му поглед тражи  
о кажу, Богу на истину, али ме није жао живота.{S} Нека је просто и оним нељудма, који онако уч 
а неће више дуго, те хтеде бар на крају живота, да мало побрише прошлост.{S} Дао је 50 фор. на  
ји благослов, а кад хлеба нема, онда му живота нема.{S} И да је Лазар, у зао час, убио човека,  
ало...„ Јеси ди тако казао, голубе мој, животе мој, све моје овога света...“</p> <p>Болесник са 
е нешто налик на оно, што мисли и осећа животиња, кад је надраже...</p> <p>У Боривојевој руци ј 
е тело и не мења, душа му се претвара у животињску...{S} У свима тим приповеткама наћи ћете, гд 
еалу, смрт сваком пожртвовању; грабеж и животињство, то је оно грозно, што лежи у тим приповетк 
мерно бајаги нека трезвеност а у ствари животињство...{S} Смрт сваком идеалу, смрт сваком пожрт 
ише чланови друштва, како су промењеним животом очврсли телом и духом, осетише чак и материјалн 
је и уздишу, не за момком, но за вечним животом.{S} И мушко и женско тражи код нас побожна, вер 
данас сановници, трепетници, рожданици, животописи, св. <pb n="122" /> Сисоје, ко је крив томе? 
м отишао.{S} Данас сам видео у истини и животу оно, што сам до сад видео толико пута из историј 
жевне крађе — површност; у нашем јавном животу грамзивост, самољубље, јурење за славом, сјајем  
но име, спрему за борбу, која их чека у животу. „Пазите“, рече на послетку, „да се не испуне на 
а.{S} То је прави роб, кога је видела у животу. „Неће нас убити?“ питала је.</p> <p>„Не дира та 
> <p>„Ти си ми“, каже, „најближи друг у животу, с тога хоћу да се и споразумем најпре с тобом.“ 
да ће се с тим младићем још сусретати у животу, сусретати, па и сукобити.</p> <p>На кратко по т 
ета за сва моја грешна дела, која сам у животу своме починио, а не смем Господе да те молим, да 
ни су неспремни и неспособни за борбу у животу, а већином и материјално упропашћени...{S} Замис 
на свет са успаљеном крвљу, раздраженим живцима, болесном нарављу.{S} Подајте мира ономе који ј 
е рукама.{S} С поља на прозору горео је жижак и светлост тог жишка беше толико јака, да је Лаза 
Боривоје је у својој соби.{S} Угасио је жижак, који му је запалила рођа његова, светлост му је  
 у вече, дође и Лазар.{S} На столу гори жижак, а Рахила се нагла на св. писмо и чита.{S} Вече ј 
нимо по вољи, поцрвени, за тим помодри, жиле му <pb n="12" /> одскоче на челу, као оно Јови Пла 
, али да је ко завирио дубље, промотрио жиле, видео би, да онде већ трули.{S} Ако је Светозар д 
учмане клица, ако му онде црв подгризао жилице, бадава ћете доцније плевити и неговати.“</p> <p 
о да их прегледа све.{S} У већој гомили жита има увек више кукоља, него ли у малој, па у већој  
 али добро знате, како је са оним зрном жита, које баците у земљу.{S} Зар је по то зрно све јед 
спео је.{S} Неко је уписао новаца, неко жита, <pb n="210" /> и искупио се леп новац.{S} Лекар ј 
ику гомилу жита. — „Видиш ли ову гомилу жита?“ — Видим“. — „Кад видиш, онда бар и знај, да је п 
ћина на таван и показа му велику гомилу жита. — „Видиш ли ову гомилу жита?“ — Видим“. — „Кад ви 
ице небеске, које ни жању ни сабирају у житнице, а отац небески храни их.{S} Нисте ли ви много  
скати усев гаврановом крвљу, па ће онда жито нићи.{S} Но ако жито и није никло, никла је ипак — 
 крвљу, па ће онда жито нићи.{S} Но ако жито и није никло, никла је ипак — тајна, и ова нечувен 
памте ни најстарији људи.{S} Свуд никло жито за приповест, само на чича-Срдановим њивама избила 
 је у договору са слугом носио Чивутину жито, које је требао посејати, а њиве је повлачио дрљач 
а, заједнички су је обрадили и засејали житом.{S} Сад су добили од продате хране 240 фор.{S} Ут 
а прозору горео је жижак и светлост тог жишка беше толико јака, да је Лазар упознао дошљака.{S} 
аза њена види јој се према светлости од жишка, тај је крај блед као да је умрла.</p> <p>Али не, 
е брзо и тако тешко, да у мало не угаси жишка на столу својим дисањем.{S} Очекиваше ако ништа д 
што је велико и светло сунце према оном жишку на столу, који под оним тешким дисањем Рахилиним  
, где се натиче с валовим пророцима око жртвеника.{S} Она види, како с неба пада огањ.{S} И спа 
види, како с неба пада огањ.{S} И спали жртву паљеницу, и дрва и камен и прах и воду у опкопу п 
ти си угледан, само ако однесеш у цркву жртву паљеницу, свећу и испупчиш прса своја пред олтаро 
га већ држите за изгубљена, за сотонину жртву и нећете да га испратите ни до гроба; борите се п 
и по стоти пут: „Сестро, ти треба да се жртвујеш за нашу ствар, треба да се усилиш и освојиш Ла 
глас јецати.</p> <p>Ни по покрету ни по жубору не би могао опазити, да су Назарени изненађени о 
штва добрих људи и прочита га.{S} Срдан жудно гуташе сваку реч, а и Лазар слушаше пажљиво.{S} К 
 не дирај ни ти у њега“. — „Јест да!{S} Жупан је Калвин, шта ли, има на цркви петла, па шта тај 
 оног несретног сина, па није добио.{S} Жупан је казао: „Па кад је вредан и поштен, а не дира т 
>Но чича Срдан је обиграо адвокате целе жупаније и узео најскупљег, јер као што рече, тај ће за 
 баш нема никаква лека?!{S} Ишао је чак жупану и тражио од њега цедуљу, право, да може убити он 
 њиву и још му с коња довикује: „Хајде, жури, умире чича Срдан.“</p> <p>Лазару није изненада до 
 слутила несрећу, јер кажу, да добро не жури тако нагло, као зло.{S} И није се преварила.</p> < 
у људи друмом, али сваки окреће главу и жури се, неће да га види.</p> <p>„Док у зло доба прођош 
а жена, сва се задувала, види се, да се журила.{S} Чим је спази стари сеоски свештеник, он се с 
и.{S} Он се успалио за Цветом.{S} Треба журити“.</p> <p>И он то већ и по стоти пут предочи Рахи 
} Истина, то је ствар, с којом не треба журити, но треба чекати, док се младенци не пречисте и  
 Вајун из Босне.{S} Вратио се болестан, жут, без Рахиле.{S} Она је утукла његове новце, па је о 
мо само ове:</p> <quote> <l>„Турнир има жутицу,</l> <l>А туника грозницу,</l> <l>Чак и карнер с 
и: „Та мани, господине учитељу, мани!“) За што да манем?{S} Кад су ти оно с пролећа отишле гуск 
 Он поста најпре назаренски „пријатељ“, за тим „верни“, и кад му изиђе суд, да одседи шест месе 
{S} Вече је, па се никоме више не нада, за то ваљда није ни обучена за стран свет.</p> <p>Дуга  
а, па онда један, два, три, свештеника, за овима неколико од господе, два-три богослова, па онд 
, каже му.</p> <p>Само је Милева знала, за што је плакао Боривоје.{S} Није умео да дела, па сад 
о му је баш и требало што од мога дела, за што није искао, него је задржао.{S} Али наравно, зна 
.{S} Прва ствар недоказана и застарила, за другу добио Боривоје три године робије.{S} Он не апе 
истратор рекао у црквеном одбору: „Ама, за Бога људи, како могу ја поред жене и четворо деце из 
пре распитати.{S} Шта ти мислиш Славна, за што су га затворили?{S} Да није убио човека...?“</p> 
>Но за мало, на „повери“ и Јовина жена, за тим старији брат, онда млађи брат са женом, па на по 
поквареном свету прво долази лепа жена, за тим ружна жена и тек онда свештеник.“</p> <p>Насмеја 
у као ви, тога већ држите за изгубљена, за сотонину жртву и нећете да га испратите ни до гроба; 
мргодаст човек.{S} Дуго гледа у Обрена, за тим презриво напући усне и каже: „Баш си магарац!{S} 
а га није манула, него је хтела да зна, за што он избегава жене.{S} И кад се није могао отрести 
рове волова, крава, оваца, коња, свиња, за све оне живе и мртве ствари, које сам до сад покрао? 
кушавао, да је одговори од пута.{S} Та, за Бога, кад је ствар већ толико чекала, може се стрпит 
код куће.{S} Школска је зграда највећа, за то смо дошли овамо.“ И он позива скупљене да кажу, к 
курјаци, који су тамо велики као телад, за што си онда помишљао на децу?“</p> <p>Но Боривоје не 
 онда не може лако натраг, мора напред, за то и вели народ: „Коме Бог, томе и сви свеци.“</p> < 
е дао човеку мелема против бола и туге, за што тај мелем одбијаш?{S} Пусти ојађеном срцу на вољ 
и беше и загушно и тесно.</p> <p>„Боже, за што није само мало дебљи снег по крововима, да пламе 
убави и у вери хришћанској да се друже, за тим се очита молитва и ствар је свршена.{S} Нема пиј 
ће ићи Јованка, јер га она већ познаје, за њом ће Јулка, а на послетку Славна.</p> <p>„Добар да 
у живину по кући?!{S} Ни бриге те није, за то нема суда, а за жену ћемо се већ разговарати.{S}  
 но прожман духом светим.{S} Ето дакле, за што Назарени таје обред крштења, јер да га не таје,  
 их је, који веле, да су њиве уврачане, за то треба чекати младу среду и попрскати усев гаврано 
наче одлети.{S} Ето је баш близу подне, за то јој ти прочитај и растумачи само мушке параграфе  
{S} Гледа у проту, али прота не почиње, за то ће он.{S} И поче: „Браћо моја!“ Но прота га ухват 
ивиш, па тек онда да те бијем.{S} Море, за то те бијем, што још ниси скривила, а кад скривиш —  
а.{S} Тада се подиже, изиђе у двориште, за тим на улицу, па онда у мрак.{S} Снег је завејао пут 
е могао отрести беде, он јој онда рече, за што то чини, а рече јој по талмуду, како је научио о 
 <p>Дође и недеља.{S} Многи нису знали, за што се тога дана свршила служба с јутрењем, кад је с 
шао у собу, старац је седео на постељи, за леђа му подметнули јастуке, а Лазар је седео на стол 
му ма што не учинимо по вољи, поцрвени, за тим помодри, жиле му <pb n="12" /> одскоче на челу,  
S} Најбоље јој је, да се склони к мени, за време.{S} А после, знате, да треба сад о новој годин 
ш све само избушене и поломљене ствари, за што ми није послао бар јерусалимску икону?!{S} Зна о 
о грехота.{S} Оно не може ни да схвати, за што га човек злоставља.{S} Кад буде разумније, мора  
ије.{S} Лазар се почео по мало картати, за тим по много, па ту су Цигани, па мамур, те се скоро 
до, који краљујете у нашој књижевности, за што не осладисте народу што боље, ваљаније?{S} Него  
ајпре уђоше женскиње, после свештеници, за њима остали.{S} Шандор ковач је последњи.{S} Он је у 
вој <pb n="8" /> брат и ја баш не знам, за што се тако окомио на тебе.{S} Ружи те свакојако и п 
 Калвина.{S} Почиње заједничком песмом, за тим иде молитва, онда св. писмо и тумачење св. писма 
о да је умири.</p> <p>„Па кад је могао, за што није?</p> <p>„Ако ти је баш толико до ње стало,  
о нападне на противнике.{S} Он је знао, за што долазе прота и свештеници, знао, шта ће она госп 
 паде му на жену, коју је толико волео, за тим на Боривоја... на коме се и — укочио.</p> <p>Мар 
оповедати, крстити и сахрањивати свако, за што то не допуштате и женама?“</p> <p>Боривоје је ви 
 са свим јасно, <pb n="164" /> па и то, за што су завесе остале незастрте.{S} Види се, да Милев 
, гази на минуте.“</l> </quote> <p>Ето, за што Пера Крња није постао Назарен.</p> </div> <div t 
ла.</p> <p>Боривоје је тек касније чуо, за што Петар није постао Назарен, а ја ћу вам то још са 
ем“, вели она и обори главу. „Али опет, за што да не?“ Поћути мало, па му се онда примаче ближе 
и опет у кошару, те закла коње и краву, за тим вашку и мачку, гуске и пилиће, једном речи, све  
 у цркву.{S} Каже: „Бог пита самоубицу, за што си дошао овамо, кад те ја нисам звао...“</p> <p> 
 гозбама не износи више од четири јела; за тим долази сир и воће.{S} Ми ни на што друго не даје 
 Марту је та порука погодила као камен; за часак је збуни, а кад је после дошла к себи, осети ј 
се отрже од њега и побеже у своју собу; за тим му и опет допре до ушију шум, као кад оно ветар  
оном крају, сваку је познавао по имену; за сваку је знао рећи:{S} Када се ојагњила, од које је  
ила, наста и опет одмор. <pb n="141" /> За овим је читао Лазар св. писмо.{S} Читао је II. главу 
ријатељ-Мирко,“ каже, „утешите ме...{S} За што га не жените?“</p> <p>У Мирка су упрти многи пог 
реба да видимо, шта ће они казати...{S} За ту везу треба и љубави.{S} Апостол Павле у својој по 
као зору, Боривоје је упалио кућу...{S} За мало, па зазвоне звона, купе се људи, а Боривоје изл 
сме из „<title>Харфе Сиона</title>“.{S} За тим одоше у скупштину и причестише Варвару комадићем 
о ње инатите, парничите и сатирете“.{S} За тим јој је говорио, да ће у скорим данима да постане 
у један мах, да чује урлање курјака.{S} За часак хтеде да скрене онамо. „Чак и ти тамо имају ви 
} То дете је онда замењивало човека.{S} За тим <pb n="43" /> је малиша виђао, где ноћу долазе у 
хова највећи је грех, појести мачка.{S} За тебе сад нема лека ни опроштаја све дотле, док не од 
ли, са чега се утрла боја још већма.{S} За тим се икона и опет гарила, прала се, а кад се стала 
он увуче у кућу и удави оног дерана.{S} За часак као да се поплашио од те помисли.{S} Али не, т 
једном западне, неће више изићи жив.{S} За неку недељу дана пустиће га кући, па ако ће да се по 
лава ми удари о точак и обли ме крв.{S} За тим ме унели у собу, па ме онако крвава испитују.{S} 
у, која се ваљала све ближе и ближе.{S} За мало, и та прашина заигра пред њени врати, заигра и  
имио пушку и служио цара три године.{S} За те три године увек су ме учили, како ћу да убијем; у 
S} За што радије не претрпите штете.{S} За што радије не трпите неправде?“</p> <p>Лазар је при  
та откуда нити јој он казује шта ће.{S} За дуго не изговорише ни речи, али се јасно чује тешко  
 је роб, а опет је као и други људи.{S} За што га затворише?{S} Убио је жену.{S} Страшно!{S} А  
ад, но поче и да испитује, да мисли.{S} За не пуне две године дана изиђе из ње девојка, која је 
а је одлежала три недеље на постељи.{S} За то јој је време поручио брат — једини, кога је имала 
 /> <p>Сестра Маца узе га умиривати.{S} За младости њене хватао се Срдан радо до ње у коло, ваљ 
едаред страшно и немилостиво судити.{S} За то га се бојао, молио му се и хтео чак у Јерусалим.{ 
ада собом. — „Страсти треба угушити.{S} За љубав светских ствари немој ни да запеваш, ни да зап 
ни новци, је ли?“</p> <p>Обрен ћути.{S} За тим се истражни судац дохвати пера и хартије, те поч 
е не брини; не треба теби Јерусалим.{S} За то ти ја кажем, а ако мени не верујеш, можеш питати  
о за вас, да имате тужбе међу собом.{S} За што радије не претрпите штете.{S} За што радије не т 
ије, мора се покушати лепим начином.{S} За сад пазите, да му не дајете јела, која су одвише сна 
мало времена.{S} Врло сам био нагао.{S} За најмању ствар трзао сам нож, па ме истерали“.</p> <p 
еља и Боривоја не одведоше на посао.{S} За тим удари киша, те је радио час-два по комори, али н 
р климну главом и затвори св. писмо.{S} За тим поче лагано ходати по соби.</p> <p>Треба да вас  
олазио лелек.{S} Куцну и рече нешто.{S} За мало, па се лелек утиша.</p> <p>Међутим се окренуо Б 
 оксиген и хидроген, направићу воду.{S} За што не би направио жену, кад знам, из чега се састој 
де му показаше рачун о његову имању.{S} За тим је средио још неке ствари по кући, а после подне 
</p> <p>Ђока се скаменио у први мах.{S} За тим је био укоп; он испрати снају до гроба, па кад с 
 пред целом порезном комисијом вели:{S} За Бога господо, не могу то <pb n="195" /> платити, <hi 
дбама нашим, истоветно је с питањем:{S} За што пропадамо морално, материјално и за што наше дру 
ога хулити.{S} Зар није доста твога?{S} За што га уби, кад га сад тако жалиш?{S} Ниси зар могла 
како вам се зове <pb n="115" /> син?{S} За ћерку сам чула, да се зове Нада.{S} Врло лепо име“.< 
ати, кад су те жандари носили овамо?{S} За што си скакао с кола, кад си невин?“</p> <p>„И то ни 
е спава, то ће се временом показати...“ За тим загушним гласом додаде: „Та да смо Срби, та да с 
адији за љубав убијате ви коње, јелте?“ За тим побледи и поче да се хлади марамом.</p> <p>„Госп 
агано!“, виче на кочијаша, „лагано!“, а за тим се окреће жени и вели: „Пиле моје, хоће душицу д 
S} Ни бриге те није, за то нема суда, а за жену ћемо се већ разговарати.{S} Ти си, братко мој,  
узастопце за њим ишла ја жена, Стана, а за њом Јова.{S} Стана је говорила непрестано или боље р 
евишњему“.{S} Склопио је за тим руке, а за њим и остали.{S} Сад је изговорио молитву хвалећи Тв 
 мамиш, неће ни да разговара с тобом, а за кратко време са свим подивља:{S} Није више ни човек, 
на, па онда је испрва ишло по старом, а за тим пође на горе.{S} Сад и по две ноћи не долази кућ 
тамнији баш онда, кад му се роди син, а за тим, кад му се роди опет ћерка.{S} Но то јој се на п 
есто да си то одело носила при послу, а за скупштину и улицу, да си употребила скромније, ти об 
рише?{S} Убио је жену.{S} Страшно!{S} А за што?{S} Чула је и то, поче мислити:{S} Је ли само он 
?“</p> <p>„Трчали да“, каже девојка, „а за што, то ја не могу знати.“</p> <p>„Ја сам“, вели бра 
њене другарице, остаде и она.</p> <p>„А за што сте је убили?“ пита га Јованка скоро исто тако н 
/p> <p>„Леп је“, кажу обадве.</p> <p>„А за што су га затворили?“ пита Славна.</p> <p>„То бих и  
исма.{S} То може само мушко.“</p> <p>„А за што не може и жена?“ — гракнуше све три у један глас 
> <p>„Бог ће њу убити за то.“</p> <p>„А за што си ти хтео бегати, кад су те жандари носили овам 
ти.</p> <p>„Изишла вам је канда погодба за земљу?{S} Хоћете ли мени дати ваша два ланца у закуп 
аде шта, а увек му онда постоји час-два за леђима и гледа га тако мило и нежно.</p> <p>Здравков 
аник скочи са знојавна коња и поведе га за собом унутра.{S} Марта га је на мах познала.{S} То ј 
вати, каже, и буде у првом сну, вежи га за постељу, завежи три преслице у један сноп, очитај оч 
 лепим речма, а на изборима издајемо га за пет форинти или за масно звање; ја мислим, да нам је 
крепак дух.{S} Моли се Богу, видећеш га за цело на оном свету.“</p> <p>Милева је наговестила са 
ше, али је та ватра оставила нека трага за собом, остао је пепео негдашњег жара, остало <pb n=" 
шљала.{S} Бог?!{S} Та њојзи се чини, да за то не може ништа ни бити од тог дрвењака, што с њиме 
попа и учитеља, каквог заслужује.{S} Да за бољима тежи и да се упне из све снаге, да добије бољ 
понуди други пут, јер би то била увреда за њега.{S} Кад Назарен рекне:{S} Да, да, не, не, треба 
рлила, те му приповедају.{S} Он не седа за сто, јер није гладан, а не разбира ни приповетке деч 
онамо, да олакша души и прими опроштаја за своје грехове.{S} Али Боривоју све то беше мало.{S}  
оту, без ичега, а у њега било домазлука за троје.</p> <p>Кад је Марта уганула ногу, Влада је за 
 је највише придобило то, што се бојала за мужевљево здравље, ако остане све као до сад.{S} А м 
ах, кад је госпођа Здравковићка стојала за леђи мужевљеви и нудила га, да пошље у крчму по чашу 
да погледа у Милеву, која му је стојала за леђима.{S} Тек кад чу, њене речи, управо њен уздрхта 
добро знате, да је и мати божја плакала за умрлим Христом.{S} И ви хоћете да сте побожнији и од 
а, и суза заблиста у оку.{S} Није знала за што, али јој дошло као да слуша глас грдне, нечувене 
био је Боривоје сам, Варвара се шчепала за шараге и остала натраг уз Тому и деда Јову.{S} Све т 
ислим, да би баш твоја Варвара пристала за брат-Боривоја.{S} Она и тако воли децу“.</p> <p>Бори 
родитељском насиљу тиме, што је одбегла за драгана, да не мора поћи за недрагог.{S} Но то је да 
 је издржала испит сјајно, она је зрела за крштење.{S} Но за што се намргодио Боривоје? — Одмах 
ешта и удице, те клештама уловио ђавола за уво, а удицом за језик.{S} Кад је уловио ђавола, нем 
адић, који је мало пре нудио своја кола за варош, узе поново реч.{S} Каже: „Мој негдашњи друг С 
ну, је ли ваша жена од своје воље пошла за вас или су је натерали?“</p> <p>Боривоју као да одах 
ти што воли; она је од добре воље пошла за мене.“</p> <p>Боривоје је сад очекивао, да чује из а 
лазе лагано, а чим уђоше, Ђока забравља за њима вратнице.{S} Онда узе добар дреновац, те није г 
 би, да је мало боље обрађен, поднео ма за коју оперу; и Милева поје као анђео.{S} Ишло би лепо 
о друго, тек спомена ради.“</p> <p>„Ама за што га браниш толико, кад није заслужио? — пита Март 
ју по прашини или да се хватају мајкама за хаљине, те им тепају неразумљиве, али најслађе речи. 
дње речи, поплаши их се, не зна ни сама за што, апи је већ доцкан.</p> <p>„Погазила ме је“, каж 
рукама и рече: „Оволико госпоштине нема за цело ни у царском граду, Бечу“.</p> <p>Служба је отп 
 после опет, да би требало да се спрема за пут.{S} Била је збуњена и кад се доцније успузала на 
то слушао и о Светозару, који се спрема за свештеника.{S} Док је Боривоје жалио у себи млада чо 
епао је Сувачарову својим сувим прстима за гушу и би је за извесно удавио, само да не беше тако 
 је он Назарен, али га не заболи.{S} На за што га боли сад?{S} Он је оне остале сажаљевао, али  
ишла.{S} Он је био сатрвен, а она, жена за часак га је искушала; он јој се повери и откри јој с 
азару његов део.{S} Моли и мајка Јелена за сина и то је чича-Срдана пољуљало донекле, али не пр 
 сад таке разговоре?{S} Та има вре мена за то...“</p> <p>,Није одвише рано“, вели Светозар, „не 
ши.{S} Али ова истина беше код Назарена за сад још — под земљом.</p> <p>У овај мах чак и Милеви 
ше не нада, за то ваљда није ни обучена за стран свет.</p> <p>Дуга коса пала јој расплетена по  
зјарен отац и само што није очепао сина за прса.</p> <p>„Онда и у свему другом мислим наставити 
кад смо други пут играли, повија се она за мном као да смо срашћени и каже: „Ама смо нас двоје  
е дошла некако искривљена и једва моћна за посао.{S} По смрти своје жене поверио је Тома, а с њ 
 па се згрози од себе и свог успаљивања за Боривојем.{S} И пламен у њојзи се полако угасио.{S}  
оривоја.{S} Јулка је сувише ватрена, па за то се умеша и она у разговор. „Кажите нам, Боривоје, 
р сви они не маре за крчму и параде, па за то и доспевају, да се баве по мало вртарством и пчел 
 у подсмех, веле: „Напију се ракије, па за то плачу.“</p> <p>Тома је за то, да се опомену јавно 
ој вероисповести, из које су изишли, па за то и називају тај намет: бедом.{S} Угарски нов закон 
ква не таји свога учења и обреда.{S} Па за што то чине Назарени, кад је реч о крштењу?{S} Ево з 
и превазилазите и Шандора ковача.{S} Па за што бар то нисте казали јавно, да вас чује цео збор“ 
им вино, но га допуштате умерено.{S} Па за што не допуштате и све остало, што шкоди само онда к 
е и њу због тога убити Бог“.</p> <p>„Па за што је побегла од тебе?{S} Јесте ли се посвађали?“</ 
те и нами, да га се држимо“.</p> <p>„Па за што су апостоли постављали епископе, свештенике, ђак 
Душа му је на месту, само нема баш дара за говор, нити има начина да освоји.{S} А дошла му воља 
 бити, ако већина буде сутра прекосутра за то, да се у друштву добрих људи не пије више из чаша 
ли; назаренска вероисповест би призната за равноправну.{S} Сад није више забрањена, нико је не  
д лицем ангела, архангела и свега света за сва моја грешна дела, која сам у животу своме почини 
.{S} Дође му у главу мисао, да ће Цвета за извесно отићи у друштво <pb n="196" /> добрих људи.{ 
пком пуно; ко зна, хоће ли бити и места за све.{S} Ту је прота, ту неколико свештеника из места 
а не окренем други крај, хоће ме Криста за месец-два дана вијати око куће.“</p> <p>„Та ваљда не 
ше са мном.{S} Њих ваљда царевина плаћа за то, да тако чине, али Милеви не могу опростити.“</p> 
да начини реда.{S} Сваки се осећао слаб за то.{S} Кад се овнови бију — овце се сабију у гомилу  
и сте, да је казано:{S} Око за око, зуб за зуб.{S} А ја вам кажем, да се не браните од зла, нег 
лас на њиви мојој већ је сазрео и готов за жетву, и гле, ту је већ и жетелац; ето, подигао је с 
 лажемо, варамо и сатиремо један другог за ону кору хлеба или за оно — прасеће печење; ја држим 
да оде Лазару, да му се извини како год за онаки насртај.</p> <p>Кад уђе у собу, изненади се.{S 
творења света“, рече: „Секао је штапове за оне, који измишљавају тако бескорисна питања.“</p> < 
ти једаред, ако не послуша, онда је све за бадава, крај је.“ Глас му је дрхтао, кад је ово гово 
овао, да неуморно пешачи и купи прилоге за свету обитељ, па ма и опет пао на путу од умора и зи 
што и Христос љуби цркву и себе предаде за њу.{S} Сваки дакле да љуби своју жену као самог себе 
о је Христос љубио цркву и себе предаде за њу...“</p> <p>Старицама назаренским дође мило, где с 
 издаде: „За што се ово миро не продаде за три стотине гроша и не даде сиромасима?{S} Јован ева 
пиле му се ноге.{S} Донеше му неке каде за купање, некакве шпеције, паре га, мажу га, тару га,  
SRP18966_N3" /></p> <p>Светозар застаде за часак, па онда устаде са столице и топло загрли жену 
ући, но сте је одмах убили?“ Ту застаде за часак, па продужи: „А шта вам је скривила тако страш 
 нуди, а Гавран не чека дваред, но једе за тројицу.{S} Досади се то Талијанци, а Талијанке су в 
 треба да остави оца и матер, па да иде за мужем.“</p> <p>„Ко ти је муж?“</p> <p>„Ево га!“ и он 
, погледа у Јованку и она устаде да иде за њим...</p> <p>„Забрављена је комора“, каже Гига збуњ 
вочком, а сад дође време, да квочка иде за пилићима“.{S} У целој кући оста сам Ђока православан 
ноги пође, па кад видну да народ не иде за њим од стиха, врати се.{S} Неки издрже и даље, али к 
 — „Подај све што имаш сиротињи и хајде за мном“.{S} Стоји писано:{S} Да ће пре камила проћи кр 
оучио, да и није тако.{S} Сахат је онде за то постављен, да опомене верне, да се сказаљка креће 
ву оцу, Милева им даје свакојаке понуде за сужника. „Он је сретан“, мисли у себи, „јер му је су 
но месец месечара.{S} Од једном се нађе за столом, у кругу породице, а и преко његових се усана 
инама успалио, па онда кад девојка пође за другог, ја већ брз на покор.{S} Кад су сватови седел 
.{S} Само нигде нисам чуо, да људи држе за грехоту:{S} Убити човека и ратовати.{S} Време је, да 
м служио у Босни и видео, да Турци држе за велики грех убити псето.{S} Оно је свето код њих.{S} 
ене ћемо подићи споменик, али се угризе за језик и преврну реч.) И кад остаде е мужем сама, она 
>Лазар климну главом.{S} Јованка га узе за руку и одведе к Милеви.{S} Тамо ју је загрлила, ижљу 
че, где ваша Стана Мићина не пусти сузе за својим јединцем.{S} Видим, нема је овде.{S} Сигурно  
Она је наследила његово имање, па га је за годину дана распудила и за кратко време дође поред с 
ма, но и отвореним срцем.{S} Узео га је за руке, гледао му у очи и није знао, шта да му каже.{S 
одине дана изиђе из ње девојка, која је за своје године много читала и много мислила.</p> </div 
 сад од једном оживе и Варвара, која је за све време мирно, непомично седела уз Боривоја.{S} Он 
ракије, па за то плачу.“</p> <p>Тома је за то, да се опомену јавно у скупштини.{S} Мирку је то  
а.{S} Била је бледа као мртвац. „Она је за мене доиста умрла“, помисли у себи.</p> <p>Није умрл 
иде је где купи ствари.{S} Не запита је за што, не рече јој да не <pb n="220" /> пева, само тол 
ра, али се најпосле промисли.{S} Кад је за собом затворио врата, мумлао је у себи: „Жена и мачк 
 су и разумели тако.</p> <p>Боривоје је за све то време био црвен као куван рак и више пута је  
ву својим сувим прстима за гушу и би је за извесно удавио, само да не беше тако малаксао од пос 
А ова наша крмача једе живину.{S} Ми је за то и продајемо.{S} Али би да је продамо у онаку кућу 
едам еванђеље, нема ми хвале, јер ми је за невољу.{S} Каква ми је дакле плаћа?{S} Да проповедај 
S} Говори ти мени српски.{S} Убио си је за то, што те је погазила, имаш на то и сведока.{S} Кад 
 расцеп са кога нас тужите, потребан је за спасеније људства...“ То рече Лазар, метну прст на о 
ни поучавали народ, а на послетку он је за то, да сутра у недељу, оду сви овако како су у назар 
ос је жалио“, каже Светозар, „плакао је за својим познаником, па хоће ли бити за тебе грехота,  
рпези?{S} Ово није за сахат-два, ово је за век.{S} Треба да видимо, шта ће они казати...{S} За  
дознало.{S} То што је сад чула, ново је за њу.</p> <p>„Сећате ли се осме главе Јованова еванђељ 
послетку и вечна блаженства.{S} Изео је за ручак целог целцатог печеног ћурка и сад не виче виш 
 се помолимо Свевишњему“.{S} Склопио је за тим руке, а за њим и остали.{S} Сад је изговорио мол 
.{S} Што је Христос говорио, говорио је за прост народ, не за учењаке.{S} Он је удешавао свој г 
, уђе мало девојче у кућу.{S} Питало је за њега и предаде му завежљај.{S} То пријатељица Варвар 
ома се к’о насмеши, те додаде: „Врло је за децом. “</p> <p>Милева је стојала на прагу, па се на 
е: „Удри бабо, удри, не штеди ме, то је за мој грех.{S} Кад неће суд, казни ме бар ти“.</p> <p> 
о.{S} И што је код мушког пушење, то је за женску накит.{S} Којој је тешко одрећи се златног ук 
и и зар је то идолопоклонство?{S} То је за мене слика и ништа више, али мила слика, што ме сећа 
јаци купе пред њином скупштином и то је за цело знак напретка.</p> <p>Међу првима је дошао Лаза 
амо ако се умерено чини.“</p> <p>„То је за мене нешто ново“, вели му Светозар.</p> <p>„Неки лек 
.</p> <p>Мора да одоше звездари, јер је за часак све занемило.{S} Али не...{S} Крај своје посте 
{S} Јер ако је кућа и изгорела, опет је за то остало толико земље, да ће залећи и судске трошко 
же, ма да одавна живи у вароши, опет је за то син овога села, па што село боли, боли и њега.{S} 
била ваљана у сваком погледу, а опет је за то добијала више боја но хлеба.{S} Није била Бог зна 
ђи а и носи се по господски, но опет је за то као одсечена глава Лазарева, а и глас му је такав 
ривоја духом назаренским, и пошло му је за руком боље, но што се и надао.</p> <p>Но на кратко з 
 по подне.{S} Кад се она најпре загреје за ту ствар, лакше ћемо с њом...{S} Дакле полако брате, 
.{S} Јер ако може бити, да човек добије за жену само три године дана робије, онда ћу ја сутра у 
да, да јој се доближи и да је придобије за нас.{S} Овца хоће да припитоми змију, па ако само зм 
го казано.{S} Ако таку женску придобије за „свету ствар“ и изведе је из таме у светлост, то виш 
друго за ручком при трпези?{S} Ово није за сахат-два, ово је за век.{S} Треба да видимо, шта ће 
 се, као да их тим речима моли Боривоје за опроштај, што је пре три недеље онако слободно и про 
потопити.{S} Да ко даје све имање своје за ту љубав, осрамотио би се.“<ref target="#SRP18966_N5 
ругих вероисповести, држимо сваки своје за најбоље.{S} Сваки од нас има еванђеље у рукама и сва 
латом; а неки су отворено устајали које за Тому, које опет за Боривоја.{S} Мирко је поболевао — 
показује, колико се наш свет интересује за важно питање, које се у овом роману расправља.{S} То 
 он.“</p> <p>Ове се речи ипак прилепиле за Марту.{S} Дуго је лежала, на што не беше навикнута,  
S} Но највише су Боривојеве речи задрле за госпођу Љубу.</p> <p>Она се окрете своме мужу и рече 
... наже се да копа, али му не иде умље за мотиком, но крадом погледа на девојке.{S} Ено их там 
тако стоји у св. писму, онда је најбоље за жену, да оде у Турке.</p> <p>Препирка иде даље и даљ 
 да кажем и оно, што није.{S} Везали ме за пећ и ложили, док се није усијала.{S} Ако онда нисам 
Но пре свега хоће достојно да се спреме за то причешће, постиће највећи хаџиски пост, три годин 
 говорио, говорио је за прост народ, не за учењаке.{S} Он је удешавао свој говор онако, да га м 
у у цркви, ките срце своје и уздишу, не за момком, но за вечним животом.{S} И мушко и женско тр 
човечни пост прописао за калуђере, а не за ожењене људе.“</p> <p>„Аја, баш за ожењене људе“, ве 
 би се и камену ражалило.{S} А плачу не за друго, него што су остариле, па морају умрети.{S} Су 
нема га.{S} Многи почну, али свак почне за себе, па овај овде, онај онде посрне.{S} Гомила га п 
зврат, пустоловство, површност, отимање за моћ и славу.{S} Куд год погледаш, видиш пропадање мо 
ом животу грамзивост, самољубље, јурење за славом, сјајем и блеском.{S} У тој борби гази брат б 
ди за наше друштво, јер сви они не маре за крчму и параде, па за то и доспевају, да се баве по  
“ </p> <p>„Од прилике.“</p> <p>„Не маре за народ свој, неће ни да изговоре речи: <hi>Србин</hi> 
увише вешт, а да одмах на почетку задре за Лазарев говор.{S} То би донекле изгледало, да он одг 
p>Професор Здравковић опет није сео пре за ручак, док не посла једном великом српском листу изв 
м, прикупља сву снагу своју и спрема се за одсудни бој.{S} Чим Лазар буде дошао оцу, поручиће м 
а најбоље растуже, распале и прилепе се за душу човечју, сазнао је и разлоге, који најлакше при 
ете сваку светску књигу и не бринете се за напредак...“</p> <p>„Претерани у свему, одбацујете р 
ише у еванђељу Матејеву? „Не брините се за живот свој, шта ћете јести или шта ћете пити, ни за  
с дан; њезин син не зна.{S} Сутра ће се за столом наздравити и путнику на мору, и трави под зем 
е, не може се и то признајем, јер ће се за кратко време извући имање из руку наших, поштење из  
само за данас, а свако сутра бринуће се за се.{S} Није то изречено, да се узме реч по реч, но з 
 они од дела“, одговара Лазар, „а ви се за дела не бринете, него само за тамјан и — дим.{S} Они 
ом свога оца обори за часак очи, али се за тим усправи и рече тихим, али одлучним гласом: „Био  
ао је стране људе, <pb n="20" /> али се за чудо дао у разговор с оцем Мелентијем.{S} А отац Мел 
, да сте скројили пелене и побринули се за колевку, а зар је то све?{S} Но како стоји са оном к 
уме да гледа, како она страда и бори се за њу.{S} Коме ће се приволети царству?{S} Затворила је 
...{S} Кад се доцније прибра, ухвати се за прса и рече као у себи: „Мало ми је лакше“.</p> <p>Л 
етао ланац на лекарову прслуку, маши се за њ.</p> <p>„Остави то“, каже му мати, али Боривоје не 
 јер је он најстарији.</p> <p>„Молим се за крштење“, каже Варвара, „осећам, да ми је потребно.“ 
 вече остаће код мене.{S} Сутра ћемо се за дана и тако састати, па ће бити и он мећу нами“.</p> 
тебе грехота, ако зажалиш и заплачеш се за сином својим?“ Заклопи св. писмо и остави га на сто. 
бола, колико потреса друштвених поднесе за то време.{S} Па онда оне ужасне мисли!{S} Боривоје ј 
оду говорио у цркви.{S} Нећете да знате за празнике осим недеље.{S} Христос је светковао све пр 
ћанима, Јудејима?{S} Ви нећете да знате за свештенике, а Христос их познаје.{S} Апостол Павле п 
здушници проклети, и ви се још издајете за Христијане.{S} У руци вам је свакоме еванђеље, али с 
 је далеко од мене.{S} А крст је видите за мене и за сваког исто тако сећање.{S} Сећање на Хрис 
ити тамо.“</p> <p>„А зар ви мене држите за добра човека?“ пита је он нагло.</p> <p>Она обори оч 
црквеном обреду као ви, тога већ држите за изгубљена, за сотонину жртву и нећете да га испратит 
ви сте нам писали књиге; ви нам служите за пример; ви сте нам углед.{S} И ја вам кажем:{S} Уз о 
То би било нешта...{S} А сад не примите за зло.{S} Ми прости људи како знамо, тако диванимо“.</ 
> <p>„Шта?“ —пита он поплашено. „Ви сте за цело играли?{S} Не шалите се?“</p> <p>Она се насмеши 
да се жени с ћерком Јелачићевом и да ће за месец дана бити и ожењен и посвећен.</p> <p>До тога  
не помешају кад год с нама, јер онда ће за цело бити оно, што си ти предсказивао, биће кукоља и 
ео најскупљег, јер као што рече, тај ће за цело бити и најбољи.{S} Ма да се Лазар није молио, д 
Не иде нико за њим“, мислила је, „он ће за цело над дететом направити знак крста“.{S} Тако је м 
и питао, но тек мислио.{S} Само му лице за тренутак потамни и брзо се опрости.</p> <p>Лазар је  
>У том се Лазар вратио.{S} Но узастопце за њим ишла ја жена, Стана, а за њом Јова.{S} Стана је  
</p> <p>Тамо опет дечурлија сеоска виче за крупним, јаким човеком: „Уа, уа, бугер“, бацају се к 
p>Кад га виде деца, да иде улицом, трче за њим и вичу: „Бугер, бугер“, а старије жене га куну:  
а јој је и сад чича Срдан, како је вуче за курјуке, она види Гигу, како крши руке, а на лицу му 
танију, у дом Лазарев.{S} Марта служаше за вечером, а Марија узевши литру правога нардова много 
 ово: <hi>А ово не рече, што се стараше за сиромахе, него што беше лупеж и имађаше ковчежић и н 
дира ни у шта“.</p> <p>Девојке заћуташе за часак.{S} Сигурно се промишљале о томе:{S} Да ли мож 
ву, те поклече на земљу.{S} Све то беше за неколико тренутака.</p> <p>Сад се прибраше и остали, 
тим делом и назаренске старешине почеше за њега већ меркати девојку, (јер не може сам у онолико 
„Ја се мучим да уђем у Назарене највише за то, да се мало поправим, па да не западам опет у зат 
 је јела моју душу.{S} Било ми је лакше за ово последње време, али нисам био са свим чист.{S} С 
тако бескорисна питања.“</p> <p>Заиђоше за рогаљ и улица, у којој беше назаренска скупштина, пр 
сте ли ви много претежнији од њих?{S} И за одело што се бринете?{S} Погледајте на љиљане у пољу 
едан, два, један, два.{S} Везивали га и за неки колац, на сунцу.{S} Но све бадава.{S} На послет 
ње, па га је за годину дана распудила и за кратко време дође поред све своје лепоте дотле, да с 
сврши посао, а да му остане пола сата и за скупштину?“</p> <p>Милева прими укор и не рече ни ре 
паде на малог Боривоја, те се распита и за њега.</p> <p>„Да га не уречем“, вели Марта, „здрав ј 
 од мене.{S} А крст је видите за мене и за сваког исто тако сећање.{S} Сећање на Христа Спасите 
же му мати, али Боривоје не остављаше и за мало дође у тако необичну јарост, да се чак и лекар  
књиге и науке, не марим, ако ће учити и за проту“.</p> <p>Домаћица Срданова, Јелена, друкчије ј 
ош пропао, домаћине, али ћеш пропасти и за то ти не дам новаца у зајам.“</p> <p>„Ето, тако је т 
о <pb n="171" /> умирио и отишао кући и за мало, па ће одвести оданде и Срдана.{S} Водиће га То 
7" /></p> <p>Боривоје је знао све ово и за то се намргодио.{S} Он познаје Варвару, зна да је на 
p> <p>Ја сам то опште право употребио и за себе, те сам се у слободним часовима бавио књижевнош 
За што пропадамо морално, материјално и за што наше друштво иде у опште суноврат?{S} Узроци су  
а оног мало искрвавио бритвом, па зар и за то да трчиш у Јерусалим.{S} Ко још те ситнице рачуна 
е једно од другог, већ ако у договору и за време, да постите и молите се Богу; и опет да се сас 
 кућа...{S} Не велим, да се не бринеш и за душу, но само за земно.{S} Али не можемо сви у Јерус 
оне недеље по подне у крчму.{S} Ми Срби за све тражимо вина.{S} Ако нам је што добро, дај, пиј  
љиве, наравски, то је наука.{S} Него ви за цело мислите, да ћу вам остати дужан, кад ми доносит 
S} Стигне кући, отвори комору и забрави за собом врата.{S} Тамо је мрак.{S} У оном мраку напипа 
е отишла пре Светозара, а он и сад седи за својим писаћим столом, прикупља сву снагу своју и сп 
 душу и измолим опроштаја у Бога и људи за она моја недела.“</p> <p>„И зар због тога мораш одма 
због пчеларства, то су врло згодни људи за наше друштво, јер сви они не маре за крчму и параде, 
ајвише њих сматраху друштво добрих људи за неку нову врсту Назарена.{S} Било их је, који су отв 
ожје воље, кад је противан цвећу и држи за излишно оно, што је Бог створио?</p> <p>Дође у крај  
о вами...{S} Дакле баш н..ској попадији за љубав убијате ви коње, јелте?“ За тим побледи и поче 
 би било лепо, само да му увек не стоји за леђима његова накинђурена жена.{S} Али као да ју је  
p> <p>„Па ви се дакле молите Богу сваки за себе, у највећој тајности?“ питала га је Јулка.</p>  
} Постали смо као без душе.{S} Знате ли за што оде мој слуга Јова у Назарене?{S} Возио по Божић 
вљу.{S} Можда неће ићи сасвим брзо, али за то не очајавајте.{S} Зауставите погрдну реч у устима 
душности, кажу:{S} Не ваља вера.{S} Али за Бога људи није истина.{S} Добра је вера, него не ваљ 
амртну вест.{S} Хвала Вогу није.{S} Али за то опет оно што је чуо, потресло га је скоро исто та 
лева уздахну. „Ви сте“, каже, „страдали за своја дела, ви сте отворили толиким људима очи и изв 
о, да су му деца жива и да су га држали за претваралицу.</p> <p>Потраја тако неколико дана.{S}  
 пак рекоше кушајући га, да би га имали за шта окривити.{S} А Исус саже се доле и писаше прстом 
и у Европи ни у Азији ни у Африци знали за дуван.{S} Дуван су бели људи познали скоро на 1500 г 
 не творимо.{S} Зар би апостоли умирали за Христову науку, да он сам није умро за њу?{S} Зар би 
 брз на покор.{S} Кад су сватови седели за вечером, напунио сам рукаве и шпагове каменицама, те 
ремо један другог за ону кору хлеба или за оно — прасеће печење; ја држим, да нам је боље било, 
изборима издајемо га за пет форинти или за масно звање; ја мислим, да нам је боље било, кад смо 
е главни логор.{S} Крчмара су придобили за себе, те ће се тамо састајати.{S} Тамо им стоји књиж 
 су Боривоја увели у затвор и забравили за њим врата, било је у ћелији још два сужња, и то рата 
пријатељу Боривоју, како смо ми удесили за њега“ ? </p> <p>„Нешто сам му напоменуо“, вели Лазар 
ерас...{S} На дану су човеку више мисли за послом.“</p> <p>„Хм, а како ћу га довести?“</p> <p>„ 
богату кућу очеву, оставили све и пошли за Христом.“</p> <p>„Шта је то“, вели она, „кад сам и о 
ј, шта ћете јести или шта ћете пити, ни за тело своје, у шта ћете се обући.{S} Није ли живот пр 
 безбожност, хасне нема од тога дима ни за тело ни за душу, а човек треба да победи страсти“.</ 
ање, па ће им опростити.“ Није дакле ни за какав укор.{S} Позива се на апостола Павла, који зап 
 више с вама.“</p> <p>Не казује даље ни за што не може, ни крошто не може, но оде.{S} Кад дође  
ега помажу.{S} Сад неће имати већине ни за дуван.“</p> <p>Светозар уздахну.</p> <p>„Шта нам вре 
 на сваку десету.{S} Понда, можда се ни за годину дана не би свршила моја исповест.{S} Од детин 
сту.{S} Шваба не дира у роду, сви ми ни за главу не дирамо буба-Маре.{S} Само нигде нисам чуо,  
 опет ја њојзи говорим, да је не дам ни за све прасеће главе овога света, али је више нисам мог 
, хасне нема од тога дима ни за тело ни за душу, а човек треба да победи страсти“.</p> <p>„Па х 
е познају сјајне гозбе, али не знају ни за пост.{S} Једу просто зготовљена, снажна јела, а пију 
ма живине, томе богме не стиже новац ни за крмачу.{S} А Лазар је не коље, трпи да му тамани пил 
 књизи се вешају, убијају, а не знаш ни за што ни крошто.“</p> <p>Светозар се смејао. „Погрешио 
едавања, те да се постарају Лазаревчани за другога на његово место.{S} Али јест, и Здравковићев 
у крв.{S} Они су неспремни и неспособни за борбу у животу, а већином и материјално упропашћени. 
ли, има на цркви петла, па шта тај мари за нашу православну веру.“</p> <p>Па ишао је Срдан и св 
p> <p>Лазар под претњом свога оца обори за часак очи, али се за тим усправи и рече тихим, али о 
 лепо изгура Боривоја на поље и затвори за њим врата.{S} Боривоје се убезекнуо, а с оне стране  
друга ствар.{S} А шта ћеш ти?{S} Што си за свога детињства овом разбио главу, а оног мало искрв 
ог тога макар пола сата, ја ћу робовати за тебе.“</p> <p>Боривоје слуша, па чисто не верује.{S} 
један од његових другова, Лазар, ухвати за руку и својски је притиште:</p> <p>„Умири се, брате“ 
да се освети човеку, до ли да га ухвати за прса.</p> <p>Код Милеве се опет искупиле жене.{S} Жа 
 поче: „Браћо моја!“ Но прота га ухвати за рукав и дошапне му: „Нису готови.{S} Не треба да се  
за нечим особитим, нико се неће отимати за златним крунама, великим звонима, дугим опелима, те  
 писма?“ пита је.</p> <p>Милеви прелети за часак тужни осмех преко лица.{S} Она и свето писмо!{ 
е за својим познаником, па хоће ли бити за тебе грехота, ако зажалиш и заплачеш се за сином сво 
.</p> <pb n="63" /> <p>„Бог ће њу убити за то.“</p> <p>„А за што си ти хтео бегати, кад су те ж 
луд и ја бих те на чисто могао извадити за луду, па да те и не суде.{S} Али и без тога ћу те оп 
инити, да нико ни у цркви неће грамзити за нечим особитим, нико се неће отимати за златним крун 
, јер је готова печеница, те ваља сести за пун сто?{S} То би било врло зло — а пријатељ Мирко м 
валећи Творца и просећи од њега милости за све верне, па и оне, који не могоше стићи у овај бог 
и људи измислите тај лек; ми смо прости за то.{S} Знате, како је.{S} Болестан тражи лека, ма од 
20 година.{S} О њој немам више шта рећи за сад.{S} Што се Рахиле тиче, она је старија, може јој 
 Девојку нису питали, но је морала поћи за оног, ког јој наменуше старији.{S} То је било насиље 
 је одбегла за драгана, да не мора поћи за недрагог.{S} Но то је давно било, сад се приповеда.{ 
ед, а мора доћи то време, народ ће поћи за њима.{S} Ти си ме брате питао, ко ће да почне?..{S}  
после женидбе свога јединца заклопи очи за навек.</p> <p>Боривоје је много тужио за матером, и  
 само за суморну, грешну душу као чичак за хаљину.</p> <p>Кад су се другарице састале после нек 
к јој муж предаје, она му је скоро увек за леђима.{S} Њено је место до душе у првој клупи, међу 
ang="DE">Halt's Maul</foreign>» — језик за зубе.</p> <p>Сепл саже главу и заћута као опарен.</p 
 могла казати:{S} Видео је...{S} Ја сам за мог девовања неговала два снахина детета; виђала сам 
p>„Брат Боривоје“, каже Рахила, „ја сам за цело држала, да ћете се у нашем селу настанити.{S} Т 
ина, од како сам се оженио, оставио сам за после подне“.</p> <p>Лазар је вртио главом. „То ти н 
грабио, шта?“</p> <p>„Јесте...{S} Зађем за друм, и дођем до њене куће. „Шта ћеш ти ту сад?“ пит 
 <p>Његови другови давали су му са свим за право.{S} Тако је то, кад жена не уме да буде паметн 
нства.{S} И онда треба свакога да молим за опроштај, је ли, и да му вратим и штету, је ли?“</p> 
млада човека, где се ухватио с Јованком за руку и иде у сеницу.{S} Да каже, да је Лазар, не мож 
око Срдана и шчепа старца снажном руком за прса тако, да Срдан испусти све, што му беше у рукам 
клештама уловио ђавола за уво, а удицом за језик.{S} Кад је уловио ђавола, немилостиво га је ту 
будући од своје савести, излажаху један за другим, почевши од старешине до последњих; <hi>а Ису 
 да му је говор темељан, научан, згодан за наше прилике.{S} Навео је чак и оно, што су писали Г 
i>; онај, који чита молитву, није везан за речи, може молити Бога како хоће и захвалити му како 
ише интелигенције градили наставни план за школе, у којима смо се учили; ви сте установљавали м 
и је ратарски домазлук и сувише теретан за женска плећа.{S} Марта је издржала и тај терет, и мо 
унио псе, те се подигао лавеж, необичан за оно доба.{S} И већ се појављује на прозорима или огр 
 Влади позлило је све јаче и јаче, и он за неколико недеља <pb n="14" /> сврши сасвим.{S} После 
тамо, да их види народ, па ће онда и он за њима.</p> <p>„Пример, пример и опет пример“, рече он 
мак да ме уграбиш; иш не праши!“ „А к’о за што мислиш, да ја не бих био кадар, да те одвучем?“, 
не би могло рећи, да се чак и успаљивао за њом и није могло бити, а да толика његова љубав не п 
а се оканеш луда посла, он ме не би дао за тебе.“ „Али кад би ти хтела, ја не би питао, хоће ли 
>„Добар дан“, каже он, па се и опет дао за мотиком.</p> <p>„Хоћете ли још дуго радити код нас?“ 
етозар одлазио, Боривоје је дуго гледао за њим.{S} Осећао је, да ће се с тим младићем још сусре 
S} Боривоје је устао да врати тасту жао за срамоту, али не отворено, но онако по назаренски, са 
ецо.“</p> <p>Но умеша се доктор. „А као за што сутра?{S} Не ишту деца печеног вола, него две-тр 
е нећемо продавати вама.“</p> <p>„А као за што не мени?“ љути се деда Јова. „Ваљда што нисам На 
здржати међу Назаренима?“</p> <p>„А као за што не би могао?“</p> <p>„Одмах ћу ти казати.{S} Ето 
Време је.“ _</p> <p>За Тому беше то као за мачку залогај, одмах се уплете.</p> <p>„Наравно да ј 
ари.{S} Каже: „Исус Христос није узимао за апостоле жене, него само људе.“</p> <p>„Ти су га људ 
ојаке сплетке.{S} Он ју је дакле очепао за раме, довикнуо јој нешто ружно, обећао, да ће јој по 
је страну он гласао?{S} Је ли он гласао за Србина?{S} Гласао је — врага.“ Мало застаде, па онда 
 Та он је такав нечовечни пост прописао за калуђере, а не за ожењене људе.“</p> <p>„Аја, баш за 
> <p>Светозар је још тренутак-два остао за столом, јер беше с Јованком при вечери, али ни једно 
у својој великој премудрости није нашао за целисходно, да у рају ствара још и судије“.</p> <p>О 
м није умро за њу?{S} Зар би народ ишао за њим, да је он једно говорио, а друго творио?{S} И ак 
 Назарени, кад је реч о крштењу?{S} Ево за што.</p> <p>Ко год је прочитао испит Варварин и буде 
ћ је изјавио, да он не држи Назаренство за тако опасно.{S} Назаренство ће брзо нестати и остаће 
е. (Смеју се).{S} Није то за смеј, него за плач.{S} Ето га, грк Сима ту је, па нека каже, како  
8" /> места у св. писму?{S} То је много за њега и у томе би га могао Боривоје изменити, али Бор 
друго, но то, да ви баш не марите много за светињу, с којом сте се мало час шалили.{S} Кад сам  
се пита:{S} Ко ће седети једно до друго за ручком при трпези?{S} Ово није за сахат-два, ово је  
а су једнако криви, да моле једно друго за опроштај и да прекину парницу пред судом.{S} Тако је 
акукурекаше петли, он је још увек седео за писаћим столом.</p> <p>Био је у велико дан, кад је Ј 
а навек.</p> <p>Боривоје је много тужио за матером, и срећа његова, што се у оно доба нађе уз њ 
ома, „или ће пропасти.{S} Он се успалио за Цветом.{S} Треба журити“.</p> <p>И он то већ и по ст 
дан Назаренац, који је већ доста учинио за ствар назаренску и од кога Назарени још више очекују 
ан да се ожени, но му се језик прилепио за непце.</p> <p>Али Томин није: „Како знате“, каже, „ј 
ли друг мој...“</p> <p>Мирко се ухватио за главу, а неко рече: „Ово се мора предати суду.“</p>  
а глава V. стих 8. вели ово: „Ако ли ко за своје, а особито домаће не промишља, одрекао се вере 
да се покрену у јастуцима. „Не иде нико за њим“, мислила је, „он ће за цело над дететом направи 
</p> <p>„Чули сте, да је казано:{S} Око за око, зуб за зуб.{S} А ја вам кажем, да се не браните 
 но што се и надао.</p> <p>Но на кратко за тим допаде Лазару глас, да су му сестру Милеву — угр 
н.</p> <p>„Ајак, није то, него је тешко за мене.{S} Пре би у моју главу утурио читава расточена 
сто, а остали су грискали усне.{S} Мало за тим би крај предавању.{S} Нико Шандору ковачу ни реч 
 је Милева.{S} Давно је њему око запело за њу, али се слабо надао.{S} Сад му је тако рећи нуде. 
ј и сама љуљала.</p> <p>Па, шта је било за тим?{S} Та старица се у друштву оних осталих старица 
р што ми палимо тамјан, као што је било за доба Христова, а ви не палите, зар ће због тог и <hi 
ило пре моје женидбе, а оно што је било за последњих 8 година, од како сам се оженио, оставио с 
г телета годину дана, а шта би тек било за оне чопорове волова, крава, оваца, коња, свиња, за с 
а.“</p> <p>Светозарево се лице снуждило за часак. „Истина је“, каже, „много се говорило и говор 
и, као што држе успаљенице лепезе, само за то, да иза њега сакрије намигивање.{S} Па чак и онда 
лопта од зида.{S} Та наука пријања само за суморну, грешну душу као чичак за хаљину.</p> <p>Кад 
, кад је плануо, занео се, било је само за тренут, после се умирио и беше по ново господар над  
је друге вероисповести.{S} То није само за то, што нерадо траже лекарске помоћи.{S} Јако умирањ 
pb n="168" /> је скренуо с пута не само за тренутак, но је залутао далеко у пустињу, где све ду 
 Павлов, који је отишао у Назарене само за то, да отклони жандарске потере од себе, те да може  
по реч, но значи:{S} Не брините се само за земно.“</p> <p>Препирка оде све даље и даље, што но  
укло и застаде да се одува.{S} Али само за часак.{S} Обазре се око себе као лопов, па се докрад 
} Заверила се у себи, да ће живети само за дете и уложиће сву снагу своју, да начини од њега чо 
да ће се она удати по свој придици само за онака човека, који је члан тога друштва.</p> </div>  
Стегоше Гају и изишло је, да је он само за то стао у Назарене, да га се окану жандари, те да се 
 „а ви се за дела не бринете, него само за тамјан и — дим.{S} Они, који проповедају код вас зак 
ристове тако, да се сви ми бринемо само за данас, а свако сутра бринуће се за се.{S} Није то из 
лим, да се не бринеш и за душу, но само за земно.{S} Али не можемо сви у Јерусалим.{S} Бог ће т 
ба по твом наговештају да се удају само за чланове добрих људи?...{S} Ја држим, да је наша вера 
женимо — а допушта нам држати жену само за то, да се не би успаљивали.{S} Али ако ћемо се и уз  
је кратак.{S} Ето га, Шандор ковач само за то није дошао у наше јато нити хоће да иде у друштво 
 једним на чисто.{S} Сви ми, који идемо за Христовом науком, и Православни и Католици и Лутеран 
ет и остао непомичан.</p> <p>„Да манемо за данас, Лазаре“ — прошапута онај кржљави.</p> <p>Лаза 
будимо искрени.{S} Немојмо да се вадимо за апостоле и учитеље народне, но рецимо:{S} Хоћу да жи 
Каже: „Ми смо учили школе, ми се вадимо за мудре и паметне, па смо ми први дужни да се одречемо 
азарене тако као ви.{S} Ми их не држимо за велико зло.{S} Они су мирни људи, који се у свачему  
ад њим читане молитве нити га ми држимо за свету ствар као ви иконе.{S} Он нам показује, како п 
аримо над својим жељама и страстима, но за чим нам год срце гракне, то мора бити.{S} Девојци мо 
е срце своје и уздишу, не за момком, но за вечним животом.{S} И мушко и женско тражи код нас по 
 да исприча, како је текла борба.{S} Но за то време, док је он победио једнога, одвукао је онај 
 сјајно, она је зрела за крштење.{S} Но за што се намргодио Боривоје? — Одмах ћу рећи.</p> <p>К 
у, па кад упозна Лазара, претрну.{S} Но за тим, као да се прикупи.{S} Упр’о очи у Лазара, метну 
је неколико недеља био као смрвљен — но за тим се некако подиже, не мари шта говори свет о њему 
ље, трпи да му тамани пилиће.</p> <p>Но за то је та крмача достојна, да уђе у повесницу назарен 
 је по њега овај данашњи дан.</p> <p>Но за мало, па је и он, бар до некле, назрео, како је у ду 
оји је тако необично покоран.</p> <p>Но за мало се окренула ствар.{S} На место зебње дошла је р 
пусти и Јова уђе опет у кућу.</p> <p>Но за мало, на „повери“ и Јовина жена, за тим старији брат 
 „одмах мислио, да нису њих двоје једно за друго, али сам онда оћутао...{S} Видим сви хоће, а н 
илин и Стана Павлова баш пристали једно за друго.{S} Време је.“ _</p> <p>За Тому беше то као за 
се свега, рече јој, и брините се једино за дете“.</p> <p>— „Све је готово и приправљено“, изуст 
стола Павла, који каже: „Врло је срамно за вас, да имате тужбе међу собом.{S} За што радије не  
 за Христову науку, да он сам није умро за њу?{S} Зар би народ ишао за њим, да је он једно гово 
олико дана и није певала.{S} Но наскоро за тим дође Боривоју.{S} Пита га: „Да ли ћете ви страда 
рци и бабе скачу уз онај ђавољи рог, то за цело није од Бога, но од сотоне.{S} Коло је сотонина 
по две краве. (Смеј).{S} Не кажем ја то за смеј, него што је истина.{S} Данас се ми парничимо,  
етне и пантлике. (Смеју се).{S} Није то за смеј, него за плач.{S} Ето га, грк Сима ту је, па не 
ше.{S} Сад су били и опет сами, но и то за мало, јер је Лазар скоро издржао своју казну.</p> <p 
 О удаји нема ни помена, а шта значи то за жену ратарку, лако је схватити.{S} Жени из господско 
шем наша правила.{S} Велики је посао то за мене, који сам тек мало научио владати пером и масти 
 ни најстарији људи.{S} Свуд никло жито за приповест, само на чича-Срдановим њивама избила тек  
, који воде у скупштину.{S} То је место за оне жене, које доје децу, а не могу да их оставе код 
лас му дође чисто опор.</p> <p>Светозар за часак побледи, онда му јурну крв у лице, али се стиш 
: би ли ја могао све то исплатити макар за 10, 20, 30 година?“</p> <p>Лазар је ћутао.</p> <p>„Т 
да ће побећи, али само у један мах, јер за тим обори главу, опружи руке нуз бедра и рече само т 
а, разне врсте опела...{S} Опомињем вас за сада овако пријатељски, да се оканете таких проповед 
 добро“, каже она, „управо, нисам данас за друштво.“</p> <p>„Бежите од људи“, каже он, „а ето в 
лу силом да одбију, тада изусти Христос за све векове ову значајну реч: „Тури нож у ножнице...“ 
н од сваког члана те цркве бити признат за брата, и где му се његов грех неће ни најмање уписат 
а да се Срдану примирила грозница, опет за то не може да устане, уштапиле му се ноге.{S} Донеше 
и не осети нож у срцу.{S} Но опет, опет за то га се чувала, избегавала га...</p> <p>У оно време 
итала, зна га скоро на памет.{S} А опет за то не чу никада у скупштини, да чита ко та места или 
рљане крпе.{S} Но у породици су је опет за то већма поштовали, него ма коју другу икону и још с 
ворено устајали које за Тому, које опет за Боривоја.{S} Мирко је поболевао — није било никога д 
тешио.{S} Он јој је говорио, да се опет за то и на усеву може много што-шта поправити, кад већ  
ије никоме у кући до славе, али се опет за то пече печеница, а Светозар дошао из школе преко св 
прилог друштву добрих људи, али се опет за то прикупило много гостију, да им честитају и буду у 
дувару, само да не види ништа, али опет за то чује и све слути.{S} Не види очима телесним, али  
црвенеле очи од силнога плача, али опет за то нико не преговара Лазару.{S} Обилазе на прстима о 
да га не негују и не залевају, али опет за то бледи и вене, недостаје му онога, што је најглавн 
ају српски, Мађарице не знају, али опет за то иду у заједницу, јер се не смеју цепати.</p> <p>О 
че на горама мирисним</hi>...“ Али опет за то мени се најбоље допадају ова два места.“ И приђе  
скано.{S} То је видела и Марта, но опет за то не рече ни речи; али је тим више говорила њена су 
е.{S} Како ће се свршити то?{S} Но опет за то нико не мисли, да тужи Срдана.{S} Милева неће и н 
те, који пут води у Јерусалим?“ Но опет за то има учених људи у селу, који му тумаче сва краљев 
а све горе и горе, али га тај глас опет за то није мање заболео.</p> <pb n="222" /> <p>Срдан је 
али нису прошли на миру.{S} Дозна власт за то, срески начелник, па га затворише.{S} Може се мис 
 га нека каже сам, није још доста чврст за женидбу.“</p> <p>„Јао куку мене!“ вајка се баба Стак 
рела човека словима.{S} Боривоје је већ за месец дана читао и писао као ђак из четвртог разреда 
о онима, који вас мрзе и молите се Богу за оне, који вас гоне...</p> <p>„Пазите на правду своју 
 Још су удесили, да у прво време не иду за тим, да само буде што више чланова, него ће се брину 
S} Каже: „До сад је било, да пилићи иду за квочком, а сад дође време, да квочка иде за пилићима 
 а ње нема...{S} Другови му и опет дају за право; та да: „Човеку није добро да буде сам“, то пи 
S} Дошли просјаци сеоски, те се отимају за места.{S} Ово је први пут да одоше онамо.{S} Њихова  
штен</hi> Назарен.{S} Они неће да знају за оно Христово учење: „И седам пута на дан да ти згреш 
{S} И он дивљом руком зграби кћер своју за главу, раздере мараму, којом беше повезана и дохвати 
м тело своје, хоћу да се момци успаљују за мном.{S} Може бити и ја верујем, да ти не мислиш так 
нке, нити ичега:{S} Момак узима девојку за руку и смерно одлазе кући, призивајући Бога у помоћ“ 
тво бар здраву крв, поштено име, спрему за борбу, која их чека у животу. „Пазите“, рече на посл 
ијати жене?“</p> <p>Лазар је узео Стану за руку, видело се, да он пред њом још по највише вреди 
правилни, бели зубићи никако да замакну за усне.{S} Тек се кад год смири, па ће рећи: „Иш, не п 
ар ово није јасно?“</p> <p>Лазар умукну за часак, али већ му прискочи Боривоје.{S} Каже: „Госпо 
шњег дана удварао.{S} Сада га она дрмну за рукав. „Питајте их“, шапуће, „за што не допуштају он 
билазио наше крајеве и просио милостињу за свету обитељ.{S} Боривоје је у опште врло мало говор 
је држао је Боривој у скупштини Варвару за руку и изговорио јасним гласом: „Хоћу да узмем Варва 
о јасним гласом: „Хоћу да узмем Варвару за жену своју и хоћу да је љубим, као што нам заповеда  
ље мораш јавити власти, да примиш плату за своја недела.{S} Није доста рећи: „Кајем се, жао ме  
је онај предлог <pb n="206" /> о накиту за то, да женскиње њега помажу.{S} Сад неће имати већин 
дио, да је Светозар изабран у Лазаревцу за пароха, да се жени с ћерком Јелачићевом и да ће за м 
амо му беше стало до свог добра и новцу за љубав издао је и самог Бога.{S} Боривоје је просто с 
који стојаше не далеко од ње, али одмах за тим обори очи.</p> <p>„Шта?{S} Муж!?“ виче чича Срда 
-Срдан, „да хоће подржати овако, па бих за три-четир године био опет онде, где сам био и пре.“< 
а не за ожењене људе.“</p> <p>„Аја, баш за ожењене људе“, вели Сима, „распитивао сам се ја то в 
аштампано, а не може ни сила.{S} Па баш за то, што је био на чисто с тиме, и није се обмањивао  
ји је прописао Христос, прописао је баш за такве, као што си ти.{S} Свето писмо каже: „Здрави н 
па што село боли, боли и њега.{S} И баш за то, што га боли, хоће да лечи.{S} А кад хоће да лечи 
в. дух је слетео и на тебе?{S} И ти баш за цело мислиш, да св. дух нема друга посла, но да сиђе 
аба мода умире.</l> <l>Поп Светозар наш за цело</l> <l>Спрема јој опело.</l> <l>Њојзи не да ниг 
е ми: „Гром те убио, ти си луд, не знаш за шалу“.{S} Али сам је молио и <pb n="62" /> ја и мати 
е речи онако, како пишу, но се заклањаш за апостола Павла?{S} И ја не тумачим оне речи Христове 
и пут: „Сестро, ти треба да се жртвујеш за нашу ствар, треба да се усилиш и освојиш Лазара.{S}  
адиш добро“, каже му. „Ти се све бринеш за онај свет; све нешто удешаваш, да ти онда буде мекан 
их госпођа.{S} Њен је муж ватрен кортеш за народне ствари, те пита: „Кад су избори, гласају ли  
шај ти мене, како иду те ствари.{S} Још за мога детињства био у нашем селу човек богат, али твр 
 претрну.</p> <p>„Треба да знаш све још за времена“, продужује Тома, „па да помогнемо, ако се ј 
се не мичеш из кошаре, но завезујеш још за собом врата — конопцем.“</p> <p>Боривоју смрче пред  
авих <pb n="204" /> од оца својега, <hi>за које од добрих дела бацате камење на ме</hi>.»<ref t 
_C10"> <head>Гомила догађаја.</head> <p>За ово време напредовао је и Боривоје.{S} Вредно је про 
_C21"> <head>Назарени и смрт.</head> <p>За то време ишло је код Назарена по старом.{S} И они су 
 нам је већ, да не сме пушити “.</p> <p>За мало се и опет упутиле девојке Боривоју.{S} Он је до 
ако буде.{S} А добро неће бити“.</p> <p>За часак заћуташе, па ће онда Тома започети: „Беда је т 
од сад ако Бог да, поправићемо“.</p> <p>За мало, па се отац и син заговорили, а мати већ извукл 
царево.{S} И то је у св. писму“.</p> <p>За леђима црномањастог, лепог богослова седела је Јулка 
на големи расцеп, који створише.</p> <p>За неколико тренутака наста тишина, по Назарене врло не 
руку и у неки мах тешко уздахну.</p> <p>За леђима му је стојала Јованка.{S} Метнула му руку на  
 једно за друго.{S} Време је.“ _</p> <p>За Тому беше то као за мачку залогај, одмах се уплете.< 
и рече:</p> <p>„Остајте здрави!“</p> <p>За тим и опет пође, па се и опет врати.</p> <p>„Изишла  
рисеј кога је осудио Христос...“</p> <p>За тим је представио Лазар веру назаренску као прву вер 
обрава му Гаја, „вреди десет...“</p> <p>За тим је дошла још једна литра и та им је шапутала, да 
 <p>„Нека, исплатићу се ја сам.“</p> <p>За тим изиђе у авлију, па се упутио пешке у варош.{S} Т 
очео да пева песму: „За красну љубав“, „За љубав красну“, и кад би зора, он је још увек певао с 
ока с Јеленом. „Јелена рано“, пита је, „за што и ти „не повериш?“ „Мени је бабо“, каже она, „до 
али“, испитује га млади испитник даље, „за што су вас затворили на три године?“</p> <p>Боривоје 
 дрмну за рукав. „Питајте их“, шапуће, „за што не допуштају они и женама да придикују, кад су т 
p> <p>Њен муж, свештеник умириваше је. „За Бога, ћути, зар ниси чула, да то не вели он, то су р 
>И сад се Светозар окрене чича-Срдану. „За што ти, оче, хоћеш да постанеш Назарен?{S} Јер си ви 
да Искаријотски, који га после издаде: „За што се ово миро не продаде за три стотине гроша и не 
а, он је још увек певао све то, па то: „За красну љубав“.{S} Кад су у зору неки почели да хвата 
 те је око поноћи почео да пева песму: „За красну љубав“, „За љубав красну“, и кад би зора, он  
, вели грк Сима, „али ћеш пропасти“. — „За што?“ — „Хајд на таван, па да ти покажем“.{S} И одве 
име, а грк Сима каже: „Теби не дам.“ — „За што не даш, зар сам ја пропао?“ пита домаћин. „Ниси  
закуп.</p> <p>„Нећу“, каже она.</p> <p>„За што?{S} Зар ја не бих платио као и други или бих вам 
ита он.</p> <p>Она не одговара.</p> <p>„За што се мучиш, сестро?{S} Бог је дао човеку мелема пр 
Хоћеш ли, да умилостивиш Бога?“</p> <p>„За мене је све доцне“, зајечи Боривоје, „ја сам преврши 
вом и пчеларством, што им беше најдража забава.{S} То је српска кућа, каква треба да је, но кој 
који нису чланови друштва, те се отпоче забава.{S} Старији су разговарали уз чашу вина и читали 
 Сутра дан тек сваки осети последице те забаве.{S} Нико пијан, нико мамуран, нико уморан.{S} Св 
 нико мамуран, нико уморан.{S} Сваки се забавио и разонодио.</p> <p>Па шта ли рече село на то?{ 
миран и кротак.{S} Јованка се врло радо забавља с њим, јер је иначе разборит човек; обишао је и 
рно пића.</p> <p>Данас су се скупили на забаву.{S} Лекар је отворио забаву с предавањем и он је 
 скупили на забаву.{S} Лекар је отворио забаву с предавањем и он је тим својим предавањем потре 
и почело да живи и приредило прву своју забаву, одмах дан по томе зачула се по рогљевима ова пе 
више данас занат, чак ни благослов није забадава, а на <hi>дела</hi> нико и не мисли.{S} Можеш  
жно мијауче и вели: „Све су ти лекарије забадава, Гавране.{S} Од свију грехова највећи је грех, 
е треба женити и удавати, о томе нам је забележено у старом завету у Мојсејевој I. књизи, глава 
рстио Господ наш Исус Христос и како је забележено у светом писму, у трећој глави Матејева и тр 
је најглавније, пости онако, како је то забележено у књигама Василија <pb n="22" /> Великог.{S} 
то, одмах наводи чије су речи, ко их је забележио, у којој је глави и у коме стиху.{S} С друге  
е жандари.{S} Но опет га је прегледао и забележио сваку модрицу и чворугу на телу му.</p> <p>„У 
 ту вест, стеже јој се око срца, и суза заблиста у оку.{S} Није знала за што, али јој дошло као 
"64" /> <p>Обрен тешко уздахну, суза му заблиста у оку, али не рече ни речи.</p> <p>Кад су га о 
о лека, поуздана лека против назаренске заблуде, тражио га с напором све душе своје.{S} У њему  
ца назаренских апостола и обавесте онај заблудели свет.</p> <p>Кад је Здравковић свршио, са мно 
идику. „Ми ћемо опет бити једно с нашом заблуделом браћом, морамо бити једно.{S} Ми ћемо их осв 
хтео још мање.{S} Он је отишао тамо, да заблуделу браћу посаветује, па се од тог смера не даде  
е га.{S} Кад се свет искварио, кад људи заблудеше, посла Бог потоп.{S} Па, да ли боље би после  
е скупа толико <pb n="114" /> блудиле и заблудиле, као Рахела.{S} О њој су, кажу, и спевали мом 
ом се отворише врата.{S} Зашушта свила; забљешти злато; просуше се свакојаки мириси, а забруја  
госте, али одмах по ручку изгуби се.{S} Заболела је глава, те после подне није могла ни у скупш 
од јуче.{S} Њега последњи догађаји нису заболели тако, да се после њих осећао бедан и несрећан, 
е ово је Светозар дочуо и ово сумњичење заболело га је до срца.{S} Био је још млад, па је у душ 
 њим.{S} То је Лазару упало у очи, па и заболело га.{S} И до сад су га многи предусретали у пре 
е, али га тај глас опет за то није мање заболео.</p> <pb n="222" /> <p>Срдан је осетио крај, ра 
 се зажарила, кад јој споменуше о Гиги, заболи је нешто, али не знађаше управо шта.{S} Саслушал 
због тога, што је он Назарен, али га не заболи.{S} На за што га боли сад?{S} Он је оне остале с 
 је та, што је он разбибрига; крај њега заборави човек бол и беду; крај њега човек лако прикупи 
г случаја и читаве недеље није могла да заборави Џуџу, но ју је увек спомињала: „Сирота Џуџа, ш 
дух, а зна и то, да она из светог писма заборави најдуже до вечери све оно, што преко дан чује  
Док тако пре неколико дана, Гајина жена заборави да затвори врата, кад истрче из његове кочине  
необично бистар.{S} Што једном чује, не заборави; што једном види, запамти, а кад му је било 6  
о разговор о наследству, али Марта није заборавила тог разговора.{S} По првој прилици поручила  
омози себи сам, па ће ти и Бог помоћи“; заборавили је и осветила им се.</p> <p>И баш у оним так 
о сломијени оним страшним искушењем.{S} Заборавили су ону народну реч: „Помози себи сам, па ће  
веди, јер епископ зна већ, докле сте се заборавили и онда може да буде рђав крај.{S} Можете чин 
е још оног дана поручио шуру, да су они заборавили све што је било, и на част му икона.{S} Био  
с код њега оцрњивали.“</p> <p>Да богме, заборавио је, да и он у прво време није ни најмање веро 
у њу, мистрија ради, али је већ збуњен, заборавио је да узме на мистрију малтера.{S} После десе 
о је времена, кад сам од других послова заборавио на то.</p> <p>Но године 1889. почео сам врло  
ма свечано прикаже Боривоја, али је сад заборавио на то.{S} Није назвао чак ни „добро вече“, но 
 <p>Кад је Марта уганула ногу, Влада је заборавио на све пољске послове и оставио, да млађи рад 
} Деда Јова је дрхтао као прут, Тома је заборавио да је Назарен, те се од чуда (Боже опрости му 
ривоје.{S} Каже: „Господин свештеник је заборавио продужење те посланице.{S} Јер апостол Павле  
 као да није никад постио.{S} На мах је заборавио Јерусалим, Христов гроб и сва уживања онога с 
 но — половину.{S} Да се није ко од нас заборавио?“</p> <pb n="102" /> <p>Човек, коме се већ по 
 презрете сваког, ко не мисли као ви, а заборависте при том на главну заповед, на заповед божју 
ма олтара...“</p> <p>„Не треба никад да заборавите на милост божју...{S} Бог све може“ — упаде  
у, па није ни то богоугодно, тако рећи, заборавити на њих.{S} Ти постиш, слабиш, а другим се му 
ш било, који су хтели дати. „Па немојте заборавити да разгласите и осталима.{S} Можда има још к 
 тумачења.{S} Још му обриче, да га неће заборавити; доводиће му децу, а доносиће му и књига наз 
алевали, што се таки ваљани људи толико заборавише и бацају се једно на друго блатом; а неки су 
 потпуно не задовољим никога.</p> <p>Не заборављам, да искрено захвалим свима, који су се заузе 
о говорили“, каже. „Е, гле сад, како си заборавна.{S} Та говорили смо:{S} Како би то било, да ј 
т пута.{S} Стигне кући, отвори комору и забрави за собом врата.{S} Тамо је мрак.{S} У оном мрак 
тавиле га тамо, док не дође прегледач и забравиле врата.</p> <p>Милева је у постељи, окренула ј 
ad> <p>Кад су Боривоја увели у затвор и забравили за њим врата, било је у ћелији још два сужња, 
икако да се умири.{S} Доцније се и опет забравио у комору и молио се дуго Богу.{S} Дуже но икад 
оља.{S} Улазе лагано, а чим уђоше, Ђока забравља за њима вратнице.{S} Онда узе добар дреновац,  
у и она устаде да иде за њим...</p> <p>„Забрављена је комора“, каже Гига збуњено.</p> <p>„Где ј 
о две ноћи не долази кући, јер кад мало забразди, онда:{S} Шта је ту је.{S} Каже: „Кад дођем ку 
многа и многа овца <pb n="121" /> оде у забран.{S} Добри пастири покупиће опет стадо у гомилу,  
ерује сотону, а они су и хтели да му то забране и нису хтели; и тражили су пута, па нису нашли. 
рам, не убијам.{S} Нисам чуо, да је Бог забранио лулу.“ „Пророк Исаија каже, да ће се безбожнос 
 сами не уђосте, а који хтедоше да уђу, забранисте им“.{S} Ви се не држасте св. писма, нећете д 
ство, како се и ту не пребацисте, те не забранисте са свим вино, но га допуштате умерено.{S} Па 
изната за равноправну.{S} Сад није више забрањена, нико је не сме дирати, нико гонити.{S} Али ј 
е Адам бацио на кола и силом одвукао до забрањене јабуке. „Но као што је познато“, рече Обренов 
м је писано с крупни слови: <hi>„Ово је забрањено“</hi>.{S} Али само да је у рају било судија,  
ста, па од куд ће нам се још пре Христа забрањивати пушење?{S} Пушење је невино уживање, које н 
/p> <p>„3а што не прима?“</p> <p>„Каже, забрањује му његова вера.{S} Он је Назарећанин“.</p> <p 
оба, <pb n="89" /> чак ни њезин муж.{S} Забрањује им њихова вера.{S} Ту ће бити и онај „бик“, з 
S} Каква је то вера, <pb n="74" /> која забрањује пушити.{S} Зна она, да пуши свакојака вера, п 
p>„Био сам“, каже он, „али ми моја вера забрањује пушити“.</p> <p>Гле сад, мисли у себи Јулка.{ 
о у начелу не одобрава пушења, али и не забрањује пушења оним својим члановима, који ће га умер 
илеву скоро са свим.{S} Њезин закон јој забрањује да плаче, бајаги, ропта против божје воље, а  
рсту резаноме и иконама мртвим, што већ забрањује и II. заповед божја кад каже:{S} Не сатвори с 
ол Павле“.{S} И прочита ово:</p> <p>„Не забрањујте се једно од другог, већ ако у договору и за  
исму, на које се позивају Назарени, кад забрањују пушење.{S} Тамо вели неки пророк, да се не зн 
и злато; просуше се свакојаки мириси, а забруја звонки кикот.{S} То су госпође.{S} Сад се појав 
 цркву.{S} Читају се јектенија, па онда забруја и она дивна Дамаскинова песма о последњем „цјел 
 дође Лазар.{S} А онда, кад у скупштини забруја песма у славу Христову, погледа Боривоје на Мил 
на послетку Славна.</p> <p>„Добар дан“, забрујаше све три у један глас, кад стигоше до Боривоја 
лог одмора дође молитва, па на послетку забруји песма: „У миру живите, рек’о је Спас.“ </p> <p> 
још једном то питала и довела га онда у забуну.{S} Али данас није он више онај, који је био пре 
год у свет.{S} Пукле биле неке сплетке; завадила се с јетрвом, те је стрепила, да дочека мужа.{ 
 томе стиже им нова радост.{S} Дошао им завађени брат односно шуре у посету, много их молио, да 
и буде у првом сну, вежи га за постељу, завежи три преслице у један сноп, очитај оченаш и удри  
срећи“.</p> <p>Светозар извади из шпага завежљај артије, на којој беше потанко исписао правила  
ло дувана“.{S} И туткаше му у руке мали завежљај.</p> <p>„Хвала вами, који ме се сећате, али не 
S} И она је имала у тај пар под кецељом завежљај, тек што га није извадила.{S} Сад га је скрила 
и на улици просјака, дозва га и даде му завежљај...{S} Просјак је благосиљаше, али она то не чу 
кућу.{S} Питало је за њега и предаде му завежљај.{S} То пријатељица Варвара шаље, да понесе њег 
аљда одати“.</p> <p>Боривоје се не маша завежљаја.</p> <p>„Зар нисте дуванџија?“</p> <p>„Био са 
ај полице и пружила Боривоју руку — без завежљаја.{S} Оно, што је Варвара учинила, дође јој сад 
е цела кућа у просјаке.</p> <p>Он дакле завеза кесу, затвори добро амбарове и озбиљно се поразг 
 но оне, који су дар божји, знање своје завезали у убрус и чувају га и не распростиру га и не т 
оног слугу, који је своју кесу с новци „завезао у убрус и чувао...“ Тома је надовезао на то и н 
и видети, кад се не мичеш из кошаре, но завезујеш још за собом врата — конопцем.“</p> <p>Бориво 
им на улицу, па онда у мрак.{S} Снег је завејао путеве, али му то баш годи.{S} Што му нога по к 
да јој беше јасно, шта ће и како ће.{S} Заверила се у себи, да ће живети само за дете и уложиће 
ања.{S} Онда су се, по српском обичају, заверили у себи, да неће попустити, но терати до краја, 
ице и прешла к прозору.{S} Отклонила је завесе и гледала на улицу, ма да није могла ништа разаб 
ина собица.{S} На прозору нису спуштене завесе ни мало, те се види у соби све са свим јасно, <p 
асно, <pb n="164" /> па и то, за што су завесе остале незастрте.{S} Види се, да Милева има круп 
 мале књижице.{S} Једна је „<title>Нови Завет</title>“, мало ручно издање, а друга је „<title>Х 
е горе и горе.{S} Тада се свршује стари завет, свршује сила:{S} Настаје ново време — време љуба 
итство женско?{S} Не!{S} Кроз цео стари завет вуче се као црвена нит казна божја — освета божја 
реме један другога и тако ћете испунити завет Христов“, рече девојка.</p> <p>Боривоје погледа ј 
 насликао, него онај, који најбоље врши завет очев, а то је, који га у срцу своме најбоље пошту 
сма два пут, т. ј. из старог и из новог завета, а између та два читања иде опет песма и молитва 
 могао задржати.{S} Он мора даље; он се заветовао, да неуморно пешачи и купи прилоге за свету о 
вати, о томе нам је забележено у старом завету у Мојсејевој I. књизи, глава 28.{S} Кад је Јаков 
ја, претње и грубости.</p> <p>„У старом завету, у библији“, рече он, „има велик наук.{S} Разуми 
у је суд допустио, да истрпи казну“.{S} Завиди му, поздравља га, а стрепи од помисли:{S} Шта ми 
Љубав дуго трпи, милокрвна је, љубав не завиди, љубав се не велича, не надима се.{S} Не чини, ш 
о ову непријатну поруку без околишења и завијања, те је тиме учинио од зла горе.{S} Марту је та 
е крепите, болесне не лечите, рањене не завијате, одагнане не доводите натраг, изгубљене не тра 
 као да је од шећера.{S} Но ко јој боље завири у то лепо лице, може опазити трагове — блуда.{S} 
атворите ме и казните ме“, но судија је завирио у акта, па је отерао.{S} Каже јој: „Момак је ум 
ни се још не виђаше ништа, али да је ко завирио дубље, промотрио жиле, видео би, да онде већ тр 
 им не можеш ништа прочитати, али да им завириш у душу, нашао би задовољство.{S} Већ се и просј 
S} Ви добро знате, да често само од тог зависи, каква ће бити летина.{S} Зрно још није ни изишл 
наслонио на зид.{S} Дигла се била бура, завитла мећава и сви се склонише у ходник.{S} Тада он и 
ош слабији и од жене, који се даде њоме заводити.{S} У осталом оне две-три старије жене, које с 
д Јелачићевих, где се научише на њега и заволеше га са његове вредноће и скромности.{S} Јованка 
да, нити мора да бежи из друштва, да не завришти на сред улице.{S} Сад је мирна, по некад се ча 
де ће да се разговара о св. писму, а да заврне момку памет.{S} То не може ни једна жена, па ма  
 „То је сотона, који сад младој девојци заврће мозак“, мислио је у себи, „тај<pb n="80" /> сото 
о дванаести час озбиљноме раду.“</p> <p>Завршетак овога говора изненадио је, па је донекле и ум 
n="230" /> <p>Неке недеље изјави она на завршетку скупштине, да је дух свети улио у срце њено — 
 је радосно и усхићено слушала.{S} Када заврши, она му паде око врата и само толико рече:</p> < 
оворио Здравковић у том правцу, па онда заврши: „Свештеник није више оно, што треба да је.{S} П 
е казао онако, као истражном судији, па заврши: „Ја ћу скоро, што но кажу, Богу на истину, али  
 нису слушали одвећ пажљиво, те на брзо заврши.</p> <p>Него се после тога Шандор ковач баш пока 
само се по држању његову опазило, да је завршио, кад Светозар отпоче.</p> <p>„Ја сам мислио“, к 
речи осу се смеј.</p> <p>Брат Шандор је завршио, чиме је и почео.{S} Назаренство долази од жене 
не иде.{S} Он је лепо развио те мисли и завршио је придику. „Ми ћемо опет бити једно с нашом за 
равнијег суд не нађе...”</p> <p>Молитва завршује дакле речима највећег очајања и Боривоју би ст 
 делима правда човек, а не само вером и завршује речма: „Јер као што је тело без духа мртво, та 
 први пут чује глас звона, те се смерно завукао у угао и моли се Богу.{S} Мало доцније осети на 
и опет била тужна, нерасположена, па се завукла у собу.{S} Лазар је отишао, да надгледа марву,  
 обрнутим редом, женске су последње.{S} Завукле се у крај, те чекају, да се разиђе гунгула. „3а 
оја видети скоро увек заједно са Симом; завуку се гдегод или оду сред циче зиме изван села у ше 
ако, а парасио је и лулу.{S} Недељом се завуче гдегод, па чита, што одавна није радио. „Боже мо 
се већ ухватио мрак.{S} Она је у кошуљи загазила у воду од прилике до појаса, а с њом је загази 
у воду од прилике до појаса, а с њом је загазио и деда Јова.{S} Трипут ју је загњурио руком у в 
кромно.{S} На женскињама <pb n="135" /> загасите хаљине, никаква накита, чак ни белила. „Верни“ 
S} Возио по Божићу из рита трску, па се заглави, баш кад је хтео да изађе на друм.{S} Коњи запа 
 наша места, сав народ наш.{S} Ко ће да загледа у будућност?!“</p> <p>Очи му се по мало наводни 
дех.“</p> <p>Лекар је пришао Боривоју и загледао га.{S} Боривоје испрва гледаше весело унаоколо 
етвара се.{S} А ко сте ви, да му у срце загледате?{S} Колико је ваљаних, који стоје код вас на  
ривоја од мало час.{S} А да је ко могао загледати тек у душу његову!{S} Као да је улетео вихор  
у ни Назарени у томе оскудни.{S} Кад се заглибе у ћутање и не знају да покрену нова разговора,  
је загазио и деда Јова.{S} Трипут ју је загњурио руком у воду и трипут рекао: „Крстим те у име  
ћемо“.</p> <p>За мало, па се отац и син заговорили, а мати већ извукла кћер из собе, те је одве 
тку ће рећи Тома: „Сиромах Боривоје!{S} Заговорио се с Варваром и кад се коњи поплашили од оног 
 па дођи по подне.{S} Кад се она најпре загреје за ту ствар, лакше ћемо с њом...{S} Дакле полак 
 сузним очима привуче Светозара к себи, загрли га и рече: „<hi>Сине, твој сам</hi>!...{S} Тако  
азар у један мах хтеде да скочи и да га загрли, али се уздржа.{S} Но ако је Боривоју шапутала љ 
асак, па онда устаде са столице и топло загрли жену. „Разумем те“, каже, „то је била придика ме 
а руку и одведе к Милеви.{S} Тамо ју је загрлила, ижљубила и обасула је питањима и нежним изјав 
и лек и да се излечим.“</p> <p>Лазар је загрлио Боривоја, а Петар стао у страну и дао се у круп 
игнуту руку, јер иде време, кад ћемо их загрлити њом...“</p> <p>Придика се није баш особито доп 
речи и без опроштаја, без пољупца и без загрљаја.{S} Испрва није имао снаге да устане, али кад  
<p>„Ви сте“, каже она, а глас јој дошао загушен, као да иде право из душе, „ви сте гледали муке 
и од врата и Лазар поче да чита лагано, загушеним гласом, јер није слободно, да звуци допру до  
их.{S} И тада поче да чита 4. стих мало загушеним, пророчанским гласом:</p> <quote> <l>„Дај чис 
ма претварају уздисаји у јецање, испрва загушено, па онда горко, очајничко.{S} Ко то не види, н 
S} Али не...{S} Крај своје постеље чује загушљиво јецање, потмуло, горко.{S} То долази право из 
, то ће се временом показати...“ За тим загушним гласом додаде: „Та да смо Срби, та да смо људи 
оди слушали славује, но што нам данас у загушним собама свирају жене и кћери неке швапске валце 
дан мах на авлију, јер му у соби беше и загушно и тесно.</p> <p>„Боже, за што није само мало де 
н, него је друго нешто код њега, што ми задаје крупне бриге.“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Да Бог 
 пун љубави и нежности, „велики те удар задесио, Бог нека те утеши“.</p> <p>Она лагано крену гл 
ло и пре неколико дана.{S} Толико ју је задиркивао и задржавао од посла, да ју је расплакао, па 
илази крчму, иде оборене главе и кад га задиркују суседи, он само вели: „Види Бог“.</p> <p>Радо 
редан, дурашан, али баш он није умео да задобије љубави, баш он није могао да стече поверења.</ 
је лежао неколико дана од рана, које је задобио, а кад се придигао, мати га преклињаше, да се о 
е.{S} Она види пророка Илију, где се не задовољава са 450 поклатих пророка валових, но на поток 
 другова рече само толико, да су била, „задовољавајућа“.{S} То се овима није допало, те га напа 
 просјак и дед ми је био то, па се опет задовољавам и с мањим улицама, а ти тераш све друмом, п 
 да је ни тамо најгори.</p> <p>Лазар је задовољан тим делом и назаренске старешине почеше за ње 
њима.</p> <p>Збор се свршио и нико није задовољан осим Шандора ковача.{S} Само кад му је дао Бо 
робу...</p> <p>Но ако Боривоје није био задовољан с Варваром ни с Томом нити ичим, није богме н 
ајат, да је се сита наљуби.{S} И кад се задовољила, па сва радосна погледа кћери у очи — поплаш 
учају мора постићи, т. ј. да потпуно не задовољим никога.</p> <p>Не заборављам, да искрено захв 
м нити ичим, није богме ни Варвара била задовољна с њим.{S} Она је знала, где га боли, та, он ј 
 сваки час беше јој горак, те ће бити и задовољна и захвална, ако уђе у кућу, као што је њена.{ 
се.</p> <p>На послетку се ипак разиђоше задовољни.{S} Доктор је био добар човек и сви су га вол 
аголастог.</p> <p>„А ви?{S} Како сте ви задовољни?“ пита она њега у место да одговара.</p> <p>„ 
„Милева“, пита он мало после, „јесте ли задовољни у новој кући?“</p> <p>Она подиже главу и погл 
 а тумачио је тако, да су сви били врло задовољни.</p> <p>Тома је оног дана још рано изјутра, ч 
р ковач“, рече трећа.</p> <p>Миловић се задовољно смешио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
ати, али да им завириш у душу, нашао би задовољство.{S} Већ се и просјаци купе пред њином скупш 
ом вашем послу.{S} Ти ћеш се после мало задоцнити и ја ћу говорити с њиме“.</p> <pb n="217" />  
о је сувише вешт, а да одмах на почетку задре за Лазарев говор.{S} То би донекле изгледало, да  
ју Варвару.{S} Кад хтеде да пође, он је задржа.</p> <p>„Милева, пријатељице, питао бих те нешто 
е они људи, којима си учинио зло, баш и задржавају од суда, ти се сам од своје воље мораш јавит 
 кукавица, угушише је оне сузе, које је задржавала и које јој не дадосте ви, кратковиди апостол 
лико дана.{S} Толико ју је задиркивао и задржавао од посла, да ју је расплакао, па је после опе 
крчме; многог, кад наиђе на њега сумор, задржала је, да не тражи лека у вину и ракији.{S} Ја да 
ри, кад је раздражен.{S} Многог је лула задржала од крчме; многог, кад наиђе на њега сумор, зад 
 носити у коју велику казнионицу, но га задржали, да у окружном суду издржи казну.</p> <pb n="6 
ићемо. “</p> <p>„Све, што је било боље, задржао је брат.“</p> <p>„Задржао је оно, што му је тре 
д мога дела, за што није искао, него је задржао.{S} Али наравно, знао је, да сам добра, па мисл 
је било боље, задржао је брат.“</p> <p>„Задржао је оно, што му је требало; нами је једно као др 
 га Боривоје никојим начином није могао задржати.{S} Он мора даље; он се заветовао, да неуморно 
хтео да одговара, али га његови другови задржаше.{S} Наста нека затегнутост — неко са свим несн 
Поплашили се коњи и он их није могао да задржи...“</p> <pb n="235" /> <p>Њега су нашли негде ча 
или од оног пања, није више могао да их задржи.{S} Ми сви много губимо у њему, али шта ћемо, би 
ашена.{S} Но највише су Боривојеве речи задрле за госпођу Љубу.</p> <p>Она се окрете своме мужу 
"192" /> се све, посрнуло је све, па се задрмале и цркве, јер су и оне из људи</hi>.{S} Ви сте  
е крст и као да тај крст у његовој руци задрхта у први мах, али само у први мах.{S} Нико не тре 
о њима.{S} Та да и како ће.{S} И она се задуби у мисли...</p> <p>Кад се вратио Тома, она га доч 
ви Милевин поглед на њему.{S} Он јој се задуби у очи и разумеле је.{S} Њен је поглед питао: „Гд 
ојев поглед зауставио на њему.{S} Он се задуби и Боривоју у очи и разумеде и његов поглед.{S} П 
, кад стигоше до Боривоја.</p> <p>Он се задубио у посао, па није ни опазио, каква му испитна ко 
орити домаћици реч-две, а често је тако задубљен у мисли, да и не чује, шта га пита.</p> <p>Дом 
Стаке.{S} Мала, доброћудна жена, сва се задувала, види се, да се журила.{S} Чим је спази стари  
оје си данас навео, да се треба клонити зађевица о црквеном закону, врло су значајне.{S} Апосто 
ар види по томе, што се међу њима множе зађевице, а не смеш да их опоменеш, јер су готови да от 
и је уграбио, шта?“</p> <p>„Јесте...{S} Зађем за друм, и дођем до њене куће. „Шта ћеш ти ту сад 
е слутио, и — од срца зажали сестру.{S} Зажали је, али јој не поможе.{S} Пољубио ју је у чело,  
а оно јасно, што је слутио, и — од срца зажали сестру.{S} Зажали је, али јој не поможе.{S} Пољу 
м, па хоће ли бити за тебе грехота, ако зажалиш и заплачеш се за сином својим?“ Заклопи св. пис 
ратима.{S} Тамо је стојао Боривоје, сав зажарен и лупао ногом у даске, што је могао већма.{S} Д 
> <p>Кад Гиги споменуше о Милеви, он се зажари радосним руменилом.{S} Та, да обиђеш Назарене це 
он ње најдостојнији.</p> <p>И Милева се зажарила, кад јој споменуше о Гиги, заболи је нешто, ал 
ицу, да му не смета.{S} Тек четврти дан зажарило му се лице — весео је.</p> <p>Но весео је и Па 
„Мани то, бабо, само кад си нас се опет зажелео.“</p> <p>„Еј, еј, децо, опак сам ја човек био.. 
 победи, већ дај по сваку цену све, што зажели, па ма пропао.{S} И што је код мушког пушење, то 
ува, што је то дете пакосно.{S} Ако што зажели, а не дамо му одмах, или му ма што не учинимо по 
ривоје је упалио кућу...{S} За мало, па зазвоне звона, купе се људи, а Боривоје излази из куће  
о, и та прашина заигра пред њени врати, заигра и заустави се.{S} Шта је?{S} Шта се то скрива из 
ближе и ближе.{S} За мало, и та прашина заигра пред њени врати, заигра и заустави се.{S} Шта је 
 изгуби се, он поста сетан и тужан и не заигра се више.{S} Марта је дозвала и опет лекара у пом 
иђе свако зло.{S} Ако се дете кад год и заигра, може му се опростити.{S} Али да и зрели људи, п 
и.</p> <p>Па тек кад је осетила, да јој заигра и чедо под појасом, онда је већ имала снаге, да  
шљавају тако бескорисна питања.“</p> <p>Заиђоше за рогаљ и улица, у којој беше назаренска скупш 
амо такнуо.{S} Пробудио је у њој пажњу, заинтересовао је.{S} Сад је она ишла даље.{S} Без тога  
вор.{S} Покуша, да даје знаке, не може, заиска онда знацима оловку и хартију, па учини потез-дв 
је палио ни један српски син.“</p> <p>И заиста, у мал’, у мал’ што чича Срдан у радости није уп 
" /> <p>„Кажите ми, молим вас, јесам ли заиста ја крива?{S} Сећате ли се, кад сам оно била с Вл 
тати, као да си је руком однео“.</p> <p>Заиста, ово је лек, који скоро увек помаже.{S} Ја бар с 
{S} Куда?{S} Не зна ни сам; изгубио се; заишао је у улице, које не познаје.{S} И дуго мора да ј 
еву ће дати из опште благајнице 40 ф. у зајам, да богме, без икаква интереса и да врати кад мож 
ћеш пропасти и за то ти не дам новаца у зајам.“</p> <p>„Ето, тако је то, моја браћо и господо д 
му долазаше неки шум, као кад оно ветар зајауче по тихој ноћи.{S} Али он увек и увек заспа, јер 
т допре до ушију шум, као кад оно ветар зајауче; и опет уздахну, али слеже раменима. „Боривоје  
} Није ни Марта искала икону без икаква заједања, а тек баба Језекиља!{S} Она је испоручила, да 
Мађарице не знају, али опет за то иду у заједницу, јер се не смеју цепати.</p> <p>Од једном се  
д Бога нађете, што се одвојисте од наше заједничке матере цркве?{S} Без пастира, без вође упути 
ечеру, а то је први пут, да изостаје из заједничке молитве.{S} Боривоју је опет први пут, да ид 
купили 4 јутра земље од својих прилога, заједнички су је обрадили и засејали житом.{S} Сад су д 
ме, кад Назарени иду у скупштину, да се заједнички и у кратко помоле Богу, па онда и поразговор 
од Србина, а то све у име Бога, коме се заједнички молимо.{S} Ево вас видим искупљене на молитв 
н је болестан.</p> <p>Триви Аршинову ће заједнички оправити кућу, јер иде зима, прокисава, а он 
" /> у Лазаревац, да се у већем друштву заједнички озидавају и крепе.</p> <p>Но Милева је боље  
и опет четрнаест дана и дође опет време заједничкој скупштини.{S} Боривоје дође тога дана мало  
ослужењем Реформата, Калвина.{S} Почиње заједничком песмом, за тим иде молитва, онда св. писмо  
нам онда, кад једаред појмимо, да нам у заједничком добру лежи спас, те се престанемо радовати  
 Назарена, што неће доћи оног вечера на заједничку молитву, јер мора Лазару.</p> <p>Лазаревац н 
пита ме она љутито. „Зар је то лепо?{S} Заједно сте почели и чим дође до прве мале незгоде, ти  
је умереност, а поједе пола вреће шљива заједно с коштицама?{S} Оне намирисане женскиње, које с 
„а још већма се радујемо, ако се с нами заједно помоли Свевишњему.“</p> <p>Још су њих двоје гов 
ише од две, нигде и никад не смеју бити заједно.</p> <pb n="130" /> <p>Кад се утишао смеј, који 
 си ћутљивог Боривоја видети скоро увек заједно са Симом; завуку се гдегод или оду сред циче зи 
е дошла брату неким послом, па ће с њим заједно у скупштину.{S} Лазар је у овај мах отишао у ко 
 добро дошло.{S} Јер док су они цео дан заједно, па се и позаваде и поиграју и очајавају, дотле 
на; али она неће.{S} Каже:{S} Док нисмо заједно и на окупу, не могу лећи...{S} А трпи кукавна д 
ћује Лазара.{S} Кад већ не могу да буду заједно, нека даде Лазару његов део.{S} Моли и мајка Је 
ш Бога?“</p> <p>„За мене је све доцне“, зајечи Боривоје, „ја сам превршио меру.{S} Мени нема ле 
оже мој, хоће ли бити на њему рода?!{S} Зајмодавац долази и тражи од мене дуг свој, јер је рок  
где — трава.</p> <p>„Ваљда се зрно мало закаснило“, мисли чича-Срдан, но кад прође још неколико 
 мало, док посвршавам; не бих рад да се закасним с оним, што ми је поверено.“</p> <p>Лазарев је 
p> <p>„О, о, пријатељу, како да се тако закасниш.{S} Отаљај беду с врата, ма како било.{S} Учин 
ли то не би било ни по јада, да се нису закачиле и о докторово предавање.{S} А богме и то су уч 
учинио с Надом, уђе и опет у кошару, те закла коње и краву, за тим вашку и мачку, гуске и пилић 
блаци су прелетали висином и врло често заклањали месец.</p> <p>Боривоје је терао коње, уз њега 
ан од облака, који јурише висином, није заклањао месеца.{S} И видеше јасно, где се коњи боре с  
ш Христове речи онако, како пишу, но се заклањаш за апостола Павла?{S} И ја не тумачим оне речи 
в. писма вреди то исто толико, колико и заклетва.</p> <p>„Како су вам деца?“ пита она. „Јесте л 
 хоће, али сам ја увек готов да положим заклетву, да су назаренску веру измислиле жене...{S} Не 
ва мени под грлом, а десном ме грли.{S} Заклињем вас кћери јерусалимске, не будите љубави моје, 
зажалиш и заплачеш се за сином својим?“ Заклопи св. писмо и остави га на сто.</p> <p>„Где је са 
ећег месеца после женидбе свога јединца заклопи очи за навек.</p> <p>Боривоје је много тужио за 
ости му грехе) прекрстио.{S} Варвара је заклопила очи.</p> <p>Онда полако изиђоше из кола.{S} С 
га се сећају и да га поштују.{S} Кад је заклопио очи, сваки син му је насликао слику и наместио 
Но то је у цркви.{S} Али ни оно, што је закључено на збору о Великој Госпођи, није остала празн 
 тога се потресања могло <pb n="170" /> закључити, коликом снагом чича Срдан напаствује дете св 
 се хранио господски.{S} Мал’, мал’, те закољу ћурку, јагње, зеца.{S} А Гавран је увек умео уде 
зивају тај намет: бедом.{S} Угарски нов закон ослобађа их од тога, али сваког тек 5 година посл 
поштена, но се само пита:{S} Неће ли ме закон казнити, па ако неће, онда напред, па ма десеторо 
 неће бити боље дотле, док се не донесе закон, да жена не сме никуд излазити из куће и дворишта 
набошци не имајући закона, сами су себи закон.“ То значи:{S} Ма не знао да има Бога, ако си пра 
ти.{S} Злочини, који падају под казнени закон, нису ништа друго, но највећа дрвета у шуми наше  
 скрхаше Милеву скоро са свим.{S} Њезин закон јој забрањује да плаче, бајаги, ропта против божј 
— дим.{S} Они, који проповедају код вас закон, најмање га чине.“</p> <p>„Имаш у многоме право,  
стол Павле вели: „Незнабошци не имајући закона, сами су себи закон.“ То значи:{S} Ма не знао да 
о, кад је казао: „Свађе и препирања око закона клони се, јер је то некорисно и празно“.</p> <p> 
 записао оне Христове речи: „Тешко вама законици, што узесте кључ од знања, сами не уђосте, а к 
Назарен, тај се покајао, живи по божјем закону, сигуран му је опроштај и неизбежно — царство бо 
е,“ каже, „знамо се већ.{S} Они по свом закону не воде политику; они не иду на тужбу против вас 
 знао, да је посао готов.{S} По строгом закону ово не би могло бити, али се такав обичај затека 
да се треба клонити зађевица о црквеном закону, врло су значајне.{S} Апостол Павле, тај најдаро 
на је сад у прељуби.{S} А Мојсије нам у закону заповеда, да таке камењем убијамо; а шта ти вели 
треба иконе ни св. Николе.{S} По његову закону он би требао на Божић да ради... да преже коње и 
 жаљења, но тако рећи радосно.{S} И кад закопаше дете, никад ни речи више о њему.{S} А имали су 
х усана.{S} Само штета, што тај лек код закорела пијанице помаже највише 6 недеља, па онда наст 
ветозар до зрелости, те моли оца, да не закраћује Лазара.{S} Кад већ не могу да буду заједно, н 
 нећете да га се држите ни у будуће, па закраћујете и нами, да га се држимо“.</p> <p>„Па за што 
оме.{S} У нашим великим казнионицама не закраћују никоме пера ни хартије.{S} Недељом, а и иначе 
а је погледала, видела би, да су му очи закрвављене, како то не доликује испоснику.</p> <p>Око  
је Боривоје, и ма колико да му беху очи закрвављене, видео је, како је Нада пропустила некога к 
лепо све чути и видети.{S} Тек ако дете закрешти и заплаче се, мати га носи у дубину просторије 
убље и дубље сагибала главу, а на крају закука очајним гласом:</p> <p>„Ја сам крива, несретница 
неће, онда напред, па ма десеторо њих — закукали.{S} Кад смо већ узели метати руку на срце, све 
беше на највишем врху дуда.{S} И кад је закукурекао зору, Боривоје је упалио кућу...{S} За мало 
и се, сео је. <pb n="187" /> Кад у зору закукурекаше петли, он је још увек седео за писаћим сто 
 не чује или не може да устане.{S} Тада закукурекне петао и у Боривоју се обрнуше мисли.{S} Он  
S} Хоћете ли мени дати ваша два ланца у закуп.</p> <p>„Нећу“, каже она.</p> <p>„За што?{S} Зар  
а тамо баш лепо упутише.{S} Пролетос су закупили 4 јутра земље од својих прилога, заједнички су 
онај ваш православни свештеник, који је закупио регал свога села, те постао главни бирташ?{S} П 
 што, на тавану је.{S} А нема здравијег закуска од шљиве.{S} Бадава, Француз је Француз, далеко 
 <p>Кад је Тома дошао до Срданове куће, закуца на прозор и предаде га домаћици.{S} Она се сирот 
а.</p> <p>Али не, није умрла.{S} Чим он закуца на прозор, тихо, једва приметно, она се трже.</p 
бију Срби, ал’ бију и Турци.“ Што дубље залазе у св. писмо, све се то више истиче међу Назарени 
> <p>Кад приђе капији, осетише га пси и залајаше.{S} Ама какви пси, подавиће он и њих.{S} Био ј 
ло дошло пусто, изумрло; нема ни пса да залане.{S} Понеко дете, старац или редуша, ако и нису у 
памет, била је — јерес.{S} Тада чу, где залану вашка.{S} Био је под селом.</p> <p>Дође до куће, 
>Кад га уведе у собу, тада по други пут залану вашка.{S} Нити јој он назва Бога нити га она пон 
га, коме је она толико скривила.</p> <p>Залану вашка и она изиђе у двориште.{S} Била је лепа, к 
, не може се рећи, да га не негују и не залевају, али опет за то бледи и вене, недостаје му оно 
 под земљом.{S} Да онда малаксасмо и не залевасмо га — угину.“</p> <p>Лекар му одобраваше. „А з 
мало куће, но све село да продам, не би залегло“.</p> <p>„Кад немаш, немаш.{S} Подај онолико ко 
тину као гости, из љубопитства, па се и залепише тамо.</p> <p>--- Кад је Лазар дошао из поља, п 
пет је за то остало толико земље, да ће залећи и судске трошкове и покрити све потребе дечје.</ 
а и деда Јова.{S} Боривоје је ћутао као заливен, он је у души био уверен, да речи апостола Петр 
писан.{S} У њему није било злобе; сваки залогај делио је с децом, с којом се играо, али кад му  
“ _</p> <p>За Тому беше то као за мачку залогај, одмах се уплете.</p> <p>„Наравно да је време,  
ри вечери, али ни једно од њих не окуси залогаја.{S} Онда се он диже, пољуби жену у чело, назва 
, дваред, триред, десет пута, али све у залуд.{S} По речима апостола Павла било је давно време, 
ра се чича-Срдан, „зар су те већ толико залудиле оне негдашње коњокрадице.{S} Скрећи оданде, ка 
 да!{S} Толико су му Назарени сина били залудили, да он и сам не памти, кад му се дете провело. 
ањем и одмарањем.{S} Дакле и путник чим залута и осети, да је изгубио рачун, нек почне светкова 
ренуо с пута не само за тренутак, но је залутао далеко у пустињу, где све дубље у њу улази и не 
веда се међу осталим и то, да је Одисеј залутао са својом четом на усамљено острво, где је била 
 вам већ, браћо <pb n="145" /> моја, да залутасте и да ћете се без пастира и вође са свим изгуб 
штеник, ђакон.{S} Видите ли дакле, куда залутасте.{S} Пронађосте у еванђељу оно, што је противн 
богословских наука и верујте ми, грозно залутасте већ до сад, а то лутање ићи ће све даље и даљ 
 значи код нас:{S} Бити на кривом путу, залутати.</p> <p>„Како би то било?“ промуца Боривоје. „ 
 ћеш ти радити“, пита он Боривоја, „кад залуташ у пустињи, па изгубиш рачун о данима?{S} Нећеш  
 његову.{S} Удар је био силан, Лазар се заљуља, но брзо се прикупи.{S} У један мах је изгледало 
андило, те је икону надимило, оцрнило и замазало на њој натписе и слике.{S} После су покушавали 
 а њени правилни, бели зубићи никако да замакну за усне.{S} Тек се кад год смири, па ће рећи: „ 
ча-Срдана.{S} Бивало је и до сад, да он замане по Лазару, али онда је Лазар увек гледао врата и 
 кола.“ Узеше ме и трећи пут, подигоше, замахнуше са мном и — пребацише ме преко кола.{S} Пао с 
 а ново што би ваљало, што би оно старо заменило и усавршило, нисте били кадри створити.{S} Пон 
т, дођоше три свештеника из околине, да замену Светозара.</p> <p>Време је, да се крећу.{S} Само 
е и трпао их у кола.{S} То дете је онда замењивало човека.{S} За тим <pb n="43" /> је малиша ви 
повању, продаји и т. д.{S} Тај састанак замењује — кафану.{S} Или би се <pb n="139" /> још боље 
азио.{S} Одвукао се на даске, које тамо замењују кревет и остао непомичан.</p> <p>„Да манемо за 
 особито допала никоме.</p> <p>Прота је замерао почетку, а други свршетку.{S} Но нешто беше у т 
д Милеве.{S} Ја мислим, овоме неће нико замерити.{S} И ако се сложите, ја ћу говорити баба-Стак 
већином и материјално упропашћени...{S} Замислите, шта осећа тај човек у себи?{S} Како се прашт 
им отворено: „3биља Меланка, како си ти замишљала ту ствар?{S} Ми мушки да се у свему држимо ум 
ивоје је био као утучен.{S} Ово он није замишљао, овоме се није надао.{S} Било му је, као да се 
 гледа, дође јој у неки мах, да се њему замоли, али не имаде снаге.{S} Стојала је на раскршћу,  
вица, шта ћу, него сам рекла, дај да их замолим, нека жене дете, јер ја баш више не могу овако. 
 дуго мора да је ишао, дуго, јер кад се заморио, поче да свиће.{S} Снег се стишава, ветар се пр 
о, то је платно, шта ли...{S} У томе је замотано њено дете...{S} Лежи на некаквом старом долапу 
 дошао сав укаљан, а по чакширама му се замрзла вода и нахватао се лед.{S} Сместила га у постељ 
де код њих освану неки свињи, који нису замркли, а њему се налаже, што види — да не види, што ч 
а Христових речи, вели, направише данас занат, чак ни благослов није забадава, а на <hi>дела</h 
писмо.{S} Наша вера не познаје поповска заната.{S} Исус Христос није никог запопио.“</p> <p>„Па 
ирења цркве, то нису били свештеници од заната под платом“, а глас му дође чисто опор.</p> <p>С 
друга учитеља, два три трговца, два три занатлије, а од ратара беше их до двадесет породица.{S} 
лицу, стоји Јова Пајинов.{S} Јова је по занату чизмар, управо крпа, али је ватрен Назаренац.{S} 
у се и хтео чак у Јерусалим.{S} Њега је занела и застрашила „Молитва грешника“ ; он је из оне ј 
руштву оних осталих старица назаренских занела до крајности.{S} Поче да мисли на смрт, на страш 
ише оно, што треба да је.{S} Пастири су занемарили стадо и стадо сад блеји куд које, па није ни 
д још мање бринуо око њихових ствари, а занемарио је и своје.{S} Мал’ да не речеш, човек се упу 
че: „Ми ћемо пропасти обадвоје.“ И онда занеми.{S} Милева је оборила главу, уздану и изиђе на п 
д тог безбожничког одговора, поцрвени и занеми.</p> <p>Јасно је, што рекли Назарени, да је била 
 да одоше звездари, јер је за часак све занемило.{S} Али не...{S} Крај своје постеље чује загуш 
укавост.</p> <p>Кад уђе Боривоје, обоје занемише и посматраху га, а Боривоје њих није ни опазио 
зреку пресуду.{S} Стале су преда њ, али занемише.{S} Јованка му је најближа; она треба да га пи 
 више свој...{S} До сад, кад је плануо, занео се, било је само за тренут, после се умирио и беш 
и изговорио таким жаром и ватром, да је занео чак и оне охладнеле старце.</p> <p>Лазар у један  
 је лежало св. писмо, у које се са свим занео.</p> <p>Тако је то трајало мал’ те не цели дан.{S 
сак на душу Боривојеву.{S} Он се испрва занесе, па онда клону под утиском тих речи...{S} Кад се 
 у тај мах, кад је Тома ово говорио, те занесен неприликама стављао Шандора ковача чак и над ап 
 охладнео, није ни сенка оног ватреног, занесеног Назарена као што беше пре. „Личи“. као што То 
 Звао сам те и претераним и сањалицом и занешењаком.{S} На послетку сам омекшао.{S} Али ме је и 
и сви се искупише око њега, јер он врло занимљиво говори.{S} Но то му не смета да једе.</p> <pb 
 да их побије.</p> <p>Једном му је мати зановедила, да утера свињче у авлију, које је дошло из  
едно и неком фанатичном ватром, која је заносила.{S} Истина, он се трудио да изгледа миран, да  
еђе на друго, на њихов будући живот.{S} Заносили су се, како ће они вредно упоредо обрађивати њ 
лентијем.{S} А отац Мелентије говори са заносом о Св. Гори, Јерусалиму и оним чудима, која бива 
ошло јој лепо лице необично тужно, па и заношљиво.{S} Нешто се такну Боривоја и дође му воља, д 
> што је био пука сирота, но уз то лен, зао и пијаница.{S} Нада је радила код њега као црв, бил 
} Он познаје Варвару, зна да је над њом зао дух, а не свети дух, а зна и то, да она из светог п 
нда му живота нема.{S} И да је Лазар, у зао час, убио човека, мање би га клели и ружили, но што 
ој по лицу са ове невештине.{S} Брзо се заогрнула марамом, па понуди Лазара, да седне.</p> <p>„ 
е Мирко, „још непречишћен.{S} У њему је заостало још по нешто од прошлих грехова.{S} Сотона га  
верни већ разишли, на вратима скупштине заостане четири човека:{S} Лазар с Боривојем, Мирко и Т 
р доста вреве и метежа у селу, па да не заоштравамо:{S} Господ ће видети — судити и пресудити“. 
ше за то, да се мало поправим, па да не западам опет у затвор.{S} А ти ми показујеш, да ћу тек  
есет пута си скретао на бољи пут и увек западао натраг.{S} Твоје друштво, у коме живиш, понесе  
ш годи.{S} Што му нога по кад-кад дубље западне у јендек, тим боље; кад се извлачи из оног глиб 
 n="51" /> је осећао, да ако још једном западне, неће више изићи жив.{S} За неку недељу дана пу 
које ће се помагати сироти чланови, ако западну у невољу.{S} А осим тога је увек говорио млађим 
 гони вихор.{S} Да ко има соколове очи, запазио би кроз ту прашну маглу коњаника, који је добра 
оли.{S} Да истински, по срцу воли децу, запазио бих, јер би деца онда волела и њу.“</p> <p>Наст 
заспи, но све једнако уздише.{S} Кад је запазио, да је Лазар будан, приђе му ближе: „Знаш ли, ш 
згледа, мало се накашље, па онда поче: „Запазио сам, да није само до свештеника узрок — <pb n=" 
 љутио се, после се предао и умирио.{S} Запали лулу, па само гледа у плаве димове и мисли, мисл 
ш кад је хтео да изађе на друм.{S} Коњи запали до појаса, па ни маћи.{S} Иду људи друмом, али с 
ој соби.{S} Угасио је жижак, који му је запалила рођа његова, светлост му је несносна, њему да  
викну: „Не уносите је... него дај да је запалим, па да изгори и кућа и сви, који смо у кући; не 
ла се слама; испрекрштала соба орасима; запалио се бадњак; запојаше већ и звездари: „Слава во в 
ла до тамана.{S} Тамо он, Ненадов ју је запалио...“</p> <p>Боривоју удари крв у лице и наже даљ 
 веру?{S} Зар ако ти кров прокисава, да запалиш сву кућу, па да одеш чак и из села.{S} Поправим 
ном чује, не заборави; што једном види, запамти, а кад му је било 6 година, знао је из Боривоје 
p>„Лепо је, што гледате на дела, — само запамти, из цркве Христове не можеш ти никог истерати,  
ноћи.{S} Он је ту молитву <pb n="21" /> запамтио од почетка до краја, чим ју је први пут чуо, и 
али види душом, види све онако, како је запамтио у детинству...</p> <p>Мора да одоше звездари,  
 да то буде као пре, џаба га.{S} Ја сам запамтио, да је дваред долазио епископ у нас, па је уве 
 кога ми познајемо умр’о је).{S} Каже: „Запамтите, свештеник не сме да подрива цркве и црквених 
1" /> Леп је јесењи дан, какав давно не запамтише људи.{S} Или можда дан и није леп, само се ње 
раведници...“</p> <p>Боривоје се нађе у запари.{S} Каже: „Исус Христос није узимао за апостоле  
а, те се умеша Светозар, тако сад Лазар запе, не умеде одмах да одговори.</p> <p>Устаде Боривој 
акомислена женска, брзо утеши.{S} И она запева:</p> <quote> <l>„Зелен орах, деб’о лад,</l> <l>Б 
ог тог што ружно мислити.“</p> <p>И она запева и певала је после тога сваког јутра као и пре.{S 
’, мал’, па се Лазар баш упутио.{S} Кад запева:</p> <quote> <l>„Дуни ветре отуд од Горњака“ —</ 
а га хладним облозима.{S} Она их дочека запевајући: „Јао, леле мене, браћо и пријатељи слатки,  
т.{S} Не сме се ни обући ни провести ни запевати.{S} Отићи ће она својој кући, доста јој је ком 
S} За љубав светских ствари немој ни да запеваш, ни да заплачеш, ни да се развеселиш, ни да се  
дајемо земљи земљино без икаква плача и запевке.{S} Кад би вриштали и грували се у прса, тим би 
као што је Милева.{S} Давно је њему око запело за њу, али се слабо надао.{S} Сад му је тако рећ 
ам, без Милеве?“</p> <p>Но Лазар је као запета пушка.{S} Не чека, да други одговара, но говори  
 коње и да иду кућама, Малић је стао са запетом двоцевком и хтеде да пуца у коње, ако се макну, 
 моја невесто, извор затворен, студенац запечаћен.{S} Устани севере и ходи јуже, и дуни по врту 
} Стари другови лепе ме се као чичак... запијемо се негде, и онда: хајд...{S} Знаш ли ти Лазаре 
је опазила, да код њих није све у реду, запиње негде, али није могла да сазна где.{S} На послет 
 изненађени, па и узнемирени, јер песма запиње, сваки вуче глас на другу страну.{S} Шта је то,  
ар.{S} Каже: „У Матејеву еванђељу стоје записане ове Христове речи: „Не мислите, да сам ја доша 
би ни говорио.{S} Апостол Лука је добро записао оне Христове речи: „Тешко вама законици, што уз 
евала, а виде је где купи ствари.{S} Не запита је за што, не рече јој да не <pb n="220" /> пева 
и би проговорио речи, да га она прва не запита: „Како ваши на дому“?</p> <p>„Хвала,“ каже он, „ 
, гурну лактом, а њега прође као муња и запита: „Кад код вас свештенство није тајна, не може ев 
 да је Лазар бар по назаренском обичају запита: „Па какве вас мисли обузимају при читању?“ Она  
 су биле његове мисли?</p> <p>Да сте га запитали, он би се — поплашио...</p> <milestone unit="s 
икакве срдње и пребацивања.{S} А кад је запитао Боривоја: „Како си, брате?“ <pb n="227" /> Бори 
е рекао нешто слично.{S} Кад га је неко запитао: „Шта је Бог радио у бесконачности пре створења 
вор, лако је.{S} Одмах ће једно ма које запитати: „Где сте били у последње време и како сте се  
адам ничему!</p> <p>Дуго је брижна мати запиткивала ојађену кћер, али не доби јасна одговора.{S 
ранио га што но реч: медом и шећером, а запиткивао га је дан ноћ о томе:{S} Колико треба да пос 
авамо у реци.“</p> <p>Јулка је хтела да запиткује даље о крштењу, али се умеша Славна: „Јелте,  
њен човек дао у такав разговор; та, тај запиткује, као да ће сутра не само у хаџије, него и у к 
онина, који му је долазио сваку ноћ.{S} Запиткују га људи:{S} Какав је на изгледу тај сотона, и 
ад баба Макра не би кварила.{S} Али кад запишти њен глас, да је двеста најодабранијих певача и  
е?!{S} Не могу, тешко ми је.“ И жена се заплака.</p> <p>„Не може се ништа учинити с бојем“, каж 
што говори тај човек, има истине, па се заплака.{S} Дуго је јецала, док се није умирила, а кад  
 „Рождество“, али старац не једе, но се заплака.</p> <p>На велики петак мора Јова да бега из ку 
рашљиво погледаше на матер, па се горко заплака.{S} Мајка му утре сузе, пољуби га и даде му нек 
 Милева ушли у собу и пришли оцу, он се заплакао. „Децо“, каже, „уштапио сам се, нисам могао да 
јер је код нас сиротиња.{S} Она се онда заплаче и неће да руча.{S} Каже ми: „Сад је код мог баб 
ти и видети.{S} Тек ако дете закрешти и заплаче се, мати га носи у дубину просторије и онда не  
тских ствари немој ни да запеваш, ни да заплачеш, ни да се развеселиш, ни да се растужиш“, вели 
 ли бити за тебе грехота, ако зажалиш и заплачеш се за сином својим?“ Заклопи св. писмо и остав 
 опијају?{S} Жене старе мало се можда и заплачу, кад помисле на смрт; та да, нико није без грех 
убље у Дунав.</p> <p>Кад су се коњи већ заплели у хамове и утонули, скочи Боривоје и четврти пу 
е.{S} Кад хоћеш да је ухватиш, њу мораш заплести у вигове као препелицу, иначе одлети.{S} Ето ј 
ки издрже и даље, али кад дођу до првог заплетенијег раскршћа, кад виде, да се баш они бацају к 
ти главу о душевној борби, о породичним заплетима.</p> <p>Дознаје, да је Боривоје Назарен и слу 
после првих речи ћутање.{S} Кад код нас запне говор, лако је.{S} Одмах ће једно ма које запитат 
иконама мртвим, што већ забрањује и II. заповед божја кад каже:{S} Не сатвори себи кумира нити  
борависте при том на главну заповед, на заповед божју, која се не може криво тумачити и која ве 
као ви, а заборависте при том на главну заповед, на заповед божју, која се не може криво тумачи 
без војника?“</p> <p>Неко му рече: „Бог заповеда: „Не уби“.{S} Христос је казао: „Ко нож трза,  
служе, с олтаром деле.{S} Тако и Господ заповеда, да они, који еванђеље проповедају, од еванђељ 
р.{S} Позива се на апостола Павла, који заповеда: <hi>„ Старца не карај, него му говори као оцу 
у своју и хоћу да је љубим, као што нам заповеда Господ и прописује апостол Павле, а то је:{S}  
вати, ако хоћеш да си божји, јер Бог то заповеда.{S} Пронађосте у еванђељу, да треба презрети ц 
ад у прељуби.{S} А Мојсије нам у закону заповеда, да таке камењем убијамо; а шта ти велиш?{S} О 
ка по уговореном реду.</p> <p>„Докле ми заповедају“, одговара Боривоје.</p> <p>„Отац је казао,  
це божје, да на Гори Синајској прими 10 заповеди, наложио му је Бог, да се три дана пре тога уз 
ао што те је продао Јуда и погазићу све заповеди твоје.“</p> <p>Дуго је клечао и плакао, а кад  
муци, господине.{S} Бог у својој шестој заповеди каже: „Не уби“, а цар у своме регламану каже:  
, олтаром и крстовима.{S} То и није Бог заповедио, него су то попови измислили, да им буде већи 
постол <pb n="113" /> Павле, кад нам је заповедио: „Човека јеретика после првог и другог савето 
ом мотиком?“</p> <p>„Не бих; Христос је заповедио:{S} Ко те удари по једном образу, пружи му и  
убити се не може силом, но срцем, не по заповести, но по слободној вољи.{S} Вез љубави ништа не 
.“</p> <p>„Ми дакле“ вели Боривоје, „по заповести св. апостола Павла не смемо да будемо једни с 
рштала соба орасима; запалио се бадњак; запојаше већ и звездари: „Слава во вишњих Богу“.</p> <p 
 с Боривојем у двориште, чуло се женско запомагање из Јовине собе.{S} У дубини дворишта, код вр 
вска заната.{S} Исус Христос није никог запопио.“</p> <p>„Па то сте и ви кадгод читали еванђеље 
 другови, свршени богослови, али још не запопљени, ухватили певнице, те поју као анђели:{S} Про 
слила; она је хтела да се сврши, што се започело, јер каже: „Сви хвале Лазареву главу и науку,  
> <p>За часак заћуташе, па ће онда Тома започети: „Беда је то велика и не можемо ми таку ствар  
.{S} Мора се дубље захватити, озбиљније започети.{S} Назаренства не може да убије лако ни реч с 
ени људи у народу, створише књижевност, започеше научна и морална предавања, те свештенство по  
„Нисам требао“ вели, „тако крупну ствар започињати с најстаријим сином.{S} Нека ја умрем, а ост 
дустану, оне остале немају смелости, да започињу што саме...“</p> <p>„Па јеси ли био код Јовића 
рвен као рак, а кад Назарени хтедоше да започну молитву, он се диже. „Браћо и пријатељи моји“,  
а ћу тамо?“ питам ја. „Не бој се ништа, запражиће он добро Светозару чорбу.“ „И ти ћеш Светозар 
Дунавац, умало се није удавила, па онда запраши даље и никад се више не врати у село.</p> <p>Пе 
и право, Милева, шта би ти рекла, да те запросим у твог бабе?“ „Рекла бих“, каже она, „да се ок 
их не разбијеш.{S} Ту се не може држати запт.{S} Па онда дође и оно, чега су се многи тако љуто 
S} Кад се дете огледа и виде себе онако запурена, плачна, ружна, хоће кад год да се утиша.{S} У 
ену матер.</p> <p>Момче беше ознојено и запурено од брза јахања, па и не примећаваше, колико су 
к није хтео да изостане.{S} Био се мало запустио с придикама; што јесте, јесте, али кад сад узм 
е ђаво кушао и Христа, те је сталан.{S} Запушава уши, одмањује руком и вели: „Иди сотоно!“</p>  
 најужаснијих грдњи.</p> <p>Жене и људи запушавају уши и мумлају: „Ух, ух, ала је силан (сотона 
риње припитомити, но њега“.</p> <p>„Шта запушавате уши, расколници и Фарисеји, бајаги грех вам  
е у душу, но одлази сотоно, а Боже мој, запуши ми уши.“</p> <p>Не може се рећи, да Боривоје ниј 
лим само ово:{S} Ако свештеник не ваља, зар одмах из цркве да одеш и да напушташ веру?{S} Зар а 
„Море, море“, виче, „куд вучеш те узде, зар не видиш, да ћемо право у Дунав...“</p> <p>Боривоје 
не слушај ни попа, ни владике, но жене, зар то није од искони била женска политика?{S} И ето са 
 било за доба Христова, а ви не палите, зар ће због тог и <hi>само због тог</hi> једно од нас т 
свештеник умириваше је. „За Бога, ћути, зар ниси чула, да то не вели он, то су речи апостола Па 
амо пљесну рукама: „Наопако баба-Стако, зар и ти?{S} А пре бих се смрти надао, но томе!“ </p> < 
р неким достојанственим нагласком. „Но, зар ти до сад ниси о томе чуо?!“</p> <p>„Нисам чуо“, ве 
 међу нами.{S} Па кад тако стоји ствар, зар ти доиста мислиш, да ћемо ми горети у вечним мукама 
о да буде?{S} Ако је Христос донео мач, зар има већ и деда Мирко право, да то учини у нашем сел 
 каже: „Теби не дам.“ — „За што не даш, зар сам ја пропао?“ пита домаћин. „Ниси пропао“, вели г 
 још и рођени брат да ти крха врат?!{S} Зар ја нисам бивала код покојнице и видела, да је у ње  
светог писма, идите у огањ вечни?...{S} Зар што ми палимо тамјан, као што је било за доба Христ 
ђеље проповедају, од еванђеља живе“.{S} Зар ово није јасно?“</p> <p>Лазар умукну за часак, али  
о, ако оде жандарима, па ме прокаже.{S} Зар опет да ми ломе кости и затворе ме?{S} Сви би ми, р 
дари вашу жену, да хоће да је убије.{S} Зар ви њу не би бранили?“</p> <pb n="79" /> <p>Боривоју 
тола.{S} Крст и иконе вами су идоли.{S} Зар ви <pb n="146" /> не знате, шта је то спомен?{S} За 
потегне та ствар, ти ћеш настрадати.{S} Зар мислиш, да је теби слободно затворити дете у свињац 
 јој Тома, „немој још и Бога хулити.{S} Зар није доста твога?{S} За што га уби, кад га сад тако 
се ближи, треба се измирити с Богом.{S} Зар нас Православне крст и иконе не подсећају на то ист 
 му се читати мало или велико опело.{S} Зар нисмо сви једнаки пред Богом, па зар не треба да см 
 грех неће ни најмање уписати у зло.{S} Зар такав изглед не мами осуђеника у Назарене?</p> <p>П 
и увек говоримо, а никад не творимо.{S} Зар би апостоли умирали за Христову науку, да он сам ни 
ним зрном жита, које баците у земљу.{S} Зар је по то зрно све једно, хоће ли земљу сажећи сунце 
копавате мртве као петла на буњишту.{S} Зар Христа не сахранише његови ученици лепо?{S} Зар му  
7" /> твоје: „Види Бог“ није псовка?{S} Зар то не значи, да види Бог, како ја тебе ударам, па ћ 
?“</p> <p>„Шта велиш, ниси скривила?{S} Зар да ја чекам да скривиш, па тек онда да те бијем.{S} 
 видела Назаренке у свом веку. „Шта?{S} Зар ви нисте наишли у светом писму на ту песму?“ пита г 
ар због тога мораш одмах у Назарене?{S} Зар не можеш да се уљудиш и поправиш као и твоја остала 
и казао господину испитнику, дедаче?{S} Зар оно, да нису курјаци изели оног твог друга, који је 
 у крви онога, кога носите у утроби?{S} Зар хоћете да донесете дете на свет са успаљеном крвљу, 
чењу светог писма, или ви или други?{S} Зар може то бити, кад станемо једном пред лице божје, д 
вели Лазар, „да је Бог мањи од људи?{S} Зар он од тебе слаба тражи, да седам пута на дан опрост 
еном или девојком, као и други људи?{S} Зар смо ми жене погане?!“</p> <p>„Мани ме“, молио се он 
 не метнуше камену плочу над гробом?{S} Зар матер божју не сахранише апостоли највећим сјајем?{ 
"146" /> не знате, шта је то спомен?{S} Зар не знате, шта је знак сећања?{S} Није ли вами мио о 
 њему?{S} Зар се он ње није одрекао?{S} Зар је он није преварио?{S} Да ли је дошла к себи те ра 
 пита Боривоје.</p> <p>„Какво друго?{S} Зар што си потукао ону живину по кући?!{S} Ни бриге те  
та не сахранише његови ученици лепо?{S} Зар му не метнуше камену плочу над гробом?{S} Зар матер 
<p>„Нећу“, каже она.</p> <p>„За што?{S} Зар ја не бих платио као и други или бих вам упарложио  
ругу, он ману руком и рече: „На што?{S} Зар има човек од тога какве вајде?{S} То је упало Јелен 
, које ће то дете да донесе на свет?{S} Зар мислите, да се о томе не треба бар исто <pb n="10"  
лаче?{S} Крштен, пречишћен, па опет?{S} Зар се сотона и опет појавно у њему?</p> <p>Кад се сврш 
и га мисао:{S} Шта она мисли о њему?{S} Зар се он ње није одрекао?{S} Зар је он није преварио?{ 
ву науку, да он сам није умро за њу?{S} Зар би народ ишао за њим, да је он једно говорио, а дру 
из цркве да одеш и да напушташ веру?{S} Зар ако ти кров прокисава, да запалиш сву кућу, па да о 
или пелене и побринули се за колевку, а зар је то све?{S} Но како стоји са оном крвљу и нарави, 
, не мили ми се; само сам гледала.{S} А зар би био грех и да сам играла?“</p> <p>Он је ћутао.</ 
 све је то било већ што тамо пише.{S} А зар до века тако да буде и без потребе тако да буде?{S} 
са?{S} Неће ли нам други пут рећи:{S} А зар и из вароши може што добро доћи?“</p> <p>Здравковић 
а смо нас двоје баш прилика у колу.“ „А зар ми не би и иначе приличили једно с другим?“ Она ме  
у је захвалио.</p> <pb n="236" /> <p>„А зар ви, пречасни господине, доиста држите, да је успех  
акојака вера, па чак и Турци.</p> <p>„А зар ви нисте наше вере?“ пита га.</p> <p>„Нисам“.</p> < 
нио се на ограду, па је пита:</p> <p>„А зар ви, Цвето, нећете у коло?“</p> <p>„Била сам прошле  
уго, па ћете и ви бити тамо.“</p> <p>„А зар ви мене држите за добра човека?“ пита је он нагло.< 
р ће се мирније молити Богу.“</p> <p>„А зар Назарени не пиље у тебе, не шушкају и не оговарају  
 руке и ноге, па се оженили, а мој Гига зар да не може?“</p> <p>„Он је,“ продужује Мирко, „још  
лаву, а оног мало искрвавио бритвом, па зар и за то да трчиш у Јерусалим.{S} Ко још те ситнице  
S} Зар нисмо сви једнаки пред Богом, па зар не треба да смо једнаки и пред свештеником?{S} Прод 
но у свето писмо и „Харфу Сиона“.{S} Па зар да се такви после не успаљују?{S} Како ће гледати н 
цу, а ту има много и много брига.{S} Па зар он да се брине и о томе, о чему ће да говори у скуп 
сти ваздух, оно је крв ваше крви.{S} Па зар то да не остави трага у њему?!{S} Ви се не разумете 
?{S} То је дете од вас наследило.{S} Па зар може бити, да није наследило нешто и од ваше нарави 
деце изићи на крај са 600 форината?“ Па зар ту да не иде свет у Назарене?{S} Како ту можете бра 
то су речи апостола Павла“.</p> <p>„Шта зар оно, како смо скитнице, језичне?“ пита госпођа Љуба 
а, која хоће да се брани.{S} Слутила је зар какав напад и рече затегнуто: „Била сам.“</p> <p>„О 
икама било и по двоје, троје, но сад је зар случајно Боривоје сам.</p> <p>Рахила и Варвара чине 
 високо у дим као безбожност</hi>.{S} И зар сад то значи, да је безбожно пушити?{S} Та, ви сте  
н као да су му сви помрли по кући.{S} И зар баш нема никаква лека?!{S} Ишао је чак жупану и тра 
љубим је кад што, не стидим се казати и зар је то идолопоклонство?{S} То је за мене слика и ниш 
е Бог!{S} Увек и увек угађати Господу и зар баш никад не угађати себи?{S} Овако мисли ишле су ј 
а и људи за она моја недела.“</p> <p>„И зар због тога мораш одмах у Назарене?{S} Зар не можеш д 
3" /> Остали и не гледају на њу.{S} Или зар и они слуте, шта ће бити?</p> <p>„Милице, синко“, в 
ао да му нису увек мисли онде.{S} Мисли зар о оном, што је чуо о Лазару, о данашњем збору или и 
 га уби, кад га сад тако жалиш?{S} Ниси зар могла напред промислити шта чиниш?“</p> <p>„Јао, сл 
исано, па ма што ишло после тога.{S} Но зар се ви баш тако строго држите светог писма?{S} Знате 
н се осу на њега: „Шта је Јово“, пита, „зар си се и ти дао у тумачење св. писма“.</p> <p>„Не ст 
о да је време, крајње је време“, каже, „зар да чекамо, да се почну успаљивати?“ и испод ока пог 
ти и онога ти“, продера се чича-Срдан, „зар су те већ толико залудиле оне негдашње коњокрадице. 
Све је готово“, рече јој лекар строго, „зар баш све?{S} Верујем, да сте скројили пелене и побри 
, а крши мале прстиће, да све пуцкају, „зар је нисте могли истући, но сте је одмах убили?“ Ту з 
 <p>„Зар жена није човек?“ пита Јулка. „Зар на жену не може сићи св. дух?{S} Лепи сте ми и ви п 
> <p>„А, да шта хоћете још?“ питао је. „Зар није Назаренство у вас очигледно увенуло, а „Друштв 
„Умукни, несретниче!“ виче чича Срдан. „Зар то <pb n="37" /> твоје: „Види Бог“ није псовка?{S}  
зара да напустиш?“ пита ме она љутито. „Зар је то лепо?{S} Заједно сте почели и чим дође до прв 
, па и осталима препоручио да одрекну. „Зар то да буде крај?“ рече. „Пођосмо у војну на друге,  
вели он, „али би то видео Бог“.</p> <p>„Зар се ви не би бранили?{S} Не би ме ударили том мотико 
>Боривоје се не маша завежљаја.</p> <p>„Зар нисте дуванџија?“</p> <p>„Био сам“, каже он, „али м 
а она њега у место да одговара.</p> <p>„Зар с Варваром?“ пита је он отворено.</p> <p>„Па да!“</ 
ам играла?“</p> <p>Он је ћутао.</p> <p>„Зар ви мислите“, пита она мало после, „да не би било бо 
 гракнуше све три у један глас.</p> <p>„Зар жена није човек?“ пита Јулка. „Зар на жену не може  
и му чича Срдан. „Хајде синко!“</p> <p>„Зар да сви пиље у мене, шушкају и оговарају ме.{S} Нека 
хоћу сад да оставим.{S} Хоћу да радим и зарадим оно, што сам ти распудио, хоћу...“</p> <p>Чича- 
ицка као нека грофица, јер каже: „Ја ћу зарадити, заслужићу мотиком, па ћу се обући.“ А оне дру 
ича-Срдан не даде сину даље. „Шта да ми зарадиш?{S} Ниси ти мене хвала Богу убио, имам ја и дан 
 пред друшво.“</p> <p>Светозар се силно зарадова.</p> <p>„Но, само кад си успео,“ рече.</p> <p> 
S} Талијан био вешт, ишао по вашарима и зарађивао много новаца.{S} Жена му знала кувати боље и  
азаренским породицама.{S} Они су у оној зарази видели божју казну, божју вољу, да се свет из не 
робља и пуниће их увек, нарочито у добу заразних болести...“</p> </div> <div type="chapter" xml 
кроз вратнице.{S} Онда је напунио стару зарђалу пушку шрафовима, ексерима, кључићима, једном ре 
о сам се“, јер човек није свиња, да се „зарије“.{S} Које је речи хтео још претресати, не зна се 
 у Бачкој, па онда, је ли боље казати: „зарио сам се у посао“ или „заронио сам се у посао.“ Он  
на одговора.{S} Милева је дуго плакала, заронила је главу у мајчино крило и само говори: „Ништа 
Милева има крупнијих брига.{S} Главу је заронила у руке и не миче се.{S} Један крај од образа њ 
се полако мицала.{S} Главу је још дубље заронила у јастуке, а лице јој се још мање видело но пр 
оље казати: „зарио сам се у посао“ или „заронио сам се у посао.“ Он је држао, да је боље казати 
посао.“ Он је држао, да је боље казати „заронио сам се“, јер човек није свиња, да се „зарије“.{ 
аде јој у реч Боривој.</p> <p>Милева се заруменила, низ образе јој се котрљале вреле сузе.{S} П 
 у башту.{S} Ма да у његовој башти нема засађена цвећа, но само поврће, ипак је цвеће и непозва 
 је пространо, чисто двориште, у ком је засађено неколико дрвећа, остраг је зграда с пет прозор 
асправља.{S} То се интересовање најбоље засведочава тиме, што су чак неке наше црквене општине  
на, управо сестра Наста и сестра Макра, заседну свако по подне у собу и плачу, да би се и камен 
их прилога, заједнички су је обрадили и засејали житом.{S} Сад су добили од продате хране 240 ф 
је повлачио дрљачом и браном, као да су засејане.</p> <p>Ово је брука, какве не памти жив човек 
Ох, жено, жено, гле, како су му конопци засекли зглавкове.{S} Да су га и жандари везивали, не б 
i>“.</p> <p>Кад су Назарени и Назаренке засели на клупама, ни једно од њих не погледи више на г 
ега, опажао сам све јасније и јасније у засенку његову <hi>целокупан живот наш</hi>.{S} Питање  
 души, неће ли испод тог пепела кад год засијати нов пламен.{S} Гига ју је волео свом душом сво 
светују ме и помажу ме, дају ми посла и заслуге, али ми жена не да живети......{S} Дај Боже, да 
опирала; каже: „На добром сам ја месту; заслужила сам ја то“, али кад јој је Лазар протумачио,  
 прохрвају, није згорег, јер су обојица заслужили прекор.{S} Други су сажалевали, што се таки в 
х да ме млатне, нек му је Богом просто, заслужио сам...{S} Али шта ћемо, ако оде жандарима, па  
>„Ама за што га браниш толико, кад није заслужио? — пита Марта раздражено. „Ако му је баш и тре 
нију но што сам је оставио.{S} Чиме сам заслужио, да се браћа тако старају о мени?“</p> <p>„Апо 
ека грофица, јер каже: „Ја ћу зарадити, заслужићу мотиком, па ћу се обући.“ А оне друге веле оп 
ужи сам Господ наш Исус Христос, ако је заслужна венца.{S} Ми не дижемо ларме, не подвикујемо,  
азим и свог друга, који је хтео да буде заслужнији од мене.{S} Затрпао сам га у рит, а селу каз 
род има и онаког попа и учитеља, каквог заслужује.{S} Да за бољима тежи и да се упне из све сна 
 сваки народ има онаког владара, каквог заслужује.{S} То сви признају као истину и ја вам кажем 
ацивати и корети га.{S} Па у том леже и заспа.{S} У сред ноћи пробуди га нешто.{S} Отвори у пол 
че по тихој ноћи.{S} Али он увек и увек заспа, јер мишљаше доиста — ветар је.{S} Тек кад је дру 
p>Та се ствар вукла и отезала, али није заспала.{S} Адвокат је покушао измиру, али узаман.{S} П 
с и морам рећи, <hi>свештенство је које заспало, које упустило, па сад иду кола куд не треба.</ 
а ли ће он?{S} Читаву ноћ није могао да заспи, но све једнако уздише.{S} Кад је запазио, да је  
ју собу.{S} Оне ноћи није могао дуго да заспи и више пута рече у себи: „Није добро.“</p> </div> 
 лепа. „Страшна је као читава војска са заставама“, што рекао премудри Соломон.</p> <p>Она му г 
 али како су с њиме у друштву женскиње, застаде код школских врата и понуди им првенство.</p> < 
коро да је изгура на поље.{S} Код врата застаде баба Стака и <pb n="138" /> врати се.{S} Каже:  
>Дође до куће, којој га је срце вукло и застаде да се одува.{S} Али само за часак.{S} Обазре се 
...</p> <p>Кад дође до Цветине куће, он застаде.{S} Дође му у главу мисао, да ће Цвета за извес 
 за Србина?{S} Гласао је — врага.“ Мало застаде, па онда додаде: „С опроштењем.“</p> <p>Здравко 
arget="#SRP18966_N3" /></p> <p>Светозар застаде за часак, па онда устаде са столице и топло заг 
огли истући, но сте је одмах убили?“ Ту застаде за часак, па продужи: „А шта вам је скривила та 
у примеру проте Папића.{S} Шандор ковач застаде код врата и рече доста гласно: „Таман, свештени 
/> То је Лазар...{S} Носачи га познаше, застадоше и метнуше сандук доле.{S} Престаде песма, пре 
 скупштина свршила и верни се разиђоше, застадоше Тома, Мирко, Боривоје и још два три човека у  
е таман да утера кола у село, а коњи му застадоше као укопани.{S} Погледа унапред и опази на ср 
 нове крајеве, а где стане ногом, ту не застаје, но хода, корача, напредује...</p> <p>Боривоје  
</p> <p>Кад уђе у собу, изненади се.{S} Застао је Милеву.{S} Она је дошла брату неким послом, п 
 тај мах дошао је Тома.{S} У ходнику је застао на глас песме, чуо је речи и разумео је...{S} Та 
етозар поново Гигу.</p> <p>Гига је мало застао, али како нико не прозбори више, скиде кључ од к 
дике почеше исмевати у народу као нешто застарело, давнашње, а морално поучна предавања наших у 
свему право.{S} Прва ствар недоказана и застарила, за другу добио Боривоје три године робије.{S 
тан у мозгу, знаш.{S} Иначе је та ствар застарила; баш и да си учинио, одавна је било, па те не 
 на длану млеко материно, а ђаво се <hi>застиди</hi> и избљува децу.{S} Ето, дошли смо дотле, д 
му сусретоше поглед њезин и она му дође застиђена — готово поплашена.{S} Но највише су Боривоје 
о прошло“.{S} Непросвећени су људи мало застранили, на скоро ће се вратити и сами.{S} Иначе он  
м ја човек био... врло опак.{S} Куд сам застранио?{S} Али тако је то!{S} Кад сам радио, радио с 
де посла.“</p> <p>Јулка је и зачуђено и застрашено гледала у Боривоја.{S} То је прави роб, кога 
ео чак у Јерусалим.{S} Њега је занела и застрашила „Молитва грешника“ ; он је из оне јерусалимс 
у отвара као Назарену, брату.{S} Најпре застре прозор.{S} Онда изиђе на врата и пропусти га тих 
ше још неизрађена, тај пут беше по мало застрт маглом.{S} Пред њиме у души стајаше чича Станко. 
е, па још у добру.“</p> <p>Старчеве очи засузише, Лазар као да беше мало потресен, али оста при 
жас.{S} Њега је осудио суд и кад издржи затвор, суд ће му опростити.{S} Али су га осудили и људ 
 већ дође и стражар, да води Боривоја у затвор, а оне су још једнако тамо.{S} У оној полутами д 
рече ни речи.</p> <p>Кад су га одведи у затвор, постоји мало, па се онда исповеди Лазару.{S} Св 
ика“.</head> <p>Кад су Боривоја увели у затвор и забравили за њим врата, било је у ћелији још д 
г члана...</p> <p>Ето, тако је доспео у затвор Лазар Ненадов, кога су бабе његова села подругљи 
 мало поправим, па да не западам опет у затвор.{S} А ти ми показујеш, да ћу тек онда робовати,  
 тужилац, који је управо глава окружног затвора, слабо се бринуо о томе:{S} Цвета ли или не цве 
удац Јелачић стојао одмах трећа кућа од затвора, те је стражар сваки дан отпраћао Боривоја тамо 
 стари, бар да он оправдава наде.{S} Из затвора је сто пута већма користио назаренској ствари,  
d> <p>Дође дан, да се Боривоје ослободи затвора.{S} Кад је изишао на улицу и нехотице подиже гл 
 редовно.{S} Кад је хтео да се ослободи затвора, она је већ купила своје сукње и кошуље, да оде 
кад му изиђе суд, да одседи шест месеци затвора, Назарени га испратише као свог најврснијег чла 
евојка?</head> <p>Кад се Пера ослободио затвора, били су Лазар и Боривоје сами у ћелији.{S} Лаз 
прокаже.{S} Зар опет да ми ломе кости и затворе ме?{S} Сви би ми, рекао бих, још које како опро 
је кућа Боривоја Ненадова.{S} Он је сад затворен, вуче ланце, па су се сложили „бугери“ из четр 
ако миран, добар.{S} Требало би и да је затворен, а овај није ни то.{S} Могао би утећи сваки да 
јгори човек у селу.{S} Није био до душе затворен, али то је све, што се може у његову одбрану к 
сочива.</p> <p>„Тај би човек морао бити затворен у кутију и <pb n="179" /> не би смео од два са 
корео, препреден лопов.{S} Кад није био затворен, онда су му зацело обилазили кућу жандари.{S}  
рт затворен, сестро моја невесто, извор затворен, студенац запечаћен.{S} Устани севере и ходи ј 
твојих као мирис ливански.{S} Ти си врт затворен, сестро моја невесто, извор затворен, студенац 
тку овога одељка, већ је по четврти пут затворен.{S} Као што му је тело кржљаво, тако му је крж 
рштењу, онда су назаренским старешинама затворена уста.</p> <p>Највише кажу ово: „Кад се учврст 
х поставе уздуж на једну страну, њихове затворене сроднике на другу страну и говор почиње.{S} У 
ма их, на жалост, доста, и ако нису сви затворени.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
је изишао из собе и спава у кошари, при затворени врати.{S} Али која вајда и то, кад нема ноћи, 
 просјаке.</p> <p>Он дакле завеза кесу, затвори добро амбарове и озбиљно се поразговори с Лазар 
 требало пасти на памет пре по сата.{S} Затвори песмарицу, саже главу на груди и поче у сав гла 
ини њен брав, но ју је питао, где да га затвори.{S} Цвета му се извинила и захвалила на помоћи. 
 неколико дана, Гајина жена заборави да затвори врата, кад истрче из његове кочине шесторо наго 
ј дође време, да иде у скупштину, он је затвори у кочину међу свиње, бије је, али не помаже.{S} 
гом.“ Па лепо изгура Боривоја на поље и затвори за њим врата.{S} Боривоје се убезекнуо, а с оне 
е он у себи; срце му уздрхта још јаче и затвори очи.{S} Осети, како се мајка му належе на њ; об 
ј кржљави.</p> <p>Лазар климну главом и затвори св. писмо.{S} За тим поче лагано ходати по соби 
ољуби жену у чело, назва јој лаку ноћ и затвори се у своју писарницу.</p> <p>Тамо је ходио дуго 
 Отправио је Варвару саму, а он се опет затвори у ону мрачну комору и горко плакаше.{S} Осетио  
 виде људи.{S} Него уђи у одају своју и затворивши врата своја, помоли се оцу својему, који је  
њу.{S} Коме ће се приволети царству?{S} Затворила је очи и — мислила је.{S} У оном тренутку ниј 
згубила.</p> <p>Отишла је у собу, па се затворила.{S} Те ноћи се два-триред будио Лазар.{S} До  
.{S} Шта ти мислиш Славна, за што су га затворили?{S} Да није убио човека...?“</p> <p>„Шта ти п 
е“, кажу обадве.</p> <p>„А за што су га затворили?“ пита Славна.</p> <p>„То бих и ја волела зна 
 га млади испитник даље, „за што су вас затворили на три године?“</p> <p>Боривоје подиже главу, 
се више не врати у село.</p> <p>Перу су затворили у сеоску кућу на два-три дана, па га пустише. 
р је још онога дана отворио школу.{S} У затворима до душе не дају пера и хартије, али поред све 
е најпосле промисли.{S} Кад је за собом затворио врата, мумлао је у себи: „Жена и мачка треба д 
 и казала му: „Онда сам лагала на суду; затворите ме и казните ме“, но судија је завирио у акта 
се промишљале о томе:{S} Да ли може суд затворити и таког човека, који нити краде нити убија?</ 
ати.{S} Зар мислиш, да је теби слободно затворити дете у свињац?{S} Радуј се, што ти кћи не тра 
зна власт за то, срески начелник, па га затворише.{S} Може се мислити, да се после овога случај 
 опет је као и други људи.{S} За што га затворише?{S} Убио је жену.{S} Страшно!{S} А за што?{S} 
цу.{S} Но све бадава.{S} На послетку га затворише и хтели да му суде.{S} Но он полудео, па га п 
ља дана, како Боривоје лежи у истражном затвору.{S} Да га питате, од кад је ту, мал’ те не би р 
 би сутра дан, чак и у оном полумрачном затвору допире глас великих звона.{S} То у вароши звоне 
вору.{S} Свецем или недељом искупи се у затвору пуно гостију, људи, <pb n="82" /> жена, деце.{S 
l:id="SRP18966_C5"> <head>Назаренство у затвору.</head> <p>Прошла је скоро недеља дана, како Бо 
Брат Боривоје, јелте да је брат Лазар у затвору много трпео и много патио?“ ући ће Рахила у реч 
 кад скривиш — убићу те“.</p> <p>И Пера затегао Кристи уздице; све мрви пред њим.{S} Кад дође п 
гано баци поглед на све скупљене и поче затегнутим гласом: „Хтео сам још нешто рећи.{S} Овај... 
и.{S} Слутила је зар какав напад и рече затегнуто: „Била сам.“</p> <p>„Онда је тако и зацело си 
 његови другови задржаше.{S} Наста нека затегнутост — неко са свим несносно стање.{S} Прота се  
а пусти право коњима по ушима, а уздице затеже још јаче на десно.{S} Коњи јурнуше с насипа доле 
доле.{S} Кад јој се муж вратио из поља, затекао ју је обнезнањену.{S} Но срећом се показало, да 
ће?“</p> <p>„Децу сам оставио здраву, а затекао сам кућу пунију но што сам је оставио.{S} Чиме  
аже, у његовој породици се од памтивека затекао обичај, да муж избије жену, још док је у првој  
о не би могло бити, али се такав обичај затекао од старина.</p> <p>Боривоју је у сваком погледу 
 има још увек прасећа печења од Божића, затекла се бар глава ако ништа друго, па чак и гаров је 
с вама, нити да се преда оном у чему се затекла.{S} Мучи је болест телесна, а мучи је и душевна 
шаренила, то је на стварима, које су се затекле из старина.</p> <p>„С пута сте“, каже Милева. „ 
 на наше жене, него на жене, које су се затекле код наших људи, а држе се старе вере.{S} Има и  
Они остали били су тамо, јер су се онде затекли и од њих један по један отпада.{S} Има нечег, ш 
„Како су вам деца?“ пита она. „Јесте ли затекли све на миру код куће?“</p> <p>„Децу сам оставио 
 тебе, да бациш оно одело, које се онда затекло код тебе, али ти то одело и сувише чуваш и цени 
илеве, коју он и не познаје.{S} Тамо ће затећи и њу; она му је кроз толико месеци шиљала понуде 
 рећи и цео комшилук.{S} Кад дође кући, затече пред двориштем жену с њеним другама, сусеткама,  
 се Тома враћао кући, сврне Лазару, где затече пуно браће. „Ох, ох“, рече тужним гласом, „видес 
p> <p>У том се умеша у разговор и трећи заточеник, Пера Крњин: „Е гле сад; није чуо!{S} Кад ти  
 човека у крчму, тако је лако одвести и заточеника у Назарене.{S} Све троје је једнако природно 
вести, до ли назаренске.{S} И сад је по заточеника ова дилема:{S} Ако он остаје при својој стар 
одно разговарати с Боривојем.{S} На оне заточенике, који нису више под истрагом, не пази се мно 
је је једнако природно.</p> <p>Осуђеник затрепти од милине, кад помисли на дан своје слободе.{S 
 је хтео да буде заслужнији од мене.{S} Затрпао сам га у рит, а селу казао, да су га вуци однел 
53" /> <p>Поп-Јаша се овде мало од више затрчао, па га је и сустигла казна. „Ја сам, господине, 
јте.{S} Мир!“</p> <p>Боривоје се трже и заћута.{S} А кад мало после тога горко уздахну, осети,  
језик за зубе.</p> <p>Сепл саже главу и заћута као опарен.</p> <p>Натарош не знаде, како ће ови 
опов, не дира ни у шта“.</p> <p>Девојке заћуташе за часак.{S} Сигурно се промишљале о томе:{S}  
{S} А добро неће бити“.</p> <p>За часак заћуташе, па ће онда Тома започети: „Беда је то велика  
се бори са својом крвљу... он је ту крв заћуткао, али, га та борба стаје радости.{S} Но и то се 
, да искрено захвалим свима, који су се заузели, да стеку овој књизи што већи број претплатника 
ве, што год су знали и умели, да најпре зауставе продирање назаренско, па онда и освоје их.</p> 
ку, која хтеде да уђе набељена у цркву, заустави код врата и рече јој: „Уми се најпре, ћерко; о 
рође с колима поред путника, а да се не заустави и не понесе га.{S} Сад се не осврће на њ.{S} П 
ан мах прође кроз кујну и осети, где се заустави Милевин поглед на њему.{S} Он јој се задуби у  
рашина заигра пред њени врати, заигра и заустави се.{S} Шта је?{S} Шта се то скрива иза те праш 
ош је покушавао Здравковић да поврати и заустави разбијену војску, али не би их довукао више на 
} Светозар је покушао све могуће, да то заустави, али није успео.{S} Сад је готово у грозници.{ 
ољно.</p> <p>Кад су се ова четир човека зауставила на вратима скупштинским, узеће прву реч Лаза 
S} Дошло ми је, да се разговарам с њом; зауставим кола на друму пред Тасиним дућаном и кажем Ив 
ти казати, како мислим.{S} Време је, да зауставимо пропадање, то признајем.{S} Овако, како сад  
у, осети Лазар, где се Боривојев поглед зауставио на њему.{S} Он се задуби и Боривоју у очи и р 
де време, кад ћемо се љубити с њима.{S} Зауставите подигнуту руку, јер иде време, кад ћемо их з 
асвим брзо, али за то не очајавајте.{S} Зауставите погрдну реч у устима, јер иде време, кад ћем 
.{S} Кад се труло почне рушити, неће се зауставити лако, све док не дође до тамана.{S} А тако ј 
а се окаменила.</p> <p>А да је ко могао зауставити ветар, те отргнути од њега речи, које су на  
 јој мали прстићи пређоше по редовима и зауставише се на једном месту.{S} Он поче да чита. „И х 
а.{S} Боривоје је опет скроман, вредан, захвалан. „Види Бог“.</p> <p>У Јелачића била и јединица 
м човек био — ух“!</p> <p>Мирко устаде, захвали у кратко Богу, што је одбор свршио посао и рази 
p> <p>Боривоје хтеде да рекне нешто, да захвали, није још достојан да се ожени, но му се језик  
а га затвори.{S} Цвета му се извинила и захвалила на помоћи.{S} Говорила је брзо и гледала да с 
икога.</p> <p>Не заборављам, да искрено захвалим свима, који су се заузели, да стеку овој књизи 
ичавао Светозара.</p> <p>Светозар му је захвалио.</p> <pb n="236" /> <p>„А зар ви, пречасни гос 
вршетку устао и са неколико топлих речи захвалио им је, што су њега незнатна, мала и грешна при 
н за речи, може молити Бога како хоће и захвалити му како воли.{S} Остали само клекну и склопе  
еше јој горак, те ће бити и задовољна и захвална, ако уђе у кућу, као што је њена.{S} Она ће се 
е место ње. „Брат Мирко“, каже, „Милица захваљује на вашем савету и напомени, она ће зацело пос 
а се Назаренство шири из места у место, захвата нова села, нове округе, нове крајеве, а где ста 
ли, да је овај сеоски учитељ мало дубље захватио у ствар, па се сад смирише.</p> <p>Неко је сам 
 може се рећи, да Боривоје није ни мало захватио у Јованчин живот.{S} Она је видела и познала т 
равцу радило годинама.{S} Мора се дубље захватити, озбиљније започети.{S} Назаренства не може д 
р, „промисли, шта је могао од тебе отац захтевати, ваљда ћеш се сетити.{S} Ја ћу се молити Богу 
љује на вашем савету и напомени, она ће зацело послушати.{S} У недељу што иде, показаће се то.“ 
уто: „Била сам.“</p> <p>„Онда је тако и зацело си све видела.{S} Одавна <pb n="108" /> се гласи 
в.{S} Кад није био затворен, онда су му зацело обилазили кућу жандари.{S} Тада од једном „повер 
иже се дебела прашина.{S} Жене још јаче зацикаше, мисле дошао је страшни суд, јер ломњава једна 
{S} Она је лежала на банку а очи јој се зацрвениле.{S} Мора да је веома боли глава, ма да она в 
ром све душе своје.{S} У њему се одавна зачела нека мисао, он је видео пред собом пут, којим би 
ујете и разврата.{S} Каже: „Томе је сав зачетак у вашим навикама.{S} Код вас нит момци, нит дев 
илева посрну и паде на колена.{S} У тај зачу се тутањ, као да се поломила таваница и подиже се  
тако необичну јарост, да се чак и лекар зачудио.{S} Сваки час је изгледало, е ће малиша да се з 
шна је била та приповест; само се многи зачудише, кад чуше, да је сотона био бео.</p> <p>Кад је 
је успех постигнут?“</p> <p>Прота га је зачуђено гледао.</p> <p>„А, да шта хоћете још?“ питао ј 
алим? — и чега ту није било.{S} Нада је зачуђено гледала, што се њен човек дао у такав разговор 
 продрети с вашим предлогом.“ Она ме је зачуђено гледала. „А ако после тога прснемо и распадне  
 вашим Назаренством...“</p> <p>Лазар је зачуђено гледао у брата.</p> <p>„Не разумем“, рече.</p> 
 кад год буде посла.“</p> <p>Јулка је и зачуђено и застрашено гледала у Боривоја.{S} То је прав 
ло прву своју забаву, одмах дан по томе зачула се по рогљевима ова песма:</p> <quote> <l>Три ан 
коро нечујно: „Убио сам жену...“</p> <p>Зачуо се цик; један само, али су све три девојке цикнул 
есуду; имам много тужитеља, а ни једног заштитника!{S} Не знам шта да радим!{S} Да л’ да молим, 
e="chapter" xml:id="SRP18966_C6"> <head>Зашто Пера Крњин није постао Назарен?</head> <p>И њихов 
Вришти Криста, до неба се чује и пита: „Зашто ме груваш, кад ти нисам скривила?“</p> <p>„Шта ве 
</p> <p>Од једном се отворише врата.{S} Зашушта свила; забљешти злато; просуше се свакојаки мир 
е.</p> <p>Кад је чича Срдан чуо, шта се збило, уђе у синовљеву собу.{S} Види Лазара, где седи н 
е цепидлачење на основу св. писма.{S} И збиља и Лутер је рекао нешто слично.{S} Кад га је неко  
јете јела, која су одвише снажна.{S} Но збиља, да покушам нешто.“</p> <p>Лекар дохвати огледало 
 Светозар ништа већма не жели, но да се зближите као браћа, а тек не држите, да ја друкчије мис 
оме.{S} Кад и не би било других узрока, због којих нам се ваља борити против Назаренства, онда  
велим:{S} Млад си, неук си, па не знаш, због каквих се грехова иде у Јерусалим.{S} Кажи ми прав 
угинула.{S} А како ли се Варвара кидала због тог несретног случаја и читаве недеље није могла д 
еци шиљала понуде; она је толико трпила због назаренске вере; о њој је он тако често говорио с  
 сад <pb n="182" /> још да цепамо народ због потписа?{S} Неће ли нам други пут рећи:{S} А зар и 
зе, догађају се читаве трагедије, а све због Назаренства.{S} Он познаје болест из најближе близ 
шће на савет, које због вртарства, које због пчеларства, то су врло згодни људи за наше друштво 
тих кућа долазе ми чешће на савет, које због вртарства, које због пчеларства, то су врло згодни 
ници“, вели Лазар, „али види Бог, ми се због тога не срдимо на њих.{S} Нас грде, а не питају ка 
 као овој птици на грани.{S} Но немојте због тог што ружно мислити.“</p> <p>И она запева и пева 
а доба Христова, а ви не палите, зар ће због тог и <hi>само због тог</hi> једно од нас трпети в 
че збогом.{S} Да ли, што се расрдио или због тог, да може пред вече и опет доћи на ограду и наз 
е не верује.{S} Казао сам ти већ, да ти због тога неће бити ништа.{S} Ако ти се не допада — апе 
 Сима Ваљан парничио се с Мишом Савићем због увреде части већ скоро годину дана и старији члано 
о сам до сад нарадио?!{S} Ево сам добио због једног јединог телета годину дана, а шта би тек би 
до сад су га многи предусретали у преко због тога, што је он Назарен, али га не заболи.{S} На з 
љда што нисам Назарен?{S} А ја ти ћерко због те твоје крмаче не одо у „бугере“, па ма она имала 
а се договоре о нечем.{S} Али није било због тога.{S} Него се лагано, чисто кријући одвукоше у  
и не палите, зар ће због тог и <hi>само због тог</hi> једно од нас трпети вечне муке?...{S} Хул 
олестан.{S} Други су тумачили, да је то због оне његове наглости с чича-Срданом.{S} И Лазар му  
људи за она моја недела.“</p> <p>„И зар због тога мораш одмах у Назарене?{S} Зар не можеш да се 
тражила ме је у кући.{S} Да богме, опет због Гигине женидбе.{S} Ја мислим, да јој се може учини 
 отац јој је, а и остали не чине то већ због Лазара.{S} Па онда, Срдан је болестан, још се не д 
она мене с тим убила и знам, да ће и њу због тога убити Бог“.</p> <p>„Па за што је побегла од т 
авила, а муж јој пошао у варош адвокату због преписа неке ливаде, отишла је и она с њим, те кре 
, па те не могу казнити.{S} Ако добијеш због тога макар пола сата, ја ћу робовати за тебе.“</p> 
ова. „Хвала, дете, што си ми казала.{S} Збогом.“ И он изиђе лагано из собе и промрмља у себи: „ 
А луди нема суда.{S} Е сад иди братко — збогом.“ Па лепо изгура Боривоја на поље и затвори за њ 
заренка.“</p> <p>Он оде од ње и не рече збогом.{S} Да ли, што се расрдио или због тог, да може  
 то нисте казали јавно, да вас чује цео збор“.</p> <pb n="131" /> <p>„Не бавим се с Назаренима, 
жеш добити да разговараш с њима.</p> <p>Збор се свршио и нико није задовољан осим Шандора ковач 
а буду у свакој чорби мирођија.“</p> <p>Збор је прота отворио.{S} Каже: „Нисмо се пријавили вла 
е: „Кад се молиш Вогу, не моли му се по зборницама и на раскршћу, да те виде људи.{S} Него уђи  
би пред собом, као што чине лицемери по зборницама и по улицама, да их хвале људи.</p> <pb n="4 
 ушима речи, које изговори тај човек на збору: „Овако се више не може; нешто се мора учинити.{S 
кви.{S} Али ни оно, што је закључено на збору о Великој Госпођи, није остала празна реч.{S} Пус 
грдно исмејасмо чича-Станка, кад оно на збору рече, да нам све зло долази из вароши.{S} И сад < 
о оном, што је чуо о Лазару, о данашњем збору или има и других брига.“</p> <p>„Брат Боривоје“,  
скините капу пред учитељством. (Немир у збору.{S} Неки одобравају, а неки поричу и прекидају го 
 порука погодила као камен; за часак је збуни, а кад је после дошла к себи, осети јаки бол у гр 
еда му управо у очи.</p> <p>Боривоје се збуни.</p> <p>„Ко сам ја?“ — пита он, а њено узбуђење п 
шљате, ко сам ја?“</p> <p>Лазар се мало збунио, али је примио руку. „Домишљам <pb n="136" /> се 
уте.{S} Она се као стиди, он се озбиљно збунио.</p> <p>На послетку ће он први почети. „Које мес 
шуљи.{S} Та да, треба је с прва почетка збунити.</p> <p>Вришти Криста, до неба се чује и пита:  
н гледа у њу, мистрија ради, али је већ збуњен, заборавио је да узме на мистрију малтера.{S} По 
требало да се спрема за пут.{S} Била је збуњена и кад се доцније успузала на таван, да скине не 
p> <p>„Забрављена је комора“, каже Гига збуњено.</p> <p>„Где је кључ?“ _</p> <p>„Онде је само т 
" /> гледала по њему. „Читам,“ каже она збуњено, „овај... последњи пут сам читала о створењу св 
.</p> <p>Боривоје поздрави Милеву доста збуњено, а она му прими поздрав скромно, а не насмеши с 
можете радити што год хоћете“ — каже он збуњено.</p> <p>„Знате, Боривоје, ја морам певати.{S} Д 
ад се вратио Тома, она га дочека некако збуњено.{S} Каже: „Мислим, да ме је умудрио Бог...“</p> 
евојачкој безазлености: „Чико“, тако је звала оца, „шта радиш с брацом?{S} До сад си га грдио,  
.{S} А имали су краву, деца су ту краву звала:{S} Џуџа, па је у оно време некако и та крава уги 
ли тврд, једва је смео да се наједе.{S} Звали га Гавран.{S} Он је са женом стојао у малој комор 
а имена, јер је читаоцима све једно:{S} Звали се они Пера или Паја, Анка или Јованка.</p> <mile 
рос“, хвали се трећа. „Мамика“, тако су звали у селу Чивуткињу трговкињу, „видела ју је, кад је 
, какви су.{S} Ви сте, господо, из тако зване више интелигенције градили наставни план за школе 
 цели, јер немају начина...{S} Многи су звани, али мало изабрани.“</p> <p>Но умешала се и госпо 
ме говори само оно, што баш мора бити, „званично“.{S} Сто пута га моли: „Бар мало, мало само по 
з азијатских шума и повео напред к тако званој култури.{S} Јер истину вам кажем:{S} Ја држим, д 
издајемо га за пет форинти или за масно звање; ја мислим, да нам је боље било, кад смо у сред ш 
можда само онда, кад се владика уводи у звање.</p> <p>Дошло је и до придике.{S} Протопрезвитер  
е новог свештеника, Светозара, увести у звање.{S} Ту ће бити и прота, па је онда време, да се у 
ештеника, увешће данас протопрезвитер у звање.{S} У цркви ће бити свечана служба, па прангије,  
е бранила, а како сам те ја нападао.{S} Звао сам те и претераним и сањалицом и занешењаком.{S}  
аје најбоље ствар, а и адвокат не би је звао, да није врло потребно.</p> <p>Влада је и опет поп 
 за што си дошао овамо, кад те ја нисам звао...“</p> <p>И опет наста ћутање.</p> <p>Од једном с 
гледа у небо, које баш поче да се осипа звездама.{S} Скочим доле, огрнем је дороцем и бацим је  
зишла је из собе у двориште и гледала у звездано небо.{S} Дође јој тешко.{S} И онде Бог и на зе 
тио у детинству...</p> <p>Мора да одоше звездари, јер је за часак све занемило.{S} Али не...{S} 
сима; запалио се бадњак; запојаше већ и звездари: „Слава во вишњих Богу“.</p> <p>Лазар је болес 
е, а своје предавање ковао је доцније у звезде.{S} О предавању својих другова рече само толико, 
ри дана.{S} Она мора чути још из даљине звекет мојих кола, мора скочити и отворити капију.{S} Н 
 часу, да је промашио цел живота.{S} Он звера око себе, последњи му поглед тражи изгубљен живот 
, кад су нас у тренутку растрзале дивље звери, но што нас данас годинама мучи сува болест; ја д 
колера, на мору бура, а у пустињи дивље звери и безводност.{S} Можеш ли ти, кукавче, свуда туда 
е језик немирно зло и да ћеш пре бубе и звериње припитомити, но њега“.</p> <p>„Шта запушавате у 
ао звоно, које звони или прапорац, који звечи, и ако имам пророштва и знам све тајне и сва знањ 
 бити, па крај“, рекох, и почех по ново звиждукати.{S} Моја ти препелица обори главу и ја јој в 
ану.{S} Кад Тана греје гвожђе на ватри, звиждуће или гледа по улици.{S} Тек сад метне гвожђе на 
з цркве, ја се направио необично весео, звиждућем по соби и пуцкам прстима.{S} Тако сам чинио о 
и, не зна се, јер догоди се несрећа.{S} Звона почеше ударати на ларму и сви полетеше у порту.{S 
озивате свет, да се укину мала и велика звона, разне врсте опела...{S} Опомињем вас за сада ова 
ви људи долазе, да га испрате, нити она звона звоне у његову част; он иде на пут још даљи и од  
е упалио кућу...{S} За мало, па зазвоне звона, купе се људи, а Боривоје излази из куће и полази 
у југовину; петли поју, с торња ударише звона на молитву.</p> <p>Стишало се и у Боривоју...{S}  
та смрт — прочула, ма да је не огласише звона и у јутру се већ искупиле жене, Нововерке, да се  
ко је овде Боривоје, први пут чује глас звона, те се смерно завукао у угао и моли се Богу.{S} М 
но сносимо што Бог нареди, не ударамо у звона, не носимо крста ни рипиде.{S} Мртваца сподобимо  
аде песма, преста дисање; да не ударају звона, чуо би потмуло јецање Лазарево...{S} Паде пред с 
куће.{S} Већ је и по подне, већ ударају звона на погреб, а Лазар се не миче.</p> <p>Спровод је  
полумрачном затвору допире глас великих звона.{S} То у вароши звоне на службу - недеља је.</p>  
и долазе, да га испрате, нити она звона звоне у његову част; он иде на пут још даљи и од Јеруса 
пире глас великих звона.{S} То у вароши звоне на службу - недеља је.</p> <p>Од како је овде Бор 
и стајаше чича Станко.{S} Као сад да му звоне у ушима речи, које изговори тај човек на збору: „ 
 љубави немам, онда сам као звоно, које звони или прапорац, који звечи, и ако имам пророштва и  
еће отимати за златним крунама, великим звонима, дугим опелима, те Назарени ни с те стране неће 
 просуше се свакојаки мириси, а забруја звонки кикот.{S} То су госпође.{S} Сад се појави црвени 
имина жена, грохотом се насмеја.{S} Њен звонки кикот дуго се разлегао по соби, а њени правилни, 
ихова вера.{S} Ту ће бити и онај „бик“, звоно, ту „ђавоља труба“, свештеник, ту „црквене батине 
е говорим, а љубави немам, онда сам као звоно, које звони или прапорац, који звечи, и ако имам  
ти, хоће ли га огласити мало или велико звоно; хоће ли му се читати мало или велико опело.{S} З 
ка необична живост.{S} Још од ране зоре зврје кола, пуна гостију, а око 9 сати дођоше и неколик 
ом.{S} У ушима му лупа, не чује, управо звук неки допире до њега, али не разбира смисла.{S} Кад 
ине пештере мумлале неке полуживотињске звуке, но што нам данас на српском, немачком и француск 
загушеним гласом, јер није слободно, да звуци допру до ходника.</p> <p>Али шта то би с Боривоје 
а српском, немачком и француском језику звучно тепају, како не могу бити без двокатнице с балко 
ети, колико је пао у очима света, па се згади на себе, а обузе га очајање. „Све је свршено“, ми 
" /> камен.{S} Није се успалио, него се згадио.{S} Љубав, коју је осећао према Цвети, очувала г 
је стојала кућа и где је мислио да нађе згариште, пусто земљиште, сада су опет зграде.{S} Дође  
ој скупштини скрушени као погорелци над згариштем.</p> <p>Тома је био једини, који их је тешио. 
е силно воли.</p> <p>Марти се пореметио зглавак и она је одлежала три недеље на постељи.{S} За  
, жено, гле, како су му конопци засекли зглавкове.{S} Да су га и жандари везивали, не би учинил 
ти свом Богу.“</l> </quote> <p>Гости се згледнуше на ове речи.{S} Изгледало им је, као да се он 
ат Мирко Милеви“.</p> <p>Браћа Назарени згледнуше се, па онда климају главама у повлад. „Врло д 
ом сви“.</l> </quote> <p>И на овај стих згледнуше се гости, а неки чак и намрштише. „То се нас  
/p> <p>„Јесте, легао је.“</p> <p>Сви се згленуше, а старији се и разумели. „Болестан је.“ Дошао 
{S} Све је мирно, сви спавају.{S} Таман згода, да се он увуче у кућу и удави оног дерана.{S} За 
нађоше, да му је говор темељан, научан, згодан за наше прилике.{S} Навео је чак и оно, што су п 
ено је и сад им је већ потеже било наћи згодан предмет.{S} Али досетише се.{S} Треће недеље пре 
...“</p> <p>Као што прота не нађе одмах згодна одговора, те се умеша Светозар, тако сад Лазар з 
ну.{S} Од то доба нисам никад пропустио згодне прилике, да се што ближе упознам са Назаренима,  
рства, које због пчеларства, то су врло згодни људи за наше друштво, јер сви они не маре за крч 
ришћанин, последник Христов.{S} То беше згодно, да узвиси назаренску науку и да уједно нападне  
је своје рођаке.{S} Није ни време нашао згодно, јер су пили.{S} Каже им:{S} Ја бих вам казао не 
ечистио.{S} И ако сад баба Стака добије згодну снају, тешко ће проћи месец-два дана, а да и она 
е преобрати, придобије.{S} Он је тражио згоду и приближио јој се једаред, дваред, триред, десет 
} Нека их мало, нека се прохрвају, није згорег, јер су обојица заслужили прекор.{S} Други су са 
 о „друштву добрих људи“?“</p> <p>„Није згорег“, каже он. „А ви би, Рахила, ваљда тамо хтели да 
али не знају ни за пост.{S} Једу просто зготовљена, снажна јела, а пију <pb n="107" /> и вино,  
прилике све једно.{S} И он дивљом руком зграби кћер своју за главу, раздере мараму, којом беше  
римо као да смо код куће.{S} Школска је зграда највећа, за то смо дошли овамо.“ И он позива ску 
 је засађено неколико дрвећа, остраг је зграда с пет прозора, који воде у двориште.{S} То је ск 
, па чак и онда, кад се одвали цигља са зграде и убије човека“.</p> <p>„А ту ће већ и он допуст 
да се од прве цигље не долази до готове зграде, уверили су се доцније и Назарени, да се од прво 
 згариште, пусто земљиште, сада су опет зграде.{S} Дође ближе и сад већ нема сумње; кућа је на  
аки час је изгледало, е ће малиша да се зграни или да добије дечју болест — фрасове.</p> <p>„Шт 
и предаде га домаћици.{S} Она се сирота згранила, кад га виде.{S} Како се вукао оним јендеком,  
хаљина, чим јој дође на памет, па ма се згранила; момак мора у крчму, чим га зову тамо, па ма ш 
истос је казао: „И седам пута на дан да згреши и седам пута да се покаје — опрости му.“ Ви вели 
стово учење: „И седам пута на дан да ти згреши брат твој и покаје се, треба и седам пута да му  
рости му.{S} И ако ти седам пута на дан згреши, и седам пута на дан дође к теби и рече:{S} Каје 
 нису хтели да га приме, јер је он онда згрешио, кад је већ био <hi>крштен</hi> Назарен.{S} Они 
и многи погледи.{S} Нарочито се госпође згрнуле онамо и чекају, шта ће рећи овај назаренски хал 
 и где плачу Јудеји, који дођоше с њом, згрози се у духу и сам постаде <hi>жалостан</hi>.{S} И  
ј, каква треба да је ваљана жена, па се згрози од себе и свог успаљивања за Боривојем.{S} И пла 
 шта је све хтео оне ноћи, па се од тог згрозио.</p> <p>„Ја сам се успалио... успалио“, говори  
још увек толико поноса и савести, да се згрозио од свог дела.{S} Он увиде, колико је грдно увре 
} У њему — кува и ври.{S} Као што вихор здере паучину са зида, те је носи Бог те пита куда, так 
енску скупштину и тамо на лицу места да здеру образину са лица назаренских апостола и обавесте  
омак дорасте, учврсти се у вери, кад је здрав и кад се види, да може жену издржавати, онда му с 
</p> <p>„Да га не уречем“, вели Марта, „здрав је као дрен, него је друго нешто код њега, што ми 
из руку наших, поштење из срдаца наших, здрава крв из тела нашег.{S} Сви ми то знамо, сви осећа 
 чини.{S} А пушење није баш шкодљиво по здрава човека, само ако се умерено чини.“</p> <p>„То је 
S} Довели су му децу, те је и њих видео здраве.</p> <p>Његова тетка Стана узела их је к себи; с 
тали су здрави,“ или:{S} Оставио сам их здраве“).</p> <p>Сад је и Боривоје осећао, да треба кој 
абе, после су дошли и лекари, али он не здрави.{S} Марта се није помицала од постеље његове и ч 
а се онда врати и рече:</p> <p>„Остајте здрави!“</p> <p>За тим и опет пође, па се и опет врати. 
ама у повлад. „Врло добро! да су живи и здрави!“</p> <p>Кад чу Боривоје Милевино име, поцрвени, 
у“?</p> <p>„Хвала,“ каже он, „остали су здрави.“ (Назарен неће никад казати: <hi>Здрави</hi> су 
он то не зна, већ увек вели: „Остали су здрави,“ или:{S} Оставио сам их здраве“).</p> <p>Сад је 
драви.“ (Назарен неће никад казати: <hi>Здрави</hi> су, јер он то не зна, већ увек вели: „Остал 
е, као што си ти.{S} Свето писмо каже: „Здрави не требају лекара, него болесни.“</p> <p>И Лазар 
и спремамо што, на тавану је.{S} А нема здравијег закуска од шљиве.{S} Бадава, Француз је Франц 
 да умије своју рођену накинђурушу“.{S} Здравковић пребледи, госпођа седе на своје место, а ост 
з Шида и да богме — угрејаних глава.{S} Здравковић се раздрагао, те је око поноћи почео да пева 
а, да пошље у крчму по чашу лимунаде, а Здравковић предлагао свештеницима, да следују примеру п 
варити.“ Многи стари људи одобравају, а Здравковић се окреће свештеницима, који су тамо били и  
ви се води трговина. „Изгледа ми“, каже Здравковић, „да је у Христово време било тако, т. ј. он 
демо натраг“, дозивао <pb n="181" /> је Здравковић народ, „није ништа“, али нико не дође натраг 
есте онај заблудели свет.</p> <p>Кад је Здравковић свршио, са многих страна чуло се: „живео!“ П 
 <p>Кад су се разилазили, ослушкивао је Здравковић, шта говори свет и шта суди о његову предава 
г договора о Великој Госпођи написао је Здравковић у новинама китњаст извештај, како се сакупил 
чак и намрштише. „То се нас тиче“, рече Здравковић свом другу.</p> <p>Кад се појање свршило, на 
 богослужење.“ </p> <p>„Ах, тако“, рече Здравковић и умукну.</p> <p>После малог одмора дође мол 
утку био је Миловић сам.{S} И госпође и Здравковић одоше куд које.</p> <p>„Назарен“, рече једна 
ћма истиче Светозар.{S} Умешао се био и Здравковић, но грдно је насео.{S} Прота са свима свеште 
ку страну.“</p> <p>„Боже сачувај“, вели Здравковић, „ти су јадници далеко од српске свести.{S}  
>Пете недеље је требао и опет предавати Здравковић, али већ у четвртак дође писмо на Светозара, 
ми.{S} Иначе он држи, да његов пријатељ Здравковић има право.{S} Назаренство је сеоска болест.{ 
ке просвете и сваког напретка“, каже им Здравковић. „Чега год нема у св. писму и што год није н 
зиђоше се куд који.{S} Још је покушавао Здравковић да поврати и заустави разбијену војску, али  
e.“</l> </quote> <p>Дуго је још говорио Здравковић у том правцу, па онда заврши: „Свештеник ниј 
ги одобравају и ово мишљење, а нарочито Здравковић тапше као да је у позоришту. „Кратко и јасно 
ме мисли.</p> <p>И први устаде професор Здравковић.{S} Каже, ма да одавна живи у вароши, опет ј 
о, тако се свршило оно, што је професор Здравковић назвао:{S} Да одемо вуку у јазбину и тамо да 
испасти оно, што је рекао јуче професор Здравковић: <hi>Да идемо вуку у јазбину</hi>.</p> <p>Бр 
 људима, који су као наш дични професор Здравковић и подобни!“</p> </div> <pb n="155" /> <div t 
у и госпођама пришао је уз пут професор Здравковић.</p> <p>„Све бих опростио Назаренима“, каже, 
лико ратара.{S} Врх тога је ту професор Здравковић, који је повео собом још своја два друга, ту 
међу Назаренима обичај.</p> <p>Професор Здравковић опет није сео пре за ручак, док не посла јед 
ногих и он наишао на одобравање.</p> <p>Здравковић је хтео да одговара, али га његови другови з 
 с народним предавањима у школи.</p> <p>Здравковић први ће почети, а и право је.{S} Његова је т 
ма и гледа га тако мило и нежно.</p> <p>Здравковић говори о моди и луксузу.{S} Сви нађоше, да м 
 сакрили у руке, па тихо јецају.</p> <p>Здравковић је најжустрији.{S} Гледа у проту, али прота  
етише, да је рекао многу истину.</p> <p>Здравковић се све једнако врпољи и једва се мало умири, 
аље како било; не тиче ме се...“</p> <p>Здравковић је отишао љут и без потписа.{S} А предавања  
 па онда додаде: „С опроштењем.“</p> <p>Здравковић дође у лицу црвен као рак.{S} Зинуо је и два 
 из вароши може што добро доћи?“</p> <p>Здравковић је увређено плануо. „Ако је“, вели „ко сто п 
м упрети очи у вас — (и он се окрете на Здравковића и другове) и морам рећи:{S} Пољуљали сте и  
и нису добри Срби?{S} Питајте господина Здравковића, на коју је страну он гласао?{S} Је ли он г 
е, да су по предлогу честитог професора Здравковића ишли данас у назаренску скупштину, тамо се  
и.</p> <p>Не прође неко време, а ето ти Здравковића у село, позва свештенике, доктора, учитеље  
ше се.{S} Треће недеље предавао је неки Здравковићев друг о предрасудама у нашем народу, управо 
 света, колико прошлих недеља.{S} Трећи Здравковићев друг говорио је о нашим манама у говору.{S 
другога на његово место.{S} Али јест, и Здравковићеви другови се одричу свега, јер се измешаше  
угарице.</p> <p>Лепа је жена та госпођа Здравковићка.{S} Висока стаса, голубија погледа, а непр 
 је било баш у онај мах, кад је госпођа Здравковићка стојала за леђи мужевљеви и нудила га, да  
дор ковач.{S} Кад виде, како се госпођа Здравковићка устумарала по школи тамо амо и не уме и не 
еколико гостију са стране, па и госпођа Здравковићка с још две другарице.</p> <p>Лепа је жена т 
, баш лепа жена“.</p> <pb n="178" /> <p>Здравковићу се овог пута није допало, што му хвале жену 
оде на гозбе и пијанке.{S} То нам убија здравље, сиромаши нас и не можемо напред. „<hi>Ми смо с 
.</p> <p>„Гаврану позли, поремети му се здравље и почне венути.{S} У сну му се показује онај цр 
о остане све као до сад.{S} А мужевљево здравље ипак јој беше милије од оних крпа.{S} Само су т 
ридобило то, што се бојала за мужевљево здравље, ако остане све као до сад.{S} А мужевљево здра 
о је, од каквих је штетних последица по здравље и благостање то непаметно кинђурење и већ тако  
сужанство убило му је снагу, подрило му здравље, и он <pb n="51" /> је осећао, да ако још једно 
м стојао мало подаље.</p> <p>„Да сте ми здраво, девере!“ вели Лазару и пружи му меку руку, која 
ана није било много.{S} Марта је родила здравог, једрог сина, коме се и она и човек јој обрадов 
иру код куће?“</p> <p>„Децу сам оставио здраву, а затекао сам кућу пунију но што сам је оставио 
но, да би оставио деци у наследство бар здраву крв, поштено име, спрему за борбу, која их чека  
век подсећало на ону негдашњу страст, а зебла је у души, неће ли испод тог пепела кад год засиј 
е није приближивала иначе.{S} Некако је зебла од тог роба, који је тако необично покоран.</p> < 
 за мало се окренула ствар.{S} На место зебње дошла је радозналост.{S} Какав је човек тај роб?{ 
џилук пређе сад на остале.{S} То је као зевање.{S} Чим видиш од другог, дође и на тебе.{S} Мија 
 Боривоје у врту близу сенице и пребира зелен у кошареве, кад чу у близини као Лазарев глас.{S} 
утеши.{S} И она запева:</p> <quote> <l>„Зелен орах, деб’о лад,</l> <l>Благо оном, ко је млад,</ 
ју наше девојке улицом:</p> <quote> <l>„Зелен ора’ потон’о,</l> <l>Млад се момак отров’о;</l> < 
кар се молио или у Боривојевцу код оног зеленог крста на раскршћу или у Јерусалиму на плочи гро 
ин и дух свети, него и цео свет, небо и земља, све што видимо и „не видимо“.{S} Ту је био понти 
огуће обновити на покајање</hi>.{S} Јер земља, која износи трње и чичак, непотребна је, која се 
арве, семена, алата, три паора (фртаља) земље и даде Лазару. „Ако је и међу Назаренима“ каже, „ 
ја жив.{S} Ма отишло и два и три фртаља земље, ја ћу те исплатити.“</p> <p>Лазар само махну гла 
путише.{S} Пролетос су закупили 4 јутра земље од својих прилога, заједнички су је обрадили и за 
наследства ништа, до кућице и два ланца земље.{S} Жена је била врло вредна и косила је као мушк 
ко“, рече јој, „да се бринеш око толике земље; ја ћу ти помоћи; доста ми је година“.</p> <p>Так 
 никад не дође.{S} Како то, да изиђе из земље цвеће, незасађено и не неговано?!{S} И после:{S}  
и летина.{S} Зрно још није ни изишло из земље, а већ му је судбина донекле решена.{S} Ако му у  
е после не угаси више, док не сагори до земље и праха.</p> <p>По подне у 4 сата био је у школи  
и изгорела, опет је за то остало толико земље, да ће залећи и судске трошкове и покрити све пот 
молим, да ми се продужи време живота на земљи, да бих се поправио?{S} Али ме је страх, да још в 
.{S} Дође јој тешко.{S} И онде Бог и на земљи Бог и свугде Бог!{S} Увек и увек угађати Господу  
воју, да сретан будеш и дуго поживиш на земљи.“ Па нека је тај отац и тврдица и пијаница и кавг 
на донекле решена.{S} Ако му у упаљеној земљи учмане клица, ако му онде црв подгризао жилице, б 
не прима.{S} Куне је, да је већ и црној земљи тешко и вели: „Не исплатисте ви мени мог сина с ч 
.</p> <p>„Ми“ каже Боривоје, „предајемо земљи земљино без икаква плача и запевке.{S} Кад би ври 
њу.{S} Па се опет саже доле и писаше по земљи.{S} А кад они то чуше, покарани будући од своје с 
 А Исус саже се доле и писаше прстом по земљи, не гледајући на њих.{S} И кад га једнако питаху, 
i>.{S} И као што киша учини, да клица у земљи набуја, тако и рђав свештеник учини, да Назаренст 
ало и расло је, само је расло невидно у земљи, под земљом.{S} Да онда малаксасмо и не залевасмо 
<p>„Ми“ каже Боривоје, „предајемо земљи земљино без икаква плача и запевке.{S} Кад би вриштали  
и, са којих Назарени освајају тако лако земљишта по тамницама.{S} Па је с тога и Лазару било ла 
Шта је то?{S} Нико му не рече, да је то земљиште продато другоме, а нико, да је ту подигнута ку 
и где је мислио да нађе згариште, пусто земљиште, сада су опет зграде.{S} Дође ближе и сад већ  
и сад већ нема сумње; кућа је на његову земљишту и ако није баш са свим онака као пре.{S} Шта ј 
 је, само је расло невидно у земљи, под земљом.{S} Да онда малаксасмо и не залевасмо га — угину 
тина беше код Назарена за сад још — под земљом.</p> <p>У овај мах чак и Милевина свекрва, баба  
здравити и путнику на мору, и трави под земљом, само њеном Лазару не; он не признаје тог дана.  
</p> <p>„Изишла вам је канда погодба за земљу?{S} Хоћете ли мени дати ваша два ланца у закуп.</ 
ривоју као три анђела, која су сишла на земљу, па се окаменила.</p> <p>А да је ко могао заустав 
раку напипа крајњи крај одаје и паде на земљу, паде, као што мало пре лежаше пред ногама Милеви 
рукама:{S} Штап и Милеву, те поклече на земљу.{S} Све то беше за неколико тренутака.</p> <p>Сад 
оведи.</p> <p>„Бог, син божји силази на земљу, не мачем ни огњем, но испуњен љубављу, у устима  
воља да је теши, да се баци пред њом на земљу, да јој обгрли колена и да каже: „Авај мени, та ј 
лите, да сам ја дошао да донесем мир на земљу, него мач.{S} Ја сам дошао, да раставим човека од 
реко кола.{S} Пао сам и по трећи пут на земљу, глава ми удари о точак и обли ме крв.{S} За тим  
остало је луксуз.{S} Моли се Богу, ради земљу, направи кућу, најпотребније покућство и одело, п 
S} Зар је по то зрно све једно, хоће ли земљу сажећи сунце или ће је оросити блага киша?{S} Ви  
етку је велики као торањ, те га бречи о земљу, бије га и ломи му кости.{S} Али све то не помаже 
латио као и други или бих вам упарложио земљу?{S} Дајте ми на поле.{S} Ја ћу је радити добро и  
на како кад види, да је браном повлачио земљу, јер што јесте, јесте; Лазар је радин, да му пара 
ко је са оним зрном жита, које баците у земљу.{S} Зар је по то зрно све једно, хоће ли земљу са 
и да семе не ниче одмах, чим га бациш у земљу.{S} Кад посејасмо семе, ја сам хтео да му видим р 
реч, но значи:{S} Не брините се само за земно.“</p> <p>Препирка оде све даље и даље, што но реч 
, да се не бринеш и за душу, но само за земно.{S} Али не можемо сви у Јерусалим.{S} Бог ће тако 
, нит девојке мисле на душу, но само на земно ништавило.{S} Девојка удри на себе пантљике и шар 
љан домаћин, али га доцније упропастише зетови.</p> <p>Боривоје се приљубио уз чича-Симу и њего 
{S} Мал’, мал’, те закољу ћурку, јагње, зеца.{S} А Гавран је увек умео удесити, да и он буде ко 
стељи, а још се увек наслања на зид.{S} Зид!{S} Та на том зиду је кључ од коморе, у којој је ње 
>Пође постељи, а још се увек наслања на зид.{S} Зид!{S} Та на том зиду је кључ од коморе, у кој 
 није могао више ићи, но се наслонио на зид.{S} Дигла се била бура, завитла мећава и сви се скл 
е боца, лагано се диже, придржава се уз зид и домили донде.{S} Напије се.{S} То јој мало утоли  
 напред и рукама се све једнако опире о зид.{S} Нечујно је отворила собња врата и изишла у кујн 
 ври.{S} Као што вихор здере паучину са зида, те је носи Бог те пита куда, тако вихор у његовој 
ка одскаче од невиних душа као лопта од зида.{S} Та наука пријања само за суморну, грешну душу  
ана није легао у кревет, но се вукао од зида до зида.{S} Није јео, није говорио, само је кашљуц 
 легао у кревет, но се вукао од зида до зида.{S} Није јео, није говорио, само је кашљуцао.{S} П 
оја, јер ето видите, каква је ствар.{S} Зидају кућу и мерник је направио добар план.{S} Али јес 
 и он допустити, да није жена крива, но зидар или управо рећи мерник“, рече она прва.</p> <p>„Н 
да која жена и насмешити се одоздоле на зидара или му рећи коју лепу реч.{S} Он гледа у њу, мис 
цвета назаренско апостоловање међу оним зидинама?{S} Али су Назарени осетили, да у Боривоју има 
рњин у кући, у којој не беху опали само зидови, но и поштење.{S} Кад му је било осам година, от 
о до скора познати по опалим и олупаним зидовима, онда се може рећи, да ћеш назаренску скупштин 
оно биљка, која никне под каквим опалим зидом, где је не негује ничија рука и где не допире ско 
И он показа руком на прочеље, где је на зиду висио сахат. „Шта тражи сахат овде, где се „верни“ 
цну батином по оном сату, што висаше на зиду и рече: „Баците га на поље!{S} Не показује добро.“ 
ек наслања на зид.{S} Зид!{S} Та на том зиду је кључ од коморе, у којој је њезино дете.{S} Боже 
едини је мали бео сто, у прочељу виси о зиду сахат.{S} То је сав намештај.{S} Клупе су одељене, 
екар дохвати огледало, које је висило о зиду и поднесе га Боривоју.{S} Кад се дете огледа и вид 
>Милева је у постељи, окренула је главу зиду и не миче се.{S} Не спава, а то се види по томе, ш 
логлава, није се повезала ни марамом, а зима је.</p> <p>„Шта је, мајко?“ питају Светозар и Јова 
е већ да се хвата мрак.{S} Била је јака зима, а пут покривен дебелим снегом.{S} Боривоје таман  
ву ће заједнички оправити кућу, јер иде зима, прокисава, а он је сиромах.{S} Славку Сувачареву  
ве болно стење; она студена вода у сред зиме и сувише га расхлађује.</p> <p>Кад је Тома дошао д 
мом; завуку се гдегод или оду сред циче зиме изван села у шетњу, а све нешто шушкају и договара 
ељ, па ма и опет пао на путу од умора и зиме, као оно пре неколико дана.</p> <p>Боривоје је бог 
е бојим, да не назебе.“</p> <p>Бити „на зими“ и „назепсти“, значи код Назарена од прилике оно и 
о је под Варварином руком, као што вене зими цвет у лонцу.{S} Негују га, не може се рећи, да га 
е увек дивљи голуб, а кукавица остаје и зими и лети кукавица.{S} И он је био сретнији од својих 
а сечете трску, ви ћете по оној магли и зими у рит с вуцима, пре с њима, но са својим родитељим 
луб, а у зиму да је кукавица, него он и зими остаје што је био лети, а то је дивљи голуб.{S} Је 
ако се још може.{S} Лазар је на великој зими, бојим се, врло се бојим, да не назебе.“</p> <p>Би 
хладно, али ти се та реч и не односи на зиму.</p> <p>Жене, Назаренке, једва шапућу, тек ова или 
ивљи голуб само у лето дивљи голуб, а у зиму да је кукавица, него он и зими остаје што је био л 
народна предрасуда, да се дивљи голуб у зиму претвара у кукавицу?{S} Па мора му се признати, да 
„Ко год мисли да су Назарени пали као у зиму снег и да ће ох у пролеће нестати, тај не познаје  
прекидној трзавици.</p> <p>Баш некако у зиму поручи Марти њезин бранилац, да дође што пре до ње 
дравковић дође у лицу црвен као рак.{S} Зинуо је и два и три пута, али не може да му пређе реч  
ће она.{S} До сад се не чу ни жива, сад зипара, као да нема никог над њом.</p> <p>Иде Пера наза 
крсти се. „Воже помози, доста је било — зла!“</p> <p>Што је домаћица слутила, није се преварила 
азаренству и шта да се чини против тога зла?{S} Он, прота, вели, казао је већ при ручку како о  
{S} А ја вам кажем, да се не браните од зла, него ако те ко удари по десном твом образу, обрни  
не уме да буде паметна те увек гради од зла горе.{S} Но дође на скоро време, те Лазару умре жен 
рац предао.{S} Каже: „Нећу да правим од зла горе; сад како је, тако је, само нек је жив“.</p> < 
лишења и завијања, те је тиме учинио од зла горе.{S} Марту је та порука погодила као камен; за  
 је што тешко, дај опет пиј, градимо од зла горе.{S} Чича Срдан се нашао у крчми са својим приј 
ало и на речи премудрог Соломона, да је зла жена по човека казна божја.{S} Него ја хтедох друго 
то је даље село од вароши — тим је мање зла. (Пребацио се брат Станко — довикну му неко).{S} Са 
казивао, биће кукоља и цепања, јереси и зла.“</p> <p>Светозарево се лице снуждило за часак. „Ис 
себи...</p> <p>Кад изиђоше, рече Тома: „Зла жена је казна од Бога.{S} Жене су криве свему овом  
маче не одо у „бугере“, па ма она имала златан реп.“</p> <p>И пође да иде.</p> <p>„Нисам тако м 
на, која се натиче младенцима на главу; златна, дабогме оном, који више плати.{S} Ако ко умре,  
вину.{S} Ако је венчање, има по црквама златна и сребрна круна, која се натиче младенцима на гл 
то изазва поред сребрне венчане круне и златне, порфирне?{S} Ви господо, који својим новцем хте 
 Талијану, који је <pb n="25" /> правио златне и сребрне наувице, гривне, бушио девојкама дукат 
нечим особитим, нико се неће отимати за златним крунама, великим звонима, дугим опелима, те Наз 
.{S} Јер ако дође у цркву вашу човек са златним прстеном и у светлој хаљини, а дође сиромах у р 
е дим од тамјана, где се служи служба у златним хаљинама, где се клања крсту резаноме и иконама 
нску накит.{S} Којој је тешко одрећи се златног украса, она ће тешко себе победити у крупнијим  
ли је тамо код вас?{S} Је ли и тамо све злато, што блиста?{S} Него ти велим само ово:{S} Ако св 
орише врата.{S} Зашушта свила; забљешти злато; просуше се свакојаки мириси, а забруја звонки ки 
 да украшују себе, а не плетеницама, ни златом или бисером или хаљинама скупоценим, него добрим 
и то на себи, позна, да га не муче више зле мисли и да је дух свети над њим.{S} Он осети уједно 
 себе и матер.{S} Не може се о њој рећи зле речи; дворила је болесну матер, није ју ни часа ост 
ојати.{S} Место да војујете само против злих људи, ви се и ту пребацисте, и ко год не мисли о ц 
мо до свештеника узрок — <pb n="123" /> зло је дошло мало из даље.{S} Пазите, али истину вам ка 
мо мајмуни, што видимо то примимо.{S} А зло се лако прима и ми то примисмо.{S} Добро ћемо ваљда 
би било нешта...{S} А сад не примите за зло.{S} Ми прости људи како знамо, тако диванимо“.</p>  
еда има деран од шест, седам година, на зло брз, рђаво упућиван од старијих и надражен против н 
а.{S} Каже: „Да, да, успаљивање само на зло наводи човека.{S} Ето, ја сам се у мојим младим год 
ај, пиј од радости, те градимо од добра зло.{S} Ако нам је што тешко, дај опет пиј, градимо од  
анка, кад оно на збору рече, да нам све зло долази из вароши.{S} И сад <pb n="182" /> још да це 
 жалости, да га толико савлада, онда је зло, али ја се бојим, да ће бити још и што горе.{S} Хај 
о ћемо се и уз жену успаљивати, онда је зло у две руке.{S} Мораћемо и Раду и Стану јавно опомен 
ер сад и нема тако много посла, него је зло, што је опет ударио у банчење, пијанку и неприличан 
свему пребацили, претерали сте, а то је зло.{S} Место да војујете против насиља, да га осуђујет 
и: „Ако се момак и провесели мало, није зло“, а сад и нехотице погледа на полу празне амбарове, 
ро зло; одем ли, долази ново и још веће зло“.</p> <p>„Али ћеш бар спасти душу, а ако остане по  
 тиче крупнијих ствари.{S} Наше највеће зло и долази отуда, што ми не умемо да владамо собом, н 
: „Види Бог.“</p> <p>Боривојево највеће зло беше на дому.{S} Гушобоља свали у гроб млађе дете њ 
 што је поверио, учинио је свако могуће зло, само није никад наговарао кога од омладине, да се  
 кажу, да добро не жури тако нагло, као зло.{S} И није се преварила.</p> <p>Коњаник скочи са зн 
е што су хтеле.</p> <p>Па и свако друго зло је отуда.{S} Бадава грбиш и радиш, кад жена све раз 
тво долази оданде, одакле и свако друго зло, а то је од жене. (Смеју се.) Пазите само, мало у к 
га.{S} Да те они људи, којима си учинио зло, баш и задржавају од суда, ти се сам од своје воље  
} Онда није чудо, ако отуда изиђе свако зло.{S} Ако се дете кад год и заигра, може му се опрост 
вештеник једине капије, кроз које свако зло мора проћи?...{S} Немојте да се варамо, господо!{S} 
 Али ја знам:{S} И карта и мода и свако зло мање је, што је даље од вароши.{S} Ми смо мајмуни,  
цем искупити, нити може исплатити свако зло.{S} Доста је, да се поправиш и покајеш, а вратити н 
ко као ви.{S} Ми их не држимо за велико зло.{S} Они су мирни људи, који се у свачему држе реда, 
ако је језик мали уд, али почини велико зло.</p> <p>Кад би вечерње готово, наста саветовање о д 
вете, пропашће нам, а то би било велико зло.“</p> <p>Рахила само уздахну:{S} Па шта она већ ниј 
 кад је поверила моја тетка Макра, врло зло стоји са сином и снахом.{S} Најбоље јој је, да се с 
ља сести за пун сто?{S} То би било врло зло — а пријатељ Мирко ме је поучио, да и није тако.{S} 
а у болесника, па пита: „Је ли баш врло зло?“</p> <p>„Јао, леле мене, не знам.{S} Свуда је наду 
ам ја убила, ви сте слушали о мени само зло и срамоту.“</p> <p>И Боривоје се кренуо.{S} Нешто у 
ш, међу кужнима кужан.{S} Ми сви видимо зло, али нико неће да је бела врана, неће ван света.{S} 
азао апостол Јаков, да је језик немирно зло и да ћеш пре бубе и звериње припитомити, но њега“.< 
<pb n="54" /> ли у Назарене, биће старо зло; одем ли, долази ново и још веће зло“.</p> <p>„Али  
 коме живиш, понесе те и одвуче у старо зло.{S} Међу пијаницама мора човек да је пијаница, међу 
е каква добра, то није себи урачунала у зло) па удесише, да је крсте прве недеље што иде у Дуна 
још мало да причекам“.{S} Док ме јуче у зло доба неко не обавести.{S} Каже: „Не може се твој Ги 
се његов грех неће ни најмање уписати у зло.{S} Зар такав изглед не мами осуђеника у Назарене?< 
жури се, неће да га види.</p> <p>„Док у зло доба прођоше три Назарена.{S} Чим га опазише, поска 
ље.{S} Јер што год се ти више увлачиш у зло, тим ће све боље и суд видети, да си луд.{S} А луди 
 и Милеву видети, не смеде отићи, би му зло.{S} Отправио је Варвару саму, а он се опет затвори  
, молим и саветујем, не помаже.</p> <p>„Зло је велико с нама.{S} Баш и да нема Назарена, нешто  
био је тврђи од Соломона, али га женска злоба посече.{S} Па знате ли ви, браћо драга, или ето б 
 био леп као писан.{S} У њему није било злобе; сваки залогај делио је с децом, с којом се играо 
о не може ни да схвати, за што га човек злоставља.{S} Кад буде разумније, мора се покушати лепи 
 и рече: „Не може се допустити, да тако злоставља жену; од кад то траје?“</p> <p>Лазар се упути 
честог суседа умакнеш, побегнеш, али од злочесте жене не можеш.{S} Како ћеш да бегаш из своје к 
иду из куће, а с њима се не може.{S} Од злочестог суседа умакнеш, побегнеш, али од злочесте жен 
ан живот наш</hi>.{S} Питање о узроцима злочина истоветно је с питањем о манама нашим, о уредба 
у опште суноврат?{S} Узроци су исти.{S} Злочини, који падају под казнени закон, нису ништа друг 
аживао сам: — <hi>Узроке <pb n="238" /> злочинима</hi> и с проучавањем тих узрока бавио сам се  
на од Бога.{S} Жене су криве свему овом злу, које је међу нама.{S} Право нас је учио апостол Па 
 не тражи свога, не срди се, не мисли о злу.{S} Не радује се неправди, а радује се истини.{S} С 
ца хоће да припитоми змију, па ако само змија овцу не - упропасти.{S} Леп нам је наук оставио а 
уљао Господ, кад се Ева већ упознала са змијом и шетала под оном јабуком, пред којом је писано  
обије за нас.{S} Овца хоће да припитоми змију, па ако само змија овцу не - упропасти.{S} Леп на 
ко листи, које је она тако радо читала, зна га скоро на памет.{S} А опет за то не чу никада у с 
 а на лицу му неисказани бол.{S} Осећа, зна, уверена је, да би тај човек сваког часа умр’о мест 
ранцу кажу: „Како бива код нас крштење, зна само онај, кога крсте.{S} Други то не може докучити 
то се намргодио.{S} Он познаје Варвару, зна да је над њом зао дух, а не свети дух, а зна и то,  
није послао бар јерусалимску икону?!{S} Зна он врло добро, колико сам волела ту икону, лепила ј 
му.{S} Све га нешто диже из кревета.{S} Зна да су му другови негде пили, сад ће ићи негде у кра 
<pb n="74" /> која забрањује пушити.{S} Зна она, да пуши свакојака вера, па чак и Турци.</p> <p 
ећа се, како се поздравио с Милевом.{S} Зна тек толико, да га је понудила да седне.{S} Ко зна,  
 али питај ти њега на просто српски:{S} Зна ли он ко су то „Бугери“, и одмах ће ти казати.“</p> 
а је над њом зао дух, а не свети дух, а зна и то, да она из светог писма заборави најдуже до ве 
е.{S} Ако је разглашен међу својима, да зна цело св. писмо на памет од почетка па до краја, ниј 
S} Прочуло се о њему, и то с правом, да зна на памет цело св. писмо, од почетка до краја.{S} И  
Нисам хтела.“ Девојка трезвена треба да зна, да има ствари, с којима се она не сме шалити, ако  
Но она га није манула, него је хтела да зна, за што он избегава жене.{S} И кад се није могао от 
од почетка до краја.{S} И то не само да зна речи, него зна и то, чије су то речи, у којој су гл 
азбини, па чак и она риба у дубини мора зна, какав је данас дан; њезин син не зна.{S} Сутра ће  
иш, што неће да пије а ради“.{S} Но шта зна тако млада девојка — шипарица.{S} Чича-Срданова дом 
плакати, па да ме одмах убију...{S} Бог зна, плакала сам доста у мом веку, али нисам излазила н 
ла више боја но хлеба.{S} Није била Бог зна како лепа, али се још мање могло рећи, да је ружна. 
шло пред њу и скренуло јој пажњу на Бог зна какву ситницу.</p> <p>Сад је почела да чита и озбиљ 
Све је лепо средио и Срдану се мили Бог зна како кад види, да је браном повлачио земљу, јер што 
{S} Чују то Лазар и Боривоје, па им Бог зна како мило.{S} Кад прође неко време, ето ти њега, до 
исак те речи.</p> <p>А није му било Бог зна како тешко.{S} Јер као што је лако одвести младу де 
Но шта могу.{S} Они веле:{S} Свак своје зна.{S} Па где то бива паметно, још којекако, али што р 
х, грлио <pb n="165" /> кољена њена, не зна ни сам.{S} Од једном осети, где му она додирује рук 
м пређе Дунав и изађе иза Карловаца, не зна даљег пута, а бадава ће питати жену на бунару или с 
устила последње речи, поплаши их се, не зна ни сама за што, апи је већ доцкан.</p> <p>„Погазила 
S} Које је речи хтео још претресати, не зна се, јер догоди се несрећа.{S} Звона почеше ударати  
д.{S} Да ли намерно, да ли случајно, не зна ни сам, доста да стоји пред кућом Гигином.{S} Сутра 
х брига.{S} Не уме читати ни писати; не зна стазе ни путеве, а Јерусалим је далеко.{S} Чим пређ 
b n="166" /> и - побеже.{S} Куда?{S} Не зна ни сам; изгубио се; заишао је у улице, које не позн 
чји поглед уздржао од свега покора — не зна се.</p> <p>Једини је петао утекао из оног покоља, ј 
; долазе му познати, врло познати, а не зна, је ли их пре тога виђао овде или може бити где год 
шки:{S} Назарећани, онда верујем, да не зна, али питај ти њега на просто српски:{S} Зна ли он к 
 доиста доктор се разболео.{S} Никад не зна човек, шта ће га снаћи.{S} Дошао он по вечери мало  
дакле ни урачунати.“</p> <p>Боривоје не зна, шта да мисли.{S} Окренуо се великом фишкалу, а она 
, он богме не.{S} Не види, не чује и не зна, шта се око њега догађа.</p> <p>Тако су мислили сви 
орити: „Види Бог“.</p> <p>Чича-Срдан не зна већ шта ће, час је бесан као сеоски бик, све би да  
а зна, какав је данас дан; њезин син не зна.{S} Сутра ће се за столом наздравити и путнику на м 
крсну пред њега ђаво.{S} До душе, ко не зна, рекао би, да је то Маца Сувачарова, али би се прев 
.{S} Шта се догађа у њеној глави, то не зна извесно; не може да похвата краја мислима својим, т 
азати: <hi>Здрави</hi> су, јер он то не зна, већ увек вели: „Остали су здрави,“ или:{S} Оставио 
 се опет приљубила уз Лазара, да већ не зна шта ће.{S} Брани га.{S} Каже у својој девојачкој бе 
ао.{S} Нешто се кува у њему, али још не зна шта.{S} Тада се подиже, изиђе у двориште, за тим на 
е, он зна све, што је писано о томе, он зна све, што је рађено против тога.{S} Он се борио с На 
 познаје болест из најближе близине, он зна све, што је писано о томе, он зна све, што је рађен 
и бол, као да га је ударио нож.{S} И он зна, са чега је тај бол.{S} Мал’, мал’, па га подухвата 
раја.{S} И то не само да зна речи, него зна и то, чије су то речи, у којој су глави, па чак и у 
{S} Срећа, што му онде не беху деца; ко зна, шта би несретник још све починио.{S} Или би га мож 
{S} Школско двориште је дупком пуно; ко зна, хоће ли бити и места за све.{S} Ту је прота, ту не 
лико, да га је понудила да седне.{S} Ко зна, кад би проговорио и да ли би проговорио речи, да г 
„Сви хвале Лазареву главу и науку, а ко зна, хоће ли и Светозару ићи тако књига од руке“.</p> < 
S} Сад је она ишла даље.{S} Без тога ко зна, шта би изишло пред њу и скренуло јој пажњу на Бог  
е разборите речи, озарује се народ како зна, чита н. пр. живот св. Сисоја.{S} Је ди вам позната 
них свиња, па беж на улицу.{S} Све село зна, да су то крадени свињи, а жандари знају и чији су. 
се оканете таких проповеди, јер епископ зна већ, докле сте се заборавили и онда може да буде рђ 
е зној с чела или му дошапне, Бог да је знаде шта, а увек му онда постоји час-два за леђима и г 
} Није умео да дела, па сад сузи.{S} Не знаде да буде човек, па је сад жена.{S} Она га погледа  
 и заћута као опарен.</p> <p>Натарош не знаде, како ће овима да се наодговара, но само вели: „П 
оменуше о Гиги, заболи је нешто, али не знађаше управо шта.{S} Саслушала је мирно, да је и жени 
р живиш невенчана.{S} Ти немаш мужа.{S} Знај, да ћу те пре убити, но оставити овде.{S} Полази!. 
та?“ — Видим“. — „Кад видиш, онда бар и знај, да је половина с твога тавана.{S} Све су то жене  
ли ко ће Срдана умирити.{S} Назарени га знају, па се побојавају каква чуда.{S} И нису се убојал 
<hi>крштен</hi> Назарен.{S} Они неће да знају за оно Христово учење: „И седам пута на дан да ти 
 најрадије послушати старије, који боље знају но млади, шта пристаје једно уз друго“.</p> <p>„И 
рицама не говори нико ништа, јер оне не знају читати.</p> <p>Сад почеше „верни“ и „верне“ певат 
епл и жена му знају српски, Мађарице не знају, али опет за то иду у заједницу, јер се не смеју  
 ноте истоветне.{S} Оне две Мађарице не знају појати.{S} То је по свој прилици божја промисао н 
скудни.{S} Кад се заглибе у ћутање и не знају да покрену нова разговора, одмах ће питати ма кој 
м, ко послуша старије, јер <hi>млађи не знају, кога треба волети</hi>.{S} Како се треба женити  
иви.{S} Не познају сјајне гозбе, али не знају ни за пост.{S} Једу просто зготовљена, снажна јел 
 варошима, само што господа варошани не знају, шта је код њих код куће.{S} У вароши, где живи г 
и божја промисао наредила, јер да и оне знају појати, појале би мађарски, те би се створило неш 
 не погледи више на госте.{S} Они, који знају читати, ваде из шпагова две мале књижице.{S} Једн 
а?{S} Није?{S} А ето сад Швабе Назарени знају:{S} Подигну мобу и испомогну човека.{S} Шта ће ме 
 зна, да су то крадени свињи, а жандари знају и чији су.{S} Стегоше Гају и изишло је, да је он  
о драга, или ето бар господа свештеници знају, какав је човек био пророк Илија?...{S} Све што ј 
ицу хлеба, — ускисне.{S} Сепл и жена му знају појати, али овога пута уздржавају гласове.{S} Ина 
 жене и две Мађарице.{S} Сепл и жена му знају српски, Мађарице не знају, али опет за то иду у з 
а је то спомен?{S} Зар не знате, шта је знак сећања?{S} Није ли вами мио онај сандук, она клупа 
е, „он ће за цело над дететом направити знак крста“.{S} Тако је мислила и би јој сад лакше.{S}  
 улио у срце њено — молбу.{S} То је био знак, да сви оду из скупштине кућама, а она ће остати с 
е пред њином скупштином и то је за цело знак напретка.</p> <p>Међу првима је дошао Лазар, Тома  
ћу.{S} На њој нема ни крста нити икаква знака и не разликује се скоро ничим од осталих кућа, ос 
Срдан изгубио говор.{S} Покуша, да даје знаке, не може, заиска онда знацима оловку и хартију, п 
е било“, каже му.</p> <p>Само је Милева знала, за што је плакао Боривоје.{S} Није умео да дела, 
ти је онда било шеснаест година; она је знала шити, те је тим издржавала себе и матер.{S} Не мо 
Варвара била задовољна с њим.{S} Она је знала, где га боли, та, он јој се у слабом часу исповед 
ко срца, и суза заблиста у оку.{S} Није знала за што, али јој дошло као да слуша глас грдне, не 
је била тамо.{S} Била је тамо, али није знала ништа о себи, лежала је обнезнањена на поду.{S} О 
е и плакала; тешила је, како је могла и знала, али тихо, шапатом.</p> <p>Кад је пришао Светозар 
д остаде е мужем сама, она рече: „Нисам знала, да и српски поп може бити овакав.{S} Истину ти к 
 понуди Лазара, да седне.</p> <p>„Нисам знала“, каже. „Но останите само.{S} Ако вам је Тома пор 
авити, нагиздати, мало нашалити, та већ знала би, како треба.{S} Али где ће да се разговара о с 
ма и зарађивао много новаца.{S} Жена му знала кувати боље и од попине куварице, те се хранио го 
нису ни у Европи ни у Азији ни у Африци знали за дуван.{S} Дуван су бели људи познали скоро на  
у спавали.{S} Чинили су све, што год су знали и умели, да најпре зауставе продирање назаренско, 
па је и прота још ту.{S} Но Назарени су знали.{S} Као ватра просу се међу њих вест о ономе, што 
</head> <p>Дође и недеља.{S} Многи нису знали, за што се тога дана свршила служба с јутрењем, к 
 Бар мирно спавам.{S} Кад одем куд год, знам да нећеш ићи кривим путем, упропастити новац, нити 
Милева скоро молећи. „У вашем дворишту, знам, има много живине.{S} А ова наша крмача једе живин 
који скоро увек помаже.{S} Ја бар свега знам само двојицу, који су на дан венчања <pb n="33" /> 
ваке недеље?“ пита. „Ни у једној!{S} Ја знам сигурно чак ни у патријаршеској.{S} Него на место  
, што сад говори господин учитељ.{S} Ја знам, да се Назаренство шири само тамо, где је свештени 
итва веома дуга, а почиње речима:{S} Ја знам Господе, какав ће ме ужас обузети, кад ме почнеш с 
).{S} Сад хајд, нека је тако.{S} Али ја знам:{S} И карта и мода и свако зло мање је, што је даљ 
ају и нехотице „Молитву грешника“ : „Ја знам, Господе, какав ће ме страх обузети, кад ми почнеш 
, али сам био у Сремским Карловцима, па знам, да Карловци не могу никад бити оно, што Јерусалим 
 „Ја сам, господине, служио код вас, па знам какав је оно дух, који је на вами“, вели Јова.</p> 
и кажи, како ја могу веровати у то, кад знам, да је Милева од тебе побегла?“</p> <p>„Видим и ја 
оду.{S} За што не би направио жену, кад знам, из чега се састоји?“</p> <p>„Од прилике.“</p> <p> 
еме, али нисам био са свим чист.{S} Сад знам, шта ми је фалило.{S} Показао сам истражном судцу, 
примисмо.{S} Добро ћемо ваљда после, не знам.{S} Тек у нас данас није добро.</p> <p>„Ја сам слу 
ш врло зло?“</p> <p>„Јао, леле мене, не знам.{S} Свуда је надувен, па помодрио, позеленио, пожу 
тужитеља, а ни једног заштитника!{S} Не знам шта да радим!{S} Да л’ да молим, да ми се продужи  
ама.{S} Има, нешто страшно у њима, а не знам шта је то“.</p> <p>„Имате право“, вели Светозар. „ 
E">Unverschähmtheit</foreign>.{S} Ја не знам, како се то трпи?{S} Та те су речи <foreign xml:la 
та је с оним, што смо говорили?“ „Ја не знам, да смо ми што говорили“, каже. „Е, гле сад, како  
ра.{S} Можеш ли?“</p> <p>„Ове недеље не знам како ће ићи“.</p> <p>„Да му се узајми из опште бла 
ење.{S} Тамо вели неки пророк, да се не знам шта <hi>подиже високо у дим као безбожност</hi>.{S 
 тај твој <pb n="8" /> брат и ја баш не знам, за што се тако окомио на тебе.{S} Ружи те свакоја 
 шта је то „лоповски кетуш“.</p> <p>„Не знам“.</p> <p>„Та да, откуд би и знао.{S} То је песма,  
та је хтео баба да ми каже?“</p> <p>„Не знам, сине“, јецала је старица. „Оно, што је хтео, хтео 
рац, који звечи, и ако имам пророштва и знам све тајне и сва знања и ако имам сву веру, да и го 
идим и ја, да је она мене с тим убила и знам, да ће и њу због тога убити Бог“.</p> <p>„Па за шт 
{S} Ја ово говорим с крвавим срцем, јер знам, да неће бити лека.{S} Назаренство води порекло од 
S} Анђелу лаодикиске цркве говори дух: „Знам твоја дела, да ниси ни студен, ни врућ.{S} О, да с 
д кад ти знаш Милеву Срданову?“</p> <p>„Знам је још, кад је била ево оволишна.“</p> <p>„А како  
ст, а на место њихово обесити сахат као знамење?“</p> <p>Лазар се и опет подиже.{S} Каже: „Кад  
p>„Та узмите, но.{S} Не бојте се ништа, знамо ми, да ви не смете пушити.{S} Али нећемо ми вас в 
 примите за зло.{S} Ми прости људи како знамо, тако диванимо“.</p> <pb n="125" /> <p>Говор чича 
 здрава крв из тела нашег.{S} Сви ми то знамо, сви осећамо, али сваки појединце немамо снаге да 
ор ковач га прекиде. „Да богме,“ каже, „знамо се већ.{S} Они по свом закону не воде политику; о 
о имам пророштва и знам све тајне и сва знања и ако имам сву веру, да и горе премештам, а љубав 
Тешко вама законици, што узесте кључ од знања, сами не уђосте, а који хтедоше да уђу, забранист 
ди на новцу, но оне, који су дар божји, знање своје завезали у убрус и чувају га и не распрости 
ди, запамти, а кад му је било 6 година, знао је из Боривојевца име сваког човека, сваке жене и  
знао, за што долазе прота и свештеници, знао, шта ће она господа и госпође, па је смислио, да н 
искао, него је задржао.{S} Али наравно, знао је, да сам добра, па мисли:{S} Ћутаћу.{S} Па кад м 
вим држаљем горе, а кад доле, Бог би га знао, А да читам, баш не умем.{S} Како ћу погодити, кој 
да ће је до године изнети на сто, па ма знао изгубити главу.</p> </div> <pb n="183" /> <div typ 
а, ал не могу да верујем.{S} Је ли икад знао Шваба, шта је то моба?{S} Није?{S} А ето сад Швабе 
ар је долазио по њега само онда, кад је знао, да је посао готов.{S} По строгом закону ово не би 
et="#SRP18966_N7" /></p> <p>Боривоје је знао све ово и за то се намргодио.{S} Он познаје Варвар 
 уједно нападне на противнике.{S} Он је знао, за што долазе прота и свештеници, знао, шта ће он 
сваку је познавао по имену; за сваку је знао рећи:{S} Када се ојагњила, од које је мајке, па и  
ладнио.{S} Истина, он о „Бугерима“ није знао више, до ли то, да их цео свет грди и осуђује, али 
 пун студене воде.{S} Он, Боривоје није знао друкче да се освети човеку, до ли да га ухвати за  
> <p>„На њиви је.“</p> <p>Боривоје није знао, шта да чини.{S} Хтео би да оде, а хтео би и да га 
о га је за руке, гледао му у очи и није знао, шта да му каже.{S} Тако је то обично код људи, ко 
х требао да кажем...“</p> <p>Лазар није знао, на што то излази.</p> <p>„Волео бих“, вели му Све 
о своју жену, дотле чича-Срдан већ није знао шта ће.{S} Ако тако устраје, мораће цела кућа у пр 
сами су себи закон.“ То значи:{S} Ма не знао да има Бога, ако си праведан, поштен, ваљан — опра 
<p>„Не знам“.</p> <p>„Та да, откуд би и знао.{S} То је песма, што личи на онај глас: „И погоди  
осле тешко и дубоко уздахнула, онда сам знао, да се у својој души опрашта с адиђарима.{S} И нис 
ула та реч „Бугери“, и он је врло вешто знао да утре немио утисак те речи.</p> <p>А није му бил 
н, поштен човек.{S} Нико у селу није му знао ни најмање мане.{S} И опет повери.{S} Он је био пр 
се склони к мени, за време.{S} А после, знате, да треба сад о новој години да удесим с брат-Мир 
ост?“</p> <p>Боривоје уздахну: „Та оно, знате, како ћу да кажем, она мисли, да највише треба по 
е на њ.{S} Постали смо као без душе.{S} Знате ли за што оде мој слуга Јова у Назарене?{S} Возио 
сам“, каже баба Стака, „да се молим.{S} Знате мој син — мој Гига, поверио.{S} Лепо ја њему гово 
ислите тај лек; ми смо прости за то.{S} Знате, како је.{S} Болестан тражи лека, ма од куд.{S} А 
 /> толико бринути као и о пеленама?{S} Знате ли ви, снахо, кад у вами успламти крв од раздраже 
баш тако строго држите светог писма?{S} Знате ли, шта је рекао Христос оном, који га питаше: „Ш 
 опет враћа у виду лепе жене.{S} Та, да знате само, како је та жена необично лепа. „Страшна је  
је народу говорио у цркви.{S} Нећете да знате за празнике осим недеље.{S} Христос је светковао  
 Коринћанима, Јудејима?{S} Ви нећете да знате за свештенике, а Христос их познаје.{S} Апостол П 
мона, али га женска злоба посече.{S} Па знате ли ви, браћо драга, или ето бар господа свештениц 
те да се срдите“, каже, „али ви најбоље знате, како је или право казати, како је било до сад.{S 
и су идоли.{S} Зар ви <pb n="146" /> не знате, шта је то спомен?{S} Зар не знате, шта је знак с 
, а од млека стада да не пије?{S} Па не знате да они, који чине свету службу, од светиње се хра 
> не знате, шта је то спомен?{S} Зар не знате, шта је знак сећања?{S} Није ли вами мио онај сан 
ма посланица I. глава V. стих 5—6.: „Не знате ли, да мало квасца све тесто ускисели?{S} Очистит 
да плачем.{S} Али манимо се тога.{S} Ви знате, да смо се погодили, да ми не говорите о том.“</p 
а дана, а да и она не повери.{S} Сви ви знате, како би то било од вредности по нас, кад би прид 
жиног“.</p> <p>Брат Мирко узе реч: „Сви знате“, каже он, „пријатељ-Панту.{S} Душа му је на мест 
 за непце.</p> <p>Али Томин није: „Како знате“, каже, „ја у томе нећу ни ово ни оно.{S} Ви ћете 
и ће је оросити блага киша?{S} Ви добро знате, да често само од тог зависи, каква ће бити летин 
е не разумете у тим стварима, али добро знате, како је са оним зрном жита, које баците у земљу. 
ад јој умре дете.{S} А овамо врло добро знате, да је и мати божја плакала за умрлим Христом.{S} 
а приближује.{S} Била је ономад као што знате и у <pb n="158" /> скупштинском дворишту, а пре н 
е бар господине образован човек, ви бар знате, да су пророци живели пре Христа, онда нису ни у  
 послетку ће рећи Јулка скоро шапатом: „Знате ли шта?{S} Хајде, да га питамо“.</p> <pb n="71" / 
 да ми донесете?“ пита Јованка.</p> <p>„Знате ли шта Јованка, нећу да вам лажем.{S} Ви сте иска 
ас и преко плота“, вели Славна.</p> <p>„Знате ли шта?{S} Да га питамо“.</p> <p>Јулка ће напред. 
 год хоћете“ — каже он збуњено.</p> <p>„Знате, Боривоје, ја морам певати.{S} Дође ми воља на то 
пита Славна.</p> <p>„То бих и ја волела знати“, каже Јованка. „Али ми отац није говорио о том“. 
е“, вели „ко сто пута паор, толико мора знати и може знати, да што могу ја, не може он.{S} Што  
сто пута паор, толико мора знати и може знати, да што могу ја, не може он.{S} Што Петар може да 
дсмехну му се неко.</p> <p>„А сме ли се знати, каква је то цел?“ пита трећа. </p> <p>„Сме.{S} Х 
ше говорио. „Моја Варвара“, каже, „неће знати где сам.{S} И ја сад, да баш до у јутру не дођем  
 каже девојка, „а за што, то ја не могу знати.“</p> <p>„Ја сам“, вели брат Тома и окрете се од  
еби: „Поповска посла; а могла сам одмах знати, да од рацког попа неће изићи ништа паметно.“</p> 
њи, па изгубиш рачун о данима?{S} Нећеш знати кад ти је недеља, а недељу тек мораш светити и од 
ша, да даје знаке, не може, заиска онда знацима оловку и хартију, па учини потез-два...{S} То ш 
и то да богме нису показивали спољашњим знацима, али им се стеже у души, кад их прота онако дир 
ештенство по природи ствари изгуби онај значај, који је имало пре.{S} Придике почеше исмевати у 
ити зађевица о црквеном закону, врло су значајне.{S} Апостол Павле, тај најдаровитији и најинте 
, тада изусти Христос за све векове ову значајну реч: „Тури нож у ножнице...“</p> <p>Светозар ј 
ав“; „сагрешио сам врло много“ и т. д., значи уједно и то: „Сад сам друкчији, сад сам се чак <p 
е.“</p> <p>Бити „на зими“ и „назепсти“, значи код Назарена од прилике оно исто, што значи код н 
ml:id="SRP18966_N2"> <p>Платити „беду“, значи код Назарена платити парохијал.{S} Они су дужни д 
 приметио, опет не би ни слутио:{S} Шта значи то, кад узму човека на испит оваке три швигарице. 
овека.{S} О удаји нема ни помена, а шта значи то за жену ратарку, лако је схватити.{S} Жени из  
е: „Види Бог“ није псовка?{S} Зар то не значи, да види Бог, како ја тебе ударам, па ће и он уда 
 то изречено, да се узме реч по реч, но значи:{S} Не брините се само за земно.“</p> <p>Препирка 
имајући закона, сами су себи закон.“ То значи:{S} Ма не знао да има Бога, ако си праведан, пошт 
им као безбожност</hi>.{S} И зар сад то значи, да је безбожно пушити?{S} Та, ви сте бар господи 
и код Назарена од прилике оно исто, што значи код нас:{S} Бити на кривом путу, залутати.</p> <p 
г ни убио, него си ти болестан у мозгу, знаш.{S} Иначе је та ствар застарила; баш и да си учини 
. запијемо се негде, и онда: хајд...{S} Знаш ли ти Лазаре, шта је то „лоповски кетуш“.</p> <p>„ 
 <p>„Јао шта ћу, леле мене, ја жена?{S} Знаш како је код нас:{S} Нека је мушки мали као напрста 
 угину.“</p> <p>Лекар му одобраваше. „А знаш ли“, вели, „како си први дан, после првог састанка 
Боривој чисто претрну.</p> <p>„Треба да знаш све још за времена“, продужује Тома, „па да помогн 
 тако пријало“, каже му, „ево ти бар да знаш, шта си јео“.</p> <p>„Гаврану позли, поремети му с 
} Каже ми: „Гром те убио, ти си луд, не знаш за шалу“.{S} Али сам је молио и <pb n="62" /> ја и 
 читавој књизи се вешају, убијају, а не знаш ни за што ни крошто.“</p> <p>Светозар се смејао. „ 
о к’о велим:{S} Млад си, неук си, па не знаш, због каквих се грехова иде у Јерусалим.{S} Кажи м 
то и сам.{S} Леп си ми ти момак, кад не знаш ни то, а хоћеш да ме уграбиш.“ Ту смо се растали и 
је, „кад сам крив?{S} Ти може бити и не знаш, господине, каква је са мном ствар?{S} Ја ништа не 
и говори: „Хајд, хајд, хајд!“ Ух, да ти знаш, како је лопову, кад чује ту песму.{S} Све га нешт 
е поче редован испит.</p> <p>„Од кад ти знаш Милеву Срданову?“</p> <p>„Знам је још, кад је била 
овлад и вели: „Хајде, на послетку, како знаш.“ Други ћуте, а Тома нема куд.{S} Он тек не може п 
јзи гост...{S} Али да богме, ти нит што знаш, нит видиш.{S} А ког ћеш беса и видети, кад се не  
ио, да је Лазар будан, приђе му ближе: „Знаш ли, шта ме највише мучи?“ пита га. „Кад <pb n="55" 
ам то опазио.{S} На једаред јој рекох: „Знаш шта, данас ми није нешто добро, (а ту је одма прим 
е или му пружа мирисаву мараму, да утре зној с чела или му дошапне, Бог да је знаде шта, а увек 
е се преварила.</p> <p>Коњаник скочи са знојавна коња и поведе га за собом унутра.{S} Марта га  
е ново, али може послужити.{S} Тетка га зове, да се прихвати јелом, а деца га обгрлила, те му п 
ко правило одржава?“</p> <p>„Та се вера зове назарећанска, а чланови те вере зову се Назарећани 
l> <pb n="200" /> <l>Поп-Светозар народ зове,</l> <l>У „Бугере“ нове...</l> </quote> <p>Ова кра 
зустити пред његовом „Ленчицом“, већ је зове само: „Пиле моје“), дакле то пиле, кад му се што н 
из цркве“.{S} Каже: „Одело једнаке боје зове се <hi>егал</hi>, онај прашак на њеном лицу „пудер 
15" /> син?{S} За ћерку сам чула, да се зове Нада.{S} Врло лепо име“.</p> <p>„Брат Боривоје“, к 
ађена на плочи гроба Христова и која се зове: „Молитва Грешника”, а сваки прави хришћанин треба 
т Боривоје“, пита Варвара, „како вам се зове <pb n="115" /> син?{S} За ћерку сам чула, да се зо 
пита, „људи, који тако живе?{S} Како се зове та вера, у којој се тако правило одржава?“</p> <p> 
 прекјуче читао у св. писму, та како се зове само... живео је преко 900 година, опет не бих исп 
престано гледала онамо.</p> <p>„Како се зове он?“ пита мало доцније Јованку.</p> <p>„Боривоје“. 
.{S} Ми треба да га оснујемо.{S} Оно се зове: <hi>Друштво добрих људи</hi>.{S} У томе друштву т 
да се не мешате, ако који, који се брат зове, постане блудник или тврдица или идолопоклоник или 
ст.{S} Одсекле му се ноге.</p> <p>Одмах зове Лазара. „Лазаре синко“, каже, а глас му дрхће, „ха 
теста, два нова правца.{S} Један правац зове се — анархизам, други правац — Назаренство.{S} Не  
 <p>„Разумем.“</p> <p>Дан, два доцније, зову Боривоја пред великог фишкала, (државног тужиоца). 
му јављају, да ће скорим добити суд.{S} Зову га пред судског старешину, председника?</p> <p>„Им 
се згранила; момак мора у крчму, чим га зову тамо, па ма шта било.{S} Нико не може да се победи 
егде пили, сад ће ићи негде у крађу, па зову и њега.{S} Бруји рог на гајдама:{S} Хајд, хајд, ха 
ра зове назарећанска, а чланови те вере зову се Назарећани“, каже му Лазар неким достојанствени 
 под видом Хришћанства.{S} Они, који се зову Хришћани, у једној цркви се моле Богу, а онај сити 
р и Калвин и Социјус и Фрелих и како се зову сви ти реформатори били су ваљани и даровити људи  
арство или има у кући сватове, па одмах зову куварицу из вароши и почну износити јела у подне,  
оже реч.{S} Све док неко не упадне у то зољино гнездо и не разметне га, неће бити добро.“</p> < 
сну љубав“, „За љубав красну“, и кад би зора, он је још увек певао све то, па то: „За красну љу 
т о њему, но иде на њиву и ради од ране зоре до мркла мрака.{S} Не грди као до сад, не пије ско 
је нека необична живост.{S} Још од ране зоре зврје кола, пуна гостију, а око 9 сати дођоше и не 
а с вечера, па онако слаба утаманила до зоре.</p> <p>Прочула се по Лазаревцу и та смрт — прочул 
 се китите, идете по балови и играте до зоре?{S} Право да ти кажем, жао ме је, ако си тако мисл 
ишем врху дуда.{S} И кад је закукурекао зору, Боривоје је упалио кућу...{S} За мало, па зазвоне 
<pb n="179" /> не би смео од два сата у зору до вечери посећи две стотине снопова трске“, рече  
 умири се, сео је. <pb n="187" /> Кад у зору закукурекаше петли, он је још увек седео за писаћи 
, па то: „За красну љубав“.{S} Кад су у зору неки почели да хватају коње и да иду кућама, Малић 
а кажем, кад сам већ почео.{S} Господин Зравковић је споменуо, да би добро било, кад би владика 
"162" /> их, хвала Богу, опет изнесе на зрак, да их доцније и опет стрмоглави.{S} Боже мој, как 
е прота, „дајте, да је однесемо на свеж зрак.{S} Воде, брзо воде!“</p> <p>Назарени радосно поус 
огледу било добро, већином је на свежем зраку, а и с храном му је боље, јер је гђа Јелачићка до 
ина.{S} Њојзи се учини, као да месечеви зраци лагано, постепено, један по један, продиру у комо 
ости.{S} Јованка је већ са свим велика, зрела девојка, у њеном добу начине две године од шипари 
арвара је издржала испит сјајно, она је зрела за крштење.{S} Но за што се намргодио Боривоје? — 
дају свакоме, па је одатле лако научити зрела човека словима.{S} Боривоје је већ за месец дана  
тово време нису крстили децу, него само зреле људе.“</p> <p>„Јао, гле сад!“ вели Јулка. „Да ме  
игра, може му се опростити.{S} Али да и зрели људи, па чак и старци и бабе скачу уз онај ђавољи 
е, Боривоје“, пита, „кад се код вас тек зрели и одрасли крсте, колико им је година, кад се жене 
е друкчије.</p> <p>Дорастао Светозар до зрелости, те моли оца, да не закраћује Лазара.{S} Кад в 
ко хране, колико има од прилике у 30—40 зрна сочива.</p> <p>„Тај би човек морао бити затворен у 
олико дава, још никако нема ни трага од зрна.{S} Чуло све село, те претресају шта то може бити. 
l> <l>Човек може да ужива,</l> <l>С три зрна сочива.“</l> </quote> <p>Доктор се насмејао врагол 
од тог зависи, каква ће бити летина.{S} Зрно још није ни изишло из земље, а већ му је судбина д 
тек по гдегде — трава.</p> <p>„Ваљда се зрно мало закаснило“, мисли чича-Срдан, но кад прође јо 
а, које баците у земљу.{S} Зар је по то зрно све једно, хоће ли земљу сажећи сунце или ће је ор 
арима, али добро знате, како је са оним зрном жита, које баците у земљу.{S} Зар је по то зрно с 
„Чули сте, да је казано:{S} Око за око, зуб за зуб.{S} А ја вам кажем, да се не браните од зла, 
те, да је казано:{S} Око за око, зуб за зуб.{S} А ја вам кажем, да се не браните од зла, него а 
је вуку одрећи се овчија меса, кад нема зуба.{S} Ја сам као оне назаренске бабе, које чекају да 
="DE">Halt's Maul</foreign>» — језик за зубе.</p> <p>Сепл саже главу и заћута као опарен.</p> < 
ћка“, рече, „нисмо је разбили, а у мало зубе не поломисмо.“</p> <p>Миливоју и госпођама пришао  
не треба.</hi>“</p> <p>(То беше право у зубе речено и многи се од слушалаца чисто накостреши.{S 
 сад њега ружи и би му криво.{S} Стисну зубе и промрмља у себи: „Није био гори но ма који од ва 
доше кисело грожђе, а тек синовима трну зуби.“ Ко дакле воли себе, децу своју, име своје, тај с 
разлегао по соби, а њени правилни, бели зубићи никако да замакну за усне.{S} Тек се кад год сми 
 али се угризе за језик и преврну реч.) И кад остаде е мужем сама, она рече: „Нисам знала, да и 
 он се окрете на Здравковића и другове) и морам рећи:{S} Пољуљали сте и ослабили сте оно старо, 
е одма приметила, да не говорим истине) и ја нећу ићи у друштво.{S} С тим <pb n="205" /> ћете в 
n xml:lang="DE">Meine Herren</foreign>, и ја би касала нешто.{S} Кад човек убије труги човек, н 
 и ништа више.{S} Ја мислим „види Бог“, и да се Панти не дозволи, да тужи.{S} И овако је у овај 
 рекао: „Ствар ће се та довести у ред“, и одбор њихов, старији људи, учиниће шта треба.</p> <p> 
авле: назива жене „слабији женски суд“, и не даје им нигде истих права као мушкима.{S} А у исто 
писао: „Чувај се жене, као живе ватре“, и опет се не сачува.{S} Ено га жене изиграше и доведоше 
 назаренски „пријатељ“, за тим „верни“, и кад му изиђе суд, да одседи шест месеци затвора, Наза 
српски:{S} Зна ли он ко су то „Бугери“, и одмах ће ти казати.“</p> <p>„3ар Бугери?“ пита Бориво 
оривоја немило дирнула та реч „Бугери“, и он је врло вешто знао да утре немио утисак те речи.</ 
: „За красну љубав“, „За љубав красну“, и кад би зора, он је још увек певао све то, па то: „За  
, а њен Влада волео је као комад хлеба, и то — мекана.{S} Он је бар тако говорио, и није лагао. 
S} Још само једаред учини што не треба, и ја ћу умрети... мене ће изнети на гробље, уз твога оц 
остаде јасно, с које стране ветар дува, и на мах подиже главу.{S} То је било око подне, а већ с 
.{S} Проспу песак по столу, разреде га, и комадом дрвета шарају по том песку слова.{S} Ако нема 
пет сте направиле вашар“, те их повија, и онда не пита, која је његова, него удара од реда.{S}  
е, а да кажем, да је ово учинила пушка, и то не може бити.“</p> <p>Кад је Боривоје онако учинио 
е у школу, мати му је унапред стрепила, и није се убојала.{S} Већ трећи дан га истерали из учил 
већ врло слаба, јер је много препатила, и снага јој дотраја таман дотле, да изведе, што је наме 
} То је болесну жену срушило још већма, и Влада се озбиљно поплашио.</p> <p>На послетку се поку 
ози ближњему, а сатиру се браћа рођена, и то све под видом Хришћанства.{S} Они, који се зову Хр 
у.{S} Та је прилика лежала као укочена, и учини му се у први мах, да је женско.{S} Сиђе брзо с  
то и није никло, никла је ипак — тајна, и ова нечувена ствар поста свакоме врло проста и врло п 
уди:{S} Какав је на изгледу тај сотона, и како га је мучио, а Сима им прича.{S} Страшна је била 
 врата, било је у ћелији још два сужња, и то ратара.{S} Један је био крупан, висока чела, бистр 
а то не иде.{S} Бог је старији од цара, и ја слушам Бога“.</p> <p>Капетан види, с ким има посла 
се измешају овце, он их дели и прибира, и његов суд вреди у томе највише.</p> <p>Тада се догоди 
к раздражена, узбуђена, пакосна.{S} Та, и где би он љутио њу баш сад, кад је дознао, да ће скор 
г члана те цркве бити признат за брата, и где му се његов грех неће ни најмање уписати у зло.{S 
ашем друштву; има их, на жалост, доста, и ако нису сви затворени.</p> </div> <div type="chapter 
м, да се с првом цигљом не подиже кућа, и да семе не ниче одмах, чим га бациш у земљу.{S} Кад п 
Нада чу ту вест, стеже јој се око срца, и суза заблиста у оку.{S} Није знала за што, али јој до 
нас.{S} Бог види срца наша и дела наша, и нами је то доста.“</p> <p>Кад чу Боривоје, да је оно  
је код оваца научио да рачуна из главе, и то добро, па му не треба писмена рачуна.{S} Но кад уд 
е ме се као чичак... запијемо се негде, и онда: хајд...{S} Знаш ли ти Лазаре, шта је то „лоповс 
а поп-Јашина.</p> <p>„Јао, Јашо“, каже, и то каже доста јасно, „боље да сам умрла, но што сам т 
 је у њему.{S} Кад легне спавати, каже, и буде у првом сну, вежи га за постељу, завежи три прес 
апечаћен.{S} Устани севере и ходи јуже, и дуни по врту мом, да капљу мириси његови, нека дође д 
/p> <p>Око пола ноћи устао је Боривоје, и ма колико да му беху очи закрвављене, видео је, како  
ће, Боже мој, умреће“ помисли Боривоје, и дође му тако тешко, као да хоће да свисне.{S} У неки  
 говор.{S} Хеј, та шта све она не чује, и — умешала се.</p> <p>Каже: „И не нађе се нико, да је  
а требали у весељу да проведу празнике, и баш сад Лазар болестан, легао је.{S} Тако се нешто мо 
екао, а ја немам чим да платим!{S} Гле, и судија долази да изрече пресуду; имам много тужитеља, 
 убило му је снагу, подрило му здравље, и он <pb n="51" /> је осећао, да ако још једном западне 
 баш за то, што је био на чисто с тиме, и није се обмањивао маштама, а тим му теже беше, да нађ 
оручи брату, нека му је просто од мене, и нека и он мени опрости.{S} Мени треба мира, те и од м 
S} Нашавши те на пољу, пољубила бих те, и не бих била прекорна.{S} Повела бих те и довела бих т 
те мали, али метни руку на срце, брате, и признај, према вашем малом броју доста је и код вас в 
ротив злих људи, ви се и ту пребацисте, и ко год не мисли о црквеном обреду као ви, тога већ др 
p> <p>„Шта неће?{S} Хоће, Бога ми хоће, и која жена неће тући мужа, само ако може.{S} Жене су,  
Њеном Влади позлило је све јаче и јаче, и он за неколико недеља <pb n="14" /> сврши сасвим.{S}  
овао, него је створен шести дан у вече, и његов живот почиње недељом, и то светковањем и одмара 
ба свакога да молим за опроштај, је ли, и да му вратим и штету, је ли?“</p> <p>„Треба!“</p> <p> 
јица, да ме дигну.{S} Двапут ме дизали, и двапут упустили на камен.{S} Угрувао сам се као нико, 
 интереса, као што данас чине Назарени, и тога је код нас било, то је наше, то није Шваба измис 
по мало, па се стишало врење и потреси, и друштво је стало на чвршће ноге.</p> <p>Промена, па м 
 да ће у скорим данима да постане мати, и да има светијих дужности од парничења. „Маните се све 
> <p>„Безбожници и бездушници проклети, и ви се још издајете за Христијане.{S} У руци вам је св 
> <p>Лазар је обећао, да ће се уљудити, и као да се уљудио.{S} Његов сусед и друг Милан, с ким  
а брату, нек подели сам што има делити, и њој нек пошље њено.</p> <p>Тако је и било.{S} Таман с 
о, које звони или прапорац, који звечи, и ако имам пророштва и знам све тајне и сва знања и ако 
.{S} И ако ти седам пута на дан згреши, и седам пута на дан дође к теби и рече:{S} Кајем се, —  
 парничења. „Маните се свега, рече јој, и брините се једино за дете“.</p> <p>— „Све је готово и 
р оставио дубока трага у души Мартиној, и она би се око тога још много више гризла, да је не об 
оје газите <pb n="47" /> ногама својим, и што пијете бистру воду, а остатак мутите ногама своји 
, да напуни Боривоја духом назаренским, и пошло му је за руком боље, но што се и надао.</p> <p> 
Сви ми, који идемо за Христовом науком, и Православни и Католици и Лутерани и Калвини и Назарен 
 рачун, нек почне светковањем, недељом, и онда нек броји дане по реду“.</p> <p>Боривоје слуша о 
н у вече, и његов живот почиње недељом, и то светковањем и одмарањем.{S} Дакле и путник чим зал 
 <p>Боривоје је много тужио за матером, и срећа његова, што се у оно доба нађе уз њега жена, ко 
та?“</p> <p>„Јесте...{S} Зађем за друм, и дођем до њене куће. „Шта ћеш ти ту сад?“ пита ме. „Хо 
ру беше жао сестре, коју је врло волео, и док је он гледао да дозна што више о тој ствари, прош 
S} Поче да ме куне, што сам је уграбио, и кад би вече, побеже.{S} Ја сам то опазио још док је б 
то — мекана.{S} Он је бар тако говорио, и није лагао.{S} Узео ју је сироту, без ичега, а у њега 
 и њему поста оно јасно, што је слутио, и — од срца зажали сестру.{S} Зажали је, али јој не пом 
невесто, под језиком ти је мед и млеко, и мирис је хаљина твојих као мирис ливански.{S} Ти си в 
а послетку проговори. „Огрни се, мајко, и иди кући.{S} Не говори оцу ништа, не спомињи му, да с 
18966_N1" /> „Промисли се дакле, синко, и о овоме.{S} Твој пост није у договору...“</p> <pb n=" 
е ваљала све ближе и ближе.{S} За мало, и та прашина заигра пред њени врати, заигра и заустави  
, да су они заборавили све што је било, и на част му икона.{S} Био би и сам отишао до њега, али 
љују“.{S} То је Марту управо разбесило, и кад се већ са свим опоравила, а муж јој пошао у варош 
 уме читати.{S} Иде му по глави све то, и он уздахну гласно: „Еј, кад бих само познавао слова.. 
рими своју кривицу, али примите, браћо, и ви своју.{S} Ми треба да прегнемо свом снагом, да пре 
четка до краја, чим ју је први пут чуо, и изговарао ју је читаву ноћ.</p> <p>По себи се разуме, 
а и Јова, које ми показујеш као пример, и данас се не грозе псовке и поруге, песме ни крчме, а  
 ми смо дужни љубити сваки божји створ, и рибу у води и птицу у ваздуху, чак и оног црвка, што  
26., 52. стих).{S} То је рекао Христос, и Светозар је применио те речи на данашње прилике свог  
едва чекају, да се обесе човеку о врат, и ти нашао <pb n="60" /> од тог еспапа да крадеш...{S}  
лећа.{S} Марта је издржала и тај терет, и може се рећи, да је помало чак и напредовала.{S} Али  
а другога на његово место.{S} Али јест, и Здравковићеви другови се одричу свега, јер се измешаш 
и мојој већ је сазрео и готов за жетву, и гле, ту је већ и жетелац; ето, подигао је срп, да пок 
блудиле, као Рахела.{S} О њој су, кажу, и спевали момци ону песму:</p> <quote> <l>„Кажи мени го 
ла што и вино.{S} Узбурка крв у човеку, и као што у пијанци постаје човек жешћи и учини и оно,  
 од те гужваре најслађи комад, девојку, и пијанке ће код њега нестати, као да си је руком однео 
, држави и власти, пустили све на вољу, и ми би вам се допали.“</p> <p>„Јес’ чуо брат-Шандоре“, 
каква промишљања.{S} Прочуло се о њему, и то с правом, да зна на памет цело св. писмо, од почет 
за столом наздравити и путнику на мору, и трави под земљом, само њеном Лазару не; он не признај 
а пада огањ.{S} И спали жртву паљеницу, и дрва и камен и прах и воду у опкопу попи.{S} Чује, ка 
не, онда га неће бити, па крај“, рекох, и почех по ново звиждукати.{S} Моја ти препелица обори  
ју“: „Придите ви, који сте ме волели... и тако даље“ Целивају...{S} Целива породица, свршише ве 
е, да ни један не утече“, а има их 450. И похваташе их и Илија их одведе на поток Кисон и покла 
углу и полутами читао скоро шапућући 5. и 6. главу Матејева еванђеља.{S} То што он чита, говори 
>Харфе Сиона</title>“ 175. песму, 4. 6. и 7. стих.{S} И тада поче да чита 4. стих мало загушени 
ници Коринћанима глава IX. стих 16. 17. и даље вели, да он не живи од еванђеља.{S} Каже изречно 
...{S} У Матејеву еванђељу глава У. 29. и 30. стих пише: „Ако те око твоје десно саблажњава, ис 
о ушију шум, као кад оно ветар зајауче; и опет уздахну, али слеже раменима. „Боривоје се предао 
 и хтели да му то забране и нису хтели; и тражили су пута, па нису нашли. „Ох, да ће само сплас 
љубопитну жену Лотову претвори у камен; и да ли престаде љубопитство женско?{S} Не!{S} Кроз цео 
 за време, да постите и молите се Богу; и опет да се састанете, да вас сотона не искуша вашим н 
 боље обрађен, поднео ма за коју оперу; и Милева поје као анђео.{S} Ишло би лепо и красно, само 
ватру из неба и сажеже Содому и Гомору; и да ли боље би?</p> <p>„Не!{S} И љубопитну жену Лотову 
писао новаца, неко жита, <pb n="210" /> и искупио се леп новац.{S} Лекар је набавио серума и ле 
у своме најбоље поштује. <pb n="190" /> И ми смо донекле као тих петоро синова...{S} Који је та 
а св. писму и која тражи <pb n="142" /> и дела, а не само речи, јер иначе би и Назарени били ка 
анас је доба ветропирства <pb n="65" /> и лакомости.{S} Данас одбегне девојка из моде, из непро 
Иде неко.{S} Он се крену <pb n="166" /> и - побеже.{S} Куда?{S} Не зна ни сам; изгубио се; заиш 
ена, снажна јела, а пију <pb n="107" /> и вино, па чак и ракију, али умерено, колико је потребн 
hi>Узроке <pb n="238" /> злочинима</hi> и с проучавањем тих узрока бавио сам се скоро четири го 
гнано је из друштва, а <hi>превара</hi> и рђав живот изобличиће се.{S} На против чланови друштв 
ко материно, а ђаво се <hi>застиди</hi> и избљува децу.{S} Ето, дошли смо дотле, да нас са таки 
а два села назваћу <hi>Боривојевац</hi> и <hi>Лазаревац</hi>, јер се у првом родио Боривоје, а  
 посвећивати, што си се онда женио?!{S} И ако хоћеш да те у таквој пустини поједу курјаци, који 
ље цвеће, незасађено и не неговано?!{S} И после:{S} Не бори ли се он против божје воље, кад је  
Гомору; и да ли боље би?</p> <p>„Не!{S} И љубопитну жену Лотову претвори у камен; и да ли прест 
аше с благајницом“, рече Боривоје...{S} И он онда нападне на Јуду Искаријотског, који се градио 
у, куд не треба, а то је к Дунаву...{S} И он окрете бич и не удари њиме жене, као што је намисл 
, тај се на мах претворио у свињу...{S} И С. В. П. даје онима, који су жедни лепе књижевности,  
им општим друштвеним приликама</hi>.{S} И као што киша учини, да клица у земљи набуја, тако и р 
та сам и жена стојећи по среди</hi>.{S} И кад се Исус исправи и не видевши ни једнога до само ж 
уху и сам постаде <hi>жалостан</hi>.{S} И рече:{S} Где сте га метнули?{S} Рекоше му:{S} Господе 
же високо у дим као безбожност</hi>.{S} И зар сад то значи, да је безбожно пушити?{S} Та, ви ст 
а, на питање о <hi>Назаренству</hi>.{S} И баш у последњим месецима дође ми воља, да обрадим то  
Шваба је измислио - <hi>векслу</hi>.{S} И адвоката је Шваба измислио.</p> <p>„Код нас је пре би 
у. „Ево сам вам донела мало дувана“.{S} И туткаше му у руке мали завежљај.</p> <p>„Хвала вами,  
е Лазар ма какав, али просјак није“.{S} И он купи кућу, одели нешто марве, семена, алата, три п 
е о тој ствари свети апостол Павле“.{S} И прочита ово:</p> <p>„Не забрањујте се једно од другог 
се ваљда може и међу нама покупити“.{S} И Мирко извади 40 новчића и метну их на сто.</p> <p>И с 
 кола невенчану и однеси ме у мрак“.{S} И која ће девојка рећи то?{S} Она у смеју и шали каже:  
— „Хајд на таван, па да ти покажем“.{S} И одведе грк Сима домаћина на таван и показа му велику  
 је, „најбоље ће бити да се убијем“.{S} И би учинио што је наумио, да брижно мајчино око не спа 
 једе шунке и сарме на данашњи дан“.{S} И опет ја њојзи говорим, да је не дам ни за све прасеће 
 „Слава: твоји смо! победио си нас“.{S} И кад се дигоше измети, да убију онога, који проповедаш 
о; сад има друга посла — иди врагу“.{S} И истера је.</p> <p>Кад чу чича Срдан, како је с Милево 
 свезнале, па говоре и што не треба.{S} И премудри Соломон не даје женама право као мушкима, је 
подигао лавеж, необичан за оно доба.{S} И већ се појављује на прозорима или огради жена или дет 
 је Адам најпре саздан, па онда Ева.{S} И Адам се не превари, а жена преваривши се постаде прес 
Ту се хвали и куди, узноси и исмева.{S} И против тих сеоских новина нема апелате, нема штампарс 
се то ради, брате мој, од детинства.{S} И онда треба свакога да молим за опроштај, је ли, и да  
азару упало у очи, па и заболело га.{S} И до сад су га многи предусретали у преко због тога, шт 
 да ти прочитам једну главу из њега.{S} И он читаше из Јованова еванђеља главу XI. стих 32.—35. 
села, па што село боли, боли и њега.{S} И баш за то, што га боли, хоће да лечи.{S} А кад хоће д 
оља, јер беше на највишем врху дуда.{S} И кад је закукурекао зору, Боривоје је упалио кућу...{S 
 лице, може опазити трагове — блуда.{S} И доиста између оно 30 до 40 женскиња, које беху данас  
 знају, па се побојавају каква чуда.{S} И нису се убојали.</p> <p>Чича-Срдану је тешко и он оде 
рка иде даље и даље, па никад краја.{S} И Лазар и прота виде, е је време, да се прекине.{S} Све 
цело св. писмо, од почетка до краја.{S} И то не само да зна речи, него зна и то, чије су то реч 
сјакиња, а ја терам то од памтивека.{S} И мој отац је био просјак и дед ми је био то, па се опе 
но да Назаренство има дубљих узрока.{S} И до сад је било рђавих свештеника и администратора, па 
 Симом пекаром чак до оближњег села.{S} И од оног дана могао си ћутљивог Боривоја видети скоро  
.{S} Оде онако, како она није хтела.{S} И без речи и без опроштаја, без пољупца и без загрљаја. 
стол Павле мало попустио од правила.{S} И сад јој се приближио.{S} Наслонио се на ограду, па је 
н дотле, да изведе, што је намерила.{S} И ако не баш трећи дан, <pb n="19" /> а оно трећег месе 
ко није пиштала ни једна као Рахила.{S} И томе се нису чудили ни верни, ни неверни.{S} Али су с 
јала на прагу, па се нагло окренула.{S} И она је имала у тај пар под кецељом завежљај, тек што  
кад хлеба нема, онда му живота нема.{S} И да је Лазар, у зао час, убио човека, мање би га клели 
остави народ сам на тим предавањима.{S} И поп и учитељ и трговац и доктор и гости из вароши тре 
е у својој души опрашта с адиђарима.{S} И нисам се преварио.{S} На скоро ми приђе и поглади ме  
едао то суђење својим рођеним очима.{S} И она до сад онако трезвена жена поче да кука, плаче и  
гне цепидлачење на основу св. писма.{S} И збиља и Лутер је рекао нешто слично.{S} Кад га је нек 
 раскоша, па дошао до данашњег дана.{S} И она се најсиротија лицка као нека грофица, јер каже:  
ошао од силног поста као сува грана.{S} И хајд, што пости строг пост, али има и других брига.{S 
, најлепша, али најпростије одевена.{S} И у ње је руво лепо, али просто и на њој нема накита, т 
дела оксигена и један део хидрогена.{S} И кад доведем у свезу оксиген и хидроген, направићу вод 
их људи, што има и овде и тамо жена.{S} И од пре ми је говорио: „Истерајте жене из скупштине ил 
ће нестати, тај не познаје Назарена.{S} И кад би слушали на предговорника, ми би прошли с Назар 
едговорник, има до стотине Назарена.{S} И ја питам:{S} Је ли тамо крив учитељ и свештеник?{S} Ј 
ен и обезбеђен од искушења сотонина.{S} И гле већ на првом кораку, како се љуто превари!{S} Сад 
ана, женскима опет одрећи се накита.{S} И начинише неки предлог, да се промене правила, те да б 
>Освануо је леп јесењи дан — субота.{S} И ако је већ 8. септембар, мала Госпојина, опет је топл 
у је ковач Шандор отео речи из уста.{S} И он држи, да су жене свему и свачему криве, па чак и о 
урише висином, није заклањао месеца.{S} И видеше јасно, где се коњи боре с таласима и Боривоја  
авица остаје и зими и лети кукавица.{S} И он је био сретнији од својих претходника, јер њему ни 
 још једно, једно ће само да покуша.{S} И поче да спрема своје ствари, па да се прекосутра сели 
служите за пример; ви сте нам углед.{S} И ја вам кажем:{S} Уз оваке црквене великодостојнике, к 
ђу собом око неке оставине стричеве.{S} И макар да парнице овакве врсте, т.ј. грађански спорови 
ого боље падају у очи и мане његове.{S} И што је најгоре, баш у том часу Лазар охладнео, није н 
уда улазе женске, велики котао воде.{S} И сваку, која хтеде да уђе набељена у цркву, заустави к 
и му кости.{S} Али све то не помаже.{S} И онда се ђаво поново скупи, утањи, омања и почне из но 
то двадесет форината и изменусте је.{S} И ја сам био рђав човек, не кажем.{S} Али од кад се поз 
 заишао је у улице, које не познаје.{S} И дуго мора да је ишао, дуго, јер кад се заморио, поче  
неприлика, али ово беху најкрупније.{S} И мало по мало, па се стишало врење и потреси, и друштв 
јој вољи, да га сахране најпростије.{S} И нема скупоцена сандука, нема много рипида ни дуплира, 
су неверни мислили са свим друкчије.{S} И да на кратко кажем, о њој су говорили, да је она у ду 
кве вероисповести, до ли назаренске.{S} И сад је по заточеника ова дилема:{S} Ако он остаје при 
и Пера и Паја, ко га дограби у руке.{S} И Лутер и Калвин и Социјус и Фрелих и како се зову сви  
но, истим редом, као што су и дошле.{S} И опет се сабиле у гомилу, наслониле главу на главу, те 
га као нека снага подиже из постеље.{S} И паде као оболело птиче на мајчино крило, а уздрхтали  
у селу није му знао ни најмање мане.{S} И опет повери.{S} Он је био први Назарен у месту, иначе 
S} Треба учинити све, да се помогне.{S} И друштво добрих људи даде 300 форината из своје благај 
ела да зна, за што он избегава жене.{S} И кад се није могао отрести беде, он јој онда рече, за  
ре њезине и снаху од свекрве њезине.{S} И непријатељи човеку постаће домаћи његови...“ Ето дакл 
ец с неба, али баш та снаја му умре.{S} И тада се деси и друга несрећа.</p> <p>Нико из куће нећ 
роменуће се или на боље или на горе.{S} И прекрсти се. „Воже помози, доста је било — зла!“</p>  
 није он више онај, који је био пре.{S} И он одговори.{S} Каже: „Апостол Павле у првој посланиц 
 које се није могла олако да отресе.{S} И кад јој је муж догнао из поља, показала му је ствари. 
жете све силе своје, да се богатите.{S} И о чему се сваки дан у вече договарате, кад се скупљат 
а С. В. П.?“ пита он.</p> <p>„Јесте.{S} И ја вас не кушам, но вам искрено исповедам, да ја не м 
а говори о њима.{S} Та да и како ће.{S} И она се задуби у мисли...</p> <p>Кад се вратио Тома, о 
и неки бол, као да га је ударио нож.{S} И он зна, са чега је тај бол.{S} Мал’, мал’, па га поду 
двела у вајат, да је се сита наљуби.{S} И кад се задовољила, па сва радосна погледа кћери у очи 
у нашој књижевности?{S} Не, него ви.{S} И ако излазе данас сановници, трепетници, рожданици, жи 
 друштво <pb n="196" /> добрих људи.{S} И онда ће се она удати по свој придици само за онака чо 
, и да се Панти не дозволи, да тужи.{S} И овако је у овај пар доста вреве и метежа у селу, па д 
а, Боривоја су Назарени већ крстили.{S} И он је сад седео у скупштини крај стола, до Лазара, Ми 
аведан, поштен, ваљан — оправдан си.{S} И доиста, било је пре рођења Христова времена у Грчкој  
е су горке, али друкче не може бити.{S} И он се окрете према свештеницима. „Опростите ми „преча 
{S} У божје име немате права судити.{S} И ако је ваша црква Христова, онда не смете стати на вр 
Ја мислим, овоме неће нико замерити.{S} И ако се сложите, ја ћу говорити баба-Стаки, а брат Мир 
ден као да су му сви помрли по кући.{S} И зар баш нема никаква лека?!{S} Ишао је чак жупану и т 
вака лакомислена женска, брзо утеши.{S} И она запева:</p> <quote> <l>„Зелен орах, деб’о лад,</l 
че, да нам све зло долази из вароши.{S} И сад <pb n="182" /> још да цепамо народ због потписа?{ 
 најуредније порезу, па и парохијал.{S} И кад би само још попустили у томе, да приме пушку као  
учинио, како му рече његов пријатељ.{S} И кад би подне, он уста, да се опрости.{S} Госпођа Мела 
Варвара“, каже, „неће знати где сам.{S} И ја сад, да баш до у јутру не дођем кући, она не би ле 
 јер човеку није добро, да буде сам.{S} И онда му обично препоруче девојку.“</p> <p>„Ко?“ пита  
>У овом тренутку био је Миловић сам.{S} И госпође и Здравковић одоше куд које.</p> <p>„Назарен“ 
мештам, а љубави немам, ништа нисам.{S} И ако раздам све имање своје и ако предам тело своје, д 
себе и свог успаљивања за Боривојем.{S} И пламен у њојзи се полако угасио.{S} Не гори више, али 
b n="58" /> <p>Пера је вртио главом.{S} И кад би прва недеља, ето ти га опет у скупштину.{S} У  
 оне његове наглости с чича-Срданом.{S} И Лазар му приђе и умириваше га. „Проћи ће.{S} Велико ј 
реме ишло је код Назарена по старом.{S} И они су се множили, те је изгледало, да у свему <pb n= 
 да ће скоро да га усрећи — дететом.{S} И док се парница код суда једва кретала, донде су сплет 
 не за момком, но за вечним животом.{S} И мушко и женско тражи код нас побожна, верна друга, па 
ати божја плакала за умрлим Христом.{S} И ви хоћете да сте побожнији и од мајке божје.{S} Ено г 
одбору“ — повикну и стисну песницом.{S} И дође му на памет реч, коју је чуо од оне испребијане  
у, али прота не почиње, за то ће он.{S} И поче: „Браћо моја!“ Но прота га ухвати за рукав и дош 
{S} Она види, како с неба пада огањ.{S} И спали жртву паљеницу, и дрва и камен и прах и воду у  
шао упрљан, па бих се и опет упрљао.{S} И Спаса и Јова, које ми показујеш као пример, и данас с 
 цену све, што зажели, па ма пропао.{S} И што је код мушког пушење, то је за женску накит.{S} К 
 се брани, али га прота није слушао.{S} И то беше нов удар по њега.{S} Рачунао је на опште приз 
дајте Богу божје, али и цару царево.{S} И то је у св. писму“.</p> <p>За леђима црномањастог, ле 
6" /> да је стотину других придобио.{S} И Лазар се теши, да би у таком случају чак и апостол Па 
инити, време је, момак се пречистио.{S} И ако сад баба Стака добије згодну снају, тешко ће проћ 
т разгорети и отићи ће у дим високо.{S} И пушење је дакле безбожност, хасне нема од тога дима н 
 у звездано небо.{S} Дође јој тешко.{S} И онде Бог и на земљи Бог и свугде Бог!{S} Увек и увек  
кут.</p> <p>Но то није дуго трајало.{S} И њега и Обрена пекло је нешто, обоје су осетили, да је 
а добро не жури тако нагло, као зло.{S} И није се преварила.</p> <p>Коњаник скочи са знојавна к 
 Сад је време да децу своју спасемо.{S} И успео је.{S} Неко је уписао новаца, неко жита, <pb n= 
е оно, што до сад беше тајно, јавно.{S} И Боривоје и Сима изјављују свем селу на видику, да хоћ 
 вино, а то је од прилике све једно.{S} И он дивљом руком зграби кћер своју за главу, раздере м 
што ће богати ући у царство небесно.{S} И шта пише у еванђељу Матејеву? „Не брините се за живот 
бола и жаљења, но тако рећи радосно.{S} И кад закопаше дете, никад ни речи више о њему.{S} А им 
S} Јер је џомби на сваком путу пуно.{S} И пита се још:{S} Кад?{S} Еда ли час пре или час после? 
ли сам се бојао, да неће бити добро.{S} И у самој скупштини више су гледали једно у друго, но у 
о била је ту и друга крупнија ствар.{S} И Јова и Паја Ненини, браћа рођена, парничила су се међ 
паситељ је врло вредно ишао у цркву.{S} И баш оно, што ви најрадије спомињете из еванђеља, Хрис 
 књигу, па на место ње дограбим ову.{S} И сам држим, да није било вредно, да је прочитате“.</p> 
екла, да хоће да се покоре том суду.{S} И један и други изабраше по три човека у тај суд, а та  
да се окрете на другу страну, Мирку.{S} И Мирко му је одобрио, да треба не само Лазара, но и св 
 овде или може бити где год на пољу.{S} И сад тек поче мучити праву муку.{S} Сећа се неког поко 
ај га, па ако се покаје, опрости му.{S} И ако ти седам пута на дан згреши, и седам пута на дан  
сли озбиљно обделавати њиву народну.{S} И кад је Светозар одлазио, Боривоје је дуго гледао за њ 
овање је као кад сипаш уље на ватру.{S} И многи наши људи покушавају да истерају из таке жене с 
з, као да чека пољубац а не песницу.{S} И паде и други, па и трећи удар.</p> <p>„Види Бог.“</p> 
рстом по земљи, не гледајући на њих.{S} И кад га једнако питаху, исправи се и рече им:{S} Који  
title>“ 175. песму, 4. 6. и 7. стих.{S} И тада поче да чита 4. стих мало загушеним, пророчански 
 исмеје и изобличи сваку његову реч.{S} И кад поче да говори о <hi>белењу</hi>, навео је, шта ј 
е не можеш да идеш, не смеш да идеш.{S} И ви кад вам ко скриви и истерате га, немилостиви сте и 
мислим да почнемо ми, који смо овде:{S} И отац и ти и ја и мати и сестра.{S} У нашој кући било  
>Тома је погледа, као да хтеде рећи:{S} И ти то мене питаш? „Бог ће те умудрити“, рече на после 
 хајд, нека је тако.{S} Али ја знам:{S} И карта и мода и свако зло мање је, што је даље од варо 
оп.{S} Па, да ли боље би после тога?{S} И посла Бог ватру из неба и сажеже Содому и Гомору; и д 
р, „па је ли чудо, што стадо страда?{S} И каква је то вера, где нема дела?{S} Проповеда се:{S}  
није од искони била женска политика?{S} И ето сад су постигле што су хтеле.</p> <p>Па и свако д 
у, но се заклањаш за апостола Павла?{S} И ја не тумачим оне речи Христове тако, да се сви ми бр 
ку на главу?{S} Ко је он, да прашта?{S} И почеше други осећаји њиме да овлађују.{S} Сад му дола 
ислити:{S} Је ли само он свему крив?{S} И нехотице поче лупати главу о душевној борби, о породи 
<p>„Па изволите видети, како је сад?{S} И ја господо хоћу да метнем руку на срце, па морам упре 
собом побисмо.{S} Шта ће рећи народ?{S} И онако нам пребацују доста што шта и веле, боље да нис 
тио.{S} Св. дух је слетео и на тебе?{S} И ти баш за цело мислиш, да св. дух нема друга посла, н 
е свету службу, од светиње се хране?{S} И који олтару служе, с олтаром деле.{S} Тако и Господ з 
је он једно говорио, а друго творио?{S} И ако ћемо тако, онда будимо искрени.{S} Немојмо да се  
Нисте ли ви много претежнији од њих?{S} И за одело што се бринете?{S} Погледајте на љиљане у по 
тову; којим се путем иде у Јерусалим? — и чега ту није било.{S} Нада је зачуђено гледала, што с 
једном — имали су неких својих рачуна — и Боривоје га је врло лепо примио без икакве срдње и пр 
/p> <p>„Ко ти је муж?“</p> <p>„Ево га!“ и она показа на Гигу, који стојаше не далеко од ње, али 
{S} Бог ти судио, орјатине и поганиче!“ И сад осу на њега гомилу најужаснијих грдњи.</p> <p>Жен 
уљан, а глас му дрхће.</p> <p>„Устани!“ И у радосној слутњи подметну бедна мајка сину руку под  
> <p>„Ето ти га, сад опет Назарећанин!“ И опет одоше девојке у најудаљенији крај и опет се саби 
и, та да смо браћа... ох, Боже мој!...“ И сузни му поглед луташе и опет по даљини.</p> </div> < 
ћи и њему, па видим, да није сталан...“ И кад све ништа не помаже, онда ђаво одлази, али се опе 
а, црвак ништави?{S} Хвала ти Јованка.“ И онда оде, да се мало прошета по врту и кад би време ц 
ени се најбоље допадају ова два места.“ И приђе му са свим близу, тако, да он већ осећаше дах њ 
ошли.{S} Само кад вас је донео Господ.“ И понуди га у кућу!{S} Боривоје уђе у собу, у којој беш 
зни, али тешко онима, са којих долазе.“ И Лазар сад нападе свом жестином на свештенике.{S} Они  
о мало дете?!{S} Не могу, тешко ми је.“ И жена се заплака.</p> <p>„Не може се ништа учинити с б 
ну и рече: „Ми ћемо пропасти обадвоје.“ И онда занеми.{S} Милева је оборила главу, уздану и изи 
али у срцима вашима су — тророге виле.“ И он поче да мисли, мисли...</p> <p>У оном тренутку ниј 
исао: „Она сад мисли на мене, чека ме.“ И он оде...</p> <p>Дође према риту и учини му се у једа 
е ју. „Учини ми мајко, учини молим те.“ И скоро да је изгура на поље.{S} Код врата застаде баба 
ла, дете, што си ми казала.{S} Збогом.“ И он изиђе лагано из собе и промрмља у себи: „Опет су Н 
го, „сад нисмо пред твојом ковачницом.“ И он продужи даље, али га нису слушали одвећ пажљиво, т 
зграда највећа, за то смо дошли овамо.“ И он позива скупљене да кажу, како мисле о Назаренству  
 „Свето јој њено, одмах да је продамо.“ И чим стигосте до Гецина салаша, а ви доплатисте сто дв 
.{S} Ја сам ти отац, ја мати, ја брат.“ И тако је Пера држао своју Кристу, како он то каже: ред 
д старост имао око четири стотине њих.“ И код тих речи погледа на Лазара тако враголасто, као д 
место да будеш човек, па да подупиреш.“ И да си само чуо, како те је бранила, а како сам те ја  
кад га је она питала. „Опрашташ ли ми?“ И онда је хтео да јој падне крај ногу, али опет не овак 
зар да чекамо, да се почну успаљивати?“ и испод ока погледа на Лазара.</p> <p>Но Лазара ни бриг 
е мисли наилазе на вас при том читању?“ и онда им стоји отворен разговор од Адама па чак до пос 
заренске скупштине и назаренска „браћа“ и старешине поучавају их у свему, али кад је разговор о 
 друге стране женске, напред ће „браћа“ и „сестре“, натраг „пријатељи“ и „пријатељице“.{S} Око  
 Марти, па су сад многе и многе „друге“ и „прије“ долазиле, да је „сажаљују“.{S} То је Марту уп 
обали Дунава појали су неколико „браће“ и „сестара“ песме из „<title>Харфе Сиона</title>“.{S} З 
 „браћа“ и „сестре“, натраг „пријатељи“ и „пријатељице“.{S} Око стола ће узети место „пророци“. 
м, да не назебе.“</p> <p>Бити „на зими“ и „назепсти“, значи код Назарена од прилике оно исто, ш 
 никаква накита, чак ни белила. „Верни“ и „верне“ су махом српске народности, осим Швабе Сепла, 
знају читати.</p> <p>Сад почеше „верни“ и „верне“ певати изговорени стих.{S} Појање иде доста л 
 у кућу.</p> <p>Но за мало, на „повери“ и Јовина жена, за тим старији брат, онда млађи брат са  
м врло рђав“; „сагрешио сам врло много“ и т. д., значи уједно и то: „Сад сам друкчији, сад сам  
ло.</p> <p>Скоро у исто време „поверио“ и Маша Јанковић, јединац, син врло имућног ратара.{S} Њ 
 таку женску придобије за „свету ствар“ и изведе је из таме у светлост, то више вреди, но <pb n 
ватра је ђаво, треба то бити на опрезу“ и разиђоше се куд који.{S} Још је покушавао Здравковић  
је за то као одсечена глава Лазарева, а и глас му је такав.</p> <p>То ће бити Светозар, брат Ла 
о Божића.{S} Кријем ја њу од свакога, а и она тражи, да нико не дозна, где је.{S} Кад дође Божи 
 децу.{S} Биће дакле свезе међу њима, а и подвоз му неће бити бадава.</p> <p>И Петар је доиста  
ко је чула Милевину цику оног вечера, а и Милева је говорила, да није хтела.{S} Суд је према то 
 к себи; суд им је поставио стараоца, а и издржавање им је осигурано:{S} Јер ако је кућа и изго 
S} Милева неће и не сме, отац јој је, а и остали не чине то већ због Лазара.{S} Па онда, Срдан  
 председник.</p> <p>„Немам господине, а и не треба ми“.</p> <p>”Ако теби не треба, суду треба.{ 
 се нађе за столом, у кругу породице, а и преко његових се усана прели „Песма рождества“.</p> < 
S} Налазила је мира само у скупштини, а и код куће по ваздан капа над св. писмом и мучи се да р 
ли.</p> <p>Здравковић први ће почети, а и право је.{S} Његова је то мисао, а после, он је најза 
на окупу, имао бих као старији човек, а и као посвећен пастир народни, да вам кажем неколико ре 
е на време.{S} Јер треба да ти кажем, а и морам да ти кажем: с Лазаром није добро...“</p> <p>Бо 
у никоме пера ни хартије.{S} Недељом, а и иначе сахат-два на дан стотинама њих баве се књигом и 
Не дира тај никога.{S} Врло је миран, а и отац каже, да га се не бојимо“.</p> <p>„А неће ли поб 
ретваралица, сви кажу да сте паметан, а и учили сте више од осталих, па шта ви тражите у оном д 
 сами.{S} Стеван се није више вратио, а и Боривоје једва остаде жив.{S} Кад је донео мртва вука 
 руку, најстаријем сину сломио ребро, а и остали нису прошли на миру.{S} Дозна власт за то, сре 
у њему преварише.{S} Мирко је клонуо, а и поболевао је; једини Тома је био ревностан, вредан, д 
 мора ићи, она познаје најбоље ствар, а и адвокат не би је звао, да није врло потребно.</p> <p> 
ло добро, већином је на свежем зраку, а и с храном му је боље, јер је гђа Јелачићка добра душа. 
 га.{S} Срдан жудно гуташе сваку реч, а и Лазар слушаше пажљиво.{S} Кад је Светозар прочитао, С 
рила, да је то било још понајгоре.{S} А и на што да га бије, кад Боривоје и сам плаче, гризе се 
вече и дао је у благајницу 20 фор.{S} А и иначе је било ситнијих прилога.{S} Но и ван тога се д 
е, да је Лазар, не може, јер је млађи а и носи се по господски, но опет је за то као одсечена г 
 ваља у вече много јести“, каже она, „а и ко ће се сад пузати на таван?{S} Сутра, децо.“</p> <p 
 „Домишљам <pb n="136" /> се“, каже, „а и видео сам вас већ са Светозаром на улици.“</p> <p>Јов 
оба треба и Боривоје да је слободан. „А и потребан си нам, врло си нам потребан,“ каже му Лазар 
о бесвесно пружи му доцније комад хлеба и мало смока, па тумараше по кући.{S} Боривоје није ни  
ну и причестише Варвару комадићем хлеба и гутљајем вина, исто онако, као што је обичај код Рефо 
осле тога?{S} И посла Бог ватру из неба и сажеже Содому и Гомору; и да ли боље би?</p> <p>„Не!{ 
 ти згреши брат твој и покаје се, треба и седам пута да му опростиш“, но се позивају на речи ап 
н и посвећен.</p> <p>До тога доба треба и Боривоје да је слободан. „А и потребан си нам, врло с 
отиву ње.</p> <p>--- Још мало, па треба и Боривој да се ослободи.{S} Он је још увек на послу ко 
инћанима, глава XI. стих 19. „Јер треба и јереси да буде међу вама, да се покаже, који су поште 
та ће они казати...{S} За ту везу треба и љубави.{S} Апостол Павле у својој посланици Ефесцима, 
ам казати“, вели он, „<hi>да ми, држава и власти</hi>, не гледамо на Назарене тако као ви.{S} М 
ао и други војници, онда <hi>ми, држава и власти</hi>, били би им у свему на руци.“</p> <p>Шанд 
 му је тело кржљаво, тако му је кржљава и душа.{S} Као оно биљка, која никне под каквим опалим  
ује и о Лазару, те га Лазар, обавештава и о томе.{S} Кад је он, Лазар дошао кући, његова браћа  
.{S} Дигла се била бура, завитла мећава и сви се склонише у ходник.{S} Тада он изиђе у ону мећа 
 је <pb n="38" /> призивао Лазара и два и три пута, али га не мога упутити.{S} На послетку рече 
у лицу црвен као рак.{S} Зинуо је и два и три пута, али не може да му пређе реч преко усана.{S} 
 се, још сам ја жив.{S} Ма отишло и два и три фртаља земље, ја ћу те исплатити.“</p> <p>Лазар с 
у светом писму, у трећој глави Матејева и трећој глави Лукина еванђеља.“</p> <p>„У каквој води? 
ли обузимају при читању?“</p> <p>Милева и опет уздахну.</p> <p>„Мучне, врло мучне мисли“ — рече 
што ружно мислити.“</p> <p>И она запева и певала је после тога сваког јутра као и пре.{S} Јован 
о мајчино око не спази, шта у њему бива и да му не осујети намере.</p> <p>Лазар је неколико нед 
овог одговора видео, да су му деца жива и да су га држали за претваралицу.</p> <p>Потраја тако  
е, али нађе Боривоја и сувише уздржљива и расејана.{S} Тада се окрете на другу страну, Мирку.{S 
дошао, да раставим човека од оца његова и кћер од матере њезине и снаху од свекрве њезине.{S} И 
 да ће се клонити својих старих другова и да ће полазити назаренску скупштину; можда ће се тамо 
су само:{S} Мирко, Тома, Боривоје, Јова и Варвара.</p> <p>„Какву је молбу улио дух свети у срце 
била је божја воља...“</p> <p>Деда Јова и Варвара разумеше га, па су тако и причали осталој бра 
је ту и друга крупнија ствар.{S} И Јова и Паја Ненини, браћа рођена, парничила су се међу собом 
но стање</head> <p>Болест чича-Срданова и сувише се отегла.{S} Кад га онаква доведоше кући, дом 
 неку причу.{S} Имао отац петоро синова и остави им на самртној постељи, да га се сећају и да г 
 која је нађена на плочи гроба Христова и која се зове: „Молитва Грешника”, а сваки прави хришћ 
м, да је наша вера права наука Христова и да ће она освојити...{S} Ја стрепим, само од тога, да 
огањ.{S} И спали жртву паљеницу, и дрва и камен и прах и воду у опкопу попи.{S} Чује, како рече 
ој да се друже, за тим се очита молитва и ствар је свршена.{S} Нема пијанке, нити ичега:{S} Мом 
е св. писма, а на послетку опет молитва и опет песма.{S} По негде чине мало већу параду, јер чи 
ад неста и поштења и стида и братимства и простодушности, кажу:{S} Не ваља вера.{S} Али за Бога 
нство сеоска болест.{S} Има Назаренства и у варошима, само што господа варошани не знају, шта ј 
у о том:{S} У чему је клица Назаренства и шта је повод Назаренству.“</p> <pb n="128" /> <p>Узео 
обукао.{S} Успомене из његова детињства и она свечана песма вукла га је, као оно месец месечара 
порац, који звечи, и ако имам пророштва и знам све тајне и сва знања и ако имам сву веру, да и  
у цел, а Светозар је од чланова друштва и од осталих људи покупио скоро исто толико.{S} Он је с 
 био на чисто, с које стране ветар дува и од куда ће ударити киша.{S} Али, где су биле његове м 
притајио, а не смирио.{S} У њему — кува и ври.{S} Као што вихор здере паучину са зида, те је но 
мрак, спази на улици просјака, дозва га и даде му завежљај...{S} Просјак је благосиљаше, али он 
као торањ, те га бречи о земљу, бије га и ломи му кости.{S} Али све то не помаже.{S} И онда се  
а се.</p> <p>Жена и породица примише га и опростише му, али Назарени нису хтели да га приме, је 
hi>.{S} Више није устао.{S} Подигоше га и однеше у болницу, где је те ноћи и умро.</p> <p>И Лаз 
м врло важну ствар“.</p> <p>Одведоше га и он се после два сата вратио.{S} У лицу светли, као да 
плака.{S} Мајка му утре сузе, пољуби га и даде му неки мали посао.{S} Скоро 14 дана после тога  
 један, два, један, два.{S} Везивали га и за неки колац, на сунцу.{S} Но све бадава.{S} На посл 
има привуче Светозара к себи, загрли га и рече: „<hi>Сине, твој сам</hi>!...{S} Тако ћемо покуш 
 десно саблажњава, ископај га и баци га и ако те десна рука твоја саблажњава, одсеци је и баци  
 око твоје десно саблажњава, ископај га и баци га и ако те десна рука твоја саблажњава, одсеци  
 друштва?“ пита Срдан.</p> <p>„Немам га и имам га, како хоћеш.{S} Ми треба да га оснујемо.{S} О 
украо ждребе (а Бог ме убио, ако сам га и видео), онда сам му с јесени упалио кућу.{S} Изгореле 
нање своје завезали у убрус и чувају га и не распростиру га и не тргују с њим.{S} Он је навео и 
у убрус и чувају га и не распростиру га и не тргују с њим.{S} Он је навео и оне речи из св. пис 
 конопци засекли зглавкове.{S} Да су га и жандари везивали, не би учинили горе.“</p> <p>Жена је 
ко живети као нас двоје, видећете драга и лепа моја браћо и пријатељи...{S} Него ето, као да сп 
и она и човек јој обрадовали више свега и кога су они доцније крстили: — Боривоје.</p> <p>Одмах 
ло девојче у кућу.{S} Питало је за њега и предаде му завежљај.{S} То пријатељица Варвара шаље,  
ста у св. писму?{S} То је много за њега и у томе би га могао Боривоје изменити, али Боривоје се 
вају отоци.{S} Ох, та неговаћу ија њега и оздравиће он мени, премили друг мој...“</p> <p>Мирко  
код Јелачићевих, где се научише на њега и заволеше га са његове вредноће и скромности.{S} Јован 
ивало, она још с врата клекне пред њега и вришти: „Молим те као Бога, не ударај ме!“</p> <p>Кад 
у чело, уздахну, а она се отрже од њега и побеже у своју собу; за тим му и опет допре до ушију  
 вредна ничему...“ Па се окрете од њега и остави га.</p> <p>Дошла је и она кобна недеља, кад ће 
> <p>Но то није дуго трајало.{S} И њега и Обрена пекло је нешто, обоје су осетили, да је ово ћу 
 Лазару.{S} Обилазе на прстима око њега и пазе, да не учини што од себе, јер му је мати с тешко 
р буде дошао оцу, поручиће мати по њега и онда — како Бог да...</p> <p>Дође и тај час.{S} Кад ј 
 14 дана после тога не дође између њега и ње до правог разговора, као да беше читава ограда изм 
д су људи обожавали Богове са врх брега и са дна мора.{S} Они су држали, да главни Бог седи на  
е дана, кад ће Боривоје и Варвара, Гига и Милева <pb n="163" /> изјавити у скупштини, да ће се  
> <p>Пола сата доцније пробудио се Гига и тражио ју је очима.{S} Кад виде празну постељу, скочи 
његов савет ван цркве беше народу књига и водилица.{S} Па кажите:{S} Је ли онда било оног, чега 
да будемо једни с онима, који хуле Бога и клањају се иконама, који пијанче и кавџе се...{S} У М 
 спасем душу и измолим опроштаја у Бога и људи за она моја недела.“</p> <p>„И зар због тога мор 
тумачити и која вели: „Поштуј оца твога и матер твоју, да сретан будеш и дуго поживиш на земљи. 
е је казао: „Носите бреме један другога и тако ћете испунити завет Христов“, рече девојка.</p>  
и ће вас срамотити и биће стада кужнога и свега осталог, чега има и у осталим већим вероисповес 
ји куд које, па није ни чудо, што многа и многа овца <pb n="121" /> оде у забран.{S} Добри паст 
 земљишта по тамницама.{S} Па је с тога и Лазару било лако, да придобије Боривоја.{S} Читао му  
> <p>Марта је дубоко жалила свога друга и дуго јој је требало, док се прибрала.{S} Али онда јој 
 мужем сама, она рече: „Нисам знала, да и српски поп може бити овакав.{S} Истину ти кажем, још  
.{S} Не вреди тајити, кад је истина, да и Назаренство долази оданде, одакле и свако друго зло,  
е јереси и цепања.{S} Ако икад буде, да и ваш број нарасте у милијуне и међу вами ће устати мно 
бити човека и ратовати.{S} Време је, да и у томе послушамо једаред божје и Христове речи.“</p>  
али.“</p> <p>Да богме, заборавио је, да и он у прво време није ни најмање веровао у успех, него 
е је придобила и отишла је Протићки, да и њу придобије.{S} А кад оне одустану, оне остале немај 
е, а често је тако задубљен у мисли, да и не чује, шта га пита.</p> <p>Домаћица види то и назир 
а.{S} А Гавран је увек умео удесити, да и он буде код свог укућана, кад се једе печење.{S} Тали 
.{S} Но то је било давно.{S} Мислим, да и немамо на српском језику потпун превод те песме“.</p> 
зао, био је толико озбиљан и свечан, да и Срдан и Лазар осетише, е ће да дође до крупних размрш 
е чак <pb n="95" /> толико поправио, да и ја увиђам о осуђујем своје негдашње кривице.“</p> <p> 
зло — а пријатељ Мирко ме је поучио, да и није тако.{S} Сахат је онде за то постављен, да опоме 
ева.</p> <p>А ето, приближио се час, да и Варвара постане савршена, дође време, кад треба да је 
јне и сва знања и ако имам сву веру, да и горе премештам, а љубави немам, ништа нисам.{S} И ако 
ју, тешко ће проћи месец-два дана, а да и она не повери.{S} Сви ви знате, како би то било од вр 
та места или да говори о њима.{S} Та да и како ће.{S} И она се задуби у мисли...</p> <p>Кад се  
 никако.</p> <p>Чим уђе Лазар, хтеде да и изиђе. „Опростите“, каже, „ја тражим брат-Тому, поруч 
заигра, може му се опростити.{S} Али да и зрели људи, па чак и старци и бабе скачу уз онај ђаво 
тне чобанче, не познаје га, па мисли да и дечко њега не познаје.</p> <p>„Добро вече, дете?“</p> 
на кратку молитву.{S} Та молитва као да и није главна, долази ко може, главно је ту договор о к 
 цвеће, смејале се, али Боривоја као да и не виде.{S} Њему то дође тешко, кад у један мах осети 
брила их, да не говоре на празно, но да и учине што мисле — одмах.{S} А баш и јесте тако, Назар 
прилици божја промисао наредила, јер да и оне знају појати, појале би мађарски, те би се створи 
а, као човеку коме умре каква мила нада и прошапута: „Хајдемо!..“</p> <p>Дођоше у цркву.{S} Чит 
 намери.{S} Како и не би, кад су и Нада и Боривоје желели оно исто што и она, само је Надин поо 
, који не уме да гледа, како она страда и бори се за њу.{S} Коме ће се приволети царству?{S} За 
како треба да живе Хришћани онда и сада и увек, прописао је ово Коринћанима посланица I. глава  
. писмо и не чита.</p> <p>Јованка гледа и чита...</p> <p>Од једном јој мали прстићи пређоше по  
несе га Боривоју.{S} Кад се дете огледа и виде себе онако запурена, плачна, ружна, хоће кад год 
био крупан, висока чела, бистра погледа и мирна лика.{S} Наслонио се на сто, у руци му <pb n="3 
се реши судбина чича-Срданова, па можда и нешто крупније.{S} Јер ако старац оде куд не треба, а 
мач трза, од мача ће погинути, па можда и друго шта, али није имао коме.{S} Девојке одоше од ње 
не опијају?{S} Жене старе мало се можда и заплачу, кад помисле на смрт; та да, нико није без гр 
жалост“, вели Светозар. „Имао бих можда и ја, али сад нећу да окрећем оружје против тебе и да т 
.{S} А сад, кад неста и поштења и стида и братимства и простодушности, кажу:{S} Не ваља вера.{S 
је било шест врсти вина, гајдаш из Шида и да богме — угрејаних глава.{S} Здравковић се раздрага 
 при затворени врати.{S} Али која вајда и то, кад нема ноћи, а да га ђаво не искушава.</p> <p>Д 
купштину, па кад може прота, могу ваљда и они.{S} Хроми Паја подигао је највећу ларму, па не са 
ање о дневним потребама.{S} То је канда и главно при овим вечерњим састанцима.{S} О ономе, што  
 други дан сагледао сестрино лице, онда и њему поста оно јасно, што је слутио, и — од срца зажа 
 од господе, два-три богослова, па онда и неколико ратара, који нису Назарени, али хоће да виде 
 зауставе продирање назаренско, па онда и освоје их.</p> <p>Поп - Светозар је вредно придиковао 
дино је, да га што пре крстимо, па онда и оженимо.{S} Та да!“</p> <p>„Боривоје“, вели Лазар, „о 
еднички и у кратко помоле Богу, па онда и поразговоре реч-две.{S} Људи радни, нарочито ратари,  
 створио“, рече она ненадно, па се онда и сама трже од тог безбожничког одговора, поцрвени и за 
а су тамо, да их види народ, па ће онда и он за њима.</p> <p>„Пример, пример и опет пример“, ре 
мер осталима.{S} А добар пример ће онда и оне слабије и несталније окренути.</p> <p>Светозару ј 
писао, како треба да живе Хришћани онда и сада и увек, прописао је ово Коринћанима посланица I. 
 није очепао сина за прса.</p> <p>„Онда и у свему другом мислим наставити овако, како сам почео 
аљан, а по чакширама му се замрзла вода и нахватао се лед.{S} Сместила га у постељу, из које се 
тако.{S} Али ја знам:{S} И карта и мода и свако зло мање је, што је даље од вароши.{S} Ми смо м 
 се једном подигла несретна жена с пода и пође право постељи, на којој је лежао Боривоје.</p> < 
 и свештеници, знао, шта ће она господа и госпође, па је смислио, да не чека да господа нападну 
 њен врео дах опија, као мирис од нарда и шафрана, од иђирота и цимета, од смирне и алоја...</p 
е онако исто, као што те је продао Јуда и погазићу све заповеди твоје.“</p> <p>Дуго је клечао и 
, рекоше јој, да је он отпутовао некуда и да се пре неколико дана неће вратити.{S} То је болесн 
е све мирнији. „Хоћу да се оканем блуда и пијанке, хоћу да живим као што приличи Хришћану и чов 
рм, чивија на обртњу излети, коњи, руда и предњи трап улетеше у Дунав; стражњи део кола оста на 
 „свему има време.{S} Време кад се рађа и време кад се умире, време кад се сади и време кад се  
 кући било је доста несреће, доста суза и доста цепања, па би било право да покажемо, да Ненадо 
{S} Али сам је молио и <pb n="62" /> ја и мати моја, да нас не срамоти, кад је већ тако учињено 
и обрћу у њој.{S} Она је мислила, да ја и сам хоћу, да прсне друштво, догрдило ми овако, те хоћ 
 ми, који смо овде:{S} И отац и ти и ја и мати и сестра.{S} У нашој кући било је доста несреће, 
Јао, слатки брате и пријатељу, не би ја и где би ја.{S} Него је Савета Ивина свему крива, Христ 
} Ниси ти мене хвала Богу убио, имам ја и данас више но и један у селу...{S} Поткрадај ме колик 
о, не могу се поправити.{S} Хтео сам ја и пре да се оканем рђава живота, али не иде.{S} Стари д 
 „То ти не можеш исплатити“.</p> <p>„Ја и не лупам главу, да платим све на једаред и одмах.{S}  
рвара кидала због тог несретног случаја и читаве недеље није могла да заборави Џуџу, но ју је у 
 и готово...“</p> <p>Јелачић се насмеја и потапка Светозара по рамену.</p> <p>Боривоје је и нех 
се чупа посађено.{S} Време кад се убија и време кад се исцељује, време кад се разваљује и време 
ак изјавити учитељу Јовићу, да Меланија и њене друге одустају од свог предлога.{S} Меланија је  
лим, па да те на хатару дочекује литија и да те свет назове:{S} Хаџи - Боривоје.{S} Од оног сил 
Његове речи су право циљале на Боривоја и сви су и разумели тако.</p> <p>Боривоје је за све то  
оји беху нај јачи, навалише на Боривоја и отргоше старца од њега.{S} Боривоје је у лицу црвен к 
 опраштате ли ми и ви?“ — пита Боривоја и гледа му управо у очи.</p> <p>Боривоје се збуни.</p>  
рети Лазару од Цвете, али нађе Боривоја и сувише уздржљива и расејана.{S} Тада се окрете на дру 
жене, девојке трпали су се око Боривоја и руковали се с њим.</p> <p>Боривоје је био као утучен. 
и заношљиво.{S} Нешто се такну Боривоја и дође му воља, да утеши ону покајницу, јер га беше ње  
S} Читају се јектенија, па онда забруја и она дивна Дамаскинова песма о последњем „цјелованију“ 
 На њој нема ни крста нити икаква знака и не разликује се скоро ничим од осталих кућа, осим што 
...{S} Али ако бар неки део тих учењака и госпођа пођу напред, а мора доћи то време, народ ће п 
а поље.{S} Код врата застаде баба Стака и <pb n="138" /> врати се.{S} Каже: „Бар да господина п 
/p> <p>На клупама има и неколико дечака и девојчица од 10—12 година.{S} Очи им још весело, беза 
а људи држе за грехоту:{S} Убити човека и ратовати.{S} Време је, да и у томе послушамо једаред  
ећ 24 године, па неожењен.{S} Боље нека и не каже ником да је мушко...“</p> <p>Гига је салетио  
рату, нека му је просто од мене, и нека и он мени опрости.{S} Мени треба мира, те и од моје стр 
коне.</head> <p>Има у Бачкој два велика и прилично богата села.{S} Та су села наблизу и у њима  
 онда Тома започети: „Беда је то велика и не можемо ми таку ствар на двоје на троје преломити.{ 
идолопоклонство?{S} То је за мене слика и ништа више, али мила слика, што ме сећа на ону, која  
.{S} И до сад је било рђавих свештеника и администратора, па не беше Назарена, а није свет ишао 
е нећу...“</p> <p>Мирко гледа болесника и вели: „Ох, жено, жено, гле, како су му конопци засекл 
о и младо. <pb n="176" /> Ту је ратарка и попадија, ту доктор и ковач, ту неколико гостију са с 
 скупштини крај стола, до Лазара, Мирка и осталих, међу „пророцима“.{S} Нису допустили друкчије 
е за ручак целог целцатог печеног ћурка и сад не виче више на жену, чим му се приближи: „Остави 
Брат Мирко је стојао најближе од уласка и с њим се гости прво сукобише. „Пријатељу“, вели му пр 
је.{S} Но Милева је мирна.{S} Без писка и речи трпи, али место ње вриште остале жене у један гл 
те се по тешком путу богословских наука и верујте ми, грозно залутасте већ до сад, а то лутање  
p> <p>И сад се побеси и она.{S} Не кука и не плаче више, но говори као увређена жена.{S} Каже м 
о вери, тицало се испосништва, хаџилука и сотонина кушања.</p> <p>Сад први пут чу нешто о језгр 
лим зидом, где је не негује ничија рука и где не допире скоро никада сунце, тако је никао и Пет 
на толико скривила.</p> <p>Залану вашка и она изиђе у двориште.{S} Била је лепа, крупна цура, а 
угушише је оне сузе, које је задржавала и које јој не дадосте ви, кратковиди апостоли, да испла 
 га је у постељу, па га још претрпавала и други дан, јер је мислила:{S} Од пића је, проћи ће.{S 
 не заигра се више.{S} Марта је дозвала и опет лекара у помоћ и молила га, да је посаветује.</p 
с, кад дође Лазар, мало као ослушкивала и оно што је начула, излазило је на оно исто, што она в 
н за женска плећа.{S} Марта је издржала и тај терет, и може се рећи, да је помало чак и напредо 
о жалила тетку, јер ју је тетка одржала и отхранила, па ју је сад жалила као рођену матер.</p>  
нда наступа душевна борба између бокала и жене, у којој борби обично жена подлегне.{S} Онда би  
валио им је, што су њега незнатна, мала и грешна примила браћа у тако важно веће, да га поуче и 
аје.{S} Позивате свет, да се укину мала и велика звона, разне врсте опела...{S} Опомињем вас за 
 оно јасно, што је до сад само назирала и што не хтеде признати у себи.{S} Познала је тек сад,  
евенку.{S} Она ме је пажљиво посматрала и ја сам то опазио.{S} На једаред јој рекох: „Знаш шта, 
о се, да га је она још једном то питала и довела га онда у забуну.{S} Али данас није он више он 
а, која је за своје године много читала и много мислила.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
ље. „Види Бог“...</p> <p>Већ се умешала и власт.{S} А село велико, има доста трезвених, учених  
у науку <pb n="109" /> о браку, слушала и нашла је у реду; сад се та наука одбија од ње.{S} Изи 
.</p> <p>Све оно, што је до сад слушала и читала, оставило је у њојзи доста слаба трага.{S} Но  
 је и плакала; тешила је, како је могла и знала, али тихо, шапатом.</p> <p>Кад је пришао Светоз 
неш судити пред лицем ангела, архангела и свега света за сва моја грешна дела, која сам у живот 
атио у Јованчин живот.{S} Она је видела и познала тог човека баш онда, кад су у њој вриле и кип 
 окрзано и раздрускано.{S} То је видела и Марта, но опет за то не рече ни речи; али је тим више 
се око њега, да му скину перце са одела и наместе поремећену огрлицу.</p> <p>„Господ га је умуд 
у, запазио бих, јер би деца онда волела и њу.“</p> <p>Наста мало ћутање. „А ви Милева?“ пита он 
хтео чак у Јерусалим.{S} Њега је занела и застрашила „Молитва грешника“ ; он је из оне јерусали 
ућу неки људи, који нису из њихова села и које он на дану никад не виђа; опазио је, где код њих 
ио те речи на данашње прилике свог села и рекао: „Ону руку, коју сте подигли на брата свога, пр 
 час се прати пијан с гајдашем дуж села и пева:</p> <quote> <l>„Побегла је, ту жалости нема,</l 
у вам кажем:{S} Пролазио сам много села и вароши, па сам нашао, што је даље село од вароши — ти 
у се сложили „бугери“ из четрнаест села и назидали му кућу.{S} А била је изгорела до тамана.{S} 
лан. „Види Бог“.</p> <p>У Јелачића била и јединица ћерка, Јованка.{S} Девојка није баш необично 
ли, да је она у души иста, која је била и пре; тврдили су, да је њен плач био комедија, а њено  
 са свим, по мало.{S} А по мало је била и шала“.</p> <p>„Требала бих да се срдим на вас, но пок 
аренског развијања.{S} Она је придобила и <pb n="98" /> одвела у Назарене већ петорицу.{S} Јер  
ом тренутку весела, што ме је придобила и отишла је Протићки, да и њу придобије.{S} А кад оне о 
„Видим и ја, да је она мене с тим убила и знам, да ће и њу због тога убити Бог“.</p> <p>„Па за  
етку сам омекшао.{S} Али ме је и љубила и молила и улагивала се као мачка, док нисам обрекао, д 
илеви.{S} Тамо ју је загрлила, ижљубила и обасула је питањима и нежним изјавама.{S} Није могло  
мање, па га је за годину дана распудила и за кратко време дође поред све своје лепоте дотле, да 
 онда, кад Милева то од ње није тражила и кад се у души својој и сама љуљала.</p> <p>Па, шта је 
омекшао.{S} Али ме је и љубила и молила и улагивала се као мачка, док нисам обрекао, да ћу ићи  
<p>Тако су мислили сви, тако је мислила и Нада, па тако је и било.{S} Само што — ђаво не спава. 
правити знак крста“.{S} Тако је мислила и би јој сад лакше.{S} Но тако је мислила и свекрва њен 
би јој сад лакше.{S} Но тако је мислила и свекрва њена и изиђе на поље.</p> <p>Жене, које осташ 
ица, која је прва поверила, па одмамила и кћер тамо, одговорила је место ње. „Брат Мирко“, каже 
 да га затвори.{S} Цвета му се извинила и захвалила на помоћи.{S} Говорила је брзо и гледала да 
 у својој скупштини, да је доста трпила и да је треба избавити.{S} Једном, кад чича Срдан није  
ала својих оваца, али их с места купила и узела нов терет на своја плећа.{S} Нашла је и доброг  
а женске параграфе, она се већ узверила и тражила пута, да се извуче.{S} Кад је изишла да наред 
е.“</p> <p>Јулка се на ове речи умирила и метнула своје сукње и кошуље опет у долап.{S} Та, кад 
/p> <p>Љубав је била, која је подсетила и Боривоја на ове еванђелске речи и он их је под утиско 
ар случајно Боривоје сам.</p> <p>Рахила и Варвара чине све могуће, да му угову и Тома се не ист 
ш Тома.</p> <p>Кад се скупштина свршила и верни се разиђоше, застадоше Тома, Мирко, Боривоје и  
тало до ината.</p> <p>Та се ствар вукла и отезала, али није заспала.{S} Адвокат је покушао изми 
S} Бог је дао човеку мелема против бола и туге, за што тај мелем одбијаш?{S} Пусти ојађеном срц 
а ту божју вољу мирно, не само без бола и жаљења, но тако рећи радосно.{S} И кад закопаше дете, 
} Напрегне све силе, подигне га на кола и одјури кући.</p> <p>Тамо су полусмрзнутог калуђера до 
ше казао, одем до друма, скочим на кола и викнем брату: „ Терај овамо.“ Дођем до чича-Срданове  
 се тужи, како ју је Адам бацио на кола и силом одвукао до забрањене јабуке. „Но као што је поз 
од кирију.{S} Назарени му набавили кола и коње, те се он ранио од кирије, а уз то поста ревносн 
у образину са лица назаренских апостола и обавесте онај заблудели свет.</p> <p>Кад је Здравкови 
сто тако снажно, као што би га потресла и сама смрт очева.</p> <p>Чича Срдан је данас с вечера  
“.</p> <p>Капетан види, с ким има посла и разлаже му, да није још говор о убијању.{S} Нек узме  
и светују ме и помажу ме, дају ми посла и заслуге, али ми жена не да живети......{S} Дај Боже,  
и, да је ондашња моја успаљеност прешла и на дете?“</p> <p>Лекар је погледа.</p> <p>„Шта је бил 
реба да сам учен, могу и без тог држаља и песка прорачунати, да је премного.{S} Да ми Бог даде  
длегну.{S} Назаренство пуни наша гробља и пуниће их увек, нарочито у добу заразних болести...“< 
сет-двадесет година одвали се она цигља и убије човека.“</p> <p>„А... а... а...“ веле све у јед 
ојачку.</p> <p>Сутра дан је била недеља и Боривоја не одведоше на посао.{S} За тим удари киша,  
и који плачу, то су из редова пријатеља и пријатељица.{S} То сад њих гризу њихови греси, кају с 
длачење на основу св. писма.{S} И збиља и Лутер је рекао нешто слично.{S} Кад га је неко запита 
b n="218" /><hi>Јер је твоја љубав боља и од вина</hi>“, а свршава се: „<hi>Брже, брже, драги м 
 не треба оплакивати, јер је божја воља и прописасте, да мати не сме плакати, кад јој умре дете 
но, што си ти предсказивао, биће кукоља и цепања, јереси и зла.“</p> <p>Светозарево се лице сну 
џи - Боривоје.{S} Од оног силног пасуља и киселих краставаца већ си био премијаукао, ниси био ч 
и и купи прилоге за свету обитељ, па ма и опет пао на путу од умора и зиме, као оно пре неколик 
ће.{S} Кажем на послетку:{S} Па узми ма и Назаренку, не марим, јер ето <pb n="137" /> ће да ти  
 доктори не нађете лека народ ће ићи ма и бабама назаренским, да проба“. (Тако је!{S} Живео!).< 
ближе упознам са Назаренима, установама и обичајима њиховим.</p> <p>Истина, било је времена, ка 
ом питању, па онда пређе чак и на Адама и Еву.{S} Каже: „Има у свакој библији, како је било с п 
ote> <p>Доктор се насмејао враголанкама и преписао, да је покаже жени.{S} Али госпођа се није с 
оно грозно, што лежи у тим приповеткама и што се износи, кад мање, кад више скривено.{S} Свака  
ог“, ади кад почех ударати обема рукама и питати:{S} Одричеш ди се сад сотоне, орјатине проклет 
у страну св. писма, које ти је у рукама и тамо ћеш наћи у књизи проповедника, да „свему има вре 
.{S} Сваки од нас има еванђеље у рукама и сваки га друкчије тумачи.{S} Па који је тај од нас, к 
високе цилиндере, само се пљесну рукама и рече: „Оволико госпоштине нема за цело ни у царском г 
 умемо да господаримо над својим жељама и страстима, но за чим нам год срце гракне, то мора бит 
, морам се исповедити вашим старешинама и то на длаку“.</p> <p>„Мораш.{S} Док одлазиш међу њих  
е на кривом путу и са свецима и иконама и обичајима вашим.“</p> <p>Још није последња реч протин 
молиш Вогу, не моли му се по зборницама и на раскршћу, да те виде људи.{S} Него уђи у одају сво 
ом, као што чине лицемери по зборницама и по улицама, да их хвале људи.</p> <pb n="46" /> <p>„А 
и се.“<ref target="#SRP18966_N5" /> Има и напред места нека, која су врло дивна!{S} Слушајте са 
аших људи, а држе се старе вере.{S} Има и међу њима, морам рећи, доста паметних.{S} Многа каже  
читељи, лекар, неколико трговаца, а има и на страни учених синова из Лазаревца.{S} Један је про 
ељи, ту трговци, ту ковач Шандор, а има и неколико ратара.{S} Врх тога је ту професор Здравкови 
азаренских.{S} Има: „Харфа Сиона“ а има и више придика неког енглеског Назарена, преведених на  
стада кужнога и свега осталог, чега има и у осталим већим вероисповестима.{S} Ви сте мали, али  
 ко ће их све побројити.{S} Па онда има и женскиња.{S} Жене господе професора хтедоше пошто по  
 над њима власти.</p> <p>На клупама има и неколико дечака и девојчица од 10—12 година.{S} Очи и 
тину и ја вам кажем, да сваки народ има и онаког попа и учитеља, каквог заслужује.{S} Да за бољ 
} И хајд, што пости строг пост, али има и других брига.{S} Не уме читати ни писати; не зна стаз 
 чуо о Лазару, о данашњем збору или има и других брига.“</p> <p>„Брат Боривоје“, пита Варвара,  
 и твоје, а што теби припада, на то има и он права; па ако ти брату одбијаш толико на братство, 
е да иде у друштво добрих људи, што има и овде и тамо жена.{S} И од пре ми је говорио: „Истерај 
и дар — пророковања.{S} Уз ову собу има и мања — побочна соба.{S} Та друга соба има два прозора 
ом јој мали прстићи пређоше по редовима и зауставише се на једном месту.{S} Он поче да чита. „И 
 дошла к себи, осети јаки бол у грудима и вреле сузе ударише јој на очи.{S} Она је искрено жали 
 увек му онда постоји час-два за леђима и гледа га тако мило и нежно.</p> <p>Здравковић говори  
рекао, да се клонимо распре о племенима и народима.“ — „Па говоре ли сви људи једним језиком?“  
 Од кад сам почео да водим бригу о њима и да их боље посматрам, уверио сам се, да Назарени сраз 
ар, ту још три друга брата, а међу њима и Боривоје.{S} Боривоје сео у крај и гледа преда се.</p 
агрлила, ижљубила и обасула је питањима и нежним изјавама.{S} Није могло бити, а да се и Лазару 
ле милоснице“ обдаре дете разним дарима и да му те дарове подметну, <pb n="11" /> док је још у  
.{S} Талијан био вешт, ишао по вашарима и зарађивао много новаца.{S} Жена му знала кувати боље  
димо то примимо.{S} А зло се лако прима и ми то примисмо.{S} Добро ћемо ваљда после, не знам.{S 
деше јасно, где се коњи боре с таласима и Боривоја где триред искаче из воде, не да се спасе, н 
 које и не улазимо, а живимо у вајатима и коморама.{S} Чак и наши богатуни, који имају по три-ч 
и домаћица, обилази око њега на прстима и утишава сваки метеж.{S} Но Лазар није спавао, само се 
то позвани само они у дугачким капутима и мантијама“, вели Јова.</p> <p>„А по чему си ти позван 
ује, да сте на кривом путу и са свецима и иконама и обичајима вашим.“</p> <p>Још није последња  
...“</p> <p>Болесник само преврће очима и креће нешто главом... „Тако је казао, да богме да је  
ши тим теже.{S} По њиховим упалим очима и тешкој суморности видело се јасно, да су скрушени, го 
стале жене у један глас.{S} Мирко, Тома и остали старији људи догурали се до Срдана, умирују га 
/p> <p>Међу првима је дошао Лазар, Тома и Мирко.{S} Чим уђе који „верни“ или „верна“, поздраве  
нуше с насипа доле — у Дунав...{S} Тома и Јова цикнуше, Варвара се отисну као мачка натраг у ко 
ести оданде и Срдана.{S} Водиће га Тома и још друга двојица.{S} Кад изиђоше на улицу — пуста је 
а је седела Варвара, остраг је био Тома и деда Јова.{S} Боривоје је ћутао као заливен, он је у  
знати.“</p> <p>„Ја сам“, вели брат Тома и окрете се од Милеве, „одмах мислио, да нису њих двоје 
, а између та два читања иде опет песма и молитва.</p> <p>Молитва је као код Калвина <hi>слобод 
.{S} Каже: „Баба Стака нам се све већма и већма приближује.{S} Била је ономад као што знате и у 
ако веје снег.{S} Он стао на сред друма и промишља.{S} Шта ће?{S} Да ли су још и сад они вуци у 
е леп новац.{S} Лекар је набавио серума и лечио је не само у свом селу, но колико је стигао и у 
</p> <p>Сватови су били без велика шума и параде, а Марта оног дана најсретнија.{S} Па како се  
ји нас је први извео из азијатских шума и повео напред к тако званој култури.{S} Јер истину вам 
а, <pb n="5" /> кад неко падне с тавана и угане само ногу.{S} Марта је и после двадетет година  
таће код мене.{S} Сутра ћемо се за дана и тако састати, па ће бити и он мећу нами“.</p> <p>„Онд 
и“, рече.</p> <p>Тако прође година дана и Боривоје дошао од силног поста као сува грана.{S} И х 
о пева.{S} Мучила се тако неколико дана и није певала.{S} Но наскоро за тим дође Боривоју.{S} П 
/p> <p>Тако прође и опет четрнаест дана и дође опет време заједничкој скупштини.{S} Боривоје до 
због увреде части већ скоро годину дана и старији чланови друштва толико су успели, да су и Миш 
говор од Адама па чак до последњих дана и страшнога суда. </p> <p>„Шта читате из св. писма?“ —  
да разгрну оне, који стојаху око Срдана и шчепа старца снажном руком за прса тако, да Срдан исп 
у свему право.{S} Прва ствар недоказана и застарила, за другу добио Боривоје три године робије. 
ву, раздере мараму, којом беше повезана и дохвати јој дуге, лепе курјуке.{S} Поводи се глава у  
У Јованке биле две другарице:{S} Славна и Јулка.{S} Славна је Јованчиних година, а Јулка јој је 
чима девојака није човек.</p> <p>Славна и Јулка нису више разговарале с Боривојем, али је Јован 
еда Боривоју у очи, па да остане хладна и да јој не јурне крв у лице и не осети нож у срцу.{S}  
анца земље.{S} Жена је била врло вредна и косила је као мушко, па је онда о жетви ухвати сунце, 
ака је у себи мислила: „Ух, да незгодна и насртљива Фарисеја“, али изустити није смела ни једна 
 окречена и стаза је пред њом и утрвена и поливена.{S} Ако је истина, да си српску школу у селу 
онашла, да у води има два дела оксигена и један део хидрогена.{S} И кад доведем у свезу оксиген 
/p> <p>Милева је до сад седела узбуђена и као неки мрави подилазаше је.{S} Сад се подиже.</p> < 
плану нема, да ће проћи онуда која жена и насмешити се одоздоле на зидара или му рећи коју лепу 
 мушкој препирци, јер је реч узела жена и то главом супруга поп-Јашина.</p> <p>„Јао, Јашо“, каж 
рво долази лепа жена, за тим ружна жена и тек онда свештеник.“</p> <p>Насмејаше се и — послушаш 
ој слици насликана је моја покојна жена и моја кћи, која је далеко од мене.{S} Ја гледам у ту с 
је се поломише; оборио је неколико жена и у пуном смислу речи погазио Гају, који још једнако ст 
година и која је била једноме мужу жена и која има ^сведочанство у добрим делима, ако је децу о 
како се чује, потурчила се.</p> <p>Жена и породица примише га и опростише му, али Назарени нису 
затворио врата, мумлао је у себи: „Жена и мачка треба да остану код куће, а не да буду у свакој 
пред њом на земљу, да јој обгрли колена и да каже: „Авај мени, та ја сам најцрњи грешник.“</p>  
{S} Кукавица је дошла некако искривљена и једва моћна за посао.{S} По смрти своје жене поверио  
>Њега су нашли негде чак око Сланкамена и Назарени из Срема укопаше га.</p> <p>Од сад је код На 
е.{S} Но тако је мислила и свекрва њена и изиђе на поље.</p> <p>Жене, које осташе у соби, вртил 
да се спрема за пут.{S} Била је збуњена и кад се доцније успузала на таван, да скине нешто рува 
 како се сакупила војка против Назарена и како сјајно победише Назарене већ на првом кораку — у 
ке ружне речи.{S} Одступио је од Обрена и седе у други кут.</p> <p>Но то није дуго трајало.{S}  
 са ње гдегод леп.{S} Чисто је окречена и стаза је пред њом и утрвена и поливена.{S} Ако је ист 
 над њом зао дух, а не свети дух, а зна и то, да она из светог писма заборави најдуже до вечери 
.{S} И то не само да зна речи, него зна и то, чије су то речи, у којој су глави, па чак и у ком 
 путницима Одисејевим давала пехар вина и који се год напио тог вина, па га после она додирнула 
{S} Старији су разговарали уз чашу вина и читали, омладина је играла коло и разне друштвене игр 
" /> <p>Тако је то ишло неких 10 година и од Боривоја поста читав момчић.{S} Што је год било ов 
да се не прима млађа од шездесет година и која је била једноме мужу жена и која има ^сведочанст 
има својим, тек она узима кључ с склина и одлази у комору...{S} Ноћ је хладна, а она у грозници 
рипут рекао: „Крстим те у име оца, сина и св. духа.“ На обали Дунава појали су неколико „браће“ 
гов део.{S} Моли и мајка Јелена за сина и то је чича-Срдана пољуљало донекле, али не придобило. 
 беше јој горак, те ће бити и задовољна и захвална, ако уђе у кућу, као што је њена.{S} Она ће  
рвара пристала за брат-Боривоја.{S} Она и тако воли децу“.</p> <p>Боривоје хтеде да рекне нешто 
за часак тужни осмех преко лица.{S} Она и свето писмо!{S} Не сећа се више, кад га је читала, а  
десићу ја то“.</p> <p>„Удеси“, каже она и опет, па онда увек додаје: „Молим те, иди“.</p> <p>Он 
ила здравог, једрог сина, коме се и она и човек јој обрадовали више свега и кога су они доцније 
 <p>„Скоро да вам и не кажем“, вели она и обори главу. „Али опет, за што да не?“ Поћути мало, п 
т — прочула, ма да је не огласише звона и у јутру се већ искупиле жене, Нововерке, да се нађу б 
трла боја још већма.{S} За тим се икона и опет гарила, прала се, а кад се стала цепати, онда су 
н, пречишћен, па опет?{S} Зар се сотона и опет појавно у њему?</p> <p>Кад се свршила молитва, у 
ила скочи са столице као поплашена срна и као што се већ у таким приликама дешава; што већма хо 
} Ако је венчање, има по црквама златна и сребрна круна, која се натиче младенцима на главу; зл 
 не пита се:{S} Је ли ова ствар човечна и поштена, но се само пита:{S} Неће ли ме закон казнити 
у, створише књижевност, започеше научна и морална предавања, те свештенство по природи ствари и 
ожју науку, његова дела беху ненадмашна и свет је на њега дизао камење, да га убије.{S} Па шта  
са амвона упутили народ на та предавања и кад би по подне, школа је била дупком пуна, милина ти 
>Боривоје слуша ова талмудска мудровања и памти <pb n="28" /> их.{S} Међутим пролази време, а д 
 и Римљани од пре Христа против гиздања и раскоша, па дошао до данашњег дана.{S} И она се најси 
 завршује дакле речима највећег очајања и Боривоју би страх оне ноћи.{S} Он је ту молитву <pb n 
онда се ђаво поново скупи, утањи, омања и почне из нова молити; каже му и по десет пута: „Море, 
 пророштва и знам све тајне и сва знања и ако имам сву веру, да и горе премештам, а љубави нема 
жемо, у нами је свима по мало хвалисања и фарисејства.{S} Шта ћемо, ако од свију нас можда ни ј 
великог фишкала.</p> <p>Дође дан суђења и Боривојев бранилац доби мал’ те не у свему право.{S}  
ање и при овим црквама, било је поштења и врлина чак и онда, кад су људи обожавали кипове.{S} Ц 
тимством.{S} А сад, кад неста и поштења и стида и братимства и простодушности, кажу:{S} Не ваља 
} Друштво добрих људи чува се парничења и тужби.{S} Кад има спора међу члановима, онда се саста 
> <p>Ни једна црква не таји свога учења и обреда.{S} Па за што то чине Назарени, кад је реч о к 
ју годинама.{S} У том добу свога мучења и кињења толико су ровити, да врло лако ухвате клицу бо 
чио ову непријатну поруку без околишења и завијања, те је тиме учинио од зла горе.{S} Марту је  
.</p> <p>Коњаник скочи са знојавна коња и поведе га за собом унутра.{S} Марта га је на мах позн 
амоте, а нуз то чине свакојака безакоња и упропашћују кућу.{S} Сотона је овладао њима, од пете  
ну, гурну лактом, а њега прође као муња и запита: „Кад код вас свештенство није тајна, не може  
лева, тражила ју је и Јованка очима, па и нашла. „Ено је,“ каже, „онамо, јелте да је она?“</p>  
 ознојено и запурено од брза јахања, па и не примећаваше, колико су његове речи утецале на њу.< 
га дам на адвоката, орјатина једног, па и вас Фарисеје и лицемере, који цео свет грдите Фарисеј 
гови суседи, две-три радознале бабе, па и браћа му:{S} Назарени.{S} Нема их много, али се надај 
о још с почетка Јулку, познао ју је, па и опазио, од куда долази то питање.{S} Сетио се, да га  
оји сам написао шест година касније, па и то у вацкој казнионици.</p> <p>Ја овај роман нисам пи 
и епископи обилазили своје епархије, па и они поучавали народ, а на послетку он је за то, да су 
 видећемо.“</p> <p>Пости и Боривоје, па и он пости строго, по пропису св. Василија.{S} По некад 
 Када се ојагњила, од које је мајке, па и прамајке.{S} Кад се измешају овце, он их дели и приби 
овач, ту неколико гостију са стране, па и госпођа Здравковићка с још две другарице.</p> <p>Лепа 
росећи од њега милости за све верне, па и оне, који не могоше стићи у овај богобојажљиви скуп.< 
сагледа онај узвишени крст на цркви, па и Боривоју је лакше, али се он отреса тога осећаја.{S}  
бац а не песницу.{S} И паде и други, па и трећи удар.</p> <p>„Види Бог.“</p> <p>„Умукни, несрет 
и пророци“ сами саставили, дотерали, па и унаказили.{S} Где има више „пророка“ назаренских, там 
 је у постељи, а дете јој се поболи, па и умре.{S} Болест га је стегла с вечера, па онако слаба 
иваним догађајем, али су изненађени, па и узнемирени, јер песма запиње, сваки вуче глас на друг 
оју негдашњу сусетку, да је испрати, па и оплаче...{S} Сад је не виђа доколну код куће, јер нед 
м још сусретати у животу, сусретати, па и сукобити.</p> <p>На кратко по том дође му и Лазар у п 
пребијаш“.{S} С таком се може проћи, па и вековати.{S} Али их има, које не дају човеку живети.{ 
 с њим.{S} То је Лазару упало у очи, па и заболело га.{S} И до сад су га многи предусретали у п 
те са стране одводе к себи на ручак, па и код Томе их је у таквим приликама било и по двоје, тр 
ва.</p> <p>Светозар је први одрекао, па и осталима препоручио да одрекну. „Зар то да буде крај? 
шаље ствари.{S} Није било баш много, па и оно мало је старо, окрзано и раздрускано.{S} То је ви 
, побеже четрдесет дана хода далеко, па и тамо није био сигуран, но се молио Богу: „Господе Бож 
 дошло јој лепо лице необично тужно, па и заношљиво.{S} Нешто се такну Боривоја и дође му воља, 
дање ове књиге тако брзо распродато, па и друго издање већином предбројано, показује, колико се 
</l> </quote> <p>Дође доктору лекар, па и чича - Срдану.{S} Ма да се Срдану примирила грозница, 
 пре четрдесет година један адвокат, па и тај није могао да држи краве, но је музао козу, а дан 
же реда, плаћају најуредније порезу, па и парохијал.{S} И кад би само још попустили у томе, да  
а је њихов брат нашао паметну, милу, па и скромну жену.</p> <p>Још увек долазе „верни“, па од н 
а.{S} А краја мора тек бити свачему, па и овоме.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 
ање, сузу и смеј, најневинију песму, па и саму шалу.{S} Хоћете људе машине, живе кипове, а то ј 
би све са свим јасно, <pb n="164" /> па и то, за што су завесе остале незастрте.{S} Види се, да 
коштица.{S} Нису ми иначе слатке.{S} Па и шљиве, наравски, то је наука.{S} Него ви за цело мисл 
ма ничега, што би требало тајити.{S} Па и не таје то Назарени према држави или странима, они та 
убав, Томи је шапутала себичност.{S} Па и себичност <pb n="161" /> нађе одговора. „У кога има љ 
ри пут узастопце рече. „Одричем се!“ Па и кад сам га одрешила, каже: „Тако ми је и требало...„  
 примајте млађу од шездесет година.“ Па и тај рок је кратак.{S} Ето га, Шандор ковач само за то 
га, не псује, али сваког дана у вече па и недељом иде у скупштину.{S} Ван тога, чим доспе од по 
а убити и моју.“</p> <p>Дође и други па и трећи суд, а све три, па три године.{S} Боривоју изгл 
сад су постигле што су хтеле.</p> <p>Па и свако друго зло је отуда.{S} Бадава грбиш и радиш, ка 
и су бар — окречени гробови.“</p> <p>Па и Боривоје упушта; бар да је он онај стари, бар да он о 
ије рекао: „Добро си радио, синко.“ „Па и ја“, вели Боривоје, „кад се спремам, да у Јерусалиму  
 ради девојка?“ пита Славна.</p> <p>„Па и девојци кажу старији:{S} Прилика ти је, сложите се.{S 
 нападоше.{S} Дође међу њима до расцепа и кошкања речма, па онда пренеше ствар и у новине.{S} Б 
кажем, да сваки народ има и онаког попа и учитеља, каквог заслужује.{S} Да за бољима тежи и да  
од вас може читати еванђеље и бити попа и жена, јелте?“ пита Јулка.</p> <p>„Не може“, каже Бори 
познати у току ове приповетке, а Лазара и Боривоја познајемо довољно.</p> <p>Кад су се ова чети 
 смрти Срданове, били су сватови Лазара и Цвете.{S} Нису градили што но кажу, велику част и мас 
штеник је <pb n="38" /> призивао Лазара и два и три пута, али га не мога упутити.{S} На послетк 
и му се отац.{S} Послаше кола по Лазара и довели га кући.{S} Доцније се показало, да је и без т 
не гледа јој у очи, „иди одма по Лазара и Милеву и доведи их овамо.“ </p> <p>Она се у први мах  
оног вечера хтела да пошље по Светозара и Јованку, но Срдан не даде. „Остави“, каже, „били су и 
Никада!“</p> <p>Лекар и опет пипа ребра и вели: „Читава су“.</p> <p>„Јесте“, каже Обрен, „може  
ји, а овамо му беше стало до свог добра и новцу за љубав издао је и самог Бога.{S} Боривоје је  
обра је била мојим старима, па је добра и мени“.{S} Ђока љуби снају; да може скинуо би јој и ме 
 прашина заигра пред њени врати, заигра и заустави се.{S} Шта је?{S} Шта се то скрива иза те пр 
<p>Па тек кад је осетила, да јој заигра и чедо под појасом, онда је већ имала снаге, да гледа Б 
 тим обори главу, опружи руке нуз бедра и рече само толико: „Види Бог.“</p> <p>Ова назаренска у 
на бунару и Марта Иванова, млада, једра и лепа жена.{S} Ведро је држала у руци, али се не мицаш 
тране.{S} С њиме се може бранити и Пера и Паја, ко га дограби у руке.{S} И Лутер и Калвин и Соц 
олиш, да ти опросте“.</p> <p>Мисли Пера и мисли, па ће се сутра дан умешати, баш кад су Лазар и 
} За тим се истражни судац дохвати пера и хартије, те поче редован испит.</p> <p>„Од кад ти зна 
лу.{S} У затворима до душе не дају пера и хартије, али поред свега тога стотинама њих науче там 
и дана пре тога уздржи од сваког додира и разговора са женама.{S} Мојсије није избегавао само т 
, али апелира његов бранилац, а апелира и велики фишкал.{S} Кажу, да је велики фишкал казао у х 
, да залутасте и да ћете се без пастира и вође са свим изгубити.{S} Спомињете ову и ону главу е 
ише се врата и Милева оста без одговора и без — опроштаја.</p> <p>„Шта је с оном крмачом, што ј 
пет: „Не могу ваљда ни ја да будем гора и од оне најсиротије.“ Говорио је, од каквих је штетних 
} У Лазаревцу имамо два ковача, Шандора и Тану.{S} Кад Тана греје гвожђе на ватри, звиждуће или 
 је он бивао по читаве сате без надзора и чувар је долазио по њега само онда, кад је знао, да ј 
итељ, па ма и опет пао на путу од умора и зиме, као оно пре неколико дана.</p> <p>Боривоје је б 
</p> <p>За тим је дошла још једна литра и та им је шапутала, да не чекају дуго, а она трећа лит 
ну, све су га мрави подилазили од ужаса и милоте.{S} Но све је то:{S} Некад било, сад се припов 
ан, па бих се и опет упрљао.{S} И Спаса и Јова, које ми показујеш као пример, и данас се не гро 
 што знаш, нит видиш.{S} А ког ћеш беса и видети, кад се не мичеш из кошаре, но завезујеш још з 
 у зајам, да богме, без икаква интереса и да врати кад може и колико кад може.</p> <p>„Био сам  
Лазару је остало још увек толико поноса и савести, да се згрозио од свог дела.{S} Он увиде, кол 
ад се доцније прибра, ухвати се за прса и рече као у себи: „Мало ми је лакше“.</p> <p>Лазар му  
а срца и продире до срца...{S} Боже, та и она птица у гори и онај вук у јазбини, па чак и она р 
, а ви доплатисте сто двадесет форината и изменусте је.{S} И ја сам био рђав човек, не кажем.{S 
е и оговарања <pb n="9" /> између брата и сестре бивале све жешће, те није чудо, што је Марта ж 
е застре прозор.{S} Онда изиђе на врата и пропусти га тихо, нечујно као што пропушта драга драг 
зид.{S} Нечујно је отворила собња врата и изишла у кујну.{S} Сад јој је лакше...{S} Како ли јој 
е у угао, који је најудаљенији од врата и Лазар поче да чита лагано, загушеним гласом, јер није 
пића.{S} Шандор ковач застаде код врата и рече доста гласно: „Таман, свештеници ће му умити цел 
ђе набељена у цркву, заустави код врата и рече јој: „Уми се најпре, ћерко; овде ти белило није  
азио још док је била с ове стране врата и могао сам је стићи.{S} Но нисам хтео на силу.{S} Мисл 
 <p>Не дође дотле.{S} Отворише се врата и Милева оста без одговора и без — опроштаја.</p> <p>„Ш 
 опет нестане.</p> <p>Отворише се врата и уђе Светозар с Јованком. <pb n="211" /> Жене се нешто 
" /> да отпочину, кад се отворише врата и неког угураше у собу.</p> <p>Нови сужник је био млад, 
> <p>После ових речи лекар отвори врата и дозва жену.{S} Лепу жену, горду жену и накинђурену же 
ру, али онда је Лазар увек гледао врата и измицао му.{S} Сад стоји мирно као јагње и пружа обра 
деце.</p> <p>Кад је Лазар отворио врата и ушао с Боривојем у двориште, чуло се женско запомагањ 
.{S} Када заврши, она му паде око врата и само толико рече:</p> <p>„Победићемо!“</p> </div> <di 
ву женскиње, застаде код школских врата и понуди им првенство.</p> <pb n="119" /> <p>„Молим, мо 
а сврши посао, а да му остане пола сата и за скупштину?“</p> <p>Милева прими укор и не рече ни  
 пре.</p> <p>Милева се повукла од света и мирно живи у братовљевој кући.{S} Покушала је, да се  
 је ухватио...{S} Одустала је од накита и — тај предлог сад неће ни излазити пред друшво.“</p>  
ло, па трч у коло.{S} Скаче као махнита и допушта момку, да је хвата преко среде.{S} Онда није  
о. „Боже, каква је то крв у мени?“ пита и по десет пута.{S} Стигне кући, отвори комору и забрав 
д паде на малог Боривоја, те се распита и за њега.</p> <p>„Да га не уречем“, вели Марта, „здрав 
у ситницу.</p> <p>Сад је почела да чита и озбиљнија дела, али не само да чита као до сад, но по 
е користи од умереног и паметног живота и било им је, као да су се препородили.</p> <pb n="207" 
ао мирис од нарда и шафрана, од иђирота и цимета, од смирне и алоја...</p> <p>Боривоје, кукавни 
ике.{S} Он је знао, за што долазе прота и свештеници, знао, шта ће она господа и госпође, па је 
ељски??“ У овом смислу говорио је прота и његов говор многе је и од Назарена дирнуо.{S} Они то  
уго, чули су и они, да ће данас и прота и попови у скупштину, па кад може прота, могу ваљда и о 
ека је тако.{S} Али ја знам:{S} И карта и мода и свако зло мање је, што је даље од вароши.{S} М 
ако је и при парничењу.{S} Кад су Марта и њен брат по други пут били позвани пред судију, добац 
 се управо рећи разбесило.</p> <p>Марта и опет прва проговори.</p> <pb n="13" /> <p>„Кажите ми, 
п.</p> <p>Кад се молитва свршила, наста и опет одмор. <pb n="141" /> За овим је читао Лазар св. 
лите само саслушати:</p> <p>„Баба Наста и баба Макрена, управо сестра Наста и сестра Макра, зас 
ста и баба Макрена, управо сестра Наста и сестра Макра, заседну свако по подне у собу и плачу,  
 прота, ту неколико свештеника из места и околине, ту су учитељи, ту трговци, ту ковач Шандор,  
ошћу и братимством.{S} А сад, кад неста и поштења и стида и братимства и простодушности, кажу:{ 
ечувена ствар поста свакоме врло проста и врло природна.{S} Лазар је у договору са слугом носио 
ју децу на гробље, извлаче их без крста и опела, без сузе и јаука, али им је у души тим теже.{S 
} Кад се Гавран добро најео, брише уста и говори: „Овако слатка печења нисам још никад јео.“ А  
џепове новцима, метнуо му цигару у уста и послао га у крчму.{S} Та да!{S} Толико су му Назарени 
одмарањем.{S} Дакле и путник чим залута и осети, да је изгубио рачун, нек почне светковањем, не 
то чује, — да не чује.{S} А имао је шта и чути и видети.{S} Он је из прва само видео и чуо, доц 
{S} И онако нам пребацују доста што шта и веле, боље да нисмо ни почињали.{S} Кад смо говорили  
/p> <p>Боривоја је гризло много што-шта и он се тако рећи јогунасто повукао од свега.{S} По лиц 
сти њих.{S} Тактика је била доста вешта и — изненадила је.</p> <p>Наведена посланица Јаковљева  
 како је св. Сисоје бацио у море клешта и удице, те клештама уловио ђавола за уво, а удицом за  
е сме никуд излазити из куће и дворишта и да више од две, нигде и никад не смеју бити заједно.< 
з њих са свим.{S} Прави Назарени, браћа и сестре, који су крштени, не плачу, јер су они пречишћ 
лвина.</p> <p>Кад је све свршено, браћа и сестре опростише се и кренуше свако на своју страну.{ 
ијатељице су као неки искушеници; браћа и сестре су пречишћени од греха и крштени су; пророци с 
ати.</p> <p>Они, који поју, то су браћа и сестре, а они који плачу, то су из редова пријатеља и 
 у вас — (и он се окрете на Здравковића и другове) и морам рећи:{S} Пољуљали сте и ослабили сте 
покупити“.{S} И Мирко извади 40 новчића и метну их на сто.</p> <p>И сад су прилагали и остали,  
во?</p> <p>Онде, где му је стојала кућа и где је мислио да нађе згариште, пусто земљиште, сада  
ање им је осигурано:{S} Јер ако је кућа и изгорела, опет је за то остало толико земље, да ће за 
 дај да је запалим, па да изгори и кућа и сви, који смо у кући; нека нам не остане ни трага у с 
, па се окренуо по кући.{S} Ако му кућа и није препуна, није ни пуста.{S} Браћа му се постарала 
; браћа и сестре су пречишћени од греха и крштени су; пророци су они, који имају неки виши дар  
ргли Стевана, с којим сам био код оваца и кога је нестало, него сам га убио ја...{S} Кад су вуц 
ља од оних, кад Назарени из Боривојевца и околних места долазе у Лазаревац.</p> <p>Још нема 9 с 
 то старији човек, родом из Боривојевца и познавао је њихову кућу.{S} Лекар је прегледао жену и 
друштву није било још и других трзавица и неприлика, али ово беху најкрупније.{S} И мало по мал 
где стаје, нога јој поклизну с лествица и она се стропошта доле.{S} Кад јој се муж вратио из по 
а земљи.“ Па нека је тај отац и тврдица и пијаница и кавгаџија, мораш га поштовати, ако хоћеш д 
жни да се одречемо глупости, бесмислица и свега, што је излишно и штетно.{S} Ако не могу ја то  
у се тутањ, као да се поломила таваница и подиже се дебела прашина.{S} Жене још јаче зацикаше,  
а нека је тај отац и тврдица и пијаница и кавгаџија, мораш га поштовати, ако хоћеш да си божји, 
т <pb n="226" /> ће да ти отекне ручица и да те глава боли, као пре, па шта ћу онда ја?“</p> <p 
писму пише:{S} Жена треба да остави оца и матер, па да иде за мужем.“</p> <p>„Ко ти је муж?“</p 
И без речи и без опроштаја, без пољупца и без загрљаја.{S} Испрва није имао снаге да устане, ал 
Сад је изговорио молитву хвалећи Творца и просећи од њега милости за све верне, па и оне, који  
То долази право из рањена материна срца и продире до срца...{S} Боже, та и она птица у гори и о 
лас, да је двеста најодабранијих певача и певачица, пореметила би их.{S} То је, као кад у конди 
редајемо земљи земљино без икаква плача и запевке.{S} Кад би вриштали и грували се у прса, тим  
а не познају нас.{S} Бог види срца наша и дела наша, и нами је то доста.“</p> <p>Кад чу Боривој 
ка је сувише ватрена, па за то се умеша и она у разговор. „Кажите нам, Боривоје, кад немате поп 
во миро не продаде за три стотине гроша и не даде сиромасима?{S} Јован евангелист надовезује на 
ах је заборавио Јерусалим, Христов гроб и сва уживања онога света.{S} Шчепао је Сувачарову свој 
, сестро невесто, боља је од вина љубав и мирис уља твојих од свих мирисних ствари.{S} С усана  
 пред порођајем, време хладно, пут рђав и Влада је узалуд покушавао, да је одговори од пута.{S} 
раћо моја!“ Но прота га ухвати за рукав и дошапне му: „Нису готови.{S} Не треба да се мешамо у  
Јерусалим је далеко.{S} Чим пређе Дунав и изађе иза Карловаца, не зна даљег пута, а бадава ће п 
орасте, учврсти се у вери, кад је здрав и кад се види, да може жену издржавати, онда му спомену 
назаренски владика“, па му је тај назив и остао.</p> <p>Онај други, о коме сам споменуо на поче 
у ноћ...“</p> <p>„Лаку ноћ“, беше одзив и сви поустајаше.{S} А у разлазу чуло се где шапћу: „О, 
ни поучити ни угладити, он остаје суров и прост, а што му се већма доближујеш, тим ће те пре и  
/hi>... „Био је дакле благајник Христов и Христових ученика, а овамо лупеж и вараше с благајниц 
о с њоме.{S} Отерао јој је брава натраг и није јој пребацивао штету, коју учини њен брав, но ју 
сли да су Назарени пали као у зиму снег и да ће ох у пролеће нестати, тај не познаје Назарена.{ 
мо.{S} Богослов јој се целог јучерашњег и данашњег дана удварао.{S} Сада га она дрмну за рукав. 
..{S} Све што је хтео, учинио је, ничег и никог се не убоја до Бога.{S} А кад се Језавеља поче  
 небо.{S} Дође јој тешко.{S} И онде Бог и на земљи Бог и свугде Бог!{S} Увек и увек угађати Гос 
јој тешко.{S} И онде Бог и на земљи Бог и свугде Бог!{S} Увек и увек угађати Господу и зар баш  
 једва ме махнуше.{S} Донели ме крвавог и модрог овамо, па су јавили оном господину, који ме је 
заповедио: „Човека јеретика после првог и другог саветовања, клони се.“ Па нашто је толико слећ 
е чак и материјалне користи од умереног и паметног живота и било им је, као да су се препородил 
, још никад нисам видела овако наученог и духовитог свештеника као овога.{S} Камо среће, да су  
у из св. писма два пут, т. ј. из старог и из новог завета, а између та два читања иде опет песм 
истова, а ви не палите, зар ће због тог и <hi>само због тог</hi> једно од нас трпети вечне муке 
ме сећа на ону, која ми беше веран друг и на дете, које сам родио, а сад је далеко од мене.{S}  
pb n="215" /> наћи у раду своме.{S} Кад и не би било других узрока, због којих нам се ваља бори 
 /> је сунца на небу, лакше је, али кад и сунца једном нестане испред очију му, онда му се чини 
и даље код ногу, непомично.{S} Само кад и кад шапне: „Удесићу ја то“.</p> <p>„Удеси“, каже она  
а њега.{S} Већина клима главом у повлад и вели: „Хајде, на послетку, како знаш.“ Други ћуте, а  
 Стака.{S} Кућа је од првих, момак млад и ја мислим, да нећемо наћи баба-Стаки бољу снају од Ми 
се брани.{S} Слутила је зар какав напад и рече затегнуто: „Била сам.“</p> <p>„Онда је тако и за 
о старом, а за тим пође на горе.{S} Сад и по две ноћи не долази кући, јер кад мало забразди, он 
омак и провесели мало, није зло“, а сад и нехотице погледа на полу празне амбарове, кад чује, г 
о; али то би још којекако било, јер сад и нема тако много посла, него је зло, што је опет удари 
пље сат, невесто, под језиком ти је мед и млеко, и мирис је хаљина твојих као мирис ливански.{S 
е лупам главу, да платим све на једаред и одмах.{S} Ти си казао, да има времена, може се по мал 
 лика, сувоњава, ступи из гомиле напред и рече: „Не може се допустити, да тако злоставља жену;  
, како да га питају, која ће ићи напред и прва га ословити, па на послетку утаначише.{S} Напред 
озници и у кошуљи.{S} Иде лагано напред и рукама се све једнако опире о зид.{S} Нечујно је отво 
стадоше као укопани.{S} Погледа унапред и опази на средини пута људску прилику.{S} Та је прилик 
ити, и као да се уљудио.{S} Његов сусед и друг Милан, с ким је он сваке ноћи банчио, одрекао се 
 с многим болесницима.{S} Дао би ми вид и ја бих прогледао“.</p> <p>Лазар је још онога дана отв 
ца, лагано се диже, придржава се уз зид и домили донде.{S} Напије се.{S} То јој мало утоли ону  
изиђе свако зло.{S} Ако се дете кад год и заигра, може му се опростити.{S} Али да и зрели људи, 
а је љубим, као што нам заповеда Господ и прописује апостол Павле, а то је:{S} Хоћу да је љубим 
<p>Још увек долазе „верни“, па од некуд и Шандор ковач.{S} Да је хтео, могао је и он доћи с ост 
, братко мој, био луд, још си и сад луд и ја бих те на чисто могао извадити за луду, па да те и 
о само се у то мора уложити велики труд и велика брига, мора се тражити начина, а бој најмање п 
лази и неки ужас.{S} Њега је осудио суд и кад издржи затвор, суд ће му опростити.{S} Али су га  
и и вели: „Ето, шта је:{S} Куд сви, туд и ја.{S} Али кад већ узех ђавола, нисам бар узео маторо 
е знала шити, те је тим издржавала себе и матер.{S} Не може се о њој рећи зле речи; дворила је  
да је ваљана жена, па се згрози од себе и свог успаљивања за Боривојем.{S} И пламен у њојзи се  
е је у последње време, увек кривио себе и то безобзирно; сад није могао.{S} Дође му од једном в 
 сад нећу да окрећем оружје против тебе и да те питам:{S} А како ли је тамо код вас?{S} Је ли и 
„Хтео сам да изиђем приправан пред тебе и да чујем суд твој о некој врло важној ствари, па да о 
о.{S} Чак и Немањино благо оде на гозбе и пијанке.{S} То нам убија здравље, сиромаши нас и не м 
p>Да кажем право, било је не само молбе и саветовања, него и боја.{S} Али ништа не помаже.{S} Т 
кушењу.</p> <p>Одавна је изишао из собе и спава у кошари, при затворени врати.{S} Али која вајд 
.{S} Збогом.“ И он изиђе лагано из собе и промрмља у себи: „Опет су Назарени поштени људи.“</p> 
 је језик немирно зло и да ћеш пре бубе и звериње припитомити, но њега“.</p> <p>„Шта запушавате 
њега ружи и би му криво.{S} Стисну зубе и промрмља у себи: „Није био гори но ма који од вас, са 
ручио Светозара народу.{S} Нека га љубе и цене, помажу и подупиру у његову светом послу.</p> <p 
и седели за вечером, напунио сам рукаве и шпагове каменицама, те удри у прозоре.{S} Пршти стакл 
далеко обилази крчму, иде оборене главе и кад га задиркују суседи, он само вели: „Види Бог“.</p 
ом Србин, који је обилазио наше крајеве и просио милостињу за свету обитељ.{S} Боривоје је у оп 
негдашње кривице.“</p> <p>Између Милеве и Боривоја наста после првих речи ћутање.{S} Кад код на 
и.{S} И овако је у овај пар доста вреве и метежа у селу, па да не заоштравамо:{S} Господ ће вид 
ва, оваца, коња, свиња, за све оне живе и мртве ствари, које сам до сад покрао?...{S} Видим ја, 
Назаренка.</p> <p>И сад од једном оживе и Варвара, која је за све време мирно, непомично седела 
тите, свештеник не сме да подрива цркве и црквених установа.{S} Ја чујем, да ви у неком вашем д 
 не смете стати на врата Христове цркве и рећи:{S} Ти си достојан да уђеш, а ти ниси...</p> <p> 
арта се није помицала од постеље његове и чинила је све могуће, да му олакша, али праву опаснос 
о земље, да ће залећи и судске трошкове и покрити све потребе дечје.</p> <p>Умирен чекао је Бор 
лада је заборавио на све пољске послове и оставио, да млађи раде шта хоће, јер му је изгледало, 
 <p>Кад су се коњи већ заплели у хамове и утонули, скочи Боривоје и четврти пут из воде.{S} Окр 
пали лулу, па само гледа у плаве димове и мисли, мисли.{S} Тек ако ће одговорити домаћици реч-д 
кле завеза кесу, затвори добро амбарове и озбиљно се поразговори с Лазаром.{S} Или нек се попра 
 многоцењеног мира, помаза ноге Исусове и отре косом својом ноге његове... <pb n="229" /> Онда  
подобимо у прост сандук, понесемо ашове и мотике, помолимо се Богу и укопамо га“.</p> <p>„Не пл 
ставили богату кућу очеву, оставили све и пошли за Христом.“</p> <p>„Шта је то“, вели она, „кад 
.{S} Ударате на свадбе, живите као муве и скакавци, а Христос Спаситељ је био на свадби н. пр.  
ивоје сам, Варвара се шчепала за шараге и остала натраг уз Тому и деда Јову.{S} Све троје се ст 
н Чивутин.{S} Чита из неке велике књиге и говори му све потанко, као да је тамо био.{S} Па не с 
му дорасте млађи брат Светозар до књиге и науке, не марим, ако ће учити и за проту“.</p> <p>Дом 
 оно исто, што и Марти, па су сад многе и многе „друге“ и „прије“ долазиле, да је „сажаљују“.{S 
е отерао њен човек, па је после од туге и умр’о.{S} Она је наследила његово имање, па га је за  
у они цео дан заједно, па се и позаваде и поиграју и очајавају, дотле је он мало с њима, али ка 
нати, да је премного.{S} Да ми Бог даде и онолико дана, <pb n="53" /> колико је дао оном маторо 
.{S} Паде пред сандуком на колена, паде и целива га...</p> <p>Кад је устао, стојао је Светозар  
да чека пољубац а не песницу.{S} И паде и други, па и трећи удар.</p> <p>„Види Бог.“</p> <p>„Ум 
к и онда, кад се одвали цигља са зграде и убије човека“.</p> <p>„А ту ће већ и он допустити, да 
д виде, да стоје њене другарице, остаде и она.</p> <p>„А за што сте је убили?“ пита га Јованка  
је могао, па онда му прекипи.{S} Устаде и пође.{S} То је било баш у онај мах, кад је госпођа Зд 
, да не мога остати на месту, но устаде и оде до прозора.{S} Милева га погледа испод ока.{S} Да 
анаест година робије....“</p> <p>Устаде и трећи.{S} Каже: „Ја сам служио у Босни и видео, да Ту 
е у друштво добрих људи, што има и овде и тамо жена.{S} И од пре ми је говорио: „Истерајте жене 
куће и дворишта и да више од две, нигде и никад не смеју бити заједно.</p> <pb n="130" /> <p>Ка 
 промени ствар.“</p> <p>Она га разумеде и рече уздрхталим гласом само толико: „Гледај...“</p> < 
н се задуби и Боривоју у очи и разумеде и његов поглед.{S} Поглед је питао: „Где је Милева?“</p 
е изостао...“</p> <p>Седе Лазар, а седе и она.{S} У први мах обоје ћуте.{S} Она се као стиди, о 
 да чују о томе, да уз сваку хаљину иде и ципела исте боје.{S} Па онда упало је апотекару у очи 
 свештеник, ту „црквене батине“, рипиде и чираци, ту „незнабошци и поганици“, Православни, па њ 
ао кући и за мало, па ће одвести оданде и Срдана.{S} Водиће га Тома и још друга двојица.{S} Кад 
 руци била је у онај мах пуна боца соде и он је ударио том тешком боцом подсмевача посред лица. 
а одговара... „Тома је већ узео да буде и св. дух“, мисли он у себи и дође му врло криво и врло 
амо пише.{S} А зар до века тако да буде и без потребе тако да буде?{S} Ако је Христос донео мач 
 седмога.{S} Што та седморица онда суде и досуде, тако ће бити.</p> <p>Но таман је та ствар бил 
 свештеник и два три човека, па пресуде и измире.{S} Ето, мој отац памти, да је у вароши био пр 
{S} Изгледало му је грозно, да га осуде и презру ова невина створења.</p> <p>„Скривила ми је, м 
 добро препоручио, кад је казао: „Свађе и препирања око закона клони се, јер је то некорисно и  
оварају се.</p> <p>Прошле тако месојеђе и дође ускршњи пост.{S} Тада постаде оно, што до сад бе 
бегавала га...</p> <p>У оно време наиђе и опет редња на децу.{S} Гушобоља, дифтерија, поче неми 
полутаме, која многима тако годи, изиђе и Назаренство на сунце и тамо већ много боље падају у о 
нисам се преварио.{S} На скоро ми приђе и поглади ме по челу. „Али ваљда ниси толико болестан“, 
...</p> <p>Кад дође кључар, он му приђе и каже:</p> <p>„Хоћу да видим децу.{S} Може ли то бити? 
сти с чича-Срданом.{S} И Лазар му приђе и умириваше га. „Проћи ће.{S} Велико је искушење било“, 
 у себи, чим је сагледа. „Леп је“, дође и њој у памет, ма да такве мисли не приличе „вернима“.< 
ао зевање.{S} Чим видиш од другог, дође и на тебе.{S} Мија Албунов, пре но што је поверио, учин 
>„Добро је!“</p> <p>Кад би у вече, дође и Лазар.{S} На столу гори жижак, а Рахила се нагла на с 
 брат — једини, кога је имала — да дође и подели с њим оно мало, што је остало иза тетке Босиљк 
се не може држати запт.{S} Па онда дође и оно, чега су се многи тако љуто бојали; назаренска ве 
крупних, гадних речи, да у мало не дође и до пљувања.{S} Онда су се, по српском обичају, завери 
 се од себе повратити.</p> <p>Тако дође и Божић.{S} Освануо Бадњи-дан; све се село ужурбало, па 
<p>Већ хоће да се ухвати мрак, већ дође и стражар, да води Боривоја у затвор, а оне су још једн 
 Назаренима у скупштини.</head> <p>Дође и недеља.{S} Многи нису знали, за што се тога дана сврш 
ега и онда — како Бог да...</p> <p>Дође и тај час.{S} Кад је Светозар ушао у собу, старац је се 
 скоро издржао своју казну.</p> <p>Дође и дан растанка.{S} Лазар полази кући, а Боривоју је ост 
рекли, да ће бити на месту.</p> <p>Дође и та недеља.{S} Свештеници су оног јутра у цркви са амв 
 ћу ја сутра убити и моју.“</p> <p>Дође и други па и трећи суд, а све три, па три године.{S} Бо 
стрепим, само од тога, да се те госпође и та господа не помешају кад год с нама, јер онда ће за 
енутку био је Миловић сам.{S} И госпође и Здравковић одоше куд које.</p> <p>„Назарен“, рече јед 
г дана мало разабрао.</p> <p>Тако прође и опет четрнаест дана и дође опет време заједничкој ску 
д је Боривоје онако учинио с Надом, уђе и опет у кошару, те закла коње и краву, за тим вашку и  
="80" /> сотона хоће и мени да се улаже и да ми се увуче у душу, но одлази сотоно, а Боже мој,  
енство долази од жене.{S} Све не помаже и неће бити боље дотле, док се не донесе закон, да жена 
џеповима.{S} Боривоје се још већма наже и учини му се, да још има живота у путника.{S} Напрегне 
ом, о добрим делима, која се тамо траже и без којих човек не може бити Назарен.{S} А ко је прав 
ебацивати и корети га.{S} Па у том леже и заспа.{S} У сред ноћи пробуди га нешто.{S} Отвори у п 
је обнезнањена на поду.{S} Он је подиже и однесе на постељу.{S} Онда је тек пробудио матер.</p> 
" /> на друму, која се ваљала све ближе и ближе.{S} За мало, и та прашина заигра пред њени врат 
ште, сада су опет зграде.{S} Дође ближе и сад већ нема сумње; кућа је на његову земљишту и ако  
 форинта.“</p> <p>„Толико се ваљда може и међу нама покупити“.{S} И Мирко извади 40 новчића и м 
без икаква интереса и да врати кад може и колико кад може.</p> <p>„Био сам ово дана у К*.“, вел 
е само мушко.“</p> <p>„А за што не може и жена?“ — гракнуше све три у један глас.</p> <p>„Зар ж 
жем само толико:{S} Благо оном, ко може и коме се мили.“</p> <p>„Цвето“, каже Лазар, а глас му  
ас их има двадесет и четир, па сви држе и по две краве. (Смеј).{S} Не кажем ја то за смеј, него 
 њим од стиха, врати се.{S} Неки издрже и даље, али кад дођу до првог заплетенијег раскршћа, ка 
вајте.{S} Мир!“</p> <p>Боривоје се трже и заћута.{S} А кад мало после тога горко уздахну, осети 
гавао само три дана жене, но много дуже и Бог му је доцније рекао: „Добро си радио, синко.“ „Па 
p>И разведри се небо и отворише се руже и девојке и опет дођоше у врт.{S} Ишле су свима стазама 
ти живе у братству и љубави, но се туже и парниче као душмани.{S} Не обзиру се на речи апостола 
куну, чините добро онима, који вас мрзе и молите се Богу за оне, који вас гоне...</p> <p>„Пазит 
е са обе стране пута брао туђе кукурузе и трпао их у кола.{S} То дете је онда замењивало човека 
 извлаче их без крста и опела, без сузе и јаука, али им је у души тим теже.{S} По њиховим упали 
у.{S} Кад се вечерња свршила, Милева је и опет била тужна, нерасположена, па се завукла у собу. 
 изишла из Дунава онаква иста, каква је и ушла.</p> <p>Тома је био већ разговорнији.</p> <p>Он  
 се овде мало од више затрчао, па га је и сустигла казна. „Ја сам, господине, служио код вас, п 
 се више, кад га је читала, а кад га је и узимала у руке, онда је само <pb n="173" /> гледала п 
ијено у црне корице, а оставио му га је и у срцу, увијено у назаренска тумачења.{S} Још му обри 
 њих, била би срећа, али изгледа, да је и Мати Вајуну читала ону Соломонову песму над песмама,  
ете.{S} А овамо врло добро знате, да је и мати божја плакала за умрлим Христом.{S} И ви хоћете  
ајаги људи.{S} А нисте ли читали, да је и Христос Спаситељ говорио и разликовао:{S} Јудеје, Рим 
 Како је страшно то!{S} Ја видим, да је и мој грех урезан гвозденом писаљком и врхом од дијаман 
 га кући.{S} Доцније се показало, да је и без тог могло проћи, јер се Срдан предигао, али сад н 
право шта.{S} Саслушала је мирно, да је и женидба њена брата на прагу, а кад јој споменуше, да  
итна комисија иде у посету.{S} Па да је и приметио, опет не би ни слутио:{S} Шта значи то, кад  
није добро.</p> <p>„Ја сам слушао да је и назаренску веру измислио Шваба, ал не могу да верујем 
 да није врло потребно.</p> <p>Влада је и опет попустио и одвезао жену у варош.{S} Но већ на по 
с, кад год буде посла.“</p> <p>Јулка је и зачуђено и застрашено гледала у Боривоја.{S} То је пр 
ина, истина; тамо се срдила, плакала је и искала се натраг.{S} Каже ми: „Гром те убио, ти си лу 
.{S} Но већ на половини пута увидела је и Марта, е би била боље чинила, да је остала код куће;  
{S} Јованка је пришла Милеви, љубила је и плакала; тешила је, како је могла и знала, али тихо,  
 је Боривој мислио о Милеви, мислила је и она о њему и то не само мислила, него и чекала га.{S} 
, колико сам волела ту икону, лепила је и чистила; без мене би давно пропала.“</p> <p>„Па њу ти 
у њега, да нам се доближи.{S} У пола је и обећао, да ће у недељу доћи у скупштину, али је још с 
ну.{S} Страшно!{S} А за што?{S} Чула је и то, поче мислити:{S} Је ли само он свему крив?{S} И н 
а нов терет на своја плећа.{S} Нашла је и доброг чобана, чича Симу, који је био негда ваљан дом 
ату због преписа неке ливаде, отишла је и она с њим, те кренула ствар око јерусалимске иконе.{S 
те од њега и остави га.</p> <p>Дошла је и она кобна недеља, кад ће Јовић и другови предложити д 
 сучељава са Цветином баштом.{S} Она је и данас тамо, као и увек недељом.{S} Дође му у главу ми 
рењем, кад је село пуно странаца, па је и прота још ту.{S} Но Назарени су знали.{S} Као ватра п 
ј данашњи дан.</p> <p>Но за мало, па је и он, бар до некле, назрео, како је у души Лазаровој.{S 
с тавана и угане само ногу.{S} Марта је и после двадетет година спомињала тај случај и говорила 
изнај, према вашем малом броју доста је и код вас велики — покор.{S} Данас вас је мало и лакше  
 Оставио сам их здраве“).</p> <p>Сад је и Боривоје осећао, да треба коју да рекне.{S} Али и он  
говорио је прота и његов говор многе је и од Назарена дирнуо.{S} Они то да богме нису показивал 
упиле жене.{S} Жале је и теше, блаже је и храбре.{S} Но она као да не чује.{S} Пред очима јој ј 
.</p> <p>Тако је и било.{S} Боривоје је и од јако био вредан, послушан, ваљан у сваком погледу. 
одине од шипарице удавачу и Боривоје је и приметио и начуо, да ће Јованка да се уда.</p> <p>Нек 
Светозара по рамену.</p> <p>Боривоје је и нехотице чуо скоро цео разговор.{S} Није разумео и сх 
илеве се опет искупиле жене.{S} Жале је и теше, блаже је и храбре.{S} Но она као да не чује.{S} 
 нека остави човека, кога мрзи, боље је и тако, него у свађи.{S} Нудио сам јој и неко издржавањ 
} На послетку сам омекшао.{S} Али ме је и љубила и молила и улагивала се као мачка, док нисам о 
</p> <p>Брат Шандор је завршио, чиме је и почео.{S} Назаренство долази од жене.{S} Све не помаж 
 тим путем.{S} Довели су му децу, те је и њих видео здраве.</p> <p>Његова тетка Стана узела их  
та, а венчање је извршио прота, који је и непозват дошао.</p> <p>Кад су изишли из цркве, прота  
, да их цео свет грди и осуђује, али је и то доста непријатно.{S} Но ово Боривојево нерасположе 
, па ће ти и Бог помоћи“; заборавили је и осветила им се.</p> <p>И баш у оним тако тешким даним 
, него ли у малој, па у већој гомили је и више јереси и цепања.{S} Ако икад буде, да и ваш број 
 кад сам га одрешила, каже: „Тако ми је и требало...„ Јеси ди тако казао, голубе мој, животе мо 
ома рече, „на — неокречен гроб, гори је и од Фарисеја, који су бар — окречени гробови.“</p> <p> 
 десна рука твоја саблажњава, одсеци је и баци је, јер је боље да погине један од удова твојих, 
а.{S} Мучи је болест телесна, а мучи је и душевна борба.{S} Кад би мркла ноћ, она је сва у гроз 
на као да не чује.{S} Пред очима јој је и сад чича Срдан, како је вуче за курјуке, она види Гиг 
> <p>Док је она говорила, пришао јој је и син. „Нано,“ каже, а глади јој косу, „молим те иди ку 
его гледај ти с њоме лепо, посаветуј је и обавести је.“</p> <pb n="58" /> <p>Пера је вртио глав 
варима назаренским.{S} Брат Мирко им је и благајник, а Лазар је као неки бележник, он саставља  
.{S} Тамо им стоји књижница, тамо им је и читаоница.{S} Даље од десет сати у вече није никад от 
е бити, да се обавесте.{S} Сутра дан је и дошло до тога.</p> <p>Обрен је први пришао Лазару и х 
а.</head> <p>За ово време напредовао је и Боривоје.{S} Вредно је проучавао св. писмо и оно неко 
и Шандор ковач.{S} Да је хтео, могао је и он доћи с осталима, али тамо су биле и женскиње, а он 
до свог добра и новцу за љубав издао је и самог Бога.{S} Боривоје је просто српски речено доказ 
и прилепе се за душу човечју, сазнао је и разлоге, који најлакше придобију, те је свака његова  
 јер је иначе разборит човек; обишао је и Банат и Бачку и Срем, много је видео и много искусио. 
ило, да види оца Мелентија, па дошао је и свештеник.{S} По најчешће је долазио Сима пекар, који 
 сви судови веле, да је доста, право је и њему.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18966 
данији.</p> <p>Учитељ Миливоје живео је и до сад управо тако, као да су она правила била са њег 
е Јоца Опанчарев славио свеца, довео је и он гајдаша из Шида.{S} Није могао чути, где се добија 
 се лице — весео је.</p> <p>Но весео је и Панта Кулпинац — не само весео, но и обесан, па у сво 
ти, волео је матер више свега, а био је и необично бистар.{S} Што једном чује, не заборави; што 
инуо око њихових ствари, а занемарио је и своје.{S} Мал’ да не речеш, човек се упустио.</p> <p> 
сад, не пије скоро никако, а парасио је и лулу.{S} Недељом се завуче гдегод, па чита, што одавн 
 који је требао то учинити, попустио је и умуче.</p> <p>Но проводаџилук пређе сад на остале.{S} 
а (фртаља) земље и даде Лазару. „Ако је и међу Назаренима“ каже, „нећу да је ни тамо најгори.</ 
као што је тело без духа мртво, тако је и вера без добрих дела мртва.“</p> <p>Лазар је у свом т 
, што иначе никад не би учинио, тако је и при парничењу.{S} Кад су Марта и њен брат по други пу 
 прекину парницу пред судом.{S} Тако је и било.</p> <p>Но била је ту и друга крупнија ствар.{S} 
све док не дође до тамана.{S} А тако је и с добрим.{S} Кад је све уређено и на чврстим основима 
сви, тако је мислила и Нада, па тако је и било.{S} Само што — ђаво не спава.</p> <p>Иде Боривој 
ћи; доста ми је година“.</p> <p>Тако је и било.{S} Боривоје је и од јако био вредан, послушан,  
еме ослабио са путовања.</p> <p>Тако је и било.{S} Уз помоћ Ф*-ских Назарена крстили су Варвару 
и, и њој нек пошље њено.</p> <p>Тако је и било.{S} Таман се Марта подигла из постеље, кад стиго 
већма ражљути чича-Срдана.{S} Бивало је и до сад, да он замане по Лазару, али онда је Лазар уве 
обрих људи.“</p> <p>Оног вечера било је и страних гостију, који нису чланови друштва, те се отп 
 владика уводи у звање.</p> <p>Дошло је и до придике.{S} Протопрезвитер је са неколико топлих р 
је, где дува тај ветар.</p> <p>Дошло је и крупније.{S} Лазар се почео по мало картати, за тим п 
описаном радошћу. <pb n="92" /> Тамо је и тетка његова.{S} Вели: „Хвала Богу, кад дође; ја једв 
ву селу има два-три Назарена, а тамо је и тетка Стана, код које су Боривојева деца, те је обећа 
 моди, раскоши и умерености, свршено је и сад им је већ потеже било наћи згодан предмет.{S} Али 
b n="6" /> Што јо год твога мужа, то је и твоје, а што теби припада, на то има и он права; па а 
 није у свему добро схватио?{S} А то је и највероватније.{S} Па шта онда?“</p> <p>Лазар се не м 
заренство је верска глупост, као што је и анархизам политичка глупост, али из обојега треба да  
 дође у лицу црвен као рак.{S} Зинуо је и два и три пута, али не може да му пређе реч преко уса 
. успаљеници... успаљенице...“ Начуо је и Лазарево име, те разабрао, да Тома сад њега ружи и би 
вети.“</p> <p>Није помогло.{S} Лазар је и на даље био вредан; радио је у кући као црв, не дира  
азало, да је ствар добро прошла, јер је и то срећа, <pb n="5" /> кад неко падне с тавана и уган 
осно поустајаше са својих места, јер је и њима мило, што се опростише беде, па донеше и воде.{S 
, сутра дан не изиђе из куће.{S} Већ је и по подне, већ ударају звона на погреб, а Лазар се не  
, да види, где је Милева, тражила ју је и Јованка очима, па и нашла. „Ено је,“ каже, „онамо, је 
о, доцније је схватио, а на послетку је и научио.</p> <p>Ето, такав је био Пера Крња.{S} Он ниј 
су му чак планине и брда, а право му је и оно, што је криво. „Или ћемо га оженити с каквом нашо 
кала, (државног тужиоца).{S} Тамо му је и бранилац, кога је поставио суд, па хоће да се разгова 
кле и рачунати можда више, но што му је и требало.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
очисте икону — врућом водом прали су је и рибали, са чега се утрла боја још већма.{S} За тим се 
а, читају св. писмо или шапућу, а ту је и Гига.{S} Седи непомично на столици, седи као окамењен 
амо био.{S} Па не само то, него му даје и друге савете.</p> <p>„Шта ћеш ти радити“, пита он Бор 
 отвара не само врата цркве, но му даје и уверење, да ће он од сваког члана те цркве бити призн 
} У оном мраку напипа крајњи крај одаје и паде на земљу, паде, као што мало пре лежаше пред ног 
/> <p>Ето, толико се од прилике дознаје и из тог романа.{S} У читавој књизи се вешају, убијају, 
ени упалио кућу.{S} Изгореле су и стаје и камаре, све до тамана, чак и марва.{S} Пет до шест хи 
 је увек дивљи голуб, а кукавица остаје и зими и лети кукавица.{S} И он је био сретнији од свој 
, ослушкује и кад ми чује корак, устаје и излази преда ме.{S} О, Боривоје, пријатељу! (и сад То 
 волео и пазио је.{S} Она се само смеје и каже: „Иди ти с Богом, ја сам ти већ казала, да ти ни 
наместио тамо, да својом појавом исмеје и изобличи сваку његову реч.{S} И кад поче да говори о  
ата, орјатина једног, па и вас Фарисеје и лицемере, који цео свет грдите Фарисејима, а допуштат 
је, да и у томе послушамо једаред божје и Христове речи.“</p> <p>Раздрагао се чак и Шваба Сепл, 
S} А добар пример ће онда и оне слабије и несталније окренути.</p> <p>Светозару је сад најпрече 
их и измири и охрабри, па га тим радије и слушају.</p> <p>Државни тужилац, који је управо глава 
} Мори га љута грозница, а мал’ те није и врућица.</p> <p>Кад се Тома враћао кући, сврне Лазару 
Срдан је обиграо адвокате целе жупаније и узео најскупљег, јер као што рече, тај ће за цело бит 
е улазио у њега, опажао сам све јасније и јасније у засенку његову <hi>целокупан живот наш</hi> 
до готове зграде, уверили су се доцније и Назарени, да се од првог удара не руши.{S} Али ова ис 
и, то је избило на јавност мало доцније и у самој њиховој скупштини.</p> <p>Боривоја је гризло  
огу, опет изнесе на зрак, да их доцније и опет стрмоглави.{S} Боже мој, како ли ће се свршити?< 
ад хоће да лечи потребно је да не крије и не улепшава болест.{S} Кад се лечи, боли, медицине су 
че се, мати га носи у дубину просторије и онда не смета скупштини.</p> <p>Напоменуо сам већ, да 
стити Варвару.{S} Ићи ће Тома, Боривоје и деда Јова, јер је Мирко у последње време ослабио са п 
зиђоше, застадоше Тома, Мирко, Боривоје и још два три човека у соби.{S} Сви су други Назарени м 
{S} А и на што да га бије, кад Боривоје и сам плаче, гризе се и очајава, чим се умири, а осети, 
удима?!“</p> <p>„Ви сте“, каже Боривоје и промену му се глас, „ви сте оставили богату кућу очев 
 и дође повечерње дана, кад ће Боривоје и Варвара, Гига и Милева <pb n="163" /> изјавити у скуп 
до сад беше тајно, јавно.{S} И Боривоје и Сима изјављују свем селу на видику, да хоће да олакша 
лели у хамове и утонули, скочи Боривоје и четврти пут из воде.{S} Окренуо се.{S} Тако се бар он 
 нисам.{S} И ако раздам све имање своје и ако предам тело своје, да се сажеже, а љубави немам,  
е девојке поју у цркви, ките срце своје и уздишу, не за момком, но за вечним животом.{S} И мушк 
вије собе наше, те су намештене, у које и не улазимо, а живимо у вајатима и коморама.{S} Чак и  
и кући, распусти даћу на двоје на троје и оста сам.{S} Тек у неко доба дођоше његови из поља.{S 
то ње и то радо.{S} Али јој се показује и друга слика, па јој у ушима још и сад онај ужасни лом 
ћи, она не би легла.{S} Седи, ослушкује и кад ми чује корак, устаје и излази преда ме.{S} О, Бо 
кад се исцељује, време кад се разваљује и време кад се гради, време кад се дере и време кад се  
оме и иконама мртвим, што већ забрањује и II. заповед божја кад каже:{S} Не сатвори себи кумира 
предује...</p> <p>Боривоје се распитује и о Лазару, те га Лазар, обавештава и о томе.{S} Кад је 
елину, он богме не.{S} Не види, не чује и не зна, шта се око њега догађа.</p> <p>Тако су мислил 
.</p> <p>Вришти Криста, до неба се чује и пита: „Зашто ме груваш, кад ти нисам скривила?“</p> < 
е до вечери све оно, што преко дан чује и чита.{S} Не може дакле бити друкчије, но је Тома науч 
о да не види ништа, али опет за то чује и све слути.{S} Не види очима телесним, али види душом, 
ог.{S} Он каже: „Ако све језике човечје и анђелске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно, 
 као пример, и данас се не грозе псовке и поруге, песме ни крчме, а то је пут, који води право  
авило.{S} Девојка удри на себе пантљике и шаренило, па трч у коло.{S} Скаче као махнита и допуш 
ри се небо и отворише се руже и девојке и опет дођоше у врт.{S} Ишле су свима стазама, гледале  
а је на истрајност, а нико осим Јованке и не сањаше, да поп Светозар са амвона највећма храбри  
н онај опште познати лек против пијанке и банчења.{S} Рецепт тог лека гласи:{S} Узми проводаџиј 
 ништа друго, па чак и гаров једе шунке и сарме на данашњи дан“.{S} И опет ја њојзи говорим, да 
вар глатко и мирно, без икакве препирке и гласања.</p> <p>Не велим, да у друштву није било још  
Кад дођем кући, биће тако и тако вриске и клетве, а то је боље чути доцније, него раније“.</p>  
ње и краву, за тим вашку и мачку, гуске и пилиће, једном речи, све живо по кући.{S} Срећа, што  
од суда једва кретала, донде су сплетке и оговарања <pb n="9" /> између брата и сестре бивале с 
н воде.{S} Тома шчепа Срдана испод руке и поче да га води оним јендеком.{S} Други прискочи, да  
 и слепих и кљакавих, неки чак без руке и ноге, па се оженили, а мој Гига зар да не може?“</p>  
пружи врат, па му оловка испаде из руке и он издахну.</p> <p>Лазар је сузним очима изишао из со 
м је лежало св. писмо.{S} Узе га у руке и изгледаше као да нехотице прелистава по њему.{S} Онда 
ијих брига.{S} Главу је заронила у руке и не миче се.{S} Један крај од образа њена види јој се  
и поломити кости, а ако му шиљеш поруке и девере, даће те на фишкала.“</p> <p>Марта је била још 
сахат хода.{S} Боривоје се упутио пешке и уз пут је мислио о многом чему, највише о Лазару.{S}  
ко с рођеним дететом као ти“.{S} Навале и браћа на оца те, Ђока попусти и Јова уђе опет у кућу. 
и и које су већином онако грозно хукале и пиштале над својим гресима, нису све скупа толико <pb 
се све, посрнуло је све, па се задрмале и цркве, јер су и оне из људи</hi>.{S} Ви сте устали да 
на места, која најбоље растуже, распале и прилепе се за душу човечју, сазнао је и разлоге, који 
 каже нека. „И хаљине и огртач и ципеле и шешир и кишобран, па јеси ди видела чак и марамица од 
 и он доћи с осталима, али тамо су биле и женскиње, а он није желео, да га виде на улици са жен 
све скупа толико <pb n="114" /> блудиле и заблудиле, као Рахела.{S} О њој су, кажу, и спевали м 
тог човека баш онда, кад су у њој вриле и киптиле свакојаке мисли без икаква сталног, одређеног 
би било ни по јада, да се нису закачиле и о докторово предавање.{S} А богме и то су учиниле, је 
д мантијом одвести у Назарене.{S} Дакле и да будемо Назарени и да плаћамо попа.{S} То је много. 
 и то светковањем и одмарањем.{S} Дакле и путник чим залута и осети, да је изгубио рачун, нек п 
лако, не напреже се.{S} Научио је дакле и рачунати можда више, но што му је и требало.</p> </di 
бљаше....“</p> <pb n="212" /> <p>„Дакле и Христос је жалио“, каже Светозар, „плакао је за своји 
 да и Назаренство долази оданде, одакле и свако друго зло, а то је од жене. (Смеју се.) Пазите  
.{S} То му је годило донекле, а донекле и не.{S} Није још никако био на чисто: како су пресудил 
вога говора изненадио је, па је донекле и умирио узбуркане духове.{S} Нарочито су господа профе 
ци камен на њу.{S} Па се опет саже доле и писаше по земљи.{S} А кад они то чуше, покарани будућ 
за шта окривити.{S} А Исус саже се доле и писаше прстом по земљи, не гледајући на њих.{S} И кад 
} Срдан је хтео да даде Лазара на школе и да начини од њега свештеника, али се ствар смете.{S}  
p> <p>Најзад изиђоше и госпође из школе и друштво пође кући.{S} Учитељ Миливоје ишао је са Свет 
тињства свога, кад га истераше из школе и он виде своју мајку у оном неизмерном очајању; у њему 
ли се до Срдана, умирују га речма, моле и опомињу, а по мало се ребре око њега, те га раменима  
ни.{S} Немојмо да се вадимо за апостоле и учитеље народне, но рецимо:{S} Хоћу да живим и радим  
м више певао; испрва по рогљеви а после и у крчми.{S} Где се покаже, купи се око њега друштво.{ 
рукама.{S} Кад су женске доцније изишле и људи остали сами, учитељ се сам понудио, да помогне С 
за земно.“</p> <p>Препирка оде све даље и даље, што но реч: „бију Срби, ал’ бију и Турци.“ Што  
већ до сад, а то лутање ићи ће све даље и даље, све дубље и дубље.{S} Растависте децу од родите 
а оде у Турке.</p> <p>Препирка иде даље и даље, па никад краја.{S} И Лазар и прота виде, е је в 
о се није удавила, па онда запраши даље и никад се више не врати у село.</p> <p>Перу су затвори 
утање ићи ће све даље и даље, све дубље и дубље.{S} Растависте децу од родитеља, брата од брата 
је лекар ово говорио, жена је све дубље и дубље сагибала главу, а на крају закука очајним гласо 
и бичем по коњима, да их гони све дубље и дубље у Дунав.</p> <p>Кад су се коњи већ заплели у ха 
>„Гаврану позли, поремети му се здравље и почне венути.{S} У сну му се показује онај црни мачак 
 каквих је штетних последица по здравље и благостање то непаметно кинђурење и већ тако даље.</p 
on" /> <p>Тако су прошле оне три недеље и дође повечерње дана, кад ће Боривоје и Варвара, Гига  
ане у скупштини, чита молитву, еванђеље и тумачи свето писмо.{S} Наша вера не познаје поповска  
м.{S} Али од кад се позивам на еванђеље и на духа светог, не срамотим га.“ — Сад је био крај му 
>„Па то сте и ви кадгод читали еванђеље и тумачили га?“ пита Јованка.</p> <p>„Нисам.{S} Ја то н 
.“</p> <p>„Код вас може читати еванђеље и бити попа и жена, јелте?“ пита Јулка.</p> <p>„Не може 
други читати молитву, тумачити еванђеље и изговарати песму, која ће се певати.{S} Оваку молитву 
лет! </l> <l>Научи нас избегават’, жеље и све грехе ту,</l> <l>Светску мржњу претрпети, верни б 
ело, позва свештенике, доктора, учитеље и трговце, тужи им се и иште од њих потписе против свој 
 лагано у кут; седе на даске од постеље и покри лице рукама.{S} С поља на прозору горео је жижа 
семена, алата, три паора (фртаља) земље и даде Лазару. „Ако је и међу Назаренима“ каже, „нећу д 
е не угаси више, док не сагори до земље и праха.</p> <p>По подне у 4 сата био је у школи догово 
 ти више увлачиш у зло, тим ће све боље и суд видети, да си луд.{S} А луди нема суда.{S} Е сад  
го новаца.{S} Жена му знала кувати боље и од попине куварице, те се хранио господски.{S} Мал’,  
ита она мало после, „да не би било боље и по мене и по вас, кад би нам се милило играње?{S} Ја  
орока валових, но на потоку Кисону коље и српску децу... „То није гушобоља, то нам пророк Илија 
богом.“ Па лепо изгура Боривоја на поље и затвори за њим врата.{S} Боривоје се убезекнуо, а с о 
 „Онда сам лагала на суду; затворите ме и казните ме“, но судија је завирио у акта, па је отера 
} Сложно, јуначки, па у кола.“ Узеше ме и трећи пут, подигоше, замахнуше са мном и — пребацише  
естан, врло болестан сине, болело би ме и онда, али опет не тако, као сад“.</p> <p>„Па шта да р 
и красно; пријатељи Назарени светују ме и помажу ме, дају ми посла и заслуге, али ми жена не да 
ртио главом. „Не могу бабо.{S} Шаљеш ме и опет онамо, где сам већ био и одакле сам изишао упрља 
а гледа му у очи, руку му метне на раме и пита гласом који потреса, до дна душе: „Боривоје, сна 
леп и глуп,</l> <l>Идолима сјајне храме и олтаре гради свуд;</l> <l>Да се томе не клањамо ни на 
иле и о докторово предавање.{S} А богме и то су учиниле, јер се хорило шором:</p> <quote> <l>„Т 
о да је дражи; та, она у последње време и онако беше скоро увек раздражена, узбуђена, пакосна.{ 
апитати: „Где сте били у последње време и како сте се провели?“ — па је онда одрешена нова врећ 
ше не сагрешим и да ме још у горе време и још неприправнијег суд не нађе...”</p> <p>Молитва зав 
{S} Он нам показује, како пролази време и то је све.{S} А што се св. писма тиче:{S} Ми га разум 
/p> <p>Тако прође још неко кратко време и дође доба, када Назарени почеше да осећају, е им се т 
време рату и време миру...{S} У невреме и без потребе, драги брате, почесте ви да чупате посађе 
ији.“ Но шта је то?{S} Чу још једно име и би му, као да га ко удари руком по образу.{S} Милева. 
лно стење; она студена вода у сред зиме и сувише га расхлађује.</p> <p>Кад је Тома дошао до Срд 
по Лазара.{S} Хоће да се опрости с њиме и то на само.{S} Кад Лазар уђе, сви изиђоше из собе, ал 
м хаљинама, где се клања крсту резаноме и иконама мртвим, што већ забрањује и II. заповед божја 
о је грозна та свећа слабоме, невољноме и болесноме.{S} Док <pb n="213" /> је сунца на небу, ла 
ед, за то и вели народ: „Коме Бог, томе и сви свеци.“</p> <p>Било баш у петак пред вече, кад до 
 „Види Бог“.</p> <p>Радовали су се томе и Назарени, али жандари канда још више.{S} Док тако пре 
в Христа, хоће да се удају.{S} А к томе и беспослене, уче се скитати по кућама, не само беспосл 
а устумарала по школи тамо амо и не уме и неће да седи мирно на свом месту, њему ускипи и већ ј 
тону, а они су и хтели да му то забране и нису хтели; и тражили су пута, па нису нашли. „Ох, да 
е сад жена.{S} Она га погледа са стране и кад виде, где га старци и бабе тапшу по раменима као  
и.{S} Није ли живот претежнији од хране и тело од одела?{S} Погледајте на птице небеске, које н 
 поболевао — није било никога да устане и да начини реда.{S} Сваки се осећао слаб за то.{S} Кад 
кипи и већ је два-триред хтео да устане и оде.{S} Но уздржавао се, док је могао, па онда му пре 
, за Бога људи, како могу ја поред жене и четворо деце изићи на крај са 600 форината?“ Па зар т 
родности, осим Швабе Сепла, његове жене и две Мађарице.{S} Сепл и жена му знају српски, Мађариц 
ривојевца име сваког човека, сваке жене и сваког детета у прсте.{S} Уз то је био леп као писан. 
ам данас у загушним собама свирају жене и кћери неке швапске валцере.{S} Ја држим..."</p> <p>У  
 гомилу најужаснијих грдњи.</p> <p>Жене и људи запушавају уши и мумлају: „Ух, ух, ала је силан  
све?{S} Верујем, да сте скројили пелене и побринули се за колевку, а зар је то све?{S} Но како  
ли, тако, да данас беше комад надимљене и упрљане крпе.{S} Но у породици су је опет за то већма 
ирко лагано баци поглед на све скупљене и поче затегнутим гласом: „Хтео сам још нешто рећи.{S}  
ко од мене.{S} А крст је видите за мене и за сваког исто тако сећање.{S} Сећање на Христа Спаси 
тамновао свога века, па је лепо од мене и то, ако се од сад поправим и не дирам у туђе“.</p> <p 
ло после, „да не би било боље и по мене и по вас, кад би нам се милило играње?{S} Ја кажем само 
неозидани и лако се рушимо у — Назарене и свуд, где не треба.{S} У самој цркви се води трговина 
.“</p> <p>Светозар је циљао на Назарене и ону сокачку грају, која се дигла против њих.{S} Тако  
уни, који имају по три-четири намештене и гостинске собе, немају у кући купатила, немају књижни 
 ми је већ послао баш све само избушене и поломљене ствари, за што ми није послао бар јерусалим 
атио.{S} Каже му: „Мани се ти краљевине и суда, јер ако се потегне та ствар, ти ћеш настрадати. 
а од оца његова и кћер од матере њезине и снаху од свекрве њезине.{S} И непријатељи човеку пост 
е једнако на њој“, каже нека. „И хаљине и огртач и ципеле и шешир и кишобран, па јеси ди видела 
авно до Косова, равне су му чак планине и брда, а право му је и оно, што је криво. „Или ћемо га 
и много брига.{S} Па зар он да се брине и о томе, о чему ће да говори у скупштини и како ће да  
овако изломи.{S} Бог ти судио, орјатине и поганиче!“ И сад осу на њега гомилу најужаснијих грдњ 
 годинама посећују назаренске скупштине и назаренска „браћа“ и старешине поучавају их у свему,  
ар је сузним очима изишао из собе очине и питаше матер: „Шта је хтео баба да ми каже?“</p> <p>„ 
, и ако имам пророштва и знам све тајне и сва знања и ако имам сву веру, да и горе премештам, а 
осталих се девојака туђио, ма да су оне и одвише ватрено погледале на њега, јер по лепоти му не 
?{S} Па је ли право било одбацити иконе и крст, а на место њихово обесити сахат као знамење?“</ 
шафрана, од иђирота и цимета, од смирне и алоја...</p> <p>Боривоје, кукавни Боривоје, једва мож 
а у Обрена, за тим презриво напући усне и каже: „Баш си магарац!{S} Девојака је бар доста; у св 
ну, који је <pb n="25" /> правио златне и сребрне наувице, гривне, бушио девојкама дукате и так 
д жена све разнесе на хаљине, штифлетне и пантлике. (Смеју се).{S} Није то за смеј, него за пла 
 буде, да и ваш број нарасте у милијуне и међу вами ће устати многи и многи да цепају и поцепаћ 
о то изазва поред сребрне венчане круне и златне, порфирне?{S} Ви господо, који својим новцем х 
пламти крв од раздражења, да то откуцне и у крви онога, кога носите у утроби?{S} Зар хоћете да  
ама, не само беспослене, него и језичне и свезнале, па говоре и што не треба.{S} И премудри Сол 
е.{S} Свак очекује, како ли ће да почне и о чему ће да говори.</p> <p>И паде реч са амвона: „Вр 
окора, који је починио, сећа се страшне и многе крви, а јасно му је само толико, да је убио жен 
 да сам Назаренка.“</p> <p>Он оде од ње и не рече збогом.{S} Да ли, што се расрдио или због тог 
би тај човек сваког часа умр’о место ње и то радо.{S} Али јој се показује и друга слика, па јој 
 на што не беше навикнута, па то лежање и болест пробудише у њој неку раздраженост, које се ниј 
се и дође му Назаренство још црње, мање и ситније но до сад.{S} Међутим није се нико окретао на 
о.{S} Било је поштења кад више кад мање и при овим црквама, било је поштења и врлина чак и онда 
дан је осетио крај, распоредио је имање и послао по Лазара.{S} Хоће да се опрости с њиме и то н 
цима дође ми воља, да обрадим то питање и то воља, да га обрадим у облику романа.</p> <p>Ето, т 
оме оскудни.{S} Кад се заглибе у ћутање и не знају да покрену нова разговора, одмах ће питати м 
змицао му.{S} Сад стоји мирно као јагње и пружа образ, као да чека пољубац а не песницу.{S} И п 
га је врло лепо примио без икакве срдње и пребацивања.{S} А кад је запитао Боривоја: „Како си,  
{S} И мало по мало, па се стишало врење и потреси, и друштво је стало на чвршће ноге.</p> <p>Пр 
вље и благостање то непаметно кинђурење и већ тако даље.</p> <p>И све би било лепо, само да му  
о семе, ја сам хтео да му видим растење и оно се подизало и расло је, само је расло невидно у з 
 јавити старешинама, сам искати крштење и издржати испит.{S} На том испиту треба да одговара са 
 затвора, она је већ купила своје сукње и кошуље, да оде где год у свет.{S} Пукле биле неке спл 
 ове речи умирила и метнула своје сукње и кошуље опет у долап.{S} Та, кад се Сима баш толико ра 
слетку јој догрдило; покупи своје сукње и кошуље, те хоће кући, матери.{S} Сима је одвраћа свак 
дом, уђе и опет у кошару, те закла коње и краву, за тим вашку и мачку, гуске и пилиће, једном р 
ребао на Божић да ради... да преже коње и да иде у рит по трску, али ако то учини, чича-Срдан ћ 
д су у зору неки почели да хватају коње и да иду кућама, Малић је стао са запетом двоцевком и х 
ње</hi>.{S} Јер земља, која износи трње и чичак, непотребна је, која се најпосле сажеже...“</p> 
 говорио противу силе, подсмеја, претње и грубости.</p> <p>„У старом завету, у библији“, рече о 
ћма бити.{S} А Назарени фанатични; трпе и — отимају маха.</p> <p>Овде, онде опколеле православн 
 смо учили школе, ми се вадимо за мудре и паметне, па смо ми први дужни да се одречемо глупости 
н, студенац запечаћен.{S} Устани севере и ходи јуже, и дуни по врту мом, да капљу мириси његови 
и време кад се гради, време кад се дере и време кад се сашива, време рату и време миру...{S} У  
 пробудила је сажаљење не само у матере и браће, но и у суседа.{S} А Назарени утаначише у својо 
а се не каже, да она овај народ презире и да се само онда свечано облачи, кад иде међу господу  
д од старијих људи и они решавају, мире и досуђују...{S} Суд добрих људи био је код нас Словена 
ш-Пела кад виде оне силне женске шешире и сунцобране, оне мушке црне капуте и високе цилиндере, 
да прихвати кућу?{S} Нек Лазар само оре и сеје, а кад му дорасте млађи брат Светозар до књиге и 
е, него и језичне и свезнале, па говоре и што не треба.{S} И премудри Соломон не даје женама пр 
 обзир и оно, што њихови старији говоре и у вече се хори већ по рогљевима — песма.{S} То су сео 
глас, јер Срдану биваше одавна све горе и горе, али га тај глас опет за то није мање заболео.</ 
и ватру, помор и војску и — све је горе и горе.{S} Тада се свршује стари завет, свршује сила:{S 
већ у другом тренутку цикао је још горе и удари песницом по огледалу што год је већма могао.</p 
је су осетили, да је ово ћутање најгоре и да ће најбоље бити, да се обавесте.{S} Сутра дан је и 
ја стара мајка вришти данас без потпоре и помоћи, али ће Бог платити и Милеви, што тако учини с 
о му се већма доближујеш, тим ће те пре и ујести.{S} Ето“, каже мужу, <pb n="180" /> „било ти ј 
ворио ову еванђелску причу с пуно ватре и узбуђења; глас му је помало дрхтао.</p> <p>„Мален је  
руштво.{S} Па хајд, што га се лепе цуре и другови му, него се радо разговарају с њиме: бележнич 
 на друго.{S} Како сте?{S} Јелте, да се и ви домишљате, ко сам ја?“</p> <p>Лазар се мало збунио 
<p>И све би се свршило које како, да се и опет не истаче Шандор ковач.{S} Кад виде, како се гос 
м изјавама.{S} Није могло бити, а да се и Лазару и Милеви не учини, да је њихов брат нашао паме 
јближи друг у животу, с тога хоћу да се и споразумем најпре с тобом.“</p> <p>И дуго јој је гово 
ли мало изабрани.“</p> <p>Но умешала се и госпођа Јелачићка.</p> <p>„Хо, децо, децо, што удешав 
 а уз то је радила као црв.{S} Могла се и удати, но није хтела. „Не могу, каже, чинити дужност  
</p> <p>Друштвена благајница множила се и иначе.{S} Кад је Сими Ваљану умро син, он га је сахра 
пштину као гости, из љубопитства, па се и залепише тамо.</p> <p>--- Кад је Лазар дошао из поља, 
рави!“</p> <p>За тим и опет пође, па се и опет врати.</p> <p>„Изишла вам је канда погодба за зе 
<p>Раздрагао се чак и Шваба Сепл, па се и он умешао.{S} Вели: »<foreign xml:lang="DE">Meine Her 
ице.</p> <p>„Добар дан“, каже он, па се и опет дао за мотиком.</p> <p>„Хоћете ли још дуго радит 
} Јер док су они цео дан заједно, па се и позаваде и поиграју и очајавају, дотле је он мало с њ 
оном безбоштву, које отима маха,” па се и ту пребацисте, јер осуђујете сваку светску књигу и не 
троби, а мира ћете му дати онда, кад се и сами смирите”.</p> <p>Лекарове су речи необично одјек 
 живите, рек’о је Спас.“ </p> <p>Кад се и то свршило, почеше женске лагано да устају са својих  
 се придруже каквој ствари.{S} А сад се и јавно мишљење окренуло.{S} Јер чак и они, који не бех 
је женско.{S} Сиђе брзо с кола, саже се и кад боље разгледа, опази у снегу калуђера.{S} Глава м 
да се не би кајали.“ То рече, подиже се и оде.{S} Није могао даље да дише исти ваздух с њоме... 
јем.{S} Овако, како сад иде, не може се и то признајем, јер ће се за кратко време извући имање  
ије, кад Боривоје и сам плаче, гризе се и очајава, чим се умири, а осети, да није добро радио.< 
:{S} Кад ко проучи св. писмо, покаје се и очисти се од греха, он осети то на себи, позна, да га 
кући, никако да се умири.{S} Доцније се и опет забравио у комору и молио се дуго Богу.{S} Дуже  
је родила здравог, једрог сина, коме се и она и човек јој обрадовали више свега и кога су они д 
волео, за тим на Боривоја... на коме се и — укочио.</p> <p>Марта је дубоко жалила свога друга и 
у је каменом, па беж.{S} Но спотакне се и паде на камен, те се угрува.{S} Моја Варвара отрча до 
.{S} Прозори те собе су отворени, те се и из ње може лепо све чути и видети.{S} Тек ако дете за 
ша.{S} У први мах је изгледало, е ће се и Боривоје смирити, али већ у другом тренутку цикао је  
толико жестите, Боже мој.{S} Гласаће се и где буде већина, онако ће бити.“ </p> <p>А шта ће бит 
 уз питоме овце и јагњад припитомиће се и он.{S} Само га обилазите чешће и пазите му на друштво 
ек онда свештеник.“</p> <p>Насмејаше се и — послушаше.{S} Најпре уђоше женскиње, после свештени 
им и међу оним сузама бола, помешаше се и сузе — радости...{S} Чича Срдан није могао да их са с 
ве свршено, браћа и сестре опростише се и кренуше свако на своју страну.{S} Могло је бити около 
свако по подне у собу и плачу, да би се и камену ражалило.{S} А плачу не за друго, него што су  
ар човек и сви су га волели, само би се и на њега могле применити с малом изменом оне Христове  
а војујете само против злих људи, ви се и ту пребацисте, и ко год не мисли о црквеном обреду ка 
{S} И кад га једнако питаху, исправи се и рече им:{S} Који је међу вама без греха, нека најпре  
оривоје се сад каје, гризе се, стиди се и вас и људи.{S} На пољу, у природи долазиће по лако к  
pb n="232" /> се тако вара, намргоди се и дође му Назаренство још црње, мање и ситније но до са 
а, како се њен Сепл осилио, намргоди се и довикну му крештећи танким гласом: «<foreign xml:lang 
.“</p> <p>Сви се згленуше, а старији се и разумели. „Болестан је.“ Дошао благ дан, дошао им Све 
а њега: „Шта је Јово“, пита, „зар си се и ти дао у тумачење св. писма“.</p> <p>„Не стоји нигде  
 Језавеља поче с њим борити, поплаши се и побеже у пустињу, побеже четрдесет дана хода далеко,  
 каже он, „лакше греши, па лакше јој се и опрашта...“</p> <p>Она подиже очи и гледаше га радозн 
 доктора, учитеље и трговце, тужи им се и иште од њих потписе против својих другова.</p> <p>Све 
ира, па кад чу, да се парничи, с ким се и око чега се парничи, он јој озбиљно рече: „Да сте ту  
ни Назарени св. писму.</p> <p>Умешао се и бележник. „Ја“, каже, „браћо, највећма вам не одобрав 
је ће куће узети жену“.</p> <p>Уплео се и брат Мија.{S} Каже: „Да, да, успаљивање само на зло н 
</p> <p>На кратко после овога вратио се и Мата Вајун из Босне.{S} Вратио се болестан, жут, без  
p> <p>Но опет се некако сложише, ако се и то може назвати слогом.{S} Јер кад дође светац, онда  
изгуби своју власт, јер наопако, ако се и сотона умеша, те он буде у браку трећи.{S} Но кад се  
е бела врана, неће ван света.{S} Ако се и нађе један у стотини, тај један се изгуби, њега не ви 
сви су вртили главом.{S} Наопако ако се и суд <pb n="225" /> умеша у то.{S} Та он је први почео 
{S} Кад се гадите на пијанство, како се и ту не пребацисте, те не забранисте са свим вино, но г 
, да не сме пушити “.</p> <p>За мало се и опет упутиле девојке Боривоју.{S} Он је добро опазио, 
ише звона на молитву.</p> <p>Стишало се и у Боривоју...{S} Њему је само у пола јасно, где је би 
но срце мало говори.</p> <p>Ухватило се и вече, те је било време, кад Назарени иду у скупштину, 
се не би успаљивали.{S} Али ако ћемо се и уз жену успаљивати, онда је зло у две руке.{S} Мораће 
</p> <p>Чича Срдан не пази на њу, но се и даље размахује: „Овај сахат, кажем, баците на поље.{S 
поднети и Марта је хвалила Бога, што се и тако свршило.{S} Управо она је мислила, да се свршило 
 и пошло му је за руком боље, но што се и надао.</p> <p>Но на кратко за тим допаде Лазару глас, 
ити сахат као знамење?“</p> <p>Лазар се и опет подиже.{S} Каже: „Кад се стари сахат покварио, о 
е Пазар и Боривоје рачунање, а Петар се и опет умеша. „А шта ће бити онда Лазаре, ако ја одем к 
м с Лазаром и то баш пред тобом, јер се и тебе тиче.{S} Ти ћеш судити и пресудити данас међу на 
p> <p>Пера није ништа одговорио, јер се и он и Лазар у овај мах окренуше вратима.{S} Тамо је ст 
у душу, нашао би задовољство.{S} Већ се и просјаци купе пред њином скупштином и то је за цело з 
ни“ или „верна“, поздраве се, рукују се и дошапну им тајанствено на уво: „Пази, да не назебеш!“ 
<p>Дође са свим к себи и лафе, да му се и опет променуле мисли.</p> <p>„Нећу се више успаљивати 
ли неко од старије браће доближио му се и посаветовао га, мислим, да би много помогло...“</p> < 
дити.{S} За то га се бојао, молио му се и хтео чак у Јерусалим.{S} Њега је занела и застрашила  
те иди кући.{S} Учини ми.{S} Оженићу се и ја, имам времена.“</p> <p>Старица је вртила главом. „ 
о и одакле сам изишао упрљан, па бих се и опет упрљао.{S} И Спаса и Јова, које ми показујеш као 
тиш у вери, <pb n="231" /> пречистиш се и дође ти време крштењу, од самог себе ћеш разумети, шт 
ока с Јеленом.{S} Јелена му уноси прасе и поје „Рождество“, али старац не једе, но се заплака.< 
решла к прозору.{S} Отклонила је завесе и гледала на улицу, ма да није могла ништа разабрати.</ 
мило, оцрнило и замазало на њој натписе и слике.{S} После су покушавали, да очисте икону — врућ 
он мени опрости.{S} Мени треба мира, те и од моје стране нека је свакоме мира.” </p> <p>Влада ј 
 чисто могао извадити за луду, па да те и не суде.{S} Али и без тога ћу те опростити беде.{S} Т 
 Твоје друштво, у коме живиш, понесе те и одвуче у старо зло.{S} Међу пијаницама мора човек да  
 како сам те ја нападао.{S} Звао сам те и претераним и сањалицом и занешењаком.{S} На послетку  
и се: „Не могу ићи с тобом оче, него те и ја молим, уби ме, нека ти је просто.“</p> <p>Свакога  
 не бих била прекорна.{S} Повела бих те и довела бих те у кућу матере своје, ти би ме учио, а ј 
наувице, гривне, бушио девојкама дукате и тако...{S} Талијан био вешт, ишао по вашарима и зарађ 
е устали да тражите дела, да поправљате и то је лепо; али нисте погодили пута.{S} Направили сте 
лижује.{S} Била је ономад као што знате и у <pb n="158" /> скупштинском дворишту, а пре неки да 
и шта чиниш?“</p> <p>„Јао, слатки брате и пријатељу, не би ја и где би ја.{S} Него је Савета Ив 
храњивати свако, за што то не допуштате и женама?“</p> <p>Боривоје је видео још с почетка Јулку 
тате умерено.{S} Па за што не допуштате и све остало, што шкоди само онда кад је претерано, а к 
а.</p> <p>„Што су против сваке просвете и сваког напретка“, каже им Здравковић. „Чега год нема  
ла се у себи, да ће живети само за дете и уложиће сву снагу своју, да начини од њега човека.{S} 
 на памет, да потражи у селу какво дете и да га пошље мужу на њиву, а после опет, да би требало 
послетку Јованка. „Никад се не радујете и никад не плачете.{S} То је страшно“.</p> <p>Одоше дру 
орио дугу придику против светске сујете и разврата.{S} Каже: „Томе је сав зачетак у вашим навик 
а се држите ни у будуће, па закраћујете и нами, да га се држимо“.</p> <p>„Па за што су апостоли 
 n="157" /> <p>Он се као расрђен окрете и оде, па се онда врати и рече:</p> <p>„Остајте здрави! 
мо.{S} Лазаре, неће проћи дуго, па ћете и ви бити тамо.“</p> <p>„А зар ви мене држите за добра  
јега.</p> <p>„А ја вам кажем:{S} Љубите и непријатеље своје, благосиљајте оне, који вас куну, ч 
еле све у један глас, „ви превазилазите и Шандора ковача.{S} Па за што бар то нисте казали јавн 
 престане ово труло стање, али изволите и ви чинити то исто, јер иначе ће бити: „Марко гради, в 
а“, поче, „молио бих вас, да се стрпите и останете још час-два на окупу, имао бих као старији ч 
и. „Па немојте заборавити да разгласите и осталима.{S} Можда има још кога, који није платио — „ 
е боље по вечери но то.{S} Баш донесите и мени прегрш-две.“</p> <p>И кад донеше и њему прегрш-д 
ћ ако у договору и за време, да постите и молите се Богу; и опет да се састанете, да вас сотона 
гу, но што се око ње инатите, парничите и сатирете“.{S} За тим јој је говорио, да ће у скорим д 
ед.“</p> <p>И још би два-триред: „Дајте и донесите“, па онда оде кући.{S} Још су неки од гостиј 
 реч, која вам је на уснама, прогутајте и приправите усне на братски пољубац.“.{S} Светозар је  
о скриви и истерате га, немилостиви сте и не примате га натраг.{S} А Христос је казао: „И седам 
 другове) и морам рећи:{S} Пољуљали сте и ослабили сте оно старо, а ново што би ваљало, што би  
 није никог запопио.“</p> <p>„Па то сте и ви кадгод читали еванђеље и тумачили га?“ пита Јованк 
браћо <pb n="145" /> моја, да залутасте и да ћете се без пастира и вође са свим изгубити.{S} Сп 
еба чекати, док се младенци не пречисте и док сотона у њима не изгуби своју власт, јер наопако, 
а далеко, ићи ће дакле у Ф. као у госте и тамо ће крстити Варвару.{S} Ићи ће Тома, Боривоје и д 
Ви господо, који својим новцем хтедосте и у цркви нешто особито.{S} Свештенство је криво, што в 
у посету, много их молио, да му опросте и донео је новорођеноме на дар:{S} Јерусалимску икону.< 
ире и сунцобране, оне мушке црне капуте и високе цилиндере, само се пљесну рукама и рече: „Овол 
 од ње.{S} Изишла је из собе у двориште и гледала у звездано небо.{S} Дође јој тешко.{S} И онде 
стос је казао: „Ко нож трза, од њега ће и погинути“.</p> <p>Но не остаде на томе.{S} Подиже се  
о хтео већ да се врати, кад виде, да ће и женскиње унутра, али се најпосле промисли.{S} Кад је  
та на прагу, а кад јој споменуше, да ће и Варвара отићи Боривоју, онда се савила као оно танко  
а је она мене с тим убила и знам, да ће и њу због тога убити Бог“.</p> <p>„Па за што је побегла 
мо.{S} Ако вам је Тома поручио, онда ће и доћи.{S} Чудим се само да је изостао...“</p> <p>Седе  
имаш“.</p> <p>„Хм, ако је тако, онда ће и од мене бити неки Назарен.“ Но таман продужише Пазар  
 јер сви, који се маше ножа, од ножа ће и погинути“. (Матеј, глава 26., 52. стих).{S} То је рек 
 казао: „Ко потеже оружје, од оружја ће и погинути“.</p> <p>Сад наиђоше на Машу свакојаке муке, 
да види Бог, како ја тебе ударам, па ће и он ударити мене?{S} Хоћеш Бог да ме убије, је ли?“</p 
ала.{S} Али онда јој беше јасно, шта ће и како ће.{S} Заверила се у себи, да ће живети само за  
ло ићи у Лазаревац на скупштину, где ће и Милеву видети, не смеде отићи, би му зло.{S} Отправио 
ша лепим, а ако му се изда икона, он ће и доплатити нешто.{S} Тај човек је доиста мислио, да је 
.{S} Љубав никад не престаје, па ако ће и пророштво престати, језици ако ће умукнути, разума ак 
пао, Мирко остарео, малаксао, па ако ће и Боривоје да буде само на броју, онда је Тома сам.{S}  
равимо, што не ваља.{S} Бољи људи имаће и боље свештенике.{S} Ти се позиваш на дела.{S} Истина  
на цвећа, но само поврће, ипак је цвеће и непозвано никло.{S} То је последње — јесење.{S} Лазар 
и неприличан живот.</p> <p>Дође пролеће и сада се догоди нешто, што не памте ни најстарији људи 
е мисли, да тужи Срдана.{S} Милева неће и не сме, отац јој је, а и остали не чине то већ због Л 
<pb n="134" /> до дубоко у ноћ.{S} Биће и они на броју, јер је сутрашња недеља од оних, кад Наз 
о је штетно по тело и душу, а пригрлиће и испуњаваће оно, што му налаже човечност и добро срце. 
а њега и заволеше га са његове вредноће и скромности.{S} Јованка је већ са свим велика, зрела д 
а.{S} Он не би бранио жену, баш да хоће и да је убију.{S} Такав човек у очима девојака није чов 
е у себи, „тај<pb n="80" /> сотона хоће и мени да се улаже и да ми се увуче у душу, но одлази с 
 „Не може се твој Гига женити, кад хоће и како хоће, мора чекати, док му назаренске старешине т 
злазу чуло се где шапћу: „О, да се хоће и Светислав упутити стазом спасенија!“</p> <milestone u 
ближим“, рече брат Мирко, „е да се хоће и Светислав упутити стазом — спасенија.{S} А сад — лаку 
зан за речи, може молити Бога како хоће и захвалити му како воли.{S} Остали само клекну и склоп 
{S} Они остали су мирно остали код куће и место да су се опијали из чаше, они су се опијали са  
дана. „Сине“, каже му, „слеме моје куће и надо моја, не остављај ме, не срамоти ме, не уби ме.“ 
купе се људи, а Боривоје излази из куће и полази на далеки пут.{S} Али не у Јерусалим, нити ови 
, да жена не сме никуд излазити из куће и дворишта и да више од две, нигде и никад не смеју бит 
имин и други, па да ми не срамотиш куће и не одричеш се наше српске вере?“</p> <p>Лазар је врти 
узбије Назаренство.{S} Питање је горуће и крајње је време, да се што учини.</p> </div> <div typ 
иће се и он.{S} Само га обилазите чешће и пазите му на друштво“.</p> <p>Марта није имала својих 
>„Хоће ли теби текућа вода спрати грехе и очистити те са свим?“</p> <p>„Неће.{S} Апостол Петар  
лазиће по лако к себи, а уз питоме овце и јагњад припитомиће се и он.{S} Само га обилазите чешћ 
ави кућу, жену и децу, покупи све новце и оде с њом у свет...{S} А тај Вајун је био баш угледан 
е.“</p> <p>„Од прилике, из две голубице и једне мачке.“ </p> <p>Све су сикнуле на њега.{S} Он ј 
До сад сам доводио у додир две голубице и једну мачку, па одатле не постаде жена, али сам сад п 
ане хладна и да јој не јурне крв у лице и не осети нож у срцу.{S} Но опет, опет за то га се чув 
ио...“</p> <p>Боривоју удари крв у лице и наже даље.{S} Гле, шта учинише његова браћа! „Њихова  
 је скрила у <pb n="112" /> крај полице и пружила Боривоју руку — без завежљаја.{S} Оно, што је 
аде за часак, па онда устаде са столице и топло загрли жену. „Разумем те“, каже, „то је била пр 
да је изгубила.{S} Устала је са столице и прешла к прозору.{S} Отклонила је завесе и гледала на 
 дана седи Боривоје у врту близу сенице и пребира зелен у кошареве, кад чу у близини као Лазаре 
?!{S} Зар ја нисам бивала код покојнице и видела, да је у ње било баш лепих и врсних ствари?!{S 
 То је страшно“.</p> <p>Одоше другарице и Боривоје остаде сам.{S} Дође му некако тешко.{S} Осет 
тетом, а од наследства ништа, до кућице и два ланца земље.{S} Жена је била врло вредна и косила 
тако годи, изиђе и Назаренство на сунце и тамо већ много боље падају у очи и мане његове.{S} И  
} Да богме, не на улици, где пече сунце и гуши прашина, него у крчми, под дудом, где се тако пр 
 а она трећа литра саветовала је старце и храбрила их, да не говоре на празно, но да и учине шт 
овај роман, увек сам метао руку на срце и трудио се, да свакоме кажем истину — па ма ме постило 
Упр’о очи у Лазара, метнуо руку на срце и вели: „Бог нек ми суди, ако сам ишао на силу...{S} Ме 
ра ни приповетке дечје; пуно му је срце и пуне су му очи — суза.</p> <p>Још оног вечера дођоше  
рувао сам се као нико, али стегнем срце и ћутим, па још они грде, што сам тежак.{S} Њихов старе 
Боривоје само мало познавао људско срце и људске препредености или да је ма само пазио на оне г 
ане.{S} Њеном Влади позлило је све јаче и јаче, и он за неколико недеља <pb n="14" /> сврши сас 
 да овлађују.{S} Сад му долази све јаче и јаче воља да је теши, да се баци пред њом на земљу, д 
 при читању и тумачењу долазио све јаче и јаче у ватру и сад је говорио скоро са свим гласно: „ 
зар онолику поквареност, све га је јаче и јаче вукло Цвети.{S} Но с шоме је сад бивао још ређе, 
 је он у себи; срце му уздрхта још јаче и затвори очи.{S} Осети, како се мајка му належе на њ;  
онако трезвена жена поче да кука, плаче и јадикује.{S} Налазила је мира само у скупштини, а и к 
ат.{S} Онда Исус кад је видео где плаче и где плачу Јудеји, који дођоше с њом, згрози се у духу 
од нас сиротиња.{S} Она се онда заплаче и неће да руча.{S} Каже ми: „Сад је код мог бабе прасе, 
сте ви, кратковиди апостоли, да исплаче и да олакша себи.{S} Па како се сахрањујете?{S} Укопава 
ојзи је било лакше, кад се онде исплаче и то ју је увек умиривало.{S} Она страст, која је букти 
расрдио или због тог, да може пред вече и опет доћи на ограду и назвати јој:{S} Лаку ноћ...</p> 
егао, болестан је.</p> <p>Кад дође вече и би време, да се уноси слама, <pb n="39" /> чича-Срдан 
 не три дана, но само до 10 сати у вече и дао је у благајницу 20 фор.{S} А и иначе је било ситн 
ене сотону.{S} Не бију их, али их гњече и кажу, да то помаже.{S} Ја сам противан томе, ја се др 
Бога и клањају се иконама, који пијанче и кавџе се...{S} У Матејеву еванђељу глава У. 29. и 30. 
ст месеци.{S} Онда се Симина Јулка поче и опет смејати по кући, главу је подигла високо и не ид 
али не само да чита као до сад, но поче и да испитује, да мисли.{S} За не пуне две године дана  
показује онај црни мачак, тужно мијауче и вели: „Све су ти лекарије забадава, Гавране.{S} Од св 
шта, ако се сеоска интелигенција извуче и остави народ сам на тим предавањима.{S} И поп и учите 
ики, па се тако бајно смеје, нежно гуче и поверљиво умиљава, а њен врео дах опија, као мирис од 
Жао је многима Надиних суза, те се муче и они, да окрену Боривоја.{S} Нарочито Ваја Спасин.{S}  
ла браћа у тако важно веће, да га поуче и још боље утврде на путу господњем...</p> <p>После тог 
д се Лазар и Мирко не кренуше, поседаше и оне.</p> <p>„Видим, браћо моја драга“, продужи прота, 
пратио матер.</p> <p>Старица га љубљаше и само шапуташе: „Бог те умудрио, сине!“</p> <p>Светоза 
каже му мати, али Боривоје не остављаше и за мало дође у тако необичну јарост, да се чак и лека 
олико тренутака.</p> <p>Сад се прибраше и остали, виде да нема шале, те неколико њих, који беху 
т се не сачува.{S} Ено га жене изиграше и доведоше под старост до подсмеха.{S} Св. Јован Крстит 
 Боже мој!...“ И сузни му поглед луташе и опет по даљини.</p> </div> </body> <back> <pb n="237" 
један мах на авлију, јер му у соби беше и загушно и тесно.</p> <p>„Боже, за што није само мало  
иве, али најслађе речи...{S} Но то беше и време, кад је лекарска наука ликовала, време, кад се  
 мило, што се опростише беде, па донеше и воде.{S} Они се разлазе мирно са шапатом, али њихови  
и мени прегрш-две.“</p> <p>И кад донеше и њему прегрш-две, он се намамио, те каже: „Нисам дошао 
тале после неколико дана у врту, почеше и опет нешто шушкати. „Слушајте“, каже Јованка. „Отац ј 
</p> <pb n="207" /> <p>У то доба почеше и чланови да се множе.{S} Дошли су они, који у све сумњ 
ао“.</p> <p>Јулка није рекла ништа више и другарице одоше у онај крај врта, који беше најудаљен 
од 6 година, али доцније расте све више и више; на послетку је велики као торањ, те га бречи о  
, њу од кад је Бог створио, све се више и више отима.{S} Ено, премудри Соломон баш је био прему 
о се таки ваљани људи толико заборавише и бацају се једно на друго блатом; а неки су отворено у 
русваја.“ На послетку се некако сложише и умирише.</p> <p>Сад почеше да долазе већ поједини „ве 
/p> <p>Кад уђе Боривоје, обоје занемише и посматраху га, а Боривоје њих није ни опазио.{S} Одву 
т?!“</p> <p>Очи му се по мало наводнише и он их управи у даљину, као да је хтео да прозре у нап 
прст на оно место еванђеља, где то пише и седе.</p> <p>Прота набра чело и не узе одмах реч.{S}  
све бадава.{S} На послетку га затворише и хтели да му суде.{S} Но он полудео, па га пустише.{S} 
азар...{S} Носачи га познаше, застадоше и метнуше сандук доле.{S} Престаде песма, преста дисање 
да су Назарени поштени људи, но хтедоше и да их познају.{S} Почеше да одлазе у њихову скупштину 
е расуто перје, мараму и ружу, па одоше и опет у најдаљи крај, лагано, истим редом, као што су  
ив Назарена, па на послетку се разиђоше и они...</p> <p>Уз пут беше Светозар врло узбуђен, Јела 
у славан човек.“ </p> <p>Најзад изиђоше и госпође из школе и друштво пође кући.{S} Учитељ Милив 
кола, пуна гостију, а око 9 сати дођоше и неколико хинтова напуњених отменом господом и госпођа 
подар у кући.“</p> <p>На послетку уђоше и последњи гости у дворницу и отпоче се назаренска моли 
 него дајте, донесите.“</p> <p>Донесоше и он се расположио, жваће у сласт и говори: „Баш смо ти 
придике бивале су све то вештије, лепше и језгровитије.{S} А ни стари свештеник није хтео да из 
како неправо.{S} Слушала је она до душе и до сад назаренску науку <pb n="109" /> о браку, слуша 
није никад отворено.{S} Он точи до душе и пића, али су чланови дужни да буду умерени, па ако би 
идеалу, смрт сваком пожртвовању; грабеж и животињство, то је оно грозно, што лежи у тим припове 
тараше за сиромахе, него што беше лупеж и имађаше ковчежић и носаше, што се меташе у њ</hi>...  
стов и Христових ученика, а овамо лупеж и вараше с благајницом“, рече Боривоје...{S} И он онда  
е свакојако. “</p> <p>Пера не тражи нож и не пита:{S} Ко? као што би до сад у такој прилици рад 
е се удружити и постати једно тело, муж и жена.</p> <p>Већ се спустило вече, а на пољу веје сне 
</p> <p>Ђока Савков је у Лазаревцу кнез и његов средњи син Јова „поверио је“ још прошле године. 
д положити општинских рачуна.{S} Кад би и ми на све казали: „Види Бог“, а вами, држави и власти 
>„Волео бих“, вели му Светозар, „кад би и ти, као назаренски свештеник, хтео да будеш са мном о 
> <p>„Не знам“.</p> <p>„Та да, откуд би и знао.{S} То је песма, што личи на онај глас: „И погод 
је баш прилика у колу.“ „А зар ми не би и иначе приличили једно с другим?“ Она ме само гурну, п 
/> и дела, а не само речи, јер иначе би и Назарени били као и они, о којима рече пророк Исаија: 
а да чини.{S} Хтео би да оде, а хтео би и да га причека; на послетку пође. „Ја ћу доћи доцније“ 
 је било, и на част му икона.{S} Био би и сам отишао до њега, али је хтео у оним данима да оста 
ланови дужни да буду умерени, па ако би и који странац наишао, крчмар му не сме давати прекомер 
вде је тако миран, добар.{S} Требало би и да је затворен, а овај није ни то.{S} Могао би утећи  
 је оснажен.</p> <p>Дође са свим к себи и лафе, да му се и опет променуле мисли.</p> <p>„Нећу с 
а место сина. „Бог га је одазвао к себи и ми треба да се мирно покоравамо вољи његовој“.</p> <p 
убав није мртво слово“, промумла у себи и сад се већ наглим кораком упутио својој кући.</p> <p> 
Нећу се више успаљивати“, говори у себи и поче да се облачи у свечано недељно рухо.{S} У њему ј 
зео да буде и св. дух“, мисли он у себи и дође му врло криво и врло гадно.{S} Није му било прав 
згреши, и седам пута на дан дође к теби и рече:{S} Кајем се, — опрости му.“ „Па мислиш ли ти“,  
ма удари батином по сату, који се разби и паде на патос.{S} Онда се окрете својој кћери, стаде  
море, шетао је крупним корацима по соби и говорио као себи, али опет на глас: „Ја морам од сад  
је испитивао и писао, окреће се по соби и види на сламњачама још два несретника као и он што је 
равио необично весео, звиждућем по соби и пуцкам прстима.{S} Тако сам чинио отпре обично онда,  
 у нашем друштву не ваља, али се у соби и на улици не опажа тако лако...</p> <p>Радећи на овом  
глед зауставио на њему.{S} Он се задуби и Боривоју у очи и разумеде и његов поглед.{S} Поглед ј 
оведоше к њему жену, ухваћену у прељуби и поставише је на среду.{S} Рекоше му:{S} Учитељу, ова  
га, обриса од прашине, па га још пољуби и поутеши....{S} Хеј, шта ћемо, шта ћемо.{S} Види Бог.“ 
ече: „Да сте ту јерусалимску икону и ви и ваш брат бацили на ватру и изгорели је, већма би угод 
астанити.{S} Таква два пријатеља као ви и Лазар, не могу бити одељени?“</p> <p>„Брате Боривоје“ 
ађањем деце, ако остане у вери и љубави и у светињи с поштењем“.{S} Апостол Павле: назива жене  
“, каже јој он, а глас му је пун љубави и нежности, „велики те удар задесио, Бог нека те утеши“ 
зјаве пред скупштином, да хоће у љубави и у вери хришћанској да се друже, за тим се очита молит 
 све казали: „Види Бог“, а вами, држави и власти, пустили све на вољу, и ми би вам се допали.“< 
и, ко их је забележио, у којој је глави и у коме стиху.{S} С друге стране се највећма истиче Св 
и и доброг, добро друштво ће да поправи и рђавог.“</p> <p>„Имаш ли ти таква друштва?“ пита Срда 
по среди</hi>.{S} И кад се Исус исправи и не видевши ни једнога до само жену, рече јој:{S} Жено 
нико не очекиваше.{S} Милева се усправи и проговори нежним гласом, чисто улагујући се: „Не могу 
ори за часак очи, али се за тим усправи и рече тихим, али одлучним гласом: „Био сам...{S} Био с 
лима поред путника, а да се не заустави и не понесе га.{S} Сад се не осврће на њ.{S} Постали см 
озар отишао с Јованком, дошла је Милеви и њена мати у походе, (чича Срдан није могао, јер му се 
кући јединство, повери, да угоди Милеви и то баш онда, кад Милева то од ње није тражила и кад с 
 Здравковићка стојала за леђи мужевљеви и нудила га, да пошље у крчму по чашу лимунаде, а Здрав 
не“, каже, „не доносе шта ручају цареви и краљеви кад се састају и госте, а требало би да донос 
д је друштво добрих људи почело да живи и приредило прву своју забаву, одмах дан по томе зачула 
авама у повлад. „Врло добро! да су живи и здрави!“</p> <p>Кад чу Боривоје Милевино име, поцрвен 
о пре“ открави.{S} Но ипак некако оживи и сутра дан проговори.</p> <p>Био је то калуђер из Свет 
 тек сад стигло.{S} Говори о некој њиви и неким кукурузима.</p> <p>Тако се ухватио већ и мрак.{ 
смеш да идеш.{S} И ви кад вам ко скриви и истерате га, немилостиви сте и не примате га натраг.{ 
ижевности, свештеникова придика у цркви и његов савет ван цркве беше народу књига и водилица.{S 
- Светозар је вредно придиковао у цркви и његове придике бивале су све то вештије, лепше и језг 
дајемо столове, продајемо место у цркви и још мало треба, па ћемо почети продавати и вечно блаж 
крштења, да Лазареве мисли нису у цркви и да не мисли на Бога.</p> <p>Али ко је на то пазио?{S} 
и госпође да се китите, идете по балови и играте до зоре?{S} Право да ти кажем, жао ме је, ако  
 у милијуне и међу вами ће устати многи и многи да цепају и поцепаће вас и биће првака, који ће 
 један, него више њих.{S} Увек ће други и други читати молитву, тумачити еванђеље и изговарати  
оправља, крајње је време.{S} Ноћу се ди и тешко уздише.</p> <p>„Лазаре“, пита, „мислиш ли ти, д 
е свака вашка села ради, него себе ради и његове речи ишле су право на Тому.{S} Напад Боривојев 
и време кад се умире, време кад се сади и време кад се чупа посађено.{S} Време кад се убија и в 
ују и не залевају, али опет за то бледи и вене, недостаје му онога, што је најглавније, недоста 
убијате ви коње, јелте?“ За тим побледи и поче да се хлади марамом.</p> <p>„Госпођи је позлило“ 
 јој рече:{S} Ни ја те не осуђујем; иди и од сад не греши.“</p> <p>Боривоје је изговорио ову ев 
љубити сваки божји створ, и рибу у води и птицу у ваздуху, чак и оног црвка, што пузи по прашин 
ни почињали.{S} Кад смо говорили о моди и луксузу, китили смо се, а кад смо говорили о умеренос 
 нежно.</p> <p>Здравковић говори о моди и луксузу.{S} Сви нађоше, да му је говор темељан, науча 
нао више, до ли то, да их цео свет грди и осуђује, али је и то доста непријатно.{S} Но ово Бори 
то: „Ја бих вам казао и саветовао, људи и браћо, да се ви „побугерите“ ...{S} А ти људи или бољ 
, са којима сам мало чвршће везан; људи и жене тих кућа долазе ми чешће на савет, које због врт 
 него само људе.“</p> <p>„Ти су га људи и продали и распели“, каже Јованка. „У Бечу, где сам ја 
орматори били су ваљани и даровити људи и сваки од њих је из светог писма друго шта прочитао.{S 
ајка се баба Стака. „Та, ето видим људи и хромих и слепих и кљакавих, неки чак без руке и ноге, 
а, онда се састави суд од старијих људи и они решавају, мире и досуђују...{S} Суд добрих људи б 
ално поучна предавања наших учених људи и књиге, које они писаше, прогласише као једини пут, ко 
нко исписао правила друштва добрих људи и прочита га.{S} Срдан жудно гуташе сваку реч, а и Лаза 
ле Шандора ковача у друштво добрих људи и он је сад тако миран и кротак.{S} Јованка се врло рад 
оборио главу на груди, са свим на груди и проговори скоро нечујно: „Убио сам жену...“</p> <p>За 
 Затвори песмарицу, саже главу на груди и поче у сав глас јецати.</p> <p>Ни по покрету ни по жу 
, то је истина, али ми клекнеш на груди и гњечиш ме, да хоће душа да ми испадне.{S} Бајаги то н 
 каквог заслужује.{S} Да за бољима тежи и да се упне из све снаге, да добије боље, он би их има 
души није могао да разуме, дође му тежи и од удара.{S} Онда осети, како му мајка седе чело глав 
дана чим може, гледа, да јој се доближи и да је придобије за нас.{S} Овца хоће да припитоми зми 
име, те разабрао, да Тома сад њега ружи и би му криво.{S} Стисну зубе и промрмља у себи: „Није  
а се сећа по ручку, па му кад што пружи и чашу вина.{S} Боривоје је опет скроман, вредан, захва 
ира се код њих о овом и оном, па излази и у авлију да шета, кад дође томе време, а до сад га ни 
 слободе.{S} Али га у исти мах подилази и неки ужас.{S} Њега је осудио суд и кад издржи затвор, 
{S} А чим она води децу у госте, долази и њојзи гост...{S} Али да богме, ти нит што знаш, нит в 
ити на њему рода?!{S} Зајмодавац долази и тражи од мене дуг свој, јер је рок истекао, а ја нема 
еко у пустињу, где све дубље у њу улази и не види краја.{S} А краја мора тек бити свачему, па и 
{S} Она страст, која је буктила у њојзи и коју пре никако није могла угушити, полако се стишава 
, опрости.{S} Сад ћемо братски, у слози и љубави.“</p> <p>И било је сложно од петка до недеље,  
лавно је ту договор о куповању, продаји и т. д.{S} Тај састанак замењује — кафану.{S} Или би се 
рему Соломонову...“ Па онда: „А Јевреји и опет узеше камење, да га убију.{S} Исус им одговори:{ 
 а нису увиђали, да је онај још слабији и од жене, који се даде њоме заводити.{S} У осталом оне 
о мисао, а после, он је најзаузимљивији и највештији.{S} Он је оног дана на вечери одмах казао, 
„Молим, да ме одведете истражном судији и то одмах“, вели Боривоје. „Хоћу да му покажем врло ва 
аренству.</p> <p>Ишла је потајно судији и казала му: „Онда сам лагала на суду; затворите ме и к 
Мара Шљиварева стојала је онда у авлији и каже, да је чула чак онде, како је Милева цикнула.{S} 
ристом.{S} И ви хоћете да сте побожнији и од мајке божје.{S} Ено гледам јуче, где ваша Стана Ми 
ко не баш сретан, а оно бар све мирнији и мирнији.{S} Буде, па се некада чак и насмеши, а то ве 
ст оставила га, само је био још мирнији и веселији но пре.{S} Село је тумачило, да он жали свог 
.{S} Напад Боривојев беше много оштрији и отворенији но онај, који беше управљен против њега; м 
не.{S} Апостол Павле, тај најдаровитији и најинтелигентнији међу апостолима, добро је видео, ку 
д Богом, па зар не треба да смо једнаки и пред свештеником?{S} Продајемо столове, продајемо мес 
 ће сви судови, сви министри (пештански и бечки), па на послетку и сам цар имати посла, ако Мар 
арени иду у скупштину, да се заједнички и у кратко помоле Богу, па онда и поразговоре реч-две.{ 
 мушки мали као напрстак, опет је мушки и господар у кући.“</p> <p>На послетку уђоше и последњи 
{S} А како ли је тамо код вас?{S} Је ли и тамо све злато, што блиста?{S} Него ти велим само ово 
.. само ми кажи још ово:{S} Пристаје ли и Нада на тај твој велики пост?“</p> <p>Боривоје уздахн 
зареву главу и науку, а ко зна, хоће ли и Светозару ићи тако књига од руке“.</p> <p>Но мушка је 
ислим.{S} Је ли овде Милева?{S} Личи ли и она на Светозара као ви?“</p> <p>Но док се Лазар окре 
амо крив учитељ и свештеник?{S} Јесу ли и тамо учитељ и свештеник једине капије, кроз које свак 
руштво у начелу не одобрава пушења, али и не забрањује пушења оним својим члановима, који ће га 
 но само вели: „Подајте Богу божје, али и цару царево.{S} И то је у св. писму“.</p> <p>За леђим 
штрофовати.{S} Ви сте ту поп, снам, али и ја штогод учила.“</p> <p>Кад чу Сеплова Лиза, како се 
ити за луду, па да те и не суде.{S} Али и без тога ћу те опростити беде.{S} Ти си се у својој л 
ој ствари дође до мале препирке.{S} Али и јесте то била чудна ствар.{S} Изволите само саслушати 
 осећао, да треба коју да рекне.{S} Али и он не говори о оном, што му је на души, но потеже оби 
све се село ужурбало, па су се ужурбали и код чича-Срдана.{S} Није никоме у кући до славе, али  
“, рече он.</p> <p>Сви су му одобравали и сви обрекли, да ће бити на месту.</p> <p>Дође и та не 
{S} То су сеоске новине.{S} Ту се хвали и куди, узноси и исмева.{S} И против тих сеоских новина 
ну их на сто.</p> <p>И сад су прилагали и остали, који 10, који 20 новчића. „Доста је“, вели Ми 
 људе.“</p> <p>„Ти су га људи и продали и распели“, каже Јованка. „У Бечу, где сам ја учила шко 
ни људи устумарали су се, те су шушкали и договарали се<pb n="134" /> до дубоко у ноћ.{S} Биће  
али.{S} Чинили су све, што год су знали и умели, да најпре зауставе продирање назаренско, па он 
хоћеш да ме уграбиш.“ Ту смо се растали и нисмо се дуго састајали, јер уз божићни пост не игра  
ила, шта је чека. <pb n="103" /> Остали и не гледају на њу.{S} Или зар и они слуте, шта ће бити 
ква плача и запевке.{S} Кад би вриштали и грували се у прса, тим би вређали Творца, то би било  
 да сечете трску, ви ћете по оној магли и зими у рит с вуцима, пре с њима, но са својим родитељ 
„Кратко и јасно, кратко и јасно!“, вели и по десет пута.</p> <p>Између сеоских учитеља одвоји с 
ке.{S} Кад се измешају овце, он их дели и прибира, и његов суд вреди у томе највише.</p> <p>Тад 
ter" xml:id="SRP18966_C9"> <head>Анђели и роб.</head> <p>Док је Боривоју изишао суд до краја, п 
и смо свој напредак и срећу</hi> појели и попили“, каже он, „јер још трипут толико да имамо и т 
ш трипут толико да имамо и то би појели и не би нам ништа остало на остале ствари.{S} Нигде се  
није све тако сјајно, како би ми желели и како је теби то изгледало из даљине.{S} Највећа је му 
 зао час, убио човека, мање би га клели и ружили, но што овако учини.</p> <p>Из Срданове куће н 
ивоје“, пита, „кад се код вас тек зрели и одрасли крсте, колико им је година, кад се жене?“</p> 
 „Зар је то лепо?{S} Заједно сте почели и чим дође до прве мале незгоде, ти га остављаш, бежиш  
 окреће свештеницима, који су тамо били и вели им: „Ето вам, господо, примера, следујте му!“</p 
у потресени до дна душе.{S} Сад су били и опет сами, но и то за мало, јер је Лазар скоро издржа 
пископ зна већ, докле сте се заборавили и онда може да буде рђав крај.{S} Можете чинити што год 
ојих прилога, заједнички су је обрадили и засејали житом.{S} Сад су добили од продате хране 240 
д ће му опростити.{S} Али су га осудили и људи, а они му неће опростити.{S} Он ће у њихову друш 
сам ишао на силу...{S} Мене су изломили и ја ћу умрети.{S} Моја стара мајка вришти данас без по 
 кад се стала цепати, онда су је крпили и лепили, тако, да данас беше комад надимљене и упрљане 
ла.{S} Јер који су се једном просветили и окусили добре речи божје, па <hi>отпали, није могуће  
неба право у ад.{S} Сви су то приметили и свима би немило.</p> <p>Кад је кратка молитва била го 
 капију.{S} Наопако ако ме нису осетили и ја морадох чекати.{S} Кажем ја Варвари:{S} Дете моје, 
ри и педагози тек у новије доба изрекли и која гласи:{S} Да се васпитање детета почиње још у ут 
ли били су тамо, јер су се онде затекли и од њих један по један отпада.{S} Има нечег, што сваки 
 син овога села, па што село боли, боли и њега.{S} И баш за то, што га боли, хоће да лечи.{S} А 
но, нека даде Лазару његов део.{S} Моли и мајка Јелена за сина и то је чича-Срдана пољуљало дон 
би, позна, да га не муче више зле мисли и да је дух свети над њим.{S} Он осети уједно, шта му н 
о не иде.{S} Он је лепо развио те мисли и завршио је придику. „Ми ћемо опет бити једно с нашом  
еду; крај њега човек лако прикупи мисли и лакше се умири, кад је раздражен.{S} Многог је лула з 
да јој је Лазар из очију прочитао мисли и да јој одговара на нешто, што га она није ни питала.< 
{S} То је нешто налик на оно, што мисли и осећа животиња, кад је надраже...</p> <p>У Боривојево 
спрва су га лечиле бабе, после су дошли и лекари, али он не здрави.{S} Марта се није помицала о 
е у његову част; он иде на пут још даљи и од Јерусалима, а опет тако близак; — иде да се преда  
 ће узети место „пророци“.{S} Пријатељи и пријатељице су као неки искушеници; браћа и сестре су 
 сва у грозници.{S} Подиже се у постељи и хоће да иште воде, али сви спавају, а глас јој је сла 
/p> <p>Здравковић се све једнако врпољи и једва се мало умири, кад узе реч професорски друг њег 
ну не може сићи св. дух?{S} Лепи сте ми и ви праведници...“</p> <p>Боривоје се нађе у запари.{S 
ад се подиже.</p> <p>„А опраштате ли ми и ви?“ — пита Боривоја и гледа му управо у очи.</p> <p> 
ви ме, мани ме; не иди ближе, можемо ми и из даље разговарати.“</p> <p>Сима се испрва стидео св 
“</p> <p>„Не из тога, било је међу нами и више.{S} Оног дана нисмо говорили даље, али кад смо д 
к дивљи голуб, а кукавица остаје и зими и лети кукавица.{S} И он је био сретнији од својих прет 
уги пут.</p> <p>На послетку догрди Томи и он се реши да јавно, у скупштини укори Боривоја.{S} А 
у вери, па није чудо, што смо неозидани и лако се рушимо у — Назарене и свуд, где не треба.{S}  
S} Али ви хоћете да сте бољи Христијани и од апостола.{S} Крст и иконе вами су идоли.{S} Зар ви 
 зову сви ти реформатори били су ваљани и даровити људи и сваки од њих је из светог писма друго 
ом, и Православни и Католици и Лутерани и Калвини и Назарени, а има на свету још стотинама друг 
ој кћери, стаде пред њу и рече: „Устани и хајде кући!“</p> <p>Она устаде, али се не помиче напр 
демо за Христовом науком, и Православни и Католици и Лутерани и Калвини и Назарени, а има на св 
“ он се по мало смеје, а по мало црвени и вели: „Ето, шта је:{S} Куд сви, туд и ја.{S} Али кад  
 од тог безбожничког одговора, поцрвени и занеми.</p> <p>Јасно је, што рекли Назарени, да је би 
 наговарао кога од омладине, да се жени и удаје, а данас се даде у проводаџилук.</p> <p>„Кад см 
аша, „лагано!“, а за тим се окреће жени и вели: „Пиле моје, хоће душицу да ти иструцка по овим  
сотона не изиђе из њега.{S} Ајај и мени и њему кукавку!{S} Волијем, да нисам ни истерала сотоне 
ја осећам, да се нешто прекинуло у мени и да никад више нећу бити човек...“</p> <pb n="64" /> < 
Назарене.{S} Дакле и да будемо Назарени и да плаћамо попа.{S} То је много.{S} Ако ћемо да смо Н 
ска берза</hi>“.</p> <p>Кад су Назарени и Назаренке засели на клупама, ни једно од њих не погле 
" xml:id="SRP18966_C21"> <head>Назарени и смрт.</head> <p>За то време ишло је код Назарена по с 
ди били бољи од Богова им, били поштени и пуни врлина.{S} Није главно до церемонија, него до ст 
св. духом, њихови греси су им опроштени и сотона нема над њима власти.</p> <p>На клупама има и  
вија се она за мном као да смо срашћени и каже: „Ама смо нас двоје баш прилика у колу.“ „А зар  
ке.{S} Они су, са којих долазе саблазни и они ће се казнити.</p> <p>И узе да чита оне господње  
ославни и Католици и Лутерани и Калвини и Назарени, а има на свету још стотинама других вероисп 
 хаљини, а дође сиромах у рђавој хаљини и погледате на оног у светлој хаљини и речете му:{S} Ти 
ни и погледате на оног у светлој хаљини и речете му:{S} Ти седи овде лепо, а сиромаху речете:{S 
сам отишао.{S} Данас сам видео у истини и животу оно, што сам до сад видео толико пута из истор 
које беху данас у назаренској скупштини и које су већином онако грозно хукале и пиштале над сво 
о томе, о чему ће да говори у скупштини и како ће да тумачи разна <pb n="228" /> места у св. пи 
наметање, а гле, исто је хтела да учини и она.{S} Али не:{S} Код ње је то био обичај.{S} Она ви 
о у пијанци постаје човек жешћи и учини и оно, што иначе никад не би учинио, тако је и при парн 
ио.{S} Само му лице за тренутак потамни и брзо се опрости.</p> <p>Лазар је отишао кући и прво ј 
до ли отровану крв.{S} Они су неспремни и неспособни за борбу у животу, а већином и материјално 
ну и кћер, а све троје њих беху скромни и ваљани у сваком погледу.{S} У слободним часовима бави 
реба да буду на тим предавањима.{S} Они и ако неће чути ничег новога, треба да су тамо, да их в 
били су и у јутру и по подне, имају они и свога посла.“ "</p> <p>Помирење је дакле постигнуто и 
е их“, шапуће, „за што не допуштају они и женама да придикују, кад су таки праведници?“</p> <p> 
тале?{S} Мрзи их.{S} А да шта би му они и рекли друго, до то, да се успалио.</p> <p>Пође напред 
вако се не може.{S} Ми смо врло болесни и треба нам лека.{S} Ви, учени људи измислите тај лек;  
 трећи.{S} Каже: „Ја сам служио у Босни и видео, да Турци држе за велики грех убити псето.{S} О 
 да покажемо, да Ненадови нису последњи и да могу и да се сложе, па још у добру.“</p> <p>Старче 
бесног?“ — „Подај све што имаш сиротињи и хајде за мном“.{S} Стоји писано:{S} Да ће пре камила  
„Сиромах Боривоје!{S} Поплашили се коњи и он их није могао да задржи...“</p> <pb n="235" /> <p> 
а седи мирно на свом месту, њему ускипи и већ је два-триред хтео да устане и оде.{S} Но уздржав 
у.{S} Оне ноћи није могао дуго да заспи и више пута рече у себи: „Није добро.“</p> </div> <div  
бају матере.{S} Сад се још боље прикупи и већ разабра све.{S} Мирко говори...{S} Каже: „3наш, б 
 поплашио.</p> <p>На послетку се покупи и одведе је лекару.{S} Био је то старији човек, родом и 
собу.{S} Види Лазара, где седи на клупи и не диже главе.</p> <p>„Лазаре“, каже му, а глас, му д 
уштву.{S} Данашње рђаво друштво поквари и доброг, добро друштво ће да поправи и рђавог.“</p> <p 
ново, велико, узвишено, али је у ствари и то хвалисање.{S} Јер говорити другоме непрестано: „Би 
на велика научна истина, коју су лекари и педагози тек у новије доба изрекли и која гласи:{S} Д 
S} Ако он остаје при својој старој вери и каже: „Добра је та вера“, онда је он лично <pb n="49" 
вој је покојни отац у нашој старој вери и стекао, не само очувао.{S} А теби је доста да очуваш. 
јег.“ Онде се говори у посланици о вери и <hi>делима</hi>:{S} Доказује, да се делима правда чов 
 спасти рађањем деце, ако остане у вери и љубави и у светињи с поштењем“.{S} Апостол Павле: наз 
, на мору бура, а у пустињи дивље звери и безводност.{S} Можеш ли ти, кукавче, свуда туда проћи 
е жене поверио је Тома, а с њиме повери и кћи му Варвара.{S} Његовим суседима то није право, но 
 часак га је искушала; он јој се повери и откри јој сву тајну срца свога...</p> </div> <div typ 
„Не могу, каже, чинити дужност и матери и мужу; толико снаге немам.“ Сад јој је лане умрла мати 
у сви гости код поп-Светозара на вечери и наздрављали су до по ноћи сретном успеху.</p> <p>Посл 
њима, али кад је с њима, он их и измири и охрабри, па га тим радије и слушају.</p> <p>Државни т 
 већ после неколико месеци Рахила смири и пречисти; сотона је више не искушава, дух свети наиша 
чајање.{S} После неког времена се умири и живео је с Надом још пуне две године без икаквих потр 
сласт овог света“.{S} Она се мало умири и ручала је с нами...{S} Кад дође мали Божић, Нова Годи 
/p> <pb n="128" /> <p>Узео је да говори и општински бележник.{S} Било је после ручка, те му дош 
 срца...{S} Боже, та и она птица у гори и онај вук у јазбини, па чак и она риба у дубини мора з 
селу говорило, да јој је језик још гори и од имена јој.{S} Није ни Марта искала икону без икакв 
.. него дај да је запалим, па да изгори и кућа и сви, који смо у кући; нека нам не остане ни тр 
еници у цркви, тако и господа професори и учитељи недељом по подне у школи обавештавају народ,  
 кажем, баците на поље.{S} Показује три и по сата, а то није истина, јер вам је већ дванаести ч 
{S} Па што га ниси нашао?{S} Та ишао си и ти и г. испитник и г. велики фишкал читав дан по трсц 
.{S} Ти си, братко мој, био луд, још си и сад луд и ја бих те на чисто могао извадити за луду,  
н мене не воли.”</p> <p>И сад се побеси и она.{S} Не кука и не плаче више, но говори као увређе 
баш та снаја му умре.{S} И тада се деси и друга несрећа.</p> <p>Нико из куће неће да испрати же 
дсказивао, биће кукоља и цепања, јереси и зла.“</p> <p>Светозарево се лице снуждило за часак. „ 
лој, па у већој гомили је и више јереси и цепања.{S} Ако икад буде, да и ваш број нарасте у мил 
а се том приликом без надзора не износи и не уноси ништа.</p> <p>Лазар доводи Боривоју децу, те 
е новине.{S} Ту се хвали и куди, узноси и исмева.{S} И против тих сеоских новина нема апелате,  
/p> <p>Кад приђе капији, осетише га пси и залајаше.{S} Ама какви пси, подавиће он и њих.{S} Био 
 искупљенима, па видим да те нема; а ти и моја Варвара никад још не изостадосте.{S} Та да! — Ко 
раво у огањ вечни.“</p> <p>„Та овога ти и онога ти“, продера се чича-Срдан, „зар су те већ толи 
енију“, вели му Лазар.</p> <p>„Хвала ти и ја ћу радо поћи тим путем.{S} Све што год имам радо ћ 
народну реч: „Помози себи сам, па ће ти и Бог помоћи“; заборавили је и осветила им се.</p> <p>И 
а што га ниси нашао?{S} Та ишао си и ти и г. испитник и г. велики фишкал читав дан по трсци и ш 
чнемо ми, који смо овде:{S} И отац и ти и ја и мати и сестра.{S} У нашој кући било је доста нес 
ош мало треба, па ћемо почети продавати и вечно блаженство, као оно калуђер Тецел, који је 1517 
 чекао је, да му мати почне пребацивати и корети га.{S} Па у том леже и заспа.{S} У сред ноћи п 
ледало, да Марту неће нико тако гледати и пазити као он.{S} Та сад тек, кад ју је видео овако н 
а продају, шта ваља купити, шта продати и с киме се уортачити.{S} Где вам је ту св. писмо?“</p> 
, љубим је кад што, не стидим се казати и зар је то идолопоклонство?{S} То је за мене слика и н 
шар или ма где на пут, жена мора чекати и ослушкивати на ме, ма три дана.{S} Она мора чути још  
ји смо овде:{S} И отац и ти и ја и мати и сестра.{S} У нашој кући било је доста несреће, доста  
ли „ко сто пута паор, толико мора знати и може знати, да што могу ја, не може он.{S} Што Петар  
 расрђен окрете и оде, па се онда врати и рече:</p> <p>„Остајте здрави!“</p> <p>За тим и опет п 
 Још је покушавао Здравковић да поврати и заустави разбијену војску, али не би их довукао више  
ем, а ако мени не верујеш, можеш питати и патријара, ни он ти неће казати друкчије.“</p> <p>Бад 
<p>„Па хоћеш ли, да те ја научим читати и писати?“ пита га Лазар.</p> <p>„Кад би ме томе научио 
 опасно.{S} Назаренство ће брзо нестати и остаће о њему у нашем народу само пословица: „Како до 
еје снег као да не мисли скоро престати и као да хоће да употреби до краја оно право, које му д 
} Тек дође јој тешко, врло тешко живети и у оном часу најмилије би јој било — умрети.</p> <mile 
.{S} Но и то се могло како тако поднети и Марта је хвалила Бога, што се и тако свршило.{S} Упра 
ке љубави, тај ће део те љубави пренети и на жену.{S} Та, ми смо дужни љубити сваки божји створ 
 дан, ни прексутра, ма да је дао изнети и банак на улицу, да му не смета.{S} Тек четврти дан за 
ија каже, да ће се безбожност разгорети и отићи ће у дим високо.{S} И пушење је дакле безбожнос 
 Јелачићевом и да ће за месец дана бити и ожењен и посвећен.</p> <p>До тога доба треба и Бориво 
се момци успаљују за мном.{S} Може бити и ја верујем, да ти не мислиш тако, али те опомињем, да 
оривоје, „кад сам крив?{S} Ти може бити и не знаш, господине, каква је са мном ствар?{S} Ја ниш 
о се за дана и тако састати, па ће бити и он мећу нами“.</p> <p>„Онда је све у реду“, вели Мирк 
а; сваки час беше јој горак, те ће бити и задовољна и захвална, ако уђе у кућу, као што је њена 
Забрањује им њихова вера.{S} Ту ће бити и онај „бик“, звоно, ту „ђавоља труба“, свештеник, ту „ 
ветозара, увести у звање.{S} Ту ће бити и прота, па је онда време, да се удеси начин, како да с 
те је дупком пуно; ко зна, хоће ли бити и места за све.{S} Ту је прота, ту неколико свештеника  
иле тиче, она је старија, може јој бити и 28 година, али је необично лепа, а при том је умиљата 
, јер као што рече, тај ће за цело бити и најбољи.{S} Ма да се Лазар није молио, да га пусте на 
е само половина, а требало је придобити и другу половину, горду госпођу Меланију.</p> <p>„Брате 
ине дана робије, онда ћу ја сутра убити и моју.“</p> <p>Дође и други па и трећи суд, а све три, 
:lang="DE">in Himmel</foreign> ће убити и штрофовати.{S} Ви сте ту поп, снам, али и ја штогод у 
на.{S} Сутра ће се за столом наздравити и путнику на мору, и трави под земљом, само њеном Лазар 
зао жилице, бадава ћете доцније плевити и неговати.“</p> <p>Док је лекар ово говорио, жена је с 
, те ће те сам св. патријарх исповедити и причестити.“</p> <p>Боривоје само махну главом. „Опро 
оштравамо:{S} Господ ће видети — судити и пресудити“.</p> <pb n="110" /> <p>Цео одбор дубоко уз 
м, јер се и тебе тиче.{S} Ти ћеш судити и пресудити данас међу нами.“</p> <p>Глас, којим је Све 
изјавити у скупштини, да ће се удружити и постати једно тело, муж и жена.</p> <p>Већ се спустил 
; та, чак и матору воћку можеш калемити и облагородити, па како да не би могао облагородити — ч 
с две стране.{S} С њиме се може бранити и Пера и Паја, ко га дограби у руке.{S} И Лутер и Калви 
ба волети</hi>.{S} Како се треба женити и удавати, о томе нам је забележено у старом завету у М 
Лазара, но и сву осталу омладину женити и поудавати.{S} Истина, то је ствар, с којом не треба ж 
ослу.{S} Ти ћеш се после мало задоцнити и ја ћу говорити с њиме“.</p> <pb n="217" /> <p>„Добро  
ковањ, почне промишљати, где ће ударити и окреће га после овамо онамо, док се не расхлади или г 
але о томе:{S} Да ли може суд затворити и таког човека, који нити краде нити убија?</p> <p>На п 
ез потпоре и помоћи, али ће Бог платити и Милеви, што тако учини са мном.{S} То ти отворено каж 
мало застранили, на скоро ће се вратити и сами.{S} Иначе он држи, да његов пријатељ Здравковић  
и је недеља, а недељу тек мораш светити и одмарати се“.</p> <p>Боривоје се дао у крупне мисли.< 
ас и биће првака, који ће вас срамотити и биће стада кужнога и свега осталог, чега има и у оста 
, не може еванђеље проповедати, крстити и сахрањивати свако, за што то не допуштате и женама?“< 
д божју, која се не може криво тумачити и која вели: „Поштуј оца твога и матер твоју, да сретан 
 даљине звекет мојих кола, мора скочити и отворити капију.{S} Наопако ако ме нису осетили и ја  
о књиге и науке, не марим, ако ће учити и за проту“.</p> <p>Домаћица Срданова, Јелена, друкчије 
их му ваља путовати, а он то лако памти и туви, да га у сред ноћи пробудиш и питаш, изговорио б 
Баба Стака у место одговора приђе проти и целива га у руку.{S} То је нај јачи доказ, да није На 
 још пропао, домаћине, али ћеш пропасти и за то ти не дам новаца у зајам.“</p> <p>„Ето, тако је 
на човека у крчму, тако је лако одвести и заточеника у Назарене.{S} Све троје је једнако природ 
дражена, као што је то обично у болести и после болести, а баба Језекиља је свем селу испричала 
 мах, да су речи Томине биле од користи и да су пробудиле Боривоја из дремежа.{S} Но на скоро с 
е прокаже.{S} Зар опет да ми ломе кости и затворе ме?{S} Сви би ми, рекао бих, још које како оп 
де, хајде Симе, видећемо.“</p> <p>Пости и Боривоје, па и он пости строго, по пропису св. Васили 
S} Тамо напред све говори о премудрости и целомудрију, али маните га с Богом, право кажу наши,  
 Навале и браћа на оца те, Ђока попусти и Јова уђе опет у кућу.</p> <p>Но за мало, на „повери“  
алеко није смео ићи, но ће га опоменути и изобличити онако из далека.{S} Дуго је прелиставао по 
е ће стране почети, како ће га окренути и где ударити.{S} Па кад га положи на наковањ, а оно ве 
орени, те се и из ње може лепо све чути и видети.{S} Тек ако дете закрешти и заплаче се, мати г 
, — да не чује.{S} А имао је шта и чути и видети.{S} Он је из прва само видео и чуо, доцније је 
чути и видети.{S} Тек ако дете закрешти и заплаче се, мати га носи у дубину просторије и онда н 
„Ако ти је баш толико до ње стало, ишти и добићеш је.“</p> <p>Овим се свршио разговор о наследс 
нати.</p> <p>Лазар се спремао, да браћи и сестрама свечано прикаже Боривоја, али је сад заборав 
го му говори као оцу, момчади као браћи и старицама као матерама.“</hi></p> <p>На послетку се с 
за то остало толико земље, да ће залећи и судске трошкове и покрити све потребе дечје.</p> <p>У 
добио суд.{S} Мати му продала тако рећи и сукњу, те узела браниоца.</p> <p>Бранилац је на суду  
тукао не само жену и кћер, но тако рећи и цео комшилук.{S} Кад дође кући, затече пред двориштем 
коју он и не познаје.{S} Тамо ће затећи и њу; она му је кроз толико месеци шиљала понуде; она ј 
ас; сео у порту, да му може свако прићи и потужити се:{S} То би било нешта...{S} А сад не прими 
гу без луле, јер не дају, ваљда ћу моћи и на пољу.{S} Али како ћу са исповешћу?{S} Пре но што п 
це пропаде, пропаде без лекарске помоћи и то баш у назаренским породицама.{S} Они су у оној зар 
ара, оставиће те.{S} Идем ја сваке ноћи и њему, па видим, да није сталан...“ И кад све ништа не 
е га и однеше у болницу, где је те ноћи и умро.</p> <p>И Лазар и Боривоје били су потресени до  
ропале су.{S} Тако ћемо мал’те не проћи и с Назаренима, ако се добро не побринемо.{S} Чим од ко 
у и бари их на улицу.{S} Јова дође кући и кад види шта је, оде с женом и дететом под очеву коша 
се опрости.</p> <p>Лазар је отишао кући и прво је ушао у собу, да види Милеву.{S} Она је лежала 
ало <pb n="171" /> умирио и отишао кући и за мало, па ће одвести оданде и Срдана.{S} Водиће га  
ад други мене.{S} Па кад сам дошао кући и убио, дадоше ми дванаест година робије....“</p> <p>Ус 
ок сека Анка не начини мало реда у кући и умири Ђоку.{S} Каже му: „Мени је син, син, од утробе  
лан друштва схвати своју дужност у кући и ван куће, те буде ту дужност савесно испуњавао, онда  
и као што у пијанци постаје човек жешћи и учини и оно, што иначе никад не би учинио, тако је и  
инило, да су у последње време све чешћи и чешћи они облаци, који прелећу чело Боривојево.{S} Ал 
 до сад није разумео, а по свој прилици и од сад неће нико разумети.</p> <p>То је био узрок, шт 
стовом науком, и Православни и Католици и Лутерани и Калвини и Назарени, а има на свету још сто 
ђаше к њему, да га учи.{S} А књижевници и Фарисеји доведоше к њему жену, ухваћену у прељуби и п 
xml:id="SRP18966_C15"> <head>Успаљеници и успаљенице.</head> <p>У недељу, која је ишла, нису На 
непрестано као гуја.</p> <p>„Безбожници и бездушници проклети, и ви се још издајете за Христија 
у...{S} Ноћ је хладна, а она у грозници и у кошуљи.{S} Иде лагано напред и рукама се све једнак 
</p> <p>„Шта запушавате уши, расколници и Фарисеји, бајаги грех вам је слушати ме, а није грех  
еда са стране и кад виде, где га старци и бабе тапшу по раменима као жену, он јој дође сад на ј 
S} Али да и зрели људи, па чак и старци и бабе скачу уз онај ђавољи рог, то за цело није од Бог 
 Навео је чак и оно, што су писали Грци и Римљани од пре Христа против гиздања и раскоша, па до 
к и г. велики фишкал читав дан по трсци и шевару, прекопали сте рит, па ништа.{S} Господин вели 
атине“, рипиде и чираци, ту „незнабошци и поганици“, Православни, па њима нема места.{S} Покупи 
ље; он се заветовао, да неуморно пешачи и купи прилоге за свету обитељ, па ма и опет пао на пут 
на вечери?{S} Ваш доктор, који вас лечи и придикује умереност, а поједе пола вреће шљива заједн 
о чине.“</p> <p>Милева је чула ове речи и би јој некако неправо.{S} Слушала је она до душе и до 
ку је застао на глас песме, чуо је речи и разумео је...{S} Та он је тако добро познавао своју Р 
етила и Боривоја на ове еванђелске речи и он их је под утиском љубави изговорио таким жаром и в 
е теби јавно.“</p> <p>Ове узвишене речи и друге које стоје с овима у свези, начиниле су голем у 
ако, како она није хтела.{S} И без речи и без опроштаја, без пољупца и без загрљаја.{S} Испрва  
ола.{S} Стојали су дуго и дуго без речи и покрета.{S} На послетку ће рећи Тома: „Сиромах Бориво 
осле тога на мах отрезнио, јер без речи и без опроштаја одјури из крчме.</p> <p>Кад је чича Срд 
нову глава трећа, има нешто што приличи и на њу.{S} Анђелу лаодикиске цркве говори дух: „Знам т 
е.“</p> <p>„Али си чула, где Стана цичи и видела, где се мотљају око пластова?“</p> <p>„Трчали  
 пробуди га нешто.{S} Отвори у пола очи и опази своју мајку, где клечи пред иконом и горко јеца 
ела, ви сте отворили толиким људима очи и извели их на прави пут, ви сте утрли оно, што је било 
оје.“</p> <p>Милици грунуше сузе на очи и не рече ни речи...{S} Њена мати, удовица, која је прв 
 се и опрашта...“</p> <p>Она подиже очи и гледаше га радознало.{S} То што је сад чула, ново је  
 приволети царству?{S} Затворила је очи и — мислила је.{S} У оном тренутку није ју ништа више б 
и као Лазарев глас.{S} Подиже нагло очи и види млада човека, где се ухватио с Јованком за руку  
окајник, не сме никоме да погледа у очи и само се крстио.{S} Да је ко добро пазио, могао је при 
глед на њему.{S} Он јој се задуби у очи и разумеле је.{S} Њен је поглед питао: „Где је Боривоје 
унце и тамо већ много боље падају у очи и мане његове.{S} И што је најгоре, баш у том часу Лаза 
 њему.{S} Он се задуби и Боривоју у очи и разумеде и његов поглед.{S} Поглед је питао: „Где је  
{S} Узео га је за руке, гледао му у очи и није знао, шта да му каже.{S} Тако је то обично код љ 
чима.{S} Кад виде празну постељу, скочи и отрча право у комору.{S} Прва мисао није га преварила 
/p> <p>Лазар у један мах хтеде да скочи и да га загрли, али се уздржа.{S} Но ако је Боривоју ша 
ати, тај је обраћен, а што им он поручи и предложи, то могу усвојити без икаква промишљања.{S}  
Сад је мирна, по некад се чак и насмеши и враголасто рекне: „Маните ми већ једаред мога пустиња 
е казао: „И седам пута на дан да згреши и седам пута да се покаје — опрости му.“ Ви велите, ниј 
е, да брат Мирко као најстарији поутеши и обавести остареле сестре.{S} Боривоје није се саветов 
није, а то је предавање о моди, раскоши и умерености, свршено је и сад им је већ потеже било на 
 тумаче сва краљевства, пустиње, вароши и мора, преко којих му ваља путовати, а он то лако памт 
атове, па одмах зову куварицу из вароши и почну износити јела у подне, па буде ноћ, а још се ни 
рдњи.</p> <p>Жене и људи запушавају уши и мумлају: „Ух, ух, ала је силан (сотона) у ње“.{S} А н 
ојени свет одлази онамо, да олакша души и прими опроштаја за своје грехове.{S} Али Боривоју све 
 криви себе.{S} Сад хоће да олакша души и тражи <pb n="83" /> спаса.{S} Лазар јој је доказао, д 
е, док сотона не изиђе из њега.{S} Ајај и мени и њему кукавку!{S} Волијем, да нисам ни истерала 
 људи 200 форината, тим је искупио сјај и изјавио у последњој својој вољи, да га сахране најпро 
а у такав понор, да мислиш, сад је крај и никад из те очајне таме на поље.{S} Мало после <pb n= 
 опет одоше девојке у најудаљенији крај и опет се сабише у гомилу, те шушкају.{S} Ко су ти Наза 
њима и Боривоје.{S} Боривоје сео у крај и гледа преда се.</p> <p>Лазар као неки перовођа чита.  
 баш близу подне, за то јој ти прочитај и растумачи само мушке параграфе нашег друштва, то јест 
 криви, да моле једно друго за опроштај и да прекину парницу пред судом.{S} Тако је и било.</p> 
о божјем закону, сигуран му је опроштај и неизбежно — царство божје.</p> <p>Боривоју је с те ст 
ле двадетет година спомињала тај случај и говорила: „Камо среће, да сам онда врат скрхала.“ Мар 
 његови, нека дође драги мој у врт свој и једе красно воће своје.“<ref target="#SRP18966_N6" /> 
едам пута на дан да ти згреши брат твој и покаје се, треба и седам пута да му опростиш“, но се  
у његовој кући. <pb n="216" /> Каже јој и по стоти пут: „Сестро, ти треба да се жртвујеш за наш 
/p> <p>Гига је салетио матер, шапће јој и умирује ју. „Учини ми мајко, учини молим те.“ И скоро 
 Ђока љуби снају; да може скинуо би јој и месец с неба, али баш та снаја му умре.{S} И тада се  
 и тако, него у свађи.{S} Нудио сам јој и неко издржавање, али неће да чује.{S} Каже: „Не можем 
хтеде устати, али не мога.{S} Лежао јој и даље код ногу, непомично.{S} Само кад и кад шапне: „У 
 ње није тражила и кад се у души својој и сама љуљала.</p> <p>Па, шта је било за тим?{S} Та ста 
је пре рођења Христова времена у Грчкој и Риму, кад су људи обожавали Богове са врх брега и са  
ање детета почиње још у утроби мајчиној и наставља се док је још у пеленама, а не почиње онда,  
воли.</p> <p>Марти се пореметио зглавак и она је одлежала три недеље на постељи.{S} За то јој ј 
ожемо напред. „<hi>Ми смо свој напредак и срећу</hi> појели и попили“, каже он, „јер још трипут 
ма.{S} С поља на прозору горео је жижак и светлост тог жишка беше толико јака, да је Лазар упоз 
памтивека.{S} И мој отац је био просјак и дед ми је био то, па се опет задовољавам и с мањим ул 
 нам пишти, но се сећамо Бога.{S} Момак и девојка изјаве пред скупштином, да хоће у љубави и у  
сма његова сина, ко вели: „Ако се момак и провесели мало, није зло“, а сад и нехотице погледа н 
 се она не сме шалити, ако се баш момак и нашали.</p> <p>Обренов бранилац говорио је још дуго о 
за све то време био црвен као куван рак и више пута је изгледало, да ће да рекне нешто, но уздр 
су и стаје и камаре, све до тамана, чак и марва.{S} Пет до шест хиљада форинти можемо рачунати. 
о-шта поправити, кад већ никне; та, чак и матору воћку можеш калемити и облагородити, па како д 
оставити.“</p> <p>Кад би сутра дан, чак и у оном полумрачном затвору допире глас великих звона. 
р, и рибу у води и птицу у ваздуху, чак и оног црвка, што пузи по прашини.{S} Па како не би љуб 
 а живимо у вајатима и коморама.{S} Чак и наши богатуни, који имају по три-четири намештене и г 
е је научио тек две-три молитве.{S} Чак и онда, кад се спремао у хаџилук, није ни из близу сазн 
 ми све поједемо и све попијемо.{S} Чак и Немањино благо оде на гозбе и пијанке.{S} То нам убиј 
ји и мирнији.{S} Буде, па се некада чак и насмеши, а то већ од толико година није чинио.</p> <p 
тих села, јер бих иначе морао можда чак и после десет година да се исправљам с онима, који би о 
шешир и кишобран, па јеси ди видела чак и марамица од једне боје“.</p> <p>„Шта могу вредити они 
м црквама, било је поштења и врлина чак и онда, кад су људи обожавали кипове.{S} Цркву треба да 
Зна она, да пуши свакојака вера, па чак и Турци.</p> <p>„А зар ви нисте наше вере?“ пита га.</p 
а су жене свему и свачему криве, па чак и онда, кад се одвали цигља са зграде и убије човека“.< 
је су то речи, у којој су глави, па чак и у коме стиху.</p> <p>Кад Лазар дође Боривоју, често м 
ростити.{S} Али да и зрели људи, па чак и старци и бабе скачу уз онај ђавољи рог, то за цело ни 
ица у гори и онај вук у јазбини, па чак и она риба у дубини мора зна, какав је данас дан; њезин 
ла се бар глава ако ништа друго, па чак и гаров једе шунке и сарме на данашњи дан“.{S} И опет ј 
 одело је отворене боје, шарено, па чак и украшено.{S} У лицу не показује чаме ни суморности, н 
а, а пију <pb n="107" /> и вино, па чак и ракију, али умерено, колико је потребно, да се поткре 
варају с њиме: бележнички писар, па чак и горчило.{S} Да богме, не на улици, где пече сунце и г 
енска.{S} У селу је сви поштују, па чак и оне језичне жене говоре, да ни грудви није тешко, по  
 иза њега сакрије намигивање.{S} Па чак и онда, кад се у скупштини обећавала Гиги, око јој је т 
 неприликама стављао Шандора ковача чак и над апостолом Павлом — Шандор ковач седео је на коли  
ош дуго о том питању, па онда пређе чак и на Адама и Еву.{S} Каже: „Има у свакој библији, како  
згодан за наше прилике.{S} Навео је чак и оно, што су писали Грци и Римљани од пре Христа проти 
бао сам, не може се“.{S} Неки отрпе чак и <pb n="87" /> то, али не постигну цели, јер немају на 
ом, мал’ се не би могло рећи, да се чак и успаљивао за њом и није могло бити, а да толика његов 
 дође у тако необичну јарост, да се чак и лекар зачудио.{S} Сваки час је изгледало, е ће малиша 
улице.{S} Сад је мирна, по некад се чак и насмеши и враголасто рекне: „Маните ми већ једаред мо 
Христове речи.“</p> <p>Раздрагао се чак и Шваба Сепл, па се и он умешао.{S} Вели: »<foreign xml 
отом очврсли телом и духом, осетише чак и материјалне користи од умереног и паметног живота и б 
о и молио, да су се саблазнили људи чак и на другој дужи њива...{S} Кажу, да си ти била близу њ 
вај стих згледнуше се гости, а неки чак и намрштише. „То се нас тиче“, рече Здравковић свом дру 
о таким жаром и ватром, да је занео чак и оне охладнеле старце.</p> <p>Лазар у један мах хтеде  
терет, и може се рећи, да је помало чак и напредовала.{S} Али у оном, што је њојзи било главно  
ена се не мицаше; а доцније изумрло чак и јецање, те прешло у тихо, али грозно стењање... „Умре 
се и јавно мишљење окренуло.{S} Јер чак и они, који не беху чланови друштва, мало су попустили  
азар се теши, да би у таком случају чак и апостол Павле мало попустио од правила.{S} И сад јој  
рло су рђава времена</hi>, крчме су чак и недељом празне, сваки се усолидио и нико више не пије 
још — под земљом.</p> <p>У овај мах чак и Милевина свекрва, баба Стака повери.{S} Она је опазил 
ва, да запалиш сву кућу, па да одеш чак и из села.{S} Поправимо, што не ваља.{S} Бољи људи имаћ 
у,</l> <l>А туника грозницу,</l> <l>Чак и карнер сузе лије,</l> <l>Моде више није.“</l> </quote 
S} За часак хтеде да скрене онамо. „Чак и ти тамо имају више срца, но они у одбору“ — повикну и 
ћи пут на земљу, глава ми удари о точак и обли ме крв.{S} За тим ме унели у собу, па ме онако к 
 у Лазаревац, позвао га к себи на ручак и сад се упутио с њим својој кући. „Добро је, добро је“ 
ај Вајун је био баш угледан њихов човек и много им је шкодило ово његово успаљивање.</p> <p>Ист 
задовољни.{S} Доктор је био добар човек и сви су га волели, само би се и на њега могле применит 
се не осећа способан, сад је слаб, увек и увек — други пут.</p> <p>На послетку догрди Томи и он 
ог и на земљи Бог и свугде Бог!{S} Увек и увек угађати Господу и зар баш никад не угађати себи? 
 само о Боривојевој деци, а Рахила увек и увек о Лазару.</p> <p>И да је Боривоје само мало позн 
 Рахила у реч...</p> <p>Варвара је увек и увек говорила само о Боривојевој деци, а Рахила увек  
и бити од тог дрвењака, што с њиме увек и увек разговара само о Богу.{S} Хеј, само да није Наза 
р зајауче по тихој ноћи.{S} Али он увек и увек заспа, јер мишљаше доиста — ветар је.{S} Тек кад 
} Доспео сам овамо, да сазнам прави лек и да се излечим.“</p> <p>Лазар је загрлио Боривоја, а П 
го прегледао болесника, преписао му лек и тешио је жену, колико је могао.{S} Онда му поглед пад 
подићи споменик, али се угризе за језик и преврну реч.) И кад остаде е мужем сама, она рече: „Н 
 али би се преварио.{S} Њен је само лик и њено одело, али у том лику и оделу је — сотона.</p> < 
с код Назарена:{S} Састану се свештеник и два три човека, па пресуде и измире.{S} Ето, мој отац 
нашао?{S} Та ишао си и ти и г. испитник и г. велики фишкал читав дан по трсци и шевару, прекопа 
а се не удаје, али је ратарски домазлук и сувише теретан за женска плећа.{S} Марта је издржала  
ој борби гази брат брата, губи се морал и не пита се:{S} Је ли ова ствар човечна и поштена, но  
азбибрига; крај њега заборави човек бол и беду; крај њега човек лако прикупи мисли и лакше се у 
д, крши руке, а у лицу му неисказан бол и очајање.{S} Но Срдан не долази к себи.{S} Гаја опет с 
 бациш мрвицу хлеба, — ускисне.{S} Сепл и жена му знају појати, али овога пута уздржавају гласо 
ла, његове жене и две Мађарице.{S} Сепл и жена му знају српски, Мађарице не знају, али опет за  
орисна питања.“</p> <p>Заиђоше за рогаљ и улица, у којој беше назаренска скупштина, празна је.{ 
} И ја питам:{S} Је ли тамо крив учитељ и свештеник?{S} Јесу ли и тамо учитељ и свештеник једин 
м на тим предавањима.{S} И поп и учитељ и трговац и доктор и гости из вароши треба да буду на т 
љ и свештеник?{S} Јесу ли и тамо учитељ и свештеник једине капије, кроз које свако зло мора про 
тате у св. писму?“</p> <p>„Скоро да вам и не кажем“, вели она и обори главу. „Али опет, за што  
ед ми је био то, па се опет задовољавам и с мањим улицама, а ти тераш све друмом, па хоћеш и ов 
им данашњим гресима.“</p> <p>„Анархизам и Назаренство престаће у један дан.{S} Њих ће обарати с 
ма својим...“</p> <p>„Ето, такви су нам и данас пастири, брате мој“, тумачи Лазар, „па је ли чу 
ли. „Признајем“, рече Светозар, „да сам и од више често очајавао.{S} Но све је бадава.{S} Сад в 
неговала два снахина детета; виђала сам и другу децу, али ово још је видех.“</p> <p>Лекар је пр 
ешине до последњих; <hi>а Исус оста сам и жена стојећи по среди</hi>.{S} И кад се Исус исправи  
</p> <p>„Шта је то“, вели она, „кад сам и овде у сваком добру.“</p> <p>Кад се код Назарена саст 
енски прваци ове приповетке.{S} Дао сам и људима друга имена, јер је читаоцима све једно:{S} Зв 
и — пребацише ме преко кола.{S} Пао сам и по трећи пут на земљу, глава ми удари о точак и обли  
које обухвата цео живот наш, наишао сам и на мог старог познаника, на питање о <hi>Назаренству< 
одлучним гласом: „Био сам...{S} Био сам и мислим опет ићи.“</p> <p>„Па онда?“ пита разјарен ота 
тако је то!{S} Кад сам радио, радио сам и није било времена да мислим, а кад нисам радио, пио с 
S} Него су ме три дана мучили, да кажем и оно, што није.{S} Везали ме за пећ и ложили, док се н 
ад већ говоримо о тој ствари, ево кажем и ја вами озбиљно:{S} Ви нити сте подмукли нити претвар 
или ћеш умрети.“ Ја нисам хтео да лажем и једва ме махнуше.{S} Донели ме крвавог и модрог овамо 
исам чуо, Бог нека ме убије, ако слажем и једне речи“.</p> <p>„Дед, само даље.{S} Шта је радила 
ст, самољубље, јурење за славом, сјајем и блеском.{S} У тој борби гази брат брата, губи се мора 
стину ја говорим, господине.{S} Волијем и умрети, него да слажем.“</p> <p>„Па баш и да умреш, о 
у и каже им: „Волео бих браћо, да чујем и од вас коју реч.{S} Како ви схватате Назаренство и ка 
S} Лекар је отворио забаву с предавањем и он је тим својим предавањем потресао све присутне до  
 живот почиње недељом, и то светковањем и одмарањем.{S} Дакле и путник чим залута и осети, да ј 
у је на леђа, напуне му телећак камењем и вијају га од јутра до мрака:{S} Један — два... један  
 њој је он тако често говорио с Лазарем и на њу је већ пре тога много и много мислио.</p> <p>У  
е, па је онда отишла неком бегу у харем и како се чује, потурчила се.</p> <p>Жена и породица пр 
дама.{S} Скочим доле, огрнем је дороцем и бацим је у кола...“</p> <p>„Је л’ се бранила, отимала 
 ушао с девојком у сеницу и Боривоје им и преко воље чуо сав разговор.</p> <p>„Право да вам каж 
, мушкацоне, па бермет“.{S} Ја је љубим и тепам јој: „Ти си моје прасе, ти моја мушкацона, ти м 
по од мене и то, ако се од сад поправим и не дирам у туђе“.</p> <p>„Хеј, мој брајко“, вели му Л 
ћа су се нашла, нашла над гробом очевим и међу оним сузама бола, помешаше се и сузе — радости.. 
ље народне, но рецимо:{S} Хоћу да живим и радим по своме ћефу, а даље како било; не тиче ме се. 
скупштину, тамо се дохватили с лажљивим и глупим назаренским апостолима, па их изобличили.{S} С 
аџија или пијаница или хајдук, с таквим и да не једете...“</p> <p>„Ми дакле“ вели Боривоје, „по 
љу оно, што је противно речма Христовим и апостолским <hi>делима</hi>.{S} А може ли то бити, да 
, хоћу сад да оставим.{S} Хоћу да радим и зарадим оно, што сам ти распудио, хоћу...“</p> <p>Чич 
стадох жива, стара сам, па тешко гледим и себе, а камо ли децу“.</p> <p>Боривоје се наљубио дец 
лупа с наслоном?!“</p> <p>„Та оно видим и ја, да није подељено баш братски, али шта ћу.{S} Брат 
раћо моја драга“, продужи прота, „видим и у вашим рукама еванђеље, а опазио сам, где <pb n="143 
 Милева од тебе побегла?“</p> <p>„Видим и ја, да је она мене с тим убила и знам, да ће и њу збо 
о сам успламтео од борбе, па пробуразим и свог друга, који је хтео да буде заслужнији од мене.{ 
то, отела си ми срце једним оком својим и једним ланчићем с грла својега.{S} Лепа ли је љубав т 
м и врхом од дијаманта у срцима људским и на роговима олтара...“</p> <p>„Не треба никад да забо 
у селу могао до скора познати по опалим и олупаним зидовима, онда се може рећи, да ћеш назаренс 
кшају души својој; отићи ће у Јерусалим и причестиће се над гробом Христовим.{S} Но пре свега х 
таја све дотле, док не одеш у Јерусалим и тамо се не покајеш.“ Онда је, видиш, Гавран ишао у Је 
>„У тој песми приповеда се међу осталим и то, да је Одисеј залутао са својом четом на усамљено  
гао пропасти.{S} Бадава ја кумим, молим и саветујем, не помаже.</p> <p>„Зло је велико с нама.{S 
 ме, бабо, молим те.“</p> <p>„Али молим и ја тебе; молим те као старији, да ми учиниш“, вели му 
ита је опет Боривоје.</p> <p>„Ја мислим и мислим, да би боље било, да Бог није света ни створио 
 ја то мислим“, вели доктор, „па мислим и то, да допустимо <hi>умерено пушење</hi>.{S} У нашим  
ја нападао.{S} Звао сам те и претераним и сањалицом и занешењаком.{S} На послетку сам омекшао.{ 
у“.{S} Склопио је за тим руке, а за њим и остали.{S} Сад је изговорио молитву хвалећи Творца и  
а виде деца, да иде улицом, трче за њим и вичу: „Бугер, бугер“, а старије жене га куну: „Врат с 
</p> <p>„Остајте здрави!“</p> <p>За тим и опет пође, па се и опет врати.</p> <p>„Изишла вам је  
олим за опроштај, је ли, и да му вратим и штету, је ли?“</p> <p>„Треба!“</p> <p>„Ето видиш!{S}  
ли ме је страх, да још више не сагрешим и да ме још у горе време и још неприправнијег суд не на 
то да оду, па су да богме повукле собом и остале.</p> <p>Хајд, да се почиње...{S} Прота ће напр 
и.</p> <p>„И ко хоће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и хаљину.</p> <p>„И ак 
нај кржљави.</p> <p>Лазар климну главом и затвори св. писмо.{S} За тим поче лагано ходати по со 
пароха, да се жени с ћерком Јелачићевом и да ће за месец дана бити и ожењен и посвећен.</p> <p> 
на два друга; разбира се код њих о овом и оном, па излази и у авлију да шета, кад дође томе вре 
ону главу еванђеља, тумачите је по свом и пронађосте, да треба да презрете сваког, ко не мисли  
бодним часовима бавили су се вртарством и пчеларством, што им беше најдража забава.{S} То је ср 
оспевају, да се баве по мало вртарством и пчеларством.“</p> <p>Светозар је радосно примио понуд 
ивот, јер нису умели, да га тару снегом и да га најпре унесу у мало хладнију собу, но га метнуш 
ми се умали онај силни терет пред Богом и пред људима?!“</p> <p>„Ви сте“, каже Боривоје и проме 
 у постељу, хранио га што но реч: медом и шећером, а запиткивао га је дан ноћ о томе:{S} Колико 
ово: „Жене у пристојном оделу са стидом и поштењем да украшују себе, а не плетеницама, ни злато 
лико хинтова напуњених отменом господом и госпођама.{S} Све је у свечану руву, као да су сватов 
спод, кад се Ева већ упознала са змијом и шетала под оном јабуком, пред којом је писано с крупн 
ама, Малић је стао са запетом двоцевком и хтеде да пуца у коње, ако се макну, те се весеље прод 
схлади“.</p> <p>Срдан иде оним јендеком и све болно стење; она студена вода у сред зиме и сувиш 
 веру; назива Јову погаником, јеретиком и расколником, а каже, да не би с њиме живела ни пола с 
је и мој грех урезан гвозденом писаљком и врхом од дијаманта у срцима људским и на роговима олт 
кама. (Ђуричић се смеје, одмањује руком и вели: „Та мани, господине учитељу, мани!“) За што да  
сталан.{S} Запушава уши, одмањује руком и вели: „Иди сотоно!“</p> <pb n="23" /> <p>Кад виде ђав 
з њега.{S} Док сам ударала једном руком и питала:{S} Одричеш ли се сотоне? он је само говорио.  
 и кад му понудише другу, он ману руком и рече: „На што?{S} Зар има човек од тога какве вајде?{ 
, но што нам данас на српском, немачком и француском језику звучно тепају, како не могу бити бе 
ри.</p> <p>Лазар је задовољан тим делом и назаренске старешине почеше за њега већ меркати девој 
лудео, па га пустише.{S} Сад трчи селом и виче: „Људи, браћо, помозите Богу, не дајте Бога, хоћ 
ако су промењеним животом очврсли телом и духом, осетише чак и материјалне користи од умереног  
атраг, изгубљене не тражите, него силом и жестином господарите над њима.{S} Мало вам је, што па 
т а друго, што је учио с највећом вољом и одушевљењем.{S} Рачунати није хтео на писмено, бар у  
 код куће по ваздан капа над св. писмом и мучи се да разуме откровење Јованово, којега још нико 
авим кола на друму пред Тасиним дућаном и кажем Ивану: „Иди купи ми дувана, па ме причекај ту,  
ујна.{S} Ту стоји Јова Пајинов са женом и двоје деце.{S} Јова Пајинов је као неки црквењак, он  
ође кући и кад види шта је, оде с женом и дететом под очеву кошару.{S} Трајало то тако недељу-д 
 у цркву вашу човек са златним прстеном и у светлој хаљини, а дође сиромах у рђавој хаљини и по 
ди или боље рећи нељуди савладани вином и сотоном, скочише на Панту и испребијаше га тако, да с 
ја тетка Макра, врло зло стоји са сином и снахом.{S} Најбоље јој је, да се склони к мени, за вр 
лом, а црни облаци су прелетали висином и врло често заклањали месец.</p> <p>Боривоје је терао  
е и просјаци купе пред њином скупштином и то је за цело знак напретка.</p> <p>Међу првима је до 
неспособни за борбу у животу, а већином и материјално упропашћени...{S} Замислите, шта осећа та 
 трећи пут, подигоше, замахнуше са мном и — пребацише ме преко кола.{S} Пао сам и по трећи пут  
те поју као анђели:{S} Прота са ђаконом и три свештеника у орнатима служе службу; <pb n="117" / 
пази своју мајку, где клечи пред иконом и горко јеца.{S} Па колико већ траје та молитва!{S} Бор 
 пред оном чађавом јерусалимском иконом и са пуно очаја се молила: „Боже мој, Боже, научи ме, к 
 не могу бити без двокатнице с балконом и без четири свилене хаљине на годину; ја држим, да нам 
огло рећи, да се чак и успаљивао за њом и није могло бити, а да толика његова љубав не поможе М 
 руке сестри на чело, нагнуо се над њом и гледао јој је дуго у очи.{S} Њено је лице увело — бон 
} Чисто је окречена и стаза је пред њом и утрвена и поливена.{S} Ако је истина, да си српску шк 
ах Боривоје!{S} Заговорио се с Варваром и кад се коњи поплашили од оног пања, није више могао д 
од утиском љубави изговорио таким жаром и ватром, да је занео чак и оне охладнеле старце.</p> < 
их о важној ствари да говорим с Лазаром и то баш пред тобом, јер се и тебе тиче.{S} Ти ћеш суди 
оје, „немамо цркава са иконама, олтаром и крстовима.{S} То и није Бог заповедио, него су то поп 
се делима правда човек, а не само вером и завршује речма: „Јер као што је тело без духа мртво,  
 који сам тек мало научио владати пером и мастилом.{S} Молим вас лепо, браћо, да одгодимо мало, 
а.{S} Морам покушати с једном голубицом и две мачке.{S} Видећете, постаћу славан човек.“ </p> < 
S} Звао сам те и претераним и сањалицом и занешењаком.{S} На послетку сам омекшао.{S} Али ме је 
ао посејати, а њиве је повлачио дрљачом и браном, као да су засејане.</p> <p>Ово је брука, какв 
 У целој кући оста сам Ђока православан и међу снајама једна једина — Јелена:{S} Сви остали „по 
{S} И одведе грк Сима домаћина на таван и показа му велику гомилу жита. — „Видиш ли ову гомилу  
има се десио у селу, његов унук, Стеван и Боривоје беху сами.{S} Стеван се није више вратио, а  
вно не запамтише људи.{S} Или можда дан и није леп, само се њему чини тако.</p> <p>Већ хоће да  
лели тако, да се после њих осећао бедан и несрећан, него је удар био тако снажан да га је, упра 
 хоће да се покоре том суду.{S} И један и други изабраше по три човека у тај суд, а та шесториц 
 мртва вука у село, био је сав изуједан и једва је могао да исприча, како је текла борба.{S} Но 
о.{S} Жупан је казао: „Па кад је вредан и поштен, а не дира те, не дирај ни ти у њега“. — „Јест 
Хришћану и човеку; хоћу да будем вредан и умерен; хоћу, ако још може бити, да спасем душу и изм 
вославну веру.“</p> <p>Па ишао је Срдан и свештенику.{S} Свештеник је <pb n="38" /> призивао Ла 
 је толико озбиљан и свечан, да и Срдан и Лазар осетише, е ће да дође до крупних размршаја.</p> 
се разилазе, кад упадоше међу њих Срдан и Гаја.{S} У рукама им батине, у очима нешто, што те по 
S} Обренов бранилац му није остао дужан и ствар се свршила с тим, што је бранилац био осуђен на 
елост изгуби се, он поста сетан и тужан и не заигра се више.{S} Марта је дозвала и опет лекара  
за дела не бринете, него само за тамјан и — дим.{S} Они, који проповедају код вас закон, најмањ 
етозар ово казао, био је толико озбиљан и свечан, да и Срдан и Лазар осетише, е ће да дође до к 
штво добрих људи и он је сад тако миран и кротак.{S} Јованка се врло радо забавља с њим, јер је 
њска веселост изгуби се, он поста сетан и тужан и не заигра се више.{S} Марта је дозвала и опет 
огена.{S} И кад доведем у свезу оксиген и хидроген, направићу воду.{S} За што не би направио же 
иђе марву.{S} Боривоје је био изненађен и не сећа се, како се поздравио с Милевом.{S} Зна тек т 
ање, да је пречишћен од греха, прекаљен и обезбеђен од странпутице.</p> <p>„Воже“, моли се уздр 
ном тренутку успаљена, а био је успаљен и Боривоје.</p> <p>„Милева“, пита он мало после, „јесте 
онда му се чини, да је са свим изгубљен и напуштен.</p> <p>Милева је наговестила свекрви, да би 
 не рече ни речи.{S} Сто беше постављен и она поче да служи.</p> <p>Назарени су у јелу и пићу у 
 И спали жртву паљеницу, и дрва и камен и прах и воду у опкопу попи.{S} Чује, како рече пророк  
вом и да ће за месец дана бити и ожењен и посвећен.</p> <p>До тога доба треба и Боривоје да је  
песму над песмама, јер он, човек ожењен и у година, остави кућу, жену и децу, покупи све новце  
S} Тамо је стојао Боривоје, сав зажарен и лупао ногом у даске, што је могао већма.{S} Допао је  
</p> <p>Дознаје, да је Боривоје Назарен и слуша од тог назаренског апостола са свим нову науку. 
воје је мислио, да је пречишћен, умирен и обезбеђен од искушења сотонина.{S} И гле већ на првом 
ревносни члан њихов.</p> <p>Био је учен и даровит мимо све њих, појао је као анђео, а говорио ј 
 га дограби у руке.{S} И Лутер и Калвин и Социјус и Фрелих и како се зову сви ти реформатори би 
илеву.{S} Очи му сусретоше поглед њезин и она му дође застиђена — готово поплашена.{S} Но најви 
а“, каже, „ја мислим, да би Влада Милин и Стана Павлова баш пристали једно за друго.{S} Време ј 
 ето рецимо као Спаса Ненин, Јова Симин и други, па да ми не срамотиш куће и не одричеш се наше 
p> <p>Ко год је прочитао испит Варварин и буде прочитао ток њена крштења, видеће, да у свему то 
акле на тој икони не само Бог отац, син и дух свети, него и цео свет, небо и земља, све што вид 
зарев говор, морао би да брани свој чин и своју веру, а то је хтео још мање.{S} Он је отишао та 
} Јованка је отишла пре Светозара, а он и сад седи за својим писаћим столом, прикупља сву снагу 
у му Назарени сина били залудили, да он и сам не памти, кад му се дете провело.</p> <p>И наста  
„Лепо име...{S} А да ли видиш, да је он и врло леп чавек?“</p> <p>„Леп је“, кажу обадве.</p> <p 
залајаше.{S} Ама какви пси, подавиће он и њих.{S} Био је можда већ изгубљен, када чу кораке.{S} 
>Пера није ништа одговорио, јер се и он и Лазар у овај мах окренуше вратима.{S} Тамо је стојао  
 Бог...“</p> <p>„Ето ти га на“, вели он и таре руке.{S} Држао је као у воску, да је ствар добив 
голуб, а у зиму да је кукавица, него он и зими остаје што је био лети, а то је дивљи голуб.{S}  
ик, лик Лазареве сестре Милеве, коју он и не познаје.{S} Тамо ће затећи и њу; она му је кроз то 
аше их и Илија их одведе на поток Кисон и покла их онде.<ref target="#SRP18966_N4" /></p> <p>Но 
ки фишкал је у оним баруштинама назебао и нашао је грозницу, а лешине нисте нашли.{S} Ниси ти,  
не речима.</p> <p>Пете недеље је требао и опет предавати Здравковић, али већ у четвртак дође пи 
ла на целу поделу.{S} Влада је стишавао и умиривао жену, али није помогло.{S} На послетку је мо 
реметило нешто.{S} Једнако је поболевао и очигледно је венуо.{S} Наскоро је добио суд.{S} Мати  
ви победити.{S} То сам отворено казивао и господину епископу, кад су вас код њега оцрњивали.“</ 
колико дана.{S} Толико ју је задиркивао и задржавао од посла, да ју је расплакао, па је после о 
 неким господином, који га је испитивао и писао, окреће се по соби и види на сламњачама још два 
ича Срдан израдио.{S} Панта се предигао и истражни судија је пустио Лазара на слободу, да буде  
е само у свом селу, но колико је стигао и у околини.{S} Много и много дете спасено је онда у он 
глас звона, те се смерно завукао у угао и моли се Богу.{S} Мало доцније осети на своме рамену р 
еше жандари.{S} Но опет га је прегледао и забележио сваку модрицу и чворугу на телу му.</p> <p> 
прва беснио и љутио се, после се предао и умирио.{S} Запали лулу, па само гледа у плаве димове  
о је био пука сирота, но уз то лен, зао и пијаница.{S} Нада је радила код њега као црв, била ва 
рећи онако на просто: „Ја бих вам казао и саветовао, људи и браћо, да се ви „побугерите“ ...{S} 
ве једно, онда је он још увек воли, као и пре.{S} А на послетку: „Хајде, хајде Симе, видећемо.“ 
у.{S} Нико ме није питао шта пишем, као и остале што нису питали, а ја нисам налазио потребе, д 
а разговараш са женом или девојком, као и други људи?{S} Зар смо ми жене погане?!“</p> <p>„Мани 
ном баштом.{S} Она је и данас тамо, као и увек недељом.{S} Дође му у главу мисао:{S} Неће ли от 
 пазио на оне говоре, он би из њих, као и из оне Томине напомене о Лазару, био на чисто, с које 
ди на сламњачама још два несретника као и он што је; долазе му познати, врло познати, а не зна, 
 време вера?{S} Иста, ама истоветна као и данашња.{S} Дакле је ова наша вера ишла барабар поште 
и певала је после тога сваког јутра као и пре.{S} Јованка је имала диван глас и њено анђеоско п 
нула се. „Гле, то је роб, а опет је као и други људи.{S} За што га затворише?{S} Убио је жену.{ 
ила се, што јој Лазар умаче, али се као и свака лакомислена женска, брзо утеши.{S} И она запева 
p>„Па да ли бар сахрањујете мртваце као и други људи?“ пита Славна. „Код вас је све, ама све др 
 речи, јер иначе би и Назарени били као и они, о којима рече пророк Исаија: „Ови људи приближуј 
р исто <pb n="10" /> толико бринути као и о пеленама?{S} Знате ли ви, снахо, кад у вами успламт 
S} Долазе све три, оним истим редом као и пре, лагано, бојажљиво.{S} Сад ће да му изреку пресуд 
 он је онда скоро тако исто паметан као и врабац; клони их се, што боље може.</p> <p>Тома дуго  
у рит, ти си узимао олако и говорио као и овај господин:{S} Вратиће се.{S} Кад су подивљале, ба 
<p>„За што?{S} Зар ја не бих платио као и други или бих вам упарложио земљу?{S} Дајте ми на пол 
b n="143" /> се клањате истоме Богу као и ми, а да од Бога нађете, што се одвојисте од наше зај 
ош попустили у томе, да приме пушку као и други војници, онда <hi>ми, држава и власти</hi>, бил 
ар не можеш да се уљудиш и поправиш као и твоја остала браћа, ето рецимо као Спаса Ненин, Јова  
, па на послетку и „живот вечни“, пакао и рај.{S} Кажу, кад је човек гледао ту икону, све су га 
опире скоро никада сунце, тако је никао и Петар Крњин у кући, у којој не беху опали само зидови 
што, али мора.</p> <p>Некако се извукао и не оде на јутрење, али је отишао на службу.{S} Оборио 
 уловио ђавола, немилостиво га је тукао и искао да му поврати ону децу, коју је прождерао.{S} А 
ивоје Милеву.{S} Он је од Лазара сазнао и докучио све назаренске обичаје.</p> <p>„Читам“, каже  
 кратко Богу, што је одбор свршио посао и разиђоше се.</p> <p>И опет прођоше три недеље.{S} Про 
же да устане.{S} Тада закукурекне петао и у Боривоју се обрнуше мисли.{S} Он ухвати сам себе на 
{S} Боривоје је већ за месец дана читао и писао као ђак из четвртог разреда основне школе, прво 
ј докторов предлог, али је ипак пристао и по подне се свршила ствар глатко и мирно, без икакве  
 се саветовао, тек је на свршетку устао и са неколико топлих речи захвалио им је, што су њега н 
олицу, кад чу ту вест.{S} Дуго је ћутао и он, а ћутале су и жене; на послетку проговори. „Огрни 
ме убије, је ли?“</p> <p>Лазар је ћутао и сад је то његово ћутање мапо ублажило чича-Срдана. „С 
д је већма могао.</p> <p>Лекар је ћутао и пажљиво посматрао невинашце, које се управо рећи разб 
 заповеди твоје.“</p> <p>Дуго је клечао и плакао, а кад се подиже, био је оснажен.</p> <p>Дође  
ао од оца Мелентија, како је ђаво кушао и Христа, те је сталан.{S} Запушава уши, одмањује руком 
 молитвеника калвинских, али сам слушао и такве, које су „наши назаренски пророци“ сами састави 
 све Лазареве одношаје, па често слушао и о Светозару, који се спрема за свештеника.{S} Док је  
 син и дух свети, него и цео свет, небо и земља, све што видимо и „не видимо“.{S} Ту је био пон 
ена — анђела.</p> <p>И разведри се небо и отворише се руже и девојке и опет дођоше у врт.{S} Иш 
се дала на уживања овога света, а право и има.{S} Теби се руга свет, а не њој.“</p> <p>Боривоје 
hi>уживање</hi>, само ако није шкодљиво и ако се умерено чини.{S} А пушење није баш шкодљиво по 
“, мисли он у себи и дође му врло криво и врло гадно.{S} Није му било право, што <pb n="232" /> 
_N7" /></p> <p>Боривоје је знао све ово и за то се намргодио.{S} Он познаје Варвару, зна да је  
Гушобоља свали у гроб млађе дете његово и ако икад, он онда виде срце Варварино.{S} Према том д 
е, биће старо зло; одем ли, долази ново и још веће зло“.</p> <p>„Али ћеш бар спасти душу, а ако 
едино за дете“.</p> <p>— „Све је готово и приправљено“, изусти она обореном главом.</p> <p>— „С 
ју реч.{S} Како ви схватате Назаренство и како судите о њему?“</p> <p>Чича Станко, човек около  
лико су се Назарени дали на савршенство и били савршени, то је избило на јавност мало доцније и 
, направи кућу, најпотребније покућство и одело, па доста.{S} Све остало служи на упропашћивање 
м обрекао, да ћу ићи по подне у друштво и бранити стара правила, а да ћу још пред ручак изјавит 
и она о њему и то не само мислила, него и чекала га.{S} Лазар га је очекивао тек у недељу, јер  
то они таје не само пред странима, него и пред својим „пријатељима“.{S} Многи „пријатељи“ годин 
ило је не само молбе и саветовања, него и боја.{S} Али ништа не помаже.{S} Тада покуша Срдан он 
 као да ће сутра не само у хаџије, него и у калуђере.</p> <p>Кад је отац Мелентије показао Бори 
ати по кућама, не само беспослене, него и језичне и свезнале, па говоре и што не треба.{S} И пр 
не само Бог отац, син и дух свети, него и цео свет, небо и земља, све што видимо и „не видимо“. 
} Ти ниси убио само вашку и мачку, него и жену, разумеш ли?“</p> <p>„Разумем.“</p> <p>Дан, два  
есне смрти.</p> <p>Али на жалост, много и много невинашце пропаде, пропаде без лекарске помоћи  
 колико је стигао и у околини.{S} Много и много дете спасено је онда у оном крају од извесне см 
с Лазарем и на њу је већ пре тога много и много мислио.</p> <p>У исти мах, кад је Боривој мисли 
 Мирка општу благајницу, а ту има много и много брига.{S} Па зар он да се брине и о томе, о чем 
овцу Малићу на вечеру.{S} После се дуго и дуго по селу причало о тој вечери.{S} Ту су биле рибе 
ако изиђоше из кола.{S} Стојали су дуго и дуго без речи и покрета.{S} На послетку ће рећи Тома: 
> <p>Умирен чекао је Боривоје суд; радо и весело ће издржавати, што му се досуди, само га је му 
а да је.{S} Пастири су занемарили стадо и стадо сад блеји куд које, па није ни чудо, што многа  
е док неко не упадне у то зољино гнездо и не разметне га, неће бити добро.“</p> <p>„Сад си каза 
са Христа, кога је сотона извео на брдо и показао му оданде красоту целога света, сети се шта м 
ру га и не тргују с њим.{S} Он је навео и оне речи из св. писма, да се свећа не меће под суд, д 
 и Банат и Бачку и Срем, много је видео и много искусио.{S} Једном речи, био је диван човек, од 
и и видети.{S} Он је из прва само видео и чуо, доцније је схватио, а на послетку је и научио.</ 
осетио, да у онај мах оде од њега анђео и уз њега остаје само — сотона?{S} Погледа на ту мрску  
 Па јој онда кажем, како би ја њу волео и пазио је.{S} Она се само смеје и каже: „Иди ти с Бого 
чуо скоро цео разговор.{S} Није разумео и схватио све, али му је довде било јасно.{S} Прво, да  
егову светом послу.</p> <p>Сад се попео и Светозар на амвон, у руци му је крст и као да тај крс 
 да је брат Лазар у затвору много трпео и много патио?“ ући ће Рахила у реч...</p> <p>Варвара ј 
енични клас на њиви мојој већ је сазрео и готов за жетву, и гле, ту је већ и жетелац; ето, поди 
устила је.</p> <p>Сад је Срдан прегорео и њу.{S} До душе ишао је среском начелнику (солгабирову 
е си се пречистио.{S} Св. дух је слетео и на тебе?{S} И ти баш за цело мислиш, да св. дух нема  
пети.{S} Кад је свршила, дисала је брзо и тако тешко, да у мало не угаси жишка на столу својим  
ахвалила на помоћи.{S} Говорила је брзо и гледала да сврши с њим.{S} То је Лазару упало у очи,  
} Њему је само у пола јасно, где је био и шта је све хтео оне ноћи, па се од тог згрозио.</p> < 
се побеси, он је онај исти, који је био и пре.{S} Кад дође време, да иде у школу, мати му је ун 
већма истиче Светозар.{S} Умешао се био и Здравковић, но грдно је насео.{S} Прота са свима свеш 
четир године био опет онде, где сам био и пре.“</p> <p>Но наскоро допаде чича-Срдану глас, који 
 Шаљеш ме и опет онамо, где сам већ био и одакле сам изишао упрљан, па бих се и опет упрљао.{S} 
</p> <p>Ја сам то опште право употребио и за себе, те сам се у слободним часовима бавио књижевн 
ју је расплакао, па је после опет љубио и молио, да су се саблазнили људи чак и на другој дужи  
муран, нико уморан.{S} Сваки се забавио и разонодио.</p> <p>Па шта ли рече село на то?{S} Не мо 
м на њиву и сеје.{S} Све је лепо средио и Срдану се мили Бог зна како кад види, да је браном по 
чак и недељом празне, сваки се усолидио и нико више не пије.{S} Или ћете почети ви учењаци, кој 
сма.</p> <p>Док је Лазар по крчми тужио и оплакивао своју жену, дотле чича-Срдан већ није знао  
д прилике до појаса, а с њом је загазио и деда Јова.{S} Трипут ју је загњурио руком у воду и тр 
лу коњаника, који је добра коња ознојио и у белу пену обукао, као оно Владета војвода, кад се в 
илевин отац, чича Срдан опет се успалио и то успалио већма но игда.{S} Никако не може да отрпи, 
, не знаш за шалу“.{S} Али сам је молио и <pb n="62" /> ја и мати моја, да нас не срамоти, кад  
рзо предићи.</p> <p>Он је испрва беснио и љутио се, после се предао и умирио.{S} Запали лулу, п 
ацом?{S} До сад си га грдио, што је пио и није хтео да ради, сад га опет ружиш, што неће да пиј 
 сам све у крчми са бирташем Симом опио и преварио на картама?“</p> <p>Лазар није одма одговори 
 Боривоје се мало <pb n="171" /> умирио и отишао кући и за мало, па ће одвести оданде и Срдана. 
било је само за тренут, после се умирио и беше по ново господар над собом, сад <pb n="168" /> ј 
05" /> је опет криво, што сам се умирио и опаметио, те вам више не вијам жене око куће“.{S} Том 
итали, да је и Христос Спаситељ говорио и разликовао:{S} Јудеје, Римљане, Самарићане?{S} Није л 
} Боривоје је у опште врло мало говорио и избегавао је стране људе, <pb n="20" /> али се за чуд 
 донесите.“</p> <p>Доктор се разговорио и сви се искупише око њега, јер он врло занимљиво говор 
 да седне.{S} Ко зна, кад би проговорио и да ли би проговорио речи, да га она прва не запита: „ 
парице удавачу и Боривоје је и приметио и начуо, да ће Јованка да се уда.</p> <p>Неког дана сед 
сам осетио на себи, да сам се пречистио и да је свети дух сишао на мене.“</p> <p>„Код вас може  
требно.</p> <p>Влада је и опет попустио и одвезао жену у варош.{S} Но већ на половини пута увид 
ти“.</p> <p>Чича Срдан се мало поплашио и умири, али од ото доба је још кивнији на Назарене но  
азговараш с њима.</p> <p>Збор се свршио и нико није задовољан осим Шандора ковача.{S} Само кад  
{S} Понеко дете, старац или редуша, ако и нису у пољу, притајили се у кућама.</p> <p>У један ма 
„и три минута, али шта ћемо јуначе, ако и онда ништа не буде!“ Ја нисам ништа више казао, одем  
и свиње више поједу шљива но ми.{S} Ако и спремамо што, на тавану је.{S} А нема здравијег закус 
или, али све је бадава, људи су.{S} Ако и не плачу јавно, плачу у срцу.{S} Извлаче своју децу н 
цу, а не по уверењу.{S} Тог осећаја ако и није са свим нестало, али је јако, врло јако малаксао 
ко окомио на тебе.{S} Ружи те свакојако и поручује, да ти сама дођеш по икону, па ће ти поломит 
та лако успела у својој намери.{S} Како и не би, кад су и Нада и Боривоје желели оно исто што и 
вала:{S} Џуџа, па је у оно време некако и та крава угинула.{S} А како ли се Варвара кидала због 
ксао од поста.{S} Но Маца се оте некако и безобзирце побеже у село.</p> <pb n="30" /> <p>Кад је 
ког по имену и из виђења, те му је лако и било писати:{S} Овоме спречите ово, а оном кажите, да 
„Славни професор Хиртл, који није олако и без темеља изрекао ни једне речи, споменуо је једаред 
 отишле гуске у рит, ти си узимао олако и говорио као и овај господин:{S} Вратиће се.{S} Кад су 
м...{S} Дакле полако брате, само полако и смотрено, да се не поплаши“.</p> <p>После ових речи л 
ша учини, да клица у земљи набуја, тако и рђав свештеник учини, да Назаренство набуја.{S} Не да 
а како господа свештеници у цркви, тако и господа професори и учитељи недељом по подне у школи  
и олтару служе, с олтаром деле.{S} Тако и Господ заповеда, да они, који еванђеље проповедају, о 
гнуто: „Била сам.“</p> <p>„Онда је тако и зацело си све видела.{S} Одавна <pb n="108" /> се гла 
је.{S} Каже: „Кад дођем кући, биће тако и тако вриске и клетве, а то је боље чути доцније, него 
 Јова и Варвара разумеше га, па су тако и причали осталој браћи код куће. „Сиромах Боривоје!{S} 
 поквареној намигуши, као што је велико и светло сунце према оном жишку на столу, који под оним 
 св. писма вреди то исто толико, колико и заклетва.</p> <p>„Како су вам деца?“ пита она. „Јесте 
 није забадава, а на <hi>дела</hi> нико и не мисли.{S} Можеш хулити Бога, можеш лагати, варати, 
свештеник, друга капија учитељ.{S} Нико и ништа не може ући у село, док те капије не прође.{S}  
и је брат Тома у скупштини тако потанко и с таком страхотом описивао, као да је сто пута гледао 
мејати по кући, главу је подигла високо и не иде улицом онако снуждена као пре.{S} Сима се одре 
ири човека:{S} Лазар с Боривојем, Мирко и Тома.{S} Лазар, Мирко и Тома су најглавнији људи међу 
оривојем, Мирко и Тома.{S} Лазар, Мирко и Тома су најглавнији људи међу вернима онога места, он 
стао и по подне се свршила ствар глатко и мирно, без икакве препирке и гласања.</p> <p>Не велим 
је у позоришту. „Кратко и јасно, кратко и јасно!“, вели и по десет пута.</p> <p>Између сеоских  
ић тапше као да је у позоришту. „Кратко и јасно, кратко и јасно!“, вели и по десет пута.</p> <p 
се убојали.</p> <p>Чича-Срдану је тешко и он оде оне недеље по подне у крчму.{S} Ми Срби за све 
неумереност.{S} Кад је мало после тешко и дубоко уздахнула, онда сам знао, да се у својој души  
 Куне је, да је већ и црној земљи тешко и вели: „Не исплатисте ви мени мог сина с читавим назар 
стеже око срца; дође му тешко, претешко и само викну: „Не уносите је... него дај да је запалим, 
ме друштву треба да се скупи све, мушко и женско, <pb n="193" /> старо и младо...{S} Друштво до 
 себи се разуме, да је цело село, мушко и женско, старо и младо долазило, да види оца Мелентија 
а, милина ти је гледати.{S} Ту је мушко и женско, старо и младо. <pb n="176" /> Ту је ратарка и 
омком, но за вечним животом.{S} И мушко и женско тражи код нас побожна, верна друга, па ће у то 
p> <p>Кад се код Назарена састану мушко и женско, врло се радо једно пред другим понижавају и и 
руштво добрих људи.{S} Било је ту мушко и женско, старо и младо.{S} У једној омањој крчми удеси 
бично жена подлегне.{S} Онда би требало и опет узети проводаџију и обновити лек, али то не иде, 
о да му видим растење и оно се подизало и расло је, само је расло невидно у земљи, под земљом.{ 
ије Назаренка!{S} Онда би се могла мало и оправити, нагиздати, мало нашалити, та већ знала би,  
ас велики — покор.{S} Данас вас је мало и лакше се пречишћавате.{S} А шта би онда било, кад би  
роје преломити.{S} Треба се сетити мало и на речи премудрог Соломона, да је зла жена по човека  
 до уверења, да је све то још увек мало и недовољно, ма се у томе правцу радило годинама.{S} Мо 
 пре одвела твојој тетки, нек буду мало и тамо — до сутра.{S} А чим она води децу у госте, дола 
 онда затекло код тебе, али ти то одело и сувише чуваш и цениш.{S} У место да си то одело носил 
оказивао је, како је излишно много јело и како човек може с врло мало јела живети, кад се навик 
и пут око куће, па онда шором кроз село и натера је на Дунавац.{S} Криста је прегазила Дунавац, 
естаје бити човеком, јер ако му се тело и не мења, душа му се претвара у животињску...{S} У сви 
у, а ако остане по старом, губиш и тело и душу“.</p> <p>Пера није ништа одговорио, јер се и он  
, избегаваће све, што је штетно по тело и душу, а пригрлиће и испуњаваће оно, што му налаже чов 
.{S} Дође му, да јој метне руку на чело и рекне јој: „Праштам <pb n="97" /> ти.“ Поново је погл 
ала Јованка.{S} Метнула му руку на чело и пита: „О чему промишљаш, друже?“ </p> <p>„Промишљам о 
то пише и седе.</p> <p>Прота набра чело и не узе одмах реч.{S} Светозар који је до њега стојао, 
е крупнијих ствари.{S} Наше највеће зло и долази отуда, што ми не умемо да владамо собом, не ум 
а убила, ви сте слушали о мени само зло и срамоту.“</p> <p>И Боривоје се кренуо.{S} Нешто уздрх 
 апостол Јаков, да је језик немирно зло и да ћеш пре бубе и звериње припитомити, но њега“.</p>  
ичи као помамна.{S} Тако је, кажу, било и пре неколико дана.{S} Толико ју је задиркивао и задрж 
 код Томе их је у таквим приликама било и по двоје, троје, но сад је зар случајно Боривоје сам. 
 се стара навика сатре.{S} Тако је било и овде.{S} Тек после скоро годину дана осетише чланови  
191" /> на дела од нас.{S} Тако је било и код нас у прво апостолско време.{S} Но наравно, тако  
она, пред којом је вазда горело кандило и пред којом му је мајка тако често клечала, остави нек 
 час-два за леђима и гледа га тако мило и нежно.</p> <p>Здравковић говори о моди и луксузу.{S}  
то би ваљало, што би оно старо заменило и усавршило, нисте били кадри створити.{S} Понесосте, п 
 кандило, те је икону надимило, оцрнило и замазало на њој натписе и слике.{S} После су покушава 
кала, заронила је главу у мајчино крило и само говори: „Ништа ми сад више не фали... ти си ми ф 
. „Истина је“, каже, „много се говорило и говорило, а мало се радило...{S} Али ако бар неки део 
мем те.{S} Баш оно, што те је срамотило и убијало, хоћу сад да оставим.{S} Хоћу да радим и зара 
ама, те удри у прозоре.{S} Пршти стакло и дрво на све четир стране, а свекар само виче: „Под ст 
<p>Дође до куће, којој га је срце вукло и застаде да се одува.{S} Али само за часак.{S} Обазре  
 вина и читали, омладина је играла коло и разне друштвене игре.{S} Све је било у највећем реду  
/> бој се, још сам ја жив.{S} Ма отишло и два и три фртаља земље, ја ћу те исплатити.“</p> <p>Л 
равковићка устумарала по школи тамо амо и не уме и неће да седи мирно на свом месту, њему ускип 
аже он, „јер још трипут толико да имамо и то би појели и не би нам ништа остало на остале ствар 
и.{S} Нарочито се госпође згрнуле онамо и чекају, шта ће рећи овај назаренски халаман, који не  
дао у уста, но што данас лажемо, варамо и сатиремо један другог за ону кору хлеба или за оно —  
сеље, па онда не можемо да се наплаћамо и има по 10 разбијених глава.</p> <p>Него кад би владик 
Говорио је о томе, како ми све поједемо и све попијемо.{S} Чак и Немањино благо оде на гозбе и  
ити га смемо силити, ми само саветујемо и предлажемо.{S} Благо оном, ко послуша старије, јер <h 
то се св. писма тиче:{S} Ми га разумемо и без богослова.{S} Што је Христос говорио, говорио је  
ђено гледала. „А ако после тога прснемо и распадне се друштво?“ питаше ме.{S} Ја сам слегао рам 
ти, онда је зло у две руке.{S} Мораћемо и Раду и Стану јавно опоменути, јер је срамота што чине 
 бити још и што горе.{S} Хајд, видећемо и то.“</p> <p>Прође неколико месеци, а Лазар се не мења 
Светозар озбиљно.</p> <p>„Јер увенућемо и ми, ако нас не подрже...{S} У великој битци није то ј 
 цео свет, небо и земља, све што видимо и „не видимо“.{S} Ту је био понтиски Пилат, пророци, ус 
же: „Бог нас није створио, да се делимо и цепамо, а апостол Павле је рекао, да се клонимо распр 
путнике с прага, а при свечарима ранимо и суседове вашке печењем.{S} При сватовима јуримо и по  
 вашке печењем.{S} При сватовима јуримо и по три дана коње, а уморна путника нећемо да повеземо 
ћемо ми горети у вечним мукама, ако смо и погрешили где год у тумачењу светог писма, или ви или 
 су вуци напали стадо, ми их растерасмо и једног убисмо.{S} После смо се позавадили око тога, к 
емљи, под земљом.{S} Да онда малаксасмо и не залевасмо га — угину.“</p> <p>Лекар му одобраваше. 
мом, за тим иде молитва, онда св. писмо и тумачење св. писма, а на послетку опет молитва и опет 
и жижак, а Рахила се нагла на св. писмо и чита.{S} Вече је, па се никоме више не нада, за то ва 
бије Боривоја.{S} Читао му је св. писмо и тумачио му га по назаренском схватању.{S} Уз то му је 
 се за сином својим?“ Заклопи св. писмо и остави га на сто.</p> <p>„Где је самртник?“ питаше Ги 
</p> <p>И Лазар поново отвори св. писмо и прочита му Христове речи: „Ако ти сагреши брат твој,  
 друкчије, но је морао читати св. писмо и тумачити га, а тумачио је тако, да су сви били врло з 
ивоје.{S} Вредно је проучавао св. писмо и оно неколико назаренских <pb n="81" /> књижица (већин 
p>Наста ћутање.{S} Он гледа у св. писмо и не чита.</p> <p>Јованка гледа и чита...</p> <p>Од јед 
гледали једно у друго, но у свето писмо и „Харфу Сиона“.{S} Па зар да се такви после не успаљуј 
е Боривоја не само раширеним рукама, но и отвореним срцем.{S} Узео га је за руке, гледао му у о 
у утурио читава расточена кола сена, но и једно од ових малених писмена.{S} Како Боривоје сазна 
је одобрио, да треба не само Лазара, но и сву осталу омладину женити и поудавати.{S} Истина, то 
е сажаљење не само у матере и браће, но и у суседа.{S} А Назарени утаначише у својој скупштини, 
, у којој не беху опали само зидови, но и поштење.{S} Кад му је било осам година, отац га је ве 
на душе.{S} Сад су били и опет сами, но и то за мало, јер је Лазар скоро издржао своју казну.</ 
лаве Јованова еванђеља?“ пита је он, но и не чека на одговор, већ наставља: <pb n="96" /> „Хрис 
је и Панта Кулпинац — не само весео, но и обесан, па у своме бесу добаци Лазару ружну реч.{S} К 
 је највећу ларму, па не само ларму, но и штаку.{S} Виче: „О Персо, Персо, не било те да Бог да 
и иначе је било ситнијих прилога.{S} Но и ван тога се друштво могло похвалити.{S} Баш Сима Ваља 
потписа.{S} А предавања престаше.{S} Но и ако та предавања беху кратка века, имала су своје пос 
, али, га та борба стаје радости.{S} Но и то се могло како тако поднети и Марта је хвалила Бога 
вала Богу убио, имам ја и данас више но и један у селу...{S} Поткрадај ме колико ти је воља, не 
оси на другу ствар“, вели Светозар. „Но и оно напред је јасно.{S} Оно остаје написано те написа 
 много, па и оно мало је старо, окрзано и раздрускано.{S} То је видела и Марта, но опет за то н 
ја.{S} Шта се њега тиче то испрекрштано и позлаћено гвожђе на „поповској сувачи?“ Сад разбира в 
S} Али у оном, што је њојзи било главно и око чега се највише напрезала, није успела.{S} Кукољ  
она неће.{S} Каже:{S} Док нисмо заједно и на окупу, не могу лећи...{S} А трпи кукавна доста, на 
аки дан с одушевљењем.{S} Али је уједно и стрепила.{S} Тај је човек био с несретним Обреном, ви 
и Лазар?{S} Губи учитеља, а губи уједно и извор назаренске науке, губи св. писмо.{S} Та да!{S}  
о сам врло много“ и т. д., значи уједно и то: „Сад сам друкчији, сад сам се чак <pb n="95" /> т 
 Лазар је говорио доста лепо, прегледно и неком фанатичном ватром, која је заносила.{S} Истина, 
ј, што је пре три недеље онако слободно и против-назаренски тумачио свето писмо, кад беше реч о 
машине, живе кипове, а то је неприродно и не може се одржати.“</p> <p>„Једноме се само чудим.{S 
е се у томе, неће оно што је неприродно и оно ће победити, окрепити нас и одржати нас до бољих  
оји би о њему тако ситно мислио.{S} Ено и апостол Павле вели: „Незнабошци не имајући закона, са 
то, да изиђе из земље цвеће, незасађено и не неговано?!{S} И после:{S} Не бори ли се он против  
ги брате, почесте ви да чупате посађено и да ратујете против својих — родитеља...“</p> <p>Као ш 
ко је и с добрим.{S} Кад је све уређено и на чврстим основима, онда не може лако натраг, мора н 
буде посла.“</p> <p>Јулка је и зачуђено и застрашено гледала у Боривоја.{S} То је прави роб, ко 
 сотоне? он је само говорио. „Мани жено и види Бог“, ади кад почех ударати обема рукама и питат 
ођену матер.</p> <p>Момче беше ознојено и запурено од брза јахања, па и не примећаваше, колико  
нас не срамоти, кад је већ тако учињено и она се предала.{S} Само је казала: „Кад је већ морало 
i>“</p> <p>(То беше право у зубе речено и многи се од слушалаца чисто накостреши.{S} Ух, како м 
 је Миливоје?“ — пита га Марта уплашено и изиђе му на сусрет.</p> <p>„Није добро, сешо.{S} Умрл 
ерано, а кад је умерено, онда је невино и без штете?“</p> <p>„Видиш, дакле брате, у чему је раз 
прави. „Па шта ћу онда ја?“ пита очајно и паде јој код ногу...{S} Сети се оног првог састанка,  
} За што пропадамо морално, материјално и за што наше друштво иде у опште суноврат?{S} Узроци с 
, да се поправи наше економско, морално и просветно стање.{S} Назаренство је верска глупост, ка 
се признати, да је доказао врло темељно и научно, да није истина, да је дивљи голуб само у лето 
 Варвари:{S} Дете моје, спавај ти мирно и немој на мене чекати.{S} Прошла су она несретна време 
то?{S} Кад није био мачак, спавај мирно и ништа се не брини; не треба теби Јерусалим.{S} За то  
 крв, његово тешко дисање чује се јасно и у оном метежу и он се повуче у крај.{S} Гаја се у оно 
ко закона клони се, јер је то некорисно и празно“.</p> <p>Но све бадава, поп-Јаша се баш мало ч 
 примила је свештеников предлог радосно и раширеним рукама.{S} Кад су женске доцније изишле и љ 
уго јој је говорио, а она га је радосно и усхићено слушала.{S} Када заврши, она му паде око вра 
иру учинило, али је било од више мрачно и од више далеко, а да су могли опазити црта Боривојеви 
 да се суди“</hi>, казивао би им обично и успевао би.</p> <p>Говорио би им језиком својим, прос 
трогог оца, који ће нам једаред страшно и немилостиво судити.{S} За то га се бојао, молио му се 
сти, бесмислица и свега, што је излишно и штетно.{S} Ако не могу ја то да учиним, како смем тра 
на авлију, јер му у соби беше и загушно и тесно.</p> <p>„Боже, за што није само мало дебљи снег 
"#SRP18966_N6" /></p> <p>Читала је лепо и са нагласком, а није дизала ни једном очију са књиге. 
е већ наљубио деце.</p> <p>„Све је лепо и красно; пријатељи Назарени светују ме и помажу ме, да 
 Милева поје као анђео.{S} Ишло би лепо и красно, само кад баба Макра не би кварила.{S} Али кад 
ницама о целом човеку?{S} Је ли то лепо и је ли то хришћански?{S} Ако ја хоћу спомен од моје ма 
 да је цело село, мушко и женско, старо и младо долазило, да види оца Мелентија, па дошао је и  
гледати.{S} Ту је мушко и женско, старо и младо. <pb n="176" /> Ту је ратарка и попадија, ту до 
ди.{S} Било је ту мушко и женско, старо и младо.{S} У једној омањој крчми удесише главни логор. 
е, мушко и женско, <pb n="193" /> старо и младо...{S} Друштво добрих људи биће оно, што му име  
те ми на поле.{S} Ја ћу је радити добро и ви ћете боље изићи на крај, но да је дајете под аренд 
имати око 30.{S} Њен отац је давно умро и оставио жену с дететом, а од наследства ништа, до кућ 
љубе у руку“, рече јој чича Срдан опоро и она од то доба, није више спомињала ту ствар.</p> <p> 
и свакојаке мисли у ковитлац.{S} Та, то и нису праве мисли.{S} То је нешто налик на оно, што ми 
 са иконама, олтаром и крстовима.{S} То и није Бог заповедио, него су то попови измислили, да и 
не може лако натраг, мора напред, за то и вели народ: „Коме Бог, томе и сви свеци.“</p> <p>Било 
они не маре за крчму и параде, па за то и доспевају, да се баве по мало вртарством и пчеларство 
оисповести, из које су изишли, па за то и називају тај намет: бедом.{S} Угарски нов закон ослоб 
наша крмача једе живину.{S} Ми је за то и продајемо.{S} Али би да је продамо у онаку кућу, где  
{S} Он јој је говорио, да се опет за то и на усеву може много што-шта поправити, кад већ никне; 
рус и чувао...“ Тома је надовезао на то и напао на тврдице, али не на оне, који су тврди на нов 
е за то, што те је погазила, имаш на то и сведока.{S} Кад је твоја жена видела, којим си путем  
е, шта га пита.</p> <p>Домаћица види то и назире, да се у души Срдановој нешто крупно догађа.{S 
, „не пита је, да ли хоће, него види то и сам.{S} Леп си ми ти момак, кад не знаш ни то, а хоће 
у подиже с патоса као испребијано псето и извуче се на поље.{S} Срдан је клонуо на клупу.{S} На 
у, па ће онда жито нићи.{S} Но ако жито и није никло, никла је ипак — тајна, и ова нечувена ств 
и ме није жао живота.{S} Нека је просто и оним нељудма, који онако учинише са мном.{S} Њих ваљд 
ена.{S} И у ње је руво лепо, али просто и на њој нема накита, те изгледа међу оним осталим госп 
“ "</p> <p>Помирење је дакле постигнуто и нико се томе није више радовао, но Светозар и Јованка 
ља је свем селу испричала оно исто, што и Марти, па су сад многе и многе „друге“ и „прије“ дола 
би била дакле у неку руку оно исто, што и Гаја Павлов, који је отишао у Назарене само за то, да 
еленом. „Јелена рано“, пита је, „за што и ти „не повериш?“ „Мени је бабо“, каже она, „добра мој 
обично догађа.{S} Парница је донела што и вино.{S} Узбурка крв у човеку, и као што у пијанци по 
ривоја тамо, да ради у башти, а кад што и друге послове.{S} Тамо је он бивао по читаве сате без 
ли: „Мужеви, љубите своје жене, као што и Христос љуби цркву и себе предаде за њу.{S} Сваки дак 
ио Назарен, па кад си ме тукао, као што и остали поштени људи туку своје жене, нисам ни осећала 
у и Нада и Боривоје желели оно исто што и она, само је Надин поочим отежавао ствар.{S} Тај чове 
 зар може бити, да није наследило нешто и од ваше нарави?...{S} Оно је дисало с вами исти вазду 
чека запевајући: „Јао, леле мене, браћо и пријатељи слатки, шта ћу сад!“</p> <p>Тома погледа у  
м.“</p> <p>„Ето, тако је то, моја браћо и господо драга.{S} Ја ово говорим с крвавим срцем, јер 
двоје, видећете драга и лепа моја браћо и пријатељи...{S} Него ето, као да сплашњавају отоци.{S 
 да започну молитву, он се диже. „Браћо и пријатељи моји“, каже, а глас му дрхће, „опростите ми 
ајпотребније ствари, по подне се кренуо и сад, тек што није стигао.</p> <p>Она је желела, да ви 
без мараме.</p> <p>Онда је Тома клекнуо и рекао: „Љубазни, да се помолимо Свевишњему“.{S} Склоп 
 попа.</p> <p>Све ово је Светозар дочуо и ово сумњичење заболело га је до срца.{S} Био је још м 
е мушких, које женских.{S} Вече је тихо и видно, те се може све лепо распознати.</p> <p>Лазар с 
усти све, што му беше у рукама:{S} Штап и Милеву, те поклече на земљу.{S} Све то беше за неколи 
ијну свету строгост, кад свет овај слеп и глуп,</l> <l>Идолима сјајне храме и олтаре гради свуд 
 народ сам на тим предавањима.{S} И поп и учитељ и трговац и доктор и гости из вароши треба да  
xml:id="SRP18966_C19"> <head>Српски поп и назаренски владика у борби око свога оца.</head> <p>Б 
жита?“ — Видим“. — „Кад видиш, онда бар и знај, да је половина с твога тавана.{S} Све су то жен 
лека виде човека, лете у најгушћи шевар и данас их нема, пропале су.{S} Тако ћемо мал’те не про 
 и кошкања речма, па онда пренеше ствар и у новине.{S} Бог те пита каквих ствари нису тад размр 
 несрећи?!{S} Како ће схватити ту ствар и како ће пресудити на послетку?{S} Боривоје је стрепио 
о, премудри Соломон баш је био премудар и увек је писао: „Чувај се жене, као живе ватре“, и опе 
пљесну рукама: „Наопако баба-Стако, зар и ти?{S} А пре бих се смрти надао, но томе!“ </p> <p>Ба 
S} Неће ли нам други пут рећи:{S} А зар и из вароши може што добро доћи?“</p> <p>Здравковић је  
, а оног мало искрвавио бритвом, па зар и за то да трчиш у Јерусалим.{S} Ко још те ситнице рачу 
> Остали и не гледају на њу.{S} Или зар и они слуте, шта ће бити?</p> <p>„Милице, синко“, вели  
 чича Срдан није био у селу, дође Лазар и одведе сестру својој кући.{S} Она се испрва опирала;  
ока на своје старешине, па кад се Лазар и Мирко не кренуше, поседаше и оне.</p> <p>„Видим, браћ 
даље и даље, па никад краја.{S} И Лазар и прота виде, е је време, да се прекине.{S} Светозар је 
, где је те ноћи и умро.</p> <p>И Лазар и Боривоје били су потресени до дна душе.{S} Сад су бил 
спомињала ту ствар.</p> <p>Но ако Лазар и није постао свештеник, он је <pb n="32" /> бар појао  
> своје старо друштво.{S} Чују то Лазар и Боривоје, па им Бог зна како мило.{S} Кад прође неко  
> <p>„Мало час ми је показао брат Лазар и ону последњу рану, која је јела моју душу.{S} Било ми 
<p>Неког вечера се таман спремају Лазар и Боривоје <pb n="59" /> да отпочину, кад се отворише в 
 се сутра дан умешати, баш кад су Лазар и Боривоје при рачуну. „Израчунајте ми“, каже, „колико  
а нека дођу одмах.“</p> <p>Кад су Лазар и Милева ушли у собу и пришли оцу, он се заплакао. „Дец 
е Пера ослободио затвора, били су Лазар и Боривоје сами у ћелији.{S} Лазар се трудио дан ноћ, д 
н, као што ћу ја с тобом.“</p> <p>Лазар и опет не рече ништа.</p> <p>Светозар продужи:</p> <p>„ 
неки Назарен.“ Но таман продужише Пазар и Боривоје рачунање, а Петар се и опет умеша. „А шта ће 
 се томе није више радовао, но Светозар и Јованка.{S} Али кад би трећи дан с вечера, долети Све 
/p> <p>„Шта је, мајко?“ питају Светозар и Јованка у један глас.</p> <p>„Није добро, децо“, изго 
о је невоља, немаштина.</p> <p>Светозар и лекар учинили су у оне дане све, што су могли.{S} Лек 
е проћи.“</p> <p>„Никада!“</p> <p>Лекар и опет пипа ребра и вели: „Читава су“.</p> <p>„Јесте“,  
 што је могао већма.{S} Допао је кључар и пита: „Шта је опет?“</p> <p>„Молим, да ме одведете ис 
.</p> <p>Боривоје дође у неприлику, јер и Назарени имају богомољу, где се скупљају јавно на опш 
да и он за њима.</p> <p>„Пример, пример и опет пример“, рече он.</p> <p>Сви су му одобравали и  
де купио сам ја на вашару, укуцао ексер и обесио га.{S} Он нити је посвећен нити су над њим чит 
 Паја, ко га дограби у руке.{S} И Лутер и Калвин и Социјус и Фрелих и како се зову сви ти рефор 
ку важнију ствар, узму да богме у обзир и оно, што њихови старији говоре и у вече се хори већ п 
и, да убију онога, који проповедаше мир и кад га ухватише: <pb n="118" /> хтедоше апостоли у је 
му се смешиле, али му у души беше немир и незадовољство.{S} Шта ли ће свет рећи?{S} Шта ли Наза 
 више од четири јела; за тим долази сир и воће.{S} Ми ни на што друго не дајемо, до ли на јело. 
ка. „И хаљине и огртач и ципеле и шешир и кишобран, па јеси ди видела чак и марамица од једне б 
знања.</p> <p>У том се умеша у разговор и трећи заточеник, Пера Крњин: „Е гле сад; није чуо!{S} 
head> <p>Кад су Боривоја увели у затвор и забравили за њим врата, било је у ћелији још два сужњ 
ошао до Срданове куће, закуца на прозор и предаде га домаћици.{S} Она се сирота згранила, кад г 
за скупштину?“</p> <p>Милева прими укор и не рече ни речи.{S} Сто беше постављен и она поче да  
а на искварени свет воду и ватру, помор и војску и — све је горе и горе.{S} Тада се свршује ста 
а.{S} И поп и учитељ и трговац и доктор и гости из вароши треба да буду на тим предавањима.{S}  
/p> <p>„То имаш право“, прихвати доктор и насмеја се.</p> <p>На послетку се ипак разиђоше задов 
 /> Ту је ратарка и попадија, ту доктор и ковач, ту неколико гостију са стране, па и госпођа Зд 
уку на срце, онда ми поглед пада на вас и морам рећи, <hi>свештенство је које заспало, које упу 
у оном друштву, које је друкчије од вас и у коме вама нема места?“</p> <pb n="157" /> <p>Он се  
жите у друштву, које је друкчије од вас и где вама нема места?{S} Не би ли боље било...“</p> <p 
 многи и многи да цепају и поцепаће вас и биће првака, који ће вас срамотити и биће стада кужно 
е се сад каје, гризе се, стиди се и вас и људи.{S} На пољу, у природи долазиће по лако к себи,  
о и пре.{S} Јованка је имала диван глас и њено анђеоско певање такнуло се врло често Боривоја.{ 
и Срби народ, да Бог сачува.{S} Код нас и свиње више поједу шљива но ми.{S} Ако и спремамо што, 
 покушаја, јер ако нас повија, биће нас и преко плота“, вели Славна.</p> <p>„Знате ли шта?{S} Д 
риродно и оно ће победити, окрепити нас и одржати нас до бољих времена“.</p> <p>„И ко ће то да  
.{S} То нам убија здравље, сиромаши нас и не можемо напред. „<hi>Ми смо свој напредак и срећу</ 
бе, а друго, чули су и они, да ће данас и прота и попови у скупштину, па кад може прота, могу в 
о да је његова црква, баца петице у тас и жали, што воскари не праве свеће од <pb n="41" /> пед 
„како се крстио Господ наш Исус Христос и како је забележено у светом писму, у трећој глави Мат 
i>.{S} А може ли то бити, да су Христос и апостоли једно чинили, а друго наложили нами да чиним 
и у руке.{S} И Лутер и Калвин и Социјус и Фрелих и како се зову сви ти реформатори били су ваља 
дар божји, знање своје завезали у убрус и чувају га и не распростиру га и не тргују с њим.{S} О 
 је своју кесу с новци „завезао у убрус и чувао...“ Тома је надовезао на то и напао на тврдице, 
—35. „А Марија како дође, где беше Исус и виде га, паде на ноге његове, говорећи му:{S} Господе 
иначе разборит човек; обишао је и Банат и Бачку и Срем, много је видео и много искусио.{S} Једн 
Красан човек тај твој <pb n="8" /> брат и ја баш не знам, за што се тако окомио на тебе.{S} Руж 
Промисли се дакле, прими овај мој савет и мисли дан-ноћ само на украшавање душе своје.“</p> <p> 
 се на даске, које тамо замењују кревет и остао непомичан.</p> <p>„Да манемо за данас, Лазаре“  
лушкивао је Здравковић, шта говори свет и шта суди о његову предавању.{S} Не чу ништа друго оси 
 је музао козу, а данас их има двадесет и четир, па сви држе и по две краве. (Смеј).{S} Не каже 
едамнаест година, а њему беше четрдесет и пет.</p> <p>Сад је на путу.{S} Враћа се у село, али у 
одрекао Христа.</p> <p>Скочи као махнит и оде.{S} Оде онако, како она није хтела.{S} И без речи 
есоше и он се расположио, жваће у сласт и говори: „Баш смо ти ми Срби народ, да Бог сачува.{S}  
} Нису градили што но кажу, велику част и маст, волели су да даду повећи прилог друштву добрих  
оје се односе на нашу мушку уздржљивост и наше мушке дужности, а женске параграфе прескочи.{S}  
p>„Претерани у свему, одбацујете радост и уживање, сузу и смеј, најневинију песму, па и саму ша 
вог деду), али његова детињска веселост и безазленост није се повратила.{S} Срећом се не враћаш 
е хтела. „Не могу, каже, чинити дужност и матери и мужу; толико снаге немам.“ Сад јој је лане у 
испуњаваће оно, што му налаже човечност и добро срце. — Пијанство, карта, непаметно лицкање про 
 бољи Христијани и од апостола.{S} Крст и иконе вами су идоли.{S} Зар ви <pb n="146" /> не знат 
 и Светозар на амвон, у руци му је крст и као да тај крст у његовој руци задрхта у први мах, ал 
ти с Богом.{S} Зар нас Православне крст и иконе не подсећају на то исто?{S} Па је ли право било 
 се...“</p> <p>Здравковић је отишао љут и без потписа.{S} А предавања престаше.{S} Но и ако та  
а већ десет пута си скретао на бољи пут и увек западао натраг.{S} Твоје друштво, у коме живиш,  
} Ако је Христос донео мач, зар има већ и деда Мирко право, да то учини у нашем селу?{S} Христо 
 на „поповској сувачи?“ Сад разбира већ и поједине куће.{S} Оно је тамо широка удица, оно је гр 
шће је долазио Сима пекар, који сад већ и не избиваше из куће Боривојеве.</p> <p>Пет дана је ле 
иротица не прима.{S} Куне је, да је већ и црној земљи тешко и вели: „Не исплатисте ви мени мог  
зрео и готов за жетву, и гле, ту је већ и жетелац; ето, подигао је срп, да покоси клас!{S} Ох,  
де и убије човека“.</p> <p>„А ту ће већ и он допустити, да није жена крива, но зидар или управо 
расима; запалио се бадњак; запојаше већ и звездари: „Слава во вишњих Богу“.</p> <p>Лазар је бол 
ку није добро да буде сам“, то пише већ и на првој страни св. писма.</p> <p>Док је Лазар по крч 
вају...{S} Целива породица, свршише већ и покојникови другови, носачи понеше сандук... већ изла 
е бојим, е ће та раздраженост прећи већ и на Назарене“.</p> <p>„Шта је?“ пита Боривоје.</p> <pb 
 кукурузима.</p> <p>Тако се ухватио већ и мрак.{S} Боривоје се мало <pb n="171" /> умирио и оти 
 Па кад га положи на наковањ, а оно већ и готово...“</p> <p>Јелачић се насмеја и потапка Светоз 
м.{S} Треба журити“.</p> <p>И он то већ и по стоти пут предочи Рахили, која је од удаје Варвари 
ем и оно, што није.{S} Везали ме за пећ и ложили, док се није усијала.{S} Ако онда нисам полуде 
шла је и она кобна недеља, кад ће Јовић и другови предложити друштву, да се измене правила.{S}  
е.“ </p> <p>„Ах, тако“, рече Здравковић и умукну.</p> <p>После малог одмора дође молитва, па на 
ји су као наш дични професор Здравковић и подобни!“</p> </div> <pb n="155" /> <div type="chapte 
 него што беше лупеж и имађаше ковчежић и носаше, што се меташе у њ</hi>... „Био је дакле блага 
пустоловство, површност, отимање за моћ и славу.{S} Куд год погледаш, видиш пропадање морално,  
 Марта је дозвала и опет лекара у помоћ и молила га, да је посаветује.</p> <p>Лекар јој је саве 
 пољуби жену у чело, назва јој лаку ноћ и затвори се у своју писарницу.</p> <p>Тамо је ходио ду 
лече на сред авлије, подиже руке к небу и поче најужасније клети <hi>Милеву</hi>.{S} Више није  
д Швабе Назарени знају:{S} Подигну мобу и испомогну човека.{S} Шта ће мене Назарени да уче, шта 
ра Макра, заседну свако по подне у собу и плачу, да би се и камену ражалило.{S} А плачу не за д 
p> <p>Кад су Лазар и Милева ушли у собу и пришли оцу, он се заплакао. „Децо“, каже, „уштапио са 
 прибрала, покајнички је спустила главу и рекла Влади: ”Тм си свему крив, јер си мојој лудој гл 
одметну бедна мајка сину руку под главу и поче да га диже...{S} Но дизало га је још нешто.{S} И 
— језик за зубе.</p> <p>Сепл саже главу и заћута као опарен.</p> <p>Натарош не знаде, како ће о 
p>Свештеник на ове речи само саже главу и рече: „Нек је по твојој, синко; како те Бог учи... са 
мах осети, да није сам.{S} Подиже главу и виде, где полускривена, међу лишћем, стоји Јулка.</p> 
 у новој кући?“</p> <p>Она подиже главу и погледа га тако тужно, као голубица кад изгуби свог г 
у по лицу силна румен; оборила је главу и стоји као осуђена.{S} Без сумње је слутила, шта је че 
Иду људи друмом, али сваки окреће главу и жури се, неће да га види.</p> <p>„Док у зло доба прођ 
укати.{S} Моја ти препелица обори главу и ја јој видех по лицу, какве се мисли обрћу у њој.{S}  
тиш“.</p> <p>Назаренка само обори главу и каже: „Истина је, била сам неваљала; сад нисам“.</p>  
рну мараму, јер је сагнула дубоко главу и стоји пред њим као она преступница пред Христом.{S} Н 
а поклече од бола, удари му крв у главу и у истом тренутку прескочио је био две-три скамије, ко 
ло, јер каже: „Сви хвале Лазареву главу и науку, а ко зна, хоће ли и Светозару ићи тако књига о 
ву Христову, погледа Боривоје на Милеву и дође му на памет оно, што му је требало пасти на паме 
јој у очи, „иди одма по Лазара и Милеву и доведи их овамо.“ </p> <p>Она се у први мах укипила,  
 шта говори свет о њему, но иде на њиву и ради од ране зоре до мркла мрака.{S} Не грди као до с 
 јесени дан у дан иде са слугом на њиву и сеје.{S} Све је лепо средио и Срдану се мили Бог зна  
д вече, кад дође коњаник Лазару на њиву и још му с коња довикује: „Хајде, жури, умире чича Срда 
воје жене, као што и Христос љуби цркву и себе предаде за њу.{S} Сваки дакле да љуби своју жену 
сте у еванђељу, да треба презрети цркву и не идете у цркву, већ градите овде неку скупштину, а  
 самога, као што је Христос љубио цркву и себе предаде за њу...“</p> <p>Старицама назаренским д 
<pb n="96" /> „Христос је дошао у цркву и сав народ иђаше к њему, да га учи.{S} А књижевници и  
 бануо међу нас из ненада, ушао у цркву и поучио нас; сео у порту, да му може свако прићи и пот 
S} Назарени нападају нашу данашњу цркву и веру веома жестоко.{S} По њихову учењу:{S} Човек мора 
вође са свим изгубити.{S} Спомињете ову и ону главу еванђеља, тумачите је по свом и пронађосте, 
 и Варвара чине све могуће, да му угову и Тома се не истиче одвише.{S} Но Боривоје је ћутљив, ш 
пили, сад ће ићи негде у крађу, па зову и њега.{S} Бруји рог на гајдама:{S} Хајд, хајд, хајд, а 
.{S} Ево вас видим искупљене на молитву и питам вас:{S} Децо, где су вам очеви?{S} О матере, гд 
 држите за изгубљена, за сотонину жртву и нећете да га испратите ни до гроба; борите се против  
пљене да кажу, како мисле о Назаренству и шта да се чини против тога зла?{S} Он, прота, вели, к 
ужбе преварити.{S} Нити живе у братству и љубави, но се туже и парниче као душмани.{S} Не обзир 
исте, јер осуђујете сваку светску књигу и не бринете се за напредак...“</p> <p>„Претерани у све 
ећ у Јерусалиму.{S} Пости, моли се Богу и све се већма отуђује од светских ствари.{S} Ако се На 
несемо ашове и мотике, помолимо се Богу и укопамо га“.</p> <p>„Не плаче сетра, кад јој умре бра 
вати децу.{S} Св. Сисоје се помоли Богу и Бог учини чудо:{S} св. Сисоје избљува на длану млеко  
а не иде.{S} Не треба да сам учен, могу и без тог држаља и песка прорачунати, да је премного.{S 
мо, да Ненадови нису последњи и да могу и да се сложе, па још у добру.“</p> <p>Старчеве очи зас 
а је зло у две руке.{S} Мораћемо и Раду и Стану јавно опоменути, јер је срамота што чине.“</p>  
да може пред вече и опет доћи на ограду и назвати јој:{S} Лаку ноћ...</p> <p>Хеј Лазаре, Лазаре 
?{S} Шта ћете онда, ако прескочи ограду и јурне у свет?{S} Ко ће онда робити место њега?“</p> < 
је доста времена, свињче разрило ограду и ушло у Лазарево двориште, онда је Лазар први пут гово 
не игре.{S} Све је било у највећем реду и кад би најслађе — разиђоше се.{S} Сутра дан тек сваки 
врачане, за то треба чекати младу среду и попрскати усев гаврановом крвљу, па ће онда жито нићи 
атином по оном сату, што висаше на зиду и рече: „Баците га на поље!{S} Не показује добро.“</p>  
дохвати огледало, које је висило о зиду и поднесе га Боривоју.{S} Кад се дете огледа и виде себ 
ва је у постељи, окренула је главу зиду и не миче се.{S} Не спава, а то се види по томе, што ча 
ја.{S} Бог пушта на искварени свет воду и ватру, помор и војску и — све је горе и горе.{S} Тада 
у, узе троструко уже, покваси га у воду и стаде вијати кукавну Кристу.{S} Право је потера три п 
.{S} Трипут ју је загњурио руком у воду и трипут рекао: „Крстим те у име оца, сина и св. духа.“ 
брати, придобије.{S} Он је тражио згоду и приближио јој се једаред, дваред, триред, десет пута, 
где Бог!{S} Увек и увек угађати Господу и зар баш никад не угађати себи?{S} Овако мисли ишле су 
рилика ти је, сложите се.{S} А већ кажу и њеним родитељима.“</p> <pb n="77" /> <p>„А ако се не  
 народу.{S} Нека га љубе и цене, помажу и подупиру у његову светом послу.</p> <p>Сад се попео и 
ко дисање чује се јасно и у оном метежу и он се повуче у крај.{S} Гаја се у оном комешају подиж 
у Љубу.</p> <p>Она се окрете своме мужу и рече доста гласно: „<foreign xml:lang="DE">Unverschäh 
ично богата села.{S} Та су села наблизу и у њима се по највише догађа оно, што ћу да испричам.{ 
вему, одбацујете радост и уживање, сузу и смеј, најневинију песму, па и саму шалу.{S} Хоћете љу 
се у већем друштву заједнички озидавају и крепе.</p> <p>Но Милева је боље рачунала.{S} Она је с 
ло се радо једно пред другим понижавају и износе своје грехе.{S} У првом тренутку изгледа то не 
његово мишљење.</p> <p>Многи одобравају и ово мишљење, а нарочито Здравковић тапше као да је у  
андари знају и чији су.{S} Стегоше Гају и изишло је, да је он само за то стао у Назарене, да га 
 Очи им још весело, безазлено погледају и чисто се пренеш, кад их после неколико тренутака види 
/p> <p>„Зар да сви пиље у мене, шушкају и оговарају ме.{S} Нека их бабо, бар ће се мирније моли 
зар Назарени не пиље у тебе, не шушкају и не оговарају те?“ плану чича-Срдан. „Казуј, несретнич 
изван села у шетњу, а све нешто шушкају и договарају се.</p> <p>Прошле тако месојеђе и дође уск 
да су то крадени свињи, а жандари знају и чији су.{S} Стегоше Гају и изишло је, да је он само з 
ним рукама.{S} Волели би да те упознају и лично, а већ те познају по делима твојим.“ Боривоје ј 
 вами ће устати многи и многи да цепају и поцепаће вас и биће првака, који ће вас срамотити и б 
уши му је страшно, а усне му изговарају и нехотице „Молитву грешника“ : „Ја знам, Господе, кака 
ан заједно, па се и позаваде и поиграју и очајавају, дотле је он мало с њима, али кад је с њима 
рикупило много гостију, да им честитају и буду учесници у њихову весељу.{S} Црква је била пуна  
 ручају цареви и краљеви кад се састају и госте, а требало би да доносе.{S} Не што се то нас ти 
им на самртној постељи, да га се сећају и да га поштују.{S} Кад је заклопио очи, сваки син му ј 
која ће девојка рећи то?{S} Она у смеју и шали каже: „Нећу“, а то је девојачко хоћу.{S} Која де 
Људи радни, нарочито ратари, не доспеју и не могу доспети свако вече, али ко год може, тај одла 
 даље, што но реч: „бију Срби, ал’ бију и Турци.“ Што дубље залазе у св. писмо, све се то више  
ј би човек морао бити затворен у кутију и <pb n="179" /> не би смео од два сата у зору до вечер 
нда би требало и опет узети проводаџију и обновити лек, али то не иде, јер хвала Богу нисмо Тур 
ало зубе не поломисмо.“</p> <p>Миливоју и госпођама пришао је уз пут професор Здравковић.</p> < 
жене на рогљу, те поведу реч о Боривоју и његову далеком путовању, Нади не ударају више сузе из 
видех.“</p> <p>Лекар је пришао Боривоју и загледао га.{S} Боривоје испрва гледаше весело унаоко 
<p>„А ти кад постиш, намажи главу своју и лице своје уми, да те не виде људи да постиш, а отац  
исаћим столом, прикупља сву снагу своју и спрема се за одсудни бој.{S} Чим Лазар буде дошао оцу 
 гоне...</p> <p>„Пазите на правду своју и не чините пред људима, да вас они виде.</p> <p>„Кад д 
те виде људи.{S} Него уђи у одају своју и затворивши врата своја, помоли се оцу својему, који ј 
м: „Хоћу да узмем Варвару за жену своју и хоћу да је љубим, као што нам заповеда Господ и пропи 
ју га, не може се рећи, да га не негују и не залевају, али опет за то бледи и вене, недостаје м 
лебац једу, не треба две вере да верују и она — повери.{S} Повери, да изведе у кући јединство,  
ега.{S} Осетио је сву ништавост човечју и дође му као гадно фарисејство оно досадашње назаренск 
 препелицу дирнуо си данас својом речју и ја сам је ухватио...{S} Одустала је од накита и — тај 
његове, а жене држе малу децу у наручју и плачу...“</p> <p>„Није лепо, није поштено од њих“, ка 
ке, не може, заиска онда знацима оловку и хартију, па учини потез-два...{S} То што је написао л 
е само лик и њено одело, али у том лику и оделу је — сотона.</p> <p>„Стани, пустињаче“, говори  
пио очи, сваки син му је насликао слику и наместио је ту слику — лик очев, с прочеља.{S} Свака  
се стишавала.{S} Она је гледала Јованку и видела на њој, каква треба да је ваљана жена, па се з 
/p> <p>Светозар пође, погледа у Јованку и она устаде да иде за њим...</p> <p>„Забрављена је ком 
, што је опет ударио у банчење, пијанку и неприличан живот.</p> <p>Дође пролеће и сада се догод 
арени свет воду и ватру, помор и војску и — све је горе и горе.{S} Тада се свршује стари завет, 
је већ доста учинио за ствар назаренску и од кога Назарени још више очекују.</p> <p>Назаренска  
три (пештански и бечки), па на послетку и сам цар имати посла, ако Марта не добије иконе.{S} Уз 
лука, поста, Јерусалима, па на послетку и вечна блаженства.{S} Изео је за ручак целог целцатог  
нда млађи брат са женом, па на послетку и мати.{S} Ђока се крстио од чуда.{S} Каже: „До сад је  
ороци, ускрснуће мртвих, па на послетку и „живот вечни“, пакао и рај.{S} Кажу, кад је човек гле 
 „Бог ће те умудрити“, рече на послетку и изиђе.</p> <p>Рахила је премишљала.{S} Бог?!{S} Та њо 
беше згодно, да узвиси назаренску науку и да уједно нападне на противнике.{S} Он је знао, за шт 
реном у једној соби, гледао његову муку и слушао из уста његових тешку клетву противу ње.</p> < 
лимну главом.{S} Јованка га узе за руку и одведе к Милеви.{S} Тамо ју је загрлила, ижљубила и о 
 његових другова, Лазар, ухвати за руку и својски је притиште:</p> <p>„Умири се, брате“, шану м 
века, где се ухватио с Јованком за руку и иде у сеницу.{S} Да каже, да је Лазар, не може, јер ј 
и ичега:{S} Момак узима девојку за руку и смерно одлазе кући, призивајући Бога у помоћ“.</p> <p 
 је Боривој у скупштини Варвару за руку и изговорио јасним гласом: „Хоћу да узмем Варвару за же 
леда у слова.{S} Наслонио главу на руку и у неки мах тешко уздахну.</p> <p>За леђима му је стој 
зборит човек; обишао је и Банат и Бачку и Срем, много је видео и много искусио.{S} Једном речи, 
ру, те закла коње и краву, за тим вашку и мачку, гуске и пилиће, једном речи, све живо по кући. 
 игра глава.{S} Ти ниси убио само вашку и мачку, него и жену, разумеш ли?“</p> <p>„Разумем.“</p 
иша, он проговори: „Ја сам примио пушку и служио цара три године.{S} За те три године увек су м 
џићеву преводу.{S} Лазар је у оном углу и полутами читао скоро шапућући 5. и 6. главу Матејева  
х људи рекао, како ће скромност у оделу и умереност у свему учинити, да нико ни у цркви неће гр 
оче да служи.</p> <p>Назарени су у јелу и пићу умерени, али нису уздржљиви.{S} Не познају сјајн 
 подигли на брата свога, принесите челу и прекрстите се; ону опору реч, која вам је на уснама,  
е овнови бију — овце се сабију у гомилу и гледају.</p> <p>Ствар се нагнула са свим на ону стран 
 он је тако добро познавао своју Рахилу и провидео ју је.{S} Кад уђе у собу, она је још певала, 
т недеља“.</p> <p>Свештеник приђе столу и отвори св. писмо... „Дужност ми је“, каже, „да ти про 
ича Срдан је данас с вечера разбио лулу и кад му понудише другу, он ману руком и рече: „На што? 
 то све?{S} Но како стоји са оном крвљу и нарави, које ће то дете да донесе на свет?{S} Зар мис 
разбеси, јарост га обузе, дохвати цигљу и удари брава таком снагом, да га је на месту убио.{S}  
а ми се.{S} Други пут нађем је на рогљу и питам је: „Кажи ми право, Милева, шта би ти рекла, да 
} Све то пише <pb n="144" /> у еванђељу и све је то било већ што тамо пише.{S} А зар до века та 
ли она прићи ће ком брату или пријатељу и скинуће му перце с рукава, наместиће му огрлицу или у 
кобити.</p> <p>На кратко по том дође му и Лазар у походе.{S} Он је потврдио, да је Светозар иза 
, омања и почне из нова молити; каже му и по десет пута: „Море, мани се ти Симе пекара, оставић 
еља нападе опет Боривоја, а Боривоје му и опет не оста дужан.</p> <p>Верни су гледали ову борбу 
равити; доводиће му децу, а доносиће му и књига назаренских.{S} Има: „Харфа Сиона“ а има и више 
 се на жену, а ње нема...{S} Другови му и опет дају за право; та да: „Човеку није добро да буде 
 Ко те удари по једном образу, пружи му и други“.</p> <p>„То је, кад би вас неко ударио“.</p> < 
о удари по десном твом образу, обрни му и други.</p> <p>„И ко хоће да се суди с тобом и кошуљу  
 тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и хаљину.</p> <p>„И ако те ко потера један сахат, иди с 
д њега и побеже у своју собу; за тим му и опет допре до ушију шум, као кад оно ветар зајауче; и 
покупише оно своје расуто перје, мараму и ружу, па одоше и опет у најдаљи крај, лагано, истим р 
из уста.{S} И он држи, да су жене свему и свачему криве, па чак и онда, кад се одвали цигља са  
а сам божју реч схватио потпуно у свему и без погрешке?{S} Сви ми то кажемо, али кад то кажемо, 
ислио о Милеви, мислила је и она о њему и то не само мислила, него и чекала га.{S} Лазар га је  
овори са заносом о Св. Гори, Јерусалиму и оним чудима, која бивају на гробу Христову.{S} Припов 
p> <p>Боривоје се приљубио уз чича-Симу и његова унука Стевана (који је често био уз свог деду) 
посла Бог ватру из неба и сажеже Содому и Гомору; и да ли боље би?</p> <p>„Не!{S} И љубопитну ж 
епала за шараге и остала натраг уз Тому и деда Јову.{S} Све троје се стресоше.</p> <p>У онај ма 
срећа.{S} Звона почеше ударати на ларму и сви полетеше у порту.{S} А из порте се са свим јасно  
прву веру, која је озидана на св. писму и која тражи <pb n="142" /> и дела, а не само речи, јер 
 Здравковић. „Чега год нема у св. писму и што год није на основу св. писма, то је од — ђавола.{ 
е друштво, јер сви они не маре за крчму и параде, па за то и доспевају, да се баве по мало врта 
аћи.{S} Дошао он по вечери мало у крчму и наиђе, где се крчмарица нешто кошка с децом.{S} Деци  
еми.{S} Милева је оборила главу, уздану и изиђе на поље.</p> <p>Мало после дође Лазар.{S} А онд 
ма никаква лека?!{S} Ишао је чак жупану и тражио од њега цедуљу, право, да може убити оног неср 
по највише вреди, одвео ју је на страну и умирио је.{S} Онда се врати натраг.</p> <p>„То не мож 
загрлио Боривоја, а Петар стао у страну и дао се у крупне мисли.{S} Шта ли ће он?{S} Читаву ноћ 
хове затворене сроднике на другу страну и говор почиње.{S} У оној гунгули може говорити ко шта  
 људи, који једва чекају, да се састану и наразговарају.{S} Прегладнео човек мало једе; препуно 
 хоћу да живим као што приличи Хришћану и човеку; хоћу да будем вредан и умерен; хоћу, ако још  
ђи, узми ме, метни ме на кола невенчану и однеси ме у мрак“.{S} И која ће девојка рећи то?{S} О 
 вредно упоредо обрађивати њиву народну и како ће Јованка помагати Светозара у његову тешком по 
ек ожењен и у година, остави кућу, жену и децу, покупи све новце и оде с њом у свет...{S} А тај 
његова живота исписана.{S} Имао је жену и кћер, а све троје њих беху скромни и ваљани у сваком  
дан венчања <pb n="33" /> оставили жену и отишли у крчму.{S} Они остали су мирно остали код кућ 
њихову кућу.{S} Лекар је прегледао жену и нашао, да њено болесно стање излази из њеног душевног 
 је онда немилостиво тукао не само жену и кћер, но тако рећи и цео комшилук.{S} Кад дође кући,  
лико схвата, да Тома оговара мртву жену и то жену, која је била њихова пријатељица — Назаренка. 
 и дозва жену.{S} Лепу жену, горду жену и накинђурену жену.{S} Светозар је учинио, како му рече 
} Богу тим нећеш ухаснити.{S} Имаш жену и ситну децу, па није ни то богоугодно, тако рећи, забо 
остол Павле познавао је сваког по имену и из виђења, те му је лако и било писати:{S} Овоме спре 
овић назвао:{S} Да одемо вуку у јазбину и тамо да га нападнемо.</p> <p>Боривоје је био међу Наз 
р, задржала је, да не тражи лека у вину и ракији.{S} Ја дакле држим, да ми по подне изјавимо, д 
де кључ од коморе, што је висио о клину и даде га Светозару.</p> <p>Кад је Светозар с Јованком  
о Ђока чу, спопаде снају, унуче, перину и бари их на улицу.{S} Јова дође кући и кад види шта је 
 Боривоја не мога исправити.{S} Стотину и стотину пута клечала је пред оном чађавом јерусалимск 
аслужује.{S} То сви признају као истину и ја вам кажем, да сваки народ има и онаког попа и учит 
 одело носила при послу, а за скупштину и улицу, да си употребила скромније, ти обратно чиниш.. 
а</title>“.{S} За тим одоше у скупштину и причестише Варвару комадићем хлеба и гутљајем вина, и 
је, да Лазар иде у назаренску скупштину и да га је Милан, друг његов одмамио тамо.</p> <p>Била  
ви овако како су у назаренску скупштину и тамо на лицу места да здеру образину са лица назаренс 
 То јој мало утоли ону грдну ватруштину и осети, да јој је лакше.</p> <p>Пође постељи, а још се 
} Код куће у један мах прође кроз кујну и осети, где се заустави Милевин поглед на њему.{S} Он  
ити му како воли.{S} Остали само клекну и склопе руке.{S} Две три молитве, које сам у назаренск 
у више срца, но они у одбору“ — повикну и стисну песницом.{S} И дође му на памет реч, коју је ч 
до подне, а кад би подне, он само хукну и пита: „Је л’ већ готово?“</p> <p>„Ех, јест“, вели Пер 
е то у онај мах на памет, он само хукну и рече: „Ми ћемо пропасти обадвоје.“ И онда занеми.{S}  
ћма поштовали, него ма коју другу икону и још су увек палили пред њом кандило.</p> <p>Мартин бр 
љно рече: „Да сте ту јерусалимску икону и ви и ваш брат бацили на ватру и изгорели је, већма би 
>Срдан трже још једном, а Милева посрну и паде на колена.{S} У тај зачу се тутањ, као да се пол 
 сад тек, кад ју је видео овако немоћну и болесну, увиде, како је силно воли.</p> <p>Марти се п 
 n="110" /> <p>Цео одбор дубоко уздахну и пристаде уз Мирка. „Види Бог“. „Шта ћемо с Гајом Павл 
 дан по подне устаде са столице, одахну и рече: „Господе, у твоје руке полажем ову праведну ств 
има, од куда је долазио лелек.{S} Куцну и рече нешто.{S} За мало, па се лелек утиша.</p> <p>Међ 
> <pb n="100" /> <p>Лазар само кашљуцну и намргоди се.</p> <p>Жена, бледа лика, сувоњава, ступи 
а се окрете својој кћери, стаде пред њу и рече: „Устани и хајде кући!“</p> <p>Она устаде, али с 
 Без тога ко зна, шта би изишло пред њу и скренуло јој пажњу на Бог зна какву ситницу.</p> <p>С 
е неправде?“</p> <p>Лазар је при читању и тумачењу долазио све јаче и јаче у ватру и сад је гов 
љуцка оном ситном песничицом по наковњу и да каже: „Ја нећу друкчије“, да Шандор нема куд, но с 
Код вас, чим се роди дете, носе га попу и крсте га на силу у вери, коју детенце нит схвата нит  
а.{S} Није могло бити, а да се и Лазару и Милеви не учини, да је њихов брат нашао паметну, милу 
„Да сте ми здраво, девере!“ вели Лазару и пружи му меку руку, која није била увијена у рукавицу 
ога.</p> <p>Обрен је први пришао Лазару и хтео, да му се исповеди баш, кад га одведоше до истра 
х обавестише још у напред.{S} Но Лазару и Боривоју не рекоше ни речи о оном, што ће се расправљ 
 из цркве, прота је приступио Светозару и рекао му:</p> <p>„Ја сам увек говорио, да ћете ви поб 
?</p> <p>У тај мах стојала је на бунару и Марта Иванова, млада, једра и лепа жена.{S} Ведро је  
з поља.{S} Боривоје с места остави игру и највећом вољом пође да послуша матер.{S} Но брав ника 
натароша, да су само бранили своју веру и ништа више.{S} Ја мислим „види Бог“, и да се Панти не 
га.{S} Бадава је све село ишло у потеру и тражило; ништа не нађоше.</p> <p>Боривоје је лежао не 
 се једно од другог, већ ако у договору и за време, да постите и молите се Богу; и опет да се с 
сет пута.{S} Стигне кући, отвори комору и забрави за собом врата.{S} Тамо је мрак.{S} У оном мр 
{S} Доцније се и опет забравио у комору и молио се дуго Богу.{S} Дуже но икад пре, али му сада  
 он се опет затвори у ону мрачну комору и горко плакаше.{S} Осетио је, да је над собом изгубио  
у икону и ви и ваш брат бацили на ватру и изгорели је, већма би угодили Богу, но што се око ње  
умачењу долазио све јаче и јаче у ватру и сад је говорио скоро са свим гласно: „Ми, ми“, вели,  
аде. „Остави“, каже, „били су и у јутру и по подне, имају они и свога посла.“ "</p> <p>Помирење 
чланови друштва толико су успели, да су и Мишу привели у друштво, те им онда по правилима пресу 
 својој намери.{S} Како и не би, кад су и Нада и Боривоје желели оно исто што и она, само је На 
 Срдан, кад му допаде тај глас, „сад су и Лазару одсечена крила“.</p> <p>Са свим је изгледало т 
То је њина лозинка.“ </p> <p>Госпође су и опет хукале.</p> <p>„Ама по Богу, што хучете?“ пита и 
ест.{S} Дуго је ћутао и он, а ћутале су и жене; на послетку проговори. „Огрни се, мајко, и иди  
му с јесени упалио кућу.{S} Изгореле су и стаје и камаре, све до тамана, чак и марва.{S} Пет до 
 тамо, у најдаљем крају врта, одакле су и изишле, сабиле се у гомилу, наслониле скоро главу на  
чи су право циљале на Боривоја и сви су и разумели тако.</p> <p>Боривоје је за све то време био 
Срдан не даде. „Остави“, каже, „били су и у јутру и по подне, имају они и свога посла.“ "</p> < 
а нема редовне службе, а друго, чули су и они, да ће данас и прота и попови у скупштину, па кад 
први почео да истерује сотону, а они су и хтели да му то забране и нису хтели; и тражили су пут 
је то пре било код нас, ама све, чак су и црквене општине узајмљивале новац без интереса.{S} Па 
а га можемо сви ми разумети.{S} Тако су и апостоли то исписали.{S} А да је Христос мислио, да њ 
и крај, лагано, истим редом, као што су и дошле.{S} И опет се сабиле у гомилу, наслониле главу  
 је све, па се задрмале и цркве, јер су и оне из људи</hi>.{S} Ви сте устали да тражите дела, д 
тојнике, какви су већином данас, још су и добри свештеници; крај оваке наше више интелигенције  
о једини пут, који води просвети, спасу и напретку.</p> <p>„Па изволите видети, како је сад?{S} 
S} Тако је и било.</p> <p>Но била је ту и друга крупнија ствар.{S} И Јова и Паја Ненини, браћа  
 дере и време кад се сашива, време рату и време миру...{S} У невреме и без потребе, драги брате 
каже, „Милица захваљује на вашем савету и напомени, она ће зацело послушати.{S} У недељу што ид 
} Друштво добрих људи неговаће просвету и чистити кукољ међу собом“.</p> <p>„Кад сваки члан дру 
о.{S} Он је мислио, да је достигао мету и ускликну у себи: „Хвала Богу, најтеже је прекужено.“< 
т.{S} Главно је, да признаш људма штету и да их молиш, да ти опросте“.</p> <p>Мисли Пера и мисл 
ме.“ И он оде...</p> <p>Дође према риту и учини му се у један мах, да чује урлање курјака.{S} З 
адани вином и сотоном, скочише на Панту и испребијаше га тако, да сад лежи болестан.{S} Панта б 
твом.{S} Колика срамота по сироту Марту и каква је туга обузе, кад јој донесоше ту вест.{S} Оне 
 И онда оде, да се мало прошета по врту и кад би време цркви, он је о тој теми изговорио придик 
иде у Дунаву, на каквом усамљеном месту и то ноћу, јер би на дану могли да им сметају радознали 
, „брате по родитељима, брате по Христу и брате по народу, имаш право.{S} Све то пише <pb n="14 
најбоље показује, да сте на кривом путу и са свецима и иконама и обичајима вашим.“</p> <p>Још н 
 нема сумње; кућа је на његову земљишту и ако није баш са свим онака као пре.{S} Шта је то?{S}  
 које си посисао, вели му ђаво, онда ћу и ја избљувати децу.{S} Св. Сисоје се помоли Богу и Бог 
да Станко, идем тамо, где ћу наћи браћу и помоћ у невољи.{S} Поред наших људи ја сам могао проп 
.</p> <p>Решили су, да позову сву браћу и пријатеље, да поберу Војинов кукуруз, јер му је умро  
о однесеш у цркву жртву паљеницу, свећу и испупчиш прса своја пред олтаром, као онај Фарисеј ко 
ротив божје воље, кад је противан цвећу и држи за излишно оно, што је Бог створио?</p> <p>Дође  
ве кости, ако му још једном дође у кућу и бацио је на улицу.</p> <p>Баба Језекиља није му судил 
.{S} Таман згода, да се он увуче у кућу и удави оног дерана.{S} За часак као да се поплашио од  
 видите, каква је ствар.{S} Зидају кућу и мерник је направио добар план.{S} Али јест!{S} У њего 
о — сотона?{S} Погледа на ту мрску кућу и прозоре:{S} Све је мирно, сви спавају.{S} Таман згода 
арабар поштењем, стидом, простодушношћу и братимством.{S} А сад, кад неста и поштења и стида и  
 њему.{S} Дуго се њих двоје разговараху и на послетку рече лекар: „Мој драги Светозаре, ја радо 
ји, који дођоше с њом, згрози се у духу и сам постаде <hi>жалостан</hi>.{S} И рече:{S} Где сте  
до зоре.</p> <p>Прочула се по Лазаревцу и та смрт — прочула, ма да је не огласише звона и у јут 
Бог да, на томе путу“.{S} Он се на децу и не осврће, а женама ће одговорити или не одговорити:  
зар доводи Боривоју децу, те га уз децу и он походи кад воли.{S} Боривоје се много разбира о то 
путем ударио, требала је да покупи децу и да каже конзисторији: „Кидајте ме, растављајте ме, не 
сказао је све, признао је своју кривицу и искао, да га казне.</p> <p>Но чича Срдан је обиграо а 
ајте.“ Ту прота извади из шпага књижицу и из ње слику (фотографију). „Ево, на овој слици наслик 
који беху тамо, те се сабили у гомилицу и каже им: „Волео бих браћо, да чујем и од вас коју реч 
боди затвора.{S} Кад је изишао на улицу и нехотице подиже главу горе, подиже је далеко више, но 
отле је младић ушао с девојком у сеницу и Боривоје им и преко воље чуо сав разговор.</p> <p>„Пр 
летку уђоше и последњи гости у дворницу и отпоче се назаренска молитва.{S} Назаренско богослуже 
 јесте, али кад сад узме крст у десницу и попне се на амвон, можеш му слободно сваку реч штампа 
 је прегледао и забележио сваку модрицу и чворугу на телу му.</p> <p>„Угрувао си се“, каже, „вр 
у начине две године од шипарице удавачу и Боривоје је и приметио и начуо, да ће Јованка да се у 
у својом, над поквареношћу света, плачу и очајавају годинама.{S} У том добу свога мучења и киње 
бору.{S} Неки одобравају, а неки поричу и прекидају говорника.) А што се тиче Назаренства, моје 
Сувачарову својим сувим прстима за гушу и би је за извесно удавио, само да не беше тако малакса 
S} Човек мора грешити, мора губити душу и мора отићи у огањ вечни, ако је члан друге какве веро 
хоћу, ако још може бити, да спасем душу и измолим опроштаја у Бога и људи за она моја недела.“< 
 на њ; образе му већ дирну њен врео дах и он само очекиваше удар.{S} Но шта би?{S} На место уда 
и жртву паљеницу, и дрва и камен и прах и воду у опкопу попи.{S} Чује, како рече пророк Илија н 
варала с Боривојем, те чула, да је грех и успаљивање, кад млада девојка пева светске песме, дођ 
 само сам гледала.{S} А зар би био грех и да сам играла?“</p> <p>Он је ћутао.</p> <p>„Зар ви ми 
ака је бар доста; у свакој улици има их и по десет, које једва чекају, да се обесе човеку о вра 
сује песме или пише кући писма; цепа их и ипет пише, да га прође време.</p> <p>Ја сам то опште  
не утече“, а има их 450. И похваташе их и Илија их одведе на поток Кисон и покла их онде.<ref t 
н мало с њима, али кад је с њима, он их и измири и охрабри, па га тим радије и слушају.</p> <p> 
затворили?“ пита Славна.</p> <p>„То бих и ја волела знати“, каже Јованка. „Али ми отац није гов 
вцу је говорио Светозар, па је у многих и он наишао на одобравање.</p> <p>Здравковић је хтео да 
 на зло брз, рђаво упућиван од старијих и надражен против нас.{S} Где год опази моју Варвару, о 
{S} И Лутер и Калвин и Социјус и Фрелих и како се зову сви ти реформатори били су ваљани и даро 
55" /> одем кући, не могу тражити бољих и поштенијих људи; ти ће ме избегавати као кугу, а ако  
аба Стака. „Та, ето видим људи и хромих и слепих и кљакавих, неки чак без руке и ноге, па се ож 
>Сазваше дакле договор својих поузданих и угледних људи, одбор, а неке од њих обавестише још у  
ик.{S} Онда је Бог узео то право од њих и дао га мушкима.“</p> <p>„Поганичка је то прича, прија 
ла, кад виде, да се Нада привија уз њих и да је Боривоје ако не баш сретан, а оно бар све мирни 
ива...{S} Кажу, да си ти била близу њих и да си морала видети.“</p> <p>Девојка је ћутала.{S} Св 
ице и видела, да је у ње било баш лепих и врсних ствари?!{S} Где је онај политирани долап?{S} П 
. „Та, ето видим људи и хромих и слепих и кљакавих, неки чак без руке и ноге, па се оженили, а  
и“ — рече она. „Прочитала сам први стих и не могу даље.{S} Како је страшно то!{S} Ја видим, да  
 На место удара осети дуг, врео пољубац и тај пољубац, који он у својој детињској души није мог 
редавањима.{S} И поп и учитељ и трговац и доктор и гости из вароши треба да буду на тим предава 
права да се тужим“, вели, „он је светац и то је најстрашније.{S} Хеј, да могу да ишчупам из гру 
оправићемо“.</p> <p>За мало, па се отац и син заговорили, а мати већ извукла кћер из собе, те ј 
да почнемо ми, који смо овде:{S} И отац и ти и ја и мати и сестра.{S} У нашој кући било је дост 
 поживиш на земљи.“ Па нека је тај отац и тврдица и пијаница и кавгаџија, мораш га поштовати, а 
.“</p> <p>„Па онда?“ пита разјарен отац и само што није очепао сина за прса.</p> <p>„Онда и у с 
оставиле га тамо, док не дође прегледач и забравиле врата.</p> <p>Милева је у постељи, окренула 
 на њој“, каже нека. „И хаљине и огртач и ципеле и шешир и кишобран, па јеси ди видела чак и ма 
 испуњен љубављу, у устима му блага реч и он осваја.{S} Свет гомилама кличе: „Слава: твоји смо! 
, није ни мало хладно, али ти се та реч и не односи на зиму.</p> <p>Жене, Назаренке, једва шапу 
ЧИТАОЦИМА.</head> <p>Да кажемо неку реч и о томе, како је постала ова књига.</p> <p>Има скоро 2 
 а то је к Дунаву...{S} И он окрете бич и не удари њиме жене, као што је намислио, него га пуст 
 те они људи, којима си учинио зло, баш и задржавају од суда, ти се сам од своје воље мораш јав 
аш.{S} Иначе је та ствар застарила; баш и да си учинио, одавна је било, па те не могу казнити.{ 
е.</p> <p>„Зло је велико с нама.{S} Баш и да нема Назарена, нешто би се морало учинити.{S} Овак 
 да и учине што мисле — одмах.{S} А баш и јесте тако, Назарени су баш сад на својој вечерњој мо 
> <p>„Ништа.“</p> <p>„Може бити, да баш и неће ништа рећи, али ће тим више мислити.{S} Није ти  
марица.</p> <p>„Хм, та догоди се да баш и прогутам коју.{S} Трешања не једем никад без коштица. 
умрети, него да слажем.“</p> <p>„Па баш и да умреш, опет ти се не верује.{S} Казао сам ти већ,  
— пита Марта раздражено. „Ако му је баш и требало што од мога дела, за што није искао, него је  
од тебе, али ти то одело и сувише чуваш и цениш.{S} У место да си то одело носила при послу, а  
ри преслице у један сноп, очитај оченаш и удри по њему све дотле, док сотона не изиђе из њега.{ 
рећи: „Кајем се, жао ме је“, него мораш и делом показати твоје кајање“.</p> <p>Пера је вртио гл 
ник не ваља, зар одмах из цркве да одеш и да напушташ веру?{S} Зар ако ти кров прокисава, да за 
ца твога и матер твоју, да сретан будеш и дуго поживиш на земљи.“ Па нека је тај отац и тврдица 
“, вели Јова.</p> <p>„Шта, шта ти можеш и смеш рећи против мене?!{S} Говори!“ вели поп-Јаша раз 
да кућа...{S} Не велим, да се не бринеш и за душу, но само за земно.{S} Али не можемо сви у Јер 
лицама, а ти тераш све друмом, па хоћеш и овде да будеш прва.{S} Уступај, док нисам направио ру 
ако друго зло је отуда.{S} Бадава грбиш и радиш, кад жена све разнесе на хаљине, штифлетне и па 
сти душу, а ако остане по старом, губиш и тело и душу“.</p> <p>Пера није ништа одговорио, јер с 
 свако зло.{S} Доста је, да се поправиш и покајеш, а вратити не можеш више, него што имаш“.</p> 
<p>Лазар је ћутао.</p> <p>„Та да, видиш и сам, да не иде.{S} Не треба да сам учен, могу и без т 
амти и туви, да га у сред ноћи пробудиш и питаш, изговорио би сва та тешка имена као оченаш.</p 
 Назарене?{S} Зар не можеш да се уљудиш и поправиш као и твоја остала браћа, ето рецимо као Спа 
ће ли бити за тебе грехота, ако зажалиш и заплачеш се за сином својим?“ Заклопи св. писмо и ост 
вујеш за нашу ствар, треба да се усилиш и освојиш Лазара.{S} Ако га не одвратиш од Цвете, пропа 
S} Ти постиш, слабиш, а другим се мучиш и око другога бавиш, а овамо ти пропада кућа...{S} Не в 
азује и друга слика, па јој у ушима још и сад онај ужасни лом, када се крјаху клупе...{S} Види  
шао за целисходно, да у рају ствара још и судије“.</p> <p>Овакав говор није отрпео председник с 
скрхала си, тако рећи, ногу, па сад још и рођени брат да ти крха врат?!{S} Зар ја нисам бивала  
. „Шта си узела успијати, као да је још и сад оно време, кад си ме ноћу пропуштала кроз прозор. 
 пита Јулка, <pb n="78" /> којој је још и сад живо у памети онај бол, што је осећала, кад јој ј 
нас Словена још пре Христа, постоји још и данас гдегде, а постојао је увек у нашем народу.{S} Д 
је зло, али ја се бојим, да ће бити још и што горе.{S} Хајд, видећемо и то.“</p> <p>Прође некол 
p> <p>„Ћути“, веди јој Тома, „немој још и Бога хулити.{S} Зар није доста твога?{S} За што га уб 
<p>Не велим, да у друштву није било још и других трзавица и неприлика, али ово беху најкрупније 
 и промишља.{S} Шта ће?{S} Да ли су још и сад они вуци у риту?{S} Или да буди Лазара?{S} Срамот 
ић, ту доктор, све варошани, ту натарош и ко ће их све побројити.{S} Па онда има и женскиња.{S} 
и преда ме.{S} О, Боривоје, пријатељу! (и сад Тома горко уздахну), био сам веома рђав човек.{S} 
у на срце, па морам упрети очи у вас — (и он се окрете на Здравковића и другове) и морам рећи:{ 
вероисповестима, то признајем</hi>. <hi>И томе није само црква крива</hi>. <hi>Искварило <pb n= 
с молим — но....“</p> <pb n="151" /> <p>И опет га додирну, гурну лактом, а њега прође као муња  
огледајте онамо.“</p> <pb n="147" /> <p>И он показа руком на прочеље, где је на зиду висио саха 
ad>Намигуша тумачи св. писмо.</head> <p>И Лазара је до дна душе потресла смрт Милевина.{S} То с 
ра Крњин није постао Назарен?</head> <p>И њихов трећи друг, Пера, покуша да се учи књизи, али с 
а стојима с тобом сви“.</l> </quote> <p>И на овај стих згледнуше се гости, а неки чак и намршти 
аш се доктор разболео.“</l> </quote> <p>И доиста доктор се разболео.{S} Никад не зна човек, шта 
 фор.{S} Пронађите, колико је...</p> <p>И тако је то ишло у бесконачност.{S} Било је:{S} Свиња, 
вила, а кад скривиш — убићу те“.</p> <p>И Пера затегао Кристи уздице; све мрви пред њим.{S} Кад 
лио за Цветом.{S} Треба журити“.</p> <p>И он то већ и по стоти пут предочи Рахили, која је од у 
н, као да су три сотоне у шему“.</p> <p>И доиста, Боривоје се није разумевао у оном „голубијем  
 а и подвоз му неће бити бадава.</p> <p>И Петар је доиста пошао онамо, камо је намислио.{S} Вре 
 њихова пријатељица — Назаренка.</p> <p>И сад од једном оживе и Варвара, која је за све време м 
твар она три окамењена — анђела.</p> <p>И разведри се небо и отворише се руже и девојке и опет  
е познаје света, живота, начела.</p> <p>И прегну да упозна оно, што јој не достаје.{S} Боривоје 
метно кинђурење и већ тако даље.</p> <p>И све би било лепо, само да му увек не стоји за леђима  
дбор свршио посао и разиђоше се.</p> <p>И опет прођоше три недеље.{S} Прођоше као три сата, так 
 заборавили је и осветила им се.</p> <p>И баш у оним тако тешким данима, догоди се, да роди Мил 
лака провирује још увек — сунце.</p> <p>И Боривоје је необично леп човек, па како су сад стојал 
 сад на својој вечерњој молитви.</p> <p>И таман Назарени свршавају, па да се разилазе, кад упад 
че, али ко год може, тај одлази.</p> <p>И Лазар се кренуо с Боривојем.{S} Милева данас не иде,  
ашла, да је он ње најдостојнији.</p> <p>И Милева се зажарила, кад јој споменуше о Гиги, заболи  
већ при ручку како о томе мисли.</p> <p>И први устаде професор Здравковић.{S} Каже, ма да одавн 
 да почне и о чему ће да говори.</p> <p>И паде реч са амвона: „Врату нож свој на место његово,  
зе саблазни и они ће се казнити.</p> <p>И узе да чита оне господње речи, које дођоше пророку Је 
е памти, кад му се дете провело.</p> <p>И наста весеље.{S} Управо не весеље, него пијанка.{S} С 
 болницу, где је те ноћи и умро.</p> <p>И Лазар и Боривоје били су потресени до дна душе.{S} Са 
ди 40 новчића и метну их на сто.</p> <p>И сад су прилагали и остали, који 10, који 20 новчића.  
а тим му теже беше, да нађе пут.</p> <p>И опет други дан по подне устаде са столице, одахну и р 
, а Рахила увек и увек о Лазару.</p> <p>И да је Боривоје само мало познавао људско срце и људск 
 господо, примера, следујте му!“</p> <p>И све би се свршило које како, да се и опет не истаче Ш 
 овамо, кад те ја нисам звао...“</p> <p>И опет наста ћутање.</p> <p>Од једном се Боривоје нагло 
жао ме је, ако си тако мислила.“</p> <p>И кад би вече, госпођа Меланија би сломљена.{S} Њу је н 
{S} Ево да вам платим у напред.“</p> <p>И још би два-триред: „Дајте и донесите“, па онда оде ку 
Баш донесите и мени прегрш-две.“</p> <p>И кад донеше и њему прегрш-две, он се намамио, те каже: 
ћемо братски, у слози и љубави.“</p> <p>И било је сложно од петка до недеље, а то ће рећи, док  
е требају лекара, него болесни.“</p> <p>И Лазар поново отвори св. писмо и прочита му Христове р 
и, а моја Варвара ће послушати.“</p> <p>И већ почеше да честитају: „Е, па нека је сретно!“</p>  
јте због тог што ружно мислити.“</p> <p>И она запева и певала је после тога сваког јутра као и  
се и споразумем најпре с тобом.“</p> <p>И дуго јој је говорио, а она га је радосно и усхићено с 
није палио ни један српски син.“</p> <p>И заиста, у мал’, у мал’ што чича Срдан у радости није  
це немамо снаге да се одупремо.“</p> <p>И сад се Светозар окрене чича-Срдану. „За што ти, оче,  
е“, па ма она имала златан реп.“</p> <p>И пође да иде.</p> <p>„Нисам тако мислила, деда-Јово“,  
шали о мени само зло и срамоту.“</p> <p>И Боривоје се кренуо.{S} Нешто уздрхта у њему.{S} Дође  
од луда посла; он мене не воли.”</p> <p>И сад се побеси и она.{S} Не кука и не плаче више, но г 
ута?“ питам је. „Чекаћу те“, каже она, „и три минута, али шта ћемо јуначе, ако и онда ништа не  
јом се бацио на назаренско веровање... „И нећу скретати с овог пута“, мишљаше у себи, „па ма ме 
 сам гола, а баба ми неће ништа дати“. „И не треба“, кажем ја, „само кад си ти ту“.</p> <p>„Е в 
ли баш све једнако на њој“, каже нека. „И хаљине и огртач и ципеле и шешир и кишобран, па јеси  
е на једном месту.{S} Он поче да чита. „И ходаше Исус у цркви по трему Соломонову...“ Па онда:  
.{S} Тома је учинио друкчије.{S} Каже: „И ја сам као мало уморен, али је велика воља у мени, да 
 не чује, и — умешала се.</p> <p>Каже: „И не нађе се нико, да је јавно изобличи у скупштини, њу 
и неће да знају за оно Христово учење: „И седам пута на дан да ти згреши брат твој и покаје се, 
као вила“, а она је после казала мени: „И ти играш као вилан“.</p> <p>„И ти си из тог пронашао, 
мате га натраг.{S} А Христос је казао: „И седам пута на дан да згреши и седам пута да се покаје 
S} То је песма, што личи на онај глас: „И погоди Јова, да говеда чува... чува, чува, чува...“ К 
, запражиће он добро Светозару чорбу.“ „И ти ћеш Светозара да напустиш?“ пита ме она љутито. „З 
 ћу погодити, које је писме „а“ а које „и“, кад су налик један на друго као рођена браћа“.</p>  
а проба“. (Тако је!{S} Живео!).</p> <p>„И још нешто да кажем, кад сам већ почео.{S} Господин Зр 
 одржати нас до бољих времена“.</p> <p>„И ко ће то да почне“ пита Лазар, „да ли онај ваш правос 
а мени: „И ти играш као вилан“.</p> <p>„И ти си из тог пронашао, да треба да је уграбиш, а?“</p 
, шта пристаје једно уз друго“.</p> <p>„И ваша млада нема венца?“ пита Јулка. „У ваши сватови н 
 твом образу, обрни му и други.</p> <p>„И ко хоће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме, по 
оју да узме, подај му и хаљину.</p> <p>„И ако те ко потера један сахат, иди с њиме два.</p> <p> 
католички?{S} Иду ли у мантији?</p> <p>„И да ли се жене?“ допуњује Славна.</p> <p>„У нас нема п 
ога и људи за она моја недела.“</p> <p>„И зар због тога мораш одмах у Назарене?{S} Зар не можеш 
о нестане међу нама споразума.“</p> <p>„И ја то мислим“, вели доктор, „па мислим и то, да допус 
„Не могу, а да вам не говорим.“</p> <p>„И мене је вас жао, Лазаре“, рече она чисто жалосно. „Па 
и скакао с кола, кад си невин?“</p> <p>„И то није истина.{S} Него су ме три дана мучили, да каж 
>У тај мах стојала је на бунару и Марта Иванова, млада, једра и лепа жена.{S} Ведро је држала у 
 Боривојева.{S} До сада је у кући Владе Иванова било све на миру, али сада ће та кућа да изгуби 
ерица враћам се ја с мојим малим братом Иваном с орања, хвата се <pb n="61" /> већ сумрак, а оп 
а на друму пред Тасиним дућаном и кажем Ивану: „Иди купи ми дувана, па ме причекај ту, сад ћу ј 
не би ја и где би ја.{S} Него је Савета Ивина свему крива, Христос јој судио, вештици проклетој 
етеше у Дунав; стражњи део кола оста на ивици насипа...{S} У предњем делу био је Боривоје сам,  
н опет се успалио и то успалио већма но игда.{S} Никако не може да отрпи, што му је кћи невенча 
гао, јер му се болест повратила јаче но игда), па је опет било плача.{S} Те посете скрхаше Миле 
 писано:{S} Да ће пре камила проћи кроз иглино уво, но што ће богати ући у царство небесно.{S}  
 удави у пиву, али не може.{S} Уста, да игра коло, ситно, из колена, оно исто, које је играо Па 
 дуго састајали, јер уз божићни пост не игра коло...{S} Баш у очи самих Материца враћам се ја с 
тебе се не тиче месец два дана, него ту игра глава.{S} Ти ниси убио само вашку и мачку, него и  
пусте од деце.{S} Не видиш малише да се играју по прашини или да се хватају мајкама за хаљине,  
рали уз чашу вина и читали, омладина је играла коло и разне друштвене игре.{S} Све је било у на 
 гледала.{S} А зар би био грех и да сам играла?“</p> <p>Он је ћутао.</p> <p>„Зар ви мислите“, п 
?“</p> <p>Она се насмеши.</p> <p>„Нисам играла, не мили ми се; само сам гледала.{S} А зар би би 
а?“ —пита он поплашено. „Ви сте за цело играли?{S} Не шалите се?“</p> <p>Она се насмеши.</p> <p 
мо говорили даље, али кад смо други пут играли, повија се она за мном као да смо срашћени и каж 
 по мене и по вас, кад би нам се милило играње?{S} Ја кажем само толико:{S} Благо оном, ко може 
ло, ситно, из колена, оно исто, које је играо Паво Вранковић на Лебном Пољу — не иде.{S} Дохват 
ки залогај делио је с децом, с којом се играо, али кад му узаври крв, хоће да их побије.</p> <p 
госпође да се китите, идете по балови и играте до зоре?{S} Право да ти кажем, жао ме је, ако си 
имо озбиљно.{S} Ви нити се лицкате нити играте нити се успаљујете, па шта тражите у друштву, ко 
се лане, у Станићеви сватови.{S} Она је играчица, да јој пара нема, а нисам ни ја у томе постид 
ила“, а она је после казала мени: „И ти играш као вилан“.</p> <p>„И ти си из тог пронашао, да т 
сам њојзи први казао: „Ала, Милева, баш играш као вила“, а она је после казала мени: „И ти игра 
ладина је играла коло и разне друштвене игре.{S} Све је било у највећем реду и кад би најслађе  
ао што је лако одвести младу девојку на игру, а пијана човека у крчму, тако је лако одвести и з 
шло из поља.{S} Боривоје с места остави игру и највећом вољом пође да послуша матер.{S} Но брав 
 обрати у Назарене. <hi>„Кајте се људи, иде време, да се суди“</hi>, казивао би им обично и усп 
} Смири се човек, далеко обилази крчму, иде оборене главе и кад га задиркују суседи, он само ве 
 излазе из порте...</p> <p>Иде неко!{S} Иде средином пута, право к спроводу, гологлав, брзим ко 
 можда већ изгубљен, када чу кораке.{S} Иде неко.{S} Он се крену <pb n="166" /> и - побеже.{S}  
хладна, а она у грозници и у кошуљи.{S} Иде лагано напред и рукама се све једнако опире о зид.{ 
ртва слова, кад их он не уме читати.{S} Иде му по глави све то, и он уздахну гласно: „Еј, кад б 
 и од Јерусалима, а опет тако близак; — иде да се преда жандарима.{S} На место Јерусалима, дола 
зар увек пре готов, никад не погреши, а иде лепо, лако, не напреже се.{S} Научио је дакле и рач 
 си, па не знаш, због каквих се грехова иде у Јерусалим.{S} Кажи ми право:{S} Јеси ли појео кад 
 св. писмо.</p> <p>Кад га виде деца, да иде улицом, трче за њим и вичу: „Бугер, бугер“, а стари 
оји је био и пре.{S} Кад дође време, да иде у школу, мати му је унапред стрепила, и није се убо 
 тек разбеси.{S} Кад јој дође време, да иде у скупштину, он је затвори у кочину међу свиње, биј 
ија, која овлада њиме, кад се решио, да иде у Јерусалим, те је издржао онај тежак пост; у њему  
литве.{S} Боривоју је опет први пут, да иде тамо.{S} Он иде у скупштину као новајлија, а опет к 
} Сад је готово у грозници.{S} Треба да иде у цркву, хтео би са амвона да проповеда слово божје 
Жена треба да остави оца и матер, па да иде за мужем.“</p> <p>„Ко ти је муж?“</p> <p>„Ево га!“  
пође, погледа у Јованку и она устаде да иде за њим...</p> <p>„Забрављена је комора“, каже Гига  
она имала златан реп.“</p> <p>И пође да иде.</p> <p>„Нисам тако мислила, деда-Јово“, вели Милев 
сподњем...</p> <p>После тога се диже да иде.{S} Много је молио браћу, да га пусте да иде пешке, 
S} Много је молио браћу, да га пусте да иде пешке, јер му је милије тако.{S} У који мах он уста 
 то није дошао у наше јато нити хоће да иде у друштво добрих људи, што има и овде и тамо жена.{ 
 на Божић да ради... да преже коње и да иде у рит по трску, али ако то учини, чича-Срдан ће га  
е она, а глас јој дошао загушен, као да иде право из душе, „ви сте гледали муке онога, кога сам 
 да ми са свим опростиш...”</p> <p>Онда иде пуно страшних ствари, а свршује се:</p> <p>Страх ме 
је ни опазио, каква му испитна комисија иде у посету.{S} Па да је и приметио, опет не би ни слу 
а жену, да оде у Турке.</p> <p>Препирка иде даље и даље, па никад краја.{S} И Лазар и прота вид 
за квочком, а сад дође време, да квочка иде за пилићима“.{S} У целој кући оста сам Ђока правосл 
јном мирноћом.{S} То је Јованка.{S} Она иде право Лазару, који је с Томом стојао мало подаље.</ 
из новог завета, а између та два читања иде опет песма и молитва.</p> <p>Молитва је као код Кал 
е и да се само онда свечано облачи, кад иде међу господу на бал.</p> <p>Док јој муж предаје, он 
е сукње, шлинговане скуте,</l> <l>А кад иде, гази на минуте.“</l> </quote> <p>Ето, за што Пера  
p> <p>Гости се полако разилазе, али сад иде обрнутим редом, женске су последње.{S} Завукле се у 
адање, то признајем.{S} Овако, како сад иде, не може се и то признајем, јер ће се за кратко вре 
 <p>„Куда то опет иде?“</p> <p>„Ето куд иде.{S} Наука је пронашла, да у води има два дела оксиг 
ерен, узе први реч. „Видим“, каже, „где иде по селу егзекуција.{S} Не утерују државно, ни општи 
“ — рече смешећи се. „Све је бадава, не иде.{S} Казала сам вам већ, да ја не бих могла јавно, п 
грао Паво Вранковић на Лебном Пољу — не иде.{S} Дохвата гајде, ломи их на троје, па довикује га 
утао.</p> <p>„Та да, видиш и сам, да не иде.{S} Не треба да сам учен, могу и без тог држаља и п 
 крај са 600 форината?“ Па зар ту да не иде свет у Назарене?{S} Како ту можете бранити свештени 
S} Многи пође, па кад видну да народ не иде за њим од стиха, врати се.{S} Неки издрже и даље, а 
и по кући, главу је подигла високо и не иде улицом онако снуждена као пре.{S} Сима се одрекао х 
и пре да се оканем рђава живота, али не иде.{S} Стари другови лепе ме се као чичак... запијемо  
е тако учинила, евала јој, али овако не иде, брале.{S} Твоје име носи, твој лебац једе, а друго 
више.{S} Бог нам је дао пример; тако не иде.{S} Он је лепо развио те мисли и завршио је придику 
“.{S} Обадвоје треба да слушам, а то не иде.{S} Бог је старији од цара, и ја слушам Бога“.</p>  
и проводаџију и обновити лек, али то не иде, јер хвала Богу нисмо Турци.</p> <p>Код Лазара је п 
 кренуо с Боривојем.{S} Милева данас не иде, спрема вечеру, а то је први пут, да изостаје из за 
е страдао... наже се да копа, али му не иде умље за мотиком, но крадом погледа на девојке.{S} Е 
о... успалио“, говори у себи.</p> <p>Не иде, но бега у своје село. „Боже, каква је то крв у мен 
лава као да се покрену у јастуцима. „Не иде нико за њим“, мислила је, „он ће за цело над детето 
ерне“ певати изговорени стих.{S} Појање иде доста лепо, јер Лазар има глас, који би, да је мало 
е мерити с јерусалимским.{S} У Карловце иде свет, да купи добра вина, а не да лечи душу.“</p> < 
ка, где се ухватио с Јованком за руку и иде у сеницу.{S} Да каже, да је Лазар, не може, јер је  
чести на гробу Христову; којим се путем иде у Јерусалим? — и чега ту није било.{S} Нада је зачу 
 да ће их он устостручити, јер пред њим иде глас велики — као пред Месијом.</p> <p>Сутра у јутр 
а.{S} Почиње заједничком песмом, за тим иде молитва, онда св. писмо и тумачење св. писма, а на  
је, али сваког дана у вече па и недељом иде у скупштину.{S} Ван тога, чим доспе од посла, чита  
 тако.{S} Лазар читаве јесени дан у дан иде са слугом на њиву и сеје.{S} Све је лепо средио и С 
уда, да се мало расхлади“.</p> <p>Срдан иде оним јендеком и све болно стење; она студена вода у 
цају се камењем на њега, а он окрвављен иде даље. „Види Бог“...</p> <p>Већ се умешала и власт.{ 
 нити она звона звоне у његову част; он иде на пут још даљи и од Јерусалима, а опет тако близак 
ју је опет први пут, да иде тамо.{S} Он иде у скупштину као новајлија, а опет као опробан, озид 
г на гајдама:{S} Хајд, хајд, хајд, а он иде, па ма се не вратио“.</p> <p>„Види Бог, да сам ти ј 
м“, рече једна од госпођа, „свештенство иде напред...“</p> <p>Стадоше се нуткати.</p> <p>Мерник 
ално, материјално и за што наше друштво иде у опште суноврат?{S} Узроци су исти.{S} Злочини, ко 
иже, не мари шта говори свет о њему, но иде на њиву и ради од ране зоре до мркла мрака.{S} Не г 
ошао онамо, камо је намислио.{S} Вредно иде у назаренску скупштину, а избегава <pb n="56" /> св 
 више.</p> <p>Светозар је видео, куд то иде.{S} Почеће да се цепа комад по комад од правила, до 
па удесише, да је крсте прве недеље што иде у Дунаву, на каквом усамљеном месту и то ноћу, јер  
на ће зацело послушати.{S} У недељу што иде, показаће се то.“</p> <p>Онај младић, који је мало  
лете се у разговор Јулка, јер јој ствар иде врло лагано.</p> <p>„Три године.“</p> <p>„А би ли н 
ви досадашњи удари.{S} Чуо је, да Лазар иде у назаренску скупштину и да га је Милан, друг његов 
S} Зауставите погрдну реч у устима, јер иде време, кад ћемо се љубити с њима.{S} Зауставите под 
њима.{S} Зауставите подигнуту руку, јер иде време, кад ћемо их загрлити њом...“</p> <p>Придика  
шинову ће заједнички оправити кућу, јер иде зима, прокисава, а он је сиромах.{S} Славку Сувачар 
p>Девојке се стресоше. „Тако се код нас иде на погреб“ каже Јованка.</p> <p>„Па да ли бар сахра 
да направим жену.“</p> <p>„Куда то опет иде?“</p> <p>„Ето куд иде.{S} Наука је пронашла, да у в 
е ни да чују о томе, да уз сваку хаљину иде и ципела исте боје.{S} Па онда упало је апотекару у 
сандук... већ излазе из порте...</p> <p>Иде неко!{S} Иде средином пута, право к спроводу, голог 
ло.{S} Само што — ђаво не спава.</p> <p>Иде Боривоје неког вечера иза села, да промишља о своме 
пара, као да нема никог над њом.</p> <p>Иде Пера назаренском старешини, те му се јада.{S} Каже: 
те Боривоје“, пита Варвара мало после, „иде ли ваш син већ у школу?{S} Ох, да је икако могуће,  
 у ствари животињство...{S} Смрт сваком идеалу, смрт сваком пожртвовању; грабеж и животињство,  
у скупштину.{S} Каже ми: „Газда Станко, идем тамо, где ћу наћи браћу и помоћ у невољи.{S} Поред 
мани се ти Симе пекара, оставиће те.{S} Идем ја сваке ноћи и њему, па видим, да није сталан...“ 
ог дана сам изгубио мир.{S} Хтео сам да идем у Јерусалим, мислио сам:{S} Тамо ће ми одлахнути,  
у вам у срцима тророге виле.{S} Хоћу да идем на суд, хоћу да га дам на адвоката, орјатина једно 
 остави нека тајанствена трага. — Но да идемо по реду.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
 рекао јуче професор Здравковић: <hi>Да идемо вуку у јазбину</hi>.</p> <p>Брат Мирко је стојао  
 био противан томе, да је хтео да ми не идемо, не би ни он одлазио ни тамо ни у цркву.{S} Ви пр 
ђемо с једним на чисто.{S} Сви ми, који идемо за Христовом науком, и Православни и Католици и Л 
 умерености, а ви госпође да се китите, идете по балови и играте до зоре?{S} Право да ти кажем, 
 еванђељу, да треба презрети цркву и не идете у цркву, већ градите овде неку скупштину, а Христ 
а проповедаш дела, али даље не можеш да идеш, не смеш да идеш.{S} И ви кад вам ко скриви и исте 
, али даље не можеш да идеш, не смеш да идеш.{S} И ви кад вам ко скриви и истерате га, немилост 
промисли мало.“</p> <p>„Хоћеш ли још да идеш у назаренску скупштину, питам те?“</p> <p>„Мислим  
 му она додирује руком чело. „Молим те, иди!“</p> <p>Он као да хтеде устати, али не мога.{S} Ле 
и опет, па онда увек додаје: „Молим те, иди“.</p> <p>Он или не чује или не може да устане.{S} Т 
/p> <p>„И ако те ко потера један сахат, иди с њиме два.</p> <p>„Чули сте, како је казано:{S} Љу 
Исус јој рече:{S} Ни ја те не осуђујем; иди и од сад не греши.“</p> <p>Боривоје је изговорио ов 
ону ствар свршио; сад има друга посла — иди врагу“.{S} И истера је.</p> <p>Кад чу чича Срдан, к 
 Бог те је умудрио“.</p> <p>„Иди само — иди... па нека дођу одмах.“</p> <p>Кад су Лазар и Милев 
а си луд.{S} А луди нема суда.{S} Е сад иди братко — збогом.“ Па лепо изгура Боривоја на поље и 
вечере без шљива; или ће их изести суве иди куване, компот уз печење.{S} Они их доносе из бела  
у веру измислиле жене...{S} Не пуши, не иди у крчму, не истражуј општинских рачуна, не слушај н 
му се приближи: „Остави ме, мани ме; не иди ближе, можемо ми и из даље разговарати.“</p> <p>Сим 
ано,“ каже, а глади јој косу, „молим те иди кући.{S} Учини ми.{S} Оженићу се и ја, имам времена 
послетку проговори. „Огрни се, мајко, и иди кући.{S} Не говори оцу ништа, не спомињи му, да слу 
им. „Баба“ каже, а не гледа јој у очи, „иди одма по Лазара и Милеву и доведи их овамо.“ </p> <p 
на ме само гурну, па тек доцније каже: „Иди к врагу“.{S} То ми је непрестано ишло по глави, доп 
пазио је.{S} Она се само смеје и каже: „Иди ти с Богом, ја сам ти већ казала, да ти ниси кадар  
нске прилике говори ђаво, али не рече: „Иди од мене, сотоно!“ него се упустио да брани Наду Каж 
} Запушава уши, одмањује руком и вели: „Иди сотоно!“</p> <pb n="23" /> <p>Кад виде ђаво, да не  
му пред Тасиним дућаном и кажем Ивану: „Иди купи ми дувана, па ме причекај ту, сад ћу ја доћи“. 
„Јао друже, Бог те је умудрио“.</p> <p>„Иди само — иди... па нека дођу одмах.“</p> <p>Кад су Ла 
нисте добро разумели речи светог писма, идите у огањ вечни?...{S} Зар што ми палимо тамјан, као 
 његово.{S} Иконе исто тако.{S} Нису то идоли, лажни Богови, у које ми ваљда верујемо.{S} Ви ст 
 и од апостола.{S} Крст и иконе вами су идоли.{S} Зар ви <pb n="146" /> не знате, шта је то спо 
гост, кад свет овај слеп и глуп,</l> <l>Идолима сјајне храме и олтаре гради свуд;</l> <l>Да се  
т зове, постане блудник или тврдица или идолопоклоник или кавгаџија или пијаница или хајдук, с  
ад што, не стидим се казати и зар је то идолопоклонство?{S} То је за мене слика и ништа више, а 
} Коњи запали до појаса, па ни маћи.{S} Иду људи друмом, али сваки окреће главу и жури се, неће 
о наши, или се брију, као католички?{S} Иду ли у мантији?</p> <p>„И да ли се жене?“ допуњује Сл 
адао њима, од пете до главе.{S} Неће да иду из куће, а с њима се не може.{S} Од злочестог сусед 
у зору неки почели да хватају коње и да иду кућама, Малић је стао са запетом двоцевком и хтеде  
 осам сати најдуже буде готова.{S} Онда иду „верни“ на рад, а не светкују цео дан.{S} Недељом п 
бележник, он саставља сва писмена, која иду на страну.</p> <p>Брат Мирко је као неки изузетак м 
 је које заспало, које упустило, па сад иду кола куд не треба.</hi>“</p> <p>(То беше право у зу 
ке Боривоју.{S} Он је добро опазио, где иду, али није ни из близу сањао, шта га чека.</p> <p>Ју 
<p>Напоменуо сам већ, да у собама, које иду на улицу, стоји Јова Пајинов.{S} Јова је по занату  
.{S} Наше девојке се одевају просто, не иду у коло, не певају светских песама не ашикују по рог 
.{S} Још су удесили, да у прво време не иду за тим, да само буде што више чланова, него ће се б 
овакве врсте, т.ј. грађански спорови не иду по правилима пред суд добрих људи, опет су оба брат 
по свом закону не воде политику; они не иду на тужбу против вас, нит гласају уз опозицију.{S} П 
 онда старац са снајом светкује, остали иду на рад.{S} На Божић сви отишли у рит да секу трску, 
 и вече, те је било време, кад Назарени иду у скупштину, да се заједнички и у кратко помоле Бог 
да.{S} Каже: „До сад је било, да пилићи иду за квочком, а сад дође време, да квочка иде за пили 
а у Јерусалиму?{S} Слушај ти мене, како иду те ствари.{S} Још за мога детињства био у нашем сел 
пски, Мађарице не знају, али опет за то иду у заједницу, јер се не смеју цепати.</p> <p>Од једн 
е је стрепио од тог суда.</p> <p>Ево их иду...{S} Долазе све три, оним истим редом као и пре, л 
ли у себи.</p> <p>Није умрла.{S} Кад је идућих дана мислио на десето, осети неки бол, као да га 
> „Христос је дошао у цркву и сав народ иђаше к њему, да га учи.{S} А књижевници и Фарисеји дов 
опија, као мирис од нарда и шафрана, од иђирота и цимета, од смирне и алоја...</p> <p>Боривоје, 
, једва се уздржао а да пред лекаром не ижљуби жену.</p> <p>Марти је у онај пар одлануло; нешто 
дведе к Милеви.{S} Тамо ју је загрлила, ижљубила и обасула је питањима и нежним изјавама.{S} Ни 
ости.{S} Данас одбегне девојка из моде, из непромишљености, из каприца, па кад се покаје, онда  
p> <p>„Од прилике.“</p> <p>„Од прилике, из две голубице и једне мачке.“ </p> <p>Све су сикнуле  
ам жене?{S} Из једне постеље устадосте, из једне куће изиђосте, па једни ће на молитву овамо, д 
е, што гледате на дела, — само запамти, из цркве Христове не можеш ти никог истерати, не можеш  
неразвијен, по лицу му урезане страсти, из очију му вири лукавост.</p> <p>Кад уђе Боривоје, обо 
а плаћају парохијал оној вероисповести, из које су изишли, па за то и називају тај намет: бедом 
да одлазе у њихову скупштину као гости, из љубопитства, па се и залепише тамо.</p> <p>--- Кад ј 
не девојка из моде, из непромишљености, из каприца, па кад се покаје, онда се изговара, да је б 
} За што не би направио жену, кад знам, из чега се састоји?“</p> <p>„Од прилике.“</p> <p>„Од пр 
{S} Узми коју хоћеш, но му је прописао, из које ће куће узети жену“.</p> <p>Уплео се и брат Миј 
модрило, очи су јој наводњене као небо, из кога хоће да пљусне киша, ади још не пада.{S} Осећа, 
ба оваки, какви су.{S} Ви сте, господо, из тако зване више интелигенције градили наставни план  
 не може.{S} Уста, да игра коло, ситно, из колена, оно исто, које је играо Паво Вранковић на Ле 
ватао се лед.{S} Сместила га у постељу, из које се ни трећег дана не разабра.{S} Мори га љута г 
уштвену, а 50 фор. на општу благајницу, из које ће се помагати сироти чланови, ако западну у не 
 јер читају из св. писма два пут, т. ј. из старог и из новог завета, а између та два читања иде 
необично лепа, али је необично мила.{S} Из њених граорастих очију вири нешто голубије, а при то 
а, на њему су трагови дуга робовања.{S} Из <pb n="150" /> груди му се оте сув кашаљ, па кад му  
нај стари, бар да он оправдава наде.{S} Из затвора је сто пута већма користио назаренској ствар 
ла ону тајанственост, која привлачи.{S} Из полутаме, која многима тако годи, изиђе и Назаренств 
иже...{S} Но дизало га је још нешто.{S} Из друге собе почео је Светозар да поје оним меким, пол 
али?“</p> <p>Боривоју као да одахну.{S} Из овог питања прочитао је пресуду. „Нису је натерали“, 
 мужеви?{S} Мужеви, где су вам жене?{S} Из једне постеље устадосте, из једне куће изиђосте, па  
, вуче ланце, па су се сложили „бугери“ из четрнаест села и назидали му кућу.{S} А била је изго 
 у кукавне жене то напред, то натраг, а из тога се потресања могло <pb n="170" /> закључити, ко 
се по образима његовим, <pb n="16" /> а из груди јој се отимају час по час речи: „Еј, мој несре 
и на ларму и сви полетеше у порту.{S} А из порте се са свим јасно видело, да иза села гори гоми 
говаца, а има и на страни учених синова из Лазаревца.{S} Један је професор, други мерник, трећи 
о му је, а ако се поквари, искључимо га из круга нашег, јер од мало квасца ускисне све тесто.“< 
p> <p>На велики петак мора Јова да бега из куће, јер из кујне удара маст, његова баба пржи слан 
не њој.“</p> <p>Боривоје види јасно, да из ове женске прилике говори ђаво, али не рече: „Иди од 
 испустила мараму, а Славни испаде ружа из косе... _</p> <p>Боривоје се нађе у чуду.{S} Овако ј 
е од користи и да су пробудиле Боривоја из дремежа.{S} Но на скоро се уверише, да речи нису са  
купио силан свет, дођоше три свештеника из околине, да замену Светозара.</p> <p>Време је, да се 
{S} Ту је прота, ту неколико свештеника из места и околине, ту су учитељи, ту трговци, ту ковач 
> и лакомости.{S} Данас одбегне девојка из моде, из непромишљености, из каприца, па кад се пока 
кад је Ленчица погледом својим истерала из њега сотону.</p> <p>На кратко после овога вратио се  
ко је и било.{S} Таман се Марта подигла из постеље, кад стигоше пред кућу велика, расточена кол 
говкињу, „видела ју је, кад је излазила из цркве“.{S} Каже: „Одело једнаке боје зове се <hi>ега 
и то није бој, то само истерујеш ђавола из мене.{S} Та, ево си ме изломио, да сам једва жива.{S 
је његова <pb n="233" /> Варвара изишла из Дунава онаква иста, каква је и ушла.</p> <p>Тома је  
же, али никоме ни речи.{S} Кад је дошла из цркве, ја се направио необично весео, звиждућем по с 
гледало им је, као да се она 175. песма из „<title>Харфе Сионове</title>“ пева њима у почаст.</ 
P18966_N4" /></p> <p>Но та крвава сцена из св. писма продужује се у машти болесне жене.{S} Она  
 друга посла, но да сиђе на Јову Тимина из Крчедина.{S} А?“</p> <pb n="153" /> <p>Поп-Јаша се о 
дух, а не свети дух, а зна и то, да она из светог писма заборави најдуже до вечери све оно, што 
не.{S} Он је код оваца научио да рачуна из главе, и то добро, па му не треба писмена рачуна.{S} 
а би мали број ваљаних требао да истера из цркве онај већи број неваљалих?{S} Може ли то бити?< 
И друштво добрих људи даде 300 форината из своје благајнице на ту цел, а Светозар је од чланова 
помоћи трговац Соломон Чивутин.{S} Чита из неке велике књиге и говори му све потанко, као да је 
у оно, што сам до сад видео толико пута из историје. <pb n="154" /> Свето писмо је у рукама дар 
рев славио свеца, довео је и он гајдаша из Шида.{S} Није могао чути, где се добија риба од Орид 
езгоде, ти га остављаш, бежиш као пацов из куће, која хоће да се сруши, у место да будеш човек, 
их, поштење из срдаца наших, здрава крв из тела нашег.{S} Сви ми то знамо, сви осећамо, али сва 
а кукуруз: аја, па аја!{S} Доцније, кад из далека виде човека, лете у најгушћи шевар и данас их 
в понор, да мислиш, сад је крај и никад из те очајне таме на поље.{S} Мало после <pb n="162" /> 
слаб, те позива све образованије синове из Лазаревца, да дођу на славу, кад ће новог свештеника 
 госте.{S} Они, који знају читати, ваде из шпагова две мале књижице.{S} Једна је „<title>Нови З 
ку кад опружи врат, па му оловка испаде из руке и он издахну.</p> <p>Лазар је сузним очима изиш 
још никад не дође.{S} Како то, да изиђе из земље цвеће, незасађено и не неговано?!{S} И после:{ 
ли.{S} За не пуне две године дана изиђе из ње девојка, која је за своје године много читала и м 
 по њему све дотле, док сотона не изиђе из њега.{S} Ајај и мени и њему кукавку!{S} Волијем, да  
провео будан ту ноћ, сутра дан не изиђе из куће.{S} Већ је и по подне, већ ударају звона на пог 
овек.“ </p> <p>Најзад изиђоше и госпође из школе и друштво пође кући.{S} Учитељ Миливоје ишао ј 
онда, Срдан је болестан, још се не диже из постеље, а једва се четвртог дана мало разабрао.</p> 
кад чује ту песму.{S} Све га нешто диже из кревета.{S} Зна да су му другови негде пили, сад ће  
нда осети, где га као нека снага подиже из постеље.{S} И паде као оболело птиче на мајчино крил 
ови, носачи понеше сандук... већ излазе из порте...</p> <p>Иде неко!{S} Иде средином пута, прав 
ком путовању, Нади не ударају више сузе из очију, као некада, нити мора да бежи из друштва, да  
 се та наука одбија од ње.{S} Изишла је из собе у двориште и гледала у звездано небо.{S} Дође ј 
 придобије за „свету ствар“ и изведе је из таме у светлост, то више вреди, но <pb n="156" /> да 
не можеш преварити.“</p> <p>Боривоје је из овог одговора видео, да су му деца жива и да су га д 
и застрашила „Молитва грешника“ ; он је из оне јерусалимске иконе још у детињству очувао неки н 
била је прва школа Боривојева.{S} Он је из те школе изнео на свет необичну крв, а ни она јеруса 
А имао је шта и чути и видети.{S} Он је из прва само видео и чуо, доцније је схватио, а на посл 
мти, а кад му је било 6 година, знао је из Боривојевца име сваког човека, сваке жене и сваког д 
отону...{S} Ето га нека каже, изишао је из њега.{S} Док сам ударала једном руком и питала:{S} О 
о, карта, непаметно лицкање прогнано је из друштва, а <hi>превара</hi> и рђав живот изобличиће  
а ти је Милева сестра.“</p> <p>Лазар је из ових речи на мах увидео, у чему је ствар.{S} Обрен ј 
аљани и даровити људи и сваки од њих је из светог писма друго шта прочитао.{S} Оне речи апостол 
а вечеру, а то је први пут, да изостаје из заједничке молитве.{S} Боривоју је опет први пут, да 
p> <p>Боривоје је сад очекивао, да чује из анђеоских <pb n="73" /> уста реч, која га не осуђује 
 је први пут, да чује еванђелске изреке из женских уста. „После толико мојих грехова“, каже, „м 
, то је на стварима, које су се затекле из старина.</p> <p>„С пута сте“, каже Милева. „Би ли ок 
и су неколико „браће“ и „сестара“ песме из „<title>Харфе Сиона</title>“.{S} За тим одоше у скуп 
 да треба да је уграбиш, а?“</p> <p>„Не из тога, било је међу нами и више.{S} Оног дана нисмо г 
И од пре ми је говорио: „Истерајте жене из скупштине или дајте мени, да их ја истерам, па ћу то 
овина с твога тавана.{S} Све су то жене из твоје куће донеле.{S} А што жена преко године у кеце 
е устао, ни како се обукао.{S} Успомене из његова детињства и она свечана песма вукла га је, ка 
е, па се задрмале и цркве, јер су и оне из људи</hi>.{S} Ви сте устали да тражите дела, да попр 
жује.{S} Да за бољима тежи и да се упне из све снаге, да добије боље, он би их имао.{S} Ни поп  
ђаво поново скупи, утањи, омања и почне из нова молити; каже му и по десет пута: „Море, мани се 
м у двориште, чуло се женско запомагање из Јовине собе.{S} У дубини дворишта, код врата, кроз к 
 јер ће се за кратко време извући имање из руку наших, поштење из срдаца наших, здрава крв из т 
еме извући имање из руку наших, поштење из срдаца наших, здрава крв из тела нашег.{S} Сви ми то 
ш су њих двоје говорили реч-две, кад се из гомиле женскиња одвоји једна, најлепша, али најпрост 
уком по образу.{S} Милева...{S} Упео се из све снаге да разуме, али не може, само толико схвата 
ане, компот уз печење.{S} Они их доносе из бела света, ми их ногама газимо...{S} Хо мај, та каз 
х ће питати ма које од њих: „Шта читате из св. писма?“ — па онда: „Какве мисли наилазе на вас п 
а и страшнога суда. </p> <p>„Шта читате из св. писма?“ — пита је Боривоје Милеву.{S} Он је од Л 
 скупштинама слушао, очигледно су узете из молитвеника калвинских, али сам слушао и такве, које 
} И баш оно, што ви најрадије спомињете из еванђеља, Христос Спаситељ је народу говорио у цркви 
 прођемо поред каквих госпођа, а ви сте из стражњег седишта увек подвикивали на коње: „Лила ђи! 
 ни тамо ни у цркву.{S} Ви протумачисте из св. писма, да ни чију смрт не треба оплакивати, јер  
шао из школе преко светаца кући те меће из пушака.{S} У један мах дође Милева.</p> <p>„Не пуцај 
А коњи онда скачу, да хоће да ме избаце из шарага.{S} Па кад онда прођемо поред н..ске попадије 
с таласима и Боривоја где триред искаче из воде, не да се спасе, но да удари бичем по коњима, д 
а заборави да затвори врата, кад истрче из његове кочине шесторо нагојених свиња, па беж на ули 
 Сима пекар, који сад већ и не избиваше из куће Боривојеве.</p> <p>Пет дана је лежао отац Мелен 
још из детињства свога, кад га истераше из школе и он виде своју мајку у оном неизмерном очајањ 
 да он већ осећаше дах њезин, те читаше из св. писма: „О, да би ми брат био, да би сисао сисе м 
там једну главу из њега.{S} И он читаше из Јованова еванђеља главу XI. стих 32.—35. „А Марија к 
а се у друштву добрих људи не пије више из чаша, него из шафоља?“ питао је Светозар.</p> <p>„Шт 
} Јако умирање код њих долази понајвише из њихова болесног, грозничавог, потресеног душевног ст 
ободније кретати.</p> <p>„Да се избрише из наших редова“, веле сви у један глас, а брат Мирко д 
 их имао.{S} Ни поп ни учитељ не падоше из неба оваки, какви су.{S} Ви сте, господо, из тако зв 
 на само.{S} Кад Лазар уђе, сви изиђоше из собе, али Срдан изгубио говор.{S} Покуша, да даје зн 
клопила очи.</p> <p>Онда полако изиђоше из кола.{S} Стојали су дуго и дуго без речи и покрета.{ 
из св. писма два пут, т. ј. из старог и из новог завета, а између та два читања иде опет песма  
 <p>Ето, толико се од прилике дознаје и из тог романа.{S} У читавој књизи се вешају, убијају, а 
S} Прозори те собе су отворени, те се и из ње може лепо све чути и видети.{S} Тек ако дете закр 
 ме, мани ме; не иди ближе, можемо ми и из даље разговарати.“</p> <p>Сима се испрва стидео свој 
, да запалиш сву кућу, па да одеш чак и из села.{S} Поправимо, што не ваља.{S} Бољи људи имаће  
азио на оне говоре, он би из њих, као и из оне Томине напомене о Лазару, био на чисто, с које с 
 Неће ли нам други пут рећи:{S} А зар и из вароши може што добро доћи?“</p> <p>Здравковић је ув 
тол Павле познавао је сваког по имену и из виђења, те му је лако и било писати:{S} Овоме спречи 
те.“ Ту прота извади из шпага књижицу и из ње слику (фотографију). „Ево, на овој слици насликан 
а је ма само пазио на оне говоре, он би из њих, као и из оне Томине напомене о Лазару, био на ч 
брат Мирко додаде: „Кукољ нека се треби из пшенице“.</p> <p>Решили су, да позову сву браћу и пр 
а сам.{S} Тек у неко доба дођоше његови из поља.{S} Улазе лагано, а чим уђоше, Ђока забравља за 
сина?{S} Ево гледајте.“ Ту прота извади из шпага књижицу и из ње слику (фотографију). „Ево, на  
 туђој несрећи“.</p> <p>Светозар извади из шпага завежљај артије, на којој беше потанко исписао 
из очију, као некада, нити мора да бежи из друштва, да не завришти на сред улице.{S} Сад је мир 
 звона, купе се људи, а Боривоје излази из куће и полази на далеки пут.{S} Али не у Јерусалим,  
у и нашао, да њено болесно стање излази из њеног душевног немира, па кад чу, да се парничи, с к 
то је ближе селу, све му то више излази из памети Лазарев лик, а пред очима му се ствара као у  
но на збору рече, да нам све зло долази из вароши.{S} И сад <pb n="182" /> још да цепамо народ  
о је и анархизам политичка глупост, али из обојега треба да се научимо томе, да је дошао дванае 
стали код куће и место да су се опијали из чаше, они су се опијали са њезиних усана.{S} Само шт 
е убојала.{S} Већ трећи дан га истерали из училишта, јер је читаву скамију својих другова изуба 
ична назаренска питања. „Шта сте читали из светог писма?“ пита је.</p> <p>Милеви прелети за час 
 своје ствари, па да се прекосутра сели из овог назаренског манастира.{S} Једила се, што јој Ла 
било, кад су нам жене са врх дрвета или из дубине пештере мумлале неке полуживотињске звуке, но 
 и непозват дошао.</p> <p>Кад су изишли из цркве, прота је приступио Светозару и рекао му:</p>  
м како ће ићи“.</p> <p>„Да му се узајми из опште благајнице“, рече неко.</p> <p>„Колико је“, пи 
онда, кад се спремао у хаџилук, није ни из близу сазнао језгро вере Христове.{S} Он је Бога сма 
н је добро опазио, где иду, али није ни из близу сањао, шта га чека.</p> <p>Јулка га је прва по 
оследњу реч о овом питању, јер нисам ни из близу исцрпао све оно градиво, које сам у овој ствар 
жену ратарку, лако је схватити.{S} Жени из господског реда далеко је лакше да се не удаје, али  
е сутрашња недеља од оних, кад Назарени из Боривојевца и околних места долазе у Лазаревац.</p>  
шли негде чак око Сланкамена и Назарени из Срема укопаше га.</p> <p>Од сад је код Назарена ишло 
 очекивао тек у недељу, јер су Назарени из Боривојевца сваке друге недеље ишли <pb n="93" /> у  
p>У недељу, која је ишла, нису Назарени из Боривојевца отишли у Лазаревац на молитву.{S} Кад се 
p> <p>Жена, бледа лика, сувоњава, ступи из гомиле напред и рече: „Не може се допустити, да тако 
р га обавештава, да се Назаренство шири из места у место, захвата нова села, нове округе, нове  
ио, јер без речи и без опроштаја одјури из крчме.</p> <p>Кад је чича Срдан чуо, шта се збило, у 
„И ти играш као вилан“.</p> <p>„И ти си из тог пронашао, да треба да је уграбиш, а?“</p> <p>„Не 
е сиромах.{S} Славку Сувачареву ће дати из опште благајнице 40 ф. у зајам, да богме, без икаква 
им осети да се помео, нек почне бројати из почетка.{S} Али наш свештеник раби Рав измудрио је д 
ли ако то учини, чича-Срдан ће га убити из пушке као врапца.{S} Сад је да богме легао, болестан 
се закон, да жена не сме никуд излазити из куће и дворишта и да више од две, нигде и никад не с 
ју, име своје, тај се не може искључити из друштва добрих људи.“</p> <p>Оног вечера било је и с 
жалости нема,</l> <l>Ја ћу мени довести из Срема,</l> <l>Ситна, мала, носи се к’о фрајла:</l> < 
поп и учитељ и трговац и доктор и гости из вароши треба да буду на тим предавањима.{S} Они и ак 
.{S} Тај човек није могао да Наде пусти из куће, јер му је она више привређивала, но она његова 
 свима свештеницима не могоше га извући из блата, јер он није ни сањао, колико су вични Назарен 
 ухватио“, каже, „сад је само води кући из овог пакленог гнезда.“</p> <p>Срдан трже још једном, 
адне у јендек, тим боље; кад се извлачи из оног глиба, напрегне се, па му је онда чисто лакше.< 
тргују с њим.{S} Он је навео и оне речи из св. писма, да се свећа не меће под суд, да тамо свет 
љиво, „али му је ковач Шандор отео речи из уста.{S} И он држи, да су жене свему и свачему криве 
већ за месец дана читао и писао као ђак из четвртог разреда основне школе, прво, што је био нео 
 година, а донео ју је неки њихов рођак из Јерусалима.{S} Говори се, да је на тој икони било ис 
а је на мах познала.{S} То је њен рођак из оближњег села, младић око својих двадесет година, је 
може овако остати“, рече неки сед човек из гомиле, „Срамоти нас пред светом.{S} Треба да је пос 
ајстрашније.{S} Хеј, да могу да ишчупам из груди оно, што ме мучи, па да бацим у јендек.{S} Гре 
сам на вашарима турао руку у џеп или им из кола извукао какву ствар.{S} Од куд се ја могу сетит 
жалио на Боривојеву малаксалост са свим из другог узрока.{S} Лазар отпао, Мирко остарео, малакс 
кару.{S} Био је то старији човек, родом из Боривојевца и познавао је њихову кућу.{S} Лекар је п 
е; све мрви пред њим.{S} Кад дође пијан из крчме, а то је врло често бивало, она још с врата кл 
атко после овога вратио се и Мата Вајун из Босне.{S} Вратио се болестан, жут, без Рахиле.{S} Он 
енској.{S} Осећао је, као да се подигао из гроба.</p> <p>Не тражи кола, но се упутио пешке у Бо 
 надао.{S} Било му је, као да се срозао из неба право у ад.{S} Сви су то приметили и свима би н 
који ме је примио, да сам путем искакао из кола, те се угрувао.{S} Чуо сам ја то, али сам ћутао 
е зна се.</p> <p>Једини је петао утекао из оног покоља, јер беше на највишем врху дуда.{S} И ка 
о да отресе.{S} И кад јој је муж догнао из поља, показала му је ствари.</p> <p>Он само климну г 
ни разумеју, а нуз то је на брзо сазнао из св. писма сва она места, која најбоље растуже, распа 
ну.</p> <p>Лазар је сузним очима изишао из собе очине и питаше матер: „Шта је хтео баба да ми к 
n" /> <p>Кад је Лазар онога дана изишао из скупштине, повео је два госта собом.{S} Код куће у ј 
ом је искушењу.</p> <p>Одавна је изишао из собе и спава у кошари, при затворени врати.{S} Али к 
у сада више не одлану.{S} Кад је изишао из коморе, шетао је крупним корацима по соби и говорио  
ечишћени, бедни, сотона није још изишао из њих са свим.{S} Прави Назарени, браћа и сестре, који 
ише тамо.</p> <p>--- Кад је Лазар дошао из поља, примио је Боривоја не само раширеним рукама, н 
т за то пече печеница, а Светозар дошао из школе преко светаца кући те меће из пушака.{S} У јед 
едној соби, гледао његову муку и слушао из уста његових тешку клетву противу ње.</p> <p>--- Још 
лас јој дошао загушен, као да иде право из душе, „ви сте гледали муке онога, кога сам ја убила, 
ање, потмуло, горко.{S} То долази право из рањена материна срца и продире до срца...{S} Боже, т 
 добрих људи не пије више из чаша, него из шафоља?“ питао је Светозар.</p> <p>„Шта имате против 
атакао на колац, који нас је први извео из азијатских шума и повео напред к тако званој култури 
 Он се кукавац није још ни пробудио био из оног тврдог сна, у који га је уљуљао Господ, кад се  
ко, т. ј. онда, кад је он бичем изјурио из цркве оне, који градише тамо трговину.{S} Ако је вен 
тропошта доле.{S} Кад јој се муж вратио из поља, затекао ју је обнезнањену.{S} Но срећом се пок 
, но ће га опоменути и изобличити онако из далека.{S} Дуго је прелиставао по св. писму, на посл 
?“</p> <p>„Та, Јовина посла“, рече неко из гомиле отежући гласом.</p> <pb n="100" /> <p>Лазар с 
и ти мека с тим дераном,“ рече јој неко из друштва.</p> <p>„Јао шта ћу, леле мене, ја жена?{S}  
да се деси и друга несрећа.</p> <p>Нико из куће неће да испрати жену до гроба, <pb n="89" /> ча 
и ми желели и како је теби то изгледало из даљине.{S} Највећа је мука са женама.{S} Не тужим се 
зрок — <pb n="123" /> зло је дошло мало из даље.{S} Пазите, али истину вам кажем:{S} Пролазио с 
бити летина.{S} Зрно још није ни изишло из земље, а већ му је судбина донекле решена.{S} Ако му 
да утера свињче у авлију, које је дошло из поља.{S} Боривоје с места остави игру и највећом вољ 
проговорио Мирко: „Љубазни!{S} Појаћемо из „<title>Харфе Сиона</title>“ 175. песму, 4. 6. и 7.  
{S} Није назвао чак ни „добро вече“, но из далека пита: „Шта је сад опет?“</p> <p>„Та, Јовина п 
и казала.{S} Збогом.“ И он изиђе лагано из собе и промрмља у себи: „Опет су Назарени поштени љу 
.{S} Није ни приметила, да јој је Лазар из очију прочитао мисли и да јој одговара на нешто, што 
је мати с тешком муком истргла револвер из руке...{S} У Лазару је остало још увек толико поноса 
дан проговори.</p> <p>Био је то калуђер из Свете Горе, отац Мелентије, родом Србин, који је оби 
ки петак мора Јова да бега из куће, јер из кујне удара маст, његова баба пржи сланину на купус. 
син заговорили, а мати већ извукла кћер из собе, те је одвела у вајат, да је се сита наљуби.{S} 
> <p>Него кад би владика бануо међу нас из ненада, ушао у цркву и поучио нас; сео у порту, да м 
ели божју казну, божју вољу, да се свет из невоље научи памети, те су стојали већином скрштених 
 због Назаренства.{S} Он познаје болест из најближе близине, он зна све, што је писано о томе,  
и утонули, скочи Боривоје и четврти пут из воде.{S} Окренуо се.{S} Тако се бар онима на бајиру  
че му, „хоћеш ли да прочиташ коју главу из светог писма?“</p> <p>Боривоје се снужди.</p> <p>„Не 
писмо, хоћеш да ти прочитам једну главу из њега.{S} И он читаше из Јованова еванђеља главу XI.  
p>„Читам“, каже она, „седамнаесту главу из књиге пророка Јејемија.“</p> <p>„Па какве вас мисли  
 њима, од пете до главе.{S} Неће да иду из куће, а с њима се не може.{S} Од злочестог суседа ум 
 — молбу.{S} То је био знак, да сви оду из скупштине кућама, а она ће остати са главним стареши 
астуци су већ мекши, примише многу сузу из ока Милевина, а не одадоше је.</p> <p>Кад дође вече, 
 многи наши људи покушавају да истерају из таке жене сотону.{S} Не бију их, али их гњече и кажу 
негде чине мало већу параду, јер читају из св. писма два пут, т. ј. из старог и из новог завета 
.</p> <p>„То баш не.{S} Истерује сотону из ње.{S} А у Стане је често врло силовит“.</p> <p>У то 
оље би после тога?{S} И посла Бог ватру из неба и сажеже Содому и Гомору; и да ли боље би?</p>  
браћа и сестре, а они који плачу, то су из редова пријатеља и пријатељица.{S} То сад њих гризу  
лазе у њихову кућу неки људи, који нису из њихова села и које он на дану никад не виђа; опазио  
је умирила мало.{S} Госпођа каже: „Нећу из друштва, ићи ћу на предавања, кад сам већ обећала, а 
уга Јова у Назарене?{S} Возио по Божићу из рита трску, па се заглави, баш кад је хтео да изађе  
 у кући сватове, па одмах зову куварицу из вароши и почну износити јела у подне, па буде ноћ, а 
во:{S} Ако свештеник не ваља, зар одмах из цркве да одеш и да напушташ веру?{S} Зар ако ти кров 
о свештеник.{S} Можда ће пасти која реч из уста мојих, коју ја као свештеник не бих требао да к 
 ко добро пазио, могао је приметити баш из тог честог крштења, да Лазареве мисли нису у цркви и 
сте жене не можеш.{S} Како ћеш да бегаш из своје куће?{S} Како ћеш да не будеш с оном, с којом  
име; ту је било шест врсти вина, гајдаш из Шида и да богме — угрејаних глава.{S} Здравковић се  
Кад бијеш жену, једног ђавола истерујеш из ње, али два утерујеш у њу.{S} Но шта могу.{S} Они ве 
 ког ћеш беса и видети, кад се не мичеш из кошаре, но завезујеш још за собом врата — конопцем.“ 
питамо“.</p> <p>Јулка ће напред.{S} Још из далека стисла је песницу.{S} Та мала стиснута песниц 
она енергија, коју је познао у себи још из детињства свога, кад га истераше из школе и он виде  
а ме, ма три дана.{S} Она мора чути још из даљине звекет мојих кола, мора скочити и отворити ка 
и наше покварености, дрвета која су још из далека на видику.{S} У тамници видиш тако рећи при б 
ли и ружили, но што овако учини.</p> <p>Из Срданове куће не сме нико живи на улицу.{S} Свакоме  
 је опет Тома еванђеље или истину рећи, иза еванђеља нападе опет Боривоја, а Боривоје му и опет 
тави се.{S} Шта је?{S} Шта се то скрива иза те прашне, тамне магле?...{S} Марта је слутила неср 
 А из порте се са свим јасно видело, да иза села гори гомила ђубрета. „Хајдемо натраг“, дозивао 
 држе успаљенице лепезе, само за то, да иза њега сакрије намигивање.{S} Па чак и онда, кад се у 
спава.</p> <p>Иде Боривоје неког вечера иза села, да промишља о своме путовању, кад од једном и 
м је далеко.{S} Чим пређе Дунав и изађе иза Карловаца, не зна даљег пута, а бадава ће питати же 
орено, но онако по назаренски, сакривен иза св. писма.</p> <p>Боривоје је читао еванђеље по Јов 
о кога је прешла бура...{S} Сећа се као иза неког магловитог сна, да је више пута стојао пред н 
 и подели с њим оно мало, што је остало иза тетке Босиљке.</p> <p>Марта није могла ићи, њен муж 
зедемо оног црног мачка, што преде тамо иза банка, Него кажи, па ћемо видети.</p> <p>„А пријате 
ходе.{S} Он је потврдио, да је Светозар изабран у Лазаревцу за пароха, да се жени с ћерком Јела 
у начина...{S} Многи су звани, али мало изабрани.“</p> <p>Но умешала се и госпођа Јелачићка.</p 
ега, — ви осрамотисте сиромака, кога је изабрао Бог, да буде наследник царства божјег.“ Онде се 
по три човека у тај суд, а та шесторица изабраће седмога.{S} Што та седморица онда суде и досуд 
. писмо, био је од старијих људи, те га изабраше у одбор.{S} Но он поред свег тога, није био ос 
 се покоре том суду.{S} И један и други изабраше по три човека у тај суд, а та шесторица изабра 
рску, па се заглави, баш кад је хтео да изађе на друм.{S} Коњи запали до појаса, па ни маћи.{S} 
русалим је далеко.{S} Чим пређе Дунав и изађе иза Карловаца, не зна даљег пута, а бадава ће пит 
ој, што би могло да престане, али ко то изазва поред сребрне венчане круне и златне, порфирне?{ 
розно стање, које не може дуго трајати, изазвало је два протеста, два нова правца.{S} Један пра 
асиље на срце девојачко, а свако насиље изазива отпор, револуцију.{S} Девојка се опирала родите 
 била она с горег на боље, у прво време изазива у човеку незгодне осећаје.{S} То је, док се ста 
штини, да је доста трпила и да је треба избавити.{S} Једном, кад чича Срдан није био у селу, до 
воје!“ А коњи онда скачу, да хоће да ме избаце из шарага.{S} Па кад онда прођемо поред н..ске п 
оре, опростите, али мени се чини, ви не избацујете коштица?“ вели му крчмарица.</p> <p>„Хм, та  
S} Вредно иде у назаренску скупштину, а избегава <pb n="56" /> своје старо друштво.{S} Чују то  
манула, него је хтела да зна, за што он избегава жене.{S} И кад се није могао отрести беде, он  
у.{S} Но опет, опет за то га се чувала, избегавала га...</p> <p>У оно време наиђе и опет редња  
 и разговора са женама.{S} Мојсије није избегавао само три дана жене, но много дуже и Бог му је 
Боривоје је у опште врло мало говорио и избегавао је стране људе, <pb n="20" /> али се за чудо  
ући нас у свој сплет! </l> <l>Научи нас избегават’, жеље и све грехе ту,</l> <l>Светску мржњу п 
ажити бољих и поштенијих људи; ти ће ме избегавати као кугу, а ако се помешам у моје старо друш 
е каже.{S} Ко је год члан тога друштва, избегаваће све, што је штетно по тело и душу, а пригрли 
е долазио Сима пекар, који сад већ и не избиваше из куће Боривојеве.</p> <p>Пет дана је лежао о 
 се од памтивека затекао обичај, да муж избије жену, још док је у првој кошуљи.{S} Та да, треба 
риповест, само на чича-Срдановим њивама избила тек по гдегде — трава.</p> <p>„Ваљда се зрно мал 
и на савршенство и били савршени, то је избило на јавност мало доцније и у самој њиховој скупшт 
ли Богу и Бог учини чудо:{S} св. Сисоје избљува на длану млеко материно, а ђаво се <hi>застиди< 
 материно, а ђаво се <hi>застиди</hi> и избљува децу.{S} Ето, дошли смо дотле, да нас са таким  
 си посисао, вели му ђаво, онда ћу и ја избљувати децу.{S} Св. Сисоје се помоли Богу и Бог учин 
децу, коју је прождерао.{S} Ако ти умеш избљувати материно млеко, које си посисао, вели му ђаво 
теш за народне ствари, те пита: „Кад су избори, гласају ли бар онда на српску страну.“</p> <p>„ 
анимо народ свој само лепим речма, а на изборима издајемо га за пет форинти или за масно звање; 
 ноћу слободније кретати.</p> <p>„Да се избрише из наших редова“, веле сви у један глас, а брат 
S} Па кад ми је већ послао баш све само избушене и поломљене ствари, за што ми није послао бар  
оца на сина?{S} Ево гледајте.“ Ту прота извади из шпага књижицу и из ње слику (фотографију). „Е 
 може и међу нама покупити“.{S} И Мирко извади 40 новчића и метну их на сто.</p> <p>И сад су пр 
адовати туђој несрећи“.</p> <p>Светозар извади из шпага завежљај артије, на којој беше потанко  
р под кецељом завежљај, тек што га није извадила.{S} Сад га је скрила у <pb n="112" /> крај пол 
си и сад луд и ја бих те на чисто могао извадити за луду, па да те и не суде.{S} Али и без тога 
завуку се гдегод или оду сред циче зиме изван села у шетњу, а све нешто шушкају и договарају се 
ла, и снага јој дотраја таман дотле, да изведе, што је намерила.{S} И ако не баш трећи дан, <pb 
да верују и она — повери.{S} Повери, да изведе у кући јединство, повери, да угоди Милеви и то б 
аку женску придобије за „свету ствар“ и изведе је из таме у светлост, то више вреди, но <pb n=" 
једно, што ћу вам сад изговорити.{S} Да изведемо на чисто бар оно, што је најкрупније...{S} Кад 
а уведу — егал.{S} Да богме, да га нису извеле са свим, јер очеви неће ни да чују о томе, да уз 
а, ви сте отворили толиким људима очи и извели их на прави пут, ви сте утрли оно, што је било.{ 
ода нашега Исуса Христа, кога је сотона извео на брдо и показао му оданде красоту целога света, 
нога натакао на колац, који нас је први извео из азијатских шума и повео напред к тако званој к 
го дете спасено је онда у оном крају од извесне смрти.</p> <p>Али на жалост, много и много неви 
} Дође му у главу мисао, да ће Цвета за извесно отићи у друштво <pb n="196" /> добрих људи.{S}  
својим сувим прстима за гушу и би је за извесно удавио, само да не беше тако малаксао од поста. 
 Шта се догађа у њеној глави, то не зна извесно; не може да похвата краја мислима својим, тек о 
мах шиљао свог Нацику по жандаре, то је извесно, као да је написано.“</p> <p>„Ако ћеш искрено д 
ели лекар Светозару, „код моје жене ћеш извесно пропасти, ако мислиш с неба па у ребра као код  
аписао је Здравковић у новинама китњаст извештај, како се сакупила војка против Назарена и како 
к не посла једном великом српском листу извештај о данашњем дану.</p> <p>У том новинарском изве 
остолима, па их изобличили.{S} Свршетак извештаја гласио је овако: „Назарени се спремају, да ја 
данашњем дану.</p> <p>У том новинарском извештају написао је, да су по предлогу честитог профес 
 „Којим језиком говориш ти?“ Он поче да извија: „Нашим језиком, па језиком, који смо од матере  
, вели Јованка.</p> <p>„Море, шта му ту извијаш.{S} Жену мора бранити, јер ако неће жену бранит 
је у село, мора да оде Лазару, да му се извини како год за онаки насртај.</p> <p>Кад уђе у собу 
итао, где да га затвори.{S} Цвета му се извинила и захвалила на помоћи.{S} Говорила је брзо и г 
а после подне се упутио у Лазаревац.{S} Извинио се код својих Назарена, што неће доћи оног вече 
е.{S} Али њему шапће неки потајни глас, извире нека потајна мисао: „Она сад мисли на мене, чека 
<p>Па онда:</p> <quote> <l>„Други извор извире,</l> <l>Баба мода умире.</l> <l>Поп Светозар наш 
 срцу.{S} Извлаче своју децу на гробље, извлаче их без крста и опела, без сузе и јаука, али им  
 Ако и не плачу јавно, плачу у срцу.{S} Извлаче своју децу на гробље, извлаче их без крста и оп 
убље западне у јендек, тим боље; кад се извлачи из оног глиба, напрегне се, па му је онда чисто 
лан православне цркве оглашује једнако, изволите укинути тасове; ја са своје стране пристаћу ра 
{S} Али и јесте то била чудна ствар.{S} Изволите само саслушати:</p> <p>„Баба Наста и баба Макр 
S} У вашим су рукама одбори црквени, па изволите наредити, да се сваки члан православне цркве о 
 просвети, спасу и напретку.</p> <p>„Па изволите видети, како је сад?{S} И ја господо хоћу да м 
нагом, да престане ово труло стање, али изволите и ви чинити то исто, јер иначе ће бити: „Марко 
и си врт затворен, сестро моја невесто, извор затворен, студенац запечаћен.{S} Устани севере и  
Лазар?{S} Губи учитеља, а губи уједно и извор назаренске науке, губи св. писмо.{S} Та да!{S} Шт 
uote> <p>Па онда:</p> <quote> <l>„Други извор извире,</l> <l>Баба мода умире.</l> <l>Поп Светоз 
ну страну, камо не треба.{S} Кола ће се изврнути, а овде а онде.{S} Пита се само:{S} Где, на ко 
 Црква је била пуна света, а венчање је извршио прота, који је и непозват дошао.</p> <p>Кад су  
ашарима турао руку у џеп или им из кола извукао какву ствар.{S} Од куд се ја могу сетити, кога  
и ни на што, али мора.</p> <p>Некако се извукао и не оде на јутрење, али је отишао на службу.{S 
па се отац и син заговорили, а мати већ извукла кћер из собе, те је одвела у вајат, да је се си 
рота са свима свештеницима не могоше га извући из блата, јер он није ни сањао, колико су вични  
то признајем, јер ће се за кратко време извући имање из руку наших, поштење из срдаца наших, зд 
бити ништа, ако се сеоска интелигенција извуче и остави народ сам на тим предавањима.{S} И поп  
а се већ узверила и тражила пута, да се извуче.{S} Кад је изишла да нареди црну кафу, мумлала < 
подиже с патоса као испребијано псето и извуче се на поље.{S} Срдан је клонуо на клупу.{S} Наза 
 ни најмање уписати у зло.{S} Зар такав изглед не мами осуђеника у Назарене?</p> <p>Па онда још 
p>У Боривоју се све већма развиђава.{S} Изгледа себи као човек, кога хоће да прободу, а он се н 
е ту враголију да истисне суморност.{S} Изгледа као небо, које се са свију страна наоблачило, а 
је заносила.{S} Истина, он се трудио да изгледа миран, да утиша ту ватру, али је она кад кад бу 
около својих 60 година, али много млађа изгледа, мало се накашље, па онда поче: „Запазио сам, д 
х један од нас посаветује.“ А Лазару не изгледа ствар чиста. „Ко је доказао, да се оне опијају? 
по, али просто и на њој нема накита, те изгледа међу оним осталим госпођама као каква Назаренка 
ахила отпала од њих, била би срећа, али изгледа, да је и Мати Вајуну читала ону Соломонову песм 
и страшно, необично, његова унутрашњост изгледа му као поље, преко кога је прешла бура...{S} Се 
, а све три, па три године.{S} Боривоју изгледа то до душе мало, али кад сви судови веле, да је 
износе своје грехе.{S} У првом тренутку изгледа то нешто ново, велико, узвишено, али је у ствар 
ба.{S} У самој цркви се води трговина. „Изгледа ми“, каже Здравковић, „да је у Христово време б 
је песницу.{S} Та мала стиснута песница изгледала је управо као мачја шапа. „Кажите Боривоје“,  
ему <pb n="208" /> напредују.{S} Јесте, изгледало је.{S} На површини се још не виђаше ништа, ал 
Дође му од једном воља, да се брани.{S} Изгледало му је грозно, да га осуде и презру ова невина 
> <p>Гости се згледнуше на ове речи.{S} Изгледало им је, као да се она 175. песма из „<title>Ха 
p>Боривоју је с те стране одлахнуло.{S} Изгледало му је, као да је кроз ону црну ноћ (која до п 
 био црвен као куван рак и више пута је изгледало, да ће да рекне нешто, но уздржа се.</p> <p>А 
о старом.{S} И они су се множили, те је изгледало, да у свему <pb n="208" /> напредују.{S} Јест 
зару одсечена крила“.</p> <p>Са свим је изгледало тако.{S} Лазар читаве јесени дан у дан иде са 
Ја ћу да се смејем.“</p> <p>Оно, што је изгледало предавачима најпотребније, а то је предавање  
се чак и лекар зачудио.{S} Сваки час је изгледало, е ће малиша да се зграни или да добије дечју 
авио, да млађи раде шта хоће, јер му је изгледало, да Марту неће нико тако гледати и пазити као 
е кад год да се утиша.{S} У први мах је изгледало, е ће се и Боривоје смирити, али већ у другом 
, но брзо се прикупи.{S} У један мах је изгледало, као да ће побећи, али само у један мах, јер  
адре за Лазарев говор.{S} То би донекле изгледало, да он одговара на придику, а то није хтео, а 
но, како би ми желели и како је теби то изгледало из даљине.{S} Највећа је мука са женама.{S} Н 
је лежало св. писмо.{S} Узе га у руке и изгледаше као да нехотице прелистава по њему.{S} Онда н 
ћ.{S} Запиткују га људи:{S} Какав је на изгледу тај сотона, и како га је мучио, а Сима им прича 
 дуго трпела, да он тебе гњечи; може ти изгњечити ропац на уста, па си онда свршила.{S} Није со 
 један глас.</p> <p>„Није добро, децо“, изговара она, а једва дише.{S} Светозар побледи, он је  
, из каприца, па кад се покаје, онда се изговара, да је била сила.{S} Бива до душе, да девојка  
је изменити, али Боривоје се непрестано изговара.{S} Сад се не осећа способан, сад је слаб, уве 
милице, у души му је страшно, а усне му изговарају и нехотице „Молитву грешника“ : „Ја знам, Го 
тка до краја, чим ју је први пут чуо, и изговарао ју је читаву ноћ.</p> <p>По себи се разуме, д 
уги читати молитву, тумачити еванђеље и изговарати песму, која ће се певати.{S} Оваку молитву ч 
> <p>„Не маре за народ свој, неће ни да изговоре речи: <hi>Србин</hi>.{S} Ту пре некако питам ј 
 у вигов.{S} Јер кад је почела да тражи изговоре, лекар јој рече са свим отворено: „3биља Мелан 
 <p>Сад почеше „верни“ и „верне“ певати изговорени стих.{S} Појање иде доста лепо, јер Лазар им 
 Као сад да му звоне у ушима речи, које изговори тај човек на збору: „Овако се више не може; не 
ви, да га у сред ноћи пробудиш и питаш, изговорио би сва та тешка имена као оченаш.</p> <p>Наро 
 тим руке, а за њим и остали.{S} Сад је изговорио молитву хвалећи Творца и просећи од њега мило 
 и од сад не греши.“</p> <p>Боривоје је изговорио ову еванђелску причу с пуно ватре и узбуђења; 
ку не осуди ни сестре, ни Обрена, но је изговорио дугу придику против светске сујете и разврата 
ше реч о љубави.</p> <p>Кад је Боривоје изговорио овоју исповест, није хтео или није смео да по 
е Боривој у скупштини Варвару за руку и изговорио јасним гласом: „Хоћу да узмем Варвару за жену 
лске речи и он их је под утиском љубави изговорио таким жаром и ватром, да је занео чак и оне о 
 и кад би време цркви, он је о тој теми изговорио придику, која беше најдивнија од свију његови 
ла браниоца.</p> <p>Бранилац је на суду изговорио лепу беседу о ускакању код Срба.{S} Каже, да  
же до мете.{S} Ако мислите, да је доста изговорити народу две-три лепе речи, варате се.{S} Мног 
олико је све ово уједно, што ћу вам сад изговорити.{S} Да изведемо на чисто бар оно, што је нај 
ити јој он казује шта ће.{S} За дуго не изговорише ни речи, али се јасно чује тешко дисање њих  
т села и назидали му кућу.{S} А била је изгорела до тамана.{S} Тамо он, Ненадов ју је запалио.. 
е им је осигурано:{S} Јер ако је кућа и изгорела, опет је за то остало толико земље, да ће зале 
), онда сам му с јесени упалио кућу.{S} Изгореле су и стаје и камаре, све до тамана, чак и марв 
икону и ви и ваш брат бацили на ватру и изгорели је, већма би угодили Богу, но што се око ње ин 
ите је... него дај да је запалим, па да изгори и кућа и сви, који смо у кући; нека нам не остан 
заренима, ни да уздржава свога стада од изгреда.{S} Признаје, да је слаб, те позива све образов 
беди своје противнике.{S} Ако они други изгубе, изгубљено је све.{S} Време ће показати, хоће ли 
т, са које Обрен, најбољи момак у селу, изгуби главу.{S} Не говори више као онда на суду, но на 
ило све на миру, али сада ће та кућа да изгуби главу.{S} Влада се опасно поболео.{S} Испрва су  
погледа га тако тужно, као голубица кад изгуби свог голуба или кад јој секу врат.{S} После се м 
енци не пречисте и док сотона у њима не изгуби своју власт, јер наопако, ако се и сотона умеша, 
се и нађе један у стотини, тај један се изгуби, њега не виде, он не рачуна, нема га.{S} Многи п 
аци.{S} У талмуду пише:{S} Ко у пустињи изгуби рачун о данима, чим осети да се помео, нек почне 
авања, те свештенство по природи ствари изгуби онај значај, који је имало пре.{S} Придике почеш 
чезну са лица његова, детињска веселост изгуби се, он поста сетан и тужан и не заигра се више.{ 
ва је служила госте, али одмах по ручку изгуби се.{S} Заболела је глава, те после подне није мо 
ли јест.{S} С тим је баш изгубила драж, изгубила ону тајанственост, која привлачи.{S} Из полута 
дивљом страшћу воли Боривоја, кад га је изгубила.</p> <p>Отишла је у собу, па се затворила.{S}  
е угаси.</p> <p>Рахила је видела, да је изгубила.{S} Устала је са столице и прешла к прозору.{S 
и време, а док је он светио, жена му је изгубила душу.{S} Кад се искупе жене на рогљу, те повед 
 да је, но која се међу хиљадом осталих изгубила:{S} Није упадала у очи, као да је није ни било 
ко гонити.{S} Али јест.{S} С тим је баш изгубила драж, изгубила ону тајанственост, која привлач 
д је тога у нас било, само се на жалост изгубило.{S} Ако је да узајмимо једно другом на реч, бе 
 и - побеже.{S} Куда?{S} Не зна ни сам; изгубио се; заишао је у улице, које не познаје.{S} И ду 
акле и путник чим залута и осети, да је изгубио рачун, нек почне светковањем, недељом, и онда н 
у га вуци однели...{S} Од оног дана сам изгубио мир.{S} Хтео сам да идем у Јерусалим, мислио са 
 плакаше.{S} Осетио је, да је над собом изгубио власт.{S} Он није више свој...{S} До сад, кад ј 
зар уђе, сви изиђоше из собе, али Срдан изгубио говор.{S} Покуша, да даје знаке, не може, заиск 
о у наручју у собу, осетио је, да ће је изгубити, те јој учини последњу љубав.{S} Не изусти ник 
и да ћете се без пастира и вође са свим изгубити.{S} Спомињете ову и ону главу еванђеља, тумачи 
 је до године изнети на сто, па ма знао изгубити главу.</p> </div> <pb n="183" /> <div type="ch 
он Боривоја, „кад залуташ у пустињи, па изгубиш рачун о данима?{S} Нећеш знати кад ти је недеља 
вера око себе, последњи му поглед тражи изгубљен живот, име част... <pb n="199" /> Око њега сто 
чију му, онда му се чини, да је са свим изгубљен и напуштен.</p> <p>Милева је наговестила свекр 
 подавиће он и њих.{S} Био је можда већ изгубљен, када чу кораке.{S} Иде неко.{S} Он се крену < 
веном обреду као ви, тога већ држите за изгубљена, за сотонину жртву и нећете да га испратите н 
 завијате, одагнане не доводите натраг, изгубљене не тражите, него силом и жестином господарите 
је противнике.{S} Ако они други изгубе, изгубљено је све.{S} Време ће показати, хоће ли ово наш 
и мајко, учини молим те.“ И скоро да је изгура на поље.{S} Код врата застаде баба Стака и <pb n 
{S} Е сад иди братко — збогом.“ Па лепо изгура Боривоја на поље и затвори за њим врата.{S} Бори 
двоката, нека покуша лепим, а ако му се изда икона, он ће и доплатити нешто.{S} Тај човек је до 
тових, Јуда Искаријотски, који га после издаде: „За што се ово миро не продаде за три стотине г 
од свој само лепим речма, а на изборима издајемо га за пет форинти или за масно звање; ја мисли 
ници и бездушници проклети, и ви се још издајете за Христијане.{S} У руци вам је свакоме еванђе 
говор другом издању.</p> <p>Што је прво издање ове књиге тако брзо распродато, па и друго издањ 
 књиге тако брзо распродато, па и друго издање већином предбројано, показује, колико се наш све 
НАПИСАО</p> <p>ЈАША ТОМИЋ.</p> <p>ДРУГО ИЗДАЊЕ.</p> <p>ЦЕНА 2 КРУНЕ (2 ДИНАРА).</p> <p>У НОВОМ  
„<title>Нови Завет</title>“, мало ручно издање, а друга је „<title>Харфа Сиона</title>“, песмар 
> <p>Ја сам се трудио, да у овом другом издању мало дотерам језик.</p> <p>У Новом Саду на Илији 
 <div type="liminal"> <p>Поговор другом издању.</p> <p>Што је прво издање ове књиге тако брзо р 
ше стало до свог добра и новцу за љубав издао је и самог Бога.{S} Боривоје је просто српски реч 
ом стојао у малој комори, а предње собе издао неком Талијану, који је <pb n="25" /> правио злат 
жно, ужасно, као онај, који хоће већ да издахне, он му приђе. „Обрене, брате, шта ти је?“</p> < 
 врат, па му оловка испаде из руке и он издахну.</p> <p>Лазар је сузним очима изишао из собе оч 
ст година; она је знала шити, те је тим издржавала себе и матер.{S} Не може се о њој рећи зле р 
 себи; суд им је поставио стараоца, а и издржавање им је осигурано:{S} Јер ако је кућа и изгоре 
, него у свађи.{S} Нудио сам јој и неко издржавање, али неће да чује.{S} Каже: „Не можемо <pb n 
чекао је Боривоје суд; радо и весело ће издржавати, што му се досуди, само га је мучила мисао,  
ад је здрав и кад се види, да може жену издржавати, онда му спомену старији људи, да узме себи  
та више намргодио се.</p> <p>Варвара је издржала испит сјајно, она је зрела за крштење.{S} Но з 
ше теретан за женска плећа.{S} Марта је издржала и тај терет, и може се рећи, да је помало чак  
кад се решио, да иде у Јерусалим, те је издржао онај тежак пост; у њему је сад она енергија, с  
ми, но и то за мало, јер је Лазар скоро издржао своју казну.</p> <p>Дође и дан растанка.{S} Лаз 
авити старешинама, сам искати крштење и издржати испит.{S} На том испиту треба да одговара сам  
p>Можете мислити, како је тешко било то издржати, а понављало се скоро сваку ноћ.{S} Кад сване  
азаре“, пита, „мислиш ли ти, да ја могу издржати међу Назаренима?“</p> <p>„А као за што не би м 
ло, мало само попусти, ја овако не могу издржати, морам побећи“.</p> <p>„Куда ћеш бегати?“</p>  
 иде за њим од стиха, врати се.{S} Неки издрже и даље, али кад дођу до првог заплетенијег раскр 
} По некад мора да покупи сву снагу, да издржи тај пост, јер на што да вам тајим:{S} У грдном ј 
Брани се пред људма, како није могао да издржи искушавања сотонина, који му је долазио сваку но 
 да га не таје, свакоме би било лако да издржи испит, а старешинама тешко да пресуде, да ли је  
 неки ужас.{S} Њега је осудио суд и кад издржи затвор, суд ће му опростити.{S} Али су га осудил 
ицу, но га задржали, да у окружном суду издржи казну.</p> <pb n="69" /> <p>Упознаше га брзо.{S} 
ажити од нас, да скочимо у бунар или да изедемо оног црног мачка, што преде тамо иза банка, Нег 
ку, дедаче?{S} Зар оно, да нису курјаци изели оног твог друга, који је нестао?{S} Па што га нис 
, па на послетку и вечна блаженства.{S} Изео је за ручак целог целцатог печеног ћурка и сад не  
ручка, нема вечере без шљива; или ће их изести суве иди куване, компот уз печење.{S} Они их дон 
е“, и опет се не сачува.{S} Ено га жене изиграше и доведоше под старост до подсмеха.{S} Св. Јов 
ивоје, „кад се спремам, да у Јерусалиму изидем пред лице божје, мислим, да му нећу омрзнути, ак 
 али још не зна шта.{S} Тада се подиже, изиђе у двориште, за тим на улицу, па онда у мрак.{S} С 
S} Из полутаме, која многима тако годи, изиђе и Назаренство на сунце и тамо већ много боље пада 
 сада још никад не дође.{S} Како то, да изиђе из земље цвеће, незасађено и не неговано?!{S} И п 
брату.{S} Најпре застре прозор.{S} Онда изиђе на врата и пропусти га тихо, нечујно као што проп 
еко среде.{S} Онда није чудо, ако отуда изиђе свако зло.{S} Ако се дете кад год и заигра, може  
да мисли.{S} За не пуне две године дана изиђе из ње девојка, која је за своје године много чита 
ико скривила.</p> <p>Залану вашка и она изиђе у двориште.{S} Била је лепа, крупна цура, а по ли 
ети.{S} Читава гомила друштвених питања изиђе пред њу, она прегну, да реши та питања, али осети 
и удри по њему све дотле, док сотона не изиђе из њега.{S} Ајај и мени и њему кукавку!{S} Волије 
а ћете радити код нас, докле вам год не изиђе време.{S} Па, овај, хтела сам да вас питам:{S} Ка 
ар је провео будан ту ноћ, сутра дан не изиђе из куће.{S} Већ је и по подне, већ ударају звона  
икако.</p> <p>Чим уђе Лазар, хтеде да и изиђе. „Опростите“, каже, „ја тражим брат-Тому, поручио 
{S} Но тако је мислила и свекрва њена и изиђе на поље.</p> <p>Жене, које осташе у соби, вртиле  
е Миливоје?“ — пита га Марта уплашено и изиђе му на сусрет.</p> <p>„Није добро, сешо.{S} Умрла  
Бог ће те умудрити“, рече на послетку и изиђе.</p> <p>Рахила је премишљала.{S} Бог?!{S} Та њојз 
и.{S} Милева је оборила главу, уздану и изиђе на поље.</p> <p>Мало после дође Лазар.{S} А онда, 
ка, исплатићу се ја сам.“</p> <p>За тим изиђе у авлију, па се упутио пешке у варош.{S} Таман је 
 и сви се склонише у ходник.{S} Тада он изиђе у ону мећаву, клече на сред авлије, подиже руке к 
ете, што си ми казала.{S} Збогом.“ И он изиђе лагано из собе и промрмља у себи: „Опет су Назаре 
ки „пријатељ“, за тим „верни“, и кад му изиђе суд, да одседи шест месеци затвора, Назарени га и 
ор на другу страну.</p> <p>„Хтео сам да изиђем приправан пред тебе и да чујем суд твој о некој  
 једне постеље устадосте, из једне куће изиђосте, па једни ће на молитву овамо, други онамо.{S} 
, постаћу славан човек.“ </p> <p>Најзад изиђоше и госпође из школе и друштво пође кући.{S} Учит 
иће га Тома и још друга двојица.{S} Кад изиђоше на улицу — пуста је.{S} Поред пута је јендек, о 
отоци!“ мислили су у себи...</p> <p>Кад изиђоше, рече Тома: „Зла жена је казна од Бога.{S} Жене 
име и то на само.{S} Кад Лазар уђе, сви изиђоше из собе, али Срдан изгубио говор.{S} Покуша, да 
ра је заклопила очи.</p> <p>Онда полако изиђоше из кола.{S} Стојали су дуго и дуго без речи и п 
 устају са својих места.{S} Тек кад оне изиђу, кренуће се мушки.</p> <p>Сад је отпочео прота.{S 
, претешко.{S} Ако тако остане, не може изићи на добро.{S} Пре некако видео га је таког наш бел 
била је овако:{S} Пре но што ће Мојсије изићи пред лице божје, да на Гори Синајској прими 10 за 
S} Ја ћу је радити добро и ви ћете боље изићи на крај, но да је дајете под аренду.“</p> <p>„Нећ 
сам одмах знати, да од рацког попа неће изићи ништа паметно.“</p> <p>Али као што рекох, ушла је 
 како могу ја поред жене и четворо деце изићи на крај са 600 форината?“ Па зар ту да не иде све 
о, да ако још једном западне, неће више изићи жив.{S} За неку недељу дана пустиће га кући, па а 
</p> <p>„Сотону...{S} Ето га нека каже, изишао је из њега.{S} Док сам ударала једном руком и пи 
н издахну.</p> <p>Лазар је сузним очима изишао из собе очине и питаше матер: „Шта је хтео баба  
bSection" /> <p>Кад је Лазар онога дана изишао из скупштине, повео је два госта собом.{S} Код к 
 У грдном је искушењу.</p> <p>Одавна је изишао из собе и спава у кошари, при затворени врати.{S 
се Боривоје ослободи затвора.{S} Кад је изишао на улицу и нехотице подиже главу горе, подиже је 
, али му сада више не одлану.{S} Кад је изишао из коморе, шетао је крупним корацима по соби и г 
пет онамо, где сам већ био и одакле сам изишао упрљан, па бих се и опет упрљао.{S} И Спаса и Јо 
зару.</p> <p>Кад је Светозар с Јованком изишао, наста тишина у соби.{S} Милевина глава као да с 
Анђели и роб.</head> <p>Док је Боривоју изишао суд до краја, прошла је читава година.{S} Остале 
су непречишћени, бедни, сотона није још изишао из њих са свим.{S} Прави Назарени, браћа и сестр 
 реду; сад се та наука одбија од ње.{S} Изишла је из собе у двориште и гледала у звездано небо. 
сталом је његова <pb n="233" /> Варвара изишла из Дунава онаква иста, каква је и ушла.</p> <p>Т 
и тражила пута, да се извуче.{S} Кад је изишла да нареди црну кафу, мумлала <pb n="198" /> је у 
јој беше као да је са грдне странпутице изишла на чистину.{S} А Влада је још оног дана поручио  
д.{S} Нечујно је отворила собња врата и изишла у кујну.{S} Сад јој је лакше...{S} Како ли јој с 
 опет пође, па се и опет врати.</p> <p>„Изишла вам је канда погодба за земљу?{S} Хоћете ли мени 
иреним рукама.{S} Кад су женске доцније изишле и људи остали сами, учитељ се сам понудио, да по 
амо, у најдаљем крају врта, одакле су и изишле, сабиле се у гомилу, наслониле скоро главу на гл 
који је и непозват дошао.</p> <p>Кад су изишли из цркве, прота је приступио Светозару и рекао м 
арохијал оној вероисповести, из које су изишли, па за то и називају тај намет: бедом.{S} Угарск 
дари знају и чији су.{S} Стегоше Гају и изишло је, да је он само за то стао у Назарене, да га с 
а ишла даље.{S} Без тога ко зна, шта би изишло пред њу и скренуло јој пажњу на Бог зна какву си 
ква ће бити летина.{S} Зрно још није ни изишло из земље, а већ му је судбина донекле решена.{S} 
ижљубила и обасула је питањима и нежним изјавама.{S} Није могло бити, а да се и Лазару и Милеви 
, но се сећамо Бога.{S} Момак и девојка изјаве пред скупштином, да хоће у љубави и у вери хришћ 
вара.</p> <pb n="230" /> <p>Неке недеље изјави она на завршетку скупштине, да је дух свети улио 
кији.{S} Ја дакле држим, да ми по подне изјавимо, да друштво у начелу не одобрава пушења, али и 
офесорски друг његов Мирић.{S} Мирић је изјавио, да он не држи Назаренство за тако опасно.{S} Н 
уди 200 форината, тим је искупио сјај и изјавио у последњој својој вољи, да га сахране најпрост 
и Варвара, Гига и Милева <pb n="163" /> изјавити у скупштини, да ће се удружити и постати једно 
и стара правила, а да ћу још пред ручак изјавити учитељу Јовићу, да Меланија и њене друге одуст 
беше тајно, јавно.{S} И Боривоје и Сима изјављују свем селу на видику, да хоће да олакшају души 
ци да се јадају.</p> <p>Кад су се добро изјадали, а још боље поднапили, почеће чича Срдан: „Нем 
 било тако, т. ј. онда, кад је он бичем изјурио из цркве оне, који градише тамо трговину.{S} Ак 
ољни.</p> <p>Тома је оног дана још рано изјутра, чим је Боривоје приспео у Лазаревац, позвао га 
чуше, покарани будући од своје савести, излажаху један за другим, почевши од старешине до после 
ј књижевности?{S} Не, него ви.{S} И ако излазе данас сановници, трепетници, рожданици, животопи 
ви другови, носачи понеше сандук... већ излазе из порте...</p> <p>Иде неко!{S} Иде средином пут 
а; разбира се код њих о овом и оном, па излази и у авлију да шета, кад дође томе време, а до са 
зазвоне звона, купе се људи, а Боривоје излази из куће и полази на далеки пут.{S} Али не у Јеру 
дао жену и нашао, да њено болесно стање излази из њеног душевног немира, па кад чу, да се парни 
S} Но што је ближе селу, све му то више излази из памети Лазарев лик, а пред очима му се ствара 
ослушкује и кад ми чује корак, устаје и излази преда ме.{S} О, Боривоје, пријатељу! (и сад Тома 
али те опомињем, да твоје лицкање на то излази.{S} Промисли се дакле, прими овај мој савет и ми 
м...“</p> <p>Лазар није знао, на што то излази.</p> <p>„Волео бих“, вели му Светозар, „кад би и 
 све нека ватра, дим, крв...{S} Пред њу излази Илија пророк, где се натиче с валовим пророцима  
уткињу трговкињу, „видела ју је, кад је излазила из цркве“.{S} Каже: „Одело једнаке боје зове с 
плакала сам доста у мом веку, али нисам излазила на сокак, нити сам ишла у цркву да плачем.{S}  
ло као ослушкивала и оно што је начула, излазило је на оно исто, што она већ два дана слути.{S} 
у овом тренутку скидам мантију са себе, излазим пред тебе као човек, не као свештеник.{S} Можда 
е не донесе закон, да жена не сме никуд излазити из куће и дворишта и да више од две, нигде и н 
е од накита и — тај предлог сад неће ни излазити пред друшво.“</p> <p>Светозар се силно зарадов 
ако је насип био стрм, чивија на обртњу излети, коњи, руда и предњи трап улетеше у Дунав; страж 
стан, легао је.{S} Тако се нешто морало излећи, јер њему не треба божићне сламе, не треба бадња 
 сам овамо, да сазнам прави лек и да се излечим.“</p> <p>Лазар је загрлио Боривоја, а Петар ста 
е воље, кад је противан цвећу и држи за излишно оно, што је Бог створио?</p> <p>Дође у крај баш 
тио у ситнице.{S} Доказивао је, како је излишно много јело и како човек може с врло мало јела ж 
мо глупости, бесмислица и свега, што је излишно и штетно.{S} Ако не могу ја то да учиним, како  
оцем ударио по ребрима, но што ме овако изломи.{S} Бог ти судио, орјатине и поганиче!“ И сад ос 
уди, ако сам ишао на силу...{S} Мене су изломили и ја ћу умрети.{S} Моја стара мајка вришти дан 
ерујеш ђавола из мене.{S} Та, ево си ме изломио, да сам једва жива.{S} Док ниси био Назарен, па 
 матора, с киме се ниси волела, Јови си измамила сермију, Панту си развенчала са женом, па сад  
нде су сплетке и оговарања <pb n="9" /> између брата и сестре бивале све жешће, те није чудо, ш 
т, т. ј. из старог и из новог завета, а између та два читања иде опет песма и молитва.</p> <p>М 
6 недеља, па онда наступа душевна борба између бокала и жене, у којој борби обично жена подлегн 
ог разговора, као да беше читава ограда између њих.</p> <p>Онда се жени одрешио језик. „Сине“,  
же опазити трагове — блуда.{S} И доиста између оно 30 до 40 женскиња, које беху данас у назарен 
ао.{S} Скоро 14 дана после тога не дође између њега и ње до правог разговора, као да беше читав 
које се са свију страна наоблачило, али између облака провирује још увек — сунце.</p> <p>И Бори 
и јасно!“, вели и по десет пута.</p> <p>Између сеоских учитеља одвоји се сад најстарији:{S} Мил 
суђујем своје негдашње кривице.“</p> <p>Између Милеве и Боривоја наста после првих речи ћутање. 
вић и другови предложити друштву, да се измене правила.{S} Светозар је покушао све могуће, да т 
 Боже, научи ме, како ћу овом детету да изменим крв!...“</p> <p>Боривоје није био у свему лош.{ 
о за њега и у томе би га могао Боривоје изменити, али Боривоје се непрестано изговара.{S} Сад с 
би се и на њега могле применити с малом изменом оне Христове речи: „Болесници, што год вам каже 
а ви доплатисте сто двадесет форината и изменусте је.{S} И ја сам био рђав човек, не кажем.{S}  
 њу.</p> <p>„Божје путеве не може човек измерити“, мислили су верни, али су неверни мислили са  
мо! победио си нас“.{S} И кад се дигоше измети, да убију онога, који проповедаше мир и кад га у 
које је мајке, па и прамајке.{S} Кад се измешају овце, он их дели и прибира, и његов суд вреди  
лази до крви.{S} Све је сад у селу тако измешано, ускомешано успаљено, раздражено, да се бојим, 
једно преко другог, као да их је сотона измешао великом варјачом.{S} У ушима му лупа, не чује,  
овићеви другови се одричу свега, јер се измешаше међу собом.</p> <p>Па шта је било?{S} Још одма 
вештеник и два три човека, па пресуде и измире.{S} Ето, мој отац памти, да је у вароши био пре  
братовљевој кући.{S} Покушала је, да се измири с Обреновом матером, шиље јој понуде, хоће да јо 
мало с њима, али кад је с њима, он их и измири и охрабри, па га тим радије и слушају.</p> <p>Др 
 да вам дођем, а иначе бих дошао, да се измиримо или баш да кажем право, да ми опростите.“</p>  
 време пролази, смрт се ближи, треба се измирити с Богом.{S} Зар нас Православне крст и иконе н 
али није заспала.{S} Адвокат је покушао измиру, али узаман.{S} После се догодило оно, што се у  
положим заклетву, да су назаренску веру измислиле жене...{S} Не пуши, не иди у крчму, не истраж 
и није Бог заповедио, него су то попови измислили, да им буде већи приход.{S} Цркве су поповске 
и парничимо, судимо, а ето, кажу, Шваба измислио Назаренима да се без суда погоде.{S} Хоћу да к 
<hi>векслу</hi>.{S} И адвоката је Шваба измислио.</p> <p>„Код нас је пре било, као данас код На 
код нас било, то је наше, то није Шваба измислио.{S} Шваба је измислио - <hi>векслу</hi>.{S} И  
ше, то није Шваба измислио.{S} Шваба је измислио - <hi>векслу</hi>.{S} И адвоката је Шваба изми 
и ту“.</p> <p>„Е видиш, то си врло лепо измислио.{S} Само ми кажи, како ја могу веровати у то,  
>„Ја сам слушао да је и назаренску веру измислио Шваба, ал не могу да верујем.{S} Је ли икад зн 
сни и треба нам лека.{S} Ви, учени људи измислите тај лек; ми смо прости за то.{S} Знате, како  
, али онда је Лазар увек гледао врата и измицао му.{S} Сад стоји мирно као јагње и пружа образ, 
“, рече: „Секао је штапове за оне, који измишљавају тако бескорисна питања.“</p> <p>Заиђоше за  
ћу, ако још може бити, да спасем душу и измолим опроштаја у Бога и људи за она моја недела.“</p 
главе“, теши га Соломон, „све су то већ измудрили наши јеврејски мудраци.{S} У талмуду пише:{S} 
 почетка.{S} Али наш свештеник раби Рав измудрио је друкчије.{S} Промислио се, па је казао: „Ад 
p> <p>„Погазила ме је“, каже Боривоје. „Изневерила ме је — с другим.“</p> <p>Тако је отприлике  
те, море, прозвали Јудом, од како си их изневерио.“</p> <p>У Лазаровој руци била је у онај мах  
, умире чича Срдан.“</p> <p>Лазару није изненада дошао тај глас, јер Срдану биваше одавна све г 
а онаки насртај.</p> <p>Кад уђе у собу, изненади се.{S} Застао је Милеву.{S} Она је дошла брату 
њих.{S} Тактика је била доста вешта и — изненадила је.</p> <p>Наведена посланица Јаковљева почи 
д кад букнула.</p> <p>Лазарево понашање изненадило је противнике, дође им дрско, управо безобра 
ме раду.“</p> <p>Завршетак овога говора изненадио је, па је донекле и умирио узбуркане духове.{ 
ару, да обиђе марву.{S} Боривоје је био изненађен и не сећа се, како се поздравио с Милевом.{S} 
му пружи руке. „Гле, ви сте“, каже, као изненађена, а ту се већ претварала. „Добро дошли.{S} Са 
ору не би могао опазити, да су Назарени изненађени овим неочекиваним догађајем, али су изненађе 
ени овим неочекиваним догађајем, али су изненађени, па и узнемирени, јер песма запиње, сваки ву 
 школа Боривојева.{S} Он је из те школе изнео на свет необичну крв, а ни она јерусалимска икона 
сле <pb n="162" /> их, хвала Богу, опет изнесе на зрак, да их доцније и опет стрмоглави.{S} Бож 
} Баш на један од највећих светаца даде изнети на средња црквена врата, куда улазе женске, вели 
ећао својим гостима, да ће је до године изнети на сто, па ма знао изгубити главу.</p> </div> <p 
што не треба, и ја ћу умрети... мене ће изнети на гробље, уз твога оца“.</p> <p>Од ото доба нас 
и сутра дан, ни прексутра, ма да је дао изнети и банак на улицу, да му не смета.{S} Тек четврти 
e="chapter" xml:id="SRP18966_C2"> <head>Изникло је, што је посејано.</head> <p>Прошла је година 
гунгули.{S} Умирују поп-Јашину госпођу, износе једно другом разлоге против Назарена, па на посл 
 се радо једно пред другим понижавају и износе своје грехе.{S} У првом тренутку изгледа то нешт 
ти на покајање</hi>.{S} Јер земља, која износи трње и чичак, непотребна је, која се најпосле са 
е она сама шиљала учитељу Јовићу, да не износи предлога о накиту.“</p> <p>„Она сама?“ пита Свет 
и свет, да се ни при царским гозбама не износи више од четири јела; за тим долази сир и воће.{S 
а то, да се том приликом без надзора не износи и не уноси ништа.</p> <p>Лазар доводи Боривоју д 
 људи, који осећају племенито; свуда се износи, где ти људи пропадају, постају ругло, а шири се 
о, што лежи у тим приповеткама и што се износи, кад мање, кад више скривено.{S} Свака поједина  
а одмах зову куварицу из вароши и почну износити јела у подне, па буде ноћ, а још се није све и 
да тргују с њим.{S} Христос у тој причи изобличава оног слугу, који је своју кесу с новци „заве 
ни најмање веровао у успех, него је још изобличавао Светозара.</p> <p>Светозар му је захвалио.< 
местио тамо, да својом појавом исмеје и изобличи сваку његову реч.{S} И кад поче да говори о <h 
p>Каже: „И не нађе се нико, да је јавно изобличи у скупштини, њу, која је св. писмо држала у ру 
 и глупим назаренским апостолима, па их изобличили.{S} Свршетак извештаја гласио је овако: „Наз 
еко није смео ићи, но ће га опоменути и изобличити онако из далека.{S} Дуго је прелиставао по с 
руштва, а <hi>превара</hi> и рђав живот изобличиће се.{S} На против чланови друштва помагаће се 
 нема; а ти и моја Варвара никад још не изостадосте.{S} Та да! — Ко уме, тај удеси, да сврши по 
де, спрема вечеру, а то је први пут, да изостаје из заједничке молитве.{S} Боривоју је опет прв 
 реч, која га не осуђује одвише, али је изостала та реч.{S} Голубице покупише оно своје расуто  
е.{S} А ни стари свештеник није хтео да изостане.{S} Био се мало запустио с придикама; што јест 
 онда ће и доћи.{S} Чудим се само да је изостао...“</p> <p>Седе Лазар, а седе и она.{S} У први  
на слободну ногу, ипак је то чича Срдан израдио.{S} Панта се предигао и истражни судија је пуст 
рупна цура, а по лицу јој неки необичан израз.{S} Од вајкада јој тако прелеће нека враголија, а 
ђоше пророку Језекији: „Тешко пастирима израиљевим, који пасу сами себе.{S} Претилину једете, в 
аш кад су Лазар и Боривоје при рачуну. „Израчунајте ми“, каже, „колико је све ово уједно, што ћ 
у подне, па буде ноћ, а још се није све изређало.{S} Наше новине“, каже, „не доносе шта ручају  
 Назарени, како је истинита она народна изрека, да несрећа не долази никад сама.{S} Врло природ 
им дивним „<title>Снохватицама</title>“ изрекао:</p> <quote> <l>„Ово је црква твојих дедова,</l 
сор Хиртл, који није олако и без темеља изрекао ни једне речи, споменуо је једаред у свом преда 
/title>“, ма да с овом књигом нисам још изрекао последњу реч о овом питању, јер нисам ни из бли 
S} Било је први пут, да чује еванђелске изреке из женских уста. „После толико мојих грехова“, к 
пред суд добрих људи, опет су оба брата изрекла, да хоће да се покоре том суду.{S} И један и др 
 су лекари и педагози тек у новије доба изрекли и која гласи:{S} Да се васпитање детета почиње  
пре, лагано, бојажљиво.{S} Сад ће да му изреку пресуду.{S} Стале су преда њ, али занемише.{S} Ј 
</p> <pb n="79" /> <p>Боривоју би тешко изрећи, али ипак рече: „Не бих смео.“</p> <p>„Дужни сте 
м да платим!{S} Гле, и судија долази да изрече пресуду; имам много тужитеља, а ни једног заштит 
лаба утеха.{S} Па бар да је ма ко други изрече, али баш Тома.</p> <p>Кад се скупштина свршила и 
вако сутра бринуће се за се.{S} Није то изречено, да се узме реч по реч, но значи:{S} Не бринит 
ели, да он не живи од еванђеља.{S} Каже изречно:{S} Волео би умрети, но да прими плату, те да к 
 стиху двадесет другом не прописује баш изречно љубави женама, јер каже: „Жене, слушајте своје  
а, јер је читаву скамију својих другова изубадао бритвом.{S} Колика срамота по сироту Марту и к 
ео свет пред скупштином.{S} Но данас је изузетак.{S} Прво, црква нема редовне службе, а друго,  
а страну.</p> <p>Брат Мирко је као неки изузетак међу Назаренима.{S} Он је од памтивека био мир 
 је донео мртва вука у село, био је сав изуједан и једва је могао да исприча, како је текла бор 
} Кад гледаш с улице, село дошло пусто, изумрло; нема ни пса да залане.{S} Понеко дете, старац  
аја; бедна жена се не мицаше; а доцније изумрло чак и јецање, те прешло у тихо, али грозно стењ 
 чаробна батина наше лепе књижевности“, изусти Светозар.</p> <p>Говор се водио још мало о књиже 
такне то начело“.</p> <p>„Имате право“, изусти Јованка чисто поплашено, „то је оно, чега сам се 
/p> <p>— „Све је готово и приправљено“, изусти она обореном главом.</p> <p>— „Све је готово“, р 
 у један мах силу силом да одбију, тада изусти Христос за све векове ову значајну реч: „Тури но 
 свима не нађох...“</p> <p>Кад Боривоје изусти ове речи, погледа нехотице <pb n="152" /> на Мил 
ити, те јој учини последњу љубав.{S} Не изусти ником, чак ни матери, где ју је нашао, да не рек 
 да не <pb n="220" /> пева, само толико изусти: „Море лакше мало“, па оде у своју собу.{S} Оне  
а вам је скривила тако страшно?“ Кад је изустила последње речи, поплаши их се, не зна ни сама з 
ји смо од матере научили“, али не хтеде изустити речи:{S} Србин.{S} Кажем вам, набадао бих их н 
 да незгодна и насртљива Фарисеја“, али изустити није смела ни једна...</p> <p>Кад је Светозар  
ле од ђавола (наопако да је смео ту реч изустити пред његовом „Ленчицом“, већ је зове само: „Пи 
а сплашњавају отоци.{S} Ох, та неговаћу ија њега и оздравиће он мени, премили друг мој...“</p>  
 Шваба, ал не могу да верујем.{S} Је ли икад знао Шваба, шта је то моба?{S} Није?{S} А ето сад  
омили је и више јереси и цепања.{S} Ако икад буде, да и ваш број нарасте у милијуне и међу вами 
ља свали у гроб млађе дете његово и ако икад, он онда виде срце Варварино.{S} Према том детету  
комору и молио се дуго Богу.{S} Дуже но икад пре, али му сада више не одлану.{S} Кад је изишао  
благајнице 40 ф. у зајам, да богме, без икаква интереса и да врати кад може и колико кад може.< 
њој вриле и киптиле свакојаке мисли без икаква сталног, одређеног правца.{S} Ко дође у то доба, 
поручи и предложи, то могу усвојити без икаква промишљања.{S} Прочуло се о њему, и то с правом, 
 Боривоје, „предајемо земљи земљино без икаква плача и запевке.{S} Кад би вриштали и грували се 
 јој.{S} Није ни Марта искала икону без икаква заједања, а тек баба Језекиља!{S} Она је испоруч 
ад каже:{S} Не сатвори себи кумира нити икаква подобија. „Од проповедања Христових речи, вели,  
 раскршћу.{S} На њој нема ни крста нити икаква знака и не разликује се скоро ничим од осталих к 
о душевно стање створе сами у себи, без икакве невоље.{S} Муче ум свој свакојаким тамним мислим 
не се свршила ствар глатко и мирно, без икакве препирке и гласања.</p> <p>Не велим, да у друштв 
— и Боривоје га је врло лепо примио без икакве срдње и пребацивања.{S} А кад је запитао Боривој 
ивео је с Надом још пуне две године без икаквих потреса.{S} Само се Нади учинило, да су у после 
де ли ваш син већ у школу?{S} Ох, да је икако могуће, да га поучавате код куће, да се не квари  
ро са свим гласно: „Ми, ми“, вели, „ако икако можемо, не тужимо чак ни странога; ако је ко од н 
више било, распала се, али је та чађава икона, пред којом је вазда горело кандило и пред којом  
та, нека покуша лепим, а ако му се изда икона, он ће и доплатити нешто.{S} Тај човек је доиста  
вет необичну крв, а ни она јерусалимска икона, коју му је ујак метнуо у колевку, није остала бе 
а. „У Бечу, где сам ја учила школу, има икона, како је Христос на крсту.{S} Људи пију вина, дел 
оштовао је јерусалимску икону.{S} Та се икона чувала у њиховој породици преко стотине година, а 
а се утрла боја још већма.{S} За тим се икона и опет гарила, прала се, а кад се стала цепати, о 
аборавили све што је било, и на част му икона.{S} Био би и сам отишао до њега, али је хтео у он 
>„Ми“, каже Боривоје, „немамо цркава са иконама, олтаром и крстовима.{S} То и није Бог заповеди 
ни с онима, који хуле Бога и клањају се иконама, који пијанче и кавџе се...{S} У Матејеву еванђ 
е, да сте на кривом путу и са свецима и иконама и обичајима вашим.“</p> <p>Још није последња ре 
хаљинама, где се клања крсту резаноме и иконама мртвим, што већ забрањује и II. заповед божја к 
риста Спаситеља, на страдање његово.{S} Иконе исто тако.{S} Нису то идоли, лажни Богови, у које 
жићне сламе, не треба бадњака, не треба иконе ни св. Николе.{S} По његову закону он би требао н 
ам цар имати посла, ако Марта не добије иконе.{S} Уз то је додала, <pb n="7" /> да је лако прев 
Боривоју било осам година, јерусалимске иконе није више било, распала се, али је та чађава икон 
а грешника“ ; он је из оне јерусалимске иконе још у детињству очувао неки неодређени, тајанстве 
966_C1"> <head>Парница око јерусалимске иконе.</head> <p>Има у Бачкој два велика и прилично бог 
 школу.</p> <p>Парница око јерусалимске иконе била је прва школа Боривојева.{S} Он је из те шко 
 њим, те кренула ствар око јерусалимске иконе.{S} У опште, сад је већ напала на целу поделу.{S} 
ољи Христијани и од апостола.{S} Крст и иконе вами су идоли.{S} Зар ви <pb n="146" /> не знате, 
 с Богом.{S} Зар нас Православне крст и иконе не подсећају на то исто?{S} Па је ли право било о 
нити га ми држимо за свету ствар као ви иконе.{S} Он нам показује, како пролази време и то је с 
о исто?{S} Па је ли право било одбацити иконе и крст, а на место њихово обесити сахат као знаме 
ста мислио, да је његовој жени стало до иконе, а овамо је њојзи било стало до ината.</p> <p>Та  
 Јерусалима.{S} Говори се, да је на тој икони било исписано дванаест глава еванђеља, а испод св 
о на тај одељак.{S} Био је дакле на тој икони не само Бог отац, син и дух свети, него и цео све 
очи и опази своју мајку, где клечи пред иконом и горко јеца.{S} Па колико већ траје та молитва! 
сад се приповеда.{S} Пред јерусалимском иконом горело је кандило, те је икону надимило, оцрнило 
чала је пред оном чађавом јерусалимском иконом и са пуно очаја се молила: „Боже мој, Боже, науч 
и од имена јој.{S} Није ни Марта искала икону без икаква заједања, а тек баба Језекиља!{S} Она  
лимском иконом горело је кандило, те је икону надимило, оцрнило и замазало на њој натписе и сли 
лике.{S} После су покушавали, да очисте икону — врућом водом прали су је и рибали, са чега се у 
акојако и поручује, да ти сама дођеш по икону, па ће ти поломити кости, а ако му шиљеш поруке и 
 то већма поштовали, него ма коју другу икону и још су увек палили пред њом кандило.</p> <p>Мар 
је новорођеноме на дар:{S} Јерусалимску икону.</p> <p>Све се дакле свршило најлепше.{S} Управо  
<p>Мартин брат поштовао је јерусалимску икону.{S} Та се икона чувала у њиховој породици преко с 
 Марта брату, да јој пошље јерусалимску икону.{S} Но та прва прилика била је по несрећи баба Је 
 за што ми није послао бар јерусалимску икону?!{S} Зна он врло добро, колико сам волела ту икон 
ј озбиљно рече: „Да сте ту јерусалимску икону и ви и ваш брат бацили на ватру и изгорели је, ве 
Зна он врло добро, колико сам волела ту икону, лепила је и чистила; без мене би давно пропала.“ 
 и рај.{S} Кажу, кад је човек гледао ту икону, све су га мрави подилазили од ужаса и милоте.{S} 
о.</p> <p>Мартин брат је дакле ценио ту икону, али би је без сумње уступио сестри, само да ју ј 
вде немају ничега, што је налик на нашу икону или крст.{S} Преварио сам се.{S} Погледајте онамо 
ди, па му кажем: „Упалио сам те брате“, или „покрао сам те, опрости; — вратићу ти сад колико мо 
посече.{S} Па знате ли ви, браћо драга, или ето бар господа свештеници знају, какав је човек би 
решили где год у тумачењу светог писма, или ви или други?{S} Зар може то бити, кад станемо једн 
ши попови?{S} Имају ли браду, као наши, или се брију, као католички?{S} Иду ли у мантији?</p> < 
уграбио девојку без њене воље, на силу, или ћеш умрети.“ Ја нисам хтео да лажем и једва ме махн 
{S} Ако што зажели, а не дамо му одмах, или му ма што не учинимо по вољи, поцрвени, за тим помо 
Тамо нема ручка, нема вечере без шљива; или ће их изести суве иди куване, компот уз печење.{S}  
} Или да буди Лазара?{S} Срамота га.{S} Или оне остале?{S} Мрзи их.{S} А да шта би му они и рек 
аки се усолидио и нико више не пије.{S} Или ћете почети ви учењаци, који сте били онда код Мали 
 дан, какав давно не запамтише људи.{S} Или можда дан и није леп, само се њему чини тако.</p> < 
 и озбиљно се поразговори с Лазаром.{S} Или нек се поправи или — широк је свет, па куд га очи в 
а, шта би несретник још све починио.{S} Или би га можда дечји поглед уздржао од свега покора —  
.{S} Тај састанак замењује — кафану.{S} Или би се <pb n="139" /> још боље могла назвати та вече 
="103" /> Остали и не гледају на њу.{S} Или зар и они слуте, шта ће бити?</p> <p>„Милице, синко 
 га повезем, да не тера коња бадава?{S} Или да му купим што?“</p> <p>„Баш добро, пријатељу, што 
 Да ли су још и сад они вуци у риту?{S} Или да буди Лазара?{S} Срамота га.{S} Или оне остале?{S 
зна, већ увек вели: „Остали су здрави,“ или:{S} Оставио сам их здраве“).</p> <p>Сад је и Бориво 
, Тома и Мирко.{S} Чим уђе који „верни“ или „верна“, поздраве се, рукују се и дошапну им тајанс 
 ли боље казати: „зарио сам се у посао“ или „заронио сам се у посао.“ Он је држао, да је боље к 
сатиремо један другог за ону кору хлеба или за оно — прасеће печење; ја држим, да нам је боље б 
но, као голубица кад изгуби свог голуба или кад јој секу врат.{S} После се мало насмеши.{S} Бил 
>Жене, Назаренке, једва шапућу, тек ова или она прићи ће ком брату или пријатељу и скинуће му п 
тврдица или идолопоклоник или кавгаџија или пијаница или хајдук, с таквим и да не једете...“</p 
ј, који тражи крштење, научен од човека или је научен од духа светог.<ref target="#SRP18966_N7" 
но:{S} Звали се они Пера или Паја, Анка или Јованка.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Б 
жа мирисаву мараму, да утре зној с чела или му дошапне, Бог да је знаде шта, а увек му онда пос 
но је жедан.{S} Где кад га у сред посла или разговора облије румен.{S} Стид га је...{S} Мучи га 
ма, пре с њима, но са својим родитељима или својим синовима.{S} Је ли то хришћански, је ли то ч 
оба.{S} И већ се појављује на прозорима или огради жена или дете, да виде:{S} Ко ли то руши дос 
 појављује на прозорима или огради жена или дете, да виде:{S} Ко ли то руши досадашњу тишину?</ 
е носила Боривоју тањир јела, чашу вина или какав налог, како јој је кад мати наредила, али му  
у је несносна, њему да је ноћ, помрчина или најбоље, Боже ми прости — пакао.{S} Нешто се кува у 
амо чича-Срдана не.{S} У њему је сотона или бар вино, а то је од прилике све једно.{S} И он див 
hi>Брже, брже, драги мој, буди као срна или као јеленче на горама мирисним</hi>...“ Али опет за 
 жена и насмешити се одоздоле на зидара или му рећи коју лепу реч.{S} Он гледа у њу, мистрија р 
накита ни у чем.{S} Где има каквих шара или шаренила, то је на стварима, које су се затекле из  
таоцима све једно:{S} Звали се они Пера или Паја, Анка или Јованка.</p> <milestone unit="subSec 
оље било, кад су нам жене са врх дрвета или из дубине пештере мумлале неке полуживотињске звуке 
никада у скупштини, да чита ко та места или да говори о њима.{S} Та да и како ће.{S} И она се з 
 ово, а оном кажите, да не буде тврдица или лаком, да оговори друга.{S} Но када се намножише Хр 
 брат зове, постане блудник или тврдица или идолопоклоник или кавгаџија или пијаница или хајдук 
долопоклоник или кавгаџија или пијаница или хајдук, с таквим и да не једете...“</p> <p>„Ми дакл 
о шири само тамо, где је свештеник рђав или где нема свештеника, него администратор, а понајвиш 
увек заједно са Симом; завуку се гдегод или оду сред циче зиме изван села у шетњу, а све нешто  
о терати до краја, па ма их стало главе или бар крова с главе.</p> <p>Влада је умиривао жену, а 
 се Нада не сети, да треба поорати њиве или посејати детелину, он богме не.{S} Не види, не чује 
ш рећи, да јој је поломио руке или ноге или леђа, али јој не ваљају ни руке ни ноге ни леђа.{S} 
 а не зна, је ли их пре тога виђао овде или може бити где год на пољу.{S} И сад тек поче мучити 
 час по час устаје, нуди свом мужу воде или му пружа мирисаву мараму, да утре зној с чела или м 
“, каже, „али ви најбоље знате, како је или право казати, како је било до сад.{S} Ако да Бог, п 
 „Молим те, иди“.</p> <p>Он или не чује или не може да устане.{S} Тада закукурекне петао и у Бо 
оже се баш рећи, да јој је поломио руке или ноге или леђа, али јој не ваљају ни руке ни ноге ни 
рнаест дана читао је опет Тома еванђеље или истину рећи, иза еванђеља нападе опет Боривоја, а Б 
пно догађа.{S} Променуће се или на боље или на горе.{S} И прекрсти се. „Воже помози, доста је б 
чи писати, неко рачуна, преписује песме или пише кући писма; цепа их и ипет пише, да га прође в 
} Лазарева сестра Милева оде у Назарене или како то кажу — повери.{S} Не таји, но јавно исповед 
е говорио: „Истерајте жене из скупштине или дајте мени, да их ја истерам, па ћу тога часа остат 
, с којом је свако јутро кресала путање или плевила, па је до скора при том послу, мал’ те не у 
 пита се још:{S} Кад?{S} Еда ли час пре или час после?</p> <p>Свршило се врло брзо, јер дође вр 
ој нешто крупно догађа.{S} Променуће се или на боље или на горе.{S} И прекрсти се. „Воже помози 
ад Тана греје гвожђе на ватри, звиждуће или гледа по улици.{S} Тек сад метне гвожђе на наковањ, 
о све једно, хоће ли земљу сажећи сунце или ће је оросити блага киша?{S} Ви добро знате, да чес 
 могла увидети, да она чини квара, себи или другима, ако пева.{S} Мучила се тако неколико дана  
где год у тумачењу светог писма, или ви или други?{S} Зар може то бити, кад станемо једном пред 
} Па и не таје то Назарени према држави или странима, они таје све то баш према својим пријатељ 
говори с Лазаром.{S} Или нек се поправи или — широк је свет, па куд га очи воде.</p> <p>Лазар ј 
то?{S} Зар ја не бих платио као и други или бих вам упарложио земљу?{S} Дајте ми на поле.{S} Ја 
а после овамо онамо, док се не расхлади или га пак сврха.{S} Ковач Шандор друкчије ради.{S} Док 
 да се ви „побугерите“ ...{S} А ти људи или боље рећи нељуди савладани вином и сотоном, скочише 
ра, слабо се бринуо о томе:{S} Цвета ли или не цвета назаренско апостоловање међу оним зидинама 
Стреса се.{S} Од чега?{S} Од те помисли или што је осетио, да у онај мах оде од њега анђео и уз 
 је изгледало, е ће малиша да се зграни или да добије дечју болест — фрасове.</p> <p>„Шта да ра 
је, кад немате попова, јесте ли крштени или некрштени?“</p> <p>„Ми се кршћавамо“, каже Боривоје 
Не видиш малише да се играју по прашини или да се хватају мајкама за хаљине, те им тепају нераз 
и немам, онда сам као звоно, које звони или прапорац, који звечи, и ако имам пророштва и знам с 
 хоће ли после овога тврдога сна устати или ће се окренути на другу страну, да даље спава, то ћ 
 Па да се ствар бар мало могла улепшати или претрпати.{S} Голе њиве чича-Срданове, које беху до 
ечи свега, што се могло украсти, понети или отерати.{S} Лазар је писао од јутра до подне, а кад 
ецу и не осврће, а женама ће одговорити или не одговорити: „Види Бог“.</p> <p>Чича-Срдан не зна 
 на изборима издајемо га за пет форинти или за масно звање; ја мислим, да нам је боље било, кад 
рините се за живот свој, шта ћете јести или шта ћете пити, ни за тело своје, у шта ћете се обућ 
авао људско срце и људске препредености или да је ма само пазио на оне говоре, он би из њих, ка 
о добрих људи“ живети само у приповетци или ће га прихватити сва наша места, сав народ наш.{S}  
и је дошла к себи те разуме његов корак или је још увек успаљена?{S} Треба ли да говори с њом,  
оји, који се брат зове, постане блудник или тврдица или идолопоклоник или кавгаџија или пијаниц 
е блудник или тврдица или идолопоклоник или кавгаџија или пијаница или хајдук, с таквим и да не 
о, кад је питање о разговору.{S} Свецем или недељом искупи се у затвору пуно гостију, људи, <pb 
два на дан стотинама њих баве се књигом или пером.{S} Неко учи писати, неко рачуна, преписује п 
е је моје, па ма се крстио руком, ногом или се не крстио никако.{S} Ако се ти, Ђоко, не опамети 
леву — уграбили.{S} Да л’ је било силом или је девојка одобрила, није могао разабрати на сигурн 
о да убрише нос, слободно му је марамом или без мараме.</p> <p>Онда је Тома клекнуо и рекао: „Љ 
онда, кад смо лежали под смоквом, урмом или неранџом, те само гурнули ногом о стабло, а плод на 
ту или на улици, да разговараш са женом или девојком, као и други људи?{S} Зар смо ми жене пога 
 кад бесрамни овај свет,</l> <l>Претњом или молбом тражи, увући нас у свој сплет! </l> <l>Научи 
а не плетеницама, ни златом или бисером или хаљинама скупоценим, него добрим делима, као што се 
ашују себе, а не плетеницама, ни златом или бисером или хаљинама скупоценим, него добрим делима 
 ни студен, ни врућ.{S} О, да си студен или врућ...{S} Но будући млак, ниси ни студен ни врућ.. 
а мртва, па ма вам он био отац, био син или иначе најпоштенији.{S} То је више него фарисејство, 
увек додаје: „Молим те, иди“.</p> <p>Он или не чује или не може да устане.{S} Тада закукурекне  
о“, каже, „славиће наш ратар свечарство или има у кући сватове, па одмах зову куварицу из варош 
оје изговорио овоју исповест, није хтео или није смео да погледа у Милеву, која му је стојала з 
е рече збогом.{S} Да ли, што се расрдио или због тог, да може пред вече и опет доћи на ограду и 
исто опростити грехе, па макар се молио или у Боривојевцу код оног зеленог крста на раскршћу ил 
отона јаки у њему.{S} Кад би брат Мирко или неко од старије браће доближио му се и посаветовао  
велико звоно; хоће ли му се читати мало или велико опело.{S} Зар нисмо сви једнаки пред Богом,  
 ће пресудити, хоће ли га огласити мало или велико звоно; хоће ли му се читати мало или велико  
по, а сиромаху речете:{S} Ти стани тамо или седи ниже подножја мојега, — ви осрамотисте сиромак 
ођем, а иначе бих дошао, да се измиримо или баш да кажем право, да ми опростите.“</p> <p>Милева 
} А Назарени спустили главе у св. писмо или их сакрили у руке, па тихо јецају.</p> <p>Здравкови 
{S} Пуна је соба жена, читају св. писмо или шапућу, а ту је и Гига.{S} Седи непомично на столиц 
м Јова.{S} Стана је говорила непрестано или боље рећи пиштала је непрестано као гуја.</p> <p>„Б 
а сте“, каже Милева. „Би ли окусили што или да попијете чашу вина?“</p> <p>Боривоје махну главо 
којима сам на вашарима турао руку у џеп или им из кола извукао какву ствар.{S} Од куд се ја мог 
допустити, да није жена крива, но зидар или управо рећи мерник“, рече она прва.</p> <p>„Не, гос 
ожеш тражити од нас, да скочимо у бунар или да изедемо оног црног мачка, што преде тамо иза бан 
д мене је био обичај, кад одем на вашар или ма где на пут, жена мора чекати и ослушкивати на ме 
ли ваша жена од своје воље пошла за вас или су је натерали?“</p> <p>Боривоју као да одахну.{S}  
дође у то доба, те одгурне мисли на ову или на ону страну, тај је често врло много учинио.</p>  
штву на добротворну цел новаца, а тужну или радосну свечаност нека проведе скромно.{S} Не може  
мају ничега, што је налик на нашу икону или крст.{S} Преварио сам се.{S} Погледајте онамо.“</p> 
м је Боривоје говорио кад што на бунару или на улици.{S} Од осталих се девојака туђио, ма да су 
пута, а бадава ће питати жену на бунару или свињарче на друму: „Кажи ми, молим те, који пут вод 
, што је чуо о Лазару, о данашњем збору или има и других брига.“</p> <p>„Брат Боривоје“, пита В 
 боље казати „ведро“ како кажу у Банату или „кабао“ како то веле у Бачкој, па онда, је ли боље  
ућу, тек ова или она прићи ће ком брату или пријатељу и скинуће му перце с рукава, наместиће му 
лико је времена, како ниси стао на путу или на улици, да разговараш са женом или девојком, као  
евцу код оног зеленог крста на раскршћу или у Јерусалиму на плочи гроба Христова.{S} Али кад ве 
му перце с рукава, наместиће му огрлицу или удесити пошу.{S} То је такав обичај у њих.{S} Тим о 
и пса да залане.{S} Понеко дете, старац или редуша, ако и нису у пољу, притајили се у кућама.</ 
аквом нашом добром женом,“ мисли Тома, „или ће пропасти.{S} Он се успалио за Цветом.{S} Треба ж 
да, а право му је и оно, што је криво. „Или ћемо га оженити с каквом нашом добром женом,“ мисли 
 ме онако крвава испитују.{S} Кажу ми: „Или ћеш казати истину, да си уграбио девојку без њене в 
 утече“, а има их 450. И похваташе их и Илија их одведе на поток Кисон и покла их онде.<ref tar 
ка ватра, дим, крв...{S} Пред њу излази Илија пророк, где се натиче с валовим пророцима око жрт 
 опкопу попи.{S} Чује, како рече пророк Илија народу: „Похватајте те пророке валове, да ни једа 
ецу... „То није гушобоља, то нам пророк Илија коље децу, јер су некрштена...“ То су биле послед 
теници знају, какав је човек био пророк Илија?...{S} Све што је хтео, учинио је, ничег и никог  
о дотерам језик.</p> <p>У Новом Саду на Илијин-дан 1896.</p> <p>Писац.</p> </div> <div type="no 
х пророчким гласом:</p> <quote> <l>„Дај Илијну свету строгост, кад свет овај слеп и глуп,</l> < 
машти болесне жене.{S} Она види пророка Илију, где се не задовољава са 450 поклатих пророка вал 
оју децу, да их води њихову оцу, Милева им даје свакојаке понуде за сужника. „Он је сретан“, ми 
шкају.{S} Ко су ти Назарећани?{S} Каква им је вера?{S} У школи нису училе о томе; само се Јован 
— а опет су ти људи били бољи од Богова им, били поштени и пуни врлина.{S} Није главно до церем 
оведио, него су то попови измислили, да им буде већи приход.{S} Цркве су поповске воденице, ниш 
 опет за то прикупило много гостију, да им честитају и буду учесници у њихову весељу.{S} Црква  
ицу им не можеш ништа прочитати, али да им завириш у душу, нашао би задовољство.{S} Већ се и пр 
есту и то ноћу, јер би на дану могли да им сметају радознали људи.</p> <p>Од Лазаревца је Дунав 
 наилазе на вас при том читању?“ и онда им стоји отворен разговор од Адама па чак до последњих  
ком.) да их раздаду по народу.{S} Хвала им!</p> <p>Ја сам се трудио, да у овом другом издању ма 
и Бог помоћи“; заборавили је и осветила им се.</p> <p>И баш у оним тако тешким данима, догоди с 
доше међу њих Срдан и Гаја.{S} У рукама им батине, у очима нешто, што те подсећа на подрум.</p> 
 тај сотона, и како га је мучио, а Сима им прича.{S} Страшна је била та приповест; само се мног 
руштво.{S} Чују то Лазар и Боривоје, па им Бог зна како мило.{S} Кад прође неко време, ето ти њ 
<p>За тим је дошла још једна литра и та им је шапутала, да не чекају дуго, а она трећа литра са 
 раскоши и умерености, свршено је и сад им је већ потеже било наћи згодан предмет.{S} Али досет 
ова тетка Стана узела их је к себи; суд им је поставио стараоца, а и издржавање им је осигурано 
оба, када Назарени почеше да осећају, е им се темељ баш озбиљно љуља под ногама.{S} Што је Рахи 
сто кријући одвукоше у предње собе, где им је стојао „црквењак“.{S} Нађоше га у постељи; жена њ 
Назарена?“</p> <p>„Има“.</p> <p>„Па где им је црква?{S} Мора да је врло мала, јер се ни откуд н 
понашање изненадило је противнике, дође им дрско, управо безобразно.{S} А Назарени спустили гла 
сваке просвете и сваког напретка“, каже им Здравковић. „Чега год нема у св. писму и што год ниј 
старешина, стражмештар, шта ли је, каже им: „Мрцине, шта радите с човеком?{S} Сложно, јуначки,  
реме нашао згодно, јер су пили.{S} Каже им:{S} Ја бих вам казао нешто, браћо моја, али ми прво  
ху тамо, те се сабили у гомилицу и каже им: „Волео бих браћо, да чујем и од вас коју реч.{S} Ка 
оривоје.</p> <p>Одмах дан по томе стиже им нова радост.{S} Дошао им завађени брат односно шуре  
ва жене „слабији женски суд“, и не даје им нигде истих права као мушкима.{S} А у истој посланиц 
или.{S} Њихови су људи сви имућни, није им од потребе новац, па су ми рекли, ако је нами потреб 
дић ушао с девојком у сеницу и Боривоје им и преко воље чуо сав разговор.</p> <p>„Право да вам  
="89" /> чак ни њезин муж.{S} Забрањује им њихова вера.{S} Ту ће бити и онај „бик“, звоно, ту „ 
им је поставио стараоца, а и издржавање им је осигурано:{S} Јер ако је кућа и изгорела, опет је 
или да се хватају мајкама за хаљине, те им тепају неразумљиве, али најслађе речи...{S} Но то бе 
ели, да су и Мишу привели у друштво, те им онда по правилима пресудили спор.{S} Пресуда је глас 
осте, а који хтедоше да уђу, забранисте им“.{S} Ви се не држасте св. писма, нећете да га се држ 
 их, јер види Господ њино кајање, па ће им опростити.“ Није дакле ни за какав укор.{S} Позива с 
емо видети.</p> <p>„А пријатељ Панта ће им рећи онако на просто: „Ја бих вам казао и саветовао, 
ад га једнако питаху, исправи се и рече им:{S} Који је међу вама без греха, нека најпре баци ка 
.{S} Још док они у речи бијаху, приђоше им скоро нечујно Јованчини родитељи.</p> <p>Јелачић се  
а <hi>ми, држава и власти</hi>, били би им у свему на руци.“</p> <p>Шандор ковач га прекиде. „Д 
иде време, да се суди“</hi>, казивао би им обично и успевао би.</p> <p>Говорио би им језиком св 
 обично и успевао би.</p> <p>Говорио би им језиком својим, простим, начином, који они разумеју, 
недељом пред црквом, а после наопако би им било, да их је до сад видео свет пред скупштином.{S} 
чу.{S} Имао отац петоро синова и остави им на самртној постељи, да га се сећају и да га поштују 
ње, застаде код школских врата и понуди им првенство.</p> <pb n="119" /> <p>„Молим, молим“, реч 
енике, доктора, учитеље и трговце, тужи им се и иште од њих потписе против својих другова.</p>  
ез крста и опела, без сузе и јаука, али им је у души тим теже.{S} По њиховим упалим очима и теш 
 нису показивали спољашњим знацима, али им се стеже у души, кад их прота онако дирљиво опомену  
 свештеницима, који су тамо били и вели им: „Ето вам, господо, примера, следујте му!“</p> <p>И  
ма сам на вашарима турао руку у џеп или им из кола извукао какву ствар.{S} Од куд се ја могу се 
 стоје деца, које нити је васпитао нити им је што оставио, до ли отровану крв.{S} Они су неспре 
ака и девојчица од 10—12 година.{S} Очи им још весело, безазлено погледају и чисто се пренеш, к 
} Његовим суседима то није право, но он им је једном на сред порте довикнуо: „Хо, људи, ко ће д 
уди разјаснио важност тог лека, показао им је, да ако нам деца умиру, умире снага наша, потпора 
и. „Болестан је.“ Дошао благ дан, дошао им Светозар дома, па би сад сви скупа требали у весељу  
 по томе стиже им нова радост.{S} Дошао им завађени брат односно шуре у посету, много их молио, 
 је био баш угледан њихов човек и много им је шкодило ово његово успаљивање.</p> <p>Истина, дол 
стао и са неколико топлих речи захвалио им је, што су њега незнатна, мала и грешна примила браћ 
S} Како ће гледати на красоту душе, ако им је увек пред очима красота телесна.{S} Такви ће глед 
д вас тек зрели и одрасли крсте, колико им је година, кад се жене?“</p> <p>„Како ком.{S} Кад мо 
јим стварима назаренским.{S} Брат Мирко им је и благајник, а Лазар је као неки бележник, он сас 
 се згледнуше на ове речи.{S} Изгледало им је, као да се она 175. песма из „<title>Харфе Сионов 
ти од умереног и паметног живота и било им је, као да су се препородили.</p> <pb n="207" /> <p> 
тајати.{S} Тамо им стоји књижница, тамо им је и читаоница.{S} Даље од десет сати у вече није ни 
 себе, те ће се тамо састајати.{S} Тамо им стоји књижница, тамо им је и читаоница.{S} Даље од д 
ма.</p> <p>Тек ће да буде 9 сати, а ето им у двориште баба-Стаке.{S} Мала, доброћудна жена, сва 
или су се вртарством и пчеларством, што им беше најдража забава.{S} То је српска кућа, каква тр 
слободно носити од свог накита оно, што им је спомен, да богме не од више.</p> <p>Светозар је в 
S} Ког он обрати, тај је обраћен, а што им он поручи и предложи, то могу усвојити без икаква пр 
опет узеше камење, да га убију.{S} Исус им одговори:{S} Многа вам добра дела јавих <pb n="204"  
{S} Има он сусеткињу, Цвету, сучељавају им се баште.{S} Већ од пола године дана чим може, гледа 
ерна“, поздраве се, рукују се и дошапну им тајанствено на уво: „Пази, да не назебеш!“ Леп је је 
ни, напојени св. духом, њихови греси су им опроштени и сотона нема над њима власти.</p> <p>На к 
четку.{S} Тужили су се на жене, како су им оне криве, а нису увиђали, да је онај још слабији и  
долазе већ поједини „верни“.{S} На лицу им не можеш ништа прочитати, али да им завириш у душу,  
м.{S} У откровењу Јованову глава трећа, има нешто што приличи и на њу.{S} Анђелу лаодикиске црк 
адише тамо трговину.{S} Ако је венчање, има по црквама златна и сребрна круна, која се натиче м 
— „Јест да!{S} Жупан је Калвин, шта ли, има на цркви петла, па шта тај мари за нашу православну 
тила, да у ономе, што говори тај човек, има истине, па се заплака.{S} Дуго је јецала, док се ни 
вароши, где живи господин предговорник, има до стотине Назарена.{S} И ја питам:{S} Је ли тамо к 
 скоро молећи. „У вашем дворишту, знам, има много живине.{S} А ова наша крмача једе живину.{S}  
на, у коју ће да оде Лазар с Боривојем, има с улице две мале собице, уз које је назидана кујна. 
ћ се умешала и власт.{S} А село велико, има доста трезвених, учених људи.{S} Ту свештеник, учит 
ванка. „У Бечу, где сам ја учила школу, има икона, како је Христос на крсту.{S} Људи пију вина, 
није јединствена слика у нашем друштву; има их, на жалост, доста, и ако нису сви затворени.</p> 
ио би се.“<ref target="#SRP18966_N5" /> Има и напред места нека, која су врло дивна!{S} Слушајт 
} Деци се прохтело мало сувих шљива.{S} Има их она на тавану читаву врећу.</p> <p>„Не ваља у ве 
екли и од њих један по један отпада.{S} Има нечег, што сваки од њих у дубини душе осећа, нешто  
а дођем на чисто с тим приповеткама.{S} Има, нешто страшно у њима, а не знам шта је то“.</p> <p 
ез душе, па не може да освоји народ.{S} Има до душе штошта у цркви нашој, што би могло да прест 
од наших људи, а држе се старе вере.{S} Има и међу њима, морам рећи, доста паметних.{S} Многа к 
в младић, једва му удариле науснице.{S} Има ли ко, да га повезем, да не тера коња бадава?{S} Ил 
пићу јој ту бригу“, промрмља у себи.{S} Има доста сиротиње.“ Кад се хватао мрак, спази на улици 
од горњака“, — али Лазар није весео.{S} Има нешто у њему, што хоће да удави у пиву, али не може 
вели Тома, „ако се није већ успалио.{S} Има он сусеткињу, Цвету, сучељавају им се баште.{S} Већ 
S} Па опет, дође јој нешто на памет.{S} Има у св. писму једно место, неколико листи, које је он 
на, да је Назаренство сеоска болест.{S} Има Назаренства и у варошима, само што господа варошани 
, а доносиће му и књига назаренских.{S} Има: „Харфа Сиона“ а има и више придика неког енглеског 
те, Боривоје, молим вас, кажите нам:{S} Има ли у вашој вароши Назарена?“</p> <p>„Има“.</p> <p>„ 
ророке валове, да ни један не утече“, а има их 450. И похваташе их и Илија их одведе на поток К 
к, учитељи, лекар, неколико трговаца, а има и на страни учених синова из Лазаревца.{S} Један је 
лици и Лутерани и Калвини и Назарени, а има на свету још стотинама других вероисповести, држимо 
учитељи, ту трговци, ту ковач Шандор, а има и неколико ратара.{S} Врх тога је ту професор Здрав 
га назаренских.{S} Има: „Харфа Сиона“ а има и више придика неког енглеског Назарена, преведених 
и мања — побочна соба.{S} Та друга соба има два прозора, који воде у скупштину.{S} То је место  
остале незастрте.{S} Види се, да Милева има крупнијих брига.{S} Главу је заронила у руке и не м 
„Шта је то?“ пита.</p> <p>„Та ето, Јова има опет посла са Станом“.</p> <p>„Бије је?“ пита Борив 
иће стада кужнога и свега осталог, чега има и у осталим већим вероисповестима.{S} Ви сте мали,  
т <pb n="161" /> нађе одговора. „У кога има љубави“, каже он, „еванђеоске љубави, тај ће део те 
ела.“ Девојка трезвена треба да зна, да има ствари, с којима се она не сме шалити, ако се баш м 
 на једаред и одмах.{S} Ти си казао, да има времена, може се по мало, лагано.{S} Него се о томе 
ку назаренску књигу.{S} Покажите му, да има вере хришћанске, назаренске, која му отвара не само 
{S} Ви сте пронашли, да човек не сме да има народности, не сме да је Србин, Немац, Мађар.{S} Св 
е у скорим данима да постане мати, и да има светијих дужности од парничења. „Маните се свега, р 
себи закон.“ То значи:{S} Ма не знао да има Бога, ако си праведан, поштен, ваљан — оправдан си. 
 доста, нарочито сад.{S} У нашег суседа има деран од шест, седам година, на зло брз, рђаво упућ 
вити да разгласите и осталима.{S} Можда има још кога, који није платио — „беду“.<ref target="#S 
ош и ко ће их све побројити.{S} Па онда има и женскиња.{S} Жене господе професора хтедоше пошто 
и која је била једноме мужу жена и која има ^сведочанство у добрим делима, ако је децу одгајила 
кама његовим, у целом делању тог човека има нечег <hi>страшног</hi>“.</p> <p>„У чему је то?“</p 
сте нашли праву реч; у тим приповеткама има нечег <hi>страшног</hi>.{S} Но не само у тим, но у  
нема над њима власти.</p> <p>На клупама има и неколико дечака и девојчица од 10—12 година.{S} О 
 почињете још сад таке разговоре?{S} Та има вре мена за то...“</p> <p>,Није одвише рано“, вели  
их прегледа све.{S} У већој гомили жита има увек више кукоља, него ли у малој, па у већој гомил 
купљате на молитву, до ли о том:{S} Шта има ко на продају, шта ваља купити, шта продати и с ким 
на?“ вели други. „Само да богме, свашта има своје време, па није ни од Јове паметно, да тако ре 
 људи чува се парничења и тужби.{S} Кад има спора међу члановима, онда се састави суд од стариј 
ока немаш, суд је ону ствар свршио; сад има друга посла — иди врагу“.{S} И истера је.</p> <p>Ка 
о истину и ја вам кажем, да сваки народ има и онаког попа и учитеља, каквог заслужује.{S} Да за 
сподо!{S} Неко је казао, да сваки народ има онаког владара, каквог заслужује.{S} То сви признај 
пет плаче.{S} Каже: „Данас код мог бабе има још увек прасећа печења од Божића, затекла се бар г 
авили, дотерали, па и унаказили.{S} Где има више „пророка“ назаренских, тамо улогу свештеника н 
ка кућа не трпи накита ни у чем.{S} Где има каквих шара или шаренила, то је на стварима, које с 
ира, куге, морије, да сваки треба да је има уза се, нарочито војник.{S} А унутри се прича, како 
е светкују цео дан.{S} Недељом по подне има „вечерња“, а сваки дан у вече састају се после сврш 
 дала на уживања овога света, а право и има.{S} Теби се руга свет, а не њој.“</p> <p>Боривоје в 
ље, па онда не можемо да се наплаћамо и има по 10 разбијених глава.</p> <p>Него кад би владика  
њих науче тамо писати.{S} У свакој соби има пљувоница, напуњена песком.{S} Проспу песак по стол 
уд иде.{S} Наука је пронашла, да у води има два дела оксигена и један део хидрогена.{S} И кад д 
а.{S} И хајд, што пости строг пост, али има и других брига.{S} Не уме читати ни писати; не зна  
врати живот детету?!{S} Никакав!{S} Али има нешто, што је још јаче од материне љубави, а то је  
ве бих опростио Назаренима“, каже, „али има двоје, рад чега бих, да могу, набадао их на колац.“ 
си ти?{S} Он каже: „Човек“.</p> <p>„Али има људи Турака, Срба, Немаца, Мађара. <pb n="132" /> Ј 
каже, „славиће наш ратар свечарство или има у кући сватове, па одмах зову куварицу из вароши и  
о је чуо о Лазару, о данашњем збору или има и других брига.“</p> <p>„Брат Боривоје“, пита Варва 
есту, само нема баш дара за говор, нити има начина да освоји.{S} А дошла му воља пре неки дан,  
} Девојака је бар доста; у свакој улици има их и по десет, које једва чекају, да се обесе човек 
лушам Бога“.</p> <p>Капетан види, с ким има посла и разлаже му, да није још говор о убијању.{S} 
се с Назаренима, нисам поп.“</p> <p>„Он има другу, већу, научну цел“, подсмехну му се неко.</p> 
вод</hi> Назаренству, но да Назаренство има дубљих узрока.{S} И до сад је било рђавих свештеник 
е покаже, па ко ће данас да пресуди, ко има право?...{S} Ја ћу да ти кажем.{S} Не онај, који је 
а нагла, као да је гони вихор.{S} Да ко има соколове очи, запазио би кроз ту прашну маглу коњан 
>Колико си имала швалера?</l> <l>Кол’ко има на голубу перја</l> <l>Толико сам имала швалера.“</ 
на дан доста било онолико хране, колико има од прилике у 30—40 зрна сочива.</p> <p>„Тај би чове 
нство је сеоска болест.{S} А свако село има две јаке гвоздене капије.{S} Једна је капија свеште 
ји пут води у Јерусалим?“ Но опет за то има учених људи у селу, који му тумаче сва краљевства,  
о је и твоје, а што теби припада, на то има и он права; па ако ти брату одбијаш толико на братс 
 хоће да иде у друштво добрих људи, што има и овде и тамо жена.{S} И од пре ми је говорио: „Ист 
е је поручила брату, нек подели сам што има делити, и њој нек пошље њено.</p> <p>Тако је и било 
</p> <p>Боривоје подскочи с места. „3ар има“, пита, „људи, који тако живе?{S} Како се зове та в 
 буде?{S} Ако је Христос донео мач, зар има већ и деда Мирко право, да то учини у нашем селу?{S 
, он ману руком и рече: „На што?{S} Зар има човек од тога какве вајде?{S} То је упало Јелени вр 
их.{S} Појање иде доста лепо, јер Лазар има глас, који би, да је мало боље обрађен, поднео ма з 
ведемо само ове:</p> <quote> <l>„Турнир има жутицу,</l> <l>А туника грозницу,</l> <l>Чак и карн 
сваки своје за најбоље.{S} Сваки од нас има еванђеље у рукама и сваки га друкчије тумачи.{S} Па 
е он држи, да његов пријатељ Здравковић има право.{S} Назаренство је сеоска болест.{S} А свако  
 виши дар — пророковања.{S} Уз ову собу има и мања — побочна соба.{S} Та друга соба има два про 
рдити, па како Бог да.{S} У његову селу има два-три Назарена, а тамо је и тетка Стана, код које 
еш наћи у књизи проповедника, да „свему има време.{S} Време кад се рађа и време кад се умире, в 
имио је од Мирка општу благајницу, а ту има много и много брига.{S} Па зар он да се брине и о т 
се може проћи, па и вековати.{S} Али их има, које не дају човеку живети.{S} Језичне су, па грде 
ржи краве, но је музао козу, а данас их има двадесет и четир, па сви држе и по две краве. (Смеј 
се још већма наже и учини му се, да још има живота у путника.{S} Напрегне све силе, подигне га  
рница око јерусалимске иконе.</head> <p>Има у Бачкој два велика и прилично богата села.{S} Та с 
томе, како је постала ова књига.</p> <p>Има скоро 20 година, како сам још као ђак посетио први  
„У старом завету, у библији“, рече он, „има велик наук.{S} Разумите га.{S} Кад се свет искварио 
а пређе чак и на Адама и Еву.{S} Каже: „Има у свакој библији, како је било с првим човеком.{S}  
ма ли у вашој вароши Назарена?“</p> <p>„Има“.</p> <p>„Па где им је црква?{S} Мора да је врло ма 
ј у неки мах, да се њему замоли, али не имаде снаге.{S} Стојала је на раскршћу, ни тамо ни амо. 
раше за сиромахе, него што беше лупеж и имађаше ковчежић и носаше, што се меташе у њ</hi>... „Б 
“, каже, „били су и у јутру и по подне, имају они и свога посла.“ "</p> <p>Помирење је дакле по 
 „А јелте, како се носе ваши попови?{S} Имају ли браду, као наши, или се брију, као католички?{ 
реха и крштени су; пророци су они, који имају неки виши дар — пророковања.{S} Уз ову собу има и 
 коморама.{S} Чак и наши богатуни, који имају по три-четири намештене и гостинске собе, немају  
ривоје дође у неприлику, јер и Назарени имају богомољу, где се скупљају јавно на општу молитву. 
к хтеде да скрене онамо. „Чак и ти тамо имају више срца, но они у одбору“ — повикну и стисну пе 
та их Миловић.{S} Ти људи у том погледу имају право.{S} Које добро видимо од ове наше културе?{ 
 Али су Назарени осетили, да у Боривоју имају апостола, као ни једног другог.{S} Ког он обрати, 
но и апостол Павле вели: „Незнабошци не имајући закона, сами су себи закон.“ То значи:{S} Ма не 
Но и ако та предавања беху кратка века, имала су своје последице.</p> <p>Међу сеоским девојкама 
е намргодио.</p> <p>Исповедише Варвару, имала је само ситних грехова, (што целог свог века није 
оје крмаче не одо у „бугере“, па ма она имала златан реп.“</p> <p>И пође да иде.</p> <p>„Нисам  
оривојем, али је Јованка још доста пута имала с њиме речи.{S} У ње је била мала мотика, с којом 
је време поручио брат — једини, кога је имала — да дође и подели с њим оно мало, што је остало  
а сваког јутра као и пре.{S} Јованка је имала диван глас и њено анђеоско певање такнуло се врло 
рагу, па се нагло окренула.{S} И она је имала у тај пар под кецељом завежљај, тек што га није и 
/p> <p>Милева је наговестила само, није имала снаге да иште.{S} Кад дође Гига, те је тако тужно 
ду. „Нису је натерали“, каже, „она није имала ни оца ни матере; могла је чинити што воли; она ј 
азите му на друштво“.</p> <p>Марта није имала својих оваца, али их с места купила и узела нов т 
жи мени голубице бела,</l> <l>Колико си имала швалера?</l> <l>Кол’ко има на голубу перја</l> <l 
о има на голубу перја</l> <l>Толико сам имала швалера.“</l> </quote> <p>Рахилу је отерао њен чо 
 заигра и чедо под појасом, онда је већ имала снаге, да гледа Боривоју у очи, па да остане хлад 
не су, кико сам слушао од наших старих, имале у старо време право, да сваке суботе туку мужеве. 
вољан.{S} Лазар га је потражио једном — имали су неких својих рачуна — и Боривоје га је врло ле 
е дете, никад ни речи више о њему.{S} А имали су краву, деца су ту краву звала:{S} Џуџа, па је  
S} Ово пак рекоше кушајући га, да би га имали за шта окривити.{S} А Исус саже се доле и писаше  
скоро две године.“</p> <p>„А колико сте имали свега?“ уплете се у разговор Јулка, јер јој ствар 
талом оне две-три старије жене, које су имали, биле су једине „верне“ у пуном смислу те речи.{S 
роди ствари изгуби онај значај, који је имало пре.{S} Придике почеше исмевати у народу као нешт 
 кући.{S} Учини ми.{S} Оженићу се и ја, имам времена.“</p> <p>Старица је вртила главом. „Пријат 
радиш?{S} Ниси ти мене хвала Богу убио, имам ја и данас више но и један у селу...{S} Поткрадај  
Гле, и судија долази да изрече пресуду; имам много тужитеља, а ни једног заштитника!{S} Не знам 
S} Ако ја хоћу спомен од моје матере да имам уза се, ви ме већ осуђујете на смрт, не ваљам ништ 
 ћу радо поћи тим путем.{S} Све што год имам радо ћу дати, само ми поклоните то, да се не јавља 
руштва?“ пита Срдан.</p> <p>„Немам га и имам га, како хоћеш.{S} Ми треба да га оснујемо.{S} Оно 
е звони или прапорац, који звечи, и ако имам пророштва и знам све тајне и сва знања и ако имам  
штва и знам све тајне и сва знања и ако имам сву веру, да и горе премештам, а љубави немам, ниш 
тозару у скупљању чланова. „Ја“, каже, „имам десетак кућа, са којима сам мало чвршће везан; људ 
оменусте“, прихвати нека старија жена. „Имам важна посла.{S} Кад полазите?“</p> <p>„Око 5 сати“ 
а вас питам:{S} Кад ћете кући?“</p> <p>„Имам још скоро две године.“</p> <p>„А колико сте имали  
ли“, каже он, „јер још трипут толико да имамо и то би појели и не би нам ништа остало на остале 
познајемо, скувамо на једаред, само ако имамо.{S} Ето“, каже, „славиће наш ратар свечарство или 
екао, да је баш у време.{S} У Лазаревцу имамо два ковача, Шандора и Тану.{S} Кад Тана греје гво 
ити је реке потопити.{S} Да ко даје све имање своје за ту љубав, осрамотио би се.“<ref target=" 
немам, ништа нисам.{S} И ако раздам све имање своје и ако предам тело своје, да се сажеже, а љу 
 <p>Срдан је осетио крај, распоредио је имање и послао по Лазара.{S} Хоће да се опрости с њиме  
најем, јер ће се за кратко време извући имање из руку наших, поштење из срдаца наших, здрава кр 
уге и умр’о.{S} Она је наследила његово имање, па га је за годину дана распудила и за кратко вр 
општину, где му показаше рачун о његову имању.{S} За тим је средио још неке ствари по кући, а п 
е с братом, па онда рече:</p> <p>„Бабо, имао бих о важној ствари да говорим с Лазаром и то баш  
трпите и останете још час-два на окупу, имао бих као старији човек, а и као посвећен пастир нар 
вила била са његова живота исписана.{S} Имао је жену и кћер, а све троје њих беху скромни и ваљ 
ставља:</p> <p>„Да чујеш неку причу.{S} Имао отац петоро синова и остави им на самртној постељи 
а не види, што чује, — да не чује.{S} А имао је шта и чути и видети.{S} Он је из прва само виде 
волико просвећених људи као данас, није имао књижевности, свештеникова придика у цркви и његов  
 пољупца и без загрљаја.{S} Испрва није имао снаге да устане, али кад је устао — побеже.{S} На  
ештеник био у народу све.{S} Народ није имао оволико просвећених људи као данас, није имао књиж 
огинути, па можда и друго шта, али није имао коме.{S} Девојке одоше од њега.{S} Последња сенка  
е чувају људи жена, а он је под старост имао око четири стотине њих.“ И код тих речи погледа на 
 из све снаге, да добије боље, он би их имао.{S} Ни поп ни учитељ не падоше из неба оваки, какв 
гоме право, на жалост“, вели Светозар. „Имао бих можда и ја, али сад нећу да окрећем оружје про 
, који каже: „Врло је срамно за вас, да имате тужбе међу собом.{S} За што радије не претрпите ш 
шафоља?“ питао је Светозар.</p> <p>„Шта имате против умереног пушења?“ пита га докторка. „То ст 
 чије се душе такне то начело“.</p> <p>„Имате право“, изусти Јованка чисто поплашено, „то је он 
о у њима, а не знам шта је то“.</p> <p>„Имате право“, вели Светозар. „Ви сте нашли праву реч; у 
 <p>„То је девојка у година, може да ће имати око 30.{S} Њен отац је давно умро и оставио жену  
о, да женскиње њега помажу.{S} Сад неће имати већине ни за дуван.“</p> <p>Светозар уздахну.</p> 
нски и бечки), па на послетку и сам цар имати посла, ако Марта не добије иконе.{S} Уз то је дод 
 ћерко“, каже, „болесна телом, па нећеш имати снаге, да одржиш крепак дух.{S} Моли се Богу, вид 
S} Поправимо, што не ваља.{S} Бољи људи имаће и боље свештенике.{S} Ти се позиваш на дела.{S} И 
} Убио си је за то, што те је погазила, имаш на то и сведока.{S} Кад је твоја жена видела, који 
има, брате по Христу и брате по народу, имаш право.{S} Све то пише <pb n="144" /> у еванђељу и  
ридика мени, кратка, апи језгровита.{S} Имаш право Јованка.{S} Исус је проповедао божју науку,  
на путу.{S} Богу тим нећеш ухаснити.{S} Имаш жену и ситну децу, па није ни то богоугодно, тако  
старија. „Ти би хтела, жено, да што пре имаш сина попу, па да те љубе у руку“, рече јој чича Ср 
ва трске“, рече неко гласно.</p> <p>„То имаш право“, прихвати доктор и насмеја се.</p> <p>На по 
јио царства небесног?“ — „Подај све што имаш сиротињи и хајде за мном“.{S} Стоји писано:{S} Да  
ајеш, а вратити не можеш више, него што имаш“.</p> <p>„Хм, ако је тако, онда ће и од мене бити  
судског старешину, председника?</p> <p>„Имаш ли браниоца?“ пита га председник.</p> <p>„Немам го 
руштво ће да поправи и рђавог.“</p> <p>„Имаш ли ти таква друштва?“ пита Срдан.</p> <p>„Немам га 
од вас закон, најмање га чине.“</p> <p>„Имаш у многоме право, на жалост“, вели Светозар. „Имао  
оследњи му поглед тражи изгубљен живот, име част... <pb n="199" /> Око њега стоје деца, које ни 
 зуби.“ Ко дакле воли себе, децу своју, име своје, тај се не може искључити из друштва добрих љ 
е било 6 година, знао је из Боривојевца име сваког човека, сваке жене и сваког детета у прсте.{ 
љалих, а први су међу вама?!{S} У божје име немате права судити.{S} И ако је ваша црква Христов 
 јој, али овако не иде, брале.{S} Твоје име носи, твој лебац једе, а другом отвара врата своје  
 ће он казати:{S} Ви сте крштење у моје име чинили овако, а ви онако... ви, који нисте добро ра 
и... успаљенице...“ Начуо је и Лазарево име, те разабрао, да Тома сад њега ружи и би му криво.{ 
метнији.“ Но шта је то?{S} Чу још једно име и би му, као да га ко удари руком по образу.{S} Мил 
ци у наследство бар здраву крв, поштено име, спрему за борбу, која их чека у животу. „Пазите“,  
драви!“</p> <p>Кад чу Боривоје Милевино име, поцрвени, обли га као ватра, а осећа, да му у глав 
ров славио је о летњем св. Николи крсно име, али не три дана, но само до 10 сати у вече и дао ј 
раљевић Марко ишао, кад је славио крсно име; ту је било шест врсти вина, гајдаш из Шида и да бо 
сам чула, да се зове Нада.{S} Врло лепо име“.</p> <p>„Брат Боривоје“, каже Рахила, „ја сам за ц 
ованку.</p> <p>„Боривоје“.</p> <p>„Лепо име...{S} А да ли видиш, да је он и врло леп чавек?“</p 
 од брата, Србина од Србина, а то све у име Бога, коме се заједнички молимо.{S} Ево вас видим и 
ком у воду и трипут рекао: „Крстим те у име оца, сина и св. духа.“ На обали Дунава појали су не 
S} Друштво добрих људи биће оно, што му име каже.{S} Ко је год члан тога друштва, избегаваће св 
причам.{S} Најбоље је да прећутим права имена тих села, јер бих иначе морао можда чак и после д 
е приповетке.{S} Дао сам и људима друга имена, јер је читаоцима све једно:{S} Звали се они Пера 
удиш и питаш, изговорио би сва та тешка имена као оченаш.</p> <p>Нарочито му је у томе на помоћ 
говорило, да јој је језик још гори и од имена јој.{S} Није ни Марта искала икону без икаква зај 
купштини укори Боривоја.{S} Али неће га именовати, тако далеко није смео ићи, но ће га опоменут 
 је позвао оне, који хоће у част крсном имену, у помен родитељу своме, деце своје, да учине што 
{S} Апостол Павле познавао је сваког по имену и из виђења, те му је лако и било писати:{S} Овом 
ваца у оном крају, сваку је познавао по имену; за сваку је знао рећи:{S} Када се ојагњила, од к 
} Он је био први Назарен у месту, иначе имућан газда.</p> <p>Код брат-Томе је друкчија ствар.{S 
 су се намножили.{S} Њихови су људи сви имућни, није им од потребе новац, па су ми рекли, ако ј 
рио“ и Маша Јанковић, јединац, син врло имућног ратара.{S} Његов отац хтео је лепим, доводио му 
о иконе, а овамо је њојзи било стало до ината.</p> <p>Та се ствар вукла и отезала, али није зас 
већма би угодили Богу, но што се око ње инатите, парничите и сатирете“.{S} За тим јој је говори 
ери.{S} Он је био први Назарен у месту, иначе имућан газда.</p> <p>Код брат-Томе је друкчија ст 
 мораш заплести у вигове као препелицу, иначе одлети.{S} Ето је баш близу подне, за то јој ти п 
, али овога пута уздржавају гласове.{S} Иначе мал’ те не би растерали госте.{S} Јер они поју на 
нили, на скоро ће се вратити и сами.{S} Иначе он држи, да његов пријатељ Здравковић има право.{ 
, него си ти болестан у мозгу, знаш.{S} Иначе је та ствар застарила; баш и да си учинио, одавна 
пио сам се, нисам могао да вам дођем, а иначе бих дошао, да се измиримо или баш да кажем право, 
и наредила, али му се није приближивала иначе.{S} Некако је зебла од тог роба, који је тако нео 
анка се врло радо забавља с њим, јер је иначе разборит човек; обишао је и Банат и Бачку и Срем, 
никоме пера ни хартије.{S} Недељом, а и иначе сахат-два на дан стотинама њих баве се књигом или 
че и дао је у благајницу 20 фор.{S} А и иначе је било ситнијих прилога.{S} Но и ван тога се дру 
p> <p>Друштвена благајница множила се и иначе.{S} Кад је Сими Ваљану умро син, он га је сахрани 
 баш прилика у колу.“ „А зар ми не би и иначе приличили једно с другим?“ Она ме само гурну, па  
тва, па ма вам он био отац, био син или иначе најпоштенији.{S} То је више него фарисејство, то  
 не једем никад без коштица.{S} Нису ми иначе слатке.{S} Па и шљиве, наравски, то је наука.{S}  
 постаје човек жешћи и учини и оно, што иначе никад не би учинио, тако је и при парничењу.{S} К 
 n="142" /> и дела, а не само речи, јер иначе би и Назарени били као и они, о којима рече проро 
, али изволите и ви чинити то исто, јер иначе ће бити: „Марко гради, вила разграђује“.{S} У ово 
 прећутим права имена тих села, јер бих иначе морао можда чак и после десет година да се исправ 
ину, да Назарене онде обавесте, јер њих иначе не можеш добити да разговараш с њима.</p> <p>Збор 
д целог посла бити ништа, ако се сеоска интелигенција извуче и остави народ сам на тим предавањ 
{S} Ви сте, господо, из тако зване више интелигенције градили наставни план за школе, у којима  
 добри свештеници; крај оваке наше више интелигенције каква је данас, скините капу пред учитељс 
ајтежи део, а то је да придобије сеоску интелигенцију.{S} Још су удесили, да у прво време не ид 
ице 40 ф. у зајам, да богме, без икаква интереса и да врати кад може и колико кад може.</p> <p> 
је да узајмимо једно другом на реч, без интереса, као што данас чине Назарени, и тога је код на 
и црквене општине узајмљивале новац без интереса.{S} Па каква нам је била у оно време вера?{S}  
је се у овом роману расправља.{S} То се интересовање најбоље засведочава тиме, што су чак неке  
едбројано, показује, колико се наш свет интересује за важно питање, које се у овом роману распр 
 ма да беше најмлађи међу свештеницима, ипак узе реч.{S} Каже: „Било је негда време, кад је све 
ти нема засађена цвећа, но само поврће, ипак је цвеће и непозвано никло.{S} То је последње — је 
је молио, да га пусте на слободну ногу, ипак је то чича Срдан израдио.{S} Панта се предигао и и 
Христова.{S} Али те морам <pb n="26" /> ипак посаветовати, да се још једном добро размислиш.{S} 
.{S} Но ако жито и није никло, никла је ипак — тајна, и ова нечувена ствар поста свакоме врло п 
ристао на овај докторов предлог, али је ипак пристао и по подне се свршила ствар глатко и мирно 
е скроман, одбија хвалу од себе, али је ипак исповедио Лазару, да је пречишћен, не мучи га више 
руштву добрих људи.</p> <p>Па једном је ипак опази. „Нисте отишли у друштво?“ пита је преко огр 
 све као до сад.{S} А мужевљево здравље ипак јој беше милије од оних крпа.{S} Само су то биле л 
тор и насмеја се.</p> <p>На послетку се ипак разиђоше задовољни.{S} Доктор је био добар човек и 
79" /> <p>Боривоју би тешко изрећи, али ипак рече: „Не бих смео.“</p> <p>„Дужни сте сваком помо 
атство, не мора он.“</p> <p>Ове се речи ипак прилепиле за Марту.{S} Дуго је лежала, на што не б 
 срца.{S} Био је још млад, па је у души ипак рачунао на признање свога поштеног рада, ал се љут 
а банак, да се „што пре“ открави.{S} Но ипак некако оживи и сутра дан проговори.</p> <p>Био је  
је песме или пише кући писма; цепа их и ипет пише, да га прође време.</p> <p>Ја сам то опште пр 
ни били као и они, о којима рече пророк Исаија: „Ови људи приближују се к мени само устима свој 
 чуо, да је Бог забранио лулу.“ „Пророк Исаија каже, да ће се безбожност разгорети и отићи ће у 
ову дошло време да се ожени, његов отац Исак није му казао:{S} Узми коју хоћеш, но му је пропис 
дубини душе осећа, нешто што не може да искаже, али што је највећи српски песник у својим дивни 
кад стиже тамо, па се пријавио суду.{S} Исказао је све, признао је своју кривицу и искао, да га 
подину, који ме је примио, да сам путем искакао из кола, те се угрувао.{S} Чуо сам ја то, али с 
ш гори и од имена јој.{S} Није ни Марта искала икону без икаква заједања, а тек баба Језекиља!{ 
без сумње уступио сестри, само да ју је искала лепшим начином.{S} Но сад се огорчио.{S} Баба Је 
а, истина; тамо се срдила, плакала је и искала се натраг.{S} Каже ми: „Гром те убио, ти си луд, 
а Јованка, нећу да вам лажем.{S} Ви сте искали од мене какав добар роман; ја сам вам донео тај; 
и требало што од мога дела, за што није искао, него је задржао.{S} Али наравно, знао је, да сам 
ловио ђавола, немилостиво га је тукао и искао да му поврати ону децу, коју је прождерао.{S} Ако 
азао је све, признао је своју кривицу и искао, да га казне.</p> <p>Но чича Срдан је обиграо адв 
а рече један од ученика Христових, Јуда Искаријотски, који га после издаде: „За што се ово миро 
оривоје...{S} И он онда нападне на Јуду Искаријотског, који се градио увек најзаузимљивији, нај 
 Он се мора сам јавити старешинама, сам искати крштење и издржати испит.{S} На том испиту треба 
и боре с таласима и Боривоја где триред искаче из воде, не да се спасе, но да удари бичем по ко 
а божја — освета божја.{S} Бог пушта на искварени свет воду и ватру, помор и војску и — све је  
>И томе није само црква крива</hi>. <hi>Искварило <pb n="192" /> се све, посрнуло је све, па се 
иси...</p> <p>»<hi>Да се свет искварио, искварио у свима вероисповестима, то признајем</hi>. <h 
еш, а ти ниси...</p> <p>»<hi>Да се свет искварио, искварио у свима вероисповестима, то признаје 
ик наук.{S} Разумите га.{S} Кад се свет искварио, кад људи заблудеше, посла Бог потоп.{S} Па, д 
тете, попунимо му је, а ако се поквари, искључимо га из круга нашег, јер од мало квасца ускисне 
, децу своју, име своје, тај се не може искључити из друштва добрих људи.“</p> <p>Оног вечера б 
па, ни владике, но жене, зар то није од искони била женска политика?{S} И ето сад су постигле ш 
ше: „Ако те око твоје десно саблажњава, ископај га и баци га и ако те десна рука твоја саблажња 
аро српско гостопримство, које се губи, искорењиваће даће — а ићи ће на то, да се при свечарима 
ћица је јецала од радости, а чича Срдан искочи у један мах на авлију, јер му у соби беше и загу 
етињства овом разбио главу, а оног мало искрвавио бритвом, па зар и за то да трчиш у Јерусалим. 
 свештеник, хтео да будеш са мном овако искрен, као што ћу ја с тобом.“</p> <p>Лазар и опет не  
творио?{S} И ако ћемо тако, онда будимо искрени.{S} Немојмо да се вадимо за апостоле и учитеље  
овољим никога.</p> <p>Не заборављам, да искрено захвалим свима, који су се заузели, да стеку ов 
реле сузе ударише јој на очи.{S} Она је искрено жалила тетку, јер ју је тетка одржала и отхрани 
<p>„Јесте.{S} И ја вас не кушам, но вам искрено исповедам, да ја не могу да дођем на чисто с ти 
о, као да је написано.“</p> <p>„Ако ћеш искрено да се покајеш“, вели му Лазар, „не смеш се боја 
реме, да се прекине.{S} Светозар је већ искренуо на ту страну.{S} Каже: „Да је у нами дух једин 
ге ни леђа.{S} Кукавица је дошла некако искривљена и једва моћна за посао.{S} По смрти своје же 
ромишља о своме путовању, кад од једном искрсну пред њега ђаво.{S} До душе, ко не зна, рекао би 
ио, жена му је изгубила душу.{S} Кад се искупе жене на рогљу, те поведу реч о Боривоју и његову 
тање о разговору.{S} Свецем или недељом искупи се у затвору пуно гостију, људи, <pb n="82" /> ж 
а од ње.</p> <p>Кад су се три другарице искупиле у врту Јованчину, Јулка је омах уочила Боривој 
вати за прса.</p> <p>Код Милеве се опет искупиле жене.{S} Жале је и теше, блаже је и храбре.{S} 
а је не огласише звона и у јутру се већ искупиле жене, Нововерке, да се нађу болесној Милеви на 
руштву добрих људи 200 форината, тим је искупио сјај и изјавио у последњој својој вољи, да га с 
а, нема много рипида ни дуплира, али се искупио силан свет, дођоше три свештеника из околине, д 
сао новаца, неко жита, <pb n="210" /> и искупио се леп новац.{S} Лекар је набавио серума и лечи 
вели му Лазар, „не може се човек новцем искупити, нити може исплатити свако зло.{S} Доста је, д 
.“</p> <p>Доктор се разговорио и сви се искупише око њега, јер он врло занимљиво говори.{S} Но  
 се заједнички молимо.{S} Ево вас видим искупљене на молитву и питам вас:{S} Децо, где су вам о 
е данас?“ пита је брат Тома. „Гледам по искупљенима, па видим да те нема; а ти и моја Варвара н 
 и Бачку и Срем, много је видео и много искусио.{S} Једном речи, био је диван човек, од кад је  
 опет да се састанете, да вас сотона не искуша вашим неиздржањем“...<ref target="#SRP18966_N1"  
н, онда опет Нада, његова венчана жена, искушава Боривоја.{S} Дође му са свим близу, близу, очи 
ила смири и пречисти; сотона је више не искушава, дух свети наишао је на њу.</p> <p>„Божје путе 
да и то, кад нема ноћи, а да га ђаво не искушава.</p> <p>Да кажем, да је све то само сан, не мо 
 прошлих грехова.{S} Сотона га још увек искушава, мало која недеља, а да му не дође у главу по  
е пред људма, како није могао да издржи искушавања сотонина, који му је долазио сваку ноћ.{S} З 
био сатрвен, а она, жена за часак га је искушала; он јој се повери и откри јој сву тајну срца с 
{S} Пријатељи и пријатељице су као неки искушеници; браћа и сестре су пречишћени од греха и крш 
 да је пречишћен, умирен и обезбеђен од искушења сотонина.{S} И гле већ на првом кораку, како с 
и умириваше га. „Проћи ће.{S} Велико је искушење било“, каже му.</p> <p>Само је Милева знала, з 
, што пре.{S} Не треба доводити верне у искушење, да се успаљују.</p> <p>Сазваше дакле договор  
крушени, готово сломијени оним страшним искушењем.{S} Заборавили су ону народну реч: „Помози се 
јер на што да вам тајим:{S} У грдном је искушењу.</p> <p>Одавна је изишао из собе и спава у кош 
новине.{S} Ту се хвали и куди, узноси и исмева.{S} И против тих сеоских новина нема апелате, не 
е, где се с планом, промишљеном намером исмевају људи, који осећају племенито; свуда се износи, 
ј, који је имало пре.{S} Придике почеше исмевати у народу као нешто застарело, давнашње, а мора 
и, градили смо теревенке.{S} Како грдно исмејасмо чича-Станка, кад оно на збору рече, да нам св 
отона, наместио тамо, да својом појавом исмеје и изобличи сваку његову реч.{S} И кад поче да го 
 на гуску кад опружи врат, па му оловка испаде из руке и он издахну.</p> <p>Лазар је сузним очи 
.{S} Јованка испустила мараму, а Славни испаде ружа из косе... _</p> <p>Боривоје се нађе у чуду 
а груди и гњечиш ме, да хоће душа да ми испадне.{S} Бајаги то није бој, то само истерујеш ђавол 
овај поорану њиву, а онај семена.{S} Но испало је друкчије.</p> <p>Дорастао Светозар до зрелост 
 је више мртва но жива од страха.{S} Но испало је друкчије, него што се бојала.</p> <p>„Кристо“ 
абора да напишем расправу о том.</p> <p>Испало је друкчије:{S} На место расправе дошао је роман 
ису Назарени, али хоће да виде, како ће испасти оно, што је рекао јуче професор Здравковић: <hi 
мушко, па је онда о жетви ухвати сунце, испече јој теме, шта ли, те полуди...{S} Цвети је онда  
и ми разумети.{S} Тако су и апостоли то исписали.{S} А да је Христос мислио, да његов говор мог 
да су она правила била са његова живота исписана.{S} Имао је жену и кћер, а све троје њих беху  
.{S} Говори се, да је на тој икони било исписано дванаест глава еванђеља, а испод сваке главе н 
 завежљај артије, на којој беше потанко исписао правила друштва добрих људи и прочита га.{S} Ср 
 ли рече село на то?{S} Не може се лако исписати све оно, што су људи међу собом шушкали, а ниј 
амргодио се.</p> <p>Варвара је издржала испит сјајно, она је зрела за крштење.{S} Но за што се  
ио:{S} Шта значи то, кад узму човека на испит оваке три швигарице.</p> <p>„Добар дан“, каже он, 
не таје, свакоме би било лако да издржи испит, а старешинама тешко да пресуде, да ли је онај, к 
решинама, сам искати крштење и издржати испит.{S} На том испиту треба да одговара сам од себе,  
дохвати пера и хартије, те поче редован испит.</p> <p>„Од кад ти знаш Милеву Срданову?“</p> <p> 
} Ево за што.</p> <p>Ко год је прочитао испит Варварин и буде прочитао ток њена крштења, видеће 
 говорио је о нашим манама у говору.{S} Испитивао је:{S} Је ли боље казати „ведро“ како кажу у  
тојао пред неким господином, који га је испитивао и писао, окреће се по соби и види на сламњача 
га чека.</p> <p>Јулка га је прва почела испитивати: „Јелте, Боривоје, молим вас, кажите нам:{S} 
ио у посао, па није ни опазио, каква му испитна комисија иде у посету.{S} Па да је и приметио,  
 га ниси нашао?{S} Та ишао си и ти и г. испитник и г. велики фишкал читав дан по трсци и шевару 
„А би ли нам казали“, испитује га млади испитник даље, „за што су вас затворили на три године?“ 
ику.“</p> <p>„Шта си ти казао господину испитнику, дедаче?{S} Зар оно, да нису курјаци изели он 
ништа не тајим; све сам казао господину испитнику.“</p> <p>„Шта си ти казао господину испитнику 
ати крштење и издржати испит.{S} На том испиту треба да одговара сам од себе, не научен човеком 
и године.“</p> <p>„А би ли нам казали“, испитује га млади испитник даље, „за што су вас затвори 
е само да чита као до сад, но поче и да испитује, да мисли.{S} За не пуне две године дана изиђе 
тим ме унели у собу, па ме онако крвава испитују.{S} Кажу ми: „Или ћеш казати истину, да си угр 
 с брат-Мирком рачуне, па онда треба да испишем наша правила.{S} Велики је посао то за мене, ко 
у познаје да је сиромах, устане. „Нисам исплатио све“, каже.</p> <p>„О, о, пријатељу, како да с 
 живео је преко 900 година, опет не бих исплатио.“</p> <p>„Слушај Перо“, вели му Лазар, „не мож 
 је већ и црној земљи тешко и вели: „Не исплатисте ви мени мог сина с читавим назаренским благо 
оже се човек новцем искупити, нити може исплатити свако зло.{S} Доста је, да се поправиш и пока 
ишло и два и три фртаља земље, ја ћу те исплатити.“</p> <p>Лазар само махну главом.</p> <p>„Нек 
о томе промишљам: би ли ја могао све то исплатити макар за 10, 20, 30 година?“</p> <p>Лазар је  
>Лазар је вртио главом. „То ти не можеш исплатити“.</p> <p>„Ја и не лупам главу, да платим све  
>Лазар само махну главом.</p> <p>„Нека, исплатићу се ја сам.“</p> <p>За тим изиђе у авлију, па  
си још, па ти приличи.{S} Туци се, уби, исплатићу те, само се остави Назарена, јер ја то не мог 
 не дадосте ви, кратковиди апостоли, да исплаче и да олакша себи.{S} Па како се сахрањујете?{S} 
ло.{S} Њојзи је било лакше, кад се онде исплаче и то ју је увек умиривало.{S} Она страст, која  
ила, мајко.{S} Овако ћу долазити, да се исплачем сваки дан, лакше ће ми бити.“</p> <p>Домаћица  
 ојађеном срцу на вољу, не угушуј сузе, исплачи се, биће ти лакше“.</p> <p>Она се полако мицала 
 то кажу — повери.{S} Не таји, но јавно исповеда, каква је код ње ствар.{S} Гризе је савест, му 
ђе мило, где се Боривоје овако китњасто исповеда, а старцима назаренским, онима који су у одбор 
е.{S} И ја вас не кушам, но вам искрено исповедам, да ја не могу да дођем на чисто с тим припов 
веди у затвор, постоји мало, па се онда исповеди Лазару.{S} Све му је казао онако, као истражно 
 је први пришао Лазару и хтео, да му се исповеди баш, кад га одведоше до истражног судије.</p>  
ћом.{S} Треба по ново старешинама да се исповедим“.</p> <pb n="175" /> <p>Варвара га је преплаш 
оман, одбија хвалу од себе, али је ипак исповедио Лазару, да је пречишћен, не мучи га више сото 
де га боли, та, он јој се у слабом часу исповедио.{S} Тома се жалио на Боривојеву малаксалост с 
.“</p> <p>„Е, видиш!{S} А како ћу се ја исповедити, кад се не могу сетити ни на сваку десету.{S 
} Пре но што постанем Назарен, морам се исповедити вашим старешинама и то на длаку“.</p> <p>„Мо 
Јерусалим?“</p> <p>„Ја ћу се о томе већ исповедити св. патријарху на гробу Христову“, вели му Б 
 дати писмо, те ће те сам св. патријарх исповедити и причестити.“</p> <p>Боривоје само махну гл 
а то, што се Боривоје намргодио.</p> <p>Исповедише Варвару, имала је само ситних грехова, (што  
се ни за годину дана не би свршила моја исповест.{S} Од детинства се то ради, брате мој, од дет 
</p> <p>Кад је Боривоје изговорио овоју исповест, није хтео или није смео да погледа у Милеву,  
какву жељу?“</p> <p>„Моја је душа жедна исповести.“</p> <p>Мирко се окрене пророцима, а они сви 
да ћу моћи и на пољу.{S} Али како ћу са исповешћу?{S} Пре но што постанем Назарен, морам се исп 
ило исписано дванаест глава еванђеља, а испод сваке главе насликано све, што се односило на тај 
 маните га с Богом, право кажу наши, да испод мире, сто ђавола вире.{S} Све пише, да се чувају  
 и оде до прозора.{S} Милева га погледа испод ока.{S} Да је у оном тренутку казао: „Жено, хајде 
дубок, а пун воде.{S} Тома шчепа Срдана испод руке и поче да га води оним јендеком.{S} Други пр 
а ћуташе, главу је оборила, али како је испод ока погледала на брата Тому, поглед јој не беше н 
олико речи.“</p> <p>Назаренке погледаше испод ока на своје старешине, па кад се Лазар и Мирко н 
р да чекамо, да се почну успаљивати?“ и испод ока погледа на Лазара.</p> <p>Но Лазара ни бриге, 
ашњу страст, а зебла је у души, неће ли испод тог пепела кад год засијати нов пламен.{S} Гига ј 
оје постоји међу Назаренима, о узајмном испомагању њиховом, о добрим делима, која се тамо траже 
Швабе Назарени знају:{S} Подигну мобу и испомогну човека.{S} Шта ће мене Назарени да уче, шта ј 
, па су ми рекли, ако је нами потребно, испомоћи ће нас“.</p> <p>„Добро је, кад су се само упут 
аједања, а тек баба Језекиља!{S} Она је испоручила, да ће сви судови, сви министри (пештански и 
ме послали по тебе“.</p> <p>Миливоје је испоручио ову непријатну поруку без околишења и завијањ 
 „Ја ћу доћи доцније“, каже. „Молим вас испоручите му, да је долазио Боривоје.“</p> <p>Девојка  
} Ти си се у својој лудој глави начинио испосник, хтео си у Јерусалим, па да те на хатару дочек 
му очи закрвављене, како то не доликује испоснику.</p> <p>Око пола ноћи устао је Боривоје, и ма 
последње време слушао о вери, тицало се испосништва, хаџилука и сотонина кушања.</p> <p>Сад прв 
ући на њих.{S} И кад га једнако питаху, исправи се и рече им:{S} Који је међу вама без греха, н 
ање.</p> <p>Од једном се Боривоје нагло исправи. „Па шта ћу онда ја?“ пита очајно и паде јој ко 
стојећи по среди</hi>.{S} И кад се Исус исправи и не видевши ни једнога до само жену, рече јој: 
суљ, ако се не варам.“</p> <p>Милева се исправила као мачка, која хоће да се брани.{S} Слутила  
 помоћи поплевити, али Боривоја не мога исправити.{S} Стотину и стотину пута клечала је пред он 
ао можда чак и после десет година да се исправљам с онима, који би осетили, да сам их — погодио 
 Јерусалим, нити ови људи долазе, да га испрате, нити она звона звоне у његову част; он иде на  
г дана, када је Влади још јаче позлило, испрати кола по варошког лекара, оног истог, код кога ј 
погребу Милевину, јер је Цвета дошла да испрати своју негдашњу сусетку, да је испрати, па и опл 
га несрећа.</p> <p>Нико из куће неће да испрати жену до гроба, <pb n="89" /> чак ни њезин муж.{ 
а испрати своју негдашњу сусетку, да је испрати, па и оплаче...{S} Сад је не виђа доколну код к 
о у први мах.{S} За тим је био укоп; он испрати снају до гроба, па кад се врати кући, распусти  
вран ишао у Јерусалим.{S} Кад је пошао, испратило га је цело село до хатара, а кад се вратио, д 
е, па нека каже, како <pb n="129" /> је испратио сад у пролеће једног нашег богатог домаћина.“< 
рио, а сузе му блистаху у очима, кад је испратио матер.</p> <p>Старица га љубљаше и само шапута 
ер, но срески начелник га је врло опоро испратио.{S} Каже му: „Мани се ти краљевине и суда, јер 
, целивао руку оцу Мелентију, па га још испратио са Симом пекаром чак до оближњег села.{S} И од 
бљена, за сотонину жртву и нећете да га испратите ни до гроба; борите се против њега мртва, па  
одседи шест месеци затвора, Назарени га испратише као свог најврснијег члана...</p> <p>Ето, так 
све већма претварају уздисаји у јецање, испрва загушено, па онда горко, очајничко.{S} Ко то не  
мешају у песми <pb n="140" /> уздисаји, испрва слаби, а после све јачи, брује као оно ветар кро 
 већ ређе појао, али је тим више певао; испрва по рогљеви а после и у крчми.{S} Где се покаже,  
 куне, да је то чиста чистацка јава.{S} Испрва му дође ђаво, те се лепо разговара с њим.{S} Каж 
роштаја, без пољупца и без загрљаја.{S} Испрва није имао снаге да устане, али кад је устао — по 
и главу.{S} Влада се опасно поболео.{S} Испрва су га лечиле бабе, после су дошли и лекари, али  
у подигнута кућа.</p> <p>Шта ће сад?{S} Испрва је мислио, да оде до тетке Стане, где су му стој 
егању, нити је лаком на дуван, те су га испрва пуштали да чисти ходнике, носи судијама воде, по 
гао наведени лек месец дана, па онда је испрва ишло по старом, а за тим пође на горе.{S} Сад и  
а ће се тако брзо предићи.</p> <p>Он је испрва беснио и љутио се, после се предао и умирио.{S}  
шао Боривоју и загледао га.{S} Боривоје испрва гледаше весело унаоколо, па кад спази светао лан 
 и из даље разговарати.“</p> <p>Сима се испрва стидео своје слабости, али шта <pb n="24" /> ће. 
 и одведе сестру својој кући.{S} Она се испрва опирала; каже: „На добром сам ја месту; заслужил 
лем утисак на душу Боривојеву.{S} Он се испрва занесе, па онда клону под утиском тих речи...{S} 
о Бог хоће, онако ће бити“, говорили су испрва, а после кад дође смрт на праг њихов, рекоше сам 
ође му на памет реч, коју је чуо од оне испребијане жене, онда, кад је први пут ступио у назаре 
 се у оном комешају подиже с патоса као испребијано псето и извуче се на поље.{S} Срдан је клон 
ани вином и сотоном, скочише на Панту и испребијаше га тако, да сад лежи болестан.{S} Панта би  
со, не било те да Бог да, куд срљаш све испред мене?{S} Ти си тако рећи јуче постала просјакиња 
} Бадава, Француз је Француз, далеко је испред нас истрчао.{S} Тамо нема ручка, нема вечере без 
акше је, али кад и сунца једном нестане испред очију му, онда му се чини, да је са свим изгубље 
а опет попустио је.{S} Посула се слама; испрекрштала соба орасима; запалио се бадњак; запојаше  
са тога осећаја.{S} Шта се њега тиче то испрекрштано и позлаћено гвожђе на „поповској сувачи?“  
 постао Назарен, а ја ћу вам то још сад исприповедати у две-три речи.</p> <p>Пера је био у свак 
био је сав изуједан и једва је могао да исприча, како је текла борба.{S} Но за то време, док је 
е болести, а баба Језекиља је свем селу испричала оно исто, што и Марти, па су сад многе и мног 
има се по највише догађа оно, што ћу да испричам.{S} Најбоље је да прећутим права имена тих сел 
> <pb n="88" /> <p>Лазар му је у кратко испричао све.{S} Било је ту пуно свачега, но најглавниј 
. „Пазите“, рече на послетку, „да се не испуне на вами речи св. писма: „Како очеви једоше кисел 
иде срце Варварино.{S} Према том детету испунила је најстрожије све прописе назаренске.{S} Она  
„Носите бреме један другога и тако ћете испунити завет Христов“, рече девојка.</p> <p>Боривоје  
 и ван куће, те буде ту дужност савесно испуњавао, онда ће тек доћи бољи дани.{S} А свануће нам 
је штетно по тело и душу, а пригрлиће и испуњаваће оно, што му налаже човечност и добро срце. — 
 силази на земљу, не мачем ни огњем, но испуњен љубављу, у устима му блага реч и он осваја.{S}  
однесеш у цркву жртву паљеницу, свећу и испупчиш прса своја пред олтаром, као онај Фарисеј кога 
ца снажном руком за прса тако, да Срдан испусти све, што му беше у рукама:{S} Штап и Милеву, те 
 су стојале, остаде — перје.{S} Јованка испустила мараму, а Славни испаде ружа из косе... _</p> 
 каква нам је била у оно време вера?{S} Иста, ама истоветна као и данашња.{S} Дакле је ова наша 
233" /> Варвара изишла из Дунава онаква иста, каква је и ушла.</p> <p>Тома је био већ разговорн 
ем, о њој су говорили, да је она у души иста, која је била и пре; тврдили су, да је њен плач би 
и се свршило које како, да се и опет не истаче Шандор ковач.{S} Кад виде, како се госпођа Здрав 
о томе, да уз сваку хаљину иде и ципела исте боје.{S} Па онда упало је апотекару у очи, да не и 
зи и тражи од мене дуг свој, јер је рок истекао, а ја немам чим да платим!{S} Гле, и судија дол 
 дан, да би мали број ваљаних требао да истера из цркве онај већи број неваљалих?{S} Може ли то 
 сад има друга посла — иди врагу“.{S} И истера је.</p> <p>Кад чу чича Срдан, како је с Милевом, 
 тамо жена.{S} И од пре ми је говорио: „Истерајте жене из скупштине или дајте мени, да их ја ис 
тру.{S} И многи наши људи покушавају да истерају из таке жене сотону.{S} Не бију их, али их гње 
и њему кукавку!{S} Волијем, да нисам ни истерала сотоне, но да га овако унаказим.“</p> <p>„Шта  
а га овако унаказим.“</p> <p>„Шта си ти истерала?“ пита је Тома.</p> <p>„Сотону...{S} Ето га не 
овек, од кад је Ленчица погледом својим истерала из њега сотону.</p> <p>На кратко после овога в 
 и није се убојала.{S} Већ трећи дан га истерали из училишта, јер је читаву скамију својих друг 
} За најмању ствар трзао сам нож, па ме истерали“.</p> <pb n="50" /> <p>„Па хоћеш ли, да те ја  
е из скупштине или дајте мени, да их ја истерам, па ћу тога часа остати међу вама...“</p> <p>Но 
еш да идеш.{S} И ви кад вам ко скриви и истерате га, немилостиви сте и не примате га натраг.{S} 
ти, из цркве Христове не можеш ти никог истерати, не можеш онде никоме судити, то је Божје прав 
о у себи још из детињства свога, кад га истераше из школе и он виде своју мајку у оном неизмерн 
да се догоди несрећа.{S} С рана пролећа истераше овце у поље, а гладни вуци нападоше Мартино ст 
?“ пита Боривоје.</p> <p>„То баш не.{S} Истерује сотону из ње.{S} А у Стане је често врло силов 
> умеша у то.{S} Та он је први почео да истерује сотону, а они су и хтели да му то забране и ни 
 вели:{S} Кад бијеш жену, једног ђавола истерујеш из ње, али два утерујеш у њу.{S} Но шта могу. 
испадне.{S} Бајаги то није бој, то само истерујеш ђавола из мене.{S} Та, ево си ме изломио, да  
 xml:id="SRP18966_C24"> <head>Како жене истерују „сотону“?</head> <p>Сутра дан седели су Назаре 
же се и оде.{S} Није могао даље да дише исти ваздух с њоме...{S} Човек ретко, врло ретко провид 
ваше нарави?...{S} Оно је дисало с вами исти ваздух, оно је крв ваше крви.{S} Па зар то да не о 
 не мења, јер кад се побеси, он је онај исти, који је био и пре.{S} Кад дође време, да иде у шк 
мисли на дан своје слободе.{S} Али га у исти мах подилази и неки ужас.{S} Њега је осудио суд и  
пре тога много и много мислио.</p> <p>У исти мах, кад је Боривој мислио о Милеви, мислила је и  
е</title>“ пева њима у почаст.</p> <p>У исти мах довикнуће Сепл својој жени: „<foreign xml:lang 
штво иде у опште суноврат?{S} Узроци су исти.{S} Злочини, који падају под казнени закон, нису н 
па одоше и опет у најдаљи крај, лагано, истим редом, као што су и дошле.{S} И опет се сабиле у  
p>Ево их иду...{S} Долазе све три, оним истим редом као и пре, лагано, бојажљиво.{S} Сад ће да  
ео својој кући?“</p> <p>„Што је истина, истина; тамо се срдила, плакала је и искала се натраг.{ 
тео бунити, али кад Обрен стаде јечати, истина тихо, али тако тужно, ужасно, као онај, који хоћ 
вештенике.{S} Ти се позиваш на дела.{S} Истина је, признајем ти:{S} Ви више гледате <pb n="191" 
фанатичном ватром, која је заносила.{S} Истина, он се трудио да изгледа миран, да утиша ту ватр 
и, која хоће да украшава срце своје.{S} Истина, кад си ступила међу верне, није нико тражио од  
 осталу омладину женити и поудавати.{S} Истина, то је ствар, с којом не треба журити, но треба  
нема, а нисам ни ја у томе постидан.{S} Истина, ја сам њојзи први казао: „Ала, Милева, баш игра 
е почела допадати, мало је охладнио.{S} Истина, он о „Бугерима“ није знао више, до ли то, да их 
а се од првог удара не руши.{S} Али ова истина беше код Назарена за сад још — под земљом.</p> < 
То је у другом облику она велика научна истина, коју су лекари и педагози тек у новије доба изр 
сти на жене.{S} Не вреди тајити, кад је истина, да и Назаренство долази оданде, одакле и свако  
ред њом и утрвена и поливена.{S} Ако је истина, да си српску школу у селу могао до скора познат 
ме тукао?{S} Не бијеш ме батином, то је истина, али ми клекнеш на груди и гњечиш ме, да хоће ду 
{S} Не кажем ја то за смеј, него што је истина.{S} Данас се ми парничимо, судимо, а ето, кажу,  
и је одвео својој кући?“</p> <p>„Што је истина, истина; тамо се срдила, плакала је и искала се  
муву, па ма му рођени отац био.{S} Није истина, да је Назаренство сеоска болест.{S} Има Назарен 
 доказао врло темељно и научно, да није истина, да је дивљи голуб само у лето дивљи голуб, а у  
 Не ваља вера.{S} Али за Бога људи није истина.{S} Добра је вера, него не ваљамо ми. (Вичу: „жи 
е.{S} Показује три и по сата, а то није истина, јер вам је већ дванаести час куцнуо.{S} Ово гне 
 кола, кад си невин?“</p> <p>„И то није истина.{S} Него су ме три дана мучили, да кажем и оно,  
у чича-Срдан. „Казуј, несретниче, је ли истина, да си већ дваред одлазио у назаренску скупштину 
е шкодило ово његово успаљивање.</p> <p>Истина, долазили су други на Матино место, али боље да  
 установама и обичајима њиховим.</p> <p>Истина, било је времена, кад по неколико година није би 
Светозарево се лице снуждило за часак. „Истина је“, каже, „много се говорило и говорило, а мало 
 <p>Назаренка само обори главу и каже: „Истина је, била сам неваљала; сад нисам“.</p> <p>Тамо о 
ло, побледи, па онда рече једва чујно: „Истина, била сам рђава...“</p> <p>Чича Срдан не пази на 
, да у ономе, што говори тај човек, има истине, па се заплака.{S} Дуго је јецала, док се није у 
 (а ту је одма приметила, да не говорим истине) и ја нећу ићи у друштво.{S} С тим <pb n="205" / 
.{S} Не радује се неправди, а радује се истини.{S} Све сноси, све верује, свему се нада, све тр 
шњих Богу“.</p> <p>Лазар је болестан, у истини болестан.{S} Он лежи у другој соби на постељи; г 
, „што сам отишао.{S} Данас сам видео у истини и животу оно, што сам до сад видео толико пута и 
>У то доба уверише се Назарени, како је истинита она народна изрека, да несрећа не долази никад 
у нашем народу, управо о томе:{S} Је ли истинита она народна предрасуда, да се дивљи голуб у зи 
и не бих рекао ни то, да их воли.{S} Да истински, по срцу воли децу, запазио бих, јер би деца о 
а, да и српски поп може бити овакав.{S} Истину ти кажем, још никад нисам видела овако наученог  
рши: „Ја ћу скоро, што но кажу, Богу на истину, али ме није жао живота.{S} Нека је просто и они 
о је дошло мало из даље.{S} Пазите, али истину вам кажем:{S} Пролазио сам много села и вароши,  
ст дана читао је опет Тома еванђеље или истину рећи, иза еванђеља нападе опет Боривоја, а Борив 
да ме овако бије“.</p> <p>„Жено, говори истину, нисам те тукао“, вели Јова некако достојанствен 
а испитују.{S} Кажу ми: „Или ћеш казати истину, да си уграбио девојку без њене воље, на силу, и 
> <p>На послетку проговори: „Кажите нам истину, је ли ваша жена од своје воље пошла за вас или  
у на срце и трудио се, да свакоме кажем истину — па ма ме постило оно, што ме у таком случају м 
аквог заслужује.{S} То сви признају као истину и ја вам кажем, да сваки народ има и онаког попа 
е свештенике, само бих волео да сазнамо истину о том:{S} У чему је клица Назаренства и шта је п 
ео напред к тако званој култури.{S} Јер истину вам кажем:{S} Ја држим, да нам је боље било онда 
сви лепо.{S} Осетише, да је рекао многу истину.</p> <p>Здравковић се све једнако врпољи и једва 
је слуша, па чисто не верује.{S} Каже: „Истину ја говорим, господине.{S} Волијем и умрети, него 
а враголија, а сад хоће ту враголију да истисне суморност.{S} Изгледа као небо, које се са свиј 
слабији женски суд“, и не даје им нигде истих права као мушкима.{S} А у истој посланици у V. гл 
раку — у њиховој скупштини.{S} Свуда је истицао себе, а своје предавање ковао је доцније у звез 
ме стиху.{S} С друге стране се највећма истиче Светозар.{S} Умешао се био и Здравковић, но грдн 
не све могуће, да му угову и Тома се не истиче одвише.{S} Но Боривоје је ћутљив, шта више, као  
убље залазе у св. писмо, све се то више истиче међу Назаренима Боривоје.{S} Ако је разглашен ме 
арвару комадићем хлеба и гутљајем вина, исто онако, као што је обичај код Реформата, Калвина.</ 
ође јој сад као гнусно наметање, а гле, исто је хтела да учини и она.{S} Али не:{S} Код ње је т 
редговорника, ми би прошли с Назаренима исто тако, као што је прошао ево пријатељ Ђуричић са св 
S} А крст је видите за мене и за сваког исто тако сећање.{S} Сећање на Христа Спаситеља, на стр 
Спаситеља, на страдање његово.{S} Иконе исто тако.{S} Нису то идоли, лажни Богови, у које ми ва 
и, јер ако ме оставиш, продаћу те онако исто, као што те је продао Јуда и погазићу све заповеди 
 можемо сви у Јерусалим.{S} Бог ће тако исто опростити грехе, па макар се молио или у Боривојев 
их једном прозре, он је онда скоро тако исто паметан као и врабац; клони их се, што боље може.< 
та, да игра коло, ситно, из колена, оно исто, које је играо Паво Вранковић на Лебном Пољу — не  
аба Језекиља је свем селу испричала оно исто, што и Марти, па су сад многе и многе „друге“ и „п 
и оно што је начула, излазило је на оно исто, што она већ два дана слути.{S} Срдан је у срцу ве 
сти“, значи код Назарена од прилике оно исто, што значи код нас:{S} Бити на кривом путу, залута 
би, кад су и Нада и Боривоје желели оно исто што и она, само је Надин поочим отежавао ствар.{S} 
и ме томе научио, учинио би са мном оно исто, што је Христос Спаситељ учинио с многим болесници 
S} Рахила би била дакле у неку руку оно исто, што и Гаја Павлов, који је отишао у Назарене само 
то сте је убили?“ пита га Јованка скоро исто тако нечујно.</p> <pb n="72" /> <p>Боривоје је у п 
ет оно што је чуо, потресло га је скоро исто тако снажно, као што би га потресла и сама смрт оч 
друштва и од осталих људи покупио скоро исто толико.{S} Он је са амвона говорио о хришћанској љ 
ославне крст и иконе не подсећају на то исто?{S} Па је ли право било одбацити иконе и крст, а н 
стане, јер по речима св. писма вреди то исто толико, колико и заклетва.</p> <p>„Како су вам дец 
руло стање, али изволите и ви чинити то исто, јер иначе ће бити: „Марко гради, вила разграђује“ 
 Зар мислите, да се о томе не треба бар исто <pb n="10" /> толико бринути као и о пеленама?{S}  
ја ускомешало цело село.</p> <p>Скоро у исто време „поверио“ и Маша Јанковић, јединац, син врло 
 </note> <note xml:id="SRP18966_N6"> <p>Исто. глава IV., стих 9-16</p> </note> <note xml:id="SR 
 је била у оно време вера?{S} Иста, ама истоветна као и данашња.{S} Дакле је ова наша вера ишла 
оју Срби на српском језику, јер су ноте истоветне.{S} Оне две Мађарице не знају појати.{S} То ј 
тањем о манама нашим, о уредбама нашим, истоветно је с питањем:{S} За што пропадамо морално, ма 
 наш</hi>.{S} Питање о узроцима злочина истоветно је с питањем о манама нашим, о уредбама нашим 
нска молитва.{S} Назаренско богослужење истоветно је с богослужењем Реформата, Калвина.{S} Почи 
, испрати кола по варошког лекара, оног истог, код кога је била пре годину дана с мужем.{S} Лек 
м нигде истих права као мушкима.{S} А у истој посланици у V. глави стих 9.—13. вели апостол Пав 
клече од бола, удари му крв у главу и у истом тренутку прескочио је био две-три скамије, које с 
нику, а он да то неће моћи?{S} Та ето у истом еванђељу вели Христос:{S} Није могуће, да не дођу 
азио сам, где <pb n="143" /> се клањате истоме Богу као и ми, а да од Бога нађете, што се одвој 
но, што сам до сад видео толико пута из историје. <pb n="154" /> Свето писмо је у рукама дарови 
} На оне заточенике, који нису више под истрагом, не пази се много, кад је питање о разговору.{ 
проучавам оно, што ми беше најближе.{S} Истраживао сам: — <hi>Узроке <pb n="238" /> злочинима</ 
p> <p>„Је л’ се бранила, отимала?“ пита истражни судија.</p> <p>„Није, нисам опазио ништа“.</p> 
је ли?“</p> <p>Обрен ћути.{S} За тим се истражни судац дохвати пера и хартије, те поче редован  
а Срдан израдио.{S} Панта се предигао и истражни судија је пустио Лазара на слободу, да буде ко 
о говориш, добро те је научио“, вели му истражни судија. „Али се теби не верује.{S} Ето, Милева 
га одведоше до истражног судије.</p> <p>Истражни судија је још доста млад, али мргодаст човек.{ 
 али сам ћутао.{S} Доста ми је.“</p> <p>Истражни судац је дозвао судског лечника, да прегледа О 
 му се исповеди баш, кад га одведоше до истражног судије.</p> <p>Истражни судија је још доста м 
је опет?“</p> <p>„Молим, да ме одведете истражном судији и то одмах“, вели Боривоје. „Хоћу да м 
 знам, шта ми је фалило.{S} Показао сам истражном судцу, да нису вуци растргли Стевана, с којим 
и Лазару.{S} Све му је казао онако, као истражном судији, па заврши: „Ја ћу скоро, што но кажу, 
скоро недеља дана, како Боривоје лежи у истражном затвору.{S} Да га питате, од кад је ту, мал’  
 жене...{S} Не пуши, не иди у крчму, не истражуј општинских рачуна, не слушај ни попа, ни влади 
ни.“</p> <p>Лазар га је корео, што није истрајан.</p> <p>„Ајак, није то, него је тешко за мене. 
S} Он је храбрио свет, челичио га је на истрајност, а нико осим Јованке и не сањаше, да поп Све 
 од себе, јер му је мати с тешком муком истргла револвер из руке...{S} У Лазару је остало још у 
сли у себи, „јер му је суд допустио, да истрпи казну“.{S} Завиди му, поздравља га, а стрепи од  
и и вели: „Пиле моје, хоће душицу да ти иструцка по овим џомбама.“</p> <p>Кад су сутра дан пита 
ранцуз је Француз, далеко је испред нас истрчао.{S} Тамо нема ручка, нема вечере без шљива; или 
ина жена заборави да затвори врата, кад истрче из његове кочине шесторо нагојених свиња, па беж 
{S} Кад се оженио, одмах је другог дана истукао своју Кристу, ни криву ни дужну.{S} Каже, у њег 
 нисам још никад јео.“ А Талијанка онда истури пред њега кожу некаквог црног мачка. „Кад ти је  
у врашке да Бог сачува, те баш на Божић истури пред Гаврана велику чинију, а на чинији није да  
ће, да све пуцкају, „зар је нисте могли истући, но сте је одмах убили?“ Ту застаде за часак, па 
и језгровита.{S} Имаш право Јованка.{S} Исус је проповедао божју науку, његова дела беху ненадм 
аша вера не познаје поповска заната.{S} Исус Христос није никог запопио.“</p> <p>„Па то сте и в 
ји и опет узеше камење, да га убију.{S} Исус им одговори:{S} Многа вам добра дела јавих <pb n=" 
 А она рече:{S} Ни један, Господе!{S} А Исус јој рече:{S} Ни ја те не осуђујем; иди и од сад не 
а, да би га имали за шта окривити.{S} А Исус саже се доле и писаше прстом по земљи, не гледајућ 
очевши од старешине до последњих; <hi>а Исус оста сам и жена стојећи по среди</hi>.{S} И кад се 
 био овде, не би умро мој брат.{S} Онда Исус кад је видео где плаче и где плачу Јудеји, који до 
жена стојећи по среди</hi>.{S} И кад се Исус исправи и не видевши ни једнога до само жену, рече 
ом месту.{S} Он поче да чита. „И ходаше Исус у цркви по трему Соломонову...“ Па онда: „А Јевреј 
х 32.—35. „А Марија како дође, где беше Исус и виде га, паде на ноге његове, говорећи му:{S} Го 
ева еванђеља.{S} То што он чита, говори Исус народу, онај Исус, кога су људи распели као <hi>оп 
о што он чита, говори Исус народу, онај Исус, кога су људи распели као <hi>опасног бунџију</hi> 
ц треба над њом да пружи сам Господ наш Исус Христос, ако је заслужна венца.{S} Ми не дижемо ла 
аже Варвара, „како се крстио Господ наш Исус Христос и како је забележено у светом писму, у тре 
<p>Боривоје се нађе у запари.{S} Каже: „Исус Христос није узимао за апостоле жене, него само љу 
ањује шаренилом, сети се Господа нашега Исуса Христа, кога је сотона извео на брдо и показао му 
.</p> <p>Али сад се опет Маша позива на Исуса Христа.{S} Христос је казао: „Ко потеже оружје, о 
се у војсци осврћу на регламан, а не на Исуса Христа.{S} Кад већ неће Маша да узме пушке у руке 
 обећање добре савести Богу, васкрсењем Исуса Христа.“</p> <p>„Је ли ти улио Господ још какву ж 
 нардова многоцењеног мира, помаза ноге Исусове и отре косом својом ноге његове... <pb n="229"  
ајде да видиш.</p> <p>„<hi>Ударише сузе Исусу</hi>.{S} Онда говораху Јудејци:{S} Гледај, како г 
о.{S} Време кад се убија и време кад се исцељује, време кад се разваљује и време кад се гради,  
еч о овом питању, јер нисам ни из близу исцрпао све оно градиво, које сам у овој ствари прикупи 
ало.{S} Госпођа каже: „Нећу из друштва, ићи ћу на предавања, кад сам већ обећала, али мој муж н 
 <p>Од Лазаревца је Дунав доста далеко, ићи ће дакле у Ф. као у госте и тамо ће крстити Варвару 
о у госте и тамо ће крстити Варвару.{S} Ићи ће Тома, Боривоје и деда Јова, јер је Мирко у после 
во, које се губи, искорењиваће даће — а ићи ће на то, да се при свечарима, свадбама гаји умерен 
афе прескочи.{S} Онда се сети, да треба ићи да ручаш, па дођи по подне.{S} Кад се она најпре за 
 тетке Босиљке.</p> <p>Марта није могла ићи, њен муж није хтео, те је поручила брату, нек подел 
шала!{S} Она је доказивала, да баш мора ићи, она познаје најбоље ствар, а и адвокат не би је зв 
розно залутасте већ до сад, а то лутање ићи ће све даље и даље, све дубље и дубље.{S} Раставист 
а га питају, како да га питају, која ће ићи напред и прва га ословити, па на послетку утаначише 
Зна да су му другови негде пили, сад ће ићи негде у крађу, па зову и њега.{S} Бруји рог на гајд 
 па на послетку утаначише.{S} Напред ће ићи Јованка, јер га она већ познаје, за њом ће Јулка, а 
 Ако ви доктори не нађете лека народ ће ићи ма и бабама назаренским, да проба“. (Тако је!{S} Жи 
ли?“</p> <p>„Ове недеље не знам како ће ићи“.</p> <p>„Да му се узајми из опште благајнице“, реч 
м, пожртвовањем, љубављу.{S} Можда неће ићи сасвим брзо, али за то не очајавајте.{S} Зауставите 
"66" /> да шета.{S} Али није могао више ићи, но се наслонио на зид.{S} Дигла се била бура, зави 
еће га именовати, тако далеко није смео ићи, но ће га опоменути и изобличити онако из далека.{S 
ана, те дође недеља, које му је требало ићи у Лазаревац на скупштину, где ће и Милеву видети, н 
м: „Био сам...{S} Био сам и мислим опет ићи.“</p> <p>„Па онда?“ пита разјарен отац и само што н 
им гласом, чисто улагујући се: „Не могу ићи с тобом оче, него те и ја молим, уби ме, нека ти је 
и обавештавају народ, а сутра, у недељу ићи ће сви скупа у назаренску скупштину, да Назарене он 
 и науку, а ко зна, хоће ли и Светозару ићи тако књига од руке“.</p> <p>Но мушка је старија. „Т 
 се као мачка, док нисам обрекао, да ћу ићи по подне у друштво и бранити стара правила, а да ћу 
метила, да не говорим истине) и ја нећу ићи у друштво.{S} С тим <pb n="205" /> ћете ви лакше пр 
остеље, а око подне — умрла.{S} Кад ћеш ићи, сешо?{S} Треба ли да чекам?“</p> <p>Марта се полак 
вам.{S} Кад одем куд год, знам да нећеш ићи кривим путем, упропастити новац, нити доћи пијан ку 
е на поље.{S} Мало после <pb n="162" /> их, хвала Богу, опет изнесе на зрак, да их доцније и оп 
лмудска мудровања и памти <pb n="28" /> их.{S} Међутим пролази време, а док је он светио, жена  
ха, па на што их одмах карати?{S} Треба их поутешити, обавестити их, јер види Господ њино кајањ 
ј књига (Чуруг 25, Нови Сад 50 ком.) да их раздаду по народу.{S} Хвала им!</p> <p>Ја сам се тру 
ри, јер они начине бледа лица своја, да их виде људи где посте.</p> <p>„А ти кад постиш, намажи 
лицемери по зборницама и по улицама, да их хвале људи.</p> <pb n="46" /> <p>„А кад постите, не  
све то баш према својим пријатељима, да их ти пријатељи не преваре.{S} Јер назаренско учење гла 
 спасе, но да удари бичем по коњима, да их гони све дубље и дубље у Дунав.</p> <p>Кад су се коњ 
е дан на дан успаљују.{S} Чим мисле, да их нико не види, одмах се трљају, вијају, џавељају.{S}  
те жене из скупштине или дајте мени, да их ја истерам, па ћу тога часа остати међу вама...“</p> 
то много, него вели: „Доста ће бити, да их један од нас посаветује.“ А Лазару не изгледа ствар  
их, хвала Богу, опет изнесе на зрак, да их доцније и опет стрмоглави.{S} Боже мој, како ли ће с 
 црквом, а после наопако би им било, да их је до сад видео свет пред скупштином.{S} Но данас је 
чути ничег новога, треба да су тамо, да их види народ, па ће онда и он за њима.</p> <p>„Пример, 
„Бугерима“ није знао више, до ли то, да их цео свет грди и осуђује, али је и то доста непријатн 
„Не бије их, али не бих рекао ни то, да их воли.{S} Да истински, по срцу воли децу, запазио бих 
мораш да их држиш као јаје на длану, да их не разбијеш.{S} Ту се не може држати запт.{S} Па онд 
> <p>Кад Лазар доведе Боривоју децу, да их води њихову оцу, Милева им даје свакојаке понуде за  
е играо, али кад му узаври крв, хоће да их побије.</p> <p>Једном му је мати зановедила, да утер 
} Гушобоља, дифтерија, поче немилице да их тамани.{S} То беше доба, кад у многим нашим селима ч 
ад сам почео да водим бригу о њима и да их боље посматрам, уверио сам се, да Назарени сразмерно 
 Назарени поштени људи, но хтедоше и да их познају.{S} Почеше да одлазе у њихову скупштину као  
 Главно је, да признаш људма штету и да их молиш, да ти опросте“.</p> <p>Мисли Пера и мисли, па 
о, да сад лежи болестан.{S} Панта би да их тужи.{S} А они несретници кажу, чујем бар тако од на 
укавица, шта ћу, него сам рекла, дај да их замолим, нека жене дете, јер ја баш више не могу ова 
 радости...{S} Чича Срдан није могао да их са свим доближи жив, он их је доближио — мртав.</p>  
лашили од оног пања, није више могао да их задржи.{S} Ми сви много губимо у њему, али шта ћемо, 
 е се окрећу једно преко другог, као да их је сотона измешао великом варјачом.{S} У ушима му лу 
нима који су у одбору, учини се, као да их тим речима моли Боривоје за опроштај, што је пре три 
 намножише Хришћани, није могао нико да их прегледа све.{S} У већој гомили жита има увек више к 
огађаја често говорила у себи: „Само да их видим једаред удружене, па ма трећи дан умрла“.{S} Б 
 оне жене, које доје децу, а не могу да их оставе код куће.{S} Прозори те собе су отворени, те  
неш, јер су готови да отпадну, мораш да их држиш као јаје на длану, да их не разбијеш.{S} Ту се 
 међу њима множе зађевице, а не смеш да их опоменеш, јер су готови да отпадну, мораш да их држи 
ури с њима сад горе сад доле.{S} Некада их сроза у такав понор, да мислиш, сад је крај и никад  
же: „Где су ти деца, пустињаче?{S} Нада их је мало пре одвела твојој тетки, нек буду мало и там 
т: бедом.{S} Угарски нов закон ослобађа их од тога, али сваког тек 5 година после његова прелаз 
“, а има их 450. И похваташе их и Илија их одведе на поток Кисон и покла их онде.<ref target="# 
крв, поштено име, спрему за борбу, која их чека у животу. „Пазите“, рече на послетку, „да се не 
у мене, шушкају и оговарају ме.{S} Нека их бабо, бар ће се мирније молити Богу.“</p> <p>„А зар  
ши допадала, мислили су у себи:{S} Нека их мало, нека се прохрвају, није згорег, јер су обојица 
акој прилици радио, но само вели: „Нека их, види Бог“.</p> <p>Од овог часа се промени жена; ниј 
здраве.</p> <p>Његова тетка Стана узела их је к себи; суд им је поставио стараоца, а и издржава 
а литра саветовала је старце и храбрила их, да не говоре на празно, но да и учине што мисле — о 
 Илија их одведе на поток Кисон и покла их онде.<ref target="#SRP18966_N4" /></p> <p>Но та крва 
ће попустити, но терати до краја, па ма их стало главе или бар крова с главе.</p> <p>Влада је у 
бе, па и браћа му:{S} Назарени.{S} Нема их много, али се надају, да ће их он устостручити, јер  
 јединствена слика у нашем друштву; има их, на жалост, доста, и ако нису сви затворени.</p> </d 
ци се прохтело мало сувих шљива.{S} Има их она на тавану читаву врећу.</p> <p>„Не ваља у вече м 
ке валове, да ни један не утече“, а има их 450. И похваташе их и Илија их одведе на поток Кисон 
војака је бар доста; у свакој улици има их и по десет, које једва чекају, да се обесе човеку о  
тана обвија га хладним облозима.{S} Она их дочека запевајући: „Јао, леле мене, браћо и пријатељ 
вим и глупим назаренским апостолима, па их изобличили.{S} Свршетак извештаја гласио је овако: „ 
а у суду учила на школама те ствари, па их не можеш преварити.“</p> <p>Боривоје је из овог одго 
еписује песме или пише кући писма; цепа их и ипет пише, да га прође време.</p> <p>Ја сам то опш 
</p> <p>„Ама по Богу, што хучете?“ пита их Миловић.{S} Ти људи у том погледу имају право.{S} Ко 
Та да!{S} Шта му вреде мртва слова, кад их он не уме читати.{S} Иде му по глави све то, и он уз 
м дознала, да се Назарени не бране, кад их ко нападне.{S} Можеш их тући, можеш чинити с њима шт 
ецимо, да ће тим људма Бог платити, кад их ја не познајем.{S} Али ако макар само онима <pb n="5 
им знацима, али им се стеже у души, кад их прота онако дирљиво опомену на големи расцеп, који с 
азлено погледају и чисто се пренеш, кад их после неколико тренутака видиш, где сузе.{S} Какви т 
вигове, које му подмеће женска; али кад их једном прозре, он је онда скоро тако исто паметан ка 
она на послетку лагано.</p> <p>„Не бије их, али не бих рекао ни то, да их воли.{S} Да истински, 
 продирање назаренско, па онда и освоје их.</p> <p>Поп - Светозар је вредно придиковао у цркви  
.{S} Пред њима су ишле две женске, које их дочекаше у дворишту. „Ово је, брате Боривоје, моја к 
 ходнике, носи судијама воде, послужује их, а доцније му поверише још већма.</p> <p>Судац Јелач 
е одводе к себи на ручак, па и код Томе их је у таквим приликама било и по двоје, троје, но сад 
проклете, опет сте направиле вашар“, те их повија, и онда не пита, која је његова, него удара о 
кад су таки праведници?“</p> <p>„Маните их с Богом“, вели он. „С њима се не вреди препирати“.</ 
S} Сада га она дрмну за рукав. „Питајте их“, шапуће, „за што не допуштају они и женама да приди 
/> жена, деце.{S} Читав вашар.{S} Пусте их све редом у какав велики ходник, њих поставе уздуж н 
{S} Нема их много, али се надају, да ће их он устостручити, јер пред њим иде глас велики — као  
ма ручка, нема вечере без шљива; или ће их изести суве иди куване, компот уз печење.{S} Они их  
октор, све варошани, ту натарош и ко ће их све побројити.{S} Па онда има и женскиња.{S} Жене го 
} Назаренство пуни наша гробља и пуниће их увек, нарочито у добу заразних болести...“</p> </div 
} Извлаче своју децу на гробље, извлаче их без крста и опела, без сузе и јаука, али им је у душ 
ан не утече“, а има их 450. И похваташе их и Илија их одведе на поток Кисон и покла их онде.<re 
ца, два три занатлије, а од ратара беше их до двадесет породица.{S} Може се почети.{S} Светозар 
S} Буба је, неки:{S} Црв је, но највише их је, који веле, да су њиве уврачане, за то треба чека 
анијих певача и певачица, пореметила би их.{S} То је, као кад у кондир вина бациш мрвицу хлеба, 
 и заустави разбијену војску, али не би их довукао више натраг ни једецима, а не речима.</p> <p 
пне из све снаге, да добије боље, он би их имао.{S} Ни поп ни учитељ не падоше из неба оваки, к 
, „иди одма по Лазара и Милеву и доведи их овамо.“ </p> <p>Она се у први мах укипила, не може ч 
у остариле, па морају умрети.{S} Суседи их узели у подсмех, веле: „Напију се ракије, па за то п 
 Срамота га.{S} Или оне остале?{S} Мрзи их.{S} А да шта би му они и рекли друго, до то, да се у 
риштем.</p> <p>Тома је био једини, који их је тешио.{S} Он се позивао на речи апостола Павла, к 
 познати, врло познати, а не зна, је ли их пре тога виђао овде или може бити где год на пољу.{S 
> <p>Марта није имала својих оваца, али их с места купила и узела нов терет на своја плећа.{S}  
орите.{S} Многи су пошли тим путем, али их врло мало стиже до мете.{S} Ако мислите, да је доста 
из таке жене сотону.{S} Не бију их, али их гњече и кажу, да то помаже.{S} Ја сам противан томе, 
ом се може проћи, па и вековати.{S} Али их има, које не дају човеку живети.{S} Језичне су, па г 
те отворили толиким људима очи и извели их на прави пут, ви сте утрли оно, што је било.{S} А шт 
Назарени спустили главе у св. писмо или их сакрили у руке, па тихо јецају.</p> <p>Здравковић је 
ење.{S} Они их доносе из бела света, ми их ногама газимо...{S} Хо мај, та казао сам, да ми не м 
о ја...{S} Кад су вуци напали стадо, ми их растерасмо и једног убисмо.{S} После смо се позавади 
 гледамо на Назарене тако као ви.{S} Ми их не држимо за велико зло.{S} Они су мирни људи, који  
м Пољу — не иде.{S} Дохвата гајде, ломи их на троје, па довикује гајдашу: „Дувај у песницу, кад 
абирају у житнице, а отац небески храни их.{S} Нисте ли ви много претежнији од њих?{S} И за оде 
ве иди куване, компот уз печење.{S} Они их доносе из бела света, ми их ногама газимо...{S} Хо м 
о тако исто паметан као и врабац; клони их се, што боље може.</p> <p>Тома дуго није дошао кући. 
чу, спопаде снају, унуче, перину и бари их на улицу.{S} Јова дође кући и кад види шта је, оде с 
ни те, море, прозвали Јудом, од како си их изневерио.“</p> <p>У Лазаровој руци била је у онај м 
 n="106" /> децу сећи по поле, поделити их, него ћу ја остати, па како буде.{S} А добро неће би 
рати?{S} Треба их поутешити, обавестити их, јер види Господ њино кајање, па ће им опростити.“ Н 
 Кад је изустила последње речи, поплаши их се, не зна ни сама за што, апи је већ доцкан.</p> <p 
рављам с онима, који би осетили, да сам их — погодио.{S} Ја та два села назваћу <hi>Боривојевац 
„Остали су здрави,“ или:{S} Оставио сам их здраве“).</p> <p>Сад је и Боривоје осећао, да треба  
е он мало с њима, али кад је с њима, он их и измири и охрабри, па га тим радије и слушају.</p>  
ије могао да их са свим доближи жив, он их је доближио — мртав.</p> </div> <div type="chapter"  
и прамајке.{S} Кад се измешају овце, он их дели и прибира, и његов суд вреди у томе највише.</p 
/p> <p>Очи му се по мало наводнише и он их управи у даљину, као да је хтео да прозре у напред,  
мах Боривоје!{S} Поплашили се коњи и он их није могао да задржи...“</p> <pb n="235" /> <p>Њега  
 и Боривоја на ове еванђелске речи и он их је под утиском љубави изговорио таким жаром и ватром 
а двоје, рад чега бих, да могу, набадао их на колац.“ </p> <p>„Од прилике.“</p> <p>„Не маре за  
 стране пута брао туђе кукурузе и трпао их у кола.{S} То дете је онда замењивало човека.{S} За  
воје је стрепио од тог суда.</p> <p>Ево их иду...{S} Долазе све три, оним истим редом као и пре 
ађени брат односно шуре у посету, много их молио, да му опросте и донео је новорођеноме на дар: 
је место, одмах наводи чије су речи, ко их је забележио, у којој је глави и у коме стиху.{S} С  
х, који стоје код вас на пољу, а колико их је неваљалих, а први су међу вама?!{S} У божје име н 
ош једну вероисповест више, бајаги мало их је.{S} А не смета нами то.{S} Било је поштења кад ви 
су сад стојали једно према другом, било их је милина гледати.</p> <p>„Лепа је“, помисли он у се 
ди за неку нову врсту Назарена.{S} Било их је, који су отворено говорили: „Поп-Светозар ће нас  
подигнуту руку, јер иде време, кад ћемо их загрлити њом...“</p> <p>Придика се није баш особито  
м браћом, морамо бити једно.{S} Ми ћемо их освојити обавештењем, примером, пожртвовањем, љубављ 
м, но крадом погледа на девојке.{S} Ено их тамо, у најдаљем крају врта, одакле су и изишле, саб 
; та да, нико није без греха, па на што их одмах карати?{S} Треба их поутешити, обавестити их,  
20 новчића. „Доста је“, вели Мирко, јер их је још било, који су хтели дати. „Па немојте заборав 
а држи краве, но је музао козу, а данас их има двадесет и четир, па сви држе и по две краве. (С 
е човека, лете у најгушћи шевар и данас их нема, пропале су.{S} Тако ћемо мал’те не проћи и с Н 
ећете да знате за свештенике, а Христос их познаје.{S} Апостол Павле пише, какав треба да је еп 
азаренска „браћа“ и старешине поучавају их у свему, али кад је разговор о крштењу, онда су наза 
 се утишао свет против њих, не нападају их више на улици, а гле сад шта је.{S} Син проповеда ми 
стерају из таке жене сотону.{S} Не бију их, али их гњече и кажу, да то помаже.{S} Ја сам против 
“.{S} И Мирко извади 40 новчића и метну их на сто.</p> <p>И сад су прилагали и остали, који 10, 
чи:{S} Србин.{S} Кажем вам, набадао бих их на колац.“</p> <p>„Та то је страшно“, вели једна од  
и не бране, кад их ко нападне.{S} Можеш их тући, можеш чинити с њима што хоћеш, они кажу само т 
и није лагао.{S} Узео ју је сироту, без ичега, а у њега било домазлука за троје.</p> <p>Кад је  
ствар је свршена.{S} Нема пијанке, нити ичега:{S} Момак узима девојку за руку и смерно одлазе к 
ио задовољан с Варваром ни с Томом нити ичим, није богме ни Варвара била задовољна с њим.{S} Он 
же она, „баш си ти момак да ме уграбиш; иш не праши!“ „А к’о за што мислиш, да ја не бих био ка 
.{S} Тек се кад год смири, па ће рећи: „Иш, не праши Симо; неће од тога бити ништа.“</p> <p>Но  
а дукате и тако...{S} Талијан био вешт, ишао по вашарима и зарађивао много новаца.{S} Жена му з 
ћи.{S} И зар баш нема никаква лека?!{S} Ишао је чак жупану и тражио од њега цедуљу, право, да м 
 Боривојем!?{S} Он је тек неколико дана ишао у школу, у цркву врло ретко, а од матере је научио 
ри за нашу православну веру.“</p> <p>Па ишао је Срдан и свештенику.{S} Свештеник је <pb n="38"  
 нестао?{S} Па што га ниси нашао?{S} Та ишао си и ти и г. испитник и г. велики фишкал читав дан 
он сам није умро за њу?{S} Зар би народ ишао за њим, да је он једно говорио, а друго творио?{S} 
, које не познаје.{S} И дуго мора да је ишао, дуго, јер кад се заморио, поче да свиће.{S} Снег  
и друштво пође кући.{S} Учитељ Миливоје ишао је са Светозаром. „Тврд је орах та назаренска воћк 
>Сад је Срдан прегорео и њу.{S} До душе ишао је среском начелнику (солгабирову), те је тражио,  
знавао слова...“</p> <p>„3ар никад ниси ишао у школу?“ пита га Лазар.</p> <p>„Врло мало времена 
 срце и вели: „Бог нек ми суди, ако сам ишао на силу...{S} Мене су изломили и ја ћу умрети.{S}  
 се не покајеш.“ Онда је, видиш, Гавран ишао у Јерусалим.{S} Кад је пошао, испратило га је цело 
од оне врсте, по коју је Краљевић Марко ишао, кад је славио крсно име; ту је било шест врсти ви 
тину, а Христос Спаситељ је врло вредно ишао у цркву.{S} И баш оно, што ви најрадије спомињете  
атора, па не беше Назарена, а није свет ишао ни у Католике ни у Калвине. <hi>Клица Назаренства  
 пажњу, заинтересовао је.{S} Сад је она ишла даље.{S} Без тога ко зна, шта би изишло пред њу и  
ао и данашња.{S} Дакле је ова наша вера ишла барабар поштењем, стидом, простодушношћу и братимс 
успаљенице.</head> <p>У недељу, која је ишла, нису Назарени из Боривојевца отишли у Лазаревац н 
, рече у себи.</p> <p>У недељу, која је ишла, читао је еванђеље по Луци, глава XIX. стих 12—27. 
, али нисам излазила на сокак, нити сам ишла у цркву да плачем.{S} Али манимо се тога.{S} Ви зн 
се Лазар вратио.{S} Но узастопце за њим ишла ја жена, Стана, а за њом Јова.{S} Стана је говорил 
чети.{S} Светозар је нашао, да је ствар ишла много лакше, но што се надао.{S} Он је мислио, да  
ковао о самоубиству; давно, кад сам још ишла у цркву.{S} Каже: „Бог пита самоубицу, за што си д 
 спас лежи једино у Назаренству.</p> <p>Ишла је потајно судији и казала му: „Онда сам лагала на 
 руже и девојке и опет дођоше у врт.{S} Ишле су свима стазама, гледале цвеће, смејале се, али Б 
ш никад не угађати себи?{S} Овако мисли ишле су јој по глави, само не тако јасно, но магловито. 
села ради, него себе ради и његове речи ишле су право на Тому.{S} Напад Боривојев беше много ош 
 стигли до куће Томине.{S} Пред њима су ишле две женске, које их дочекаше у дворишту. „Ово је,  
предлогу честитог професора Здравковића ишли данас у назаренску скупштину, тамо се дохватили с  
арени из Боривојевца сваке друге недеље ишли <pb n="93" /> у Лазаревац, да се у већем друштву з 
коју оперу; и Милева поје као анђео.{S} Ишло би лепо и красно, само кад баба Макра не би кварил 
едени лек месец дана, па онда је испрва ишло по старом, а за тим пође на горе.{S} Сад и по две  
опаше га.</p> <p>Од сад је код Назарена ишло све већма низбрдице.{S} Тома је био први момак у њ 
ш празна“.</p> <pb n="111" /> <p>Све је ишло без приговора, глатко, само у последњој ствари дођ 
>Назарени и смрт.</head> <p>За то време ишло је код Назарена по старом.{S} И они су се множили, 
ире.</p> <p>У самом друштву добрих људи ишло је прво време лепо.{S} Нису се врло множили, али н 
ше не нађу трага.{S} Бадава је све село ишло у потеру и тражило; ништа не нађоше.</p> <p>Бориво 
: „Иди к врагу“.{S} То ми је непрестано ишло по глави, допала ми се.{S} Други пут нађем је на р 
ађите, колико је...</p> <p>И тако је то ишло у бесконачност.{S} Било је:{S} Свиња, коња, крава, 
ђеност.</p> <pb n="17" /> <p>Тако је то ишло неких 10 година и од Боривоја поста читав момчић.{ 
 остаје написано те написано, па ма што ишло после тога.{S} Но зар се ви баш тако строго држите 
е наговестила само, није имала снаге да иште.{S} Кад дође Гига, те је тако тужно гледа, дође јо 
зници.{S} Подиже се у постељи и хоће да иште воде, али сви спавају, а глас јој је слаб, не чује 
а, отвори...“</p> <p>Али то Боривоје не иште као Назарен, који је на путу, те тражи конака, нит 
октора, учитеље и трговце, тужи им се и иште од њих потписе против својих другова.</p> <p>Свето 
а, а то се види по томе, што час по час иште мало воде.{S} Пуна је соба жена, читају св. писмо  
дити, то је Божје право.{S} Ти треба да иштеш дела, да проповедаш дела, али даље не можеш да ид 
> <p>„Ако ти је баш толико до ње стало, ишти и добићеш је.“</p> <p>Овим се свршио разговор о на 
а се доктор. „А као за што сутра?{S} Не ишту деца печеног вола, него две-три шљиве.{S} А ништа  
Па онда упало је апотекару у очи, да не ишту више ружине воде, него: пачули, а кад је Јоца Опан 
наста обрт код Боривоја.{S} Безазленост ишчезну са лица његова, детињска веселост изгуби се, он 
 Погледом тражи Лазара, од њега јединог ишчекује помоћи, али га не види.{S} Сви ти људи, што се 
 то је најстрашније.{S} Хеј, да могу да ишчупам из груди оно, што ме мучи, па да бацим у јендек 
е сав намештај.{S} Клупе су одељене, т. ј. средином њиховом води пут.{S} С једне ће стране седе 
што ме у таком случају мора постићи, т. ј. да потпуно не задовољим никога.</p> <p>Не заборављам 
, „да је у Христово време било тако, т. ј. онда, кад је он бичем изјурио из цркве оне, који гра 
ду, јер читају из св. писма два пут, т. ј. из старог и из новог завета, а између та два читања  
.{S} И макар да парнице овакве врсте, т.ј. грађански спорови не иду по правилима пред суд добри 
 би дао за тебе.“ „Али кад би ти хтела, ја не би питао, хоће ли он, но би те уграбио.“ „Е, гле  
нисам ни ја у томе постидан.{S} Истина, ја сам њојзи први казао: „Ала, Милева, баш играш као ви 
 Ако добијеш због тога макар пола сата, ја ћу робовати за тебе.“</p> <p>Боривоје слуша, па чист 
ио, па онда кад девојка пође за другог, ја већ брз на покор.{S} Кад су сватови седели за вечеро 
коме ни речи.{S} Кад је дошла из цркве, ја се направио необично весео, звиждућем по соби и пуцк 
же он збуњено.</p> <p>„Знате, Боривоје, ја морам певати.{S} Дође ми воља на то, као овој птици  
 против тебе, она казује свету:{S} Гле, ја угађам сотони, украшавам тело своје, хоћу да се момц 
{S} Ма отишло и два и три фртаља земље, ја ћу те исплатити.“</p> <p>Лазар само махну главом.</p 
а бациш у земљу.{S} Кад посејасмо семе, ја сам хтео да му видим растење и оно се подизало и рас 
 да то помаже.{S} Ја сам противан томе, ја се држим оне речи, која вели:{S} Кад бијеш жену, јед 
друштва.</p> <p>„Јао шта ћу, леле мене, ја жена?{S} Знаш како је код нас:{S} Нека је мушки мали 
летку рече лекар: „Мој драги Светозаре, ја радосно пристајем, али се са мном нећеш <pb n="197"  
еће нико замерити.{S} И ако се сложите, ја ћу говорити баба-Стаки, а брат Мирко Милеви“.</p> <p 
д сад сести међу пријатеље у скупштини, ја нисам вредан да седим међу браћом.{S} Треба по ново  
 моје чело.{S} Ја сам ти отац, ја мати, ја брат.“ И тако је Пера држао своју Кристу, како он то 
 га моли: „Бар мало, мало само попусти, ја овако не могу издржати, морам побећи“.</p> <p>„Куда  
 се само смеје и каже: „Иди ти с Богом, ја сам ти већ казала, да ти ниси кадар мене уграбити.“  
вање само на зло наводи човека.{S} Ето, ја сам се у мојим младим годинама успалио, па онда кад  
 је ли?“</p> <p>„Грех“, каже она. „Ето, ја цео дан мислим о томе.{S} Поп-Миле је придиковао о с 
 видиш, у моје чело.{S} Ја сам ти отац, ја мати, ја брат.“ И тако је Пера држао своју Кристу, к 
икако.{S} Ако се ти, Ђоко, не опаметиш, ја одмах шаљем у варош по доктора да те лечи, јер само  
гу да се сетиш, јер ако се ти не сетиш, ја бих ти бадава говорио...“</p> <p>Лазар је провео буд 
 руке му обухватају колена њена. „Ја... ја ћу“, каже он, „гледати, да се промени ствар.“</p> <p 
ашује једнако, изволите укинути тасове; ја са своје стране пристаћу радо.</p> <p>„Свештенство н 
његова.{S} Вели: „Хвала Богу, кад дође; ја једва остадох жива, стара сам, па тешко гледим и себ 
че јој, „да се бринеш око толике земље; ја ћу ти помоћи; доста ми је година“.</p> <p>Тако је и  
о га за пет форинти или за масно звање; ја мислим, да нам је боље било, кад смо у сред шуме, у  
кору хлеба или за оно — прасеће печење; ја држим, да нам је боље било, кад смо каменим секирама 
се подигнеш сад о Госпојини у Карловце; ја ћу ти дати писмо, те ће те сам св. патријарх исповед 
и сте искали од мене какав добар роман; ја сам вам донео тај; хтео сам да дознам ваш суд“.</p>  
то нас данас годинама мучи сува болест; ја држим, да нам је боље било, кад су нам жене са врх д 
 и без четири свилене хаљине на годину; ја држим, да нам је боље било онда, кад смо лежали под  
о ти кључева, па узми колико год хоћеш; ја ти дајем.{S} Лолај се колико ти се мили; млад си још 
у“.{S} Али сам је молио и <pb n="62" /> ја и мати моја, да нас не срамоти, кад је већ тако учињ 
, промуца.</p> <p>„Па хоћеш ли слушати? ја ћу ти читати“ - нуди га Лазар.</p> <p>Боривоје климн 
о сваке недеље?“ пита. „Ни у једној!{S} Ја знам сигурно чак ни у патријаршеској.{S} Него на мес 
не могу даље.{S} Како је страшно то!{S} Ја видим, да је и мој грех урезан гвозденом писаљком и  
дају само за чланове добрих људи?...{S} Ја држим, да је наша вера права наука Христова и да ће  
е данас да пресуди, ко има право?...{S} Ја ћу да ти кажем.{S} Не онај, који је најбољу слику на 
 да бих могла казати:{S} Видео је...{S} Ја сам за мог девовања неговала два снахина детета; виђ 
ука Христова и да ће она освојити...{S} Ја стрепим, само од тога, да се те госпође и та господа 
си ме брате питао, ко ће да почне?..{S} Ја мислим да почнемо ми, који смо овде:{S} И отац и ти  
ang="DE">Unverschähmtheit</foreign>.{S} Ја не знам, како се то трпи?{S} Та те су речи <foreign  
сад мало друге „<hi>спевавају</hi>“.{S} Ја ћу да се смејем.“</p> <p>Оно, што је изгледало преда 
аке ђаконије, мушкацоне, па бермет“.{S} Ја је љубим и тепам јој: „Ти си моје прасе, ти моја муш 
дрећи се овчија меса, кад нема зуба.{S} Ја сам као оне назаренске бабе, које чекају да наврше с 
а подрива цркве и црквених установа.{S} Ја чујем, да ви у неком вашем друштву умерености врло н 
ислите, да то буде као пре, џаба га.{S} Ја сам запамтио, да је дваред долазио епископ у нас, па 
о је то, моја браћо и господо драга.{S} Ја ово говорим с крвавим срцем, јер знам, да неће бити  
 па му је црква обично девета брига.{S} Ја сам својим рођеним ушима чуо, где је један калуђер а 
ајпре навалио на оног убијеног вука.{S} Ја сам био омирисао крв, био сам успламтео од борбе, па 
 Да богме, опет због Гигине женидбе.{S} Ја мислим, да јој се може учинити, време је, момак се п 
аћи баба-Стаки бољу снају од Милеве.{S} Ја мислим, овоме неће нико замерити.{S} И ако се сложит 
 ово је лек, који скоро увек помаже.{S} Ја бар свега знам само двојицу, који су на дан венчања  
, али их гњече и кажу, да то помаже.{S} Ја сам противан томе, ја се држим оне речи, која вели:{ 
м је уграбио, и кад би вече, побеже.{S} Ја сам то опазио још док је била с ове стране врата и м 
парложио земљу?{S} Дајте ми на поле.{S} Ја ћу је радити добро и ви ћете боље изићи на крај, но  
о и распадне се друштво?“ питаше ме.{S} Ја сам слегао раменима, као да ме се то врло слабо тиче 
 и моја кћи, која је далеко од мене.{S} Ја гледам у ту слику, лакше ми је души, кад је гледам,  
у жене и кћери неке швапске валцере.{S} Ја држим..."</p> <p>У овом тренутку био је Миловић сам. 
амо бранили своју веру и ништа више.{S} Ја мислим „види Бог“, и да се Панти не дозволи, да тужи 
е, да не тражи лека у вину и ракији.{S} Ја дакле држим, да ми по подне изјавимо, да друштво у н 
 Јова са Станом, не може се поднети.{S} Ја сам Стани већ наговешћивао, нека остави човека, кога 
отац захтевати, ваљда ћеш се сетити.{S} Ја ћу се молити Богу да се сетиш, јер ако се ти не сети 
 <pb n="197" /> моћи много подичити.{S} Ја сам данас слаб, болешљив, мој катар у желуцу неће бр 
 то, што сад говори господин учитељ.{S} Ја знам, да се Назаренство шири само тамо, где је свешт 
ли га?“ пита Јованка.</p> <p>„Нисам.{S} Ја то не бих ни могао, јер још нисам осетио на себи, да 
ме, доћи ћу да се разговорим с оцем.{S} Ја могу с њиме о том говорити једаред, ако не послуша,  
оји би осетили, да сам их — погодио.{S} Ја та два села назваћу <hi>Боривојевац</hi> и <hi>Лазар 
ту гледај, овде, видиш, у моје чело.{S} Ја сам ти отац, ја мати, ја брат.“ И тако је Пера држао 
ништа, не спомињи му, да слутиш што.{S} Ја данас нећу долазити до вас, не могу.{S} Сутра, кад б 
S} Каже: „Код пушења је друга ствар.{S} Ја сматрам пушење као пробу.{S} Ко нема снаге, да се од 
штво, <pb n="133" /> муку, сиротињу.{S} Ја бих, да могу, најрадије онога натакао на колац, који 
о да донесем мир на земљу, него мач.{S} Ја сам дошао, да раставим човека од оца његова и кћер о 
молитва веома дуга, а почиње речима:{S} Ја знам Господе, какав ће ме ужас обузети, кад ме почне 
а који је тај од нас, који сме рећи:{S} Ја сам божју реч схватио потпуно у свему и без погрешке 
ој култури.{S} Јер истину вам кажем:{S} Ја држим, да нам је боље било онда, кад су нас у тренут 
шао згодно, јер су пили.{S} Каже им:{S} Ја бих вам казао нешто, браћо моја, али ми прво обећајт 
а најбоље разумео?{S} Сви ми кажемо:{S} Ја, а никог нема да пресуди међу нами.{S} Па кад тако с 
д очајања.{S} У тим очима је писано:{S} Ја се не надам ничему!</p> <p>Дуго је брижна мати запит 
по вас, кад би нам се милило играње?{S} Ја кажем само толико:{S} Благо оном, ко може и коме се  
, господине, каква је са мном ствар?{S} Ја ништа не тајим; све сам казао господину испитнику.“< 
ћемо јуначе, ако и онда ништа не буде!“ Ја нисам ништа више казао, одем до друма, скочим на кол 
ез њене воље, на силу, или ћеш умрети.“ Ја нисам хтео да лажем и једва ме махнуше.{S} Донели ме 
си тако рећи јуче постала просјакиња, а ја терам то од памтивека.{S} И мој отац је био просјак  
рововима, да пламен не ухвати суседе, а ја бих данас упалио бадњак, каква још није палио ни јед 
а ручак.{S} Он га је позвао пре мене, а ја сам рачунао, да се по себи разуме, да је Боривоје мо 
атра на огњишту, нема ко да је упали, а ја сам стара.{S} Но каже он: „Остави нано још мало да п 
 пишем, као и остале што нису питали, а ја нисам налазио потребе, да коме што тумачим.</p> <p>П 
уо, за што Петар није постао Назарен, а ја ћу вам то још сад исприповедати у две-три речи.</p>  
од мене дуг свој, јер је рок истекао, а ја немам чим да платим!{S} Гле, и судија долази да изре 
е у кућу матере своје, ти би ме учио, а ја бих те појила вином мирисавим, соком од шипака.{S} Л 
 сотона“, рече, „то је била Јулка!{S} А ја мог Боривоја не могу да одвратим од луда посла; он м 
казано:{S} Око за око, зуб за зуб.{S} А ја вам кажем, да се не браните од зла, него ако те ко у 
да Јова. „Ваљда што нисам Назарен?{S} А ја ти ћерко због те твоје крмаче не одо у „бугере“, па  
тога друштва“.</p> <pb n="194" /> <p>„А ја мислим, да би ти могао постати Назарен, јер ако ћеш  
, а мрзи непријатеља својега.</p> <p>„А ја вам кажем:{S} Љубите и непријатеље своје, благосиљај 
х људи ја сам могао пропасти.{S} Бадава ја кумим, молим и саветујем, не помаже.</p> <p>„Зло је  
„Еј, мој несретни сине, свему сам крива ја!..“</p> <p>Све ово било је одвише страшно по Боривој 
исли обрћу у њој.{S} Она је мислила, да ја и сам хоћу, да прсне друштво, догрдило ми овако, те  
а Назаренство набуја.{S} Не дао Бог, да ја браним рђаве свештенике, само бих волео да сазнамо и 
зближите као браћа, а тек не држите, да ја друкчије мислим.{S} Је ли овде Милева?{S} Личи ли и  
p> <p>„Лазаре“, пита, „мислиш ли ти, да ја могу издржати међу Назаренима?“</p> <p>„А као за што 
 не кушам, но вам искрено исповедам, да ја не могу да дођем на чисто с тим приповеткама.{S} Има 
Та говорили смо:{S} Како би то било, да ја тебе уграбим‘“ Па јој онда кажем, како би ја њу воле 
дава, не иде.{S} Казала сам вам већ, да ја не бих могла јавно, пред свим светом у вашој скупшти 
 иш не праши!“ „А к’о за што мислиш, да ја не бих био кадар, да те одвучем?“, питам ја. „3ар са 
<p>„Шта велиш, ниси скривила?{S} Зар да ја чекам да скривиш, па тек онда да те бијем.{S} Море,  
 те глава боли, као пре, па шта ћу онда ја?“</p> <p>После три недеље уписало је то пиле Шандора 
Боривоје нагло исправи. „Па шта ћу онда ја?“ пита очајно и паде јој код ногу...{S} Сети се оног 
започињати с најстаријим сином.{S} Нека ја умрем, а остала деца остану мала, ко ће да прихвати  
зар вратио.{S} Но узастопце за њим ишла ја жена, Стана, а за њом Јова.{S} Стана је говорила неп 
обгрли колена и да каже: „Авај мени, та ја сам најцрњи грешник.“</p> <p>Не дође дотле.{S} Отвор 
>„Кажите ми, молим вас, јесам ли заиста ја крива?{S} Сећате ли се, кад сам оно била с Владом ко 
може њега упутити ни св. патријар, а не ја.“</p> <p>Ух, па бар да је млађи син чича-Срданов, Св 
е већ првог дана окане.{S} Каже: „Да се ја манем тога, Лазаре, не морамо баш сви бити учени.“</ 
 кола извукао какву ствар.{S} Од куд се ја могу сетити, кога сам све у крчми са бирташем Симом  
не људе“, вели Сима, „распитивао сам се ја то врло потанко.{S} Код калуђера се такав пост по се 
.{S} Баш у очи самих Материца враћам се ја с мојим малим братом Иваном с орања, хвата се <pb n= 
раш.“</p> <p>„Е, видиш!{S} А како ћу се ја исповедити, кад се не могу сетити ни на сваку десету 
ахну главом.</p> <p>„Нека, исплатићу се ја сам.“</p> <p>За тим изиђе у авлију, па се упутио пеш 
p> <pb n="50" /> <p>„Па хоћеш ли, да те ја научим читати и писати?“ пита га Лазар.</p> <p>„Кад  
амоубицу, за што си дошао овамо, кад те ја нисам звао...“</p> <p>И опет наста ћутање.</p> <p>Од 
 чуо, како те је бранила, а како сам те ја нападао.{S} Звао сам те и претераним и сањалицом и з 
одма приметила, да не говорим истине) и ја нећу ићи у друштво.{S} С тим <pb n="205" /> ћете ви  
xml:lang="DE">Meine Herren</foreign>, и ја би касала нешто.{S} Кад човек убије труги човек, нег 
 Још само једаред учини што не треба, и ја ћу умрети... мене ће изнети на гробље, уз твога оца“ 
то не иде.{S} Бог је старији од цара, и ја слушам Бога“.</p> <p>Капетан види, с ким има посла и 
говорник, има до стотине Назарена.{S} И ја питам:{S} Је ли тамо крив учитељ и свештеник?{S} Јес 
ужите за пример; ви сте нам углед.{S} И ја вам кажем:{S} Уз оваке црквене великодостојнике, как 
 двадесет форината и изменусте је.{S} И ја сам био рђав човек, не кажем.{S} Али од кад се позив 
С. В. П.?“ пита он.</p> <p>„Јесте.{S} И ја вас не кушам, но вам искрено исповедам, да ја не мог 
рвара“, каже, „неће знати где сам.{S} И ја сад, да баш до у јутру не дођем кући, она не би легл 
 но се заклањаш за апостола Павла?{S} И ја не тумачим оне речи Христове тако, да се сви ми брин 
>„Па изволите видети, како је сад?{S} И ја господо хоћу да метнем руку на срце, па морам упрети 
чак <pb n="95" /> толико поправио, да и ја увиђам о осуђујем своје негдашње кривице.“</p> <p>Из 
лост“, вели Светозар. „Имао бих можда и ја, али сад нећу да окрећем оружје против тебе и да те  
енку.{S} Она ме је пажљиво посматрала и ја сам то опазио.{S} На једаред јој рекох: „Знаш шта, д 
е рекао: „Добро си радио, синко.“ „Па и ја“, вели Боривоје, „кад се спремам, да у Јерусалиму из 
така.{S} Кућа је од првих, момак млад и ја мислим, да нећемо наћи баба-Стаки бољу снају од Миле 
 многим болесницима.{S} Дао би ми вид и ја бих прогледао“.</p> <p>Лазар је још онога дана отвор 
братко мој, био луд, још си и сад луд и ја бих те на чисто могао извадити за луду, па да те и н 
и вели: „Ето, шта је:{S} Куд сви, туд и ја.{S} Али кад већ узех ђавола, нисам бар узео маторог  
 иди кући.{S} Учини ми.{S} Оженићу се и ја, имам времена.“</p> <p>Старица је вртила главом. „Пр 
се: „Не могу ићи с тобом оче, него те и ја молим, уби ме, нека ти је просто.“</p> <p>Свакога пр 
рофовати.{S} Ви сте ту поп, снам, али и ја штогод учила.“</p> <p>Кад чу Сеплова Лиза, како се њ 
м ишао на силу...{S} Мене су изломили и ја ћу умрети.{S} Моја стара мајка вришти данас без потп 
апију.{S} Наопако ако ме нису осетили и ја морадох чекати.{S} Кажем ја Варвари:{S} Дете моје, с 
ију“, вели му Лазар.</p> <p>„Хвала ти и ја ћу радо поћи тим путем.{S} Све што год имам радо ћу  
емо ми, који смо овде:{S} И отац и ти и ја и мати и сестра.{S} У нашој кући било је доста несре 
 момци успаљују за мном.{S} Може бити и ја верујем, да ти не мислиш тако, али те опомињем, да т 
лу.{S} Ти ћеш се после мало задоцнити и ја ћу говорити с њиме“.</p> <pb n="217" /> <p>„Добро је 
 већ говоримо о тој ствари, ево кажем и ја вами озбиљно:{S} Ви нити сте подмукли нити претварал 
па с наслоном?!“</p> <p>„Та оно видим и ја, да није подељено баш братски, али шта ћу.{S} Брату  
илева од тебе побегла?“</p> <p>„Видим и ја, да је она мене с тим убила и знам, да ће и њу због  
е, бабо, молим те.“</p> <p>„Али молим и ја тебе; молим те као старији, да ми учиниш“, вели му ч 
асан човек тај твој <pb n="8" /> брат и ја баш не знам, за што се тако окомио на тебе.{S} Ружи  
ати.{S} Моја ти препелица обори главу и ја јој видех по лицу, какве се мисли обрћу у њој.{S} Он 
репелицу дирнуо си данас својом речју и ја сам је ухватио...{S} Одустала је од накита и — тај п 
лужује.{S} То сви признају као истину и ја вам кажем, да сваки народ има и онаког попа и учитељ 
оје си посисао, вели му ђаво, онда ћу и ја избљувати децу.{S} Св. Сисоје се помоли Богу и Бог у 
творили?“ пита Славна.</p> <p>„То бих и ја волела знати“, каже Јованка. „Али ми отац није говор 
S} Тома је учинио друкчије.{S} Каже: „И ја сам као мало уморен, али је велика воља у мени, да п 
нестане међу нама споразума.“</p> <p>„И ја то мислим“, вели доктор, „па мислим и то, да допусти 
ки брате и пријатељу, не би ја и где би ја.{S} Него је Савета Ивина свему крива, Христос јој су 
p>„Јао, слатки брате и пријатељу, не би ја и где би ја.{S} Него је Савета Ивина свему крива, Хр 
, као што никоме не шкоди ни то, ако би ја метнула на себе гривну, коју сам од моје покојне мат 
бе уграбим‘“ Па јој онда кажем, како би ја њу волео и пазио је.{S} Она се само смеје и каже: „И 
у и помоћ у невољи.{S} Поред наших људи ја сам могао пропасти.{S} Бадава ја кумим, молим и саве 
ано.{S} Него се о томе промишљам: би ли ја могао све то исплатити макар за 10, 20, 30 година?“< 
рен, „може бити да су ребра читава, али ја осећам, да се нешто прекинуло у мени и да никад више 
 да се устручавамо једно од другог, али ја мислим, да би баш твоја Варвара пристала за брат-Бор 
 да га толико савлада, онда је зло, али ја се бојим, да ће бити још и што горе.{S} Хајд, видеће 
еко).{S} Сад хајд, нека је тако.{S} Али ја знам:{S} И карта и мода и свако зло мање је, што је  
дан, Господе!{S} А Исус јој рече:{S} Ни ја те не осуђујем; иди и од сад не греши.“</p> <p>Борив 
 оне друге веле опет: „Не могу ваљда ни ја да будем гора и од оне најсиротије.“ Говорио је, од  
 играчица, да јој пара нема, а нисам ни ја у томе постидан.{S} Истина, ја сам њојзи први казао: 
не вратио“.</p> <p>„Види Бог, да сам ти ја показао пут к спасенију“, вели му Лазар.</p> <p>„Хва 
и; не треба теби Јерусалим.{S} За то ти ја кажем, а ако мени не верујеш, можеш питати и патрија 
ек су ме учили, како ћу да убијем; увек ја да убијем другог, а никад други мене.{S} Па кад сам  
ш суд о оним приповеткама, које сам вам ја дала“.</p> <p>„О приповеткама С. В. П.?“ пита он.</p 
p>„Бежите од људи“, каже он, „а ето вам ја дошао на ограду.“</p> <p>„Ништа то...“</p> <p>„Па ка 
?{S} Ниси ти мене хвала Богу убио, имам ја и данас више но и један у селу...{S} Поткрадај ме ко 
е, „ви сте гледали муке онога, кога сам ја убила, ви сте слушали о мени само зло и срамоту.“</p 
 ове Христове речи: „Не мислите, да сам ја дошао да донесем мир на земљу, него мач.{S} Ја сам д 
рајко, али није ни било лако.{S} Да сам ја ма колико говорио, да се мане — не би послушала, нег 
 „На добром сам ја месту; заслужила сам ја то“, али кад јој је Лазар протумачио, да је њихова с 
чи, па да бацим у јендек.{S} Грешна сам ја, врло сам грешна, Боривоје.“</p> <pb n="174" /> <p>Б 
 то, да се не јављам суду.{S} Доста сам ја, брате, тамновао свога века, па је лепо од мене и то 
те утрли оно, што је било.{S} А шта сам ја учинила, да ми се умали онај силни терет пред Богом  
аспели“, каже Јованка. „У Бечу, где сам ја учила школу, има икона, како је Христос на крсту.{S} 
жене.{S} Нека каже ко шта хоће, али сам ја увек готов да положим заклетву, да су назаренску вер 
ажелео.“</p> <p>„Еј, еј, децо, опак сам ја човек био... врло опак.{S} Куд сам застранио?{S} Али 
 нећеш ти више предавати паору, док сам ја жива.“</p> <p>Доктор се само смеје, а Јованка умируј 
се испрва опирала; каже: „На добром сам ја месту; заслужила сам ја то“, али кад јој је Лазар пр 
штво, не могу се поправити.{S} Хтео сам ја и пре да се оканем рђава живота, али не иде.{S} Стар 
ари сахат покварио, овај овде купио сам ја на вашару, укуцао ексер и обесио га.{S} Он нити је п 
{S} Јелте, да се и ви домишљате, ко сам ја?“</p> <p>Лазар се мало збунио, али је примио руку. „ 
p> <p>Боривоје се збуни.</p> <p>„Ко сам ја?“ — пита он, а њено узбуђење прешло је већ на њега.< 
акао из кола, те се угрувао.{S} Чуо сам ја то, али сам ћутао.{S} Доста ми је.“</p> <p>Истражни  
ар, да те одвучем?“, питам ја. „3ар сам ја најгори?{S} Та, уграбио бих те, да си сред цареве во 
Теби не дам.“ — „За што не даш, зар сам ја пропао?“ пита домаћин. „Ниси пропао“, вели грк Сима, 
„сине, не <pb n="42" /> бој се, још сам ја жив.{S} Ма отишло и два и три фртаља земље, ја ћу те 
ине?“</p> <p>„Немој нано плакати, нисам ја баш тако одвише болестан.“</p> <p>Мајчина рука пређе 
е бих био кадар, да те одвучем?“, питам ја. „3ар сам ја најгори?{S} Та, уграбио бих те, да си с 
учитеља Јовића.“ „А шта ћу тамо?“ питам ја. „Не бој се ништа, запражиће он добро Светозару чорб 
се ти Симе пекара, оставиће те.{S} Идем ја сваке ноћи и њему, па видим, да није сталан...“ И ка 
и неће ништа дати“. „И не треба“, кажем ја, „само кад си ти ту“.</p> <p>„Е видиш, то си врло ле 
у осетили и ја морадох чекати.{S} Кажем ја Варвари:{S} Дете моје, спавај ти мирно и немој на ме 
рже и по две краве. (Смеј).{S} Не кажем ја то за смеј, него што је истина.{S} Данас се ми парни 
о лепо живели, све до Божића.{S} Кријем ја њу од свакога, а и она тражи, да нико не дозна, где  
ри, које сам до сад покрао?...{S} Видим ја, да мени нема лека; не одем <pb n="54" /> ли у Назар 
 Боривоје.</p> <p>„Та но, но; не тражим ја, да се мешам у поповске ствари, само к’о велим:{S} М 
зла жена по човека казна божја.{S} Него ја хтедох друго што почети.{S} Је си ли ти брат-Лазаре  
већ дванаести час куцнуо.{S} Ово гнездо ја ћу разорити.“ При тим речима удари батином по сату,  
аца и кога је нестало, него сам га убио ја...{S} Кад су вуци напали стадо, ми их растерасмо и ј 
 умеша. „А шта ће бити онда Лазаре, ако ја одем коме од оних људи, па му кажем: „Упалио сам те  
 ћете ви страдати што у вашој вери, ако ја будем певала?“</p> <p>„Ви можете радити што год хоће 
и то лепо и је ли то хришћански?{S} Ако ја хоћу спомен од моје матере да имам уза се, ви ме већ 
старешини, те му се јада.{S} Каже: „Ако ја не окренем други крај, хоће ме Криста за месец-два д 
?{S} Зар то не значи, да види Бог, како ја тебе ударам, па ће и он ударити мене?{S} Хоћеш Бог д 
ло лепо измислио.{S} Само ми кажи, како ја могу веровати у то, кад знам, да је Милева од тебе п 
те мој син — мој Гига, поверио.{S} Лепо ја њему говорим:{S} Ошта је теби, да се назарениш?{S} Т 
Трчали да“, каже девојка, „а за што, то ја не могу знати.“</p> <p>„Ја сам“, вели брат Тома и ок 
 и рођени брат да ти крха врат?!{S} Зар ја нисам бивала код покојнице и видела, да је у ње било 
Нећу“, каже она.</p> <p>„За што?{S} Зар ја не бих платио као и други или бих вам упарложио земљ 
латићу те, само се остави Назарена, јер ја то не могу преживети.“</p> <p>Није помогло.{S} Лазар 
 дај да их замолим, нека жене дете, јер ја баш више не могу овако.“</p> <p>Док је она говорила, 
“, пита, „шта би ви радили, кад бих вас ја ударила?“</p> <p>„Не бих радио ништа“, вели он, „али 
унке и сарме на данашњи дан“.{S} И опет ја њојзи говорим, да је не дам ни за све прасеће главе  
што је излишно и штетно.{S} Ако не могу ја то да учиним, како смем тражити, да то учини онај, к 
 му је кћи невенчана.{S} Каже: „Не могу ја допустити, да моја кћи живи као патка, без свештенич 
м одбору: „Ама, за Бога људи, како могу ја поред жене и четворо деце изићи на крај са 600 форин 
ко мора знати и може знати, да што могу ја, не може он.{S} Што Петар може да баци олако на улиц 
а ће пасти која реч из уста мојих, коју ја као свештеник не бих требао да кажем...“</p> <p>Лаза 
а, па чисто не верује.{S} Каже: „Истину ја говорим, господине.{S} Волијем и умрети, него да сла 
предао,“ помисли он у себи, „како ћу ту ја онда помоћи?“</p> <p>А Варвара?{S} Она кад чу свршен 
ну само три године дана робије, онда ћу ја сутра убити и моју.“</p> <p>Дође и други па и трећи  
пи ми дувана, па ме причекај ту, сад ћу ја доћи“.</p> <p>„То је било онога дана, кад си је угра 
децу сећи по поле, поделити их, него ћу ја остати, па како буде.{S} А добро неће бити“.</p> <p> 
>„Треба!“</p> <p>„Ето видиш!{S} Како ћу ја да нађем све оне непознате људе, којима сам на вашар 
 будеш са мном овако искрен, као што ћу ја с тобом.“</p> <p>Лазар и опет не рече ништа.</p> <p> 
ично.{S} Само кад и кад шапне: „Удесићу ја то“.</p> <p>„Удеси“, каже она и опет, па онда увек д 
зао камење, да га убије.{S} Па шта хоћу ја, црвак ништави?{S} Хвала ти Јованка.“ И онда оде, да 
жене из скупштине или дајте мени, да их ја истерам, па ћу тога часа остати међу вама...“</p> <p 
мо, да ће тим људма Бог платити, кад их ја не познајем.{S} Али ако макар само онима <pb n="52"  
вити.{S} Али шта то смета вама, кад бих ја пушио?{S} Не крадем, не варам, не убијам.{S} Нисам ч 
<l>„Побегла је, ту жалости нема,</l> <l>Ја ћу мени довести из Срема,</l> <l>Ситна, мала, носи с 
 раздаду по народу.{S} Хвала им!</p> <p>Ја сам се трудио, да у овом другом издању мало дотерам  
 и ипет пише, да га прође време.</p> <p>Ја сам то опште право употребио и за себе, те сам се у  
је, па и то у вацкој казнионици.</p> <p>Ја овај роман нисам писао тајно, кришом, али га нисам п 
.</p> <p>„Брат Боривоје“, каже Рахила, „ја сам за цело држала, да ћете се у нашем селу настанит 
<p>„Кад смо већ код тога посла“, каже, „ја мислим, да би Влада Милин и Стана Павлова баш приста 
<p>Али Томин није: „Како знате“, каже, „ја у томе нећу ни ово ни оно.{S} Ви ћете најбоље пресуд 
, хтеде да и изиђе. „Опростите“, каже, „ја тражим брат-Тому, поручио је, да му дођем у ово доба 
мо махну главом. „Опростите ми“, каже, „ја нисам учен, да вам могу на све одговорити, али сам б 
и, све грми.</p> <p>„Драги мој“, каже, „ја ћу те бранити на суду; не бој се, не може ти бити ни 
а мене је све доцне“, зајечи Боривоје, „ја сам превршио меру.{S} Мени нема лека“.</p> <p>„Онај  
рат Мирко гласом пуним очинске љубави, „ја сам ти једаред већ говорио о некој ствари, но ти кан 
крете Лазару.</p> <p>„Брате“, каже му, „ја у овом тренутку скидам мантију са себе, излазим пред 
 помогне Светозару у скупљању чланова. „Ја“, каже, „имам десетак кућа, са којима сам мало чвршћ 
них, а руке му обухватају колена њена. „Ја... ја ћу“, каже он, „гледати, да се промени ствар.“< 
ше затрчао, па га је и сустигла казна. „Ја сам, господине, служио код вас, па знам какав је оно 
 би и да га причека; на послетку пође. „Ја ћу доћи доцније“, каже. „Молим вас испоручите му, да 
ицу, да би рада да ствар мало покрије. „Ја“, рече на послетку, „не бих могла сведочити ни овако 
ад пређе преко њена лица болни осећај. „Ја не могу да се тужим, не смем да се тужим, немам прав 
в. писму.</p> <p>Умешао се и бележник. „Ја“, каже, „браћо, највећма вам не одобравам то, што не 
рте у Лазара...</p> <p>Лазар је ћутао. „Ја мислим“, каже Светозар Лазару, „да би ти брате могао 
варају и нехотице „Молитву грешника“ : „Ја знам, Господе, какав ће ме страх обузети, кад ми поч 
е....“</p> <p>Устаде и трећи.{S} Каже: „Ја сам служио у Босни и видео, да Турци држе за велики  
</p> <p>Пера је вртио главом.{S} Каже: „Ја се мучим да уђем у Назарене највише за то, да се мал 
итном песничицом по наковњу и да каже: „Ја нећу друкчије“, да Шандор нема куд, но само вели: „Н 
тија лицка као нека грофица, јер каже: „Ја ћу зарадити, заслужићу мотиком, па ћу се обући.“ А о 
а кад му се кашаљ утиша, он проговори: „Ја сам примио пушку и служио цара три године.{S} За те  
еника?“</p> <p>Учитељ Миливој примети: „Ја сам казао само толико, да рђави свештеници нису <hi> 
нако, као истражном судији, па заврши: „Ја ћу скоро, што но кажу, Богу на истину, али ме није ж 
атељ Панта ће им рећи онако на просто: „Ја бих вам казао и саветовао, људи и браћо, да се ви „п 
 и говорио као себи, али опет на глас: „Ја морам од сад сести међу пријатеље у скупштини, ја ни 
а паметних.{S} Многа каже свом човеку: „Ја ћу овако, како сам научила, а што си ти отишао у Нов 
:{S} Шта је с оним, што смо говорили?“ „Ја не знам, да смо ми што говорили“, каже. „Е, гле сад, 
ом. „То ти не можеш исплатити“.</p> <p>„Ја и не лупам главу, да платим све на једаред и одмах.{ 
, али је чула Милевину вриску“.</p> <p>„Ја нисам чуо, Бог нека ме убије, ако слажем и једне реч 
они низови бисера?“ пита друга.</p> <p>„Ја сам све чула још јутрос“, хвали се трећа. „Мамика“,  
читању?“ пита је опет Боривоје.</p> <p>„Ја мислим и мислим, да би боље било, да Бог није света  
е завршио, кад Светозар отпоче.</p> <p>„Ја сам мислио“, каже он, „да наша браћа овде немају нич 
оне ноћи, па се од тог згрозио.</p> <p>„Ја сам се успалио... успалио“, говори у себи.</p> <p>Не 
{S} Тек у нас данас није добро.</p> <p>„Ја сам слушао да је и назаренску веру измислио Шваба, а 
на крају закука очајним гласом:</p> <p>„Ја сам крива, несретница!“</p> <p>Лекар ју је тешио.{S} 
приступио Светозару и рекао му:</p> <p>„Ја сам увек говорио, да ћете ви победити.{S} То сам отв 
а за што, то ја не могу знати.“</p> <p>„Ја сам“, вели брат Тома и окрете се од Милеве, „одмах м 
о, она се трже.</p> <p>„Ко је?“</p> <p>„Ја, отвори...“</p> <p>Али то Боривоје не иште као Назар 
 <p>„Хм, а како ћу га довести?“</p> <p>„Ја мислим“, каже она, „поручи ти по њега у каквом вашем 
ују, да баш мораш у Јерусалим?“</p> <p>„Ја ћу се о томе већ исповедити св. патријарху на гробу  
</p> <p>„Нисам“.</p> <p>„Него?“</p> <p>„Ја сам Назарећанин“, вели Боривоје некако свечано, па о 
ио на кола и силом одвукао до забрањене јабуке. „Но као што је познато“, рече Обренов бранилац, 
ећ упознала са змијом и шетала под оном јабуком, пред којом је писано с крупни слови: <hi>„Ово  
ему је дала Марта десет нових дуката на јабуку, (он је мислио, да то неће никад моћи да потроши 
идите ли ово округло лице у детета, ове јабучице на образима, ове велике, лепе, црне очи?{S} То 
ој се бар куне, да је то чиста чистацка јава.{S} Испрва му дође ђаво, те се лепо разговара с њи 
Донели ме крвавог и модрог овамо, па су јавили оном господину, који ме је примио, да сам путем  
аје, а то је крштење.{S} Он се мора сам јавити старешинама, сам искати крштење и издржати испит 
 од суда, ти се сам од своје воље мораш јавити власти, да примиш плату за своја недела.{S} Није 
ус им одговори:{S} Многа вам добра дела јавих <pb n="204" /> од оца својега, <hi>за које од доб 
етвртак дође писмо на Светозара, у коме јавља, да одустаје од предавања, те да се постарају Лаз 
p>Но таман Боривоје остао сам, а већ му јављају, да ће скорим добити суд.{S} Зову га пред судск 
ћу дати, само ми поклоните то, да се не јављам суду.{S} Доста сам ја, брате, тамновао свога век 
ада постаде оно, што до сад беше тајно, јавно.{S} И Боривоје и Сима изјављују свем селу на види 
На послетку догрди Томи и он се реши да јавно, у скупштини укори Боривоја.{S} Али неће га имено 
 Казала сам вам већ, да ја не бих могла јавно, пред свим светом у вашој скупштини плакати, па д 
же“, каже Боривоје, „жена никад не чита јавно еванђеља, молитве, нити тумачи св. писма.{S} То м 
</p> <p>Каже: „И не нађе се нико, да је јавно изобличи у скупштини, њу, која је св. писмо држал 
не, али на селу нема новина.{S} Тамо је јавно гласило — песма.{S} Девојке се скупе, претресу св 
е придруже каквој ствари.{S} А сад се и јавно мишљење окренуло.{S} Јер чак и они, који не беху  
тац твој, који види тајно, платиће теби јавно.“</p> <p>Ове узвишене речи и друге које стоје с о 
овача.{S} Па за што бар то нисте казали јавно, да вас чује цео збор“.</p> <pb n="131" /> <p>„Не 
е ни потребно.{S} Дај, да чујемо сеоско јавно гласило.{S} У вароши су то новине, али на селу не 
и како то кажу — повери.{S} Не таји, но јавно исповеда, каква је код ње ствар.{S} Гризе је саве 
азарени имају богомољу, где се скупљају јавно на општу молитву.{S} Тешко му би, да нађе одмах о 
 у две руке.{S} Мораћемо и Раду и Стану јавно опоменути, јер је срамота што чине.“</p> <p>Милев 
у.“</p> <p>Тома је за то, да се опомену јавно у скупштини.{S} Мирку је то много, него вели: „До 
е је бадава, људи су.{S} Ако и не плачу јавно, плачу у срцу.{S} Извлаче своју децу на гробље, и 
 кратка песма била је доста веран тумач јавног мишљења у селу.{S} Огромна већина одбила је то н 
ају књижевне крађе — површност; у нашем јавном животу грамзивост, самољубље, јурење за славом,  
енство и били савршени, то је избило на јавност мало доцније и у самој њиховој скупштини.</p> < 
зиће по лако к себи, а уз питоме овце и јагњад припитомиће се и он.{S} Само га обилазите чешће  
подски.{S} Мал’, мал’, те закољу ћурку, јагње, зеца.{S} А Гавран је увек умео удесити, да и он  
та и измицао му.{S} Сад стоји мирно као јагње и пружа образ, као да чека пољубац а не песницу.{ 
 видиш пропадање морално, материјално — јад, несрећу.{S} Ово грозно стање, које не може дуго тр 
де Пера назаренском старешини, те му се јада.{S} Каже: „Ако ја не окренем други крај, хоће ме К 
е то весеље.{S} Али то не би било ни по јада, да се нису закачиле и о докторово предавање.{S} А 
 такође поверио, те почеше старци да се јадају.</p> <p>Кад су се добро изјадали, а још боље под 
асове.</p> <p>„Шта да радим, кукавица?“ јадала се Марта. „Кад га видим таког, долази ми тешко,  
ако трезвена жена поче да кука, плаче и јадикује.{S} Налазила је мира само у скупштини, а и код 
ојаким тамним мислима, киње душу своју, јадикују над поквареношћу својом, над поквареношћу свет 
највећи труд полагао око тога, да своје јадне другове обрати у Назарене. <hi>„Кајте се људи, ид 
„Боже сачувај“, вели Здравковић, „ти су јадници далеко од српске свести.{S} Не гласају никако.“ 
оже, та и она птица у гори и онај вук у јазбини, па чак и она риба у дубини мора зна, какав је  
рофесор Здравковић: <hi>Да идемо вуку у јазбину</hi>.</p> <p>Брат Мирко је стојао најближе од у 
р Здравковић назвао:{S} Да одемо вуку у јазбину и тамо да га нападнемо.</p> <p>Боривоје је био  
отови да отпадну, мораш да их држиш као јаје на длану, да их не разбијеш.{S} Ту се не може држа 
чео је већ да се хвата мрак.{S} Била је јака зима, а пут покривен дебелим снегом.{S} Боривоје т 
 жижак и светлост тог жишка беше толико јака, да је Лазар упознао дошљака.{S} Био му је сељак,  
 сеоска болест.{S} А свако село има две јаке гвоздене капије.{S} Једна је капија свештеник, дру 
ељу доћи у скупштину, али је још сотона јаки у њему.{S} Кад би брат Мирко или неко од старије б 
уни, а кад је после дошла к себи, осети јаки бол у грудима и вреле сузе ударише јој на очи.{S}  
 опет дечурлија сеоска виче за крупним, јаким човеком: „Уа, уа, бугер“, бацају се камењем на ње 
о, што нерадо траже лекарске помоћи.{S} Јако умирање код њих долази понајвише из њихова болесно 
 <p>Тако је и било.{S} Боривоје је и од јако био вредан, послушан, ваљан у сваком погледу.{S} Њ 
ћаја ако и није са свим нестало, али је јако, врло јако малаксао.{S} Кад је устао, усне му се с 
ћ је била доста непријатна.{S} Ветар је јако дувао; таласи на Дунаву шумили су обалом, а црни о 
није са свим нестало, али је јако, врло јако малаксао.{S} Кад је устао, усне му се смешиле, али 
 „Право <pb n="101" /> је казао апостол Јаков, да је језик немирно зло и да ћеш пре бубе и звер 
зненадила је.</p> <p>Наведена посланица Јаковљева почиње речима: „Браћо моја, не гледајте ко је 
Лазар је прочитао трећу главу посланице Јаковљеве, у којој се говори, како је језик мали уд, ал 
 Лазар св. писмо.{S} Читао је II. главу Јаковљеве посланице, па ју је онда тумачио.</p> <p>Гово 
ојсејевој I. књизи, глава 28.{S} Кад је Јакову дошло време да се ожени, његов отац Исак није му 
 <p>Скоро у исто време „поверио“ и Маша Јанковић, јединац, син врло имућног ратара.{S} Његов от 
на вода, него као тамјаника, шта ли.{S} Јао, часни је потр’о, баш лепа жена“.</p> <pb n="178" / 
ен, па помодрио, позеленио, пожутео.{S} Јао, једини мој мужу, само се сад предигни, никад више  
а верује ушима, па онда полети Срдану. „Јао друже, Бог те је умудрио“.</p> <p>„Иди само — иди.. 
облозима.{S} Она их дочека запевајући: „Јао, леле мене, браћо и пријатељи слатки, шта ћу сад!“< 
ном,“ рече јој неко из друштва.</p> <p>„Јао шта ћу, леле мене, ја жена?{S} Знаш како је код нас 
и то главом супруга поп-Јашина.</p> <p>„Јао, Јашо“, каже, и то каже доста јасно, „боље да сам у 
ли децу, него само зреле људе.“</p> <p>„Јао, гле сад!“ вели Јулка. „Да ме Бог сачува да будем к 
бро је да причека са женидбом.“</p> <p>„Јао куку мајци, па докле да чека?“ пита баба Стака. „Ба 
је још доста чврст за женидбу.“</p> <p>„Јао куку мене!“ вајка се баба Стака. „Та, ето видим људ 
 па пита: „Је ли баш врло зло?“</p> <p>„Јао, леле мене, не знам.{S} Свуда је надувен, па помодр 
а напред промислити шта чиниш?“</p> <p>„Јао, слатки брате и пријатељу, не би ја и где би ја.{S} 
 њим, док се вијао, а после се разбеси, јарост га обузе, дохвати цигљу и удари брава таком снаг 
стављаше и за мало дође у тако необичну јарост, да се чак и лекар зачудио.{S} Сваки час је изгл 
 женити“, довикнула је Јулка у највећој јарости.</p> <p>Боривоје обори главу.{S} Оваквој се бед 
и запиткивала ојађену кћер, али не доби јасна одговора.{S} Милева је дуго плакала, заронила је  
ојка њега.{S} Његове мисли нису са свим јасне.{S} Али њему шапће неки потајни глас, извире нека 
 год даље улазио у њега, опажао сам све јасније и јасније у засенку његову <hi>целокупан живот  
улазио у њега, опажао сам све јасније и јасније у засенку његову <hi>целокупан живот наш</hi>.{ 
у скупштини Варвару за руку и изговорио јасним гласом: „Хоћу да узмем Варвару за жену своју и х 
очинио, сећа се страшне и многе крви, а јасно му је само толико, да је убио жену.{S} Чија је он 
 и у Боривоју...{S} Њему је само у пола јасно, где је био и шта је све хтео оне ноћи, па се од  
> <p>„Јао, Јашо“, каже, и то каже доста јасно, „боље да сам умрла, но што сам то чула о вами... 
заренској скупштини.{S} Сад јој постаде јасно, с које стране ветар дува, и на мах подиже главу. 
ар“, вели Светозар. „Но и оно напред је јасно.{S} Оно остаје написано те написано, па ма што иш 
ају, од еванђеља живе“.{S} Зар ово није јасно?“</p> <p>Лазар умукну за часак, али већ му приско 
ен као крв, његово тешко дисање чује се јасно и у оном метежу и он се повуче у крај.{S} Гаја се 
} За дуго не изговорише ни речи, али се јасно чује тешко дисање њих обадвају.</p> <p>На једном  
лим очима и тешкој суморности видело се јасно, да су скрушени, готово сломијени оним страшним и 
, док се прибрала.{S} Али онда јој беше јасно, шта ће и како ће.{S} Заверила се у себи, да ће ж 
ином, није заклањао месеца.{S} И видеше јасно, где се коњи боре с таласима и Боривоја где трире 
 у позоришту. „Кратко и јасно, кратко и јасно!“, вели и по десет пута.</p> <p>Између сеоских уч 
 тапше као да је у позоришту. „Кратко и јасно, кратко и јасно!“, вели и по десет пута.</p> <p>И 
а свет, а не њој.“</p> <p>Боривоје види јасно, да из ове женске прилике говори ђаво, али не реч 
 ни мало, те се види у соби све са свим јасно, <pb n="164" /> па и то, за што су завесе остале  
Боривоје није могао да разабере са свим јасно.{S} Речи, које најчешће допираху до нега, биле су 
етеше у порту.{S} А из порте се са свим јасно видело, да иза села гори гомила ђубрета. „Хајдемо 
к крви према мозгу...{S} Да је ко могао јасно видети његово лице, опазио би, да се у тренутку п 
каже он, писао је о томе, писао је тако јасно, да то може свако <pb n="148" /> разумети.{S} Он  
исли ишле су јој по глави, само не тако јасно, но магловито.{S} Тек дође јој тешко, врло тешко  
поједина приповетка не показује то тако јасно као низ приповедака.{S} Тешко оном, чије се душе  
мео и схватио све, али му је довде било јасно.{S} Прво, да је Светозар доиста брат Лазарев, а д 
ао сестрино лице, онда и њему поста оно јасно, што је слутио, и — од срца зажали сестру.{S} Заж 
познаде тајну своје душе, поста јој оно јасно, што је до сад само назирала и што не хтеде призн 
ког одговора, поцрвени и занеми.</p> <p>Јасно је, што рекли Назарени, да је била у оном тренутк 
седео на постељи, за леђа му подметнули јастуке, а Лазар је седео на столици, чело ногу његових 
ицала.{S} Главу је још дубље заронила у јастуке, а лице јој се још мање видело но пре.</p> <p>О 
ка, које прате сваки покрет њен.{S} Они јастуци су већ мекши, примише многу сузу из ока Милевин 
.{S} Милевина глава као да се покрену у јастуцима. „Не иде нико за њим“, мислила је, „он ће за  
ндор ковач само за то није дошао у наше јато нити хоће да иде у друштво добрих људи, што има и  
сио је овако: „Назарени се спремају, да јатомице напусте своје досадашње коло.“ А уредник листа 
звлаче их без крста и опела, без сузе и јаука, али им је у души тим теже.{S} По њиховим упалим  
Кад је тај глас дошао до Наде, она само јаукну. „То није био сотона“, рече, „то је била Јулка!{ 
>Момче беше ознојено и запурено од брза јахања, па и не примећаваше, колико су његове речи утец 
 није могао, јер му се болест повратила јаче но игда), па је опет било плача.{S} Те посете скрх 
е стране.{S} Њеном Влади позлило је све јаче и јаче, и он за неколико недеља <pb n="14" /> сврш 
 њиме да овлађују.{S} Сад му долази све јаче и јаче воља да је теши, да се баци пред њом на зем 
ар је при читању и тумачењу долазио све јаче и јаче у ватру и сад је говорио скоро са свим глас 
де Лазар онолику поквареност, све га је јаче и јаче вукло Цвети.{S} Но с шоме је сад бивао још  
е.{S} Њеном Влади позлило је све јаче и јаче, и он за неколико недеља <pb n="14" /> сврши сасви 
а овлађују.{S} Сад му долази све јаче и јаче воља да је теши, да се баци пред њом на земљу, да  
ри читању и тумачењу долазио све јаче и јаче у ватру и сад је говорио скоро са свим гласно: „Ми 
р онолику поквареност, све га је јаче и јаче вукло Цвети.{S} Но с шоме је сад бивао још ређе, н 
 Кад се мушки опростише с њим, много му јаче стискоше руку, но што је то међу Назаренима обичај 
ислио је он у себи; срце му уздрхта још јаче и затвори очи.{S} Осети, како се мајка му належе н 
во коњима по ушима, а уздице затеже још јаче на десно.{S} Коњи јурнуше с насипа доле — у Дунав. 
} Никакав!{S} Али има нешто, што је још јаче од материне љубави, а то је невоља, немаштина.</p> 
и подиже се дебела прашина.{S} Жене још јаче зацикаше, мисле дошао је страшни суд, јер ломњава  
.</p> <p>Једног дана, када је Влади још јаче позлило, испрати кола по варошког лекара, оног ист 
 /> уздисаји, испрва слаби, а после све јачи, брује као оно ветар кроз суво, јесење лишће.{S} Ш 
 проти и целива га у руку.{S} То је нај јачи доказ, да није Назаренка.</p> <p>„Дошла сам“, каже 
ма шале, те неколико њих, који беху нај јачи, навалише на Боривоја и отргоше старца од њега.{S} 
но и празно“.</p> <p>Но све бадава, поп-Јаша се баш мало час ухватио у коштац с Јовом Тиминим,  
рећи против мене?!{S} Говори!“ вели поп-Јаша раздражено. „Мој је живот чист, чист, па не дам, д 
едина.{S} А?“</p> <pb n="153" /> <p>Поп-Јаша се овде мало од више затрчао, па га је и сустигла  
РЕНИ</p> <p>РОМАН</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЈАША ТОМИЋ.</p> <p>ДРУГО ИЗДАЊЕ.</p> <p>ЦЕНА 2 КРУНЕ (2 
 реч узела жена и то главом супруга поп-Јашина.</p> <p>„Јао, Јашо“, каже, и то каже доста јасно 
 су у приличној гунгули.{S} Умирују поп-Јашину госпођу, износе једно другом разлоге против Наза 
главом супруга поп-Јашина.</p> <p>„Јао, Јашо“, каже, и то каже доста јасно, „боље да сам умрла, 
„кабао“ како то веле у Бачкој, па онда, је ли боље казати: „зарио сам се у посао“ или „заронио  
азе му познати, врло познати, а не зна, је ли их пре тога виђао овде или може бити где год на п 
ударити мене?{S} Хоћеш Бог да ме убије, је ли?“</p> <p>Лазар је ћутао и сад је то његово ћутање 
“ плану чича-Срдан. „Казуј, несретниче, је ли истина, да си већ дваред одлазио у назаренску ску 
војим синовима.{S} Је ли то хришћански, је ли то човечно, је ли то братски, је ли то родитељски 
ки, је ли то човечно, је ли то братски, је ли то родитељски??“ У овом смислу говорио је прота и 
 теби требала девојка, него њени новци, је ли?“</p> <p>Обрен ћути.{S} За тим се истражни судац  
нда треба свакога да молим за опроштај, је ли, и да му вратим и штету, је ли?“</p> <p>„Треба!“< 
 Је ли то хришћански, је ли то човечно, је ли то братски, је ли то родитељски??“ У овом смислу  
послетку проговори: „Кажите нам истину, је ли ваша жена од своје воље пошла за вас или су је на 
проштај, је ли, и да му вратим и штету, је ли?“</p> <p>„Треба!“</p> <p>„Ето видиш!{S} Како ћу ј 
рошапута: „Кад се човек убије, грех је; је ли?“</p> <p>„Грех“, каже она. „Ето, ја цео дан мисли 
.{S} А неко рече: „Право <pb n="101" /> је казао апостол Јаков, да је језик немирно зло и да ће 
 подрило му здравље, и он <pb n="51" /> је осећао, да ако још једном западне, неће више изићи ж 
Хајдемо натраг“, дозивао <pb n="181" /> је Здравковић народ, „није ништа“, али нико не дође нат 
номе и болесноме.{S} Док <pb n="213" /> је сунца на небу, лакше је, али кад и сунца једном нест 
ењивало човека.{S} За тим <pb n="43" /> је малиша виђао, где ноћу долазе у њихову кућу неки људ 
ини по вољи?!{S} Сад вам <pb n="105" /> је опет криво, што сам се умирио и опаметио, те вам виш 
 господар над собом, сад <pb n="168" /> је скренуо с пута не само за тренутак, но је залутао да 
ареди црну кафу, мумлала <pb n="198" /> је у себи: „Поповска посла; а могла сам одмах знати, да 
у је, па нека каже, како <pb n="129" /> је испратио сад у пролеће једног нашег богатог домаћина 
о зна, чита н. пр. живот св. Сисоја.{S} Је ди вам позната та књига?{S} Каже се у њој, да осигур 
ојим родитељима или својим синовима.{S} Је ли то хришћански, је ли то човечно, је ли то братски 
{S} Него ја хтедох друго што почети.{S} Је си ли ти брат-Лазаре говорио пријатељу Боривоју, как 
мислио Шваба, ал не могу да верујем.{S} Је ли икад знао Шваба, шта је то моба?{S} Није?{S} А ет 
ек не држите, да ја друкчије мислим.{S} Је ли овде Милева?{S} Личи ли и она на Светозара као ви 
им манама у говору.{S} Испитивао је:{S} Је ли боље казати „ведро“ како кажу у Банату или „кабао 
удама у нашем народу, управо о томе:{S} Је ли истинита она народна предрасуда, да се дивљи голу 
т брата, губи се морал и не пита се:{S} Је ли ова ствар човечна и поштена, но се само пита:{S}  
роду књига и водилица.{S} Па кажите:{S} Је ли онда било оног, чега данас видимо?</p> <p>„Промен 
 што?{S} Чула је и то, поче мислити:{S} Је ли само он свему крив?{S} И нехотице поче лупати гла 
 до стотине Назарена.{S} И ја питам:{S} Је ли тамо крив учитељ и свештеник?{S} Јесу ли и тамо у 
ковића, на коју је страну он гласао?{S} Је ли он гласао за Србина?{S} Гласао је — врага.“ Мало  
питам:{S} А како ли је тамо код вас?{S} Је ли и тамо све злато, што блиста?{S} Него ти велим са 
 судите по ситницама о целом човеку?{S} Је ли то лепо и је ли то хришћански?{S} Ако ја хоћу спо 
у му сестру Милеву — уграбили.{S} Да л’ је било силом или је девојка одобрила, није могао разаб 
 наше, то није Шваба измислио.{S} Шваба је измислио - <hi>векслу</hi>.{S} И адвоката је Шваба и 
, те кола, а већ трска је пропала; џаба је.{S} Мој Јова дошао кући, не једе, не пије, на оној м 
 док је у првој кошуљи.{S} Та да, треба је с прва почетка збунити.</p> <p>Вришти Криста, до неб 
и у царском граду, Бечу“.</p> <p>Служба је отпочела, прангије грувају, Светозарови другови, свр 
 мало поплашио и умири, али од ото доба је још кивнији на Назарене но пре.</p> <p>Милева се пов 
је у онаком стању угушити сузе.{S} Соба је пуна Назаренака, које прате сваки покрет њен.{S} Они 
ш с вечера, кад је дозва Срдан.{S} Соба је сва <pb n="185" /> увијена у дим. „Баба“ каже, а не  
шта то може бити.{S} Неки кажу:{S} Буба је, неки:{S} Црв је, но највише их је, који веле, да су 
 му никад више не нађу трага.{S} Бадава је све село ишло у потеру и тражило; ништа не нађоше.</ 
{S} Кућа му је празна, пуста.{S} Бадава је све, научио се на жену, а ње нема...{S} Другови му и 
ти неће казати друкчије.“</p> <p>Бадава је деда Ваја тумачио тако темељно науку о греховима, ни 
нашем селу човек богат, али тврд, једва је смео да се наједе.{S} Звали га Гавран.{S} Он је са ж 
претити.{S} Док моли, он је мали; једва је толики, колико дете од 6 година, али доцније расте с 
ука у село, био је сав изуједан и једва је могао да исприча, како је текла борба.{S} Но за то в 
ном мирисавим, соком од шипака.{S} Лева је рука његова мени под грлом, а десном ме грли.{S} Зак 
итву.{S} Кад се вечерња свршила, Милева је и опет била тужна, нерасположена, па се завукла у со 
, али не доби јасна одговора.{S} Милева је дуго плакала, заронила је главу у мајчино крило и са 
сти обадвоје.“ И онда занеми.{S} Милева је оборила главу, уздану и изиђе на поље.</p> <p>Мало п 
а Милевину цику оног вечера, а и Милева је говорила, да није хтела.{S} Суд је према томе осудио 
дан напаствује дете своје.{S} Но Милева је мирна.{S} Без писка и речи трпи, али место ње вриште 
чки озидавају и крепе.</p> <p>Но Милева је боље рачунала.{S} Она је слутила, да Боривоје неће д 
ad>Назаренске удаваче.</head> <p>Милева је дочекала госте још у дворишту. „Камо те данас?“ пита 
то га она није ни питала.</p> <p>Милева је служила госте, али одмах по ручку изгуби се.{S} Забо 
гледач и забравиле врата.</p> <p>Милева је у постељи, окренула је главу зиду и не миче се.{S} Н 
свим изгубљен и напуштен.</p> <p>Милева је наговестила свекрви, да би још једном волела да види 
аде: „Врло је за децом. “</p> <p>Милева је стојала на прагу, па се нагло окренула.{S} И она је  
о вам се не би опростио!“</p> <p>Милева је до сад седела узбуђена и као неки мрави подилазаше ј 
, шта ћемо.{S} Види Бог.“</p> <p>Милева је ево већ четврти пут ушла у собу, а Тома још једнако  
јер је срамота што чине.“</p> <p>Милева је чула ове речи и би јој некако неправо.{S} Слушала је 
а за цело на оном свету.“</p> <p>Милева је наговестила само, није имала снаге да иште.{S} Кад д 
 питао: „Где је Милева?“</p> <p>„Милева је болесна, врло је боли глава, те није могла доћи у ск 
и Обрен добро прошао.{S} Мара Шљиварева је сведочила, како је чула Милевину цику оног вечера, а 
и.{S} Не таји, но јавно исповеда, каква је код ње ствар.{S} Гризе је савест, мучи је њена лаком 
ара изишла из Дунава онаква иста, каква је и ушла.</p> <p>Тома је био већ разговорнији.</p> <p> 
иде, но бега у своје село. „Боже, каква је то крв у мени?“ пита и по десет пута.{S} Стигне кући 
и може бити и не знаш, господине, каква је са мном ствар?{S} Ја ништа не тајим; све сам казао г 
</p> <p>„Ма која, јер ето видите, каква је ствар.{S} Зидају кућу и мерник је направио добар пла 
 неко.</p> <p>„А сме ли се знати, каква је то цел?“ пита трећа. </p> <p>„Сме.{S} Хоћу путем нау 
p>Гле сад, мисли у себи Јулка.{S} Каква је то вера, <pb n="74" /> која забрањује пушити.{S} Зна 
, који би био вредан да опише:{S} Каква је радост овладала у кући чича-Срдана.{S} Као да је уша 
рај оваке наше више интелигенције каква је данас, скините капу пред учитељством. (Немир у збору 
е ли чудо, што стадо страда?{S} И каква је то вера, где нема дела?{S} Проповеда се:{S} Не кради 
 Колика срамота по сироту Марту и каква је туга обузе, кад јој донесоше ту вест.{S} Онемила, ск 
е нека од њих хоће да му олакша. „Каква је она друга велика мана у Назарена?“ пита.</p> <p>„Што 
и, мора се успаљивати.“ _</p> <p>„Каква је то Цвета?“ пита Боривоје, а не одговара на питање То 
/p> <p>„Помоз Бог, чико.“</p> <p>„Каква је она нова кућа?{S} Ено виш, онде, друга од рогља?“</p 
буду учесници у њихову весељу.{S} Црква је била пуна света, а венчање је извршио прота, који је 
> <p>Још много пре пола 10 сахати црква је дупком пуна.{S} Толико народа нема ни на Ускрс; а то 
први ће почети, а и право је.{S} Његова је то мисао, а после, он је најзаузимљивији и највештиј 
у на улицу, стоји Јова Пајинов.{S} Јова је по занату чизмар, управо крпа, али је ватрен Назарен 
е, да је у колима — сам...{S} Деда Јова је дрхтао као прут, Тома је заборавио да је Назарен, те 
нута кућа.</p> <p>Шта ће сад?{S} Испрва је мислио, да оде до тетке Стане, где су му стојала дец 
де опет песма и молитва.</p> <p>Молитва је као код Калвина <hi>слободна</hi>; онај, који чита м 
ике ни у Калвине. <hi>Клица Назаренства је у нашим општим друштвеним приликама</hi>.{S} И као ш 
да долази то питање.{S} Сетио се, да га је она још једном то питала и довела га онда у забуну.{ 
цигљу и удари брава таком снагом, да га је на месту убио.{S} Само успаљена, побеснела крв, могл 
вио с Милевом.{S} Зна тек толико, да га је понудила да седне.{S} Ко зна, кад би проговорио и да 
азар иде у назаренску скупштину и да га је Милан, друг његов одмамио тамо.</p> <p>Била баш неде 
ћан, него је удар био тако снажан да га је, управо рећи, обнесвестио.{S} Био је као онај камен; 
ио на десето, осети неки бол, као да га је ударио нож.{S} И он зна, са чега је тај бол.{S} Мал’ 
нка неке тајанствене романтике, која га је донде окружавала, паде с њега.{S} Он не би бранио же 
изу сањао, шта га чека.</p> <p>Јулка га је прва почела испитивати: „Јелте, Боривоје, молим вас, 
 коју је осећао према Цвети, очувала га је.{S} Цвета му дође тако велика, тако светла према ово 
Кад је Боривоје дошао кући, дочекала га је Нада још на прагу.{S} Нуди га вечером, но он промрмљ 
а себе, у највећој тајности?“ питала га је Јулка.</p> <p>Боривоје дође у неприлику, јер и Назар 
едоше кући, домаћица Јелена сместила га је у постељу, па га још претрпавала и други дан, јер је 
 детињства и она свечана песма вукла га је, као оно месец месечара.{S} Од једном се нађе за сто 
, човек се упустио.</p> <p>Чича Тома га је пажљиво мотрио.{S} Каже у себи: „Ако је Лазар допуст 
</p> <p>И дуго јој је говорио, а она га је радосно и усхићено слушала.{S} Када заврши, она му п 
S} Она је наследила његово имање, па га је за годину дана распудила и за кратко време дође поре 
аша се овде мало од више затрчао, па га је и сустигла казна. „Ја сам, господине, служио код вас 
едим“.</p> <pb n="175" /> <p>Варвара га је преплашено слушала, па му онда пришла.{S} Он је био  
да је успех постигнут?“</p> <p>Прота га је зачуђено гледао.</p> <p>„А, да шта хоћете још?“ пита 
 поведе га за собом унутра.{S} Марта га је на мах познала.{S} То је њен рођак из оближњег села, 
Бога“, рече свекрва место сина. „Бог га је одазвао к себи и ми треба да се мирно покоравамо вољ 
ом дивљом страшћу воли Боривоја, кад га је изгубила.</p> <p>Отишла је у собу, па се затворила.{ 
{S} Сети се оног првог састанка, кад га је она питала. „Опрашташ ли ми?“ И онда је хтео да јој  
свето писмо!{S} Не сећа се више, кад га је читала, а кад га је и узимала у руке, онда је само < 
 Лутер је рекао нешто слично.{S} Кад га је неко запитао: „Шта је Бог радио у бесконачности пре  
ећа се више, кад га је читала, а кад га је и узимала у руке, онда је само <pb n="173" /> гледал 
ај, тек што га није извадила.{S} Сад га је скрила у <pb n="112" /> крај полице и пружила Бориво 
Стане, где су му стојала деца, а сад га је нешто вукло право његовој кући.</p> <p>Близу уласка  
 или разговора облије румен.{S} Стид га је...{S} Мучи га мисао:{S} Шта она мисли о њему?{S} Зар 
е поремећену огрлицу.</p> <p>„Господ га је умудрио“, шапћу једна другој.{S} Кад се мушки опрост 
 виде Лазар онолику поквареност, све га је јаче и јаче вукло Цвети.{S} Но с шоме је сад бивао ј 
 су неких својих рачуна — и Боривоје га је врло лепо примио без икакве срдње и пребацивања.{S}  
 да се добро сврши“.</p> <p>Боривоје га је тешио у две-три речи, јер није било слободно, да раз 
а стојао пред неким господином, који га је испитивао и писао, окреће се по соби и види на сламњ 
будио био из оног тврдог сна, у који га је уљуљао Господ, кад се Ева већ упознала са змијом и ш 
од селом.</p> <p>Дође до куће, којој га је срце вукло и застаде да се одува.{S} Али само за час 
је био сатрвен, а она, жена за часак га је искушала; он јој се повери и откри јој сву тајну срц 
рати његову кћер, но срески начелник га је врло опоро испратио.{S} Каже му: „Мани се ти краљеви 
бом нашег брата Боривоја.{S} Бог нам га је поклонио“.</p> <p>Скупљени људи, жене, девојке трпал 
.{S} Кад је Сими Ваљану умро син, он га је сахранио врло скромно, а дао у благајницу 30 фор.{S} 
„отишао је брат-Томи на ручак.{S} Он га је позвао пре мене, а ја сам рачунао, да се по себи раз 
о реч: медом и шећером, а запиткивао га је дан ноћ о томе:{S} Колико треба да пости онај, који  
S} Кад је уловио ђавола, немилостиво га је тукао и искао да му поврати ону децу, коју је прожде 
 изићи на добро.{S} Пре некако видео га је таког наш бележник, па вели: „Само му не попуштајте; 
укама, но и отвореним срцем.{S} Узео га је за руке, гледао му у очи и није знао, шта да му каже 
није, кад оде послом у варош, укорео га је нови прота врло оштро. (Онај стари, кога ми познајем 
дика.{S} Он је храбрио свет, челичио га је на истрајност, а нико осим Јованке и не сањаше, да п 
кав је на изгледу тај сотона, и како га је мучио, а Сима им прича.{S} Страшна је била та припов 
ву и поче да га диже...{S} Но дизало га је још нешто.{S} Из друге собе почео је Светозар да пој 
тозар дочуо и ово сумњичење заболело га је до срца.{S} Био је још млад, па је у души ипак рачун 
ерусалим.{S} Кад је пошао, испратило га је цело село до хатара, а кад се вратио, дочекали су га 
 за то опет оно што је чуо, потресло га је скоро исто тако снажно, као што би га потресла и сам 
е издржавати, што му се досуди, само га је мучила мисао, шта ли ће он, кад се ослободи Лазар?{S 
 <p>Баба Језекиља није му судила, но га је пред Мартом још похвалила.{S} Каже: „Красан човек та 
у 4 сата био је у школи договор, што га је сазвао прота.{S} Школско двориште је дупком пуно; ко 
 мислила, него и чекала га.{S} Лазар га је очекивао тек у недељу, јер су Назарени из Боривојевц 
ло, да је врло незадовољан.{S} Лазар га је потражио једном — имали су неких својих рачуна — и Б 
аку ноћ!{S} Доцкан је“.</p> <p>Лазар га је нудио, да сврати још мало к њему, али Мирко не прими 
мо баш сви бити учени.“</p> <p>Лазар га је корео, што није истрајан.</p> <p>„Ајак, није то, нег 
каквог га донеше жандари.{S} Но опет га је прегледао и забележио сваку модрицу и чворугу на тел 
 јој се поболи, па и умре.{S} Болест га је стегла с вечера, па онако слаба утаманила до зоре.</ 
 увијено у црне корице, а оставио му га је и у срцу, увијено у назаренска тумачења.{S} Још му о 
{S} Кад му је било осам година, отац га је већ водио у крађу.{S} Син је терао коње путем, а ота 
о му се и хтео чак у Јерусалим.{S} Њега је занела и застрашила „Молитва грешника“ ; он је из он 
 исти мах подилази и неки ужас.{S} Њега је осудио суд и кад издржи затвор, суд ће му опростити. 
</p> <p>Боривоје је терао коње, уз њега је седела Варвара, остраг је био Тома и деда Јова.{S} Б 
 га је ударио нож.{S} И он зна, са чега је тај бол.{S} Мал’, мал’, па га подухвата нека топлота 
стоји на своме месту као окамењен; Гига је блед, крши руке, а у лицу му неисказан бол и очајање 
 пита Светозар поново Гигу.</p> <p>Гига је мало застао, али како нико не прозбори више, скиде к 
 каже ником да је мушко...“</p> <p>Гига је салетио матер, шапће јој и умирује ју. „Учини ми мај 
мојега, — ви осрамотисте сиромака, кога је изабрао Бог, да буде наследник царства божјег.“ Онде 
ти се Господа нашега Исуса Христа, кога је сотона извео на брдо и показао му оданде красоту цел 
ла у Боривоја.{S} То је прави роб, кога је видела у животу. „Неће нас убити?“ питала је.</p> <p 
ој је време поручио брат — једини, кога је имала — да дође и подели с њим оно мало, што је оста 
ужиоца).{S} Тамо му је и бранилац, кога је поставио суд, па хоће да се разговара с њим.{S} Висо 
о варошког лекара, оног истог, код кога је била пре годину дана с мужем.{S} Лекар је дуго прегл 
евана, с којим сам био код оваца и кога је нестало, него сам га убио ја...{S} Кад су вуци напал 
оја пред олтаром, као онај Фарисеј кога је осудио Христос...“</p> <p>За тим је представио Лазар 
рашњост изгледа му као поље, преко кога је прешла бура...{S} Сећа се као иза неког магловитог с 
са, као што данас чине Назарени, и тога је код нас било, то је наше, то није Шваба измислио.{S} 
и, ако западну у невољу.{S} А осим тога је увек говорио млађим људима. „Децо, пазите шта радите 
о никад не растајаше од луле.{S} С тога је она данас, кад дође Лазар, мало као ослушкивала и он 
р, а има и неколико ратара.{S} Врх тога је ту професор Здравковић, који је повео собом још свој 
ет</title>“, мало ручно издање, а друга је „<title>Харфа Сиона</title>“, песмарица.</p> <p>Први 
а и опет лекара у помоћ и молила га, да је посаветује.</p> <p>Лекар јој је саветовао, да га пош 
 од њих, била би срећа, али изгледа, да је и Мати Вајуну читала ону Соломонову песму над песмам 
д тебе побегла?“</p> <p>„Видим и ја, да је она мене с тим убила и знам, да ће и њу због тога уб 
светлост тог жишка беше толико јака, да је Лазар упознао дошљака.{S} Био му је сељак, Обрен Тод 
колико дана, а није никоме казивала, да је опасно.{S} Јутрос није могла да устане с постеље, а  
то ће рећи, док Криста није дознала, да је њен Пера био у назаренској скупштини.{S} Сад јој пос 
а се угаси.</p> <p>Рахила је видела, да је изгубила.{S} Устала је са столице и прешла к прозору 
нисам бивала код покојнице и видела, да је у ње било баш лепих и врсних ствари?!{S} Где је онај 
и се око тога још много више гризла, да је не обузе бол с друге стране.{S} Њеном Влади позлило  
.{S} А Рахила је у онај мах мислила, да је читава њена комедија с Назаренима глупост.{S} Не сме 
а је и Марта, е би била боље чинила, да је остала код куће; но доцне.{S} Приспела је полумртва  
, покуша да га бије, али се уверила, да је то било још понајгоре.{S} А и на што да га бије, кад 
 да га теше.{S} Варвара је тумачила, да је он болестан.{S} Други су тумачили, да је то због оне 
се разговарала с Боривојем, те чула, да је грех и успаљивање, кад млада девојка пева светске пе 
ио, да је њихова скупштина пронашла, да је она доста трпила, попустила је.</p> <p>Сад је Срдан  
ако рећи нуде.{S} Браћа су пронашла, да је он ње најдостојнији.</p> <p>И Милева се зажарила, ка 
 му рођени отац био.{S} Није истина, да је Назаренство сеоска болест.{S} Има Назаренства и у ва 
ло темељно и научно, да није истина, да је дивљи голуб само у лето дивљи голуб, а у зиму да је  
и мало и на речи премудрог Соломона, да је зла жена по човека казна божја.{S} Него ја хтедох др 
ећа се као иза неког магловитог сна, да је више пута стојао пред неким господином, који га је и 
има у школи, па је дошао до уверења, да је све то још увек мало и недовољно, ма се у томе правц 
 па кад се покаје, онда се изговара, да је била сила.{S} Бива до душе, да девојка не каже одлуч 
 училе о томе; само се Јованка сећа, да је њен отац једном о томе дуго разговарао са свештенико 
 говорио, да се он оца најбоље сећа, да је његова слика најбоља, највећма налик на покојника.{S 
b n="101" /> је казао апостол Јаков, да је језик немирно зло и да ћеш пре бубе и звериње припит 
х на лицу у оном тренутку, кад виде, да је у колима — сам...{S} Деда Јова је дрхтао као прут, Т 
беседу о ускакању код Срба.{S} Каже, да је код Срба у старије време било женско без сваког прав 
 за руку и иде у сеницу.{S} Да каже, да је Лазар, не може, јер је млађи а и носи се по господск 
ева стојала је онда у авлији и каже, да је чула чак онде, како је Милева цикнула.{S} Видела ниј 
и она сиротица не прима.{S} Куне је, да је већ и црној земљи тешко и вели: „Не исплатисте ви ме 
омору и горко плакаше.{S} Осетио је, да је над собом изгубио власт.{S} Он није више свој...{S}  
ији су.{S} Стегоше Гају и изишло је, да је он само за то стао у Назарене, да га се окану жандар 
свога стада од изгреда.{S} Признаје, да је слаб, те позива све образованије синове из Лазаревца 
ородичним заплетима.</p> <p>Дознаје, да је Боривоје Назарен и слуша од тог назаренског апостола 
е то доста.“</p> <p>Кад чу Боривоје, да је оно „бугерска вера“, која му се почела допадати, мал 
 душе мало, али кад сви судови веле, да је доста, право је и њему.</p> </div> <div type="chapte 
 и многе „друге“ и „прије“ долазиле, да је „сажаљују“.{S} То је Марту управо разбесило, и кад с 
 апостола Павла било је давно време, да је се мане, али ово није обична женска.{S} У селу је св 
но.{S} А да је он био противан томе, да је хтео да ми не идемо, не би ни он одлазио ни тамо ни  
из обојега треба да се научимо томе, да је дошао дванаести час озбиљноме раду.“</p> <p>Завршета 
итаву ноћ.</p> <p>По себи се разуме, да је цело село, мушко и женско, старо и младо долазило, д 
а сам рачунао, да се по себи разуме, да је Боривоје мој гост“.</p> <p>Она не рече ни речи.{S} Н 
е изјави она на завршетку скупштине, да је дух свети улио у срце њено — молбу.{S} То је био зна 
рло жив сан.{S} Боривој се бар куне, да је то чиста чистацка јава.{S} Испрва му дође ђаво, те с 
тво оно досадашње назаренско уздање, да је пречишћен од греха, прекаљен и обезбеђен од странпут 
в рођак из Јерусалима.{S} Говори се, да је на тој икони било исписано дванаест глава еванђеља,  
е дете.{S} А овамо врло добро знате, да је и мати божја плакала за умрлим Христом.{S} И ви хоће 
, пречасни господине, доиста држите, да је успех постигнут?“</p> <p>Прота га је зачуђено гледао 
 мало стиже до мете.{S} Ако мислите, да је доста изговорити народу две-три лепе речи, варате се 
ођи је позлило“, рече прота, „дајте, да је однесемо на свеж зрак.{S} Воде, брзо воде!“</p> <p>Н 
сног бунџију</hi>:</p> <p>„Чули сте, да је казано:{S} Око за око, зуб за зуб.{S} А ја вам кажем 
пресуди. „Од старина“, каже, „јесте, да је било свештенство на првом месту, али у данашњем покв 
е.{S} Шта је то?{S} Нико му не рече, да је то земљиште продато другоме, а нико, да је ту подигн 
ење</hi>.{S} У нашим правилима пише, да је допуштено свако <hi>уживање</hi>, само ако није шкод 
је себи урачунала у зло) па удесише, да је крсте прве недеље што иде у Дунаву, на каквом усамље 
су на послетку сви лепо.{S} Осетише, да је рекао многу истину.</p> <p>Здравковић се све једнако 
т; само се многи зачудише, кад чуше, да је сотона био бео.</p> <p>Кад је тај глас дошао до Наде 
а лепо, јер Лазар има глас, који би, да је мало боље обрађен, поднео ма за коју оперу; и Милева 
во.{S} До душе, ко не зна, рекао би, да је то Маца Сувачарова, али би се преварио.{S} Њен је са 
рдану се мили Бог зна како кад види, да је браном повлачио земљу, јер што јесте, јесте; Лазар ј 
ако су им оне криве, а нису увиђали, да је онај још слабији и од жене, који се даде њоме заводи 
о бајаги људи.{S} А нисте ли читали, да је и Христос Спаситељ говорио и разликовао:{S} Јудеје,  
а нису јуче дозвали, волео би, вели, да је видео Обрена крвава, у његовим хаљинама, онаква, как 
 на кратко кажем, о њој су говорили, да је она у души иста, која је била и пре; тврдили су, да  
рочито су господа професори осетили, да је овај сеоски учитељ мало дубље захватио у ствар, па с 
на пекло је нешто, обоје су осетили, да је ово ћутање најгоре и да ће најбоље бити, да се обаве 
е он болестан.{S} Други су тумачили, да је то због оне његове наглости с чича-Срданом.{S} И Лаз 
/p> <p>Јасно је, што рекли Назарени, да је била у оном тренутку успаљена, а био је успаљен и Бо 
зарени утаначише у својој скупштини, да је доста трпила и да је треба избавити.{S} Једном, кад  
не испред очију му, онда му се чини, да је са свим изгубљен и напуштен.</p> <p>Милева је нагове 
 а да се и Лазару и Милеви не учини, да је њихов брат нашао паметну, милу, па и скромну жену.</ 
кукавицу?{S} Па мора му се признати, да је доказао врло темељно и научно, да није истина, да је 
 без тог држаља и песка прорачунати, да је премного.{S} Да ми Бог даде и онолико дана, <pb n="5 
алих кућа, осим што не можеш видети, да је спао са ње гдегод леп.{S} Чисто је окречена и стаза  
} Дакле и путник чим залута и осети, да је изгубио рачун, нек почне светковањем, недељом, и онд 
регну, да реши та питања, али осети, да је слаба.{S} Виде, да не познаје света, живота, начела. 
 Владом код вас?{S} Може ли то бити, да је ондашња моја успаљеност прешла и на дете?“</p> <p>Ле 
де и измире.{S} Ето, мој отац памти, да је у вароши био пре четрдесет година један адвокат, па  
у пробиле науснице.{S} Може се рећи, да је био леп, а по оделу се видело, да је Србин.</p> <p>У 
здржала и тај терет, и може се рећи, да је помало чак и напредовала.{S} Али у оном, што је њојз 
ко лепа, али се још мање могло рећи, да је ружна.</p> <p>Нада је била једина од сеоских девојак 
божност</hi>.{S} И зар сад то значи, да је безбожно пушити?{S} Та, ви сте бар господине образов 
дим“. — „Кад видиш, онда бар и знај, да је половина с твога тавана.{S} Све су то жене из твоје  
до адвоката, а кад тамо, рекоше јој, да је он отпутовао некуда и да се пре неколико дана неће в 
ако ја могу веровати у то, кад знам, да је Милева од тебе побегла?“</p> <p>„Видим и ја, да је о 
је ово учинио топ, није, а да кажем, да је ово учинила пушка, и то не може бити.“</p> <p>Кад је 
а ђаво не искушава.</p> <p>Да кажем, да је све то само сан, не може бити, јер би био врло жив с 
ретне жене, он само рече: „Да кажем, да је ово учинио топ, није, а да кажем, да је ово учинила  
{S} Како је страшно то!{S} Ја видим, да је и мој грех урезан гвозденом писаљком и врхом од дија 
чланове добрих људи?...{S} Ја држим, да је наша вера права наука Христова и да ће она освојити. 
 за њу?{S} Зар би народ ишао за њим, да је он једно говорио, а друго творио?{S} И ако ћемо тако 
њи дан“.{S} И опет ја њојзи говорим, да је не дам ни за све прасеће главе овога света, али је в 
бави изговорио таким жаром и ватром, да је занео чак и оне охладнеле старце.</p> <p>Лазар у јед 
ут рђав и Влада је узалуд покушавао, да је одговори од пута.{S} Та, за Бога, кад је ствар већ т 
аронио сам се у посао.“ Он је држао, да је боље казати „заронио сам се“, јер човек није свиња,  
но“, вели Светозар, „него бих рекао, да је баш у време.{S} У Лазаревцу имамо два ковача, Шандор 
азио по њега само онда, кад је знао, да је посао готов.{S} По строгом закону ово не би могло би 
се насмејао враголанкама и преписао, да је покаже жени.{S} Али госпођа се није смејала. »<forei 
оже се почети.{S} Светозар је нашао, да је ствар ишла много лакше, но што се надао.{S} Он је ми 
али му је довде било јасно.{S} Прво, да је Светозар доиста брат Лазарев, а друго, да тај млад ч 
и Лазар у походе.{S} Он је потврдио, да је Светозар изабран у Лазаревцу за пароха, да се жени с 
е једнако уздише.{S} Кад је запазио, да је Лазар будан, приђе му ближе: „Знаш ли, шта ме највиш 
ешто.{S} Тај човек је доиста мислио, да је његовој жени стало до иконе, а овамо је њојзи било с 
ужасне мисли!{S} Боривоје је мислио, да је пречишћен, умирен и обезбеђен од искушења сотонина.{ 
е, но што се надао.{S} Он је мислио, да је достигао мету и ускликну у себи: „Хвала Богу, најтеж 
ао пре, џаба га.{S} Ја сам запамтио, да је дваред долазио епископ у нас, па је увек било те пра 
о“, али кад јој је Лазар протумачио, да је њихова скупштина пронашла, да је она доста трпила, п 
оге крви, а јасно му је само толико, да је убио жену.{S} Чија је она друга крв?{S} Гроза га ухв 
то земљиште продато другоме, а нико, да је ту подигнута кућа.</p> <p>Шта ће сад?{S} Испрва је м 
се.</p> <p>Каже: „И не нађе се нико, да је јавно изобличи у скупштини, њу, која је св. писмо др 
ели га кући.{S} Доцније се показало, да је и без тог могло проћи, јер се Срдан предигао, али са 
незнањену.{S} Но срећом се показало, да је ствар добро прошла, јер је и то срећа, <pb n="5" />  
да је био леп, а по оделу се видело, да је Србин.</p> <p>У први мах је стао на средини собе, не 
о од свега.{S} По лицу му се видело, да је врло незадовољан.{S} Лазар га је потражио једном — и 
а, само се по држању његову опазило, да је завршио, кад Светозар отпоче.</p> <p>„Ја сам мислио“ 
S} И сам држим, да није било вредно, да је прочитате“.</p> <p>„Коју сте хтели да ми донесете?“  
S} Очекиваше ако ништа друго, а оно, да је Лазар бар по назаренском обичају запита: „Па какве в 
е управо шта.{S} Саслушала је мирно, да је и женидба њена брата на прагу, а кад јој споменуше,  
есми приповеда се међу осталим и то, да је Одисеј залутао са својом четом на усамљено острво, г 
, не варам, не убијам.{S} Нисам чуо, да је Бог забранио лулу.“ „Пророк Исаија каже, да ће се бе 
варила.{S} Али кад запишти њен глас, да је двеста најодабранијих певача и певачица, пореметила  
 кћер из собе, те је одвела у вајат, да је се сита наљуби.{S} И кад се задовољила, па сва радос 
оривоје, једва може да окрене главу, да је не гледа.</p> <p>Можете мислити, како је тешко било  
 а апелира и велики фишкал.{S} Кажу, да је велики фишкал казао у ходнику Боривојеву браниоцу: „ 
} Скаче као махнита и допушта момку, да је хвата преко среде.{S} Онда није чудо, ако отуда изиђ 
 таре руке.{S} Држао је као у воску, да је ствар добивена, та ако се Рахила неће наћи у том пос 
а да испрати своју негдашњу сусетку, да је испрати, па и оплаче...{S} Сад је не виђа доколну ко 
је“, каже. „Молим вас испоручите му, да је долазио Боривоје.“</p> <p>Девојка му пружи руке. „Гл 
 себе, али је ипак исповедио Лазару, да је пречишћен, не мучи га више сотона, нити рђаве мисли  
ста, која је била и пре; тврдили су, да је њен плач био комедија, а њено Назаренство шпекулациј 
то, кад човек види на самртном часу, да је промашио цел живота.{S} Он звера око себе, последњи  
о укочена, и учини му се у први мах, да је женско.{S} Сиђе брзо с кола, саже се и кад боље разг 
 „иде ли ваш син већ у школу?{S} Ох, да је икако могуће, да га поучавате код куће, да се не ква 
p> <p>„Лепо име...{S} А да ли видиш, да је он и врло леп чавек?“</p> <p>„Леп је“, кажу обадве.< 
р, ти ћеш настрадати.{S} Зар мислиш, да је теби слободно затворити дете у свињац?{S} Радуј се,  
ст, то више вреди, но <pb n="156" /> да је стотину других придобио.{S} И Лазар се теши, да би у 
не.{S} Уз то је додала, <pb n="7" /> да је лако преварити жену, још лашке болесну жену, а најла 
само притисак крви према мозгу...{S} Да је ко могао јасно видети његово лице, опазио би, да се  
.{S} Милева га погледа испод ока.{S} Да је у оном тренутку казао: „Жено, хајде са мном, хајде у 
p> <p>„Неће ни бегати, не бој се.{S} Да је хтео бегати, одавна би до сад побегао“.</p> <p>Јулка 
е, нећу да живим с лудим човеком.{S} Да је тако учинила, евала јој, али овако не иде, брале.{S} 
а погледа у очи и само се крстио.{S} Да је ко добро пазио, могао је приметити баш из тог честог 
рни“, па од некуд и Шандор ковач.{S} Да је хтео, могао је и он доћи с осталима, али тамо су бил 
и, (одавна не сме више то да чини) а да је погледала, видела би, да су му очи закрвављене, како 
Тако су и апостоли то исписали.{S} А да је Христос мислио, да његов говор могу разумети само књ 
, где је претворио воду у вино.{S} А да је он био противан томе, да је хтео да ми не идемо, не  
к на оног Боривоја од мало час.{S} А да је ко могао загледати тек у душу његову!{S} Као да је у 
 на земљу, па се окаменила.</p> <p>А да је ко могао зауставити ветар, те отргнути од њега речи, 
, „Срамоти нас пред светом.{S} Треба да је посаветује, а не овако.{S} Ето је са свим подивљала“ 
а.{S} То је српска кућа, каква треба да је, но која се међу хиљадом осталих изгубила:{S} Није у 
Јованку и видела на њој, каква треба да је ваљана жена, па се згрози од себе и свог успаљивања  
p>„И ти си из тог пронашао, да треба да је уграбиш, а?“</p> <p>„Не из тога, било је међу нами и 
Какав је човек тај роб?{S} Роб треба да је рђав човек, а овај овде је тако миран, добар.{S} Тре 
.{S} Апостол Павле пише, какав треба да је епископ, свештеник, ђакон.{S} Видите ли дакле, куда  
<p>Говорио је о томе:{S} Какав треба да је прави Хришћанин, последник Христов.{S} То беше згодн 
тане савршена, дође време, кад треба да је крсте.{S} Боривоје требао је да се радује томе, али  
ампира, куге, морије, да сваки треба да је има уза се, нарочито војник.{S} А унутри се прича, к 
 „Свештеник није више оно, што треба да је.{S} Пастири су занемарили стадо и стадо сад блеји ку 
} Сад му долази све јаче и јаче воља да је теши, да се баци пред њом на земљу, да јој обгрли ко 
по Лазаревцу и та смрт — прочула, ма да је не огласише звона и у јутру се већ искупиле жене, Но 
оложи ни сутра дан, ни прексутра, ма да је дао изнети и банак на улицу, да му не смета.{S} Тек  
амргодио.{S} Он познаје Варвару, зна да је над њом зао дух, а не свети дух, а зна и то, да она  
дам није створен први дан недеље, па да је најпре 6 дана радио а седми дан светковао, него је с 
испитна комисија иде у посету.{S} Па да је и приметио, опет не би ни слутио:{S} Шта значи то, к 
нку а очи јој се зацрвениле.{S} Мора да је веома боли глава, ма да она вели, да јој је лакше.</ 
</p> <p>„Па где им је црква?{S} Мора да је врло мала, јер се ни откуд не види“.</p> <p>„Ми“, ка 
ице, које не познаје.{S} И дуго мора да је ишао, дуго, јер кад се заморио, поче да свиће.{S} Сн 
утре зној с чела или му дошапне, Бог да је знаде шта, а увек му онда постоји час-два за леђима  
ме се већ по овешталом оделу познаје да је сиромах, устане. „Нисам исплатио све“, каже.</p> <p> 
/p> <p>До тога доба треба и Боривоје да је слободан. „А и потребан си нам, врло си нам потребан 
о главом... „Тако је казао, да богме да је тако казао.{S} Ади нека он мени само оздрави, раница 
век не сме да има народности, не сме да је Србин, Немац, Мађар.{S} Сви смо бајаги људи.{S} А ни 
че тог дима, тај је слаб, тај не уме да је господар над собом, <pb n="203" /> тај неће бити гос 
.{S} Као да хоће цркву да руши, а не да је подупире.</p> <p>У самом друштву добрих људи ишло је 
 деце.“</p> <p>„Брат Боривоје, јелте да је брат Лазар у затвору много трпео и много патио?“ ући 
нашла. „Ено је,“ каже, „онамо, јелте да је она?“</p> <p>Лазар климну главом.{S} Јованка га узе  
{S} Ми сви видимо зло, али нико неће да је бела врана, неће ван света.{S} Ако се и нађе један у 
 па да неко удари вашу жену, да хоће да је убије.{S} Зар ви њу не би бранили?“</p> <pb n="79" / 
леба нема, онда му живота нема.{S} И да је Лазар, у зао час, убио човека, мање би га клели и ру 
ојој скупштини, да је доста трпила и да је треба избавити.{S} Једном, кад чича Срдан није био у 
 Он не би бранио жену, баш да хоће и да је убију.{S} Такав човек у очима девојака није човек.</ 
е тако миран, добар.{S} Требало би и да је затворен, а овај није ни то.{S} Могао би утећи сваки 
чим може, гледа, да јој се доближи и да је придобије за нас.{S} Овца хоће да припитоми змију, п 
озна, да га не муче више зле мисли и да је дух свети над њим.{S} Он осети уједно, шта му не дос 
сетио на себи, да сам се пречистио и да је свети дух сишао на мене.“</p> <p>„Код вас може читат 
ад виде, да се Нада привија уз њих и да је Боривоје ако не баш сретан, а оно бар све мирнији и  
ахила увек и увек о Лазару.</p> <p>И да је Боривоје само мало познавао људско срце и људске пре 
} Ми је за то и продајемо.{S} Али би да је продамо у онаку кућу, где неће моћи да буде од штете 
површини се још не виђаше ништа, али да је ко завирио дубље, промотрио жиле, видео би, да онде  
дско срце и људске препредености или да је ма само пазио на оне говоре, он би из њих, као и из  
мо викну: „Не уносите је... него дај да је запалим, па да изгори и кућа и сви, који смо у кући; 
о зло.{S} Међу пијаницама мора човек да је пијаница, међу карташима карташ, међу кужнима кужан. 
ожењен.{S} Боље нека и не каже ником да је мушко...“</p> <p>Гига је салетио матер, шапће јој и  
а, а при том је умиљата, слатка, као да је од шећера.{S} Но ко јој боље завири у то лепо лице,  
се подиже с друма прашина нагла, као да је гони вихор.{S} Да ко има соколове очи, запазио би кр 
е одлахнуло.{S} Изгледало му је, као да је кроз ону црну ноћ (која до пре обузимаше његову душу 
н на њу. „Шта си узела успијати, као да је још и сад оно време, кад си ме ноћу пропуштала кроз  
изгубила:{S} Није упадала у очи, као да је није ни било.</p> <p>Учитељева породица примила је с 
ко и с таком страхотом описивао, као да је сто пута гледао то суђење својим рођеним очима.{S} И 
е књиге и говори му све потанко, као да је тамо био.{S} Па не само то, него му даје и друге сав 
ацику по жандаре, то је извесно, као да је написано.“</p> <p>„Ако ћеш искрено да се покајеш“, в 
ча Срдан, који је подигао главу, као да је његова црква, баца петице у тас и жали, што воскари  
воднише и он их управи у даљину, као да је хтео да прозре у напред, али не мога, па уздахну.</p 
 загледати тек у душу његову!{S} Као да је улетео вихор у њу, те врти свакојаке мисли у ковитла 
 овладала у кући чича-Срдана.{S} Као да је ушао у средину њихову мир, те разгонио ону црну слут 
 воде, људи га умирују, али њега као да је вино тек сад стигло.{S} Говори о некој њиви и неким  
лости од жишка, тај је крај блед као да је умрла.</p> <p>Али не, није умрла.{S} Чим он закуца н 
тињака на миру“.</p> <p>Боривоје као да је већ у Јерусалиму.{S} Пости, моли се Богу и све се ве 
ој паде са срца; у души јој беше као да је са грдне странпутице изишла на чистину.{S} А Влада ј 
ење, а нарочито Здравковић тапше као да је у позоришту. „Кратко и јасно, кратко и јасно!“, вели 
ас није добро.</p> <p>„Ја сам слушао да је и назаренску веру измислио Шваба, ал не могу да веру 
 умиривао жену, али благо; није хтео да је дражи; та, она у последње време и онако беше скоро у 
е дрхтао као прут, Тома је заборавио да је Назарен, те се од чуда (Боже опрости му грехе) прекр 
и се угаси ватра на огњишту, нема ко да је упали, а ја сам стара.{S} Но каже он: „Остави нано ј 
.“</p> <p>То пиле од ђавола (наопако да је смео ту реч изустити пред његовом „Ленчицом“, већ је 
огао послати“ — рече јој Влада, само да је умири.</p> <p>„Па кад је могао, за што није?</p> <p> 
ио, онда ће и доћи.{S} Чудим се само да је изостао...“</p> <p>Седе Лазар, а седе и она.{S} У пр 
„Ово је забрањено“</hi>.{S} Али само да је у рају било судија, Ева би после три дана сигурно от 
бро и ви ћете боље изићи на крај, но да је дајете под аренду.“</p> <p>„Нећу никако“, каже она.  
ај, одмах се уплете.</p> <p>„Наравно да је време, крајње је време“, каже, „зар да чекамо, да се 
и ми мајко, учини молим те.“ И скоро да је изгура на поље.{S} Код врата застаде баба Стака и <p 
и.“</p> <p>Па и Боривоје упушта; бар да је он онај стари, бар да он оправдава наде.{S} Из затво 
атријар, а не ја.“</p> <p>Ух, па бар да је млађи син чича-Срданов, Светозар, довршио науке.{S}  
реч, али врло слаба утеха.{S} Па бар да је ма ко други изрече, али баш Тома.</p> <p>Кад се скуп 
, ал се љуто преварио.</p> <p>Но бар да је то било све.{S} Него месец-два дана доцније, кад оде 
егова, светлост му је несносна, њему да је ноћ, помрчина или најбоље, Боже ми прости — пакао.{S 
уб само у лето дивљи голуб, а у зиму да је кукавица, него он и зими остаје што је био лети, а т 
ко је и међу Назаренима“ каже, „нећу да је ни тамо најгори.</p> <p>Лазар је задовољан тим делом 
сује апостол Павле, а то је:{S} Хоћу да је љубим више од себе самога, као што је Христос љубио  
а узмем Варвару за жену своју и хоћу да је љубим, као што нам заповеда Господ и прописује апост 
 само вичете: „Свето јој њено, одмах да је продамо.“ И чим стигосте до Гецина салаша, а ви допл 
а у ребра као код мене.{S} Кад хоћеш да је ухватиш, њу мораш заплести у вигове као препелицу, и 
му.“ „Па мислиш ли ти“, вели Лазар, „да је Бог мањи од људи?{S} Зар он од тебе слаба тражи, да  
ина. „Изгледа ми“, каже Здравковић, „да је у Христово време било тако, т. ј. онда, кад је он би 
p>„Шта ти пада на ум“, вели Славва. „Да је убио човека, не би га овако пуштали.{S} Него је може 
већ искренуо на ту страну.{S} Каже: „Да је у нами дух јединства а не дух раздора, ми би се слож 
 није слутила.</p> <p>Једног дана, када је Влади још јаче позлило, испрати кола по варошког лек 
 греси, који море ову децу?</p> <p>Када је отпојан 4. стих, поче Мирко читати 6. стих пророчким 
/p> <p>Кад је Марта уганула ногу, Влада је заборавио на све пољске послове и оставио, да млађи  
 је већ напала на целу поделу.{S} Влада је стишавао и умиривао жену, али није помогло.{S} На по 
ранпутице изишла на чистину.{S} А Влада је још оног дана поручио шуру, да су они заборавили све 
рођајем, време хладно, пут рђав и Влада је узалуд покушавао, да је одговори од пута.{S} Та, за  
не нека је свакоме мира.” </p> <p>Влада је био тронут, једва се уздржао а да пред лекаром не иж 
аве или бар крова с главе.</p> <p>Влада је умиривао жену, али благо; није хтео да је дражи; та, 
ао, да није врло потребно.</p> <p>Влада је и опет попустио и одвезао жену у варош.{S} Но већ на 
жеш видети, да није Назаренка.{S} Млада је као капља, а на лицу јој скоро девојачка безазленост 
, но уз то лен, зао и пијаница.{S} Нада је радила код њега као црв, била ваљана у сваком поглед 
русалим? — и чега ту није било.{S} Нада је зачуђено гледала, што се њен човек дао у такав разго 
ње могло рећи, да је ружна.</p> <p>Нада је била једина од сеоских девојака, с којом је Боривоје 
а дана од рођења Боривојева.{S} До сада је у кући Владе Иванова било све на миру, али сада ће т 
ћуташе, па ће онда Тома започети: „Беда је то велика и не можемо ми таку ствар на двоје на трој 
, рече девојка.</p> <p>Боривоје погледа је.{S} Било је први пут, да чује еванђелске изреке из ж 
а видимо, како се молите Богу.{S} Ваљда је слободно.“</p> <p>„Ми се радујемо, кад нам ко дође“. 
ј вери и каже: „Добра је та вера“, онда је он лично <pb n="49" /> крив, он је био неваљао.{S} Т 
тио жалости, да га толико савлада, онда је зло, али ја се бојим, да ће бити још и што горе.{S}  
 говорити једаред, ако не послуша, онда је све за бадава, крај је.“ Глас му је дрхтао, кад је о 
ала, а кад га је и узимала у руке, онда је само <pb n="173" /> гледала по њему. „Читам,“ каже о 
ограду и ушло у Лазарево двориште, онда је Лазар први пут говорио с њоме.{S} Отерао јој је брав 
и, кад не може да се опреми љуцки, онда је најбоље — никако.</p> <p>Чим уђе Лазар, хтеде да и и 
 ако ћемо се и уз жену успаљивати, онда је зло у две руке.{S} Мораћемо и Раду и Стану јавно опо 
нђео.</p> <p>Кад се почео момчити, онда је већ ређе појао, али је тим више певао; испрва по рог 
ао такву, у којој се мора грешити, онда је вера била крива, а он чист.{S} А то је по осуђеника  
 да јој заигра и чедо под појасом, онда је већ имала снаге, да гледа Боривоју у очи, па да оста 
ст пости, а кад му није све једно, онда је он још увек воли, као и пре.{S} А на послетку: „Хајд 
ад је претерано, а кад је умерено, онда је невино и без штете?“</p> <p>„Видиш, дакле брате, у ч 
 и Боривоје да буде само на броју, онда је Тома сам.{S} А он не може све.{S} Већ од дужег време 
ао, да ако тако стоји у св. писму, онда је најбоље за жену, да оде у Турке.</p> <p>Препирка иде 
ропустила некога кроз вратнице.{S} Онда је напунио стару зарђалу пушку шрафовима, ексерима, кљу 
те, него удри још у понедељник.{S} Онда је Бог узео то право од њих и дао га мушкима.“</p> <p>„ 
 је подиже и однесе на постељу.{S} Онда је тек пробудио матер.</p> <p>Кад је носио у наручју у  
у Јерусалим и тамо се не покајеш.“ Онда је, видиш, Гавран ишао у Јерусалим.{S} Кад је пошао, ис 
омогао наведени лек месец дана, па онда је испрва ишло по старом, а за тим пође на горе.{S} Сад 
је она питала. „Опрашташ ли ми?“ И онда је хтео да јој падне крај ногу, али опет не овако.{S} С 
о сад, да он замане по Лазару, али онда је Лазар увек гледао врата и измицао му.{S} Сад стоји м 
 је марамом или без мараме.</p> <p>Онда је Тома клекнуо и рекао: „Љубазни, да се помолимо Свеви 
а ће бити и он мећу нами“.</p> <p>„Онда је све у реду“, вели Мирко. „А сад лаку ноћ!{S} Доцкан  
ече затегнуто: „Била сам.“</p> <p>„Онда је тако и зацело си све видела.{S} Одавна <pb n="108" / 
 кораку — у њиховој скупштини.{S} Свуда је истицао себе, а своје предавање ковао је доцније у з 
> <p>„Јао, леле мене, не знам.{S} Свуда је надувен, па помодрио, позеленио, пожутео.{S} Јао, је 
/p> <p>Лазар се упутио вратима, од куда је долазио лелек.{S} Куцну и рече нешто.{S} За мало, па 
по правилима пресудили спор.{S} Пресуда је гласила:{S} Обоје треба да признају, да су једнако к 
лева.</p> <p>„Не пуцај Свето, бата Лаза је болестан.“</p> <p>„Болестан?!“</p> <p>„Јесте, легао  
дегод леп.{S} Чисто је окречена и стаза је пред њом и утрвена и поливена.{S} Ако је истина, да  
 ђаконије, мушкацоне, па бермет“.{S} Ја је љубим и тепам јој: „Ти си моје прасе, ти моја мушкац 
{S} Панта се предигао и истражни судија је пустио Лазара на слободу, да буде код куће, док му н 
стражног судије.</p> <p>Истражни судија је још доста млад, али мргодаст човек.{S} Дуго гледа у  
; затворите ме и казните ме“, но судија је завирио у акта, па је отерао.{S} Каже јој: „Момак је 
 одустају од свог предлога.{S} Меланија је у овом тренутку весела, што ме је придобила и отишла 
ста, да се опрости.{S} Госпођа Меланија је киптила од радости. „Господине“, каже, „ако то спров 
ијим питањима.“</p> <p>Госпођа Меланија је планула: „Дакле ви судите по ситницама о целом човек 
е само толико, да је убио жену.{S} Чија је она друга крв?{S} Гроза га ухвати, кад помисли на де 
амој њиховој скупштини.</p> <p>Боривоја је гризло много што-шта и он се тако рећи јогунасто пов 
е године дана изиђе из ње девојка, која је за своје године много читала и много мислила.</p> </ 
ће нестати“.</p> <p>Љубав је била, која је подсетила и Боривоја на ове еванђелске речи и он их  
p>И сад од једном оживе и Варвара, која је за све време мирно, непомично седела уз Боривоја.{S} 
ар“, те их повија, и онда не пита, која је његова, него удара од реда.{S} Жена му је на послетк 
у говорили, да је она у души иста, која је била и пре; тврдили су, да је њен плач био комедија, 
 ни речи...{S} Њена мати, удовица, која је прва поверила, па одмамила и кћер тамо, одговорила ј 
већ и по стоти пут предочи Рахили, која је од удаје Варварине становала у његовој кући. <pb n=" 
а је моја покојна жена и моја кћи, која је далеко од мене.{S} Ја гледам у ту слику, лакше ми је 
егледно и неком фанатичном ватром, која је заносила.{S} Истина, он се трудио да изгледа миран,  
 је увек умиривало.{S} Она страст, која је буктила у њојзи и коју пре никако није могла угушити 
ије показао Боривоју нову молитву, која је нађена на плочи гроба Христова и која се зове: „Моли 
 и успаљенице.</head> <p>У недељу, која је ишла, нису Назарени из Боривојевца отишли у Лазарева 
ти“, рече у себи.</p> <p>У недељу, која је ишла, читао је еванђеље по Луци, глава XIX. стих 12— 
ао брат Лазар и ону последњу рану, која је јела моју душу.{S} Било ми је лакше за ово последње  
Тома оговара мртву жену и то жену, која је била њихова пријатељица — Назаренка.</p> <p>И сад од 
а најлакше преварити болесну жену, која је далеко оданде; али нека њу, баба Језекиљу, покуша ко 
је јавно изобличи у скупштини, њу, која је св. писмо држала у руци, као што држе успаљенице леп 
зар веру назаренску као прву веру, која је озидана на св. писму и која тражи <pb n="142" /> и д 
е прима млађа од шездесет година и која је била једноме мужу жена и која има ^сведочанство у до 
ио Господ још какву жељу?“</p> <p>„Моја је душа жедна исповести.“</p> <p>Мирко се окрене пророц 
таше у соби, вртиле су главом.{S} Свака је у себи мислила: „Ух, да незгодна и насртљива Фарисеј 
не и каже: „Баш си магарац!{S} Девојака је бар доста; у свакој улици има их и по десет, које је 
о — довикну му неко).{S} Сад хајд, нека је тако.{S} Али ја знам:{S} И карта и мода и свако зло  
истину, али ме није жао живота.{S} Нека је просто и оним нељудма, који онако учинише са мном.{S 
оје ко дели мом сину милостињу.{S} Нека је Лазар ма какав, али просјак није“.{S} И он купи кућу 
 жена?{S} Знаш како је код нас:{S} Нека је мушки мали као напрстак, опет је мушки и господар у  
>И већ почеше да честитају: „Е, па нека је сретно!“</p> <p>У Боривоју се све већма развиђава.{S 
будеш и дуго поживиш на земљи.“ Па нека је тај отац и тврдица и пијаница и кавгаџија, мораш га  
ни треба мира, те и од моје стране нека је свакоме мира.” </p> <p>Влада је био тронут, једва се 
 Светислав на добром је путу.{S} Велика је воља у њега, да нам се доближи.{S} У пола је и обећа 
ене, него ће он напасти њих.{S} Тактика је била доста вешта и — изненадила је.</p> <p>Наведена  
 и да си морала видети.“</p> <p>Девојка је ћутала.{S} Сва три човека видела су по њеном лицу, д 
гарице искупиле у врту Јованчину, Јулка је омах уочила Боривоја. „Ово није ваш кочијаш“ — каже. 
авни дође помало жао Боривоја.{S} Јулка је сувише ватрена, па за то се умеша и она у разговор.  
 бадава су отишле тако далеко.{S} Јулка је непрестано гледала онамо.</p> <p>„Како се зове он?“  
о да питамо?“ вели Славна.</p> <p>Јулка је брзо смислила. „Боже мој“, каже, „па њега ћемо питат 
 нас, кад год буде посла.“</p> <p>Јулка је и зачуђено и застрашено гледала у Боривоја.{S} То је 
} Ми се кршћавамо у реци.“</p> <p>Јулка је хтела да запиткује даље о крштењу, али се умеша Слав 
 неке поустајале, неке седе.{S} Јованка је пришла Милеви, љубила је и плакала; тешила је, како  
тога сваког јутра као и пре.{S} Јованка је имала диван глас и њено анђеоско певање такнуло се в 
егове вредноће и скромности.{S} Јованка је већ са свим велика, зрела девојка, у њеном добу начи 
у страну, како ли ће остале?{S} Јованка је отишла пре Светозара, а он и сад седи за својим писа 
е скоро шеснаест година.</p> <p>Јованка је у прво време носила Боривоју тањир јела, чашу вина и 
оворимо као да смо код куће.{S} Школска је зграда највећа, за то смо дошли овамо.“ И он позива  
ге, спасавај коње, те кола, а већ трска је пропала; џаба је.{S} Мој Јова дошао кући, не једе, н 
пет иде?“</p> <p>„Ето куд иде.{S} Наука је пронашла, да у води има два дела оксигена и један де 
ароду не би ни говорио.{S} Апостол Лука је добро записао оне Христове речи: „Тешко вама закониц 
их и дао га мушкима.“</p> <p>„Поганичка је то прича, пријатељу Перо, него гледај ти с њоме лепо 
ћи тако књига од руке“.</p> <p>Но мушка је старија. „Ти би хтела, жено, да што пре имаш сина по 
 запушавају уши и мумлају: „Ух, ух, ала је силан (сотона) у ње“.{S} А неко рече: „Право <pb n=" 
 видела, којим си путем ударио, требала је да покупи децу и да каже конзисторији: „Кидајте ме,  
 мислити.“</p> <p>И она запева и певала је после тога сваког јутра као и пре.{S} Јованка је има 
ве речи утецале на њу.</p> <p>„Боловала је“, рече он, „неколико дана, а није никоме казивала, д 
кају дуго, а она трећа литра саветовала је старце и храбрила их, да не говоре на празно, но да  
ржала у руци, али се не мицаше: гледала је у ону прашину <pb n="4" /> на друму, која се ваљала  
.{S} Та мала стиснута песница изгледала је управо као мачја шапа. „Кажите Боривоје“, пита, „шта 
мо, али није знала ништа о себи, лежала је обнезнањена на поду.{S} Он је подиже и однесе на пос 
огог, кад наиђе на њега сумор, задржала је, да не тражи лека у вину и ракији.{S} Ја дакле држим 
о старији, његова напраситост постајала је све ређа, али се не мења, јер кад се побеси, он је о 
 замоли, али не имаде снаге.{S} Стојала је на раскршћу, ни тамо ни амо.{S} Нити да каже:{S} Не  
p> <p>„Лажеш.{S} Мара Шљиварева стојала је онда у авлији и каже, да је чула чак онде, како је М 
адашњу тишину?</p> <p>У тај мах стојала је на бунару и Марта Иванова, млада, једра и лепа жена. 
истина, истина; тамо се срдила, плакала је и искала се натраг.{S} Каже ми: „Гром те убио, ти си 
годио.</p> <p>Исповедише Варвару, имала је само ситних грехова, (што целог свог века није учини 
то не хтеде признати у себи.{S} Познала је тек сад, каквом дивљом страшћу воли Боривоја, кад га 
да ће успети.{S} Кад је свршила, дисала је брзо и тако тешко, да у мало не угаси жишка на столу 
/p> <p>„Шта ће ти рећи човек?“ — питала је Марту.</p> <p>„Ништа.“</p> <p>„Може бити, да баш и н 
дела у животу. „Неће нас убити?“ питала је.</p> <p>„Не дира тај никога.{S} Врло је миран, а и о 
 target="#SRP18966_N6" /></p> <p>Читала је лепо и са нагласком, а није дизала ни једном очију с 
ла је видела, да је изгубила.{S} Устала је са столице и прешла к прозору.{S} Отклонила је завес 
ечју и ја сам је ухватио...{S} Одустала је од накита и — тај предлог сад неће ни излазити пред  
ворила непрестано или боље рећи пиштала је непрестано као гуја.</p> <p>„Безбожници и бездушници 
и каже?“</p> <p>„Не знам, сине“, јецала је старица. „Оно, што је хтео, хтео је да ти рекне на с 
вити.{S} Стотину и стотину пута клечала је пред оном чађавом јерусалимском иконом и са пуно оча 
г света“.{S} Она се мало умири и ручала је с нами...{S} Кад дође мали Божић, Нова Година, она о 
но живи у братовљевој кући.{S} Покушала је, да се измири с Обреновом матером, шиље јој понуде,  
ечи и би јој некако неправо.{S} Слушала је она до душе и до сад назаренску науку <pb n="109" /> 
али не знађаше управо шта.{S} Саслушала је мирно, да је и женидба њена брата на прагу, а кад јо 
дсећало на ону негдашњу страст, а зебла је у души, неће ли испод тог пепела кад год засијати но 
уж села и пева:</p> <quote> <l>„Побегла је, ту жалости нема,</l> <l>Ја ћу мени довести из Срема 
{S} Само успаљена, побеснела крв, могла је да улије онолико снаге у онако мало дете.</p> <pb n= 
„она није имала ни оца ни матере; могла је чинити што воли; она је од добре воље пошла за мене. 
ла, није успела.{S} Кукољ на њиви могла је које сама, које туђом помоћи поплевити, али Боривоја 
ма црномањастог, лепог богослова седела је Јулка, Јованчина рођака, коју ми познајемо.{S} Богос 
рош.{S} Но већ на половини пута увидела је и Марта, е би била боље чинила, да је остала код кућ 
плетена по лепим раменима... а од одела је на њој само оно, што је најпотребније.{S} Мислила је 
и одмах по ручку изгуби се.{S} Заболела је глава, те после подне није могла ни у скупштину.</p> 
 остала код куће; но доцне.{S} Приспела је полумртва до адвоката, а кад тамо, рекоше јој, да је 
Српство ће вам подићи споменик“. (Хтела је да рекне, ми жене ћемо подићи споменик, али се угриз 
„Право да вам кажем, Светозаре“, почела је Јованка, „не допада ми се тај роман.{S} Кад сам целу 
много губимо у њему, али шта ћемо, била је божја воља...“</p> <p>Деда Јова и Варвара разумеше г 
јер оно, што му долазаше на памет, била је — јерес.{S} Тада чу, где залану вашка.{S} Био је под 
 мужа.{S} Кад је Пера ушао у собу, била је више мртва но жива од страха.{S} Но испало је друкчи 
ружене, па ма трећи дан умрла“.{S} Била је већ врло слаба, јер је много препатила, и снага јој  
уде жена Гигина, он је погледа.{S} Била је бледа као мртвац. „Она је за мене доиста умрла“, пом 
изала ни једном очију са књиге.{S} Била је сигурна, да ће успети.{S} Кад је свршила, дисала је  
е све већма и већма приближује.{S} Била је ономад као што знате и у <pb n="158" /> скупштинском 
у вашка и она изиђе у двориште.{S} Била је лепа, крупна цура, а по лицу јој неки необичан израз 
 почео је већ да се хвата мрак.{S} Била је јака зима, а пут покривен дебелим снегом.{S} Боривој 
га преварила, она је била тамо.{S} Била је тамо, али није знала ништа о себи, лежала је обнезна 
би требало да се спрема за пут.{S} Била је збуњена и кад се доцније успузала на таван, да скине 
аест села и назидали му кућу.{S} А била је изгорела до тамана.{S} Тамо он, Ненадов ју је запали 
имску икону.{S} Но та прва прилика била је по несрећи баба Језекиља, жена, о којој се по селу г 
, с прочеља.{S} Свака од тих слика била је друкчија, али сваки син је говорио, да се он оца нај 
.</l> </quote> <p>Ова кратка песма била је доста веран тумач јавног мишљења у селу.{S} Огромна  
 <p>Парница око јерусалимске иконе била је прва школа Боривојева.{S} Он је из те школе изнео на 
зневерио.“</p> <p>У Лазаровој руци била је у онај мах пуна боца соде и он је ударио том тешком  
удом.{S} Тако је и било.</p> <p>Но била је ту и друга крупнија ствар.{S} И Јова и Паја Ненини,  
ио...{S} Једна <pb n="29" /> ствар била је овако:{S} Пре но што ће Мојсије изићи пред лице божј 
ри, где ју је нашао, да не рекну: „Била је слаба.“ Очувао јој је светао спомен: међу — вернима. 
ишљења у селу.{S} Огромна већина одбила је то ново друштво.{S} Највише њих сматраху друштво доб 
де.{S} Јованка је пришла Милеви, љубила је и плакала; тешила је, како је могла и знала, али тих 
тика је била доста вешта и — изненадила је.</p> <p>Наведена посланица Јаковљева почиње речима:  
 бар ти“.</p> <p>Та трпљивост пробудила је сажаљење не само у матере и браће, но и у суседа.{S} 
 да кука, плаче и јадикује.{S} Налазила је мира само у скупштини, а и код куће по ваздан капа н 
астуцима. „Не иде нико за њим“, мислила је, „он ће за цело над дететом направити знак крста“.{S 
чије схватала ствар. „Сиромах“, мислила је она, „тешко се бори са својом крвљу... он је ту крв  
кад је Боривој мислио о Милеви, мислила је и она о њему и то не само мислила, него и чекала га. 
о оно, што је најпотребније.{S} Мислила је у себи, кад не може да се опреми љуцки, онда је најб 
арству?{S} Затворила је очи и — мислила је.{S} У оном тренутку није ју ништа више болело.</p> < 
било.</p> <p>Учитељева породица примила је свештеников предлог радосно и раширеним рукама.{S} К 
ије помицала од постеље његове и чинила је све могуће, да му олакша, али праву опасност није сл 
толице и прешла к прозору.{S} Отклонила је завесе и гледала на улицу, ма да није могла ништа ра 
ра.{S} Милева је дуго плакала, заронила је главу у мајчино крило и само говори: „Ништа ми сад в 
Варварино.{S} Према том детету испунила је најстрожије све прописе назаренске.{S} Она је примил 
бро, колико сам волела ту икону, лепила је и чистила; без мене би давно пропала.“</p> <p>„Па њу 
јој се осу по лицу силна румен; оборила је главу и стоји као осуђена.{S} Без сумње је слутила,  
Не може се о њој рећи зле речи; дворила је болесну матер, није ју ни часа оставила саму, а уз т 
нила и захвалила на помоћи.{S} Говорила је брзо и гледала да сврши с њим.{S} То је Лазару упало 
ла, па одмамила и кћер тамо, одговорила је место ње. „Брат Мирко“, каже, „Милица захваљује на в 
е ће се приволети царству?{S} Затворила је очи и — мислила је.{S} У оном тренутку није ју ништа 
е.{S} Жена је била врло вредна и косила је као мушко, па је онда о жетви ухвати сунце, испече ј 
ашла, да је она доста трпила, попустила је.</p> <p>Сад је Срдан прегорео и њу.{S} До душе ишао  
ачка, која хоће да се брани.{S} Слутила је зар какав напад и рече затегнуто: „Била сам.“</p> <p 
 то боље, мислио је у себи.{S} А Рахила је у онај мах мислила, да је читава њена комедија с Наз 
рече на послетку и изиђе.</p> <p>Рахила је премишљала.{S} Бог?!{S} Та њојзи се чини, да за то н 
аки час хоће да се угаси.</p> <p>Рахила је видела, да је изгубила.{S} Устала је са столице и пр 
разговора.{S} По првој прилици поручила је Марта брату, да јој пошље јерусалимску икону.{S} Но  
шла Милеви, љубила је и плакала; тешила је, како је могла и знала, али тихо, шапатом.</p> <p>Ка 
ићи.{S} Но ако жито и није никло, никла је ипак — тајна, и ова нечувена ствар поста свакоме врл 
а та предавања и кад би по подне, школа је била дупком пуна, милина ти је гледати.{S} Ту је муш 
ља у њега, да нам се доближи.{S} У пола је и обећао, да ће у недељу доћи у скупштину, али је јо 
улка ће напред.{S} Још из далека стисла је песницу.{S} Та мала стиснута песница изгледала је уп 
а.</p> <p>Милева је у постељи, окренула је главу зиду и не миче се.{S} Не спава, а то се види п 
ранити, не сме се ни женити“, довикнула је Јулка у највећој јарости.</p> <p>Боривоје обори глав 
Тамо ју је загрлила, ижљубила и обасула је питањима и нежним изјавама.{S} Није могло бити, а да 
 жену.{S} Страшно!{S} А за што?{S} Чула је и то, поче мислити:{S} Је ли само он свему крив?{S}  
зела нов терет на своја плећа.{S} Нашла је и доброг чобана, чича Симу, који је био негда ваљан  
<pb n="109" /> о браку, слушала и нашла је у реду; сад се та наука одбија од ње.{S} Изишла је и 
 лежи једино у Назаренству.</p> <p>Ишла је потајно судији и казала му: „Онда сам лагала на суду 
сад се та наука одбија од ње.{S} Изишла је из собе у двориште и гледала у звездано небо.{S} Дођ 
вокату због преписа неке ливаде, отишла је и она с њим, те кренула ствар око јерусалимске иконе 
ку весела, што ме је придобила и отишла је Протићки, да и њу придобије.{S} А кад оне одустану,  
воја, кад га је изгубила.</p> <p>Отишла је у собу, па се затворила.{S} Те ноћи се два-триред бу 
ад је Светозар отишао с Јованком, дошла је Милеви и њена мати у походе, (чича Срдан није могао, 
окренула ствар.{S} На место зебње дошла је радозналост.{S} Какав је човек тај роб?{S} Роб треба 
крете од њега и остави га.</p> <p>Дошла је и она кобна недеља, кад ће Јовић и другови предложит 
је Боривоју изишао суд до краја, прошла је читава година.{S} Остале му дакле још две, па га на  
о је, што је посејано.</head> <p>Прошла је година дана од рођења Боривојева.{S} До сада је у ку 
Назаренство у затвору.</head> <p>Прошла је скоро недеља дана, како Боривоје лежи у истражном за 
аметно.“</p> <p>Али као што рекох, ушла је већ у вигов.{S} Јер кад је почела да тражи изговоре, 
ци такви.“</p> <p>Госпођа Меланија ушла је дакле у вигов, али кад би по подне, те Светозар пређ 
S} То у вароши звоне на службу - недеља је.</p> <p>Од како је овде Боривоје, први пут чује глас 
олести и после болести, а баба Језекиља је свем селу испричала оно исто, што и Марти, па су сад 
ли је љубав твоја, сестро невесто, боља је од вина љубав и мирис уља твојих од свих мирисних ст 
сузе за својим јединцем.{S} Видим, нема је овде.{S} Сигурно се поболела кукавица, угушише је он 
 цело знак напретка.</p> <p>Међу првима је дошао Лазар, Тома и Мирко.{S} Чим уђе који „верни“ и 
ко је ветра.{S} А у Боривојевим грудима је бура...</p> <p>Кад приђе капији, осетише га пси и за 
ва, није се повезала ни марамом, а зима је.</p> <p>„Шта је, мајко?“ питају Светозар и Јованка у 
12—27.{S} Тамо је реч о слугама, којима је господар поверио новац, да тргују с њим.{S} Христос  
, „само трезвенији старији људи, којима је била поверена брига око ширења цркве, то нису били с 
и кошуље, те хоће кући, матери.{S} Сима је одвраћа сваким начином.</p> <p>„Шта ћу ти?“ вели му  
о нешто више од очајања.{S} У тим очима је писано:{S} Ја се не надам ничему!</p> <p>Дуго је бри 
.{S} Деда Јова је дрхтао као прут, Тома је заборавио да је Назарен, те се од чуда (Боже опрости 
 рекао апостол Павле?</p> <p>- - - Тома је после тога још једаред-дваред говорио на само Бориво 
м више не вијам жене око куће“.{S} Тома је добро разумевао св. писмо, био је од старијих људи,  
ему, али Мирко не прими понуде.{S} Тома је учинио друкчије.{S} Каже: „И ја сам као мало уморен, 
арена ишло све већма низбрдице.{S} Тома је био први момак у њихову колу.{S} Он благајник, он по 
новци „завезао у убрус и чувао...“ Тома је надовезао на то и напао на тврдице, али не на оне, к 
е клонуо, а и поболевао је; једини Тома је био ревностан, вредан, дурашан, али баш он није умео 
ат-Томе је друкчија ствар.{S} Брат Тома је од памтивека био најгори човек у селу.{S} Није био д 
аква иста, каква је и ушла.</p> <p>Тома је био већ разговорнији.</p> <p>Он је непрестано докази 
а, шта да радим?“ пита она.</p> <p>Тома је погледа, као да хтеде рећи:{S} И ти то мене питаш? „ 
су сви били врло задовољни.</p> <p>Тома је оног дана још рано изјутра, чим је Боривоје приспео  
ао погорелци над згариштем.</p> <p>Тома је био једини, који их је тешио.{S} Он се позивао на ре 
поткрепе, а не да се опију.</p> <p>Тома је највише говорио. „Моја Варвара“, каже, „неће знати г 
се ракије, па за то плачу.“</p> <p>Тома је за то, да се опомену јавно у скупштини.{S} Мирку је  
учио Варвару, како да одговара... „Тома је већ узео да буде и св. дух“, мисли он у себи и дође  
то је бивало само тренутно.{S} Највећма је упадало Нади у очи, што Боривоје као да постајаше та 
аше из куће Боривојеве.</p> <p>Пет дана је лежао отац Мелентије у постељи, а после га Боривоје  
графију). „Ево, на овој слици насликана је моја покојна жена и моја кћи, која је далеко од мене 
 помаже варењу, али његова добра страна је та, што је он разбибрига; крај њега заборави човек б 
ја жена, Стана, а за њом Јова.{S} Стана је говорила непрестано или боље рећи пиштала је непрест 
а, која износи трње и чичак, непотребна је, која се најпосле сажеже...“</p> </div> <div type="c 
р застарила; баш и да си учинио, одавна је било, па те не могу казнити.{S} Ако добијеш због тог 
{S} У грдном је искушењу.</p> <p>Одавна је изишао из собе и спава у кошари, при затворени врати 
другарице:{S} Славна и Јулка.{S} Славна је Јованчиних година, а Јулка јој је сестричина, скоро  
е помаже.{S} Љубав дуго трпи, милокрвна је, љубав не завиди, љубав се не велича, не надима се.{ 
 има две јаке гвоздене капије.{S} Једна је капија свештеник, друга капија учитељ.{S} Нико и ниш 
е из шпагова две мале књижице.{S} Једна је „<title>Нови Завет</title>“, мало ручно издање, а др 
“</p> <p>Док је лекар ово говорио, жена је све дубље и дубље сагибала главу, а на крају закука  
а, до кућице и два ланца земље.{S} Жена је била врло вредна и косила је као мушко, па је онда о 
p> <p>Кад изиђоше, рече Тома: „Зла жена је казна од Бога.{S} Жене су криве свему овом злу, које 
ивали, не би учинили горе.“</p> <p>Жена је хукала: „Еј, Боже мој, Боже, смилуј се <pb n="224" / 
кше ће ми бити.“</p> <p>Домаћица Јелена је још оног вечера хтела да пошље по Светозара и Јованк 
аде да иде за њим...</p> <p>„Забрављена је комора“, каже Гига збуњено.</p> <p>„Где је кључ?“ _< 
е тим лакше красти.</p> <p>Код Назарена је обичај, да своје госте са стране одводе к себи на ру 
 Боривојевој руци је бич.{S} У Назарена је обичај, да не туку коња, он сад тај бич потеже на же 
 неисказани бол.{S} Осећа, зна, уверена је, да би тај човек сваког часа умр’о место ње и то рад 
екоше му:{S} Учитељу, ова жена ухваћена је сад у прељуби.{S} А Мојсије нам у закону заповеда, д 
 што би рекли, елегантна појава обучена је у најелегантније одело.{S} О врату су јој дивна три  
којој беше назаренска скупштина, празна је.{S} Ето, тако се свршило оно, што је професор Здравк 
оварали уз чашу вина и читали, омладина је играла коло и разне друштвене игре.{S} Све је било у 
ке.{S} Ти се позиваш на дела.{S} Истина је, признајем ти:{S} Ви више гледате <pb n="191" /> на  
рево се лице снуждило за часак. „Истина је“, каже, „много се говорило и говорило, а мало се рад 
аренка само обори главу и каже: „Истина је, била сам неваљала; сад нисам“.</p> <p>Тамо опет деч 
ше очекују.</p> <p>Назаренска скупштина је баш на раскршћу.{S} На њој нема ни крста нити икаква 
у.{S} Прва мисао није га преварила, она је била тамо.{S} Била је тамо, али није знала ништа о с 
Кад је хтео да се ослободи затвора, она је већ купила своје сукње и кошуље, да оде где год у св 
рећи за сад.{S} Што се Рахиле тиче, она је старија, може јој бити и 28 година, али је необично  
p>Варвара је издржала испит сјајно, она је зрела за крштење.{S} Но за што се намргодио Боривоје 
душевна борба.{S} Кад би мркла ноћ, она је сва у грозници.{S} Подиже се у постељи и хоће да ишт 
 провидео ју је.{S} Кад уђе у собу, она је још певала, а виде је где купи ствари.{S} Не запита  
анова, Јелена, друкчије је мислила; она је хтела да се сврши, што се започело, јер каже: „Сви х 
Цвети је онда било шеснаест година; она је знала шити, те је тим издржавала себе и матер.{S} Не 
е кроз толико месеци шиљала понуде; она је толико трпила због назаренске вере; о њој је он тако 
и матере; могла је чинити што воли; она је од добре воље пошла за мене.“</p> <p>Боривоје је сад 
ало.{S} Но где би Марта слушала!{S} Она је доказивала, да баш мора ићи, она познаје најбоље ств 
а заједања, а тек баба Језекиља!{S} Она је испоручила, да ће сви судови, сви министри (пештанск 
е била дивна, чаробница Цирце...{S} Она је умореним путницима Одисејевим давала пехар вина и ко 
о, непомично седела уз Боривоја.{S} Она је чула говор.{S} Хеј, та шта све она не чује, и — умеш 
ла угушити, полако се стишавала.{S} Она је гледала Јованку и видела на њој, каква треба да је в 
> <p>Но Милева је боље рачунала.{S} Она је слутила, да Боривоје неће дочекати недеље, него ће д 
повесницу назаренског развијања.{S} Она је придобила и <pb n="98" /> одвела у Назарене већ пето 
строжије све прописе назаренске.{S} Она је примила ту божју вољу мирно, не само без бола и жаље 
ио се болестан, жут, без Рахиле.{S} Она је утукла његове новце, па је онда отишла неком бегу у  
ој се лане, у Станићеви сватови.{S} Она је играчица, да јој пара нема, а нисам ни ја у томе пос 
вина свекрва, баба Стака повери.{S} Она је опазила, да код њих није све у реду, запиње негде, а 
и вреле сузе ударише јој на очи.{S} Она је искрено жалила тетку, јер ју је тетка одржала и отхр 
ицу, какве се мисли обрћу у њој.{S} Она је мислила, да ја и сам хоћу, да прсне друштво, догрдил 
вечера, кад се већ ухватио мрак.{S} Она је у кошуљи загазила у воду од прилике до појаса, а с њ 
ни Варвара била задовољна с њим.{S} Она је знала, где га боли, та, он јој се у слабом часу испо 
 се сучељава са Цветином баштом.{S} Она је и данас тамо, као и увек недељом.{S} Дође му у главу 
ек, па је после од туге и умр’о.{S} Она је наследила његово имање, па га је за годину дана расп 
и се, да роди Милева мушко чедо.{S} Она је у постељи, а дете јој се поболи, па и умре.{S} Болес 
 мало захватио у Јованчин живот.{S} Она је видела и познала тог човека баш онда, кад су у њој в 
зненади се.{S} Застао је Милеву.{S} Она је дошла брату неким послом, па ће с њим заједно у скуп 
 је ушао у собу, да види Милеву.{S} Она је лежала на банку а очи јој се зацрвениле.{S} Мора да  
Ала, Милева, баш играш као вила“, а она је после казала мени: „И ти играш као вилан“.</p> <p>„И 
а прагу, па се нагло окренула.{S} И она је имала у тај пар под кецељом завежљај, тек што га ниј 
/p> <p>Марти се пореметио зглавак и она је одлежала три недеље на постељи.{S} За то јој је врем 
а, што се и тако свршило.{S} Управо она је мислила, да се свршило, а ствар беше тек у почетку р 
 и сад, тек што није стигао.</p> <p>Она је желела, да види тог човека, о коме је Лазар говорио  
леда.{S} Била је бледа као мртвац. „Она је за мене доиста умрла“, помисли у себи.</p> <p>Није у 
 месеци Рахила смири и пречисти; сотона је више не искушава, дух свети наишао је на њу.</p> <p> 
 безакоња и упропашћују кућу.{S} Сотона је овладао њима, од пете до главе.{S} Неће да иду из ку 
 што час по час иште мало воде.{S} Пуна је соба жена, читају св. писмо или шапућу, а ту је и Ги 
а је мучио, а Сима им прича.{S} Страшна је била та приповест; само се многи зачудише, кад чуше, 
како је та жена необично лепа. „Страшна је као читава војска са заставама“, што рекао премудри  
 опасан противник.{S} Каже: „Код пушења је друга ствар.{S} Ја сматрам пушење као пробу.{S} Ко н 
у се болест повратила јаче но игда), па је опет било плача.{S} Те посете скрхаше Милеву скоро с 
 сам ја, брате, тамновао свога века, па је лепо од мене и то, ако се од сад поправим и не дирам 
ко јутро кресала путање или плевила, па је до скора при том послу, мал’ те не увек, певала.{S}  
су врло оскудни у младим женскињама, па је тамо лако — усрећити се.{S} Рахила би била дакле у н 
ера.{S} Добра је била мојим старима, па је добра и мени“.{S} Ђока љуби снају; да може скинуо би 
/p> <p>Лазар је мирно слушао Обрена, па је после тога дуго ћутао.{S} На послетку не осуди ни се 
 најпрече било, да придобије лекара, па је отишао к њему.{S} Дуго се њих двоје разговараху и на 
те ме“, но судија је завирио у акта, па је отерао.{S} Каже јој: „Момак је умро, сведока немаш,  
ести у звање.{S} Ту ће бити и прота, па је онда време, да се удеси начин, како да се сузбије На 
јутрењем, кад је село пуно странаца, па је и прота још ту.{S} Но Назарени су знали.{S} Као ватр 
ву, деца су ту краву звала:{S} Џуџа, па је у оно време некако и та крава угинула.{S} А како ли  
о га је до срца.{S} Био је још млад, па је у души ипак рачунао на признање свога поштеног рада, 
 знао, шта ће она господа и госпође, па је смислио, да не чека да господа нападну Назарене, нег 
Завршетак овога говора изненадио је, па је донекле и умирио узбуркане духове.{S} Нарочито су го 
руге књиге, молитвеник дају свакоме, па је одатле лако научити зрела човека словима.{S} Боривој 
његову одбрану казати.{S} Опијао се, па је онда немилостиво тукао не само жену и кћер, но тако  
мудрио је друкчије.{S} Промислио се, па је казао: „Адам није створен први дан недеље, па да је  
хиле.{S} Она је утукла његове новце, па је онда отишла неком бегу у харем и како се чује, потур 
к оним народним предавањима у школи, па је дошао до уверења, да је све то још увек мало и недов 
сад сузи.{S} Не знаде да буде човек, па је сад жена.{S} Она га погледа са стране и кад виде, гд 
uote> <p>Рахилу је отерао њен човек, па је после од туге и умр’о.{S} Она је наследила његово им 
 речи свакојаком старом гвожђушином, па је — обе цеви сасуо Нади у прса.</p> <p>Кад је доцније  
ржавао од посла, да ју је расплакао, па је после опет љубио и молио, да су се саблазнили људи ч 
а врло вредна и косила је као мушко, па је онда о жетви ухвати сунце, испече јој теме, шта ли,  
овај данашњи дан.</p> <p>Но за мало, па је и он, бар до некле, назрео, како је у души Лазаровој 
} У овом правцу је говорио Светозар, па је у многих и он наишао на одобравање.</p> <p>Здравкови 
 да је дваред долазио епископ у нас, па је увек било те прангије, те барјаци, те ручак, те наро 
приближио.{S} Наслонио се на ограду, па је пита:</p> <p>„А зар ви, Цвето, нећете у коло?“</p> < 
 тако лако земљишта по тамницама.{S} Па је с тога и Лазару било лако, да придобије Боривоја.{S} 
е да му пређе та реч преко усана.{S} Па је опет оборио главу на груди, са свим на груди и прого 
 и иконе не подсећају на то исто?{S} Па је ли право било одбацити иконе и крст, а на место њихо 
едње време и како сте се провели?“ — па је онда одрешена нова врећа разговора.{S} Но нису ни На 
 пастири, брате мој“, тумачи Лазар, „па је ли чудо, што стадо страда?{S} И каква је то вера, гд 
овићка с још две другарице.</p> <p>Лепа је жена та госпођа Здравковићка.{S} Висока стаса, голуб 
било их је милина гледати.</p> <p>„Лепа је“, помисли он у себи, чим је сагледа. „Леп је“, дође  
а, устадоше неки да га теше.{S} Варвара је тумачила, да је он болестан.{S} Други су тумачили, д 
опрости му грехе) прекрстио.{S} Варвара је заклопила очи.</p> <p>Онда полако изиђоше из кола.{S 
“ ући ће Рахила у реч...</p> <p>Варвара је увек и увек говорила само о Боривојевој деци, а Рахи 
, шта више намргодио се.</p> <p>Варвара је издржала испит сјајно, она је зрела за крштење.{S} Н 
ала Богу нисмо Турци.</p> <p>Код Лазара је помогао наведени лек месец дана, па онда је испрва и 
ша тумачи св. писмо.</head> <p>И Лазара је до дна душе потресла смрт Милевина.{S} То су опазили 
 Али за Бога људи није истина.{S} Добра је вера, него не ваљамо ми. (Вичу: „живео!“ Неко каже:  
“, каже она, „добра моја вера.{S} Добра је била мојим старима, па је добра и мени“.{S} Ђока љуб 
е при својој старој вери и каже: „Добра је та вера“, онда је он лично <pb n="49" /> крив, он је 
обавести је.“</p> <pb n="58" /> <p>Пера је вртио главом.{S} И кад би прва недеља, ето ти га опе 
лом показати твоје кајање“.</p> <p>Пера је вртио главом.{S} Каже: „Ја се мучим да уђем у Назаре 
приповедати у две-три речи.</p> <p>Пера је био у сваку руку рђав човек.{S} Кад се оженио, одмах 
 куће, па онда шором кроз село и натера је на Дунавац.{S} Криста је прегазила Дунавац, умало се 
а друга посла — иди врагу“.{S} И истера је.</p> <p>Кад чу чича Срдан, како је с Милевом, он се  
бар да он оправдава наде.{S} Из затвора је сто пута већма користио назаренској ствари, но на сл 
“, кажу, „мани с Богом разговора, ватра је ђаво, треба то бити на опрезу“ и разиђоше се куд кој 
 чита ту молитву, он је претрнуо.{S} Та је молитва веома дуга, а почиње речима:{S} Ја знам Госп 
и на средини пута људску прилику.{S} Та је прилика лежала као укочена, и учини му се у први мах 
аде.{S} Често је говорила у себи:{S} Та је девојка вредна, ваљана, а скромна.{S} Целог свог век 
 друга, коју с њом успоређиваше, али та је друга већ у гробу...</p> <p>Но ако Боривоје није био 
мислио - <hi>векслу</hi>.{S} И адвоката је Шваба измислио.</p> <p>„Код нас је пре било, као дан 
, каже лекар. „Нарочито код мала детета је то грехота.{S} Оно не може ни да схвати, за што га ч 
аје Ђока с Јеленом. „Јелена рано“, пита је, „за што и ти „не повериш?“ „Мени је бабо“, каже она 
p> <p>„Шта читате из св. писма?“ — пита је Боривоје Милеву.{S} Он је од Лазара сазнао и докучио 
р ви мене држите за добра човека?“ пита је он нагло.</p> <p>Она обори очи.{S} После рече: „Гле, 
зим.“</p> <p>„Шта си ти истерала?“ пита је Тома.</p> <p>„Сотону...{S} Ето га нека каже, изишао  
 се осме главе Јованова еванђеља?“ пита је он, но и не чека на одговор, већ наставља: <pb n="96 
 „Шта сте читали из светог писма?“ пита је.</p> <p>Милеви прелети за часак тужни осмех преко ли 
олбу улио дух свети у срце твоје?“ пита је Мирко, јер је он најстарији.</p> <p>„Молим се за крш 
Па како је у друштву добрих људи?“ пита је мало после.</p> <p>„Врло добро.{S} Сви су добри људи 
одговара.</p> <p>„Зар с Варваром?“ пита је он отворено.</p> <p>„Па да!“</p> <p>„Како ћу да вам  
к опази. „Нисте отишли у друштво?“ пита је преко ограде.</p> <p>„Није ми добро“, каже она, „упр 
е још у дворишту. „Камо те данас?“ пита је брат Тома. „Гледам по искупљенима, па видим да те не 
с мисли обузимају при том читању?“ пита је опет Боривоје.</p> <p>„Ја мислим и мислим, да би бољ 
е да граби девојку“, каже она, „не пита је, да ли хоће, него види то и сам.{S} Леп си ми ти мом 
а виде је где купи ствари.{S} Не запита је за што, не рече јој да не <pb n="220" /> пева, само  
о.</p> <p>Кад су изишли из цркве, прота је приступио Светозару и рекао му:</p> <p>„Ја сам увек  
а многих страна чуло се: „живео!“ Прота је мењао боју, свештеници се нашли у неприлици.{S} Борб 
баш особито допала никоме.</p> <p>Прота је замерао почетку, а други свршетку.{S} Но нешто беше  
иза те прашне, тамне магле?...{S} Марта је слутила несрећу, јер кажу, да добро не жури тако наг 
увише теретан за женска плећа.{S} Марта је издржала и тај терет, и може се рећи, да је помало ч 
н и тужан и не заигра се више.{S} Марта је дозвала и опет лекара у помоћ и молила га, да је пос 
> <p>Тих дана није било много.{S} Марта је родила здравог, једрог сина, коме се и она и човек ј 
не с тавана и угане само ногу.{S} Марта је и после двадетет година спомињала тај случај и говор 
 што је врло важно по парницу.{S} Марта је била у последњим недељама пред порођајем, време хлад 
и то се могло како тако поднети и Марта је хвалила Бога, што се и тако свршило.{S} Управо она ј 
о мало дете.</p> <pb n="15" /> <p>Марта је чинила све, али јој не поможе.{S} Једном, али само ј 
ржати у питомости до жена.</p> <p>Марта је доста лако успела у својој намери.{S} Како и не би,  
 толико година није чинио.</p> <p>Марта је пре овог догађаја често говорила у себи: „Само да их 
... на коме се и — укочио.</p> <p>Марта је дубоко жалила свога друга и дуго јој је требало, док 
вере, даће те на фишкала.“</p> <p>Марта је била још једнако раздражена, као што је то обично у  
 село и натера је на Дунавац.{S} Криста је прегазила Дунавац, умало се није удавила, па онда за 
.{S} И прекрсти се. „Воже помози, доста је било — зла!“</p> <p>Што је домаћица слутила, није се 
у Каже: „Остави сиротицу с миром, доста је њојзи брига свакојаких“.</p> <p>Но тада се тек показ 
 јер нисам све потанко видела.{S} Доста је далеко наш кукуруз од њихове ливаде.“</p> <p>„Али си 
нити може исплатити свако зло.{S} Доста је, да се поправиш и покајеш, а вратити не можеш више,  
 признај, према вашем малом броју доста је и код вас велики — покор.{S} Данас вас је мало и лак 
стали, који 10, који 20 новчића. „Доста је“, вели Мирко, јер их је још било, који су хтели дати 
војица.{S} Кад изиђоше на улицу — пуста је.{S} Поред пута је јендек, од прилике до колена дубок 
ђоше на улицу — пуста је.{S} Поред пута је јендек, од прилике до колена дубок, а пун воде.{S} Т 
еме био црвен као куван рак и више пута је изгледало, да ће да рекне нешто, но уздржа се.</p> < 
 верујем.{S} Је ли икад знао Шваба, шта је то моба?{S} Није?{S} А ето сад Швабе Назарени знају: 
до дна душе: „Боривоје, снаго моја, шта је теби?{S} Ти си болестан, пропашћеш.“</p> <p>Прошло ј 
о осуђена.{S} Без сумње је слутила, шта је чека. <pb n="103" /> Остали и не гледају на њу.{S} И 
ши својој и сама љуљала.</p> <p>Па, шта је било за тим?{S} Та старица се у друштву оних осталих 
говори о <hi>белењу</hi>, навео је, шта је једном учинио покојни жабаљски прота Папић.{S} Баш н 
онда: хајд...{S} Знаш ли ти Лазаре, шта је то „лоповски кетуш“.</p> <p>„Не знам“.</p> <p>„Та да 
{S} Зар ви <pb n="146" /> не знате, шта је то спомен?{S} Зар не знате, шта је знак сећања?{S} Н 
 шта је то спомен?{S} Зар не знате, шта је знак сећања?{S} Није ли вами мио онај сандук, она кл 
ка.{S} Шта ће мене Назарени да уче, шта је моба, кад је тога у нас било, само се на жалост изгу 
о држите светог писма?{S} Знате ли, шта је рекао Христос оном, који га питаше: „Шта да радим, д 
и се“, каже му Светозар, „промисли, шта је могао од тебе отац захтевати, ваљда ћеш се сетити.{S 
у њега.{S} Господи у суду је рекао, шта је учинио, сад не може да му пређе та реч преко усана.{ 
еје, а по мало црвени и вели: „Ето, шта је:{S} Куд сви, туд и ја.{S} Али кад већ узех ђавола, н 
само што господа варошани не знају, шта је код њих код куће.{S} У вароши, где живи господин пре 
е речи“.</p> <p>„Дед, само даље.{S} Шта је радила Милева, кад си је одвео својој кући?“</p> <p> 
 није баш са свим онака као пре.{S} Шта је то?{S} Нико му не рече, да је то земљиште продато др 
ени врати, заигра и заустави се.{S} Шта је?{S} Шта се то скрива иза те прашне, тамне магле?...{ 
сваки вуче глас на другу страну.{S} Шта је то, да Боривоје плаче?{S} Крштен, пречишћен, па опет 
ћи, јер кад мало забразди, онда:{S} Шта је ту је.{S} Каже: „Кад дођем кући, биће тако и тако вр 
же. „Важно је, хоћу да те питам:{S} Шта је с оним, што смо говорили?“ „Ја не знам, да смо ми шт 
 је гробарска, а оно онде...{S} Ама шта је оно управо?</p> <p>Онде, где му је стојала кућа и гд 
р се измешаше међу собом.</p> <p>Па шта је било?{S} Још одмах после оног договора о Великој Гос 
ападају их више на улици, а гле сад шта је.{S} Син проповеда мир, у цркви проповеда против Наза 
м:{S} У чему је клица Назаренства и шта је повод Назаренству.“</p> <pb n="128" /> <p>Узео је да 
 је само у пола јасно, где је био и шта је све хтео оне ноћи, па се од тог згрозио.</p> <p>„Ја  
улицу.{S} Јова дође кући и кад види шта је, оде с женом и дететом под очеву кошару.{S} Трајало  
 не; он не признаје тог дана. — Али шта је то?</p> <p>Лазар тихо промуца: „Мајко“.</p> <p>„Шта  
ма, нешто страшно у њима, а не знам шта је то“.</p> <p>„Имате право“, вели Светозар. „Ви сте на 
д вас, само је био — паметнији.“ Но шта је то?{S} Чу још једно име и би му, као да га ко удари  
ова нешто рече, он се осу на њега: „Шта је Јово“, пита, „зар си се и ти дао у тумачење св. писм 
и „добро вече“, но из далека пита: „Шта је сад опет?“</p> <p>„Та, Јовина посла“, рече неко из г 
 већма.{S} Допао је кључар и пита: „Шта је опет?“</p> <p>„Молим, да ме одведете истражном судиј 
> <p>Кад су сутра дан питали људи: „Шта је то, Шандоре?“ он се по мало смеје, а по мало црвени  
је ономе, који му је био најближи: „Шта је то?“ пита.</p> <p>„Та ето, Јова има опет посла са Ст 
слично.{S} Кад га је неко запитао: „Шта је Бог радио у бесконачности пре створења света“, рече: 
ишао из собе очине и питаше матер: „Шта је хтео баба да ми каже?“</p> <p>„Не знам, сине“, јецал 
т прећи већ и на Назарене“.</p> <p>„Шта је?“ пита Боривоје.</p> <pb n="88" /> <p>Лазар му је у  
азар тихо промуца: „Мајко“.</p> <p>„Шта је, сине?“</p> <p>„Немој нано плакати, нисам ја баш так 
?“</p> <p>Лекар је погледа.</p> <p>„Шта је било, било је; сад не вреди, да се гризете око тога; 
одговора и без — опроштаја.</p> <p>„Шта је с оном крмачом, што је Лазар разгласио, да му је на  
зала ни марамом, а зима је.</p> <p>„Шта је, мајко?“ питају Светозар и Јованка у један глас.</p> 
 једва му удариле науснице.</p> <p>„Шта је Миливоје?“ — пита га Марта уплашено и изиђе му на су 
ли све и пошли за Христом.“</p> <p>„Шта је то“, вели она, „кад сам и овде у сваком добру.“</p>  
верио.{S} Лепо ја њему говорим:{S} Ошта је теби, да се назарениш?{S} Та нити си крао нити варао 
теби то изгледало из даљине.{S} Највећа је мука са женама.{S} Не тужим се на наше жене, него на 
и други дан, јер је мислила:{S} Од пића је, проћи ће.{S} Но не прође.{S} А кад трећи дан посла  
} Дође ближе и сад већ нема сумње; кућа је на његову земљишту и ако није баш са свим онака као  
ву жену, као што је баба Стака.{S} Кућа је од првих, момак млад и ја мислим, да нећемо наћи баб 
ају радознали људи.</p> <p>Од Лазаревца је Дунав доста далеко, ићи ће дакле у Ф. као у госте и  
ју ни руке ни ноге ни леђа.{S} Кукавица је дошла некако искривљена и једва моћна за посао.{S} П 
вим приликама обично догађа.{S} Парница је донела што и вино.{S} Узбурка крв у човеку, и као шт 
 се и ја, имам времена.“</p> <p>Старица је вртила главом. „Пријатељ-Мирко,“ каже, „утешите ме.. 
, која беше по њима попала.{S} Домаћица је јецала од радости, а чича Срдан искочи у један мах н 
а — шипарица.{S} Чича-Срданова домаћица је једина, која се све нешто нада.{S} Њено материнско с 
ивљи голуб.{S} Једном речи, дивљи голуб је увек дивљи голуб, а кукавица остаје и зими и лети ку 
и, разума ако ће нестати“.</p> <p>Љубав је била, која је подсетила и Боривоја на ове еванђелске 
чак и она риба у дубини мора зна, какав је данас дан; њезин син не зна.{S} Сутра ће се за столо 
ри Соломон.</p> <p>Она му говори, какав је будала био Василије Велики, па се тако бајно смеје,  
сет форинти, а он би већ показао, какав је по њега овај данашњи дан.</p> <p>Но за мало, па је и 
ето бар господа свештеници знају, какав је човек био пророк Илија?...{S} Све што је хтео, учини 
то зебње дошла је радозналост.{S} Какав је човек тај роб?{S} Роб треба да је рђав човек, а овај 
аку ноћ.{S} Запиткују га људи:{S} Какав је на изгледу тај сотона, и како га је мучио, а Сима им 
осподине, служио код вас, па знам какав је оно дух, који је на вами“, вели Јова.</p> <p>„Шта, ш 
 код назаренских баба.“</p> <p>Но какав је тај лек?{S} Светозар је скроз познавао назаренско уч 
послетку је и научио.</p> <p>Ето, такав је био Пера Крња.{S} Он није јединствена слика у нашем  
p>„Да га не уречем“, вели Марта, „здрав је као дрен, него је друго нешто код њега, што ми задај 
им, што ми је поверено.“</p> <p>Лазарев је углед од више велики, а да наваљују на њега.{S} Већи 
 најглавније је ово:</p> <p>Ђока Савков је у Лазаревцу кнез и његов средњи син Јова „поверио је 
 са женом и двоје деце.{S} Јова Пајинов је као неки црквењак, он ужива те две собице с кујном б 
{S} Неки кажу:{S} Буба је, неки:{S} Црв је, но највише их је, који веле, да су њиве уврачане, з 
коње, уз њега је седела Варвара, остраг је био Тома и деда Јова.{S} Боривоје је ћутао као залив 
ком је засађено неколико дрвећа, остраг је зграда с пет прозора, који воде у двориште.{S} То је 
а тим на улицу, па онда у мрак.{S} Снег је завејао путеве, али му то баш годи.{S} Што му нога п 
је треба да слушам, а то не иде.{S} Бог је старији од цара, и ја слушам Бога“.</p> <p>Капетан в 
/p> <p>„За што се мучиш, сестро?{S} Бог је дао човеку мелема против бола и туге, за што тај мел 
ио сам:{S} Тамо ће ми одлахнути, но Бог је наредио друкчије.{S} Доспео сам овамо, да сазнам пра 
е се умири, кад је раздражен.{S} Многог је лула задржала од крчме; многог, кад наиђе на њега су 
 мене Назарени да уче, шта је моба, кад је тога у нас било, само се на жалост изгубило.{S} Ако  
е одговори од пута.{S} Та, за Бога, кад је ствар већ толико чекала, може се стрпити још мало.{S 
 чуо од оне испребијане жене, онда, кад је први пут ступио у назаренску скупштину.{S} Како ли р 
истово време било тако, т. ј. онда, кад је он бичем изјурио из цркве оне, који градише тамо трг 
е, а при том тако паметно.{S} Онда, кад је Боривоје дошао у њихову кућу, било јој је скоро шесн 
ишна.“</p> <p>„А како је било онда, кад је порасла?{S} Како си јој се доближио?“</p> <p>„Доближ 
чувар је долазио по њега само онда, кад је знао, да је посао готов.{S} По строгом закону ово не 
да поједе толико шљива с коштицама, кад је кроз тиху ноћ јурио коњаник у варош по лекара.</p> < 
оворио, а сузе му блистаху у очима, кад је испратио матер.</p> <p>Старица га љубљаше и само шап 
на оно, што мисли и осећа животиња, кад је надраже...</p> <p>У Боривојевој руци је бич.{S} У На 
се преварила.{S} Било баш с вечера, кад је дозва Срдан.{S} Соба је сва <pb n="185" /> увијена у 
{S} Он није више свој...{S} До сад, кад је плануо, занео се, било је само за тренут, после се у 
} Та, и где би он љутио њу баш сад, кад је дознао, да ће скоро да га усрећи — дететом.{S} И док 
Чивуткињу трговкињу, „видела ју је, кад је излазила из цркве“.{S} Каже: „Одело једнаке боје зов 
Не бори ли се он против божје воље, кад је противан цвећу и држи за излишно оно, што је Бог ств 
реч.{S} Каже: „Било је негда време, кад је свештеник био у народу све.{S} Народ није имао оволи 
лађе речи...{S} Но то беше и време, кад је лекарска наука ликовала, време, кад се пронађе лек п 
вљали епископе, свештенике, ђаконе, кад је тако?“ пита Светозар.</p> <p>„То су били“, одговара  
брат умро.</p> <p>„3а што да плаче, кад је то тако Бог наредио?!“ Девојке се опет стресоше. „Бо 
ога оца.</head> <p>Ближило се вече, кад је требала да се реши судбина чича-Срданова, па можда и 
еда.{S} Па за што то чине Назарени, кад је реч о крштењу?{S} Ево за што.</p> <p>Ко год је прочи 
д момак дорасте, учврсти се у вери, кад је здрав и кад се види, да може жену издржавати, онда м 
ако прикупи мисли и лакше се умири, кад је раздражен.{S} Многог је лула задржала од крчме; мног 
 ко ће жену неверкињу посаветовати, кад је поседне сотона?“ вели други. „Само да богме, свашта  
 пасти на жене.{S} Не вреди тајити, кад је истина, да и Назаренство долази оданде, одакле и сва 
 ја и мати моја, да нас не срамоти, кад је већ тако учињено и она се предала.{S} Само је казала 
ш никако Томе“, каже, „а мора доћи, кад је обећао.“ Мало после га пита: „Шта ви мислите, Лазаре 
ледам у ту слику, лакше ми је души, кад је гледам, љубим је кад што, не стидим се казати и зар  
</p> <p>Већ хоће да се ухвати мрак, кад је сагледао торањ свога села.{S} Путнику је лакше, кад  
ога дана свршила служба с јутрењем, кад је село пуно странаца, па је и прота још ту.{S} Но Наза 
столом.</p> <p>Био је у велико дан, кад је Јованка ушла у собу, да угаси преко његове главе лам 
адава, крај је.“ Глас му је дрхтао, кад је ово говорио, а сузе му блистаху у очима, кад је испр 
те, по коју је Краљевић Марко ишао, кад је славио крсно име; ту је било шест врсти вина, гајдаш 
ише под истрагом, не пази се много, кад је питање о разговору.{S} Свецем или недељом искупи се  
стол Павле нам је добро препоручио, кад је казао: „Свађе и препирања око закона клони се, јер ј 
а га приме, јер је он онда згрешио, кад је већ био <hi>крштен</hi> Назарен.{S} Они неће да знај 
.</p> <p>Далеко је превалила поноћ, кад је ствар прекинута.{S} А прекинуо ју је чича Срдан.{S}  
живот вечни“, пакао и рај.{S} Кажу, кад је човек гледао ту икону, све су га мрави подилазили од 
 и много мислио.</p> <p>У исти мах, кад је Боривој мислио о Милеви, мислила је и она о њему и т 
пође.{S} То је било баш у онај мах, кад је госпођа Здравковићка стојала за леђи мужевљеви и нуд 
у вама...“</p> <p>Но баш у тај мах, кад је Тома ово говорио, те занесен неприликама стављао Шан 
еву Срданову?“</p> <p>„Знам је још, кад је била ево оволишна.“</p> <p>„А како је било онда, кад 
, па се и залепише тамо.</p> <p>--- Кад је Лазар дошао из поља, примио је Боривоја не само раши 
није могао сетити, ни <pb n="40" /> кад је устао, ни како се обукао.{S} Успомене из његова дети 
у Мојсејевој I. књизи, глава 28.{S} Кад је Јакову дошло време да се ожени, његов отац Исак није 
 те је стрепила, да дочека мужа.{S} Кад је Пера ушао у собу, била је више мртва но жива од стра 
 погазила, имаш на то и сведока.{S} Кад је твоја жена видела, којим си путем ударио, требала је 
мисли у себи.</p> <p>Није умрла.{S} Кад је идућих дана мислио на десето, осети неки бол, као да 
да се Боривоје ослободи затвора.{S} Кад је изишао на улицу и нехотице подиже главу горе, подиже 
, а и Боривоје једва остаде жив.{S} Кад је донео мртва вука у село, био је сав изуједан и једва 
е га Лазар, обавештава и о томе.{S} Кад је он, Лазар дошао кући, његова браћа Назарени удружише 
а благајница множила се и иначе.{S} Кад је Сими Ваљану умро син, он га је сахранио врло скромно 
ла и тражила пута, да се извуче.{S} Кад је изишла да нареди црну кафу, мумлала <pb n="198" /> ј 
да заспи, но све једнако уздише.{S} Кад је запазио, да је Лазар будан, приђе му ближе: „Знаш ли 
нутра, али се најпосле промисли.{S} Кад је за собом затворио врата, мумлао је у себи: „Жена и м 
} Била је сигурна, да ће успети.{S} Кад је свршила, дисала је брзо и тако тешко, да у мало не у 
ћу ти друже, али никоме ни речи.{S} Кад је дошла из цркве, ја се направио необично весео, звижд 
авола за уво, а удицом за језик.{S} Кад је уловио ђавола, немилостиво га је тукао и искао да му 
 видиш, Гавран ишао у Јерусалим.{S} Кад је пошао, испратило га је цело село до хатара, а кад се 
тамана.{S} А тако је и с добрим.{S} Кад је све уређено и на чврстим основима, онда не може лако 
али је јако, врло јако малаксао.{S} Кад је устао, усне му се смешиле, али му у души беше немир  
 реч, а и Лазар слушаше пажљиво.{S} Кад је Светозар прочитао, Срданове очи беху упрте у Лазара. 
ристу, како он то каже: редовно.{S} Кад је хтео да се ослободи затвора, она је већ купила своје 
Бог да...</p> <p>Дође и тај час.{S} Кад је Светозар ушао у собу, старац је седео на постељи, за 
ре теревенке, стару неумереност.{S} Кад је мало после тешко и дубоко уздахнула, онда сам знао,  
да га се сећају и да га поштују.{S} Кад је заклопио очи, сваки син му је насликао слику и намес 
пре, али му сада више не одлану.{S} Кад је изишао из коморе, шетао је крупним корацима по соби  
 шта вам је скривила тако страшно?“ Кад је изустила последње речи, поплаши их се, не зна ни сам 
у више ружине воде, него: пачули, а кад је Јоца Опанчарев славио свеца, довео је и он гајдаша и 
ила као камен; за часак је збуни, а кад је после дошла к себи, осети јаки бол у грудима и вреле 
а врло лако ухвате клицу болести, а кад је ухвате, онда немају довољно отпорне снаге, но подлег 
шкоди само онда кад је претерано, а кад је умерено, онда је невино и без штете?“</p> <p>„Видиш, 
ез икакве срдње и пребацивања.{S} А кад је запитао Боривоја: „Како си, брате?“ <pb n="227" /> Б 
е и све остало, што шкоди само онда кад је претерано, а кад је умерено, онда је невино и без шт 
 није добио.{S} Жупан је казао: „Па кад је вредан и поштен, а не дира те, не дирај ни ти у њега 
Влада, само да је умири.</p> <p>„Па кад је могао, за што није?</p> <p>„Ако ти је баш толико до  
ражном затвору.{S} Да га питате, од кад је ту, мал’ те не би рекао: од јуче.{S} Њега последњи д 
Једном речи, био је диван човек, од кад је Ленчица погледом својим истерала из њега сотону.</p> 
у њојзи доста слаба трага.{S} Но од кад је видела Боривоја, променула се. „Гле, то је роб, а оп 
жену није још нико надвладао, њу од кад је Бог створио, све се више и више отима.{S} Ено, прему 
ма спремао на одговор.{S} Каже: „Од кад је поверила моја тетка Макра, врло зло стоји са сином и 
ер беше на највишем врху дуда.{S} И кад је закукурекао зору, Боривоје је упалио кућу...{S} За м 
биљно обделавати њиву народну.{S} И кад је Светозар одлазио, Боривоје је дуго гледао за њим.{S} 
авају, дотле је он мало с њима, али кад је с њима, он их и измири и охрабри, па га тим радије и 
прва није имао снаге да устане, али кад је устао — побеже.{S} На пољу још једнако веје снег.{S} 
старешине поучавају их у свему, али кад је разговор о крштењу, онда су назаренским старешинама  
р мишљаше доиста — ветар је.{S} Тек кад је други дан сагледао сестрино лице, онда и њему поста  
леви, да дође к себи.</p> <p>Па тек кад је осетила, да јој заигра и чедо под појасом, онда је в 
 рекох, ушла је већ у вигов.{S} Јер кад је почела да тражи изговоре, лекар јој рече са свим отв 
штеника, али се ствар смете.{S} Јер кад је Лазар отишао у Нови Сад у гимназију, на свршетку дру 
, не би умро мој брат.{S} Онда Исус кад је видео где плаче и где плачу Јудеји, који дођоше с њо 
у из рита трску, па се заглави, баш кад је хтео да изађе на друм.{S} Коњи запали до појаса, па  
побеже у село.</p> <pb n="30" /> <p>Кад је Боривоје дошао кући, дочекала га је Нада још на праг 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је Лазар онога дана изишао из скупштине, повео је два г 
<l>Попина Јованка.“</l> </quote> <p>Кад је лекар донео Светозару ове песме, обоје се добро осећ 
 колена, паде и целива га...</p> <p>Кад је устао, стојао је Светозар пред њим раширеним рукама. 
стити није смела ни једна...</p> <p>Кад је Светозар отишао с Јованком, дошла је Милеви и њена м 
 Богом се не може погађати“.</p> <p>Кад је дошао дан, да се Петар ослободи, отишао је кући дост 
вку, није остала без утиска.</p> <p>Кад је Боривоју било осам година, јерусалимске иконе није в 
ичај код Реформата, Калвина.</p> <p>Кад је све свршено, браћа и сестре опростише се и кренуше с 
 обе цеви сасуо Нади у прса.</p> <p>Кад је доцније судски лекар прегледао раздрускану лешину не 
ега било домазлука за троје.</p> <p>Кад је Марта уганула ногу, Влада је заборавио на све пољске 
зиме и сувише га расхлађује.</p> <p>Кад је Тома дошао до Срданове куће, закуца на прозор и пред 
з опроштаја одјури из крчме.</p> <p>Кад је чича Срдан чуо, шта се збило, уђе у синовљеву собу.{ 
последње речи несретне жене.</p> <p>Кад је лекар дошао да прегледа умрлу жену, нашао је онде Св 
у хаџије, него и у калуђере.</p> <p>Кад је отац Мелентије показао Боривоју нову молитву, која ј 
сата, само да јој није деце.</p> <p>Кад је Лазар отворио врата и ушао с Боривојем у двориште, ч 
тигао кући — помисли у себи.</p> <p>Кад је дошла недеља, Боривоја су Назарени већ крстили.{S} И 
исмо, кад беше реч о љубави.</p> <p>Кад је Боривоје изговорио овоју исповест, није хтео или ниј 
 на једаред тако мали, мали.</p> <p>Кад је Боривоје дошао кући, никако да се умири.{S} Доцније  
еш ни умолити ни потплатити.</p> <p>Кад је друштво добрих људи почело да живи и приредило прву  
 кораком упутио својој кући.</p> <p>Кад је отворио врата, нађе у дворишту децу, своју децу, кој 
 и знала, али тихо, шапатом.</p> <p>Кад је пришао Светозар, он је метнуо обе руке сестри на чел 
 чуше, да је сотона био бео.</p> <p>Кад је тај глас дошао до Наде, она само јаукну. „То није би 
приметили и свима би немило.</p> <p>Кад је кратка молитва била готова, Лазар је прочитао трећу  
 Онда је тек пробудио матер.</p> <p>Кад је носио у наручју у собу, осетио је, да ће је изгубити 
бавесте онај заблудели свет.</p> <p>Кад је Здравковић свршио, са многих страна чуло се: „живео! 
о клину и даде га Светозару.</p> <p>Кад је Светозар с Јованком изишао, наста тишина у соби.{S}  
а пушка, и то не може бити.“</p> <p>Кад је Боривоје онако учинио с Надом, уђе и опет у кошару,  
она се предала.{S} Само је казала: „Кад је већ морало тако бити, бар да си ми казао раније, те  
 та ватра не угаси, мислили су.{S} Млад је, то је тек слама, младићка бујност, која гори на пов 
око јерусалимске иконе.{S} У опште, сад је већ напала на целу поделу.{S} Влада је стишавао и ум 
овара.{S} Сад се не осећа способан, сад је слаб, увек и увек — други пут.</p> <p>На послетку до 
ма каже: „До сад је било како тако, сад је крајње време“.</p> <p>„Па, шта да радим?“ пита она.< 
 их сроза у такав понор, да мислиш, сад је крај и никад из те очајне таме на поље.{S} Мало посл 
у, да је испрати, па и оплаче...{S} Сад је не виђа доколну код куће, јер недељом по подне је у  
ће га убити из пушке као врапца.{S} Сад је да богме легао, болестан је.</p> <p>Кад дође вече и  
е у њој пажњу, заинтересовао је.{S} Сад је она ишла даље.{S} Без тога ко зна, шта би изишло пре 
е, да учине што, нека сад учине.{S} Сад је време да децу своју спасемо.{S} И успео је.{S} Неко  
а, да не завришти на сред улице.{S} Сад је мирна, по некад се чак и насмеши и враголасто рекне: 
 за тим руке, а за њим и остали.{S} Сад је изговорио молитву хвалећи Творца и просећи од њега м 
 да то заустави, али није успео.{S} Сад је готово у грозници.{S} Треба да иде у цркву, хтео би  
е благосиљаше, али она то не чу.{S} Сад је Боривоје већ стигао кући — помисли у себи.</p> <p>Ка 
 на духа светог, не срамотим га.“ — Сад је био крај мушкој препирци, јер је реч узела жена и то 
н друг и на дете, које сам родио, а сад је далеко од мене.{S} А крст је видите за мене и за сва 
рени из Срема укопаше га.</p> <p>Од сад је код Назарена ишло све већма низбрдице.{S} Тома је би 
роисповести, до ли назаренске.{S} И сад је по заточеника ова дилема:{S} Ако он остаје при својо 
је, је ли?“</p> <p>Лазар је ћутао и сад је то његово ћутање мапо ублажило чича-Срдана. „Сине“,  
у долазио све јаче и јаче у ватру и сад је говорио скоро са свим гласно: „Ми, ми“, вели, „ако и 
аренство има дубљих узрока.{S} И до сад је било рђавих свештеника и администратора, па не беше  
ока се крстио од чуда.{S} Каже: „До сад је било, да пилићи иду за квочком, а сад дође време, да 
бије Лазара?!</p> <p>Тома каже: „До сад је било како тако, сад је крајње време“.</p> <p>„Па, шт 
аже он, „неће трајати дуго.{S} Само сад је још рано.{S} Пријатељ Гига, ето га нека каже сам, ни 
риликама било и по двоје, троје, но сад је зар случајно Боривоје сам.</p> <p>Рахила и Варвара ч 
{S} Оставио сам их здраве“).</p> <p>Сад је и Боривоје осећао, да треба коју да рекне.{S} Али и  
 доста трпила, попустила је.</p> <p>Сад је Срдан прегорео и њу.{S} До душе ишао је среском наче 
два-три дана, па га пустише.</p> <p>Сад је он онај стари Пера, сваки час се прати пијан с гајда 
оне изиђу, кренуће се мушки.</p> <p>Сад је отпочео прота.{S} Но он не поче онде, где је Лазар с 
а њему беше четрдесет и пет.</p> <p>Сад је на путу.{S} Враћа се у село, али удешава, да не стиг 
њу на Бог зна какву ситницу.</p> <p>Сад је почела да чита и озбиљнија дела, али не само да чита 
p> <p>„Добро си је ухватио“, каже, „сад је само води кући из овог пакленог гнезда.“</p> <p>Срда 
аплаче и неће да руча.{S} Каже ми: „Сад је код мог бабе прасе, па свакојаке ђаконије, мушкацоне 
чи и разумеде и његов поглед.{S} Поглед је питао: „Где је Милева?“</p> <p>„Милева је болесна, в 
ствар“, вели Светозар. „Но и оно напред је јасно.{S} Оно остаје написано те написано, па ма што 
реб, а Лазар се не миче.</p> <p>Спровод је скроман.{S} Срдан је одредио друштву добрих људи 200 
оме, али он се није радовао.{S} Кад год је мислио на њу, њему падаше на ум друга, коју с њом ус 
о крштењу?{S} Ево за што.</p> <p>Ко год је прочитао испит Варварин и буде прочитао ток њена крш 
 детета.{S} То је неприродно, а што год је неприродно, не може дуго постојати.{S} Место да воју 
ре и удари песницом по огледалу што год је већма могао.</p> <p>Лекар је ћутао и пажљиво посматр 
љ Миливоје ишао је са Светозаром. „Тврд је орах та назаренска воћка“, рече, „нисмо је разбили,  
јој: „Момак је умро, сведока немаш, суд је ону ствар свршио; сад има друга посла — иди врагу“.{ 
лева је говорила, да није хтела.{S} Суд је према томе осудио Обрена на 4 године тешке тамнице.{ 
никад краја.{S} И Лазар и прота виде, е је време, да се прекине.{S} Светозар је већ искренуо на 
о по Боривоја.{S} Груди му се слегле, е је мислио, удавиће се, па онда осети, где га као нека с 
} Каже му: „Мени је син, син, од утробе је моје, па ма се крстио руком, ногом или се не крстио  
у жито, које је требао посејати, а њиве је повлачио дрљачом и браном, као да су засејане.</p> < 
е што год ми данас радимо, не ваља, све је то дело сотонино, треба са свим друкчије живети.{S}  
} Све што је данас лепо у Назарена, све је то пре било код нас, ама све, чак су и црквене општи 
ан по један, продиру у комору...{S} Све је видније...{S} Сад опази, где се нешто бели...{S} Очи 
их отменом господом и госпођама.{S} Све је у свечану руву, као да су сватови, али управо је још 
ан иде са слугом на њиву и сеје.{S} Све је лепо средио и Срдану се мили Бог зна како кад види,  
ала коло и разне друштвене игре.{S} Све је било у највећем реду и кад би најслађе — разиђоше се 
 нас само што не долази до крви.{S} Све је сад у селу тако измешано, ускомешано успаљено, раздр 
ма друга лека, но да га оженимо.{S} Све је бадава, овако како сад живи, мора се успаљивати.“ _< 
леда на ту мрску кућу и прозоре:{S} Све је мирно, сви спавају.{S} Таман згода, да се он увуче у 
ет воду и ватру, помор и војску и — све је горе и горе.{S} Тада се свршује стари завет, свршује 
.“</p> <p>После докторова предавања све је друштво отишло трговцу Малићу на вечеру.{S} После се 
то пише <pb n="144" /> у еванђељу и све је то било већ што тамо пише.{S} А зар до века тако да  
о, Бог узео.“ Тако су говорили, али све је бадава, људи су.{S} Ако и не плачу јавно, плачу у ср 
подилазили од ужаса и милоте.{S} Но све је то:{S} Некад било, сад се приповеда.{S} Пред јерусал 
сам и од више често очајавао.{S} Но све је бадава.{S} Сад видим, да се с првом цигљом не подиже 
 још празна“.</p> <pb n="111" /> <p>Све је ишло без приговора, глатко, само у последњој ствари  
згади на себе, а обузе га очајање. „Све је свршено“, мислио је, „најбоље ће бити да се убијем“. 
 своју, јелте?“ — рече смешећи се. „Све је бадава, не иде.{S} Казала сам вам већ, да ја не бих  
ините се једино за дете“.</p> <p>— „Све је готово и приправљено“, изусти она обореном главом.</ 
усти она обореном главом.</p> <p>— „Све је готово“, рече јој лекар строго, „зар баш све?{S} Вер 
е, кад се већ наљубио деце.</p> <p>„Све је лепо и красно; пријатељи Назарени светују ме и помаж 
> <p>Он само климну главом.</p> <p>„Све је раздрускано“, каже она.</p> <p>„Ништа, оправићемо. “ 
лу говорио је прота и његов говор многе је и од Назарена дирнуо.{S} Они то да богме нису покази 
Роб треба да је рђав човек, а овај овде је тако миран, добар.{S} Требало би и да је затворен, а 
ељу болеснице.</p> <p>Каже: „Видим овде је св. писмо, хоћеш да ти прочитам једну главу из њега. 
а, а и она тражи, да нико не дозна, где је.{S} Кад дође Божић, ми се спремисмо сиромашки, јер ј 
почео прота.{S} Но он не поче онде, где је Лазар стао.{S} Био је сувише вешт, а да одмах на поч 
/> <p>И он показа руком на прочеље, где је на зиду висио сахат. „Шта тражи сахат овде, где се „ 
а, него администратор, а понајвише, где је администратор калуђер.{S} Данас дошао, сутра ће отић 
p>Но док се Лазар окретао, да види, где је Милева, тражила ју је и Јованка очима, па и нашла. „ 
ћа не меће под суд, да тамо светли, где је нико не види, но треба да светли на столу.{S} Његове 
а свадби н. пр. у Кани галилејској, где је претворио воду у вино.{S} А да је он био противан то 
која никне под каквим опалим зидом, где је не негује ничија рука и где не допире скоро никада с 
са својом четом на усамљено острво, где је била дивна, чаробница Цирце...{S} Она је умореним пу 
, да се Назаренство шири само тамо, где је свештеник рђав или где нема свештеника, него админис 
ју...{S} Њему је само у пола јасно, где је био и шта је све хтео оне ноћи, па се од тог згрозио 
S} Ја сам својим рођеним ушима чуо, где је један калуђер администратор рекао у црквеном одбору: 
е написао ове речи на своме олтару, где је продавао отпушташе грехова:</p> <quote xml:lang="DE" 
{S} Подигоше га и однеше у болницу, где је те ноћи и умро.</p> <p>И Лазар и Боривоје били су по 
било баш лепих и врсних ствари?!{S} Где је онај политирани долап?{S} Па где су она два кревета, 
> <p>Онде, где му је стојала кућа и где је мислио да нађе згариште, пусто земљиште, сада су опе 
зумеле је.{S} Њен је поглед питао: „Где је Боривоје?“</p> <p>„Боривоје“, каже он, „отишао је бр 
 његов поглед.{S} Поглед је питао: „Где је Милева?“</p> <p>„Милева је болесна, врло је боли гла 
комора“, каже Гига збуњено.</p> <p>„Где је кључ?“ _</p> <p>„Онде је само тело, прах, дух је код 
. писмо и остави га на сто.</p> <p>„Где је самртник?“ питаше Гигу лагано.</p> <p>„У комори“.</p 
.</p> <p>На послетку се покупи и одведе је лекару.{S} Био је то старији човек, родом из Боривој 
ску придобије за „свету ствар“ и изведе је из таме у светлост, то више вреди, но <pb n="156" /> 
д уђе у собу, она је још певала, а виде је где купи ствари.{S} Не запита је за што, не рече јој 
о.</p> <p>„Где је кључ?“ _</p> <p>„Онде је само тело, прах, дух је код Бога“, рече свекрва мест 
искупиле жене.{S} Жале је и теше, блаже је и храбре.{S} Но она као да не чује.{S} Пред очима јо 
и ускликну у себи: „Хвала Богу, најтеже је прекужено.“</p> <p>Био је леп пролетњи дан, недеља п 
: „Хвала Богу, добро је!{S} Оно најтеже је прекужено!“</p> <p>„Сећам се“, вели Светозар. „Од то 
цу и нехотице подиже главу горе, подиже је далеко више, но што приличи скромности назаренској.{ 
поведа, каква је код ње ствар.{S} Гризе је савест, мучи је њена лакомисленост, са које Обрен, н 
он је затвори у кочину међу свиње, бије је, али не помаже.{S} Девојка каже: „Удри бабо, удри, н 
има опет посла са Станом“.</p> <p>„Бије је?“ пита Боривоје.</p> <p>„То баш не.{S} Истерује сото 
Било је ту пуно свачега, но најглавније је ово:</p> <p>Ђока Савков је у Лазаревцу кнез и његов  
Он је из прва само видео и чуо, доцније је схватио, а на послетку је и научио.</p> <p>Ето, така 
 <p>Домаћица Срданова, Јелена, друкчије је мислила; она је хтела да се сврши, што се започело,  
па ме послали по тебе“.</p> <p>Миливоје је испоручио ову непријатну поруку без околишења и зави 
{S} И кад је Светозар одлазио, Боривоје је дуго гледао за њим.{S} Осећао је, да ће се с тим мла 
{S} И кад је закукурекао зору, Боривоје је упалио кућу...{S} За мало, па зазвоне звона, купе се 
} Па онда оне ужасне мисли!{S} Боривоје је мислио, да је пречишћен, умирен и обезбеђен од искуш 
аг је био Тома и деда Јова.{S} Боривоје је ћутао као заливен, он је у души био уверен, да речи  
а и отргоше старца од њега.{S} Боривоје је у лицу црвен као крв, његово тешко дисање чује се ја 
убав издао је и самог Бога.{S} Боривоје је просто српски речено доказивао, да не лаје свака ваш 
 се од сада мане чобанлука.{S} Боривоје је пристао. „Теби је тешко, мајко“, рече јој, „да се бр 
учити зрела човека словима.{S} Боривоје је већ за месец дана читао и писао као ђак из четвртог  
 кад што пружи и чашу вина.{S} Боривоје је опет скроман, вредан, захвалан. „Види Бог“.</p> <p>У 
речи нису са свим погодиле.{S} Боривоје је устао да врати тасту жао за срамоту, али не отворено 
 милостињу за свету обитељ.{S} Боривоје је у опште врло мало говорио и избегавао је стране људе 
на“.</p> <p>Тако је и било.{S} Боривоје је и од јако био вредан, послушан, ваљан у сваком погле 
о у кошару, да обиђе марву.{S} Боривоје је био изненађен и не сећа се, како се поздравио с Миле 
о ће пресудити на послетку?{S} Боривоје је стрепио од тог суда.</p> <p>Ево их иду...{S} Долазе  
 те познају по делима твојим.“ Боривоје је скроман, одбија хвалу од себе, али је ипак исповедио 
е године од шипарице удавачу и Боривоје је и приметио и начуо, да ће Јованка да се уда.</p> <p> 
ује још увек — сунце.</p> <p>И Боривоје је необично леп човек, па како су сад стојали једно пре 
ома се не истиче одвише.{S} Но Боривоје је ћутљив, шта више, као да му нису увек мисли онде.{S} 
леко су три године.“</p> <p>Но Боривоје је слушао од оца Мелентија, како је ђаво кушао и Христа 
 нечујно.</p> <pb n="72" /> <p>Боривоје је у последње време, увек кривио себе и то безобзирно;  
се ствар рђаво свршила.</p> <p>Боривоје је тек касније чуо, за што Петар није постао Назарен, а 
сакривен иза св. писма.</p> <p>Боривоје је читао еванђеље по Јовану, XII. глава.{S} Христос 6 д 
 оно пре неколико дана.</p> <p>Боривоје је богато обдарио свету обитељ, целивао руку оцу Мелент 
ажило; ништа не нађоше.</p> <p>Боривоје је лежао неколико дана од рана, које је задобио, а кад  
а заклопи очи за навек.</p> <p>Боривоје је много тужио за матером, и срећа његова, што се у оно 
ја и руковали се с њим.</p> <p>Боривоје је био као утучен.{S} Ово он није замишљао, овоме се ни 
еја, рок му Ђурђев дан.</p> <p>Боривоје је у својој соби.{S} Угасио је жижак, који му је запали 
сви су и разумели тако.</p> <p>Боривоје је за све то време био црвен као куван рак и више пута  
и тамо да га нападнемо.</p> <p>Боривоје је био међу Назаренима јунак оног дана.{S} Кад су се ра 
ка Светозара по рамену.</p> <p>Боривоје је и нехотице чуо скоро цео разговор.{S} Није разумео и 
 често заклањали месец.</p> <p>Боривоје је терао коње, уз њега је седела Варвара, остраг је био 
arget="#SRP18966_N7" /></p> <p>Боривоје је знао све ово и за то се намргодио.{S} Он познаје Вар 
ре воље пошла за мене.“</p> <p>Боривоје је сад очекивао, да чује из анђеоских <pb n="73" /> уст 
их не можеш преварити.“</p> <p>Боривоје је из овог одговора видео, да су му деца жива и да су г 
иди и од сад не греши.“</p> <p>Боривоје је изговорио ову еванђелску причу с пуно ватре и узбуђе 
не допуштате и женама?“</p> <p>Боривоје је видео још с почетка Јулку, познао ју је, па и опазио 
је је лежао неколико дана од рана, које је задобио, а кад се придигао, мати га преклињаше, да с 
ела кукавица, угушише је оне сузе, које је задржавала и које јој не дадосте ви, кратковиди апос 
 баш не умем.{S} Како ћу погодити, које је писме „а“ а које „и“, кад су налик један на друго ка 
писму једно место, неколико листи, које је она тако радо читала, зна га скоро на памет.{S} А оп 
о.“</p> <p>Лекар дохвати огледало, које је висило о зиду и поднесе га Боривоју.{S} Кад се дете  
ору са слугом носио Чивутину жито, које је требао посејати, а њиве је повлачио дрљачом и браном 
 коло, ситно, из колена, оно исто, које је играо Паво Вранковић на Лебном Пољу — не иде.{S} Дох 
 па шта ви тражите у оном друштву, које је друкчије од вас и у коме вама нема места?“</p> <pb n 
аљујете, па шта тражите у друштву, које је друкчије од вас и где вама нема места?{S} Не би ли б 
оведила, да утера свињче у авлију, које је дошло из поља.{S} Боривоје с места остави игру и нај 
.{S} Жене су криве свему овом злу, које је међу нама.{S} Право нас је учио апостол Павле: „Жену 
век није свиња, да се „зарије“.{S} Које је речи хтео још претресати, не зна се, јер догоди се н 
знао рећи:{S} Када се ојагњила, од које је мајке, па и прамајке.{S} Кад се измешају овце, он их 
м, има с улице две мале собице, уз које је назидана кујна.{S} Ту стоји Јова Пајинов са женом и  
рника.) А што се тиче Назаренства, моје је уверење ово:{S} Читаво људско друштво пошло је криви 
и и заточеника у Назарене.{S} Све троје је једнако природно.</p> <p>Осуђеник затрепти од милине 
већ три недеље на продају.{S} Не купује је нико, јер ко нема живине, томе богме не стиже новац  
д Милеве се опет искупиле жене.{S} Жале је и теше, блаже је и храбре.{S} Но она као да не чује. 
 да се делимо и цепамо, а апостол Павле је рекао, да се клонимо распре о племенима и народима.“ 
 старају о мени?“</p> <p>„Апостол Павле је казао: „Носите бреме један другога и тако ћете испун 
у.{S} Он јој се задуби у очи и разумеле је.{S} Њен је поглед питао: „Где је Боривоје?“</p> <p>„ 
, ја цео дан мислим о томе.{S} Поп-Миле је придиковао о самоубиству; давно, кад сам још ишла у  
, ама истоветна као и данашња.{S} Дакле је ова наша вера ишла барабар поштењем, стидом, простод 
ља труба“, како то веле Назарени, дотле је младић ушао с девојком у сеницу и Боривоје им и прек 
 позаваде и поиграју и очајавају, дотле је он мало с њима, али кад је с њима, он их и измири и  
децима, а не речима.</p> <p>Пете недеље је требао и опет предавати Здравковић, али већ у четврт 
ече само она жена?!{S} Ах да! „Еванђеље је само у вашим рукама, али у срцима вашима су — тророг 
ао, нека остави човека, кога мрзи, боље је и тако, него у свађи.{S} Нудио сам јој и неко издржа 
ађа оно, што ћу да испричам.{S} Најбоље је да прећутим права имена тих села, јер бих иначе мора 
некако збуњено.{S} Каже: „Мислим, да ме је умудрио Бог...“</p> <p>„Ето ти га на“, вели он и тар 
м дворишту, а пре неки дан потражила ме је у кући.{S} Да богме, опет због Гигине женидбе.{S} Ја 
 апи је већ доцкан.</p> <p>„Погазила ме је“, каже Боривоје. „Изневерила ме је — с другим.“</p>  
а ме је“, каже Боривоје. „Изневерила ме је — с другим.“</p> <p>Тако је отприлике било, као да п 
 сам се спремао на теревенку.{S} Она ме је пажљиво посматрала и ја сам то опазио.{S} На једаред 
кше продрети с вашим предлогом.“ Она ме је зачуђено гледала. „А ако после тога прснемо и распад 
о, па су јавили оном господину, који ме је примио, да сам путем искакао из кола, те се угрувао. 
.{S} На послетку сам омекшао.{S} Али ме је и љубила и молила и улагивала се као мачка, док ниса 
на земљи, да бих се поправио?{S} Али ме је страх, да још више не сагрешим и да ме још у горе вр 
.{S} Није доста рећи: „Кајем се, жао ме је“, него мораш и делом показати твоје кајање“.</p> <p> 
е до зоре?{S} Право да ти кажем, жао ме је, ако си тако мислила.“</p> <p>И кад би вече, госпођа 
а ми не говорите о том.“</p> <p>„Жао ме је вас“, каже он. „Не могу, а да вам не говорим.“</p> < 
, да се мане — не би послушала, него ме је она сама шиљала учитељу Јовићу, да не износи предлог 
в. писму, на послетку нађе: „Умудрио ме је дух свети“, рече у себи.</p> <p>У недељу, која је иш 
 би било врло зло — а пријатељ Мирко ме је поучио, да и није тако.{S} Сахат је онде за то поста 
анија је у овом тренутку весела, што ме је придобила и отишла је Протићки, да и њу придобије.{S 
х ствари, а свршује се:</p> <p>Страх ме је савладао!{S} Пшенични клас на њиви мојој већ је сазр 
а мислим, да јој се може учинити, време је, момак се пречистио.{S} И ако сад баба Стака добије  
у:{S} Убити човека и ратовати.{S} Време је, да и у томе послушамо једаред божје и Христове речи 
дма ћу ти казати, како мислим.{S} Време је, да зауставимо пропадање, то признајем.{S} Овако, ка 
а баш пристали једно за друго.{S} Време је.“ _</p> <p>За Тому беше то као за мачку залогај, одм 
лине, да замену Светозара.</p> <p>Време је, да се крећу.{S} Само Светозар нешто отеже, моли: „Ј 
мпу.{S} Он је није опазио.{S} Пред њиме је лежало св. писмо, у које се са свим занео.</p> <p>Та 
да скрећу на другу страну.{S} Пред њиме је отворено св. писмо, но он не гледа у слова.{S} Насло 
еј.</p> <p>Брат Шандор је завршио, чиме је и почео.{S} Назаренство долази од жене.{S} Све не по 
бреном, видео је дакле муке онога, коме је она толико скривила.</p> <p>Залану вашка и она изиђе 
а је желела, да види тог човека, о коме је Лазар говорио сваки дан с одушевљењем.{S} Али је ује 
рев, а друго, да тај млад човек, у коме је толико ватре, мисли озбиљно обделавати њиву народну. 
ни.</p> <p>Кад јој је пре некад, а томе је доста времена, свињче разрило ограду и ушло у Лазаре 
бело, то је платно, шта ли...{S} У томе је замотано њено дете...{S} Лежи на некаквом старом дол 
наче имућан газда.</p> <p>Код брат-Томе је друкчија ствар.{S} Брат Тома је од памтивека био нај 
етске сујете и разврата.{S} Каже: „Томе је сав зачетак у вашим навикама.{S} Код вас нит момци,  
е јаче и јаче вукло Цвети.{S} Но с шоме је сад бивао још ређе, но пре.{S} Последњи пут је говор 
{S} Истерује сотону из ње.{S} А у Стане је често врло силовит“.</p> <p>У том се Лазар вратио.{S 
on" /> <p>У Боривојевцу смо, а по подне је.{S} Баш је време жетви.{S} Кад гледаш с улице, село  
 доколну код куће, јер недељом по подне је у друштву добрих људи.</p> <p>Па једном је ипак опаз 
, да умилостивиш Бога?“</p> <p>„За мене је све доцне“, зајечи Боривоје, „ја сам превршио меру.{ 
, био сам веома рђав човек.{S} Код мене је био обичај, кад одем на вашар или ма где на пут, жен 
у, а да вам не говорим.“</p> <p>„И мене је вас жао, Лазаре“, рече она чисто жалосно. „Па кад ве 
аду, али она сиротица не прима.{S} Куне је, да је већ и црној земљи тешко и вели: „Не исплатист 
ла да учини и она.{S} Али не:{S} Код ње је то био обичај.{S} Она више од годину дана води Борив 
ш доста пута имала с њиме речи.{S} У ње је била мала мотика, с којом је свако јутро кресала пут 
пша, али најпростије одевена.{S} И у ње је руво лепо, али просто и на њој нема накита, те изгле 
езан?{S} Лепа реч не помаже, саветовање је као кад сипаш уље на ватру.{S} И многи наши људи пок 
нам:{S} И карта и мода и свако зло мање је, што је даље од вароши.{S} Ми смо мајмуни, што видим 
 обред у највећој тајности.{S} Још мање је ко покушао да реши то питање:{S} Шта може бити прави 
ко да се сузбије Назаренство.{S} Питање је горуће и крајње је време, да се што учини.</p> </div 
м се скоро четири године.</p> <p>Питање је то већ по себи огромно, а што сам год даље улазио у  
{S} Црква је била пуна света, а венчање је извршио прота, који је и непозват дошао.</p> <p>Кад  
у они и свога посла.“ "</p> <p>Помирење је дакле постигнуто и нико се томе није више радовао, н 
ре Христа забрањивати пушење?{S} Пушење је невино уживање, које не шкоди никоме, као што никоме 
ти и отићи ће у дим високо.{S} И пушење је дакле безбожност, хасне нема од тога дима ни за тело 
 кући, па ако ће да се поправља, крајње је време.{S} Ноћу се ди и тешко уздише.</p> <p>„Лазаре“ 
те.</p> <p>„Наравно да је време, крајње је време“, каже, „зар да чекамо, да се почну успаљивати 
заренство.{S} Питање је горуће и крајње је време, да се што учини.</p> </div> <div type="chapte 
главу и стоји као осуђена.{S} Без сумње је слутила, шта је чека. <pb n="103" /> Остали и не гле 
 школу, у цркву врло ретко, а од матере је научио тек две-три молитве.{S} Чак и онда, кад се сп 
 је среском начелнику (солгабирову), те је тражио, да му краљевина поврати његову кћер, но срес 
ала снаге да иште.{S} Кад дође Гига, те је тако тужно гледа, дође јој у неки мах, да се њему за 
Као што вихор здере паучину са зида, те је носи Бог те пита куда, тако вихор у његовој души доч 
тну поруку без околишења и завијања, те је тиме учинио од зла горе.{S} Марту је та порука погод 
 стојао одмах трећа кућа од затвора, те је стражар сваки дан отпраћао Боривоја тамо, да ради у  
ентија, како је ђаво кушао и Христа, те је сталан.{S} Запушава уши, одмањује руком и вели: „Иди 
 Стана, код које су Боривојева деца, те је обећао, да ће сваких 14 дана доносити Боривоју његов 
доше на посао.{S} За тим удари киша, те је радио час-два по комори, али нити је одлазио у врт,  
ли, а мати већ извукла кћер из собе, те је одвела у вајат, да је се сита наљуби.{S} И кад се за 
о говори.</p> <p>Ухватило се и вече, те је било време, кад Назарени иду у скупштину, да се заје 
а по старом.{S} И они су се множили, те је изгледало, да у свему <pb n="208" /> напредују.{S} Ј 
 шеснаест година; она је знала шити, те је тим издржавала себе и матер.{S} Не може се о њој рећ 
е, кад се решио, да иде у Јерусалим, те је издржао онај тежак пост; у њему је сад она енергија, 
неке сплетке; завадила се с јетрвом, те је стрепила, да дочека мужа.{S} Кад је Пера ушао у собу 
х глава.{S} Здравковић се раздрагао, те је око поноћи почео да пева песму: „За красну љубав“, „ 
а није могла ићи, њен муж није хтео, те је поручила брату, нек подели сам што има делити, и њој 
усалимском иконом горело је кандило, те је икону надимило, оцрнило и замазало на њој натписе и  
 и разлоге, који најлакше придобију, те је свака његова реч била од утецаја.</p> <p>Што Боривој 
оди тим путем.{S} Довели су му децу, те је и њих видео здраве.</p> <p>Његова тетка Стана узела  
 онда полети Срдану. „Јао друже, Бог те је умудрио“.</p> <p>„Иди само — иди... па нека дођу одм 
а јој Бог плати“.</p> <p>„Онај, који те је научио, да тако говориш, добро те је научио“, вели м 
а подупиреш.“ И да си само чуо, како те је бранила, а како сам те ја нападао.{S} Звао сам те и  
те је научио, да тако говориш, добро те је научио“, вели му истражни судија. „Али се теби не ве 
Бабо, не разумем те.{S} Баш оно, што те је срамотило и убијало, хоћу сад да оставим.{S} Хоћу да 
ени српски.{S} Убио си је за то, што те је погазила, имаш на то и сведока.{S} Кад је твоја жена 
авиш, продаћу те онако исто, као што те је продао Јуда и погазићу све заповеди твоје.“</p> <p>Д 
 кукурузе и трпао их у кола.{S} То дете је онда замењивало човека.{S} За тим <pb n="43" /> је м 
имске, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.{S} Многа вода не може угасити 
шко, претешко и само викну: „Не уносите је... него дај да је запалим, па да изгори и кућа и сви 
њете ову и ону главу еванђеља, тумачите је по свом и пронађосте, да треба да презрете сваког, к 
ају, „зар је нисте могли истући, но сте је одмах убили?“ Ту застаде за часак, па продужи: „А шт 
ице, остаде и она.</p> <p>„А за што сте је убили?“ пита га Јованка скоро исто тако нечујно.</p> 
тисте сто двадесет форината и изменусте је.{S} И ја сам био рђав човек, не кажем.{S} Али од кад 
га је сазвао прота.{S} Школско двориште је дупком пуно; ко зна, хоће ли бити и места за све.{S} 
да, али је обећао својим гостима, да ће је до године изнети на сто, па ма знао изгубити главу.< 
осио у наручју у собу, осетио је, да ће је изгубити, те јој учини последњу љубав.{S} Не изусти  
 питати.{S} Кад му је то вера, ваљда ће је познавати.{S} Ето видиш, казао нам је већ, да не сме 
ао се Срдан радо до ње у коло, ваљда ће је послушати. „О, браца Срдане, баш сте нас поплашили“, 
едно, хоће ли земљу сажећи сунце или ће је оросити блага киша?{S} Ви добро знате, да често само 
па дошао је и свештеник.{S} По најчешће је долазио Сима пекар, који сад већ и не избиваше из ку 
 си ти болестан у мозгу, знаш.{S} Иначе је та ствар застарила; баш и да си учинио, одавна је би 
ао је у благајницу 20 фор.{S} А и иначе је било ситнијих прилога.{S} Но и ван тога се друштво м 
а се нагла на св. писмо и чита.{S} Вече је, па се никоме више не нада, за то ваљда није ни обуч 
оба, које мушких, које женских.{S} Вече је тихо и видно, те се може све лепо распознати.</p> <p 
пре може, а то је управо — сад.{S} Јуче је стигао кући, јутрос је посвршавао најпотребније ства 
т.“</p> <p>Њен муж, свештеник умириваше је. „За Бога, ћути, зар ниси чула, да то не вели он, то 
ла узбуђена и као неки мрави подилазаше је.{S} Сад се подиже.</p> <p>„А опраштате ли ми и ви?“  
му жену, ухваћену у прељуби и поставише је на среду.{S} Рекоше му:{S} Учитељу, ова жена ухваћен 
} Сигурно се поболела кукавица, угушише је оне сузе, које је задржавала и које јој не дадосте в 
 <pb n="213" /> је сунца на небу, лакше је, али кад и сунца једном нестане испред очију му, онд 
ногу сузу из ока Милевина, а не одадоше је.</p> <p>Кад дође вече, би Милеви још теже...{S} Како 
ег закуска од шљиве.{S} Бадава, Француз је Француз, далеко је испред нас истрчао.{S} Тамо нема  
цама о целом човеку?{S} Је ли то лепо и је ли то хришћански?{S} Ако ја хоћу спомен од моје мате 
ознаје најбоље ствар, а и адвокат не би је звао, да није врло потребно.</p> <p>Влада је и опет  
арову својим сувим прстима за гушу и би је за извесно удавио, само да не беше тако малаксао од  
ин брат је дакле ценио ту икону, али би је без сумње уступио сестри, само да ју је искала лепши 
ери и стекао, не само очувао.{S} А теби је доста да очуваш.{S} Но он се не да ни осолити.{S} Са 
обанлука.{S} Боривоје је пристао. „Теби је тешко, мајко“, рече јој, „да се бринеш око толике зе 
и брат Лазар код куће?“</p> <p>„На њиви је.“</p> <p>Боривоје није знао, шта да чини.{S} Хтео би 
 Сиона</title>“, песмарица.</p> <p>Први је проговорио Мирко: „Љубазни!{S} Појаћемо из „<title>Х 
че да се хлади марамом.</p> <p>„Госпођи је позлило“, рече прота, „дајте, да је однесемо на свеж 
о често тражила мајчино крило.{S} Њојзи је било лакше, кад се онде исплаче и то ју је увек умир 
 крчми са својим пријатељем Гајом, чији је син такође поверио, те почеше старци да се јадају.</ 
е.{S} Некако је зебла од тог роба, који је тако необично покоран.</p> <p>Но за мало се окренула 
ју блиску својту, Рахилу.{S} Јова, који је требао то учинити, попустио је и умуче.</p> <p>Но пр 
борбе, па пробуразим и свог друга, који је хтео да буде заслужнији од мене.{S} Затрпао сам га у 
ису курјаци изели оног твог друга, који је нестао?{S} Па што га ниси нашао?{S} Та ишао си и ти  
свој придици само за онака човека, који је члан тога друштва.</p> </div> <div type="chapter" xm 
 би кроз ту прашну маглу коњаника, који је добра коња ознојио и у белу пену обукао, као оно Вла 
аву муку.{S} Сећа се неког покора, који је починио, сећа се страшне и многе крви, а јасно му је 
света, а венчање је извршио прота, који је и непозват дошао.</p> <p>Кад су изишли из цркве, про 
 руку оно исто, што и Гаја Павлов, који је отишао у Назарене само за то, да отклони жандарске п 
 да мисли на смрт, на страшни суд, који је брат Тома у скупштини тако потанко и с таком страхот 
 је ваш грех, Милева, према ономе, који је учинила та жена“, рече на послетку, „па како вам се  
ер кад се побеси, он је онај исти, који је био и пре.{S} Кад дође време, да иде у школу, мати м 
{S} Ја ћу да ти кажем.{S} Не онај, који је најбољу слику насликао, него онај, који најбоље врши 
у.{S} Али данас није он више онај, који је био пре.{S} И он одговори.{S} Каже: „Апостол Павле у 
ко смем тражити, да то учини онај, који је слабији од мене?{S} Без примера нема ништа, то сви м 
Упутило се“, каже Светозар. „Онај, који је тврдо спавао, пренуо се мало, мигољи се.{S} Но хоће  
х петоро синова...{S} Који је тај, који је речи небеснога оца најбоље разумео?{S} Сви ми кажемо 
природи ствари изгуби онај значај, који је имало пре.{S} Придике почеше исмевати у народу као н 
 n="130" /> <p>Кад се утишао смеј, који је подуже трајао, онда још говорише неколицина њих, па  
ема лека“.</p> <p>„Онај свети лек, који је прописао Христос, прописао је баш за такве, као што  
ли онај ваш православни свештеник, који је закупио регал свога села, те постао главни бирташ?{S 
блаженство, као оно калуђер Тецел, који је 1517. године написао ове речи на своме олтару, где ј 
 ухватио у коштац с Јовом Тиминим, који је био пре слуга код њега.{S} Кад Јова нешто рече, он с 
овека кући, а да га води јендеком, који је пун студене воде.{S} Он, Боривоје није знао друкче д 
о пазио?{S} По најмање чича Срдан, који је подигао главу, као да је његова црква, баца петице у 
и то Боривоје не иште као Назарен, који је на путу, те тражи конака, нити она њему отвара као Н 
Горе, отац Мелентије, родом Србин, који је обилазио наше крајеве и просио милостињу за свету об 
<p>Сва тројица повукоше се у угао, који је најудаљенији од врата и Лазар поче да чита лагано, з 
рх тога је ту професор Здравковић, који је повео собом још своја два друга, ту мерник Миловић,  
казаће се то.“</p> <p>Онај младић, који је мало пре нудио своја кола за варош, узе поново реч.{ 
у тој причи изобличава оног слугу, који је своју кесу с новци „завезао у убрус и чувао...“ Тома 
рата своја, помоли се оцу својему, који је у тајности“.</p> <p>„Па ви се дакле молите Богу свак 
шла је и доброг чобана, чича Симу, који је био негда ваљан домаћин, али га доцније упропастише  
 предње собе издао неком Талијану, који је <pb n="25" /> правио златне и сребрне наувице, гривн 
 Јованка.{S} Она иде право Лазару, који је с Томом стојао мало подаље.</p> <p>„Да сте ми здраво 
код вас, па знам какав је оно дух, који је на вами“, вели Јова.</p> <p>„Шта, шта ти можеш и сме 
и слушају.</p> <p>Државни тужилац, који је управо глава окружног затвора, слабо се бринуо о том 
пет као опробан, озидан Назаренац, који је већ доста учинио за ствар назаренску и од кога Назар 
онекле као тих петоро синова...{S} Који је тај, који је речи небеснога оца најбоље разумео?{S}  
о питаху, исправи се и рече им:{S} Који је међу вама без греха, нека најпре баци камен на њу.{S 
 и сваки га друкчије тумачи.{S} Па који је тај од нас, који сме рећи:{S} Ја сам божју реч схват 
врло скуп лек, али опет лек.{S} Та који је новац матери скуп, да поврати живот детету?!{S} Ника 
ном нарављу.{S} Подајте мира ономе који је у вашој утроби, а мира ћете му дати онда, кад се и с 
ло и не узе одмах реч.{S} Светозар који је до њега стојао, брзо се умеша. „Брате мој Лазаре,“ в 
 чича-Симу и његова унука Стевана (који је често био уз свог деду), али његова детињска веселос 
. „Свети апостол Павле“, каже он, „који је прописао, како треба да живе Хришћани онда и сада и  
реба да испишем наша правила.{S} Велики је посао то за мене, који сам тек мало научио владати п 
ругова, Лазар, ухвати за руку и својски је притиште:</p> <p>„Умири се, брате“, шану му, „уздај  
 умирила, а кад се прибрала, покајнички је спустила главу и рекла Влади: ”Тм си свему крив, јер 
, а старешинама тешко да пресуде, да ли је онај, који тражи крштење, научен од човека или је на 
о?{S} Зар је он није преварио?{S} Да ли је дошла к себи те разуме његов корак или је још увек у 
ним ланчићем с грла својега.{S} Лепа ли је љубав твоја, сестро невесто, боља је од вина љубав и 
S} Њихов старешина, стражмештар, шта ли је, каже им: „Мрцине, шта радите с човеком?{S} Сложно,  
против тебе и да те питам:{S} А како ли је тамо код вас?{S} Је ли и тамо све злато, што блиста? 
на.{S} Био би и сам отишао до њега, али је хтео у оним данима да остане уз жену.</p> <p>Тих дан 
ева цикнула.{S} Видела није никога, али је чула Милевину вриску“.</p> <p>„Ја нисам чуо, Бог нек 
 чути, где се добија риба од Орида, али је обећао својим гостима, да ће је до године изнети на  
 сестрама свечано прикаже Боривоја, али је сад заборавио на то.{S} Није назвао чак ни „добро ве 
старија, може јој бити и 28 година, али је необично лепа, а при том је умиљата, слатка, као да  
{S} Девојка није баш необично лепа, али је необично мила.{S} Из њених граорастих очију вири неш 
а је по занату чизмар, управо крпа, али је ватрен Назаренац.{S} Жена му је очувала стару веру;  
и за све прасеће главе овога света, али је више нисам могао умирити.{S} Поче да ме куне, што са 
о пристао на овај докторов предлог, али је ипак пристао и по подне се свршила ствар глатко и ми 
е је скроман, одбија хвалу од себе, али је ипак исповедио Лазару, да је пречишћен, не мучи га в 
еда далеко је лакше да се не удаје, али је ратарски домазлук и сувише теретан за женска плећа.{ 
 то, да их цео свет грди и осуђује, али је и то доста непријатно.{S} Но ово Боривојево нераспол 
ако се извукао и не оде на јутрење, али је отишао на службу.{S} Оборио је главу као покајник, н 
е иконе није више било, распала се, али је та чађава икона, пред којом је вазда горело кандило  
 се полако угасио.{S} Не гори више, али је та ватра оставила нека трага за собом, остао је пепе 
ста реч, која га не осуђује одвише, али је изостала та реч.{S} Голубице покупише оно своје расу 
ч.{S} Он гледа у њу, мистрија ради, али је већ збуњен, заборавио је да узме на мистрију малтера 
 нису више разговарале с Боривојем, али је Јованка још доста пута имала с њиме речи.{S} У ње је 
S} Каже: „И ја сам као мало уморен, али је велика воља у мени, да проговорим још коју реч с наш 
ео момчити, онда је већ ређе појао, али је тим више певао; испрва по рогљеви а после и у крчми. 
м ја?“</p> <p>Лазар се мало збунио, али је примио руку. „Домишљам <pb n="136" /> се“, каже, „а  
процес, о ком јој је лекар говорио, али је осетила, да у ономе, што говори тај човек, има истин 
/p> <p>Боривоју је тешко, претешко, али је већ помало научио да влада собом. — „Страсти треба у 
Милеву.{S} Дође му тешко, претешко, али је хтео да се уздржи од сваке ружне речи.{S} Одступио ј 
осећаја ако и није са свим нестало, али је јако, врло јако малаксао.{S} Кад је устао, усне му с 
ако се бар онима на бајиру учинило, али је било од више мрачно и од више далеко, а да су могли  
да то нешто ново, велико, узвишено, али је у ствари и то хвалисање.{S} Јер говорити другоме неп 
а те две собице с кујном бесплатно, али је дужан, да држи кућу у реду.</p> <pb n="99" /> <p>Уз  
ри је...</p> <p>У комори је мрачно, али је на пољу месечина.{S} Њојзи се учини, као да месечеви 
о, да ће у недељу доћи у скупштину, али је још сотона јаки у њему.{S} Кад би брат Мирко или нек 
а изгледа миран, да утиша ту ватру, али је она кад кад букнула.</p> <p>Лазарево понашање изнена 
рта, но опет за то не рече ни речи; али је тим више говорила њена сусеткиња, која се случајно д 
говорио сваки дан с одушевљењем.{S} Али је уједно и стрепила.{S} Тај је човек био с несретним О 
на жену.{S} Тома то није опазио.{S} Али је опазио где коњи скренуше <pb n="234" /> с пута. „Мор 
</p> <p>„На продају нам је“, каже, „али је нећемо продавати вама.“</p> <p>„А као за што не мени 
о, и — од срца зажали сестру.{S} Зажали је, али јој не поможе.{S} Пољубио ју је у чело, уздахну 
и и ваш брат бацили на ватру и изгорели је, већма би угодили Богу, но што се око ње инатите, па 
оји тражи крштење, научен од човека или је научен од духа светог.<ref target="#SRP18966_N7" />< 
 дошла к себи те разуме његов корак или је још увек успаљена?{S} Треба ли да говори с њом, да ј 
 — уграбили.{S} Да л’ је било силом или је девојка одобрила, није могао разабрати на сигурно.{S 
сам, па ће ти и Бог помоћи“; заборавили је и осветила им се.</p> <p>И баш у оним тако тешким да 
оља, него ли у малој, па у већој гомили је и више јереси и цепања.{S} Ако икад буде, да и ваш б 
арила, кад јој споменуше о Гиги, заболи је нешто, али не знађаше управо шта.{S} Саслушала је ми 
S} А ова наша крмача једе живину.{S} Ми је за то и продајемо.{S} Али би да је продамо у онаку к 
хвале, јер ми је за невољу.{S} Каква ми је дакле плаћа?{S} Да проповедајући еванђеље учиним без 
 крштење“, каже Варвара, „осећам, да ми је потребно.“</p> <p>„Како би хтела да се крстиш?“ пита 
} Кад сам целу књигу прочитала, пала ми је на памет песма, коју певају наше девојке улицом:</p> 
ва невина створења.</p> <p>„Скривила ми је, много ми је скривила“, рече.</p> <p>„О, Боже мој“,  
 се молио Богу: „Господе Боже, доста ми је свега, прими душу моју од мене“.{S} На ове последње  
толике земље; ја ћу ти помоћи; доста ми је година“.</p> <p>Тако је и било.{S} Боривоје је и од  
о сам ја то, али сам ћутао.{S} Доста ми је.“</p> <p>Истражни судац је дозвао судског лечника, д 
м био са свим чист.{S} Сад знам, шта ми је фалило.{S} Показао сам истражном судцу, да нису вуци 
ар оно, што је најкрупније...{S} Кад ми је Јова Скандал казао у крчми, да сам му украо ждребе ( 
обра, па мисли:{S} Ћутаћу.{S} Па кад ми је већ послао баш све само избушене и поломљене ствари, 
.{S} И мој отац је био просјак и дед ми је био то, па се опет задовољавам и с мањим улицама, а  
 има и овде и тамо жена.{S} И од пре ми је говорио: „Истерајте жене из скупштине или дајте мени 
мене.{S} Ја гледам у ту слику, лакше ми је души, кад је гледам, љубим је кад што, не стидим се  
те Боривоје, моја кћи Варвара, а ово ми је нећака Рахила“, рече Тома.{S} Обе женске поздравише  
орења.</p> <p>„Скривила ми је, много ми је скривила“, рече.</p> <p>„О, Боже мој“, поче Јулка, а 
а и кад сам га одрешила, каже: „Тако ми је и требало...„ Јеси ди тако казао, голубе мој, животе 
е тако мало дете?!{S} Не могу, тешко ми је.“ И жена се заплака.</p> <p>„Не може се ништа учинит 
 се за прса и рече као у себи: „Мало ми је лакше“.</p> <p>Лазар му приђе: „Хоћеш ли, да ти ника 
ану, која је јела моју душу.{S} Било ми је лакше за ово последње време, али нисам био са свим ч 
ше.</p> <p>Неко је само казао: „Врло ми је учено то, што сад говори господин учитељ.{S} Ја знам 
м је, где стоји пред кућом.{S} Дошло ми је, да се разговарам с њом; зауставим кола на друму пре 
к доцније каже: „Иди к врагу“.{S} То ми је непрестано ишло по глави, допала ми се.{S} Други пут 
е бих рад да се закасним с оним, што ми је поверено.“</p> <p>Лазарев је углед од више велики, а 
ао у оних осталих госпођа. „Светозар ми је обећао, да ће ме данас овде упознати с вама, али вид 
поведам еванђеље, нема ми хвале, јер ми је за невољу.{S} Каква ми је дакле плаћа?{S} Да пропове 
је?“ пита га Петар.</p> <p>„Мало час ми је показао брат Лазар и ону последњу рану, која је јела 
столу и отвори св. писмо... „Дужност ми је“, каже, „да ти прочитам, шта пише о тој ствари свети 
e>?“ пита он.</p> <p>„Слабо.{S} Отац ми је говорио о тој старој грчкој песми.{S} Но то је било  
Задржао је оно, што му је требало; нами је једно као друго, тек спомена ради.“</p> <p>„Ама за ш 
 Бог види срца наша и дела наша, и нами је то доста.“</p> <p>Кад чу Боривоје, да је оно „бугерс 
ми то кажемо, али кад то кажемо, у нами је свима по мало хвалисања и фарисејства.{S} Шта ћемо,  
Но ако је Боривоју шапутала љубав, Томи је шапутала себичност.{S} Па и себичност <pb n="161" /> 
и верни су седели као окамењени, а Томи је позлило...</p> <p>После четрнаест дана читао је опет 
 „То сте баш узели од Назарена.{S} Мени је учитељ Јовић (а учитељ Јовић је био коловођа пушача) 
 у кући и умири Ђоку.{S} Каже му: „Мени је син, син, од утробе је моје, па ма се крстио руком,  
та је, „за што и ти „не повериш?“ „Мени је бабо“, каже она, „добра моја вера.{S} Добра је била  
свега покора — не зна се.</p> <p>Једини је петао утекао из оног покоља, јер беше на највишем вр 
ело окречена, пуна клупа.{S} На средини је мали бео сто, у прочељу виси о зиду сахат.{S} То је  
го као тамјаника, шта ли.{S} Јао, часни је потр’о, баш лепа жена“.</p> <pb n="178" /> <p>Здравк 
плаши их се, не зна ни сама за што, апи је већ доцкан.</p> <p>„Погазила ме је“, каже Боривоје.  
р јој дрхћу руке као прут.{S} Но отвори је...</p> <p>У комори је мрачно, али је на пољу месечин 
о Тома рече, „на — неокречен гроб, гори је и од Фарисеја, који су бар — окречени гробови.“</p>  
маће не промишља, одрекао се вере, гори је од незнабошца“.</p> <p>„То сам хтео да чујем“, вели  
рут.{S} Но отвори је...</p> <p>У комори је мрачно, али је на пољу месечина.{S} Њојзи се учини,  
 пијанке ће код њега нестати, као да си је руком однео“.</p> <p>Заиста, ово је лек, који скоро  
о даље.{S} Шта је радила Милева, кад си је одвео својој кући?“</p> <p>„Што је истина, истина; т 
.</p> <p>„То је било онога дана, кад си је уграбио, шта?“</p> <p>„Јесте...{S} Зађем за друм, и  
е?{S} Говори ти мени српски.{S} Убио си је за то, што те је погазила, имаш на то и сведока.{S}  
ед собе, те га храбри.</p> <p>„Добро си је ухватио“, каже, „сад је само води кући из овог пакле 
мном.{S} То ти отворено кажем, ма да ти је Милева сестра.“</p> <p>Лазар је из ових речи на мах  
че, него те и ја молим, уби ме, нека ти је просто.“</p> <p>Свакога прође језа, само чича-Срдана 
а и девојци кажу старији:{S} Прилика ти је, сложите се.{S} А већ кажу и њеним родитељима.“</p>  
е, школа је била дупком пуна, милина ти је гледати.{S} Ту је мушко и женско, старо и младо. <pb 
о ми. (Вичу: „живео!“ Неко каже: „та ти је већ паметнија“).</p> <pb n="124" /> <p>„Видите код н 
не, он му приђе. „Обрене, брате, шта ти је?“</p> <p>Обрен подиже лагано главу, па кад упозна Ла 
мах растопити од милине.</p> <p>„Шта ти је?“ пита га Петар.</p> <p>„Мало час ми је показао брат 
ш рачун о данима?{S} Нећеш знати кад ти је недеља, а недељу тек мораш светити и одмарати се“.</ 
њега кожу некаквог црног мачка. „Кад ти је баш тако пријало“, каже му, „ево ти бар да знаш, шта 
 Отвори другу страну св. писма, које ти је у рукама и тамо ћеш наћи у књизи проповедника, да „с 
ојих капље сат, невесто, под језиком ти је мед и млеко, и мирис је хаљина твојих као мирис лива 
тер, па да иде за мужем.“</p> <p>„Ко ти је муж?“</p> <p>„Ево га!“ и она показа на Гигу, који ст 
д је могао, за што није?</p> <p>„Ако ти је баш толико до ње стало, ишти и добићеш је.“</p> <p>О 
дан у селу...{S} Поткрадај ме колико ти је воља, не браним.{S} Ево ти кључева, па узми колико г 
то“, каже мужу, <pb n="180" /> „било ти је потребно, да те узимају у подсмех.{S} Али нећеш ти в 
 Он не може да се остави дувана — то ти је.{S} А помагао је онај предлог <pb n="206" /> о накит 
ене би давно пропала.“</p> <p>„Па њу ти је баш могао послати“ — рече јој Влада, само да је умир 
јој теме, шта ли, те полуди...{S} Цвети је онда било шеснаест година; она је знала шити, те је  
Многа вода не може угасити љубави, нити је реке потопити.{S} Да ко даје све имање своје за ту љ 
} Опазише, да нити мисли о бегању, нити је лаком на дуван, те су га испрва пуштали да чисти ход 
"199" /> Око њега стоје деца, које нити је васпитао нити им је што оставио, до ли отровану крв. 
те је радио час-два по комори, али нити је одлазио у врт, нит виде девојака.{S} То му је годило 
у, укуцао ексер и обесио га.{S} Он нити је посвећен нити су над њим читане молитве нити га ми д 
среће, да сам онда врат скрхала.“ Марти је у оно време било осамнаест година, а њен Влада волео 
ед лекаром не ижљуби жену.</p> <p>Марти је у онај пар одлануло; нешто јој паде са срца; у души  
равна у целом Боривојевцу.</p> <p>Марти је врло годило, што се њен Боривој лепи Наде.{S} Често  
ти с њоме лепо, посаветуј је и обавести је.“</p> <pb n="58" /> <p>Пера је вртио главом.{S} И ка 
а, Гавране.{S} Од свију грехова највећи је грех, појести мачка.{S} За тебе сад нема лека ни опр 
рука твоја саблажњава, одсеци је и баци је, јер је боље да погине један од удова твојих, но да  
 те десна рука твоја саблажњава, одсеци је и баци је, јер је боље да погине један од удова твој 
је надраже...</p> <p>У Боривојевој руци је бич.{S} У Назарена је обичај, да не туку коња, он са 
 код ње ствар.{S} Гризе је савест, мучи је њена лакомисленост, са које Обрен, најбољи момак у с 
е преда оном у чему се затекла.{S} Мучи је болест телесна, а мучи је и душевна борба.{S} Кад би 
екла.{S} Мучи је болест телесна, а мучи је и душевна борба.{S} Кад би мркла ноћ, она је сва у г 
S} На послетку рече: „Чича-Срдане, овај је ђавољи; не може њега упутити ни св. патријар, а не ј 
те само још горе подивљати.</p> <p>Овај је разговор оставио дубока трага у души Мартиној, и она 
не послуша, онда је све за бадава, крај је.“ Глас му је дрхтао, кад је ово говорио, а сузе му б 
ди јој се према светлости од жишка, тај је крај блед као да је умрла.</p> <p>Али не, није умрла 
 нема снаге, да се одрече тог дима, тај је слаб, тај не уме да је господар над собом, <pb n="20 
ни једног другог.{S} Ког он обрати, тај је обраћен, а што им он поручи и предложи, то могу усво 
рне мисли на ову или на ону страну, тај је често врло много учинио.</p> <p>Све оно, што је до с 
ем.{S} Али је уједно и стрепила.{S} Тај је човек био с несретним Обреном, видео је дакле муке о 
ад се враћаше с Поља Косова.</p> <p>Тај је коњаник узбунио псе, те се подигао лавеж, необичан з 
а Богу ни пијанац ни картаџија.{S} Твој је покојни отац у нашој старој вери и стекао, не само о 
е ни речи.{S} Није ни приметила, да јој је Лазар из очију прочитао мисли и да јој одговара на н 
димо по Милевину лицу, рекли би, да јој је годио тај одговор. „Воли децу“, рече она на послетку 
еома боли глава, ма да она вели, да јој је лакше.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
ли ону грдну ватруштину и осети, да јој је лакше.</p> <p>Пође постељи, а још се увек наслања на 
богаљио.{S} Не може се баш рећи, да јој је поломио руке или ноге или леђа, али јој не ваљају ни 
на, о којој се по селу говорило, да јој је језик још гори и од имена јој.{S} Није ни Марта иска 
лавна је Јованчиних година, а Јулка јој је сестричина, скоро две године млађа од ње.</p> <p>Кад 
о она као да не чује.{S} Пред очима јој је и сад чича Срдан, како је вуче за курјуке, она види  
{S} Отићи ће она својој кући, доста јој је комедије.{S} Само још једно, једно ће само да покуша 
амети онај бол, што је осећала, кад јој је брат умро.</p> <p>„3а што да плаче, кад је то тако Б 
ије могла олако да отресе.{S} И кад јој је муж догнао из поља, показала му је ствари.</p> <p>Он 
есту; заслужила сам ја то“, али кад јој је Лазар протумачио, да је њихова скупштина пронашла, д 
сад га се више не клони.</p> <p>Кад јој је пре некад, а томе је доста времена, свињче разрило о 
обња врата и изишла у кујну.{S} Сад јој је лакше...{S} Како ли јој само те хладне цигље расхлађ 
ри и мужу; толико снаге немам.“ Сад јој је лане умрла мати, па се Лазар лепи ње.“</p> <p>У том  
стоји са сином и снахом.{S} Најбоље јој је, да се склони к мени, за време.{S} А после, знате, д 
е, парничите и сатирете“.{S} За тим јој је говорио, да ће у скорим данима да постане мати, и да 
онај важни физиолошки процес, о ком јој је лекар говорио, али је осетила, да у ономе, што говор 
а!“</p> <p>Лекар ју је тешио.{S} Он јој је говорио, да се опет за то и на усеву може много што- 
а не рекну: „Била је слаба.“ Очувао јој је светао спомен: међу — вернима.</p> <p>Милева пак ниј 
на чело, нагнуо се над њом и гледао јој је дуго у очи.{S} Њено је лице увело — боно, помодрило, 
 први пут говорио с њоме.{S} Отерао јој је брава натраг и није јој пребацивао штету, коју учини 
</p> <p>Док је она говорила, пришао јој је и син. „Нано,“ каже, а глади јој косу, „молим те иди 
је дубоко жалила свога друга и дуго јој је требало, док се прибрала.{S} Али онда јој беше јасно 
умем најпре с тобом.“</p> <p>И дуго јој је говорио, а она га је радосно и усхићено слушала.{S}  
ла, чашу вина или какав налог, како јој је кад мати наредила, али му се није приближивала иначе 
 се у скупштини обећавала Гиги, око јој је тражило другог човека...“</p> <p>Но шта то би Бориво 
 Боривоје дошао у њихову кућу, било јој је скоро шеснаест година.</p> <p>Јованка је у прво врем 
ала три недеље на постељи.{S} За то јој је време поручио брат — једини, кога је имала — да дође 
тражи <pb n="83" /> спаса.{S} Лазар јој је доказао, да тај спас лежи једино у Назаренству.</p>  
 га, да је посаветује.</p> <p>Лекар јој је саветовао, да га пошље у поље, код оваца.{S} Каже: „ 
 иште воде, али сви спавају, а глас јој је слаб, не чује се.{S} Покуша, да се послужи сама.{S}  
дана.{S} Милева неће и не сме, отац јој је, а и остали не чине то већ због Лазара.{S} Па онда,  
 брат?“ пита Јулка, <pb n="78" /> којој је још и сад живо у памети онај бол, што је осећала, ка 
пушење, то је за женску накит.{S} Којој је тешко одрећи се златног украса, она ће тешко себе по 
а с пода и пође право постељи, на којој је лежао Боривоје.</p> <p>„Сад ће ме убити“, мислио је  
 на том зиду је кључ од коморе, у којој је њезино дете.{S} Боже мој, како јој дође та мисао у г 
је су речи, ко их је забележио, у којој је глави и у коме стиху.{S} С друге стране се највећма  
 Боривоје, куд си наумио?!{S} У Турској је сад рат, у Азији колера, на мору бура, а у пустињи д 
Говори!“ вели поп-Јаша раздражено. „Мој је живот чист, чист, па не дам, да ме сумњичиш.“</p> <p 
лико трпила због назаренске вере; о њој је он тако често говорио с Лазарем и на њу је већ пре т 
, него гледај ти с њоме лепо, посаветуј је и обавести је.“</p> <pb n="58" /> <p>Пера је вртио г 
зва га и даде му завежљај...{S} Просјак је благосиљаше, али она то не чу.{S} Сад је Боривоје ве 
акта, па је отерао.{S} Каже јој: „Момак је умро, сведока немаш, суд је ону ствар свршио; сад им 
ма засађена цвећа, но само поврће, ипак је цвеће и непозвано никло.{S} То је последње — јесење. 
лио, да га пусте на слободну ногу, ипак је то чича Срдан израдио.{S} Панта се предигао и истраж 
 та порука погодила као камен; за часак је збуни, а кад је после дошла к себи, осети јаки бол у 
, он ће и доплатити нешто.{S} Тај човек је доиста мислио, да је његовој жени стало до иконе, а  
удри Соломон баш је био премудар и увек је писао: „Чувај се жене, као живе ватре“, и опет се не 
ла горе; сад како је, тако је, само нек је жив“.</p> <p>Но јест.{S} Дође доба да Машу узму у во 
а ове речи само саже главу и рече: „Нек је по твојој, синко; како те Бог учи... само ми кажи јо 
тре.{S} Боривоје није се саветовао, тек је на свршетку устао и са неколико топлих речи захвалио 
шао је Срдан и свештенику.{S} Свештеник је <pb n="38" /> призивао Лазара и два и три пута, али  
 Боривоје.{S} Каже: „Господин свештеник је заборавио продужење те посланице.{S} Јер апостол Пав 
еког угураше у собу.</p> <p>Нови сужник је био млад, висок човек, у ратарском оделу, тек му про 
каква је ствар.{S} Зидају кућу и мерник је направио добар план.{S} Али јест!{S} У његову плану  
о да су усијане.{S} Дуго се мучила, док је отворила комору, јер јој дрхћу руке као прут.{S} Но  
 је текла борба.{S} Но за то време, док је он победио једнога, одвукао је онај други вук Стеван 
а устане и оде.{S} Но уздржавао се, док је могао, па онда му прекипи.{S} Устаде и пође.{S} То ј 
време.{S} Но наравно, тако је било, док је било мало Хришћана.{S} Апостол Павле познавао је сва 
у те дарове подметну, <pb n="11" /> док је још у колевци.{S} То је у другом облику она велика н 
у, који се спрема за свештеника.{S} Док је Боривоје жалио у себи млада човека, који учи да пост 
.{S} Ковач Шандор друкчије ради.{S} Док је још гвожђе на ватри, он промишља, с које ће стране п 
 /> их.{S} Међутим пролази време, а док је он светио, жена му је изгубила душу.{S} Кад се искуп 
још у утроби мајчиној и наставља се док је још у пеленама, а не почиње онда, кад дете пође у шк 
е жао сестре, коју је врло волео, и док је он гледао да дозна што више о тој ствари, прошло је  
ц је уложио призив на виши суд, али док је призив био на путу, Обрен је умр’о.</p> <p>Чак ни по 
као обичај, да муж избије жену, још док је у првој кошуљи.{S} Та да, треба је с прва почетка зб 
че, побеже.{S} Ја сам то опазио још док је била с ове стране врата и могао сам је стићи.{S} Но  
> <head>Налицкана војска.</head> <p>Док је овако бивало код Назарена, на другој страни нису спа 
_C9"> <head>Анђели и роб.</head> <p>Док је Боривоју изишао суд до краја, прошла је читава годин 
и на првој страни св. писма.</p> <p>Док је Лазар по крчми тужио и оплакивао своју жену, дотле ч 
доцније плевити и неговати.“</p> <p>Док је лекар ово говорио, жена је све дубље и дубље сагибал 
 ја баш више не могу овако.“</p> <p>Док је она говорила, пришао јој је и син. „Нано,“ каже, а г 
млађу од шездесет година.“ Па и тај рок је кратак.{S} Ето га, Шандор ковач само за то није доша 
аром.{S} Или нек се поправи или — широк је свет, па куд га очи воде.</p> <p>Лазар је обећао, да 
 је научио од Соломона. „Мојсије пророк је три ствари учинио преко божје воље, а Бог му је доцн 
ит, па ништа.{S} Господин велики фишкал је у оним баруштинама назебао и нашао је грозницу, а ле 
спомињете из еванђеља, Христос Спаситељ је народу говорио у цркви.{S} Нећете да знате за празни 
као муве и скакавци, а Христос Спаситељ је био на свадби н. пр. у Кани галилејској, где је прет 
овде неку скупштину, а Христос Спаситељ је врло вредно ишао у цркву.{S} И баш оно, што ви најра 
 прекрстите се; ону опору реч, која вам је на уснама, прогутајте и приправите усне на братски п 
 па се и опет врати.</p> <p>„Изишла вам је канда погодба за земљу?{S} Хоћете ли мени дати ваша  
астаде за часак, па продужи: „А шта вам је скривила тако страшно?“ Кад је изустила последње реч 
одати и с киме се уортачити.{S} Где вам је ту св. писмо?“</p> <p>На ове речи Назарени као да јо 
ш издајете за Христијане.{S} У руци вам је свакоме еванђеље, али су вам у срцима тророге виле.{ 
 народу што боље, ваљаније?{S} Него вам је књижевност без ватре, без душе, па не може да освоји 
а“, каже. „Но останите само.{S} Ако вам је Тома поручио, онда ће и доћи.{S} Чудим се само да је 
тином господарите над њима.{S} Мало вам је, што пасете на доброј паши, но остатак паше своје га 
ри и по сата, а то није истина, јер вам је већ дванаести час куцнуо.{S} Ово гнездо ја ћу разори 
 расколници и Фарисеји, бајаги грех вам је слушати ме, а није грех убијати жене?“</p> <p>Лазар  
але новац без интереса.{S} Па каква нам је била у оно време вера?{S} Иста, ама истоветна као и  
 оно — прасеће печење; ја држим, да нам је боље било, кад смо каменим секирама бранили своје пл 
нама мучи сува болест; ја држим, да нам је боље било, кад су нам жене са врх дрвета или из дуби 
лене хаљине на годину; ја држим, да нам је боље било онда, кад смо лежали под смоквом, урмом ил 
р истину вам кажем:{S} Ја држим, да нам је боље било онда, кад су нас у тренутку растрзале дивљ 
и или за масно звање; ја мислим, да нам је боље било, кад смо у сред шуме, у божјој природи слу 
их.{S} Тако се не може више.{S} Бог нам је дао пример; тако не иде.{S} Он је лепо развио те мис 
о апостол <pb n="113" /> Павле, кад нам је заповедио: „Човека јеретика после првог и другог сав 
оље да се оканемо.{S} Апостол Павле нам је добро препоручио, кад је казао: „Свађе и препирања о 
о се треба женити и удавати, о томе нам је забележено у старом завету у Мојсејевој I. књизи, гл 
е је познавати.{S} Ето видиш, казао нам је већ, да не сме пушити “.</p> <p>За мало се и опет уп 
Ми Срби за све тражимо вина.{S} Ако нам је што добро, дај, пиј од радости, те градимо од добра  
ти, те градимо од добра зло.{S} Ако нам је што тешко, дај опет пиј, градимо од зла горе.{S} Чич 
о змија овцу не - упропасти.{S} Леп нам је наук оставио апостол <pb n="113" /> Павле, кад нам ј 
ева се прибрала.</p> <p>„На продају нам је“, каже, „али је нећемо продавати вама.“</p> <p>„А ка 
 ти знаш Милеву Срданову?“</p> <p>„Знам је још, кад је била ево оволишна.“</p> <p>„А како је би 
у дирнуо си данас својом речју и ја сам је ухватио...{S} Одустала је од накита и — тај предлог  
ти си луд, не знаш за шалу“.{S} Али сам је молио и <pb n="62" /> ја и мати моја, да нас не срам 
 је била с ове стране врата и могао сам је стићи.{S} Но нисам хтео на силу.{S} Мислио сам: „Нек 
ао умирити.{S} Поче да ме куне, што сам је уграбио, и кад би вече, побеже.{S} Ја сам то опазио  
у, а затекао сам кућу пунију но што сам је оставио.{S} Чиме сам заслужио, да се браћа тако стар 
ене чекати овде само два минута?“ питам је. „Чекаћу те“, каже она, „и три минута, али шта ћемо  
{S} Други пут нађем је на рогљу и питам је: „Кажи ми право, Милева, шта би ти рекла, да те запр 
глави, допала ми се.{S} Други пут нађем је на рогљу и питам је: „Кажи ми право, Милева, шта би  
 осипа звездама.{S} Скочим доле, огрнем је дороцем и бацим је у кола...“</p> <p>„Је л’ се брани 
ју.{S} Ко су ти Назарећани?{S} Каква им је вера?{S} У школи нису училе о томе; само се Јованка  
За тим је дошла још једна литра и та им је шапутала, да не чекају дуго, а она трећа литра савет 
скоши и умерености, свршено је и сад им је већ потеже било наћи згодан предмет.{S} Али досетише 
 тетка Стана узела их је к себи; суд им је поставио стараоца, а и издржавање им је осигурано:{S 
 кријући одвукоше у предње собе, где им је стојао „црквењак“.{S} Нађоше га у постељи; жена њего 
арена?“</p> <p>„Има“.</p> <p>„Па где им је црква?{S} Мора да је врло мала, јер се ни откуд не в 
је поставио стараоца, а и издржавање им је осигурано:{S} Јер ако је кућа и изгорела, опет је за 
крста и опела, без сузе и јаука, али им је у души тим теже.{S} По њиховим упалим очима и тешкој 
оје деца, које нити је васпитао нити им је што оставио, до ли отровану крв.{S} Они су неспремни 
еговим суседима то није право, но он им је једном на сред порте довикнуо: „Хо, људи, ко ће да в 
 разјаснио важност тог лека, показао им је, да ако нам деца умиру, умире снага наша, потпора на 
 био баш угледан њихов човек и много им је шкодило ово његово успаљивање.</p> <p>Истина, долази 
о и са неколико топлих речи захвалио им је, што су њега незнатна, мала и грешна примила браћа у 
Како ће гледати на красоту душе, ако им је увек пред очима красота телесна.{S} Такви ће гледати 
ас тек зрели и одрасли крсте, колико им је година, кад се жене?“</p> <p>„Како ком.{S} Кад момак 
 стварима назаренским.{S} Брат Мирко им је и благајник, а Лазар је као неки бележник, он састав 
 згледнуше на ове речи.{S} Изгледало им је, као да се она 175. песма из „<title>Харфе Сионове</ 
од умереног и паметног живота и било им је, као да су се препородили.</p> <pb n="207" /> <p>У т 
ати.{S} Тамо им стоји књижница, тамо им је и читаоница.{S} Даље од десет сати у вече није никад 
бодно носити од свог накита оно, што им је спомен, да богме не од више.</p> <p>Светозар је виде 
 лакше ми је души, кад је гледам, љубим је кад што, не стидим се казати и зар је то идолопоклон 
та и опет одмор. <pb n="141" /> За овим је читао Лазар св. писмо.{S} Читао је II. главу Јаковље 
 Лазару одсечена крила“.</p> <p>Са свим је изгледало тако.{S} Лазар читаве јесени дан у дан иде 
а се <pb n="61" /> већ сумрак, а опазим је, где стоји пред кућом.{S} Дошло ми је, да се разгова 
ти данас међу нами.“</p> <p>Глас, којим је Светозар ово казао, био је толико озбиљан и свечан,  
дио.{S} Његов сусед и друг Милан, с ким је он сваке ноћи банчио, одрекао се рђава живота; оде у 
ти; не зна стазе ни путеве, а Јерусалим је далеко.{S} Чим пређе Дунав и изађе иза Карловаца, не 
о друштву добрих људи 200 форината, тим је искупио сјај и изјавио у последњој својој вољи, да г 
нашао, што је даље село од вароши — тим је мање зла. (Пребацио се брат Станко — довикну му неко 
оказаше рачун о његову имању.{S} За тим је средио још неке ствари по кући, а после подне се упу 
>Ђока се скаменио у први мах.{S} За тим је био укоп; он испрати снају до гроба, па кад се врати 
ога је осудио Христос...“</p> <p>За тим је представио Лазар веру назаренску као прву веру, која 
му Гаја, „вреди десет...“</p> <p>За тим је дошла још једна литра и та им је шапутала, да не чек 
ати, нико гонити.{S} Али јест.{S} С тим је баш изгубила драж, изгубила ону тајанственост, која  
 Скочим доле, огрнем је дороцем и бацим је у кола...“</p> <p>„Је л’ се бранила, отимала?“ пита  
Тома је оног дана још рано изјутра, чим је Боривоје приспео у Лазаревац, позвао га к себи на ру 
p> <p>„Лепа је“, помисли он у себи, чим је сагледа. „Леп је“, дође и њој у памет, ма да такве м 
ева вредноћа <pb n="34" /> попусти, чим је сејање довршио; али то би још којекако било, јер сад 
задувала, види се, да се журила.{S} Чим је спази стари сеоски свештеник, он се само пљесну рука 
на опојани вавилонски торањ.</p> <p>Чим је појање почело, а већ се мешају у песми <pb n="140" / 
 се, али је та чађава икона, пред којом је вазда горело кандило и пред којом му је мајка тако ч 
м и шетала под оном јабуком, пред којом је писано с крупни слови: <hi>„Ово је забрањено“</hi>.{ 
ила једина од сеоских девојака, с којом је Боривоје говорио кад што на бунару или на улици.{S}  
и.{S} У ње је била мала мотика, с којом је свако јутро кресала путање или плевила, па је до ско 
p>Онда се Светозар окрене столу, на ком је лежало св. писмо.{S} Узе га у руке и изгледаше као д 
ућу је пространо, чисто двориште, у ком је засађено неколико дрвећа, остраг је зграда с пет про 
с прањем телесне нечистоте, а у осталом је његова <pb n="233" /> Варвара изишла из Дунава онакв 
у друштву добрих људи.</p> <p>Па једном је ипак опази. „Нисте отишли у друштво?“ пита је преко  
т, јер на што да вам тајим:{S} У грдном је искушењу.</p> <p>Одавна је изишао из собе и спава у  
је у сваком погледу било добро, већином је на свежем зраку, а и с храном му је боље, јер је гђа 
ла у воду од прилике до појаса, а с њом је загазио и деда Јова.{S} Трипут ју је загњурио руком  
 „Мој негдашњи друг Светислав на добром је путу.{S} Велика је воља у њега, да нам се доближи.{S 
година, али је необично лепа, а при том је умиљата, слатка, као да је од шећера.{S} Но ко јој б 
ар је радосно примио понуду, са уздахом је додао, да њему остаје најтежи део, а то је да придоб 
тај расцеп са кога нас тужите, потребан је за спасеније људства...“ То рече Лазар, метну прст н 
боље бити, да се обавесте.{S} Сутра дан је и дошло до тога.</p> <p>Обрен је први пришао Лазару  
нао би душу девојачку.</p> <p>Сутра дан је била недеља и Боривоја не одведоше на посао.{S} За т 
ји још два сужња, и то ратара.{S} Један је био крупан, висока чела, бистра погледа и мирна лика 
ни учених синова из Лазаревца.{S} Један је професор, други мерник, трећи адвокат..</p> <p>Стари 
е то већ због Лазара.{S} Па онда, Срдан је болестан, још се не диже из постеље, а једва се четв 
ано псето и извуче се на поље.{S} Срдан је клонуо на клупу.{S} Назаренке му носе воде, људи га  
о, што она већ два дана слути.{S} Срдан је у срцу већ поверио, хоће да постане Назарен.</p> <p> 
че.</p> <p>Спровод је скроман.{S} Срдан је одредио друштву добрих људи 200 форината, тим је иск 
 Лазар му је онај старији син.{S} Срдан је хтео да даде Лазара на школе и да начини од њега све 
или, али нису ни опадали.{S} Чича Срдан је чинио све, да се друштво учврсти.{S} Он је још једна 
скао, да га казне.</p> <p>Но чича Срдан је обиграо адвокате целе жупаније и узео најскупљег, је 
ла и сама смрт очева.</p> <p>Чича Срдан је данас с вечера разбио лулу и кад му понудише другу,  
ње заболео.</p> <pb n="222" /> <p>Срдан је осетио крај, распоредио је имање и послао по Лазара. 
 вели Мирко. „А сад лаку ноћ!{S} Доцкан је“.</p> <p>Лазар га је нудио, да сврати још мало к њем 
у, па се упутио пешке у варош.{S} Таман је свануло, кад стиже тамо, па се пријавио суду.{S} Иск 
и досуде, тако ће бити.</p> <p>Но таман је та ствар била у току, кад се продера <pb n="202" />  
рај ни ти у њега“. — „Јест да!{S} Жупан је Калвин, шта ли, има на цркви петла, па шта тај мари  
несретног сина, па није добио.{S} Жупан је казао: „Па кад је вредан и поштен, а не дира те, не  
 закољу ћурку, јагње, зеца.{S} А Гавран је увек умео удесити, да и он буде код свог укућана, ка 
пца.{S} Сад је да богме легао, болестан је.</p> <p>Кад дође вече и би време, да се уноси слама, 
уше, а старији се и разумели. „Болестан је.“ Дошао благ дан, дошао им Светозар дома, па би сад  
глас му је помало дрхтао.</p> <p>„Мален је ваш грех, Милева, према ономе, који је учинила та же 
, вели једна од сеоских госпођа.{S} Њен је муж ватрен кортеш за народне ствари, те пита: „Кад с 
ј се задуби у очи и разумеле је.{S} Њен је поглед питао: „Где је Боривоје?“</p> <p>„Боривоје“,  
 Сувачарова, али би се преварио.{S} Њен је само лик и њено одело, али у том лику и оделу је — с 
д, али док је призив био на путу, Обрен је умр’о.</p> <p>Чак ни последњих дана није легао у кре 
а мах увидео, у чему је ствар.{S} Обрен је одвукао Милеву.{S} Дође му тешко, претешко, али је х 
_C8"> <head>Два суђења.</head> <p>Обрен је добро осетио, да се у њему пореметило нешто.{S} Једн 
ра дан је и дошло до тога.</p> <p>Обрен је први пришао Лазару и хтео, да му се исповеди баш, ка 
а, отац га је већ водио у крађу.{S} Син је терао коње путем, а отац је са обе стране пута брао  
х слика била је друкчија, али сваки син је говорио, да се он оца најбоље сећа, да је његова сли 
 шапат, да хоће да буде жена Гигина, он је погледа.{S} Била је бледа као мртвац. „Она је за мен 
“, „За љубав красну“, и кад би зора, он је још увек певао све то, па то: „За красну љубав“.{S}  
онда је он лично <pb n="49" /> крив, он је био неваљао.{S} То је тешко признати.{S} Но ако осуђ 
своју Варвару.{S} Кад хтеде да пође, он је задржа.</p> <p>„Милева, пријатељице, питао бих те не 
 је.{S} Његова је то мисао, а после, он је најзаузимљивији и највештији.{S} Он је оног дана на  
ће женска; али кад их једном прозре, он је онда скоро тако исто паметан као и врабац; клони их  
, џавељају.{S} Кад су на њиви, косе, он је претрпа травом до главе, а она цичи као помамна.{S}  
рошета по врту и кад би време цркви, он је о тој теми изговорио придику, која беше најдивнија о 
, а једва дише.{S} Светозар побледи, он је то схватио, као да ће чути самртну вест.{S} Хвала Во 
е лепим, почне претити.{S} Док моли, он је мали; једва је толики, колико дете од 6 година, али  
7" /> Кад у зору закукурекаше петли, он је још увек седео за писаћим столом.</p> <p>Био је у ве 
, али се не мења, јер кад се побеси, он је онај исти, који је био и пре.{S} Кад дође време, да  
о ако Лазар и није постао свештеник, он је <pb n="32" /> бар појао у цркви, (то је бар у Новом  
а.{S} Боривоје је ћутао као заливен, он је у души био уверен, да речи апостола Петра не приличе 
 У њему се одавна зачела нека мисао, он је видео пред собом пут, којим би требало поћи, само та 
атом.</p> <p>Кад је пришао Светозар, он је метнуо обе руке сестри на чело, нагнуо се над њом и  
 хришћанин треба да чита ту молитву, он је претрнуо.{S} Та је молитва веома дуга, а почиње речи 
 јој дође време, да иде у скупштину, он је затвори у кочину међу свиње, бије је, али не помаже. 
а, „тешко се бори са својом крвљу... он је ту крв заћуткао, али, га та борба стаје радости.{S}  
ла и застрашила „Молитва грешника“ ; он је из оне јерусалимске иконе још у детињству очувао нек 
амвона говорио о хришћанској љубави; он је позвао оне, који хоће у част крсном имену, у помен р 
скупштини, борио се с њима на улици; он је у цркви придиковао против њих; он је био сведок оним 
он је у цркви придиковао против њих; он је био сведок оним народним предавањима у школи, па је  
м и питала:{S} Одричеш ли се сотоне? он је само говорио. „Мани жено и види Бог“, ади кад почех  
не била је прва школа Боривојева.{S} Он је из те школе изнео на свет необичну крв, а ни она јер 
S} Оно је кућа Боривоја Ненадова.{S} Он је сад затворен, вуче ланце, па су се сложили „бугери“  
“ </p> <p>Све су сикнуле на њега.{S} Он је само махао рукама. „Нашао сам, нашао сам“, каже радо 
свију његових дотадашњих придика.{S} Он је храбрио свет, челичио га је на истрајност, а нико ос 
ашено слушала, па му онда пришла.{S} Он је био сатрвен, а она, жена за часак га је искушала; он 
ао неки изузетак међу Назаренима.{S} Он је од памтивека био миран, ваљан, поштен човек.{S} Нико 
е као комад хлеба, и то — мекана.{S} Он је бар тако говорио, и није лагао.{S} Узео ју је сироту 
>„Каже, забрањује му његова вера.{S} Он је Назарећанин“.</p> <p>„Ето ти га, сад опет Назарећани 
к не постане од њих велико ништа.{S} Он је молио, али не помаже.{S} Докторка вели: „Шта се толи 
 скоро ником не допада његов рад.{S} Он је у друштву добрих људи рекао, како ће скромност у оде 
лизу сазнао језгро вере Христове.{S} Он је Бога сматрао као строгог оца, који ће нам једаред ст 
г нам је дао пример; тако не иде.{S} Он је лепо развио те мисли и завршио је придику. „Ми ћемо  
 по том дође му и Лазар у походе.{S} Он је потврдио, да је Светозар изабран у Лазаревцу за паро 
да ову овде преобрати, придобије.{S} Он је тражио згоду и приближио јој се једаред, дваред, три 
је за прост народ, не за учењаке.{S} Он је удешавао свој говор онако, да га можемо сви ми разум 
 да уједно нападне на противнике.{S} Он је знао, за што долазе прота и свештеници, знао, шта ће 
 на писмено, бар у прво време не.{S} Он је код оваца научио да рачуна из главе, и то добро, па  
воју веру, а то је хтео још мање.{S} Он је отишао тамо, да заблуделу браћу посаветује, па се од 
а треба и Боривој да се ослободи.{S} Он је још увек на послу код Јелачићевих, где се научише на 
 је најзаузимљивији и највештији.{S} Он је оног дана на вечери одмах казао, да неће од целог по 
али.{S} Шандор ковач је последњи.{S} Он је управо хтео већ да се врати, кад виде, да ће и женск 
и најмање мане.{S} И опет повери.{S} Он је био први Назарен у месту, иначе имућан газда.</p> <p 
S} А имао је шта и чути и видети.{S} Он је из прва само видео и чуо, доцније је схватио, а на п 
чинио све, да се друштво учврсти.{S} Он је још једнако поболевао, осећао је, да неће више дуго, 
ања и Боривоју би страх оне ноћи.{S} Он је ту молитву <pb n="21" /> запамтио од почетка до крај 
распростиру га и не тргују с њим.{S} Он је навео и оне речи из св. писма, да се свећа не меће п 
да се наједе.{S} Звали га Гавран.{S} Он је са женом стојао у малој комори, а предње собе издао  
шла много лакше, но што се надао.{S} Он је мислио, да је достигао мету и ускликну у себи: „Хвал 
х људи покупио скоро исто толико.{S} Он је са амвона говорио о хришћанској љубави; он је позвао 
исма?“ — пита је Боривоје Милеву.{S} Он је од Лазара сазнао и докучио све назаренске обичаје.</ 
и, лежала је обнезнањена на поду.{S} Он је подиже и однесе на постељу.{S} Онда је тек пробудио  
 и опет упутиле девојке Боривоју.{S} Он је добро опазио, где иду, али није ни из близу сањао, ш 
а угаси преко његове главе лампу.{S} Он је није опазио.{S} Пред њиме је лежало св. писмо, у кој 
p> <p>Али шта то би с Боривојем!?{S} Он је тек неколико дана ишао у школу, у цркву врло ретко,  
заболи.{S} На за што га боли сад?{S} Он је оне остале сажаљевао, али сад му дође мисао, не миса 
га често сретати у овој приповеци, — он је тај, кога су прозвали „назаренски владика“.</p> <p>С 
посао“ или „заронио сам се у посао.“ Он је држао, да је боље казати „заронио сам се“, јер човек 
ити кућу, јер иде зима, прокисава, а он је сиромах.{S} Славку Сувачареву ће дати из опште блага 
 скоро време, те Лазару умре жена, а он је сад још више по крчмама.{S} Кућа му је празна, пуста 
 Све пише, да се чувају људи жена, а он је под старост имао око четири стотине њих.“ И код тих  
куруз, јер му је умро недавно син, а он је болестан.</p> <p>Триви Аршинову ће заједнички оправи 
луј се <pb n="224" /> на њега!{S} Та он је праведник, ти не смеш праведника напустити.“</p> <p> 
е, чуо је речи и разумео је...{S} Та он је тако добро познавао своју Рахилу и провидео ју је.{S 
суд <pb n="225" /> умеша у то.{S} Та он је први почео да истерује сотону, а они су и хтели да м 
>„Море, какав Василије Велики?{S} Та он је такав нечовечни пост прописао за калуђере, а не за о 
{S} Шта мисли тај човек о њој?{S} Та он је, као што је слушала од Лазара, био с Обреном у једно 
ја немило дирнула та реч „Бугери“, и он је врло вешто знао да утре немио утисак те речи.</p> <p 
 остаје и зими и лети кукавица.{S} И он је био сретнији од својих претходника, јер њему нико не 
ривоја су Назарени већ крстили.{S} И он је сад седео у скупштини крај стола, до Лазара, Мирка и 
 била је у онај мах пуна боца соде и он је ударио том тешком боцом подсмевача посред лица.{S} П 
ндора ковача у друштво добрих људи и он је сад тако миран и кротак.{S} Јованка се врло радо заб 
кар је отворио забаву с предавањем и он је тим својим предавањем потресао све присутне до дна д 
и они поучавали народ, а на послетку он је за то, да сутра у недељу, оду сви овако како су у на 
Марта десет нових дуката на јабуку, (он је мислио, да то неће никад моћи да потроши) а после са 
Тома је био већ разговорнији.</p> <p>Он је непрестано доказивао нешто деда-Јови, али шта, то Бо 
, да ће се тако брзо предићи.</p> <p>Он је испрва беснио и љутио се, после се предао и умирио.{ 
би био грех и да сам играла?“</p> <p>Он је ћутао.</p> <p>„Зар ви мислите“, пита она мало после, 
им, немам права да се тужим“, вели, „он је светац и то је најстрашније.{S} Хеј, да могу да ишчу 
м даје свакојаке понуде за сужника. „Он је сретан“, мисли у себи, „јер му је суд допустио, да и 
 а мој Гига зар да не може?“</p> <p>„Он је,“ продужује Мирко, „још непречишћен.{S} У њему је за 
це и оде с њом у свет...{S} А тај Вајун је био баш угледан њихов човек и много им је шкодило ов 
ку забруји песма: „У миру живите, рек’о је Спас.“ </p> <p>Кад се и то свршило, почеше женске ла 
о. (Онај стари, кога ми познајемо умр’о је).{S} Каже: „Запамтите, свештеник не сме да подрива ц 
д треба да је крсте.{S} Боривоје требао је да се радује томе, али он се није радовао.{S} Кад го 
е у опште врло мало говорио и избегавао је стране људе, <pb n="20" /> али се за чудо дао у разг 
и досетише се.{S} Треће недеље предавао је неки Здравковићев друг о предрасудама у нашем народу 
ало Хришћана.{S} Апостол Павле познавао је сваког по имену и из виђења, те му је лако и било пи 
 човек, родом из Боривојевца и познавао је њихову кућу.{S} Лекар је прегледао жену и нашао, да  
рише.{S} Мирко је клонуо, а и поболевао је; једини Тома је био ревностан, вредан, дурашан, али  
а крају упустио у ситнице.{S} Доказивао је, како је излишно много јело и како човек може с врло 
/p> <p>Кад су се разилазили, ослушкивао је Здравковић, шта говори свет и шта суди о његову пред 
е о нашим манама у говору.{S} Испитивао је:{S} Је ли боље казати „ведро“ како кажу у Банату или 
ђаја.</head> <p>За ово време напредовао је и Боривоје.{S} Вредно је проучавао св. писмо и оно н 
е истицао себе, а своје предавање ковао је доцније у звезде.{S} О предавању својих другова рече 
 Пробудио је у њој пажњу, заинтересовао је.{S} Сад је она ишла даље.{S} Без тога ко зна, шта би 
она судила.</p> <p>Мартин брат поштовао је јерусалимску икону.{S} Та се икона чувала у њиховој  
 остави дувана — то ти је.{S} А помагао је онај предлог <pb n="206" /> о накиту за то, да женск 
p> <p>„Болестан?!“</p> <p>„Јесте, легао је.“</p> <p>Сви се згленуше, а старији се и разумели. „ 
азнике, и баш сад Лазар болестан, легао је.{S} Тако се нешто морало излећи, јер њему не треба б 
 гле, ту је већ и жетелац; ето, подигао је срп, да покоси клас!{S} Ох, Боже мој, хоће ли бити н 
могу ваљда и они.{S} Хроми Паја подигао је највећу ларму, па не само ларму, но и штаку.{S} Виче 
уд и Шандор ковач.{S} Да је хтео, могао је и он доћи с осталима, али тамо су биле и женскиње, а 
 крстио.{S} Да је ко добро пазио, могао је приметити баш из тог честог крштења, да Лазареве мис 
ивота, да мало побрише прошлост.{S} Дао је 50 фор. на књижницу друштвену, а 50 фор. на општу бл 
и дана, но само до 10 сати у вече и дао је у благајницу 20 фор.{S} А и иначе је било ситнијих п 
бивају на гробу Христову.{S} Приповедао је, како небројени свет одлази онамо, да олакша души и  
ло до свог добра и новцу за љубав издао је и самог Бога.{S} Боривоје је просто српски речено до 
 досадашње коло.“ А уредник листа додао је са своје стране: „Слава људима, који су као наш дичн 
но да ће допостити до краја.</p> <p>Жао је многима Надиних суза, те се муче и они, да окрену Бо 
и га на“, вели он и таре руке.{S} Држао је као у воску, да је ствар добивена, та ако се Рахила  
пеху.</p> <p>После четрнаест дана држао је предавање сеоски лекар о умерености.{S} Говорио је о 
67" /> <p>Неколико сахата доцније држао је Боривој у скупштини Варвару за руку и изговорио јасн 
</p> <p>„Све, што је било боље, задржао је брат.“</p> <p>„Задржао је оно, што му је требало; на 
боље, задржао је брат.“</p> <p>„Задржао је оно, што му је требало; нами је једно као друго, тек 
тив тога зла?{S} Он, прота, вели, казао је већ при ручку како о томе мисли.</p> <p>И први устад 
е тамо, па се пријавио суду.{S} Исказао је све, признао је своју кривицу и искао, да га казне.< 
о је учен и даровит мимо све њих, појао је као анђео, а говорио је као апостол.{S} Он поста нај 
(то је бар у Новом Саду научио) а појао је као анђео.</p> <p>Кад се почео момчити, онда је већ  
елива га...</p> <p>Кад је устао, стојао је Светозар пред њим раширеним рукама.{S} Браћа су се н 
 постоји још и данас гдегде, а постојао је увек у нашем народу.{S} Друштво добрих људи неговаће 
истос је жалио“, каже Светозар, „плакао је за својим познаником, па хоће ли бити за тебе грехот 
ности пре створења света“, рече: „Секао је штапове за оне, који измишљавају тако бескорисна пит 
и дирнуо јела; с уздрхталом душом чекао је, да му мати почне пребацивати и корети га.{S} Па у т 
 све потребе дечје.</p> <p>Умирен чекао је Боривоје суд; радо и весело ће издржавати, што му се 
мирити, али већ у другом тренутку цикао је још горе и удари песницом по огледалу што год је већ 
еме, док је он победио једнога, одвукао је онај други вук Стевана далеко у рит, да му никад виш 
 Кад је за собом затворио врата, мумлао је у себи: „Жена и мачка треба да остану код куће, а не 
ео, како је у души Лазаровој.{S} Послао је по његове старе другове, напунио му џепове новцима,  
била са његова живота исписана.{S} Имао је жену и кћер, а све троје њих беху скромни и ваљани у 
види, што чује, — да не чује.{S} А имао је шта и чути и видети.{S} Он је из прва само видео и ч 
апамти, а кад му је било 6 година, знао је из Боривојевца име сваког човека, сваке жене и свако 
, него је задржао.{S} Али наравно, знао је, да сам добра, па мисли:{S} Ћутаћу.{S} Па кад ми је  
ле и прилепе се за душу човечју, сазнао је и разлоге, који најлакше придобију, те је свака њего 
ијавио суду.{S} Исказао је све, признао је своју кривицу и искао, да га казне.</p> <p>Но чича С 
 И то беше нов удар по њега.{S} Рачунао је на опште признање, сад види, да се скоро ником не до 
об и сва уживања онога света.{S} Шчепао је Сувачарову својим сувим прстима за гушу и би је за и 
м у даске, што је могао већма.{S} Допао је кључар и пита: „Шта је опет?“</p> <p>„Молим, да ме о 
онина мрежа; ко уђе у ту мрежу — пропао је.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18966_C8" 
ли Боривоју све то беше мало.{S} Стрпао је оца Мелентија у постељу, хранио га што но реч: медом 
S} Је ли он гласао за Србина?{S} Гласао је — врага.“ Мало застаде, па онда додаде: „С опроштење 
Павле“, каже он, писао је о томе, писао је тако јасно, да то може свако <pb n="148" /> разумети 
ша. „Св. апостол Павле“, каже он, писао је о томе, писао је тако јасно, да то може свако <pb n= 
оног договора о Великој Госпођи написао је Здравковић у новинама китњаст извештај, како се саку 
 <p>У том новинарском извештају написао је, да су по предлогу честитог професора Здравковића иш 
е Хришћани онда и сада и увек, прописао је ово Коринћанима посланица I. глава V. стих 5—6.: „Не 
лек, који је прописао Христос, прописао је баш за такве, као што си ти.{S} Свето писмо каже: „З 
лану.{S} Кад је изишао из коморе, шетао је крупним корацима по соби и говорио као себи, али опе 
је више из чаша, него из шафоља?“ питао је Светозар.</p> <p>„Шта имате против умереног пушења?“ 
о.</p> <p>„А, да шта хоћете још?“ питао је. „Зар није Назаренство у вас очигледно увенуло, а „Д 
и.</p> <p>У недељу, која је ишла, читао је еванђеље по Луци, глава XIX. стих 12—27.{S} Тамо је  
овим је читао Лазар св. писмо.{S} Читао је II. главу Јаковљеве посланице, па ју је онда тумачио 
ло...</p> <p>После четрнаест дана читао је опет Тома еванђеље или истину рећи, иза еванђеља нап 
о да одахну.{S} Из овог питања прочитао је пресуду. „Нису је натерали“, каже, „она није имала н 
>Кад уђе у собу, изненади се.{S} Застао је Милеву.{S} Она је дошла брату неким послом, па ће с  
тра оставила нека трага за собом, остао је пепео негдашњег жара, остало <pb n="209" /> неки нем 
е испоснику.</p> <p>Око пола ноћи устао је Боривоје, и ма колико да му беху очи закрвављене, ви 
</p> <p>„Боривоје“, вели Лазар, „обећао је браћи код куће, да ће сутра у вече бити код њих у ск 
{S} Он је још једнако поболевао, осећао је, да неће више дуго, те хтеде бар на крају живота, да 
иличи скромности назаренској.{S} Осећао је, као да се подигао из гроба.</p> <p>Не тражи кола, н 
ривоје је дуго гледао за њим.{S} Осећао је, да ће се с тим младићем још сусретати у животу, сус 
кар дошао да прегледа умрлу жену, нашао је онде Светозара, по чијим се очима гониле сузе.</p> < 
л је у оним баруштинама назебао и нашао је грозницу, а лешине нисте нашли.{S} Ниси ти, голубе м 
} И зар баш нема никаква лека?!{S} Ишао је чак жупану и тражио од њега цедуљу, право, да може у 
 нашу православну веру.“</p> <p>Па ишао је Срдан и свештенику.{S} Свештеник је <pb n="38" /> пр 
штво пође кући.{S} Учитељ Миливоје ишао је са Светозаром. „Тврд је орах та назаренска воћка“, р 
је Срдан прегорео и њу.{S} До душе ишао је среском начелнику (солгабирову), те је тражио, да му 
а?{S} Не зна ни сам; изгубио се; заишао је у улице, које не познаје.{S} И дуго мора да је ишао, 
а је више не искушава, дух свети наишао је на њу.</p> <p>„Божје путеве не може човек измерити“, 
им, јер је иначе разборит човек; обишао је и Банат и Бачку и Срем, много је видео и много искус 
>„Сотону...{S} Ето га нека каже, изишао је из њега.{S} Док сам ударала једном руком и питала:{S 
мо.“</p> <p>Миливоју и госпођама пришао је уз пут професор Здравковић.</p> <p>„Све бих опростио 
дошао дан, да се Петар ослободи, отишао је кући доста неутврђен, но то је обећао, да ће се клон 
е?“</p> <p>„Боривоје“, каже он, „отишао је брат-Томи на ручак.{S} Он га је позвао пре мене, а ј 
лазило, да види оца Мелентија, па дошао је и свештеник.{S} По најчешће је долазио Сима пекар, к 
је друкчије:{S} На место расправе дошао је роман, који сам написао шест година касније, па и то 
{S} Жене још јаче зацикаше, мисле дошао је страшни суд, јер ломњава једнако траје.{S} То ради Б 
 боље.“</l> </quote> <p>У тај мах дошао је Тома.{S} У ходнику је застао на глас песме, чуо је р 
кад сви судови веле, да је доста, право је и њему.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
и стаде вијати кукавну Кристу.{S} Право је потера три пут око куће, па онда шором кроз село и н 
<p>Здравковић први ће почети, а и право је.{S} Његова је то мисао, а после, он је најзаузимљиви 
="DE">Pöbl</foreign>«, каже она, „право је говорио мој отац, да паор остаје паор.{S} Њега не мо 
ану руву, као да су сватови, али управо је још нешто више од сватова.</p> <p>Светозара, новог с 
и трпези?{S} Ово није за сахат-два, ово је за век.{S} Треба да видимо, шта ће они казати...{S}  
 си је руком однео“.</p> <p>Заиста, ово је лек, који скоро увек помаже.{S} Ја бар свега знам са 
 сеоски, те се отимају за места.{S} Ово је први пут да одоше онамо.{S} Њихова су места недељом  
рени, не треба нам попа.</p> <p>Све ово је Светозар дочуо и ово сумњичење заболело га је до срц 
 браном, као да су засејане.</p> <p>Ово је брука, какве не памти жив човек.{S} Бивало је увек н 
т су Назарени поштени људи.“</p> <p>Ово је већ двадесети, који то мрмља у себи, јер је Лазарева 
нске, које их дочекаше у дворишту. „Ово је, брате Боривоје, моја кћи Варвара, а ово ми је нећак 
ојом је писано с крупни слови: <hi>„Ово је забрањено“</hi>.{S} Али само да је у рају било судиј 
а</title>“ изрекао:</p> <quote> <l>„Ово је црква твојих дедова,</l> <l>Овде се враћа свако дава 
 радознало.{S} То што је сад чула, ново је за њу.</p> <p>„Сећате ли се осме главе Јованова еван 
јој: „Праштам <pb n="97" /> ти.“ Поново је погледа.{S} Као нека полутама поче да се разлева по  
ру упутио се Светозар на посао.{S} Прво је потражио учитеља, Миливоја Машића, јер му је он најп 
сти.</p> <p>Лазар је отишао кући и прво је ушао у собу, да види Милеву.{S} Она је лежала на бан 
рално и просветно стање.{S} Назаренство је верска глупост, као што је и анархизам политичка глу 
ељ Здравковић има право.{S} Назаренство је сеоска болест.{S} А свако село има две јаке гвоздене 
и у цркви нешто особито.{S} Свештенство је криво, што вам попусти.{S} У вашим су рукама одбори  
да на вас и морам рећи, <hi>свештенство је које заспало, које упустило, па сад иду кола куд не  
а се стишало врење и потреси, и друштво је стало на чвршће ноге.</p> <p>Промена, па ма каква би 
, јер сад и нема тако много посла, него је зло, што је опет ударио у банчење, пијанку и неприли 
 он.</p> <p>Но она га није манула, него је хтела да зна, за што он избегава жене.{S} И кад се н 
да свршила.{S} Није сотона у теби, него је у њему.{S} Кад легне спавати, каже, и буде у првом с 
после њих осећао бедан и несрећан, него је удар био тако снажан да га је, управо рећи, обнесвес 
“, вели Марта, „здрав је као дрен, него је друго нешто код њега, што ми задаје крупне бриге.“</ 
 дана радио а седми дан светковао, него је створен шести дан у вече, и његов живот почиње недељ 
о од мога дела, за што није искао, него је задржао.{S} Али наравно, знао је, да сам добра, па м 
е истрајан.</p> <p>„Ајак, није то, него је тешко за мене.{S} Пре би у моју главу утурио читава  
е није ни најмање веровао у успех, него је још изобличавао Светозара.</p> <p>Светозар му је зах 
ријатељу, не би ја и где би ја.{S} Него је Савета Ивина свему крива, Христос јој судио, вештици 
човека, не би га овако пуштали.{S} Него је може бити крао“.</p> <p>Но томе се опет опирала Јова 
обишао је и Банат и Бачку и Срем, много је видео и много искусио.{S} Једном речи, био је диван  
 <p>После тога се диже да иде.{S} Много је молио браћу, да га пусте да иде пешке, јер му је мил 
сле толико мојих грехова“, каже, „много је то милости од људи.“</p> <p>Милева уздахну. „Ви сте“ 
век, има истине, па се заплака.{S} Дуго је јецала, док се није умирила, а кад се прибрала, пока 
и и изобличити онако из далека.{S} Дуго је прелиставао по св. писму, на послетку нађе: „Умудрио 
зар на столицу, кад чу ту вест.{S} Дуго је ћутао и он, а ћутале су и жене; на послетку проговор 
е речи ипак прилепиле за Марту.{S} Дуго је лежала, на што не беше навикнута, па то лежање и бол 
egegeuer springe.“</l> </quote> <p>Дуго је још говорио Здравковић у том правцу, па онда заврши: 
:{S} Ја се не надам ничему!</p> <p>Дуго је брижна мати запиткивала ојађену кћер, али не доби ја 
газићу све заповеди твоје.“</p> <p>Дуго је клечао и плакао, а кад се подиже, био је оснажен.</p 
е би љубили друга свога, жену?{S} Друго је љубав, а друго успаљивање.{S} Ми не силимо никог нит 
поче да говори о <hi>белењу</hi>, навео је, шта је једном учинио покојни жабаљски прота Папић.{ 
аучан, згодан за наше прилике.{S} Навео је чак и оно, што су писали Грци и Римљани од пре Христ 
в. писму, та како се зове само... живео је преко 900 година, опет не бих исплатио.“</p> <p>„Слу 
оузданији.</p> <p>Учитељ Миливоје живео је и до сад управо тако, као да су она правила била са  
S} После неког времена се умири и живео је с Надом још пуне две године без икаквих потреса.{S}  
д је Јоца Опанчарев славио свеца, довео је и он гајдаша из Шида.{S} Није могао чути, где се доб 
р онога дана изишао из скупштине, повео је два госта собом.{S} Код куће у један мах прође кроз  
д апостолом Павлом — Шандор ковач седео је на коли поред жене.{S} Он се оног јутра, после јутре 
олико да му беху очи закрвављене, видео је, како је Нада пропустила некога кроз вратнице.{S} Он 
је човек био с несретним Обреном, видео је дакле муке онога, коме је она толико скривила.</p> < 
 чини, па да бих могла казати:{S} Видео је...{S} Ја сам за мог девовања неговала два снахина де 
на послетку и вечна блаженства.{S} Изео је за ручак целог целцатог печеног ћурка и сад не виче  
ресао све присутне до дна душе.{S} Узео је да нацрта последње часе блудника, пијанице, раскошни 
ј тајности венчао у Новом Саду.{S} Узео је неко сироче, девојку од седамнаест година, а њему бе 
азаренству.“</p> <pb n="128" /> <p>Узео је да говори и општински бележник.{S} Било је после руч 
ив, био је послушан до крајности, волео је матер више свега, а био је и необично бистар.{S} Што 
ило осамнаест година, а њен Влада волео је као комад хлеба, и то — мекана.{S} Он је бар тако го 
ао на глас песме, чуо је речи и разумео је...{S} Та он је тако добро познавао своју Рахилу и пр 
, много их молио, да му опросте и донео је новорођеноме на дар:{S} Јерусалимску икону.</p> <p>С 
време да децу своју спасемо.{S} И успео је.{S} Неко је уписао новаца, неко жита, <pb n="210" /> 
лице рукама.{S} С поља на прозору горео је жижак и светлост тог жишка беше толико јака, да је Л 
траје.{S} Тако око поноћи умири се, сео је. <pb n="187" /> Кад у зору закукурекаше петли, он је 
четврти дан зажарило му се лице — весео је.</p> <p>Но весео је и Панта Кулпинац — не само весео 
 му се лице — весео је.</p> <p>Но весео је и Панта Кулпинац — не само весео, но и обесан, па у  
ала је старица. „Оно, што је хтео, хтео је да ти рекне на само.“</p> <p>Лазар погледа у Светоза 
врло имућног ратара.{S} Његов отац хтео је лепим, доводио му свештеника, одводио га проти, али  
о сламе.{S} Кад се враћаше одунд, почео је већ да се хвата мрак.{S} Била је јака зима, а пут по 
га је још нешто.{S} Из друге собе почео је Светозар да поје оним меким, пола још дечјим гласом: 
 није био у свему лош.{S} Напротив, био је послушан до крајности, волео је матер више свега, а  
е клечао и плакао, а кад се подиже, био је оснажен.</p> <p>Дође са свим к себи и лафе, да му се 
ео и много искусио.{S} Једном речи, био је диван човек, од кад је Ленчица погледом својим истер 
>Глас, којим је Светозар ово казао, био је толико озбиљан и свечан, да и Срдан и Лазар осетише, 
{S} Кад је донео мртва вука у село, био је сав изуједан и једва је могао да исприча, како је те 
 Тома је добро разумевао св. писмо, био је од старијих људи, те га изабраше у одбор.{S} Но он п 
с.{S} Тада чу, где залану вашка.{S} Био је под селом.</p> <p>Дође до куће, којој га је срце вук 
умњичење заболело га је до срца.{S} Био је још млад, па је у души ипак рачунао на признање свог 
, што се односило на тај одељак.{S} Био је дакле на тој икони не само Бог отац, син и дух свети 
не поче онде, где је Лазар стао.{S} Био је сувише вешт, а да одмах на почетку задре за Лазарев  
га је, управо рећи, обнесвестио.{S} Био је као онај камен; радило се с њиме ма шта, метнуо га о 
ку се покупи и одведе је лекару.{S} Био је то старији човек, родом из Боривојевца и познавао је 
ма какви пси, подавиће он и њих.{S} Био је можда већ изгубљен, када чу кораке.{S} Иде неко.{S}  
ности, волео је матер више свега, а био је и необично бистар.{S} Што једном чује, не заборави;  
је била у оном тренутку успаљена, а био је успаљен и Боривоје.</p> <p>„Милева“, пита он мало по 
е и праха.</p> <p>По подне у 4 сата био је у школи договор, што га је сазвао прота.{S} Школско  
нски владика“.</p> <p>Срдан Ненадов био је најимућнији ратар у селу Лазаревцу, а овај Лазар му  
ву те редње — серум.{S} У оно време био је, до душе, серум скуп, врло скуп лек, али опет лек.{S 
 читаше нешто одонуд.{S} Онај други био је кржљав, неразвијен, по лицу му урезане страсти, из о 
ре и досуђују...{S} Суд добрих људи био је код нас Словена још пре Христа, постоји још и данас  
 до подсмеха.{S} Св. Јован Крститељ био је тврђи од Соломона, али га женска злоба посече.{S} Па 
Ја држим..."</p> <p>У овом тренутку био је Миловић сам.{S} И госпође и Здравковић одоше куд кој 
а ивици насипа...{S} У предњем делу био је Боривоје сам, Варвара се шчепала за шараге и остала  
о поста ревносни члан њихов.</p> <p>Био је учен и даровит мимо све њих, појао је као анђео, а г 
оживи и сутра дан проговори.</p> <p>Био је то калуђер из Свете Горе, отац Мелентије, родом Срби 
век седео за писаћим столом.</p> <p>Био је у велико дан, кад је Јованка ушла у собу, да угаси п 
Богу, најтеже је прекужено.“</p> <p>Био је леп пролетњи дан, недеља по подне, кад се први пут с 
 носаше, што се меташе у њ</hi>... „Био је дакле благајник Христов и Христових ученика, а овамо 
и људи.{S} За што га затворише?{S} Убио је жену.{S} Страшно!{S} А за што?{S} Чула је и то, поче 
агајницу 30 фор.{S} Веља Пекаров славио је о летњем св. Николи крсно име, али не три дана, но с 
 оцрњивали.“</p> <p>Да богме, заборавио је, да и он у прво време није ни најмање веровао у успе 
рија ради, али је већ збуњен, заборавио је да узме на мистрију малтера.{S} После десет-двадесет 
 не смеде отићи, би му зло.{S} Отправио је Варвару саму, а он се опет затвори у ону мрачну комо 
/p> <p>Завршетак овога говора изненадио је, па је донекле и умирио узбуркане духове.{S} Нарочит 
S} Лазар је и на даље био вредан; радио је у кући као црв, не дира никога, не псује, али сваког 
очи.{S} Оно, што је јуче учинио, урадио је у неком тренутном осећају, урадио је по срцу, а не п 
ио је у неком тренутном осећају, урадио је по срцу, а не по уверењу.{S} Тог осећаја ако и није  
 /> <p>Срдан је осетио крај, распоредио је имање и послао по Лазара.{S} Хоће да се опрости с њи 
у.{S} Он ју је само такнуо.{S} Пробудио је у њој пажњу, заинтересовао је.{S} Сад је она ишла да 
онда кажем, како би ја њу волео и пазио је.{S} Она се само смеје и каже: „Иди ти с Богом, ја са 
и које он на дану никад не виђа; опазио је, где код њих освану неки свињи, који нису замркли, а 
му није било злобе; сваки залогај делио је с децом, с којом се играо, али кад му узаври крв, хо 
ивоје.</p> <p>„Сад ће ме убити“, мислио је он у себи; срце му уздрхта још јаче и затвори очи.{S 
ад младој девојци заврће мозак“, мислио је у себи, „тај<pb n="80" /> сотона хоће и мени да се у 
зе га очајање. „Све је свршено“, мислио је, „најбоље ће бити да се убијем“.{S} И би учинио што  
ошао кући.{S} Што дуже, то боље, мислио је у себи.{S} А Рахила је у онај мах мислила, да је чит 
>--- Кад је Лазар дошао из поља, примио је Боривоја не само раширеним рукама, но и отвореним ср 
оже све.{S} Већ од дужег времена примио је од Мирка општу благајницу, а ту има много и много бр 
ок Илија?...{S} Све што је хтео, учинио је, ничег и никог се не убоја до Бога.{S} А кад се Језа 
 Албунов, пре но што је поверио, учинио је свако могуће зло, само није никад наговарао кога од  
 да се помолимо Свевишњему“.{S} Склопио је за тим руке, а за њим и остали.{S} Сад је изговорио  
уздржи од сваке ружне речи.{S} Одступио је од Обрена и седе у други кут.</p> <p>Но то није дуго 
 бринуо око њихових ствари, а занемарио је и своје.{S} Мал’ да не речеш, човек се упустио.</p>  
{S} Али наш свештеник раби Рав измудрио је друкчије.{S} Промислио се, па је казао: „Адам није с 
а посао.{S} По смрти своје жене поверио је Тома, а с њиме повери и кћи му Варвара.{S} Његовим с 
у кнез и његов средњи син Јова „поверио је“ још прошле године.{S} Чим то Ђока чу, спопаде снају 
е вреди, одвео ју је на страну и умирио је.{S} Онда се врати натраг.</p> <p>„То не може овако о 
е-три скамије, које се поломише; оборио је неколико жена и у пуном смислу речи погазио Гају, ко 
ење, али је отишао на службу.{S} Оборио је главу као покајник, не сме никоме да погледа у очи и 
ова.{S} Што је Христос говорио, говорио је за прост народ, не за учењаке.{S} Он је удешавао сво 
е сеоски лекар о умерености.{S} Говорио је о томе, како ми све поједемо и све попијемо.{S} Чак  
дем гора и од оне најсиротије.“ Говорио је, од каквих је штетних последица по здравље и благост 
 све њих, појао је као анђео, а говорио је као апостол.{S} Он поста најпре назаренски „пријатељ 
еља.{S} Трећи Здравковићев друг говорио је о нашим манама у говору.{S} Испитивао је:{S} Је ли б 
 то родитељски??“ У овом смислу говорио је прота и његов говор многе је и од Назарена дирнуо.{S 
нашали.</p> <p>Обренов бранилац говорио је још дуго о том питању, па онда пређе чак и на Адама  
, па ју је онда тумачио.</p> <p>Говорио је о томе:{S} Какав треба да је прави Хришћанин, послед 
<p>Боривоје је у својој соби.{S} Угасио је жижак, који му је запалила рођа његова, светлост му  
зобличили.{S} Свршетак извештаја гласио је овако: „Назарени се спремају, да јатомице напусте св 
до сад, не пије скоро никако, а парасио је и лулу.{S} Недељом се завуче гдегод, па чита, што од 
p>Кад је носио у наручју у собу, осетио је, да ће је изгубити, те јој учини последњу љубав.{S}  
 лежи пред ногама Свевишњега.{S} Осетио је сву ништавост човечју и дође му као гадно фарисејств 
рачну комору и горко плакаше.{S} Осетио је, да је над собом изгубио власт.{S} Он није више свој 
сам.{S} Дође му некако тешко.{S} Осетио је, да његова назаренска наука одскаче од невиних душа  
аки син му је насликао слику и наместио је ту слику — лик очев, с прочеља.{S} Свака од тих слик 
ва, који је требао то учинити, попустио је и умуче.</p> <p>Но проводаџилук пређе сад на остале. 
 трага у селу.“</p> <p>Па опет попустио је.{S} Посула се слама; испрекрштала соба орасима; запа 
, ако му још једном дође у кућу и бацио је на улицу.</p> <p>Баба Језекиља није му судила, но га 
тати св. писмо и тумачити га, а тумачио је тако, да су сви били врло задовољни.</p> <p>Тома је  
вац.{S} Лекар је набавио серума и лечио је не само у свом селу, но колико је стигао и у околини 
рв у главу и у истом тренутку прескочио је био две-три скамије, које се поломише; оборио је нек 
де лепо, лако, не напреже се.{S} Научио је дакле и рачунати можда више, но што му је и требало. 
е“, каже, „ја тражим брат-Тому, поручио је, да му дођем у ово доба“.</p> <p>Рахила скочи са сто 
едао болесника, преписао му лек и тешио је жену, колико је могао.{S} Онда му поглед паде на мал 
S} Он је лепо развио те мисли и завршио је придику. „Ми ћемо опет бити једно с нашом заблуделом 
S} После смо се позавадили око тога, ко је најпре навалио на оног убијеног вука.{S} Ја сам био  
е ручка, те му дошла воља да покаже, ко је он.</p> <p>„Морам вам казати“, вели он, „<hi>да ми,  
вотописи, св. <pb n="122" /> Сисоје, ко је крив томе?{S} Књижаре веле: „Ми морамо, јер народ ба 
 орах, деб’о лад,</l> <l>Благо оном, ко је млад,</l> <l>Благо оном, ко се воле,</l> <l>Од тог н 
 мала почивка од неколико минута.{S} Ко је хтео да се накашље, накашљавао се, а ко је хтео да у 
х људи биће оно, што му име каже.{S} Ко је год члан тога друштва, избегаваће све, што је штетно 
д Христом.{S} Но дође му у памет:{S} Ко је он, да јој меће руку на главу?{S} Ко је он, да прашт 
је он, да јој меће руку на главу?{S} Ко је он, да прашта?{S} И почеше други осећаји њиме да овл 
хтео да се накашље, накашљавао се, а ко је хтео да убрише нос, слободно му је марамом или без м 
јих човек не може бити Назарен.{S} А ко је прави Назарен, тај се покајао, живи по божјем закону 
иње речима: „Браћо моја, не гледајте ко је ко.{S} Јер ако дође у цркву вашу човек са златним пр 
 <p>Он у место да стане, пожури; али ко је још утекао од ђавола?</p> <p>Сустиже га. „Шта бежиш  
ви и да не мисли на Бога.</p> <p>Али ко је на то пазио?{S} По најмање чича Срдан, који је подиг 
hapter" xml:id="SRP18966_C13"> <head>Ко је крив Назаренству?</head> <p>Освануо је леп јесењи да 
.“ А Лазару не изгледа ствар чиста. „Ко је доказао, да се оне опијају?{S} Жене старе мало се мо 
једва приметно, она се трже.</p> <p>„Ко је?“</p> <p>„Ја, отвори...“</p> <p>Али то Боривоје не и 
обрим делима, ако је децу одгајила, ако је светима ноге прала, а младих удовица прођи се; оне к 
 има ^сведочанство у добрим делима, ако је децу одгајила, ако је светима ноге прала, а младих у 
м од потребе новац, па су ми рекли, ако је нами потребно, испомоћи ће нас“.</p> <p>„Добро је, к 
ити душу и мора отићи у огањ вечни, ако је члан друге какве вероисповести, до ли назаренске.{S} 
ш више, него што имаш“.</p> <p>„Хм, ако је тако, онда ће и од мене бити неки Назарен.“ Но таман 
 пружи сам Господ наш Исус Христос, ако је заслужна венца.{S} Ми не дижемо ларме, не подвикујем 
 можемо, не тужимо чак ни странога; ако је ко од нас сиромах, те не може прегорети штете, попун 
е пред њом и утрвена и поливена.{S} Ако је истина, да си српску школу у селу могао до скора поз 
истиче међу Назаренима Боривоје.{S} Ако је разглашен међу својима, да зна цело св. писмо на пам 
ле, видео би, да онде већ трули.{S} Ако је Светозар дошао био до уверења, да се од прве цигље н 
ило, само се на жалост изгубило.{S} Ако је да узајмимо једно другом на реч, без интереса, као ш 
оне, који градише тамо трговину.{S} Ако је венчање, има по црквама златна и сребрна круна, која 
буде и без потребе тако да буде?{S} Ако је Христос донео мач, зар има већ и деда Мирко право, д 
ц није далеко од Боривојевца; једва ако је сахат хода.{S} Боривоје се упутио пешке и уз пут је  
уо је леп јесењи дан — субота.{S} И ако је већ 8. септембар, мала Госпојина, опет је топло као  
божје име немате права судити.{S} И ако је ваша црква Христова, онда не смете стати на врата Хр 
еба више до ли један тренутак, само ако је ветра.{S} А у Боривојевим грудима је бура...</p> <p> 
 да га загрли, али се уздржа.{S} Но ако је Боривоју шапутала љубав, Томи је шапутала себичност. 
 издржавање им је осигурано:{S} Јер ако је кућа и изгорела, опет је за то остало толико земље,  
 <p>Здравковић је увређено плануо. „Ако је“, вели „ко сто пута паор, толико мора знати и може з 
аора (фртаља) земље и даде Лазару. „Ако је и међу Назаренима“ каже, „нећу да је ни тамо најгори 
је пажљиво мотрио.{S} Каже у себи: „Ако је Лазар допустио жалости, да га толико савлада, онда ј 
е Панти не дозволи, да тужи.{S} И овако је у овај пар доста вреве и метежа у селу, па да не зао 
ривоје је слушао од оца Мелентија, како је ђаво кушао и Христа, те је сталан.{S} Запушава уши,  
о.{S} Мара Шљиварева је сведочила, како је чула Милевину цику оног вечера, а и Милева је говори 
где сам ја учила школу, има икона, како је Христос на крсту.{S} Људи пију вина, деле хаљине <pb 
чито војник.{S} А унутри се прича, како је св. Сисоје бацио у море клешта и удице, те клештама  
један и једва је могао да исприча, како је текла борба.{S} Но за то време, док је он победио је 
о је грдно увредио родитеље; виде, како је отерао жену <pb n="35" /> у гроб; осети, колико је п 
ео овако немоћну и болесну, увиде, како је силно воли.</p> <p>Марти се пореметио зглавак и она  
влији и каже, да је чула чак онде, како је Милева цикнула.{S} Видела није никога, али је чула М 
анде још нико није дошао, да каже, како је.{S} Боље би ти било, да се угледаш на твоју Наду.{S} 
беди није надао.{S} Хтеде да каже, како је Христос рекао, да ко мач трза, од мача ће погинути,  
и, љубила је и плакала; тешила је, како је могла и знала, али тихо, шапатом.</p> <p>Кад је приш 
пустио у ситнице.{S} Доказивао је, како је излишно много јело и како човек може с врло мало јел 
му беху очи закрвављене, видео је, како је Нада пропустила некога кроз вратнице.{S} Онда је нап 
d> <p>Да кажемо неку реч и о томе, како је постала ова књига.</p> <p>Има скоро 20 година, како  
ек; ми смо прости за то.{S} Знате, како је.{S} Болестан тражи лека, ма од куд.{S} Ако нема докт 
ите“, каже, „али ви најбоље знате, како је или право казати, како је било до сад.{S} Ако да Бог 
е у тим стварима, али добро знате, како је са оним зрном жита, које баците у земљу.{S} Зар је п 
 иди с њиме два.</p> <p>„Чули сте, како је казано:{S} Љуби ближњега својега, а мрзи непријатеља 
у.{S} Каже: „Има у свакој библији, како је било с првим човеком.{S} Он се кукавац није још ни п 
 <p>У то доба уверише се Назарени, како је истинита она народна изрека, да несрећа не долази ни 
нице Јаковљеве, у којој се говори, како је језик мали уд, али почини велико зло.</p> <p>Кад би  
е знате, како је или право казати, како је било до сад.{S} Ако да Бог, постаће све друкчије.{S} 
ретку.</p> <p>„Па изволите видети, како је сад?{S} И ја господо хоћу да метнем руку на срце, па 
двладају“.</p> <p>Може се мислити, како је у селу.{S} Сви су огорчени на Назарене, да не може в 
е не гледа.</p> <p>Можете мислити, како је тешко било то издржати, а понављало се скоро сваку н 
ред очима јој је и сад чича Срдан, како је вуче за курјуке, она види Гигу, како крши руке, а на 
тера је.</p> <p>Кад чу чича Срдан, како је с Милевом, он се сад тек разбеси.{S} Кад јој дође вр 
 па је и он, бар до некле, назрео, како је у души Лазаровој.{S} Послао је по његове старе друго 
само тренутно.{S} Лазар је опазио, како је Боривоја немило дирнула та реч „Бугери“, и он је врл 
м, али види душом, види све онако, како је запамтио у детинству...</p> <p>Мора да одоше звездар 
а што је најглавније, пости онако, како је то забележено у књигама Василија <pb n="22" /> Велик 
ива крштење као код вас, но онако, како је Христос оставио.{S} Ми се кршћавамо у реци.“</p> <p> 
у лепе жене.{S} Та, да знате само, како је та жена необично лепа. „Страшна је као читава војска 
то то чини, а рече јој по талмуду, како је научио од Соломона. „Мојсије пророк је три ствари уч 
>Без рецепта шљива јео,</l> <l>Ју, како је само смео?!</l> <l>Шест хиљада пој’о грама,</l> <l>П 
Хајд, хајд, хајд!“ Ух, да ти знаш, како је лопову, кад чује ту песму.{S} Све га нешто диже из к 
што више, то је тврда намера...{S} Како је поникла, како се учврстила, не питајте.{S} Од варниц 
ође вече, би Милеви још теже...{S} Како је грозна та свећа слабоме, невољноме и болесноме.{S} Д 
отисну као мачка натраг у кола.{S} Како је насип био стрм, чивија на обртњу излети, коњи, руда  
а сам први стих и не могу даље.{S} Како је страшно то!{S} Ја видим, да је и мој грех урезан гво 
д је била ево оволишна.“</p> <p>„А како је било онда, кад је порасла?{S} Како си јој се доближи 
.“</p> <p>„Ништа то...“</p> <p>„Па како је у друштву добрих људи?“ пита је мало после.</p> <p>„ 
: „Нећу да правим од зла горе; сад како је, тако је, само нек је жив“.</p> <p>Но јест.{S} Дође  
е на службу - недеља је.</p> <p>Од како је овде Боривоје, први пут чује глас звона, те се смерн 
е тако сјајно, како би ми желели и како је теби то изгледало из даљине.{S} Највећа је мука са ж 
е крстио Господ наш Исус Христос и како је забележено у светом писму, у трећој глави Матејева и 
ојка ћуташе, главу је оборила, али како је испод ока погледала на брата Тому, поглед јој не беш 
та ћу, леле мене, ја жена?{S} Знаш како је код нас:{S} Нека је мушки мали као напрстак, опет је 
у се није приближивала иначе.{S} Некако је зебла од тог роба, који је тако необично покоран.</p 
утање.{S} Кад код нас запне говор, лако је.{S} Одмах ће једно ма које запитати: „Где сте били у 
а, а шта значи то за жену ратарку, лако је схватити.{S} Жени из господског реда далеко је лакше 
 у желуцу неће брзо престати.{S} А лако је вуку одрећи се овчија меса, кад нема зуба.{S} Ја сам 
 се у њему пореметило нешто.{S} Једнако је поболевао и очигледно је венуо.{S} Наскоро је добио  
ј девојачкој безазлености: „Чико“, тако је звала оца, „шта радиш с брацом?{S} До сад си га грди 
а правим од зла горе; сад како је, тако је, само нек је жив“.</p> <p>Но јест.{S} Дође доба да М 
 где не допире скоро никада сунце, тако је никао и Петар Крњин у кући, у којој не беху опали са 
огађа.</p> <p>Тако су мислили сви, тако је мислила и Нада, па тако је и било.{S} Само што — ђав 
ер као што је тело без духа мртво, тако је и вера без добрих дела мртва.“</p> <p>Лазар је у сво 
оно, што иначе никад не би учинио, тако је и при парничењу.{S} Кад су Марта и њен брат по други 
о апостолско време.{S} Но наравно, тако је било, док је било мало Хришћана.{S} Апостол Павле по 
г најврснијег члана...</p> <p>Ето, тако је доспео у затвор Лазар Ненадов, кога су бабе његова с 
 дам новаца у зајам.“</p> <p>„Ето, тако је то, моја браћо и господо драга.{S} Ја ово говорим с  
 на игру, а пијана човека у крчму, тако је лако одвести и заточеника у Назарене.{S} Све троје ј 
атима служе службу; <pb n="117" /> тако је можда само онда, кад се владика уводи у звање.</p> < 
 дететом направити знак крста“.{S} Тако је мислила и би јој сад лакше.{S} Но тако је мислила и  
 главе, а она цичи као помамна.{S} Тако је, кажу, било и пре неколико дана.{S} Толико ју је зад 
чи и није знао, шта да му каже.{S} Тако је то обично код људи, који једва чекају, да се састану 
 је, док се стара навика сатре.{S} Тако је било и овде.{S} Тек после скоро годину дана осетише  
 да прекину парницу пред судом.{S} Тако је и било.</p> <p>Но била је ту и друга крупнија ствар. 
 давали су му са свим за право.{S} Тако је то, кад жена не уме да буде паметна те увек гради од 
 <pb n="191" /> на дела од нас.{S} Тако је било и код нас у прво апостолско време.{S} Но наравн 
м гласом, „видесте ли Боривоја?{S} Тако је био неукроћен, као да су три сотоне у шему“.</p> <p> 
у.{S} Која девојка тако поступа, а тако је поступила Милева Срданова, те нема права да каже: „Н 
о, све док не дође до тамана.{S} А тако је и с добрим.{S} Кад је све уређено и на чврстим основ 
ли сви, тако је мислила и Нада, па тако је и било.{S} Само што — ђаво не спава.</p> <p>Иде Бори 
 сам ти отац, ја мати, ја брат.“ И тако је Пера држао своју Кристу, како он то каже: редовно.{S 
} Пронађите, колико је...</p> <p>И тако је то ишло у бесконачност.{S} Било је:{S} Свиња, коња,  
опак.{S} Куд сам застранио?{S} Али тако је то!{S} Кад сам радио, радио сам и није било времена  
 мислила и би јој сад лакше.{S} Но тако је мислила и свекрва њена и изиђе на поље.</p> <p>Жене, 
 и бабама назаренским, да проба“. (Тако је!{S} Живео!).</p> <p>„И још нешто да кажем, кад сам в 
а узбуђеност.</p> <pb n="17" /> <p>Тако је то ишло неких 10 година и од Боривоја поста читав мо 
омоћи; доста ми је година“.</p> <p>Тако је и било.{S} Боривоје је и од јако био вредан, послуша 
 време ослабио са путовања.</p> <p>Тако је и било.{S} Уз помоћ Ф*-ских Назарена крстили су Варв 
о, у које се са свим занео.</p> <p>Тако је то трајало мал’ те не цели дан.{S} Светозар је тражи 
лити, и њој нек пошље њено.</p> <p>Тако је и било.{S} Таман се Марта подигла из постеље, кад ст 
неверила ме је — с другим.“</p> <p>Тако је отприлике било, као да пуче пушком по сред девојака. 
рће очима и креће нешто главом... „Тако је казао, да богме да је тако казао.{S} Ади нека он мен 
.{S} Бадава, Француз је Француз, далеко је испред нас истрчао.{S} Тамо нема ручка, нема вечере  
тити.{S} Жени из господског реда далеко је лакше да се не удаје, али је ратарски домазлук и сув 
мо устима својима, а срце њихово далеко је од мене.“ Лазар је говорио доста лепо, прегледно и н 
али оста привидно хладан.</p> <p>Далеко је превалила поноћ, кад је ствар прекинута.{S} А прекин 
 Немојте да се варамо, господо!{S} Неко је казао, да сваки народ има онаког владара, каквог зас 
у своју спасемо.{S} И успео је.{S} Неко је уписао новаца, неко жита, <pb n="210" /> и искупио с 
у ствар, па се сад смирише.</p> <p>Неко је само казао: „Врло ми је учено то, што сад говори гос 
ђе и умириваше га. „Проћи ће.{S} Велико је искушење било“, каже му.</p> <p>Само је Милева знала 
розио од свог дела.{S} Он увиде, колико је грдно увредио родитеље; виде, како је отерао жену <p 
рат брату 200 фор.{S} Пронађите, колико је...</p> <p>И тако је то ишло у бесконачност.{S} Било  
ш као млада невеста.{S} Кажи ми, колико је времена, како ниси стао на путу или на улици, да раз 
ену <pb n="35" /> у гроб; осети, колико је пао у очима света, па се згади на себе, а обузе га о 
о, па чак и ракију, али умерено, колико је потребно, да се поткрепе, а не да се опију.</p> <p>Т 
преписао му лек и тешио је жену, колико је могао.{S} Онда му поглед паде на малог Боривоја, те  
де и онолико дана, <pb n="53" /> колико је дао оном матором Чивутину, о коме си прекјуче читао  
е ви, да му у срце загледате?{S} Колико је ваљаних, који стоје код вас на пољу, а колико их је  
лечио је не само у свом селу, но колико је стигао и у околини.{S} Много и много дете спасено је 
 само толико: „Гледај...“</p> <p>Колико је тако лежао крај ногу њених, грлио <pb n="165" /> кољ 
рачуну. „Израчунајте ми“, каже, „колико је све ово уједно, што ћу вам сад изговорити.{S} Да изв 
 благајнице“, рече неко.</p> <p>„Колико је“, пита брат Мирко.</p> <p>„Два форинта.“</p> <p>„Тол 
равну.{S} Сад није више забрањена, нико је не сме дирати, нико гонити.{S} Али јест.{S} С тим је 
а Тому, које опет за Боривоја.{S} Мирко је поболевао — није било никога да устане и да начини р 
идеше, да се у њему преварише.{S} Мирко је клонуо, а и поболевао је; једини Тома је био ревност 
 вуку у јазбину</hi>.</p> <p>Брат Мирко је стојао најближе од уласка и с њим се гости прво суко 
, која иду на страну.</p> <p>Брат Мирко је као неки изузетак међу Назаренима.{S} Он је од памти 
ајаги, ропта против божје воље, а тешко је у онаком стању угушити сузе.{S} Соба је пуна Назарен 
/> Боривоје му само толико рече: „Тешко је то по сто пута на дан рећи: „Види Бог.“</p> <p>Борив 
огме, лекар је само половина, а требало је придобити и другу половину, горду госпођу Меланију.< 
ње, које не може дуго трајати, изазвало је два протеста, два нова правца.{S} Један правац зове  
ош већма ражљути чича-Срдана.{S} Бивало је и до сад, да он замане по Лазару, али онда је Лазар  
ка, какве не памти жив човек.{S} Бивало је увек неваљале деце, која су поткрадала очеве, али ов 
лике, јер сам бивао на страни, а бивало је времена, кад сам од других послова заборавио на то.< 
"208" /> напредују.{S} Јесте, изгледало је.{S} На површини се још не виђаше ништа, али да је ко 
вера“, која му се почела допадати, мало је охладнио.{S} Истина, он о „Бугерима“ није знао више, 
на.{S} Данас велим само толико:{S} Мало је боље но пре.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
.{S} Није било баш много, па и оно мало је старо, окрзано и раздрускано.{S} То је видела и Март 
> <p>„Не са свим, по мало.{S} А по мало је била и шала“.</p> <p>„Требала бих да се срдим на вас 
орану њиву, а онај семена.{S} Но испало је друкчије.</p> <p>Дорастао Светозар до зрелости, те м 
е мртва но жива од страха.{S} Но испало је друкчије, него што се бојала.</p> <p>„Кристо“, каже  
а напишем расправу о том.</p> <p>Испало је друкчије:{S} На место расправе дошао је роман, који  
де и ципела исте боје.{S} Па онда упало је апотекару у очи, да не ишту више ружине воде, него:  
да ја?“</p> <p>После три недеље уписало је то пиле Шандора ковача у друштво добрих људи и он је 
ице, уђе мало девојче у кућу.{S} Питало је за њега и предаде му завежљај.{S} То пријатељица Вар 
 књижевност, то је код њих грех, остало је луксуз.{S} Моли се Богу, ради земљу, направи кућу, н 
 неки немили тајанствени осећај; остало је нешто, што ју је увек подсећало на ону негдашњу стра 
кренуше свако на своју страну.{S} Могло је бити около 10 сати ноћу.</p> <p>Ноћ је била доста не 
вало од осталих девојака.{S} Њено одело је отворене боје, шарено, па чак и украшено.{S} У лицу  
да.{S} Пред јерусалимском иконом горело је кандило, те је икону надимило, оцрнило и замазало на 
 још мирнији и веселији но пре.{S} Село је тумачило, да он жали свог јединог друга Стевана, сам 
е спевале.</p> <p>Четврте недеље почело је предавање већ несретно.{S} Није дошло ни близу оноли 
о свештеника узрок — <pb n="123" /> зло је дошло мало из даље.{S} Пазите, али истину вам кажем: 
о су хтеле.</p> <p>Па и свако друго зло је отуда.{S} Бадава грбиш и радиш, кад жена све разнесе 
лим и саветујем, не помаже.</p> <p>„Зло је велико с нама.{S} Баш и да нема Назарена, нешто би с 
е уграбиш, а?“</p> <p>„Не из тога, било је међу нами и више.{S} Оног дана нисмо говорили даље,  
 више кад мање и при овим црквама, било је поштења и врлина чак и онда, кад су људи обожавали к 
 обичајима њиховим.</p> <p>Истина, било је времена, кад по неколико година није било те прилике 
у затвор и забравили за њим врата, било је у ћелији још два сужња, и то ратара.{S} Један је био 
 ваљан — оправдан си.{S} И доиста, било је пре рођења Христова времена у Грчкој и Риму, кад су  
} До сад, кад је плануо, занео се, било је само за тренут, после се умирио и беше по ново госпо 
кануо рада.</p> <p>Да кажем право, било је не само молбе и саветовања, него и боја.{S} Али ништ 
 каже јој он, „што је до сад било, било је, опрости.{S} Сад ћемо братски, у слози и љубави.“</p 
р је погледа.</p> <p>„Шта је било, било је; сад не вреди, да се гризете око тога; али други пут 
ар му је у кратко испричао све.{S} Било је ту пуно свачега, но најглавније је ово:</p> <p>Ђока  
ка.</p> <p>Боривоје погледа је.{S} Било је први пут, да чује еванђелске изреке из женских уста. 
ут састало друштво добрих људи.{S} Било је ту мушко и женско, старо и младо.{S} У једној омањој 
није показао своје узбуђености.{S} Било је око три сата по поноћи, кад се вратио од оца, али не 
врат.{S} После се мало насмеши.{S} Било је у том осмеху нечег враголастог.</p> <p>„А ви?{S} Как 
да говори и општински бележник.{S} Било је после ручка, те му дошла воља да покаже, ко је он.</ 
о их је.{S} А не смета нами то.{S} Било је поштења кад више кад мање и при овим црквама, било ј 
тако је то ишло у бесконачност.{S} Било је:{S} Свиња, коња, крава, кола, амова, новаца, перина, 
залуд.{S} По речима апостола Павла било је давно време, да је се мане, али ово није обична женс 
а добрих људи.“</p> <p>Оног вечера било је и страних гостију, који нису чланови друштва, те се  
атски, у слози и љубави.“</p> <p>И било је сложно од петка до недеље, а то ће рећи, док Криста  
а и мати и сестра.{S} У нашој кући било је доста несреће, доста суза и доста цепања, па би било 
> врећа.{S} У правилима друштвеним било је, да се мушки одричу дувана, а да женске не смеју нос 
му сам крива ја!..“</p> <p>Све ово било је одвише страшно по Боривоја.{S} Груди му се слегле, е 
што ће да обрне целу ствар.</p> <p>Било је некако у очи Божића, а Боривоје се одвезе у гувна, д 
штеницима, ипак узе реч.{S} Каже: „Било је негда време, кад је свештеник био у народу све.{S} Н 
то је до сад слушала и читала, оставило је у њојзи доста слаба трага.{S} Но од кад је видела Бо 
ла.</p> <p>Лазарево понашање изненадило је противнике, дође им дрско, управо безобразно.{S} А Н 
лушкивала и оно што је начула, излазило је на оно исто, што она већ два дана слути.{S} Срдан је 
 с друге стране.{S} Њеном Влади позлило је све јаче и јаче, и он за неколико недеља <pb n="14"  
 дуго трајало.{S} И њега и Обрена пекло је нешто, обоје су осетили, да је ово ћутање најгоре и  
er" xml:id="SRP18966_C2"> <head>Изникло је, што је посејано.</head> <p>Прошла је година дана од 
ело није од Бога, но од сотоне.{S} Коло је сотонина мрежа; ко уђе у ту мрежу — пропао је.</p> < 
илева?“</p> <p>„Милева је болесна, врло је боли глава, те није могла доћи у скупштину“.</p> <p> 
је.</p> <p>„Не дира тај никога.{S} Врло је миран, а и отац каже, да га се не бојимо“.</p> <p>„А 
ноћ!“</p> <p>Овај последњи догађај врло је узнемирио Назарене.{S} Од кад дође поп Светозар, мал 
т Тома се к’о насмеши, те додаде: „Врло је за децом. “</p> <p>Милева је стојала на прагу, па се 
а речи апостола Павла, који каже: „Врло је срамно за вас, да имате тужбе међу собом.{S} За што  
видим растење и оно се подизало и расло је, само је расло невидно у земљи, под земљом.{S} Да он 
/p> <p>Оно друго дете Боривојево венуло је под Варварином руком, као што вене зими цвет у лонцу 
кварило <pb n="192" /> се све, посрнуло је све, па се задрмале и цркве, јер су и оне из људи</h 
 ја?“ — пита он, а њено узбуђење прешло је већ на њега.</p> <p>„Ви сте“, каже она, а глас јој д 
рени и смрт.</head> <p>За то време ишло је код Назарена по старом.{S} И они су се множили, те ј 
/p> <p>У самом друштву добрих људи ишло је прво време лепо.{S} Нису се врло множили, али нису н 
ају и чији су.{S} Стегоше Гају и изишло је, да је он само за то стао у Назарене, да га се окану 
 се владика уводи у звање.</p> <p>Дошло је и до придике.{S} Протопрезвитер је са неколико топли 
 чује, где дува тај ветар.</p> <p>Дошло је и крупније.{S} Лазар се почео по мало картати, за ти 
ење ово:{S} Читаво људско друштво пошло је кривим путем.{S} Где год се окренеш, видећеш грабеж, 
 да дозна што више о тој ствари, прошло је десетак дана.</p> <p>Неког вечера се таман спремају  
 си болестан, пропашћеш.“</p> <p>Прошло је тако пуних шест месеци.{S} Онда се Симина Јулка поче 
је његовој жени стало до иконе, а овамо је њојзи било стало до ината.</p> <p>Та се ствар вукла  
 <p>И Петар је доиста пошао онамо, камо је намислио.{S} Вредно иде у назаренску скупштину, а из 
} Његова стара напаст оставила га, само је био још мирнији и веселији но пре.{S} Село је тумачи 
н жали свог јединог друга Стевана, само је Марта друкчије схватала ствар. „Сиромах“, мислила је 
оривоје желели оно исто што и она, само је Надин поочим отежавао ствар.{S} Тај човек није могао 
тење и оно се подизало и расло је, само је расло невидно у земљи, под земљом.{S} Да онда малакс 
ороцима, а они сви климају главом, само је Боривоје хладан, шта више намргодио се.</p> <p>Варва 
о зида.{S} Није јео, није говорио, само је кашљуцао.{S} Последњи дан у јутру, покуша <pb n="66" 
 „Није био гори но ма који од вас, само је био — паметнији.“ Но шта је то?{S} Чу још једно име  
 тако учињено и она се предала.{S} Само је казала: „Кад је већ морало тако бити, бар да си ми к 
је искушење било“, каже му.</p> <p>Само је Милева знала, за што је плакао Боривоје.{S} Није уме 
 неописаном радошћу. <pb n="92" /> Тамо је и тетка његова.{S} Вели: „Хвала Богу, кад дође; ја ј 
по Луци, глава XIX. стих 12—27.{S} Тамо је реч о слугама, којима је господар поверио новац, да  
ар у овај мах окренуше вратима.{S} Тамо је стојао Боривоје, сав зажарен и лупао ногом у даске,  
овине, али на селу нема новина.{S} Тамо је јавно гласило — песма.{S} Девојке се скупе, претресу 
 се докраде до крајњег прозора.{S} Тамо је Милевина собица.{S} На прозору нису спуштене завесе  
омору и забрави за собом врата.{S} Тамо је мрак.{S} У оном мраку напипа крајњи крај одаје и пад 
шти, а кад што и друге послове.{S} Тамо је он бивао по читаве сате без надзора и чувар је долаз 
егову селу има два-три Назарена, а тамо је и тетка Стана, код које су Боривојева деца, те је об 
твори се у своју писарницу.</p> <p>Тамо је ходио дуго, дуго.{S} Његови убрзани кораци казивали  
орах та назаренска воћка“, рече, „нисмо је разбили, а у мало зубе не поломисмо.“</p> <p>Миливој 
из историје. <pb n="154" /> Свето писмо је у рукама даровита човека оштар мач, који сече с две  
летку не осуди ни сестре, ни Обрена, но је изговорио дугу придику против светске сујете и развр 
, па и тај није могао да држи краве, но је музао козу, а данас их има двадесет и четир, па сви  
роцима“.{S} Нису допустили друкчије, но је морао читати св. писмо и тумачити га, а тумачио је т 
ита.{S} Не може дакле бити друкчије, но је Тома научио Варвару, како да одговара... „Тома је ве 
ваког права.{S} Девојку нису питали, но је морала поћи за оног, ког јој наменуше старији.{S} То 
д се вратио од оца, али не оде кући, но је неколико сати, све док није свануло, лутао по улицам 
 скренуо с пута не само за тренутак, но је залутао далеко у пустињу, где све дубље у њу улази и 
само што му је дошла претњом у кућу, но је још пре тога протелалила селом свакојаке сплетке.{S} 
ство, карта, непаметно лицкање прогнано је из друштва, а <hi>превара</hi> и рђав живот изобличи 
лота, сваки час пије воде, а непрестано је жедан.{S} Где кад га у сред посла или разговора обли 
да лечи.{S} А кад хоће да лечи потребно је да не крије и не улепшава болест.{S} Кад се лечи, бо 
аке девојке као што је Милева.{S} Давно је њему око запело за њу, али се слабо надао.{S} Сад му 
а и није главна, долази ко може, главно је ту договор о куповању, продаји и т. д.{S} Тај састан 
 друго ћеш вратити други пут.{S} Главно је, да признаш људма штету и да их молиш, да ти опросте 
то.{S} Једнако је поболевао и очигледно је венуо.{S} Наскоро је добио суд.{S} Мати му продала т 
еме напредовао је и Боривоје.{S} Вредно је проучавао св. писмо и оно неколико назаренских <pb n 
S} Умешао се био и Здравковић, но грдно је насео.{S} Прота са свима свештеницима не могоше га и 
ју је и Јованка очима, па и нашла. „Ено је,“ каже, „онамо, јелте да је она?“</p> <p>Лазар климн 
ике.{S} Ако они други изгубе, изгубљено је све.{S} Време ће показати, хоће ли ово наше „Друштво 
она му је скоро увек за леђима.{S} Њено је место до душе у првој клупи, међу другим госпођама,  
њом и гледао јој је дуго у очи.{S} Њено је лице увело — боно, помодрило, очи су јој наводњене к 
 околини.{S} Много и много дете спасено је онда у оном крају од извесне смрти.</p> <p>Али на жа 
е о моди, раскоши и умерености, свршено је и сад им је већ потеже било наћи згодан предмет.{S}  
м с тобом“. „Је л’ важно?“ каже. „Важно је, хоћу да те питам:{S} Шта је с оним, што смо говорил 
ника, пијанице, раскошника...{S} Грозно је то, кад човек види на самртном часу, да је промашио  
е, да што пре седне међу нас.{S} Једино је, да га што пре крстимо, па онда и оженимо.{S} Та да! 
 се све једнако опире о зид.{S} Нечујно је отворила собња врата и изишла у кујну.{S} Сад јој је 
 куће.{S} Оно је тамо широка удица, оно је гробарска, а оно онде...{S} Ама шта је оно управо?</ 
а попови с литијом.{S} Но, наравно, оно је била друга ствар.{S} А шта ћеш ти?{S} Што си за свог 
} Оно је дисало с вами исти ваздух, оно је крв ваше крви.{S} Па зар то да не остави трага у њем 
едило нешто и од ваше нарави?...{S} Оно је дисало с вами исти ваздух, оно је крв ваше крви.{S}  
Сад разбира већ и поједине куће.{S} Оно је тамо широка удица, оно је гробарска, а оно онде...{S 
а од рогља?“</p> <p>„Аха, видим.{S} Оно је кућа Боривоја Ненадова.{S} Он је сад затворен, вуче  
држе за велики грех убити псето.{S} Оно је свето код њих.{S} Код нас је грдна грехота убити лас 
говора, поцрвени и занеми.</p> <p>Јасно је, што рекли Назарени, да је била у оном тренутку успа 
нама нашим, о уредбама нашим, истоветно је с питањем:{S} За што пропадамо морално, материјално  
{S} Питање о узроцима злочина истоветно је с питањем о манама нашим, о уредбама нашим, истоветн 
ва.{S} Назаренско богослужење истоветно је с богослужењем Реформата, Калвина.{S} Почиње заједни 
љалих?{S} Може ли то бити?</p> <p>„Лепо је, што гледате на дела, — само запамти, из цркве Христ 
ајинтелигентнији међу апостолима, добро је видео, куда ће то одвести, ако се потегне цепидлачењ 
тио с њим својој кући. „Добро је, добро је“, каже, „што стиже међу нас, баш је на време.{S} Јер 
људи усхићено рекао: „Хвала Богу, добро је!{S} Оно најтеже је прекужено!“</p> <p>„Сећам се“, ве 
твој бранилац, казаћу му.{S} Него добро је, што си се окануо претварања.{S} Лепо би то било, да 
ш доста мирна.{S} У таком времену добро је да причека са женидбом.“</p> <p>„Јао куку мајци, па  
сад се упутио с њим својој кући. „Добро је, добро је“, каже, „што стиже међу нас, баш је на вре 
и с њиме“.</p> <pb n="217" /> <p>„Добро је!“</p> <p>Кад би у вече, дође и Лазар.{S} На столу го 
требно, испомоћи ће нас“.</p> <p>„Добро је, кад су се само упутили“ вели Мирко. „Наша општа бла 
ова, млада, једра и лепа жена.{S} Ведро је држала у руци, али се не мицаше: гледала је у ону пр 
олевао и очигледно је венуо.{S} Наскоро је добио суд.{S} Мати му продала тако рећи и сукњу, те  
 <pb n="6" /> Што јо год твога мужа, то је и твоје, а што теби припада, на то има и он права; п 
S} Где има каквих шара или шаренила, то је на стварима, које су се затекле из старина.</p> <p>„ 
 цео дан у соби са својим друговима, то је таман добро дошло.{S} Јер док су они цео дан заједно 
 и што год није на основу св. писма, то је од — ђавола.{S} Сликарство, музика, позориште, лепа  
адину женити и поудавати.{S} Истина, то је ствар, с којом не треба журити, но треба чекати, док 
е моћи да буде од штете.“</p> <p>„Е, то је друго што“, вели деда Јова. „Хвала, дете, што си ми  
ра не угаси, мислили су.{S} Млад је, то је тек слама, младићка бујност, која гори на површини,  
видела Боривоја, променула се. „Гле, то је роб, а опет је као и други људи.{S} За што га затвор 
каже: „Удри бабо, удри, не штеди ме, то је за мој грех.{S} Кад неће суд, казни ме бар ти“.</p>  
опао.{S} И што је код мушког пушење, то је за женску накит.{S} Којој је тешко одрећи се златног 
 одмах шиљао свог Нацику по жандаре, то је извесно, као да је написано.“</p> <p>„Ако ћеш искрен 
је више мисао, то је већ нешто више, то је тврда намера...{S} Како је поникла, како се учврстил 
аче слатке.{S} Па и шљиве, наравски, то је наука.{S} Него ви за цело мислите, да ћу вам остати  
дали на савршенство и били савршени, то је избило на јавност мало доцније и у самој њиховој ску 
терати, не можеш онде никоме судити, то је Божје право.{S} Ти треба да иштеш дела, да проповеда 
си ме тукао?{S} Не бијеш ме батином, то је истина, али ми клекнеш на груди и гњечиш ме, да хоће 
исли.{S} Али не, то није више мисао, то је већ нешто више, то је тврда намера...{S} Како је пон 
ији.{S} То је више него фарисејство, то је највећи грех.“</p> <p>„Ви сте противни оном безбоштв 
м пожртвовању; грабеж и животињство, то је оно грозно, што лежи у тим приповеткама и што се изн 
авају на онај полумрак.{S} Оно бело, то је платно, шта ли...{S} У томе је замотано њено дете... 
не Назарени, и тога је код нас било, то је наше, то није Шваба измислио.{S} Шваба је измислио - 
 музика, позориште, лепа књижевност, то је код њих грех, остало је луксуз.{S} Моли се Богу, рад 
о Петар може да баци олако на улицу, то је Павлу потребно на хлебац.{S} Што мени не шкоди, њега 
пу — попреко.{S} Она полети онамо... то је крв њезине крви...</p> <p>Пола сата доцније пробудио 
, само што не трчи... <pb n="223" /> То је Лазар...{S} Носачи га познаше, застадоше и метнуше с 
и“. (Матеј, глава 26., 52. стих).{S} То је рекао Христос, и Светозар је применио те речи на дан 
рије“ долазиле, да је „сажаљују“.{S} То је Марту управо разбесило, и кад се већ са свим опорави 
вом, што им беше најдража забава.{S} То је српска кућа, каква треба да је, но која се међу хиља 
 и застрашено гледала у Боривоја.{S} То је прави роб, кога је видела у животу. „Неће нас убити? 
а.{S} Марта га је на мах познала.{S} То је њен рођак из оближњег села, младић око својих двадес 
а саветовање о дневним потребама.{S} То је канда и главно при овим вечерњим састанцима.{S} О он 
 су капиџије поспале на капијама.{S} То је његово мишљење.</p> <p>Многи одобравају и ово мишљењ 
удемо Назарени и да плаћамо попа.{S} То је много.{S} Ако ћемо да смо Назарени, не треба нам поп 
ранити себе, матере, оца, детета.{S} То је неприродно, а што год је неприродно, не може дуго по 
нда му прекипи.{S} Устаде и пође.{S} То је било баш у онај мах, кад је госпођа Здравковићка сто 
у детенце нит схвата нит познаје.{S} То је грехота.{S} У Христово време нису крстили децу, него 
зазива у човеку незгодне осећаје.{S} То је, док се стара навика сатре.{S} Тако је било и овде.{ 
проводаџилук пређе сад на остале.{S} То је као зевање.{S} Чим видиш од другог, дође и на тебе.{ 
е не радујете и никад не плачете.{S} То је страшно“.</p> <p>Одоше другарице и Боривоје остаде с 
ет прозора, који воде у двориште.{S} То је скупштина — велика лепа соба, бело окречена, пуна кл 
тало служи на упропашћивање душе.{S} То је њина лозинка.“ </p> <p>Госпође су и опет хукале.</p> 
, био син или иначе најпоштенији.{S} То је више него фарисејство, то је највећи грех.“</p> <p>„ 
а оног, ког јој наменуше старији.{S} То је било насиље на срце девојачко, а свако насиље изазив 
ац.{S} Та, то и нису праве мисли.{S} То је нешто налик на оно, што мисли и осећа животиња, кад  
Оне две Мађарице не знају појати.{S} То је по свој прилици божја промисао наредила, јер да и он 
е пре неколико дана неће вратити.{S} То је болесну жену срушило још већма, и Влада се озбиљно п 
b n="11" /> док је још у колевци.{S} То је у другом облику она велика научна истина, коју су ле 
је брзо и гледала да сврши с њим.{S} То је Лазару упало у очи, па и заболело га.{S} И до сад су 
помешана с неком бајном мирноћом.{S} То је Јованка.{S} Она иде право Лазару, који је с Томом ст 
="49" /> крив, он је био неваљао.{S} То је тешко признати.{S} Но ако осуђеник стане уз назаренс 
.</p> <p>„Та да, откуд би и знао.{S} То је песма, што личи на онај глас: „И погоди Јова, да гов 
„Ех, јест“, вели Пера „није него.{S} То је све било пре моје женидбе, а оно што је било за посл 
 ипак је цвеће и непозвано никло.{S} То је последње — јесење.{S} Лазару дође мисао у главу, кој 
 је старо, окрзано и раздрускано.{S} То је видела и Марта, но опет за то не рече ни речи; али ј 
сто, у прочељу виси о зиду сахат.{S} То је сав намештај.{S} Клупе су одељене, т. ј. средином њи 
х свети улио у срце њено — молбу.{S} То је био знак, да сви оду из скупштине кућама, а она ће о 
етар дува, и на мах подиже главу.{S} То је било око подне, а већ с вечера проба га.</p> <p>„Пер 
а приђе проти и целива га у руку.{S} То је нај јачи доказ, да није Назаренка.</p> <p>„Дошла сам 
а прозора, који воде у скупштину.{S} То је место за оне жене, које доје децу, а не могу да их о 
тиће му огрлицу или удесити пошу.{S} То је такав обичај у њих.{S} Тим оне показују, да су — душ 
ача и певачица, пореметила би их.{S} То је, као кад у кондир вина бациш мрвицу хлеба, — ускисне 
ар има човек од тога какве вајде?{S} То је упало Јелени врло у очи, јер Срдан се скоро никад не 
зима, ове велике, лепе, црне очи?{S} То је дете од вас наследило.{S} Па зар може бити, да није  
зати и зар је то идолопоклонство?{S} То је за мене слика и ништа више, али мила слика, што ме с 
<pb n="228" /> места у св. писму?{S} То је много за њега и у томе би га могао Боривоје изменити 
</l> <l>Девојка се обесила,</l> <l>— То је жалост била“.</l> </quote> <pb n="85" /> <p>Ето, тол 
} Она у смеју и шали каже: „Нећу“, а то је девојачко хоћу.{S} Која девојка тако поступа, а тако 
агињу на ону страну, куд не треба, а то је к Дунаву...{S} И он окрете бич и не удари њиме жене, 
нај, који најбоље врши завет очев, а то је, који га у срцу своме најбоље поштује. <pb n="190" / 
} Хоћете људе машине, живе кипове, а то је неприродно и не може се одржати.“</p> <p>„Једноме се 
 биће тако и тако вриске и клетве, а то је боље чути доцније, него раније“.</p> <p>Његови друго 
 него ће доћи Лазару што пре може, а то је управо — сад.{S} Јуче је стигао кући, јутрос је посв 
н осети уједно, шта му не достаје, а то је крштење.{S} Он се мора сам јавити старешинама, сам и 
гледало предавачима најпотребније, а то је предавање о моди, раскоши и умерености, свршено је и 
 али смо сад тек дошли до колевке, а то је до почетка.</p> <p>Наш народ прича, да неке „виле ми 
 Господ и прописује апостол Павле, а то је:{S} Хоћу да је љубим више од себе самога, као што је 
д њим.{S} Кад дође пијан из крчме, а то је врло често бивало, она још с врата клекне пред њега  
е псовке и поруге, песме ни крчме, а то је пут, који води право у огањ вечни.“</p> <p>„Та овога 
 у свему пребацили, претерали сте, а то је зло.{S} Место да војујете против насиља, да га осуђу 
то је још јаче од материне љубави, а то је невоља, немаштина.</p> <p>Светозар и лекар учинили с 
и није тешко, по којој Цвета гази, а то је много казано.{S} Ако таку женску придобије за „свету 
 он и зими остаје што је био лети, а то је дивљи голуб.{S} Једном речи, дивљи голуб је увек див 
додао, да њему остаје најтежи део, а то је да придобије сеоску интелигенцију.{S} Још су удесили 
 оданде, одакле и свако друго зло, а то је од жене. (Смеју се.) Пазите само, мало у којем месту 
{S} У њему је сотона или бар вино, а то је од прилике све једно.{S} И он дивљом руком зграби кћ 
би да брани свој чин и своју веру, а то је хтео још мање.{S} Он је отишао тамо, да заблуделу бр 
илева данас не иде, спрема вечеру, а то је први пут, да изостаје из заједничке молитве.{S} Бори 
 је вера била крива, а он чист.{S} А то је по осуђеника врло пријатна ствар.</p> <p>Ово су глав 
дан није у свему добро схватио?{S} А то је и највероватније.{S} Па шта онда?“</p> <p>Лазар се н 
пи да му тамани пилиће.</p> <p>Но за то је та крмача достојна, да уђе у повесницу назаренског р 
p> <p>„Боже мој“, срди се Јулка, „та то је најглавније.{S} То си се требала најпре распитати.{S 
набадао бих их на колац.“</p> <p>„Та то је страшно“, вели једна од сеоских госпођа.{S} Њен је м 
ла, ако Марта не добије иконе.{S} Уз то је додала, <pb n="7" /> да је лако преварити жену, још  
 жене и сваког детета у прсте.{S} Уз то је био леп као писан.{S} У њему није било злобе; сваки  
 није ју ни часа оставила саму, а уз то је радила као црв.{S} Могла се и удати, но није хтела.  
ка), које му је донео Лазар.{S} А уз то је највећи труд полагао око тога, да своје јадне другов 
м, начином, који они разумеју, а нуз то је на брзо сазнао из св. писма сва она места, која најб 
 Богу божје, али и цару царево.{S} И то је у св. писму“.</p> <p>За леђима црномањастог, лепог б 
ео.{S} Моли и мајка Јелена за сина и то је чича-Срдана пољуљало донекле, али не придобило.</p>  
н нам показује, како пролази време и то је све.{S} А што се св. писма тиче:{S} Ми га разумемо и 
али да тражите дела, да поправљате и то је лепо; али нисте погодили пута.{S} Направили сте још  
росјаци купе пред њином скупштином и то је за цело знак напретка.</p> <p>Међу првима је дошао Л 
 да се тужим“, вели, „он је светац и то је најстрашније.{S} Хеј, да могу да ишчупам из груди он 
у.{S} Није био до душе затворен, али то је све, што се може у његову одбрану казати.{S} Опијао  
који прелећу чело Боривојево.{S} Али то је бивало само тренутно.{S} Највећма је упадало Нади у  
, отишао је кући доста неутврђен, но то је обећао, да ће се клонити својих старих другова и да  
, да не мора поћи за недрагог.{S} Но то је давно било, сад се приповеда.{S} Данас је доба ветро 
рио о тој старој грчкој песми.{S} Но то је било давно.{S} Мислим, да и немамо на српском језику 
le>Српском Сиону</title>“.</p> <p>Но то је у цркви.{S} Али ни оно, што је закључено на збору о  
је <pb n="32" /> бар појао у цркви, (то је бар у Новом Саду научио) а појао је као анђео.</p> < 
 Лазаревац.</p> <p>Још нема 9 сати, (то је доба, кад се Назарени скупљају на молитву) а пред њи 
 и од сад неће нико разумети.</p> <p>То је био узрок, што је Милева у овим данима тако често тр 
ло загрли жену. „Разумем те“, каже, „то је била придика мени, кратка, апи језгровита.{S} Имаш п 
јаукну. „То није био сотона“, рече, „то је била Јулка!{S} А ја мог Боривоја не могу да одвратим 
о“, изусти Јованка чисто поплашено, „то је оно, чега сам се грозила, кад сам читала те приповет 
{S} Но он се бранио од тог утецаја. „То је сотона, који сад младој девојци заврће мозак“, мисли 
b n="70" /> <p>„Није“ вели Јованка. „То је роб.{S} Он ће увек радити код нас, кад год буде посл 
м образу, пружи му и други“.</p> <p>„То је, кад би вас неко ударио“.</p> <p>„Али да се ви ожени 
ричекај ту, сад ћу ја доћи“.</p> <p>„То је било онога дана, кад си је уграбио, шта?“</p> <p>„Је 
е одговара на питање Томино.</p> <p>„То је девојка у година, може да ће имати око 30.{S} Њен от 
, само ако се умерено чини.“</p> <p>„То је за мене нешто ново“, вели му Светозар.</p> <p>„Неки  
ове као препелицу, иначе одлети.{S} Ето је баш близу подне, за то јој ти прочитај и растумачи с 
ба да је посаветује, а не овако.{S} Ето је са свим подивљала“.</p> <p>„А ко ће жену неверкињу п 
елска лика.{S} Шест невиних очију упрто је у њега.{S} Господи у суду је рекао, шта је учинио, с 
 што се њен Боривој лепи Наде.{S} Често је говорила у себи:{S} Та је девојка вредна, ваљана, а  
ће одговорити домаћици реч-две, а често је тако задубљен у мисли, да и не чује, шта га пита.</p 
ој сад као гнусно наметање, а гле, исто је хтела да учини и она.{S} Али не:{S} Код ње је то био 
, да је спао са ње гдегод леп.{S} Чисто је окречена и стаза је пред њом и утрвена и поливена.{S 
>„Да чујем!“</p> <p>„Да Бог сачува, што је то дете пакосно.{S} Ако што зажели, а не дамо му одм 
ечемо глупости, бесмислица и свега, што је излишно и штетно.{S} Ако не могу ја то да учиним, ка 
 „да наша браћа овде немају ничега, што је налик на нашу икону или крст.{S} Преварио сам се.{S} 
о бледи и вене, недостаје му онога, што је најглавније, недостаје му врела пољупца — сунчева.</ 
оги предусретали у преко због тога, што је он Назарен, али га не заболи.{S} На за што га боли с 
ењу, али његова добра страна је та, што је он разбибрига; крај њега заборави човек бол и беду;  
, што је писано о томе, он зна све, што је рађено против тога.{S} Он се борио с Назаренима у њи 
ст из најближе близине, он зна све, што је писано о томе, он зна све, што је рађено против тога 
 члан тога друштва, избегаваће све, што је штетно по тело и душу, а пригрлиће и испуњаваће оно, 
>„Ништа, оправићемо. “</p> <p>„Све, што је било боље, задржао је брат.“</p> <p>„Задржао је оно, 
јој дотраја таман дотле, да изведе, што је намерила.{S} И ако не баш трећи дан, <pb n="19" /> а 
И карта и мода и свако зло мање је, што је даље од вароши.{S} Ми смо мајмуни, што видимо то при 
id="SRP18966_C2"> <head>Изникло је, што је посејано.</head> <p>Прошла је година дана од рођења  
 сав зажарен и лупао ногом у даске, што је могао већма.{S} Допао је кључар и пита: „Шта је опет 
се опирала родитељском насиљу тиме, што је одбегла за драгана, да не мора поћи за недрагог.{S}  
им вечерњим састанцима.{S} О ономе, што је свима на срцу, нема ни речи.{S} Лазар је рекао: „Ств 
тра просу се међу њих вест о ономе, што је јуче утаначено у школи.{S} Њихови главни људи устума 
розбори више, скиде кључ од коморе, што је висио о клину и даде га Светозару.</p> <p>Кад је Све 
ку.{S} Но нешто беше у тој придици, што је све освојило:{S} Говорнички дар Светозаров, па нека  
м речима моли Боривоје за опроштај, што је пре три недеље онако слободно и против-назаренски ту 
о разумети.</p> <p>То је био узрок, што је Милева у овим данима тако често тражила мајчино крил 
е још и сад живо у памети онај бол, што је осећала, кад јој је брат умро.</p> <p>„3а што да пла 
 њега, хоће да се обавести о нечем, што је врло важно по парницу.{S} Марта је била у последњим  
тао дужан и ствар се свршила с тим, што је бранилац био осуђен на 50 фор. глобе.</p> <p>Но није 
ек мисли онде.{S} Мисли зар о оном, што је чуо о Лазару, о данашњем збору или има и других бриг 
о чак и напредовала.{S} Али у оном, што је њојзи било главно и око чега се највише напрезала, н 
аја.</p> <p>„Шта је с оном крмачом, што је Лазар разгласио, да му је на продају?“ пита деда Сав 
 много села и вароши, па сам нашао, што је даље село од вароши — тим је мање зла. (Пребацио се  
твртог разреда основне школе, прво, што је био необично даровит а друго, што је учио с највећом 
то је био необично даровит а друго, што је учио с највећом вољом и одушевљењем.{S} Рачунати ниј 
тре бивале све жешће, те није чудо, што је Марта живела у непрекидној трзавици.</p> <p>Баш нека 
иш с брацом?{S} До сад си га грдио, што је пио и није хтео да ради, сад га опет ружиш, што неће 
 — да дође и подели с њим оно мало, што је остало иза тетке Босиљке.</p> <p>Марта није могла ић 
нема тако много посла, него је зло, што је опет ударио у банчење, пијанку и неприличан живот.</ 
ивоју руку — без завежљаја.{S} Оно, што је Варвара учинила, дође јој сад као гнусно наметање, а 
амо се бојао да отвори очи.{S} Оно, што је јуче учинио, урадио је у неком тренутном осећају, ур 
дређени, тајанствени осећај, а оно, што је у последње време слушао о вери, тицало се испосништв 
рловачко „Магареће Брдо“ никад оно, што је Голгота, нити се наш патријар може мерити с јерусали 
 врло много учинио.</p> <p>Све оно, што је до сад слушала и читала, оставило је у њојзи доста с 
ланине и брда, а право му је и оно, што је криво. „Или ћемо га оженити с каквом нашом добром же 
 их на прави пут, ви сте утрли оно, што је било.{S} А шта сам ја учинила, да ми се умали онај с 
<p>Но то је у цркви.{S} Али ни оно, што је закључено на збору о Великој Госпођи, није остала пр 
 хоће да виде, како ће испасти оно, што је рекао јуче професор Здравковић: <hi>Да идемо вуку у  
арала, те овај донео ово, онај оно, што је најпотребније.{S} Није све ново, али може послужити. 
ању.{S} Не чу ништа друго осим оно, што је говорила гомила девојака.{S} А те као да његова пред 
на је.{S} Ето, тако се свршило оно, што је професор Здравковић назвао:{S} Да одемо вуку у јазби 
а... а од одела је на њој само оно, што је најпотребније.{S} Мислила је у себи, кад не може да  
отиван цвећу и држи за излишно оно, што је Бог створио?</p> <p>Дође у крај баште, у онај, који  
и.{S} Да изведемо на чисто бар оно, што је најкрупније...{S} Кад ми је Јова Скандал казао у крч 
асте.{S} Пронађосте у еванђељу оно, што је противно речма Христовим и апостолским <hi>делима</h 
S} Ја ћу да се смејем.“</p> <p>Оно, што је изгледало предавачима најпотребније, а то је предава 
ам, сине“, јецала је старица. „Оно, што је хтео, хтео је да ти рекне на само.“</p> <p>Лазар пог 
 лице, онда и њему поста оно јасно, што је слутио, и — од срца зажали сестру.{S} Зажали је, али 
ну своје душе, поста јој оно јасно, што је до сад само назирала и што не хтеде признати у себи. 
а не може ни сила.{S} Па баш за то, што је био на чисто с тиме, и није се обмањивао маштама, а  
научио, учинио би са мном оно исто, што је Христос Спаситељ учинио с многим болесницима.{S} Дао 
ету?!{S} Никакав!{S} Али има нешто, што је још јаче од материне љубави, а то је невоља, немашти 
ирко устаде, захвали у кратко Богу, што је одбор свршио посао и разиђоше се.</p> <p>И опет прођ 
 је одхранио, не само <pb n="18" /> што је био пука сирота, но уз то лен, зао и пијаница.{S} На 
 Ми га разумемо и без богослова.{S} Што је Христос говорио, говорио је за прост народ, не за уч 
мељ баш озбиљно љуља под ногама.{S} Што је Рахила отпала од њих, била би срећа, али изгледа, да 
 од Боривоја поста читав момчић.{S} Што је год било оваца у оном крају, сваку је познавао по им 
аш пости, пости цео ускршњи пост, а што је најглавније, пости онако, како је то забележено у књ 
му.</p> <p>Само је Милева знала, за што је плакао Боривоје.{S} Није умео да дела, па сад сузи.{ 
због тога убити Бог“.</p> <p>„Па за што је побегла од тебе?{S} Јесте ли се посвађали?“</p> <p>„ 
е човек био пророк Илија?...{S} Све што је хтео, учинио је, ничег и никог се не убоја до Бога.{ 
да погоде.{S} Хоћу да кажем:{S} Све што је данас лепо у Назарена, све је то пре било код нас, а 
учио шуру, да су они заборавили све што је било, и на част му икона.{S} Био би и сам отишао до  
 је кукавица, него он и зими остаје што је био лети, а то је дивљи голуб.{S} Једном речи, дивљи 
ље падају у очи и мане његове.{S} И што је најгоре, баш у том часу Лазар охладнео, није ни сенк 
све, што зажели, па ма пропао.{S} И што је код мушког пушење, то је за женску накит.{S} Којој ј 
а, нешто што не може да искаже, али што је највећи српски песник у својим дивним „<title>Снохва 
е.{S} Од чега?{S} Од те помисли или што је осетио, да у онај мах оде од њега анђео и уз њега ос 
мњачама још два несретника као и он што је; долазе му познати, врло познати, а не зна, је ли их 
а је љубим више од себе самога, као што је Христос љубио цркву и себе предаде за њу...“</p> <p> 
је била још једнако раздражена, као што је то обично у болести и после болести, а баба Језекиља 
и тај човек о њој?{S} Та он је, као што је слушала од Лазара, био с Обреном у једној соби, глед 
крете бич и не удари њиме жене, као што је намислио, него га пусти право коњима по ушима, а узд 
е да онаком момку, да се ожени, као што је Гига.</p> <p>„Прија-Стако,“ каже он, „неће трајати д 
према овој поквареној намигуши, као што је велико и светло сунце према оном жишку на столу, кој 
..{S} Зар што ми палимо тамјан, као што је било за доба Христова, а ви не палите, зар ће због т 
ба и гутљајем вина, исто онако, као што је обичај код Реформата, Калвина.</p> <p>Кад је све свр 
 прошли с Назаренима исто тако, као што је прошао ево пријатељ Ђуричић са својим гускама. (Ђури 
 Назаренство је верска глупост, као што је и анархизам политичка глупост, али из обојега треба  
с, кад би придобили такву жену, као што је баба Стака.{S} Кућа је од првих, момак млад и ја мис 
љна и захвална, ако уђе у кућу, као што је њена.{S} Она ће се привити уз Боривоја, а Боривоја н 
еран љубиће прах са ногу њених, као што је љубио он.{S} Стреса се.{S} Од чега?{S} Од те помисли 
ета, не можеш наћи таке девојке као што је Милева.{S} Давно је њему око запело за њу, али се сл 
двукао до забрањене јабуке. „Но као што је познато“, рече Обренов бранилац, „Бог у својој велик 
било Бог зна како тешко.{S} Јер као што је лако одвести младу девојку на игру, а пијана човека  
мо вером и завршује речма: „Јер као што је тело без духа мртво, тако је и вера без добрих дела  
ј).{S} Не кажем ја то за смеј, него што је истина.{S} Данас се ми парничимо, судимо, а ето, каж 
 бити да се убијем“.{S} И би учинио што је наумио, да брижно мајчино око не спази, шта у њему б 
им, много му јаче стискоше руку, но што је то међу Назаренима обичај.</p> <p>Професор Здравкови 
ногом чему, највише о Лазару.{S} Но што је ближе селу, све му то више излази из памети Лазарев  
 и на тебе.{S} Мија Албунов, пре но што је поверио, учинио је свако могуће зло, само није никад 
је све било пре моје женидбе, а оно што је било за последњих 8 година, од како сам се оженио, о 
ди не пребацује се у томе, неће оно што је неприродно и оно ће победити, окрепити нас и одржати 
е Лазар, мало као ослушкивала и оно што је начула, излазило је на оно исто, што она већ два дан 
ла Вогу није.{S} Али за то опет оно што је чуо, потресло га је скоро исто тако снажно, као што  
артију, па учини потез-два...{S} То што је написао личи по мало на гуску кад опружи врат, па му 
е очи и гледаше га радознало.{S} То што је сад чула, ново је за њу.</p> <p>„Сећате ли се осме г 
 осети, да није добро радио.</p> <p>Што је Боривоје бивао старији, његова напраситост постајала 
"> <p>Поговор другом издању.</p> <p>Што је прво издање ове књиге тако брзо распродато, па и дру 
омози, доста је било — зла!“</p> <p>Што је домаћица слутила, није се преварила.{S} Било баш с в 
ала.</p> <p>„Кристо“, каже јој он, „што је до сад било, било је, опрости.{S} Сад ћемо братски,  
д си је одвео својој кући?“</p> <p>„Што је истина, истина; тамо се срдила, плакала је и искала  
 другог саветовања, клони се.“ Па нашто је толико слеће, кад девојка неће?“</p> <p>Боривоје сам 
 је крив Назаренству?</head> <p>Освануо је леп јесењи дан — субота.{S} И ако је већ 8. септемба 
 темеља изрекао ни једне речи, споменуо је једаред у свом предавању, да би човеку на дан доста  
вић дође у лицу црвен као рак.{S} Зинуо је и два и три пута, али не може да му пређе реч преко  
 У ходнику је застао на глас песме, чуо је речи и разумео је...{S} Та он је тако добро познавао 
а већма, но сви досадашњи удари.{S} Чуо је, да Лазар иде у назаренску скупштину и да га је Мила 
 се убезекнуо, а с оне стране браве чуо је гласан кикот великог фишкала.</p> <p>Дође дан суђења 
и... успаљеници... успаљенице...“ Начуо је и Лазарево име, те разабрао, да Тома сад њега ружи и 
 пешке у Боривојевац. <pb n="91" /> Леп је јесењи дан, какав давно не запамтише људи.{S} Или мо 
вено на уво: „Пази, да не назебеш!“ Леп је јесењи дан, није ни мало хладно, али ти се та реч и  
помисли он у себи, чим је сагледа. „Леп је“, дође и њој у памет, ма да такве мисли не приличе „ 
да је он и врло леп чавек?“</p> <p>„Леп је“, кажу обадве.</p> <p>„А за што су га затворили?“ пи 
али сам сад пронашао погрешку.{S} Ствар је обрнута.{S} Морам покушати с једном голубицом и две  
 друже, за тим се очита молитва и ствар је свршена.{S} Нема пијанке, нити ичега:{S} Момак узима 
писао ни чијим допуштењем.</p> <p>Ствар је у овоме.{S} У нашим великим казнионицама не закраћуј 
ивао по читаве сате без надзора и чувар је долазио по њега само онда, кад је знао, да је посао  
ва песница паде по челу његову.{S} Удар је био силан, Лазар се заљуља, но брзо се прикупи.{S} У 
зрном жита, које баците у земљу.{S} Зар је по то зрно све једно, хоће ли земљу сажећи сунце или 
у?{S} Зар се он ње није одрекао?{S} Зар је он није преварио?{S} Да ли је дошла к себи те разуме 
пелене и побринули се за колевку, а зар је то све?{S} Но како стоји са оном крвљу и нарави, кој 
м је кад што, не стидим се казати и зар је то идолопоклонство?{S} То је за мене слика и ништа в 
крши мале прстиће, да све пуцкају, „зар је нисте могли истући, но сте је одмах убили?“ Ту заста 
 да напустиш?“ пита ме она љутито. „Зар је то лепо?{S} Заједно сте почели и чим дође до прве ма 
ад је кратка молитва била готова, Лазар је прочитао трећу главу посланице Јаковљеве, у којој се 
ачио земљу, јер што јесте, јесте; Лазар је радин, да му пара нема.{S} Но Лазарева вредноћа <pb  
е врло проста и врло природна.{S} Лазар је у договору са слугом носио Чивутину жито, које је тр 
да помогнемо, ако се још може.{S} Лазар је на великој зими, бојим се, врло се бојим, да не назе 
о украсти, понети или отерати.{S} Лазар је писао од јутра до подне, а кад би подне, он само хук 
е свима на срцу, нема ни речи.{S} Лазар је рекао: „Ствар ће се та довести у ред“, и одбор њихов 
 у неки час Рахила подиже очи.{S} Лазар је миран, непомичан као <pb n="219" /> камен.{S} Није с 
еживети.“</p> <p>Није помогло.{S} Лазар је и на даље био вредан; радио је у кући као црв, не ди 
асположење беше само тренутно.{S} Лазар је опазио, како је Боривоја немило дирнула та реч „Буге 
оложена, па се завукла у собу.{S} Лазар је отишао, да надгледа марву, па онда оде у башту.{S} М 
у, у лепом Караџићеву преводу.{S} Лазар је у оном углу и полутами читао скоро шапућући 5. и 6.  
 ће с њим заједно у скупштину.{S} Лазар је у овај мах отишао у кошару, да обиђе марву.{S} Борив 
а срце њихово далеко је од мене.“ Лазар је говорио доста лепо, прегледно и неком фанатичном ват 
 за леђа му подметнули јастуке, а Лазар је седео на столици, чело ногу његових.{S} Говорили су  
} Брат Мирко им је и благајник, а Лазар је као неки бележник, он саставља сва писмена, која иду 
не стиже новац ни за крмачу.{S} А Лазар је не коље, трпи да му тамани пилиће.</p> <p>Но за то ј 
Лазар сам, без Милеве?“</p> <p>Но Лазар је као запета пушка.{S} Не чека, да други одговара, но  
очи беху упрте у Лазара...</p> <p>Лазар је ћутао. „Ја мислим“, каже Светозар Лазару, „да би ти  
тавио сам за после подне“.</p> <p>Лазар је вртио главом. „То ти не можеш исплатити“.</p> <p>„Ја 
и вид и ја бих прогледао“.</p> <p>Лазар је још онога дана отворио школу.{S} У затворима до душе 
и: „Слава во вишњих Богу“.</p> <p>Лазар је болестан, у истини болестан.{S} Он лежи у другој соб 
аве мисли наилазе на њега.</p> <p>Лазар је могао слободно разговарати с Боривојем.{S} На оне за 
 свет, па куд га очи воде.</p> <p>Лазар је обећао, да ће се уљудити, и као да се уљудио.{S} Њег 
и да му не осујети намере.</p> <p>Лазар је неколико недеља био као смрвљен — но за тим се некак 
ећу да је ни тамо најгори.</p> <p>Лазар је задовољан тим делом и назаренске старешине почеше за 
потамни и брзо се опрости.</p> <p>Лазар је отишао кући и прво је ушао у собу, да види Милеву.{S 
паде из руке и он издахну.</p> <p>Лазар је сузним очима изишао из собе очине и питаше матер: „Ш 
и с вашим Назаренством...“</p> <p>Лазар је зачуђено гледао у брата.</p> <p>„Не разумем“, рече.< 
 бих ти бадава говорио...“</p> <p>Лазар је провео будан ту ноћ, сутра дан не изиђе из куће.{S}  
ра без добрих дела мртва.“</p> <p>Лазар је у свом тумачењу, (код нас би се то казало придика) н 
а да ти је Милева сестра.“</p> <p>Лазар је из ових речи на мах увидео, у чему је ствар.{S} Обре 
дник од своје старе вере.“</p> <p>Лазар је отишао кући потресен до дна душе, али није показао с 
Милеви не могу опростити.“</p> <p>Лазар је мирно слушао Обрена, па је после тога дуго ћутао.{S} 
рави лек и да се излечим.“</p> <p>Лазар је загрлио Боривоја, а Петар стао у страну и дао се у к 
кар за 10, 20, 30 година?“</p> <p>Лазар је ћутао.</p> <p>„Та да, видиш и сам, да не иде.{S} Не  
адије не трпите неправде?“</p> <p>Лазар је при читању и тумачењу долазио све јаче и јаче у ватр 
а није грех убијати жене?“</p> <p>Лазар је узео Стану за руку, видело се, да он пред њом још по 
ичеш се наше српске вере?“</p> <p>Лазар је вртио главом. „Не могу бабо.{S} Шаљеш ме и опет онам 
ш Бог да ме убије, је ли?“</p> <p>Лазар је ћутао и сад је то његово ћутање мапо ублажило чича-С 
онда и освоје их.</p> <p>Поп - Светозар је вредно придиковао у цркви и његове придике бивале су 
 усне на братски пољубац.“.{S} Светозар је говорио противу силе, подсмеја, претње и грубости.</ 
штву, да се измене правила.{S} Светозар је покушао све могуће, да то заустави, али није успео.{ 
 е је време, да се прекине.{S} Светозар је већ искренуо на ту страну.{S} Каже: „Да је у нами ду 
ородица.{S} Може се почети.{S} Светозар је нашао, да је ствар ишла много лакше, но што се надао 
ли су тихо, скоро шапућући.{S} Светозар је пољубио оца у руку, поздравио се с братом, па онда р 
рајало мал’ те не цели дан.{S} Светозар је тражио лека, поуздана лека против назаренске заблуде 
ду жену и накинђурену жену.{S} Светозар је учинио, како му рече његов пријатељ.{S} И кад би под 
/p> <p>Но какав је тај лек?{S} Светозар је скроз познавао назаренско учење.{S} Од детињства гле 
 своје благајнице на ту цел, а Светозар је од чланова друштва и од осталих људи покупио скоро и 
их).{S} То је рекао Христос, и Светозар је применио те речи на данашње прилике свог села и река 
 против својих другова.</p> <p>Светозар је први одрекао, па и осталима препоручио да одрекну. „ 
јој тако добро стојале.</p> <p>Светозар је придобио још два друга учитеља, два три трговца, два 
н, да богме не од више.</p> <p>Светозар је видео, куд то иде.{S} Почеће да се цепа комад по ком 
„Бог те умудрио, сине!“</p> <p>Светозар је још тренутак-два остао за столом, јер беше с Јованко 
„Тури нож у ножнице...“</p> <p>Светозар је циљао на Назарене и ону сокачку грају, која се дигла 
добила - спомена ради.“</p> <p>Светозар је гледао да убеди госпођу Меланију, јер је она могла д 
ће га умерено уживати.“</p> <p>Светозар је тешко пристао на овај докторов предлог, али је ипак  
арством и пчеларством.“</p> <p>Светозар је радосно примио понуду, са уздахом је додао, да њему  
се — покају.“</p> <p>Но да богме, лекар је само половина, а требало је придобити и другу полови 
 у оне дане све, што су могли.{S} Лекар је у друштву добрих људи разјаснио важност тог лека, по 
 била пре годину дана с мужем.{S} Лекар је дуго прегледао болесника, преписао му лек и тешио је 
Данас су се скупили на забаву.{S} Лекар је отворио забаву с предавањем и он је тим својим преда 
вца и познавао је њихову кућу.{S} Лекар је прегледао жену и нашао, да њено болесно стање излази 
10" /> и искупио се леп новац.{S} Лекар је набавио серума и лечио је не само у свом селу, но ко 
лу што год је већма могао.</p> <p>Лекар је ћутао и пажљиво посматрао невинашце, које се управо  
цу, али ово још је видех.“</p> <p>Лекар је пришао Боривоју и загледао га.{S} Боривоје испрва гл 
аљеност прешла и на дете?“</p> <p>Лекар је погледа.</p> <p>„Шта је било, било је; сад не вреди, 
>Ноћ је била доста непријатна.{S} Ветар је јако дувао; таласи на Дунаву шумили су обалом, а црн 
 увек заспа, јер мишљаше доиста — ветар је.{S} Тек кад је други дан сагледао сестрино лице, онд 
воз му неће бити бадава.</p> <p>И Петар је доиста пошао онамо, камо је намислио.{S} Вредно иде  
 умрла“.{S} Била је већ врло слаба, јер је много препатила, и снага јој дотраја таман дотле, да 
 Ићи ће Тома, Боривоје и деда Јова, јер је Мирко у последње време ослабио са путовања.</p> <p>Т 
а ствар беше тек у почетку развоја, јер је на прагу стојала Боривојева женидба.</p> </div> <div 
показало, да је ствар добро прошла, јер је и то срећа, <pb n="5" /> кад неко падне с тавана и у 
е.{S} Дао сам и људима друга имена, јер је читаоцима све једно:{S} Звали се они Пера или Паја,  
радосно поустајаше са својих места, јер је и њима мило, што се опростише беде, па донеше и воде 
 трећи дан га истерали из училишта, јер је читаву скамију својих другова изубадао бритвом.{S} К 
.{S} Да каже, да је Лазар, не може, јер је млађи а и носи се по господски, но опет је за то као 
ја саблажњава, одсеци је и баци је, јер је боље да погине један од удова твојих, но да све тело 
ар, брат Лазарев, помисли Боривоје, јер је он добро познавао све Лазареве одношаје, па често сл 
жем зраку, а и с храном му је боље, јер је гђа Јелачићка добра душа.{S} Увек га се сећа по ручк 
ли Назарени нису хтели да га приме, јер је он онда згрешио, кад је већ био <hi>крштен</hi> Наза 
ђе и препирања око закона клони се, јер је то некорисно и празно“.</p> <p>Но све бадава, поп-Ја 
то год вам каже да чините, учините, јер је то добро, а што год видите да он ради, не радите ни  
ећ двадесети, који то мрмља у себи, јер је Лазарева крмача већ три недеље на продају.{S} Не куп 
е Божић, ми се спремисмо сиромашки, јер је код нас сиротиња.{S} Она се онда заплаче и неће да р 
у...</p> <p>Мора да одоше звездари, јер је за часак све занемило.{S} Али не...{S} Крај своје по 
а ни чију смрт не треба оплакивати, јер је божја воља и прописасте, да мати не сме плакати, кад 
емо и Раду и Стану јавно опоменути, јер је срамота што чине.“</p> <p>Милева је чула ове речи и  
е, кад треба реч с Богом прекинути, јер је готова печеница, те ваља сести за пун сто?{S} То би  
 — Сад је био крај мушкој препирци, јер је реч узела жена и то главом супруга поп-Јашина.</p> < 
ац долази и тражи од мене дуг свој, јер је рок истекао, а ја немам чим да платим!{S} Гле, и суд 
Јованка се врло радо забавља с њим, јер је иначе разборит човек; обишао је и Банат и Бачку и Ср 
 па га још претрпавала и други дан, јер је мислила:{S} Од пића је, проћи ће.{S} Но не прође.{S} 
свети у срце твоје?“ пита је Мирко, јер је он најстарији.</p> <p>„Молим се за крштење“, каже Ва 
 били и опет сами, но и то за мало, јер је Лазар скоро издржао своју казну.</p> <p>Дође и дан р 
е гледао да убеди госпођу Меланију, јер је она могла да буде врло опасан противник.{S} Каже: „К 
боко у ноћ.{S} Биће и они на броју, јер је сутрашња недеља од оних, кад Назарени из Боривојевца 
оби, он види само њену црну мараму, јер је сагнула дубоко главу и стоји пред њим као она престу 
говорио с њоме на погребу Милевину, јер је Цвета дошла да испрати своју негдашњу сусетку, да је 
влада мужем, него да буде мирна.{S} Јер је Адам најпре саздан, па онда Ева.{S} И Адам се не пре 
се само:{S} Где, на којој џомби?{S} Јер је џомби на сваком путу пуно.{S} И пита се још:{S} Кад? 
уста својих</hi>. <pb n="218" /><hi>Јер је твоја љубав боља и од вина</hi>“, а свршава се: „<hi 
ошло је и до придике.{S} Протопрезвитер је са неколико топлих речи препоручио Светозара народу. 
на основу св. писма.{S} И збиља и Лутер је рекао нешто слично.{S} Кад га је неко запитао: „Шта  
у у свакој чорби мирођија.“</p> <p>Збор је прота отворио.{S} Каже: „Нисмо се пријавили власти,  
ње речи осу се смеј.</p> <p>Брат Шандор је завршио, чиме је и почео.{S} Назаренство долази од ж 
у се ипак разиђоше задовољни.{S} Доктор је био добар човек и сви су га волели, само би се и на  
немају књижнице — ништа.“</p> <p>Доктор је говорио лепо, само се на крају упустио у ситнице.{S} 
етварала. „Добро дошли.{S} Само кад вас је донео Господ.“ И понуди га у кућу!{S} Боривоје уђе у 
ао и други људи?“ пита Славна. „Код вас је све, ама све друкчије“.</p> <p>„Ми“ каже Боривоје, „ 
 и код вас велики — покор.{S} Данас вас је мало и лакше се пречишћавате.{S} А шта би онда било, 
јпре жена не оде у Назарене.{S} Код нас је до душе први поверио Мирко, али после њега одмах три 
то.{S} Оно је свето код њих.{S} Код нас је грдна грехота убити ласту.{S} Шваба не дира у роду,  
ката је Шваба измислио.</p> <p>„Код нас је пре било, као данас код Назарена:{S} Састану се свеш 
радије онога натакао на колац, који нас је први извео из азијатских шума и повео напред к тако  
ом злу, које је међу нама.{S} Право нас је учио апостол Павле: „Жену не примајте млађу од шезде 
 давно било, сад се приповеда.{S} Данас је доба ветропирства <pb n="65" /> и лакомости.{S} Дана 
видео свет пред скупштином.{S} Но данас је изузетак.{S} Прво, црква нема редовне службе, а друг 
p> <p>Чича-Срдан не зна већ шта ће, час је бесан као сеоски бик, све би да погази, што му год д 
 да погази, што му год дође на очи, час је опет снужден као да су му сви помрли по кући.{S} И з 
да се чак и лекар зачудио.{S} Сваки час је изгледало, е ће малиша да се зграни или да добије де 
 под језиком ти је мед и млеко, и мирис је хаљина твојих као мирис ливански.{S} Ти си врт затво 
о — сад.{S} Јуче је стигао кући, јутрос је посвршавао најпотребније ствари, по подне се кренуо  
и том мотиком?“</p> <p>„Не бих; Христос је заповедио:{S} Ко те удари по једном образу, пружи му 
че: „Бог заповеда: „Не уби“.{S} Христос је казао: „Ко нож трза, од њега ће и погинути“.</p> <p> 
Маша позива на Исуса Христа.{S} Христос је казао: „Ко потеже оружје, од оружја ће и погинути“.< 
ате за празнике осим недеље.{S} Христос је светковао све празнике онога доба.{S} Ударате на сва 
о, да то учини у нашем селу?{S} Христос је утврдио своју цркву, сад треба да братски живимо, ни 
те и не примате га натраг.{S} А Христос је казао: „И седам пута на дан да згреши и седам пута д 
</p> <pb n="212" /> <p>„Дакле и Христос је жалио“, каже Светозар, „плакао је за својим познаник 
р, већ наставља: <pb n="96" /> „Христос је дошао у цркву и сав народ иђаше к њему, да га учи.{S 
гровита.{S} Имаш право Јованка.{S} Исус је проповедао божју науку, његова дела беху ненадмашна  
и отезала, али није заспала.{S} Адвокат је покушао измиру, али узаман.{S} После се догодило оно 
ли пред њом кандило.</p> <p>Мартин брат је дакле ценио ту икону, али би је без сумње уступио се 
 ме је поучио, да и није тако.{S} Сахат је онде за то постављен, да опомене верне, да се сказаљ 
уку, његова дела беху ненадмашна и свет је на њега дизао камење, да га убије.{S} Па шта хоћу ја 
но:{S} Јер ако је кућа и изгорела, опет је за то остало толико земље, да ће залећи и судске тро 
 већ 8. септембар, мала Госпојина, опет је топло као у сред лета.{S} У селу је нека необична жи 
 Каже, ма да одавна живи у вароши, опет је за то син овога села, па што село боли, боли и њега. 
} Нека је мушки мали као напрстак, опет је мушки и господар у кући.“</p> <p>На послетку уђоше и 
, променула се. „Гле, то је роб, а опет је као и други људи.{S} За што га затворише?{S} Убио је 
в, била ваљана у сваком погледу, а опет је за то добијала више боја но хлеба.{S} Није била Бог  
млађи а и носи се по господски, но опет је за то као одсечена глава Лазарева, а и глас му је та 
дио, а сад је далеко од мене.{S} А крст је видите за мене и за сваког исто тако сећање.{S} Сећа 
а.{S} Боривоје се упутио пешке и уз пут је мислио о многом чему, највише о Лазару.{S} Но што је 
бивао још ређе, но пре.{S} Последњи пут је говорио с њоме на погребу Милевину, јер је Цвета дош 
ч изустити пред његовом „Ленчицом“, већ је зове само: „Пиле моје“), дакле то пиле, кад му се шт 
м споменуо на почетку овога одељка, већ је по четврти пут затворен.{S} Као што му је тело кржља 
ноћ, сутра дан не изиђе из куће.{S} Већ је и по подне, већ ударају звона на погреб, а Лазар се  
 мирно на свом месту, њему ускипи и већ је два-триред хтео да устане и оде.{S} Но уздржавао се, 
дао!{S} Пшенични клас на њиви мојој већ је сазрео и готов за жетву, и гле, ту је већ и жетелац; 
 молитву) а пред њиховом скупштином већ је оживело.{S} Дошли просјаци сеоски, те се отимају за  
уби ме, али не плачи више! “</p> <p>Већ је почело да се развиђава, а он још једнако лежи на рук 
S} Мени је учитељ Јовић (а учитељ Јовић је био коловођа пушача) показао оно место у св. писму,  
наишао на одобравање.</p> <p>Здравковић је хтео да одговара, али га његови другови задржаше.{S} 
руке, па тихо јецају.</p> <p>Здравковић је најжустрији.{S} Гледа у проту, али прота не почиње,  
ло; не тиче ме се...“</p> <p>Здравковић је отишао љут и без потписа.{S} А предавања престаше.{S 
може што добро доћи?“</p> <p>Здравковић је увређено плануо. „Ако је“, вели „ко сто пута паор, т 
ад сам већ почео.{S} Господин Зравковић је споменуо, да би добро било, кад би владика обилазио  
 да хватају коње и да иду кућама, Малић је стао са запетом двоцевком и хтеде да пуца у коње, ак 
 професорски друг његов Мирић.{S} Мирић је изјавио, да он не држи Назаренство за тако опасно.{S 
уч с склина и одлази у комору...{S} Ноћ је хладна, а она у грозници и у кошуљи.{S} Иде лагано н 
 је бити около 10 сати ноћу.</p> <p>Ноћ је била доста непријатна.{S} Ветар је јако дувао; талас 
те нешто.“</p> <p>Девојка ћуташе, главу је оборила, али како је испод ока погледала на брата То 
улка поче и опет смејати по кући, главу је подигла високо и не иде улицом онако снуждена као пр 
да Милева има крупнијих брига.{S} Главу је заронила у руке и не миче се.{S} Један крај од образ 
.</p> <p>Она се полако мицала.{S} Главу је још дубље заронила у јастуке, а лице јој се још мање 
Боривоје, Јова и Варвара.</p> <p>„Какву је молбу улио дух свети у срце твоје?“ пита је Мирко, ј 
м код најмање ситнице, луле.{S} Не могу је оставити.{S} Али шта то смета вама, кад бих ја пушио 
>Лазар као неки перовођа чита. „На реду је ствар пријатељ-Панте Мужиног“.</p> <p>Брат Мирко узе 
слања на зид.{S} Зид!{S} Та на том зиду је кључ од коморе, у којој је њезино дете.{S} Боже мој, 
чију упрто је у њега.{S} Господи у суду је рекао, шта је учинио, сад не може да му пређе та реч 
кад год засијати нов пламен.{S} Гига ју је волео свом душом својом, мал’ се не би могло рећи, д 
 задиркивао и задржавао од посла, да ју је расплакао, па је после опет љубио и молио, да су се  
ко јој дође та мисао у главу, као да ју је ко однео тамо.{S} Шта се догађа у њеној глави, то не 
гова накинђурена жена.{S} Али као да ју је сотона, наместио тамо, да својом појавом исмеје и из 
је без сумње уступио сестри, само да ју је искала лепшим начином.{S} Но сад се огорчио.{S} Баба 
 у селу Чивуткињу трговкињу, „видела ју је, кад је излазила из цркве“.{S} Каже: „Одело једнаке  
тао, да види, где је Милева, тражила ју је и Јованка очима, па и нашла. „Ено је,“ каже, „онамо, 
 ју је тетка одржала и отхранила, па ју је сад жалила као рођену матер.</p> <p>Момче беше озној 
је II. главу Јаковљеве посланице, па ју је онда тумачио.</p> <p>Говорио је о томе:{S} Какав тре 
орела до тамана.{S} Тамо он, Ненадов ју је запалио...“</p> <p>Боривоју удари крв у лице и наже  
 и пазити као он.{S} Та сад тек, кад ју је видео овако немоћну и болесну, увиде, како је силно  
 Не изусти ником, чак ни матери, где ју је нашао, да не рекну: „Била је слаба.“ Очувао јој је с 
ско подсвојче — Нада.{S} Човек, који ју је одхранио, не само <pb n="18" /> што је био пука сиро 
дном волела да види дете своје — али ју је свекрва одговарала од тога. „Болесна си, ћерко“, каж 
/> запамтио од почетка до краја, чим ју је први пут чуо, и изговарао ју је читаву ноћ.</p> <p>П 
алила селом свакојаке сплетке.{S} Он ју је дакле очепао за раме, довикнуо јој нешто ружно, обећ 
ивоје није много утецао на њу.{S} Он ју је само такнуо.{S} Пробудио је у њој пажњу, заинтересов 
p>„Не све; нисте све таке“, умиривао ју је супруг.</p> <p>Госпођа Љуба није ништа рекла, али јо 
д јој се муж вратио из поља, затекао ју је обнезнањену.{S} Но срећом се показало, да је ствар д 
је видео још с почетка Јулку, познао ју је, па и опазио, од куда долази то питање.{S} Сетио се, 
 чим ју је први пут чуо, и изговарао ју је читаву ноћ.</p> <p>По себи се разуме, да је цело сел 
пред њом још по највише вреди, одвео ју је на страну и умирио је.{S} Онда се врати натраг.</p>  
бро познавао своју Рахилу и провидео ју је.{S} Кад уђе у собу, она је још певала, а виде је где 
 тако говорио, и није лагао.{S} Узео ју је сироту, без ичега, а у њега било домазлука за троје. 
родици преко стотине година, а донео ју је неки њихов рођак из Јерусалима.{S} Говори се, да је  
ли је, али јој не поможе.{S} Пољубио ју је у чело, уздахну, а она се отрже од њега и побеже у с 
та доцније пробудио се Гига и тражио ју је очима.{S} Кад виде празну постељу, скочи и отрча пра 
рно отрчала к њима, да се тужи, како ју је Адам бацио на кола и силом одвукао до забрањене јабу 
 било и пре неколико дана.{S} Толико ју је задиркивао и задржавао од посла, да ју је расплакао, 
е за руку и одведе к Милеви.{S} Тамо ју је загрлила, ижљубила и обасула је питањима и нежним из 
цивао штету, коју учини њен брав, но ју је питао, где да га затвори.{S} Цвета му се извинила и  
деље није могла да заборави Џуџу, но ју је увек спомињала: „Сирота Џуџа, шта ли јој само би, да 
било лакше, кад се онде исплаче и то ју је увек умиривало.{S} Она страст, која је буктила у њој 
нствени осећај; остало је нешто, што ју је увек подсећало на ону негдашњу страст, а зебла је у  
ад је ствар прекинута.{S} А прекинуо ју је чича Срдан.{S} Он сузним очима привуче Светозара к с 
сам крива, несретница!“</p> <p>Лекар ју је тешио.{S} Он јој је говорио, да се опет за то и на у 
{S} Она је искрено жалила тетку, јер ју је тетка одржала и отхранила, па ју је сад жалила као р 
ом је загазио и деда Јова.{S} Трипут ју је загњурио руком у воду и трипут рекао: „Крстим те у и 
арицу што већма може.{S} На послетку ју је умирила мало.{S} Госпођа каже: „Нећу из друштва, ићи 
таје из заједничке молитве.{S} Боривоју је опет први пут, да иде тамо.{S} Он иде у скупштину ка 
танка.{S} Лазар полази кући, а Боривоју је оставио свето писмо, увијено у црне корице, а остави 
ј узвишени крст на цркви, па и Боривоју је лакше, али се он отреса тога осећаја.{S} Шта се њега 
чај затекао од старина.</p> <p>Боривоју је у сваком погледу било добро, већином је на свежем зр 
збежно — царство божје.</p> <p>Боривоју је с те стране одлахнуло.{S} Изгледало му је, као да је 
едених на српски језик.</p> <p>Боривоју је тешко, претешко, али је већ помало научио да влада с 
му је сад енергија — она енергија, коју је познао у себи још из детињства свога, кад га истераш 
успалио, него се згадио.{S} Љубав, коју је осећао према Цвети, очувала га је.{S} Цвета му дође  
игурно.{S} Лазару беше жао сестре, коју је врло волео, и док је он гледао да дозна што више о т 
} Последњи поглед паде му на жену, коју је толико волео, за тим на Боривоја... на коме се и — у 
ао и искао да му поврати ону децу, коју је прождерао.{S} Ако ти умеш избљувати материно млеко,  
сницом.{S} И дође му на памет реч, коју је чуо од оне испребијане жене, онда, кад је први пут с 
 Питајте господина Здравковића, на коју је страну он гласао?{S} Је ли он гласао за Србина?{S} Г 
ле рибе од Орида, од оне врсте, по коју је Краљевић Марко ишао, кад је славио крсно име; ту је  
о је год било оваца у оном крају, сваку је познавао по имену; за сваку је знао рећи:{S} Када се 
у, сваку је познавао по имену; за сваку је знао рећи:{S} Када се ојагњила, од које је мајке, па 
p>У тај мах дошао је Тома.{S} У ходнику је застао на глас песме, чуо је речи и разумео је...{S} 
е сагледао торањ свога села.{S} Путнику је лакше, кад сагледа онај узвишени крст на цркви, па и 
 се опомену јавно у скупштини.{S} Мирку је то много, него вели: „Доста ће бити, да их један од  
није расте све више и више; на послетку је велики као торањ, те га бречи о земљу, бије га и лом 
 жену, али није помогло.{S} На послетку је молио адвоката, нека покуша лепим, а ако му се изда  
 чуо, доцније је схватио, а на послетку је и научио.</p> <p>Ето, такав је био Пера Крња.{S} Он  
ик и њено одело, али у том лику и оделу је — сотона.</p> <p>„Стани, пустињаче“, говори му подсм 
, али ово није обична женска.{S} У селу је сви поштују, па чак и оне језичне жене говоре, да ни 
пет је топло као у сред лета.{S} У селу је нека необична живост.{S} Још од ране зоре зврје кола 
 имала швалера.“</l> </quote> <p>Рахилу је отерао њен човек, па је после од туге и умр’о.{S} Он 
Покуша, да се послужи сама.{S} На столу је боца, лагано се диже, придржава се уз зид и домили д 
 о моди и луксузу.{S} Сви нађоше, да му је говор темељан, научан, згодан за наше прилике.{S} На 
олако свестити.{S} Сад тек осети, да му је у души страшно, необично, његова унутрашњост изгледа 
 крмачом, што је Лазар разгласио, да му је на продају?“ пита деда Савков с врата.</p> <p>Милева 
 није смео да погледа у Милеву, која му је стојала за леђима.{S} Тек кад чу, њене речи, управо  
устио на вољу.{S} Поручи брату, нека му је просто од мене, и нека и он мени опрости.{S} Мени тр 
су преда њ, али занемише.{S} Јованка му је најближа; она треба да га пита, али дуго не може.</p 
 јој је муж догнао из поља, показала му је ствари.</p> <p>Он само климну главом.</p> <p>„Све је 
 мах тешко уздахну.</p> <p>За леђима му је стојала Јованка.{S} Метнула му руку на чело и пита:  
p>Но Боривоје не попушта.{S} У очима му је нешто, што сведочи, да он није као Сима пекар, но да 
лази време, а док је он светио, жена му је изгубила душу.{S} Кад се искупе жене на рогљу, те по 
 његова, него удара од реда.{S} Жена му је на послетку умрла, кажу од силна боја, а кћер Варвар 
па, али је ватрен Назаренац.{S} Жена му је очувала стару веру; назива Јову погаником, јеретиком 
бал.</p> <p>Док јој муж предаје, она му је скоро увек за леђима.{S} Њено је место до душе у прв 
познаје.{S} Тамо ће затећи и њу; она му је кроз толико месеци шиљала понуде; она је толико трпи 
во прозвале „назаренски владика“, па му је тај назив и остао.</p> <p>Онај други, о коме сам спо 
влачи из оног глиба, напрегне се, па му је онда чисто лакше.</p> <p>Он ће Милеви.{S} Мора!{S} К 
.{S} Данас дошао, сутра ће отићи, па му је црква обично девета брига.{S} Ја сам својим рођеним  
ним варошким помодаркама казати, шта му је на срцу.{S} Не мари, ако ће овог часа примити Бог ду 
де красоту целога света, сети се шта му је Господ одговорио?{S} Шта ће ти она шарена трака на б 
 је сад још више по крчмама.{S} Кућа му је празна, пуста.{S} Бадава је све, научио се на жену,  
“, каже он, „пријатељ-Панту.{S} Душа му је на месту, само нема баш дара за говор, нити има начи 
твари учинио преко божје воље, а Бог му је доцније све те три ствари одобрио...{S} Једна <pb n= 
о три дана жене, но много дуже и Бог му је доцније рекао: „Добро си радио, синко.“ „Па и ја“, в 
ли само зидови, но и поштење.{S} Кад му је било осам година, отац га је већ водио у крађу.{S} С 
, каже, „па њега ћемо питати.{S} Кад му је то вера, ваљда ће је познавати.{S} Ето видиш, казао  
ави; што једном види, запамти, а кад му је било 6 година, знао је из Боривојевца име сваког чов 
љан осим Шандора ковача.{S} Само кад му је дао Бог, да мога оним варошким помодаркама казати, ш 
ло за њу, али се слабо надао.{S} Сад му је тако рећи нуде.{S} Браћа су пронашла, да је он ње на 
, па се онда исповеди Лазару.{S} Све му је казао онако, као истражном судији, па заврши: „Ја ћу 
 шта је оно управо?</p> <p>Онде, где му је стојала кућа и где је мислио да нађе згариште, пусто 
" /> књижица (већином придика), које му је донео Лазар.{S} А уз то је највећи труд полагао око  
четрнаест дана, те дође недеља, које му је требало ићи у Лазаревац на скупштину, где ће и Милев 
о је сваког по имену и из виђења, те му је лако и било писати:{S} Овоме спречите ово, а оном ка 
 да издржи искушавања сотонина, који му је долазио сваку ноћ.{S} Запиткују га људи:{S} Какав је 
утим се окренуо Боривоје ономе, који му је био најближи: „Шта је то?“ пита.</p> <p>„Та ето, Јов 
војој соби.{S} Угасио је жижак, који му је запалила рођа његова, светлост му је несносна, њему  
.{S} Није разумео и схватио све, али му је довде било јасно.{S} Прво, да је Светозар доиста бра 
а по лекара — доктор није дошао, али му је чуда песму.{S} Девојке су певале селом у сав глас:</ 
ворио“, рече друга подсмешљиво, „али му је ковач Шандор отео речи из уста.{S} И он држи, да су  
Кад дође време, да иде у школу, мати му је унапред стрепила, и није се убојала.{S} Већ трећи да 
се попео и Светозар на амвон, у руци му је крст и као да тај крст у његовој руци задрхта у први 
е ноћ, сузе му теку немилице, у души му је страшно, а усне му изговарају и нехотице „Молитву гр 
што ће неко од њих да ме млатне, нек му је Богом просто, заслужио сам...{S} Али шта ћемо, ако о 
је вазда горело кандило и пред којом му је мајка тако често клечала, остави нека тајанствена тр 
ном је на свежем зраку, а и с храном му је боље, јер је гђа Јелачићка добра душа.{S} Увек га се 
рв, хоће да их побије.</p> <p>Једном му је мати зановедила, да утера свињче у авлију, које је д 
ајао, живи по божјем закону, сигуран му је опроштај и неизбежно — царство божје.</p> <p>Боривој 
у.{S} Кад је заклопио очи, сваки син му је насликао слику и наместио је ту слику — лик очев, с  
ако, да придобије Боривоја.{S} Читао му је св. писмо и тумачио му га по назаренском схватању.{S 
не су му чак планине и брда, а право му је и оно, што је криво. „Или ћемо га оженити с каквом н 
 да је Лазар упознао дошљака.{S} Био му је сељак, Обрен Тодоровић, син сиротог али поштеног рат 
Синајској прими 10 заповеди, наложио му је Бог, да се три дана пре тога уздржи од сваког додира 
лужио? — пита Марта раздражено. „Ако му је баш и требало што од мога дела, за што није искао, н 
{S} Као што му је тело кржљаво, тако му је кржљава и душа.{S} Као оно биљка, која никне под как 
е на другу страну, Мирку.{S} И Мирко му је одобрио, да треба не само Лазара, но и сву осталу ом 
дном воља, да се брани.{S} Изгледало му је грозно, да га осуде и презру ова невина створења.</p 
 с те стране одлахнуло.{S} Изгледало му је, као да је кроз ону црну ноћ (која до пре обузимаше  
мишљао, овоме се није надао.{S} Било му је, као да се срозао из неба право у ад.{S} Сви су то п 
руга мисао.{S} Често сужанство убило му је снагу, подрило му здравље, и он <pb n="51" /> је осе 
 Боривоја духом назаренским, и пошло му је за руком боље, но што се и надао.</p> <p>Но на кратк 
фишкала, (државног тужиоца).{S} Тамо му је и бранилац, кога је поставио суд, па хоће да се разг 
те не може прегорети штете, попунимо му је, а ако се поквари, искључимо га из круга нашег, јер  
ије му казао:{S} Узми коју хоћеш, но му је прописао, из које ће куће узети жену“.</p> <p>Уплео  
та, метнуо га овде а онде, све једно му је.</p> <p>Једва се поче полако свестити.{S} Сад тек ос 
а ко је хтео да убрише нос, слободно му је марамом или без мараме.</p> <p>Онда је Тома клекнуо  
ећа се страшне и многе крви, а јасно му је само толико, да је убио жену.{S} Чија је она друга к 
не разбира ни приповетке дечје; пуно му је срце и пуне су му очи — суза.</p> <p>Још оног вечера 
азио у врт, нит виде девојака.{S} То му је годило донекле, а донекле и не.{S} Није још никако б 
га по назаренском схватању.{S} Уз то му је говорио о оном братству, које постоји међу Назареним 
ка имена као оченаш.</p> <p>Нарочито му је у томе на помоћи трговац Соломон Чивутин.{S} Чита из 
гда.{S} Никако не може да отрпи, што му је кћи невенчана.{S} Каже: „Не могу ја допустити, да мо 
е.{S} Али и он не говори о оном, што му је на души, но потеже обична назаренска питања. „Шта ст 
е брат.“</p> <p>„Задржао је оно, што му је требало; нами је једно као друго, тек спомена ради.“ 
а Милеву и дође му на памет оно, што му је требало пасти на памет пре по сата.{S} Затвори песма 
 по четврти пут затворен.{S} Као што му је тело кржљаво, тако му је кржљава и душа.{S} Као оно  
горчио.{S} Баба Језекиља не само што му је дошла претњом у кућу, но је још пре тога протелалила 
 дакле и рачунати можда више, но што му је и требало.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
ратар у селу Лазаревцу, а овај Лазар му је онај старији син.{S} Срдан је хтео да даде Лазара на 
Боривоје.</p> <pb n="88" /> <p>Лазар му је у кратко испричао све.{S} Било је ту пуно свачега, н 
обличавао Светозара.</p> <p>Светозар му је захвалио.</p> <pb n="236" /> <p>„А зар ви, пречасни  
тражио учитеља, Миливоја Машића, јер му је он најпоузданији.</p> <p>Учитељ Миливоје живео је и  
и пазе, да не учини што од себе, јер му је мати с тешком муком истргла револвер из руке...{S} У 
браћу, да га пусте да иде пешке, јер му је милије тако.{S} У који мах он устаје са столице, уђе 
оставио, да млађи раде шта хоће, јер му је изгледало, да Марту неће нико тако гледати и пазити  
ије могао да Наде пусти из куће, јер му је она више привређивала, но она његова два богаљаста к 
теље, да поберу Војинов кукуруз, јер му је умро недавно син, а он је болестан.</p> <p>Триви Арш 
. „Он је сретан“, мисли у себи, „јер му је суд допустио, да истрпи казну“.{S} Завиди му, поздра 
 год даље <pb n="36" /> говори, глас му је све мирнији. „Хоћу да се оканем блуда и пијанке, хоћ 
 причу с пуно ватре и узбуђења; глас му је помало дрхтао.</p> <p>„Мален је ваш грех, Милева, пр 
нда је све за бадава, крај је.“ Глас му је дрхтао, кад је ово говорио, а сузе му блистаху у очи 
/p> <p>„Сестро“, каже јој он, а глас му је пун љубави и нежности, „велики те удар задесио, Бог  
ао одсечена глава Лазарева, а и глас му је такав.</p> <p>То ће бити Светозар, брат Лазарев, пом 
му је запалила рођа његова, светлост му је несносна, њему да је ноћ, помрчина или најбоље, Боже 
о још није ни изишло из земље, а већ му је судбина донекле решена.{S} Ако му у упаљеној земљи у 
неће Маша да узме пушке у руке, вежу му је на леђа, напуне му телећак камењем и вијају га од ју 
в, а ни она јерусалимска икона, коју му је ујак метнуо у колевку, није остала без утиска.</p> < 
д најстарији:{S} Миливој.{S} На лицу му је урезана доброћудност; али се сад то лице намргодило. 
> <p>Стишало се и у Боривоју...{S} Њему је само у пола јасно, где је био и шта је све хтео оне  
ико месеци, а Лазар се не мења.{S} Њему је постало све равно до Косова, равне су му чак планине 
{S} Кад се разабрао мало, а оно, о њему је реч.{S} Управо не о њему, него о његовој деци, та де 
а његова два богаљаста коња.{S} Но њему је дала Марта десет нових дуката на јабуку, (он је мисл 
, те је издржао онај тежак пост; у њему је сад она енергија, с којом се бацио на назаренско вер 
мајку у оном неизмерном очајању; у њему је сад она енергија, која овлада њиме, кад се решио, да 
ђе језа, само чича-Срдана не.{S} У њему је сотона или бар вино, а то је од прилике све једно.{S 
жује Мирко, „још непречишћен.{S} У њему је заостало још по нешто од прошлих грехова.{S} Сотона  
блачи у свечано недељно рухо.{S} У њему је сад енергија — она енергија, коју је познао у себи ј 
те?“</p> <p>„Видиш, дакле брате, у чему је разлика.{S} Друштво добрих људи не пребацује се у то 
р је из ових речи на мах увидео, у чему је ствар.{S} Обрен је одвукао Милеву.{S} Дође му тешко, 
олео да сазнамо истину о том:{S} У чему је клица Назаренства и шта је повод Назаренству.“</p> < 
ечег <hi>страшног</hi>“.</p> <p>„У чему је то?“</p> <p>„Је ли вам позната <title>Одисеја</title 
но ми.{S} Ако и спремамо што, на тавану је.{S} А нема здравијег закуска од шљиве.{S} Бадава, Фр 
} И нису се убојали.</p> <p>Чича-Срдану је тешко и он оде оне недеље по подне у крчму.{S} Ми Ср 
м, дрветом.{S} Пре два, три дана млатну је каменом, па беж.{S} Но спотакне се и паде на камен,  
че, госпођа Меланија би сломљена.{S} Њу је највише придобило то, што се бојала за мужевљево здр 
он тако често говорио с Лазарем и на њу је већ пре тога много и много мислио.</p> <p>У исти мах 
рла, кажу од силна боја, а кћер Варвару је скоро убогаљио.{S} Не може се баш рећи, да јој је по 
истргла револвер из руке...{S} У Лазару је остало још увек толико поноса и савести, да се згроз 
и несталније окренути.</p> <p>Светозару је сад најпрече било, да придобије лекара, па је отишао 
друго као рођена браћа“.</p> <p>Но Перу је мучила друга мисао.{S} Често сужанство убило му је с 
рала се, а кад се стала цепати, онда су је крпили и лепили, тако, да данас беше комад надимљене 
 земље од својих прилога, заједнички су је обрадили и засејали житом.{S} Сад су добили од прода 
да очисте икону — врућом водом прали су је и рибали, са чега се утрла боја још већма.{S} За тим 
 жена од своје воље пошла за вас или су је натерали?“</p> <p>Боривоју као да одахну.{S} Из овог 
ене и упрљане крпе.{S} Но у породици су је опет за то већма поштовали, него ма коју другу икону 
 овог питања прочитао је пресуду. „Нису је натерали“, каже, „она није имала ни оца ни матере; м 
ћ је сазрео и готов за жетву, и гле, ту је већ и жетелац; ето, подигао је срп, да покоси клас!{ 
Марко ишао, кад је славио крсно име; ту је било шест врсти вина, гајдаш из Шида и да богме — уг 
енско, старо и младо. <pb n="176" /> Ту је ратарка и попадија, ту доктор и ковач, ту неколико г 
ља, све што видимо и „не видимо“.{S} Ту је био понтиски Пилат, пророци, ускрснуће мртвих, па на 
зна, хоће ли бити и места за све.{S} Ту је прота, ту неколико свештеника из места и околине, ту 
упком пуна, милина ти је гледати.{S} Ту је мушко и женско, старо и младо. <pb n="176" /> Ту је  
о се код Лазара назаренски одбор.{S} Ту је Мирко, ту Тома, ту Лазар, ту још три друга брата, а  
жена, читају св. писмо или шапућу, а ту је и Гига.{S} Седи непомично на столици, седи као окаме 
ш шта, данас ми није нешто добро, (а ту је одма приметила, да не говорим истине) и ја нећу ићи  
ј, него за плач.{S} Ето га, грк Сима ту је, па нека каже, како <pb n="129" /> је испратио сад у 
р кад мало забразди, онда:{S} Шта је ту је.{S} Каже: „Кад дођем кући, биће тако и тако вриске и 
ељено баш братски, али шта ћу.{S} Брату је потребније но мени.“</p> <p>„Све то може бити, ади н 
 боцом подсмевача посред лица.{S} Панту је облила крв, те га на колима однели кући, а Лазар као 
те је тиме учинио од зла горе.{S} Марту је та порука погодила као камен; за часак је збуни, а к 
ио земљу?{S} Дајте ми на поле.{S} Ја ћу је радити добро и ви ћете боље изићи на крај, но да је  
ћу у реду.</p> <pb n="99" /> <p>Уз кућу је пространо, чисто двориште, у ком је засађено неколик 
ади, вила разграђује“.{S} У овом правцу је говорио Светозар, па је у многих и он наишао на одоб 
, ето ти га опет у скупштину.{S} У лицу је црвен као рак, а кад Назарени хтедоше да започну мол 
си, као да није никад постио.{S} На мах је заборавио Јерусалим, Христов гроб и сва уживања оног 
хоће кад год да се утиша.{S} У први мах је изгледало, е ће се и Боривоје смирити, али већ у дру 
 видело, да је Србин.</p> <p>У први мах је стао на средини собе, непомично, доцније се упутио л 
уља, но брзо се прикупи.{S} У један мах је изгледало, као да ће побећи, али само у један мах, ј 
уку рђав човек.{S} Кад се оженио, одмах је другог дана истукао своју Кристу, ни криву ни дужну. 
во прошапута: „Кад се човек убије, грех је; је ли?“</p> <p>„Грех“, каже она. „Ето, ја цео дан м 
квом, а после наопако би им било, да их је до сад видео свет пред скупштином.{S} Но данас је из 
се окрећу једно преко другог, као да их је сотона измешао великом варјачом.{S} У ушима му лупа, 
 „Где су ти деца, пустињаче?{S} Нада их је мало пре одвела твојој тетки, нек буду мало и тамо — 
аве.</p> <p>Његова тетка Стана узела их је к себи; суд им је поставио стараоца, а и издржавање  
дводе к себи на ручак, па и код Томе их је у таквим приликама било и по двоје, троје, но сад је 
Буба је, неки:{S} Црв је, но највише их је, који веле, да су њиве уврачане, за то треба чекати  
тем.</p> <p>Тома је био једини, који их је тешио.{S} Он се позивао на речи апостола Павла, који 
 могао да их са свим доближи жив, он их је доближио — мртав.</p> </div> <div type="chapter" xml 
Боривоја на ове еванђелске речи и он их је под утиском љубави изговорио таким жаром и ватром, д 
место, одмах наводи чије су речи, ко их је забележио, у којој је глави и у коме стиху.{S} С дру 
који стоје код вас на пољу, а колико их је неваљалих, а први су међу вама?!{S} У божје име нема 
једну вероисповест више, бајаги мало их је.{S} А не смета нами то.{S} Било је поштења кад више  
сад стојали једно према другом, било их је милина гледати.</p> <p>„Лепа је“, помисли он у себи, 
за неку нову врсту Назарена.{S} Било их је, који су отворено говорили: „Поп-Светозар ће нас под 
новчића. „Доста је“, вели Мирко, јер их је још било, који су хтели дати. „Па немојте заборавити 
оне најсиротије.“ Говорио је, од каквих је штетних последица по здравље и благостање то непамет 
у ваљани и даровити људи и сваки од њих је из светог писма друго шта прочитао.{S} Оне речи апос 
 _</p> <p>„Онде је само тело, прах, дух је код Бога“, рече свекрва место сина. „Бог га је одазв 
„Аха, дакле си се пречистио.{S} Св. дух је слетео и на тебе?{S} И ти баш за цело мислиш, да св. 
{S} Доста ми је.“</p> <p>Истражни судац је дозвао судског лечника, да прегледа Обрена.{S} Лечни 
 на 4 године тешке тамнице.{S} Бранилац је уложио призив на виши суд, али док је призив био на  
књу, те узела браниоца.</p> <p>Бранилац је на суду изговорио лепу беседу о ускакању код Срба.{S 
{S} Кад је Светозар ушао у собу, старац је седео на постељи, за леђа му подметнули јастуке, а Л 
а, највећма налик на покојника.{S} Отац је мртав, он неће више устати, да се покаже, па ко ће д 
ађу.{S} Син је терао коње путем, а отац је са обе стране пута брао туђе кукурузе и трпао их у к 
ја терам то од памтивека.{S} И мој отац је био просјак и дед ми је био то, па се опет задовољав 
а, може да ће имати око 30.{S} Њен отац је давно умро и оставио жену с дететом, а од наследства 
ушкати. „Слушајте“, каже Јованка. „Отац је приповедао матери о неком Назарену.{S} Нисам све чул 
едају“, одговара Боривоје.</p> <p>„Отац је казао, да ћете радити код нас, докле вам год не изиђ 
теници, за њима остали.{S} Шандор ковач је последњи.{S} Он је управо хтео већ да се врати, кад  
че ближе. „О, тај премудри Соломон, баш је враг.{S} Читам његову песму над песмама.{S} Тамо нап 
бро је“, каже, „што стиже међу нас, баш је на време.{S} Јер треба да ти кажем, а и морам да ти  
 Боривојевцу смо, а по подне је.{S} Баш је време жетви.{S} Кад гледаш с улице, село дошло пусто 
ише отима.{S} Ено, премудри Соломон баш је био премудар и увек је писао: „Чувај се жене, као жи 
 баш толико до ње стало, ишти и добићеш је.“</p> <p>Овим се свршио разговор о наследству, али М 
 опрезу“ и разиђоше се куд који.{S} Још је покушавао Здравковић да поврати и заустави разбијену 
а; виђала сам и другу децу, али ово још је видех.“</p> <p>Лекар је пришао Боривоју и загледао г 
е показују, да су — душевне.</p> <p>Још је порано, те су скоро сви на дворишту.{S} Сви су одеве 
а ме. „Хоћу да се разговарам с тобом“. „Је л’ важно?“ каже. „Важно је, хоћу да те питам:{S} Шта 
 <p>Тома погледа у болесника, па пита: „Је ли баш врло зло?“</p> <p>„Јао, леле мене, не знам.{S 
 а кад би подне, он само хукну и пита: „Је л’ већ готово?“</p> <p>„Ех, јест“, вели Пера „није н 
 то не би доликовало Назаренци.</p> <p>„Је ли брат Лазар код куће?“</p> <p>„На њиви је.“</p> <p 
е дороцем и бацим је у кола...“</p> <p>„Је л’ се бранила, отимала?“ пита истражни судија.</p> < 
Богу, васкрсењем Исуса Христа.“</p> <p>„Је ли ти улио Господ још какву жељу?“</p> <p>„Моја је д 
г</hi>“.</p> <p>„У чему је то?“</p> <p>„Је ли вам позната <title>Одисеја</title>?“ пита он.</p> 
кви по трему Соломонову...“ Па онда: „А Јевреји и опет узеше камење, да га убију.{S} Исус им од 
речи апостола Павла у његовој посланици Јеврејима глава VI. стих 1.-8., где вели: „Да се дамо н 
 Соломон, „све су то већ измудрили наши јеврејски мудраци.{S} У талмуду пише:{S} Ко у пустињи и 
0" /> трч’ брзим кораком... један, два, један, два.{S} Везивали га и за неки колац, на сунцу.{S 
ао да месечеви зраци лагано, постепено, један по један, продиру у комору...{S} Све је видније.. 
га од јутра до мрака:{S} Један — два... један — два... <pb n="90" /> трч’ брзим кораком... једа 
... <pb n="90" /> трч’ брзим кораком... један, два, један, два.{S} Везивали га и за неки колац, 
„Убио сам жену...“</p> <p>Зачуо се цик; један само, али су све три девојке цикнуле у један мах. 
у ћелији још два сужња, и то ратара.{S} Један је био крупан, висока чела, бистра погледа и мирн 
ло је два протеста, два нова правца.{S} Један правац зове се — анархизам, други правац — Назаре 
а страни учених синова из Лазаревца.{S} Један је професор, други мерник, трећи адвокат..</p> <p 
аву је заронила у руке и не миче се.{S} Један крај од образа њена види јој се према светлости о 
мењем и вијају га од јутра до мрака:{S} Један — два... један — два... <pb n="90" /> трч’ брзим  
после тога горко уздахну, осети, где га један од његових другова, Лазар, ухвати за руку и својс 
 се појави црвени појас, прота, па онда један, два, три, свештеника, за овима неколико од госпо 
покојни жабаљски прота Папић.{S} Баш на један од највећих светаца даде изнети на средња црквена 
да је у вароши био пре четрдесет година један адвокат, па и тај није могао да држи краве, но је 
му и хаљину.</p> <p>„И ако те ко потера један сахат, иди с њиме два.</p> <p>„Чули сте, како је  
врана, неће ван света.{S} Ако се и нађе један у стотини, тај један се изгуби, њега не виде, он  
Ја сам својим рођеним ушима чуо, где је један калуђер администратор рекао у црквеном одбору: „А 
>„Апостол Павле је казао: „Носите бреме један другога и тако ћете испунити завет Христов“, рече 
еци је и баци је, јер је боље да погине један од удова твојих, но да све тело твоје буде бачено 
ноге његове... <pb n="229" /> Онда рече један од ученика Христових, Јуда Искаријотски, који га  
ла, да хоће да се покоре том суду.{S} И један и други изабраше по три човека у тај суд, а та ше 
ашла, да у води има два дела оксигена и један део хидрогена.{S} И кад доведем у свезу оксиген и 
ла Богу убио, имам ја и данас више но и један у селу...{S} Поткрадај ме колико ти је воља, не б 
у јој дође на памет мисао, да они, који један хлебац једу, не треба две вере да верују и она —  
це до пламена често не треба више до ли један тренутак, само ако је ветра.{S} А у Боривојевим г 
један те не осуди?{S} А она рече:{S} Ни један, Господе!{S} А Исус јој рече:{S} Ни ја те не осуђ 
 Жено, где су они, што те тужаху?{S} Ни један те не осуди?{S} А она рече:{S} Ни један, Господе! 
у: „Похватајте те пророке валове, да ни један не утече“, а има их 450. И похваташе их и Илија и 
{S} Шта ћемо, ако од свију нас можда ни један није у свему добро схватио?{S} А то је и најверов 
а раменима отискују.{S} Рукама га се ни један не дохвата.{S} Лазар стоји на своме месту као ока 
 упалио бадњак, каква још није палио ни један српски син.“</p> <p>И заиста, у мал’, у мал’ што  
троје се стресоше.</p> <p>У онај мах ни један од облака, који јурише висином, није заклањао мес 
их, тамо улогу свештеника никад не чини један, него више њих.{S} Увек ће други и други читати м 
.{S} Ако се и нађе један у стотини, тај један се изгуби, њега не виде, он не рачуна, нема га.{S 
е је писме „а“ а које „и“, кад су налик један на друго као рођена браћа“.</p> <p>Но Перу је муч 
 Соломон у слави својој не обуче се као један од њих“.{S} Па да ли се ви <pb n="149" /> тога др 
 но што данас лажемо, варамо и сатиремо један другог за ону кору хлеба или за оно — прасеће печ 
ечеви зраци лагано, постепено, један по један, продиру у комору...{S} Све је видније...{S} Сад  
ер су се онде затекли и од њих један по један отпада.{S} Има нечег, што сваки од њих у дубини д 
ко светаца кући те меће из пушака.{S} У један мах дође Милева.</p> <p>„Не пуцај Свето, бата Лаз 
зар се заљуља, но брзо се прикупи.{S} У један мах је изгледало, као да ће побећи, али само у је 
је, мајко?“ питају Светозар и Јованка у један глас.</p> <p>„Није добро, децо“, изговара она, а  
и не виде.{S} Њему то дође тешко, кад у један мах осети, да није сам.{S} Подиже главу и виде, г 
ка.“</p> <p>„А... а... а...“ веле све у један глас, „ви превазилазите и Шандора ковача.{S} Па з 
 само, али су све три девојке цикнуле у један мах.{S} Јулка већ хтеде да бега, али кад виде, да 
трпи, али место ње вриште остале жене у један глас.{S} Мирко, Тома и остали старији људи догура 
</p> <p>Дође према риту и учини му се у један мах, да чује урлање курјака.{S} За часак хтеде да 
 <p>„Анархизам и Назаренство престаће у један дан.{S} Њих ће обарати само онај, ко буде радио н 
повео је два госта собом.{S} Код куће у један мах прође кроз кујну и осети, где се заустави Мил 
жи га за постељу, завежи три преслице у један сноп, очитај оченаш и удри по њему све дотле, док 
се избрише из наших редова“, веле сви у један глас, а брат Мирко додаде: „Кукољ нека се треби и 
тише: <pb n="118" /> хтедоше апостоли у један мах силу силом да одбију, тада изусти Христос за  
/p> <p>„Добар дан“, забрујаше све три у један глас, кад стигоше до Боривоја.</p> <p>Он се задуб 
о не може и жена?“ — гракнуше све три у један глас.</p> <p>„Зар жена није човек?“ пита Јулка. „ 
<p>„А ако се не воле?“ питају све три у један глас.</p> <p>„У нас није као код вас, да се угађа 
ецала од радости, а чича Срдан искочи у један мах на авлију, јер му у соби беше и загушно и тес 
изгледало, као да ће побећи, али само у један мах, јер за тим обори главу, опружи руке нуз бедр 
 и оне охладнеле старце.</p> <p>Лазар у један мах хтеде да скочи и да га загрли, али се уздржа. 
у пољу, притајили се у кућама.</p> <p>У један мах се подиже с друма прашина нагла, као да је го 
арани будући од своје савести, излажаху један за другим, почевши од старешине до последњих; <hi 
много, него вели: „Доста ће бити, да их један од нас посаветује.“ А Лазару не изгледа ствар чис 
у тамо, јер су се онде затекли и од њих један по један отпада.{S} Има нечег, што сваки од њих у 
у чине Назарени не само недељом, но још један дан у недељи.{S} Негде средом, а негде четвртком. 
во посматрала и ја сам то опазио.{S} На једаред јој рекох: „Знаш шта, данас ми није нешто добро 
о раменима као жену, он јој дође сад на једаред тако мали, мали.</p> <p>Кад је Боривоје дошао к 
>„Ја и не лупам главу, да платим све на једаред и одмах.{S} Ти си казао, да има времена, може с 
ва јела, која год познајемо, скувамо на једаред, само ако имамо.{S} Ето“, каже, „славиће наш ра 
и бољи дани.{S} А свануће нам онда, кад једаред појмимо, да нам у заједничком добру лежи спас,  
меља изрекао ни једне речи, споменуо је једаред у свом предавању, да би човеку на дан доста бил 
ају хоћете да малакшете.{S} Само кад се једаред упутило, све ће добро бити.“</p> <p>„Упутило се 
} Он је тражио згоду и приближио јој се једаред, дваред, триред, десет пута, али све у залуд.{S 
гласом пуним очинске љубави, „ја сам ти једаред већ говорио о некој ствари, но ти канда ниси уз 
 оцем.{S} Ја могу с њиме о том говорити једаред, ако не послуша, онда је све за бадава, крај је 
га сматрао као строгог оца, који ће нам једаред страшно и немилостиво судити.{S} За то га се бо 
есто говорила у себи: „Само да их видим једаред удружене, па ма трећи дан умрла“.{S} Била је ве 
ине“, рече му, „видео си...{S} Још само једаред учини што не треба, и ја ћу умрети... мене ће и 
ати.{S} Време је, да и у томе послушамо једаред божје и Христове речи.“</p> <p>Раздрагао се чак 
меши и враголасто рекне: „Маните ми већ једаред мога пустињака на миру“.</p> <p>Боривоје као да 
ле?</p> <p>- - - Тома је после тога још једаред-дваред говорио на само Боривоју, каква опасност 
ела, младић око својих двадесет година, једва му удариле науснице.</p> <p>„Шта је Миливоје?“ —  
био у нашем селу човек богат, али тврд, једва је смео да се наједе.{S} Звали га Гавран.{S} Он ј 
а...</p> <p>Боривоје, кукавни Боривоје, једва може да окрене главу, да је не гледа.</p> <p>Може 
односи на зиму.</p> <p>Жене, Назаренке, једва шапућу, тек ова или она прићи ће ком брату или пр 
мрла.{S} Чим он закуца на прозор, тихо, једва приметно, она се трже.</p> <p>„Ко је?“</p> <p>„Ја 
оме мира.” </p> <p>Влада је био тронут, једва се уздржао а да пред лекаром не ижљуби жену.</p>  
тра ћу у варош“, вели неки плав младић, једва му удариле науснице.{S} Има ли ко, да га повезем, 
p>Лазаревац није далеко од Боривојевца; једва ако је сахат хода.{S} Боривоје се упутио пешке и  
почне претити.{S} Док моли, он је мали; једва је толики, колико дете од 6 година, али доцније р 
 беше страх; ухватила га нека немоћ.{S} Једва се једном подигла несретна жена с пода и пође пра 
 <p>„Није добро, децо“, изговара она, а једва дише.{S} Светозар побледи, он је то схватио, као  
 болестан, још се не диже из постеље, а једва се четвртог дана мало разабрао.</p> <p>Тако прође 
— дететом.{S} И док се парница код суда једва кретала, донде су сплетке и оговарања <pb n="9" / 
ова.{S} Вели: „Хвала Богу, кад дође; ја једва остадох жива, стара сам, па тешко гледим и себе,  
теван се није више вратио, а и Боривоје једва остаде жив.{S} Кад је донео мртва вука у село, би 
 у свакој улици има их и по десет, које једва чекају, да се обесе човеку о врат, и ти нашао <pb 
да поклекну мало, побледи, па онда рече једва чујно: „Истина, била сам рђава...“</p> <p>Чича Ср 
} Кукавица је дошла некако искривљена и једва моћна за посао.{S} По смрти своје жене поверио је 
> <p>Здравковић се све једнако врпољи и једва се мало умири, кад узе реч професорски друг његов 
и ћеш умрети.“ Ја нисам хтео да лажем и једва ме махнуше.{S} Донели ме крвавог и модрог овамо,  
ртва вука у село, био је сав изуједан и једва је могао да исприча, како је текла борба.{S} Но з 
же.{S} Тако је то обично код људи, који једва чекају, да се састану и наразговарају.{S} Преглад 
 мене.{S} Та, ево си ме изломио, да сам једва жива.{S} Док ниси био Назарен, па кад си ме тукао 
.</p> <p>Била баш недеља.{S} Чича Срдан једва домили до куће, кад чу ту вест.{S} Одсекле му се  
га овде а онде, све једно му је.</p> <p>Једва се поче полако свестити.{S} Сад тек осети, да му  
 Срдане, баш сте нас поплашили“, каже. „Једва вас познадох оваког...“</p> <p>„Ћути, квочко мато 
нимљиво говори.{S} Но то му не смета да једе.</p> <pb n="184" /> <p>„Господин-докторе, опростит 
 има много живине.{S} А ова наша крмача једе живину.{S} Ми је за то и продајемо.{S} Али би да ј 
р глава ако ништа друго, па чак и гаров једе шунке и сарме на данашњи дан“.{S} И опет ја њојзи  
ла; џаба је.{S} Мој Јова дошао кући, не једе, не пије, на оној муци ухватила га грозница, а кад 
 сади виноград, а од плода његова да не једе?{S} Ко пасе стадо, а од млека стада да не пије?{S} 
прасе и поје „Рождество“, али старац не једе, но се заплака.</p> <p>На велики петак мора Јова д 
, да и он буде код свог укућана, кад се једе печење.{S} Талијан шта ће, но нуди, а Гавран не че 
егови, нека дође драги мој у врт свој и једе красно воће своје.“<ref target="#SRP18966_N6" /></ 
наразговарају.{S} Прегладнео човек мало једе; препуно срце мало говори.</p> <p>Ухватило се и ве 
е, но нуди, а Гавран не чека дваред, но једе за тројицу.{S} Досади се то Талијанци, а Талијанке 
е, брале.{S} Твоје име носи, твој лебац једе, а другом отвара врата своје собе... ајак, не може 
е да баш и прогутам коју.{S} Трешања не једем никад без коштица.{S} Нису ми иначе слатке.{S} Па 
и пијаница или хајдук, с таквим и да не једете...“</p> <p>„Ми дакле“ вели Боривоје, „по заповес 
евим, који пасу сами себе.{S} Претилину једете, вуном се одевате, кољете товно, стада не пасете 
ку, али не би их довукао више натраг ни једецима, а не речима.</p> <p>Пете недеље је требао и о 
 сели из овог назаренског манастира.{S} Једила се, што јој Лазар умаче, али се као и свака лако 
 рећи, да је ружна.</p> <p>Нада је била једина од сеоских девојака, с којом је Боривоје говорио 
м Ђока православан и међу снајама једна једина — Јелена:{S} Сви остали „поверили“.</p> <p>Но оп 
 шипарица.{S} Чича-Срданова домаћица је једина, која се све нешто нада.{S} Њено материнско срце 
у исто време „поверио“ и Маша Јанковић, јединац, син врло имућног ратара.{S} Његов отац хтео је 
к?{S} Јесу ли и тамо учитељ и свештеник једине капије, кроз које свако зло мора проћи?...{S} Не 
ри старије жене, које су имали, биле су једине „верне“ у пуном смислу те речи.{S} Они остали би 
а помодрио, позеленио, пожутео.{S} Јао, једини мој мужу, само се сад предигни, никад више нећу. 
.{S} Мирко је клонуо, а и поболевао је; једини Тома је био ревностан, вредан, дурашан, али баш  
и.{S} За то јој је време поручио брат — једини, кога је имала — да дође и подели с њим оно мало 
 књиге, које они писаше, прогласише као једини пут, који води просвети, спасу и напретку.</p> < 
релци над згариштем.</p> <p>Тома је био једини, који их је тешио.{S} Он се позивао на речи апос 
жао од свега покора — не зна се.</p> <p>Једини је петао утекао из оног покоља, јер беше на најв 
н. „Види Бог“.</p> <p>У Јелачића била и јединица ћерка, Јованка.{S} Девојка није баш необично л 
 се крштење свршило, по његову мишљењу, једино с прањем телесне нечистоте, а у осталом је његов 
и у томе, да што пре седне међу нас.{S} Једино је, да га што пре крстимо, па онда и оженимо.{S} 
оже говорити ко шта воли, стражари пазе једино на то, да се том приликом без надзора не износи  
Маните се свега, рече јој, и брините се једино за дете“.</p> <p>— „Све је готово и приправљено“ 
 Лазар јој је доказао, да тај спас лежи једино у Назаренству.</p> <p>Ишла је потајно судији и к 
 крв.{S} Погледом тражи Лазара, од њега јединог ишчекује помоћи, али га не види.{S} Сви ти људи 
е.{S} Село је тумачило, да он жали свог јединог друга Стевана, само је Марта друкчије схватала  
 нарадио?!{S} Ево сам добио због једног јединог телета годину дана, а шта би тек било за оне чо 
ренка.{S} У руци јој цвет, ружа, по том једином „накиту“ можеш видети, да није Назаренка.{S} Мл 
а ту страну.{S} Каже: „Да је у нами дух јединства а не дух раздора, ми би се сложили, овако бољ 
Ето, такав је био Пера Крња.{S} Он није јединствена слика у нашем друштву; има их, на жалост, д 
а — повери.{S} Повери, да изведе у кући јединство, повери, да угоди Милеви и то баш онда, кад М 
а оно трећег месеца после женидбе свога јединца заклопи очи за навек.</p> <p>Боривоје је много  
ша Стана Мићина не пусти сузе за својим јединцем.{S} Видим, нема је овде.{S} Сигурно се поболел 
доцније све те три ствари одобрио...{S} Једна <pb n="29" /> ствар била је овако:{S} Пре но што  
о село има две јаке гвоздене капије.{S} Једна је капија свештеник, друга капија учитељ.{S} Нико 
и, ваде из шпагова две мале књижице.{S} Једна је „<title>Нови Завет</title>“, мало ручно издање 
ста сам Ђока православан и међу снајама једна једина — Јелена:{S} Сви остали „поверили“.</p> <p 
 <pb n="119" /> <p>„Молим, молим“, рече једна од госпођа, „свештенство иде напред...“</p> <p>Ст 
 одоше куд које.</p> <p>„Назарен“, рече једна од њих у поласку.</p> <p>„Анархист“, рече друга.< 
ч-две, кад се из гомиле женскиња одвоји једна, најлепша, али најпростије одевена.{S} И у ње је  
колац.“</p> <p>„Та то је страшно“, вели једна од сеоских госпођа.{S} Њен је муж ватрен кортеш з 
Назарене.</p> <p>Толико није пиштала ни једна као Рахила.{S} И томе се нису чудили ни верни, ни 
а Фарисеја“, али изустити није смела ни једна...</p> <p>Кад је Светозар отишао с Јованком, дошл 
да заврне момку памет.{S} То не може ни једна жена, па ма била одмах Францускиња, а Францускиње 
ни таје ту ствар, кад слично не чини ни једна хришћанска вероисповест.{S} Примедба пишћева.</p> 
, да сваке суботе туку мужеве.{S} Но ни једна од њих није могла да сачека суботе, него удри још 
} Други то не може докучити.“</p> <p>Ни једна црква не таји свога учења и обреда.{S} Па за што  
У великој битци није то још победа, ако једна чета на једном крају победи своје противнике.{S}  
у.</p> <p>„Господ га је умудрио“, шапћу једна другој.{S} Кад се мушки опростише с њим, много му 
ди десет...“</p> <p>За тим је дошла још једна литра и та им је шапутала, да не чекају дуго, а о 
 је излазила из цркве“.{S} Каже: „Одело једнаке боје зове се <hi>егал</hi>, онај прашак на њено 
мало или велико опело.{S} Зар нисмо сви једнаки пред Богом, па зар не треба да смо једнаки и пр 
наки пред Богом, па зар не треба да смо једнаки и пред свештеником?{S} Продајемо столове, прода 
етио, да се у њему пореметило нешто.{S} Једнако је поболевао и очигледно је венуо.{S} Наскоро ј 
мисле дошао је страшни суд, јер ломњава једнако траје.{S} То ради Боривоје.{S} Кад виде, где Ми 
земљи, не гледајући на њих.{S} И кад га једнако питаху, исправи се и рече им:{S} Који је међу в 
и.{S} Иде лагано напред и рукама се све једнако опире о зид.{S} Нечујно је отворила собња врата 
 многу истину.</p> <p>Здравковић се све једнако врпољи и једва се мало умири, кад узе реч профе 
 Читаву ноћ није могао да заспи, но све једнако уздише.{S} Кад је запазио, да је Лазар будан, п 
е само његову жену.</p> <p>„Али баш све једнако на њој“, каже нека. „И хаљине и огртач и ципеле 
 заточеника у Назарене.{S} Све троје је једнако природно.</p> <p>Осуђеник затрепти од милине, к 
е сваки члан православне цркве оглашује једнако, изволите укинути тасове; ја са своје стране пр 
сила:{S} Обоје треба да признају, да су једнако криви, да моле једно друго за опроштај и да пре 
дам по улици, нема никога, а Милева још једнако стоји пред врати, гледа у небо, које баш поче д 
е на фишкала.“</p> <p>Марта је била још једнако раздражена, као што је то обично у болести и по 
већ четврти пут ушла у собу, а Тома још једнако хвали своју Варвару.{S} Кад хтеде да пође, он ј 
ве, да се друштво учврсти.{S} Он је још једнако поболевао, осећао је, да неће више дуго, те хте 
уном смислу речи погазио Гају, који још једнако стојаше уздигнутом батином.{S} Онда разгрну оне 
Већ је почело да се развиђава, а он још једнако лежи на рукама мајчиним, у пола обнезнањен.{S}  
зивали су Јованци, да му узрујаност још једнако траје.{S} Тако око поноћи умири се, сео је. <pb 
и кад је устао — побеже.{S} На пољу још једнако веје снег.{S} Он стао на сред друма и промишља. 
да води Боривоја у затвор, а оне су још једнако тамо.{S} У оној полутами дошле су Боривоју као  
ан, па јеси ди видела чак и марамица од једне боје“.</p> <p>„Шта могу вредити они низови бисера 
жене?{S} Из једне постеље устадосте, из једне куће изиђосте, па једни ће на молитву овамо, друг 
жеви?{S} Мужеви, где су вам жене?{S} Из једне постеље устадосте, из једне куће изиђосте, па јед 
“</p> <p>„Од прилике, из две голубице и једне мачке.“ </p> <p>Све су сикнуле на њега.{S} Он је  
ам чуо, Бог нека ме убије, ако слажем и једне речи“.</p> <p>„Дед, само даље.{S} Шта је радила М 
који није олако и без темеља изрекао ни једне речи, споменуо је једаред у свом предавању, да би 
, т. ј. средином њиховом води пут.{S} С једне ће стране седети мушки, с друге стране женске, на 
е устадосте, из једне куће изиђосте, па једни ће на молитву овамо, други онамо.{S} Кад осване Б 
и св. апостола Павла не смемо да будемо једни с онима, који хуле Бога и клањају се иконама, кој 
, сестро моја невесто, отела си ми срце једним оком својим и једним ланчићем с грла својега.{S} 
, отела си ми срце једним оком својим и једним ланчићем с грла својега.{S} Лепа ли је љубав тво 
а и народима.“ — „Па говоре ли сви људи једним језиком?“ питам га. „Не говоре“, каже он. „Којим 
 продужи:</p> <p>„Пре свега да дођемо с једним на чисто.{S} Сви ми, који идемо за Христовом нау 
ста јој је комедије.{S} Само још једно, једно ће само да покуша.{S} И поче да спрема своје ства 
ар ће због тог и <hi>само због тог</hi> једно од нас трпети вечне муке?...{S} Хулио би Бога сва 
њиме ма шта, метнуо га овде а онде, све једно му је.</p> <p>Једва се поче полако свестити.{S} С 
удима друга имена, јер је читаоцима све једно:{S} Звали се они Пера или Паја, Анка или Јованка. 
дно какав пост пости, а кад му није све једно, онда је он још увек воли, као и пре.{S} А на пос 
на или бар вино, а то је од прилике све једно.{S} И он дивљом руком зграби кћер своју за главу, 
аците у земљу.{S} Зар је по то зрно све једно, хоће ли земљу сажећи сунце или ће је оросити бла 
олико распитивао, онда није ни њему све једно какав пост пости, а кад му није све једно, онда ј 
ржао је оно, што му је требало; нами је једно као друго, тек спомена ради.“</p> <p>„Ама за што  
 који боље знају но млади, шта пристаје једно уз друго“.</p> <p>„И ваша млада нема венца?“ пита 
илеве, „одмах мислио, да нису њих двоје једно за друго, али сам онда оћутао...{S} Видим сви хоћ 
ледајте, што се то двоје тако разликује једно од другог; то су рођена браћа.{S} Анархизам пропо 
 признају, да су једнако криви, да моле једно друго за опроштај и да прекину парницу пред судом 
И прочита ово:</p> <p>„Не забрањујте се једно од другог, већ ако у договору и за време, да пост 
љани људи толико заборавише и бацају се једно на друго блатом; а неки су отворено устајали које 
.{S} Умирују поп-Јашину госпођу, износе једно другом разлоге против Назарена, па на послетку се 
 да није потребно.{S} Тако много личите једно на друго.{S} Како сте?{S} Јелте, да се и ви домиш 
д нас запне говор, лако је.{S} Одмах ће једно ма које запитати: „Где сте били у последње време  
утурио читава расточена кола сена, но и једно од ових малених писмена.{S} Како Боривоје сазна,  
{S} И у самој скупштини више су гледали једно у друго, но у свето писмо и „Харфу Сиона“.{S} Па  
бично леп човек, па како су сад стојали једно према другом, било их је милина гледати.</p> <p>„ 
лада Милин и Стана Павлова баш пристали једно за друго.{S} Време је.“ _</p> <p>За Тому беше то  
олу.“ „А зар ми не би и иначе приличили једно с другим?“ Она ме само гурну, па тек доцније каже 
же ли то бити, да су Христос и апостоли једно чинили, а друго наложили нами да чинимо?{S} Пробу 
арени и Назаренке засели на клупама, ни једно од њих не погледи више на госте.{S} Они, који зна 
 јер беше с Јованком при вечери, али ни једно од њих не окуси залогаја.{S} Онда се он диже, пољ 
 скупштини, да ће се удружити и постати једно тело, муж и жена.</p> <p>Већ се спустило вече, а  
160" /> као да се пита:{S} Ко ће седети једно до друго за ручком при трпези?{S} Ово није за сах 
 с нашом заблуделом браћом, морамо бити једно.{S} Ми ћемо их освојити обавештењем, примером, по 
 завршио је придику. „Ми ћемо опет бити једно с нашом заблуделом браћом, морамо бити једно.{S}  
?{S} Зар би народ ишао за њим, да је он једно говорио, а друго творио?{S} И ако ћемо тако, онда 
на састану мушко и женско, врло се радо једно пред другим понижавају и износе своје грехе.{S} У 
, брат-Томо, не треба да се устручавамо једно од другог, али ја мислим, да би баш твоја Варвара 
 жалост изгубило.{S} Ако је да узајмимо једно другом на реч, без интереса, као што данас чине Н 
пред судију, добацили су онде у ходнику једно другом тако крупних, гадних речи, да у мало не до 
 јој нешто на памет.{S} Има у св. писму једно место, неколико листи, које је она тако радо чита 
о седе око стола, дошли му, е се окрећу једно преко другог, као да их је сотона измешао великом 
ући, доста јој је комедије.{S} Само још једно, једно ће само да покуша.{S} И поче да спрема сво 
о — паметнији.“ Но шта је то?{S} Чу још једно име и би му, као да га ко удари руком по образу.{ 
оне речи, која вели:{S} Кад бијеш жену, једног ђавола истерујеш из ње, али два утерујеш у њу.{S 
ражи душа моја, али не нађох.{S} Човека једног у тисући нађох, али жене међу свима не нађох...“ 
д, хоћу да га дам на адвоката, орјатина једног, па и вас Фарисеје и лицемере, који цео свет грд 
 до сад нарадио?!{S} Ево сам добио због једног јединог телета годину дана, а шта би тек било за 
pb n="129" /> је испратио сад у пролеће једног нашег богатог домаћина.“</p> <p>„Дошао домаћин д 
у вуци напали стадо, ми их растерасмо и једног убисмо.{S} После смо се позавадили око тога, ко  
рече пресуду; имам много тужитеља, а ни једног заштитника!{S} Не знам шта да радим!{S} Да л’ да 
и, да у Боривоју имају апостола, као ни једног другог.{S} Ког он обрати, тај је обраћен, а што  
 <hi>Србин</hi>.{S} Ту пре некако питам једног: „Шта си ти?{S} Он каже: „Човек“.</p> <p>„Али им 
али праву опасност није слутила.</p> <p>Једног дана, када је Влади још јаче позлило, испрати ко 
} И кад се Исус исправи и не видевши ни једнога до само жену, рече јој:{S} Жено, где су они, шт 
а.{S} Но за то време, док је он победио једнога, одвукао је онај други вук Стевана далеко у рит 
 удара, ни колико пута удара; доста то, једној снаји пребио руку, најстаријем сину сломио ребро 
нства.{S} Они, који се зову Хришћани, у једној цркви се моле Богу, а онај сити не мари гладнога 
 ту мушко и женско, старо и младо.{S} У једној омањој крчми удесише главни логор.{S} Крчмара су 
еник редовно сваке недеље?“ пита. „Ни у једној!{S} Ја знам сигурно чак ни у патријаршеској.{S}  
о је слушала од Лазара, био с Обреном у једној соби, гледао његову муку и слушао из уста његови 
у пушку шрафовима, ексерима, кључићима, једном речи свакојаком старом гвожђушином, па је — обе  
ња, крава, кола, амова, новаца, перина, једном речи свега, што се могло украсти, понети или оте 
, за тим вашку и мачку, гуске и пилиће, једном речи, све живо по кући.{S} Срећа, што му онде не 
то је био лети, а то је дивљи голуб.{S} Једном речи, дивљи голуб је увек дивљи голуб, а кукавиц 
та је чинила све, али јој не поможе.{S} Једном, али само једном, покуша да га бије, али се увер 
ну, те се весеље продужило до подне.{S} Једном речју, право — српско весеље.</p> <p>Сутра дан с 
доста трпила и да је треба избавити.{S} Једном, кад чича Срдан није био у селу, дође Лазар и од 
рем, много је видео и много искусио.{S} Једном речи, био је диван човек, од кад је Ленчица погл 
, изишао је из њега.{S} Док сам ударала једном руком и питала:{S} Одричеш ли се сотоне? он је с 
пет није сео пре за ручак, док не посла једном великом српском листу извештај о данашњем дану.< 
нехотице прелистава по њему.{S} Онда на једном седе уз постељу болеснице.</p> <p>Каже: „Видим о 
и није то још победа, ако једна чета на једном крају победи своје противнике.{S} Ако они други  
 пређоше по редовима и зауставише се на једном месту.{S} Он поче да чита. „И ходаше Исус у цркв 
је тешко дисање њих обадвају.</p> <p>На једном он проговори, управо прошапута: „Кад се човек уб 
дне је у друштву добрих људи.</p> <p>Па једном је ипак опази. „Нисте отишли у друштво?“ пита је 
унца на небу, лакше је, али кад и сунца једном нестане испред очију му, онда му се чини, да је  
ла га је, као оно месец месечара.{S} Од једном се нађе за столом, у кругу породице, а и преко њ 
5" /> кољена њена, не зна ни сам.{S} Од једном осети, где му она додирује руком чело. „Молим те 
цело обилазили кућу жандари.{S} Тада од једном „повери“.{S} Смири се човек, далеко обилази крчм 
а, да промишља о своме путовању, кад од једном искрсну пред њега ђаво.{S} До душе, ко не зна, р 
ријатељица — Назаренка.</p> <p>И сад од једном оживе и Варвара, која је за све време мирно, неп 
зобзирно; сад није могао.{S} Дође му од једном воља, да се брани.{S} Изгледало му је грозно, да 
p> <p>Јованка гледа и чита...</p> <p>Од једном јој мали прстићи пређоше по редовима и зауставиш 
“</p> <p>И опет наста ћутање.</p> <p>Од једном се Боривоје нагло исправи. „Па шта ћу онда ја?“  
ницу, јер се не смеју цепати.</p> <p>Од једном се отворише врата.{S} Зашушта свила; забљешти зл 
ори о <hi>белењу</hi>, навео је, шта је једном учинио покојни жабаљски прота Папић.{S} Баш на ј 
вим суседима то није право, но он им је једном на сред порте довикнуо: „Хо, људи, ко ће да вам  
ах; ухватила га нека немоћ.{S} Једва се једном подигла несретна жена с пода и пође право постељ 
ајања од мртвих дела.{S} Јер који су се једном просветили и окусили добре речи божје, па <hi>от 
е лепо и са нагласком, а није дизала ни једном очију са књиге.{S} Била је сигурна, да ће успети 
ло незадовољан.{S} Лазар га је потражио једном — имали су неких својих рачуна — и Боривоје га ј 
 али јој не поможе.{S} Једном, али само једном, покуша да га бије, али се уверила, да је то бил 
други?{S} Зар може то бити, кад станемо једном пред лице божје, да ће он казати:{S} Ви сте кршт 
Христос је заповедио:{S} Ко те удари по једном образу, пружи му и други“.</p> <p>„То је, кад би 
р.{S} Што једном чује, не заборави; што једном види, запамти, а кад му је било 6 година, знао ј 
ега, а био је и необично бистар.{S} Што једном чује, не заборави; што једном види, запамти, а к 
} Ствар је обрнута.{S} Морам покушати с једном голубицом и две мачке.{S} Видећете, постаћу слав 
ове, које му подмеће женска; али кад их једном прозре, он је онда скоро тако исто паметан као и 
е; само се Јованка сећа, да је њен отац једном о томе дуго разговарао са свештеником.{S} Али он 
о питање.{S} Сетио се, да га је она још једном то питала и довела га онда у забуну.{S} Али дана 
пакленог гнезда.“</p> <p>Срдан трже још једном, а Милева посрну и паде на колена.{S} У тај зачу 
 n="26" /> ипак посаветовати, да се још једном добро размислиш.{S} Неук си, те можеш лако пропа 
илева је наговестила свекрви, да би још једном волела да види дете своје — али ју је свекрва од 
 он <pb n="51" /> је осећао, да ако још једном западне, неће више изићи жив.{S} За неку недељу  
а ће јој поломити све кости, ако му још једном дође у кућу и бацио је на улицу.</p> <p>Баба Јез 
у узаври крв, хоће да их побије.</p> <p>Једном му је мати зановедила, да утера свињче у авлију, 
млађа од шездесет година и која је била једноме мужу жена и која има ^сведочанство у добрим дел 
природно и не може се одржати.“</p> <p>„Једноме се само чудим.{S} Кад се гадите на пијанство, к 
кав велики ходник, њих поставе уздуж на једну страну, њихове затворене сроднике на другу страну 
 сад сам доводио у додир две голубице и једну мачку, па одатле не постаде жена, али сам сад про 
овде је св. писмо, хоћеш да ти прочитам једну главу из њега.{S} И он читаше из Јованова еванђељ 
сте погодили пута.{S} Направили сте још једну вероисповест више, бајаги мало их је.{S} А не сме 
уне на вами речи св. писма: „Како очеви једоше кисело грожђе, а тек синовима трну зуби.“ Ко дак 
ла је на бунару и Марта Иванова, млада, једра и лепа жена.{S} Ведро је држала у руци, али се не 
било много.{S} Марта је родила здравог, једрог сина, коме се и она и човек јој обрадовали више  
ајне гозбе, али не знају ни за пост.{S} Једу просто зготовљена, снажна јела, а пију <pb n="107" 
 памет мисао, да они, који један хлебац једу, не треба две вере да верују и она — повери.{S} По 
ека ти је просто.“</p> <p>Свакога прође језа, само чича-Срдана не.{S} У њему је сотона или бар  
 никог се не убоја до Бога.{S} А кад се Језавеља поче с њим борити, поплаши се и побеже у пусти 
емао у хаџилук, није ни из близу сазнао језгро вере Христове.{S} Он је Бога сматрао као строгог 
, „то је била придика мени, кратка, апи језгровита.{S} Имаш право Јованка.{S} Исус је проповеда 
идике бивале су све то вештије, лепше и језгровитије.{S} А ни стари свештеник није хтео да изос 
 кушања.</p> <p>Сад први пут чу нешто о језгру, о начелима вере Христове; чу на српском језику, 
 оне господње речи, које дођоше пророку Језекији: „Тешко пастирима израиљевим, који пасу сами с 
 начином.{S} Но сад се огорчио.{S} Баба Језекиља не само што му је дошла претњом у кућу, но је  
бично у болести и после болести, а баба Језекиља је свем селу испричала оно исто, што и Марти,  
та прва прилика била је по несрећи баба Језекиља, жена, о којој се по селу говорило, да јој је  
а икону без икаква заједања, а тек баба Језекиља!{S} Она је испоручила, да ће сви судови, сви м 
у кућу и бацио је на улицу.</p> <p>Баба Језекиља није му судила, но га је пред Мартом још похва 
оја је далеко оданде; али нека њу, баба Језекиљу, покуша ко преварити, томе не би требало ни су 
 xml:lang="DE">Halt's Maul</foreign>» — језик за зубе.</p> <p>Сепл саже главу и заћута као опар 
 ћемо подићи споменик, али се угризе за језик и преврну реч.) И кад остаде е мужем сама, она ре 
штама уловио ђавола за уво, а удицом за језик.{S} Кад је уловио ђавола, немилостиво га је тукао 
="101" /> је казао апостол Јаков, да је језик немирно зло и да ћеш пре бубе и звериње припитоми 
 о којој се по селу говорило, да јој је језик још гори и од имена јој.{S} Није ни Марта искала  
е Јаковљеве, у којој се говори, како је језик мали уд, али почини велико зло.</p> <p>Кад би веч 
није још достојан да се ожени, но му се језик прилепио за непце.</p> <p>Али Томин није: „Како з 
нглеског Назарена, преведених на српски језик.</p> <p>Боривоју је тешко, претешко, али је већ п 
о, да у овом другом издању мало дотерам језик.</p> <p>У Новом Саду на Илијин-дан 1896.</p> <p>П 
између њих.</p> <p>Онда се жени одрешио језик. „Сине“, рече му, „видео си...{S} Још само једаре 
ху првом до осмог.{S} Он каже: „Ако све језике човечје и анђелске говорим, а љубави немам, онда 
“ Он поче да извија: „Нашим језиком, па језиком, који смо од матере научили“, али не хтеде изус 
 С усана твојих капље сат, невесто, под језиком ти је мед и млеко, и мирис је хаљина твојих као 
ично и успевао би.</p> <p>Говорио би им језиком својим, простим, начином, који они разумеју, а  
 питам га. „Не говоре“, каже он. „Којим језиком говориш ти?“ Он поче да извија: „Нашим језиком, 
одима.“ — „Па говоре ли сви људи једним језиком?“ питам га. „Не говоре“, каже он. „Којим језико 
 говориш ти?“ Он поче да извија: „Нашим језиком, па језиком, који смо од матере научили“, али н 
ку ону песму, коју поју Срби на српском језику, јер су ноте истоветне.{S} Оне две Мађарице не з 
авно.{S} Мислим, да и немамо на српском језику потпун превод те песме“.</p> <p>„У тој песми при 
о начелима вере Христове; чу на српском језику, у лепом Караџићеву преводу.{S} Лазар је у оном  
данас на српском, немачком и француском језику звучно тепају, како не могу бити без двокатнице  
рали госте.{S} Јер они поју на немачком језику ону песму, коју поју Срби на српском језику, јер 
естаје, па ако ће и пророштво престати, језици ако ће умукнути, разума ако ће нестати“.</p> <p> 
/p> <p>„Шта зар оно, како смо скитнице, језичне?“ пита госпођа Љуба.</p> <p>„Не све; нисте све  
 их има, које не дају човеку живети.{S} Језичне су, па грде, срамоте, а нуз то чине свакојака б 
{S} У селу је сви поштују, па чак и оне језичне жене говоре, да ни грудви није тешко, по којој  
и по кућама, не само беспослене, него и језичне и свезнале, па говоре и што не треба.{S} И прем 
на, „седамнаесту главу из књиге пророка Јејемија.“</p> <p>„Па какве вас мисли обузимају при чит 
..“</p> <p>Дођоше у цркву.{S} Читају се јектенија, па онда забруја и она дивна Дамаскинова песм 
ту толико не поједе као код нас.{S} Сва јела, која год познајемо, скувамо на једаред, само ако  
пост.{S} Једу просто зготовљена, снажна јела, а пију <pb n="107" /> и вино, па чак и ракију, ал 
брат Лазар и ону последњу рану, која је јела моју душу.{S} Било ми је лакше за ово последње вре 
мењају мишљење о дувану.{S} Дуван после јела помаже варењу, али његова добра страна је та, што  
ином.{S} За сад пазите, да му не дајете јела, која су одвише снажна.{S} Но збиља, да покушам не 
арским гозбама не износи више од четири јела; за тим долази сир и воће.{S} Ми ни на што друго н 
ову куварицу из вароши и почну износити јела у подне, па буде ноћ, а још се није све изређало.{ 
ного јело и како човек може с врло мало јела живети, кад се навикне.{S} Каже: „Славни професор  
аше по кући.{S} Боривоје није ни дирнуо јела; с уздрхталом душом чекао је, да му мати почне пре 
а је у прво време носила Боривоју тањир јела, чашу вина или какав налог, како јој је кад мати н 
> <p>Уз пут беше Светозар врло узбуђен, Јелачић, таст његов, само се смејао. „Баш волим“, вели, 
ије му поверише још већма.</p> <p>Судац Јелачић стојао одмах трећа кућа од затвора, те је страж 
коро нечујно Јованчини родитељи.</p> <p>Јелачић се смешио њихову разговору.</p> <p>„Пазите децо 
 наковањ, а оно већ и готово...“</p> <p>Јелачић се насмеја и потапка Светозара по рамену.</p> < 
 вредан, захвалан. „Види Бог“.</p> <p>У Јелачића била и јединица ћерка, Јованка.{S} Девојка ниј 
слободи.{S} Он је још увек на послу код Јелачићевих, где се научише на њега и заволеше га са ње 
азаревцу за пароха, да се жени с ћерком Јелачићевом и да ће за месец дана бити и ожењен и посве 
ку, а и с храном му је боље, јер је гђа Јелачићка добра душа.{S} Увек га се сећа по ручку, па м 
абрани.“</p> <p>Но умешала се и госпођа Јелачићка.</p> <p>„Хо, децо, децо, што удешавате тако н 
 и за проту“.</p> <p>Домаћица Срданова, Јелена, друкчије је мислила; она је хтела да се сврши,  
ку трску, сам остаде Ђока с Јеленом.{S} Јелена му уноси прасе и поје „Рождество“, али старац не 
авославан и међу снајама једна једина — Јелена:{S} Сви остали „поверили“.</p> <p>Но опет се нек 
 даде Лазару његов део.{S} Моли и мајка Јелена за сина и то је чича-Срдана пољуљало донекле, ал 
ћи дан с вечера, долети Светозару мајка Јелена <pb n="186" /> у собу гологлава, није се повезал 
} Кад га онаква доведоше кући, домаћица Јелена сместила га је у постељу, па га још претрпавала  
дан, лакше ће ми бити.“</p> <p>Домаћица Јелена је још оног вечера хтела да пошље по Светозара и 
 скупштину, сам остаје Ђока с Јеленом. „Јелена рано“, пита је, „за што и ти „не повериш?“ „Мени 
век од тога какве вајде?{S} То је упало Јелени врло у очи, јер Срдан се скоро никад не растајаш 
 у рит да секу трску, сам остаде Ђока с Јеленом.{S} Јелена му уноси прасе и поје „Рождество“, а 
 па хајд у скупштину, сам остаје Ђока с Јеленом. „Јелена рано“, пита је, „за што и ти „не повер 
 брже, драги мој, буди као срна или као јеленче на горама мирисним</hi>...“ Али опет за то мени 
 Ми ни на што друго не дајемо, до ли на јело.{S} Најбоље, најздравије собе наше, те су намештен 
{S} Доказивао је, како је излишно много јело и како човек може с врло мало јела живети, кад се  
ужити.{S} Тетка га зове, да се прихвати јелом, а деца га обгрлила, те му приповедају.{S} Он не  
оже читати еванђеље и бити попа и жена, јелте?“ пита Јулка.</p> <p>„Не може“, каже Боривоје, „ж 
оне друге деце.“</p> <p>„Брат Боривоје, јелте да је брат Лазар у затвору много трпео и много па 
ској попадији за љубав убијате ви коње, јелте?“ За тим побледи и поче да се хлади марамом.</p>  
ма, па и нашла. „Ено је,“ каже, „онамо, јелте да је она?“</p> <p>Лазар климну главом.{S} Јованк 
 прекиде.</p> <p>„Да спасем душу своју, јелте?“ — рече смешећи се. „Све је бадава, не иде.{S} К 
 личите једно на друго.{S} Како сте?{S} Јелте, да се и ви домишљате, ко сам ја?“</p> <p>Лазар с 
ебно.</p> <p>Јулка га већ пита даље: „А јелте, како се носе ваши попови?{S} Имају ли браду, као 
е даље о крштењу, али се умеша Славна: „Јелте, Боривоје“, пита, „кад се код вас тек зрели и одр 
<p>Јулка га је прва почела испитивати: „Јелте, Боривоје, молим вас, кажите нам:{S} Има ли у ваш 
она поче да служи.</p> <p>Назарени су у јелу и пићу умерени, али нису уздржљиви.{S} Не познају  
е на улицу — пуста је.{S} Поред пута је јендек, од прилике до колена дубок, а пун воде.{S} Тома 
 Што му нога по кад-кад дубље западне у јендек, тим боље; кад се извлачи из оног глиба, напрегн 
з груди оно, што ме мучи, па да бацим у јендек.{S} Грешна сам ја, врло сам грешна, Боривоје.“</ 
“ води пијана човека кући, а да га води јендеком, који је пун студене воде.{S} Он, Боривоје ниј 
е мало расхлади“.</p> <p>Срдан иде оним јендеком и све болно стење; она студена вода у сред зим 
рдана испод руке и поче да га води оним јендеком.{S} Други прискочи, да му помогне.</p> <p>„Ост 
ила, кад га виде.{S} Како се вукао оним јендеком, дошао сав укаљан, а по чакширама му се замрзл 
ктор разболео,</l> <l>Без рецепта шљива јео,</l> <l>Ју, како је само смео?!</l> <l>Шест хиљада  
и: „Овако слатка печења нисам још никад јео.“ А Талијанка онда истури пред њега кожу некаквог ц 
т, но се вукао од зида до зида.{S} Није јео, није говорио, само је кашљуцао.{S} Последњи дан у  
“, каже му, „ево ти бар да знаш, шта си јео“.</p> <p>„Гаврану позли, поремети му се здравље и п 
>Боривојевац</hi> и <hi>Лазаревац</hi>, јер се у првом родио Боривоје, а у другом Лазар, назаре 
ао, да је боље казати „заронио сам се“, јер човек није свиња, да се „зарије“.{S} Које је речи х 
 дан умрла“.{S} Била је већ врло слаба, јер је много препатила, и снага јој дотраја таман дотле 
.{S} Ићи ће Тома, Боривоје и деда Јова, јер је Мирко у последње време ослабио са путовања.</p>  
 Здравковићеви другови се одричу свега, јер се измешаше међу собом.</p> <p>Па шта је било?{S} Ј 
оне и одвише ватрено погледале на њега, јер по лепоти му не беше равна у целом Боривојевцу.</p> 
 разговорио и сви се искупише око њега, јер он врло занимљиво говори.{S} Но то му не смета да ј 
омену старији људи, да узме себи друга, јер човеку није добро, да буде сам.{S} И онда му обично 
 Каже му: „Мани се ти краљевине и суда, јер ако се потегне та ствар, ти ћеш настрадати.{S} Зар  
лка.</p> <p>„Море, мани се ти покушаја, јер ако нас повија, биће нас и преко плота“, вели Славн 
ло, а ствар беше тек у почетку развоја, јер је на прагу стојала Боривојева женидба.</p> </div>  
“.</p> <p>„Која жена?“</p> <p>„Ма која, јер ето видите, каква је ствар.{S} Зидају кућу и мерник 
 је био сретнији од својих претходника, јер њему нико не добаци никакве примедбе, а нису га ни  
али свега?“ уплете се у разговор Јулка, јер јој ствар иде врло лагано.</p> <p>„Три године.“</p> 
ку утаначише.{S} Напред ће ићи Јованка, јер га она већ познаје, за њом ће Јулка, а на послетку  
ништа.“</p> <p>Но није се дуго смејала, јер Сима баш пости, пости цео ускршњи пост, а што је на 
е им је црква?{S} Мора да је врло мала, јер се ни откуд не види“.</p> <p>„Ми“, каже Боривоје, „ 
ље је да прећутим права имена тих села, јер бих иначе морао можда чак и после десет година да с 
о свој прилици божја промисао наредила, јер да и оне знају појати, појале би мађарски, те би се 
 се показало, да је ствар добро прошла, јер је и то срећа, <pb n="5" /> кад неко падне с тавана 
>Једини је петао утекао из оног покоља, јер беше на највишем врху дуда.{S} И кад је закукурекао 
итала ону Соломонову песму над песмама, јер он, човек ожењен и у година, остави кућу, жену и де 
 та господа не помешају кад год с нама, јер онда ће за цело бити оно, што си ти предсказивао, б 
не прописује баш изречно љубави женама, јер каже: „Жене, слушајте своје мужеве као Господа!“ Ал 
ломон не даје женама право као мушкима, јер вели у књизи проповедника глава VII. стих 28. „Још  
те.{S} Зауставите погрдну реч у устима, јер иде време, кад ћемо се љубити с њима.{S} Зауставите 
ветке.{S} Дао сам и људима друга имена, јер је читаоцима све једно:{S} Звали се они Пера или Па 
 исплатићу те, само се остави Назарена, јер ја то не могу преживети.“</p> <p>Није помогло.{S} Л 
казује три и по сата, а то није истина, јер вам је већ дванаести час куцнуо.{S} Ово гнездо ја ћ 
 постајала је све ређа, али се не мења, јер кад се побеси, он је онај исти, који је био и пре.{ 
ле, за што Назарени таје обред крштења, јер да га не таје, свакоме би било лако да издржи испит 
ихој ноћи.{S} Али он увек и увек заспа, јер мишљаше доиста — ветар је.{S} Тек кад је други дан  
штеницима не могоше га извући из блата, јер он није ни сањао, колико су вични Назарени св. писм 
ени радосно поустајаше са својих места, јер је и њима мило, што се опростише беде, па донеше и  
 Већ трећи дан га истерали из училишта, јер је читаву скамију својих другова изубадао бритвом.{ 
>».{S} Мађарицама не говори нико ништа, јер оне не знају читати.</p> <p>Сад почеше „верни“ и „в 
о је потражио учитеља, Миливоја Машића, јер му је он најпоузданији.</p> <p>Учитељ Миливоје живе 
начили су, да ове године сеју 8 ланаца, јер су се намножили.{S} Њихови су људи сви имућни, није 
 „Тога нема код нас!{S} Ти си блудница, јер живиш невенчана.{S} Ти немаш мужа.{S} Знај, да ћу т 
 се најсиротија лицка као нека грофица, јер каже: „Ја ћу зарадити, заслужићу мотиком, па ћу се  
о Господа!“ Али човеку прописује љубав, јер вели: „Мужеви, љубите своје жене, као што и Христос 
главу и рекла Влади: ”Тм си свему крив, јер си мојој лудој глави пустио на вољу.{S} Поручи брат 
вокате целе жупаније и узео најскупљег, јер као што рече, тај ће за цело бити и најбољи.{S} Ма  
х мало, нека се прохрвају, није згорег, јер су обојица заслужили прекор.{S} Други су сажалевали 
е поквари, искључимо га из круга нашег, јер од мало квасца ускисне све тесто.“</p> <p>Боривоје  
е зацикаше, мисле дошао је страшни суд, јер ломњава једнако траје.{S} То ради Боривоје.{S} Кад  
о њега и пазе, да не учини што од себе, јер му је мати с тешком муком истргла револвер из руке. 
осрнуло је све, па се задрмале и цркве, јер су и оне из људи</hi>.{S} Ви сте устали да тражите  
водаџију и обновити лек, али то не иде, јер хвала Богу нисмо Турци.</p> <p>Код Лазара је помога 
ницу.{S} Да каже, да је Лазар, не може, јер је млађи а и носи се по господски, но опет је за то 
 твоја саблажњава, одсеци је и баци је, јер је боље да погине један од удова твојих, но да све  
емо.{S} Благо оном, ко послуша старије, јер <hi>млађи не знају, кога треба волети</hi>.{S} Како 
етозар, брат Лазарев, помисли Боривоје, јер је он добро познавао све Лазареве одношаје, па чест 
о неколико година није било те прилике, јер сам бивао на страни, а бивало је времена, кад сам о 
 <p>Сад наиђоше на Машу свакојаке муке, јер се у војсци осврћу на регламан, а не на Исуса Христ 
 молио браћу, да га пусте да иде пешке, јер му је милије тако.{S} У који мах он устаје са столи 
Ако проповедам еванђеље, нема ми хвале, јер ми је за невољу.{S} Каква ми је дакле плаћа?{S} Да  
 предавање.{S} А богме и то су учиниле, јер се хорило шором:</p> <quote> <l>„Тврда кућа, трошан 
а“, вели Пера. „Кад овде могу без луле, јер не дају, ваљда ћу моћи и на пољу.{S} Али како ћу са 
 свежем зраку, а и с храном му је боље, јер је гђа Јелачићка добра душа.{S} Увек га се сећа по  
у, али Назарени нису хтели да га приме, јер је он онда згрешио, кад је већ био <hi>крштен</hi>  
Да, да, не, не, треба на том да остане, јер по речима св. писма вреди то исто толико, колико и  
је речи хтео још претресати, не зна се, јер догоди се несрећа.{S} Звона почеше ударати на ларму 
„Свађе и препирања око закона клони се, јер је то некорисно и празно“.</p> <p>Но све бадава, по 
прими поздрав скромно, а не насмеши се, јер то не би доликовало Назаренци.</p> <p>„Је ли брат Л 
кла, дај да их замолим, нека жене дете, јер ја баш више не могу овако.“</p> <p>Док је она говор 
и, што год вам каже да чините, учините, јер је то добро, а што год видите да он ради, не радите 
у скупштину, да Назарене онде обавесте, јер њих иначе не можеш добити да разговараш с њима.</p> 
оје отима маха,” па се и ту пребацисте, јер осуђујете сваку светску књигу и не бринете се за на 
лове и оставио, да млађи раде шта хоће, јер му је изгледало, да Марту неће нико тако гледати и  
...{S} Сад је не виђа доколну код куће, јер недељом по подне је у друштву добрих људи.</p> <p>П 
велики петак мора Јова да бега из куће, јер из кујне удара маст, његова баба пржи сланину на ку 
човек није могао да Наде пусти из куће, јер му је она више привређивала, но она његова два бога 
.{S} Но ни доцније се не наразговараше, јер се ствар рђаво свршила.</p> <p>Боривоје је тек касн 
и пријатеље, да поберу Војинов кукуруз, јер му је умро недавно син, а он је болестан.</p> <p>Тр 
је већ двадесети, који то мрмља у себи, јер је Лазарева крмача већ три недеље на продају.{S} Не 
атељски, да се оканете таких проповеди, јер епископ зна већ, докле сте се заборавили и онда мож 
аш га поштовати, ако хоћеш да си божји, јер Бог то заповеда.{S} Пронађосте у еванђељу, да треба 
 дође Божић, ми се спремисмо сиромашки, јер је код нас сиротиња.{S} Она се онда заплаче и неће  
о се растали и нисмо се дуго састајали, јер уз божићни пост не игра коло...{S} Баш у очи самих  
<pb n="87" /> то, али не постигну цели, јер немају начина...{S} Многи су звани, али мало изабра 
ем, али су изненађени, па и узнемирени, јер песма запиње, сваки вуче глас на другу страну.{S} Ш 
нству...</p> <p>Мора да одоше звездари, јер је за часак све занемило.{S} Али не...{S} Крај свој 
остите, не будите жалосни као лицемери, јер они начине бледа лица своја, да их виде људи где по 
оњокрадице.{S} Скрећи оданде, кажем ти, јер ти никад нећеш бити њихов.“</p> <p>„Молим те, бабо, 
а, да ни чију смрт не треба оплакивати, јер је божја воља и прописасте, да мати не сме плакати, 
м, да је све то само сан, не може бити, јер би био врло жив сан.{S} Боривој се бар куне, да је  
талим гласом, „Боже, немој ме оставити, јер ако ме оставиш, продаћу те онако исто, као што те ј 
та му ту извијаш.{S} Жену мора бранити, јер ако неће жену бранити, не сме се ни женити“, довикн 
ли се надају, да ће их он устостручити, јер пред њим иде глас велики — као пред Месијом.</p> <p 
ораћемо и Раду и Стану јавно опоменути, јер је срамота што чине.“</p> <p>Милева је чула ове реч 
време, кад треба реч с Богом прекинути, јер је готова печеница, те ваља сести за пун сто?{S} То 
гао је.{S} Тако се нешто морало излећи, јер њему не треба божићне сламе, не треба бадњака, не т 
 показало, да је и без тог могло проћи, јер се Срдан предигао, али сад није хтео да даје дете о 
е.{S} Сад и по две ноћи не долази кући, јер кад мало забразди, онда:{S} Шта је ту је.{S} Каже:  
га.“ — Сад је био крај мушкој препирци, јер је реч узела жена и то главом супруга поп-Јашина.</ 
ах шаљем у варош по доктора да те лечи, јер само луд човек поступа тако с рођеним дететом као т 
<p>Боривоје га је тешио у две-три речи, јер није било слободно, да разговарају много.{S} Но ни  
 <pb n="142" /> и дела, а не само речи, јер иначе би и Назарени били као и они, о којима рече п 
ајде?{S} То је упало Јелени врло у очи, јер Срдан се скоро никад не растајаше од луле.{S} С тог 
одавац долази и тражи од мене дуг свој, јер је рок истекао, а ја немам чим да платим!{S} Гле, и 
 Вез љубави ништа не вреди, па ни брак, јер силу љубави најбоље показује апостол Павле у својој 
ако сад иде, не може се и то признајем, јер ће се за кратко време извући имање из руку наших, п 
ага.{S} Ја ово говорим с крвавим срцем, јер знам, да неће бити лека.{S} Назаренство води порекл 
S} Да богме, да га нису извеле са свим, јер очеви неће ни да чују о томе, да уз сваку хаљину ид 
{S} Јованка се врло радо забавља с њим, јер је иначе разборит човек; обишао је и Банат и Бачку  
у:{S} Па узми ма и Назаренку, не марим, јер ето <pb n="137" /> ће да ти се угаси ватра на огњиш 
 говорим с Лазаром и то баш пред тобом, јер се и тебе тиче.{S} Ти ћеш судити и пресудити данас  
ам чуо“, вели Боривоје обореном главом, јер се стиди свога незнања.</p> <p>У том се умеша у раз 
. П., тај на мах престаје бити човеком, јер ако му се тело и не мења, душа му се претвара у жив 
ар је још тренутак-два остао за столом, јер беше с Јованком при вечери, али ни једно од њих не  
 поче да чита лагано, загушеним гласом, јер није слободно, да звуци допру до ходника.</p> <p>Ал 
ељу, па га још претрпавала и други дан, јер је мислила:{S} Од пића је, проћи ће.{S} Но не прође 
мислим, да би ти могао постати Назарен, јер ако ћеш тако, ниси далеко од нас“, одговара Лазар.< 
>У оном тренутку није више био Назарен, јер оно, што му долазаше на памет, била је — јерес.{S}  
 мати у походе, (чича Срдан није могао, јер му се болест повратила јаче но игда), па је опет би 
p> <p>„Нисам.{S} Ја то не бих ни могао, јер још нисам осетио на себи, да сам се пречистио и да  
мвона: „Врату нож свој на место његово, јер сви, који се маше ножа, од ножа ће и погинути“. (Ма 
то су врло згодни људи за наше друштво, јер сви они не маре за крчму и параде, па за то и доспе 
знаје.{S} И дуго мора да је ишао, дуго, јер кад се заморио, поче да свиће.{S} Снег се стишава,  
час после?</p> <p>Свршило се врло брзо, јер дође време, да се крсти Варвара.</p> <pb n="230" /> 
р као да се после тога на мах отрезнио, јер без речи и без опроштаја одјури из крчме.</p> <p>Ка 
ушу“.</p> <p>Пера није ништа одговорио, јер се и он и Лазар у овај мах окренуше вратима.{S} Там 
 бих могла сведочити ни овако ни онако, јер нисам све потанко видела.{S} Доста је далеко наш ку 
едеље на продају.{S} Не купује је нико, јер ко нема живине, томе богме не стиже новац ни за крм 
дух свети у срце твоје?“ пита је Мирко, јер је он најстарији.</p> <p>„Молим се за крштење“, каж 
оји 20 новчића. „Доста је“, вели Мирко, јер их је још било, који су хтели дати. „Па немојте заб 
д су били и опет сами, но и то за мало, јер је Лазар скоро издржао своју казну.</p> <p>Дође и д 
 је хтела да се сврши, што се започело, јер каже: „Сви хвале Лазареву главу и науку, а ко зна,  
е довршио; али то би још којекако било, јер сад и нема тако много посла, него је зло, што је оп 
крив томе?{S} Књижаре веле: „Ми морамо, јер народ баш то тражи.“ Па господо, који краљујете у н 
лу те речи.{S} Они остали били су тамо, јер су се онде затекли и од њих један по један отпада.{ 
 рођаке.{S} Није ни време нашао згодно, јер су пили.{S} Каже им:{S} Ја бих вам казао нешто, бра 
оворени стих.{S} Појање иде доста лепо, јер Лазар има глас, који би, да је мало боље обрађен, п 
е му приповедају.{S} Он не седа за сто, јер није гладан, а не разбира ни приповетке дечје; пуно 
тање, али изволите и ви чинити то исто, јер иначе ће бити: „Марко гради, вила разграђује“.{S} У 
видите да он ради, не радите ни по што, јер нећете бити дуга века.“</p> <p>После докторова пред 
<p>Лазару није изненада дошао тај глас, јер Срдану биваше одавна све горе и горе, али га тај гл 
калуђера доста тешко повратили у живот, јер нису умели, да га тару снегом и да га најпре унесу  
ок сотона у њима не изгуби своју власт, јер наопако, ако се и сотона умеша, те он буде у браку  
а покупи сву снагу, да издржи тај пост, јер на што да вам тајим:{S} У грдном је искушењу.</p> < 
ла.“</p> <p>Она га не понуди други пут, јер би то била увреда за њега.{S} Кад Назарен рекне:{S} 
доћи оног вечера на заједничку молитву, јер мора Лазару.</p> <p>Лазаревац није далеко од Бориво 
сма.{S} По негде чине мало већу параду, јер читају из св. писма два пут, т. ј. из старог и из н 
ича Срдан искочи у један мах на авлију, јер му у соби беше и загушно и тесно.</p> <p>„Боже, за  
ар је гледао да убеди госпођу Меланију, јер је она могла да буде врло опасан противник.{S} Каже 
о дубоко у ноћ.{S} Биће и они на броју, јер је сутрашња недеља од оних, кад Назарени из Боривој 
есму, коју поју Срби на српском језику, јер су ноте истоветне.{S} Оне две Мађарице не знају пој 
улка.</p> <p>Боривоје дође у неприлику, јер и Назарени имају богомољу, где се скупљају јавно на 
здражености противници сваком напретку, јер веле: „Пробао сам, не може се“.{S} Неки отрпе чак и 
на очи.{S} Она је искрено жалила тетку, јер ју је тетка одржала и отхранила, па ју је сад жалил 
и с њима.{S} Зауставите подигнуту руку, јер иде време, кад ћемо их загрлити њом...“</p> <p>Прид 
.{S} Лазар га је очекивао тек у недељу, јер су Назарени из Боривојевца сваке друге недеље ишли  
 кад види, да је браном повлачио земљу, јер што јесте, јесте; Лазар је радин, да му пара нема.{ 
по соби, он види само њену црну мараму, јер је сагнула дубоко главу и стоји пред њим као она пр 
 је говорио с њоме на погребу Милевину, јер је Цвета дошла да испрати своју негдашњу сусетку, д 
још изрекао последњу реч о овом питању, јер нисам ни из близу исцрпао све оно градиво, које сам 
Дуго се мучила, док је отворила комору, јер јој дрхћу руке као прут.{S} Но отвори је...</p> <p> 
 неће никад казати: <hi>Здрави</hi> су, јер он то не зна, већ увек вели: „Остали су здрави,“ ил 
 магле?...{S} Марта је слутила несрећу, јер кажу, да добро не жури тако нагло, као зло.{S} И ни 
у, на каквом усамљеном месту и то ноћу, јер би на дану могли да им сметају радознали људи.</p>  
и Аршинову ће заједнички оправити кућу, јер иде зима, прокисава, а он је сиромах.{S} Славку Сув 
ушобоља, то нам пророк Илија коље децу, јер су некрштена...“ То су биле последње речи несретне  
 знају, али опет за то иду у заједницу, јер се не смеју цепати.</p> <p>Од једном се отворише вр 
и дође му воља, да утеши ону покајницу, јер га беше ње толико жао.</p> <p>„Жена“, каже он, „лак 
ћа и сестре, који су крштени, не плачу, јер су они пречишћени, препорођени, напојени св. духом, 
као да ће побећи, али само у један мах, јер за тим обори главу, опружи руке нуз бедра и рече са 
?{S} Треба их поутешити, обавестити их, јер види Господ њино кајање, па ће им опростити.“ Није  
тински, по срцу воли децу, запазио бих, јер би деца онда волела и њу.“</p> <p>Наста мало ћутање 
оже зађевице, а не смеш да их опоменеш, јер су готови да отпадну, мораш да их држиш као јаје на 
и.{S} Ја ћу се молити Богу да се сетиш, јер ако се ти не сетиш, ја бих ти бадава говорио...“</p 
је могуће обновити на покајање</hi>.{S} Јер земља, која износи трње и чичак, непотребна је, кој 
опет темеља покајања од мртвих дела.{S} Јер који су се једном просветили и окусили добре речи б 
 да влада мужем, него да буде мирна.{S} Јер је Адам најпре саздан, па онда Ева.{S} И Адам се не 
 као што рекох, ушла је већ у вигов.{S} Јер кад је почела да тражи изговоре, лекар јој рече са  
Срданова, па можда и нешто крупније.{S} Јер ако старац оде куд не треба, ако њега не узмогне Св 
ш против себе.{S} Што више, то боље.{S} Јер што год се ти више увлачиш у зло, тим ће све боље и 
што стиже међу нас, баш је на време.{S} Јер треба да ти кажем, а и морам да ти кажем: с Лазаром 
ено, али је у ствари и то хвалисање.{S} Јер говорити другоме непрестано: „Био сам врло рђав“; „ 
љима, да их ти пријатељи не преваре.{S} Јер назаренско учење гласи:{S} Кад ко проучи св. писмо, 
њега свештеника, али се ствар смете.{S} Јер кад је Лазар отишао у Нови Сад у гимназију, на сврш 
Иначе мал’ те не би растерали госте.{S} Јер они поју на немачком језику ону песму, коју поју Ср 
је заборавио продужење те посланице.{S} Јер апостол Павле у својој првој посланици Коринћанима  
 повео напред к тако званој култури.{S} Јер истину вам кажем:{S} Ја држим, да нам је боље било  
, драги мој, не може то тако остати.{S} Јер ако може бити, да човек добије за жену само три год 
ше, ако се и то може назвати слогом.{S} Јер кад дође светац, онда старац са снајом светкује, ос 
: „Браћо моја, не гледајте ко је ко.{S} Јер ако дође у цркву вашу човек са златним прстеном и у 
p>А није му било Бог зна како тешко.{S} Јер као што је лако одвести младу девојку на игру, а пи 
} А сад се и јавно мишљење окренуло.{S} Јер чак и они, који не беху чланови друштва, мало су по 
 друговима, то је таман добро дошло.{S} Јер док су они цео дан заједно, па се и позаваде и поиг 
почетка па до краја, није на празно.{S} Јер он кад се позове на које место, одмах наводи чије с 
" /> одвела у Назарене већ петорицу.{S} Јер ти не рекоше у себи само толико, да су Назарени пош 
оца, а и издржавање им је осигурано:{S} Јер ако је кућа и изгорела, опет је за то остало толико 
ита се само:{S} Где, на којој џомби?{S} Јер је џомби на сваком путу пуно.{S} И пита се још:{S}  
 ти, оче, хоћеш да постанеш Назарен?{S} Јер си видео, да у многоме није добро, како си до сад р 
не почеше за њега већ меркати девојку, (јер не може сам у оноликој кући) — кад се догоди ново.{ 
цем уста својих</hi>. <pb n="218" /><hi>Јер је твоја љубав боља и од вина</hi>“, а свршава се:  
сужника. „Он је сретан“, мисли у себи, „јер му је суд допустио, да истрпи казну“.{S} Завиди му, 
 срећу</hi> појели и попили“, каже он, „јер још трипут толико да имамо и то би појели и не би н 
 врло си нам потребан,“ каже му Лазар, „јер код нас само што не долази до крви.{S} Све је сад у 
p>„Не може то бити“, вели неко од њих, „јер ти можеш тражити од нас, да скочимо у бунар или да  
ланици Коринћанима, глава XI. стих 19. „Јер треба и јереси да буде међу вама, да се покаже, кој 
век, а не само вером и завршује речма: „Јер као што је тело без духа мртво, тако је и вера без  
казати“, вели Светозар озбиљно.</p> <p>„Јер увенућемо и ми, ако нас не подрже...{S} У великој б 
но, што му долазаше на памет, била је — јерес.{S} Тада чу, где залану вашка.{S} Био је под село 
 ти предсказивао, биће кукоља и цепања, јереси и зла.“</p> <p>Светозарево се лице снуждило за ч 
ли у малој, па у већој гомили је и више јереси и цепања.{S} Ако икад буде, да и ваш број нараст 
ћанима, глава XI. стих 19. „Јер треба и јереси да буде међу вама, да се покаже, који су поштени 
/> Павле, кад нам је заповедио: „Човека јеретика после првог и другог саветовања, клони се.“ Па 
вала стару веру; назива Јову погаником, јеретиком и расколником, а каже, да не би с њиме живела 
ти ни писати; не зна стазе ни путеве, а Јерусалим је далеко.{S} Чим пређе Дунав и изађе иза Кар 
ирно и ништа се не брини; не треба теби Јерусалим.{S} За то ти ја кажем, а ако мени не верујеш, 
је никад постио.{S} На мах је заборавио Јерусалим, Христов гроб и сва уживања онога света.{S} Ш 
да Карловци не могу никад бити оно, што Јерусалим; карловачко „Магареће Брдо“ никад оно, што је 
а не знаш, због каквих се грехова иде у Јерусалим.{S} Кажи ми право:{S} Јеси ли појео кадгод цр 
оја овлада њиме, кад се решио, да иде у Јерусалим, те је издржао онај тежак пост; у њему је сад 
на гробу Христову; којим се путем иде у Јерусалим? — и чега ту није било.{S} Нада је зачуђено г 
уће и полази на далеки пут.{S} Али не у Јерусалим, нити ови људи долазе, да га испрате, нити он 
оће да олакшају души својој; отићи ће у Јерусалим и причестиће се над гробом Христовим.{S} Но п 
о само за земно.{S} Али не можемо сви у Јерусалим.{S} Бог ће тако исто опростити грехе, па мака 
му: „Кажи ми, молим те, који пут води у Јерусалим?“ Но опет за то има учених људи у селу, који  
лудој глави начинио испосник, хтео си у Јерусалим, па да те на хатару дочекује литија и да те с 
о га се бојао, молио му се и хтео чак у Јерусалим.{S} Њега је занела и застрашила „Молитва греш 
 сам изгубио мир.{S} Хтео сам да идем у Јерусалим, мислио сам:{S} Тамо ће ми одлахнути, но Бог  
покајеш.“ Онда је, видиш, Гавран ишао у Јерусалим.{S} Кад је пошао, испратило га је цело село д 
ји те толико притискују, да баш мораш у Јерусалим?“</p> <p>„Ја ћу се о томе већ исповедити св.  
а ни опроштаја све дотле, док не одеш у Јерусалим и тамо се не покајеш.“ Онда је, видиш, Гавран 
авио бритвом, па зар и за то да трчиш у Јерусалим.{S} Ко још те ситнице рачуна у нешто?{S} Кад  
ре.{S} Сима се одрекао хаџилука, поста, Јерусалима, па на послетку и вечна блаженства.{S} Изео  
егову част; он иде на пут још даљи и од Јерусалима, а опет тако близак; — иде да се преда жанда 
дина, а донео ју је неки њихов рођак из Јерусалима.{S} Говори се, да је на тој икони било испис 
 иде да се преда жандарима.{S} На место Јерусалима, долази — робија.</p> </div> <div type="chap 
ле изнео на свет необичну крв, а ни она јерусалимска икона, коју му је ујак метнуо у колевку, н 
p> <p>Кад је Боривоју било осам година, јерусалимске иконе није више било, распала се, али је т 
ашила „Молитва грешника“ ; он је из оне јерусалимске иконе још у детињству очувао неки неодређе 
а десном ме грли.{S} Заклињем вас кћери јерусалимске, не будите љубави моје, не будите је, док  
xml:id="SRP18966_C1"> <head>Парница око јерусалимске иконе.</head> <p>Има у Бачкој два велика и 
д дете пође у школу.</p> <p>Парница око јерусалимске иконе била је прва школа Боривојева.{S} Он 
ла је и она с њим, те кренула ствар око јерусалимске иконе.{S} У опште, сад је већ напала на це 
ота, нити се наш патријар може мерити с јерусалимским.{S} У Карловце иде свет, да купи добра ви 
} Некад било, сад се приповеда.{S} Пред јерусалимском иконом горело је кандило, те је икону над 
отину пута клечала је пред оном чађавом јерусалимском иконом и са пуно очаја се молила: „Боже м 
осте и донео је новорођеноме на дар:{S} Јерусалимску икону.</p> <p>Све се дакле свршило најлепш 
 судила.</p> <p>Мартин брат поштовао је јерусалимску икону.{S} Та се икона чувала у њиховој пор 
и поручила је Марта брату, да јој пошље јерусалимску икону.{S} Но та прва прилика била је по не 
мљене ствари, за што ми није послао бар јерусалимску икону?!{S} Зна он врло добро, колико сам в 
арничи, он јој озбиљно рече: „Да сте ту јерусалимску икону и ви и ваш брат бацили на ватру и из 
Мелентије говори са заносом о Св. Гори, Јерусалиму и оним чудима, која бивају на гробу Христову 
“, вели Боривоје, „кад се спремам, да у Јерусалиму изидем пред лице божје, мислим, да му нећу о 
мислио.{S} Али кад ниси, шта ћеш онда у Јерусалиму?{S} Слушај ти мене, како иду те ствари.{S} Ј 
од оног зеленог крста на раскршћу или у Јерусалиму на плочи гроба Христова.{S} Али кад већ хоће 
 миру“.</p> <p>Боривоје као да је већ у Јерусалиму.{S} Пости, моли се Богу и све се већма отуђу 
а вољу, и ми би вам се допали.“</p> <p>„Јес’ чуо брат-Шандоре“, вели му натарош строго, „сад ни 
<pb n="13" /> <p>„Кажите ми, молим вас, јесам ли заиста ја крива?{S} Сећате ли се, кад сам оно  
е освојио брата.{S} Али Светозар тек од јесени пошао у богословију.{S} Најмлађе дете чича-Срдан 
свим је изгледало тако.{S} Лазар читаве јесени дан у дан иде са слугом на њиву и сеје.{S} Све ј 
био, ако сам га и видео), онда сам му с јесени упалио кућу.{S} Изгореле су и стаје и камаре, св 
ве јачи, брује као оно ветар кроз суво, јесење лишће.{S} Што даље напредује песма, тим се све в 
 и непозвано никло.{S} То је последње — јесење.{S} Лазару дође мисао у главу, која му до сада ј 
шке у Боривојевац. <pb n="91" /> Леп је јесењи дан, какав давно не запамтише људи.{S} Или можда 
о на уво: „Пази, да не назебеш!“ Леп је јесењи дан, није ни мало хладно, али ти се та реч и не  
в Назаренству?</head> <p>Освануо је леп јесењи дан — субота.{S} И ако је већ 8. септембар, мала 
а, Срба, Немаца, Мађара. <pb n="132" /> Јеси ли ти Србин?“ Он маше главом: „Сви смо ми људи“, к 
а иде у Јерусалим.{S} Кажи ми право:{S} Јеси ли појео кадгод црног, печеног мачка?“</p> <p>Бори 
решила, каже: „Тако ми је и требало...„ Јеси ди тако казао, голубе мој, животе мој, све моје ов 
 огртач и ципеле и шешир и кишобран, па јеси ди видела чак и марамица од једне боје“.</p> <p>„Ш 
ти, да започињу што саме...“</p> <p>„Па јеси ли био код Јовића?“ пита га Светозар.</p> <p>„Био  
и пита: „Је л’ већ готово?“</p> <p>„Ех, јест“, вели Пера „није него.{S} То је све било пре моје 
о је не сме дирати, нико гонити.{S} Али јест.{S} С тим је баш изгубила драж, изгубила ону тајан 
и мерник је направио добар план.{S} Али јест!{S} У његову плану нема, да ће проћи онуда која же 
чани за другога на његово место.{S} Али јест, и Здравковићеви другови се одричу свега, јер се и 
е, тако је, само нек је жив“.</p> <p>Но јест.{S} Дође доба да Машу узму у војнике, али он не пр 
 само мушке параграфе нашег друштва, то јест оне, које се односе на нашу мушку уздржљивост и на 
 не дира те, не дирај ни ти у њега“. — „Јест да!{S} Жупан је Калвин, шта ли, има на цркви петла 
ажите нам, Боривоје, кад немате попова, јесте ли крштени или некрштени?“</p> <p>„Ми се кршћавам 
е мало запустио с придикама; што јесте, јесте, али кад сад узме крст у десницу и попне се на ам 
е браном повлачио земљу, јер што јесте, јесте; Лазар је радин, да му пара нема.{S} Но Лазарева  
да у свему <pb n="208" /> напредују.{S} Јесте, изгледало је.{S} На површини се још не виђаше ни 
p> <p>„Па за што је побегла од тебе?{S} Јесте ли се посвађали?“</p> <p>„Нисмо.{S} Првих дана см 
 ствари дође до мале препирке.{S} Али и јесте то била чудна ствар.{S} Изволите само саслушати:< 
а и учине што мисле — одмах.{S} А баш и јесте тако, Назарени су баш сад на својој вечерњој моли 
} Био се мало запустио с придикама; што јесте, јесте, али кад сад узме крст у десницу и попне с 
и, да је браном повлачио земљу, јер што јесте, јесте; Лазар је радин, да му пара нема.{S} Но Ла 
к Миловић пресуди. „Од старина“, каже, „јесте, да је било свештенство на првом месту, али у дан 
.</p> <p>„Милева“, пита он мало после, „јесте ли задовољни у новој кући?“</p> <p>Она подиже гла 
.</p> <p>„Како су вам деца?“ пита она. „Јесте ли затекли све на миру код куће?“</p> <p>„Децу са 
пипа ребра и вели: „Читава су“.</p> <p>„Јесте“, каже Обрен, „може бити да су ребра читава, али  
риповеткама С. В. П.?“ пита он.</p> <p>„Јесте.{S} И ја вас не кушам, но вам искрено исповедам,  
 болестан.“</p> <p>„Болестан?!“</p> <p>„Јесте, легао је.“</p> <p>Сви се згленуше, а старији се  
 дана, кад си је уграбио, шта?“</p> <p>„Јесте...{S} Зађем за друм, и дођем до њене куће. „Шта ћ 
 „Не брините се за живот свој, шта ћете јести или шта ћете пити, ни за тело своје, у шта ћете с 
аву врећу.</p> <p>„Не ваља у вече много јести“, каже она, „а и ко ће се сад пузати на таван?{S} 
 Је ли тамо крив учитељ и свештеник?{S} Јесу ли и тамо учитељ и свештеник једине капије, кроз к 
не женскиње, које смо виђали у селу?{S} Јесу ли то те, које треба по твом наговештају да се уда 
 Пукле биле неке сплетке; завадила се с јетрвом, те је стрепила, да дочека мужа.{S} Кад је Пера 
ју мајку, где клечи пред иконом и горко јеца.{S} Па колико већ траје та молитва!{S} Боривоју се 
в. писмо или их сакрили у руке, па тихо јецају.</p> <p>Здравковић је најжустрији.{S} Гледа у пр 
ба да ми каже?“</p> <p>„Не знам, сине“, јецала је старица. „Оно, што је хтео, хтео је да ти рек 
оја беше по њима попала.{S} Домаћица је јецала од радости, а чича Срдан искочи у један мах на а 
, има истине, па се заплака.{S} Дуго је јецала, док се није умирила, а кад се прибрала, покајни 
а се не мицаше; а доцније изумрло чак и јецање, те прешло у тихо, али грозно стењање... „Умреће 
..{S} Крај своје постеље чује загушљиво јецање, потмуло, горко.{S} То долази право из рањена ма 
ње; да не ударају звона, чуо би потмуло јецање Лазарево...{S} Паде пред сандуком на колена, пад 
о му мајка седе чело главе... чује тихо јецање њено, вреле јој сузе котрљају се по образима њег 
 тим се све већма претварају уздисаји у јецање, испрва загушено, па онда горко, очајничко.{S} К 
, саже главу на груди и поче у сав глас јецати.</p> <p>Ни по покрету ни по жубору не би могао о 
а није хтео бунити, али кад Обрен стаде јечати, истина тихо, али тако тужно, ужасно, као онај,  
и ни ти свој господар. <pb n="6" /> Што јо год твога мужа, то је и твоје, а што теби припада, н 
тали су само:{S} Мирко, Тома, Боривоје, Јова и Варвара.</p> <p>„Какву је молбу улио дух свети у 
тала браћа, ето рецимо као Спаса Ненин, Јова Симин и други, па да ми не срамотиш куће и не одри 
ижи: „Шта је то?“ пита.</p> <p>„Та ето, Јова има опет посла са Станом“.</p> <p>„Бије је?“ пита  
је иду на улицу, стоји Јова Пајинов.{S} Јова је по занату чизмар, управо крпа, али је ватрен На 
 Јова Пајинов са женом и двоје деце.{S} Јова Пајинов је као неки црквењак, он ужива те две соби 
длагати своју блиску својту, Рахилу.{S} Јова, који је требао то учинити, попустио је и умуче.</ 
у, унуче, перину и бари их на улицу.{S} Јова дође кући и кад види шта је, оде с женом и дететом 
 душе.{S} Знате ли за што оде мој слуга Јова у Назарене?{S} Возио по Божићу из рита трску, па с 
д виде, да је у колима — сам...{S} Деда Јова је дрхтао као прут, Тома је заборавио да је Назаре 
<p>„А као за што не мени?“ љути се деда Јова. „Ваљда што нисам Назарен?{S} А ја ти ћерко због т 
дела Варвара, остраг је био Тома и деда Јова.{S} Боривоје је ћутао као заливен, он је у души би 
арвару.{S} Ићи ће Тома, Боривоје и деда Јова, јер је Мирко у последње време ослабио са путовања 
ке до појаса, а с њом је загазио и деда Јова.{S} Трипут ју је загњурио руком у воду и трипут ре 
</p> <p>„Е, то је друго што“, вели деда Јова. „Хвала, дете, што си ми казала.{S} Збогом.“ И он  
емо, била је божја воља...“</p> <p>Деда Јова и Варвара разумеше га, па су тако и причали остало 
се заплака.</p> <p>На велики петак мора Јова да бега из куће, јер из кујне удара маст, његова б 
 који је био пре слуга код њега.{S} Кад Јова нешто рече, он се осу на њега: „Шта је Јово“, пита 
 позван?“</p> <p>„Осећам се чист“, каже Јова.</p> <p>„Аха, дакле си се пречистио.{S} Св. дух је 
оно, што је најкрупније...{S} Кад ми је Јова Скандал казао у крчми, да сам му украо ждребе (а Б 
била је ту и друга крупнија ствар.{S} И Јова и Паја Ненини, браћа рођена, парничила су се међу  
ше с насипа доле — у Дунав...{S} Тома и Јова цикнуше, Варвара се отисну као мачка натраг у кола 
, па бих се и опет упрљао.{S} И Спаса и Јова, које ми показујеш као пример, и данас се не грозе 
авале и браћа на оца те, Ђока попусти и Јова уђе опет у кућу.</p> <p>Но за мало, на „повери“ и  
ива паметно, још којекако, али што ради Јова са Станом, не може се поднети.{S} Ја сам Стани већ 
песма, што личи на онај глас: „И погоди Јова, да говеда чува... чува, чува, чува...“ Кад свирац 
, да у собама, које иду на улицу, стоји Јова Пајинов.{S} Јова је по занату чизмар, управо крпа, 
 уз које је назидана кујна.{S} Ту стоји Јова Пајинов са женом и двоје деце.{S} Јова Пајинов је  
 у дугачким капутима и мантијама“, вели Јова.</p> <p>„А по чему си ти позван?“</p> <p>„Осећам с 
акав је оно дух, који је на вами“, вели Јова.</p> <p>„Шта, шта ти можеш и смеш рећи против мене 
о, говори истину, нисам те тукао“, вели Јова некако достојанствено.</p> <p>„Шта, ниси ме тукао? 
а већ трска је пропала; џаба је.{S} Мој Јова дошао кући, не једе, не пије, на оној муци ухватил 
це за њим ишла ја жена, Стана, а за њом Јова.{S} Стана је говорила непрестано или боље рећи пиш 
 је у Лазаревцу кнез и његов средњи син Јова „поверио је“ још прошле године.{S} Чим то Ђока чу, 
песницу, кад ниси вешт гајдама!“ Гајдаш Јова дува у песницу, друштво кличе од радости — али Лаз 
оведоше под старост до подсмеха.{S} Св. Јован Крститељ био је тврђи од Соломона, али га женска  
 стотине гроша и не даде сиромасима?{S} Јован евангелист надовезује на ово: <hi>А ово не рече,  
p> <p>У Јелачића била и јединица ћерка, Јованка.{S} Девојка није баш необично лепа, али је необ 
емириле, неке поустајале, неке седе.{S} Јованка је пришла Милеви, љубила је и плакала; тешила ј 
есту где су стојале, остаде — перје.{S} Јованка испустила мараму, а Славни испаде ружа из косе. 
е после тога сваког јутра као и пре.{S} Јованка је имала диван глас и њено анђеоско певање такн 
.{S} Стале су преда њ, али занемише.{S} Јованка му је најближа; она треба да га пита, али дуго  
 га са његове вредноће и скромности.{S} Јованка је већ са свим велика, зрела девојка, у њеном д 
уди и он је сад тако миран и кротак.{S} Јованка се врло радо забавља с њим, јер је иначе разбор 
је она?“</p> <p>Лазар климну главом.{S} Јованка га узе за руку и одведе к Милеви.{S} Тамо ју је 
 на своју страну, како ли ће остале?{S} Јованка је отишла пре Светозара, а он и сад седи за сво 
а жива.“</p> <p>Доктор се само смеје, а Јованка умирује своју другарицу што већма може.{S} На п 
/p> <p>„А за што сте је убили?“ пита га Јованка скоро исто тако нечујно.</p> <pb n="72" /> <p>Б 
те ли још дуго радити код нас?“ пита га Јованка по уговореном реду.</p> <p>„Докле ми заповедају 
уздахну.</p> <p>За леђима му је стојала Јованка.{S} Метнула му руку на чело и пита: „О чему про 
и крао“.</p> <p>Но томе се опет опирала Јованка. „Није лопов, не дира ни у шта“.</p> <p>Девојке 
>Њојзи не да нигде станка</l> <l>Попина Јованка.“</l> </quote> <p>Кад је лекар донео Светозару  
од читали еванђеље и тумачили га?“ пита Јованка.</p> <p>„Нисам.{S} Ја то не бих ни могао, јер ј 
 ваш суд“.</p> <p>„Кушали сте ме?“ пита Јованка.</p> <p>„Не са свим, по мало.{S} А по мало је б 
p>„Коју сте хтели да ми донесете?“ пита Јованка.</p> <p>„Знате ли шта Јованка, нећу да вам лаже 
те?“ пита Јованка.</p> <p>„Знате ли шта Јованка, нећу да вам лажем.{S} Ви сте искали од мене ка 
 и опет нешто шушкати. „Слушајте“, каже Јованка. „Отац је приповедао матери о неком Назарену.{S 
и су га људи и продали и распели“, каже Јованка. „У Бечу, где сам ја учила школу, има икона, ка 
/p> <p>„То бих и ја волела знати“, каже Јованка. „Али ми отац није говорио о том“.</p> <p>„Боже 
е. „Тако се код нас иде на погреб“ каже Јованка.</p> <p>„Па да ли бар сахрањујете мртваце као и 
аво да вам кажем, Светозаре“, почела је Јованка, „не допада ми се тај роман.{S} Кад сам целу књ 
лом.</p> <p>Био је у велико дан, кад је Јованка ушла у собу, да угаси преко његове главе лампу. 
су више разговарале с Боривојем, али је Јованка још доста пута имала с њиме речи.{S} У ње је би 
ешана с неком бајном мирноћом.{S} То је Јованка.{S} Она иде право Лазару, који је с Томом стоја 
?{S} У школи нису училе о томе; само се Јованка сећа, да је њен отац једном о томе дуго разгова 
и Боривоје је и приметио и начуо, да ће Јованка да се уда.</p> <p>Неког дана седи Боривоје у вр 
оредо обрађивати њиву народну и како ће Јованка помагати Светозара у његову тешком послу.{S} Јо 
да види, где је Милева, тражила ју је и Јованка очима, па и нашла. „Ено је,“ каже, „онамо, јелт 
е томе није више радовао, но Светозар и Јованка.{S} Али кад би трећи дан с вечера, долети Свето 
> <p>„Шта је, мајко?“ питају Светозар и Јованка у један глас.</p> <p>„Није добро, децо“, изгова 
Дужни сте сваком помоћи у невољи“, вели Јованка.</p> <p>„Море, шта му ту извијаш.{S} Жену мора  
и.“</p> <p>„А шта се то њих тиче?“ вели Јованка.</p> <p>„Шта ради девојка?“ пита Славна.</p> <p 
 каже.</p> <pb n="70" /> <p>„Није“ вели Јованка. „То је роб.{S} Он ће увек радити код нас, кад  
S} Звали се они Пера или Паја, Анка или Јованка.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Борив 
шта хоћу ја, црвак ништави?{S} Хвала ти Јованка.“ И онда оде, да се мало прошета по врту и кад  
о начело“.</p> <p>„Имате право“, изусти Јованка чисто поплашено, „то је оно, чега сам се грозил 
на послетку утаначише.{S} Напред ће ићи Јованка, јер га она већ познаје, за њом ће Јулка, а на  
, кратка, апи језгровита.{S} Имаш право Јованка.{S} Исус је проповедао божју науку, његова дела 
е, какви сте ви људи?! рече на послетку Јованка. „Никад се не радујете и никад не плачете.{S} Т 
ло јој је скоро шеснаест година.</p> <p>Јованка је у прво време носила Боривоју тањир јела, чаш 
 Он гледа у св. писмо и не чита.</p> <p>Јованка гледа и чита...</p> <p>Од једном јој мали прсти 
еличио га је на истрајност, а нико осим Јованке и не сањаше, да поп Светозар са амвона највећма 
ао би утећи сваки дан, а неће.</p> <p>У Јованке биле две другарице:{S} Славна и Јулка.{S} Славн 
ренутак-два остао за столом, јер беше с Јованком при вечери, али ни једно од њих не окуси залог 
една...</p> <p>Кад је Светозар отишао с Јованком, дошла је Милеви и њена мати у походе, (чича С 
и и види млада човека, где се ухватио с Јованком за руку и иде у сеницу.{S} Да каже, да је Лаза 
> <p>Отворише се врата и уђе Светозар с Јованком. <pb n="211" /> Жене се нешто узнемириле, неке 
 га Светозару.</p> <p>Кад је Светозар с Јованком изишао, наста тишина у соби.{S} Милевина глава 
pb n="188" /> <p>Онда дозва свог друга, Јованку.</p> <p>„Ти си ми“, каже, „најближи друг у живо 
 полако се стишавала.{S} Она је гледала Јованку и видела на њој, каква треба да је ваљана жена, 
<p>„Како се зове он?“ пита мало доцније Јованку.</p> <p>„Боривоје“.</p> <p>„Лепо име...{S} А да 
ог вечера хтела да пошље по Светозара и Јованку, но Срдан не даде. „Остави“, каже, „били су и у 
омори“.</p> <p>Светозар пође, погледа у Јованку и она устаде да иде за њим...</p> <p>„Забрављен 
 за њу.</p> <p>„Сећате ли се осме главе Јованова еванђеља?“ пита је он, но и не чека на одговор 
 једну главу из њега.{S} И он читаше из Јованова еванђеља главу XI. стих 32.—35. „А Марија како 
в. писмом и мучи се да разуме откровење Јованово, којега још нико до сад није разумео, а по сво 
p>„Како ћу да вам кажем.{S} У откровењу Јованову глава трећа, има нешто што приличи и на њу.{S} 
а.</p> <p>Боривоје је читао еванђеље по Јовану, XII. глава.{S} Христос 6 дана пред смрт долази  
te xml:id="SRP18966_N3"> <p>Еванђеље по Јовану гл.{S} X, стих 23-32.</p> </note> <note xml:id=" 
о.{S} Његови убрзани кораци казивали су Јованци, да му узрујаност још једнако траје.{S} Тако ок 
вас већ са Светозаром на улици.“</p> <p>Јованци се то учини као пребацивање. „Немојте да се срд 
ћи, да Боривоје није ни мало захватио у Јованчин живот.{S} Она је видела и познала тог човека б 
астог, лепог богослова седела је Јулка, Јованчина рођака, коју ми познајемо.{S} Богослов јој се 
у речи бијаху, приђоше им скоро нечујно Јованчини родитељи.</p> <p>Јелачић се смешио њихову раз 
гарице:{S} Славна и Јулка.{S} Славна је Јованчиних година, а Јулка јој је сестричина, скоро две 
Кад су се три другарице искупиле у врту Јованчину, Јулка је омах уочила Боривоја. „Ово није ваш 
, свашта има своје време, па није ни од Јове паметно, да тако рећи на дану узнемирује свет“.</p 
Блуднице матора, с киме се ниси волела, Јови си измамила сермију, Панту си развенчала са женом, 
 <pb n="12" /> одскоче на челу, као оно Јови Платином, кад хоће да се бије; дречи, а баш сам ју 
p>Он је непрестано доказивао нешто деда-Јови, али шта, то Боривоје није могао да разабере са св 
ка пита: „Шта је сад опет?“</p> <p>„Та, Јовина посла“, рече неко из гомиле отежући гласом.</p>  
 кућу.</p> <p>Но за мало, на „повери“ и Јовина жена, за тим старији брат, онда млађи брат са же 
 двориште, чуло се женско запомагање из Јовине собе.{S} У дубини дворишта, код врата, кроз која 
 <p>Дошла је и она кобна недеља, кад ће Јовић и другови предложити друштву, да се измене правил 
рена.{S} Мени је учитељ Јовић (а учитељ Јовић је био коловођа пушача) показао оно место у св. п 
аш узели од Назарена.{S} Мени је учитељ Јовић (а учитељ Јовић је био коловођа пушача) показао о 
н“, каже, „да не можеш отићи до учитеља Јовића.“ „А шта ћу тамо?“ питам ја. „Не бој се ништа, з 
што саме...“</p> <p>„Па јеси ли био код Јовића?“ пита га Светозар.</p> <p>„Био сам.“</p> <p>„Па 
ала, него ме је она сама шиљала учитељу Јовићу, да не износи предлога о накиту.“</p> <p>„Она са 
а да ћу још пред ручак изјавити учитељу Јовићу, да Меланија и њене друге одустају од свог предл 
 нешто рече, он се осу на њега: „Шта је Јово“, пита, „зар си се и ти дао у тумачење св. писма“. 
а иде.</p> <p>„Нисам тако мислила, деда-Јово“, вели Милева скоро молећи. „У вашем дворишту, зна 
Јаша се баш мало час ухватио у коштац с Јовом Тиминим, који је био пре слуга код њега.{S} Кад Ј 
} Жена му је очувала стару веру; назива Јову погаником, јеретиком и расколником, а каже, да не  
а шараге и остала натраг уз Тому и деда Јову.{S} Све троје се стресоше.</p> <p>У онај мах ни је 
св. дух нема друга посла, но да сиђе на Јову Тимина из Крчедина.{S} А?“</p> <pb n="153" /> <p>П 
 гризло много што-шта и он се тако рећи јогунасто повукао од свега.{S} По лицу му се видело, да 
пиле, кад му се што не допада, уме тако јогунасто да кљуцка оном ситном песничицом по наковњу и 
а се он диже, пољуби жену у чело, назва јој лаку ноћ и затвори се у своју писарницу.</p> <p>Там 
 слаба, јер је много препатила, и снага јој дотраја таман дотле, да изведе, што је намерила.{S} 
не од суза, није пазила где стаје, нога јој поклизну с лествица и она се стропошта доле.{S} Кад 
од пола године дана чим може, гледа, да јој се доближи и да је придобије за нас.{S} Овца хоће д 
 рече ни речи.{S} Није ни приметила, да јој је Лазар из очију прочитао мисли и да јој одговара  
 себи.</p> <p>Па тек кад је осетила, да јој заигра и чедо под појасом, онда је већ имала снаге, 
анићеви сватови.{S} Она је играчица, да јој пара нема, а нисам ни ја у томе постидан.{S} Истина 
а судимо по Милевину лицу, рекли би, да јој је годио тај одговор. „Воли децу“, рече она на посл 
је веома боли глава, ма да она вели, да јој је лакше.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
 утоли ону грдну ватруштину и осети, да јој је лакше.</p> <p>Пође постељи, а још се увек наслањ 
ро убогаљио.{S} Не може се баш рећи, да јој је поломио руке или ноге или леђа, али јој не ваљај 
т због Гигине женидбе.{S} Ја мислим, да јој се може учинити, време је, момак се пречистио.{S} И 
паљена?{S} Треба ли да говори с њом, да јој протумачи?{S} Али не, не, то би било ново успаљивањ 
{S} Но дође му у памет:{S} Ко је он, да јој меће руку на главу?{S} Ко је он, да прашта?{S} И по 
, жена, о којој се по селу говорило, да јој је језик још гори и од имена јој.{S} Није ни Марта  
 теши, да се баци пред њом на земљу, да јој обгрли колена и да каже: „Авај мени, та ја сам најц 
S} Нешто уздрхта у њему.{S} Дође му, да јој метне руку на чело и рекне јој: „Праштам <pb n="97" 
вој прилици поручила је Марта брату, да јој пошље јерусалимску икону.{S} Но та прва прилика бил 
новом матером, шиље јој понуде, хоће да јој даде у договору с братом неку накнаду, али она сиро 
оривоју у очи, па да остане хладна и да јој не јурне крв у лице и не осети нож у срцу.{S} Но оп 
ј је Лазар из очију прочитао мисли и да јој одговара на нешто, што га она није ни питала.</p> < 
ла. „Опрашташ ли ми?“ И онда је хтео да јој падне крај ногу, али опет не овако.{S} Сад јој љуби 
 би с њиме живела ни пола сата, само да јој није деце.</p> <p>Кад је Лазар отворио врата и ушао 
 јој неки необичан израз.{S} Од вајкада јој тако прелеће нека враголија, а сад хоће ту враголиј 
 увијена у дим. „Баба“ каже, а не гледа јој у очи, „иди одма по Лазара и Милеву и доведи их ова 
е требало, док се прибрала.{S} Али онда јој беше јасно, шта ће и како ће.{S} Заверила се у себи 
.{S} Моја ти препелица обори главу и ја јој видех по лицу, какве се мисли обрћу у њој.{S} Она ј 
исам хтео на силу.{S} Мислио сам: „Нека јој Бог плати“.</p> <p>„Онај, који те је научио, да так 
S} Славна је Јованчиних година, а Јулка јој је сестричина, скоро две године млађа од ње.</p> <p 
м човеком.{S} Да је тако учинила, евала јој, али овако не иде, брале.{S} Твоје име носи, твој л 
на за стран свет.</p> <p>Дуга коса пала јој расплетена по лепим раменима... а од одела је на њо 
>Поп Светозар наш за цело</l> <l>Спрема јој опело.</l> <l>Њојзи не да нигде станка</l> <l>Попин 
д кућу велика, расточена кола, у којима јој брат шаље ствари.{S} Није било баш много, па и оно  
S} Но она као да не чује.{S} Пред очима јој је и сад чича Срдан, како је вуче за курјуке, она в 
 не пада.{S} Осећа, да се тамо по очима јој гоне сузе, али не плаче.</p> <p>„Сестро“, каже јој  
ло, да јој је језик још гори и од имена јој.{S} Није ни Марта искала икону без икаква заједања, 
} Али јој се показује и друга слика, па јој у ушима још и сад онај ужасни лом, када се крјаху к 
ако би то било, да ја тебе уграбим‘“ Па јој онда кажем, како би ја њу волео и пазио је.{S} Она  
ати.{S} Отићи ће она својој кући, доста јој је комедије.{S} Само још једно, једно ће само да по 
ренутку познаде тајну своје душе, поста јој оно јасно, што је до сад само назирала и што не хте 
 рођака, коју ми познајемо.{S} Богослов јој се целог јучерашњег и данашњег дана удварао.{S} Сад 
 питали, но је морала поћи за оног, ког јој наменуше старији.{S} То је било насиље на срце дево 
 у памети онај бол, што је осећала, кад јој је брат умро.</p> <p>„3а што да плаче, кад је то та 
јнији.</p> <p>И Милева се зажарила, кад јој споменуше о Гиги, заболи је нешто, али не знађаше у 
копамо га“.</p> <p>„Не плаче сетра, кад јој умре брат?“ пита Јулка, <pb n="78" /> којој је још  
сироту Марту и каква је туга обузе, кад јој донесоше ту вест.{S} Онемила, скоро окамењена; не р 
прописасте, да мати не сме плакати, кад јој умре дете.{S} А овамо врло добро знате, да је и мат 
ествица и она се стропошта доле.{S} Кад јој се муж вратио из поља, затекао ју је обнезнањену.{S 
 Милевом, он се сад тек разбеси.{S} Кад јој дође време, да иде у скупштину, он је затвори у коч 
је и женидба њена брата на прагу, а кад јој споменуше, да ће и Варвара отићи Боривоју, онда се  
се није могла олако да отресе.{S} И кад јој је муж догнао из поља, показала му је ствари.</p> < 
ја месту; заслужила сам ја то“, али кад јој је Лазар протумачио, да је њихова скупштина пронашл 
голубица кад изгуби свог голуба или кад јој секу врат.{S} После се мало насмеши.{S} Било је у т 
ку, сад га се више не клони.</p> <p>Кад јој је пре некад, а томе је доста времена, свињче разри 
ера био у назаренској скупштини.{S} Сад јој постаде јасно, с које стране ветар дува, и на мах п 
не крај ногу, али опет не овако.{S} Сад јој љуби крајеве ципела њених, а руке му обухватају кол 
ла собња врата и изишла у кујну.{S} Сад јој је лакше...{S} Како ли јој само те хладне цигље рас 
матери и мужу; толико снаге немам.“ Сад јој је лане умрла мати, па се Лазар лепи ње.“</p> <p>У  
авле мало попустио од правила.{S} И сад јој се приближио.{S} Наслонио се на ограду, па је пита: 
под ока погледала на брата Тому, поглед јој не беше ни скроман ни милостив.</p> <p>„Ти си“, про 
трала и ја сам то опазио.{S} На једаред јој рекох: „Знаш шта, данас ми није нешто добро, (а ту  
„Па шта ћу онда ја?“ пита очајно и паде јој код ногу...{S} Сети се оног првог састанка, кад га  
илост божју...{S} Бог све може“ — упаде јој у реч Боривој.</p> <p>Милева се заруменила, низ обр 
дође Гига, те је тако тужно гледа, дође јој у неки мах, да се њему замоли, али не имаде снаге.{ 
а.{S} Оно, што је Варвара учинила, дође јој сад као гнусно наметање, а гле, исто је хтела да уч 
 млада девојка пева светске песме, дође јој тешко, да пева пред Боривојем.{S} Шта ће он мислити 
баш веште у том послу.{S} Па опет, дође јој нешто на памет.{S} Има у св. писму једно место, нек 
иште и гледала у звездано небо.{S} Дође јој тешко.{S} И онде Бог и на земљи Бог и свугде Бог!{S 
е тако јасно, но магловито.{S} Тек дође јој тешко, врло тешко живети и у оном часу најмилије би 
зе, али не плаче.</p> <p>„Сестро“, каже јој он, а глас му је пун љубави и нежности, „велики те  
го што се бојала.</p> <p>„Кристо“, каже јој он, „што је до сад било, било је, опрости.{S} Сад ћ 
ала у његовој кући. <pb n="216" /> Каже јој и по стоти пут: „Сестро, ти треба да се жртвујеш за 
е завирио у акта, па је отерао.{S} Каже јој: „Момак је умро, сведока немаш, суд је ону ствар св 
дана.</p> <p>Кад Нада чу ту вест, стеже јој се око срца, и суза заблиста у оку.{S} Није знала з 
то се Рахиле тиче, она је старија, може јој бити и 28 година, али је необично лепа, а при том ј 
/p> <p>Милева се заруменила, низ образе јој се котрљале вреле сузе.{S} Под црном марамом дошло  
е.{S} Отерао јој је брава натраг и није јој пребацивао штету, коју учини њен брав, но ју је пит 
 је оне сузе, које је задржавала и које јој не дадосте ви, кратковиди апостоли, да исплаче и да 
о главе... чује тихо јецање њено, вреле јој сузе котрљају се по образима његовим, <pb n="16" /> 
 да се измири с Обреновом матером, шиље јој понуде, хоће да јој даде у договору с братом неку н 
зло стоји са сином и снахом.{S} Најбоље јој је, да се склони к мени, за време.{S} А после, знат 
е му, да јој метне руку на чело и рекне јој: „Праштам <pb n="97" /> ти.“ Поново је погледа.{S}  
ала, те упутила момка у кућу.{S} Најпре јој дошло на памет, да потражи у селу какво дете и да г 
 собу, осетио је, да ће је изгубити, те јој учини последњу љубав.{S} Не изусти ником, чак ни ма 
 православне жене постару Назаренку, те јој довикују: „Блуднице матора, с киме се ниси волела,  
мушко чедо.{S} Она је у постељи, а дете јој се поболи, па и умре.{S} Болест га је стегла с вече 
довикнуо јој нешто ружно, обећао, да ће јој поломити све кости, ако му још једном дође у кућу и 
..“</p> <p>Гига је салетио матер, шапће јој и умирује ју. „Учини ми мајко, учини молим те.“ И с 
је још дубље заронила у јастуке, а лице јој се још мање видело но пре.</p> <p>Онда се Светозар  
па је онда о жетви ухвати сунце, испече јој теме, шта ли, те полуди...{S} Цвети је онда било ше 
 главом.</p> <p>— „Све је готово“, рече јој лекар строго, „зар баш све?{S} Верујем, да сте скро 
е пристао. „Теби је тешко, мајко“, рече јој, „да се бринеш око толике земље; ја ћу ти помоћи; д 
 сина попу, па да те љубе у руку“, рече јој чича Срдан опоро и она од то доба, није више спомињ 
ти од парничења. „Маните се свега, рече јој, и брините се једино за дете“.</p> <p>— „Све је гот 
е видевши ни једнога до само жену, рече јој:{S} Жено, где су они, што те тужаху?{S} Ни један те 
>„Па њу ти је баш могао послати“ — рече јој Влада, само да је умири.</p> <p>„Па кад је могао, з 
p>„Врло си ти мека с тим дераном,“ рече јој неко из друштва.</p> <p>„Јао шта ћу, леле мене, ја  
н јој онда рече, за што то чини, а рече јој по талмуду, како је научио од Соломона. „Мојсије пр 
ствари.{S} Не запита је за што, не рече јој да не <pb n="220" /> пева, само толико изусти: „Мор 
љена у цркву, заустави код врата и рече јој: „Уми се најпре, ћерко; овде ти белило није потребн 
е познала никаква добра; сваки час беше јој горак, те ће бити и задовољна и захвална, ако уђе у 
јаки бол у грудима и вреле сузе ударише јој на очи.{S} Она је искрено жалила тетку, јер ју је т 
„Жена“, каже он, „лакше греши, па лакше јој се и опрашта...“</p> <p>Она подиже очи и гледаше га 
лумртва до адвоката, а кад тамо, рекоше јој, да је он отпутовао некуда и да се пре неколико дан 
, и кад се већ са свим опоравила, а муж јој пошао у варош адвокату због преписа неке ливаде, от 
тешко живети и у оном часу најмилије би јој било — умрети.</p> <milestone unit="subSection" />  
ти знак крста“.{S} Тако је мислила и би јој сад лакше.{S} Но тако је мислила и свекрва њена и и 
е.“</p> <p>Милева је чула ове речи и би јој некако неправо.{S} Слушала је она до душе и до сад  
.{S} Ђока љуби снају; да може скинуо би јој и месец с неба, али баш та снаја му умре.{S} И тада 
шао јој је и син. „Нано,“ каже, а глади јој косу, „молим те иди кући.{S} Учини ми.{S} Оженићу с 
ведника напустити.“</p> <p>„Ћути“, веди јој Тома, „немој још и Бога хулити.{S} Зар није доста т 
е се.{S} Један крај од образа њена види јој се према светлости од жишка, тај је крај блед као д 
азима његовим, <pb n="16" /> а из груди јој се отимају час по час речи: „Еј, мој несретни сине, 
је увек спомињала: „Сирота Џуџа, шта ли јој само би, да тако напрасно сврши“.</p> <p>Оно друго  
ујну.{S} Сад јој је лакше...{S} Како ли јој само те хладне цигље расхлађују босе ноге, које гор 
 је поломио руке или ноге или леђа, али јој не ваљају ни руке ни ноге ни леђа.{S} Кукавица је д 
> <p>Госпођа Љуба није ништа рекла, али јој дође мисао, да ако тако стоји у св. писму, онда је  
ша, онда се она умиљава као грлица, али јој не помаже.{S} Он с њоме говори само оно, што баш мо 
b n="15" /> <p>Марта је чинила све, али јој не поможе.{S} Једном, али само једном, покуша да га 
д срца зажали сестру.{S} Зажали је, али јој не поможе.{S} Пољубио ју је у чело, уздахну, а она  
блиста у оку.{S} Није знала за што, али јој дошло као да слуша глас грдне, нечувене несреће.{S} 
г часа умр’о место ње и то радо.{S} Али јој се показује и друга слика, па јој у ушима још и сад 
а је искушала; он јој се повери и откри јој сву тајну срца свога...</p> </div> <div type="chapt 
то нада.{S} Њено материнско срце говори јој, да ће се њен син поправити, сам ће се од себе повр 
е већма показује.{S} Румен као крв јури јој по лицу са ове невештине.{S} Брзо се заогрнула мара 
е било онда, кад је порасла?{S} Како си јој се доближио?“</p> <p>„Доближио сам јој се лане, у С 
ед вече и опет доћи на ограду и назвати јој:{S} Лаку ноћ...</p> <p>Хеј Лазаре, Лазаре, шта ли б 
е мараму, којом беше повезана и дохвати јој дуге, лепе курјуке.{S} Поводи се глава у кукавне же 
тада по други пут залану вашка.{S} Нити јој он назва Бога нити га она понуди да седне.{S} Нити  
 седне.{S} Нити га она пита откуда нити јој он казује шта ће.{S} За дуго не изговорише ни речи, 
оспођама као каква Назаренка.{S} У руци јој цвет, ружа, по том једином „накиту“ можеш видети, д 
зала на таван, да скине нешто рува, очи јој беху још увек мутне од суза, није пазила где стаје, 
 Сад опази, где се нешто бели...{S} Очи јој <pb n="214" /> се све боље навикавају на онај полум 
Милеву.{S} Она је лежала на банку а очи јој се зацрвениле.{S} Мора да је веома боли глава, ма д 
длануло; нешто јој паде са срца; у души јој беше као да је са грдне странпутице изишла на чисти 
као до сад.{S} А мужевљево здравље ипак јој беше милије од оних крпа.{S} Само су то биле лепе к 
вог, једрог сина, коме се и она и човек јој обрадовали више свега и кога су они доцније крстили 
е будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.{S} Многа вода не може угасити љубави, 
кад иде међу господу на бал.</p> <p>Док јој муж предаје, она му је скоро увек за леђима.{S} Њен 
оне, па бермет“.{S} Ја је љубим и тепам јој: „Ти си моје прасе, ти моја мушкацона, ти мој берме 
е је и тако, него у свађи.{S} Нудио сам јој и неко издржавање, али неће да чује.{S} Каже: „Не м 
 јој се доближио?“</p> <p>„Доближио сам јој се лане, у Станићеви сватови.{S} Она је играчица, д 
атите, парничите и сатирете“.{S} За тим јој је говорио, да ће у скорим данима да постане мати,  
.{S} Девојци мора бити нова хаљина, чим јој дође на памет, па ма се згранила; момак мора у крчм 
ила онај важни физиолошки процес, о ком јој је лекар говорио, али је осетила, да у ономе, што г 
ованка гледа и чита...</p> <p>Од једном јој мали прстићи пређоше по редовима и зауставише се на 
м.{S} Она је знала, где га боли, та, он јој се у слабом часу исповедио.{S} Тома се жалио на Бор 
S} И кад се није могао отрести беде, он јој онда рече, за што то чини, а рече јој по талмуду, к 
ичи, с ким се и око чега се парничи, он јој озбиљно рече: „Да сте ту јерусалимску икону и ви и  
и и бабе тапшу по раменима као жену, он јој дође сад на једаред тако мали, мали.</p> <p>Кад је  
а она, жена за часак га је искушала; он јој се повери и откри јој сву тајну срца свога...</p> < 
тница!“</p> <p>Лекар ју је тешио.{S} Он јој је говорио, да се опет за то и на усеву може много  
 заустави Милевин поглед на њему.{S} Он јој се задуби у очи и разумеле је.{S} Њен је поглед пит 
ше Милеву скоро са свим.{S} Њезин закон јој забрањује да плаче, бајаги, ропта против божје воље 
о, да не рекну: „Била је слаба.“ Очувао јој је светао спомен: међу — вернима.</p> <p>Милева пак 
три на чело, нагнуо се над њом и гледао јој је дуго у очи.{S} Њено је лице увело — боно, помодр 
 да хтеде устати, али не мога.{S} Лежао јој и даље код ногу, непомично.{S} Само кад и кад шапне 
азар први пут говорио с њоме.{S} Отерао јој је брава натраг и није јој пребацивао штету, коју у 
ко.“</p> <p>Док је она говорила, пришао јој је и син. „Нано,“ каже, а глади јој косу, „молим те 
рта је дубоко жалила свога друга и дуго јој је требало, док се прибрала.{S} Али онда јој беше ј 
оразумем најпре с тобом.“</p> <p>И дуго јој је говорио, а она га је радосно и усхићено слушала. 
бије.{S} Он је тражио згоду и приближио јој се једаред, дваред, триред, десет пута, али све у з 
, слатка, као да је од шећера.{S} Но ко јој боље завири у то лепо лице, може опазити трагове —  
р јела, чашу вина или какав налог, како јој је кад мати наредила, али му се није приближивала и 
којој је њезино дете.{S} Боже мој, како јој дође та мисао у главу, као да ју је ко однео тамо.{ 
 кад се у скупштини обећавала Гиги, око јој је тражило другог човека...“</p> <p>Но шта то би Бо 
д је Боривоје дошао у њихову кућу, било јој је скоро шеснаест година.</p> <p>Јованка је у прво  
о зна, шта би изишло пред њу и скренуло јој пажњу на Бог зна какву ситницу.</p> <p>Сад је почел 
 вреле сузе.{S} Под црном марамом дошло јој лепо лице необично тужно, па и заношљиво.{S} Нешто  
зид и домили донде.{S} Напије се.{S} То јој мало утоли ону грдну ватруштину и осети, да јој је  
длети.{S} Ето је баш близу подне, за то јој ти прочитај и растумачи само мушке параграфе нашег  
длежала три недеље на постељи.{S} За то јој је време поручио брат — једини, кога је имала — да  
им, кад му се роди опет ћерка.{S} Но то јој се на послетку ваљда само тако учинило.</p> <p>Тада 
, неће да скаче, ви само вичете: „Свето јој њено, одмах да је продамо.“ И чим стигосте до Гецин 
азаренског манастира.{S} Једила се, што јој Лазар умаче, али се као и свака лакомислена женска, 
ела.</p> <p>И прегну да упозна оно, што јој не достаје.{S} Боривоје није много утецао на њу.{S} 
 <p>Марти је у онај пар одлануло; нешто јој паде са срца; у души јој беше као да је са грдне ст 
Он ју је дакле очепао за раме, довикнуо јој нешто ружно, обећао, да ће јој поломити све кости,  
и и тражи <pb n="83" /> спаса.{S} Лазар јој је доказао, да тај спас лежи једино у Назаренству.< 
 кад је почела да тражи изговоре, лекар јој рече са свим отворено: „3биља Меланка, како си ти з 
лила га, да је посаветује.</p> <p>Лекар јој је саветовао, да га пошље у поље, код оваца.{S} Каж 
но весело гледа преда се.{S} У овај пар јој се осу по лицу силна румен; оборила је главу и стој 
свега?“ уплете се у разговор Јулка, јер јој ствар иде врло лагано.</p> <p>„Три године.“</p> <p> 
 се мучила, док је отворила комору, јер јој дрхћу руке као прут.{S} Но отвори је...</p> <p>У ко 
њега.</p> <p>„Ви сте“, каже она, а глас јој дошао загушен, као да иде право из душе, „ви сте гл 
е да иште воде, али сви спавају, а глас јој је слаб, не чује се.{S} Покуша, да се послужи сама. 
го је Савета Ивина свему крива, Христос јој судио, вештици проклетој.“ Каже: „Шта би ти дуго тр 
а рече:{S} Ни један, Господе!{S} А Исус јој рече:{S} Ни ја те не осуђујем; иди и од сад не греш 
како више долазила к себи.{S} Пред смрт јој се предсказивала све нека ватра, дим, крв...{S} Пре 
а <pb n="22" /> Великог.{S} На послетку јој догрдило; покупи своје сукње и кошуље, те хоће кући 
није могла да сазна где.{S} На послетку јој дође на памет мисао, да они, који један хлебац једу 
то биле лепе крпе, сјајне крпе, које су јој тако добро стојале.</p> <p>Светозар је придобио још 
не угађати себи?{S} Овако мисли ишле су јој по глави, само не тако јасно, но магловито.{S} Тек  
је лице увело — боно, помодрило, очи су јој наводњене као небо, из кога хоће да пљусне киша, ад 
е у најелегантније одело.{S} О врату су јој дивна три реда бисера, нека се не каже, да она овај 
ана води Боривојеву бригу. „Па уступићу јој ту бригу“, промрмља у себи.{S} Има доста сиротиње.“ 
ренка.{S} Млада је као капља, а на лицу јој скоро девојачка безазленост помешана с неком бајном 
S} Била је лепа, крупна цура, а по лицу јој неки необичан израз.{S} Од вајкада јој тако прелеће 
и Срдана.{S} Милева неће и не сме, отац јој је, а и остали не чине то већ због Лазара.{S} Па он 
ким гласом:</p> <quote> <l>„Дај чистоту Јосифову, кад бесрамни овај свет,</l> <l>Претњом или мо 
ише ружине воде, него: пачули, а кад је Јоца Опанчарев славио свеца, довео је и он гајдаша из Ш 
-Срдан, но кад прође још неколико дава, још никако нема ни трага од зрна.{S} Чуло све село, те  
оварати.{S} Ти си, братко мој, био луд, још си и сад луд и ја бих те на чисто могао извадити за 
 дрхће, „сине, не <pb n="42" /> бој се, још сам ја жив.{S} Ма отишло и два и три фртаља земље,  
п може бити овакав.{S} Истину ти кажем, још никад нисам видела овако наученог и духовитог свешт 
 Лазара.{S} Па онда, Срдан је болестан, још се не диже из постеље, а једва се четвртог дана мал 
 Светозар нешто отеже, моли: „Још мало, још часак-два“.{S} На послетку му паде глава на прса, к 
к своје зна.{S} Па где то бива паметно, још којекако, али што ради Јова са Станом, не може се п 
ликодостојнике, какви су већином данас, још су и добри свештеници; крај оваке наше више интелиг 
ека затекао обичај, да муж избије жену, још док је у првој кошуљи.{S} Та да, треба је с прва по 
<pb n="7" /> да је лако преварити жену, још лашке болесну жену, а најлакше преварити болесну же 
 и затворе ме?{S} Сви би ми, рекао бих, још које како опростили, али да би Чивут Клајн одмах ши 
вих тешку клетву противу ње.</p> <p>--- Још мало, па треба и Боривој да се ослободи.{S} Он је ј 
лази из вароши.{S} И сад <pb n="182" /> још да цепамо народ због потписа?{S} Неће ли нам други  
е — кафану.{S} Или би се <pb n="139" /> још боље могла назвати та вечерња молитва: <hi>Назаренс 
језик. „Сине“, рече му, „видео си...{S} Још само једаред учини што не треба, и ја ћу умрети...  
срцу, увијено у назаренска тумачења.{S} Још му обриче, да га неће заборавити; доводиће му децу, 
 га питамо“.</p> <p>Јулка ће напред.{S} Још из далека стисла је песницу.{S} Та мала стиснута пе 
сад њих гризу њихови греси, кају се.{S} Још су непречишћени, бедни, сотона није још изишао из њ 
и на опрезу“ и разиђоше се куд који.{S} Још је покушавао Здравковић да поврати и заустави разби 
 Слушај ти мене, како иду те ствари.{S} Још за мога детињства био у нашем селу човек богат, али 
 држе тај обред у највећој тајности.{S} Још мање је ко покушао да реши то питање:{S} Шта може б 
Дајте и донесите“, па онда оде кући.{S} Још су неки од гостију били у механи, те диванили:{S} К 
.{S} У селу је нека необична живост.{S} Још од ране зоре зврје кола, пуна гостију, а око 9 сати 
е да придобије сеоску интелигенцију.{S} Још су удесили, да у прво време не иду за тим, да само  
ати Светозара у његову тешком послу.{S} Још док они у речи бијаху, приђоше им скоро нечујно Јов 
е међу собом.</p> <p>Па шта је било?{S} Још одмах после оног договора о Великој Госпођи написао 
ез и његов средњи син Јова „поверио је“ још прошле године.{S} Чим то Ђока чу, спопаде снају, ун 
ају.</p> <p>Кад су се добро изјадали, а још боље поднапили, почеће чича Срдан: „Нема ту ништа,  
да јој је лакше.</p> <p>Пође постељи, а још се увек наслања на зид.{S} Зид!{S} Та на том зиду ј 
у износити јела у подне, па буде ноћ, а још се није све изређало.{S} Наше новине“, каже, „не до 
ујемо, кад нам ко дође“. вели Мирко, „а још већма се радујемо, ако се с нами заједно помоли Све 
 гледам по улици, нема никога, а Милева још једнако стоји пред врати, гледа у небо, које баш по 
де, а ја бих данас упалио бадњак, каква још није палио ни један српски син.“</p> <p>И заиста, у 
 нешто од прошлих грехова.{S} Сотона га још увек искушава, мало која недеља, а да му не дође у  
га, подиже га, обриса од прашине, па га још пољуби и поутеши....{S} Хеј, шта ћемо, шта ћемо.{S} 
итељ, целивао руку оцу Мелентију, па га још испратио са Симом пекаром чак до оближњег села.{S}  
 Јелена сместила га је у постељу, па га још претрпавала и други дан, јер је мислила:{S} Од пића 
н међу вернима.{S} У осталом ми ћемо га још боље познати у току ове приповетке, а Лазара и Бори 
се да разуме откровење Јованово, којега још нико до сад није разумео, а по свој прилици и од са 
 Павле?</p> <p>- - - Тома је после тога још једаред-дваред говорио на само Боривоју, каква опас 
а у души Мартиној, и она би се око тога још много више гризла, да је не обузе бол с друге стран 
оје се још већма наже и учини му се, да још има живота у путника.{S} Напрегне све силе, подигне 
бих се поправио?{S} Али ме је страх, да још више не сагрешим и да ме још у горе време и још неп 
мо?“</p> <p>На ове речи Назарени као да још мало дубље оборише главе, само Боривоје не.{S} Каже 
оривоје дошао кући, дочекала га је Нада још на прагу.{S} Нуди га вечером, но он промрмља само т 
ару дође мисао у главу, која му до сада још никад не дође.{S} Како то, да изиђе из земље цвеће, 
Ускрс; а толико отмена света није ваљда још никада било у селу.{S} Снаш-Пела кад виде оне силне 
у се томе и Назарени, али жандари канда још више.{S} Док тако пре неколико дана, Гајина жена за 
тишао смеј, који је подуже трајао, онда још говорише неколицина њих, па су на послетку решили,  
ми осуђеника у Назарене?</p> <p>Па онда још нешто.{S} Назарени нападају нашу данашњу цркву и ве 
и су је и рибали, са чега се утрла боја још већма.{S} За тим се икона и опет гарила, прала се,  
разговарале с Боривојем, али је Јованка још доста пута имала с њиме речи.{S} У ње је била мала  
ће те на фишкала.“</p> <p>Марта је била још једнако раздражена, као што је то обично у болести  
ео је Светозар да поје оним меким, пола још дечјим гласом: „Рождество твоје...“</p> <p>Да питаш 
а?“ пита друга.</p> <p>„Ја сам све чула још јутрос“, хвали се трећа. „Мамика“, тако су звали у  
„вреди десет...“</p> <p>За тим је дошла још једна литра и та им је шапутала, да не чекају дуго, 
 окреће се по соби и види на сламњачама још два несретника као и он што је; долазе му познати,  
ије могла ништа разабрати.</p> <p>„Нема још никако Томе“, каже, „а мора доћи, кад је обећао.“ М 
 да разгласите и осталима.{S} Можда има још кога, који није платио — „беду“.<ref target="#SRP18 
плаче.{S} Каже: „Данас код мог бабе има још увек прасећа печења од Божића, затекла се бар глава 
 показује и друга слика, па јој у ушима још и сад онај ужасни лом, када се крјаху клупе...{S} В 
ево већ четврти пут ушла у собу, а Тома још једнако хвали своју Варвару.{S} Кад хтеде да пође,  
рло задовољни.</p> <p>Тома је оног дана још рано изјутра, чим је Боривоје приспео у Лазаревац,  
 Суд добрих људи био је код нас Словена још пре Христа, постоји још и данас гдегде, а постојао  
з крчме, а то је врло често бивало, она још с врата клекне пред њега и вришти: „Молим те као Бо 
зи то питање.{S} Сетио се, да га је она још једном то питала и довела га онда у забуну.{S} Али  
су последњи и да могу и да се сложе, па још у добру.“</p> <p>Старчеве очи засузише, Лазар као д 
и ето ти доктора.{S} Светли му лице, па још с прага довикује Светозару:</p> <p>„Победили смо!{S 
 као нико, али стегнем срце и ћутим, па још они грде, што сам тежак.{S} Њихов старешина, стражм 
> <l>Шест хиљада пој’о грама,</l> <l>Па још с коштицама.</l> <l>Пој’о скоро пола вреће,</l> <l> 
е нашао за целисходно, да у рају ствара још и судије“.</p> <p>Овакав говор није отрпео председн 
ад је село пуно странаца, па је и прота још ту.{S} Но Назарени су знали.{S} Као ватра просу се  
“, мислио је он у себи; срце му уздрхта још јаче и затвори очи.{S} Осети, како се мајка му нале 
ди Бог.“</p> <p>Ова назаренска узречица још већма ражљути чича-Срдана.{S} Бивало је и до сад, д 
м да те нема; а ти и моја Варвара никад још не изостадосте.{S} Та да! — Ко уме, тај удеси, да с 
Али ова истина беше код Назарена за сад још — под земљом.</p> <p>У овај мах чак и Милевина свек 
ће, скрхала си, тако рећи, ногу, па сад још и рођени брат да ти крха врат?!{S} Зар ја нисам бив 
време, те Лазару умре жена, а он је сад још више по крчмама.{S} Кућа му је празна, пуста.{S} Ба 
и сви, а највише Назарени.{S} Он се сад још мање бринуо око њихових ствари, а занемарио је и св 
сту пале, тај би познао оно, што до сад још нико није познао; познао би душу девојачку.</p> <p> 
а Христа.“</p> <p>„Је ли ти улио Господ још какву жељу?“</p> <p>„Моја је душа жедна исповести.“ 
исто претрну.</p> <p>„Треба да знаш све још за времена“, продужује Тома, „па да помогнемо, ако  
 апи пази, да се не превариш.{S} Оданде још нико није дошао, да каже, како је.{S} Боље би ти би 
аснило“, мисли чича-Срдан, но кад прође још неколико дава, још никако нема ни трага од зрна.{S} 
не сме бити сујетан.“</p> <p>Тако прође још неко кратко време и дође доба, када Назарени почеше 
 право коњима по ушима, а уздице затеже још јаче на десно.{S} Коњи јурнуше с насипа доле — у Ду 
вог пакленог гнезда.“</p> <p>Срдан трже још једном, а Милева посрну и паде на колена.{S} У тај  
ло поплашио и умири, али од ото доба је још кивнији на Назарене но пре.</p> <p>Милева се повукл 
и поче да га диже...{S} Но дизало га је још нешто.{S} Из друге собе почео је Светозар да поје о 
а њу. „Шта си узела успијати, као да је још и сад оно време, кад си ме ноћу пропуштала кроз про 
путице изишла на чистину.{S} А Влада је још оног дана поручио шуру, да су они заборавили све шт 
ажног судије.</p> <p>Истражни судија је још доста млад, али мргодаст човек.{S} Дуго гледа у Обр 
 ће ми бити.“</p> <p>Домаћица Јелена је још оног вечера хтела да пошље по Светозара и Јованку,  
овидео ју је.{S} Кад уђе у собу, она је још певала, а виде је где купи ствари.{S} Не запита је  
 он, „неће трајати дуго.{S} Само сад је још рано.{S} Пријатељ Гига, ето га нека каже сам, није  
да ће у недељу доћи у скупштину, али је још сотона јаки у њему.{S} Кад би брат Мирко или неко о 
шла к себи те разуме његов корак или је још увек успаљена?{S} Треба ли да говори с њом, да јој  
ат?“ пита Јулка, <pb n="78" /> којој је још и сад живо у памети онај бол, што је осећала, кад ј 
е дарове подметну, <pb n="11" /> док је још у колевци.{S} То је у другом облику она велика науч 
} Ковач Шандор друкчије ради.{S} Док је још гвожђе на ватри, он промишља, с које ће стране поче 
 у утроби мајчиној и наставља се док је још у пеленама, а не почиње онда, кад дете пође у школу 
 знаш Милеву Срданову?“</p> <p>„Знам је још, кад је била ево оволишна.“</p> <p>„А како је било  
„За љубав красну“, и кад би зора, он је још увек певао све то, па то: „За красну љубав“.{S} Кад 
/> Кад у зору закукурекаше петли, он је још увек седео за писаћим столом.</p> <p>Био је у велик 
реба и Боривој да се ослободи.{S} Он је још увек на послу код Јелачићевих, где се научише на ње 
ио све, да се друштво учврсти.{S} Он је још једнако поболевао, осећао је, да неће више дуго, те 
ити, али већ у другом тренутку цикао је још горе и удари песницом по огледалу што год је већма  
 руву, као да су сватови, али управо је још нешто више од сватова.</p> <p>Светозара, новог свеш 
ије ни најмање веровао у успех, него је још изобличавао Светозара.</p> <p>Светозар му је захвал 
geuer springe.“</l> </quote> <p>Дуго је још говорио Здравковић у том правцу, па онда заврши: „С 
ичење заболело га је до срца.{S} Био је још млад, па је у души ипак рачунао на признање свога п 
али.</p> <p>Обренов бранилац говорио је још дуго о том питању, па онда пређе чак и на Адама и Е 
>Он у место да стане, пожури; али ко је још утекао од ђавола?</p> <p>Сустиже га. „Шта бежиш од  
о што му је дошла претњом у кућу, но је још пре тога протелалила селом свакојаке сплетке.{S} Он 
?!{S} Никакав!{S} Али има нешто, што је још јаче од материне љубави, а то је невоља, немаштина. 
ид и ја бих прогледао“.</p> <p>Лазар је још онога дана отворио школу.{S} У затворима до душе не 
г те умудрио, сине!“</p> <p>Светозар је још тренутак-два остао за столом, јер беше с Јованком п 
p> <p>Она се полако мицала.{S} Главу је још дубље заронила у јастуке, а лице јој се још мање ви 
чића. „Доста је“, вели Мирко, јер их је још било, који су хтели дати. „Па немојте заборавити да 
 хтеде да рекне нешто, да захвали, није још достојан да се ожени, но му се језик прилепио за не 
ијатељ Гига, ето га нека каже сам, није још доста чврст за женидбу.“</p> <p>„Јао куку мене!“ ва 
годило донекле, а донекле и не.{S} Није још никако био на чисто: како су пресудиле његову ствар 
, с ким има посла и разлаже му, да није још говор о убијању.{S} Нек узме само пушку.</p> <p>Али 
Још су непречишћени, бедни, сотона није још изишао из њих са свим.{S} Прави Назарени, браћа и с 
о која неупутна мисао; његова душа није још доста мирна.{S} У таком времену добро је да причека 
нство води порекло од жене, а жену није још нико надвладао, њу од кад је Бог створио, све се ви 
 с првим човеком.{S} Он се кукавац није још ни пробудио био из оног тврдог сна, у који га је уљ 
наоблачило, али између облака провирује још увек — сунце.</p> <p>И Боривоје је необично леп чов 
ла је читава година.{S} Остале му дакле још две, па га на тако кратко време неће ни носити у ко 
 страх, да још више не сагрешим и да ме још у горе време и још неприправнијег суд не нађе...”</ 
ица и подиже се дебела прашина.{S} Жене још јаче зацикаше, мисле дошао је страшни суд, јер ломњ 
ника“ ; он је из оне јерусалимске иконе још у детињству очувао неки неодређени, тајанствени осе 
гласи:{S} Да се васпитање детета почиње још у утроби мајчиној и наставља се док је још у пелена 
 <pb n="26" /> ипак посаветовати, да се још једном добро размислиш.{S} Неук си, те можеш лако п 
џомби на сваком путу пуно.{S} И пита се још:{S} Кад?{S} Еда ли час пре или час после?</p> <p>Св 
деци, та деца требају матере.{S} Сад се још боље прикупи и већ разабра све.{S} Мирко говори...{ 
 су скривене у џеповима.{S} Боривоје се још већма наже и учини му се, да још има живота у путни 
збожници и бездушници проклети, и ви се још издајете за Христијане.{S} У руци вам је свакоме ев 
{S} Није била Бог зна како лепа, али се још мање могло рећи, да је ружна.</p> <p>Нада је била ј 
 Јесте, изгледало је.{S} На површини се још не виђаше ништа, али да је ко завирио дубље, промот 
дубље заронила у јастуке, а лице јој се још мање видело но пре.</p> <p>Онда се Светозар окрене  
одина после Христа, па од куд ће нам се још пре Христа забрањивати пушење?{S} Пушење је невино  
ромишљам о придици“, вели он. „Нисам се још решио, о чему да говорим.“</p> <p>Наста ћутање.{S}  
родужује Тома, „па да помогнемо, ако се још може.{S} Лазар је на великој зими, бојим се, врло с 
агаће нам ма шта.“</p> <p>Девојке су се још подуже разговарале о том: да ли да га питају, како  
молио бих вас, да се стрпите и останете још час-два на окупу, имао бих као старији човек, а и к 
удешавате тако на дугачко; што почињете још сад таке разговоре?{S} Та има вре мена за то...“</p 
чуђено гледао.</p> <p>„А, да шта хоћете још?“ питао је. „Зар није Назаренство у вас очигледно у 
и нисте погодили пута.{S} Направили сте још једну вероисповест више, бајаги мало их је.{S} А не 
аче.</head> <p>Милева је дочекала госте још у дворишту. „Камо те данас?“ пита је брат Тома. „Гл 
јим би требало поћи, само та мисао беше још неизрађена, тај пут беше по мало застрт маглом.{S}  
де, послужује их, а доцније му поверише још већма.</p> <p>Судац Јелачић стојао одмах трећа кућа 
х људи, одбор, а неке од њих обавестише још у напред.{S} Но Лазару и Боривоју не рекоше ни речи 
ти оданде и Срдана.{S} Водиће га Тома и још друга двојица.{S} Кад изиђоше на улицу — пуста је.{ 
ђоше, застадоше Тома, Мирко, Боривоје и још два три човека у соби.{S} Сви су други Назарени мис 
 не сагрешим и да ме још у горе време и још неприправнијег суд не нађе...”</p> <p>Молитва заврш 
 браћа у тако важно веће, да га поуче и још боље утврде на путу господњем...</p> <p>После тога  
јемо столове, продајемо место у цркви и још мало треба, па ћемо почети продавати и вечно блажен 
 биће старо зло; одем ли, долази ново и још веће зло“.</p> <p>„Али ћеш бар спасти душу, а ако о 
вече, кад дође коњаник Лазару на њиву и још му с коња довикује: „Хајде, жури, умире чича Срдан. 
а поштовали, него ма коју другу икону и још су увек палили пред њом кандило.</p> <p>Мартин брат 
} Ево да вам платим у напред.“</p> <p>И још би два-триред: „Дајте и донесите“, па онда оде кући 
проба“. (Тако је!{S} Живео!).</p> <p>„И још нешто да кажем, кад сам већ почео.{S} Господин Зрав 
<p>Милева је наговестила свекрви, да би још једном волела да види дете своје — али ју је свекрв 
пусти, чим је сејање довршио; али то би још којекако било, јер сад и нема тако много посла, нег 
ов, Светозар, довршио науке.{S} Брат би још по најбоље освојио брата.{S} Али Светозар тек од је 
а — она енергија, коју је познао у себи још из детињства свога, кад га истераше из школе и он в 
оше је.</p> <p>Кад дође вече, би Милеви још теже...{S} Како је грозна та свећа слабоме, невољно 
 небо, из кога хоће да пљусне киша, ади још не пада.{S} Осећа, да се тамо по очима јој гоне суз 
тила.</p> <p>Једног дана, када је Влади још јаче позлило, испрати кола по варошког лекара, оног 
 синко; како те Бог учи... само ми кажи још ово:{S} Пристаје ли и Нада на тај твој велики пост? 
абравили за њим врата, било је у ћелији још два сужња, и то ратара.{S} Један је био крупан, вис 
 у пуном смислу речи погазио Гају, који још једнако стојаше уздигнутом батином.{S} Онда разгрну 
код нас Словена још пре Христа, постоји још и данас гдегде, а постојао је увек у нашем народу.{ 
 опет дао за мотиком.</p> <p>„Хоћете ли још дуго радити код нас?“ пита га Јованка по уговореном 
 бабо, промисли мало.“</p> <p>„Хоћеш ли још да идеш у назаренску скупштину, питам те?“</p> <p>„ 
вара није била ни лепа, ни умиљата, али још доста млада, тако около 20 година.{S} О њој немам в 
озарови другови, свршени богослови, али још не запопљени, ухватили певнице, те поју као анђели: 
и — пакао.{S} Нешто се кува у њему, али још не зна шта.{S} Тада се подиже, изиђе у двориште, за 
<p>„Нећу никако“, каже она. „Само би ми још то требало, па да ме разгласе, да сам Назаренка.“</ 
 за ствар назаренску и од кога Назарени још више очекују.</p> <p>Назаренска скупштина је баш на 
 није могла да сачека суботе, него удри још у понедељник.{S} Онда је Бог узео то право од њих и 
{S} Лолај се колико ти се мили; млад си још, па ти приличи.{S} Туци се, уби, исплатићу те, само 
тви ни на четир вола не донесе.{S} Ниси још пропао, домаћине, али ћеш пропасти и за то ти не да 
е“.</p> <p>Лазар га је нудио, да сврати још мало к њему, али Мирко не прими понуде.{S} Тома је  
нда је зло, али ја се бојим, да ће бити још и што горе.{S} Хајд, видећемо и то.“</p> <p>Прође н 
твар већ толико чекала, може се стрпити још мало.{S} Но где би Марта слушала!{S} Она је доказив 
ти на ме, ма три дана.{S} Она мора чути још из даљине звекет мојих кола, мора скочити и отворит 
м оне криве, а нису увиђали, да је онај још слабији и од жене, који се даде њоме заводити.{S} У 
.“</p> <p>„Ћути“, веди јој Тома, „немој још и Бога хулити.{S} Зар није доста твога?{S} За што г 
ој се по селу говорило, да јој је језик још гори и од имена јој.{S} Није ни Марта искала икону  
 не беху деца; ко зна, шта би несретник још све починио.{S} Или би га можда дечји поглед уздржа 
 питам:{S} Кад ћете кући?“</p> <p>„Имам још скоро две године.“</p> <p>„А колико сте имали свега 
ридиковао о самоубиству; давно, кад сам још ишла у цркву.{S} Каже: „Бог пита самоубицу, за што  
ене и поче затегнутим гласом: „Хтео сам још нешто рећи.{S} Овај...{S} Милице синко, устани!“</p 
а.</p> <p>Има скоро 20 година, како сам још као ђак посетио први пут назаренску скупштину.{S} О 
та и говори: „Овако слатка печења нисам још никад јео.“ А Талијанка онда истури пред њега кожу  
ени</title>“, ма да с овом књигом нисам још изрекао последњу реч о овом питању, јер нисам ни из 
ј ствари прикупио.</p> <p>Само да кажем још ово:{S} Кад сам писао овај роман, увек сам метао ру 
.{S} Осећао је, да ће се с тим младићем још сусретати у животу, сусретати, па и сукобити.</p> < 
 и девојчица од 10—12 година.{S} Очи им још весело, безазлено погледају и чисто се пренеш, кад  
ли је велика воља у мени, да проговорим још коју реч с нашим пријатељем, кога тако одавна чекам 
рофесор Здравковић, који је повео собом још своја два друга, ту мерник Миловић, ту доктор, све  
ког времена се умири и живео је с Надом још пуне две године без икаквих потреса.{S} Само се Над 
> <p>Треба да вас упознам с тим човеком још сад, бар овлаш, а доцније ћете га често сретати у о 
тану за руку, видело се, да он пред њом још по највише вреди, одвео ју је на страну и умирио је 
ља није му судила, но га је пред Мартом још похвалила.{S} Каже: „Красан човек тај твој <pb n="8 
адала очеве, али овако што ратарски син још не учини.{S} Па да се ствар бар мало могла улепшати 
 <p>Већ је почело да се развиђава, а он још једнако лежи на рукама мајчиним, у пола обнезнањен. 
ти, а кад му није све једно, онда је он још увек воли, као и пре.{S} А на послетку: „Хајде, хај 
 вукло Цвети.{S} Но с шоме је сад бивао још ређе, но пре.{S} Последњи пут је говорио с њоме на  
етета; виђала сам и другу децу, али ово још је видех.“</p> <p>Лекар је пришао Боривоју и заглед 
вара, намргоди се и дође му Назаренство још црње, мање и ситније но до сад.{S} Међутим није се  
ате и женама?“</p> <p>Боривоје је видео још с почетка Јулку, познао ју је, па и опазио, од куда 
ани свој чин и своју веру, а то је хтео још мање.{S} Он је отишао тамо, да заблуделу браћу поса 
а, да се „зарије“.{S} Које је речи хтео још претресати, не зна се, јер догоди се несрећа.{S} Зв 
а стара напаст оставила га, само је био још мирнији и веселији но пре.{S} Село је тумачило, да  
ро стојале.</p> <p>Светозар је придобио још два друга учитеља, два три трговца, два три занатли 
чун о његову имању.{S} За тим је средио још неке ствари по кући, а после подне се упутио у Лаза 
 изусти Светозар.</p> <p>Говор се водио још мало о књижевности, па онда пређе на друго, на њихо 
ад би вече, побеже.{S} Ја сам то опазио још док је била с ове стране врата и могао сам је стићи 
зар и за то да трчиш у Јерусалим.{S} Ко још те ситнице рачуна у нешто?{S} Кад није био мачак, с 
оћу да будем вредан и умерен; хоћу, ако још може бити, да спасем душу и измолим опроштаја у Бог 
е, и он <pb n="51" /> је осећао, да ако још једном западне, неће више изићи жив.{S} За неку нед 
p> <p>Боривоје се нађе у чуду.{S} Овако још није страдао... наже се да копа, али му не иде умље 
волвер из руке...{S} У Лазару је остало још увек толико поноса и савести, да се згрозио од свог 
„још непречишћен.{S} У њему је заостало још по нешто од прошлих грехова.{S} Сотона га још увек  
/p> <p>Не велим, да у друштву није било још и других трзавица и неприлика, али ово беху најкруп 
 га бије, али се уверила, да је то било још понајгоре.{S} А и на што да га бије, кад Боривоје и 
 вратити.{S} То је болесну жену срушило још већма, и Влада се озбиљно поплашио.</p> <p>На после 
ој кући, доста јој је комедије.{S} Само још једно, једно ће само да покуша.{S} И поче да спрема 
ој најмање помаже.{S} Сила ће дете само још горе подивљати.</p> <p>Овај је разговор оставио дуб 
орезу, па и парохијал.{S} И кад би само још попустили у томе, да приме пушку као и други војниц 
ико њега не дира.{S} Назарени беху само још сенка од онога, што беху на почетку.{S} Тужили су с 
 назаренску скупштину; можда ће се тамо још боље утврдити, па како Бог да.{S} У његову селу има 
литву чине Назарени не само недељом, но још један дан у недељи.{S} Негде средом, а негде четврт 
 сам стара.{S} Но каже он: „Остави нано још мало да причекам“.{S} Док ме јуче у зло доба неко н 
г зависи, каква ће бити летина.{S} Зрно још није ни изишло из земље, а већ му је судбина донекл 
и, па је дошао до уверења, да је све то још увек мало и недовољно, ма се у томе правцу радило г 
не подрже...{S} У великој битци није то још победа, ако једна чета на једном крају победи своје 
тар није постао Назарен, а ја ћу вам то још сад исприповедати у две-три речи.</p> <p>Пера је би 
 те бијем.{S} Море, за то те бијем, што још ниси скривила, а кад скривиш — убићу те“.</p> <p>И  
p>„Нисам.{S} Ја то не бих ни могао, јер још нисам осетио на себи, да сам се пречистио и да је с 
ћу</hi> појели и попили“, каже он, „јер још трипут толико да имамо и то би појели и не би нам н 
 са стране, па и госпођа Здравковићка с још две другарице.</p> <p>Лепа је жена та госпођа Здрав 
аша општа благајница није била до данас још празна“.</p> <pb n="111" /> <p>Све је ишло без приг 
и казивали су Јованци, да му узрујаност још једнако траје.{S} Тако око поноћи умири се, сео је. 
вона звоне у његову част; он иде на пут још даљи и од Јерусалима, а опет тако близак; — иде да  
, али кад је устао — побеже.{S} На пољу још једнако веје снег.{S} Он стао на сред друма и проми 
о, да ће јој поломити све кости, ако му још једном дође у кућу и бацио је на улицу.</p> <p>Баба 
 шуми наше покварености, дрвета која су још из далека на видику.{S} У тамници видиш тако рећи п 
ар, да води Боривоја у затвор, а оне су још једнако тамо.{S} У оној полутами дошле су Боривоју  
рума и промишља.{S} Шта ће?{S} Да ли су још и сад они вуци у риту?{S} Или да буди Лазара?{S} Ср 
.{S} Ту је Мирко, ту Тома, ту Лазар, ту још три друга брата, а међу њима и Боривоје.{S} Боривој 
ни и Калвини и Назарени, а има на свету још стотинама других вероисповести, држимо сваки своје  
руштво и бранити стара правила, а да ћу још пред ручак изјавити учитељу Јовићу, да Меланија и њ 
аван, да скине нешто рува, очи јој беху још увек мутне од суза, није пазила где стаје, нога јој 
е био — паметнији.“ Но шта је то?{S} Чу још једно име и би му, као да га ко удари руком по обра 
кад се не мичеш из кошаре, но завезујеш још за собом врата — конопцем.“</p> <p>Боривоју смрче п 
је срце и пуне су му очи — суза.</p> <p>Још оног вечера дођоше Боривоју његови суседи, две-три  
заће новог свештеника на рукама.</p> <p>Још много пре пола 10 сахати црква је дупком пуна.{S} Т 
м оне показују, да су — душевне.</p> <p>Још је порано, те су скоро сви на дворишту.{S} Сви су о 
аметну, милу, па и скромну жену.</p> <p>Још увек долазе „верни“, па од некуд и Шандор ковач.{S} 
колних места долазе у Лазаревац.</p> <p>Још нема 9 сати, (то је доба, кад се Назарени скупљају  
ма и иконама и обичајима вашим.“</p> <p>Још није последња реч протина одјекнула, само се по држ 
нами заједно помоли Свевишњему.“</p> <p>Још су њих двоје говорили реч-две, кад се из гомиле жен 
оже?“</p> <p>„Он је,“ продужује Мирко, „још непречишћен.{S} У њему је заостало још по нешто од  
књизи проповедника глава VII. стих 28. „Још тражи душа моја, али не нађох.{S} Човека једног у т 
у.{S} Само Светозар нешто отеже, моли: „Још мало, још часак-два“.{S} На послетку му паде глава  
ла кад год засијати нов пламен.{S} Гига ју је волео свом душом својом, мал’ се не би могло рећи 
 је задиркивао и задржавао од посла, да ју је расплакао, па је после опет љубио и молио, да су  
 како јој дође та мисао у главу, као да ју је ко однео тамо.{S} Шта се догађа у њеној глави, то 
 његова накинђурена жена.{S} Али као да ју је сотона, наместио тамо, да својом појавом исмеје и 
би је без сумње уступио сестри, само да ју је искала лепшим начином.{S} Но сад се огорчио.{S} Б 
али у селу Чивуткињу трговкињу, „видела ју је, кад је излазила из цркве“.{S} Каже: „Одело једна 
кретао, да види, где је Милева, тражила ју је и Јованка очима, па и нашла. „Ено је,“ каже, „она 
јер ју је тетка одржала и отхранила, па ју је сад жалила као рођену матер.</p> <p>Момче беше оз 
ао је II. главу Јаковљеве посланице, па ју је онда тумачио.</p> <p>Говорио је о томе:{S} Какав  
изгорела до тамана.{S} Тамо он, Ненадов ју је запалио...“</p> <p>Боривоју удари крв у лице и на 
ати и пазити као он.{S} Та сад тек, кад ју је видео овако немоћну и болесну, увиде, како је сил 
{S} Не изусти ником, чак ни матери, где ју је нашао, да не рекну: „Била је слаба.“ Очувао јој ј 
ле речи; дворила је болесну матер, није ју ни часа оставила саму, а уз то је радила као црв.{S} 
и — мислила је.{S} У оном тренутку није ју ништа више болело.</p> <pb n="172" /> <p>„Спава... с 
а је салетио матер, шапће јој и умирује ју. „Учини ми мајко, учини молим те.“ И скоро да је изг 
женско подсвојче — Нада.{S} Човек, који ју је одхранио, не само <pb n="18" /> што је био пука с 
 једном волела да види дете своје — али ју је свекрва одговарала од тога. „Болесна си, ћерко“,  
1" /> запамтио од почетка до краја, чим ју је први пут чуо, и изговарао ју је читаву ноћ.</p> < 
телалила селом свакојаке сплетке.{S} Он ју је дакле очепао за раме, довикнуо јој нешто ружно, о 
Боривоје није много утецао на њу.{S} Он ју је само такнуо.{S} Пробудио је у њој пажњу, заинтере 
> <p>„Не све; нисте све таке“, умиривао ју је супруг.</p> <p>Госпођа Љуба није ништа рекла, али 
 Кад јој се муж вратио из поља, затекао ју је обнезнањену.{S} Но срећом се показало, да је ства 
је је видео још с почетка Јулку, познао ју је, па и опазио, од куда долази то питање.{S} Сетио  
ја, чим ју је први пут чуо, и изговарао ју је читаву ноћ.</p> <p>По себи се разуме, да је цело  
он пред њом још по највише вреди, одвео ју је на страну и умирио је.{S} Онда се врати натраг.</ 
 добро познавао своју Рахилу и провидео ју је.{S} Кад уђе у собу, она је још певала, а виде је  
бар тако говорио, и није лагао.{S} Узео ју је сироту, без ичега, а у њега било домазлука за тро 
 породици преко стотине година, а донео ју је неки њихов рођак из Јерусалима.{S} Говори се, да  
ажали је, али јој не поможе.{S} Пољубио ју је у чело, уздахну, а она се отрже од њега и побеже  
 сата доцније пробудио се Гига и тражио ју је очима.{S} Кад виде празну постељу, скочи и отрча  
игурно отрчала к њима, да се тужи, како ју је Адам бацио на кола и силом одвукао до забрањене ј 
жу, било и пре неколико дана.{S} Толико ју је задиркивао и задржавао од посла, да ју је расплак 
 узе за руку и одведе к Милеви.{S} Тамо ју је загрлила, ижљубила и обасула је питањима и нежним 
ебацивао штету, коју учини њен брав, но ју је питао, где да га затвори.{S} Цвета му се извинила 
 недеље није могла да заборави Џуџу, но ју је увек спомињала: „Сирота Џуџа, шта ли јој само би, 
је било лакше, кад се онде исплаче и то ју је увек умиривало.{S} Она страст, која је буктила у  
ајанствени осећај; остало је нешто, што ју је увек подсећало на ону негдашњу страст, а зебла је 
, кад је ствар прекинута.{S} А прекинуо ју је чича Срдан.{S} Он сузним очима привуче Светозара  
Ја сам крива, несретница!“</p> <p>Лекар ју је тешио.{S} Он јој је говорио, да се опет за то и н 
чи.{S} Она је искрено жалила тетку, јер ју је тетка одржала и отхранила, па ју је сад жалила ка 
с њом је загазио и деда Јова.{S} Трипут ју је загњурио руком у воду и трипут рекао: „Крстим те  
ругарицу што већма може.{S} На послетку ју је умирила мало.{S} Госпођа каже: „Нећу из друштва,  
о,</l> <l>Без рецепта шљива јео,</l> <l>Ју, како је само смео?!</l> <l>Шест хиљада пој’о грама, 
г се стишава, ветар се променуо у топлу југовину; петли поју, с торња ударише звона на молитву. 
> Онда рече један од ученика Христових, Јуда Искаријотски, који га после издаде: „За што се ово 
аћу те онако исто, као што те је продао Јуда и погазићу све заповеди твоје.“</p> <p>Дуго је кле 
истос Спаситељ говорио и разликовао:{S} Јудеје, Римљане, Самарићане?{S} Није ли апостол Павле п 
Исус кад је видео где плаче и где плачу Јудеји, који дођоше с њом, згрози се у духу и сам поста 
ице Римљанима, Галаћанима, Коринћанима, Јудејима?{S} Ви нећете да знате за свештенике, а Христо 
арише сузе Исусу</hi>.{S} Онда говораху Јудејци:{S} Гледај, како га љубљаше....“</p> <pb n="212 
упустио.{S} Назарени те, море, прозвали Јудом, од како си их изневерио.“</p> <p>У Лазаровој руц 
ече Боривоје...{S} И он онда нападне на Јуду Искаријотског, који се градио увек најзаузимљивији 
енац запечаћен.{S} Устани севере и ходи јуже, и дуни по врту мом, да капљу мириси његови, нека  
 слуша глас грдне, нечувене несреће.{S} Јула, Симина жена, грохотом се насмеја.{S} Њен звонки к 
ри другарице искупиле у врту Јованчину, Јулка је омах уочила Боривоја. „Ово није ваш кочијаш“ — 
 <p>Славни дође помало жао Боривоја.{S} Јулка је сувише ватрена, па за то се умеша и она у разг 
{S} Но бадава су отишле тако далеко.{S} Јулка је непрестано гледала онамо.</p> <p>„Како се зове 
све три девојке цикнуле у један мах.{S} Јулка већ хтеде да бега, али кад виде, да стоје њене др 
улка.{S} Славна је Јованчиних година, а Јулка јој је сестричина, скоро две године млађа од ње.< 
„То није био сотона“, рече, „то је била Јулка!{S} А ја мог Боривоја не могу да одвратим од луда 
ко пуних шест месеци.{S} Онда се Симина Јулка поче и опет смејати по кући, главу је подигла вис 
</p> <p>„И ваша млада нема венца?“ пита Јулка. „У ваши сватови не свира гајдаш, не певају свато 
анђеље и бити попа и жена, јелте?“ пита Јулка.</p> <p>„Не може“, каже Боривоје, „жена никад не  
лас.</p> <p>„Зар жена није човек?“ пита Јулка. „Зар на жену не може сићи св. дух?{S} Лепи сте м 
о препоруче девојку.“</p> <p>„Ко?“ пита Јулка.</p> <p>„Па старији људи.“</p> <p>„А шта се то њи 
е плаче сетра, кад јој умре брат?“ пита Јулка, <pb n="78" /> којој је још и сад живо у памети о 
>„Није лепо, није поштено од њих“, каже Јулка.</p> <p>Славни дође помало жао Боривоја.{S} Јулка 
јде, да покушамо с Боривојем“, предлаже Јулка.</p> <p>„Море, мани се ти покушаја, јер ако нас п 
ебе, у највећој тајности?“ питала га је Јулка.</p> <p>Боривоје дође у неприлику, јер и Назарени 
црномањастог, лепог богослова седела је Јулка, Јованчина рођака, коју ми познајемо.{S} Богослов 
ити, не сме се ни женити“, довикнула је Јулка у највећој јарости.</p> <p>Боривоје обори главу.{ 
орио о том“.</p> <p>„Боже мој“, срди се Јулка, „та то је најглавније.{S} То си се требала најпр 
анка, јер га она већ познаје, за њом ће Јулка, а на послетку Славна.</p> <p>„Добар дан“, забруј 
вила“, рече.</p> <p>„О, Боже мој“, поче Јулка, а крши мале прстиће, да све пуцкају, „зар је нис 
Јованке биле две другарице:{S} Славна и Јулка.{S} Славна је Јованчиних година, а Јулка јој је с 
ма девојака није човек.</p> <p>Славна и Јулка нису више разговарале с Боривојем, али је Јованка 
е пушити“.</p> <p>Гле сад, мисли у себи Јулка.{S} Каква је то вера, <pb n="74" /> која забрањуј 
е, где полускривена, међу лишћем, стоји Јулка.</p> <p>„Боривоје, Боривоје“, вели гласом као да  
реле људе.“</p> <p>„Јао, гле сад!“ вели Јулка. „Да ме Бог сачува да будем кума код вас Назарена 
 нити убија?</p> <p>На послетку ће рећи Јулка скоро шапатом: „Знате ли шта?{S} Хајде, да га пит 
 њима се не вреди препирати“.</p> <p>Но Јулка не попушта. „Али кад вас молим — но....“</p> <pb  
 сте имали свега?“ уплете се у разговор Јулка, јер јој ствар иде врло лагано.</p> <p>„Три годин 
гати, одавна би до сад побегао“.</p> <p>Јулка није рекла ништа више и другарице одоше у онај кр 
„Знате ли шта?{S} Да га питамо“.</p> <p>Јулка ће напред.{S} Још из далека стисла је песницу.{S} 
 ни из близу сањао, шта га чека.</p> <p>Јулка га је прва почела испитивати: „Јелте, Боривоје, м 
га ћемо да питамо?“ вели Славна.</p> <p>Јулка је брзо смислила. „Боже мој“, каже, „па њега ћемо 
ко свечано, па опет поче копати.</p> <p>Јулка га само погледа, па оде својим другарицама.{S} Он 
вора, али није било ни потребно.</p> <p>Јулка га већ пита даље: „А јелте, како се носе ваши поп 
ти код нас, кад год буде посла.“</p> <p>Јулка је и зачуђено и застрашено гледала у Боривоја.{S} 
а се такав пост по себи разуме.“</p> <p>Јулка се на ове речи умирила и метнула своје сукње и ко 
вио.{S} Ми се кршћавамо у реци.“</p> <p>Јулка је хтела да запиткује даље о крштењу, али се умеш 
</p> <p>Боривоје је видео још с почетка Јулку, познао ју је, па и опазио, од куда долази то пит 
ој претплатника.</p> <p>У Новом Саду 1. јуна 1896.</p> <p>С одличним поштовањем </p> <p>Писац.< 
</p> <p>Боривоје је био међу Назаренима јунак оног дана.{S} Кад су се разлазили, жене назаренск 
, каже она, „и три минута, али шта ћемо јуначе, ако и онда ништа не буде!“ Ја нисам ништа више  
рцине, шта радите с човеком?{S} Сложно, јуначки, па у кола.“ Узеше ме и трећи пут, подигоше, за 
ем јавном животу грамзивост, самољубље, јурење за славом, сјајем и блеском.{S} У тој борби гази 
тим се већма показује.{S} Румен као крв јури јој по лицу са ове невештине.{S} Брзо се заогрнула 
 у његовој души дочепа његове мисли, те јури с њима сад горе сад доле.{S} Некада их сроза у так 
уседове вашке печењем.{S} При сватовима јуримо и по три дана коње, а уморна путника нећемо да п 
шљива с коштицама, кад је кроз тиху ноћ јурио коњаник у варош по лекара.</p> <p>Доктор се тако  
 <p>У онај мах ни један од облака, који јурише висином, није заклањао месеца.{S} И видеше јасно 
 у очи, па да остане хладна и да јој не јурне крв у лице и не осети нож у срцу.{S} Но опет, опе 
S} Шта ћете онда, ако прескочи ограду и јурне у свет?{S} Ко ће онда робити место њега?“</p> <p> 
> <p>Светозар за часак побледи, онда му јурну крв у лице, али се стиша. „Св. апостол Павле“, ка 
здице затеже још јаче на десно.{S} Коњи јурнуше с насипа доле — у Дунав...{S} Тома и Јова цикну 
лепо упутише.{S} Пролетос су закупили 4 јутра земље од својих прилога, заједнички су је обрадил 
на запева и певала је после тога сваког јутра као и пре.{S} Јованка је имала диван глас и њено  
ео је на коли поред жене.{S} Он се оног јутра, после јутрење, у највећој тајности венчао у Ново 
Дође и та недеља.{S} Свештеници су оног јутра у цркви са амвона упутили народ на та предавања и 
апуне му телећак камењем и вијају га од јутра до мрака:{S} Један — два... један — два... <pb n= 
онети или отерати.{S} Лазар је писао од јутра до подне, а кад би подне, он само хукну и пита: „ 
а.</p> <p>Некако се извукао и не оде на јутрење, али је отишао на службу.{S} Оборио је главу ка 
 поред жене.{S} Он се оног јутра, после јутрење, у највећој тајности венчао у Новом Саду.{S} Уз 
и, за што се тога дана свршила служба с јутрењем, кад је село пуно странаца, па је и прота још  
е је била мала мотика, с којом је свако јутро кресала путање или плевила, па је до скора при то 
е управо — сад.{S} Јуче је стигао кући, јутрос је посвршавао најпотребније ствари, по подне се  
 није никоме казивала, да је опасно.{S} Јутрос није могла да устане с постеље, а око подне — ум 
пита друга.</p> <p>„Ја сам све чула још јутрос“, хвали се трећа. „Мамика“, тако су звали у селу 
лики — као пред Месијом.</p> <p>Сутра у јутру оде Боривоје у општину, где му показаше рачун о њ 
прочула, ма да је не огласише звона и у јутру се већ искупиле жене, Нововерке, да се нађу болес 
н не даде. „Остави“, каже, „били су и у јутру и по подне, имају они и свога посла.“ "</p> <p>По 
штво добрих људи.</head> <p>Сутра дан у јутру упутио се Светозар на посао.{S} Прво је потражио  
ио, само је кашљуцао.{S} Последњи дан у јутру, покуша <pb n="66" /> да шета.{S} Али није могао  
знати где сам.{S} И ја сад, да баш до у јутру не дођем кући, она не би легла.{S} Седи, ослушкуј 
ртком.{S} Но та „молитва“ почиње рано у јутру, те до осам сати најдуже буде готова.{S} Онда иду 
 што пре може, а то је управо — сад.{S} Јуче је стигао кући, јутрос је посвршавао најпотребније 
, од кад је ту, мал’ те не би рекао: од јуче.{S} Њега последњи догађаји нису заболели тако, да  
 просу се међу њих вест о ономе, што је јуче утаначено у школи.{S} Њихови главни људи устумарал 
 се бојао да отвори очи.{S} Оно, што је јуче учинио, урадио је у неком тренутном осећају, уради 
и нано још мало да причекам“.{S} Док ме јуче у зло доба неко не обавести.{S} Каже: „Не може се  
љаш све испред мене?{S} Ти си тако рећи јуче постала просјакиња, а ја терам то од памтивека.{S} 
божнији и од мајке божје.{S} Ено гледам јуче, где ваша Стана Мићина не пусти сузе за својим јед 
, кад хоће да се бије; дречи, а баш сам јуче приметила, да бије песницом о сто...{S} Од куда му 
виде, како ће испасти оно, што је рекао јуче професор Здравковић: <hi>Да идемо вуку у јазбину</ 
Обрена.{S} Лечник се жалио, што га нису јуче дозвали, волео би, вели, да је видео Обрена крвава 
 ми познајемо.{S} Богослов јој се целог јучерашњег и данашњег дана удварао.{S} Сада га она дрмн 
е против Христа, хоће да се удају.{S} А к томе и беспослене, уче се скитати по кућама, не само  
и момак да ме уграбиш; иш не праши!“ „А к’о за што мислиш, да ја не бих био кадар, да те одвуче 
Боривоје приспео у Лазаревац, позвао га к себи на ручак и сад се упутио с њим својој кући. „Доб 
, Ева би после три дана сигурно отрчала к њима, да се тужи, како ју је Адам бацио на кола и сил 
а од оне ноћи није никако више долазила к себи.{S} Пред смрт јој се предсказивала све нека ватр 
убила.{S} Устала је са столице и прешла к прозору.{S} Отклонила је завесе и гледала на улицу, м 
 је он није преварио?{S} Да ли је дошла к себи те разуме његов корак или је још увек успаљена?{ 
за часак је збуни, а кад је после дошла к себи, осети јаки бол у грудима и вреле сузе ударише ј 
н.{S} Он сузним очима привуче Светозара к себи, загрли га и рече: „<hi>Сине, твој сам</hi>!...{ 
извео из азијатских шума и повео напред к тако званој култури.{S} Јер истину вам кажем:{S} Ја д 
вом.{S} Јованка га узе за руку и одведе к Милеви.{S} Тамо ју је загрлила, ижљубила и обасула је 
обичај, да своје госте са стране одводе к себи на ручак, па и код Томе их је у таквим приликама 
 његова љубав не поможе Милеви, да дође к себи.</p> <p>Па тек кад је осетила, да јој заигра и ч 
на дан згреши, и седам пута на дан дође к теби и рече:{S} Кајем се, — опрости му.“ „Па мислиш л 
њу на ону страну, куд не треба, а то је к Дунаву...{S} И он окрете бич и не удари њиме жене, ка 
.</p> <p>Његова тетка Стана узела их је к себи; суд им је поставио стараоца, а и издржавање им  
ћаву, клече на сред авлије, подиже руке к небу и поче најужасније клети <hi>Милеву</hi>.{S} Виш 
да понесе његовој деци.{S} Брат Тома се к’о насмеши, те додаде: „Врло је за децом. “</p> <p>Мил 
и из Срема,</l> <l>Ситна, мала, носи се к’о фрајла:</l> <l>Беле сукње, шлинговане скуте,</l> <l 
 пророк Исаија: „Ови људи приближују се к мени само устима својима, а срце њихово далеко је од  
стос је дошао у цркву и сав народ иђаше к њему, да га учи.{S} А књижевници и Фарисеји доведоше  
чи.{S} А књижевници и Фарисеји доведоше к њему жену, ухваћену у прељуби и поставише је на среду 
е само гурну, па тек доцније каже: „Иди к врагу“.{S} То ми је непрестано ишло по глави, допала  
гову душу) опазио светао пут, који води к спасењу.{S} Шта више, учинило му се, да већ ходи тим  
ан бол и очајање.{S} Но Срдан не долази к себи.{S} Гаја опет стао батином на сред собе, те га х 
снахом.{S} Најбоље јој је, да се склони к мени, за време.{S} А после, знате, да треба сад о нов 
же, био је оснажен.</p> <p>Дође са свим к себи и лафе, да му се и опет променуле мисли.</p> <p> 
 свекрва место сина. „Бог га је одазвао к себи и ми треба да се мирно покоравамо вољи његовој“. 
било, да придобије лекара, па је отишао к њему.{S} Дуго се њих двоје разговараху и на послетку  
p>Иде неко!{S} Иде средином пута, право к спроводу, гологлав, брзим корацима, само што не трчи. 
{S} На пољу, у природи долазиће по лако к себи, а уз питоме овце и јагњад припитомиће се и он.{ 
p>Лазар га је нудио, да сврати још мало к њему, али Мирко не прими понуде.{S} Тома је учинио др 
ја, да се мешам у поповске ствари, само к’о велим:{S} Млад си, неук си, па не знаш, због каквих 
 <p>„Види Бог, да сам ти ја показао пут к спасенију“, вели му Лазар.</p> <p>„Хвала ти и ја ћу р 
клањамо ни на који начин ми,</l> <l>Већ к’о твоји ту сведоци да стојима с тобом сви“.</l> </quo 
ко кад може.</p> <p>„Био сам ово дана у К*.“, вели Лазар „Наша се браћа тамо баш лепо упутише.{ 
 казати „ведро“ како кажу у Банату или „кабао“ како то веле у Бачкој, па онда, је ли боље казат 
нека је тај отац и тврдица и пијаница и кавгаџија, мораш га поштовати, ако хоћеш да си божји, ј 
удник или тврдица или идолопоклоник или кавгаџија или пијаница или хајдук, с таквим и да не јед 
га и клањају се иконама, који пијанче и кавџе се...{S} У Матејеву еванђељу глава У. 29. и 30. с 
погодити, које је писме „а“ а које „и“, кад су налик један на друго као рођена браћа“.</p> <p>Н 
ц.</p> <p>Још нема 9 сати, (то је доба, кад се Назарени скупљају на молитву) а пред њиховом ску 
немилице да их тамани.{S} То беше доба, кад у многим нашим селима читаве улице осташе пусте од  
а ће мене Назарени да уче, шта је моба, кад је тога у нас било, само се на жалост изгубило.{S}  
ед, само даље.{S} Шта је радила Милева, кад си је одвео својој кући?“</p> <p>„Што је истина, ис 
е годио чича-Срдану.{S} Пре, све ужива, кад га ноћу пробуди песма његова сина, ко вели: „Ако се 
{S} Та да!{S} Шта му вреде мртва слова, кад их он не уме читати.{S} Иде му по глави све то, и о 
да је одговори од пута.{S} Та, за Бога, кад је ствар већ толико чекала, може се стрпити још мал 
е познао у себи још из детињства свога, кад га истераше из школе и он виде своју мајку у оном н 
у је чуо од оне испребијане жене, онда, кад је први пут ступио у назаренску скупштину.{S} Како  
у Христово време било тако, т. ј. онда, кад је он бичем изјурио из цркве оне, који градише тамо 
убије, а при том тако паметно.{S} Онда, кад је Боривоје дошао у њихову кућу, било јој је скоро  
p> <p>Мало после дође Лазар.{S} А онда, кад у скупштини забруја песма у славу Христову, погледа 
ок је још у пеленама, а не почиње онда, кад дете пође у школу.</p> <p>Парница око јерусалимске  
чио тек две-три молитве.{S} Чак и онда, кад се спремао у хаџилук, није ни из близу сазнао језгр 
а, било је поштења и врлина чак и онда, кад су људи обожавали кипове.{S} Цркву треба дакле оста 
е свему и свачему криве, па чак и онда, кад се одвали цигља са зграде и убије човека“.</p> <p>„ 
а сакрије намигивање.{S} Па чак и онда, кад се у скупштини обећавала Гиги, око јој је тражило д 
ј неће бити господар над собом ни онда, кад се тиче крупнијих ствари.{S} Наше највеће зло и дол 
вашој утроби, а мира ћете му дати онда, кад се и сами смирите”.</p> <p>Лекарове су речи необичн 
чинити што год хоћете, али то тек онда, кад не буде на вами тог часног одела...“ Светозар хтеде 
 доћи бољи дани.{S} А свануће нам онда, кад једаред појмимо, да нам у заједничком добру лежи сп 
оволишна.“</p> <p>„А како је било онда, кад је порасла?{S} Како си јој се доближио?“</p> <p>„До 
ну; ја држим, да нам је боље било онда, кад смо лежали под смоквом, урмом или неранџом, те само 
{S} Ја држим, да нам је боље било онда, кад су нас у тренутку растрзале дивље звери, но што нас 
а и чувар је долазио по њега само онда, кад је знао, да је посао готов.{S} По строгом закону ов 
<pb n="117" /> тако је можда само онда, кад се владика уводи у звање.</p> <p>Дошло је и до прид 
а.{S} Тако сам чинио отпре обично онда, кад сам се спремао на теревенку.{S} Она ме је пажљиво п 
е видела и познала тог човека баш онда, кад су у њој вриле и киптиле свакојаке мисли без икаква 
воје као да постајаше тамнији баш онда, кад му се роди син, а за тим, кад му се роди опет ћерка 
 повери, да угоди Милеви и то баш онда, кад Милева то од ње није тражила и кад се у души својој 
у пену обукао, као оно Владета војвода, кад се враћаше с Поља Косова.</p> <p>Тај је коњаник узб 
д, каквом дивљом страшћу воли Боривоја, кад га је изгубила.</p> <p>Отишла је у собу, па се затв 
е.{S} Како грдно исмејасмо чича-Станка, кад оно на збору рече, да нам све зло долази из вароши. 
ногу...{S} Сети се оног првог састанка, кад га је она питала. „Опрашташ ли ми?“ И онда је хтео  
ајсретнија.{S} Па како се тек радовала, кад виде, да се Нада привија уз њих и да је Боривоје ак 
живо у памети онај бол, што је осећала, кад јој је брат умро.</p> <p>„3а што да плаче, кад је т 
ашено, „то је оно, чега сам се грозила, кад сам читала те приповетке“.</p> <p>„Благо вашој души 
га домаћици.{S} Она се сирота згранила, кад га виде.{S} Како се вукао оним јендеком, дошао сав  
остојнији.</p> <p>И Милева се зажарила, кад јој споменуше о Гиги, заболи је нешто, али не знађа 
сили овамо?{S} За што си скакао с кола, кад си невин?“</p> <p>„И то није истина.{S} Него су ме  
га.</p> <p>Дошла је и она кобна недеља, кад ће Јовић и другови предложити друштву, да се измене 
 је оставити.{S} Али шта то смета вама, кад бих ја пушио?{S} Не крадем, не варам, не убијам.{S} 
век да поједе толико шљива с коштицама, кад је кроз тиху ноћ јурио коњаник у варош по лекара.</ 
во говорио, а сузе му блистаху у очима, кад је испратио матер.</p> <p>Старица га љубљаше и само 
а доћи“.</p> <p>„То је било онога дана, кад си је уграбио, шта?“</p> <p>„Јесте...{S} Зађем за д 
е оне три недеље и дође повечерње дана, кад ће Боривоје и Варвара, Гига и Милева <pb n="163" /> 
удесити, да и он буде код свог укућана, кад се једе печење.{S} Талијан шта ће, но нуди, а Гавра 
м бивао на страни, а бивало је времена, кад сам од других послова заборавио на то.</p> <p>Но го 
иховим.</p> <p>Истина, било је времена, кад по неколико година није било те прилике, јер сам би 
 да га је понудила да седне.{S} Ко зна, кад би проговорио и да ли би проговорио речи, да га она 
алених писмена.{S} Како Боривоје сазна, кад треба наврнути овим држаљем горе, а кад доле, Бог б 
и и одрасли крсте, колико им је година, кад се жене?“</p> <p>„Како ком.{S} Кад момак дорасте, у 
хоће да украшава срце своје.{S} Истина, кад си ступила међу верне, није нико тражио од тебе, да 
 „Нећу из друштва, ићи ћу на предавања, кад сам већ обећала, али мој муж неће више говорити нар 
лик на оно, што мисли и осећа животиња, кад је надраже...</p> <p>У Боривојевој руци је бич.{S}  
а крстили су Варвару у Дунаву с вечера, кад се већ ухватио мрак.{S} Она је у кошуљи загазила у  
ије се преварила.{S} Било баш с вечера, кад је дозва Срдан.{S} Соба је сва <pb n="185" /> увије 
 и укопамо га“.</p> <p>„Не плаче сетра, кад јој умре брат?“ пита Јулка, <pb n="78" /> којој је  
ећу долазити до вас, не могу.{S} Сутра, кад буде време, доћи ћу да се разговорим с оцем.{S} Ја  
} А лако је вуку одрећи се овчија меса, кад нема зуба.{S} Ја сам као оне назаренске бабе, које  
оје сукње и кошуље опет у долап.{S} Та, кад се Сима баш толико распитивао, онда није ни њему св 
 Гајина жена заборави да затвори врата, кад истрче из његове кочине шесторо нагојених свиња, па 
м и оном, па излази и у авлију да шета, кад дође томе време, а до сад га нико не мога кренути н 
ад дођу до првог заплетенијег раскршћа, кад виде, да се баш они бацају камењем на њих, којима х 
огог је лула задржала од крчме; многог, кад наиђе на њега сумор, задржала је, да не тражи лека  
простодушношћу и братимством.{S} А сад, кад неста и поштења и стида и братимства и простодушнос 
аст.{S} Он није више свој...{S} До сад, кад је плануо, занео се, било је само за тренут, после  
а.{S} Та, и где би он љутио њу баш сад, кад је дознао, да ће скоро да га усрећи — дететом.{S} И 
тврдог сна, у који га је уљуљао Господ, кад се Ева већ упознала са змијом и шетала под оном јаб 
> <p>Још су њих двоје говорили реч-две, кад се из гомиле женскиња одвоји једна, најлепша, али н 
лизу сенице и пребира зелен у кошареве, кад чу у близини као Лазарев глас.{S} Подиже нагло очи  
хотице погледа на полу празне амбарове, кад чује, где дува тај ветар.</p> <p>Дошло је и крупниј 
 Назарени свршавају, па да се разилазе, кад упадоше међу њих Срдан и Гаја.{S} У рукама им батин 
 по сироту Марту и каква је туга обузе, кад јој донесоше ту вест.{S} Онемила, скоро окамењена;  
но, испомоћи ће нас“.</p> <p>„Добро је, кад су се само упутили“ вели Мирко. „Наша општа благајн 
разу, пружи му и други“.</p> <p>„То је, кад би вас неко ударио“.</p> <p>„Али да се ви ожените,  
елу Чивуткињу трговкињу, „видела ју је, кад је излазила из цркве“.{S} Каже: „Одело једнаке боје 
ош понајгоре.{S} А и на што да га бије, кад Боривоје и сам плаче, гризе се и очајава, чим се ум 
 њима кукуруз: аја, па аја!{S} Доцније, кад из далека виде човека, лете у најгушћи шевар и дана 
ло све.{S} Него месец-два дана доцније, кад оде послом у варош, укорео га је нови прота врло ош 
 она у разговор. „Кажите нам, Боривоје, кад немате попова, јесте ли крштени или некрштени?“</p> 
</p> <p>„Како си ти“, пита га Боривоје, кад се већ наљубио деце.</p> <p>„Све је лепо и красно;  
к оставио апостол <pb n="113" /> Павле, кад нам је заповедио: „Човека јеретика после првог и др 
зове само: „Пиле моје“), дакле то пиле, кад му се што не допада, уме тако јогунасто да кљуцка о 
.{S} Таман се Марта подигла из постеље, кад стигоше пред кућу велика, расточена кола, у којима  
{S} Не бори ли се он против божје воље, кад је противан цвећу и држи за излишно оно, што је Бог 
 кад је лекарска наука ликовала, време, кад се пронађе лек противу те редње — серум.{S} У оно в 
узе реч.{S} Каже: „Било је негда време, кад је свештеник био у народу све.{S} Народ није имао о 
те погрдну реч у устима, јер иде време, кад ћемо се љубити с њима.{S} Зауставите подигнуту руку 
уставите подигнуту руку, јер иде време, кад ћемо их загрлити њом...“</p> <p>Придика се није баш 
и Варвара постане савршена, дође време, кад треба да је крсте.{S} Боривоје требао је да се раду 
у на молитву?{S} Да ли да покаже време, кад треба реч с Богом прекинути, јер је готова печеница 
најслађе речи...{S} Но то беше и време, кад је лекарска наука ликовала, време, кад се пронађе л 
p>Ухватило се и вече, те је било време, кад Назарени иду у скупштину, да се заједнички и у крат 
спијати, као да је још и сад оно време, кад си ме ноћу пропуштала кроз прозор.“ Маца као да пок 
 је сад она енергија, која овлада њиме, кад се решио, да иде у Јерусалим, те је издржао онај те 
и сам дознала, да се Назарени не бране, кад их ко нападне.{S} Можеш их тући, можеш чинити с њим 
о је леп пролетњи дан, недеља по подне, кад се први пут састало друштво добрих људи.{S} Било је 
но.</p> <p>Осуђеник затрепти од милине, кад помисли на дан своје слободе.{S} Али га у исти мах  
остављали епископе, свештенике, ђаконе, кад је тако?“ пита Светозар.</p> <p>„То су били“, одгов 
ојем, те чула, да је грех и успаљивање, кад млада девојка пева светске песме, дође јој тешко, д 
приповеткама и што се износи, кад мање, кад више скривено.{S} Свака поједина приповетка не пока 
ам ли заиста ја крива?{S} Сећате ли се, кад сам оно била с Владом код вас?{S} Може ли то бити,  
 о чему се сваки дан у вече договарате, кад се скупљате на молитву, до ли о том:{S} Шта има ко  
а, клони се.“ Па нашто је толико слеће, кад девојка неће?“</p> <p>Боривоје само саже главу.</p> 
ља.{S} Чича Срдан једва домили до куће, кад чу ту вест.{S} Одсекле му се ноге.</p> <p>Одмах зов 
 је брат умро.</p> <p>„3а што да плаче, кад је то тако Бог наредио?!“ Девојке се опет стресоше. 
ци.“</p> <p>Било баш у петак пред вече, кад дође коњаник Лазару на њиву и још му с коња довикуј 
о свога оца.</head> <p>Ближило се вече, кад је требала да се реши судбина чича-Срданова, па мож 
 Она и свето писмо!{S} Не сећа се више, кад га је читала, а кад га је и узимала у руке, онда је 
а та приповест; само се многи зачудише, кад чуше, да је сотона био бео.</p> <p>Кад је тај глас  
 торањ свога села.{S} Путнику је лакше, кад сагледа онај узвишени крст на цркви, па и Боривоју  
 мајчино крило.{S} Њојзи је било лакше, кад се онде исплаче и то ју је увек умиривало.{S} Она с 
спела у својој намери.{S} Како и не би, кад су и Нада и Боривоје желели оно исто што и она, сам 
је најпотребније.{S} Мислила је у себи, кад не може да се опреми љуцки, онда је најбоље — никак 
Зар није доста твога?{S} За што га уби, кад га сад тако жалиш?{S} Ниси зар могла напред промисл 
ите Боривоје“, пита, „шта би ви радили, кад бих вас ја ударила?“</p> <p>„Не бих радио ништа“, в 
 обреда.{S} Па за што то чине Назарени, кад је реч о крштењу?{S} Ево за што.</p> <p>Ко год је п 
в. писму, на које се позивају Назарени, кад забрањују пушење.{S} Тамо вели неки пророк, да се н 
} Кад момак дорасте, учврсти се у вери, кад је здрав и кад се види, да може жену издржавати, он 
ек лако прикупи мисли и лакше се умири, кад је раздражен.{S} Многог је лула задржала од крчме;  
е једнако врпољи и једва се мало умири, кад узе реч професорски друг његов Мирић.{S} Мирић је и 
ежи у тим приповеткама и што се износи, кад мање, кад више скривено.{S} Свака поједина приповет 
p>„А ко ће жену неверкињу посаветовати, кад је поседне сотона?“ вели други. „Само да богме, сва 
а је она друга крв?{S} Гроза га ухвати, кад помисли на децу...</p> <p>Кад дође кључар, он му пр 
о.“</p> <p>„А за што си ти хтео бегати, кад су те жандари носили овамо?{S} За што си скакао с к 
а и прописасте, да мати не сме плакати, кад јој умре дете.{S} А овамо врло добро знате, да је и 
.{S} Он је управо хтео већ да се врати, кад виде, да ће и женскиње унутра, али се најпосле пром 
ако човек може с врло мало јела живети, кад се навикне.{S} Каже: „Славни професор Хиртл, који н 
 нит видиш.{S} А ког ћеш беса и видети, кад се не мичеш из кошаре, но завезујеш још за собом вр 
знам Господе, какав ће ме ужас обузети, кад ме почнеш судити пред лицем ангела, архангела и све 
ам, Господе, какав ће ме страх обузети, кад ми почнеш судити пред лицем анђела, арханђела...“</ 
 или ви или други?{S} Зар може то бити, кад станемо једном пред лице божје, да ће он казати:{S} 
 на усеву може много што-шта поправити, кад већ никне; та, чак и матору воћку можеш калемити и  
, видиш!{S} А како ћу се ја исповедити, кад се не могу сетити ни на сваку десету.{S} Понда, мож 
глед пасти на жене.{S} Не вреди тајити, кад је истина, да и Назаренство долази оданде, одакле и 
{S} Каже: „Не може се твој Гига женити, кад хоће и како хоће, мора чекати, док му назаренске ст 
де рецимо, да ће тим људма Бог платити, кад их ја не познајем.{S} Али ако макар само онима <pb  
на били залудили, да он и сам не памти, кад му се дете провело.</p> <p>И наста весеље.{S} Управ 
" /> ја и мати моја, да нас не срамоти, кад је већ тако учињено и она се предала.{S} Само је ка 
а још никако Томе“, каже, „а мора доћи, кад је обећао.“ Мало после га пита: „Шта ви мислите, Ла 
сти.{S} Било је око три сата по поноћи, кад се вратио од оца, али не оде кући, но је неколико с 
езире и да се само онда свечано облачи, кад иде међу господу на бал.</p> <p>Док јој муж предаје 
Ја гледам у ту слику, лакше ми је души, кад је гледам, љубим је кад што, не стидим се казати и  
љашњим знацима, али им се стеже у души, кад их прота онако дирљиво опомену на големи расцеп, ко 
 рђав човек.{S} Код мене је био обичај, кад одем на вашар или ма где на пут, жена мора чекати и 
глави све то, и он уздахну гласно: „Еј, кад бих само познавао слова...“</p> <p>„3ар никад ниси  
о види то и сам.{S} Леп си ми ти момак, кад не знаш ни то, а хоћеш да ме уграбиш.“ Ту смо се ра 
ако.</p> <p>Већ хоће да се ухвати мрак, кад је сагледао торањ свога села.{S} Путнику је лакше,  
гледати и пазити као он.{S} Та сад тек, кад ју је видео овако немоћну и болесну, увиде, како је 
 Живео!).</p> <p>„И још нешто да кажем, кад сам већ почео.{S} Господин Зравковић је споменуо, д 
се тога дана свршила служба с јутрењем, кад је село пуно странаца, па је и прота још ту.{S} Но  
баш онда, кад му се роди син, а за тим, кад му се роди опет ћерка.{S} Но то јој се на послетку  
S} Али су се тим више чудили сви редом, кад се већ после неколико месеци Рахила смири и пречист 
пила и да је треба избавити.{S} Једном, кад чича Срдан није био у селу, дође Лазар и одведе сес 
одскоче на челу, као оно Јови Платином, кад хоће да се бије; дречи, а баш сам јуче приметила, д 
ћим столом.</p> <p>Био је у велико дан, кад је Јованка ушла у собу, да угаси преко његове главе 
де у Назарене. „Хвала Богу“ рече Срдан, кад му допаде тај глас, „сад су и Лазару одсечена крила 
а цело мислите, да ћу вам остати дужан, кад ми доносите по две по три.{S} Ево да вам платим у н 
 само га је мучила мисао, шта ли ће он, кад се ослободи Лазар?{S} Губи учитеља, а губи уједно и 
за бадава, крај је.“ Глас му је дрхтао, кад је ово говорио, а сузе му блистаху у очима, кад је  
 врсте, по коју је Краљевић Марко ишао, кад је славио крсно име; ту је било шест врсти вина, га 
оју, онда се савила као оно танко дрво, кад удари по њему секира.{S} У оном тренутку познаде та 
су више под истрагом, не пази се много, кад је питање о разговору.{S} Свецем или недељом искупи 
} Разумите га.{S} Кад се свет искварио, кад људи заблудеше, посла Бог потоп.{S} Па, да ли боље  
 Апостол Павле нам је добро препоручио, кад је казао: „Свађе и препирања око закона клони се, ј 
ли да га приме, јер је он онда згрешио, кад је већ био <hi>крштен</hi> Назарен.{S} Они неће да  
о држању његову опазило, да је завршио, кад Светозар отпоче.</p> <p>„Ја сам мислио“, каже он, „ 
.“</p> <p>„Ама за што га браниш толико, кад није заслужио? — пита Марта раздражено. „Ако му је  
ао да и не виде.{S} Њему то дође тешко, кад у један мах осети, да није сам.{S} Подиже главу и в 
се пречишћавате.{S} А шта би онда било, кад би вас било на милијуне?{S} Шта ћете онда, ако дође 
 печење; ја држим, да нам је боље било, кад смо каменим секирама бранили своје племе, но што да 
 болест; ја држим, да нам је боље било, кад су нам жене са врх дрвета или из дубине пештере мум 
 звање; ја мислим, да нам је боље било, кад смо у сред шуме, у божјој природи слушали славује,  
равковић је споменуо, да би добро било, кад би владика обилазио села.{S} Лепо би било.{S} Али а 
 проповеда у цркви, даље би добро било, кад би епископи обилазили своје епархије, па и они поуч 
тио пешке у варош.{S} Таман је свануло, кад стиже тамо, па се пријавио суду.{S} Исказао је све, 
 пита самоубицу, за што си дошао овамо, кад те ја нисам звао...“</p> <p>И опет наста ћутање.</p 
а је слободно.“</p> <p>„Ми се радујемо, кад нам ко дође“. вели Мирко, „а још већма се радујемо, 
 против-назаренски тумачио свето писмо, кад беше реч о љубави.</p> <p>Кад је Боривоје изговорио 
иле је придиковао о самоубиству; давно, кад сам још ишла у цркву.{S} Каже: „Бог пита самоубицу, 
 су му са свим за право.{S} Тако је то, кад жена не уме да буде паметна те увек гради од зла го 
ијанице, раскошника...{S} Грозно је то, кад човек види на самртном часу, да је промашио цел жив 
атворени врати.{S} Али која вајда и то, кад нема ноћи, а да га ђаво не искушава.</p> <p>Да каже 
 опет не би ни слутио:{S} Шта значи то, кад узму човека на испит оваке три швигарице.</p> <p>„Д 
мо ми кажи, како ја могу веровати у то, кад знам, да је Милева од тебе побегла?“</p> <p>„Видим  
ао и о пеленама?{S} Знате ли ви, снахо, кад у вами успламти крв од раздражења, да то откуцне и  
 узрок томе, да Назарени таје ту ствар, кад слично не чини ни једна хришћанска вероисповест.{S} 
ивом путу, дође сам себи као оно Петар, кад се одрекао Христа.</p> <p>Скочи као махнит и оде.{S 
„да не би било боље и по мене и по вас, кад би нам се милило играње?{S} Ја кажем само толико:{S 
р дан“, забрујаше све три у један глас, кад стигоше до Боривоја.</p> <p>Он се задубио у посао,  
о је роб.{S} Он ће увек радити код нас, кад год буде посла.“</p> <p>Јулка је и зачуђено и застр 
е, како би то било од вредности по нас, кад би придобили такву жену, као што је баба Стака.{S}  
тајаше од луле.{S} С тога је она данас, кад дође Лазар, мало као ослушкивала и оно што је начул 
 <quote> <l>„Дај Илијну свету строгост, кад свет овај слеп и глуп,</l> <l>Идолима сјајне храме  
адан.</p> <p>Далеко је превалила поноћ, кад је ствар прекинута.{S} А прекинуо ју је чича Срдан. 
 синове из Лазаревца, да дођу на славу, кад ће новог свештеника, Светозара, увести у звање.{S}  
 хајд!“ Ух, да ти знаш, како је лопову, кад чује ту песму.{S} Све га нешто диже из кревета.{S}  
:</p> <quote> <l>„Дај чистоту Јосифову, кад бесрамни овај свет,</l> <l>Претњом или молбом тражи 
е и тетка његова.{S} Вели: „Хвала Богу, кад дође; ја једва остадох жива, стара сам, па тешко гл 
 и „живот вечни“, пакао и рај.{S} Кажу, кад је човек гледао ту икону, све су га мрави подилазил 
не допуштају они и женама да придикују, кад су таки праведници?“</p> <p>„Маните их с Богом“, ве 
p> <p>Но таман је та ствар била у току, кад се продера <pb n="202" /> врећа.{S} У правилима дру 
та Боривојевих на лицу у оном тренутку, кад виде, да је у колима — сам...{S} Деда Јова је дрхта 
ођења Христова времена у Грчкој и Риму, кад су људи обожавали Богове са врх брега и са дна мора 
ћу воду.{S} За што не би направио жену, кад знам, из чега се састоји?“</p> <p>„Од прилике.“</p> 
р и Боривоје <pb n="59" /> да отпочину, кад се отворише врата и неког угураше у собу.</p> <p>Но 
иза села, да промишља о своме путовању, кад од једном искрсну пред њега ђаво.{S} До душе, ко не 
 отворено казивао и господину епископу, кад су вас код њега оцрњивали.“</p> <p>Да богме, забора 
p>Као сломљен паде Светозар на столицу, кад чу ту вест.{S} Дуго је ћутао и он, а ћутале су и же 
 па довикује гајдашу: „Дувај у песницу, кад ниси вешт гајдама!“ Гајдаш Јова дува у песницу, дру 
{S} Жене старе мало се можда и заплачу, кад помисле на смрт; та да, нико није без греха, па на  
ного и много мислио.</p> <p>У исти мах, кад је Боривој мислио о Милеви, мислила је и она о њему 
е и пође.{S} То је било баш у онај мах, кад је госпођа Здравковићка стојала за леђи мужевљеви и 
 међу вама...“</p> <p>Но баш у тај мах, кад је Тома ово говорио, те занесен неприликама стављао 
 броју, јер је сутрашња недеља од оних, кад Назарени из Боривојевца и околних места долазе у Ла 
о Лазару и хтео, да му се исповеди баш, кад га одведоше до истражног судије.</p> <p>Истражни су 
 неба се чује и пита: „Зашто ме груваш, кад ти нисам скривила?“</p> <p>„Шта велиш, ниси скривил 
 безазлено погледају и чисто се пренеш, кад их после неколико тренутака видиш, где сузе.{S} Как 
 зло је отуда.{S} Бадава грбиш и радиш, кад жена све разнесе на хаљине, штифлетне и пантлике. ( 
 Милеву Срданову?“</p> <p>„Знам је још, кад је била ево оволишна.“</p> <p>„А како је било онда, 
ства, па се и залепише тамо.</p> <p>--- Кад је Лазар дошао из поља, примио је Боривоја не само  
д-кад дубље западне у јендек, тим боље; кад се извлачи из оног глиба, напрегне се, па му је онд 
кад није могао сетити, ни <pb n="40" /> кад је устао, ни како се обукао.{S} Успомене из његова  
прошла, јер је и то срећа, <pb n="5" /> кад неко падне с тавана и угане само ногу.{S} Марта је  
поноћи умири се, сео је. <pb n="187" /> Кад у зору закукурекаше петли, он је још увек седео за  
уд сам застранио?{S} Али тако је то!{S} Кад сам радио, радио сам и није било времена да мислим, 
к, Пера Крњин: „Е гле сад; није чуо!{S} Кад ти њему китиш по књишки:{S} Назарећани, онда верује 
а је нестало, него сам га убио ја...{S} Кад су вуци напали стадо, ми их растерасмо и једног уби 
чисто бар оно, што је најкрупније...{S} Кад ми је Јова Скандал казао у крчми, да сам му украо ж 
 се мало умири и ручала је с нами...{S} Кад дође мали Божић, Нова Година, она опет плаче.{S} Ка 
а онда клону под утиском тих речи...{S} Кад се доцније прибра, ухвати се за прса и рече као у с 
ету у Мојсејевој I. књизи, глава 28.{S} Кад је Јакову дошло време да се ожени, његов отац Исак  
ао све то, па то: „За красну љубав“.{S} Кад су у зору неки почели да хватају коње и да иду кућа 
 телесна, а мучи је и душевна борба.{S} Кад би мркла ноћ, она је сва у грозници.{S} Подиже се у 
он, „има велик наук.{S} Разумите га.{S} Кад се свет искварио, кад људи заблудеше, посла Бог пот 
 пут, јер би то била увреда за њега.{S} Кад Назарен рекне:{S} Да, да, не, не, треба на том да о 
ним, који је био пре слуга код њега.{S} Кад Јова нешто рече, он се осу на њега: „Шта је Јово“,  
вом, те је стрепила, да дочека мужа.{S} Кад је Пера ушао у собу, била је више мртва но жива од  
е је погазила, имаш на то и сведока.{S} Кад је твоја жена видела, којим си путем ударио, требал 
ст чича-Срданова и сувише се отегла.{S} Кад га онаква доведоше кући, домаћица Јелена сместила г 
тане с постеље, а око подне — умрла.{S} Кад ћеш ићи, сешо?{S} Треба ли да чекам?“</p> <p>Марта  
, помисли у себи.</p> <p>Није умрла.{S} Кад је идућих дана мислио на десето, осети неки бол, ка 
пире до њега, али не разбира смисла.{S} Кад се разабрао мало, а оно, о њему је реч.{S} Управо н 
ека старија жена. „Имам важна посла.{S} Кад полазите?“</p> <p>„Око 5 сати“.</p> <p>„Доћи ћу“.</ 
а схвати, за што га човек злоставља.{S} Кад буде разумније, мора се покушати лепим начином.{S}  
 предлог радосно и раширеним рукама.{S} Кад су женске доцније изишле и људи остали сами, учитељ 
обудио се Гига и тражио ју је очима.{S} Кад виде празну постељу, скочи и отрча право у комору.{ 
био међу Назаренима јунак оног дана.{S} Кад су се разлазили, жене назаренске трпале се око њега 
те никад положити општинских рачуна.{S} Кад би и ми на све казали: „Види Бог“, а вами, држави и 
те моли оца, да не закраћује Лазара.{S} Кад већ не могу да буду заједно, нека даде Лазару његов 
ан, да се Боривоје ослободи затвора.{S} Кад је изишао на улицу и нехотице подиже главу горе, по 
у на регламан, а не на Исуса Христа.{S} Кад већ неће Маша да узме пушке у руке, вежу му је на л 
 Водиће га Тома и још друга двојица.{S} Кад изиђоше на улицу — пуста је.{S} Поред пута је јенде 
атио, а и Боривоје једва остаде жив.{S} Кад је донео мртва вука у село, био је сав изуједан и ј 
авловић био окорео, препреден лопов.{S} Кад није био затворен, онда су му зацело обилазили кућу 
 не може, ни крошто не може, но оде.{S} Кад дође кући, оде у кошару, узе троструко уже, покваси 
она тражи, да нико не дозна, где је.{S} Кад дође Божић, ми се спремисмо сиромашки, јер је код н 
навао своју Рахилу и провидео ју је.{S} Кад уђе у собу, она је још певала, а виде је где купи с 
вљати у тој седници као најглавније.{S} Кад свршише ситније ствари, узеће реч Тома.{S} Каже: „Б 
 једнако траје.{S} То ради Боривоје.{S} Кад виде, где Милева поклече од бола, удари му крв у гл 
 земљино без икаква плача и запевке.{S} Кад би вриштали и грували се у прса, тим би вређали Тво 
ла, од које је мајке, па и прамајке.{S} Кад се измешају овце, он их дели и прибира, и његов суд 
 с лествица и она се стропошта доле.{S} Кад јој се муж вратио из поља, затекао ју је обнезнањен 
двезе у гувна, да донесе мало сламе.{S} Кад се враћаше одунд, почео је већ да се хвата мрак.{S} 
ху <pb n="215" /> наћи у раду своме.{S} Кад и не би било других узрока, због којих нам се ваља  
у, те га Лазар, обавештава и о томе.{S} Кад је он, Лазар дошао кући, његова браћа Назарени удру 
реба ићи да ручаш, па дођи по подне.{S} Кад се она најпре загреје за ту ствар, лакше ћемо с њом 
слиш с неба па у ребра као код мене.{S} Кад хоћеш да је ухватиш, њу мораш заплести у вигове као 
ивоја наста после првих речи ћутање.{S} Кад код нас запне говор, лако је.{S} Одмах ће једно ма  
еху опали само зидови, но и поштење.{S} Кад му је било осам година, отац га је већ водио у крађ 
 он је онај исти, који је био и пре.{S} Кад дође време, да иде у школу, мати му је унапред стре 
 као и овај господин:{S} Вратиће се.{S} Кад су подивљале, бадава си посипао пред њима кукуруз:  
тила само, није имала снаге да иште.{S} Кад дође Гига, те је тако тужно гледа, дође јој у неки  
твена благајница множила се и иначе.{S} Кад је Сими Ваљану умро син, он га је сахранио врло скр 
верила и тражила пута, да се извуче.{S} Кад је изишла да нареди црну кафу, мумлала <pb n="198"  
гао да заспи, но све једнако уздише.{S} Кад је запазио, да је Лазар будан, приђе му ближе: „Зна 
брих људи чува се парничења и тужби.{S} Кад има спора међу члановима, онда се састави суд од ст 
 по подне је.{S} Баш је време жетви.{S} Кад гледаш с улице, село дошло пусто, изумрло; нема ни  
ји није да су делови, него све таки.{S} Кад се Гавран добро најео, брише уста и говори: „Овако  
пред, па ма десеторо њих — закукали.{S} Кад смо већ узели метати руку на срце, свештенство треб 
а и веле, боље да нисмо ни почињали.{S} Кад смо говорили о моди и луксузу, китили смо се, а кад 
ињу, с којом сте се мало час шалили.{S} Кад сам вас возио у варош, па прођемо поред каквих госп 
ње унутра, али се најпосле промисли.{S} Кад је за собом затворио врата, мумлао је у себи: „Жена 
 Но нису ни Назарени у томе оскудни.{S} Кад се заглибе у ћутање и не знају да покрену нова разг 
је с Милевом, он се сад тек разбеси.{S} Кад јој дође време, да иде у скупштину, он је затвори у 
же мој“, каже, „па њега ћемо питати.{S} Кад му је то вера, ваљда ће је познавати.{S} Ето видиш, 
е.{S} Била је сигурна, да ће успети.{S} Кад је свршила, дисала је брзо и тако тешко, да у мало  
верићу ти друже, али никоме ни речи.{S} Кад је дошла из цркве, ја се направио необично весео, з 
 га је умудрио“, шапћу једна другој.{S} Кад се мушки опростише с њим, много му јаче стискоше ру 
Пера је био у сваку руку рђав човек.{S} Кад се оженио, одмах је другог дана истукао своју Крист 
ио ђавола за уво, а удицом за језик.{S} Кад је уловио ђавола, немилостиво га је тукао и искао д 
и кћер, но тако рећи и цео комшилук.{S} Кад дође кући, затече пред двориштем жену с њеним друга 
ерце, не марим.{S} Бар мирно спавам.{S} Кад одем куд год, знам да нећеш ићи кривим путем, упроп 
ати.“</p> <p>„Једноме се само чудим.{S} Кад се гадите на пијанство, како се и ту не пребацисте, 
 је, видиш, Гавран ишао у Јерусалим.{S} Кад је пошао, испратило га је цело село до хатара, а ка 
ао Кристи уздице; све мрви пред њим.{S} Кад дође пијан из крчме, а то је врло често бивало, она 
 до тамана.{S} А тако је и с добрим.{S} Кад је све уређено и на чврстим основима, онда не може  
ина, кад се жене?“</p> <p>„Како ком.{S} Кад момак дорасте, учврсти се у вери, кад је здрав и ка 
Јованка, „не допада ми се тај роман.{S} Кад сам целу књигу прочитала, пала ми је на памет песма 
 рукама мајчиним, у пола обнезнањен.{S} Кад се пробудио, страшљиво погледаше на матер, па се го 
радује томе, али он се није радовао.{S} Кад год је мислио на њу, њему падаше на ум друга, коју  
ло, али је јако, врло јако малаксао.{S} Кад је устао, усне му се смешиле, али му у души беше не 
ваку реч, а и Лазар слушаше пажљиво.{S} Кад је Светозар прочитао, Срданове очи беху упрте у Лаз 
>Мал’, мал’, па се Лазар баш упутио.{S} Кад запева:</p> <quote> <l>„Дуни ветре отуд од Горњака“ 
и Боривоје, па им Бог зна како мило.{S} Кад прође неко време, ето ти њега, довео Боривоју децу. 
ни ће на молитву овамо, други онамо.{S} Кад осване Божић, ви ћете у рит, да сечете трску, ви ће 
е да се опрости с њиме и то на само.{S} Кад Лазар уђе, сви изиђоше из собе, али Срдан изгубио г 
ју Кристу, како он то каже: редовно.{S} Кад је хтео да се ослободи затвора, она је већ купила с 
долази никад сама.{S} Врло природно.{S} Кад се труло почне рушити, неће се зауставити лако, све 
збиља и Лутер је рекао нешто слично.{S} Кад га је неко запитао: „Шта је Бог радио у бесконачнос 
реда.{S} Сваки се осећао слаб за то.{S} Кад се овнови бију — овце се сабију у гомилу и гледају. 
ren</foreign>, и ја би касала нешто.{S} Кад човек убије труги човек, нега онда <foreign xml:lan 
пође за другог, ја већ брз на покор.{S} Кад су сватови седели за вечером, напунио сам рукаве и  
ако Бог да...</p> <p>Дође и тај час.{S} Кад је Светозар ушао у собу, старац је седео на постељи 
, његова баба пржи сланину на купус.{S} Кад би вече, сви узму књиге па хајд у скупштину, сам ос 
је да не крије и не улепшава болест.{S} Кад се лечи, боли, медицине су горке, али друкче не мож 
 старе теревенке, стару неумереност.{S} Кад је мало после тешко и дубоко уздахнула, онда сам зн 
ати, а понављало се скоро сваку ноћ.{S} Кад сване дан, онда опет Нада, његова венчана жена, иск 
јевца отишли у Лазаревац на молитву.{S} Кад се вечерња свршила, Милева је и опет била тужна, не 
, одмах се трљају, вијају, џавељају.{S} Кад су на њиви, косе, он је претрпа травом до главе, а  
висило о зиду и поднесе га Боривоју.{S} Кад се дете огледа и виде себе онако запурена, плачна,  
љи, да га се сећају и да га поштују.{S} Кад је заклопио очи, сваки син му је насликао слику и н 
не ниче одмах, чим га бациш у земљу.{S} Кад посејасмо семе, ја сам хтео да му видим растење и о 
 Није сотона у теби, него је у њему.{S} Кад легне спавати, каже, и буде у првом сну, вежи га за 
тину, али је још сотона јаки у њему.{S} Кад би брат Мирко или неко од старије браће доближио му 
кад пре, али му сада више не одлану.{S} Кад је изишао из коморе, шетао је крупним корацима по с 
цу имамо два ковача, Шандора и Тану.{S} Кад Тана греје гвожђе на ватри, звиждуће или гледа по у 
 би учинио, тако је и при парничењу.{S} Кад су Марта и њен брат по други пут били позвани пред  
ома још једнако хвали своју Варвару.{S} Кад хтеде да пође, он је задржа.</p> <p>„Милева, пријат 
а нисам полудео од муке, никад нећу.{S} Кад су ми оковали руке, да ме носе овамо на суд, не мог 
он светио, жена му је изгубила душу.{S} Кад се искупе жене на рогљу, те поведу реч о Боривоју и 
дри, не штеди ме, то је за мој грех.{S} Кад неће суд, казни ме бар ти“.</p> <p>Та трпљивост про 
да се и опет не истаче Шандор ковач.{S} Кад виде, како се госпођа Здравковићка устумарала по шк 
ме, ја се држим оне речи, која вели:{S} Кад бијеш жену, једног ђавола истерујеш из ње, али два  
варе.{S} Јер назаренско учење гласи:{S} Кад ко проучи св. писмо, покаје се и очисти се од греха 
S} Па, овај, хтела сам да вас питам:{S} Кад ћете кући?“</p> <p>„Имам још скоро две године.“</p> 
купио.</p> <p>Само да кажем још ово:{S} Кад сам писао овај роман, увек сам метао руку на срце и 
 сваком путу пуно.{S} И пита се још:{S} Кад?{S} Еда ли час пре или час после?</p> <p>Свршило се 
не учитељу, мани!“) За што да манем?{S} Кад су ти оно с пролећа отишле гуске у рит, ти си узима 
S} Ко још те ситнице рачуна у нешто?{S} Кад није био мачак, спавај мирно и ништа се не брини; н 
ку, (јер не може сам у оноликој кући) — кад се догоди ново.{S} Лазарева сестра Милева оде у Наз 
 да говеда чува... чува, чува, чува...“ Кад свирац надува гајде, удеси рог, па кад дође на оно  
ромрмља у себи.{S} Има доста сиротиње.“ Кад се хватао мрак, спази на улици просјака, дозва га и 
: „А шта вам је скривила тако страшно?“ Кад је изустила последње речи, поплаши их се, не зна ни 
S} Не сећа се више, кад га је читала, а кад га је и узимала у руке, онда је само <pb n="173" /> 
а то те бијем, што још ниси скривила, а кад скривиш — убићу те“.</p> <p>И Пера затегао Кристи у 
 Дуго је јецала, док се није умирила, а кад се прибрала, покајнички је спустила главу и рекла В 
 испратило га је цело село до хатара, а кад се вратио, дочекали су га попови с литијом.{S} Но,  
S} Приспела је полумртва до адвоката, а кад тамо, рекоше јој, да је он отпутовао некуда и да се 
е, на оној муци ухватила га грозница, а кад би недеља, оде у назаренску скупштину.{S} Каже ми:  
 добија; у њему види божји благослов, а кад хлеба нема, онда му живота нема.{S} И да је Лазар,  
и кућу?{S} Нек Лазар само оре и сеје, а кад му дорасте млађи брат Светозар до књиге и науке, не 
{S} Лазар је писао од јутра до подне, а кад би подне, он само хукну и пита: „Је л’ већ готово?“ 
кад треба наврнути овим држаљем горе, а кад доле, Бог би га знао, А да читам, баш не умем.{S} К 
тим се икона и опет гарила, прала се, а кад се стала цепати, онда су је крпили и лепили, тако,  
рили о моди и луксузу, китили смо се, а кад смо говорили о умерености, градили смо теревенке.{S 
 ишту више ружине воде, него: пачули, а кад је Јоца Опанчарев славио свеца, довео је и он гајда 
дићка бујност, која гори на површини, а кад се та угаси, онда ће се тек видети, да ли се под њо 
огодила као камен; за часак је збуни, а кад је после дошла к себи, осети јаки бол у грудима и в 
е заборави; што једном види, запамти, а кад му је било 6 година, знао је из Боривојевца име сва 
и, да врло лако ухвате клицу болести, а кад је ухвате, онда немају довољно отпорне снаге, но по 
е ни њему све једно какав пост пости, а кад му није све једно, онда је он још увек воли, као и  
раћао Боривоја тамо, да ради у башти, а кад што и друге послове.{S} Тамо је он бивао по читаве  
купштину.{S} У лицу је црвен као рак, а кад Назарени хтедоше да започну молитву, он се диже. „Б 
говара с њим.{S} Висок, крупан човек, а кад говори, све грми.</p> <p>„Драги мој“, каже, „ја ћу  
ио сам и није било времена да мислим, а кад нисам радио, пио сам, па од куд да се приберем као  
оје.“</p> <p>Дуго је клечао и плакао, а кад се подиже, био је оснажен.</p> <p>Дође са свим к се 
колико дана од рана, које је задобио, а кад се придигао, мати га преклињаше, да се од сада мане 
што шкоди само онда кад је претерано, а кад је умерено, онда је невино и без штете?“</p> <p>„Ви 
 да је и женидба њена брата на прагу, а кад јој споменуше, да ће и Варвара отићи Боривоју, онда 
ничег и никог се не убоја до Бога.{S} А кад се Језавеља поче с њим борити, поплаши се и побеже  
ио без икакве срдње и пребацивања.{S} А кад је запитао Боривоја: „Како си, брате?“ <pb n="227"  
</p> <p>Боривоје се трже и заћута.{S} А кад мало после тога горко уздахну, осети, где га један  
пића је, проћи ће.{S} Но не прође.{S} А кад трећи дан посла по лекара — доктор није дошао, али  
ла је Протићки, да и њу придобије.{S} А кад оне одустану, оне остале немају смелости, да започи 
ie Herren Richter</foreign> опесе.{S} А кад буде <foreign xml:lang="DE">grosser Mord</foreign>, 
 опет саже доле и писаше по земљи.{S} А кад они то чуше, покарани будући од своје савести, изла 
 за то, што га боли, хоће да лечи.{S} А кад хоће да лечи потребно је да не крије и не улепшава  
>Беле сукње, шлинговане скуте,</l> <l>А кад иде, гази на минуте.“</l> </quote> <p>Ето, за што П 
 да рекне нешто, но уздржа се.</p> <p>А кад би после четрнаест дана, он уста да чита еванђеље.{ 
 их хвале људи.</p> <pb n="46" /> <p>„А кад постите, не будите жалосни као лицемери, јер они на 
 мојим младим годинама успалио, па онда кад девојка пође за другог, ја већ брз на покор.{S} Кад 
штате и све остало, што шкоди само онда кад је претерано, а кад је умерено, онда је невино и бе 
, што већ забрањује и II. заповед божја кад каже:{S} Не сатвори себи кумира нити икаква подобиј 
да још никада било у селу.{S} Снаш-Пела кад виде оне силне женске шешире и сунцобране, оне мушк 
бла је у души, неће ли испод тог пепела кад год засијати нов пламен.{S} Гига ју је волео свом д 
 онда помоћи?“</p> <p>А Варвара?{S} Она кад чу свршену ствар, три ноћи није спавала — од радост 
да миран, да утиша ту ватру, али је она кад кад букнула.</p> <p>Лазарево понашање изненадило је 
 А не смета нами то.{S} Било је поштења кад више кад мање и при овим црквама, било је поштења и 
био укоп; он испрати снају до гроба, па кад се врати кући, распусти даћу на двоје на троје и ос 
ање излази из њеног душевног немира, па кад чу, да се парничи, с ким се и око чега се парничи,  
оде, из непромишљености, из каприца, па кад се покаје, онда се изговара, да је била сила.{S} Би 
 Кад свирац надува гајде, удеси рог, па кад дође на оно место: „чува, чува, чува“, рог као да т 
лепе речи, варате се.{S} Многи пође, па кад видну да народ не иде за њим од стиха, врати се.{S} 
ледаше испод ока на своје старешине, па кад се Лазар и Мирко не кренуше, поседаше и оне.</p> <p 
="150" /> груди му се оте сув кашаљ, па кад му се кашаљ утиша, он проговори: „Ја сам примио пуш 
једва жива.{S} Док ниси био Назарен, па кад си ме тукао, као што и остали поштени људи туку сво 
воје испрва гледаше весело унаоколо, па кад спази светао ланац на лекарову прслуку, маши се за  
?“</p> <p>Обрен подиже лагано главу, па кад упозна Лазара, претрну.{S} Но за тим, као да се при 
 данас и прота и попови у скупштину, па кад може прота, могу ваљда и они.{S} Хроми Паја подигао 
, да хоће да ме избаце из шарага.{S} Па кад онда прођемо поред н..ске попадије, па Лила неће да 
бијем другог, а никад други мене.{S} Па кад сам дошао кући и убио, дадоше ми дванаест година ро 
 никог нема да пресуди међу нами.{S} Па кад тако стоји ствар, зар ти доиста мислиш, да ћемо ми  
ако ће га окренути и где ударити.{S} Па кад га положи на наковањ, а оно већ и готово...“</p> <p 
а сам добра, па мисли:{S} Ћутаћу.{S} Па кад ми је већ послао баш све само избушене и поломљене  
га села, те постао главни бирташ?{S} Па кад га пре неколико месеци порезивали, а он пред целом  
о, Лазаре“, рече она чисто жалосно. „Па кад већ говоримо о тој ствари, ево кажем и ја вами озби 
, па није добио.{S} Жупан је казао: „Па кад је вредан и поштен, а не дира те, не дирај ни ти у  
јој Влада, само да је умири.</p> <p>„Па кад је могао, за што није?</p> <p>„Ако ти је баш толико 
у и погледа га тако тужно, као голубица кад изгуби свог голуба или кад јој секу врат.{S} После  
иран, да утиша ту ватру, али је она кад кад букнула.</p> <p>Лазарево понашање изненадило је про 
столици, седи као окамењен, само му кад кад прелети преко усана дрхтавица као муња, па опет нес 
 истражном затвору.{S} Да га питате, од кад је ту, мал’ те не би рекао: од јуче.{S} Њега послед 
{S} Једном речи, био је диван човек, од кад је Ленчица погледом својим истерала из њега сотону. 
е допустити, да тако злоставља жену; од кад то траје?“</p> <p>Лазар се упутио вратима, од куда  
у веру верују, убијају сами себе.{S} Од кад сам почео да водим бригу о њима и да их боље посмат 
гађај врло је узнемирио Назарене.{S} Од кад дође поп Светозар, мало се утишао свет против њих,  
сам био рђав човек, не кажем.{S} Али од кад се позивам на еванђеље и на духа светог, не срамоти 
 је у њојзи доста слаба трага.{S} Но од кад је видела Боривоја, променула се. „Гле, то је роб,  
ослу, мал’ те не увек, певала.{S} Но од кад се разговарала с Боривојем, те чула, да је грех и у 
, а жену није још нико надвладао, њу од кад је Бог створио, све се више и више отима.{S} Ено, п 
сецима спремао на одговор.{S} Каже: „Од кад је поверила моја тетка Макра, врло зло стоји са син 
тије, те поче редован испит.</p> <p>„Од кад ти знаш Милеву Срданову?“</p> <p>„Знам је још, кад  
ије воде, а непрестано је жедан.{S} Где кад га у сред посла или разговора облије румен.{S} Стид 
 чашу вина или какав налог, како јој је кад мати наредила, али му се није приближивала иначе.{S 
кше ми је души, кад је гледам, љубим је кад што, не стидим се казати и зар је то идолопоклонств 
о ће бити“, говорили су испрва, а после кад дође смрт на праг њихов, рекоше само: „Бог дао, Бог 
се убија и време кад се исцељује, време кад се разваљује и време кад се гради, време кад се дер 
кад се рађа и време кад се умире, време кад се сади и време кад се чупа посађено.{S} Време кад  
е разваљује и време кад се гради, време кад се дере и време кад се сашива, време рату и време м 
оведника, да „свему има време.{S} Време кад се рађа и време кад се умире, време кад се сади и в 
 и време кад се чупа посађено.{S} Време кад се убија и време кад се исцељује, време кад се разв 
има време.{S} Време кад се рађа и време кад се умире, време кад се сади и време кад се чупа пос 
посађено.{S} Време кад се убија и време кад се исцељује, време кад се разваљује и време кад се  
сцељује, време кад се разваљује и време кад се гради, време кад се дере и време кад се сашива,  
кад се гради, време кад се дере и време кад се сашива, време рату и време миру...{S} У невреме  
кад се умире, време кад се сади и време кад се чупа посађено.{S} Време кад се убија и време кад 
е прала, а младих удовица прођи се; оне кад побесне против Христа, хоће да се удају.{S} А к том 
ћи никако да замакну за усне.{S} Тек се кад год смири, па ће рећи: „Иш, не праши Симо; неће од  
о отуда изиђе свако зло.{S} Ако се дете кад год и заигра, може му се опростити.{S} Али да и зре 
ебе онако запурена, плачна, ружна, хоће кад год да се утиша.{S} У први мах је изгледало, е ће с 
та нами то.{S} Било је поштења кад више кад мање и при овим црквама, било је поштења и врлина ч 
ли се угризе за језик и преврну реч.) И кад остаде е мужем сама, она рече: „Нисам знала, да и с 
азаренски „пријатељ“, за тим „верни“, и кад му изиђе суд, да одседи шест месеци затвора, Назаре 
„За красну љубав“, „За љубав красну“, и кад би зора, он је још увек певао све то, па то: „За кр 
 Поче да ме куне, што сам је уграбио, и кад би вече, побеже.{S} Ја сам то опазио још док је бил 
ју“.{S} То је Марту управо разбесило, и кад се већ са свим опоравила, а муж јој пошао у варош а 
 сам и жена стојећи по среди</hi>.{S} И кад се Исус исправи и не видевши ни једнога до само жен 
Слава: твоји смо! победио си нас“.{S} И кад се дигоше измети, да убију онога, који проповедаше  
а, јер беше на највишем врху дуда.{S} И кад је закукурекао зору, Боривоје је упалио кућу...{S}  
ла оксигена и један део хидрогена.{S} И кад доведем у свезу оксиген и хидроген, направићу воду. 
 нестати, тај не познаје Назарена.{S} И кад би слушали на предговорника, ми би прошли с Назарен 
а да зна, за што он избегава жене.{S} И кад се није могао отрести беде, он јој онда рече, за шт 
оје се није могла олако да отресе.{S} И кад јој је муж догнао из поља, показала му је ствари.</ 
ела у вајат, да је се сита наљуби.{S} И кад се задовољила, па сва радосна погледа кћери у очи — 
ајуредније порезу, па и парохијал.{S} И кад би само још попустили у томе, да приме пушку као и  
инио, како му рече његов пријатељ.{S} И кад би подне, он уста, да се опрости.{S} Госпођа Мелани 
n="58" /> <p>Пера је вртио главом.{S} И кад би прва недеља, ето ти га опет у скупштину.{S} У ли 
ла и жаљења, но тако рећи радосно.{S} И кад закопаше дете, никад ни речи више о њему.{S} А имал 
и озбиљно обделавати њиву народну.{S} И кад је Светозар одлазио, Боривоје је дуго гледао за њим 
том по земљи, не гледајући на њих.{S} И кад га једнако питаху, исправи се и рече им:{S} Који је 
смеје и изобличи сваку његову реч.{S} И кад поче да говори о <hi>белењу</hi>, навео је, шта је  
 и њему, па видим, да није сталан...“ И кад све ништа не помаже, онда ђаво одлази, али се опет  
нда, кад Милева то од ње није тражила и кад се у души својој и сама љуљала.</p> <p>Па, шта је б 
 се спрема за пут.{S} Била је збуњена и кад се доцније успузала на таван, да скине нешто рува,  
 амвона упутили народ на та предавања и кад би по подне, школа је била дупком пуна, милина ти ј 
 пут узастопце рече. „Одричем се!“ Па и кад сам га одрешила, каже: „Тако ми је и требало...„ Је 
асте, учврсти се у вери, кад је здрав и кад се види, да може жену издржавати, онда му спомену с 
даље код ногу, непомично.{S} Само кад и кад шапне: „Удесићу ја то“.</p> <p>„Удеси“, каже она и  
зи и неки ужас.{S} Њега је осудио суд и кад издржи затвор, суд ће му опростити.{S} Али су га ос 
леко обилази крчму, иде оборене главе и кад га задиркују суседи, он само вели: „Види Бог“.</p>  
, она не би легла.{S} Седи, ослушкује и кад ми чује корак, устаје и излази преда ме.{S} О, Бори 
сад жена.{S} Она га погледа са стране и кад виде, где га старци и бабе тапшу по раменима као же 
 женско.{S} Сиђе брзо с кола, саже се и кад боље разгледа, опази у снегу калуђера.{S} Глава му  
и бари их на улицу.{S} Јова дође кући и кад види шта је, оде с женом и дететом под очеву кошару 
 Боривоје!{S} Заговорио се с Варваром и кад се коњи поплашили од оног пања, није више могао да  
 да убију онога, који проповедаше мир и кад га ухватише: <pb n="118" /> хтедоше апостоли у једа 
 игре.{S} Све је било у највећем реду и кад би најслађе — разиђоше се.{S} Сутра дан тек сваки о 
а Срдан је данас с вечера разбио лулу и кад му понудише другу, он ману руком и рече: „На што?{S 
 онда оде, да се мало прошета по врту и кад би време цркви, он је о тој теми изговорио придику, 
о ме је, ако си тако мислила.“</p> <p>И кад би вече, госпођа Меланија би сломљена.{S} Њу је нај 
ш донесите и мени прегрш-две.“</p> <p>И кад донеше и њему прегрш-две, он се намамио, те каже: „ 
можеш да идеш, не смеш да идеш.{S} И ви кад вам ко скриви и истерате га, немилостиви сте и не п 
 „не доносе шта ручају цареви и краљеви кад се састају и госте, а требало би да доносе.{S} Не ш 
мо говорио. „Мани жено и види Бог“, ади кад почех ударати обема рукама и питати:{S} Одричеш ди  
оривоју децу, те га уз децу и он походи кад воли.{S} Боривоје се много разбира о томе, како сто 
сам ја месту; заслужила сам ја то“, али кад јој је Лазар протумачио, да је њихова скупштина про 
ан мах.{S} Јулка већ хтеде да бега, али кад виде, да стоје њене другарице, остаде и она.</p> <p 
очајавају, дотле је он мало с њима, али кад је с њима, он их и измири и охрабри, па га тим ради 
ођа Меланија ушла је дакле у вигов, али кад би по подне, те Светозар пређе на женске параграфе, 
213" /> је сунца на небу, лакше је, али кад и сунца једном нестане испред очију му, онда му се  
а, врати се.{S} Неки издрже и даље, али кад дођу до првог заплетенијег раскршћа, кад виде, да с 
.{S} Оног дана нисмо говорили даље, али кад смо други пут играли, повија се она за мном као да  
} Испрва није имао снаге да устане, али кад је устао — побеже.{S} На пољу још једнако веје снег 
стио с придикама; што јесте, јесте, али кад сад узме крст у десницу и попне се на амвон, можеш  
.</p> <p>Лазар га није хтео бунити, али кад Обрен стаде јечати, истина тихо, али тако тужно, уж 
делио је с децом, с којом се играо, али кад му узаври крв, хоће да их побије.</p> <p>Једном му  
} Боривоју изгледа то до душе мало, али кад сви судови веле, да је доста, право је и њему.</p>  
 без погрешке?{S} Сви ми то кажемо, али кад то кажемо, у нами је свима по мало хвалисања и фари 
“ и старешине поучавају их у свему, али кад је разговор о крштењу, онда су назаренским старешин 
иди вигове, које му подмеће женска; али кад их једном прозре, он је онда скоро тако исто памета 
усалиму на плочи гроба Христова.{S} Али кад већ хоћеш да учиниш што преко обичаја, онда ти саве 
о, шта је:{S} Куд сви, туд и ја.{S} Али кад већ узех ђавола, нисам бар узео маторог ђавола, нег 
 радовао, но Светозар и Јованка.{S} Али кад би трећи дан с вечера, долети Светозару мајка Јелен 
мо кад баба Макра не би кварила.{S} Али кад запишти њен глас, да је двеста најодабранијих певач 
> <p>„Е видиш, одмах сам мислио.{S} Али кад ниси, шта ћеш онда у Јерусалиму?{S} Слушај ти мене, 
рати“.</p> <p>Но Јулка не попушта. „Али кад вас молим — но....“</p> <pb n="151" /> <p>И опет га 
а посла, он ме не би дао за тебе.“ „Али кад би ти хтела, ја не би питао, хоће ли он, но би те у 
као голубица кад изгуби свог голуба или кад јој секу врат.{S} После се мало насмеши.{S} Било је 
да их виде људи где посте.</p> <p>„А ти кад постиш, намажи главу своју и лице своје уми, да те  
 изгубиш рачун о данима?{S} Нећеш знати кад ти је недеља, а недељу тек мораш светити и одмарати 
а богме, без икаква интереса и да врати кад може и колико кад може.</p> <p>„Био сам ово дана у  
у, која му је стојала за леђима.{S} Тек кад чу, њене речи, управо њен уздрхтали шапат, да хоће  
агано да устају са својих места.{S} Тек кад оне изиђу, кренуће се мушки.</p> <p>Сад је отпочео  
, јер мишљаше доиста — ветар је.{S} Тек кад је други дан сагледао сестрино лице, онда и њему по 
е Милеви, да дође к себи.</p> <p>Па тек кад је осетила, да јој заигра и чедо под појасом, онда  
о донекле, али не придобило.</p> <p>Тек кад старац чу шта раде Назарени, он се побеси. „Нећу“,  
 па до краја, није на празно.{S} Јер он кад се позове на које место, одмах наводи чије су речи, 
вачица, пореметила би их.{S} То је, као кад у кондир вина бациш мрвицу хлеба, — ускисне.{S} Сеп 
.{S} До ушију му долазаше неки шум, као кад оно ветар зајауче по тихој ноћи.{S} Али он увек и у 
а тим му и опет допре до ушију шум, као кад оно ветар зајауче; и опет уздахну, али слеже рамени 
} Лепа реч не помаже, саветовање је као кад сипаш уље на ватру.{S} И многи наши људи покушавају 
има по 10 разбијених глава.</p> <p>Него кад би владика бануо међу нас из ненада, ушао у цркву и 
х девојака, с којом је Боривоје говорио кад што на бунару или на улици.{S} Од осталих се девоја 
по средио и Срдану се мили Бог зна како кад види, да је браном повлачио земљу, јер што јесте, ј 
а интереса и да врати кад може и колико кад може.</p> <p>„Био сам ово дана у К*.“, вели Лазар „ 
p>Милева се брани: „Мани то, бабо, само кад си нас се опет зажелео.“</p> <p>„Еј, еј, децо, опак 
зар се силно зарадова.</p> <p>„Но, само кад си успео,“ рече.</p> <p>„Е мој брајко, али није ни  
о анђео.{S} Ишло би лепо и красно, само кад баба Макра не би кварила.{S} Али кад запишти њен гл 
 задовољан осим Шандора ковача.{S} Само кад му је дао Бог, да мога оним варошким помодаркама ка 
 при крају хоћете да малакшете.{S} Само кад се једаред упутило, све ће добро бити.“</p> <p>„Упу 
е већ претварала. „Добро дошли.{S} Само кад вас је донео Господ.“ И понуди га у кућу!{S} Бориво 
јој и даље код ногу, непомично.{S} Само кад и кад шапне: „Удесићу ја то“.</p> <p>„Удеси“, каже  
 га нико не мога кренути на то.{S} Само кад дође ноћ, сузе му теку немилице, у души му је страш 
та дати“. „И не треба“, кажем ја, „само кад си ти ту“.</p> <p>„Е видиш, то си врло лепо измисли 
о мало закаснило“, мисли чича-Срдан, но кад прође још неколико дава, још никако нема ни трага о 
о, па му не треба писмена рачуна.{S} Но кад удари у пробу с Лазаром, увиде, да нема право.{S} Л 
 умеша, те он буде у браку трећи.{S} Но кад се то пречишћавање сврши, онда нека буде шта ће бит 
, али му то баш годи.{S} Што му нога по кад-кад дубље западне у јендек, тим боље; кад се извлач 
тајала је све ређа, али се не мења, јер кад се побеси, он је онај исти, који је био и пре.{S} К 
} Сад и по две ноћи не долази кући, јер кад мало забразди, онда:{S} Шта је ту је.{S} Каже: „Кад 
е.{S} И дуго мора да је ишао, дуго, јер кад се заморио, поче да свиће.{S} Снег се стишава, вета 
 што рекох, ушла је већ у вигов.{S} Јер кад је почела да тражи изговоре, лекар јој рече са свим 
 свештеника, али се ствар смете.{S} Јер кад је Лазар отишао у Нови Сад у гимназију, на свршетку 
ако се и то може назвати слогом.{S} Јер кад дође светац, онда старац са снајом светкује, остали 
овде, не би умро мој брат.{S} Онда Исус кад је видео где плаче и где плачу Јудеји, који дођоше  
 се те госпође и та господа не помешају кад год с нама, јер онда ће за цело бити оно, што си ти 
То што је написао личи по мало на гуску кад опружи врат, па му оловка испаде из руке и он издах 
уша.{S} Увек га се сећа по ручку, па му кад што пружи и чашу вина.{S} Боривоје је опет скроман, 
 на столици, седи као окамењен, само му кад кад прелети преко усана дрхтавица као муња, па опет 
ожићу из рита трску, па се заглави, баш кад је хтео да изађе на друм.{S} Коњи запали до појаса, 
 мисли, па ће се сутра дан умешати, баш кад су Лазар и Боривоје при рачуну. „Израчунајте ми“, к 
и му то баш годи.{S} Што му нога по кад-кад дубље западне у јендек, тим боље; кад се извлачи из 
рце побеже у село.</p> <pb n="30" /> <p>Кад је Боривоје дошао кући, дочекала га је Нада још на  
еју бити заједно.</p> <pb n="130" /> <p>Кад се утишао смеј, који је подуже трајао, онда још гов 
ели: „Иди сотоно!“</p> <pb n="23" /> <p>Кад виде ђаво, да не може лепим, почне претити.{S} Док  
заренским благом“.</p> <pb n="84" /> <p>Кад Лазар доведе Боривоју децу, да их води њихову оцу,  
а ни у скупштину.</p> <pb n="116" /> <p>Кад се по подне скупштина свршила, те гости са стране п 
ote> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се навршила година дана од смрти Срданове, били су  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је Лазар онога дана изишао из скупштине, повео је д 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад су се верни већ разишли, на вратима скупштине заост 
> <head>Назаренски „владика“.</head> <p>Кад су Боривоја увели у затвор и забравили за њим врата 
 <head>Како се граби девојка?</head> <p>Кад се Пера ослободио затвора, били су Лазар и Боривоје 
/l> <l>Попина Јованка.“</l> </quote> <p>Кад је лекар донео Светозару ове песме, обоје се добро  
„У миру живите, рек’о је Спас.“ </p> <p>Кад се и то свршило, почеше женске лагано да устају са  
м на колена, паде и целива га...</p> <p>Кад је устао, стојао је Светозар пред њим раширеним рук 
ије свануло, лутао по улицама...</p> <p>Кад дође до Цветине куће, он застаде.{S} Дође му у глав 
 изустити није смела ни једна...</p> <p>Кад је Светозар отишао с Јованком, дошла је Милеви и ње 
у Боривојевим грудима је бура...</p> <p>Кад приђе капији, осетише га пси и залајаше.{S} Ама как 
ути отоци!“ мислили су у себи...</p> <p>Кад изиђоше, рече Тома: „Зла жена је казна од Бога.{S}  
е.{S} И она се задуби у мисли...</p> <p>Кад се вратио Тома, она га дочека некако збуњено.{S} Ка 
а ухвати, кад помисли на децу...</p> <p>Кад дође кључар, он му приђе и каже:</p> <p>„Хоћу да ви 
тва: <hi>Назаренска берза</hi>“.</p> <p>Кад су Назарени и Назаренке засели на клупама, ни једно 
, „с Богом се не може погађати“.</p> <p>Кад је дошао дан, да се Петар ослободи, отишао је кући  
колевку, није остала без утиска.</p> <p>Кад је Боривоју било осам година, јерусалимске иконе ни 
а ко други изрече, али баш Тома.</p> <p>Кад се скупштина свршила и верни се разиђоше, застадоше 
 као што пропушта драга драгана.</p> <p>Кад га уведе у собу, тада по други пут залану вашка.{S} 
и хаџиски пост, три године дана.</p> <p>Кад Нада чу ту вест, стеже јој се око срца, и суза забл 
е обичај код Реформата, Калвина.</p> <p>Кад је све свршено, браћа и сестре опростише се и крену 
је — обе цеви сасуо Нади у прса.</p> <p>Кад је доцније судски лекар прегледао раздрускану лешин 
зница, а мал’ те није и врућица.</p> <p>Кад се Тома враћао кући, сврне Лазару, где затече пуно  
 гони све дубље и дубље у Дунав.</p> <p>Кад су се коњи већ заплели у хамове и утонули, скочи Бо 
ла — иди врагу“.{S} И истера је.</p> <p>Кад чу чича Срдан, како је с Милевом, он се сад тек раз 
з ока Милевина, а не одадоше је.</p> <p>Кад дође вече, би Милеви још теже...{S} Како је грозна  
 је да богме легао, болестан је.</p> <p>Кад дође вече и би време, да се уноси слама, <pb n="39" 
 у њега било домазлука за троје.</p> <p>Кад је Марта уганула ногу, Влада је заборавио на све по 
ред зиме и сувише га расхлађује.</p> <p>Кад је Тома дошао до Срданове куће, закуца на прозор и  
и без опроштаја одјури из крчме.</p> <p>Кад је чича Срдан чуо, шта се збило, уђе у синовљеву со 
иле последње речи несретне жене.</p> <p>Кад је лекар дошао да прегледа умрлу жену, нашао је онд 
а, скоро две године млађа од ње.</p> <p>Кад су се три другарице искупиле у врту Јованчину, Јулк 
 не, то би било ново успаљивање.</p> <p>Кад прође четрнаест дана, те дође недеља, које му је тр 
амо у хаџије, него и у калуђере.</p> <p>Кад је отац Мелентије показао Боривоју нову молитву, ко 
ола сата, само да јој није деце.</p> <p>Кад је Лазар отворио врата и ушао с Боривојем у дворишт 
ећ стигао кући — помисли у себи.</p> <p>Кад је дошла недеља, Боривоја су Назарени већ крстили.{ 
то писмо, кад беше реч о љубави.</p> <p>Кад је Боривоје изговорио овоју исповест, није хтео или 
 сад на једаред тако мали, мали.</p> <p>Кад је Боривоје дошао кући, никако да се умири.{S} Доцн 
вачу ни речи, као да су пречули.</p> <p>Кад су се разилазили, ослушкивао је Здравковић, шта гов 
очетку, сад га се више не клони.</p> <p>Кад јој је пре некад, а томе је доста времена, свињче р 
 можеш ни умолити ни потплатити.</p> <p>Кад је друштво добрих људи почело да живи и приредило п 
глим кораком упутио својој кући.</p> <p>Кад је отворио врата, нађе у дворишту децу, своју децу, 
иста у оку, али не рече ни речи.</p> <p>Кад су га одведи у затвор, постоји мало, па се онда исп 
звини како год за онаки насртај.</p> <p>Кад уђе у собу, изненади се.{S} Застао је Милеву.{S} Он 
огла и знала, али тихо, шапатом.</p> <p>Кад је пришао Светозар, он је метнуо обе руке сестри на 
прота, који је и непозват дошао.</p> <p>Кад су изишли из цркве, прота је приступио Светозару и  
 кад чуше, да је сотона био бео.</p> <p>Кад је тај глас дошао до Наде, она само јаукну. „То ниј 
ду научио) а појао је као анђео.</p> <p>Кад се почео момчити, онда је већ ређе појао, али је ти 
 мали уд, али почини велико зло.</p> <p>Кад би вечерње готово, наста саветовање о дневним потре 
 то приметили и свима би немило.</p> <p>Кад је кратка молитва била готова, Лазар је прочитао тр 
 доспе од посла, чита св. писмо.</p> <p>Кад га виде деца, да иде улицом, трче за њим и вичу: „Б 
ра и Боривоја познајемо довољно.</p> <p>Кад су се ова четир човека зауставила на вратима скупшт 
стићи у овај богобојажљиви скуп.</p> <p>Кад се молитва свршила, наста и опет одмор. <pb n="141" 
.{S} Онда је тек пробудио матер.</p> <p>Кад је носио у наручју у собу, осетио је, да ће је изгу 
 и обавесте онај заблудели свет.</p> <p>Кад је Здравковић свршио, са многих страна чуло се: „жи 
асти, из очију му вири лукавост.</p> <p>Кад уђе Боривоје, обоје занемише и посматраху га, а Бор 
че“, рече Здравковић свом другу.</p> <p>Кад се појање свршило, наста мала почивка од неколико м 
, те почеше старци да се јадају.</p> <p>Кад су се добро изјадали, а још боље поднапили, почеће  
грешну душу као чичак за хаљину.</p> <p>Кад су се другарице састале после неколико дана у врту, 
сио о клину и даде га Светозару.</p> <p>Кад је Светозар с Јованком изишао, наста тишина у соби. 
су глави, па чак и у коме стиху.</p> <p>Кад Лазар дође Боривоју, често му говори: „Брате, друго 
Боже мој, како ли ће се свршити?</p> <p>Кад Гиги споменуше о Милеви, он се зажари радосним руме 
се сотона и опет појавно у њему?</p> <p>Кад се свршила молитва, устадоше неки да га теше.{S} Ва 
p> <pb n="217" /> <p>„Добро је!“</p> <p>Кад би у вече, дође и Лазар.{S} На столу гори жижак, а  
олим те као Бога, не ударај ме!“</p> <p>Кад се он утиша, онда се она умиљава као грлица, али јо 
рло добро! да су живи и здрави!“</p> <p>Кад чу Боривоје Милевино име, поцрвени, обли га као ват 
али жене међу свима не нађох...“</p> <p>Кад Боривоје изусти ове речи, погледа нехотице <pb n="1 
п, снам, али и ја штогод учила.“</p> <p>Кад чу Сеплова Лиза, како се њен Сепл осилио, намргоди  
да ти иструцка по овим џомбама.“</p> <p>Кад су сутра дан питали људи: „Шта је то, Шандоре?“ он  
 дела наша, и нами је то доста.“</p> <p>Кад чу Боривоје, да је оно „бугерска вера“, која му се  
инила пушка, и то не може бити.“</p> <p>Кад је Боривоје онако учинио с Надом, уђе и опет у коша 
се у Бога; он те неће оставити.“</p> <p>Кад би сутра дан, чак и у оном полумрачном затвору допи 
„кад сам и овде у сваком добру.“</p> <p>Кад се код Назарена састану мушко и женско, врло се рад 
мо — иди... па нека дођу одмах.“</p> <p>Кад су Лазар и Милева ушли у собу и пришли оцу, он се з 
„Шта ћеш ти радити“, пита он Боривоја, „кад залуташ у пустињи, па изгубиш рачун о данима?{S} Не 
ристом.“</p> <p>„Шта је то“, вели она, „кад сам и овде у сваком добру.“</p> <p>Кад се код Назар 
умеша Славна: „Јелте, Боривоје“, пита, „кад се код вас тек зрели и одрасли крсте, колико им је  
не може бити ништа“, пита га Боривоје, „кад сам крив?{S} Ти може бити и не знаш, господине, как 
дио, синко.“ „Па и ја“, вели Боривоје, „кад се спремам, да у Јерусалиму изидем пред лице божје, 
</p> <p>„Волео бих“, вели му Светозар, „кад би и ти, као назаренски свештеник, хтео да будеш са 
наш ли, шта ме највише мучи?“ пита га. „Кад <pb n="55" /> одем кући, не могу тражити бољих и по 
и пред њега кожу некаквог црног мачка. „Кад ти је баш тако пријало“, каже му, „ево ти бар да зн 
и“.</p> <p>„Па хајде нека“, вели Пера. „Кад овде могу без луле, јер не дају, ваљда ћу моћи и на 
 да радим, кукавица?“ јадала се Марта. „Кад га видим таког, долази ми тешко, претешко.{S} Ако т 
b n="44" /> <p>„Може“, вели му кључар. „Кад дође твој бранилац, казаћу му.{S} Него добро је, шт 
о и она се предала.{S} Само је казала: „Кад је већ морало тако бити, бар да си ми казао раније, 
рен кортеш за народне ствари, те пита: „Кад су избори, гласају ли бар онда на српску страну.“</ 
актом, а њега прође као муња и запита: „Кад код вас свештенство није тајна, не може еванђеље пр 
једном он проговори, управо прошапута: „Кад се човек убије, грех је; је ли?“</p> <p>„Грех“, каж 
p> <p>Лазар се и опет подиже.{S} Каже: „Кад се стари сахат покварио, овај овде купио сам ја на  
разди, онда:{S} Шта је ту је.{S} Каже: „Кад дођем кући, биће тако и тако вриске и клетве, а то  
.{S} А у св. <pb n="75" /> писму пише: „Кад се молиш Вогу, не моли му се по зборницама и на рас 
творена уста.</p> <p>Највише кажу ово: „Кад се учврстиш у вери, <pb n="231" /> пречистиш се и д 
Видиш ли ову гомилу жита?“ — Видим“. — „Кад видиш, онда бар и знај, да је половина с твога тава 
ту и чистити кукољ међу собом“.</p> <p>„Кад сваки члан друштва схвати своју дужност у кући и ва 
село да продам, не би залегло“.</p> <p>„Кад немаш, немаш.{S} Подај онолико колико можеш, друго  
е пред људима, да вас они виде.</p> <p>„Кад дакле дајеш милостињу, не труби пред собом, као што 
а данас се даде у проводаџилук.</p> <p>„Кад смо већ код тога посла“, каже, „ја мислим, да би Вл 
итати и писати?“ пита га Лазар.</p> <p>„Кад би ме томе научио, учинио би са мном оно исто, што  
рође још неко кратко време и дође доба, када Назарени почеше да осећају, е им се темељ баш озби 
сност није слутила.</p> <p>Једног дана, када је Влади још јаче позлило, испрати кола по варошко 
та може мртвац?</head> <p>Од оног дана, када виде Лазар онолику поквареност, све га је јаче и ј 
 јој у ушима још и сад онај ужасни лом, када се крјаху клупе...{S} Види Боривоја, који не уме д 
он и њих.{S} Био је можда већ изгубљен, када чу кораке.{S} Иде неко.{S} Он се крену <pb n="166" 
на га је радосно и усхићено слушала.{S} Када заврши, она му паде око врата и само толико рече:< 
вао по имену; за сваку је знао рећи:{S} Када се ојагњила, од које је мајке, па и прамајке.{S} К 
дица или лаком, да оговори друга.{S} Но када се намножише Хришћани, није могао нико да их прегл 
 бити греси, који море ову децу?</p> <p>Када је отпојан 4. стих, поче Мирко читати 6. стих прор 
Богом, ја сам ти већ казала, да ти ниси кадар мене уграбити.“ „Хоћеш ли ти мене чекати овде сам 
 „А к’о за што мислиш, да ја не бих био кадар, да те одвучем?“, питам ја. „3ар сам ја најгори?{ 
 никог запопио.“</p> <p>„Па то сте и ви кадгод читали еванђеље и тумачили га?“ пита Јованка.</p 
лим.{S} Кажи ми право:{S} Јеси ли појео кадгод црног, печеног мачка?“</p> <p>Боривоје, у мал’ с 
 уштапиле му се ноге.{S} Донеше му неке каде за купање, некакве шпеције, паре га, мажу га, тару 
 старо заменило и усавршило, нисте били кадри створити.{S} Понесосте, па упустисте.{S} Да ли св 
<foreign xml:lang="DE">Pöbl</foreign>«, каже она, „право је говорио мој отац, да паор остаје па 
ује Славна.</p> <p>„У нас нема попова“, каже Боривоје. „Код нас ма који од верних устане у скуп 
ких уста. „После толико мојих грехова“, каже, „много је то милости од људи.“</p> <p>Милева узда 
љају око пластова?“</p> <p>„Трчали да“, каже девојка, „а за што, то ја не могу знати.“</p> <p>„ 
гне Светозару у скупљању чланова. „Ја“, каже, „имам десетак кућа, са којима сам мало чвршће вез 
сму.</p> <p>Умешао се и бележник. „Ја“, каже, „браћо, највећма вам не одобравам то, што нећете  
отив сваке просвете и сваког напретка“, каже им Здравковић. „Чега год нема у св. писму и што го 
Лазара, да седне.</p> <p>„Нисам знала“, каже. „Но останите само.{S} Ако вам је Тома поручио, он 
к.</p> <p>„Кад смо већ код тога посла“, каже, „ја мислим, да би Влада Милин и Стана Павлова баш 
.</p> <p>„Све бих опростио Назаренима“, каже, „али има двоје, рад чега бих, да могу, набадао их 
р га беше ње толико жао.</p> <p>„Жена“, каже он, „лакше греши, па лакше јој се и опрашта...“</p 
p>Мерник Миловић пресуди. „Од старина“, каже, „јесте, да је било свештенство на првом месту, ал 
ома је највише говорио. „Моја Варвара“, каже, „неће знати где сам.{S} И ја сад, да баш до у јут 
а њим...</p> <p>„Забрављена је комора“, каже Гига збуњено.</p> <p>„Где је кључ?“ _</p> <p>„Онде 
ву добрих људи“?“</p> <p>„Није згорег“, каже он. „А ви би, Рахила, ваљда тамо хтели да одете.{S 
ли он, но би те уграбио.“ „Е, гле сад“, каже она, „баш си ти момак да ме уграбиш; иш не праши!“ 
 сиромах, устане. „Нисам исплатио све“, каже.</p> <p>„О, о, пријатељу, како да се тако закасниш 
, јелте?“ пита Јулка.</p> <p>„Не може“, каже Боривоје, „жена никад не чита јавно еванђеља, моли 
се лице снуждило за часак. „Истина је“, каже, „много се говорило и говорило, а мало се радило.. 
је већ доцкан.</p> <p>„Погазила ме је“, каже Боривоје. „Изневерила ме је — с другим.“</p> <p>Та 
 и отвори св. писмо... „Дужност ми је“, каже, „да ти прочитам, шта пише о тој ствари свети апос 
е прибрала.</p> <p>„На продају нам је“, каже, „али је нећемо продавати вама.“</p> <p>„А као за  
 њим својој кући. „Добро је, добро је“, каже, „што стиже међу нас, баш је на време.{S} Јер треб 
на послетку пође. „Ја ћу доћи доцније“, каже. „Молим вас испоручите му, да је долазио Боривоје. 
Врло лепо име“.</p> <p>„Брат Боривоје“, каже Рахила, „ја сам за цело држала, да ћете се у нашем 
: „Где је Боривоје?“</p> <p>„Боривоје“, каже он, „отишао је брат-Томи на ручак.{S} Он га је поз 
ице, али се стиша. „Св. апостол Павле“, каже он, писао је о томе, писао је тако јасно, да то мо 
Устаде Боривоје. „Свети апостол Павле“, каже он, „који је прописао, како треба да живе Хришћани 
коло?“</p> <p>„Била сам прошле недеље“, каже она.</p> <p>„Шта?“ —пита он поплашено. „Ви сте за  
„Наравно да је време, крајње је време“, каже, „зар да чекамо, да се почну успаљивати?“ и испод  
забрати.</p> <p>„Нема још никако Томе“, каже, „а мора доћи, кад је обећао.“ Мало после га пита: 
 се није све изређало.{S} Наше новине“, каже, „не доносе шта ручају цареви и краљеви кад се сас 
ија је киптила од радости. „Господине“, каже, „ако то спроведете, Српство ће вам подићи спомени 
тање мапо ублажило чича-Срдана. „Сине“, каже му, „слеме моје куће и надо моја, не остављај ме,  
јстарији.</p> <p>„Молим се за крштење“, каже Варвара, „осећам, да ми је потребно.“</p> <p>„Како 
клупи и не диже главе.</p> <p>„Лазаре“, каже му, а глас, му дрхће, „сине, не <pb n="42" /> бој  
једним језиком?“ питам га. „Не говоре“, каже он. „Којим језиком говориш ти?“ Он поче да извија: 
мио руку. „Домишљам <pb n="136" /> се“, каже, „а и видео сам вас већ са Светозаром на улици.“</ 
леда у Светозара.</p> <p>„Промисли се“, каже му Светозар, „промисли, шта је могао од тебе отац  
угу на телу му.</p> <p>„Угрувао си се“, каже, „врло си се угрувао, али ће проћи.“</p> <p>„Никад 
ве ће добро бити.“</p> <p>„Упутило се“, каже Светозар. „Онај, који је тврдо спавао, пренуо се м 
лице и топло загрли жену. „Разумем те“, каже, „то је била придика мени, кратка, апи језгровита. 
амо два минута?“ питам је. „Чекаћу те“, каже она, „и три минута, али шта ћемо јуначе, ако и онд 
/p> <p>Брат Мирко узе реч: „Сви знате“, каже он, „пријатељ-Панту.{S} Душа му је на месту, само  
е.</p> <p>Али Томин није: „Како знате“, каже, „ја у томе нећу ни ово ни оно.{S} Ви ћете најбоље 
тозар се окрете Лазару.</p> <p>„Брате“, каже му, „ја у овом тренутку скидам мантију са себе, из 
ао пребацивање. „Немојте да се срдите“, каже, „али ви најбоље знате, како је или право казати,  
е Лазар, хтеде да и изиђе. „Опростите“, каже, „ја тражим брат-Тому, поручио је, да му дођем у о 
очеше и опет нешто шушкати. „Слушајте“, каже Јованка. „Отац је приповедао матери о неком Назаре 
атекле из старина.</p> <p>„С пута сте“, каже Милева. „Би ли окусили што или да попијете чашу ви 
p>Девојка му пружи руке. „Гле, ви сте“, каже, као изненађена, а ту се већ претварала. „Добро до 
људи.“</p> <p>Милева уздахну. „Ви сте“, каже, „страдали за своја дела, ви сте отворили толиким  
прешло је већ на њега.</p> <p>„Ви сте“, каже она, а глас јој дошао загушен, као да иде право из 
Богом и пред људима?!“</p> <p>„Ви сте“, каже Боривоје и промену му се глас, „ви сте оставили бо 
ра и вели: „Читава су“.</p> <p>„Јесте“, каже Обрен, „може бити да су ребра читава, али ја осећа 
 /> нађе одговора. „У кога има љубави“, каже он, „еванђеоске љубави, тај ће део те љубави прене 
 и Јованку, но Срдан не даде. „Остави“, каже, „били су и у јутру и по подне, имају они и свога  
искочи, да му помогне.</p> <p>„Остави“, каже Тома, „нека га туда, да се мало расхлади“.</p> <p> 
с за друштво.“</p> <p>„Бежите од људи“, каже он, „а ето вам ја дошао на ограду.“</p> <p>„Ништа  
ин?“ Он маше главом: „Сви смо ми људи“, каже: „Бог нас није створио, да се делимо и цепамо, а а 
, он се диже. „Браћо и пријатељи моји“, каже, а глас му дрхће, „опростите ми, али не могу више  
рочитао је пресуду. „Нису је натерали“, каже, „она није имала ни оца ни матере; могла је чинити 
<p>„Ти су га људи и продали и распели“, каже Јованка. „У Бечу, где сам ја учила школу, има икон 
напредак и срећу</hi> појели и попили“, каже он, „јер још трипут толико да имамо и то би појели 
“ „Ја не знам, да смо ми што говорили“, каже. „Е, гле сад, како си заборавна.{S} Та говорили см 
, браца Срдане, баш сте нас поплашили“, каже. „Једва вас познадох оваког...“</p> <p>„Ћути, квоч 
ј цркви се води трговина. „Изгледа ми“, каже Здравковић, „да је у Христово време било тако, т.  
воје само махну главом. „Опростите ми“, каже, „ја нисам учен, да вам могу на све одговорити, ал 
 Боривоје при рачуну. „Израчунајте ми“, каже, „колико је све ово уједно, што ћу вам сад изговор 
свог друга, Јованку.</p> <p>„Ти си ми“, каже, „најближи друг у животу, с тога хоћу да се и спор 
 јер се ни откуд не види“.</p> <p>„Ми“, каже Боривоје, „немамо цркава са иконама, олтаром и крс 
 а чланови те вере зову се Назарећани“, каже му Лазар неким достојанственим нагласком. „Но, зар 
шапне: „Удесићу ја то“.</p> <p>„Удеси“, каже она и опет, па онда увек додаје: „Молим те, иди“.< 
вна.</p> <p>„То бих и ја волела знати“, каже Јованка. „Али ми отац није говорио о том“.</p> <p> 
у.</p> <p>„Не ваља у вече много јести“, каже она, „а и ко ће се сад пузати на таван?{S} Сутра,  
 <p>Јулка је брзо смислила. „Боже мој“, каже, „па њега ћемо питати.{S} Кад му је то вера, ваљда 
д говори, све грми.</p> <p>„Драги мој“, каже, „ја ћу те бранити на суду; не бој се, не може ти  
у.</p> <p>„Али баш све једнако на њој“, каже нека. „И хаљине и огртач и ципеле и шешир и кишобр 
 да није Назаренка.</p> <p>„Дошла сам“, каже баба Стака, „да се молим.{S} Знате мој син — мој Г 
о махао рукама. „Нашао сам, нашао сам“, каже радосно.</p> <p>„Шта сте нашли?“</p> <p>„Нашао сам 
Зар нисте дуванџија?“</p> <p>„Био сам“, каже он, „али ми моја вера забрањује пушити“.</p> <p>Гл 
 <p>Светозар се смејао. „Погрешио сам“, каже. „Хтео сам да вам донесем другу књигу, па на место 
све назаренске обичаје.</p> <p>„Читам“, каже она, „седамнаесту главу из књиге пророка Јејемија. 
 <p>„Не може се ништа учинити с бојем“, каже лекар. „Нарочито код мала детета је то грехота.{S} 
ек сед, одмерен, узе први реч. „Видим“, каже, „где иде по селу егзекуција.{S} Не утерују државн 
...</p> <p>Лазар је ћутао. „Ја мислим“, каже Светозар Лазару, „да би ти брате могао постати чла 
ако ћу га довести?“</p> <p>„Ја мислим“, каже она, „поручи ти по њега у каквом вашем послу.{S} Т 
ваке три швигарице.</p> <p>„Добар дан“, каже он, па се и опет дао за мотиком.</p> <p>„Хоћете ли 
челу. „Али ваљда ниси толико болестан“, каже, „да не можеш отићи до учитеља Јовића.“ „А шта ћу  
 што и ти „не повериш?“ „Мени је бабо“, каже она, „добра моја вера.{S} Добра је била мојим стар 
ћи у том послу, која ће.</p> <p>„Него“, каже она, „волела би, да он овамо дође, тако вечерас... 
"212" /> <p>„Дакле и Христос је жалио“, каже Светозар, „плакао је за својим познаником, па хоће 
ветозар отпоче.</p> <p>„Ја сам мислио“, каже он, „да наша браћа овде немају ничега, што је нали 
а храбри.</p> <p>„Добро си је ухватио“, каже, „сад је само води кући из овог пакленог гнезда.“< 
јете под аренду.“</p> <p>„Нећу никако“, каже она. „Само би ми још то требало, па да ме разгласе 
стиш?“ пита Мирко даље.</p> <p>„Онако“, каже Варвара, „како се крстио Господ наш Исус Христос и 
> <p>Одмах зове Лазара. „Лазаре синко“, каже, а глас му дрхће, „хајдемо данас у цркву“.</p> <p> 
дговарала од тога. „Болесна си, ћерко“, каже, „болесна телом, па нећеш имати снаге, да одржиш к 
, одговорила је место ње. „Брат Мирко“, каже, „Милица захваљује на вашем савету и напомени, она 
ог мачка. „Кад ти је баш тако пријало“, каже му, „ево ти бар да знаш, шта си јео“.</p> <p>„Гавр 
„Проћи ће.{S} Велико је искушење било“, каже му.</p> <p>Само је Милева знала, за што је плакао  
и некрштени?“</p> <p>„Ми се кршћавамо“, каже Боривоје, „али не на силу као ви.“</p> <p>„Како на 
ну главом.</p> <p>„Све је раздрускано“, каже она.</p> <p>„Ништа, оправићемо. “</p> <p>„Све, што 
е преко ограде.</p> <p>„Није ми добро“, каже она, „управо, нисам данас за друштво.“</p> <p>„Беж 
 да га сажали.</p> <p>„Не радиш добро“, каже му. „Ти се све бринеш за онај свет; све нешто удеш 
а већ с вечера проба га.</p> <p>„Перо“, каже му, „грде те комшије свакојако. “</p> <p>Пера не т 
не сузе, али не плаче.</p> <p>„Сестро“, каже јој он, а глас му је пун љубави и нежности, „велик 
луку, маши се за њ.</p> <p>„Остави то“, каже му мати, али Боривоје не остављаше и за мало дође  
жујеш, тим ће те пре и ујести.{S} Ето“, каже мужу, <pb n="180" /> „било ти је потребно, да те у 
мо на једаред, само ако имамо.{S} Ето“, каже, „славиће наш ратар свечарство или има у кући сват 
о може и коме се мили.“</p> <p>„Цвето“, каже Лазар, а глас му помало дрхће, „немојте да се шали 
е, него што се бојала.</p> <p>„Кристо“, каже јој он, „што је до сад било, било је, опрости.{S}  
умеша Боривоје.</p> <p>„Полако, браћо“, каже он, „ми то удешавамо <pb n="160" /> као да се пита 
њихову разговору.</p> <p>„Пазите децо“, каже, „да се не уморите.{S} Многи су пошли тим путем, а 
у и пришли оцу, он се заплакао. „Децо“, каже, „уштапио сам се, нисам могао да вам дођем, а инач 
супруга поп-Јашина.</p> <p>„Јао, Јашо“, каже, и то каже доста јасно, „боље да сам умрла, но што 
оворите о том.“</p> <p>„Жао ме је вас“, каже он. „Не могу, а да вам не говорим.“</p> <p>„И мене 
пане око крстионице!“</p> <p>„Код нас“, каже Боривоје, „не бива крштење као код вас, но онако,  
си ти позван?“</p> <p>„Осећам се чист“, каже Јова.</p> <p>„Аха, дакле си се пречистио.{S} Св. д 
:{S} Хоћу.“ „Ко хоће да граби девојку“, каже она, „не пита је, да ли хоће, него види то и сам.{ 
{S} Хоћу путем науке да направим жену“, каже он.</p> <p>„Шта кажете?“</p> <p>„Кажем, тек што ни 
 обухватају колена њена. „Ја... ја ћу“, каже он, „гледати, да се промени ствар.“</p> <p>Она га  
та раде Назарени, он се побеси. „Нећу“, каже, „да које ко дели мом сину милостињу.{S} Нека је Л 
 ваша два ланца у закуп.</p> <p>„Нећу“, каже она.</p> <p>„За што?{S} Зар ја не бих платио као и 
 убије, грех је; је ли?“</p> <p>„Грех“, каже она. „Ето, ја цео дан мислим о томе.{S} Поп-Миле ј 
 те запросим у твог бабе?“ „Рекла бих“, каже она, „да се оканеш луда посла, он ме не би дао за  
p> <p>„Није лепо, није поштено од њих“, каже Јулка.</p> <p>Славни дође помало жао Боривоја.{S}  
„Одричем се!“ Па и кад сам га одрешила, каже: „Тако ми је и требало...„ Јеси ди тако казао, гол 
ихов старешина, стражмештар, шта ли је, каже им: „Мрцине, шта радите с човеком?{S} Сложно, јуна 
, него је у њему.{S} Кад легне спавати, каже, и буде у првом сну, вежи га за постељу, завежи тр 
ла се и удати, но није хтела. „Не могу, каже, чинити дужност и матери и мужу; толико снаге нема 
 својој кући.{S} Она се испрва опирала; каже: „На добром сам ја месту; заслужила сам ја то“, ал 
и, утањи, омања и почне из нова молити; каже му и по десет пута: „Море, мани се ти Симе пекара, 
тановала у његовој кући. <pb n="216" /> Каже јој и по стоти пут: „Сестро, ти треба да се жртвуј 
 стари, кога ми познајемо умр’о је).{S} Каже: „Запамтите, свештеник не сме да подрива цркве и ц 
 већ разабра све.{S} Мирко говори...{S} Каже: „3наш, брат-Томо, не треба да се устручавамо једн 
ла ју је, кад је излазила из цркве“.{S} Каже: „Одело једнаке боје зове се <hi>егал</hi>, онај п 
рио лепу беседу о ускакању код Срба.{S} Каже, да је код Срба у старије време било женско без св 
, да већ не зна шта ће.{S} Брани га.{S} Каже у својој девојачкој безазлености: „Чико“, тако је  
азаренском старешини, те му се јада.{S} Каже: „Ако ја не окренем други крај, хоће ме Криста за  
у и мати.{S} Ђока се крстио од чуда.{S} Каже: „До сад је било, да пилићи иду за квочком, а сад  
 жену“.</p> <p>Уплео се и брат Мија.{S} Каже: „Да, да, успаљивање само на зло наводи човека.{S} 
 но га је пред Мартом још похвалила.{S} Каже: „Красан човек тај твој <pb n="8" /> брат и ја баш 
аље вели, да он не живи од еванђеља.{S} Каже изречно:{S} Волео би умрети, но да прими плату, те 
шише ситније ствари, узеће реч Тома.{S} Каже: „Баба Стака нам се све већма и већма приближује.{ 
е да отрпи, што му је кћи невенчана.{S} Каже: „Не могу ја допустити, да моја кћи живи као патка 
е више, но говори као увређена жена.{S} Каже му: „Ако си се хтео посвећивати, што си се онда же 
ку против светске сујете и разврата.{S} Каже: „Томе је сав зачетак у вашим навикама.{S} Код вас 
овао, да га пошље у поље, код оваца.{S} Каже: „Боривоје се сад каје, гризе се, стиди се и вас и 
 Она се онда заплаче и неће да руча.{S} Каже ми: „Сад је код мог бабе прасе, па свакојаке ђакон 
дила, плакала је и искала се натраг.{S} Каже ми: „Гром те убио, ти си луд, не знаш за шалу“.{S} 
ење?“</p> <p>Лазар се и опет подиже.{S} Каже: „Кад се стари сахат покварио, овај овде купио сам 
ало забразди, онда:{S} Шта је ту је.{S} Каже: „Кад дођем кући, биће тако и тако вриске и клетве 
 понуде.{S} Тома је учинио друкчије.{S} Каже: „И ја сам као мало уморен, али је велика воља у м 
часак, али већ му прискочи Боривоје.{S} Каже: „Господин свештеник је заборавио продужење те пос 
>Боривоје слуша, па чисто не верује.{S} Каже: „Истину ја говорим, господине.{S} Волијем и умрет 
и неко издржавање, али неће да чује.{S} Каже: „Не можемо <pb n="106" /> децу сећи по поле, поде 
му у војнике, али он не прима пушке.{S} Каже капетану у очи: „На великој сам муци, господине.{S 
бље оборише главе, само Боривоје не.{S} Каже. „Апостол Павле у првој посланици управљеној на Ти 
 књизи, али се већ првог дана окане.{S} Каже: „Да се ја манем тога, Лазаре, не морамо баш сви б 
ло мало јела живети, кад се навикне.{S} Каже: „Славни професор Хиртл, који није олако и без тем 
аба Стака и <pb n="138" /> врати се.{S} Каже: „Бар да господина проту пољубим у руку.“</p> <p>„ 
 она несретна времена; али она неће.{S} Каже:{S} Док нисмо заједно и на окупу, не могу лећи...{ 
 Божић, Нова Година, она опет плаче.{S} Каже: „Данас код мог бабе има још увек прасећа печења о 
 ни време нашао згодно, јер су пили.{S} Каже им:{S} Ја бих вам казао нешто, браћо моја, али ми  
.“</p> <p>Боривоје се нађе у запари.{S} Каже: „Исус Христос није узимао за апостоле жене, него  
, који је био пре.{S} И он одговори.{S} Каже: „Апостол Павле у првој посланици Тимотеју, глава  
ме јуче у зло доба неко не обавести.{S} Каже: „Не може се твој Гига женити, кад хоће и како хоћ 
а робије....“</p> <p>Устаде и трећи.{S} Каже: „Ја сам служио у Босни и видео, да Турци држе за  
могла да буде врло опасан противник.{S} Каже: „Код пушења је друга ствар.{S} Ја сматрам пушење  
ђе ђаво, те се лепо разговара с њим.{S} Каже: „Хеј, мој Боривоје, куд си наумио?!{S} У Турској  
ајање“.</p> <p>Пера је вртио главом.{S} Каже: „Ја се мучим да уђем у Назарене највише за то, да 
ва.{S} На послетку се старац предао.{S} Каже: „Нећу да правим од зла горе; сад како је, тако је 
после тога Шандор ковач баш показао.{S} Каже: „Ако ћемо метнути руку на срце, мора нам поглед п 
ија је завирио у акта, па је отерао.{S} Каже јој: „Момак је умро, сведока немаш, суд је ону ств 
ђија.“</p> <p>Збор је прота отворио.{S} Каже: „Нисмо се пријавили власти, нећемо дакле бирати н 
> <p>Чича Тома га је пажљиво мотрио.{S} Каже у себи: „Ако је Лазар допустио жалости, да га толи 
 начелник га је врло опоро испратио.{S} Каже му: „Мани се ти краљевине и суда, јер ако се потег 
.“</p> <p>Но Светозар није попустио.{S} Каже: „Ми смо учили школе, ми се вадимо за мудре и паме 
ност; али се сад то лице намргодило.{S} Каже: „Ко год мисли да су Назарени пали као у зиму снег 
 Тома, она га дочека некако збуњено.{S} Каже: „Мислим, да ме је умудрио Бог...“</p> <p>„Ето ти  
тна тишина.{S} Тада ће устати Лазар.{S} Каже: „У Матејеву еванђељу стоје записане ове Христове  
о да се месецима спремао на одговор.{S} Каже: „Од кад је поверила моја тетка Макра, врло зло ст 
p>И први устаде професор Здравковић.{S} Каже, ма да одавна живи у вароши, опет је за то син ово 
 па онда пређе чак и на Адама и Еву.{S} Каже: „Има у свакој библији, како је било с првим човек 
ву; давно, кад сам још ишла у цркву.{S} Каже: „Бог пита самоубицу, за што си дошао овамо, кад т 
ачини мало реда у кући и умири Ђоку.{S} Каже му: „Мени је син, син, од утробе је моје, па ма се 
етозар је већ искренуо на ту страну.{S} Каже: „Да је у нами дух јединства а не дух раздора, ми  
као своју Кристу, ни криву ни дужну.{S} Каже, у његовој породици се од памтивека затекао обичај 
 недеља, оде у назаренску скупштину.{S} Каже ми: „Газда Станко, идем тамо, где ћу наћи браћу и  
ађи међу свештеницима, ипак узе реч.{S} Каже: „Било је негда време, кад је свештеник био у наро 
своја кола за варош, узе поново реч.{S} Каже: „Мој негдашњи друг Светислав на добром је путу.{S 
 своме бесу добаци Лазару ружну реч.{S} Каже му: „Шта се разбацујеш толико, као да си се просла 
соја.{S} Је ди вам позната та књига?{S} Каже се у њој, да осигурава од вештица, вукодлака, вамп 
 <p>„Ви можете радити што год хоћете“ — каже он збуњено.</p> <p>„Знате, Боривоје, ја морам пева 
чила Боривоја. „Ово није ваш кочијаш“ — каже.</p> <pb n="70" /> <p>„Није“ вели Јованка. „То је  
а: „Како ваши на дому“?</p> <p>„Хвала,“ каже он, „остали су здрави.“ (Назарен неће никад казати 
 и Јованка очима, па и нашла. „Ено је,“ каже, „онамо, јелте да је она?“</p> <p>Лазар климну гла 
<p>Шандор ковач га прекиде. „Да богме,“ каже, „знамо се већ.{S} Они по свом закону не воде поли 
pb n="173" /> гледала по њему. „Читам,“ каже она збуњено, „овај... последњи пут сам читала о ст 
потребан си нам, врло си нам потребан,“ каже му Лазар, „јер код нас само што не долази до крви. 
 као што је Гига.</p> <p>„Прија-Стако,“ каже он, „неће трајати дуго.{S} Само сад је још рано.{S 
ица је вртила главом. „Пријатељ-Мирко,“ каже, „утешите ме...{S} За што га не жените?“</p> <p>У  
 говорила, пришао јој је и син. „Нано,“ каже, а глади јој косу, „молим те иди кући.{S} Учини ми 
ели: „Само му не попуштајте; проћи ће.“ Каже: „Ко хоће да добије масла, тај мора млеко да — биј 
 Христос јој судио, вештици проклетој.“ Каже: „Шта би ти дуго трпела, да он тебе гњечи; може ти 
ерник Миловић се намршти. „Шта хучете?“ каже. „Бајаги само Назарени нису добри Срби?{S} Питајте 
 се разговарам с тобом“. „Је л’ важно?“ каже. „Важно је, хоћу да те питам:{S} Шта је с оним, шт 
ва <pb n="185" /> увијена у дим. „Баба“ каже, а не гледа јој у очи, „иди одма по Лазара и Милев 
даде Лазару. „Ако је и међу Назаренима“ каже, „нећу да је ни тамо најгори.</p> <p>Лазар је задо 
ресоше. „Тако се код нас иде на погреб“ каже Јованка.</p> <p>„Па да ли бар сахрањујете мртваце  
 је све, ама све друкчије“.</p> <p>„Ми“ каже Боривоје, „предајемо земљи земљино без икаква плач 
аш, не певају сватовца?“</p> <p>„У нас“ каже Боривоје, „повеже девојка главу с црном марамом, а 
у погаником, јеретиком и расколником, а каже, да не би с њиме живела ни пола сата, само да јој  
 „Али се теби не верује.{S} Ето, Милева каже, да она никад није говорила с тобом о ускакању“.</ 
оказа вражја копита.{S} Маца Сувачарова каже: „Где су ти деца, пустињаче?{S} Нада их је мало пр 
а, морам рећи, доста паметних.{S} Многа каже свом човеку: „Ја ћу овако, како сам научила, а што 
ариш.{S} Оданде још нико није дошао, да каже, како је.{S} Боље би ти било, да се угледаш на тво 
 Јованком за руку и иде у сеницу.{S} Да каже, да је Лазар, не може, јер је млађи а и носи се по 
упила Милева Срданова, те нема права да каже: „Нисам хтела.“ Девојка трезвена треба да зна, да  
Оваквој се беди није надао.{S} Хтеде да каже, како је Христос рекао, да ко мач трза, од мача ће 
њом на земљу, да јој обгрли колена и да каже: „Авај мени, та ја сам најцрњи грешник.“</p> <p>Не 
 оном ситном песничицом по наковњу и да каже: „Ја нећу друкчије“, да Шандор нема куд, но само в 
 ударио, требала је да покупи децу и да каже конзисторији: „Кидајте ме, растављајте ме, нећу да 
на раскршћу, ни тамо ни амо.{S} Нити да каже:{S} Не могу овамо даље с вама, нити да се преда он 
послетку ју је умирила мало.{S} Госпођа каже: „Нећу из друштва, ићи ћу на предавања, кад сам ве 
а је Бог забранио лулу.“ „Пророк Исаија каже, да ће се безбожност разгорети и отићи ће у дим ви 
во, које му даје српска пословица, која каже:{S} Мера му стреја, рок му Ђурђев дан.</p> <p>Бори 
 али после њега одмах три жене.{S} Нека каже ко шта хоће, али сам ја увек готов да положим закл 
још рано.{S} Пријатељ Гига, ето га нека каже сам, није још доста чврст за женидбу.“</p> <p>„Јао 
 Тома.</p> <p>„Сотону...{S} Ето га нека каже, изишао је из њега.{S} Док сам ударала једном руко 
лач.{S} Ето га, грк Сима ту је, па нека каже, како <pb n="129" /> је испратио сад у пролеће јед 
иње, бије је, али не помаже.{S} Девојка каже: „Удри бабо, удри, не штеди ме, то је за мој грех. 
тамо мало новаца у грк-Симе, а грк Сима каже: „Теби не дам.“ — „За што не даш, зар сам ја пропа 
дила, да придобије Лазара?!</p> <p>Тома каже: „До сад је било како тако, сад је крајње време“.< 
о већ забрањује и II. заповед божја кад каже:{S} Не сатвори себи кумира нити икаква подобија. „ 
гим?“ Она ме само гурну, па тек доцније каже: „Иди к врагу“.{S} То ми је непрестано ишло по гла 
руштво добрих људи биће оно, што му име каже.{S} Ко је год члан тога друштва, избегаваће све, ш 
ла сила.{S} Бива до душе, да девојка не каже одлучно: „Хоћу, дођи, узми ме, метни ме на кола не 
у јој дивна три реда бисера, нека се не каже, да она овај народ презире и да се само онда свеча 
 године, па неожењен.{S} Боље нека и не каже ником да је мушко...“</p> <p>Гига је салетио матер 
ше и њему прегрш-две, он се намамио, те каже: „Нисам дошао у апотеку, да ми мерите на драмове,  
.</p> <p>Кад дође кључар, он му приђе и каже:</p> <p>„Хоћу да видим децу.{S} Може ли то бити?“< 
олео и пазио је.{S} Она се само смеје и каже: „Иди ти с Богом, ја сам ти већ казала, да ти ниси 
у Обрена, за тим презриво напући усне и каже: „Баш си магарац!{S} Девојака је бар доста; у свак 
ра Шљиварева стојала је онда у авлији и каже, да је чула чак онде, како је Милева цикнула.{S} В 
ја се она за мном као да смо срашћени и каже: „Ама смо нас двоје баш прилика у колу.“ „А зар ми 
 Ако он остаје при својој старој вери и каже: „Добра је та вера“, онда је он лично <pb n="49" / 
ш“.</p> <p>Назаренка само обори главу и каже: „Истина је, била сам неваљала; сад нисам“.</p> <p 
ји беху тамо, те се сабили у гомилицу и каже им: „Волео бих браћо, да чујем и од вас коју реч.{ 
подине.{S} Бог у својој шестој заповеди каже: „Не уби“, а цар у своме регламану каже: „Уби“.{S} 
 обзиру се на речи апостола Павла, који каже: „Врло је срамно за вас, да имате тужбе међу собом 
остим велики пост.{S} А Василије Велики каже...”</p> <p>„Море, какав Василије Велики?{S} Та он  
 девојка рећи то?{S} Она у смеју и шали каже: „Нећу“, а то је девојачко хоћу.{S} Која девојка т 
и питаше матер: „Шта је хтео баба да ми каже?“</p> <p>„Не знам, сине“, јецала је старица. „Оно, 
 Христове речи: „Болесници, што год вам каже да чините, учините, јер је то добро, а што год вид 
тринаестој, стиху првом до осмог.{S} Он каже: „Ако све језике човечје и анђелске говорим, а љуб 
же свако <pb n="148" /> разумети.{S} Он каже: „Ко сади виноград, а од плода његова да не једе?{ 
 некако питам једног: „Шта си ти?{S} Он каже: „Човек“.</p> <p>„Али има људи Турака, Срба, Немац 
него не ваљамо ми. (Вичу: „живео!“ Неко каже: „та ти је већ паметнија“).</p> <pb n="124" /> <p> 
за такве, као што си ти.{S} Свето писмо каже: „Здрави не требају лекара, него болесни.“</p> <p> 
а ко да је упали, а ја сам стара.{S} Но каже он: „Остави нано још мало да причекам“.{S} Док ме  
-Јашина.</p> <p>„Јао, Јашо“, каже, и то каже доста јасно, „боље да сам умрла, но што сам то чул 
 је Пера држао своју Кристу, како он то каже: редовно.{S} Кад је хтео да се ослободи затвора, о 
рописује баш изречно љубави женама, јер каже: „Жене, слушајте своје мужеве као Господа!“ Али чо 
најсиротија лицка као нека грофица, јер каже: „Ја ћу зарадити, заслужићу мотиком, па ћу се обућ 
хтела да се сврши, што се започело, јер каже: „Сви хвале Лазареву главу и науку, а ко зна, хоће 
 сотоно!“ него се упустио да брани Наду Каже: „Остави сиротицу с миром, доста је њојзи брига св 
 гледао му у очи и није знао, шта да му каже.{S} Тако је то обично код људи, који једва чекају, 
каже: „Не уби“, а цар у своме регламану каже: „Уби“.{S} Обадвоје треба да слушам, а то не иде.{ 
 тај никога.{S} Врло је миран, а и отац каже, да га се не бојимо“.</p> <p>„А неће ли побећи?{S} 
све она не чује, и — умешала се.</p> <p>Каже: „И не нађе се нико, да је јавно изобличи у скупшт 
едном седе уз постељу болеснице.</p> <p>Каже: „Видим овде је св. писмо, хоћеш да ти прочитам је 
вана.</p> <p>„3а што не прима?“</p> <p>„Каже, забрањује му његова вера.{S} Он је Назарећанин“.< 
баба ми неће ништа дати“. „И не треба“, кажем ја, „само кад си ти ту“.</p> <p>„Е видиш, то си в 
негдашње коњокрадице.{S} Скрећи оданде, кажем ти, јер ти никад нећеш бити њихов.“</p> <p>„Молим 
 не помиче напред.</p> <p>„Кући матери, кажем ти!“</p> <p>Она проговори мирно: „У светом писму  
у, но се и даље размахује: „Овај сахат, кажем, баците на поље.{S} Показује три и по сата, а то  
м му девојке налазила, неће па неће.{S} Кажем на послетку:{S} Па узми ма и Назаренку, не марим, 
ме нису осетили и ја морадох чекати.{S} Кажем ја Варвари:{S} Дете моје, спавај ти мирно и немој 
ли не хтеде изустити речи:{S} Србин.{S} Кажем вам, набадао бих их на колац.“</p> <p>„Та то је с 
тина.{S} Него су ме три дана мучили, да кажем и оно, што није.{S} Везали ме за пећ и ложили, до 
кажем, да је ово учинио топ, није, а да кажем, да је ово учинила пушка, и то не може бити.“</p> 
 коју ја као свештеник не бих требао да кажем...“</p> <p>Лазар није знао, на што то излази.</p> 
 у овој ствари прикупио.</p> <p>Само да кажем још ово:{S} Кад сам писао овај роман, увек сам ме 
 је!{S} Живео!).</p> <p>„И још нешто да кажем, кад сам већ почео.{S} Господин Зравковић је спом 
оје уздахну: „Та оно, знате, како ћу да кажем, она мисли, да највише треба постити шест недеља“ 
енима да се без суда погоде.{S} Хоћу да кажем:{S} Све што је данас лепо у Назарена, све је то п 
че бих дошао, да се измиримо или баш да кажем право, да ми опростите.“</p> <p>Милева се брани:  
ћи, а да га ђаво не искушава.</p> <p>Да кажем, да је све то само сан, не може бити, јер би био  
мур, те се скоро окануо рада.</p> <p>Да кажем право, било је не само молбе и саветовања, него и 
лешину несретне жене, он само рече: „Да кажем, да је ово учинио топ, није, а да кажем, да је ов 
 било, да ја тебе уграбим‘“ Па јој онда кажем, како би ја њу волео и пазио је.{S} Она се само с 
вас, кад би нам се милило играње?{S} Ја кажем само толико:{S} Благо оном, ко може и коме се мил 
не треба теби Јерусалим.{S} За то ти ја кажем, а ако мени не верујеш, можеш питати и патријара, 
ао руку на срце и трудио се, да свакоме кажем истину — па ма ме постило оно, што ме у таком слу 
усте је.{S} И ја сам био рђав човек, не кажем.{S} Али од кад се позивам на еванђеље и на духа с 
 сви држе и по две краве. (Смеј).{S} Не кажем ја то за смеј, него што је истина.{S} Данас се ми 
у св. писму?“</p> <p>„Скоро да вам и не кажем“, вели она и обори главу. „Али опет, за што да не 
им кола на друму пред Тасиним дућаном и кажем Ивану: „Иди купи ми дувана, па ме причекај ту, са 
ас, баш је на време.{S} Јер треба да ти кажем, а и морам да ти кажем: с Лазаром није добро...“< 
 Јер треба да ти кажем, а и морам да ти кажем: с Лазаром није добро...“</p> <p>Боривој чисто пр 
балови и играте до зоре?{S} Право да ти кажем, жао ме је, ако си тако мислила.“</p> <p>И кад би 
ресуди, ко има право?...{S} Ја ћу да ти кажем.{S} Не онај, који је најбољу слику насликао, него 
пски поп може бити овакав.{S} Истину ти кажем, још никад нисам видела овако наученог и духовито 
а и као посвећен пастир народни, да вам кажем неколико речи.“</p> <p>Назаренке погледаше испод  
 чуо сав разговор.</p> <p>„Право да вам кажем, Светозаре“, почела је Јованка, „не допада ми се  
</p> <p>„Па да!“</p> <p>„Како ћу да вам кажем.{S} У откровењу Јованову глава трећа, има нешто ш 
{S} Око за око, зуб за зуб.{S} А ја вам кажем, да се не браните од зла, него ако те ко удари по 
и непријатеља својега.</p> <p>„А ја вам кажем:{S} Љубите и непријатеље своје, благосиљајте оне, 
а пример; ви сте нам углед.{S} И ја вам кажем:{S} Уз оваке црквене великодостојнике, какви су в 
{S} То сви признају као истину и ја вам кажем, да сваки народ има и онаког попа и учитеља, какв 
мало из даље.{S} Пазите, али истину вам кажем:{S} Пролазио сам много села и вароши, па сам наша 
 тако званој култури.{S} Јер истину вам кажем:{S} Ја држим, да нам је боље било онда, кад су на 
 „Па кад већ говоримо о тој ствари, ево кажем и ја вами озбиљно:{S} Ви нити сте подмукли нити п 
или са свим друкчије.{S} И да на кратко кажем, о њој су говорили, да је она у души иста, која ј 
о тако учини са мном.{S} То ти отворено кажем, ма да ти је Милева сестра.“</p> <p>Лазар је из о 
е, ако ја одем коме од оних људи, па му кажем: „Упалио сам те брате“, или „покрао сам те, опрос 
, каже он.</p> <p>„Шта кажете?“</p> <p>„Кажем, тек што нисам пронашао начин, да направим жену.“ 
head>ПОШТОВАНИМ ЧИТАОЦИМА.</head> <p>Да кажемо неку реч и о томе, како је постала ова књига.</p 
ебеснога оца најбоље разумео?{S} Сви ми кажемо:{S} Ја, а никог нема да пресуди међу нами.{S} Па 
грешке?{S} Сви ми то кажемо, али кад то кажемо, у нами је свима по мало хвалисања и фарисејства 
но у свему и без погрешке?{S} Сви ми то кажемо, али кад то кажемо, у нами је свима по мало хвал 
да направим жену“, каже он.</p> <p>„Шта кажете?“</p> <p>„Кажем, тек што нисам пронашао начин, д 
„Шта се ту цифраш као млада невеста.{S} Кажи ми, колико је времена, како ниси стао на путу или  
г каквих се грехова иде у Јерусалим.{S} Кажи ми право:{S} Јеси ли појео кадгод црног, печеног м 
ојој, синко; како те Бог учи... само ми кажи још ово:{S} Пристаје ли и Нада на тај твој велики  
ш, то си врло лепо измислио.{S} Само ми кажи, како ја могу веровати у то, кад знам, да је Милев 
г мачка, што преде тамо иза банка, Него кажи, па ћемо видети.</p> <p>„А пријатељ Панта ће им ре 
 бих те, да си сред цареве војске, само кажи:{S} Хоћу.“ „Ко хоће да граби девојку“, каже она, „ 
руги пут нађем је на рогљу и питам је: „Кажи ми право, Милева, шта би ти рекла, да те запросим  
, те неког дана узе Боривоја преда се: „Кажи ми, синко, какви су греси, који те толико притиску 
 жену на бунару или свињарче на друму: „Кажи ми, молим те, који пут води у Јерусалим?“ Но опет  
певали момци ону песму:</p> <quote> <l>„Кажи мени голубице бела,</l> <l>Колико си имала швалера 
спитивати: „Јелте, Боривоје, молим вас, кажите нам:{S} Има ли у вашој вароши Назарена?“</p> <p> 
кве беше народу књига и водилица.{S} Па кажите:{S} Је ли онда било оног, чега данас видимо?</p> 
о писати:{S} Овоме спречите ово, а оном кажите, да не буде тврдица или лаком, да оговори друга. 
ца изгледала је управо као мачја шапа. „Кажите Боривоје“, пита, „шта би ви радили, кад бих вас  
а, па за то се умеша и она у разговор. „Кажите нам, Боривоје, кад немате попова, јесте ли крште 
не може.</p> <p>На послетку проговори: „Кажите нам истину, је ли ваша жена од своје воље пошла  
т прва проговори.</p> <pb n="13" /> <p>„Кажите ми, молим вас, јесам ли заиста ја крива?{S} Сећа 
 он и врло леп чавек?“</p> <p>„Леп је“, кажу обадве.</p> <p>„А за што су га затворили?“ пита Сл 
, али нико не дође натраг.</p> <p>„Ех“, кажу, „мани с Богом разговора, ватра је ђаво, треба то  
 реда.{S} Жена му је на послетку умрла, кажу од силна боја, а кћер Варвару је скоро убогаљио.{S 
ве, а она цичи као помамна.{S} Тако је, кажу, било и пре неколико дана.{S} Толико ју је задирки 
 и стида и братимства и простодушности, кажу:{S} Не ваља вера.{S} Али за Бога људи није истина. 
} Данас се ми парничимо, судимо, а ето, кажу, Шваба измислио Назаренима да се без суда погоде.{ 
ла одмах Францускиња, а Францускиње су, кажу, баш веште у том послу.{S} Па опет, дође јој нешто 
е и заблудиле, као Рахела.{S} О њој су, кажу, и спевали момци ону песму:</p> <quote> <l>„Кажи м 
ли људи чак и на другој дужи њива...{S} Кажу, да си ти била близу њих и да си морала видети.“</ 
слетку и „живот вечни“, пакао и рај.{S} Кажу, кад је човек гледао ту икону, све су га мрави под 
бранилац, а апелира и велики фишкал.{S} Кажу, да је велики фишкал казао у ходнику Боривојеву бр 
у собу, па ме онако крвава испитују.{S} Кажу ми: „Или ћеш казати истину, да си уграбио девојку  
о дошли овамо.“ И он позива скупљене да кажу, како мисле о Назаренству и шта да се чини против  
решинама затворена уста.</p> <p>Највише кажу ово: „Кад се учврстиш у вери, <pb n="231" /> пречи 
е сотону.{S} Не бију их, али их гњече и кажу, да то помаже.{S} Ја сам противан томе, ја се држи 
ити сте подмукли нити претваралица, сви кажу да сте паметан, а и учили сте више од осталих, па  
те претресају шта то може бити.{S} Неки кажу:{S} Буба је, неки:{S} Црв је, но највише их је, ко 
ући, можеш чинити с њима што хоћеш, они кажу само толико:{S} Види Бог“.</p> <p>„Хајде, да покуш 
анта би да их тужи.{S} А они несретници кажу, чујем бар тако од натароша, да су само бранили св 
јка?“ пита Славна.</p> <p>„Па и девојци кажу старији:{S} Прилика ти је, сложите се.{S} А већ ка 
ломудрију, али маните га с Богом, право кажу наши, да испод мире, сто ђавола вире.{S} Све пише, 
о је:{S} Је ли боље казати „ведро“ како кажу у Банату или „кабао“ како то веле у Бачкој, па онд 
судији, па заврши: „Ја ћу скоро, што но кажу, Богу на истину, али ме није жао живота.{S} Нека ј 
 Лазара и Цвете.{S} Нису градили што но кажу, велику част и маст, волели су да даду повећи прил 
естра Милева оде у Назарене или како то кажу — повери.{S} Не таји, но јавно исповеда, каква је  
ле?...{S} Марта је слутила несрећу, јер кажу, да добро не жури тако нагло, као зло.{S} И није с 
{S} Прилика ти је, сложите се.{S} А већ кажу и њеним родитељима.“</p> <pb n="77" /> <p>„А ако с 
ти, што ти буде потребно“.{S} А странцу кажу: „Како бива код нас крштење, зна само онај, кога к 
 смешећи се. „Све је бадава, не иде.{S} Казала сам вам већ, да ја не бих могла јавно, пред свим 
ко учињено и она се предала.{S} Само је казала: „Кад је већ морало тако бити, бар да си ми каза 
ва, баш играш као вила“, а она је после казала мени: „И ти играш као вилан“.</p> <p>„И ти си из 
енству.</p> <p>Ишла је потајно судији и казала му: „Онда сам лагала на суду; затворите ме и каз 
вели деда Јова. „Хвала, дете, што си ми казала.{S} Збогом.“ И он изиђе лагано из собе и промрмљ 
 и каже: „Иди ти с Богом, ја сам ти већ казала, да ти ниси кадар мене уграбити.“ „Хоћеш ли ти м 
пштинских рачуна.{S} Кад би и ми на све казали: „Види Бог“, а вами, држави и власти, пустили св 
ндора ковача.{S} Па за што бар то нисте казали јавно, да вас чује цео збор“.</p> <pb n="131" /> 
p> <p>„Три године.“</p> <p>„А би ли нам казали“, испитује га млади испитник даље, „за што су ва 
р је у свом тумачењу, (код нас би се то казало придика) напао све оне цркве, где горе свеће, гд 
г бунџију</hi>:</p> <p>„Чули сте, да је казано:{S} Око за око, зуб за зуб.{S} А ја вам кажем, д 
и с њиме два.</p> <p>„Чули сте, како је казано:{S} Љуби ближњега својега, а мрзи непријатеља св 
шко, по којој Цвета гази, а то је много казано.{S} Ако таку женску придобије за „свету ствар“ и 
ни против тога зла?{S} Он, прота, вели, казао је већ при ручку како о томе мисли.</p> <p>И први 
а, ваљда ће је познавати.{S} Ето видиш, казао нам је већ, да не сме пушити “.</p> <p>За мало се 
аш и да умреш, опет ти се не верује.{S} Казао сам ти већ, да ти због тога неће бити ништа.{S} А 
а, ми их ногама газимо...{S} Хо мај, та казао сам, да ми не мерите на драмове, него дајте, доне 
} А неко рече: „Право <pb n="101" /> је казао апостол Јаков, да је језик немирно зло и да ћеш п 
рио је друкчије.{S} Промислио се, па је казао: „Адам није створен први дан недеље, па да је нај 
л Павле нам је добро препоручио, кад је казао: „Свађе и препирања око закона клони се, јер је т 
арају о мени?“</p> <p>„Апостол Павле је казао: „Носите бреме један другога и тако ћете испунити 
ретног сина, па није добио.{S} Жупан је казао: „Па кад је вредан и поштен, а не дира те, не дир 
 очима и креће нешто главом... „Тако је казао, да богме да је тако казао.{S} Ади нека он мени с 
мојте да се варамо, господо!{S} Неко је казао, да сваки народ има онаког владара, каквог заслуж 
 „Бог заповеда: „Не уби“.{S} Христос је казао: „Ко нож трза, од њега ће и погинути“.</p> <p>Но  
а позива на Исуса Христа.{S} Христос је казао: „Ко потеже оружје, од оружја ће и погинути“.</p> 
и не примате га натраг.{S} А Христос је казао: „И седам пута на дан да згреши и седам пута да с 
а се онда исповеди Лазару.{S} Све му је казао онако, као истражном судији, па заврши: „Ја ћу ск 
ју“, одговара Боривоје.</p> <p>„Отац је казао, да ћете радити код нас, докле вам год не изиђе в 
нда ништа не буде!“ Ја нисам ништа више казао, одем до друма, скочим на кола и викнем брату: „  
 постидан.{S} Истина, ја сам њојзи први казао: „Ала, Милева, баш играш као вила“, а она је посл 
д је већ морало тако бити, бар да си ми казао раније, те да сам послала напред сукње, овако сам 
не га, неће бити добро.“</p> <p>„Сад си казао паметну реч“, одобрава му Гаја, „вреди десет...“< 
платим све на једаред и одмах.{S} Ти си казао, да има времена, може се по мало, лагано.{S} Него 
господину испитнику.“</p> <p>„Шта си ти казао господину испитнику, дедаче?{S} Зар оно, да нису  
ајкрупније...{S} Кад ми је Јова Скандал казао у крчми, да сам му украо ждребе (а Бог ме убио, а 
ки фишкал.{S} Кажу, да је велики фишкал казао у ходнику Боривојеву браниоцу: „Хо, хо, драги мој 
 јер су пили.{S} Каже им:{S} Ја бих вам казао нешто, браћо моја, али ми прво обећајте, да ћете  
ће им рећи онако на просто: „Ја бих вам казао и саветовао, људи и браћо, да се ви „побугерите“  
</p> <p>Учитељ Миливој примети: „Ја сам казао само толико, да рђави свештеници нису <hi>повод</ 
ом ствар?{S} Ја ништа не тајим; све сам казао господину испитнику.“</p> <p>„Шта си ти казао гос 
ми.“</p> <p>Глас, којим је Светозар ово казао, био је толико озбиљан и свечан, да и Срдан и Лаз 
... „Тако је казао, да богме да је тако казао.{S} Ади нека он мени само оздрави, раница моја, н 
 „Тако ми је и требало...„ Јеси ди тако казао, голубе мој, животе мој, све моје овога света...“ 
 па се сад смирише.</p> <p>Неко је само казао: „Врло ми је учено то, што сад говори господин уч 
еда испод ока.{S} Да је у оном тренутку казао: „Жено, хајде са мном, хајде у пустињу, где нема  
д мене.{S} Затрпао сам га у рит, а селу казао, да су га вуци однели...{S} Од оног дана сам изгу 
ме да се ожени, његов отац Исак није му казао:{S} Узми коју хоћеш, но му је прописао, из које ћ 
ији.{S} Он је оног дана на вечери одмах казао, да неће од целог посла бити ништа, ако се сеоска 
ада никад тога не чини, па да бих могла казати:{S} Видео је...{S} Ја сам за мог девовања негова 
 Бог, да мога оним варошким помодаркама казати, шта му је на срцу.{S} Не мари, ако ће овог часа 
„остали су здрави.“ (Назарен неће никад казати: <hi>Здрави</hi> су, јер он то не зна, већ увек  
ам се у посао.“ Он је држао, да је боље казати „заронио сам се“, јер човек није свиња, да се „з 
о то веле у Бачкој, па онда, је ли боље казати: „зарио сам се у посао“ или „заронио сам се у по 
 говору.{S} Испитивао је:{S} Је ли боље казати „ведро“ како кажу у Банату или „кабао“ како то в 
 гледам, љубим је кад што, не стидим се казати и зар је то идолопоклонство?{S} То је за мене сл 
</p> <pb n="71" /> <p>„Мислиш ли, да ће казати?“ вели Славна. „Слагаће нам ма шта.“</p> <p>Дево 
можеш питати и патријара, ни он ти неће казати друкчије.“</p> <p>Бадава је деда Ваја тумачио та 
 за век.{S} Треба да видимо, шта ће они казати...{S} За ту везу треба и љубави.{S} Апостол Павл 
 ли он ко су то „Бугери“, и одмах ће ти казати.“</p> <p>„3ар Бугери?“ пита Боривоје чисто уплаш 
>„Не разумем“, рече.</p> <p>„Одма ћу ти казати, како мислим.{S} Време је, да зауставимо пропада 
а што не би могао?“</p> <p>„Одмах ћу ти казати.{S} Ето, да почнем код најмање ситнице, луле.{S} 
 да покаже, ко је он.</p> <p>„Морам вам казати“, вели он, „<hi>да ми, држава и власти</hi>, не  
танемо једном пред лице божје, да ће он казати:{S} Ви сте крштење у моје име чинили овако, а ви 
али ви најбоље знате, како је или право казати, како је било до сад.{S} Ако да Бог, постаће све 
ра:{S} Шта се то деси с њим, не би умео казати.{S} Доцније се никад није могао сетити, ни <pb n 
то је све, што се може у његову одбрану казати.{S} Опијао се, па је онда немилостиво тукао не с 
о крвава испитују.{S} Кажу ми: „Или ћеш казати истину, да си уграбио девојку без њене воље, на  
ели му кључар. „Кад дође твој бранилац, казаћу му.{S} Него добро је, што си се окануо претварањ 
 рече он, „неколико дана, а није никоме казивала, да је опасно.{S} Јутрос није могла да устане  
ио дуго, дуго.{S} Његови убрзани кораци казивали су Јованци, да му узрујаност још једнако траје 
е се људи, иде време, да се суди“</hi>, казивао би им обично и успевао би.</p> <p>Говорио би им 
да ћете ви победити.{S} То сам отворено казивао и господину епископу, кад су вас код њега оцрњи 
дрог Соломона, да је зла жена по човека казна божја.{S} Него ја хтедох друго што почети.{S} Је  
ло од више затрчао, па га је и сустигла казна. „Ја сам, господине, служио код вас, па знам кака 
<p>Кад изиђоше, рече Тома: „Зла жена је казна од Бога.{S} Жене су криве свему овом злу, које је 
 цео стари завет вуче се као црвена нит казна божја — освета божја.{S} Бог пушта на искварени с 
признао је своју кривицу и искао, да га казне.</p> <p>Но чича Срдан је обиграо адвокате целе жу 
ци су исти.{S} Злочини, који падају под казнени закон, нису ништа друго, но највећа дрвета у шу 
ме, то је за мој грех.{S} Кад неће суд, казни ме бар ти“.</p> <p>Та трпљивост пробудила је сажа 
<p>Ствар је у овоме.{S} У нашим великим казнионицама не закраћују никоме пера ни хартије.{S} Не 
о шест година касније, па и то у вацкој казнионици.</p> <p>Ја овај роман нисам писао тајно, кри 
атко време неће ни носити у коју велику казнионицу, но га задржали, да у окружном суду издржи к 
Онда сам лагала на суду; затворите ме и казните ме“, но судија је завирио у акта, па је отерао. 
у, са којих долазе саблазни и они ће се казнити.</p> <p>И узе да чита оне господње речи, које д 
а, но се само пита:{S} Неће ли ме закон казнити, па ако неће, онда напред, па ма десеторо њих — 
и учинио, одавна је било, па те не могу казнити.{S} Ако добијеш због тога макар пола сата, ја ћ 
 га задржали, да у окружном суду издржи казну.</p> <pb n="69" /> <p>Упознаше га брзо.{S} Опазиш 
еби, „јер му је суд допустио, да истрпи казну“.{S} Завиди му, поздравља га, а стрепи од помисли 
а.{S} Они су у оној зарази видели божју казну, божју вољу, да се свет из невоље научи памети, т 
 мало, јер је Лазар скоро издржао своју казну.</p> <p>Дође и дан растанка.{S} Лазар полази кући 
 и не оговарају те?“ плану чича-Срдан. „Казуј, несретниче, је ли истина, да си већ дваред одлаз 
бедрима?{S} Она говори против тебе, она казује свету:{S} Гле, ја угађам сотони, украшавам тело  
ми, али не могу више с вама.“</p> <p>Не казује даље ни за што не може, ни крошто не може, но од 
{S} Нити га она пита откуда нити јој он казује шта ће.{S} За дуго не изговорише ни речи, али се 
 хтели да одете.{S} Мислим, да се не би кајали.“ То рече, подиже се и оде.{S} Није могао даље д 
 је“, него мораш и делом показати твоје кајање“.</p> <p>Пера је вртио главом.{S} Каже: „Ја се м 
ако давање,</l> <l>Овде се прашта свако кајање...“</l> </quote> <milestone unit="subSection" /> 
ти, обавестити их, јер види Господ њино кајање, па ће им опростити.“ Није дакле ни за какав уко 
е, код оваца.{S} Каже: „Боривоје се сад каје, гризе се, стиди се и вас и људи.{S} На пољу, у пр 
едам пута на дан дође к теби и рече:{S} Кајем се, — опрости му.“ „Па мислиш ли ти“, вели Лазар, 
у за своја недела.{S} Није доста рећи: „Кајем се, жао ме је“, него мораш и делом показати твоје 
е јадне другове обрати у Назарене. <hi>„Кајте се људи, иде време, да се суди“</hi>, казивао би  
љица.{S} То сад њих гризу њихови греси, кају се.{S} Још су непречишћени, бедни, сотона није још 
и, па чак и она риба у дубини мора зна, какав је данас дан; њезин син не зна.{S} Сутра ће се за 
„Молитву грешника“ : „Ја знам, Господе, какав ће ме страх обузети, кад ми почнеш судити пред ли 
а, а почиње речима:{S} Ја знам Господе, какав ће ме ужас обузети, кад ме почнеш судити пред лиц 
 Василије Велики каже...”</p> <p>„Море, какав Василије Велики?{S} Та он је такав нечовечни пост 
стос их познаје.{S} Апостол Павле пише, какав треба да је епископ, свештеник, ђакон.{S} Видите  
премудри Соломон.</p> <p>Она му говори, какав је будала био Василије Велики, па се тако бајно с 
јевац. <pb n="91" /> Леп је јесењи дан, какав давно не запамтише људи.{S} Или можда дан и није  
> педесет форинти, а он би већ показао, какав је по њега овај данашњи дан.</p> <p>Но за мало, п 
, или ето бар господа свештеници знају, какав је човек био пророк Илија?...{S} Све што је хтео, 
На место зебње дошла је радозналост.{S} Какав је човек тај роб?{S} Роб треба да је рђав човек,  
а тумачио.</p> <p>Говорио је о томе:{S} Какав треба да је прави Хришћанин, последник Христов.{S 
зио сваку ноћ.{S} Запиткују га људи:{S} Какав је на изгледу тај сотона, и како га је мучио, а С 
, па ће им опростити.“ Није дакле ни за какав укор.{S} Позива се на апостола Павла, који запове 
мом сину милостињу.{S} Нека је Лазар ма какав, али просјак није“.{S} И он купи кућу, одели нешт 
иви“, поче Боривоје да муца.</p> <p>„Та какав нечастиви?{S} Шта ми се ту назарениш, шмокљане?{S 
 да вам лажем.{S} Ви сте искали од мене какав добар роман; ја сам вам донео тај; хтео сам да до 
сила Боривоју тањир јела, чашу вина или какав налог, како јој је кад мати наредила, али му се н 
сам, господине, служио код вас, па знам какав је оно дух, који је на вами“, вели Јова.</p> <p>„ 
 спаса код назаренских баба.“</p> <p>Но какав је тај лек?{S} Светозар је скроз познавао назарен 
распитивао, онда није ни њему све једно какав пост пости, а кад му није све једно, онда је он ј 
оја хоће да се брани.{S} Слутила је зар какав напад и рече затегнуто: „Била сам.“</p> <p>„Онда  
S} Читав вашар.{S} Пусте их све редом у какав велики ходник, њих поставе уздуж на једну страну, 
 повери.{S} Не таји, но јавно исповеда, каква је код ње ствар.{S} Гризе је савест, мучи је њена 
> Варвара изишла из Дунава онаква иста, каква је и ушла.</p> <p>Тома је био већ разговорнији.</ 
 најдража забава.{S} То је српска кућа, каква треба да је, но која се међу хиљадом осталих изгу 
<p>Не иде, но бега у своје село. „Боже, каква је то крв у мени?“ пита и по десет пута.{S} Стигн 
?{S} Ти може бити и не знаш, господине, каква је са мном ствар?{S} Ја ништа не тајим; све сам к 
жена?“</p> <p>„Ма која, јер ето видите, каква је ствар.{S} Зидају кућу и мерник је направио доб 
бро знате, да често само од тог зависи, каква ће бити летина.{S} Зрно још није ни изишло из зем 
 му се неко.</p> <p>„А сме ли се знати, каква је то цел?“ пита трећа. </p> <p>„Сме.{S} Хоћу пут 
Она је гледала Јованку и видела на њој, каква треба да је ваљана жена, па се згрози од себе и с 
и суседе, а ја бих данас упалио бадњак, каква још није палио ни један српски син.“</p> <p>И заи 
 се задубио у посао, па није ни опазио, каква му испитна комисија иде у посету.{S} Па да је и п 
едаред-дваред говорио на само Боривоју, каква опасност прети Лазару од Цвете, али нађе Боривоја 
</p> <p>Гле сад, мисли у себи Јулка.{S} Каква је то вера, <pb n="74" /> која забрањује пушити.{ 
 нема ми хвале, јер ми је за невољу.{S} Каква ми је дакле плаћа?{S} Да проповедајући еванђеље у 
никога, који би био вредан да опише:{S} Каква је радост овладала у кући чича-Срдана.{S} Као да  
 те шушкају.{S} Ко су ти Назарећани?{S} Каква им је вера?{S} У школи нису училе о томе; само се 
о на чвршће ноге.</p> <p>Промена, па ма каква била, ма била она с горег на боље, у прво време и 
е узајмљивале новац без интереса.{S} Па каква нам је била у оно време вера?{S} Иста, ама истове 
ици; крај оваке наше више интелигенције каква је данас, скините капу пред учитељством. (Немир у 
што целог свог века није учинила никоме каква добра, то није себи урачунала у зло) па удесише,  
аде глава на прса, као човеку коме умре каква мила нада и прошапута: „Хајдемо!..“</p> <p>Дођоше 
 „па је ли чудо, што стадо страда?{S} И каква је то вера, где нема дела?{S} Проповеда се:{S} Не 
ом.{S} Колика срамота по сироту Марту и каква је туга обузе, кад јој донесоше ту вест.{S} Онеми 
изгледа међу оним осталим госпођама као каква Назаренка.{S} У руци јој цвет, ружа, по том једин 
{S} Назарени га знају, па се побојавају каква чуда.{S} И нису се убојали.</p> <p>Чича-Срдану је 
ише, те нека од њих хоће да му олакша. „Каква је она друга велика мана у Назарена?“ пита.</p> < 
ад живи, мора се успаљивати.“ _</p> <p>„Каква је то Цвета?“ пита Боривоје, а не одговара на пит 
ете?“</p> <p>„Помоз Бог, чико.“</p> <p>„Каква је она нова кућа?{S} Ено виш, онде, друга од рогљ 
ао да су засејане.</p> <p>Ово је брука, какве не памти жив човек.{S} Бивало је увек неваљале де 
ица обори главу и ја јој видех по лицу, какве се мисли обрћу у њој.{S} Она је мислила, да ја и  
и ето моје беде, никако да се ожени.{S} Какве сам му девојке налазила, неће па неће.{S} Кажем н 
рече: „На што?{S} Зар има човек од тога какве вајде?{S} То је упало Јелени врло у очи, јер Срда 
 бар по назаренском обичају запита: „Па какве вас мисли обузимају при читању?“ Она би му онда в 
 из књиге пророка Јејемија.“</p> <p>„Па какве вас мисли обузимају при читању?“</p> <p>Милева и  
ам читала о створењу света.“</p> <p>„Па какве вас мисли обузимају при том читању?“ пита је опет 
а отићи у огањ вечни, ако је члан друге какве вероисповести, до ли назаренске.{S} И сад је по з 
 „Шта читате из св. писма?“ — па онда: „Какве мисли наилазе на вас при том читању?“ и онда им с 
дио?!“ Девојке се опет стресоше. „Боже, какви сте ви људи?! рече на послетку Јованка. „Никад се 
:{S} Уз оваке црквене великодостојнике, какви су већином данас, још су и добри свештеници; крај 
 поп ни учитељ не падоше из неба оваки, какви су.{S} Ви сте, господо, из тако зване више интели 
узе Боривоја преда се: „Кажи ми, синко, какви су греси, који те толико притискују, да баш мораш 
 неколико тренутака видиш, где сузе.{S} Какви то морају бити греси, који море ову децу?</p> <p> 
пији, осетише га пси и залајаше.{S} Ама какви пси, подавиће он и њих.{S} Био је можда већ изгуб 
срдимо на њих.{S} Нас грде, а не питају какви смо; суде нас, а не познају нас.{S} Бог види срца 
 душа.{S} Као оно биљка, која никне под каквим опалим зидом, где је не негује ничија рука и где 
ућа не трпи накита ни у чем.{S} Где има каквих шара или шаренила, то је на стварима, које су се 
ренеше ствар и у новине.{S} Бог те пита каквих ствари нису тад размрсивали.</p> <p>Не прође нек 
:{S} Млад си, неук си, па не знаш, због каквих се грехова иде у Јерусалим.{S} Кажи ми право:{S} 
сам вас возио у варош, па прођемо поред каквих госпођа, а ви сте из стражњег седишта увек подви 
а и од оне најсиротије.“ Говорио је, од каквих је штетних последица по здравље и благостање то  
е јој дошло на памет, да потражи у селу какво дете и да га пошље мужу на њиву, а после опет, да 
p>„А оно друго?“ пита Боривоје.</p> <p>„Какво друго?{S} Зар што си потукао ону живину по кући?! 
ена крвава, у његовим хаљинама, онаква, каквог га донеше жандари.{S} Но опет га је прегледао и  
ваки народ има и онаког попа и учитеља, каквог заслужује.{S} Да за бољима тежи и да се упне из  
зао, да сваки народ има онаког владара, каквог заслужује.{S} То сви признају као истину и ја ва 
екају успех, па тек онда да се придруже каквој ствари.{S} А сад се и јавно мишљење окренуло.{S} 
рећој глави Лукина еванђеља.“</p> <p>„У каквој води?“</p> <p>„У текућој.“</p> <p>„Хоће ли теби  
признати у себи.{S} Познала је тек сад, каквом дивљом страшћу воли Боривоја, кад га је изгубила 
 крсте прве недеље што иде у Дунаву, на каквом усамљеном месту и то ноћу, јер би на дану могли  
о, што је криво. „Или ћемо га оженити с каквом нашом добром женом,“ мисли Тома, „или ће пропаст 
мислим“, каже она, „поручи ти по њега у каквом вашем послу.{S} Ти ћеш се после мало задоцнити и 
пред њу и скренуло јој пажњу на Бог зна какву ситницу.</p> <p>Сад је почела да чита и озбиљнија 
турао руку у џеп или им из кола извукао какву ствар.{S} Од куд се ја могу сетити, кога сам све  
иста.“</p> <p>„Је ли ти улио Господ још какву жељу?“</p> <p>„Моја је душа жедна исповести.“</p> 
Тома, Боривоје, Јова и Варвара.</p> <p>„Какву је молбу улио дух свети у срце твоје?“ пита је Ми 
и да постане „фирисеј“, „ђавоља труба“, како то веле Назарени, дотле је младић ушао с девојком  
ро годину дана осетише чланови друштва, како су промењеним животом очврсли телом и духом, осети 
пита Срдан.</p> <p>„Немам га и имам га, како хоћеш.{S} Ми треба да га оснујемо.{S} Оно се зове: 
у мал’ се не насмеши. „Бог с вами деда, како би то било?!“</p> <p>„Е видиш, одмах сам мислио.{S 
S} Види Боривоја, који не уме да гледа, како она страда и бори се за њу.{S} Коме ће се приволет 
год учила.“</p> <p>Кад чу Сеплова Лиза, како се њен Сепл осилио, намргоди се и довикну му крешт 
Но Боривоје је слушао од оца Мелентија, како је ђаво кушао и Христа, те је сталан.{S} Запушава  
 рече са свим отворено: „3биља Меланка, како си ти замишљала ту ствар?{S} Ми мушки да се у свем 
прошао.{S} Мара Шљиварева је сведочила, како је чула Милевину цику оног вечера, а и Милева је г 
 је тврда намера...{S} Како је поникла, како се учврстила, не питајте.{S} Од варнице до пламена 
b n="24" /> ће.{S} Брани се пред људма, како није могао да издржи искушавања сотонина, који му  
</head> <p>Прошла је скоро недеља дана, како Боривоје лежи у истражном затвору.{S} Да га питате 
невеста.{S} Кажи ми, колико је времена, како ниси стао на путу или на улици, да разговараш са ж 
 ова књига.</p> <p>Има скоро 20 година, како сам још као ђак посетио први пут назаренску скупшт 
ечу, где сам ја учила школу, има икона, како је Христос на крсту.{S} Људи пију вина, деле хаљин 
 нарочито војник.{S} А унутри се прича, како је св. Сисоје бацио у море клешта и удице, те клеш 
в изуједан и једва је могао да исприча, како је текла борба.{S} Но за то време, док је он побед 
совка?{S} Зар то не значи, да види Бог, како ја тебе ударам, па ће и он ударити мене?{S} Хоћеш  
 тањир јела, чашу вина или какав налог, како јој је кад мати наредила, али му се није приближив 
мо ми што говорили“, каже. „Е, гле сад, како си заборавна.{S} Та говорили смо:{S} Како би то би 
е цркве...{S} А <pb n="201" /> гле сад, како се његове речи тумаче.{S} Као да хоће цркву да руш 
та као опарен.</p> <p>Натарош не знаде, како ће овима да се наодговара, но само вели: „Подајте  
колико је грдно увредио родитеље; виде, како је отерао жену <pb n="35" /> у гроб; осети, колико 
, који нису Назарени, али хоће да виде, како ће испасти оно, што је рекао јуче професор Здравко 
ет не истаче Шандор ковач.{S} Кад виде, како се госпођа Здравковићка устумарала по школи тамо а 
е видео овако немоћну и болесну, увиде, како је силно воли.</p> <p>Марти се пореметио зглавак и 
а у авлији и каже, да је чула чак онде, како је Милева цикнула.{S} Видела није никога, али је ч 
S} Оданде још нико није дошао, да каже, како је.{S} Боље би ти било, да се угледаш на твоју Над 
ј се беди није надао.{S} Хтеде да каже, како је Христос рекао, да ко мач трза, од мача ће погин 
} Ето га, грк Сима ту је, па нека каже, како <pb n="129" /> је испратио сад у пролеће једног на 
Милеви, љубила је и плакала; тешила је, како је могла и знала, али тихо, шапатом.</p> <p>Кад је 
ају упустио у ситнице.{S} Доказивао је, како је излишно много јело и како човек може с врло мал 
ју на гробу Христову.{S} Приповедао је, како небројени свет одлази онамо, да олакша души и прим 
о да му беху очи закрвављене, видео је, како је Нада пропустила некога кроз вратнице.{S} Онда ј 
ствар као ви иконе.{S} Он нам показује, како пролази време и то је све.{S} А што се св. писма т 
ах.{S} Нико не трепће.{S} Свак очекује, како ли ће да почне и о чему ће да говори.</p> <p>И пад 
н и прах и воду у опкопу попи.{S} Чује, како рече пророк Илија народу: „Похватајте те пророке в 
болесника и вели: „Ох, жено, жено, гле, како су му конопци засекли зглавкове.{S} Да су га и жан 
а се молила: „Боже мој, Боже, научи ме, како ћу овом детету да изменим крв!...“</p> <p>Боривоје 
и.{S} Боривоје се много разбира о томе, како стоји назаренска ствар у народу.{S} Лазар га обаве 
кар о умерености.{S} Говорио је о томе, како ми све поједемо и све попијемо.{S} Чак и Немањино  
</head> <p>Да кажемо неку реч и о томе, како је постала ова књига.</p> <p>Има скоро 20 година,  
ху на почетку.{S} Тужили су се на жене, како су им оне криве, а нису увиђали, да је онај још сл 
а, видела би, да су му очи закрвављене, како то не доликује испоснику.</p> <p>Око пола ноћи уст 
ш онда у Јерусалиму?{S} Слушај ти мене, како иду те ствари.{S} Још за мога детињства био у наше 
Боривоје је био изненађен и не сећа се, како се поздравио с Милевом.{S} Зна тек толико, да га ј 
 њихов будући живот.{S} Заносили су се, како ће они вредно упоредо обрађивати њиву народну и ка 
p> <p>Боривоје уздахну: „Та оно, знате, како ћу да кажем, она мисли, да највише треба постити ш 
тај лек; ми смо прости за то.{S} Знате, како је.{S} Болестан тражи лека, ма од куд.{S} Ако нема 
е срдите“, каже, „али ви најбоље знате, како је или право казати, како је било до сад.{S} Ако д 
 а да и она не повери.{S} Сви ви знате, како би то било од вредности по нас, кад би придобили т 
зумете у тим стварима, али добро знате, како је са оним зрном жита, које баците у земљу.{S} Зар 
p> <p>Јулка га већ пита даље: „А јелте, како се носе ваши попови?{S} Имају ли браду, као наши,  
ахат, иди с њиме два.</p> <p>„Чули сте, како је казано:{S} Љуби ближњега својега, а мрзи неприј 
издати, мало нашалити, та већ знала би, како треба.{S} Али где ће да се разговара о св. писму,  
м пророцима око жртвеника.{S} Она види, како с неба пада огањ.{S} И спали жртву паљеницу, и дрв 
 у црквеном одбору: „Ама, за Бога људи, како могу ја поред жене и четворо деце изићи на крај са 
си врло лепо измислио.{S} Само ми кажи, како ја могу веровати у то, кад знам, да је Милева од т 
ана сигурно отрчала к њима, да се тужи, како ју је Адам бацио на кола и силом одвукао до забрањ 
 и Еву.{S} Каже: „Има у свакој библији, како је било с првим човеком.{S} Он се кукавац није још 
.{S} За те три године увек су ме учили, како ћу да убијем; увек ја да убијем другог, а никад др 
.</p> <p>У то доба уверише се Назарени, како је истинита она народна изрека, да несрећа не дола 
посланице Јаковљеве, у којој се говори, како је језик мали уд, али почини велико зло.</p> <p>Ка 
ела.{S} Одавна <pb n="108" /> се гласи, како нам пријатељ Рада с његовом Станом врло непристојн 
умем“, рече.</p> <p>„Одма ћу ти казати, како мислим.{S} Време је, да зауставимо пропадање, то п 
ајбоље знате, како је или право казати, како је било до сад.{S} Ако да Бог, постаће све друкчиј 
и напретку.</p> <p>„Па изволите видети, како је сад?{S} И ја господо хоћу да метнем руку на срц 
дрхта још јаче и затвори очи.{S} Осети, како се мајка му належе на њ; образе му већ дирну њен в 
дође му тежи и од удара.{S} Онда осети, како му мајка седе чело главе... чује тихо јецање њено, 
, он промишља, с које ће стране почети, како ће га окренути и где ударити.{S} Па кад га положи  
га надвладају“.</p> <p>Може се мислити, како је у селу.{S} Сви су огорчени на Назарене, да не м 
 да је не гледа.</p> <p>Можете мислити, како је тешко било то издржати, а понављало се скоро св 
>.{S} Онда говораху Јудејци:{S} Гледај, како га љубљаше....“</p> <pb n="212" /> <p>„Дакле и Хри 
Здравковић у новинама китњаст извештај, како се сакупила војка против Назарена и како сјајно по 
е, у којој је њезино дете.{S} Боже мој, како јој дође та мисао у главу, као да ју је ко однео т 
доцније и опет стрмоглави.{S} Боже мој, како ли ће се свршити?</p> <p>Кад Гиги споменуше о Миле 
erschähmtheit</foreign>.{S} Ја не знам, како се то трпи?{S} Та те су речи <foreign xml:lang="DE 
да ја тебе уграбим‘“ Па јој онда кажем, како би ја њу волео и пазио је.{S} Она се само смеје и  
штетно.{S} Ако не могу ја то да учиним, како смем тражити, да то учини онај, који је слабији од 
{S} Пред очима јој је и сад чича Срдан, како је вуче за курјуке, она види Гигу, како крши руке, 
 И истера је.</p> <p>Кад чу чича Срдан, како је с Милевом, он се сад тек разбеси.{S} Кад јој до 
а, па је онда време, да се удеси начин, како да се сузбије Назаренство.{S} Питање је горуће и к 
.{S} Он је у друштву добрих људи рекао, како ће скромност у оделу и умереност у свему учинити,  
тол Павле“, каже он, „који је прописао, како треба да живе Хришћани онда и сада и увек, прописа 
о чудим.{S} Кад се гадите на пијанство, како се и ту не пребацисте, те не забранисте са свим ви 
мало, па је и он, бар до некле, назрео, како је у души Лазаровој.{S} Послао је по његове старе  
беше само тренутно.{S} Лазар је опазио, како је Боривоја немило дирнула та реч „Бугери“, и он ј 
акинђурену жену.{S} Светозар је учинио, како му рече његов пријатељ.{S} И кад би подне, он уста 
вимо пропадање, то признајем.{S} Овако, како сад иде, не може се и то признајем, јер ће се за к 
 у свему другом мислим наставити овако, како сам почео“, вели Лазар, а што год даље <pb n="36"  
} Многа каже свом човеку: „Ја ћу овако, како сам научила, а што си ти отишао у Нововерце, не ма 
лесним, али види душом, види све онако, како је запамтио у детинству...</p> <p>Мора да одоше зв 
p>Скочи као махнит и оде.{S} Оде онако, како она није хтела.{S} И без речи и без опроштаја, без 
ост, а што је најглавније, пости онако, како је то забележено у књигама Василија <pb n="22" />  
што сад не тумачиш Христове речи онако, како пишу, но се заклањаш за апостола Павла?{S} И ја не 
„не бива крштење као код вас, но онако, како је Христос оставио.{S} Ми се кршћавамо у реци.“</p 
у виду лепе жене.{S} Та, да знате само, како је та жена необично лепа. „Страшна је као читава в 
е да примите пушке.{S} Промислите само, како ће наш краљ живети без војника?“</p> <p>Неко му ре 
у прота, „ми дођосмо до вас, да видимо, како се молите Богу.{S} Ваљда је слободно.“</p> <p>„Ми  
„О, мој Боривоје, није све тако сјајно, како би ми желели и како је теби то изгледало из даљине 
и апостола Павла“.</p> <p>„Шта зар оно, како смо скитнице, језичне?“ пита госпођа Љуба.</p> <p> 
 Јер си видео, да у многоме није добро, како си до сад радио, а већ десет пута си скретао на бо 
ек, па да подупиреш.“ И да си само чуо, како те је бранила, а како сам те ја нападао.{S} Звао с 
како је вуче за курјуке, она види Гигу, како крши руке, а на лицу му неисказани бол.{S} Осећа,  
 за што то чини, а рече јој по талмуду, како је научио од Соломона. „Мојсије пророк је три ства 
и овамо.“ И он позива скупљене да кажу, како мисле о Назаренству и шта да се чини против тога з 
l> <l>Без рецепта шљива јео,</l> <l>Ју, како је само смео?!</l> <l>Шест хиљада пој’о грама,</l> 
чком и француском језику звучно тепају, како не могу бити без двокатнице с балконом и без четир 
 разговарале о том: да ли да га питају, како да га питају, која ће ићи напред и прва га ословит 
брат-Лазаре говорио пријатељу Боривоју, како смо ми удесили за њега“ ? </p> <p>„Нешто сам му на 
сотонина.{S} И гле већ на првом кораку, како се љуто превари!{S} Сад види, да се сотона у њему  
м у повлад и вели: „Хајде, на послетку, како знаш.“ Други ћуте, а Тома нема куд.{S} Он тек не м 
ио све“, каже.</p> <p>„О, о, пријатељу, како да се тако закасниш.{S} Отаљај беду с врата, ма ка 
 Светозар да придобије на своју страну, како ли ће остале?{S} Јованка је отишла пре Светозара,  
ти друкчије, но је Тома научио Варвару, како да одговара... „Тома је већ узео да буде и св. дух 
ат.“ И тако је Пера држао своју Кристу, како он то каже: редовно.{S} Кад је хтео да се ослободи 
е од слушалаца чисто накостреши.{S} Ух, како може тако!)</p> <p>„У којој цркви придикује свеште 
ри: „Хајд, хајд, хајд!“ Ух, да ти знаш, како је лопову, кад чује ту песму.{S} Све га нешто диже 
рни су гледали ову борбу у скупштини —- како који.{S} Некима се у души допадала, мислили су у с 
 и не.{S} Није још никако био на чисто: како су пресудиле његову ствар она три окамењена — анђе 
главу и рече: „Нек је по твојој, синко; како те Бог учи... само ми кажи још ово:{S} Пристаје ли 
 о тако крвавој породичној несрећи?!{S} Како ће схватити ту ствар и како ће пресудити на послет 
“</p> <p>„Треба!“</p> <p>„Ето видиш!{S} Како ћу ја да нађем све оне непознате људе, којима сам  
ећ нешто више, то је тврда намера...{S} Како је поникла, како се учврстила, не питајте.{S} Од в 
Кад дође вече, би Милеви још теже...{S} Како је грозна та свећа слабоме, невољноме и болесноме. 
ишла у кујну.{S} Сад јој је лакше...{S} Како ли јој само те хладне цигље расхлађују босе ноге,  
ђи не знају, кога треба волети</hi>.{S} Како се треба женити и удавати, о томе нам је забележен 
а се отисну као мачка натраг у кола.{S} Како је насип био стрм, чивија на обртњу излети, коњи,  
 но и једно од ових малених писмена.{S} Како Боривоје сазна, кад треба наврнути овим држаљем го 
Она се сирота згранила, кад га виде.{S} Како се вукао оним јендеком, дошао сав укаљан, а по чак 
, која му до сада још никад не дође.{S} Како то, да изиђе из земље цвеће, незасађено и не негов 
о умерености, градили смо теревенке.{S} Како грдно исмејасмо чича-Станка, кад оно на збору рече 
читала сам први стих и не могу даље.{S} Како је страшно то!{S} Ја видим, да је и мој грех уреза 
ку скупштину буџом, да дели мегдане.{S} Како ће се свршити то?{S} Но опет за то нико не мисли,  
е доста лако успела у својој намери.{S} Како и не би, кад су и Нада и Боривоје желели оно исто  
би га знао, А да читам, баш не умем.{S} Како ћу погодити, које је писме „а“ а које „и“, кад су  
S} Тако много личите једно на друго.{S} Како сте?{S} Јелте, да се и ви домишљате, ко сам ја?“</ 
и пут ступио у назаренску скупштину.{S} Како ли рече само она жена?!{S} Ах да! „Еванђеље је сам 
х браћо, да чујем и од вас коју реч.{S} Како ви схватате Назаренство и како судите о њему?“</p> 
гнеш, али од злочесте жене не можеш.{S} Како ћеш да бегаш из своје куће?{S} Како ћеш да не буде 
 гостију били у механи, те диванили:{S} Како може човек да поједе толико шљива с коштицама, кад 
ко си заборавна.{S} Та говорили смо:{S} Како би то било, да ја тебе уграбим‘“ Па јој онда кажем 
А како је било онда, кад је порасла?{S} Како си јој се доближио?“</p> <p>„Доближио сам јој се л 
р има“, пита, „људи, који тако живе?{S} Како се зове та вера, у којој се тако правило одржава?“ 
Па зар ту да не иде свет у Назарене?{S} Како ту можете бранити свештеника?“</p> <p>Учитељ Милив 
{S} Како ћеш да бегаш из своје куће?{S} Како ћеш да не будеш с оном, с којом си везан?{S} Лепа  
мислите, шта осећа тај човек у себи?{S} Како се прашта с душом?{S} Ко на то мисли, тај мора да  
еху нечег враголастог.</p> <p>„А ви?{S} Како сте ви задовољни?“ пита она њега у место да одгова 
а зар да се такви после не успаљују?{S} Како ће гледати на красоту душе, ако им је увек пред оч 
шао оцу, поручиће мати по њега и онда — како Бог да...</p> <p>Дође и тај час.{S} Кад је Светоза 
 „ведро“ како кажу у Банату или „кабао“ како то веле у Бачкој, па онда, је ли боље казати: „зар 
итивао је:{S} Је ли боље казати „ведро“ како кажу у Банату или „кабао“ како то веле у Бачкој, п 
И да си само чуо, како те је бранила, а како сам те ја нападао.{S} Звао сам те и претераним и с 
ку више мисли за послом.“</p> <p>„Хм, а како ћу га довести?“</p> <p>„Ја мислим“, каже она, „пор 
н“, онда мораш.“</p> <p>„Е, видиш!{S} А како ћу се ја исповедити, кад се не могу сетити ни на с 
о време некако и та крава угинула.{S} А како ли се Варвара кидала због тог несретног случаја и  
 оружје против тебе и да те питам:{S} А како ли је тамо код вас?{S} Је ли и тамо све злато, што 
ш, кад је била ево оволишна.“</p> <p>„А како је било онда, кад је порасла?{S} Како си јој се до 
у, није везан за речи, може молити Бога како хоће и захвалити му како воли.{S} Остали само клек 
ицина њих, па су на послетку решили, да како господа свештеници у цркви, тако и господа професо 
анђеља главу XI. стих 32.—35. „А Марија како дође, где беше Исус и виде га, паде на ноге његове 
ко закасниш.{S} Отаљај беду с врата, ма како било.{S} Учини одмах сутра.{S} Можеш ли?“</p> <p>„ 
ише боја но хлеба.{S} Није била Бог зна како лепа, али се још мање могло рећи, да је ружна.</p> 
је лепо средио и Срдану се мили Бог зна како кад види, да је браном повлачио земљу, јер што јес 
Чују то Лазар и Боривоје, па им Бог зна како мило.{S} Кад прође неко време, ето ти њега, довео  
 те речи.</p> <p>А није му било Бог зна како тешко.{S} Јер као што је лако одвести младу девојк 
оле, поделити их, него ћу ја остати, па како буде.{S} А добро неће бити“.</p> <p>За часак заћут 
воћку можеш калемити и облагородити, па како да не би могао облагородити — човека.{S} Но само с 
 можда ће се тамо још боље утврдити, па како Бог да.{S} У његову селу има два-три Назарена, а т 
<p>И Боривоје је необично леп човек, па како су сад стојали једно према другом, било их је мили 
е, а Марта оног дана најсретнија.{S} Па како се тек радовала, кад виде, да се Нада привија уз њ 
оли, да исплаче и да олакша себи.{S} Па како се сахрањујете?{S} Укопавате мртве као петла на бу 
 оног црвка, што пузи по прашини.{S} Па како не би љубили друга свога, жену?{S} Друго је љубав, 
учинила та жена“, рече на послетку, „па како вам се не би опростио!“</p> <p>Милева је до сад се 
граду.“</p> <p>„Ништа то...“</p> <p>„Па како је у друштву добрих људи?“ пита је мало после.</p> 
 коме си прекјуче читао у св. писму, та како се зове само... живео је преко 900 година, опет не 
 Каже: „Нећу да правим од зла горе; сад како је, тако је, само нек је жив“.</p> <p>Но јест.{S}  
о што је било за последњих 8 година, од како сам се оженио, оставио сам за после подне“.</p> <p 
} Назарени те, море, прозвали Јудом, од како си их изневерио.“</p> <p>У Лазаровој руци била је  
 звоне на службу - недеља је.</p> <p>Од како је овде Боривоје, први пут чује глас звона, те се  
аметне разборите речи, озарује се народ како зна, чита н. пр. живот св. Сисоја.{S} Је ди вам по 
те му!“</p> <p>И све би се свршило које како, да се и опет не истаче Шандор ковач.{S} Кад виде, 
е ме?{S} Сви би ми, рекао бих, још које како опростили, али да би Чивут Клајн одмах шиљао свог  
 да живим и радим по своме ћефу, а даље како било; не тиче ме се...“</p> <p>Здравковић је отиша 
и:{S} Какав је на изгледу тај сотона, и како га је мучио, а Сима им прича.{S} Страшна је била т 
 места или да говори о њима.{S} Та да и како ће.{S} И она се задуби у мисли...</p> <p>Кад се вр 
ако се сакупила војка против Назарена и како сјајно победише Назарене већ на првом кораку — у њ 
итати: „Где сте били у последње време и како сте се провели?“ — па је онда одрешена нова врећа  
а.{S} Али онда јој беше јасно, шта ће и како ће.{S} Заверила се у себи, да ће живети само за де 
Не може се твој Гига женити, кад хоће и како хоће, мора чекати, док му назаренске старешине то  
је све тако сјајно, како би ми желели и како је теби то изгледало из даљине.{S} Највећа је мука 
томе, о чему ће да говори у скупштини и како ће да тумачи разна <pb n="228" /> места у св. писм 
 па је онда отишла неком бегу у харем и како се чује, потурчила се.</p> <p>Жена и породица прим 
 реч.{S} Како ви схватате Назаренство и како судите о њему?“</p> <p>Чича Станко, човек около св 
азивао је, како је излишно много јело и како човек може с врло мало јела живети, кад се навикне 
есрећи?!{S} Како ће схватити ту ствар и како ће пресудити на послетку?{S} Боривоје је стрепио о 
ако се крстио Господ наш Исус Христос и како је забележено у светом писму, у трећој глави Матеј 
редно упоредо обрађивати њиву народну и како ће Јованка помагати Светозара у његову тешком посл 
} И Лутер и Калвин и Социјус и Фрелих и како се зову сви ти реформатори били су ваљани и дарови 
е освестио.{S} Али само толико, да види како коњи са стрмог насипа нагињу на ону страну, куд не 
ад не примите за зло.{S} Ми прости људи како знамо, тако диванимо“.</p> <pb n="125" /> <p>Говор 
p>Девојка ћуташе, главу је оборила, али како је испод ока погледала на брата Тому, поглед јој н 
да се почиње...{S} Прота ће напред, али како су с њиме у друштву женскиње, застаде код школских 
о Гигу.</p> <p>Гига је мало застао, али како нико не прозбори више, скиде кључ од коморе, што ј 
е дају, ваљда ћу моћи и на пољу.{S} Али како ћу са исповешћу?{S} Пре но што постанем Назарен, м 
зарева сестра Милева оде у Назарене или како то кажу — повери.{S} Не таји, но јавно исповеда, к 
тити, ни <pb n="40" /> кад је устао, ни како се обукао.{S} Успомене из његова детињства и она с 
ло, мора да оде Лазару, да му се извини како год за онаки насртај.</p> <p>Кад уђе у собу, изнен 
} Можеш ли?“</p> <p>„Ове недеље не знам како ће ићи“.</p> <p>„Да му се узајми из опште благајни 
 да га оженимо.{S} Све је бадава, овако како сад живи, мора се успаљивати.“ _</p> <p>„Каква је  
за то, да сутра у недељу, оду сви овако како су у назаренску скупштину и тамо на лицу места да  
орба стаје радости.{S} Но и то се могло како тако поднети и Марта је хвалила Бога, што се и так 
ара?!</p> <p>Тома каже: „До сад је било како тако, сад је крајње време“.</p> <p>„Па, шта да рад 
и се за колевку, а зар је то све?{S} Но како стоји са оном крвљу и нарави, које ће то дете да д 
Он, прота, вели, казао је већ при ручку како о томе мисли.</p> <p>И први устаде професор Здравк 
бринете?{S} Погледајте на љиљане у пољу како расту, не труде се нити преду.{S} А ни Соломон у с 
же молити Бога како хоће и захвалити му како воли.{S} Остали само клекну и склопе руке.{S} Две  
Јао шта ћу, леле мене, ја жена?{S} Знаш како је код нас:{S} Нека је мушки мали као напрстак, оп 
="chapter" xml:id="SRP18966_C24"> <head>Како жене истерују „сотону“?</head> <p>Сутра дан седели 
e="chapter" xml:id="SRP18966_C7"> <head>Како се граби девојка?</head> <p>Кад се Пера ослободио  
годио Боривоје? — Одмах ћу рећи.</p> <p>Како бива крштење код Назарена, то они таје не само пре 
</p> <p>„Брат Боривоје“, пита Варвара, „како вам се зове <pb n="115" /> син?{S} За ћерку сам чу 
ко даље.</p> <p>„Онако“, каже Варвара, „како се крстио Господ наш Исус Христос и како је забеле 
оривоје се предао,“ помисли он у себи, „како ћу ту ја онда помоћи?“</p> <p>А Варвара?{S} Она ка 
екар му одобраваше. „А знаш ли“, вели, „како си први дан, после првог састанка добрих људи усхи 
 те су стојали већином скрштених руку. „Како Бог хоће, онако ће бити“, говорили су испрва, а по 
ацивања.{S} А кад је запитао Боривоја: „Како си, брате?“ <pb n="227" /> Боривоје му само толико 
а се не испуне на вами речи св. писма: „Како очеви једоше кисело грожђе, а тек синовима трну зу 
оворио речи, да га она прва не запита: „Како ваши на дому“?</p> <p>„Хвала,“ каже он, „остали су 
 о њему у нашем народу само пословица: „Како дошло, тако прошло“.{S} Непросвећени су људи мало  
лепио за непце.</p> <p>Али Томин није: „Како знате“, каже, „ја у томе нећу ни ово ни оно.{S} Ви 
 ти буде потребно“.{S} А странцу кажу: „Како бива код нас крштење, зна само онај, кога крсте.{S 
е ти бити ништа“.</p> <pb n="67" /> <p>„Како ми не може бити ништа“, пита га Боривоје, „кад сам 
исто толико, колико и заклетва.</p> <p>„Како су вам деца?“ пита она. „Јесте ли затекли све на м 
 Бити на кривом путу, залутати.</p> <p>„Како би то било?“ промуца Боривоје. „С које му стране п 
ка је непрестано гледала онамо.</p> <p>„Како се зове он?“ пита мало доцније Јованку.</p> <p>„Бо 
о ти њега, довео Боривоју децу.</p> <p>„Како си ти“, пита га Боривоје, кад се већ наљубио деце. 
је он отворено.</p> <p>„Па да!“</p> <p>„Како ћу да вам кажем.{S} У откровењу Јованову глава тре 
ивоје, „али не на силу као ви.“</p> <p>„Како на силу?“</p> <p>„Код вас, чим се роди дете, носе  
а, „осећам, да ми је потребно.“</p> <p>„Како би хтела да се крстиш?“ пита Мирко даље.</p> <p>„О 
ико им је година, кад се жене?“</p> <p>„Како ком.{S} Кад момак дорасте, учврсти се у вери, кад  
 ни ти у њега“. — „Јест да!{S} Жупан је Калвин, шта ли, има на цркви петла, па шта тај мари за  
аја, ко га дограби у руке.{S} И Лутер и Калвин и Социјус и Фрелих и како се зову сви ти реформа 
онако, као што је обичај код Реформата, Калвина.</p> <p>Кад је све свршено, браћа и сестре опро 
 истоветно је с богослужењем Реформата, Калвина.{S} Почиње заједничком песмом, за тим иде молит 
ма и молитва.</p> <p>Молитва је као код Калвина <hi>слободна</hi>; онај, који чита молитву, ниј 
на, а није свет ишао ни у Католике ни у Калвине. <hi>Клица Назаренства је у нашим општим друштв 
, и Православни и Католици и Лутерани и Калвини и Назарени, а има на свету још стотинама других 
ушао, очигледно су узете из молитвеника калвинских, али сам слушао и такве, које су „наши назар 
већ никне; та, чак и матору воћку можеш калемити и облагородити, па како да не би могао облагор 
 својим рођеним ушима чуо, где је један калуђер администратор рекао у црквеном одбору: „Ама, за 
и продавати и вечно блаженство, као оно калуђер Тецел, који је 1517. године написао ове речи на 
и сутра дан проговори.</p> <p>Био је то калуђер из Свете Горе, отац Мелентије, родом Србин, кој 
атор, а понајвише, где је администратор калуђер.{S} Данас дошао, сутра ће отићи, па му је црква 
јури кући.</p> <p>Тамо су полусмрзнутог калуђера доста тешко повратили у живот, јер нису умели, 
тивао сам се ја то врло потанко.{S} Код калуђера се такав пост по себи разуме.“</p> <p>Јулка се 
е се и кад боље разгледа, опази у снегу калуђера.{S} Глава му лежи на камилавци а руке су скрив 
 он је такав нечовечни пост прописао за калуђере, а не за ожењене људе.“</p> <p>„Аја, баш за ож 
 да ће сутра не само у хаџије, него и у калуђере.</p> <p>Кад је отац Мелентије показао Боривоју 
и упалио кућу.{S} Изгореле су и стаје и камаре, све до тамана, чак и марва.{S} Пет до шест хиља 
 је миран, непомичан као <pb n="219" /> камен.{S} Није се успалио, него се згадио.{S} Љубав, ко 
ом, па беж.{S} Но спотакне се и паде на камен, те се угрува.{S} Моја Варвара отрча до њега, под 
 Двапут ме дизали, и двапут упустили на камен.{S} Угрувао сам се као нико, али стегнем срце и ћ 
ањ.{S} И спали жртву паљеницу, и дрва и камен и прах и воду у опкопу попи.{S} Чује, како рече п 
е међу вама без греха, нека најпре баци камен на њу.{S} Па се опет саже доле и писаше по земљи. 
о рећи, обнесвестио.{S} Био је као онај камен; радило се с њиме ма шта, метнуо га овде а онде,  
оре.{S} Марту је та порука погодила као камен; за часак је збуни, а кад је после дошла к себи,  
!{S} И љубопитну жену Лотову претвори у камен; и да ли престаде љубопитство женско?{S} Не!{S} К 
 ја држим, да нам је боље било, кад смо каменим секирама бранили своје племе, но што данас бран 
а вечером, напунио сам рукаве и шпагове каменицама, те удри у прозоре.{S} Пршти стакло и дрво н 
ази моју Варвару, он удри на њу блатом, каменом, дрветом.{S} Пре два, три дана млатну је камено 
дрветом.{S} Пре два, три дана млатну је каменом, па беж.{S} Но спотакне се и паде на камен, те  
к стане уз назаренско учење, те се баци каменом на своју стару веру, осуди ту веру као такву, у 
гови ученици лепо?{S} Зар му не метнуше камену плочу над гробом?{S} Зар матер божју не сахраниш 
ако по подне у собу и плачу, да би се и камену ражалило.{S} А плачу не за друго, него што су ос 
јега, <hi>за које од добрих дела бацате камење на ме</hi>.»<ref target="#SRP18966_N3" /></p> <p 
ву...“ Па онда: „А Јевреји и опет узеше камење, да га убију.{S} Исус им одговори:{S} Многа вам  
беху ненадмашна и свет је на њега дизао камење, да га убије.{S} Па шта хоћу ја, црвак ништави?{ 
 Мојсије нам у закону заповеда, да таке камењем убијамо; а шта ти велиш?{S} Ово пак рекоше куша 
ким човеком: „Уа, уа, бугер“, бацају се камењем на њега, а он окрвављен иде даље. „Види Бог“... 
, вежу му је на леђа, напуне му телећак камењем и вијају га од јутра до мрака:{S} Један — два.. 
аскршћа, кад виде, да се баш они бацају камењем на њих, којима хоће они добро да учине, повлаче 
за мном“.{S} Стоји писано:{S} Да ће пре камила проћи кроз иглино уво, но што ће богати ући у ца 
и у снегу калуђера.{S} Глава му лежи на камилавци а руке су скривене у џеповима.{S} Боривоје се 
.</p> <p>И Петар је доиста пошао онамо, камо је намислио.{S} Вредно иде у назаренску скупштину, 
Ствар се нагнула са свим на ону страну, камо не треба.{S} Кола ће се изврнути, а овде а онде.{S 
ог и духовитог свештеника као овога.{S} Камо среће, да су нам сви свештеници такви.“</p> <p>Гос 
а, стара сам, па тешко гледим и себе, а камо ли децу“.</p> <p>Боривоје се наљубио деце, па се о 
лева је дочекала госте још у дворишту. „Камо те данас?“ пита је брат Тома. „Гледам по искупљени 
одина спомињала тај случај и говорила: „Камо среће, да сам онда врат скрхала.“ Марти је у оно в 
ренуо се великом фишкалу, а онај сео на канабе, опружио ноге, те угушује смеј.</p> <p>„3а што с 
 се и опет врати.</p> <p>„Изишла вам је канда погодба за земљу?{S} Хоћете ли мени дати ваша два 
аветовање о дневним потребама.{S} То је канда и главно при овим вечерњим састанцима.{S} О ономе 
вали су се томе и Назарени, али жандари канда још више.{S} Док тако пре неколико дана, Гајина ж 
даред већ говорио о некој ствари, но ти канда ниси узела на ум.{S} Морам ти сада поновити, да т 
{S} Пред јерусалимском иконом горело је кандило, те је икону надимило, оцрнило и замазало на њо 
угу икону и још су увек палили пред њом кандило.</p> <p>Мартин брат је дакле ценио ту икону, ал 
ађава икона, пред којом је вазда горело кандило и пред којом му је мајка тако често клечала, ос 
стос Спаситељ је био на свадби н. пр. у Кани галилејској, где је претворио воду у вино.{S} А да 
} Хоћу да је љубим више од себе самога, као што је Христос љубио цркву и себе предаде за њу...“ 
дим?“ пита она.</p> <p>Тома је погледа, као да хтеде рећи:{S} И ти то мене питаш? „Бог ће те ум 
оверљиво умиљава, а њен врео дах опија, као мирис од нарда и шафрана, од иђирота и цимета, од с 
чно лепа, а при том је умиљата, слатка, као да је од шећера.{S} Но ко јој боље завири у то лепо 
ан мах се подиже с друма прашина нагла, као да је гони вихор.{S} Да ко има соколове очи, запази 
 осетили, да у Боривоју имају апостола, као ни једног другог.{S} Ког он обрати, тај је обраћен, 
аљинама скупоценим, него добрим делима, као што се пристоји женама, које се обећавају у побожно 
“ питаше ме.{S} Ја сам слегао раменима, као да ме се то врло слабо тиче. „Ако се друштво распад 
p>Марта је била још једнако раздражена, као што је то обично у болести и после болести, а баба  
S} До сад се не чу ни жива, сад зипара, као да нема никог над њом.</p> <p>Иде Пера назаренском  
е између њега и ње до правог разговора, као да беше читава ограда између њих.</p> <p>Онда се же 
мимо једно другом на реч, без интереса, као што данас чине Назарени, и тога је код нас било, то 
.{S} На послетку му паде глава на прса, као човеку коме умре каква мила нада и прошапута: „Хајд 
шли му, е се окрећу једно преко другог, као да их је сотона измешао великом варјачом.{S} У ушим 
исао Христос, прописао је баш за такве, као што си ти.{S} Свето писмо каже: „Здрави не требају  
рајњи крај одаје и паде на земљу, паде, као што мало пре лежаше пред ногама Милевиним.{S} Сад л 
јка му пружи руке. „Гле, ви сте“, каже, као изненађена, а ту се већ претварала. „Добро дошли.{S 
ињства и она свечана песма вукла га је, као оно месец месечара.{S} Од једном се нађе за столом, 
еднуше на ове речи.{S} Изгледало им је, као да се она 175. песма из „<title>Харфе Сионове</titl 
мереног и паметног живота и било им је, као да су се препородили.</p> <pb n="207" /> <p>У то до 
Шта мисли тај човек о њој?{S} Та он је, као што је слушала од Лазара, био с Обреном у једној со 
и скромности назаренској.{S} Осећао је, као да се подигао из гроба.</p> <p>Не тражи кола, но се 
и певачица, пореметила би их.{S} То је, као кад у кондир вина бациш мрвицу хлеба, — ускисне.{S} 
е стране одлахнуло.{S} Изгледало му је, као да је кроз ону црну ноћ (која до пре обузимаше њего 
ао, овоме се није надао.{S} Било му је, као да се срозао из неба право у ад.{S} Сви су то приме 
ао у такав разговор; та, тај запиткује, као да ће сутра не само у хаџије, него и у калуђере.</p 
ико <pb n="114" /> блудиле и заблудиле, као Рахела.{S} О њој су, кажу, и спевали момци ону песм 
 ма и опет пао на путу од умора и зиме, као оно пре неколико дана.</p> <p>Боривоје је богато об 
е невино уживање, које не шкоди никоме, као што никоме не шкоди ни то, ако би ја метнула на себ 
, јер вели: „Мужеви, љубите своје жене, као што и Христос љуби цркву и себе предаде за њу.{S} С 
} И он окрете бич и не удари њиме жене, као што је намислио, него га пусти право коњима по ушим 
емудар и увек је писао: „Чувај се жене, као живе ватре“, и опет се не сачува.{S} Ено га жене из 
ским, онима који су у одбору, учини се, као да их тим речима моли Боривоје за опроштај, што је  
ше.{S} Но Боривоје је ћутљив, шта више, као да му нису увек мисли онде.{S} Мисли зар о оном, шт 
ад стоји мирно као јагње и пружа образ, као да чека пољубац а не песницу.{S} И паде и други, па 
 час посветио.{S} Руком показује груди, као да ће се на мах растопити од милине.</p> <p>„Шта ти 
да ти отекне ручица и да те глава боли, као пре, па шта ћу онда ја?“</p> <p>После три недеље уп 
је све једно, онда је он још увек воли, као и пре.{S} А на послетку: „Хајде, хајде Симе, видеће 
осле два сата вратио.{S} У лицу светли, као да се мало час посветио.{S} Руком показује груди, к 
, који не да онаком момку, да се ожени, као што је Гига.</p> <p>„Прија-Стако,“ каже он, „неће т 
је на пољу месечина.{S} Њојзи се учини, као да месечеви зраци лагано, постепено, један по један 
други одговара, но говори он, а говори, као да се месецима спремао на одговор.{S} Каже: „Од кад 
ју смрче пред очима, па се онда побеси, као да није никад постио.{S} На мах је заборавио Јеруса 
о бих“, вели му Светозар, „кад би и ти, као назаренски свештеник, хтео да будеш са мном овако и 
се Срдан на њу. „Шта си узела успијати, као да је још и сад оно време, кад си ме ноћу пропуштал 
девојку, и пијанке ће код њега нестати, као да си је руком однео“.</p> <p>Заиста, ово је лек, к 
и, њу, која је св. писмо држала у руци, као што држе успаљенице лепезе, само за то, да иза њега 
давању.{S} Нико Шандору ковачу ни речи, као да су пречули.</p> <p>Кад су се разилазили, ослушки 
сталих изгубила:{S} Није упадала у очи, као да је није ни било.</p> <p>Учитељева породица прими 
 светла према овој поквареној намигуши, као што је велико и светло сунце према оном жишку на ст 
 дана мислио на десето, осети неки бол, као да га је ударио нож.{S} И он зна, са чега је тај бо 
ношћу.{S} Нико ме није питао шта пишем, као и остале што нису питали, а ја нисам налазио потреб 
рвару за жену своју и хоћу да је љубим, као што нам заповеда Господ и прописује апостол Павле,  
д упозна Лазара, претрну.{S} Но за тим, као да се прикупи.{S} Упр’о очи у Лазара, метнуо руку н 
е дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемери по зборницама и по улицама, да их 
а“.</p> <p>Сувачарка га гледа погледом, као да хоће да га сажали.</p> <p>„Не радиш добро“, каже 
ет у најдаљи крај, лагано, истим редом, као што су и дошле.{S} И опет се сабиле у гомилу, насло 
и, да разговараш са женом или девојком, као и други људи?{S} Зар смо ми жене погане?!“</p> <p>„ 
ивојево венуло је под Варварином руком, као што вене зими цвет у лонцу.{S} Негују га, не може с 
и, а њиве је повлачио дрљачом и браном, као да су засејане.</p> <p>Ово је брука, какве не памти 
ећу и испупчиш прса своја пред олтаром, као онај Фарисеј кога је осудио Христос...“</p> <p>За т 
азар.{S} До ушију му долазаше неки шум, као кад оно ветар зајауче по тихој ноћи.{S} Али он увек 
у; за тим му и опет допре до ушију шум, као кад оно ветар зајауче; и опет уздахну, али слеже ра 
Дуго ми ниси био, сине“, рече му Срдан, као да би хтео да скрене говор на другу страну.</p> <p> 
 вечни?...{S} Зар што ми палимо тамјан, као што је било за доба Христова, а ви не палите, зар ћ 
ик, хтео да будеш са мном овако искрен, као што ћу ја с тобом.“</p> <p>Лазар и опет не рече ниш 
 ли Боривоја?{S} Тако је био неукроћен, као да су три сотоне у шему“.</p> <p>И доиста, Боривоје 
е“, каже она, а глас јој дошао загушен, као да иде право из душе, „ви сте гледали муке онога, к 
паде на колена.{S} У тај зачу се тутањ, као да се поломила таваница и подиже се дебела прашина. 
о потанко и с таком страхотом описивао, као да је сто пута гледао то суђење својим рођеним очим 
обра коња ознојио и у белу пену обукао, као оно Владета војвода, кад се враћаше с Поља Косова.< 
к ниси био Назарен, па кад си ме тукао, као што и остали поштени људи туку своје жене, нисам ни 
мо почети продавати и вечно блаженство, као оно калуђер Тецел, који је 1517. године написао ове 
{S} Светозар побледи, он је то схватио, као да ће чути самртну вест.{S} Хвала Вогу није.{S} Али 
оведи Лазару.{S} Све му је казао онако, као истражном судији, па заврши: „Ја ћу скоро, што но к 
ићем хлеба и гутљајем вина, исто онако, као што је обичај код Реформата, Калвина.</p> <p>Кад је 
 болело би ме и онда, али опет не тако, као сад“.</p> <p>„Па шта да радим нано?“ пита Лазар пољ 
Миливоје живео је и до сад управо тако, као да су она правила била са његова живота исписана.{S 
а, ми би прошли с Назаренима исто тако, као што је прошао ево пријатељ Ђуричић са својим гускам 
{S} Каже му: „Шта се разбацујеш толико, као да си се прославио.{S} А овамо си нешто почео, па у 
е велике књиге и говори му све потанко, као да је тамо био.{S} Па не само то, него му даје и др 
помисли Боривоје, и дође му тако тешко, као да хоће да свисне.{S} У неки мах хтеде већ да се ди 
е прикупи.{S} У један мах је изгледало, као да ће побећи, али само у један мах, јер за тим обор 
 јер кажу, да добро не жури тако нагло, као зло.{S} И није се преварила.</p> <p>Коњаник скочи с 
другим.“</p> <p>Тако је отприлике било, као да пуче пушком по сред девојака.{S} Прснуше голубиц 
 измислио.</p> <p>„Код нас је пре било, као данас код Назарена:{S} Састану се свештеник и два т 
ветином баштом.{S} Она је и данас тамо, као и увек недељом.{S} Дође му у главу мисао:{S} Неће л 
 потресло га је скоро исто тако снажно, као што би га потресла и сама смрт очева.</p> <p>Чича С 
а подиже главу и погледа га тако тужно, као голубица кад изгуби свог голуба или кад јој секу вр 
и, истина тихо, али тако тужно, ужасно, као онај, који хоће већ да издахне, он му приђе. „Обрен 
 свог Нацику по жандаре, то је извесно, као да је написано.“</p> <p>„Ако ћеш искрено да се пока 
ја морам певати.{S} Дође ми воља на то, као овој птици на грани.{S} Но немојте због тог што руж 
 моја браћо и пријатељи...{S} Него ето, као да сплашњавају отоци.{S} Ох, та неговаћу ија њега и 
речи погледа на Лазара тако враголасто, као да никад није ни видела Назаренке у свом веку. „Шта 
 ако ме оставиш, продаћу те онако исто, као што те је продао Јуда и погазићу све заповеди твоје 
ораш.{S} Док одлазиш међу њих као гост, као пријатељ, не мораш, али чим ступиш у ред „браће“, т 
тање.{S} Назаренство је верска глупост, као што је и анархизам политичка глупост, али из обојег 
мање чича Срдан, који је подигао главу, као да је његова црква, баца петице у тас и жали, што в 
же мој, како јој дође та мисао у главу, као да ју је ко однео тамо.{S} Шта се догађа у њеној гл 
 и госпођама.{S} Све је у свечану руву, као да су сватови, али управо је још нешто више од сват 
се носе ваши попови?{S} Имају ли браду, као наши, или се брију, као католички?{S} Иду ли у мант 
Имају ли браду, као наши, или се брију, као католички?{S} Иду ли у мантији?</p> <p>„И да ли се  
њу, Нади не ударају више сузе из очију, као некада, нити мора да бежи из друштва, да не завришт 
 жиле му <pb n="12" /> одскоче на челу, као оно Јови Платином, кад хоће да се бије; дречи, а ба 
и пастири покупиће опет стадо у гомилу, као што су га рђави растурили.“ Предлаже, да свештенств 
шта је то?{S} Чу још једно име и би му, као да га ко удари руком по образу.{S} Милева...{S} Упе 
ти по нас, кад би придобили такву жену, као што је баба Стака.{S} Кућа је од првих, момак млад  
мало наводнише и он их управи у даљину, као да је хтео да прозре у напред, али не мога, па узда 
и задовољна и захвална, ако уђе у кућу, као што је њена.{S} Она ће се привити уз Боривоја, а Бо 
, онај деран љубиће прах са ногу њених, као што је љубио он.{S} Стреса се.{S} Од чега?{S} Од те 
само пазио на оне говоре, он би из њих, као и из оне Томине напомене о Лазару, био на чисто, с  
еног Назарена као што беше пре. „Личи“. као што Тома рече, „на — неокречен гроб, гори је и од Ф 
е Дунав доста далеко, ићи ће дакле у Ф. као у госте и тамо ће крстити Варвару.{S} Ићи ће Тома,  
аже он, „ми то удешавамо <pb n="160" /> као да се пита:{S} Ко ће седети једно до друго за ручко 
 <p>Пера не тражи нож и не пита:{S} Ко? као што би до сад у такој прилици радио, но само вели:  
лакше.</p> <p>Он ће Милеви.{S} Мора!{S} Као што снага месечева вуче месечаре, тако вуче та дево 
о могао загледати тек у душу његову!{S} Као да је улетео вихор у њу, те врти свакојаке мисли у  
pb n="97" /> ти.“ Поново је погледа.{S} Као нека полутама поче да се разлева по соби, он види с 
 радост овладала у кући чича-Срдана.{S} Као да је ушао у средину њихову мир, те разгонио ону цр 
 кржљаво, тако му је кржљава и душа.{S} Као оно биљка, која никне под каквим опалим зидом, где  
гле сад, како се његове речи тумаче.{S} Као да хоће цркву да руши, а не да је подупире.</p> <p> 
ота још ту.{S} Но Назарени су знали.{S} Као ватра просу се међу њих вест о ономе, што је јуче у 
а не смирио.{S} У њему — кува и ври.{S} Као што вихор здере паучину са зида, те је носи Бог те  
љка, већ је по четврти пут затворен.{S} Као што му је тело кржљаво, тако му је кржљава и душа.{ 
ред њиме у души стајаше чича Станко.{S} Као сад да му звоне у ушима речи, које изговори тај чов 
тручити, јер пред њим иде глас велики — као пред Месијом.</p> <p>Сутра у јутру оде Боривоје у о 
а, децо.“</p> <p>Но умеша се доктор. „А као за што сутра?{S} Не ишту деца печеног вола, него дв 
ли је нећемо продавати вама.“</p> <p>„А као за што не мени?“ љути се деда Јова. „Ваљда што ниса 
гу издржати међу Назаренима?“</p> <p>„А као за што не би могао?“</p> <p>„Одмах ћу ти казати.{S} 
 наста тишина у соби.{S} Милевина глава као да се покрену у јастуцима. „Не иде нико за њим“, ми 
<p>Кад се он утиша, онда се она умиљава као грлица, али јој не помаже.{S} Он с њоме говори само 
ки суд“, и не даје им нигде истих права као мушкима.{S} А у истој посланици у V. глави стих 9.— 
г рада на кратку молитву.{S} Та молитва као да и није главна, долази ко може, главно је ту дого 
слио, удавиће се, па онда осети, где га као нека снага подиже из постеље.{S} И паде као оболело 
оривоје Милевино име, поцрвени, обли га као ватра, а осећа, да му у главу удара крв.{S} Погледо 
 ствари, но на слободи.{S} Чекали су га као Месију, сад видеше, да се у њему преварише.{S} Мирк 
 и пијаница.{S} Нада је радила код њега као црв, била ваљана у сваком погледу, а опет је за то  
му носе воде, људи га умирују, али њега као да је вино тек сад стигло.{S} Говори о некој њиви и 
Гигина, он је погледа.{S} Била је бледа као мртвац. „Она је за мене доиста умрла“, помисли у се 
голију да истисне суморност.{S} Изгледа као небо, које се са свију страна наоблачило, али измеђ 
е пасти која реч из уста мојих, коју ја као свештеник не бих требао да кажем...“</p> <p>Лазар н 
гледале цвеће, смејале се, али Боривоја као да и не виде.{S} Њему то дође тешко, кад у један ма 
у земљишту и ако није баш са свим онака као пре.{S} Шта је то?{S} Нико му не рече, да је то зем 
а овако наученог и духовитог свештеника као овога.{S} Камо среће, да су нам сви свештеници такв 
и види на сламњачама још два несретника као и он што је; долазе му познати, врло познати, а не  
њег дана.{S} И она се најсиротија лицка као нека грофица, јер каже: „Ја ћу зарадити, заслужићу  
људску прилику.{S} Та је прилика лежала као укочена, и учини му се у први мах, да је женско.{S} 
е не варам.“</p> <p>Милева се исправила као мачка, која хоће да се брани.{S} Слутила је зар как 
 Варвара отићи Боривоју, онда се савила као оно танко дрво, кад удари по њему секира.{S} У оном 
и часа оставила саму, а уз то је радила као црв.{S} Могла се и удати, но није хтела. „Не могу,  
ла горе.{S} Марту је та порука погодила као камен; за часак је збуни, а кад је после дошла к се 
држала и отхранила, па ју је сад жалила као рођену матер.</p> <p>Момче беше ознојено и запурено 
 селу настанити.{S} Таква два пријатеља као ви и Лазар, не могу бити одељени?“</p> <p>„Брате Бо 
 те изгледа међу оним осталим госпођама као каква Назаренка.{S} У руци јој цвет, ружа, по том ј 
 као оцу, момчади као браћи и старицама као матерама.“</hi></p> <p>На послетку се сложише, да б 
 где га старци и бабе тапшу по раменима као жену, он јој дође сад на једаред тако мали, мали.</ 
не.</p> <p>Толико није пиштала ни једна као Рахила.{S} И томе се нису чудили ни верни, ни невер 
а високо и не иде улицом онако снуждена као пре.{S} Сима се одрекао хаџилука, поста, Јерусалима 
 питаш, изговорио би сва та тешка имена као оченаш.</p> <p>Нарочито му је у томе на помоћи трго 
сенка оног ватреног, занесеног Назарена као што беше пре. „Личи“. као што Тома рече, „на — неок 
је и теше, блаже је и храбре.{S} Но она као да не чује.{S} Пред очима јој је и сад чича Срдан,  
 оно време вера?{S} Иста, ама истоветна као и данашња.{S} Дакле је ова наша вера ишла барабар п 
, те тражи конака, нити она њему отвара као Назарену, брату.{S} Најпре застре прозор.{S} Онда и 
 Лазарев лик, а пред очима му се ствара као у магли други лик, лик Лазареве сестре Милеве, коју 
е Милева?{S} Личи ли и она на Светозара као ви?“</p> <p>Но док се Лазар окретао, да види, где ј 
 пропасти, ако мислиш с неба па у ребра као код мене.{S} Кад хоћеш да је ухватиш, њу мораш запл 
ева и певала је после тога сваког јутра као и пре.{S} Јованка је имала диван глас и њено анђеос 
Гаја се у оном комешају подиже с патоса као испребијано псето и извуче се на поље.{S} Срдан је  
а и озбиљнија дела, али не само да чита као до сад, но поче и да испитује, да мисли.{S} За не п 
а дана и Боривоје дошао од силног поста као сува грана.{S} И хајд, што пости строг пост, али им 
а зубе.</p> <p>Сепл саже главу и заћута као опарен.</p> <p>Натарош не знаде, како ће овима да с 
и ме ноћу пропуштала кроз прозор.“ Маца као да поклекну мало, побледи, па онда рече једва чујно 
у кад кад прелети преко усана дрхтавица као муња, па опет нестане.</p> <p>Отворише се врата и у 
азаренска наука одскаче од невиних душа као лопта од зида.{S} Та наука пријања само за суморну, 
ћ се спустило вече, а на пољу веје снег као да не мисли скоро престати и као да хоће да употреб 
е на оно место: „чува, чува, чува“, рог као да ти говори: „Хајд, хајд, хајд!“ Ух, да ти знаш, к 
а и већма приближује.{S} Била је ономад као што знате и у <pb n="158" /> скупштинском дворишту, 
о, што је Варвара учинила, дође јој сад као гнусно наметање, а гле, исто је хтела да учини и он 
ма светлости од жишка, тај је крај блед као да је умрла.</p> <p>Али не, није умрла.{S} Чим он з 
ли само за часак.{S} Обазре се око себе као лопов, па се докраде до крајњег прозора.{S} Тамо је 
идам мантију са себе, излазим пред тебе као човек, не као свештеник.{S} Можда ће пасти која реч 
 јер каже: „Жене, слушајте своје мужеве као Господа!“ Али човеку прописује љубав, јер вели: „Му 
 је ухватиш, њу мораш заплести у вигове као препелицу, иначе одлети.{S} Ето је баш близу подне, 
ла за мужевљево здравље, ако остане све као до сад.{S} А мужевљево здравље ипак јој беше милије 
како се сахрањујете?{S} Укопавате мртве као петла на буњишту.{S} Зар Христа не сахранише његови 
нека снага подиже из постеље.{S} И паде као оболело птиче на мајчино крило, а уздрхтали глас му 
 Нигде се у свем свету толико не поједе као код нас.{S} Сва јела, која год познајемо, скувамо н 
би било.{S} Али ако мислите, да то буде као пре, џаба га.{S} Ја сам запамтио, да је дваред дола 
 га додирну, гурну лактом, а њега прође као муња и запита: „Кад код вас свештенство није тајна, 
опет песма и молитва.</p> <p>Молитва је као код Калвина <hi>слободна</hi>; онај, који чита моли 
 видети, да није Назаренка.{S} Млада је као капља, а на лицу јој скоро девојачка безазленост по 
S} Жена је била врло вредна и косила је као мушко, па је онда о жетви ухвати сунце, испече јој  
о је та жена необично лепа. „Страшна је као читава војска са заставама“, што рекао премудри Сол 
Да га не уречем“, вели Марта, „здрав је као дрен, него је друго нешто код њега, што ми задаје к 
 женом и двоје деце.{S} Јова Пајинов је као неки црквењак, он ужива те две собице с кујном бесп 
н?{S} Лепа реч не помаже, саветовање је као кад сипаш уље на ватру.{S} И многи наши људи покуша 
а на“, вели он и таре руке.{S} Држао је као у воску, да је ствар добивена, та ако се Рахила нећ 
е учен и даровит мимо све њих, појао је као анђео, а говорио је као апостол.{S} Он поста најпре 
 је бар у Новом Саду научио) а појао је као анђео.</p> <p>Кад се почео момчити, онда је већ ређ 
 осамнаест година, а њен Влада волео је као комад хлеба, и то — мекана.{S} Он је бар тако говор 
је, управо рећи, обнесвестио.{S} Био је као онај камен; радило се с њиме ма шта, метнуо га овде 
е њих, појао је као анђео, а говорио је као апостол.{S} Он поста најпре назаренски „пријатељ“,  
оја иду на страну.</p> <p>Брат Мирко је као неки изузетак међу Назаренима.{S} Он је од памтивек 
водаџилук пређе сад на остале.{S} То је као зевање.{S} Чим видиш од другог, дође и на тебе.{S}  
рат Мирко им је и благајник, а Лазар је као неки бележник, он саставља сва писмена, која иду на 
ар сам, без Милеве?“</p> <p>Но Лазар је као запета пушка.{S} Не чека, да други одговара, но гов 
роменула се. „Гле, то је роб, а опет је као и други људи.{S} За што га затворише?{S} Убио је же 
ма му је нешто, што сведочи, да он није као Сима пекар, но да ће допостити до краја.</p> <p>Жао 
ве три у један глас.</p> <p>„У нас није као код вас, да се угађа сотони, нити се чини оно, што  
ћма је упадало Нади у очи, што Боривоје као да постајаше тамнији баш онда, кад му се роди син,  
ога пустињака на миру“.</p> <p>Боривоје као да је већ у Јерусалиму.{S} Пости, моли се Богу и св 
 поднео ма за коју оперу; и Милева поје као анђео.{S} Ишло би лепо и красно, само кад баба Макр 
, испрва слаби, а после све јачи, брује као оно ветар кроз суво, јесење лишће.{S} Што даље напр 
целог света, не можеш наћи таке девојке као што је Милева.{S} Давно је њему око запело за њу, а 
 је отворила комору, јер јој дрхћу руке као прут.{S} Но отвори је...</p> <p>У комори је мрачно, 
 учини, чича-Срдан ће га убити из пушке као врапца.{S} Сад је да богме легао, болестан је.</p>  
оштује. <pb n="190" /> И ми смо донекле као тих петоро синова...{S} Који је тај, који је речи н 
а себе, излазим пред тебе као човек, не као свештеник.{S} Можда ће пасти која реч из уста мојих 
— боно, помодрило, очи су јој наводњене као небо, из кога хоће да пљусне киша, ади још не пада. 
д нас“, каже Боривоје, „не бива крштење као код вас, но онако, како је Христос оставио.{S} Ми с 
ња је друга ствар.{S} Ја сматрам пушење као пробу.{S} Ко нема снаге, да се одрече тог дима, тај 
е цигље расхлађују босе ноге, које горе као да су усијане.{S} Дуго се мучила, док је отворила к 
 ме је и љубила и молила и улагивала се као мачка, док нисам обрекао, да ћу ићи по подне у друш 
на.{S} У први мах обоје ћуте.{S} Она се као стиди, он се озбиљно збунио.</p> <p>На послетку ће  
преко кога је прешла бура...{S} Сећа се као иза неког магловитог сна, да је више пута стојао пр 
али не иде.{S} Стари другови лепе ме се као чичак... запијемо се негде, и онда: хајд...{S} Знаш 
А ни Соломон у слави својој не обуче се као један од њих“.{S} Па да ли се ви <pb n="149" /> тог 
{S} Не!{S} Кроз цео стари завет вуче се као црвена нит казна божја — освета божја.{S} Бог пушта 
 Једила се, што јој Лазар умаче, али се као и свака лакомислена женска, брзо утеши.{S} И она за 
ут упустили на камен.{S} Угрувао сам се као нико, али стегнем срце и ћутим, па још они грде, шт 
ема места?“</p> <pb n="157" /> <p>Он се као расрђен окрете и оде, па се онда врати и рече:</p>  
, у руци му <pb n="31" /> св. писмо, те као да мало час, читаше нешто одонуд.{S} Онај други био 
то је говорила гомила девојака.{S} А те као да његова предавања нису ни чуле, оне су виделе сам 
“</p> <p>„Али молим и ја тебе; молим те као старији, да ми учиниш“, вели му чича Срдан. „Хајде  
та клекне пред њега и вришти: „Молим те као Бога, не ударај ме!“</p> <p>Кад се он утиша, онда с 
нога доба.{S} Ударате на свадбе, живите као муве и скакавци, а Христос Спаситељ је био на свадб 
 ништа већма не жели, но да се зближите као браћа, а тек не држите, да ја друкчије мислим.{S} Ј 
вори...“</p> <p>Али то Боривоје не иште као Назарен, који је на путу, те тражи конака, нити она 
p> <p>„Па да ли бар сахрањујете мртваце као и други људи?“ пита Славна. „Код вас је све, ама св 
о доба“.</p> <p>Рахила скочи са столице као поплашена срна и као што се већ у таким приликама д 
ике и шаренило, па трч у коло.{S} Скаче као махнита и допушта момку, да је хвата преко среде.{S 
оцније прибра, ухвати се за прса и рече као у себи: „Мало ми је лакше“.</p> <p>Лазар му приђе:  
братству и љубави, но се туже и парниче као душмани.{S} Не обзиру се на речи апостола Павла, ко 
св. писмо.{S} Узе га у руке и изгледаше као да нехотице прелистава по њему.{S} Онда на једном с 
нешто јој паде са срца; у души јој беше као да је са грдне странпутице изишла на чистину.{S} А  
у селу, изгуби главу.{S} Не говори више као онда на суду, но највише криви себе.{S} Сад хоће да 
ди и књиге, које они писаше, прогласише као једини пут, који води просвети, спасу и напретку.</ 
т месеци затвора, Назарени га испратише као свог најврснијег члана...</p> <p>Ето, тако је доспе 
 утера кола у село, а коњи му застадоше као укопани.{S} Погледа унапред и опази на средини пута 
p>И опет прођоше три недеље.{S} Прођоше као три сата, тако се бар Боривоју чинило.{S} А опет ко 
во мишљење, а нарочито Здравковић тапше као да је у позоришту. „Кратко и јасно, кратко и јасно! 
<p>Лазар је обећао, да ће се уљудити, и као да се уљудио.{S} Његов сусед и друг Милан, с ким је 
 што и вино.{S} Узбурка крв у човеку, и као што у пијанци постаје човек жешћи и учини и оно, шт 
 општим друштвеним приликама</hi>.{S} И као што киша учини, да клица у земљи набуја, тако и рђа 
 окупу, имао бих као старији човек, а и као посвећен пастир народни, да вам кажем неколико речи 
> <p>Милева је до сад седела узбуђена и као неки мрави подилазаше је.{S} Сад се подиже.</p> <p> 
а скочи са столице као поплашена срна и као што се већ у таким приликама дешава; што већма хоће 
е снег као да не мисли скоро престати и као да хоће да употреби до краја оно право, које му дај 
 Светозар на амвон, у руци му је крст и као да тај крст у његовој руци задрхта у први мах, али  
се све већма развиђава.{S} Изгледа себи као човек, кога хоће да прободу, а он се не <pb n="159" 
 сам себе на кривом путу, дође сам себи као оно Петар, кад се одрекао Христа.</p> <p>Скочи као  
„Не могу ја допустити, да моја кћи живи као патка, без свештеничког благослова.“ Чује се, да га 
 карај, него му говори као оцу, момчади као браћи и старицама као матерама.“</hi></p> <p>На пос 
ига.{S} Седи непомично на столици, седи као окамењен, само му кад кад прелети преко усана дрхта 
од ране зоре до мркла мрака.{S} Не грди као до сад, не пије скоро никако, а парасио је и лулу.{ 
ва се: „<hi>Брже, брже, драги мој, буди као срна или као јеленче на горама мирисним</hi>...“ Ал 
арод није имао оволико просвећених људи као данас, није имао књижевности, свештеникова придика  
у силна румен; оборила је главу и стоји као осуђена.{S} Без сумње је слутила, шта је чека. <pb  
 све више и више; на послетку је велики као торањ, те га бречи о земљу, бије га и ломи му кости 
ини поједу курјаци, који су тамо велики као телад, за што си онда помишљао на децу?“</p> <p>Но  
 леђима његова накинђурена жена.{S} Али као да ју је сотона, наместио тамо, да својом појавом и 
а неће изићи ништа паметно.“</p> <p>Али као што рекох, ушла је већ у вигов.{S} Јер кад је почел 
 како је код нас:{S} Нека је мушки мали као напрстак, опет је мушки и господар у кући.“</p> <p> 
Каже: „Ко год мисли да су Назарени пали као у зиму снег и да ће ох у пролеће нестати, тај не по 
вљен против њега; многи верни су седели као окамењени, а Томи је позлило...</p> <p>После четрна 
народу, онај Исус, кога су људи распели као <hi>опасног бунџију</hi>:</p> <p>„Чули сте, да је к 
рже, брже, драги мој, буди као срна или као јеленче на горама мирисним</hi>...“ Али опет за то  
само речи, јер иначе би и Назарени били као и они, о којима рече пророк Исаија: „Ови људи прибл 
а треба да презрете сваког, ко не мисли као ви, а заборависте при том на главну заповед, на зап 
ја преда се.</p> <p>„Не приличи се мени као свештенику“, рече, „да одвраћам некога од гроба Хри 
св. писмо?“</p> <p>На ове речи Назарени као да још мало дубље оборише главе, само Боривоје не.{ 
су Назарени у својој скупштини скрушени као погорелци над згариштем.</p> <p>Тома је био једини, 
бира зелен у кошареве, кад чу у близини као Лазарев глас.{S} Подиже нагло очи и види млада чове 
м на улици.“</p> <p>Јованци се то учини као пребацивање. „Немојте да се срдите“, каже, „али ви  
/> <p>„А кад постите, не будите жалосни као лицемери, јер они начине бледа лица своја, да их ви 
.{S} Не кука и не плаче више, но говори као увређена жена.{S} Каже му: „Ако си се хтео посвећив 
: <hi>„ Старца не карај, него му говори као оцу, момчади као браћи и старицама као матерама.“</ 
 и поштенијих људи; ти ће ме избегавати као кугу, а ако се помешам у моје старо друштво, не мог 
ница моја, ни голубови неће тако живети као нас двоје, видећете драга и лепа моја браћо и прија 
а Марту неће нико тако гледати и пазити као он.{S} Та сад тек, кад ју је видео овако немоћну и  
а бар исто <pb n="10" /> толико бринути као и о пеленама?{S} Знате ли ви, снахо, кад у вами усп 
е и на даље био вредан; радио је у кући као црв, не дира никога, не псује, али сваког дана у ве 
ом, што ће се расправљати у тој седници као најглавније.{S} Кад свршише ситније ствари, узеће р 
 је претрпа травом до главе, а она цичи као помамна.{S} Тако је, кажу, било и пре неколико дана 
ар, кад се одрекао Христа.</p> <p>Скочи као махнит и оде.{S} Оде онако, како она није хтела.{S} 
у кућу и удави оног дерана.{S} За часак као да се поплашио од те помисли.{S} Али не, то није ви 
елске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно, које звони или прапорац, који звечи, и ако и 
е овчија меса, кад нема зуба.{S} Ја сам као оне назаренске бабе, које чекају да наврше седемдес 
 је учинио друкчије.{S} Каже: „И ја сам као мало уморен, али је велика воља у мени, да проговор 
адио, пио сам, па од куд да се приберем као човек.{S} Но од сад ако Бог да, поправићемо“.</p> < 
е оканем блуда и пијанке, хоћу да живим као што приличи Хришћану и човеку; хоћу да будем вредан 
 се не знам шта <hi>подиже високо у дим као безбожност</hi>.{S} И зар сад то значи, да је безбо 
е сагнула дубоко главу и стоји пред њим као она преступница пред Христом.{S} Но дође му у памет 
...{S} Долазе све три, оним истим редом као и пре, лагано, бојажљиво.{S} Сад ће да му изреку пр 
други пут играли, повија се она за мном као да смо срашћени и каже: „Ама смо нас двоје баш прил 
p> <p>„Боривоје, Боривоје“, вели гласом као да му поверава највећу тајну. „Ево сам вам донела м 
уд човек поступа тако с рођеним дететом као ти“.{S} Навале и браћа на оца те, Ђока попусти и Јо 
а-Срдан не зна већ шта ће, час је бесан као сеоски бик, све би да погази, што му год дође на оч 
зре, он је онда скоро тако исто паметан као и врабац; клони их се, што боље може.</p> <p>Тома д 
одиже очи.{S} Лазар је миран, непомичан као <pb n="219" /> камен.{S} Није се успалио, него се з 
га опет у скупштину.{S} У лицу је црвен као рак, а кад Назарени хтедоше да започну молитву, он  
p>Боривоје је за све то време био црвен као куван рак и више пута је изгледало, да ће да рекне  
м.“</p> <p>Здравковић дође у лицу црвен као рак.{S} Зинуо је и два и три пута, али не може да м 
ца од њега.{S} Боривоје је у лицу црвен као крв, његово тешко дисање чује се јасно и у оном мет 
му год дође на очи, час је опет снужден као да су му сви помрли по кући.{S} И зар баш нема ника 
окрије, тим се већма показује.{S} Румен као крв јури јој по лицу са ове невештине.{S} Брзо се з 
 руком чело. „Молим те, иди!“</p> <p>Он као да хтеде устати, али не мога.{S} Лежао јој и даље к 
ро вере Христове.{S} Он је Бога сматрао као строгог оца, који ће нам једаред страшно и немилост 
воје је већ за месец дана читао и писао као ђак из четвртог разреда основне школе, прво, што је 
 Тома и деда Јова.{S} Боривоје је ћутао као заливен, он је у души био уверен, да речи апостола  
 колима — сам...{S} Деда Јова је дрхтао као прут, Тома је заборавио да је Назарен, те се од чуд 
рло тугаљиво.</p> <p>Светозар се осећао као домаћин, па ма да беше најмлађи међу свештеницима,  
И премудри Соломон не даје женама право као мушкима, јер вели у књизи проповедника глава VII. с 
ла стиснута песница изгледала је управо као мачја шапа. „Кажите Боривоје“, пита, „шта би ви рад 
то мирише!{S} То није ружина вода, него као тамјаника, шта ли.{S} Јао, часни је потр’о, баш леп 
а које „и“, кад су налик један на друго као рођена браћа“.</p> <p>Но Перу је мучила друга мисао 
ре.</p> <p>Лазар је неколико недеља био као смрвљен — но за тим се некако подиже, не мари шта г 
ковали се с њим.</p> <p>Боривоје је био као утучен.{S} Ово он није замишљао, овоме се није нада 
нећеш море ни допостити; већ си ослабио као добар хрт, а далеко су три године.“</p> <p>Но Борив 
о је крупним корацима по соби и говорио као себи, али опет на глас: „Ја морам од сад сести међу 
ске у рит, ти си узимао олако и говорио као и овај господин:{S} Вратиће се.{S} Кад су подивљале 
/p> <p>„За што?{S} Зар ја не бих платио као и други или бих вам упарложио земљу?{S} Дајте ми на 
ласти</hi>, не гледамо на Назарене тако као ви.{S} Ми их не држимо за велико зло.{S} Они су мир 
p>На послетку се сложише, да брат Мирко као најстарији поутеши и обавести остареле сестре.{S} Б 
тога је она данас, кад дође Лазар, мало као ослушкивала и оно што је начула, излазило је на оно 
ептембар, мала Госпојина, опет је топло као у сред лета.{S} У селу је нека необична живост.{S}  
ку.{S} Није знала за што, али јој дошло као да слуша глас грдне, нечувене несреће.{S} Јула, Сим 
перовође, него ћемо да се поразговоримо као да смо код куће.{S} Школска је зграда највећа, за т 
иш као и твоја остала браћа, ето рецимо као Спаса Ненин, Јова Симин и други, па да ми не срамот 
} Сад се не осврће на њ.{S} Постали смо као без душе.{S} Знате ли за што оде мој слуга Јова у Н 
 силом одвукао до забрањене јабуке. „Но као што је познато“, рече Обренов бранилац, „Бог у свој 
ано или боље рећи пиштала је непрестано као гуја.</p> <p>„Безбожници и бездушници проклети, и в 
е оно, што му је требало; нами је једно као друго, тек спомена ради.“</p> <p>„Ама за што га бра 
ђе на врата и пропусти га тихо, нечујно као што пропушта драга драгана.</p> <p>Кад га уведе у с 
 врата и измицао му.{S} Сад стоји мирно као јагње и пружа образ, као да чека пољубац а не песни 
на приповетка не показује то тако јасно као низ приповедака.{S} Тешко оном, чије се душе такне  
 носи се по господски, но опет је за то као одсечена глава Лазарева, а и глас му је такав.</p>  
{S} Време је.“ _</p> <p>За Тому беше то као за мачку залогај, одмах се уплете.</p> <p>„Наравно  
у наследисте од матере, не чувате ди то као нешто особито, те остављате од оца на сина?{S} Ево  
ког детета у прсте.{S} Уз то је био леп као писан.{S} У њему није било злобе; сваки залогај дел 
олитве нити га ми држимо за свету ствар као ви иконе.{S} Он нам показује, како пролази време и  
у.“</p> <p>Старчеве очи засузише, Лазар као да беше мало потресен, али оста привидно хладан.</p 
в, те га на колима однели кући, а Лазар као да се после тога на мах отрезнио, јер без речи и бе 
о у крај и гледа преда се.</p> <p>Лазар као неки перовођа чита. „На реду је ствар пријатељ-Пант 
те целе жупаније и узео најскупљег, јер као што рече, тај ће за цело бити и најбољи.{S} Ма да с 
није му било Бог зна како тешко.{S} Јер као што је лако одвести младу девојку на игру, а пијана 
 а не само вером и завршује речма: „Јер као што је тело без духа мртво, тако је и вера без добр 
и крст, а на место њихово обесити сахат као знамење?“</p> <p>Лазар се и опет подиже.{S} Каже: „ 
н иде у скупштину као новајлија, а опет као опробан, озидан Назаренац, који је већ доста учинио 
је отишао на службу.{S} Оборио је главу као покајник, не сме никоме да погледа у очи и само се  
е <pb n="143" /> се клањате истоме Богу као и ми, а да од Бога нађете, што се одвојисте од наше 
те, и ко год не мисли о црквеном обреду као ви, тога већ држите за изгубљена, за сотонину жртву 
ре.{S} Придике почеше исмевати у народу као нешто застарело, давнашње, а морално поучна предава 
а, каквог заслужује.{S} То сви признају као истину и ја вам кажем, да сваки народ има и онаког  
о.{S} У оној полутами дошле су Боривоју као три анђела, која су сишла на земљу, па се окаменила 
ас или су је натерали?“</p> <p>Боривоју као да одахну.{S} Из овог питања прочитао је пресуду. „ 
не запопљени, ухватили певнице, те поју као анђели:{S} Прота са ђаконом и три свештеника у орна 
тим је представио Лазар веру назаренску као прву веру, која је озидана на св. писму и која траж 
мо још попустили у томе, да приме пушку као и други војници, онда <hi>ми, држава и власти</hi>, 
ћавамо“, каже Боривоје, „али не на силу као ви.“</p> <p>„Како на силу?“</p> <p>„Код вас, чим се 
необично, његова унутрашњост изгледа му као поље, преко кога је прешла бура...{S} Сећа се као и 
етио је сву ништавост човечју и дође му као гадно фарисејство оно досадашње назаренско уздање,  
а њу.{S} Сваки дакле да љуби своју жену као самог себе, а жена да се боји мужа својег.“ У мушко 
пут, да иде тамо.{S} Он иде у скупштину као новајлија, а опет као опробан, озидан Назаренац, ко 
{S} Почеше да одлазе у њихову скупштину као гости, из љубопитства, па се и залепише тамо.</p> < 
 Тома и Јова цикнуше, Варвара се отисну као мачка натраг у кола.{S} Како је насип био стрм, чив 
еном на своју стару веру, осуди ту веру као такву, у којој се мора грешити, онда је вера била к 
пророци“.{S} Пријатељи и пријатељице су као неки искушеници; браћа и сестре су пречишћени од гр 
са своје стране: „Слава људима, који су као наш дични професор Здравковић и подобни!“</p> </div 
 дохвата.{S} Лазар стоји на своме месту као окамењен; Гига је блед, крши руке, а у лицу му неис 
руку, која није била увијена у рукавицу као у оних осталих госпођа. „Светозар ми је обећао, да  
ка пријања само за суморну, грешну душу као чичак за хаљину.</p> <p>Кад су се другарице састале 
останете још час-два на окупу, имао бих као старији човек, а и као посвећен пастир народни, да  
е мед и млеко, и мирис је хаљина твојих као мирис ливански.{S} Ти си врт затворен, сестро моја  
</p> <p>„Мораш.{S} Док одлазиш међу њих као гост, као пријатељ, не мораш, али чим ступиш у ред  
а она је после казала мени: „И ти играш као вилан“.</p> <p>„И ти си из тог пронашао, да треба д 
јзи први казао: „Ала, Милева, баш играш као вила“, а она је после казала мени: „И ти играш као  
p> <p>Он ћути.</p> <p>„Шта се ту цифраш као млада невеста.{S} Кажи ми, колико је времена, како  
о.{S} И Спаса и Јова, које ми показујеш као пример, и данас се не грозе псовке и поруге, песме  
S} Зар не можеш да се уљудиш и поправиш као и твоја остала браћа, ето рецимо као Спаса Ненин, Ј 
рве мале незгоде, ти га остављаш, бежиш као пацов из куће, која хоће да се сруши, у место да бу 
су готови да отпадну, мораш да их држиш као јаје на длану, да их не разбијеш.{S} Ту се не може  
p> <p>Има скоро 20 година, како сам још као ђак посетио први пут назаренску скупштину.{S} Од то 
оверио, хоће да постане Назарен.</p> <p>Као сломљен паде Светозар на столицу, кад чу ту вест.{S 
ете против својих — родитеља...“</p> <p>Као што прота не нађе одмах згодна одговора, те се умеш 
амо у скупштини, а и код куће по ваздан капа над св. писмом и мучи се да разуме откровење Јован 
рији од цара, и ја слушам Бога“.</p> <p>Капетан види, с ким има посла и разлаже му, да није још 
војнике, али он не прима пушке.{S} Каже капетану у очи: „На великој сам муци, господине.{S} Бог 
је.{S} Једна је капија свештеник, друга капија учитељ.{S} Нико и ништа не може ући у село, док  
а две јаке гвоздене капије.{S} Једна је капија свештеник, друга капија учитељ.{S} Нико и ништа  
азаренство, тамо су капиџије поспале на капијама.{S} То је његово мишљење.</p> <p>Многи одобрав 
.{S} А свако село има две јаке гвоздене капије.{S} Једна је капија свештеник, друга капија учит 
есу ли и тамо учитељ и свештеник једине капије, кроз које свако зло мора проћи?...{S} Немојте д 
Нико и ништа не може ући у село, док те капије не прође.{S} У које се село увукло Назаренство,  
вим грудима је бура...</p> <p>Кад приђе капији, осетише га пси и залајаше.{S} Ама какви пси, по 
кет мојих кола, мора скочити и отворити капију.{S} Наопако ако ме нису осетили и ја морадох чек 
оје се село увукло Назаренство, тамо су капиџије поспале на капијама.{S} То је његово мишљење.< 
ети, да није Назаренка.{S} Млада је као капља, а на лицу јој скоро девојачка безазленост помеша 
свих мирисних ствари.{S} С усана твојих капље сат, невесто, под језиком ти је мед и млеко, и ми 
ере и ходи јуже, и дуни по врту мом, да капљу мириси његови, нека дође драги мој у врт свој и ј 
девојка из моде, из непромишљености, из каприца, па кад се покаје, онда се изговара, да је била 
е интелигенције каква је данас, скините капу пред учитељством. (Немир у збору.{S} Неки одобрава 
ске шешире и сунцобране, оне мушке црне капуте и високе цилиндере, само се пљесну рукама и рече 
да су на то позвани само они у дугачким капутима и мантијама“, вели Јова.</p> <p>„А по чему си  
а Павла, који заповеда: <hi>„ Старца не карај, него му говори као оцу, момчади као браћи и стар 
нико није без греха, па на што их одмах карати?{S} Треба их поутешити, обавестити их, јер види  
Христове; чу на српском језику, у лепом Караџићеву преводу.{S} Лазар је у оном углу и полутами  
 далеко.{S} Чим пређе Дунав и изађе иза Карловаца, не зна даљег пута, а бадава ће питати жену н 
 не могу никад бити оно, што Јерусалим; карловачко „Магареће Брдо“ никад оно, што је Голгота, н 
ријар може мерити с јерусалимским.{S} У Карловце иде свет, да купи добра вина, а не да лечи душ 
тујем, да се подигнеш сад о Госпојини у Карловце; ја ћу ти дати писмо, те ће те сам св. патрија 
 био у Сремским Карловцима, па знам, да Карловци не могу никад бити оно, што Јерусалим; карлова 
 све одговорити, али сам био у Сремским Карловцима, па знам, да Карловци не могу никад бити оно 
</l> <l>А туника грозницу,</l> <l>Чак и карнер сузе лије,</l> <l>Моде више није.“</l> </quote>  
же човечност и добро срце. — Пијанство, карта, непаметно лицкање прогнано је из друштва, а <hi> 
ајд, нека је тако.{S} Али ја знам:{S} И карта и мода и свако зло мање је, што је даље од вароши 
ми са бирташем Симом опио и преварио на картама?“</p> <p>Лазар није одма одговорио.</p> <p>„Па  
е и крупније.{S} Лазар се почео по мало картати, за тим по много, па ту су Цигани, па мамур, те 
рао.{S} А ниси хвала Богу ни пијанац ни картаџија.{S} Твој је покојни отац у нашој старој вери  
ра човек да је пијаница, међу карташима карташ, међу кужнима кужан.{S} Ми сви видимо зло, али н 
аницама мора човек да је пијаница, међу карташима карташ, међу кужнима кужан.{S} Ми сви видимо  
ng="DE">Meine Herren</foreign>, и ја би касала нешто.{S} Кад човек убије труги човек, нега онда 
 је роман, који сам написао шест година касније, па и то у вацкој казнионици.</p> <p>Ја овај ро 
р рђаво свршила.</p> <p>Боривоје је тек касније чуо, за што Петар није постао Назарен, а ја ћу  
ти.{S} Ја сам данас слаб, болешљив, мој катар у желуцу неће брзо престати.{S} А лако је вуку од 
не беше Назарена, а није свет ишао ни у Католике ни у Калвине. <hi>Клица Назаренства је у нашим 
мо за Христовом науком, и Православни и Католици и Лутерани и Калвини и Назарени, а има на свет 
у ли браду, као наши, или се брију, као католички?{S} Иду ли у мантији?</p> <p>„И да ли се жене 
даји и т. д.{S} Тај састанак замењује — кафану.{S} Или би се <pb n="139" /> још боље могла назв 
извуче.{S} Кад је изишла да нареди црну кафу, мумлала <pb n="198" /> је у себи: „Поповска посла 
} Из <pb n="150" /> груди му се оте сув кашаљ, па кад му се кашаљ утиша, он проговори: „Ја сам  
груди му се оте сув кашаљ, па кад му се кашаљ утиша, он проговори: „Ја сам примио пушку и служи 
ида.{S} Није јео, није говорио, само је кашљуцао.{S} Последњи дан у јутру, покуша <pb n="66" /> 
ласом.</p> <pb n="100" /> <p>Лазар само кашљуцну и намргоди се.</p> <p>Жена, бледа лика, сувоња 
 стране није могла увидети, да она чини квара, себи или другима, ако пева.{S} Мучила се тако не 
уће, да га поучавате код куће, да се не квари тако много од оне друге деце.“</p> <p>„Брат Борив 
епо и красно, само кад баба Макра не би кварила.{S} Али кад запишти њен глас, да је двеста најо 
тесто ускисели?{S} Очистите дакле стари квасац, да будете ново тесто“.{S} А стих 11. вели: „А с 
ава V. стих 5—6.: „Не знате ли, да мало квасца све тесто ускисели?{S} Очистите дакле стари квас 
скључимо га из круга нашег, јер од мало квасца ускисне све тесто.“</p> <p>Боривоје подскочи с м 
ћи иду за квочком, а сад дође време, да квочка иде за пилићима“.{S} У целој кући оста сам Ђока  
а вас познадох оваког...“</p> <p>„Ћути, квочко матора!“ продера се Срдан на њу. „Шта си узела у 
Каже: „До сад је било, да пилићи иду за квочком, а сад дође време, да квочка иде за пилићима“.{ 
кућа у просјаке.</p> <p>Он дакле завеза кесу, затвори добро амбарове и озбиљно се поразговори с 
чи изобличава оног слугу, који је своју кесу с новци „завезао у убрус и чувао...“ Тома је надов 
 Знаш ли ти Лазаре, шта је то „лоповски кетуш“.</p> <p>„Не знам“.</p> <p>„Та да, откуд би и зна 
ће донеле.{S} А што жена преко године у кецељи разнесе, то домаћин о жетви ни на четир вола не  
ренула.{S} И она је имала у тај пар под кецељом завежљај, тек што га није извадила.{S} Сад га ј 
оплашио и умири, али од ото доба је још кивнији на Назарене но пре.</p> <p>Милева се повукла од 
да покупи децу и да каже конзисторији: „Кидајте ме, растављајте ме, нећу да живим с лудим човек 
 крава угинула.{S} А како ли се Варвара кидала због тог несретног случаја и читаве недеље није  
е тући мужа, само ако може.{S} Жене су, кико сам слушао од наших старих, имале у старо време пр 
е се свакојаки мириси, а забруја звонки кикот.{S} То су госпође.{S} Сад се појави црвени појас, 
ена, грохотом се насмеја.{S} Њен звонки кикот дуго се разлегао по соби, а њени правилни, бели з 
нуо, а с оне стране браве чуо је гласан кикот великог фишкала.</p> <p>Дође дан суђења и Боривој 
ја слушам Бога“.</p> <p>Капетан види, с ким има посла и разлаже му, да није још говор о убијању 
ног немира, па кад чу, да се парничи, с ким се и око чега се парничи, он јој озбиљно рече: „Да  
 уљудио.{S} Његов сусед и друг Милан, с ким је он сваке ноћи банчио, одрекао се рђава живота; о 
у, те јој довикују: „Блуднице матора, с киме се ниси волела, Јови си измамила сермију, Панту си 
одају, шта ваља купити, шта продати и с киме се уортачити.{S} Где вам је ту св. писмо?“</p> <p> 
елом у сав глас:</p> <quote> <l>„Кинин, кина, прашак бео,</l> <l>Наш се доктор разболео.“</l> < 
ца по здравље и благостање то непаметно кинђурење и већ тако даље.</p> <p>И све би било лепо, с 
 се селом песма:</p> <quote> <l>„Кинин, кинин, прашак бео,</l> <l>Наш се доктор разболео,</l> < 
 хорила се селом песма:</p> <quote> <l>„Кинин, кинин, прашак бео,</l> <l>Наш се доктор разболео 
евале селом у сав глас:</p> <quote> <l>„Кинин, кина, прашак бео,</l> <l>Наш се доктор разболео. 
Муче ум свој свакојаким тамним мислима, киње душу своју, јадикују над поквареношћу својом, над  
 годинама.{S} У том добу свога мучења и кињења толико су ровити, да врло лако ухвате клицу боле 
 саму шалу.{S} Хоћете људе машине, живе кипове, а то је неприродно и не може се одржати.“</p> < 
рлина чак и онда, кад су људи обожавали кипове.{S} Цркву треба дакле оставити на миру...{S} Нег 
, да се опрости.{S} Госпођа Меланија је киптила од радости. „Господине“, каже, „ако то спроведе 
г човека баш онда, кад су у њој вриле и киптиле свакојаке мисли без икаква сталног, одређеног п 
набавили кола и коње, те се он ранио од кирије, а уз то поста ревносни члан њихов.</p> <p>Био ј 
, али не у очеву кућу, но оде негде под кирију.{S} Назарени му набавили кола и коње, те се он р 
 - Боривоје.{S} Од оног силног пасуља и киселих краставаца већ си био премијаукао, ниси био чит 
вами речи св. писма: „Како очеви једоше кисело грожђе, а тек синовима трну зуби.“ Ко дакле воли 
похваташе их и Илија их одведе на поток Кисон и покла их онде.<ref target="#SRP18966_N4" /></p> 
 поклатих пророка валових, но на потоку Кисону коље и српску децу... „То није гушобоља, то нам  
успаљују.{S} Наше девојке поју у цркви, ките срце своје и уздишу, не за момком, но за вечним жи 
.{S} Кад смо говорили о моди и луксузу, китили смо се, а кад смо говорили о умерености, градили 
у држимо умерености, а ви госпође да се китите, идете по балови и играте до зоре?{S} Право да т 
н: „Е гле сад; није чуо!{S} Кад ти њему китиш по књишки:{S} Назарећани, онда верујем, да не зна 
оспођи написао је Здравковић у новинама китњаст извештај, како се сакупила војка против Назарен 
енским дође мило, где се Боривоје овако китњасто исповеда, а старцима назаренским, онима који с 
љу сажећи сунце или ће је оросити блага киша?{S} Ви добро знате, да често само од тог зависи, к 
одњене као небо, из кога хоће да пљусне киша, ади још не пада.{S} Осећа, да се тамо по очима јо 
а не одведоше на посао.{S} За тим удари киша, те је радио час-два по комори, али нити је одлази 
 стране ветар дува и од куда ће ударити киша.{S} Али, где су биле његове мисли?</p> <p>Да сте г 
друштвеним приликама</hi>.{S} И као што киша учини, да клица у земљи набуја, тако и рђав свеште 
. „И хаљине и огртач и ципеле и шешир и кишобран, па јеси ди видела чак и марамица од једне бој 
ош које како опростили, али да би Чивут Клајн одмах шиљао свог Нацику по жандаре, то је извесно 
служи служба у златним хаљинама, где се клања крсту резаноме и иконама мртвим, што већ забрањуј 
 будемо једни с онима, који хуле Бога и клањају се иконама, који пијанче и кавџе се...{S} У Мат 
олтаре гради свуд;</l> <l>Да се томе не клањамо ни на који начин ми,</l> <l>Већ к’о твоји ту св 
ље, а опазио сам, где <pb n="143" /> се клањате истоме Богу као и ми, а да од Бога нађете, што  
p> <p>Страх ме је савладао!{S} Пшенични клас на њиви мојој већ је сазрео и готов за жетву, и гл 
жетелац; ето, подигао је срп, да покоси клас!{S} Ох, Боже мој, хоће ли бити на њему рода?!{S} З 
о је врло често бивало, она још с врата клекне пред њега и вришти: „Молим те као Бога, не удара 
 бијеш ме батином, то је истина, али ми клекнеш на груди и гњечиш ме, да хоће душа да ми испадн 
 захвалити му како воли.{S} Остали само клекну и склопе руке.{S} Две три молитве, које сам у на 
мом или без мараме.</p> <p>Онда је Тома клекнуо и рекао: „Љубазни, да се помолимо Свевишњему“.{ 
зар, у зао час, убио човека, мање би га клели и ружили, но што овако учини.</p> <p>Из Срданове  
д дођем кући, биће тако и тако вриске и клетве, а то је боље чути доцније, него раније“.</p> <p 
ову муку и слушао из уста његових тешку клетву противу ње.</p> <p>--- Још мало, па треба и Бори 
, подиже руке к небу и поче најужасније клети <hi>Милеву</hi>.{S} Више није устао.{S} Подигоше  
га исправити.{S} Стотину и стотину пута клечала је пред оном чађавом јерусалимском иконом и са  
ило и пред којом му је мајка тако често клечала, остави нека тајанствена трага. — Но да идемо п 
ићу све заповеди твоје.“</p> <p>Дуго је клечао и плакао, а кад се подиже, био је оснажен.</p> < 
 ходник.{S} Тада он изиђе у ону мећаву, клече на сред авлије, подиже руке к небу и поче најужас 
ори у пола очи и опази своју мајку, где клечи пред иконом и горко јеца.{S} Па колико већ траје  
 прича, како је св. Сисоје бацио у море клешта и удице, те клештама уловио ђавола за уво, а уди 
 Сисоје бацио у море клешта и удице, те клештама уловио ђавола за уво, а удицом за језик.{S} Ка 
елики, а да наваљују на њега.{S} Већина клима главом у повлад и вели: „Хајде, на послетку, како 
<p>Браћа Назарени згледнуше се, па онда климају главама у повлад. „Врло добро! да су живи и здр 
<p>Мирко се окрене пророцима, а они сви климају главом, само је Боривоје хладан, шта више намрг 
итати“ - нуди га Лазар.</p> <p>Боривоје климну главом у повлад.</p> <pb n="45" /> <p>Сва тројиц 
, показала му је ствари.</p> <p>Он само климну главом.</p> <p>„Све је раздрускано“, каже она.</ 
 — прошапута онај кржљави.</p> <p>Лазар климну главом и затвори св. писмо.{S} За тим поче лаган 
 „онамо, јелте да је она?“</p> <p>Лазар климну главом.{S} Јованка га узе за руку и одведе к Мил 
е, скиде кључ од коморе, што је висио о клину и даде га Светозару.</p> <p>Кад је Светозар с Јов 
што пре готова.{S} А ко ће носити онаке клипане око крстионице!“</p> <p>„Код нас“, каже Боривој 
икама</hi>.{S} И као што киша учини, да клица у земљи набуја, тако и рђав свештеник учини, да Н 
о да сазнамо истину о том:{S} У чему је клица Назаренства и шта је повод Назаренству.“</p> <pb  
шена.{S} Ако му у упаљеној земљи учмане клица, ако му онде црв подгризао жилице, бадава ћете до 
ет ишао ни у Католике ни у Калвине. <hi>Клица Назаренства је у нашим општим друштвеним приликам 
а толико су ровити, да врло лако ухвате клицу болести, а кад је ухвате, онда немају довољно отп 
блага реч и он осваја.{S} Свет гомилама кличе: „Слава: твоји смо! победио си нас“.{S} И кад се  
а!“ Гајдаш Јова дува у песницу, друштво кличе од радости — али Лазар није весео.{S} Хајд нека,  
ретика после првог и другог саветовања, клони се.“ Па нашто је толико слеће, кад девојка неће?“ 
а скоро тако исто паметан као и врабац; клони их се, што боље може.</p> <p>Тома дуго није дошао 
је казао: „Свађе и препирања око закона клони се, јер је то некорисно и празно“.</p> <p>Но све  
 беше само у почетку, сад га се више не клони.</p> <p>Кад јој је пре некад, а томе је доста вре 
цепамо, а апостол Павле је рекао, да се клонимо распре о племенима и народима.“ — „Па говоре ли 
Павла, које си данас навео, да се треба клонити зађевица о црквеном закону, врло су значајне.{S 
та неутврђен, но то је обећао, да ће се клонити својих старих другова и да ће полазити назаренс 
војеву.{S} Он се испрва занесе, па онда клону под утиском тих речи...{S} Кад се доцније прибра, 
 псето и извуче се на поље.{S} Срдан је клонуо на клупу.{S} Назаренке му носе воде, људи га уми 
ше, да се у њему преварише.{S} Мирко је клонуо, а и поболевао је; једини Тома је био ревностан, 
а где су она два кревета, па она широка клупа с наслоном?!“</p> <p>„Та оно видим и ја, да није  
а?{S} Није ли вами мио онај сандук, она клупа, коју наследисте од матере, не чувате ди то као н 
— велика лепа соба, бело окречена, пуна клупа.{S} На средини је мали бео сто, у прочељу виси о  
p>Кад су Назарени и Назаренке засели на клупама, ни једно од њих не погледи више на госте.{S} О 
 сотона нема над њима власти.</p> <p>На клупама има и неколико дечака и девојчица од 10—12 годи 
о зиду сахат.{S} То је сав намештај.{S} Клупе су одељене, т. ј. средином њиховом води пут.{S} С 
Милице синко, устани!“</p> <p>Устаде са клупе млада, лепа девојка од својих 18 година.{S} Ово с 
ш и сад онај ужасни лом, када се крјаху клупе...{S} Види Боривоја, који не уме да гледа, како о 
вљеву собу.{S} Види Лазара, где седи на клупи и не диже главе.</p> <p>„Лазаре“, каже му, а глас 
еђима.{S} Њено је место до душе у првој клупи, међу другим госпођама, али час по час устаје, ну 
звуче се на поље.{S} Срдан је клонуо на клупу.{S} Назаренке му носе воде, људи га умирују, али  
„Та, ето видим људи и хромих и слепих и кљакавих, неки чак без руке и ноге, па се оженили, а мо 
се што не допада, уме тако јогунасто да кљуцка оном ситном песничицом по наковњу и да каже: „Ја 
ата краја мислима својим, тек она узима кључ с склина и одлази у комору...{S} Ноћ је хладна, а  
, али како нико не прозбори више, скиде кључ од коморе, што је висио о клину и даде га Светозар 
ора“, каже Гига збуњено.</p> <p>„Где је кључ?“ _</p> <p>„Онде је само тело, прах, дух је код Бо 
ња на зид.{S} Зид!{S} Та на том зиду је кључ од коморе, у којој је њезино дете.{S} Боже мој, ка 
 речи: „Тешко вама законици, што узесте кључ од знања, сами не уђосте, а који хтедоше да уђу, з 
ољи његовој“.</p> <p>„Нећете ли ми дати кључа?“ пита Светозар поново Гигу.</p> <p>Гига је мало  
 кад помисли на децу...</p> <p>Кад дође кључар, он му приђе и каже:</p> <p>„Хоћу да видим децу. 
 даске, што је могао већма.{S} Допао је кључар и пита: „Шта је опет?“</p> <p>„Молим, да ме одве 
?“</p> <pb n="44" /> <p>„Може“, вели му кључар. „Кад дође твој бранилац, казаћу му.{S} Него доб 
колико ти је воља, не браним.{S} Ево ти кључева, па узми колико год хоћеш; ја ти дајем.{S} Лола 
тару зарђалу пушку шрафовима, ексерима, кључићима, једном речи свакојаком старом гвожђушином, п 
 ово:</p> <p>Ђока Савков је у Лазаревцу кнез и његов средњи син Јова „поверио је“ још прошле го 
 неку реч и о томе, како је постала ова књига.</p> <p>Има скоро 20 година, како сам још као ђак 
id="SRP18966_N4"> <p>Св. писмо.{S} Прва књига о царевима, глава 18.</p> </note> <note xml:id="S 
вот св. Сисоја.{S} Је ди вам позната та књига?{S} Каже се у њој, да осигурава од вештица, вукод 
вити; доводиће му децу, а доносиће му и књига назаренских.{S} Има: „Харфа Сиона“ а има и више п 
ше црквене општине поручиле повећи број књига (Чуруг 25, Нови Сад 50 ком.) да их раздаду по нар 
 а ко зна, хоће ли и Светозару ићи тако књига од руке“.</p> <p>Но мушка је старија. „Ти би хтел 
кви и његов савет ван цркве беше народу књига и водилица.{S} Па кажите:{S} Је ли онда било оног 
дошли смо дотле, да нас са таким светим књигама озиђују у вери, па није чудо, што смо неозидани 
е, пости онако, како је то забележено у књигама Василија <pb n="22" /> Великог.{S} На послетку  
аском, а није дизала ни једном очију са књиге.{S} Била је сигурна, да ће успети.{S} Кад је сврш 
м издању.</p> <p>Што је прво издање ове књиге тако брзо распродато, па и друго издање већином п 
у по том песку слова.{S} Ако нема друге књиге, молитвеник дају свакоме, па је одатле лако научи 
Соломон Чивутин.{S} Чита из неке велике књиге и говори му све потанко, као да је тамо био.{S} П 
Читам“, каже она, „седамнаесту главу из књиге пророка Јејемија.“</p> <p>„Па какве вас мисли обу 
но поучна предавања наших учених људи и књиге, које они писаше, прогласише као једини пут, који 
ви сте нас васпитали; ви сте нам писали књиге; ви нам служите за пример; ви сте нам углед.{S} И 
а кад му дорасте млађи брат Светозар до књиге и науке, не марим, ако ће учити и за проту“.</p>  
нину на купус.{S} Кад би вече, сви узму књиге па хајд у скупштину, сам остаје Ђока с Јеленом. „ 
 сахат-два на дан стотинама њих баве се књигом или пером.{S} Неко учи писати, неко рачуна, преп 
„<title>Назарени</title>“, ма да с овом књигом нисам још изрекао последњу реч о овом питању, је 
<p>Крај њега стао Лазар с великом црном књигом.</p> <p>„Брате“, рече му, „хоћеш ли да прочиташ  
“, каже. „Хтео сам да вам донесем другу књигу, па на место ње дограбим ову.{S} И сам држим, да  
<p>Отворите сад таком човеку назаренску књигу.{S} Покажите му, да има вере хришћанске, назаренс 
пребацисте, јер осуђујете сваку светску књигу и не бринете се за напредак...“</p> <p>„Претерани 
допада ми се тај роман.{S} Кад сам целу књигу прочитала, пала ми је на памет песма, коју певају 
 n="122" /> Сисоје, ко је крив томе?{S} Књижаре веле: „Ми морамо, јер народ баш то тражи.“ Па г 
 — сели.{S} У нашој књижевности цветају књижевне крађе — површност; у нашем јавном животу грамз 
сав народ иђаше к њему, да га учи.{S} А књижевници и Фарисеји доведоше к њему жену, ухваћену у  
слио, да његов говор могу разумети само књижевници, он народу не би ни говорио.{S} Апостол Лука 
{S} Сликарство, музика, позориште, лепа књижевност, то је код њих грех, остало је луксуз.{S} Мо 
роду што боље, ваљаније?{S} Него вам је књижевност без ватре, без душе, па не може да освоји на 
ножише се учени људи у народу, створише књижевност, започеше научна и морална предавања, те све 
мога дотаћи та чаробна батина наше лепе књижевности“, изусти Светозар.</p> <p>Говор се водио јо 
С. В. П. даје онима, који су жедни лепе књижевности, своје приповетке, <pb n="86" /> но ко се г 
потисли, па сте онда — сели.{S} У нашој књижевности цветају књижевне крађе — површност; у нашем 
жи.“ Па господо, који краљујете у нашој књижевности, за што не осладисте народу што боље, ваљан 
 Да ли свештенство царује данас у нашој књижевности?{S} Не, него ви.{S} И ако излазе данас сано 
тозар.</p> <p>Говор се водио још мало о књижевности, па онда пређе на друго, на њихов будући жи 
о просвећених људи као данас, није имао књижевности, свештеникова придика у цркви и његов савет 
е, те сам се у слободним часовима бавио књижевношћу.{S} Нико ме није питао шта пишем, као и ост 
 оно неколико назаренских <pb n="81" /> књижица (већином придика), које му је донео Лазар.{S} А 
 знају читати, ваде из шпагова две мале књижице.{S} Једна је „<title>Нови Завет</title>“, мало  
Ево гледајте.“ Ту прота извади из шпага књижицу и из ње слику (фотографију). „Ево, на овој слиц 
 ће се тамо састајати.{S} Тамо им стоји књижница, тамо им је и читаоница.{S} Даље од десет сати 
ке собе, немају у кући купатила, немају књижнице — ништа.“</p> <p>Доктор је говорио лепо, само  
 побрише прошлост.{S} Дао је 50 фор. на књижницу друштвену, а 50 фор. на општу благајницу, из к 
ележено у старом завету у Мојсејевој I. књизи, глава 28.{S} Кад је Јакову дошло време да се оже 
ихов трећи друг, Пера, покуша да се учи књизи, али се већ првог дана окане.{S} Каже: „Да се ја  
е дознаје и из тог романа.{S} У читавој књизи се вешају, убијају, а не знаш ни за што ни крошто 
вима, који су се заузели, да стеку овој књизи што већи број претплатника.</p> <p>У Новом Саду 1 
је женама право као мушкима, јер вели у књизи проповедника глава VII. стих 28. „Још тражи душа  
, које ти је у рукама и тамо ћеш наћи у књизи проповедника, да „свему има време.{S} Време кад с 
 сад; није чуо!{S} Кад ти њему китиш по књишки:{S} Назарећани, онда верујем, да не зна, али пит 
о.{S} После смо се позавадили око тога, ко је најпре навалио на оног убијеног вука.{S} Ја сам б 
} С њиме се може бранити и Пера и Паја, ко га дограби у руке.{S} И Лутер и Калвин и Социјус и Ф 
ка ја умрем, а остала деца остану мала, ко ће да прихвати кућу?{S} Нек Лазар само оре и сеје, а 
 кад га ноћу пробуди песма његова сина, ко вели: „Ако се момак и провесели мало, није зло“, а с 
ронађосте, да треба да презрете сваког, ко не мисли као ви, а заборависте при том на главну зап 
осле ручка, те му дошла воља да покаже, ко је он.</p> <p>„Морам вам казати“, вели он, „<hi>да м 
 животописи, св. <pb n="122" /> Сисоје, ко је крив томе?{S} Књижаре веле: „Ми морамо, јер народ 
ко сте?{S} Јелте, да се и ви домишљате, ко сам ја?“</p> <p>Лазар се мало збунио, али је примио  
ном искрсну пред њега ђаво.{S} До душе, ко не зна, рекао би, да је то Маца Сувачарова, али би с 
дном на сред порте довикнуо: „Хо, људи, ко ће да вам учини по вољи?!{S} Сад вам <pb n="105" />  
а се покаже, па ко ће данас да пресуди, ко има право?...{S} Ја ћу да ти кажем.{S} Не онај, који 
 које место, одмах наводи чије су речи, ко их је забележио, у којој је глави и у коме стиху.{S} 
један дан.{S} Њих ће обарати само онај, ко буде радио на том, да се поправи наше економско, мор 
саветујемо и предлажемо.{S} Благо оном, ко послуша старије, јер <hi>млађи не знају, кога треба  
S} Ја кажем само толико:{S} Благо оном, ко може и коме се мили.“</p> <p>„Цвето“, каже Лазар, а  
лен орах, деб’о лад,</l> <l>Благо оном, ко је млад,</l> <l>Благо оном, ко се воле,</l> <l>Од то 
го оном, ко је млад,</l> <l>Благо оном, ко се воле,</l> <l>Од тог нема боље.“</l> </quote> <p>У 
 поћи за њима.{S} Ти си ме брате питао, ко ће да почне?..{S} Ја мислим да почнемо ми, који смо  
о од сотоне.{S} Коло је сотонина мрежа; ко уђе у ту мрежу — пропао је.</p> </div> <div type="ch 
ћи.{S} Срећа, што му онде не беху деца; ко зна, шта би несретник још све починио.{S} Или би га  
та.{S} Школско двориште је дупком пуно; ко зна, хоће ли бити и места за све.{S} Ту је прота, ту 
ста мала почивка од неколико минута.{S} Ко је хтео да се накашље, накашљавао се, а ко је хтео д 
ез икаква сталног, одређеног правца.{S} Ко дође у то доба, те одгурне мисли на ову или на ону с 
брих људи биће оно, што му име каже.{S} Ко је год члан тога друштва, избегаваће све, што је ште 
 толико, да га је понудила да седне.{S} Ко зна, кад би проговорио и да ли би проговорио речи, д 
па зар и за то да трчиш у Јерусалим.{S} Ко још те ситнице рачуна у нешто?{S} Кад није био мачак 
ни Србин, <pb n="126" /> но Назарен.{S} Ко није од његове вере, на тога се осврће мање но на му 
 загушено, па онда горко, очајничко.{S} Ко то не види, не може веровати.</p> <p>Они, који поју, 
 свечарима, свадбама гаји умереност.{S} Ко хоће при свечари, погребу, свадби да бљешти, нека по 
вар.{S} Ја сматрам пушење као пробу.{S} Ко нема снаге, да се одрече тог дима, тај је слаб, тај  
опет се сабише у гомилу, те шушкају.{S} Ко су ти Назарећани?{S} Каква им је вера?{S} У школи ни 
атити сва наша места, сав народ наш.{S} Ко ће да загледа у будућност?!“</p> <p>Очи му се по мал 
</p> <p>Пера не тражи нож и не пита:{S} Ко? као што би до сад у такој прилици радио, но само ве 
авамо <pb n="160" /> као да се пита:{S} Ко ће седети једно до друго за ручком при трпези?{S} Ов 
а или огради жена или дете, да виде:{S} Ко ли то руши досадашњу тишину?</p> <p>У тај мах стојал 
еврејски мудраци.{S} У талмуду пише:{S} Ко у пустињи изгуби рачун о данима, чим осети да се пом 
p> <p>„Не бих; Христос је заповедио:{S} Ко те удари по једном образу, пружи му и други“.</p> <p 
пред Христом.{S} Но дође му у памет:{S} Ко је он, да јој меће руку на главу?{S} Ко је он, да пр 
оград, а од плода његова да не једе?{S} Ко пасе стадо, а од млека стада да не пије?{S} Па не зн 
к у себи?{S} Како се прашта с душом?{S} Ко на то мисли, тај мора да живи паметно, поштено, да б 
 ако прескочи ограду и јурне у свет?{S} Ко ће онда робити место њега?“</p> <p>„Неће ни бегати,  
Ко је он, да јој меће руку на главу?{S} Ко је он, да прашта?{S} И почеше други осећаји њиме да  
а никад још не изостадосте.{S} Та да! — Ко уме, тај удеси, да сврши посао, а да му остане пола  
село грожђе, а тек синовима трну зуби.“ Ко дакле воли себе, децу своју, име своје, тај се не мо 
је хтео да се накашље, накашљавао се, а ко је хтео да убрише нос, слободно му је марамом или бе 
 угађати мужу, а муж ће угађати жени, а ко ће онда угађати Господу?{S} Апостол Павле вели нам:{ 
е: „Сви хвале Лазареву главу и науку, а ко зна, хоће ли и Светозару ићи тако књига од руке“.</p 
ере, само да будем што пре готова.{S} А ко ће носити онаке клипане око крстионице!“</p> <p>„Код 
је се поправио срцем, претвара се.{S} А ко сте ви, да му у срце загледате?{S} Колико је ваљаних 
 којих човек не може бити Назарен.{S} А ко је прави Назарен, тај се покајао, живи по божјем зак 
S} Ето је са свим подивљала“.</p> <p>„А ко ће жену неверкињу посаветовати, кад је поседне сотон 
{S} Чу још једно име и би му, као да га ко удари руком по образу.{S} Милева...{S} Упео се из св 
е.{S} Сад је она ишла даље.{S} Без тога ко зна, шта би изишло пред њу и скренуло јој пажњу на Б 
теде да каже, како је Христос рекао, да ко мач трза, од мача ће погинути, па можда и друго шта, 
 по целом селу.</p> <p>Сутра на ноћ, да ко слуша, начуо би где тихо шкрипи брава на амбару Срда 
ти љубави, нити је реке потопити.{S} Да ко даје све имање своје за ту љубав, осрамотио би се.“< 
шина нагла, као да је гони вихор.{S} Да ко има соколове очи, запазио би кроз ту прашну маглу ко 
лео би умрети, но да прими плату, те да ко његову славу уништи.{S} Даље вели: „Ако проповедам е 
ли врло слаба утеха.{S} Па бар да је ма ко други изрече, али баш Тома.</p> <p>Кад се скупштина  
е да ти се угаси ватра на огњишту, нема ко да је упали, а ја сам стара.{S} Но каже он: „Остави  
ате на молитву, до ли о том:{S} Шта има ко на продају, шта ваља купити, шта продати и с киме се 
, он неће више устати, да се покаже, па ко ће данас да пресуди, ко има право?...{S} Ја ћу да ти 
за то не чу никада у скупштини, да чита ко та места или да говори о њима.{S} Та да и како ће.{S 
нде; али нека њу, баба Језекиљу, покуша ко преварити, томе не би требало ни суда ни џелата, но  
.{S} Јер назаренско учење гласи:{S} Кад ко проучи св. писмо, покаје се и очисти се од греха, он 
а, ако се добро не побринемо.{S} Чим од ко од њих у скупштину, бадава га после мамиш, неће ни д 
после њега одмах три жене.{S} Нека каже ко шта хоће, али сам ја увек готов да положим заклетву, 
о притисак крви према мозгу...{S} Да је ко могао јасно видети његово лице, опазио би, да се у т 
огледа у очи и само се крстио.{S} Да је ко добро пазио, могао је приметити баш из тог честог кр 
а оног Боривоја од мало час.{S} А да је ко могао загледати тек у душу његову!{S} Као да је улет 
 земљу, па се окаменила.</p> <p>А да је ко могао зауставити ветар, те отргнути од њега речи, ко 
ршини се још не виђаше ништа, али да је ко завирио дубље, промотрио жиле, видео би, да онде већ 
ред у највећој тајности.{S} Још мање је ко покушао да реши то питање:{S} Шта може бити прави уз 
 речима: „Браћо моја, не гледајте ко је ко.{S} Јер ако дође у цркву вашу човек са златним прсте 
жемо, не тужимо чак ни странога; ако је ко од нас сиромах, те не може прегорети штете, попунимо 
јој дође та мисао у главу, као да ју је ко однео тамо.{S} Шта се догађа у њеној глави, то не зн 
општинско, но — половину.{S} Да се није ко од нас заборавио?“</p> <pb n="102" /> <p>Човек, коме 
и, он се побеси. „Нећу“, каже, „да које ко дели мом сину милостињу.{S} Нека је Лазар ма какав,  
ме, подај му и хаљину.</p> <p>„И ако те ко потера један сахат, иди с њиме два.</p> <p>„Чули сте 
м, да се не браните од зла, него ако те ко удари по десном твом образу, обрни му и други.</p> < 
почиње речима: „Браћо моја, не гледајте ко је ко.{S} Јер ако дође у цркву вашу човек са златним 
тив злих људи, ви се и ту пребацисте, и ко год не мисли о црквеном обреду као ви, тога већ држи 
аља у вече много јести“, каже она, „а и ко ће се сад пузати на таван?{S} Сутра, децо.“</p> <p>Н 
, ту доктор, све варошани, ту натарош и ко ће их све побројити.{S} Па онда има и женскиња.{S} Ж 
држати нас до бољих времена“.</p> <p>„И ко ће то да почне“ пита Лазар, „да ли онај ваш правосла 
вом образу, обрни му и други.</p> <p>„И ко хоће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме, пода 
Та молитва као да и није главна, долази ко може, главно је ту договор о куповању, продаји и т.  
ћ, једва му удариле науснице.{S} Има ли ко, да га повезем, да не тера коња бадава?{S} Или да му 
теја глава V. стих 8. вели ово: „Ако ли ко за своје, а особито домаће не промишља, одрекао се в 
, да га Светозар свакојако умирује, али ко ће Срдана умирити.{S} Назарени га знају, па се побој 
ви нашој, што би могло да престане, али ко то изазва поред сребрне венчане круне и златне, порф 
спеју и не могу доспети свако вече, али ко год може, тај одлази.</p> <p>И Лазар се кренуо с Бор 
/p> <p>Он у место да стане, пожури; али ко је још утекао од ђавола?</p> <p>Сустиже га. „Шта беж 
е масла, тај мора млеко да — бије.“ Али ко ће да бије тако мало дете?!{S} Не могу, тешко ми је. 
цркви и да не мисли на Бога.</p> <p>Али ко је на то пазио?{S} По најмање чича Срдан, који је по 
почиње.{S} У оној гунгули може говорити ко шта воли, стражари пазе једино на то, да се том прил 
 идеш, не смеш да идеш.{S} И ви кад вам ко скриви и истерате га, немилостиви сте и не примате г 
бодно.“</p> <p>„Ми се радујемо, кад нам ко дође“. вели Мирко, „а још већма се радујемо, ако се  
 ти њега на просто српски:{S} Зна ли он ко су то „Бугери“, и одмах ће ти казати.“</p> <p>„3ар Б 
, дабогме оном, који више плати.{S} Ако ко умре, долази опет — трговина; новац ће пресудити, хо 
сти, своје приповетке, <pb n="86" /> но ко се год начита тих приповедака, па се такне душе прип 
ата, слатка, као да је од шећера.{S} Но ко јој боље завири у то лепо лице, може опазити трагове 
е на продају.{S} Не купује је нико, јер ко нема живине, томе богме не стиже новац ни за крмачу. 
ознала, да се Назарени не бране, кад их ко нападне.{S} Можеш их тући, можеш чинити с њима што х 
="chapter" xml:id="SRP18966_C13"> <head>Ко је крив Назаренству?</head> <p>Освануо је леп јесењи 
је реч о крштењу?{S} Ево за што.</p> <p>Ко год је прочитао испит Варварин и буде прочитао ток њ 
 <l>Колико си имала швалера?</l> <l>Кол’ко има на голубу перја</l> <l>Толико сам имала швалера. 
ује.“ А Лазару не изгледа ствар чиста. „Ко је доказао, да се оне опијају?{S} Жене старе мало се 
ли се сад то лице намргодило.{S} Каже: „Ко год мисли да су Назарени пали као у зиму снег и да ћ 
амо му не попуштајте; проћи ће.“ Каже: „Ко хоће да добије масла, тај мора млеко да — бије.“ Али 
о <pb n="148" /> разумети.{S} Он каже: „Ко сади виноград, а од плода његова да не једе?{S} Ко п 
поведа: „Не уби“.{S} Христос је казао: „Ко нож трза, од њега ће и погинути“.</p> <p>Но не остад 
 на Исуса Христа.{S} Христос је казао: „Ко потеже оружје, од оружја ће и погинути“.</p> <p>Сад  
ед цареве војске, само кажи:{S} Хоћу.“ „Ко хоће да граби девојку“, каже она, „не пита је, да ли 
вић је увређено плануо. „Ако је“, вели „ко сто пута паор, толико мора знати и може знати, да шт 
о, једва приметно, она се трже.</p> <p>„Ко је?“</p> <p>„Ја, отвори...“</p> <p>Али то Боривоје н 
 очи.</p> <p>Боривоје се збуни.</p> <p>„Ко сам ја?“ — пита он, а њено узбуђење прешло је већ на 
а и матер, па да иде за мужем.“</p> <p>„Ко ти је муж?“</p> <p>„Ево га!“ и она показа на Гигу, к 
а му обично препоруче девојку.“</p> <p>„Ко?“ пита Јулка.</p> <p>„Па старији људи.“</p> <p>„А шт 
њега и остави га.</p> <p>Дошла је и она кобна недеља, кад ће Јовић и другови предложити друштву 
вуда је истицао себе, а своје предавање ковао је доцније у звезде.{S} О предавању својих другов 
док се не расхлади или га пак сврха.{S} Ковач Шандор друкчије ради.{S} Док је још гвожђе на ват 
ио“, рече друга подсмешљиво, „али му је ковач Шандор отео речи из уста.{S} И он држи, да су жен 
> Ту је ратарка и попадија, ту доктор и ковач, ту неколико гостију са стране, па и госпођа Здра 
 и тај рок је кратак.{S} Ето га, Шандор ковач само за то није дошао у наше јато нити хоће да ид 
следују примеру проте Папића.{S} Шандор ковач застаде код врата и рече доста гласно: „Таман, св 
е свештеници, за њима остали.{S} Шандор ковач је последњи.{S} Он је управо хтео већ да се врати 
ача чак и над апостолом Павлом — Шандор ковач седео је на коли поред жене.{S} Он се оног јутра, 
аврши.</p> <p>Него се после тога Шандор ковач баш показао.{S} Каже: „Ако ћемо метнути руку на с 
оје како, да се и опет не истаче Шандор ковач.{S} Кад виде, како се госпођа Здравковићка устума 
ек долазе „верни“, па од некуд и Шандор ковач.{S} Да је хтео, могао је и он доћи с осталима, ал 
и би им у свему на руци.“</p> <p>Шандор ковач га прекиде. „Да богме,“ каже, „знамо се већ.{S} О 
>„Анархист“, рече друга.</p> <p>„Шандор ковач“, рече трећа.</p> <p>Миловић се задовољно смешио. 
 околине, ту су учитељи, ту трговци, ту ковач Шандор, а има и неколико ратара.{S} Врх тога је т 
е баш у време.{S} У Лазаревцу имамо два ковача, Шандора и Тану.{S} Кад Тана греје гвожђе на ват 
е три недеље уписало је то пиле Шандора ковача у друштво добрих људи и он је сад тако миран и к 
један глас, „ви превазилазите и Шандора ковача.{S} Па за што бар то нисте казали јавно, да вас  
ршио и нико није задовољан осим Шандора ковача.{S} Само кад му је дао Бог, да мога оним варошки 
 те занесен неприликама стављао Шандора ковача чак и над апостолом Павлом — Шандор ковач седео  
 натарош строго, „сад нисмо пред твојом ковачницом.“ И он продужи даље, али га нису слушали одв 
 тим би крај предавању.{S} Нико Шандору ковачу ни речи, као да су пречули.</p> <p>Кад су се раз 
о вихор у њу, те врти свакојаке мисли у ковитлац.{S} Та, то и нису праве мисли.{S} То је нешто  
сиромахе, него што беше лупеж и имађаше ковчежић и носаше, што се меташе у њ</hi>... „Био је да 
нису питали, но је морала поћи за оног, ког јој наменуше старији.{S} То је било насиље на срце  
мају апостола, као ни једног другог.{S} Ког он обрати, тај је обраћен, а што им он поручи и пре 
богме, ти нит што знаш, нит видиш.{S} А ког ћеш беса и видети, кад се не мичеш из кошаре, но за 
во из душе, „ви сте гледали муке онога, кога сам ја убила, ви сте слушали о мени само зло и сра 
здражења, да то откуцне и у крви онога, кога носите у утроби?{S} Зар хоћете да донесете дете на 
ожја мојега, — ви осрамотисте сиромака, кога је изабрао Бог, да буде наследник царства божјег.“ 
и већ наговешћивао, нека остави човека, кога мрзи, боље је и тако, него у свађи.{S} Нудио сам ј 
м, сети се Господа нашега Исуса Христа, кога је сотона извео на брдо и показао му оданде красот 
гледала у Боривоја.{S} То је прави роб, кога је видела у животу. „Неће нас убити?“ питала је.</ 
 тако је доспео у затвор Лазар Ненадов, кога су бабе његова села подругљиво прозвале „назаренск 
 то јој је време поручио брат — једини, кога је имала — да дође и подели с њим оно мало, што је 
 је нови прота врло оштро. (Онај стари, кога ми познајемо умр’о је).{S} Каже: „Запамтите, свешт 
кву ствар.{S} Од куд се ја могу сетити, кога сам све у крчми са бирташем Симом опио и преварио  
ко бива код нас крштење, зна само онај, кога крсте.{S} Други то не може докучити.“</p> <p>Ни је 
 сретати у овој приповеци, — он је тај, кога су прозвали „назаренски владика“.</p> <p>Срдан Нен 
а развиђава.{S} Изгледа себи као човек, кога хоће да прободу, а он се не <pb n="159" /> миче.{S 
оворим још коју реч с нашим пријатељем, кога тако одавна чекамо“.</p> </div> <div type="chapter 
он чита, говори Исус народу, онај Исус, кога су људи распели као <hi>опасног бунџију</hi>:</p>  
ослуша старије, јер <hi>млађи не знају, кога треба волети</hi>.{S} Како се треба женити и удава 
ног тужиоца).{S} Тамо му је и бранилац, кога је поставио суд, па хоће да се разговара с њим.{S} 
аћи његови...“ Ето дакле, тај расцеп са кога нас тужите, потребан је за спасеније људства...“ Т 
ћ доста учинио за ствар назаренску и од кога Назарени још више очекују.</p> <p>Назаренска скупш 
ола по варошког лекара, оног истог, код кога је била пре годину дана с мужем.{S} Лекар је дуго  
рило, очи су јој наводњене као небо, из кога хоће да пљусне киша, ади још не пада.{S} Осећа, да 
она и човек јој обрадовали више свега и кога су они доцније крстили: — Боривоје.</p> <p>Одмах д 
ли Стевана, с којим сам био код оваца и кога је нестало, него сам га убио ја...{S} Кад су вуци  
а узе добар дреновац, те није гледао ни кога удара, ни где удара, ни колико пута удара; доста т 
са своја пред олтаром, као онај Фарисеј кога је осудио Христос...“</p> <p>За тим је представио  
о могуће зло, само није никад наговарао кога од омладине, да се жени и удаје, а данас се даде у 
 унутрашњост изгледа му као поље, преко кога је прешла бура...{S} Сећа се као иза неког маглови 
ичност <pb n="161" /> нађе одговора. „У кога има љубави“, каже он, „еванђеоске љубави, тај ће д 
разгласите и осталима.{S} Можда има још кога, који није платио — „беду“.<ref target="#SRP18966_ 
Али она није онда пазила на то.</p> <p>„Кога ћемо да питамо?“ вели Славна.</p> <p>Јулка је брзо 
-три Назарена, а тамо је и тетка Стана, код које су Боривојева деца, те је обећао, да ће сваких 
е из Јовине собе.{S} У дубини дворишта, код врата, кроз која се улази у скупштину, стоји около  
ти кола по варошког лекара, оног истог, код кога је била пре годину дана с мужем.{S} Лекар је д 
р јој је саветовао, да га пошље у поље, код оваца.{S} Каже: „Боривоје се сад каје, гризе се, ст 
смо ти ми Срби народ, да Бог сачува.{S} Код нас и свиње више поједу шљива но ми.{S} Ако и спрем 
оме је сав зачетак у вашим навикама.{S} Код вас нит момци, нит девојке мисле на душу, но само н 
м те.“ И скоро да је изгура на поље.{S} Код врата застаде баба Стака и <pb n="138" /> врати се. 
 а да најпре жена не оде у Назарене.{S} Код нас је до душе први поверио Мирко, али после њега о 
 уздахну), био сам веома рђав човек.{S} Код мене је био обичај, кад одем на вашар или ма где на 
скупштине, повео је два госта собом.{S} Код куће у један мах прође кроз кујну и осети, где се з 
аспитивао сам се ја то врло потанко.{S} Код калуђера се такав пост по себи разуме.“</p> <p>Јулк 
бити псето.{S} Оно је свето код њих.{S} Код нас је грдна грехота убити ласту.{S} Шваба не дира  
 је хтела да учини и она.{S} Али не:{S} Код ње је то био обичај.{S} Она више од годину дана вод 
рупнијим стварима мора бити бранилац, а код тебе се не тиче месец два дана, него ту игра глава. 
отребно“.{S} А странцу кажу: „Како бива код нас крштење, зна само онај, кога крсте.{S} Други то 
 с Јовом Тиминим, који је био пре слуга код њега.{S} Кад Јова нешто рече, он се осу на њега: „Ш 
аба Стака повери.{S} Она је опазила, да код њих није све у реду, запиње негде, али није могла д 
е почети ви учењаци, који сте били онда код Малића на вечери?{S} Ваш доктор, који вас лечи и пр 
а ти крха врат?!{S} Зар ја нисам бивала код покојнице и видела, да је у ње било баш лепих и врс 
та, е би била боље чинила, да је остала код куће; но доцне.{S} Приспела је полумртва до адвокат 
 лен, зао и пијаница.{S} Нада је радила код њега као црв, била ваљана у сваком погледу, а опет  
?{S} Муж!?“ виче чича Срдан. „Тога нема код нас!{S} Ти си блудница, јер живиш невенчана.{S} Ти  
 Јулка. „Да ме Бог сачува да будем кума код вас Назарена.{S} Пре три недеље сам крстила малу Де 
 ви, учени доктори, он ће тражити спаса код назаренских баба.“</p> <p>Но какав је тај лек?{S} С 
а усрећи — дететом.{S} И док се парница код суда једва кретала, донде су сплетке и оговарања <p 
а наста после првих речи ћутање.{S} Кад код нас запне говор, лако је.{S} Одмах ће једно ма које 
м, а њега прође као муња и запита: „Кад код вас свештенство није тајна, не може еванђеље пропов 
 које доје децу, а не могу да их оставе код куће.{S} Прозори те собе су отворени, те се и из ње 
о су с њиме у друштву женскиње, застаде код школских врата и понуди им првенство.</p> <pb n="11 
у проте Папића.{S} Шандор ковач застаде код врата и рече доста гласно: „Таман, свештеници ће му 
н на дану никад не виђа; опазио је, где код њих освану неки свињи, који нису замркли, а њему се 
ја је пустио Лазара на слободу, да буде код куће, док му не стигне суд.</p> <p>Лазар се вратио  
вран је увек умео удесити, да и он буде код свог укућана, кад се једе печење.{S} Талијан шта ће 
S} Не таји, но јавно исповеда, каква је код ње ствар.{S} Гризе је савест, мучи је њена лакомисл 
 као што данас чине Назарени, и тога је код нас било, то је наше, то није Шваба измислио.{S} Шв 
еду о ускакању код Срба.{S} Каже, да је код Срба у старије време било женско без сваког права.{ 
о што господа варошани не знају, шта је код њих код куће.{S} У вароши, где живи господин предго 
и из Срема укопаше га.</p> <p>Од сад је код Назарена ишло све већма низбрдице.{S} Тома је био п 
аче и неће да руча.{S} Каже ми: „Сад је код мог бабе прасе, па свакојаке ђаконије, мушкацоне, п 
 писмено, бар у прво време не.{S} Он је код оваца научио да рачуна из главе, и то добро, па му  
и досуђују...{S} Суд добрих људи био је код нас Словена још пре Христа, постоји још и данас где 
ћу, леле мене, ја жена?{S} Знаш како је код нас:{S} Нека је мушки мали као напрстак, опет је му 
и и смрт.</head> <p>За то време ишло је код Назарена по старом.{S} И они су се множили, те је и 
зика, позориште, лепа књижевност, то је код њих грех, остало је луксуз.{S} Моли се Богу, ради з 
, што зажели, па ма пропао.{S} И што је код мушког пушење, то је за женску накит.{S} Којој је т 
ожић, ми се спремисмо сиромашки, јер је код нас сиротиња.{S} Она се онда заплаче и неће да руча 
/p> <p>„Онде је само тело, прах, дух је код Бога“, рече свекрва место сина. „Бог га је одазвао  
едате?{S} Колико је ваљаних, који стоје код вас на пољу, а колико их је неваљалих, а први су ме 
 жене, него на жене, које су се затекле код наших људи, а држе се старе вере.{S} Има и међу њим 
стати, али не мога.{S} Лежао јој и даље код ногу, непомично.{S} Само кад и кад шапне: „Удесићу  
 траже лекарске помоћи.{S} Јако умирање код њих долази понајвише из њихова болесног, грозничаво 
Одмах ћу рећи.</p> <p>Како бива крштење код Назарена, то они таје не само пред странима, него и 
о разговара с она два друга; разбира се код њих о овом и оном, па излази и у авлију да шета, ка 
м и овде у сваком добру.“</p> <p>Кад се код Назарена састану мушко и женско, врло се радо једно 
лавна: „Јелте, Боривоје“, пита, „кад се код вас тек зрели и одрасли крсте, колико им је година, 
ion" /> <p>Сутра дан по подне састао се код Лазара назаренски одбор.{S} Ту је Мирко, ту Тома, т 
не се упутио у Лазаревац.{S} Извинио се код својих Назарена, што неће доћи оног вечера на зајед 
“.</p> <p>Девојке се стресоше. „Тако се код нас иде на погреб“ каже Јованка.</p> <p>„Па да ли б 
Ох, да је икако могуће, да га поучавате код куће, да се не квари тако много од оне друге деце.“ 
етнија“).</p> <pb n="124" /> <p>„Видите код нас пре није било, да човек прође с колима поред пу 
е најслађи комад, девојку, и пијанке ће код њега нестати, као да си је руком однео“.</p> <p>Заи 
купштини, али до сутра пред вече остаће код мене.{S} Сутра ћемо се за дана и тако састати, па ћ 
г удара не руши.{S} Али ова истина беше код Назарена за сад још — под земљом.</p> <p>У овај мах 
старост имао око четири стотине њих.“ И код тих речи погледа на Лазара тако враголасто, као да  
 Налазила је мира само у скупштини, а и код куће по ваздан капа над св. писмом и мучи се да раз 
 са стране одводе к себи на ручак, па и код Томе их је у таквим приликама било и по двоје, трој 
нај, према вашем малом броју доста је и код вас велики — покор.{S} Данас вас је мало и лакше се 
е се село ужурбало, па су се ужурбали и код чича-Срдана.{S} Није никоме у кући до славе, али се 
1" /> на дела од нас.{S} Тако је било и код нас у прво апостолско време.{S} Но наравно, тако је 
хтеде да уђе набељена у цркву, заустави код врата и рече јој: „Уми се најпре, ћерко; овде ти бе 
чним животом.{S} И мушко и женско тражи код нас побожна, верна друга, па ће у томе најрадије по 
 у крчму.{S} Они остали су мирно остали код куће и место да су се опијали из чаше, они су се оп 
браћи код куће, да ће сутра у вече бити код њих у скупштини, али до сутра пред вече остаће код  
.</p> <p>„Отац је казао, да ћете радити код нас, докле вам год не изиђе време.{S} Па, овај, хте 
ванка. „То је роб.{S} Он ће увек радити код нас, кад год буде посла.“</p> <p>Јулка је и зачуђен 
иком.</p> <p>„Хоћете ли још дуго радити код нас?“ пита га Јованка по уговореном реду.</p> <p>„Д 
 њега.{S} Тога вечера били су сви гости код поп-Светозара на вечери и наздрављали су до по ноћи 
Боривоје“, вели Лазар, „обећао је браћи код куће, да ће сутра у вече бити код њих у скупштини,  
 га, па су тако и причали осталој браћи код куће. „Сиромах Боривоје!{S} Поплашили се коњи и он  
> <p>Бити „на зими“ и „назепсти“, значи код Назарена од прилике оно исто, што значи код нас:{S} 
"SRP18966_N2"> <p>Платити „беду“, значи код Назарена платити парохијал.{S} Они су дужни да плаћ 
Назарена од прилике оно исто, што значи код нас:{S} Бити на кривом путу, залутати.</p> <p>„Како 
јем вина, исто онако, као што је обичај код Реформата, Калвина.</p> <p>Кад је све свршено, браћ 
шта ћу онда ја?“ пита очајно и паде јој код ногу...{S} Сети се оног првог састанка, кад га је о 
зиних усана.{S} Само штета, што тај лек код закорела пијанице помаже највише 6 недеља, па онда  
>„Одмах ћу ти казати.{S} Ето, да почнем код најмање ситнице, луле.{S} Не могу је оставити.{S} А 
Сећате ли се, кад сам оно била с Владом код вас?{S} Може ли то бити, да је ондашња моја успаљен 
пасти, ако мислиш с неба па у ребра као код мене.{S} Кад хоћеш да је ухватиш, њу мораш заплести 
де се у свем свету толико не поједе као код нас.{S} Сва јела, која год познајемо, скувамо на је 
 песма и молитва.</p> <p>Молитва је као код Калвина <hi>слободна</hi>; онај, који чита молитву, 
ри у један глас.</p> <p>„У нас није као код вас, да се угађа сотони, нити се чини оно, што расп 
с“, каже Боривоје, „не бива крштење као код вас, но онако, како је Христос оставио.{S} Ми се кр 
ињу што саме...“</p> <p>„Па јеси ли био код Јовића?“ пита га Светозар.</p> <p>„Био сам.“</p> <p 
 вуци растргли Стевана, с којим сам био код оваца и кога је нестало, него сам га убио ја...{S}  
тигла казна. „Ја сам, господине, служио код вас, па знам какав је оно дух, који је на вами“, ве 
а војска.</head> <p>Док је овако бивало код Назарена, на другој страни нису спавали.{S} Чинили  
нас лепо у Назарена, све је то пре било код нас, ама све, чак су и црквене општине узајмљивале  
а бациш оно одело, које се онда затекло код тебе, али ти то одело и сувише чуваш и цениш.{S} У  
ебе и да те питам:{S} А како ли је тамо код вас?{S} Је ли и тамо све злато, што блиста?{S} Него 
его ћемо да се поразговоримо као да смо код куће.{S} Школска је зграда највећа, за то смо дошли 
о, шта да му каже.{S} Тако је то обично код људи, који једва чекају, да се састану и наразговар 
елики грех убити псето.{S} Оно је свето код њих.{S} Код нас је грдна грехота убити ласту.{S} Шв 
учинити с бојем“, каже лекар. „Нарочито код мала детета је то грехота.{S} Оно не може ни да схв 
„здрав је као дрен, него је друго нешто код њега, што ми задаје крупне бриге.“</p> <p>„Да чујем 
ало Назаренци.</p> <p>„Је ли брат Лазар код куће?“</p> <p>„На њиви је.“</p> <p>Боривоје није зн 
о си нам потребан,“ каже му Лазар, „јер код нас само што не долази до крви.{S} Све је сад у сел 
азивао и господину епископу, кад су вас код њега оцрњивали.“</p> <p>Да богме, заборавио је, да  
</p> <p>„Код нас је пре било, као данас код Назарена:{S} Састану се свештеник и два три човека, 
Година, она опет плаче.{S} Каже: „Данас код мог бабе има још увек прасећа печења од Божића, зат 
ога оца“.</p> <p>Од ото доба наста обрт код Боривоја.{S} Безазленост ишчезну са лица његова, де 
аде у проводаџилук.</p> <p>„Кад смо већ код тога посла“, каже, „ја мислим, да би Влада Милин и  
амјан и — дим.{S} Они, који проповедају код вас закон, најмање га чине.“</p> <p>„Имаш у многоме 
се ослободи.{S} Он је још увек на послу код Јелачићевих, где се научише на њега и заволеше га с 
е у себи: „Жена и мачка треба да остану код куће, а не да буду у свакој чорби мирођија.“</p> <p 
а и оплаче...{S} Сад је не виђа доколну код куће, јер недељом по подне је у друштву добрих људи 
а суду изговорио лепу беседу о ускакању код Срба.{S} Каже, да је код Срба у старије време било  
note xml:id="SRP18966_N7"> <p>О крштењу код Назарена није нигде писано; свуда се наводи само та 
пита она. „Јесте ли затекли све на миру код куће?“</p> <p>„Децу сам оставио здраву, а затекао с 
хе, па макар се молио или у Боривојевцу код оног зеленог крста на раскршћу или у Јерусалиму на  
спода варошани не знају, шта је код њих код куће.{S} У вароши, где живи господин предговорник,  
тва.“</p> <p>Лазар је у свом тумачењу, (код нас би се то казало придика) напао све оне цркве, г 
рен у месту, иначе имућан газда.</p> <p>Код брат-Томе је друкчија ствар.{S} Брат Тома је од пам 
еку, до ли да га ухвати за прса.</p> <p>Код Милеве се опет искупиле жене.{S} Жале је и теше, бл 
 да може после тим лакше красти.</p> <p>Код Назарена је обичај, да своје госте са стране одводе 
иде, јер хвала Богу нисмо Турци.</p> <p>Код Лазара је помогао наведени лек месец дана, па онда  
рате мој драги“, вели лекар Светозару, „код моје жене ћеш извесно пропасти, ако мислиш с неба п 
ртваце као и други људи?“ пита Славна. „Код вас је све, ама све друкчије“.</p> <p>„Ми“ каже Бор 
<p>„У нас нема попова“, каже Боривоје. „Код нас ма који од верних устане у скупштини, чита моли 
а буде врло опасан противник.{S} Каже: „Код пушења је друга ствар.{S} Ја сматрам пушење као про 
} И адвоката је Шваба измислио.</p> <p>„Код нас је пре било, као данас код Назарена:{S} Састану 
 онаке клипане око крстионице!“</p> <p>„Код нас“, каже Боривоје, „не бива крштење као код вас,  
да је свети дух сишао на мене.“</p> <p>„Код вас може читати еванђеље и бити попа и жена, јелте? 
као ви.“</p> <p>„Како на силу?“</p> <p>„Код вас, чим се роди дете, носе га попу и крсте га на с 
јео.“ А Талијанка онда истури пред њега кожу некаквог црног мачка. „Кад ти је баш тако пријало“ 
ј није могао да држи краве, но је музао козу, а данас их има двадесет и четир, па сви држе и по 
чу Боривоје, да је оно „бугерска вера“, која му се почела допадати, мало је охладнио.{S} Истина 
до.</p> <p>„Свештенство није она снага, која беше пре.{S} Ви сте ту снагу потисли, па сте онда  
ом очајању; у њему је сад она енергија, која овлада њиме, кад се решио, да иде у Јерусалим, те  
RP18966_N5" /> Има и напред места нека, која су врло дивна!{S} Слушајте само. „Отела си ми срце 
не две године дана изиђе из ње девојка, која је за своје године много читала и много мислила.</ 
му је кржљава и душа.{S} Као оно биљка, која никне под каквим опалим зидом, где је не негује ни 
“</p> <p>Милева се исправила као мачка, која хоће да се брани.{S} Слутила је зар какав напад и  
 и свега света за сва моја грешна дела, која сам у животу своме починио, а не смем Господе да т 
утами дошле су Боривоју као три анђела, која су сишла на земљу, па се окаменила.</p> <p>А да је 
ико не поједе као код нас.{S} Сва јела, која год познајемо, скувамо на једаред, само ако имамо. 
S} За сад пазите, да му не дајете јела, која су одвише снажна.{S} Но збиља, да покушам нешто.“< 
 ако ће нестати“.</p> <p>Љубав је била, која је подсетила и Боривоја на ове еванђелске речи и о 
бновити на покајање</hi>.{S} Јер земља, која износи трње и чичак, непотребна је, која се најпос 
м о Св. Гори, Јерусалиму и оним чудима, која бивају на гробу Христову.{S} Приповедао је, како н 
ом испомагању њиховом, о добрим делима, која се тамо траже и без којих човек не може бити Назар 
а, што се у оно доба нађе уз њега жена, која није дала, да му бол пређе у очајање.{S} После нек 
неки бележник, он саставља сва писмена, која иду на страну.</p> <p>Брат Мирко је као неки изузе 
а.{S} Чича-Срданова домаћица је једина, која се све нешто нада.{S} Њено материнско срце говори  
 има по црквама златна и сребрна круна, која се натиче младенцима на главу; златна, дабогме оно 
ли је тим више говорила њена сусеткиња, која се случајно десила онде.</p> <p>„Шта ће ти рећи чо 
/p> <p>И сад од једном оживе и Варвара, која је за све време мирно, непомично седела уз Боривој 
е вашар“, те их повија, и онда не пита, која је његова, него удара од реда.{S} Жена му је на по 
брзо сазнао из св. писма сва она места, која најбоље растуже, распале и прилепе се за душу чове 
њој су говорили, да је она у души иста, која је била и пре; тврдили су, да је њен плач био коме 
 рече ни речи...{S} Њена мати, удовица, која је прва поверила, па одмамила и кћер тамо, одговор 
о право, које му даје српска пословица, која каже:{S} Мера му стреја, рок му Ђурђев дан.</p> <p 
оја износи трње и чичак, непотребна је, која се најпосле сажеже...“</p> </div> <div type="chapt 
ледња сенка неке тајанствене романтике, која га је донде окружавала, паде с њега.{S} Он не би б 
му, да има вере хришћанске, назаренске, која му отвара не само врата цркве, но му даје и уверењ 
твеност, која привлачи.{S} Из полутаме, која многима тако годи, изиђе и Назаренство на сунце и  
и га остављаш, бежиш као пацов из куће, која хоће да се сруши, у место да будеш човек, па да по 
човек.{S} Бивало је увек неваљале деце, која су поткрадала очеве, али овако што ратарски син јо 
н то већ и по стоти пут предочи Рахили, која је од удаје Варварине становала у његовој кући. <p 
ликана је моја покојна жена и моја кћи, која је далеко од мене.{S} Ја гледам у ту слику, лакше  
, да то твоје одело не приличи девојци, која хоће да украшава срце своје.{S} Истина, кад си сту 
ам противан томе, ја се држим оне речи, која вели:{S} Кад бијеш жену, једног ђавола истерујеш и 
о, прегледно и неком фанатичном ватром, која је заносила.{S} Истина, он се трудио да изгледа ми 
то ју је увек умиривало.{S} Она страст, која је буктила у њојзи и коју пре никако није могла уг 
убила драж, изгубила ону тајанственост, која привлачи.{S} Из полутаме, која многима тако годи,  
 је, то је тек слама, младићка бујност, која гори на површини, а кад се та угаси, онда ће се те 
раву крв, поштено име, спрему за борбу, која их чека у животу. „Пазите“, рече на послетку, „да  
— јесење.{S} Лазару дође мисао у главу, која му до сада још никад не дође.{S} Како то, да изиђе 
хтео или није смео да погледа у Милеву, која му је стојала за леђима.{S} Тек кад чу, њене речи, 
елентије показао Боривоју нову молитву, која је нађена на плочи гроба Христова и која се зове:  
 циљао на Назарене и ону сокачку грају, која се дигла против њих.{S} Тако се не може више.{S} Б 
 да ли да га питају, како да га питају, која ће ићи напред и прва га ословити, па на послетку у 
ом на главну заповед, на заповед божју, која се не може криво тумачити и која вели: „Поштуј оца 
 женске, велики котао воде.{S} И сваку, која хтеде да уђе набељена у цркву, заустави код врата  
ви, он је о тој теми изговорио придику, која беше најдивнија од свију његових дотадашњих придик 
ере!“ вели Лазару и пружи му меку руку, која није била увијена у рукавицу као у оних осталих го 
та ако се Рахила неће наћи у том послу, која ће.</p> <p>„Него“, каже она, „волела би, да он ова 
еници и успаљенице.</head> <p>У недељу, која је ишла, нису Назарени из Боривојевца отишли у Лаз 
х свети“, рече у себи.</p> <p>У недељу, која је ишла, читао је еванђеље по Луци, глава XIX. сти 
, тумачити еванђеље и изговарати песму, која ће се певати.{S} Оваку молитву чине Назарени не са 
је у ону прашину <pb n="4" /> на друму, која се ваљала све ближе и ближе.{S} За мало, и та праш 
показао брат Лазар и ону последњу рану, која је јела моју душу.{S} Било ми је лакше за ово посл 
, да Тома оговара мртву жену и то жену, која је била њихова пријатељица — Назаренка.</p> <p>И с 
ену, а најлакше преварити болесну жену, која је далеко оданде; али нека њу, баба Језекиљу, поку 
ше, али мила слика, што ме сећа на ону, која ми беше веран друг и на дете, које сам родио, а са 
, да је јавно изобличи у скупштини, њу, која је св. писмо држала у руци, као што држе успаљениц 
ихову мир, те разгонио ону црну слутњу, која беше по њима попала.{S} Домаћица је јецала од радо 
ио Лазар веру назаренску као прву веру, која је озидана на св. писму и која тражи <pb n="142" / 
рата, нађе у дворишту децу, своју децу, која га дочекаше неописаном радошћу. <pb n="92" /> Тамо 
је из анђеоских <pb n="73" /> уста реч, која га не осуђује одвише, али је изостала та реч.{S} Г 
те челу и прекрстите се; ону опору реч, која вам је на уснама, прогутајте и приправите усне на  
лка.{S} Каква је то вера, <pb n="74" /> која забрањује пушити.{S} Зна она, да пуши свакојака ве 
аже: „Нећу“, а то је девојачко хоћу.{S} Која девојка тако поступа, а тако је поступила Милева С 
 У његову плану нема, да ће проћи онуда која жена и насмешити се одоздоле на зидара или му рећи 
о жена“.</p> <p>„Која жена?“</p> <p>„Ма која, јер ето видите, каква је ствар.{S} Зидају кућу и  
дрвета у шуми наше покварености, дрвета која су још из далека на видику.{S} У тамници видиш так 
.{S} У дубини дворишта, код врата, кроз која се улази у скупштину, стоји около 20 особа, које м 
 <p>„Шта неће?{S} Хоће, Бога ми хоће, и која жена неће тући мужа, само ако може.{S} Жене су, ки 
ола невенчану и однеси ме у мрак“.{S} И која ће девојка рећи то?{S} Она у смеју и шали каже: „Н 
оја је нађена на плочи гроба Христова и која се зове: „Молитва Грешника”, а сваки прави хришћан 
дина и која је била једноме мужу жена и која има ^сведочанство у добрим делима, ако је децу одг 
 се не прима млађа од шездесет година и која је била једноме мужу жена и која има ^сведочанство 
 и педагози тек у новије доба изрекли и која гласи:{S} Да се васпитање детета почиње још у утро 
божју, која се не може криво тумачити и која вели: „Поштуј оца твога и матер твоју, да сретан б 
ву веру, која је озидана на св. писму и која тражи <pb n="142" /> и дела, а не само речи, јер и 
а у кошари, при затворени врати.{S} Али која вајда и то, кад нема ноћи, а да га ђаво не искушав 
ек, не као свештеник.{S} Можда ће пасти која реч из уста мојих, коју ја као свештеник не бих тр 
а.{S} Сотона га још увек искушава, мало која недеља, а да му не дође у главу по која неупутна м 
о је српска кућа, каква треба да је, но која се међу хиљадом осталих изгубила:{S} Није упадала  
која недеља, а да му не дође у главу по која неупутна мисао; његова душа није још доста мирна.{ 
ало му је, као да је кроз ону црну ноћ (која до пре обузимаше његову душу) опазио светао пут, к 
ђо, није мерник крив, но жена“.</p> <p>„Која жена?“</p> <p>„Ма која, јер ето видите, каква је с 
pb n="81" /> књижица (већином придика), које му је донео Лазар.{S} А уз то је највећи труд пола 
лази у скупштину, стоји около 20 особа, које мушких, које женских.{S} Вече је тихо и видно, те  
их се и опет упрљао.{S} И Спаса и Јова, које ми показујеш као пример, и данас се не грозе псовк 
ми чешће на савет, које због вртарства, које због пчеларства, то су врло згодни људи за наше др 
ушити сузе.{S} Соба је пуна Назаренака, које прате сваки покрет њен.{S} Они јастуци су већ мекш 
а прочитао.{S} Оне речи апостола Павла, које си данас навео, да се треба клонити зађевица о црк 
д прође четрнаест дана, те дође недеља, које му је требало ићи у Лазаревац на скупштину, где ће 
</p> <p>Напоменуо сам већ, да у собама, које иду на улицу, стоји Јова Пајинов.{S} Јова је по за 
, да чујем ваш суд о оним приповеткама, које сам вам ја дала“.</p> <p>„О приповеткама С. В. П.? 
рим делима, као што се пристоји женама, које се обећавају у побожности.{S} Жена на миру да се у 
а.{S} Кукољ на њиви могла је које сама, које туђом помоћи поплевити, али Боривоја не мога испра 
же проћи, па и вековати.{S} Али их има, које не дају човеку живети.{S} Језичне су, па грде, сра 
х шара или шаренила, то је на стварима, које су се затекле из старина.</p> <p>„С пута сте“, каж 
мачу.{S} Отвори другу страну св. писма, које ти је у рукама и тамо ћеш наћи у књизи проповедник 
оривоје је лежао неколико дана од рана, које је задобио, а кад се придигао, мати га преклињаше, 
 И доиста између оно 30 до 40 женскиња, које беху данас у назаренској скупштини и које су већин 
обро знате, како је са оним зрном жита, које баците у земљу.{S} Зар је по то зрно све једно, хо 
... <pb n="199" /> Око њега стоје деца, које нити је васпитао нити им је што оставио, до ли отр 
уба.{S} Ја сам као оне назаренске бабе, које чекају да наврше седемдесет пету, па тек онда да с 
ика калвинских, али сам слушао и такве, које су „наши назаренски пророци“ сами саставили, дотер 
Човек ретко, врло ретко провиди вигове, које му подмеће женска; али кад их једном прозре, он је 
 претрпати.{S} Голе њиве чича-Срданове, које беху до пре најбоље сређене, сада су вапиле на неб 
екну и склопе руке.{S} Две три молитве, које сам у назаренским скупштинама слушао, очигледно су 
на предавања наших учених људи и књиге, које они писаше, прогласише као једини пут, који води п 
о те хладне цигље расхлађују босе ноге, које горе као да су усијане.{S} Дуго се мучила, док је  
поболела кукавица, угушише је оне сузе, које је задржавала и које јој не дадосте ви, кратковиди 
нутку прескочио је био две-три скамије, које се поломише; оборио је неколико жена и у пуном сми 
није ни опазио.{S} Одвукао се на даске, које тамо замењују кревет и остао непомичан.</p> <p>„Да 
 одела?{S} Погледајте на птице небеске, које ни жању ни сабирају у житнице, а отац небески хран 
омине.{S} Пред њима су ишле две женске, које их дочекаше у дворишту. „Ово је, брате Боривоје, м 
Не тужим се на наше жене, него на жене, које су се затекле код наших људи, а држе се старе вере 
{S} У осталом оне две-три старије жене, које су имали, биле су једине „верне“ у пуном смислу те 
 скупштину.{S} То је место за оне жене, које доје децу, а не могу да их оставе код куће.{S} Про 
крва њена и изиђе на поље.</p> <p>Жене, које осташе у соби, вртиле су главом.{S} Свака је у себ 
е параграфе нашег друштва, то јест оне, које се односе на нашу мушку уздржљивост и наше мушке д 
ти пушење?{S} Пушење је невино уживање, које не шкоди никоме, као што никоме не шкоди ни то, ак 
се наш свет интересује за важно питање, које се у овом роману расправља.{S} То се интересовање  
но — јад, несрећу.{S} Ово грозно стање, које не може дуго трајати, изазвало је два протеста, дв 
 коштицама?{S} Оне намирисане женскиње, које смо виђали у селу?{S} Јесу ли то те, које треба по 
Само су то биле лепе крпе, сјајне крпе, које су јој тако добро стојале.</p> <p>Светозар је прид 
је смо виђали у селу?{S} Јесу ли то те, које треба по твом наговештају да се удају само за члан 
ону, која ми беше веран друг и на дете, које сам родио, а сад је далеко од мене.{S} А крст је в 
 ни сам; изгубио се; заишао је у улице, које не познаје.{S} И дуго мора да је ишао, дуго, јер к 
је ћутао и пажљиво посматрао невинашце, које се управо рећи разбесило.</p> <p>Марта и опет прва 
} Но како стоји са оном крвљу и нарави, које ће то дете да донесе на свет?{S} Зар мислите, да с 
 свиња, за све оне живе и мртве ствари, које сам до сад покрао?...{S} Видим ја, да мени нема ле 
итам, баш не умем.{S} Како ћу погодити, које је писме „а“ а које „и“, кад су налик један на дру 
 св. писму једно место, неколико листи, које је она тако радо читала, зна га скоро на памет.{S} 
гао да разабере са свим јасно.{S} Речи, које најчешће допираху до нега, биле су: „Незнабошци... 
тавити ветар, те отргнути од њега речи, које су на оном месту пале, тај би познао оно, што до с 
о.{S} Као сад да му звоне у ушима речи, које изговори тај човек на збору: „Овако се више не мож 
/p> <p>И узе да чита оне господње речи, које дођоше пророку Језекији: „Тешко пастирима израиљев 
 приповетке“.</p> <p>„Благо вашој души, које се не мога дотаћи та чаробна батина наше лепе књиж 
истисне суморност.{S} Изгледа као небо, које се са свију страна наоблачило, али између облака п 
једнако стоји пред врати, гледа у небо, које баш поче да се осипа звездама.{S} Скочим доле, огр 
да хоће да употреби до краја оно право, које му даје српска пословица, која каже:{S} Мера му ст 
ам ни из близу исцрпао све оно градиво, које сам у овој ствари прикупио.</p> <p>Само да кажем ј 
е, неговаће старо српско гостопримство, које се губи, искорењиваће даће — а ићи ће на то, да се 
} Ако ти умеш избљувати материно млеко, које си посисао, вели му ђаво, онда ћу и ја избљувати д 
 нешто.“</p> <p>Лекар дохвати огледало, које је висило о зиду и поднесе га Боривоју.{S} Кад се  
 рећи, <hi>свештенство је које заспало, које упустило, па сад иду кола куд не треба.</hi>“</p>  
ико тражио од тебе, да бациш оно одело, које се онда затекло код тебе, али ти то одело и сувише 
им, а љубави немам, онда сам као звоно, које звони или прапорац, који звечи, и ако имам пророшт 
договору са слугом носио Чивутину жито, које је требао посејати, а њиве је повлачио дрљачом и б 
 игра коло, ситно, из колена, оно исто, које је играо Паво Вранковић на Лебном Пољу — не иде.{S 
жене тих кућа долазе ми чешће на савет, које због вртарства, које због пчеларства, то су врло з 
оста; у свакој улици има их и по десет, које једва чекају, да се обесе човеку о врат, и ти наша 
лест пробудише у њој неку раздраженост, које се није могла олако да отресе.{S} И кад јој је муж 
S} Уз то му је говорио о оном братству, које постоји међу Назаренима, о узајмном испомагању њих 
/p> <p>„Ви сте противни оном безбоштву, које отима маха,” па се и ту пребацисте, јер осуђујете  
алих, па шта ви тражите у оном друштву, које је друкчије од вас и у коме вама нема места?“</p>  
е успаљујете, па шта тражите у друштву, које је друкчије од вас и где вама нема места?{S} Не би 
и зановедила, да утера свињче у авлију, које је дошло из поља.{S} Боривоје с места остави игру  
..</p> <p>Радећи на овом огромном делу, које обухвата цео живот наш, наишао сам и на мог старог 
 Бога.{S} Жене су криве свему овом злу, које је међу нама.{S} Право нас је учио апостол Павле:  
неки су отворено устајали које за Тому, које опет за Боривоја.{S} Мирко је поболевао — није бил 
ину, стоји около 20 особа, које мушких, које женских.{S} Вече је тихо и видно, те се може све л 
ј, да се брани!{S} Но док он тражи реч, које у овај мах не може да нађе, пређоше преко њега.</p 
ер човек није свиња, да се „зарије“.{S} Које је речи хтео још претресати, не зна се, јер догоди 
} Ти људи у том погледу имају право.{S} Које добро видимо од ове наше културе?{S} Разврат, боле 
} Како ћу погодити, које је писме „а“ а које „и“, кад су налик један на друго као рођена браћа“ 
зарени, он се побеси. „Нећу“, каже, „да које ко дели мом сину милостињу.{S} Нека је Лазар ма ка 
х <pb n="204" /> од оца својега, <hi>за које од добрих дела бацате камење на ме</hi>.»<ref targ 
зарени сразмерно више умиру, но људи ма које друге вероисповести.{S} То није само за то, што не 
рену нова разговора, одмах ће питати ма које од њих: „Шта читате из св. писма?“ — па онда: „Как 
не говор, лако је.{S} Одмах ће једно ма које запитати: „Где сте били у последње време и како ст 
шача) показао оно место у св. писму, на које се позивају Назарени, кад забрањују пушење.{S} Там 
 <pb n="52" /> станем враћати штету, на које се сећам, требао би мало дубљи џеп од мога.{S} Та  
е на празно.{S} Јер он кад се позове на које место, одмах наводи чије су речи, ко их је забележ 
 савест, мучи је њена лакомисленост, са које Обрен, најбољи момак у селу, изгуби главу.{S} Не г 
у је знао рећи:{S} Када се ојагњила, од које је мајке, па и прамајке.{S} Кад се измешају овце,  
 Назарена, а тамо је и тетка Стана, код које су Боривојева деца, те је обећао, да ће сваких 14  
ам.{S} И госпође и Здравковић одоше куд које.</p> <p>„Назарен“, рече једна од њих у поласку.</p 
 занемарили стадо и стадо сад блеји куд које, па није ни чудо, што многа и многа овца <pb n="12 
авно.“</p> <p>Ове узвишене речи и друге које стоје с овима у свези, начиниле су голем утисак на 
 није успела.{S} Кукољ на њиви могла је које сама, које туђом помоћи поплевити, али Боривоја не 
на вас и морам рећи, <hi>свештенство је које заспало, које упустило, па сад иду кола куд не тре 
лаћају парохијал оној вероисповести, из које су изишли, па за то и називају тај намет: бедом.{S 
 Узми коју хоћеш, но му је прописао, из које ће куће узети жену“.</p> <p>Уплео се и брат Мија.{ 
ао се лед.{S} Сместила га у постељу, из које се ни трећег дана не разабра.{S} Мори га љута гроз 
вену, а 50 фор. на општу благајницу, из које ће се помагати сироти чланови, ако западну у невољ 
 учитељ и свештеник једине капије, кроз које свако зло мора проћи?...{S} Немојте да се варамо,  
ивојем, има с улице две мале собице, уз које је назидана кујна.{S} Ту стоји Јова Пајинов са жен 
ушише је оне сузе, које је задржавала и које јој не дадосте ви, кратковиди апостоли, да исплаче 
у неки људи, који нису из њихова села и које он на дану никад не виђа; опазио је, где код њих о 
је беху данас у назаренској скупштини и које су већином онако грозно хукале и пиштале над своји 
уго блатом; а неки су отворено устајали које за Тому, које опет за Боривоја.{S} Мирко је поболе 
ледујте му!“</p> <p>И све би се свршило које како, да се и опет не истаче Шандор ковач.{S} Кад  
 је још гвожђе на ватри, он промишља, с које ће стране почети, како ће га окренути и где ударит 
 скупштини.{S} Сад јој постаде јасно, с које стране ветар дува, и на мах подиже главу.{S} То је 
мине напомене о Лазару, био на чисто, с које стране ветар дува и од куда ће ударити киша.{S} Ал 
„Како би то било?“ промуца Боривоје. „С које му стране прети опасност?“</p> <p>„Бојим се, да се 
јздравије собе наше, те су намештене, у које и не улазимо, а живимо у вајатима и коморама.{S} Ч 
тако.{S} Нису то идоли, лажни Богови, у које ми ваљда верујемо.{S} Ви сте пронашли, да човек не 
ио.{S} Пред њиме је лежало св. писмо, у које се са свим занео.</p> <p>Тако је то трајало мал’ т 
ћи у село, док те капије не прође.{S} У које се село увукло Назаренство, тамо су капиџије поспа 
атворе ме?{S} Сви би ми, рекао бих, још које како опростили, али да би Чивут Клајн одмах шиљао  
</p> <p>На послетку ће он први почети. „Које место читате у св. писму?“</p> <p>„Скоро да вам и  
и мучи се да разуме откровење Јованово, којега још нико до сад није разумео, а по свој прилици  
оје зна.{S} Па где то бива паметно, још којекако, али што ради Јова са Станом, не може се подне 
и, чим је сејање довршио; али то би још којекако било, јер сад и нема тако много посла, него је 
д жене. (Смеју се.) Пазите само, мало у којем месту, а да најпре жена не оде у Назарене.{S} Код 
p>И сад су прилагали и остали, који 10, који 20 новчића. „Доста је“, вели Мирко, јер их је још  
 иначе.{S} Некако је зебла од тог роба, који је тако необично покоран.</p> <p>Но за мало се окр 
и своју блиску својту, Рахилу.{S} Јова, који је требао то учинити, попустио је и умуче.</p> <p> 
сите и осталима.{S} Можда има још кога, који није платио — „беду“.<ref target="#SRP18966_N2" /> 
 „Песма рождества“.</p> <p>Нема никога, који би био вредан да опише:{S} Каква је радост овладал 
И кад се дигоше измети, да убију онога, који проповедаше мир и кад га ухватише: <pb n="118" />  
о од борбе, па пробуразим и свог друга, који је хтео да буде заслужнији од мене.{S} Затрпао сам 
 да нису курјаци изели оног твог друга, који је нестао?{S} Па што га ниси нашао?{S} Та ишао си  
 неокречен гроб, гори је и од Фарисеја, који су бар — окречени гробови.“</p> <p>Па и Боривоје у 
да се крјаху клупе...{S} Види Боривоја, који не уме да гледа, како она страда и бори се за њу.{ 
да цепају и поцепаће вас и биће првака, који ће вас срамотити и биће стада кужнога и свега оста 
.</p> <p>У онај мах ни један од облака, који јурише висином, није заклањао месеца.{S} И видеше  
 је Боривоје жалио у себи млада човека, који учи да постане „фирисеј“, „ђавоља труба“, како то  
и по свој придици само за онака човека, који је члан тога друштва.</p> </div> <div type="chapte 
а ли може суд затворити и таког човека, који нити краде нити убија?</p> <p>На послетку ће рећи  
пазио би кроз ту прашну маглу коњаника, који је добра коња ознојио и у белу пену обукао, као он 
в укор.{S} Позива се на апостола Павла, који заповеда: <hi>„ Старца не карај, него му говори ка 
S} Не обзиру се на речи апостола Павла, који каже: „Врло је срамно за вас, да имате тужбе међу  
} Он се позивао на речи апостола Павла, који рече у својој првој посланици Коринћанима, глава X 
а, који хуле Бога и клањају се иконама, који пијанче и кавџе се...{S} У Матејеву еванђељу глава 
вота.{S} Нека је просто и оним нељудма, који онако учинише са мном.{S} Њих ваљда царевина плаћа 
забрањује пушења оним својим члановима, који ће га умерено уживати.“</p> <p>Светозар је тешко п 
 заборављам, да искрено захвалим свима, који су се заузели, да стеку овој књизи што већи број п 
одао је са своје стране: „Слава људима, који су као наш дични професор Здравковић и подобни!“</ 
ио у свињу...{S} И С. В. П. даје онима, који су жедни лепе књижевности, своје приповетке, <pb n 
оне, који вас куну, чините добро онима, који вас мрзе и молите се Богу за оне, који вас гоне... 
Павла не смемо да будемо једни с онима, који хуле Бога и клањају се иконама, који пијанче и кав 
е десет година да се исправљам с онима, који би осетили, да сам их — погодио.{S} Ја та два села 
у, а Здравковић се окреће свештеницима, који су тамо били и вели им: „Ето вам, господо, примера 
је могао да издржи искушавања сотонина, који му је долазио сваку ноћ.{S} Запиткују га људи:{S}  
е бранио од тог утецаја. „То је сотона, који сад младој девојци заврће мозак“, мислио је у себи 
и богослова, па онда и неколико ратара, који нису Назарени, али хоће да виде, како ће испасти о 
рнима онога места, они су главе одбора, који воде бригу о најважнијим стварима назаренским.{S}  
соба.{S} Та друга соба има два прозора, који воде у скупштину.{S} То је место за оне жене, које 
дрвећа, остраг је зграда с пет прозора, који воде у двориште.{S} То је скупштина — велика лепа  
ти праву муку.{S} Сећа се неког покора, који је починио, сећа се страшне и многе крви, а јасно  
пуна света, а венчање је извршио прота, који је и непозват дошао.</p> <p>Кад су изишли из цркве 
ише и другарице одоше у онај крај врта, који беше најудаљенији од Боривоја.{S} Но бадава су оти 
{S} Он је Бога сматрао као строгог оца, који ће нам једаред страшно и немилостиво судити.{S} За 
 неку руку оно исто, што и Гаја Павлов, који је отишао у Назарене само за то, да отклони жандар 
 он онда нападне на Јуду Искаријотског, који се градио увек најзаузимљивији, најревноснији, а о 
 Поче да мисли на смрт, на страшни суд, који је брат Тома у скупштини тако потанко и с таком ст 
е за душу човечју, сазнао је и разлоге, који најлакше придобију, те је свака његова реч била од 
јереси да буде међу вама, да се покаже, који су поштени међу вама.“</p> <p>Врло лепа реч, али в 
 који најбоље врши завет очев, а то је, који га у срцу своме најбоље поштује. <pb n="190" /> И  
 је, неки:{S} Црв је, но највише их је, који веле, да су њиве уврачане, за то треба чекати млад 
еку нову врсту Назарена.{S} Било их је, који су отворено говорили: „Поп-Светозар ће нас под ман 
 ће у томе најрадије послушати старије, који боље знају но млади, шта пристаје једно уз друго“. 
рати с Боривојем.{S} На оне заточенике, који нису више под истрагом, не пази се много, кад је п 
Мален је ваш грех, Милева, према ономе, који је учинила та жена“, рече на послетку, „па како ва 
> <p>Међутим се окренуо Боривоје ономе, који му је био најближи: „Шта је то?“ пита.</p> <p>„Та  
ђали, да је онај још слабији и од жене, који се даде њоме заводити.{S} У осталом оне две-три ст 
правила.{S} Велики је посао то за мене, који сам тек мало научио владати пером и мастилом.{S} М 
света“, рече: „Секао је штапове за оне, који измишљавају тако бескорисна питања.“</p> <p>Заиђош 
 који вас мрзе и молите се Богу за оне, који вас гоне...</p> <p>„Пазите на правду своју и не чи 
а то и напао на тврдице, али не на оне, који су тврди на новцу, но оне, који су дар божји, знањ 
, кад је он бичем изјурио из цркве оне, који градише тамо трговину.{S} Ако је венчање, има по ц 
 и непријатеље своје, благосиљајте оне, који вас куну, чините добро онима, који вас мрзе и моли 
од њега милости за све верне, па и оне, који не могоше стићи у овај богобојажљиви скуп.</p> <p> 
о хришћанској љубави; он је позвао оне, који хоће у част крсном имену, у помен родитељу своме,  
на оне, који су тврди на новцу, но оне, који су дар божји, знање своје завезали у убрус и чувај 
здигнутом батином.{S} Онда разгрну оне, који стојаху око Срдана и шчепа старца снажном руком за 
а једног, па и вас Фарисеје и лицемере, који цео свет грдите Фарисејима, а допуштате, да ме ова 
вим.{S} Прави Назарени, браћа и сестре, који су крштени, не плачу, јер су они пречишћени, препо 
 свињарче на друму: „Кажи ми, молим те, који пут води у Јерусалим?“ Но опет за то има учених љу 
оје име чинили овако, а ви онако... ви, који нисте добро разумели речи светог писма, идите у ог 
о последњем „цјелованију“: „Придите ви, који сте ме волели... и тако даље“ Целивају...{S} Целив 
 је запалим, па да изгори и кућа и сви, који смо у кући; нека нам не остане ни трага у селу.“</ 
рату нож свој на место његово, јер сви, који се маше ножа, од ножа ће и погинути“. (Матеј, глав 
му каже.{S} Тако је то обично код људи, који једва чекају, да се састану и наразговарају.{S} Пр 
де ноћу долазе у њихову кућу неки људи, који нису из њихова села и које он на дану никад не виђ 
мо за велико зло.{S} Они су мирни људи, који се у свачему држе реда, плаћају најуредније порезу 
е боримо с тога, што они несретни људи, који ту веру верују, убијају сами себе.{S} Од кад сам п 
ном, промишљеном намером исмевају људи, који осећају племенито; свуда се износи, где ти људи пр 
дскочи с места. „3ар има“, пита, „људи, који тако живе?{S} Како се зове та вера, у којој се так 
 је видео где плаче и где плачу Јудеји, који дођоше с њом, згрози се у духу и сам постаде <hi>ж 
д вам пишем, да се не мешате, ако који, који се брат зове, постане блудник или тврдица или идол 
д ученика Христових, Јуда Искаријотски, који га после издаде: „За што се ово миро не продаде за 
то.</p> <p>И сад су прилагали и остали, који 10, који 20 новчића. „Доста је“, вели Мирко, јер и 
да дођемо с једним на чисто.{S} Сви ми, који идемо за Христовом науком, и Православни и Католиц 
да почне?..{S} Ја мислим да почнемо ми, који смо овде:{S} И отац и ти и ја и мати и сестра.{S}  
руке мали завежљај.</p> <p>„Хвала вами, који ме се сећате, али не могу примити,“ бранио се Бори 
д згариштем.</p> <p>Тома је био једини, који их је тешио.{S} Он се позивао на речи апостола Пав 
уноврат?{S} Узроци су исти.{S} Злочини, који падају под казнени закон, нису ништа друго, но нај 
и то све под видом Хришћанства.{S} Они, који се зову Хришћани, у једној цркви се моле Богу, а о 
д њих не погледи више на госте.{S} Они, који знају читати, ваде из шпагова две мале књижице.{S} 
е, него само за тамјан и — дим.{S} Они, који проповедају код вас закон, најмање га чине.“</p> < 
еле.{S} Тако и Господ заповеда, да они, који еванђеље проповедају, од еванђеља живе“.{S} Зар ов 
слетку јој дође на памет мисао, да они, који један хлебац једу, не треба две вере да верују и о 
тада да не пије?{S} Па не знате да они, који чине свету службу, од светиње се хране?{S} И који  
вно мишљење окренуло.{S} Јер чак и они, који не беху чланови друштва, мало су попустили од стар 
и чланови да се множе.{S} Дошли су они, који у све сумњају, који чекају најпре утрвен пут, чека 
 од греха и крштени су; пророци су они, који имају неки виши дар — пророковања.{S} Уз ову собу  
 не види, не може веровати.</p> <p>Они, који поју, то су браћа и сестре, а они који плачу, то с 
има и коморама.{S} Чак и наши богатуни, који имају по три-четири намештене и гостинске собе, не 
азио је, где код њих освану неки свињи, који нису замркли, а њему се налаже, што види — да не в 
де сузе.{S} Какви то морају бити греси, који море ову децу?</p> <p>Када је отпојан 4. стих, поч 
да се: „Кажи ми, синко, какви су греси, који те толико притискују, да баш мораш у Јерусалим?“</ 
ени људи.“</p> <p>Ово је већ двадесети, који то мрмља у себи, јер је Лазарева крмача већ три не 
ња, јер кад се побеси, он је онај исти, који је био и пре.{S} Кад дође време, да иде у школу, м 
 да те у таквој пустини поједу курјаци, који су тамо велики као телад, за што си онда помишљао  
дње време све чешћи и чешћи они облаци, који прелећу чело Боривојево.{S} Али то је бивало само  
не пије.{S} Или ћете почети ви учењаци, који сте били онда код Малића на вечери?{S} Ваш доктор, 
ао код Калвина <hi>слободна</hi>; онај, који чита молитву, није везан за речи, може молити Бога 
шинама тешко да пресуде, да ли је онај, који тражи крштење, научен од човека или је научен од д 
о?...{S} Ја ћу да ти кажем.{S} Не онај, који је најбољу слику насликао, него онај, који најбоље 
забуну.{S} Али данас није он више онај, који је био пре.{S} И он одговори.{S} Каже: „Апостол Па 
е муке?...{S} Хулио би Бога сваки онај, који би о њему тако ситно мислио.{S} Ено и апостол Павл 
м, како смем тражити, да то учини онај, који је слабији од мене?{S} Без примера нема ништа, то  
 о томе:{S} Колико треба да пости онај, који хоће да се причести на гробу Христову; којим се пу 
тихо, али тако тужно, ужасно, као онај, који хоће већ да издахне, он му приђе. „Обрене, брате,  
и је најбољу слику насликао, него онај, који најбоље врши завет очев, а то је, који га у срцу с 
еше много оштрији и отворенији но онај, који беше управљен против њега; многи верни су седели к 
орио?</p> <p>Дође у крај баште, у онај, који се сучељава са Цветином баштом.{S} Она је и данас  
 <p>„Упутило се“, каже Светозар. „Онај, који је тврдо спавао, пренуо се мало, мигољи се.{S} Но  
ам: „Нека јој Бог плати“.</p> <p>„Онај, који те је научио, да тако говориш, добро те је научио“ 
ао тих петоро синова...{S} Који је тај, који је речи небеснога оца најбоље разумео?{S} Сви ми к 
о по природи ствари изгуби онај значај, који је имало пре.{S} Придике почеше исмевати у народу  
> <pb n="130" /> <p>Кад се утишао смеј, који је подуже трајао, онда још говорише неколицина њих 
те не виде људи да постиш, а отац твој, који види тајно, платиће теби јавно.“</p> <p>Ове узвише 
е је у својој соби.{S} Угасио је жижак, који му је запалила рођа његова, светлост му је несносн 
века женско подсвојче — Нада.{S} Човек, који ју је одхранио, не само <pb n="18" /> што је био п 
уком однео“.</p> <p>Заиста, ово је лек, који скоро увек помаже.{S} Ја бар свега знам само двоји 
ени нема лека“.</p> <p>„Онај свети лек, који је прописао Христос, прописао је баш за такве, као 
 „да ли онај ваш православни свештеник, који је закупио регал свога села, те постао главни бирт 
ечно блаженство, као оно калуђер Тецел, који је 1517. године написао ове речи на своме олтару,  
викне.{S} Каже: „Славни професор Хиртл, који није олако и без темеља изрекао ни једне речи, спо 
 Језекији: „Тешко пастирима израиљевим, који пасу сами себе.{S} Претилину једете, вуном се одев 
о час ухватио у коштац с Јовом Тиминим, који је био пре слуга код њега.{S} Кад Јова нешто рече, 
ана човека кући, а да га води јендеком, који је пун студене воде.{S} Он, Боривоје није знао дру 
 да извија: „Нашим језиком, па језиком, који смо од матере научили“, али не хтеде изустити речи 
више пута стојао пред неким господином, који га је испитивао и писао, окреће се по соби и види  
би им језиком својим, простим, начином, који они разумеју, а нуз то је на брзо сазнао из св. пи 
денцима на главу; златна, дабогме оном, који више плати.{S} Ако ко умре, долази опет — трговина 
S} Знате ли, шта је рекао Христос оном, који га питаше: „Шта да радим, да би се удостојио царст 
 на то пазио?{S} По најмање чича Срдан, који је подигао главу, као да је његова црква, баца пет 
у, шта ће рећи овај назаренски халаман, који не да онаком момку, да се ожени, као што је Гига.< 
е:{S} На место расправе дошао је роман, који сам написао шест година касније, па и то у вацкој  
<p>Али то Боривоје не иште као Назарен, који је на путу, те тражи конака, нити она њему отвара  
вете Горе, отац Мелентије, родом Србин, који је обилазио наше крајеве и просио милостињу за све 
" /> <p>Сва тројица повукоше се у угао, који је најудаљенији од врата и Лазар поче да чита лага 
о, јер народ баш то тражи.“ Па господо, који краљујете у нашој књижевности, за што не осладисте 
руне и златне, порфирне?{S} Ви господо, који својим новцем хтедосте и у цркви нешто особито.{S} 
та је“, вели Мирко, јер их је још било, који су хтели дати. „Па немојте заборавити да разгласит 
онако дирљиво опомену на големи расцеп, који створише.</p> <p>За неколико тренутака наста тишин 
.{S} По најчешће је долазио Сима пекар, који сад већ и не избиваше из куће Боривојеве.</p> <p>П 
да код Малића на вечери?{S} Ваш доктор, који вас лечи и придикује умереност, а поједе пола врећ 
ање иде доста лепо, јер Лазар има глас, који би, да је мало боље обрађен, поднео ма за коју опе 
 <p>Но наскоро допаде чича-Срдану глас, који га пољуља већма, но сви досадашњи удари.{S} Чуо је 
кчије тумачи.{S} Па који је тај од нас, који сме рећи:{S} Ја сам божју реч схватио потпуно у св 
 и поруге, песме ни крчме, а то је пут, који води право у огањ вечни.“</p> <p>„Та овога ти и он 
 они писаше, прогласише као једини пут, који води просвети, спасу и напретку.</p> <p>„Па изволи 
узимаше његову душу) опазио светао пут, који води к спасењу.{S} Шта више, учинило му се, да већ 
{S} Врх тога је ту професор Здравковић, који је повео собом још своја два друга, ту мерник Мило 
е, показаће се то.“</p> <p>Онај младић, који је мало пре нудио своја кола за варош, узе поново  
</p> <p>„Ево га!“ и она показа на Гигу, који стојаше не далеко од ње, али одмах за тим обори оч 
стос у тој причи изобличава оног слугу, који је своју кесу с новци „завезао у убрус и чувао...“ 
ена и у пуном смислу речи погазио Гају, који још једнако стојаше уздигнутом батином.{S} Онда ра 
е.{S} Дошли су они, који у све сумњају, који чекају најпре утрвен пут, чекају успех, па тек онд 
>Оног вечера било је и страних гостију, који нису чланови друштва, те се отпоче забава.{S} Стар 
“ Но опет за то има учених људи у селу, који му тумаче сва краљевства, пустиње, вароши и мора,  
светло сунце према оном жишку на столу, који под оним тешким дисањем Рахилиним сваки час хоће д 
вши врата своја, помоли се оцу својему, који је у тајности“.</p> <p>„Па ви се дакле молите Богу 
S} Нашла је и доброг чобана, чича Симу, који је био негда ваљан домаћин, али га доцније упропас 
ри, а предње собе издао неком Талијану, који је <pb n="25" /> правио златне и сребрне наувице,  
рог овамо, па су јавили оном господину, који ме је примио, да сам путем искакао из кола, те се  
чиниш...{S} Одагнај, дете, оног сотону, који те обмањује шаренилом, сети се Господа нашега Исус 
То је Јованка.{S} Она иде право Лазару, који је с Томом стојао мало подаље.</p> <p>„Да сте ми з 
дношаје, па често слушао и о Светозару, који се спрема за свештеника.{S} Док је Боривоје жалио  
“ При тим речима удари батином по сату, који се разби и паде на патос.{S} Онда се окрете својој 
аже.{S} Ја бар свега знам само двојицу, који су на дан венчања <pb n="33" /> оставили жену и от 
у срце загледате?{S} Колико је ваљаних, који стоје код вас на пољу, а колико их је неваљалих, а 
ли, виде да нема шале, те неколико њих, који беху нај јачи, навалише на Боривоја и отргоше стар 
ужио код вас, па знам какав је оно дух, који је на вами“, вели Јова.</p> <p>„Шта, шта ти можеш  
 осети дуг, врео пољубац и тај пољубац, који он у својој детињској души није могао да разуме, д 
дије и слушају.</p> <p>Државни тужилац, који је управо глава окружног затвора, слабо се бринуо  
могу, најрадије онога натакао на колац, који нас је први извео из азијатских шума и повео напре 
, а опет као опробан, озидан Назаренац, који је већ доста учинио за ствар назаренску и од кога  
сам као звоно, које звони или прапорац, који звечи, и ако имам пророштва и знам све тајне и сва 
 је у рукама даровита човека оштар мач, који сече с две стране.{S} С њиме се може бранити и Пер 
смо донекле као тих петоро синова...{S} Који је тај, који је речи небеснога оца најбоље разумео 
еднако питаху, исправи се и рече им:{S} Који је међу вама без греха, нека најпре баци камен на  
узесте кључ од знања, сами не уђосте, а који хтедоше да уђу, забранисте им“.{S} Ви се не држаст 
и промрмља у себи: „Није био гори но ма који од вас, само је био — паметнији.“ Но шта је то?{S} 
ема попова“, каже Боривоје. „Код нас ма који од верних устане у скупштини, чита молитву, еванђе 
исповеда, а старцима назаренским, онима који су у одбору, учини се, као да их тим речима моли Б 
осно стање.{S} Прота се окрете ратарима који беху тамо, те се сабили у гомилицу и каже им: „Вол 
вуд;</l> <l>Да се томе не клањамо ни на који начин ми,</l> <l>Већ к’о твоји ту сведоци да стоји 
укама и сваки га друкчије тумачи.{S} Па који је тај од нас, који сме рећи:{S} Ја сам божју реч  
куп, врло скуп лек, али опет лек.{S} Та који је новац матери скуп, да поврати живот детету?!{S} 
ба то бити на опрезу“ и разиђоше се куд који.{S} Још је покушавао Здравковић да поврати и зауст 
е дошао Лазар, Тома и Мирко.{S} Чим уђе који „верни“ или „верна“, поздраве се, рукују се и доша 
болесном нарављу.{S} Подајте мира ономе који је у вашој утроби, а мира ћете му дати онда, кад с 
свету службу, од светиње се хране?{S} И који олтару служе, с олтаром деле.{S} Тако и Господ зап 
утницима Одисејевим давала пехар вина и који се год напио тог вина, па га после она додирнула с 
нови дужни да буду умерени, па ако би и који странац наишао, крчмар му не сме давати прекомерно 
 који поју, то су браћа и сестре, а они који плачу, то су из редова пријатеља и пријатељица.{S} 
чи, руку му метне на раме и пита гласом који потреса, до дна душе: „Боривоје, снаго моја, шта ј 
 „А сад вам пишем, да се не мешате, ако који, који се брат зове, постане блудник или тврдица ил 
у гледали ову борбу у скупштини —- како који.{S} Некима се у души допадала, мислили су у себи:{ 
ра чело и не узе одмах реч.{S} Светозар који је до њега стојао, брзо се умеша. „Брате мој Лазар 
 темеља покајања од мртвих дела.{S} Јер који су се једном просветили и окусили добре речи божје 
ш ни пробудио био из оног тврдог сна, у који га је уљуљао Господ, кад се Ева већ упознала са зм 
 иде пешке, јер му је милије тако.{S} У који мах он устаје са столице, уђе мало девојче у кућу. 
ио уз чича-Симу и његова унука Стевана (који је често био уз свог деду), али његова детињска ве 
ивоје. „Свети апостол Павле“, каже он, „који је прописао, како треба да живе Хришћани онда и са 
и сведока.{S} Кад је твоја жена видела, којим си путем ударио, требала је да покупи децу и да к 
ресудити данас међу нами.“</p> <p>Глас, којим је Светозар ово казао, био је толико озбиљан и св 
нека мисао, он је видео пред собом пут, којим би требало поћи, само та мисао беше још неизрађен 
 хоће да се причести на гробу Христову; којим се путем иде у Јерусалим? — и чега ту није било.{ 
судцу, да нису вуци растргли Стевана, с којим сам био код оваца и кога је нестало, него сам га  
иком?“ питам га. „Не говоре“, каже он. „Којим језиком говориш ти?“ Он поче да извија: „Нашим је 
. стих 12—27.{S} Тамо је реч о слугама, којима је господар поверио новац, да тргују с њим.{S} Х 
 ћу ја да нађем све оне непознате људе, којима сам на вашарима турао руку у џеп или им из кола  
а Лазар, „само трезвенији старији људи, којима је била поверена брига око ширења цркве, то нису 
смеш се бојати тога.{S} Да те они људи, којима си учинио зло, баш и задржавају од суда, ти се с 
е, да се баш они бацају камењем на њих, којима хоће они добро да учине, повлаче се рањеним срце 
ова. „Ја“, каже, „имам десетак кућа, са којима сам мало чвршће везан; људи и жене тих кућа дола 
р иначе би и Назарени били као и они, о којима рече пророк Исаија: „Ови људи приближују се к ме 
трезвена треба да зна, да има ствари, с којима се она не сме шалити, ако се баш момак и нашали. 
оше пред кућу велика, расточена кола, у којима јој брат шаље ствари.{S} Није било баш много, па 
нције градили наставни план за школе, у којима смо се учили; ви сте установљавали метод; ви сте 
а не дођу саблазни, али тешко онима, са којих долазе.“ И Лазар сад нападе свом жестином на свеш 
ствар.</p> <p>Ово су главни разлози, са којих Назарени освајају тако лако земљишта по тамницама 
м жестином на свештенике.{S} Они су, са којих долазе саблазни и они ће се казнити.</p> <p>И узе 
S} Кад и не би било других узрока, због којих нам се ваља борити против Назаренства, онда треба 
добрим делима, која се тамо траже и без којих човек не може бити Назарен.{S} А ко је прави Наза 
аљевства, пустиње, вароши и мора, преко којих му ваља путовати, а он то лако памти и туви, да г 
 Био је под селом.</p> <p>Дође до куће, којој га је срце вукло и застаде да се одува.{S} Али са 
ј умре брат?“ пита Јулка, <pb n="78" /> којој је још и сад живо у памети онај бол, што је осећа 
ушког пушење, то је за женску накит.{S} Којој је тешко одрећи се златног украса, она ће тешко с 
вде а онде.{S} Пита се само:{S} Где, на којој џомби?{S} Јер је џомби на сваком путу пуно.{S} И  
зар извади из шпага завежљај артије, на којој беше потанко исписао правила друштва добрих људи  
на жена с пода и пође право постељи, на којој је лежао Боривоје.</p> <p>„Сад ће ме убити“, мисл 
ла је по несрећи баба Језекиља, жена, о којој се по селу говорило, да јој је језик још гори и о 
ене говоре, да ни грудви није тешко, по којој Цвета гази, а то је много казано.{S} Ако таку жен 
и тако живе?{S} Како се зове та вера, у којој се тако правило одржава?“</p> <p>„Та се вера зове 
ња.“</p> <p>Заиђоше за рогаљ и улица, у којој беше назаренска скупштина, празна је.{S} Ето, так 
итао трећу главу посланице Јаковљеве, у којој се говори, како је језик мали уд, али почини вели 
а душевна борба између бокала и жене, у којој борби обично жена подлегне.{S} Онда би требало и  
{S} Та на том зиду је кључ од коморе, у којој је њезино дете.{S} Боже мој, како јој дође та мис 
, тако је никао и Петар Крњин у кући, у којој не беху опали само зидови, но и поштење.{S} Кад м 
речи, него зна и то, чије су то речи, у којој су глави, па чак и у коме стиху.</p> <p>Кад Лазар 
оди чије су речи, ко их је забележио, у којој је глави и у коме стиху.{S} С друге стране се нај 
ди га у кућу!{S} Боривоје уђе у собу, у којој беше све чисто, <pb n="94" /> уредно, али без укр 
 стару веру, осуди ту веру као такву, у којој се мора грешити, онда је вера била крива, а он чи 
реши.{S} Ух, како може тако!)</p> <p>„У којој цркви придикује свештеник редовно сваке недеље?“  
би кћер своју за главу, раздере мараму, којом беше повезана и дохвати јој дуге, лепе курјуке.{S 
аспала се, али је та чађава икона, пред којом је вазда горело кандило и пред којом му је мајка  
 змијом и шетала под оном јабуком, пред којом је писано с крупни слови: <hi>„Ово је забрањено“< 
ед којом је вазда горело кандило и пред којом му је мајка тако често клечала, остави нека тајан 
жак пост; у њему је сад она енергија, с којом се бацио на назаренско веровање... „И нећу скрета 
а је била једина од сеоских девојака, с којом је Боривоје говорио кад што на бунару или на улиц 
ме речи.{S} У ње је била мала мотика, с којом је свако јутро кресала путање или плевила, па је  
куће?{S} Како ћеш да не будеш с оном, с којом си везан?{S} Лепа реч не помаже, саветовање је ка 
лобе; сваки залогај делио је с децом, с којом се играо, али кад му узаври крв, хоће да их побиј 
 и поудавати.{S} Истина, то је ствар, с којом не треба журити, но треба чекати, док се младенци 
да ви баш не марите много за светињу, с којом сте се мало час шалили.{S} Кад сам вас возио у ва 
 мислио на њу, њему падаше на ум друга, коју с њом успоређиваше, али та је друга већ у гробу... 
 У њему је сад енергија — она енергија, коју је познао у себи још из детињства свога, кад га ис 
лова седела је Јулка, Јованчина рођака, коју ми познајемо.{S} Богослов јој се целог јучерашњег  
у прочитала, пала ми је на памет песма, коју певају наше девојке улицом:</p> <quote> <l>„Зелен  
другом облику она велика научна истина, коју су лекари и педагози тек у новије доба изрекли и к 
бичну крв, а ни она јерусалимска икона, коју му је ујак метнуо у колевку, није остала без утиск 
ије ли вами мио онај сандук, она клупа, коју наследисте од матере, не чувате ди то као нешто ос 
е се успалио, него се згадио.{S} Љубав, коју је осећао према Цвети, очувала га је.{S} Цвета му  
 други лик, лик Лазареве сестре Милеве, коју он и не познаје.{S} Тамо ће затећи и њу; она му је 
 на сигурно.{S} Лазару беше жао сестре, коју је врло волео, и док је он гледао да дозна што виш 
носе га попу и крсте га на силу у вери, коју детенце нит схвата нит познаје.{S} То је грехота.{ 
е прилике свог села и рекао: „Ону руку, коју сте подигли на брата свога, принесите челу и прекр 
 они поју на немачком језику ону песму, коју поју Срби на српском језику, јер су ноте истоветне 
и то, ако би ја метнула на себе гривну, коју сам од моје покојне матере добила - спомена ради.“ 
им.{S} Последњи поглед паде му на жену, коју је толико волео, за тим на Боривоја... на коме се  
ава натраг и није јој пребацивао штету, коју учини њен брав, но ју је питао, где да га затвори. 
е тукао и искао да му поврати ону децу, коју је прождерао.{S} Ако ти умеш избљувати материно мл 
 Можда ће пасти која реч из уста мојих, коју ја као свештеник не бих требао да кажем...“</p> <p 
ну песницом.{S} И дође му на памет реч, коју је чуо од оне испребијане жене, онда, кад је први  
> <p>Сад је и Боривоје осећао, да треба коју да рекне.{S} Али и он не говори о оном, што му је  
, да је мало боље обрађен, поднео ма за коју оперу; и Милева поје као анђео.{S} Ишло би лепо и  
 је опет за то већма поштовали, него ма коју другу икону и још су увек палили пред њом кандило. 
и?{S} Питајте господина Здравковића, на коју је страну он гласао?{S} Је ли он гласао за Србина? 
} Она страст, која је буктила у њојзи и коју пре никако није могла угушити, полако се стишавала 
 његов отац Исак није му казао:{S} Узми коју хоћеш, но му је прописао, из које ће куће узети же 
ешити се одоздоле на зидара или му рећи коју лепу реч.{S} Он гледа у њу, мистрија ради, али је  
 <p>„Хм, та догоди се да баш и прогутам коју.{S} Трешања не једем никад без коштица.{S} Нису ми 
су биле рибе од Орида, од оне врсте, по коју је Краљевић Марко ишао, кад је славио крсно име; т 
им: „Волео бих браћо, да чујем и од вас коју реч.{S} Како ви схватате Назаренство и како судите 
знати по противном.</p> <p>Скупштина, у коју ће да оде Лазар с Боривојем, има с улице две мале  
а на тако кратко време неће ни носити у коју велику казнионицу, но га задржали, да у окружном с 
„Брате“, рече му, „хоћеш ли да прочиташ коју главу из светог писма?“</p> <p>Боривоје се снужди. 
е велика воља у мени, да проговорим још коју реч с нашим пријатељем, кога тако одавна чекамо“.< 
 било вредно, да је прочитате“.</p> <p>„Коју сте хтели да ми донесете?“ пита Јованка.</p> <p>„З 
</l> <l>Колико си имала швалера?</l> <l>Кол’ко има на голубу перја</l> <l>Толико сам имала швал 
ост.{S} Било је:{S} Свиња, коња, крава, кола, амова, новаца, перина, једном речи свега, што се  
а свим на ону страну, камо не треба.{S} Кола ће се изврнути, а овде а онде.{S} Пита се само:{S} 
ај младић, који је мало пре нудио своја кола за варош, узе поново реч.{S} Каже: „Мој негдашњи д 
ка.{S} Напрегне све силе, подигне га на кола и одјури кући.</p> <p>Тамо су полусмрзнутог калуђе 
учно: „Хоћу, дођи, узми ме, метни ме на кола невенчану и однеси ме у мрак“.{S} И која ће девојк 
мо на суд, не могох сам да се попнем на кола, па узела двојица, да ме дигну.{S} Двапут ме дизал 
та више казао, одем до друма, скочим на кола и викнем брату: „ Терај овамо.“ Дођем до чича-Срда 
а, да се тужи, како ју је Адам бацио на кола и силом одвукао до забрањене јабуке. „Но као што ј 
кад стигоше пред кућу велика, расточена кола, у којима јој брат шаље ствари.{S} Није било баш м 
би у моју главу утурио читава расточена кола сена, но и једно од ових малених писмена.{S} Како  
елим снегом.{S} Боривоје таман да утера кола у село, а коњи му застадоше као укопани.{S} Поглед 
бична живост.{S} Још од ране зоре зврје кола, пуна гостију, а око 9 сати дођоше и неколико хинт 
ола, те сеци штранге, спасавај коње, те кола, а већ трска је пропала; џаба је.{S} Мој Јова доша 
е године, поболи му се отац.{S} Послаше кола по Лазара и довели га кући.{S} Доцније се показало 
пила очи.</p> <p>Онда полако изиђоше из кола.{S} Стојали су дуго и дуго без речи и покрета.{S}  
 на вашарима турао руку у џеп или им из кола извукао какву ствар.{S} Од куд се ја могу сетити,  
и ме је примио, да сам путем искакао из кола, те се угрувао.{S} Чуо сам ја то, али сам ћутао.{S 
да се подигао из гроба.</p> <p>Не тражи кола, но се упутио пешке у Боривојевац. <pb n="91" /> Л 
где под кирију.{S} Назарени му набавили кола и коње, те се он ранио од кирије, а уз то поста ре 
када је Влади још јаче позлило, испрати кола по варошког лекара, оног истог, код кога је била п 
и је, да се разговарам с њом; зауставим кола на друму пред Тасиним дућаном и кажем Ивану: „Иди  
редњи трап улетеше у Дунав; стражњи део кола оста на ивици насипа...{S} У предњем делу био је Б 
амахнуше са мном и — пребацише ме преко кола.{S} Пао сам и по трећи пут на земљу, глава ми удар 
азарена.{S} Чим га опазише, поскакаше с кола, те сеци штранге, спасавај коње, те кола, а већ тр 
ари носили овамо?{S} За што си скакао с кола, кад си невин?“</p> <p>„И то није истина.{S} Него  
 први мах, да је женско.{S} Сиђе брзо с кола, саже се и кад боље разгледа, опази у снегу калуђе 
ите с човеком?{S} Сложно, јуначки, па у кола.“ Узеше ме и трећи пут, подигоше, замахнуше са мно 
е, Варвара се отисну као мачка натраг у кола.{S} Како је насип био стрм, чивија на обртњу излет 
им доле, огрнем је дороцем и бацим је у кола...“</p> <p>„Је л’ се бранила, отимала?“ пита истра 
не пута брао туђе кукурузе и трпао их у кола.{S} То дете је онда замењивало човека.{S} За тим < 
које заспало, које упустило, па сад иду кола куд не треба.</hi>“</p> <p>(То беше право у зубе р 
на мора чути још из даљине звекет мојих кола, мора скочити и отворити капију.{S} Наопако ако ме 
их, да могу, најрадије онога натакао на колац, који нас је први извео из азијатских шума и пове 
е, рад чега бих, да могу, набадао их на колац.“ </p> <p>„Од прилике.“</p> <p>„Не маре за народ  
 Србин.{S} Кажем вам, набадао бих их на колац.“</p> <p>„Та то је страшно“, вели једна од сеоски 
а, један, два.{S} Везивали га и за неки колац, на сунцу.{S} Но све бадава.{S} На послетку га за 
инемо причање, али смо сад тек дошли до колевке, а то је до почетка.</p> <p>Наш народ прича, да 
а сте скројили пелене и побринули се за колевку, а зар је то све?{S} Но како стоји са оном крвљ 
алимска икона, коју му је ујак метнуо у колевку, није остала без утиска.</p> <p>Кад је Боривоју 
ве подметну, <pb n="11" /> док је још у колевци.{S} То је у другом облику она велика научна ист 
е још једном, а Милева посрну и паде на колена.{S} У тај зачу се тутањ, као да се поломила тава 
о <pb n="127" /> проповеда:{S} Падни на колена, трпи, страдај, одричи се сваке сласти, не би ли 
ње Лазарево...{S} Паде пред сандуком на колена, паде и целива га...</p> <p>Кад је устао, стојао 
 може.{S} Уста, да игра коло, ситно, из колена, оно исто, које је играо Паво Вранковић на Лебно 
е баци пред њом на земљу, да јој обгрли колена и да каже: „Авај мени, та ја сам најцрњи грешник 
{S} Поред пута је јендек, од прилике до колена дубок, а пун воде.{S} Тома шчепа Срдана испод ру 
јеве ципела њених, а руке му обухватају колена њена. „Ја... ја ћу“, каже он, „гледати, да се пр 
умио?!{S} У Турској је сад рат, у Азији колера, на мору бура, а у пустињи дивље звери и безводн 
толом Павлом — Шандор ковач седео је на коли поред жене.{S} Он се оног јутра, после јутрење, у  
 а уморна путника нећемо да повеземо на коли...{S} Друштво добрих људи чува се парничења и тужб 
ију својих другова изубадао бритвом.{S} Колика срамота по сироту Марту и каква је туга обузе, к 
Боривоју чинило.{S} А опет колико бола, колико потреса друштвених поднесе за то време.{S} Па он 
.{S} Није дошло ни близу онолико света, колико прошлих недеља.{S} Трећи Здравковићев друг говор 
а се згрозио од свог дела.{S} Он увиде, колико је грдно увредио родитеље; виде, како је отерао  
о издање већином предбројано, показује, колико се наш свет интересује за важно питање, које се  
човеку на дан доста било онолико хране, колико има од прилике у 30—40 зрна сочива.</p> <p>„Тај  
и во, брат брату 200 фор.{S} Пронађите, колико је...</p> <p>И тако је то ишло у бесконачност.{S 
д се код вас тек зрели и одрасли крсте, колико им је година, кад се жене?“</p> <p>„Како ком.{S} 
но од брза јахања, па и не примећаваше, колико су његове речи утецале на њу.</p> <p>„Боловала ј 
 Док моли, он је мали; једва је толики, колико дете од 6 година, али доцније расте све више и в 
у цифраш као млада невеста.{S} Кажи ми, колико је времена, како ниси стао на путу или на улици, 
терао жену <pb n="35" /> у гроб; осети, колико је пао у очима света, па се згади на себе, а обу 
 извући из блата, јер он није ни сањао, колико су вични Назарени св. писму.</p> <p>Умешао се и  
 речима св. писма вреди то исто толико, колико и заклетва.</p> <p>„Како су вам деца?“ пита она. 
> и вино, па чак и ракију, али умерено, колико је потребно, да се поткрепе, а не да се опију.</ 
усалимску икону?!{S} Зна он врло добро, колико сам волела ту икону, лепила је и чистила; без ме 
сника, преписао му лек и тешио је жену, колико је могао.{S} Онда му поглед паде на малог Бориво 
 Бог даде и онолико дана, <pb n="53" /> колико је дао оном матором Чивутину, о коме си прекјуче 
, а запиткивао га је дан ноћ о томе:{S} Колико треба да пости онај, који хоће да се причести на 
 постанем Назарен.{S} Па шта мислиш:{S} Колико би ми дао суд, да му прокажем све, што сам до са 
А ко сте ви, да му у срце загледате?{S} Колико је ваљаних, који стоје код вас на пољу, а колико 
 ваљаних, који стоје код вас на пољу, а колико их је неваљалих, а први су међу вама?!{S} У божј 
>„Имам још скоро две године.“</p> <p>„А колико сте имали свега?“ уплете се у разговор Јулка, је 
 али није ни било лако.{S} Да сам ја ма колико говорио, да се мане — не би послушала, него ме ј 
p>Око пола ноћи устао је Боривоје, и ма колико да му беху очи закрвављене, видео је, како је На 
е клечи пред иконом и горко јеца.{S} Па колико већ траје та молитва!{S} Боривоју се учинило, да 
окрао сам те, опрости; — вратићу ти сад колико могу, а оно друго доцније“.{S} Хајд, што ће неко 
ше но и један у селу...{S} Поткрадај ме колико ти је воља, не браним.{S} Ево ти кључева, па узм 
ико год хоћеш; ја ти дајем.{S} Лолај се колико ти се мили; млад си још, па ти приличи.{S} Туци  
з икаква интереса и да врати кад може и колико кад може.</p> <p>„Био сам ово дана у К*.“, вели  
, не браним.{S} Ево ти кључева, па узми колико год хоћеш; ја ти дајем.{S} Лолај се колико ти се 
 гледао ни кога удара, ни где удара, ни колико пута удара; доста то, једној снаји пребио руку,  
 <p>„Кад немаш, немаш.{S} Подај онолико колико можеш, друго ћеш вратити други пут.{S} Главно је 
рума и лечио је не само у свом селу, но колико је стигао и у околини.{S} Много и много дете спа 
 тако се бар Боривоју чинило.{S} А опет колико бола, колико потреса друштвених поднесе за то вр 
25"> <head>Развиђава се.</head> <p>Но у колико су се Назарени дали на савршенство и били саврше 
te> <l>„Кажи мени голубице бела,</l> <l>Колико си имала швалера?</l> <l>Кол’ко има на голубу пе 
 гласом само толико: „Гледај...“</p> <p>Колико је тако лежао крај ногу њених, грлио <pb n="165" 
је при рачуну. „Израчунајте ми“, каже, „колико је све ово уједно, што ћу вам сад изговорити.{S} 
з опште благајнице“, рече неко.</p> <p>„Колико је“, пита брат Мирко.</p> <p>„Два форинта.“</p>  
тресања могло <pb n="170" /> закључити, коликом снагом чича Срдан напаствује дете своје.{S} Но  
 лица.{S} Панту је облила крв, те га на колима однели кући, а Лазар као да се после тога на мах 
код нас пре није било, да човек прође с колима поред путника, а да се не заустави и не понесе г 
лицу у оном тренутку, кад виде, да је у колима — сам...{S} Деда Јова је дрхтао као прут, Тома ј 
 за цело није од Бога, но од сотоне.{S} Коло је сотонина мрежа; ко уђе у ту мрежу — пропао је.< 
 чашу вина и читали, омладина је играла коло и разне друштвене игре.{S} Све је било у највећем  
и у пиву, али не може.{S} Уста, да игра коло, ситно, из колена, оно исто, које је играо Паво Вр 
 састајали, јер уз божићни пост не игра коло...{S} Баш у очи самих Материца враћам се ја с моји 
ју, да јатомице напусте своје досадашње коло.“ А уредник листа додао је са своје стране: „Слава 
дости њене хватао се Срдан радо до ње у коло, ваљда ће је послушати. „О, браца Срдане, баш сте  
пита:</p> <p>„А зар ви, Цвето, нећете у коло?“</p> <p>„Била сам прошле недеље“, каже она.</p> < 
аше девојке се одевају просто, не иду у коло, не певају светских песама не ашикују по рогљевима 
и на себе пантљике и шаренило, па трч у коло.{S} Скаче као махнита и допушта момку, да је хвата 
 је учитељ Јовић (а учитељ Јовић је био коловођа пушача) показао оно место у св. писму, на које 
важној ствари, па да онда у нашем новом колу теби, оче, понудим првом столицу“</p> <pb n="189"  
 каже: „Ама смо нас двоје баш прилика у колу.“ „А зар ми не би и иначе приличили једно с другим 
ице.{S} Тома је био први момак у њихову колу.{S} Он благајник, он повереник, он све.{S} Није ди 
 „То није гушобоља, то нам пророк Илија коље децу, јер су некрштена...“ То су биле последње реч 
же новац ни за крмачу.{S} А Лазар је не коље, трпи да му тамани пилиће.</p> <p>Но за то је та к 
их пророка валових, но на потоку Кисону коље и српску децу... „То није гушобоља, то нам пророк  
о крај ногу њених, грлио <pb n="165" /> кољена њена, не зна ни сам.{S} Од једном осети, где му  
{S} Претилину једете, вуном се одевате, кољете товно, стада не пасете.{S} Слабе не крепите, бол 
а браћа.{S} Анархизам проповеда: „Пали, кољи, руши, да дође што пре крај овој трулежи“, а Назар 
овећи број књига (Чуруг 25, Нови Сад 50 ком.) да их раздаду по народу.{S} Хвала им!</p> <p>Ја с 
p> <p>Онда се Светозар окрене столу, на ком је лежало св. писмо.{S} Узе га у руке и изгледаше к 
 једва шапућу, тек ова или она прићи ће ком брату или пријатељу и скинуће му перце с рукава, на 
хватила онај важни физиолошки процес, о ком јој је лекар говорио, али је осетила, да у ономе, ш 
м је година, кад се жене?“</p> <p>„Како ком.{S} Кад момак дорасте, учврсти се у вери, кад је зд 
Уз кућу је пространо, чисто двориште, у ком је засађено неколико дрвећа, остраг је зграда с пет 
видео, куд то иде.{S} Почеће да се цепа комад по комад од правила, док не постане од њих велико 
чи.{S} Некако бесвесно пружи му доцније комад хлеба и мало смока, па тумараше по кући.{S} Борив 
је крпили и лепили, тако, да данас беше комад надимљене и упрљане крпе.{S} Но у породици су је  
.{S} Момку подај од те гужваре најслађи комад, девојку, и пијанке ће код њега нестати, као да с 
мнаест година, а њен Влада волео је као комад хлеба, и то — мекана.{S} Он је бар тако говорио,  
д то иде.{S} Почеће да се цепа комад по комад од правила, док не постане од њих велико ништа.{S 
 одоше у скупштину и причестише Варвару комадићем хлеба и гутљајем вина, исто онако, као што је 
S} Проспу песак по столу, разреде га, и комадом дрвета шарају по том песку слова.{S} Ако нема д 
 Србина од Србина, а то све у име Бога, коме се заједнички молимо.{S} Ево вас видим искупљене н 
ним Обреном, видео је дакле муке онога, коме је она толико скривила.</p> <p>Залану вашка и она  
} Марта је родила здравог, једрог сина, коме се и она и човек јој обрадовали више свега и кога  
аборавио?“</p> <pb n="102" /> <p>Човек, коме се већ по овешталом оделу познаје да је сиромах, у 
да, како она страда и бори се за њу.{S} Коме ће се приволети царству?{S} Затворила је очи и — м 
 питали, а ја нисам налазио потребе, да коме што тумачим.</p> <p>Поред многих ситница почео сам 
 толико волео, за тим на Боривоја... на коме се и — укочио.</p> <p>Марта је дубоко жалила свога 
м само толико:{S} Благо оном, ко може и коме се мили.“</p> <p>„Цвето“, каже Лазар, а глас му по 
„А шта ће бити онда Лазаре, ако ја одем коме од оних људи, па му кажем: „Упалио сам те брате“,  
<p>Она је желела, да види тог човека, о коме је Лазар говорио сваки дан с одушевљењем.{S} Али ј 
тај назив и остао.</p> <p>Онај други, о коме сам споменуо на почетку овога одељка, већ је по че 
 колико је дао оном матором Чивутину, о коме си прекјуче читао у св. писму, та како се зове сам 
ти, па можда и друго шта, али није имао коме.{S} Девојке одоше од њега.{S} Последња сенка неке  
ћ у четвртак дође писмо на Светозара, у коме јавља, да одустаје од предавања, те да се постарај 
 Лазарев, а друго, да тај млад човек, у коме је толико ватре, мисли озбиљно обделавати њиву нар 
век западао натраг.{S} Твоје друштво, у коме живиш, понесе те и одвуче у старо зло.{S} Међу пиј 
о их је забележио, у којој је глави и у коме стиху.{S} С друге стране се највећма истиче Светоз 
у то речи, у којој су глави, па чак и у коме стиху.</p> <p>Кад Лазар дође Боривоју, често му го 
ом друштву, које је друкчије од вас и у коме вама нема места?“</p> <pb n="157" /> <p>Он се као  
летку му паде глава на прса, као човеку коме умре каква мила нада и прошапута: „Хајдемо!..“</p> 
траг, мора напред, за то и вели народ: „Коме Бог, томе и сви свеци.“</p> <p>Било баш у петак пр 
е у онај мах мислила, да је читава њена комедија с Назаренима глупост.{S} Не сме се ни обући ни 
а и пре; тврдили су, да је њен плач био комедија, а њено Назаренство шпекулација, да се уда.</p 
 Отићи ће она својој кући, доста јој је комедије.{S} Само још једно, једно ће само да покуша.{S 
 он се повуче у крај.{S} Гаја се у оном комешају подиже с патоса као испребијано псето и извуче 
ао, па није ни опазио, каква му испитна комисија иде у посету.{S} Па да је и приметио, опет не  
ци порезивали, а он пред целом порезном комисијом вели:{S} За Бога господо, не могу то <pb n="1 
 да иде за њим...</p> <p>„Забрављена је комора“, каже Гига збуњено.</p> <p>„Где је кључ?“ _</p> 
оје и не улазимо, а живимо у вајатима и коморама.{S} Чак и наши богатуни, који имају по три-чет 
ко нико не прозбори више, скиде кључ од коморе, што је висио о клину и даде га Светозару.</p> < 
д.{S} Зид!{S} Та на том зиду је кључ од коморе, у којој је њезино дете.{S} Боже мој, како јој д 
ада више не одлану.{S} Кад је изишао из коморе, шетао је крупним корацима по соби и говорио као 
авран.{S} Он је са женом стојао у малој комори, а предње собе издао неком Талијану, који је <pb 
 тим удари киша, те је радио час-два по комори, али нити је одлазио у врт, нит виде девојака.{S 
е као прут.{S} Но отвори је...</p> <p>У комори је мрачно, али је на пољу месечина.{S} Њојзи се  
амртник?“ питаше Гигу лагано.</p> <p>„У комори“.</p> <p>Светозар пође, погледа у Јованку и она  
ане.{S} Дуго се мучила, док је отворила комору, јер јој дрхћу руке као прут.{S} Но отвори је... 
и по десет пута.{S} Стигне кући, отвори комору и забрави за собом врата.{S} Тамо је мрак.{S} У  
ете су старије жене са свекрвом унеле у комору, оставиле га тамо, док не дође прегледач и забра 
 тек она узима кључ с склина и одлази у комору...{S} Ноћ је хладна, а она у грозници и у кошуљи 
е празну постељу, скочи и отрча право у комору.{S} Прва мисао није га преварила, она је била та 
 умири.{S} Доцније се и опет забравио у комору и молио се дуго Богу.{S} Дуже но икад пре, али м 
о, постепено, један по један, продиру у комору...{S} Све је видније...{S} Сад опази, где се неш 
саму, а он се опет затвори у ону мрачну комору и горко плакаше.{S} Осетио је, да је над собом и 
љива; или ће их изести суве иди куване, компот уз печење.{S} Они их доносе из бела света, ми их 
ба га.</p> <p>„Перо“, каже му, „грде те комшије свакојако. “</p> <p>Пера не тражи нож и не пита 
не само жену и кћер, но тако рећи и цео комшилук.{S} Кад дође кући, затече пред двориштем жену  
 као Назарен, који је на путу, те тражи конака, нити она њему отвара као Назарену, брату.{S} На 
, пореметила би их.{S} То је, као кад у кондир вина бациш мрвицу хлеба, — ускисне.{S} Сепл и же 
ио, требала је да покупи децу и да каже конзисторији: „Кидајте ме, растављајте ме, нећу да живи 
шаре, но завезујеш још за собом врата — конопцем.“</p> <p>Боривоју смрче пред очима, па се онда 
 вели: „Ох, жено, жено, гле, како су му конопци засекли зглавкове.{S} Да су га и жандари везива 
о у бесконачност.{S} Било је:{S} Свиња, коња, крава, кола, амова, новаца, перина, једном речи с 
о за оне чопорове волова, крава, оваца, коња, свиња, за све оне живе и мртве ствари, које сам д 
арила.</p> <p>Коњаник скочи са знојавна коња и поведе га за собом унутра.{S} Марта га је на мах 
ту прашну маглу коњаника, који је добра коња ознојио и у белу пену обукао, као оно Владета војв 
S} Има ли ко, да га повезем, да не тера коња бадава?{S} Или да му купим што?“</p> <p>„Баш добро 
ивређивала, но она његова два богаљаста коња.{S} Но њему је дала Марта десет нових дуката на ја 
 те хоће да му помогну.{S} Овај му даде коња, онај краву, овај поорану њиву, а онај семена.{S}  
 дође коњаник Лазару на њиву и још му с коња довикује: „Хајде, жури, умире чича Срдан.“</p> <p> 
ич.{S} У Назарена је обичај, да не туку коња, он сад тај бич потеже на жену.{S} Тома то није оп 
<p>Било баш у петак пред вече, кад дође коњаник Лазару на њиву и још му с коња довикује: „Хајде 
се враћаше с Поља Косова.</p> <p>Тај је коњаник узбунио псе, те се подигао лавеж, необичан за о 
с коштицама, кад је кроз тиху ноћ јурио коњаник у варош по лекара.</p> <p>Доктор се тако рећи п 
као зло.{S} И није се преварила.</p> <p>Коњаник скочи са знојавна коња и поведе га за собом уну 
ве очи, запазио би кроз ту прашну маглу коњаника, који је добра коња ознојио и у белу пену обук 
 с Надом, уђе и опет у кошару, те закла коње и краву, за тим вашку и мачку, гуске и пилиће, јед 
из стражњег седишта увек подвикивали на коње: „Лила ђи!{S} Цезар, свето ти твоје!“ А коњи онда  
.{S} При сватовима јуримо и по три дана коње, а уморна путника нећемо да повеземо на коли...{S} 
 би требао на Божић да ради... да преже коње и да иде у рит по трску, али ако то учини, чича-Ср 
 кирију.{S} Назарени му набавили кола и коње, те се он ранио од кирије, а уз то поста ревносни  
аш н..ској попадији за љубав убијате ви коње, јелте?“ За тим побледи и поче да се хлади марамом 
акаше с кола, те сеци штранге, спасавај коње, те кола, а већ трска је пропала; џаба је.{S} Мој  
клањали месец.</p> <p>Боривоје је терао коње, уз њега је седела Варвара, остраг је био Тома и д 
а је већ водио у крађу.{S} Син је терао коње путем, а отац је са обе стране пута брао туђе куку 
 са запетом двоцевком и хтеде да пуца у коње, ако се макну, те се весеље продужило до подне.{S} 
S} Кад су у зору неки почели да хватају коње и да иду кућама, Малић је стао са запетом двоцевко 
асип био стрм, чивија на обртњу излети, коњи, руда и предњи трап улетеше у Дунав; стражњи део к 
и, баш кад је хтео да изађе на друм.{S} Коњи запали до појаса, па ни маћи.{S} Иду људи друмом,  
, а уздице затеже још јаче на десно.{S} Коњи јурнуше с насипа доле — у Дунав...{S} Тома и Јова  
 Боривоје таман да утера кола у село, а коњи му застадоше као укопани.{S} Погледа унапред и опа 
 „Лила ђи!{S} Цезар, свето ти твоје!“ А коњи онда скачу, да хоће да ме избаце из шарага.{S} Па  
ма то није опазио.{S} Али је опазио где коњи скренуше <pb n="234" /> с пута. „Море, море“, виче 
је!{S} Заговорио се с Варваром и кад се коњи поплашили од оног пања, није више могао да их задр 
лањао месеца.{S} И видеше јасно, где се коњи боре с таласима и Боривоја где триред искаче из во 
уће. „Сиромах Боривоје!{S} Поплашили се коњи и он их није могао да задржи...“</p> <pb n="235" / 
дубље и дубље у Дунав.</p> <p>Кад су се коњи већ заплели у хамове и утонули, скочи Боривоје и ч 
естио.{S} Али само толико, да види како коњи са стрмог насипа нагињу на ону страну, куд не треб 
ао што је намислио, него га пусти право коњима по ушима, а уздице затеже још јаче на десно.{S}  
е, не да се спасе, но да удари бичем по коњима, да их гони све дубље и дубље у Дунав.</p> <p>Ка 
 су те већ толико залудиле оне негдашње коњокрадице.{S} Скрећи оданде, кажем ти, јер ти никад н 
S} Овако још није страдао... наже се да копа, али му не иде умље за мотиком, но крадом погледа  
и Боривоје некако свечано, па опет поче копати.</p> <p>Јулка га само погледа, па оде својим дру 
х“.</p> <p>Но тада се тек показа вражја копита.{S} Маца Сувачарова каже: „Где су ти деца, пусти 
 xml:id="SRP18966_N1"> <p>Св. писмо.{S} Кор. посл I. глава 7. стих 5.</p> </note> <note xml:id= 
} Да ли је дошла к себи те разуме његов корак или је још увек успаљена?{S} Треба ли да говори с 
легла.{S} Седи, ослушкује и кад ми чује корак, устаје и излази преда ме.{S} О, Боривоје, пријат 
.{S} Био је можда већ изгубљен, када чу кораке.{S} Иде неко.{S} Он се крену <pb n="166" /> и -  
један — два... <pb n="90" /> трч’ брзим кораком... један, два, један, два.{S} Везивали га и за  
о“, промумла у себи и сад се већ наглим кораком упутио својој кући.</p> <p>Кад је отворио врата 
скушења сотонина.{S} И гле већ на првом кораку, како се љуто превари!{S} Сад види, да се сотона 
о сјајно победише Назарене већ на првом кораку — у њиховој скупштини.{S} Свуда је истицао себе, 
 је ходио дуго, дуго.{S} Његови убрзани кораци казивали су Јованци, да му узрујаност још једнак 
пута, право к спроводу, гологлав, брзим корацима, само што не трчи... <pb n="223" /> То је Лаза 
д је изишао из коморе, шетао је крупним корацима по соби и говорио као себи, али опет на глас:  
де стане ногом, ту не застаје, но хода, корача, напредује...</p> <p>Боривоје се распитује и о Л 
баш сви бити учени.“</p> <p>Лазар га је корео, што није истрајан.</p> <p>„Ајак, није то, него ј 
екао је, да му мати почне пребацивати и корети га.{S} Па у том леже и заспа.{S} У сред ноћи про 
 писао посланице Римљанима, Галаћанима, Коринћанима, Јудејима?{S} Ви нећете да знате за свештен 
 апостол Павле у својој првој посланици Коринћанима глава IX. стих 16. 17. и даље вели, да он н 
 апостол Павле у својој првој посланици Коринћанима, у глави тринаестој, стиху првом до осмог.{ 
вла, који рече у својој првој посланици Коринћанима, глава XI. стих 19. „Јер треба и јереси да  
ани онда и сада и увек, прописао је ово Коринћанима посланица I. глава V. стих 5—6.: „Не знате  
и у први мах, да су речи Томине биле од користи и да су пробудиле Боривоја из дремежа.{S} Но на 
елом и духом, осетише чак и материјалне користи од умереног и паметног живота и било им је, као 
а наде.{S} Из затвора је сто пута већма користио назаренској ствари, но на слободи.{S} Чекали с 
 је оставио свето писмо, увијено у црне корице, а оставио му га је и у срцу, увијено у назаренс 
д сеоских госпођа.{S} Њен је муж ватрен кортеш за народне ствари, те пита: „Кад су избори, глас 
, варамо и сатиремо један другог за ону кору хлеба или за оно — прасеће печење; ја држим, да на 
е ни обучена за стран свет.</p> <p>Дуга коса пала јој расплетена по лепим раменима... а од одел 
у, вијају, џавељају.{S} Кад су на њиви, косе, он је претрпа травом до главе, а она цичи као пом 
пустила мараму, а Славни испаде ружа из косе... _</p> <p>Боривоје се нађе у чуду.{S} Овако још  
ца земље.{S} Жена је била врло вредна и косила је као мушко, па је онда о жетви ухвати сунце, и 
 Владета војвода, кад се враћаше с Поља Косова.</p> <p>Тај је коњаник узбунио псе, те се подига 
е мења.{S} Њему је постало све равно до Косова, равне су му чак планине и брда, а право му је и 
ењеног мира, помаза ноге Исусове и отре косом својом ноге његове... <pb n="229" /> Онда рече је 
о ружно, обећао, да ће јој поломити све кости, ако му још једном дође у кућу и бацио је на улиц 
, па ме прокаже.{S} Зар опет да ми ломе кости и затворе ме?{S} Сви би ми, рекао бих, још које к 
 сама дођеш по икону, па ће ти поломити кости, а ако му шиљеш поруке и девере, даће те на фишка 
 те га бречи о земљу, бије га и ломи му кости.{S} Али све то не помаже.{S} И онда се ђаво понов 
јој је и син. „Нано,“ каже, а глади јој косу, „молим те иди кући.{S} Учини ми.{S} Оженићу се и  
рквена врата, куда улазе женске, велики котао воде.{S} И сваку, која хтеде да уђе набељена у цр 
. чује тихо јецање њено, вреле јој сузе котрљају се по образима његовим, <pb n="16" /> а из гру 
Милева се заруменила, низ образе јој се котрљале вреле сузе.{S} Под црном марамом дошло јој леп 
ћала.{S} Та, лакше би ми било, да си ме коцем ударио по ребрима, но што ме овако изломи.{S} Бог 
 је омах уочила Боривоја. „Ово није ваш кочијаш“ — каже.</p> <pb n="70" /> <p>„Није“ вели Јован 
то се смркне.</p> <p>„Лагано!“, виче на кочијаша, „лагано!“, а за тим се окреће жени и вели: „П 
 да затвори врата, кад истрче из његове кочине шесторо нагојених свиња, па беж на улицу.{S} Све 
ме, да иде у скупштину, он је затвори у кочину међу свиње, бије је, али не помаже.{S} Девојка к 
г ћеш беса и видети, кад се не мичеш из кошаре, но завезујеш још за собом врата — конопцем.“</p 
е у врту близу сенице и пребира зелен у кошареве, кад чу у близини као Лазарев глас.{S} Подиже  
> <p>Одавна је изишао из собе и спава у кошари, при затворени врати.{S} Али која вајда и то, ка 
е може, но оде.{S} Кад дође кући, оде у кошару, узе троструко уже, покваси га у воду и стаде ви 
омрмља само толико: „Сит сам“, па оде у кошару.{S} Нада му није погледала дубље у очи, (одавна  
пштину.{S} Лазар је у овај мах отишао у кошару, да обиђе марву.{S} Боривоје је био изненађен и  
воје онако учинио с Надом, уђе и опет у кошару, те закла коње и краву, за тим вашку и мачку, гу 
шта је, оде с женом и дететом под очеву кошару.{S} Трајало то тако недељу-две дана, док сека Ан 
у крчму и наиђе, где се крчмарица нешто кошка с децом.{S} Деци се прохтело мало сувих шљива.{S} 
ападоше.{S} Дође међу њима до расцепа и кошкања речма, па онда пренеше ствар и у новине.{S} Бог 
ава, поп-Јаша се баш мало час ухватио у коштац с Јовом Тиминим, који је био пре слуга код њега. 
ите, али мени се чини, ви не избацујете коштица?“ вели му крчмарица.</p> <p>„Хм, та догоди се д 
там коју.{S} Трешања не једем никад без коштица.{S} Нису ми иначе слатке.{S} Па и шљиве, наравс 
ако може човек да поједе толико шљива с коштицама, кад је кроз тиху ноћ јурио коњаник у варош п 
ст, а поједе пола вреће шљива заједно с коштицама?{S} Оне намирисане женскиње, које смо виђали  
ест хиљада пој’о грама,</l> <l>Па још с коштицама.</l> <l>Пој’о скоро пола вреће,</l> <l>Никад  
атвора, она је већ купила своје сукње и кошуље, да оде где год у свет.{S} Пукле биле неке сплет 
ве речи умирила и метнула своје сукње и кошуље опет у долап.{S} Та, кад се Сима баш толико расп 
етку јој догрдило; покупи своје сукње и кошуље, те хоће кући, матери.{S} Сима је одвраћа сваким 
 да муж избије жену, још док је у првој кошуљи.{S} Та да, треба је с прва почетка збунити.</p>  
а, кад се већ ухватио мрак.{S} Она је у кошуљи загазила у воду од прилике до појаса, а с њом је 
{S} Ноћ је хладна, а она у грозници и у кошуљи.{S} Иде лагано напред и рукама се све једнако оп 
</p> <p>„И ко хоће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и хаљину.</p> <p>„И ако  
шта би тек било за оне чопорове волова, крава, оваца, коња, свиња, за све оне живе и мртве ства 
сконачност.{S} Било је:{S} Свиња, коња, крава, кола, амова, новаца, перина, једном речи свега,  
{S} Џуџа, па је у оно време некако и та крава угинула.{S} А како ли се Варвара кидала због тог  
 двадесет и четир, па сви држе и по две краве. (Смеј).{S} Не кажем ја то за смеј, него што је и 
ан адвокат, па и тај није могао да држи краве, но је музао козу, а данас их има двадесет и чети 
м, уђе и опет у кошару, те закла коње и краву, за тим вашку и мачку, гуске и пилиће, једном реч 
 му помогну.{S} Овај му даде коња, онај краву, овај поорану њиву, а онај семена.{S} Но испало ј 
икад ни речи више о њему.{S} А имали су краву, деца су ту краву звала:{S} Џуџа, па је у оно вре 
о њему.{S} А имали су краву, деца су ту краву звала:{S} Џуџа, па је у оно време некако и та кра 
а дела?{S} Проповеда се:{S} Не кради, а краде се, придикује се не чини прељубе, а гради се прељ 
суд затворити и таког човека, који нити краде нити убија?</p> <p>На послетку ће рећи Јулка скор 
 то смета вама, кад бих ја пушио?{S} Не крадем, не варам, не убијам.{S} Нисам чуо, да је Бог за 
беж на улицу.{S} Све село зна, да су то крадени свињи, а жандари знају и чији су.{S} Стегоше Га 
ти нашао <pb n="60" /> од тог еспапа да крадеш...{S} Али да богме, није теби требала девојка, н 
, где нема дела?{S} Проповеда се:{S} Не кради, а краде се, придикује се не чини прељубе, а град 
данову.{S} Нестало Лази новаца, те носи крадом Чивутину мало хране на продају.</p> <p>Тај „вета 
копа, али му не иде умље за мотиком, но крадом погледа на девојке.{S} Ено их тамо, у најдаљем к 
S} У нашој књижевности цветају књижевне крађе — површност; у нашем јавном животу грамзивост, са 
 другови негде пили, сад ће ићи негде у крађу, па зову и њега.{S} Бруји рог на гајдама:{S} Хајд 
ило осам година, отац га је већ водио у крађу.{S} Син је терао коње путем, а отац је са обе стр 
 ако не послуша, онда је све за бадава, крај је.“ Глас му је дрхтао, кад је ово говорио, а сузе 
бра страна је та, што је он разбибрига; крај њега заборави човек бол и беду; крај њега човек ла 
ћином данас, још су и добри свештеници; крај оваке наше више интелигенције каква је данас, скин 
а; крај њега заборави човек бол и беду; крај њега човек лако прикупи мисли и лакше се умири, ка 
а.{S} Сад га је скрила у <pb n="112" /> крај полице и пружила Боривоју руку — без завежљаја.{S} 
 за часак све занемило.{S} Али не...{S} Крај своје постеље чује загушљиво јецање, потмуло, горк 
је радити добро и ви ћете боље изићи на крај, но да је дајете под аренду.“</p> <p>„Нећу никако“ 
у ја поред жене и четворо деце изићи на крај са 600 форината?“ Па зар ту да не иде свет у Назар 
друштво распадне, онда га неће бити, па крај“, рекох, и почех по ново звиждукати.{S} Моја ти пр 
 се заборавили и онда може да буде рђав крај.{S} Можете чинити што год хоћете, али то тек онда, 
 препоручио да одрекну. „Зар то да буде крај?“ рече. „Пођосмо у војну на друге, па се међу собо 
 сроза у такав понор, да мислиш, сад је крај и никад из те очајне таме на поље.{S} Мало после < 
јој се према светлости од жишка, тај је крај блед као да је умрла.</p> <p>Али не, није умрла.{S 
таш ли ми?“ И онда је хтео да јој падне крај ногу, али опет не овако.{S} Сад јој љуби крајеве ц 
еда: „Пали, кољи, руши, да дође што пре крај овој трулежи“, а Назаренство <pb n="127" /> пропов 
али су грискали усне.{S} Мало за тим би крај предавању.{S} Нико Шандору ковачу ни речи, као да  
јада.{S} Каже: „Ако ја не окренем други крај, хоће ме Криста за месец-два дана вијати око куће. 
н!“ И опет одоше девојке у најудаљенији крај и опет се сабише у гомилу, те шушкају.{S} Ко су ти 
араму и ружу, па одоше и опет у најдаљи крај, лагано, истим редом, као што су и дошле.{S} И опе 
стили.{S} И он је сад седео у скупштини крај стола, до Лазара, Мирка и осталих, међу „пророцима 
 је мрак.{S} У оном мраку напипа крајњи крај одаје и паде на земљу, паде, као што мало пре лежа 
кла ништа више и другарице одоше у онај крај врта, који беше најудаљенији од Боривоја.{S} Но ба 
 заронила у руке и не миче се.{S} Један крај од образа њена види јој се према светлости од жишк 
„Гледај...“</p> <p>Колико је тако лежао крај ногу њених, грлио <pb n="165" /> кољена њена, не з 
 одричи се сваке сласти, не би ли дошао крај овим данашњим гресима.“</p> <p>„Анархизам и Назаре 
а светог, не срамотим га.“ — Сад је био крај мушкој препирци, јер је реч узела жена и то главом 
.</p> <pb n="222" /> <p>Срдан је осетио крај, распоредио је имање и послао по Лазара.{S} Хоће д 
 оно, што је Бог створио?</p> <p>Дође у крај баште, у онај, који се сучељава са Цветином баштом 
ом, женске су последње.{S} Завукле се у крај, те чекају, да се разиђе гунгула. „3а што ви, госп 
 јасно и у оном метежу и он се повуче у крај.{S} Гаја се у оном комешају подиже с патоса као ис 
међу њима и Боривоје.{S} Боривоје сео у крај и гледа преда се.</p> <p>Лазар као неки перовођа ч 
није осети на своме рамену руку.</p> <p>Крај њега стао Лазар с великом црном књигом.</p> <p>„Бр 
 дубље у њу улази и не види краја.{S} А краја мора тек бити свачему, па и овоме.</p> </div> <di 
олитва!{S} Боривоју се учинило, да нема краја; бедна жена се не мицаше; а доцније изумрло чак и 
, то не зна извесно; не може да похвата краја мислима својим, тек она узима кључ с склина и одл 
> <p>Препирка иде даље и даље, па никад краја.{S} И Лазар и прота виде, е је време, да се преки 
ињу, где све дубље у њу улази и не види краја.{S} А краја мора тек бити свачему, па и овоме.</p 
 на памет цело св. писмо, од почетка до краја.{S} И то не само да зна речи, него зна и то, чије 
ву <pb n="21" /> запамтио од почетка до краја, чим ју је први пут чуо, и изговарао ју је читаву 
ело св. писмо на памет од почетка па до краја, није на празно.{S} Јер он кад се позове на које  
/head> <p>Док је Боривоју изишао суд до краја, прошла је читава година.{S} Остале му дакле још  
о престати и као да хоће да употреби до краја оно право, које му даје српска пословица, која ка 
у себи, да неће попустити, но терати до краја, па ма их стало главе или бар крова с главе.</p>  
е као Сима пекар, но да ће допостити до краја.</p> <p>Жао је многима Надиних суза, те се муче и 
о, захвата нова села, нове округе, нове крајеве, а где стане ногом, ту не застаје, но хода, кор 
ије, родом Србин, који је обилазио наше крајеве и просио милостињу за свету обитељ.{S} Боривоје 
огу, али опет не овако.{S} Сад јој љуби крајеве ципела њених, а руке му обухватају колена њена. 
х осталих старица назаренских занела до крајности.{S} Поче да мисли на смрт, на страшни суд, ко 
му лош.{S} Напротив, био је послушан до крајности, волео је матер више свега, а био је и необич 
тиће га кући, па ако ће да се поправља, крајње је време.{S} Ноћу се ди и тешко уздише.</p> <p>„ 
се уплете.</p> <p>„Наравно да је време, крајње је време“, каже, „зар да чекамо, да се почну усп 
каже: „До сад је било како тако, сад је крајње време“.</p> <p>„Па, шта да радим?“ пита она.</p> 
бије Назаренство.{S} Питање је горуће и крајње је време, да се што учини.</p> </div> <div type= 
се око себе као лопов, па се докраде до крајњег прозора.{S} Тамо је Милевина собица.{S} На проз 
S} Тамо је мрак.{S} У оном мраку напипа крајњи крај одаје и паде на земљу, паде, као што мало п 
 све дубље и дубље сагибала главу, а на крају закука очајним гласом:</p> <p>„Ја сам крива, неср 
> <p>Доктор је говорио лепо, само се на крају упустио у ситнице.{S} Доказивао је, како је излиш 
"> <head>Велики пост.</head> <p>Било на крају села у сирота човека женско подсвојче — Нада.{S}  
 је, да неће више дуго, те хтеде бар на крају живота, да мало побрише прошлост.{S} Дао је 50 фо 
мешан сте човек!“ рече прота. „Сад, при крају хоћете да малакшете.{S} Само кад се једаред упути 
 на девојке.{S} Ено их тамо, у најдаљем крају врта, одакле су и изишле, сабиле се у гомилу, нас 
то још победа, ако једна чета на једном крају победи своје противнике.{S} Ако они други изгубе, 
ого и много дете спасено је онда у оном крају од извесне смрти.</p> <p>Али на жалост, много и м 
момчић.{S} Што је год било оваца у оном крају, сваку је познавао по имену; за сваку је знао рећ 
 пушке.{S} Промислите само, како ће наш краљ живети без војника?“</p> <p>Неко му рече: „Бог зап 
“, каже, „не доносе шта ручају цареви и краљеви кад се састају и госте, а требало би да доносе. 
нику (солгабирову), те је тражио, да му краљевина поврати његову кћер, но срески начелник га је 
опоро испратио.{S} Каже му: „Мани се ти краљевине и суда, јер ако се потегне та ствар, ти ћеш н 
рибе од Орида, од оне врсте, по коју је Краљевић Марко ишао, кад је славио крсно име; ту је бил 
 учених људи у селу, који му тумаче сва краљевства, пустиње, вароши и мора, преко којих му ваља 
р народ баш то тражи.“ Па господо, који краљујете у нашој књижевности, за што не осладисте наро 
је теби, да се назарениш?{S} Та нити си крао нити варао.{S} А ниси хвала Богу ни пијанац ни кар 
 га овако пуштали.{S} Него је може бити крао“.</p> <p>Но томе се опет опирала Јованка. „Није ло 
је пред Мартом још похвалила.{S} Каже: „Красан човек тај твој <pb n="8" /> брат и ја баш не зна 
, нека дође драги мој у врт свој и једе красно воће своје.“<ref target="#SRP18966_N6" /></p> <p 
већ наљубио деце.</p> <p>„Све је лепо и красно; пријатељи Назарени светују ме и помажу ме, дају 
илева поје као анђео.{S} Ишло би лепо и красно, само кад баба Макра не би кварила.{S} Али кад з 
он је још увек певао све то, па то: „За красну љубав“.{S} Кад су у зору неки почели да хватају  
 је око поноћи почео да пева песму: „За красну љубав“, „За љубав красну“, и кад би зора, он је  
ева песму: „За красну љубав“, „За љубав красну“, и кад би зора, он је још увек певао све то, па 
красоту душе, ако им је увек пред очима красота телесна.{S} Такви ће гледати само на светско, ж 
осле не успаљују?{S} Како ће гледати на красоту душе, ако им је увек пред очима красота телесна 
отона извео на брдо и показао му оданде красоту целога света, сети се шта му је Господ одговори 
оје.{S} Од оног силног пасуља и киселих краставаца већ си био премијаукао, ниси био читав човек 
ере од себе, те да може после тим лакше красти.</p> <p>Код Назарена је обичај, да своје госте с 
ђу од шездесет година.“ Па и тај рок је кратак.{S} Ето га, Шандор ковач само за то није дошао у 
ем те“, каже, „то је била придика мени, кратка, апи језгровита.{S} Имаш право Јованка.{S} Исус  
>У „Бугере“ нове...</l> </quote> <p>Ова кратка песма била је доста веран тумач јавног мишљења у 
метили и свима би немило.</p> <p>Кад је кратка молитва била готова, Лазар је прочитао трећу гла 
престаше.{S} Но и ако та предавања беху кратка века, имала су своје последице.</p> <p>Међу сеос 
као да је у позоришту. „Кратко и јасно, кратко и јасно!“, вели и по десет пута.</p> <p>Између с 
миш, неће ни да разговара с тобом, а за кратко време са свим подивља:{S} Није више ни човек, ни 
не може се и то признајем, јер ће се за кратко време извући имање из руку наших, поштење из срд 
 па га је за годину дана распудила и за кратко време дође поред све своје лепоте дотле, да се д 
ни мислили са свим друкчије.{S} И да на кратко кажем, о њој су говорили, да је она у души иста, 
м боље, но што се и надао.</p> <p>Но на кратко за тим допаде Лазару глас, да су му сестру Милев 
ту, сусретати, па и сукобити.</p> <p>На кратко по том дође му и Лазар у походе.{S} Он је потврд 
ојим истерала из њега сотону.</p> <p>На кратко после овога вратио се и Мата Вајун из Босне.{S}  
 Остале му дакле још две, па га на тако кратко време неће ни носити у коју велику казнионицу, н 
ти сујетан.“</p> <p>Тако прође још неко кратко време и дође доба, када Назарени почеше да осећа 
оје.</p> <pb n="88" /> <p>Лазар му је у кратко испричао све.{S} Било је ту пуно свачега, но нај 
и иду у скупштину, да се заједнички и у кратко помоле Богу, па онда и поразговоре реч-две.{S} Љ 
о — ух“!</p> <p>Мирко устаде, захвали у кратко Богу, што је одбор свршио посао и разиђоше се.</ 
дравковић тапше као да је у позоришту. „Кратко и јасно, кратко и јасно!“, вели и по десет пута. 
је задржавала и које јој не дадосте ви, кратковиди апостоли, да исплаче и да олакша себи.{S} Па 
 вече састају се после свршеног рада на кратку молитву.{S} Та молитва као да и није главна, дол 
ј се предсказивала све нека ватра, дим, крв...{S} Пред њу излази Илија пророк, где се натиче с  
 наших, поштење из срдаца наших, здрава крв из тела нашег.{S} Сви ми то знамо, сви осећамо, али 
, да је убио жену.{S} Чија је она друга крв?{S} Гроза га ухвати, кад помисли на децу...</p> <p> 
г пута“, мишљаше у себи, „па ма ме моја крв свега расула...“</p> <pb n="167" /> <p>Неколико сах 
арница је донела што и вино.{S} Узбурка крв у човеку, и као што у пијанци постаје човек жешћи и 
месту убио.{S} Само успаљена, побеснела крв, могла је да улије онолико снаге у онако мало дете. 
смевача посред лица.{S} Панту је облила крв, те га на колима однели кући, а Лазар као да се пос 
као ватра, а осећа, да му у главу удара крв.{S} Погледом тражи Лазара, од њега јединог ишчекује 
но је дисало с вами исти ваздух, оно је крв ваше крви.{S} Па зар то да не остави трага у њему?! 
— попреко.{S} Она полети онамо... то је крв њезине крви...</p> <p>Пола сата доцније пробудио се 
земљу, глава ми удари о точак и обли ме крв.{S} За тим ме унели у собу, па ме онако крвава испи 
, па да остане хладна и да јој не јурне крв у лице и не осети нож у срцу.{S} Но опет, опет за т 
ју је запалио...“</p> <p>Боривоју удари крв у лице и наже даље.{S} Гле, шта учинише његова браћ 
ом, с којом се играо, али кад му узаври крв, хоће да их побије.</p> <p>Једном му је мати занове 
Знате ли ви, снахо, кад у вами успламти крв од раздражења, да то откуцне и у крви онога, кога н 
аучи ме, како ћу овом детету да изменим крв!...“</p> <p>Боривоје није био у свему лош.{S} Напро 
д њега.{S} Боривоје је у лицу црвен као крв, његово тешко дисање чује се јасно и у оном метежу  
је, тим се већма показује.{S} Румен као крв јури јој по лицу са ове невештине.{S} Брзо се заогр 
г убијеног вука.{S} Ја сам био омирисао крв, био сам успламтео од борбе, па пробуразим и свог д 
о бега у своје село. „Боже, каква је то крв у мени?“ пита и по десет пута.{S} Стигне кући, отво 
би оставио деци у наследство бар здраву крв, поштено име, спрему за борбу, која их чека у живот 
е, где Милева поклече од бола, удари му крв у главу и у истом тренутку прескочио је био две-три 
 нити им је што оставио, до ли отровану крв.{S} Они су неспремни и неспособни за борбу у животу 
ветозар за часак побледи, онда му јурну крв у лице, али се стиша. „Св. апостол Павле“, каже он, 
н је из те школе изнео на свет необичну крв, а ни она јерусалимска икона, коју му је ујак метну 
шко се бори са својом крвљу... он је ту крв заћуткао, али, га та борба стаје радости.{S} Но и т 
али, волео би, вели, да је видео Обрена крвава, у његовим хаљинама, онаква, каквог га донеше жа 
f target="#SRP18966_N4" /></p> <p>Но та крвава сцена из св. писма продужује се у машти болесне  
{S} За тим ме унели у собу, па ме онако крвава испитују.{S} Кажу ми: „Или ћеш казати истину, да 
ћо и господо драга.{S} Ја ово говорим с крвавим срцем, јер знам, да неће бити лека.{S} Назаренс 
 лажем и једва ме махнуше.{S} Донели ме крвавог и модрог овамо, па су јавили оном господину, ко 
оже мој, шта могу говорити деца, о тако крвавој породичној несрећи?!{S} Како ће схватити ту ств 
оји је починио, сећа се страшне и многе крви, а јасно му је само толико, да је убио жену.{S} Чи 
S} Она полети онамо... то је крв њезине крви...</p> <p>Пола сата доцније пробудио се Гига и тра 
ало с вами исти ваздух, оно је крв ваше крви.{S} Па зар то да не остави трага у њему?!{S} Ви се 
та особито, ништа велико, само притисак крви према мозгу...{S} Да је ко могао јасно видети њего 
зар, „јер код нас само што не долази до крви.{S} Све је сад у селу тако измешано, ускомешано ус 
ти крв од раздражења, да то откуцне и у крви онога, кога носите у утроби?{S} Зар хоћете да доне 
младу среду и попрскати усев гаврановом крвљу, па ће онда жито нићи.{S} Но ако жито и није никл 
ислила је она, „тешко се бори са својом крвљу... он је ту крв заћуткао, али, га та борба стаје  
е да донесете дете на свет са успаљеном крвљу, раздраженим живцима, болесном нарављу.{S} Подајт 
зар је то све?{S} Но како стоји са оном крвљу и нарави, које ће то дете да донесе на свет?{S} З 
> <p>Чак ни последњих дана није легао у кревет, но се вукао од зида до зида.{S} Није јео, није  
Одвукао се на даске, које тамо замењују кревет и остао непомичан.</p> <p>„Да манемо за данас, Л 
 политирани долап?{S} Па где су она два кревета, па она широка клупа с наслоном?!“</p> <p>„Та о 
 чује ту песму.{S} Све га нешто диже из кревета.{S} Зна да су му другови негде пили, сад ће ићи 
, када чу кораке.{S} Иде неко.{S} Он се крену <pb n="166" /> и - побеже.{S} Куда?{S} Не зна ни  
, Бог нека те утеши“.</p> <p>Она лагано крену главом.</p> <p>„Боли те?“ пита он.</p> <p>Она не  
 неке ливаде, отишла је и она с њим, те кренула ствар око јерусалимске иконе.{S} У опште, сад ј 
мо зло и срамоту.“</p> <p>И Боривоје се кренуо.{S} Нешто уздрхта у њему.{S} Дође му, да јој мет 
шавао најпотребније ствари, по подне се кренуо и сад, тек што није стигао.</p> <p>Она је желела 
год може, тај одлази.</p> <p>И Лазар се кренуо с Боривојем.{S} Милева данас не иде, спрема вече 
ђе томе време, а до сад га нико не мога кренути на то.{S} Само кад дође ноћ, сузе му теку немил 
 са својих места.{S} Тек кад оне изиђу, кренуће се мушки.</p> <p>Сад је отпочео прота.{S} Но он 
е старешине, па кад се Лазар и Мирко не кренуше, поседаше и оне.</p> <p>„Видим, браћо моја драг 
 свршено, браћа и сестре опростише се и кренуше свако на своју страну.{S} Могло је бити около 1 
 телом, па нећеш имати снаге, да одржиш крепак дух.{S} Моли се Богу, видећеш га за цело на оном 
 у већем друштву заједнички озидавају и крепе.</p> <p>Но Милева је боље рачунала.{S} Она је слу 
ете товно, стада не пасете.{S} Слабе не крепите, болесне не лечите, рањене не завијате, одагнан 
ила мала мотика, с којом је свако јутро кресала путање или плевила, па је до скора при том посл 
том.{S} И док се парница код суда једва кретала, донде су сплетке и оговарања <pb n="9" /> изме 
 жандари, те да се може ноћу слободније кретати.</p> <p>„Да се избрише из наших редова“, веле с 
ављен, да опомене верне, да се сказаљка креће, време пролази, смрт се ближи, треба се измирити  
.“</p> <p>Болесник само преврће очима и креће нешто главом... „Тако је казао, да богме да је та 
амену Светозара.</p> <p>Време је, да се крећу.{S} Само Светозар нешто отеже, моли: „Још мало, ј 
н Сепл осилио, намргоди се и довикну му крештећи танким гласом: «<foreign xml:lang="DE">Halt's  
таше нешто одонуд.{S} Онај други био је кржљав, неразвијен, по лицу му урезане страсти, из очиј 
 Као што му је тело кржљаво, тако му је кржљава и душа.{S} Као оно биљка, која никне под каквим 
немо за данас, Лазаре“ — прошапута онај кржљави.</p> <p>Лазар климну главом и затвори св. писмо 
рти пут затворен.{S} Као што му је тело кржљаво, тако му је кржљава и душа.{S} Као оно биљка, к 
а вера“, онда је он лично <pb n="49" /> крив, он је био неваљао.{S} То је тешко признати.{S} Но 
описи, св. <pb n="122" /> Сисоје, ко је крив томе?{S} Књижаре веле: „Ми морамо, јер народ баш т 
ter" xml:id="SRP18966_C13"> <head>Ко је крив Назаренству?</head> <p>Освануо је леп јесењи дан — 
 прва.</p> <p>„Не, госпођо, није мерник крив, но жена“.</p> <p>„Која жена?“</p> <p>„Ма која, је 
бити ништа“, пита га Боривоје, „кад сам крив?{S} Ти може бити и не знаш, господине, каква је са 
 Назарена.{S} И ја питам:{S} Је ли тамо крив учитељ и свештеник?{S} Јесу ли и тамо учитељ и све 
стила главу и рекла Влади: ”Тм си свему крив, јер си мојој лудој глави пустио на вољу.{S} Поруч 
о, поче мислити:{S} Је ли само он свему крив?{S} И нехотице поче лупати главу о душевној борби, 
знајем</hi>. <hi>И томе није само црква крива</hi>. <hi>Искварило <pb n="192" /> се све, посрну 
ажите ми, молим вас, јесам ли заиста ја крива?{S} Сећате ли се, кад сам оно била с Владом код в 
ојој се мора грешити, онда је вера била крива, а он чист.{S} А то је по осуђеника врло пријатна 
 ту ће већ и он допустити, да није жена крива, но зидар или управо рећи мерник“, рече она прва. 
у закука очајним гласом:</p> <p>„Ја сам крива, несретница!“</p> <p>Лекар ју је тешио.{S} Он јој 
речи: „Еј, мој несретни сине, свему сам крива ја!..“</p> <p>Све ово било је одвише страшно по Б 
де би ја.{S} Него је Савета Ивина свему крива, Христос јој судио, вештици проклетој.“ Каже: „Шт 
S} Тужили су се на жене, како су им оне криве, а нису увиђали, да је онај још слабији и од жене 
} И он држи, да су жене свему и свачему криве, па чак и онда, кад се одвали цигља са зграде и у 
 „Зла жена је казна од Бога.{S} Жене су криве свему овом злу, које је међу нама.{S} Право нас ј 
овори више као онда на суду, но највише криви себе.{S} Сад хоће да олакша души и тражи <pb n="8 
 Обоје треба да признају, да су једнако криви, да моле једно друго за опроштај и да прекину пар 
 ово:{S} Читаво људско друштво пошло је кривим путем.{S} Где год се окренеш, видећеш грабеж, ра 
{S} Кад одем куд год, знам да нећеш ићи кривим путем, упропастити новац, нити доћи пијан кући,  
> <p>Боривоје је у последње време, увек кривио себе и то безобзирно; сад није могао.{S} Дође му 
а и ја увиђам о осуђујем своје негдашње кривице.“</p> <p>Између Милеве и Боривоја наста после п 
ду.{S} Исказао је све, признао је своју кривицу и искао, да га казне.</p> <p>Но чича Срдан је о 
 срце, свештенство треба да прими своју кривицу, али примите, браћо, и ви своју.{S} Ми треба да 
овед, на заповед божју, која се не може криво тумачити и која вели: „Поштуј оца твога и матер т 
 цркви нешто особито.{S} Свештенство је криво, што вам попусти.{S} У вашим су рукама одбори црк 
ине и брда, а право му је и оно, што је криво. „Или ћемо га оженити с каквом нашом добром женом 
в. дух“, мисли он у себи и дође му врло криво и врло гадно.{S} Није му било право, што <pb n="2 
ољи?!{S} Сад вам <pb n="105" /> је опет криво, што сам се умирио и опаметио, те вам више не виј 
разабрао, да Тома сад њега ружи и би му криво.{S} Стисну зубе и промрмља у себи: „Није био гори 
обрнуше мисли.{S} Он ухвати сам себе на кривом путу, дође сам себи као оно Петар, кад се одрека 
оже, то вам најбоље показује, да сте на кривом путу и са свецима и иконама и обичајима вашим.“< 
оно исто, што значи код нас:{S} Бити на кривом путу, залутати.</p> <p>„Како би то било?“ промуц 
је другог дана истукао своју Кристу, ни криву ни дужну.{S} Каже, у његовој породици се од памти 
S} А кад хоће да лечи потребно је да не крије и не улепшава болест.{S} Кад се лечи, боли, медиц 
дана смо лепо живели, све до Божића.{S} Кријем ја њу од свакога, а и она тражи, да нико не дозн 
ило због тога.{S} Него се лагано, чисто кријући одвукоше у предње собе, где им је стојао „цркве 
аде тај глас, „сад су и Лазару одсечена крила“.</p> <p>Са свим је изгледало тако.{S} Лазар чита 
 овим данима тако често тражила мајчино крило.{S} Њојзи је било лакше, кад се онде исплаче и то 
{S} И паде као оболело птиче на мајчино крило, а уздрхтали глас му вапије: „Мајко, слатка моја  
го плакала, заронила је главу у мајчино крило и само говори: „Ништа ми сад више не фали... ти с 
ом кроз село и натера је на Дунавац.{S} Криста је прегазила Дунавац, умало се није удавила, па  
 „Ако ја не окренем други крај, хоће ме Криста за месец-два дана вијати око куће.“</p> <p>„Та в 
е с прва почетка збунити.</p> <p>Вришти Криста, до неба се чује и пита: „Зашто ме груваш, кад т 
о од петка до недеље, а то ће рећи, док Криста није дознала, да је њен Пера био у назаренској с 
ивиш — убићу те“.</p> <p>И Пера затегао Кристи уздице; све мрви пред њим.{S} Кад дође пијан из  
е друкчије, него што се бојала.</p> <p>„Кристо“, каже јој он, „што је до сад било, било је, опр 
и, ја брат.“ И тако је Пера држао своју Кристу, како он то каже: редовно.{S} Кад је хтео да се  
нио, одмах је другог дана истукао своју Кристу, ни криву ни дужну.{S} Каже, у његовој породици  
окваси га у воду и стаде вијати кукавну Кристу.{S} Право је потера три пут око куће, па онда шо 
/p> <p>Ја овај роман нисам писао тајно, кришом, али га нисам писао ни чијим допуштењем.</p> <p> 
шима још и сад онај ужасни лом, када се крјаху клупе...{S} Види Боривоја, који не уме да гледа, 
, који то мрмља у себи, јер је Лазарева крмача већ три недеље на продају.{S} Не купује је нико, 
му тамани пилиће.</p> <p>Но за то је та крмача достојна, да уђе у повесницу назаренског развија 
, знам, има много живине.{S} А ова наша крмача једе живину.{S} Ми је за то и продајемо.{S} Али  
Назарен?{S} А ја ти ћерко због те твоје крмаче не одо у „бугере“, па ма она имала златан реп.“< 
 без — опроштаја.</p> <p>„Шта је с оном крмачом, што је Лазар разгласио, да му је на продају?“  
живине, томе богме не стиже новац ни за крмачу.{S} А Лазар је не коље, трпи да му тамани пилиће 
и научио.</p> <p>Ето, такав је био Пера Крња.{S} Он није јединствена слика у нашем друштву; има 
нуте.“</l> </quote> <p>Ето, за што Пера Крња није постао Назарен.</p> </div> <div type="chapter 
меша у разговор и трећи заточеник, Пера Крњин: „Е гле сад; није чуо!{S} Кад ти њему китиш по књ 
 xml:id="SRP18966_C6"> <head>Зашто Пера Крњин није постао Назарен?</head> <p>И њихов трећи друг 
оро никада сунце, тако је никао и Петар Крњин у кући, у којој не беху опали само зидови, но и п 
 одеш и да напушташ веру?{S} Зар ако ти кров прокисава, да запалиш сву кућу, па да одеш чак и и 
ром:</p> <quote> <l>„Тврда кућа, трошан кров,</l> <l>Доктор пише рецепт нов,</l> <l>Човек може  
 до краја, па ма их стало главе или бар крова с главе.</p> <p>Влада је умиривао жену, али благо 
же, за што није само мало дебљи снег по крововима, да пламен не ухвати суседе, а ја бих данас у 
 собе.{S} У дубини дворишта, код врата, кроз која се улази у скупштину, стоји около 20 особа, к 
 тамо учитељ и свештеник једине капије, кроз које свако зло мора проћи?...{S} Немојте да се вар 
 престаде љубопитство женско?{S} Не!{S} Кроз цео стари завет вуче се као црвена нит казна божја 
идео је, како је Нада пропустила некога кроз вратнице.{S} Онда је напунио стару зарђалу пушку ш 
ад оно време, кад си ме ноћу пропуштала кроз прозор.“ Маца као да поклекну мало, побледи, па он 
та собом.{S} Код куће у један мах прође кроз кујну и осети, где се заустави Милевин поглед на њ 
длахнуло.{S} Изгледало му је, као да је кроз ону црну ноћ (која до пре обузимаше његову душу) о 
поједе толико шљива с коштицама, кад је кроз тиху ноћ јурио коњаник у варош по лекара.</p> <p>Д 
наје.{S} Тамо ће затећи и њу; она му је кроз толико месеци шиљала понуде; она је толико трпила  
.{S} Да ко има соколове очи, запазио би кроз ту прашну маглу коњаника, који је добра коња озној 
Стоји писано:{S} Да ће пре камила проћи кроз иглино уво, но што ће богати ући у царство небесно 
 потера три пут око куће, па онда шором кроз село и натера је на Дунавац.{S} Криста је прегазил 
, а после све јачи, брује као оно ветар кроз суво, јесење лишће.{S} Што даље напредује песма, т 
во добрих људи и он је сад тако миран и кротак.{S} Јованка се врло радо забавља с њим, јер је и 
<p>Не казује даље ни за што не може, ни крошто не може, но оде.{S} Кад дође кући, оде у кошару, 
вешају, убијају, а не знаш ни за што ни крошто.“</p> <p>Светозар се смејао. „Погрешио сам“, каж 
ов.{S} Јова је по занату чизмар, управо крпа, али је ватрен Назаренац.{S} Жена му је очувала ст 
во здравље ипак јој беше милије од оних крпа.{S} Само су то биле лепе крпе, сјајне крпе, које с 
да данас беше комад надимљене и упрљане крпе.{S} Но у породици су је опет за то већма поштовали 
а.{S} Само су то биле лепе крпе, сјајне крпе, које су јој тако добро стојале.</p> <p>Светозар ј 
е од оних крпа.{S} Само су то биле лепе крпе, сјајне крпе, које су јој тако добро стојале.</p>  
а се, а кад се стала цепати, онда су је крпили и лепили, тако, да данас беше комад надимљене и  
а Пекаров славио је о летњем св. Николи крсно име, али не три дана, но само до 10 сати у вече и 
у је Краљевић Марко ишао, кад је славио крсно име; ту је било шест врсти вина, гајдаш из Шида и 
ави; он је позвао оне, који хоће у част крсном имену, у помен родитељу своме, деце своје, да уч 
а сте бољи Христијани и од апостола.{S} Крст и иконе вами су идоли.{S} Зар ви <pb n="146" /> не 
ам родио, а сад је далеко од мене.{S} А крст је видите за мене и за сваког исто тако сећање.{S} 
попео и Светозар на амвон, у руци му је крст и као да тај крст у његовој руци задрхта у први ма 
ама; што јесте, јесте, али кад сад узме крст у десницу и попне се на амвон, можеш му слободно с 
змирити с Богом.{S} Зар нас Православне крст и иконе не подсећају на то исто?{S} Па је ли право 
S} Па је ли право било одбацити иконе и крст, а на место њихово обесити сахат као знамење?“</p> 
 ничега, што је налик на нашу икону или крст.{S} Преварио сам се.{S} Погледајте онамо.“</p> <pb 
ику је лакше, кад сагледа онај узвишени крст на цркви, па и Боривоју је лакше, али се он отреса 
а амвон, у руци му је крст и као да тај крст у његовој руци задрхта у први мах, али само у први 
олио или у Боривојевцу код оног зеленог крста на раскршћу или у Јерусалиму на плочи гроба Христ 
че своју децу на гробље, извлаче их без крста и опела, без сузе и јаука, али им је у души тим т 
а је баш на раскршћу.{S} На њој нема ни крста нити икаква знака и не разликује се скоро ничим о 
н ће за цело над дететом направити знак крста“.{S} Тако је мислила и би јој сад лакше.{S} Но та 
г нареди, не ударамо у звона, не носимо крста ни рипиде.{S} Мртваца сподобимо у прост сандук, п 
ва код нас крштење, зна само онај, кога крсте.{S} Други то не може докучити.“</p> <p>Ни једна ц 
себи урачунала у зло) па удесише, да је крсте прве недеље што иде у Дунаву, на каквом усамљеном 
е савршена, дође време, кад треба да је крсте.{S} Боривоје требао је да се радује томе, али он  
д вас, чим се роди дете, носе га попу и крсте га на силу у вери, коју детенце нит схвата нит по 
та, „кад се код вас тек зрели и одрасли крсте, колико им је година, кад се жене?“</p> <p>„Како  
ило се врло брзо, јер дође време, да се крсти Варвара.</p> <pb n="230" /> <p>Неке недеље изјави 
код вас Назарена.{S} Пре три недеље сам крстила малу Десанку, па мал ми не отпадоше руке.{S} Пр 
је и било.{S} Уз помоћ Ф*-ских Назарена крстили су Варвару у Дунаву с вечера, кад се већ ухвати 
довали више свега и кога су они доцније крстили: — Боривоје.</p> <p>Одмах дан по томе стиже им  
 дошла недеља, Боривоја су Назарени већ крстили.{S} И он је сад седео у скупштини крај стола, д 
То је грехота.{S} У Христово време нису крстили децу, него само зреле људе.“</p> <p>„Јао, гле с 
 загњурио руком у воду и трипут рекао: „Крстим те у име оца, сина и св. духа.“ На обали Дунава  
е међу нас.{S} Једино је, да га што пре крстимо, па онда и оженимо.{S} Та да!“</p> <p>„Боривоје 
 па ма се крстио руком, ногом или се не крстио никако.{S} Ако се ти, Ђоко, не опаметиш, ја одма 
еном, па на послетку и мати.{S} Ђока се крстио од чуда.{S} Каже: „До сад је било, да пилићи иду 
е син, син, од утробе је моје, па ма се крстио руком, ногом или се не крстио никако.{S} Ако се  
</p> <p>„Онако“, каже Варвара, „како се крстио Господ наш Исус Христос и како је забележено у с 
е сме никоме да погледа у очи и само се крстио.{S} Да је ко добро пазио, могао је приметити баш 
ва.{S} А ко ће носити онаке клипане око крстионице!“</p> <p>„Код нас“, каже Боривоје, „не бива  
е под старост до подсмеха.{S} Св. Јован Крститељ био је тврђи од Соломона, али га женска злоба  
је тајна, не може еванђеље проповедати, крстити и сахрањивати свако, за што то не допуштате и ж 
ићи ће дакле у Ф. као у госте и тамо ће крстити Варвару.{S} Ићи ће Тома, Боривоје и деда Јова,  
 потребно.“</p> <p>„Како би хтела да се крстиш?“ пита Мирко даље.</p> <p>„Онако“, каже Варвара, 
е, „немамо цркава са иконама, олтаром и крстовима.{S} То и није Бог заповедио, него су то попов 
ла школу, има икона, како је Христос на крсту.{S} Људи пију вина, деле хаљине <pb n="76" /> њег 
служба у златним хаљинама, где се клања крсту резаноме и иконама мртвим, што већ забрањује и II 
у је, а ако се поквари, искључимо га из круга нашег, јер од мало квасца ускисне све тесто.“</p> 
чара.{S} Од једном се нађе за столом, у кругу породице, а и преко његових се усана прели „Песма 
енчање, има по црквама златна и сребрна круна, која се натиче младенцима на главу; златна, дабо 
обитим, нико се неће отимати за златним крунама, великим звонима, дугим опелима, те Назарени ни 
МИЋ.</p> <p>ДРУГО ИЗДАЊЕ.</p> <p>ЦЕНА 2 КРУНЕ (2 ДИНАРА).</p> <p>У НОВОМ САДУ</p> <p>СРПСКА ШТА 
 али ко то изазва поред сребрне венчане круне и златне, порфирне?{S} Ви господо, који својим но 
а хоће да се разговара с њим.{S} Висок, крупан човек, а кад говори, све грми.</p> <p>„Драги мој 
два сужња, и то ратара.{S} Један је био крупан, висока чела, бистра погледа и мирна лика.{S} На 
 она изиђе у двориште.{S} Била је лепа, крупна цура, а по лицу јој неки необичан израз.{S} Од в 
 је друго нешто код њега, што ми задаје крупне бриге.“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Да Бог сачува 
ивоја, а Петар стао у страну и дао се у крупне мисли.{S} Шта ли ће он?{S} Читаву ноћ није могао 
 одмарати се“.</p> <p>Боривоје се дао у крупне мисли.</p> <p>„Не лупај главе“, теши га Соломон, 
од оном јабуком, пред којом је писано с крупни слови: <hi>„Ово је забрањено“</hi>.{S} Али само  
је и било.</p> <p>Но била је ту и друга крупнија ствар.{S} И Јова и Паја Ненини, браћа рођена,  
, где дува тај ветар.</p> <p>Дошло је и крупније.{S} Лазар се почео по мало картати, за тим по  
судбина чича-Срданова, па можда и нешто крупније.{S} Јер ако старац оде куд не треба, ако њега  
<p>”Ако теби не треба, суду треба.{S} У крупнијим стварима мора бити бранилац, а код тебе се не 
ог украса, она ће тешко себе победити у крупнијим питањима.“</p> <p>Госпођа Меланија је планула 
ле незастрте.{S} Види се, да Милева има крупнијих брига.{S} Главу је заронила у руке и не миче  
господар над собом ни онда, кад се тиче крупнијих ствари.{S} Наше највеће зло и долази отуда, ш 
> <p>Тамо опет дечурлија сеоска виче за крупним, јаким човеком: „Уа, уа, бугер“, бацају се каме 
у.{S} Кад је изишао из коморе, шетао је крупним корацима по соби и говорио као себи, али опет н 
 Срдан и Лазар осетише, е ће да дође до крупних размршаја.</p> <p>„Дуго ми ниси био, сине“, реч 
или су онде у ходнику једно другом тако крупних, гадних речи, да у мало не дође и до пљувања.{S 
 и назире, да се у души Срдановој нешто крупно догађа.{S} Променуће се или на боље или на горе. 
себе.</p> <p>„Нисам требао“ вели, „тако крупну ствар започињати с најстаријим сином.{S} Нека ја 
и, ногу, па сад још и рођени брат да ти крха врат?!{S} Зар ја нисам бивала код покојнице и виде 
уга посла, но да сиђе на Јову Тимина из Крчедина.{S} А?“</p> <pb n="153" /> <p>Поп-Јаша се овде 
зару умре жена, а он је сад још више по крчмама.{S} Кућа му је празна, пуста.{S} Бадава је све, 
ерени, па ако би и који странац наишао, крчмар му не сме давати прекомерно пића.</p> <p>Данас с 
ј омањој крчми удесише главни логор.{S} Крчмара су придобили за себе, те ће се тамо састајати.{ 
 по вечери мало у крчму и наиђе, где се крчмарица нешто кошка с децом.{S} Деци се прохтело мало 
ини, ви не избацујете коштица?“ вели му крчмарица.</p> <p>„Хм, та догоди се да баш и прогутам к 
латити, <hi>врло су рђава времена</hi>, крчме су чак и недељом празне, сваки се усолидио и нико 
аздражен.{S} Многог је лула задржала од крчме; многог, кад наиђе на њега сумор, задржала је, да 
 јер без речи и без опроштаја одјури из крчме.</p> <p>Кад је чича Срдан чуо, шта се збило, уђе  
све мрви пред њим.{S} Кад дође пијан из крчме, а то је врло често бивало, она још с врата клекн 
с се не грозе псовке и поруге, песме ни крчме, а то је пут, који води право у огањ вечни.“</p>  
нско, старо и младо.{S} У једној омањој крчми удесише главни логор.{S} Крчмара су придобили за  
трани св. писма.</p> <p>Док је Лазар по крчми тужио и оплакивао своју жену, дотле чича-Срдан ве 
д куд се ја могу сетити, кога сам све у крчми са бирташем Симом опио и преварио на картама?“</p 
ше певао; испрва по рогљеви а после и у крчми.{S} Где се покаже, купи се око њега друштво.{S} П 
је...{S} Кад ми је Јова Скандал казао у крчми, да сам му украо ждребе (а Бог ме убио, ако сам г 
о од зла горе.{S} Чича Срдан се нашао у крчми са својим пријатељем Гајом, чији је син такође по 
, где пече сунце и гуши прашина, него у крчми, под дудом, где се тако пријатно ћерета уз чашу-д 
за наше друштво, јер сви они не маре за крчму и параде, па за то и доспевају, да се баве по мал 
ери“.{S} Смири се човек, далеко обилази крчму, иде оборене главе и кад га задиркују суседи, он  
, метнуо му цигару у уста и послао га у крчму.{S} Та да!{S} Толико су му Назарени сина били зал 
ладу девојку на игру, а пијана човека у крчму, тако је лако одвести и заточеника у Назарене.{S} 
 памет, па ма се згранила; момак мора у крчму, чим га зову тамо, па ма шта било.{S} Нико не мож 
 леђи мужевљеви и нудила га, да пошље у крчму по чашу лимунаде, а Здравковић предлагао свештени 
је тешко и он оде оне недеље по подне у крчму.{S} Ми Срби за све тражимо вина.{S} Ако нам је шт 
 измислиле жене...{S} Не пуши, не иди у крчму, не истражуј општинских рачуна, не слушај ни попа 
 <pb n="33" /> оставили жену и отишли у крчму.{S} Они остали су мирно остали код куће и место д 
 га снаћи.{S} Дошао он по вечери мало у крчму и наиђе, где се крчмарица нешто кошка с децом.{S} 
своме месту као окамењен; Гига је блед, крши руке, а у лицу му неисказан бол и очајање.{S} Но С 
че.</p> <p>„О, Боже мој“, поче Јулка, а крши мале прстиће, да све пуцкају, „зар је нисте могли  
је вуче за курјуке, она види Гигу, како крши руке, а на лицу му неисказани бол.{S} Осећа, зна,  
ну.{S} Шта је то, да Боривоје плаче?{S} Крштен, пречишћен, па опет?{S} Зар се сотона и опет пој 
 је он онда згрешио, кад је већ био <hi>крштен</hi> Назарен.{S} Они неће да знају за оно Христо 
браћа и сестре су пречишћени од греха и крштени су; пророци су они, који имају неки виши дар —  
, Боривоје, кад немате попова, јесте ли крштени или некрштени?“</p> <p>„Ми се кршћавамо“, каже  
Прави Назарени, браћа и сестре, који су крштени, не плачу, јер су они пречишћени, препорођени,  
испит Варварин и буде прочитао ток њена крштења, видеће, да у свему томе нема ничега, што би тр 
о, могао је приметити баш из тог честог крштења, да Лазареве мисли нису у цркви и да не мисли н 
} Ето дакле, за што Назарени таје обред крштења, јер да га не таје, свакоме би било лако да изд 
> <p>„Код нас“, каже Боривоје, „не бива крштење као код вас, но онако, како је Христос оставио. 
воје? — Одмах ћу рећи.</p> <p>Како бива крштење код Назарена, то они таје не само пред странима 
ци, трећој глави, стих двадесетпрви, да крштење није у прању телесне нечистоте, но обећање добр 
 издржала испит сјајно, она је зрела за крштење.{S} Но за што се намргодио Боривоје? — Одмах ћу 
р је он најстарији.</p> <p>„Молим се за крштење“, каже Варвара, „осећам, да ми је потребно.“</p 
сети уједно, шта му не достаје, а то је крштење.{S} Он се мора сам јавити старешинама, сам иска 
е приличе на данашњи догађај.{S} Ово се крштење свршило, по његову мишљењу, једино с прањем тел 
 лице божје, да ће он казати:{S} Ви сте крштење у моје име чинили овако, а ви онако... ви, који 
о да пресуде, да ли је онај, који тражи крштење, научен од човека или је научен од духа светог. 
мора сам јавити старешинама, сам искати крштење и издржати испит.{S} На том испиту треба да одг 
.{S} А странцу кажу: „Како бива код нас крштење, зна само онај, кога крсте.{S} Други то не може 
n="231" /> пречистиш се и дође ти време крштењу, од самог себе ћеш разумети, што ти буде потреб 
> <p>Јулка је хтела да запиткује даље о крштењу, али се умеша Славна: „Јелте, Боривоје“, пита,  
авају их у свему, али кад је разговор о крштењу, онда су назаренским старешинама затворена уста 
а за што то чине Назарени, кад је реч о крштењу?{S} Ево за што.</p> <p>Ко год је прочитао испит 
/note> <note xml:id="SRP18966_N7"> <p>О крштењу код Назарена није нигде писано; свуда се наводи 
нако, како је Христос оставио.{S} Ми се кршћавамо у реци.“</p> <p>Јулка је хтела да запиткује д 
и крштени или некрштени?“</p> <p>„Ми се кршћавамо“, каже Боривоје, „али не на силу као ви.“</p> 
а послетку умрла, кажу од силна боја, а кћер Варвару је скоро убогаљио.{S} Не може се баш рећи, 
ац и син заговорили, а мати већ извукла кћер из собе, те је одвела у вајат, да је се сита наљуб 
шао, да раставим човека од оца његова и кћер од матере њезине и снаху од свекрве њезине.{S} И н 
а, која је прва поверила, па одмамила и кћер тамо, одговорила је место ње. „Брат Мирко“, каже,  
гова живота исписана.{S} Имао је жену и кћер, а све троје њих беху скромни и ваљани у сваком по 
е онда немилостиво тукао не само жену и кћер, но тако рећи и цео комшилук.{S} Кад дође кући, за 
 све једно.{S} И он дивљом руком зграби кћер своју за главу, раздере мараму, којом беше повезан 
 тражио, да му краљевина поврати његову кћер, но срески начелник га је врло опоро испратио.{S}  
Дуго је брижна мати запиткивала ојађену кћер, али не доби јасна одговора.{S} Милева је дуго пла 
д се задовољила, па сва радосна погледа кћери у очи — поплаши се.{S} Наопако шта све лежи у они 
 данас у загушним собама свирају жене и кћери неке швапске валцере.{S} Ја држим..."</p> <p>У ов 
паде на патос.{S} Онда се окрете својој кћери, стаде пред њу и рече: „Устани и хајде кући!“</p> 
е су вам очеви?{S} О матере, где су вам кћери?{S} Очеви, где су вам синови?{S} Жене, где су вам 
рлом, а десном ме грли.{S} Заклињем вас кћери јерусалимске, не будите љубави моје, не будите је 
дворишту. „Ово је, брате Боривоје, моја кћи Варвара, а ово ми је нећака Рахила“, рече Тома.{S}  
S} Каже: „Не могу ја допустити, да моја кћи живи као патка, без свештеничког благослова.“ Чује  
и насликана је моја покојна жена и моја кћи, која је далеко од мене.{S} Ја гледам у ту слику, л 
.{S} Никако не може да отрпи, што му је кћи невенчана.{S} Каже: „Не могу ја допустити, да моја  
жене поверио је Тома, а с њиме повери и кћи му Варвара.{S} Његовим суседима то није право, но о 
рити дете у свињац?{S} Радуј се, што ти кћи не тражи ништа, па немој ни ти немировати“.</p> <p> 
само притајио, а не смирио.{S} У њему — кува и ври.{S} Као што вихор здере паучину са зида, те  
ље, Боже ми прости — пакао.{S} Нешто се кува у њему, али још не зна шта.{S} Тада се подиже, изи 
ривоје је за све то време био црвен као куван рак и више пута је изгледало, да ће да рекне нешт 
ре без шљива; или ће их изести суве иди куване, компот уз печење.{S} Они их доносе из бела свет 
} Жена му знала кувати боље и од попине куварице, те се хранио господски.{S} Мал’, мал’, те зак 
о или има у кући сватове, па одмах зову куварицу из вароши и почну износити јела у подне, па бу 
арађивао много новаца.{S} Жена му знала кувати боље и од попине куварице, те се хранио господск 
игурава од вештица, вукодлака, вампира, куге, морије, да сваки треба да је има уза се, нарочито 
оштенијих људи; ти ће ме избегавати као кугу, а ако се помешам у моје старо друштво, не могу се 
 „О Персо, Персо, не било те да Бог да, куд срљаш све испред мене?{S} Ти си тако рећи јуче пост 
ара с њим.{S} Каже: „Хеј, мој Боривоје, куд си наумио?!{S} У Турској је сад рат, у Азији колера 
е не од више.</p> <p>Светозар је видео, куд то иде.{S} Почеће да се цепа комад по комад од прав 
 са стрмог насипа нагињу на ону страну, куд не треба, а то је к Дунаву...{S} И он окрете бич и  
 опак сам ја човек био... врло опак.{S} Куд сам застранио?{S} Али тако је то!{S} Кад сам радио, 
, површност, отимање за моћ и славу.{S} Куд год погледаш, видиш пропадање морално, материјално  
по мало црвени и вели: „Ето, шта је:{S} Куд сви, туд и ја.{S} Али кад већ узех ђавола, нисам ба 
заспало, које упустило, па сад иду кола куд не треба.</hi>“</p> <p>(То беше право у зубе речено 
ку, како знаш.“ Други ћуте, а Тома нема куд.{S} Он тек не може предлагати своју блиску својту,  
аже: „Ја нећу друкчије“, да Шандор нема куд, но само вели: „Немој да се љутиш, молим те, пиленц 
 нек се поправи или — широк је свет, па куд га очи воде.</p> <p>Лазар је обећао, да ће се уљуди 
и им из кола извукао какву ствар.{S} Од куд се ја могу сетити, кога сам све у крчми са бирташем 
 како је.{S} Болестан тражи лека, ма од куд.{S} Ако нема доктора, он тражи бабе -— проба.{S} Ак 
коро на 1500 година после Христа, па од куд ће нам се још пре Христа забрањивати пушење?{S} Пуш 
слим, а кад нисам радио, пио сам, па од куд да се приберем као човек.{S} Но од сад ако Бог да,  
и нешто крупније.{S} Јер ако старац оде куд не треба, ако њега не узмогне Светозар да придобије 
 треба то бити на опрезу“ и разиђоше се куд који.{S} Још је покушавао Здравковић да поврати и з 
ић сам.{S} И госпође и Здравковић одоше куд које.</p> <p>„Назарен“, рече једна од њих у поласку 
и су занемарили стадо и стадо сад блеји куд које, па није ни чудо, што многа и многа овца <pb n 
марим.{S} Бар мирно спавам.{S} Кад одем куд год, знам да нећеш ићи кривим путем, упропастити но 
</p> <p>„Куда то опет иде?“</p> <p>„Ето куд иде.{S} Наука је пронашла, да у води има два дела о 
n="234" /> с пута. „Море, море“, виче, „куд вучеш те узде, зар не видиш, да ћемо право у Дунав. 
ца даде изнети на средња црквена врата, куда улазе женске, велики котао воде.{S} И сваку, која  
, свештеник, ђакон.{S} Видите ли дакле, куда залутасте.{S} Пронађосте у еванђељу оно, што је пр 
нтнији међу апостолима, добро је видео, куда ће то одвести, ако се потегне цепидлачење на основ 
 се крену <pb n="166" /> и - побеже.{S} Куда?{S} Не зна ни сам; изгубио се; заишао је у улице,  
паучину са зида, те је носи Бог те пита куда, тако вихор у његовој души дочепа његове мисли, те 
је?“</p> <p>Лазар се упутио вратима, од куда је долазио лелек.{S} Куцну и рече нешто.{S} За мал 
ка Јулку, познао ју је, па и опазио, од куда долази то питање.{S} Сетио се, да га је она још је 
метила, да бије песницом о сто...{S} Од куда му то?{S} Мој Влада никад тога не чини, па да бих  
на чисто, с које стране ветар дува и од куда ће ударити киша.{S} Али, где су биле његове мисли? 
е могу издржати, морам побећи“.</p> <p>„Куда ћеш бегати?“</p> <p>„Оцу“.</p> <pb n="57" /> <p>„Н 
нашао начин, да направим жену.“</p> <p>„Куда то опет иде?“</p> <p>„Ето куд иде.{S} Наука је про 
} То су сеоске новине.{S} Ту се хвали и куди, узноси и исмева.{S} И против тих сеоских новина н 
ца, међу карташима карташ, међу кужнима кужан.{S} Ми сви видимо зло, али нико неће да је бела в 
е пијаница, међу карташима карташ, међу кужнима кужан.{S} Ми сви видимо зло, али нико неће да ј 
ака, који ће вас срамотити и биће стада кужнога и свега осталог, чега има и у осталим већим вер 
це две мале собице, уз које је назидана кујна.{S} Ту стоји Јова Пајинов са женом и двоје деце.{ 
петак мора Јова да бега из куће, јер из кујне удара маст, његова баба пржи сланину на купус.{S} 
неки црквењак, он ужива те две собице с кујном бесплатно, али је дужан, да држи кућу у реду.</p 
бом.{S} Код куће у један мах прође кроз кујну и осети, где се заустави Милевин поглед на њему.{ 
ујно је отворила собња врата и изишла у кујну.{S} Сад јој је лакше...{S} Како ли јој само те хл 
 она до сад онако трезвена жена поче да кука, плаче и јадикује.{S} Налазила је мира само у скуп 
и.”</p> <p>И сад се побеси и она.{S} Не кука и не плаче више, но говори као увређена жена.{S} К 
 како је било с првим човеком.{S} Он се кукавац није још ни пробудио био из оног тврдог сна, у  
болест — фрасове.</p> <p>„Шта да радим, кукавица?“ јадала се Марта. „Кад га видим таког, долази 
ј не ваљају ни руке ни ноге ни леђа.{S} Кукавица је дошла некако искривљена и једва моћна за по 
ечи, дивљи голуб је увек дивљи голуб, а кукавица остаје и зими и лети кукавица.{S} И он је био  
м, нема је овде.{S} Сигурно се поболела кукавица, угушише је оне сузе, које је задржавала и кој 
назаренске старешине то не допусте.“ Па кукавица, шта ћу, него сам рекла, дај да их замолим, не 
само у лето дивљи голуб, а у зиму да је кукавица, него он и зими остаје што је био лети, а то ј 
 голуб, а кукавица остаје и зими и лети кукавица.{S} И он је био сретнији од својих претходника 
да, да се дивљи голуб у зиму претвара у кукавицу?{S} Па мора му се признати, да је доказао врло 
не изиђе из њега.{S} Ајај и мени и њему кукавку!{S} Волијем, да нисам ни истерала сотоне, но да 
о и на окупу, не могу лећи...{S} А трпи кукавна доста, нарочито сад.{S} У нашег суседа има дера 
уге, лепе курјуке.{S} Поводи се глава у кукавне жене то напред, то натраг, а из тога се потреса 
, од смирне и алоја...</p> <p>Боривоје, кукавни Боривоје, једва може да окрене главу, да је не  
о уже, покваси га у воду и стаде вијати кукавну Кристу.{S} Право је потера три пут око куће, па 
вље звери и безводност.{S} Можеш ли ти, кукавче, свуда туда проћи, а да останеш жив?{S} Та, нећ 
а се највише напрезала, није успела.{S} Кукољ на њиви могла је које сама, које туђом помоћи поп 
добрих људи неговаће просвету и чистити кукољ међу собом“.</p> <p>„Кад сваки члан друштва схват 
сви у један глас, а брат Мирко додаде: „Кукољ нека се треби из пшенице“.</p> <p>Решили су, да п 
 бити оно, што си ти предсказивао, биће кукоља и цепања, јереси и зла.“</p> <p>Светозарево се л 
е.{S} У већој гомили жита има увек више кукоља, него ли у малој, па у већој гомили је и више је 
је да причека са женидбом.“</p> <p>„Јао куку мајци, па докле да чека?“ пита баба Стака. „Баш ст 
ош доста чврст за женидбу.“</p> <p>„Јао куку мене!“ вајка се баба Стака. „Та, ето видим људи и  
 подивљале, бадава си посипао пред њима кукуруз: аја, па аја!{S} Доцније, кад из далека виде чо 
ву браћу и пријатеље, да поберу Војинов кукуруз, јер му је умро недавно син, а он је болестан.< 
 потанко видела.{S} Доста је далеко наш кукуруз од њихове ливаде.“</p> <p>„Али си чула, где Ста 
 а отац је са обе стране пута брао туђе кукурузе и трпао их у кола.{S} То дете је онда замењива 
Ти си“, продужи Тома, „ово дана била на кукурузи.{S} Брала си пасуљ, ако се не варам.“</p> <p>М 
 стигло.{S} Говори о некој њиви и неким кукурузима.</p> <p>Тако се ухватио већ и мрак.{S} Борив 
 — весео је.</p> <p>Но весео је и Панта Кулпинац — не само весео, но и обесан, па у своме бесу  
право.{S} Које добро видимо од ове наше културе?{S} Разврат, болести, мекуштво, <pb n="133" />  
тских шума и повео напред к тако званој култури.{S} Јер истину вам кажем:{S} Ја држим, да нам ј 
 вели Јулка. „Да ме Бог сачува да будем кума код вас Назарена.{S} Пре три недеље сам крстила ма 
ир стране, а свекар само виче: „Под сто куме, под сто попо, под сто!“ Ух, ух, да грешан ли сам  
уди ја сам могао пропасти.{S} Бадава ја кумим, молим и саветујем, не помаже.</p> <p>„Зло је вел 
овед божја кад каже:{S} Не сатвори себи кумира нити икаква подобија. „Од проповедања Христових  
..“</p> <p>У пола молитве груну стражар кундаком о врата:</p> <p>„Не разговарајте се, него спав 
жена.“ . „Треба ми, Бога ми, треба ми“, куне се Сима, само сад постим велики пост.{S} А Василиј 
 накнаду, али она сиротица не прима.{S} Куне је, да је већ и црној земљи тешко и вели: „Не испл 
више нисам могао умирити.{S} Поче да ме куне, што сам је уграбио, и кад би вече, побеже.{S} Ја  
 би био врло жив сан.{S} Боривој се бар куне, да је то чиста чистацка јава.{S} Испрва му дође ђ 
вичу: „Бугер, бугер“, а старије жене га куну: „Врат скр’о да Бог да, на томе путу“.{S} Он се на 
атеље своје, благосиљајте оне, који вас куну, чините добро онима, који вас мрзе и молите се Бог 
е му се ноге.{S} Донеше му неке каде за купање, некакве шпеције, паре га, мажу га, тару га, али 
мештене и гостинске собе, немају у кући купатила, немају књижнице — ништа.“</p> <p>Доктор је го 
о кућу...{S} За мало, па зазвоне звона, купе се људи, а Боривоје излази из куће и полази на дал 
ао би задовољство.{S} Већ се и просјаци купе пред њином скупштином и то је за цело знак напретк 
ви а после и у крчми.{S} Где се покаже, купи се око њега друштво.{S} Па хајд, што га се лепе цу 
русалимским.{S} У Карловце иде свет, да купи добра вина, а не да лечи душу.“</p> <p>Свештеник н 
 собу, она је још певала, а виде је где купи ствари.{S} Не запита је за што, не рече јој да не  
; он се заветовао, да неуморно пешачи и купи прилоге за свету обитељ, па ма и опет пао на путу  
ред Тасиним дућаном и кажем Ивану: „Иди купи ми дувана, па ме причекај ту, сад ћу ја доћи“.</p> 
ар ма какав, али просјак није“.{S} И он купи кућу, одели нешто марве, семена, алата, три паора  
није имала својих оваца, али их с места купила и узела нов терет на своја плећа.{S} Нашла је и  
хтео да се ослободи затвора, она је већ купила своје сукње и кошуље, да оде где год у свет.{S}  
м, да не тера коња бадава?{S} Или да му купим што?“</p> <p>„Баш добро, пријатељу, што споменуст 
„Кад се стари сахат покварио, овај овде купио сам ја на вашару, укуцао ексер и обесио га.{S} Он 
том:{S} Шта има ко на продају, шта ваља купити, шта продати и с киме се уортачити.{S} Где вам ј 
 долази ко може, главно је ту договор о куповању, продаји и т. д.{S} Тај састанак замењује — ка 
крмача већ три недеље на продају.{S} Не купује је нико, јер ко нема живине, томе богме не стиже 
удара маст, његова баба пржи сланину на купус.{S} Кад би вече, сви узму књиге па хајд у скупшти 
учини му се у један мах, да чује урлање курјака.{S} За часак хтеде да скрене онамо. „Чак и ти т 
ако хоћеш да те у таквој пустини поједу курјаци, који су тамо велики као телад, за што си онда  
 испитнику, дедаче?{S} Зар оно, да нису курјаци изели оног твог друга, који је нестао?{S} Па шт 
ој је и сад чича Срдан, како је вуче за курјуке, она види Гигу, како крши руке, а на лицу му не 
 беше повезана и дохвати јој дуге, лепе курјуке.{S} Поводи се глава у кукавне жене то напред, т 
S} Одступио је од Обрена и седе у други кут.</p> <p>Но то није дуго трајало.{S} И њега и Обрена 
, непомично, доцније се упутио лагано у кут; седе на даске од постеље и покри лице рукама.{S} С 
 <p>„Тај би човек морао бити затворен у кутију и <pb n="179" /> не би смео од два сата у зору д 
де.{S} Дође ближе и сад већ нема сумње; кућа је на његову земљишту и ако није баш са свим онака 
и такву жену, као што је баба Стака.{S} Кућа је од првих, момак млад и ја мислим, да нећемо наћ 
на, а он је сад још више по крчмама.{S} Кућа му је празна, пуста.{S} Бадава је све, научио се н 
з Бог, чико.“</p> <p>„Каква је она нова кућа?{S} Ено виш, онде, друга од рогља?“</p> <p>„Аха, в 
и око другога бавиш, а овамо ти пропада кућа...{S} Не велим, да се не бринеш и за душу, но само 
 се хорило шором:</p> <quote> <l>„Тврда кућа, трошан кров,</l> <l>Доктор пише рецепт нов,</l> < 
> уредно, али без украса.{S} Назаренска кућа не трпи накита ни у чем.{S} Где има каквих шара ил 
м беше најдража забава.{S} То је српска кућа, каква треба да је, но која се међу хиљадом остали 
 управо?</p> <p>Онде, где му је стојала кућа и где је мислио да нађе згариште, пусто земљиште,  
та ће.{S} Ако тако устраје, мораће цела кућа у просјаке.</p> <p>Он дакле завеза кесу, затвори д 
ванова било све на миру, али сада ће та кућа да изгуби главу.{S} Влада се опасно поболео.{S} Ис 
ато другоме, а нико, да је ту подигнута кућа.</p> <p>Шта ће сад?{S} Испрва је мислио, да оде до 
/p> <p>Судац Јелачић стојао одмах трећа кућа од затвора, те је стражар сваки дан отпраћао Борив 
д видим, да се с првом цигљом не подиже кућа, и да семе не ниче одмах, чим га бациш у земљу.{S} 
државање им је осигурано:{S} Јер ако је кућа и изгорела, опет је за то остало толико земље, да  
д рогља?“</p> <p>„Аха, видим.{S} Оно је кућа Боривоја Ненадова.{S} Он је сад затворен, вуче лан 
 него дај да је запалим, па да изгори и кућа и сви, који смо у кући; нека нам не остане ни траг 
љању чланова. „Ја“, каже, „имам десетак кућа, са којима сам мало чвршће везан; људи и жене тих  
 деце, па се окренуо по кући.{S} Ако му кућа и није препуна, није ни пуста.{S} Браћа му се пост 
 не разликује се скоро ничим од осталих кућа, осим што не можеш видети, да је спао са ње гдегод 
 сам мало чвршће везан; људи и жене тих кућа долазе ми чешће на савет, које због вртарства, кој 
То је био знак, да сви оду из скупштине кућама, а она ће остати са главним старешинама, пророци 
 к томе и беспослене, уче се скитати по кућама, не само беспослене, него и језичне и свезнале,  
душа, ако и нису у пољу, притајили се у кућама.</p> <p>У један мах се подиже с друма прашина на 
ру неки почели да хватају коње и да иду кућама, Малић је стао са запетом двоцевком и хтеде да п 
штине, повео је два госта собом.{S} Код куће у један мах прође кроз кујну и осети, где се зауст 
е би била боље чинила, да је остала код куће; но доцне.{S} Приспела је полумртва до адвоката, а 
е доје децу, а не могу да их оставе код куће.{S} Прозори те собе су отворени, те се и из ње мож 
е пустио Лазара на слободу, да буде код куће, док му не стигне суд.</p> <p>Лазар се вратио у се 
да је икако могуће, да га поучавате код куће, да се не квари тако много од оне друге деце.“</p> 
азила је мира само у скупштини, а и код куће по ваздан капа над св. писмом и мучи се да разуме  
рчму.{S} Они остали су мирно остали код куће и место да су се опијали из чаше, они су се опијал 
воје“, вели Лазар, „обећао је браћи код куће, да ће сутра у вече бити код њих у скупштини, али  
 па су тако и причали осталој браћи код куће. „Сиромах Боривоје!{S} Поплашили се коњи и он их н 
ћемо да се поразговоримо као да смо код куће.{S} Школска је зграда највећа, за то смо дошли ова 
Назаренци.</p> <p>„Је ли брат Лазар код куће?“</p> <p>„На њиви је.“</p> <p>Боривоје није знао,  
себи: „Жена и мачка треба да остану код куће, а не да буду у свакој чорби мирођија.“</p> <p>Збо 
оплаче...{S} Сад је не виђа доколну код куће, јер недељом по подне је у друштву добрих људи.</p 
 она. „Јесте ли затекли све на миру код куће?“</p> <p>„Децу сам оставио здраву, а затекао сам к 
а варошани не знају, шта је код њих код куће.{S} У вароши, где живи господин предговорник, има  
 но што овако учини.</p> <p>Из Срданове куће не сме нико живи на улицу.{S} Свакоме поцрвенеле о 
е.</p> <p>Кад је Тома дошао до Срданове куће, закуца на прозор и предаде га домаћици.{S} Она се 
 „ Терај овамо.“ Дођем до чича-Срданове куће, гледам по улици, нема никога, а Милева још једнак 
не можеш.{S} Како ћеш да бегаш из своје куће?{S} Како ћеш да не будеш с оном, с којом си везан? 
вога тавана.{S} Све су то жене из твоје куће донеле.{S} А што жена преко године у кецељи разнес 
ча-Срдана. „Сине“, каже му, „слеме моје куће и надо моја, не остављај ме, не срамоти ме, не уби 
S} Из једне постеље устадосте, из једне куће изиђосте, па једни ће на молитву овамо, други онам 
те...{S} Зађем за друм, и дођем до њене куће. „Шта ћеш ти ту сад?“ пита ме. „Хоћу да се разгова 
кој сувачи?“ Сад разбира већ и поједине куће.{S} Оно је тамо широка удица, оно је гробарска, а  
о улицама...</p> <p>Кад дође до Цветине куће, он застаде.{S} Дође му у главу мисао, да ће Цвета 
ју хоћеш, но му је прописао, из које ће куће узети жену“.</p> <p>Уплео се и брат Мија.{S} Каже: 
<p>На велики петак мора Јова да бега из куће, јер из кујне удара маст, његова баба пржи сланину 
оде, ти га остављаш, бежиш као пацов из куће, која хоће да се сруши, у место да будеш човек, па 
вео будан ту ноћ, сутра дан не изиђе из куће.{S} Већ је и по подне, већ ударају звона на погреб 
ма пекар, који сад већ и не избиваше из куће Боривојеве.</p> <p>Пет дана је лежао отац Мелентиј 
она, купе се људи, а Боривоје излази из куће и полази на далеки пут.{S} Али не у Јерусалим, нит 
закон, да жена не сме никуд излазити из куће и дворишта и да више од две, нигде и никад не смеј 
} Тај човек није могао да Наде пусти из куће, јер му је она више привређивала, но она његова дв 
се деси и друга несрећа.</p> <p>Нико из куће неће да испрати жену до гроба, <pb n="89" /> чак н 
ма, од пете до главе.{S} Неће да иду из куће, а с њима се не може.{S} Од злочестог суседа умакн 
уштва схвати своју дужност у кући и ван куће, те буде ту дужност савесно испуњавао, онда ће тек 
ка.{S} Био је под селом.</p> <p>Дође до куће, којој га је срце вукло и застаде да се одува.{S}  
зар лепи ње.“</p> <p>У том су стигли до куће Томине.{S} Пред њима су ишле две женске, које их д 
ш недеља.{S} Чича Срдан једва домили до куће, кад чу ту вест.{S} Одсекле му се ноге.</p> <p>Одм 
опаметио, те вам више не вијам жене око куће“.{S} Тома је добро разумевао св. писмо, био је од  
 ме Криста за месец-два дана вијати око куће.“</p> <p>„Та ваљда неће, пријатељу?“</p> <p>„Шта н 
 Кристу.{S} Право је потера три пут око куће, па онда шором кроз село и натера је на Дунавац.{S 
ло дубљи џеп од мога.{S} Та не оно мало куће, но све село да продам, не би залегло“.</p> <p>„Ка 
ова Симин и други, па да ми не срамотиш куће и не одричеш се наше српске вере?“</p> <p>Лазар је 
 жив.{S} За неку недељу дана пустиће га кући, па ако ће да се поправља, крајње је време.{S} Ноћ 
.{S} Послаше кола по Лазара и довели га кући.{S} Доцније се показало, да је и без тог могло про 
ришћанској дужности“ води пијана човека кући, а да га води јендеком, који је пун студене воде.{ 
а Светозар дошао из школе преко светаца кући те меће из пушака.{S} У један мах дође Милева.</p> 
, стаде пред њу и рече: „Устани и хајде кући!“</p> <p>Она устаде, али се не помиче напред.</p>  
триред: „Дајте и донесите“, па онда оде кући.{S} Још су неки од гостију били у механи, те диван 
оноћи, кад се вратио од оца, али не оде кући, но је неколико сати, све док није свануло, лутао  
перину и бари их на улицу.{S} Јова дође кући и кад види шта је, оде с женом и дететом под очеву 
 ни крошто не може, но оде.{S} Кад дође кући, оде у кошару, узе троструко уже, покваси га у вод 
о тако рећи и цео комшилук.{S} Кад дође кући, затече пред двориштем жену с њеним другама, сусет 
иђоше и госпође из школе и друштво пође кући.{S} Учитељ Миливоје ишао је са Светозаром. „Тврд ј 
к узима девојку за руку и смерно одлазе кући, призивајући Бога у помоћ“.</p> <p>Девојке се стре 
ао дан, да се Петар ослободи, отишао је кући доста неутврђен, но то је обећао, да ће се клонити 
 мени?“ пита и по десет пута.{S} Стигне кући, отвори комору и забрави за собом врата.{S} Тамо ј 
ај, хтела сам да вас питам:{S} Кад ћете кући?“</p> <p>„Имам још скоро две године.“</p> <p>„А ко 
ило, да се направиш луд, па да те пусте кући; али су господа у суду учила на школама те ствари, 
о; покупи своје сукње и кошуље, те хоће кући, матери.{S} Сима је одвраћа сваким начином.</p> <p 
, неко рачуна, преписује песме или пише кући писма; цепа их и ипет пише, да га прође време.</p> 
ше се отегла.{S} Кад га онаква доведоше кући, домаћица Јелена сместила га је у постељу, па га ј 
“ каже, а глади јој косу, „молим те иди кући.{S} Учини ми.{S} Оженићу се и ја, имам времена.“</ 
етку проговори. „Огрни се, мајко, и иди кући.{S} Не говори оцу ништа, не спомињи му, да слутиш  
си је ухватио“, каже, „сад је само води кући из овог пакленог гнезда.“</p> <p>Срдан трже још је 
на горе.{S} Сад и по две ноћи не долази кући, јер кад мало забразди, онда:{S} Шта је ту је.{S}  
<p>Дође и дан растанка.{S} Лазар полази кући, а Боривоју је оставио свето писмо, увијено у црне 
у је облила крв, те га на колима однели кући, а Лазар као да се после тога на мах отрезнио, јер 
е све силе, подигне га на кола и одјури кући.</p> <p>Тамо су полусмрзнутог калуђера доста тешко 
испрати снају до гроба, па кад се врати кући, распусти даћу на двоје на троје и оста сам.{S} Те 
кла од света и мирно живи у братовљевој кући.{S} Покушала је, да се измири с Обреновом матером, 
, а сад га је нешто вукло право његовој кући.</p> <p>Близу уласка у седо сретне чобанче, не поз 
 од удаје Варварине становала у његовој кући. <pb n="216" /> Каже јој и по стоти пут: „Сестро,  
мало после, „јесте ли задовољни у новој кући?“</p> <p>Она подиже главу и погледа га тако тужно, 
S} Од детињства гледа он, где у њиховој кући теку сузе, догађају се читаве трагедије, а све збо 
сти ни запевати.{S} Отићи ће она својој кући, доста јој је комедије.{S} Само још једно, једно ћ 
и на ручак и сад се упутио с њим својој кући. „Добро је, добро је“, каже, „што стиже међу нас,  
е радила Милева, кад си је одвео својој кући?“</p> <p>„Што је истина, истина; тамо се срдила, п 
сад се већ наглим кораком упутио својој кући.</p> <p>Кад је отворио врата, нађе у дворишту децу 
селу, дође Лазар и одведе сестру својој кући.{S} Она се испрва опирала; каже: „На добром сам ја 
ти девојку, (јер не може сам у оноликој кући) — кад се догоди ново.{S} Лазарева сестра Милева о 
 да квочка иде за пилићима“.{S} У целој кући оста сам Ђока православан и међу снајама једна јед 
ц и ти и ја и мати и сестра.{S} У нашој кући било је доста несреће, доста суза и доста цепања,  
мучи?“ пита га. „Кад <pb n="55" /> одем кући, не могу тражити бољих и поштенијих људи; ти ће ме 
а:{S} Шта је ту је.{S} Каже: „Кад дођем кући, биће тако и тако вриске и клетве, а то је боље чу 
S} И ја сад, да баш до у јутру не дођем кући, она не би легла.{S} Седи, ослушкује и кад ми чује 
тем, упропастити новац, нити доћи пијан кући, па да ме после пребијаш“.{S} С таком се може проћ 
а то је управо — сад.{S} Јуче је стигао кући, јутрос је посвршавао најпотребније ствари, по под 
то не чу.{S} Сад је Боривоје већ стигао кући — помисли у себи.</p> <p>Кад је дошла недеља, Бори 
је и врућица.</p> <p>Кад се Тома враћао кући, сврне Лазару, где затече пуно браће. „Ох, ох“, ре 
брзо се опрости.</p> <p>Лазар је отишао кући и прво је ушао у собу, да види Милеву.{S} Она је л 
оје старе вере.“</p> <p>Лазар је отишао кући потресен до дна душе, али није показао своје узбуђ 
 се мало <pb n="171" /> умирио и отишао кући и за мало, па ће одвести оданде и Срдана.{S} Водић 
 је пропала; џаба је.{S} Мој Јова дошао кући, не једе, не пије, на оној муци ухватила га грозни 
 боље може.</p> <p>Тома дуго није дошао кући.{S} Што дуже, то боље, мислио је у себи.{S} А Рахи 
 <pb n="30" /> <p>Кад је Боривоје дошао кући, дочекала га је Нада још на прагу.{S} Нуди га вече 
али, мали.</p> <p>Кад је Боривоје дошао кући, никако да се умири.{S} Доцније се и опет забравио 
а никад други мене.{S} Па кад сам дошао кући и убио, дадоше ми дванаест година робије....“</p>  
ава и о томе.{S} Кад је он, Лазар дошао кући, његова браћа Назарени удружише се те хоће да му п 
омад хлеба и мало смока, па тумараше по кући.{S} Боривоје није ни дирнуо јела; с уздрхталом душ 
опет снужден као да су му сви помрли по кући.{S} И зар баш нема никаква лека?!{S} Ишао је чак ж 
{S} За тим је средио још неке ствари по кући, а после подне се упутио у Лазаревац.{S} Извинио с 
 се Симина Јулка поче и опет смејати по кући, главу је подигла високо и не иде улицом онако сну 
уске и пилиће, једном речи, све живо по кући.{S} Срећа, што му онде не беху деца; ко зна, шта б 
ивоје се наљубио деце, па се окренуо по кући.{S} Ако му кућа и није препуна, није ни пуста.{S}  
го?{S} Зар што си потукао ону живину по кући?!{S} Ни бриге те није, за то нема суда, а за жену  
на, док сека Анка не начини мало реда у кући и умири Ђоку.{S} Каже му: „Мени је син, син, од ут 
да опише:{S} Каква је радост овладала у кући чича-Срдана.{S} Као да је ушао у средину њихову ми 
„славиће наш ратар свечарство или има у кући сватове, па одмах зову куварицу из вароши и почну  
 и она — повери.{S} Повери, да изведе у кући јединство, повери, да угоди Милеви и то баш онда,  
а од рођења Боривојева.{S} До сада је у кући Владе Иванова било све на миру, али сада ће та кућ 
ришту, а пре неки дан потражила ме је у кући.{S} Да богме, опет због Гигине женидбе.{S} Ја мисл 
зар је и на даље био вредан; радио је у кући као црв, не дира никога, не псује, али сваког дана 
али и код чича-Срдана.{S} Није никоме у кући до славе, али се опет за то пече печеница, а Свето 
да сунце, тако је никао и Петар Крњин у кући, у којој не беху опали само зидови, но и поштење.{ 
, па да изгори и кућа и сви, који смо у кући; нека нам не остане ни трага у селу.“</p> <p>Па оп 
ао напрстак, опет је мушки и господар у кући.“</p> <p>На послетку уђоше и последњи гости у двор 
аки члан друштва схвати своју дужност у кући и ван куће, те буде ту дужност савесно испуњавао,  
ри намештене и гостинске собе, немају у кући купатила, немају књижнице — ништа.“</p> <p>Доктор  
стаде, али се не помиче напред.</p> <p>„Кући матери, кажем ти!“</p> <p>Она проговори мирно: „У  
ну с дететом, а од наследства ништа, до кућице и два ланца земље.{S} Жена је била врло вредна и 
јно, не зна ни сам, доста да стоји пред кућом Гигином.{S} Сутра у ово доба биће му тамо Милева, 
већ сумрак, а опазим је, где стоји пред кућом.{S} Дошло ми је, да се разговарам с њом; заустави 
 што чича Срдан у радости није упалио — кућу...</p> <p>Сутра дан су сви поранили, само се Лазар 
та подигла из постеље, кад стигоше пред кућу велика, расточена кола, у којима јој брат шаље ств 
жи кућу у реду.</p> <pb n="99" /> <p>Уз кућу је пространо, чисто двориште, у ком је засађено не 
з.{S} Моли се Богу, ради земљу, направи кућу, најпотребније покућство и одело, па доста.{S} Све 
јер он, човек ожењен и у година, остави кућу, жену и децу, покупи све новце и оде с њом у свет. 
кујном бесплатно, али је дужан, да држи кућу у реду.</p> <pb n="99" /> <p>Уз кућу је пространо, 
о затворен, онда су му зацело обилазили кућу жандари.{S} Тада од једном „повери“.{S} Смири се ч 
 какав, али просјак није“.{S} И он купи кућу, одели нешто марве, семена, алата, три паора (фрта 
ала деца остану мала, ко ће да прихвати кућу?{S} Нек Лазар само оре и сеје, а кад му дорасте мл 
p>Триви Аршинову ће заједнички оправити кућу, јер иде зима, прокисава, а он је сиромах.{S} Слав 
„Децу сам оставио здраву, а затекао сам кућу пунију но што сам је оставио.{S} Чиме сам заслужио 
је закукурекао зору, Боривоје је упалио кућу...{S} За мало, па зазвоне звона, купе се људи, а Б 
а и видео), онда сам му с јесени упалио кућу.{S} Изгореле су и стаје и камаре, све до тамана, ч 
кад вас је донео Господ.“ И понуди га у кућу!{S} Боривоје уђе у собу, у којој беше све чисто, < 
 се полако прибрала, те упутила момка у кућу.{S} Најпре јој дошло на памет, да потражи у селу к 
ити све кости, ако му још једном дође у кућу и бацио је на улицу.</p> <p>Баба Језекиља није му  
 бити и задовољна и захвална, ако уђе у кућу, као што је њена.{S} Она ће се привити уз Боривоја 
рна.{S} Повела бих те и довела бих те у кућу матере своје, ти би ме учио, а ја бих те појила ви 
н устаје са столице, уђе мало девојче у кућу.{S} Питало је за њега и предаде му завежљај.{S} То 
авају.{S} Таман згода, да се он увуче у кућу и удави оног дерана.{S} За часак као да се поплаши 
екиља не само што му је дошла претњом у кућу, но је још пре тога протелалила селом свакојаке сп 
 оца те, Ђока попусти и Јова уђе опет у кућу.</p> <p>Но за мало, на „повери“ и Јовина жена, за  
>Лазар се вратио у село, али не у очеву кућу, но оде негде под кирију.{S} Назарени му набавили  
дом из Боривојевца и познавао је њихову кућу.{S} Лекар је прегледао жену и нашао, да њено болес 
 малиша виђао, где ноћу долазе у њихову кућу неки људи, који нису из њихова села и које он на д 
S} Онда, кад је Боривоје дошао у њихову кућу, било јој је скоро шеснаест година.</p> <p>Јованка 
р ако ти кров прокисава, да запалиш сву кућу, па да одеш чак и из села.{S} Поправимо, што не ва 
р ето видите, каква је ствар.{S} Зидају кућу и мерник је направио добар план.{S} Али јест!{S} У 
о чине свакојака безакоња и упропашћују кућу.{S} Сотона је овладао њима, од пете до главе.{S} Н 
дајемо.{S} Али би да је продамо у онаку кућу, где неће моћи да буде од штете.“</p> <p>„Е, то је 
село.</p> <p>Перу су затворили у сеоску кућу на два-три дана, па га пустише.</p> <p>Сад је он о 
е само — сотона?{S} Погледа на ту мрску кућу и прозоре:{S} Све је мирно, сви спавају.{S} Таман  
бугери“ из четрнаест села и назидали му кућу.{S} А била је изгорела до тамана.{S} Тамо он, Нена 
ену му се глас, „ви сте оставили богату кућу очеву, оставили све и пошли за Христом.“</p> <p>„Ш 
о вратима, од куда је долазио лелек.{S} Куцну и рече нешто.{S} За мало, па се лелек утиша.</p>  
а подрум.</p> <p>Срдан први узе реч.{S} Куцну батином по оном сату, што висаше на зиду и рече:  
је истина, јер вам је већ дванаести час куцнуо.{S} Ово гнездо ја ћу разорити.“ При тим речима у 
јамо; а шта ти велиш?{S} Ово пак рекоше кушајући га, да би га имали за шта окривити.{S} А Исус  
ј; хтео сам да дознам ваш суд“.</p> <p>„Кушали сте ме?“ пита Јованка.</p> <p>„Не са свим, по ма 
 пита он.</p> <p>„Јесте.{S} И ја вас не кушам, но вам искрено исповедам, да ја не могу да дођем 
ало се испосништва, хаџилука и сотонина кушања.</p> <p>Сад први пут чу нешто о језгру, о начели 
е слушао од оца Мелентија, како је ђаво кушао и Христа, те је сталан.{S} Запушава уши, одмањује 
титника!{S} Не знам шта да радим!{S} Да л’ да молим, да ми се продужи време живота на земљи, да 
а су му сестру Милеву — уграбили.{S} Да л’ је било силом или је девојка одобрила, није могао ра 
е. „Хоћу да се разговарам с тобом“. „Је л’ важно?“ каже. „Важно је, хоћу да те питам:{S} Шта је 
кад би подне, он само хукну и пита: „Је л’ већ готово?“</p> <p>„Ех, јест“, вели Пера „није него 
ороцем и бацим је у кола...“</p> <p>„Је л’ се бранила, отимала?“ пита истражни судија.</p> <p>„ 
ј је коњаник узбунио псе, те се подигао лавеж, необичан за оно доба.{S} И већ се појављује на п 
е потајно судији и казала му: „Онда сам лагала на суду; затворите ме и казните ме“, но судија ј 
а се послужи сама.{S} На столу је боца, лагано се диже, придржава се уз зид и домили донде.{S}  
зе све три, оним истим редом као и пре, лагано, бојажљиво.{S} Сад ће да му изреку пресуду.{S} С 
и ружу, па одоше и опет у најдаљи крај, лагано, истим редом, као што су и дошле.{S} И опет се с 
казао, да има времена, може се по мало, лагано.{S} Него се о томе промишљам: би ли ја могао све 
задесио, Бог нека те утеши“.</p> <p>Она лагано крену главом.</p> <p>„Боли те?“ пита он.</p> <p> 
удаљенији од врата и Лазар поче да чита лагано, загушеним гласом, јер није слободно, да звуци д 
на, а она у грозници и у кошуљи.{S} Иде лагано напред и рукама се све једнако опире о зид.{S} Н 
то си ми казала.{S} Збогом.“ И он изиђе лагано из собе и промрмља у себи: „Опет су Назарени пош 
 брате, шта ти је?“</p> <p>Обрен подиже лагано главу, па кад упозна Лазара, претрну.{S} Но за т 
ко доба дођоше његови из поља.{S} Улазе лагано, а чим уђоше, Ђока забравља за њима вратнице.{S} 
> <p>Кад се и то свршило, почеше женске лагано да устају са својих места.{S} Тек кад оне изиђу, 
{S} Али није било због тога.{S} Него се лагано, чисто кријући одвукоше у предње собе, где им је 
вом и затвори св. писмо.{S} За тим поче лагано ходати по соби.</p> <p>Треба да вас упознам с ти 
} Њојзи се учини, као да месечеви зраци лагано, постепено, један по један, продиру у комору...{ 
дини собе, непомично, доцније се упутио лагано у кут; седе на даске од постеље и покри лице рук 
у“.</p> <p>Наста мала почивка.{S} Мирко лагано баци поглед на све скупљене и поче затегнутим гл 
 разговор Јулка, јер јој ствар иде врло лагано.</p> <p>„Три године.“</p> <p>„А би ли нам казали 
.</p> <p>„Где је самртник?“ питаше Гигу лагано.</p> <p>„У комори“.</p> <p>Светозар пође, поглед 
овор. „Воли децу“, рече она на послетку лагано.</p> <p>„Не бије их, али не бих рекао ни то, да  
е.</p> <p>„Лагано!“, виче на кочијаша, „лагано!“, а за тим се окреће жени и вели: „Пиле моје, х 
е стигне пре, но што се смркне.</p> <p>„Лагано!“, виче на кочијаша, „лагано!“, а за тим се окре 
кана.{S} Он је бар тако говорио, и није лагао.{S} Узео ју је сироту, без ичега, а у њега било д 
и не мисли.{S} Можеш хулити Бога, можеш лагати, варати, упропашћивати ближњега, можеш чинити шт 
пева:</p> <quote> <l>„Зелен орах, деб’о лад,</l> <l>Благо оном, ко је млад,</l> <l>Благо оном,  
силу, или ћеш умрети.“ Ја нисам хтео да лажем и једва ме махнуше.{S} Донели ме крвавог и модрог 
> <p>„Знате ли шта Јованка, нећу да вам лажем.{S} Ви сте искали од мене какав добар роман; ја с 
, а плод нам падао у уста, но што данас лажемо, варамо и сатиремо један другог за ону кору хлеб 
 <p>„Није, нисам опазио ништа“.</p> <p>„Лажеш.{S} Мара Шљиварева стојала је онда у авлији и каж 
заренску скупштину, тамо се дохватили с лажљивим и глупим назаренским апостолима, па их изоблич 
.{S} Иконе исто тако.{S} Нису то идоли, лажни Богови, у које ми ваљда верујемо.{S} Ви сте прона 
ђе Милева.</p> <p>„Не пуцај Свето, бата Лаза је болестан.“</p> <p>„Болестан?!“</p> <p>„Јесте, л 
осети, где га један од његових другова, Лазар, ухвати за руку и својски је притиште:</p> <p>„Ум 
> <p>Кад је кратка молитва била готова, Лазар је прочитао трећу главу посланице Јаковљеве, у ко 
у добру.“</p> <p>Старчеве очи засузише, Лазар као да беше мало потресен, али оста привидно хлад 
е по челу његову.{S} Удар је био силан, Лазар се заљуља, но брзо се прикупи.{S} У један мах је  
зар, обавештава и о томе.{S} Кад је он, Лазар дошао кући, његова браћа Назарени удружише се те  
м повлачио земљу, јер што јесте, јесте; Лазар је радин, да му пара нема.{S} Но Лазарева вредноћ 
о не само мислила, него и чекала га.{S} Лазар га је очекивао тек у недељу, јер су Назарени из Б 
у казну.</p> <p>Дође и дан растанка.{S} Лазар полази кући, а Боривоју је оставио свето писмо, у 
алаксалост са свим из другог узрока.{S} Лазар отпао, Мирко остарео, малаксао, па ако ће и Борив 
{S} Лазар с Боривојем, Мирко и Тома.{S} Лазар, Мирко и Тома су најглавнији људи међу вернима он 
свакоме врло проста и врло природна.{S} Лазар је у договору са слугом носио Чивутину жито, које 
ша души и тражи <pb n="83" /> спаса.{S} Лазар јој је доказао, да тај спас лежи једино у Назарен 
S} Рукама га се ни један не дохвата.{S} Лазар стоји на своме месту као окамењен; Гига је блед,  
, „па да помогнемо, ако се још може.{S} Лазар је на великој зими, бојим се, врло се бојим, да н 
ј ветар.</p> <p>Дошло је и крупније.{S} Лазар се почео по мало картати, за тим по много, па ту  
и су Лазар и Боривоје сами у ћелији.{S} Лазар се трудио дан ноћ, да напуни Боривоја духом назар 
е могло украсти, понети или отерати.{S} Лазар је писао од јутра до подне, а кад би подне, он са 
 што је свима на срцу, нема ни речи.{S} Лазар је рекао: „Ствар ће се та довести у ред“, и одбор 
S} Тек у неки час Рахила подиже очи.{S} Лазар је миран, непомичан као <pb n="219" /> камен.{S}  
у се видело, да је врло незадовољан.{S} Лазар га је потражио једном — имали су неких својих рач 
обу с Лазаром, увиде, да нема право.{S} Лазар увек пре готов, никад не погреши, а иде лепо, лак 
“.</p> <p>Са свим је изгледало тако.{S} Лазар читаве јесени дан у дан иде са слугом на њиву и с 
огу преживети.“</p> <p>Није помогло.{S} Лазар је и на даље био вредан; радио је у кући као црв, 
во нерасположење беше само тренутно.{S} Лазар је опазио, како је Боривоја немило дирнула та реч 
нерасположена, па се завукла у собу.{S} Лазар је отишао, да надгледа марву, па онда оде у башту 
 језику, у лепом Караџићеву преводу.{S} Лазар је у оном углу и полутами читао скоро шапућући 5. 
ако стоји назаренска ствар у народу.{S} Лазар га обавештава, да се Назаренство шири из места у  
ом, па ће с њим заједно у скупштину.{S} Лазар је у овај мах отишао у кошару, да обиђе марву.{S} 
ма скупштине заостане четири човека:{S} Лазар с Боривојем, Мирко и Тома.{S} Лазар, Мирко и Тома 
јима, а срце њихово далеко је од мене.“ Лазар је говорио доста лепо, прегледно и неком фанатичн 
о подне, већ ударају звона на погреб, а Лазар се не миче.</p> <p>Спровод је скроман.{S} Срдан ј 
стељи, за леђа му подметнули јастуке, а Лазар је седео на столици, чело ногу његових.{S} Говори 
ила крв, те га на колима однели кући, а Лазар као да се после тога на мах отрезнио, јер без реч 
 и то.“</p> <p>Прође неколико месеци, а Лазар се не мења.{S} Њему је постало све равно до Косов 
ким.{S} Брат Мирко им је и благајник, а Лазар је као неки бележник, он саставља сва писмена, ко 
богме не стиже новац ни за крмачу.{S} А Лазар је не коље, трпи да му тамани пилиће.</p> <p>Но з 
 те ја научим читати и писати?“ пита га Лазар.</p> <p>„Кад би ме томе научио, учинио би са мном 
>„3ар никад ниси ишао у школу?“ пита га Лазар.</p> <p>„Врло мало времена.{S} Врло сам био нагао 
Боривоје се распитује и о Лазару, те га Лазар, обавештава и о томе.{S} Кад је он, Лазар дошао к 
 ли слушати? ја ћу ти читати“ - нуди га Лазар.</p> <p>Боривоје климну главом у повлад.</p> <pb  
, но сви досадашњи удари.{S} Чуо је, да Лазар иде у назаренску скупштину и да га је Милан, друг 
> <p>„Ми смо баш они од дела“, одговара Лазар, „а ви се за дела не бринете, него само за тамјан 
Светозар.</p> <p>„То су били“, одговара Лазар, „само трезвенији старији људи, којима је била по 
ћеш тако, ниси далеко од нас“, одговара Лазар.</p> <p>„Нисмо далеко.{S} Само што сте се ви у св 
г“. „Шта ћемо с Гајом Павловићем?“ пита Лазар.</p> <p>Тај Гаја Павловић био окорео, препреден л 
д“.</p> <p>„Па шта да радим нано?“ пита Лазар пољуљан, а глас му дрхће.</p> <p>„Устани!“ И у ра 
ена“.</p> <p>„И ко ће то да почне“ пита Лазар, „да ли онај ваш православни свештеник, који је з 
 се опрости с њиме и то на само.{S} Кад Лазар уђе, сви изиђоше из собе, али Срдан изгубио говор 
нским благом“.</p> <pb n="84" /> <p>Кад Лазар доведе Боривоју децу, да их води њихову оцу, Миле 
лави, па чак и у коме стиху.</p> <p>Кад Лазар дође Боривоју, често му говори: „Брате, другови н 
 сетио нечега.{S} Пита: „Шта ће нам сад Лазар сам, без Милеве?“</p> <p>Но Лазар је као запета п 
дговора, те се умеша Светозар, тако сад Лазар запе, не умеде одмах да одговори.</p> <p>Устаде Б 
у весељу да проведу празнике, и баш сад Лазар болестан, легао је.{S} Тако се нешто морало излећ 
м се само да је изостао...“</p> <p>Седе Лазар, а седе и она.{S} У први мах обоје ћуте.{S} Она с 
твац?</head> <p>Од оног дана, када виде Лазар онолику поквареност, све га је јаче и јаче вукло  
ном.</p> <p>Скупштина, у коју ће да оде Лазар с Боривојем, има с улице две мале собице, уз које 
м, кад чича Срдан није био у селу, дође Лазар и одведе сестру својој кући.{S} Она се испрва опи 
 луле.{S} С тога је она данас, кад дође Лазар, мало као ослушкивала и оно што је начула, излази 
и изиђе на поље.</p> <p>Мало после дође Лазар.{S} А онда, кад у скупштини забруја песма у славу 
нда је најбоље — никако.</p> <p>Чим уђе Лазар, хтеде да и изиђе. „Опростите“, каже, „ја тражим  
е и коме се мили.“</p> <p>„Цвето“, каже Лазар, а глас му помало дрхће, „немојте да се шалите.{S 
тлост тог жишка беше толико јака, да је Лазар упознао дошљака.{S} Био му је сељак, Обрен Тодоро 
 руку и иде у сеницу.{S} Да каже, да је Лазар, не може, јер је млађи а и носи се по господски,  
еднако уздише.{S} Кад је запазио, да је Лазар будан, приђе му ближе: „Знаш ли, шта ме највише м 
Очекиваше ако ништа друго, а оно, да је Лазар бар по назаренском обичају запита: „Па какве вас  
а нема, онда му живота нема.{S} И да је Лазар, у зао час, убио човека, мање би га клели и ружил 
аду и ушло у Лазарево двориште, онда је Лазар први пут говорио с њоме.{S} Отерао јој је брава н 
ад, да он замане по Лазару, али онда је Лазар увек гледао врата и измицао му.{S} Сад стоји мирн 
 ко дели мом сину милостињу.{S} Нека је Лазар ма какав, али просјак није“.{S} И он купи кућу, о 
а се и залепише тамо.</p> <p>--- Кад је Лазар дошао из поља, примио је Боривоја не само раширен 
ника, али се ствар смете.{S} Јер кад је Лазар отишао у Нови Сад у гимназију, на свршетку друге  
ilestone unit="subSection" /> <p>Кад је Лазар онога дана изишао из скупштине, повео је два гост 
а, само да јој није деце.</p> <p>Кад је Лазар отворио врата и ушао с Боривојем у двориште, чуло 
ео прота.{S} Но он не поче онде, где је Лазар стао.{S} Био је сувише вешт, а да одмах на почетк 
е желела, да види тог човека, о коме је Лазар говорио сваки дан с одушевљењем.{S} Али је уједно 
и речи.{S} Није ни приметила, да јој је Лазар из очију прочитао мисли и да јој одговара на нешт 
у; заслужила сам ја то“, али кад јој је Лазар протумачио, да је њихова скупштина пронашла, да ј 
а првој страни св. писма.</p> <p>Док је Лазар по крчми тужио и оплакивао своју жену, дотле чича 
пажљиво мотрио.{S} Каже у себи: „Ако је Лазар допустио жалости, да га толико савлада, онда је з 
амо што не трчи... <pb n="223" /> То је Лазар...{S} Носачи га познаше, застадоше и метнуше санд 
.</p> <p>„Шта је с оном крмачом, што је Лазар разгласио, да му је на продају?“ пита деда Савков 
ли и опет сами, но и то за мало, јер је Лазар скоро издржао своју казну.</p> <p>Дође и дан раст 
 ће за цело бити и најбољи.{S} Ма да се Лазар није молио, да га пусте на слободну ногу, ипак је 
чашу-две пива.</p> <p>Мал’, мал’, па се Лазар баш упутио.{S} Кад запева:</p> <quote> <l>„Дуни в 
мам.“ Сад јој је лане умрла мати, па се Лазар лепи ње.“</p> <p>У том су стигли до куће Томине.{ 
испод ока на своје старешине, па кад се Лазар и Мирко не кренуше, поседаше и оне.</p> <p>„Видим 
 на Светозара као ви?“</p> <p>Но док се Лазар окретао, да види, где је Милева, тражила ју је и  
је често врло силовит“.</p> <p>У том се Лазар вратио.{S} Но узастопце за њим ишла ја жена, Стан 
> <p>Сутра дан су сви поранили, само се Лазар необично успавао. „Нека га“, вели домаћица, обила 
Та ће се ствар већ довести у ред“, рече Лазар сувим гласом. „Хајдемо на молитву.{S} Довео сам с 
бан је за спасеније људства...“ То рече Лазар, метну прст на оно место еванђеља, где то пише и  
а иде даље и даље, па никад краја.{S} И Лазар и прота виде, е је време, да се прекине.{S} Свето 
не његове наглости с чича-Срданом.{S} И Лазар му приђе и умириваше га. „Проћи ће.{S} Велико је  
 /> да је стотину других придобио.{S} И Лазар се теши, да би у таком случају чак и апостол Павл 
и, али тешко онима, са којих долазе.“ И Лазар сад нападе свом жестином на свештенике.{S} Они су 
а.{S} Срдан жудно гуташе сваку реч, а и Лазар слушаше пажљиво.{S} Кад је Светозар прочитао, Срд 
у угао, који је најудаљенији од врата и Лазар поче да чита лагано, загушеним гласом, јер није с 
Добро је!“</p> <p>Кад би у вече, дође и Лазар.{S} На столу гори жижак, а Рахила се нагла на св. 
танити.{S} Таква два пријатеља као ви и Лазар, не могу бити одељени?“</p> <p>„Брате Боривоје“,  
е толико озбиљан и свечан, да и Срдан и Лазар осетише, е ће да дође до крупних размршаја.</p> < 
ера није ништа одговорио, јер се и он и Лазар у овај мах окренуше вратима.{S} Тамо је стојао Бо 
бити.</p> <p>На кратко по том дође му и Лазар у походе.{S} Он је потврдио, да је Светозар изабр 
, али ко год може, тај одлази.</p> <p>И Лазар се кренуо с Боривојем.{S} Милева данас не иде, сп 
олницу, где је те ноћи и умро.</p> <p>И Лазар и Боривоје били су потресени до дна душе.{S} Сад  
требају лекара, него болесни.“</p> <p>И Лазар поново отвори св. писмо и прочита му Христове реч 
ла мисао, шта ли ће он, кад се ослободи Лазар?{S} Губи учитеља, а губи уједно и извор назаренск 
се: „Дуни ветре отуд од горњака“, — али Лазар није весео.{S} Има нешто у њему, што хоће да удав 
песницу, друштво кличе од радости — али Лазар није весео.{S} Хајд нека, сутра ће.{S} Но не може 
.</p> <p>„Био сам ово дана у К*.“, вели Лазар „Наша се браћа тамо баш лепо упутише.{S} Пролетос 
имо.{S} Та да!“</p> <p>„Боривоје“, вели Лазар, „обећао је браћи код куће, да ће сутра у вече би 
 — опрости му.“ „Па мислиш ли ти“, вели Лазар, „да је Бог мањи од људи?{S} Зар он од тебе слаба 
ко нам се ругају наши противници“, вели Лазар, „али види Бог, ми се због тога не срдимо на њих. 
 наставити овако, како сам почео“, вели Лазар, а што год даље <pb n="36" /> говори, глас му је  
 </p> <p>„Нешто сам му напоменуо“, вели Лазар.</p> <p>„Нема напомињања“, вели Тома. „Сви смо ми 
ло непријатна тишина.{S} Тада ће устати Лазар.{S} Каже: „У Матејеву еванђељу стоје записане ове 
са стране почеше да се опраштају, осети Лазар, где се Боривојев поглед зауставио на њему.{S} Он 
нам и данас пастири, брате мој“, тумачи Лазар, „па је ли чудо, што стадо страда?{S} И каква је  
имућнији ратар у селу Лазаревцу, а овај Лазар му је онај старији син.{S} Срдан је хтео да даде  
енског манастира.{S} Једила се, што јој Лазар умаче, али се као и свака лакомислена женска, брз 
ну мала, ко ће да прихвати кућу?{S} Нек Лазар само оре и сеје, а кад му дорасте млађи брат Свет 
воју и спрема се за одсудни бој.{S} Чим Лазар буде дошао оцу, поручиће мати по њега и онда — ка 
р се у првом родио Боривоје, а у другом Лазар, назаренски прваци ове приповетке.{S} Дао сам и љ 
 одмор. <pb n="141" /> За овим је читао Лазар св. писмо.{S} Читао је II. главу Јаковљеве послан 
воме рамену руку.</p> <p>Крај њега стао Лазар с великом црном књигом.</p> <p>„Брате“, рече му,  
к напретка.</p> <p>Међу првима је дошао Лазар, Тома и Мирко.{S} Чим уђе који „верни“ или „верна 
ица (већином придика), које му је донео Лазар.{S} А уз то је највећи труд полагао око тога, да  
Христос...“</p> <p>За тим је представио Лазар веру назаренску као прву веру, која је озидана на 
творила.{S} Те ноћи се два-триред будио Лазар.{S} До ушију му долазаше неки шум, као кад оно ве 
 више спомињала ту ствар.</p> <p>Но ако Лазар и није постао свештеник, он је <pb n="32" /> бар  
на прстима и утишава сваки метеж.{S} Но Лазар није спавао, само се бојао да отвори очи.{S} Оно, 
м сад Лазар сам, без Милеве?“</p> <p>Но Лазар је као запета пушка.{S} Не чека, да други одговар 
"56" /> своје старо друштво.{S} Чују то Лазар и Боривоје, па им Бог зна како мило.{S} Кад прође 
ени стих.{S} Појање иде доста лепо, јер Лазар има глас, који би, да је мало боље обрађен, подне 
...</p> <p>Ето, тако је доспео у затвор Лазар Ненадов, кога су бабе његова села подругљиво проз 
/p> <p>„Брат Боривоје, јелте да је брат Лазар у затвору много трпео и много патио?“ ући ће Рахи 
оликовало Назаренци.</p> <p>„Је ли брат Лазар код куће?“</p> <p>„На њиви је.“</p> <p>Боривоје н 
ар.</p> <p>„Мало час ми је показао брат Лазар и ону последњу рану, која је јела моју душу.{S} Б 
.</p> <p>Неког вечера се таман спремају Лазар и Боривоје <pb n="59" /> да отпочину, кад се отво 
ну“.</p> <p>Ни Боривоје не опази, да му Лазар одговара на нешто, што он није ни питао, но тек м 
ви те вере зову се Назарећани“, каже му Лазар неким достојанственим нагласком. „Но, зар ти до с 
 си нам, врло си нам потребан,“ каже му Лазар, „јер код нас само што не долази до крви.{S} Све  
уђе“.</p> <p>„Хеј, мој брајко“, вели му Лазар, „с Богом се не може погађати“.</p> <p>Кад је дош 
сплатио.“</p> <p>„Слушај Перо“, вели му Лазар, „не може се човек новцем искупити, нити може исп 
ти ја показао пут к спасенију“, вели му Лазар.</p> <p>„Хвала ти и ја ћу радо поћи тим путем.{S} 
Ако ћеш искрено да се покајеш“, вели му Лазар, „не смеш се бојати тога.{S} Да те они људи, који 
 па ће се сутра дан умешати, баш кад су Лазар и Боривоје при рачуну. „Израчунајте ми“, каже, „к 
и... па нека дођу одмах.“</p> <p>Кад су Лазар и Милева ушли у собу и пришли оцу, он се заплакао 
>Кад се Пера ослободио затвора, били су Лазар и Боривоје сами у ћелији.{S} Лазар се трудио дан  
ве.{S} И што је најгоре, баш у том часу Лазар охладнео, није ни сенка оног ватреног, занесеног  
нски одбор.{S} Ту је Мирко, ту Тома, ту Лазар, ту још три друга брата, а међу њима и Боривоје.{ 
на вратима скупштинским, узеће прву реч Лазар. „О, мој Боривоје, није све тако сјајно, како би  
е отежући гласом.</p> <pb n="100" /> <p>Лазар само кашљуцну и намргоди се.</p> <p>Жена, бледа л 
е?“ пита Боривоје.</p> <pb n="88" /> <p>Лазар му је у кратко испричао све.{S} Било је ту пуно с 
анове очи беху упрте у Лазара...</p> <p>Лазар је ћутао. „Ја мислим“, каже Светозар Лазару, „да  
 „А сад лаку ноћ!{S} Доцкан је“.</p> <p>Лазар га је нудио, да сврати још мало к њему, али Мирко 
ио, оставио сам за после подне“.</p> <p>Лазар је вртио главом. „То ти не можеш исплатити“.</p>  
 као у себи: „Мало ми је лакше“.</p> <p>Лазар му приђе: „Хоћеш ли, да ти никад више не буде теш 
о би ми вид и ја бих прогледао“.</p> <p>Лазар је још онога дана отворио школу.{S} У затворима д 
 дрхће, „хајдемо данас у цркву“.</p> <p>Лазар се одговара. „Остави ме, бабо, молим те.“</p> <p> 
вездари: „Слава во вишњих Богу“.</p> <p>Лазар је болестан, у истини болестан.{S} Он лежи у друг 
ити рђаве мисли наилазе на њега.</p> <p>Лазар је могао слободно разговарати с Боривојем.{S} На  
син сиротог али поштеног ратара.</p> <p>Лазар га није хтео бунити, али кад Обрен стаде јечати,  
зора не износи и не уноси ништа.</p> <p>Лазар доводи Боривоју децу, те га уз децу и он походи к 
 код куће, док му не стигне суд.</p> <p>Лазар се вратио у село, али не у очеву кућу, но оде нег 
рок је свет, па куд га очи воде.</p> <p>Лазар је обећао, да ће се уљудити, и као да се уљудио.{ 
 бива и да му не осујети намере.</p> <p>Лазар је неколико недеља био као смрвљен — но за тим се 
оје сео у крај и гледа преда се.</p> <p>Лазар као неки перовођа чита. „На реду је ствар пријате 
анео чак и оне охладнеле старце.</p> <p>Лазар у један мах хтеде да скочи и да га загрли, али се 
азаре“ — прошапута онај кржљави.</p> <p>Лазар климну главом и затвори св. писмо.{S} За тим поче 
же, „нећу да је ни тамо најгори.</p> <p>Лазар је задовољан тим делом и назаренске старешине поч 
 те се може све лепо распознати.</p> <p>Лазар се спремао, да браћи и сестрама свечано прикаже Б 
нутак потамни и брзо се опрости.</p> <p>Лазар је отишао кући и прво је ушао у собу, да види Мил 
вка испаде из руке и он издахну.</p> <p>Лазар је сузним очима изишао из собе очине и питаше мат 
знаје тог дана. — Али шта је то?</p> <p>Лазар тихо промуца: „Мајко“.</p> <p>„Шта је, сине?“</p> 
теник не бих требао да кажем...“</p> <p>Лазар није знао, на што то излази.</p> <p>„Волео бих“,  
сили ви с вашим Назаренством...“</p> <p>Лазар је зачуђено гледао у брата.</p> <p>„Не разумем“,  
иш, ја бих ти бадава говорио...“</p> <p>Лазар је провео будан ту ноћ, сутра дан не изиђе из кућ 
е и вера без добрих дела мртва.“</p> <p>Лазар је у свом тумачењу, (код нас би се то казало прид 
жем, ма да ти је Милева сестра.“</p> <p>Лазар је из ових речи на мах увидео, у чему је ствар.{S 
и отпадник од своје старе вере.“</p> <p>Лазар је отишао кући потресен до дна душе, али није пок 
, не морамо баш сви бити учени.“</p> <p>Лазар га је корео, што није истрајан.</p> <p>„Ајак, ниј 
таља земље, ја ћу те исплатити.“</p> <p>Лазар само махну главом.</p> <p>„Нека, исплатићу се ја  
, али Милеви не могу опростити.“</p> <p>Лазар је мирно слушао Обрена, па је после тога дуго ћут 
знам прави лек и да се излечим.“</p> <p>Лазар је загрлио Боривоја, а Петар стао у страну и дао  
 искрен, као што ћу ја с тобом.“</p> <p>Лазар и опет не рече ништа.</p> <p>Светозар продужи:</p 
о, хтео је да ти рекне на само.“</p> <p>Лазар погледа у Светозара.</p> <p>„Промисли се“, каже м 
највероватније.{S} Па шта онда?“</p> <p>Лазар се не миче, не одговара, а Светозар наставља:</p> 
а се и ви домишљате, ко сам ја?“</p> <p>Лазар се мало збунио, али је примио руку. „Домишљам <pb 
мом опио и преварио на картама?“</p> <p>Лазар није одма одговорио.</p> <p>„Па хајде рецимо, да  
ити макар за 10, 20, 30 година?“</p> <p>Лазар је ћутао.</p> <p>„Та да, видиш и сам, да не иде.{ 
 каже, „онамо, јелте да је она?“</p> <p>Лазар климну главом.{S} Јованка га узе за руку и одведе 
 што радије не трпите неправде?“</p> <p>Лазар је при читању и тумачењу долазио све јаче и јаче  
лоставља жену; од кад то траје?“</p> <p>Лазар се упутио вратима, од куда је долазио лелек.{S} К 
и ме, а није грех убијати жене?“</p> <p>Лазар је узео Стану за руку, видело се, да он пред њом  
хово обесити сахат као знамење?“</p> <p>Лазар се и опет подиже.{S} Каже: „Кад се стари сахат по 
не одричеш се наше српске вере?“</p> <p>Лазар је вртио главом. „Не могу бабо.{S} Шаљеш ме и опе 
} Хоћеш Бог да ме убије, је ли?“</p> <p>Лазар је ћутао и сад је то његово ћутање мапо ублажило  
а живе“.{S} Зар ово није јасно?“</p> <p>Лазар умукну за часак, али већ му прискочи Боривоје.{S} 
одлазио у назаренску скупштину?“</p> <p>Лазар под претњом свога оца обори за часак очи, али се  
ш боље познати у току ове приповетке, а Лазара и Боривоја познајемо довољно.</p> <p>Кад су се о 
чну успаљивати?“ и испод ока погледа на Лазара.</p> <p>Но Лазара ни бриге, он не хлади, где га  
стотине њих.“ И код тих речи погледа на Лазара тако враголасто, као да никад није ни видела Наз 
брен подиже лагано главу, па кад упозна Лазара, претрну.{S} Но за тим, као да се прикупи.{S} Уп 
 јој је, а и остали не чине то већ због Лазара.{S} Па онда, Срдан је болестан, још се не диже и 
њој?{S} Та он је, као што је слушала од Лазара, био с Обреном у једној соби, гледао његову муку 
 — пита је Боривоје Милеву.{S} Он је од Лазара сазнао и докучио све назаренске обичаје.</p> <p> 
 /> <p>Сутра дан по подне састао се код Лазара назаренски одбор.{S} Ту је Мирко, ту Тома, ту Ла 
 јер хвала Богу нисмо Турци.</p> <p>Код Лазара је помогао наведени лек месец дана, па онда је и 
} Одсекле му се ноге.</p> <p>Одмах зове Лазара. „Лазаре синко“, каже, а глас му дрхће, „хајдемо 
ј старији син.{S} Срдан је хтео да даде Лазара на школе и да начини од њега свештеника, али се  
а шта она већ није радила, да придобије Лазара?!</p> <p>Тома каже: „До сад је било како тако, с 
 зрелости, те моли оца, да не закраћује Лазара.{S} Кад већ не могу да буду заједно, нека даде Л 
имица Милева, тако се опет приљубила уз Лазара, да већ не зна шта ће.{S} Брани га.{S} Каже у св 
>Намигуша тумачи св. писмо.</head> <p>И Лазара је до дна душе потресла смрт Милевина.{S} То су  
дана од смрти Срданове, били су сватови Лазара и Цвете.{S} Нису градили што но кажу, велику час 
се збило, уђе у синовљеву собу.{S} Види Лазара, где седи на клупи и не диже главе.</p> <p>„Лаза 
ш и сад они вуци у риту?{S} Или да буди Лазара?{S} Срамота га.{S} Или оне остале?{S} Мрзи их.{S 
S} Брзо се заогрнула марамом, па понуди Лазара, да седне.</p> <p>„Нисам знала“, каже. „Но остан 
му у главу удара крв.{S} Погледом тражи Лазара, од њега јединог ишчекује помоћи, али га не види 
{S} Свештеник је <pb n="38" /> призивао Лазара и два и три пута, али га не мога упутити.{S} На  
је сад седео у скупштини крај стола, до Лазара, Мирка и осталих, међу „пророцима“.{S} Нису допу 
се предигао и истражни судија је пустио Лазара на слободу, да буде код куће, док му не стигне с 
И Мирко му је одобрио, да треба не само Лазара, но и сву осталу омладину женити и поудавати.{S} 
 испод ока погледа на Лазара.</p> <p>Но Лазара ни бриге, он не хлади, где га не пече, али се ум 
, поболи му се отац.{S} Послаше кола по Лазара и довели га кући.{S} Доцније се показало, да је  
аже, а не гледа јој у очи, „иди одма по Лазара и Милеву и доведи их овамо.“ </p> <p>Она се у пр 
о крај, распоредио је имање и послао по Лазара.{S} Хоће да се опрости с њиме и то на само.{S} К 
зар прочитао, Срданове очи беху упрте у Лазара...</p> <p>Лазар је ћутао. „Ја мислим“, каже Свет 
 тим, као да се прикупи.{S} Упр’о очи у Лазара, метнуо руку на срце и вели: „Бог нек ми суди, а 
м: „Рождество твоје...“</p> <p>Да питаш Лазара:{S} Шта се то деси с њим, не би умео казати.{S}  
ашу ствар, треба да се усилиш и освојиш Лазара.{S} Ако га не одвратиш од Цвете, пропашће нам, а 
а окане.{S} Каже: „Да се ја манем тога, Лазаре, не морамо баш сви бити учени.“</p> <p>Лазар га  
 јој:{S} Лаку ноћ...</p> <p>Хеј Лазаре, Лазаре, шта ли би на то рекао апостол Павле?</p> <p>- - 
.“ Мало после га пита: „Шта ви мислите, Лазаре, о „друштву добрих људи“?“</p> <p>„Није згорег“, 
не говорим.“</p> <p>„И мене је вас жао, Лазаре“, рече она чисто жалосно. „Па кад већ говоримо о 
 непомичан.</p> <p>„Да манемо за данас, Лазаре“ — прошапута онај кржљави.</p> <p>Лазар климну г 
ло добро.{S} Сви су добри људи тамо.{S} Лазаре, неће проћи дуго, па ћете и ви бити тамо.“</p> < 
ар се и опет умеша. „А шта ће бити онда Лазаре, ако ја одем коме од оних људи, па му кажем: „Уп 
се негде, и онда: хајд...{S} Знаш ли ти Лазаре, шта је то „лоповски кетуш“.</p> <p>„Не знам“.</ 
 назвати јој:{S} Лаку ноћ...</p> <p>Хеј Лазаре, Лазаре, шта ли би на то рекао апостол Павле?</p 
 њега стојао, брзо се умеша. „Брате мој Лазаре,“ вели он, „брате по родитељима, брате по Христу 
х друго што почети.{S} Је си ли ти брат-Лазаре говорио пријатељу Боривоју, како смо ми удесили  
 му се ноге.</p> <p>Одмах зове Лазара. „Лазаре синко“, каже, а глас му дрхће, „хајдемо данас у  
 седи на клупи и не диже главе.</p> <p>„Лазаре“, каже му, а глас, му дрхће, „сине, не <pb n="42 
.{S} Ноћу се ди и тешко уздише.</p> <p>„Лазаре“, пита, „мислиш ли ти, да ја могу издржати међу  
ше вешт, а да одмах на почетку задре за Лазарев говор.{S} То би донекле изгледало, да он одгова 
то није хтео, а после, да се осврнуо на Лазарев говор, морао би да брани свој чин и своју веру, 
е селу, све му то више излази из памети Лазарев лик, а пред очима му се ствара као у магли друг 
дана пред смрт долази у Витанију, у дом Лазарев.{S} Марта служаше за вечером, а Марија узевши л 
 зелен у кошареве, кад чу у близини као Лазарев глас.{S} Подиже нагло очи и види млада човека,  
такав.</p> <p>То ће бити Светозар, брат Лазарев, помисли Боривоје, јер је он добро познавао све 
но.{S} Прво, да је Светозар доиста брат Лазарев, а друго, да тај млад човек, у коме је толико в 
ним с оним, што ми је поверено.“</p> <p>Лазарев је углед од више велики, а да наваљују на њега. 
оноликој кући) — кад се догоди ново.{S} Лазарева сестра Милева оде у Назарене или како то кажу  
ки, но опет је за то као одсечена глава Лазарева, а и глас му је такав.</p> <p>То ће бити Свето 
двадесети, који то мрмља у себи, јер је Лазарева крмача већ три недеље на продају.{S} Не купује 
 Лазар је радин, да му пара нема.{S} Но Лазарева вредноћа <pb n="34" /> попусти, чим је сејање  
сваке друге недеље ишли <pb n="93" /> у Лазаревац, да се у већем друштву заједнички озидавају и 
из Боривојевца и околних места долазе у Лазаревац.</p> <p>Још нема 9 сати, (то је доба, кад се  
, нису Назарени из Боривојевца отишли у Лазаревац на молитву.{S} Кад се вечерња свршила, Милева 
е дође недеља, које му је требало ићи у Лазаревац на скупштину, где ће и Милеву видети, не смед 
рано изјутра, чим је Боривоје приспео у Лазаревац, позвао га к себи на ручак и сад се упутио с  
вари по кући, а после подне се упутио у Лазаревац.{S} Извинио се код својих Назарена, што неће  
села назваћу <hi>Боривојевац</hi> и <hi>Лазаревац</hi>, јер се у првом родио Боривоје, а у друг 
дничку молитву, јер мора Лазару.</p> <p>Лазаревац није далеко од Боривојевца; једва ако је саха 
приметити баш из тог честог крштења, да Лазареве мисли нису у цркви и да не мисли на Бога.</p>  
 Боривоје, јер је он добро познавао све Лазареве одношаје, па често слушао и о Светозару, који  
му се ствара као у магли други лик, лик Лазареве сестре Милеве, коју он и не познаје.{S} Тамо ћ 
не ударају звона, чуо би потмуло јецање Лазарево...{S} Паде пред сандуком на колена, паде и цел 
успаљеници... успаљенице...“ Начуо је и Лазарево име, те разабрао, да Тома сад њега ружи и би м 
времена, свињче разрило ограду и ушло у Лазарево двориште, онда је Лазар први пут говорио с њом 
тру, али је она кад кад букнула.</p> <p>Лазарево понашање изненадило је противнике, дође им дрс 
, што се започело, јер каже: „Сви хвале Лазареву главу и науку, а ко зна, хоће ли и Светозару и 
да им сметају радознали људи.</p> <p>Од Лазаревца је Дунав доста далеко, ићи ће дакле у Ф. као  
аца, а има и на страни учених синова из Лазаревца.{S} Један је професор, други мерник, трећи ад 
б, те позива све образованије синове из Лазаревца, да дођу на славу, кад ће новог свештеника, С 
утаманила до зоре.</p> <p>Прочула се по Лазаревцу и та смрт — прочула, ма да је не огласише зво 
него бих рекао, да је баш у време.{S} У Лазаревцу имамо два ковача, Шандора и Тану.{S} Кад Тана 
лавније је ово:</p> <p>Ђока Савков је у Лазаревцу кнез и његов средњи син Јова „поверио је“ још 
н је потврдио, да је Светозар изабран у Лазаревцу за пароха, да се жени с ћерком Јелачићевом и  
Ненадов био је најимућнији ратар у селу Лазаревцу, а овај Лазар му је онај старији син.{S} Срда 
устаје од предавања, те да се постарају Лазаревчани за другога на његово место.{S} Али јест, и  
 вере; о њој је он тако често говорио с Лазарем и на њу је већ пре тога много и много мислио.</ 
нас.“</p> <p>Тек пређоше ове речи преко Лазарових усана, а чича-Срданова песница паде по челу њ 
н, бар до некле, назрео, како је у души Лазаровој.{S} Послао је по његове старе другове, напуни 
дом, од како си их изневерио.“</p> <p>У Лазаровој руци била је у онај мах пуна боца соде и он ј 
а да ти кажем, а и морам да ти кажем: с Лазаром није добро...“</p> <p>Боривој чисто претрну.</p 
бро амбарове и озбиљно се поразговори с Лазаром.{S} Или нек се поправи или — широк је свет, па  
, имао бих о важној ствари да говорим с Лазаром и то баш пред тобом, јер се и тебе тиче.{S} Ти  
смена рачуна.{S} Но кад удари у пробу с Лазаром, увиде, да нема право.{S} Лазар увек пре готов, 
о никло.{S} То је последње — јесење.{S} Лазару дође мисао у главу, која му до сада још никад не 
ла, није могао разабрати на сигурно.{S} Лазару беше жао сестре, коју је врло волео, и док је он 
бити, да их један од нас посаветује.“ А Лазару не изгледа ствар чиста. „Ко је доказао, да се он 
плача, али опет за то нико не преговара Лазару.{S} Обилазе на прстима око њега и пазе, да не уч 
 вечера на заједничку молитву, јер мора Лазару.</p> <p>Лазаревац није далеко од Боривојевца; је 
 већ не могу да буду заједно, нека даде Лазару његов део.{S} Моли и мајка Јелена за сина и то ј 
 алата, три паора (фртаља) земље и даде Лазару. „Ако је и међу Назаренима“ каже, „нећу да је ни 
адао.</p> <p>Но на кратко за тим допаде Лазару глас, да су му сестру Милеву — уграбили.{S} Да л 
га дана мало раније у село, мора да оде Лазару, да му се извини како год за онаки насртај.</p>  
брзо и гледала да сврши с њим.{S} То је Лазару упало у очи, па и заболело га.{S} И до сад су га 
.</p> <p>Кад се Тома враћао кући, сврне Лазару, где затече пуно браће. „Ох, ох“, рече тужним гл 
зла горе.{S} Но дође на скоро време, те Лазару умре жена, а он је сад још више по крчмама.{S} К 
ц не рече ни речи, а Светозар се окрете Лазару.</p> <p>„Брате“, каже му, „ја у овом тренутку ск 
емљишта по тамницама.{S} Па је с тога и Лазару било лако, да придобије Боривоја.{S} Читао му је 
изјавама.{S} Није могло бити, а да се и Лазару и Милеви не учини, да је њихов брат нашао паметн 
рдан, кад му допаде тај глас, „сад су и Лазару одсечена крила“.</p> <p>Са свим је изгледало так 
твор, постоји мало, па се онда исповеди Лазару.{S} Све му је казао онако, као истражном судији, 
/p> <p>„Да сте ми здраво, девере!“ вели Лазару и пружи му меку руку, која није била увијена у р 
 на само Боривоју, каква опасност прети Лазару од Цвете, али нађе Боривоја и сувише уздржљива и 
воје неће дочекати недеље, него ће доћи Лазару што пре може, а то је управо — сад.{S} Јуче је с 
ео, но и обесан, па у своме бесу добаци Лазару ружну реч.{S} Каже му: „Шта се разбацујеш толико 
баш у петак пред вече, кад дође коњаник Лазару на њиву и још му с коња довикује: „Хајде, жури,  
на мору, и трави под земљом, само њеном Лазару не; он не признаје тог дана. — Али шта је то?</p 
 из њих, као и из оне Томине напомене о Лазару, био на чисто, с које стране ветар дува и од куд 
 пут је мислио о многом чему, највише о Лазару.{S} Но што је ближе селу, све му то више излази  
ује...</p> <p>Боривоје се распитује и о Лазару, те га Лазар, обавештава и о томе.{S} Кад је он, 
оривојевој деци, а Рахила увек и увек о Лазару.</p> <p>И да је Боривоје само мало познавао људс 
онде.{S} Мисли зар о оном, што је чуо о Лазару, о данашњем збору или има и других брига.“</p> < 
ло до тога.</p> <p>Обрен је први пришао Лазару и хтео, да му се исповеди баш, кад га одведоше д 
ћом.{S} То је Јованка.{S} Она иде право Лазару, који је с Томом стојао мало подаље.</p> <p>„Да  
ја хвалу од себе, али је ипак исповедио Лазару, да је пречишћен, не мучи га више сотона, нити р 
е од њих обавестише још у напред.{S} Но Лазару и Боривоју не рекоше ни речи о оном, што ће се р 
{S} Бивало је и до сад, да он замане по Лазару, али онда је Лазар увек гледао врата и измицао м 
ар је ћутао. „Ја мислим“, каже Светозар Лазару, „да би ти брате могао постати чланом тога друшт 
 муком истргла револвер из руке...{S} У Лазару је остало још увек толико поноса и савести, да с 
„Хајде, жури, умире чича Срдан.“</p> <p>Лазару није изненада дошао тај глас, јер Срдану биваше  
пи брава на амбару Срданову.{S} Нестало Лази новаца, те носи крадом Чивутину мало хране на прод 
е просто српски речено доказивао, да не лаје свака вашка села ради, него себе ради и његове реч 
ре готов, никад не погреши, а иде лепо, лако, не напреже се.{S} Научио је дакле и рачунати можд 
ечи ћутање.{S} Кад код нас запне говор, лако је.{S} Одмах ће једно ма које запитати: „Где сте б 
помена, а шта значи то за жену ратарку, лако је схватити.{S} Жени из господског реда далеко је  
катар у желуцу неће брзо престати.{S} А лако је вуку одрећи се овчија меса, кад нема зуба.{S} Ј 
итомости до жена.</p> <p>Марта је доста лако успела у својој намери.{S} Како и не би, кад су и  
ено и на чврстим основима, онда не може лако натраг, мора напред, за то и вели народ: „Коме Бог 
{S} Уз то је додала, <pb n="7" /> да је лако преварити жену, још лашке болесну жену, а најлакше 
 игру, а пијана човека у крчму, тако је лако одвести и заточеника у Назарене.{S} Све троје је ј 
о Бог зна како тешко.{S} Јер као што је лако одвести младу девојку на игру, а пијана човека у к 
е сваког по имену и из виђења, те му је лако и било писати:{S} Овоме спречите ово, а оном кажит 
почети.{S} Назаренства не може да убије лако ни реч са придикаонице нити да га разгони дим од т 
, молитвеник дају свакоме, па је одатле лако научити зрела човека словима.{S} Боривоје је већ з 
а шта ли рече село на то?{S} Не може се лако исписати све оно, што су људи међу собом шушкали,  
уни, што видимо то примимо.{S} А зло се лако прима и ми то примисмо.{S} Добро ћемо ваљда после, 
вери, па није чудо, што смо неозидани и лако се рушимо у — Назарене и свуд, где не треба.{S} У  
 труло почне рушити, неће се зауставити лако, све док не дође до тамана.{S} А тако је и с добри 
орави човек бол и беду; крај њега човек лако прикупи мисли и лакше се умири, кад је раздражен.{ 
 али се у соби и на улици не опажа тако лако...</p> <p>Радећи на овом огромном делу, које обухв 
азлози, са којих Назарени освајају тако лако земљишта по тамницама.{S} Па је с тога и Лазару би 
ења, јер да га не таје, свакоме би било лако да издржи испит, а старешинама тешко да пресуде, д 
</p> <p>„Е мој брајко, али није ни било лако.{S} Да сам ја ма колико говорио, да се мане — не б 
амницама.{S} Па је с тога и Лазару било лако, да придобије Боривоја.{S} Читао му је св. писмо и 
чења и кињења толико су ровити, да врло лако ухвате клицу болести, а кад је ухвате, онда немају 
оскудни у младим женскињама, па је тамо лако — усрећити се.{S} Рахила би била дакле у неку руку 
људи.{S} На пољу, у природи долазиће по лако к себи, а уз питоме овце и јагњад припитомиће се и 
, преко којих му ваља путовати, а он то лако памти и туви, да га у сред ноћи пробудиш и питаш,  
м добро размислиш.{S} Неук си, те можеш лако пропасти на путу.{S} Богу тим нећеш ухаснити.{S} И 
пазише, да нити мисли о бегању, нити је лаком на дуван, те су га испрва пуштали да чисти ходник 
, а оном кажите, да не буде тврдица или лаком, да оговори друга.{S} Но када се намножише Хришћа 
што јој Лазар умаче, али се као и свака лакомислена женска, брзо утеши.{S} И она запева:</p> <q 
ствар.{S} Гризе је савест, мучи је њена лакомисленост, са које Обрен, најбољи момак у селу, изг 
ас је доба ветропирства <pb n="65" /> и лакомости.{S} Данас одбегне девојка из моде, из непроми 
 n="151" /> <p>И опет га додирну, гурну лактом, а њега прође као муња и запита: „Кад код вас св 
и опет доћи на ограду и назвати јој:{S} Лаку ноћ...</p> <p>Хеј Лазаре, Лазаре, шта ли би на то  
 упутити стазом — спасенија.{S} А сад — лаку ноћ...“</p> <p>„Лаку ноћ“, беше одзив и сви поуста 
Онда је све у реду“, вели Мирко. „А сад лаку ноћ!{S} Доцкан је“.</p> <p>Лазар га је нудио, да с 
 он диже, пољуби жену у чело, назва јој лаку ноћ и затвори се у своју писарницу.</p> <p>Тамо је 
, шапутале су полако Назаренке.</p> <p>„Лаку ноћ!“</p> <p>Овај последњи догађај врло је узнемир 
сенија.{S} А сад — лаку ноћ...“</p> <p>„Лаку ноћ“, беше одзив и сви поустајаше.{S} А у разлазу  
ку своје жене, нисам ни осећала.{S} Та, лакше би ми било, да си ме коцем ударио по ребрима, но  
 ћу долазити, да се исплачем сваки дан, лакше ће ми бити.“</p> <p>Домаћица Јелена је још оног в 
 Кад се она најпре загреје за ту ствар, лакше ћемо с њом...{S} Дакле полако брате, само полако  
S} Док <pb n="213" /> је сунца на небу, лакше је, али кад и сунца једном нестане испред очију м 
алеко од мене.{S} Ја гледам у ту слику, лакше ми је души, кад је гледам, љубим је кад што, не с 
p> <p>„Жена“, каже он, „лакше греши, па лакше јој се и опрашта...“</p> <p>Она подиже очи и глед 
крста“.{S} Тако је мислила и би јој сад лакше.{S} Но тако је мислила и свекрва њена и изиђе на  
 за прса и рече као у себи: „Мало ми је лакше“.</p> <p>Лазар му приђе: „Хоћеш ли, да ти никад в 
, која је јела моју душу.{S} Било ми је лакше за ово последње време, али нисам био са свим чист 
а боли глава, ма да она вели, да јој је лакше.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18966_ 
ону грдну ватруштину и осети, да јој је лакше.</p> <p>Пође постељи, а још се увек наслања на зи 
а врата и изишла у кујну.{S} Сад јој је лакше...{S} Како ли јој само те хладне цигље расхлађују 
и.{S} Жени из господског реда далеко је лакше да се не удаје, али је ратарски домазлук и сувише 
звишени крст на цркви, па и Боривоју је лакше, али се он отреса тога осећаја.{S} Шта се њега ти 
агледао торањ свога села.{S} Путнику је лакше, кад сагледа онај узвишени крст на цркви, па и Бо 
220" /> пева, само толико изусти: „Море лакше мало“, па оде у своју собу.{S} Оне ноћи није мога 
у; крај њега човек лако прикупи мисли и лакше се умири, кад је раздражен.{S} Многог је лула зад 
 велики — покор.{S} Данас вас је мало и лакше се пречишћавате.{S} А шта би онда било, кад би ва 
руштво.{S} С тим <pb n="205" /> ћете ви лакше продрети с вашим предлогом.“ Она ме је зачуђено г 
љу, не угушуј сузе, исплачи се, биће ти лакше“.</p> <p>Она се полако мицала.{S} Главу је још ду 
ке потере од себе, те да може после тим лакше красти.</p> <p>Код Назарена је обичај, да своје г 
етозар је нашао, да је ствар ишла много лакше, но што се надао.{S} Он је мислио, да је достигао 
тражила мајчино крило.{S} Њојзи је било лакше, кад се онде исплаче и то ју је увек умиривало.{S 
глиба, напрегне се, па му је онда чисто лакше.</p> <p>Он ће Милеви.{S} Мора!{S} Као што снага м 
ње толико жао.</p> <p>„Жена“, каже он, „лакше греши, па лакше јој се и опрашта...“</p> <p>Она п 
ли боље да нису.{S} Ови нови беху много лакши, но они <pb n="221" /> први.{S} То се бар види по 
шла у собу, да угаси преко његове главе лампу.{S} Он је није опазио.{S} Пред њиме је лежало св. 
ше весело унаоколо, па кад спази светао ланац на лекарову прслуку, маши се за њ.</p> <p>„Остави 
.{S} Утаначили су, да ове године сеју 8 ланаца, јер су се намножили.{S} Њихови су људи сви имућ 
и мужу; толико снаге немам.“ Сад јој је лане умрла мати, па се Лазар лепи ње.“</p> <p>У том су  
 доближио?“</p> <p>„Доближио сам јој се лане, у Станићеви сватови.{S} Она је играчица, да јој п 
 земљу?{S} Хоћете ли мени дати ваша два ланца у закуп.</p> <p>„Нећу“, каже она.</p> <p>„За што? 
 а од наследства ништа, до кућице и два ланца земље.{S} Жена је била врло вредна и косила је ка 
а Ненадова.{S} Он је сад затворен, вуче ланце, па су се сложили „бугери“ из четрнаест села и на 
 си ми срце једним оком својим и једним ланчићем с грла својега.{S} Лепа ли је љубав твоја, сес 
ма нешто што приличи и на њу.{S} Анђелу лаодикиске цркве говори дух: „Знам твоја дела, да ниси  
 ако је заслужна венца.{S} Ми не дижемо ларме, не подвикујемо, нит најмљујемо онај ђавољи рог д 
 се несрећа.{S} Звона почеше ударати на ларму и сви полетеше у порту.{S} А из порте се са свим  
ја подигао је највећу ларму, па не само ларму, но и штаку.{S} Виче: „О Персо, Персо, не било те 
и они.{S} Хроми Паја подигао је највећу ларму, па не само ларму, но и штаку.{S} Виче: „О Персо, 
 њих.{S} Код нас је грдна грехота убити ласту.{S} Шваба не дира у роду, сви ми ни за главу не д 
е оснажен.</p> <p>Дође са свим к себи и лафе, да му се и опет променуле мисли.</p> <p>„Нећу се  
n="7" /> да је лако преварити жену, још лашке болесну жену, а најлакше преварити болесну жену,  
 не иде, брале.{S} Твоје име носи, твој лебац једе, а другом отвара врата своје собе... ајак, н 
о исто, које је играо Паво Вранковић на Лебном Пољу — не иде.{S} Дохвата гајде, ломи их на трој 
ла вином мирисавим, соком од шипака.{S} Лева је рука његова мени под грлом, а десном ме грли.{S 
ан.“</p> <p>„Болестан?!“</p> <p>„Јесте, легао је.“</p> <p>Сви се згленуше, а старији се и разум 
еду празнике, и баш сад Лазар болестан, легао је.{S} Тако се нешто морало излећи, јер њему не т 
мр’о.</p> <p>Чак ни последњих дана није легао у кревет, но се вукао од зида до зида.{S} Није је 
из пушке као врапца.{S} Сад је да богме легао, болестан је.</p> <p>Кад дође вече и би време, да 
баш до у јутру не дођем кући, она не би легла.{S} Седи, ослушкује и кад ми чује корак, устаје и 
е сотона у теби, него је у њему.{S} Кад легне спавати, каже, и буде у првом сну, вежи га за пос 
ширама му се замрзла вода и нахватао се лед.{S} Сместила га у постељу, из које се ни трећег дан 
 у собу, старац је седео на постељи, за леђа му подметнули јастуке, а Лазар је седео на столици 
аша да узме пушке у руке, вежу му је на леђа, напуне му телећак камењем и вијају га од јутра до 
ћи, да јој је поломио руке или ноге или леђа, али јој не ваљају ни руке ни ноге ни леђа.{S} Кук 
а, али јој не ваљају ни руке ни ноге ни леђа.{S} Кукавица је дошла некако искривљена и једва мо 
 кад је госпођа Здравковићка стојала за леђи мужевљеви и нудила га, да пошље у крчму по чашу ли 
 шта, а увек му онда постоји час-два за леђима и гледа га тако мило и нежно.</p> <p>Здравковић  
погледа у Милеву, која му је стојала за леђима.{S} Тек кад чу, њене речи, управо њен уздрхтали  
 било лепо, само да му увек не стоји за леђима његова накинђурена жена.{S} Али као да ју је сот 
ој муж предаје, она му је скоро увек за леђима.{S} Њено је место до душе у првој клупи, међу др 
ево.{S} И то је у св. писму“.</p> <p>За леђима црномањастог, лепог богослова седела је Јулка, Ј 
у и у неки мах тешко уздахну.</p> <p>За леђима му је стојала Јованка.{S} Метнула му руку на чел 
а је тамо, али није знала ништа о себи, лежала је обнезнањена на поду.{S} Он је подиже и однесе 
и пута људску прилику.{S} Та је прилика лежала као укочена, и учини му се у први мах, да је жен 
 ушао у собу, да види Милеву.{S} Она је лежала на банку а очи јој се зацрвениле.{S} Мора да је  
ечи ипак прилепиле за Марту.{S} Дуго је лежала, на што не беше навикнута, па то лежање и болест 
ржим, да нам је боље било онда, кад смо лежали под смоквом, урмом или неранџом, те само гурнули 
.{S} Он је није опазио.{S} Пред њиме је лежало св. писмо, у које се са свим занео.</p> <p>Тако  
нда се Светозар окрене столу, на ком је лежало св. писмо.{S} Узе га у руке и изгледаше као да н 
лежала, на што не беше навикнута, па то лежање и болест пробудише у њој неку раздраженост, које 
Он као да хтеде устати, али не мога.{S} Лежао јој и даље код ногу, непомично.{S} Само кад и кад 
 из куће Боривојеве.</p> <p>Пет дана је лежао отац Мелентије у постељи, а после га Боривоје ник 
ло; ништа не нађоше.</p> <p>Боривоје је лежао неколико дана од рана, које је задобио, а кад се  
 пода и пође право постељи, на којој је лежао Боривоје.</p> <p>„Сад ће ме убити“, мислио је он  
лико: „Гледај...“</p> <p>Колико је тако лежао крај ногу њених, грлио <pb n="165" /> кољена њена 
и паде на земљу, паде, као што мало пре лежаше пред ногама Милевиним.{S} Сад лежи пред ногама С 
не пребацивати и корети га.{S} Па у том леже и заспа.{S} У сред ноћи пробуди га нешто.{S} Отвор 
.{S} У томе је замотано њено дете...{S} Лежи на некаквом старом долапу — попреко.{S} Она полети 
ре лежаше пред ногама Милевиним.{S} Сад лежи пред ногама Свевишњега.{S} Осетио је сву ништавост 
 на Панту и испребијаше га тако, да сад лежи болестан.{S} Панта би да их тужи.{S} А они несретн 
 у очи — поплаши се.{S} Наопако шта све лежи у оним очима.{S} Очајање, управо нешто више од оча 
шла је скоро недеља дана, како Боривоје лежи у истражном затвору.{S} Да га питате, од кад је ту 
р је болестан, у истини болестан.{S} Он лежи у другој соби на постељи; грозница га тресе; окрен 
очело да се развиђава, а он још једнако лежи на рукама мајчиним, у пола обнезнањен.{S} Кад се п 
еж и животињство, то је оно грозно, што лежи у тим приповеткама и што се износи, кад мање, кад  
а.{S} Лазар јој је доказао, да тај спас лежи једино у Назаренству.</p> <p>Ишла је потајно судиј 
да, опази у снегу калуђера.{S} Глава му лежи на камилавци а руке су скривене у џеповима.{S} Бор 
ред појмимо, да нам у заједничком добру лежи спас, те се престанемо радовати туђој несрећи“.</p 
а наука ликовала, време, кад се пронађе лек противу те редње — серум.{S} У оно време био је, до 
 је руком однео“.</p> <p>Заиста, ово је лек, који скоро увек помаже.{S} Ја бар свега знам само  
е.{S} Доспео сам овамо, да сазнам прави лек и да се излечим.“</p> <p>Лазар је загрлио Боривоја, 
.</p> <p>Код Лазара је помогао наведени лек месец дана, па онда је испрва ишло по старом, а за  
S} Тада покуша Срдан онај опште познати лек против пијанке и банчења.{S} Рецепт тог лека гласи: 
{S} Мени нема лека“.</p> <p>„Онај свети лек, који је прописао Христос, прописао је баш за такве 
ало и опет узети проводаџију и обновити лек, али то не иде, јер хвала Богу нисмо Турци.</p> <p> 
заренских баба.“</p> <p>Но какав је тај лек?{S} Светозар је скроз познавао назаренско учење.{S} 
м лека.{S} Ви, учени људи измислите тај лек; ми смо прости за то.{S} Знате, како је.{S} Болеста 
а њезиних усана.{S} Само штета, што тај лек код закорела пијанице помаже највише 6 недеља, па о 
 био је, до душе, серум скуп, врло скуп лек, али опет лек.{S} Та који је новац матери скуп, да  
ше, серум скуп, врло скуп лек, али опет лек.{S} Та који је новац матери скуп, да поврати живот  
е дуго прегледао болесника, преписао му лек и тешио је жену, колико је могао.{S} Онда му поглед 
мрли по кући.{S} И зар баш нема никаква лека?!{S} Ишао је чак жупану и тражио од њега цедуљу, п 
пре, док није доцне.{S} А ту нема друга лека, но да га оженимо.{S} Све је бадава, овако како са 
рех, појести мачка.{S} За тебе сад нема лека ни опроштаја све дотле, док не одеш у Јерусалим и  
је, „ја сам превршио меру.{S} Мени нема лека“.</p> <p>„Онај свети лек, који је прописао Христос 
ад покрао?...{S} Видим ја, да мени нема лека; не одем <pb n="54" /> ли у Назарене, биће старо з 
н.{S} Светозар је тражио лека, поуздана лека против назаренске заблуде, тражио га с напором све 
против пијанке и банчења.{S} Рецепт тог лека гласи:{S} Узми проводаџију, нали га добро вином, п 
уштву добрих људи разјаснио важност тог лека, показао им је, да ако нам деца умиру, умире снага 
ити.{S} Народ тражи лека, па ако му тог лека не могнете пружити ви, учени доктори, он ће тражит 
е -— проба.{S} Ако ви доктори не нађете лека народ ће ићи ма и бабама назаренским, да проба“. ( 
; нешто се мора учинити.{S} Народ тражи лека, па ако му тог лека не могнете пружити ви, учени д 
на њега сумор, задржала је, да не тражи лека у вину и ракији.{S} Ја дакле држим, да ми по подне 
о.{S} Знате, како је.{S} Болестан тражи лека, ма од куд.{S} Ако нема доктора, он тражи бабе -—  
с крвавим срцем, јер знам, да неће бити лека.{S} Назаренство води порекло од жене, а жену није  
оже.{S} Ми смо врло болесни и треба нам лека.{S} Ви, учени људи измислите тај лек; ми смо прост 
’ те не цели дан.{S} Светозар је тражио лека, поуздана лека против назаренске заблуде, тражио г 
да да се — покају.“</p> <p>Но да богме, лекар је само половина, а требало је придобити и другу  
S} Јер кад је почела да тражи изговоре, лекар јој рече са свим отворено: „3биља Меланка, како с 
 учених људи.{S} Ту свештеник, учитељи, лекар, неколико трговаца, а има и на страни учених сино 
или су у оне дане све, што су могли.{S} Лекар је у друштву добрих људи разјаснио важност тог ле 
ога је била пре годину дана с мужем.{S} Лекар је дуго прегледао болесника, преписао му лек и те 
p> <p>Данас су се скупили на забаву.{S} Лекар је отворио забаву с предавањем и он је тим својим 
ривојевца и познавао је њихову кућу.{S} Лекар је прегледао жену и нашао, да њено болесно стање  
b n="210" /> и искупио се леп новац.{S} Лекар је набавио серума и лечио је не само у свом селу, 
Не може се ништа учинити с бојем“, каже лекар. „Нарочито код мала детета је то грехота.{S} Оно  
Попина Јованка.“</l> </quote> <p>Кад је лекар донео Светозару ове песме, обоје се добро осећали 
ледње речи несретне жене.</p> <p>Кад је лекар дошао да прегледа умрлу жену, нашао је онде Свето 
ј важни физиолошки процес, о ком јој је лекар говорио, али је осетила, да у ономе, што говори т 
није плевити и неговати.“</p> <p>Док је лекар ово говорио, жена је све дубље и дубље сагибала г 
их двоје разговараху и на послетку рече лекар: „Мој драги Светозаре, ја радосно пристајем, али  
ође у тако необичну јарост, да се чак и лекар зачудио.{S} Сваки час је изгледало, е ће малиша д 
је невоља, немаштина.</p> <p>Светозар и лекар учинили су у оне дане све, што су могли.{S} Лекар 
ди у прса.</p> <p>Кад је доцније судски лекар прегледао раздрускану лешину несретне жене, он са 
етрнаест дана држао је предавање сеоски лекар о умерености.{S} Говорио је о томе, како ми све п 
еланију.</p> <p>„Брате мој драги“, вели лекар Светозару, „код моје жене ћеш извесно пропасти, а 
 се не поплаши“.</p> <p>После ових речи лекар отвори врата и дозва жену.{S} Лепу жену, горду же 
вом.</p> <p>— „Све је готово“, рече јој лекар строго, „зар баш све?{S} Верујем, да сте скројили 
ма гониле сузе.</p> <p>„Друже“, рече му лекар, „најбољу ћеш утеху <pb n="215" /> наћи у раду св 
ише неће.“</l> </quote> <p>Дође доктору лекар, па и чича - Срдану.{S} Ма да се Срдану примирила 
ћ и молила га, да је посаветује.</p> <p>Лекар јој је саветовао, да га пошље у поље, код оваца.{ 
огледалу што год је већма могао.</p> <p>Лекар је ћутао и пажљиво посматрао невинашце, које се у 
 али ће проћи.“</p> <p>„Никада!“</p> <p>Лекар и опет пипа ребра и вели: „Читава су“.</p> <p>„Је 
> <p>„Ја сам крива, несретница!“</p> <p>Лекар ју је тешио.{S} Он јој је говорио, да се опет за  
{S} Но збиља, да покушам нешто.“</p> <p>Лекар дохвати огледало, које је висило о зиду и поднесе 
асмо и не залевасмо га — угину.“</p> <p>Лекар му одобраваше. „А знаш ли“, вели, „како си први д 
угу децу, али ово још је видех.“</p> <p>Лекар је пришао Боривоју и загледао га.{S} Боривоје исп 
ја успаљеност прешла и на дете?“</p> <p>Лекар је погледа.</p> <p>„Шта је било, било је; сад не  
 јаче позлило, испрати кола по варошког лекара, оног истог, код кога је била пре годину дана с  
зару је сад најпрече било, да придобије лекара, па је отишао к њему.{S} Дуго се њих двоје разго 
о не прође.{S} А кад трећи дан посла по лекара — доктор није дошао, али му је чуда песму.{S} Де 
 кроз тиху ноћ јурио коњаник у варош по лекара.</p> <p>Доктор се тако рећи прашта с душом.{S} А 
гра се више.{S} Марта је дозвала и опет лекара у помоћ и молила га, да је посаветује.</p> <p>Ле 
S} Свето писмо каже: „Здрави не требају лекара, него болесни.“</p> <p>И Лазар поново отвори св. 
рва су га лечиле бабе, после су дошли и лекари, али он не здрави.{S} Марта се није помицала од  
о ново“, вели му Светозар.</p> <p>„Неки лекари у новије доба мењају мишљење о дувану.{S} Дуван  
блику она велика научна истина, коју су лекари и педагози тек у новије доба изрекли и која глас 
мачак, тужно мијауче и вели: „Све су ти лекарије забадава, Гавране.{S} Од свију грехова највећи 
ти онда, кад се и сами смирите”.</p> <p>Лекарове су речи необично одјекнуле у души младе жене.{ 
 унаоколо, па кад спази светао ланац на лекарову прслуку, маши се за њ.</p> <p>„Остави то“, каж 
 био тронут, једва се уздржао а да пред лекаром не ижљуби жену.</p> <p>Марти је у онај пар одла 
е речи...{S} Но то беше и време, кад је лекарска наука ликовала, време, кад се пронађе лек прот 
S} То није само за то, што нерадо траже лекарске помоћи.{S} Јако умирање код њих долази понајви 
 и много невинашце пропаде, пропаде без лекарске помоћи и то баш у назаренским породицама.{S} О 
p> <p>На послетку се покупи и одведе је лекару.{S} Био је то старији човек, родом из Боривојевц 
има.{S} Она их дочека запевајући: „Јао, леле мене, браћо и пријатељи слатки, шта ћу сад!“</p> < 
ита: „Је ли баш врло зло?“</p> <p>„Јао, леле мене, не знам.{S} Свуда је надувен, па помодрио, п 
ој неко из друштва.</p> <p>„Јао шта ћу, леле мене, ја жена?{S} Знаш како је код нас:{S} Нека је 
} Куцну и рече нешто.{S} За мало, па се лелек утиша.</p> <p>Међутим се окренуо Боривоје ономе,  
р се упутио вратима, од куда је долазио лелек.{S} Куцну и рече нешто.{S} За мало, па се лелек у 
18" /> што је био пука сирота, но уз то лен, зао и пијаница.{S} Нада је радила код њега као црв 
ном речи, био је диван човек, од кад је Ленчица погледом својим истерала из њега сотону.</p> <p 
а је смео ту реч изустити пред његовом „Ленчицом“, већ је зове само: „Пиле моје“), дакле то пил 
утио пешке у Боривојевац. <pb n="91" /> Леп је јесењи дан, какав давно не запамтише људи.{S} Ил 
 ако само змија овцу не - упропасти.{S} Леп нам је наук оставио апостол <pb n="113" /> Павле, к 
 је, да ли хоће, него види то и сам.{S} Леп си ми ти момак, кад не знаш ни то, а хоћеш да ме уг 
анствено на уво: „Пази, да не назебеш!“ Леп је јесењи дан, није ни мало хладно, али ти се та ре 
е можеш видети, да је спао са ње гдегод леп.{S} Чисто је окречена и стаза је пред њом и утрвена 
у, најтеже је прекужено.“</p> <p>Био је леп пролетњи дан, недеља по подне, кад се први пут саст 
 крив Назаренству?</head> <p>Освануо је леп јесењи дан — субота.{S} И ако је већ 8. септембар,  
запамтише људи.{S} Или можда дан и није леп, само се њему чини тако.</p> <p>Већ хоће да се ухва 
 неко жита, <pb n="210" /> и искупио се леп новац.{S} Лекар је набавио серума и лечио је не сам 
ле науснице.{S} Може се рећи, да је био леп, а по оделу се видело, да је Србин.</p> <p>У први м 
 сваког детета у прсте.{S} Уз то је био леп као писан.{S} У њему није било злобе; сваки залогај 
ме...{S} А да ли видиш, да је он и врло леп чавек?“</p> <p>„Леп је“, кажу обадве.</p> <p>„А за  
 — сунце.</p> <p>И Боривоје је необично леп човек, па како су сад стојали једно према другом, б 
е“, помисли он у себи, чим је сагледа. „Леп је“, дође и њој у памет, ма да такве мисли не прили 
иш, да је он и врло леп чавек?“</p> <p>„Леп је“, кажу обадве.</p> <p>„А за што су га затворили? 
 устани!“</p> <p>Устаде са клупе млада, лепа девојка од својих 18 година.{S} Ово се девојче по  
вола.{S} Сликарство, музика, позориште, лепа књижевност, то је код њих грех, остало је луксуз.{ 
им и једним ланчићем с грла својега.{S} Лепа ли је љубав твоја, сестро невесто, боља је од вина 
а не будеш с оном, с којом си везан?{S} Лепа реч не помаже, саветовање је као кад сипаш уље на  
у двориште.{S} То је скупштина — велика лепа соба, бело окречена, пуна клупа.{S} На средини је  
ашка и она изиђе у двориште.{S} Била је лепа, крупна цура, а по лицу јој неки необичан израз.{S 
 живети као нас двоје, видећете драга и лепа моја браћо и пријатељи...{S} Него ето, као да спла 
 бунару и Марта Иванова, млада, једра и лепа жена.{S} Ведро је држала у руци, али се не мицаше: 
у данашњем поквареном свету прво долази лепа жена, за тим ружна жена и тек онда свештеник.“</p> 
јљубазније.</p> <p>Варвара није била ни лепа, ни умиљата, али још доста млада, тако около 20 го 
оја но хлеба.{S} Није била Бог зна како лепа, али се још мање могло рећи, да је ружна.</p> <p>Н 
који су поштени међу вама.“</p> <p>Врло лепа реч, али врло слаба утеха.{S} Па бар да је ма ко д 
да знате само, како је та жена необично лепа. „Страшна је као читава војска са заставама“, што  
е јој бити и 28 година, али је необично лепа, а при том је умиљата, слатка, као да је од шећера 
, Јованка.{S} Девојка није баш необично лепа, али је необично мила.{S} Из њених граорастих очиј 
а, шта ли.{S} Јао, часни је потр’о, баш лепа жена“.</p> <pb n="178" /> <p>Здравковићу се овог п 
дравковићка с још две другарице.</p> <p>Лепа је жена та госпођа Здравковићка.{S} Висока стаса,  
гом, било их је милина гледати.</p> <p>„Лепа је“, помисли он у себи, чим је сагледа. „Леп је“,  
којом беше повезана и дохвати јој дуге, лепе курјуке.{S} Поводи се глава у кукавне жене то напр 
, ове јабучице на образима, ове велике, лепе, црне очи?{S} То је дете од вас наследило.{S} Па з 
милије од оних крпа.{S} Само су то биле лепе крпе, сјајне крпе, које су јој тако добро стојале. 
око њега друштво.{S} Па хајд, што га се лепе цуре и другови му, него се радо разговарају с њиме 
е не мога дотаћи та чаробна батина наше лепе књижевности“, изусти Светозар.</p> <p>Говор се вод 
ва живота, али не иде.{S} Стари другови лепе ме се као чичак... запијемо се негде, и онда: хајд 
S} И С. В. П. даје онима, који су жедни лепе књижевности, своје приповетке, <pb n="86" /> но ко 
, да је доста изговорити народу две-три лепе речи, варате се.{S} Многи пође, па кад видну да на 
а ђаво одлази, али се опет враћа у виду лепе жене.{S} Та, да знате само, како је та жена необич 
 држала у руци, као што држе успаљенице лепезе, само за то, да иза њега сакрије намигивање.{S}  
. „Зар на жену не може сићи св. дух?{S} Лепи сте ми и ви праведници...“</p> <p>Боривоје се нађе 
арти је врло годило, што се њен Боривој лепи Наде.{S} Често је говорила у себи:{S} Та је девојк 
Сад јој је лане умрла мати, па се Лазар лепи ње.“</p> <p>У том су стигли до куће Томине.{S} Пре 
врло добро, колико сам волела ту икону, лепила је и чистила; без мене би давно пропала.“</p> <p 
ад се стала цепати, онда су је крпили и лепили, тако, да данас беше комад надимљене и упрљане к 
послетку је молио адвоката, нека покуша лепим, а ако му се изда икона, он ће и доплатити нешто. 
 n="23" /> <p>Кад виде ђаво, да не може лепим, почне претити.{S} Док моли, он је мали; једва је 
о имућног ратара.{S} Његов отац хтео је лепим, доводио му свештеника, одводио га проти, али бад 
S} Кад буде разумније, мора се покушати лепим начином.{S} За сад пазите, да му не дајете јела,  
е, но што данас бранимо народ свој само лепим речма, а на изборима издајемо га за пет форинти и 
/p> <p>Дуга коса пала јој расплетена по лепим раменима... а од одела је на њој само оно, што је 
покојнице и видела, да је у ње било баш лепих и врсних ствари?!{S} Где је онај политирани долап 
ог Светозара у цркви, оно није да није, лепо говори, али шта може реч.{S} Све док неко не упадн 
 било, кад би владика обилазио села.{S} Лепо би било.{S} Али ако мислите, да то буде као пре, џ 
бро је, што си се окануо претварања.{S} Лепо би то било, да се направиш луд, па да те пусте кућ 
} Знате мој син — мој Гига, поверио.{S} Лепо ја њему говорим:{S} Ошта је теби, да се назарениш? 
суда.{S} Е сад иди братко — збогом.“ Па лепо изгура Боривоја на поље и затвори за њим врата.{S} 
ти изговорени стих.{S} Појање иде доста лепо, јер Лазар има глас, који би, да је мало боље обра 
еко је од мене.“ Лазар је говорио доста лепо, прегледно и неком фанатичном ватром, која је зано 
S} Вече је тихо и видно, те се може све лепо распознати.</p> <p>Лазар се спремао, да браћи и се 
лој хаљини и речете му:{S} Ти седи овде лепо, а сиромаху речете:{S} Ти стани тамо или седи ниже 
увек пре готов, никад не погреши, а иде лепо, лако, не напреже се.{S} Научио је дакле и рачунат 
те собе су отворени, те се и из ње може лепо све чути и видети.{S} Тек ако дете закрешти и запл 
rget="#SRP18966_N6" /></p> <p>Читала је лепо и са нагласком, а није дизала ни једном очију са к 
м ја, брате, тамновао свога века, па је лепо од мене и то, ако се од сад поправим и не дирам у  
иде са слугом на њиву и сеје.{S} Све је лепо средио и Срдану се мили Бог зна како кад види, да  
кад се већ наљубио деце.</p> <p>„Све је лепо и красно; пријатељи Назарени светују ме и помажу м 
ам је дао пример; тако не иде.{S} Он је лепо развио те мисли и завршио је придику. „Ми ћемо опе 
 да тражите дела, да поправљате и то је лепо; али нисте погодили пута.{S} Направили сте још јед 
децу у наручју и плачу...“</p> <p>„Није лепо, није поштено од њих“, каже Јулка.</p> <p>Славни д 
 друштву добрих људи ишло је прво време лепо.{S} Нису се врло множили, али нису ни опадали.{S}  
, пријатељу Перо, него гледај ти с њоме лепо, посаветуј је и обавести је.“</p> <pb n="58" /> <p 
цка јава.{S} Испрва му дође ђаво, те се лепо разговара с њим.{S} Каже: „Хеј, мој Боривоје, куд  
ру; и Милева поје као анђео.{S} Ишло би лепо и красно, само кад баба Макра не би кварила.{S} Ал 
 чича Станка примили су на послетку сви лепо.{S} Осетише, да је рекао многу истину.</p> <p>Здра 
 Зар Христа не сахранише његови ученици лепо?{S} Зар му не метнуше камену плочу над гробом?{S}  
ле сузе.{S} Под црном марамом дошло јој лепо лице необично тужно, па и заношљиво.{S} Нешто се т 
 најпростије одевена.{S} И у ње је руво лепо, али просто и на њој нема накита, те изгледа међу  
нице — ништа.“</p> <p>Доктор је говорио лепо, само се на крају упустио у ситнице.{S} Доказивао  
е и већ тако даље.</p> <p>И све би било лепо, само да му увек не стоји за леђима његова накинђу 
ерку сам чула, да се зове Нада.{S} Врло лепо име“.</p> <p>„Брат Боривоје“, каже Рахила, „ја сам 
х својих рачуна — и Боривоје га је врло лепо примио без икакве срдње и пребацивања.{S} А кад је 
 си ти ту“.</p> <p>„Е видиш, то си врло лепо измислио.{S} Само ми кажи, како ја могу веровати у 
ђали?“</p> <p>„Нисмо.{S} Првих дана смо лепо живели, све до Божића.{S} Кријем ја њу од свакога, 
пустиш?“ пита ме она љутито. „Зар је то лепо?{S} Заједно сте почели и чим дође до прве мале нез 
о ситницама о целом човеку?{S} Је ли то лепо и је ли то хришћански?{S} Ако ја хоћу спомен од мо 
д шећера.{S} Но ко јој боље завири у то лепо лице, може опазити трагове — блуда.{S} И доиста из 
 владати пером и мастилом.{S} Молим вас лепо, браћо, да одгодимо мало, док посвршавам; не бих р 
.{S} Хоћу да кажем:{S} Све што је данас лепо у Назарена, све је то пре било код нас, ама све, ч 
*.“, вели Лазар „Наша се браћа тамо баш лепо упутише.{S} Пролетос су закупили 4 јутра земље од  
ије Јованку.</p> <p>„Боривоје“.</p> <p>„Лепо име...{S} А да ли видиш, да је он и врло леп чавек 
 неваљалих?{S} Може ли то бити?</p> <p>„Лепо је, што гледате на дела, — само запамти, из цркве  
 писму“.</p> <p>За леђима црномањастог, лепог богослова седела је Јулка, Јованчина рођака, коју 
 вере Христове; чу на српском језику, у лепом Караџићеву преводу.{S} Лазар је у оном углу и пол 
 и за кратко време дође поред све своје лепоте дотле, да се даље није могло.{S} Онда оде, на оп 
двише ватрено погледале на њега, јер по лепоти му не беше равна у целом Боривојевцу.</p> <p>Мар 
ечи лекар отвори врата и дозва жену.{S} Лепу жену, горду жену и накинђурену жену.{S} Светозар ј 
а.</p> <p>Бранилац је на суду изговорио лепу беседу о ускакању код Срба.{S} Каже, да је код Срб 
 се одоздоле на зидара или му рећи коју лепу реч.{S} Он гледа у њу, мистрија ради, али је већ з 
егове придике бивале су све то вештије, лепше и језгровитије.{S} А ни стари свештеник није хтео 
ње уступио сестри, само да ју је искала лепшим начином.{S} Но сад се огорчио.{S} Баба Језекиља  
е пазила где стаје, нога јој поклизну с лествица и она се стропошта доле.{S} Кад јој се муж вра 
ала Госпојина, опет је топло као у сред лета.{S} У селу је нека необична живост.{S} Још од ране 
{S} Доцније, кад из далека виде човека, лете у најгушћи шевар и данас их нема, пропале су.{S} Т 
дивљи голуб, а кукавица остаје и зими и лети кукавица.{S} И он је био сретнији од својих претхо 
авица, него он и зими остаје што је био лети, а то је дивљи голуб.{S} Једном речи, дивљи голуб  
често само од тог зависи, каква ће бити летина.{S} Зрно још није ни изишло из земље, а већ му ј 
ицу 30 фор.{S} Веља Пекаров славио је о летњем св. Николи крсно име, али не три дана, но само д 
а није истина, да је дивљи голуб само у лето дивљи голуб, а у зиму да је кукавица, него он и зи 
} Док нисмо заједно и на окупу, не могу лећи...{S} А трпи кукавна доста, нарочито сад.{S} У наш 
е иде свет, да купи добра вина, а не да лечи душу.“</p> <p>Свештеник на ове речи само саже глав 
а.{S} И баш за то, што га боли, хоће да лечи.{S} А кад хоће да лечи потребно је да не крије и н 
га боли, хоће да лечи.{S} А кад хоће да лечи потребно је да не крије и не улепшава болест.{S} К 
е крије и не улепшава болест.{S} Кад се лечи, боли, медицине су горке, али друкче не може бити. 
ја одмах шаљем у варош по доктора да те лечи, јер само луд човек поступа тако с рођеним дететом 
лића на вечери?{S} Ваш доктор, који вас лечи и придикује умереност, а поједе пола вреће шљива з 
лада се опасно поболео.{S} Испрва су га лечиле бабе, после су дошли и лекари, али он не здрави. 
леп новац.{S} Лекар је набавио серума и лечио је не само у свом селу, но колико је стигао и у о 
пасете.{S} Слабе не крепите, болесне не лечите, рањене не завијате, одагнане не доводите натраг 
судског лечника, да прегледа Обрена.{S} Лечник се жалио, што га нису јуче дозвали, волео би, ве 
/p> <p>Истражни судац је дозвао судског лечника, да прегледа Обрена.{S} Лечник се жалио, што га 
уштинама назебао и нашао је грозницу, а лешине нисте нашли.{S} Ниси ти, голубе мој, никог ни уб 
није судски лекар прегледао раздрускану лешину несретне жене, он само рече: „Да кажем, да је ов 
а мени нема лека; не одем <pb n="54" /> ли у Назарене, биће старо зло; одем ли, долази ново и ј 
орак или је још увек успаљена?{S} Треба ли да говори с њом, да јој протумачи?{S} Али не, не, то 
— умрла.{S} Кад ћеш ићи, сешо?{S} Треба ли да чекам?“</p> <p>Марта се полако прибрала, те упути 
и заблудеше, посла Бог потоп.{S} Па, да ли боље би после тога?{S} И посла Бог ватру из неба и с 
пит, а старешинама тешко да пресуде, да ли је онај, који тражи крштење, научен од човека или је 
аби девојку“, каже она, „не пита је, да ли хоће, него види то и сам.{S} Леп си ми ти момак, кад 
 се та угаси, онда ће се тек видети, да ли се под њом разгорело стабло дрвета, па да се после н 
p> <p>Пође напред.{S} Да ли намерно, да ли случајно, не зна ни сам, доста да стоји пред кућом Г 
 су се још подуже разговарале о том: да ли да га питају, како да га питају, која ће ићи напред  
а се успалио.</p> <p>Пође напред.{S} Да ли намерно, да ли случајно, не зна ни сам, доста да сто 
рити.{S} Понесосте, па упустисте.{S} Да ли свештенство царује данас у нашој књижевности?{S} Не, 
<p>Он оде од ње и не рече збогом.{S} Да ли, што се расрдио или због тог, да може пред вече и оп 
{S} Сигурно се промишљале о томе:{S} Да ли може суд затворити и таког човека, који нити краде н 
сред друма и промишља.{S} Шта ће?{S} Да ли су још и сад они вуци у риту?{S} Или да буди Лазара? 
екао?{S} Зар је он није преварио?{S} Да ли је дошла к себи те разуме његов корак или је још уве 
е се „верни“ скупљају на молитву?{S} Да ли да покаже време, кад треба реч с Богом прекинути, је 
„Боривоје“.</p> <p>„Лепо име...{S} А да ли видиш, да је он и врло леп чавек?“</p> <p>„Леп је“,  
не обуче се као један од њих“.{S} Па да ли се ви <pb n="149" /> тога држите?{S} Напрежете све с 
 на погреб“ каже Јованка.</p> <p>„Па да ли бар сахрањујете мртваце као и други људи?“ пита Слав 
итну жену Лотову претвори у камен; и да ли престаде љубопитство женско?{S} Не!{S} Кроз цео стар 
 из неба и сажеже Содому и Гомору; и да ли боље би?</p> <p>„Не!{S} И љубопитну жену Лотову прет 
едне.{S} Ко зна, кад би проговорио и да ли би проговорио речи, да га она прва не запита: „Како  
ички?{S} Иду ли у мантији?</p> <p>„И да ли се жене?“ допуњује Славна.</p> <p>„У нас нема попова 
p>„И ко ће то да почне“ пита Лазар, „да ли онај ваш православни свештеник, који је закупио рега 
о за тим дође Боривоју.{S} Пита га: „Да ли ћете ви страдати што у вашој вери, ако ја будем пева 
 пуно.{S} И пита се још:{S} Кад?{S} Еда ли час пре или час после?</p> <p>Свршило се врло брзо,  
адић, једва му удариле науснице.{S} Има ли ко, да га повезем, да не тера коња бадава?{S} Или да 
Боривоје, молим вас, кажите нам:{S} Има ли у вашој вароши Назарена?“</p> <p>„Има“.</p> <p>„Па г 
 питај ти њега на просто српски:{S} Зна ли он ко су то „Бугери“, и одмах ће ти казати.“</p> <p> 
једним ланчићем с грла својега.{S} Лепа ли је љубав твоја, сестро невесто, боља је од вина љуба 
твора, слабо се бринуо о томе:{S} Цвета ли или не цвета назаренско апостоловање међу оним зидин 
је ружина вода, него као тамјаника, шта ли.{S} Јао, часни је потр’о, баш лепа жена“.</p> <pb n= 
ју је увек спомињала: „Сирота Џуџа, шта ли јој само би, да тако напрасно сврши“.</p> <p>Оно дру 
етви ухвати сунце, испече јој теме, шта ли, те полуди...{S} Цвети је онда било шеснаест година; 
у ноћ...</p> <p>Хеј Лазаре, Лазаре, шта ли би на то рекао апостол Павле?</p> <p>- - - Тома је п 
а“. — „Јест да!{S} Жупан је Калвин, шта ли, има на цркви петла, па шта тај мари за нашу правосл 
се досуди, само га је мучила мисао, шта ли ће он, кад се ослободи Лазар?{S} Губи учитеља, а губ 
олумрак.{S} Оно бело, то је платно, шта ли...{S} У томе је замотано њено дете...{S} Лежи на нек 
к.{S} Њихов старешина, стражмештар, шта ли је, каже им: „Мрцине, шта радите с човеком?{S} Сложн 
 страну и дао се у крупне мисли.{S} Шта ли ће он?{S} Читаву ноћ није могао да заспи, но све јед 
души беше немир и незадовољство.{S} Шта ли ће свет рећи?{S} Шта ли Назарени?{S} Било би му најм 
вољство.{S} Шта ли ће свет рећи?{S} Шта ли Назарени?{S} Било би му најмилије, да не мисли ни на 
и се забавио и разонодио.</p> <p>Па шта ли рече село на то?{S} Не може се лако исписати све оно 
оривоје“, пита Варвара мало после, „иде ли ваш син већ у школу?{S} Ох, да је икако могуће, да г 
же:</p> <p>„Хоћу да видим децу.{S} Може ли то бити?“</p> <pb n="44" /> <p>„Може“, вели му кључа 
 сам оно била с Владом код вас?{S} Може ли то бити, да је ондашња моја успаљеност прешла и на д 
цркве онај већи број неваљалих?{S} Може ли то бити?</p> <p>„Лепо је, што гледате на дела, — сам 
 апостолским <hi>делима</hi>.{S} А може ли то бити, да су Христос и апостоли једно чинили, а др 
бао“ како то веле у Бачкој, па онда, је ли боље казати: „зарио сам се у посао“ или „заронио сам 
 му познати, врло познати, а не зна, је ли их пре тога виђао овде или може бити где год на пољу 
рити мене?{S} Хоћеш Бог да ме убије, је ли?“</p> <p>Лазар је ћутао и сад је то његово ћутање ма 
лану чича-Срдан. „Казуј, несретниче, је ли истина, да си већ дваред одлазио у назаренску скупшт 
им синовима.{S} Је ли то хришћански, је ли то човечно, је ли то братски, је ли то родитељски??“ 
 је ли то човечно, је ли то братски, је ли то родитељски??“ У овом смислу говорио је прота и ње 
би требала девојка, него њени новци, је ли?“</p> <p>Обрен ћути.{S} За тим се истражни судац дох 
 треба свакога да молим за опроштај, је ли, и да му вратим и штету, је ли?“</p> <p>„Треба!“</p> 
 ли то хришћански, је ли то човечно, је ли то братски, је ли то родитељски??“ У овом смислу гов 
летку проговори: „Кажите нам истину, је ли ваша жена од своје воље пошла за вас или су је натер 
штај, је ли, и да му вратим и штету, је ли?“</p> <p>„Треба!“</p> <p>„Ето видиш!{S} Како ћу ја д 
апута: „Кад се човек убије, грех је; је ли?“</p> <p>„Грех“, каже она. „Ето, ја цео дан мислим о 
м родитељима или својим синовима.{S} Је ли то хришћански, је ли то човечно, је ли то братски, ј 
лио Шваба, ал не могу да верујем.{S} Је ли икад знао Шваба, шта је то моба?{S} Није?{S} А ето с 
не држите, да ја друкчије мислим.{S} Је ли овде Милева?{S} Личи ли и она на Светозара као ви?“< 
манама у говору.{S} Испитивао је:{S} Је ли боље казати „ведро“ како кажу у Банату или „кабао“ к 
ма у нашем народу, управо о томе:{S} Је ли истинита она народна предрасуда, да се дивљи голуб у 
рата, губи се морал и не пита се:{S} Је ли ова ствар човечна и поштена, но се само пита:{S} Нећ 
у књига и водилица.{S} Па кажите:{S} Је ли онда било оног, чега данас видимо?</p> <p>„Променуло 
о?{S} Чула је и то, поче мислити:{S} Је ли само он свему крив?{S} И нехотице поче лупати главу  
 стотине Назарена.{S} И ја питам:{S} Је ли тамо крив учитељ и свештеник?{S} Јесу ли и тамо учит 
ића, на коју је страну он гласао?{S} Је ли он гласао за Србина?{S} Гласао је — врага.“ Мало зас 
ам:{S} А како ли је тамо код вас?{S} Је ли и тамо све злато, што блиста?{S} Него ти велим само  
дите по ситницама о целом човеку?{S} Је ли то лепо и је ли то хришћански?{S} Ако ја хоћу спомен 
иконе не подсећају на то исто?{S} Па је ли право било одбацити иконе и крст, а на место њихово  
стири, брате мој“, тумачи Лазар, „па је ли чудо, што стадо страда?{S} И каква је то вера, где н 
а о целом човеку?{S} Је ли то лепо и је ли то хришћански?{S} Ако ја хоћу спомен од моје матере  
>Тома погледа у болесника, па пита: „Је ли баш врло зло?“</p> <p>„Јао, леле мене, не знам.{S} С 
 не би доликовало Назаренци.</p> <p>„Је ли брат Лазар код куће?“</p> <p>„На њиви је.“</p> <p>Бо 
у, васкрсењем Исуса Христа.“</p> <p>„Је ли ти улио Господ још какву жељу?“</p> <p>„Моја је душа 
hi>“.</p> <p>„У чему је то?“</p> <p>„Је ли вам позната <title>Одисеја</title>?“ пита он.</p> <p 
чи... само ми кажи још ово:{S} Пристаје ли и Нада на тај твој велики пост?“</p> <p>Боривоје узд 
ело своје, у шта ћете се обући.{S} Није ли живот претежнији од хране и тело од одела?{S} Поглед 
р не знате, шта је знак сећања?{S} Није ли вами мио онај сандук, она клупа, коју наследисте од  
S} Јудеје, Римљане, Самарићане?{S} Није ли апостол Павле писао посланице Римљанима, Галаћанима, 
л“, подсмехну му се неко.</p> <p>„А сме ли се знати, каква је то цел?“ пита трећа. </p> <p>„Сме 
е о племенима и народима.“ — „Па говоре ли сви људи једним језиком?“ питам га. „Не говоре“, каж 
.{S} Постали смо као без душе.{S} Знате ли за што оде мој слуга Јова у Назарене?{S} Возио по Бо 
лико бринути као и о пеленама?{S} Знате ли ви, снахо, кад у вами успламти крв од раздражења, да 
ко строго држите светог писма?{S} Знате ли, шта је рекао Христос оном, који га питаше: „Шта да  
али га женска злоба посече.{S} Па знате ли ви, браћо драга, или ето бар господа свештеници знај 
ланица I. глава V. стих 5—6.: „Не знате ли, да мало квасца све тесто ускисели?{S} Очистите дакл 
тку ће рећи Јулка скоро шапатом: „Знате ли шта?{S} Хајде, да га питамо“.</p> <pb n="71" /> <p>„ 
 донесете?“ пита Јованка.</p> <p>„Знате ли шта Јованка, нећу да вам лажем.{S} Ви сте искали од  
реко плота“, вели Славна.</p> <p>„Знате ли шта?{S} Да га питамо“.</p> <p>Јулка ће напред.{S} Јо 
.{S} Сад се подиже.</p> <p>„А опраштате ли ми и ви?“ — пита Боривоја и гледа му управо у очи.</ 
ас, јесам ли заиста ја крива?{S} Сећате ли се, кад сам оно била с Владом код вас?{S} Може ли то 
сад чула, ново је за њу.</p> <p>„Сећате ли се осме главе Јованова еванђеља?“ пита је он, но и н 
окоравамо вољи његовој“.</p> <p>„Нећете ли ми дати кључа?“ пита Светозар поново Гигу.</p> <p>Ги 
ам је канда погодба за земљу?{S} Хоћете ли мени дати ваша два ланца у закуп.</p> <p>„Нећу“, каж 
е и опет дао за мотиком.</p> <p>„Хоћете ли још дуго радити код нас?“ пита га Јованка по уговоре 
ли други пут узмите се на ум.{S} Видите ли ово округло лице у детета, ове јабучице на образима, 
је епископ, свештеник, ђакон.{S} Видите ли дакле, куда залутасте.{S} Пронађосте у еванђељу оно, 
 „Ох, ох“, рече тужним гласом, „видесте ли Боривоја?{S} Тако је био неукроћен, као да су три со 
нам, Боривоје, кад немате попова, јесте ли крштени или некрштени?“</p> <p>„Ми се кршћавамо“, ка 
„Па за што је побегла од тебе?{S} Јесте ли се посвађали?“</p> <p>„Нисмо.{S} Првих дана смо лепо 
<p>„Милева“, пита он мало после, „јесте ли задовољни у новој кући?“</p> <p>Она подиже главу и п 
<p>„Како су вам деца?“ пита она. „Јесте ли затекли све на миру код куће?“</p> <p>„Децу сам оста 
нице, а отац небески храни их.{S} Нисте ли ви много претежнији од њих?{S} И за одело што се бри 
ђар.{S} Сви смо бајаги људи.{S} А нисте ли читали, да је и Христос Спаситељ говорио и разликова 
егдашњу страст, а зебла је у души, неће ли испод тог пепела кад год засијати нов пламен.{S} Гиг 
чна и поштена, но се само пита:{S} Неће ли ме закон казнити, па ако неће, онда напред, па ма де 
ељом.{S} Дође му у главу мисао:{S} Неће ли отићи?{S} Али не, то беше само у почетку, сад га се  
ш да цепамо народ због потписа?{S} Неће ли нам други пут рећи:{S} А зар и из вароши може што до 
же, да га се не бојимо“.</p> <p>„А неће ли побећи?{S} Шта ћете онда, ако прескочи ограду и јурн 
о двориште је дупком пуно; ко зна, хоће ли бити и места за све.{S} Ту је прота, ту неколико све 
 Лазареву главу и науку, а ко зна, хоће ли и Светозару ићи тако књига од руке“.</p> <p>Но мушка 
љено је све.{S} Време ће показати, хоће ли ово наше „Друштво добрих људи“ живети само у припове 
ет — трговина; новац ће пресудити, хоће ли га огласити мало или велико звоно; хоће ли му се чит 
, да покоси клас!{S} Ох, Боже мој, хоће ли бити на њему рода?!{S} Зајмодавац долази и тражи од  
и кад би ти хтела, ја не би питао, хоће ли он, но би те уграбио.“ „Е, гле сад“, каже она, „баш  
у.{S} Зар је по то зрно све једно, хоће ли земљу сажећи сунце или ће је оросити блага киша?{S}  
га огласити мало или велико звоно; хоће ли му се читати мало или велико опело.{S} Зар нисмо сви 
плакао је за својим познаником, па хоће ли бити за тебе грехота, ако зажалиш и заплачеш се за с 
, пренуо се мало, мигољи се.{S} Но хоће ли после овога тврдога сна устати или ће се окренути на 
води?“</p> <p>„У текућој.“</p> <p>„Хоће ли теби текућа вода спрати грехе и очистити те са свим? 
лагано.{S} Него се о томе промишљам: би ли ја могао све то исплатити макар за 10, 20, 30 година 
гано.</p> <p>„Три године.“</p> <p>„А би ли нам казали“, испитује га млади испитник даље, „за шт 
 страдај, одричи се сваке сласти, не би ли дошао крај овим данашњим гресима.“</p> <p>„Анархизам 
 од вас и где вама нема места?{S} Не би ли боље било...“</p> <p>Она га прекиде.</p> <p>„Да спас 
.</p> <p>„С пута сте“, каже Милева. „Би ли окусили што или да попијете чашу вина?“</p> <p>Борив 
 и не неговано?!{S} И после:{S} Не бори ли се он против божје воље, кад је противан цвећу и држ 
го ја хтедох друго што почети.{S} Је си ли ти брат-Лазаре говорио пријатељу Боривоју, како смо  
ба, Немаца, Мађара. <pb n="132" /> Јеси ли ти Србин?“ Он маше главом: „Сви смо ми људи“, каже:  
 у Јерусалим.{S} Кажи ми право:{S} Јеси ли појео кадгод црног, печеног мачка?“</p> <p>Боривоје, 
а започињу што саме...“</p> <p>„Па јеси ли био код Јовића?“ пита га Светозар.</p> <p>„Био сам.“ 
е мислим.{S} Је ли овде Милева?{S} Личи ли и она на Светозара као ви?“</p> <p>Но док се Лазар о 
"13" /> <p>„Кажите ми, молим вас, јесам ли заиста ја крива?{S} Сећате ли се, кад сам оно била с 
 /> ли у Назарене, биће старо зло; одем ли, долази ново и још веће зло“.</p> <p>„Али ћеш бар сп 
д сто попо, под сто!“ Ух, ух, да грешан ли сам човек био — ух“!</p> <p>Мирко устаде, захвали у  
 гомили жита има увек више кукоља, него ли у малој, па у већој гомили је и више јереси и цепања 
ина, он о „Бугерима“ није знао више, до ли то, да их цео свет грди и осуђује, али је и то доста 
о је члан друге какве вероисповести, до ли назаренске.{S} И сад је по заточеника ова дилема:{S} 
 је васпитао нити им је што оставио, до ли отровану крв.{S} Они су неспремни и неспособни за бо 
ће.{S} Ми ни на што друго не дајемо, до ли на јело.{S} Најбоље, најздравије собе наше, те су на 
оварате, кад се скупљате на молитву, до ли о том:{S} Шта има ко на продају, шта ваља купити, шт 
ије знао друкче да се освети човеку, до ли да га ухвати за прса.</p> <p>Код Милеве се опет иску 
рнице до пламена често не треба више до ли један тренутак, само ако је ветра.{S} А у Боривојеви 
ли огради жена или дете, да виде:{S} Ко ли то руши досадашњу тишину?</p> <p>У тај мах стојала ј 
имотеја глава V. стих 8. вели ово: „Ако ли ко за своје, а особито домаће не промишља, одрекао с 
} Нико не трепће.{S} Свак очекује, како ли ће да почне и о чему ће да говори.</p> <p>И паде реч 
је и опет стрмоглави.{S} Боже мој, како ли ће се свршити?</p> <p>Кад Гиги споменуше о Милеви, о 
озар да придобије на своју страну, како ли ће остале?{S} Јованка је отишла пре Светозара, а он  
у кујну.{S} Сад јој је лакше...{S} Како ли јој само те хладне цигље расхлађују босе ноге, које  
 ступио у назаренску скупштину.{S} Како ли рече само она жена?!{S} Ах да! „Еванђеље је само у в 
ме некако и та крава угинула.{S} А како ли се Варвара кидала због тог несретног случаја и читав 
је против тебе и да те питам:{S} А како ли је тамо код вас?{S} Је ли и тамо све злато, што блис 
ара сам, па тешко гледим и себе, а камо ли децу“.</p> <p>Боривоје се наљубио деце, па се окрену 
ши, или се брију, као католички?{S} Иду ли у мантији?</p> <p>„И да ли се жене?“ допуњује Славна 
лте, како се носе ваши попови?{S} Имају ли браду, као наши, или се брију, као католички?{S} Иду 
твари, те пита: „Кад су избори, гласају ли бар онда на српску страну.“</p> <p>„Боже сачувај“, в 
и тамо крив учитељ и свештеник?{S} Јесу ли и тамо учитељ и свештеник једине капије, кроз које с 
нскиње, које смо виђали у селу?{S} Јесу ли то те, које треба по твом наговештају да се удају са 
ог старешину, председника?</p> <p>„Имаш ли браниоца?“ пита га председник.</p> <p>„Немам господи 
о ће да поправи и рђавог.“</p> <p>„Имаш ли ти таква друштва?“ пита Срдан.</p> <p>„Немам га и им 
ијемо се негде, и онда: хајд...{S} Знаш ли ти Лазаре, шта је то „лоповски кетуш“.</p> <p>„Не зн 
у.“</p> <p>Лекар му одобраваше. „А знаш ли“, вели, „како си први дан, после првог састанка добр 
а је Лазар будан, приђе му ближе: „Знаш ли, шта ме највише мучи?“ пита га. „Кад <pb n="55" /> о 
станка, кад га је она питала. „Опрашташ ли ми?“ И онда је хтео да јој падне крај ногу, али опет 
ко било.{S} Учини одмах сутра.{S} Можеш ли?“</p> <p>„Ове недеље не знам како ће ићи“.</p> <p>„Д 
тињи дивље звери и безводност.{S} Можеш ли ти, кукавче, свуда туда проћи, а да останеш жив?{S}  
амо вашку и мачку, него и жену, разумеш ли?“</p> <p>„Разумем.“</p> <p>Дан, два доцније, зову Бо 
а ти никад више не буде тешко?{S} Хоћеш ли, да умилостивиш Бога?“</p> <p>„За мене је све доцне“ 
терали“.</p> <pb n="50" /> <p>„Па хоћеш ли, да те ја научим читати и писати?“ пита га Лазар.</p 
умем читати“, промуца.</p> <p>„Па хоћеш ли слушати? ја ћу ти читати“ - нуди га Лазар.</p> <p>Бо 
књигом.</p> <p>„Брате“, рече му, „хоћеш ли да прочиташ коју главу из светог писма?“</p> <p>Бори 
е лакше“.</p> <p>Лазар му приђе: „Хоћеш ли, да ти никад више не буде тешко?{S} Хоћеш ли, да уми 
да ти ниси кадар мене уграбити.“ „Хоћеш ли ти мене чекати овде само два минута?“ питам је. „Чек 
те, бабо, промисли мало.“</p> <p>„Хоћеш ли још да идеш у назаренску скупштину, питам те?“</p> < 
арала једном руком и питала:{S} Одричеш ли се сотоне? он је само говорио. „Мани жено и види Бог 
 показа му велику гомилу жита. — „Видиш ли ову гомилу жита?“ — Видим“. — „Кад видиш, онда бар и 
{S} Кајем се, — опрости му.“ „Па мислиш ли ти“, вели Лазар, „да је Бог мањи од људи?{S} Зар он  
 уздише.</p> <p>„Лазаре“, пита, „мислиш ли ти, да ја могу издржати међу Назаренима?“</p> <p>„А  
а питамо“.</p> <pb n="71" /> <p>„Мислиш ли, да ће казати?“ вели Славна. „Слагаће нам ма шта.“</ 
} Доста је далеко наш кукуруз од њихове ливаде.“</p> <p>„Али си чула, где Стана цичи и видела,  
ошао у варош адвокату због преписа неке ливаде, отишла је и она с њим, те кренула ствар око јер 
еко, и мирис је хаљина твојих као мирис ливански.{S} Ти си врт затворен, сестро моја невесто, и 
ја штогод учила.“</p> <p>Кад чу Сеплова Лиза, како се њен Сепл осилио, намргоди се и довикну му 
ника грозницу,</l> <l>Чак и карнер сузе лије,</l> <l>Моде више није.“</l> </quote> <p>Па онда:< 
има му се ствара као у магли други лик, лик Лазареве сестре Милеве, коју он и не познаје.{S} Та 
насликао слику и наместио је ту слику — лик очев, с прочеља.{S} Свака од тих слика била је друк 
све му то више излази из памети Лазарев лик, а пред очима му се ствара као у магли други лик, л 
ед очима му се ствара као у магли други лик, лик Лазареве сестре Милеве, коју он и не познаје.{ 
ова, али би се преварио.{S} Њен је само лик и њено одело, али у том лику и оделу је — сотона.</ 
на томе.{S} Подиже се човек сува, бледа лика, на њему су трагови дуга робовања.{S} Из <pb n="15 
љуцну и намргоди се.</p> <p>Жена, бледа лика, сувоњава, ступи из гомиле напред и рече: „Не може 
е сагледа три полу дечја, полу анђелска лика.{S} Шест невиних очију упрто је у њега.{S} Господи 
ан, висока чела, бистра погледа и мирна лика.{S} Наслонио се на сто, у руци му <pb n="31" /> св 
 то беше и време, кад је лекарска наука ликовала, време, кад се пронађе лек противу те редње —  
Њен је само лик и њено одело, али у том лику и оделу је — сотона.</p> <p>„Стани, пустињаче“, го 
 онда прођемо поред н..ске попадије, па Лила неће да слуша, неће да скаче, ви само вичете: „Све 
жњег седишта увек подвикивали на коње: „Лила ђи!{S} Цезар, свето ти твоје!“ А коњи онда скачу,  
и и нудила га, да пошље у крчму по чашу лимунаде, а Здравковић предлагао свештеницима, да следу 
апусте своје досадашње коло.“ А уредник листа додао је са своје стране: „Слава људима, који су  
} Има у св. писму једно место, неколико листи, које је она тако радо читала, зна га скоро на па 
ак, док не посла једном великом српском листу извештај о данашњем дану.</p> <p>У том новинарско 
 Јерусалим, па да те на хатару дочекује литија и да те свет назове:{S} Хаџи - Боривоје.{S} Од о 
 кад се вратио, дочекали су га попови с литијом.{S} Но, наравно, оно је била друга ствар.{S} А  
ет...“</p> <p>За тим је дошла још једна литра и та им је шапутала, да не чекају дуго, а она тре 
апутала, да не чекају дуго, а она трећа литра саветовала је старце и храбрила их, да не говоре  
рта служаше за вечером, а Марија узевши литру правога нардова многоцењеног мира, помаза ноге Ис 
ајвећма храбри — себе самога.</p> <p>По литургији ето ти доктора.{S} Светли му лице, па још с п 
осни као лицемери, јер они начине бледа лица своја, да их виде људи где посте.</p> <p>„А ти кад 
та он опет.</p> <p>Сад пређе преко њена лица болни осећај. „Ја не могу да се тужим, не смем да  
код Боривоја.{S} Безазленост ишчезну са лица његова, детињска веселост изгуби се, он поста сета 
тамо на лицу места да здеру образину са лица назаренских апостола и обавесте онај заблудели све 
арио том тешком боцом подсмевача посред лица.{S} Панту је облила крв, те га на колима однели ку 
леви прелети за часак тужни осмех преко лица.{S} Она и свето писмо!{S} Не сећа се више, кад га  
лаву је још дубље заронила у јастуке, а лице јој се још мање видело но пре.</p> <p>Онда се Свет 
ко:{S} Пре но што ће Мојсије изићи пред лице божје, да на Гори Синајској прими 10 заповеди, нал 
се спремам, да у Јерусалиму изидем пред лице божје, мислим, да му нећу омрзнути, ако што мање п 
р може то бити, кад станемо једном пред лице божје, да ће он казати:{S} Ви сте крштење у моје и 
 и гледао јој је дуго у очи.{S} Њено је лице увело — боно, помодрило, очи су јој наводњене као  
а, јереси и зла.“</p> <p>Светозарево се лице снуждило за часак. „Истина је“, каже, „много се го 
мета.{S} Тек четврти дан зажарило му се лице — весео је.</p> <p>Но весео је и Панта Кулпинац —  
>„А ти кад постиш, намажи главу своју и лице своје уми, да те не виде људи да постиш, а отац тв 
у кут; седе на даске од постеље и покри лице рукама.{S} С поља на прозору горео је жижак и свет 
.{S} Да је ко могао јасно видети његово лице, опазио би, да се у тренутку променило.</p> <p>Тај 
мите се на ум.{S} Видите ли ово округло лице у детета, ове јабучице на образима, ове велике, ле 
 Тек кад је други дан сагледао сестрино лице, онда и њему поста оно јасно, што је слутио, и — о 
зе.{S} Под црном марамом дошло јој лепо лице необично тужно, па и заношљиво.{S} Нешто се такну  
ера.{S} Но ко јој боље завири у то лепо лице, може опазити трагове — блуда.{S} И доиста између  
 је урезана доброћудност; али се сад то лице намргодило.{S} Каже: „Ко год мисли да су Назарени  
а остане хладна и да јој не јурне крв у лице и не осети нож у срцу.{S} Но опет, опет за то га с 
запалио...“</p> <p>Боривоју удари крв у лице и наже даље.{S} Гле, шта учинише његова браћа! „Њи 
р за часак побледи, онда му јурну крв у лице, али се стиша. „Св. апостол Павле“, каже он, писао 
 литургији ето ти доктора.{S} Светли му лице, па још с прага довикује Светозару:</p> <p>„Победи 
ије ни питао, но тек мислио.{S} Само му лице за тренутак потамни и брзо се опрости.</p> <p>Лаза 
ужас обузети, кад ме почнеш судити пред лицем ангела, архангела и свега света за сва моја грешн 
трах обузети, кад ми почнеш судити пред лицем анђела, арханђела...“</p> <p>У пола молитве груну 
а, орјатина једног, па и вас Фарисеје и лицемере, који цео свет грдите Фарисејима, а допуштате, 
тињу, не труби пред собом, као што чине лицемери по зборницама и по улицама, да их хвале људи.< 
p>„А кад постите, не будите жалосни као лицемери, јер они начине бледа лица своја, да их виде љ 
 данашњег дана.{S} И она се најсиротија лицка као нека грофица, јер каже: „Ја ћу зарадити, засл 
 мислиш тако, али те опомињем, да твоје лицкање на то излази.{S} Промисли се дакле, прими овај  
бро срце. — Пијанство, карта, непаметно лицкање прогнано је из друштва, а <hi>превара</hi> и рђ 
ите.{S} Говоримо озбиљно.{S} Ви нити се лицкате нити играте нити се успаљујете, па шта тражите  
е да долазе већ поједини „верни“.{S} На лицу им не можеш ништа прочитати, али да им завириш у д 
ји се сад најстарији:{S} Миливој.{S} На лицу му је урезана доброћудност; али се сад то лице нам 
 Назаренка.{S} Млада је као капља, а на лицу јој скоро девојачка безазленост помешана с неком б 
ке, она види Гигу, како крши руке, а на лицу му неисказани бол.{S} Осећа, зна, уверена је, да б 
ако су у назаренску скупштину и тамо на лицу места да здеру образину са лица назаренских апосто 
да су могли опазити црта Боривојевих на лицу у оном тренутку, кад виде, да је у колима — сам... 
 се <hi>егал</hi>, онај прашак на њеном лицу „пудер“, а онај мирис „пачули“.{S} Хај, Бого, ада  
а.{S} Сва три човека видела су по њеном лицу, да би рада да ствар мало покрије. „Ја“, рече на п 
нај други био је кржљав, неразвијен, по лицу му урезане страсти, из очију му вири лукавост.</p> 
 рећи јогунасто повукао од свега.{S} По лицу му се видело, да је врло незадовољан.{S} Лазар га  
ште.{S} Била је лепа, крупна цура, а по лицу јој неки необичан израз.{S} Од вајкада јој тако пр 
 показује.{S} Румен као крв јури јој по лицу са ове невештине.{S} Брзо се заогрнула марамом, па 
а преда се.{S} У овај пар јој се осу по лицу силна румен; оборила је главу и стоји као осуђена. 
препелица обори главу и ја јој видех по лицу, какве се мисли обрћу у њој.{S} Она је мислила, да 
 га и он се после два сата вратио.{S} У лицу светли, као да се мало час посветио.{S} Руком пока 
е боје, шарено, па чак и украшено.{S} У лицу не показује чаме ни суморности, но весело гледа пр 
едеља, ето ти га опет у скупштину.{S} У лицу је црвен као рак, а кад Назарени хтедоше да започн 
 окамењен; Гига је блед, крши руке, а у лицу му неисказан бол и очајање.{S} Но Срдан не долази  
С опроштењем.“</p> <p>Здравковић дође у лицу црвен као рак.{S} Зинуо је и два и три пута, али н 
тргоше старца од њега.{S} Боривоје је у лицу црвен као крв, његово тешко дисање чује се јасно и 
и врућ...“</p> <p>Да судимо по Милевину лицу, рекли би, да јој је годио тај одговор. „Воли децу 
укчије мислим.{S} Је ли овде Милева?{S} Личи ли и она на Светозара као ви?“</p> <p>Но док се Ла 
учини потез-два...{S} То што је написао личи по мало на гуску кад опружи врат, па му оловка исп 
а, откуд би и знао.{S} То је песма, што личи на онај глас: „И погоди Јова, да говеда чува... чу 
, занесеног Назарена као што беше пре. „Личи“. као што Тома рече, „на — неокречен гроб, гори је 
ђарски, те би се створило нешто, што би личило на опојани вавилонски торањ.</p> <p>Чим је појањ 
 видим, да није потребно.{S} Тако много личите једно на друго.{S} Како сте?{S} Јелте, да се и в 
м рукама.{S} Волели би да те упознају и лично, а већ те познају по делима твојим.“ Боривоје је  
 и каже: „Добра је та вера“, онда је он лично <pb n="49" /> крив, он је био неваљао.{S} То је т 
, брује као оно ветар кроз суво, јесење лишће.{S} Што даље напредује песма, тим се све већма пр 
же главу и виде, где полускривена, међу лишћем, стоји Јулка.</p> <p>„Боривоје, Боривоје“, вели  
S} У једној омањој крчми удесише главни логор.{S} Крчмара су придобили за себе, те ће се тамо с 
 и оно, што није.{S} Везали ме за пећ и ложили, док се није усијала.{S} Ако онда нисам полудео  
жи на упропашћивање душе.{S} То је њина лозинка.“ </p> <p>Госпође су и опет хукале.</p> <p>„Ама 
 узми колико год хоћеш; ја ти дајем.{S} Лолај се колико ти се мили; млад си још, па ти приличи. 
а, па јој у ушима још и сад онај ужасни лом, када се крјаху клупе...{S} Види Боривоја, који не  
арима, па ме прокаже.{S} Зар опет да ми ломе кости и затворе ме?{S} Сви би ми, рекао бих, још к 
Лебном Пољу — не иде.{S} Дохвата гајде, ломи их на троје, па довикује гајдашу: „Дувај у песницу 
о торањ, те га бречи о земљу, бије га и ломи му кости.{S} Али све то не помаже.{S} И онда се ђа 
цикаше, мисле дошао је страшни суд, јер ломњава једнако траје.{S} То ради Боривоје.{S} Кад виде 
варином руком, као што вене зими цвет у лонцу.{S} Негују га, не може се рећи, да га не негују и 
>Но томе се опет опирала Јованка. „Није лопов, не дира ни у шта“.</p> <p>Девојке заћуташе за ча 
Тај Гаја Павловић био окорео, препреден лопов.{S} Кад није био затворен, онда су му зацело обил 
амо за часак.{S} Обазре се око себе као лопов, па се докраде до крајњег прозора.{S} Тамо је Мил 
ајд...{S} Знаш ли ти Лазаре, шта је то „лоповски кетуш“.</p> <p>„Не знам“.</p> <p>„Та да, откуд 
д, хајд, хајд!“ Ух, да ти знаш, како је лопову, кад чује ту песму.{S} Све га нешто диже из крев 
енска наука одскаче од невиних душа као лопта од зида.{S} Та наука пријања само за суморну, гре 
оље би?</p> <p>„Не!{S} И љубопитну жену Лотову претвори у камен; и да ли престаде љубопитство ж 
в!...“</p> <p>Боривоје није био у свему лош.{S} Напротив, био је послушан до крајности, волео ј 
и си, братко мој, био луд, још си и сад луд и ја бих те на чисто могао извадити за луду, па да  
ло, тим ће све боље и суд видети, да си луд.{S} А луди нема суда.{S} Е сад иди братко — збогом. 
атраг.{S} Каже ми: „Гром те убио, ти си луд, не знаш за шалу“.{S} Али сам је молио и <pb n="62" 
 разговарати.{S} Ти си, братко мој, био луд, још си и сад луд и ја бих те на чисто могао извади 
у варош по доктора да те лечи, јер само луд човек поступа тако с рођеним дететом као ти“.{S} На 
ања.{S} Лепо би то било, да се направиш луд, па да те пусте кући; али су господа у суду учила н 
 ја мог Боривоја не могу да одвратим од луда посла; он мене не воли.”</p> <p>И сад се побеси и  
?“ „Рекла бих“, каже она, „да се оканеш луда посла, он ме не би дао за тебе.“ „Али кад би ти хт 
 све боље и суд видети, да си луд.{S} А луди нема суда.{S} Е сад иди братко — збогом.“ Па лепо  
јте ме, растављајте ме, нећу да живим с лудим човеком.{S} Да је тако учинила, евала јој, али ов 
те опростити беде.{S} Ти си се у својој лудој глави начинио испосник, хтео си у Јерусалим, па д 
 Влади: ”Тм си свему крив, јер си мојој лудој глави пустио на вољу.{S} Поручи брату, нека му је 
 и ја бих те на чисто могао извадити за луду, па да те и не суде.{S} Али и без тога ћу те опрос 
 он народу не би ни говорио.{S} Апостол Лука је добро записао оне Христове речи: „Тешко вама за 
цу му урезане страсти, из очију му вири лукавост.</p> <p>Кад уђе Боривоје, обоје занемише и пос 
 у трећој глави Матејева и трећој глави Лукина еванђеља.“</p> <p>„У каквој води?“</p> <p>„У тек 
ижевност, то је код њих грех, остало је луксуз.{S} Моли се Богу, ради земљу, направи кућу, најп 
 почињали.{S} Кад смо говорили о моди и луксузу, китили смо се, а кад смо говорили о умерености 
ежно.</p> <p>Здравковић говори о моди и луксузу.{S} Сви нађоше, да му је говор темељан, научан, 
е умири, кад је раздражен.{S} Многог је лула задржала од крчме; многог, кад наиђе на њега сумор 
{S} Ето, да почнем код најмање ситнице, луле.{S} Не могу је оставити.{S} Али шта то смета вама, 
ер Срдан се скоро никад не растајаше од луле.{S} С тога је она данас, кад дође Лазар, мало као  
де нека“, вели Пера. „Кад овде могу без луле, јер не дају, ваљда ћу моћи и на пољу.{S} Али како 
д, не пије скоро никако, а парасио је и лулу.{S} Недељом се завуче гдегод, па чита, што одавна  
се, после се предао и умирио.{S} Запали лулу, па само гледа у плаве димове и мисли, мисли.{S} Т 
 <p>Чича Срдан је данас с вечера разбио лулу и кад му понудише другу, он ману руком и рече: „На 
бијам.{S} Нисам чуо, да је Бог забранио лулу.“ „Пророк Исаија каже, да ће се безбожност разгоре 
измешао великом варјачом.{S} У ушима му лупа, не чује, управо звук неки допире до њега, али не  
ивоје се дао у крупне мисли.</p> <p>„Не лупај главе“, теши га Соломон, „све су то већ измудрили 
ти не можеш исплатити“.</p> <p>„Ја и не лупам главу, да платим све на једаред и одмах.{S} Ти си 
 Тамо је стојао Боривоје, сав зажарен и лупао ногом у даске, што је могао већма.{S} Допао је кљ 
 само он свему крив?{S} И нехотице поче лупати главу о душевној борби, о породичним заплетима.< 
о се стараше за сиромахе, него што беше лупеж и имађаше ковчежић и носаше, што се меташе у њ</h 
ик Христов и Христових ученика, а овамо лупеж и вараше с благајницом“, рече Боривоје...{S} И он 
е ми, грозно залутасте већ до сад, а то лутање ићи ће све даље и даље, све дубље и дубље.{S} Ра 
је неколико сати, све док није свануло, лутао по улицама...</p> <p>Кад дође до Цветине куће, он 
... ох, Боже мој!...“ И сузни му поглед луташе и опет по даљини.</p> </div> </body> <back> <pb  
Пера и Паја, ко га дограби у руке.{S} И Лутер и Калвин и Социјус и Фрелих и како се зову сви ти 
ачење на основу св. писма.{S} И збиља и Лутер је рекао нешто слично.{S} Кад га је неко запитао: 
овом науком, и Православни и Католици и Лутерани и Калвини и Назарени, а има на свету још стоти 
ељу, која је ишла, читао је еванђеље по Луци, глава XIX. стих 12—27.{S} Тамо је реч о слугама,  
 одело што се бринете?{S} Погледајте на љиљане у пољу како расту, не труде се нити преду.{S} А  
ко смо скитнице, језичне?“ пита госпођа Љуба.</p> <p>„Не све; нисте све таке“, умиривао ју је с 
, умиривао ју је супруг.</p> <p>Госпођа Љуба није ништа рекла, али јој дође мисао, да ако тако  
маже.{S} Љубав дуго трпи, милокрвна је, љубав не завиди, љубав се не велича, не надима се.{S} Н 
го трпи, милокрвна је, љубав не завиди, љубав се не велича, не надима се.{S} Не чини, што не ва 
 а љубави немам, ништа ми не помаже.{S} Љубав дуго трпи, милокрвна је, љубав не завиди, љубав с 
све верује, свему се нада, све трпи.{S} Љубав никад не престаје, па ако ће и пророштво престати 
{S} Није се успалио, него се згадио.{S} Љубав, коју је осећао према Цвети, очувала га је.{S} Цв 
м и није могло бити, а да толика његова љубав не поможе Милеви, да дође к себи.</p> <p>Па тек к 
 Гле, шта учинише његова браћа! „Њихова љубав није мртво слово“, промумла у себи и сад се већ н 
 собом. — „Страсти треба угушити.{S} За љубав светских ствари немој ни да запеваш, ни да заплач 
ами...{S} Дакле баш н..ској попадији за љубав убијате ви коње, јелте?“ За тим побледи и поче да 
 му беше стало до свог добра и новцу за љубав издао је и самог Бога.{S} Боривоје је просто српс 
о да пева песму: „За красну љубав“, „За љубав красну“, и кад би зора, он је још увек певао све  
их</hi>. <pb n="218" /><hi>Јер је твоја љубав боља и од вина</hi>“, а свршава се: „<hi>Брже, бр 
 уздржа.{S} Но ако је Боривоју шапутала љубав, Томи је шапутала себичност.{S} Па и себичност <p 
 твоја, сестро невесто, боља је од вина љубав и мирис уља твојих од свих мирисних ствари.{S} С  
 ланчићем с грла својега.{S} Лепа ли је љубав твоја, сестро невесто, боља је од вина љубав и ми 
и љубили друга свога, жену?{S} Друго је љубав, а друго успаљивање.{S} Ми не силимо никог нити г 
жеве као Господа!“ Али човеку прописује љубав, јер вели: „Мужеви, љубите своје жене, као што и  
ош увек певао све то, па то: „За красну љубав“.{S} Кад су у зору неки почели да хватају коње и  
 поноћи почео да пева песму: „За красну љубав“, „За љубав красну“, и кад би зора, он је још уве 
а ће је изгубити, те јој учини последњу љубав.{S} Не изусти ником, чак ни матери, где ју је наш 
ти.{S} Да ко даје све имање своје за ту љубав, осрамотио би се.“<ref target="#SRP18966_N5" /> И 
мукнути, разума ако ће нестати“.</p> <p>Љубав је била, која је подсетила и Боривоја на ове еван 
 ако предам тело своје, да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже.{S} Љубав дуго трпи, м 
о имам сву веру, да и горе премештам, а љубави немам, ништа нисам.{S} И ако раздам све имање св 
ве језике човечје и анђелске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно, које звони или прапор 
b n="161" /> нађе одговора. „У кога има љубави“, каже он, „еванђеоске љубави, тај ће део те љуб 
рашан, али баш он није умео да задобије љубави, баш он није могао да стече поверења.</p> <p>У т 
“, вели брат Мирко гласом пуним очинске љубави, „ја сам ти једаред већ говорио о некој ствари,  
 кога има љубави“, каже он, „еванђеоске љубави, тај ће део те љубави пренети и на жену.{S} Та,  
ује сила:{S} Настаје ново време — време љубави, време проповеди.</p> <p>„Бог, син божји силази  
 има нешто, што је још јаче од материне љубави, а то је невоља, немаштина.</p> <p>Светозар и ле 
е он, „еванђеоске љубави, тај ће део те љубави пренети и на жену.{S} Та, ми смо дужни љубити св 
лињем вас кћери јерусалимске, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.{S} Мно 
заповести, но по слободној вољи.{S} Вез љубави ништа не вреди, па ни брак, јер силу љубави најб 
 ће они казати...{S} За ту везу треба и љубави.{S} Апостол Павле у својој посланици Ефесцима, у 
опрости.{S} Сад ћемо братски, у слози и љубави.“</p> <p>И било је сложно од петка до недеље, а  
пасти рађањем деце, ако остане у вери и љубави и у светињи с поштењем“.{S} Апостол Павле: назив 
бе преварити.{S} Нити живе у братству и љубави, но се туже и парниче као душмани.{S} Не обзиру  
 мужа својег.“ У мушком дакле мора бити љубави, а љубити се не може силом, но срцем, не по запо 
уде воља.{S} Многа вода не може угасити љубави, нити је реке потопити.{S} Да ко даје све имање  
} Он је са амвона говорио о хришћанској љубави; он је позвао оне, који хоће у част крсном имену 
 еванђелске речи и он их је под утиском љубави изговорио таким жаром и ватром, да је занео чак  
„Сестро“, каже јој он, а глас му је пун љубави и нежности, „велики те удар задесио, Бог нека те 
ски тумачио свето писмо, кад беше реч о љубави.</p> <p>Кад је Боривоје изговорио овоју исповест 
вадесет другом не прописује баш изречно љубави женама, јер каже: „Жене, слушајте своје мужеве к 
војка изјаве пред скупштином, да хоће у љубави и у вери хришћанској да се друже, за тим се очит 
ви ништа не вреди, па ни брак, јер силу љубави најбоље показује апостол Павле у својој првој по 
ти обавештењем, примером, пожртвовањем, љубављу.{S} Можда неће ићи сасвим брзо, али за то не оч 
на земљу, не мачем ни огњем, но испуњен љубављу, у устима му блага реч и он осваја.{S} Свет гом 
.</p> <p>Онда је Тома клекнуо и рекао: „Љубазни, да се помолимо Свевишњему“.{S} Склопио је за т 
рица.</p> <p>Први је проговорио Мирко: „Љубазни!{S} Појаћемо из „<title>Харфе Сиона</title>“ 17 
препоручио Светозара народу.{S} Нека га љубе и цене, помажу и подупиру у његову светом послу.</ 
но, да што пре имаш сина попу, па да те љубе у руку“, рече јој чича Срдан опоро и она од то доб 
а.</p> <p>„Чули сте, како је казано:{S} Љуби ближњега својега, а мрзи непријатеља својега.</p>  
и себе предаде за њу.{S} Сваки дакле да љуби своју жену као самог себе, а жена да се боји мужа  
м старима, па је добра и мени“.{S} Ђока љуби снају; да може скинуо би јој и месец с неба, али б 
рај ногу, али опет не овако.{S} Сад јој љуби крајеве ципела њених, а руке му обухватају колена  
и, љубите своје жене, као што и Христос љуби цркву и себе предаде за њу.{S} Сваки дакле да љуби 
неке седе.{S} Јованка је пришла Милеви, љубила је и плакала; тешила је, како је могла и знала,  
На послетку сам омекшао.{S} Али ме је и љубила и молила и улагивала се као мачка, док нисам обр 
, што пузи по прашини.{S} Па како не би љубили друга свога, жену?{S} Друго је љубав, а друго ус 
слику, лакше ми је души, кад је гледам, љубим је кад што, не стидим се казати и зар је то идоло 
е апостол Павле, а то је:{S} Хоћу да је љубим више од себе самога, као што је Христос љубио црк 
змем Варвару за жену своју и хоћу да је љубим, као што нам заповеда Господ и прописује апостол  
коније, мушкацоне, па бермет“.{S} Ја је љубим и тепам јој: „Ти си моје прасе, ти моја мушкацона 
н љубиће прах са ногу њених, као што је љубио он.{S} Стреса се.{S} Од чега?{S} Од те помисли ил 
више од себе самога, као што је Христос љубио цркву и себе предаде за њу...“</p> <p>Старицама н 
а, да ју је расплакао, па је после опет љубио и молио, да су се саблазнили људи чак и на другој 
еку прописује љубав, јер вели: „Мужеви, љубите своје жене, као што и Христос љуби цркву и себе  
еља својега.</p> <p>„А ја вам кажем:{S} Љубите и непријатеље своје, благосиљајте оне, који вас  
ег.“ У мушком дакле мора бити љубави, а љубити се не може силом, но срцем, не по заповести, но  
еч у устима, јер иде време, кад ћемо се љубити с њима.{S} Зауставите подигнуту руку, јер иде вр 
 пренети и на жену.{S} Та, ми смо дужни љубити сваки божји створ, и рибу у води и птицу у вазду 
во доба биће му тамо Милева, онај деран љубиће прах са ногу њених, као што је љубио он.{S} Стре 
ад је испратио матер.</p> <p>Старица га љубљаше и само шапуташе: „Бог те умудрио, сине!“</p> <p 
да говораху Јудејци:{S} Гледај, како га љубљаше....“</p> <pb n="212" /> <p>„Дакле и Христос је  
мору; и да ли боље би?</p> <p>„Не!{S} И љубопитну жену Лотову претвори у камен; и да ли престад 
одлазе у њихову скупштину као гости, из љубопитства, па се и залепише тамо.</p> <p>--- Кад је Л 
тову претвори у камен; и да ли престаде љубопитство женско?{S} Не!{S} Кроз цео стари завет вуче 
ше су Боривојеве речи задрле за госпођу Љубу.</p> <p>Она се окрете своме мужу и рече доста глас 
реме нису крстили децу, него само зреле људе.“</p> <p>„Јао, гле сад!“ вели Јулка. „Да ме Бог са 
врло мало говорио и избегавао је стране људе, <pb n="20" /> али се за чудо дао у разговор с оце 
т прописао за калуђере, а не за ожењене људе.“</p> <p>„Аја, баш за ожењене људе“, вели Сима, „р 
њене људе.“</p> <p>„Аја, баш за ожењене људе“, вели Сима, „распитивао сам се ја то врло потанко 
} Како ћу ја да нађем све оне непознате људе, којима сам на вашарима турао руку у џеп или им из 
винију песму, па и саму шалу.{S} Хоћете људе машине, живе кипове, а то је неприродно и не може  
није узимао за апостоле жене, него само људе.“</p> <p>„Ти су га људи и продали и распели“, каже 
.“ Тако су говорили, али све је бадава, људи су.{S} Ако и не плачу јавно, плачу у срцу.{S} Извл 
уо на клупу.{S} Назаренке му носе воде, људи га умирују, али њега као да је вино тек сад стигло 
 просто: „Ја бих вам казао и саветовао, људи и браћо, да се ви „побугерите“ ...{S} А ти људи ил 
 је једном на сред порте довикнуо: „Хо, људи, ко ће да вам учини по вољи?!{S} Сад вам <pb n="10 
дељом искупи се у затвору пуно гостију, људи, <pb n="82" /> жена, деце.{S} Читав вашар.{S} Пуст 
 кућа, са којима сам мало чвршће везан; људи и жене тих кућа долазе ми чешће на савет, које збо 
Богу, па онда и поразговоре реч-две.{S} Људи радни, нарочито ратари, не доспеју и не могу доспе 
има икона, како је Христос на крсту.{S} Људи пију вина, деле хаљине <pb n="76" /> његове, а жен 
у је долазио сваку ноћ.{S} Запиткују га људи:{S} Какав је на изгледу тај сотона, и како га је м 
жене, него само људе.“</p> <p>„Ти су га људи и продали и распели“, каже Јованка. „У Бечу, где с 
 рекао у црквеном одбору: „Ама, за Бога људи, како могу ја поред жене и четворо деце изићи на к 
, кажу:{S} Не ваља вера.{S} Али за Бога људи није истина.{S} Добра је вера, него не ваљамо ми.  
 буба-Маре.{S} Само нигде нисам чуо, да људи држе за грехоту:{S} Убити човека и ратовати.{S} Вр 
и?{S} Он каже: „Човек“.</p> <p>„Али има људи Турака, Срба, Немаца, Мађара. <pb n="132" /> Јеси  
зумите га.{S} Кад се свет искварио, кад људи заблудеше, посла Бог потоп.{S} Па, да ли боље би п 
ам данас за друштво.“</p> <p>„Бежите од људи“, каже он, „а ето вам ја дошао на ограду.“</p> <p> 
 ли ти“, вели Лазар, „да је Бог мањи од људи?{S} Зар он од тебе слаба тражи, да седам пута на д 
грехова“, каже, „много је то милости од људи.“</p> <p>Милева уздахну. „Ви сте“, каже, „страдали 
та да му каже.{S} Тако је то обично код људи, који једва чекају, да се састану и наразговарају. 
у своју и лице своје уми, да те не виде људи да постиш, а отац твој, који види тајно, платиће т 
по зборницама и на раскршћу, да те виде људи.{S} Него уђи у одају своју и затворивши врата свој 
они начине бледа лица своја, да их виде људи где посте.</p> <p>„А ти кад постиш, намажи главу с 
по зборницама и по улицама, да их хвале људи.</p> <pb n="46" /> <p>„А кад постите, не будите жа 
.{S} За мало, па зазвоне звона, купе се људи, а Боривоје излази из куће и полази на далеки пут. 
ругове обрати у Назарене. <hi>„Кајте се људи, иде време, да се суди“</hi>, казивао би им обично 
је јесењи дан, какав давно не запамтише људи.{S} Или можда дан и није леп, само се њему чини та 
па се задрмале и цркве, јер су и оне из људи</hi>.{S} Ви сте устали да тражите дела, да поправљ 
пасем душу и измолим опроштаја у Бога и људи за она моја недела.“</p> <p>„И зар због тога мораш 
кама.{S} Кад су женске доцније изишле и људи остали сами, учитељ се сам понудио, да помогне Све 
омилу најужаснијих грдњи.</p> <p>Жене и људи запушавају уши и мумлају: „Ух, ух, ала је силан (с 
ће му опростити.{S} Али су га осудили и људи, а они му неће опростити.{S} Он ће у њихову друштв 
се сад каје, гризе се, стиди се и вас и људи.{S} На пољу, у природи долазиће по лако к себи, а  
е се опет стресоше. „Боже, какви сте ви људи?! рече на послетку Јованка. „Никад се не радујете  
ки пут.{S} Али не у Јерусалим, нити ови људи долазе, да га испрате, нити она звона звоне у њего 
 они, о којима рече пророк Исаија: „Ови људи приближују се к мени само устима својима, а срце њ 
менима и народима.“ — „Па говоре ли сви људи једним језиком?“ питам га. „Не говоре“, каже он. „ 
 Србин, Немац, Мађар.{S} Сви смо бајаги људи.{S} А нисте ли читали, да је и Христос Спаситељ го 
араш са женом или девојком, као и други људи?{S} Зар смо ми жене погане?!“</p> <p>„Мани ме“, мо 
 „Гле, то је роб, а опет је као и други људи.{S} За што га затворише?{S} Убио је жену.{S} Страш 
 ли бар сахрањујете мртваце као и други људи?“ пита Славна. „Код вас је све, ама све друкчије“. 
ка?“ пита баба Стака. „Баш сте ви тврди људи.{S} Момак већ 24 године, па неожењен.{S} Боље нека 
.{S} Лазар, Мирко и Тома су најглавнији људи међу вернима онога места, они су главе одбора, кој 
 довести у ред“, и одбор њихов, старији људи, учиниће шта треба.</p> <p>Брат Мирко, човек сед,  
<p>„Ко?“ пита Јулка.</p> <p>„Па старији људи.“</p> <p>„А шта се то њих тиче?“ вели Јованка.</p> 
дговара Лазар, „само трезвенији старији људи, којима је била поверена брига око ширења цркве, т 
н глас.{S} Мирко, Тома и остали старији људи догурали се до Срдана, умирују га речма, моле и оп 
ену издржавати, онда му спомену старији људи, да узме себи друга, јер човеку није добро, да буд 
огоди нешто, што не памте ни најстарији људи.{S} Свуд никло жито за приповест, само на чича-Срд 
ђао, где ноћу долазе у њихову кућу неки људи, који нису из њихова села и које он на дану никад  
и на дану могли да им сметају радознали људи.</p> <p>Од Лазаревца је Дунав доста далеко, ићи ће 
омбама.“</p> <p>Кад су сутра дан питали људи: „Шта је то, Шандоре?“ он се по мало смеје, а по м 
Африци знали за дуван.{S} Дуван су бели људи познали скоро на 1500 година после Христа, па од к 
може му се опростити.{S} Али да и зрели људи, па чак и старци и бабе скачу уз онај ђавољи рог,  
опет љубио и молио, да су се саблазнили људи чак и на другој дужи њива...{S} Кажу, да си ти бил 
ела.{S} Поправимо, што не ваља.{S} Бољи људи имаће и боље свештенике.{S} Ти се позиваш на дела. 
 ти Србин?“ Он маше главом: „Сви смо ми људи“, каже: „Бог нас није створио, да се делимо и цепа 
Други су сажалевали, што се таки ваљани људи толико заборавише и бацају се једно на друго блато 
уче утаначено у школи.{S} Њихови главни људи устумарали су се, те су шушкали и договарали се<pb 
које због пчеларства, то су врло згодни људи за наше друштво, јер сви они не маре за крчму и па 
ог нам га је поклонио“.</p> <p>Скупљени људи, жене, девојке трпали су се око Боривоја и руковал 
д си ме тукао, као што и остали поштени људи туку своје жене, нисам ни осећала.{S} Та, лакше би 
еби само толико, да су Назарени поштени људи, но хтедоше и да их познају.{S} Почеше да одлазе у 
мрмља у себи: „Опет су Назарени поштени људи.“</p> <p>Ово је већ двадесети, који то мрмља у себ 
 болесни и треба нам лека.{S} Ви, учени људи измислите тај лек; ми смо прости за то.{S} Знате,  
„Променуло се време, намножише се учени људи у народу, створише књижевност, започеше научна и м 
, „не смеш се бојати тога.{S} Да те они људи, којима си учинио зло, баш и задржавају од суда, т 
е држимо за велико зло.{S} Они су мирни људи, који се у свачему држе реда, плаћају најуредније  
а да се боримо с тога, што они несретни људи, који ту веру верују, убијају сами себе.{S} Од кад 
а служба, па прангије, придика, а стари људи дизаће новог свештеника на рукама.</p> <p>Још мног 
> Бога не можеш преварити.“ Многи стари људи одобравају, а Здравковић се окреће свештеницима, к 
ле.</p> <p>„Врло добро.{S} Сви су добри људи тамо.{S} Лазаре, неће проћи дуго, па ћете и ви бит 
гу, што хучете?“ пита их Миловић.{S} Ти људи у том погледу имају право.{S} Које добро видимо од 
раћо, да се ви „побугерите“ ...{S} А ти људи или боље рећи нељуди савладани вином и сотоном, ск 
ћају племенито; свуда се износи, где ти људи пропадају, постају ругло, а шири се намерно бајаги 
екује помоћи, али га не види.{S} Сви ти људи, што седе око стола, дошли му, е се окрећу једно п 
, свети се, чини прељубе — а опет су ти људи били бољи од Богова им, били поштени и пуни врлина 
и реформатори били су ваљани и даровити људи и сваки од њих је из светог писма друго шта прочит 
} А сад не примите за зло.{S} Ми прости људи како знамо, тако диванимо“.</p> <pb n="125" /> <p> 
кад сипаш уље на ватру.{S} И многи наши људи покушавају да истерају из таке жене сотону.{S} Не  
е!“ вајка се баба Стака. „Та, ето видим људи и хромих и слепих и кљакавих, неки чак без руке и  
асом додаде: „Та да смо Срби, та да смо људи, та да смо браћа... ох, Боже мој!...“ И сузни му п 
е, да Назарени сразмерно више умиру, но људи ма које друге вероисповести.{S} То није само за то 
њи запали до појаса, па ни маћи.{S} Иду људи друмом, али сваки окреће главу и жури се, неће да  
 с планом, промишљеном намером исмевају људи, који осећају племенито; свуда се износи, где ти љ 
 ђавола вире.{S} Све пише, да се чувају људи жена, а он је под старост имао око четири стотине  
 говори Исус народу, онај Исус, кога су људи распели као <hi>опасног бунџију</hi>:</p> <p>„Чули 
 је поштења и врлина чак и онда, кад су људи обожавали кипове.{S} Цркву треба дакле оставити на 
ристова времена у Грчкој и Риму, кад су људи обожавали Богове са врх брега и са дна мора.{S} Он 
наца, јер су се намножили.{S} Њихови су људи сви имућни, није им од потребе новац, па су ми рек 
дошло, тако прошло“.{S} Непросвећени су људи мало застранили, на скоро ће се вратити и сами.{S} 
е може се лако исписати све оно, што су људи међу собом шушкали, а није ни потребно.{S} Дај, да 
ући, не могу тражити бољих и поштенијих људи; ти ће ме избегавати као кугу, а ако се помешам у  
новима, онда се састави суд од старијих људи и они решавају, мире и досуђују...{S} Суд добрих љ 
разумевао св. писмо, био је од старијих људи, те га изабраше у одбор.{S} Но он поред свег тога, 
озар је од чланова друштва и од осталих људи покупио скоро исто толико.{S} Он је са амвона гово 
.{S} Место да војујете само против злих људи, ви се и ту пребацисте, и ко год не мисли о црквен 
кле договор својих поузданих и угледних људи, одбор, а неке од њих обавестише још у напред.{S}  
{S} Народ није имао оволико просвећених људи као данас, није имао књижевности, свештеникова при 
ело велико, има доста трезвених, учених људи.{S} Ту свештеник, учитељи, лекар, неколико трговац 
 у Јерусалим?“ Но опет за то има учених људи у селу, који му тумаче сва краљевства, пустиње, ва 
а морално поучна предавања наших учених људи и књиге, које они писаше, прогласише као једини пу 
и онда Лазаре, ако ја одем коме од оних људи, па му кажем: „Упалио сам те брате“, или „покрао с 
о отићи у друштво <pb n="196" /> добрих људи.{S} И онда ће се она удати по свој придици само за 
 потанко исписао правила друштва добрих људи и прочита га.{S} Срдан жудно гуташе сваку реч, а и 
 се не може искључити из друштва добрих људи.“</p> <p>Оног вечера било је и страних гостију, ко 
и први дан, после првог састанка добрих људи усхићено рекао: „Хвала Богу, добро је!{S} Оно најт 
авају, мире и досуђују...{S} Суд добрих људи био је код нас Словена још пре Христа, постоји још 
ови не иду по правилима пред суд добрих људи, опет су оба брата изрекла, да хоће да се покоре т 
тају да се удају само за чланове добрих људи?...{S} Ја држим, да је наша вера права наука Христ 
а повеземо на коли...{S} Друштво добрих људи чува се парничења и тужби.{S} Кад има спора међу ч 
" /> старо и младо...{S} Друштво добрих људи биће оно, што му име каже.{S} Ко је год члан тога  
е, у чему је разлика.{S} Друштво добрих људи не пребацује се у томе, неће оно што је неприродно 
 увек у нашем народу.{S} Друштво добрих људи неговаће просвету и чистити кукољ међу собом“.</p> 
отплатити.</p> <p>Кад је друштво добрих људи почело да живи и приредило прву своју забаву, одма 
све, да се помогне.{S} И друштво добрих људи даде 300 форината из своје благајнице на ту цел, а 
 кад се први пут састало друштво добрих људи.{S} Било је ту мушко и женско, старо и младо.{S} У 
то пиле Шандора ковача у друштво добрих људи и он је сад тако миран и кротак.{S} Јованка се врл 
 јато нити хоће да иде у друштво добрих људи, што има и овде и тамо жена.{S} И од пре ми је гов 
{S} Највише њих сматраху друштво добрих људи за неку нову врсту Назарена.{S} Било их је, који с 
id="SRP18966_C20"> <head>Друштво добрих људи.</head> <p>Сутра дан у јутру упутио се Светозар на 
емо.{S} Оно се зове: <hi>Друштво добрих људи</hi>.{S} У томе друштву треба да се скупи све, муш 
ас очигледно увенуло, а „Друштво добрих људи“ у највећем цвету?“</p> <p>„То ће време показати“, 
азати, хоће ли ово наше „Друштво добрих људи“ живети само у приповетци или ће га прихватити сва 
су да даду повећи прилог друштву добрих људи, али се опет за то прикупило много гостију, да им  
подупире.</p> <p>У самом друштву добрих људи ишло је прво време лепо.{S} Нису се врло множили,  
ман.{S} Срдан је одредио друштву добрих људи 200 форината, тим је искупио сјај и изјавио у посл 
ер недељом по подне је у друштву добрих људи.</p> <p>Па једном је ипак опази. „Нисте отишли у д 
да његов рад.{S} Он је у друштву добрих људи рекао, како ће скромност у оделу и умереност у све 
..“</p> <p>„Па како је у друштву добрих људи?“ пита је мало после.</p> <p>„Врло добро.{S} Сви с 
 су могли.{S} Лекар је у друштву добрих људи разјаснио важност тог лека, показао им је, да ако  
рекосутра за то, да се у друштву добрих људи не пије више из чаша, него из шафоља?“ питао је Св 
а ви мислите, Лазаре, о „друштву добрих људи“?“</p> <p>„Није згорег“, каже он. „А ви би, Рахила 
 браћу и помоћ у невољи.{S} Поред наших људи ја сам могао пропасти.{S} Бадава ја кумим, молим и 
о на жене, које су се затекле код наших људи, а држе се старе вере.{S} Има и међу њима, морам р 
оје подскочи с места. „3ар има“, пита, „људи, који тако живе?{S} Како се зове та вера, у којој  
 га пустише.{S} Сад трчи селом и виче: „Људи, браћо, помозите Богу, не дајте Бога, хоће да га н 
 листа додао је са своје стране: „Слава људима, који су као наш дични професор Здравковић и под 
Пазите на правду своју и не чините пред људима, да вас они виде.</p> <p>„Кад дакле дајеш милост 
мали онај силни терет пред Богом и пред људима?!“</p> <p>„Ви сте“, каже Боривоје и промену му с 
ски прваци ове приповетке.{S} Дао сам и људима друга имена, јер је читаоцима све једно:{S} Звал 
.{S} А осим тога је увек говорио млађим људима. „Децо, пазите шта радите, узмите пример на мени 
 за своја дела, ви сте отворили толиким људима очи и извели их на прави пут, ви сте утрли оно,  
 шта <pb n="24" /> ће.{S} Брани се пред људма, како није могао да издржи искушавања сотонина, к 
рио.</p> <p>„Па хајде рецимо, да ће тим људма Бог платити, кад их ја не познајем.{S} Али ако ма 
ити други пут.{S} Главно је, да признаш људма штету и да их молиш, да ти опросте“.</p> <p>Мисли 
ривоје само мало познавао људско срце и људске препредености или да је ма само пазио на оне гов 
 писаљком и врхом од дијаманта у срцима људским и на роговима олтара...“</p> <p>„Не треба никад 
 <p>И да је Боривоје само мало познавао људско срце и људске препредености или да је ма само па 
ренства, моје је уверење ово:{S} Читаво људско друштво пошло је кривим путем.{S} Где год се окр 
Погледа унапред и опази на средини пута људску прилику.{S} Та је прилика лежала као укочена, и  
га нас тужите, потребан је за спасеније људства...“ То рече Лазар, метну прст на оно место еван 
е да осећају, е им се темељ баш озбиљно љуља под ногама.{S} Што је Рахила отпала од њих, била б 
е тражила и кад се у души својој и сама љуљала.</p> <p>Па, шта је било за тим?{S} Та старица се 
е ме се...“</p> <p>Здравковић је отишао љут и без потписа.{S} А предавања престаше.{S} Но и ако 
е ни трећег дана не разабра.{S} Мори га љута грозница, а мал’ те није и врућица.</p> <p>Кад се  
и вама.“</p> <p>„А као за што не мени?“ љути се деда Јова. „Ваљда што нисам Назарен?{S} А ја ти 
о предићи.</p> <p>Он је испрва беснио и љутио се, после се предао и умирио.{S} Запали лулу, па  
, узбуђена, пакосна.{S} Та, и где би он љутио њу баш сад, кад је дознао, да ће скоро да га усре 
ћеш Светозара да напустиш?“ пита ме она љутито. „Зар је то лепо?{S} Заједно сте почели и чим до 
ор нема куд, но само вели: „Немој да се љутиш, молим те, пиленце моје, немој!{S} Опет <pb n="22 
 на признање свога поштеног рада, ал се љуто преварио.</p> <p>Но бар да је то било све.{S} Него 
.{S} И гле већ на првом кораку, како се љуто превари!{S} Сад види, да се сотона у њему само при 
 онда дође и оно, чега су се многи тако љуто бојали; назаренска вероисповест би призната за рав 
ила је у себи, кад не може да се опреми љуцки, онда је најбоље — никако.</p> <p>Чим уђе Лазар,  
о су постали „<title>Назарени</title>“, ма да с овом књигом нисам још изрекао последњу реч о ов 
вениле.{S} Мора да је веома боли глава, ма да она вели, да јој је лакше.</p> </div> <div type=" 
Знате, како је.{S} Болестан тражи лека, ма од куд.{S} Ако нема доктора, он тражи бабе -— проба. 
ноге.</p> <p>Промена, па ма каква била, ма била она с горег на боље, у прво време изазива у чов 
ла се по Лазаревцу и та смрт — прочула, ма да је не огласише звона и у јутру се већ искупиле же 
е расположи ни сутра дан, ни прексутра, ма да је дао изнети и банак на улицу, да му не смета.{S 
 тако закасниш.{S} Отаљај беду с врата, ма како било.{S} Учини одмах сутра.{S} Можеш ли?“</p> < 
ви устаде професор Здравковић.{S} Каже, ма да одавна живи у вароши, опет је за то син овога сел 
, жена мора чекати и ослушкивати на ме, ма три дана.{S} Она мора чути још из даљине звекет моји 
учини са мном.{S} То ти отворено кажем, ма да ти је Милева сестра.“</p> <p>Лазар је из ових реч 
улици.{S} Од осталих се девојака туђио, ма да су оне и одвише ватрено погледале на њега, јер по 
да је све то још увек мало и недовољно, ма се у томе правцу радило годинама.{S} Мора се дубље з 
 сагледа. „Леп је“, дође и њој у памет, ма да такве мисли не приличе „вернима“.</p> <p>Боривоје 
Отклонила је завесе и гледала на улицу, ма да није могла ништа разабрати.</p> <p>„Нема још ника 
pb n="42" /> бој се, још сам ја жив.{S} Ма отишло и два и три фртаља земље, ја ћу те исплатити. 
рече, тај ће за цело бити и најбољи.{S} Ма да се Лазар није молио, да га пусте на слободну ногу 
е доктору лекар, па и чича - Срдану.{S} Ма да се Срдану примирила грозница, опет за то не може  
надгледа марву, па онда оде у башту.{S} Ма да у његовој башти нема засађена цвећа, но само повр 
кона, сами су себи закон.“ То значи:{S} Ма не знао да има Бога, ако си праведан, поштен, ваљан  
ко, али није ни било лако.{S} Да сам ја ма колико говорио, да се мане — не би послушала, него м 
г те твоје крмаче не одо у „бугере“, па ма она имала златан реп.“</p> <p>И пође да иде.</p> <p> 
 гроба; борите се против њега мртва, па ма вам он био отац, био син или иначе најпоштенији.{S}  
 неће попустити, но терати до краја, па ма их стало главе или бар крова с главе.</p> <p>Влада ј 
 памет.{S} То не може ни једна жена, па ма била одмах Францускиња, а Францускиње су, кажу, баш  
тало на чвршће ноге.</p> <p>Промена, па ма каква била, ма била она с горег на боље, у прво врем 
н казнити, па ако неће, онда напред, па ма десеторо њих — закукали.{S} Кад смо већ узели метати 
дама:{S} Хајд, хајд, хајд, а он иде, па ма се не вратио“.</p> <p>„Види Бог, да сам ти ја показа 
Мени је син, син, од утробе је моје, па ма се крстио руком, ногом или се не крстио никако.{S} А 
 „Само да их видим једаред удружене, па ма трећи дан умрла“.{S} Била је већ врло слаба, јер је  
ћ дај по сваку цену све, што зажели, па ма пропао.{S} И што је код мушког пушење, то је за женс 
шачи и купи прилоге за свету обитељ, па ма и опет пао на путу од умора и зиме, као оно пре неко 
> <p>Светозар се осећао као домаћин, па ма да беше најмлађи међу свештеницима, ипак узе реч.{S} 
омак мора у крчму, чим га зову тамо, па ма шта било.{S} Нико не може да се победи, већ дај по с 
{S} Оно остаје написано те написано, па ма што ишло после тога.{S} Но зар се ви баш тако строго 
а, да ће је до године изнети на сто, па ма знао изгубити главу.</p> </div> <pb n="183" /> <div  
 нова хаљина, чим јој дође на памет, па ма се згранила; момак мора у крчму, чим га зову тамо, п 
, на тога се осврће мање но на муву, па ма му рођени отац био.{S} Није истина, да је Назаренств 
трудио се, да свакоме кажем истину — па ма ме постило оно, што ме у таком случају мора постићи, 
етати с овог пута“, мишљаше у себи, „па ма ме моја крв свега расула...“</p> <pb n="167" /> <p>Н 
о срце и људске препредености или да је ма само пазио на оне говоре, он би из њих, као и из оне 
, али врло слаба утеха.{S} Па бар да је ма ко други изрече, али баш Тома.</p> <p>Кад се скупшти 
Био је као онај камен; радило се с њиме ма шта, метнуо га овде а онде, све једно му је.</p> <p> 
> <p>Око пола ноћи устао је Боривоје, и ма колико да му беху очи закрвављене, видео је, како је 
 Назарени сразмерно више умиру, но људи ма које друге вероисповести.{S} То није само за то, што 
не је био обичај, кад одем на вашар или ма где на пут, жена мора чекати и ослушкивати на ме, ма 
 неће.{S} Кажем на послетку:{S} Па узми ма и Назаренку, не марим, јер ето <pb n="137" /> ће да  
покрену нова разговора, одмах ће питати ма које од њих: „Шта читате из св. писма?“ — па онда: „ 
 ви доктори не нађете лека народ ће ићи ма и бабама назаренским, да проба“. (Тако је!{S} Живео! 
а ће казати?“ вели Славна. „Слагаће нам ма шта.“</p> <p>Девојке су се још подуже разговарале о  
 су је опет за то већма поштовали, него ма коју другу икону и још су увек палили пред њом канди 
оји би, да је мало боље обрађен, поднео ма за коју оперу; и Милева поје као анђео.{S} Ишло би л 
бе и промрмља у себи: „Није био гори но ма који од вас, само је био — паметнији.“ Но шта је то? 
запне говор, лако је.{S} Одмах ће једно ма које запитати: „Где сте били у последње време и како 
ли мом сину милостињу.{S} Нека је Лазар ма какав, али просјак није“.{S} И он купи кућу, одели н 
с нема попова“, каже Боривоје. „Код нас ма који од верних устане у скупштини, чита молитву, ева 
 што зажели, а не дамо му одмах, или му ма што не учинимо по вољи, поцрвени, за тим помодри, жи 
, но жена“.</p> <p>„Која жена?“</p> <p>„Ма која, јер ето видите, каква је ствар.{S} Зидају кућу 
им презриво напући усне и каже: „Баш си магарац!{S} Девојака је бар доста; у свакој улици има и 
ад бити оно, што Јерусалим; карловачко „Магареће Брдо“ никад оно, што је Голгота, нити се наш п 
} Шта се то скрива иза те прашне, тамне магле?...{S} Марта је слутила несрећу, јер кажу, да доб 
у рит, да сечете трску, ви ћете по оној магли и зими у рит с вуцима, пре с њима, но са својим р 
ев лик, а пред очима му се ствара као у магли други лик, лик Лазареве сестре Милеве, коју он и  
су јој по глави, само не тако јасно, но магловито.{S} Тек дође јој тешко, врло тешко живети и у 
прешла бура...{S} Сећа се као иза неког магловитог сна, да је више пута стојао пред неким госпо 
неизрађена, тај пут беше по мало застрт маглом.{S} Пред њиме у души стајаше чича Станко.{S} Као 
соколове очи, запазио би кроз ту прашну маглу коњаника, који је добра коња ознојио и у белу пен 
 народности, не сме да је Србин, Немац, Мађар.{S} Сви смо бајаги људи.{S} А нисте ли читали, да 
 <p>„Али има људи Турака, Срба, Немаца, Мађара. <pb n="132" /> Јеси ли ти Србин?“ Он маше главо 
} Lied, 4. 6. 7.{S} Wers</foreign>».{S} Мађарицама не говори нико ништа, јер оне не знају читат 
ђарице.{S} Сепл и жена му знају српски, Мађарице не знају, али опет за то иду у заједницу, јер  
зику, јер су ноте истоветне.{S} Оне две Мађарице не знају појати.{S} То је по свој прилици божј 
ти, осим Швабе Сепла, његове жене и две Мађарице.{S} Сепл и жена му знају српски, Мађарице не з 
а, јер да и оне знају појати, појале би мађарски, те би се створило нешто, што би личило на опо 
де за купање, некакве шпеције, паре га, мажу га, тару га, али нема наде, да ће се тако брзо пре 
ела света, ми их ногама газимо...{S} Хо мај, та казао сам, да ми не мерите на драмове, него дај 
едаше на матер, па се горко заплака.{S} Мајка му утре сузе, пољуби га и даде му неки мали посао 
ни!“ И у радосној слутњи подметну бедна мајка сину руку под главу и поче да га диже...{S} Но ди 
 изломили и ја ћу умрети.{S} Моја стара мајка вришти данас без потпоре и помоћи, али ће Бог пла 
вазда горело кандило и пред којом му је мајка тако често клечала, остави нека тајанствена трага 
ш јаче и затвори очи.{S} Осети, како се мајка му належе на њ; образе му већ дирну њен врео дах  
, нека даде Лазару његов део.{S} Моли и мајка Јелена за сина и то је чича-Срдана пољуљало донек 
тежи и од удара.{S} Онда осети, како му мајка седе чело главе... чује тихо јецање њено, вреле ј 
би трећи дан с вечера, долети Светозару мајка Јелена <pb n="186" /> у собу гологлава, није се п 
 се играју по прашини или да се хватају мајкама за хаљине, те им тепају неразумљиве, али најсла 
м.{S} И ви хоћете да сте побожнији и од мајке божје.{S} Ено гледам јуче, где ваша Стана Мићина  
о рећи:{S} Када се ојагњила, од које је мајке, па и прамајке.{S} Кад се измешају овце, он их де 
ми сад више не фали... ти си ми фалила, мајко.{S} Овако ћу долазити, да се исплачем сваки дан,  
 ни марамом, а зима је.</p> <p>„Шта је, мајко?“ питају Светозар и Јованка у један глас.</p> <p> 
жене; на послетку проговори. „Огрни се, мајко, и иди кући.{S} Не говори оцу ништа, не спомињи м 
S} Боривоје је пристао. „Теби је тешко, мајко“, рече јој, „да се бринеш око толике земље; ја ћу 
али глас му вапије: „Мајко, слатка моја мајко, уби ме, али не плачи више! “</p> <p>Већ је почел 
атер, шапће јој и умирује ју. „Учини ми мајко, учини молим те.“ И скоро да је изгура на поље.{S 
 шта је то?</p> <p>Лазар тихо промуца: „Мајко“.</p> <p>„Шта је, сине?“</p> <p>„Немој нано плака 
ино крило, а уздрхтали глас му вапије: „Мајко, слатка моја мајко, уби ме, али не плачи више! “< 
ад га истераше из школе и он виде своју мајку у оном неизмерном очајању; у њему је сад она енер 
што.{S} Отвори у пола очи и опази своју мајку, где клечи пред иконом и горко јеца.{S} Па колико 
ње је, што је даље од вароши.{S} Ми смо мајмуни, што видимо то примимо.{S} А зло се лако прима  
 причека са женидбом.“</p> <p>„Јао куку мајци, па докле да чека?“ пита баба Стака. „Баш сте ви  
ам ја баш тако одвише болестан.“</p> <p>Мајчина рука пређе нежно преко његових образа. „Да си б 
виђава, а он још једнако лежи на рукама мајчиним, у пола обнезнањен.{S} Кад се пробудио, страшљ 
Милева у овим данима тако често тражила мајчино крило.{S} Њојзи је било лакше, кад се онде испл 
постеље.{S} И паде као оболело птиче на мајчино крило, а уздрхтали глас му вапије: „Мајко, слат 
S} И би учинио што је наумио, да брижно мајчино око не спази, шта у њему бива и да му не осујет 
ва је дуго плакала, заронила је главу у мајчино крило и само говори: „Ништа ми сад више не фали 
се васпитање детета почиње још у утроби мајчиној и наставља се док је још у пеленама, а не почи 
 могу казнити.{S} Ако добијеш због тога макар пола сата, ја ћу робовати за тебе.“</p> <p>Бориво 
S} Бог ће тако исто опростити грехе, па макар се молио или у Боривојевцу код оног зеленог крста 
 собом око неке оставине стричеве.{S} И макар да парнице овакве врсте, т.ј. грађански спорови н 
мишљам: би ли ја могао све то исплатити макар за 10, 20, 30 година?“</p> <p>Лазар је ћутао.</p> 
тити, кад их ја не познајем.{S} Али ако макар само онима <pb n="52" /> станем враћати штету, на 
воцевком и хтеде да пуца у коње, ако се макну, те се весеље продужило до подне.{S} Једном речју 
S} Ишло би лепо и красно, само кад баба Макра не би кварила.{S} Али кад запишти њен глас, да је 
S} Каже: „Од кад је поверила моја тетка Макра, врло зло стоји са сином и снахом.{S} Најбоље јој 
а Макрена, управо сестра Наста и сестра Макра, заседну свако по подне у собу и плачу, да би се  
мо саслушати:</p> <p>„Баба Наста и баба Макрена, управо сестра Наста и сестра Макра, заседну св 
арице, те се хранио господски.{S} Мал’, мал’, те закољу ћурку, јагње, зеца.{S} А Гавран је увек 
 И он зна, са чега је тај бол.{S} Мал’, мал’, па га подухвата нека топлота, сваки час пије воде 
о ћерета уз чашу-две пива.</p> <p>Мал’, мал’, па се Лазар баш упутио.{S} Кад запева:</p> <quote 
{S} Гига ју је волео свом душом својом, мал’ се не би могло рећи, да се чак и успаљивао за њом  
 плевила, па је до скора при том послу, мал’ те не увек, певала.{S} Но од кад се разговарала с  
затвору.{S} Да га питате, од кад је ту, мал’ те не би рекао: од јуче.{S} Њега последњи догађаји 
ових ствари, а занемарио је и своје.{S} Мал’ да не речеш, човек се упустио.</p> <p>Чича Тома га 
не куварице, те се хранио господски.{S} Мал’, мал’, те закољу ћурку, јагње, зеца.{S} А Гавран ј 
ож.{S} И он зна, са чега је тај бол.{S} Мал’, мал’, па га подухвата нека топлота, сваки час пиј 
не разабра.{S} Мори га љута грозница, а мал’ те није и врућица.</p> <p>Кад се Тома враћао кући, 
три недеље сам крстила малу Десанку, па мал ми не отпадоше руке.{S} Прескочила сам осми члан си 
овога пута уздржавају гласове.{S} Иначе мал’ те не би растерали госте.{S} Јер они поју на немач 
ђе дан суђења и Боривојев бранилац доби мал’ те не у свему право.{S} Прва ствар недоказана и за 
а свим занео.</p> <p>Тако је то трајало мал’ те не цели дан.{S} Светозар је тражио лека, поузда 
данас их нема, пропале су.{S} Тако ћемо мал’те не проћи и с Назаренима, ако се добро не побрине 
српски син.“</p> <p>И заиста, у мал’, у мал’ што чича Срдан у радости није упалио — кућу...</p> 
и један српски син.“</p> <p>И заиста, у мал’, у мал’ што чича Срдан у радости није упалио — кућ 
ног, печеног мачка?“</p> <p>Боривоје, у мал’ се не насмеши. „Бог с вами деда, како би то било?! 
ријатно ћерета уз чашу-две пива.</p> <p>Мал’, мал’, па се Лазар баш упутио.{S} Кад запева:</p>  
и захвалио им је, што су њега незнатна, мала и грешна примила браћа у тако важно веће, да га по 
ћу мени довести из Срема,</l> <l>Ситна, мала, носи се к’о фрајла:</l> <l>Беле сукње, шлинговане 
— субота.{S} И ако је већ 8. септембар, мала Госпојина, опет је топло као у сред лета.{S} У сел 
ати, а ето им у двориште баба-Стаке.{S} Мала, доброћудна жена, сва се задувала, види се, да се  
пута имала с њиме речи.{S} У ње је била мала мотика, с којом је свако јутро кресала путање или  
 Још из далека стисла је песницу.{S} Та мала стиснута песница изгледала је управо као мачја шап 
гу.</p> <p>Кад се појање свршило, наста мала почивка од неколико минута.{S} Ко је хтео да се на 
5 сати“.</p> <p>„Доћи ћу“.</p> <p>Наста мала почивка.{S} Мирко лагано баци поглед на све скупље 
ити с бојем“, каже лекар. „Нарочито код мала детета је то грехота.{S} Оно не може ни да схвати, 
„Па где им је црква?{S} Мора да је врло мала, јер се ни откуд не види“.</p> <p>„Ми“, каже Борив 
{S} Нека ја умрем, а остала деца остану мала, ко ће да прихвати кућу?{S} Нек Лазар само оре и с 
 обичаје.{S} Позивате свет, да се укину мала и велика звона, разне врсте опела...{S} Опомињем в 
поведио.{S} Тома се жалио на Боривојеву малаксалост са свим из другог узрока.{S} Лазар отпао, М 
 узрока.{S} Лазар отпао, Мирко остарео, малаксао, па ако ће и Боривоје да буде само на броју, о 
са свим нестало, али је јако, врло јако малаксао.{S} Кад је устао, усне му се смешиле, али му у 
за извесно удавио, само да не беше тако малаксао од поста.{S} Но Маца се оте некако и безобзирц 
невидно у земљи, под земљом.{S} Да онда малаксасмо и не залевасмо га — угину.“</p> <p>Лекар му  
“ рече прота. „Сад, при крају хоћете да малакшете.{S} Само кад се једаред упутило, све ће добро 
 који знају читати, ваде из шпагова две мале књижице.{S} Једна је „<title>Нови Завет</title>“,  
 оде Лазар с Боривојем, има с улице две мале собице, уз које је назидана кујна.{S} Ту стоји Јов 
} Заједно сте почели и чим дође до прве мале незгоде, ти га остављаш, бежиш као пацов из куће,  
p> <p>„О, Боже мој“, поче Јулка, а крши мале прстиће, да све пуцкају, „зар је нисте могли истућ 
глатко, само у последњој ствари дође до мале препирке.{S} Али и јесте то била чудна ствар.{S} И 
ђења; глас му је помало дрхтао.</p> <p>„Мален је ваш грех, Милева, према ономе, који је учинила 
расточена кола сена, но и једно од ових малених писмена.{S} Како Боривоје сазна, кад треба навр 
, он јој дође сад на једаред тако мали, мали.</p> <p>Кад је Боривоје дошао кући, никако да се у 
умири и ручала је с нами...{S} Кад дође мали Божић, Нова Година, она опет плаче.{S} Каже: „Дана 
 окречена, пуна клупа.{S} На средини је мали бео сто, у прочељу виси о зиду сахат.{S} То је сав 
епим, почне претити.{S} Док моли, он је мали; једва је толики, колико дете од 6 година, али доц 
ла мало дувана“.{S} И туткаше му у руке мали завежљај.</p> <p>„Хвала вами, који ме се сећате, а 
сталим већим вероисповестима.{S} Ви сте мали, али метни руку на срце, брате, и признај, према в 
?{S} Шта ћете онда, ако дође дан, да би мали број ваљаних требао да истера из цркве онај већи б 
 му утре сузе, пољуби га и даде му неки мали посао.{S} Скоро 14 дана после тога не дође између  
 Знаш како је код нас:{S} Нека је мушки мали као напрстак, опет је мушки и господар у кући.“</p 
ка гледа и чита...</p> <p>Од једном јој мали прстићи пређоше по редовима и зауставише се на јед 
вљеве, у којој се говори, како је језик мали уд, али почини велико зло.</p> <p>Кад би вечерње г 
о жену, он јој дође сад на једаред тако мали, мали.</p> <p>Кад је Боривоје дошао кући, никако д 
очи самих Материца враћам се ја с мојим малим братом Иваном с орања, хвата се <pb n="61" /> већ 
почели да хватају коње и да иду кућама, Малић је стао са запетом двоцевком и хтеде да пуца у ко 
чети ви учењаци, који сте били онда код Малића на вечери?{S} Ваш доктор, који вас лечи и придик 
предавања све је друштво отишло трговцу Малићу на вечеру.{S} После се дуго и дуго по селу прича 
вало човека.{S} За тим <pb n="43" /> је малиша виђао, где ноћу долазе у њихову кућу неки људи,  
ачудио.{S} Сваки час је изгледало, е ће малиша да се зграни или да добије дечју болест — фрасов 
улице осташе пусте од деце.{S} Не видиш малише да се играју по прашини или да се хватају мајкам 
} Једна је „<title>Нови Завет</title>“, мало ручно издање, а друга је „<title>Харфа Сиона</titl 
рехова.{S} Сотона га још увек искушава, мало која недеља, а да му не дође у главу по која неупу 
ак и они, који не беху чланови друштва, мало су попустили од стара живота.{S} А на место оне пе 
јих 60 година, али много млађа изгледа, мало се накашље, па онда поче: „Запазио сам, да није са 
рска вера“, која му се почела допадати, мало је охладнио.{S} Истина, он о „Бугерима“ није знао  
би се могла мало и оправити, нагиздати, мало нашалити, та већ знала би, како треба.{S} Али где  
нично“.{S} Сто пута га моли: „Бар мало, мало само попусти, ја овако не могу издржати, морам поб 
то је од жене. (Смеју се.) Пазите само, мало у којем месту, а да најпре жена не оде у Назарене. 
S} С тога је она данас, кад дође Лазар, мало као ослушкивала и оно што је начула, излазило је н 
 Назарене.{S} Од кад дође поп Светозар, мало се утишао свет против њих, не нападају их више на  
лом и жестином господарите над њима.{S} Мало вам је, што пасете на доброј паши, но остатак паше 
ј и никад из те очајне таме на поље.{S} Мало после <pb n="162" /> их, хвала Богу, опет изнесе н 
је место, а остали су грискали усне.{S} Мало за тим би крај предавању.{S} Нико Шандору ковачу н 
мерно завукао у угао и моли се Богу.{S} Мало доцније осети на своме рамену руку.</p> <p>Крај ње 
 година.{S} Данас велим само толико:{S} Мало је боље но пре.“</p> </div> <div type="chapter" xm 
ласао за Србина?{S} Гласао је — врага.“ Мало застаде, па онда додаде: „С опроштењем.“</p> <p>Зд 
е“, каже, „а мора доћи, кад је обећао.“ Мало после га пита: „Шта ви мислите, Лазаре, о „друштву 
 каже, „много се говорило и говорило, а мало се радило...{S} Али ако бар неки део тих учењака и 
ли у светом писму на ту песму?“ пита га мало после. „Почиње речма: „<hi>О, да ме хоће пољубити  
 дуго, те хтеде бар на крају живота, да мало побрише прошлост.{S} Дао је 50 фор. на књижницу др 
I. глава V. стих 5—6.: „Не знате ли, да мало квасца све тесто ускисели?{S} Очистите дакле стари 
и му <pb n="31" /> св. писмо, те као да мало час, читаше нешто одонуд.{S} Онај други био је крж 
 зору, Боривоје је упалио кућу...{S} За мало, па зазвоне звона, купе се људи, а Боривоје излази 
која се ваљала све ближе и ближе.{S} За мало, и та прашина заигра пред њени врати, заигра и зау 
зио лелек.{S} Куцну и рече нешто.{S} За мало, па се лелек утиша.</p> <p>Међутим се окренуо Бори 
му мати, али Боривоје не остављаше и за мало дође у тако необичну јарост, да се чак и лекар зач 
pb n="171" /> умирио и отишао кући и за мало, па ће одвести оданде и Срдана.{S} Водиће га Тома  
 по њега овај данашњи дан.</p> <p>Но за мало, па је и он, бар до некле, назрео, како је у души  
 је тако необично покоран.</p> <p>Но за мало се окренула ствар.{S} На место зебње дошла је радо 
ти и Јова уђе опет у кућу.</p> <p>Но за мало, на „повери“ и Јовина жена, за тим старији брат, о 
{S} Сад су били и опет сами, но и то за мало, јер је Лазар скоро издржао своју казну.</p> <p>До 
м је већ, да не сме пушити “.</p> <p>За мало се и опет упутиле девојке Боривоју.{S} Он је добро 
сад ако Бог да, поправићемо“.</p> <p>За мало, па се отац и син заговорили, а мати већ извукла к 
 да није Назаренка!{S} Онда би се могла мало и оправити, нагиздати, мало нашалити, та већ знала 
рава највећу тајну. „Ево сам вам донела мало дувана“.{S} И туткаше му у руке мали завежљај.</p> 
ећма може.{S} На послетку ју је умирила мало.{S} Госпођа каже: „Нећу из друштва, ићи ћу на пред 
ј скупштини.{S} Боривоје дође тога дана мало раније у село, мора да оде Лазару, да му се извини 
же из постеље, а једва се четвртог дана мало разабрао.</p> <p>Тако прође и опет четрнаест дана  
утао.</p> <p>„Зар ви мислите“, пита она мало после, „да не би било боље и по мене и по вас, кад 
“</p> <p>„Брате Боривоје“, пита Варвара мало после, „иде ли ваш син већ у школу?{S} Ох, да је и 
а онамо.</p> <p>„Како се зове он?“ пита мало доцније Јованку.</p> <p>„Боривоје“.</p> <p>„Лепо и 
би деца онда волела и њу.“</p> <p>Наста мало ћутање. „А ви Милева?“ пита он опет.</p> <p>Сад пр 
ога детињства овом разбио главу, а оног мало искрвавио бритвом, па зар и за то да трчиш у Јерус 
 <p>Боривоје се трже и заћута.{S} А кад мало после тога горко уздахну, осети, где га један од њ 
д и по две ноћи не долази кући, јер кад мало забразди, онда:{S} Шта је ту је.{S} Каже: „Кад дођ 
 неће више говорити народу.{S} Нека сад мало друге „<hi>спевавају</hi>“.{S} Ја ћу да се смејем. 
о ту седи, ни налик на оног Боривоја од мало час.{S} А да је ко могао загледати тек у душу њего 
ри, искључимо га из круга нашег, јер од мало квасца ускисне све тесто.“</p> <p>Боривоје подскоч 
остала празна реч.{S} Пустише, да народ мало преради послове, па онда почеше недељом по подне с 
</p> <pb n="153" /> <p>Поп-Јаша се овде мало од више затрчао, па га је и сустигла казна. „Ја са 
S} У који мах он устаје са столице, уђе мало девојче у кућу.{S} Питало је за њега и предаде му  
та Светозар поново Гигу.</p> <p>Гига је мало застао, али како нико не прозбори више, скиде кључ 
епо, јер Лазар има глас, који би, да је мало боље обрађен, поднео ма за коју оперу; и Милева по 
како је у друштву добрих људи?“ пита је мало после.</p> <p>„Врло добро.{S} Сви су добри људи та 
теревенке, стару неумереност.{S} Кад је мало после тешко и дубоко уздахнула, онда сам знао, да  
аће се то.“</p> <p>Онај младић, који је мало пре нудио своја кола за варош, узе поново реч.{S}  
код вас велики — покор.{S} Данас вас је мало и лакше се пречишћавате.{S} А шта би онда било, ка 
де су ти деца, пустињаче?{S} Нада их је мало пре одвела твојој тетки, нек буду мало и тамо — до 
 би у таком случају чак и апостол Павле мало попустио од правила.{S} И сад јој се приближио.{S} 
 каквом вашем послу.{S} Ти ћеш се после мало задоцнити и ја ћу говорити с њиме“.</p> <pb n="217 
 молитва и опет песма.{S} По негде чине мало већу параду, јер читају из св. писма два пут, т. ј 
казао, да се оне опијају?{S} Жене старе мало се можда и заплачу, кад помисле на смрт; та да, ни 
вковић се све једнако врпољи и једва се мало умири, кад узе реч професорски друг његов Мирић.{S 
стави“, каже Тома, „нека га туда, да се мало расхлади“.</p> <p>Срдан иде оним јендеком и све бо 
S} Хвала ти Јованка.“ И онда оде, да се мало прошета по врту и кад би време цркви, он је о тој  
да уђем у Назарене највише за то, да се мало поправим, па да не западам опет у затвор.{S} А ти  
ата вратио.{S} У лицу светли, као да се мало час посветио.{S} Руком показује груди, као да ће с 
и мени сва сласт овог света“.{S} Она се мало умири и ручала је с нами...{S} Кад дође мали Божић 
о се ухватио већ и мрак.{S} Боривоје се мало <pb n="171" /> умирио и отишао кући и за мало, па  
луба или кад јој секу врат.{S} После се мало насмеши.{S} Било је у том осмеху нечег враголастог 
марите много за светињу, с којом сте се мало час шалили.{S} Кад сам вас возио у варош, па прође 
ни ти немировати“.</p> <p>Чича Срдан се мало поплашио и умири, али од ото доба је још кивнији н 
штеник није хтео да изостане.{S} Био се мало запустио с придикама; што јесте, јесте, али кад са 
 „Онај, који је тврдо спавао, пренуо се мало, мигољи се.{S} Но хоће ли после овога тврдога сна  
 домишљате, ко сам ја?“</p> <p>Лазар се мало збунио, али је примио руку. „Домишљам <pb n="136"  
а Боривоје се одвезе у гувна, да донесе мало сламе.{S} Кад се враћаше одунд, почео је већ да се 
то се види по томе, што час по час иште мало воде.{S} Пуна је соба жена, читају св. писмо или ш 
регладнео човек мало једе; препуно срце мало говори.</p> <p>Ухватило се и вече, те је било врем 
тарчеве очи засузише, Лазар као да беше мало потресен, али оста привидно хладан.</p> <p>Далеко  
је грехове.{S} Али Боривоју све то беше мало.{S} Стрпао је оца Мелентија у постељу, хранио га ш 
> пева, само толико изусти: „Море лакше мало“, па оде у своју собу.{S} Оне ноћи није могао дуго 
 године.{S} Боривоју изгледа то до душе мало, али кад сви судови веле, да је доста, право је и  
прилика, али ово беху најкрупније.{S} И мало по мало, па се стишало врење и потреси, и друштво  
бесвесно пружи му доцније комад хлеба и мало смока, па тумараше по кући.{S} Боривоје није ни ди 
ћати штету, на које се сећам, требао би мало дубљи џеп од мога.{S} Та не оно мало куће, но све  
сте још једну вероисповест више, бајаги мало их је.{S} А не смета нами то.{S} Било је поштења к 
, тако прошло“.{S} Непросвећени су људи мало застранили, на скоро ће се вратити и сами.{S} Инач 
> <p>Кад су га одведи у затвор, постоји мало, па се онда исповеди Лазару.{S} Све му је казао он 
немају начина...{S} Многи су звани, али мало изабрани.“</p> <p>Но умешала се и госпођа Јелачићк 
ина, ко вели: „Ако се момак и провесели мало, није зло“, а сад и нехотице погледа на полу празн 
ихов.“</p> <p>„Молим те, бабо, промисли мало.“</p> <p>„Хоћеш ли још да идеш у назаренску скупшт 
не назебеш!“ Леп је јесењи дан, није ни мало хладно, али ти се та реч и не односи на зиму.</p>  
<p>Не може се рећи, да Боривоје није ни мало захватио у Јованчин живот.{S} Она је видела и позн 
.{S} На прозору нису спуштене завесе ни мало, те се види у соби све са свим јасно, <pb n="164"  
едељу-две дана, док сека Анка не начини мало реда у кући и умири Ђоку.{S} Каже му: „Мени је син 
 шта ће га снаћи.{S} Дошао он по вечери мало у крчму и наиђе, где се крчмарица нешто кошка с де 
 или велико звоно; хоће ли му се читати мало или велико опело.{S} Зар нисмо сви једнаки пред Бо 
новац ће пресудити, хоће ли га огласити мало или велико звоно; хоће ли му се читати мало или ве 
 на троје преломити.{S} Треба се сетити мало и на речи премудрог Соломона, да је зла жена по чо 
главу. „Али опет, за што да не?“ Поћути мало, па му се онда примаче ближе. „О, тај премудри Сол 
и домили донде.{S} Напије се.{S} То јој мало утоли ону грдну ватруштину и осети, да јој је лакш 
ну и наразговарају.{S} Прегладнео човек мало једе; препуно срце мало говори.</p> <p>Ухватило се 
дошао до уверења, да је све то још увек мало и недовољно, ма се у томе правцу радило годинама.{ 
елики је посао то за мене, који сам тек мало научио владати пером и мастилом.{S} Молим вас лепо 
есори осетили, да је овај сеоски учитељ мало дубље захватио у ствар, па се сад смирише.</p> <p> 
каже, „имам десетак кућа, са којима сам мало чвршће везан; људи и жене тих кућа долазе ми чешће 
ен и Боривоје.</p> <p>„Милева“, пита он мало после, „јесте ли задовољни у новој кући?“</p> <p>О 
аде и поиграју и очајавају, дотле је он мало с њима, али кад је с њима, он их и измири и охрабр 
де право Лазару, који је с Томом стојао мало подаље.</p> <p>„Да сте ми здраво, девере!“ вели Ла 
учинио друкчије.{S} Каже: „И ја сам као мало уморен, али је велика воља у мени, да проговорим ј 
и не разбира смисла.{S} Кад се разабрао мало, а оно, о њему је реч.{S} Управо не о њему, него о 
могла је да улије онолико снаге у онако мало дете.</p> <pb n="15" /> <p>Марта је чинила све, ал 
леко да — бије.“ Али ко ће да бије тако мало дете?!{S} Не могу, тешко ми је.“ И жена се заплака 
ешто кошка с децом.{S} Деци се прохтело мало сувих шљива.{S} Има их она на тавану читаву врећу. 
} Но наравно, тако је било, док је било мало Хришћана.{S} Апостол Павле познавао је сваког по и 
ету обитељ.{S} Боривоје је у опште врло мало говорио и избегавао је стране људе, <pb n="20" />  
шно много јело и како човек може с врло мало јела живети, кад се навикне.{S} Каже: „Славни проф 
} Многи су пошли тим путем, али их врло мало стиже до мете.{S} Ако мислите, да је доста изговор 
о у школу?“ пита га Лазар.</p> <p>„Врло мало времена.{S} Врло сам био нагао.{S} За најмању ства 
ика узрок — <pb n="123" /> зло је дошло мало из даље.{S} Пазите, али истину вам кажем:{S} Прола 
и тесно.</p> <p>„Боже, за што није само мало дебљи снег по крововима, да пламен не ухвати сусед 
 о Лазару.</p> <p>И да је Боривоје само мало познавао људско срце и људске препредености или да 
.“</p> <p>„Дошао домаћин да узајми тамо мало новаца у грк-Симе, а грк Сима каже: „Теби не дам.“ 
.{S} Молим вас лепо, браћо, да одгодимо мало, док посвршавам; не бих рад да се закасним с оним, 
би мало дубљи џеп од мога.{S} Та не оно мало куће, но све село да продам, не би залегло“.</p> < 
твари.{S} Није било баш много, па и оно мало је старо, окрзано и раздрускано.{S} То је видела и 
а је имала — да дође и подели с њим оно мало, што је остало иза тетке Босиљке.</p> <p>Марта ниј 
о гдегде — трава.</p> <p>„Ваљда се зрно мало закаснило“, мисли чича-Срдан, но кад прође још нек 
?“ пита Јованка.</p> <p>„Не са свим, по мало.{S} А по мало је била и шала“.</p> <p>„Требала бих 
то, Шандоре?“ он се по мало смеје, а по мало црвени и вели: „Ето, шта је:{S} Куд сви, туд и ја. 
 умирују га речма, моле и опомињу, а по мало се ребре око њега, те га раменима отискују.{S} Рук 
а.</p> <p>„Не са свим, по мало.{S} А по мало је била и шала“.</p> <p>„Требала бих да се срдим н 
, али кад то кажемо, у нами је свима по мало хвалисања и фарисејства.{S} Шта ћемо, ако од свију 
де, па за то и доспевају, да се баве по мало вртарством и пчеларством.“</p> <p>Светозар је радо 
Ти си казао, да има времена, може се по мало, лагано.{S} Него се о томе промишљам: би ли ја мог 
ли људи: „Шта је то, Шандоре?“ он се по мало смеје, а по мало црвени и вели: „Ето, шта је:{S} К 
леда у будућност?!“</p> <p>Очи му се по мало наводнише и он их управи у даљину, као да је хтео  
ао беше још неизрађена, тај пут беше по мало застрт маглом.{S} Пред њиме у души стајаше чича Ст 
тез-два...{S} То што је написао личи по мало на гуску кад опружи врат, па му оловка испаде из р 
шло је и крупније.{S} Лазар се почео по мало картати, за тим по много, па ту су Цигани, па маму 
 али ово беху најкрупније.{S} И мало по мало, па се стишало врење и потреси, и друштво је стало 
ај одаје и паде на земљу, паде, као што мало пре лежаше пред ногама Милевиним.{S} Сад лежи пред 
син још не учини.{S} Па да се ствар бар мало могла улепшати или претрпати.{S} Голе њиве чича-Ср 
, „званично“.{S} Сто пута га моли: „Бар мало, мало само попусти, ја овако не могу издржати, мор 
а су по њеном лицу, да би рада да ствар мало покрије. „Ја“, рече на послетку, „не бих могла све 
 били савршени, то је избило на јавност мало доцније и у самој њиховој скупштини.</p> <p>Бориво 
ка воћка“, рече, „нисмо је разбили, а у мало зубе не поломисмо.“</p> <p>Миливоју и госпођама пр 
 другом тако крупних, гадних речи, да у мало не дође и до пљувања.{S} Онда су се, по српском об 
шила, дисала је брзо и тако тешко, да у мало не угаси жишка на столу својим дисањем.{S} Очекива 
а га тару снегом и да га најпре унесу у мало хладнију собу, но га метнуше право на банак, да се 
 мало пре одвела твојој тетки, нек буду мало и тамо — до сутра.{S} А чим она води децу у госте, 
ло Лази новаца, те носи крадом Чивутину мало хране на продају.</p> <p>Тај „ветар отуд од Горњак 
тала кроз прозор.“ Маца као да поклекну мало, побледи, па онда рече једва чујно: „Истина, била  
 сам се трудио, да у овом другом издању мало дотерам језик.</p> <p>У Новом Саду на Илијин-дан 1 
допадала, мислили су у себи:{S} Нека их мало, нека се прохрвају, није згорег, јер су обојица за 
7. стих.{S} И тада поче да чита 4. стих мало загушеним, пророчанским гласом:</p> <quote> <l>„Да 
.</p> <p>Но све бадава, поп-Јаша се баш мало час ухватио у коштац с Јовом Тиминим, који је био  
тешку клетву противу ње.</p> <p>--- Још мало, па треба и Боривој да се ослободи.{S} Он је још у 
</p> <p>На ове речи Назарени као да још мало дубље оборише главе, само Боривоје не.{S} Каже. „А 
 столове, продајемо место у цркви и још мало треба, па ћемо почети продавати и вечно блаженство 
/p> <p>Лазар га је нудио, да сврати још мало к њему, али Мирко не прими понуде.{S} Тома је учин 
 већ толико чекала, може се стрпити још мало.{S} Но где би Марта слушала!{S} Она је доказивала, 
сти Светозар.</p> <p>Говор се водио још мало о књижевности, па онда пређе на друго, на њихов бу 
 стара.{S} Но каже он: „Остави нано још мало да причекам“.{S} Док ме јуче у зло доба неко не об 
} Само Светозар нешто отеже, моли: „Још мало, још часак-два“.{S} На послетку му паде глава на п 
а главу, уздану и изиђе на поље.</p> <p>Мало после дође Лазар.{S} А онда, кад у скупштини забру 
, ухвати се за прса и рече као у себи: „Мало ми је лакше“.</p> <p>Лазар му приђе: „Хоћеш ли, да 
 <p>„Шта ти је?“ пита га Петар.</p> <p>„Мало час ми је показао брат Лазар и ону последњу рану,  
ико је могао.{S} Онда му поглед паде на малог Боривоја, те се распита и за њега.</p> <p>„Да га  
 рече Здравковић и умукну.</p> <p>После малог одмора дође молитва, па на послетку забруји песма 
ли жита има увек више кукоља, него ли у малој, па у већој гомили је и више јереси и цепања.{S}  
и га Гавран.{S} Он је са женом стојао у малој комори, а предње собе издао неком Талијану, који  
 на срце, брате, и признај, према вашем малом броју доста је и код вас велики — покор.{S} Данас 
 само би се и на њега могле применити с малом изменом оне Христове речи: „Болесници, што год ва 
буњен, заборавио је да узме на мистрију малтера.{S} После десет-двадесет година одвали се она ц 
Назарена.{S} Пре три недеље сам крстила малу Десанку, па мал ми не отпадоше руке.{S} Прескочила 
аљине <pb n="76" /> његове, а жене држе малу децу у наручју и плачу...“</p> <p>„Није лепо, није 
е уписати у зло.{S} Зар такав изглед не мами осуђеника у Назарене?</p> <p>Па онда још нешто.{S} 
 све чула још јутрос“, хвали се трећа. „Мамика“, тако су звали у селу Чивуткињу трговкињу, „вид 
 ко од њих у скупштину, бадава га после мамиш, неће ни да разговара с тобом, а за кратко време  
и, за тим по много, па ту су Цигани, па мамур, те се скоро окануо рада.</p> <p>Да кажем право,  
оследице те забаве.{S} Нико пијан, нико мамуран, нико уморан.{S} Сваки се забавио и разонодио.< 
а му олакша. „Каква је она друга велика мана у Назарена?“ пита.</p> <p>„Што су против сваке про 
ћи Здравковићев друг говорио је о нашим манама у говору.{S} Испитивао је:{S} Је ли боље казати  
роцима злочина истоветно је с питањем о манама нашим, о уредбама нашим, истоветно је с питањем: 
 се прекосутра сели из овог назаренског манастира.{S} Једила се, што јој Лазар умаче, али се ка 
игао, мати га преклињаше, да се од сада мане чобанлука.{S} Боривоје је пристао. „Теби је тешко, 
{S} Нико у селу није му знао ни најмање мане.{S} И опет повери.{S} Он је био први Назарен у мес 
.{S} Да сам ја ма колико говорио, да се мане — не би послушала, него ме је она сама шиљала учит 
ола Павла било је давно време, да је се мане, али ово није обична женска.{S} У селу је сви пошт 
це и тамо већ много боље падају у очи и мане његове.{S} И што је најгоре, баш у том часу Лазар  
и, господине учитељу, мани!“) За што да манем?{S} Кад су ти оно с пролећа отишле гуске у рит, т 
ећ првог дана окане.{S} Каже: „Да се ја манем тога, Лазаре, не морамо баш сви бити учени.“</p>  
ју кревет и остао непомичан.</p> <p>„Да манемо за данас, Лазаре“ — прошапута онај кржљави.</p>  
а жену, чим му се приближи: „Остави ме, мани ме; не иди ближе, можемо ми и из даље разговарати. 
молити; каже му и по десет пута: „Море, мани се ти Симе пекара, оставиће те.{S} Идем ја сваке н 
ривојем“, предлаже Јулка.</p> <p>„Море, мани се ти покушаја, јер ако нас повија, биће нас и пре 
ом и вели: „Та мани, господине учитељу, мани!“) За што да манем?{S} Кад су ти оно с пролећа оти 
ић се смеје, одмањује руком и вели: „Та мани, господине учитељу, мани!“) За што да манем?{S} Ка 
ико не дође натраг.</p> <p>„Ех“, кажу, „мани с Богом разговора, ватра је ђаво, треба то бити на 
ичеш ли се сотоне? он је само говорио. „Мани жено и види Бог“, ади кад почех ударати обема рука 
ми опростите.“</p> <p>Милева се брани: „Мани то, бабо, само кад си нас се опет зажелео.“</p> <p 
га је врло опоро испратио.{S} Каже му: „Мани се ти краљевине и суда, јер ако се потегне та ства 
и?{S} Зар смо ми жене погане?!“</p> <p>„Мани ме“, молио се он.</p> <p>Но она га није манула, не 
нити сам ишла у цркву да плачем.{S} Али манимо се тога.{S} Ви знате, да смо се погодили, да ми  
говори о премудрости и целомудрију, али маните га с Богом, право кажу наши, да испод мире, сто  
да има светијих дужности од парничења. „Маните се свега, рече јој, и брините се једино за дете“ 
д се чак и насмеши и враголасто рекне: „Маните ми већ једаред мога пустињака на миру“.</p> <p>Б 
икују, кад су таки праведници?“</p> <p>„Маните их с Богом“, вели он. „С њима се не вреди препир 
 позвани само они у дугачким капутима и мантијама“, вели Јова.</p> <p>„А по чему си ти позван?“ 
ли се брију, као католички?{S} Иду ли у мантији?</p> <p>„И да ли се жене?“ допуњује Славна.</p> 
рено говорили: „Поп-Светозар ће нас под мантијом одвести у Назарене.{S} Дакле и да будемо Назар 
е“, каже му, „ја у овом тренутку скидам мантију са себе, излазим пред тебе као човек, не као св 
разбио лулу и кад му понудише другу, он ману руком и рече: „На што?{S} Зар има човек од тога ка 
ме“, молио се он.</p> <p>Но она га није манула, него је хтела да зна, за што он избегава жене.{ 
дар — пророковања.{S} Уз ову собу има и мања — побочна соба.{S} Та друга соба има два прозора,  
 И да је Лазар, у зао час, убио човека, мање би га клели и ружили, но што овако учини.</p> <p>И 
годи се и дође му Назаренство још црње, мање и ситније но до сад.{S} Међутим није се нико окрет 
у тим приповеткама и што се износи, кад мање, кад више скривено.{S} Свака поједина приповетка н 
ами то.{S} Било је поштења кад више кад мање и при овим црквама, било је поштења и врлина чак и 
ао, што је даље село од вароши — тим је мање зла. (Пребацио се брат Станко — довикну му неко).{ 
и горе, али га тај глас опет за то није мање заболео.</p> <pb n="222" /> <p>Срдан је осетио кра 
 није од његове вере, на тога се осврће мање но на муву, па ма му рођени отац био.{S} Није исти 
дине робије.{S} Он не апелира, не тражи мање, али апелира његов бранилац, а апелира и велики фи 
 ја знам:{S} И карта и мода и свако зло мање је, што је даље од вароши.{S} Ми смо мајмуни, што  
е, мислим, да му нећу омрзнути, ако што мање пристајем у разговор са женама“.</p> <p>Сувачарка  
е тај обред у највећој тајности.{S} Још мање је ко покушао да реши то питање:{S} Шта може бити  
и, а највише Назарени.{S} Он се сад још мање бринуо око њихових ствари, а занемарио је и своје. 
Није била Бог зна како лепа, али се још мање могло рећи, да је ружна.</p> <p>Нада је била једин 
е заронила у јастуке, а лице јој се још мање видело но пре.</p> <p>Онда се Светозар окрене стол 
свој чин и своју веру, а то је хтео још мање.{S} Он је отишао тамо, да заблуделу браћу посавету 
а мислиш ли ти“, вели Лазар, „да је Бог мањи од људи?{S} Зар он од тебе слаба тражи, да седам п 
и је био то, па се опет задовољавам и с мањим улицама, а ти тераш све друмом, па хоћеш и овде д 
азар је ћутао и сад је то његово ћутање мапо ублажило чича-Срдана. „Сине“, каже му, „слеме моје 
p> <p>Но није ни Обрен добро прошао.{S} Мара Шљиварева је сведочила, како је чула Милевину цику 
 нисам опазио ништа“.</p> <p>„Лажеш.{S} Мара Шљиварева стојала је онда у авлији и каже, да је ч 
ише нос, слободно му је марамом или без мараме.</p> <p>Онда је Тома клекнуо и рекао: „Љубазни,  
шир и кишобран, па јеси ди видела чак и марамица од једне боје“.</p> <p>„Шта могу вредити они н 
 са ове невештине.{S} Брзо се заогрнула марамом, па понуди Лазара, да седне.</p> <p>„Нисам знал 
же девојка главу с црном марамом, а под марамом се не би ни видео венац.{S} Венац треба над њом 
о је хтео да убрише нос, слободно му је марамом или без мараме.</p> <p>Онда је Тома клекнуо и р 
лте?“ За тим побледи и поче да се хлади марамом.</p> <p>„Госпођи је позлило“, рече прота, „дајт 
> у собу гологлава, није се повезала ни марамом, а зима је.</p> <p>„Шта је, мајко?“ питају Свет 
ој се котрљале вреле сузе.{S} Под црном марамом дошло јој лепо лице необично тужно, па и заношљ 
Боривоје, „повеже девојка главу с црном марамом, а под марамом се не би ни видео венац.{S} Вена 
лубице покупише оно своје расуто перје, мараму и ружу, па одоше и опет у најдаљи крај, лагано,  
е, остаде — перје.{S} Јованка испустила мараму, а Славни испаде ружа из косе... _</p> <p>Бориво 
ком зграби кћер своју за главу, раздере мараму, којом беше повезана и дохвати јој дуге, лепе ку 
ди свом мужу воде или му пружа мирисаву мараму, да утре зној с чела или му дошапне, Бог да је з 
разлева по соби, он види само њену црну мараму, јер је сагнула дубоко главу и стоји пред њим ка 
 и стаје и камаре, све до тамана, чак и марва.{S} Пет до шест хиљада форинти можемо рачунати.{S 
к није“.{S} И он купи кућу, одели нешто марве, семена, алата, три паора (фртаља) земље и даде Л 
у собу.{S} Лазар је отишао, да надгледа марву, па онда оде у башту.{S} Ма да у његовој башти не 
је у овај мах отишао у кошару, да обиђе марву.{S} Боривоје је био изненађен и не сећа се, како  
ни људи за наше друштво, јер сви они не маре за крчму и параде, па за то и доспевају, да се бав 
олац.“ </p> <p>„Од прилике.“</p> <p>„Не маре за народ свој, неће ни да изговоре речи: <hi>Србин 
роду, сви ми ни за главу не дирамо буба-Маре.{S} Само нигде нисам чуо, да људи држе за грехоту: 
мрвљен — но за тим се некако подиже, не мари шта говори свет о њему, но иде на њиву и ради од р 
аркама казати, шта му је на срцу.{S} Не мари, ако ће овог часа примити Бог душу његову...</p> < 
дној цркви се моле Богу, а онај сити не мари гладнога, но ће га, ако само може, одмах после слу 
 шта ли, има на цркви петла, па шта тај мари за нашу православну веру.“</p> <p>Па ишао је Срдан 
Лазарев.{S} Марта служаше за вечером, а Марија узевши литру правога нардова многоцењеног мира,  
нова еванђеља главу XI. стих 32.—35. „А Марија како дође, где беше Исус и виде га, паде на ноге 
лађи брат Светозар до књиге и науке, не марим, ако ће учити и за проту“.</p> <p>Домаћица Срдано 
ила, а што си ти отишао у Нововерце, не марим.{S} Бар мирно спавам.{S} Кад одем куд год, знам д 
послетку:{S} Па узми ма и Назаренку, не марим, јер ето <pb n="137" /> ће да ти се угаси ватра н 
 велим ништа друго, но то, да ви баш не марите много за светињу, с којом сте се мало час шалили 
рида, од оне врсте, по коју је Краљевић Марко ишао, кад је славио крсно име; ту је било шест вр 
 ви чинити то исто, јер иначе ће бити: „Марко гради, вила разграђује“.{S} У овом правцу је гово 
крива иза те прашне, тамне магле?...{S} Марта је слутила несрећу, јер кажу, да добро не жури та 
на коња и поведе га за собом унутра.{S} Марта га је на мах познала.{S} То је њен рођак из оближ 
ук и сувише теретан за женска плећа.{S} Марта је издржала и тај терет, и може се рећи, да је по 
рт долази у Витанију, у дом Лазарев.{S} Марта служаше за вечером, а Марија узевши литру правога 
а сетан и тужан и не заигра се више.{S} Марта је дозвала и опет лекара у помоћ и молила га, да  
су дошли и лекари, али он не здрави.{S} Марта се није помицала од постеље његове и чинила је св 
ну.</p> <p>Тих дана није било много.{S} Марта је родила здравог, једрог сина, коме се и она и ч 
ко падне с тавана и угане само ногу.{S} Марта је и после двадетет година спомињала тај случај и 
нечем, што је врло важно по парницу.{S} Марта је била у последњим недељама пред порођајем, врем 
ови су били без велика шума и параде, а Марта оног дана најсретнија.{S} Па како се тек радовала 
це.</p> <p>„Шта је Миливоје?“ — пита га Марта уплашено и изиђе му на сусрет.</p> <p>„Није добро 
 два богаљаста коња.{S} Но њему је дала Марта десет нових дуката на јабуку, (он је мислио, да т 
раниш толико, кад није заслужио? — пита Марта раздражено. „Ако му је баш и требало што од мога  
говора.{S} По првој прилици поручила је Марта брату, да јој пошље јерусалимску икону.{S} Но та  
 било домазлука за троје.</p> <p>Кад је Марта уганула ногу, Влада је заборавио на све пољске по 
али свог јединог друга Стевана, само је Марта друкчије схватала ствар. „Сиромах“, мислила је он 
 бивале све жешће, те није чудо, што је Марта живела у непрекидној трзавици.</p> <p>Баш некако  
 <p>„Шта да радим, кукавица?“ јадала се Марта. „Кад га видим таког, долази ми тешко, претешко.{ 
ено.</p> <p>Тако је и било.{S} Таман се Марта подигла из постеље, кад стигоше пред кућу велика, 
крзано и раздрускано.{S} То је видела и Марта, но опет за то не рече ни речи; али је тим више г 
S} Но већ на половини пута увидела је и Марта, е би била боље чинила, да је остала код куће; но 
S} Но и то се могло како тако поднети и Марта је хвалила Бога, што се и тако свршило.{S} Управо 
/p> <p>У тај мах стојала је на бунару и Марта Иванова, млада, једра и лепа жена.{S} Ведро је др 
 може се стрпити још мало.{S} Но где би Марта слушала!{S} Она је доказивала, да баш мора ићи, о 
им се свршио разговор о наследству, али Марта није заборавила тог разговора.{S} По првој прилиц 
за њега.</p> <p>„Да га не уречем“, вели Марта, „здрав је као дрен, него је друго нешто код њега 
зик још гори и од имена јој.{S} Није ни Марта искала икону без икаква заједања, а тек баба Језе 
 на послетку и сам цар имати посла, ако Марта не добије иконе.{S} Уз то је додала, <pb n="7" /> 
нио, тако је и при парничењу.{S} Кад су Марта и њен брат по други пут били позвани пред судију, 
у онако мало дете.</p> <pb n="15" /> <p>Марта је чинила све, али јој не поможе.{S} Једном, али  
е чешће и пазите му на друштво“.</p> <p>Марта није имала својих оваца, али их с места купила и  
ћма одржати у питомости до жена.</p> <p>Марта је доста лако успела у својој намери.{S} Како и н 
што је остало иза тетке Босиљке.</p> <p>Марта није могла ићи, њен муж није хтео, те је поручила 
већ од толико година није чинио.</p> <p>Марта је пре овог догађаја често говорила у себи: „Само 
ривоја... на коме се и — укочио.</p> <p>Марта је дубоко жалила свога друга и дуго јој је требал 
, које се управо рећи разбесило.</p> <p>Марта и опет прва проговори.</p> <pb n="13" /> <p>„Кажи 
е и девере, даће те на фишкала.“</p> <p>Марта је била још једнако раздражена, као што је то оби 
ћи, сешо?{S} Треба ли да чекам?“</p> <p>Марта се полако прибрала, те упутила момка у кућу.{S} Н 
„Камо среће, да сам онда врат скрхала.“ Марти је у оно време било осамнаест година, а њен Влада 
 је свем селу испричала оно исто, што и Марти, па су сад многе и многе „друге“ и „прије“ долази 
завици.</p> <p>Баш некако у зиму поручи Марти њезин бранилац, да дође што пре до њега, хоће да  
есну, увиде, како је силно воли.</p> <p>Марти се пореметио зглавак и она је одлежала три недеље 
 да пред лекаром не ижљуби жену.</p> <p>Марти је у онај пар одлануло; нешто јој паде са срца; у 
 беше равна у целом Боривојевцу.</p> <p>Марти је врло годило, што се њен Боривој лепи Наде.{S}  
 ни џелата, но би му она судила.</p> <p>Мартин брат поштовао је јерусалимску икону.{S} Та се ик 
су увек палили пред њом кандило.</p> <p>Мартин брат је дакле ценио ту икону, али би је без сумњ 
аше овце у поље, а гладни вуци нападоше Мартино стадо.{S} Чича Сима се десио у селу, његов унук 
је разговор оставио дубока трага у души Мартиној, и она би се око тога још много више гризла, д 
 Језекиља није му судила, но га је пред Мартом још похвалила.{S} Каже: „Красан човек тај твој < 
јања, те је тиме учинио од зла горе.{S} Марту је та порука погодила као камен; за часак је збун 
 раде шта хоће, јер му је изгледало, да Марту неће нико тако гледати и пазити као он.{S} Та сад 
.“</p> <p>Ове се речи ипак прилепиле за Марту.{S} Дуго је лежала, на што не беше навикнута, па  
 <p>„Шта ће ти рећи човек?“ — питала је Марту.</p> <p>„Ништа.“</p> <p>„Може бити, да баш и неће 
е“ долазиле, да је „сажаљују“.{S} То је Марту управо разбесило, и кад се већ са свим опоравила, 
ао бритвом.{S} Колика срамота по сироту Марту и каква је туга обузе, кад јој донесоше ту вест.{ 
те; проћи ће.“ Каже: „Ко хоће да добије масла, тај мора млеко да — бије.“ Али ко ће да бије так 
орима издајемо га за пет форинти или за масно звање; ја мислим, да нам је боље било, кад смо у  
ова да бега из куће, јер из кујне удара маст, његова баба пржи сланину на купус.{S} Кад би вече 
Нису градили што но кажу, велику част и маст, волели су да даду повећи прилог друштву добрих љу 
оји сам тек мало научио владати пером и мастилом.{S} Молим вас лепо, браћо, да одгодимо мало, д 
p> <p>На кратко после овога вратио се и Мата Вајун из Босне.{S} Вратио се болестан, жут, без Ра 
 се маше ножа, од ножа ће и погинути“. (Матеј, глава 26., 52. стих).{S} То је рекао Христос, и  
бележено у светом писму, у трећој глави Матејева и трећој глави Лукина еванђеља.“</p> <p>„У как 
тами читао скоро шапућући 5. и 6. главу Матејева еванђеља.{S} То што он чита, говори Исус народ 
конама, који пијанче и кавџе се...{S} У Матејеву еванђељу глава У. 29. и 30. стих пише: „Ако те 
а.{S} Тада ће устати Лазар.{S} Каже: „У Матејеву еванђељу стоје записане ове Христове речи: „Не 
рство небесно.{S} И шта пише у еванђељу Матејеву? „Не брините се за живот свој, шта ћете јести  
Кад се пробудио, страшљиво погледаше на матер, па се горко заплака.{S} Мајка му утре сузе, пољу 
и игру и највећом вољом пође да послуша матер.{S} Но брав никако да уђе у свињац.{S} Боривоје с 
 био је послушан до крајности, волео је матер више свега, а био је и необично бистар.{S} Што је 
ним очима изишао из собе очине и питаше матер: „Шта је хтео баба да ми каже?“</p> <p>„Не знам,  
мачити и која вели: „Поштуј оца твога и матер твоју, да сретан будеш и дуго поживиш на земљи.“  
сму пише:{S} Жена треба да остави оца и матер, па да иде за мужем.“</p> <p>„Ко ти је муж?“</p>  
знала шити, те је тим издржавала себе и матер.{S} Не може се о њој рећи зле речи; дворила је бо 
есе на постељу.{S} Онда је тек пробудио матер.</p> <p>Кад је носио у наручју у собу, осетио је, 
зе му блистаху у очима, кад је испратио матер.</p> <p>Старица га љубљаше и само шапуташе: „Бог  
 да је мушко...“</p> <p>Гига је салетио матер, шапће јој и умирује ју. „Учини ми мајко, учини м 
метнуше камену плочу над гробом?{S} Зар матер божју не сахранише апостоли највећим сјајем?{S} А 
хранила, па ју је сад жалила као рођену матер.</p> <p>Момче беше ознојено и запурено од брза ја 
о њој рећи зле речи; дворила је болесну матер, није ју ни часа оставила саму, а уз то је радила 
 оцу, момчади као браћи и старицама као матерама.“</hi></p> <p>На послетку се сложише, да брат  
 у највећој невољи не сме бранити себе, матере, оца, детета.{S} То је неприродно, а што год је  
 ишао у школу, у цркву врло ретко, а од матере је научио тек две-три молитве.{S} Чак и онда, ка 
ј сандук, она клупа, коју наследисте од матере, не чувате ди то као нешто особито, те остављате 
„Нашим језиком, па језиком, који смо од матере научили“, али не хтеде изустити речи:{S} Србин.{ 
раставим човека од оца његова и кћер од матере њезине и снаху од свекрве њезине.{S} И непријате 
ишћански?{S} Ако ја хоћу спомен од моје матере да имам уза се, ви ме већ осуђујете на смрт, не  
те, што се одвојисте од наше заједничке матере цркве?{S} Без пастира, без вође упутисте се по т 
а себе гривну, коју сам од моје покојне матере добила - спомена ради.“</p> <p>Светозар је гледа 
„О, да би ми брат био, да би сисао сисе матере моје!{S} Нашавши те на пољу, пољубила бих те, и  
ерали“, каже, „она није имала ни оца ни матере; могла је чинити што воли; она је од добре воље  
ам вас:{S} Децо, где су вам очеви?{S} О матере, где су вам кћери?{S} Очеви, где су вам синови?{ 
пљивост пробудила је сажаљење не само у матере и браће, но и у суседа.{S} А Назарени утаначише  
у, него о његовој деци, та деца требају матере.{S} Сад се још боље прикупи и већ разабра све.{S 
S} Повела бих те и довела бих те у кућу матере своје, ти би ме учио, а ја бих те појила вином м 
> <pb n="57" /> <p>„Немаш ти оца, немаш матере, немаш браће, него ту гледај, овде, видиш, у мој 
упи своје сукње и кошуље, те хоће кући, матери.{S} Сима је одвраћа сваким начином.</p> <p>„Шта  
хтела. „Не могу, каже, чинити дужност и матери и мужу; толико снаге немам.“ Сад јој је лане умр 
ледњу љубав.{S} Не изусти ником, чак ни матери, где ју је нашао, да не рекну: „Била је слаба.“  
, али се не помиче напред.</p> <p>„Кући матери, кажем ти!“</p> <p>Она проговори мирно: „У свето 
јте“, каже Јованка. „Отац је приповедао матери о неком Назарену.{S} Нисам све чула, али сам доз 
 лек, али опет лек.{S} Та који је новац матери скуп, да поврати живот детету?!{S} Никакав!{S} А 
ом очврсли телом и духом, осетише чак и материјалне користи од умереног и паметног живота и бил 
 год погледаш, видиш пропадање морално, материјално — јад, несрећу.{S} Ово грозно стање, које н 
с питањем:{S} За што пропадамо морално, материјално и за што наше друштво иде у опште суноврат? 
способни за борбу у животу, а већином и материјално упропашћени...{S} Замислите, шта осећа тај  
ло, горко.{S} То долази право из рањена материна срца и продире до срца...{S} Боже, та и она пт 
в!{S} Али има нешто, што је још јаче од материне љубави, а то је невоља, немаштина.</p> <p>Свет 
 је прождерао.{S} Ако ти умеш избљувати материно млеко, које си посисао, вели му ђаво, онда ћу  
о:{S} св. Сисоје избљува на длану млеко материно, а ђаво се <hi>застиди</hi> и избљува децу.{S} 
једина, која се све нешто нада.{S} Њено материнско срце говори јој, да ће се њен син поправити, 
пост не игра коло...{S} Баш у очи самих Материца враћам се ја с мојим малим братом Иваном с ора 
авек.</p> <p>Боривоје је много тужио за матером, и срећа његова, што се у оно доба нађе уз њега 
} Покушала је, да се измири с Обреновом матером, шиље јој понуде, хоће да јој даде у договору с 
{S} Тек ако дете закрешти и заплаче се, мати га носи у дубину просторије и онда не смета скупшт 
на, које је задобио, а кад се придигао, мати га преклињаше, да се од сада мане чобанлука.{S} Бо 
пре.{S} Кад дође време, да иде у школу, мати му је унапред стрепила, и није се убојала.{S} Већ  
о је венуо.{S} Наскоро је добио суд.{S} Мати му продала тако рећи и сукњу, те узела браниоца.</ 
За мало, па се отац и син заговорили, а мати већ извукла кћер из собе, те је одвела у вајат, да 
ати, јер је божја воља и прописасте, да мати не сме плакати, кад јој умре дете.{S} А овамо врло 
диш, у моје чело.{S} Ја сам ти отац, ја мати, ја брат.“ И тако је Пера држао своју Кристу, како 
ико снаге немам.“ Сад јој је лане умрла мати, па се Лазар лепи ње.“</p> <p>У том су стигли до к 
узе на очи и не рече ни речи...{S} Њена мати, удовица, која је прва поверила, па одмамила и кће 
ишао с Јованком, дошла је Милеви и њена мати у походе, (чича Срдан није могао, јер му се болест 
 не надам ничему!</p> <p>Дуго је брижна мати запиткивала ојађену кћер, али не доби јасна одгово 
у вина или какав налог, како јој је кад мати наредила, али му се није приближивала иначе.{S} Не 
 хоће да их побије.</p> <p>Једном му је мати зановедила, да утера свињче у авлију, које је дошл 
азе, да не учини што од себе, јер му је мати с тешком муком истргла револвер из руке...{S} У Ла 
ворио, да ће у скорим данима да постане мати, и да има светијих дужности од парничења. „Маните  
.{S} Чим Лазар буде дошао оцу, поручиће мати по њега и онда — како Бог да...</p> <p>Дође и тај  
} Али сам је молио и <pb n="62" /> ја и мати моја, да нас не срамоти, кад је већ тако учињено и 
и, који смо овде:{S} И отац и ти и ја и мати и сестра.{S} У нашој кући било је доста несреће, д 
их, била би срећа, али изгледа, да је и Мати Вајуну читала ону Соломонову песму над песмама, је 
е.{S} А овамо врло добро знате, да је и мати божја плакала за умрлим Христом.{S} И ви хоћете да 
а млађи брат са женом, па на послетку и мати.{S} Ђока се крстио од чуда.{S} Каже: „До сад је би 
ела; с уздрхталом душом чекао је, да му мати почне пребацивати и корети га.{S} Па у том леже и  
ши се за њ.</p> <p>„Остави то“, каже му мати, али Боривоје не остављаше и за мало дође у тако н 
ње.</p> <p>Истина, долазили су други на Матино место, али боље да нису.{S} Ови нови беху много  
у Назаренку, те јој довикују: „Блуднице матора, с киме се ниси волела, Јови си измамила сермију 
ознадох оваког...“</p> <p>„Ћути, квочко матора!“ продера се Срдан на њу. „Шта си узела успијати 
Али кад већ узех ђавола, нисам бар узео маторог ђавола, него само — пиле од ђавола.“</p> <p>То  
 дана, <pb n="53" /> колико је дао оном матором Чивутину, о коме си прекјуче читао у св. писму, 
шта поправити, кад већ никне; та, чак и матору воћку можеш калемити и облагородити, па како да  
а друм.{S} Коњи запали до појаса, па ни маћи.{S} Иду људи друмом, али сваки окреће главу и жури 
побеси, као да није никад постио.{S} На мах је заборавио Јерусалим, Христов гроб и сва уживања  
и кући, а Лазар као да се после тога на мах отрезнио, јер без речи и без опроштаја одјури из кр 
е га за собом унутра.{S} Марта га је на мах познала.{S} То је њен рођак из оближњег села, млади 
} Руком показује груди, као да ће се на мах растопити од милине.</p> <p>„Шта ти је?“ пита га Пе 
ула својим чаробним штапићем, тај се на мах претворио у свињу...{S} И С. В. П. даје онима, који 
е јасно, с које стране ветар дува, и на мах подиже главу.{S} То је било око подне, а већ с вече 
естра.“</p> <p>Лазар је из ових речи на мах увидео, у чему је ствар.{S} Обрен је одвукао Милеву 
такне душе приповедача С. В. П., тај на мах престаје бити човеком, јер ако му се тело и не мења 
 <p>Седе Лазар, а седе и она.{S} У први мах обоје ћуте.{S} Она се као стиди, он се озбиљно збун 
на, хоће кад год да се утиша.{S} У први мах је изгледало, е ће се и Боривоје смирити, али већ у 
 тај крст у његовој руци задрхта у први мах, али само у први мах.{S} Нико не трепће.{S} Свак оч 
доведи их овамо.“ </p> <p>Она се у први мах укипила, не може чисто да верује ушима, па онда пол 
ежала као укочена, и учини му се у први мах, да је женско.{S} Сиђе брзо с кола, саже се и кад б 
та еванђеље.{S} Многи су мислили у први мах, да су речи Томине биле од користи и да су пробудил 
на њиву.</p> <p>Ђока се скаменио у први мах.{S} За тим је био укоп; он испрати снају до гроба,  
уци задрхта у први мах, али само у први мах.{S} Нико не трепће.{S} Свак очекује, како ли ће да  
у се видело, да је Србин.</p> <p>У први мах је стао на средини собе, непомично, доцније се упут 
пешке, јер му је милије тако.{S} У који мах он устаје са столице, уђе мало девојче у кућу.{S} П 
тешко, као да хоће да свисне.{S} У неки мах хтеде већ да се дигне, али га беше страх; ухватила  
ова.{S} Наслонио главу на руку и у неки мах тешко уздахну.</p> <p>За леђима му је стојала Јован 
те је тако тужно гледа, дође јој у неки мах, да се њему замоли, али не имаде снаге.{S} Стојала  
 на дан своје слободе.{S} Али га у исти мах подилази и неки ужас.{S} Њега је осудио суд и кад и 
ога много и много мислио.</p> <p>У исти мах, кад је Боривој мислио о Милеви, мислила је и она о 
tle>“ пева њима у почаст.</p> <p>У исти мах довикнуће Сепл својој жени: „<foreign xml:lang="DE" 
заједно у скупштину.{S} Лазар је у овај мах отишао у кошару, да обиђе марву.{S} Боривоје је био 
ни!{S} Но док он тражи реч, које у овај мах не може да нађе, пређоше преко њега.</p> <p>Тома се 
а одговорио, јер се и он и Лазар у овај мах окренуше вратима.{S} Тамо је стојао Боривоје, сав з 
 за сад још — под земљом.</p> <p>У овај мах чак и Милевина свекрва, баба Стака повери.{S} Она ј 
те помисли или што је осетио, да у онај мах оде од њега анђео и уз њега остаје само — сотона?{S 
</p> <p>У Лазаровој руци била је у онај мах пуна боца соде и он је ударио том тешком боцом подс 
мислио је у себи.{S} А Рахила је у онај мах мислила, да је читава њена комедија с Назаренима гл 
би пошла.{S} Али њему не дође то у онај мах на памет, он само хукну и рече: „Ми ћемо пропасти о 
Устаде и пође.{S} То је било баш у онај мах, кад је госпођа Здравковићка стојала за леђи мужевљ 
S} Све троје се стресоше.</p> <p>У онај мах ни један од облака, који јурише висином, није закла 
стати међу вама...“</p> <p>Но баш у тај мах, кад је Тома ово говорио, те занесен неприликама ст 
д тог нема боље.“</l> </quote> <p>У тај мах дошао је Тома.{S} У ходнику је застао на глас песме 
 то руши досадашњу тишину?</p> <p>У тај мах стојала је на бунару и Марта Иванова, млада, једра  
таца кући те меће из пушака.{S} У један мах дође Милева.</p> <p>„Не пуцај Свето, бата Лаза је б 
 заљуља, но брзо се прикупи.{S} У један мах је изгледало, као да ће побећи, али само у један ма 
иде.{S} Њему то дође тешко, кад у један мах осети, да није сам.{S} Подиже главу и виде, где пол 
 али су све три девојке цикнуле у један мах.{S} Јулка већ хтеде да бега, али кад виде, да стоје 
p>Дође према риту и учини му се у један мах, да чује урлање курјака.{S} За часак хтеде да скрен 
је два госта собом.{S} Код куће у један мах прође кроз кујну и осети, где се заустави Милевин п 
<pb n="118" /> хтедоше апостоли у један мах силу силом да одбију, тада изусти Христос за све ве 
од радости, а чича Срдан искочи у један мах на авлију, јер му у соби беше и загушно и тесно.</p 
ало, као да ће побећи, али само у један мах, јер за тим обори главу, опружи руке нуз бедра и ре 
 охладнеле старце.</p> <p>Лазар у један мах хтеде да скочи и да га загрли, али се уздржа.{S} Но 
, притајили се у кућама.</p> <p>У један мах се подиже с друма прашина нагла, као да је гони вих 
сте противни оном безбоштву, које отима маха,” па се и ту пребацисте, јер осуђујете сваку светс 
 А Назарени фанатични; трпе и — отимају маха.</p> <p>Овде, онде опколеле православне жене поста 
p>Све су сикнуле на њега.{S} Он је само махао рукама. „Нашао сам, нашао сам“, каже радосно.</p> 
кад се одрекао Христа.</p> <p>Скочи као махнит и оде.{S} Оде онако, како она није хтела.{S} И б 
и шаренило, па трч у коло.{S} Скаче као махнита и допушта момку, да је хвата преко среде.{S} Он 
да попијете чашу вина?“</p> <p>Боривоје махну главом. „Хвала.“</p> <p>Она га не понуди други пу 
ити и причестити.“</p> <p>Боривоје само махну главом. „Опростите ми“, каже, „ја нисам учен, да  
 ја ћу те исплатити.“</p> <p>Лазар само махну главом.</p> <p>„Нека, исплатићу се ја сам.“</p> < 
ети.“ Ја нисам хтео да лажем и једва ме махнуше.{S} Донели ме крвавог и модрог овамо, па су јав 
та, чак ни белила. „Верни“ и „верне“ су махом српске народности, осим Швабе Сепла, његове жене  
Но тада се тек показа вражја копита.{S} Маца Сувачарова каже: „Где су ти деца, пустињаче?{S} На 
кад си ме ноћу пропуштала кроз прозор.“ Маца као да поклекну мало, побледи, па онда рече једва  
је добро.“</p> <pb n="169" /> <p>Сестра Маца узе га умиривати.{S} За младости њене хватао се Ср 
а не беше тако малаксао од поста.{S} Но Маца се оте некако и безобзирце побеже у село.</p> <pb  
 До душе, ко не зна, рекао би, да је то Маца Сувачарова, али би се преварио.{S} Њен је само лик 
 ја дошао да донесем мир на земљу, него мач.{S} Ја сам дошао, да раставим човека од оца његова  
е тако да буде?{S} Ако је Христос донео мач, зар има већ и деда Мирко право, да то учини у наше 
е да каже, како је Христос рекао, да ко мач трза, од мача ће погинути, па можда и друго шта, ал 
писмо је у рукама даровита човека оштар мач, који сече с две стране.{S} С њиме се може бранити  
ко је Христос рекао, да ко мач трза, од мача ће погинути, па можда и друго шта, али није имао к 
нути.{S} У сну му се показује онај црни мачак, тужно мијауче и вели: „Све су ти лекарије забада 
ситнице рачуна у нешто?{S} Кад није био мачак, спавај мирно и ништа се не брини; не треба теби  
 <p>„Бог, син божји силази на земљу, не мачем ни огњем, но испуњен љубављу, у устима му блага р 
тиснута песница изгледала је управо као мачја шапа. „Кажите Боривоје“, пита, „шта би ви радили, 
{S} Јеси ли појео кадгод црног, печеног мачка?“</p> <p>Боривоје, у мал’ се не насмеши. „Бог с в 
да истури пред њега кожу некаквог црног мачка. „Кад ти је баш тако пријало“, каже му, „ево ти б 
очимо у бунар или да изедемо оног црног мачка, што преде тамо иза банка, Него кажи, па ћемо вид 
творио врата, мумлао је у себи: „Жена и мачка треба да остану код куће, а не да буду у свакој ч 
 свију грехова највећи је грех, појести мачка.{S} За тебе сад нема лека ни опроштаја све дотле, 
 варам.“</p> <p>Милева се исправила као мачка, која хоће да се брани.{S} Слутила је зар какав н 
је и љубила и молила и улагивала се као мачка, док нисам обрекао, да ћу ићи по подне у друштво  
а и Јова цикнуше, Варвара се отисну као мачка натраг у кола.{S} Како је насип био стрм, чивија  
Морам покушати с једном голубицом и две мачке.{S} Видећете, постаћу славан човек.“ </p> <p>Најз 
<p>„Од прилике, из две голубице и једне мачке.“ </p> <p>Све су сикнуле на њега.{S} Он је само м 
ме је.“ _</p> <p>За Тому беше то као за мачку залогај, одмах се уплете.</p> <p>„Наравно да је в 
, те закла коње и краву, за тим вашку и мачку, гуске и пилиће, једном речи, све живо по кући.{S 
гра глава.{S} Ти ниси убио само вашку и мачку, него и жену, разумеш ли?“</p> <p>„Разумем.“</p>  
ам доводио у додир две голубице и једну мачку, па одатле не постаде жена, али сам сад пронашао  
сад треба да братски живимо, није време мачу.{S} Отвори другу страну св. писма, које ти је у ру 
вас ваљда одати“.</p> <p>Боривоје се не маша завежљаја.</p> <p>„Зар нисте дуванџија?“</p> <p>„Б 
, а не на Исуса Христа.{S} Кад већ неће Маша да узме пушке у руке, вежу му је на леђа, напуне м 
.</p> <p>Скоро у исто време „поверио“ и Маша Јанковић, јединац, син врло имућног ратара.{S} Њег 
узме само пушку.</p> <p>Али сад се опет Маша позива на Исуса Христа.{S} Христос је казао: „Ко п 
 свој на место његово, јер сви, који се маше ножа, од ножа ће и погинути“. (Матеј, глава 26., 5 
а. <pb n="132" /> Јеси ли ти Србин?“ Он маше главом: „Сви смо ми људи“, каже: „Бог нас није ств 
спази светао ланац на лекарову прслуку, маши се за њ.</p> <p>„Остави то“, каже му мати, али Бор 
у песму, па и саму шалу.{S} Хоћете људе машине, живе кипове, а то је неприродно и не може се од 
.{S} Прво је потражио учитеља, Миливоја Машића, јер му је он најпоузданији.</p> <p>Учитељ Милив 
ио на чисто с тиме, и није се обмањивао маштама, а тим му теже беше, да нађе пут.</p> <p>И опет 
рвава сцена из св. писма продужује се у машти болесне жене.{S} Она види пророка Илију, где се н 
е жив“.</p> <p>Но јест.{S} Дође доба да Машу узму у војнике, али он не прима пушке.{S} Каже кап 
а ће и погинути“.</p> <p>Сад наиђоше на Машу свакојаке муке, јер се у војсци осврћу на регламан 
умрети.“ Ја нисам хтео да лажем и једва ме махнуше.{S} Донели ме крвавог и модрог овамо, па су  
се попнем на кола, па узела двојица, да ме дигну.{S} Двапут ме дизали, и двапут упустили на кам 
кад нећу.{S} Кад су ми оковали руке, да ме носе овамо на суд, не могох сам да се попнем на кола 
свет грдите Фарисејима, а допуштате, да ме овако бије“.</p> <p>„Жено, говори истину, нисам те т 
„Мој је живот чист, чист, па не дам, да ме сумњичиш.“</p> <p>„Не велим ништа друго, но то, да в 
 пита: „Шта је опет?“</p> <p>„Молим, да ме одведете истражном судији и то одмах“, вели Боривоје 
ка некако збуњено.{S} Каже: „Мислим, да ме је умудрио Бог...“</p> <p>„Ето ти га на“, вели он и  
а мало после. „Почиње речма: „<hi>О, да ме хоће пољубити пољупцем уста својих</hi>. <pb n="218" 
светом у вашој скупштини плакати, па да ме одмах убију...{S} Бог зна, плакала сам доста у мом в 
тити новац, нити доћи пијан кући, па да ме после пребијаш“.{S} С таком се може проћи, па и веко 
 она. „Само би ми још то требало, па да ме разгласе, да сам Назаренка.“</p> <p>Он оде од ње и н 
а ће и он ударити мене?{S} Хоћеш Бог да ме убије, је ли?“</p> <p>Лазар је ћутао и сад је то њег 
и твоје!“ А коњи онда скачу, да хоће да ме избаце из шарага.{S} Па кад онда прођемо поред н..ск 
је више нисам могао умирити.{S} Поче да ме куне, што сам је уграбио, и кад би вече, побеже.{S}  
 је страх, да још више не сагрешим и да ме још у горе време и још неприправнијег суд не нађе... 
гле сад“, каже она, „баш си ти момак да ме уграбиш; иш не праши!“ „А к’о за што мислиш, да ја н 
е ме.{S} Ја сам слегао раменима, као да ме се то врло слабо тиче. „Ако се друштво распадне, онд 
оцније“.{S} Хајд, што ће неко од њих да ме млатне, нек му је Богом просто, заслужио сам...{S} А 
ти момак, кад не знаш ни то, а хоћеш да ме уграбиш.“ Ту смо се растали и нисмо се дуго састајал 
</p> <p>„Јао, гле сад!“ вели Јулка. „Да ме Бог сачува да будем кума код вас Назарена.{S} Пре тр 
ад ми чује корак, устаје и излази преда ме.{S} О, Боривоје, пријатељу! (и сад Тома горко уздахн 
вриску“.</p> <p>„Ја нисам чуо, Бог нека ме убије, ако слажем и једне речи“.</p> <p>„Дед, само д 
јна мисао: „Она сад мисли на мене, чека ме.“ И он оде...</p> <p>Дође према риту и учини му се у 
ском дворишту, а пре неки дан потражила ме је у кући.{S} Да богме, опет због Гигине женидбе.{S} 
то, апи је већ доцкан.</p> <p>„Погазила ме је“, каже Боривоје. „Изневерила ме је — с другим.“</ 
зила ме је“, каже Боривоје. „Изневерила ме је — с другим.“</p> <p>Тако је отприлике било, као д 
дио се, да свакоме кажем истину — па ма ме постило оно, што ме у таком случају мора постићи, т. 
ти с овог пута“, мишљаше у себи, „па ма ме моја крв свега расула...“</p> <pb n="167" /> <p>Неко 
за које од добрих дела бацате камење на ме</hi>.»<ref target="#SRP18966_N3" /></p> <p>Светозар  
 пут, жена мора чекати и ослушкивати на ме, ма три дана.{S} Она мора чути још из даљине звекет  
кад сам се спремао на теревенку.{S} Она ме је пажљиво посматрала и ја сам то опазио.{S} На једа 
 лакше продрети с вашим предлогом.“ Она ме је зачуђено гледала. „А ако после тога прснемо и рас 
 и иначе приличили једно с другим?“ Она ме само гурну, па тек доцније каже: „Иди к врагу“.{S} Т 
добро, сешо.{S} Умрла тетка Босиљка, па ме послали по тебе“.</p> <p>Миливоје је испоручио ову н 
{S} Али шта ћемо, ако оде жандарима, па ме прокаже.{S} Зар опет да ми ломе кости и затворе ме?{ 
 и кажем Ивану: „Иди купи ми дувана, па ме причекај ту, сад ћу ја доћи“.</p> <p>„То је било оно 
.{S} За најмању ствар трзао сам нож, па ме истерали“.</p> <pb n="50" /> <p>„Па хоћеш ли, да те  
и ме крв.{S} За тим ме унели у собу, па ме онако крвава испитују.{S} Кажу ми: „Или ћеш казати и 
до њене куће. „Шта ћеш ти ту сад?“ пита ме. „Хоћу да се разговарам с тобом“. „Је л’ важно?“ каж 
 „И ти ћеш Светозара да напустиш?“ пита ме она љутито. „Зар је то лепо?{S} Заједно сте почели и 
ар будан, приђе му ближе: „Знаш ли, шта ме највише мучи?“ пита га. „Кад <pb n="55" /> одем кући 
 у крчми, да сам му украо ждребе (а Бог ме убио, ако сам га и видео), онда сам му с јесени упал 
 Господе, какав ће ме ужас обузети, кад ме почнеш судити пред лицем ангела, архангела и свега с 
вота, али не иде.{S} Стари другови лепе ме се као чичак... запијемо се негде, и онда: хајд...{S 
{S} Зар опет да ми ломе кости и затворе ме?{S} Сви би ми, рекао бих, још које како опростили, а 
аћо моја, али ми прво обећајте, да ћете ме послушати“.</p> <p>„Не може то бити“, вели неко од њ 
 лагала на суду; затворите ме и казните ме“, но судија је завирио у акта, па је отерао.{S} Каже 
му: „Онда сам лагала на суду; затворите ме и казните ме“, но судија је завирио у акта, па је от 
лавом. „Пријатељ-Мирко,“ каже, „утешите ме...{S} За што га не жените?“</p> <p>У Мирка су упрти  
и децу и да каже конзисторији: „Кидајте ме, растављајте ме, нећу да живим с лудим човеком.{S} Д 
 конзисторији: „Кидајте ме, растављајте ме, нећу да живим с лудим човеком.{S} Да је тако учинил 
ем „цјелованију“: „Придите ви, који сте ме волели... и тако даље“ Целивају...{S} Целива породиц 
 да дознам ваш суд“.</p> <p>„Кушали сте ме?“ пита Јованка.</p> <p>„Не са свим, по мало.{S} А по 
 госпођа. „Светозар ми је обећао, да ће ме данас овде упознати с вама, али видим, да није потре 
грешника“ : „Ја знам, Господе, какав ће ме страх обузети, кад ми почнеш судити пред лицем анђел 
ње речима:{S} Ја знам Господе, какав ће ме ужас обузети, кад ме почнеш судити пред лицем ангела 
којој је лежао Боривоје.</p> <p>„Сад ће ме убити“, мислио је он у себи; срце му уздрхта још јач 
 тражити бољих и поштенијих људи; ти ће ме избегавати као кугу, а ако се помешам у моје старо д 
же: „Ако ја не окренем други крај, хоће ме Криста за месец-два дана вијати око куће.“</p> <p>„Т 
о своме ћефу, а даље како било; не тиче ме се...“</p> <p>Здравковић је отишао љут и без потписа 
 прснемо и распадне се друштво?“ питаше ме.{S} Ја сам слегао раменима, као да ме се то врло сла 
?{S} Сложно, јуначки, па у кола.“ Узеше ме и трећи пут, подигоше, замахнуше са мном и — пребаци 
дигоше, замахнуше са мном и — пребацише ме преко кола.{S} Пао сам и по трећи пут на земљу, глав 
 писати?“ пита га Лазар.</p> <p>„Кад би ме томе научио, учинио би са мном оно исто, што је Хрис 
> <p>„Зар се ви не би бранили?{S} Не би ме ударили том мотиком?“</p> <p>„Не бих; Христос је зап 
овела бих те у кућу матере своје, ти би ме учио, а ја бих те појила вином мирисавим, соком од ш 
болестан, врло болестан сине, болело би ме и онда, али опет не тако, као сад“.</p> <p>„Па шта д 
ћи с тобом оче, него те и ја молим, уби ме, нека ти је просто.“</p> <p>Свакога прође језа, само 
 вапије: „Мајко, слатка моја мајко, уби ме, али не плачи више! “</p> <p>Већ је почело да се раз 
, не остављај ме, не срамоти ме, не уби ме.“</p> <p>„Бабо, не разумем те.{S} Баш оно, што те је 
помен од моје матере да имам уза се, ви ме већ осуђујете на смрт, не ваљам ништа, нисам вредна  
кву“.</p> <p>Лазар се одговара. „Остави ме, бабо, молим те.“</p> <p>„Али молим и ја тебе; молим 
ше на жену, чим му се приближи: „Остави ме, мани ме; не иди ближе, можемо ми и из даље разговар 
реварио.{S} На скоро ми приђе и поглади ме по челу. „Али ваљда ниси толико болестан“, каже, „да 
евојка каже: „Удри бабо, удри, не штеди ме, то је за мој грех.{S} Кад неће суд, казни ме бар ти 
мали завежљај.</p> <p>„Хвала вами, који ме се сећате, али не могу примити,“ бранио се Боривоје. 
вамо, па су јавили оном господину, који ме је примио, да сам путем искакао из кола, те се угрув 
 и поштена, но се само пита:{S} Неће ли ме закон казнити, па ако неће, онда напред, па ма десет 
скоро, што но кажу, Богу на истину, али ме није жао живота.{S} Нека је просто и оним нељудма, к 
ком.{S} На послетку сам омекшао.{S} Али ме је и љубила и молила и улагивала се као мачка, док н 
та на земљи, да бих се поправио?{S} Али ме је страх, да још више не сагрешим и да ме још у горе 
ли, да кажем и оно, што није.{S} Везали ме за пећ и ложили, док се није усијала.{S} Ако онда ни 
на земљу, глава ми удари о точак и обли ме крв.{S} За тим ме унели у собу, па ме онако крвава и 
 да лажем и једва ме махнуше.{S} Донели ме крвавог и модрог овамо, па су јавили оном господину, 
ојка не каже одлучно: „Хоћу, дођи, узми ме, метни ме на кола невенчану и однеси ме у мрак“.{S}  
у, чим му се приближи: „Остави ме, мани ме; не иди ближе, можемо ми и из даље разговарати.“</p> 
 Зар смо ми жене погане?!“</p> <p>„Мани ме“, молио се он.</p> <p>Но она га није манула, него је 
 је за мој грех.{S} Кад неће суд, казни ме бар ти“.</p> <p>Та трпљивост пробудила је сажаљење н 
же одлучно: „Хоћу, дођи, узми ме, метни ме на кола невенчану и однеси ме у мрак“.{S} И која ће  
осећала.{S} Та, лакше би ми било, да си ме коцем ударио по ребрима, но што ме овако изломи.{S}  
, као да је још и сад оно време, кад си ме ноћу пропуштала кроз прозор.“ Маца као да поклекну м 
ива.{S} Док ниси био Назарен, па кад си ме тукао, као што и остали поштени људи туку своје жене 
 време, народ ће поћи за њима.{S} Ти си ме брате питао, ко ће да почне?..{S} Ја мислим да почне 
истерујеш ђавола из мене.{S} Та, ево си ме изломио, да сам једва жива.{S} Док ниси био Назарен, 
ме, метни ме на кола невенчану и однеси ме у мрак“.{S} И која ће девојка рећи то?{S} Она у смеј 
екако достојанствено.</p> <p>„Шта, ниси ме тукао?{S} Не бијеш ме батином, то је истина, али ми  
 и Фарисеји, бајаги грех вам је слушати ме, а није грех убијати жене?“</p> <p>Лазар је узео Ста 
и надо моја, не остављај ме, не срамоти ме, не уби ме.“</p> <p>„Бабо, не разумем те.{S} Баш оно 
очаја се молила: „Боже мој, Боже, научи ме, како ћу овом детету да изменим крв!...“</p> <p>Бори 
 више но и један у селу...{S} Поткрадај ме колико ти је воља, не браним.{S} Ево ти кључева, па  
леме моје куће и надо моја, не остављај ме, не срамоти ме, не уби ме.“</p> <p>„Бабо, не разумем 
и вришти: „Молим те као Бога, не ударај ме!“</p> <p>Кад се он утиша, онда се она умиљава као гр 
моли се уздрхталим гласом, „Боже, немој ме оставити, јер ако ме оставиш, продаћу те онако исто, 
тави нано још мало да причекам“.{S} Док ме јуче у зло доба неко не обавести.{S} Каже: „Не може  
 удари о точак и обли ме крв.{S} За тим ме унели у собу, па ме онако крвава испитују.{S} Кажу м 
је рука његова мени под грлом, а десном ме грли.{S} Заклињем вас кћери јерусалимске, не будите  
 каже она, „да се оканеш луда посла, он ме не би дао за тебе.“ „Али кад би ти хтела, ја не би п 
ела.{S} Није доста рећи: „Кајем се, жао ме је“, него мораш и делом показати твоје кајање“.</p>  
рате до зоре?{S} Право да ти кажем, жао ме је, ако си тако мислила.“</p> <p>И кад би вече, госп 
, да ми не говорите о том.“</p> <p>„Жао ме је вас“, каже он. „Не могу, а да вам не говорим.“</p 
рио, да се мане — не би послушала, него ме је она сама шиљала учитељу Јовићу, да не износи пред 
о св. писму, на послетку нађе: „Умудрио ме је дух свети“, рече у себи.</p> <p>У недељу, која је 
очити и отворити капију.{S} Наопако ако ме нису осетили и ја морадох чекати.{S} Кажем ја Варвар 
асом, „Боже, немој ме оставити, јер ако ме оставиш, продаћу те онако исто, као што те је продао 
ним часовима бавио књижевношћу.{S} Нико ме није питао шта пишем, као и остале што нису питали,  
 То би било врло зло — а пријатељ Мирко ме је поучио, да и није тако.{S} Сахат је онде за то по 
слика и ништа више, али мила слика, што ме сећа на ону, која ми беше веран друг и на дете, које 
Меланија је у овом тренутку весела, што ме је придобила и отишла је Протићки, да и њу придобије 
ј, да могу да ишчупам из груди оно, што ме мучи, па да бацим у јендек.{S} Грешна сам ја, врло с 
ажем истину — па ма ме постило оно, што ме у таком случају мора постићи, т. ј. да потпуно не за 
а си ме коцем ударио по ребрима, но што ме овако изломи.{S} Бог ти судио, орјатине и поганиче!“ 
 Криста, до неба се чује и пита: „Зашто ме груваш, кад ти нисам скривила?“</p> <p>„Шта велиш, н 
а узела двојица, да ме дигну.{S} Двапут ме дизали, и двапут упустили на камен.{S} Угрувао сам с 
 пријатељи Назарени светују ме и помажу ме, дају ми посла и заслуге, али ми жена не да живети.. 
да сви пиље у мене, шушкају и оговарају ме.{S} Нека их бабо, бар ће се мирније молити Богу.“</p 
по и красно; пријатељи Назарени светују ме и помажу ме, дају ми посла и заслуге, али ми жена не 
три године.{S} За те три године увек су ме учили, како ћу да убијем; увек ја да убијем другог,  
?“</p> <p>„И то није истина.{S} Него су ме три дана мучили, да кажем и оно, што није.{S} Везали 
шних ствари, а свршује се:</p> <p>Страх ме је савладао!{S} Пшенични клас на њиви мојој већ је с 
/p> <p>„Шта, ниси ме тукао?{S} Не бијеш ме батином, то је истина, али ми клекнеш на груди и гње 
е вртио главом. „Не могу бабо.{S} Шаљеш ме и опет онамо, где сам већ био и одакле сам изишао уп 
стина, али ми клекнеш на груди и гњечиш ме, да хоће душа да ми испадне.{S} Бајаги то није бој,  
и у назаренску скупштину буџом, да дели мегдане.{S} Како ће се свршити то?{S} Но опет за то ник 
х капље сат, невесто, под језиком ти је мед и млеко, и мирис је хаљина твојих као мирис ливанск 
 улепшава болест.{S} Кад се лечи, боли, медицине су горке, али друкче не може бити.{S} И он се  
ентија у постељу, хранио га што но реч: медом и шећером, а запиткивао га је дан ноћ о томе:{S}  
 Подиже главу и виде, где полускривена, међу лишћем, стоји Јулка.</p> <p>„Боривоје, Боривоје“,  
у пијаницама мора човек да је пијаница, међу карташима карташ, међу кужнима кужан.{S} Ми сви ви 
S} Њено је место до душе у првој клупи, међу другим госпођама, али час по час устаје, нуди свом 
крај стола, до Лазара, Мирка и осталих, међу „пророцима“.{S} Нису допустили друкчије, но је мор 
 да је пијаница, међу карташима карташ, међу кужнима кужан.{S} Ми сви видимо зло, али нико неће 
је слаба.“ Очувао јој је светао спомен: међу — вернима.</p> <p>Милева пак није преживела прексу 
виш, понесе те и одвуче у старо зло.{S} Међу пијаницама мора човек да је пијаница, међу карташи 
ма, ту Лазар, ту још три друга брата, а међу њима и Боривоје.{S} Боривоје сео у крај и гледа пр 
просто и на њој нема накита, те изгледа међу оним осталим госпођама као каква Назаренка.{S} У р 
а срце своје.{S} Истина, кад си ступила међу верне, није нико тражио од тебе, да бациш оно одел 
 се парничења и тужби.{S} Кад има спора међу члановима, онда се састави суд од старијих људи и  
 „Врло је срамно за вас, да имате тужбе међу собом.{S} За што радије не претрпите штете.{S} За  
да се само онда свечано облачи, кад иде међу господу на бал.</p> <p>Док јој муж предаје, она му 
I. стих 19. „Јер треба и јереси да буде међу вама, да се покаже, који су поштени међу вама.“</p 
ма није допало, те га нападоше.{S} Дође међу њима до расцепа и кошкања речма, па онда пренеше с 
 „Добро је, добро је“, каже, „што стиже међу нас, баш је на време.{S} Јер треба да ти кажем, а  
ривоју његову децу.{S} Биће дакле свезе међу њима, а и подвоз му неће бити бадава.</p> <p>И Пет 
} Жене су криве свему овом злу, које је међу нама.{S} Право нас је учио апостол Павле: „Жену не 
итаху, исправи се и рече им:{S} Који је међу вама без греха, нека најпре баци камен на њу.{S} П 
грабиш, а?“</p> <p>„Не из тога, било је међу нами и више.{S} Оног дана нисмо говорили даље, али 
> <p>„Шта нам вреди већина, ако нестане међу нама споразума.“</p> <p>„И ја то мислим“, вели док 
 смо ми сложни у томе, да што пре седне међу нас.{S} Једино је, да га што пре крстимо, па онда  
 Човека једног у тисући нађох, али жене међу свима не нађох...“</p> <p>Кад Боривоје изусти ове  
ли или не цвета назаренско апостоловање међу оним зидинама?{S} Али су Назарени осетили, да у Бо 
есме“.</p> <p>„У тој песми приповеда се међу осталим и то, да је Одисеј залутао са својом четом 
ска кућа, каква треба да је, но која се међу хиљадом осталих изгубила:{S} Није упадала у очи, к 
 рече. „Пођосмо у војну на друге, па се међу собом побисмо.{S} Шта ће рећи народ?{S} И онако на 
први.{S} То се бар види по томе, што се међу њима множе зађевице, а не смеш да их опоменеш, јер 
а Ненини, браћа рођена, парничила су се међу собом око неке оставине стричеве.{S} И макар да па 
азарени су знали.{S} Као ватра просу се међу њих вест о ономе, што је јуче утаначено у школи.{S 
лазе у св. писмо, све се то више истиче међу Назаренима Боривоје.{S} Ако је разглашен међу свој 
ругови се одричу свега, јер се измешаше међу собом.</p> <p>Па шта је било?{S} Још одмах после о 
ршавају, па да се разилазе, кад упадоше међу њих Срдан и Гаја.{S} У рукама им батине, у очима н 
их људи, а држе се старе вере.{S} Има и међу њима, морам рећи, доста паметних.{S} Многа каже св 
оринта.“</p> <p>„Толико се ваљда може и међу нама покупити“.{S} И Мирко извади 40 новчића и мет 
(фртаља) земље и даде Лазару. „Ако је и међу Назаренима“ каже, „нећу да је ни тамо најгори.</p> 
уде, да и ваш број нарасте у милијуне и међу вами ће устати многи и многи да цепају и поцепаће  
 су се нашла, нашла над гробом очевим и међу оним сузама бола, помешаше се и сузе — радости...{ 
 целој кући оста сам Ђока православан и међу снајама једна једина — Јелена:{S} Сви остали „пове 
Лазар, Мирко и Тома су најглавнији људи међу вернима онога места, они су главе одбора, који вод 
е се лако исписати све оно, што су људи међу собом шушкали, а није ни потребно.{S} Дај, да чује 
 кажемо:{S} Ја, а никог нема да пресуди међу нами.{S} Па кад тако стоји ствар, зар ти доиста ми 
ћао као домаћин, па ма да беше најмлађи међу свештеницима, ипак узе реч.{S} Каже: „Било је негд 
, тај најдаровитији и најинтелигентнији међу апостолима, добро је видео, куда ће то одвести, ак 
е говорио о оном братству, које постоји међу Назаренима, о узајмном испомагању њиховом, о добри 
 xml:id="SRP18966_C11"> <head>Први дани међу Назаренима.</head> <p>Дође дан, да се Боривоје осл 
еђу вама, да се покаже, који су поштени међу вама.“</p> <p>Врло лепа реч, али врло слаба утеха. 
ита, „мислиш ли ти, да ја могу издржати међу Назаренима?“</p> <p>„А као за што не би могао?“</p 
а их ја истерам, па ћу тога часа остати међу вама...“</p> <p>Но баш у тај мах, кад је Тома ово  
ли опет на глас: „Ја морам од сад сести међу пријатеље у скупштини, ја нисам вредан да седим ме 
</p> <p>Брат Мирко је као неки изузетак међу Назаренима.{S} Он је од памтивека био миран, ваљан 
 људи неговаће просвету и чистити кукољ међу собом“.</p> <p>„Кад сваки члан друштва схвати свој 
е у скупштини, ја нисам вредан да седим међу браћом.{S} Треба по ново старешинама да се исповед 
оред свег тога, није био особито омиљен међу вернима.{S} У осталом ми ћемо га још боље познати  
азаренима Боривоје.{S} Ако је разглашен међу својима, да зна цело св. писмо на памет од почетка 
да га нападнемо.</p> <p>Боривоје је био међу Назаренима јунак оног дана.{S} Кад су се разлазили 
ого му јаче стискоше руку, но што је то међу Назаренима обичај.</p> <p>Професор Здравковић опет 
глава.</p> <p>Него кад би владика бануо међу нас из ненада, ушао у цркву и поучио нас; сео у по 
иче.{S} Ти ћеш судити и пресудити данас међу нами.“</p> <p>Глас, којим је Светозар ово казао, б 
иде у скупштину, он је затвори у кочину међу свиње, бије је, али не помаже.{S} Девојка каже: „У 
љу, а колико их је неваљалих, а први су међу вама?!{S} У божје име немате права судити.{S} И ак 
а длаку“.</p> <p>„Мораш.{S} Док одлазиш међу њих као гост, као пријатељ, не мораш, али чим ступ 
м и то је за цело знак напретка.</p> <p>Међу првима је дошао Лазар, Тома и Мирко.{S} Чим уђе ко 
 века, имала су своје последице.</p> <p>Међу сеоским девојкама опажало се, да се губи шаренило. 
 још црње, мање и ситније но до сад.{S} Међутим није се нико окретао на то, што се Боривоје нам 
 мудровања и памти <pb n="28" /> их.{S} Међутим пролази време, а док је он светио, жена му је и 
.{S} За мало, па се лелек утиша.</p> <p>Међутим се окренуо Боривоје ономе, који му је био најбл 
{S} Најмлађе дете чича-Срданово, његова мезимица Милева, тако се опет приљубила уз Лазара, да в 
оту пољубим у руку.“</p> <p>„Врло си ти мека с тим дераном,“ рече јој неко из друштва.</p> <p>„ 
 Влада волео је као комад хлеба, и то — мекана.{S} Он је бар тако говорио, и није лагао.{S} Узе 
ет; све нешто удешаваш, да ти онда буде мекано, апи пази, да се не превариш.{S} Оданде још нико 
уге собе почео је Светозар да поје оним меким, пола још дечјим гласом: „Рождество твоје...“</p> 
здраво, девере!“ вели Лазару и пружи му меку руку, која није била увијена у рукавицу као у оних 
 ове наше културе?{S} Разврат, болести, мекуштво, <pb n="133" /> муку, сиротињу.{S} Ја бих, да  
сваки покрет њен.{S} Они јастуци су већ мекши, примише многу сузу из ока Милевина, а не одадоше 
ене друге одустају од свог предлога.{S} Меланија је у овом тренутку весела, што ме је придобила 
 пред ручак изјавити учитељу Јовићу, да Меланија и њене друге одустају од свог предлога.{S} Мел 
мислила.“</p> <p>И кад би вече, госпођа Меланија би сломљена.{S} Њу је највише придобило то, шт 
дне, он уста, да се опрости.{S} Госпођа Меланија је киптила од радости. „Господине“, каже, „ако 
и у крупнијим питањима.“</p> <p>Госпођа Меланија је планула: „Дакле ви судите по ситницама о це 
м сви свештеници такви.“</p> <p>Госпођа Меланија ушла је дакле у вигов, али кад би по подне, те 
 <p>Светозар је гледао да убеди госпођу Меланију, јер је она могла да буде врло опасан противни 
идобити и другу половину, горду госпођу Меланију.</p> <p>„Брате мој драги“, вели лекар Светозар 
лекар јој рече са свим отворено: „3биља Меланка, како си ти замишљала ту ствар?{S} Ми мушки да  
у мелема против бола и туге, за што тај мелем одбијаш?{S} Пусти ојађеном срцу на вољу, не угушу 
 се мучиш, сестро?{S} Бог је дао човеку мелема против бола и туге, за што тај мелем одбијаш?{S} 
е.“</p> <p>Но Боривоје је слушао од оца Мелентија, како је ђаво кушао и Христа, те је сталан.{S 
воју све то беше мало.{S} Стрпао је оца Мелентија у постељу, хранио га што но реч: медом и шеће 
ко, старо и младо долазило, да види оца Мелентија, па дошао је и свештеник.{S} По најчешће је д 
p>Био је то калуђер из Свете Горе, отац Мелентије, родом Србин, који је обилазио наше крајеве и 
у разговор с оцем Мелентијем.{S} А отац Мелентије говори са заносом о Св. Гори, Јерусалиму и он 
, него и у калуђере.</p> <p>Кад је отац Мелентије показао Боривоју нову молитву, која је нађена 
ривојеве.</p> <p>Пет дана је лежао отац Мелентије у постељи, а после га Боривоје никојим начино 
/> али се за чудо дао у разговор с оцем Мелентијем.{S} А отац Мелентије говори са заносом о Св. 
 обдарио свету обитељ, целивао руку оцу Мелентију, па га још испратио са Симом пекаром чак до о 
е још сад таке разговоре?{S} Та има вре мена за то...“</p> <p>,Није одвише рано“, вели Светозар 
д учини што не треба, и ја ћу умрети... мене ће изнети на гробље, уз твога оца“.</p> <p>Од ото  
нек ми суди, ако сам ишао на силу...{S} Мене су изломили и ја ћу умрети.{S} Моја стара мајка вр 
што воли; она је од добре воље пошла за мене.“</p> <p>Боривоје је сад очекивао, да чује из анђе 
S} Била је бледа као мртвац. „Она је за мене доиста умрла“, помисли у себи.</p> <p>Није умрла.{ 
 зар је то идолопоклонство?{S} То је за мене слика и ништа више, али мила слика, што ме сећа на 
 ако се умерено чини.“</p> <p>„То је за мене нешто ново“, вели му Светозар.</p> <p>„Неки лекари 
 далеко од мене.{S} А крст је видите за мене и за сваког исто тако сећање.{S} Сећање на Христа  
/p> <p>„Ајак, није то, него је тешко за мене.{S} Пре би у моју главу утурио читава расточена ко 
 наша правила.{S} Велики је посао то за мене, који сам тек мало научио владати пером и мастилом 
еш ли, да умилостивиш Бога?“</p> <p>„За мене је све доцне“, зајечи Боривоје, „ја сам превршио м 
е нека потајна мисао: „Она сад мисли на мене, чека ме.“ И он оде...</p> <p>Дође према риту и уч 
} Дете моје, спавај ти мирно и немој на мене чекати.{S} Прошла су она несретна времена; али она 
се пречистио и да је свети дух сишао на мене.“</p> <p>„Код вас може читати еванђеље и бити попа 
бија.{S} Нека се не угледа у свачему на мене.“</p> <p>Но Светозар није попустио.{S} Каже: „Ми с 
побегла?“</p> <p>„Видим и ја, да је она мене с тим убила и знам, да ће и њу због тога убити Бог 
p>„Шта, шта ти можеш и смеш рећи против мене?!{S} Говори!“ вели поп-Јаша раздражено. „Мој је жи 
било те да Бог да, куд срљаш све испред мене?{S} Ти си тако рећи јуче постала просјакиња, а ја  
има својима, а срце њихово далеко је од мене.“ Лазар је говорио доста лепо, прегледно и неком ф 
.</p> <p>„Хм, ако је тако, онда ће и од мене бити неки Назарен.“ Но таман продужише Пазар и Бор 
илике говори ђаво, али не рече: „Иди од мене, сотоно!“ него се упустио да брани Наду Каже: „Ост 
 рода?!{S} Зајмодавац долази и тражи од мене дуг свој, јер је рок истекао, а ја немам чим да пл 
и, да то учини онај, који је слабији од мене?{S} Без примера нема ништа, то сви ми увек говорим 
уга, који је хтео да буде заслужнији од мене.{S} Затрпао сам га у рит, а селу казао, да су га в 
 нећу да вам лажем.{S} Ви сте искали од мене какав добар роман; ја сам вам донео тај; хтео сам  
ојна жена и моја кћи, која је далеко од мене.{S} Ја гледам у ту слику, лакше ми је души, кад је 
ете, које сам родио, а сад је далеко од мене.{S} А крст је видите за мене и за сваког исто тако 
ате, тамновао свога века, па је лепо од мене и то, ако се од сад поправим и не дирам у туђе“.</ 
.{S} Поручи брату, нека му је просто од мене, и нека и он мени опрости.{S} Мени треба мира, те  
, доста ми је свега, прими душу моју од мене“.{S} На ове последње речи осу се смеј.</p> <p>Брат 
авола?</p> <p>Сустиже га. „Шта бежиш од мене?“ пита.</p> <p>Он ћути.</p> <p>„Шта се ту цифраш к 
ахну), био сам веома рђав човек.{S} Код мене је био обичај, кад одем на вашар или ма где на пут 
тини, али до сутра пред вече остаће код мене.{S} Сутра ћемо се за дана и тако састати, па ће би 
и, ако мислиш с неба па у ребра као код мене.{S} Кад хоћеш да је ухватиш, њу мораш заплести у в 
S} Она их дочека запевајући: „Јао, леле мене, браћо и пријатељи слатки, шта ћу сад!“</p> <p>Том 
„Је ли баш врло зло?“</p> <p>„Јао, леле мене, не знам.{S} Свуда је надувен, па помодрио, позеле 
ко из друштва.</p> <p>„Јао шта ћу, леле мене, ја жена?{S} Знаш како је код нас:{S} Нека је мушк 
т-Томи на ручак.{S} Он га је позвао пре мене, а ја сам рачунао, да се по себи разуме, да је Бор 
игну мобу и испомогну човека.{S} Шта ће мене Назарени да уче, шта је моба, кад је тога у нас би 
лела ту икону, лепила је и чистила; без мене би давно пропала.“</p> <p>„Па њу ти је баш могао п 
о није бој, то само истерујеш ђавола из мене.{S} Та, ево си ме изломио, да сам једва жива.{S} Д 
е могу, а да вам не говорим.“</p> <p>„И мене је вас жао, Лазаре“, рече она чисто жалосно. „Па к 
 ћете и ви бити тамо.“</p> <p>„А зар ви мене држите за добра човека?“ пита је он нагло.</p> <p> 
увек ја да убијем другог, а никад други мене.{S} Па кад сам дошао кући и убио, дадоше ми дванае 
ниси кадар мене уграбити.“ „Хоћеш ли ти мене чекати овде само два минута?“ питам је. „Чекаћу те 
ну даље. „Шта да ми зарадиш?{S} Ниси ти мене хвала Богу убио, имам ја и данас више но и један у 
шта ћеш онда у Јерусалиму?{S} Слушај ти мене, како иду те ствари.{S} Још за мога детињства био  
како ја тебе ударам, па ће и он ударити мене?{S} Хоћеш Бог да ме убије, је ли?“</p> <p>Лазар је 
а не могу да одвратим од луда посла; он мене не воли.”</p> <p>И сад се побеси и она.{S} Не кука 
на мало после, „да не би било боље и по мене и по вас, кад би нам се милило играње?{S} Ја кажем 
 погледа, као да хтеде рећи:{S} И ти то мене питаш? „Бог ће те умудрити“, рече на послетку и из 
 ја сам ти већ казала, да ти ниси кадар мене уграбити.“ „Хоћеш ли ти мене чекати овде само два  
Хајде синко!“</p> <p>„Зар да сви пиље у мене, шушкају и оговарају ме.{S} Нека их бабо, бар ће с 
ста чврст за женидбу.“</p> <p>„Јао куку мене!“ вајка се баба Стака. „Та, ето видим људи и хроми 
орка. „То сте баш узели од Назарена.{S} Мени је учитељ Јовић (а учитељ Јовић је био коловођа пу 
о од мене, и нека и он мени опрости.{S} Мени треба мира, те и од моје стране нека је свакоме ми 
ечи Боривоје, „ја сам превршио меру.{S} Мени нема лека“.</p> <p>„Онај свети лек, који је пропис 
соком од шипака.{S} Лева је рука његова мени под грлом, а десном ме грли.{S} Заклињем вас кћери 
е сам до сад покрао?...{S} Видим ја, да мени нема лека; не одем <pb n="54" /> ли у Назарене, би 
„Разумем те“, каже, „то је била придика мени, кратка, апи језгровита.{S} Имаш право Јованка.{S} 
 играш као вила“, а она је после казала мени: „И ти играш као вилан“.</p> <p>„И ти си из тог пр 
цо, пазите шта радите, узмите пример на мени, опаметите се раније, немојте чекати, да вам дође  
родавати вама.“</p> <p>„А као за што не мени?“ љути се деда Јова. „Ваљда што нисам Назарен?{S}  
оривоја преда се.</p> <p>„Не приличи се мени као свештенику“, рече, „да одвраћам некога од гроб 
 „Истерајте жене из скупштине или дајте мени, да их ја истерам, па ћу тога часа остати међу вам 
ра је била мојим старима, па је добра и мени“.{S} Ђока љуби снају; да може скинуо би јој и месе 
боље по вечери но то.{S} Баш донесите и мени прегрш-две.“</p> <p>И кад донеше и њему прегрш-две 
у себи, „тај<pb n="80" /> сотона хоће и мени да се улаже и да ми се увуче у душу, но одлази сот 
 док сотона не изиђе из њега.{S} Ајај и мени и њему кукавку!{S} Волијем, да нисам ни истерала с 
ј земљи тешко и вели: „Не исплатисте ви мени мог сина с читавим назаренским благом“.</p> <pb n= 
и момци ону песму:</p> <quote> <l>„Кажи мени голубице бела,</l> <l>Колико си имала швалера?</l> 
је канда погодба за земљу?{S} Хоћете ли мени дати ваша два ланца у закуп.</p> <p>„Нећу“, каже о 
/> <p>„Господин-докторе, опростите, али мени се чини, ви не избацујете коштица?“ вели му крчмар 
е, ти моја мушкацона, ти мој бермет, ти мени сва сласт овог света“.{S} Она се мало умири и руча 
се ту назарениш, шмокљане?{S} Говори ти мени српски.{S} Убио си је за то, што те је погазила, и 
, да јој обгрли колена и да каже: „Авај мени, та ја сам најцрњи грешник.“</p> <p>Не дође дотле. 
ророк Исаија: „Ови људи приближују се к мени само устима својима, а срце њихово далеко је од ме 
ахом.{S} Најбоље јој је, да се склони к мени, за време.{S} А после, знате, да треба сад о новој 
 богме да је тако казао.{S} Ади нека он мени само оздрави, раница моја, ни голубови неће тако ж 
Ох, та неговаћу ија њега и оздравиће он мени, премили друг мој...“</p> <p>Мирко се ухватио за г 
 нека му је просто од мене, и нека и он мени опрости.{S} Мени треба мира, те и од моје стране н 
га, кога сам ја убила, ви сте слушали о мени само зло и срамоту.“</p> <p>И Боривоје се кренуо.{ 
ам заслужио, да се браћа тако старају о мени?“</p> <p>„Апостол Павле је казао: „Носите бреме је 
 Јерусалим.{S} За то ти ја кажем, а ако мени не верујеш, можеш питати и патријара, ни он ти нећ 
, али шта ћу.{S} Брату је потребније но мени.“</p> <p>„Све то може бити, ади ниси ни ти свој го 
горама мирисним</hi>...“ Али опет за то мени се најбоље допадају ова два места.“ И приђе му са  
 то је Павлу потребно на хлебац.{S} Што мени не шкоди, њега убија.{S} Нека се не угледа у сваче 
м као мало уморен, али је велика воља у мени, да проговорим још коју реч с нашим пријатељем, ко 
 у своје село. „Боже, каква је то крв у мени?“ пита и по десет пута.{S} Стигне кући, отвори ком 
 али ја осећам, да се нешто прекинуло у мени и да никад више нећу бити човек...“</p> <pb n="64" 
бегла је, ту жалости нема,</l> <l>Ја ћу мени довести из Срема,</l> <l>Ситна, мала, носи се к’о  
 реда у кући и умири Ђоку.{S} Каже му: „Мени је син, син, од утробе је моје, па ма се крстио ру 
“, пита је, „за што и ти „не повериш?“ „Мени је бабо“, каже она, „добра моја вера.{S} Добра је  
ситост постајала је све ређа, али се не мења, јер кад се побеси, он је онај исти, који је био и 
<p>Прође неколико месеци, а Лазар се не мења.{S} Њему је постало све равно до Косова, равне су  
е бити човеком, јер ако му се тело и не мења, душа му се претвара у животињску...{S} У свима ти 
озар.</p> <p>„Неки лекари у новије доба мењају мишљење о дувану.{S} Дуван после јела помаже вар 
ногих страна чуло се: „живео!“ Прота је мењао боју, свештеници се нашли у неприлици.{S} Борба п 
му даје српска пословица, која каже:{S} Мера му стреја, рок му Ђурђев дан.</p> <p>Боривоје је у 
мо...{S} Хо мај, та казао сам, да ми не мерите на драмове, него дајте, донесите.“</p> <p>Доктор 
 те каже: „Нисам дошао у апотеку, да ми мерите на драмове, него дајте, донесите.“</p> <p>Донесо 
о је Голгота, нити се наш патријар може мерити с јерусалимским.{S} У Карловце иде свет, да купи 
назаренске старешине почеше за њега већ меркати девојку, (јер не може сам у оноликој кући) — ка 
ју никако.“</p> <p>Госпође су хукале, а мерник Миловић се намршти. „Шта хучете?“ каже. „Бајаги  
ече она прва.</p> <p>„Не, госпођо, није мерник крив, но жена“.</p> <p>„Која жена?“</p> <p>„Ма к 
идите, каква је ствар.{S} Зидају кућу и мерник је направио добар план.{S} Али јест!{S} У његову 
 Лазаревца.{S} Један је професор, други мерник, трећи адвокат..</p> <p>Стари свештеник не може  
је жена крива, но зидар или управо рећи мерник“, рече она прва.</p> <p>„Не, госпођо, није мерни 
 је повео собом још своја два друга, ту мерник Миловић, ту доктор, све варошани, ту натарош и к 
д...“</p> <p>Стадоше се нуткати.</p> <p>Мерник Миловић пресуди. „Од старина“, каже, „јесте, да  
 господине, нисте ништа говорили?“ пита мерника Мимовића нека од госпођа.</p> <p>„Он би говорио 
цне“, зајечи Боривоје, „ја сам превршио меру.{S} Мени нема лека“.</p> <p>„Онај свети лек, који  
ати.{S} А лако је вуку одрећи се овчија меса, кад нема зуба.{S} Ја сам као оне назаренске бабе, 
е окренем други крај, хоће ме Криста за месец-два дана вијати око куће.“</p> <p>„Та ваљда неће, 
се жени с ћерком Јелачићевом и да ће за месец дана бити и ожењен и посвећен.</p> <p>До тога доб 
а човека словима.{S} Боривоје је већ за месец дана читао и писао као ђак из четвртог разреда ос 
ра бити бранилац, а код тебе се не тиче месец два дана, него ту игра глава.{S} Ти ниси убио сам 
ока љуби снају; да може скинуо би јој и месец с неба, али баш та снаја му умре.{S} И тада се де 
релетали висином и врло често заклањали месец.</p> <p>Боривоје је терао коње, уз њега је седела 
ака добије згодну снају, тешко ће проћи месец-два дана, а да и она не повери.{S} Сви ви знате,  
> <p>Код Лазара је помогао наведени лек месец дана, па онда је испрва ишло по старом, а за тим  
p> <p>Но бар да је то било све.{S} Него месец-два дана доцније, кад оде послом у варош, укорео  
 она свечана песма вукла га је, као оно месец месечара.{S} Од једном се нађе за столом, у кругу 
ш трећи дан, <pb n="19" /> а оно трећег месеца после женидбе свога јединца заклопи очи за навек 
ака, који јурише висином, није заклањао месеца.{S} И видеше јасно, где се коњи боре с таласима  
, видећемо и то.“</p> <p>Прође неколико месеци, а Лазар се не мења.{S} Њему је постало све равн 
ли сви редом, кад се већ после неколико месеци Рахила смири и пречисти; сотона је више не искуш 
лавни бирташ?{S} Па кад га пре неколико месеци порезивали, а он пред целом порезном комисијом в 
о ће затећи и њу; она му је кроз толико месеци шиљала понуде; она је толико трпила због назарен 
ни“, и кад му изиђе суд, да одседи шест месеци затвора, Назарени га испратише као свог најврсни 
шћеш.“</p> <p>Прошло је тако пуних шест месеци.{S} Онда се Симина Јулка поче и опет смејати по  
вара, но говори он, а говори, као да се месецима спремао на одговор.{S} Каже: „Од кад је повери 
>Назаренству</hi>.{S} И баш у последњим месецима дође ми воља, да обрадим то питање и то воља,  
вечана песма вукла га је, као оно месец месечара.{S} Од једном се нађе за столом, у кругу пород 
S} Мора!{S} Као што снага месечева вуче месечаре, тако вуче та девојка њега.{S} Његове мисли ни 
Он ће Милеви.{S} Мора!{S} Као што снага месечева вуче месечаре, тако вуче та девојка њега.{S} Њ 
ољу месечина.{S} Њојзи се учини, као да месечеви зраци лагано, постепено, један по један, проди 
> <p>У комори је мрачно, али је на пољу месечина.{S} Њојзи се учини, као да месечеви зраци лага 
јер пред њим иде глас велики — као пред Месијом.</p> <p>Сутра у јутру оде Боривоје у општину, г 
ари, но на слободи.{S} Чекали су га као Месију, сад видеше, да се у њему преварише.{S} Мирко је 
ају и договарају се.</p> <p>Прошле тако месојеђе и дође ускршњи пост.{S} Тада постаде оно, што  
 како ће да тумачи разна <pb n="228" /> места у св. писму?{S} То је много за њега и у томе би г 
 за то мени се најбоље допадају ова два места.“ И приђе му са свим близу, тако, да он већ осећа 
 су најглавнији људи међу вернима онога места, они су главе одбора, који воде бригу о најважниј 
Дошли просјаци сеоски, те се отимају за места.{S} Ово је први пут да одоше онамо.{S} Њихова су  
које је друкчије од вас и где вама нема места?{S} Не би ли боље било...“</p> <p>Она га прекиде. 
е је друкчије од вас и у коме вама нема места?“</p> <pb n="157" /> <p>Он се као расрђен окрете  
 и поганици“, Православни, па њима нема места.{S} Покупише се дакле, те одоше на њиву.</p> <p>Ђ 
 је на брзо сазнао из св. писма сва она места, која најбоље растуже, распале и прилепе се за ду 
не чу никада у скупштини, да чита ко та места или да говори о њима.{S} Та да и како ће.{S} И он 
риповетци или ће га прихватити сва наша места, сав народ наш.{S} Ко ће да загледа у будућност?! 
f target="#SRP18966_N5" /> Има и напред места нека, која су врло дивна!{S} Слушајте само. „Отел 
 Ту је прота, ту неколико свештеника из места и околине, ту су учитељи, ту трговци, ту ковач Ша 
а обавештава, да се Назаренство шири из места у место, захвата нова села, нове округе, нове кра 
 је дупком пуно; ко зна, хоће ли бити и места за све.{S} Ту је прота, ту неколико свештеника из 
у, које је дошло из поља.{S} Боривоје с места остави игру и највећом вољом пође да послуша мате 
 све тесто.“</p> <p>Боривоје подскочи с места. „3ар има“, пита, „људи, који тако живе?{S} Како  
Марта није имала својих оваца, али их с места купила и узела нов терет на своја плећа.{S} Нашла 
е први пут да одоше онамо.{S} Њихова су места недељом пред црквом, а после наопако би им било,  
у у назаренску скупштину и тамо на лицу места да здеру образину са лица назаренских апостола и  
p>Назарени радосно поустајаше са својих места, јер је и њима мило, што се опростише беде, па до 
очеше женске лагано да устају са својих места.{S} Тек кад оне изиђу, кренуће се мушки.</p> <p>С 
, кад Назарени из Боривојевца и околних места долазе у Лазаревац.</p> <p>Још нема 9 сати, (то ј 
ћи, да ћеш назаренску скупштину у већим местима познати по противном.</p> <p>Скупштина, у коју  
 неприродно, не може дуго постојати.{S} Место да војујете само против злих људи, ви се и ту пре 
ебацили, претерали сте, а то је зло.{S} Место да војујете против насиља, да га осуђујете, ви ст 
о, прах, дух је код Бога“, рече свекрва место сина. „Бог га је одазвао к себи и ми треба да се  
тријаршеској.{S} Него на место тога, на место <pb n="120" /> паметне разборите речи, озарује се 
зак; — иде да се преда жандарима.{S} На место Јерусалима, долази — робија.</p> </div> <div type 
 <p>Но за мало се окренула ствар.{S} На место зебње дошла је радозналост.{S} Какав је човек тај 
о том.</p> <p>Испало је друкчије:{S} На место расправе дошао је роман, који сам написао шест го 
амо очекиваше удар.{S} Но шта би?{S} На место удара осети дуг, врео пољубац и тај пољубац, који 
 право било одбацити иконе и крст, а на место њихово обесити сахат као знамење?“</p> <p>Лазар с 
о су попустили од стара живота.{S} А на место оне песме: „Три анђела жалило“, хориле су се по с 
о сам да вам донесем другу књигу, па на место ње дограбим ову.{S} И сам држим, да није било вре 
 паде реч са амвона: „Врату нож свој на место његово, јер сви, који се маше ножа, од ножа ће и  
рно чак ни у патријаршеској.{S} Него на место тога, на место <pb n="120" /> паметне разборите р 
 па одмамила и кћер тамо, одговорила је место ње. „Брат Мирко“, каже, „Милица захваљује на ваше 
 му је скоро увек за леђима.{S} Њено је место до душе у првој клупи, међу другим госпођама, али 
розора, који воде у скупштину.{S} То је место за оне жене, које доје децу, а не могу да их оста 
авковић пребледи, госпођа седе на своје место, а остали су грискали усне.{S} Мало за тим би кра 
празно.{S} Јер он кад се позове на које место, одмах наводи чије су речи, ко их је забележио, у 
<p>На послетку ће он први почети. „Које место читате у св. писму?“</p> <p>„Скоро да вам и не ка 
} Они остали су мирно остали код куће и место да су се опијали из чаше, они су се опијали са ње 
је мирна.{S} Без писка и речи трпи, али место ње вриште остале жене у један глас.{S} Мирко, Том 
 и „пријатељице“.{S} Око стола ће узети место „пророци“.{S} Пријатељи и пријатељице су као неки 
ду и јурне у свет?{S} Ко ће онда робити место њега?“</p> <p>„Неће ни бегати, не бој се.{S} Да ј 
а је, да би тај човек сваког часа умр’о место ње и то радо.{S} Али јој се показује и друга слик 
тарају Лазаревчани за другога на његово место.{S} Али јест, и Здравковићеви другови се одричу с 
еником?{S} Продајемо столове, продајемо место у цркви и још мало треба, па ћемо почети продават 
ешто на памет.{S} Има у св. писму једно место, неколико листи, које је она тако радо читала, зн 
 <p>Истина, долазили су други на Матино место, али боље да нису.{S} Ови нови беху много лакши,  
ва гајде, удеси рог, па кад дође на оно место: „чува, чува, чува“, рог као да ти говори: „Хајд, 
ва...“ То рече Лазар, метну прст на оно место еванђеља, где то пише и седе.</p> <p>Прота набра  
вић је био коловођа пушача) показао оно место у св. писму, на које се позивају Назарени, кад за 
пацов из куће, која хоће да се сруши, у место да будеш човек, па да подупиреш.“ И да си само чу 
и то одело и сувише чуваш и цениш.{S} У место да си то одело носила при послу, а за скупштину и 
Како сте ви задовољни?“ пита она њега у место да одговара.</p> <p>„Зар с Варваром?“ пита је он  
и надао, но томе!“ </p> <p>Баба Стака у место одговора приђе проти и целива га у руку.{S} То је 
тава, да се Назаренство шири из места у место, захвата нова села, нове округе, нове крајеве, а  
че“, говори му подсмешљиво.</p> <p>Он у место да стане, пожури; али ко је још утекао од ђавола? 
испрва опирала; каже: „На добром сам ја месту; заслужила сам ја то“, али кад јој је Лазар проту 
ред девојака.{S} Прснуше голубице, а на месту где су стојале, остаде — перје.{S} Јованка испуст 
и удари брава таком снагом, да га је на месту убио.{S} Само успаљена, побеснела крв, могла је д 
е он, „пријатељ-Панту.{S} Душа му је на месту, само нема баш дара за говор, нити има начина да  
е би тако узбуђен, да не мога остати на месту, но устаде и оде до прозора.{S} Милева га погледа 
одобравали и сви обрекли, да ће бити на месту.</p> <p>Дође и та недеља.{S} Свештеници су оног ј 
дан не дохвата.{S} Лазар стоји на своме месту као окамењен; Гига је блед, крши руке, а у лицу м 
. (Смеју се.) Пазите само, мало у којем месту, а да најпре жена не оде у Назарене.{S} Код нас ј 
„јесте, да је било свештенство на првом месту, али у данашњем поквареном свету прво долази лепа 
о и не уме и неће да седи мирно на свом месту, њему ускипи и већ је два-триред хтео да устане и 
е по редовима и зауставише се на једном месту.{S} Он поче да чита. „И ходаше Исус у цркви по тр 
е што иде у Дунаву, на каквом усамљеном месту и то ноћу, јер би на дану могли да им сметају рад 
 отргнути од њега речи, које су на оном месту пале, тај би познао оно, што до сад још нико није 
пет повери.{S} Он је био први Назарен у месту, иначе имућан газда.</p> <p>Код брат-Томе је друк 
:{S} Кад сам писао овај роман, увек сам метао руку на срце и трудио се, да свакоме кажем истину 
ро њих — закукали.{S} Кад смо већ узели метати руку на срце, свештенство треба да прими своју к 
пеж и имађаше ковчежић и носаше, што се меташе у њ</hi>... „Био је дакле благајник Христов и Хр 
ли тим путем, али их врло мало стиже до мете.{S} Ако мислите, да је доста изговорити народу две 
ази око њега на прстима и утишава сваки метеж.{S} Но Лазар није спавао, само се бојао да отвори 
{S} И овако је у овај пар доста вреве и метежа у селу, па да не заоштравамо:{S} Господ ће видет 
ово тешко дисање чује се јасно и у оном метежу и он се повуче у крај.{S} Гаја се у оном комешај 
звиждуће или гледа по улици.{S} Тек сад метне гвожђе на наковањ, почне промишљати, где ће удари 
ешто уздрхта у њему.{S} Дође му, да јој метне руку на чело и рекне јој: „Праштам <pb n="97" />  
у, близу, очима гледа му у очи, руку му метне на раме и пита гласом који потреса, до дна душе:  
пречасна господо“, вели, „али ако ћу да метнем руку на срце, онда ми поглед пада на вас и морам 
и, како је сад?{S} И ја господо хоћу да метнем руку на срце, па морам упрети очи у вас — (и он  
 не каже одлучно: „Хоћу, дођи, узми ме, метни ме на кола невенчану и однеси ме у мрак“.{S} И ко 
им вероисповестима.{S} Ви сте мали, али метни руку на срце, брате, и признај, према вашем малом 
за спасеније људства...“ То рече Лазар, метну прст на оно место еванђеља, где то пише и седе.</ 
купити“.{S} И Мирко извади 40 новчића и метну их на сто.</p> <p>И сад су прилагали и остали, ко 
 <p>За леђима му је стојала Јованка.{S} Метнула му руку на чело и пита: „О чему промишљаш, друж 
ао што никоме не шкоди ни то, ако би ја метнула на себе гривну, коју сам од моје покојне матере 
“</p> <p>Јулка се на ове речи умирила и метнула своје сукње и кошуље опет у долап.{S} Та, кад с 
жалостан</hi>.{S} И рече:{S} Где сте га метнули?{S} Рекоше му:{S} Господе, хајде да видиш.</p>  
аре другове, напунио му џепове новцима, метнуо му цигару у уста и послао га у крчму.{S} Та да!{ 
о да се прикупи.{S} Упр’о очи у Лазара, метнуо руку на срце и вели: „Бог нек ми суди, ако сам и 
ао онај камен; радило се с њиме ма шта, метнуо га овде а онде, све једно му је.</p> <p>Једва се 
м.</p> <p>Кад је пришао Светозар, он је метнуо обе руке сестри на чело, нагнуо се над њом и гле 
она јерусалимска икона, коју му је ујак метнуо у колевку, није остала без утиска.</p> <p>Кад је 
р ковач баш показао.{S} Каже: „Ако ћемо метнути руку на срце, мора нам поглед пасти на жене.{S} 
ајпре унесу у мало хладнију собу, но га метнуше право на банак, да се „што пре“ открави.{S} Но  
анише његови ученици лепо?{S} Зар му не метнуше камену плочу над гробом?{S} Зар матер божју не  
ар...{S} Носачи га познаше, застадоше и метнуше сандук доле.{S} Престаде песма, преста дисање;  
јима смо се учили; ви сте установљавали метод; ви сте нас васпитали; ви сте нам писали књиге; в 
 надао.{S} Он је мислио, да је достигао мету и ускликну у себи: „Хвала Богу, најтеже је прекуже 
 на зид.{S} Дигла се била бура, завитла мећава и сви се склонише у ходник.{S} Тада он изиђе у о 
лонише у ходник.{S} Тада он изиђе у ону мећаву, клече на сред авлије, подиже руке к небу и поче 
и оне речи из св. писма, да се свећа не меће под суд, да тамо светли, где је нико не види, но т 
ар дошао из школе преко светаца кући те меће из пушака.{S} У један мах дође Милева.</p> <p>„Не  
Но дође му у памет:{S} Ко је он, да јој меће руку на главу?{S} Ко је он, да прашта?{S} И почеше 
за дана и тако састати, па ће бити и он мећу нами“.</p> <p>„Онда је све у реду“, вели Мирко. „А 
 кући.{S} Још су неки од гостију били у механи, те диванили:{S} Како може човек да поједе толик 
.</p> <p>Чим је појање почело, а већ се мешају у песми <pb n="140" /> уздисаји, испрва слаби, а 
</p> <p>„Та но, но; не тражим ја, да се мешам у поповске ствари, само к’о велим:{S} Млад си, не 
пне му: „Нису готови.{S} Не треба да се мешамо у њихово богослужење.“ </p> <p>„Ах, тако“, рече  
их 11. вели: „А сад вам пишем, да се не мешате, ако који, који се брат зове, постане блудник ил 
.{S} И кад би слушали на предговорника, ми би прошли с Назаренима исто тако, као што је прошао  
 у нами дух јединства а не дух раздора, ми би се сложили, овако боље да се оканемо.{S} Апостол  
део те љубави пренети и на жену.{S} Та, ми смо дужни љубити сваки божји створ, и рибу у води и  
печење.{S} Они их доносе из бела света, ми их ногама газимо...{S} Хо мај, та казао сам, да ми н 
противници“, вели Лазар, „али види Бог, ми се због тога не срдимо на њих.{S} Нас грде, а не пит 
попустио.{S} Каже: „Ми смо учили школе, ми се вадимо за мудре и паметне, па смо ми први дужни д 
м подићи споменик“. (Хтела је да рекне, ми жене ћемо подићи споменик, али се угризе за језик и  
д је говорио скоро са свим гласно: „Ми, ми“, вели, „ако икако можемо, не тужимо чак ни странога 
и не силимо никог нити га смемо силити, ми само саветујемо и предлажемо.{S} Благо оном, ко посл 
убио ја...{S} Кад су вуци напали стадо, ми их растерасмо и једног убисмо.{S} После смо се позав 
ко не дозна, где је.{S} Кад дође Божић, ми се спремисмо сиромашки, јер је код нас сиротиња.{S}  
а.{S} Ви, учени људи измислите тај лек; ми смо прости за то.{S} Знате, како је.{S} Болестан тра 
би било роптање против божје воље...{S} Ми мирно сносимо што Бог нареди, не ударамо у звона, не 
Исус Христос, ако је заслужна венца.{S} Ми не дижемо ларме, не подвикујемо, нит најмљујемо онај 
морало учинити.{S} Овако се не може.{S} Ми смо врло болесни и треба нам лека.{S} Ви, учени људи 
 Друго је љубав, а друго успаљивање.{S} Ми не силимо никог нити га смемо силити, ми само савету 
тири јела; за тим долази сир и воће.{S} Ми ни на што друго не дајемо, до ли на јело.{S} Најбоље 
 не гледамо на Назарене тако као ви.{S} Ми их не држимо за велико зло.{S} Они су мирни људи, ко 
 пања, није више могао да их задржи.{S} Ми сви много губимо у њему, али шта ћемо, била је божја 
 зло мање је, што је даље од вароши.{S} Ми смо мајмуни, што видимо то примимо.{S} А зло се лако 
арташима карташ, међу кужнима кужан.{S} Ми сви видимо зло, али нико неће да је бела врана, неће 
, но онако, како је Христос оставио.{S} Ми се кршћавамо у реци.“</p> <p>Јулка је хтела да запит 
нешта...{S} А сад не примите за зло.{S} Ми прости људи како знамо, тако диванимо“.</p> <pb n="1 
аблуделом браћом, морамо бити једно.{S} Ми ћемо их освојити обавештењем, примером, пожртвовањем 
ицу, али примите, браћо, и ви своју.{S} Ми треба да прегнемо свом снагом, да престане ово труло 
 он оде оне недеље по подне у крчму.{S} Ми Срби за све тражимо вина.{S} Ако нам је што добро, д 
е.{S} А ова наша крмача једе живину.{S} Ми је за то и продајемо.{S} Али би да је продамо у онак 
 <p>„Немам га и имам га, како хоћеш.{S} Ми треба да га оснујемо.{S} Оно се зове: <hi>Друштво до 
 је све.{S} А што се св. писма тиче:{S} Ми га разумемо и без богослова.{S} Што је Христос говор 
анка, како си ти замишљала ту ствар?{S} Ми мушки да се у свему држимо умерености, а ви госпође  
ла напред сукње, овако сам гола, а баба ми неће ништа дати“. „И не треба“, кажем ја, „само кад  
реба жена.“ . „Треба ми, Бога ми, треба ми“, куне се Сима, само сад постим велики пост.{S} А Ва 
.</p> <p>„Немам господине, а и не треба ми“.</p> <p>”Ако теби не треба, суду треба.{S} У крупни 
 му она. „Теби не треба жена.“ . „Треба ми, Бога ми, треба ми“, куне се Сима, само сад постим в 
 Пао сам и по трећи пут на земљу, глава ми удари о точак и обли ме крв.{S} За тим ме унели у со 
ми хвале, јер ми је за невољу.{S} Каква ми је дакле плаћа?{S} Да проповедајући еванђеље учиним  
 нити су над њим читане молитве нити га ми држимо за свету ствар као ви иконе.{S} Он нам показу 
атељу?“</p> <p>„Шта неће?{S} Хоће, Бога ми хоће, и која жена неће тући мужа, само ако може.{S}  
„Теби не треба жена.“ . „Треба ми, Бога ми, треба ми“, куне се Сима, само сад постим велики пос 
ови прота врло оштро. (Онај стари, кога ми познајемо умр’о је).{S} Каже: „Запамтите, свештеник  
то је било.{S} А шта сам ја учинила, да ми се умали онај силни терет пред Богом и пред људима?! 
лим и ја тебе; молим те као старији, да ми учиниш“, вели му чича Срдан. „Хајде синко!“</p> <p>„ 
га.{S} Ви знате, да смо се погодили, да ми не говорите о том.“</p> <p>„Жао ме је вас“, каже он. 
а газимо...{S} Хо мај, та казао сам, да ми не мерите на драмове, него дајте, донесите.“</p> <p> 
 за крштење“, каже Варвара, „осећам, да ми је потребно.“</p> <p>„Како би хтела да се крстиш?“ п 
 у вину и ракији.{S} Ја дакле држим, да ми по подне изјавимо, да друштво у начелу не одобрава п 
нам шта да радим!{S} Да л’ да молим, да ми се продужи време живота на земљи, да бих се поправио 
инио, а не смем Господе да те молим, да ми са свим опростиш...”</p> <p>Онда иде пуно страшних с 
 се измиримо или баш да кажем право, да ми опростите.“</p> <p>Милева се брани: „Мани то, бабо,  
ио, те каже: „Нисам дошао у апотеку, да ми мерите на драмове, него дајте, донесите.“</p> <p>Дон 
еска прорачунати, да је премного.{S} Да ми Бог даде и онолико дана, <pb n="53" /> колико је дао 
не и питаше матер: „Шта је хтео баба да ми каже?“</p> <p>„Не знам, сине“, јецала је старица. „О 
 Спаса Ненин, Јова Симин и други, па да ми не срамотиш куће и не одричеш се наше српске вере?“< 
p>Чича-Срдан не даде сину даље. „Шта да ми зарадиш?{S} Ниси ти мене хвала Богу убио, имам ја и  
ш на груди и гњечиш ме, да хоће душа да ми испадне.{S} Бајаги то није бој, то само истерујеш ђа 
 /> сотона хоће и мени да се улаже и да ми се увуче у душу, но одлази сотоно, а Боже мој, запуш 
е прочитате“.</p> <p>„Коју сте хтели да ми донесете?“ пита Јованка.</p> <p>„Знате ли шта Јованк 
 је он био противан томе, да је хтео да ми не идемо, не би ни он одлазио ни тамо ни у цркву.{S} 
андарима, па ме прокаже.{S} Зар опет да ми ломе кости и затворе ме?{S} Сви би ми, рекао бих, јо 
<p>„Морам вам казати“, вели он, „<hi>да ми, држава и власти</hi>, не гледамо на Назарене тако к 
етозаре“, почела је Јованка, „не допада ми се тај роман.{S} Кад сам целу књигу прочитала, пала  
 самој цркви се води трговина. „Изгледа ми“, каже Здравковић, „да је у Христово време било тако 
али ако ћу да метнем руку на срце, онда ми поглед пада на вас и морам рећи, <hi>свештенство је  
ли мила слика, што ме сећа на ону, која ми беше веран друг и на дете, које сам родио, а сад је  
.{S} Кад сам целу књигу прочитала, пала ми је на памет песма, коју певају наше девојке улицом:< 
 ми је непрестано ишло по глави, допала ми се.{S} Други пут нађем је на рогљу и питам је: „Кажи 
у ова невина створења.</p> <p>„Скривила ми је, много ми је скривила“, рече.</p> <p>„О, Боже мој 
ље вели: „Ако проповедам еванђеље, нема ми хвале, јер ми је за невољу.{S} Каква ми је дакле пла 
 но се молио Богу: „Господе Боже, доста ми је свега, прими душу моју од мене“.{S} На ове послед 
ко толике земље; ја ћу ти помоћи; доста ми је година“.</p> <p>Тако је и било.{S} Боривоје је и  
 Чуо сам ја то, али сам ћутао.{S} Доста ми је.“</p> <p>Истражни судац је дозвао судског лечника 
исам био са свим чист.{S} Сад знам, шта ми је фалило.{S} Показао сам истражном судцу, да нису в 
уца.</p> <p>„Та какав нечастиви?{S} Шта ми се ту назарениш, шмокљане?{S} Говори ти мени српски. 
је, да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже.{S} Љубав дуго трпи, милокрвна је, љубав н 
у у мајчино крило и само говори: „Ништа ми сад више не фали... ти си ми фалила, мајко.{S} Овако 
Господе, какав ће ме страх обузети, кад ми почнеш судити пред лицем анђела, арханђела...“</p> < 
ло мислите, да ћу вам остати дужан, кад ми доносите по две по три.{S} Ево да вам платим у напре 
о бар оно, што је најкрупније...{S} Кад ми је Јова Скандал казао у крчми, да сам му украо ждреб 
м добра, па мисли:{S} Ћутаћу.{S} Па кад ми је већ послао баш све само избушене и поломљене ства 
а не би легла.{S} Седи, ослушкује и кад ми чује корак, устаје и излази преда ме.{S} О, Боривоје 
ека.{S} И мој отац је био просјак и дед ми је био то, па се опет задовољавам и с мањим улицама, 
тола са свим нову науку.{S} Све што год ми данас радимо, не ваља, све је то дело сотонино, треб 
„Шта сте нашли?“</p> <p>„Нашао сам, где ми беше погрешка.{S} До сад сам доводио у додир две гол 
ате, Боривоје, ја морам певати.{S} Дође ми воља на то, као овој птици на грани.{S} Но немојте з 
hi>.{S} И баш у последњим месецима дође ми воља, да обрадим то питање и то воља, да га обрадим  
се онда заплаче и неће да руча.{S} Каже ми: „Сад је код мог бабе прасе, па свакојаке ђаконије,  
 плакала је и искала се натраг.{S} Каже ми: „Гром те убио, ти си луд, не знаш за шалу“.{S} Али  
ља, оде у назаренску скупштину.{S} Каже ми: „Газда Станко, идем тамо, где ћу наћи браћу и помоћ 
у да је ноћ, помрчина или најбоље, Боже ми прости — пакао.{S} Нешто се кува у њему, али још не  
ршће везан; људи и жене тих кућа долазе ми чешће на савет, које због вртарства, које због пчела 
во?“ пита је преко ограде.</p> <p>„Није ми добро“, каже она, „управо, нисам данас за друштво.“< 
 и опет упрљао.{S} И Спаса и Јова, које ми показујеш као пример, и данас се не грозе псовке и п 
{S} Нису то идоли, лажни Богови, у које ми ваљда верујемо.{S} Ви сте пронашли, да човек не сме  
ванка по уговореном реду.</p> <p>„Докле ми заповедају“, одговара Боривоје.</p> <p>„Отац је каза 
што има и овде и тамо жена.{S} И од пре ми је говорио: „Истерајте жене из скупштине или дајте м 
а смеј, него што је истина.{S} Данас се ми парничимо, судимо, а ето, кажу, Шваба измислио Назар 
проговори.</p> <pb n="13" /> <p>„Кажите ми, молим вас, јесам ли заиста ја крива?{S} Сећате ли с 
к и насмеши и враголасто рекне: „Маните ми већ једаред мога пустињака на миру“.</p> <p>Боривоје 
оји“, каже, а глас му дрхће, „опростите ми, али не могу више с вама.“</p> <p>Не казује даље ни  
е окрете према свештеницима. „Опростите ми „пречасна господо“, вели, „али ако ћу да метнем руку 
>Боривоје само махну главом. „Опростите ми“, каже, „ја нисам учен, да вам могу на све одговорит 
и или бих вам упарложио земљу?{S} Дајте ми на поле.{S} Ја ћу је радити добро и ви ћете боље изи 
зар и Боривоје при рачуну. „Израчунајте ми“, каже, „колико је све ово уједно, што ћу вам сад из 
ешком путу богословских наука и верујте ми, грозно залутасте већ до сад, а то лутање ићи ће све 
омом стојао мало подаље.</p> <p>„Да сте ми здраво, девере!“ вели Лазару и пружи му меку руку, к 
 жену не може сићи св. дух?{S} Лепи сте ми и ви праведници...“</p> <p>Боривоје се нађе у запари 
ити, да се исплачем сваки дан, лакше ће ми бити.“</p> <p>Домаћица Јелена је још оног вечера хте 
дем у Јерусалим, мислио сам:{S} Тамо ће ми одлахнути, но Бог је наредио друкчије.{S} Доспео сам 
од мене.{S} Ја гледам у ту слику, лакше ми је души, кад је гледам, љубим је кад што, не стидим  
S} Па кад сам дошао кући и убио, дадоше ми дванаест година робије....“</p> <p>Устаде и трећи.{S 
држави и власти, пустили све на вољу, и ми би вам се допали.“</p> <p>„Јес’ чуо брат-Шандоре“, в 
своме најбоље поштује. <pb n="190" /> И ми смо донекле као тих петоро синова...{S} Који је тај, 
мо то примимо.{S} А зло се лако прима и ми то примисмо.{S} Добро ћемо ваљда после, не знам.{S}  
положити општинских рачуна.{S} Кад би и ми на све казали: „Види Бог“, а вами, држави и власти,  
место сина. „Бог га је одазвао к себи и ми треба да се мирно покоравамо вољи његовој“.</p> <p>„ 
n="143" /> се клањате истоме Богу као и ми, а да од Бога нађете, што се одвојисте од наше зајед 
етозар озбиљно.</p> <p>„Јер увенућемо и ми, ако нас не подрже...{S} У великој битци није то још 
езин, те читаше из св. писма: „О, да би ми брат био, да би сисао сисе матере моје!{S} Нашавши т 
жене, нисам ни осећала.{S} Та, лакше би ми било, да си ме коцем ударио по ребрима, но што ме ов 
а ми ломе кости и затворе ме?{S} Сви би ми, рекао бих, још које како опростили, али да би Чивут 
 учинио с многим болесницима.{S} Дао би ми вид и ја бих прогледао“.</p> <p>Лазар је још онога д 
Боривоје, није све тако сјајно, како би ми желели и како је теби то изгледало из даљине.{S} Нај 
Назарен.{S} Па шта мислиш:{S} Колико би ми дао суд, да му прокажем све, што сам до сад нарадио? 
p> <p>„Нећу никако“, каже она. „Само би ми још то требало, па да ме разгласе, да сам Назаренка. 
ити ласту.{S} Шваба не дира у роду, сви ми ни за главу не дирамо буба-Маре.{S} Само нигде нисам 
наших, здрава крв из тела нашег.{S} Сви ми то знамо, сви осећамо, али сваки појединце немамо сн 
ега да дођемо с једним на чисто.{S} Сви ми, који идемо за Христовом науком, и Православни и Кат 
 потпуно у свему и без погрешке?{S} Сви ми то кажемо, али кад то кажемо, у нами је свима по мал 
и небеснога оца најбоље разумео?{S} Сви ми кажемо:{S} Ја, а никог нема да пресуди међу нами.{S} 
мачим оне речи Христове тако, да се сви ми бринемо само за данас, а свако сутра бринуће се за с 
авао свој говор онако, да га можемо сви ми разумети.{S} Тако су и апостоли то исписали.{S} А да 
мене?{S} Без примера нема ништа, то сви ми увек говоримо, а никад не творимо.{S} Зар би апостол 
се ту цифраш као млада невеста.{S} Кажи ми, колико је времена, како ниси стао на путу или на ул 
вих се грехова иде у Јерусалим.{S} Кажи ми право:{S} Јеси ли појео кадгод црног, печеног мачка? 
пут нађем је на рогљу и питам је: „Кажи ми право, Милева, шта би ти рекла, да те запросим у тво 
неког дана узе Боривоја преда се: „Кажи ми, синко, какви су греси, који те толико притискују, д 
 на бунару или свињарче на друму: „Кажи ми, молим те, који пут води у Јерусалим?“ Но опет за то 
а се Марта. „Кад га видим таког, долази ми тешко, претешко.{S} Ако тако остане, не може изићи н 
} Сад се подиже.</p> <p>„А опраштате ли ми и ви?“ — пита Боривоја и гледа му управо у очи.</p>  
равамо вољи његовој“.</p> <p>„Нећете ли ми дати кључа?“ пита Светозар поново Гигу.</p> <p>Гига  
нка, кад га је она питала. „Опрашташ ли ми?“ И онда је хтео да јој падне крај ногу, али опет не 
Ја бих вам казао нешто, браћо моја, али ми прво обећајте, да ћете ме послушати“.</p> <p>„Не мож 
 Не бијеш ме батином, то је истина, али ми клекнеш на груди и гњечиш ме, да хоће душа да ми исп 
помажу ме, дају ми посла и заслуге, али ми жена не да живети......{S} Дај Боже, да се добро свр 
нџија?“</p> <p>„Био сам“, каже он, „али ми моја вера забрањује пушити“.</p> <p>Гле сад, мисли у 
 и ја волела знати“, каже Јованка. „Али ми отац није говорио о том“.</p> <p>„Боже мој“, срди се 
 насмеши.</p> <p>„Нисам играла, не мили ми се; само сам гледала.{S} А зар би био грех и да сам  
 јој косу, „молим те иди кући.{S} Учини ми.{S} Оженићу се и ја, имам времена.“</p> <p>Старица ј 
о матер, шапће јој и умирује ју. „Учини ми мајко, учини молим те.“ И скоро да је изгура на поље 
асиним дућаном и кажем Ивану: „Иди купи ми дувана, па ме причекај ту, сад ћу ја доћи“.</p> <p>„ 
„Кад је већ морало тако бити, бар да си ми казао раније, те да сам послала напред сукње, овако  
 ми срце, сестро моја невесто, отела си ми срце једним оком својим и једним ланчићем с грла сво 
врло дивна!{S} Слушајте само. „Отела си ми срце, сестро моја невесто, отела си ми срце једним о 
ри: „Ништа ми сад више не фали... ти си ми фалила, мајко.{S} Овако ћу долазити, да се исплачем  
озва свог друга, Јованку.</p> <p>„Ти си ми“, каже, „најближи друг у животу, с тога хоћу да се и 
“, вели деда Јова. „Хвала, дете, што си ми казала.{S} Збогом.“ И он изиђе лагано из собе и пром 
 ли хоће, него види то и сам.{S} Леп си ми ти момак, кад не знаш ни то, а хоћеш да ме уграбиш.“ 
па да не западам опет у затвор.{S} А ти ми показујеш, да ћу тек онда робовати, ако постанем Наз 
ио, жваће у сласт и говори: „Баш смо ти ми Срби народ, да Бог сачува.{S} Код нас и свиње више п 
у, но одлази сотоно, а Боже мој, запуши ми уши.“</p> <p>Не може се рећи, да Боривоје није ни ма 
а, метнуо руку на срце и вели: „Бог нек ми суди, ако сам ишао на силу...{S} Мене су изломили и  
недеље сам крстила малу Десанку, па мал ми не отпадоше руке.{S} Прескочила сам осми члан символ 
обито омиљен међу вернима.{S} У осталом ми ћемо га још боље познати у току ове приповетке, а Ла 
>Да се томе не клањамо ни на који начин ми,</l> <l>Већ к’о твоји ту сведоци да стојима с тобом  
брате Боривоје, моја кћи Варвара, а ово ми је нећака Рахила“, рече Тома.{S} Обе женске поздрави 
створења.</p> <p>„Скривила ми је, много ми је скривила“, рече.</p> <p>„О, Боже мој“, поче Јулка 
дође до крупних размршаја.</p> <p>„Дуго ми ниси био, сине“, рече му Срдан, као да би хтео да ск 
 умерености.{S} Говорио је о томе, како ми све поједемо и све попијемо.{S} Чак и Немањино благо 
бити ништа“.</p> <pb n="67" /> <p>„Како ми не може бити ништа“, пита га Боривоје, „кад сам крив 
“ Па и кад сам га одрешила, каже: „Тако ми је и требало...„ Јеси ди тако казао, голубе мој, жив 
бије тако мало дете?!{S} Не могу, тешко ми је.“ И жена се заплака.</p> <p>„Не може се ништа учи 
ати се за прса и рече као у себи: „Мало ми је лакше“.</p> <p>Лазар му приђе: „Хоћеш ли, да ти н 
у рану, која је јела моју душу.{S} Било ми је лакше за ово последње време, али нисам био са сви 
 и сам хоћу, да прсне друштво, догрдило ми овако, те хоћу стари ред, старе теревенке, стару неу 
ирише.</p> <p>Неко је само казао: „Врло ми је учено то, што сад говори господин учитељ.{S} Ја з 
азим је, где стоји пред кућом.{S} Дошло ми је, да се разговарам с њом; зауставим кола на друму  
стина.{S} Добра је вера, него не ваљамо ми. (Вичу: „живео!“ Неко каже: „та ти је већ паметнија“ 
узмите, но.{S} Не бојте се ништа, знамо ми, да ви не смете пушити.{S} Али нећемо ми вас ваљда о 
{S} Све што год имам радо ћу дати, само ми поклоните то, да се не јављам суду.{S} Доста сам ја, 
 твојој, синко; како те Бог учи... само ми кажи још ово:{S} Пристаје ли и Нада на тај твој вели 
идиш, то си врло лепо измислио.{S} Само ми кажи, како ја могу веровати у то, кад знам, да је Ми 
стави ме, мани ме; не иди ближе, можемо ми и из даље разговарати.“</p> <p>Сима се испрва стидео 
апочети: „Беда је то велика и не можемо ми таку ствар на двоје на троје преломити.{S} Треба се  
 ће да почне?..{S} Ја мислим да почнемо ми, који смо овде:{S} И отац и ти и ја и мати и сестра. 
ји ствар, зар ти доиста мислиш, да ћемо ми горети у вечним мукама, ако смо и погрешили где год  
и, да ви не смете пушити.{S} Али нећемо ми вас ваљда одати“.</p> <p>Боривоје се не маша завежља 
 што смо говорили?“ „Ја не знам, да смо ми што говорили“, каже. „Е, гле сад, како си заборавна. 
ми се вадимо за мудре и паметне, па смо ми први дужни да се одречемо глупости, бесмислица и све 
>„Нема напомињања“, вели Тома. „Сви смо ми сложни у томе, да што пре седне међу нас.{S} Једино  
 ли ти Србин?“ Он маше главом: „Сви смо ми људи“, каже: „Бог нас није створио, да се делимо и ц 
ре говорио пријатељу Боривоју, како смо ми удесили за њега“ ? </p> <p>„Нешто сам му напоменуо“, 
 девојком, као и други људи?{S} Зар смо ми жене погане?!“</p> <p>„Мани ме“, молио се он.</p> <p 
S} Код нас и свиње више поједу шљива но ми.{S} Ако и спремамо што, на тавану је.{S} А нема здра 
ма.{S} И нисам се преварио.{S} На скоро ми приђе и поглади ме по челу. „Али ваљда ниси толико б 
 тек доцније каже: „Иди к врагу“.{S} То ми је непрестано ишло по глави, допала ми се.{S} Други  
дрен, него је друго нешто код њега, што ми задаје крупне бриге.“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Да  
S} Наше највеће зло и долази отуда, што ми не умемо да владамо собом, не умемо да господаримо н 
; не бих рад да се закасним с оним, што ми је поверено.“</p> <p>Лазарев је углед од више велики 
итница почео сам, да проучавам оно, што ми беше најближе.{S} Истраживао сам: — <hi>Узроке <pb n 
амо избушене и поломљене ствари, за што ми није послао бар јерусалимску икону?!{S} Зна он врло  
исма, идите у огањ вечни?...{S} Зар што ми палимо тамјан, као што је било за доба Христова, а в 
о нас двоје баш прилика у колу.“ „А зар ми не би и иначе приличили једно с другим?“ Она ме само 
у као у оних осталих госпођа. „Светозар ми је обећао, да ће ме данас овде упознати с вама, али  
проповедам еванђеље, нема ми хвале, јер ми је за невољу.{S} Каква ми је дакле плаћа?{S} Да проп 
 На једаред јој рекох: „Знаш шта, данас ми није нешто добро, (а ту је одма приметила, да не гов 
ти је?“ пита га Петар.</p> <p>„Мало час ми је показао брат Лазар и ону последњу рану, која је ј 
ђе столу и отвори св. писмо... „Дужност ми је“, каже, „да ти прочитам, шта пише о тој ствари св 
у, па ме онако крвава испитују.{S} Кажу ми: „Или ћеш казати истину, да си уграбио девојку без њ 
и Назарени светују ме и помажу ме, дају ми посла и заслуге, али ми жена не да живети......{S} Д 
седела је Јулка, Јованчина рођака, коју ми познајемо.{S} Богослов јој се целог јучерашњег и дан 
имућни, није им од потребе новац, па су ми рекли, ако је нами потребно, испомоћи ће нас“.</p> < 
 полудео од муке, никад нећу.{S} Кад су ми оковали руке, да ме носе овамо на суд, не могох сам  
ања не једем никад без коштица.{S} Нису ми иначе слатке.{S} Па и шљиве, наравски, то је наука.{ 
itle>?“ пита он.</p> <p>„Слабо.{S} Отац ми је говорио о тој старој грчкој песми.{S} Но то је би 
име пушку као и други војници, онда <hi>ми, држава и власти</hi>, били би им у свему на руци.“< 
, сиромаши нас и не можемо напред. „<hi>Ми смо свој напредак и срећу</hi> појели и попили“, каж 
 сукобише. „Пријатељу“, вели му прота, „ми дођосмо до вас, да видимо, како се молите Богу.{S} В 
воје.</p> <p>„Полако, браћо“, каже он, „ми то удешавамо <pb n="160" /> као да се пита:{S} Ко ће 
 развио те мисли и завршио је придику. „Ми ћемо опет бити једно с нашом заблуделом браћом, мора 
<p>Но Светозар није попустио.{S} Каже: „Ми смо учили школе, ми се вадимо за мудре и паметне, па 
оје, ко је крив томе?{S} Књижаре веле: „Ми морамо, јер народ баш то тражи.“ Па господо, који кр 
ај мах на памет, он само хукну и рече: „Ми ћемо пропасти обадвоје.“ И онда занеми.{S} Милева је 
и сад је говорио скоро са свим гласно: „Ми, ми“, вели, „ако икако можемо, не тужимо чак ни стра 
 вас је све, ама све друкчије“.</p> <p>„Ми“ каже Боривоје, „предајемо земљи земљино без икаква  
мала, јер се ни откуд не види“.</p> <p>„Ми“, каже Боривоје, „немамо цркава са иконама, олтаром  
ук, с таквим и да не једете...“</p> <p>„Ми дакле“ вели Боривоје, „по заповести св. апостола Пав 
емонија, него до ствари, дела.“</p> <p>„Ми смо баш они од дела“, одговара Лазар, „а ви се за де 
те Богу.{S} Ваљда је слободно.“</p> <p>„Ми се радујемо, кад нам ко дође“. вели Мирко, „а још ве 
есте ли крштени или некрштени?“</p> <p>„Ми се кршћавамо“, каже Боривоје, „али не на силу као ви 
, који је тврдо спавао, пренуо се мало, мигољи се.{S} Но хоће ли после овога тврдога сна устати 
Чим видиш од другог, дође и на тебе.{S} Мија Албунов, пре но што је поверио, учинио је свако мо 
уће узети жену“.</p> <p>Уплео се и брат Мија.{S} Каже: „Да, да, успаљивање само на зло наводи ч 
у му се показује онај црни мачак, тужно мијауче и вели: „Све су ти лекарије забадава, Гавране.{ 
ава на прса, као човеку коме умре каква мила нада и прошапута: „Хајдемо!..“</p> <p>Дођоше у црк 
} То је за мене слика и ништа више, али мила слика, што ме сећа на ону, која ми беше веран друг 
није баш необично лепа, али је необично мила.{S} Из њених граорастих очију вири нешто голубије, 
као да се уљудио.{S} Његов сусед и друг Милан, с ким је он сваке ноћи банчио, одрекао се рђава  
р иде у назаренску скупштину и да га је Милан, друг његов одмамио тамо.</p> <p>Била баш недеља. 
 „Ето, ја цео дан мислим о томе.{S} Поп-Миле је придиковао о самоубиству; давно, кад сам још иш 
 Истина, ја сам њојзи први казао: „Ала, Милева, баш играш као вила“, а она је после казала мени 
 на молитву.{S} Кад се вечерња свршила, Милева је и опет била тужна, нерасположена, па се завук 
је на рогљу и питам је: „Кажи ми право, Милева, шта би ти рекла, да те запросим у твог бабе?“ „ 
судија. „Али се теби не верује.{S} Ето, Милева каже, да она никад није говорила с тобом о ускак 
е Боривоју децу, да их води њихову оцу, Милева им даје свакојаке понуде за сужника. „Он је срет 
мало дрхтао.</p> <p>„Мален је ваш грех, Милева, према ономе, који је учинила та жена“, рече на  
за то нико не мисли, да тужи Срдана.{S} Милева неће и не сме, отац јој је, а и остали не чине т 
ну кћер, али не доби јасна одговора.{S} Милева је дуго плакала, заронила је главу у мајчино кри 
а месту, но устаде и оде до прозора.{S} Милева га погледа испод ока.{S} Да је у оном тренутку к 
е деси нешто, што нико не очекиваше.{S} Милева се усправи и проговори нежним гласом, чисто улаг 
о пропасти обадвоје.“ И онда занеми.{S} Милева је оборила главу, уздану и изиђе на поље.</p> <p 
p> <p>И Лазар се кренуо с Боривојем.{S} Милева данас не иде, спрема вечеру, а то је први пут, д 
 као да га ко удари руком по образу.{S} Милева...{S} Упео се из све снаге да разуме, али не мож 
е куће, гледам по улици, нема никога, а Милева још једнако стоји пред врати, гледа у небо, које 
незда.“</p> <p>Срдан трже још једном, а Милева посрну и паде на колена.{S} У тај зачу се тутањ, 
завесе остале незастрте.{S} Види се, да Милева има крупнијих брига.{S} Главу је заронила у руке 
p> <p>„Дед, само даље.{S} Шта је радила Милева, кад си је одвео својој кући?“</p> <p>„Што је ис 
војка тако поступа, а тако је поступила Милева Срданова, те нема права да каже: „Нисам хтела.“  
 кад се догоди ново.{S} Лазарева сестра Милева оде у Назарене или како то кажу — повери.{S} Не  
ађе дете чича-Срданово, његова мезимица Милева, тако се опет приљубила уз Лазара, да већ не зна 
ери, да угоди Милеви и то баш онда, кад Милева то од ње није тражила и кад се у души својој и с 
е, да ја друкчије мислим.{S} Је ли овде Милева?{S} Личи ли и она на Светозара као ви?“</p> <p>Н 
.{S} То ради Боривоје.{S} Кад виде, где Милева поклече од бола, удари му крв у главу и у истом  
 те меће из пушака.{S} У један мах дође Милева.</p> <p>„Не пуцај Свето, бата Лаза је болестан.“ 
е из старина.</p> <p>„С пута сте“, каже Милева. „Би ли окусили што или да попијете чашу вина?“< 
 ја могу веровати у то, кад знам, да је Милева од тебе побегла?“</p> <p>„Видим и ја, да је она  
о док се Лазар окретао, да види, где је Милева, тражила ју је и Јованка очима, па и нашла. „Ено 
гов поглед.{S} Поглед је питао: „Где је Милева?“</p> <p>„Милева је болесна, врло је боли глава, 
м.{S} То ти отворено кажем, ма да ти је Милева сестра.“</p> <p>Лазар је из ових речи на мах уви 
ји и каже, да је чула чак онде, како је Милева цикнула.{S} Видела није никога, али је чула Миле 
искушење било“, каже му.</p> <p>Само је Милева знала, за што је плакао Боривоје.{S} Није умео д 
азумети.</p> <p>То је био узрок, што је Милева у овим данима тако често тражила мајчино крило.{ 
, не можеш наћи таке девојке као што је Милева.{S} Давно је њему око запело за њу, али се слабо 
оље обрађен, поднео ма за коју оперу; и Милева поје као анђео.{S} Ишло би лепо и красно, само к 
 је чула Милевину цику оног вечера, а и Милева је говорила, да није хтела.{S} Суд је према томе 
дана, кад ће Боривоје и Варвара, Гига и Милева <pb n="163" /> изјавити у скупштини, да ће се уд 
p>Не дође дотле.{S} Отворише се врата и Милева оста без одговора и без — опроштаја.</p> <p>„Шта 
нека дођу одмах.“</p> <p>Кад су Лазар и Милева ушли у собу и пришли оцу, он се заплакао. „Децо“ 
ла, да је он ње најдостојнији.</p> <p>И Милева се зажарила, кад јој споменуше о Гиги, заболи је 
 и њу.“</p> <p>Наста мало ћутање. „А ви Милева?“ пита он опет.</p> <p>Сад пређе преко њена лица 
 тако тешким данима, догоди се, да роди Милева мушко чедо.{S} Она је у постељи, а дете јој се п 
p>„Нисам тако мислила, деда-Јово“, вели Милева скоро молећи. „У вашем дворишту, знам, има много 
гином.{S} Сутра у ово доба биће му тамо Милева, онај деран љубиће прах са ногу њених, као што ј 
чича Срдан напаствује дете своје.{S} Но Милева је мирна.{S} Без писка и речи трпи, али место ње 
заједнички озидавају и крепе.</p> <p>Но Милева је боље рачунала.{S} Она је слутила, да Боривоје 
2"> <head>Назаренске удаваче.</head> <p>Милева је дочекала госте још у дворишту. „Камо те данас 
ешто, што га она није ни питала.</p> <p>Милева је служила госте, али одмах по ручку изгуби се.{ 
е светао спомен: међу — вернима.</p> <p>Милева пак није преживела прексутрашњег дана, а од оне  
ође прегледач и забравиле врата.</p> <p>Милева је у постељи, окренула је главу зиду и не миче с 
дају?“ пита деда Савков с врата.</p> <p>Милева се прибрала.</p> <p>„На продају нам је“, каже, „ 
 још кивнији на Назарене но пре.</p> <p>Милева се повукла од света и мирно живи у братовљевој к 
може“ — упаде јој у реч Боривој.</p> <p>Милева се заруменила, низ образе јој се котрљале вреле  
 је са свим изгубљен и напуштен.</p> <p>Милева је наговестила свекрви, да би још једном волела  
 те додаде: „Врло је за децом. “</p> <p>Милева је стојала на прагу, па се нагло окренула.{S} И  
„па како вам се не би опростио!“</p> <p>Милева је до сад седела узбуђена и као неки мрави подил 
та ћемо, шта ћемо.{S} Види Бог.“</p> <p>Милева је ево већ четврти пут ушла у собу, а Тома још ј 
енути, јер је срамота што чине.“</p> <p>Милева је чула ове речи и би јој некако неправо.{S} Слу 
а кажем право, да ми опростите.“</p> <p>Милева се брани: „Мани то, бабо, само кад си нас се опе 
, „много је то милости од људи.“</p> <p>Милева уздахну. „Ви сте“, каже, „страдали за своја дела 
рала си пасуљ, ако се не варам.“</p> <p>Милева се исправила као мачка, која хоће да се брани.{S 
дећеш га за цело на оном свету.“</p> <p>Милева је наговестила само, није имала снаге да иште.{S 
стане пола сата и за скупштину?“</p> <p>Милева прими укор и не рече ни речи.{S} Сто беше постав 
вас мисли обузимају при читању?“</p> <p>Милева и опет уздахну.</p> <p>„Мучне, врло мучне мисли“ 
ад хтеде да пође, он је задржа.</p> <p>„Милева, пријатељице, питао бих те нешто.“</p> <p>Девојк 
а, а био је успаљен и Боривоје.</p> <p>„Милева“, пита он мало после, „јесте ли задовољни у ново 
глед је питао: „Где је Милева?“</p> <p>„Милева је болесна, врло је боли глава, те није могла до 
„Ја сам“, вели брат Тома и окрете се од Милеве, „одмах мислио, да нису њих двоје једно за друго 
да нећемо наћи баба-Стаки бољу снају од Милеве.{S} Ја мислим, овоме неће нико замерити.{S} И ак 
 до ли да га ухвати за прса.</p> <p>Код Милеве се опет искупиле жене.{S} Жале је и теше, блаже  
 у магли други лик, лик Лазареве сестре Милеве, коју он и не познаје.{S} Тамо ће затећи и њу; о 
S} Пита: „Шта ће нам сад Лазар сам, без Милеве?“</p> <p>Но Лазар је као запета пушка.{S} Не чек 
 своје негдашње кривице.“</p> <p>Између Милеве и Боривоја наста после првих речи ћутање.{S} Кад 
тајале, неке седе.{S} Јованка је пришла Милеви, љубила је и плакала; тешила је, како је могла и 
ити, а да толика његова љубав не поможе Милеви, да дође к себи.</p> <p>Па тек кад је осетила, д 
је Светозар отишао с Јованком, дошла је Милеви и њена мати у походе, (чича Срдан није могао, је 
па му је онда чисто лакше.</p> <p>Он ће Милеви.{S} Мора!{S} Као што снага месечева вуче месечар 
 потпоре и помоћи, али ће Бог платити и Милеви, што тако учини са мном.{S} То ти отворено кажем 
{S} Није могло бити, а да се и Лазару и Милеви не учини, да је њихов брат нашао паметну, милу,  
не одадоше је.</p> <p>Кад дође вече, би Милеви још теже...{S} Како је грозна та свећа слабоме,  
веде у кући јединство, повери, да угоди Милеви и то баш онда, кад Милева то од ње није тражила  
царевина плаћа за то, да тако чине, али Милеви не могу опростити.“</p> <p>Лазар је мирно слушао 
ле жене, Нововерке, да се нађу болесној Милеви на помоћи.{S} Дете су старије жене са свекрвом у 
м.{S} Јованка га узе за руку и одведе к Милеви.{S} Тамо ју је загрлила, ижљубила и обасула је п 
се свршити?</p> <p>Кад Гиги споменуше о Милеви, он се зажари радосним руменилом.{S} Та, да обиђ 
 <p>У исти мах, кад је Боривој мислио о Милеви, мислила је и она о њему и то не само мислила, н 
ја ћу говорити баба-Стаки, а брат Мирко Милеви“.</p> <p>Браћа Назарени згледнуше се, па онда кл 
итали из светог писма?“ пита је.</p> <p>Милеви прелети за часак тужни осмех преко лица.{S} Она  
ође кроз кујну и осети, где се заустави Милевин поглед на њему.{S} Он јој се задуби у очи и раз 
16"> <head>Милевина страдања.</head> <p>Милевин отац, чича Срдан опет се успалио и то успалио в 
ованком изишао, наста тишина у соби.{S} Милевина глава као да се покрену у јастуцима. „Не иде н 
су већ мекши, примише многу сузу из ока Милевина, а не одадоше је.</p> <p>Кад дође вече, би Мил 
 докраде до крајњег прозора.{S} Тамо је Милевина собица.{S} На прозору нису спуштене завесе ни  
ш — под земљом.</p> <p>У овај мах чак и Милевина свекрва, баба Стака повери.{S} Она је опазила, 
p>И Лазара је до дна душе потресла смрт Милевина.{S} То су опазили сви, а највише Назарени.{S}  
="chapter" xml:id="SRP18966_C16"> <head>Милевина страдања.</head> <p>Милевин отац, чича Срдан о 
де, као што мало пре лежаше пред ногама Милевиним.{S} Сад лежи пред ногама Свевишњега.{S} Осети 
 живи и здрави!“</p> <p>Кад чу Боривоје Милевино име, поцрвени, обли га као ватра, а осећа, да  
ула.{S} Видела није никога, али је чула Милевину вриску“.</p> <p>„Ја нисам чуо, Бог нека ме уби 
ра Шљиварева је сведочила, како је чула Милевину цику оног вечера, а и Милева је говорила, да н 
 студен ни врућ...“</p> <p>Да судимо по Милевину лицу, рекли би, да јој је годио тај одговор. „ 
следњи пут је говорио с њоме на погребу Милевину, јер је Цвета дошла да испрати своју негдашњу  
је.</p> <p>Кад чу чича Срдан, како је с Милевом, он се сад тек разбеси.{S} Кад јој дође време,  
нађен и не сећа се, како се поздравио с Милевом.{S} Зна тек толико, да га је понудила да седне. 
ечи, погледа нехотице <pb n="152" /> на Милеву.{S} Очи му сусретоше поглед њезин и она му дође  
а у славу Христову, погледа Боривоје на Милеву и дође му на памет оно, што му је требало пасти  
д уђе у собу, изненади се.{S} Застао је Милеву.{S} Она је дошла брату неким послом, па ће с њим 
итате из св. писма?“ — пита је Боривоје Милеву.{S} Он је од Лазара сазнао и докучио све назарен 
е опет било плача.{S} Те посете скрхаше Милеву скоро са свим.{S} Њезин закон јој забрањује да п 
 гледа јој у очи, „иди одма по Лазара и Милеву и доведи их овамо.“ </p> <p>Она се у први мах ук 
 ићи у Лазаревац на скупштину, где ће и Милеву видети, не смеде отићи, би му зло.{S} Отправио ј 
ти све, што му беше у рукама:{S} Штап и Милеву, те поклече на земљу.{S} Све то беше за неколико 
иче „вернима“.</p> <p>Боривоје поздрави Милеву доста збуњено, а она му прими поздрав скромно, а 
шао кући и прво је ушао у собу, да види Милеву.{S} Она је лежала на банку а очи јој се зацрвени 
о, у чему је ствар.{S} Обрен је одвукао Милеву.{S} Дође му тешко, претешко, али је хтео да се у 
т, није хтео или није смео да погледа у Милеву, која му је стојала за леђима.{S} Тек кад чу, ње 
тим допаде Лазару глас, да су му сестру Милеву — уграбили.{S} Да л’ је било силом или је девојк 
е редован испит.</p> <p>„Од кад ти знаш Милеву Срданову?“</p> <p>„Знам је још, кад је била ево  
уке к небу и поче најужасније клети <hi>Милеву</hi>.{S} Више није устао.{S} Подигоше га и однеш 
</p> <p>СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИЋА</p> <p>1896.</p> </div> <pb n="2" /> </front>  
на се насмеши.</p> <p>„Нисам играла, не мили ми се; само сам гледала.{S} А зар би био грех и да 
олико:{S} Благо оном, ко може и коме се мили.“</p> <p>„Цвето“, каже Лазар, а глас му помало дрх 
; ја ти дајем.{S} Лолај се колико ти се мили; млад си још, па ти приличи.{S} Туци се, уби, испл 
сеје.{S} Све је лепо средио и Срдану се мили Бог зна како кад види, да је браном повлачио земљу 
их учитеља одвоји се сад најстарији:{S} Миливој.{S} На лицу му је урезана доброћудност; али се  
жете бранити свештеника?“</p> <p>Учитељ Миливој примети: „Ја сам казао само толико, да рђави св 
 на посао.{S} Прво је потражио учитеља, Миливоја Машића, јер му је он најпоузданији.</p> <p>Учи 
два му удариле науснице.</p> <p>„Шта је Миливоје?“ — пита га Марта уплашено и изиђе му на сусре 
из школе и друштво пође кући.{S} Учитељ Миливоје ишао је са Светозаром. „Тврд је орах та назаре 
р му је он најпоузданији.</p> <p>Учитељ Миливоје живео је и до сад управо тако, као да су она п 
Босиљка, па ме послали по тебе“.</p> <p>Миливоје је испоручио ову непријатну поруку без околише 
ли, а у мало зубе не поломисмо.“</p> <p>Миливоју и госпођама пришао је уз пут професор Здравков 
ћу, да га пусте да иде пешке, јер му је милије тако.{S} У који мах он устаје са столице, уђе ма 
д.{S} А мужевљево здравље ипак јој беше милије од оних крпа.{S} Само су то биле лепе крпе, сјај 
 А шта би онда било, кад би вас било на милијуне?{S} Шта ћете онда, ако дође дан, да би мали бр 
 Ако икад буде, да и ваш број нарасте у милијуне и међу вами ће устати многи и многи да цепају  
 боље и по мене и по вас, кад би нам се милило играње?{S} Ја кажем само толико:{S} Благо оном,  
а посла“, каже, „ја мислим, да би Влада Милин и Стана Павлова баш пристали једно за друго.{S} В 
би по подне, школа је била дупком пуна, милина ти је гледати.{S} Ту је мушко и женско, старо и  
 стојали једно према другом, било их је милина гледати.</p> <p>„Лепа је“, помисли он у себи, чи 
груди, као да ће се на мах растопити од милине.</p> <p>„Шта ти је?“ пита га Петар.</p> <p>„Мало 
о природно.</p> <p>Осуђеник затрепти од милине, кад помисли на дан своје слободе.{S} Али га у и 
орила је место ње. „Брат Мирко“, каже, „Милица захваљује на вашем савету и напомени, она ће зац 
„Хтео сам још нешто рећи.{S} Овај...{S} Милице синко, устани!“</p> <p>Устаде са клупе млада, ле 
и зар и они слуте, шта ће бити?</p> <p>„Милице, синко“, вели брат Мирко гласом пуним очинске љу 
 само на украшавање душе своје.“</p> <p>Милици грунуше сузе на очи и не рече ни речи...{S} Њена 
устајаше са својих места, јер је и њима мило, што се опростише беде, па донеше и воде.{S} Они с 
у...“</p> <p>Старицама назаренским дође мило, где се Боривоје овако китњасто исповеда, а старци 
то Лазар и Боривоје, па им Бог зна како мило.{S} Кад прође неко време, ето ти њега, довео Борив 
стоји час-два за леђима и гледа га тако мило и нежно.</p> <p>Здравковић говори о моди и луксузу 
држим..."</p> <p>У овом тренутку био је Миловић сам.{S} И госпође и Здравковић одоше куд које.< 
ко.“</p> <p>Госпође су хукале, а мерник Миловић се намршти. „Шта хучете?“ каже. „Бајаги само На 
ео собом још своја два друга, ту мерник Миловић, ту доктор, све варошани, ту натарош и ко ће их 
p> <p>Стадоше се нуткати.</p> <p>Мерник Миловић пресуди. „Од старина“, каже, „јесте, да је било 
> <p>„Ама по Богу, што хучете?“ пита их Миловић.{S} Ти људи у том погледу имају право.{S} Које  
> <p>„Шандор ковач“, рече трећа.</p> <p>Миловић се задовољно смешио.</p> </div> <div type="chap 
ништа ми не помаже.{S} Љубав дуго трпи, милокрвна је, љубав не завиди, љубав се не велича, не н 
.</p> <p>Наш народ прича, да неке „виле милоснице“ обдаре дете разним дарима и да му те дарове  
/p> <p>„Не треба никад да заборавите на милост божју...{S} Бог све може“ — упаде јој у реч Бори 
олитву хвалећи Творца и просећи од њега милости за све верне, па и оне, који не могоше стићи у  
лико мојих грехова“, каже, „много је то милости од људи.“</p> <p>Милева уздахну. „Ви сте“, каже 
 Тому, поглед јој не беше ни скроман ни милостив.</p> <p>„Ти си“, продужи Тома, „ово дана била  
 који је обилазио наше крајеве и просио милостињу за свету обитељ.{S} Боривоје је у опште врло  
„Нећу“, каже, „да које ко дели мом сину милостињу.{S} Нека је Лазар ма какав, али просјак није“ 
а вас они виде.</p> <p>„Кад дакле дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемери п 
l> </quote> <p>све те мрави подилазе од милоте, а чује се по целом селу.</p> <p>Сутра на ноћ, д 
, све су га мрави подилазили од ужаса и милоте.{S} Но све је то:{S} Некад било, сад се приповед 
 учини, да је њихов брат нашао паметну, милу, па и скромну жену.</p> <p>Још увек долазе „верни“ 
лан њихов.</p> <p>Био је учен и даровит мимо све њих, појао је као анђео, а говорио је као апос 
не, нисте ништа говорили?“ пита мерника Мимовића нека од госпођа.</p> <p>„Он би говорио“, рече  
на је испоручила, да ће сви судови, сви министри (пештански и бечки), па на послетку и сам цар  
 „Хоћеш ли ти мене чекати овде само два минута?“ питам је. „Чекаћу те“, каже она, „и три минута 
питам је. „Чекаћу те“, каже она, „и три минута, али шта ћемо јуначе, ако и онда ништа не буде!“ 
свршило, наста мала почивка од неколико минута.{S} Ко је хтео да се накашље, накашљавао се, а к 
говане скуте,</l> <l>А кад иде, гази на минуте.“</l> </quote> <p>Ето, за што Пера Крња није пос 
те, шта је знак сећања?{S} Није ли вами мио онај сандук, она клупа, коју наследисте од матере,  
>„Не разговарајте се, него спавајте.{S} Мир!“</p> <p>Боривоје се трже и заћута.{S} А кад мало п 
ици, а гле сад шта је.{S} Син проповеда мир, у цркви проповеда против Назарена борбу делима, ре 
змети, да убију онога, који проповедаше мир и кад га ухватише: <pb n="118" /> хтедоше апостоли  
„Не мислите, да сам ја дошао да донесем мир на земљу, него мач.{S} Ја сам дошао, да раставим чо 
и однели...{S} Од оног дана сам изгубио мир.{S} Хтео сам да идем у Јерусалим, мислио сам:{S} Та 
ана.{S} Као да је ушао у средину њихову мир, те разгонио ону црну слутњу, која беше по њима поп 
те мира ономе који је у вашој утроби, а мира ћете му дати онда, кад се и сами смирите”.</p> <p> 
и нека и он мени опрости.{S} Мени треба мира, те и од моје стране нека је свакоме мира.” </p> < 
евши литру правога нардова многоцењеног мира, помаза ноге Исусове и отре косом својом ноге њего 
 кука, плаче и јадикује.{S} Налазила је мира само у скупштини, а и код куће по ваздан капа над  
ра, те и од моје стране нека је свакоме мира.” </p> <p>Влада је био тронут, једва се уздржао а  
м живцима, болесном нарављу.{S} Подајте мира ономе који је у вашој утроби, а мира ћете му дати  
ила.{S} Истина, он се трудио да изгледа миран, да утиша ту ватру, али је она кад кад букнула.</ 
</p> <p>„Не дира тај никога.{S} Врло је миран, а и отац каже, да га се не бојимо“.</p> <p>„А не 
неки час Рахила подиже очи.{S} Лазар је миран, непомичан као <pb n="219" /> камен.{S} Није се у 
у Назаренима.{S} Он је од памтивека био миран, ваљан, поштен човек.{S} Нико у селу није му знао 
 у друштво добрих људи и он је сад тако миран и кротак.{S} Јованка се врло радо забавља с њим,  
а да је рђав човек, а овај овде је тако миран, добар.{S} Требало би и да је затворен, а овај ни 
ви суд од старијих људи и они решавају, мире и досуђују...{S} Суд добрих људи био је код нас Сл 
е га с Богом, право кажу наши, да испод мире, сто ђавола вире.{S} Све пише, да се чувају људи ж 
весто, под језиком ти је мед и млеко, и мирис је хаљина твојих као мирис ливански.{S} Ти си врт 
сестро невесто, боља је од вина љубав и мирис уља твојих од свих мирисних ствари.{S} С усана тв 
ај прашак на њеном лицу „пудер“, а онај мирис „пачули“.{S} Хај, Бого, ада то мирише!{S} То није 
љиво умиљава, а њен врео дах опија, као мирис од нарда и шафрана, од иђирота и цимета, од смирн 
д и млеко, и мирис је хаљина твојих као мирис ливански.{S} Ти си врт затворен, сестро моја неве 
ти би ме учио, а ја бих те појила вином мирисавим, соком од шипака.{S} Лева је рука његова мени 
стаје, нуди свом мужу воде или му пружа мирисаву мараму, да утре зној с чела или му дошапне, Бо 
а; забљешти злато; просуше се свакојаки мириси, а забруја звонки кикот.{S} То су госпође.{S} Са 
ходи јуже, и дуни по врту мом, да капљу мириси његови, нека дође драги мој у врт свој и једе кр 
буди као срна или као јеленче на горама мирисним</hi>...“ Али опет за то мени се најбоље допада 
д вина љубав и мирис уља твојих од свих мирисних ствари.{S} С усана твојих капље сат, невесто,  
зе реч професорски друг његов Мирић.{S} Мирић је изјавио, да он не држи Назаренство за тако опа 
ири, кад узе реч професорски друг његов Мирић.{S} Мирић је изјавио, да он не држи Назаренство з 
ај мирис „пачули“.{S} Хај, Бого, ада то мирише!{S} То није ружина вода, него као тамјаника, шта 
едео у скупштини крај стола, до Лазара, Мирка и осталих, међу „пророцима“.{S} Нису допустили др 
е.{S} Већ од дужег времена примио је од Мирка општу благајницу, а ту има много и много брига.{S 
>Цео одбор дубоко уздахну и пристаде уз Мирка. „Види Бог“. „Шта ћемо с Гајом Павловићем?“ пита  
ме...{S} За што га не жените?“</p> <p>У Мирка су упрти многи погледи.{S} Нарочито се госпође зг 
ла и верни се разиђоше, застадоше Тома, Мирко, Боривоје и још два три човека у соби.{S} Сви су  
не четири човека:{S} Лазар с Боривојем, Мирко и Тома.{S} Лазар, Мирко и Тома су најглавнији људ 
 свим из другог узрока.{S} Лазар отпао, Мирко остарео, малаксао, па ако ће и Боривоје да буде с 
ар с Боривојем, Мирко и Тома.{S} Лазар, Мирко и Тома су најглавнији људи међу вернима онога мес 
које за Тому, које опет за Боривоја.{S} Мирко је поболевао — није било никога да устане и да на 
Доћи ћу“.</p> <p>Наста мала почивка.{S} Мирко лагано баци поглед на све скупљене и поче затегну 
 још боље прикупи и већ разабра све.{S} Мирко говори...{S} Каже: „3наш, брат-Томо, не треба да  
 сад видеше, да се у њему преварише.{S} Мирко је клонуо, а и поболевао је; једини Тома је био р 
 ње вриште остале жене у један глас.{S} Мирко, Тома и остали старији људи догурали се до Срдана 
цима на само.</p> <p>Остали су само:{S} Мирко, Тома, Боривоје, Јова и Варвара.</p> <p>„Какву је 
е Христос донео мач, зар има већ и деда Мирко право, да то учини у нашем селу?{S} Христос је ут 
> <p>„Како би хтела да се крстиш?“ пита Мирко даље.</p> <p>„Онако“, каже Варвара, „како се крст 
у улио дух свети у срце твоје?“ пита је Мирко, јер је он најстарији.</p> <p>„Молим се за крштењ 
и ће Тома, Боривоје и деда Јова, јер је Мирко у последње време ослабио са путовања.</p> <p>Тако 
е код Лазара назаренски одбор.{S} Ту је Мирко, ту Тома, ту Лазар, ту још три друга брата, а међ 
 да не може?“</p> <p>„Он је,“ продужује Мирко, „још непречишћен.{S} У њему је заостало још по н 
у?</p> <p>Када је отпојан 4. стих, поче Мирко читати 6. стих пророчким гласом:</p> <quote> <l>„ 
 ваљда може и међу нама покупити“.{S} И Мирко извади 40 новчића и метну их на сто.</p> <p>И сад 
 се окрете на другу страну, Мирку.{S} И Мирко му је одобрио, да треба не само Лазара, но и сву  
> <p>Међу првима је дошао Лазар, Тома и Мирко.{S} Чим уђе који „верни“ или „верна“, поздраве се 
а на своје старешине, па кад се Лазар и Мирко не кренуше, поседаше и оне.</p> <p>„Видим, браћо  
е нудио, да сврати још мало к њему, али Мирко не прими понуде.{S} Тома је учинио друкчије.{S} К 
и 10, који 20 новчића. „Доста је“, вели Мирко, јер их је још било, који су хтели дати. „Па немо 
ами“.</p> <p>„Онда је све у реду“, вели Мирко. „А сад лаку ноћ!{S} Доцкан је“.</p> <p>Лазар га  
„Ми се радујемо, кад нам ко дође“. вели Мирко, „а још већма се радујемо, ако се с нами заједно  
„Добро је, кад су се само упутили“ вели Мирко. „Наша општа благајница није била до данас још пр 
то?{S} То би било врло зло — а пријатељ Мирко ме је поучио, да и није тако.{S} Сахат је онде за 
ене.{S} Код нас је до душе први поверио Мирко, али после њега одмах три жене.{S} Нека каже ко ш 
“, песмарица.</p> <p>Први је проговорио Мирко: „Љубазни!{S} Појаћемо из „<title>Харфе Сиона</ti 
јважнијим стварима назаренским.{S} Брат Мирко им је и благајник, а Лазар је као неки бележник,  
жите, ја ћу говорити баба-Стаки, а брат Мирко Милеви“.</p> <p>Браћа Назарени згледнуше се, па о 
 редова“, веле сви у један глас, а брат Мирко додаде: „Кукољ нека се треби из пшенице“.</p> <p> 
</p> <p>На послетку се сложише, да брат Мирко као најстарији поутеши и обавести остареле сестре 
ече неко.</p> <p>„Колико је“, пита брат Мирко.</p> <p>„Два форинта.“</p> <p>„Толико се ваљда мо 
„Гледаћу, да му се доближим“, рече брат Мирко, „е да се хоће и Светислав упутити стазом — спасе 
 још сотона јаки у њему.{S} Кад би брат Мирко или неко од старије браће доближио му се и посаве 
бити?</p> <p>„Милице, синко“, вели брат Мирко гласом пуним очинске љубави, „ја сам ти једаред в 
 идемо вуку у јазбину</hi>.</p> <p>Брат Мирко је стојао најближе од уласка и с њим се гости прв 
ар пријатељ-Панте Мужиног“.</p> <p>Брат Мирко узе реч: „Сви знате“, каже он, „пријатељ-Панту.{S 
ји људи, учиниће шта треба.</p> <p>Брат Мирко, човек сед, одмерен, узе први реч. „Видим“, каже, 
исмена, која иду на страну.</p> <p>Брат Мирко је као неки изузетак међу Назаренима.{S} Он је од 
ћер тамо, одговорила је место ње. „Брат Мирко“, каже, „Милица захваљује на вашем савету и напом 
 <p>Старица је вртила главом. „Пријатељ-Мирко,“ каже, „утешите ме...{S} За што га не жените?“</ 
а грешан ли сам човек био — ух“!</p> <p>Мирко устаде, захвали у кратко Богу, што је одбор сврши 
ће он мени, премили друг мој...“</p> <p>Мирко се ухватио за главу, а неко рече: „Ово се мора пр 
ад предигни, никад више нећу...“</p> <p>Мирко гледа болесника и вели: „Ох, жено, жено, гле, как 
>„Моја је душа жедна исповести.“</p> <p>Мирко се окрене пророцима, а они сви климају главом, са 
еба сад о новој години да удесим с брат-Мирком рачуне, па онда треба да испишем наша правила.{S 
ана.{S} Тада се окрете на другу страну, Мирку.{S} И Мирко му је одобрио, да треба не само Лазар 
то, да се опомену јавно у скупштини.{S} Мирку је то много, него вели: „Доста ће бити, да их јед 
путна мисао; његова душа није још доста мирна.{S} У таком времену добро је да причека са женидб 
</hi> нити да влада мужем, него да буде мирна.{S} Јер је Адам најпре саздан, па онда Ева.{S} И  
 напаствује дете своје.{S} Но Милева је мирна.{S} Без писка и речи трпи, али место ње вриште ос 
да не завришти на сред улице.{S} Сад је мирна, по некад се чак и насмеши и враголасто рекне: „М 
о крупан, висока чела, бистра погледа и мирна лика.{S} Наслонио се на сто, у руци му <pb n="31" 
и их не држимо за велико зло.{S} Они су мирни људи, који се у свачему држе реда, плаћају најуре 
говарају ме.{S} Нека их бабо, бар ће се мирније молити Богу.“</p> <p>„А зар Назарени не пиље у  
ље <pb n="36" /> говори, глас му је све мирнији. „Хоћу да се оканем блуда и пијанке, хоћу да жи 
ривоје ако не баш сретан, а оно бар све мирнији и мирнији.{S} Буде, па се некада чак и насмеши, 
 не баш сретан, а оно бар све мирнији и мирнији.{S} Буде, па се некада чак и насмеши, а то већ  
ара напаст оставила га, само је био још мирнији и веселији но пре.{S} Село је тумачило, да он ж 
 то тако бити.{S} Спавај ти, брате мој, мирно, моја ће бити брига, да покажем суду ствар.{S} А  
де, па донеше и воде.{S} Они се разлазе мирно са шапатом, али њихови гости су у приличној гунгу 
 не знађаше управо шта.{S} Саслушала је мирно, да је и женидба њена брата на прагу, а кад јој с 
а на ту мрску кућу и прозоре:{S} Све је мирно, сви спавају.{S} Таман згода, да се он увуче у ку 
еви не могу опростити.“</p> <p>Лазар је мирно слушао Обрена, па је после тога дуго ћутао.{S} На 
м оживе и Варвара, која је за све време мирно, непомично седела уз Боривоја.{S} Она је чула гов 
г га је одазвао к себи и ми треба да се мирно покоравамо вољи његовој“.</p> <p>„Нећете ли ми да 
ре.</p> <p>Милева се повукла од света и мирно живи у братовљевој кући.{S} Покушала је, да се из 
ао и по подне се свршила ствар глатко и мирно, без икакве препирке и гласања.</p> <p>Не велим,  
 школи тамо амо и не уме и неће да седи мирно на свом месту, њему ускипи и већ је два-триред хт 
гледао врата и измицао му.{S} Сад стоји мирно као јагње и пружа образ, као да чека пољубац а не 
било роптање против божје воље...{S} Ми мирно сносимо што Бог нареди, не ударамо у звона, не но 
матери, кажем ти!“</p> <p>Она проговори мирно: „У светом писму пише:{S} Жена треба да остави оц 
жем ја Варвари:{S} Дете моје, спавај ти мирно и немој на мене чекати.{S} Прошла су она несретна 
 у нешто?{S} Кад није био мачак, спавај мирно и ништа се не брини; не треба теби Јерусалим.{S}  
ти отишао у Нововерце, не марим.{S} Бар мирно спавам.{S} Кад одем куд год, знам да нећеш ићи кр 
ренске.{S} Она је примила ту божју вољу мирно, не само без бола и жаљења, но тако рећи радосно. 
жену и отишли у крчму.{S} Они остали су мирно остали код куће и место да су се опијали из чаше, 
чка безазленост помешана с неком бајном мирноћом.{S} То је Јованка.{S} Она иде право Лазару, ко 
и, који га после издаде: „За што се ово миро не продаде за три стотине гроша и не даде сиромаси 
у код куће, а не да буду у свакој чорби мирођија.“</p> <p>Збор је прота отворио.{S} Каже: „Нисм 
 да брани Наду Каже: „Остави сиротицу с миром, доста је њојзи брига свакојаких“.</p> <p>Но тада 
Маните ми већ једаред мога пустињака на миру“.</p> <p>Боривоје као да је већ у Јерусалиму.{S} П 
е се обећавају у побожности.{S} Жена на миру да се учи сваком покорношћу. <hi>Али жени не допуш 
ца?“ пита она. „Јесте ли затекли све на миру код куће?“</p> <p>„Децу сам оставио здраву, а зате 
ада је у кући Владе Иванова било све на миру, али сада ће та кућа да изгуби главу.{S} Влада се  
сломио ребро, а и остали нису прошли на миру.{S} Дозна власт за то, срески начелник, па га затв 
ипове.{S} Цркву треба дакле оставити на миру...{S} Него треба ван цркве удесити од прилике оно, 
време кад се сашива, време рату и време миру...{S} У невреме и без потребе, драги брате, почест 
литва, па на послетку забруји песма: „У миру живите, рек’о је Спас.“ </p> <p>Кад се и то свршил 
, скочи и отрча право у комору.{S} Прва мисао није га преварила, она је била тамо.{S} Била је т 
лије румен.{S} Стид га је...{S} Мучи га мисао:{S} Шта она мисли о њему?{S} Зар се он ње није од 
 браћа“.</p> <p>Но Перу је мучила друга мисао.{S} Често сужанство убило му је снагу, подрило му 
 своје.{S} У њему се одавна зачела нека мисао, он је видео пред собом пут, којим би требало поћ 
ти, што му се досуди, само га је мучила мисао, шта ли ће он, кад се ослободи Лазар?{S} Губи учи 
 неки потајни глас, извире нека потајна мисао: „Она сад мисли на мене, чека ме.“ И он оде...</p 
 да му не дође у главу по која неупутна мисао; његова душа није још доста мирна.{S} У таком вре 
ино дете.{S} Боже мој, како јој дође та мисао у главу, као да ју је ко однео тамо.{S} Шта се до 
бом пут, којим би требало поћи, само та мисао беше још неизрађена, тај пут беше по мало застрт  
ођа Љуба није ништа рекла, али јој дође мисао, да ако тако стоји у св. писму, онда је најбоље з 
е оне остале сажаљевао, али сад му дође мисао, не мисао, него жеља, да ову овде преобрати, прид 
То је последње — јесење.{S} Лазару дође мисао у главу, која му до сада још никад не дође.{S} Ка 
ле сажаљевао, али сад му дође мисао, не мисао, него жеља, да ову овде преобрати, придобије.{S}  
 од те помисли.{S} Али не, то није више мисао, то је већ нешто више, то је тврда намера...{S} К 
е почети, а и право је.{S} Његова је то мисао, а после, он је најзаузимљивији и највештији.{S}  
а где.{S} На послетку јој дође на памет мисао, да они, који један хлебац једу, не треба две вер 
не куће, он застаде.{S} Дође му у главу мисао, да ће Цвета за извесно отићи у друштво <pb n="19 
 као и увек недељом.{S} Дође му у главу мисао:{S} Неће ли отићи?{S} Али не, то беше само у поче 
ела прашина.{S} Жене још јаче зацикаше, мисле дошао је страшни суд, јер ломњава једнако траје.{ 
кама.{S} Код вас нит момци, нит девојке мисле на душу, но само на земно ништавило.{S} Девојка у 
мили, те се дан на дан успаљују.{S} Чим мисле, да их нико не види, одмах се трљају, вијају, џав 
мо.“ И он позива скупљене да кажу, како мисле о Назаренству и шта да се чини против тога зла?{S 
 не говоре на празно, но да и учине што мисле — одмах.{S} А баш и јесте тако, Назарени су баш с 
јаке понуде за сужника. „Он је сретан“, мисли у себи, „јер му је суд допустио, да истрпи казну“ 
</p> <p>„Ваљда се зрно мало закаснило“, мисли чича-Срдан, но кад прође још неколико дава, још н 
. „Тома је већ узео да буде и св. дух“, мисли он у себи и дође му врло криво и врло гадно.{S} Н 
вера забрањује пушити“.</p> <p>Гле сад, мисли у себи Јулка.{S} Каква је то вера, <pb n="74" />  
тај млад човек, у коме је толико ватре, мисли озбиљно обделавати њиву народну.{S} И кад је Свет 
су — тророге виле.“ И он поче да мисли, мисли...</p> <p>У оном тренутку није више био Назарен,  
, па само гледа у плаве димове и мисли, мисли.{S} Тек ако ће одговорити домаћици реч-две, а чес 
ише, као да му нису увек мисли онде.{S} Мисли зар о оном, што је чуо о Лазару, о данашњем збору 
о божје, а није могао да се прибере.{S} Мисли му вазда скрећу на другу страну.{S} Пред њиме је  
а оженити с каквом нашом добром женом,“ мисли Тома, „или ће пропасти.{S} Он се успалио за Цвето 
а као до сад, но поче и да испитује, да мисли.{S} За не пуне две године дана изиђе из ње девојк 
чунати.“</p> <p>Боривоје не зна, шта да мисли.{S} Окренуо се великом фишкалу, а онај сео на кан 
ренских занела до крајности.{S} Поче да мисли на смрт, на страшни суд, који је брат Тома у скуп 
вашима су — тророге виле.“ И он поче да мисли, мисли...</p> <p>У оном тренутку није више био На 
: „Та оно, знате, како ћу да кажем, она мисли, да највише треба постити шест недеља“.</p> <p>Св 
д га је...{S} Мучи га мисао:{S} Шта она мисли о њему?{S} Зар се он ње није одрекао?{S} Зар је о 
 седо сретне чобанче, не познаје га, па мисли да и дечко њега не познаје.</p> <p>„Добро вече, д 
 Али наравно, знао је, да сам добра, па мисли:{S} Ћутаћу.{S} Па кад ми је већ послао баш све са 
здравља га, а стрепи од помисли:{S} Шта мисли тај човек о њој?{S} Та он је, као што је слушала  
ас, извире нека потајна мисао: „Она сад мисли на мене, чека ме.“ И он оде...</p> <p>Дође према  
ад то лице намргодило.{S} Каже: „Ко год мисли да су Назарени пали као у зиму снег и да ће ох у  
ћен, не мучи га више сотона, нити рђаве мисли наилазе на њега.</p> <p>Лазар је могао слободно р 
исли у ковитлац.{S} Та, то и нису праве мисли.{S} То је нешто налик на оно, што мисли и осећа ж 
 баш из тог честог крштења, да Лазареве мисли нису у цркви и да не мисли на Бога.</p> <p>Али ко 
читате из св. писма?“ — па онда: „Какве мисли наилазе на вас при том читању?“ и онда им стоји о 
еп је“, дође и њој у памет, ма да такве мисли не приличе „вернима“.</p> <p>Боривоје поздрави Ми 
е, тако вуче та девојка њега.{S} Његове мисли нису са свим јасне.{S} Али њему шапће неки потајн 
тако вихор у његовој души дочепа његове мисли, те јури с њима сад горе сад доле.{S} Некада их с 
дарити киша.{S} Али, где су биле његове мисли?</p> <p>Да сте га запитали, он би се — поплашио.. 
 кад су у њој вриле и киптиле свакојаке мисли без икаква сталног, одређеног правца.{S} Ко дође  
је улетео вихор у њу, те врти свакојаке мисли у ковитлац.{S} Та, то и нису праве мисли.{S} То ј 
 на себи, позна, да га не муче више зле мисли и да је дух свети над њим.{S} Он осети уједно, шт 
 себи и лафе, да му се и опет променуле мисли.</p> <p>„Нећу се више успаљивати“, говори у себи  
ели, казао је већ при ручку како о томе мисли.</p> <p>И први устаде професор Здравковић.{S} Каж 
не ваља, не тражи свога, не срди се, не мисли о злу.{S} Не радује се неправди, а радује се исти 
азарени?{S} Било би му најмилије, да не мисли ни на што, али мора.</p> <p>Некако се извукао и н 
 да Лазареве мисли нису у цркви и да не мисли на Бога.</p> <p>Али ко је на то пазио?{S} По најм 
ило вече, а на пољу веје снег као да не мисли скоро престати и као да хоће да употреби до краја 
уди, ви се и ту пребацисте, и ко год не мисли о црквеном обреду као ви, тога већ држите за изгу 
 забадава, а на <hi>дела</hi> нико и не мисли.{S} Можеш хулити Бога, можеш лагати, варати, упро 
сте, да треба да презрете сваког, ко не мисли као ви, а заборависте при том на главну заповед,  
се свршити то?{S} Но опет за то нико не мисли, да тужи Срдана.{S} Милева неће и не сме, отац јо 
а Петар стао у страну и дао се у крупне мисли.{S} Шта ли ће он?{S} Читаву ноћ није могао да зас 
ти се“.</p> <p>Боривоје се дао у крупне мисли.</p> <p>„Не лупај главе“, теши га Соломон, „све с 
равца.{S} Ко дође у то доба, те одгурне мисли на ову или на ону страну, тај је често врло много 
несе за то време.{S} Па онда оне ужасне мисли!{S} Боривоје је мислио, да је пречишћен, умирен и 
опет уздахну.</p> <p>„Мучне, врло мучне мисли“ — рече она. „Прочитала сам први стих и не могу д 
 главу и ја јој видех по лицу, какве се мисли обрћу у њој.{S} Она је мислила, да ја и сам хоћу, 
р; тако не иде.{S} Он је лепо развио те мисли и завршио је придику. „Ми ћемо опет бити једно с  
ко вечерас...{S} На дану су човеку више мисли за послом.“</p> <p>„Хм, а како ћу га довести?“</p 
кукурекне петао и у Боривоју се обрнуше мисли.{S} Он ухвати сам себе на кривом путу, дође сам с 
иш, да ти опросте“.</p> <p>Мисли Пера и мисли, па ће се сутра дан умешати, баш кад су Лазар и Б 
ли лулу, па само гледа у плаве димове и мисли, мисли.{S} Тек ако ће одговорити домаћици реч-две 
омисли се дакле, прими овај мој савет и мисли дан-ноћ само на украшавање душе своје.“</p> <p>Ми 
ол и беду; крај њега човек лако прикупи мисли и лакше се умири, кад је раздражен.{S} Многог је  
p>Упознаше га брзо.{S} Опазише, да нити мисли о бегању, нити је лаком на дуван, те су га испрва 
е ћутљив, шта више, као да му нису увек мисли онде.{S} Мисли зар о оном, што је чуо о Лазару, о 
тол Павле не разуме плаћу у банкама, он мисли на другу плаћу“.</p> <p>„То се већ односи на друг 
тила, да јој је Лазар из очију прочитао мисли и да јој одговара на нешто, што га она није ни пи 
зар баш никад не угађати себи?{S} Овако мисли ишле су јој по глави, само не тако јасно, но магл 
{S} Како се прашта с душом?{S} Ко на то мисли, тај мора да живи паметно, поштено, да би оставио 
мисли.{S} То је нешто налик на оно, што мисли и осећа животиња, кад је надраже...</p> <p>У Бори 
заренском обичају запита: „Па какве вас мисли обузимају при читању?“ Она би му онда већ пала ок 
пророка Јејемија.“</p> <p>„Па какве вас мисли обузимају при читању?“</p> <p>Милева и опет уздах 
о створењу света.“</p> <p>„Па какве вас мисли обузимају при том читању?“ пита је опет Боривоје. 
} Та да и како ће.{S} И она се задуби у мисли...</p> <p>Кад се вратио Тома, она га дочека некак 
ици реч-две, а често је тако задубљен у мисли, да и не чује, шта га пита.</p> <p>Домаћица види  
у и да их молиш, да ти опросте“.</p> <p>Мисли Пера и мисли, па ће се сутра дан умешати, баш кад 
рену у јастуцима. „Не иде нико за њим“, мислила је, „он ће за цело над дететом направити знак к 
рта друкчије схватала ствар. „Сиромах“, мислила је она, „тешко се бори са својом крвљу... он је 
ти мах, кад је Боривој мислио о Милеви, мислила је и она о њему и то не само мислила, него и че 
 њој само оно, што је најпотребније.{S} Мислила је у себи, кад не може да се опреми љуцки, онда 
волети царству?{S} Затворила је очи и — мислила је.{S} У оном тренутку није ју ништа више болел 
, какве се мисли обрћу у њој.{S} Она је мислила, да ја и сам хоћу, да прсне друштво, догрдило м 
што се и тако свршило.{S} Управо она је мислила, да се свршило, а ствар беше тек у почетку разв 
>Домаћица Срданова, Јелена, друкчије је мислила; она је хтела да се сврши, што се започело, јер 
ђа.</p> <p>Тако су мислили сви, тако је мислила и Нада, па тако је и било.{S} Само што — ђаво н 
тетом направити знак крста“.{S} Тако је мислила и би јој сад лакше.{S} Но тако је мислила и све 
слила и би јој сад лакше.{S} Но тако је мислила и свекрва њена и изиђе на поље.</p> <p>Жене, ко 
 га још претрпавала и други дан, јер је мислила:{S} Од пића је, проћи ће.{S} Но не прође.{S} А  
и, вртиле су главом.{S} Свака је у себи мислила: „Ух, да незгодна и насртљива Фарисеја“, али из 
је за своје године много читала и много мислила.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 
аво да ти кажем, жао ме је, ако си тако мислила.“</p> <p>И кад би вече, госпођа Меланија би сло 
p> <p>И пође да иде.</p> <p>„Нисам тако мислила, деда-Јово“, вели Милева скоро молећи. „У вашем 
и, мислила је и она о њему и то не само мислила, него и чекала га.{S} Лазар га је очекивао тек  
ио је у себи.{S} А Рахила је у онај мах мислила, да је читава њена комедија с Назаренима глупос 
>„Божје путеве не може човек измерити“, мислили су верни, али су неверни мислили са свим друкчи 
ако који.{S} Некима се у души допадала, мислили су у себи:{S} Нека их мало, нека се прохрвају,  
 бити.{S} Само да се та ватра не угаси, мислили су.{S} Млад је, то је тек слама, младићка бујно 
ашли. „Ох, да ће само спласнути отоци!“ мислили су у себи...</p> <p>Кад изиђоше, рече Тома: „Зл 
човека у соби.{S} Сви су други Назарени мислили, да хоће да се договоре о нечем.{S} Али није би 
рити“, мислили су верни, али су неверни мислили са свим друкчије.{S} И да на кратко кажем, о њо 
, он уста да чита еванђеље.{S} Многи су мислили у први мах, да су речи Томине биле од користи и 
 шта се око њега догађа.</p> <p>Тако су мислили сви, тако је мислила и Нада, па тако је и било. 
 браће доближио му се и посаветовао га, мислим, да би много помогло...“</p> <pb n="104" /> <p>„ 
да у Јерусалиму изидем пред лице божје, мислим, да му нећу омрзнути, ако што мање пристајем у р 
, Рахила, ваљда тамо хтели да одете.{S} Мислим, да се не би кајали.“ То рече, подиже се и оде.{ 
рчкој песми.{S} Но то је било давно.{S} Мислим, да и немамо на српском језику потпун превод те  
радио, радио сам и није било времена да мислим, а кад нисам радио, пио сам, па од куд да се при 
а за пет форинти или за масно звање; ја мислим, да нам је боље било, кад смо у сред шуме, у бож 
ме брате питао, ко ће да почне?..{S} Ја мислим да почнемо ми, који смо овде:{S} И отац и ти и ј 
 богме, опет због Гигине женидбе.{S} Ја мислим, да јој се може учинити, време је, момак се преч 
 баба-Стаки бољу снају од Милеве.{S} Ја мислим, овоме неће нико замерити.{S} И ако се сложите,  
 бранили своју веру и ништа више.{S} Ја мислим „види Бог“, и да се Панти не дозволи, да тужи.{S 
а друштва“.</p> <pb n="194" /> <p>„А ја мислим, да би ти могао постати Назарен, јер ако ћеш так 
а.{S} Кућа је од првих, момак млад и ја мислим, да нећемо наћи баба-Стаки бољу снају од Милеве. 
 се устручавамо једно од другог, али ја мислим, да би баш твоја Варвара пристала за брат-Бориво 
„Кад смо већ код тога посла“, каже, „ја мислим, да би Влада Милин и Стана Павлова баш пристали  
 у Лазара...</p> <p>Лазар је ћутао. „Ја мислим“, каже Светозар Лазару, „да би ти брате могао по 
ању?“ пита је опет Боривоје.</p> <p>„Ја мислим и мислим, да би боље било, да Бог није света ни  
>„Хм, а како ћу га довести?“</p> <p>„Ја мислим“, каже она, „поручи ти по њега у каквом вашем по 
> <p>„И ја то мислим“, вели доктор, „па мислим и то, да допустимо <hi>умерено пушење</hi>.{S} У 
 браћа, а тек не држите, да ја друкчије мислим.{S} Је ли овде Милева?{S} Личи ли и она на Свето 
лучним гласом: „Био сам...{S} Био сам и мислим опет ићи.“</p> <p>„Па онда?“ пита разјарен отац  
а је опет Боривоје.</p> <p>„Ја мислим и мислим, да би боље било, да Бог није света ни створио“, 
 за прса.</p> <p>„Онда и у свему другом мислим наставити овако, како сам почео“, вели Лазар, а  
> <p>„Грех“, каже она. „Ето, ја цео дан мислим о томе.{S} Поп-Миле је придиковао о самоубиству; 
, рече.</p> <p>„Одма ћу ти казати, како мислим.{S} Време је, да зауставимо пропадање, то призна 
е међу нама споразума.“</p> <p>„И ја то мислим“, вели доктор, „па мислим и то, да допустимо <hi 
она га дочека некако збуњено.{S} Каже: „Мислим, да ме је умудрио Бог...“</p> <p>„Ето ти га на“, 
азаренску скупштину, питам те?“</p> <p>„Мислим данас.“</p> <p>Тек пређоше ове речи преко Лазаро 
е зна извесно; не може да похвата краја мислима својим, тек она узима кључ с склина и одлази у  
воље.{S} Муче ум свој свакојаким тамним мислима, киње душу своју, јадикују над поквареношћу сво 
жао Боривоје.</p> <p>„Сад ће ме убити“, мислио је он у себи; срце му уздрхта још јаче и затвори 
 који сад младој девојци заврће мозак“, мислио је у себи, „тај<pb n="80" /> сотона хоће и мени  
, а обузе га очајање. „Све је свршено“, мислио је, „најбоље ће бити да се убијем“.{S} И би учин 
 није дошао кући.{S} Што дуже, то боље, мислио је у себи.{S} А Рахила је у онај мах мислила, да 
о мир.{S} Хтео сам да идем у Јерусалим, мислио сам:{S} Тамо ће ми одлахнути, но Бог је наредио  
 је стићи.{S} Но нисам хтео на силу.{S} Мислио сам: „Нека јој Бог плати“.</p> <p>„Онај, који те 
p> <p>Није умрла.{S} Кад је идућих дана мислио на десето, осети неки бол, као да га је ударио н 
доплатити нешто.{S} Тај човек је доиста мислио, да је његовој жени стало до иконе, а овамо је њ 
а кућа.</p> <p>Шта ће сад?{S} Испрва је мислио, да оде до тетке Стане, где су му стојала деца,  
, али он се није радовао.{S} Кад год је мислио на њу, њему падаше на ум друга, коју с њом успор 
о Боривоја.{S} Груди му се слегле, е је мислио, удавиће се, па онда осети, где га као нека снаг 
p>Онде, где му је стојала кућа и где је мислио да нађе згариште, пусто земљиште, сада су опет з 
а онда оне ужасне мисли!{S} Боривоје је мислио, да је пречишћен, умирен и обезбеђен од искушења 
 много лакше, но што се надао.{S} Он је мислио, да је достигао мету и ускликну у себи: „Хвала Б 
та десет нових дуката на јабуку, (он је мислио, да то неће никад моћи да потроши) а после са св 
S} Боривоје се упутио пешке и уз пут је мислио о многом чему, највише о Лазару.{S} Но што је бл 
слио.</p> <p>У исти мах, кад је Боривој мислио о Милеви, мислила је и она о њему и то не само м 
 на нешто, што он није ни питао, но тек мислио.{S} Само му лице за тренутак потамни и брзо се о 
ио, кад Светозар отпоче.</p> <p>„Ја сам мислио“, каже он, „да наша браћа овде немају ничега, шт 
и то било?!“</p> <p>„Е видиш, одмах сам мислио.{S} Али кад ниси, шта ћеш онда у Јерусалиму?{S}  
м и на њу је већ пре тога много и много мислио.</p> <p>У исти мах, кад је Боривој мислио о Миле 
а сваки онај, који би о њему тако ситно мислио.{S} Ено и апостол Павле вели: „Незнабошци не има 
постоли то исписали.{S} А да је Христос мислио, да његов говор могу разумети само књижевници, о 
брат Тома и окрете се од Милеве, „одмах мислио, да нису њих двоје једно за друго, али сам онда  
у стоје записане ове Христове речи: „Не мислите, да сам ја дошао да донесем мир на земљу, него  
је обећао.“ Мало после га пита: „Шта ви мислите, Лазаре, о „друштву добрих људи“?“</p> <p>„Није 
ла?“</p> <p>Он је ћутао.</p> <p>„Зар ви мислите“, пита она мало после, „да не би било боље и по 
 али их врло мало стиже до мете.{S} Ако мислите, да је доста изговорити народу две-три лепе реч 
лазио села.{S} Лепо би било.{S} Али ако мислите, да то буде као пре, џаба га.{S} Ја сам запамти 
равски, то је наука.{S} Него ви за цело мислите, да ћу вам остати дужан, кад ми доносите по две 
је ће то дете да донесе на свет?{S} Зар мислите, да се о томе не треба бар исто <pb n="10" /> т 
и начелник, па га затворише.{S} Може се мислити, да се после овога случаја ускомешало цело село 
 хоће да га надвладају“.</p> <p>Може се мислити, како је у селу.{S} Сви су огорчени на Назарене 
не главу, да је не гледа.</p> <p>Можете мислити, како је тешко било то издржати, а понављало се 
шно!{S} А за што?{S} Чула је и то, поче мислити:{S} Је ли само он свему крив?{S} И нехотице поч 
 баш и неће ништа рећи, али ће тим више мислити.{S} Није ти доста друге несреће, скрхала си, та 
о, да пева пред Боривојем.{S} Шта ће он мислити о њој?{S} Но с друге стране није могла увидети, 
грани.{S} Но немојте због тог што ружно мислити.“</p> <p>И она запева и певала је после тога св 
е.{S} Некада их сроза у такав понор, да мислиш, сад је крај и никад из те очајне таме на поље.{ 
и рече:{S} Кајем се, — опрости му.“ „Па мислиш ли ти“, вели Лазар, „да је Бог мањи од људи?{S}  
 Па кад тако стоји ствар, зар ти доиста мислиш, да ћемо ми горети у вечним мукама, ако смо и по 
бовати, ако постанем Назарен.{S} Па шта мислиш:{S} Колико би ми дао суд, да му прокажем све, шт 
ом.{S} Може бити и ја верујем, да ти не мислиш тако, али те опомињем, да твоје лицкање на то из 
 се требала најпре распитати.{S} Шта ти мислиш Славна, за што су га затворили?{S} Да није убио  
код моје жене ћеш извесно пропасти, ако мислиш с неба па у ребра као код мене.{S} Кад хоћеш да  
е слетео и на тебе?{S} И ти баш за цело мислиш, да св. дух нема друга посла, но да сиђе на Јову 
ме уграбиш; иш не праши!“ „А к’о за што мислиш, да ја не бих био кадар, да те одвучем?“, питам  
гне та ствар, ти ћеш настрадати.{S} Зар мислиш, да је теби слободно затворити дете у свињац?{S} 
и тешко уздише.</p> <p>„Лазаре“, пита, „мислиш ли ти, да ја могу издржати међу Назаренима?“</p> 
е, да га питамо“.</p> <pb n="71" /> <p>„Мислиш ли, да ће казати?“ вели Славна. „Слагаће нам ма  
у рећи коју лепу реч.{S} Он гледа у њу, мистрија ради, али је већ збуњен, заборавио је да узме  
 је већ збуњен, заборавио је да узме на мистрију малтера.{S} После десет-двадесет година одвали 
жје.{S} Ено гледам јуче, где ваша Стана Мићина не пусти сузе за својим јединцем.{S} Видим, нема 
е, биће ти лакше“.</p> <p>Она се полако мицала.{S} Главу је још дубље заронила у јастуке, а лиц 
чинило, да нема краја; бедна жена се не мицаше; а доцније изумрло чак и јецање, те прешло у тих 
а.{S} Ведро је држала у руци, али се не мицаше: гледала је у ону прашину <pb n="4" /> на друму, 
е да прободу, а он се не <pb n="159" /> миче.{S} Дај, да се брани!{S} Но док он тражи реч, које 
 ударају звона на погреб, а Лазар се не миче.</p> <p>Спровод је скроман.{S} Срдан је одредио др 
је.{S} Па шта онда?“</p> <p>Лазар се не миче, не одговара, а Светозар наставља:</p> <p>„Да чује 
брига.{S} Главу је заронила у руке и не миче се.{S} Један крај од образа њена види јој се према 
 у постељи, окренула је главу зиду и не миче се.{S} Не спава, а то се види по томе, што час по  
.{S} А ког ћеш беса и видети, кад се не мичеш из кошаре, но завезујеш још за собом врата — коно 
овање... „И нећу скретати с овог пута“, мишљаше у себи, „па ма ме моја крв свега расула...“</p> 
 ноћи.{S} Али он увек и увек заспа, јер мишљаше доиста — ветар је.{S} Тек кад је други дан сагл 
 песма била је доста веран тумач јавног мишљења у селу.{S} Огромна већина одбила је то ново дру 
 мишљење.</p> <p>Многи одобравају и ово мишљење, а нарочито Здравковић тапше као да је у позори 
је поспале на капијама.{S} То је његово мишљење.</p> <p>Многи одобравају и ово мишљење, а нароч 
руже каквој ствари.{S} А сад се и јавно мишљење окренуло.{S} Јер чак и они, који не беху чланов 
p> <p>„Неки лекари у новије доба мењају мишљење о дувану.{S} Дуван после јела помаже варењу, ал 
ј.{S} Ово се крштење свршило, по његову мишљењу, једино с прањем телесне нечистоте, а у осталом 
валити.{S} Баш Сима Ваљан парничио се с Мишом Савићем због увреде части већ скоро годину дана и 
анови друштва толико су успели, да су и Мишу привели у друштво, те им онда по правилима пресуди 
и дајем.{S} Лолај се колико ти се мили; млад си још, па ти приличи.{S} Туци се, уби, исплатићу  
да се та ватра не угаси, мислили су.{S} Млад је, то је тек слама, младићка бујност, која гори н 
м у поповске ствари, само к’о велим:{S} Млад си, неук си, па не знаш, због каквих се грехова ид 
је.</p> <p>Истражни судија је још доста млад, али мргодаст човек.{S} Дуго гледа у Обрена, за ти 
ах, деб’о лад,</l> <l>Благо оном, ко је млад,</l> <l>Благо оном, ко се воле,</l> <l>Од тог нема 
ар доиста брат Лазарев, а друго, да тај млад човек, у коме је толико ватре, мисли озбиљно обдел 
 баба Стака.{S} Кућа је од првих, момак млад и ја мислим, да нећемо наћи баба-Стаки бољу снају  
ураше у собу.</p> <p>Нови сужник је био млад, висок човек, у ратарском оделу, тек му пробиле на 
е заболело га је до срца.{S} Био је још млад, па је у души ипак рачунао на признање свога поште 
 <quote> <l>„Зелен ора’ потон’о,</l> <l>Млад се момак отров’о;</l> <l>Девојка се обесила,</l> < 
х стојала је на бунару и Марта Иванова, млада, једра и лепа жена.{S} Ведро је држала у руци, ал 
ту“ можеш видети, да није Назаренка.{S} Млада је као капља, а на лицу јој скоро девојачка безаз 
била ни лепа, ни умиљата, али још доста млада, тако около 20 година.{S} О њој немам више шта ре 
ристаје једно уз друго“.</p> <p>„И ваша млада нема венца?“ пита Јулка. „У ваши сватови не свира 
, те чула, да је грех и успаљивање, кад млада девојка пева светске песме, дође јој тешко, да пе 
 синко, устани!“</p> <p>Устаде са клупе млада, лепа девојка од својих 18 година.{S} Ово се дево 
теника.{S} Док је Боривоје жалио у себи млада човека, који учи да постане „фирисеј“, „ђавоља тр 
азарев глас.{S} Подиже нагло очи и види млада човека, где се ухватио с Јованком за руку и иде у 
p>Он ћути.</p> <p>„Шта се ту цифраш као млада невеста.{S} Кажи ми, колико је времена, како ниси 
еће да пије а ради“.{S} Но шта зна тако млада девојка — шипарица.{S} Чича-Срданова домаћица је  
арове су речи необично одјекнуле у души младе жене.{S} Она није потпуно схватила онај важни физ 
е треба журити, но треба чекати, док се младенци не пречисте и док сотона у њима не изгуби свој 
 златна и сребрна круна, која се натиче младенцима на главу; златна, дабогме оном, који више пл 
p> <p>„А би ли нам казали“, испитује га млади испитник даље, „за што су вас затворили на три го 
е послушати старије, који боље знају но млади, шта пристаје једно уз друго“.</p> <p>„И ваша мла 
аводи човека.{S} Ето, ја сам се у мојим младим годинама успалио, па онда кад девојка пође за др 
 уда.</p> <p>Назарени су врло оскудни у младим женскињама, па је тамо лако — усрећити се.{S} Ра 
а.{S} То је њен рођак из оближњег села, младић око својих двадесет година, једва му удариле нау 
> <p>„Сутра ћу у варош“, вели неки плав младић, једва му удариле науснице.{S} Има ли ко, да га  
труба“, како то веле Назарени, дотле је младић ушао с девојком у сеницу и Боривоје им и преко в 
у што иде, показаће се то.“</p> <p>Онај младић, који је мало пре нудио своја кола за варош, узе 
ао за њим.{S} Осећао је, да ће се с тим младићем још сусретати у животу, сусретати, па и сукоби 
ислили су.{S} Млад је, то је тек слама, младићка бујност, која гори на површини, а кад се та уг 
 одгајила, ако је светима ноге прала, а младих удовица прођи се; оне кад побесне против Христа, 
а је цело село, мушко и женско, старо и младо долазило, да види оца Мелентија, па дошао је и св 
едати.{S} Ту је мушко и женско, старо и младо. <pb n="176" /> Ту је ратарка и попадија, ту докт 
.{S} Било је ту мушко и женско, старо и младо.{S} У једној омањој крчми удесише главни логор.{S 
 мушко и женско, <pb n="193" /> старо и младо...{S} Друштво добрих људи биће оно, што му име ка 
од тог утецаја. „То је сотона, који сад младој девојци заврће мозак“, мислио је у себи, „тај<pb 
 <p>Сестра Маца узе га умиривати.{S} За младости њене хватао се Срдан радо до ње у коло, ваљда  
да су њиве уврачане, за то треба чекати младу среду и попрскати усев гаврановом крвљу, па ће он 
о тешко.{S} Јер као што је лако одвести младу девојку на игру, а пијана човека у крчму, тако је 
стол Павле ово: „Удовица да се не прима млађа од шездесет година и која је била једноме мужу же 
лка јој је сестричина, скоро две године млађа од ње.</p> <p>Кад су се три другарице искупиле у  
човек около својих 60 година, али много млађа изгледа, мало се накашље, па онда поче: „Запазио  
 беше на дому.{S} Гушобоља свали у гроб млађе дете његово и ако икад, он онда виде срце Варвари 
вио на све пољске послове и оставио, да млађи раде шта хоће, јер му је изгледало, да Марту неће 
 Јовина жена, за тим старији брат, онда млађи брат са женом, па на послетку и мати.{S} Ђока се  
ијар, а не ја.“</p> <p>Ух, па бар да је млађи син чича-Срданов, Светозар, довршио науке.{S} Бра 
} Да каже, да је Лазар, не може, јер је млађи а и носи се по господски, но опет је за то као од 
Лазар само оре и сеје, а кад му дорасте млађи брат Светозар до књиге и науке, не марим, ако ће  
Благо оном, ко послуша старије, јер <hi>млађи не знају, кога треба волети</hi>.{S} Како се треб 
 невољу.{S} А осим тога је увек говорио млађим људима. „Децо, пазите шта радите, узмите пример  
е учио апостол Павле: „Жену не примајте млађу од шездесет година.“ Па и тај рок је кратак.{S} Е 
, да си студен или врућ...{S} Но будући млак, ниси ни студен ни врућ...“</p> <p>Да судимо по Ми 
ије“.{S} Хајд, што ће неко од њих да ме млатне, нек му је Богом просто, заслужио сам...{S} Али  
 каменом, дрветом.{S} Пре два, три дана млатну је каменом, па беж.{S} Но спотакне се и паде на  
гова да не једе?{S} Ко пасе стадо, а од млека стада да не пије?{S} Па не знате да они, који чин 
аже: „Ко хоће да добије масла, тај мора млеко да — бије.“ Али ко ће да бије тако мало дете?!{S} 
е сат, невесто, под језиком ти је мед и млеко, и мирис је хаљина твојих као мирис ливански.{S}  
ерао.{S} Ако ти умеш избљувати материно млеко, које си посисао, вели му ђаво, онда ћу и ја избљ 
ни чудо:{S} св. Сисоје избљува на длану млеко материно, а ђаво се <hi>застиди</hi> и избљува де 
 не будите је, док јој не буде воља.{S} Многа вода не може угасити љубави, нити је реке потопит 
ђу њима, морам рећи, доста паметних.{S} Многа каже свом човеку: „Ја ћу овако, како сам научила, 
е, да га убију.{S} Исус им одговори:{S} Многа вам добра дела јавих <pb n="204" /> од оца својег 
 куд које, па није ни чудо, што многа и многа овца <pb n="121" /> оде у забран.{S} Добри пастир 
ад блеји куд које, па није ни чудо, што многа и многа овца <pb n="121" /> оде у забран.{S} Добр 
ричала оно исто, што и Марти, па су сад многе и многе „друге“ и „прије“ долазиле, да је „сажаљу 
но исто, што и Марти, па су сад многе и многе „друге“ и „прије“ долазиле, да је „сажаљују“.{S}  
ора, који је починио, сећа се страшне и многе крви, а јасно му је само толико, да је убио жену. 
м смислу говорио је прота и његов говор многе је и од Назарена дирнуо.{S} Они то да богме нису  
о онај, који беше управљен против њега; многи верни су седели као окамењени, а Томи је позлило. 
 постигну цели, јер немају начина...{S} Многи су звани, али мало изабрани.“</p> <p>Но умешала с 
а, него и пред својим „пријатељима“.{S} Многи „пријатељи“ годинама посећују назаренске скупштин 
њега не виде, он не рачуна, нема га.{S} Многи почну, али свак почне за себе, па овај овде, онај 
 скупштини.</head> <p>Дође и недеља.{S} Многи нису знали, за што се тога дана свршила служба с  
аест дана, он уста да чита еванђеље.{S} Многи су мислили у први мах, да су речи Томине биле од  
народу две-три лепе речи, варате се.{S} Многи пође, па кад видну да народ не иде за њим од стих 
зите децо“, каже, „да се не уморите.{S} Многи су пошли тим путем, али их врло мало стиже до мет 
pb n="177" /> Бога не можеш преварити.“ Многи стари људи одобравају, а Здравковић се окреће све 
чи, па и заболело га.{S} И до сад су га многи предусретали у преко због тога, што је он Назарен 
} Страшна је била та приповест; само се многи зачудише, кад чуше, да је сотона био бео.</p> <p> 
запт.{S} Па онда дође и оно, чега су се многи тако љуто бојали; назаренска вероисповест би приз 
ање је као кад сипаш уље на ватру.{S} И многи наши људи покушавају да истерају из таке жене сот 
 милијуне и међу вами ће устати многи и многи да цепају и поцепаће вас и биће првака, који ће в 
“</p> <p>(То беше право у зубе речено и многи се од слушалаца чисто накостреши.{S} Ух, како мож 
арасте у милијуне и међу вами ће устати многи и многи да цепају и поцепаће вас и биће првака, к 
 га не жените?“</p> <p>У Мирка су упрти многи погледи.{S} Нарочито се госпође згрнуле онамо и ч 
пијама.{S} То је његово мишљење.</p> <p>Многи одобравају и ово мишљење, а нарочито Здравковић т 
 исто, што је Христос Спаситељ учинио с многим болесницима.{S} Дао би ми вид и ја бих прогледао 
це да их тамани.{S} То беше доба, кад у многим нашим селима читаве улице осташе пусте од деце.{ 
ст, која привлачи.{S} Из полутаме, која многима тако годи, изиђе и Назаренство на сунце и тамо  
да ће допостити до краја.</p> <p>Жао је многима Надиних суза, те се муче и они, да окрену Борив 
ет.</p> <p>Кад је Здравковић свршио, са многих страна чуло се: „живео!“ Прота је мењао боју, св 
ребе, да коме што тумачим.</p> <p>Поред многих ситница почео сам, да проучавам оно, што ми беше 
вом правцу је говорио Светозар, па је у многих и он наишао на одобравање.</p> <p>Здравковић је  
евина створења.</p> <p>„Скривила ми је, много ми је скривила“, рече.</p> <p>„О, Боже мој“, поче 
овек; обишао је и Банат и Бачку и Срем, много је видео и много искусио.{S} Једном речи, био је  
ругој.{S} Кад се мушки опростише с њим, много му јаче стискоше руку, но што је то међу Назарени 
од извесне смрти.</p> <p>Али на жалост, много и много невинашце пропаде, пропаде без лекарске п 
им завађени брат односно шуре у посету, много их молио, да му опросте и донео је новорођеноме н 
..</p> <p>После тога се диже да иде.{S} Много је молио браћу, да га пусте да иде пешке, јер му  
лу, но колико је стигао и у околини.{S} Много и много дете спасено је онда у оном крају од изве 
ворио с Лазарем и на њу је већ пре тога много и много мислио.</p> <p>У исти мах, кад је Боривој 
{S} Светозар је нашао, да је ствар ишла много лакше, но што се надао.{S} Он је мислио, да је до 
тије.{S} И нема скупоцена сандука, нема много рипида ни дуплира, али се искупио силан свет, дођ 
ро молећи. „У вашем дворишту, знам, има много живине.{S} А ова наша крмача једе живину.{S} Ми ј 
 је од Мирка општу благајницу, а ту има много и много брига.{S} Па зар он да се брине и о томе, 
ворио, да се опет за то и на усеву може много што-шта поправити, кад већ никне; та, чак и матор 
аклопи очи за навек.</p> <p>Боривоје је много тужио за матером, и срећа његова, што се у оно до 
мо Назарени и да плаћамо попа.{S} То је много.{S} Ако ћемо да смо Назарени, не треба нам попа.< 
 n="228" /> места у св. писму?{S} То је много за њега и у томе би га могао Боривоје изменити, а 
ије тешко, по којој Цвета гази, а то је много казано.{S} Ако таку женску придобије за „свету ст 
рла“.{S} Била је већ врло слаба, јер је много препатила, и снага јој дотраја таман дотле, да из 
о, што јој не достаје.{S} Боривоје није много утецао на њу.{S} Он ју је само такнуо.{S} Пробуди 
 из ње девојка, која је за своје године много читала и много мислила.</p> </div> <div type="cha 
цу и он походи кад воли.{S} Боривоје се много разбира о томе, како стоји назаренска ствар у нар 
који нису више под истрагом, не пази се много, кад је питање о разговору.{S} Свецем или недељом 
ништа друго, но то, да ви баш не марите много за светињу, с којом сте се мало час шалили.{S} Ка 
ну читаву врећу.</p> <p>„Не ваља у вече много јести“, каже она, „а и ко ће се сад пузати на тав 
 право на Тому.{S} Напад Боривојев беше много оштрији и отворенији но онај, који беше управљен  
 која је за своје године много читала и много мислила.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
 Вајун је био баш угледан њихов човек и много им је шкодило ово његово успаљивање.</p> <p>Истин 
не смрти.</p> <p>Али на жалост, много и много невинашце пропаде, пропаде без лекарске помоћи и  
олико је стигао и у околини.{S} Много и много дете спасено је онда у оном крају од извесне смрт 
Лазарем и на њу је већ пре тога много и много мислио.</p> <p>У исти мах, кад је Боривој мислио  
ирка општу благајницу, а ту има много и много брига.{S} Па зар он да се брине и о томе, о чему  
 Банат и Бачку и Срем, много је видео и много искусио.{S} Једном речи, био је диван човек, од к 
а је брат Лазар у затвору много трпео и много патио?“ ући ће Рахила у реч...</p> <p>Варвара је  
о му се и посаветовао га, мислим, да би много помогло...“</p> <pb n="104" /> <p>„Гледаћу, да му 
а отац небески храни их.{S} Нисте ли ви много претежнији од њих?{S} И за одело што се бринете?{ 
није више могао да их задржи.{S} Ми сви много губимо у њему, али шта ћемо, била је божја воља.. 
анко, човек около својих 60 година, али много млађа изгледа, мало се накашље, па онда поче: „За 
ли се са мном нећеш <pb n="197" /> моћи много подичити.{S} Ја сам данас слаб, болешљив, мој кат 
и судија долази да изрече пресуду; имам много тужитеља, а ни једног заштитника!{S} Не знам шта  
, али истину вам кажем:{S} Пролазио сам много села и вароши, па сам нашао, што је даље село од  
 био вешт, ишао по вашарима и зарађивао много новаца.{S} Жена му знала кувати боље и од попине  
а, али видим, да није потребно.{S} Тако много личите једно на друго.{S} Како сте?{S} Јелте, да  
 још којекако било, јер сад и нема тако много посла, него је зло, што је опет ударио у банчење, 
поучавате код куће, да се не квари тако много од оне друге деце.“</p> <p>„Брат Боривоје, јелте  
ој скупштини.</p> <p>Боривоја је гризло много што-шта и он се тако рећи јогунасто повукао од св 
тане уз жену.</p> <p>Тих дана није било много.{S} Марта је родила здравог, једрог сина, коме се 
обрих људи, али се опет за то прикупило много гостију, да им честитају и буду учесници у њихову 
.</p> <p>Но године 1889. почео сам врло много да се бавим с питањем о Назаренству; хтео сам на  
„Био сам врло рђав“; „сагрешио сам врло много“ и т. д., значи уједно и то: „Сад сам друкчији, с 
ву или на ону страну, тај је често врло много учинио.</p> <p>Све оно, што је до сад слушала и ч 
е није избегавао само три дана жене, но много дуже и Бог му је доцније рекао: „Добро си радио,  
тнице.{S} Доказивао је, како је излишно много јело и како човек може с врло мало јела живети, к 
зар се почео по мало картати, за тим по много, па ту су Цигани, па мамур, те се скоро окануо ра 
омену јавно у скупштини.{S} Мирку је то много, него вели: „Доста ће бити, да их један од нас по 
изиђе и Назаренство на сунце и тамо већ много боље падају у очи и мане његове.{S} И што је најг 
 јер није било слободно, да разговарају много.{S} Но ни доцније се не наразговараше, јер се ств 
ивоје, јелте да је брат Лазар у затвору много трпео и много патио?“ ући ће Рахила у реч...</p>  
сто, али боље да нису.{S} Ови нови беху много лакши, но они <pb n="221" /> први.{S} То се бар в 
 па и браћа му:{S} Назарени.{S} Нема их много, али се надају, да ће их он устостручити, јер пре 
 јој брат шаље ствари.{S} Није било баш много, па и оно мало је старо, окрзано и раздрускано.{S 
души Мартиној, и она би се око тога још много више гризла, да је не обузе бол с друге стране.{S 
 новог свештеника на рукама.</p> <p>Још много пре пола 10 сахати црква је дупком пуна.{S} Толик 
а. „После толико мојих грехова“, каже, „много је то милости од људи.“</p> <p>Милева уздахну. „В 
 снуждило за часак. „Истина је“, каже, „много се говорило и говорило, а мало се радило...{S} Ал 
н.{S} Многог је лула задржала од крчме; многог, кад наиђе на њега сумор, задржала је, да не тра 
 и лакше се умири, кад је раздражен.{S} Многог је лула задржала од крчме; многог, кад наиђе на  
је се упутио пешке и уз пут је мислио о многом чему, највише о Лазару.{S} Но што је ближе селу, 
постанеш Назарен?{S} Јер си видео, да у многоме није добро, како си до сад радио, а већ десет п 
закон, најмање га чине.“</p> <p>„Имаш у многоме право, на жалост“, вели Светозар. „Имао бих мож 
, а Марија узевши литру правога нардова многоцењеног мира, помаза ноге Исусове и отре косом сво 
н.{S} Они јастуци су већ мекши, примише многу сузу из ока Милевина, а не одадоше је.</p> <p>Кад 
летку сви лепо.{S} Осетише, да је рекао многу истину.</p> <p>Здравковић се све једнако врпољи и 
о се бар види по томе, што се међу њима множе зађевице, а не смеш да их опоменеш, јер су готови 
 /> <p>У то доба почеше и чланови да се множе.{S} Дошли су они, који у све сумњају, који чекају 
ред врата.“</p> <p>Друштвена благајница множила се и иначе.{S} Кад је Сими Ваљану умро син, он  
 код Назарена по старом.{S} И они су се множили, те је изгледало, да у свему <pb n="208" /> нап 
шло је прво време лепо.{S} Нису се врло множили, али нису ни опадали.{S} Чича Срдан је чинио св 
 смо други пут играли, повија се она за мном као да смо срашћени и каже: „Ама смо нас двоје баш 
„Подај све што имаш сиротињи и хајде за мном“.{S} Стоји писано:{S} Да ће пре камила проћи кроз  
ело своје, хоћу да се момци успаљују за мном.{S} Може бити и ја верујем, да ти не мислиш тако,  
 у оном тренутку казао: „Жено, хајде са мном, хајде у пустињу, где нема Назарена, ни ове муке“, 
 бити и не знаш, господине, каква је са мном ствар?{S} Ја ништа не тајим; све сам казао господи 
тозаре, ја радосно пристајем, али се са мном нећеш <pb n="197" /> моћи много подичити.{S} Ја са 
о и оним нељудма, који онако учинише са мном.{S} Њих ваљда царевина плаћа за то, да тако чине,  
 ме и трећи пут, подигоше, замахнуше са мном и — пребацише ме преко кола.{S} Пао сам и по трећи 
<p>„Кад би ме томе научио, учинио би са мном оно исто, што је Христос Спаситељ учинио с многим  
Бог платити и Милеви, што тако учини са мном.{S} То ти отворено кажем, ма да ти је Милева сестр 
 назаренски свештеник, хтео да будеш са мном овако искрен, као што ћу ја с тобом.“</p> <p>Лазар 
{S} Шта ће мене Назарени да уче, шта је моба, кад је тога у нас било, само се на жалост изгубил 
ем.{S} Је ли икад знао Шваба, шта је то моба?{S} Није?{S} А ето сад Швабе Назарени знају:{S} По 
уштва помагаће се где год могу — увешће мобе, неговаће старо српско гостопримство, које се губи 
то сад Швабе Назарени знају:{S} Подигну мобу и испомогну човека.{S} Шта ће мене Назарени да уче 
гла казати:{S} Видео је...{S} Ја сам за мог девовања неговала два снахина детета; виђала сам и  
тона“, рече, „то је била Јулка!{S} А ја мог Боривоја не могу да одвратим од луда посла; он мене 
обухвата цео живот наш, наишао сам и на мог старог познаника, на питање о <hi>Назаренству</hi>. 
и неће да руча.{S} Каже ми: „Сад је код мог бабе прасе, па свакојаке ђаконије, мушкацоне, па бе 
на, она опет плаче.{S} Каже: „Данас код мог бабе има још увек прасећа печења од Божића, затекла 
љи тешко и вели: „Не исплатисте ви мени мог сина с читавим назаренским благом“.</p> <pb n="84"  
су то празни разговори.{S} Слушам данас мог Светозара у цркви, оно није да није, лепо говори, а 
а ковача.{S} Само кад му је дао Бог, да мога оним варошким помодаркама казати, шта му је на срц 
 ти мене, како иду те ствари.{S} Још за мога детињства био у нашем селу човек богат, али тврд,  
раголасто рекне: „Маните ми већ једаред мога пустињака на миру“.</p> <p>Боривоје као да је већ  
ражено. „Ако му је баш и требало што од мога дела, за што није искао, него је задржао.{S} Али н 
е се сећам, требао би мало дубљи џеп од мога.{S} Та не оно мало куће, но све село да продам, не 
ивао Лазара и два и три пута, али га не мога упутити.{S} На послетку рече: „Чича-Срдане, овај ј 
" /> <p>Боривоје би тако узбуђен, да не мога остати на месту, но устаде и оде до прозора.{S} Ми 
туђом помоћи поплевити, али Боривоја не мога исправити.{S} Стотину и стотину пута клечала је пр 
“.</p> <p>„Благо вашој души, које се не мога дотаћи та чаробна батина наше лепе књижевности“, и 
о да је хтео да прозре у напред, али не мога, па уздахну.</p> <p>„Смешан сте човек!“ рече прота 
“</p> <p>Он као да хтеде устати, али не мога.{S} Лежао јој и даље код ногу, непомично.{S} Само  
ад дође томе време, а до сад га нико не мога кренути на то.{S} Само кад дође ноћ, сузе му теку  
од некуд и Шандор ковач.{S} Да је хтео, могао је и он доћи с осталима, али тамо су биле и женск 
амо се крстио.{S} Да је ко добро пазио, могао је приметити баш из тог честог крштења, да Лазаре 
и да је затворен, а овај није ни то.{S} Могао би утећи сваки дан, а неће.</p> <p>У Јованке биле 
?{S} То је много за њега и у томе би га могао Боривоје изменити, али Боривоје се непрестано изг 
.{S} Него се о томе промишљам: би ли ја могао све то исплатити макар за 10, 20, 30 година?“</p> 
и песницом по огледалу што год је већма могао.</p> <p>Лекар је ћутао и пажљиво посматрао невина 
чак до оближњег села.{S} И од оног дана могао си ћутљивог Боривоја видети скоро увек заједно са 
 у село, био је сав изуједан и једва је могао да исприча, како је текла борба.{S} Но за то врем 
е“, каже му Светозар, „промисли, шта је могао од тебе отац захтевати, ваљда ћеш се сетити.{S} Ј 
да, само да је умири.</p> <p>„Па кад је могао, за што није?</p> <p>„Ако ти је баш толико до ње  
стане и оде.{S} Но уздржавао се, док је могао, па онда му прекипи.{S} Устаде и пође.{S} То је б 
писао му лек и тешио је жену, колико је могао.{S} Онда му поглед паде на малог Боривоја, те се  
в зажарен и лупао ногом у даске, што је могао већма.{S} Допао је кључар и пита: „Шта је опет?“< 
 мисли наилазе на њега.</p> <p>Лазар је могао слободно разговарати с Боривојем.{S} На оне заточ 
ило силом или је девојка одобрила, није могао разабрати на сигурно.{S} Лазару беше жао сестре,  
{S} Но када се намножише Хришћани, није могао нико да их прегледа све.{S} У већој гомили жита и 
 довео је и он гајдаша из Шида.{S} Није могао чути, где се добија риба од Орида, али је обећао  
али.“ То рече, подиже се и оде.{S} Није могао даље да дише исти ваздух с њоме...{S} Човек ретко 
амвона да проповеда слово божје, а није могао да се прибере.{S} Мисли му вазда скрећу на другу  
и умео казати.{S} Доцније се никад није могао сетити, ни <pb n="40" /> кад је устао, ни како се 
к кривио себе и то безобзирно; сад није могао.{S} Дође му од једном воља, да се брани.{S} Изгле 
то деда-Јови, али шта, то Боривоје није могао да разабере са свим јасно.{S} Речи, које најчешће 
 што он избегава жене.{S} И кад се није могао отрести беде, он јој онда рече, за што то чини, а 
куша <pb n="66" /> да шета.{S} Али није могао више ићи, но се наслонио на зид.{S} Дигла се била 
, па оде у своју собу.{S} Оне ноћи није могао дуго да заспи и више пута рече у себи: „Није добр 
ц, који он у својој детињској души није могао да разуме, дође му тежи и од удара.{S} Онда осети 
сет година један адвокат, па и тај није могао да држи краве, но је музао козу, а данас их има д 
оочим отежавао ствар.{S} Тај човек није могао да Наде пусти из куће, јер му је она више привређ 
 после га Боривоје никојим начином није могао задржати.{S} Он мора даље; он се заветовао, да не 
 и сузе — радости...{S} Чича Срдан није могао да их са свим доближи жив, он их је доближио — мр 
 и њена мати у походе, (чича Срдан није могао, јер му се болест повратила јаче но игда), па је  
је умео да задобије љубави, баш он није могао да стече поверења.</p> <p>У то доба уверише се На 
> ће.{S} Брани се пред људма, како није могао да издржи искушавања сотонина, који му је долазио 
ли.{S} Шта ли ће он?{S} Читаву ноћ није могао да заспи, но све једнако уздише.{S} Кад је запази 
воје!{S} Поплашили се коњи и он их није могао да задржи...“</p> <pb n="235" /> <p>Њега су нашли 
, каже Светозар Лазару, „да би ти брате могао постати чланом тога друштва“.</p> <pb n="194" />  
 коњи поплашили од оног пања, није више могао да их задржи.{S} Ми сви много губимо у њему, али  
ио још док је била с ове стране врата и могао сам је стићи.{S} Но нисам хтео на силу.{S} Мислио 
лемити и облагородити, па како да не би могао облагородити — човека.{S} Но само се у то мора ул 
Назаренима?“</p> <p>„А као за што не би могао?“</p> <p>„Одмах ћу ти казати.{S} Ето, да почнем к 
/p> <p>Ни по покрету ни по жубору не би могао опазити, да су Назарени изненађени овим неочекива 
анка.</p> <p>„Нисам.{S} Ја то не бих ни могао, јер још нисам осетио на себи, да сам се пречисти 
pb n="194" /> <p>„А ја мислим, да би ти могао постати Назарен, јер ако ћеш тако, ниси далеко од 
оћ у невољи.{S} Поред наших људи ја сам могао пропасти.{S} Бадава ја кумим, молим и саветујем,  
о. „Децо“, каже, „уштапио сам се, нисам могао да вам дођем, а иначе бих дошао, да се измиримо и 
ће главе овога света, али је више нисам могао умирити.{S} Поче да ме куне, што сам је уграбио,  
ритисак крви према мозгу...{S} Да је ко могао јасно видети његово лице, опазио би, да се у трен 
ног Боривоја од мало час.{S} А да је ко могао загледати тек у душу његову!{S} Као да је улетео  
мљу, па се окаменила.</p> <p>А да је ко могао зауставити ветар, те отргнути од њега речи, које  
, још си и сад луд и ја бих те на чисто могао извадити за луду, па да те и не суде.{S} Али и бе 
ко је истина, да си српску школу у селу могао до скора познати по опалим и олупаним зидовима, о 
давно пропала.“</p> <p>„Па њу ти је баш могао послати“ — рече јој Влада, само да је умири.</p>  
 убио.{S} Само успаљена, побеснела крв, могла је да улије онолико снаге у онако мало дете.</p>  
каже, „она није имала ни оца ни матере; могла је чинити што воли; она је од добре воље пошла за 
ила саму, а уз то је радила као црв.{S} Могла се и удати, но није хтела. „Не могу, каже, чинити 
="198" /> је у себи: „Поповска посла; а могла сам одмах знати, да од рацког попа неће изићи ниш 
о да убеди госпођу Меланију, јер је она могла да буде врло опасан противник.{S} Каже: „Код пуше 
љубила је и плакала; тешила је, како је могла и знала, али тихо, шапатом.</p> <p>Кад је пришао  
е завесе и гледала на улицу, ма да није могла ништа разабрати.</p> <p>„Нема још никако Томе“, к 
ло иза тетке Босиљке.</p> <p>Марта није могла ићи, њен муж није хтео, те је поручила брату, нек 
 несретног случаја и читаве недеље није могла да заборави Џуџу, но ју је увек спомињала: „Сирот 
ислити о њој?{S} Но с друге стране није могла увидети, да она чини квара, себи или другима, ако 
 Заболела је глава, те после подне није могла ни у скупштину.</p> <pb n="116" /> <p>Кад се по п 
е у њој неку раздраженост, које се није могла олако да отресе.{S} И кад јој је муж догнао из по 
је болесна, врло је боли глава, те није могла доћи у скупштину“.</p> <p>Ни Боривоје не опази, д 
није све у реду, запиње негде, али није могла да сазна где.{S} На послетку јој дође на памет ми 
 буктила у њојзи и коју пре никако није могла угушити, полако се стишавала.{S} Она је гледала Ј 
 казивала, да је опасно.{S} Јутрос није могла да устане с постеље, а око подне — умрла.{S} Кад  
туку мужеве.{S} Но ни једна од њих није могла да сачека суботе, него удри још у понедељник.{S}  
у.{S} Или би се <pb n="139" /> још боље могла назвати та вечерња молитва: <hi>Назаренска берза< 
, само да није Назаренка!{S} Онда би се могла мало и оправити, нагиздати, мало нашалити, та већ 
апрезала, није успела.{S} Кукољ на њиви могла је које сама, које туђом помоћи поплевити, али Бо 
ош не учини.{S} Па да се ствар бар мало могла улепшати или претрпати.{S} Голе њиве чича-Срданов 
уби, кад га сад тако жалиш?{S} Ниси зар могла напред промислити шта чиниш?“</p> <p>„Јао, слатки 
Мој Влада никад тога не чини, па да бих могла казати:{S} Видео је...{S} Ја сам за мог девовања  
де.{S} Казала сам вам већ, да ја не бих могла јавно, пред свим светом у вашој скупштини плакати 
окрије. „Ја“, рече на послетку, „не бих могла сведочити ни овако ни онако, јер нисам све потанк 
 сви су га волели, само би се и на њега могле применити с малом изменом оне Христове речи: „Бол 
 прстиће, да све пуцкају, „зар је нисте могли истући, но сте је одмах убили?“ Ту застаде за час 
амљеном месту и то ноћу, јер би на дану могли да им сметају радознали људи.</p> <p>Од Лазаревца 
д више мрачно и од више далеко, а да су могли опазити црта Боривојевих на лицу у оном тренутку, 
лекар учинили су у оне дане све, што су могли.{S} Лекар је у друштву добрих људи разјаснио важн 
 се и кренуше свако на своју страну.{S} Могло је бити около 10 сати ноћу.</p> <p>Ноћ је била до 
пред, то натраг, а из тога се потресања могло <pb n="170" /> закључити, коликом снагом чича Срд 
S} Доцније се показало, да је и без тог могло проћи, јер се Срдан предигао, али сад није хтео д 
 је питањима и нежним изјавама.{S} Није могло бити, а да се и Лазару и Милеви не учини, да је њ 
све своје лепоте дотле, да се даље није могло.{S} Онда оде, на опште чуђење, у Назарене.</p> <p 
ћи, да се чак и успаљивао за њом и није могло бити, а да толика његова љубав не поможе Милеви,  
била Бог зна како лепа, али се још мање могло рећи, да је ружна.</p> <p>Нада је била једина од  
а та борба стаје радости.{S} Но и то се могло како тако поднети и Марта је хвалила Бога, што се 
ваца, перина, једном речи свега, што се могло украсти, понети или отерати.{S} Лазар је писао од 
 волео свом душом својом, мал’ се не би могло рећи, да се чак и успаљивао за њом и није могло б 
о готов.{S} По строгом закону ово не би могло бити, али се такав обичај затекао од старина.</p> 
ма до душе штошта у цркви нашој, што би могло да престане, али ко то изазва поред сребрне венча 
их прилога.{S} Но и ван тога се друштво могло похвалити.{S} Баш Сима Ваљан парничио се с Мишом  
Народ тражи лека, па ако му тог лека не могнете пружити ви, учени доктори, он ће тражити спаса  
овали руке, да ме носе овамо на суд, не могох сам да се попнем на кола, па узела двојица, да ме 
асео.{S} Прота са свима свештеницима не могоше га извући из блата, јер он није ни сањао, колико 
милости за све верне, па и оне, који не могоше стићи у овај богобојажљиви скуп.</p> <p>Кад се м 
 попови у скупштину, па кад може прота, могу ваљда и они.{S} Хроми Паја подигао је највећу ларм 
ам, да не иде.{S} Не треба да сам учен, могу и без тог држаља и песка прорачунати, да је премно 
светац и то је најстрашније.{S} Хеј, да могу да ишчупам из груди оно, што ме мучи, па да бацим  
 каже, „али има двоје, рад чега бих, да могу, набадао их на колац.“ </p> <p>„Од прилике.“</p> < 
="133" /> муку, сиротињу.{S} Ја бих, да могу, најрадије онога натакао на колац, који нас је прв 
ути, да ти чланови буду поуздани, те да могу бити пример осталима.{S} А добар пример ће онда и  
окажемо, да Ненадови нису последњи и да могу и да се сложе, па још у добру.“</p> <p>Старчеве оч 
 доћи ћу да се разговорим с оцем.{S} Ја могу с њиме о том говорити једаред, ако не послуша, онд 
<p>„Лазаре“, пита, „мислиш ли ти, да ја могу издржати међу Назаренима?“</p> <p>„А као за што не 
ла извукао какву ствар.{S} Од куд се ја могу сетити, кога сам све у крчми са бирташем Симом опи 
лепо измислио.{S} Само ми кажи, како ја могу веровати у то, кад знам, да је Милева од тебе побе 
у на главу, па шапућу.{S} Боже мој, шта могу говорити деца, о тако крвавој породичној несрећи?! 
из ње, али два утерујеш у њу.{S} Но шта могу.{S} Они веле:{S} Свак своје зна.{S} Па где то бива 
 и марамица од једне боје“.</p> <p>„Шта могу вредити они низови бисера?“ пита друга.</p> <p>„Ја 
тив чланови друштва помагаће се где год могу — увешће мобе, неговаће старо српско гостопримство 
p>„Па хајде нека“, вели Пера. „Кад овде могу без луле, јер не дају, ваљда ћу моћи и на пољу.{S} 
та га. „Кад <pb n="55" /> одем кући, не могу тражити бољих и поштенијих људи; ти ће ме избегава 
ако се помешам у моје старо друштво, не могу се поправити.{S} Хтео сам ја и пре да се оканем рђ 
 комисијом вели:{S} За Бога господо, не могу то <pb n="195" /> платити, <hi>врло су рђава време 
 Таква два пријатеља као ви и Лазар, не могу бити одељени?“</p> <p>„Брате Боривоје“, пита Варва 
о.{S} Ја данас нећу долазити до вас, не могу.{S} Сутра, кад буде време, доћи ћу да се разговори 
же:{S} Док нисмо заједно и на окупу, не могу лећи...{S} А трпи кукавна доста, нарочито сад.{S}  
ли ко ће да бије тако мало дете?!{S} Не могу, тешко ми је.“ И жена се заплака.</p> <p>„Не може  
почнем код најмање ситнице, луле.{S} Не могу је оставити.{S} Али шта то смета вама, кад бих ја  
 ни тамо ни амо.{S} Нити да каже:{S} Не могу овамо даље с вама, нити да се преда оном у чему се 
место за оне жене, које доје децу, а не могу да их оставе код куће.{S} Прозори те собе су отвор 
шам, но вам искрено исповедам, да ја не могу да дођем на чисто с тим приповеткама.{S} Има, нешт 
 да“, каже девојка, „а за што, то ја не могу знати.“</p> <p>„Ја сам“, вели брат Тома и окрете с 
ђе преко њена лица болни осећај. „Ја не могу да се тужим, не смем да се тужим, немам права да с 
 је била Јулка!{S} А ја мог Боривоја не могу да одвратим од луда посла; он мене не воли.”</p> < 
} А како ћу се ја исповедити, кад се не могу сетити ни на сваку десету.{S} Понда, можда се ни з 
 да си учинио, одавна је било, па те не могу казнити.{S} Ако добијеш због тога макар пола сата, 
лим, нека жене дете, јер ја баш више не могу овако.“</p> <p>Док је она говорила, пришао јој је  
радни, нарочито ратари, не доспеју и не могу доспети свако вече, али ко год може, тај одлази.</ 
рече она. „Прочитала сам први стих и не могу даље.{S} Како је страшно то!{S} Ја видим, да је и  
лаћа за то, да тако чине, али Милеви не могу опростити.“</p> <p>Лазар је мирно слушао Обрена, п 
>„Хвала вами, који ме се сећате, али не могу примити,“ бранио се Боривоје.</p> <p>„Та узмите, н 
 а глас му дрхће, „опростите ми, али не могу више с вама.“</p> <p>Не казује даље ни за што не м 
ким Карловцима, па знам, да Карловци не могу никад бити оно, што Јерусалим; карловачко „Магарећ 
и назаренску веру измислио Шваба, ал не могу да верујем.{S} Је ли икад знао Шваба, шта је то мо 
ега, што је излишно и штетно.{S} Ако не могу ја то да учиним, како смем тражити, да то учини он 
ар мало, мало само попусти, ја овако не могу издржати, морам побећи“.</p> <p>„Куда ћеш бегати?“ 
ранцуском језику звучно тепају, како не могу бити без двокатнице с балконом и без четири свилен 
, само се остави Назарена, јер ја то не могу преживети.“</p> <p>Није помогло.{S} Лазар је и на  
, да не закраћује Лазара.{S} Кад већ не могу да буду заједно, нека даде Лазару његов део.{S} Мо 
S} Могла се и удати, но није хтела. „Не могу, каже, чинити дужност и матери и мужу; толико снаг 
ере?“</p> <p>Лазар је вртио главом. „Не могу бабо.{S} Шаљеш ме и опет онамо, где сам већ био и  
.“</p> <p>„Жао ме је вас“, каже он. „Не могу, а да вам не говорим.“</p> <p>„И мене је вас жао,  
, што му је кћи невенчана.{S} Каже: „Не могу ја допустити, да моја кћи живи као патка, без свеш 
 нежним гласом, чисто улагујући се: „Не могу ићи с тобом оче, него те и ја молим, уби ме, нека  
у се обући.“ А оне друге веле опет: „Не могу ваљда ни ја да будем гора и од оне најсиротије.“ Г 
стите ми“, каже, „ја нисам учен, да вам могу на све одговорити, али сам био у Сремским Карловци 
квеном одбору: „Ама, за Бога људи, како могу ја поред жене и четворо деце изићи на крај са 600  
ам те, опрости; — вратићу ти сад колико могу, а оно друго доцније“.{S} Хајд, што ће неко од њих 
аћен, а што им он поручи и предложи, то могу усвојити без икаква промишљања.{S} Прочуло се о ње 
 толико мора знати и може знати, да што могу ја, не може он.{S} Што Петар може да баци олако на 
 А да је Христос мислио, да његов говор могу разумети само књижевници, он народу не би ни говор 
ицала од постеље његове и чинила је све могуће, да му олакша, али праву опасност није слутила.< 
е сам.</p> <p>Рахила и Варвара чине све могуће, да му угову и Тома се не истиче одвише.{S} Но Б 
ене правила.{S} Светозар је покушао све могуће, да то заустави, али није успео.{S} Сад је готов 
и добре речи божје, па <hi>отпали, није могуће обновити на покајање</hi>.{S} Јер земља, која из 
 у истом еванђељу вели Христос:{S} Није могуће, да не дођу саблазни, али тешко онима, са којих  
 пре но што је поверио, учинио је свако могуће зло, само није никад наговарао кога од омладине, 
ваш син већ у школу?{S} Ох, да је икако могуће, да га поучавате код куће, да се не квари тако м 
te> <l>„Други извор извире,</l> <l>Баба мода умире.</l> <l>Поп Светозар наш за цело</l> <l>Спре 
а је тако.{S} Али ја знам:{S} И карта и мода и свако зло мање је, што је даље од вароши.{S} Ми  
 лакомости.{S} Данас одбегне девојка из моде, из непромишљености, из каприца, па кад се покаје, 
,</l> <l>Чак и карнер сузе лије,</l> <l>Моде више није.“</l> </quote> <p>Па онда:</p> <quote> < 
чима најпотребније, а то је предавање о моди, раскоши и умерености, свршено је и сад им је већ  
исмо ни почињали.{S} Кад смо говорили о моди и луксузу, китили смо се, а кад смо говорили о уме 
ило и нежно.</p> <p>Здравковић говори о моди и луксузу.{S} Сви нађоше, да му је говор темељан,  
 опет га је прегледао и забележио сваку модрицу и чворугу на телу му.</p> <p>„Угрувао си се“, к 
едва ме махнуше.{S} Донели ме крвавог и модрог овамо, па су јавили оном господину, који ме је п 
гу сетити ни на сваку десету.{S} Понда, можда се ни за годину дана не би свршила моја исповест. 
 и да ће полазити назаренску скупштину; можда ће се тамо још боље утврдити, па како Бог да.{S}  
заборавити да разгласите и осталима.{S} Можда има још кога, који није платио — „беду“.<ref targ 
ед тебе као човек, не као свештеник.{S} Можда ће пасти која реч из уста мојих, коју ја као свеш 
ем, примером, пожртвовањем, љубављу.{S} Можда неће ићи сасвим брзо, али за то не очајавајте.{S} 
несретник још све починио.{S} Или би га можда дечји поглед уздржао од свега покора — не зна се. 
ла да се реши судбина чича-Срданова, па можда и нешто крупније.{S} Јер ако старац оде куд не тр 
да ко мач трза, од мача ће погинути, па можда и друго шта, али није имао коме.{S} Девојке одоше 
какви пси, подавиће он и њих.{S} Био је можда већ изгубљен, када чу кораке.{S} Иде неко.{S} Он  
ма служе службу; <pb n="117" /> тако је можда само онда, кад се владика уводи у звање.</p> <p>Д 
а се оне опијају?{S} Жене старе мало се можда и заплачу, кад помисле на смрт; та да, нико није  
, какав давно не запамтише људи.{S} Или можда дан и није леп, само се њему чини тако.</p> <p>Ве 
преже се.{S} Научио је дакле и рачунати можда више, но што му је и требало.</p> </div> <div typ 
ава имена тих села, јер бих иначе морао можда чак и после десет година да се исправљам с онима, 
исејства.{S} Шта ћемо, ако од свију нас можда ни један није у свему добро схватио?{S} А то је и 
о, на жалост“, вели Светозар. „Имао бих можда и ја, али сад нећу да окрећем оружје против тебе  
{S} Што се Рахиле тиче, она је старија, може јој бити и 28 година, али је необично лепа, а при  
а Бога, кад је ствар већ толико чекала, може се стрпити још мало.{S} Но где би Марта слушала!{S 
 одмах.{S} Ти си казао, да има времена, може се по мало, лагано.{S} Него се о томе промишљам: б 
Томино.</p> <p>„То је девојка у година, може да ће имати око 30.{S} Њен отац је давно умро и ос 
о зло.{S} Ако се дете кад год и заигра, може му се опростити.{S} Али да и зрели људи, па чак и  
} Но ко јој боље завири у то лепо лице, може опазити трагове — блуда.{S} И доиста између оно 30 
 који чита молитву, није везан за речи, може молити Бога како хоће и захвалити му како воли.{S} 
та би ти дуго трпела, да он тебе гњечи; може ти изгњечити ропац на уста, па си онда свршила.{S} 
ратара беше их до двадесет породица.{S} Може се почети.{S} Светозар је нашао, да је ствар ишла  
ском оделу, тек му пробиле науснице.{S} Може се рећи, да је био леп, а по оделу се видело, да ј 
о, срески начелник, па га затворише.{S} Може се мислити, да се после овога случаја ускомешало ц 
, хоћу да се момци успаљују за мном.{S} Може бити и ја верујем, да ти не мислиш тако, али те оп 
 и каже:</p> <p>„Хоћу да видим децу.{S} Може ли то бити?“</p> <pb n="44" /> <p>„Може“, вели му  
, кад сам оно била с Владом код вас?{S} Може ли то бити, да је ондашња моја успаљеност прешла и 
а из цркве онај већи број неваљалих?{S} Може ли то бити?</p> <p>„Лепо је, што гледате на дела,  
 га погази.{S} Ако ће што да се учини — може се само у друштву.{S} Данашње рђаво друштво поквар 
вим и апостолским <hi>делима</hi>.{S} А може ли то бити, да су Христос и апостоли једно чинили, 
p> <p>Боривоје, кукавни Боривоје, једва може да окрене главу, да је не гледа.</p> <p>Можете мис 
 Да ли, што се расрдио или због тог, да може пред вече и опет доћи на ограду и назвати јој:{S}  
 у вери, кад је здрав и кад се види, да може жену издржавати, онда му спомену старији људи, да  
пану и тражио од њега цедуљу, право, да може убити оног несретног сина, па није добио.{S} Жупан 
е добра и мени“.{S} Ђока љуби снају; да може скинуо би јој и месец с неба, али баш та снаја му  
отклони жандарске потере од себе, те да може после тим лакше красти.</p> <p>Код Назарена је оби 
>„Два форинта.“</p> <p>„Толико се ваљда може и међу нама покупити“.{S} И Мирко извади 40 новчић 
зна већ, докле сте се заборавили и онда може да буде рђав крај.{S} Можете чинити што год хоћете 
ванка умирује своју другарицу што већма може.{S} На послетку ју је умирила мало.{S} Госпођа каж 
је ко покушао да реши то питање:{S} Шта може бити прави узрок томе, да Назарени таје ту ствар,  
 оно није да није, лепо говори, али шта може реч.{S} Све док неко не упадне у то зољино гнездо  
apter" xml:id="SRP18966_C23"> <head>Шта може мртвац?</head> <p>Од оног дана, када виде Лазар он 
ас и прота и попови у скупштину, па кад може прота, могу ваљда и они.{S} Хроми Паја подигао је  
гме, без икаква интереса и да врати кад може и колико кад може.</p> <p>„Био сам ово дана у К*.“ 
тереса и да врати кад може и колико кад може.</p> <p>„Био сам ово дана у К*.“, вели Лазар „Наша 
 не могу доспети свако вече, али ко год може, тај одлази.</p> <p>И Лазар се кренуо с Боривојем. 
аборавите на милост божју...{S} Бог све може“ — упаде јој у реч Боривој.</p> <p>Милева се зарум 
ека, не би га овако пуштали.{S} Него је може бити крао“.</p> <p>Но томе се опет опирала Јованка 
тан као и врабац; клони их се, што боље може.</p> <p>Тома дуго није дошао кући.{S} Што дуже, то 
ене зими цвет у лонцу.{S} Негују га, не може се рећи, да га не негују и не залевају, али опет з 
 знати и може знати, да што могу ја, не може он.{S} Што Петар може да баци олако на улицу, то ј 
“ </p> <p>Она се у први мах укипила, не може чисто да верује ушима, па онда полети Срдану. „Јао 
„Кад код вас свештенство није тајна, не може еванђеље проповедати, крстити и сахрањивати свако, 
о признајем.{S} Овако, како сад иде, не може се и то признајем, јер ће се за кратко време извућ 
био говор.{S} Покуша, да даје знаке, не може, заиска онда знацима оловку и хартију, па учини по 
тешко, претешко.{S} Ако тако остане, не може изићи на добро.{S} Пре некако видео га је таког на 
ја ћу те бранити на суду; не бој се, не може ти бити ништа“.</p> <pb n="67" /> <p>„Како ми не м 
 горко, очајничко.{S} Ко то не види, не може веровати.</p> <p>Они, који поју, то су браћа и сес 
војеву браниоцу: „Хо, хо, драги мој, не може то тако остати.{S} Јер ако може бити, да човек доб 
гом отвара врата своје собе... ајак, не може то тако бити.{S} Спавај ти, брате мој, мирно, моја 
о премијаукао, ниси био читав човек, не може ти се дакле ни урачунати.“</p> <p>Боривоје не зна, 
ком напретку, јер веле: „Пробао сам, не може се“.{S} Неки отрпе чак и <pb n="87" /> то, али не  
јекако, али што ради Јова са Станом, не може се поднети.{S} Ја сам Стани већ наговешћивао, нека 
 <p>Да кажем, да је све то само сан, не може бити, јер би био врло жив сан.{S} Боривој се бар к 
неприродно, а што год је неприродно, не може дуго постојати.{S} Место да војујете само против з 
е у сеницу.{S} Да каже, да је Лазар, не може, јер је млађи а и носи се по господски, но опет је 
е нити да га разгони дим од тамјана; не може слово наштампано, а не може ни сила.{S} Па баш за  
 рече: „Чича-Срдане, овај је ђавољи; не може њега упутити ни св. патријар, а не ја.“</p> <p>Ух, 
ђа у њеној глави, то не зна извесно; не може да похвата краја мислима својим, тек она узима кљу 
е оно, што преко дан чује и чита.{S} Не може дакле бити друкчије, но је Тома научио Варвару, ка 
а кћер Варвару је скоро убогаљио.{S} Не може се баш рећи, да јој је поломио руке или ноге или л 
у свечаност нека проведе скромно.{S} Не може бити, да одбијамо гладне путнике с прага, а при св 
е је тим издржавала себе и матер.{S} Не може се о њој рећи зле речи; дворила је болесну матер,  
/p> <p>Па шта ли рече село на то?{S} Не може се лако исписати све оно, што су људи међу собом ш 
тамјана; не може слово наштампано, а не може ни сила.{S} Па баш за то, што је био на чисто с ти 
, озбиљније започети.{S} Назаренства не може да убије лако ни реч са придикаонице нити да га ра 
.{S} Сви су огорчени на Назарене, да не може већма бити.{S} А Назарени фанатични; трпе и — отим 
> <pb n="23" /> <p>Кад виде ђаво, да не може лепим, почне претити.{S} Док моли, он је мали; јед 
ге, па се оженили, а мој Гига зар да не може?“</p> <p>„Он је,“ продужује Мирко, „још непречишће 
 уређено и на чврстим основима, онда не може лако натраг, мора напред, за то и вели народ: „Ком 
 док јој не буде воља.{S} Многа вода не може угасити љубави, нити је реке потопити.{S} Да ко да 
е књижевност без ватре, без душе, па не може да освоји народ.{S} Има до душе штошта у цркви наш 
друга капија учитељ.{S} Нико и ништа не може ући у село, док те капије не прође.{S} У које се с 
отребније.{S} Мислила је у себи, кад не може да се опреми љуцки, онда је најбоље — никако.</p>  
 у суду је рекао, шта је учинио, сад не може да му пређе та реч преко усана.{S} Па је опет обор 
аишао је на њу.</p> <p>„Божје путеве не може човек измерити“, мислили су верни, али су неверни  
, несрећу.{S} Ово грозно стање, које не може дуго трајати, изазвало је два протеста, два нова п 
у заповед, на заповед божју, која се не може криво тумачити и која вели: „Поштуј оца твога и ма 
{S} Неће да иду из куће, а с њима се не може.{S} Од злочестог суседа умакнеш, побегнеш, али од  
 дакле мора бити љубави, а љубити се не може силом, но срцем, не по заповести, но по слободној  
 себе, децу своју, име своје, тај се не може искључити из друштва добрих људи.“</p> <p>Оног веч 
 брајко“, вели му Лазар, „с Богом се не може погађати“.</p> <p>Кад је дошао дан, да се Петар ос 
то би се морало учинити.{S} Овако се не може.{S} Ми смо врло болесни и треба нам лека.{S} Ви, у 
која се дигла против њих.{S} Тако се не може више.{S} Бог нам је дао пример; тако не иде.{S} Он 
а длану, да их не разбијеш.{S} Ту се не може држати запт.{S} Па онда дође и оно, чега су се мно 
ранога; ако је ко од нас сиромах, те не може прегорети штете, попунимо му је, а ако се поквари, 
 боли, медицине су горке, али друкче не може бити.{S} И он се окрете према свештеницима. „Опрос 
и тај човек на збору: „Овако се више не може; нешто се мора учинити.{S} Народ тражи лека, па ак 
е, живе кипове, а то је неприродно и не може се одржати.“</p> <p>„Једноме се само чудим.{S} Кад 
к.{S} Зинуо је и два и три пута, али не може да му пређе реч преко усана.{S} Госпође га већ саж 
 Упео се из све снаге да разуме, али не може, само толико схвата, да Тома оговара мртву жену и  
 њему, што хоће да удави у пиву, али не може.{S} Уста, да игра коло, ситно, из колена, оно исто 
 те, иди“.</p> <p>Он или не чује или не може да устане.{S} Тада закукурекне петао и у Боривоју  
ишта“.</p> <pb n="67" /> <p>„Како ми не може бити ништа“, пита га Боривоје, „кад сам крив?{S} Т 
удите се, браћо моја драга — то бити не може, то вам најбоље показује, да сте на кривом путу и  
која се тамо траже и без којих човек не може бити Назарен.{S} А ко је прави Назарен, тај се пок 
уги ћуте, а Тома нема куд.{S} Он тек не може предлагати своју блиску својту, Рахилу.{S} Јова, к 
ећи адвокат..</p> <p>Стари свештеник не може више ни да се бори с Назаренима, ни да уздржава св 
Та, њему није стало до накита.{S} Он не може да се остави дувана — то ти је.{S} А помагао је он 
 на броју, онда је Тома сам.{S} А он не може све.{S} Већ од дужег времена примио је од Мирка оп 
лижа; она треба да га пита, али дуго не може.</p> <p>На послетку проговори: „Кажите нам истину, 
 то успалио већма но игда.{S} Никако не може да отрпи, што му је кћи невенчана.{S} Каже: „Не мо 
а зову тамо, па ма шта било.{S} Нико не може да се победи, већ дај по сваку цену све, што зажел 
весео.{S} Хајд нека, сутра ће.{S} Но не може да се расположи ни сутра дан, ни прексутра, ма да  
од мала детета је то грехота.{S} Оно не може ни да схвати, за што га човек злоставља.{S} Кад бу 
исму, а да заврне момку памет.{S} То не може ни једна жена, па ма била одмах Францускиња, а Фра 
 Бог?!{S} Та њојзи се чини, да за то не може ништа ни бити од тог дрвењака, што с њиме увек и у 
рдану примирила грозница, опет за то не може да устане, уштапиле му се ноге.{S} Донеше му неке  
кажем, да је ово учинила пушка, и то не може бити.“</p> <p>Кад је Боривоје онако учинио с Надом 
а само онај, кога крсте.{S} Други то не може докучити.“</p> <p>Ни једна црква не таји свога уче 
{S} Онда се врати натраг.</p> <p>„То не може овако остати“, рече неки сед човек из гомиле, „Сра 
о може само мушко.“</p> <p>„А за што не може и жена?“ — гракнуше све три у један глас.</p> <p>„ 
ма.“</p> <p>Не казује даље ни за што не може, ни крошто не може, но оде.{S} Кад дође кући, оде  
д њих у дубини душе осећа, нешто што не може да искаже, али што је највећи српски песник у свој 
је даље ни за што не може, ни крошто не може, но оде.{S} Кад дође кући, оде у кошару, узе трост 
ше за њега већ меркати девојку, (јер не може сам у оноликој кући) — кад се догоди ново.{S} Лаза 
ије човек?“ пита Јулка. „Зар на жену не може сићи св. дух?{S} Лепи сте ми и ви праведници...“</ 
Но док он тражи реч, које у овај мах не може да нађе, пређоше преко њега.</p> <p>Тома се сетио  
, а Боже мој, запуши ми уши.“</p> <p>Не може се рећи, да Боривоје није ни мало захватио у Јован 
p> <p>„Слушај Перо“, вели му Лазар, „не може се човек новцем искупити, нити може исплатити свак 
зло доба неко не обавести.{S} Каже: „Не може се твој Гига женити, кад хоће и како хоће, мора че 
ава, ступи из гомиле напред и рече: „Не може се допустити, да тако злоставља жену; од кад то тр 
ајте, да ћете ме послушати“.</p> <p>„Не може то бити“, вели неко од њих, „јер ти можеш тражити  
о ми је.“ И жена се заплака.</p> <p>„Не може се ништа учинити с бојем“, каже лекар. „Нарочито к 
 и жена, јелте?“ пита Јулка.</p> <p>„Не може“, каже Боривоје, „жена никад не чита јавно еванђељ 
зори те собе су отворени, те се и из ње може лепо све чути и видети.{S} Тек ако дете закрешти и 
ати недеље, него ће доћи Лазару што пре може, а то је управо — сад.{S} Јуче је стигао кући, јут 
арене, да га се окану жандари, те да се може ноћу слободније кретати.</p> <p>„Да се избрише из  
 по опалим и олупаним зидовима, онда се може рећи, да ћеш назаренску скупштину у већим местима  
ч, који сече с две стране.{S} С њиме се може бранити и Пера и Паја, ко га дограби у руке.{S} И  
женских.{S} Вече је тихо и видно, те се може све лепо распознати.</p> <p>Лазар се спремао, да б 
Гигине женидбе.{S} Ја мислим, да јој се може учинити, време је, момак се пречистио.{S} И ако са 
па да ме после пребијаш“.{S} С таком се може проћи, па и вековати.{S} Али их има, које не дају  
до душе затворен, али то је све, што се може у његову одбрану казати.{S} Опијао се, па је онда  
ћа.{S} Марта је издржала и тај терет, и може се рећи, да је помало чак и напредовала.{S} Али у  
 „ко сто пута паор, толико мора знати и може знати, да што могу ја, не може он.{S} Што Петар мо 
 Сигурно се промишљале о томе:{S} Да ли може суд затворити и таког човека, који нити краде нити 
је најпотребније.{S} Није све ново, али може послужити.{S} Тетка га зове, да се прихвати јелом, 
е зна, је ли их пре тога виђао овде или може бити где год на пољу.{S} И сад тек поче мучити пра 
трану и говор почиње.{S} У оној гунгули може говорити ко шта воли, стражари пазе једино на то,  
 пита га Боривоје, „кад сам крив?{S} Ти може бити и не знаш, господине, каква је са мном ствар? 
„не може се човек новцем искупити, нити може исплатити свако зло.{S} Доста је, да се поправиш и 
ам други пут рећи:{S} А зар и из вароши може што добро доћи?“</p> <p>Здравковић је увређено пла 
како је излишно много јело и како човек може с врло мало јела живети, кад се навикне.{S} Каже:  
<l>Доктор пише рецепт нов,</l> <l>Човек може да ужива,</l> <l>С три зрна сочива.“</l> </quote>  
е баште.{S} Већ од пола године дана чим може, гледа, да јој се доближи и да је придобије за нас 
Ја кажем само толико:{S} Благо оном, ко може и коме се мили.“</p> <p>„Цвето“, каже Лазар, а гла 
молитва као да и није главна, долази ко може, главно је ту договор о куповању, продаји и т. д.{ 
поду?{S} Апостол Павле вели нам:{S} Ако може бити, да се не женимо — а допушта нам држати жену  
е, и која жена неће тући мужа, само ако може.{S} Жене су, кико сам слушао од наших старих, имал 
мој, не може то тако остати.{S} Јер ако може бити, да човек добије за жену само три године дана 
слушалаца чисто накостреши.{S} Ух, како може тако!)</p> <p>„У којој цркви придикује свештеник р 
ију били у механи, те диванили:{S} Како може човек да поједе толико шљива с коштицама, кад је к 
ти не мари гладнога, но ће га, ако само може, одмах после службе преварити.{S} Нити живе у брат 
, молитве, нити тумачи св. писма.{S} То може само мушко.“</p> <p>„А за што не може и жена?“ — г 
о је о томе, писао је тако јасно, да то може свако <pb n="148" /> разумети.{S} Он каже: „Ко сад 
{S} Чуло све село, те претресају шта то може бити.{S} Неки кажу:{S} Буба је, неки:{S} Црв је, н 
 је потребније но мени.“</p> <p>„Све то може бити, ади ниси ни ти свој господар. <pb n="6" /> Ш 
>Но опет се некако сложише, ако се и то може назвати слогом.{S} Јер кад дође светац, онда стара 
она рече: „Нисам знала, да и српски поп може бити овакав.{S} Истину ти кажем, још никад нисам в 
 светог писма, или ви или други?{S} Зар може то бити, кад станемо једном пред лице божје, да ће 
 То је дете од вас наследило.{S} Па зар може бити, да није наследило нешто и од ваше нарави?... 
о, што је Голгота, нити се наш патријар може мерити с јерусалимским.{S} У Карловце иде свет, да 
а што могу ја, не може он.{S} Што Петар може да баци олако на улицу, то је Павлу потребно на хл 
ети дух сишао на мене.“</p> <p>„Код вас може читати еванђеље и бити попа и жена, јелте?“ пита Ј 
је говорио, да се опет за то и на усеву може много што-шта поправити, кад већ никне; та, чак и  
 цркву и поучио нас; сео у порту, да му може свако прићи и потужити се:{S} То би било нешта...{ 
жује Тома, „па да помогнемо, ако се још може.{S} Лазар је на великој зими, бојим се, врло се бо 
да будем вредан и умерен; хоћу, ако још може бити, да спасем душу и измолим опроштаја у Бога и  
те Бога, хоће да га надвладају“.</p> <p>Може се мислити, како је у селу.{S} Сви су огорчени на  
итава су“.</p> <p>„Јесте“, каже Обрен, „може бити да су ребра читава, али ја осећам, да се нешт 
Може ли то бити?“</p> <pb n="44" /> <p>„Може“, вели му кључар. „Кад дође твој бранилац, казаћу  
итала је Марту.</p> <p>„Ништа.“</p> <p>„Може бити, да баш и неће ништа рећи, али ће тим више ми 
ижи: „Остави ме, мани ме; не иди ближе, можемо ми и из даље разговарати.“</p> <p>Сима се испрва 
 Он је удешавао свој говор онако, да га можемо сви ми разумети.{S} Тако су и апостоли то исписа 
к, те народу вино на весеље, па онда не можемо да се наплаћамо и има по 10 разбијених глава.</p 
 Тома започети: „Беда је то велика и не можемо ми таку ствар на двоје на троје преломити.{S} Тр 
То нам убија здравље, сиромаши нас и не можемо напред. „<hi>Ми смо свој напредак и срећу</hi> п 
 и за душу, но само за земно.{S} Али не можемо сви у Јерусалим.{S} Бог ће тако исто опростити г 
ржавање, али неће да чује.{S} Каже: „Не можемо <pb n="106" /> децу сећи по поле, поделити их, н 
 и марва.{S} Пет до шест хиљада форинти можемо рачунати.{S} Пиши 5000 фор.{S} Даље:{S} 16 глава 
свим гласно: „Ми, ми“, вели, „ако икако можемо, не тужимо чак ни странога; ако је ко од нас сир 
авили и онда може да буде рђав крај.{S} Можете чинити што год хоћете, али то тек онда, кад не б 
 вери, ако ја будем певала?“</p> <p>„Ви можете радити што год хоћете“ — каже он збуњено.</p> <p 
у да не иде свет у Назарене?{S} Како ту можете бранити свештеника?“</p> <p>Учитељ Миливој приме 
да окрене главу, да је не гледа.</p> <p>Можете мислити, како је тешко било то издржати, а понав 
лагати, варати, упропашћивати ближњега, можеш чинити шта хоћеш, ти си угледан, само ако однесеш 
 нико и не мисли.{S} Можеш хулити Бога, можеш лагати, варати, упропашћивати ближњега, можеш чин 
е, кад их ко нападне.{S} Можеш их тући, можеш чинити с њима што хоћеш, они кажу само толико:{S} 
зме крст у десницу и попне се на амвон, можеш му слободно сваку реч штампати у „<title>Српском  
 то ти ја кажем, а ако мени не верујеш, можеш питати и патријара, ни он ти неће казати друкчије 
 ма како било.{S} Учини одмах сутра.{S} Можеш ли?“</p> <p>„Ове недеље не знам како ће ићи“.</p> 
азарени не бране, кад их ко нападне.{S} Можеш их тући, можеш чинити с њима што хоћеш, они кажу  
 а на <hi>дела</hi> нико и не мисли.{S} Можеш хулити Бога, можеш лагати, варати, упропашћивати  
 у пустињи дивље звери и безводност.{S} Можеш ли ти, кукавче, свуда туда проћи, а да останеш жи 
јој цвет, ружа, по том једином „накиту“ можеш видети, да није Назаренка.{S} Млада је као капља, 
 Та, да обиђеш Назарене целог света, не можеш наћи таке девојке као што је Милева.{S} Давно је  
Христове не можеш ти никог истерати, не можеш онде никоме судити, то је Божје право.{S} Ти треб 
ј отац, да паор остаје паор.{S} Њега не можеш ни поучити ни угладити, он остаје суров и прост,  
о није потребно; <pb n="177" /> Бога не можеш преварити.“ Многи стари људи одобравају, а Здравк 
љда ниси толико болестан“, каже, „да не можеш отићи до учитеља Јовића.“ „А шта ћу тамо?“ питам  
а, — само запамти, из цркве Христове не можеш ти никог истерати, не можеш онде никоме судити, т 
ш дела, да проповедаш дела, али даље не можеш да идеш, не смеш да идеш.{S} И ви кад вам ко скри 
кнеш, побегнеш, али од злочесте жене не можеш.{S} Како ћеш да бегаш из своје куће?{S} Како ћеш  
азарене онде обавесте, јер њих иначе не можеш добити да разговараш с њима.</p> <p>Збор се сврши 
/p> <p>Лазар је вртио главом. „То ти не можеш исплатити“.</p> <p>„Ја и не лупам главу, да плати 
 да се поправиш и покајеш, а вратити не можеш више, него што имаш“.</p> <p>„Хм, ако је тако, он 
 већ поједини „верни“.{S} На лицу им не можеш ништа прочитати, али да им завириш у душу, нашао  
коро ничим од осталих кућа, осим што не можеш видети, да је спао са ње гдегод леп.{S} Чисто је  
 тога мораш одмах у Назарене?{S} Зар не можеш да се уљудиш и поправиш као и твоја остала браћа, 
ду учила на школама те ствари, па их не можеш преварити.“</p> <p>Боривоје је из овог одговора в 
елате, нема штампарског суда.{S} Њих не можеш ни умолити ни потплатити.</p> <p>Кад је друштво д 
 једном добро размислиш.{S} Неук си, те можеш лако пропасти на путу.{S} Богу тим нећеш ухаснити 
а вами“, вели Јова.</p> <p>„Шта, шта ти можеш и смеш рећи против мене?!{S} Говори!“ вели поп-Ја 
оже то бити“, вели неко од њих, „јер ти можеш тражити од нас, да скочимо у бунар или да изедемо 
д немаш, немаш.{S} Подај онолико колико можеш, друго ћеш вратити други пут.{S} Главно је, да пр 
, кад већ никне; та, чак и матору воћку можеш калемити и облагородити, па како да не би могао о 
 сотона, који сад младој девојци заврће мозак“, мислио је у себи, „тај<pb n="80" /> сотона хоће 
 ништа велико, само притисак крви према мозгу...{S} Да је ко могао јасно видети његово лице, оп 
ј, никог ни убио, него си ти болестан у мозгу, знаш.{S} Иначе је та ствар застарила; баш и да с 
или, почеће чича Срдан: „Нема ту ништа, мој прико.{S} Све су то празни разговори.{S} Слушам дан 
дичити.{S} Ја сам данас слаб, болешљив, мој катар у желуцу неће брзо престати.{S} А лако је вук 
ди јој се отимају час по час речи: „Еј, мој несретни сине, свему сам крива ја!..“</p> <p>Све ов 
се лепо разговара с њим.{S} Каже: „Хеј, мој Боривоје, куд си наумио?!{S} У Турској је сад рат,  
правим и не дирам у туђе“.</p> <p>„Хеј, мој брајко“, вели му Лазар, „с Богом се не може погађат 
скупштинским, узеће прву реч Лазар. „О, мој Боривоје, није све тако сјајно, како би ми желели и 
ри човека, па пресуде и измире.{S} Ето, мој отац памти, да је у вароши био пре четрдесет година 
ла, а већ трска је пропала; џаба је.{S} Мој Јова дошао кући, не једе, не пије, на оној муци ухв 
 песницом о сто...{S} Од куда му то?{S} Мој Влада никад тога не чини, па да бих могла казати:{S 
Стака, „да се молим.{S} Знате мој син — мој Гига, поверио.{S} Лепо ја њему говорим:{S} Ошта је  
и чак без руке и ноге, па се оженили, а мој Гига зар да не може?“</p> <p>„Он је,“ продужује Мир 
„Удри бабо, удри, не штеди ме, то је за мој грех.{S} Кад неће суд, казни ме бар ти“.</p> <p>Та  
 њега и оздравиће он мени, премили друг мој...“</p> <p>Мирко се ухватио за главу, а неко рече:  
Но, само кад си успео,“ рече.</p> <p>„Е мој брајко, али није ни било лако.{S} Да сам ја ма коли 
 лешине нисте нашли.{S} Ниси ти, голубе мој, никог ни убио, него си ти болестан у мозгу, знаш.{ 
 требало...„ Јеси ди тако казао, голубе мој, животе мој, све моје овога света...“</p> <p>Болесн 
мо као без душе.{S} Знате ли за што оде мој слуга Јова у Назарене?{S} Возио по Божићу из рита т 
орка вели: „Шта се толико жестите, Боже мој.{S} Гласаће се и где буде већина, онако ће бити.“ < 
хо, али грозно стењање... „Умреће, Боже мој, умреће“ помисли Боривоје, и дође му тако тешко, ка 
горе.“</p> <p>Жена је хукала: „Еј, Боже мој, Боже, смилуј се <pb n="224" /> на њега!{S} Та он ј 
 ми је скривила“, рече.</p> <p>„О, Боже мој“, поче Јулка, а крши мале прстиће, да све пуцкају,  
а смо људи, та да смо браћа... ох, Боже мој!...“ И сузни му поглед луташе и опет по даљини.</p> 
гао је срп, да покоси клас!{S} Ох, Боже мој, хоће ли бити на њему рода?!{S} Зајмодавац долази и 
коморе, у којој је њезино дете.{S} Боже мој, како јој дође та мисао у главу, као да ју је ко од 
а их доцније и опет стрмоглави.{S} Боже мој, како ли ће се свршити?</p> <p>Кад Гиги споменуше о 
коро главу на главу, па шапућу.{S} Боже мој, шта могу говорити деца, о тако крвавој породичној  
 увуче у душу, но одлази сотоно, а Боже мој, запуши ми уши.“</p> <p>Не може се рећи, да Боривој 
а.</p> <p>Јулка је брзо смислила. „Боже мој“, каже, „па њега ћемо питати.{S} Кад му је то вера, 
, па чита, што одавна није радио. „Боже мој, Боже“, молио се чича-Срдан, „да хоће подржати овак 
иконом и са пуно очаја се молила: „Боже мој, Боже, научи ме, како ћу овом детету да изменим крв 
 отац није говорио о том“.</p> <p>„Боже мој“, срди се Јулка, „та то је најглавније.{S} То си се 
о, да се по себи разуме, да је Боривоје мој гост“.</p> <p>Она не рече ни речи.{S} Није ни приме 
каже баба Стака, „да се молим.{S} Знате мој син — мој Гига, поверио.{S} Лепо ја њему говорим:{S 
вест.{S} Од детинства се то ради, брате мој, од детинства.{S} И онда треба свакога да молим за  
то, такви су нам и данас пастири, брате мој“, тумачи Лазар, „па је ли чудо, што стадо страда?{S 
 може то тако бити.{S} Спавај ти, брате мој, мирно, моја ће бити брига, да покажем суду ствар.{ 
е до њега стојао, брзо се умеша. „Брате мој Лазаре,“ вели он, „брате по родитељима, брате по Хр 
, горду госпођу Меланију.</p> <p>„Брате мој драги“, вели лекар Светозару, „код моје жене ћеш из 
 Јеси ди тако казао, голубе мој, животе мој, све моје овога света...“</p> <p>Болесник само прев 
акиња, а ја терам то од памтивека.{S} И мој отац је био просјак и дед ми је био то, па се опет  
ако је страшно то!{S} Ја видим, да је и мој грех урезан гвозденом писаљком и врхом од дијаманта 
“, а свршава се: „<hi>Брже, брже, драги мој, буди као срна или као јеленче на горама мирисним</ 
ику Боривојеву браниоцу: „Хо, хо, драги мој, не може то тако остати.{S} Јер ако може бити, да ч 
да капљу мириси његови, нека дође драги мој у врт свој и једе красно воће своје.“<ref target="# 
, а кад говори, све грми.</p> <p>„Драги мој“, каже, „ја ћу те бранити на суду; не бој се, не мо 
 на предавања, кад сам већ обећала, али мој муж неће више говорити народу.{S} Нека сад мало дру 
рио, позеленио, пожутео.{S} Јао, једини мој мужу, само се сад предигни, никад више нећу...“</p> 
Ти си моје прасе, ти моја мушкацона, ти мој бермет, ти мени сва сласт овог света“.{S} Она се ма 
злази.{S} Промисли се дакле, прими овај мој савет и мисли дан-ноћ само на украшавање душе своје 
/foreign>«, каже она, „право је говорио мој отац, да паор остаје паор.{S} Њега не можеш ни поуч 
мо се већ разговарати.{S} Ти си, братко мој, био луд, још си и сад луд и ја бих те на чисто мог 
 Господе, да си ти био овде, не би умро мој брат.{S} Онда Исус кад је видео где плаче и где пла 
{S} Говори!“ вели поп-Јаша раздражено. „Мој је живот чист, чист, па не дам, да ме сумњичиш.“</p 
ола за варош, узе поново реч.{S} Каже: „Мој негдашњи друг Светислав на добром је путу.{S} Велик 
 разговараху и на послетку рече лекар: „Мој драги Светозаре, ја радосно пристајем, али се са мн 
ше у дворишту. „Ово је, брате Боривоје, моја кћи Варвара, а ово ми је нећака Рахила“, рече Тома 
о бити.{S} Спавај ти, брате мој, мирно, моја ће бити брига, да покажем суду ствар.{S} А ти гово 
ваца у зајам.“</p> <p>„Ето, тако је то, моја браћо и господо драга.{S} Ја ово говорим с крвавим 
а: „Рекох вам већ, браћо <pb n="145" /> моја, да залутасте и да ћете се без пастира и вође са с 
не се и паде на камен, те се угрува.{S} Моја Варвара отрча до њега, подиже га, обриса од прашин 
, рекох, и почех по ново звиждукати.{S} Моја ти препелица обори главу и ја јој видех по лицу, к 
{S} Мене су изломили и ја ћу умрети.{S} Моја стара мајка вришти данас без потпоре и помоћи, али 
ни оно.{S} Ви ћете најбоље пресудити, а моја Варвара ће послушати.“</p> <p>И већ почеше да чест 
 ангела, архангела и свега света за сва моја грешна дела, која сам у животу своме починио, а не 
ана.{S} Каже: „Не могу ја допустити, да моја кћи живи као патка, без свештеничког благослова.“  
здрхтали глас му вапије: „Мајко, слатка моја мајко, уби ме, али не плачи више! “</p> <p>Већ је  
а одговор.{S} Каже: „Од кад је поверила моја тетка Макра, врло зло стоји са сином и снахом.{S}  
ожда се ни за годину дана не би свршила моја исповест.{S} Од детинства се то ради, брате мој, о 
 измолим опроштаја у Бога и људи за она моја недела.“</p> <p>„И зар због тога мораш одмах у Наз 
 вас?{S} Може ли то бити, да је ондашња моја успаљеност прешла и на дете?“</p> <p>Лекар је погл 
ти као нас двоје, видећете драга и лепа моја браћо и пријатељи...{S} Него ето, као да сплашњава 
ериш?“ „Мени је бабо“, каже она, „добра моја вера.{S} Добра је била мојим старима, па је добра  
} Ади нека он мени само оздрави, раница моја, ни голубови неће тако живети као нас двоје, видећ 
ика глава VII. стих 28. „Још тражи душа моја, али не нађох.{S} Човека једног у тисући нађох, ал 
фију). „Ево, на овој слици насликана је моја покојна жена и моја кћи, која је далеко од мене.{S 
с овог пута“, мишљаше у себи, „па ма ме моја крв свега расула...“</p> <pb n="167" /> <p>Неколик 
 слици насликана је моја покојна жена и моја кћи, која је далеко од мене.{S} Ја гледам у ту сли 
скупљенима, па видим да те нема; а ти и моја Варвара никад још не изостадосте.{S} Та да! — Ко у 
ја?“</p> <p>„Био сам“, каже он, „али ми моја вера забрањује пушити“.</p> <p>Гле сад, мисли у се 
убим и тепам јој: „Ти си моје прасе, ти моја мушкацона, ти мој бермет, ти мени сва сласт овог с 
 сам је молио и <pb n="62" /> ја и мати моја, да нас не срамоти, кад је већ тако учињено и она  
 потреса, до дна душе: „Боривоје, снаго моја, шта је теби?{S} Ти си болестан, пропашћеш.“</p> < 
Сине“, каже му, „слеме моје куће и надо моја, не остављај ме, не срамоти ме, не уби ме.“</p> <p 
лушајте само. „Отела си ми срце, сестро моја невесто, отела си ми срце једним оком својим и јед 
ливански.{S} Ти си врт затворен, сестро моја невесто, извор затворен, студенац запечаћен.{S} Ус 
 нами да чинимо?{S} Пробудите се, браћо моја драга — то бити не може, то вам најбоље показује,  
е, поседаше и оне.</p> <p>„Видим, браћо моја драга“, продужи прота, „видим и у вашим рукама ева 
же им:{S} Ја бих вам казао нешто, браћо моја, али ми прво обећајте, да ћете ме послушати“.</p>  
сланица Јаковљева почиње речима: „Браћо моја, не гледајте ко је ко.{S} Јер ако дође у цркву ваш 
 почиње, за то ће он.{S} И поче: „Браћо моја!“ Но прота га ухвати за рукав и дошапне му: „Нису  
г смера не даде скренути.</p> <p>„Браћо моја драга“, поче, „молио бих вас, да се стрпите и оста 
опију.</p> <p>Тома је највише говорио. „Моја Варвара“, каже, „неће знати где сам.{S} И ја сад,  
ти улио Господ још какву жељу?“</p> <p>„Моја је душа жедна исповести.“</p> <p>Мирко се окрене п 
 говорника.) А што се тиче Назаренства, моје је уверење ово:{S} Читаво људско друштво пошло је  
ни опрости.{S} Мени треба мира, те и од моје стране нека је свакоме мира.” </p> <p>Влада је био 
 ја метнула на себе гривну, коју сам од моје покојне матере добила - спомена ради.“</p> <p>Свет 
то хришћански?{S} Ако ја хоћу спомен од моје матере да имам уза се, ви ме већ осуђујете на смрт 
 мој драги“, вели лекар Светозару, „код моје жене ћеш извесно пропасти, ако мислиш с неба па у  
тако казао, голубе мој, животе мој, све моје овога света...“</p> <p>Болесник само преврће очима 
аже му: „Мени је син, син, од утробе је моје, па ма се крстио руком, ногом или се не крстио ник 
, а за тим се окреће жени и вели: „Пиле моје, хоће душицу да ти иструцка по овим џомбама.“</p>  
вом „Ленчицом“, већ је зове само: „Пиле моје“), дакле то пиле, кад му се што не допада, уме так 
ло чича-Срдана. „Сине“, каже му, „слеме моје куће и надо моја, не остављај ме, не срамоти ме, н 
би ми брат био, да би сисао сисе матере моје!{S} Нашавши те на пољу, пољубила бих те, и не бих  
 Пера „није него.{S} То је све било пре моје женидбе, а оно што је било за последњих 8 година,  
ох чекати.{S} Кажем ја Варвари:{S} Дете моје, спавај ти мирно и немој на мене чекати.{S} Прошла 
: „Немој да се љутиш, молим те, пиленце моје, немој!{S} Опет <pb n="226" /> ће да ти отекне руч 
ас кћери јерусалимске, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.{S} Многа вода 
ет“.{S} Ја је љубим и тепам јој: „Ти си моје прасе, ти моја мушкацона, ти мој бермет, ти мени с 
 већ било па прошло, шта ћу.{S} Али ето моје беде, никако да се ожени.{S} Какве сам му девојке  
ш браће, него ту гледај, овде, видиш, у моје чело.{S} Ја сам ти отац, ја мати, ја брат.“ И тако 
е, да ће он казати:{S} Ви сте крштење у моје име чинили овако, а ви онако... ви, који нисте доб 
избегавати као кугу, а ако се помешам у моје старо друштво, не могу се поправити.{S} Хтео сам ј 
S} Ти стани тамо или седи ниже подножја мојега, — ви осрамотисте сиромака, кога је изабрао Бог, 
молитву, он се диже. „Браћо и пријатељи моји“, каже, а глас му дрхће, „опростите ми, али не мог 
она, „добра моја вера.{S} Добра је била мојим старима, па је добра и мени“.{S} Ђока љуби снају; 
Баш у очи самих Материца враћам се ја с мојим малим братом Иваном с орања, хвата се <pb n="61"  
 зло наводи човека.{S} Ето, ја сам се у мојим младим годинама успалио, па онда кад девојка пође 
ник.{S} Можда ће пасти која реч из уста мојих, коју ја као свештеник не бих требао да кажем...“ 
е изреке из женских уста. „После толико мојих грехова“, каже, „много је то милости од људи.“</p 
.{S} Она мора чути још из даљине звекет мојих кола, мора скочити и отворити капију.{S} Наопако  
е је савладао!{S} Пшенични клас на њиви мојој већ је сазрео и готов за жетву, и гле, ту је већ  
 рекла Влади: ”Тм си свему крив, јер си мојој лудој глави пустио на вољу.{S} Поручи брату, нека 
оме нам је забележено у старом завету у Мојсејевој I. књизи, глава 28.{S} Кад је Јакову дошло в 
сваког додира и разговора са женама.{S} Мојсије није избегавао само три дана жене, но много дуж 
ва жена ухваћена је сад у прељуби.{S} А Мојсије нам у закону заповеда, да таке камењем убијамо; 
> ствар била је овако:{S} Пре но што ће Мојсије изићи пред лице божје, да на Гори Синајској при 
о талмуду, како је научио од Соломона. „Мојсије пророк је три ствари учинио преко божје воље, а 
Лазар и ону последњу рану, која је јела моју душу.{S} Било ми је лакше за ово последње време, а 
е дана робије, онда ћу ја сутра убити и моју.“</p> <p>Дође и други па и трећи суд, а све три, п 
и надражен против нас.{S} Где год опази моју Варвару, он удри на њу блатом, каменом, дрветом.{S 
 то, него је тешко за мене.{S} Пре би у моју главу утурио читава расточена кола сена, но и једн 
Светозару:</p> <p>„Победили смо!{S} Ону моју препелицу дирнуо си данас својом речју и ја сам је 
оде Боже, доста ми је свега, прими душу моју од мене“.{S} На ове последње речи осу се смеј.</p> 
</p> <p>Да кажем право, било је не само молбе и саветовања, него и боја.{S} Али ништа не помаже 
 бесрамни овај свет,</l> <l>Претњом или молбом тражи, увући нас у свој сплет! </l> <l>Научи нас 
ине, да је дух свети улио у срце њено — молбу.{S} То је био знак, да сви оду из скупштине кућам 
ивоје, Јова и Варвара.</p> <p>„Какву је молбу улио дух свети у срце твоје?“ пита је Мирко, јер  
огурали се до Срдана, умирују га речма, моле и опомињу, а по мало се ребре око њега, те га раме 
ба да признају, да су једнако криви, да моле једно друго за опроштај и да прекину парницу пред  
оји се зову Хришћани, у једној цркви се моле Богу, а онај сити не мари гладнога, но ће га, ако  
 мислила, деда-Јово“, вели Милева скоро молећи. „У вашем дворишту, знам, има много живине.{S} А 
безбеђен од странпутице.</p> <p>„Воже“, моли се уздрхталим гласом, „Боже, немој ме оставити, је 
се крећу.{S} Само Светозар нешто отеже, моли: „Још мало, још часак-два“.{S} На послетку му паде 
е као да је већ у Јерусалиму.{S} Пости, моли се Богу и све се већма отуђује од светских ствари. 
о је код њих грех, остало је луксуз.{S} Моли се Богу, ради земљу, направи кућу, најпотребније п 
заједно, нека даде Лазару његов део.{S} Моли и мајка Јелена за сина и то је чича-Срдана пољуљал 
ш имати снаге, да одржиш крепак дух.{S} Моли се Богу, видећеш га за цело на оном свету.“</p> <p 
ш мора бити, „званично“.{S} Сто пута га моли: „Бар мало, мало само попусти, ја овако не могу из 
 одбору, учини се, као да их тим речима моли Боривоје за опроштај, што је пре три недеље онако  
" /> писму пише: „Кад се молиш Вогу, не моли му се по зборницама и на раскршћу, да те виде људи 
p> <p>Дорастао Светозар до зрелости, те моли оца, да не закраћује Лазара.{S} Кад већ не могу да 
ас звона, те се смерно завукао у угао и моли се Богу.{S} Мало доцније осети на своме рамену рук 
да не може лепим, почне претити.{S} Док моли, он је мали; једва је толики, колико дете од 6 год 
јерусалимском иконом и са пуно очаја се молила: „Боже мој, Боже, научи ме, како ћу овом детету  
ку сам омекшао.{S} Али ме је и љубила и молила и улагивала се као мачка, док нисам обрекао, да  
арта је дозвала и опет лекара у помоћ и молила га, да је посаветује.</p> <p>Лекар јој је савето 
ва почела испитивати: „Јелте, Боривоје, молим вас, кажите нам:{S} Има ли у вашој вароши Назарен 
овори.</p> <pb n="13" /> <p>„Кажите ми, молим вас, јесам ли заиста ја крива?{S} Сећате ли се, к 
бунару или свињарче на друму: „Кажи ми, молим те, који пут води у Јерусалим?“ Но опет за то има 
рвенство.</p> <pb n="119" /> <p>„Молим, молим“, рече једна од госпођа, „свештенство иде напред. 
сам могао пропасти.{S} Бадава ја кумим, молим и саветујем, не помаже.</p> <p>„Зло је велико с н 
<p>Лазар се одговара. „Остави ме, бабо, молим те.“</p> <p>„Али молим и ја тебе; молим те као ст 
 куд, но само вели: „Немој да се љутиш, молим те, пиленце моје, немој!{S} Опет <pb n="226" /> ћ 
молим те.“</p> <p>„Али молим и ја тебе; молим те као старији, да ми учиниш“, вели му чича Срдан 
ало научио владати пером и мастилом.{S} Молим вас лепо, браћо, да одгодимо мало, док посвршавам 
а!{S} Не знам шта да радим!{S} Да л’ да молим, да ми се продужи време живота на земљи, да бих с 
д детинства.{S} И онда треба свакога да молим за опроштај, је ли, и да му вратим и штету, је ли 
 „Не могу ићи с тобом оче, него те и ја молим, уби ме, нека ти је просто.“</p> <p>Свакога прође 
<p>„Дошла сам“, каже баба Стака, „да се молим.{S} Знате мој син — мој Гига, поверио.{S} Лепо ја 
 своме починио, а не смем Господе да те молим, да ми са свим опростиш...”</p> <p>Онда иде пуно  
Остави ме, бабо, молим те.“</p> <p>„Али молим и ја тебе; молим те као старији, да ми учиниш“, в 
ој и умирује ју. „Учини ми мајко, учини молим те.“ И скоро да је изгура на поље.{S} Код врата з 
p> <p>Но Јулка не попушта. „Али кад вас молим — но....“</p> <pb n="151" /> <p>И опет га додирну 
и син. „Нано,“ каже, а глади јој косу, „молим те иди кући.{S} Учини ми.{S} Оженићу се и ја, има 
етку пође. „Ја ћу доћи доцније“, каже. „Молим вас испоручите му, да је долазио Боривоје.“</p> < 
осети, где му она додирује руком чело. „Молим те, иди!“</p> <p>Он као да хтеде устати, али не м 
 каже она и опет, па онда увек додаје: „Молим те, иди“.</p> <p>Он или не чује или не може да ус 
још с врата клекне пред њега и вришти: „Молим те као Бога, не ударај ме!“</p> <p>Кад се он утиш 
ди им првенство.</p> <pb n="119" /> <p>„Молим, молим“, рече једна од госпођа, „свештенство иде  
је Мирко, јер је он најстарији.</p> <p>„Молим се за крштење“, каже Варвара, „осећам, да ми је п 
јер ти никад нећеш бити њихов.“</p> <p>„Молим те, бабо, промисли мало.“</p> <p>„Хоћеш ли још да 
е кључар и пита: „Шта је опет?“</p> <p>„Молим, да ме одведете истражном судији и то одмах“, вел 
а то све у име Бога, коме се заједнички молимо.{S} Ево вас видим искупљене на молитву и питам в 
то одавна није радио. „Боже мој, Боже“, молио се чича-Срдан, „да хоће подржати овако, па бих за 
смо ми жене погане?!“</p> <p>„Мани ме“, молио се он.</p> <p>Но она га није манула, него је хтел 
милостиво судити.{S} За то га се бојао, молио му се и хтео чак у Јерусалим.{S} Њега је занела и 
си луд, не знаш за шалу“.{S} Али сам је молио и <pb n="62" /> ја и мати моја, да нас не срамоти 
е постане од њих велико ништа.{S} Он је молио, али не помаже.{S} Докторка вели: „Шта се толико  
>После тога се диже да иде.{S} Много је молио браћу, да га пусте да иде пешке, јер му је милије 
ну, али није помогло.{S} На послетку је молио адвоката, нека покуша лепим, а ако му се изда ико 
 бити и најбољи.{S} Ма да се Лазар није молио, да га пусте на слободну ногу, ипак је то чича Ср 
леко, па и тамо није био сигуран, но се молио Богу: „Господе Боже, доста ми је свега, прими душ 
 тако исто опростити грехе, па макар се молио или у Боривојевцу код оног зеленог крста на раскр 
 је расплакао, па је после опет љубио и молио, да су се саблазнили људи чак и на другој дужи њи 
} Доцније се и опет забравио у комору и молио се дуго Богу.{S} Дуже но икад пре, али му сада ви 
ни брат односно шуре у посету, много их молио, да му опросте и донео је новорођеноме на дар:{S} 
нути.</p> <p>„Браћо моја драга“, поче, „молио бих вас, да се стрпите и останете још час-два на  
гости у дворницу и отпоче се назаренска молитва.{S} Назаренско богослужење истоветно је с богос 
и свима би немило.</p> <p>Кад је кратка молитва била готова, Лазар је прочитао трећу главу посл 
т појавно у њему?</p> <p>Кад се свршила молитва, устадоше неки да га теше.{S} Варвара је тумачи 
9" /> још боље могла назвати та вечерња молитва: <hi>Назаренска берза</hi>“.</p> <p>Кад су Наза 
 свршеног рада на кратку молитву.{S} Та молитва као да и није главна, долази ко може, главно је 
и горко јеца.{S} Па колико већ траје та молитва!{S} Боривоју се учинило, да нема краја; бедна ж 
ришћанској да се друже, за тим се очита молитва и ствар је свршена.{S} Нема пијанке, нити ичега 
} Почиње заједничком песмом, за тим иде молитва, онда св. писмо и тумачење св. писма, а на посл 
 умукну.</p> <p>После малог одмора дође молитва, па на послетку забруји песма: „У миру живите,  
та ту молитву, он је претрнуо.{S} Та је молитва веома дуга, а почиње речима:{S} Ја знам Господе 
 овај богобојажљиви скуп.</p> <p>Кад се молитва свршила, наста и опет одмор. <pb n="141" /> За  
а између та два читања иде опет песма и молитва.</p> <p>Молитва је као код Калвина <hi>слободна 
 тумачење св. писма, а на послетку опет молитва и опет песма.{S} По негде чине мало већу параду 
читања иде опет песма и молитва.</p> <p>Молитва је као код Калвина <hi>слободна</hi>; онај, кој 
ш неприправнијег суд не нађе...”</p> <p>Молитва завршује дакле речима највећег очајања и Бориво 
а плочи гроба Христова и која се зове: „Молитва Грешника”, а сваки прави хришћанин треба да чит 
усалим.{S} Њега је занела и застрашила „Молитва грешника“ ; он је из оне јерусалимске иконе још 
де средом, а негде четвртком.{S} Но та „молитва“ почиње рано у јутру, те до осам сати најдуже б 
је, „жена никад не чита јавно еванђеља, молитве, нити тумачи св. писма.{S} То може само мушко.“ 
цем анђела, арханђела...“</p> <p>У пола молитве груну стражар кундаком о врата:</p> <p>„Не разг 
 је први пут, да изостаје из заједничке молитве.{S} Боривоју је опет први пут, да иде тамо.{S}  
нити је посвећен нити су над њим читане молитве нити га ми држимо за свету ствар као ви иконе.{ 
и само клекну и склопе руке.{S} Две три молитве, које сам у назаренским скупштинама слушао, очи 
етко, а од матере је научио тек две-три молитве.{S} Чак и онда, кад се спремао у хаџилук, није  
м песку слова.{S} Ако нема друге књиге, молитвеник дају свакоме, па је одатле лако научити зрел 
упштинама слушао, очигледно су узете из молитвеника калвинских, али сам слушао и такве, које су 
 Назарени су баш сад на својој вечерњој молитви.</p> <p>И таман Назарени свршавају, па да се ра 
у; петли поју, с торња ударише звона на молитву.</p> <p>Стишало се и у Боривоју...{S} Њему је с 
и молимо.{S} Ево вас видим искупљене на молитву и питам вас:{S} Децо, где су вам очеви?{S} О ма 
н у вече договарате, кад се скупљате на молитву, до ли о том:{S} Шта има ко на продају, шта ваљ 
 из једне куће изиђосте, па једни ће на молитву овамо, други онамо.{S} Кад осване Божић, ви ћет 
“, рече Лазар сувим гласом. „Хајдемо на молитву.{S} Довео сам собом нашег брата Боривоја.{S} Бо 
 сахат овде, где се „верни“ скупљају на молитву?{S} Да ли да покаже време, кад треба реч с Бого 
то је доба, кад се Назарени скупљају на молитву) а пред њиховом скупштином већ је оживело.{S} Д 
ни из Боривојевца отишли у Лазаревац на молитву.{S} Кад се вечерња свршила, Милева је и опет би 
који од верних устане у скупштини, чита молитву, еванђеље и тумачи свето писмо.{S} Наша вера не 
вина <hi>слободна</hi>; онај, који чита молитву, није везан за речи, може молити Бога како хоће 
ше њих.{S} Увек ће други и други читати молитву, тумачити еванђеље и изговарати песму, која ће  
 а за њим и остали.{S} Сад је изговорио молитву хвалећи Творца и просећи од њега милости за све 
је отац Мелентије показао Боривоју нову молитву, која је нађена на плочи гроба Христова и која  
рати песму, која ће се певати.{S} Оваку молитву чине Назарени не само недељом, но још један дан 
астају се после свршеног рада на кратку молитву.{S} Та молитва као да и није главна, долази ко  
што неће доћи оног вечера на заједничку молитву, јер мора Лазару.</p> <p>Лазаревац није далеко  
 рак, а кад Назарени хтедоше да започну молитву, он се диже. „Браћо и пријатељи моји“, каже, а  
 сваки прави хришћанин треба да чита ту молитву, он је претрнуо.{S} Та је молитва веома дуга, а 
Боривоју би страх оне ноћи.{S} Он је ту молитву <pb n="21" /> запамтио од почетка до краја, чим 
огомољу, где се скупљају јавно на општу молитву.{S} Тешко му би, да нађе одмах одговора, али ни 
рашно, а усне му изговарају и нехотице „Молитву грешника“ : „Ја знам, Господе, какав ће ме стра 
 је у тајности“.</p> <p>„Па ви се дакле молите Богу сваки за себе, у највећој тајности?“ питала 
 „ми дођосмо до вас, да видимо, како се молите Богу.{S} Ваљда је слободно.“</p> <p>„Ми се радуј 
ну, чините добро онима, који вас мрзе и молите се Богу за оне, који вас гоне...</p> <p>„Пазите  
ако у договору и за време, да постите и молите се Богу; и опет да се састанете, да вас сотона н 
ово скупи, утањи, омања и почне из нова молити; каже му и по десет пута: „Море, мани се ти Симе 
 чита молитву, није везан за речи, може молити Бога како хоће и захвалити му како воли.{S} Оста 
 ме.{S} Нека их бабо, бар ће се мирније молити Богу.“</p> <p>„А зар Назарени не пиље у тебе, не 
евати, ваљда ћеш се сетити.{S} Ја ћу се молити Богу да се сетиш, јер ако се ти не сетиш, ја бих 
у св. <pb n="75" /> писму пише: „Кад се молиш Вогу, не моли му се по зборницама и на раскршћу,  
авно је, да признаш људма штету и да их молиш, да ти опросте“.</p> <p>Мисли Пера и мисли, па ће 
 побеси. „Нећу“, каже, „да које ко дели мом сину милостињу.{S} Нека је Лазар ма какав, али прос 
бију...{S} Бог зна, плакала сам доста у мом веку, али нисам излазила на сокак, нити сам ишла у  
тани севере и ходи јуже, и дуни по врту мом, да капљу мириси његови, нека дође драги мој у врт  
слим, да јој се може учинити, време је, момак се пречистио.{S} И ако сад баба Стака добије згод 
што је баба Стака.{S} Кућа је од првих, момак млад и ја мислим, да нећемо наћи баба-Стаки бољу  
м јој дође на памет, па ма се згранила; момак мора у крчму, чим га зову тамо, па ма шта било.{S 
рог да нам пишти, но се сећамо Бога.{S} Момак и девојка изјаве пред скупштином, да хоће у љубав 
 баба Стака. „Баш сте ви тврди људи.{S} Момак већ 24 године, па неожењен.{S} Боље нека и не каж 
вршена.{S} Нема пијанке, нити ичега:{S} Момак узима девојку за руку и смерно одлазе кући, призи 
 кад се жене?“</p> <p>„Како ком.{S} Кад момак дорасте, учврсти се у вери, кад је здрав и кад се 
 <l>„Зелен ора’ потон’о,</l> <l>Млад се момак отров’о;</l> <l>Девојка се обесила,</l> <l>— То ј 
уди песма његова сина, ко вели: „Ако се момак и провесели мало, није зло“, а сад и нехотице пог 
ве већма низбрдице.{S} Тома је био први момак у њихову колу.{S} Он благајник, он повереник, он  
а лакомисленост, са које Обрен, најбољи момак у селу, изгуби главу.{S} Не говори више као онда  
ће, него види то и сам.{S} Леп си ми ти момак, кад не знаш ни то, а хоћеш да ме уграбиш.“ Ту см 
ио.“ „Е, гле сад“, каже она, „баш си ти момак да ме уграбиш; иш не праши!“ „А к’о за што мислиш 
којима се она не сме шалити, ако се баш момак и нашали.</p> <p>Обренов бранилац говорио је још  
рио у акта, па је отерао.{S} Каже јој: „Момак је умро, сведока немаш, суд је ону ствар свршио;  
<p>Марта се полако прибрала, те упутила момка у кућу.{S} Најпре јој дошло на памет, да потражи  
 цркви, ките срце своје и уздишу, не за момком, но за вечним животом.{S} И мушко и женско тражи 
еље дана, па направи одатле сватове.{S} Момку подај од те гужваре најслађи комад, девојку, и пи 
 у коло.{S} Скаче као махнита и допушта момку, да је хвата преко среде.{S} Онда није чудо, ако  
а се разговара о св. писму, а да заврне момку памет.{S} То не може ни једна жена, па ма била од 
ј назаренски халаман, који не да онаком момку, да се ожени, као што је Гига.</p> <p>„Прија-Стак 
отони, украшавам тело своје, хоћу да се момци успаљују за мном.{S} Може бити и ја верујем, да т 
ао Рахела.{S} О њој су, кажу, и спевали момци ону песму:</p> <quote> <l>„Кажи мени голубице бел 
ачетак у вашим навикама.{S} Код вас нит момци, нит девојке мисле на душу, но само на земно ништ 
етских песама не ашикују по рогљевима с момцима, нити се успаљују.{S} Наше девојке поју у цркви 
тарца не карај, него му говори као оцу, момчади као браћи и старицама као матерама.“</hi></p> < 
 је сад жалила као рођену матер.</p> <p>Момче беше ознојено и запурено од брза јахања, па и не  
појао је као анђео.</p> <p>Кад се почео момчити, онда је већ ређе појао, али је тим више певао; 
ких 10 година и од Боривоја поста читав момчић.{S} Што је год било оваца у оном крају, сваку је 
ора уложити велики труд и велика брига, мора се тражити начина, а бој најмање помаже.{S} Сила ћ 
а чути још из даљине звекет мојих кола, мора скочити и отворити капију.{S} Наопако ако ме нису  
тим основима, онда не може лако натраг, мора напред, за то и вели народ: „Коме Бог, томе и сви  
човек злоставља.{S} Кад буде разумније, мора се покушати лепим начином.{S} За сад пазите, да му 
твој Гига женити, кад хоће и како хоће, мора чекати, док му назаренске старешине то не допусте. 
} Каже: „Ако ћемо метнути руку на срце, мора нам поглед пасти на жене.{S} Не вреди тајити, кад  
{S} Све је бадава, овако како сад живи, мора се успаљивати.“ _</p> <p>„Каква је то Цвета?“ пита 
По њихову учењу:{S} Човек мора грешити, мора губити душу и мора отићи у огањ вечни, ако је члан 
воје дође тога дана мало раније у село, мора да оде Лазару, да му се извини како год за онаки н 
ма се у томе правцу радило годинама.{S} Мора се дубље захватити, озбиљније започети.{S} Назарен 
ла на банку а очи јој се зацрвениле.{S} Мора да је веома боли глава, ма да она вели, да јој је  
да чисто лакше.</p> <p>Он ће Милеви.{S} Мора!{S} Као што снага месечева вуче месечаре, тако вуч 
p>„Има“.</p> <p>„Па где им је црква?{S} Мора да је врло мала, јер се ни откуд не види“.</p> <p> 
ео тих учењака и госпођа пођу напред, а мора доћи то време, народ ће поћи за њима.{S} Ти си ме  
/p> <p>„Нема још никако Томе“, каже, „а мора доћи, кад је обећао.“ Мало после га пита: „Шта ви  
 у њу улази и не види краја.{S} А краја мора тек бити свачему, па и овоме.</p> </div> <div type 
 одвуче у старо зло.{S} Међу пијаницама мора човек да је пијаница, међу карташима карташ, међу  
ба, суду треба.{S} У крупнијим стварима мора бити бранилац, а код тебе се не тиче месец два дан 
 обожавали Богове са врх брега и са дна мора.{S} Они су држали, да главни Бог седи на Олимпу, т 
д одем на вашар или ма где на пут, жена мора чекати и ослушкивати на ме, ма три дана.{S} Она мо 
 ослушкивати на ме, ма три дана.{S} Она мора чути још из даљине звекет мојих кола, мора скочити 
голуб у зиму претвара у кукавицу?{S} Па мора му се признати, да је доказао врло темељно и научн 
о, по пропису св. Василија.{S} По некад мора да покупи сву снагу, да издржи тај пост, јер на шт 
да се боји мужа својег.“ У мушком дакле мора бити љубави, а љубити се не може силом, но срцем,  
ти брату одбијаш толико на братство, не мора он.“</p> <p>Ове се речи ипак прилепиле за Марту.{S 
 тиме, што је одбегла за драгана, да не мора поћи за недрагог.{S} Но то је давно било, сад се п 
ру, осуди ту веру као такву, у којој се мора грешити, онда је вера била крива, а он чист.{S} А  
у не достаје, а то је крштење.{S} Он се мора сам јавити старешинама, сам искати крштење и издрж 
 ухватио за главу, а неко рече: „Ово се мора предати суду.“</p> <p>Но сви су вртили главом.{S}  
збору: „Овако се више не може; нешто се мора учинити.{S} Народ тражи лека, па ако му тог лека н 
умаче сва краљевства, пустиње, вароши и мора, преко којих му ваља путовати, а он то лако памти  
 Човек мора грешити, мора губити душу и мора отићи у огањ вечни, ако је члан друге какве вероис 
у најмилије, да не мисли ни на што, али мора.</p> <p>Некако се извукао и не оде на јутрење, али 
к у јазбини, па чак и она риба у дубини мора зна, какав је данас дан; њезин син не зна.{S} Сутр 
ју више сузе из очију, као некада, нити мора да бежи из друштва, да не завришти на сред улице.{ 
д срце гракне, то мора бити.{S} Девојци мора бити нова хаљина, чим јој дође на памет, па ма се  
е.“ Каже: „Ко хоће да добије масла, тај мора млеко да — бије.“ Али ко ће да бије тако мало дете 
 прашта с душом?{S} Ко на то мисли, тај мора да живи паметно, поштено, да би оставио деци у нас 
дође на памет, па ма се згранила; момак мора у крчму, чим га зову тамо, па ма шта било.{S} Нико 
, но се заплака.</p> <p>На велики петак мора Јова да бега из куће, јер из кујне удара маст, њег 
а жестоко.{S} По њихову учењу:{S} Човек мора грешити, мора губити душу и мора отићи у огањ вечн 
ојим начином није могао задржати.{S} Он мора даље; он се заветовао, да неуморно пешачи и купи п 
 је у улице, које не познаје.{S} И дуго мора да је ишао, дуго, јер кад се заморио, поче да свић 
Ако је“, вели „ко сто пута паор, толико мора знати и може знати, да што могу ја, не може он.{S} 
еник једине капије, кроз које свако зло мора проћи?...{S} Немојте да се варамо, господо!{S} Нек 
тима, но за чим нам год срце гракне, то мора бити.{S} Девојци мора бити нова хаљина, чим јој до 
лагородити — човека.{S} Но само се у то мора уложити велики труд и велика брига, мора се тражит 
 оног вечера на заједничку молитву, јер мора Лазару.</p> <p>Лазаревац није далеко од Боривојевц 
 ме постило оно, што ме у таком случају мора постићи, т. ј. да потпуно не задовољим никога.</p> 
p> <p>„Море, шта му ту извијаш.{S} Жену мора бранити, јер ако неће жену бранити, не сме се ни ж 
а слушала!{S} Она је доказивала, да баш мора ићи, она познаје најбоље ствар, а и адвокат не би  
.{S} Он с њоме говори само оно, што баш мора бити, „званично“.{S} Сто пута га моли: „Бар мало,  
 како је запамтио у детинству...</p> <p>Мора да одоше звездари, јер је за часак све занемило.{S 
ју.{S} Наопако ако ме нису осетили и ја морадох чекати.{S} Кажем ја Варвари:{S} Дете моје, спав 
у не за друго, него што су остариле, па морају умрети.{S} Суседи их узели у подсмех, веле: „Нап 
 тренутака видиш, где сузе.{S} Какви то морају бити греси, који море ову децу?</p> <p>Када је о 
S} У тој борби гази брат брата, губи се морал и не пита се:{S} Је ли ова ствар човечна и поштен 
ог права.{S} Девојку нису питали, но је морала поћи за оног, ког јој наменуше старији.{S} То је 
} Кажу, да си ти била близу њих и да си морала видети.“</p> <p>Девојка је ћутала.{S} Сва три чо 
 створише књижевност, започеше научна и морална предавања, те свештенство по природи ствари изг 
о на том, да се поправи наше економско, морално и просветно стање.{S} Назаренство је верска глу 
народу као нешто застарело, давнашње, а морално поучна предавања наших учених људи и књиге, кој 
у.{S} Куд год погледаш, видиш пропадање морално, материјално — јад, несрећу.{S} Ово грозно стањ 
ветно је с питањем:{S} За што пропадамо морално, материјално и за што наше друштво иде у опште  
{S} Баш и да нема Назарена, нешто би се морало учинити.{S} Овако се не може.{S} Ми смо врло бол 
ар болестан, легао је.{S} Тако се нешто морало излећи, јер њему не треба божићне сламе, не треб 
предала.{S} Само је казала: „Кад је већ морало тако бити, бар да си ми казао раније, те да сам  
држе се старе вере.{S} Има и међу њима, морам рећи, доста паметних.{S} Многа каже свом човеку:  
амо попусти, ја овако не могу издржати, морам побећи“.</p> <p>„Куда ћеш бегати?“</p> <p>„Оцу“.< 
овешћу?{S} Пре но што постанем Назарен, морам се исповедити вашим старешинама и то на длаку“.</ 
нашао погрешку.{S} Ствар је обрнута.{S} Морам покушати с једном голубицом и две мачке.{S} Видећ 
твари, но ти канда ниси узела на ум.{S} Морам ти сада поновити, да то твоје одело не приличи де 
он збуњено.</p> <p>„Знате, Боривоје, ја морам певати.{S} Дође ми воља на то, као овој птици на  
говорио као себи, али опет на глас: „Ја морам од сад сести међу пријатеље у скупштини, ја нисам 
господо хоћу да метнем руку на срце, па морам упрети очи у вас — (и он се окрете на Здравковића 
ћам некога од гроба Христова.{S} Али те морам <pb n="26" /> ипак посаветовати, да се још једном 
н се окрете на Здравковића и другове) и морам рећи:{S} Пољуљали сте и ослабили сте оно старо, а 
на време.{S} Јер треба да ти кажем, а и морам да ти кажем: с Лазаром није добро...“</p> <p>Бори 
у на срце, онда ми поглед пада на вас и морам рећи, <hi>свештенство је које заспало, које упуст 
дошла воља да покаже, ко је он.</p> <p>„Морам вам казати“, вели он, „<hi>да ми, држава и власти 
т бити једно с нашом заблуделом браћом, морамо бити једно.{S} Ми ћемо их освојити обавештењем,  
 Каже: „Да се ја манем тога, Лазаре, не морамо баш сви бити учени.“</p> <p>Лазар га је корео, ш 
, ко је крив томе?{S} Књижаре веле: „Ми морамо, јер народ баш то тражи.“ Па господо, који краљу 
ам</hi>!...{S} Тако ћемо покушати, тако морамо покушати, бар нећу бити отпадник од своје старе  
 после, да се осврнуо на Лазарев говор, морао би да брани свој чин и своју веру, а то је хтео ј 
има“.{S} Нису допустили друкчије, но је морао читати св. писмо и тумачити га, а тумачио је тако 
а потроши) а после са своје стране није морао ништа дати уз девојку, чак ни опреме.</p> <p>Сват 
тим права имена тих села, јер бих иначе морао можда чак и после десет година да се исправљам с  
30—40 зрна сочива.</p> <p>„Тај би човек морао бити затворен у кутију и <pb n="179" /> не би сме 
уз опозицију.{S} По њима ако хоћете, не морате никад положити општинских рачуна.{S} Кад би и ми 
 није знао шта ће.{S} Ако тако устраје, мораће цела кућа у просјаке.</p> <p>Он дакле завеза кес 
 успаљивати, онда је зло у две руке.{S} Мораћемо и Раду и Стану јавно опоменути, јер је срамота 
 отац и тврдица и пијаница и кавгаџија, мораш га поштовати, ако хоћеш да си божји, јер Бог то з 
 их опоменеш, јер су готови да отпадну, мораш да их држиш као јаје на длану, да их не разбијеш. 
а моја недела.“</p> <p>„И зар због тога мораш одмах у Назарене?{S} Зар не можеш да се уљудиш и  
 ред „браће“, те постајеш „веран“, онда мораш.“</p> <p>„Е, видиш!{S} А како ћу се ја исповедити 
жавају од суда, ти се сам од своје воље мораш јавити власти, да примиш плату за своја недела.{S 
зиш међу њих као гост, као пријатељ, не мораш, али чим ступиш у ред „браће“, те постајеш „веран 
еш знати кад ти је недеља, а недељу тек мораш светити и одмарати се“.</p> <p>Боривоје се дао у  
доста рећи: „Кајем се, жао ме је“, него мораш и делом показати твоје кајање“.</p> <p>Пера је вр 
од мене.{S} Кад хоћеш да је ухватиш, њу мораш заплести у вигове као препелицу, иначе одлети.{S} 
реси, који те толико притискују, да баш мораш у Јерусалим?“</p> <p>„Ја ћу се о томе већ исповед 
шим старешинама и то на длаку“.</p> <p>„Мораш.{S} Док одлазиш међу њих као гост, као пријатељ,  
 скренуше <pb n="234" /> с пута. „Море, море“, виче, „куд вучеш те узде, зар не видиш, да ћемо  
ешто почео, па упустио.{S} Назарени те, море, прозвали Јудом, од како си их изневерио.“</p> <p> 
да скривиш, па тек онда да те бијем.{S} Море, за то те бијем, што још ниси скривила, а кад скри 
зе.{S} Какви то морају бити греси, који море ову децу?</p> <p>Када је отпојан 4. стих, поче Мир 
ри се прича, како је св. Сисоје бацио у море клешта и удице, те клештама уловио ђавола за уво,  
а проћи, а да останеш жив?{S} Та, нећеш море ни допостити; већ си ослабио као добар хрт, а дале 
е коњи скренуше <pb n="234" /> с пута. „Море, море“, виче, „куд вучеш те узде, зар не видиш, да 
 нова молити; каже му и по десет пута: „Море, мани се ти Симе пекара, оставиће те.{S} Идем ја с 
b n="220" /> пева, само толико изусти: „Море лакше мало“, па оде у своју собу.{S} Оне ноћи није 
о с Боривојем“, предлаже Јулка.</p> <p>„Море, мани се ти покушаја, јер ако нас повија, биће нас 
помоћи у невољи“, вели Јованка.</p> <p>„Море, шта му ту извијаш.{S} Жену мора бранити, јер ако  
.{S} А Василије Велики каже...”</p> <p>„Море, какав Василије Велики?{S} Та он је такав нечовечн 
з које се ни трећег дана не разабра.{S} Мори га љута грозница, а мал’ те није и врућица.</p> <p 
а од вештица, вукодлака, вампира, куге, морије, да сваки треба да је има уза се, нарочито војни 
 Турској је сад рат, у Азији колера, на мору бура, а у пустињи дивље звери и безводност.{S} Мож 
ће се за столом наздравити и путнику на мору, и трави под земљом, само њеном Лазару не; он не п 
имала с њиме речи.{S} У ње је била мала мотика, с којом је свако јутро кресала путање или плеви 
добимо у прост сандук, понесемо ашове и мотике, помолимо се Богу и укопамо га“.</p> <p>„Не плач 
 наже се да копа, али му не иде умље за мотиком, но крадом погледа на девојке.{S} Ено их тамо,  
обар дан“, каже он, па се и опет дао за мотиком.</p> <p>„Хоћете ли још дуго радити код нас?“ пи 
 не би бранили?{S} Не би ме ударили том мотиком?“</p> <p>„Не бих; Христос је заповедио:{S} Ко т 
а, јер каже: „Ја ћу зарадити, заслужићу мотиком, па ћу се обући.“ А оне друге веле опет: „Не мо 
и чула, где Стана цичи и видела, где се мотљају око пластова?“</p> <p>„Трчали да“, каже девојка 
упустио.</p> <p>Чича Тома га је пажљиво мотрио.{S} Каже у себи: „Ако је Лазар допустио жалости, 
ат, пустоловство, површност, отимање за моћ и славу.{S} Куд год погледаш, видиш пропадање морал 
ем, али се са мном нећеш <pb n="197" /> моћи много подичити.{S} Ја сам данас слаб, болешљив, мо 
јабуку, (он је мислио, да то неће никад моћи да потроши) а после са своје стране није морао ниш 
би да је продамо у онаку кућу, где неће моћи да буде од штете.“</p> <p>„Е, то је друго што“, ве 
пелима, те Назарени ни с те стране неће моћи да нападају наше цркве...{S} А <pb n="201" /> гле  
 дан опростиш грешнику, а он да то неће моћи?{S} Та ето у истом еванђељу вели Христос:{S} Није  
де могу без луле, јер не дају, ваљда ћу моћи и на пољу.{S} Али како ћу са исповешћу?{S} Пре но  
вица је дошла некако искривљена и једва моћна за посао.{S} По смрти своје жене поверио је Тома, 
ng="DE">die Herren Richter</foreign> не моше ништа, али пог <foreign xml:lang="DE">in Himmel</f 
кад је човек гледао ту икону, све су га мрави подилазили од ужаса и милоте.{S} Но све је то:{S} 
уд од Горњака“ —</l> </quote> <p>све те мрави подилазе од милоте, а чује се по целом селу.</p>  
ва је до сад седела узбуђена и као неки мрави подилазаше је.{S} Сад се подиже.</p> <p>„А опрашт 
враћаше одунд, почео је већ да се хвата мрак.{S} Била је јака зима, а пут покривен дебелим снег 
ру и забрави за собом врата.{S} Тамо је мрак.{S} У оном мраку напипа крајњи крај одаје и паде н 
укурузима.</p> <p>Тако се ухватио већ и мрак.{S} Боривоје се мало <pb n="171" /> умирио и отиша 
чини тако.</p> <p>Већ хоће да се ухвати мрак, кад је сагледао торањ свога села.{S} Путнику је л 
те шапућу.</p> <p>Већ хоће да се ухвати мрак, већ дође и стражар, да води Боривоја у затвор, а  
.{S} Има доста сиротиње.“ Кад се хватао мрак, спази на улици просјака, дозва га и даде му завеж 
у у Дунаву с вечера, кад се већ ухватио мрак.{S} Она је у кошуљи загазила у воду од прилике до  
 у двориште, за тим на улицу, па онда у мрак.{S} Снег је завејао путеве, али му то баш годи.{S} 
етни ме на кола невенчану и однеси ме у мрак“.{S} И која ће девојка рећи то?{S} Она у смеју и ш 
де на њиву и ради од ране зоре до мркла мрака.{S} Не грди као до сад, не пије скоро никако, а п 
телећак камењем и вијају га од јутра до мрака:{S} Један — два... један — два... <pb n="90" /> т 
собом врата.{S} Тамо је мрак.{S} У оном мраку напипа крајњи крај одаје и паде на земљу, паде, к 
.{S} Но отвори је...</p> <p>У комори је мрачно, али је на пољу месечина.{S} Њојзи се учини, као 
 на бајиру учинило, али је било од више мрачно и од више далеко, а да су могли опазити црта Бор 
арвару саму, а он се опет затвори у ону мрачну комору и горко плакаше.{S} Осетио је, да је над  
p> <p>И Пера затегао Кристи уздице; све мрви пред њим.{S} Кад дође пијан из крчме, а то је врло 
.{S} То је, као кад у кондир вина бациш мрвицу хлеба, — ускисне.{S} Сепл и жена му знају појати 
>Истражни судија је још доста млад, али мргодаст човек.{S} Дуго гледа у Обрена, за тим презриво 
Бога, но од сотоне.{S} Коло је сотонина мрежа; ко уђе у ту мрежу — пропао је.</p> </div> <div t 
{S} Коло је сотонина мрежа; ко уђе у ту мрежу — пропао је.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
т’, жеље и све грехе ту,</l> <l>Светску мржњу претрпети, верни бити свом Богу.“</l> </quote> <p 
 вас куну, чините добро онима, који вас мрзе и молите се Богу за оне, који вас гоне...</p> <p>„ 
а?{S} Срамота га.{S} Или оне остале?{S} Мрзи их.{S} А да шта би му они и рекли друго, до то, да 
 је казано:{S} Љуби ближњега својега, а мрзи непријатеља својега.</p> <p>„А ја вам кажем:{S} Љу 
 наговешћивао, нека остави човека, кога мрзи, боље је и тако, него у свађи.{S} Нудио сам јој и  
а, а мучи је и душевна борба.{S} Кад би мркла ноћ, она је сва у грозници.{S} Подиже се у постељ 
, но иде на њиву и ради од ране зоре до мркла мрака.{S} Не грди као до сад, не пије скоро никак 
.“</p> <p>Ово је већ двадесети, који то мрмља у себи, јер је Лазарева крмача већ три недеље на  
 остаје само — сотона?{S} Погледа на ту мрску кућу и прозоре:{S} Све је мирно, сви спавају.{S}  
а свим доближи жив, он их је доближио — мртав.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18966_ 
највећма налик на покојника.{S} Отац је мртав, он неће више устати, да се покаже, па ко ће дана 
тите ни до гроба; борите се против њега мртва, па ма вам он био отац, био син или иначе најпошт 
а мртво, тако је и вера без добрих дела мртва.“</p> <p>Лазар је у свом тумачењу, (код нас би се 
би св. писмо.{S} Та да!{S} Шта му вреде мртва слова, кад их он не уме читати.{S} Иде му по глав 
} Кад је Пера ушао у собу, била је више мртва но жива од страха.{S} Но испало је друкчије, него 
ивоје једва остаде жив.{S} Кад је донео мртва вука у село, био је сав изуједан и једва је могао 
" xml:id="SRP18966_C23"> <head>Шта може мртвац?</head> <p>Од оног дана, када виде Лазар онолику 
на, он је погледа.{S} Била је бледа као мртвац. „Она је за мене доиста умрла“, помисли у себи.< 
 у звона, не носимо крста ни рипиде.{S} Мртваца сподобимо у прост сандук, понесемо ашове и моти 
ванка.</p> <p>„Па да ли бар сахрањујете мртваце као и други људи?“ пита Славна. „Код вас је све 
S} Па како се сахрањујете?{S} Укопавате мртве као петла на буњишту.{S} Зар Христа не сахранише  
, оваца, коња, свиња, за све оне живе и мртве ствари, које сам до сад покрао?...{S} Видим ја, д 
, где се клања крсту резаноме и иконама мртвим, што већ забрањује и II. заповед божја кад каже: 
е да постављамо опет темеља покајања од мртвих дела.{S} Јер који су се једном просветили и окус 
 био понтиски Пилат, пророци, ускрснуће мртвих, па на послетку и „живот вечни“, пакао и рај.{S} 
је речма: „Јер као што је тело без духа мртво, тако је и вера без добрих дела мртва.“</p> <p>Ла 
чинише његова браћа! „Њихова љубав није мртво слово“, промумла у себи и сад се већ наглим корак 
же, само толико схвата, да Тома оговара мртву жену и то жену, која је била њихова пријатељица — 
шина, стражмештар, шта ли је, каже им: „Мрцине, шта радите с човеком?{S} Сложно, јуначки, па у  
лаве.</p> <p>„Лазаре“, каже му, а глас, му дрхће, „сине, не <pb n="42" /> бој се, још сам ја жи 
гледа, опази у снегу калуђера.{S} Глава му лежи на камилавци а руке су скривене у џеповима.{S}  
<p>„Сад си казао паметну реч“, одобрава му Гаја, „вреди десет...“</p> <p>За тим је дошла још је 
ладић око својих двадесет година, једва му удариле науснице.</p> <p>„Шта је Миливоје?“ — пита г 
 у варош“, вели неки плав младић, једва му удариле науснице.{S} Има ли ко, да га повезем, да не 
дубио у посао, па није ни опазио, каква му испитна комисија иде у посету.{S} Па да је и примети 
да је то чиста чистацка јава.{S} Испрва му дође ђаво, те се лепо разговара с њим.{S} Каже: „Хеј 
 жене назаренске трпале се око њега, да му скину перце са одела и наместе поремећену огрлицу.</ 
а нађе уз њега жена, која није дала, да му бол пређе у очајање.{S} После неког времена се умири 
оцрвени, обли га као ватра, а осећа, да му у главу удара крв.{S} Погледом тражи Лазара, од њега 
шта мислиш:{S} Колико би ми дао суд, да му прокажем све, што сам до сад нарадио?!{S} Ево сам до 
о јела; с уздрхталом душом чекао је, да му мати почне пребацивати и корети га.{S} Па у том леже 
е, „ја тражим брат-Тому, поручио је, да му дођем у ово доба“.</p> <p>Рахила скочи са столице ка 
ати лепим начином.{S} За сад пазите, да му не дајете јела, која су одвише снажна.{S} Но збиља,  
стеље његове и чинила је све могуће, да му олакша, али праву опасност није слутила.</p> <p>Једн 
<p>Рахила и Варвара чине све могуће, да му угову и Тома се не истиче одвише.{S} Но Боривоје је  
.</p> <p>Дође са свим к себи и лафе, да му се и опет променуле мисли.</p> <p>„Нећу се више успа 
ори о моди и луксузу.{S} Сви нађоше, да му је говор темељан, научан, згодан за наше прилике.{S} 
 срцем, претвара се.{S} А ко сте ви, да му у срце загледате?{S} Колико је ваљаних, који стоје к 
штину“.</p> <p>Ни Боривоје не опази, да му Лазар одговара на нешто, што он није ни питао, но те 
е полако свестити.{S} Сад тек осети, да му је у души страшно, необично, његова унутрашњост изгл 
 убрзани кораци казивали су Јованци, да му узрујаност још једнако траје.{S} Тако око поноћи уми 
ди оним јендеком.{S} Други прискочи, да му помогне.</p> <p>„Остави“, каже Тома, „нека га туда,  
лиму изидем пред лице божје, мислим, да му нећу омрзнути, ако што мање пристајем у разговор са  
ер што јесте, јесте; Лазар је радин, да му пара нема.{S} Но Лазарева вредноћа <pb n="34" /> поп 
>Обрен је први пришао Лазару и хтео, да му се исповеди баш, кад га одведоше до истражног судије 
челнику (солгабирову), те је тражио, да му краљевина поврати његову кћер, но срески начелник га 
носно шуре у посету, много их молио, да му опросте и донео је новорођеноме на дар:{S} Јерусалим 
ном крмачом, што је Лазар разгласио, да му је на продају?“ пита деда Савков с врата.</p> <p>Мил 
онај други вук Стевана далеко у рит, да му никад више не нађу трага.{S} Бадава је све село ишло 
о раније у село, мора да оде Лазару, да му се извини како год за онаки насртај.</p> <p>Кад уђе  
о у цркву и поучио нас; сео у порту, да му може свако прићи и потужити се:{S} То би било нешта. 
...“</p> <pb n="104" /> <p>„Гледаћу, да му се доближим“, рече брат Мирко, „е да се хоће и Свети 
а да је дао изнети и банак на улицу, да му не смета.{S} Тек четврти дан зажарило му се лице — в 
ш увек искушава, мало која недеља, а да му не дође у главу по која неупутна мисао; његова душа  
Ко уме, тај удеси, да сврши посао, а да му остане пола сата и за скупштину?“</p> <p>Милева прим 
твој и покаје се, треба и седам пута да му опростиш“, но се позивају на речи апостола Павла у њ 
ке, гледао му у очи и није знао, шта да му каже.{S} Тако је то обично код људи, који једва чека 
души стајаше чича Станко.{S} Као сад да му звоне у ушима речи, које изговори тај човек на збору 
је рекао, шта је учинио, сад не може да му пређе та реч преко усана.{S} Па је опет оборио главу 
нуо је и два и три пута, али не може да му пређе реч преко усана.{S} Госпође га већ сажалише, т 
 и пре, лагано, бојажљиво.{S} Сад ће да му изреку пресуду.{S} Стале су преда њ, али занемише.{S 
а браћа Назарени удружише се те хоће да му помогну.{S} Овај му даде коња, онај краву, овај поор 
га већ сажалише, те нека од њих хоће да му олакша. „Каква је она друга велика мана у Назарена?“ 
акога да молим за опроштај, је ли, и да му вратим и штету, је ли?“</p> <p>„Треба!“</p> <p>„Ето  
чино око не спази, шта у њему бива и да му не осујети намере.</p> <p>Лазар је неколико недеља б 
лоснице“ обдаре дете разним дарима и да му те дарове подметну, <pb n="11" /> док је још у колев 
{S} На послетку га затворише и хтели да му суде.{S} Но он полудео, па га пустише.{S} Сад трчи с 
да истерује сотону, а они су и хтели да му то забране и нису хтели; и тражили су пута, па нису  
езем, да не тера коња бадава?{S} Или да му купим што?“</p> <p>„Баш добро, пријатељу, што спомен 
 крмачу.{S} А Лазар је не коље, трпи да му тамани пилиће.</p> <p>Но за то је та крмача достојна 
Но Боривоје је ћутљив, шта више, као да му нису увек мисли онде.{S} Мисли зар о оном, што је чу 
Боривоје, Боривоје“, вели гласом као да му поверава највећу тајну. „Ево сам вам донела мало дув 
ола, немилостиво га је тукао и искао да му поврати ону децу, коју је прождерао.{S} Ако ти умеш  
.{S} Кад посејасмо семе, ја сам хтео да му видим растење и оно се подизало и расло је, само је  
 ноћи устао је Боривоје, и ма колико да му беху очи закрвављене, видео је, како је Нада пропуст 
аље.</p> <p>И све би било лепо, само да му увек не стоји за леђима његова накинђурена жена.{S}  
ји и то одмах“, вели Боривоје. „Хоћу да му покажем врло важну ствар“.</p> <p>Одведоше га и он с 
недеље не знам како ће ићи“.</p> <p>„Да му се узајми из опште благајнице“, рече неко.</p> <p>„К 
ко: „Сит сам“, па оде у кошару.{S} Нада му није погледала дубље у очи, (одавна не сме више то д 
ђе му са свим близу, близу, очима гледа му у очи, руку му метне на раме и пита гласом који потр 
те ли ми и ви?“ — пита Боривоја и гледа му управо у очи.</p> <p>Боривоје се збуни.</p> <p>„Ко с 
о, необично, његова унутрашњост изгледа му као поље, преко кога је прешла бура...{S} Сећа се ка 
божји благослов, а кад хлеба нема, онда му живота нема.{S} И да је Лазар, у зао час, убио човек 
</p> <p>Светозар за часак побледи, онда му јурну крв у лице, али се стиша. „Св. апостол Павле“, 
 се види, да може жену издржавати, онда му спомену старији људи, да узме себи друга, јер човеку 
ца једном нестане испред очију му, онда му се чини, да је са свим изгубљен и напуштен.</p> <p>М 
тешио је жену, колико је могао.{S} Онда му поглед паде на малог Боривоја, те се распита и за ње 
 Но уздржавао се, док је могао, па онда му прекипи.{S} Устаде и пође.{S} То је било баш у онај  
веку није добро, да буде сам.{S} И онда му обично препоруче девојку.“</p> <p>„Ко?“ пита Јулка.< 
а, да бије песницом о сто...{S} Од куда му то?{S} Мој Влада никад тога не чини, па да бих могла 
бу, старац је седео на постељи, за леђа му подметнули јастуке, а Лазар је седео на столици, чел 
еде грк Сима домаћина на таван и показа му велику гомилу жита. — „Видиш ли ову гомилу жита?“ —  
 n="64" /> <p>Обрен тешко уздахну, суза му заблиста у оку, али не рече ни речи.</p> <p>Кад су г 
би јој и месец с неба, али баш та снаја му умре.{S} И тада се деси и друга несрећа.</p> <p>Нико 
ривоје, да је оно „бугерска вера“, која му се почела допадати, мало је охладнио.{S} Истина, он  
а има вере хришћанске, назаренске, која му отвара не само врата цркве, но му даје и уверење, да 
ење.{S} Лазару дође мисао у главу, која му до сада још никад не дође.{S} Како то, да изиђе из з 
или није смео да погледа у Милеву, која му је стојала за леђима.{S} Тек кад чу, њене речи, упра 
и пустио на вољу.{S} Поручи брату, нека му је просто од мене, и нека и он мени опрости.{S} Мени 
на матер, па се горко заплака.{S} Мајка му утре сузе, пољуби га и даде му неки мали посао.{S} С 
 и затвори очи.{S} Осети, како се мајка му належе на њ; образе му већ дирну њен врео дах и он с 
да је долазио Боривоје.“</p> <p>Девојка му пружи руке. „Гле, ви сте“, каже, као изненађена, а т 
ле су преда њ, али занемише.{S} Јованка му је најближа; она треба да га пита, али дуго не може. 
</p> <p>Ишла је потајно судији и казала му: „Онда сам лагала на суду; затворите ме и казните ме 
кад јој је муж догнао из поља, показала му је ствари.</p> <p>Он само климну главом.</p> <p>„Све 
еђима му је стојала Јованка.{S} Метнула му руку на чело и пита: „О чему промишљаш, друже?“ </p> 
, нити има начина да освоји.{S} А дошла му воља пре неки дан, да придобије своје рођаке.{S} Ниј 
а тога се осврће мање но на муву, па ма му рођени отац био.{S} Није истина, да је Назаренство с 
деком, дошао сав укаљан, а по чакширама му се замрзла вода и нахватао се лед.{S} Сместила га у  
еки мах тешко уздахну.</p> <p>За леђима му је стојала Јованка.{S} Метнула му руку на чело и пит 
 ни огњем, но испуњен љубављу, у устима му блага реч и он осваја.{S} Свет гомилама кличе: „Слав 
ази из памети Лазарев лик, а пред очима му се ствара као у магли други лик, лик Лазареве сестре 
> <p>Но Боривоје не попушта.{S} У очима му је нешто, што сведочи, да он није као Сима пекар, но 
на измешао великом варјачом.{S} У ушима му лупа, не чује, управо звук неки допире до њега, али  
пролази време, а док је он светио, жена му је изгубила душу.{S} Кад се искупе жене на рогљу, те 
 је његова, него удара од реда.{S} Жена му је на послетку умрла, кажу од силна боја, а кћер Вар 
арима и зарађивао много новаца.{S} Жена му знала кувати боље и од попине куварице, те се хранио 
 крпа, али је ватрен Назаренац.{S} Жена му је очувала стару веру; назива Јову погаником, јерети 
мрвицу хлеба, — ускисне.{S} Сепл и жена му знају појати, али овога пута уздржавају гласове.{S}  
ове жене и две Мађарице.{S} Сепл и жена му знају српски, Мађарице не знају, али опет за то иду  
у, сам остаде Ђока с Јеленом.{S} Јелена му уноси прасе и поје „Рождество“, али старац не једе,  
на бал.</p> <p>Док јој муж предаје, она му је скоро увек за леђима.{S} Њено је место до душе у  
и усхићено слушала.{S} Када заврши, она му паде око врата и само толико рече:</p> <p>„Победићем 
не познаје.{S} Тамо ће затећи и њу; она му је кроз толико месеци шиљала понуде; она је толико т 
је поздрави Милеву доста збуњено, а она му прими поздрав скромно, а не насмеши се, јер то не би 
{S} Очи му сусретоше поглед њезин и она му дође застиђена — готово поплашена.{S} Но највише су  
 што рекао премудри Соломон.</p> <p>Она му говори, какав је будала био Василије Велики, па се т 
гљиво прозвале „назаренски владика“, па му је тај назив и остао.</p> <p>Онај други, о коме сам  
<p>Варвара га је преплашено слушала, па му онда пришла.{S} Он је био сатрвен, а она, жена за ча 
 извлачи из оног глиба, напрегне се, па му је онда чисто лакше.</p> <p>Он ће Милеви.{S} Мора!{S 
заре, ако ја одем коме од оних људи, па му кажем: „Упалио сам те брате“, или „покрао сам те, оп 
ђер.{S} Данас дошао, сутра ће отићи, па му је црква обично девета брига.{S} Ја сам својим рођен 
ли опет, за што да не?“ Поћути мало, па му се онда примаче ближе. „О, тај премудри Соломон, баш 
учио да рачуна из главе, и то добро, па му не треба писмена рачуна.{S} Но кад удари у пробу с Л 
чи по мало на гуску кад опружи врат, па му оловка испаде из руке и он издахну.</p> <p>Лазар је  
а душа.{S} Увек га се сећа по ручку, па му кад што пружи и чашу вина.{S} Боривоје је опет скром 
је српска пословица, која каже:{S} Мера му стреја, рок му Ђурђев дан.</p> <p>Боривоје је у свој 
 у зиму претвара у кукавицу?{S} Па мора му се признати, да је доказао врло темељно и научно, да 
ао према Цвети, очувала га је.{S} Цвета му дође тако велика, тако светла према овој поквареној  
у је питао, где да га затвори.{S} Цвета му се извинила и захвалила на помоћи.{S} Говорила је бр 
Лазар поново отвори св. писмо и прочита му Христове речи: „Ако ти сагреши брат твој, накарај га 
евољи“, вели Јованка.</p> <p>„Море, шта му ту извијаш.{S} Жену мора бранити, јер ако неће жену  
а оним варошким помодаркама казати, шта му је на срцу.{S} Не мари, ако ће овог часа примити Бог 
 свети над њим.{S} Он осети уједно, шта му не достаје, а то је крштење.{S} Он се мора сам јавит 
науке, губи св. писмо.{S} Та да!{S} Шта му вреде мртва слова, кад их он не уме читати.{S} Иде м 
данде красоту целога света, сети се шта му је Господ одговорио?{S} Шта ће ти она шарена трака н 
и није препуна, није ни пуста.{S} Браћа му се постарала, те овај донео ово, онај оно, што је на 
еди, две-три радознале бабе, па и браћа му:{S} Назарени.{S} Нема их много, али се надају, да ће 
 он је сад још више по крчмама.{S} Кућа му је празна, пуста.{S} Бадава је све, научио се на жен 
ком, јер ако му се тело и не мења, душа му се претвара у животињску...{S} У свима тим приповетк 
ате“, каже он, „пријатељ-Панту.{S} Душа му је на месту, само нема баш дара за говор, нити има н 
и ствари учинио преко божје воље, а Бог му је доцније све те три ствари одобрио...{S} Једна <pb 
само три дана жене, но много дуже и Бог му је доцније рекао: „Добро си радио, синко.“ „Па и ја“ 
 као да постајаше тамнији баш онда, кад му се роди син, а за тим, кад му се роди опет ћерка.{S} 
 само: „Пиле моје“), дакле то пиле, кад му се што не допада, уме тако јогунасто да кљуцка оном  
или залудили, да он и сам не памти, кад му се дете провело.</p> <p>И наста весеље.{S} Управо не 
онда, кад му се роди син, а за тим, кад му се роди опет ћерка.{S} Но то јој се на послетку ваљд 
 Назарене. „Хвала Богу“ рече Срдан, кад му допаде тај глас, „сад су и Лазару одсечена крила“.</ 
опали само зидови, но и поштење.{S} Кад му је било осам година, отац га је већ водио у крађу.{S 
ој“, каже, „па њега ћемо питати.{S} Кад му је то вера, ваљда ће је познавати.{S} Ето видиш, каз 
ћу?{S} Нек Лазар само оре и сеје, а кад му дорасте млађи брат Светозар до књиге и науке, не мар 
борави; што једном види, запамти, а кад му је било 6 година, знао је из Боривојевца име сваког  
 њему све једно какав пост пости, а кад му није све једно, онда је он још увек воли, као и пре. 
0" /> груди му се оте сув кашаљ, па кад му се кашаљ утиша, он проговори: „Ја сам примио пушку и 
енски „пријатељ“, за тим „верни“, и кад му изиђе суд, да одседи шест месеци затвора, Назарени г 
дан је данас с вечера разбио лулу и кад му понудише другу, он ману руком и рече: „На што?{S} За 
о је с децом, с којом се играо, али кад му узаври крв, хоће да их побије.</p> <p>Једном му је м 
овољан осим Шандора ковача.{S} Само кад му је дао Бог, да мога оним варошким помодаркама казати 
апело за њу, али се слабо надао.{S} Сад му је тако рећи нуде.{S} Браћа су пронашла, да је он ње 
 други осећаји њиме да овлађују.{S} Сад му долази све јаче и јаче воља да је теши, да се баци п 
{S} Он је оне остале сажаљевао, али сад му дође мисао, не мисао, него жеља, да ову овде преобра 
 о Лазару.{S} Но што је ближе селу, све му то више излази из памети Лазарев лик, а пред очима м 
ало, па се онда исповеди Лазару.{S} Све му је казао онако, као истражном судији, па заврши: „Ја 
пази на улици просјака, дозва га и даде му завежљај...{S} Просјак је благосиљаше, али она то не 
S} Мајка му утре сузе, пољуби га и даде му неки мали посао.{S} Скоро 14 дана после тога не дође 
 у кућу.{S} Питало је за њега и предаде му завежљај.{S} То пријатељица Варвара шаље, да понесе  
> сврши сасвим.{S} Последњи поглед паде му на жену, коју је толико волео, за тим на Боривоја... 
Ама шта је оно управо?</p> <p>Онде, где му је стојала кућа и где је мислио да нађе згариште, пу 
 не зна ни сам.{S} Од једном осети, где му она додирује руком чело. „Молим те, иди!“</p> <p>Он  
тра у јутру оде Боривоје у општину, где му показаше рачун о његову имању.{S} За тим је средио ј 
а те цркве бити признат за брата, и где му се његов грех неће ни најмање уписати у зло.{S} Зар  
 слова, кад их он не уме читати.{S} Иде му по глави све то, и он уздахну гласно: „Еј, кад бих с 
воје?“ — пита га Марта уплашено и изиђе му на сусрет.</p> <p>„Није добро, сешо.{S} Умрла тетка  
ад је запазио, да је Лазар будан, приђе му ближе: „Знаш ли, шта ме највише мучи?“ пита га. „Кад 
ајбоље допадају ова два места.“ И приђе му са свим близу, тако, да он већ осећаше дах њезин, те 
тињској души није могао да разуме, дође му тежи и од удара.{S} Онда осети, како му мајка седе ч 
 /> чича-Срдану се стеже око срца; дође му тешко, претешко и само викну: „Не уносите је... него 
енчана жена, искушава Боривоја.{S} Дође му са свим близу, близу, очима гледа му у очи, руку му  
ђе до Цветине куће, он застаде.{S} Дође му у главу мисао, да ће Цвета за извесно отићи у друштв 
ругарице и Боривоје остаде сам.{S} Дође му некако тешко.{S} Осетио је, да његова назаренска нау 
данас тамо, као и увек недељом.{S} Дође му у главу мисао:{S} Неће ли отићи?{S} Али не, то беше  
 то безобзирно; сад није могао.{S} Дође му од једном воља, да се брани.{S} Изгледало му је гроз 
ар.{S} Обрен је одвукао Милеву.{S} Дође му тешко, претешко, али је хтео да се уздржи од сваке р 
ренуо.{S} Нешто уздрхта у њему.{S} Дође му, да јој метне руку на чело и рекне јој: „Праштам <pb 
е мој, умреће“ помисли Боривоје, и дође му тако тешко, као да хоће да свисне.{S} У неки мах хте 
 — повикну и стисну песницом.{S} И дође му на памет реч, коју је чуо од оне испребијане жене, о 
љиво.{S} Нешто се такну Боривоја и дође му воља, да утеши ону покајницу, јер га беше ње толико  
32" /> се тако вара, намргоди се и дође му Назаренство још црње, мање и ситније но до сад.{S} М 
буде и св. дух“, мисли он у себи и дође му врло криво и врло гадно.{S} Није му било право, што  
тову, погледа Боривоје на Милеву и дође му на памет оно, што му је требало пасти на памет пре п 
 Осетио је сву ништавост човечју и дође му као гадно фарисејство оно досадашње назаренско уздањ 
 сукобити.</p> <p>На кратко по том дође му и Лазар у походе.{S} Он је потврдио, да је Светозар  
на преступница пред Христом.{S} Но дође му у памет:{S} Ко је он, да јој меће руку на главу?{S}  
мапо ублажило чича-Срдана. „Сине“, каже му, „слеме моје куће и надо моја, не остављај ме, не ср 
 и не диже главе.</p> <p>„Лазаре“, каже му, а глас, му дрхће, „сине, не <pb n="42" /> бој се, ј 
у Светозара.</p> <p>„Промисли се“, каже му Светозар, „промисли, шта је могао од тебе отац захте 
 се окрете Лазару.</p> <p>„Брате“, каже му, „ја у овом тренутку скидам мантију са себе, излазим 
анови те вере зову се Назарећани“, каже му Лазар неким достојанственим нагласком. „Но, зар ти д 
чка. „Кад ти је баш тако пријало“, каже му, „ево ти бар да знаш, шта си јео“.</p> <p>„Гаврану п 
и ће.{S} Велико је искушење било“, каже му.</p> <p>Само је Милева знала, за што је плакао Борив 
а сажали.</p> <p>„Не радиш добро“, каже му. „Ти се све бринеш за онај свет; све нешто удешаваш, 
 с вечера проба га.</p> <p>„Перо“, каже му, „грде те комшије свакојако. “</p> <p>Пера не тражи  
 маши се за њ.</p> <p>„Остави то“, каже му мати, али Боривоје не остављаше и за мало дође у так 
ањи, омања и почне из нова молити; каже му и по десет пута: „Море, мани се ти Симе пекара, оста 
е, но говори као увређена жена.{S} Каже му: „Ако си се хтео посвећивати, што си се онда женио?! 
лник га је врло опоро испратио.{S} Каже му: „Мани се ти краљевине и суда, јер ако се потегне та 
 мало реда у кући и умири Ђоку.{S} Каже му: „Мени је син, син, од утробе је моје, па ма се крст 
е бесу добаци Лазару ружну реч.{S} Каже му: „Шта се разбацујеш толико, као да си се прославио.{ 
бан си нам, врло си нам потребан,“ каже му Лазар, „јер код нас само што не долази до крви.{S} С 
Капетан види, с ким има посла и разлаже му, да није још говор о убијању.{S} Нек узме само пушку 
.{S} Ако се дете кад год и заигра, може му се опростити.{S} Али да и зрели људи, па чак и старц 
 два несретника као и он што је; долазе му познати, врло познати, а не зна, је ли их пре тога в 
и, како се мајка му належе на њ; образе му већ дирну њен врео дах и он само очекиваше удар.{S}  
енути на то.{S} Само кад дође ноћ, сузе му теку немилице, у души му је страшно, а усне му изгов 
у је дрхтао, кад је ово говорио, а сузе му блистаху у очима, кад је испратио матер.</p> <p>Стар 
му онога, што је најглавније, недостаје му врела пољупца — сунчева.</p> <p>А ето, приближио се  
 али опет за то бледи и вене, недостаје му онога, што је најглавније, недостаје му врела пољупц 
ио тако темељно науку о греховима, није му помогло.{S} Па није помогло ни то, што свештеник узе 
ође му врло криво и врло гадно.{S} Није му било право, што <pb n="232" /> се тако вара, намргод 
тре немио утисак те речи.</p> <p>А није му било Бог зна како тешко.{S} Јер као што је лако одве 
 је на улицу.</p> <p>Баба Језекиља није му судила, но га је пред Мартом још похвалила.{S} Каже: 
време да се ожени, његов отац Исак није му казао:{S} Узми коју хоћеш, но му је прописао, из кој 
аљан, поштен човек.{S} Нико у селу није му знао ни најмање мане.{S} И опет повери.{S} Он је био 
 судијама воде, послужује их, а доцније му поверише још већма.</p> <p>Судац Јелачић стојао одма 
ако си, брате?“ <pb n="227" /> Боривоје му само толико рече: „Тешко је то по сто пута на дан ре 
анђеља нападе опет Боривоја, а Боривоје му и опет не оста дужан.</p> <p>Верни су гледали ову бо 
"81" /> књижица (већином придика), које му је донео Лазар.{S} А уз то је највећи труд полагао о 
ђе четрнаест дана, те дође недеља, које му је требало ићи у Лазаревац на скупштину, где ће и Ми 
 ретко, врло ретко провиди вигове, које му подмеће женска; али кад их једном прозре, он је онда 
ће да употреби до краја оно право, које му даје српска пословица, која каже:{S} Мера му стреја, 
 би то било?“ промуца Боривоје. „С које му стране прети опасност?“</p> <p>„Бојим се, да се не у 
 што не прима?“</p> <p>„Каже, забрањује му његова вера.{S} Он је Назарећанин“.</p> <p>„Ето ти г 
 Срдан је клонуо на клупу.{S} Назаренке му носе воде, људи га умирују, али њега као да је вино  
д јој љуби крајеве ципела њених, а руке му обухватају колена њена. „Ја... ја ћу“, каже он, „гле 
аја, прошла је читава година.{S} Остале му дакле још две, па га на тако кратко време неће ни но 
по вољи, поцрвени, за тим помодри, жиле му <pb n="12" /> одскоче на челу, као оно Јови Платином 
 опет за то не може да устане, уштапиле му се ноге.{S} Донеше му неке каде за купање, некакве ш 
или до куће, кад чу ту вест.{S} Одсекле му се ноге.</p> <p>Одмах зове Лазара. „Лазаре синко“, к 
“ Но прота га ухвати за рукав и дошапне му: „Нису готови.{S} Не треба да се мешамо у њихово бог 
ло јако малаксао.{S} Кад је устао, усне му се смешиле, али му у души беше немир и незадовољство 
 немилице, у души му је страшно, а усне му изговарају и нехотице „Молитву грешника“ : „Ја знам, 
ушке у руке, вежу му је на леђа, напуне му телећак камењем и вијају га од јутра до мрака:{S} Је 
ки бележник.{S} Било је после ручка, те му дошла воља да покаже, ко је он.</p> <p>„Морам вам ка 
 прихвати јелом, а деца га обгрлила, те му приповедају.{S} Он не седа за сто, јер није гладан,  
авао је сваког по имену и из виђења, те му је лако и било писати:{S} Овоме спречите ово, а оном 
> <p>Иде Пера назаренском старешини, те му се јада.{S} Каже: „Ако ја не окренем други крај, хоћ 
оме који је у вашој утроби, а мира ћете му дати онда, кад се и сами смирите”.</p> <p>Лекарове с 
едате на оног у светлој хаљини и речете му:{S} Ти седи овде лепо, а сиромаху речете:{S} Ти стан 
ом човеку назаренску књигу.{S} Покажите му, да има вере хришћанске, назаренске, која му отвара  
он.{S} Само га обилазите чешће и пазите му на друштво“.</p> <p>Марта није имала својих оваца, а 
и доцније“, каже. „Молим вас испоручите му, да је долазио Боривоје.“</p> <p>Девојка му пружи ру 
м: „Ето вам, господо, примера, следујте му!“</p> <p>И све би се свршило које како, да се и опет 
 осудио суд и кад издржи затвор, суд ће му опростити.{S} Али су га осудили и људи, а они му нећ 
ече доста гласно: „Таман, свештеници ће му умити цело седо, а он не уме да умије своју рођену н 
кућом Гигином.{S} Сутра у ово доба биће му тамо Милева, онај деран љубиће прах са ногу њених, к 
обриче, да га неће заборавити; доводиће му децу, а доносиће му и књига назаренских.{S} Има: „Ха 
аборавити; доводиће му децу, а доносиће му и књига назаренских.{S} Има: „Харфа Сиона“ а има и в 
 и скинуће му перце с рукава, наместиће му огрлицу или удесити пошу.{S} То је такав обичај у њи 
ћи ће ком брату или пријатељу и скинуће му перце с рукава, наместиће му огрлицу или удесити пош 
ће ме убити“, мислио је он у себи; срце му уздрхта још јаче и затвори очи.{S} Осети, како се ма 
очима гониле сузе.</p> <p>„Друже“, рече му лекар, „најбољу ћеш утеху <pb n="215" /> наћи у раду 
.</p> <p>„Дуго ми ниси био, сине“, рече му Срдан, као да би хтео да скрене говор на другу стран 
нда се жени одрешио језик. „Сине“, рече му, „видео си...{S} Још само једаред учини што не треба 
иком црном књигом.</p> <p>„Брате“, рече му, „хоћеш ли да прочиташ коју главу из светог писма?“< 
м вам донела мало дувана“.{S} И туткаше му у руке мали завежљај.</p> <p>„Хвала вами, који ме се 
 устане, уштапиле му се ноге.{S} Донеше му неке каде за купање, некакве шпеције, паре га, мажу  
>Жена и породица примише га и опростише му, али Назарени нису хтели да га приме, јер је он онда 
љуби и поставише је на среду.{S} Рекоше му:{S} Учитељу, ова жена ухваћена је сад у прељуби.{S}  
 рече:{S} Где сте га метнули?{S} Рекоше му:{S} Господе, хајде да видиш.</p> <p>„<hi>Ударише суз 
 Биће дакле свезе међу њима, а и подвоз му неће бити бадава.</p> <p>И Петар је доиста пошао она 
 ће и Милеву видети, не смеде отићи, би му зло.{S} Отправио је Варвару саму, а он се опет затво 
вас мисли обузимају при читању?“ Она би му онда већ пала око врата.{S} Али он ћуташе.{S} Тек у  
 оне остале?{S} Мрзи их.{S} А да шта би му они и рекли друго, до то, да се успалио.</p> <p>Пође 
 Но шта је то?{S} Чу још једно име и би му, као да га ко удари руком по образу.{S} Милева...{S} 
те разабрао, да Тома сад њега ружи и би му криво.{S} Стисну зубе и промрмља у себи: „Није био г 
ет рећи?{S} Шта ли Назарени?{S} Било би му најмилије, да не мисли ни на што, али мора.</p> <p>Н 
 не би требало ни суда ни џелата, но би му она судила.</p> <p>Мартин брат поштовао је јерусалим 
чио се на жену, а ње нема...{S} Другови му и опет дају за право; та да: „Човеку није добро да б 
 Па хајд, што га се лепе цуре и другови му, него се радо разговарају с њиме: бележнички писар,  
д допустио, да истрпи казну“.{S} Завиди му, поздравља га, а стрепи од помисли:{S} Шта мисли тај 
га робовања.{S} Из <pb n="150" /> груди му се оте сув кашаљ, па кад му се кашаљ утиша, он прого 
је одвише страшно по Боривоја.{S} Груди му се слегле, е је мислио, удавиће се, па онда осети, г 
{S} Ко те удари по једном образу, пружи му и други“.</p> <p>„То је, кад би вас неко ударио“.</p 
ми здраво, девере!“ вели Лазару и пружи му меку руку, која није била увијена у рукавицу као у о 
ивоју ни речи.{S} Некако бесвесно пружи му доцније комад хлеба и мало смока, па тумараше по кућ 
гао да издржи искушавања сотонина, који му је долазио сваку ноћ.{S} Запиткују га људи:{S} Какав 
Међутим се окренуо Боривоје ономе, који му је био најближи: „Шта је то?“ пита.</p> <p>„Та ето,  
у својој соби.{S} Угасио је жижак, који му је запалила рођа његова, светлост му је несносна, ње 
опет за то има учених људи у селу, који му тумаче сва краљевства, пустиње, вароши и мора, преко 
огласити мало или велико звоно; хоће ли му се читати мало или велико опело.{S} Зар нисмо сви је 
лог, како јој је кад мати наредила, али му се није приближивала иначе.{S} Некако је зебла од то 
ош није страдао... наже се да копа, али му не иде умље за мотиком, но крадом погледа на девојке 
 у мрак.{S} Снег је завејао путеве, али му то баш годи.{S} Што му нога по кад-кад дубље западне 
вор.{S} Није разумео и схватио све, али му је довде било јасно.{S} Прво, да је Светозар доиста  
} Кад је устао, усне му се смешиле, али му у души беше немир и незадовољство.{S} Шта ли ће свет 
 се дуго Богу.{S} Дуже но икад пре, али му сада више не одлану.{S} Кад је изишао из коморе, шет 
осла по лекара — доктор није дошао, али му је чуда песму.{S} Девојке су певале селом у сав глас 
 говорио“, рече друга подсмешљиво, „али му је ковач Шандор отео речи из уста.{S} И он држи, да  
и „бугери“ из четрнаест села и назидали му кућу.{S} А била је изгорела до тамана.{S} Тамо он, Н 
ити?“</p> <pb n="44" /> <p>„Може“, вели му кључар. „Кад дође твој бранилац, казаћу му.{S} Него  
.“</p> <p>„Јес’ чуо брат-Шандоре“, вели му натарош строго, „сад нисмо пред твојом ковачницом.“  
а“.</p> <p>„То сам хтео да чујем“, вели му Светозар. „3а што сад не тумачиш Христове речи онако 
/p> <p>„То је за мене нешто ново“, вели му Светозар.</p> <p>„Неки лекари у новије доба мењају м 
тако говориш, добро те је научио“, вели му истражни судија. „Али се теби не верује.{S} Ето, Мил 
у туђе“.</p> <p>„Хеј, мој брајко“, вели му Лазар, „с Богом се не може погађати“.</p> <p>Кад је  
х исплатио.“</p> <p>„Слушај Перо“, вели му Лазар, „не може се човек новцем искупити, нити може  
св. патријарху на гробу Христову“, вели му Боривоје.</p> <p>„Та но, но; не тражим ја, да се меш 
ам ти ја показао пут к спасенију“, вели му Лазар.</p> <p>„Хвала ти и ја ћу радо поћи тим путем. 
 гости прво сукобише. „Пријатељу“, вели му прота, „ми дођосмо до вас, да видимо, како се молите 
што то излази.</p> <p>„Волео бих“, вели му Светозар, „кад би и ти, као назаренски свештеник, хт 
p>„Ако ћеш искрено да се покајеш“, вели му Лазар, „не смеш се бојати тога.{S} Да те они људи, к 
лим те као старији, да ми учиниш“, вели му чича Срдан. „Хајде синко!“</p> <p>„Зар да сви пиље у 
и материно млеко, које си посисао, вели му ђаво, онда ћу и ја избљувати децу.{S} Св. Сисоје се  
е чини, ви не избацујете коштица?“ вели му крчмарица.</p> <p>„Хм, та догоди се да баш и прогута 
ваким начином.</p> <p>„Шта ћу ти?“ вели му она. „Теби не треба жена.“ . „Треба ми, Бога ми, тре 
Ако што зажели, а не дамо му одмах, или му ма што не учинимо по вољи, поцрвени, за тим помодри, 
ирисаву мараму, да утре зној с чела или му дошапне, Бог да је знаде шта, а увек му онда постоји 
а и насмешити се одоздоле на зидара или му рећи коју лепу реч.{S} Он гледа у њу, мистрија ради, 
 по час устаје, нуди свом мужу воде или му пружа мирисаву мараму, да утре зној с чела или му до 
азију, на свршетку друге године, поболи му се отац.{S} Послаше кола по Лазара и довели га кући. 
писму пише: „Кад се молиш Вогу, не моли му се по зборницама и на раскршћу, да те виде људи.{S}  
е, а није могао да се прибере.{S} Мисли му вазда скрећу на другу страну.{S} Пред њиме је отворе 
>По литургији ето ти доктора.{S} Светли му лице, па још с прага довикује Светозару:</p> <p>„Поб 
 Сви ти људи, што седе око стола, дошли му, е се окрећу једно преко другог, као да их је сотона 
ањ, те га бречи о земљу, бије га и ломи му кости.{S} Али све то не помаже.{S} И онда се ђаво по 
у, но оде негде под кирију.{S} Назарени му набавили кола и коње, те се он ранио од кирије, а уз 
 смо браћа... ох, Боже мој!...“ И сузни му поглед луташе и опет по даљини.</p> </div> </body> < 
 је прилика лежала као укочена, и учини му се у први мах, да је женско.{S} Сиђе брзо с кола, са 
.{S} Боривоје се још већма наже и учини му се, да још има живота у путника.{S} Напрегне све сил 
н оде...</p> <p>Дође према риту и учини му се у један мах, да чује урлање курјака.{S} За часак  
ити.{S} Али су га осудили и људи, а они му неће опростити.{S} Он ће у њихову друштву бити после 
е ко удари по десном твом образу, обрни му и други.</p> <p>„И ко хоће да се суди с тобом и кошу 
 живота.{S} Он звера око себе, последњи му поглед тражи изгубљен живот, име част... <pb n="199" 
ући.{S} Не говори оцу ништа, не спомињи му, да слутиш што.{S} Ја данас нећу долазити до вас, не 
воје таман да утера кола у село, а коњи му застадоше као укопани.{S} Погледа унапред и опази на 
виде, где Милева поклече од бола, удари му крв у главу и у истом тренутку прескочио је био две- 
тона.</p> <p>„Стани, пустињаче“, говори му подсмешљиво.</p> <p>Он у место да стане, пожури; али 
.{S} Чита из неке велике књиге и говори му све потанко, као да је тамо био.{S} Па не само то, н 
S} Кад дође време, да иде у школу, мати му је унапред стрепила, и није се убојала.{S} Већ трећи 
венуо.{S} Наскоро је добио суд.{S} Мати му продала тако рећи и сукњу, те узела браниоца.</p> <p 
и јео“.</p> <p>„Гаврану позли, поремети му се здравље и почне венути.{S} У сну му се показује о 
 може молити Бога како хоће и захвалити му како воли.{S} Остали само клекну и склопе руке.{S} Д 
атрено погледале на њега, јер по лепоти му не беше равна у целом Боривојевцу.</p> <p>Марти је в 
, накарај га, па ако се покаје, опрости му.{S} И ако ти седам пута на дан згреши, и седам пута  
е к теби и рече:{S} Кајем се, — опрости му.“ „Па мислиш ли ти“, вели Лазар, „да је Бог мањи од  
еши и седам пута да се покаје — опрости му.“ Ви велите, није се поправио срцем, претвара се.{S} 
је Назарен, те се од чуда (Боже опрости му грехе) прекрстио.{S} Варвара је заклопила очи.</p> < 
 виде га, паде на ноге његове, говорећи му:{S} Господе, да си ти био овде, не би умро мој брат. 
 поверио је Тома, а с њиме повери и кћи му Варвара.{S} Његовим суседима то није право, но он им 
ад се попео и Светозар на амвон, у руци му је крст и као да тај крст у његовој руци задрхта у п 
рна лика.{S} Наслонио се на сто, у руци му <pb n="31" /> св. писмо, те као да мало час, читаше  
хотице <pb n="152" /> на Милеву.{S} Очи му сусретоше поглед њезин и она му дође застиђена — гот 
ће да загледа у будућност?!“</p> <p>Очи му се по мало наводнише и он их управи у даљину, као да 
дође ноћ, сузе му теку немилице, у души му је страшно, а усне му изговарају и нехотице „Молитву 
ужише се те хоће да му помогну.{S} Овај му даде коња, онај краву, овај поорану њиву, а онај сем 
и с тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и хаљину.</p> <p>„И ако те ко потера један сахат, ид 
му дошапне, Бог да је знаде шта, а увек му онда постоји час-два за леђима и гледа га тако мило  
д, што ће неко од њих да ме млатне, нек му је Богом просто, заслужио сам...{S} Али шта ћемо, ак 
ад, висок човек, у ратарском оделу, тек му пробиле науснице.{S} Може се рећи, да је био леп, а  
азара на слободу, да буде код куће, док му не стигне суд.</p> <p>Лазар се вратио у село, али не 
 кад хоће и како хоће, мора чекати, док му назаренске старешине то не допусте.“ Па кукавица, шт 
вица, која каже:{S} Мера му стреја, рок му Ђурђев дан.</p> <p>Боривоје је у својој соби.{S} Уга 
и је Јова Скандал казао у крчми, да сам му украо ждребе (а Бог ме убио, ако сам га и видео), он 
 ме убио, ако сам га и видео), онда сам му с јесени упалио кућу.{S} Изгореле су и стаје и камар 
 беде, никако да се ожени.{S} Какве сам му девојке налазила, неће па неће.{S} Кажем на послетку 
и удесили за њега“ ? </p> <p>„Нешто сам му напоменуо“, вели Лазар.</p> <p>„Нема напомињања“, ве 
име, и није се обмањивао маштама, а тим му теже беше, да нађе пут.</p> <p>И опет други дан по п 
е од њега и побеже у своју собу; за тим му и опет допре до ушију шум, као кад оно ветар зајауче 
г ћурка и сад не виче више на жену, чим му се приближи: „Остави ме, мани ме; не иди ближе, може 
ом је вазда горело кандило и пред којом му је мајка тако често клечала, остави нека тајанствена 
ећином је на свежем зраку, а и с храном му је боље, јер је гђа Јелачићка добра душа.{S} Увек га 
и крв, хоће да их побије.</p> <p>Једном му је мати зановедила, да утера свињче у авлију, које ј 
покајао, живи по божјем закону, сигуран му је опроштај и неизбежно — царство божје.</p> <p>Бори 
тују.{S} Кад је заклопио очи, сваки син му је насликао слику и наместио је ту слику — лик очев, 
 као онај, који хоће већ да издахне, он му приђе. „Обрене, брате, шта ти је?“</p> <p>Обрен поди 
и на децу...</p> <p>Кад дође кључар, он му приђе и каже:</p> <p>„Хоћу да видим децу.{S} Може ли 
им срцем.{S} Узео га је за руке, гледао му у очи и није знао, шта да му каже.{S} Тако је то оби 
 кога је сотона извео на брдо и показао му оданде красоту целога света, сети се шта му је Госпо 
е, прота је приступио Светозару и рекао му:</p> <p>„Ја сам увек говорио, да ћете ви победити.{S 
р је дуго прегледао болесника, преписао му лек и тешио је жену, колико је могао.{S} Онда му пог 
о лако, да придобије Боривоја.{S} Читао му је св. писмо и тумачио му га по назаренском схватању 
да је Лазар увек гледао врата и измицао му.{S} Сад стоји мирно као јагње и пружа образ, као да  
равне су му чак планине и брда, а право му је и оно, што је криво. „Или ћемо га оженити с какво 
и заповеда: <hi>„ Старца не карај, него му говори као оцу, момчади као браћи и старицама као ма 
 да је тамо био.{S} Па не само то, него му даје и друге савете.</p> <p>„Шта ћеш ти радити“, пит 
{S} Кад се мушки опростише с њим, много му јаче стискоше руку, но што је то међу Назаренима оби 
ка, да је Лазар упознао дошљака.{S} Био му је сељак, Обрен Тодоровић, син сиротог али поштеног  
писмо, увијено у црне корице, а оставио му га је и у срцу, увијено у назаренска тумачења.{S} Јо 
а.{S} Његов отац хтео је лепим, доводио му свештеника, одводио га проти, али бадава.{S} На посл 
ирко или неко од старије браће доближио му се и посаветовао га, мислим, да би много помогло...“ 
ри Синајској прими 10 заповеди, наложио му је Бог, да се три дана пре тога уздржи од сваког дод 
иво судити.{S} За то га се бојао, молио му се и хтео чак у Јерусалим.{S} Њега је занела и застр 
лао је по његове старе другове, напунио му џепове новцима, метнуо му цигару у уста и послао га  
оја.{S} Читао му је св. писмо и тумачио му га по назаренском схватању.{S} Уз то му је говорио о 
о му у упаљеној земљи учмане клица, ако му онде црв подгризао жилице, бадава ћете доцније плеви 
ећао, да ће јој поломити све кости, ако му још једном дође у кућу и бацио је на улицу.</p> <p>Б 
ећ му је судбина донекле решена.{S} Ако му у упаљеној земљи учмане клица, ако му онде црв подгр 
био деце, па се окренуо по кући.{S} Ако му кућа и није препуна, није ни пуста.{S} Браћа му се п 
о икону, па ће ти поломити кости, а ако му шиљеш поруке и девере, даће те на фишкала.“</p> <p>М 
олио адвоката, нека покуша лепим, а ако му се изда икона, он ће и доплатити нешто.{S} Тај човек 
ра учинити.{S} Народ тражи лека, па ако му тог лека не могнете пружити ви, учени доктори, он ће 
ј на мах престаје бити човеком, јер ако му се тело и не мења, душа му се претвара у животињску. 
заслужио? — пита Марта раздражено. „Ако му је баш и требало што од мога дела, за што није искао 
му тежи и од удара.{S} Онда осети, како му мајка седе чело главе... чује тихо јецање њено, врел 
урену жену.{S} Светозар је учинио, како му рече његов пријатељ.{S} И кад би подне, он уста, да  
ен.{S} Као што му је тело кржљаво, тако му је кржљава и душа.{S} Као оно биљка, која никне под  
ш краљ живети без војника?“</p> <p>Неко му рече: „Бог заповеда: „Не уби“.{S} Христос је казао:  
им онака као пре.{S} Шта је то?{S} Нико му не рече, да је то земљиште продато другоме, а нико,  
рете на другу страну, Мирку.{S} И Мирко му је одобрио, да треба не само Лазара, но и сву осталу 
упљају јавно на општу молитву.{S} Тешко му би, да нађе одмах одговора, али није било ни потребн 
 једном воља, да се брани.{S} Изгледало му је грозно, да га осуде и презру ова невина створења. 
 је с те стране одлахнуло.{S} Изгледало му је, као да је кроз ону црну ноћ (која до пре обузима 
 замишљао, овоме се није надао.{S} Било му је, као да се срозао из неба право у ад.{S} Сви су т 
а друга мисао.{S} Често сужанство убило му је снагу, подрило му здравље, и он <pb n="51" /> је  
ји води к спасењу.{S} Шта више, учинило му се, да већ ходи тим путем.{S} Довели су му децу, те  
у не смета.{S} Тек четврти дан зажарило му се лице — весео је.</p> <p>Но весео је и Панта Кулпи 
то сужанство убило му је снагу, подрило му здравље, и он <pb n="51" /> је осећао, да ако још је 
уни Боривоја духом назаренским, и пошло му је за руком боље, но што се и надао.</p> <p>Но на кр 
најзаузимљивији, најревноснији, а овамо му беше стало до свог добра и новцу за љубав издао је и 
е пакосно.{S} Ако што зажели, а не дамо му одмах, или му ма што не учинимо по вољи, поцрвени, з 
чно на столици, седи као окамењен, само му кад кад прелети преко усана дрхтавица као муња, па о 
н није ни питао, но тек мислио.{S} Само му лице за тренутак потамни и брзо се опрости.</p> <p>Л 
а је таког наш бележник, па вели: „Само му не попуштајте; проћи ће.“ Каже: „Ко хоће да добије м 
ог фишкала, (државног тужиоца).{S} Тамо му је и бранилац, кога је поставио суд, па хоће да се р 
х, те не може прегорети штете, попунимо му је, а ако се поквари, искључимо га из круга нашег, ј 
 која му отвара не само врата цркве, но му даје и уверење, да ће он од сваког члана те цркве би 
вали, није још достојан да се ожени, но му се језик прилепио за непце.</p> <p>Али Томин није: „ 
к није му казао:{S} Узми коју хоћеш, но му је прописао, из које ће куће узети жену“.</p> <p>Упл 
а шта, метнуо га овде а онде, све једно му је.</p> <p>Једва се поче полако свестити.{S} Сад тек 
е, а ко је хтео да убрише нос, слободно му је марамом или без мараме.</p> <p>Онда је Тома клекн 
, сећа се страшне и многе крви, а јасно му је само толико, да је убио жену.{S} Чија је она друг 
 а не разбира ни приповетке дечје; пуно му је срце и пуне су му очи — суза.</p> <p>Још оног веч 
одлазио у врт, нит виде девојака.{S} То му је годило донекле, а донекле и не.{S} Није још никак 
му га по назаренском схватању.{S} Уз то му је говорио о оном братству, које постоји међу Назаре 
 јер он врло занимљиво говори.{S} Но то му не смета да једе.</p> <pb n="184" /> <p>„Господин-до 
тешка имена као оченаш.</p> <p>Нарочито му је у томе на помоћи трговац Соломон Чивутин.{S} Чита 
.</p> <p>Кад Лазар дође Боривоју, често му говори: „Брате, другови на пољу чекају те раширеним  
м речи, све живо по кући.{S} Срећа, што му онде не беху деца; ко зна, шта би несретник још све  
за прса тако, да Срдан испусти све, што му беше у рукама:{S} Штап и Милеву, те поклече на земљу 
н као сеоски бик, све би да погази, што му год дође на очи, час је опет снужден као да су му св 
о игда.{S} Никако не може да отрпи, што му је кћи невенчана.{S} Каже: „Не могу ја допустити, да 
е суд; радо и весело ће издржавати, што му се досуди, само га је мучила мисао, шта ли ће он, ка 
екне.{S} Али и он не говори о оном, што му је на души, но потеже обична назаренска питања. „Шта 
равковићу се овог пута није допало, што му хвале жену, он би волео, да су хвалиле њега.{S} Тога 
о је брат.“</p> <p>„Задржао је оно, што му је требало; нами је једно као друго, тек спомена рад 
душу, а пригрлиће и испуњаваће оно, што му налаже човечност и добро срце. — Пијанство, карта, н 
..{S} Друштво добрих људи биће оно, што му име каже.{S} Ко је год члан тога друштва, избегаваће 
тку није више био Назарен, јер оно, што му долазаше на памет, била је — јерес.{S} Тада чу, где  
е на Милеву и дође му на памет оно, што му је требало пасти на памет пре по сата.{S} Затвори пе 
ејао путеве, али му то баш годи.{S} Што му нога по кад-кад дубље западне у јендек, тим боље; ка 
гладити, он остаје суров и прост, а што му се већма доближујеш, тим ће те пре и ујести.{S} Ето“ 
 је по четврти пут затворен.{S} Као што му је тело кржљаво, тако му је кржљава и душа.{S} Као о 
е огорчио.{S} Баба Језекиља не само што му је дошла претњом у кућу, но је још пре тога протелал 
 је дакле и рачунати можда више, но што му је и требало.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
гове, напунио му џепове новцима, метнуо му цигару у уста и послао га у крчму.{S} Та да!{S} Толи 
е сахранише његови ученици лепо?{S} Зар му не метнуше камену плочу над гробом?{S} Зар матер бож 
ове наглости с чича-Срданом.{S} И Лазар му приђе и умириваше га. „Проћи ће.{S} Велико је искуше 
ји ратар у селу Лазаревцу, а овај Лазар му је онај старији син.{S} Срдан је хтео да даде Лазара 
та Боривоје.</p> <pb n="88" /> <p>Лазар му је у кратко испричао све.{S} Било је ту пуно свачега 
 себи: „Мало ми је лакше“.</p> <p>Лазар му приђе: „Хоћеш ли, да ти никад више не буде тешко?{S} 
 изобличавао Светозара.</p> <p>Светозар му је захвалио.</p> <pb n="236" /> <p>„А зар ви, пречас 
 не залевасмо га — угину.“</p> <p>Лекар му одобраваше. „А знаш ли“, вели, „како си први дан, по 
па ако би и који странац наишао, крчмар му не сме давати прекомерно пића.</p> <p>Данас су се ск 
 потражио учитеља, Миливоја Машића, јер му је он најпоузданији.</p> <p>Учитељ Миливоје живео је 
га и пазе, да не учини што од себе, јер му је мати с тешком муком истргла револвер из руке...{S 
ио браћу, да га пусте да иде пешке, јер му је милије тако.{S} У који мах он устаје са столице,  
 и оставио, да млађи раде шта хоће, јер му је изгледало, да Марту неће нико тако гледати и пази 
к није могао да Наде пусти из куће, јер му је она више привређивала, но она његова два богаљаст 
ијатеље, да поберу Војинов кукуруз, јер му је умро недавно син, а он је болестан.</p> <p>Триви  
и у походе, (чича Срдан није могао, јер му се болест повратила јаче но игда), па је опет било п 
Срдан искочи у један мах на авлију, јер му у соби беше и загушно и тесно.</p> <p>„Боже, за што  
ика. „Он је сретан“, мисли у себи, „јер му је суд допустио, да истрпи казну“.{S} Завиди му, поз 
што год даље <pb n="36" /> говори, глас му је све мирнији. „Хоћу да се оканем блуда и пијанке,  
ску причу с пуно ватре и узбуђења; глас му је помало дрхтао.</p> <p>„Мален је ваш грех, Милева, 
, онда је све за бадава, крај је.“ Глас му је дрхтао, кад је ово говорио, а сузе му блистаху у  
вештеници од заната под платом“, а глас му дође чисто опор.</p> <p>Светозар за часак побледи, о 
 „Браћо и пријатељи моји“, каже, а глас му дрхће, „опростите ми, али не могу више с вама.“</p>  
ве Лазара. „Лазаре синко“, каже, а глас му дрхће, „хајдемо данас у цркву“.</p> <p>Лазар се одго 
радим нано?“ пита Лазар пољуљан, а глас му дрхће.</p> <p>„Устани!“ И у радосној слутњи подметну 
е.</p> <p>„Сестро“, каже јој он, а глас му је пун љубави и нежности, „велики те удар задесио, Б 
ли.“</p> <p>„Цвето“, каже Лазар, а глас му помало дрхће, „немојте да се шалите.{S} Говоримо озб 
о као одсечена глава Лазарева, а и глас му је такав.</p> <p>То ће бити Светозар, брат Лазарев,  
тиче на мајчино крило, а уздрхтали глас му вапије: „Мајко, слатка моја мајко, уби ме, али не пл 
и заборавили све што је било, и на част му икона.{S} Био би и сам отишао до њега, али је хтео у 
ји му је запалила рођа његова, светлост му је несносна, њему да је ноћ, помрчина или најбоље, Б 
Зрно још није ни изишло из земље, а већ му је судбина донекле решена.{S} Ако му у упаљеној земљ 
> <p>Но таман Боривоје остао сам, а већ му јављају, да ће скорим добити суд.{S} Зову га пред су 
“</p> <p>Лазар умукну за часак, али већ му прискочи Боривоје.{S} Каже: „Господин свештеник је з 
ећ неће Маша да узме пушке у руке, вежу му је на леђа, напуне му телећак камењем и вијају га од 
кад и сунца једном нестане испред очију му, онда му се чини, да је са свим изгубљен и напуштен. 
н, по лицу му урезане страсти, из очију му вири лукавост.</p> <p>Кад уђе Боривоје, обоје занеми 
 се два-триред будио Лазар.{S} До ушију му долазаше неки шум, као кад оно ветар зајауче по тихо 
 крв, а ни она јерусалимска икона, коју му је ујак метнуо у колевку, није остала без утиска.</p 
ош мало, још часак-два“.{S} На послетку му паде глава на прса, као човеку коме умре каква мила  
лизу, близу, очима гледа му у очи, руку му метне на раме и пита гласом који потреса, до дна душ 
бележио сваку модрицу и чворугу на телу му.</p> <p>„Угрувао си се“, каже, „врло си се угрувао,  
ритиште:</p> <p>„Умири се, брате“, шану му, „уздај се у Бога; он те неће оставити.“</p> <p>Кад  
p> <p>„Ви сте“, каже Боривоје и промену му се глас, „ви сте оставили богату кућу очеву, оставил 
зла. (Пребацио се брат Станко — довикну му неко).{S} Сад хајд, нека је тако.{S} Али ја знам:{S} 
 њен Сепл осилио, намргоди се и довикну му крештећи танким гласом: «<foreign xml:lang="DE">Halt 
 му се здравље и почне венути.{S} У сну му се показује онај црни мачак, тужно мијауче и вели: „ 
има другу, већу, научну цел“, подсмехну му се неко.</p> <p>„А сме ли се знати, каква је то цел? 
ни) а да је погледала, видела би, да су му очи закрвављене, како то не доликује испоснику.</p>  
ривоје је из овог одговора видео, да су му деца жива и да су га држали за претваралицу.</p> <p> 
кратко за тим допаде Лазару глас, да су му сестру Милеву — уграбили.{S} Да л’ је било силом или 
 га нешто диже из кревета.{S} Зна да су му другови негде пили, сад ће ићи негде у крађу, па зов 
е на очи, час је опет снужден као да су му сви помрли по кући.{S} И зар баш нема никаква лека?! 
опов.{S} Кад није био затворен, онда су му зацело обилазили кућу жандари.{S} Тада од једном „по 
е мислио, да оде до тетке Стане, где су му стојала деца, а сад га је нешто вукло право његовој  
е постало све равно до Косова, равне су му чак планине и брда, а право му је и оно, што је крив 
оветке дечје; пуно му је срце и пуне су му очи — суза.</p> <p>Још оног вечера дођоше Боривоју њ 
 и опет пример“, рече он.</p> <p>Сви су му одобравали и сви обрекли, да ће бити на месту.</p> < 
аније“.</p> <p>Његови другови давали су му са свим за право.{S} Тако је то, кад жена не уме да  
се, да већ ходи тим путем.{S} Довели су му децу, те је и њих видео здраве.</p> <p>Његова тетка  
а и вели: „Ох, жено, жено, гле, како су му конопци засекли зглавкове.{S} Да су га и жандари вез 
слао га у крчму.{S} Та да!{S} Толико су му Назарени сина били залудили, да он и сам не памти, к 
кључар. „Кад дође твој бранилац, казаћу му.{S} Него добро је, што си се окануо претварања.{S} Л 
 сад најстарији:{S} Миливој.{S} На лицу му је урезана доброћудност; али се сад то лице намргоди 
на види Гигу, како крши руке, а на лицу му неисказани бол.{S} Осећа, зна, уверена је, да би тај 
руги био је кржљав, неразвијен, по лицу му урезане страсти, из очију му вири лукавост.</p> <p>К 
 јогунасто повукао од свега.{S} По лицу му се видело, да је врло незадовољан.{S} Лазар га је по 
ењен; Гига је блед, крши руке, а у лицу му неисказан бол и очајање.{S} Но Срдан не долази к себ 
ва, пустиње, вароши и мора, преко којих му ваља путовати, а он то лако памти и туви, да га у ср 
суда без приговора.{S} Обренов бранилац му није остао дужан и ствар се свршила с тим, што је бр 
ст у десницу и попне се на амвон, можеш му слободно сваку реч штампати у „<title>Српском Сиону< 
, увијено у назаренска тумачења.{S} Још му обриче, да га неће заборавити; доводиће му децу, а д 
, кад дође коњаник Лазару на њиву и још му с коња довикује: „Хајде, жури, умире чича Срдан.“</p 
 доба.{S} Ударате на свадбе, живите као муве и скакавци, а Христос Спаситељ је био на свадби н. 
гове вере, на тога се осврће мање но на муву, па ма му рођени отац био.{S} Није истина, да је Н 
„све су то већ измудрили наши јеврејски мудраци.{S} У талмуду пише:{S} Ко у пустињи изгуби рачу 
е: „Ми смо учили школе, ми се вадимо за мудре и паметне, па смо ми први дужни да се одречемо гл 
у“.</p> <p>Боривоје слуша ова талмудска мудровања и памти <pb n="28" /> их.{S} Међутим пролази  
да ће се удружити и постати једно тело, муж и жена.</p> <p>Већ се спустило вече, а на пољу веје 
одмах за тим обори очи.</p> <p>„Шта?{S} Муж!?“ виче чича Срдан. „Тога нема код нас!{S} Ти си бл 
сило, и кад се већ са свим опоравила, а муж јој пошао у варош адвокату због преписа неке ливаде 
амо на светско, жена ће угађати мужу, а муж ће угађати жени, а ко ће онда угађати Господу?{S} А 
дици се од памтивека затекао обичај, да муж избије жену, још док је у првој кошуљи.{S} Та да, т 
, па да иде за мужем.“</p> <p>„Ко ти је муж?“</p> <p>„Ево га!“ и она показа на Гигу, који стоја 
 могла олако да отресе.{S} И кад јој је муж догнао из поља, показала му је ствари.</p> <p>Он са 
ели једна од сеоских госпођа.{S} Њен је муж ватрен кортеш за народне ствари, те пита: „Кад су и 
 и она се стропошта доле.{S} Кад јој се муж вратио из поља, затекао ју је обнезнањену.{S} Но ср 
иде међу господу на бал.</p> <p>Док јој муж предаје, она му је скоро увек за леђима.{S} Њено је 
предавања, кад сам већ обећала, али мој муж неће више говорити народу.{S} Нека сад мало друге „ 
сиљке.</p> <p>Марта није могла ићи, њен муж није хтео, те је поручила брату, нек подели сам што 
 требала да се умеша власт.“</p> <p>Њен муж, свештеник умириваше је. „За Бога, ћути, зар ниси ч 
ну до гроба, <pb n="89" /> чак ни њезин муж.{S} Забрањује им њихова вера.{S} Ту ће бити и онај  
погледа, а непрестано се врзе око свога мужа.{S} Њена, што би рекли, елегантна појава обучена ј 
господар. <pb n="6" /> Што јо год твога мужа, то је и твоје, а што теби припада, на то има и он 
се с јетрвом, те је стрепила, да дочека мужа.{S} Кад је Пера ушао у собу, била је више мртва но 
 жену као самог себе, а жена да се боји мужа својег.“ У мушком дакле мора бити љубави, а љубити 
ће, Бога ми хоће, и која жена неће тући мужа, само ако може.{S} Жене су, кико сам слушао од наш 
дница, јер живиш невенчана.{S} Ти немаш мужа.{S} Знај, да ћу те пре убити, но оставити овде.{S} 
женама, јер каже: „Жене, слушајте своје мужеве као Господа!“ Али човеку прописује љубав, јер ве 
старо време право, да сваке суботе туку мужеве.{S} Но ни једна од њих није могла да сачека субо 
 синови?{S} Жене, где су вам мужеви?{S} Мужеви, где су вам жене?{S} Из једне постеље устадосте, 
 где су вам синови?{S} Жене, где су вам мужеви?{S} Мужеви, где су вам жене?{S} Из једне постеље 
 Али човеку прописује љубав, јер вели: „Мужеви, љубите своје жене, као што и Христос љуби цркву 
је госпођа Здравковићка стојала за леђи мужевљеви и нудила га, да пошље у крчму по чашу лимунад 
дравље, ако остане све као до сад.{S} А мужевљево здравље ипак јој беше милије од оних крпа.{S} 
 највише придобило то, што се бојала за мужевљево здравље, ако остане све као до сад.{S} А муже 
и не допуштам да учи</hi> нити да влада мужем, него да буде мирна.{S} Јер је Адам најпре саздан 
еба да остави оца и матер, па да иде за мужем.“</p> <p>„Ко ти је муж?“</p> <p>„Ево га!“ и она п 
за језик и преврну реч.) И кад остаде е мужем сама, она рече: „Нисам знала, да и српски поп мож 
тог, код кога је била пре годину дана с мужем.{S} Лекар је дуго прегледао болесника, преписао м 
 чита. „На реду је ствар пријатељ-Панте Мужиног“.</p> <p>Брат Мирко узе реч: „Сви знате“, каже  
, тим ће те пре и ујести.{S} Ето“, каже мужу, <pb n="180" /> „било ти је потребно, да те узимај 
потражи у селу какво дете и да га пошље мужу на њиву, а после опет, да би требало да се спрема  
оспођу Љубу.</p> <p>Она се окрете своме мужу и рече доста гласно: „<foreign xml:lang="DE">Unver 
 шездесет година и која је била једноме мужу жена и која има ^сведочанство у добрим делима, ако 
е могу, каже, чинити дужност и матери и мужу; толико снаге немам.“ Сад јој је лане умрла мати,  
ледати само на светско, жена ће угађати мужу, а муж ће угађати жени, а ко ће онда угађати Госпо 
 позеленио, пожутео.{S} Јао, једини мој мужу, само се сад предигни, никад више нећу...“</p> <p> 
ођама, али час по час устаје, нуди свом мужу воде или му пружа мирисаву мараму, да утре зној с  
а и тај није могао да држи краве, но је музао козу, а данас их има двадесет и четир, па сви држ 
исма, то је од — ђавола.{S} Сликарство, музика, позориште, лепа књижевност, то је код њих грех, 
и то изгледало из даљине.{S} Највећа је мука са женама.{S} Не тужим се на наше жене, него на же 
иста мислиш, да ћемо ми горети у вечним мукама, ако смо и погрешили где год у тумачењу светог п 
е усијала.{S} Ако онда нисам полудео од муке, никад нећу.{S} Кад су ми оковали руке, да ме носе 
де у пустињу, где нема Назарена, ни ове муке“, она би пошла.{S} Али њему не дође то у онај мах  
“.</p> <p>Сад наиђоше на Машу свакојаке муке, јер се у војсци осврћу на регламан, а не на Исуса 
био с несретним Обреном, видео је дакле муке онога, коме је она толико скривила.</p> <p>Залану  
због тог</hi> једно од нас трпети вечне муке?...{S} Хулио би Бога сваки онај, који би о њему та 
о да иде право из душе, „ви сте гледали муке онога, кога сам ја убила, ви сте слушали о мени са 
ни што од себе, јер му је мати с тешком муком истргла револвер из руке...{S} У Лазару је остало 
врат, болести, мекуштво, <pb n="133" /> муку, сиротињу.{S} Ја бих, да могу, најрадије онога нат 
на пољу.{S} И сад тек поче мучити праву муку.{S} Сећа се неког покора, који је починио, сећа се 
 с Обреном у једној соби, гледао његову муку и слушао из уста његових тешку клетву противу ње.< 
њи.</p> <p>Жене и људи запушавају уши и мумлају: „Ух, ух, ала је силан (сотона) у ње“.{S} А нек 
.{S} Кад је изишла да нареди црну кафу, мумлала <pb n="198" /> је у себи: „Поповска посла; а мо 
ене са врх дрвета или из дубине пештере мумлале неке полуживотињске звуке, но што нам данас на  
сли.{S} Кад је за собом затворио врата, мумлао је у себи: „Жена и мачка треба да остану код кућ 
д кад прелети преко усана дрхтавица као муња, па опет нестане.</p> <p>Отворише се врата и уђе С 
додирну, гурну лактом, а њега прође као муња и запита: „Кад код вас свештенство није тајна, не  
им, и што пијете бистру воду, а остатак мутите ногама својим...“</p> <p>„Ето, такви су нам и да 
скине нешто рува, очи јој беху још увек мутне од суза, није пазила где стаје, нога јој поклизну 
68" /> <p>„Нечастиви“, поче Боривоје да муца.</p> <p>„Та какав нечастиви?{S} Шта ми се ту назар 
а дошао кући, не једе, не пије, на оној муци ухватила га грозница, а кад би недеља, оде у назар 
S} Каже капетану у очи: „На великој сам муци, господине.{S} Бог у својој шестој заповеди каже:  
воре сами у себи, без икакве невоље.{S} Муче ум свој свакојаким тамним мислима, киње душу своју 
а, он осети то на себи, позна, да га не муче више зле мисли и да је дух свети над њим.{S} Он ос 
> <p>Жао је многима Надиних суза, те се муче и они, да окрену Боривоја.{S} Нарочито Ваја Спасин 
очајавају годинама.{S} У том добу свога мучења и кињења толико су ровити, да врло лако ухвате к 
ва је код ње ствар.{S} Гризе је савест, мучи је њена лакомисленост, са које Обрен, најбољи мома 
овора облије румен.{S} Стид га је...{S} Мучи га мисао:{S} Шта она мисли о њему?{S} Зар се он ње 
 да се преда оном у чему се затекла.{S} Мучи је болест телесна, а мучи је и душевна борба.{S} К 
е затекла.{S} Мучи је болест телесна, а мучи је и душевна борба.{S} Кад би мркла ноћ, она је св 
 дивље звери, но што нас данас годинама мучи сува болест; ја држим, да нам је боље било, кад су 
да могу да ишчупам из груди оно, што ме мучи, па да бацим у јендек.{S} Грешна сам ја, врло сам  
к исповедио Лазару, да је пречишћен, не мучи га више сотона, нити рђаве мисли наилазе на њега.< 
риђе му ближе: „Знаш ли, шта ме највише мучи?“ пита га. „Кад <pb n="55" /> одем кући, не могу т 
од куће по ваздан капа над св. писмом и мучи се да разуме откровење Јованово, којега још нико д 
и квара, себи или другима, ако пева.{S} Мучила се тако неколико дана и није певала.{S} Но наско 
здржавати, што му се досуди, само га је мучила мисао, шта ли ће он, кад се ослободи Лазар?{S} Г 
го као рођена браћа“.</p> <p>Но Перу је мучила друга мисао.{S} Често сужанство убило му је снаг 
које горе као да су усијане.{S} Дуго се мучила, док је отворила комору, јер јој дрхћу руке као  
 то није истина.{S} Него су ме три дана мучили, да кажем и оно, што није.{S} Везали ме за пећ и 
p>Пера је вртио главом.{S} Каже: „Ја се мучим да уђем у Назарене највише за то, да се мало попр 
 је на изгледу тај сотона, и како га је мучио, а Сима им прича.{S} Страшна је била та приповест 
бити где год на пољу.{S} И сад тек поче мучити праву муку.{S} Сећа се неког покора, који је поч 
 њих.{S} Ти постиш, слабиш, а другим се мучиш и око другога бавиш, а овамо ти пропада кућа...{S 
> <p>Она не одговара.</p> <p>„За што се мучиш, сестро?{S} Бог је дао човеку мелема против бола  
ева и опет уздахну.</p> <p>„Мучне, врло мучне мисли“ — рече она. „Прочитала сам први стих и не  
“</p> <p>Милева и опет уздахну.</p> <p>„Мучне, врло мучне мисли“ — рече она. „Прочитала сам прв 
зару ићи тако књига од руке“.</p> <p>Но мушка је старија. „Ти би хтела, жено, да што пре имаш с 
и тепам јој: „Ти си моје прасе, ти моја мушкацона, ти мој бермет, ти мени сва сласт овог света“ 
 мог бабе прасе, па свакојаке ђаконије, мушкацоне, па бермет“.{S} Ја је љубим и тепам јој: „Ти  
е силне женске шешире и сунцобране, оне мушке црне капуте и високе цилиндере, само се пљесну ру 
односе на нашу мушку уздржљивост и наше мушке дужности, а женске параграфе прескочи.{S} Онда се 
 за то јој ти прочитај и растумачи само мушке параграфе нашег друштва, то јест оне, које се одн 
на?{S} Знаш како је код нас:{S} Нека је мушки мали као напрстак, опет је мушки и господар у кућ 
ека је мушки мали као напрстак, опет је мушки и господар у кући.“</p> <p>На послетку уђоше и по 
} У правилима друштвеним било је, да се мушки одричу дувана, а да женске не смеју носити никакв 
умудрио“, шапћу једна другој.{S} Кад се мушки опростише с њим, много му јаче стискоше руку, но  
места.{S} Тек кад оне изиђу, кренуће се мушки.</p> <p>Сад је отпочео прота.{S} Но он не поче он 
а, како си ти замишљала ту ствар?{S} Ми мушки да се у свему држимо умерености, а ви госпође да  
м води пут.{S} С једне ће стране седети мушки, с друге стране женске, напред ће „браћа“ и „сест 
ке не смеју носити никаква накита.{S} А мушкима, бар некима од њих, беше најтеже одрећи се дува 
да је Бог узео то право од њих и дао га мушкима.“</p> <p>„Поганичка је то прича, пријатељу Перо 
длог, да се промене правила, те да буде мушкима слободно умерено пушити, а женскима да буде сло 
уд“, и не даје им нигде истих права као мушкима.{S} А у истој посланици у V. глави стих 9.—13.  
емудри Соломон не даје женама право као мушкима, јер вели у књизи проповедника глава VII. стих  
у скупштину, стоји около 20 особа, које мушких, које женских.{S} Вече је тихо и видно, те се мо 
} У томе друштву треба да се скупи све, мушко и женско, <pb n="193" /> старо и младо...{S} Друш 
 <p>По себи се разуме, да је цело село, мушко и женско, старо и младо долазило, да види оца Мел 
ешким данима, догоди се, да роди Милева мушко чедо.{S} Она је у постељи, а дете јој се поболи,  
њен.{S} Боље нека и не каже ником да је мушко...“</p> <p>Гига је салетио матер, шапће јој и уми 
ом пуна, милина ти је гледати.{S} Ту је мушко и женско, старо и младо. <pb n="176" /> Ту је рат 
е за момком, но за вечним животом.{S} И мушко и женско тражи код нас побожна, верна друга, па ћ 
ена је била врло вредна и косила је као мушко, па је онда о жетви ухвати сунце, испече јој теме 
 нити тумачи св. писма.{S} То може само мушко.“</p> <p>„А за што не може и жена?“ — гракнуше св 
ру.“</p> <p>Кад се код Назарена састану мушко и женско, врло се радо једно пред другим понижава 
тало друштво добрих људи.{S} Било је ту мушко и женско, старо и младо.{S} У једној омањој крчми 
о зажели, па ма пропао.{S} И што је код мушког пушење, то је за женску накит.{S} Којој је тешко 
тог, не срамотим га.“ — Сад је био крај мушкој препирци, јер је реч узела жена и то главом супр 
себе, а жена да се боји мужа својег.“ У мушком дакле мора бити љубави, а љубити се не може сило 
ва, то јест оне, које се односе на нашу мушку уздржљивост и наше мушке дужности, а женске параг 
е речи, озарује се народ како зна, чита н. пр. живот св. Сисоја.{S} Је ди вам позната та књига? 
из шарага.{S} Па кад онда прођемо поред н..ске попадије, па Лила неће да слуша, неће да скаче,  
ци, а Христос Спаситељ је био на свадби н. пр. у Кани галилејској, где је претворио воду у вино 
 што сам то чула о вами...{S} Дакле баш н..ској попадији за љубав убијате ви коње, јелте?“ За т 
 патријаршеској.{S} Него на место тога, на место <pb n="120" /> паметне разборите речи, озарује 
је жене га куну: „Врат скр’о да Бог да, на томе путу“.{S} Он се на децу и не осврће, а женама ћ 
ужа, то је и твоје, а што теби припада, на то има и он права; па ако ти брату одбијаш толико на 
е.{S} Подиже се човек сува, бледа лика, на њему су трагови дуга робовања.{S} Из <pb n="150" />  
, наишао сам и на мог старог познаника, на питање о <hi>Назаренству</hi>.{S} И баш у последњим  
 прилепиле за Марту.{S} Дуго је лежала, на што не беше навикнута, па то лежање и болест пробуди 
 сећање.{S} Сећање на Христа Спаситеља, на страдање његово.{S} Иконе исто тако.{S} Нису то идол 
d> <p>Док је овако бивало код Назарена, на другој страни нису спавали.{S} Чинили су све, што го 
суседа има деран од шест, седам година, на зло брз, рђаво упућиван од старијих и надражен проти 
} У Турској је сад рат, у Азији колера, на мору бура, а у пустињи дивље звери и безводност.{S}  
Срби?{S} Питајте господина Здравковића, на коју је страну он гласао?{S} Је ли он гласао за Срби 
 заборависте при том на главну заповед, на заповед божју, која се не може криво тумачити и која 
а овде а онде.{S} Пита се само:{S} Где, на којој џомби?{S} Јер је џомби на сваком путу пуно.{S} 
а клима главом у повлад и вели: „Хајде, на послетку, како знаш.“ Други ћуте, а Тома нема куд.{S 
ле, да се даље није могло.{S} Онда оде, на опште чуђење, у Назарене.</p> <p>Толико није пиштала 
 Мој Јова дошао кући, не једе, не пије, на оној муци ухватила га грозница, а кад би недеља, оде 
етозар извади из шпага завежљај артије, на којој беше потанко исписао правила друштва добрих љу 
у, да си уграбио девојку без њене воље, на силу, или ћеш умрети.“ Ја нисам хтео да лажем и једв 
 но Назарен.{S} Ко није од његове вере, на тога се осврће мање но на муву, па ма му рођени отац 
} Непросвећени су људи мало застранили, на скоро ће се вратити и сами.{S} Иначе он држи, да њег 
ion" /> <p>Кад су се верни већ разишли, на вратима скупштине заостане четири човека:{S} Лазар с 
ретна жена с пода и пође право постељи, на којој је лежао Боривоје.</p> <p>„Сад ће ме убити“, м 
ао да кажем...“</p> <p>Лазар није знао, на што то излази.</p> <p>„Волео бих“, вели му Светозар, 
га чине.“</p> <p>„Имаш у многоме право, на жалост“, вели Светозар. „Имао бих можда и ја, али са 
жицу и из ње слику (фотографију). „Ево, на овој слици насликана је моја покојна жена и моја кћи 
 о књижевности, па онда пређе на друго, на њихов будући живот.{S} Заносили су се, како ће они в 
ова уђе опет у кућу.</p> <p>Но за мало, на „повери“ и Јовина жена, за тим старији брат, онда мл 
еду шљива но ми.{S} Ако и спремамо што, на тавану је.{S} А нема здравијег закуска од шљиве.{S}  
до крајности.{S} Поче да мисли на смрт, на страшни суд, који је брат Тома у скупштини тако пота 
 је крсте прве недеље што иде у Дунаву, на каквом усамљеном месту и то ноћу, јер би на дану мог 
је Лазар отишао у Нови Сад у гимназију, на свршетку друге године, поболи му се отац.{S} Послаше 
.</p> <p>Онда се Светозар окрене столу, на ком је лежало св. писмо.{S} Узе га у руке и изгледаш 
а.{S} Дуго је прелиставао по св. писму, на послетку нађе: „Умудрио ме је дух свети“, рече у себ 
 пушача) показао оно место у св. писму, на које се позивају Назарени, кад забрањују пушење.{S}  
има <pb n="52" /> станем враћати штету, на које се сећам, требао би мало дубљи џеп од мога.{S}  
инствена слика у нашем друштву; има их, на жалост, доста, и ако нису сви затворени.</p> </div>  
н, два.{S} Везивали га и за неки колац, на сунцу.{S} Но све бадава.{S} На послетку га затворише 
 је толико волео, за тим на Боривоја... на коме се и — укочио.</p> <p>Марта је дубоко жалила св 
0 фор. на књижницу друштвену, а 50 фор. на општу благајницу, из које ће се помагати сироти члан 
ало побрише прошлост.{S} Дао је 50 фор. на књижницу друштвену, а 50 фор. на општу благајницу, и 
о би да оде, а хтео би и да га причека; на послетку пође. „Ја ћу доћи доцније“, каже. „Молим ва 
Дуго је ћутао и он, а ћутале су и жене; на послетку проговори. „Огрни се, мајко, и иди кући.{S} 
ина, али доцније расте све више и више; на послетку је велики као торањ, те га бречи о земљу, б 
м ти:{S} Ви више гледате <pb n="191" /> на дела од нас.{S} Тако је било и код нас у прво апосто 
е речи, погледа нехотице <pb n="152" /> на Милеву.{S} Очи му сусретоше поглед њезин и она му до 
: гледала је у ону прашину <pb n="4" /> на друму, која се ваљала све ближе и ближе.{S} За мало, 
оже мој, Боже, смилуј се <pb n="224" /> на њега!{S} Та он је праведник, ти не смеш праведника н 
и, да он овамо дође, тако вечерас...{S} На дану су човеку више мисли за послом.“</p> <p>„Хм, а  
же, моли: „Још мало, још часак-два“.{S} На послетку му паде глава на прса, као човеку коме умре 
 је свега, прими душу моју од мене“.{S} На ове последње речи осу се смеј.</p> <p>Брат Шандор је 
чеше да долазе већ поједини „верни“.{S} На лицу им не можеш ништа прочитати, али да им завириш  
и колац, на сунцу.{S} Но све бадава.{S} На послетку га затворише и хтели да му суде.{S} Но он п 
еника, одводио га проти, али бадава.{S} На послетку се старац предао.{S} Каже: „Нећу да правим  
е се.{S} Покуша, да се послужи сама.{S} На столу је боца, лагано се диже, придржава се уз зид и 
близак; — иде да се преда жандарима.{S} На место Јерусалима, долази — робија.</p> </div> <div t 
епа соба, бело окречена, пуна клупа.{S} На средини је мали бео сто, у прочељу виси о зиду сахат 
и су дуго и дуго без речи и покрета.{S} На послетку ће рећи Тома: „Сиромах Боривоје!{S} Заговор 
прозора.{S} Тамо је Милевина собица.{S} На прозору нису спуштене завесе ни мало, те се види у с 
гама Василија <pb n="22" /> Великог.{S} На послетку јој догрдило; покупи своје сукње и кошуље,  
 снајом светкује, остали иду на рад.{S} На Божић сви отишли у рит да секу трску, сам остаде Ђок 
 негде, али није могла да сазна где.{S} На послетку јој дође на памет мисао, да они, који један 
а устане, али кад је устао — побеже.{S} На пољу још једнако веје снег.{S} Он стао на сред друма 
рује своју другарицу што већма може.{S} На послетку ју је умирила мало.{S} Госпођа каже: „Нећу  
> напредују.{S} Јесте, изгледало је.{S} На површини се још не виђаше ништа, али да је ко завири 
ара</hi> и рђав живот изобличиће се.{S} На против чланови друштва помагаће се где год могу — ув 
је, гризе се, стиди се и вас и људи.{S} На пољу, у природи долазиће по лако к себи, а уз питоме 
што је он Назарен, али га не заболи.{S} На за што га боли сад?{S} Он је оне остале сажаљевао, а 
 и три пута, али га не мога упутити.{S} На послетку рече: „Чича-Срдане, овај је ђавољи; не може 
двоји се сад најстарији:{S} Миливој.{S} На лицу му је урезана доброћудност; али се сад то лице  
ао слободно разговарати с Боривојем.{S} На оне заточенике, који нису више под истрагом, не пази 
ретераним и сањалицом и занешењаком.{S} На послетку сам омекшао.{S} Али ме је и љубила и молила 
Обрена, па је после тога дуго ћутао.{S} На послетку не осуди ни сестре, ни Обрена, но је изгово 
жљиво посматрала и ја сам то опазио.{S} На једаред јој рекох: „Знаш шта, данас ми није нешто до 
с адиђарима.{S} И нисам се преварио.{S} На скоро ми приђе и поглади ме по челу. „Али ваљда ниси 
да побеси, као да није никад постио.{S} На мах је заборавио Јерусалим, Христов гроб и сва ужива 
о и умиривао жену, али није помогло.{S} На послетку је молио адвоката, нека покуша лепим, а ако 
} Сви су одевени чисто, али скромно.{S} На женскињама <pb n="135" /> загасите хаљине, никаква н 
/p> <p>Но за мало се окренула ствар.{S} На место зебње дошла је радозналост.{S} Какав је човек  
</p> <p>Кад би у вече, дође и Лазар.{S} На столу гори жижак, а Рахила се нагла на св. писмо и ч 
сам искати крштење и издржати испит.{S} На том испиту треба да одговара сам од себе, не научен  
ренска скупштина је баш на раскршћу.{S} На њој нема ни крста нити икаква знака и не разликује с 
ву о том.</p> <p>Испало је друкчије:{S} На место расправе дошао је роман, који сам написао шест 
н само очекиваше удар.{S} Но шта би?{S} На место удара осети дуг, врео пољубац и тај пољубац, к 
} Уступај, док нисам направио русваја.“ На послетку се некако сложише и умирише.</p> <p>Сад поч 
„Крстим те у име оца, сина и св. духа.“ На обали Дунава појали су неколико „браће“ и „сестара“  
ајдуже буде готова.{S} Онда иду „верни“ на рад, а не светкују цео дан.{S} Недељом по подне има  
анат, чак ни благослов није забадава, а на <hi>дела</hi> нико и не мисли.{S} Можеш хулити Бога, 
 га она већ познаје, за њом ће Јулка, а на послетку Славна.</p> <p>„Добар дан“, забрујаше све т 
ије Назаренка.{S} Млада је као капља, а на лицу јој скоро девојачка безазленост помешана с неко 
 онда св. писмо и тумачење св. писма, а на послетку опет молитва и опет песма.{S} По негде чине 
 бранимо народ свој само лепим речма, а на изборима издајемо га за пет форинти или за масно зва 
е епархије, па и они поучавали народ, а на послетку он је за то, да сутра у недељу, оду сви ова 
рјуке, она види Гигу, како крши руке, а на лицу му неисказани бол.{S} Осећа, зна, уверена је, д 
о сред девојака.{S} Прснуше голубице, а на месту где су стојале, остаде — перје.{S} Јованка исп 
 и жена.</p> <p>Већ се спустило вече, а на пољу веје снег као да не мисли скоро престати и као  
само видео и чуо, доцније је схватио, а на послетку је и научио.</p> <p>Ето, такав је био Пера  
 ли право било одбацити иконе и крст, а на место њихово обесити сахат као знамење?“</p> <p>Лаза 
 је све дубље и дубље сагибала главу, а на крају закука очајним гласом:</p> <p>„Ја сам крива, н 
ић истури пред Гаврана велику чинију, а на чинији није да су делови, него све таки.{S} Кад се Г 
мало су попустили од стара живота.{S} А на место оне песме: „Три анђела жалило“, хориле су се п 
да је он још увек воли, као и пре.{S} А на послетку: „Хајде, хајде Симе, видећемо.“</p> <p>Пост 
Назарен рекне:{S} Да, да, не, не, треба на том да остане, јер по речима св. писма вреди то исто 
асак-два“.{S} На послетку му паде глава на прса, као човеку коме умре каква мила нада и прошапу 
о слуша, начуо би где тихо шкрипи брава на амбару Срданову.{S} Нестало Лази новаца, те носи кра 
с, да се стрпите и останете још час-два на окупу, имао бих као старији човек, а и као посвећен  
артије.{S} Недељом, а и иначе сахат-два на дан стотинама њих баве се књигом или пером.{S} Неко  
шку.</p> <p>Али сад се опет Маша позива на Исуса Христа.{S} Христос је казао: „Ко потеже оружје 
и Бог учини чудо:{S} св. Сисоје избљува на длану млеко материно, а ђаво се <hi>застиди</hi> и и 
дина.{S} Остале му дакле још две, па га на тако кратко време неће ни носити у коју велику казни 
тника.{S} Напрегне све силе, подигне га на кола и одјури кући.</p> <p>Тамо су полусмрзнутог кал 
ред лица.{S} Панту је облила крв, те га на колима однели кући, а Лазар као да се после тога на  
, што висаше на зиду и рече: „Баците га на поље!{S} Не показује добро.“</p> <pb n="169" /> <p>С 
м се роди дете, носе га попу и крсте га на силу у вери, коју детенце нит схвата нит познаје.{S} 
 својим?“ Заклопи св. писмо и остави га на сто.</p> <p>„Где је самртник?“ питаше Гигу лагано.</ 
ме је умудрио Бог...“</p> <p>„Ето ти га на“, вели он и таре руке.{S} Држао је као у воску, да ј 
а верујем, да не зна, али питај ти њега на просто српски:{S} Зна ли он ко су то „Бугери“, и одм 
ка га“, вели домаћица, обилази око њега на прстима и утишава сваки метеж.{S} Но Лазар није спав 
 да се постарају Лазаревчани за другога на његово место.{S} Али јест, и Здравковићеви другови с 
нели кући, а Лазар као да се после тога на мах отрезнио, јер без речи и без опроштаја одјури из 
то ће Мојсије изићи пред лице божје, да на Гори Синајској прими 10 заповеди, наложио му је Бог, 
верни мислили са свим друкчије.{S} И да на кратко кажем, о њој су говорили, да је она у души ис 
 ми кажи још ово:{S} Пристаје ли и Нада на тај твој велики пост?“</p> <p>Боривоје уздахну: „Та  
етнем руку на срце, онда ми поглед пада на вас и морам рећи, <hi>свештенство је које заспало, к 
је убио човека...?“</p> <p>„Шта ти пада на ум“, вели Славва. „Да је убио човека, не би га овако 
н у вече састају се после свршеног рада на кратку молитву.{S} Та молитва као да и није главна,  
з њега остаје само — сотона?{S} Погледа на ту мрску кућу и прозоре:{S} Све је мирно, сви спавај 
 почну успаљивати?“ и испод ока погледа на Лазара.</p> <p>Но Лазара ни бриге, он не хлади, где  
ло, није зло“, а сад и нехотице погледа на полу празне амбарове, кад чује, где дува тај ветар.< 
ри стотине њих.“ И код тих речи погледа на Лазара тако враголасто, као да никад није ни видела  
 иде умље за мотиком, но крадом погледа на девојке.{S} Ено их тамо, у најдаљем крају врта, одак 
да нехотице прелистава по њему.{S} Онда на једном седе уз постељу болеснице.</p> <p>Каже: „Види 
згуби главу.{S} Не говори више као онда на суду, но највише криви себе.{S} Сад хоће да олакша д 
та: „Кад су избори, гласају ли бар онда на српску страну.“</p> <p>„Боже сачувај“, вели Здравков 
 је муж?“</p> <p>„Ево га!“ и она показа на Гигу, који стојаше не далеко од ње, али одмах за тим 
 сахат покварио, овај овде купио сам ја на вашару, укуцао ексер и обесио га.{S} Он нити је посв 
кола.{S} Како је насип био стрм, чивија на обртњу излети, коњи, руда и предњи трап улетеше у Ду 
атко — збогом.“ Па лепо изгура Боривоја на поље и затвори за њим врата.{S} Боривоје се убезекну 
в је била, која је подсетила и Боривоја на ове еванђелске речи и он их је под утиском љубави из 
: „Маните ми већ једаред мога пустињака на миру“.</p> <p>Боривоје као да је већ у Јерусалиму.{S 
дговорио?{S} Шта ће ти она шарена трака на бедрима?{S} Она говори против тебе, она казује свету 
лутио:{S} Шта значи то, кад узму човека на испит оваке три швигарице.</p> <p>„Добар дан“, каже  
варености, дрвета која су још из далека на видику.{S} У тамници видиш тако рећи при бенгалском  
ова еванђеља?“ пита је он, но и не чека на одговор, већ наставља: <pb n="96" /> „Христос је дош 
а, а стари људи дизаће новог свештеника на рукама.</p> <p>Још много пре пола 10 сахати црква је 
.“</p> <p>Назаренке погледаше испод ока на своје старешине, па кад се Лазар и Мирко не кренуше, 
 и тако тешко, да у мало не угаси жишка на столу својим дисањем.{S} Очекиваше ако ништа друго,  
но судији и казала му: „Онда сам лагала на суду; затворите ме и казните ме“, но судија је завир 
е угледаш на твоју Наду.{S} Она се дала на уживања овога света, а право и има.{S} Теби се руга  
озору.{S} Отклонила је завесе и гледала на улицу, ма да није могла ништа разабрати.</p> <p>„Нем 
борила, али како је испод ока погледала на брата Тому, поглед јој не беше ни скроман ни милости 
 собу, да види Милеву.{S} Она је лежала на банку а очи јој се зацрвениле.{S} Мора да је веома б 
ла је збуњена и кад се доцније успузала на таван, да скине нешто рува, очи јој беху још увек му 
је за децом. “</p> <p>Милева је стојала на прагу, па се нагло окренула.{S} И она је имала у тај 
ке иконе.{S} У опште, сад је већ напала на целу поделу.{S} Влада је стишавао и умиривао жену, а 
 На столу гори жижак, а Рахила се нагла на св. писмо и чита.{S} Вече је, па се никоме више не н 
ала.{S} Она је гледала Јованку и видела на њој, каква треба да је ваљана жена, па се згрози од  
 о некој ствари, но ти канда ниси узела на ум.{S} Морам ти сада поновити, да то твоје одело не  
p>„Ти си“, продужи Тома, „ово дана била на кукурузи.{S} Брала си пасуљ, ако се не варам.“</p> < 
p>Кад су се ова четир човека зауставила на вратима скупштинским, узеће прву реч Лазар. „О, мој  
ам доста у мом веку, али нисам излазила на сокак, нити сам ишла у цркву да плачем.{S} Али маним 
вештеником.{S} Али она није онда пазила на то.</p> <p>„Кога ћемо да питамо?“ вели Славна.</p> < 
ри.{S} Цвета му се извинила и захвалила на помоћи.{S} Говорила је брзо и гледала да сврши с њим 
пусте кући; али су господа у суду учила на школама те ствари, па их не можеш преварити.“</p> <p 
 да се разговарам с њом; зауставим кола на друму пред Тасиним дућаном и кажем Ивану: „Иди купи  
храњујете?{S} Укопавате мртве као петла на буњишту.{S} Зар Христа не сахранише његови ученици л 
икоме не шкоди ни то, ако би ја метнула на себе гривну, коју сам од моје покојне матере добила  
е као да је са грдне странпутице изишла на чистину.{S} А Влада је још оног дана поручио шуру, д 
 Боривоју као три анђела, која су сишла на земљу, па се окаменила.</p> <p>А да је ко могао заус 
ивоје, ја морам певати.{S} Дође ми воља на то, као овој птици на грани.{S} Но немојте због тог  
 постеље и покри лице рукама.{S} С поља на прозору горео је жижак и светлост тог жишка беше тол 
ест да!{S} Жупан је Калвин, шта ли, има на цркви петла, па шта тај мари за нашу православну вер 
 и Лутерани и Калвини и Назарени, а има на свету још стотинама других вероисповести, држимо сва 
ико си имала швалера?</l> <l>Кол’ко има на голубу перја</l> <l>Толико сам имала швалера.“</l> < 
им састанцима.{S} О ономе, што је свима на срцу, нема ни речи.{S} Лазар је рекао: „Ствар ће се  
де.{S} Окренуо се.{S} Тако се бар онима на бајиру учинило, али је било од више мрачно и од више 
ма у њиховој скупштини, борио се с њима на улици; он је у цркви придиковао против њих; он је би 
ребрна круна, која се натиче младенцима на главу; златна, дабогме оном, који више плати.{S} Ако 
стати са главним старешинама, пророцима на само.</p> <p>Остали су само:{S} Мирко, Тома, Боривој 
љивији и највештији.{S} Он је оног дана на вечери одмах казао, да неће од целог посла бити ништ 
заренску као прву веру, која је озидана на св. писму и која тражи <pb n="142" /> и дела, а не с 
о Боривоју нову молитву, која је нађена на плочи гроба Христова и која се зове: „Молитва Грешни 
које се обећавају у побожности.{S} Жена на миру да се учи сваком покорношћу. <hi>Али жени не до 
ала ништа о себи, лежала је обнезнањена на поду.{S} Он је подиже и однесе на постељу.{S} Онда ј 
ела.{S} Суд је према томе осудио Обрена на 4 године тешке тамнице.{S} Бранилац је уложио призив 
рочуло се о њему, и то с правом, да зна на памет цело св. писмо, од почетка до краја.{S} И то н 
покажем“.{S} И одведе грк Сима домаћина на таван и показа му велику гомилу жита. — „Видиш ли ов 
одио тај одговор. „Воли децу“, рече она на послетку лагано.</p> <p>„Не бије их, али не бих река 
{S} Је ли овде Милева?{S} Личи ли и она на Светозара као ви?“</p> <p>Но док се Лазар окретао, д 
pb n="230" /> <p>Неке недеље изјави она на завршетку скупштине, да је дух свети улио у срце њен 
рохтело мало сувих шљива.{S} Има их она на тавану читаву врећу.</p> <p>„Не ваља у вече много је 
вину; петли поју, с торња ударише звона на молитву.</p> <p>Стишало се и у Боривоју...{S} Њему ј 
S} Већ је и по подне, већ ударају звона на погреб, а Лазар се не миче.</p> <p>Спровод је скрома 
 <p>Пође постељи, а још се увек наслања на зид.{S} Зид!{S} Та на том зиду је кључ од коморе, у  
.</p> <p>У оно време наиђе и опет редња на децу.{S} Гушобоља, дифтерија, поче немилице да их та 
и, сви министри (пештански и бечки), па на послетку и сам цар имати посла, ако Марта не добије  
 <p>После малог одмора дође молитва, па на послетку забруји песма: „У миру живите, рек’о је Спа 
одрекао хаџилука, поста, Јерусалима, па на послетку и вечна блаженства.{S} Изео је за ручак цел 
едно другом разлоге против Назарена, па на послетку се разиђоше и они...</p> <p>Уз пут беше Све 
на смрт; та да, нико није без греха, па на што их одмах карати?{S} Треба их поутешити, обавести 
ја ће ићи напред и прва га ословити, па на послетку утаначише.{S} Напред ће ићи Јованка, јер га 
рији брат, онда млађи брат са женом, па на послетку и мати.{S} Ђока се крстио од чуда.{S} Каже: 
Хтео сам да вам донесем другу књигу, па на место ње дограбим ову.{S} И сам држим, да није било  
ки Пилат, пророци, ускрснуће мртвих, па на послетку и „живот вечни“, пакао и рај.{S} Кажу, кад  
то Цвета?“ пита Боривоје, а не одговара на питање Томино.</p> <p>„То је девојка у година, може  
 очију прочитао мисли и да јој одговара на нешто, што га она није ни питала.</p> <p>Милева је с 
То би донекле изгледало, да он одговара на придику, а то није хтео, а после, да се осврнуо на Л 
Боривоје не опази, да му Лазар одговара на нешто, што он није ни питао, но тек мислио.{S} Само  
ји син.{S} Срдан је хтео да даде Лазара на школе и да начини од њега свештеника, али се ствар с 
игао и истражни судија је пустио Лазара на слободу, да буде код куће, док му не стигне суд.</p> 
ера били су сви гости код поп-Светозара на вечери и наздрављали су до по ноћи сретном успеху.</ 
јих Назарена, што неће доћи оног вечера на заједничку молитву, јер мора Лазару.</p> <p>Лазарева 
 <pb n="137" /> ће да ти се угаси ватра на огњишту, нема ко да је упали, а ја сам стара.{S} Но  
, а чује се по целом селу.</p> <p>Сутра на ноћ, да ко слуша, начуо би где тихо шкрипи брава на  
, учини молим те.“ И скоро да је изгура на поље.{S} Код врата застаде баба Стака и <pb n="138"  
ш се увек наслања на зид.{S} Зид!{S} Та на том зиду је кључ од коморе, у којој је њезино дете.{ 
о њему је дала Марта десет нових дуката на јабуку, (он је мислио, да то неће никад моћи да потр 
ла је мирно, да је и женидба њена брата на прагу, а кад јој споменуше, да ће и Варвара отићи Бо 
итци није то још победа, ако једна чета на једном крају победи своје противнике.{S} Ако они дру 
да молим, да ми се продужи време живота на земљи, да бих се поправио?{S} Али ме је страх, да јо 
 улетеше у Дунав; стражњи део кола оста на ивици насипа...{S} У предњем делу био је Боривоје са 
ли у Боривојевцу код оног зеленог крста на раскршћу или у Јерусалиму на плочи гроба Христова.{S 
р он од тебе слаба тражи, да седам пута на дан опростиш грешнику, а он да то неће моћи?{S} Та е 
 седам пута на дан згреши, и седам пута на дан дође к теби и рече:{S} Кајем се, — опрости му.“  
ју за оно Христово учење: „И седам пута на дан да ти згреши брат твој и покаје се, треба и седа 
г.{S} А Христос је казао: „И седам пута на дан да згреши и седам пута да се покаје — опрости му 
аје, опрости му.{S} И ако ти седам пута на дан згреши, и седам пута на дан дође к теби и рече:{ 
о толико рече: „Тешко је то по сто пута на дан рећи: „Види Бог.“</p> <p>Боривојево највеће зло  
азна божја — освета божја.{S} Бог пушта на искварени свет воду и ватру, помор и војску и — све  
еним дететом као ти“.{S} Навале и браћа на оца те, Ђока попусти и Јова уђе опет у кућу.</p> <p> 
ништа више, али мила слика, што ме сећа на ону, која ми беше веран друг и на дете, које сам род 
м батине, у очима нешто, што те подсећа на подрум.</p> <p>Срдан први узе реч.{S} Куцну батином  
 учењаци, који сте били онда код Малића на вечери?{S} Ваш доктор, који вас лечи и придикује уме 
лесноме.{S} Док <pb n="213" /> је сунца на небу, лакше је, али кад и сунца једном нестане испре 
 као нешто особито, те остављате од оца на сина?{S} Ево гледајте.“ Ту прота извади из шпага књи 
 је Тома дошао до Срданове куће, закуца на прозор и предаде га домаћици.{S} Она се сирота згран 
<p>Али не, није умрла.{S} Чим он закуца на прозор, тихо, једва приметно, она се трже.</p> <p>„К 
.{S} Каже: „Мој негдашњи друг Светислав на добром је путу.{S} Велика је воља у њега, да нам се  
е тамнице.{S} Бранилац је уложио призив на виши суд, али док је призив био на путу, Обрен је ум 
, па ма каква била, ма била она с горег на боље, у прво време изазива у човеку незгодне осећаје 
е у крађу, па зову и њега.{S} Бруји рог на гајдама:{S} Хајд, хајд, хајд, а он иде, па ма се не  
умуче.</p> <p>Но проводаџилук пређе сад на остале.{S} То је као зевање.{S} Чим видиш од другог, 
у по раменима као жену, он јој дође сад на једаред тако мали, мали.</p> <p>Кад је Боривоје доша 
А баш и јесте тако, Назарени су баш сад на својој вечерњој молитви.</p> <p>И таман Назарени свр 
ла почивка.{S} Мирко лагано баци поглед на све скупљене и поче затегнутим гласом: „Хтео сам још 
и осети, где се заустави Милевин поглед на њему.{S} Он јој се задуби у очи и разумеле је.{S} Ње 
„али ћеш пропасти“. — „За што?“ — „Хајд на таван, па да ти покажем“.{S} И одведе грк Сима домаћ 
е тога виђао овде или може бити где год на пољу.{S} И сад тек поче мучити праву муку.{S} Сећа с 
г јутра у цркви са амвона упутили народ на та предавања и кад би по подне, школа је била дупком 
се обрнуше мисли.{S} Он ухвати сам себе на кривом путу, дође сам себи као оно Петар, кад се одр 
није на празно.{S} Јер он кад се позове на које место, одмах наводи чије су речи, ко их је забе 
“, а вами, држави и власти, пустили све на вољу, и ми би вам се допали.“</p> <p>„Јес’ чуо брат- 
 деца?“ пита она. „Јесте ли затекли све на миру код куће?“</p> <p>„Децу сам оставио здраву, а з 
 <p>„Ја и не лупам главу, да платим све на једаред и одмах.{S} Ти си казао, да има времена, мож 
о сада је у кући Владе Иванова било све на миру, али сада ће та кућа да изгуби главу.{S} Влада  
ако дође, где беше Исус и виде га, паде на ноге његове, говорећи му:{S} Господе, да си ти био о 
колико је могао.{S} Онда му поглед паде на малог Боривоја, те се распита и за њега.</p> <p>„Да  
м мраку напипа крајњи крај одаје и паде на земљу, паде, као што мало пре лежаше пред ногама Мил 
меном, па беж.{S} Но спотакне се и паде на камен, те се угрува.{S} Моја Варвара отрча до њега,  
и батином по сату, који се разби и паде на патос.{S} Онда се окрете својој кћери, стаде пред њу 
трже још једном, а Милева посрну и паде на колена.{S} У тај зачу се тутањ, као да се поломила т 
ега ће и погинути“.</p> <p>Но не остаде на томе.{S} Подиже се човек сува, бледа лика, на њему с 
ио обичај, кад одем на вашар или ма где на пут, жена мора чекати и ослушкивати на ме, ма три да 
х 450. И похваташе их и Илија их одведе на поток Кисон и покла их онде.<ref target="#SRP18966_N 
о, доцније се упутио лагано у кут; седе на даске од постеље и покри лице рукама.{S} С поља на п 
“.{S} Здравковић пребледи, госпођа седе на своје место, а остали су грискали усне.{S} Мало за т 
и она звона звоне у његову част; он иде на пут још даљи и од Јерусалима, а опет тако близак; —  
 не мари шта говори свет о њему, но иде на њиву и ради од ране зоре до мркла мрака.{S} Не грди  
војке се стресоше. „Тако се код нас иде на погреб“ каже Јованка.</p> <p>„Па да ли бар сахрањује 
и женскиње, а он није желео, да га виде на улици са женама.</p> <p>Тек ће да буде 9 сати, а ето 
мора.</p> <p>Некако се извукао и не оде на јутрење, али је отишао на службу.{S} Оборио је главу 
е попијемо.{S} Чак и Немањино благо оде на гозбе и пијанке.{S} То нам убија здравље, сиромаши н 
жно веће, да га поуче и још боље утврде на путу господњем...</p> <p>После тога се диже да иде.{ 
од хоћете, али то тек онда, кад не буде на вами тог часног одела...“ Светозар хтеде да се брани 
па се заглави, баш кад је хтео да изађе на друм.{S} Коњи запали до појаса, па ни маћи.{S} Иду љ 
о још мало о књижевности, па онда пређе на друго, на њихов будући живот.{S} Заносили су се, как 
 али кад би по подне, те Светозар пређе на женске параграфе, она се већ узверила и тражила пута 
андора и Тану.{S} Кад Тана греје гвожђе на ватри, звиждуће или гледа по улици.{S} Тек сад метне 
гледа по улици.{S} Тек сад метне гвожђе на наковањ, почне промишљати, где ће ударити и окреће г 
тиче то испрекрштано и позлаћено гвожђе на „поповској сувачи?“ Сад разбира већ и поједине куће. 
дор друкчије ради.{S} Док је још гвожђе на ватри, он промишља, с које ће стране почети, како ће 
ла задржала од крчме; многог, кад наиђе на њега сумор, задржала је, да не тражи лека у вину и р 
{S} Најпре застре прозор.{S} Онда изиђе на врата и пропусти га тихо, нечујно као што пропушта д 
 тако је мислила и свекрва њена и изиђе на поље.</p> <p>Жене, које осташе у соби, вртиле су гла 
Милева је оборила главу, уздану и изиђе на поље.</p> <p>Мало после дође Лазар.{S} А онда, кад у 
да св. дух нема друга посла, но да сиђе на Јову Тимина из Крчедина.{S} А?“</p> <pb n="153" /> < 
ац надува гајде, удеси рог, па кад дође на оно место: „чува, чува, чува“, рог као да ти говори: 
 бик, све би да погази, што му год дође на очи, час је опет снужден као да су му сви помрли по  
јци мора бити нова хаљина, чим јој дође на памет, па ма се згранила; момак мора у крчму, чим га 
а да сазна где.{S} На послетку јој дође на памет мисао, да они, који један хлебац једу, не треб 
а те увек гради од зла горе.{S} Но дође на скоро време, те Лазару умре жена, а он је сад још ви 
је испрва ишло по старом, а за тим пође на горе.{S} Сад и по две ноћи не долази кући, јер кад м 
 очи.{S} Осети, како се мајка му належе на њ; образе му већ дирну њен врео дах и он само очекив 
 да не туку коња, он сад тај бич потеже на жену.{S} Тома то није опазио.{S} Али је опазио где к 
а више сотона, нити рђаве мисли наилазе на њега.</p> <p>Лазар је могао слободно разговарати с Б 
писма?“ — па онда: „Какве мисли наилазе на вас при том читању?“ и онда им стоји отворен разгово 
то нико не преговара Лазару.{S} Обилазе на прстима око њега и пазе, да не учини што од себе, је 
душе своје.“</p> <p>Милици грунуше сузе на очи и не рече ни речи...{S} Њена мати, удовица, која 
љу и удари брава таком снагом, да га је на месту убио.{S} Само успаљена, побеснела крв, могла ј 
веде га за собом унутра.{S} Марта га је на мах познала.{S} То је њен рођак из оближњег села, мл 
а.{S} Он је храбрио свет, челичио га је на истрајност, а нико осим Јованке и не сањаше, да поп  
ођак из Јерусалима.{S} Говори се, да је на тој икони било исписано дванаест глава еванђеља, а и 
моли, али не имаде снаге.{S} Стојала је на раскршћу, ни тамо ни амо.{S} Нити да каже:{S} Не мог 
шњу тишину?</p> <p>У тај мах стојала је на бунару и Марта Иванова, млада, једра и лепа жена.{S} 
тена по лепим раменима... а од одела је на њој само оно, што је најпотребније.{S} Мислила је у  
ће, па онда шором кроз село и натера је на Дунавац.{S} Криста је прегазила Дунавац, умало се ни 
ође ближе и сад већ нема сумње; кућа је на његову земљишту и ако није баш са свим онака као пре 
 ноћ.{S} Запиткују га људи:{S} Какав је на изгледу тај сотона, и како га је мучио, а Сима им пр 
ему беше четрдесет и пет.</p> <p>Сад је на путу.{S} Враћа се у село, али удешава, да не стигне  
<p>И он показа руком на прочеље, где је на зиду висио сахат. „Шта тражи сахат овде, где се „вер 
жену, ухваћену у прељуби и поставише је на среду.{S} Рекоше му:{S} Учитељу, ова жена ухваћена ј 
о Боривоје не иште као Назарен, који је на путу, те тражи конака, нити она њему отвара као Наза 
 вас, па знам какав је оно дух, који је на вами“, вели Јова.</p> <p>„Шта, шта ти можеш и смеш р 
је...</p> <p>У комори је мрачно, али је на пољу месечина.{S} Њојзи се учини, као да месечеви зр 
ад сам целу књигу прочитала, пала ми је на памет песма, коју певају наше девојке улицом:</p> <q 
.{S} Боривоје није се саветовао, тек је на свршетку устао и са неколико топлих речи захвалио им 
екрстите се; ону опору реч, која вам је на уснама, прогутајте и приправите усне на братски пољу 
ви, допала ми се.{S} Други пут нађем је на рогљу и питам је: „Кажи ми право, Милева, шта би ти  
у сваком погледу било добро, већином је на свежем зраку, а и с храном му је боље, јер је гђа Је 
то беше нов удар по њега.{S} Рачунао је на опште признање, сад види, да се скоро ником не допад 
е више не искушава, дух свети наишао је на њу.</p> <p>„Божје путеве не може човек измерити“, ми 
постолом Павлом — Шандор ковач седео је на коли поред жене.{S} Он се оног јутра, после јутрење, 
ко му још једном дође у кућу и бацио је на улицу.</p> <p>Баба Језекиља није му судила, но га је 
и да не мисли на Бога.</p> <p>Али ко је на то пазио?{S} По најмање чича Срдан, који је подигао  
кивала и оно што је начула, излазило је на оно исто, што она већ два дана слути.{S} Срдан је у  
Где има каквих шара или шаренила, то је на стварима, које су се затекле из старина.</p> <p>„С п 
начином, који они разумеју, а нуз то је на брзо сазнао из св. писма сва она места, која најбоље 
помогнемо, ако се још може.{S} Лазар је на великој зими, бојим се, врло се бојим, да не назебе. 
твар беше тек у почетку развоја, јер је на прагу стојала Боривојева женидба.</p> </div> <div ty 
, његова дела беху ненадмашна и свет је на њега дизао камење, да га убије.{S} Па шта хоћу ја, ц 
д њом још по највише вреди, одвео ју је на страну и умирио је.{S} Онда се врати натраг.</p> <p> 
мачом, што је Лазар разгласио, да му је на продају?“ пита деда Савков с врата.</p> <p>Милева се 
гова, него удара од реда.{S} Жена му је на послетку умрла, кажу од силна боја, а кћер Варвару ј 
 варошким помодаркама казати, шта му је на срцу.{S} Не мари, ако ће овог часа примити Бог душу  
каже он, „пријатељ-Панту.{S} Душа му је на месту, само нема баш дара за говор, нити има начина  
S} Али и он не говори о оном, што му је на души, но потеже обична назаренска питања. „Шта сте ч 
е Маша да узме пушке у руке, вежу му је на леђа, напуне му телећак камењем и вијају га од јутра 
, те узела браниоца.</p> <p>Бранилац је на суду изговорио лепу беседу о ускакању код Срба.{S} К 
 је“, каже, „што стиже међу нас, баш је на време.{S} Јер треба да ти кажем, а и морам да ти каж 
 да отпадну, мораш да их држиш као јаје на длану, да их не разбијеш.{S} Ту се не може држати за 
о њега не узмогне Светозар да придобије на своју страну, како ли ће остале?{S} Јованка је отишл 
о на памет од почетка па до краја, није на празно.{S} Јер он кад се позове на које место, одмах 
ега год нема у св. писму и што год није на основу св. писма, то је од — ђавола.{S} Сликарство,  
лика и не можемо ми таку ствар на двоје на троје преломити.{S} Треба се сетити мало и на речи п 
д се врати кући, распусти даћу на двоје на троје и оста сам.{S} Тек у неко доба дођоше његови и 
есма у славу Христову, погледа Боривоје на Милеву и дође му на памет оно, што му је требало пас 
омасима?{S} Јован евангелист надовезује на ово: <hi>А ово не рече, што се стараше за сиромахе,  
. „Брат Мирко“, каже, „Милица захваљује на вашем савету и напомени, она ће зацело послушати.{S} 
ичан за оно доба.{S} И већ се појављује на прозорима или огради жена или дете, да виде:{S} Ко л 
једну страну, њихове затворене сроднике на другу страну и говор почиње.{S} У оној гунгули може  
ма да су оне и одвише ватрено погледале на њега, јер по лепоти му не беше равна у целом Боривој 
а столу.{S} Његове речи су право циљале на Боривоја и сви су и разумели тако.</p> <p>Боривоје ј 
о Назаренство, тамо су капиџије поспале на капијама.{S} То је његово мишљење.</p> <p>Многи одоб 
мећаваше, колико су његове речи утецале на њу.</p> <p>„Боловала је“, рече он, „неколико дана, а 
 до пре најбоље сређене, сада су вапиле на небо.{S} Ратар од свега највише поштује хлебац.{S} Т 
односило на тај одељак.{S} Био је дакле на тој икони не само Бог отац, син и дух свети, него и  
онуда која жена и насмешити се одоздоле на зидара или му рећи коју лепу реч.{S} Он гледа у њу,  
S} Код вас нит момци, нит девојке мисле на душу, но само на земно ништавило.{S} Девојка удри на 
ре мало се можда и заплачу, кад помисле на смрт; та да, нико није без греха, па на што их одмах 
 и једне мачке.“ </p> <p>Све су сикнуле на њега.{S} Он је само махао рукама. „Нашао сам, нашао  
ио зглавак и она је одлежала три недеље на постељи.{S} За то јој је време поручио брат — једини 
, јер је Лазарева крмача већ три недеље на продају.{S} Не купује је нико, јер ко нема живине, т 
 наменуше старији.{S} То је било насиље на срце девојачко, а свако насиље изазива отпор, револу 
помаже, саветовање је као кад сипаш уље на ватру.{S} И многи наши људи покушавају да истерају и 
одлучно: „Хоћу, дођи, узми ме, метни ме на кола невенчану и однеси ме у мрак“.{S} И која ће дев 
, сад је крај и никад из те очајне таме на поље.{S} Мало после <pb n="162" /> их, хвала Богу, о 
али је већ збуњен, заборавио је да узме на мистрију малтера.{S} После десет-двадесет година одв 
, да му опросте и донео је новорођеноме на дар:{S} Јерусалимску икону.</p> <p>Све се дакле сврш 
 пре.{S} Последњи пут је говорио с њоме на погребу Милевину, јер је Цвета дошла да испрати свој 
ао оченаш.</p> <p>Нарочито му је у томе на помоћи трговац Соломон Чивутин.{S} Чита из неке вели 
руго, па чак и гаров једе шунке и сарме на данашњи дан“.{S} И опет ја њојзи говорим, да је не д 
исар, па чак и горчило.{S} Да богме, не на улици, где пече сунце и гуши прашина, него у крчми,  
ер се у војсци осврћу на регламан, а не на Исуса Христа.{S} Кад већ неће Маша да узме пушке у р 
овезао на то и напао на тврдице, али не на оне, који су тврди на новцу, но оне, који су дар бож 
и се кршћавамо“, каже Боривоје, „али не на силу као ви.“</p> <p>„Како на силу?“</p> <p>„Код вас 
аца, те носи крадом Чивутину мало хране на продају.</p> <p>Тај „ветар отуд од Горњака“, никако  
, рече Боривоје...{S} И он онда нападне на Јуду Искаријотског, који се градио увек најзаузимљив 
си назаренску науку и да уједно нападне на противнике.{S} Он је знао, за што долазе прота и све 
је изгубила душу.{S} Кад се искупе жене на рогљу, те поведу реч о Боривоју и његову далеком пут 
ички молимо.{S} Ево вас видим искупљене на молитву и питам вас:{S} Децо, где су вам очеви?{S} О 
 с балконом и без четири свилене хаљине на годину; ја држим, да нам је боље било онда, кад смо  
 „Оно, што је хтео, хтео је да ти рекне на само.“</p> <p>Лазар погледа у Светозара.</p> <p>„Про 
лас великих звона.{S} То у вароши звоне на службу - недеља је.</p> <p>Од како је овде Боривоје, 
на уснама, прогутајте и приправите усне на братски пољубац.“.{S} Светозар је говорио противу си 
зу, очима гледа му у очи, руку му метне на раме и пита гласом који потреса, до дна душе: „Борив 
те“, рече на послетку, „да се не испуне на вами речи св. писма: „Како очеви једоше кисело грожђ 
тако, али те опомињем, да твоје лицкање на то излази.{S} Промисли се дакле, прими овај мој саве 
и за сваког исто тако сећање.{S} Сећање на Христа Спаситеља, на страдање његово.{S} Иконе исто  
hi>за које од добрих дела бацате камење на ме</hi>.»<ref target="#SRP18966_N3" /></p> <p>Светоз 
 то одвести, ако се потегне цепидлачење на основу св. писма.{S} И збиља и Лутер је рекао нешто  
а је старце и храбрила их, да не говоре на празно, но да и учине што мисле — одмах.{S} А баш и  
је дакле ни за какав укор.{S} Позива се на апостола Павла, који заповеда: <hi>„ Старца не карај 
в пост по себи разуме.“</p> <p>Јулка се на ове речи умирила и метнула своје сукње и кошуље опет 
 кад сад узме крст у десницу и попне се на амвон, можеш му слободно сваку реч штампати у „<titl 
изете око тога; али други пут узмите се на ум.{S} Видите ли ово округло лице у детета, ове јабу 
.{S} Руком показује груди, као да ће се на мах растопити од милине.</p> <p>„Шта ти је?“ пита га 
атоса као испребијано псето и извуче се на поље.{S} Срдан је клонуо на клупу.{S} Назаренке му н 
ићи пређоше по редовима и зауставише се на једном месту.{S} Он поче да чита. „И ходаше Исус у ц 
ирнула својим чаробним штапићем, тај се на мах претворио у свињу...{S} И С. В. П. даје онима, к 
 му се роди опет ћерка.{S} Но то јој се на послетку ваљда само тако учинило.</p> <p>Тада се дог 
јвећа је мука са женама.{S} Не тужим се на наше жене, него на жене, које су се затекле код наши 
кр’о да Бог да, на томе путу“.{S} Он се на децу и не осврће, а женама ће одговорити или не одго 
ивоје њих није ни опазио.{S} Одвукао се на даске, које тамо замењују кревет и остао непомичан.< 
ра погледа и мирна лика.{S} Наслонио се на сто, у руци му <pb n="31" /> св. писмо, те као да ма 
 И сад јој се приближио.{S} Наслонио се на ограду, па је пита:</p> <p>„А зар ви, Цвето, нећете  
зна, пуста.{S} Бадава је све, научио се на жену, а ње нема...{S} Другови му и опет дају за прав 
е моба, кад је тога у нас било, само се на жалост изгубило.{S} Ако је да узајмимо једно другом  
</p> <p>Доктор је говорио лепо, само се на крају упустио у ситнице.{S} Доказивао је, како је из 
 и парниче као душмани.{S} Не обзиру се на речи апостола Павла, који каже: „Врло је срамно за в 
а, што беху на почетку.{S} Тужили су се на жене, како су им оне криве, а нису увиђали, да је он 
ањена на поду.{S} Он је подиже и однесе на постељу.{S} Онда је тек пробудио матер.</p> <p>Кад ј 
ава грбиш и радиш, кад жена све разнесе на хаљине, штифлетне и пантлике. (Смеју се).{S} Није то 
 n="162" /> их, хвала Богу, опет изнесе на зрак, да их доцније и опет стрмоглави.{S} Боже мој,  
вљу и нарави, које ће то дете да донесе на свет?{S} Зар мислите, да се о томе не треба бар исто 
ег друштва, то јест оне, које се односе на нашу мушку уздржљивост и наше мушке дужности, а женс 
, али га нису слушали одвећ пажљиво, те на брзо заврши.</p> <p>Него се после тога Шандор ковач  
испосник, хтео си у Јерусалим, па да те на хатару дочекује литија и да те свет назове:{S} Хаџи  
а ако му шиљеш поруке и девере, даће те на фишкала.“</p> <p>Марта је била још једнако раздражен 
и сисао сисе матере моје!{S} Нашавши те на пољу, пољубила бих те, и не бих била прекорна.{S} По 
, био луд, још си и сад луд и ја бих те на чисто могао извадити за луду, па да те и не суде.{S} 
штву умерености врло неумерено нападате на поједине црквене обичаје.{S} Позивате свет, да се ук 
и то бити?</p> <p>„Лепо је, што гледате на дела, — само запамти, из цркве Христове не можеш ти  
ође сиромах у рђавој хаљини и погледате на оног у светлој хаљини и речете му:{S} Ти седи овде л 
 дан у вече договарате, кад се скупљате на молитву, до ли о том:{S} Шта има ко на продају, шта  
вао све празнике онога доба.{S} Ударате на свадбе, живите као муве и скакавци, а Христос Спасит 
 утроби?{S} Зар хоћете да донесете дете на свет са успаљеном крвљу, раздраженим живцима, болесн 
ере да имам уза се, ви ме већ осуђујете на смрт, не ваљам ништа, нисам вредна ничему...“ Па се  
уздржљива и расејана.{S} Тада се окрете на другу страну, Мирку.{S} И Мирко му је одобрио, да тр 
орам упрети очи у вас — (и он се окрете на Здравковића и другове) и морам рећи:{S} Пољуљали сте 
те над њима.{S} Мало вам је, што пасете на доброј паши, но остатак паше своје газите <pb n="47" 
.“</p> <p>„Не треба никад да заборавите на милост божју...{S} Бог све може“ — упаде јој у реч Б 
Једноме се само чудим.{S} Кад се гадите на пијанство, како се и ту не пребацисте, те не забрани 
за оне, који вас гоне...</p> <p>„Пазите на правду своју и не чините пред људима, да вас они вид 
} Хо мај, та казао сам, да ми не мерите на драмове, него дајте, донесите.“</p> <p>Доктор се раз 
е: „Нисам дошао у апотеку, да ми мерите на драмове, него дајте, донесите.“</p> <p>Донесоше и он 
е размахује: „Овај сахат, кажем, баците на поље.{S} Показује три и по сата, а то није истина, ј 
од хране и тело од одела?{S} Погледајте на птице небеске, које ни жању ни сабирају у житнице, а 
 за одело што се бринете?{S} Погледајте на љиљане у пољу како расту, не труде се нити преду.{S} 
е може, то вам најбоље показује, да сте на кривом путу и са свецима и иконама и обичајима вашим 
 Ма да се Лазар није молио, да га пусте на слободну ногу, ипак је то чича Срдан израдио.{S} Пан 
те, из једне куће изиђосте, па једни ће на молитву овамо, други онамо.{S} Кад осване Божић, ви  
е се губи, искорењиваће даће — а ићи ће на то, да се при свечарима, свадбама гаји умереност.{S} 
ави и не понесе га.{S} Сад се не осврће на њ.{S} Постали смо као без душе.{S} Знате ли за што о 
н; људи и жене тих кућа долазе ми чешће на савет, које због вртарства, које због пчеларства, то 
и даде 300 форината из своје благајнице на ту цел, а Светозар је од чланова друштва и од остали 
ово округло лице у детета, ове јабучице на образима, ове велике, лепе, црне очи?{S} То је дете  
њима по ушима, а уздице затеже још јаче на десно.{S} Коњи јурнуше с насипа доле — у Дунав...{S} 
к.{S} Тада он изиђе у ону мећаву, клече на сред авлије, подиже руке к небу и поче најужасније к 
 у рукама:{S} Штап и Милеву, те поклече на земљу.{S} Све то беше за неколико тренутака.</p> <p> 
ресоше. „Боже, какви сте ви људи?! рече на послетку Јованка. „Никад се не радујете и никад не п 
 рада да ствар мало покрије. „Ја“, рече на послетку, „не бих могла сведочити ни овако ни онако, 
а ономе, који је учинила та жена“, рече на послетку, „па како вам се не би опростио!“</p> <p>Ми 
, која их чека у животу. „Пазите“, рече на послетку, „да се не испуне на вами речи св. писма: „ 
 мене питаш? „Бог ће те умудрити“, рече на послетку и изиђе.</p> <p>Рахила је премишљала.{S} Бо 
о што се смркне.</p> <p>„Лагано!“, виче на кочијаша, „лагано!“, а за тим се окреће жени и вели: 
ерен, да речи апостола Петра не приличе на данашњи догађај.{S} Ово се крштење свршило, по његов 
из постеље.{S} И паде као оболело птиче на мајчино крило, а уздрхтали глас му вапије: „Мајко, с 
раги мој, буди као срна или као јеленче на горама мирисним</hi>...“ Али опет за то мени се најб 
 помодри, жиле му <pb n="12" /> одскоче на челу, као оно Јови Платином, кад хоће да се бије; др 
а ће питати жену на бунару или свињарче на друму: „Кажи ми, молим те, који пут води у Јерусалим 
S} Кад год је мислио на њу, њему падаше на ум друга, коју с њом успоређиваше, али та је друга в 
S} Кад се пробудио, страшљиво погледаше на матер, па се горко заплака.{S} Мајка му утре сузе, п 
е био Назарен, јер оно, што му долазаше на памет, била је — јерес.{S} Тада чу, где залану вашка 
 Куцну батином по оном сату, што висаше на зиду и рече: „Баците га на поље!{S} Не показује добр 
ог.“</p> <p>Боривојево највеће зло беше на дому.{S} Гушобоља свали у гроб млађе дете његово и а 
е петао утекао из оног покоља, јер беше на највишем врху дуда.{S} И кад је закукурекао зору, Бо 
лцатог печеног ћурка и сад не виче више на жену, чим му се приближи: „Остави ме, мани ме; не ид 
лупама, ни једно од њих не погледи више на госте.{S} Они, који знају читати, ваде из шпагова дв 
аса се промени жена; није ни налик више на ону од пре.{S} Бадава хоће Пера братски, неће она.{S 
ао свет против њих, не нападају их више на улици, а гле сад шта је.{S} Син проповеда мир, у црк 
олико њих, који беху нај јачи, навалише на Боривоја и отргоше старца од њега.{S} Боривоје је у  
људи савладани вином и сотоном, скочише на Панту и испребијаше га тако, да сад лежи болестан.{S 
а послу код Јелачићевих, где се научише на њега и заволеше га са његове вредноће и скромности.{ 
н је била недеља и Боривоја не одведоше на посао.{S} За тим удари киша, те је радио час-два по  
а места.{S} Покупише се дакле, те одоше на њиву.</p> <p>Ђока се скаменио у први мах.{S} За тим  
ужја ће и погинути“.</p> <p>Сад наиђоше на Машу свакојаке муке, јер се у војсци осврћу на регла 
ома и још друга двојица.{S} Кад изиђоше на улицу — пуста је.{S} Поред пута је јендек, од прилик 
гу.“</l> </quote> <p>Гости се згледнуше на ове речи.{S} Изгледало им је, као да се она 175. пес 
 кочине шесторо нагојених свиња, па беж на улицу.{S} Све село зна, да су то крадени свињи, а жа 
 какав велики ходник, њих поставе уздуж на једну страну, њихове затворене сроднике на другу стр 
 кад девојка пође за другог, ја већ брз на покор.{S} Кад су сватови седели за вечером, напунио  
таде јасно, с које стране ветар дува, и на мах подиже главу.{S} То је било око подне, а већ с в 
да су они заборавили све што је било, и на част му икона.{S} Био би и сам отишао до њега, али ј 
ла, да је то било још понајгоре.{S} А и на што да га бије, кад Боривоје и сам плаче, гризе се и 
 да је ондашња моја успаљеност прешла и на дете?“</p> <p>Лекар је погледа.</p> <p>„Шта је било, 
лиш Вогу, не моли му се по зборницама и на раскршћу, да те виде људи.{S} Него уђи у одају своју 
тељи, лекар, неколико трговаца, а има и на страни учених синова из Лазаревца.{S} Један је профе 
ебо.{S} Дође јој тешко.{S} И онде Бог и на земљи Бог и свугде Бог!{S} Увек и увек угађати Госпо 
 сећа на ону, која ми беше веран друг и на дете, које сам родио, а сад је далеко од мене.{S} А  
 зевање.{S} Чим видиш од другог, дође и на тебе.{S} Мија Албунов, пре но што је поверио, учинио 
ти.“</p> <p>Није помогло.{S} Лазар је и на даље био вредан; радио је у кући као црв, не дира ни 
{S} Али од кад се позивам на еванђеље и на духа светог, не срамотим га.“ — Сад је био крај мушк 
 човек и сви су га волели, само би се и на њега могле применити с малом изменом оне Христове ре 
 нашем друштву не ваља, али се у соби и на улици не опажа тако лако...</p> <p>Радећи на овом ог 
 љубави, тај ће део те љубави пренети и на жену.{S} Та, ми смо дужни љубити сваки божји створ,  
 без луле, јер не дају, ваљда ћу моћи и на пољу.{S} Али како ћу са исповешћу?{S} Пре но што пос 
ву глава трећа, има нешто што приличи и на њу.{S} Анђелу лаодикиске цркве говори дух: „Знам тво 
 дуго о том питању, па онда пређе чак и на Адама и Еву.{S} Каже: „Има у свакој библији, како је 
и молио, да су се саблазнили људи чак и на другој дужи њива...{S} Кажу, да си ти била близу њих 
је обухвата цео живот наш, наишао сам и на мог старог познаника, на питање о <hi>Назаренству</h 
ој је он тако често говорио с Лазарем и на њу је већ пре тога много и много мислио.</p> <p>У ис 
и врхом од дијаманта у срцима људским и на роговима олтара...“</p> <p>„Не треба никад да забора 
си се пречистио.{S} Св. дух је слетео и на тебе?{S} И ти баш за цело мислиш, да св. дух нема др 
је преломити.{S} Треба се сетити мало и на речи премудрог Соломона, да је зла жена по човека ка 
а неће.{S} Каже:{S} Док нисмо заједно и на окупу, не могу лећи...{S} А трпи кукавна доста, наро 
 је и с добрим.{S} Кад је све уређено и на чврстим основима, онда не може лако натраг, мора нап 
} Он јој је говорио, да се опет за то и на усеву може много што-шта поправити, кад већ никне; т 
а.{S} И у ње је руво лепо, али просто и на њој нема накита, те изгледа међу оним осталим госпођ 
 није добро да буде сам“, то пише већ и на првој страни св. писма.</p> <p>Док је Лазар по крчми 
бојим, е ће та раздраженост прећи већ и на Назарене“.</p> <p>„Шта је?“ пита Боривоје.</p> <pb n 
ему.{S} Дуго се њих двоје разговараху и на послетку рече лекар: „Мој драги Светозаре, ја радосн 
стојима с тобом сви“.</l> </quote> <p>И на овај стих згледнуше се гости, а неки чак и намрштише 
..</p> <p>Хеј Лазаре, Лазаре, шта ли би на то рекао апостол Павле?</p> <p>- - - Тома је после т 
аквом усамљеном месту и то ноћу, јер би на дану могли да им сметају радознали људи.</p> <p>Од Л 
е приспео у Лазаревац, позвао га к себи на ручак и сад се упутио с њим својој кући. „Добро је,  
 да своје госте са стране одводе к себи на ручак, па и код Томе их је у таквим приликама било и 
S} Где, на којој џомби?{S} Јер је џомби на сваком путу пуно.{S} И пита се још:{S} Кад?{S} Еда л 
тини болестан.{S} Он лежи у другој соби на постељи; грозница га тресе; окренуо се дувару, само  
мачком језику ону песму, коју поју Срби на српском језику, јер су ноте истоветне.{S} Оне две Ма 
, Нововерке, да се нађу болесној Милеви на помоћи.{S} Дете су старије жене са свекрвом унеле у  
p> <p>Из Срданове куће не сме нико живи на улицу.{S} Свакоме поцрвенеле очи од силнога плача, а 
ивоју, често му говори: „Брате, другови на пољу чекају те раширеним рукама.{S} Волели би да те  
.</p> <p>Још је порано, те су скоро сви на дворишту.{S} Сви су одевени чисто, али скромно.{S} Н 
ивање.</p> <p>Истина, долазили су други на Матино место, али боље да нису.{S} Ови нови беху мно 
олико је пао у очима света, па се згади на себе, а обузе га очајање. „Све је свршено“, мислио ј 
а.{S} Они су држали, да главни Бог седи на Олимпу, те пијанчи, ратује, свети се, чини прељубе — 
иновљеву собу.{S} Види Лазара, где седи на клупи и не диже главе.</p> <p>„Лазаре“, каже му, а г 
тивао и писао, окреће се по соби и види на сламњачама још два несретника као и он што је; долаз 
ника...{S} Грозно је то, кад човек види на самртном часу, да је промашио цел живота.{S} Он звер 
а тврдице, али не на оне, који су тврди на новцу, но оне, који су дар божји, знање своје завеза 
У томе је замотано њено дете...{S} Лежи на некаквом старом долапу — попреко.{S} Она полети онам 
 да се развиђава, а он још једнако лежи на рукама мајчиним, у пола обнезнањен.{S} Кад се пробуд 
пази у снегу калуђера.{S} Глава му лежи на камилавци а руке су скривене у џеповима.{S} Боривоје 
нути и где ударити.{S} Па кад га положи на наковањ, а оно већ и готово...“</p> <p>Јелачић се на 
 и одело, па доста.{S} Све остало служи на упропашћивање душе.{S} То је њина лозинка.“ </p> <p> 
линговане скуте,</l> <l>А кад иде, гази на минуте.“</l> </quote> <p>Ето, за што Пера Крња није  
роповеди.</p> <p>„Бог, син божји силази на земљу, не мачем ни огњем, но испуњен љубављу, у усти 
уди, а Боривоје излази из куће и полази на далеки пут.{S} Али не у Јерусалим, нити ови људи дол 
сам рђава...“</p> <p>Чича Срдан не пази на њу, но се и даље размахује: „Овај сахат, кажем, баци 
као укопани.{S} Погледа унапред и опази на средини пута људску прилику.{S} Та је прилика лежала 
та сиротиње.“ Кад се хватао мрак, спази на улици просјака, дозва га и даде му завежљај...{S} Пр 
и умири, али од ото доба је још кивнији на Назарене но пре.</p> <p>Милева се повукла од света и 
 се ни један не дохвата.{S} Лазар стоји на своме месту као окамењен; Гига је блед, крши руке, а 
{S} Ми ни на што друго не дајемо, до ли на јело.{S} Најбоље, најздравије собе наше, те су намеш 
 гласило.{S} У вароши су то новине, али на селу нема новина.{S} Тамо је јавно гласило — песма.{ 
оном крају од извесне смрти.</p> <p>Али на жалост, много и много невинашце пропаде, пропаде без 
те из стражњег седишта увек подвикивали на коње: „Лила ђи!{S} Цезар, свето ти твоје!“ А коњи он 
ead> <p>Но у колико су се Назарени дали на савршенство и били савршени, то је избило на јавност 
е познаје Назарена.{S} И кад би слушали на предговорника, ми би прошли с Назаренима исто тако,  
ла и рекао: „Ону руку, коју сте подигли на брата свога, принесите челу и прекрстите се; ону опо 
> <p>Кад су Назарени и Назаренке засели на клупама, ни једно од њих не погледи више на госте.{S 
догађа.{S} Променуће се или на боље или на горе.{S} И прекрсти се. „Воже помози, доста је било  
ешто крупно догађа.{S} Променуће се или на боље или на горе.{S} И прекрсти се. „Воже помози, до 
 у то доба, те одгурне мисли на ову или на ону страну, тај је често врло много учинио.</p> <p>С 
 Боривоје говорио кад што на бунару или на улици.{S} Од осталих се девојака туђио, ма да су оне 
 је времена, како ниси стао на путу или на улици, да разговараш са женом или девојком, као и др 
омерно пића.</p> <p>Данас су се скупили на забаву.{S} Лекар је отворио забаву с предавањем и он 
испитник даље, „за што су вас затворили на три године?“</p> <p>Боривоје подиже главу, те саглед 
{S} Двапут ме дизали, и двапут упустили на камен.{S} Угрувао сам се као нико, али стегнем срце  
русалимску икону и ви и ваш брат бацили на ватру и изгорели је, већма би угодили Богу, но што с 
х занела до крајности.{S} Поче да мисли на смрт, на страшни суд, који је брат Тома у скупштини  
вире нека потајна мисао: „Она сад мисли на мене, чека ме.“ И он оде...</p> <p>Дође према риту и 
зареве мисли нису у цркви и да не мисли на Бога.</p> <p>Али ко је на то пазио?{S} По најмање чи 
{S} Ко дође у то доба, те одгурне мисли на ову или на ону страну, тај је често врло много учини 
вле не разуме плаћу у банкама, он мисли на другу плаћу“.</p> <p>„То се већ односи на другу ства 
суђеник затрепти од милине, кад помисли на дан своје слободе.{S} Али га у исти мах подилази и н 
га крв?{S} Гроза га ухвати, кад помисли на децу...</p> <p>Кад дође кључар, он му приђе и каже:< 
где је нико не види, но треба да светли на столу.{S} Његове речи су право циљале на Боривоја и  
ну сломио ребро, а и остали нису прошли на миру.{S} Дозна власт за то, срески начелник, па га з 
ли бих вам упарложио земљу?{S} Дајте ми на поле.{S} Ја ћу је радити добро и ви ћете боље изићи  
ожити општинских рачуна.{S} Кад би и ми на све казали: „Види Бог“, а вами, држави и власти, пус 
оривоје“, каже он, „отишао је брат-Томи на ручак.{S} Он га је позвао пре мене, а ја сам рачунао 
е дупком пуна.{S} Толико народа нема ни на Ускрс; а толико отмена света није ваљда још никада б 
у кецељи разнесе, то домаћин о жетви ни на четир вола не донесе.{S} Ниси још пропао, домаћине,  
S} Било би му најмилије, да не мисли ни на што, али мора.</p> <p>Некако се извукао и не оде на  
ела; за тим долази сир и воће.{S} Ми ни на што друго не дајемо, до ли на јело.{S} Најбоље, најз 
ја исповедити, кад се не могу сетити ни на сваку десету.{S} Понда, можда се ни за годину дана н 
и свуд;</l> <l>Да се томе не клањамо ни на који начин ми,</l> <l>Већ к’о твоји ту сведоци да ст 
ство <pb n="127" /> проповеда:{S} Падни на колена, трпи, страдај, одричи се сваке сласти, не би 
ити, како је у селу.{S} Сви су огорчени на Назарене, да не може већма бити.{S} А Назарени фанат 
"134" /> до дубоко у ноћ.{S} Биће и они на броју, јер је сутрашња недеља од оних, кад Назарени  
амо на земно ништавило.{S} Девојка удри на себе пантљике и шаренило, па трч у коло.{S} Скаче ка 
{S} Где год опази моју Варвару, он удри на њу блатом, каменом, дрветом.{S} Пре два, три дана мл 
 тек слама, младићка бујност, која гори на површини, а кад се та угаси, онда ће се тек видети,  
 Светозар, он је метнуо обе руке сестри на чело, нагнуо се над њом и гледао јој је дуго у очи.{ 
ријатна.{S} Ветар је јако дувао; таласи на Дунаву шумили су обалом, а црни облаци су прелетали  
ло хладно, али ти се та реч и не односи на зиму.</p> <p>Жене, Назаренке, једва шапућу, тек ова  
 другу плаћу“.</p> <p>„То се већ односи на другу ствар“, вели Светозар. „Но и оно напред је јас 
 на пут, жена мора чекати и ослушкивати на ме, ма три дана.{S} Она мора чути још из даљине звек 
и после не успаљују?{S} Како ће гледати на красоту душе, ако им је увек пред очима красота теле 
ти“, каже она, „а и ко ће се сад пузати на таван?{S} Сутра, децо.“</p> <p>Но умеша се доктор. „ 
оди се несрећа.{S} Звона почеше ударати на ларму и сви полетеше у порту.{S} А из порте се са св 
 девојка одобрила, није могао разабрати на сигурно.{S} Лазару беше жао сестре, коју је врло вол 
аша црква Христова, онда не смете стати на врата Христове цркве и рећи:{S} Ти си достојан да уђ 
воје би тако узбуђен, да не мога остати на месту, но устаде и оде до прозора.{S} Милева га погл 
а један од највећих светаца даде изнети на средња црквена врата, куда улазе женске, велики кота 
ојим гостима, да ће је до године изнети на сто, па ма знао изгубити главу.</p> </div> <pb n="18 
треба, и ја ћу умрети... мене ће изнети на гробље, уз твога оца“.</p> <p>Од ото доба наста обрт 
о и моли се Богу.{S} Мало доцније осети на своме рамену руку.</p> <p>Крај њега стао Лазар с вел 
ке оно исто, што значи код нас:{S} Бити на кривом путу, залутати.</p> <p>„Како би то било?“ про 
му одобравали и сви обрекли, да ће бити на месту.</p> <p>Дође и та недеља.{S} Свештеници су оно 
оси клас!{S} Ох, Боже мој, хоће ли бити на њему рода?!{S} Зајмодавац долази и тражи од мене дуг 
разговора, ватра је ђаво, треба то бити на опрезу“ и разиђоше се куд који.{S} Још је покушавао  
ни то богоугодно, тако рећи, заборавити на њих.{S} Ти постиш, слабиш, а другим се мучиш и око д 
и кипове.{S} Цркву треба дакле оставити на миру...{S} Него треба ван цркве удесити од прилике о 
је, па <hi>отпали, није могуће обновити на покајање</hi>.{S} Јер земља, која износи трње и чича 
е схватити ту ствар и како ће пресудити на послетку?{S} Боривоје је стрепио од тог суда.</p> <p 
<p>„Драги мој“, каже, „ја ћу те бранити на суду; не бој се, не може ти бити ништа“.</p> <pb n=" 
ути руку на срце, мора нам поглед пасти на жене.{S} Не вреди тајити, кад је истина, да и Назаре 
у на памет оно, што му је требало пасти на памет пре по сата.{S} Затвори песмарицу, саже главу  
лиш.{S} Неук си, те можеш лако пропасти на путу.{S} Богу тим нећеш ухаснити.{S} Имаш жену и сит 
да пости онај, који хоће да се причести на гробу Христову; којим се путем иде у Јерусалим? — и  
време, а до сад га нико не мога кренути на то.{S} Само кад дође ноћ, сузе му теку немилице, у д 
а тврдога сна устати или ће се окренути на другу страну, да даље спава, то ће се временом показ 
мора да бежи из друштва, да не завришти на сред улице.{S} Сад је мирна, по некад се чак и насме 
ици не опажа тако лако...</p> <p>Радећи на овом огромном делу, које обухвата цео живот наш, наи 
а није ни од Јове паметно, да тако рећи на дану узнемирује свет“.</p> <p>„Та ће се ствар већ до 
ешко.{S} Ако тако остане, не може изићи на добро.{S} Пре некако видео га је таког наш бележник, 
ћу је радити добро и ви ћете боље изићи на крај, но да је дајете под аренду.“</p> <p>„Нећу ника 
могу ја поред жене и четворо деце изићи на крај са 600 форината?“ Па зар ту да не иде свет у На 
због тог, да може пред вече и опет доћи на ограду и назвати јој:{S} Лаку ноћ...</p> <p>Хеј Лаза 
 и писаше прстом по земљи, не гледајући на њих.{S} И кад га једнако питаху, исправи се и рече и 
.{S} Дође ми воља на то, као овој птици на грани.{S} Но немојте због тог што ружно мислити.“</p 
, који је 1517. године написао ове речи на своме олтару, где је продавао отпушташе грехова:</p> 
Христос, и Светозар је применио те речи на данашње прилике свог села и рекао: „Ону руку, коју с 
а сестра.“</p> <p>Лазар је из ових речи на мах увидео, у чему је ствар.{S} Обрен је одвукао Мил 
куд би и знао.{S} То је песма, што личи на онај глас: „И погоди Јова, да говеда чува... чува, ч 
и, да га она прва не запита: „Како ваши на дому“?</p> <p>„Хвала,“ каже он, „остали су здрави.“  
се такне душе приповедача С. В. П., тај на мах престаје бити човеком, јер ако му се тело и не м 
p>И паде реч са амвона: „Врату нож свој на место његово, јер сви, који се маше ножа, од ножа ће 
 бол у грудима и вреле сузе ударише јој на очи.{S} Она је искрено жалила тетку, јер ју је тетка 
:{S} Дете моје, спавај ти мирно и немој на мене чекати.{S} Прошла су она несретна времена; али  
стол Павле у првој посланици управљеној на Тимотеја глава V. стих 8. вели ово: „Ако ли ко за св 
 прексутра, ма да је дао изнети и банак на улицу, да му не смета.{S} Тек четврти дан зажарило м 
овима у свези, начиниле су голем утисак на душу Боривојеву.{S} Он се испрва занесе, па онда кло 
боје зове се <hi>егал</hi>, онај прашак на њеном лицу „пудер“, а онај мирис „пачули“.{S} Хај, Б 
е у ушима речи, које изговори тај човек на збору: „Овако се више не може; нешто се мора учинити 
ривој да се ослободи.{S} Он је још увек на послу код Јелачићевих, где се научише на њега и заво 
је његова слика најбоља, највећма налик на покојника.{S} Отац је мртав, он неће више устати, да 
 браћа овде немају ничега, што је налик на нашу икону или крст.{S} Преварио сам се.{S} Погледај 
енило.</p> <p>Тај што ту седи, ни налик на оног Боривоја од мало час.{S} А да је ко могао загле 
 нису праве мисли.{S} То је нешто налик на оно, што мисли и осећа животиња, кад је надраже...</ 
а, а не да лечи душу.“</p> <p>Свештеник на ове речи само саже главу и рече: „Нек је по твојој,  
ајвише напрезала, није успела.{S} Кукољ на њиви могла је које сама, које туђом помоћи поплевити 
век, не кажем.{S} Али од кад се позивам на еванђеље и на духа светог, не срамотим га.“ — Сад је 
{S} Хоћу да идем на суд, хоћу да га дам на адвоката, орјатина једног, па и вас Фарисеје и лицем 
ађем све оне непознате људе, којима сам на вашарима турао руку у џеп или им из кола извукао как 
интелигенција извуче и остави народ сам на тим предавањима.{S} И поп и учитељ и трговац и докто 
бавим с питањем о Назаренству; хтео сам на домаку нашег народно-црквеног сабора да напишем расп 
 у срцима тророге виле.{S} Хоћу да идем на суд, хоћу да га дам на адвоката, орјатина једног, па 
ек.{S} Код мене је био обичај, кад одем на вашар или ма где на пут, жена мора чекати и ослушкив 
крено исповедам, да ја не могу да дођем на чисто с тим приповеткама.{S} Има, нешто страшно у њи 
евојке налазила, неће па неће.{S} Кажем на послетку:{S} Па узми ма и Назаренку, не марим, јер е 
овамо на суд, не могох сам да се попнем на кола, па узела двојица, да ме дигну.{S} Двапут ме ди 
ком: „Уа, уа, бугер“, бацају се камењем на њега, а он окрвављен иде даље. „Види Бог“...</p> <p> 
 кад виде, да се баш они бацају камењем на њих, којима хоће они добро да учине, повлаче се рање 
{S} Имао отац петоро синова и остави им на самртној постељи, да га се сећају и да га поштују.{S 
 је опет оборио главу на груди, са свим на груди и проговори скоро нечујно: „Убио сам жену...“< 
ледају.</p> <p>Ствар се нагнула са свим на ону страну, камо не треба.{S} Кола ће се изврнути, а 
 шала“.</p> <p>„Требала бих да се срдим на вас, но поклањам вам.{S} Него бих волела, да чујем в 
и:</p> <p>„Пре свега да дођемо с једним на чисто.{S} Сви ми, који идемо за Христовом науком, и  
ада се подиже, изиђе у двориште, за тим на улицу, па онда у мрак.{S} Снег је завејао путеве, ал 
у на жену, коју је толико волео, за тим на Боривоја... на коме се и — укочио.</p> <p>Марта је д 
ништа више казао, одем до друма, скочим на кола и викнем брату: „ Терај овамо.“ Дођем до чича-С 
р читаве јесени дан у дан иде са слугом на њиву и сеје.{S} Све је лепо средио и Срдану се мили  
ило.{S} Ако је да узајмимо једно другом на реч, без интереса, као што данас чине Назарени, и то 
, да нити мисли о бегању, нити је лаком на дуван, те су га испрва пуштали да чисти ходнике, нос 
ецање Лазарево...{S} Паде пред сандуком на колена, паде и целива га...</p> <p>Кад је устао, сто 
/p> <pb n="147" /> <p>И он показа руком на прочеље, где је на зиду висио сахат. „Шта тражи саха 
едима то није право, но он им је једном на сред порте довикнуо: „Хо, људи, ко ће да вам учини п 
уз назаренско учење, те се баци каменом на своју стару веру, осуди ту веру као такву, у којој с 
олази к себи.{S} Гаја опет стао батином на сред собе, те га храбри.</p> <p>„Добро си је ухватио 
лазе.“ И Лазар сад нападе свом жестином на свештенике.{S} Они су, са којих долазе саблазни и он 
че воља да је теши, да се баци пред њом на земљу, да јој обгрли колена и да каже: „Авај мени, т 
е, „а и видео сам вас већ са Светозаром на улици.“</p> <p>Јованци се то учини као пребацивање.  
 не мисли као ви, а заборависте при том на главну заповед, на заповед божју, која се не може кр 
о, да је Одисеј залутао са својом четом на усамљено острво, где је била дивна, чаробница Цирце. 
оди.{S} Обоје су се помамили, те се дан на дан успаљују.{S} Чим мисле, да их нико не види, одма 
исме „а“ а које „и“, кад су налик један на друго као рођена браћа“.</p> <p>Но Перу је мучила др 
„Ћути, квочко матора!“ продера се Срдан на њу. „Шта си узела успијати, као да је још и сад оно  
ршила с тим, што је бранилац био осуђен на 50 фор. глобе.</p> <p>Но није ни Обрен добро прошао. 
 вама без греха, нека најпре баци камен на њу.{S} Па се опет саже доле и писаше по земљи.{S} А  
уди, који нису из њихова села и које он на дану никад не виђа; опазио је, где код њих освану не 
иколе.{S} По његову закону он би требао на Божић да ради... да преже коње и да иде у рит по трс 
ина није било те прилике, јер сам бивао на страни, а бивало је времена, кад сам од других посло 
ини, који их је тешио.{S} Он се позивао на речи апостола Павла, који рече у својој првој послан 
о у убрус и чувао...“ Тома је надовезао на то и напао на тврдице, али не на оне, који су тврди  
а бих, да могу, најрадије онога натакао на колац, који нас је први извео из азијатских шума и п 
 у ножнице...“</p> <p>Светозар је циљао на Назарене и ону сокачку грају, која се дигла против њ 
лики као телад, за што си онда помишљао на децу?“</p> <p>Но Боривоје не попушта.{S} У очима му  
н, а говори, као да се месецима спремао на одговор.{S} Каже: „Од кад је поверила моја тетка Мак 
о отпре обично онда, кад сам се спремао на теревенку.{S} Она ме је пажљиво посматрала и ја сам  
 је још млад, па је у души ипак рачунао на признање свога поштеног рада, ал се љуто преварио.</ 
илоге за свету обитељ, па ма и опет пао на путу од умора и зиме, као оно пре неколико дана.</p> 
вао...“ Тома је надовезао на то и напао на тврдице, али не на оне, који су тврди на новцу, но о 
до сад.{S} Међутим није се нико окретао на то, што се Боривоје намргодио.</p> <p>Исповедише Вар 
 сад радио, а већ десет пута си скретао на бољи пут и увек западао натраг.{S} Твоје друштво, у  
 да је Србин.</p> <p>У први мах је стао на средини собе, непомично, доцније се упутио лагано у  
и ми, колико је времена, како ниси стао на путу или на улици, да разговараш са женом или девојк 
 пољу још једнако веје снег.{S} Он стао на сред друма и промишља.{S} Шта ће?{S} Да ли су још и  
х дошао је Тома.{S} У ходнику је застао на глас песме, чуо је речи и разумео је...{S} Та он је  
вати.“</p> <p>Светозар је тешко пристао на овај докторов предлог, али је ипак пристао и по подн 
 достаје.{S} Боривоје није много утецао на њу.{S} Он ју је само такнуо.{S} Пробудио је у њој па 
 и вели: „Бог нек ми суди, ако сам ишао на силу...{S} Мене су изломили и ја ћу умрети.{S} Моја  
ио Светозар, па је у многих и он наишао на одобравање.</p> <p>Здравковић је хтео да одговара, а 
воје ослободи затвора.{S} Кад је изишао на улицу и нехотице подиже главу горе, подиже је далеко 
ам се пречистио и да је свети дух сишао на мене.“</p> <p>„Код вас може читати еванђеље и бити п 
укао и не оде на јутрење, али је отишао на службу.{S} Оборио је главу као покајник, не сме нико 
 од људи“, каже он, „а ето вам ја дошао на ограду.“</p> <p>„Ништа то...“</p> <p>„Па како је у д 
мало хладнију собу, но га метнуше право на банак, да се „што пре“ открави.{S} Но ипак некако ож 
о себе ради и његове речи ишле су право на Тому.{S} Напад Боривојев беше много оштрији и отворе 
 удри у прозоре.{S} Пршти стакло и дрво на све четир стране, а свекар само виче: „Под сто куме, 
 многима тако годи, изиђе и Назаренство на сунце и тамо већ много боље падају у очи и мане њего 
“, каже, „јесте, да је било свештенство на првом месту, али у данашњем поквареном свету прво до 
нама.{S} Не тужим се на наше жене, него на жене, које су се затекле код наших људи, а држе се с 
игурно чак ни у патријаршеској.{S} Него на место тога, на место <pb n="120" /> паметне разборит 
шега Исуса Христа, кога је сотона извео на брдо и показао му оданде красоту целога света, сети  
му подметнули јастуке, а Лазар је седео на столици, чело ногу његових.{S} Говорили су тихо, ско 
е Светозар ушао у собу, старац је седео на постељи, за леђа му подметнули јастуке, а Лазар је с 
 Боривојева.{S} Он је из те школе изнео на свет необичну крв, а ни она јерусалимска икона, коју 
 Окренуо се великом фишкалу, а онај сео на канабе, опружио ноге, те угушује смеј.</p> <p>„3а шт 
ом и одушевљењем.{S} Рачунати није хтео на писмено, бар у прво време не.{S} Он је код оваца нау 
 и могао сам је стићи.{S} Но нисам хтео на силу.{S} Мислио сам: „Нека јој Бог плати“.</p> <p>„О 
 и из оне Томине напомене о Лазару, био на чисто, с које стране ветар дува и од куда ће ударити 
изив на виши суд, али док је призив био на путу, Обрен је умр’о.</p> <p>Чак ни последњих дана н 
е и скакавци, а Христос Спаситељ је био на свадби н. пр. у Кани галилејској, где је претворио в 
же ни сила.{S} Па баш за то, што је био на чисто с тиме, и није се обмањивао маштама, а тим му  
 а донекле и не.{S} Није још никако био на чисто: како су пресудиле његову ствар она три окамењ 
на, кад сам од других послова заборавио на то.</p> <p>Но године 1889. почео сам врло много да с 
 прикаже Боривоја, али је сад заборавио на то.{S} Није назвао чак ни „добро вече“, но из далека 
 Марта уганула ногу, Влада је заборавио на све пољске послове и оставио, да млађи раде шта хоће 
азар, где се Боривојев поглед зауставио на њему.{S} Он се задуби и Боривоју у очи и разумеде и  
Њих ће обарати само онај, ко буде радио на том, да се поправи наше економско, морално и просвет 
е препредености или да је ма само пазио на оне говоре, он би из њих, као и из оне Томине напоме 
завадили око тога, ко је најпре навалио на оног убијеног вука.{S} Ја сам био омирисао крв, био  
слабом часу исповедио.{S} Тома се жалио на Боривојеву малаксалост са свим из другог узрока.{S}  
ије умрла.{S} Кад је идућих дана мислио на десето, осети неки бол, као да га је ударио нож.{S}  
н се није радовао.{S} Кад год је мислио на њу, њему падаше на ум друга, коју с њом успоређиваше 
и ја баш не знам, за што се тако окомио на тебе.{S} Ружи те свакојако и поручује, да ти сама до 
Али није могао више ићи, но се наслонио на зид.{S} Дигла се била бура, завитла мећава и сви се  
крчми са бирташем Симом опио и преварио на картама?“</p> <p>Лазар није одма одговорио.</p> <p>„ 
е после тога још једаред-дваред говорио на само Боривоју, каква опасност прети Лазару од Цвете, 
о не бих ни могао, јер још нисам осетио на себи, да сам се пречистио и да је свети дух сишао на 
у крив, јер си мојој лудој глави пустио на вољу.{S} Поручи брату, нека му је просто од мене, и  
у је сад она енергија, с којом се бацио на назаренско веровање... „И нећу скретати с овог пута“ 
њима, да се тужи, како ју је Адам бацио на кола и силом одвукао до забрањене јабуке. „Но као шт 
 себи?{S} Како се прашта с душом?{S} Ко на то мисли, тај мора да живи паметно, поштено, да би о 
 на молитву, до ли о том:{S} Шта има ко на продају, шта ваља купити, шта продати и с киме се уо 
а и сестре опростише се и кренуше свако на своју страну.{S} Могло је бити около 10 сати ноћу.</ 
, „али не на силу као ви.“</p> <p>„Како на силу?“</p> <p>„Код вас, чим се роди дете, носе га по 
оже он.{S} Што Петар може да баци олако на улицу, то је Павлу потребно на хлебац.{S} Што мени н 
егову жену.</p> <p>„Али баш све једнако на њој“, каже нека. „И хаљине и огртач и ципеле и шешир 
> <p>„А пријатељ Панта ће им рећи онако на просто: „Ја бих вам казао и саветовао, људи и браћо, 
 <p>„Хо, децо, децо, што удешавате тако на дугачко; што почињете још сад таке разговоре?{S} Та  
н права; па ако ти брату одбијаш толико на братство, не мора он.“</p> <p>Ове се речи ипак приле 
е је икону надимило, оцрнило и замазало на њој натписе и слике.{S} После су покушавали, да очис 
ва...{S} То што је написао личи по мало на гуску кад опружи врат, па му оловка испаде из руке и 
ало врење и потреси, и друштво је стало на чвршће ноге.</p> <p>Промена, па ма каква била, ма би 
и то би појели и не би нам ништа остало на остале ствари.{S} Нигде се у свем свету толико не по 
тало је нешто, што ју је увек подсећало на ону негдашњу страст, а зебла је у души, неће ли испо 
и разонодио.</p> <p>Па шта ли рече село на то?{S} Не може се лако исписати све оно, што су људи 
ух.{S} Моли се Богу, видећеш га за цело на оном свету.“</p> <p>Милева је наговестила само, није 
{S} А шта би онда било, кад би вас било на милијуне?{S} Шта ћете онда, ако дође дан, да би мали 
_C3"> <head>Велики пост.</head> <p>Било на крају села у сирота човека женско подсвојче — Нада.{ 
вршенство и били савршени, то је избило на јавност мало доцније и у самој њиховој скупштини.</p 
ке главе насликано све, што се односило на тај одељак.{S} Био је дакле на тој икони не само Бог 
 те би се створило нешто, што би личило на опојани вавилонски торањ.</p> <p>Чим је појање почел 
утила момка у кућу.{S} Најпре јој дошло на памет, да потражи у селу какво дете и да га пошље му 
ад су ми оковали руке, да ме носе овамо на суд, не могох сам да се попнем на кола, па узела дво 
} Сва јела, која год познајемо, скувамо на једаред, само ако имамо.{S} Ето“, каже, „славиће наш 
а VI. стих 1.-8., где вели: „Да се дамо на савршенство“, а не да постављамо опет темеља покајањ 
да ми, држава и власти</hi>, не гледамо на Назарене тако као ви.{S} Ми их не држимо за велико з 
о је било давно.{S} Мислим, да и немамо на српском језику потпун превод те песме“.</p> <p>„У то 
.{S} Свуд никло жито за приповест, само на чича-Срдановим њивама избила тек по гдегде — трава.< 
ксао, па ако ће и Боривоје да буде само на броју, онда је Тома сам.{S} А он не може све.{S} Већ 
Мија.{S} Каже: „Да, да, успаљивање само на зло наводи човека.{S} Ето, ја сам се у мојим младим  
асота телесна.{S} Такви ће гледати само на светско, жена ће угађати мужу, а муж ће угађати жени 
мци, нит девојке мисле на душу, но само на земно ништавило.{S} Девојка удри на себе пантљике и  
ими овај мој савет и мисли дан-ноћ само на украшавање душе своје.“</p> <p>Милици грунуше сузе н 
о како су у назаренску скупштину и тамо на лицу места да здеру образину са лица назаренских апо 
о ћу вам сад изговорити.{S} Да изведемо на чисто бар оно, што је најкрупније...{S} Кад ми је Јо 
ред“, рече Лазар сувим гласом. „Хајдемо на молитву.{S} Довео сам собом нашег брата Боривоја.{S} 
ње, а уморна путника нећемо да повеземо на коли...{S} Друштво добрих људи чува се парничења и т 
ло“, рече прота, „дајте, да је однесемо на свеж зрак.{S} Воде, брзо воде!“</p> <p>Назарени радо 
али види Бог, ми се због тога не срдимо на њих.{S} Нас грде, а не питају какви смо; суде нас, а 
шен међу својима, да зна цело св. писмо на памет од почетка па до краја, није на празно.{S} Јер 
равковић, али већ у четвртак дође писмо на Светозара, у коме јавља, да одустаје од предавања, т 
а већма користио назаренској ствари, но на слободи.{S} Чекали су га као Месију, сад видеше, да  
ава са 450 поклатих пророка валових, но на потоку Кисону коље и српску децу... „То није гушобољ 
су пробудиле Боривоја из дремежа.{S} Но на скоро се уверише, да речи нису са свим погодиле.{S}  
 његове вере, на тога се осврће мање но на муву, па ма му рођени отац био.{S} Није истина, да ј 
уком боље, но што се и надао.</p> <p>Но на кратко за тим допаде Лазару глас, да су му сестру Ми 
ци олако на улицу, то је Павлу потребно на хлебац.{S} Што мени не шкоди, њега убија.{S} Нека се 
и имају богомољу, где се скупљају јавно на општу молитву.{S} Тешко му би, да нађе одмах одговор 
уди толико заборавише и бацају се једно на друго блатом; а неки су отворено устајали које за То 
је потребно.{S} Тако много личите једно на друго.{S} Како сте?{S} Јелте, да се и ви домишљате,  
 се, рукују се и дошапну им тајанствено на уво: „Пази, да не назебеш!“ Леп је јесењи дан, није  
 цркви.{S} Али ни оно, што је закључено на збору о Великој Госпођи, није остала празна реч.{S}  
е, те барјаци, те ручак, те народу вино на весеље, па онда не можемо да се наплаћамо и има по 1 
орити ко шта воли, стражари пазе једино на то, да се том приликом без надзора не износи и не ун 
ко грдно исмејасмо чича-Станка, кад оно на збору рече, да нам све зло долази из вароши.{S} И са 
 тамо амо и не уме и неће да седи мирно на свом месту, њему ускипи и већ је два-триред хтео да  
пућу, а ту је и Гига.{S} Седи непомично на столици, седи као окамењен, само му кад кад прелети  
е је она тако радо читала, зна га скоро на памет.{S} А опет за то не чу никада у скупштини, да  
ан.{S} Дуван су бели људи познали скоро на 1500 година после Христа, па од куд ће нам се још пр 
ам се исповедити вашим старешинама и то на длаку“.</p> <p>„Мораш.{S} Док одлазиш међу њих као г 
зара.{S} Хоће да се опрости с њиме и то на само.{S} Кад Лазар уђе, сви изиђоше из собе, али Срд 
је се и очисти се од греха, он осети то на себи, позна, да га не муче више зле мисли и да је ду 
ка, с којом је Боривоје говорио кад што на бунару или на улици.{S} Од осталих се девојака туђио 
у том послу.{S} Па опет, дође јој нешто на памет.{S} Има у св. писму једно место, неколико лист 
</p> <p>Онај други, о коме сам споменуо на почетку овога одељка, већ је по четврти пут затворен 
се прекине.{S} Светозар је већ искренуо на ту страну.{S} Каже: „Да је у нами дух јединства а не 
и извуче се на поље.{S} Срдан је клонуо на клупу.{S} Назаренке му носе воде, људи га умирују, а 
 а то није хтео, а после, да се осврнуо на Лазарев говор, морао би да брани свој чин и своју ве 
ћао је, да неће више дуго, те хтеде бар на крају живота, да мало побрише прошлост.{S} Дао је 50 
 је то велика и не можемо ми таку ствар на двоје на троје преломити.{S} Треба се сетити мало и  
„Зар жена није човек?“ пита Јулка. „Зар на жену не може сићи св. дух?{S} Лепи сте ми и ви праве 
зарен.</p> <p>Као сломљен паде Светозар на столицу, кад чу ту вест.{S} Дуго је ћутао и он, а ћу 
<p>Сутра дан у јутру упутио се Светозар на посао.{S} Прво је потражио учитеља, Миливоја Машића, 
м послу.</p> <p>Сад се попео и Светозар на амвон, у руци му је крст и као да тај крст у његовој 
купи сву снагу, да издржи тај пост, јер на што да вам тајим:{S} У грдном је искушењу.</p> <p>Од 
„Децо, пазите шта радите, узмите пример на мени, опаметите се раније, немојте чекати, да вам до 
мислите, да сам ја дошао да донесем мир на земљу, него мач.{S} Ја сам дошао, да раставим човека 
у Срдан, као да би хтео да скрене говор на другу страну.</p> <p>„Хтео сам да изиђем приправан п 
} Колико је ваљаних, који стоје код вас на пољу, а колико их је неваљалих, а први су међу вама? 
рени, јер песма запиње, сваки вуче глас на другу страну.{S} Шта је то, да Боривоје плаче?{S} Кр 
>Страх ме је савладао!{S} Пшенични клас на њиви мојој већ је сазрео и готов за жетву, и гле, ту 
 полуживотињске звуке, но што нам данас на српском, немачком и француском језику звучно тепају, 
учила школу, има икона, како је Христос на крсту.{S} Људи пију вина, деле хаљине <pb n="76" />  
ма по соби и говорио као себи, али опет на глас: „Ја морам од сад сести међу пријатеље у скупшт 
али их с места купила и узела нов терет на своја плећа.{S} Нашла је и доброг чобана, чича Симу, 
ворили су испрва, а после кад дође смрт на праг њихов, рекоше само: „Бог дао, Бог узео.“ Тако с 
е лакше, кад сагледа онај узвишени крст на цркви, па и Боривоју је лакше, али се он отреса тога 
е људства...“ То рече Лазар, метну прст на оно место еванђеља, где то пише и седе.</p> <p>Прота 
е преко кола.{S} Пао сам и по трећи пут на земљу, глава ми удари о точак и обли ме крв.{S} За т 
 пита он, а њено узбуђење прешло је већ на њега.</p> <p>„Ви сте“, каже она, а глас јој дошао за 
еђен од искушења сотонина.{S} И гле већ на првом кораку, како се љуто превари!{S} Сад види, да  
ена и како сјајно победише Назарене већ на првом кораку — у њиховој скупштини.{S} Свуда је исти 
устио и одвезао жену у варош.{S} Но већ на половини пута увидела је и Марта, е би била боље чин 
 оно исто, које је играо Паво Вранковић на Лебном Пољу — не иде.{S} Дохвата гајде, ломи их на т 
 сата.{S} Затвори песмарицу, саже главу на груди и поче у сав глас јецати.</p> <p>Ни по покрету 
пет се сабиле у гомилу, наслониле главу на главу, те шапућу.</p> <p>Већ хоће да се ухвати мрак, 
 он не гледа у слова.{S} Наслонио главу на руку и у неки мах тешко уздахну.</p> <p>За леђима му 
преко усана.{S} Па је опет оборио главу на груди, са свим на груди и проговори скоро нечујно: „ 
биле се у гомилу, наслониле скоро главу на главу, па шапућу.{S} Боже мој, шта могу говорити дец 
 свадби да бљешти, нека поклони друштву на добротворну цел новаца, а тужну или радосну свечанос 
заврши: „Ја ћу скоро, што но кажу, Богу на истину, али ме није жао живота.{S} Нека је просто и  
 ми“, каже, „ја нисам учен, да вам могу на све одговорити, али сам био у Сремским Карловцима, п 
дао и забележио сваку модрицу и чворугу на телу му.</p> <p>„Угрувао си се“, каже, „врло си се у 
мало дотерам језик.</p> <p>У Новом Саду на Илијин-дан 1896.</p> <p>Писац.</p> </div> <div type= 
жник, он саставља сва писмена, која иду на страну.</p> <p>Брат Мирко је као неки изузетак међу  
апоменуо сам већ, да у собама, које иду на улицу, стоји Јова Пајинов.{S} Јова је по занату чизм 
вом закону не воде политику; они не иду на тужбу против вас, нит гласају уз опозицију.{S} По њи 
а старац са снајом светкује, остали иду на рад.{S} На Божић сви отишли у рит да секу трску, сам 
да свечано облачи, кад иде међу господу на бал.</p> <p>Док јој муж предаје, она му је скоро уве 
 доктор и гости из вароши треба да буду на тим предавањима.{S} Они и ако неће чути ничег новога 
разованије синове из Лазаревца, да дођу на славу, кад ће новог свештеника, Светозара, увести у  
жи у селу какво дете и да га пошље мужу на њиву, а после опет, да би требало да се спрема за пу 
ј <pb n="214" /> се све боље навикавају на онај полумрак.{S} Оно бело, то је платно, шта ли...{ 
, Јерусалиму и оним чудима, која бивају на гробу Христову.{S} Приповедао је, како небројени све 
ам пута да му опростиш“, но се позивају на речи апостола Павла у његовој посланици Јеврејима гл 
ека. <pb n="103" /> Остали и не гледају на њу.{S} Или зар и они слуте, шта ће бити?</p> <p>„Мил 
ажи сахат овде, где се „верни“ скупљају на молитву?{S} Да ли да покаже време, кад треба реч с Б 
, (то је доба, кад се Назарени скупљају на молитву) а пред њиховом скупштином већ је оживело.{S 
с Православне крст и иконе не подсећају на то исто?{S} Па је ли право било одбацити иконе и крс 
 не би растерали госте.{S} Јер они поју на немачком језику ону песму, коју поју Срби на српском 
 је углед од више велики, а да наваљују на њега.{S} Већина клима главом у повлад и вели: „Хајде 
 једаред у свом предавању, да би човеку на дан доста било онолико хране, колико има од прилике  
ра ће се за столом наздравити и путнику на мору, и трави под земљом, само њеном Лазару не; он н 
р као што је лако одвести младу девојку на игру, а пијана човека у крчму, тако је лако одвести  
а у њему.{S} Дође му, да јој метне руку на чело и рекне јој: „Праштам <pb n="97" /> ти.“ Поново 
 у памет:{S} Ко је он, да јој меће руку на главу?{S} Ко је он, да прашта?{S} И почеше други осе 
вестима.{S} Ви сте мали, али метни руку на срце, брате, и признај, према вашем малом броју дост 
укали.{S} Кад смо већ узели метати руку на срце, свештенство треба да прими своју кривицу, али  
оказао.{S} Каже: „Ако ћемо метнути руку на срце, мора нам поглед пасти на жене.{S} Не вреди тај 
подо“, вели, „али ако ћу да метнем руку на срце, онда ми поглед пада на вас и морам рећи, <hi>с 
ад?{S} И ја господо хоћу да метнем руку на срце, па морам упрети очи у вас — (и он се окрете на 
м писао овај роман, увек сам метао руку на срце и трудио се, да свакоме кажем истину — па ма ме 
упи.{S} Упр’о очи у Лазара, метнуо руку на срце и вели: „Бог нек ми суди, ако сам ишао на силу. 
 је стојала Јованка.{S} Метнула му руку на чело и пита: „О чему промишљаш, друже?“ </p> <p>„Про 
 велико и светло сунце према оном жишку на столу, који под оним тешким дисањем Рахилиним сваки  
} И Боривоје и Сима изјављују свем селу на видику, да хоће да олакшају души својој; отићи ће у  
врши сасвим.{S} Последњи поглед паде му на жену, коју је толико волео, за тим на Боривоја... на 
е?“ — пита га Марта уплашено и изиђе му на сусрет.</p> <p>„Није добро, сешо.{S} Умрла тетка Бос 
повикну и стисну песницом.{S} И дође му на памет реч, коју је чуо од оне испребијане жене, онда 
у, погледа Боривоје на Милеву и дође му на памет оно, што му је требало пасти на памет пре по с 
{S} Само га обилазите чешће и пазите му на друштво“.</p> <p>Марта није имала својих оваца, али  
ржава и власти</hi>, били би им у свему на руци.“</p> <p>Шандор ковач га прекиде. „Да богме,“ к 
а убија.{S} Нека се не угледа у свачему на мене.“</p> <p>Но Светозар није попустио.{S} Каже: „М 
еног крста на раскршћу или у Јерусалиму на плочи гроба Христова.{S} Али кад већ хоћеш да учиниш 
?{S} Зар ви нисте наишли у светом писму на ту песму?“ пита га мало после. „Почиње речма: „<hi>О 
зна даљег пута, а бадава ће питати жену на бунару или свињарче на друму: „Кажи ми, молим те, ко 
уши, кад их прота онако дирљиво опомену на големи расцеп, који створише.</p> <p>За неколико тре 
не удара маст, његова баба пржи сланину на купус.{S} Кад би вече, сви узму књиге па хајд у скуп 
о да буде крај?“ рече. „Пођосмо у војну на друге, па се међу собом побисмо.{S} Шта ће рећи наро 
 би изишло пред њу и скренуло јој пажњу на Бог зна какву ситницу.</p> <p>Сад је почела да чита  
 види како коњи са стрмог насипа нагињу на ону страну, куд не треба, а то је к Дунаву...{S} И о 
етак пред вече, кад дође коњаник Лазару на њиву и још му с коња довикује: „Хајде, жури, умире ч 
“.</p> <p>„Не стоји нигде писано, да су на то позвани само они у дугачким капутима и мантијама“ 
онда још говорише неколицина њих, па су на послетку решили, да како господа свештеници у цркви, 
 се трљају, вијају, џавељају.{S} Кад су на њиви, косе, он је претрпа травом до главе, а она цич 
етар, те отргнути од њега речи, које су на оном месту пале, тај би познао оно, што до сад још н 
Ја бар свега знам само двојицу, који су на дан венчања <pb n="33" /> оставили жену и отишли у к 
125" /> <p>Говор чича Станка примили су на послетку сви лепо.{S} Осетише, да је рекао многу ист 
 судио, орјатине и поганиче!“ И сад осу на њега гомилу најужаснијих грдњи.</p> <p>Жене и људи з 
њега.{S} Кад Јова нешто рече, он се осу на њега: „Шта је Јово“, пита, „зар си се и ти дао у тум 
 Госпођа каже: „Нећу из друштва, ићи ћу на предавања, кад сам већ обећала, али мој муж неће виш 
ба, па кад се врати кући, распусти даћу на двоје на троје и оста сам.{S} Тек у неко доба дођоше 
да се прибере.{S} Мисли му вазда скрећу на другу страну.{S} Пред њиме је отворено св. писмо, но 
ња све је друштво отишло трговцу Малићу на вечеру.{S} После се дуго и дуго по селу причало о то 
 свакојаке муке, јер се у војсци осврћу на регламан, а не на Исуса Христа.{S} Кад већ неће Маша 
</p> <p>Перу су затворили у сеоску кућу на два-три дана, па га пустише.</p> <p>Сад је он онај с 
 беху само још сенка од онога, што беху на почетку.{S} Тужили су се на жене, како су им оне кри 
се о томе већ исповедити св. патријарху на гробу Христову“, вели му Боривоје.</p> <p>„Та но, но 
но, плачу у срцу.{S} Извлаче своју децу на гробље, извлаче их без крста и опела, без сузе и јау 
ј мелем одбијаш?{S} Пусти ојађеном срцу на вољу, не угушуј сузе, исплачи се, биће ти лакше“.</p 
 о језгру, о начелима вере Христове; чу на српском језику, у лепом Караџићеву преводу.{S} Лазар 
ошла.{S} Али њему не дође то у онај мах на памет, он само хукну и рече: „Ми ћемо пропасти обадв 
адости, а чича Срдан искочи у један мах на авлију, јер му у соби беше и загушно и тесно.</p> <p 
стао.{S} Био је сувише вешт, а да одмах на почетку задре за Лазарев говор.{S} То би донекле изг 
отворили толиким људима очи и извели их на прави пут, ви сте утрли оно, што је било.{S} А шта с 
ољу — не иде.{S} Дохвата гајде, ломи их на троје, па довикује гајдашу: „Дувај у песницу, кад ни 
 спопаде снају, унуче, перину и бари их на улицу.{S} Јова дође кући и кад види шта је, оде с же 
воје, рад чега бих, да могу, набадао их на колац.“ </p> <p>„Од прилике.“</p> <p>„Не маре за нар 
S} И Мирко извади 40 новчића и метну их на сто.</p> <p>И сад су прилагали и остали, који 10, ко 
{S} Србин.{S} Кажем вам, набадао бих их на колац.“</p> <p>„Та то је страшно“, вели једна од сео 
 а да су могли опазити црта Боривојевих на лицу у оном тренутку, кад виде, да је у колима — сам 
ка неког енглеског Назарена, преведених на српски језик.</p> <p>Боривоју је тешко, претешко, ал 
арени из Боривојевца отишли у Лазаревац на молитву.{S} Кад се вечерња свршила, Милева је и опет 
еља, које му је требало ићи у Лазаревац на скупштину, где ће и Милеву видети, не смеде отићи, б 
ело унаоколо, па кад спази светао ланац на лекарову прслуку, маши се за њ.</p> <p>„Остави то“,  
 он тебе гњечи; може ти изгњечити ропац на уста, па си онда свршила.{S} Није сотона у теби, нег 
ио покојни жабаљски прота Папић.{S} Баш на један од највећих светаца даде изнети на средња цркв 
ују.</p> <p>Назаренска скупштина је баш на раскршћу.{S} На њој нема ни крста нити икаква знака  
лијанке су врашке да Бог сачува, те баш на Божић истури пред Гаврана велику чинију, а на чинији 
аће и боље свештенике.{S} Ти се позиваш на дела.{S} Истина је, признајем ти:{S} Ви више гледате 
о је.{S} Боље би ти било, да се угледаш на твоју Наду.{S} Она се дала на уживања овога света, а 
о си је за то, што те је погазила, имаш на то и сведока.{S} Кад је твоја жена видела, којим си  
е батином, то је истина, али ми клекнеш на груди и гњечиш ме, да хоће душа да ми испадне.{S} Ба 
р твоју, да сретан будеш и дуго поживиш на земљи.“ Па нека је тај отац и тврдица и пијаница и к 
оје дошао кући, дочекала га је Нада још на прагу.{S} Нуди га вечером, но он промрмља само толик 
и старац не једе, но се заплака.</p> <p>На велики петак мора Јова да бега из куће, јер из кујне 
ба да га пита, али дуго не може.</p> <p>На послетку проговори: „Кажите нам истину, је ли ваша ж 
“, прихвати доктор и насмеја се.</p> <p>На послетку се ипак разиђоше задовољни.{S} Доктор је би 
ивоту, сусретати, па и сукобити.</p> <p>На кратко по том дође му и Лазар у походе.{S} Он је пот 
и и сотона нема над њима власти.</p> <p>На клупама има и неколико дечака и девојчица од 10—12 г 
као стиди, он се озбиљно збунио.</p> <p>На послетку ће он први почети. „Које место читате у св. 
ма, и Влада се озбиљно поплашио.</p> <p>На послетку се покупи и одведе је лекару.{S} Био је то  
е слаб, увек и увек — други пут.</p> <p>На послетку догрди Томи и он се реши да јавно, у скупшт 
 чује тешко дисање њих обадвају.</p> <p>На једном он проговори, управо прошапута: „Кад се човек 
 својим истерала из њега сотону.</p> <p>На кратко после овога вратио се и Мата Вајун из Босне.{ 
 и старицама као матерама.“</hi></p> <p>На послетку се сложише, да брат Мирко као најстарији по 
ека, који нити краде нити убија?</p> <p>На послетку ће рећи Јулка скоро шапатом: „Знате ли шта? 
пет је мушки и господар у кући.“</p> <p>На послетку уђоше и последњи гости у дворницу и отпоче  
ти.{S} Где вам је ту св. писмо?“</p> <p>На ове речи Назарени као да још мало дубље оборише глав 
о беше пре. „Личи“. као што Тома рече, „на — неокречен гроб, гори је и од Фарисеја, који су бар 
.</p> <p>Лазар као неки перовођа чита. „На реду је ствар пријатељ-Панте Мужиног“.</p> <p>Брат М 
 кући.{S} Она се испрва опирала; каже: „На добром сам ја месту; заслужила сам ја то“, али кад ј 
 понудише другу, он ману руком и рече: „На што?{S} Зар има човек од тога какве вајде?{S} То је  
е прима пушке.{S} Каже капетану у очи: „На великој сам муци, господине.{S} Бог у својој шестој  
о се бојим, да не назебе.“</p> <p>Бити „на зими“ и „назепсти“, значи код Назарена од прилике он 
ата.</p> <p>Милева се прибрала.</p> <p>„На продају нам је“, каже, „али је нећемо продавати вама 
<p>„Је ли брат Лазар код куће?“</p> <p>„На њиви је.“</p> <p>Боривоје није знао, шта да чини.{S} 
но оде негде под кирију.{S} Назарени му набавили кола и коње, те се он ранио од кирије, а уз то 
 /> и искупио се леп новац.{S} Лекар је набавио серума и лечио је не само у свом селу, но колик 
 изустити речи:{S} Србин.{S} Кажем вам, набадао бих их на колац.“</p> <p>„Та то је страшно“, ве 
 „али има двоје, рад чега бих, да могу, набадао их на колац.“ </p> <p>„Од прилике.“</p> <p>„Не  
тао воде.{S} И сваку, која хтеде да уђе набељена у цркву, заустави код врата и рече јој: „Уми с 
а и прилично богата села.{S} Та су села наблизу и у њима се по највише догађа оно, што ћу да ис 
нђеља, где то пише и седе.</p> <p>Прота набра чело и не узе одмах реч.{S} Светозар који је до њ 
 И као што киша учини, да клица у земљи набуја, тако и рђав свештеник учини, да Назаренство наб 
 и рђав свештеник учини, да Назаренство набуја.{S} Не дао Бог, да ја браним рђаве свештенике, с 
тупа тако с рођеним дететом као ти“.{S} Навале и браћа на оца те, Ђока попусти и Јова уђе опет  
мо се позавадили око тога, ко је најпре навалио на оног убијеног вука.{S} Ја сам био омирисао к 
е, те неколико њих, који беху нај јачи, навалише на Боривоја и отргоше старца од њега.{S} Борив 
p>Лазарев је углед од више велики, а да наваљују на њега.{S} Већина клима главом у повлад и вел 
ило“, хориле су се по селу друге.{S} Да наведемо само ове:</p> <quote> <l>„Турнир има жутицу,</ 
а доста вешта и — изненадила је.</p> <p>Наведена посланица Јаковљева почиње речима: „Браћо моја 
смо Турци.</p> <p>Код Лазара је помогао наведени лек месец дана, па онда је испрва ишло по стар 
ле женидбе свога јединца заклопи очи за навек.</p> <p>Боривоје је много тужио за матером, и сре 
И кад поче да говори о <hi>белењу</hi>, навео је, шта је једном учинио покојни жабаљски прота П 
љан, научан, згодан за наше прилике.{S} Навео је чак и оно, што су писали Грци и Римљани од пре 
простиру га и не тргују с њим.{S} Он је навео и оне речи из св. писма, да се свећа не меће под  
 Оне речи апостола Павла, које си данас навео, да се треба клонити зађевица о црквеном закону,  
езгодне осећаје.{S} То је, док се стара навика сатре.{S} Тако је било и овде.{S} Тек после скор 
.{S} Очи јој <pb n="214" /> се све боље навикавају на онај полумрак.{S} Оно бело, то је платно, 
.{S} Каже: „Томе је сав зачетак у вашим навикама.{S} Код вас нит момци, нит девојке мисле на ду 
ек може с врло мало јела живети, кад се навикне.{S} Каже: „Славни професор Хиртл, који није ола 
арту.{S} Дуго је лежала, на што не беше навикнута, па то лежање и болест пробудише у њој неку р 
од Назарена није нигде писано; свуда се наводи само таолико, да они држе тај обред у највећој т 
} Каже: „Да, да, успаљивање само на зло наводи човека.{S} Ето, ја сам се у мојим младим годинам 
р он кад се позове на које место, одмах наводи чије су речи, ко их је забележио, у којој је гла 
у будућност?!“</p> <p>Очи му се по мало наводнише и он их управи у даљину, као да је хтео да пр 
ице увело — боно, помодрило, очи су јој наводњене као небо, из кога хоће да пљусне киша, ади јо 
мена.{S} Како Боривоје сазна, кад треба наврнути овим држаљем горе, а кад доле, Бог би га знао, 
као оне назаренске бабе, које чекају да наврше седемдесет пету, па тек онда да се — покају.“</p 
ilestone unit="subSection" /> <p>Кад се навршила година дана од смрти Срданове, били су сватови 
 <p>„Врло мало времена.{S} Врло сам био нагао.{S} За најмању ствар трзао сам нож, па ме истерал 
а!{S} Онда би се могла мало и оправити, нагиздати, мало нашалити, та већ знала би, како треба.{ 
ико, да види како коњи са стрмог насипа нагињу на ону страну, куд не треба, а то је к Дунаву... 
p>У један мах се подиже с друма прашина нагла, као да је гони вихор.{S} Да ко има соколове очи, 
ар.{S} На столу гори жижак, а Рахила се нагла на св. писмо и чита.{S} Вече је, па се никоме виш 
18966_N6" /></p> <p>Читала је лепо и са нагласком, а није дизала ни једном очију са књиге.{S} Б 
и“, каже му Лазар неким достојанственим нагласком. „Но, зар ти до сад ниси о томе чуо?!“</p> <p 
во слово“, промумла у себи и сад се већ наглим кораком упутио својој кући.</p> <p>Кад је отвори 
у у близини као Лазарев глас.{S} Подиже нагло очи и види млада човека, где се ухватио с Јованко 
та ћутање.</p> <p>Од једном се Боривоје нагло исправи. „Па шта ћу онда ја?“ пита очајно и паде  
p> <p>Милева је стојала на прагу, па се нагло окренула.{S} И она је имала у тај пар под кецељом 
ене држите за добра човека?“ пита је он нагло.</p> <p>Она обори очи.{S} После рече: „Гле, ви би 
есрећу, јер кажу, да добро не жури тако нагло, као зло.{S} И није се преварила.</p> <p>Коњаник  
и су тумачили, да је то због оне његове наглости с чича-Срданом.{S} И Лазар му приђе и умириваш 
ију у гомилу и гледају.</p> <p>Ствар се нагнула са свим на ону страну, камо не треба.{S} Кола ћ 
, он је метнуо обе руке сестри на чело, нагнуо се над њом и гледао јој је дуго у очи.{S} Њено ј 
ио је свако могуће зло, само није никад наговарао кога од омладине, да се жени и удаје, а данас 
м изгубљен и напуштен.</p> <p>Милева је наговестила свекрви, да би још једном волела да види де 
а цело на оном свету.“</p> <p>Милева је наговестила само, није имала снаге да иште.{S} Кад дође 
у?{S} Јесу ли то те, које треба по твом наговештају да се удају само за чланове добрих људи?... 
не може се поднети.{S} Ја сам Стани већ наговешћивао, нека остави човека, кога мрзи, боље је и  
та, кад истрче из његове кочине шесторо нагојених свиња, па беж на улицу.{S} Све село зна, да с 
воју, јадикују над поквареношћу својом, над поквареношћу света, плачу и очајавају годинама.{S}  
се не би ни видео венац.{S} Венац треба над њом да пружи сам Господ наш Исус Христос, ако је за 
ним рукама.{S} Браћа су се нашла, нашла над гробом очевим и међу оним сузама бола, помешаше се  
ови греси су им опроштени и сотона нема над њима власти.</p> <p>На клупама има и неколико дечак 
P18966_N5"> <p>Св. писмо: „<title>Песма над песмама</title>“, глава VIII., стих 1-2.</p> </note 
 скупштини, а и код куће по ваздан капа над св. писмом и мучи се да разуме откровење Јованово,  
 ни жива, сад зипара, као да нема никог над њом.</p> <p>Иде Пера назаренском старешини, те му с 
ру и горко плакаше.{S} Осетио је, да је над собом изгубио власт.{S} Он није више свој...{S} До  
годио.{S} Он познаје Варвару, зна да је над њом зао дух, а не свети дух, а зна и то, да она из  
у већином онако грозно хукале и пиштале над својим гресима, нису све скупа толико <pb n="114" / 
ј; отићи ће у Јерусалим и причестиће се над гробом Христовим.{S} Но пре свега хоће достојно да  
тнуо обе руке сестри на чело, нагнуо се над њом и гледао јој је дуго у очи.{S} Њено је лице уве 
жите, него силом и жестином господарите над њима.{S} Мало вам је, што пасете на доброј паши, но 
еприликама стављао Шандора ковача чак и над апостолом Павлом — Шандор ковач седео је на коли по 
е муче више зле мисли и да је дух свети над њим.{S} Он осети уједно, шта му не достаје, а то је 
својој скупштини скрушени као погорелци над згариштем.</p> <p>Тома је био једини, који их је те 
ико за њим“, мислила је, „он ће за цело над дететом направити знак крста“.{S} Тако је мислила и 
 владамо собом, не умемо да господаримо над својим жељама и страстима, но за чим нам год срце г 
 тај је слаб, тај не уме да је господар над собом, <pb n="203" /> тај неће бити господар над со 
, <pb n="203" /> тај неће бити господар над собом ни онда, кад се тиче крупнијих ствари.{S} Наш 
после се умирио и беше по ново господар над собом, сад <pb n="168" /> је скренуо с пута не само 
мним мислима, киње душу своју, јадикују над поквареношћу својом, над поквареношћу света, плачу  
мон, баш је враг.{S} Читам његову песму над песмама.{S} Тамо напред све говори о премудрости и  
Мати Вајуну читала ону Соломонову песму над песмама, јер он, човек ожењен и у година, остави ку 
есио га.{S} Он нити је посвећен нити су над њим читане молитве нити га ми држимо за свету ствар 
лепо?{S} Зар му не метнуше камену плочу над гробом?{S} Зар матер божју не сахранише апостоли на 
ирота, но уз то лен, зао и пијаница.{S} Нада је радила код њега као црв, била ваљана у сваком п 
 у Јерусалим? — и чега ту није било.{S} Нада је зачуђено гледала, што се њен човек дао у такав  
 толико: „Сит сам“, па оде у кошару.{S} Нада му није погледала дубље у очи, (одавна не сме више 
ва каже: „Где су ти деца, пустињаче?{S} Нада их је мало пре одвела твојој тетки, нек буду мало  
села у сирота човека женско подсвојче — Нада.{S} Човек, који ју је одхранио, не само <pb n="18" 
а прса, као човеку коме умре каква мила нада и прошапута: „Хајдемо!..“</p> <p>Дођоше у цркву.{S 
џиски пост, три године дана.</p> <p>Кад Нада чу ту вест, стеже јој се око срца, и суза заблиста 
> син?{S} За ћерку сам чула, да се зове Нада.{S} Врло лепо име“.</p> <p>„Брат Боривоје“, каже Р 
 је Боривоје дошао кући, дочекала га је Нада још на прагу.{S} Нуди га вечером, но он промрмља с 
беху очи закрвављене, видео је, како је Нада пропустила некога кроз вратнице.{S} Онда је напуни 
 чита.{S} Вече је, па се никоме више не нада, за то ваљда није ни обучена за стран свет.</p> <p 
а како се тек радовала, кад виде, да се Нада привија уз њих и да је Боривоје ако не баш сретан, 
а отуђује од светских ствари.{S} Ако се Нада не сети, да треба поорати њиве или посејати детели 
ини.{S} Све сноси, све верује, свему се нада, све трпи.{S} Љубав никад не престаје, па ако ће и 
>Тако су мислили сви, тако је мислила и Нада, па тако је и било.{S} Само што — ђаво не спава.</ 
 само ми кажи још ово:{S} Пристаје ли и Нада на тај твој велики пост?“</p> <p>Боривоје уздахну: 
војој намери.{S} Како и не би, кад су и Нада и Боривоје желели оно исто што и она, само је Нади 
а домаћица је једина, која се све нешто нада.{S} Њено материнско срце говори јој, да ће се њен  
 сваку ноћ.{S} Кад сване дан, онда опет Нада, његова венчана жена, искушава Боривоја.{S} Дође м 
ош мање могло рећи, да је ружна.</p> <p>Нада је била једина од сеоских девојака, с којом је Бор 
:{S} Назарени.{S} Нема их много, али се надају, да ће их он устостручити, јер пред њим иде глас 
.{S} У тим очима је писано:{S} Ја се не надам ничему!</p> <p>Дуго је брижна мати запиткивала ој 
{S} Ово он није замишљао, овоме се није надао.{S} Било му је, као да се срозао из неба право у  
је обори главу.{S} Оваквој се беди није надао.{S} Хтеде да каже, како је Христос рекао, да ко м 
да је ствар ишла много лакше, но што се надао.{S} Он је мислио, да је достигао мету и ускликну  
 пошло му је за руком боље, но што се и надао.</p> <p>Но на кратко за тим допаде Лазару глас, д 
-Стако, зар и ти?{S} А пре бих се смрти надао, но томе!“ </p> <p>Баба Стака у место одговора пр 
 је њему око запело за њу, али се слабо надао.{S} Сад му је тако рећи нуде.{S} Браћа су пронашл 
омозите Богу, не дајте Бога, хоће да га надвладају“.</p> <p>Може се мислити, како је у селу.{S} 
и порекло од жене, а жену није још нико надвладао, њу од кад је Бог створио, све се више и више 
 завукла у собу.{S} Лазар је отишао, да надгледа марву, па онда оде у башту.{S} Ма да у његовој 
а је он онај стари, бар да он оправдава наде.{S} Из затвора је сто пута већма користио назаренс 
жавао ствар.{S} Тај човек није могао да Наде пусти из куће, јер му је она више привређивала, но 
је, паре га, мажу га, тару га, али нема наде, да ће се тако брзо предићи.</p> <p>Он је испрва б 
је врло годило, што се њен Боривој лепи Наде.{S} Често је говорила у себи:{S} Та је девојка вре 
ио бео.</p> <p>Кад је тај глас дошао до Наде, она само јаукну. „То није био сотона“, рече, „то  
{S} Тамо је он бивао по читаве сате без надзора и чувар је долазио по њега само онда, кад је зн 
зе једино на то, да се том приликом без надзора не износи и не уноси ништа.</p> <p>Лазар доводи 
ч о Боривоју и његову далеком путовању, Нади не ударају више сузе из очију, као некада, нити мо 
 године без икаквих потреса.{S} Само се Нади учинило, да су у последње време све чешћи и чешћи  
о само тренутно.{S} Највећма је упадало Нади у очи, што Боривоје као да постајаше тамнији баш о 
ром гвожђушином, па је — обе цеви сасуо Нади у прса.</p> <p>Кад је доцније судски лекар преглед 
љубав не завиди, љубав се не велича, не надима се.{S} Не чини, што не ваља, не тражи свога, не  
м иконом горело је кандило, те је икону надимило, оцрнило и замазало на њој натписе и слике.{S} 
или и лепили, тако, да данас беше комад надимљене и упрљане крпе.{S} Но у породици су је опет з 
воје желели оно исто што и она, само је Надин поочим отежавао ствар.{S} Тај човек није могао да 
постити до краја.</p> <p>Жао је многима Надиних суза, те се муче и они, да окрену Боривоја.{S}  
на. „Сине“, каже му, „слеме моје куће и надо моја, не остављај ме, не срамоти ме, не уби ме.“</ 
ци „завезао у убрус и чувао...“ Тома је надовезао на то и напао на тврдице, али не на оне, који 
не даде сиромасима?{S} Јован евангелист надовезује на ово: <hi>А ово не рече, што се стараше за 
сле неког времена се умири и живео је с Надом још пуне две године без икаквих потреса.{S} Само  
“</p> <p>Кад је Боривоје онако учинио с Надом, уђе и опет у кошару, те закла коње и краву, за т 
оно, што мисли и осећа животиња, кад је надраже...</p> <p>У Боривојевој руци је бич.{S} У Назар 
а зло брз, рђаво упућиван од старијих и надражен против нас.{S} Где год опази моју Варвару, он  
мене, сотоно!“ него се упустио да брани Наду Каже: „Остави сиротицу с миром, доста је њојзи бри 
Боље би ти било, да се угледаш на твоју Наду.{S} Она се дала на уживања овога света, а право и  
чува... чува, чува, чува...“ Кад свирац надува гајде, удеси рог, па кад дође на оно место: „чув 
p>„Јао, леле мене, не знам.{S} Свуда је надувен, па помодрио, позеленио, пожутео.{S} Јао, једин 
ојој кући.</p> <p>Кад је отворио врата, нађе у дворишту децу, своју децу, која га дочекаше неоп 
чност.{S} Па и себичност <pb n="161" /> нађе одговора. „У кога има љубави“, каже он, „еванђеоск 
ером, и срећа његова, што се у оно доба нађе уз њега жена, која није дала, да му бол пређе у оч 
мањивао маштама, а тим му теже беше, да нађе пут.</p> <p>И опет други дан по подне устаде са ст 
но на општу молитву.{S} Тешко му би, да нађе одмах одговора, али није било ни потребно.</p> <p> 
н тражи реч, које у овај мах не може да нађе, пређоше преко њега.</p> <p>Тома се сетио нечега.{ 
е му је стојала кућа и где је мислио да нађе згариште, пусто земљиште, сада су опет зграде.{S}  
 — родитеља...“</p> <p>Као што прота не нађе одмах згодна одговора, те се умеша Светозар, тако  
 горе време и још неприправнијег суд не нађе...”</p> <p>Молитва завршује дакле речима највећег  
ује, и — умешала се.</p> <p>Каже: „И не нађе се нико, да је јавно изобличи у скупштини, њу, кој 
де ружа из косе... _</p> <p>Боривоје се нађе у чуду.{S} Овако још није страдао... наже се да ко 
 и ви праведници...“</p> <p>Боривоје се нађе у запари.{S} Каже: „Исус Христос није узимао за ап 
као оно месец месечара.{S} Од једном се нађе за столом, у кругу породице, а и преко његових се  
бела врана, неће ван света.{S} Ако се и нађе један у стотини, тај један се изгуби, њега не виде 
ква опасност прети Лазару од Цвете, али нађе Боривоја и сувише уздржљива и расејана.{S} Тада се 
е прелиставао по св. писму, на послетку нађе: „Умудрио ме је дух свети“, рече у себи.</p> <p>У  
а!“</p> <p>„Ето видиш!{S} Како ћу ја да нађем све оне непознате људе, којима сам на вашарима ту 
ло по глави, допала ми се.{S} Други пут нађем је на рогљу и питам је: „Кажи ми право, Милева, ш 
 показао Боривоју нову молитву, која је нађена на плочи гроба Христова и која се зове: „Молитва 
њате истоме Богу као и ми, а да од Бога нађете, што се одвојисте од наше заједничке матере цркв 
ажи бабе -— проба.{S} Ако ви доктори не нађете лека народ ће ићи ма и бабама назаренским, да пр 
 у тисући нађох, али жене међу свима не нађох...“</p> <p>Кад Боривоје изусти ове речи, погледа  
. стих 28. „Још тражи душа моја, али не нађох.{S} Човека једног у тисући нађох, али жене међу с 
али не нађох.{S} Човека једног у тисући нађох, али жене међу свима не нађох...“</p> <p>Кад Бори 
е собе, где им је стојао „црквењак“.{S} Нађоше га у постељи; жена његова Стана обвија га хладни 
 село ишло у потеру и тражило; ништа не нађоше.</p> <p>Боривоје је лежао неколико дана од рана, 
авковић говори о моди и луксузу.{S} Сви нађоше, да му је говор темељан, научан, згодан за наше  
евана далеко у рит, да му никад више не нађу трага.{S} Бадава је све село ишло у потеру и тражи 
 се већ искупиле жене, Нововерке, да се нађу болесној Милеви на помоћи.{S} Дете су старије жене 
ђе у чуду.{S} Овако још није страдао... наже се да копа, али му не иде умље за мотиком, но крад 
не у џеповима.{S} Боривоје се још већма наже и учини му се, да још има живота у путника.{S} Нап 
...“</p> <p>Боривоју удари крв у лице и наже даље.{S} Гле, шта учинише његова браћа! „Њихова љу 
згрешио, кад је већ био <hi>крштен</hi> Назарен.{S} Они неће да знају за оно Христово учење: „И 
рече: „Гле, ви би баш да вас хвалим.{S} Назарен не сме бити сујетан.“</p> <p>Тако прође још нек 
, јер би то била увреда за њега.{S} Кад Назарен рекне:{S} Да, да, не, не, треба на том да остан 
рхтао као прут, Тома је заборавио да је Назарен, те се од чуда (Боже опрости му грехе) прекрсти 
плетима.</p> <p>Дознаје, да је Боривоје Назарен и слуша од тог назаренског апостола са свим нов 
 је у срцу већ поверио, хоће да постане Назарен.</p> <p>Као сломљен паде Светозар на столицу, к 
 не може бити Назарен.{S} А ко је прави Назарен, тај се покајао, живи по божјем закону, сигуран 
не.{S} И опет повери.{S} Он је био први Назарен у месту, иначе имућан газда.</p> <p>Код брат-То 
ко је тако, онда ће и од мене бити неки Назарен.“ Но таман продужише Пазар и Боривоје рачунање, 
<p>„А ја мислим, да би ти могао постати Назарен, јер ако ћеш тако, ниси далеко од нас“, одговар 
мо траже и без којих човек не може бити Назарен.{S} А ко је прави Назарен, тај се покајао, живи 
и?“ љути се деда Јова. „Ваљда што нисам Назарен?{S} А ја ти ћерко због те твоје крмаче не одо у 
, да ћу тек онда робовати, ако постанем Назарен.{S} Па шта мислиш:{S} Колико би ми дао суд, да  
ћу са исповешћу?{S} Пре но што постанем Назарен, морам се исповедити вашим старешинама и то на  
едусретали у преко због тога, што је он Назарен, али га не заболи.{S} На за што га боли сад?{S} 
...“</p> <p>Али то Боривоје не иште као Назарен, који је на путу, те тражи конака, нити она њем 
e> <p>Ето, за што Пера Крња није постао Назарен.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 
C6"> <head>Зашто Пера Крњин није постао Назарен?</head> <p>И њихов трећи друг, Пера, покуша да  
к касније чуо, за што Петар није постао Назарен, а ја ћу вам то још сад исприповедати у две-три 
..</p> <p>У оном тренутку није више био Назарен, јер оно, што му долазаше на памет, била је — ј 
мио, да сам једва жива.{S} Док ниси био Назарен, па кад си ме тукао, као што и остали поштени љ 
е ни човек, ни Србин, <pb n="126" /> но Назарен.{S} Ко није од његове вере, на тога се осврће м 
ану. „За што ти, оче, хоћеш да постанеш Назарен?{S} Јер си видео, да у многоме није добро, како 
>„Хвала,“ каже он, „остали су здрави.“ (Назарен неће никад казати: <hi>Здрави</hi> су, јер он т 
ђе и Здравковић одоше куд које.</p> <p>„Назарен“, рече једна од њих у поласку.</p> <p>„Анархист 
„Зло је велико с нама.{S} Баш и да нема Назарена, нешто би се морало учинити.{S} Овако се не мо 
ајде са мном, хајде у пустињу, где нема Назарена, ни ове муке“, она би пошла.{S} Али њему не до 
и се нашли у неприлици.{S} Борба против Назарена почела се врло тугаљиво.</p> <p>Светозар се ос 
проповеда мир, у цркви проповеда против Назарена борбу делима, речима, духом, а отац долази у н 
извештај, како се сакупила војка против Назарена и како сјајно победише Назарене већ на првом к 
ођу, износе једно другом разлоге против Назарена, па на послетку се разиђоше и они...</p> <p>Уз 
а“ а има и више придика неког енглеског Назарена, преведених на српски језик.</p> <p>Боривоју ј 
 није ни сенка оног ватреног, занесеног Назарена као што беше пре. „Личи“. као што Тома рече, „ 
ио је прота и његов говор многе је и од Назарена дирнуо.{S} Они то да богме нису показивали спо 
 пита га докторка. „То сте баш узели од Назарена.{S} Мени је учитељ Јовић (а учитељ Јовић је би 
 Срема укопаше га.</p> <p>Од сад је код Назарена ишло све већма низбрдице.{S} Тома је био први  
смрт.</head> <p>За то време ишло је код Назарена по старом.{S} И они су се множили, те је изгле 
х ћу рећи.</p> <p>Како бива крштење код Назарена, то они таје не само пред странима, него и пре 
овде у сваком добру.“</p> <p>Кад се код Назарена састану мушко и женско, врло се радо једно пре 
ара не руши.{S} Али ова истина беше код Назарена за сад још — под земљом.</p> <p>У овај мах чак 
>Бити „на зими“ и „назепсти“, значи код Назарена од прилике оно исто, што значи код нас:{S} Бит 
18966_N2"> <p>Платити „беду“, значи код Назарена платити парохијал.{S} Они су дужни да плаћају  
јска.</head> <p>Док је овако бивало код Назарена, на другој страни нису спавали.{S} Чинили су с 
 <p>„Код нас је пре било, као данас код Назарена:{S} Састану се свештеник и два три човека, па  
 xml:id="SRP18966_N7"> <p>О крштењу код Назарена није нигде писано; свуда се наводи само таолик 
може после тим лакше красти.</p> <p>Код Назарена је обичај, да своје госте са стране одводе к с 
ће ох у пролеће нестати, тај не познаје Назарена.{S} И кад би слушали на предговорника, ми би п 
и господин предговорник, има до стотине Назарена.{S} И ја питам:{S} Је ли тамо крив учитељ и св 
свештеника и администратора, па не беше Назарена, а није свет ишао ни у Католике ни у Калвине.  
и се, уби, исплатићу те, само се остави Назарена, јер ја то не могу преживети.“</p> <p>Није пом 
иди.</p> <p>„Док у зло доба прођоше три Назарена.{S} Чим га опазише, поскакаше с кола, те сеци  
ко Бог да.{S} У његову селу има два-три Назарена, а тамо је и тетка Стана, код које су Боривоје 
с, кажите нам:{S} Има ли у вашој вароши Назарена?“</p> <p>„Има“.</p> <p>„Па где им је црква?{S} 
„Да ме Бог сачува да будем кума код вас Назарена.{S} Пре три недеље сам крстила малу Десанку, п 
</p> <p>У Боривојевој руци је бич.{S} У Назарена је обичај, да не туку коња, он сад тај бич пот 
акша. „Каква је она друга велика мана у Назарена?“ пита.</p> <p>„Што су против сваке просвете и 
ћу да кажем:{S} Све што је данас лепо у Назарена, све је то пре било код нас, ама све, чак су и 
 друштво добрих људи за неку нову врсту Назарена.{S} Било их је, који су отворено говорили: „По 
о у Лазаревац.{S} Извинио се код својих Назарена, што неће доћи оног вечера на заједничку молит 
 <p>Тако је и било.{S} Уз помоћ Ф*-ских Назарена крстили су Варвару у Дунаву с вечера, кад се в 
ком стању угушити сузе.{S} Соба је пуна Назаренака, које прате сваки покрет њен.{S} Они јастуци 
о новајлија, а опет као опробан, озидан Назаренац, који је већ доста учинио за ствар назаренску 
нату чизмар, управо крпа, али је ватрен Назаренац.{S} Жена му је очувала стару веру; назива Јов 
 што смо неозидани и лако се рушимо у — Назарене и свуд, где не треба.{S} У самој цркви се води 
ће сви скупа у назаренску скупштину, да Назарене онде обавесте, јер њих иначе не можеш добити д 
им, е ће та раздраженост прећи већ и на Назарене“.</p> <p>„Шта је?“ пита Боривоје.</p> <pb n="8 
мири, али од ото доба је још кивнији на Назарене но пре.</p> <p>Милева се повукла од света и ми 
, како је у селу.{S} Сви су огорчени на Назарене, да не може већма бити.{S} А Назарени фанатичн 
ножнице...“</p> <p>Светозар је циљао на Назарене и ону сокачку грају, која се дигла против њих. 
ми, држава и власти</hi>, не гледамо на Назарене тако као ви.{S} Ми их не држимо за велико зло. 
 против Назарена и како сјајно победише Назарене већ на првом кораку — у њиховој скупштини.{S}  
Овај последњи догађај врло је узнемирио Назарене.{S} Од кад дође поп Светозар, мало се утишао с 
>За неколико тренутака наста тишина, по Назарене врло непријатна тишина.{S} Тада ће устати Лаза 
 могло.{S} Онда оде, на опште чуђење, у Назарене.</p> <p>Толико није пиштала ни једна као Рахил 
S} Знате ли за што оде мој слуга Јова у Назарене?{S} Возио по Божићу из рита трску, па се загла 
ког тек 5 година после његова прелаза у Назарене.</p> </note> <note xml:id="SRP18966_N3"> <p>Ев 
S} Зар такав изглед не мами осуђеника у Назарене?</p> <p>Па онда још нешто.{S} Назарени нападај 
му, тако је лако одвести и заточеника у Назарене.{S} Све троје је једнако природно.</p> <p>Осуђ 
а је придобила и <pb n="98" /> одвела у Назарене већ петорицу.{S} Јер ти не рекоше у себи само  
 банчио, одрекао се рђава живота; оде у Назарене. „Хвала Богу“ рече Срдан, кад му допаде тај гл 
и ново.{S} Лазарева сестра Милева оде у Назарене или како то кажу — повери.{S} Не таји, но јавн 
 којем месту, а да најпре жена не оде у Назарене.{S} Код нас је до душе први поверио Мирко, али 
и нема лека; не одем <pb n="54" /> ли у Назарене, биће старо зло; одем ли, долази ново и још ве 
о тога, да своје јадне другове обрати у Назарене. <hi>„Кајте се људи, иде време, да се суди“</h 
-Светозар ће нас под мантијом одвести у Назарене.{S} Дакле и да будемо Назарени и да плаћамо по 
главом.{S} Каже: „Ја се мучим да уђем у Назарене највише за то, да се мало поправим, па да не з 
и изишло је, да је он само за то стао у Назарене, да га се окану жандари, те да се може ноћу сл 
то, што и Гаја Павлов, који је отишао у Назарене само за то, да отклони жандарске потере од себ 
0 форината?“ Па зар ту да не иде свет у Назарене?{S} Како ту можете бранити свештеника?“</p> <p 
“</p> <p>„И зар због тога мораш одмах у Назарене?{S} Зар не можеш да се уљудиш и поправиш као и 
 смислио, да не чека да господа нападну Назарене, него ће он напасти њих.{S} Тактика је била до 
ри радосним руменилом.{S} Та, да обиђеш Назарене целог света, не можеш наћи таке девојке као шт 
иђе суд, да одседи шест месеци затвора, Назарени га испратише као свог најврснијег члана...</p> 
о мисле — одмах.{S} А баш и јесте тако, Назарени су баш сад на својој вечерњој молитви.</p> <p> 
о никога, само да нико њега не дира.{S} Назарени беху само још сенка од онога, што беху на поче 
о умирује, али ко ће Срдана умирити.{S} Назарени га знају, па се побојавају каква чуда.{S} И ни 
 А овамо си нешто почео, па упустио.{S} Назарени те, море, прозвали Јудом, од како си их изневе 
 Назарене?</p> <p>Па онда још нешто.{S} Назарени нападају нашу данашњу цркву и веру веома жесто 
очеву кућу, но оде негде под кирију.{S} Назарени му набавили кола и коње, те се он ранио од кир 
е-три радознале бабе, па и браћа му:{S} Назарени.{S} Нема их много, али се надају, да ће их он  
о у матере и браће, но и у суседа.{S} А Назарени утаначише у својој скупштини, да је доста трпи 
а Назарене, да не може већма бити.{S} А Назарени фанатични; трпе и — отимају маха.</p> <p>Овде, 
 дође им дрско, управо безобразно.{S} А Назарени спустили главе у св. писмо или их сакрили у ру 
та учинио за ствар назаренску и од кога Назарени још више очекују.</p> <p>Назаренска скупштина  
:{S} Шта може бити прави узрок томе, да Назарени таје ту ствар, кад слично не чини ни једна хри 
да их боље посматрам, уверио сам се, да Назарени сразмерно више умиру, но људи ма које друге ве 
још неко кратко време и дође доба, када Назарени почеше да осећају, е им се темељ баш озбиљно љ 
д је он, Лазар дошао кући, његова браћа Назарени удружише се те хоће да му помогну.{S} Овај му  
аки, а брат Мирко Милеви“.</p> <p>Браћа Назарени згледнуше се, па онда климају главама у повлад 
ватило се и вече, те је било време, кад Назарени иду у скупштину, да се заједнички и у кратко п 
ју, јер је сутрашња недеља од оних, кад Назарени из Боривојевца и околних места долазе у Лазаре 
тину.{S} У лицу је црвен као рак, а кад Назарени хтедоше да започну молитву, он се диже. „Браћо 
је то моба?{S} Није?{S} А ето сад Швабе Назарени знају:{S} Подигну мобу и испомогну човека.{S}  
било.</p> <p>Тек кад старац чу шта раде Назарени, он се побеси. „Нећу“, каже, „да које ко дели  
„фирисеј“, „ђавоља труба“, како то веле Назарени, дотле је младић ушао с девојком у сеницу и Бо 
мобу и испомогну човека.{S} Шта ће мене Назарени да уче, шта је моба, кад је тога у нас било, с 
га учења и обреда.{S} Па за што то чине Назарени, кад је реч о крштењу?{S} Ево за што.</p> <p>К 
а реч, без интереса, као што данас чине Назарени, и тога је код нас било, то је наше, то није Ш 
оја ће се певати.{S} Оваку молитву чине Назарени не само недељом, но још један дан у недељи.{S} 
 Нисам све чула, али сам дознала, да се Назарени не бране, кад их ко нападне.{S} Можеш их тући, 
<p>Још нема 9 сати, (то је доба, кад се Назарени скупљају на молитву) а пред њиховом скупштином 
е поверења.</p> <p>У то доба уверише се Назарени, како је истинита она народна изрека, да несре 
звиђава се.</head> <p>Но у колико су се Назарени дали на савршенство и били савршени, то је изб 
ама, великим звонима, дугим опелима, те Назарени ни с те стране неће моћи да нападају наше цркв 
левина.{S} То су опазили сви, а највише Назарени.{S} Он се сад још мање бринуо око њихових ства 
ега су нашли негде чак око Сланкамена и Назарени из Срема укопаше га.</p> <p>Од сад је код Наза 
 готове зграде, уверили су се доцније и Назарени, да се од првог удара не руши.{S} Али ова исти 
Види Бог“.</p> <p>Радовали су се томе и Назарени, али жандари канда још више.{S} Док тако пре н 
 и дела, а не само речи, јер иначе би и Назарени били као и они, о којима рече пророк Исаија: „ 
лавни и Католици и Лутерани и Калвини и Назарени, а има на свету још стотинама других вероиспов 
/p> <p>Боривоје дође у неприлику, јер и Назарени имају богомољу, где се скупљају јавно на општу 
ије још изишао из њих са свим.{S} Прави Назарени, браћа и сестре, који су крштени, не плачу, је 
 два три човека у соби.{S} Сви су други Назарени мислили, да хоће да се договоре о нечем.{S} Ал 
ство.{S} Шта ли ће свет рећи?{S} Шта ли Назарени?{S} Било би му најмилије, да не мисли ни на шт 
породица примише га и опростише му, али Назарени нису хтели да га приме, јер је он онда згрешио 
ни и занеми.</p> <p>Јасно је, што рекли Назарени, да је била у оном тренутку успаљена, а био је 
/p> <p>„Све је лепо и красно; пријатељи Назарени светују ме и помажу ме, дају ми посла и заслуг 
ена нова врећа разговора.{S} Но нису ни Назарени у томе оскудни.{S} Кад се заглибе у ћутање и н 
, јер он није ни сањао, колико су вични Назарени св. писму.</p> <p>Умешао се и бележник. „Ја“,  
ам је ту св. писмо?“</p> <p>На ове речи Назарени као да још мало дубље оборише главе, само Бори 
својој вечерњој молитви.</p> <p>И таман Назарени свршавају, па да се разилазе, кад упадоше међу 
мршти. „Шта хучете?“ каже. „Бајаги само Назарени нису добри Срби?{S} Питајте господина Здравков 
двести у Назарене.{S} Дакле и да будемо Назарени и да плаћамо попа.{S} То је много.{S} Ако ћемо 
опа.{S} То је много.{S} Ако ћемо да смо Назарени, не треба нам попа.</p> <p>Све ово је Светозар 
о странаца, па је и прота још ту.{S} Но Назарени су знали.{S} Као ватра просу се међу њих вест  
о би требало тајити.{S} Па и не таје то Назарени према држави или странима, они таје све то баш 
жман духом светим.{S} Ето дакле, за што Назарени таје обред крштења, јер да га не таје, свакоме 
 се мирније молити Богу.“</p> <p>„А зар Назарени не пиље у тебе, не шушкају и не оговарају те?“ 
 место у св. писму, на које се позивају Назарени, кад забрањују пушење.{S} Тамо вели неки проро 
о га у крчму.{S} Та да!{S} Толико су му Назарени сина били залудили, да он и сам не памти, кад  
ни по жубору не би могао опазити, да су Назарени изненађени овим неочекиваним догађајем, али су 
 ти не рекоше у себи само толико, да су Назарени поштени људи, но хтедоше и да их познају.{S} П 
амргодило.{S} Каже: „Ко год мисли да су Назарени пали као у зиму снег и да ће ох у пролеће нест 
/p> <p>Кад је дошла недеља, Боривоја су Назарени већ крстили.{S} И он је сад седео у скупштини  
i>Назаренска берза</hi>“.</p> <p>Кад су Назарени и Назаренке засели на клупама, ни једно од њих 
столовање међу оним зидинама?{S} Али су Назарени осетили, да у Боривоју имају апостола, као ни  
„сотону“?</head> <p>Сутра дан седели су Назарени у својој скупштини скрушени као погорелци над  
зар га је очекивао тек у недељу, јер су Назарени из Боривојевца сваке друге недеље ишли <pb n=" 
ано из собе и промрмља у себи: „Опет су Назарени поштени људи.“</p> <p>Ово је већ двадесети, ко 
</head> <p>У недељу, која је ишла, нису Назарени из Боривојевца отишли у Лазаревац на молитву.{ 
а, па онда и неколико ратара, који нису Назарени, али хоће да виде, како ће испасти оно, што је 
</p> <p>Ово су главни разлози, са којих Назарени освајају тако лако земљишта по тамницама.{S} П 
="chapter" xml:id="SRP18966_C21"> <head>Назарени и смрт.</head> <p>За то време ишло је код Наза 
на.</p> <p>Ето, тако су постали „<title>Назарени</title>“, ма да с овом књигом нисам још изрека 
 <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>НАЗАРЕНИ</p> <p>РОМАН</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЈАША ТОМИЋ. 
аренство шпекулација, да се уда.</p> <p>Назарени су врло оскудни у младим женскињама, па је там 
е постављен и она поче да служи.</p> <p>Назарени су у јелу и пићу умерени, али нису уздржљиви.{ 
 свеж зрак.{S} Воде, брзо воде!“</p> <p>Назарени радосно поустајаше са својих места, јер је и њ 
S} Свршетак извештаја гласио је овако: „Назарени се спремају, да јатомице напусте своје досадаш 
дне прилике, да се што ближе упознам са Назаренима, установама и обичајима њиховим.</p> <p>Исти 
мо, судимо, а ето, кажу, Шваба измислио Назаренима да се без суда погоде.{S} Хоћу да кажем:{S}  
ор Здравковић.</p> <p>„Све бих опростио Назаренима“, каже, „али има двоје, рад чега бих, да мог 
r" xml:id="SRP18966_C14"> <head>Борба с Назаренима у скупштини.</head> <p>Дође и недеља.{S} Мно 
х мислила, да је читава њена комедија с Назаренима глупост.{S} Не сме се ни обући ни провести н 
“.</p> <pb n="131" /> <p>„Не бавим се с Назаренима, нисам поп.“</p> <p>„Он има другу, већу, нау 
ле су.{S} Тако ћемо мал’те не проћи и с Назаренима, ако се добро не побринемо.{S} Чим од ко од  
лушали на предговорника, ми би прошли с Назаренима исто тако, као што је прошао ево пријатељ Ђу 
 свештеник не може више ни да се бори с Назаренима, ни да уздржава свога стада од изгреда.{S} П 
је рађено против тога.{S} Он се борио с Назаренима у њиховој скупштини, борио се с њима на улиц 
у св. писмо, све се то више истиче међу Назаренима Боривоје.{S} Ако је разглашен међу својима,  
ља) земље и даде Лазару. „Ако је и међу Назаренима“ каже, „нећу да је ни тамо најгори.</p> <p>Л 
орио о оном братству, које постоји међу Назаренима, о узајмном испомагању њиховом, о добрим дел 
id="SRP18966_C11"> <head>Први дани међу Назаренима.</head> <p>Дође дан, да се Боривоје ослободи 
„мислиш ли ти, да ја могу издржати међу Назаренима?“</p> <p>„А као за што не би могао?“</p> <p> 
<p>Брат Мирко је као неки изузетак међу Назаренима.{S} Он је од памтивека био миран, ваљан, пош 
 нападнемо.</p> <p>Боривоје је био међу Назаренима јунак оног дана.{S} Кад су се разлазили, жен 
у јаче стискоше руку, но што је то међу Назаренима обичај.</p> <p>Професор Здравковић опет није 
ја њему говорим:{S} Ошта је теби, да се назарениш?{S} Та нити си крао нити варао.{S} А ниси хва 
<p>„Та какав нечастиви?{S} Шта ми се ту назарениш, шмокљане?{S} Говори ти мени српски.{S} Убио  
жену, која је била њихова пријатељица — Назаренка.</p> <p>И сад од једном оживе и Варвара, која 
а међу оним осталим госпођама као каква Назаренка.{S} У руци јој цвет, ружа, по том једином „на 
 руку.{S} То је нај јачи доказ, да није Назаренка.</p> <p>„Дошла сам“, каже баба Стака, „да се  
 једином „накиту“ можеш видети, да није Назаренка.{S} Млада је као капља, а на лицу јој скоро д 
овара само о Богу.{S} Хеј, само да није Назаренка!{S} Онда би се могла мало и оправити, нагизда 
ш то требало, па да ме разгласе, да сам Назаренка.“</p> <p>Он оде од ње и не рече збогом.{S} Да 
ном, па сад хоћеш да се светиш“.</p> <p>Назаренка само обори главу и каже: „Истина је, била сам 
а реч и не односи на зиму.</p> <p>Жене, Назаренке, једва шапућу, тек ова или она прићи ће ком б 
а поље.{S} Срдан је клонуо на клупу.{S} Назаренке му носе воде, људи га умирују, али њега као д 
враголасто, као да никад није ни видела Назаренке у свом веку. „Шта?{S} Зар ви нисте наишли у с 
а берза</hi>“.</p> <p>Кад су Назарени и Назаренке засели на клупама, ни једно од њих не погледи 
„Спава... спава...“, шапутале су полако Назаренке.</p> <p>„Лаку ноћ!“</p> <p>Овај последњи дога 
ни, да вам кажем неколико речи.“</p> <p>Назаренке погледаше испод ока на своје старешине, па ка 
.{S} Кажем на послетку:{S} Па узми ма и Назаренку, не марим, јер ето <pb n="137" /> ће да ти се 
 онде опколеле православне жене постару Назаренку, те јој довикују: „Блуднице матора, с киме се 
оно, чега су се многи тако љуто бојали; назаренска вероисповест би призната за равноправну.{S}  
pb n="94" /> уредно, али без украса.{S} Назаренска кућа не трпи накита ни у чем.{S} Где има как 
ече само толико: „Види Бог.“</p> <p>Ова назаренска узречица још већма ражљути чича-Срдана.{S} Б 
у некако тешко.{S} Осетио је, да његова назаренска наука одскаче од невиних душа као лопта од з 
ом, што му је на души, но потеже обична назаренска питања. „Шта сте читали из светог писма?“ пи 
ишао је са Светозаром. „Тврд је орах та назаренска воћка“, рече, „нисмо је разбили, а у мало зу 
и последњи гости у дворницу и отпоче се назаренска молитва.{S} Назаренско богослужење истоветно 
>Заиђоше за рогаљ и улица, у којој беше назаренска скупштина, празна је.{S} Ето, тако се свршил 
одинама посећују назаренске скупштине и назаренска „браћа“ и старешине поучавају их у свему, ал 
оје се много разбира о томе, како стоји назаренска ствар у народу.{S} Лазар га обавештава, да с 
 а оставио му га је и у срцу, увијено у назаренска тумачења.{S} Још му обриче, да га неће забор 
е могла назвати та вечерња молитва: <hi>Назаренска берза</hi>“.</p> <p>Кад су Назарени и Назаре 
 кога Назарени још више очекују.</p> <p>Назаренска скупштина је баш на раскршћу.{S} На њој нема 
S} Покажите му, да има вере хришћанске, назаренске, која му отвара не само врата цркве, но му д 
ар је тражио лека, поуздана лека против назаренске заблуде, тражио га с напором све душе своје. 
иљала понуде; она је толико трпила због назаренске вере; о њој је он тако често говорио с Лазар 
S} Он је од Лазара сазнао и докучио све назаренске обичаје.</p> <p>„Читам“, каже она, „седамнае 
оног дана.{S} Кад су се разлазили, жене назаренске трпале се око њега, да му скину перце са оде 
 меса, кад нема зуба.{S} Ја сам као оне назаренске бабе, које чекају да наврше седемдесет пету, 
ету испунила је најстрожије све прописе назаренске.{S} Она је примила ту божју вољу мирно, не с 
.</p> <p>Лазар је задовољан тим делом и назаренске старешине почеше за њега већ меркати девојку 
е члан друге какве вероисповести, до ли назаренске.{S} И сад је по заточеника ова дилема:{S} Ак 
{S} Губи учитеља, а губи уједно и извор назаренске науке, губи св. писмо.{S} Та да!{S} Шта му в 
{S} Многи „пријатељи“ годинама посећују назаренске скупштине и назаренска „браћа“ и старешине п 
д хоће и како хоће, мора чекати, док му назаренске старешине то не допусте.“ Па кукавица, шта ћ 
="chapter" xml:id="SRP18966_C12"> <head>Назаренске удаваче.</head> <p>Милева је дочекала госте  
првом родио Боривоје, а у другом Лазар, назаренски прваци ове приповетке.{S} Дао сам и људима д 
Сутра дан по подне састао се код Лазара назаренски одбор.{S} Ту је Мирко, ту Тома, ту Лазар, ту 
орио је као апостол.{S} Он поста најпре назаренски „пријатељ“, за тим „верни“, и кад му изиђе с 
l:id="SRP18966_C19"> <head>Српски поп и назаренски владика у борби око свога оца.</head> <p>Бли 
, али сам слушао и такве, које су „наши назаренски пророци“ сами саставили, дотерали, па и унак 
грнуле онамо и чекају, шта ће рећи овај назаренски халаман, који не да онаком момку, да се ожен 
х“, вели му Светозар, „кад би и ти, као назаренски свештеник, хтео да будеш са мном овако искре 
а срамоту, али не отворено, но онако по назаренски, сакривен иза св. писма.</p> <p>Боривоје је  
 пре три недеље онако слободно и против-назаренски тумачио свето писмо, кад беше реч о љубави.< 
e="chapter" xml:id="SRP18966_C4"> <head>Назаренски „владика“.</head> <p>Кад су Боривоја увели у 
у бабе његова села подругљиво прозвале „назаренски владика“, па му је тај назив и остао.</p> <p 
иповеци, — он је тај, кога су прозвали „назаренски владика“.</p> <p>Срдан Ненадов био је најиму 
не нађете лека народ ће ићи ма и бабама назаренским, да проба“. (Тако је!{S} Живео!).</p> <p>„И 
себе предаде за њу...“</p> <p>Старицама назаренским дође мило, где се Боривоје овако китњасто и 
 који воде бригу о најважнијим стварима назаренским.{S} Брат Мирко им је и благајник, а Лазар ј 
оје овако китњасто исповеда, а старцима назаренским, онима који су у одбору, учини се, као да и 
е исплатисте ви мени мог сина с читавим назаренским благом“.</p> <pb n="84" /> <p>Кад Лазар дов 
, тамо се дохватили с лажљивим и глупим назаренским апостолима, па их изобличили.{S} Свршетак и 
рудио дан ноћ, да напуни Боривоја духом назаренским, и пошло му је за руком боље, но што се и н 
пе руке.{S} Две три молитве, које сам у назаренским скупштинама слушао, очигледно су узете из м 
 пропаде без лекарске помоћи и то баш у назаренским породицама.{S} Они су у оној зарази видели  
 али кад је разговор о крштењу, онда су назаренским старешинама затворена уста.</p> <p>Највише  
 и унаказили.{S} Где има више „пророка“ назаренских, тамо улогу свештеника никад не чини један, 
доводиће му децу, а доносиће му и књига назаренских.{S} Има: „Харфа Сиона“ а има и више придика 
на лицу места да здеру образину са лица назаренских апостола и обавесте онај заблудели свет.</p 
арица се у друштву оних осталих старица назаренских занела до крајности.{S} Поче да мисли на см 
 учени доктори, он ће тражити спаса код назаренских баба.“</p> <p>Но какав је тај лек?{S} Свето 
о је проучавао св. писмо и оно неколико назаренских <pb n="81" /> књижица (већином придика), ко 
ницу и отпоче се назаренска молитва.{S} Назаренско богослужење истоветно је с богослужењем Рефо 
е сад она енергија, с којом се бацио на назаренско веровање... „И нећу скретати с овог пута“, м 
бринуо о томе:{S} Цвета ли или не цвета назаренско апостоловање међу оним зидинама?{S} Али су Н 
и и умели, да најпре зауставе продирање назаренско, па онда и освоје их.</p> <p>Поп - Светозар  
 му као гадно фарисејство оно досадашње назаренско уздање, да је пречишћен од греха, прекаљен и 
о признати.{S} Но ако осуђеник стане уз назаренско учење, те се баци каменом на своју стару вер 
се развеселиш, ни да се растужиш“, вели назаренско учење.</p> <p>Но таман Боривоје остао сам, а 
 тај лек?{S} Светозар је скроз познавао назаренско учење.{S} Од детињства гледа он, где у њихов 
, да их ти пријатељи не преваре.{S} Јер назаренско учење гласи:{S} Кад ко проучи св. писмо, пок 
твари, па да се прекосутра сели из овог назаренског манастира.{S} Једила се, што јој Лазар умач 
, да је Боривоје Назарен и слуша од тог назаренског апостола са свим нову науку.{S} Све што год 
 та крмача достојна, да уђе у повесницу назаренског развијања.{S} Она је придобила и <pb n="98" 
 далеко више, но што приличи скромности назаренској.{S} Осећао је, као да се подигао из гроба.< 
} Из затвора је сто пута већма користио назаренској ствари, но на слободи.{S} Чекали су га као  
иста није дознала, да је њен Пера био у назаренској скупштини.{S} Сад јој постаде јасно, с које 
но 30 до 40 женскиња, које беху данас у назаренској скупштини и које су већином онако грозно ху 
 да нема никог над њом.</p> <p>Иде Пера назаренском старешини, те му се јада.{S} Каже: „Ако ја  
итао му је св. писмо и тумачио му га по назаренском схватању.{S} Уз то му је говорио о оном бра 
 ништа друго, а оно, да је Лазар бар по назаренском обичају запита: „Па какве вас мисли обузима 
аво.{S} Слушала је она до душе и до сад назаренску науку <pb n="109" /> о браку, слушала и нашл 
је добро.</p> <p>„Ја сам слушао да је и назаренску веру измислио Шваба, ал не могу да верујем.{ 
к Христов.{S} То беше згодно, да узвиси назаренску науку и да уједно нападне на противнике.{S}  
 својих старих другова и да ће полазити назаренску скупштину; можда ће се тамо још боље утврдит 
енац, који је већ доста учинио за ствар назаренску и од кога Назарени још више очекују.</p> <p> 
, како сам још као ђак посетио први пут назаренску скупштину.{S} Од то доба нисам никад пропуст 
д, а сутра, у недељу ићи ће сви скупа у назаренску скупштину, да Назарене онде обавесте, јер њи 
намо, камо је намислио.{S} Вредно иде у назаренску скупштину, а избегава <pb n="56" /> своје ст 
адашњи удари.{S} Чуо је, да Лазар иде у назаренску скупштину и да га је Милан, друг његов одмам 
ила га грозница, а кад би недеља, оде у назаренску скупштину.{S} Каже ми: „Газда Станко, идем т 
 делима, речима, духом, а отац долази у назаренску скупштину буџом, да дели мегдане.{S} Како ће 
е ли истина, да си већ дваред одлазио у назаренску скупштину?“</p> <p>Лазар под претњом свога о 
не жене, онда, кад је први пут ступио у назаренску скупштину.{S} Како ли рече само она жена?!{S 
итог професора Здравковића ишли данас у назаренску скупштину, тамо се дохватили с лажљивим и гл 
сутра у недељу, оду сви овако како су у назаренску скупштину и тамо на лицу места да здеру обра 
и мало.“</p> <p>„Хоћеш ли још да идеш у назаренску скупштину, питам те?“</p> <p>„Мислим данас.“ 
угима.</p> <p>Отворите сад таком човеку назаренску књигу.{S} Покажите му, да има вере хришћанск 
</p> <p>За тим је представио Лазар веру назаренску као прву веру, која је озидана на св. писму  
а увек готов да положим заклетву, да су назаренску веру измислиле жене...{S} Не пуши, не иди у  
ним зидовима, онда се може рећи, да ћеш назаренску скупштину у већим местима познати по противн 
дубље захватити, озбиљније започети.{S} Назаренства не може да убије лако ни реч са придикаониц 
да је Назаренство сеоска болест.{S} Има Назаренства и у варошима, само што господа варошани не  
азнамо истину о том:{S} У чему је клица Назаренства и шта је повод Назаренству.“</p> <pb n="128 
о ни у Католике ни у Калвине. <hi>Клица Назаренства је у нашим општим друштвеним приликама</hi> 
а, због којих нам се ваља борити против Назаренства, онда треба да се боримо с тога, што они не 
огађају се читаве трагедије, а све због Назаренства.{S} Он познаје болест из најближе близине,  
у и прекидају говорника.) А што се тиче Назаренства, моје је уверење ово:{S} Читаво људско друш 
 срцем, јер знам, да неће бити лека.{S} Назаренство води порекло од жене, а жену није још нико  
кономско, морално и просветно стање.{S} Назаренство је верска глупост, као што је и анархизам п 
његов пријатељ Здравковић има право.{S} Назаренство је сеоска болест.{S} А свако село има две ј 
 Шандор је завршио, чиме је и почео.{S} Назаренство долази од жене.{S} Све не помаже и неће бит 
 не држи Назаренство за тако опасно.{S} Назаренство ће брзо нестати и остаће о њему у нашем нар 
 довољно отпорне снаге, но подлегну.{S} Назаренство пуни наша гробља и пуниће их увек, нарочито 
вац зове се — анархизам, други правац — Назаренство.{S} Не гледајте, што се то двоје тако разли 
, да дође што пре крај овој трулежи“, а Назаренство <pb n="127" /> проповеда:{S} Падни на колен 
набуја, тако и рђав свештеник учини, да Назаренство набуја.{S} Не дао Бог, да ја браним рђаве с 
 нису <hi>повод</hi> Назаренству, но да Назаренство има дубљих узрока.{S} И до сад је било рђав 
 рођени отац био.{S} Није истина, да је Назаренство сеоска болест.{S} Има Назаренства и у варош 
, да се удеси начин, како да се сузбије Назаренство.{S} Питање је горуће и крајње је време, да  
да шта хоћете још?“ питао је. „Зар није Назаренство у вас очигледно увенуло, а „Друштво добрих  
у народу.{S} Лазар га обавештава, да се Назаренство шири из места у место, захвата нова села, н 
вори господин учитељ.{S} Ја знам, да се Назаренство шири само тамо, где је свештеник рђав или г 
 и од вас коју реч.{S} Како ви схватате Назаренство и како судите о њему?“</p> <p>Чича Станко,  
S} Не вреди тајити, кад је истина, да и Назаренство долази оданде, одакле и свако друго зло, а  
лутаме, која многима тако годи, изиђе и Назаренство на сунце и тамо већ много боље падају у очи 
 данашњим гресима.“</p> <p>„Анархизам и Назаренство престаће у један дан.{S} Њих ће обарати сам 
рић.{S} Мирић је изјавио, да он не држи Назаренство за тако опасно.{S} Назаренство ће брзо нест 
пије не прође.{S} У које се село увукло Назаренство, тамо су капиџије поспале на капијама.{S} Т 
су, да је њен плач био комедија, а њено Назаренство шпекулација, да се уда.</p> <p>Назарени су  
 /> се тако вара, намргоди се и дође му Назаренство још црње, мање и ситније но до сад.{S} Међу 
e="chapter" xml:id="SRP18966_C5"> <head>Назаренство у затвору.</head> <p>Прошла је скоро недеља 
прилике оно, што сте удесили ви с вашим Назаренством...“</p> <p>Лазар је зачуђено гледао у брат 
да рђави свештеници нису <hi>повод</hi> Назаренству, но да Назаренство има дубљих узрока.{S} И  
xml:id="SRP18966_C13"> <head>Ко је крив Назаренству?</head> <p>Освануо је леп јесењи дан — субо 
ему је клица Назаренства и шта је повод Назаренству.“</p> <pb n="128" /> <p>Узео је да говори и 
н позива скупљене да кажу, како мисле о Назаренству и шта да се чини против тога зла?{S} Он, пр 
 сам врло много да се бавим с питањем о Назаренству; хтео сам на домаку нашег народно-црквеног  
ј је доказао, да тај спас лежи једино у Назаренству.</p> <p>Ишла је потајно судији и казала му: 
а мог старог познаника, на питање о <hi>Назаренству</hi>.{S} И баш у последњим месецима дође ми 
нка. „Отац је приповедао матери о неком Назарену.{S} Нисам све чула, али сам дознала, да се Наз 
 тражи конака, нити она њему отвара као Назарену, брату.{S} Најпре застре прозор.{S} Онда изиђе 
 не насмеши се, јер то не би доликовало Назаренци.</p> <p>„Је ли брат Лазар код куће?“</p> <p>„ 
чуо!{S} Кад ти њему китиш по књишки:{S} Назарећани, онда верујем, да не зна, али питај ти њега  
назарећанска, а чланови те вере зову се Назарећани“, каже му Лазар неким достојанственим наглас 
абише у гомилу, те шушкају.{S} Ко су ти Назарећани?{S} Каква им је вера?{S} У школи нису училе  
аже, забрањује му његова вера.{S} Он је Назарећанин“.</p> <p>„Ето ти га, сад опет Назарећанин!“ 
>„Нисам“.</p> <p>„Него?“</p> <p>„Ја сам Назарећанин“, вели Боривоје некако свечано, па опет поч 
зарећанин“.</p> <p>„Ето ти га, сад опет Назарећанин!“ И опет одоше девојке у најудаљенији крај  
авило одржава?“</p> <p>„Та се вера зове назарећанска, а чланови те вере зову се Назарећани“, ка 
S} Онда се он диже, пољуби жену у чело, назва јој лаку ноћ и затвори се у своју писарницу.</p>  
 други пут залану вашка.{S} Нити јој он назва Бога нити га она понуди да седне.{S} Нити га она  
ја, али је сад заборавио на то.{S} Није назвао чак ни „добро вече“, но из далека пита: „Шта је  
свршило оно, што је професор Здравковић назвао:{S} Да одемо вуку у јазбину и тамо да га нападне 
Или би се <pb n="139" /> још боље могла назвати та вечерња молитва: <hi>Назаренска берза</hi>“. 
пет се некако сложише, ако се и то може назвати слогом.{S} Јер кад дође светац, онда старац са  
 може пред вече и опет доћи на ограду и назвати јој:{S} Лаку ноћ...</p> <p>Хеј Лазаре, Лазаре,  
 да сам их — погодио.{S} Ја та два села назваћу <hi>Боривојевац</hi> и <hi>Лазаревац</hi>, јер  
ин син не зна.{S} Сутра ће се за столом наздравити и путнику на мору, и трави под земљом, само  
сви гости код поп-Светозара на вечери и наздрављали су до по ноћи сретном успеху.</p> <p>После  
дин велики фишкал је у оним баруштинама назебао и нашао је грозницу, а лешине нисте нашли.{S} Н 
ој зими, бојим се, врло се бојим, да не назебе.“</p> <p>Бити „на зими“ и „назепсти“, значи код  
пну им тајанствено на уво: „Пази, да не назебеш!“ Леп је јесењи дан, није ни мало хладно, али т 
да не назебе.“</p> <p>Бити „на зими“ и „назепсти“, значи код Назарена од прилике оно исто, што  
вале „назаренски владика“, па му је тај назив и остао.</p> <p>Онај други, о коме сам споменуо н 
 светињи с поштењем“.{S} Апостол Павле: назива жене „слабији женски суд“, и не даје им нигде ис 
енац.{S} Жена му је очувала стару веру; назива Јову погаником, јеретиком и расколником, а каже, 
сповести, из које су изишли, па за то и називају тај намет: бедом.{S} Угарски нов закон ослобађ 
се сложили „бугери“ из четрнаест села и назидали му кућу.{S} А била је изгорела до тамана.{S} Т 
има с улице две мале собице, уз које је назидана кујна.{S} Ту стоји Јова Пајинов са женом и дво 
поста јој оно јасно, што је до сад само назирала и што не хтеде признати у себи.{S} Познала је  
 шта га пита.</p> <p>Домаћица види то и назире, да се у души Срдановој нешто крупно догађа.{S}  
 на хатару дочекује литија и да те свет назове:{S} Хаџи - Боривоје.{S} Од оног силног пасуља и  
p>Но за мало, па је и он, бар до некле, назрео, како је у души Лазаровој.{S} Послао је по његов 
 је лула задржала од крчме; многог, кад наиђе на њега сумор, задржала је, да не тражи лека у ви 
ла, избегавала га...</p> <p>У оно време наиђе и опет редња на децу.{S} Гушобоља, дифтерија, поч 
и.{S} Дошао он по вечери мало у крчму и наиђе, где се крчмарица нешто кошка с децом.{S} Деци се 
е, од оружја ће и погинути“.</p> <p>Сад наиђоше на Машу свакојаке муке, јер се у војсци осврћу  
е мучи га више сотона, нити рђаве мисли наилазе на њега.</p> <p>Лазар је могао слободно разгова 
 из св. писма?“ — па онда: „Какве мисли наилазе на вас при том читању?“ и онда им стоји отворен 
мном делу, које обухвата цео живот наш, наишао сам и на мог старог познаника, на питање о <hi>Н 
; сотона је више не искушава, дух свети наишао је на њу.</p> <p>„Божје путеве не може човек изм 
е говорио Светозар, па је у многих и он наишао на одобравање.</p> <p>Здравковић је хтео да одго 
 буду умерени, па ако би и који странац наишао, крчмар му не сме давати прекомерно пића.</p> <p 
енке у свом веку. „Шта?{S} Зар ви нисте наишли у светом писму на ту песму?“ пита га мало после. 
риђе проти и целива га у руку.{S} То је нај јачи доказ, да није Назаренка.</p> <p>„Дошла сам“,  
а нема шале, те неколико њих, који беху нај јачи, навалише на Боривоја и отргоше старца од њега 
преда њ, али занемише.{S} Јованка му је најближа; она треба да га пита, али дуго не може.</p> < 
очео сам, да проучавам оно, што ми беше најближе.{S} Истраживао сам: — <hi>Узроке <pb n="238" / 
ог Назаренства.{S} Он познаје болест из најближе близине, он зна све, што је писано о томе, он  
збину</hi>.</p> <p>Брат Мирко је стојао најближе од уласка и с њим се гости прво сукобише. „При 
 окренуо Боривоје ономе, који му је био најближи: „Шта је то?“ пита.</p> <p>„Та ето, Јова има о 
уга, Јованку.</p> <p>„Ти си ми“, каже, „најближи друг у животу, с тога хоћу да се и споразумем  
он оца најбоље сећа, да је његова слика најбоља, највећма налик на покојника.{S} Отац је мртав, 
више догађа оно, што ћу да испричам.{S} Најбоље је да прећутим права имена тих села, јер бих ин 
а, врло зло стоји са сином и снахом.{S} Најбоље јој је, да се склони к мени, за време.{S} А пос 
 што друго не дајемо, до ли на јело.{S} Најбоље, најздравије собе наше, те су намештене, у које 
их вероисповести, држимо сваки своје за најбоље.{S} Сваки од нас има еванђеље у рукама и сваки  
сазнао из св. писма сва она места, која најбоље растуже, распале и прилепе се за душу човечју,  
Који је тај, који је речи небеснога оца најбоље разумео?{S} Сви ми кажемо:{S} Ја, а никог нема  
 али сваки син је говорио, да се он оца најбоље сећа, да је његова слика најбоља, највећма нали 
кад не може да се опреми љуцки, онда је најбоље — никако.</p> <p>Чим уђе Лазар, хтеде да и изиђ 
 да ако тако стоји у св. писму, онда је најбоље за жену, да оде у Турке.</p> <p>Препирка иде да 
оказивала, да баш мора ићи, она познаје најбоље ствар, а и адвокат не би је звао, да није врло  
вет очев, а то је, који га у срцу своме најбоље поштује. <pb n="190" /> И ми смо донекле као ти 
роману расправља.{S} То се интересовање најбоље засведочава тиме, што су чак неке наше црквене  
ле њиве чича-Срданове, које беху до пре најбоље сређене, сада су вапиле на небо.{S} Ратар од св 
ирисним</hi>...“ Али опет за то мени се најбоље допадају ова два места.“ И приђе му са свим бли 
а у томе нећу ни ово ни оно.{S} Ви ћете најбоље пресудити, а моја Варвара ће послушати.“</p> <p 
етили, да је ово ћутање најгоре и да ће најбоље бити, да се обавесте.{S} Сутра дан је и дошло д 
. „Немојте да се срдите“, каже, „али ви најбоље знате, како је или право казати, како је било д 
а не вреди, па ни брак, јер силу љубави најбоље показује апостол Павле у својој првој посланици 
најбољу слику насликао, него онај, који најбоље врши завет очев, а то је, који га у срцу своме  
 несносна, њему да је ноћ, помрчина или најбоље, Боже ми прости — пакао.{S} Нешто се кува у њем 
ћо моја драга — то бити не може, то вам најбоље показује, да сте на кривом путу и са свецима и  
тозар, довршио науке.{S} Брат би још по најбоље освојио брата.{S} Али Светозар тек од јесени по 
 очајање. „Све је свршено“, мислио је, „најбоље ће бити да се убијем“.{S} И би учинио што је на 
и је њена лакомисленост, са које Обрен, најбољи момак у селу, изгуби главу.{S} Не говори више к 
јер као што рече, тај ће за цело бити и најбољи.{S} Ма да се Лазар није молио, да га пусте на с 
 Ја ћу да ти кажем.{S} Не онај, који је најбољу слику насликао, него онај, који најбоље врши за 
е сузе.</p> <p>„Друже“, рече му лекар, „најбољу ћеш утеху <pb n="215" /> наћи у раду своме.{S}  
 они су главе одбора, који воде бригу о најважнијим стварима назаренским.{S} Брат Мирко им је и 
ије у свему добро схватио?{S} А то је и највероватније.{S} Па шта онда?“</p> <p>Лазар се не мич 
како је теби то изгледало из даљине.{S} Највећа је мука са женама.{S} Не тужим се на наше жене, 
о да смо код куће.{S} Школска је зграда највећа, за то смо дошли овамо.“ И он позива скупљене д 
под казнени закон, нису ништа друго, но највећа дрвета у шуми наше покварености, дрвета која су 
, кад се тиче крупнијих ствари.{S} Наше највеће зло и долази отуда, што ми не умемо да владамо  
дан рећи: „Види Бог.“</p> <p>Боривојево највеће зло беше на дому.{S} Гушобоља свали у гроб млађ 
.”</p> <p>Молитва завршује дакле речима највећег очајања и Боривоју би страх оне ноћи.{S} Он је 
едно увенуло, а „Друштво добрих људи“ у највећем цвету?“</p> <p>„То ће време показати“, вели Св 
 разне друштвене игре.{S} Све је било у највећем реду и кад би најслађе — разиђоше се.{S} Сутра 
 забадава, Гавране.{S} Од свију грехова највећи је грех, појести мачка.{S} За тебе сад нема лек 
.{S} То је више него фарисејство, то је највећи грех.“</p> <p>„Ви сте противни оном безбоштву,  
, које му је донео Лазар.{S} А уз то је највећи труд полагао око тога, да своје јадне другове о 
нешто што не може да искаже, али што је највећи српски песник у својим дивним „<title>Снохватиц 
но да се спреме за то причешће, постиће највећи хаџиски пост, три године дана.</p> <p>Кад Нада  
} Зар матер божју не сахранише апостоли највећим сјајем?{S} Али ви хоћете да сте бољи Христијан 
абаљски прота Папић.{S} Баш на један од највећих светаца даде изнети на средња црквена врата, к 
јбоље сећа, да је његова слика најбоља, највећма налик на покојника.{S} Отац је мртав, он неће  
ешао се и бележник. „Ја“, каже, „браћо, највећма вам не одобравам то, што нећете да примите пуш 
.{S} Али то је бивало само тренутно.{S} Највећма је упадало Нади у очи, што Боривоје као да пос 
 и не сањаше, да поп Светозар са амвона највећма храбри — себе самога.</p> <p>По литургији ето  
ви и у коме стиху.{S} С друге стране се највећма истиче Светозар.{S} Умешао се био и Здравковић 
и се дакле молите Богу сваки за себе, у највећој тајности?“ питала га је Јулка.</p> <p>Боривоје 
.{S} Он се оног јутра, после јутрење, у највећој тајности венчао у Новом Саду.{S} Узео је неко  
сме се ни женити“, довикнула је Јулка у највећој јарости.</p> <p>Боривоје обори главу.{S} Овакв 
и само таолико, да они држе тај обред у највећој тајности.{S} Још мање је ко покушао да реши то 
уђујете, ви сте пронашли, да човек ни у највећој невољи не сме бранити себе, матере, оца, детет 
поља.{S} Боривоје с места остави игру и највећом вољом пође да послуша матер.{S} Но брав никако 
необично даровит а друго, што је учио с највећом вољом и одушевљењем.{S} Рачунати није хтео на  
ривоје“, вели гласом као да му поверава највећу тајну. „Ево сам вам донела мало дувана“.{S} И т 
у ваљда и они.{S} Хроми Паја подигао је највећу ларму, па не само ларму, но и штаку.{S} Виче: „ 
мисао, а после, он је најзаузимљивији и највештији.{S} Он је оног дана на вечери одмах казао, д 
пешке и уз пут је мислио о многом чему, највише о Лазару.{S} Но што је ближе селу, све му то ви 
на већина одбила је то ново друштво.{S} Највише њих сматраху друштво добрих људи за неку нову в 
 смрт Милевина.{S} То су опазили сви, а највише Назарени.{S} Он се сад још мање бринуо око њихо 
да су вапиле на небо.{S} Ратар од свега највише поштује хлебац.{S} Тешко га добија; у њему види 
 знате, како ћу да кажем, она мисли, да највише треба постити шест недеља“.</p> <p>Свештеник пр 
то тај лек код закорела пијанице помаже највише 6 недеља, па онда наступа душевна борба између  
крепе, а не да се опију.</p> <p>Тома је највише говорио. „Моја Варвара“, каже, „неће знати где  
 госпођа Меланија би сломљена.{S} Њу је највише придобило то, што се бојала за мужевљево здрављ 
будан, приђе му ближе: „Знаш ли, шта ме највише мучи?“ пита га. „Кад <pb n="55" /> одем кући, н 
ели и прибира, и његов суд вреди у томе највише.</p> <p>Тада се догоди несрећа.{S} С рана проле 
} Каже: „Ја се мучим да уђем у Назарене највише за то, да се мало поправим, па да не западам оп 
 што је њојзи било главно и око чега се највише напрезала, није успела.{S} Кукољ на њиви могла  
и кажу:{S} Буба је, неки:{S} Црв је, но највише их је, који веле, да су њиве уврачане, за то тр 
{S} Не говори више као онда на суду, но највише криви себе.{S} Сад хоће да олакша души и тражи  
ође застиђена — готово поплашена.{S} Но највише су Боривојеве речи задрле за госпођу Љубу.</p>  
а.{S} Та су села наблизу и у њима се по највише догађа оно, што ћу да испричам.{S} Најбоље је д 
 руку, видело се, да он пред њом још по највише вреди, одвео ју је на страну и умирио је.{S} Он 
ским старешинама затворена уста.</p> <p>Највише кажу ово: „Кад се учврстиш у вери, <pb n="231"  
етао утекао из оног покоља, јер беше на највишем врху дуда.{S} И кад је закукурекао зору, Борив 
затвора, Назарени га испратише као свог најврснијег члана...</p> <p>Ето, тако је доспео у затво 
<p>„Боже мој“, срди се Јулка, „та то је најглавније.{S} То си се требала најпре распитати.{S} Ш 
леди и вене, недостаје му онога, што је најглавније, недостаје му врела пољупца — сунчева.</p>  
пости, пости цео ускршњи пост, а што је најглавније, пости онако, како је то забележено у књига 
што ће се расправљати у тој седници као најглавније.{S} Кад свршише ситније ствари, узеће реч Т 
чао све.{S} Било је ту пуно свачега, но најглавније је ово:</p> <p>Ђока Савков је у Лазаревцу к 
Мирко и Тома.{S} Лазар, Мирко и Тома су најглавнији људи међу вернима онога места, они су главе 
падају у очи и мане његове.{S} И што је најгоре, баш у том часу Лазар охладнео, није ни сенка о 
што, обоје су осетили, да је ово ћутање најгоре и да ће најбоље бити, да се обавесте.{S} Сутра  
 да те одвучем?“, питам ја. „3ар сам ја најгори?{S} Та, уграбио бих те, да си сред цареве војск 
ствар.{S} Брат Тома је од памтивека био најгори човек у селу.{S} Није био до душе затворен, али 
у Назаренима“ каже, „нећу да је ни тамо најгори.</p> <p>Лазар је задовољан тим делом и назаренс 
није, кад из далека виде човека, лете у најгушћи шевар и данас их нема, пропале су.{S} Тако ћем 
м погледа на девојке.{S} Ено их тамо, у најдаљем крају врта, одакле су и изишле, сабиле се у го 
перје, мараму и ружу, па одоше и опет у најдаљи крај, лагано, истим редом, као што су и дошле.{ 
врло су значајне.{S} Апостол Павле, тај најдаровитији и најинтелигентнији међу апостолима, добр 
о тој теми изговорио придику, која беше најдивнија од свију његових дотадашњих придика.{S} Он ј 
нуде.{S} Браћа су пронашла, да је он ње најдостојнији.</p> <p>И Милева се зажарила, кад јој спо 
е вртарством и пчеларством, што им беше најдража забава.{S} То је српска кућа, каква треба да ј 
а и то, да она из светог писма заборави најдуже до вечери све оно, што преко дан чује и чита.{S 
а“ почиње рано у јутру, те до осам сати најдуже буде готова.{S} Онда иду „верни“ на рад, а не с 
ек богат, али тврд, једва је смео да се наједе.{S} Звали га Гавран.{S} Он је са женом стојао у  
би рекли, елегантна појава обучена је у најелегантније одело.{S} О врату су јој дивна три реда  
, него све таки.{S} Кад се Гавран добро најео, брише уста и говори: „Овако слатка печења нисам  
е, па тихо јецају.</p> <p>Здравковић је најжустрији.{S} Гледа у проту, али прота не почиње, за  
идећете, постаћу славан човек.“ </p> <p>Најзад изиђоше и госпође из школе и друштво пође кући.{ 
.{S} Његова је то мисао, а после, он је најзаузимљивији и највештији.{S} Он је оног дана на веч 
Јуду Искаријотског, који се градио увек најзаузимљивији, најревноснији, а овамо му беше стало д 
о не дајемо, до ли на јело.{S} Најбоље, најздравије собе наше, те су намештене, у које и не ула 
и владика“.</p> <p>Срдан Ненадов био је најимућнији ратар у селу Лазаревцу, а овај Лазар му је  
.{S} Апостол Павле, тај најдаровитији и најинтелигентнији међу апостолима, добро је видео, куда 
S} Да изведемо на чисто бар оно, што је најкрупније...{S} Кад ми је Јова Скандал казао у крчми, 
угих трзавица и неприлика, али ово беху најкрупније.{S} И мало по мало, па се стишало врење и п 
еварити жену, још лашке болесну жену, а најлакше преварити болесну жену, која је далеко оданде; 
душу човечју, сазнао је и разлоге, који најлакше придобију, те је свака његова реч била од утец 
кад се из гомиле женскиња одвоји једна, најлепша, али најпростије одевена.{S} И у ње је руво ле 
мску икону.</p> <p>Све се дакле свршило најлепше.{S} Управо све би се свршило најлепше, да овде 
о најлепше.{S} Управо све би се свршило најлепше, да овде прекинемо причање, али смо сад тек до 
Тома.{S} Обе женске поздравише Боривоја најљубазније.</p> <p>Варвара није била ни лепа, ни умиљ 
S} Они, који проповедају код вас закон, најмање га чине.“</p> <p>„Имаш у многоме право, на жало 
мах ћу ти казати.{S} Ето, да почнем код најмање ситнице, луле.{S} Не могу је оставити.{S} Али ш 
оравио је, да и он у прво време није ни најмање веровао у успех, него је још изобличавао Светоз 
а брата, и где му се његов грех неће ни најмање уписати у зло.{S} Зар такав изглед не мами осуђ 
н човек.{S} Нико у селу није му знао ни најмање мане.{S} И опет повери.{S} Он је био први Назар 
ка брига, мора се тражити начина, а бој најмање помаже.{S} Сила ће дете само још горе подивљати 
га.</p> <p>Али ко је на то пазио?{S} По најмање чича Срдан, који је подигао главу, као да је ње 
о времена.{S} Врло сам био нагао.{S} За најмању ствар трзао сам нож, па ме истерали“.</p> <pb n 
рећи?{S} Шта ли Назарени?{S} Било би му најмилије, да не мисли ни на што, али мора.</p> <p>Нека 
 тешко, врло тешко живети и у оном часу најмилије би јој било — умрети.</p> <milestone unit="su 
р тек од јесени пошао у богословију.{S} Најмлађе дете чича-Срданово, његова мезимица Милева, та 
ар се осећао као домаћин, па ма да беше најмлађи међу свештеницима, ипак узе реч.{S} Каже: „Бил 
Ми не дижемо ларме, не подвикујемо, нит најмљујемо онај ђавољи рог да нам пишти, но се сећамо Б 
бацујете радост и уживање, сузу и смеј, најневинију песму, па и саму шалу.{S} Хоћете људе машин 
 Али кад запишти њен глас, да је двеста најодабранијих певача и певачица, пореметила би их.{S}  
си трње и чичак, непотребна је, која се најпосле сажеже...“</p> </div> <div type="chapter" xml: 
д виде, да ће и женскиње унутра, али се најпосле промисли.{S} Кад је за собом затворио врата, м 
Моли се Богу, ради земљу, направи кућу, најпотребније покућство и одело, па доста.{S} Све остал 
p> <p>Оно, што је изгледало предавачима најпотребније, а то је предавање о моди, раскоши и умер 
ла, те овај донео ово, онај оно, што је најпотребније.{S} Није све ново, али може послужити.{S} 
. а од одела је на њој само оно, што је најпотребније.{S} Мислила је у себи, кад не може да се  
че је стигао кући, јутрос је посвршавао најпотребније ствари, по подне се кренуо и сад, тек што 
 учитеља, Миливоја Машића, јер му је он најпоузданији.</p> <p>Учитељ Миливоје живео је и до сад 
а ма вам он био отац, био син или иначе најпоштенији.{S} То је више него фарисејство, то је нај 
“</p> <p>Насмејаше се и — послушаше.{S} Најпре уђоше женскиње, после свештеници, за њима остали 
она њему отвара као Назарену, брату.{S} Најпре застре прозор.{S} Онда изиђе на врата и пропусти 
о прибрала, те упутила момка у кућу.{S} Најпре јој дошло на памет, да потражи у селу какво дете 
р нису умели, да га тару снегом и да га најпре унесу у мало хладнију собу, но га метнуше право  
ли су све, што год су знали и умели, да најпре зауставе продирање назаренско, па онда и освоје  
) Пазите само, мало у којем месту, а да најпре жена не оде у Назарене.{S} Код нас је до душе пр 
м:{S} Који је међу вама без греха, нека најпре баци камен на њу.{S} Па се опет саже доле и писа 
 то је најглавније.{S} То си се требала најпре распитати.{S} Шта ти мислиш Славна, за што су га 
 ручаш, па дођи по подне.{S} Кад се она најпре загреје за ту ствар, лакше ћемо с њом...{S} Дакл 
, а говорио је као апостол.{S} Он поста најпре назаренски „пријатељ“, за тим „верни“, и кад му  
 није створен први дан недеље, па да је најпре 6 дана радио а седми дан светковао, него је ство 
После смо се позавадили око тога, ко је најпре навалио на оног убијеног вука.{S} Ја сам био оми 
 заустави код врата и рече јој: „Уми се најпре, ћерко; овде ти белило није потребно; <pb n="177 
жем, него да буде мирна.{S} Јер је Адам најпре саздан, па онда Ева.{S} И Адам се не превари, а  
 животу, с тога хоћу да се и споразумем најпре с тобом.“</p> <p>И дуго јој је говорио, а она га 
су они, који у све сумњају, који чекају најпре утрвен пут, чекају успех, па тек онда да се прид 
лније окренути.</p> <p>Светозару је сад најпрече било, да придобије лекара, па је отишао к њему 
 у последњој својој вољи, да га сахране најпростије.{S} И нема скупоцена сандука, нема много ри 
ле женскиња одвоји једна, најлепша, али најпростије одевена.{S} И у ње је руво лепо, али просто 
 /> муку, сиротињу.{S} Ја бих, да могу, најрадије онога натакао на колац, који нас је први изве 
 нас побожна, верна друга, па ће у томе најрадије послушати старије, који боље знају но млади,  
едно ишао у цркву.{S} И баш оно, што ви најрадије спомињете из еванђеља, Христос Спаситељ је на 
г, који се градио увек најзаузимљивији, најревноснији, а овамо му беше стало до свог добра и но 
 па дошао до данашњег дана.{S} И она се најсиротија лицка као нека грофица, јер каже: „Ја ћу за 
могу ваљда ни ја да будем гора и од оне најсиротије.“ Говорио је, од каквих је штетних последиц 
е обиграо адвокате целе жупаније и узео најскупљег, јер као што рече, тај ће за цело бити и нај 
S} Све је било у највећем реду и кад би најслађе — разиђоше се.{S} Сутра дан тек сваки осети по 
а хаљине, те им тепају неразумљиве, али најслађе речи...{S} Но то беше и време, кад је лекарска 
е сватове.{S} Момку подај од те гужваре најслађи комад, девојку, и пијанке ће код њега нестати, 
велика шума и параде, а Марта оног дана најсретнија.{S} Па како се тек радовала, кад виде, да с 
ра; доста то, једној снаји пребио руку, најстаријем сину сломио ребро, а и остали нису прошли н 
<p>Између сеоских учитеља одвоји се сад најстарији:{S} Миливој.{S} На лицу му је урезана доброћ 
и сада се догоди нешто, што не памте ни најстарији људи.{S} Свуд никло жито за приповест, само  
у срце твоје?“ пита је Мирко, јер је он најстарији.</p> <p>„Молим се за крштење“, каже Варвара, 
 послетку се сложише, да брат Мирко као најстарији поутеши и обавести остареле сестре.{S} Борив 
оја.{S} Нарочито Ваја Спасин.{S} Био то најстарији човек у селу, те неког дана узе Боривоја пре 
“ вели, „тако крупну ствар започињати с најстаријим сином.{S} Нека ја умрем, а остала деца оста 
 се тужим“, вели, „он је светац и то је најстрашније.{S} Хеј, да могу да ишчупам из груди оно,  
варино.{S} Према том детету испунила је најстрожије све прописе назаренске.{S} Она је примила т 
ао мету и ускликну у себи: „Хвала Богу, најтеже је прекужено.“</p> <p>Био је леп пролетњи дан,  
.{S} А мушкима, бар некима од њих, беше најтеже одрећи се дувана, женскима опет одрећи се накит 
но рекао: „Хвала Богу, добро је!{S} Оно најтеже је прекужено!“</p> <p>„Сећам се“, вели Светозар 
ду, са уздахом је додао, да њему остаје најтежи део, а то је да придобије сеоску интелигенцију. 
Сва тројица повукоше се у угао, који је најудаљенији од врата и Лазар поче да чита лагано, загу 
арице одоше у онај крај врта, који беше најудаљенији од Боривоја.{S} Но бадава су отишле тако д 
ет Назарећанин!“ И опет одоше девојке у најудаљенији крај и опет се сабише у гомилу, те шушкају 
 сред авлије, подиже руке к небу и поче најужасније клети <hi>Милеву</hi>.{S} Више није устао.{ 
е и поганиче!“ И сад осу на њега гомилу најужаснијих грдњи.</p> <p>Жене и људи запушавају уши и 
и, који се у свачему држе реда, плаћају најуредније порезу, па и парохијал.{S} И кад би само јо 
колена и да каже: „Авај мени, та ја сам најцрњи грешник.“</p> <p>Не дође дотле.{S} Отворише се  
а разабере са свим јасно.{S} Речи, које најчешће допираху до нега, биле су: „Незнабошци... успа 
лентија, па дошао је и свештеник.{S} По најчешће је долазио Сима пекар, који сад већ и не избив 
истове речи: „Ако ти сагреши брат твој, накарај га, па ако се покаје, опрости му.{S} И ако ти с 
ко минута.{S} Ко је хтео да се накашље, накашљавао се, а ко је хтео да убрише нос, слободно му  
од неколико минута.{S} Ко је хтео да се накашље, накашљавао се, а ко је хтео да убрише нос, сло 
одина, али много млађа изгледа, мало се накашље, па онда поче: „Запазио сам, да није само до св 
мо да му увек не стоји за леђима његова накинђурена жена.{S} Али као да ју је сотона, наместио  
 дозва жену.{S} Лепу жену, горду жену и накинђурену жену.{S} Светозар је учинио, како му рече њ 
седо, а он не уме да умије своју рођену накинђурушу“.{S} Здравковић пребледи, госпођа седе на с 
о је код мушког пушење, то је за женску накит.{S} Којој је тешко одрећи се златног украса, она  
<pb n="135" /> загасите хаљине, никаква накита, чак ни белила. „Верни“ и „верне“ су махом српск 
на, а да женске не смеју носити никаква накита.{S} А мушкима, бар некима од њих, беше најтеже о 
 је руво лепо, али просто и на њој нема накита, те изгледа међу оним осталим госпођама као какв 
енскима да буде слободно носити од свог накита оно, што им је спомен, да богме не од више.</p>  
 ја сам је ухватио...{S} Одустала је од накита и — тај предлог сад неће ни излазити пред друшво 
рећи се дувана, женскима опет одрећи се накита.{S} И начинише неки предлог, да се промене прави 
 без украса.{S} Назаренска кућа не трпи накита ни у чем.{S} Где има каквих шара или шаренила, т 
<p>„Па?“</p> <p>„Та, њему није стало до накита.{S} Он не може да се остави дувана — то ти је.{S 
омагао је онај предлог <pb n="206" /> о накиту за то, да женскиње њега помажу.{S} Сад неће имат 
учитељу Јовићу, да не износи предлога о накиту.“</p> <p>„Она сама?“ пита Светозар.</p> <p>Докто 
 У руци јој цвет, ружа, по том једином „накиту“ можеш видети, да није Назаренка.{S} Млада је ка 
ће да јој даде у договору с братом неку накнаду, али она сиротица не прима.{S} Куне је, да је в 
да по улици.{S} Тек сад метне гвожђе на наковањ, почне промишљати, где ће ударити и окреће га п 
и и где ударити.{S} Па кад га положи на наковањ, а оно већ и готово...“</p> <p>Јелачић се насме 
сто да кљуцка оном ситном песничицом по наковњу и да каже: „Ја нећу друкчије“, да Шандор нема к 
бе речено и многи се од слушалаца чисто накостреши.{S} Ух, како може тако!)</p> <p>„У којој црк 
еки свињи, који нису замркли, а њему се налаже, што види — да не види, што чује, — да не чује.{ 
у, а пригрлиће и испуњаваће оно, што му налаже човечност и добро срце. — Пијанство, карта, непа 
жена поче да кука, плаче и јадикује.{S} Налазила је мира само у скупштини, а и код куће по вазд 
ко да се ожени.{S} Какве сам му девојке налазила, неће па неће.{S} Кажем на послетку:{S} Па узм 
ао и остале што нису питали, а ја нисам налазио потребе, да коме што тумачим.</p> <p>Поред мног 
затвори очи.{S} Осети, како се мајка му належе на њ; образе му већ дирну њен врео дах и он само 
пт тог лека гласи:{S} Узми проводаџију, нали га добро вином, помешај га с његовим рођацима; ост 
а, да је његова слика најбоља, највећма налик на покојника.{S} Отац је мртав, он неће више уста 
а наша браћа овде немају ничега, што је налик на нашу икону или крст.{S} Преварио сам се.{S} По 
у променило.</p> <p>Тај што ту седи, ни налик на оног Боривоја од мало час.{S} А да је ко могао 
p>Од овог часа се промени жена; није ни налик више на ону од пре.{S} Бадава хоће Пера братски,  
, то и нису праве мисли.{S} То је нешто налик на оно, што мисли и осећа животиња, кад је надраж 
и, које је писме „а“ а које „и“, кад су налик један на друго као рођена браћа“.</p> <p>Но Перу  
="chapter" xml:id="SRP18966_C17"> <head>Налицкана војска.</head> <p>Док је овако бивало код Наз 
оривоју тањир јела, чашу вина или какав налог, како јој је кад мати наредила, али му се није пр 
ристос и апостоли једно чинили, а друго наложили нами да чинимо?{S} Пробудите се, браћо моја др 
да на Гори Синајској прими 10 заповеди, наложио му је Бог, да се три дана пре тога уздржи од св 
бе, те је одвела у вајат, да је се сита наљуби.{S} И кад се задовољила, па сва радосна погледа  
бе, а камо ли децу“.</p> <p>Боривоје се наљубио деце, па се окренуо по кући.{S} Ако му кућа и н 
ко си ти“, пита га Боривоје, кад се већ наљубио деце.</p> <p>„Све је лепо и красно; пријатељи Н 
.{S} Ако ћемо да смо Назарени, не треба нам попа.</p> <p>Све ово је Светозар дочуо и ово сумњич 
не може.{S} Ми смо врло болесни и треба нам лека.{S} Ви, учени људи измислите тај лек; ми смо п 
мљивале новац без интереса.{S} Па каква нам је била у оно време вера?{S} Иста, ама истоветна ка 
м је путу.{S} Велика је воља у њега, да нам се доближи.{S} У пола је и обећао, да ће у недељу д 
 чича-Станка, кад оно на збору рече, да нам све зло долази из вароши.{S} И сад <pb n="182" /> ј 
и за оно — прасеће печење; ја држим, да нам је боље било, кад смо каменим секирама бранили свој 
годинама мучи сува болест; ја држим, да нам је боље било, кад су нам жене са врх дрвета или из  
 свилене хаљине на годину; ја држим, да нам је боље било онда, кад смо лежали под смоквом, урмо 
} Јер истину вам кажем:{S} Ја држим, да нам је боље било онда, кад су нас у тренутку растрзале  
ринти или за масно звање; ја мислим, да нам је боље било, кад смо у сред шуме, у божјој природи 
ануће нам онда, кад једаред појмимо, да нам у заједничком добру лежи спас, те се престанемо рад 
јемо, нит најмљујемо онај ђавољи рог да нам пишти, но се сећамо Бога.{S} Момак и девојка изјаве 
и, узеће реч Тома.{S} Каже: „Баба Стака нам се све већма и већма приближује.{S} Била је ономад  
ори и кућа и сви, који смо у кући; нека нам не остане ни трага у селу.“</p> <p>Па опет попустио 
е: „Ако ћемо метнути руку на срце, мора нам поглед пасти на жене.{S} Не вреди тајити, кад је ис 
.“</p> <p>Светозар уздахну.</p> <p>„Шта нам вреди већина, ако нестане међу нама споразума.“</p> 
 може бити, да се не женимо — а допушта нам држати жену само за то, да се не би успаљивали.{S}  
 сам собом нашег брата Боривоја.{S} Бог нам га је поклонио“.</p> <p>Скупљени људи, жене, девојк 
ив њих.{S} Тако се не може више.{S} Бог нам је дао пример; тако не иде.{S} Он је лепо развио те 
тавио апостол <pb n="113" /> Павле, кад нам је заповедио: „Човека јеретика после првог и другог 
 слободно.“</p> <p>„Ми се радујемо, кад нам ко дође“. вели Мирко, „а још већма се радујемо, ако 
 те само гурнули ногом о стабло, а плод нам падао у уста, но што данас лажемо, варамо и сатирем 
ухваћена је сад у прељуби.{S} А Мојсије нам у закону заповеда, да таке камењем убијамо; а шта т 
ко боље да се оканемо.{S} Апостол Павле нам је добро препоручио, кад је казао: „Свађе и препира 
 Како се треба женити и удавати, о томе нам је забележено у старом завету у Мојсејевој I. књизи 
ти: „Јелте, Боривоје, молим вас, кажите нам:{S} Има ли у вашој вароши Назарена?“</p> <p>„Има“.< 
а то се умеша и она у разговор. „Кажите нам, Боривоје, кад немате попова, јесте ли крштени или  
.</p> <p>На послетку проговори: „Кажите нам истину, је ли ваша жена од своје воље пошла за вас  
али метод; ви сте нас васпитали; ви сте нам писали књиге; ви нам служите за пример; ви сте нам  
књиге; ви нам служите за пример; ви сте нам углед.{S} И ја вам кажем:{S} Уз оваке црквене велик 
>Тома се сетио нечега.{S} Пита: „Шта ће нам сад Лазар сам, без Милеве?“</p> <p>Но Лазар је као  
 1500 година после Христа, па од куд ће нам се још пре Христа забрањивати пушење?{S} Пушење је  
е Бога сматрао као строгог оца, који ће нам једаред страшно и немилостиво судити.{S} За то га с 
и, да ће казати?“ вели Славна. „Слагаће нам ма шта.“</p> <p>Девојке су се још подуже разговарал 
нда ће тек доћи бољи дани.{S} А свануће нам онда, кад једаред појмимо, да нам у заједничком доб 
} Ако га не одвратиш од Цвете, пропашће нам, а то би било велико зло.“</p> <p>Рахила само уздах 
би било боље и по мене и по вас, кад би нам се милило играње?{S} Ја кажем само толико:{S} Благо 
 толико да имамо и то би појели и не би нам ништа остало на остале ствари.{S} Нигде се у свем с 
 васпитали; ви сте нам писали књиге; ви нам служите за пример; ви сте нам углед.{S} И ја вам ка 
а цепамо народ због потписа?{S} Неће ли нам други пут рећи:{S} А зар и из вароши може што добро 
о.</p> <p>„Три године.“</p> <p>„А би ли нам казали“, испитује га млади испитник даље, „за што с 
 угађати Господу?{S} Апостол Павле вели нам:{S} Ако може бити, да се не женимо — а допушта нам  
ривоје да је слободан. „А и потребан си нам, врло си нам потребан,“ каже му Лазар, „јер код нас 
слободан. „А и потребан си нам, врло си нам потребан,“ каже му Лазар, „јер код нас само што не  
ад својим жељама и страстима, но за чим нам год срце гракне, то мора бити.{S} Девојци мора бити 
жимо за свету ствар као ви иконе.{S} Он нам показује, како пролази време и то је све.{S} А што  
да ће је познавати.{S} Ето видиш, казао нам је већ, да не сме пушити “.</p> <p>За мало се и опе 
{S} Ми Срби за све тражимо вина.{S} Ако нам је што добро, дај, пиј од радости, те градимо од до 
адости, те градимо од добра зло.{S} Ако нам је што тешко, дај опет пиј, градимо од зла горе.{S} 
важност тог лека, показао им је, да ако нам деца умиру, умире снага наша, потпора наших доцнији 
S} Одавна <pb n="108" /> се гласи, како нам пријатељ Рада с његовом Станом врло непристојно про 
бисмо.{S} Шта ће рећи народ?{S} И онако нам пребацују доста што шта и веле, боље да нисмо ни по 
то уплашено.</p> <pb n="48" /> <p>„Тако нам се ругају наши противници“, вели Лазар, „али види Б 
 и српску децу... „То није гушобоља, то нам пророк Илија коље децу, јер су некрштена...“ То су  
ино благо оде на гозбе и пијанке.{S} То нам убија здравље, сиромаши нас и не можемо напред. „<h 
<quote> <l>Три анђела жалило,</l> <l>То нам само фалило,</l> <pb n="200" /> <l>Поп-Светозар нар 
 жену своју и хоћу да је љубим, као што нам заповеда Господ и прописује апостол Павле, а то је: 
 божјој природи слушали славује, но што нам данас у загушним собама свирају жене и кћери неке ш 
млале неке полуживотињске звуке, но што нам данас на српском, немачком и француском језику звуч 
 само змија овцу не - упропасти.{S} Леп нам је наук оставио апостол <pb n="113" /> Павле, кад н 
>Милева се прибрала.</p> <p>„На продају нам је“, каже, „али је нећемо продавати вама.“</p> <p>„ 
штеника као овога.{S} Камо среће, да су нам сви свештеници такви.“</p> <p>Госпођа Меланија ушла 
; ја држим, да нам је боље било, кад су нам жене са врх дрвета или из дубине пештере мумлале не 
ногама својим...“</p> <p>„Ето, такви су нам и данас пастири, брате мој“, тумачи Лазар, „па је л 
 и не би било других узрока, због којих нам се ваља борити против Назаренства, онда треба да се 
пође и та господа не помешају кад год с нама, јер онда ће за цело бити оно, што си ти предскази 
јем, не помаже.</p> <p>„Зло је велико с нама.{S} Баш и да нема Назарена, нешто би се морало учи 
е су криве свему овом злу, које је међу нама.{S} Право нас је учио апостол Павле: „Жену не прим 
„Шта нам вреди већина, ако нестане међу нама споразума.“</p> <p>„И ја то мислим“, вели доктор,  
а.“</p> <p>„Толико се ваљда може и међу нама покупити“.{S} И Мирко извади 40 новчића и метну их 
уди где посте.</p> <p>„А ти кад постиш, намажи главу своју и лице своје уми, да те не виде људи 
p>И кад донеше и њему прегрш-две, он се намамио, те каже: „Нисам дошао у апотеку, да ми мерите  
али, но је морала поћи за оног, ког јој наменуше старији.{S} То је било насиље на срце девојачк 
исао, то је већ нешто више, то је тврда намера...{S} Како је поникла, како се учврстила, не пит 
ази, шта у њему бива и да му не осујети намере.</p> <p>Лазар је неколико недеља био као смрвљен 
 <p>Марта је доста лако успела у својој намери.{S} Како и не би, кад су и Нада и Боривоје желел 
 дотраја таман дотле, да изведе, што је намерила.{S} И ако не баш трећи дан, <pb n="19" /> а он 
уди пропадају, постају ругло, а шири се намерно бајаги нека трезвеност а у ствари животињство.. 
е успалио.</p> <p>Пође напред.{S} Да ли намерно, да ли случајно, не зна ни сам, доста да стоји  
наћи ћете, где се с планом, промишљеном намером исмевају људи, који осећају племенито; свуда се 
 око њега, да му скину перце са одела и наместе поремећену огрлицу.</p> <p>„Господ га је умудри 
урена жена.{S} Али као да ју је сотона, наместио тамо, да својом појавом исмеје и изобличи свак 
о очи, сваки син му је насликао слику и наместио је ту слику — лик очев, с прочеља.{S} Свака од 
 пријатељу и скинуће му перце с рукава, наместиће му огрлицу или удесити пошу.{S} То је такав о 
које су изишли, па за то и називају тај намет: бедом.{S} Угарски нов закон ослобађа их од тога, 
арвара учинила, дође јој сад као гнусно наметање, а гле, исто је хтела да учини и она.{S} Али н 
прочељу виси о зиду сахат.{S} То је сав намештај.{S} Клупе су одељене, т. ј. средином њиховом в 
наши богатуни, који имају по три-четири намештене и гостинске собе, немају у кући купатила, нем 
} Најбоље, најздравије собе наше, те су намештене, у које и не улазимо, а живимо у вајатима и к 
 <p>„Задржао је оно, што му је требало; нами је једно као друго, тек спомена ради.“</p> <p>„Ама 
 више, бајаги мало их је.{S} А не смета нами то.{S} Било је поштења кад више кад мање и при ови 
д потребе новац, па су ми рекли, ако је нами потребно, испомоћи ће нас“.</p> <p>„Добро је, кад  
с.{S} Бог види срца наша и дела наша, и нами је то доста.“</p> <p>Кад чу Боривоје, да је оно „б 
се држите ни у будуће, па закраћујете и нами, да га се држимо“.</p> <p>„Па за што су апостоли п 
апостоли једно чинили, а друго наложили нами да чинимо?{S} Пробудите се, браћо моја драга — то  
та“.{S} Она се мало умири и ручала је с нами...{S} Кад дође мали Божић, Нова Година, она опет п 
рко, „а још већма се радујемо, ако се с нами заједно помоли Свевишњему.“</p> <p>Још су њих двој 
 Сви ми то кажемо, али кад то кажемо, у нами је свима по мало хвалисања и фарисејства.{S} Шта ћ 
скренуо на ту страну.{S} Каже: „Да је у нами дух јединства а не дух раздора, ми би се сложили,  
ш, а?“</p> <p>„Не из тога, било је међу нами и више.{S} Оног дана нисмо говорили даље, али кад  
мо:{S} Ја, а никог нема да пресуди међу нами.{S} Па кад тако стоји ствар, зар ти доиста мислиш, 
S} Ти ћеш судити и пресудити данас међу нами.“</p> <p>Глас, којим је Светозар ово казао, био је 
на и тако састати, па ће бити и он мећу нами“.</p> <p>„Онда је све у реду“, вели Мирко. „А сад  
лепезе, само за то, да иза њега сакрије намигивање.{S} Па чак и онда, кад се у скупштини обећав 
="chapter" xml:id="SRP18966_C22"> <head>Намигуша тумачи св. писмо.</head> <p>И Лазара је до дна 
лика, тако светла према овој поквареној намигуши, као што је велико и светло сунце према оном ж 
вреће шљива заједно с коштицама?{S} Оне намирисане женскиње, које смо виђали у селу?{S} Јесу ли 
>И Петар је доиста пошао онамо, камо је намислио.{S} Вредно иде у назаренску скупштину, а избег 
те бич и не удари њиме жене, као што је намислио, него га пусти право коњима по ушима, а уздице 
 да ове године сеју 8 ланаца, јер су се намножили.{S} Њихови су људи сви имућни, није им од пот 
нас видимо?</p> <p>„Променуло се време, намножише се учени људи у народу, створише књижевност,  
 лаком, да оговори друга.{S} Но када се намножише Хришћани, није могао нико да их прегледа све. 
право, што <pb n="232" /> се тако вара, намргоди се и дође му Назаренство још црње, мање и ситн 
 Сеплова Лиза, како се њен Сепл осилио, намргоди се и довикну му крештећи танким гласом: «<fore 
<pb n="100" /> <p>Лазар само кашљуцну и намргоди се.</p> <p>Жена, бледа лика, сувоњава, ступи и 
резана доброћудност; али се сад то лице намргодило.{S} Каже: „Ко год мисли да су Назарени пали  
 се нико окретао на то, што се Боривоје намргодио.</p> <p>Исповедише Варвару, имала је само сит 
 <p>Боривоје је знао све ово и за то се намргодио.{S} Он познаје Варвару, зна да је над њом зао 
на је зрела за крштење.{S} Но за што се намргодио Боривоје? — Одмах ћу рећи.</p> <p>Како бива к 
авом, само је Боривоје хладан, шта више намргодио се.</p> <p>Варвара је издржала испит сјајно,  
>Госпође су хукале, а мерник Миловић се намршти. „Шта хучете?“ каже. „Бајаги само Назарени нису 
ј стих згледнуше се гости, а неки чак и намрштише. „То се нас тиче“, рече Здравковић свом другу 
 а ја сам стара.{S} Но каже он: „Остави нано још мало да причекам“.{S} Док ме јуче у зло доба н 
“.</p> <p>„Шта је, сине?“</p> <p>„Немој нано плакати, нисам ја баш тако одвише болестан.“</p> < 
тако, као сад“.</p> <p>„Па шта да радим нано?“ пита Лазар пољуљан, а глас му дрхће.</p> <p>„Уст 
 је она говорила, пришао јој је и син. „Нано,“ каже, а глади јој косу, „молим те иди кући.{S} У 
гледа као небо, које се са свију страна наоблачило, али између облака провирује још увек — сунц 
p>Натарош не знаде, како ће овима да се наодговара, но само вели: „Подајте Богу божје, али и ца 
на погледа кћери у очи — поплаши се.{S} Наопако шта све лежи у оним очима.{S} Очајање, управо н 
ду.“</p> <p>Но сви су вртили главом.{S} Наопако ако се и суд <pb n="225" /> умеша у то.{S} Та о 
ола, мора скочити и отворити капију.{S} Наопако ако ме нису осетили и ја морадох чекати.{S} Каж 
а су места недељом пред црквом, а после наопако би им било, да их је до сад видео свет пред ску 
отона у њима не изгуби своју власт, јер наопако, ако се и сотона умеша, те он буде у браку трећ 
е од ђавола.“</p> <p>То пиле од ђавола (наопако да је смео ту реч изустити пред његовом „Ленчиц 
и свештеник, он се само пљесну рукама: „Наопако баба-Стако, зар и ти?{S} А пре бих се смрти над 
и његове речи ишле су право на Тому.{S} Напад Боривојев беше много оштрији и отворенији но онај 
ће да се брани.{S} Слутила је зар какав напад и рече затегнуто: „Била сам.“</p> <p>„Онда је так 
те Назарени ни с те стране неће моћи да нападају наше цркве...{S} А <pb n="201" /> гле сад, как 
зар, мало се утишао свет против њих, не нападају их више на улици, а гле сад шта је.{S} Син про 
?</p> <p>Па онда још нешто.{S} Назарени нападају нашу данашњу цркву и веру веома жестоко.{S} По 
о, како те је бранила, а како сам те ја нападао.{S} Звао сам те и претераним и сањалицом и зане 
вашем друштву умерености врло неумерено нападате на поједине црквене обичаје.{S} Позивате свет, 
 еванђеље или истину рећи, иза еванђеља нападе опет Боривоја, а Боривоје му и опет не оста дужа 
ко онима, са којих долазе.“ И Лазар сад нападе свом жестином на свештенике.{S} Они су, са којих 
ајницом“, рече Боривоје...{S} И он онда нападне на Јуду Искаријотског, који се градио увек најз 
ала, да се Назарени не бране, кад их ко нападне.{S} Можеш их тући, можеш чинити с њима што хоће 
 да узвиси назаренску науку и да уједно нападне на противнике.{S} Он је знао, за што долазе про 
S} Да одемо вуку у јазбину и тамо да га нападнемо.</p> <p>Боривоје је био међу Назаренима јунак 
е, па је смислио, да не чека да господа нападну Назарене, него ће он напасти њих.{S} Тактика је 
ућа“.{S} То се овима није допало, те га нападоше.{S} Дође међу њима до расцепа и кошкања речма, 
ећа истераше овце у поље, а гладни вуци нападоше Мартино стадо.{S} Чича Сима се десио у селу, њ 
усалимске иконе.{S} У опште, сад је већ напала на целу поделу.{S} Влада је стишавао и умиривао  
, него сам га убио ја...{S} Кад су вуци напали стадо, ми их растерасмо и једног убисмо.{S} Посл 
чењу, (код нас би се то казало придика) напао све оне цркве, где горе свеће, где се подиже дим  
с и чувао...“ Тома је надовезао на то и напао на тврдице, али не на оне, који су тврди на новцу 
ваљан у сваком погледу.{S} Његова стара напаст оставила га, само је био још мирнији и веселији  
/> закључити, коликом снагом чича Срдан напаствује дете своје.{S} Но Милева је мирна.{S} Без пи 
да господа нападну Назарене, него ће он напасти њих.{S} Тактика је била доста вешта и — изненад 
 придржава се уз зид и домили донде.{S} Напије се.{S} То јој мало утоли ону грдну ватруштину и  
и.{S} Суседи их узели у подсмех, веле: „Напију се ракије, па за то плачу.“</p> <p>Тома је за то 
сејевим давала пехар вина и који се год напио тог вина, па га после она додирнула својим чаробн 
врата.{S} Тамо је мрак.{S} У оном мраку напипа крајњи крај одаје и паде на земљу, паде, као што 
ку по жандаре, то је извесно, као да је написано.“</p> <p>„Ако ћеш искрено да се покајеш“, вели 
Но и оно напред је јасно.{S} Оно остаје написано те написано, па ма што ишло после тога.{S} Но  
ред је јасно.{S} Оно остаје написано те написано, па ма што ишло после тога.{S} Но зар се ви ба 
ију, па учини потез-два...{S} То што је написао личи по мало на гуску кад опружи врат, па му ол 
оно калуђер Тецел, који је 1517. године написао ове речи на своме олтару, где је продавао отпуш 
х после оног договора о Великој Госпођи написао је Здравковић у новинама китњаст извештај, како 
место расправе дошао је роман, који сам написао шест година касније, па и то у вацкој казниониц 
ану.</p> <p>У том новинарском извештају написао је, да су по предлогу честитог професора Здравк 
epage"> <p>НАЗАРЕНИ</p> <p>РОМАН</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЈАША ТОМИЋ.</p> <p>ДРУГО ИЗДАЊЕ.</p> <p> 
домаку нашег народно-црквеног сабора да напишем расправу о том.</p> <p>Испало је друкчије:{S} Н 
вино на весеље, па онда не можемо да се наплаћамо и има по 10 разбијених глава.</p> <p>Него кад 
чу, јер су они пречишћени, препорођени, напојени св. духом, њихови греси су им опроштени и сото 
воре, он би из њих, као и из оне Томине напомене о Лазару, био на чисто, с које стране ветар ду 
же, „Милица захваљује на вашем савету и напомени, она ће зацело послушати.{S} У недељу што иде, 
десили за њега“ ? </p> <p>„Нешто сам му напоменуо“, вели Лазар.</p> <p>„Нема напомињања“, вели  
орије и онда не смета скупштини.</p> <p>Напоменуо сам већ, да у собама, које иду на улицу, стој 
му напоменуо“, вели Лазар.</p> <p>„Нема напомињања“, вели Тома. „Сви смо ми сложни у томе, да ш 
 против назаренске заблуде, тражио га с напором све душе своје.{S} У њему се одавна зачела нека 
је луксуз.{S} Моли се Богу, ради земљу, направи кућу, најпотребније покућство и одело, па доста 
о постоји ствар две три недеље дана, па направи одатле сватове.{S} Момку подај од те гужваре на 
н тек подвикне: „Еве проклете, опет сте направиле вашар“, те их повија, и онда не пита, која је 
то је лепо; али нисте погодили пута.{S} Направили сте још једну вероисповест више, бајаги мало  
Кажем, тек што нисам пронашао начин, да направим жену.“</p> <p>„Куда то опет иде?“</p> <p>„Ето  
а. </p> <p>„Сме.{S} Хоћу путем науке да направим жену“, каже он.</p> <p>„Шта кажете?“</p> <p>„К 
ва је ствар.{S} Зидају кућу и мерник је направио добар план.{S} Али јест!{S} У његову плану нем 
и речи.{S} Кад је дошла из цркве, ја се направио необично весео, звиждућем по соби и пуцкам прс 
дроген, направићу воду.{S} За што не би направио жену, кад знам, из чега се састоји?“</p> <p>„О 
де да будеш прва.{S} Уступај, док нисам направио русваја.“ На послетку се некако сложише и умир 
 мислила је, „он ће за цело над дететом направити знак крста“.{S} Тако је мислила и би јој сад  
кад доведем у свезу оксиген и хидроген, направићу воду.{S} За што не би направио жену, кад знам 
о претварања.{S} Лепо би то било, да се направиш луд, па да те пусте кући; али су господа у суд 
. „Од проповедања Христових речи, вели, направише данас занат, чак ни благослов није забадава,  
p>Што је Боривоје бивао старији, његова напраситост постајала је све ређа, али се не мења, јер  
ирота Џуџа, шта ли јој само би, да тако напрасно сврши“.</p> <p>Оно друго дете Боривојево венул 
тим боље; кад се извлачи из оног глиба, напрегне се, па му је онда чисто лакше.</p> <p>Он ће Ми 
 му се, да још има живота у путника.{S} Напрегне све силе, подигне га на кола и одјури кући.</p 
не седети мушки, с друге стране женске, напред ће „браћа“ и „сестре“, натраг „пријатељи“ и „при 
 ословити, па на послетку утаначише.{S} Напред ће ићи Јованка, јер га она већ познаје, за њом ћ 
 ли ме закон казнити, па ако неће, онда напред, па ма десеторо њих — закукали.{S} Кад смо већ у 
а си ми казао раније, те да сам послала напред сукње, овако сам гола, а баба ми неће ништа дати 
ад га сад тако жалиш?{S} Ниси зар могла напред промислити шта чиниш?“</p> <p>„Јао, слатки брате 
сновима, онда не може лако натраг, мора напред, за то и вели народ: „Коме Бог, томе и сви свеци 
рече једна од госпођа, „свештенство иде напред...“</p> <p>Стадоше се нуткати.</p> <p>Мерник Мил 
руго, до то, да се успалио.</p> <p>Пође напред.{S} Да ли намерно, да ли случајно, не зна ни сам 
, бледа лика, сувоњава, ступи из гомиле напред и рече: „Не може се допустити, да тако злоставља 
 шта?{S} Да га питамо“.</p> <p>Јулка ће напред.{S} Још из далека стисла је песницу.{S} Та мала  
p> <p>Хајд, да се почиње...{S} Прота ће напред, али како су с њиме у друштву женскиње, застаде  
и!“</p> <p>Она устаде, али се не помиче напред.</p> <p>„Кући матери, кажем ти!“</p> <p>Она прог 
се.“<ref target="#SRP18966_N5" /> Има и напред места нека, која су врло дивна!{S} Слушајте само 
 питају, како да га питају, која ће ићи напред и прва га ословити, па на послетку утаначише.{S} 
е први извео из азијатских шума и повео напред к тако званој култури.{S} Јер истину вам кажем:{ 
Читам његову песму над песмама.{S} Тамо напред све говори о премудрости и целомудрију, али мани 
убија здравље, сиромаши нас и не можемо напред. „<hi>Ми смо свој напредак и срећу</hi> појели и 
на у грозници и у кошуљи.{S} Иде лагано напред и рукама се све једнако опире о зид.{S} Нечујно  
 другу ствар“, вели Светозар. „Но и оно напред је јасно.{S} Оно остаје написано те написано, па 
е.{S} Поводи се глава у кукавне жене то напред, то натраг, а из тога се потресања могло <pb n=" 
ви у даљину, као да је хтео да прозре у напред, али не мога, па уздахну.</p> <p>„Смешан сте чов 
е по две по три.{S} Ево да вам платим у напред.“</p> <p>И још би два-триред: „Дајте и донесите“ 
, одбор, а неке од њих обавестише још у напред.{S} Но Лазару и Боривоју не рекоше ни речи о оно 
бар неки део тих учењака и госпођа пођу напред, а мора доћи то време, народ ће поћи за њима.{S} 
 сваку светску књигу и не бринете се за напредак...“</p> <p>„Претерани у свему, одбацујете радо 
ас и не можемо напред. „<hi>Ми смо свој напредак и срећу</hi> појели и попили“, каже он, „јер ј 
рет, и може се рећи, да је помало чак и напредовала.{S} Али у оном, што је њојзи било главно и  
Гомила догађаја.</head> <p>За ово време напредовао је и Боривоје.{S} Вредно је проучавао св. пи 
 ногом, ту не застаје, но хода, корача, напредује...</p> <p>Боривоје се распитује и о Лазару, т 
ар кроз суво, јесење лишће.{S} Што даље напредује песма, тим се све већма претварају уздисаји у 
је изгледало, да у свему <pb n="208" /> напредују.{S} Јесте, изгледало је.{S} На површини се јо 
 никад не погреши, а иде лепо, лако, не напреже се.{S} Научио је дакле и рачунати можда више, н 
ли се ви <pb n="149" /> тога држите?{S} Напрежете све силе своје, да се богатите.{S} И о чему с 
њојзи било главно и око чега се највише напрезала, није успела.{S} Кукољ на њиви могла је које  
>„Што су против сваке просвете и сваког напретка“, каже им Здравковић. „Чега год нема у св. пис 
д њином скупштином и то је за цело знак напретка.</p> <p>Међу првима је дошао Лазар, Тома и Мир 
једини пут, који води просвети, спасу и напретку.</p> <p>„Па изволите видети, како је сад?{S} И 
 својој раздражености противници сваком напретку, јер веле: „Пробао сам, не може се“.{S} Неки о 
p> <p>Боривоје није био у свему лош.{S} Напротив, био је послушан до крајности, волео је матер  
о је код нас:{S} Нека је мушки мали као напрстак, опет је мушки и господар у кући.“</p> <p>На п 
 узме пушке у руке, вежу му је на леђа, напуне му телећак камењем и вијају га од јутра до мрака 
 ћелији.{S} Лазар се трудио дан ноћ, да напуни Боривоја духом назаренским, и пошло му је за рук 
.{S} Послао је по његове старе другове, напунио му џепове новцима, метнуо му цигару у уста и по 
р.{S} Кад су сватови седели за вечером, напунио сам рукаве и шпагове каменицама, те удри у проз 
устила некога кроз вратнице.{S} Онда је напунио стару зарђалу пушку шрафовима, ексерима, кључић 
писати.{S} У свакој соби има пљувоница, напуњена песком.{S} Проспу песак по столу, разреде га,  
 а око 9 сати дођоше и неколико хинтова напуњених отменом господом и госпођама.{S} Све је у све 
ако: „Назарени се спремају, да јатомице напусте своје досадашње коло.“ А уредник листа додао је 
 он је праведник, ти не смеш праведника напустити.“</p> <p>„Ћути“, веди јој Тома, „немој још и  
ветозару чорбу.“ „И ти ћеш Светозара да напустиш?“ пита ме она љутито. „Зар је то лепо?{S} Заје 
S} Дуго гледа у Обрена, за тим презриво напући усне и каже: „Баш си магарац!{S} Девојака је бар 
е ваља, зар одмах из цркве да одеш и да напушташ веру?{S} Зар ако ти кров прокисава, да запалиш 
да му се чини, да је са свим изгубљен и напуштен.</p> <p>Милева је наговестила свекрви, да би ј 
бити, да није наследило нешто и од ваше нарави?...{S} Оно је дисало с вами исти ваздух, оно је  
о све?{S} Но како стоји са оном крвљу и нарави, које ће то дете да донесе на свет?{S} Зар мисли 
ом крвљу, раздраженим живцима, болесном нарављу.{S} Подајте мира ономе који је у вашој утроби,  
дочекали су га попови с литијом.{S} Но, наравно, оно је била друга ствар.{S} А шта ћеш ти?{S} Ш 
што није искао, него је задржао.{S} Али наравно, знао је, да сам добра, па мисли:{S} Ћутаћу.{S} 
 код нас у прво апостолско време.{S} Но наравно, тако је било, док је било мало Хришћана.{S} Ап 
мачку залогај, одмах се уплете.</p> <p>„Наравно да је време, крајње је време“, каже, „зар да че 
S} Нису ми иначе слатке.{S} Па и шљиве, наравски, то је наука.{S} Него ви за цело мислите, да ћ 
суд, да му прокажем све, што сам до сад нарадио?!{S} Ево сам добио због једног јединог телета г 
уди, који једва чекају, да се састану и наразговарају.{S} Прегладнео човек мало једе; препуно с 
зговарају много.{S} Но ни доцније се не наразговараше, јер се ствар рђаво свршила.</p> <p>Борив 
цепања.{S} Ако икад буде, да и ваш број нарасте у милијуне и међу вами ће устати многи и многи  
ава, а њен врео дах опија, као мирис од нарда и шафрана, од иђирота и цимета, од смирне и алоја 
 вечером, а Марија узевши литру правога нардова многоцењеног мира, помаза ноге Исусове и отре к 
пута, да се извуче.{S} Кад је изишла да нареди црну кафу, мумлала <pb n="198" /> је у себи: „По 
жје воље...{S} Ми мирно сносимо што Бог нареди, не ударамо у звона, не носимо крста ни рипиде.{ 
а или какав налог, како јој је кад мати наредила, али му се није приближивала иначе.{S} Некако  
S} То је по свој прилици божја промисао наредила, јер да и оне знају појати, појале би мађарски 
<p>„3а што да плаче, кад је то тако Бог наредио?!“ Девојке се опет стресоше. „Боже, какви сте в 
сам:{S} Тамо ће ми одлахнути, но Бог је наредио друкчије.{S} Доспео сам овамо, да сазнам прави  
м су рукама одбори црквени, па изволите наредити, да се сваки члан православне цркве оглашује ј 
пођа пођу напред, а мора доћи то време, народ ће поћи за њима.{S} Ти си ме брате питао, ко ће д 
, кад је свештеник био у народу све.{S} Народ није имао оволико просвећених људи као данас, ниј 
више не може; нешто се мора учинити.{S} Народ тражи лека, па ако му тог лека не могнете пружити 
 није остала празна реч.{S} Пустише, да народ мало преради послове, па онда почеше недељом по п 
рате се.{S} Многи пође, па кад видну да народ не иде за њим од стиха, врати се.{S} Неки издрже  
/p> <p>„Од прилике.“</p> <p>„Не маре за народ свој, неће ни да изговоре речи: <hi>Србин</hi>.{S 
проба.{S} Ако ви доктори не нађете лека народ ће ићи ма и бабама назаренским, да проба“. (Тако  
ли ће га прихватити сва наша места, сав народ наш.{S} Ко ће да загледа у будућност?!“</p> <p>Оч 
"96" /> „Христос је дошао у цркву и сав народ иђаше к њему, да га учи.{S} А књижевници и Фарисе 
" /> паметне разборите речи, озарује се народ како зна, чита н. пр. живот св. Сисоја.{S} Је ди  
у, да он сам није умро за њу?{S} Зар би народ ишао за њим, да је он једно говорио, а друго твор 
е у сласт и говори: „Баш смо ти ми Срби народ, да Бог сачува.{S} Код нас и свиње више поједу шљ 
се сеоска интелигенција извуче и остави народ сам на тим предавањима.{S} И поп и учитељ и тргов 
ег новога, треба да су тамо, да их види народ, па ће онда и он за њима.</p> <p>„Пример, пример  
з ватре, без душе, па не може да освоји народ.{S} Има до душе штошта у цркви нашој, што би могл 
ају као истину и ја вам кажем, да сваки народ има и онаког попа и учитеља, каквог заслужује.{S} 
мо, господо!{S} Неко је казао, да сваки народ има онаког владара, каквог заслужује.{S} То сви п 
зили своје епархије, па и они поучавали народ, а на послетку он је за то, да сутра у недељу, од 
 лако натраг, мора напред, за то и вели народ: „Коме Бог, томе и сви свеци.“</p> <p>Било баш у  
су оног јутра у цркви са амвона упутили народ на та предавања и кад би по подне, школа је била  
а се међу собом побисмо.{S} Шта ће рећи народ?{S} И онако нам пребацују доста што шта и веле, б 
да бисера, нека се не каже, да она овај народ презире и да се само онда свечано облачи, кад иде 
.{S} И сад <pb n="182" /> још да цепамо народ због потписа?{S} Неће ли нам други пут рећи:{S} А 
анили своје племе, но што данас бранимо народ свој само лепим речма, а на изборима издајемо га  
ило,</l> <pb n="200" /> <l>Поп-Светозар народ зове,</l> <l>У „Бугере“ нове...</l> </quote> <p>О 
 томе?{S} Књижаре веле: „Ми морамо, јер народ баш то тражи.“ Па господо, који краљујете у нашој 
је Христос говорио, говорио је за прост народ, не за учењаке.{S} Он је удешавао свој говор онак 
“, дозивао <pb n="181" /> је Здравковић народ, „није ништа“, али нико не дође натраг.</p> <p>„Е 
и недељом по подне у школи обавештавају народ, а сутра, у недељу ићи ће сви скупа у назаренску  
колевке, а то је до почетка.</p> <p>Наш народ прича, да неке „виле милоснице“ обдаре дете разни 
 сахати црква је дупком пуна.{S} Толико народа нема ни на Ускрс; а толико отмена света није ваљ 
као, да се клонимо распре о племенима и народима.“ — „Па говоре ли сви људи једним језиком?“ пи 
ерише се Назарени, како је истинита она народна изрека, да несрећа не долази никад сама.{S} Врл 
у, управо о томе:{S} Је ли истинита она народна предрасуда, да се дивљи голуб у зиму претвара у 
госпођа.{S} Њен је муж ватрен кортеш за народне ствари, те пита: „Кад су избори, гласају ли бар 
ојмо да се вадимо за апостоле и учитеље народне, но рецимо:{S} Хоћу да живим и радим по своме ћ 
 старији човек, а и као посвећен пастир народни, да вам кажем неколико речи.“</p> <p>Назаренке  
ковао против њих; он је био сведок оним народним предавањима у школи, па је дошао до уверења, д 
лове, па онда почеше недељом по подне с народним предавањима у школи.</p> <p>Здравковић први ће 
о Назаренству; хтео сам на домаку нашег народно-црквеног сабора да напишем расправу о том.</p>  
Ви сте пронашли, да човек не сме да има народности, не сме да је Србин, Немац, Мађар.{S} Сви см 
лила. „Верни“ и „верне“ су махом српске народности, осим Швабе Сепла, његове жене и две Мађариц 
ко ватре, мисли озбиљно обделавати њиву народну.{S} И кад је Светозар одлазио, Боривоје је дуго 
о ће они вредно упоредо обрађивати њиву народну и како ће Јованка помагати Светозара у његову т 
трашним искушењем.{S} Заборавили су ону народну реч: „Помози себи сам, па ће ти и Бог помоћи“;  
у попи.{S} Чује, како рече пророк Илија народу: „Похватајте те пророке валове, да ни један не у 
колико топлих речи препоручио Светозара народу.{S} Нека га љубе и цене, помажу и подупиру у њег 
мињете из еванђеља, Христос Спаситељ је народу говорио у цркви.{S} Нећете да знате за празнике  
о те прангије, те барјаци, те ручак, те народу вино на весеље, па онда не можемо да се наплаћам 
 нашој књижевности, за што не осладисте народу што боље, ваљаније?{S} Него вам је књижевност бе 
ка у цркви и његов савет ван цркве беше народу књига и водилица.{S} Па кажите:{S} Је ли онда би 
обећала, али мој муж неће више говорити народу.{S} Нека сад мало друге „<hi>спевавају</hi>“.{S} 
{S} Ако мислите, да је доста изговорити народу две-три лепе речи, варате се.{S} Многи пође, па  
дравковићев друг о предрасудама у нашем народу, управо о томе:{S} Је ли истинита она народна пр 
анас гдегде, а постојао је увек у нашем народу.{S} Друштво добрих људи неговаће просвету и чист 
ће брзо нестати и остаће о њему у нашем народу само пословица: „Како дошло, тако прошло“.{S} Не 
говор могу разумети само књижевници, он народу не би ни говорио.{S} Апостол Лука је добро запис 
 родитељима, брате по Христу и брате по народу, имаш право.{S} Све то пише <pb n="144" /> у ева 
 25, Нови Сад 50 ком.) да их раздаду по народу.{S} Хвала им!</p> <p>Ја сам се трудио, да у овом 
ванђеља.{S} То што он чита, говори Исус народу, онај Исус, кога су људи распели као <hi>опасног 
уло се време, намножише се учени људи у народу, створише књижевност, започеше научна и морална  
имало пре.{S} Придике почеше исмевати у народу као нешто застарело, давнашње, а морално поучна  
 је негда време, кад је свештеник био у народу све.{S} Народ није имао оволико просвећених људи 
а о томе, како стоји назаренска ствар у народу.{S} Лазар га обавештава, да се Назаренство шири  
е могу лећи...{S} А трпи кукавна доста, нарочито сад.{S} У нашег суседа има деран од шест, седа 
орије, да сваки треба да је има уза се, нарочито војник.{S} А унутри се прича, како је св. Сисо 
а и поразговоре реч-две.{S} Људи радни, нарочито ратари, не доспеју и не могу доспети свако веч 
ство пуни наша гробља и пуниће их увек, нарочито у добу заразних болести...“</p> </div> <div ty 
е се муче и они, да окрену Боривоја.{S} Нарочито Ваја Спасин.{S} Био то најстарији човек у селу 
е донекле и умирио узбуркане духове.{S} Нарочито су господа професори осетили, да је овај сеоск 
> <p>У Мирка су упрти многи погледи.{S} Нарочито се госпође згрнуле онамо и чекају, шта ће рећи 
p> <p>Многи одобравају и ово мишљење, а нарочито Здравковић тапше као да је у позоришту. „Кратк 
сам онда оћутао...{S} Видим сви хоће, а нарочито њих двоје.{S} Али сам се бојао, да неће бити д 
и сва та тешка имена као оченаш.</p> <p>Нарочито му је у томе на помоћи трговац Соломон Чивутин 
се ништа учинити с бојем“, каже лекар. „Нарочито код мала детета је то грехота.{S} Оно не може  
к пробудио матер.</p> <p>Кад је носио у наручју у собу, осетио је, да ће је изгубити, те јој уч 
"76" /> његове, а жене држе малу децу у наручју и плачу...“</p> <p>„Није лепо, није поштено од  
г, ми се због тога не срдимо на њих.{S} Нас грде, а не питају какви смо; суде нас, а не познају 
егови...“ Ето дакле, тај расцеп са кога нас тужите, потребан је за спасеније људства...“ То реч 
олио и <pb n="62" /> ја и мати моја, да нас не срамоти, кад је већ тако учињено и она се предал 
бљува децу.{S} Ето, дошли смо дотле, да нас са таким светим књигама озиђују у вери, па није чуд 
 да јој се доближи и да је придобије за нас.{S} Овца хоће да припитоми змију, па ако само змија 
 упућиван од старијих и надражен против нас.{S} Где год опази моју Варвару, он удри на њу блато 
е главом: „Сви смо ми људи“, каже: „Бог нас није створио, да се делимо и цепамо, а апостол Павл 
а, Француз је Француз, далеко је испред нас истрчао.{S} Тамо нема ручка, нема вечере без шљива; 
 више гледате <pb n="191" /> на дела од нас.{S} Тако је било и код нас у прво апостолско време. 
имо сваки своје за најбоље.{S} Сваки од нас има еванђеље у рукама и сваки га друкчије тумачи.{S 
и неко од њих, „јер ти можеш тражити од нас, да скочимо у бунар или да изедемо оног црног мачка 
а друкчије тумачи.{S} Па који је тај од нас, који сме рећи:{S} Ја сам божју реч схватио потпуно 
го вели: „Доста ће бити, да их један од нас посаветује.“ А Лазару не изгледа ствар чиста. „Ко ј 
не тужимо чак ни странога; ако је ко од нас сиромах, те не може прегорети штете, попунимо му је 
ско, но — половину.{S} Да се није ко од нас заборавио?“</p> <pb n="102" /> <p>Човек, коме се ве 
зарен, јер ако ћеш тако, ниси далеко од нас“, одговара Лазар.</p> <p>„Нисмо далеко.{S} Само што 
г тог и <hi>само због тог</hi> једно од нас трпети вечне муке?...{S} Хулио би Бога сваки онај,  
ти ми Срби народ, да Бог сачува.{S} Код нас и свиње више поједу шљива но ми.{S} Ако и спремамо  
а најпре жена не оде у Назарене.{S} Код нас је до душе први поверио Мирко, али после њега одмах 
 псето.{S} Оно је свето код њих.{S} Код нас је грдна грехота убити ласту.{S} Шваба не дира у ро 
бно“.{S} А странцу кажу: „Како бива код нас крштење, зна само онај, кога крсте.{S} Други то не  
 Муж!?“ виче чича Срдан. „Тога нема код нас!{S} Ти си блудница, јер живиш невенчана.{S} Ти нема 
ста после првих речи ћутање.{S} Кад код нас запне говор, лако је.{S} Одмах ће једно ма које зап 
 што данас чине Назарени, и тога је код нас било, то је наше, то није Шваба измислио.{S} Шваба  
суђују...{S} Суд добрих људи био је код нас Словена још пре Христа, постоји још и данас гдегде, 
леле мене, ја жена?{S} Знаш како је код нас:{S} Нека је мушки мали као напрстак, опет је мушки  
, ми се спремисмо сиромашки, јер је код нас сиротиња.{S} Она се онда заплаче и неће да руча.{S} 
p> <p>Девојке се стресоше. „Тако се код нас иде на погреб“ каже Јованка.</p> <p>„Па да ли бар с 
ја“).</p> <pb n="124" /> <p>„Видите код нас пре није било, да човек прође с колима поред путник 
> на дела од нас.{S} Тако је било и код нас у прво апостолско време.{S} Но наравно, тако је бил 
 животом.{S} И мушко и женско тражи код нас побожна, верна друга, па ће у томе најрадије послуш 
> <p>„Отац је казао, да ћете радити код нас, докле вам год не изиђе време.{S} Па, овај, хтела с 
а. „То је роб.{S} Он ће увек радити код нас, кад год буде посла.“</p> <p>Јулка је и зачуђено и  
.</p> <p>„Хоћете ли још дуго радити код нас?“ пита га Јованка по уговореном реду.</p> <p>„Докле 
рена од прилике оно исто, што значи код нас:{S} Бити на кривом путу, залутати.</p> <p>„Како би  
е у свем свету толико не поједе као код нас.{S} Сва јела, која год познајемо, скувамо на једаре 
лепо у Назарена, све је то пре било код нас, ама све, чак су и црквене општине узајмљивале нова 
 нам потребан,“ каже му Лазар, „јер код нас само што не долази до крви.{S} Све је сад у селу та 
“</p> <p>Лазар је у свом тумачењу, (код нас би се то казало придика) напао све оне цркве, где г 
У нас нема попова“, каже Боривоје. „Код нас ма који од верних устане у скупштини, чита молитву, 
адвоката је Шваба измислио.</p> <p>„Код нас је пре било, као данас код Назарена:{S} Састану се  
ке клипане око крстионице!“</p> <p>„Код нас“, каже Боривоје, „не бива крштење као код вас, но о 
} Нас грде, а не питају какви смо; суде нас, а не познају нас.{S} Бог види срца наша и дела наш 
е гости, а неки чак и намрштише. „То се нас тиче“, рече Здравковић свом другу.</p> <p>Кад се по 
или; ви сте установљавали метод; ви сте нас васпитали; ви сте нам писали књиге; ви нам служите  
је послушати. „О, браца Срдане, баш сте нас поплашили“, каже. „Једва вас познадох оваког...“</p 
екли, ако је нами потребно, испомоћи ће нас“.</p> <p>„Добро је, кад су се само упутили“ вели Ми 
 су отворено говорили: „Поп-Светозар ће нас под мантијом одвести у Назарене.{S} Дакле и да буде 
ави роб, кога је видела у животу. „Неће нас убити?“ питала је.</p> <p>„Не дира тај никога.{S} В 
е ти покушаја, јер ако нас повија, биће нас и преко плота“, вели Славна.</p> <p>„Знате ли шта?{ 
 најрадије онога натакао на колац, који нас је први извео из азијатских шума и повео напред к т 
а се брани: „Мани то, бабо, само кад си нас се опет зажелео.“</p> <p>„Еј, еј, децо, опак сам ја 
ма кличе: „Слава: твоји смо! победио си нас“.{S} И кад се дигоше измети, да убију онога, који п 
оно ће победити, окрепити нас и одржати нас до бољих времена“.</p> <p>„И ко ће то да почне“ пит 
 неприродно и оно ће победити, окрепити нас и одржати нас до бољих времена“.</p> <p>„И ко ће то 
рече неки сед човек из гомиле, „Срамоти нас пред светом.{S} Треба да је посаветује, а не овако. 
</l> <l>Претњом или молбом тражи, увући нас у свој сплет! </l> <l>Научи нас избегават’, жеље и  
им?“</p> <p>„Неће.{S} Апостол Петар учи нас у првој посланици, трећој глави, стих двадесетпрви, 
, увући нас у свој сплет! </l> <l>Научи нас избегават’, жеље и све грехе ту,</l> <l>Светску мрж 
анке.{S} То нам убија здравље, сиромаши нас и не можемо напред. „<hi>Ми смо свој напредак и сре 
 моја, ни голубови неће тако живети као нас двоје, видећете драга и лепа моја браћо и пријатељи 
у овом злу, које је међу нама.{S} Право нас је учио апостол Павле: „Жену не примајте млађу од ш 
ђу нас из ненада, ушао у цркву и поучио нас; сео у порту, да му може свако прићи и потужити се: 
збиљно.</p> <p>„Јер увенућемо и ми, ако нас не подрже...{S} У великој битци није то још победа, 
 <p>„Море, мани се ти покушаја, јер ако нас повија, биће нас и преко плота“, вели Славна.</p> < 
ом као да смо срашћени и каже: „Ама смо нас двоје баш прилика у колу.“ „А зар ми не би и иначе  
 знате, како би то било од вредности по нас, кад би придобили такву жену, као што је баба Стака 
а требало би да доносе.{S} Не што се то нас тиче, него да види свет, да се ни при царским гозба 
 тренутку растрзале дивље звери, но што нас данас годинама мучи сува болест; ја држим, да нам ј 
лижи, треба се измирити с Богом.{S} Зар нас Православне крст и иконе не подсећају на то исто?{S 
рени да уче, шта је моба, кад је тога у нас било, само се на жалост изгубило.{S} Ако је да узај 
бро ћемо ваљда после, не знам.{S} Тек у нас данас није добро.</p> <p>„Ја сам слушао да је и наз 
апамтио, да је дваред долазио епископ у нас, па је увек било те прангије, те барјаци, те ручак, 
ли се жене?“ допуњује Славна.</p> <p>„У нас нема попова“, каже Боривоје. „Код нас ма који од ве 
 питају све три у један глас.</p> <p>„У нас није као код вас, да се угађа сотони, нити се чини  
 гајдаш, не певају сватовца?“</p> <p>„У нас“ каже Боривоје, „повеже девојка главу с црном марам 
ро је, добро је“, каже, „што стиже међу нас, баш је на време.{S} Јер треба да ти кажем, а и мор 
ми сложни у томе, да што пре седне међу нас.{S} Једино је, да га што пре крстимо, па онда и оже 
.</p> <p>Него кад би владика бануо међу нас из ненада, ушао у цркву и поучио нас; сео у порту,  
итају какви смо; суде нас, а не познају нас.{S} Бог види срца наша и дела наша, и нами је то до 
 фарисејства.{S} Шта ћемо, ако од свију нас можда ни један није у свему добро схватио?{S} А то  
држим, да нам је боље било онда, кад су нас у тренутку растрзале дивље звери, но што нас данас  
Умешао се био и Здравковић, но грдно је насео.{S} Прота са свима свештеницима не могоше га изву 
 то је зло.{S} Место да војујете против насиља, да га осуђујете, ви сте пронашли, да човек ни у 
 било насиље на срце девојачко, а свако насиље изазива отпор, револуцију.{S} Девојка се опирала 
ког јој наменуше старији.{S} То је било насиље на срце девојачко, а свако насиље изазива отпор, 
цију.{S} Девојка се опирала родитељском насиљу тиме, што је одбегла за драгана, да не мора поћи 
сну као мачка натраг у кола.{S} Како је насип био стрм, чивија на обртњу излети, коњи, руда и п 
амо толико, да види како коњи са стрмог насипа нагињу на ону страну, куд не треба, а то је к Ду 
у Дунав; стражњи део кола оста на ивици насипа...{S} У предњем делу био је Боривоје сам, Варвар 
же још јаче на десно.{S} Коњи јурнуше с насипа доле — у Дунав...{S} Тома и Јова цикнуше, Варвар 
о је поболевао и очигледно је венуо.{S} Наскоро је добио суд.{S} Мати му продала тако рећи и су 
тако неколико дана и није певала.{S} Но наскоро за тим дође Боривоју.{S} Пита га: „Да ли ћете в 
пет онде, где сам био и пре.“</p> <p>Но наскоро допаде чича-Срдану глас, који га пољуља већма,  
кше.</p> <p>Пође постељи, а још се увек наслања на зид.{S} Зид!{S} Та на том зиду је кључ од ко 
 па је после од туге и умр’о.{S} Она је наследила његово имање, па га је за годину дана распуди 
наследило.{S} Па зар може бити, да није наследило нешто и од ваше нарави?...{S} Оно је дисало с 
е, лепе, црне очи?{S} То је дете од вас наследило.{S} Па зар може бити, да није наследило нешто 
и вами мио онај сандук, она клупа, коју наследисте од матере, не чувате ди то као нешто особито 
 сиромака, кога је изабрао Бог, да буде наследник царства божјег.“ Онде се говори у посланици о 
вно умро и оставио жену с дететом, а од наследства ништа, до кућице и два ланца земље.{S} Жена  
 паметно, поштено, да би оставио деци у наследство бар здраву крв, поштено име, спрему за борбу 
ш је.“</p> <p>Овим се свршио разговор о наследству, али Марта није заборавила тог разговора.{S} 
лику (фотографију). „Ево, на овој слици насликана је моја покојна жена и моја кћи, која је дале 
ест глава еванђеља, а испод сваке главе насликано све, што се односило на тај одељак.{S} Био је 
S} Кад је заклопио очи, сваки син му је насликао слику и наместио је ту слику — лик очев, с про 
ажем.{S} Не онај, који је најбољу слику насликао, него онај, који најбоље врши завет очев, а то 
 и дошле.{S} И опет се сабиле у гомилу, наслониле главу на главу, те шапућу.</p> <p>Већ хоће да 
одакле су и изишле, сабиле се у гомилу, наслониле скоро главу на главу, па шапућу.{S} Боже мој, 
о св. писмо, но он не гледа у слова.{S} Наслонио главу на руку и у неки мах тешко уздахну.</p>  
а чела, бистра погледа и мирна лика.{S} Наслонио се на сто, у руци му <pb n="31" /> св. писмо,  
 правила.{S} И сад јој се приближио.{S} Наслонио се на ограду, па је пита:</p> <p>„А зар ви, Цв 
шета.{S} Али није могао више ићи, но се наслонио на зид.{S} Дигла се била бура, завитла мећава  
 она два кревета, па она широка клупа с наслоном?!“</p> <p>„Та оно видим и ја, да није подељено 
реће.{S} Јула, Симина жена, грохотом се насмеја.{S} Њен звонки кикот дуго се разлегао по соби,  
 оно већ и готово...“</p> <p>Јелачић се насмеја и потапка Светозара по рамену.</p> <p>Боривоје  
> <p>„То имаш право“, прихвати доктор и насмеја се.</p> <p>На послетку се ипак разиђоше задовољ 
зрна сочива.“</l> </quote> <p>Доктор се насмејао враголанкама и преписао, да је покаже жени.{S} 
ужна жена и тек онда свештеник.“</p> <p>Насмејаше се и — послушаше.{S} Најпре уђоше женскиње, п 
о, а она му прими поздрав скромно, а не насмеши се, јер то не би доликовало Назаренци.</p> <p>„ 
г мачка?“</p> <p>Боривоје, у мал’ се не насмеши. „Бог с вами деда, како би то било?!“</p> <p>„Е 
играли?{S} Не шалите се?“</p> <p>Она се насмеши.</p> <p>„Нисам играла, не мили ми се; само сам  
 и мирнији.{S} Буде, па се некада чак и насмеши, а то већ од толико година није чинио.</p> <p>М 
ице.{S} Сад је мирна, по некад се чак и насмеши и враголасто рекне: „Маните ми већ једаред мога 
онесе његовој деци.{S} Брат Тома се к’о насмеши, те додаде: „Врло је за децом. “</p> <p>Милева  
или кад јој секу врат.{S} После се мало насмеши.{S} Било је у том осмеху нечег враголастог.</p> 
ану нема, да ће проћи онуда која жена и насмешити се одоздоле на зидара или му рећи коју лепу р 
зару, да му се извини како год за онаки насртај.</p> <p>Кад уђе у собу, изненади се.{S} Застао  
а је у себи мислила: „Ух, да незгодна и насртљива Фарисеја“, али изустити није смела ни једна.. 
ви скуп.</p> <p>Кад се молитва свршила, наста и опет одмор. <pb n="141" /> За овим је читао Лаз 
> <p>Кад је Светозар с Јованком изишао, наста тишина у соби.{S} Милевина глава као да се покрен 
лико зло.</p> <p>Кад би вечерње готово, наста саветовање о дневним потребама.{S} То је канда и  
ом другу.</p> <p>Кад се појање свршило, наста мала почивка од неколико минута.{S} Ко је хтео да 
ара, али га његови другови задржаше.{S} Наста нека затегнутост — неко са свим несносно стање.{S 
} Изволите само саслушати:</p> <p>„Баба Наста и баба Макрена, управо сестра Наста и сестра Макр 
обље, уз твога оца“.</p> <p>Од ото доба наста обрт код Боривоја.{S} Безазленост ишчезну са лица 
ивице.“</p> <p>Између Милеве и Боривоја наста после првих речи ћутање.{S} Кад код нас запне гов 
 створише.</p> <p>За неколико тренутака наста тишина, по Назарене врло непријатна тишина.{S} Та 
аба Наста и баба Макрена, управо сестра Наста и сестра Макра, заседну свако по подне у собу и п 
памти, кад му се дете провело.</p> <p>И наста весеље.{S} Управо не весеље, него пијанка.{S} Сви 
 кад те ја нисам звао...“</p> <p>И опет наста ћутање.</p> <p>Од једном се Боривоје нагло исправ 
>„Око 5 сати“.</p> <p>„Доћи ћу“.</p> <p>Наста мала почивка.{S} Мирко лагано баци поглед на све  
е још решио, о чему да говорим.“</p> <p>Наста ћутање.{S} Он гледа у св. писмо и не чита.</p> <p 
, јер би деца онда волела и њу.“</p> <p>Наста мало ћутање. „А ви Милева?“ пита он опет.</p> <p> 
а.</p> <p>„Онда и у свему другом мислим наставити овако, како сам почео“, вели Лазар, а што год 
е детета почиње још у утроби мајчиној и наставља се док је још у пеленама, а не почиње онда, ка 
зар се не миче, не одговара, а Светозар наставља:</p> <p>„Да чујеш неку причу.{S} Имао отац пет 
ита је он, но и не чека на одговор, већ наставља: <pb n="96" /> „Христос је дошао у цркву и сав 
з тако зване више интелигенције градили наставни план за школе, у којима смо се учили; ви сте у 
е свршује стари завет, свршује сила:{S} Настаје ново време — време љубави, време проповеди.</p> 
за цело држала, да ћете се у нашем селу настанити.{S} Таква два пријатеља као ви и Лазар, не мо 
да, јер ако се потегне та ствар, ти ћеш настрадати.{S} Зар мислиш, да је теби слободно затворит 
јанице помаже највише 6 недеља, па онда наступа душевна борба између бокала и жене, у којој бор 
њу.{S} Ја бих, да могу, најрадије онога натакао на колац, који нас је први извео из азијатских  
/p> <p>„Јес’ чуо брат-Шандоре“, вели му натарош строго, „сад нисмо пред твојом ковачницом.“ И о 
ик Миловић, ту доктор, све варошани, ту натарош и ко ће их све побројити.{S} Па онда има и женс 
 саже главу и заћута као опарен.</p> <p>Натарош не знаде, како ће овима да се наодговара, но са 
 они несретници кажу, чујем бар тако од натароша, да су само бранили своју веру и ништа више.{S 
пут око куће, па онда шором кроз село и натера је на Дунавац.{S} Криста је прегазила Дунавац, у 
на од своје воље пошла за вас или су је натерали?“</p> <p>Боривоју као да одахну.{S} Из овог пи 
ог питања прочитао је пресуду. „Нису је натерали“, каже, „она није имала ни оца ни матере; могл 
црквама златна и сребрна круна, која се натиче младенцима на главу; златна, дабогме оном, који  
{S} Пред њу излази Илија пророк, где се натиче с валовим пророцима око жртвеника.{S} Она види,  
ону надимило, оцрнило и замазало на њој натписе и слике.{S} После су покушавали, да очисте икон 
е женске, напред ће „браћа“ и „сестре“, натраг „пријатељи“ и „пријатељице“.{S} Око стола ће узе 
 говорио с њоме.{S} Отерао јој је брава натраг и није јој пребацивао штету, коју учини њен брав 
ате га, немилостиви сте и не примате га натраг.{S} А Христос је казао: „И седам пута на дан да  
ва цикнуше, Варвара се отисну као мачка натраг у кола.{S} Како је насип био стрм, чивија на обр 
, Варвара се шчепала за шараге и остала натраг уз Тому и деда Јову.{S} Све троје се стресоше.</ 
ћ народ, „није ништа“, али нико не дође натраг.</p> <p>„Ех“, кажу, „мани с Богом разговора, ват 
 тамо се срдила, плакала је и искала се натраг.{S} Каже ми: „Гром те убио, ти си луд, не знаш з 
ањене не завијате, одагнане не доводите натраг, изгубљене не тражите, него силом и жестином гос 
ијену војску, али не би их довукао више натраг ни једецима, а не речима.</p> <p>Пете недеље је  
на страну и умирио је.{S} Онда се врати натраг.</p> <p>„То не може овако остати“, рече неки сед 
обро да учине, повлаче се рањеним срцем натраг.{S} Баш они постају у својој раздражености проти 
а си скретао на бољи пут и увек западао натраг.{S} Твоје друштво, у коме живиш, понесе те и одв 
 на чврстим основима, онда не може лако натраг, мора напред, за то и вели народ: „Коме Бог, том 
 иза села гори гомила ђубрета. „Хајдемо натраг“, дозивао <pb n="181" /> је Здравковић народ, „н 
и се глава у кукавне жене то напред, то натраг, а из тога се потресања могло <pb n="170" /> зак 
екар, „најбољу ћеш утеху <pb n="215" /> наћи у раду своме.{S} Кад и не би било других узрока, з 
вотињску...{S} У свима тим приповеткама наћи ћете, где се с планом, промишљеном намером исмевај 
е ствар добивена, та ако се Рахила неће наћи у том послу, која ће.</p> <p>„Него“, каже она, „во 
 свршено је и сад им је већ потеже било наћи згодан предмет.{S} Али досетише се.{S} Треће недељ 
рвих, момак млад и ја мислим, да нећемо наћи баба-Стаки бољу снају од Милеве.{S} Ја мислим, ово 
же ми: „Газда Станко, идем тамо, где ћу наћи браћу и помоћ у невољи.{S} Поред наших људи ја сам 
а обиђеш Назарене целог света, не можеш наћи таке девојке као што је Милева.{S} Давно је њему о 
. писма, које ти је у рукама и тамо ћеш наћи у књизи проповедника, да „свему има време.{S} Врем 
е <pb n="25" /> правио златне и сребрне наувице, гривне, бушио девојкама дукате и тако...{S} Та 
мија овцу не - упропасти.{S} Леп нам је наук оставио апостол <pb n="113" /> Павле, кад нам је з 
завету, у библији“, рече он, „има велик наук.{S} Разумите га.{S} Кад се свет искварио, кад људи 
а то опет иде?“</p> <p>„Ето куд иде.{S} Наука је пронашла, да у води има два дела оксигена и је 
?...{S} Ја држим, да је наша вера права наука Христова и да ће она освојити...{S} Ја стрепим, с 
шко.{S} Осетио је, да његова назаренска наука одскаче од невиних душа као лопта од зида.{S} Та  
{S} Но то беше и време, кад је лекарска наука ликовала, време, кад се пронађе лек противу те ре 
д невиних душа као лопта од зида.{S} Та наука пријања само за суморну, грешну душу као чичак за 
у, слушала и нашла је у реду; сад се та наука одбија од ње.{S} Изишла је из собе у двориште и г 
 слатке.{S} Па и шљиве, наравски, то је наука.{S} Него ви за цело мислите, да ћу вам остати дуж 
упутисте се по тешком путу богословских наука и верујте ми, грозно залутасте већ до сад, а то л 
итеља, а губи уједно и извор назаренске науке, губи св. писмо.{S} Та да!{S} Шта му вреде мртва  
 дорасте млађи брат Светозар до књиге и науке, не марим, ако ће учити и за проту“.</p> <p>Домаћ 
пита трећа. </p> <p>„Сме.{S} Хоћу путем науке да направим жену“, каже он.</p> <p>„Шта кажете?“< 
ађи син чича-Срданов, Светозар, довршио науке.{S} Брат би још по најбоље освојио брата.{S} Али  
сто.{S} Сви ми, који идемо за Христовом науком, и Православни и Католици и Лутерани и Калвини и 
, јер каже: „Сви хвале Лазареву главу и науку, а ко зна, хоће ли и Светозару ићи тако књига од  
адава је деда Ваја тумачио тако темељно науку о греховима, није му помогло.{S} Па није помогло  
д тог назаренског апостола са свим нову науку.{S} Све што год ми данас радимо, не ваља, све је  
{S} Зар би апостоли умирали за Христову науку, да он сам није умро за њу?{S} Зар би народ ишао  
во Јованка.{S} Исус је проповедао божју науку, његова дела беху ненадмашна и свет је на њега ди 
шала је она до душе и до сад назаренску науку <pb n="109" /> о браку, слушала и нашла је у реду 
S} То беше згодно, да узвиси назаренску науку и да уједно нападне на противнике.{S} Он је знао, 
ти да се убијем“.{S} И би учинио што је наумио, да брижно мајчино око не спази, шта у њему бива 
им.{S} Каже: „Хеј, мој Боривоје, куд си наумио?!{S} У Турској је сад рат, у Азији колера, на мо 
овек, у ратарском оделу, тек му пробиле науснице.{S} Може се рећи, да је био леп, а по оделу се 
војих двадесет година, једва му удариле науснице.</p> <p>„Шта је Миливоје?“ — пита га Марта упл 
вели неки плав младић, једва му удариле науснице.{S} Има ли ко, да га повезем, да не тера коња  
{S} Сви нађоше, да му је говор темељан, научан, згодан за наше прилике.{S} Навео је чак и оно,  
ије, али поред свега тога стотинама њих науче тамо писати.{S} У свакој соби има пљувоница, напу 
уде, да ли је онај, који тражи крштење, научен од човека или је научен од духа светог.<ref targ 
 тражи крштење, научен од човека или је научен од духа светог.<ref target="#SRP18966_N7" /></p> 
спиту треба да одговара сам од себе, не научен човеком, но прожман духом светим.{S} Ето дакле,  
 ти кажем, још никад нисам видела овако наученог и духовитог свештеника као овога.{S} Камо срећ 
 пуно очаја се молила: „Боже мој, Боже, научи ме, како ћу овом детету да изменим крв!...“</p> < 
казну, божју вољу, да се свет из невоље научи памети, те су стојали већином скрштених руку. „Ка 
 тражи, увући нас у свој сплет! </l> <l>Научи нас избегават’, жеље и све грехе ту,</l> <l>Светс 
аже свом човеку: „Ја ћу овако, како сам научила, а што си ти отишао у Нововерце, не марим.{S} Б 
језиком, па језиком, који смо од матере научили“, али не хтеде изустити речи:{S} Србин.{S} Каже 
<pb n="50" /> <p>„Па хоћеш ли, да те ја научим читати и писати?“ пита га Лазар.</p> <p>„Кад би  
чка глупост, али из обојега треба да се научимо томе, да је дошао дванаести час озбиљноме раду. 
 му је празна, пуста.{S} Бадава је све, научио се на жену, а ње нема...{S} Другови му и опет да 
ши, а иде лепо, лако, не напреже се.{S} Научио је дакле и рачунати можда више, но што му је и т 
Не може дакле бити друкчије, но је Тома научио Варвару, како да одговара... „Тома је већ узео д 
бар у прво време не.{S} Он је код оваца научио да рачуна из главе, и то добро, па му не треба п 
олу, у цркву врло ретко, а од матере је научио тек две-три молитве.{S} Чак и онда, кад се спрем 
ој Бог плати“.</p> <p>„Онај, који те је научио, да тако говориш, добро те је научио“, вели му и 
је научио, да тако говориш, добро те је научио“, вели му истражни судија. „Али се теби не веруј 
то чини, а рече јој по талмуду, како је научио од Соломона. „Мојсије пророк је три ствари учини 
“ пита га Лазар.</p> <p>„Кад би ме томе научио, учинио би са мном оно исто, што је Христос Спас 
 доцније је схватио, а на послетку је и научио.</p> <p>Ето, такав је био Пера Крња.{S} Он није  
 је посао то за мене, који сам тек мало научио владати пером и мастилом.{S} Молим вас лепо, бра 
у је тешко, претешко, али је већ помало научио да влада собом. — „Страсти треба угушити.{S} За  
 појао у цркви, (то је бар у Новом Саду научио) а појао је као анђео.</p> <p>Кад се почео момчи 
итвеник дају свакоме, па је одатле лако научити зрела човека словима.{S} Боривоје је већ за мес 
ш увек на послу код Јелачићевих, где се научише на њега и заволеше га са његове вредноће и скро 
ци.{S} То је у другом облику она велика научна истина, коју су лекари и педагози тек у новије д 
у народу, створише књижевност, започеше научна и морална предавања, те свештенство по природи с 
 признати, да је доказао врло темељно и научно, да није истина, да је дивљи голуб само у лето д 
нисам поп.“</p> <p>„Он има другу, већу, научну цел“, подсмехну му се неко.</p> <p>„А сме ли се  
ан, а по чакширама му се замрзла вода и нахватао се лед.{S} Сместила га у постељу, из које се н 
 али да би Чивут Клајн одмах шиљао свог Нацику по жандаре, то је извесно, као да је написано.“< 
све присутне до дна душе.{S} Узео је да нацрта последње часе блудника, пијанице, раскошника...{ 
.{S} Виде, да не познаје света, живота, начела.</p> <p>И прегну да упозна оно, што јој не доста 
p> <p>Сад први пут чу нешто о језгру, о начелима вере Христове; чу на српском језику, у лепом К 
и на миру.{S} Дозна власт за то, срески начелник, па га затворише.{S} Може се мислити, да се по 
раљевина поврати његову кћер, но срески начелник га је врло опоро испратио.{S} Каже му: „Мани с 
егорео и њу.{S} До душе ишао је среском начелнику (солгабирову), те је тражио, да му краљевина  
а.{S} Тешко оном, чије се душе такне то начело“.</p> <p>„Имате право“, изусти Јованка чисто поп 
, да ми по подне изјавимо, да друштво у начелу не одобрава пушења, али и не забрањује пушења он 
/l> <l>Да се томе не клањамо ни на који начин ми,</l> <l>Већ к’о твоји ту сведоци да стојима с  
 и прота, па је онда време, да се удеси начин, како да се сузбије Назаренство.{S} Питање је гор 
“</p> <p>„Кажем, тек што нисам пронашао начин, да направим жену.“</p> <p>„Куда то опет иде?“</p 
, само нема баш дара за говор, нити има начина да освоји.{S} А дошла му воља пре неки дан, да п 
ки труд и велика брига, мора се тражити начина, а бој најмање помаже.{S} Сила ће дете само још  
/> то, али не постигну цели, јер немају начина...{S} Многи су звани, али мало изабрани.“</p> <p 
не будите жалосни као лицемери, јер они начине бледа лица своја, да их виде људи где посте.</p> 
вим велика, зрела девојка, у њеном добу начине две године од шипарице удавачу и Боривоје је и п 
о за дете и уложиће сву снагу своју, да начини од њега човека.{S} О удаји нема ни помена, а шта 
ан је хтео да даде Лазара на школе и да начини од њега свештеника, али се ствар смете.{S} Јер к 
левао — није било никога да устане и да начини реда.{S} Сваки се осећао слаб за то.{S} Кад се о 
 тако недељу-две дана, док сека Анка не начини мало реда у кући и умири Ђоку.{S} Каже му: „Мени 
ечи и друге које стоје с овима у свези, начиниле су голем утисак на душу Боривојеву.{S} Он се и 
 беде.{S} Ти си се у својој лудој глави начинио испосник, хтео си у Јерусалим, па да те на хата 
а, женскима опет одрећи се накита.{S} И начинише неки предлог, да се промене правила, те да буд 
>Говорио би им језиком својим, простим, начином, који они разумеју, а нуз то је на брзо сазнао  
 у постељи, а после га Боривоје никојим начином није могао задржати.{S} Он мора даље; он се зав 
кући, матери.{S} Сима је одвраћа сваким начином.</p> <p>„Шта ћу ти?“ вели му она. „Теби не треб 
 буде разумније, мора се покушати лепим начином.{S} За сад пазите, да му не дајете јела, која с 
пио сестри, само да ју је искала лепшим начином.{S} Но сад се огорчио.{S} Баба Језекиља не само 
 приповетке, <pb n="86" /> но ко се год начита тих приповедака, па се такне душе приповедача С. 
азар, мало као ослушкивала и оно што је начула, излазило је на оно исто, што она већ два дана с 
селу.</p> <p>Сутра на ноћ, да ко слуша, начуо би где тихо шкрипи брава на амбару Срданову.{S} Н 
набошци... успаљеници... успаљенице...“ Начуо је и Лазарево име, те разабрао, да Тома сад њега  
рице удавачу и Боривоје је и приметио и начуо, да ће Јованка да се уда.</p> <p>Неког дана седи  
 добро.{S} Пре некако видео га је таког наш бележник, па вели: „Само му не попуштајте; проћи ће 
Венац треба над њом да пружи сам Господ наш Исус Христос, ако је заслужна венца.{S} Ми не дижем 
“, каже Варвара, „како се крстио Господ наш Исус Христос и како је забележено у светом писму, у 
га прихватити сва наша места, сав народ наш.{S} Ко ће да загледа у будућност?!“</p> <p>Очи му с 
рдо“ никад оно, што је Голгота, нити се наш патријар може мерити с јерусалимским.{S} У Карловце 
ећином предбројано, показује, колико се наш свет интересује за важно питање, које се у овом ром 
мите пушке.{S} Промислите само, како ће наш краљ живети без војника?“</p> <p>Неко му рече: „Бог 
само ако имамо.{S} Ето“, каже, „славиће наш ратар свечарство или има у кући сватове, па одмах з 
о, нек почне бројати из почетка.{S} Али наш свештеник раби Рав измудрио је друкчије.{S} Промисл 
воје стране: „Слава људима, који су као наш дични професор Здравковић и подобни!“</p> </div> <p 
 све потанко видела.{S} Доста је далеко наш кукуруз од њихове ливаде.“</p> <p>„Али си чула, где 
<l>Баба мода умире.</l> <l>Поп Светозар наш за цело</l> <l>Спрема јој опело.</l> <l>Њојзи не да 
је у засенку његову <hi>целокупан живот наш</hi>.{S} Питање о узроцима злочина истоветно је с п 
 огромном делу, које обухвата цео живот наш, наишао сам и на мог старог познаника, на питање о  
абра све.{S} Мирко говори...{S} Каже: „3наш, брат-Томо, не треба да се устручавамо једно од дру 
te> <l>„Кинин, кина, прашак бео,</l> <l>Наш се доктор разболео.“</l> </quote> <p>И доиста докто 
e> <l>„Кинин, кинин, прашак бео,</l> <l>Наш се доктор разболео,</l> <l>Без рецепта шљива јео,</ 
 до колевке, а то је до почетка.</p> <p>Наш народ прича, да неке „виле милоснице“ обдаре дете р 
итву, еванђеље и тумачи свето писмо.{S} Наша вера не познаје поповска заната.{S} Исус Христос н 
ришту, знам, има много живине.{S} А ова наша крмача једе живину.{S} Ми је за то и продајемо.{S} 
стоветна као и данашња.{S} Дакле је ова наша вера ишла барабар поштењем, стидом, простодушношћу 
о у приповетци или ће га прихватити сва наша места, сав народ наш.{S} Ко ће да загледа у будућн 
 је, да ако нам деца умиру, умире снага наша, потпора наших доцнијих дана, будућност наша.{S} Т 
е.</p> <p>„Ја сам мислио“, каже он, „да наша браћа овде немају ничега, што је налик на нашу ико 
знају нас.{S} Бог види срца наша и дела наша, и нами је то доста.“</p> <p>Кад чу Боривоје, да ј 
нас, а не познају нас.{S} Бог види срца наша и дела наша, и нами је то доста.“</p> <p>Кад чу Бо 
нове добрих људи?...{S} Ја држим, да је наша вера права наука Христова и да ће она освојити...{ 
снаге, но подлегну.{S} Назаренство пуни наша гробља и пуниће их увек, нарочито у добу заразних  
Мирком рачуне, па онда треба да испишем наша правила.{S} Велики је посао то за мене, који сам т 
 потпора наших доцнијих дана, будућност наша.{S} Треба учинити све, да се помогне.{S} И друштво 
е, кад су се само упутили“ вели Мирко. „Наша општа благајница није била до данас још празна“.</ 
p>„Био сам ово дана у К*.“, вели Лазар „Наша се браћа тамо баш лепо упутише.{S} Пролетос су зак 
т био, да би сисао сисе матере моје!{S} Нашавши те на пољу, пољубила бих те, и не бих била прек 
е она не сме шалити, ако се баш момак и нашали.</p> <p>Обренов бранилац говорио је још дуго о т 
 могла мало и оправити, нагиздати, мало нашалити, та већ знала би, како треба.{S} Али где ће да 
S} Он је само махао рукама. „Нашао сам, нашао сам“, каже радосно.</p> <p>„Шта сте нашли?“</p> < 
 је лекар дошао да прегледа умрлу жену, нашао је онде Светозара, по чијим се очима гониле сузе. 
та прочитати, али да им завириш у душу, нашао би задовољство.{S} Већ се и просјаци купе пред њи 
дица.{S} Може се почети.{S} Светозар је нашао, да је ствар ишла много лакше, но што се надао.{S 
 изусти ником, чак ни матери, где ју је нашао, да не рекну: „Била је слаба.“ Очувао јој је свет 
 „Бог у својој великој премудрости није нашао за целисходно, да у рају ствара још и судије“.</p 
ридобије своје рођаке.{S} Није ни време нашао згодно, јер су пили.{S} Каже им:{S} Ја бих вам ка 
, градимо од зла горе.{S} Чича Срдан се нашао у крчми са својим пријатељем Гајом, чији је син т 
 фишкал је у оним баруштинама назебао и нашао је грозницу, а лешине нисте нашли.{S} Ниси ти, го 
хову кућу.{S} Лекар је прегледао жену и нашао, да њено болесно стање излази из њеног душевног н 
руга, који је нестао?{S} Па што га ниси нашао?{S} Та ишао си и ти и г. испитник и г. велики фиш 
чекају, да се обесе човеку о врат, и ти нашао <pb n="60" /> од тог еспапа да крадеш...{S} Али д 
ролазио сам много села и вароши, па сам нашао, што је даље село од вароши — тим је мање зла. (П 
ару и Милеви не учини, да је њихов брат нашао паметну, милу, па и скромну жену.</p> <p>Још увек 
е на њега.{S} Он је само махао рукама. „Нашао сам, нашао сам“, каже радосно.</p> <p>„Шта сте на 
адосно.</p> <p>„Шта сте нашли?“</p> <p>„Нашао сам, где ми беше погрешка.{S} До сад сам доводио  
 онда, кад се тиче крупнијих ствари.{S} Наше највеће зло и долази отуда, што ми не умемо да вла 
 се чини оно, што распаљује страсти.{S} Наше девојке се одевају просто, не иду у коло, не певај 
уде ноћ, а још се није све изређало.{S} Наше новине“, каже, „не доносе шта ручају цареви и краљ 
гљевима с момцима, нити се успаљују.{S} Наше девојке поју у цркви, ките срце своје и уздишу, не 
г пчеларства, то су врло згодни људи за наше друштво, јер сви они не маре за крчму и параде, па 
 му је говор темељан, научан, згодан за наше прилике.{S} Навео је чак и оно, што су писали Грци 
ћа је мука са женама.{S} Не тужим се на наше жене, него на жене, које су се затекле код наших љ 
оје се не мога дотаћи та чаробна батина наше лепе књижевности“, изусти Светозар.</p> <p>Говор с 
 да од Бога нађете, што се одвојисте од наше заједничке матере цркве?{S} Без пастира, без вође  
и на јело.{S} Најбоље, најздравије собе наше, те су намештене, у које и не улазимо, а живимо у  
мају право.{S} Које добро видимо од ове наше културе?{S} Разврат, болести, мекуштво, <pb n="133 
Назарени, и тога је код нас било, то је наше, то није Шваба измислио.{S} Шваба је измислио - <h 
, још су и добри свештеници; крај оваке наше више интелигенције каква је данас, скините капу пр 
јбоље засведочава тиме, што су чак неке наше црквене општине поручиле повећи број књига (Чуруг  
 да ми не срамотиш куће и не одричеш се наше српске вере?“</p> <p>Лазар је вртио главом. „Не мо 
 па чак и Турци.</p> <p>„А зар ви нисте наше вере?“ пита га.</p> <p>„Нисам“.</p> <p>„Него?“</p> 
е се односе на нашу мушку уздржљивост и наше мушке дужности, а женске параграфе прескочи.{S} Он 
ај, ко буде радио на том, да се поправи наше економско, морално и просветно стање.{S} Назаренст 
у ништа друго, но највећа дрвета у шуми наше покварености, дрвета која су још из далека на види 
 све.{S} Време ће показати, хоће ли ово наше „Друштво добрих људи“ живети само у приповетци или 
елентије, родом Србин, који је обилазио наше крајеве и просио милостињу за свету обитељ.{S} Бор 
пропадамо морално, материјално и за што наше друштво иде у опште суноврат?{S} Узроци су исти.{S 
а, Шандор ковач само за то није дошао у наше јато нити хоће да иде у друштво добрих људи, што и 
 пала ми је на памет песма, коју певају наше девојке улицом:</p> <quote> <l>„Зелен ора’ потон’о 
ни ни с те стране неће моћи да нападају наше цркве...{S} А <pb n="201" /> гле сад, како се њего 
а ако се поквари, искључимо га из круга нашег, јер од мало квасца ускисне све тесто.“</p> <p>Бо 
ење из срдаца наших, здрава крв из тела нашег.{S} Сви ми то знамо, сви осећамо, али сваки појед 
29" /> је испратио сад у пролеће једног нашег богатог домаћина.“</p> <p>„Дошао домаћин да узајм 
очитај и растумачи само мушке параграфе нашег друштва, то јест оне, које се односе на нашу мушк 
„Хајдемо на молитву.{S} Довео сам собом нашег брата Боривоја.{S} Бог нам га је поклонио“.</p> < 
 трпи кукавна доста, нарочито сад.{S} У нашег суседа има деран од шест, седам година, на зло бр 
тањем о Назаренству; хтео сам на домаку нашег народно-црквеног сабора да напишем расправу о том 
 те обмањује шаренилом, сети се Господа нашега Исуса Христа, кога је сотона извео на брдо и пок 
и цветају књижевне крађе — површност; у нашем јавном животу грамзивост, самољубље, јурење за сл 
 некој врло важној ствари, па да онда у нашем новом колу теби, оче, понудим првом столицу“</p>  
ра Крња.{S} Он није јединствена слика у нашем друштву; има их, на жалост, доста, и ако нису сви 
неки Здравковићев друг о предрасудама у нашем народу, управо о томе:{S} Је ли истинита она наро 
а, „ја сам за цело држала, да ћете се у нашем селу настанити.{S} Таква два пријатеља као ви и Л 
а већ и деда Мирко право, да то учини у нашем селу?{S} Христос је утврдио своју цркву, сад треб 
ош и данас гдегде, а постојао је увек у нашем народу.{S} Друштво добрих људи неговаће просвету  
 ствари.{S} Још за мога детињства био у нашем селу човек богат, али тврд, једва је смео да се н 
при бенгалском осветљењу све оно, што у нашем друштву не ваља, али се у соби и на улици не опаж 
нство ће брзо нестати и остаће о њему у нашем народу само пословица: „Како дошло, тако прошло“. 
 живимо у вајатима и коморама.{S} Чак и наши богатуни, који имају по три-четири намештене и гос 
 као кад сипаш уље на ватру.{S} И многи наши људи покушавају да истерају из таке жене сотону.{S 
ши га Соломон, „све су то већ измудрили наши јеврејски мудраци.{S} У талмуду пише:{S} Ко у пуст 
осе ваши попови?{S} Имају ли браду, као наши, или се брију, као католички?{S} Иду ли у мантији? 
рију, али маните га с Богом, право кажу наши, да испод мире, сто ђавола вире.{S} Све пише, да с 
p> <pb n="48" /> <p>„Тако нам се ругају наши противници“, вели Лазар, „али види Бог, ми се због 
нских, али сам слушао и такве, које су „наши назаренски пророци“ сами саставили, дотерали, па и 
је с питањем о манама нашим, о уредбама нашим, истоветно је с питањем:{S} За што пропадамо мора 
злочина истоветно је с питањем о манама нашим, о уредбама нашим, истоветно је с питањем:{S} За  
х тамани.{S} То беше доба, кад у многим нашим селима читаве улице осташе пусте од деце.{S} Не в 
S} Трећи Здравковићев друг говорио је о нашим манама у говору.{S} Испитивао је:{S} Је ли боље к 
ља у мени, да проговорим још коју реч с нашим пријатељем, кога тако одавна чекамо“.</p> </div>  
допустимо <hi>умерено пушење</hi>.{S} У нашим правилима пише, да је допуштено свако <hi>уживање 
пуштењем.</p> <p>Ствар је у овоме.{S} У нашим великим казнионицама не закраћују никоме пера ни  
и у Калвине. <hi>Клица Назаренства је у нашим општим друштвеним приликама</hi>.{S} И као што ки 
езиком говориш ти?“ Он поче да извија: „Нашим језиком, па језиком, који смо од матере научили“, 
о, давнашње, а морално поучна предавања наших учених људи и књиге, које они писаше, прогласише  
м деца умиру, умире снага наша, потпора наших доцнијих дана, будућност наша.{S} Треба учинити с 
 имање из руку наших, поштење из срдаца наших, здрава крв из тела нашег.{S} Сви ми то знамо, св 
у наћи браћу и помоћ у невољи.{S} Поред наших људи ја сам могао пропасти.{S} Бадава ја кумим, м 
ко може.{S} Жене су, кико сам слушао од наших старих, имале у старо време право, да сваке субот 
е, него на жене, које су се затекле код наших људи, а држе се старе вере.{S} Има и међу њима, м 
дније кретати.</p> <p>„Да се избрише из наших редова“, веле сви у један глас, а брат Мирко дода 
се за кратко време извући имање из руку наших, поштење из срдаца наших, здрава крв из тела наше 
раширеним рукама.{S} Браћа су се нашла, нашла над гробом очевим и међу оним сузама бола, помеша 
ла и узела нов терет на своја плећа.{S} Нашла је и доброг чобана, чича Симу, који је био негда  
ед њим раширеним рукама.{S} Браћа су се нашла, нашла над гробом очевим и међу оним сузама бола, 
науку <pb n="109" /> о браку, слушала и нашла је у реду; сад се та наука одбија од ње.{S} Изишл 
ва, тражила ју је и Јованка очима, па и нашла. „Ено је,“ каже, „онамо, јелте да је она?“</p> <p 
ео!“ Прота је мењао боју, свештеници се нашли у неприлици.{S} Борба против Назарена почела се в 
шао сам“, каже радосно.</p> <p>„Шта сте нашли?“</p> <p>„Нашао сам, где ми беше погрешка.{S} До  
p>„Имате право“, вели Светозар. „Ви сте нашли праву реч; у тим приповеткама има нечег <hi>страш 
бао и нашао је грозницу, а лешине нисте нашли.{S} Ниси ти, голубе мој, никог ни убио, него си т 
адржи...“</p> <pb n="235" /> <p>Њега су нашли негде чак око Сланкамена и Назарени из Срема укоп 
 нису хтели; и тражили су пута, па нису нашли. „Ох, да ће само спласнути отоци!“ мислили су у с 
ји народ.{S} Има до душе штошта у цркви нашој, што би могло да престане, али ко то изазва поред 
 И отац и ти и ја и мати и сестра.{S} У нашој кући било је доста несреће, доста суза и доста це 
снагу потисли, па сте онда — сели.{S} У нашој књижевности цветају књижевне крађе — површност; у 
то тражи.“ Па господо, који краљујете у нашој књижевности, за што не осладисте народу што боље, 
те.{S} Да ли свештенство царује данас у нашој књижевности?{S} Не, него ви.{S} И ако излазе дана 
ни картаџија.{S} Твој је покојни отац у нашој старој вери и стекао, не само очувао.{S} А теби ј 
је криво. „Или ћемо га оженити с каквом нашом добром женом,“ мисли Тома, „или ће пропасти.{S} О 
 је придику. „Ми ћемо опет бити једно с нашом заблуделом браћом, морамо бити једно.{S} Ми ћемо  
а разгони дим од тамјана; не може слово наштампано, а не може ни сила.{S} Па баш за то, што је  
рвог и другог саветовања, клони се.“ Па нашто је толико слеће, кад девојка неће?“</p> <p>Бориво 
 има на цркви петла, па шта тај мари за нашу православну веру.“</p> <p>Па ишао је Срдан и свешт 
ут: „Сестро, ти треба да се жртвујеш за нашу ствар, треба да се усилиш и освојиш Лазара.{S} Ако 
друштва, то јест оне, које се односе на нашу мушку уздржљивост и наше мушке дужности, а женске  
аћа овде немају ничега, што је налик на нашу икону или крст.{S} Преварио сам се.{S} Погледајте  
Па онда још нешто.{S} Назарени нападају нашу данашњу цркву и веру веома жестоко.{S} По њихову у 
и он, „<hi>да ми, држава и власти</hi>, не гледамо на Назарене тако као ви.{S} Ми их не држимо  
те?“ — рече смешећи се. „Све је бадава, не иде.{S} Казала сам вам већ, да ја не бих могла јавно 
о вене зими цвет у лонцу.{S} Негују га, не може се рећи, да га не негују и не залевају, али опе 
пред њега и вришти: „Молим те као Бога, не ударај ме!“</p> <p>Кад се он утиша, онда се она умиљ 
} Не чини, што не ваља, не тражи свога, не срди се, не мисли о злу.{S} Не радује се неправди, а 
адио је у кући као црв, не дира никога, не псује, али сваког дана у вече па и недељом иде у ску 
 њега.{S} Кад Назарен рекне:{S} Да, да, не, не, треба на том да остане, јер по речима св. писма 
ора знати и може знати, да што могу ја, не може он.{S} Што Петар може да баци олако на улицу, т 
 каже му, „слеме моје куће и надо моја, не остављај ме, не срамоти ме, не уби ме.“</p> <p>„Бабо 
а Јаковљева почиње речима: „Браћо моја, не гледајте ко је ко.{S} Јер ако дође у цркву вашу чове 
 треба божићне сламе, не треба бадњака, не треба иконе ни св. Николе.{S} По његову закону он би 
а ум“, вели Славва. „Да је убио човека, не би га овако пуштали.{S} Него је може бити крао“.</p> 
p>Она се насмеши.</p> <p>„Нисам играла, не мили ми се; само сам гледала.{S} А зар би био грех и 
мо.“ </p> <p>Она се у први мах укипила, не може чисто да верује ушима, па онда полети Срдану. „ 
{S} Како је поникла, како се учврстила, не питајте.{S} Од варнице до пламена често не треба виш 
 не надима се.{S} Не чини, што не ваља, не тражи свога, не срди се, не мисли о злу.{S} Не радуј 
у...{S} Поткрадај ме колико ти је воља, не браним.{S} Ево ти кључева, па узми колико год хоћеш; 
и беспослене, уче се скитати по кућама, не само беспослене, него и језичне и свезнале, па говор 
ених, грлио <pb n="165" /> кољена њена, не зна ни сам.{S} Од једном осети, где му она додирује  
а: „Кад код вас свештенство није тајна, не може еванђеље проповедати, крстити и сахрањивати сва 
имо што Бог нареди, не ударамо у звона, не носимо крста ни рипиде.{S} Мртваца сподобимо у прост 
у крчму, не истражуј општинских рачуна, не слушај ни попа, ни владике, но жене, зар то није од  
о великом варјачом.{S} У ушима му лупа, не чује, управо звук неки допире до њега, али не разбир 
је три године робије.{S} Он не апелира, не тражи мање, али апелира његов бранилац, а апелира и  
{S} Та, да обиђеш Назарене целог света, не можеш наћи таке девојке као што је Милева.{S} Давно  
ко, и иди кући.{S} Не говори оцу ништа, не спомињи му, да слутиш што.{S} Ја данас нећу долазити 
 Чим пређе Дунав и изађе иза Карловаца, не зна даљег пута, а бадава ће питати жену на бунару ил 
е, љубав не завиди, љубав се не велича, не надима се.{S} Не чини, што не ваља, не тражи свога,  
е, али сви спавају, а глас јој је слаб, не чује се.{S} Покуша, да се послужи сама.{S} На столу  
е се опет опирала Јованка. „Није лопов, не дира ни у шта“.</p> <p>Девојке заћуташе за часак.{S} 
ље био вредан; радио је у кући као црв, не дира никога, не псује, али сваког дана у вече па и н 
е позивам на еванђеље и на духа светог, не срамотим га.“ — Сад је био крај мушкој препирци, јер 
 до мркла мрака.{S} Не грди као до сад, не пије скоро никако, а парасио је и лулу.{S} Недељом с 
тос говорио, говорио је за прост народ, не за учењаке.{S} Он је удешавао свој говор онако, да г 
.{S} Каже ми: „Гром те убио, ти си луд, не знаш за шалу“.{S} Али сам је молио и <pb n="62" /> ј 
 оковали руке, да ме носе овамо на суд, не могох сам да се попнем на кола, па узела двојица, да 
м испиту треба да одговара сам од себе, не научен човеком, но прожман духом светим.{S} Ето дакл 
</p> <p>„А зар Назарени не пиље у тебе, не шушкају и не оговарају те?“ плану чича-Срдан. „Казуј 
рећи му:{S} Господе, да си ти био овде, не би умро мој брат.{S} Онда Исус кад је видео где плач 
ба је.{S} Мој Јова дошао кући, не једе, не пије, на оној муци ухватила га грозница, а кад би не 
, то признајем.{S} Овако, како сад иде, не може се и то признајем, јер ће се за кратко време из 
а и Боривоја где триред искаче из воде, не да се спасе, но да удари бичем по коњима, да их гони 
о смрвљен — но за тим се некако подиже, не мари шта говори свет о њему, но иде на њиву и ради о 
ри јерусалимске, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.{S} Многа вода не мо 
 и необично бистар.{S} Што једном чује, не заборави; што једном види, запамти, а кад му је било 
згубио говор.{S} Покуша, да даје знаке, не може, заиска онда знацима оловку и хартију, па учини 
ли.{S} Заклињем вас кћери јерусалимске, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде во 
е млађи брат Светозар до књиге и науке, не марим, ако ће учити и за проту“.</p> <p>Домаћица Срд 
то примисмо.{S} Добро ћемо ваљда после, не знам.{S} Тек у нас данас није добро.</p> <p>„Ја сам  
до моја, не остављај ме, не срамоти ме, не уби ме.“</p> <p>„Бабо, не разумем те.{S} Баш оно, шт 
 моје куће и надо моја, не остављај ме, не срамоти ме, не уби ме.“</p> <p>„Бабо, не разумем те. 
злећи, јер њему не треба божићне сламе, не треба бадњака, не треба иконе ни св. Николе.{S} По њ 
и писар, па чак и горчило.{S} Да богме, не на улици, где пече сунце и гуши прашина, него у крчм 
 заслужна венца.{S} Ми не дижемо ларме, не подвикујемо, нит најмљујемо онај ђавољи рог да нам п 
а.{S} Кад Назарен рекне:{S} Да, да, не, не, треба на том да остане, јер по речима св. писма вре 
ори с њом, да јој протумачи?{S} Али не, не, то би било ново успаљивање.</p> <p>Кад прође четрна 
ми тешко, претешко.{S} Ако тако остане, не може изићи на добро.{S} Пре некако видео га је таког 
 баш врло зло?“</p> <p>„Јао, леле мене, не знам.{S} Свуда је надувен, па помодрио, позеленио, п 
аре“, каже му, а глас, му дрхће, „сине, не <pb n="42" /> бој се, још сам ја жив.{S} Ма отишло и 
се умеша Светозар, тако сад Лазар запе, не умеде одмах да одговори.</p> <p>Устаде Боривоје. „Св 
{S} Каже: „Да се ја манем тога, Лазаре, не морамо баш сви бити учени.“</p> <p>Лазар га је корео 
, она клупа, коју наследисте од матере, не чувате ди то као нешто особито, те остављате од оца  
то не ваља, не тражи свога, не срди се, не мисли о злу.{S} Не радује се неправди, а радује се и 
, „ја ћу те бранити на суду; не бој се, не може ти бити ништа“.</p> <pb n="67" /> <p>„Како ми н 
 изустила последње речи, поплаши их се, не зна ни сама за што, апи је већ доцкан.</p> <p>„Погаз 
а кад је вредан и поштен, а не дира те, не дирај ни ти у њега“. — „Јест да!{S} Жупан је Калвин, 
ју уз опозицију.{S} По њима ако хоћете, не морате никад положити општинских рачуна.{S} Кад би и 
и.</p> <pb n="46" /> <p>„А кад постите, не будите жалосни као лицемери, јер они начине бледа ли 
аучила, а што си ти отишао у Нововерце, не марим.{S} Бар мирно спавам.{S} Кад одем куд год, зна 
 Па шта онда?“</p> <p>Лазар се не миче, не одговара, а Светозар наставља:</p> <p>„Да чујеш неку 
 <p>Близу уласка у седо сретне чобанче, не познаје га, па мисли да и дечко њега не познаје.</p> 
 то добро, а што год видите да он ради, не радите ни по што, јер нећете бити дуга века.“</p> <p 
...{S} Ми мирно сносимо што Бог нареди, не ударамо у звона, не носимо крста ни рипиде.{S} Мртва 
јати детелину, он богме не.{S} Не види, не чује и не зна, шта се око њега догађа.</p> <p>Тако с 
нда горко, очајничко.{S} Ко то не види, не може веровати.</p> <p>Они, који поју, то су браћа и  
авкове.{S} Да су га и жандари везивали, не би учинили горе.“</p> <p>Жена је хукала: „Еј, Боже м 
 саже се доле и писаше прстом по земљи, не гледајући на њих.{S} И кад га једнако питаху, исправ 
 је много.{S} Ако ћемо да смо Назарени, не треба нам попа.</p> <p>Све ово је Светозар дочуо и о 
арени, браћа и сестре, који су крштени, не плачу, јер су они пречишћени, препорођени, напојени  
еч-две.{S} Људи радни, нарочито ратари, не доспеју и не могу доспети свако вече, али ко год мож 
аже.{S} Девојка каже: „Удри бабо, удри, не штеди ме, то је за мој грех.{S} Кад неће суд, казни  
ти место њега?“</p> <p>„Неће ни бегати, не бој се.{S} Да је хтео бегати, одавна би до сад побег 
ве Христове не можеш ти никог истерати, не можеш онде никоме судити, то је Божје право.{S} Ти т 
“.{S} Које је речи хтео још претресати, не зна се, јер догоди се несрећа.{S} Звона почеше удара 
ц на скупштину, где ће и Милеву видети, не смеде отићи, би му зло.{S} Отправио је Варвару саму, 
ора бранити, јер ако неће жену бранити, не сме се ни женити“, довикнула је Јулка у највећој јар 
 трпи, страдај, одричи се сваке сласти, не би ли дошао крај овим данашњим гресима.“</p> <p>„Ана 
шли, да човек не сме да има народности, не сме да је Србин, Немац, Мађар.{S} Сви смо бајаги људ 
 пита га. „Кад <pb n="55" /> одем кући, не могу тражити бољих и поштенијих људи; ти ће ме избег 
опала; џаба је.{S} Мој Јова дошао кући, не једе, не пије, на оној муци ухватила га грозница, а  
нску веру измислиле жене...{S} Не пуши, не иди у крчму, не истражуј општинских рачуна, не слуша 
оривојеву браниоцу: „Хо, хо, драги мој, не може то тако остати.{S} Јер ако може бити, да човек  
другом отвара врата своје собе... ајак, не може то тако бити.{S} Спавај ти, брате мој, мирно, м 
менусте је.{S} И ја сам био рђав човек, не кажем.{S} Али од кад се позивам на еванђеље и на дух 
 био премијаукао, ниси био читав човек, не може ти се дакле ни урачунати.“</p> <p>Боривоје не з 
у са себе, излазим пред тебе као човек, не као свештеник.{S} Можда ће пасти која реч из уста мо 
лужбу.{S} Оборио је главу као покајник, не сме никоме да погледа у очи и само се крстио.{S} Да  
длазиш међу њих као гост, као пријатељ, не мораш, али чим ступиш у ред „браће“, те постајеш „ве 
е оно мало куће, но све село да продам, не би залегло“.</p> <p>„Кад немаш, немаш.{S} Подај онол 
д бих ја пушио?{S} Не крадем, не варам, не убијам.{S} Нисам чуо, да је Бог забранио лулу.“ „Про 
сваком напретку, јер веле: „Пробао сам, не може се“.{S} Неки отрпе чак и <pb n="87" /> то, али  
а вама, кад бих ја пушио?{S} Не крадем, не варам, не убијам.{S} Нисам чуо, да је Бог забранио л 
{S} Бадава ја кумим, молим и саветујем, не помаже.</p> <p>„Зло је велико с нама.{S} Баш и да не 
и, а љубити се не може силом, но срцем, не по заповести, но по слободној вољи.{S} Вез љубави ни 
 болни осећај. „Ја не могу да се тужим, не смем да се тужим, немам права да се тужим“, вели, „о 
 питаш Лазара:{S} Шта се то деси с њим, не би умео казати.{S} Доцније се никад није могао сетит 
туда, што ми не умемо да владамо собом, не умемо да господаримо над својим жељама и страстима,  
аточенике, који нису више под истрагом, не пази се много, кад је питање о разговору.{S} Свецем  
 којекако, али што ради Јова са Станом, не може се поднети.{S} Ја сам Стани већ наговешћивао, н 
/p> <p>Да кажем, да је све то само сан, не може бити, јер би био врло жив сан.{S} Боривој се ба 
ипак исповедио Лазару, да је пречишћен, не мучи га више сотона, нити рђаве мисли наилазе на њег 
ојни отац у нашој старој вери и стекао, не само очувао.{S} А теби је доста да очуваш.{S} Но он  
стале сажаљевао, али сад му дође мисао, не мисао, него жеља, да ову овде преобрати, придобије.{ 
е срамоти ме, не уби ме.“</p> <p>„Бабо, не разумем те.{S} Баш оно, што те је срамотило и убијал 
ко ти брату одбијаш толико на братство, не мора он.“</p> <p>Ове се речи ипак прилепиле за Марту 
 а ако се помешам у моје старо друштво, не могу се поправити.{S} Хтео сам ја и пре да се оканем 
ном комисијом вели:{S} За Бога господо, не могу то <pb n="195" /> платити, <hi>врло су рђава вр 
 — Нада.{S} Човек, који ју је одхранио, не само <pb n="18" /> што је био пука сирота, но уз то  
ов, никад не погреши, а иде лепо, лако, не напреже се.{S} Научио је дакле и рачунати можда више 
е не крстио никако.{S} Ако се ти, Ђоко, не опаметиш, ја одмах шаљем у варош по доктора да те ле 
војке се одевају просто, не иду у коло, не певају светских песама не ашикују по рогљевима с мом 
отиван томе, да је хтео да ми не идемо, не би ни он одлазио ни тамо ни у цркву.{S} Ви протумачи 
сно: „Ми, ми“, вели, „ако икако можемо, не тужимо чак ни странога; ако је ко од нас сиромах, те 
 науку.{S} Све што год ми данас радимо, не ваља, све је то дело сотонино, треба са свим друкчиј 
ко говори...{S} Каже: „3наш, брат-Томо, не треба да се устручавамо једно од другог, али ја мисл 
је неприродно, а што год је неприродно, не може дуго постојати.{S} Место да војујете само проти 
пред.{S} Да ли намерно, да ли случајно, не зна ни сам, доста да стоји пред кућом Гигином.{S} Су 
{S} Она је примила ту божју вољу мирно, не само без бола и жаљења, но тако рећи радосно.{S} И к 
, но и штаку.{S} Виче: „О Персо, Персо, не било те да Бог да, куд срљаш све испред мене?{S} Ти  
сти.{S} Наше девојке се одевају просто, не иду у коло, не певају светских песама не ашикују по  
де купи ствари.{S} Не запита је за што, не рече јој да не <pb n="220" /> пева, само толико изус 
 души, кад је гледам, љубим је кад што, не стидим се казати и зар је то идолопоклонство?{S} То  
 иде у сеницу.{S} Да каже, да је Лазар, не може, јер је млађи а и носи се по господски, но опет 
{S} Таква два пријатеља као ви и Лазар, не могу бити одељени?“</p> <p>„Брате Боривоје“, пита Ва 
 што.{S} Ја данас нећу долазити до вас, не могу.{S} Сутра, кад буде време, доћи ћу да се разгов 
ам уза се, ви ме већ осуђујете на смрт, не ваљам ништа, нисам вредна ничему...“ Па се окрете од 
ом и виче: „Људи, браћо, помозите Богу, не дајте Бога, хоће да га надвладају“.</p> <p>Може се м 
"75" /> писму пише: „Кад се молиш Вогу, не моли му се по зборницама и на раскршћу, да те виде љ 
 мисао, да они, који један хлебац једу, не треба две вере да верују и она — повери.{S} Повери,  
на послетку:{S} Па узми ма и Назаренку, не марим, јер ето <pb n="137" /> ће да ти се угаси ватр 
</p> <p>„Јао, слатки брате и пријатељу, не би ја и где би ја.{S} Него је Савета Ивина свему кри 
/p> <p>„Бог, син божји силази на земљу, не мачем ни огњем, но испуњен љубављу, у устима му благ 
дбијаш?{S} Пусти ојађеном срцу на вољу, не угушуј сузе, исплачи се, биће ти лакше“.</p> <p>Она  
иле жене...{S} Не пуши, не иди у крчму, не истражуј општинских рачуна, не слушај ни попа, ни вл 
иде.</p> <p>„Кад дакле дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемери по зборницам 
 Каже:{S} Док нисмо заједно и на окупу, не могу лећи...{S} А трпи кукавна доста, нарочито сад.{ 
Погледајте на љиљане у пољу како расту, не труде се нити преду.{S} А ни Соломон у слави својој  
поју у цркви, ките срце своје и уздишу, не за момком, но за вечним животом.{S} И мушко и женско 
етозар, мало се утишао свет против њих, не нападају их више на улици, а гле сад шта је.{S} Син  
Јулка. „У ваши сватови не свира гајдаш, не певају сватовца?“</p> <p>„У нас“ каже Боривоје, „пов 
оведаш дела, али даље не можеш да идеш, не смеш да идеш.{S} И ви кад вам ко скриви и истерате г 
 Тек се кад год смири, па ће рећи: „Иш, не праши Симо; неће од тога бити ништа.“</p> <p>Но није 
рао?...{S} Видим ја, да мени нема лека; не одем <pb n="54" /> ли у Назарене, биће старо зло; од 
нице нити да га разгони дим од тамјана; не може слово наштампано, а не може ни сила.{S} Па баш  
е ту вест.{S} Онемила, скоро окамењена; не рече Боривоју ни речи.{S} Некако бесвесно пружи му д 
им му се приближи: „Остави ме, мани ме; не иди ближе, можемо ми и из даље разговарати.“</p> <p> 
тку рече: „Чича-Срдане, овај је ђавољи; не може њега упутити ни св. патријар, а не ја.“</p> <p> 
ачак, спавај мирно и ништа се не брини; не треба теби Јерусалим.{S} За то ти ја кажем, а ако ме 
угих брига.{S} Не уме читати ни писати; не зна стазе ни путеве, а Јерусалим је далеко.{S} Чим п 
раћо, да одгодимо мало, док посвршавам; не бих рад да се закасним с оним, што ми је поверено.“< 
 радим по своме ћефу, а даље како било; не тиче ме се...“</p> <p>Здравковић је отишао љут и без 
“, вели му Боривоје.</p> <p>„Та но, но; не тражим ја, да се мешам у поповске ствари, само к’о в 
огађа у њеној глави, то не зна извесно; не може да похвата краја мислима својим, тек она узима  
 мој“, каже, „ја ћу те бранити на суду; не бој се, не може ти бити ништа“.</p> <pb n="67" /> <p 
вами су идоли.{S} Зар ви <pb n="146" /> не знате, шта је то спомен?{S} Зар не знате, шта је зна 
бити затворен у кутију и <pb n="179" /> не би смео од два сата у зору до вечери посећи две стот 
:lang="DE">die Herren Richter</foreign> не моше ништа, али пог <foreign xml:lang="DE">in Himmel 
“ Али ко ће да бије тако мало дете?!{S} Не могу, тешко ми је.“ И жена се заплака.</p> <p>„Не мо 
го тужитеља, а ни једног заштитника!{S} Не знам шта да радим!{S} Да л’ да молим, да ми се проду 
 на зиду и рече: „Баците га на поље!{S} Не показује добро.“</p> <pb n="169" /> <p>Сестра Маца у 
ех преко лица.{S} Она и свето писмо!{S} Не сећа се више, кад га је читала, а кад га је и узимал 
 па сви држе и по две краве. (Смеј).{S} Не кажем ја то за смеј, него што је истина.{S} Данас се 
га бавиш, а овамо ти пропада кућа...{S} Не велим, да се не бринеш и за душу, но само за земно.{ 
су назаренску веру измислиле жене...{S} Не пуши, не иди у крчму, не истражуј општинских рачуна, 
 строг пост, али има и других брига.{S} Не уме читати ни писати; не зна стазе ни путеве, а Јеру 
, каже, „где иде по селу егзекуција.{S} Не утерују државно, ни општинско, но — половину.{S} Да  
штеник учини, да Назаренство набуја.{S} Не дао Бог, да ја браним рђаве свештенике, само бих вол 
 и ради од ране зоре до мркла мрака.{S} Не грди као до сад, не пије скоро никако, а парасио је  
/p> <p>Но Лазар је као запета пушка.{S} Не чека, да други одговара, но говори он, а говори, као 
аљине.{S} Највећа је мука са женама.{S} Не тужим се на наше жене, него на жене, које су се зате 
воли.”</p> <p>И сад се побеси и она.{S} Не кука и не плаче више, но говори као увређена жена.{S 
 све оно, што преко дан чује и чита.{S} Не може дакле бити друкчије, но је Тома научио Варвару, 
губити, те јој учини последњу љубав.{S} Не изусти ником, чак ни матери, где ју је нашао, да не  
> <p>„Та да, видиш и сам, да не иде.{S} Не треба да сам учен, могу и без тог држаља и песка про 
да почнем код најмање ситнице, луле.{S} Не могу је оставити.{S} Али шта то смета вама, кад бих  
 или посејати детелину, он богме не.{S} Не види, не чује и не зна, шта се око њега догађа.</p>  
срце, мора нам поглед пасти на жене.{S} Не вреди тајити, кад је истина, да и Назаренство долази 
онда нека буде шта ће бити, што пре.{S} Не треба доводити верне у искушење, да се успаљују.</p> 
и, љубав се не велича, не надима се.{S} Не чини, што не ваља, не тражи свога, не срди се, не ми 
окренула је главу зиду и не миче се.{S} Не спава, а то се види по томе, што час по час иште мал 
ају и госте, а требало би да доносе.{S} Не што се то нас тиче, него да види свет, да се ни при  
а читаве улице осташе пусте од деце.{S} Не видиш малише да се играју по прашини или да се хвата 
 и пићу умерени, али нису уздржљиви.{S} Не познају сјајне гозбе, али не знају ни за пост.{S} Је 
за рукав и дошапне му: „Нису готови.{S} Не треба да се мешамо у њихово богослужење.“ </p> <p>„А 
.{S} Није умео да дела, па сад сузи.{S} Не знаде да буде човек, па је сад жена.{S} Она га погле 
и, но се туже и парниче као душмани.{S} Не обзиру се на речи апостола Павла, који каже: „Врло ј 
ш певала, а виде је где купи ствари.{S} Не запита је за што, не рече јој да не <pb n="220" /> п 
 Назарене или како то кажу — повери.{S} Не таји, но јавно исповеда, каква је код ње ствар.{S} Г 
 су јадници далеко од српске свести.{S} Не гласају никако.“</p> <p>Госпође су хукале, а мерник  
та, али опет за то чује и све слути.{S} Не види очима телесним, али види душом, види све онако, 
овори. „Огрни се, мајко, и иди кући.{S} Не говори оцу ништа, не спомињи му, да слутиш што.{S} Ј 
 има право?...{S} Ја ћу да ти кажем.{S} Не онај, који је најбољу слику насликао, него онај, кој 
архизам, други правац — Назаренство.{S} Не гледајте, што се то двоје тако разликује једно од др 
а, а кћер Варвару је скоро убогаљио.{S} Не може се баш рећи, да јој је поломио руке или ноге ил 
} И пламен у њојзи се полако угасио.{S} Не гори више, али је та ватра оставила нека трага за со 
 се Боривоје.</p> <p>„Та узмите, но.{S} Не бојте се ништа, знамо ми, да ви не смете пушити.{S}  
осну свечаност нека проведе скромно.{S} Не може бити, да одбијамо гладне путнике с прага, а при 
, те је тим издржавала себе и матер.{S} Не може се о њој рећи зле речи; дворила је болесну мате 
 њена комедија с Назаренима глупост.{S} Не сме се ни обући ни провести ни запевати.{S} Отићи ће 
 најбољи момак у селу, изгуби главу.{S} Не говори више као онда на суду, но највише криви себе. 
ва крмача већ три недеље на продају.{S} Не купује је нико, јер ко нема живине, томе богме не ст 
и свога, не срди се, не мисли о злу.{S} Не радује се неправди, а радује се истини.{S} Све сноси 
ају да истерају из таке жене сотону.{S} Не бију их, али их гњече и кажу, да то помаже.{S} Ја са 
 свет и шта суди о његову предавању.{S} Не чу ништа друго осим оно, што је говорила гомила дево 
модаркама казати, шта му је на срцу.{S} Не мари, ако ће овог часа примити Бог душу његову...</p 
ћу, ни тамо ни амо.{S} Нити да каже:{S} Не могу овамо даље с вама, нити да се преда оном у чему 
рањује и II. заповед божја кад каже:{S} Не сатвори себи кумира нити икаква подобија. „Од пропов 
засађено и не неговано?!{S} И после:{S} Не бори ли се он против божје воље, кад је противан цве 
ера, где нема дела?{S} Проповеда се:{S} Не кради, а краде се, придикује се не чини прељубе, а г 
но, да се узме реч по реч, но значи:{S} Не брините се само за земно.“</p> <p>Препирка оде све д 
и братимства и простодушности, кажу:{S} Не ваља вера.{S} Али за Бога људи није истина.{S} Добра 
 <pb n="166" /> и - побеже.{S} Куда?{S} Не зна ни сам; изгубио се; заишао је у улице, које не п 
меша се доктор. „А као за што сутра?{S} Не ишту деца печеног вола, него две-три шљиве.{S} А ниш 
укчије од вас и где вама нема места?{S} Не би ли боље било...“</p> <p>Она га прекиде.</p> <p>„Д 
н поплашено. „Ви сте за цело играли?{S} Не шалите се?“</p> <p>Она се насмеши.</p> <p>„Нисам игр 
г“.</p> <p>„Зар се ви не би бранили?{S} Не би ме ударили том мотиком?“</p> <p>„Не бих; Христос  
во царује данас у нашој књижевности?{S} Не, него ви.{S} И ако излазе данас сановници, трепетниц 
нствено.</p> <p>„Шта, ниси ме тукао?{S} Не бијеш ме батином, то је истина, али ми клекнеш на гр 
шта то смета вама, кад бих ја пушио?{S} Не крадем, не варам, не убијам.{S} Нисам чуо, да је Бог 
и да ли престаде љубопитство женско?{S} Не!{S} Кроз цео стари завет вуче се као црвена нит казн 
о.</p> <p>Па шта ли рече село на то?{S} Не може се лако исписати све оно, што су људи међу собо 
 дечји поглед уздржао од свега покора — не зна се.</p> <p>Једини је петао утекао из оног покоља 
 сам ја ма колико говорио, да се мане — не би послушала, него ме је она сама шиљала учитељу Јов 
е играо Паво Вранковић на Лебном Пољу — не иде.{S} Дохвата гајде, ломи их на троје, па довикује 
.</p> <p>Но весео је и Панта Кулпинац — не само весео, но и обесан, па у своме бесу добаци Лаза 
де вели: „Да се дамо на савршенство“, а не да постављамо опет темеља покајања од мртвих дела.{S 
у и која тражи <pb n="142" /> и дела, а не само речи, јер иначе би и Назарени били као и они, о 
 и наставља се док је још у пеленама, а не почиње онда, кад дете пође у школу.</p> <p>Парница о 
еткама.{S} Има, нешто страшно у њима, а не знам шта је то“.</p> <p>„Имате право“, вели Светозар 
и их довукао више натраг ни једецима, а не речима.</p> <p>Пете недеље је требао и опет предават 
арловце иде свет, да купи добра вина, а не да лечи душу.“</p> <p>Свештеник на ове речи само саж 
, примише многу сузу из ока Милевина, а не одадоше је.</p> <p>Кад дође вече, би Милеви још теже 
е готова.{S} Онда иду „верни“ на рад, а не светкују цео дан.{S} Недељом по подне има „вечерња“, 
а стидом и поштењем да украшују себе, а не плетеницама, ни златом или бисером или хаљинама скуп 
г тога не срдимо на њих.{S} Нас грде, а не питају какви смо; суде нас, а не познају нас.{S} Бог 
="185" /> увијена у дим. „Баба“ каже, а не гледа јој у очи, „иди одма по Лазара и Милеву и дове 
p>„Каква је то Цвета?“ пита Боривоје, а не одговара на питање Томино.</p> <p>„То је девојка у г 
ед светом.{S} Треба да је посаветује, а не овако.{S} Ето је са свим подивљала“.</p> <p>„А ко ће 
, колико је потребно, да се поткрепе, а не да се опију.</p> <p>Тома је највише говорио. „Моја В 
 нечовечни пост прописао за калуђере, а не за ожењене људе.“</p> <p>„Аја, баш за ожењене људе“, 
ена и мачка треба да остану код куће, а не да буду у свакој чорби мирођија.“</p> <p>Збор је про 
оме, што се међу њима множе зађевице, а не смеш да их опоменеш, јер су готови да отпадну, мораш 
е то дете пакосно.{S} Ако што зажели, а не дамо му одмах, или му ма што не учинимо по вољи, поц 
 је; долазе му познати, врло познати, а не зна, је ли их пре тога виђао овде или може бити где  
тумаче.{S} Као да хоће цркву да руши, а не да је подупире.</p> <p>У самом друштву добрих људи и 
 Доказује, да се делима правда човек, а не само вером и завршује речма: „Јер као што је тело бе 
} Он не седа за сто, јер није гладан, а не разбира ни приповетке дечје; пуно му је срце и пуне  
, јер се у војсци осврћу на регламан, а не на Исуса Христа.{S} Кад већ неће Маша да узме пушке  
је казао: „Па кад је вредан и поштен, а не дира те, не дирај ни ти у њега“. — „Јест да!{S} Жупа 
и, да се сотона у њему само притајио, а не смирио.{S} У њему — кува и ври.{S} Као што вихор зде 
ела, која сам у животу своме починио, а не смем Господе да те молим, да ми са свим опростиш...” 
од тамјана; не може слово наштампано, а не може ни сила.{S} Па баш за то, што је био на чисто с 
њено, а она му прими поздрав скромно, а не насмеши се, јер то не би доликовало Назаренци.</p> < 
не може њега упутити ни св. патријар, а не ја.“</p> <p>Ух, па бар да је млађи син чича-Срданов, 
рде, а не питају какви смо; суде нас, а не познају нас.{S} Бог види срца наша и дела наша, и на 
 а право и има.{S} Теби се руга свет, а не њој.“</p> <p>Боривоје види јасно, да из ове женске п 
} У читавој књизи се вешају, убијају, а не знаш ни за што ни крошто.“</p> <p>Светозар се смејао 
је место за оне жене, које доје децу, а не могу да их оставе код куће.{S} Прозори те собе су от 
тренутном осећају, урадио је по срцу, а не по уверењу.{S} Тог осећаја ако и није са свим нестал 
е Варвару, зна да је над њом зао дух, а не свети дух, а зна и то, да она из светог писма забора 
оисповест више, бајаги мало их је.{S} А не смета нами то.{S} Било је поштења кад више кад мање  
{S} Каже: „Да је у нами дух јединства а не дух раздора, ми би се сложили, овако боље да се окан 
ње и пружа образ, као да чека пољубац а не песницу.{S} И паде и други, па и трећи удар.</p> <p> 
 је грдна грехота убити ласту.{S} Шваба не дира у роду, сви ми ни за главу не дирамо буба-Маре. 
рку.{S} И Мирко му је одобрио, да треба не само Лазара, но и сву осталу омладину женити и поуда 
е може докучити.“</p> <p>Ни једна црква не таји свога учења и обреда.{S} Па за што то чине Наза 
а ли би проговорио речи, да га она прва не запита: „Како ваши на дому“?</p> <p>„Хвала,“ каже он 
ити, озбиљније започети.{S} Назаренства не може да убије лако ни реч са придикаонице нити да га 
реха, он осети то на себи, позна, да га не муче више зле мисли и да је дух свети над њим.{S} Он 
у.{S} Негују га, не може се рећи, да га не негују и не залевају, али опет за то бледи и вене, н 
 Назарени таје обред крштења, јер да га не таје, свакоме би било лако да издржи испит, а стареш 
 те се распита и за њега.</p> <p>„Да га не уречем“, вели Марта, „здрав је као дрен, него је дру 
ђеоских <pb n="73" /> уста реч, која га не осуђује одвише, али је изостала та реч.{S} Голубице  
је махну главом. „Хвала.“</p> <p>Она га не понуди други пут, јер би то била увреда за њега.{S}  
Но Лазара ни бриге, он не хлади, где га не пече, али се умеша Боривоје.</p> <p>„Полако, браћо“, 
ризивао Лазара и два и три пута, али га не мога упутити.{S} На послетку рече: „Чича-Срдане, ова 
од њега јединог ишчекује помоћи, али га не види.{S} Сви ти људи, што седе око стола, дошли му,  
ко због тога, што је он Назарен, али га не заболи.{S} На за што га боли сад?{S} Он је оне остал 
а се усилиш и освојиш Лазара.{S} Ако га не одвратиш од Цвете, пропашће нам, а то би било велико 
рко,“ каже, „утешите ме...{S} За што га не жените?“</p> <p>У Мирка су упрти многи погледи.{S} Н 
ан у стотини, тај један се изгуби, њега не виде, он не рачуна, нема га.{S} Многи почну, али сва 
 мој отац, да паор остаје паор.{S} Њега не можеш ни поучити ни угладити, он остаје суров и прос 
р ако старац оде куд не треба, ако њега не узмогне Светозар да придобије на своју страну, како  
S} Није дирао никога, само да нико њега не дира.{S} Назарени беху само још сенка од онога, што  
не познаје га, па мисли да и дечко њега не познаје.</p> <p>„Добро вече, дете?“</p> <p>„Помоз Бо 
лило није потребно; <pb n="177" /> Бога не можеш преварити.“ Многи стари људи одобравају, а Здр 
и Лазар, „али види Бог, ми се због тога не срдимо на њих.{S} Нас грде, а не питају какви смо; с 
 Од куда му то?{S} Мој Влада никад тога не чини, па да бих могла казати:{S} Видео је...{S} Ја с 
мали посао.{S} Скоро 14 дана после тога не дође између њега и ње до правог разговора, као да бе 
ту.{S} Враћа се у село, али удешава, да не стигне пре, но што се смркне.</p> <p>„Лагано!“, виче 
екада, нити мора да бежи из друштва, да не завришти на сред улице.{S} Сад је мирна, по некад се 
још једна литра и та им је шапутала, да не чекају дуго, а она трећа литра саветовала је старце  
ешто добро, (а ту је одма приметила, да не говорим истине) и ја нећу ићи у друштво.{S} С тим <p 
иљу тиме, што је одбегла за драгана, да не мора поћи за недрагог.{S} Но то је давно било, сад с 
о Светозар до зрелости, те моли оца, да не закраћује Лазара.{S} Кад већ не могу да буду заједно 
ња, али осети, да је слаба.{S} Виде, да не познаје света, живота, начела.</p> <p>И прегну да уп 
ом, јеретиком и расколником, а каже, да не би с њиме живела ни пола сата, само да јој није деце 
 Обилазе на прстима око њега и пазе, да не учини што од себе, јер му је мати с тешком муком ист 
ад наиђе на њега сумор, задржала је, да не тражи лека у вину и ракији.{S} Ја дакле држим, да ми 
и Назарени?{S} Било би му најмилије, да не мисли ни на што, али мора.</p> <p>Некако се извукао  
елу.{S} Сви су огорчени на Назарене, да не може већма бити.{S} А Назарени фанатични; трпе и — о 
} Овоме спречите ово, а оном кажите, да не буде тврдица или лаком, да оговори друга.{S} Но када 
анђељу вели Христос:{S} Није могуће, да не дођу саблазни, али тешко онима, са којих долазе.“ И  
ошапну им тајанствено на уво: „Пази, да не назебеш!“ Леп је јесењи дан, није ни мало хладно, ал 
S} Па онда упало је апотекару у очи, да не ишту више ружине воде, него: пачули, а кад је Јоца О 
уци је бич.{S} У Назарена је обичај, да не туку коња, он сад тај бич потеже на жену.{S} Тома то 
е ћутао.</p> <p>„Та да, видиш и сам, да не иде.{S} Не треба да сам учен, могу и без тог држаља  
уснице.{S} Има ли ко, да га повезем, да не тера коња бадава?{S} Или да му купим што?“</p> <p>„Б 
књишки:{S} Назарећани, онда верујем, да не зна, али питај ти њега на просто српски:{S} Зна ли о 
ликој зими, бојим се, врло се бојим, да не назебе.“</p> <p>Бити „на зими“ и „назепсти“, значи к 
174" /> <p>Боривоје би тако узбуђен, да не мога остати на месту, но устаде и оде до прозора.{S} 
е је просто српски речено доказивао, да не лаје свака вашка села ради, него себе ради и његове  
ком, чак ни матери, где ју је нашао, да не рекну: „Била је слаба.“ Очувао јој је светао спомен: 
</p> <pb n="23" /> <p>Кад виде ђаво, да не може лепим, почне претити.{S} Док моли, он је мали;  
на господа и госпође, па је смислио, да не чека да господа нападну Назарене, него ће он напасти 
ати.{S} Ето видиш, казао нам је већ, да не сме пушити “.</p> <p>За мало се и опет упутиле девој 
е је она сама шиљала учитељу Јовићу, да не износи предлога о накиту.“</p> <p>„Она сама?“ пита С 
 саветовала је старце и храбрила их, да не говоре на празно, но да и учине што мисле — одмах.{S 
е.{S} Престаде песма, преста дисање; да не ударају звона, чуо би потмуло јецање Лазарево...{S}  
, што види — да не види, што чује, — да не чује.{S} А имао је шта и чути и видети.{S} Он је из  
амркли, а њему се налаже, што види — да не види, што чује, — да не чује.{S} А имао је шта и чут 
ари, а занемарио је и своје.{S} Мал’ да не речеш, човек се упустио.</p> <p>Чича Тома га је пажљ 
„Ко сади виноград, а од плода његова да не једе?{S} Ко пасе стадо, а од млека стада да не пије? 
?{S} Ко пасе стадо, а од млека стада да не пије?{S} Па не знате да они, који чине свету службу, 
јвише за то, да се мало поправим, па да не западам опет у затвор.{S} А ти ми показујеш, да ћу т 
 пар доста вреве и метежа у селу, па да не заоштравамо:{S} Господ ће видети — судити и пресудит 
и.{S} А кад хоће да лечи потребно је да не крије и не улепшава болест.{S} Кад се лечи, боли, ме 
ња, да Лазареве мисли нису у цркви и да не мисли на Бога.</p> <p>Али ко је на то пазио?{S} По н 
 или пијаница или хајдук, с таквим и да не једете...“</p> <p>„Ми дакле“ вели Боривоје, „по запо 
{S} Не запита је за што, не рече јој да не <pb n="220" /> пева, само толико изусти: „Море лакше 
ше, блаже је и храбре.{S} Но она као да не чује.{S} Пред очима јој је и сад чича Срдан, како је 
устило вече, а на пољу веје снег као да не мисли скоро престати и као да хоће да употреби до кр 
жеш калемити и облагородити, па како да не би могао облагородити — човека.{S} Но само се у то м 
гушу и би је за извесно удавио, само да не беше тако малаксао од поста.{S} Но Маца се оте некак 
ца га тресе; окренуо се дувару, само да не види ништа, али опет за то чује и све слути.{S} Не в 
, оно је крв ваше крви.{S} Па зар то да не остави трага у њему?!{S} Ви се не разумете у тим ств 
она и обори главу. „Али опет, за што да не?“ Поћути мало, па му се онда примаче ближе. „О, тај  
 ноге, па се оженили, а мој Гига зар да не може?“</p> <p>„Он је,“ продужује Мирко, „још непречи 
 на крај са 600 форината?“ Па зар ту да не иде свет у Назарене?{S} Како ту можете бранити свешт 
 да бегаш из своје куће?{S} Како ћеш да не будеш с оном, с којом си везан?{S} Лепа реч не помаж 
 ваљда ниси толико болестан“, каже, „да не можеш отићи до учитеља Јовића.“ „А шта ћу тамо?“ пит 
р ви мислите“, пита она мало после, „да не би било боље и по мене и по вас, кад би нам се милил 
ђује од светских ствари.{S} Ако се Нада не сети, да треба поорати њиве или посејати детелину, о 
, вуном се одевате, кољете товно, стада не пасете.{S} Слабе не крепите, болесне не лечите, рање 
.{S} И ако је ваша црква Христова, онда не смете стати на врата Христове цркве и рећи:{S} Ти си 
све уређено и на чврстим основима, онда не може лако натраг, мора напред, за то и вели народ: „ 
учак, те народу вино на весеље, па онда не можемо да се наплаћамо и има по 10 разбијених глава. 
 направиле вашар“, те их повија, и онда не пита, која је његова, него удара од реда.{S} Жена му 
мати га носи у дубину просторије и онда не смета скупштини.</p> <p>Напоменуо сам већ, да у соба 
је, док јој не буде воља.{S} Многа вода не може угасити љубави, нити је реке потопити.{S} Да ко 
 од тога, да се те госпође и та господа не помешају кад год с нама, јер онда ће за цело бити он 
 но поче и да испитује, да мисли.{S} За не пуне две године дана изиђе из ње девојка, која је за 
 дао за тебе.“ „Али кад би ти хтела, ја не би питао, хоће ли он, но би те уграбио.“ „Е, гле сад 
="DE">Unverschähmtheit</foreign>.{S} Ја не знам, како се то трпи?{S} Та те су речи <foreign xml 
 кушам, но вам искрено исповедам, да ја не могу да дођем на чисто с тим приповеткама.{S} Има, н 
а, не иде.{S} Казала сам вам већ, да ја не бих могла јавно, пред свим светом у вашој скупштини  
 не праши!“ „А к’о за што мислиш, да ја не бих био кадар, да те одвучем?“, питам ја. „3ар сам ј 
 се заклањаш за апостола Павла?{S} И ја не тумачим оне речи Христове тако, да се сви ми бринемо 
решини, те му се јада.{S} Каже: „Ако ја не окренем други крај, хоће ме Криста за месец-два дана 
али да“, каже девојка, „а за што, то ја не могу знати.“</p> <p>„Ја сам“, вели брат Тома и окрет 
у“, каже она.</p> <p>„За што?{S} Зар ја не бих платио као и други или бих вам упарложио земљу?{ 
 да ће тим људма Бог платити, кад их ја не познајем.{S} Али ако макар само онима <pb n="52" />  
пређе преко њена лица болни осећај. „Ја не могу да се тужим, не смем да се тужим, немам права д 
} Шта је с оним, што смо говорили?“ „Ја не знам, да смо ми што говорили“, каже. „Е, гле сад, ка 
„то је била Јулка!{S} А ја мог Боривоја не могу да одвратим од луда посла; он мене не воли.”</p 
Лазар дошао из поља, примио је Боривоја не само раширеним рукама, но и отвореним срцем.{S} Узео 
 <p>Сутра дан је била недеља и Боривоја не одведоше на посао.{S} За тим удари киша, те је радио 
је туђом помоћи поплевити, али Боривоја не мога исправити.{S} Стотину и стотину пута клечала је 
S} Народ тражи лека, па ако му тог лека не могнете пружити ви, учени доктори, он ће тражити спа 
 била сила.{S} Бива до душе, да девојка не каже одлучно: „Хоћу, дођи, узми ме, метни ме на кола 
се не вреди препирати“.</p> <p>Но Јулка не попушта. „Али кад вас молим — но....“</p> <pb n="151 
 то тако недељу-две дана, док сека Анка не начини мало реда у кући и умири Ђоку.{S} Каже му: „М 
 скривено.{S} Свака поједина приповетка не показује то тако јасно као низ приповедака.{S} Тешко 
ивоје, „по заповести св. апостола Павла не смемо да будемо једни с онима, који хуле Бога и клањ 
дела“, одговара Лазар, „а ви се за дела не бринете, него само за тамјан и — дим.{S} Они, који п 
се, то домаћин о жетви ни на четир вола не донесе.{S} Ниси још пропао, домаћине, али ћеш пропас 
{S} Но сад се огорчио.{S} Баба Језекиља не само што му је дошла претњом у кућу, но је још пре т 
а, сами су себи закон.“ То значи:{S} Ма не знао да има Бога, ако си праведан, поштен, ваљан — о 
види свет, да се ни при царским гозбама не износи више од четири јела; за тим долази сир и воће 
е иду у коло, не певају светских песама не ашикују по рогљевима с момцима, нити се успаљују.{S} 
 овоме.{S} У нашим великим казнионицама не закраћују никоме пера ни хартије.{S} Недељом, а и ин 
6. 7.{S} Wers</foreign>».{S} Мађарицама не говори нико ништа, јер оне не знају читати.</p> <p>С 
ног у тисући нађох, али жене међу свима не нађох...“</p> <p>Кад Боривоје изусти ове речи, погле 
ладенци не пречисте и док сотона у њима не изгуби своју власт, јер наопако, ако се и сотона уме 
е насео.{S} Прота са свима свештеницима не могоше га извући из блата, јер он није ни сањао, кол 
е све друкчије.{S} Светозар ништа већма не жели, но да се зближите као браћа, а тек не држите,  
га у постељу, из које се ни трећег дана не разабра.{S} Мори га љута грозница, а мал’ те није и  
у.{S} Понда, можда се ни за годину дана не би свршила моја исповест.{S} Од детинства се то ради 
<p>Свакога прође језа, само чича-Срдана не.{S} У њему је сотона или бар вино, а то је од прилик 
 му није погледала дубље у очи, (одавна не сме више то да чини) а да је погледала, видела би, д 
 дотле, док се не донесе закон, да жена не сме никуд излазити из куће и дворишта и да више од д 
 свим за право.{S} Тако је то, кад жена не уме да буде паметна те увек гради од зла горе.{S} Но 
о, мало у којем месту, а да најпре жена не оде у Назарене.{S} Код нас је до душе први поверио М 
е, дају ми посла и заслуге, али ми жена не да живети......{S} Дај Боже, да се добро сврши“.</p> 
 Ено гледам јуче, где ваша Стана Мићина не пусти сузе за својим јединцем.{S} Видим, нема је овд 
д, да баш до у јутру не дођем кући, она не би легла.{S} Седи, ослушкује и кад ми чује корак, ус 
а је чула говор.{S} Хеј, та шта све она не чује, и — умешала се.</p> <p>Каже: „И не нађе се ник 
 да зна, да има ствари, с којима се она не сме шалити, ако се баш момак и нашали.</p> <p>Обрено 
шко ће проћи месец-два дана, а да и она не повери.{S} Сви ви знате, како би то било од вредност 
е, да је Боривоје мој гост“.</p> <p>Она не рече ни речи.{S} Није ни приметила, да јој је Лазар  
.</p> <p>„Боли те?“ пита он.</p> <p>Она не одговара.</p> <p>„За што се мучиш, сестро?{S} Бог је 
аш и удри по њему све дотле, док сотона не изиђе из њега.{S} Ајај и мени и њему кукавку!{S} Вол 
; и опет да се састанете, да вас сотона не искуша вашим неиздржањем“...<ref target="#SRP18966_N 
и се да баш и прогутам коју.{S} Трешања не једем никад без коштица.{S} Нису ми иначе слатке.{S} 
 рђавих свештеника и администратора, па не беше Назарена, а није свет ишао ни у Католике ни у К 
м је књижевност без ватре, без душе, па не може да освоји народ.{S} Има до душе штошта у цркви  
само к’о велим:{S} Млад си, неук си, па не знаш, због каквих се грехова иде у Јерусалим.{S} Каж 
аздражено. „Мој је живот чист, чист, па не дам, да ме сумњичиш.“</p> <p>„Не велим ништа друго,  
Хроми Паја подигао је највећу ларму, па не само ларму, но и штаку.{S} Виче: „О Персо, Персо, не 
 све потанко, као да је тамо био.{S} Па не само то, него му даје и друге савете.</p> <p>„Шта ће 
адо, а од млека стада да не пије?{S} Па не знате да они, који чине свету службу, од светиње се  
 хришћанске, назаренске, која му отвара не само врата цркве, но му даје и уверење, да ће он од  
оцније и Назарени, да се од првог удара не руши.{S} Али ова истина беше код Назарена за сад још 
ђеље и тумачи свето писмо.{S} Наша вера не познаје поповска заната.{S} Исус Христос није никог  
лу браћу посаветује, па се од тог смера не даде скренути.</p> <p>„Браћо моја драга“, поче, „мол 
рде те комшије свакојако. “</p> <p>Пера не тражи нож и не пита:{S} Ко? као што би до сад у тако 
о би лепо и красно, само кад баба Макра не би кварила.{S} Али кад запишти њен глас, да је двест 
о на то, да се том приликом без надзора не износи и не уноси ништа.</p> <p>Лазар доводи Боривој 
 све добро бити.{S} Само да се та ватра не угаси, мислили су.{S} Млад је, то је тек слама, млад 
души био уверен, да речи апостола Петра не приличе на данашњи догађај.{S} Ово се крштење свршил 
вор; та, тај запиткује, као да ће сутра не само у хаџије, него и у калуђере.</p> <p>Кад је отац 
требао би мало дубљи џеп од мога.{S} Та не оно мало куће, но све село да продам, не би залегло“ 
ајжустрији.{S} Гледа у проту, али прота не почиње, за то ће он.{S} И поче: „Браћо моја!“ Но про 
јих — родитеља...“</p> <p>Као што прота не нађе одмах згодна одговора, те се умеша Светозар, та 
слетку и сам цар имати посла, ако Марта не добије иконе.{S} Уз то је додала, <pb n="7" /> да је 
тве као петла на буњишту.{S} Зар Христа не сахранише његови ученици лепо?{S} Зар му не метнуше  
м, сад <pb n="168" /> је скренуо с пута не само за тренутак, но је залутао далеко у пустињу, гд 
све село ишло у потеру и тражило; ништа не нађоше.</p> <p>Боривоје је лежао неколико дана од ра 
, али шта ћемо јуначе, ако и онда ништа не буде!“ Ја нисам ништа више казао, одем до друма, ско 
не, каква је са мном ствар?{S} Ја ништа не тајим; све сам казао господину испитнику.“</p> <p>„Ш 
дим, да није сталан...“ И кад све ништа не помаже, онда ђаво одлази, али се опет враћа у виду л 
к, друга капија учитељ.{S} Нико и ништа не може ући у село, док те капије не прође.{S} У које с 
 по слободној вољи.{S} Вез љубави ништа не вреди, па ни брак, јер силу љубави најбоље показује  
и саветовања, него и боја.{S} Али ништа не помаже.{S} Тада покуша Срдан онај опште познати лек  
ео и оне речи из св. писма, да се свећа не меће под суд, да тамо светли, где је нико не види, н 
истинита она народна изрека, да несрећа не долази никад сама.{S} Врло природно.{S} Кад се труло 
дно, али без украса.{S} Назаренска кућа не трпи накита ни у чем.{S} Где има каквих шара или шар 
с братом неку накнаду, али она сиротица не прима.{S} Куне је, да је већ и црној земљи тешко и в 
тола Павла, који заповеда: <hi>„ Старца не карај, него му говори као оцу, момчади као браћи и с 
S} Љубав дуго трпи, милокрвна је, љубав не завиди, љубав се не велича, не надима се.{S} Не чини 
је могло бити, а да толика његова љубав не поможе Милеви, да дође к себи.</p> <p>Па тек кад је  
ти што год хоћете, али то тек онда, кад не буде на вами тог часног одела...“ Светозар хтеде да  
ајпотребније.{S} Мислила је у себи, кад не може да се опреми љуцки, онда је најбоље — никако.</ 
ди то и сам.{S} Леп си ми ти момак, кад не знаш ни то, а хоћеш да ме уграбиш.“ Ту смо се растал 
а право.{S} Лазар увек пре готов, никад не погреши, а иде лепо, лако, не напреже се.{S} Научио  
p>И доиста доктор се разболео.{S} Никад не зна човек, шта ће га снаћи.{S} Дошао он по вечери ма 
ништа, то сви ми увек говоримо, а никад не творимо.{S} Зар би апостоли умирали за Христову наук 
азаренских, тамо улогу свештеника никад не чини један, него више њих.{S} Увек ће други и други  
p>„Не може“, каже Боривоје, „жена никад не чита јавно еванђеља, молитве, нити тумачи св. писма. 
свему се нада, све трпи.{S} Љубав никад не престаје, па ако ће и пророштво престати, језици ако 
ек жешћи и учини и оно, што иначе никад не би учинио, тако је и при парничењу.{S} Кад су Марта  
воришта и да више од две, нигде и никад не смеју бити заједно.</p> <pb n="130" /> <p>Кад се ути 
 Јованка. „Никад се не радујете и никад не плачете.{S} То је страшно“.</p> <p>Одоше другарице и 
ни врло у очи, јер Срдан се скоро никад не растајаше од луле.{S} С тога је она данас, кад дође  
 из њихова села и које он на дану никад не виђа; опазио је, где код њих освану неки свињи, који 
 и увек угађати Господу и зар баш никад не угађати себи?{S} Овако мисли ишле су јој по глави, с 
исао у главу, која му до сада још никад не дође.{S} Како то, да изиђе из земље цвеће, незасађен 
оди у суду је рекао, шта је учинио, сад не може да му пређе та реч преко усана.{S} Па је опет о 
леда.</p> <p>„Шта је било, било је; сад не вреди, да се гризете око тога; али други пут узмите  
ити се:{S} То би било нешта...{S} А сад не примите за зло.{S} Ми прости људи како знамо, тако д 
:{S} Ни ја те не осуђујем; иди и од сад не греши.“</p> <p>Боривоје је изговорио ову еванђелску  
учак целог целцатог печеног ћурка и сад не виче више на жену, чим му се приближи: „Остави ме, м 
а чујем“, вели му Светозар. „3а што сад не тумачиш Христове речи онако, како пишу, но се заклањ 
мање уписати у зло.{S} Зар такав изглед не мами осуђеника у Назарене?</p> <p>Па онда још нешто. 
, да ћете радити код нас, докле вам год не изиђе време.{S} Па, овај, хтела сам да вас питам:{S} 
х људи, ви се и ту пребацисте, и ко год не мисли о црквеном обреду као ви, тога већ држите за и 
е.{S} Многи пође, па кад видну да народ не иде за њим од стиха, врати се.{S} Неки издрже и даље 
стрмог насипа нагињу на ону страну, куд не треба, а то је к Дунаву...{S} И он окрете бич и не у 
ало, које упустило, па сад иду кола куд не треба.</hi>“</p> <p>(То беше право у зубе речено и м 
што крупније.{S} Јер ако старац оде куд не треба, ако њега не узмогне Светозар да придобије на  
} Мора да је врло мала, јер се ни откуд не види“.</p> <p>„Ми“, каже Боривоје, „немамо цркава са 
ш у горе време и још неприправнијег суд не нађе...”</p> <p>Молитва завршује дакле речима највећ 
кољете товно, стада не пасете.{S} Слабе не крепите, болесне не лечите, рањене не завијате, одаг 
 рече, „нисмо је разбили, а у мало зубе не поломисмо.“</p> <p>Миливоју и госпођама пришао је уз 
и наишао је на њу.</p> <p>„Божје путеве не може човек измерити“, мислили су верни, али су невер 
су засејане.</p> <p>Ово је брука, какве не памти жив човек.{S} Бивало је увек неваљале деце, ко 
дела, — само запамти, из цркве Христове не можеш ти никог истерати, не можеш онде никоме судити 
.{S} Назаренство долази од жене.{S} Све не помаже и неће бити боље дотле, док се не донесе зако 
лако се рушимо у — Назарене и свуд, где не треба.{S} У самој цркви се води трговина. „Изгледа м 
дом, где је не негује ничија рука и где не допире скоро никада сунце, тако је никао и Петар Крњ 
све живо по кући.{S} Срећа, што му онде не беху деца; ко зна, шта би несретник још све починио. 
е око тога још много више гризла, да је не обузе бол с друге стране.{S} Њеном Влади позлило је  
дан“.{S} И опет ја њојзи говорим, да је не дам ни за све прасеће главе овога света, али је више 
воје, једва може да окрене главу, да је не гледа.</p> <p>Можете мислити, како је тешко било то  
Лазаревцу и та смрт — прочула, ма да је не огласише звона и у јутру се већ искупиле жене, Новов 
да је испрати, па и оплаче...{S} Сад је не виђа доколну код куће, јер недељом по подне је у дру 
а никне под каквим опалим зидом, где је не негује ничија рука и где не допире скоро никада сунц 
.{S} Лекар је набавио серума и лечио је не само у свом селу, но колико је стигао и у околини.{S 
ну.{S} Сад није више забрањена, нико је не сме дирати, нико гонити.{S} Али јест.{S} С тим је ба 
уо рада.</p> <p>Да кажем право, било је не само молбе и саветовања, него и боја.{S} Али ништа н 
стиже новац ни за крмачу.{S} А Лазар је не коље, трпи да му тамани пилиће.</p> <p>Но за то је т 
 бива крштење код Назарена, то они таје не само пред странима, него и пред својим „пријатељима“ 
је не претрпите штете.{S} За што радије не трпите неправде?“</p> <p>Лазар је при читању и тумач 
мате тужбе међу собом.{S} За што радије не претрпите штете.{S} За што радије не трпите неправде 
ништа не може ући у село, док те капије не прође.{S} У које се село увукло Назаренство, тамо су 
„Остави то“, каже му мати, али Боривоје не остављаше и за мало дође у тако необичну јарост, да  
а доћи у скупштину“.</p> <p>Ни Боривоје не опази, да му Лазар одговара на нешто, што он није ни 
мало дубље оборише главе, само Боривоје не.{S} Каже. „Апостол Павле у првој посланици управљено 
а помишљао на децу?“</p> <p>Но Боривоје не попушта.{S} У очима му је нешто, што сведочи, да он  
>„Ја, отвори...“</p> <p>Али то Боривоје не иште као Назарен, који је на путу, те тражи конака,  
се дакле ни урачунати.“</p> <p>Боривоје не зна, шта да мисли.{S} Окренуо се великом фишкалу, а  
оћи, па и вековати.{S} Али их има, које не дају човеку живети.{S} Језичне су, па грде, срамоте, 
шење?{S} Пушење је невино уживање, које не шкоди никоме, као што никоме не шкоди ни то, ако би  
јад, несрећу.{S} Ово грозно стање, које не може дуго трајати, изазвало је два протеста, два нов 
ам; изгубио се; заишао је у улице, које не познаје.{S} И дуго мора да је ишао, дуго, јер кад се 
 да се мушки одричу дувана, а да женске не смеју носити никаква накита.{S} А мушкима, бар неким 
плаће еванђеље Христово!“ Апостол Павле не разуме плаћу у банкама, он мисли на другу плаћу“.</p 
разгорело стабло дрвета, па да се после не угаси више, док не сагори до земље и праха.</p> <p>П 
рфу Сиона“.{S} Па зар да се такви после не успаљују?{S} Како ће гледати на красоту душе, ако им 
р две голубице и једну мачку, па одатле не постаде жена, али сам сад пронашао погрешку.{S} Ства 
штеш дела, да проповедаш дела, али даље не можеш да идеш, не смеш да идеш.{S} И ви кад вам ко с 
шао био до уверења, да се од прве цигље не долази до готове зграде, уверили су се доцније и Наз 
сутра.{S} Можеш ли?“</p> <p>„Ове недеље не знам како ће ићи“.</p> <p>„Да му се узајми из опште  
же она, „да се оканеш луда посла, он ме не би дао за тебе.“ „Али кад би ти хтела, ја не би пита 
 накита оно, што им је спомен, да богме не од више.</p> <p>Светозар је видео, куд то иде.{S} По 
је нико, јер ко нема живине, томе богме не стиже новац ни за крмачу.{S} А Лазар је не коље, трп 
ти њиве или посејати детелину, он богме не.{S} Не види, не чује и не зна, шта се око њега догађ 
ију.{S} Још су удесили, да у прво време не иду за тим, да само буде што више чланова, него ће с 
 није хтео на писмено, бар у прво време не.{S} Он је код оваца научио да рачуна из главе, и то  
 првом цигљом не подиже кућа, и да семе не ниче одмах, чим га бациш у земљу.{S} Кад посејасмо с 
е, које не шкоди никоме, као што никоме не шкоди ни то, ако би ја метнула на себе гривну, коју  
аба Језекиљу, покуша ко преварити, томе не би требало ни суда ни џелата, но би му она судила.</ 
 и олтаре гради свуд;</l> <l>Да се томе не клањамо ни на који начин ми,</l> <l>Већ к’о твоји ту 
е на свет?{S} Зар мислите, да се о томе не треба бар исто <pb n="10" /> толико бринути као и о  
не лечите, рањене не завијате, одагнане не доводите натраг, изгубљене не тражите, него силом и  
умакнеш, побегнеш, али од злочесте жене не можеш.{S} Како ћеш да бегаш из своје куће?{S} Како ћ 
 одагнане не доводите натраг, изгубљене не тражите, него силом и жестином господарите над њима. 
могу да одвратим од луда посла; он мене не воли.”</p> <p>И сад се побеси и она.{S} Не кука и не 
е не крепите, болесне не лечите, рањене не завијате, одагнане не доводите натраг, изгубљене не  
ађарицама не говори нико ништа, јер оне не знају читати.</p> <p>Сад почеше „верни“ и „верне“ пе 
ом.{S} Зар нас Православне крст и иконе не подсећају на то исто?{S} Па је ли право било одбацит 
не пасете.{S} Слабе не крепите, болесне не лечите, рањене не завијате, одагнане не доводите нат 
> <p>Та трпљивост пробудила је сажаљење не само у матере и браће, но и у суседа.{S} А Назарени  
 ју је волео свом душом својом, мал’ се не би могло рећи, да се чак и успаљивао за њом и није м 
еног мачка?“</p> <p>Боривоје, у мал’ се не насмеши. „Бог с вами деда, како би то било?!“</p> <p 
 Врло је миран, а и отац каже, да га се не бојимо“.</p> <p>„А неће ли побећи?{S} Шта ћете онда, 
рети опасност?“</p> <p>„Бојим се, да се не успали“, вели Тома, „ако се није већ успалио.{S} Има 
могуће, да га поучавате код куће, да се не квари тако много од оне друге деце.“</p> <p>„Брат Бо 
да ти онда буде мекано, апи пази, да се не превариш.{S} Оданде још нико није дошао, да каже, ка 
Павле вели нам:{S} Ако може бити, да се не женимо — а допушта нам држати жену само за то, да се 
пушење.{S} Тамо вели неки пророк, да се не знам шта <hi>подиже високо у дим као безбожност</hi> 
о, зуб за зуб.{S} А ја вам кажем, да се не браните од зла, него ако те ко удари по десном твом  
 стих 11. вели: „А сад вам пишем, да се не мешате, ако који, који се брат зове, постане блудник 
о ти пропада кућа...{S} Не велим, да се не бринеш и за душу, но само за земно.{S} Али не можемо 
а тамо хтели да одете.{S} Мислим, да се не би кајали.“ То рече, подиже се и оде.{S} Није могао  
ко брате, само полако и смотрено, да се не поплаши“.</p> <p>После ових речи лекар отвори врата  
пушта нам држати жену само за то, да се не би успаљивали.{S} Али ако ћемо се и уз жену успаљива 
до ћу дати, само ми поклоните то, да се не јављам суду.{S} Доста сам ја, брате, тамновао свога  
к прође с колима поред путника, а да се не заустави и не понесе га.{S} Сад се не осврће на њ.{S 
 вели апостол Павле ово: „Удовица да се не прима млађа од шездесет година и која је била једном 
з господског реда далеко је лакше да се не удаје, али је ратарски домазлук и сувише теретан за  
ору.</p> <p>„Пазите децо“, каже, „да се не уморите.{S} Многи су пошли тим путем, али их врло ма 
оту. „Пазите“, рече на послетку, „да се не испуне на вами речи св. писма: „Како очеви једоше ки 
ања.{S} У тим очима је писано:{S} Ја се не надам ничему!</p> <p>Дуго је брижна мати запиткивала 
авну заповед, на заповед божју, која се не може криво тумачити и која вели: „Поштуј оца твога и 
у су јој дивна три реда бисера, нека се не каже, да она овај народ презире и да се само онда св 
о мени не шкоди, њега убија.{S} Нека се не угледа у свачему на мене.“</p> <p>Но Светозар није п 
S} Хајд, хајд, хајд, а он иде, па ма се не вратио“.</p> <p>„Види Бог, да сам ти ја показао пут  
ве.{S} Неће да иду из куће, а с њима се не може.{S} Од злочестог суседа умакнеш, побегнеш, али  
Маните их с Богом“, вели он. „С њима се не вреди препирати“.</p> <p>Но Јулка не попушта. „Али к 
 чине све могуће, да му угову и Тома се не истиче одвише.{S} Но Боривоје је ћутљив, шта више, к 
е учинило, да нема краја; бедна жена се не мицаше; а доцније изумрло чак и јецање, те прешло у  
није био мачак, спавај мирно и ништа се не брини; не треба теби Јерусалим.{S} За то ти ја кажем 
милокрвна је, љубав не завиди, љубав се не велича, не надима се.{S} Не чини, што не ваља, не тр 
то је хтео, учинио је, ничег и никог се не убоја до Бога.{S} А кад се Језавеља поче с њим борит 
диш.{S} А ког ћеш беса и видети, кад се не мичеш из кошаре, но завезујеш још за собом врата — к 
!{S} А како ћу се ја исповедити, кад се не могу сетити ни на сваку десету.{S} Понда, можда се н 
и?! рече на послетку Јованка. „Никад се не радујете и никад не плачете.{S} То је страшно“.</p>  
е не заустави и не понесе га.{S} Сад се не осврће на њ.{S} Постали смо као без душе.{S} Знате л 
ивоје се непрестано изговара.{S} Сад се не осећа способан, сад је слаб, увек и увек — други пут 
ће Пера братски, неће она.{S} До сад се не чу ни жива, сад зипара, као да нема никог над њом.</ 
арима мора бити бранилац, а код тебе се не тиче месец два дана, него ту игра глава.{S} Ти ниси  
жене.{S} Она види пророка Илију, где се не задовољава са 450 поклатих пророка валових, но на по 
 разговарају много.{S} Но ни доцније се не наразговараше, јер се ствар рђаво свршила.</p> <p>Бо 
ми вас ваљда одати“.</p> <p>Боривоје се не маша завежљаја.</p> <p>„Зар нисте дуванџија?“</p> <p 
тке“.</p> <p>„Благо вашој души, које се не мога дотаћи та чаробна батина наше лепе књижевности“ 
:{S} Не кради, а краде се, придикује се не чини прељубе, а гради се прељуба, проповеда се помоз 
то да не остави трага у њему?!{S} Ви се не разумете у тим стварима, али добро знате, како је са 
тедоше да уђу, забранисте им“.{S} Ви се не држасте св. писма, нећете да га се држите ни у будућ 
праситост постајала је све ређа, али се не мења, јер кад се побеси, он је онај исти, који је би 
 хајде кући!“</p> <p>Она устаде, али се не помиче напред.</p> <p>„Кући матери, кажем ти!“</p> < 
 <p>Боривоје се доиста промисли, али се не предомисли. „Ако нисам хтео свршавати, нисам требао  
жена.{S} Ведро је држала у руци, али се не мицаше: гледала је у ону прашину <pb n="4" /> на дру 
је, па ма се крстио руком, ногом или се не крстио никако.{S} Ако се ти, Ђоко, не опаметиш, ја о 
због тога неће бити ништа.{S} Ако ти се не допада — апелирај.“</p> <p>„А оно друго?“ пита Борив 
“</p> <p>„Па баш и да умреш, опет ти се не верује.{S} Казао сам ти већ, да ти због тога неће би 
ком дакле мора бити љубави, а љубити се не може силом, но срцем, не по заповести, но по слободн 
оли себе, децу своју, име своје, тај се не може искључити из друштва добрих људи.“</p> <p>Оног  
е помаже и неће бити боље дотле, док се не донесе закон, да жена не сме никуд излазити из куће  
и и окреће га после овамо онамо, док се не расхлади или га пак сврха.{S} Ковач Шандор друкчије  
ена“, рече на послетку, „па како вам се не би опростио!“</p> <p>Милева је до сад седела узбуђен 
ајпре саздан, па онда Ева.{S} И Адам се не превари, а жена преваривши се постаде преступачна.{S 
мој брајко“, вели му Лазар, „с Богом се не може погађати“.</p> <p>Кад је дошао дан, да се Петар 
главу с црном марамом, а под марамом се не би ни видео венац.{S} Венац треба над њом да пружи с 
зленост није се повратила.{S} Срећом се не враћаше ни она негдашња узбуђеност.</p> <pb n="17" / 
ао човек, кога хоће да прободу, а он се не <pb n="159" /> миче.{S} Дај, да се брани!{S} Но док  
 А теби је доста да очуваш.{S} Но он се не да ни осолити.{S} Сад већ било па прошло, шта ћу.{S} 
 на кукурузи.{S} Брала си пасуљ, ако се не варам.“</p> <p>Милева се исправила као мачка, која х 
тељима.“</p> <pb n="77" /> <p>„А ако се не воле?“ питају све три у један глас.</p> <p>„У нас ни 
нешто би се морало учинити.{S} Овако се не може.{S} Ми смо врло болесни и треба нам лека.{S} Ви 
у, која се дигла против њих.{S} Тако се не може више.{S} Бог нам је дао пример; тако не иде.{S} 
отле, док не одеш у Јерусалим и тамо се не покајеш.“ Онда је, видиш, Гавран ишао у Јерусалим.{S 
већ ударају звона на погреб, а Лазар се не миче.</p> <p>Спровод је скроман.{S} Срдан је одредио 
p> <p>Прође неколико месеци, а Лазар се не мења.{S} Њему је постало све равно до Косова, равне  
тније.{S} Па шта онда?“</p> <p>Лазар се не миче, не одговара, а Светозар наставља:</p> <p>„Да ч 
 али опет за то иду у заједницу, јер се не смеју цепати.</p> <p>Од једном се отворише врата.{S} 
оје ми показујеш као пример, и данас се не грозе псовке и поруге, песме ни крчме, а то је пут,  
вај се жене, као живе ватре“, и опет се не сачува.{S} Ено га жене изиграше и доведоше под старо 
е на длану, да их не разбијеш.{S} Ту се не може држати запт.{S} Па онда дође и оно, чега су се  
.{S} Па онда, Срдан је болестан, још се не диже из постеље, а једва се четвртог дана мало разаб 
јанство, како се и ту не пребацисте, те не забранисте са свим вино, но га допуштате умерено.{S} 
 странога; ако је ко од нас сиромах, те не може прегорети штете, попунимо му је, а ако се поква 
, па је до скора при том послу, мал’ те не увек, певала.{S} Но од кад се разговарала с Боривоје 
{S} Да га питате, од кад је ту, мал’ те не би рекао: од јуче.{S} Њега последњи догађаји нису за 
та уздржавају гласове.{S} Иначе мал’ те не би растерали госте.{S} Јер они поју на немачком јези 
уђења и Боривојев бранилац доби мал’ те не у свему право.{S} Прва ствар недоказана и застарила, 
анео.</p> <p>Тако је то трајало мал’ те не цели дан.{S} Светозар је тражио лека, поуздана лека  
ажи главу своју и лице своје уми, да те не виде људи да постиш, а отац твој, који види тајно, п 
осподе!{S} А Исус јој рече:{S} Ни ја те не осуђујем; иди и од сад не греши.“</p> <p>Боривоје је 
ш и да си учинио, одавна је било, па те не могу казнити.{S} Ако добијеш због тога макар пола са 
е су они, што те тужаху?{S} Ни један те не осуди?{S} А она рече:{S} Ни један, Господе!{S} А Ису 
х нема, пропале су.{S} Тако ћемо мал’те не проћи и с Назаренима, ако се добро не побринемо.{S}  
: „Ако ли ко за своје, а особито домаће не промишља, одрекао се вере, гори је од незнабошца“.</ 
то овако учини.</p> <p>Из Срданове куће не сме нико живи на улицу.{S} Свакоме поцрвенеле очи од 
} Сепл и жена му знају српски, Мађарице не знају, али опет за то иду у заједницу, јер се не сме 
 су ноте истоветне.{S} Оне две Мађарице не знају појати.{S} То је по свој прилици божја промиса 
?{S} А ја ти ћерко због те твоје крмаче не одо у „бугере“, па ма она имала златан реп.“</p> <p> 
а Назарене онде обавесте, јер њих иначе не можеш добити да разговараш с њима.</p> <p>Збор се св 
чи, боли, медицине су горке, али друкче не може бити.{S} И он се окрете према свештеницима. „Оп 
га!“ и она показа на Гигу, који стојаше не далеко од ње, али одмах за тим обори очи.</p> <p>„Шт 
.{S} Дуже но икад пре, али му сада више не одлану.{S} Кад је изишао из коморе, шетао је крупним 
р му приђе: „Хоћеш ли, да ти никад више не буде тешко?{S} Хоћеш ли, да умилостивиш Бога?“</p> < 
 Стевана далеко у рит, да му никад више не нађу трага.{S} Бадава је све село ишло у потеру и тр 
крило и само говори: „Ништа ми сад више не фали... ти си ми фалила, мајко.{S} Овако ћу долазити 
Рахила смири и пречисти; сотона је више не искушава, дух свети наишао је на њу.</p> <p>„Божје п 
о и чита.{S} Вече је, па се никоме више не нада, за то ваљда није ни обучена за стран свет.</p> 
 то беше само у почетку, сад га се више не клони.</p> <p>Кад јој је пре некад, а томе је доста  
а, па онда запраши даље и никад се више не врати у село.</p> <p>Перу су затворили у сеоску кућу 
вори тај човек на збору: „Овако се више не може; нешто се мора учинити.{S} Народ тражи лека, па 
о сам се умирио и опаметио, те вам више не вијам жене око куће“.{S} Тома је добро разумевао св. 
м празне, сваки се усолидио и нико више не пије.{S} Или ћете почети ви учењаци, који сте били о 
амолим, нека жене дете, јер ја баш више не могу овако.“</p> <p>Док је она говорила, пришао јој  
правио?{S} Али ме је страх, да још више не сагрешим и да ме још у горе време и још неприправниј 
а отворио школу.{S} У затворима до душе не дају пера и хартије, али поред свега тога стотинама  
ле: назива жене „слабији женски суд“, и не даје им нигде истих права као мушкима.{S} А у истој  
 Нашавши те на пољу, пољубила бих те, и не бих била прекорна.{S} Повела бих те и довела бих те  
редседник.</p> <p>„Немам господине, а и не треба ми“.</p> <p>”Ако теби не треба, суду треба.{S} 
ње своје завезали у убрус и чувају га и не распростиру га и не тргују с њим.{S} Он је навео и о 
убрус и чувају га и не распростиру га и не тргују с њим.{S} Он је навео и оне речи из св. писма 
 а често је тако задубљен у мисли, да и не чује, шта га пита.</p> <p>Домаћица види то и назире, 
веће, смејале се, али Боривоја као да и не виде.{S} Њему то дође тешко, кад у један мах осети,  
То ти не можеш исплатити“.</p> <p>„Ја и не лупам главу, да платим све на једаред и одмах.{S} Ти 
а њој нема ни крста нити икаква знака и не разликује се скоро ничим од осталих кућа, осим што н 
 24 године, па неожењен.{S} Боље нека и не каже ником да је мушко...“</p> <p>Гига је салетио ма 
нда Тома започети: „Беда је то велика и не можемо ми таку ствар на двоје на троје преломити.{S} 
 <p>И сад се побеси и она.{S} Не кука и не плаче више, но говори као увређена жена.{S} Каже му: 
знојено и запурено од брза јахања, па и не примећаваше, колико су његове речи утецале на њу.</p 
 ничега, што би требало тајити.{S} Па и не таје то Назарени према држави или странима, они таје 
 миро не продаде за три стотине гроша и не даде сиромасима?{S} Јован евангелист надовезује на о 
 n="215" /> наћи у раду своме.{S} Кад и не би било других узрока, због којих нам се ваља борити 
 хоће да лечи потребно је да не крије и не улепшава болест.{S} Кад се лечи, боли, медицине су г 
је собе наше, те су намештене, у које и не улазимо, а живимо у вајатима и коморама.{S} Чак и на 
ину, он богме не.{S} Не види, не чује и не зна, шта се око њега догађа.</p> <p>Тако су мислили  
је на истрајност, а нико осим Јованке и не сањаше, да поп Светозар са амвона највећма храбри —  
их брига.{S} Главу је заронила у руке и не миче се.{S} Један крај од образа њена види јој се пр 
S} То му је годило донекле, а донекле и не.{S} Није још никако био на чисто: како су пресудиле  
а сам Назаренка.“</p> <p>Он оде од ње и не рече збогом.{S} Да ли, што се расрдио или због тог,  
е оскудни.{S} Кад се заглибе у ћутање и не знају да покрену нова разговора, одмах ће питати ма  
исто могао извадити за луду, па да те и не суде.{S} Али и без тога ћу те опростити беде.{S} Ти  
скриви и истерате га, немилостиви сте и не примате га натраг.{S} А Христос је казао: „И седам п 
мисли, да тужи Срдана.{S} Милева неће и не сме, отац јој је, а и остали не чине то већ због Лаз 
ин и други, па да ми не срамотиш куће и не одричеш се наше српске вере?“</p> <p>Лазар је вртио  
е хладна и да јој не јурне крв у лице и не осети нож у срцу.{S} Но опет, опет за то га се чувал 
свакојако. “</p> <p>Пера не тражи нож и не пита:{S} Ко? као што би до сад у такој прилици радио 
 среди</hi>.{S} И кад се Исус исправи и не видевши ни једнога до само жену, рече јој:{S} Жено,  
ма поред путника, а да се не заустави и не понесе га.{S} Сад се не осврће на њ.{S} Постали смо  
о у пустињу, где све дубље у њу улази и не види краја.{S} А краја мора тек бити свачему, па и о 
штво у начелу не одобрава пушења, али и не забрањује пушења оним својим члановима, који ће га у 
а, шта је чека. <pb n="103" /> Остали и не гледају на њу.{S} Или зар и они слуте, шта ће бити?< 
трипут толико да имамо и то би појели и не би нам ништа остало на остале ствари.{S} Нигде се у  
бу.{S} Види Лазара, где седи на клупи и не диже главе.</p> <p>„Лазаре“, каже му, а глас, му дрх 
се том приликом без надзора не износи и не уноси ништа.</p> <p>Лазар доводи Боривоју децу, те г 
ивоје, „кад сам крив?{S} Ти може бити и не знаш, господине, каква је са мном ствар?{S} Ја ништа 
е.“</p> <p>Милици грунуше сузе на очи и не рече ни речи...{S} Њена мати, удовица, која је прва  
 борби гази брат брата, губи се морал и не пита се:{S} Је ли ова ствар човечна и поштена, но се 
те у св. писму?“</p> <p>„Скоро да вам и не кажем“, вели она и обори главу. „Али опет, за што да 
 од мене и то, ако се од сад поправим и не дирам у туђе“.</p> <p>„Хеј, мој брајко“, вели му Лаз 
ост изгуби се, он поста сетан и тужан и не заигра се више.{S} Марта је дозвала и опет лекара у  
е марву.{S} Боривоје је био изненађен и не сећа се, како се поздравио с Милевом.{S} Зна тек тол 
, лик Лазареве сестре Милеве, коју он и не познаје.{S} Тамо ће затећи и њу; она му је кроз толи 
о, али мора.</p> <p>Некако се извукао и не оде на јутрење, али је отишао на службу.{S} Оборио ј 
док неко не упадне у то зољино гнездо и не разметне га, неће бити добро.“</p> <p>„Сад си казао  
и, али све је бадава, људи су.{S} Ако и не плачу јавно, плачу у срцу.{S} Извлаче своју децу на  
 лако успела у својој намери.{S} Како и не би, кад су и Нада и Боривоје желели оно исто што и о 
ије забадава, а на <hi>дела</hi> нико и не мисли.{S} Можеш хулити Бога, можеш лагати, варати, у 
јати по кући, главу је подигла високо и не иде улицом онако снуждена као пре.{S} Сима се одрека 
таје бити човеком, јер ако му се тело и не мења, душа му се претвара у животињску...{S} У свима 
 пише и седе.</p> <p>Прота набра чело и не узе одмах реч.{S} Светозар који је до њега стојао, б 
вковићка устумарала по школи тамо амо и не уме и неће да седи мирно на свом месту, њему ускипи  
љи, под земљом.{S} Да онда малаксасмо и не залевасмо га — угину.“</p> <p>Лекар му одобраваше. „ 
Наста ћутање.{S} Он гледа у св. писмо и не чита.</p> <p>Јованка гледа и чита...</p> <p>Од једно 
ве Јованова еванђеља?“ пита је он, но и не чека на одговор, већ наставља: <pb n="96" /> „Христо 
шине, живе кипове, а то је неприродно и не може се одржати.“</p> <p>„Једноме се само чудим.{S}  
, да изиђе из земље цвеће, незасађено и не неговано?!{S} И после:{S} Не бори ли се он против бо 
 скупштину?“</p> <p>Милева прими укор и не рече ни речи.{S} Сто беше постављен и она поче да сл 
S} То нам убија здравље, сиромаши нас и не можемо напред. „<hi>Ми смо свој напредак и срећу</hi 
е је долазио Сима пекар, који сад већ и не избиваше из куће Боривојеве.</p> <p>Пет дана је лежа 
е у еванђељу, да треба презрети цркву и не идете у цркву, већ градите овде неку скупштину, а Хр 
те, јер осуђујете сваку светску књигу и не бринете се за напредак...“</p> <p>„Претерани у свему 
 је у постељи, окренула је главу зиду и не миче се.{S} Не спава, а то се види по томе, што час  
р Назарени не пиље у тебе, не шушкају и не оговарају те?“ плану чича-Срдан. „Казуј, несретниче, 
ди радни, нарочито ратари, не доспеју и не могу доспети свако вече, али ко год може, тај одлази 
оне...</p> <p>„Пазите на правду своју и не чините пред људима, да вас они виде.</p> <p>„Кад дак 
 га, не може се рећи, да га не негују и не залевају, али опет за то бледи и вене, недостаје му  
г да, на томе путу“.{S} Он се на децу и не осврће, а женама ће одговорити или не одговорити: „В 
 — рече она. „Прочитала сам први стих и не могу даље.{S} Како је страшно то!{S} Ја видим, да је 
није ни мало хладно, али ти се та реч и не односи на зиму.</p> <p>Жене, Назаренке, једва шапућу 
 то је к Дунаву...{S} И он окрете бич и не удари њиме жене, као што је намислио, него га пусти  
ам гола, а баба ми неће ништа дати“. „И не треба“, кажем ја, „само кад си ти ту“.</p> <p>„Е вид 
е чује, и — умешала се.</p> <p>Каже: „И не нађе се нико, да је јавно изобличи у скупштини, њу,  
, вели му истражни судија. „Али се теби не верује.{S} Ето, Милева каже, да она никад није говор 
ине, а и не треба ми“.</p> <p>”Ако теби не треба, суду треба.{S} У крупнијим стварима мора бити 
</p> <p>„Шта ћу ти?“ вели му она. „Теби не треба жена.“ . „Треба ми, Бога ми, треба ми“, куне с 
ваца у грк-Симе, а грк Сима каже: „Теби не дам.“ — „За што не даш, зар сам ја пропао?“ пита дом 
окторе, опростите, али мени се чини, ви не избацујете коштица?“ вели му крчмарица.</p> <p>„Хм,  
 као што је било за доба Христова, а ви не палите, зар ће због тог и <hi>само због тог</hi> јед 
.{S} Не бојте се ништа, знамо ми, да ви не смете пушити.{S} Али нећемо ми вас ваљда одати“.</p> 
али би то видео Бог“.</p> <p>„Зар се ви не би бранили?{S} Не би ме ударили том мотиком?“</p> <p 
што си ти.{S} Свето писмо каже: „Здрави не требају лекара, него болесни.“</p> <p>И Лазар поново 
е могло бити, а да се и Лазару и Милеви не учини, да је њихов брат нашао паметну, милу, па и ск 
а плаћа за то, да тако чине, али Милеви не могу опростити.“</p> <p>Лазар је мирно слушао Обрена 
це овакве врсте, т.ј. грађански спорови не иду по правилима пред суд добрих људи, опет су оба б 
ема венца?“ пита Јулка. „У ваши сватови не свира гајдаш, не певају сватовца?“</p> <p>„У нас“ ка 
оривоју и његову далеком путовању, Нади не ударају више сузе из очију, као некада, нити мора да 
чему је разлика.{S} Друштво добрих људи не пребацује се у томе, неће оно што је неприродно и он 
утра за то, да се у друштву добрих људи не пије више из чаша, него из шафоља?“ питао је Светоза 
оном, ко послуша старије, јер <hi>млађи не знају, кога треба волети</hi>.{S} Како се треба жени 
о</l> <l>Спрема јој опело.</l> <l>Њојзи не да нигде станка</l> <l>Попина Јованка.“</l> </quote> 
 крјаху клупе...{S} Види Боривоја, који не уме да гледа, како она страда и бори се за њу.{S} Ко 
га милости за све верне, па и оне, који не могоше стићи у овај богобојажљиви скуп.</p> <p>Кад с 
ишљење окренуло.{S} Јер чак и они, који не беху чланови друштва, мало су попустили од стара жив 
а ће рећи овај назаренски халаман, који не да онаком момку, да се ожени, као што је Гига.</p> < 
зиком, који смо од матере научили“, али не хтеде изустити речи:{S} Србин.{S} Кажем вам, набадао 
е, управо звук неки допире до њега, али не разбира смисла.{S} Кад се разабрао мало, а оно, о ње 
VII. стих 28. „Још тражи душа моја, али не нађох.{S} Човека једног у тисући нађох, али жене међ 
је почела да чита и озбиљнија дела, али не само да чита као до сад, но поче и да испитује, да м 
ја и пре да се оканем рђава живота, али не иде.{S} Стари другови лепе ме се као чичак... запије 
 рак.{S} Зинуо је и два и три пута, али не може да му пређе реч преко усана.{S} Госпође га већ  
та по поноћи, кад се вратио од оца, али не оде кући, но је неколико сати, све док није свануло, 
 као да је хтео да прозре у напред, али не мога, па уздахну.</p> <p>„Смешан сте човек!“ рече пр 
ржљиви.{S} Не познају сјајне гозбе, али не знају ни за пост.{S} Једу просто зготовљена, снажна  
 да се тамо по очима јој гоне сузе, али не плаче.</p> <p>„Сестро“, каже јој он, а глас му је пу 
твори у кочину међу свиње, бије је, али не помаже.{S} Девојка каже: „Удри бабо, удри, не штеди  
то је чича-Срдана пољуљало донекле, али не придобило.</p> <p>Тек кад старац чу шта раде Назарен 
 „Мајко, слатка моја мајко, уби ме, али не плачи више! “</p> <p>Већ је почело да се развиђава,  
о је о летњем св. Николи крсно име, али не три дана, но само до 10 сати у вече и дао је у блага 
{S} Упео се из све снаге да разуме, али не може, само толико схвата, да Тома оговара мртву жену 
 <p>„Хвала вами, који ме се сећате, али не могу примити,“ бранио се Боривоје.</p> <p>„Та узмите 
надовезао на то и напао на тврдице, али не на оне, који су тврди на новцу, но оне, који су дар  
 јој у неки мах, да се њему замоли, али не имаде снаге.{S} Стојала је на раскршћу, ни тамо ни а 
же, а глас му дрхће, „опростите ми, али не могу више с вама.“</p> <p>Не казује даље ни за што н 
ди!“</p> <p>Он као да хтеде устати, али не мога.{S} Лежао јој и даље код ногу, непомично.{S} Са 
 из ове женске прилике говори ђаво, али не рече: „Иди од мене, сотоно!“ него се упустио да бран 
д њих велико ништа.{S} Он је молио, али не помаже.{S} Докторка вели: „Шта се толико жестите, Бо 
суд.</p> <p>Лазар се вратио у село, али не у очеву кућу, но оде негде под кирију.{S} Назарени м 
 Неки отрпе чак и <pb n="87" /> то, али не постигну цели, јер немају начина...{S} Многи су зван 
 споменуше о Гиги, заболи је нешто, али не знађаше управо шта.{S} Саслушала је мирно, да је и ж 
ижна мати запиткивала ојађену кћер, али не доби јасна одговора.{S} Милева је дуго плакала, заро 
о у њему, што хоће да удави у пиву, али не може.{S} Уста, да игра коло, ситно, из колена, оно и 
ко уздахну, суза му заблиста у оку, али не рече ни речи.</p> <p>Кад су га одведи у затвор, пост 
оврати и заустави разбијену војску, али не би их довукао више натраг ни једецима, а не речима.< 
стао да врати тасту жао за срамоту, али не отворено, но онако по назаренски, сакривен иза св. п 
ослетку лагано.</p> <p>„Не бије их, али не бих рекао ни то, да их воли.{S} Да истински, по срцу 
е, исто је хтела да учини и она.{S} Али не:{S} Код ње је то био обичај.{S} Она више од годину д 
ао да се поплашио од те помисли.{S} Али не, то није више мисао, то је већ нешто више, то је твр 
и, јер је за часак све занемило.{S} Али не...{S} Крај своје постеље чује загушљиво јецање, потм 
неш и за душу, но само за земно.{S} Али не можемо сви у Јерусалим.{S} Бог ће тако исто опростит 
 из куће и полази на далеки пут.{S} Али не у Јерусалим, нити ови људи долазе, да га испрате, ни 
у главу мисао:{S} Неће ли отићи?{S} Али не, то беше само у почетку, сад га се више не клони.</p 
 говори с њом, да јој протумачи?{S} Али не, не, то би било ново успаљивање.</p> <p>Кад прође че 
е крај блед као да је умрла.</p> <p>Али не, није умрла.{S} Чим он закуца на прозор, тихо, једва 
>„Ми се кршћавамо“, каже Боривоје, „али не на силу као ви.“</p> <p>„Како на силу?“</p> <p>„Код  
 неће и не сме, отац јој је, а и остали не чине то већ због Лазара.{S} Па онда, Срдан је болест 
лим те, иди“.</p> <p>Он или не чује или не може да устане.{S} Тада закукурекне петао и у Бориво 
слабо се бринуо о томе:{S} Цвета ли или не цвета назаренско апостоловање међу оним зидинама?{S} 
и не осврће, а женама ће одговорити или не одговорити: „Види Бог“.</p> <p>Чича-Срдан не зна већ 
 додаје: „Молим те, иди“.</p> <p>Он или не чује или не може да устане.{S} Тада закукурекне пета 
, дође и њој у памет, ма да такве мисли не приличе „вернима“.</p> <p>Боривоје поздрави Милеву д 
 својим пријатељима, да их ти пријатељи не преваре.{S} Јер назаренско учење гласи:{S} Кад ко пр 
пронашли, да човек ни у највећој невољи не сме бранити себе, матере, оца, детета.{S} То је непр 
с Христос, ако је заслужна венца.{S} Ми не дижемо ларме, не подвикујемо, нит најмљујемо онај ђа 
уго је љубав, а друго успаљивање.{S} Ми не силимо никог нити га смемо силити, ми само саветујем 
{S} Ви знате, да смо се погодили, да ми не говорите о том.“</p> <p>„Жао ме је вас“, каже он. „Н 
азимо...{S} Хо мај, та казао сам, да ми не мерите на драмове, него дајте, донесите.“</p> <p>Док 
аса Ненин, Јова Симин и други, па да ми не срамотиш куће и не одричеш се наше српске вере?“</p> 
 он био противан томе, да је хтео да ми не идемо, не би ни он одлазио ни тамо ни у цркву.{S} Ви 
 да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже.{S} Љубав дуго трпи, милокрвна је, љубав не з 
еље сам крстила малу Десанку, па мал ми не отпадоше руке.{S} Прескочила сам осми члан символа в 
и ништа“.</p> <pb n="67" /> <p>„Како ми не може бити ништа“, пита га Боривоје, „кад сам крив?{S 
Наше највеће зло и долази отуда, што ми не умемо да владамо собом, не умемо да господаримо над  
ас двоје баш прилика у колу.“ „А зар ми не би и иначе приличили једно с другим?“ Она ме само гу 
аконици, што узесте кључ од знања, сами не уђосте, а који хтедоше да уђу, забранисте им“.{S} Ви 
и у варошима, само што господа варошани не знају, шта је код њих код куће.{S} У вароши, где жив 
 се учи сваком покорношћу. <hi>Али жени не допуштам да учи</hi> нити да влада мужем, него да бу 
салим.{S} За то ти ја кажем, а ако мени не верујеш, можеш питати и патријара, ни он ти неће каз 
е Павлу потребно на хлебац.{S} Што мени не шкоди, њега убија.{S} Нека се не угледа у свачему на 
 певати.{S} Оваку молитву чине Назарени не само недељом, но још један дан у недељи.{S} Негде ср 
е чула, али сам дознала, да се Назарени не бране, кад их ко нападне.{S} Можеш их тући, можеш чи 
је молити Богу.“</p> <p>„А зар Назарени не пиље у тебе, не шушкају и не оговарају те?“ плану чи 
ни по свом закону не воде политику; они не иду на тужбу против вас, нит гласају уз опозицију.{S 
годни људи за наше друштво, јер сви они не маре за крчму и параде, па за то и доспевају, да се  
ај одељак.{S} Био је дакле на тој икони не само Бог отац, син и дух свети, него и цео свет, неб 
, баца петице у тас и жали, што воскари не праве свеће од <pb n="41" /> педесет форинти, а он б 
 тражи бабе -— проба.{S} Ако ви доктори не нађете лека народ ће ићи ма и бабама назаренским, да 
" /> на њега!{S} Та он је праведник, ти не смеш праведника напустити.“</p> <p>„Ћути“, веди јој  
 мном.{S} Може бити и ја верујем, да ти не мислиш тако, али те опомињем, да твоје лицкање на то 
 молити Богу да се сетиш, јер ако се ти не сетиш, ја бих ти бадава говорио...“</p> <p>Лазар је  
, домаћине, али ћеш пропасти и за то ти не дам новаца у зајам.“</p> <p>„Ето, тако је то, моја б 
“.</p> <p>Лазар је вртио главом. „То ти не можеш исплатити“.</p> <p>„Ја и не лупам главу, да пл 
вела у Назарене већ петорицу.{S} Јер ти не рекоше у себи само толико, да су Назарени поштени љу 
јер је божја воља и прописасте, да мати не сме плакати, кад јој умре дете.{S} А овамо врло добр 
робудите се, браћо моја драга — то бити не може, то вам најбоље показује, да сте на кривом путу 
 једној цркви се моле Богу, а онај сити не мари гладнога, но ће га, ако само може, одмах после  
је, да се поправиш и покајеш, а вратити не можеш више, него што имаш“.</p> <p>„Хм, ако је тако, 
{S} Ја мислим „види Бог“, и да се Панти не дозволи, да тужи.{S} И овако је у овај пар доста вре 
 дете у свињац?{S} Радуј се, што ти кћи не тражи ништа, па немој ни ти немировати“.</p> <p>Чича 
 тим пође на горе.{S} Сад и по две ноћи не долази кући, јер кад мало забразди, онда:{S} Шта је  
емским Карловцима, па знам, да Карловци не могу никад бити оно, што Јерусалим; карловачко „Мага 
уштву не ваља, али се у соби и на улици не опажа тако лако...</p> <p>Радећи на овом огромном де 
урити, но треба чекати, док се младенци не пречисте и док сотона у њима не изгуби своју власт,  
} Ено и апостол Павле вели: „Незнабошци не имајући закона, сами су себи закон.“ То значи:{S} Ма 
да се одрече тог дима, тај је слаб, тај не уме да је господар над собом, <pb n="203" /> тај нећ 
 снег и да ће ох у пролеће нестати, тај не познаје Назарена.{S} И кад би слушали на предговорни 
оју у очи, па да остане хладна и да јој не јурне крв у лице и не осети нож у срцу.{S} Но опет,  
ока погледала на брата Тому, поглед јој не беше ни скроман ни милостив.</p> <p>„Ти си“, продужи 
оне сузе, које је задржавала и које јој не дадосте ви, кратковиди апостоли, да исплаче и да ола 
поломио руке или ноге или леђа, али јој не ваљају ни руке ни ноге ни леђа.{S} Кукавица је дошла 
онда се она умиљава као грлица, али јој не помаже.{S} Он с њоме говори само оно, што баш мора б 
"15" /> <p>Марта је чинила све, али јој не поможе.{S} Једном, али само једном, покуша да га биј 
ца зажали сестру.{S} Зажали је, али јој не поможе.{S} Пољубио ју је у чело, уздахну, а она се о 
дите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.{S} Многа вода не може угасити љубави, нит 
</p> <p>И прегну да упозна оно, што јој не достаје.{S} Боривоје није много утецао на њу.{S} Он  
и преду.{S} А ни Соломон у слави својој не обуче се као један од њих“.{S} Па да ли се ви <pb n= 
 је никао и Петар Крњин у кући, у којој не беху опали само зидови, но и поштење.{S} Кад му је б 
 верујемо.{S} Ви сте пронашли, да човек не сме да има народности, не сме да је Србин, Немац, Ма 
а, која се тамо траже и без којих човек не може бити Назарен.{S} А ко је прави Назарен, тај се  
 <p>И све би било лепо, само да му увек не стоји за леђима његова накинђурена жена.{S} Али као  
ели, но да се зближите као браћа, а тек не држите, да ја друкчије мислим.{S} Је ли овде Милева? 
 Други ћуте, а Тома нема куд.{S} Он тек не може предлагати своју блиску својту, Рахилу.{S} Јова 
р’о је).{S} Каже: „Запамтите, свештеник не сме да подрива цркве и црквених установа.{S} Ја чује 
 трећи адвокат..</p> <p>Стари свештеник не може више ни да се бори с Назаренима, ни да уздржава 
еч из уста мојих, коју ја као свештеник не бих требао да кажем...“</p> <p>Лазар није знао, на ш 
его ти велим само ово:{S} Ако свештеник не ваља, зар одмах из цркве да одеш и да напушташ веру? 
 се цепа комад по комад од правила, док не постане од њих велико ништа.{S} Он је молио, али не  
д нема лека ни опроштаја све дотле, док не одеш у Јерусалим и тамо се не покајеш.“ Онда је, вид 
вета, па да се после не угаси више, док не сагори до земље и праха.</p> <p>По подне у 4 сата би 
авковић опет није сео пре за ручак, док не посла једном великом српском листу извештај о данашњ 
м унеле у комору, оставиле га тамо, док не дође прегледач и забравиле врата.</p> <p>Милева је у 
ушити, неће се зауставити лако, све док не дође до тамана.{S} А тако је и с добрим.{S} Кад је с 
је и назаренску веру измислио Шваба, ал не могу да верујем.{S} Је ли икад знао Шваба, шта је то 
оље, он би их имао.{S} Ни поп ни учитељ не падоше из неба оваки, какви су.{S} Ви сте, господо,  
ме је вас“, каже он. „Не могу, а да вам не говорим.“</p> <p>„И мене је вас жао, Лазаре“, рече о 
ежник. „Ја“, каже, „браћо, највећма вам не одобравам то, што нећете да примите пушке.{S} Промис 
и кућа и сви, који смо у кући; нека нам не остане ни трага у селу.“</p> <p>Па опет попустио је. 
азарени сина били залудили, да он и сам не памти, кад му се дете провело.</p> <p>И наста весеље 
азе већ поједини „верни“.{S} На лицу им не можеш ништа прочитати, али да им завириш у душу, наш 
а, у глави петој, стиху двадесет другом не прописује баш изречно љубави женама, јер каже: „Жене 
давати.{S} Истина, то је ствар, с којом не треба журити, но треба чекати, док се младенци не пр 
е признање, сад види, да се скоро ником не допада његов рад.{S} Он је у друштву добрих људи рек 
ава.{S} Сад видим, да се с првом цигљом не подиже кућа, и да семе не ниче одмах, чим га бациш у 
нут, једва се уздржао а да пред лекаром не ижљуби жену.</p> <p>Марти је у онај пар одлануло; не 
Лазар је провео будан ту ноћ, сутра дан не изиђе из куће.{S} Већ је и по подне, већ ударају зво 
хватајте те пророке валове, да ни један не утече“, а има их 450. И похваташе их и Илија их одве 
нима отискују.{S} Рукама га се ни један не дохвата.{S} Лазар стоји на своме месту као окамењен; 
а, била сам рђава...“</p> <p>Чича Срдан не пази на њу, но се и даље размахује: „Овај сахат, каж 
 пошље по Светозара и Јованку, но Срдан не даде. „Остави“, каже, „били су и у јутру и по подне, 
му неисказан бол и очајање.{S} Но Срдан не долази к себи.{S} Гаја опет стао батином на сред соб 
говорити: „Види Бог“.</p> <p>Чича-Срдан не зна већ шта ће, час је бесан као сеоски бик, све би  
ти распудио, хоћу...“</p> <p>Чича-Срдан не даде сину даље. „Шта да ми зарадиш?{S} Ниси ти мене  
е.{S} Талијан шта ће, но нуди, а Гавран не чека дваред, но једе за тројицу.{S} Досади се то Тал 
мало дебљи снег по крововима, да пламен не ухвати суседе, а ја бих данас упалио бадњак, каква ј 
ле, ви би баш да вас хвалим.{S} Назарен не сме бити сујетан.“</p> <p>Тако прође још неко кратко 
мора зна, какав је данас дан; њезин син не зна.{S} Сутра ће се за столом наздравити и путнику н 
а Лазара.</p> <p>Но Лазара ни бриге, он не хлади, где га не пече, али се умеша Боривоје.</p> <p 
, тај један се изгуби, њега не виде, он не рачуна, нема га.{S} Многи почну, али свак почне за с 
ви под земљом, само њеном Лазару не; он не признаје тог дана. — Али шта је то?</p> <p>Лазар тих 
је донде окружавала, паде с њега.{S} Он не би бранио жену, баш да хоће и да је убију.{S} Такав  
p>„Та, њему није стало до накита.{S} Он не може да се остави дувана — то ти је.{S} А помагао је 
добио Боривоје три године робије.{S} Он не апелира, не тражи мање, али апелира његов бранилац,  
а га обгрлила, те му приповедају.{S} Он не седа за сто, јер није гладан, а не разбира ни припов 
 свештеници ће му умити цело седо, а он не уме да умије своју рођену накинђурушу“.{S} Здравкови 
амо на броју, онда је Тома сам.{S} А он не може све.{S} Већ од дужег времена примио је од Мирка 
ава IX. стих 16. 17. и даље вели, да он не живи од еванђеља.{S} Каже изречно:{S} Волео би умрет 
његов Мирић.{S} Мирић је изјавио, да он не држи Назаренство за тако опасно.{S} Назаренство ће б 
ао, да треба коју да рекне.{S} Али и он не говори о оном, што му је на души, но потеже обична н 
ође доба да Машу узму у војнике, али он не прима пушке.{S} Каже капетану у очи: „На великој сам 
е бабе, после су дошли и лекари, али он не здрави.{S} Марта се није помицала од постеље његове  
 Пред њиме је отворено св. писмо, но он не гледа у слова.{S} Наслонио главу на руку и у неки ма 
.</p> <p>Сад је отпочео прота.{S} Но он не поче онде, где је Лазар стао.{S} Био је сувише вешт, 
{S} Шта му вреде мртва слова, кад их он не уме читати.{S} Иде му по глави све то, и он уздахну  
е и што не треба.{S} И премудри Соломон не даје женама право као мушкима, јер вели у књизи проп 
Опијао се, па је онда немилостиво тукао не само жену и кћер, но тако рећи и цео комшилук.{S} Ка 
, па тако је и било.{S} Само што — ђаво не спава.</p> <p>Иде Боривоје неког вечера иза села, да 
вајда и то, кад нема ноћи, а да га ђаво не искушава.</p> <p>Да кажем, да је све то само сан, не 
овело.</p> <p>И наста весеље.{S} Управо не весеље, него пијанка.{S} Свира гајдаш, носе се бурад 
о мало, а оно, о њему је реч.{S} Управо не о њему, него о његовој деци, та деца требају матере. 
евангелист надовезује на ово: <hi>А ово не рече, што се стараше за сиромахе, него што беше лупе 
е посао готов.{S} По строгом закону ово не би могло бити, али се такав обичај затекао од старин 
уди није истина.{S} Добра је вера, него не ваљамо ми. (Вичу: „живео!“ Неко каже: „та ти је већ  
а нити јој он казује шта ће.{S} За дуго не изговорише ни речи, али се јасно чује тешко дисање њ 
ајближа; она треба да га пита, али дуго не може.</p> <p>На послетку проговори: „Кажите нам исти 
олази сир и воће.{S} Ми ни на што друго не дајемо, до ли на јело.{S} Најбоље, најздравије собе  
ађосте, да треба да презрете сваког, ко не мисли као ви, а заборависте при том на главну запове 
 искрсну пред њега ђаво.{S} До душе, ко не зна, рекао би, да је то Маца Сувачарова, али би се п 
могу с њиме о том говорити једаред, ако не послуша, онда је све за бадава, крај је.“ Глас му је 
 свега, што је излишно и штетно.{S} Ако не могу ја то да учиним, како смем тражити, да то учини 
ада привија уз њих и да је Боривоје ако не баш сретан, а оно бар све мирнији и мирнији.{S} Буде 
е, да изведе, што је намерила.{S} И ако не баш трећи дан, <pb n="19" /> а оно трећег месеца пос 
 „Бар мало, мало само попусти, ја овако не могу издржати, морам побећи“.</p> <p>„Куда ћеш бегат 
а је тако учинила, евала јој, али овако не иде, брале.{S} Твоје име носи, твој лебац једе, а др 
и француском језику звучно тепају, како не могу бити без двокатнице с балконом и без четири сви 
 црвка, што пузи по прашини.{S} Па како не би љубили друга свога, жену?{S} Друго је љубав, а др 
о и то успалио већма но игда.{S} Никако не може да отрпи, што му је кћи невенчана.{S} Каже: „Не 
же више.{S} Бог нам је дао пример; тако не иде.{S} Он је лепо развио те мисли и завршио је прид 
ичекам“.{S} Док ме јуче у зло доба неко не обавести.{S} Каже: „Не може се твој Гига женити, кад 
вори, али шта може реч.{S} Све док неко не упадне у то зољино гнездо и не разметне га, неће бит 
ствари.{S} Нигде се у свем свету толико не поједе као код нас.{S} Сва јела, која год познајемо, 
м га зову тамо, па ма шта било.{S} Нико не може да се победи, већ дај по сваку цену све, што за 
 први мах, али само у први мах.{S} Нико не трепће.{S} Свак очекује, како ли ће да почне и о чем 
, кад дође томе време, а до сад га нико не мога кренути на то.{S} Само кад дође ноћ, сузе му те 
а њу од свакога, а и она тражи, да нико не дозна, где је.{S} Кад дође Божић, ми се спремисмо си 
ће под суд, да тамо светли, где је нико не види, но треба да светли на столу.{S} Његове речи су 
дравковић народ, „није ништа“, али нико не дође натраг.</p> <p>„Ех“, кажу, „мани с Богом разгов 
> <p>Гига је мало застао, али како нико не прозбори више, скиде кључ од коморе, што је висио о  
и од силнога плача, али опет за то нико не преговара Лазару.{S} Обилазе на прстима око њега и п 
ће се свршити то?{S} Но опет за то нико не мисли, да тужи Срдана.{S} Милева неће и не сме, отац 
...“</p> <p>Сад се деси нешто, што нико не очекиваше.{S} Милева се усправи и проговори нежним г 
ји од својих претходника, јер њему нико не добаци никакве примедбе, а нису га ни девојке спевал 
 дан успаљују.{S} Чим мисле, да их нико не види, одмах се трљају, вијају, џавељају.{S} Кад су н 
ио што је наумио, да брижно мајчино око не спази, шта у њему бива и да му не осујети намере.</p 
воје старешине, па кад се Лазар и Мирко не кренуше, поседаше и оне.</p> <p>„Видим, браћо моја д 
о, да сврати још мало к њему, али Мирко не прими понуде.{S} Тома је учинио друкчије.{S} Каже: „ 
ом тако крупних, гадних речи, да у мало не дође и до пљувања.{S} Онда су се, по српском обичају 
 дисала је брзо и тако тешко, да у мало не угаси жишка на столу својим дисањем.{S} Очекиваше ак 
рам ти сада поновити, да то твоје одело не приличи девојци, која хоће да украшава срце своје.{S 
 се нагнула са свим на ону страну, камо не треба.{S} Кола ће се изврнути, а овде а онде.{S} Пит 
 Овако мисли ишле су јој по глави, само не тако јасно, но магловито.{S} Тек дође јој тешко, врл 
кама има нечег <hi>страшног</hi>.{S} Но не само у тим, но у свима приповеткама његовим, у целом 
је весео.{S} Хајд нека, сутра ће.{S} Но не може да се расположи ни сутра дан, ни прексутра, ма  
мислила:{S} Од пића је, проћи ће.{S} Но не прође.{S} А кад трећи дан посла по лекара — доктор н 
трза, од њега ће и погинути“.</p> <p>Но не остаде на томе.{S} Подиже се човек сува, бледа лика, 
="91" /> Леп је јесењи дан, какав давно не запамтише људи.{S} Или можда дан и није леп, само се 
о код мала детета је то грехота.{S} Оно не може ни да схвати, за што га човек злоставља.{S} Кад 
 случају мора постићи, т. ј. да потпуно не задовољим никога.</p> <p>Не заборављам, да искрено з 
, да Назарени таје ту ствар, кад слично не чини ни једна хришћанска вероисповест.{S} Примедба п 
 је слутила несрећу, јер кажу, да добро не жури тако нагло, као зло.{S} И није се преварила.</p 
е не проћи и с Назаренима, ако се добро не побринемо.{S} Чим од ко од њих у скупштину, бадава г 
ји га после издаде: „За што се ово миро не продаде за три стотине гроша и не даде сиромасима?{S 
амо.{S} Шта се догађа у њеној глави, то не зна извесно; не може да похвата краја мислима својим 
. писму, а да заврне момку памет.{S} То не може ни једна жена, па ма била одмах Францускиња, а  
Уби“.{S} Обадвоје треба да слушам, а то не иде.{S} Бог је старији од цара, и ја слушам Бога“.</ 
е. „За Бога, ћути, зар ниси чула, да то не вели он, то су речи апостола Павла“.</p> <p>„Шта зар 
{S} Бог?!{S} Та њојзи се чини, да за то не може ништа ни бити од тог дрвењака, што с њиме увек  
} Можда неће ићи сасвим брзо, али за то не очајавајте.{S} Зауставите погрдну реч у устима, јер  
е Срдану примирила грозница, опет за то не може да устане, уштапиле му се ноге.{S} Донеше му не 
 зна га скоро на памет.{S} А опет за то не чу никада у скупштини, да чита ко та места или да го 
{S} То је видела и Марта, но опет за то не рече ни речи; али је тим више говорила њена сусеткињ 
“ пита Јованка.</p> <p>„Нисам.{S} Ја то не бих ни могао, јер још нисам осетио на себи, да сам с 
 те, само се остави Назарена, јер ја то не могу преживети.“</p> <p>Није помогло.{S} Лазар је и  
.{S} Просјак је благосиљаше, али она то не чу.{S} Сад је Боривоје већ стигао кући — помисли у с 
 бије га и ломи му кости.{S} Али све то не помаже.{S} И онда се ђаво поново скупи, утањи, омања 
 чекати, док му назаренске старешине то не допусте.“ Па кукавица, шта ћу, него сам рекла, дај д 
да кажем, да је ово учинила пушка, и то не може бити.“</p> <p>Кад је Боривоје онако учинио с На 
св. писмо, од почетка до краја.{S} И то не само да зна речи, него зна и то, чије су то речи, у  
 о Милеви, мислила је и она о њему и то не само мислила, него и чекала га.{S} Лазар га је очеки 
 зна само онај, кога крсте.{S} Други то не може докучити.“</p> <p>Ни једна црква не таји свога  
зети проводаџију и обновити лек, али то не иде, јер хвала Богу нисмо Турци.</p> <p>Код Лазара ј 
але врашке девојке то весеље.{S} Али то не би било ни по јада, да се нису закачиле и о докторов 
д казати: <hi>Здрави</hi> су, јер он то не зна, већ увек вели: „Остали су здрави,“ или:{S} Оста 
ено, па онда горко, очајничко.{S} Ко то не види, не може веровати.</p> <p>Они, који поју, то су 
а би, да су му очи закрвављене, како то не доликује испоснику.</p> <p>Око пола ноћи устао је Бо 
 крстити и сахрањивати свако, за што то не допуштате и женама?“</p> <p>Боривоје је видео још с  
воје: „Види Бог“ није псовка?{S} Зар то не значи, да види Бог, како ја тебе ударам, па ће и он  
оздрав скромно, а не насмеши се, јер то не би доликовало Назаренци.</p> <p>„Је ли брат Лазар ко 
је.{S} Онда се врати натраг.</p> <p>„То не може овако остати“, рече неки сед човек из гомиле, „ 
питајте.{S} Од варнице до пламена често не треба више до ли један тренутак, само ако је ветра.{ 
 тебе.“</p> <p>Боривоје слуша, па чисто не верује.{S} Каже: „Истину ја говорим, господине.{S} В 
е велича, не надима се.{S} Не чини, што не ваља, не тражи свога, не срди се, не мисли о злу.{S} 
а одеш чак и из села.{S} Поправимо, што не ваља.{S} Бољи људи имаће и боље свештенике.{S} Ти се 
ође пролеће и сада се догоди нешто, што не памте ни најстарији људи.{S} Свуд никло жито за прип 
је неће да прими дувана.</p> <p>„3а што не прима?“</p> <p>„Каже, забрањује му његова вера.{S} О 
и краљујете у нашој књижевности, за што не осладисте народу што боље, ваљаније?{S} Него вам је  
н и хидроген, направићу воду.{S} За што не би направио жену, кад знам, из чега се састоји?“</p> 
} То може само мушко.“</p> <p>„А за што не може и жена?“ — гракнуше све три у један глас.</p> < 
, но га допуштате умерено.{S} Па за што не допуштате и све остало, што шкоди само онда кад је п 
 вама.“</p> <p>Не казује даље ни за што не може, ни крошто не може, но оде.{S} Кад дође кући, о 
о продавати вама.“</p> <p>„А као за што не мени?“ љути се деда Јова. „Ваљда што нисам Назарен?{ 
 међу Назаренима?“</p> <p>„А као за што не би могао?“</p> <p>„Одмах ћу ти казати.{S} Ето, да по 
за рукав. „Питајте их“, шапуће, „за што не допуштају они и женама да придикују, кад су таки пра 
грк Сима каже: „Теби не дам.“ — „За што не даш, зар сам ја пропао?“ пита домаћин. „Ниси пропао“ 
жели, а не дамо му одмах, или му ма што не учинимо по вољи, поцрвени, за тим помодри, жиле му < 
иле за Марту.{S} Дуго је лежала, на што не беше навикнута, па то лежање и болест пробудише у њо 
ле моје“), дакле то пиле, кад му се што не допада, уме тако јогунасто да кљуцка оном ситном пес 
асно, што је до сад само назирала и што не хтеде признати у себи.{S} Познала је тек сад, каквом 
о и језичне и свезнале, па говоре и што не треба.{S} И премудри Соломон не даје женама право ка 
део си...{S} Још само једаред учини што не треба, и ја ћу умрети... мене ће изнети на гробље, у 
е скоро ничим од осталих кућа, осим што не можеш видети, да је спао са ње гдегод леп.{S} Чисто  
оду, гологлав, брзим корацима, само што не трчи... <pb n="223" /> То је Лазар...{S} Носачи га п 
,“ каже му Лазар, „јер код нас само што не долази до крви.{S} Све је сад у селу тако измешано,  
и од њих у дубини душе осећа, нешто што не може да искаже, али што је највећи српски песник у с 
азује даље ни за што не може, ни крошто не може, но оде.{S} Кад дође кући, оде у кошару, узе тр 
е, море“, виче, „куд вучеш те узде, зар не видиш, да ћемо право у Дунав...“</p> <p>Боривоје се  
бог тога мораш одмах у Назарене?{S} Зар не можеш да се уљудиш и поправиш као и твоја остала бра 
" /> не знате, шта је то спомен?{S} Зар не знате, шта је знак сећања?{S} Није ли вами мио онај  
ар нисмо сви једнаки пред Богом, па зар не треба да смо једнаки и пред свештеником?{S} Продајем 
вели Пера. „Кад овде могу без луле, јер не дају, ваљда ћу моћи и на пољу.{S} Али како ћу са исп 
очеше за њега већ меркати девојку, (јер не може сам у оноликој кући) — кад се догоди ново.{S} Л 
.?“ пита он.</p> <p>„Јесте.{S} И ја вас не кушам, но вам искрено исповедам, да ја не могу да до 
 и <pb n="62" /> ја и мати моја, да нас не срамоти, кад је већ тако учињено и она се предала.{S 
но.</p> <p>„Јер увенућемо и ми, ако нас не подрже...{S} У великој битци није то још победа, ако 
 се кренуо с Боривојем.{S} Милева данас не иде, спрема вечеру, а то је први пут, да изостаје из 
 она познаје најбоље ствар, а и адвокат не би је звао, да није врло потребно.</p> <p>Влада је и 
само... живео је преко 900 година, опет не бих исплатио.“</p> <p>„Слушај Перо“, вели му Лазар,  
 у посету.{S} Па да је и приметио, опет не би ни слутио:{S} Шта значи то, кад узму човека на ис 
е би се свршило које како, да се и опет не истаче Шандор ковач.{S} Кад виде, како се госпођа Зд 
што ћу ја с тобом.“</p> <p>Лазар и опет не рече ништа.</p> <p>Светозар продужи:</p> <p>„Пре све 
аде опет Боривоја, а Боривоје му и опет не оста дужан.</p> <p>Верни су гледали ову борбу у скуп 
тан сине, болело би ме и онда, али опет не тако, као сад“.</p> <p>„Па шта да радим нано?“ пита  
е хтео да јој падне крај ногу, али опет не овако.{S} Сад јој љуби крајеве ципела њених, а руке  
тумачисте из св. писма, да ни чију смрт не треба оплакивати, јер је божја воља и прописасте, да 
 се дуго састајали, јер уз божићни пост не игра коло...{S} Баш у очи самих Материца враћам се ј 
ако се опет приљубила уз Лазара, да већ не зна шта ће.{S} Брани га.{S} Каже у својој девојачкој 
оца, да не закраћује Лазара.{S} Кад већ не могу да буду заједно, нека даде Лазару његов део.{S} 
ваба не дира у роду, сви ми ни за главу не дирамо буба-Маре.{S} Само нигде нисам чуо, да људи д 
 осветљењу све оно, што у нашем друштву не ваља, али се у соби и на улици не опажа тако лако... 
огу разумети само књижевници, он народу не би ни говорио.{S} Апостол Лука је добро записао оне  
ну плочу над гробом?{S} Зар матер божју не сахранише апостоли највећим сјајем?{S} Али ви хоћете 
е још у напред.{S} Но Лазару и Боривоју не рекоше ни речи о оном, што ће се расправљати у тој с 
е после тога дуго ћутао.{S} На послетку не осуди ни сестре, ни Обрена, но је изговорио дугу при 
 по подне изјавимо, да друштво у начелу не одобрава пушења, али и не забрањује пушења оним свој 
 лепим начином.{S} За сад пазите, да му не дајете јела, која су одвише снажна.{S} Но збиља, да  
а је дао изнети и банак на улицу, да му не смета.{S} Тек четврти дан зажарило му се лице — весе 
век искушава, мало која недеља, а да му не дође у главу по која неупутна мисао; његова душа ниј 
о око не спази, шта у њему бива и да му не осујети намере.</p> <p>Лазар је неколико недеља био  
о да рачуна из главе, и то добро, па му не треба писмена рачуна.{S} Но кад удари у пробу с Лаза 
ети над њим.{S} Он осети уједно, шта му не достаје, а то је крштење.{S} Он се мора сам јавити с 
није страдао... наже се да копа, али му не иде умље за мотиком, но крадом погледа на девојке.{S 
ено погледале на њега, јер по лепоти му не беше равна у целом Боривојевцу.</p> <p>Марти је врло 
ра на слободу, да буде код куће, док му не стигне суд.</p> <p>Лазар се вратио у село, али не у  
онака као пре.{S} Шта је то?{S} Нико му не рече, да је то земљиште продато другоме, а нико, да  
е таког наш бележник, па вели: „Само му не попуштајте; проћи ће.“ Каже: „Ко хоће да добије масл 
р он врло занимљиво говори.{S} Но то му не смета да једе.</p> <pb n="184" /> <p>„Господин-докто 
ахранише његови ученици лепо?{S} Зар му не метнуше камену плочу над гробом?{S} Зар матер божју  
ако би и који странац наишао, крчмар му не сме давати прекомерно пића.</p> <p>Данас су се скупи 
ни ове муке“, она би пошла.{S} Али њему не дође то у онај мах на памет, он само хукну и рече: „ 
} Тако се нешто морало излећи, јер њему не треба божићне сламе, не треба бадњака, не треба икон 
а није човек?“ пита Јулка. „Зар на жену не може сићи св. дух?{S} Лепи сте ми и ви праведници... 
 Право нас је учио апостол Павле: „Жену не примајте млађу од шездесет година.“ Па и тај рок је  
е, „знамо се већ.{S} Они по свом закону не воде политику; они не иду на тужбу против вас, нит г 
жену, да хоће да је убије.{S} Зар ви њу не би бранили?“</p> <pb n="79" /> <p>Боривоју би тешко  
а их један од нас посаветује.“ А Лазару не изгледа ствар чиста. „Ко је доказао, да се оне опија 
, и трави под земљом, само њеном Лазару не; он не признаје тог дана. — Али шта је то?</p> <p>Ла 
цати.</p> <p>Ни по покрету ни по жубору не би могао опазити, да су Назарени изненађени овим нео 
где сам.{S} И ја сад, да баш до у јутру не дођем кући, она не би легла.{S} Седи, ослушкује и ка 
ге, нове крајеве, а где стане ногом, ту не застаје, но хода, корача, напредује...</p> <p>Бориво 
ад се гадите на пијанство, како се и ту не пребацисте, те не забранисте са свим вино, но га доп 
припитоми змију, па ако само змија овцу не - упропасти.{S} Леп нам је наук оставио апостол <pb  
е, шарено, па чак и украшено.{S} У лицу не показује чаме ни суморности, но весело гледа преда с 
 да би се и камену ражалило.{S} А плачу не за друго, него што су остариле, па морају умрети.{S} 
S} Но док он тражи реч, које у овај мах не може да нађе, пређоше преко њега.</p> <p>Тома се сет 
аш да их држиш као јаје на длану, да их не разбијеш.{S} Ту се не може држати запт.{S} Па онда д 
 суду учила на школама те ствари, па их не можеш преварити.“</p> <p>Боривоје је из овог одговор 
едамо на Назарене тако као ви.{S} Ми их не држимо за велико зло.{S} Они су мирни људи, који се  
 апелате, нема штампарског суда.{S} Њих не можеш ни умолити ни потплатити.</p> <p>Кад је друштв 
енке засели на клупама, ни једно од њих не погледи више на госте.{S} Они, који знају читати, ва 
ованком при вечери, али ни једно од њих не окуси залогаја.{S} Онда се он диже, пољуби жену у че 
си прасе и поје „Рождество“, али старац не једе, но се заплака.</p> <p>На велики петак мора Јов 
м столицу“</p> <pb n="189" /> <p>Старац не рече ни речи, а Светозар се окрете Лазару.</p> <p>„Б 
ш с оном, с којом си везан?{S} Лепа реч не помаже, саветовање је као кад сипаш уље на ватру.{S} 
д доле, Бог би га знао, А да читам, баш не умем.{S} Како ћу погодити, које је писме „а“ а које  
век тај твој <pb n="8" /> брат и ја баш не знам, за што се тако окомио на тебе.{S} Ружи те свак 
„Не велим ништа друго, но то, да ви баш не марите много за светињу, с којом сте се мало час шал 
Бије је?“ пита Боривоје.</p> <p>„То баш не.{S} Истерује сотону из ње.{S} А у Стане је често врл 
она, „баш си ти момак да ме уграбиш; иш не праши!“ „А к’о за што мислиш, да ја не бих био кадар 
 те нема; а ти и моја Варвара никад још не изостадосте.{S} Та да! — Ко уме, тај удеси, да сврши 
те, изгледало је.{S} На површини се још не виђаше ништа, али да је ко завирио дубље, промотрио  
о, из кога хоће да пљусне киша, ади још не пада.{S} Осећа, да се тамо по очима јој гоне сузе, а 
ови другови, свршени богослови, али још не запопљени, ухватили певнице, те поју као анђели:{S}  
пакао.{S} Нешто се кува у њему, али још не зна шта.{S} Тада се подиже, изиђе у двориште, за тим 
а очеве, али овако што ратарски син још не учини.{S} Па да се ствар бар мало могла улепшати или 
аву и заћута као опарен.</p> <p>Натарош не знаде, како ће овима да се наодговара, но само вели: 
 је, као да се подигао из гроба.</p> <p>Не тражи кола, но се упутио пешке у Боривојевац. <pb n= 
 да потпуно не задовољим никога.</p> <p>Не заборављам, да искрено захвалим свима, који су се за 
, без икакве препирке и гласања.</p> <p>Не велим, да у друштву није било још и других трзавица  
алио... успалио“, говори у себи.</p> <p>Не иде, но бега у своје село. „Боже, каква је то крв у  
вих ствари нису тад размрсивали.</p> <p>Не прође неко време, а ето ти Здравковића у село, позва 
те ми, али не могу више с вама.“</p> <p>Не казује даље ни за што не може, ни крошто не може, но 
оно, а Боже мој, запуши ми уши.“</p> <p>Не може се рећи, да Боривоје није ни мало захватио у Јо 
ени, та ја сам најцрњи грешник.“</p> <p>Не дође дотле.{S} Отворише се врата и Милева оста без о 
 кажем, Светозаре“, почела је Јованка, „не допада ми се тај роман.{S} Кад сам целу књигу прочит 
 „Ко хоће да граби девојку“, каже она, „не пита је, да ли хоће, него види то и сам.{S} Леп си м 
е све изређало.{S} Наше новине“, каже, „не доносе шта ручају цареви и краљеви кад се састају и  
ице!“</p> <p>„Код нас“, каже Боривоје, „не бива крштење као код вас, но онако, како је Христос  
“</p> <p>„Слушај Перо“, вели му Лазар, „не може се човек новцем искупити, нити може исплатити с 
искрено да се покајеш“, вели му Лазар, „не смеш се бојати тога.{S} Да те они људи, којима си уч 
 мало покрије. „Ја“, рече на послетку, „не бих могла сведочити ни овако ни онако, јер нисам све 
ли сви људи једним језиком?“ питам га. „Не говоре“, каже он. „Којим језиком говориш ти?“ Он поч 
ља Јовића.“ „А шта ћу тамо?“ питам ја. „Не бој се ништа, запражиће он добро Светозару чорбу.“ „ 
в.{S} Могла се и удати, но није хтела. „Не могу, каже, чинити дужност и матери и мужу; толико с 
а глава као да се покрену у јастуцима. „Не иде нико за њим“, мислила је, „он ће за цело над дет 
е вере?“</p> <p>Лазар је вртио главом. „Не могу бабо.{S} Шаљеш ме и опет онамо, где сам већ био 
том.“</p> <p>„Жао ме је вас“, каже он. „Не могу, а да вам не говорим.“</p> <p>„И мене је вас жа 
анима посланица I. глава V. стих 5—6.: „Не знате ли, да мало квасца све тесто ускисели?{S} Очис 
?“</p> <p>Неко му рече: „Бог заповеда: „Не уби“.{S} Христос је казао: „Ко нож трза, од њега ће  
рпи, што му је кћи невенчана.{S} Каже: „Не могу ја допустити, да моја кћи живи као патка, без с 
издржавање, али неће да чује.{S} Каже: „Не можемо <pb n="106" /> децу сећи по поле, поделити их 
 у зло доба неко не обавести.{S} Каже: „Не може се твој Гига женити, кад хоће и како хоће, мора 
{S} Бог у својој шестој заповеди каже: „Не уби“, а цар у своме регламану каже: „Уби“.{S} Обадво 
ори нежним гласом, чисто улагујући се: „Не могу ићи с тобом оче, него те и ја молим, уби ме, не 
воњава, ступи из гомиле напред и рече: „Не може се допустити, да тако злоставља жену; од кад то 
ривоју би тешко изрећи, али ипак рече: „Не бих смео.“</p> <p>„Дужни сте сваком помоћи у невољи“ 
 да је већ и црној земљи тешко и вели: „Не исплатисте ви мени мог сина с читавим назаренским бл 
ђељу стоје записане ове Христове речи: „Не мислите, да сам ја дошао да донесем мир на земљу, не 
а ћу се обући.“ А оне друге веле опет: „Не могу ваљда ни ја да будем гора и од оне најсиротије. 
 дође му тешко, претешко и само викну: „Не уносите је... него дај да је запалим, па да изгори и 
но.{S} И шта пише у еванђељу Матејеву? „Не брините се за живот свој, шта ћете јести или шта ћет 
о свет, небо и земља, све што видимо и „не видимо“.{S} Ту је био понтиски Пилат, пророци, ускрс 
. „Јелена рано“, пита је, „за што и ти „не повериш?“ „Мени је бабо“, каже она, „добра моја вера 
 чује цео збор“.</p> <pb n="131" /> <p>„Не бавим се с Назаренима, нисам поп.“</p> <p>„Он има др 
помолимо се Богу и укопамо га“.</p> <p>„Не плаче сетра, кад јој умре брат?“ пита Јулка, <pb n=" 
и ти дао у тумачење св. писма“.</p> <p>„Не стоји нигде писано, да су на то позвани само они у д 
бећајте, да ћете ме послушати“.</p> <p>„Не може то бити“, вели неко од њих, „јер ти можеш тражи 
ре, шта је то „лоповски кетуш“.</p> <p>„Не знам“.</p> <p>„Та да, откуд би и знао.{S} То је песм 
е, језичне?“ пита госпођа Љуба.</p> <p>„Не све; нисте све таке“, умиривао ју је супруг.</p> <p> 
ка.{S} У један мах дође Милева.</p> <p>„Не пуцај Свето, бата Лаза је болестан.“</p> <p>„Болеста 
во рећи мерник“, рече она прва.</p> <p>„Не, госпођо, није мерник крив, но жена“.</p> <p>„Која ж 
ешко ми је.“ И жена се заплака.</p> <p>„Не може се ништа учинити с бојем“, каже лекар. „Нарочит 
опа и жена, јелте?“ пита Јулка.</p> <p>„Не може“, каже Боривоје, „жена никад не чита јавно еван 
>„Кушали сте ме?“ пита Јованка.</p> <p>„Не са свим, по мало.{S} А по мало је била и шала“.</p>  
зар је зачуђено гледао у брата.</p> <p>„Не разумем“, рече.</p> <p>„Одма ћу ти казати, како мисл 
у. „Неће нас убити?“ питала је.</p> <p>„Не дира тај никога.{S} Врло је миран, а и отац каже, да 
вештеник узе Боривоја преда се.</p> <p>„Не приличи се мени као свештенику“, рече, „да одвраћам  
ма?“</p> <p>Боривоје се снужди.</p> <p>„Не умем читати“, промуца.</p> <p>„Па хоћеш ли слушати?  
едом, као да хоће да га сажали.</p> <p>„Не радиш добро“, каже му. „Ти се све бринеш за онај све 
Боривоје се дао у крупне мисли.</p> <p>„Не лупај главе“, теши га Соломон, „све су то већ измудр 
“, рече она на послетку лагано.</p> <p>„Не бије их, али не бих рекао ни то, да их воли.{S} Да и 
 их она на тавану читаву врећу.</p> <p>„Не ваља у вече много јести“, каже она, „а и ко ће се са 
груну стражар кундаком о врата:</p> <p>„Не разговарајте се, него спавајте.{S} Мир!“</p> <p>Бори 
остол Павле“.{S} И прочита ово:</p> <p>„Не забрањујте се једно од другог, већ ако у договору и  
дому и Гомору; и да ли боље би?</p> <p>„Не!{S} И љубопитну жену Лотову претвори у камен; и да л 
удским и на роговима олтара...“</p> <p>„Не треба никад да заборавите на милост божју...{S} Бог  
а колац.“ </p> <p>„Од прилике.“</p> <p>„Не маре за народ свој, неће ни да изговоре речи: <hi>Ср 
ст, па не дам, да ме сумњичиш.“</p> <p>„Не велим ништа друго, но то, да ви баш не марите много  
ао, да треба да је уграбиш, а?“</p> <p>„Не из тога, било је међу нами и више.{S} Оног дана нисм 
адили, кад бих вас ја ударила?“</p> <p>„Не бих радио ништа“, вели он, „али би то видео Бог“.</p 
 „Шта је хтео баба да ми каже?“</p> <p>„Не знам, сине“, јецала је старица. „Оно, што је хтео, х 
 Не би ме ударили том мотиком?“</p> <p>„Не бих; Христос је заповедио:{S} Ко те удари по једном  
 имао.{S} Ни поп ни учитељ не падоше из неба оваки, какви су.{S} Ви сте, господо, из тако зване 
дао.{S} Било му је, као да се срозао из неба право у ад.{S} Сви су то приметили и свима би неми 
 би после тога?{S} И посла Бог ватру из неба и сажеже Содому и Гомору; и да ли боље би?</p> <p> 
четка збунити.</p> <p>Вришти Криста, до неба се чује и пита: „Зашто ме груваш, кад ти нисам скр 
цима око жртвеника.{S} Она види, како с неба пада огањ.{S} И спали жртву паљеницу, и дрва и кам 
 снају; да може скинуо би јој и месец с неба, али баш та снаја му умре.{S} И тада се деси и дру 
жене ћеш извесно пропасти, ако мислиш с неба па у ребра као код мене.{S} Кад хоћеш да је ухвати 
и тело од одела?{S} Погледајте на птице небеске, које ни жању ни сабирају у житнице, а отац неб 
е ни жању ни сабирају у житнице, а отац небески храни их.{S} Нисте ли ви много претежнији од њи 
ино уво, но што ће богати ући у царство небесно.{S} И шта пише у еванђељу Матејеву? „Не брините 
та да радим, да би се удостојио царства небесног?“ — „Подај све што имаш сиротињи и хајде за мн 
 синова...{S} Који је тај, који је речи небеснога оца најбоље разумео?{S} Сви ми кажемо:{S} Ја, 
отац, син и дух свети, него и цео свет, небо и земља, све што видимо и „не видимо“.{S} Ту је би 
 пре најбоље сређене, сада су вапиле на небо.{S} Ратар од свега највише поштује хлебац.{S} Тешк 
камењена — анђела.</p> <p>И разведри се небо и отворише се руже и девојке и опет дођоше у врт.{ 
ју да истисне суморност.{S} Изгледа као небо, које се са свију страна наоблачило, али између об 
но, помодрило, очи су јој наводњене као небо, из кога хоће да пљусне киша, ади још не пада.{S}  
из собе у двориште и гледала у звездано небо.{S} Дође јој тешко.{S} И онде Бог и на земљи Бог и 
а још једнако стоји пред врати, гледа у небо, које баш поче да се осипа звездама.{S} Скочим дол 
 гробу Христову.{S} Приповедао је, како небројени свет одлази онамо, да олакша души и прими опр 
номе.{S} Док <pb n="213" /> је сунца на небу, лакше је, али кад и сунца једном нестане испред о 
ву, клече на сред авлије, подиже руке к небу и поче најужасније клети <hi>Милеву</hi>.{S} Више  
бори главу и каже: „Истина је, била сам неваљала; сад нисам“.</p> <p>Тамо опет дечурлија сеоска 
е не памти жив човек.{S} Бивало је увек неваљале деце, која су поткрадала очеве, али овако што  
и стоје код вас на пољу, а колико их је неваљалих, а први су међу вама?!{S} У божје име немате  
ребао да истера из цркве онај већи број неваљалих?{S} Може ли то бити?</p> <p>„Лепо је, што гле 
 он лично <pb n="49" /> крив, он је био неваљао.{S} То је тешко признати.{S} Но ако осуђеник ст 
 Никако не може да отрпи, што му је кћи невенчана.{S} Каже: „Не могу ја допустити, да моја кћи  
а код нас!{S} Ти си блудница, јер живиш невенчана.{S} Ти немаш мужа.{S} Знај, да ћу те пре убит 
 „Хоћу, дођи, узми ме, метни ме на кола невенчану и однеси ме у мрак“.{S} И која ће девојка рећ 
а свим подивљала“.</p> <p>„А ко ће жену неверкињу посаветовати, кад је поседне сотона?“ вели др 
.{S} И томе се нису чудили ни верни, ни неверни.{S} Али су се тим више чудили сви редом, кад се 
век измерити“, мислили су верни, али су неверни мислили са свим друкчије.{S} И да на кратко каж 
ути.</p> <p>„Шта се ту цифраш као млада невеста.{S} Кажи ми, колико је времена, како ниси стао  
их ствари.{S} С усана твојих капље сат, невесто, под језиком ти је мед и млеко, и мирис је хаљи 
те само. „Отела си ми срце, сестро моја невесто, отела си ми срце једним оком својим и једним л 
ски.{S} Ти си врт затворен, сестро моја невесто, извор затворен, студенац запечаћен.{S} Устани  
јега.{S} Лепа ли је љубав твоја, сестро невесто, боља је од вина љубав и мирис уља твојих од св 
} Румен као крв јури јој по лицу са ове невештине.{S} Брзо се заогрнула марамом, па понуди Лаза 
о се подизало и расло је, само је расло невидно у земљи, под земљом.{S} Да онда малаксасмо и не 
амо?{S} За што си скакао с кола, кад си невин?“</p> <p>„И то није истина.{S} Него су ме три дан 
 му је грозно, да га осуде и презру ова невина створења.</p> <p>„Скривила ми је, много ми је ск 
> <p>Лекар је ћутао и пажљиво посматрао невинашце, које се управо рећи разбесило.</p> <p>Марта  
ти.</p> <p>Али на жалост, много и много невинашце пропаде, пропаде без лекарске помоћи и то баш 
, да његова назаренска наука одскаче од невиних душа као лопта од зида.{S} Та наука пријања сам 
полу дечја, полу анђелска лика.{S} Шест невиних очију упрто је у њега.{S} Господи у суду је рек 
је претерано, а кад је умерено, онда је невино и без штете?“</p> <p>„Видиш, дакле брате, у чему 
Христа забрањивати пушење?{S} Пушење је невино уживање, које не шкоди никоме, као што никоме не 
је још јаче од материне љубави, а то је невоља, немаштина.</p> <p>Светозар и лекар учинили су у 
но стање створе сами у себи, без икакве невоље.{S} Муче ум свој свакојаким тамним мислима, киње 
 божју казну, божју вољу, да се свет из невоље научи памети, те су стојали већином скрштених ру 
ви сте пронашли, да човек ни у највећој невољи не сме бранити себе, матере, оца, детета.{S} То  
мео.“</p> <p>„Дужни сте сваком помоћи у невољи“, вели Јованка.</p> <p>„Море, шта му ту извијаш. 
 идем тамо, где ћу наћи браћу и помоћ у невољи.{S} Поред наших људи ја сам могао пропасти.{S} Б 
...{S} Како је грозна та свећа слабоме, невољноме и болесноме.{S} Док <pb n="213" /> је сунца н 
м еванђеље, нема ми хвале, јер ми је за невољу.{S} Каква ми је дакле плаћа?{S} Да проповедајући 
 помагати сироти чланови, ако западну у невољу.{S} А осим тога је увек говорио млађим људима. „ 
сашива, време рату и време миру...{S} У невреме и без потребе, драги брате, почесте ви да чупат 
 нешто.{S} Кад човек убије труги човек, нега онда <foreign xml:lang="DE">die Herren Richter</fo 
сно.{S} Речи, које најчешће допираху до нега, биле су: „Незнабошци... успаљеници... успаљенице. 
ницима, ипак узе реч.{S} Каже: „Било је негда време, кад је свештеник био у народу све.{S} Наро 
и доброг чобана, чича Симу, који је био негда ваљан домаћин, али га доцније упропастише зетови. 
вратила.{S} Срећом се не враћаше ни она негдашња узбуђеност.</p> <pb n="17" /> <p>Тако је то иш 
правио, да и ја увиђам о осуђујем своје негдашње кривице.“</p> <p>Између Милеве и Боривоја наст 
дан, „зар су те већ толико залудиле оне негдашње коњокрадице.{S} Скрећи оданде, кажем ти, јер т 
ила нека трага за собом, остао је пепео негдашњег жара, остало <pb n="209" /> неки немили тајан 
за варош, узе поново реч.{S} Каже: „Мој негдашњи друг Светислав на добром је путу.{S} Велика је 
ну, јер је Цвета дошла да испрати своју негдашњу сусетку, да је испрати, па и оплаче...{S} Сад  
 нешто, што ју је увек подсећало на ону негдашњу страст, а зебла је у души, неће ли испод тог п 
 недељом, но још један дан у недељи.{S} Негде средом, а негде четвртком.{S} Но та „молитва“ поч 
 један дан у недељи.{S} Негде средом, а негде четвртком.{S} Но та „молитва“ почиње рано у јутру 
тио у село, али не у очеву кућу, но оде негде под кирију.{S} Назарени му набавили кола и коње,  
ила, да код њих није све у реду, запиње негде, али није могла да сазна где.{S} На послетку јој  
ови лепе ме се као чичак... запијемо се негде, и онда: хајд...{S} Знаш ли ти Лазаре, шта је то  
иже из кревета.{S} Зна да су му другови негде пили, сад ће ићи негде у крађу, па зову и њега.{S 
..“</p> <pb n="235" /> <p>Њега су нашли негде чак око Сланкамена и Назарени из Срема укопаше га 
да су му другови негде пили, сад ће ићи негде у крађу, па зову и њега.{S} Бруји рог на гајдама: 
слетку опет молитва и опет песма.{S} По негде чине мало већу параду, јер читају из св. писма дв 
Није доста рећи: „Кајем се, жао ме је“, него мораш и делом показати твоје кајање“.</p> <p>Пера  
повија, и онда не пита, која је његова, него удара од реда.{S} Жена му је на послетку умрла, ка 
 за тим, да само буде што више чланова, него ће се бринути, да ти чланови буду поуздани, те да  
 ада то мирише!{S} То није ружина вода, него као тамјаника, шта ли.{S} Јао, часни је потр’о, ба 
и врлина.{S} Није главно до церемонија, него до ствари, дела.“</p> <p>„Ми смо баш они од дела“, 
свештеник рђав или где нема свештеника, него администратор, а понајвише, где је администратор к 
ли да богме, није теби требала девојка, него њени новци, је ли?“</p> <p>Обрен ћути.{S} За тим с 
 црног мачка, што преде тамо иза банка, Него кажи, па ћемо видети.</p> <p>„А пријатељ Панта ће  
 говорио, да се мане — не би послушала, него ме је она сама шиљала учитељу Јовићу, да не износи 
 ја вам кажем, да се не браните од зла, него ако те ко удари по десном твом образу, обрни му и  
а је и она о њему и то не само мислила, него и чекала га.{S} Лазар га је очекивао тек у недељу, 
то сутра?{S} Не ишту деца печеног вола, него две-три шљиве.{S} А ништа није боље по вечери но т 
 ђавола, нисам бар узео маторог ђавола, него само — пиле од ђавола.“</p> <p>То пиле од ђавола ( 
 било, јер сад и нема тако много посла, него је зло, што је опет ударио у банчење, пијанку и не 
ио се он.</p> <p>Но она га није манула, него је хтела да зна, за што он избегава жене.{S} И кад 
већој гомили жита има увек више кукоља, него ли у малој, па у већој гомили је и више јереси и ц 
ена, то они таје не само пред странима, него и пред својим „пријатељима“.{S} Многи „пријатељи“  
, а код тебе се не тиче месец два дана, него ту игра глава.{S} Ти ниси убио само вашку и мачку, 
а улици, где пече сунце и гуши прашина, него у крчми, под дудом, где се тако пријатно ћерета уз 
во, било је не само молбе и саветовања, него и боја.{S} Али ништа не помаже.{S} Тада покуша Срд 
 писмо каже: „Здрави не требају лекара, него болесни.“</p> <p>И Лазар поново отвори св. писмо и 
ога људи није истина.{S} Добра је вера, него не ваљамо ми. (Вичу: „живео!“ Неко каже: „та ти је 
о дивљи голуб, а у зиму да је кукавица, него он и зими остаје што је био лети, а то је дивљи го 
уштву добрих људи не пије више из чаша, него из шафоља?“ питао је Светозар.</p> <p>„Шта имате п 
 казао сам, да ми не мерите на драмове, него дајте, донесите.“</p> <p>Доктор се разговорио и св 
шао у апотеку, да ми мерите на драмове, него дајте, донесите.“</p> <p>Донесоше и он се располож 
ару у очи, да не ишту више ружине воде, него: пачули, а кад је Јоца Опанчарев славио свеца, дов 
акле бирати ни председника ни перовође, него ћемо да се поразговоримо као да смо код куће.{S} Ш 
ке и клетве, а то је боље чути доцније, него раније“.</p> <p>Његови другови давали су му са сви 
ва од страха.{S} Но испало је друкчије, него што се бојала.</p> <p>„Кристо“, каже јој он, „што  
кује, као да ће сутра не само у хаџије, него и у калуђере.</p> <p>Кад је отац Мелентије показао 
тила, да Боривоје неће дочекати недеље, него ће доћи Лазару што пре може, а то је управо — сад. 
<p>И наста весеље.{S} Управо не весеље, него пијанка.{S} Свира гајдаш, носе се бурад пива, пева 
арује данас у нашој књижевности?{S} Не, него ви.{S} И ако излазе данас сановници, трепетници, р 
с Христос није узимао за апостоле жене, него само људе.“</p> <p>„Ти су га људи и продали и расп 
са женама.{S} Не тужим се на наше жене, него на жене, које су се затекле код наших људи, а држе 
 скитати по кућама, не само беспослене, него и језичне и свезнале, па говоре и што не треба.{S} 
да не чека да господа нападну Назарене, него ће он напасти њих.{S} Тактика је била доста вешта  
ом о врата:</p> <p>„Не разговарајте се, него спавајте.{S} Мир!“</p> <p>Боривоје се трже и заћут 
ара Лазар, „а ви се за дела не бринете, него само за тамјан и — дим.{S} Они, који проповедају к 
 доводите натраг, изгубљене не тражите, него силом и жестином господарите над њима.{S} Мало вам 
дна од њих није могла да сачека суботе, него удри још у понедељник.{S} Онда је Бог узео то прав 
емаш ти оца, немаш матере, немаш браће, него ту гледај, овде, видиш, у моје чело.{S} Ја сам ти  
ку“, каже она, „не пита је, да ли хоће, него види то и сам.{S} Леп си ми ти момак, кад не знаш  
во не рече, што се стараше за сиромахе, него што беше лупеж и имађаше ковчежић и носаше, што се 
би да доносе.{S} Не што се то нас тиче, него да види свет, да се ни при царским гозбама не изно 
улагујући се: „Не могу ићи с тобом оче, него те и ја молим, уби ме, нека ти је просто.“</p> <p> 
виш и покајеш, а вратити не можеш више, него што имаш“.</p> <p>„Хм, ако је тако, онда ће и од м 
си онда свршила.{S} Није сотона у теби, него је у њему.{S} Кад легне спавати, каже, и буде у пр 
 чинију, а на чинији није да су делови, него све таки.{S} Кад се Гавран добро најео, брише уста 
ивао, да не лаје свака вашка села ради, него себе ради и његове речи ишле су право на Тому.{S}  
одици су је опет за то већма поштовали, него ма коју другу икону и још су увек палили пред њом  
кони не само Бог отац, син и дух свети, него и цео свет, небо и земља, све што видимо и „не вид 
оворим, господине.{S} Волијем и умрети, него да слажем.“</p> <p>„Па баш и да умреш, опет ти се  
 до краја.{S} И то не само да зна речи, него зна и то, чије су то речи, у којој су глави, па ча 
, који заповеда: <hi>„ Старца не карај, него му говори као оцу, момчади као браћи и старицама к 
аве. (Смеј).{S} Не кажем ја то за смеј, него што је истина.{S} Данас се ми парничимо, судимо, а 
нтлике. (Смеју се).{S} Није то за смеј, него за плач.{S} Ето га, грк Сима ту је, па нека каже,  
пуштам да учи</hi> нити да влада мужем, него да буде мирна.{S} Јер је Адам најпре саздан, па он 
ом или бисером или хаљинама скупоценим, него добрим делима, као што се пристоји женама, које се 
о улогу свештеника никад не чини један, него више њих.{S} Увек ће други и други читати молитву, 
а се после њих осећао бедан и несрећан, него је удар био тако снажан да га је, управо рећи, обн 
речем“, вели Марта, „здрав је као дрен, него је друго нешто код њега, што ми задаје крупне бриг 
пре 6 дана радио а седми дан светковао, него је створен шести дан у вече, и његов живот почиње  
е онај, који је најбољу слику насликао, него онај, који најбоље врши завет очев, а то је, који  
ло што од мога дела, за што није искао, него је задржао.{S} Али наравно, знао је, да сам добра, 
љевао, али сад му дође мисао, не мисао, него жеља, да ову овде преобрати, придобије.{S} Он је т 
авно у скупштини.{S} Мирку је то много, него вели: „Доста ће бити, да их један од нас посаветуј 
амену ражалило.{S} А плачу не за друго, него што су остариле, па морају умрети.{S} Суседи их уз 
{S} Ниси ти, голубе мој, никог ни убио, него си ти болестан у мозгу, знаш.{S} Иначе је та ствар 
 крстовима.{S} То и није Бог заповедио, него су то попови измислили, да им буде већи приход.{S} 
b n="219" /> камен.{S} Није се успалио, него се згадио.{S} Љубав, коју је осећао према Цвети, о 
е удари њиме жене, као што је намислио, него га пусти право коњима по ушима, а уздице затеже јо 
тави човека, кога мрзи, боље је и тако, него у свађи.{S} Нудио сам јој и неко издржавање, али н 
им сам био код оваца и кога је нестало, него сам га убио ја...{S} Кад су вуци напали стадо, ми  
„Поганичка је то прича, пријатељу Перо, него гледај ти с њоме лепо, посаветуј је и обавести је. 
о није истрајан.</p> <p>„Ајак, није то, него је тешко за мене.{S} Пре би у моју главу утурио чи 
, као да је тамо био.{S} Па не само то, него му даје и друге савете.</p> <p>„Шта ћеш ти радити“ 
ва.{S} Ти ниси убио само вашку и мачку, него и жену, разумеш ли?“</p> <p>„Разумем.“</p> <p>Дан, 
а сам ја дошао да донесем мир на земљу, него мач.{S} Ја сам дошао, да раставим човека од оца ње 
хајд, што га се лепе цуре и другови му, него се радо разговарају с њиме: бележнички писар, па ч 
но, о њему је реч.{S} Управо не о њему, него о његовој деци, та деца требају матере.{S} Сад се  
не то не допусте.“ Па кукавица, шта ћу, него сам рекла, дај да их замолим, нека жене дете, јер  
{S} У Христово време нису крстили децу, него само зреле људе.“</p> <p>„Јао, гле сад!“ вели Јулк 
 време није ни најмање веровао у успех, него је још изобличавао Светозара.</p> <p>Светозар му ј 
106" /> децу сећи по поле, поделити их, него ћу ја остати, па како буде.{S} А добро неће бити“. 
ретешко и само викну: „Не уносите је... него дај да је запалим, па да изгори и кућа и сви, који 
ага и лепа моја браћо и пријатељи...{S} Него ето, као да сплашњавају отоци.{S} Ох, та неговаћу  
ркву треба дакле оставити на миру...{S} Него треба ван цркве удесити од прилике оно, што сте уд 
о нечем.{S} Али није било због тога.{S} Него се лагано, чисто кријући одвукоше у предње собе, г 
е и пријатељу, не би ја и где би ја.{S} Него је Савета Ивина свему крива, Христос јој судио, ве 
а је зла жена по човека казна божја.{S} Него ја хтедох друго што почети.{S} Је си ли ти брат-Ла 
} Па и шљиве, наравски, то је наука.{S} Него ви за цело мислите, да ћу вам остати дужан, кад ми 
си невин?“</p> <p>„И то није истина.{S} Него су ме три дана мучили, да кажем и оно, што није.{S 
ио.</p> <p>Но бар да је то било све.{S} Него месец-два дана доцније, кад оде послом у варош, ук 
цама и на раскршћу, да те виде људи.{S} Него уђи у одају своју и затворивши врата своја, помоли 
убио човека, не би га овако пуштали.{S} Него је може бити крао“.</p> <p>Но томе се опет опирала 
нам сигурно чак ни у патријаршеској.{S} Него на место тога, на место <pb n="120" /> паметне раз 
да се срдим на вас, но поклањам вам.{S} Него бих волела, да чујем ваш суд о оним приповеткама,  
ма времена, може се по мало, лагано.{S} Него се о томе промишљам: би ли ја могао све то исплати 
 „Кад дође твој бранилац, казаћу му.{S} Него добро је, што си се окануо претварања.{S} Лепо би  
 Је ли и тамо све злато, што блиста?{S} Него ти велим само ово:{S} Ако свештеник не ваља, зар о 
осладисте народу што боље, ваљаније?{S} Него вам је књижевност без ватре, без душе, па не може  
во, али не рече: „Иди од мене, сотоно!“ него се упустио да брани Наду Каже: „Остави сиротицу с  
во?“</p> <p>„Ех, јест“, вели Пера „није него.{S} То је све било пре моје женидбе, а оно што је  
н или иначе најпоштенији.{S} То је више него фарисејство, то је највећи грех.“</p> <p>„Ви сте п 
мо и има по 10 разбијених глава.</p> <p>Него кад би владика бануо међу нас из ненада, ушао у цр 
двећ пажљиво, те на брзо заврши.</p> <p>Него се после тога Шандор ковач баш показао.{S} Каже: „ 
 <p>,Није одвише рано“, вели Светозар, „него бих рекао, да је баш у време.{S} У Лазаревцу имамо 
вере?“ пита га.</p> <p>„Нисам“.</p> <p>„Него?“</p> <p>„Ја сам Назарећанин“, вели Боривоје некак 
неће наћи у том послу, која ће.</p> <p>„Него“, каже она, „волела би, да он овамо дође, тако веч 
} Видео је...{S} Ја сам за мог девовања неговала два снахина детета; виђала сам и другу децу, а 
а изиђе из земље цвеће, незасађено и не неговано?!{S} И после:{S} Не бори ли се он против божје 
о жилице, бадава ћете доцније плевити и неговати.“</p> <p>Док је лекар ово говорио, жена је све 
помагаће се где год могу — увешће мобе, неговаће старо српско гостопримство, које се губи, иско 
 у нашем народу.{S} Друштво добрих људи неговаће просвету и чистити кукољ међу собом“.</p> <p>„ 
то, као да сплашњавају отоци.{S} Ох, та неговаћу ија њега и оздравиће он мени, премили друг мој 
икне под каквим опалим зидом, где је не негује ничија рука и где не допире скоро никада сунце,  
ком, као што вене зими цвет у лонцу.{S} Негују га, не може се рећи, да га не негују и не залева 
S} Негују га, не може се рећи, да га не негују и не залевају, али опет за то бледи и вене, недо 
 поберу Војинов кукуруз, јер му је умро недавно син, а он је болестан.</p> <p>Триви Аршинову ће 
јавити власти, да примиш плату за своја недела.{S} Није доста рећи: „Кајем се, жао ме је“, него 
лим опроштаја у Бога и људи за она моја недела.“</p> <p>„И зар због тога мораш одмах у Назарене 
ужено.“</p> <p>Био је леп пролетњи дан, недеља по подне, кад се први пут састало друштво добрих 
звона.{S} То у вароши звоне на службу - недеља је.</p> <p>Од како је овде Боривоје, први пут чу 
 код закорела пијанице помаже највише 6 недеља, па онда наступа душевна борба између бокала и ж 
>Пера је вртио главом.{S} И кад би прва недеља, ето ти га опет у скупштину.{S} У лицу је црвен  
 Сотона га још увек искушава, мало која недеља, а да му не дође у главу по која неупутна мисао; 
ушу девојачку.</p> <p>Сутра дан је била недеља и Боривоја не одведоше на посао.{S} За тим удари 
и — помисли у себи.</p> <p>Кад је дошла недеља, Боривоја су Назарени већ крстили.{S} И он је са 
 остави га.</p> <p>Дошла је и она кобна недеља, кад ће Јовић и другови предложити друштву, да с 
S} Биће и они на броју, јер је сутрашња недеља од оних, кад Назарени из Боривојевца и околних м 
, да ће бити на месту.</p> <p>Дође и та недеља.{S} Свештеници су оног јутра у цркви са амвона у 
p> <p>Кад прође четрнаест дана, те дође недеља, које му је требало ићи у Лазаревац на скупштину 
ачун о данима?{S} Нећеш знати кад ти је недеља, а недељу тек мораш светити и одмарати се“.</p>  
азаренима у скупштини.</head> <p>Дође и недеља.{S} Многи нису знали, за што се тога дана свршил 
ној муци ухватила га грозница, а кад би недеља, оде у назаренску скупштину.{S} Каже ми: „Газда  
ло је све јаче и јаче, и он за неколико недеља <pb n="14" /> сврши сасвим.{S} Последњи поглед п 
сујети намере.</p> <p>Лазар је неколико недеља био као смрвљен — но за тим се некако подиже, не 
во у затвору.</head> <p>Прошла је скоро недеља дана, како Боривоје лежи у истражном затвору.{S} 
на мисли, да највише треба постити шест недеља“.</p> <p>Свештеник приђе столу и отвори св. писм 
 ни близу онолико света, колико прошлих недеља.{S} Трећи Здравковићев друг говорио је о нашим м 
руг његов одмамио тамо.</p> <p>Била баш недеља.{S} Чича Срдан једва домили до куће, кад чу ту в 
о парницу.{S} Марта је била у последњим недељама пред порођајем, време хладно, пут рђав и Влада 
ала због тог несретног случаја и читаве недеље није могла да заборави Џуџу, но ју је увек споми 
 одмах сутра.{S} Можеш ли?“</p> <p>„Ове недеље не знам како ће ићи“.</p> <p>„Да му се узајми из 
ала у зло) па удесише, да је крсте прве недеље што иде у Дунаву, на каквом усамљеном месту и то 
 су Назарени из Боривојевца сваке друге недеље ишли <pb n="93" /> у Лазаревац, да се у већем др 
цркви придикује свештеник редовно сваке недеље?“ пита. „Ни у једној!{S} Ја знам сигурно чак ни  
сти Варвара.</p> <pb n="230" /> <p>Неке недеље изјави она на завршетку скупштине, да је дух све 
нећете у коло?“</p> <p>„Била сам прошле недеље“, каже она.</p> <p>„Шта?“ —пита он поплашено. „В 
p> <p>Чича-Срдану је тешко и он оде оне недеље по подне у крчму.{S} Ми Срби за све тражимо вина 
г ни једецима, а не речима.</p> <p>Пете недеље је требао и опет предавати Здравковић, али већ у 
у га ни девојке спевале.</p> <p>Четврте недеље почело је предавање већ несретно.{S} Није дошло  
н предмет.{S} Али досетише се.{S} Треће недеље предавао је неки Здравковићев друг о предрасудам 
пореметио зглавак и она је одлежала три недеље на постељи.{S} За то јој је време поручио брат — 
; остави нек тако постоји ствар две три недеље дана, па направи одатле сватове.{S} Момку подај  
е, па шта ћу онда ја?“</p> <p>После три недеље уписало је то пиле Шандора ковача у друштво добр 
ubSection" /> <p>Тако су прошле оне три недеље и дође повечерње дана, кад ће Боривоје и Варвара 
будем кума код вас Назарена.{S} Пре три недеље сам крстила малу Десанку, па мал ми не отпадоше  
ли Боривоје за опроштај, што је пре три недеље онако слободно и против-назаренски тумачио свето 
 разиђоше се.</p> <p>И опет прођоше три недеље.{S} Прођоше као три сата, тако се бар Боривоју ч 
 у себи, јер је Лазарева крмача већ три недеље на продају.{S} Не купује је нико, јер ко нема жи 
а је слутила, да Боривоје неће дочекати недеље, него ће доћи Лазару што пре може, а то је управ 
ви.{S} Нећете да знате за празнике осим недеље.{S} Христос је светковао све празнике онога доба 
а је казао: „Адам није створен први дан недеље, па да је најпре 6 дана радио а седми дан светко 
и.“</p> <p>И било је сложно од петка до недеље, а то ће рећи, док Криста није дознала, да је ње 
ени не само недељом, но још један дан у недељи.{S} Негде средом, а негде четвртком.{S} Но та „м 
ри у себи и поче да се облачи у свечано недељно рухо.{S} У њему је сад енергија — она енергија, 
е изгубио рачун, нек почне светковањем, недељом, и онда нек броји дане по реду“.</p> <p>Боривој 
не закраћују никоме пера ни хартије.{S} Недељом, а и иначе сахат-два на дан стотинама њих баве  
ерни“ на рад, а не светкују цео дан.{S} Недељом по подне има „вечерња“, а сваки дан у вече саст 
е скоро никако, а парасио је и лулу.{S} Недељом се завуче гдегод, па чита, што одавна није ради 
 пут да одоше онамо.{S} Њихова су места недељом пред црквом, а после наопако би им било, да их  
 шести дан у вече, и његов живот почиње недељом, и то светковањем и одмарањем.{S} Дакле и путни 
од мало преради послове, па онда почеше недељом по подне с народним предавањима у школи.</p> <p 
, не псује, али сваког дана у вече па и недељом иде у скупштину.{S} Ван тога, чим доспе од посл 
о су рђава времена</hi>, крчме су чак и недељом празне, сваки се усолидио и нико више не пије.{ 
ад је питање о разговору.{S} Свецем или недељом искупи се у затвору пуно гостију, људи, <pb n=" 
кви, тако и господа професори и учитељи недељом по подне у школи обавештавају народ, а сутра, у 
том.{S} Она је и данас тамо, као и увек недељом.{S} Дође му у главу мисао:{S} Неће ли отићи?{S} 
{S} Оваку молитву чине Назарени не само недељом, но још један дан у недељи.{S} Негде средом, а  
S} Сад је не виђа доколну код куће, јер недељом по подне је у друштву добрих људи.</p> <p>Па је 
има?{S} Нећеш знати кад ти је недеља, а недељу тек мораш светити и одмарати се“.</p> <p>Боривој 
ом под очеву кошару.{S} Трајало то тако недељу-две дана, док сека Анка не начини мало реда у ку 
 у школи обавештавају народ, а сутра, у недељу ићи ће сви скупа у назаренску скупштину, да Наза 
напомени, она ће зацело послушати.{S} У недељу што иде, показаће се то.“</p> <p>Онај младић, ко 
, а на послетку он је за то, да сутра у недељу, оду сви овако како су у назаренску скупштину и  
доближи.{S} У пола је и обећао, да ће у недељу доћи у скупштину, али је још сотона јаки у њему. 
екала га.{S} Лазар га је очекивао тек у недељу, јер су Назарени из Боривојевца сваке друге неде 
ad>Успаљеници и успаљенице.</head> <p>У недељу, која је ишла, нису Назарени из Боривојевца отиш 
ме је дух свети“, рече у себи.</p> <p>У недељу, која је ишла, читао је еванђеље по Луци, глава  
ападне, неће више изићи жив.{S} За неку недељу дана пустиће га кући, па ако ће да се поправља,  
о уверења, да је све то још увек мало и недовољно, ма се у томе правцу радило годинама.{S} Мора 
мал’ те не у свему право.{S} Прва ствар недоказана и застарила, за другу добио Боривоје три год 
недостаје му онога, што је најглавније, недостаје му врела пољупца — сунчева.</p> <p>А ето, при 
 залевају, али опет за то бледи и вене, недостаје му онога, што је најглавније, недостаје му вр 
 одбегла за драгана, да не мора поћи за недрагог.{S} Но то је давно било, сад се приповеда.{S}  
рлила, ижљубила и обасула је питањима и нежним изјавама.{S} Није могло бити, а да се и Лазару и 
иваше.{S} Милева се усправи и проговори нежним гласом, чисто улагујући се: „Не могу ићи с тобом 
асилије Велики, па се тако бајно смеје, нежно гуче и поверљиво умиљава, а њен врео дах опија, к 
ше болестан.“</p> <p>Мајчина рука пређе нежно преко његових образа. „Да си болестан, врло болес 
ас-два за леђима и гледа га тако мило и нежно.</p> <p>Здравковић говори о моди и луксузу.{S} Св 
 каже јој он, а глас му је пун љубави и нежности, „велики те удар задесио, Бог нека те утеши“.< 
га.{S} По лицу му се видело, да је врло незадовољан.{S} Лазар га је потражио једном — имали су  
 се смешиле, али му у души беше немир и незадовољство.{S} Шта ли ће свет рећи?{S} Шта ли Назаре 
е.{S} Како то, да изиђе из земље цвеће, незасађено и не неговано?!{S} И после:{S} Не бори ли се 
64" /> па и то, за што су завесе остале незастрте.{S} Види се, да Милева има крупнијих брига.{S 
едно сте почели и чим дође до прве мале незгоде, ти га остављаш, бежиш као пацов из куће, која  
ом.{S} Свака је у себи мислила: „Ух, да незгодна и насртљива Фарисеја“, али изустити није смела 
 на боље, у прво време изазива у човеку незгодне осећаје.{S} То је, док се стара навика сатре.{ 
е промишља, одрекао се вере, гори је од незнабошца“.</p> <p>„То сам хтео да чујем“, вели му Све 
о мислио.{S} Ено и апостол Павле вели: „Незнабошци не имајући закона, сами су себи закон.“ То з 
је најчешће допираху до нега, биле су: „Незнабошци... успаљеници... успаљенице...“ Начуо је и Л 
 „црквене батине“, рипиде и чираци, ту „незнабошци и поганици“, Православни, па њима нема места 
оје обореном главом, јер се стиди свога незнања.</p> <p>У том се умеша у разговор и трећи заточ 
топлих речи захвалио им је, што су њега незнатна, мала и грешна примила браћа у тако важно веће 
божјем закону, сигуран му је опроштај и неизбежно — царство божје.</p> <p>Боривоју је с те стра 
астанете, да вас сотона не искуша вашим неиздржањем“...<ref target="#SRP18966_N1" /> „Промисли  
е из школе и он виде своју мајку у оном неизмерном очајању; у њему је сад она енергија, која ов 
би требало поћи, само та мисао беше још неизрађена, тај пут беше по мало застрт маглом.{S} Пред 
н; Гига је блед, крши руке, а у лицу му неисказан бол и очајање.{S} Но Срдан не долази к себи.{ 
види Гигу, како крши руке, а на лицу му неисказани бол.{S} Осећа, зна, уверена је, да би тај чо 
 Хајд, што ће неко од њих да ме млатне, нек му је Богом просто, заслужио сам...{S} Али шта ћемо 
ада их је мало пре одвела твојој тетки, нек буду мало и тамо — до сутра.{S} А чим она води децу 
им залута и осети, да је изгубио рачун, нек почне светковањем, недељом, и онда нек броји дане п 
 рачун о данима, чим осети да се помео, нек почне бројати из почетка.{S} Али наш свештеник раби 
ен муж није хтео, те је поручила брату, нек подели сам што има делити, и њој нек пошље њено.</p 
аже му, да није још говор о убијању.{S} Нек узме само пушку.</p> <p>Али сад се опет Маша позива 
остану мала, ко ће да прихвати кућу?{S} Нек Лазар само оре и сеје, а кад му дорасте млађи брат  
 нек почне светковањем, недељом, и онда нек броји дане по реду“.</p> <p>Боривоје слуша ова талм 
азара, метнуо руку на срце и вели: „Бог нек ми суди, ако сам ишао на силу...{S} Мене су изломил 
, помешај га с његовим рођацима; остави нек тако постоји ствар две три недеље дана, па направи  
збиљно се поразговори с Лазаром.{S} Или нек се поправи или — широк је свет, па куд га очи воде. 
у, нек подели сам што има делити, и њој нек пошље њено.</p> <p>Тако је и било.{S} Таман се Март 
од зла горе; сад како је, тако је, само нек је жив“.</p> <p>Но јест.{S} Дође доба да Машу узму  
ик на ове речи само саже главу и рече: „Нек је по твојој, синко; како те Бог учи... само ми каж 
} О врату су јој дивна три реда бисера, нека се не каже, да она овај народ презире и да се само 
огло.{S} На послетку је молио адвоката, нека покуша лепим, а ако му се изда икона, он ће и допл 
ече им:{S} Који је међу вама без греха, нека најпре баци камен на њу.{S} Па се опет саже доле и 
Станко — довикну му неко).{S} Сад хајд, нека је тако.{S} Али ја знам:{S} И карта и мода и свако 
 тобом оче, него те и ја молим, уби ме, нека ти је просто.“</p> <p>Свакога прође језа, само чич 
ни по врту мом, да капљу мириси његови, нека дође драги мој у врт свој и једе красно воће своје 
при свечари, погребу, свадби да бљешти, нека поклони друштву на добротворну цел новаца, а тужну 
 ћу, него сам рекла, дај да их замолим, нека жене дете, јер ја баш више не могу овако.“</p> <p> 
нети.{S} Ја сам Стани већ наговешћивао, нека остави човека, кога мрзи, боље је и тако, него у с 
ла, мислили су у себи:{S} Нека их мало, нека се прохрвају, није згорег, јер су обојица заслужил 
ра.{S} Кад већ не могу да буду заједно, нека даде Лазару његов део.{S} Моли и мајка Јелена за с 
дитељу своме, деце своје, да учине што, нека сад учине.{S} Сад је време да децу своју спасемо.{ 
 глави пустио на вољу.{S} Поручи брату, нека му је просто од мене, и нека и он мени опрости.{S} 
а изгори и кућа и сви, који смо у кући; нека нам не остане ни трага у селу.“</p> <p>Па опет поп 
ц.{S} Што мени не шкоди, њега убија.{S} Нека се не угледа у свачему на мене.“</p> <p>Но Светоза 
у на истину, али ме није жао живота.{S} Нека је просто и оним нељудма, који онако учинише са мн 
пиље у мене, шушкају и оговарају ме.{S} Нека их бабо, бар ће се мирније молити Богу.“</p> <p>„А 
ирко, али после њега одмах три жене.{S} Нека каже ко шта хоће, али сам ја увек готов да положим 
твар започињати с најстаријим сином.{S} Нека ја умрем, а остала деца остану мала, ко ће да прих 
их речи препоручио Светозара народу.{S} Нека га љубе и цене, помажу и подупиру у његову светом  
и мој муж неће више говорити народу.{S} Нека сад мало друге „<hi>спевавају</hi>“.{S} Ја ћу да с 
„да које ко дели мом сину милостињу.{S} Нека је Лазар ма какав, али просјак није“.{S} И он купи 
 у души допадала, мислили су у себи:{S} Нека их мало, нека се прохрвају, није згорег, јер су об 
е, ја жена?{S} Знаш како је код нас:{S} Нека је мушки мали као напрстак, опет је мушки и господ 
е дигне, али га беше страх; ухватила га нека немоћ.{S} Једва се једном подигла несретна жена с  
д је још рано.{S} Пријатељ Гига, ето га нека каже сам, није још доста чврст за женидбу.“</p> <p 
та је Тома.</p> <p>„Сотону...{S} Ето га нека каже, изишао је из њега.{S} Док сам ударала једном 
} Но кад се то пречишћавање сврши, онда нека буде шта ће бити, што пре.{S} Не треба доводити ве 
 душе своје.{S} У њему се одавна зачела нека мисао, он је видео пред собом пут, којим би требал 
 Не гори више, али је та ватра оставила нека трага за собом, остао је пепео негдашњег жара, ост 
ојило:{S} Говорнички дар Светозаров, па нека света ватра у њему, поуздање, вера, да ће све добр 
p> <p>И већ почеше да честитају: „Е, па нека је сретно!“</p> <p>У Боривоју се све већма развиђа 
 за плач.{S} Ето га, грк Сима ту је, па нека каже, како <pb n="129" /> је испратио сад у пролећ 
 умудрио“.</p> <p>„Иди само — иди... па нека дођу одмах.“</p> <p>Кад су Лазар и Милева ушли у с 
етан будеш и дуго поживиш на земљи.“ Па нека је тај отац и тврдица и пијаница и кавгаџија, мора 
тај бол.{S} Мал’, мал’, па га подухвата нека топлота, сваки час пије воде, а непрестано је жеда 
ли га његови другови задржаше.{S} Наста нека затегнутост — неко са свим несносно стање.{S} Прот 
et="#SRP18966_N5" /> Има и напред места нека, која су врло дивна!{S} Слушајте само. „Отела си м 
 ништа говорили?“ пита мерника Мимовића нека од госпођа.</p> <p>„Он би говорио“, рече друга под 
 нежности, „велики те удар задесио, Бог нека те утеши“.</p> <p>Она лагано крену главом.</p> <p> 
вину вриску“.</p> <p>„Ја нисам чуо, Бог нека ме убије, ако слажем и једне речи“.</p> <p>„Дед, с 
радости — али Лазар није весео.{S} Хајд нека, сутра ће.{S} Но не може да се расположи ни сутра  
.{S} Пред смрт јој се предсказивала све нека ватра, дим, крв...{S} Пред њу излази Илија пророк, 
ба да победи страсти“.</p> <p>„Па хајде нека“, вели Пера. „Кад овде могу без луле, јер не дају, 
> <p>„Али баш све једнако на њој“, каже нека. „И хаљине и огртач и ципеле и шешир и кишобран, п 
 је топло као у сред лета.{S} У селу је нека необична живост.{S} Још од ране зоре зврје кола, п 
мак већ 24 године, па неожењен.{S} Боље нека и не каже ником да је мушко...“</p> <p>Гига је сал 
S} Мени треба мира, те и од моје стране нека је свакоме мира.” </p> <p>Влада је био тронут, јед 
ли њему шапће неки потајни глас, извире нека потајна мисао: „Она сад мисли на мене, чека ме.“ И 
о усана.{S} Госпође га већ сажалише, те нека од њих хоће да му олакша. „Каква је она друга вели 
н израз.{S} Од вајкада јој тако прелеће нека враголија, а сад хоће ту враголију да истисне сумо 
учи брату, нека му је просто од мене, и нека и он мени опрости.{S} Мени треба мира, те и од мој 
 му је мајка тако често клечала, остави нека тајанствена трага. — Но да идемо по реду.</p> </di 
постају ругло, а шири се намерно бајаги нека трезвеност а у ствари животињство...{S} Смрт свако 
азао, да богме да је тако казао.{S} Ади нека он мени само оздрави, раница моја, ни голубови нећ 
олесну жену, која је далеко оданде; али нека њу, баба Језекиљу, покуша ко преварити, томе не би 
о, пријатељу, што споменусте“, прихвати нека старија жена. „Имам важна посла.{S} Кад полазите?“ 
један глас, а брат Мирко додаде: „Кукољ нека се треби из пшенице“.</p> <p>Решили су, да позову  
="97" /> ти.“ Поново је погледа.{S} Као нека полутама поче да се разлева по соби, он види само  
, удавиће се, па онда осети, где га као нека снага подиже из постеље.{S} И паде као оболело пти 
дана.{S} И она се најсиротија лицка као нека грофица, јер каже: „Ја ћу зарадити, заслужићу моти 
л новаца, а тужну или радосну свечаност нека проведе скромно.{S} Не може бити, да одбијамо глад 
у помогне.</p> <p>„Остави“, каже Тома, „нека га туда, да се мало расхлади“.</p> <p>Срдан иде он 
анили, само се Лазар необично успавао. „Нека га“, вели домаћица, обилази око њега на прстима и  
д у такој прилици радио, но само вели: „Нека их, види Бог“.</p> <p>Од овог часа се промени жена 
 Но нисам хтео на силу.{S} Мислио сам: „Нека јој Бог плати“.</p> <p>„Онај, који те је научио, д 
/p> <p>Лазар само махну главом.</p> <p>„Нека, исплатићу се ја сам.“</p> <p>За тим изиђе у авлиј 
 од ужаса и милоте.{S} Но све је то:{S} Некад било, сад се приповеда.{S} Пред јерусалимском ико 
се више не клони.</p> <p>Кад јој је пре некад, а томе је доста времена, свињче разрило ограду и 
ишти на сред улице.{S} Сад је мирна, по некад се чак и насмеши и враголасто рекне: „Маните ми в 
 строго, по пропису св. Василија.{S} По некад мора да покупи сву снагу, да издржи тај пост, јер 
и, те јури с њима сад горе сад доле.{S} Некада их сроза у такав понор, да мислиш, сад је крај и 
р све мирнији и мирнији.{S} Буде, па се некада чак и насмеши, а то већ од толико година није чи 
Нади не ударају више сузе из очију, као некада, нити мора да бежи из друштва, да не завришти на 
ноге.{S} Донеше му неке каде за купање, некакве шпеције, паре га, мажу га, тару га, али нема на 
 А Талијанка онда истури пред њега кожу некаквог црног мачка. „Кад ти је баш тако пријало“, каж 
оме је замотано њено дете...{S} Лежи на некаквом старом долапу — попреко.{S} Она полети онамо.. 
, али му се није приближивала иначе.{S} Некако је зебла од тог роба, који је тако необично поко 
окамењена; не рече Боривоју ни речи.{S} Некако бесвесно пружи му доцније комад хлеба и мало смо 
вори истину, нисам те тукао“, вели Јова некако достојанствено.</p> <p>„Шта, ниси ме тукао?{S} Н 
p> <p>Кад се вратио Тома, она га дочека некако збуњено.{S} Каже: „Мислим, да ме је умудрио Бог. 
е ни ноге ни леђа.{S} Кукавица је дошла некако искривљена и једва моћна за посао.{S} По смрти с 
 ће да обрне целу ствар.</p> <p>Било је некако у очи Божића, а Боривоје се одвезе у гувна, да д 
 <p>„Ја сам Назарећанин“, вели Боривоје некако свечано, па опет поче копати.</p> <p>Јулка га са 
краву звала:{S} Џуџа, па је у оно време некако и та крава угинула.{S} А како ли се Варвара кида 
 остане, не може изићи на добро.{S} Пре некако видео га је таког наш бележник, па вели: „Само м 
зговоре речи: <hi>Србин</hi>.{S} Ту пре некако питам једног: „Шта си ти?{S} Он каже: „Човек“.</ 
о недеља био као смрвљен — но за тим се некако подиже, не мари шта говори свет о њему, но иде н 
ви остали „поверили“.</p> <p>Но опет се некако сложише, ако се и то може назвати слогом.{S} Јер 
нисам направио русваја.“ На послетку се некако сложише и умирише.</p> <p>Сад почеше да долазе в 
ко малаксао од поста.{S} Но Маца се оте некако и безобзирце побеже у село.</p> <pb n="30" /> <p 
/p> <p>Милева је чула ове речи и би јој некако неправо.{S} Слушала је она до душе и до сад наза 
ак, да се „што пре“ открави.{S} Но ипак некако оживи и сутра дан проговори.</p> <p>Био је то ка 
арице и Боривоје остаде сам.{S} Дође му некако тешко.{S} Осетио је, да његова назаренска наука  
вела у непрекидној трзавици.</p> <p>Баш некако у зиму поручи Марти њезин бранилац, да дође што  
да не мисли ни на што, али мора.</p> <p>Некако се извукао и не оде на јутрење, али је отишао на 
е се нешто узнемириле, неке поустајале, неке седе.{S} Јованка је пришла Милеви, љубила је и пла 
pb n="211" /> Жене се нешто узнемириле, неке поустајале, неке седе.{S} Јованка је пришла Милеви 
јих поузданих и угледних људи, одбор, а неке од њих обавестише још у напред.{S} Но Лазару и Бор 
 до почетка.</p> <p>Наш народ прича, да неке „виле милоснице“ обдаре дете разним дарима и да му 
евојке одоше од њега.{S} Последња сенка неке тајанствене романтике, која га је донде окружавала 
јој пошао у варош адвокату због преписа неке ливаде, отишла је и она с њим, те кренула ствар ок 
рх дрвета или из дубине пештере мумлале неке полуживотињске звуке, но што нам данас на српском, 
е, да оде где год у свет.{S} Пукле биле неке сплетке; завадила се с јетрвом, те је стрепила, да 
оћи трговац Соломон Чивутин.{S} Чита из неке велике књиге и говори му све потанко, као да је та 
 у загушним собама свирају жене и кћери неке швапске валцере.{S} Ја држим..."</p> <p>У овом тре 
ње најбоље засведочава тиме, што су чак неке наше црквене општине поручиле повећи број књига (Ч 
 рођена, парничила су се међу собом око неке оставине стричеве.{S} И макар да парнице овакве вр 
тане, уштапиле му се ноге.{S} Донеше му неке каде за купање, некакве шпеције, паре га, мажу га, 
о његову имању.{S} За тим је средио још неке ствари по кући, а после подне се упутио у Лазарева 
се крсти Варвара.</p> <pb n="230" /> <p>Неке недеље изјави она на завршетку скупштине, да је ду 
то може бити.{S} Неки кажу:{S} Буба је, неки:{S} Црв је, но највише их је, који веле, да су њив 
идим људи и хромих и слепих и кљакавих, неки чак без руке и ноге, па се оженили, а мој Гига зар 
о негдашњег жара, остало <pb n="209" /> неки немили тајанствени осећај; остало је нешто, што ју 
 јер веле: „Пробао сам, не може се“.{S} Неки отрпе чак и <pb n="87" /> то, али не постигну цели 
од не иде за њим од стиха, врати се.{S} Неки издрже и даље, али кад дођу до првог заплетенијег  
ело, те претресају шта то може бити.{S} Неки кажу:{S} Буба је, неки:{S} Црв је, но највише их ј 
пу пред учитељством. (Немир у збору.{S} Неки одобравају, а неки поричу и прекидају говорника.)  
<p>И на овај стих згледнуше се гости, а неки чак и намрштише. „То се нас тиче“, рече Здравковић 
. (Немир у збору.{S} Неки одобравају, а неки поричу и прекидају говорника.) А што се тиче Назар 
ше и бацају се једно на друго блатом; а неки су отворено устајали које за Тому, које опет за Бо 
н, два, један, два.{S} Везивали га и за неки колац, на сунцу.{S} Но све бадава.{S} На послетку  
осетише се.{S} Треће недеље предавао је неки Здравковићев друг о предрасудама у нашем народу, у 
ици преко стотине година, а донео ју је неки њихов рођак из Јерусалима.{S} Говори се, да је на  
n="158" /> скупштинском дворишту, а пре неки дан потражила ме је у кући.{S} Да богме, опет због 
ачина да освоји.{S} А дошла му воља пре неки дан, да придобије своје рођаке.{S} Није ни време н 
и нису са свим јасне.{S} Али њему шапће неки потајни глас, извире нека потајна мисао: „Она сад  
</p> <p>„То не може овако остати“, рече неки сед човек из гомиле, „Срамоти нас пред светом.{S}  
ед будио Лазар.{S} До ушију му долазаше неки шум, као кад оно ветар зајауче по тихој ноћи.{S} А 
ма опет одрећи се накита.{S} И начинише неки предлог, да се промене правила, те да буде мушкима 
/p> <p>Кад се свршила молитва, устадоше неки да га теше.{S} Варвара је тумачила, да је он болес 
лободе.{S} Али га у исти мах подилази и неки ужас.{S} Њега је осудио суд и кад издржи затвор, с 
_N2" /></p> <p>„Сутра ћу у варош“, вели неки плав младић, једва му удариле науснице.{S} Има ли  
ени, кад забрањују пушење.{S} Тамо вели неки пророк, да се не знам шта <hi>подиже високо у дим  
 је идућих дана мислио на десето, осети неки бол, као да га је ударио нож.{S} И он зна, са чега 
Хм, ако је тако, онда ће и од мене бити неки Назарен.“ Но таман продужише Пазар и Боривоје рачу 
ила је лепа, крупна цура, а по лицу јој неки необичан израз.{S} Од вајкада јој тако прелеће нек 
} У ушима му лупа, не чује, управо звук неки допире до њега, али не разбира смисла.{S} Кад се р 
русалимске иконе још у детињству очувао неки неодређени, тајанствени осећај, а оно, што је у по 
ом и двоје деце.{S} Јова Пајинов је као неки црквењак, он ужива те две собице с кујном бесплатн 
иду на страну.</p> <p>Брат Мирко је као неки изузетак међу Назаренима.{S} Он је од памтивека би 
Мирко им је и благајник, а Лазар је као неки бележник, он саставља сва писмена, која иду на стр 
>Милева је до сад седела узбуђена и као неки мрави подилазаше је.{S} Сад се подиже.</p> <p>„А о 
крај и гледа преда се.</p> <p>Лазар као неки перовођа чита. „На реду је ствар пријатељ-Панте Му 
оци“.{S} Пријатељи и пријатељице су као неки искушеници; браћа и сестре су пречишћени од греха  
ило, а мало се радило...{S} Али ако бар неки део тих учењака и госпођа пођу напред, а мора доћи 
тако тешко, као да хоће да свисне.{S} У неки мах хтеде већ да се дигне, али га беше страх; ухва 
 у слова.{S} Наслонио главу на руку и у неки мах тешко уздахну.</p> <p>За леђима му је стојала  
ига, те је тако тужно гледа, дође јој у неки мах, да се њему замоли, али не имаде снаге.{S} Сто 
а око врата.{S} Али он ћуташе.{S} Тек у неки час Рахила подиже очи.{S} Лазар је миран, непомича 
 крштени су; пророци су они, који имају неки виши дар — пророковања.{S} Уз ову собу има и мања  
Мајка му утре сузе, пољуби га и даде му неки мали посао.{S} Скоро 14 дана после тога не дође из 
 не виђа; опазио је, где код њих освану неки свињи, који нису замркли, а њему се налаже, што ви 
то: „За красну љубав“.{S} Кад су у зору неки почели да хватају коње и да иду кућама, Малић је с 
 донесите“, па онда оде кући.{S} Још су неки од гостију били у механи, те диванили:{S} Како мож 
ша виђао, где ноћу долазе у њихову кућу неки људи, који нису из њихова села и које он на дану н 
 нешто ново“, вели му Светозар.</p> <p>„Неки лекари у новије доба мењају мишљење о дувану.{S} Д 
овитог сна, да је више пута стојао пред неким господином, који га је испитивао и писао, окреће  
ек сад стигло.{S} Говори о некој њиви и неким кукурузима.</p> <p>Тако се ухватио већ и мрак.{S} 
вере зову се Назарећани“, каже му Лазар неким достојанственим нагласком. „Но, зар ти до сад нис 
Застао је Милеву.{S} Она је дошла брату неким послом, па ће с њим заједно у скупштину.{S} Лазар 
 ову борбу у скупштини —- како који.{S} Некима се у души допадала, мислили су у себи:{S} Нека и 
осити никаква накита.{S} А мушкима, бар некима од њих, беше најтеже одрећи се дувана, женскима  
т.</p> <pb n="17" /> <p>Тако је то ишло неких 10 година и од Боривоја поста читав момчић.{S} Шт 
 Лазар га је потражио једном — имали су неких својих рачуна — и Боривоје га је врло лепо примио 
.</p> <p>Но за мало, па је и он, бар до некле, назрео, како је у души Лазаровој.{S} Послао је п 
} И успео је.{S} Неко је уписао новаца, неко жита, <pb n="210" /> и искупио се леп новац.{S} Ле 
е књигом или пером.{S} Неко учи писати, неко рачуна, преписује песме или пише кући писма; цепа  
..{S} Немојте да се варамо, господо!{S} Неко је казао, да сваки народ има онаког владара, какво 
а децу своју спасемо.{S} И успео је.{S} Неко је уписао новаца, неко жита, <pb n="210" /> и иску 
тинама њих баве се књигом или пером.{S} Неко учи писати, неко рачуна, преписује песме или пише  
и задржаше.{S} Наста нека затегнутост — неко са свим несносно стање.{S} Прота се окрете ратарим 
ера, него не ваљамо ми. (Вичу: „живео!“ Неко каже: „та ти је већ паметнија“).</p> <pb n="124" / 
..“</p> <p>Мирко се ухватио за главу, а неко рече: „Ово се мора предати суду.“</p> <p>Но сви су 
, ух, ала је силан (сотона) у ње“.{S} А неко рече: „Право <pb n="101" /> је казао апостол Јаков 
да причекам“.{S} Док ме јуче у зло доба неко не обавести.{S} Каже: „Не може се твој Гига женити 
о“.</p> <p>„Али да се ви ожените, па да неко удари вашу жену, да хоће да је убије.{S} Зар ви њу 
ла, јер је и то срећа, <pb n="5" /> кад неко падне с тавана и угане само ногу.{S} Марта је и по 
да већ изгубљен, када чу кораке.{S} Иде неко.{S} Он се крену <pb n="166" /> и - побеже.{S} Куда 
ук... већ излазе из порте...</p> <p>Иде неко!{S} Иде средином пута, право к спроводу, гологлав, 
, па им Бог зна како мило.{S} Кад прође неко време, ето ти њега, довео Боривоју децу.</p> <p>„К 
и нису тад размрсивали.</p> <p>Не прође неко време, а ето ти Здравковића у село, позва свештени 
тер је рекао нешто слично.{S} Кад га је неко запитао: „Шта је Бог радио у бесконачности пре ств 
ајности венчао у Новом Саду.{S} Узео је неко сироче, девојку од седамнаест година, а њему беше  
угу, већу, научну цел“, подсмехну му се неко.</p> <p>„А сме ли се знати, каква је то цел?“ пита 
, а оно друго доцније“.{S} Хајд, што ће неко од њих да ме млатне, нек му је Богом просто, заслу 
 опет?“</p> <p>„Та, Јовина посла“, рече неко из гомиле отежући гласом.</p> <pb n="100" /> <p>Ла 
посећи две стотине снопова трске“, рече неко гласно.</p> <p>„То имаш право“, прихвати доктор и  
му се узајми из опште благајнице“, рече неко.</p> <p>„Колико је“, пита брат Мирко.</p> <p>„Два  
 тако, него у свађи.{S} Нудио сам јој и неко издржавање, али неће да чује.{S} Каже: „Не можемо  
лушати“.</p> <p>„Не може то бити“, вели неко од њих, „јер ти можеш тражити од нас, да скочимо у 
а јаки у њему.{S} Кад би брат Мирко или неко од старије браће доближио му се и посаветовао га,  
рло си ти мека с тим дераном,“ рече јој неко из друштва.</p> <p>„Јао шта ћу, леле мене, ја жена 
по говори, али шта може реч.{S} Све док неко не упадне у то зољино гнездо и не разметне га, нећ 
 му и други“.</p> <p>„То је, кад би вас неко ударио“.</p> <p>„Али да се ви ожените, па да неко  
 на двоје на троје и оста сам.{S} Тек у неко доба дођоше његови из поља.{S} Улазе лагано, а чим 
. (Пребацио се брат Станко — довикну му неко).{S} Сад хајд, нека је тако.{S} Али ја знам:{S} И  
ме бити сујетан.“</p> <p>Тако прође још неко кратко време и дође доба, када Назарени почеше да  
атио у ствар, па се сад смирише.</p> <p>Неко је само казао: „Врло ми је учено то, што сад говор 
ће наш краљ живети без војника?“</p> <p>Неко му рече: „Бог заповеда: „Не уби“.{S} Христос је ка 
га је прешла бура...{S} Сећа се као иза неког магловитог сна, да је више пута стојао пред неким 
Има: „Харфа Сиона“ а има и више придика неког енглеског Назарена, преведених на српски језик.</ 
то — ђаво не спава.</p> <p>Иде Боривоје неког вечера иза села, да промишља о своме путовању, ка 
ла, да му бол пређе у очајање.{S} После неког времена се умири и живео је с Надом још пуне две  
 тек поче мучити праву муку.{S} Сећа се неког покора, који је починио, сећа се страшне и многе  
.{S} Био то најстарији човек у селу, те неког дана узе Боривоја преда се: „Кажи ми, синко, какв 
/> да отпочину, кад се отворише врата и неког угураше у собу.</p> <p>Нови сужник је био млад, в 
 начуо, да ће Јованка да се уда.</p> <p>Неког дана седи Боривоје у врту близу сенице и пребира  
 ствари, прошло је десетак дана.</p> <p>Неког вечера се таман спремају Лазар и Боривоје <pb n=" 
љене, видео је, како је Нада пропустила некога кроз вратнице.{S} Онда је напунио стару зарђалу  
ени као свештенику“, рече, „да одвраћам некога од гроба Христова.{S} Али те морам <pb n="26" /> 
 да је вино тек сад стигло.{S} Говори о некој њиви и неким кукурузима.</p> <p>Тако се ухватио в 
иправан пред тебе и да чујем суд твој о некој врло важној ствари, па да онда у нашем новом колу 
убави, „ја сам ти једаред већ говорио о некој ствари, но ти канда ниси узела на ум.{S} Морам ти 
 памет.{S} Има у св. писму једно место, неколико листи, које је она тако радо читала, зна га ск 
 људи.{S} Ту свештеник, учитељи, лекар, неколико трговаца, а има и на страни учених синова из Л 
 те поклече на земљу.{S} Све то беше за неколико тренутака.</p> <p>Сад се прибраше и остали, ви 
ади позлило је све јаче и јаче, и он за неколико недеља <pb n="14" /> сврши сасвим.{S} Последњи 
големи расцеп, који створише.</p> <p>За неколико тренутака наста тишина, по Назарене врло непри 
а један, два, три, свештеника, за овима неколико од господе, два-три богослова, па онда и некол 
е и до придике.{S} Протопрезвитер је са неколико топлих речи препоручио Светозара народу.{S} Не 
аветовао, тек је на свршетку устао и са неколико топлих речи захвалио им је, што су њега незнат 
е појање свршило, наста мала почивка од неколико минута.{S} Ко је хтео да се накашље, накашљава 
.{S} Хајд, видећемо и то.“</p> <p>Прође неколико месеци, а Лазар се не мења.{S} Њему је постало 
ри скамије, које се поломише; оборио је неколико жена и у пуном смислу речи погазио Гају, који  
е вратио од оца, али не оде кући, но је неколико сати, све док није свануло, лутао по улицама.. 
а му не осујети намере.</p> <p>Лазар је неколико недеља био као смрвљен — но за тим се некако п 
p> <p>Кад су се другарице састале после неколико дана у врту, почеше и опет нешто шушкати. „Слу 
више чудили сви редом, кад се већ после неколико месеци Рахила смири и пречисти; сотона је више 
гледају и чисто се пренеш, кад их после неколико тренутака видиш, где сузе.{S} Какви то морају  
 постао главни бирташ?{S} Па кад га пре неколико месеци порезивали, а он пред целом порезном ко 
, да је он отпутовао некуда и да се пре неколико дана неће вратити.{S} То је болесну жену сруши 
о помамна.{S} Тако је, кажу, било и пре неколико дана.{S} Толико ју је задиркивао и задржавао о 
жандари канда још више.{S} Док тако пре неколико дана, Гајина жена заборави да затвори врата, к 
ао на путу од умора и зиме, као оно пре неколико дана.</p> <p>Боривоје је богато обдарио свету  
рибраше и остали, виде да нема шале, те неколико њих, који беху нај јачи, навалише на Боривоја  
д господе, два-три богослова, па онда и неколико ратара, који нису Назарени, али хоће да виде,  
и, ту трговци, ту ковач Шандор, а има и неколико ратара.{S} Врх тога је ту професор Здравковић, 
ад њима власти.</p> <p>На клупама има и неколико дечака и девојчица од 10—12 година.{S} Очи им  
ла, пуна гостију, а око 9 сати дођоше и неколико хинтова напуњених отменом господом и госпођама 
ли шта то би с Боривојем!?{S} Он је тек неколико дана ишао у школу, у цркву врло ретко, а од ма 
о посвећен пастир народни, да вам кажем неколико речи.“</p> <p>Назаренке погледаше испод ока на 
шта не нађоше.</p> <p>Боривоје је лежао неколико дана од рана, које је задобио, а кад се придиг 
ли за претваралицу.</p> <p>Потраја тако неколико дана.{S} Помало разговара с она два друга; раз 
ли другима, ако пева.{S} Мучила се тако неколико дана и није певала.{S} Но наскоро за тим дође  
рано, чисто двориште, у ком је засађено неколико дрвећа, остраг је зграда с пет прозора, који в 
{S} Вредно је проучавао св. писмо и оно неколико назаренских <pb n="81" /> књижица (већином при 
</p> <p>Истина, било је времена, кад по неколико година није било те прилике, јер сам бивао на  
 и св. духа.“ На обали Дунава појали су неколико „браће“ и „сестара“ песме из „<title>Харфе Сио 
бити и места за све.{S} Ту је прота, ту неколико свештеника из места и околине, ту су учитељи,  
тарка и попадија, ту доктор и ковач, ту неколико гостију са стране, па и госпођа Здравковићка с 
ло“, мисли чича-Срдан, но кад прође још неколико дава, још никако нема ни трага од зрна.{S} Чул 
 свега расула...“</p> <pb n="167" /> <p>Неколико сахата доцније држао је Боривој у скупштини Ва 
 на њу.</p> <p>„Боловала је“, рече он, „неколико дана, а није никоме казивала, да је опасно.{S} 
оји је подуже трајао, онда још говорише неколицина њих, па су на послетку решили, да како госпо 
 утукла његове новце, па је онда отишла неком бегу у харем и како се чује, потурчила се.</p> <p 
азар је говорио доста лепо, прегледно и неком фанатичном ватром, која је заносила.{S} Истина, о 
е Јованка. „Отац је приповедао матери о неком Назарену.{S} Нисам све чула, али сам дознала, да  
јао у малој комори, а предње собе издао неком Талијану, који је <pb n="25" /> правио златне и с 
 скоро девојачка безазленост помешана с неком бајном мирноћом.{S} То је Јованка.{S} Она иде пра 
S} Оно, што је јуче учинио, урадио је у неком тренутном осећају, урадио је по срцу, а не по уве 
црквених установа.{S} Ја чујем, да ви у неком вашем друштву умерености врло неумерено нападате  
репирања око закона клони се, јер је то некорисно и празно“.</p> <p>Но све бадава, поп-Јаша се  
, то нам пророк Илија коље децу, јер су некрштена...“ То су биле последње речи несретне жене.</ 
кад немате попова, јесте ли крштени или некрштени?“</p> <p>„Ми се кршћавамо“, каже Боривоје, „а 
ном западне, неће више изићи жив.{S} За неку недељу дана пустиће га кући, па ако ће да се попра 
ише њих сматраху друштво добрих људи за неку нову врсту Назарена.{S} Било их је, који су отворе 
ву и не идете у цркву, већ градите овде неку скупштину, а Христос Спаситељ је врло вредно ишао  
, па то лежање и болест пробудише у њој неку раздраженост, које се није могла олако да отресе.{ 
е, хоће да јој даде у договору с братом неку накнаду, али она сиротица не прима.{S} Куне је, да 
ШТОВАНИМ ЧИТАОЦИМА.</head> <p>Да кажемо неку реч и о томе, како је постала ова књига.</p> <p>Им 
 усрећити се.{S} Рахила би била дакле у неку руку оно исто, што и Гаја Павлов, који је отишао у 
, а Светозар наставља:</p> <p>„Да чујеш неку причу.{S} Имао отац петоро синова и остави им на с 
.</p> <p>Још увек долазе „верни“, па од некуд и Шандор ковач.{S} Да је хтео, могао је и он доћи 
ад тамо, рекоше јој, да је он отпутовао некуда и да се пре неколико дана неће вратити.{S} То је 
угерите“ ...{S} А ти људи или боље рећи нељуди савладани вином и сотоном, скочише на Панту и ис 
је жао живота.{S} Нека је просто и оним нељудма, који онако учинише са мном.{S} Њих ваљда царев 
јпростије.{S} И нема скупоцена сандука, нема много рипида ни дуплира, али се искупио силан свет 
испред нас истрчао.{S} Тамо нема ручка, нема вечере без шљива; или ће их изести суве иди куване 
 се изгуби, њега не виде, он не рачуна, нема га.{S} Многи почну, али свак почне за себе, па ова 
S} Даље вели: „Ако проповедам еванђеље, нема ми хвале, јер ми је за невољу.{S} Каква ми је дакл 
против тих сеоских новина нема апелате, нема штампарског суда.{S} Њих не можеш ни умолити ни по 
до чича-Срданове куће, гледам по улици, нема никога, а Милева још једнако стоји пред врати, гле 
усти сузе за својим јединцем.{S} Видим, нема је овде.{S} Сигурно се поболела кукавица, угушише  
 /> ће да ти се угаси ватра на огњишту, нема ко да је упали, а ја сам стара.{S} Но каже он: „Ос 
цима.{S} О ономе, што је свима на срцу, нема ни речи.{S} Лазар је рекао: „Ствар ће се та довест 
даш с улице, село дошло пусто, изумрло; нема ни пса да залане.{S} Понеко дете, старац или редуш 
се очита молитва и ствар је свршена.{S} Нема пијанке, нити ичега:{S} Момак узима девојку за рук 
ле бабе, па и браћа му:{S} Назарени.{S} Нема их много, али се надају, да ће их он устостручити, 
 Ако и спремамо што, на тавану је.{S} А нема здравијег закуска од шљиве.{S} Бадава, Француз је  
 њему види божји благослов, а кад хлеба нема, онда му живота нема.{S} И да је Лазар, у зао час, 
S} Но данас је изузетак.{S} Прво, црква нема редовне службе, а друго, чули су и они, да ће дана 
>„Шта?{S} Муж!?“ виче чича Срдан. „Тога нема код нас!{S} Ти си блудница, јер живиш невенчана.{S 
 кад удари у пробу с Лазаром, увиде, да нема право.{S} Лазар увек пре готов, никад не погреши,  
 та молитва!{S} Боривоју се учинило, да нема краја; бедна жена се не мицаше; а доцније изумрло  
p> <p>Сад се прибраше и остали, виде да нема шале, те неколико њих, који беху нај јачи, навалиш 
> <p>„Зло је велико с нама.{S} Баш и да нема Назарена, нешто би се морало учинити.{S} Овако се  
ад се не чу ни жива, сад зипара, као да нема никог над њом.</p> <p>Иде Пера назаренском стареши 
е једно уз друго“.</p> <p>„И ваша млада нема венца?“ пита Јулка. „У ваши сватови не свира гајда 
 црква је дупком пуна.{S} Толико народа нема ни на Ускрс; а толико отмена света није ваљда још  
тву, које је друкчије од вас и где вама нема места?{S} Не би ли боље било...“</p> <p>Она га пре 
, које је друкчије од вас и у коме вама нема места?“</p> <pb n="157" /> <p>Он се као расрђен ок 
бошци и поганици“, Православни, па њима нема места.{S} Покупише се дакле, те одоше на њиву.</p> 
ослетку, како знаш.“ Други ћуте, а Тома нема куд.{S} Он тек не може предлагати своју блиску сво 
 исмева.{S} И против тих сеоских новина нема апелате, нема штампарског суда.{S} Њих не можеш ни 
, њихови греси су им опроштени и сотона нема над њима власти.</p> <p>На клупама има и неколико  
ватови.{S} Она је играчица, да јој пара нема, а нисам ни ја у томе постидан.{S} Истина, ја сам  
есте, јесте; Лазар је радин, да му пара нема.{S} Но Лазарева вредноћа <pb n="34" /> попусти, чи 
који је слабији од мене?{S} Без примера нема ништа, то сви ми увек говоримо, а никад не творимо 
ослов, а кад хлеба нема, онда му живота нема.{S} И да је Лазар, у зао час, убио човека, мање би 
зумео?{S} Сви ми кажемо:{S} Ја, а никог нема да пресуди међу нами.{S} Па кад тако стоји ствар,  
l>Благо оном, ко се воле,</l> <l>Од тог нема боље.“</l> </quote> <p>У тај мах дошао је Тома.{S} 
лако је вуку одрећи се овчија меса, кад нема зуба.{S} Ја сам као оне назаренске бабе, које чека 
рени врати.{S} Али која вајда и то, кад нема ноћи, а да га ђаво не искушава.</p> <p>Да кажем, д 
 је грех, појести мачка.{S} За тебе сад нема лека ни опроштаја све дотле, док не одеш у Јерусал 
апретка“, каже им Здравковић. „Чега год нема у св. писму и што год није на основу св. писма, то 
тадо страда?{S} И каква је то вера, где нема дела?{S} Проповеда се:{S} Не кради, а краде се, пр 
но, хајде са мном, хајде у пустињу, где нема Назарена, ни ове муке“, она би пошла.{S} Али њему  
амо тамо, где је свештеник рђав или где нема свештеника, него администратор, а понајвише, где ј 
к њена крштења, видеће, да у свему томе нема ничега, што би требало тајити.{S} Па и не таје то  
есну рукама и рече: „Оволико госпоштине нема за цело ни у царском граду, Бечу“.</p> <p>Служба ј 
{S} И пушење је дакле безбожност, хасне нема од тога дима ни за тело ни за душу, а човек треба  
 Бадава је све, научио се на жену, а ње нема...{S} Другови му и опет дају за право; та да: „Чов 
а тако је поступила Милева Срданова, те нема права да каже: „Нисам хтела.“ Девојка трезвена тре 
 „Гледам по искупљенима, па видим да те нема; а ти и моја Варвара никад још не изостадосте.{S}  
ј вољи, да га сахране најпростије.{S} И нема скупоцена сандука, нема много рипида ни дуплира, а 
 али то би још којекако било, јер сад и нема тако много посла, него је зло, што је опет ударио  
боље и суд видети, да си луд.{S} А луди нема суда.{S} Е сад иди братко — збогом.“ Па лепо изгур 
у, да начини од њега човека.{S} О удаји нема ни помена, а шта значи то за жену ратарку, лако је 
шпеције, паре га, мажу га, тару га, али нема наде, да ће се тако брзо предићи.</p> <p>Он је исп 
оривоје, „ја сам превршио меру.{S} Мени нема лека“.</p> <p>„Онај свети лек, који је прописао Хр 
 до сад покрао?...{S} Видим ја, да мени нема лека; не одем <pb n="54" /> ли у Назарене, биће ст 
</p> <quote> <l>„Побегла је, ту жалости нема,</l> <l>Ја ћу мени довести из Срема,</l> <l>Ситна, 
а оде у башту.{S} Ма да у његовој башти нема засађена цвећа, но само поврће, ипак је цвеће и не 
скупштина је баш на раскршћу.{S} На њој нема ни крста нити икаква знака и не разликује се скоро 
 у ње је руво лепо, али просто и на њој нема накита, те изгледа међу оним осталим госпођама као 
.{S} Ја сматрам пушење као пробу.{S} Ко нема снаге, да се одрече тог дима, тај је слаб, тај не  
а продају.{S} Не купује је нико, јер ко нема живине, томе богме не стиже новац ни за крмачу.{S} 
рвета шарају по том песку слова.{S} Ако нема друге књиге, молитвеник дају свакоме, па је одатле 
 Болестан тражи лека, ма од куд.{S} Ако нема доктора, он тражи бабе -— проба.{S} Ако ви доктори 
кад прође још неколико дава, још никако нема ни трага од зрна.{S} Чуло све село, те претресају  
тељ-Панту.{S} Душа му је на месту, само нема баш дара за говор, нити има начина да освоји.{S} А 
, далеко је испред нас истрчао.{S} Тамо нема ручка, нема вечере без шљива; или ће их изести сув 
ну по кући?!{S} Ни бриге те није, за то нема суда, а за жену ћемо се већ разговарати.{S} Ти си, 
 да каже: „Ја нећу друкчије“, да Шандор нема куд, но само вели: „Немој да се љутиш, молим те, п 
е жене?“ допуњује Славна.</p> <p>„У нас нема попова“, каже Боривоје. „Код нас ма који од верних 
су опет зграде.{S} Дође ближе и сад већ нема сумње; кућа је на његову земљишту и ако није баш с 
.{S} У вароши су то новине, али на селу нема новина.{S} Тамо је јавно гласило — песма.{S} Девој 
ар план.{S} Али јест!{S} У његову плану нема, да ће проћи онуда која жена и насмешити се одоздо 
 Тома, што пре, док није доцне.{S} А ту нема друга лека, но да га оженимо.{S} Све је бадава, ов 
овека, лете у најгушћи шевар и данас их нема, пропале су.{S} Тако ћемо мал’те не проћи и с Наза 
{S} И ти баш за цело мислиш, да св. дух нема друга посла, но да сиђе на Јову Тимина из Крчедина 
 су му сви помрли по кући.{S} И зар баш нема никаква лека?!{S} Ишао је чак жупану и тражио од њ 
их места долазе у Лазаревац.</p> <p>Још нема 9 сати, (то је доба, кад се Назарени скупљају на м 
е усана прели „Песма рождества“.</p> <p>Нема никога, који би био вредан да опише:{S} Каква је р 
још боље поднапили, почеће чича Срдан: „Нема ту ништа, мој прико.{S} Све су то празни разговори 
 да није могла ништа разабрати.</p> <p>„Нема још никако Томе“, каже, „а мора доћи, кад је обећа 
 сам му напоменуо“, вели Лазар.</p> <p>„Нема напомињања“, вели Тома. „Сви смо ми сложни у томе, 
гостинске собе, немају у кући купатила, немају књижнице — ништа.“</p> <p>Доктор је говорио лепо 
 три-четири намештене и гостинске собе, немају у кући купатила, немају књижнице — ништа.“</p> < 
те клицу болести, а кад је ухвате, онда немају довољно отпорне снаге, но подлегну.{S} Назаренст 
м мислио“, каже он, „да наша браћа овде немају ничега, што је налик на нашу икону или крст.{S}  
бије.{S} А кад оне одустану, оне остале немају смелости, да започињу што саме...“</p> <p>„Па је 
n="87" /> то, али не постигну цели, јер немају начина...{S} Многи су звани, али мало изабрани.“ 
 могу да се тужим, не смем да се тужим, немам права да се тужим“, вели, „он је светац и то је н 
мене дуг свој, јер је рок истекао, а ја немам чим да платим!{S} Гле, и судија долази да изрече  
и дужност и матери и мужу; толико снаге немам.“ Сад јој је лане умрла мати, па се Лазар лепи ње 
едам тело своје, да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже.{S} Љубав дуго трпи, милокрвн 
сву веру, да и горе премештам, а љубави немам, ништа нисам.{S} И ако раздам све имање своје и а 
ке човечје и анђелске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно, које звони или прапорац, кој 
а млада, тако около 20 година.{S} О њој немам више шта рећи за сад.{S} Што се Рахиле тиче, она  
 браниоца?“ пита га председник.</p> <p>„Немам господине, а и не треба ми“.</p> <p>”Ако теби не  
 ти таква друштва?“ пита Срдан.</p> <p>„Немам га и имам га, како хоћеш.{S} Ми треба да га оснуј 
знамо, сви осећамо, али сваки појединце немамо снаге да се одупремо.“</p> <p>И сад се Светозар  
S} Но то је било давно.{S} Мислим, да и немамо на српском језику потпун превод те песме“.</p> < 
 не види“.</p> <p>„Ми“, каже Боривоје, „немамо цркава са иконама, олтаром и крстовима.{S} То и  
и све поједемо и све попијемо.{S} Чак и Немањино благо оде на гозбе и пијанке.{S} То нам убија  
 у разговор. „Кажите нам, Боривоје, кад немате попова, јесте ли крштени или некрштени?“</p> <p> 
х, а први су међу вама?!{S} У божје име немате права судити.{S} И ако је ваша црква Христова, о 
 да има народности, не сме да је Србин, Немац, Мађар.{S} Сви смо бајаги људи.{S} А нисте ли чит 
ек“.</p> <p>„Али има људи Турака, Срба, Немаца, Мађара. <pb n="132" /> Јеси ли ти Србин?“ Он ма 
ске звуке, но што нам данас на српском, немачком и француском језику звучно тепају, како не мог 
 би растерали госте.{S} Јер они поју на немачком језику ону песму, коју поју Срби на српском је 
у“.</p> <pb n="57" /> <p>„Немаш ти оца, немаш матере, немаш браће, него ту гледај, овде, видиш, 
"57" /> <p>„Немаш ти оца, немаш матере, немаш браће, него ту гледај, овде, видиш, у моје чело.{ 
дам, не би залегло“.</p> <p>„Кад немаш, немаш.{S} Подај онолико колико можеш, друго ћеш вратити 
о.{S} Каже јој: „Момак је умро, сведока немаш, суд је ону ствар свршио; сад има друга посла — и 
 да продам, не би залегло“.</p> <p>„Кад немаш, немаш.{S} Подај онолико колико можеш, друго ћеш  
си блудница, јер живиш невенчана.{S} Ти немаш мужа.{S} Знај, да ћу те пре убити, но оставити ов 
и?“</p> <p>„Оцу“.</p> <pb n="57" /> <p>„Немаш ти оца, немаш матере, немаш браће, него ту гледај 
аче од материне љубави, а то је невоља, немаштина.</p> <p>Светозар и лекар учинили су у оне дан 
дашњег жара, остало <pb n="209" /> неки немили тајанствени осећај; остало је нешто, што ју је у 
а на децу.{S} Гушобоља, дифтерија, поче немилице да их тамани.{S} То беше доба, кад у многим на 
 то.{S} Само кад дође ноћ, сузе му теку немилице, у души му је страшно, а усне му изговарају и  
о.{S} Лазар је опазио, како је Боривоја немило дирнула та реч „Бугери“, и он је врло вешто знао 
у ад.{S} Сви су то приметили и свима би немило.</p> <p>Кад је кратка молитва била готова, Лазар 
} И ви кад вам ко скриви и истерате га, немилостиви сте и не примате га натраг.{S} А Христос је 
ицом за језик.{S} Кад је уловио ђавола, немилостиво га је тукао и искао да му поврати ону децу, 
дбрану казати.{S} Опијао се, па је онда немилостиво тукао не само жену и кћер, но тако рећи и ц 
огог оца, који ће нам једаред страшно и немилостиво судити.{S} За то га се бојао, молио му се и 
угери“, и он је врло вешто знао да утре немио утисак те речи.</p> <p>А није му било Бог зна как 
 усне му се смешиле, али му у души беше немир и незадовољство.{S} Шта ли ће свет рећи?{S} Шта л 
 данас, скините капу пред учитељством. (Немир у збору.{S} Неки одобравају, а неки поричу и прек 
 болесно стање излази из њеног душевног немира, па кад чу, да се парничи, с ким се и око чега с 
 /> је казао апостол Јаков, да је језик немирно зло и да ћеш пре бубе и звериње припитомити, но 
о ти кћи не тражи ништа, па немој ни ти немировати“.</p> <p>Чича Срдан се мало поплашио и умири 
оже“, моли се уздрхталим гласом, „Боже, немој ме оставити, јер ако ме оставиш, продаћу те онако 
ој да се љутиш, молим те, пиленце моје, немој!{S} Опет <pb n="226" /> ће да ти отекне ручица и  
Радуј се, што ти кћи не тражи ништа, па немој ни ти немировати“.</p> <p>Чича Срдан се мало попл 
арвари:{S} Дете моје, спавај ти мирно и немој на мене чекати.{S} Прошла су она несретна времена 
ба угушити.{S} За љубав светских ствари немој ни да запеваш, ни да заплачеш, ни да се развесели 
устити.“</p> <p>„Ћути“, веди јој Тома, „немој још и Бога хулити.{S} Зар није доста твога?{S} За 
је“, да Шандор нема куд, но само вели: „Немој да се љутиш, молим те, пиленце моје, немој!{S} Оп 
„Мајко“.</p> <p>„Шта је, сине?“</p> <p>„Немој нано плакати, нисам ја баш тако одвише болестан.“ 
 ако ћемо тако, онда будимо искрени.{S} Немојмо да се вадимо за апостоле и учитеље народне, но  
те пример на мени, опаметите се раније, немојте чекати, да вам дође смрт пред врата.“</p> <p>Др 
, кроз које свако зло мора проћи?...{S} Немојте да се варамо, господо!{S} Неко је казао, да сва 
их је још било, који су хтели дати. „Па немојте заборавити да разгласите и осталима.{S} Можда и 
а на то, као овој птици на грани.{S} Но немојте због тог што ружно мислити.“</p> <p>И она запев 
“, каже Лазар, а глас му помало дрхће, „немојте да се шалите.{S} Говоримо озбиљно.{S} Ви нити с 
p>Јованци се то учини као пребацивање. „Немојте да се срдите“, каже, „али ви најбоље знате, как 
не, али га беше страх; ухватила га нека немоћ.{S} Једва се једном подигла несретна жена с пода  
н.{S} Та сад тек, кад ју је видео овако немоћну и болесну, увиде, како је силно воли.</p> <p>Ма 
p>Него кад би владика бануо међу нас из ненада, ушао у цркву и поучио нас; сео у порту, да му м 
роповедао божју науку, његова дела беху ненадмашна и свет је на њега дизао камење, да га убије. 
да Бог није света ни створио“, рече она ненадно, па се онда и сама трже од тог безбожничког одг 
била је изгорела до тамана.{S} Тамо он, Ненадов ју је запалио...“</p> <p>Боривоју удари крв у л 
вали „назаренски владика“.</p> <p>Срдан Ненадов био је најимућнији ратар у селу Лазаревцу, а ов 
> <p>Ето, тако је доспео у затвор Лазар Ненадов, кога су бабе његова села подругљиво прозвале „ 
<p>„Аха, видим.{S} Оно је кућа Боривоја Ненадова.{S} Он је сад затворен, вуче ланце, па су се с 
епања, па би било право да покажемо, да Ненадови нису последњи и да могу и да се сложе, па још  
воја остала браћа, ето рецимо као Спаса Ненин, Јова Симин и други, па да ми не срамотиш куће и  
 друга крупнија ствар.{S} И Јова и Паја Ненини, браћа рођена, парничила су се међу собом око не 
њаник узбунио псе, те се подигао лавеж, необичан за оно доба.{S} И већ се појављује на прозорим 
е лепа, крупна цура, а по лицу јој неки необичан израз.{S} Од вајкада јој тако прелеће нека вра 
опло као у сред лета.{S} У селу је нека необична живост.{S} Још од ране зоре зврје кола, пуна г 
Сад тек осети, да му је у души страшно, необично, његова унутрашњост изгледа му као поље, преко 
.{S} Та, да знате само, како је та жена необично лепа. „Страшна је као читава војска са застава 
 још увек — сунце.</p> <p>И Боривоје је необично леп човек, па како су сад стојали једно према  
рија, може јој бити и 28 година, али је необично лепа, а при том је умиљата, слатка, као да је  
 Девојка није баш необично лепа, али је необично мила.{S} Из њених граорастих очију вири нешто  
} Под црном марамом дошло јој лепо лице необично тужно, па и заношљиво.{S} Нешто се такну Борив 
, волео је матер више свега, а био је и необично бистар.{S} Што једном чује, не заборави; што ј 
 сами смирите”.</p> <p>Лекарове су речи необично одјекнуле у души младе жене.{S} Она није потпу 
разреда основне школе, прво, што је био необично даровит а друго, што је учио с највећом вољом  
} Кад је дошла из цркве, ја се направио необично весео, звиждућем по соби и пуцкам прстима.{S}  
како је зебла од тог роба, који је тако необично покоран.</p> <p>Но за мало се окренула ствар.{ 
утра дан су сви поранили, само се Лазар необично успавао. „Нека га“, вели домаћица, обилази око 
ица ћерка, Јованка.{S} Девојка није баш необично лепа, али је необично мила.{S} Из њених граора 
воје не остављаше и за мало дође у тако необичну јарост, да се чак и лекар зачудио.{S} Сваки ча 
ева.{S} Он је из те школе изнео на свет необичну крв, а ни она јерусалимска икона, коју му је у 
имске иконе још у детињству очувао неки неодређени, тајанствени осећај, а оно, што је у последњ 
 тврди људи.{S} Момак већ 24 године, па неожењен.{S} Боље нека и не каже ником да је мушко...“< 
а озиђују у вери, па није чудо, што смо неозидани и лако се рушимо у — Назарене и свуд, где не  
е пре. „Личи“. као што Тома рече, „на — неокречен гроб, гори је и од Фарисеја, који су бар — ок 
ишту децу, своју децу, која га дочекаше неописаном радошћу. <pb n="92" /> Тамо је и тетка његов 
опазити, да су Назарени изненађени овим неочекиваним догађајем, али су изненађени, па и узнемир 
чност и добро срце. — Пијанство, карта, непаметно лицкање прогнано је из друштва, а <hi>превара 
их последица по здравље и благостање то непаметно кинђурење и већ тако даље.</p> <p>И све би би 
 цвећа, но само поврће, ипак је цвеће и непозвано никло.{S} То је последње — јесење.{S} Лазару  
, а венчање је извршио прота, који је и непозват дошао.</p> <p>Кад су изишли из цркве, прота је 
о видиш!{S} Како ћу ја да нађем све оне непознате људе, којима сам на вашарима турао руку у џеп 
с Рахила подиже очи.{S} Лазар је миран, непомичан као <pb n="219" /> камен.{S} Није се успалио, 
аске, које тамо замењују кревет и остао непомичан.</p> <p>„Да манемо за данас, Лазаре“ — прошап 
 <p>У први мах је стао на средини собе, непомично, доцније се упутио лагано у кут; седе на даск 
 и Варвара, која је за све време мирно, непомично седела уз Боривоја.{S} Она је чула говор.{S}  
 не мога.{S} Лежао јој и даље код ногу, непомично.{S} Само кад и кад шапне: „Удесићу ја то“.</p 
смо или шапућу, а ту је и Гига.{S} Седи непомично на столици, седи као окамењен, само му кад ка 
S} Јер земља, која износи трње и чичак, непотребна је, која се најпосле сажеже...“</p> </div> < 
рпите штете.{S} За што радије не трпите неправде?“</p> <p>Лазар је при читању и тумачењу долази 
рди се, не мисли о злу.{S} Не радује се неправди, а радује се истини.{S} Све сноси, све верује, 
Милева је чула ове речи и би јој некако неправо.{S} Слушала је она до душе и до сад назаренску  
ће, те није чудо, што је Марта живела у непрекидној трзавици.</p> <p>Баш некако у зиму поручи М 
а.{S} Висока стаса, голубија погледа, а непрестано се врзе око свога мужа.{S} Њена, што би рекл 
та нека топлота, сваки час пије воде, а непрестано је жедан.{S} Где кад га у сред посла или раз 
на, а за њом Јова.{S} Стана је говорила непрестано или боље рећи пиштала је непрестано као гуја 
дава су отишле тако далеко.{S} Јулка је непрестано гледала онамо.</p> <p>„Како се зове он?“ пит 
ила непрестано или боље рећи пиштала је непрестано као гуја.</p> <p>„Безбожници и бездушници пр 
оцније каже: „Иди к врагу“.{S} То ми је непрестано ишло по глави, допала ми се.{S} Други пут на 
а је био већ разговорнији.</p> <p>Он је непрестано доказивао нешто деда-Јови, али шта, то Борив 
и то хвалисање.{S} Јер говорити другоме непрестано: „Био сам врло рђав“; „сагрешио сам врло мно 
огао Боривоје изменити, али Боривоје се непрестано изговара.{S} Сад се не осећа способан, сад ј 
“</p> <p>„Он је,“ продужује Мирко, „још непречишћен.{S} У њему је заостало још по нешто од прош 
 гризу њихови греси, кају се.{S} Још су непречишћени, бедни, сотона није још изишао из њих са с 
азано:{S} Љуби ближњега својега, а мрзи непријатеља својега.</p> <p>„А ја вам кажем:{S} Љубите  
га.</p> <p>„А ја вам кажем:{S} Љубите и непријатеље своје, благосиљајте оне, који вас куну, чин 
 њезине и снаху од свекрве њезине.{S} И непријатељи човеку постаће домаћи његови...“ Ето дакле, 
 10 сати ноћу.</p> <p>Ноћ је била доста непријатна.{S} Ветар је јако дувао; таласи на Дунаву шу 
ренутака наста тишина, по Назарене врло непријатна тишина.{S} Тада ће устати Лазар.{S} Каже: „У 
 свет грди и осуђује, али је и то доста непријатно.{S} Но ово Боривојево нерасположење беше сам 
тебе“.</p> <p>Миливоје је испоручио ову непријатну поруку без околишења и завијања, те је тиме  
уштву није било још и других трзавица и неприлика, али ово беху најкрупније.{S} И мало по мало, 
ах, кад је Тома ово говорио, те занесен неприликама стављао Шандора ковача чак и над апостолом  
ала га је Јулка.</p> <p>Боривоје дође у неприлику, јер и Назарени имају богомољу, где се скупља 
та је мењао боју, свештеници се нашли у неприлици.{S} Борба против Назарена почела се врло туга 
што је опет ударио у банчење, пијанку и неприличан живот.</p> <p>Дође пролеће и сада се догоди  
сагрешим и да ме још у горе време и још неприправнијег суд не нађе...”</p> <p>Молитва завршује  
тета.{S} То је неприродно, а што год је неприродно, не може дуго постојати.{S} Место да војујет 
ити себе, матере, оца, детета.{S} То је неприродно, а што год је неприродно, не може дуго посто 
оћете људе машине, живе кипове, а то је неприродно и не може се одржати.“</p> <p>„Једноме се са 
не пребацује се у томе, неће оно што је неприродно и оно ће победити, окрепити нас и одржати на 
нам пријатељ Рада с његовом Станом врло непристојно проводи.{S} Обоје су се помамили, те се дан 
и.{S} Данас одбегне девојка из моде, из непромишљености, из каприца, па кад се покаје, онда се  
ословица: „Како дошло, тако прошло“.{S} Непросвећени су људи мало застранили, на скоро ће се вр 
да се ожени, но му се језик прилепио за непце.</p> <p>Али Томин није: „Како знате“, каже, „ја у 
 ће се туђити, презираће га, он ће бити нераван другима.</p> <p>Отворите сад таком човеку назар 
роисповести.{S} То није само за то, што нерадо траже лекарске помоћи.{S} Јако умирање код њих д 
то одонуд.{S} Онај други био је кржљав, неразвијен, по лицу му урезане страсти, из очију му вир 
хватају мајкама за хаљине, те им тепају неразумљиве, али најслађе речи...{S} Но то беше и време 
, кад смо лежали под смоквом, урмом или неранџом, те само гурнули ногом о стабло, а плод нам па 
а свршила, Милева је и опет била тужна, нерасположена, па се завукла у собу.{S} Лазар је отишао 
 доста непријатно.{S} Но ово Боривојево нерасположење беше само тренутно.{S} Лазар је опазио, к 
је запалила рођа његова, светлост му је несносна, њему да је ноћ, помрчина или најбоље, Боже ми 
} Наста нека затегнутост — неко са свим несносно стање.{S} Прота се окрете ратарима који беху т 
 ли отровану крв.{S} Они су неспремни и неспособни за борбу у животу, а већином и материјално у 
 оставио, до ли отровану крв.{S} Они су неспремни и неспособни за борбу у животу, а већином и м 
 нека немоћ.{S} Једва се једном подигла несретна жена с пода и пође право постељи, на којој је  
 немој на мене чекати.{S} Прошла су она несретна времена; али она неће.{S} Каже:{S} Док нисмо з 
 некрштена...“ То су биле последње речи несретне жене.</p> <p>Кад је лекар дошао да прегледа ум 
дски лекар прегледао раздрускану лешину несретне жене, он само рече: „Да кажем, да је ово учини 
онда треба да се боримо с тога, што они несретни људи, који ту веру верују, убијају сами себе.{ 
ој се отимају час по час речи: „Еј, мој несретни сине, свему сам крива ја!..“</p> <p>Све ово би 
то му онде не беху деца; ко зна, шта би несретник још све починио.{S} Или би га можда дечји пог 
се по соби и види на сламњачама још два несретника као и он што је; долазе му познати, врло поз 
једно и стрепила.{S} Тај је човек био с несретним Обреном, видео је дакле муке онога, коме је о 
а очајним гласом:</p> <p>„Ја сам крива, несретница!“</p> <p>Лекар ју је тешио.{S} Он јој је гов 
естан.{S} Панта би да их тужи.{S} А они несретници кажу, чујем бар тако од натароша, да су само 
дар.</p> <p>„Види Бог.“</p> <p>„Умукни, несретниче!“ виче чича Срдан. „Зар то <pb n="37" /> тво 
говарају те?“ плану чича-Срдан. „Казуј, несретниче, је ли истина, да си већ дваред одлазио у на 
>Четврте недеље почело је предавање већ несретно.{S} Није дошло ни близу онолико света, колико  
 њега цедуљу, право, да може убити оног несретног сина, па није добио.{S} Жупан је казао: „Па к 
S} А како ли се Варвара кидала због тог несретног случаја и читаве недеље није могла да заборав 
наја му умре.{S} И тада се деси и друга несрећа.</p> <p>Нико из куће неће да испрати жену до гр 
како је истинита она народна изрека, да несрећа не долази никад сама.{S} Врло природно.{S} Кад  
ош претресати, не зна се, јер догоди се несрећа.{S} Звона почеше ударати на ларму и сви полетеш 
и у томе највише.</p> <p>Тада се догоди несрећа.{S} С рана пролећа истераше овце у поље, а глад 
ли тако, да се после њих осећао бедан и несрећан, него је удар био тако снажан да га је, управо 
и сестра.{S} У нашој кући било је доста несреће, доста суза и доста цепања, па би било право да 
им више мислити.{S} Није ти доста друге несреће, скрхала си, тако рећи, ногу, па сад још и рође 
дошло као да слуша глас грдне, нечувене несреће.{S} Јула, Симина жена, грохотом се насмеја.{S}  
и спас, те се престанемо радовати туђој несрећи“.</p> <p>Светозар извади из шпага завежљај арти 
оворити деца, о тако крвавој породичној несрећи?!{S} Како ће схватити ту ствар и како ће пресуд 
икону.{S} Но та прва прилика била је по несрећи баба Језекиља, жена, о којој се по селу говорил 
ш пропадање морално, материјално — јад, несрећу.{S} Ово грозно стање, које не може дуго трајати 
не, тамне магле?...{S} Марта је слутила несрећу, јер кажу, да добро не жури тако нагло, као зло 
тодушношћу и братимством.{S} А сад, кад неста и поштења и стида и братимства и простодушности,  
 А добар пример ће онда и оне слабије и несталније окренути.</p> <p>Светозару је сад најпрече б 
ихо шкрипи брава на амбару Срданову.{S} Нестало Лази новаца, те носи крадом Чивутину мало хране 
на, с којим сам био код оваца и кога је нестало, него сам га убио ја...{S} Кад су вуци напали с 
рењу.{S} Тог осећаја ако и није са свим нестало, али је јако, врло јако малаксао.{S} Кад је уст 
 небу, лакше је, али кад и сунца једном нестане испред очију му, онда му се чини, да је са свим 
ахну.</p> <p>„Шта нам вреди већина, ако нестане међу нама споразума.“</p> <p>„И ја то мислим“,  
преко усана дрхтавица као муња, па опет нестане.</p> <p>Отворише се врата и уђе Светозар с Јова 
 курјаци изели оног твог друга, који је нестао?{S} Па што га ниси нашао?{S} Та ишао си и ти и г 
и комад, девојку, и пијанке ће код њега нестати, као да си је руком однео“.</p> <p>Заиста, ово  
, језици ако ће умукнути, разума ако ће нестати“.</p> <p>Љубав је била, која је подсетила и Бор 
ли као у зиму снег и да ће ох у пролеће нестати, тај не познаје Назарена.{S} И кад би слушали н 
 за тако опасно.{S} Назаренство ће брзо нестати и остаће о њему у нашем народу само пословица:  
Боривоје, моја кћи Варвара, а ово ми је нећака Рахила“, рече Тома.{S} Обе женске поздравише Бор 
не у то зољино гнездо и не разметне га, неће бити добро.“</p> <p>„Сад си казао паметну реч“, од 
жени.{S} Какве сам му девојке налазила, неће па неће.{S} Кажем на послетку:{S} Па узми ма и Наз 
мо зло, али нико неће да је бела врана, неће ван света.{S} Ако се и нађе један у стотини, тај ј 
н..ске попадије, па Лила неће да слуша, неће да скаче, ви само вичете: „Свето јој њено, одмах д 
тво добрих људи не пребацује се у томе, неће оно што је неприродно и оно ће победити, окрепити  
> је осећао, да ако још једном западне, неће више изићи жив.{S} За неку недељу дана пустиће га  
.{S} Сви су добри људи тамо.{S} Лазаре, неће проћи дуго, па ћете и ви бити тамо.“</p> <p>„А зар 
умом, али сваки окреће главу и жури се, неће да га види.</p> <p>„Док у зло доба прођоше три Наз 
ну од пре.{S} Бадава хоће Пера братски, неће она.{S} До сад се не чу ни жива, сад зипара, као д 
природно.{S} Кад се труло почне рушити, неће се зауставити лако, све док не дође до тамана.{S}  
ону негдашњу страст, а зебла је у души, неће ли испод тог пепела кад год засијати нов пламен.{S 
рилике.“</p> <p>„Не маре за народ свој, неће ни да изговоре речи: <hi>Србин</hi>.{S} Ту пре нек 
њих у скупштину, бадава га после мамиш, неће ни да разговара с тобом, а за кратко време са свим 
 смири, па ће рећи: „Иш, не праши Симо; неће од тога бити ништа.“</p> <p>Но није се дуго смејал 
а је овладао њима, од пете до главе.{S} Неће да иду из куће, а с њима се не може.{S} Од злочест 
 човечна и поштена, но се само пита:{S} Неће ли ме закон казнити, па ако неће, онда напред, па  
к недељом.{S} Дође му у главу мисао:{S} Неће ли отићи?{S} Али не, то беше само у почетку, сад г 
/> још да цепамо народ због потписа?{S} Неће ли нам други пут рећи:{S} А зар и из вароши може ш 
е ни то.{S} Могао би утећи сваки дан, а неће.</p> <p>У Јованке биле две другарице:{S} Славна и  
ац каже, да га се не бојимо“.</p> <p>„А неће ли побећи?{S} Шта ћете онда, ако прескочи ограду и 
ико не мисли, да тужи Срдана.{S} Милева неће и не сме, отац јој је, а и остали не чине то већ з 
енска тумачења.{S} Још му обриче, да га неће заборавити; доводиће му децу, а доносиће му и књиг 
тиче. „Ако се друштво распадне, онда га неће бити, па крај“, рекох, и почех по ново звиждукати. 
е.{S} Казао сам ти већ, да ти због тога неће бити ништа.{S} Ако ти се не допада — апелирај.“</p 
је још једнако поболевао, осећао је, да неће више дуго, те хтеде бар на крају живота, да мало п 
по српском обичају, заверили у себи, да неће попустити, но терати до краја, па ма их стало глав 
о говорим с крвавим срцем, јер знам, да неће бити лека.{S} Назаренство води порекло од жене, а  
 је оног дана на вечери одмах казао, да неће од целог посла бити ништа, ако се сеоска интелиген 
чито њих двоје.{S} Али сам се бојао, да неће бити добро.{S} И у самој скупштини више су гледали 
имером, пожртвовањем, љубављу.{S} Можда неће ићи сасвим брзо, али за то не очајавајте.{S} Зауст 
дана вијати око куће.“</p> <p>„Та ваљда неће, пријатељу?“</p> <p>„Шта неће?{S} Хоће, Бога ми хо 
а ће се привити уз Боривоја, а Боривоја неће ништа већма одржати у питомости до жена.</p> <p>Ма 
“ Па нашто је толико слеће, кад девојка неће?“</p> <p>Боривоје само саже главу.</p> <p>„Треба ш 
 прођемо поред н..ске попадије, па Лила неће да слуша, неће да скаче, ви само вичете: „Свето јо 
 да је ствар добивена, та ако се Рахила неће наћи у том послу, која ће.</p> <p>„Него“, каже она 
утовао некуда и да се пре неколико дана неће вратити.{S} То је болесну жену срушило још већма,  
еће?{S} Хоће, Бога ми хоће, и која жена неће тући мужа, само ако може.{S} Жене су, кико сам слу 
Прошла су она несретна времена; али она неће.{S} Каже:{S} Док нисмо заједно и на окупу, не могу 
 Какве сам му девојке налазила, неће па неће.{S} Кажем на послетку:{S} Па узми ма и Назаренку,  
огла сам одмах знати, да од рацког попа неће изићи ништа паметно.“</p> <p>Али као што рекох, уш 
„Та ваљда неће, пријатељу?“</p> <p>„Шта неће?{S} Хоће, Бога ми хоће, и која жена неће тући мужа 
 не штеди ме, то је за мој грех.{S} Кад неће суд, казни ме бар ти“.</p> <p>Та трпљивост пробуди 
 за то, да женскиње њега помажу.{S} Сад неће имати већине ни за дуван.“</p> <p>Светозар уздахну 
устала је од накита и — тај предлог сад неће ни излазити пред друшво.“</p> <p>Светозар се силно 
ије разумео, а по свој прилици и од сад неће нико разумети.</p> <p>То је био узрок, што је Миле 
 Али би да је продамо у онаку кућу, где неће моћи да буде од штете.“</p> <p>„Е, то је друго што 
ачунала.{S} Она је слутила, да Боривоје неће дочекати недеље, него ће доћи Лазару што пре може, 
ма.{S} Оне су добро виделе, да Боривоје неће да прими дувана.</p> <p>„3а што не прима?“</p> <p> 
кле још две, па га на тако кратко време неће ни носити у коју велику казнионицу, но га задржали 
љу снају од Милеве.{S} Ја мислим, овоме неће нико замерити.{S} И ако се сложите, ја ћу говорити 
гим опелима, те Назарени ни с те стране неће моћи да нападају наше цркве...{S} А <pb n="201" /> 
еће грамзити за нечим особитим, нико се неће отимати за златним крунама, великим звонима, дугим 
рате“, шану му, „уздај се у Бога; он те неће оставити.“</p> <p>Кад би сутра дан, чак и у оном п 
си и друга несрећа.</p> <p>Нико из куће неће да испрати жену до гроба, <pb n="89" /> чак ни њез 
ј’о скоро пола вреће,</l> <l>Никад више неће.“</l> </quote> <p>Дође доктору лекар, па и чича -  
авања, кад сам већ обећала, али мој муж неће више говорити народу.{S} Нека сад мало друге „<hi> 
ство долази од жене.{S} Све не помаже и неће бити боље дотле, док се не донесе закон, да жена н 
устумарала по школи тамо амо и не уме и неће да седи мирно на свом месту, њему ускипи и већ је  
 нас сиротиња.{S} Она се онда заплаче и неће да руча.{S} Каже ми: „Сад је код мог бабе прасе, п 
<p>„Ништа.“</p> <p>„Може бити, да баш и неће ништа рећи, али ће тим више мислити.{S} Није ти до 
е, да га нису извеле са свим, јер очеви неће ни да чују о томе, да уз сваку хаљину иде и ципела 
ост у свему учинити, да нико ни у цркви неће грамзити за нечим особитим, нико се неће отимати з 
 само оздрави, раница моја, ни голубови неће тако живети као нас двоје, видећете драга и лепа м 
S} Нудио сам јој и неко издржавање, али неће да чује.{S} Каже: „Не можемо <pb n="106" /> децу с 
вно, у скупштини укори Боривоја.{S} Али неће га именовати, тако далеко није смео ићи, но ће га  
напред сукње, овако сам гола, а баба ми неће ништа дати“. „И не треба“, кажем ја, „само кад си  
већ био <hi>крштен</hi> Назарен.{S} Они неће да знају за оно Христово учење: „И седам пута на д 
јеш, можеш питати и патријара, ни он ти неће казати друкчије.“</p> <p>Бадава је деда Ваја тумач 
 господар над собом, <pb n="203" /> тај неће бити господар над собом ни онда, кад се тиче крупн 
“ каже он, „остали су здрави.“ (Назарен неће никад казати: <hi>Здрави</hi> су, јер он то не зна 
алик на покојника.{S} Отац је мртав, он неће више устати, да се покаже, па ко ће данас да пресу 
та:{S} Неће ли ме закон казнити, па ако неће, онда напред, па ма десеторо њих — закукали.{S} Ка 
а буду на тим предавањима.{S} Они и ако неће чути ничег новога, треба да су тамо, да их види на 
 извијаш.{S} Жену мора бранити, јер ако неће жену бранити, не сме се ни женити“, довикнула је Ј 
а кужан.{S} Ми сви видимо зло, али нико неће да је бела врана, неће ван света.{S} Ако се и нађе 
 ћу ја остати, па како буде.{S} А добро неће бити“.</p> <p>За часак заћуташе, па ће онда Тома з 
 дуката на јабуку, (он је мислио, да то неће никад моћи да потроши) а после са своје стране ниј 
та на дан опростиш грешнику, а он да то неће моћи?{S} Та ето у истом еванђељу вели Христос:{S}  
{S} Извинио се код својих Назарена, што неће доћи оног вечера на заједничку молитву, јер мора Л 
је хтео да ради, сад га опет ружиш, што неће да пије а ради“.{S} Но шта зна тако млада девојка  
ламан, а не на Исуса Христа.{S} Кад већ неће Маша да узме пушке у руке, вежу му је на леђа, нап 
ће дакле свезе међу њима, а и подвоз му неће бити бадава.</p> <p>И Петар је доиста пошао онамо, 
.{S} Али су га осудили и људи, а они му неће опростити.{S} Он ће у њихову друштву бити последњи 
шта хоће, јер му је изгледало, да Марту неће нико тако гледати и пазити као он.{S} Та сад тек,  
анас слаб, болешљив, мој катар у желуцу неће брзо престати.{S} А лако је вуку одрећи се овчија  
ризнат за брата, и где му се његов грех неће ни најмање уписати у зло.{S} Зар такав изглед не м 
највише говорио. „Моја Варвара“, каже, „неће знати где сам.{S} И ја сад, да баш до у јутру не д 
е Гига.</p> <p>„Прија-Стако,“ каже он, „неће трајати дуго.{S} Само сад је још рано.{S} Пријатељ 
је прави роб, кога је видела у животу. „Неће нас убити?“ питала је.</p> <p>„Не дира тај никога. 
 Ко ће онда робити место њега?“</p> <p>„Неће ни бегати, не бој се.{S} Да је хтео бегати, одавна 
и грехе и очистити те са свим?“</p> <p>„Неће.{S} Апостол Петар учи нас у првој посланици, трећо 
о.{S} Каже: „Нисмо се пријавили власти, нећемо дакле бирати ни председника ни перовође, него ће 
је од првих, момак млад и ја мислим, да нећемо наћи баба-Стаки бољу снају од Милеве.{S} Ја мисл 
мо и по три дана коње, а уморна путника нећемо да повеземо на коли...{S} Друштво добрих људи чу 
> <p>„На продају нам је“, каже, „али је нећемо продавати вама.“</p> <p>„А као за што не мени?“  
знамо ми, да ви не смете пушити.{S} Али нећемо ми вас ваљда одати“.</p> <p>Боривоје се не маша  
сте им“.{S} Ви се не држасте св. писма, нећете да га се држите ни у будуће, па закраћујете и на 
у, па је пита:</p> <p>„А зар ви, Цвето, нећете у коло?“</p> <p>„Била сам прошле недеље“, каже о 
 Спаситељ је народу говорио у цркви.{S} Нећете да знате за празнике осим недеље.{S} Христос је  
ржите за изгубљена, за сотонину жртву и нећете да га испратите ни до гроба; борите се против ње 
алаћанима, Коринћанима, Јудејима?{S} Ви нећете да знате за свештенике, а Христос их познаје.{S} 
раћо, највећма вам не одобравам то, што нећете да примите пушке.{S} Промислите само, како ће на 
те да он ради, не радите ни по што, јер нећете бити дуга века.“</p> <p>После докторова предавањ 
мирно покоравамо вољи његовој“.</p> <p>„Нећете ли ми дати кључа?“ пита Светозар поново Гигу.</p 
да туда проћи, а да останеш жив?{S} Та, нећеш море ни допостити; већ си ослабио као добар хрт,  
 пустињи, па изгубиш рачун о данима?{S} Нећеш знати кад ти је недеља, а недељу тек мораш светит 
но спавам.{S} Кад одем куд год, знам да нећеш ићи кривим путем, упропастити новац, нити доћи пи 
на си, ћерко“, каже, „болесна телом, па нећеш имати снаге, да одржиш крепак дух.{S} Моли се Бог 
} Скрећи оданде, кажем ти, јер ти никад нећеш бити њихов.“</p> <p>„Молим те, бабо, промисли мал 
требно, да те узимају у подсмех.{S} Али нећеш ти више предавати паору, док сам ја жива.“</p> <p 
ожеш лако пропасти на путу.{S} Богу тим нећеш ухаснити.{S} Имаш жену и ситну децу, па није ни т 
е, ја радосно пристајем, али се са мном нећеш <pb n="197" /> моћи много подичити.{S} Ја сам дан 
 Јованка.</p> <p>„Знате ли шта Јованка, нећу да вам лажем.{S} Ви сте искали од мене какав добар 
зисторији: „Кидајте ме, растављајте ме, нећу да живим с лудим човеком.{S} Да је тако учинила, е 
а приметила, да не говорим истине) и ја нећу ићи у друштво.{S} С тим <pb n="205" /> ћете ви лак 
ом песничицом по наковњу и да каже: „Ја нећу друкчије“, да Шандор нема куд, но само вели: „Немо 
} Ако онда нисам полудео од муке, никад нећу.{S} Кад су ми оковали руке, да ме носе овамо на су 
Светозар. „Имао бих можда и ја, али сад нећу да окрећем оружје против тебе и да те питам:{S} А  
ин није: „Како знате“, каже, „ја у томе нећу ни ово ни оно.{S} Ви ћете најбоље пресудити, а мој 
 мужу, само се сад предигни, никад више нећу...“</p> <p>Мирко гледа болесника и вели: „Ох, жено 
 нешто прекинуло у мени и да никад више нећу бити човек...“</p> <pb n="64" /> <p>Обрен тешко уз 
м се бацио на назаренско веровање... „И нећу скретати с овог пута“, мишљаше у себи, „па ма ме м 
емо покушати, тако морамо покушати, бар нећу бити отпадник од своје старе вере.“</p> <p>Лазар ј 
 спомињи му, да слутиш што.{S} Ја данас нећу долазити до вас, не могу.{S} Сутра, кад буде време 
у изидем пред лице божје, мислим, да му нећу омрзнути, ако што мање пристајем у разговор са жен 
зару. „Ако је и међу Назаренима“ каже, „нећу да је ни тамо најгори.</p> <p>Лазар је задовољан т 
ац чу шта раде Назарени, он се побеси. „Нећу“, каже, „да које ко дели мом сину милостињу.{S} Не 
На послетку се старац предао.{S} Каже: „Нећу да правим од зла горе; сад како је, тако је, само  
у ју је умирила мало.{S} Госпођа каже: „Нећу из друштва, ићи ћу на предавања, кад сам већ обећа 
а рећи то?{S} Она у смеју и шали каже: „Нећу“, а то је девојачко хоћу.{S} Која девојка тако пос 
а му се и опет променуле мисли.</p> <p>„Нећу се више успаљивати“, говори у себи и поче да се об 
ни дати ваша два ланца у закуп.</p> <p>„Нећу“, каже она.</p> <p>„За што?{S} Зар ја не бих плати 
ј, но да је дајете под аренду.“</p> <p>„Нећу никако“, каже она. „Само би ми још то требало, па  
ске ствари, само к’о велим:{S} Млад си, неук си, па не знаш, због каквих се грехова иде у Јерус 
и, да се још једном добро размислиш.{S} Неук си, те можеш лако пропасти на путу.{S} Богу тим не 
м, „видесте ли Боривоја?{S} Тако је био неукроћен, као да су три сотоне у шему“.</p> <p>И доист 
и у неком вашем друштву умерености врло неумерено нападате на поједине црквене обичаје.{S} Пози 
 хоћу стари ред, старе теревенке, стару неумереност.{S} Кад је мало после тешко и дубоко уздахн 
и.{S} Он мора даље; он се заветовао, да неуморно пешачи и купи прилоге за свету обитељ, па ма и 
недеља, а да му не дође у главу по која неупутна мисао; његова душа није још доста мирна.{S} У  
се Петар ослободи, отишао је кући доста неутврђен, но то је обећао, да ће се клонити својих ста 
мо.{S} Узе га у руке и изгледаше као да нехотице прелистава по њему.{S} Онда на једном седе уз  
p>Кад Боривоје изусти ове речи, погледа нехотице <pb n="152" /> на Милеву.{S} Очи му сусретоше  
лити:{S} Је ли само он свему крив?{S} И нехотице поче лупати главу о душевној борби, о породичн 
ак и провесели мало, није зло“, а сад и нехотице погледа на полу празне амбарове, кад чује, где 
етозара по рамену.</p> <p>Боривоје је и нехотице чуо скоро цео разговор.{S} Није разумео и схва 
и му је страшно, а усне му изговарају и нехотице „Молитву грешника“ : „Ја знам, Господе, какав  
ди затвора.{S} Кад је изишао на улицу и нехотице подиже главу горе, подиже је далеко више, но ш 
поче Боривоје да муца.</p> <p>„Та какав нечастиви?{S} Шта ми се ту назарениш, шмокљане?{S} Гово 
?“ пита бранилац.</p> <pb n="68" /> <p>„Нечастиви“, поче Боривоје да муца.</p> <p>„Та какав неч 
 и од њих један по један отпада.{S} Има нечег, што сваки од њих у дубини душе осећа, нешто што  
 његовим, у целом делању тог човека има нечег <hi>страшног</hi>“.</p> <p>„У чему је то?“</p> <p 
нашли праву реч; у тим приповеткама има нечег <hi>страшног</hi>.{S} Но не само у тим, но у свим 
е мало насмеши.{S} Било је у том осмеху нечег враголастог.</p> <p>„А ви?{S} Како сте ви задовољ 
ређоше преко њега.</p> <p>Тома се сетио нечега.{S} Пита: „Шта ће нам сад Лазар сам, без Милеве? 
арени мислили, да хоће да се договоре о нечем.{S} Али није било због тога.{S} Него се лагано, ч 
 што пре до њега, хоће да се обавести о нечем, што је врло важно по парницу.{S} Марта је била у 
ти, да нико ни у цркви неће грамзити за нечим особитим, нико се неће отимати за златним крунама 
његову мишљењу, једино с прањем телесне нечистоте, а у осталом је његова <pb n="233" /> Варвара 
етпрви, да крштење није у прању телесне нечистоте, но обећање добре савести Богу, васкрсењем Ис 
акав Василије Велики?{S} Та он је такав нечовечни пост прописао за калуђере, а не за ожењене љу 
ије никло, никла је ипак — тајна, и ова нечувена ствар поста свакоме врло проста и врло природн 
 али јој дошло као да слуша глас грдне, нечувене несреће.{S} Јула, Симина жена, грохотом се нас 
Онда изиђе на врата и пропусти га тихо, нечујно као што пропушта драга драгана.</p> <p>Кад га у 
и рукама се све једнако опире о зид.{S} Нечујно је отворила собња врата и изишла у кујну.{S} Са 
убили?“ пита га Јованка скоро исто тако нечујно.</p> <pb n="72" /> <p>Боривоје је у последње вр 
уди, са свим на груди и проговори скоро нечујно: „Убио сам жену...“</p> <p>Зачуо се цик; један  
док они у речи бијаху, приђоше им скоро нечујно Јованчини родитељи.</p> <p>Јелачић се смешио њи 
вако прићи и потужити се:{S} То би било нешта...{S} А сад не примите за зло.{S} Ми прости људи  
ем на чисто с тим приповеткама.{S} Има, нешто страшно у њима, а не знам шта је то“.</p> <p>„Има 
лико с нама.{S} Баш и да нема Назарена, нешто би се морало учинити.{S} Овако се не може.{S} Ми  
, што сваки од њих у дубини душе осећа, нешто што не може да искаже, али што је највећи српски  
човек на збору: „Овако се више не може; нешто се мора учинити.{S} Народ тражи лека, па ако му т 
у.</p> <p>Марти је у онај пар одлануло; нешто јој паде са срца; у души јој беше као да је са гр 
или најбоље, Боже ми прости — пакао.{S} Нешто се кува у њему, али још не зна шта.{S} Тада се по 
лице необично тужно, па и заношљиво.{S} Нешто се такну Боривоја и дође му воља, да утеши ону по 
амоту.“</p> <p>И Боривоје се кренуо.{S} Нешто уздрхта у њему.{S} Дође му, да јој метне руку на  
 је био пре слуга код њега.{S} Кад Јова нешто рече, он се осу на њега: „Шта је Јово“, пита, „за 
је лопову, кад чује ту песму.{S} Све га нешто диже из кревета.{S} Зна да су му другови негде пи 
леже и заспа.{S} У сред ноћи пробуди га нешто.{S} Отвори у пола очи и опази своју мајку, где кл 
>Meine Herren</foreign>, и ја би касала нешто.{S} Кад човек убије труги човек, нега онда <forei 
} У откровењу Јованову глава трећа, има нешто што приличи и на њу.{S} Анђелу лаодикиске цркве г 
орњака“, — али Лазар није весео.{S} Има нешто у њему, што хоће да удави у пиву, али не може.{S} 
и живот детету?!{S} Никакав!{S} Али има нешто, што је још јаче од материне љубави, а то је нево 
 и Гаја.{S} У рукама им батине, у очима нешто, што те подсећа на подрум.</p> <p>Срдан први узе  
ију прочитао мисли и да јој одговара на нешто, што га она није ни питала.</p> <p>Милева је служ 
ивоје не опази, да му Лазар одговара на нешто, што он није ни питао, но тек мислио.{S} Само му  
 мало у крчму и наиђе, где се крчмарица нешто кошка с децом.{S} Деци се прохтело мало сувих шљи 
му. „Ти се све бринеш за онај свет; све нешто удешаваш, да ти онда буде мекано, апи пази, да се 
ред циче зиме изван села у шетњу, а све нешто шушкају и договарају се.</p> <p>Прошле тако месој 
рданова домаћица је једина, која се све нешто нада.{S} Њено материнско срце говори јој, да ће с 
не, где су му стојала деца, а сад га је нешто вукло право његовој кући.</p> <p>Близу уласка у с 
ла, кад јој споменуше о Гиги, заболи је нешто, али не знађаше управо шта.{S} Саслушала је мирно 
ки немили тајанствени осећај; остало је нешто, што ју је увек подсећало на ону негдашњу страст, 
го трајало.{S} И њега и Обрена пекло је нешто, обоје су осетили, да је ово ћутање најгоре и да  
{S} Та, то и нису праве мисли.{S} То је нешто налик на оно, што мисли и осећа животиња, кад је  
о Боривоје не попушта.{S} У очима му је нешто, што сведочи, да он није као Сима пекар, но да ће 
ред јој рекох: „Знаш шта, данас ми није нешто добро, (а ту је одма приметила, да не говорим ист 
се умерено чини.“</p> <p>„То је за мене нешто ново“, вели му Светозар.</p> <p>„Неки лекари у но 
 се доцније успузала на таван, да скине нешто рува, очи јој беху још увек мутне од суза, није п 
и децу“.</p> <p>Боривоје хтеде да рекне нешто, да захвали, није још достојан да се ожени, но му 
 више пута је изгледало, да ће да рекне нешто, но уздржа се.</p> <p>А кад би после четрнаест да 
а су ребра читава, али ја осећам, да се нешто прекинуло у мени и да никад више нећу бити човек. 
 Све је видније...{S} Сад опази, где се нешто бели...{S} Очи јој <pb n="214" /> се све боље нав 
озар с Јованком. <pb n="211" /> Жене се нешто узнемириле, неке поустајале, неке седе.{S} Јованк 
ад Лазар болестан, легао је.{S} Тако се нешто морало излећи, јер њему не треба божићне сламе, н 
> <p>„Милева, пријатељице, питао бих те нешто.“</p> <p>Девојка ћуташе, главу је оборила, али ка 
 <p>Болесник само преврће очима и креће нешто главом... „Тако је казао, да богме да је тако каз 
 куда је долазио лелек.{S} Куцну и рече нешто.{S} За мало, па се лелек утиша.</p> <p>Међутим се 
> св. писмо, те као да мало час, читаше нешто одонуд.{S} Онај други био је кржљав, неразвијен,  
 реши судбина чича-Срданова, па можда и нешто крупније.{S} Јер ако старац оде куд не треба, ако 
, који својим новцем хтедосте и у цркви нешто особито.{S} Свештенство је криво, што вам попусти 
т.</p> <p>Дође пролеће и сада се догоди нешто, што не памте ни најстарији људи.{S} Свуд никло ж 
амо тако учинило.</p> <p>Тада се догоди нешто, што ће да обрне целу ствар.</p> <p>Било је некак 
просјак није“.{S} И он купи кућу, одели нешто марве, семена, алата, три паора (фртаља) земље и  
мила.{S} Из њених граорастих очију вири нешто голубије, а при том тако паметно.{S} Онда, кад је 
, као да си се прославио.{S} А овамо си нешто почео, па упустио.{S} Назарени те, море, прозвали 
овде.{S} Полази!...“</p> <p>Сад се деси нешто, што нико не очекиваше.{S} Милева се усправи и пр 
ако му се изда икона, он ће и доплатити нешто.{S} Тај човек је доиста мислио, да је његовој жен 
иди то и назире, да се у души Срдановој нешто крупно догађа.{S} Променуће се или на боље или на 
веште у том послу.{S} Па опет, дође јој нешто на памет.{S} Има у св. писму једно место, неколик 
у је дакле очепао за раме, довикнуо јој нешто ружно, обећао, да ће јој поломити све кости, ако  
 одвише снажна.{S} Но збиља, да покушам нешто.“</p> <p>Лекар дохвати огледало, које је висило о 
нији.</p> <p>Он је непрестано доказивао нешто деда-Јови, али шта, то Боривоје није могао да раз 
у пили.{S} Каже им:{S} Ја бих вам казао нешто, браћо моја, али ми прво обећајте, да ћете ме пос 
следисте од матере, не чувате ди то као нешто особито, те остављате од оца на сина?{S} Ево глед 
S} Придике почеше исмевати у народу као нешто застарело, давнашње, а морално поучна предавања н 
 св. писма.{S} И збиља и Лутер је рекао нешто слично.{S} Кад га је неко запитао: „Шта је Бог ра 
е лежи у оним очима.{S} Очајање, управо нешто више од очајања.{S} У тим очима је писано:{S} Ја  
арта, „здрав је као дрен, него је друго нешто код њега, што ми задаје крупне бриге.“</p> <p>„Да 
{S} Па зар може бити, да није наследило нешто и од ваше нарави?...{S} Оно је дисало с вами исти 
, појале би мађарски, те би се створило нешто, што би личило на опојани вавилонски торањ.</p> < 
е добро осетио, да се у њему пореметило нешто.{S} Једнако је поболевао и очигледно је венуо.{S} 
главу.</p> <p>„Треба што пре да учинимо нешто“, вели Тома, што пре, док није доцне.{S} А ту нем 
амерао почетку, а други свршетку.{S} Но нешто беше у тој придици, што је све освојило:{S} Говор 
пречишћен.{S} У њему је заостало још по нешто од прошлих грехова.{S} Сотона га још увек искушав 
е грехе.{S} У првом тренутку изгледа то нешто ново, велико, узвишено, али је у ствари и то хвал 
Време је, да се крећу.{S} Само Светозар нешто отеже, моли: „Још мало, још часак-два“.{S} На пос 
сле неколико дана у врту, почеше и опет нешто шушкати. „Слушајте“, каже Јованка. „Отац је припо 
} Али не, то није више мисао, то је већ нешто више, то је тврда намера...{S} Како је поникла, к 
ерусалим.{S} Ко још те ситнице рачуна у нешто?{S} Кад није био мачак, спавај мирно и ништа се н 
сотонина кушања.</p> <p>Сад први пут чу нешто о језгру, о начелима вере Христове; чу на српском 
суђеника у Назарене?</p> <p>Па онда још нешто.{S} Назарени нападају нашу данашњу цркву и веру в 
че да га диже...{S} Но дизало га је још нешто.{S} Из друге собе почео је Светозар да поје оним  
у, као да су сватови, али управо је још нешто више од сватова.</p> <p>Светозара, новог свештени 
а“. (Тако је!{S} Живео!).</p> <p>„И још нешто да кажем, кад сам већ почео.{S} Господин Зравкови 
и поче затегнутим гласом: „Хтео сам још нешто рећи.{S} Овај...{S} Милице синко, устани!“</p> <p 
како смо ми удесили за њега“ ? </p> <p>„Нешто сам му напоменуо“, вели Лазар.</p> <p>„Нема напом 
нека он мени само оздрави, раница моја, ни голубови неће тако живети као нас двоје, видећете др 
Назарени и Назаренке засели на клупама, ни једно од њих не погледи више на госте.{S} Они, који  
њем да украшују себе, а не плетеницама, ни златом или бисером или хаљинама скупоценим, него доб 
е може више ни да се бори с Назаренима, ни да уздржава свога стада од изгреда.{S} Признаје, да  
ом, хајде у пустињу, где нема Назарена, ни ове муке“, она би пошла.{S} Али њему не дође то у он 
није.</p> <p>Варвара није била ни лепа, ни умиљата, али још доста млада, тако около 20 година.{ 
ј општинских рачуна, не слушај ни попа, ни владике, но жене, зар то није од искони била женска  
дреновац, те није гледао ни кога удара, ни где удара, ни колико пута удара; доста то, једној сн 
ије гледао ни кога удара, ни где удара, ни колико пута удара; доста то, једној снаји пребио рук 
и не верујеш, можеш питати и патријара, ни он ти неће казати друкчије.“</p> <p>Бадава је деда В 
p> <p>Не казује даље ни за што не може, ни крошто не може, но оде.{S} Кад дође кући, оде у коша 
тао.{S} На послетку не осуди ни сестре, ни Обрена, но је изговорио дугу придику против светске  
утку променило.</p> <p>Тај што ту седи, ни налик на оног Боривоја од мало час.{S} А да је ко мо 
ила.{S} И томе се нису чудили ни верни, ни неверни.{S} Али су се тим више чудили сви редом, кад 
свој, шта ћете јести или шта ћете пити, ни за тело своје, у шта ћете се обући.{S} Није ли живот 
{S} Доцније се никад није могао сетити, ни <pb n="40" /> кад је устао, ни како се обукао.{S} Ус 
са свим подивља:{S} Није више ни човек, ни Србин, <pb n="126" /> но Назарен.{S} Ко није од њего 
о не може да се расположи ни сутра дан, ни прексутра, ма да је дао изнети и банак на улицу, да  
х: „Знам твоја дела, да ниси ни студен, ни врућ.{S} О, да си студен или врућ...{S} Но будући мл 
 сетити, ни <pb n="40" /> кад је устао, ни како се обукао.{S} Успомене из његова детињства и он 
селу егзекуција.{S} Не утерују државно, ни општинско, но — половину.{S} Да се није ко од нас за 
ах је другог дана истукао своју Кристу, ни криву ни дужну.{S} Каже, у његовој породици се од па 
имаде снаге.{S} Стојала је на раскршћу, ни тамо ни амо.{S} Нити да каже:{S} Не могу овамо даље  
ав светских ствари немој ни да запеваш, ни да заплачеш, ни да се развеселиш, ни да се растужиш“ 
ри немој ни да запеваш, ни да заплачеш, ни да се развеселиш, ни да се растужиш“, вели назаренск 
ш, ни да заплачеш, ни да се развеселиш, ни да се растужиш“, вели назаренско учење.</p> <p>Но та 
 што си потукао ону живину по кући?!{S} Ни бриге те није, за то нема суда, а за жену ћемо се ве 
наге, да добије боље, он би их имао.{S} Ни поп ни учитељ не падоше из неба оваки, какви су.{S}  
Ни један те не осуди?{S} А она рече:{S} Ни један, Господе!{S} А Исус јој рече:{S} Ни ја те не о 
 један, Господе!{S} А Исус јој рече:{S} Ни ја те не осуђујем; иди и од сад не греши.“</p> <p>Бо 
{S} Жено, где су они, што те тужаху?{S} Ни један те не осуди?{S} А она рече:{S} Ни један, Госпо 
 изрече пресуду; имам много тужитеља, а ни једног заштитника!{S} Не знам шта да радим!{S} Да л’ 
 те школе изнео на свет необичну крв, а ни она јерусалимска икона, коју му је ујак метнуо у кол 
 то вештије, лепше и језгровитије.{S} А ни стари свештеник није хтео да изостане.{S} Био се мал 
ако расту, не труде се нити преду.{S} А ни Соломон у слави својој не обуче се као један од њих“ 
о не добаци никакве примедбе, а нису га ни девојке спевале.</p> <p>Четврте недеље почело је пре 
ву.{S} Ви протумачисте из св. писма, да ни чију смрт не треба оплакивати, јер је божја воља и п 
роду: „Похватајте те пророке валове, да ни један не утече“, а има их 450. И похваташе их и Илиј 
у, па чак и оне језичне жене говоре, да ни грудви није тешко, по којој Цвета гази, а то је мног 
и је доста да очуваш.{S} Но он се не да ни осолити.{S} Сад већ било па прошло, шта ћу.{S} Али е 
ва.{S} Шта ћемо, ако од свију нас можда ни један није у свему добро схватио?{S} А то је и најве 
ма скупоцена сандука, нема много рипида ни дуплира, али се искупио силан свет, дођоше три свешт 
“ А оне друге веле опет: „Не могу ваљда ни ја да будем гора и од оне најсиротије.“ Говорио је,  
о преварити, томе не би требало ни суда ни џелата, но би му она судила.</p> <p>Мартин брат пошт 
појести мачка.{S} За тебе сад нема лека ни опроштаја све дотле, док не одеш у Јерусалим и тамо  
сти, нећемо дакле бирати ни председника ни перовође, него ћемо да се поразговоримо као да смо к 
" /> у собу гологлава, није се повезала ни марамом, а зима је.</p> <p>„Шта је, мајко?“ питају С 
а је лепо и са нагласком, а није дизала ни једном очију са књиге.{S} Била је сигурна, да ће усп 
ису је натерали“, каже, „она није имала ни оца ни матере; могла је чинити што воли; она је од д 
 у Назарене.</p> <p>Толико није пиштала ни једна као Рахила.{S} И томе се нису чудили ни верни, 
ела је глава, те после подне није могла ни у скупштину.</p> <pb n="116" /> <p>Кад се по подне с 
олником, а каже, да не би с њиме живела ни пола сата, само да јој није деце.</p> <p>Кад је Лаза 
љива Фарисеја“, али изустити није смела ни једна...</p> <p>Кад је Светозар отишао с Јованком, д 
 најљубазније.</p> <p>Варвара није била ни лепа, ни умиљата, али још доста млада, тако около 20 
{S} О ономе, што је свима на срцу, нема ни речи.{S} Лазар је рекао: „Ствар ће се та довести у р 
 улице, село дошло пусто, изумрло; нема ни пса да залане.{S} Понеко дете, старац или редуша, ак 
а је дупком пуна.{S} Толико народа нема ни на Ускрс; а толико отмена света није ваљда још никад 
 начини од њега човека.{S} О удаји нема ни помена, а шта значи то за жену ратарку, лако је схва 
тина је баш на раскршћу.{S} На њој нема ни крста нити икаква знака и не разликује се скоро ничи 
рође још неколико дава, још никако нема ни трага од зрна.{S} Чуло све село, те претресају шта т 
кле безбожност, хасне нема од тога дима ни за тело ни за душу, а човек треба да победи страсти“ 
рлио <pb n="165" /> кољена њена, не зна ни сам.{S} Од једном осети, где му она додирује руком ч 
ла последње речи, поплаши их се, не зна ни сама за што, апи је већ доцкан.</p> <p>„Погазила ме  
} Да ли намерно, да ли случајно, не зна ни сам, доста да стоји пред кућом Гигином.{S} Сутра у о 
"166" /> и - побеже.{S} Куда?{S} Не зна ни сам; изгубио се; заишао је у улице, које не познаје. 
е на друм.{S} Коњи запали до појаса, па ни маћи.{S} Иду људи друмом, али сваки окреће главу и ж 
 вољи.{S} Вез љубави ништа не вреди, па ни брак, јер силу љубави најбоље показује апостол Павле 
ока погледа на Лазара.</p> <p>Но Лазара ни бриге, он не хлади, где га не пече, али се умеша Бор 
м казнионицама не закраћују никоме пера ни хартије.{S} Недељом, а и иначе сахат-два на дан стот 
а за сто, јер није гладан, а не разбира ни приповетке дечје; пуно му је срце и пуне су му очи — 
т опирала Јованка. „Није лопов, не дира ни у шта“.</p> <p>Девојке заћуташе за часак.{S} Сигурно 
лим, да би боље било, да Бог није света ни створио“, рече она ненадно, па се онда и сама трже о 
раса.{S} Назаренска кућа не трпи накита ни у чем.{S} Где има каквих шара или шаренила, то је на 
ди, не ударамо у звона, не носимо крста ни рипиде.{S} Мртваца сподобимо у прост сандук, понесем 
а њојзи се чини, да за то не може ништа ни бити од тог дрвењака, што с њиме увек и увек разгова 
натерали“, каже, „она није имала ни оца ни матере; могла је чинити што воли; она је од добре во 
ојску, али не би их довукао више натраг ни једецима, а не речима.</p> <p>Пете недеље је требао  
те нашли.{S} Ниси ти, голубе мој, никог ни убио, него си ти болестан у мозгу, знаш.{S} Иначе је 
 радосно.{S} И кад закопаше дете, никад ни речи више о њему.{S} А имали су краву, деца су ту кр 
леђа, али јој не ваљају ни руке ни ноге ни леђа.{S} Кукавица је дошла некако искривљена и једва 
на; не може слово наштампано, а не може ни сила.{S} Па баш за то, што је био на чисто с тиме, и 
ла детета је то грехота.{S} Оно не може ни да схвати, за што га човек злоставља.{S} Кад буде ра 
 а да заврне момку памет.{S} То не може ни једна жена, па ма била одмах Францускиња, а Француск 
} Не уме читати ни писати; не зна стазе ни путеве, а Јерусалим је далеко.{S} Чим пређе Дунав и  
је и међу Назаренима“ каже, „нећу да је ни тамо најгори.</p> <p>Лазар је задовољан тим делом и  
ћи.{S} Ако му кућа и није препуна, није ни пуста.{S} Браћа му се постарала, те овај донео ово,  
 и онда, кад се спремао у хаџилук, није ни из близу сазнао језгро вере Христове.{S} Он је Бога  
да не назебеш!“ Леп је јесењи дан, није ни мало хладно, али ти се та реч и не односи на зиму.</ 
ре, баш у том часу Лазар охладнео, није ни сенка оног ватреног, занесеног Назарена као што беше 
> <p>Од овог часа се промени жена; није ни налик више на ону од пре.{S} Бадава хоће Пера братск 
дан, да придобије своје рођаке.{S} Није ни време нашао згодно, јер су пили.{S} Каже им:{S} Ја б 
т“.</p> <p>Она не рече ни речи.{S} Није ни приметила, да јој је Лазар из очију прочитао мисли и 
 језик још гори и од имена јој.{S} Није ни Марта искала икону без икаква заједања, а тек баба Ј 
 што су људи међу собом шушкали, а није ни потребно.{S} Дај, да чујемо сеоско јавно гласило.{S} 
е никоме више не нада, за то ваљда није ни обучена за стран свет.</p> <p>Дуга коса пала јој рас 
е Сима баш толико распитивао, онда није ни њему све једно какав пост пости, а кад му није све ј 
 јој одговара на нешто, што га она није ни питала.</p> <p>Милева је служила госте, али одмах по 
адо и стадо сад блеји куд које, па није ни чудо, што многа и многа овца <pb n="121" /> оде у за 
 богме, свашта има своје време, па није ни од Јове паметно, да тако рећи на дану узнемирује све 
.</p> <p>Он се задубио у посао, па није ни опазио, каква му испитна комисија иде у посету.{S} П 
ити.{S} Имаш жену и ситну децу, па није ни то богоугодно, тако рећи, заборавити на њих.{S} Ти п 
зара тако враголасто, као да никад није ни видела Назаренке у свом веку. „Шта?{S} Зар ви нисте  
:{S} Није упадала у очи, као да је није ни било.</p> <p>Учитељева породица примила је свештеник 
, па тумараше по кући.{S} Боривоје није ни дирнуо јела; с уздрхталом душом чекао је, да му мати 
p> <p>Не може се рећи, да Боривоје није ни мало захватио у Јованчин живот.{S} Она је видела и п 
заборавио је, да и он у прво време није ни најмање веровао у успех, него је још изобличавао Све 
,“ рече.</p> <p>„Е мој брајко, али није ни било лако.{S} Да сам ја ма колико говорио, да се ман 
} Он је добро опазио, где иду, али није ни из близу сањао, шта га чека.</p> <p>Јулка га је прва 
ребало би и да је затворен, а овај није ни то.{S} Могао би утећи сваки дан, а неће.</p> <p>У Јо 
му Лазар одговара на нешто, што он није ни питао, но тек мислио.{S} Само му лице за тренутак по 
 могоше га извући из блата, јер он није ни сањао, колико су вични Назарени св. писму.</p> <p>Ум 
осуђен на 50 фор. глобе.</p> <p>Но није ни Обрен добро прошао.{S} Мара Шљиварева је сведочила,  
ше и посматраху га, а Боривоје њих није ни опазио.{S} Одвукао се на даске, које тамо замењују к 
 каква ће бити летина.{S} Зрно још није ни изишло из земље, а већ му је судбина донекле решена. 
а?{S} Погледајте на птице небеске, које ни жању ни сабирају у житнице, а отац небески храни их. 
азарена, а није свет ишао ни у Католике ни у Калвине. <hi>Клица Назаренства је у нашим општим д 
оге или леђа, али јој не ваљају ни руке ни ноге ни леђа.{S} Кукавица је дошла некако искривљена 
кајање, па ће им опростити.“ Није дакле ни за какав укор.{S} Позива се на апостола Павла, који  
си био читав човек, не може ти се дакле ни урачунати.“</p> <p>Боривоје не зна, шта да мисли.{S} 
огу више с вама.“</p> <p>Не казује даље ни за што не може, ни крошто не може, но оде.{S} Кад до 
 и украшено.{S} У лицу не показује чаме ни суморности, но весело гледа преда се.{S} У овај пар  
рваром ни с Томом нити ичим, није богме ни Варвара била задовољна с њим.{S} Она је знала, где г 
.</p> <p>„Поверићу ти друже, али никоме ни речи.{S} Кад је дошла из цркве, ја се направио необи 
анас се не грозе псовке и поруге, песме ни крчме, а то је пут, који води право у огањ вечни.“</ 
ви, који смо у кући; нека нам не остане ни трага у селу.“</p> <p>Па опет попустио је.{S} Посула 
е њега помажу.{S} Сад неће имати већине ни за дуван.“</p> <p>Светозар уздахну.</p> <p>„Шта нам  
сламе, не треба бадњака, не треба иконе ни св. Николе.{S} По његову закону он би требао на Божи 
ћи, а да останеш жив?{S} Та, нећеш море ни допостити; већ си ослабио као добар хрт, а далеко су 
е га раменима отискују.{S} Рукама га се ни један не дохвата.{S} Лазар стоји на своме месту као  
е то нас тиче, него да види свет, да се ни при царским гозбама не износи више од четири јела; з 
 ни на сваку десету.{S} Понда, можда се ни за годину дана не би свршила моја исповест.{S} Од де 
д.{S} Сместила га у постељу, из које се ни трећег дана не разабра.{S} Мори га љута грозница, а  
и, јер ако неће жену бранити, не сме се ни женити“, довикнула је Јулка у највећој јарости.</p>  
дија с Назаренима глупост.{S} Не сме се ни обући ни провести ни запевати.{S} Отићи ће она својо 
 црква?{S} Мора да је врло мала, јер се ни откуд не види“.</p> <p>„Ми“, каже Боривоје, „немамо  
ица.{S} На прозору нису спуштене завесе ни мало, те се види у соби све са свим јасно, <pb n="16 
 а што год видите да он ради, не радите ни по што, јер нећете бити дуга века.“</p> <p>После док 
жасте св. писма, нећете да га се држите ни у будуће, па закраћујете и нами, да га се држимо“.</ 
сотонину жртву и нећете да га испратите ни до гроба; борите се против њега мртва, па ма вам он  
ће и сада се догоди нешто, што не памте ни најстарији људи.{S} Свуд никло жито за приповест, са 
е.“</p> <p>„Не маре за народ свој, неће ни да изговоре речи: <hi>Србин</hi>.{S} Ту пре некако п 
 скупштину, бадава га после мамиш, неће ни да разговара с тобом, а за кратко време са свим поди 
а је од накита и — тај предлог сад неће ни излазити пред друшво.“</p> <p>Светозар се силно зара 
ош две, па га на тако кратко време неће ни носити у коју велику казнионицу, но га задржали, да  
 га нису извеле са свим, јер очеви неће ни да чују о томе, да уз сваку хаљину иде и ципела исте 
т за брата, и где му се његов грех неће ни најмање уписати у зло.{S} Зар такав изглед не мами о 
е онда робити место њега?“</p> <p>„Неће ни бегати, не бој се.{S} Да је хтео бегати, одавна би д 
 Боривоје мој гост“.</p> <p>Она не рече ни речи.{S} Није ни приметила, да јој је Лазар из очију 
<p>Милици грунуше сузе на очи и не рече ни речи...{S} Њена мати, удовица, која је прва поверила 
ну?“</p> <p>Милева прими укор и не рече ни речи.{S} Сто беше постављен и она поче да служи.</p> 
ну, суза му заблиста у оку, али не рече ни речи.</p> <p>Кад су га одведи у затвор, постоји мало 
е видела и Марта, но опет за то не рече ни речи; али је тим више говорила њена сусеткиња, која  
у“</p> <pb n="189" /> <p>Старац не рече ни речи, а Светозар се окрете Лазару.</p> <p>„Брате“, к 
е се повратила.{S} Срећом се не враћаше ни она негдашња узбуђеност.</p> <pb n="17" /> <p>Тако ј 
едала на брата Тому, поглед јој не беше ни скроман ни милостив.</p> <p>„Ти си“, продужи Тома, „ 
т..</p> <p>Стари свештеник не може више ни да се бори с Назаренима, ни да уздржава свога стада  
тко време са свим подивља:{S} Није више ни човек, ни Србин, <pb n="126" /> но Назарен.{S} Ко ни 
казује шта ће.{S} За дуго не изговорише ни речи, али се јасно чује тешко дисање њих обадвају.</ 
пред.{S} Но Лазару и Боривоју не рекоше ни речи о оном, што ће се расправљати у тој седници као 
 томе, да је хтео да ми не идемо, не би ни он одлазио ни тамо ни у цркву.{S} Ви протумачисте из 
с црном марамом, а под марамом се не би ни видео венац.{S} Венац треба над њом да пружи сам Гос 
ету.{S} Па да је и приметио, опет не би ни слутио:{S} Шта значи то, кад узму човека на испит ов 
зумети само књижевници, он народу не би ни говорио.{S} Апостол Лука је добро записао оне Христо 
не у кецељи разнесе, то домаћин о жетви ни на четир вола не донесе.{S} Ниси још пропао, домаћин 
е шкоди никоме, као што никоме не шкоди ни то, ако би ја метнула на себе гривну, коју сам од мо 
ога дуго ћутао.{S} На послетку не осуди ни сестре, ни Обрена, но је изговорио дугу придику прот 
сутра ће.{S} Но не може да се расположи ни сутра дан, ни прексутра, ма да је дао изнети и банак 
риста, онда нису ни у Европи ни у Азији ни у Африци знали за дуван.{S} Дуван су бели људи позна 
ом, јер беше с Јованком при вечери, али ни једно од њих не окуси залогаја.{S} Онда се он диже,  
itle>“.</p> <p>Но то је у цркви.{S} Али ни оно, што је закључено на збору о Великој Госпођи, ни 
на као Рахила.{S} И томе се нису чудили ни верни, ни неверни.{S} Али су се тим више чудили сви  
и?{S} Било би му најмилије, да не мисли ни на што, али мора.</p> <p>Некако се извукао и не оде  
и јела; за тим долази сир и воће.{S} Ми ни на што друго не дајемо, до ли на јело.{S} Најбоље, н 
 ласту.{S} Шваба не дира у роду, сви ми ни за главу не дирамо буба-Маре.{S} Само нигде нисам чу 
ким звонима, дугим опелима, те Назарени ни с те стране неће моћи да нападају наше цркве...{S} А 
арени таје ту ствар, кад слично не чини ни једна хришћанска вероисповест.{S} Примедба пишћева.< 
ивели пре Христа, онда нису ни у Европи ни у Азији ни у Африци знали за дуван.{S} Дуван су бели 
ден или врућ...{S} Но будући млак, ниси ни студен ни врућ...“</p> <p>Да судимо по Милевину лицу 
е говори дух: „Знам твоја дела, да ниси ни студен, ни врућ.{S} О, да си студен или врућ...{S} Н 
ни.“</p> <p>„Све то може бити, ади ниси ни ти свој господар. <pb n="6" /> Што јо год твога мужа 
е пријавили власти, нећемо дакле бирати ни председника ни перовође, него ћемо да се поразговори 
ли има и других брига.{S} Не уме читати ни писати; не зна стазе ни путеве, а Јерусалим је далек 
арског суда.{S} Њих не можеш ни умолити ни потплатити.</p> <p>Кад је друштво добрих људи почело 
се ја исповедити, кад се не могу сетити ни на сваку десету.{S} Понда, можда се ни за годину дан 
е, овај је ђавољи; не може њега упутити ни св. патријар, а не ја.“</p> <p>Ух, па бар да је млађ 
че на послетку, „не бих могла сведочити ни овако ни онако, јер нисам све потанко видела.{S} Дос 
стаје паор.{S} Њега не можеш ни поучити ни угладити, он остаје суров и прост, а што му се већма 
пост.{S} Не сме се ни обући ни провести ни запевати.{S} Отићи ће она својој кући, доста јој је  
заренима глупост.{S} Не сме се ни обући ни провести ни запевати.{S} Отићи ће она својој кући, д 
.{S} И кад се Исус исправи и не видевши ни једнога до само жену, рече јој:{S} Жено, где су они, 
вредан и поштен, а не дира те, не дирај ни ти у њега“. — „Јест да!{S} Жупан је Калвин, шта ли,  
е истражуј општинских рачуна, не слушај ни попа, ни владике, но жене, зар то није од искони бил 
се, што ти кћи не тражи ништа, па немој ни ти немировати“.</p> <p>Чича Срдан се мало поплашио и 
шити.{S} За љубав светских ствари немој ни да запеваш, ни да заплачеш, ни да се развеселиш, ни  
/> загасите хаљине, никаква накита, чак ни белила. „Верни“ и „верне“ су махом српске народности 
последњу љубав.{S} Не изусти ником, чак ни матери, где ју је нашао, да не рекну: „Била је слаба 
 речи, вели, направише данас занат, чак ни благослов није забадава, а на <hi>дела</hi> нико и н 
е није морао ништа дати уз девојку, чак ни опреме.</p> <p>Сватови су били без велика шума и пар 
спрати жену до гроба, <pb n="89" /> чак ни њезин муж.{S} Забрањује им њихова вера.{S} Ту ће бит 
сад заборавио на то.{S} Није назвао чак ни „добро вече“, но из далека пита: „Шта је сад опет?“< 
 вели, „ако икако можемо, не тужимо чак ни странога; ако је ко од нас сиромах, те не може прего 
а. „Ни у једној!{S} Ја знам сигурно чак ни у патријаршеској.{S} Него на место тога, на место <p 
био на путу, Обрен је умр’о.</p> <p>Чак ни последњих дана није легао у кревет, но се вукао од з 
га осуђујете, ви сте пронашли, да човек ни у највећој невољи не сме бранити себе, матере, оца,  
} И опет ја њојзи говорим, да је не дам ни за све прасеће главе овога света, али је више нисам  
али поштени људи туку своје жене, нисам ни осећала.{S} Та, лакше би ми било, да си ме коцем уда 
 је играчица, да јој пара нема, а нисам ни ја у томе постидан.{S} Истина, ја сам њојзи први каз 
ни и њему кукавку!{S} Волијем, да нисам ни истерала сотоне, но да га овако унаказим.“</p> <p>„Ш 
о последњу реч о овом питању, јер нисам ни из близу исцрпао све оно градиво, које сам у овој ст 
ог, син божји силази на земљу, не мачем ни огњем, но испуњен љубављу, у устима му блага реч и о 
03" /> тај неће бити господар над собом ни онда, кад се тиче крупнијих ствари.{S} Наше највеће  
 Боривоје није био задовољан с Варваром ни с Томом нити ичим, није богме ни Варвара била задово 
ата Тому, поглед јој не беше ни скроман ни милостив.</p> <p>„Ти си“, продужи Тома, „ово дана би 
ућ...{S} Но будући млак, ниси ни студен ни врућ...“</p> <p>Да судимо по Милевину лицу, рекли би 
„Ако нисам хтео свршавати, нисам требао ни почињати“, рече.</p> <p>Тако прође година дана и Бор 
Онда узе добар дреновац, те није гледао ни кога удара, ни где удара, ни колико пута удара; дост 
тили, да у Боривоју имају апостола, као ни једног другог.{S} Ког он обрати, тај је обраћен, а ш 
о.</p> <p>„Не бије их, али не бих рекао ни то, да их воли.{S} Да истински, по срцу воли децу, з 
л, који није олако и без темеља изрекао ни једне речи, споменуо је једаред у свом предавању, да 
штен човек.{S} Нико у селу није му знао ни најмање мане.{S} И опет повери.{S} Он је био први На 
писао тајно, кришом, али га нисам писао ни чијим допуштењем.</p> <p>Ствар је у овоме.{S} У наши 
, па не беше Назарена, а није свет ишао ни у Католике ни у Калвине. <hi>Клица Назаренства је у  
ко знате“, каже, „ја у томе нећу ни ово ни оно.{S} Ви ћете најбоље пресудити, а моја Варвара ће 
тео да ми не идемо, не би ни он одлазио ни тамо ни у цркву.{S} Ви протумачисте из св. писма, да 
нас упалио бадњак, каква још није палио ни један српски син.“</p> <p>И заиста, у мал’, у мал’ ш 
летку, „не бих могла сведочити ни овако ни онако, јер нисам све потанко видела.{S} Доста је дал 
и.{S} Назаренства не може да убије лако ни реч са придикаонице нити да га разгони дим од тамјан 
лу и умереност у свему учинити, да нико ни у цркви неће грамзити за нечим особитим, нико се нећ 
покуша ко преварити, томе не би требало ни суда ни џелата, но би му она судила.</p> <p>Мартин б 
ма, није му помогло.{S} Па није помогло ни то, што свештеник узе Боривоја преда се.</p> <p>„Не  
ост, хасне нема од тога дима ни за тело ни за душу, а човек треба да победи страсти“.</p> <p>„П 
 рече: „Оволико госпоштине нема за цело ни у царском граду, Бечу“.</p> <p>Служба је отпочела, п 
, да нађе одмах одговора, али није било ни потребно.</p> <p>Јулка га већ пита даље: „А јелте, к 
девојке то весеље.{S} Али то не би било ни по јада, да се нису закачиле и о докторово предавање 
е предавање већ несретно.{S} Није дошло ни близу онолико света, колико прошлих недеља.{S} Трећи 
ради свуд;</l> <l>Да се томе не клањамо ни на који начин ми,</l> <l>Већ к’о твоји ту сведоци да 
аге.{S} Стојала је на раскршћу, ни тамо ни амо.{S} Нити да каже:{S} Не могу овамо даље с вама,  
и не идемо, не би ни он одлазио ни тамо ни у цркву.{S} Ви протумачисте из св. писма, да ни чију 
ују доста што шта и веле, боље да нисмо ни почињали.{S} Кад смо говорили о моди и луксузу, кити 
аво, да сваке суботе туку мужеве.{S} Но ни једна од њих није могла да сачека суботе, него удри  
о слободно, да разговарају много.{S} Но ни доцније се не наразговараше, јер се ствар рђаво сврш 
се вешају, убијају, а не знаш ни за што ни крошто.“</p> <p>Светозар се смејао. „Погрешио сам“,  
а добије боље, он би их имао.{S} Ни поп ни учитељ не падоше из неба оваки, какви су.{S} Ви сте, 
гог дана истукао своју Кристу, ни криву ни дужну.{S} Каже, у његовој породици се од памтивека з 
и крао нити варао.{S} А ниси хвала Богу ни пијанац ни картаџија.{S} Твој је покојни отац у нашо 
речи; дворила је болесну матер, није ју ни часа оставила саму, а уз то је радила као црв.{S} Мо 
ке или ноге или леђа, али јој не ваљају ни руке ни ноге ни леђа.{S} Кукавица је дошла некако ис 
} Не познају сјајне гозбе, али не знају ни за пост.{S} Једу просто зготовљена, снажна јела, а п 
мила, скоро окамењена; не рече Боривоју ни речи.{S} Некако бесвесно пружи му доцније комад хлеб 
гледајте на птице небеске, које ни жању ни сабирају у житнице, а отац небески храни их.{S} Нист 
су пророци живели пре Христа, онда нису ни у Европи ни у Азији ни у Африци знали за дуван.{S} Д 
а.{S} А те као да његова предавања нису ни чуле, оне су виделе само његову жену.</p> <p>„Али ба 
лепо.{S} Нису се врло множили, али нису ни опадали.{S} Чича Срдан је чинио све, да се друштво у 
решена нова врећа разговора.{S} Но нису ни Назарени у томе оскудни.{S} Кад се заглибе у ћутање  
у сав глас јецати.</p> <p>Ни по покрету ни по жубору не би могао опазити, да су Назарени изнена 
је: „Како знате“, каже, „ја у томе нећу ни ово ни оно.{S} Ви ћете најбоље пресудити, а моја Вар 
а братски, неће она.{S} До сад се не чу ни жива, сад зипара, као да нема никог над њом.</p> <p> 
 крај предавању.{S} Нико Шандору ковачу ни речи, као да су пречули.</p> <p>Кад су се разилазили 
ве троје се стресоше.</p> <p>У онај мах ни један од облака, који јурише висином, није заклањао  
Јованка.</p> <p>„Нисам.{S} Ја то не бих ни могао, јер још нисам осетио на себи, да сам се пречи 
 нема живине, томе богме не стиже новац ни за крмачу.{S} А Лазар је не коље, трпи да му тамани  
 варао.{S} А ниси хвала Богу ни пијанац ни картаџија.{S} Твој је покојни отац у нашој старој ве 
вој књизи се вешају, убијају, а не знаш ни за што ни крошто.“</p> <p>Светозар се смејао. „Погре 
сам.{S} Леп си ми ти момак, кад не знаш ни то, а хоћеш да ме уграбиш.“ Ту смо се растали и нисм 
, да паор остаје паор.{S} Њега не можеш ни поучити ни угладити, он остаје суров и прост, а што  
 нема штампарског суда.{S} Њих не можеш ни умолити ни потплатити.</p> <p>Кад је друштво добрих  
рвим човеком.{S} Он се кукавац није још ни пробудио био из оног тврдог сна, у који га је уљуљао 
те није могла доћи у скупштину“.</p> <p>Ни Боривоје не опази, да му Лазар одговара на нешто, шт 
 груди и поче у сав глас јецати.</p> <p>Ни по покрету ни по жубору не би могао опазити, да су Н 
.{S} Други то не може докучити.“</p> <p>Ни једна црква не таји свога учења и обреда.{S} Па за ш 
свештеник редовно сваке недеље?“ пита. „Ни у једној!{S} Ја знам сигурно чак ни у патријаршеској 
ти из куће и дворишта и да више од две, нигде и никад не смеју бити заједно.</p> <pb n="130" /> 
и нам ништа остало на остале ствари.{S} Нигде се у свем свету толико не поједе као код нас.{S}  
<l>Спрема јој опело.</l> <l>Њојзи не да нигде станка</l> <l>Попина Јованка.“</l> </quote> <p>Ка 
966_N7"> <p>О крштењу код Назарена није нигде писано; свуда се наводи само таолико, да они држе 
у тумачење св. писма“.</p> <p>„Не стоји нигде писано, да су на то позвани само они у дугачким к 
жене „слабији женски суд“, и не даје им нигде истих права као мушкима.{S} А у истој посланици у 
и за главу не дирамо буба-Маре.{S} Само нигде нисам чуо, да људи држе за грехоту:{S} Убити чове 
омаху речете:{S} Ти стани тамо или седи ниже подножја мојега, — ви осрамотисте сиромака, кога ј 
ч Боривој.</p> <p>Милева се заруменила, низ образе јој се котрљале вреле сузе.{S} Под црном мар 
риповетка не показује то тако јасно као низ приповедака.{S} Тешко оном, чије се душе такне то н 
p>Од сад је код Назарена ишло све већма низбрдице.{S} Тома је био први момак у њихову колу.{S}  
дне боје“.</p> <p>„Шта могу вредити они низови бисера?“ пита друга.</p> <p>„Ја сам све чула још 
 јој чича Срдан опоро и она од то доба, није више спомињала ту ствар.</p> <p>Но ако Лазар и ниј 
Јелена <pb n="186" /> у собу гологлава, није се повезала ни марамом, а зима је.</p> <p>„Шта је, 
раше у одбор.{S} Но он поред свег тога, није био особито омиљен међу вернима.{S} У осталом ми ћ 
а, очи јој беху још увек мутне од суза, није пазила где стаје, нога јој поклизну с лествица и о 
 писмо на памет од почетка па до краја, није на празно.{S} Јер он кад се позове на које место,  
главно и око чега се највише напрезала, није успела.{S} Кукољ на њиви могла је које сама, које  
 је било силом или је девојка одобрила, није могао разабрати на сигурно.{S} Лазару беше жао сес 
— зла!“</p> <p>Што је домаћица слутила, није се преварила.{S} Било баш с вечера, кад је дозва С 
тумачио тако темељно науку о греховима, није му помогло.{S} Па није помогло ни то, што свештени 
по кући.{S} Ако му кућа и није препуна, није ни пуста.{S} Браћа му се постарала, те овај донео  
м и кад се коњи поплашили од оног пања, није више могао да их задржи.{S} Ми сви много губимо у  
узеће прву реч Лазар. „О, мој Боривоје, није све тако сјајно, како би ми желели и како је теби  
ог еспапа да крадеш...{S} Али да богме, није теби требала девојка, него њени новци, је ли?“</p> 
ај блед као да је умрла.</p> <p>Али не, није умрла.{S} Чим он закуца на прозор, тихо, једва при 
.{S} Истина, кад си ступила међу верне, није нико тражио од тебе, да бациш оно одело, које се о 
 да се покаје — опрости му.“ Ви велите, није се поправио срцем, претвара се.{S} А ко сте ви, да 
е закључено на збору о Великој Госпођи, није остала празна реч.{S} Пустише, да народ мало прера 
ивоје хтеде да рекне нешто, да захвали, није још достојан да се ожени, но му се језик прилепио  
кусили добре речи божје, па <hi>отпали, није могуће обновити на покајање</hi>.{S} Јер земља, ко 
руга.{S} Но када се намножише Хришћани, није могао нико да их прегледа све.{S} У већој гомили ж 
амножили.{S} Њихови су људи сви имућни, није им од потребе новац, па су ми рекли, ако је нами п 
корео, што није истрајан.</p> <p>„Ајак, није то, него је тешко за мене.{S} Пре би у моју главу  
} Чак и онда, кад се спремао у хаџилук, није ни из близу сазнао језгро вере Христове.{S} Он је  
S} Пријатељ Гига, ето га нека каже сам, није још доста чврст за женидбу.“</p> <p>„Јао куку мене 
овољан с Варваром ни с Томом нити ичим, није богме ни Варвара била задовољна с њим.{S} Она је з 
и један од облака, који јурише висином, није заклањао месеца.{S} И видеше јасно, где се коњи бо 
ази, да не назебеш!“ Леп је јесењи дан, није ни мало хладно, али ти се та реч и не односи на зи 
к“, рече она прва.</p> <p>„Не, госпођо, није мерник крив, но жена“.</p> <p>„Која жена?“</p> <p> 
 се вукао од зида до зида.{S} Није јео, није говорио, само је кашљуцао.{S} Последњи дан у јутру 
најгоре, баш у том часу Лазар охладнео, није ни сенка оног ватреног, занесеног Назарена као што 
о вели: „Ако се момак и провесели мало, није зло“, а сад и нехотице погледа на полу празне амба 
ту.“</p> <p>Милева је наговестила само, није имала снаге да иште.{S} Кад дође Гига, те је тако  
оју цркву, сад треба да братски живимо, није време мачу.{S} Отвори другу страну св. писма, које 
 наручју и плачу...“</p> <p>„Није лепо, није поштено од њих“, каже Јулка.</p> <p>Славни дође по 
 рече: „Да кажем, да је ово учинио топ, није, а да кажем, да је ово учинила пушка, и то не може 
ећи зле речи; дворила је болесну матер, није ју ни часа оставила саму, а уз то је радила као цр 
мао оволико просвећених људи као данас, није имао књижевности, свештеникова придика у цркви и њ 
д је Боривоје изговорио овоју исповест, није хтео или није смео да погледа у Милеву, која му је 
слободна</hi>; онај, који чита молитву, није везан за речи, може молити Бога како хоће и захвал 
би:{S} Нека их мало, нека се прохрвају, није згорег, јер су обојица заслужили прекор.{S} Други  
кона, коју му је ујак метнуо у колевку, није остала без утиска.</p> <p>Кад је Боривоју било оса 
“.</p> <p>Од овог часа се промени жена; није ни налик више на ону од пре.{S} Бадава хоће Пера б 
рећи заточеник, Пера Крњин: „Е гле сад; није чуо!{S} Кад ти њему китиш по књишки:{S} Назарећани 
> <p>Влада је умиривао жену, али благо; није хтео да је дражи; та, она у последње време и онако 
еш ди се сад сотоне, орјатине проклети? није се дуго држао у противности, но три пут узастопце  
е, штифлетне и пантлике. (Смеју се).{S} Није то за смеј, него за плач.{S} Ето га, грк Сима ту ј 
е за то добијала више боја но хлеба.{S} Није била Бог зна како лепа, али се још мање могло рећи 
кревет, но се вукао од зида до зида.{S} Није јео, није говорио, само је кашљуцао.{S} Последњи д 
веца, довео је и он гајдаша из Шида.{S} Није могао чути, где се добија риба од Орида, али је об 
ти, да примиш плату за своја недела.{S} Није доста рећи: „Кајем се, жао ме је“, него мораш и де 
и ропац на уста, па си онда свршила.{S} Није сотона у теби, него је у њему.{S} Кад легне спават 
асула је питањима и нежним изјавама.{S} Није могло бити, а да се и Лазару и Милеви не учини, да 
па су се ужурбали и код чича-Срдана.{S} Није никоме у кући до славе, али се опет за то пече печ 
гова им, били поштени и пуни врлина.{S} Није главно до церемонија, него до ствари, дела.“</p> < 
 Он благајник, он повереник, он све.{S} Није дирао никога, само да нико њега не дира.{S} Назаре 
и кајали.“ То рече, подиже се и оде.{S} Није могао даље да дише исти ваздух с њоме...{S} Човек  
ово, онај оно, што је најпотребније.{S} Није све ново, али може послужити.{S} Тетка га зове, да 
ва знала, за што је плакао Боривоје.{S} Није умео да дела, па сад сузи.{S} Не знаде да буде чов 
неки дан, да придобије своје рођаке.{S} Није ни време нашао згодно, јер су пили.{S} Каже им:{S} 
у је годило донекле, а донекле и не.{S} Није још никако био на чисто: како су пресудиле његову  
нас, а свако сутра бринуће се за се.{S} Није то изречено, да се узме реч по реч, но значи:{S} Н 
кола, у којима јој брат шаље ствари.{S} Није било баш много, па и оно мало је старо, окрзано и  
ништа рећи, али ће тим више мислити.{S} Није ти доста друге несреће, скрхала си, тако рећи, ног 
 за тело своје, у шта ћете се обући.{S} Није ли живот претежнији од хране и тело од одела?{S} П 
ј гост“.</p> <p>Она не рече ни речи.{S} Није ни приметила, да јој је Лазар из очију прочитао ми 
ој је језик још гори и од имена јој.{S} Није ни Марта искала икону без икаква заједања, а тек б 
 непомичан као <pb n="219" /> камен.{S} Није се успалио, него се згадио.{S} Љубав, коју је осећ 
о на муву, па ма му рођени отац био.{S} Није истина, да је Назаренство сеоска болест.{S} Има На 
и и дође му врло криво и врло гадно.{S} Није му било право, што <pb n="232" /> се тако вара, на 
ље почело је предавање већ несретно.{S} Није дошло ни близу онолико света, колико прошлих недељ 
оривоја, али је сад заборавио на то.{S} Није назвао чак ни „добро вече“, но из далека пита: „Шт 
е и нехотице чуо скоро цео разговор.{S} Није разумео и схватио све, али му је довде било јасно. 
 се око срца, и суза заблиста у оку.{S} Није знала за што, али јој дошло као да слуша глас грдн 
 памтивека био најгори човек у селу.{S} Није био до душе затворен, али то је све, што се може у 
ја се међу хиљадом осталих изгубила:{S} Није упадала у очи, као да је није ни било.</p> <p>Учит 
, а за кратко време са свим подивља:{S} Није више ни човек, ни Србин, <pb n="126" /> но Назарен 
а ето у истом еванђељу вели Христос:{S} Није могуће, да не дођу саблазни, али тешко онима, са к 
 ли икад знао Шваба, шта је то моба?{S} Није?{S} А ето сад Швабе Назарени знају:{S} Подигну моб 
S} Зар не знате, шта је знак сећања?{S} Није ли вами мио онај сандук, она клупа, коју наследист 
вао:{S} Јудеје, Римљане, Самарићане?{S} Није ли апостол Павле писао посланице Римљанима, Галаћа 
ет за Боривоја.{S} Мирко је поболевао — није било никога да устане и да начини реда.{S} Сваки с 
оспод њино кајање, па ће им опростити.“ Није дакле ни за какав укор.{S} Позива се на апостола П 
је охладнио.{S} Истина, он о „Бугерима“ није знао више, до ли то, да их цео свет грди и осуђује 
„Зар то <pb n="37" /> твоје: „Види Бог“ није псовка?{S} Зар то не значи, да види Бог, како ја т 
оловала је“, рече он, „неколико дана, а није никоме казивала, да је опасно.{S} Јутрос није могл 
 администратора, па не беше Назарена, а није свет ишао ни у Католике ни у Калвине. <hi>Клица На 
и са амвона да проповеда слово божје, а није могао да се прибере.{S} Мисли му вазда скрећу на д 
исеји, бајаги грех вам је слушати ме, а није грех убијати жене?“</p> <p>Лазар је узео Стану за  
 оно, што су људи међу собом шушкали, а није ни потребно.{S} Дај, да чујемо сеоско јавно гласил 
/p> <p>Читала је лепо и са нагласком, а није дизала ни једном очију са књиге.{S} Била је сигурн 
 да утре немио утисак те речи.</p> <p>А није му било Бог зна како тешко.{S} Јер као што је лако 
ривао ју је супруг.</p> <p>Госпођа Љуба није ништа рекла, али јој дође мисао, да ако тако стоји 
, без пољупца и без загрљаја.{S} Испрва није имао снаге да устане, али кад је устао — побеже.{S 
Мани ме“, молио се он.</p> <p>Но она га није манула, него је хтела да зна, за што он избегава ж 
ај пар под кецељом завежљај, тек што га није извадила.{S} Сад га је скрила у <pb n="112" /> кра 
ог али поштеног ратара.</p> <p>Лазар га није хтео бунити, али кад Обрен стаде јечати, истина ти 
слоном?!“</p> <p>„Та оно видим и ја, да није подељено баш братски, али шта ћу.{S} Брату је потр 
оног вечера, а и Милева је говорила, да није хтела.{S} Суд је према томе осудио Обрена на 4 год 
 га у руку.{S} То је нај јачи доказ, да није Назаренка.</p> <p>„Дошла сам“, каже баба Стака, „д 
о том једином „накиту“ можеш видети, да није Назаренка.{S} Млада је као капља, а на лицу јој ск 
се и очајава, чим се умири, а осети, да није добро радио.</p> <p>Што је Боривоје бивао старији, 
о дође тешко, кад у један мах осети, да није сам.{S} Подиже главу и виде, где полускривена, међ 
 вас наследило.{S} Па зар може бити, да није наследило нешто и од ваше нарави?...{S} Оно је дис 
</p> <p>„А ту ће већ и он допустити, да није жена крива, но зидар или управо рећи мерник“, рече 
накашље, па онда поче: „Запазио сам, да није само до свештеника узрок — <pb n="123" /> зло је д 
Идем ја сваке ноћи и њему, па видим, да није сталан...“ И кад све ништа не помаже, онда ђаво од 
нас овде упознати с вама, али видим, да није потребно.{S} Тако много личите једно на друго.{S}  
сто ње дограбим ову.{S} И сам држим, да није било вредно, да је прочитате“.</p> <p>„Коју сте хт 
ље ствар, а и адвокат не би је звао, да није врло потребно.</p> <p>Влада је и опет попустио и о 
да је доказао врло темељно и научно, да није истина, да је дивљи голуб само у лето дивљи голуб, 
 види, с ким има посла и разлаже му, да није још говор о убијању.{S} Нек узме само пушку.</p> < 
ш Славна, за што су га затворили?{S} Да није убио човека...?“</p> <p>„Шта ти пада на ум“, вели  
ила је завесе и гледала на улицу, ма да није могла ништа разабрати.</p> <p>„Нема још никако Том 
анас мог Светозара у цркви, оно није да није, лепо говори, али шта може реч.{S} Све док неко не 
е пред очима, па се онда побеси, као да није никад постио.{S} На мах је заборавио Јерусалим, Хр 
 разговара само о Богу.{S} Хеј, само да није Назаренка!{S} Онда би се могла мало и оправити, на 
 па се никоме више не нада, за то ваљда није ни обучена за стран свет.</p> <p>Дуга коса пала јо 
кад се Сима баш толико распитивао, онда није ни њему све једно какав пост пости, а кад му није  
момку, да је хвата преко среде.{S} Онда није чудо, ако отуда изиђе свако зло.{S} Ако се дете ка 
о се у оно доба нађе уз њега жена, која није дала, да му бол пређе у очајање.{S} После неког вр 
 вели Лазару и пружи му меку руку, која није била увијена у рукавицу као у оних осталих госпођа 
 убију.{S} Такав човек у очима девојака није човек.</p> <p>Славна и Јулка нису више разговарале 
, ваљана, а скромна.{S} Целог свог века није познала никаква добра; сваки час беше јој горак, т 
мо ситних грехова, (што целог свог века није учинила никоме каква добра, то није себи урачунала 
а и јединица ћерка, Јованка.{S} Девојка није баш необично лепа, али је необично мила.{S} Из њен 
одавна би до сад побегао“.</p> <p>Јулка није рекла ништа више и другарице одоше у онај крај врт 
онде, како је Милева цикнула.{S} Видела није никога, али је чула Милевину вриску“.</p> <p>„Ја н 
бацио је на улицу.</p> <p>Баба Језекиља није му судила, но га је пред Мартом још похвалила.{S}  
 била, „задовољавајућа“.{S} То се овима није допало, те га нападоше.{S} Дође међу њима до расце 
 је умр’о.</p> <p>Чак ни последњих дана није легао у кревет, но се вукао од зида до зида.{S} Ни 
нима да остане уз жену.</p> <p>Тих дана није било много.{S} Марта је родила здравог, једрог син 
м се завуче гдегод, па чита, што одавна није радио. „Боже мој, Боже“, молио се чича-Срдан, „да  
 све три у један глас.</p> <p>„Зар жена није човек?“ пита Јулка. „Зар на жену не може сићи св.  
SRP18966_N7"> <p>О крштењу код Назарена није нигде писано; свуда се наводи само таолико, да они 
било је времена, кад по неколико година није било те прилике, јер сам бивао на страни, а бивало 
ак и насмеши, а то већ од толико година није чинио.</p> <p>Марта је пре овог догађаја често гов 
чно одјекнуле у души младе жене.{S} Она није потпуно схватила онај важни физиолошки процес, о к 
 и да јој одговара на нешто, што га она није ни питала.</p> <p>Милева је служила госте, али одм 
о разговарао са свештеником.{S} Али она није онда пазила на то.</p> <p>„Кога ћемо да питамо?“ в 
ао махнит и оде.{S} Оде онако, како она није хтела.{S} И без речи и без опроштаја, без пољупца  
пресуду. „Нису је натерали“, каже, „она није имала ни оца ни матере; могла је чинити што воли;  
.{S} Још су непречишћени, бедни, сотона није још изишао из њих са свим.{S} Прави Назарени, браћ 
“</l> </quote> <p>Ето, за што Пера Крња није постао Назарен.</p> </div> <div type="chapter" xml 
, да може убити оног несретног сина, па није добио.{S} Жупан је казао: „Па кад је вредан и пошт 
ли стадо и стадо сад блеји куд које, па није ни чудо, што многа и многа овца <pb n="121" /> оде 
мо да богме, свашта има своје време, па није ни од Јове паметно, да тако рећи на дану узнемируј 
таким светим књигама озиђују у вери, па није чудо, што смо неозидани и лако се рушимо у — Назар 
ивоја.</p> <p>Он се задубио у посао, па није ни опазио, каква му испитна комисија иде у посету. 
ухаснити.{S} Имаш жену и ситну децу, па није ни то богоугодно, тако рећи, заборавити на њих.{S} 
уку о греховима, није му помогло.{S} Па није помогло ни то, што свештеник узе Боривоја преда се 
е Боривоја најљубазније.</p> <p>Варвара није била ни лепа, ни умиљата, али још доста млада, так 
аром, губиш и тело и душу“.</p> <p>Пера није ништа одговорио, јер се и он и Лазар у овај мах ок 
нема ни на Ускрс; а толико отмена света није ваљда још никада било у селу.{S} Снаш-Пела кад вид 
ветозар хтеде да се брани, али га прота није слушао.{S} И то беше нов удар по њега.{S} Рачунао  
свршио разговор о наследству, али Марта није заборавила тог разговора.{S} По првој прилици пору 
е и пазите му на друштво“.</p> <p>Марта није имала својих оваца, али их с места купила и узела  
 остало иза тетке Босиљке.</p> <p>Марта није могла ићи, њен муж није хтео, те је поручила брату 
тка до недеље, а то ће рећи, док Криста није дознала, да је њен Пера био у назаренској скупштин 
 n="178" /> <p>Здравковићу се овог пута није допало, што му хвале жену, он би волео, да су хвал 
ог вола, него две-три шљиве.{S} А ништа није боље по вечери но то.{S} Баш донесите и мени прегр 
или“ вели Мирко. „Наша општа благајница није била до данас још празна“.</p> <pb n="111" /> <p>С 
аву по која неупутна мисао; његова душа није још доста мирна.{S} У таком времену добро је да пр 
шта учинише његова браћа! „Њихова љубав није мртво слово“, промумла у себи и сад се већ наглим  
направише данас занат, чак ни благослов није забадава, а на <hi>дела</hi> нико и не мисли.{S} М 
ислим и мислим, да би боље било, да Бог није света ни створио“, рече она ненадно, па се онда и  
p> <p>„Ама за што га браниш толико, кад није заслужио? — пита Марта раздражено. „Ако му је баш  
вић био окорео, препреден лопов.{S} Кад није био затворен, онда су му зацело обилазили кућу жан 
о још те ситнице рачуна у нешто?{S} Кад није био мачак, спавај мирно и ништа се не брини; не тр 
на Лазара тако враголасто, као да никад није ни видела Назаренке у свом веку. „Шта?{S} Зар ви н 
рује.{S} Ето, Милева каже, да она никад није говорила с тобом о ускакању“.</p> <pb n="63" /> <p 
 не би умео казати.{S} Доцније се никад није могао сетити, ни <pb n="40" /> кад је устао, ни ка 
, увек кривио себе и то безобзирно; сад није могао.{S} Дође му од једном воља, да се брани.{S}  
вест би призната за равноправну.{S} Сад није више забрањена, нико је не сме дирати, нико гонити 
о проћи, јер се Срдан предигао, али сад није хтео да даје дете од себе.</p> <p>„Нисам требао“ в 
ровење Јованово, којега још нико до сад није разумео, а по свој прилици и од сад неће нико разу 
ћ. „Чега год нема у св. писму и што год није на основу св. писма, то је од — ђавола.{S} Сликарс 
је свештеник био у народу све.{S} Народ није имао оволико просвећених људи као данас, није имао 
убила:{S} Није упадала у очи, као да је није ни било.</p> <p>Учитељева породица примила је свеш 
гаси преко његове главе лампу.{S} Он је није опазио.{S} Пред њиме је лежало св. писмо, у које с 
одира и разговора са женама.{S} Мојсије није избегавао само три дана жене, но много дуже и Бог  
ји је пун студене воде.{S} Он, Боривоје није знао друкче да се освети човеку, до ли да га ухват 
на оно, што јој не достаје.{S} Боривоје није много утецао на њу.{S} Он ју је само такнуо.{S} Пр 
и обавести остареле сестре.{S} Боривоје није се саветовао, тек је на свршетку устао и са неколи 
смока, па тумараше по кући.{S} Боривоје није ни дирнуо јела; с уздрхталом душом чекао је, да му 
и.“</p> <p>Не може се рећи, да Боривоје није ни мало захватио у Јованчин живот.{S} Она је видел 
а већ у гробу...</p> <p>Но ако Боривоје није био задовољан с Варваром ни с Томом нити ичим, ниј 
о нешто деда-Јови, али шта, то Боривоје није могао да разабере са свим јасно.{S} Речи, које нај 
еч била од утецаја.</p> <p>Што Боривоје није био цео дан у соби са својим друговима, то је тама 
ету да изменим крв!...“</p> <p>Боривоје није био у свему лош.{S} Напротив, био је послушан до к 
?“</p> <p>„На њиви је.“</p> <p>Боривоје није знао, шта да чини.{S} Хтео би да оде, а хтео би и  
оред све своје лепоте дотле, да се даље није могло.{S} Онда оде, на опште чуђење, у Назарене.</ 
г тог несретног случаја и читаве недеље није могла да заборави Џуџу, но ју је увек спомињала: „ 
ро, што но кажу, Богу на истину, али ме није жао живота.{S} Нека је просто и оним нељудма, који 
 часовима бавио књижевношћу.{S} Нико ме није питао шта пишем, као и остале што нису питали, а ј 
гме, заборавио је, да и он у прво време није ни најмање веровао у успех, него је још изобличава 
 Назарен?{S} Јер си видео, да у многоме није добро, како си до сад радио, а већ десет пута си с 
рење је дакле постигнуто и нико се томе није више радовао, но Светозар и Јованка.{S} Али кад би 
овестима, то признајем</hi>. <hi>И томе није само црква крива</hi>. <hi>Искварило <pb n="192" / 
 он мислити о њој?{S} Но с друге стране није могла увидети, да она чини квара, себи или другима 
оћи да потроши) а после са своје стране није морао ништа дати уз девојку, чак ни опреме.</p> <p 
е.{S} Заболела је глава, те после подне није могла ни у скупштину.</p> <pb n="116" /> <p>Кад се 
ју било осам година, јерусалимске иконе није више било, распала се, али је та чађава икона, пре 
леви и то баш онда, кад Милева то од ње није тражила и кад се у души својој и сама љуљала.</p>  
} Шта она мисли о њему?{S} Зар се он ње није одрекао?{S} Зар је он није преварио?{S} Да ли је д 
ој глави, стих двадесетпрви, да крштење није у прању телесне нечистоте, но обећање добре савест 
љиво и ако се умерено чини.{S} А пушење није баш шкодљиво по здрава човека, само ако се умерено 
> <pb n="124" /> <p>„Видите код нас пре није било, да човек прође с колима поред путника, а да  
, ни општинско, но — половину.{S} Да се није ко од нас заборавио?“</p> <pb n="102" /> <p>Човек, 
о, да је покаже жени.{S} Али госпођа се није смејала. »<foreign xml:lang="DE">Pöbl</foreign>«,  
о их загрлити њом...“</p> <p>Придика се није баш особито допала никоме.</p> <p>Прота је замерао 
и лекари, али он не здрави.{S} Марта се није помицала од постеље његове и чинила је све могуће, 
а, за што он избегава жене.{S} И кад се није могао отрести беде, он јој онда рече, за што то чи 
е у шему“.</p> <p>И доиста, Боривоје се није разумевао у оном „голубијем послу“, да по „хришћан 
будише у њој неку раздраженост, које се није могла олако да отресе.{S} И кад јој је муж догнао  
учен.{S} Ово он није замишљао, овоме се није надао.{S} Било му је, као да се срозао из неба пра 
а се заплака.{S} Дуго је јецала, док се није умирила, а кад се прибрала, покајнички је спустила 
е.{S} Везали ме за пећ и ложили, док се није усијала.{S} Ако онда нисам полудео од муке, никад  
еван и Боривоје беху сами.{S} Стеван се није више вратио, а и Боривоје једва остаде жив.{S} Кад 
 требао је да се радује томе, али он се није радовао.{S} Кад год је мислио на њу, њему падаше н 
е, да се не успали“, вели Тома, „ако се није већ успалио.{S} Има он сусеткињу, Цвету, сучељавај 
} Криста је прегазила Дунавац, умало се није удавила, па онда запраши даље и никад се више не в 
ако јој је кад мати наредила, али му се није приближивала иначе.{S} Некако је зебла од тог роба 
ити јела у подне, па буде ноћ, а још се није све изређало.{S} Наше новине“, каже, „не доносе шт 
лева је болесна, врло је боли глава, те није могла доћи у скупштину“.</p> <p>Ни Боривоје не опа 
еђу брата и сестре бивале све жешће, те није чудо, што је Марта живела у непрекидној трзавици.< 
ратнице.{S} Онда узе добар дреновац, те није гледао ни кога удара, ни где удара, ни колико пута 
ра.{S} Мори га љута грозница, а мал’ те није и врућица.</p> <p>Кад се Тома враћао кући, сврне Л 
као ону живину по кући?!{S} Ни бриге те није, за то нема суда, а за жену ћемо се већ разговарат 
читаоница.{S} Даље од десет сати у вече није никад отворено.{S} Он точи до душе и пића, али су  
ужасније клети <hi>Милеву</hi>.{S} Више није устао.{S} Подигоше га и однеше у болницу, где је т 
ак и карнер сузе лије,</l> <l>Моде више није.“</l> </quote> <p>Па онда:</p> <quote> <l>„Други и 
ај „ветар отуд од Горњака“, никако више није годио чича-Срдану.{S} Пре, све ужива, кад га ноћу  
е.</p> <p>Марта није могла ићи, њен муж није хтео, те је поручила брату, нек подели сам што има 
у школу, мати му је унапред стрепила, и није се убојала.{S} Већ трећи дан га истерали из училиш 
аш за то, што је био на чисто с тиме, и није се обмањивао маштама, а тим му теже беше, да нађе  
 — мекана.{S} Он је бар тако говорио, и није лагао.{S} Узео ју је сироту, без ичега, а у њега б 
добро не жури тако нагло, као зло.{S} И није се преварила.</p> <p>Коњаник скочи са знојавна коњ 
о — а пријатељ Мирко ме је поучио, да и није тако.{S} Сахат је онде за то постављен, да опомене 
 кратку молитву.{S} Та молитва као да и није главна, долази ко може, главно је ту договор о куп 
пева.{S} Мучила се тако неколико дана и није певала.{S} Но наскоро за тим дође Боривоју.{S} Пит 
па се окренуо по кући.{S} Ако му кућа и није препуна, није ни пуста.{S} Браћа му се постарала,  
с њоме.{S} Отерао јој је брава натраг и није јој пребацивао штету, коју учини њен брав, но ју ј 
} Узео га је за руке, гледао му у очи и није знао, шта да му каже.{S} Тако је то обично код људ 
ко је то!{S} Кад сам радио, радио сам и није било времена да мислим, а кад нисам радио, пио сам 
ло рећи, да се чак и успаљивао за њом и није могло бити, а да толика његова љубав не поможе Мил 
о не запамтише људи.{S} Или можда дан и није леп, само се њему чини тако.</p> <p>Већ хоће да се 
ом?{S} До сад си га грдио, што је пио и није хтео да ради, сад га опет ружиш, што неће да пије  
, а не по уверењу.{S} Тог осећаја ако и није са свим нестало, али је јако, врло јако малаксао.{ 
а иконама, олтаром и крстовима.{S} То и није Бог заповедио, него су то попови измислили, да им  
 па ће онда жито нићи.{S} Но ако жито и није никло, никла је ипак — тајна, и ова нечувена ствар 
омињала ту ствар.</p> <p>Но ако Лазар и није постао свештеник, он је <pb n="32" /> бар појао у  
и оне језичне жене говоре, да ни грудви није тешко, по којој Цвета гази, а то је много казано.{ 
оривоје обори главу.{S} Оваквој се беди није надао.{S} Хтеде да каже, како је Христос рекао, да 
у:{S} Не ваља вера.{S} Али за Бога људи није истина.{S} Добра је вера, него не ваљамо ми. (Вичу 
пред Гаврана велику чинију, а на чинији није да су делови, него све таки.{S} Кад се Гавран добр 
и осталима.{S} Можда има још кога, који није платио — „беду“.<ref target="#SRP18966_N2" /></p>  
.{S} Каже: „Славни професор Хиртл, који није олако и без темеља изрекао ни једне речи, споменуо 
/p> <p>Та се ствар вукла и отезала, али није заспала.{S} Адвокат је покушао измиру, али узаман. 
ешко му би, да нађе одмах одговора, али није било ни потребно.</p> <p>Јулка га већ пита даље: „ 
 ће погинути, па можда и друго шта, али није имао коме.{S} Девојке одоше од њега.{S} Последња с 
 њих није све у реду, запиње негде, али није могла да сазна где.{S} На послетку јој дође на пам 
е отишао кући потресен до дна душе, али није показао своје узбуђености.{S} Било је око три сата 
покушао све могуће, да то заустави, али није успео.{S} Сад је готово у грозници.{S} Треба да ид 
успео,“ рече.</p> <p>„Е мој брајко, али није ни било лако.{S} Да сам ја ма колико говорио, да с 
 она је била тамо.{S} Била је тамо, али није знала ништа о себи, лежала је обнезнањена на поду. 
ју.{S} Он је добро опазио, где иду, али није ни из близу сањао, шта га чека.</p> <p>Јулка га је 
 Влада је стишавао и умиривао жену, али није помогло.{S} На послетку је молио адвоката, нека по 
у, покуша <pb n="66" /> да шета.{S} Али није могао више ићи, но се наслонио на зид.{S} Дигла се 
 да хоће да се договоре о нечем.{S} Али није било због тога.{S} Него се лагано, чисто кријући о 
изговорио овоју исповест, није хтео или није смео да погледа у Милеву, која му је стојала за ле 
 избушене и поломљене ствари, за што ми није послао бар јерусалимску икону?!{S} Зна он врло доб 
 једаред јој рекох: „Знаш шта, данас ми није нешто добро, (а ту је одма приметила, да не говори 
јвећом вољом и одушевљењем.{S} Рачунати није хтео на писмено, бар у прво време не.{S} Он је код 
дна и насртљива Фарисеја“, али изустити није смела ни једна...</p> <p>Кад је Светозар отишао с  
у мал’, у мал’ што чича Срдан у радости није упалио — кућу...</p> <p>Сутра дан су сви поранили, 
илац, „Бог у својој великој премудрости није нашао за целисходно, да у рају ствара још и судије 
мало“, па оде у своју собу.{S} Оне ноћи није могао дуго да заспи и више пута рече у себи: „Није 
ивела прексутрашњег дана, а од оне ноћи није никако више долазила к себи.{S} Пред смрт јој се п 
?{S} Она кад чу свршену ствар, три ноћи није спавала — од радости.</p> <milestone unit="subSect 
ако нас не подрже...{S} У великој битци није то још победа, ако једна чета на једном крају побе 
ољубац, који он у својој детињској души није могао да разуме, дође му тежи и од удара.{S} Онда  
{S} Требало би и да је затворен, а овај није ни то.{S} Могао би утећи сваки дан, а неће.</p> <p 
етрдесет година један адвокат, па и тај није могао да држи краве, но је музао козу, а данас их  
с њиме живела ни пола сата, само да јој није деце.</p> <p>Кад је Лазар отворио врата и ушао с Б 
{S} Нека је Лазар ма какав, али просјак није“.{S} И он купи кућу, одели нешто марве, семена, ал 
омен: међу — вернима.</p> <p>Милева пак није преживела прексутрашњег дана, а од оне ноћи није н 
ошло време да се ожени, његов отац Исак није му казао:{S} Узми коју хоћеш, но му је прописао, и 
дин поочим отежавао ствар.{S} Тај човек није могао да Наде пусти из куће, јер му је она више пр 
боље казати „заронио сам се“, јер човек није свиња, да се „зарије“.{S} Које је речи хтео још пр 
и језгровитије.{S} А ни стари свештеник није хтео да изостане.{S} Био се мало запустио с придик 
 том правцу, па онда заврши: „Свештеник није више оно, што треба да је.{S} Пастири су занемарил 
учинимо нешто“, вели Тома, што пре, док није доцне.{S} А ту нема друга лека, но да га оженимо.{ 
 оде кући, но је неколико сати, све док није свануло, лутао по улицама...</p> <p>Кад дође до Цв 
је.{S} Промислио се, па је казао: „Адам није створен први дан недеље, па да је најпре 6 дана ра 
ли умирали за Христову науку, да он сам није умро за њу?{S} Зар би народ ишао за њим, да је он  
е, мање и ситније но до сад.{S} Међутим није се нико окретао на то, што се Боривоје намргодио.< 
љи, а после га Боривоје никојим начином није могао задржати.{S} Он мора даље; он се заветовао,  
кажем, а и морам да ти кажем: с Лазаром није добро...“</p> <p>Боривој чисто претрну.</p> <p>„Тр 
а ћемо, ако од свију нас можда ни један није у свему добро схватио?{S} А то је и највероватније 
ше се и сузе — радости...{S} Чича Срдан није могао да их са свим доближи жив, он их је доближио 
еба избавити.{S} Једном, кад чича Срдан није био у селу, дође Лазар и одведе сестру својој кући 
илеви и њена мати у походе, (чича Срдан није могао, јер му се болест повратила јаче но игда), п 
зик прилепио за непце.</p> <p>Али Томин није: „Како знате“, каже, „ја у томе нећу ни ово ни оно 
d="SRP18966_C6"> <head>Зашто Пера Крњин није постао Назарен?</head> <p>И њихов трећи друг, Пера 
> <p>Ето, такав је био Пера Крња.{S} Он није јединствена слика у нашем друштву; има их, на жало 
е, да је над собом изгубио власт.{S} Он није више свој...{S} До сад, кад је плануо, занео се, б 
лима, али тамо су биле и женскиње, а он није желео, да га виде на улици са женама.</p> <p>Тек ћ 
У очима му је нешто, што сведочи, да он није као Сима пекар, но да ће допостити до краја.</p> < 
Зар се он ње није одрекао?{S} Зар је он није преварио?{S} Да ли је дошла к себи те разуме његов 
p>Боривоје је био као утучен.{S} Ово он није замишљао, овоме се није надао.{S} Било му је, као  
, да му Лазар одговара на нешто, што он није ни питао, но тек мислио.{S} Само му лице за тренут 
ма не могоше га извући из блата, јер он није ни сањао, колико су вични Назарени св. писму.</p>  
он није умео да задобије љубави, баш он није могао да стече поверења.</p> <p>У то доба уверише  
 ревностан, вредан, дурашан, али баш он није умео да задобије љубави, баш он није могао да стеч 
и и отрча право у комору.{S} Прва мисао није га преварила, она је била тамо.{S} Била је тамо, а 
о до друго за ручком при трпези?{S} Ово није за сахат-два, ово је за век.{S} Треба да видимо, ш 
 је давно време, да је се мане, али ово није обична женска.{S} У селу је сви поштују, па чак и  
поведају, од еванђеља живе“.{S} Зар ово није јасно?“</p> <p>Лазар умукну за часак, али већ му п 
ну, Јулка је омах уочила Боривоја. „Ово није ваш кочијаш“ — каже.</p> <pb n="70" /> <p>„Није“ в 
муња и запита: „Кад код вас свештенство није тајна, не може еванђеље проповедати, крстити и сах 
ране пристаћу радо.</p> <p>„Свештенство није она снага, која беше пре.{S} Ви сте ту снагу потис 
 их се, што боље може.</p> <p>Тома дуго није дошао кући.{S} Што дуже, то боље, мислио је у себи 
Србин, <pb n="126" /> но Назарен.{S} Ко није од његове вере, на тога се осврће мање но на муву, 
сумње; кућа је на његову земљишту и ако није баш са свим онака као пре.{S} Шта је то?{S} Нико м 
уштено свако <hi>уживање</hi>, само ако није шкодљиво и ако се умерено чини.{S} А пушење није б 
24" /> ће.{S} Брани се пред људма, како није могао да издржи искушавања сотонина, који му је до 
ја је буктила у њојзи и коју пре никако није могла угушити, полако се стишавала.{S} Она је глед 
.{S} Али неће га именовати, тако далеко није смео ићи, но ће га опоменути и изобличити онако из 
опште чуђење, у Назарене.</p> <p>Толико није пиштала ни једна као Рахила.{S} И томе се нису чуд 
плачу, кад помисле на смрт; та да, нико није без греха, па на што их одмах карати?{S} Треба их  
аш с њима.</p> <p>Збор се свршио и нико није задовољан осим Шандора ковача.{S} Само кад му је д 
 тај би познао оно, што до сад још нико није познао; познао би душу девојачку.</p> <p>Сутра дан 
, да се не превариш.{S} Оданде још нико није дошао, да каже, како је.{S} Боље би ти било, да се 
бе скачу уз онај ђавољи рог, то за цело није од Бога, но од сотоне.{S} Коло је сотонина мрежа;  
: „Уми се најпре, ћерко; овде ти белило није потребно; <pb n="177" /> Бога не можеш преварити.“ 
верио, учинио је свако могуће зло, само није никад наговарао кога од омладине, да се жени и уда 
е четрдесет дана хода далеко, па и тамо није био сигуран, но се молио Богу: „Господе Боже, дост 
радила као црв.{S} Могла се и удати, но није хтела. „Не могу, каже, чинити дужност и матери и м 
 био осуђен на 50 фор. глобе.</p> <p>Но није ни Обрен добро прошао.{S} Мара Шљиварева је сведоч 
мо; неће од тога бити ништа.“</p> <p>Но није се дуго смејала, јер Сима баш пости, пости цео уск 
Слушам данас мог Светозара у цркви, оно није да није, лепо говори, али шта може реч.{S} Све док 
ека није учинила никоме каква добра, то није себи урачунала у зло) па удесише, да је крсте прве 
е поплашио од те помисли.{S} Али не, то није више мисао, то је већ нешто више, то је тврда наме 
 и тога је код нас било, то је наше, то није Шваба измислио.{S} Шваба је измислио - <hi>векслу< 
ли“.{S} Хај, Бого, ада то мирише!{S} То није ружина вода, него као тамјаника, шта ли.{S} Јао, ч 
људи ма које друге вероисповести.{S} То није само за то, што нерадо траже лекарске помоћи.{S} Ј 
а поље.{S} Показује три и по сата, а то није истина, јер вам је већ дванаести час куцнуо.{S} Ов 
ледало, да он одговара на придику, а то није хтео, а после, да се осврнуо на Лазарев говор, мор 
так.{S} Ето га, Шандор ковач само за то није дошао у наше јато нити хоће да иде у друштво добри 
горе и горе, али га тај глас опет за то није мање заболео.</p> <pb n="222" /> <p>Срдан је осети 
 кћи му Варвара.{S} Његовим суседима то није право, но он им је једном на сред порте довикнуо:  
 сад тај бич потеже на жену.{S} Тома то није опазио.{S} Али је опазио где коњи скренуше <pb n=" 
као с кола, кад си невин?“</p> <p>„И то није истина.{S} Него су ме три дана мучили, да кажем и  
а хоће душа да ми испадне.{S} Бајаги то није бој, то само истерујеш ђавола из мене.{S} Та, ево  
Обрена и седе у други кут.</p> <p>Но то није дуго трајало.{S} И њега и Обрена пекло је нешто, о 
ај ни попа, ни владике, но жене, зар то није од искони била женска политика?{S} И ето сад су по 
потоку Кисону коље и српску децу... „То није гушобоља, то нам пророк Илија коље децу, јер су не 
лас дошао до Наде, она само јаукну. „То није био сотона“, рече, „то је била Јулка!{S} А ја мог  
и учени.“</p> <p>Лазар га је корео, што није истрајан.</p> <p>„Ајак, није то, него је тешко за  
ме три дана мучили, да кажем и оно, што није.{S} Везали ме за пећ и ложили, док се није усијала 
 баш и требало што од мога дела, за што није искао, него је задржао.{S} Али наравно, знао је, д 
и загушно и тесно.</p> <p>„Боже, за што није само мало дебљи снег по крововима, да пламен не ух 
 умири.</p> <p>„Па кад је могао, за што није?</p> <p>„Ако ти је баш толико до ње стало, ишти и  
вари, по подне се кренуо и сад, тек што није стигао.</p> <p>Она је желела, да види тог човека,  
Па онда?“ пита разјарен отац и само што није очепао сина за прса.</p> <p>„Онда и у свему другом 
 Тома, „немој још и Бога хулити.{S} Зар није доста твога?{S} За што га уби, кад га сад тако жал 
>„А, да шта хоћете још?“ питао је. „Зар није Назаренство у вас очигледно увенуло, а „Друштво до 
 цело бити и најбољи.{S} Ма да се Лазар није молио, да га пусте на слободну ногу, ипак је то чи 
уни ветре отуд од горњака“, — али Лазар није весео.{S} Има нешто у њему, што хоће да удави у пи 
у, друштво кличе од радости — али Лазар није весео.{S} Хајд нека, сутра ће.{S} Но не може да се 
тима и утишава сваки метеж.{S} Но Лазар није спавао, само се бојао да отвори очи.{S} Оно, што ј 
не бих требао да кажем...“</p> <p>Лазар није знао, на што то излази.</p> <p>„Волео бих“, вели м 
ио и преварио на картама?“</p> <p>Лазар није одма одговорио.</p> <p>„Па хајде рецимо, да ће тим 
 у свачему на мене.“</p> <p>Но Светозар није попустио.{S} Каже: „Ми смо учили школе, ми се вади 
ривоје је тек касније чуо, за што Петар није постао Назарен, а ја ћу вам то још сад исприповеда 
оривоје га је тешио у две-три речи, јер није било слободно, да разговарају много.{S} Но ни доцн 
е да чита лагано, загушеним гласом, јер није слободно, да звуци допру до ходника.</p> <p>Али шт 
 приповедају.{S} Он не седа за сто, јер није гладан, а не разбира ни приповетке дечје; пуно му  
вара још и судије“.</p> <p>Овакав говор није отрпео председник суда без приговора.{S} Обренов б 
 кад трећи дан посла по лекара — доктор није дошао, али му је чуда песму.{S} Девојке су певале  
авом: „Сви смо ми људи“, каже: „Бог нас није створио, да се делимо и цепамо, а апостол Павле је 
ају све три у један глас.</p> <p>„У нас није као код вас, да се угађа сотони, нити се чини оно, 
и довела га онда у забуну.{S} Али данас није он више онај, који је био пре.{S} И он одговори.{S 
аљда после, не знам.{S} Тек у нас данас није добро.</p> <p>„Ја сам слушао да је и назаренску ве 
икоме казивала, да је опасно.{S} Јутрос није могла да устане с постеље, а око подне — умрла.{S} 
ознаје поповска заната.{S} Исус Христос није никог запопио.“</p> <p>„Па то сте и ви кадгод чита 
е нађе у запари.{S} Каже: „Исус Христос није узимао за апостоле жене, него само људе.“</p> <p>„ 
обичај.</p> <p>Професор Здравковић опет није сео пре за ручак, док не посла једном великом српс 
 његова детињска веселост и безазленост није се повратила.{S} Срећом се не враћаше ни она негда 
огуће, да му олакша, али праву опасност није слутила.</p> <p>Једног дана, када је Влади још јач 
е дакле, синко, и о овоме.{S} Твој пост није у договору...“</p> <pb n="27" /> <p>Боривоје се до 
>Рахила само уздахну:{S} Па шта она већ није радила, да придобије Лазара?!</p> <p>Тома каже: „Д 
акивао своју жену, дотле чича-Срдан већ није знао шта ће.{S} Ако тако устраје, мораће цела кућа 
е мисли.{S} Шта ли ће он?{S} Читаву ноћ није могао да заспи, но све једнако уздише.{S} Кад је з 
 гласања.</p> <p>Не велим, да у друштву није било још и других трзавица и неприлика, али ово бе 
 да ће чути самртну вест.{S} Хвала Вогу није.{S} Али за то опет оно што је чуо, потресло га је  
ји људи, да узме себи друга, јер човеку није добро, да буде сам.{S} И онда му обично препоруче  
му и опет дају за право; та да: „Човеку није добро да буде сам“, то пише већ и на првој страни  
 очи и — мислила је.{S} У оном тренутку није ју ништа више болело.</p> <pb n="172" /> <p>„Спава 
 мисли, мисли...</p> <p>У оном тренутку није више био Назарен, јер оно, што му долазаше на паме 
ан, ваљан, поштен човек.{S} Нико у селу није му знао ни најмање мане.{S} И опет повери.{S} Он ј 
 „Сит сам“, па оде у кошару.{S} Нада му није погледала дубље у очи, (одавна не сме више то да ч 
му све једно какав пост пости, а кад му није све једно, онда је он још увек воли, као и пре.{S} 
а без приговора.{S} Обренов бранилац му није остао дужан и ствар се свршила с тим, што је брани 
Био сам.“</p> <p>„Па?“</p> <p>„Та, њему није стало до накита.{S} Он не може да се остави дувана 
} Уз то је био леп као писан.{S} У њему није било злобе; сваки залогај делио је с децом, с којо 
азаренство води порекло од жене, а жену није још нико надвладао, њу од кад је Бог створио, све  
 жури, умире чича Срдан.“</p> <p>Лазару није изненада дошао тај глас, јер Срдану биваше одавна  
м се путем иде у Јерусалим? — и чега ту није било.{S} Нада је зачуђено гледала, што се њен чове 
 Боривоје!{S} Поплашили се коњи и он их није могао да задржи...“</p> <pb n="235" /> <p>Њега су  
боте туку мужеве.{S} Но ни једна од њих није могла да сачека суботе, него удри још у понедељник 
а повери.{S} Она је опазила, да код њих није све у реду, запиње негде, али није могла да сазна  
анемише и посматраху га, а Боривоје њих није ни опазио.{S} Одвукао се на даске, које тамо замењ 
 било с првим човеком.{S} Он се кукавац није још ни пробудио био из оног тврдог сна, у који га  
итву, јер мора Лазару.</p> <p>Лазаревац није далеко од Боривојевца; једва ако је сахат хода.{S} 
лела знати“, каже Јованка. „Али ми отац није говорио о том“.</p> <p>„Боже мој“, срди се Јулка,  
а ја бих данас упалио бадњак, каква још није палио ни један српски син.“</p> <p>И заиста, у мал 
p>Боривоје се нађе у чуду.{S} Овако још није страдао... наже се да копа, али му не иде умље за  
виси, каква ће бити летина.{S} Зрно још није ни изишло из земље, а већ му је судбина донекле ре 
 иконама и обичајима вашим.“</p> <p>Још није последња реч протина одјекнула, само се по држању  
е?{S} Та има вре мена за то...“</p> <p>,Није одвише рано“, вели Светозар, „него бих рекао, да ј 
е доиста умрла“, помисли у себи.</p> <p>Није умрла.{S} Кад је идућих дана мислио на десето, осе 
а, јер ја то не могу преживети.“</p> <p>Није помогло.{S} Лазар је и на даље био вредан; радио ј 
ао <pb n="181" /> је Здравковић народ, „није ништа“, али нико не дође натраг.</p> <p>„Ех“, кажу 
p> <p>Но томе се опет опирала Јованка. „Није лопов, не дира ни у шта“.</p> <p>Девојке заћуташе  
иво.{S} Стисну зубе и промрмља у себи: „Није био гори но ма који од вас, само је био — паметниј 
дуго да заспи и више пута рече у себи: „Није добро.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
 готово?“</p> <p>„Ех, јест“, вели Пера „није него.{S} То је све било пре моје женидбе, а оно шт 
 кочијаш“ — каже.</p> <pb n="70" /> <p>„Није“ вели Јованка. „То је роб.{S} Он ће увек радити ко 
отимала?“ пита истражни судија.</p> <p>„Није, нисам опазио ништа“.</p> <p>„Лажеш.{S} Мара Шљива 
друштво?“ пита је преко ограде.</p> <p>„Није ми добро“, каже она, „управо, нисам данас за друшт 
ветозар и Јованка у један глас.</p> <p>„Није добро, децо“, изговара она, а једва дише.{S} Свето 
 уплашено и изиђе му на сусрет.</p> <p>„Није добро, сешо.{S} Умрла тетка Босиљка, па ме послали 
малу децу у наручју и плачу...“</p> <p>„Није лепо, није поштено од њих“, каже Јулка.</p> <p>Сла 
заре, о „друштву добрих људи“?“</p> <p>„Није згорег“, каже он. „А ви би, Рахила, ваљда тамо хте 
да нема право.{S} Лазар увек пре готов, никад не погреши, а иде лепо, лако, не напреже се.{S} Н 
ала.{S} Ако онда нисам полудео од муке, никад нећу.{S} Кад су ми оковали руке, да ме носе овамо 
о рећи радосно.{S} И кад закопаше дете, никад ни речи више о њему.{S} А имали су краву, деца су 
 једини мој мужу, само се сад предигни, никад више нећу...“</p> <p>Мирко гледа болесника и вели 
ote> <p>И доиста доктор се разболео.{S} Никад не зна човек, шта ће га снаћи.{S} Дошао он по веч 
о Јерусалим; карловачко „Магареће Брдо“ никад оно, што је Голгота, нити се наш патријар може ме 
 да убијем; увек ја да убијем другог, а никад други мене.{S} Па кад сам дошао кући и убио, дадо 
 нема ништа, то сви ми увек говоримо, а никад не творимо.{S} Зар би апостоли умирали за Христов 
на роговима олтара...“</p> <p>„Не треба никад да заборавите на милост божју...{S} Бог све може“ 
ећам, да се нешто прекинуло у мени и да никад више нећу бити човек...“</p> <pb n="64" /> <p>Обр 
гледа на Лазара тако враголасто, као да никад није ни видела Назаренке у свом веку. „Шта?{S} За 
о сто...{S} Од куда му то?{S} Мој Влада никад тога не чини, па да бих могла казати:{S} Видео је 
ока“ назаренских, тамо улогу свештеника никад не чини један, него више њих.{S} Увек ће други и  
</p> <p>„Не може“, каже Боривоје, „жена никад не чита јавно еванђеља, молитве, нити тумачи св.  
 не верује.{S} Ето, Милева каже, да она никад није говорила с тобом о ускакању“.</p> <pb n="63" 
ке.</p> <p>Препирка иде даље и даље, па никад краја.{S} И Лазар и прота виде, е је време, да се 
а видим да те нема; а ти и моја Варвара никад још не изостадосте.{S} Та да! — Ко уме, тај удеси 
рује, свему се нада, све трпи.{S} Љубав никад не престаје, па ако ће и пророштво престати, јези 
д очима, па се онда побеси, као да није никад постио.{S} На мах је заборавио Јерусалим, Христов 
ница.{S} Даље од десет сати у вече није никад отворено.{S} Он точи до душе и пића, али су члано 
, учинио је свако могуће зло, само није никад наговарао кога од омладине, да се жени и удаје, а 
с њим, не би умео казати.{S} Доцније се никад није могао сетити, ни <pb n="40" /> кад је устао, 
ицију.{S} По њима ако хоћете, не морате никад положити општинских рачуна.{S} Кад би и ми на све 
е он, „остали су здрави.“ (Назарен неће никад казати: <hi>Здрави</hi> су, јер он то не зна, већ 
та на јабуку, (он је мислио, да то неће никад моћи да потроши) а после са своје стране није мор 
је човек жешћи и учини и оно, што иначе никад не би учинио, тако је и при парничењу.{S} Кад су  
ће и дворишта и да више од две, нигде и никад не смеју бити заједно.</p> <pb n="130" /> <p>Кад  
се није удавила, па онда запраши даље и никад се више не врати у село.</p> <p>Перу су затворили 
слетку Јованка. „Никад се не радујете и никад не плачете.{S} То је страшно“.</p> <p>Одоше друга 
у такав понор, да мислиш, сад је крај и никад из те очајне таме на поље.{S} Мало после <pb n="1 
на народна изрека, да несрећа не долази никад сама.{S} Врло природно.{S} Кад се труло почне руш 
/p> <p>Лазар му приђе: „Хоћеш ли, да ти никад више не буде тешко?{S} Хоћеш ли, да умилостивиш Б 
ице.{S} Скрећи оданде, кажем ти, јер ти никад нећеш бити њихов.“</p> <p>„Молим те, бабо, промис 
заренску скупштину.{S} Од то доба нисам никад пропустио згодне прилике, да се што ближе упознам 
аш и прогутам коју.{S} Трешања не једем никад без коштица.{S} Нису ми иначе слатке.{S} Па и шљи 
о Јелени врло у очи, јер Срдан се скоро никад не растајаше од луле.{S} С тога је она данас, кад 
бих само познавао слова...“</p> <p>„3ар никад ниси ишао у школу?“ пита га Лазар.</p> <p>„Врло м 
арловцима, па знам, да Карловци не могу никад бити оно, што Јерусалим; карловачко „Магареће Брд 
ј други вук Стевана далеко у рит, да му никад више не нађу трага.{S} Бадава је све село ишло у  
и нису из њихова села и које он на дану никад не виђа; опазио је, где код њих освану неки свињи 
} Увек и увек угађати Господу и зар баш никад не угађати себи?{S} Овако мисли ишле су јој по гл 
же бити овакав.{S} Истину ти кажем, још никад нисам видела овако наученог и духовитог свештеник 
дође мисао у главу, која му до сада још никад не дође.{S} Како то, да изиђе из земље цвеће, нез 
 говори: „Овако слатка печења нисам још никад јео.“ А Талијанка онда истури пред њега кожу нека 
.</l> <l>Пој’о скоро пола вреће,</l> <l>Никад више неће.“</l> </quote> <p>Дође доктору лекар, п 
те ви људи?! рече на послетку Јованка. „Никад се не радујете и никад не плачете.{S} То је страш 
егује ничија рука и где не допире скоро никада сунце, тако је никао и Петар Крњин у кући, у кој 
а скоро на памет.{S} А опет за то не чу никада у скупштини, да чита ко та места или да говори о 
с; а толико отмена света није ваљда још никада било у селу.{S} Снаш-Пела кад виде оне силне жен 
о си се угрувао, али ће проћи.“</p> <p>„Никада!“</p> <p>Лекар и опет пипа ребра и вели: „Читава 
тери скуп, да поврати живот детету?!{S} Никакав!{S} Али има нешто, што је још јаче од материне  
скињама <pb n="135" /> загасите хаљине, никаква накита, чак ни белила. „Верни“ и „верне“ су мах 
кромна.{S} Целог свог века није познала никаква добра; сваки час беше јој горак, те ће бити и з 
у сви помрли по кући.{S} И зар баш нема никаква лека?!{S} Ишао је чак жупану и тражио од њега ц 
ичу дувана, а да женске не смеју носити никаква накита.{S} А мушкима, бар некима од њих, беше н 
их претходника, јер њему нико не добаци никакве примедбе, а нису га ни девојке спевале.</p> <p> 
ју.</p> <p>Тај „ветар отуд од Горњака“, никако више није годио чича-Срдану.{S} Пре, све ужива,  
а прошло, шта ћу.{S} Али ето моје беде, никако да се ожени.{S} Какве сам му девојке налазила, н 
али.</p> <p>Кад је Боривоје дошао кући, никако да се умири.{S} Доцније се и опет забравио у ком 
 успалио и то успалио већма но игда.{S} Никако не може да отрпи, што му је кћи невенчана.{S} Ка 
е да се опреми љуцки, онда је најбоље — никако.</p> <p>Чим уђе Лазар, хтеде да и изиђе. „Опрост 
вољом пође да послуша матер.{S} Но брав никако да уђе у свињац.{S} Боривоје се вијао с њим, док 
 прексутрашњег дана, а од оне ноћи није никако више долазила к себи.{S} Пред смрт јој се предск 
аст, која је буктила у њојзи и коју пре никако није могла угушити, полако се стишавала.{S} Она  
о по соби, а њени правилни, бели зубићи никако да замакну за усне.{S} Тек се кад год смири, па  
се крстио руком, ногом или се не крстио никако.{S} Ако се ти, Ђоко, не опаметиш, ја одмах шаљем 
а.{S} Не грди као до сад, не пије скоро никако, а парасио је и лулу.{S} Недељом се завуче гдего 
 далеко од српске свести.{S} Не гласају никако.“</p> <p>Госпође су хукале, а мерник Миловић се  
 да је дајете под аренду.“</p> <p>„Нећу никако“, каже она. „Само би ми још то требало, па да ме 
ан, но кад прође још неколико дава, још никако нема ни трага од зрна.{S} Чуло све село, те прет 
могла ништа разабрати.</p> <p>„Нема још никако Томе“, каже, „а мора доћи, кад је обећао.“ Мало  
ло донекле, а донекле и не.{S} Није још никако био на чисто: како су пресудиле његову ствар она 
е не допире скоро никада сунце, тако је никао и Петар Крњин у кући, у којој не беху опали само  
жито нићи.{S} Но ако жито и није никло, никла је ипак — тајна, и ова нечувена ствар поста свако 
то не памте ни најстарији људи.{S} Свуд никло жито за приповест, само на чича-Срдановим њивама  
е онда жито нићи.{S} Но ако жито и није никло, никла је ипак — тајна, и ова нечувена ствар пост 
 само поврће, ипак је цвеће и непозвано никло.{S} То је последње — јесење.{S} Лазару дође мисао 
 кржљава и душа.{S} Као оно биљка, која никне под каквим опалим зидом, где је не негује ничија  
у може много што-шта поправити, кад већ никне; та, чак и матору воћку можеш калемити и облагоро 
 и заплачу, кад помисле на смрт; та да, нико није без греха, па на што их одмах карати?{S} Треб 
авноправну.{S} Сад није више забрањена, нико је не сме дирати, нико гонити.{S} Али јест.{S} С т 
 више забрањена, нико је не сме дирати, нико гонити.{S} Али јест.{S} С тим је баш изгубила драж 
 цркви неће грамзити за нечим особитим, нико се неће отимати за златним крунама, великим звоним 
ети последице те забаве.{S} Нико пијан, нико мамуран, нико уморан.{S} Сваки се забавио и разоно 
те забаве.{S} Нико пијан, нико мамуран, нико уморан.{S} Сваки се забавио и разонодио.</p> <p>Па 
ослов није забадава, а на <hi>дела</hi> нико и не мисли.{S} Можеш хулити Бога, можеш лагати, ва 
тек сваки осети последице те забаве.{S} Нико пијан, нико мамуран, нико уморан.{S} Сваки се заба 
века био миран, ваљан, поштен човек.{S} Нико у селу није му знао ни најмање мане.{S} И опет пов 
пија свештеник, друга капија учитељ.{S} Нико и ништа не може ући у село, док те капије не прође 
у, чим га зову тамо, па ма шта било.{S} Нико не може да се победи, већ дај по сваку цену све, ш 
е.{S} Мало за тим би крај предавању.{S} Нико Шандору ковачу ни речи, као да су пречули.</p> <p> 
лободним часовима бавио књижевношћу.{S} Нико ме није питао шта пишем, као и остале што нису пит 
хта у први мах, али само у први мах.{S} Нико не трепће.{S} Свак очекује, како ли ће да почне и  
са свим онака као пре.{S} Шта је то?{S} Нико му не рече, да је то земљиште продато другоме, а н 
е, да је то земљиште продато другоме, а нико, да је ту подигнута кућа.</p> <p>Шта ће сад?{S} Ис 
ио свет, челичио га је на истрајност, а нико осим Јованке и не сањаше, да поп Светозар са амвон 
 шета, кад дође томе време, а до сад га нико не мога кренути на то.{S} Само кад дође ноћ, сузе  
јем ја њу од свакога, а и она тражи, да нико не дозна, где је.{S} Кад дође Божић, ми се спремис 
у оделу и умереност у свему учинити, да нико ни у цркви неће грамзити за нечим особитим, нико с 
, он све.{S} Није дирао никога, само да нико њега не дира.{S} Назарени беху само још сенка од о 
 као да се покрену у јастуцима. „Не иде нико за њим“, мислила је, „он ће за цело над дететом на 
не меће под суд, да тамо светли, где је нико не види, но треба да светли на столу.{S} Његове ре 
 три недеље на продају.{S} Не купује је нико, јер ко нема живине, томе богме не стиже новац ни  
Истина, кад си ступила међу верне, није нико тражио од тебе, да бациш оно одело, које се онда з 
о учини.</p> <p>Из Срданове куће не сме нико живи на улицу.{S} Свакоме поцрвенеле очи од силног 
 умешала се.</p> <p>Каже: „И не нађе се нико, да је јавно изобличи у скупштини, њу, која је св. 
и ситније но до сад.{S} Међутим није се нико окретао на то, што се Боривоје намргодио.</p> <p>И 
азумео, а по свој прилици и од сад неће нико разумети.</p> <p>То је био узрок, што је Милева у  
ају од Милеве.{S} Ја мислим, овоме неће нико замерити.{S} И ако се сложите, ја ћу говорити баба 
оће, јер му је изгледало, да Марту неће нико тако гледати и пазити као он.{S} Та сад тек, кад ј 
к и недељом празне, сваки се усолидио и нико више не пије.{S} Или ћете почети ви учењаци, који  
говараш с њима.</p> <p>Збор се свршио и нико није задовољан осим Шандора ковача.{S} Само кад му 
"</p> <p>Помирење је дакле постигнуто и нико се томе није више радовао, но Светозар и Јованка.{ 
 је Здравковић народ, „није ништа“, али нико не дође натраг.</p> <p>„Ех“, кажу, „мани с Богом р 
ужнима кужан.{S} Ми сви видимо зло, али нико неће да је бела врана, неће ван света.{S} Ако се и 
ers</foreign>».{S} Мађарицама не говори нико ништа, јер оне не знају читати.</p> <p>Сад почеше  
 када се намножише Хришћани, није могао нико да их прегледа све.{S} У већој гомили жита има уве 
пустили на камен.{S} Угрувао сам се као нико, али стегнем срце и ћутим, па још они грде, што са 
у.</p> <p>Гига је мало застао, али како нико не прозбори више, скиде кључ од коморе, што је вис 
ле очи од силнога плача, али опет за то нико не преговара Лазару.{S} Обилазе на прстима око њег 
Како ће се свршити то?{S} Но опет за то нико не мисли, да тужи Срдана.{S} Милева неће и не сме, 
лази!...“</p> <p>Сад се деси нешто, што нико не очекиваше.{S} Милева се усправи и проговори неж 
ретнији од својих претходника, јер њему нико не добаци никакве примедбе, а нису га ни девојке с 
ан на дан успаљују.{S} Чим мисле, да их нико не види, одмах се трљају, вијају, џавељају.{S} Кад 
а разуме откровење Јованово, којега још нико до сад није разумео, а по свој прилици и од сад не 
пале, тај би познао оно, што до сад још нико није познао; познао би душу девојачку.</p> <p>Сутр 
 пази, да се не превариш.{S} Оданде још нико није дошао, да каже, како је.{S} Боље би ти било,  
о води порекло од жене, а жену није још нико надвладао, њу од кад је Бог створио, све се више и 
 И тада се деси и друга несрећа.</p> <p>Нико из куће неће да испрати жену до гроба, <pb n="89"  
не нисте нашли.{S} Ниси ти, голубе мој, никог ни убио, него си ти болестан у мозгу, знаш.{S} Ин 
оље разумео?{S} Сви ми кажемо:{S} Ја, а никог нема да пресуди међу нами.{S} Па кад тако стоји с 
 не чу ни жива, сад зипара, као да нема никог над њом.</p> <p>Иде Пера назаренском старешини, т 
е поповска заната.{S} Исус Христос није никог запопио.“</p> <p>„Па то сте и ви кадгод читали ев 
{S} Све што је хтео, учинио је, ничег и никог се не убоја до Бога.{S} А кад се Језавеља поче с  
 запамти, из цркве Христове не можеш ти никог истерати, не можеш онде никоме судити, то је Божј 
ав, а друго успаљивање.{S} Ми не силимо никог нити га смемо силити, ми само саветујемо и предла 
ча-Срданове куће, гледам по улици, нема никога, а Милева још једнако стоји пред врати, гледа у  
на прели „Песма рождества“.</p> <p>Нема никога, који би био вредан да опише:{S} Каква је радост 
редан; радио је у кући као црв, не дира никога, не псује, али сваког дана у вече па и недељом и 
 како је Милева цикнула.{S} Видела није никога, али је чула Милевину вриску“.</p> <p>„Ја нисам  
 убити?“ питала је.</p> <p>„Не дира тај никога.{S} Врло је миран, а и отац каже, да га се не бо 
 постићи, т. ј. да потпуно не задовољим никога.</p> <p>Не заборављам, да искрено захвалим свима 
ик, он повереник, он све.{S} Није дирао никога, само да нико њега не дира.{S} Назарени беху сам 
воја.{S} Мирко је поболевао — није било никога да устане и да начини реда.{S} Сваки се осећао с 
елентије у постељи, а после га Боривоје никојим начином није могао задржати.{S} Он мора даље; о 
не треба бадњака, не треба иконе ни св. Николе.{S} По његову закону он би требао на Божић да ра 
{S} Веља Пекаров славио је о летњем св. Николи крсно име, али не три дана, но само до 10 сати у 
не, па неожењен.{S} Боље нека и не каже ником да је мушко...“</p> <p>Гига је салетио матер, шап 
 јој учини последњу љубав.{S} Не изусти ником, чак ни матери, где ју је нашао, да не рекну: „Би 
а опште признање, сад види, да се скоро ником не допада његов рад.{S} Он је у друштву добрих љу 
> <p>Придика се није баш особито допала никоме.</p> <p>Прота је замерао почетку, а други свршет 
хова, (што целог свог века није учинила никоме каква добра, то није себи урачунала у зло) па уд 
 можеш ти никог истерати, не можеш онде никоме судити, то је Божје право.{S} Ти треба да иштеш  
 се ужурбали и код чича-Срдана.{S} Није никоме у кући до славе, али се опет за то пече печеница 
ла је“, рече он, „неколико дана, а није никоме казивала, да је опасно.{S} Јутрос није могла да  
S} Оборио је главу као покајник, не сме никоме да погледа у очи и само се крстио.{S} Да је ко д 
 на св. писмо и чита.{S} Вече је, па се никоме више не нада, за то ваљда није ни обучена за стр 
Пушење је невино уживање, које не шкоди никоме, као што никоме не шкоди ни то, ако би ја метнул 
 смејао.</p> <p>„Поверићу ти друже, али никоме ни речи.{S} Кад је дошла из цркве, ја се направи 
 уживање, које не шкоди никоме, као што никоме не шкоди ни то, ако би ја метнула на себе гривну 
нашим великим казнионицама не закраћују никоме пера ни хартије.{S} Недељом, а и иначе сахат-два 
 док се не донесе закон, да жена не сме никуд излазити из куће и дворишта и да више од две, ниг 
, туд и ја.{S} Али кад већ узех ђавола, нисам бар узео маторог ђавола, него само — пиле од ђаво 
="131" /> <p>„Не бавим се с Назаренима, нисам поп.“</p> <p>„Он има другу, већу, научну цел“, по 
 већ осуђујете на смрт, не ваљам ништа, нисам вредна ничему...“ Па се окрете од њега и остави г 
а?“ пита истражни судија.</p> <p>„Није, нисам опазио ништа“.</p> <p>„Лажеш.{S} Мара Шљиварева с 
 и остали поштени људи туку своје жене, нисам ни осећала.{S} Та, лакше би ми било, да си ме коц 
аплакао. „Децо“, каже, „уштапио сам се, нисам могао да вам дођем, а иначе бих дошао, да се изми 
 предомисли. „Ако нисам хтео свршавати, нисам требао ни почињати“, рече.</p> <p>Тако прође годи 
 је, сине?“</p> <p>„Немој нано плакати, нисам ја баш тако одвише болестан.“</p> <p>Мајчина рука 
 <p>„Није ми добро“, каже она, „управо, нисам данас за друштво.“</p> <p>„Бежите од људи“, каже  
ако бије“.</p> <p>„Жено, говори истину, нисам те тукао“, вели Јова некако достојанствено.</p> < 
?{S} Не крадем, не варам, не убијам.{S} Нисам чуо, да је Бог забранио лулу.“ „Пророк Исаија каж 
 приповедао матери о неком Назарену.{S} Нисам све чула, али сам дознала, да се Назарени не бран 
S} Она је играчица, да јој пара нема, а нисам ни ја у томе постидан.{S} Истина, ја сам њојзи пр 
пут назаренску скупштину.{S} Од то доба нисам никад пропустио згодне прилике, да се што ближе у 
роман нисам писао тајно, кришом, али га нисам писао ни чијим допуштењем.</p> <p>Ствар је у овом 
ј и мени и њему кукавку!{S} Волијем, да нисам ни истерала сотоне, но да га овако унаказим.“</p> 
ожили, док се није усијала.{S} Ако онда нисам полудео од муке, никад нећу.{S} Кад су ми оковали 
ад сести међу пријатеље у скупштини, ја нисам вредан да седим међу браћом.{S} Треба по ново ста 
о јуначе, ако и онда ништа не буде!“ Ја нисам ништа више казао, одем до друма, скочим на кола и 
њене воље, на силу, или ћеш умрети.“ Ја нисам хтео да лажем и једва ме махнуше.{S} Донели ме кр 
шем, као и остале што нису питали, а ја нисам налазио потребе, да коме што тумачим.</p> <p>Поре 
убицу, за што си дошао овамо, кад те ја нисам звао...“</p> <p>И опет наста ћутање.</p> <p>Од је 
рођени брат да ти крха врат?!{S} Зар ја нисам бивала код покојнице и видела, да је у ње било ба 
махну главом. „Опростите ми“, каже, „ја нисам учен, да вам могу на све одговорити, али сам био  
ли је чула Милевину вриску“.</p> <p>„Ја нисам чуо, Бог нека ме убије, ако слажем и једне речи“. 
ише уста и говори: „Овако слатка печења нисам још никад јео.“ А Талијанка онда истури пред њега 
и горе премештам, а љубави немам, ништа нисам.{S} И ако раздам све имање своје и ако предам тел 
ам и није било времена да мислим, а кад нисам радио, пио сам, па од куд да се приберем као чове 
и овакав.{S} Истину ти кажем, још никад нисам видела овако наученог и духовитог свештеника као  
аже: „Истина је, била сам неваљала; сад нисам“.</p> <p>Тамо опет дечурлија сеоска виче за крупн 
лаву не дирамо буба-Маре.{S} Само нигде нисам чуо, да људи држе за грехоту:{S} Убити човека и р 
 прасеће главе овога света, али је више нисам могао умирити.{S} Поче да ме куне, што сам је угр 
у својој души опрашта с адиђарима.{S} И нисам се преварио.{S} На скоро ми приђе и поглади ме по 
 ми је лакше за ово последње време, али нисам био са свим чист.{S} Сад знам, шта ми је фалило.{ 
 зна, плакала сам доста у мом веку, али нисам излазила на сокак, нити сам ишла у цркву да плаче 
е чује и пита: „Зашто ме груваш, кад ти нисам скривила?“</p> <p>„Шта велиш, ниси скривила?{S} З 
 и молила и улагивала се као мачка, док нисам обрекао, да ћу ићи по подне у друштво и бранити с 
ш и овде да будеш прва.{S} Уступај, док нисам направио русваја.“ На послетку се некако сложише  
>Назарени</title>“, ма да с овом књигом нисам још изрекао последњу реч о овом питању, јер нисам 
вацкој казнионици.</p> <p>Ја овај роман нисам писао тајно, кришом, али га нисам писао ни чијим  
та промисли, али се не предомисли. „Ако нисам хтео свршавати, нисам требао ни почињати“, рече.< 
тране врата и могао сам је стићи.{S} Но нисам хтео на силу.{S} Мислио сам: „Нека јој Бог плати“ 
не мени?“ љути се деда Јова. „Ваљда што нисам Назарен?{S} А ја ти ћерко због те твоје крмаче не 
<p>„Шта кажете?“</p> <p>„Кажем, тек што нисам пронашао начин, да направим жену.“</p> <p>„Куда т 
 могла сведочити ни овако ни онако, јер нисам све потанко видела.{S} Доста је далеко наш кукуру 
изрекао последњу реч о овом питању, јер нисам ни из близу исцрпао све оно градиво, које сам у о 
исам.{S} Ја то не бих ни могао, јер још нисам осетио на себи, да сам се пречистио и да је свети 
м оделу познаје да је сиромах, устане. „Нисам исплатио све“, каже.</p> <p>„О, о, пријатељу, как 
/p> <p>„Промишљам о придици“, вели он. „Нисам се још решио, о чему да говорим.“</p> <p>Наста ћу 
илева Срданова, те нема права да каже: „Нисам хтела.“ Девојка трезвена треба да зна, да има ств 
му прегрш-две, он се намамио, те каже: „Нисам дошао у апотеку, да ми мерите на драмове, него да 
) И кад остаде е мужем сама, она рече: „Нисам знала, да и српски поп може бити овакав.{S} Истин 
р ви нисте наше вере?“ пита га.</p> <p>„Нисам“.</p> <p>„Него?“</p> <p>„Ја сам Назарећанин“, вел 
е и тумачили га?“ пита Јованка.</p> <p>„Нисам.{S} Ја то не бих ни могао, јер још нисам осетио н 
није хтео да даје дете од себе.</p> <p>„Нисам требао“ вели, „тако крупну ствар започињати с нај 
тан реп.“</p> <p>И пође да иде.</p> <p>„Нисам тако мислила, деда-Јово“, вели Милева скоро молећ 
ом, па понуди Лазара, да седне.</p> <p>„Нисам знала“, каже. „Но останите само.{S} Ако вам је То 
ите се?“</p> <p>Она се насмеши.</p> <p>„Нисам играла, не мили ми се; само сам гледала.{S} А зар 
ар ти до сад ниси о томе чуо?!“</p> <p>„Нисам чуо“, вели Боривоје обореном главом, јер се стиди 
ова некако достојанствено.</p> <p>„Шта, ниси ме тукао?{S} Не бијеш ме батином, то је истина, ал 
и студен или врућ...{S} Но будући млак, ниси ни студен ни врућ...“</p> <p>Да судимо по Милевину 
елих краставаца већ си био премијаукао, ниси био читав човек, не може ти се дакле ни урачунати. 
огао постати Назарен, јер ако ћеш тако, ниси далеко од нас“, одговара Лазар.</p> <p>„Нисмо дале 
 ти нисам скривила?“</p> <p>„Шта велиш, ниси скривила?{S} Зар да ја чекам да скривиш, па тек он 
 о жетви ни на четир вола не донесе.{S} Ниси још пропао, домаћине, али ћеш пропасти и за то ти  
о је грозницу, а лешине нисте нашли.{S} Ниси ти, голубе мој, никог ни убио, него си ти болестан 
 даде сину даље. „Шта да ми зарадиш?{S} Ниси ти мене хвала Богу убио, имам ја и данас више но и 
а што га уби, кад га сад тако жалиш?{S} Ниси зар могла напред промислити шта чиниш?“</p> <p>„Ја 
иш?{S} Та нити си крао нити варао.{S} А ниси хвала Богу ни пијанац ни картаџија.{S} Твој је пок 
вог друга, који је нестао?{S} Па што га ниси нашао?{S} Та ишао си и ти и г. испитник и г. велик 
 цркве говори дух: „Знам твоја дела, да ниси ни студен, ни врућ.{S} О, да си студен или врућ... 
 приђе и поглади ме по челу. „Али ваљда ниси толико болестан“, каже, „да не можеш отићи до учит 
већ говорио о некој ствари, но ти канда ниси узела на ум.{S} Морам ти сада поновити, да то твој 
довикује гајдашу: „Дувај у песницу, кад ниси вешт гајдама!“ Гајдаш Јова дува у песницу, друштво 
>„Е видиш, одмах сам мислио.{S} Али кад ниси, шта ћеш онда у Јерусалиму?{S} Слушај ти мене, как 
мо познавао слова...“</p> <p>„3ар никад ниси ишао у школу?“ пита га Лазар.</p> <p>„Врло мало вр 
анственим нагласком. „Но, зар ти до сад ниси о томе чуо?!“</p> <p>„Нисам чуо“, вели Боривоје об 
ј довикују: „Блуднице матора, с киме се ниси волела, Јови си измамила сермију, Панту си развенч 
но мени.“</p> <p>„Све то може бити, ади ниси ни ти свој господар. <pb n="6" /> Што јо год твога 
е до крупних размршаја.</p> <p>„Дуго ми ниси био, сине“, рече му Срдан, као да би хтео да скрен 
сец два дана, него ту игра глава.{S} Ти ниси убио само вашку и мачку, него и жену, разумеш ли?“ 
и рећи:{S} Ти си достојан да уђеш, а ти ниси...</p> <p>»<hi>Да се свет искварио, искварио у сви 
ти с Богом, ја сам ти већ казала, да ти ниси кадар мене уграбити.“ „Хоћеш ли ти мене чекати овд 
и ме изломио, да сам једва жива.{S} Док ниси био Назарен, па кад си ме тукао, као што и остали  
та.{S} Кажи ми, колико је времена, како ниси стао на путу или на улици, да разговараш са женом  
теник умириваше је. „За Бога, ћути, зар ниси чула, да то не вели он, то су речи апостола Павла“ 
бијем.{S} Море, за то те бијем, што још ниси скривила, а кад скривиш — убићу те“.</p> <p>И Пера 
даш, зар сам ја пропао?“ пита домаћин. „Ниси пропао“, вели грк Сима, „али ћеш пропасти“. — „За  
пребацују доста што шта и веле, боље да нисмо ни почињали.{S} Кад смо говорили о моди и луксузу 
 било је међу нами и више.{S} Оног дана нисмо говорили даље, али кад смо други пут играли, пови 
-Шандоре“, вели му натарош строго, „сад нисмо пред твојом ковачницом.“ И он продужи даље, али г 
ћеш да ме уграбиш.“ Ту смо се растали и нисмо се дуго састајали, јер уз божићни пост не игра ко 
 времена; али она неће.{S} Каже:{S} Док нисмо заједно и на окупу, не могу лећи...{S} А трпи кук 
се читати мало или велико опело.{S} Зар нисмо сви једнаки пред Богом, па зар не треба да смо је 
вити лек, али то не иде, јер хвала Богу нисмо Турци.</p> <p>Код Лазара је помогао наведени лек  
рд је орах та назаренска воћка“, рече, „нисмо је разбили, а у мало зубе не поломисмо.“</p> <p>М 
/p> <p>Збор је прота отворио.{S} Каже: „Нисмо се пријавили власти, нећемо дакле бирати ни предс 
далеко од нас“, одговара Лазар.</p> <p>„Нисмо далеко.{S} Само што сте се ви у свему пребацили,  
ебе?{S} Јесте ли се посвађали?“</p> <p>„Нисмо.{S} Првих дана смо лепо живели, све до Божића.{S} 
 разиђе гунгула. „3а што ви, господине, нисте ништа говорили?“ пита мерника Мимовића нека од го 
 што би оно старо заменило и усавршило, нисте били кадри створити.{S} Понесосте, па упустисте.{ 
не?“ пита госпођа Љуба.</p> <p>„Не све; нисте све таке“, умиривао ју је супруг.</p> <p>Госпођа  
 у житнице, а отац небески храни их.{S} Нисте ли ви много претежнији од њих?{S} И за одело што  
ац, Мађар.{S} Сви смо бајаги људи.{S} А нисте ли читали, да је и Христос Спаситељ говорио и раз 
и мале прстиће, да све пуцкају, „зар је нисте могли истући, но сте је одмах убили?“ Ту застаде  
а назебао и нашао је грозницу, а лешине нисте нашли.{S} Ниси ти, голубе мој, никог ни убио, нег 
 Назаренке у свом веку. „Шта?{S} Зар ви нисте наишли у светом писму на ту песму?“ пита га мало  
 вера, па чак и Турци.</p> <p>„А зар ви нисте наше вере?“ пита га.</p> <p>„Нисам“.</p> <p>„Него 
ме чинили овако, а ви онако... ви, који нисте добро разумели речи светог писма, идите у огањ ве 
е дела, да поправљате и то је лепо; али нисте погодили пута.{S} Направили сте још једну вероисп 
е и Шандора ковача.{S} Па за што бар то нисте казали јавно, да вас чује цео збор“.</p> <pb n="1 
ивоје се не маша завежљаја.</p> <p>„Зар нисте дуванџија?“</p> <p>„Био сам“, каже он, „али ми мо 
 људи.</p> <p>Па једном је ипак опази. „Нисте отишли у друштво?“ пита је преко ограде.</p> <p>„ 
нице.</head> <p>У недељу, која је ишла, нису Назарени из Боривојевца отишли у Лазаревац на моли 
но хукале и пиштале над својим гресима, нису све скупа толико <pb n="114" /> блудиле и заблудил 
Злочини, који падају под казнени закон, нису ништа друго, но највећа дрвета у шуми наше покваре 
, Мирка и осталих, међу „пророцима“.{S} Нису допустили друкчије, но је морао читати св. писмо и 
 Трешања не једем никад без коштица.{S} Нису ми иначе слатке.{S} Па и шљиве, наравски, то је на 
ове, били су сватови Лазара и Цвете.{S} Нису градили што но кажу, велику част и маст, волели су 
страдање његово.{S} Иконе исто тако.{S} Нису то идоли, лажни Богови, у које ми ваљда верујемо.{ 
добрих људи ишло је прво време лепо.{S} Нису се врло множили, али нису ни опадали.{S} Чича Срда 
њему нико не добаци никакве примедбе, а нису га ни девојке спевале.</p> <p>Четврте недеље почел 
 су се на жене, како су им оне криве, а нису увиђали, да је онај још слабији и од жене, који се 
 су да уведу — егал.{S} Да богме, да га нису извеле са свим, јер очеви неће ни да чују о томе,  
 ковачницом.“ И он продужи даље, али га нису слушали одвећ пажљиво, те на брзо заврши.</p> <p>Н 
леда Обрена.{S} Лечник се жалио, што га нису јуче дозвали, волео би, вели, да је видео Обрена к 
 окрете се од Милеве, „одмах мислио, да нису њих двоје једно за друго, али сам онда оћутао...{S 
одину испитнику, дедаче?{S} Зар оно, да нису курјаци изели оног твог друга, који је нестао?{S}  
ило.{S} Показао сам истражном судцу, да нису вуци растргли Стевана, с којим сам био код оваца и 
и су други на Матино место, али боље да нису.{S} Ови нови беху много лакши, но они <pb n="221"  
, да су пророци живели пре Христа, онда нису ни у Европи ни у Азији ни у Африци знали за дуван. 
ојака није човек.</p> <p>Славна и Јулка нису више разговарале с Боривојем, али је Јованка још д 
војака.{S} А те као да његова предавања нису ни чуле, оне су виделе само његову жену.</p> <p>„А 
ане и нису хтели; и тражили су пута, па нису нашли. „Ох, да ће само спласнути отоци!“ мислили с 
ти и отворити капију.{S} Наопако ако ме нису осетили и ја морадох чекати.{S} Кажем ја Варвари:{ 
 од Назарена дирнуо.{S} Они то да богме нису показивали спољашњим знацима, али им се стеже у ду 
.{S} То је грехота.{S} У Христово време нису крстили децу, него само зреле људе.“</p> <p>„Јао,  
{S} Али то не би било ни по јада, да се нису закачиле и о докторово предавање.{S} А богме и то  
штала ни једна као Рахила.{S} И томе се нису чудили ни верни, ни неверни.{S} Али су се тим више 
нају, па се побојавају каква чуда.{S} И нису се убојали.</p> <p>Чича-Срдану је тешко и он оде о 
ну, а они су и хтели да му то забране и нису хтели; и тражили су пута, па нису нашли. „Ох, да ћ 
} Понеко дете, старац или редуша, ако и нису у пољу, притајили се у кућама.</p> <p>У један мах  
свакојаке мисли у ковитлац.{S} Та, то и нису праве мисли.{S} То је нешто налик на оно, што мисл 
 би било право да покажемо, да Ненадови нису последњи и да могу и да се сложе, па још у добру.“ 
тини.</head> <p>Дође и недеља.{S} Многи нису знали, за што се тога дана свршила служба с јутрењ 
као: од јуче.{S} Њега последњи догађаји нису заболели тако, да се после њих осећао бедан и неср 
ослова, па онда и неколико ратара, који нису Назарени, али хоће да виде, како ће испасти оно, ш 
с Боривојем.{S} На оне заточенике, који нису више под истрагом, не пази се много, кад је питање 
ћу долазе у њихову кућу неки људи, који нису из њихова села и које он на дану никад не виђа; оп 
је, где код њих освану неки свињи, који нису замркли, а њему се налаже, што види — да не види,  
 вечера било је и страних гостију, који нису чланови друштва, те се отпоче забава.{S} Старији с 
реме лепо.{S} Нису се врло множили, али нису ни опадали.{S} Чича Срдан је чинио све, да се друш 
>Назарени су у јелу и пићу умерени, али нису уздржљиви.{S} Не познају сјајне гозбе, али не знај 
јстаријем сину сломио ребро, а и остали нису прошли на миру.{S} Дозна власт за то, срески начел 
рећани?{S} Каква им је вера?{S} У школи нису училе о томе; само се Јованка сећа, да је њен отац 
з тог честог крштења, да Лазареве мисли нису у цркви и да не мисли на Бога.</p> <p>Али ко је на 
о вуче та девојка њега.{S} Његове мисли нису са свим јасне.{S} Али њему шапће неки потајни глас 
о бивало код Назарена, на другој страни нису спавали.{S} Чинили су све, што год су знали и умел 
примише га и опростише му, али Назарени нису хтели да га приме, јер је он онда згрешио, кад је  
та хучете?“ каже. „Бајаги само Назарени нису добри Срби?{S} Питајте господина Здравковића, на к 
 у новине.{S} Бог те пита каквих ствари нису тад размрсивали.</p> <p>Не прође неко време, а ето 
 казао само толико, да рђави свештеници нису <hi>повод</hi> Назаренству, но да Назаренство има  
ежа.{S} Но на скоро се уверише, да речи нису са свим погодиле.{S} Боривоје је устао да врати та 
руштву; има их, на жалост, доста, и ако нису сви затворени.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
да одрешена нова врећа разговора.{S} Но нису ни Назарени у томе оскудни.{S} Кад се заглибе у ћу 
ила поверена брига око ширења цркве, то нису били свештеници од заната под платом“, а глас му д 
 није питао шта пишем, као и остале што нису питали, а ја нисам налазио потребе, да коме што ту 
ђера доста тешко повратили у живот, јер нису умели, да га тару снегом и да га најпре унесу у ма 
ило женско без сваког права.{S} Девојку нису питали, но је морала поћи за оног, ког јој наменуш 
Боривоје је ћутљив, шта више, као да му нису увек мисли онде.{S} Мисли зар о оном, што је чуо о 
 Тамо је Милевина собица.{S} На прозору нису спуштене завесе ни мало, те се види у соби све са  
S} Из овог питања прочитао је пресуду. „Нису је натерали“, каже, „она није имала ни оца ни мате 
прота га ухвати за рукав и дошапне му: „Нису готови.{S} Не треба да се мешамо у њихово богослуж 
у вашим навикама.{S} Код вас нит момци, нит девојке мисле на душу, но само на земно ништавило.{ 
{S} Ми не дижемо ларме, не подвикујемо, нит најмљујемо онај ђавољи рог да нам пишти, но се сећа 
литику; они не иду на тужбу против вас, нит гласају уз опозицију.{S} По њима ако хоћете, не мор 
а по комори, али нити је одлазио у врт, нит виде девојака.{S} То му је годило донекле, а донекл 
ст...{S} Али да богме, ти нит што знаш, нит видиш.{S} А ког ћеш беса и видети, кад се не мичеш  
Кроз цео стари завет вуче се као црвена нит казна божја — освета божја.{S} Бог пушта на искваре 
на силу у вери, коју детенце нит схвата нит познаје.{S} То је грехота.{S} У Христово време нису 
и крсте га на силу у вери, коју детенце нит схвата нит познаје.{S} То је грехота.{S} У Христово 
ази и њојзи гост...{S} Али да богме, ти нит што знаш, нит видиш.{S} А ког ћеш беса и видети, ка 
ав зачетак у вашим навикама.{S} Код вас нит момци, нит девојке мисле на душу, но само на земно  
ударају више сузе из очију, као некада, нити мора да бежи из друштва, да не завришти на сред ул 
арен, који је на путу, те тражи конака, нити она њему отвара као Назарену, брату.{S} Најпре зас 
 да каже:{S} Не могу овамо даље с вама, нити да се преда оном у чему се затекла.{S} Мучи је бол 
сама не ашикују по рогљевима с момцима, нити се успаљују.{S} Наше девојке поју у цркви, ките ср 
а је пречишћен, не мучи га више сотона, нити рђаве мисли наилазе на њега.</p> <p>Лазар је могао 
гареће Брдо“ никад оно, што је Голгота, нити се наш патријар може мерити с јерусалимским.{S} У  
 никад не чита јавно еванђеља, молитве, нити тумачи св. писма.{S} То може само мушко.“</p> <p>„ 
ва и ствар је свршена.{S} Нема пијанке, нити ичега:{S} Момак узима девојку за руку и смерно одл 
м, нити ови људи долазе, да га испрате, нити она звона звоне у његову част; он иде на пут још д 
.{S} Многа вода не може угасити љубави, нити је реке потопити.{S} Да ко даје све имање своје за 
с није као код вас, да се угађа сотони, нити се чини оно, што распаљује страсти.{S} Наше девојк 
зар, „не може се човек новцем искупити, нити може исплатити свако зло.{S} Доста је, да се попра 
 мом веку, али нисам излазила на сокак, нити сам ишла у цркву да плачем.{S} Али манимо се тога. 
и на далеки пут.{S} Али не у Јерусалим, нити ови људи долазе, да га испрате, нити она звона зво 
 на месту, само нема баш дара за говор, нити има начина да освоји.{S} А дошла му воља пре неки  
зо.{S} Опазише, да нити мисли о бегању, нити је лаком на дуван, те су га испрва пуштали да чист 
еш ићи кривим путем, упропастити новац, нити доћи пијан кући, па да ме после пребијаш“.{S} С та 
у. <hi>Али жени не допуштам да учи</hi> нити да влада мужем, него да буде мирна.{S} Јер је Адам 
обу, тада по други пут залану вашка.{S} Нити јој он назва Бога нити га она понуди да седне.{S}  
ва Бога нити га она понуди да седне.{S} Нити га она пита откуда нити јој он казује шта ће.{S} З 
 може, одмах после службе преварити.{S} Нити живе у братству и љубави, но се туже и парниче као 
јала је на раскршћу, ни тамо ни амо.{S} Нити да каже:{S} Не могу овамо даље с вама, нити да се  
залану вашка.{S} Нити јој он назва Бога нити га она понуди да седне.{S} Нити га она пита откуда 
 /> <p>Упознаше га брзо.{S} Опазише, да нити мисли о бегању, нити је лаком на дуван, те су га и 
ди да седне.{S} Нити га она пита откуда нити јој он казује шта ће.{S} За дуго не изговорише ни  
жја кад каже:{S} Не сатвори себи кумира нити икаква подобија. „Од проповедања Христових речи, в 
S} Ошта је теби, да се назарениш?{S} Та нити си крао нити варао.{S} А ниси хвала Богу ни пијана 
аш на раскршћу.{S} На њој нема ни крста нити икаква знака и не разликује се скоро ничим од оста 
друго успаљивање.{S} Ми не силимо никог нити га смемо силити, ми само саветујемо и предлажемо.{ 
посвећен нити су над њим читане молитве нити га ми држимо за свету ствар као ви иконе.{S} Он на 
творити и таког човека, који нити краде нити убија?</p> <p>На послетку ће рећи Јулка скоро шапа 
pb n="199" /> Око њега стоје деца, које нити је васпитао нити им је што оставио, до ли отровану 
а љиљане у пољу како расту, не труде се нити преду.{S} А ни Соломон у слави својој не обуче се  
Говоримо озбиљно.{S} Ви нити се лицкате нити играте нити се успаљујете, па шта тражите у друштв 
иљно.{S} Ви нити се лицкате нити играте нити се успаљујете, па шта тражите у друштву, које је д 
же да убије лако ни реч са придикаонице нити да га разгони дим од тамјана; не може слово наштам 
а се шалите.{S} Говоримо озбиљно.{S} Ви нити се лицкате нити играте нити се успаљујете, па шта  
ари, ево кажем и ја вами озбиљно:{S} Ви нити сте подмукли нити претваралица, сви кажу да сте па 
може суд затворити и таког човека, који нити краде нити убија?</p> <p>На послетку ће рећи Јулка 
иша, те је радио час-два по комори, али нити је одлазио у врт, нит виде девојака.{S} То му је г 
а вами озбиљно:{S} Ви нити сте подмукли нити претваралица, сви кажу да сте паметан, а и учили с 
ије био задовољан с Варваром ни с Томом нити ичим, није богме ни Варвара била задовољна с њим.{ 
сер и обесио га.{S} Он нити је посвећен нити су над њим читане молитве нити га ми држимо за све 
вашару, укуцао ексер и обесио га.{S} Он нити је посвећен нити су над њим читане молитве нити га 
би, да се назарениш?{S} Та нити си крао нити варао.{S} А ниси хвала Богу ни пијанац ни картаџиј 
 њега стоје деца, које нити је васпитао нити им је што оставио, до ли отровану крв.{S} Они су н 
ковач само за то није дошао у наше јато нити хоће да иде у друштво добрих људи, што има и овде  
 усев гаврановом крвљу, па ће онда жито нићи.{S} Но ако жито и није никло, никла је ипак — тајн 
вом цигљом не подиже кућа, и да семе не ниче одмах, чим га бациш у земљу.{S} Кад посејасмо семе 
лија?...{S} Све што је хтео, учинио је, ничег и никог се не убоја до Бога.{S} А кад се Језавеља 
тим предавањима.{S} Они и ако неће чути ничег новога, треба да су тамо, да их види народ, па ће 
а крштења, видеће, да у свему томе нема ничега, што би требало тајити.{S} Па и не таје то Назар 
о“, каже он, „да наша браћа овде немају ничега, што је налик на нашу икону или крст.{S} Превари 
е на смрт, не ваљам ништа, нисам вредна ничему...“ Па се окрете од њега и остави га.</p> <p>Дош 
 тим очима је писано:{S} Ја се не надам ничему!</p> <p>Дуго је брижна мати запиткивала ојађену  
д каквим опалим зидом, где је не негује ничија рука и где не допире скоро никада сунце, тако је 
ти икаква знака и не разликује се скоро ничим од осталих кућа, осим што не можеш видети, да је  
 приход.{S} Цркве су поповске воденице, ништа друго.{S} А у св. <pb n="75" /> писму пише: „Кад  
ло своје, да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже.{S} Љубав дуго трпи, милокрвна је, љ 
у, да и горе премештам, а љубави немам, ништа нисам.{S} И ако раздам све имање своје и ако пред 
о шта то би Боривоју?{S} Ништа особито, ништа велико, само притисак крви према мозгу...{S} Да ј 
ва је све село ишло у потеру и тражило; ништа не нађоше.</p> <p>Боривоје је лежао неколико дана 
ка...“</p> <p>Но шта то би Боривоју?{S} Ништа особито, ништа велико, само притисак крви према м 
мају у кући купатила, немају књижнице — ништа.“</p> <p>Доктор је говорио лепо, само се на крају 
 печеног вола, него две-три шљиве.{S} А ништа није боље по вечери но то.{S} Баш донесите и мени 
оставио жену с дететом, а од наследства ништа, до кућице и два ланца земље.{S} Жена је била врл 
минута, али шта ћемо јуначе, ако и онда ништа не буде!“ Ја нисам ништа више казао, одем до друм 
осподине, каква је са мном ствар?{S} Ја ништа не тајим; све сам казао господину испитнику.“</p> 
а тамо.{S} Била је тамо, али није знала ништа о себи, лежала је обнезнањена на поду.{S} Он је п 
се и гледала на улицу, ма да није могла ништа разабрати.</p> <p>„Нема још никако Томе“, каже, „ 
о сад побегао“.</p> <p>Јулка није рекла ништа више и другарице одоше у онај крај врта, који беш 
је слабији од мене?{S} Без примера нема ништа, то сви ми увек говоримо, а никад не творимо.{S}  
о трсци и шевару, прекопали сте рит, па ништа.{S} Господин велики фишкал је у оним баруштинама  
 па видим, да није сталан...“ И кад све ништа не помаже, онда ђаво одлази, али се опет враћа у  
!{S} Та њојзи се чини, да за то не може ништа ни бити од тог дрвењака, што с њиме увек и увек р 
 ју је супруг.</p> <p>Госпођа Љуба није ништа рекла, али јој дође мисао, да ако тако стоји у св 
 губиш и тело и душу“.</p> <p>Пера није ништа одговорио, јер се и он и Лазар у овај мах окренуш 
b n="181" /> је Здравковић народ, „није ништа“, али нико не дође натраг.</p> <p>„Ех“, кажу, „ма 
“ И жена се заплака.</p> <p>„Не може се ништа учинити с бојем“, каже лекар. „Нарочито код мала  
.</p> <p>„Та узмите, но.{S} Не бојте се ништа, знамо ми, да ви не смете пушити.{S} Али нећемо м 
“ „А шта ћу тамо?“ питам ја. „Не бој се ништа, запражиће он добро Светозару чорбу.“ „И ти ћеш С 
е гунгула. „3а што ви, господине, нисте ништа говорили?“ пита мерника Мимовића нека од госпођа. 
се привити уз Боривоја, а Боривоја неће ништа већма одржати у питомости до жена.</p> <p>Марта ј 
ишта.“</p> <p>„Може бити, да баш и неће ништа рећи, али ће тим више мислити.{S} Није ти доста д 
д сукње, овако сам гола, а баба ми неће ништа дати“. „И не треба“, кажем ја, „само кад си ти ту 
а с тобом.“</p> <p>Лазар и опет не рече ништа.</p> <p>Светозар продужи:</p> <p>„Пре свега да до 
ало је.{S} На површини се још не виђаше ништа, али да је ко завирио дубље, промотрио жиле, виде 
E">die Herren Richter</foreign> не моше ништа, али пог <foreign xml:lang="DE">in Himmel</foreig 
олопоклонство?{S} То је за мене слика и ништа више, али мила слика, што ме сећа на ону, која ми 
ештеник, друга капија учитељ.{S} Нико и ништа не може ући у село, док те капије не прође.{S} У  
?{S} Кад није био мачак, спавај мирно и ништа се не брини; не треба теби Јерусалим.{S} За то ти 
тароша, да су само бранили своју веру и ништа више.{S} Ја мислим „види Бог“, и да се Панти не д 
ти, но по слободној вољи.{S} Вез љубави ништа не вреди, па ни брак, јер силу љубави најбоље пок 
есе; окренуо се дувару, само да не види ништа, али опет за то чује и све слути.{S} Не види очим 
вињац?{S} Радуј се, што ти кћи не тражи ништа, па немој ни ти немировати“.</p> <p>Чича Срдан се 
молбе и саветовања, него и боја.{S} Али ништа не помаже.{S} Тада покуша Срдан онај опште познат 
иликом без надзора не износи и не уноси ништа.</p> <p>Лазар доводи Боривоју децу, те га уз децу 
: „Иш, не праши Симо; неће од тога бити ништа.“</p> <p>Но није се дуго смејала, јер Сима баш по 
дмах казао, да неће од целог посла бити ништа, ако се сеоска интелигенција извуче и остави наро 
 <pb n="67" /> <p>„Како ми не може бити ништа“, пита га Боривоје, „кад сам крив?{S} Ти може бит 
о сам ти већ, да ти због тога неће бити ништа.{S} Ако ти се не допада — апелирај.“</p> <p>„А он 
ити на суду; не бој се, не може ти бити ништа“.</p> <pb n="67" /> <p>„Како ми не може бити ништ 
мах знати, да од рацког попа неће изићи ништа паметно.“</p> <p>Али као што рекох, ушла је већ у 
, ви ме већ осуђујете на смрт, не ваљам ништа, нисам вредна ничему...“ Па се окрете од њега и о 
ико да имамо и то би појели и не би нам ништа остало на остале ствари.{S} Нигде се у свем свету 
че, ако и онда ништа не буде!“ Ја нисам ништа више казао, одем до друма, скочим на кола и викне 
 дам, да ме сумњичиш.“</p> <p>„Не велим ништа друго, но то, да ви баш не марите много за светињ 
оши) а после са своје стране није морао ништа дати уз девојку, чак ни опреме.</p> <p>Сватови су 
х вас ја ударила?“</p> <p>„Не бих радио ништа“, вели он, „али би то видео Бог“.</p> <p>„Зар се  
ажни судија.</p> <p>„Није, нисам опазио ништа“.</p> <p>„Лажеш.{S} Мара Шљиварева стојала је онд 
ења од Божића, затекла се бар глава ако ништа друго, па чак и гаров једе шунке и сарме на данаш 
 столу својим дисањем.{S} Очекиваше ако ништа друго, а оно, да је Лазар бар по назаренском обич 
д правила, док не постане од њих велико ништа.{S} Он је молио, али не помаже.{S} Докторка вели: 
foreign>».{S} Мађарицама не говори нико ништа, јер оне не знају читати.</p> <p>Сад почеше „верн 
 Бог, постаће све друкчије.{S} Светозар ништа већма не жели, но да се зближите као браћа, а тек 
 мислила је.{S} У оном тренутку није ју ништа више болело.</p> <pb n="172" /> <p>„Спава... спав 
ни, који падају под казнени закон, нису ништа друго, но највећа дрвета у шуми наше покварености 
 поднапили, почеће чича Срдан: „Нема ту ништа, мој прико.{S} Све су то празни разговори.{S} Слу 
се, мајко, и иди кући.{S} Не говори оцу ништа, не спомињи му, да слутиш што.{S} Ја данас нећу д 
и шта суди о његову предавању.{S} Не чу ништа друго осим оно, што је говорила гомила девојака.{ 
оједини „верни“.{S} На лицу им не можеш ништа прочитати, али да им завириш у душу, нашао би зад 
е главу у мајчино крило и само говори: „Ништа ми сад више не фали... ти си ми фалила, мајко.{S} 
„Све је раздрускано“, каже она.</p> <p>„Ништа, оправићемо. “</p> <p>„Све, што је било боље, зад 
рећи човек?“ — питала је Марту.</p> <p>„Ништа.“</p> <p>„Може бити, да баш и неће ништа рећи, ал 
„а ето вам ја дошао на ограду.“</p> <p>„Ништа то...“</p> <p>„Па како је у друштву добрих људи?“ 
, да га убије.{S} Па шта хоћу ја, црвак ништави?{S} Хвала ти Јованка.“ И онда оде, да се мало п 
девојке мисле на душу, но само на земно ништавило.{S} Девојка удри на себе пантљике и шаренило, 
ред ногама Свевишњега.{S} Осетио је сву ништавост човечју и дође му као гадно фарисејство оно д 
ла на суду; затворите ме и казните ме“, но судија је завирио у акта, па је отерао.{S} Каже јој: 
то.{S} Није назвао чак ни „добро вече“, но из далека пита: „Шта је сад опет?“</p> <p>„Та, Јовин 
се, треба и седам пута да му опростиш“, но се позивају на речи апостола Павла у његовој послани 
већ и он допустити, да није жена крива, но зидар или управо рећи мерник“, рече она прва.</p> <p 
причао све.{S} Било је ту пуно свачега, но најглавније је ово:</p> <p>Ђока Савков је у Лазаревц 
ај ђавољи рог, то за цело није од Бога, но од сотоне.{S} Коло је сотонина мрежа; ко уђе у ту мр 
оле Богу, а онај сити не мари гладнога, но ће га, ако само може, одмах после службе преварити.{ 
ок није доцне.{S} А ту нема друга лека, но да га оженимо.{S} Све је бадава, овако како сад живи 
 куће, јер му је она више привређивала, но она његова два богаљаста коња.{S} Но њему је дала Ма 
у.</p> <p>Баба Језекиља није му судила, но га је пред Мартом још похвалила.{S} Каже: „Красан чо 
подигао из гроба.</p> <p>Не тражи кола, но се упутио пешке у Боривојевац. <pb n="91" /> Леп је  
о каже доста јасно, „боље да сам умрла, но што сам то чула о вами...{S} Дакле баш н..ској попад 
ло мислиш, да св. дух нема друга посла, но да сиђе на Јову Тимина из Крчедина.{S} А?“</p> <pb n 
{S} Удар је био силан, Лазар се заљуља, но брзо се прикупи.{S} У један мах је изгледало, као да 
о је Боривоја не само раширеним рукама, но и отвореним срцем.{S} Узео га је за руке, гледао му  
агли и зими у рит с вуцима, пре с њима, но са својим родитељима или својим синовима.{S} Је ли т 
било, да си ме коцем ударио по ребрима, но што ме овако изломи.{S} Бог ти судио, орјатине и пог 
подаримо над својим жељама и страстима, но за чим нам год срце гракне, то мора бити.{S} Девојци 
чича-Срдану глас, који га пољуља већма, но сви досадашњи удари.{S} Чуо је, да Лазар иде у назар 
 св. Николи крсно име, али не три дана, но само до 10 сати у вече и дао је у благајницу 20 фор. 
послетку не осуди ни сестре, ни Обрена, но је изговорио дугу придику против светске сујете и ра 
лаву утурио читава расточена кола сена, но и једно од ових малених писмена.{S} Како Боривоје са 
:{S} Је ли ова ствар човечна и поштена, но се само пита:{S} Неће ли ме закон казнити, па ако не 
 вољу мирно, не само без бола и жаљења, но тако рећи радосно.{S} И кад закопаше дете, никад ни  
а пушка.{S} Не чека, да други одговара, но говори он, а говори, као да се месецима спремао на о 
 знаде, како ће овима да се наодговара, но само вели: „Подајте Богу божје, али и цару царево.{S 
му је одобрио, да треба не само Лазара, но и сву осталу омладину женити и поудавати.{S} Истина, 
, томе не би требало ни суда ни џелата, но би му она судила.</p> <p>Мартин брат поштовао је јер 
о <pb n="18" /> што је био пука сирота, но уз то лен, зао и пијаница.{S} Нада је радила код њег 
и раздрускано.{S} То је видела и Марта, но опет за то не рече ни речи; али је тим више говорила 
огом о стабло, а плод нам падао у уста, но што данас лажемо, варамо и сатиремо један другог за  
да у његовој башти нема засађена цвећа, но само поврће, ипак је цвеће и непозвано никло.{S} То  
 онамо. „Чак и ти тамо имају више срца, но они у одбору“ — повикну и стисну песницом.{S} И дође 
 пребацивао штету, коју учини њен брав, но ју је питао, где да га затвори.{S} Цвета му се извин 
</p> <p>„Не, госпођо, није мерник крив, но жена“.</p> <p>„Која жена?“</p> <p>„Ма која, јер ето  
а дела, али не само да чита као до сад, но поче и да испитује, да мисли.{S} За не пуне две годи 
а ће, но нуди, а Гавран не чека дваред, но једе за тројицу.{S} Досади се то Талијанци, а Талија 
„Ја нећу друкчије“, да Шандор нема куд, но само вели: „Немој да се љутиш, молим те, пиленце мој 
кат, па и тај није могао да држи краве, но је музао козу, а данас их има двадесет и четир, па с 
ке, која му отвара не само врата цркве, но му даје и уверење, да ће он од сваког члана те цркве 
ате, онда немају довољно отпорне снаге, но подлегну.{S} Назаренство пуни наша гробља и пуниће и 
и поје „Рождество“, али старац не једе, но се заплака.</p> <p>На велики петак мора Јова да бега 
успалио“, говори у себи.</p> <p>Не иде, но бега у своје село. „Боже, каква је то крв у мени?“ п 
ти.{S} Но с шоме је сад бивао још ређе, но пре.{S} Последњи пут је говорио с њоме на погребу Ми 
е ни за што не може, ни крошто не може, но оде.{S} Кад дође кући, оде у кошару, узе троструко у 
} То је српска кућа, каква треба да је, но која се међу хиљадом осталих изгубила:{S} Није упада 
Неки кажу:{S} Буба је, неки:{S} Црв је, но највише их је, који веле, да су њиве уврачане, за то 
јеве, а где стане ногом, ту не застаје, но хода, корача, напредује...</p> <p>Боривоје се распит 
пророцима“.{S} Нису допустили друкчије, но је морао читати св. писмо и тумачити га, а тумачио ј 
и чита.{S} Не може дакле бити друкчије, но је Тома научио Варвару, како да одговара... „Тома је 
аквим приликама било и по двоје, троје, но сад је зар случајно Боривоје сам.</p> <p>Рахила и Ва 
шуме, у божјој природи слушали славује, но што нам данас у загушним собама свирају жене и кћери 
 рачуна, не слушај ни попа, ни владике, но жене, зар то није од искони била женска политика?{S} 
тере мумлале неке полуживотињске звуке, но што нам данас на српском, немачком и француском јези 
заренским, и пошло му је за руком боље, но што се и надао.</p> <p>Но на кратко за тим допаде Ла 
о каменим секирама бранили своје племе, но што данас бранимо народ свој само лепим речма, а на  
е вадимо за апостоле и учитеље народне, но рецимо:{S} Хоћу да живим и радим по своме ћефу, а да 
сије није избегавао само три дана жене, но много дуже и Бог му је доцније рекао: „Добро си ради 
} Волијем, да нисам ни истерала сотоне, но да га овако унаказим.“</p> <p>„Шта си ти истерала?“  
са и видети, кад се не мичеш из кошаре, но завезујеш још за собом врата — конопцем.“</p> <p>Бор 
 у село, али удешава, да не стигне пре, но што се смркне.</p> <p>„Лагано!“, виче на кочијаша, „ 
 триред искаче из воде, не да се спасе, но да удари бичем по коњима, да их гони све дубље и дуб 
 бранио се Боривоје.</p> <p>„Та узмите, но.{S} Не бојте се ништа, знамо ми, да ви не смете пуши 
крштење није у прању телесне нечистоте, но обећање добре савести Богу, васкрсењем Исуса Христа. 
 кад се једе печење.{S} Талијан шта ће, но нуди, а Гавран не чека дваред, но једе за тројицу.{S 
а је сажаљење не само у матере и браће, но и у суседа.{S} А Назарени утаначише у својој скупшти 
љи џеп од мога.{S} Та не оно мало куће, но све село да продам, не би залегло“.</p> <p>„Кад нема 
 Научио је дакле и рачунати можда више, но што му је и требало.</p> </div> <div type="chapter"  
беси и она.{S} Не кука и не плаче више, но говори као увређена жена.{S} Каже му: „Ако си се хте 
диже главу горе, подиже је далеко више, но што приличи скромности назаренској.{S} Осећао је, ка 
је нашао, да је ствар ишла много лакше, но што се надао.{S} Он је мислио, да је достигао мету и 
рити.{S} Нити живе у братству и љубави, но се туже и парниче као душмани.{S} Не обзиру се на ре 
ући, у којој не беху опали само зидови, но и поштење.{S} Кад му је било осам година, отац га је 
е је из таме у светлост, то више вреди, но <pb n="156" /> да је стотину других придобио.{S} И Л 
д, да тамо светли, где је нико не види, но треба да светли на столу.{S} Његове речи су право ци 
мо толико, да су Назарени поштени људи, но хтедоше и да их познају.{S} Почеше да одлазе у њихов 
 или како то кажу — повери.{S} Не таји, но јавно исповеда, каква је код ње ствар.{S} Гризе је с 
 јер је млађи а и носи се по господски, но опет је за то као одсечена глава Лазарева, а и глас  
з сваког права.{S} Девојку нису питали, но је морала поћи за оног, ког јој наменуше старији.{S} 
кчије.{S} Светозар ништа већма не жели, но да се зближите као браћа, а тек не држите, да ја дру 
убио човека, мање би га клели и ружили, но што овако учини.</p> <p>Из Срданове куће не сме нико 
о дна душе.{S} Сад су били и опет сами, но и то за мало, јер је Лазар скоро издржао своју казну 
захвали, није још достојан да се ожени, но му се језик прилепио за непце.</p> <p>Али Томин није 
 он?{S} Читаву ноћ није могао да заспи, но све једнако уздише.{S} Кад је запазио, да је Лазар б 
 ти једаред већ говорио о некој ствари, но ти канда ниси узела на ум.{S} Морам ти сада поновити 
пута већма користио назаренској ствари, но на слободи.{S} Чекали су га као Месију, сад видеше,  
у нас у тренутку растрзале дивље звери, но што нас данас годинама мучи сува болест; ја држим, д 
је радила као црв.{S} Могла се и удати, но није хтела. „Не могу, каже, чинити дужност и матери  
а.{S} Каже изречно:{S} Волео би умрети, но да прими плату, те да ко његову славу уништи.{S} Даљ 
емаш мужа.{S} Знај, да ћу те пре убити, но оставити овде.{S} Полази!...“</p> <p>Сад се деси неш 
 да ћеш пре бубе и звериње припитомити, но њега“.</p> <p>„Шта запушавате уши, расколници и Фари 
, то је ствар, с којом не треба журити, но треба чекати, док се младенци не пречисте и док сото 
ју, заверили у себи, да неће попустити, но терати до краја, па ма их стало главе или бар крова  
 може силом, но срцем, не по заповести, но по слободној вољи.{S} Вез љубави ништа не вреди, па  
лети? није се дуго држао у противности, но три пут узастопце рече. „Одричем се!“ Па и кад сам г 
 У лицу не показује чаме ни суморности, но весело гледа преда се.{S} У овај пар јој се осу по л 
м, мислио сам:{S} Тамо ће ми одлахнути, но Бог је наредио друкчије.{S} Доспео сам овамо, да саз 
ајмљујемо онај ђавољи рог да нам пишти, но се сећамо Бога.{S} Момак и девојка изјаве пред скупш 
/> да шета.{S} Али није могао више ићи, но се наслонио на зид.{S} Дигла се била бура, завитла м 
а именовати, тако далеко није смео ићи, но ће га опоменути и изобличити онако из далека.{S} Дуг 
 кад се вратио од оца, али не оде кући, но је неколико сати, све док није свануло, лутао по ули 
ве пуцкају, „зар је нисте могли истући, но сте је одмах убили?“ Ту застаде за часак, па продужи 
Мало вам је, што пасете на доброј паши, но остатак паше своје газите <pb n="47" /> ногама своји 
 да нису.{S} Ови нови беху много лакши, но они <pb n="221" /> први.{S} То се бар види по томе,  
он не говори о оном, што му је на души, но потеже обична назаренска питања. „Шта сте читали из  
ити добро и ви ћете боље изићи на крај, но да је дајете под аренду.“</p> <p>„Нећу никако“, каже 
 је скренуо с пута не само за тренутак, но је залутао далеко у пустињу, где све дубље у њу улаз 
н.</p> <p>„Јесте.{S} И ја вас не кушам, но вам искрено исповедам, да ја не могу да дођем на чис 
жји силази на земљу, не мачем ни огњем, но испуњен љубављу, у устима му блага реч и он осваја.{ 
<hi>страшног</hi>.{S} Но не само у тим, но у свима приповеткама његовим, у целом делању тог чов 
дговара сам од себе, не научен човеком, но прожман духом светим.{S} Ето дакле, за што Назарени  
да копа, али му не иде умље за мотиком, но крадом погледа на девојке.{S} Ено их тамо, у најдаље 
ките срце своје и уздишу, не за момком, но за вечним животом.{S} И мушко и женско тражи код нас 
бити љубави, а љубити се не може силом, но срцем, не по заповести, но по слободној вољи.{S} Вез 
 молитву чине Назарени не само недељом, но још један дан у недељи.{S} Негде средом, а негде чет 
 Нада још на прагу.{S} Нуди га вечером, но он промрмља само толико: „Сит сам“, па оде у кошару. 
зрно мало закаснило“, мисли чича-Срдан, но кад прође још неколико дава, још никако нема ни траг 
ода далеко, па и тамо није био сигуран, но се молио Богу: „Господе Боже, доста ми је свега, при 
лободи, отишао је кући доста неутврђен, но то је обећао, да ће се клонити својих старих другова 
е главе Јованова еванђеља?“ пита је он, но и не чека на одговор, већ наставља: <pb n="96" /> „Х 
и ти хтела, ја не би питао, хоће ли он, но би те уграбио.“ „Е, гле сад“, каже она, „баш си ти м 
гнуто и нико се томе није више радовао, но Светозар и Јованка.{S} Али кад би трећи дан с вечера 
 зар и ти?{S} А пре бих се смрти надао, но томе!“ </p> <p>Баба Стака у место одговора приђе про 
дговара на нешто, што он није ни питао, но тек мислио.{S} Само му лице за тренутак потамни и бр 
ара.{S} Његовим суседима то није право, но он им је једном на сред порте довикнуо: „Хо, људи, к 
Да ће пре камила проћи кроз иглино уво, но што ће богати ући у царство небесно.{S} И шта пише у 
умњичиш.“</p> <p>„Не велим ништа друго, но то, да ви баш не марите много за светињу, с којом ст 
ју под казнени закон, нису ништа друго, но највећа дрвета у шуми наше покварености, дрвета која 
купштини више су гледали једно у друго, но у свето писмо и „Харфу Сиона“.{S} Па зар да се такви 
ео је и Панта Кулпинац — не само весео, но и обесан, па у своме бесу добаци Лазару ружну реч.{S 
ао што би до сад у такој прилици радио, но само вели: „Нека их, види Бог“.</p> <p>Од овог часа  
а.{S} Не утерују државно, ни општинско, но — половину.{S} Да се није ко од нас заборавио?“</p>  
ну.{S} Пред њиме је отворено св. писмо, но он не гледа у слова.{S} Наслонио главу на руку и у н 
тову“, вели му Боривоје.</p> <p>„Та но, но; не тражим ја, да се мешам у поповске ствари, само к 
 тасту жао за срамоту, али не отворено, но онако по назаренски, сакривен иза св. писма.</p> <p> 
 и храбрила их, да не говоре на празно, но да и учине што мисле — одмах.{S} А баш и јесте тако, 
бацисте, те не забранисте са свим вино, но га допуштате умерено.{S} Па за што не допуштате и св 
ле су јој по глави, само не тако јасно, но магловито.{S} Тек дође јој тешко, врло тешко живети  
ута је изгледало, да ће да рекне нешто, но уздржа се.</p> <p>А кад би после четрнаест дана, он  
што сведочи, да он није као Сима пекар, но да ће допостити до краја.</p> <p>Жао је многима Нади 
 немилостиво тукао не само жену и кћер, но тако рећи и цео комшилук.{S} Кад дође кући, затече п 
о, да му краљевина поврати његову кћер, но срески начелник га је врло опоро испратио.{S} Каже м 
/p> <p>„Требала бих да се срдим на вас, но поклањам вам.{S} Него бих волела, да чујем ваш суд о 
Боривоје, „не бива крштење као код вас, но онако, како је Христос оставио.{S} Ми се кршћавамо у 
 ни последњих дана није легао у кревет, но се вукао од зида до зида.{S} Није јео, није говорио, 
ветозар.{S} Умешао се био и Здравковић, но грдно је насео.{S} Прота са свима свештеницима не мо 
а га најпре унесу у мало хладнију собу, но га метнуше право на банак, да се „што пре“ открави.{ 
теници нису <hi>повод</hi> Назаренству, но да Назаренство има дубљих узрока.{S} И до сад је бил 
у и изгорели је, већма би угодили Богу, но што се око ње инатите, парничите и сатирете“.{S} За  
ву.{S} Не говори више као онда на суду, но највише криви себе.{S} Сад хоће да олакша души и тра 
 хтела да пошље по Светозара и Јованку, но Срдан не даде. „Остави“, каже, „били су и у јутру и  
ише с њим, много му јаче стискоше руку, но што је то међу Назаренима обичај.</p> <p>Професор Зд 
 серума и лечио је не само у свом селу, но колико је стигао и у околини.{S} Много и много дете  
подиже, не мари шта говори свет о њему, но иде на њиву и ради од ране зоре до мркла мрака.{S} Н 
гао је највећу ларму, па не само ларму, но и штаку.{S} Виче: „О Персо, Персо, не било те да Бог 
ва...“</p> <p>Чича Срдан не пази на њу, но се и даље размахује: „Овај сахат, кажем, баците на п 
м се, да Назарени сразмерно више умиру, но људи ма које друге вероисповести.{S} То није само за 
ко узбуђен, да не мога остати на месту, но устаде и оде до прозора.{S} Милева га погледа испод  
не само што му је дошла претњом у кућу, но је још пре тога протелалила селом свакојаке сплетке. 
 се вратио у село, али не у очеву кућу, но оде негде под кирију.{S} Назарени му набавили кола и 
 али не на оне, који су тврди на новцу, но оне, који су дар божји, знање своје завезали у убрус 
еће ни носити у коју велику казнионицу, но га задржали, да у окружном суду издржи казну.</p> <p 
аве недеље није могла да заборави Џуџу, но ју је увек спомињала: „Сирота Џуџа, шта ли јој само  
тумачиш Христове речи онако, како пишу, но се заклањаш за апостола Павла?{S} И ја не тумачим он 
S} Не велим, да се не бринеш и за душу, но само за земно.{S} Али не можемо сви у Јерусалим.{S}  
с нит момци, нит девојке мисле на душу, но само на земно ништавило.{S} Девојка удри на себе пан 
ни да се улаже и да ми се увуче у душу, но одлази сотоно, а Боже мој, запуши ми уши.“</p> <p>Не 
вољава са 450 поклатих пророка валових, но на потоку Кисону коље и српску децу... „То није гушо 
е боље да погине један од удова твојих, но да све тело твоје буде бачено у пакао.“</p> <p>Сад о 
ије то изречено, да се узме реч по реч, но значи:{S} Не брините се само за земно.“</p> <p>Препи 
Исак није му казао:{S} Узми коју хоћеш, но му је прописао, из које ће куће узети жену“.</p> <p> 
ила боље чинила, да је остала код куће; но доцне.{S} Приспела је полумртва до адвоката, а кад т 
више ни човек, ни Србин, <pb n="126" /> но Назарен.{S} Ко није од његове вере, на тога се осврћ 
вности, своје приповетке, <pb n="86" /> но ко се год начита тих приповедака, па се такне душе п 
="159" /> миче.{S} Дај, да се брани!{S} Но док он тражи реч, које у овај мах не може да нађе, п 
 руку под главу и поче да га диже...{S} Но дизало га је још нешто.{S} Из друге собе почео је Св 
ју неразумљиве, али најслађе речи...{S} Но то беше и време, кад је лекарска наука ликовала, вре 
врућ.{S} О, да си студен или врућ...{S} Но будући млак, ниси ни студен ни врућ...“</p> <p>Да су 
веткама има нечег <hi>страшног</hi>.{S} Но не само у тим, но у свима приповеткама његовим, у це 
пет ружиш, што неће да пије а ради“.{S} Но шта зна тако млада девојка — шипарица.{S} Чича-Срдан 
гао да исприча, како је текла борба.{S} Но за то време, док је он победио једнога, одвукао је о 
тавило је у њојзи доста слаба трага.{S} Но од кад је видела Боривоја, променула се. „Гле, то је 
 А и иначе је било ситнијих прилога.{S} Но и ван тога се друштво могло похвалити.{S} Баш Сима В 
написано, па ма што ишло после тога.{S} Но зар се ви баш тако строго држите светог писма?{S} Зн 
тврдица или лаком, да оговори друга.{S} Но када се намножише Хришћани, није могао нико да их пр 
да су пробудиле Боривоја из дремежа.{S} Но на скоро се уверише, да речи нису са свим погодиле.{ 
скочи и да га загрли, али се уздржа.{S} Но ако је Боривоју шапутала љубав, Томи је шапутала себ 
 који беше најудаљенији од Боривоја.{S} Но бадава су отишле тако далеко.{S} Јулка је непрестано 
вање такнуло се врло често Боривоја.{S} Но он се бранио од тог утецаја. „То је сотона, који сад 
а не би могао облагородити — човека.{S} Но само се у то мора уложити велики труд и велика брига 
а за тим, кад му се роди опет ћерка.{S} Но то јој се на послетку ваљда само тако учинило.</p> < 
 том послу, мал’ те не увек, певала.{S} Но од кад се разговарала с Боривојем, те чула, да је гр 
се тако неколико дана и није певала.{S} Но наскоро за тим дође Боривоју.{S} Пита га: „Да ли ћет 
те; Лазар је радин, да му пара нема.{S} Но Лазарева вредноћа <pb n="34" /> попусти, чим је сеја 
у, овај поорану њиву, а онај семена.{S} Но испало је друкчије.</p> <p>Дорастао Светозар до зрел 
у дође застиђена — готово поплашена.{S} Но највише су Боривојеве речи задрле за госпођу Љубу.</ 
 дајете јела, која су одвише снажна.{S} Но збиља, да покушам нешто.“</p> <p>Лекар дохвати оглед 
обро, па му не треба писмена рачуна.{S} Но кад удари у пробу с Лазаром, увиде, да нема право.{S 
а, но она његова два богаљаста коња.{S} Но њему је дала Марта десет нових дуката на јабуку, (он 
нема ко да је упали, а ја сам стара.{S} Но каже он: „Остави нано још мало да причекам“.{S} Док  
миљата, слатка, као да је од шећера.{S} Но ко јој боље завири у то лепо лице, може опазити траг 
 онда одрешена нова врећа разговора.{S} Но нису ни Назарени у томе оскудни.{S} Кад се заглибе у 
 мушки.</p> <p>Сад је отпочео прота.{S} Но он не поче онде, где је Лазар стао.{S} Био је сувише 
о да не беше тако малаксао од поста.{S} Но Маца се оте некако и безобзирце побеже у село.</p> < 
ила је више мртва но жива од страха.{S} Но испало је друкчије, него што се бојала.</p> <p>„Крис 
рагана, да не мора поћи за недрагог.{S} Но то је давно било, сад се приповеда.{S} Данас је доба 
неке од њих обавестише још у напред.{S} Но Лазару и Боривоју не рекоше ни речи о оном, што ће с 
 право, да сваке суботе туку мужеве.{S} Но ни једна од њих није могла да сачека суботе, него уд 
 је два-триред хтео да устане и оде.{S} Но уздржавао се, док је могао, па онда му прекипи.{S} У 
тку га затворише и хтели да му суде.{S} Но он полудео, па га пустише.{S} Сад трчи селом и виче: 
ом чича Срдан напаствује дете своје.{S} Но Милева је мирна.{S} Без писка и речи трпи, али место 
о и код нас у прво апостолско време.{S} Но наравно, тако је било, док је било мало Хришћана.{S} 
а у лицу му неисказан бол и очајање.{S} Но Срдан не долази к себи.{S} Гаја опет стао батином на 
пит сјајно, она је зрела за крштење.{S} Но за што се намргодио Боривоје? — Одмах ћу рећи.</p> < 
беше комад надимљене и упрљане крпе.{S} Но у породици су је опет за то већма поштовали, него ма 
} Жале је и теше, блаже је и храбре.{S} Но она као да не чује.{S} Пред очима јој је и сад чича  
е паметна те увек гради од зла горе.{S} Но дође на скоро време, те Лазару умре жена, а он је са 
о спавао, пренуо се мало, мигољи се.{S} Но хоће ли после овога тврдога сна устати или ће се окр 
 мрави подилазили од ужаса и милоте.{S} Но све је то:{S} Некад било, сад се приповеда.{S} Пред  
 није весео.{S} Хајд нека, сутра ће.{S} Но не може да се расположи ни сутра дан, ни прексутра,  
је мислила:{S} Од пића је, проћи ће.{S} Но не прође.{S} А кад трећи дан посла по лекара — докто 
ез потписа.{S} А предавања престаше.{S} Но и ако та предавања беху кратка века, имала су своје  
му угову и Тома се не истиче одвише.{S} Но Боривоје је ћутљив, шта више, као да му нису увек ми 
 Тако је мислила и би јој сад лакше.{S} Но тако је мислила и свекрва њена и изиђе на поље.</p>  
 три дана млатну је каменом, па беж.{S} Но спотакне се и паде на камен, те се угрува.{S} Моја В 
га на прстима и утишава сваки метеж.{S} Но Лазар није спавао, само се бојао да отвори очи.{S} О 
о на банак, да се „што пре“ открави.{S} Но ипак некако оживи и сутра дан проговори.</p> <p>Био  
е говорио о тој старој грчкој песми.{S} Но то је било давно.{S} Мислим, да и немамо на српском  
воља на то, као овој птици на грани.{S} Но немојте због тог што ружно мислити.“</p> <p>И она за 
а, онаква, каквог га донеше жандари.{S} Но опет га је прегледао и забележио сваку модрицу и чво 
 њега, јер он врло занимљиво говори.{S} Но то му не смета да једе.</p> <pb n="184" /> <p>„Госпо 
ио неваљао.{S} То је тешко признати.{S} Но ако осуђеник стане уз назаренско учење, те се баци к 
, све га је јаче и јаче вукло Цвети.{S} Но с шоме је сад бивао још ређе, но пре.{S} Последњи пу 
као, али, га та борба стаје радости.{S} Но и то се могло како тако поднети и Марта је хвалила Б 
она умеша, те он буде у браку трећи.{S} Но кад се то пречишћавање сврши, онда нека буде шта ће  
рановом крвљу, па ће онда жито нићи.{S} Но ако жито и није никло, никла је ипак — тајна, и ова  
е стране врата и могао сам је стићи.{S} Но нисам хтео на силу.{S} Мислио сам: „Нека јој Бог пла 
 па од куд да се приберем као човек.{S} Но од сад ако Бог да, поправићемо“.</p> <p>За мало, па  
 причестиће се над гробом Христовим.{S} Но пре свега хоће достојно да се спреме за то причешће, 
ио, дочекали су га попови с литијом.{S} Но, наравно, оно је била друга ствар.{S} А шта ћеш ти?{ 
{S} Негде средом, а негде четвртком.{S} Но та „молитва“ почиње рано у јутру, те до осам сати на 
е до сад видео свет пред скупштином.{S} Но данас је изузетак.{S} Прво, црква нема редовне служб 
само да ју је искала лепшим начином.{S} Но сад се огорчио.{S} Баба Језекиља не само што му је д 
им као она преступница пред Христом.{S} Но дође му у памет:{S} Ко је он, да јој меће руку на гл 
р, „да сам и од више често очајавао.{S} Но све је бадава.{S} Сад видим, да се с првом цигљом не 
било слободно, да разговарају много.{S} Но ни доцније се не наразговараше, јер се ствар рђаво с 
овит“.</p> <p>У том се Лазар вратио.{S} Но узастопце за њим ишла ја жена, Стана, а за њом Јова. 
ко чекала, може се стрпити још мало.{S} Но где би Марта слушала!{S} Она је доказивала, да баш м 
уђује, али је и то доста непријатно.{S} Но ово Боривојево нерасположење беше само тренутно.{S}  
н врео дах и он само очекиваше удар.{S} Но шта би?{S} На место удара осети дуг, врео пољубац и  
ајвећом вољом пође да послуша матер.{S} Но брав никако да уђе у свињац.{S} Боривоје се вијао с  
аријих људи, те га изабраше у одбор.{S} Но он поред свег тога, није био особито омиљен међу вер 
комору, јер јој дрхћу руке као прут.{S} Но отвори је...</p> <p>У комори је мрачно, али је на по 
е замерао почетку, а други свршетку.{S} Но нешто беше у тој придици, што је све освојило:{S} Го 
 из поља, затекао ју је обнезнањену.{S} Но срећом се показало, да је ствар добро прошла, јер је 
ту, да јој пошље јерусалимску икону.{S} Но та прва прилика била је по несрећи баба Језекиља, же 
лаву, па кад упозна Лазара, претрну.{S} Но за тим, као да се прикупи.{S} Упр’о очи у Лазара, ме 
ерујеш из ње, али два утерујеш у њу.{S} Но шта могу.{S} Они веле:{S} Свак своје зна.{S} Па где  
лио о многом чему, највише о Лазару.{S} Но што је ближе селу, све му то више излази из памети Л 
пуно странаца, па је и прота још ту.{S} Но Назарени су знали.{S} Као ватра просу се међу њих ве 
зивали га и за неки колац, на сунцу.{S} Но све бадава.{S} На послетку га затворише и хтели да м 
не крв у лице и не осети нож у срцу.{S} Но опет, опет за то га се чувала, избегавала га...</p>  
чувао.{S} А теби је доста да очуваш.{S} Но он се не да ни осолити.{S} Сад већ било па прошло, ш 
пет попустио и одвезао жену у варош.{S} Но већ на половини пута увидела је и Марта, е би била б 
нули се за колевку, а зар је то све?{S} Но како стоји са оном крвљу и нарави, које ће то дете д 
ривојем.{S} Шта ће он мислити о њој?{S} Но с друге стране није могла увидети, да она чини квара 
и мегдане.{S} Како ће се свршити то?{S} Но опет за то нико не мисли, да тужи Срдана.{S} Милева  
ечала, остави нека тајанствена трага. — Но да идемо по реду.</p> </div> <div type="chapter" xml 
 Јулка не попушта. „Али кад вас молим — но....“</p> <pb n="151" /> <p>И опет га додирну, гурну  
ар је неколико недеља био као смрвљен — но за тим се некако подиже, не мари шта говори свет о њ 
, за то ће он.{S} И поче: „Браћо моја!“ Но прота га ухвати за рукав и дошапне му: „Нису готови. 
 који од вас, само је био — паметнији.“ Но шта је то?{S} Чу још једно име и би му, као да га ко 
, онда ће и од мене бити неки Назарен.“ Но таман продужише Пазар и Боривоје рачунање, а Петар с 
, молим те, који пут води у Јерусалим?“ Но опет за то има учених људи у селу, који му тумаче св 
а.{S} Код нас и свиње више поједу шљива но ми.{S} Ако и спремамо што, на тавану је.{S} А нема з 
је Пера ушао у собу, била је више мртва но жива од страха.{S} Но испало је друкчије, него што с 
еду, а опет је за то добијала више боја но хлеба.{S} Није била Бог зна како лепа, али се још ма 
рдан опет се успалио и то успалио већма но игда.{S} Никако не може да отрпи, што му је кћи неве 
Христову“, вели му Боривоје.</p> <p>„Та но, но; не тражим ја, да се мешам у поповске ствари, са 
 у комору и молио се дуго Богу.{S} Дуже но икад пре, али му сада више не одлану.{S} Кад је изиш 
ски, али шта ћу.{S} Брату је потребније но мени.“</p> <p>„Све то може бити, ади ниси ни ти свој 
му Назаренство још црње, мање и ситније но до сад.{S} Међутим није се нико окретао на то, што с 
анас велим само толико:{S} Мало је боље но пре.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 
 од ото доба је још кивнији на Назарене но пре.</p> <p>Милева се повукла од света и мирно живи  
 од његове вере, на тога се осврће мање но на муву, па ма му рођени отац био.{S} Није истина, д 
г, дође и на тебе.{S} Мија Албунов, пре но што је поверио, учинио је свако могуће зло, само ниј 
b n="29" /> ствар била је овако:{S} Пре но што ће Мојсије изићи пред лице божје, да на Гори Син 
љу.{S} Али како ћу са исповешћу?{S} Пре но што постанем Назарен, морам се исповедити вашим стар 
 могао, јер му се болест повратила јаче но игда), па је опет било плача.{S} Те посете скрхаше М 
е хвала Богу убио, имам ја и данас више но и један у селу...{S} Поткрадај ме колико ти је воља, 
 га, само је био још мирнији и веселији но пре.{S} Село је тумачило, да он жали свог јединог др 
ривојев беше много оштрији и отворенији но онај, који беше управљен против њега; многи верни су 
и шљиве.{S} А ништа није боље по вечери но то.{S} Баш донесите и мени прегрш-две.“</p> <p>И кад 
 зубе и промрмља у себи: „Није био гори но ма који од вас, само је био — паметнији.“ Но шта је  
 јастуке, а лице јој се још мање видело но пре.</p> <p>Онда се Светозар окрене столу, на ком је 
p> <p>Препирка оде све даље и даље, што но реч: „бију Срби, ал’ бију и Турци.“ Што дубље залазе 
ом судији, па заврши: „Ја ћу скоро, што но кажу, Богу на истину, али ме није жао живота.{S} Нек 
 оца Мелентија у постељу, хранио га што но реч: медом и шећером, а запиткивао га је дан ноћ о т 
ови Лазара и Цвете.{S} Нису градили што но кажу, велику част и маст, волели су да даду повећи п 
дије послушати старије, који боље знају но млади, шта пристаје једно уз друго“.</p> <p>„И ваша  
тавио здраву, а затекао сам кућу пунију но што сам је оставио.{S} Чиме сам заслужио, да се браћ 
966_C25"> <head>Развиђава се.</head> <p>Но у колико су се Назарени дали на савршенство и били с 
, али та је друга већ у гробу...</p> <p>Но ако Боривоје није био задовољан с Варваром ни с Томо 
 „<title>Српском Сиону</title>“.</p> <p>Но то је у цркви.{S} Али ни оно, што је закључено на зб 
едан на друго као рођена браћа“.</p> <p>Но Перу је мучила друга мисао.{S} Често сужанство убило 
о је, тако је, само нек је жив“.</p> <p>Но јест.{S} Дође доба да Машу узму у војнике, али он не 
етозару ићи тако књига од руке“.</p> <p>Но мушка је старија. „Ти би хтела, жено, да што пре има 
елена:{S} Сви остали „поверили“.</p> <p>Но опет се некако сложише, ако се и то може назвати сло 
 „С њима се не вреди препирати“.</p> <p>Но Јулка не попушта. „Али кад вас молим — но....“</p> < 
ож трза, од њега ће и погинути“.</p> <p>Но не остаде на томе.{S} Подиже се човек сува, бледа ли 
али.{S} Него је може бити крао“.</p> <p>Но томе се опет опирала Јованка. „Није лопов, не дира н 
, јер је то некорисно и празно“.</p> <p>Но све бадава, поп-Јаша се баш мало час ухватио у кошта 
оста је њојзи брига свакојаких“.</p> <p>Но тада се тек показа вражја копита.{S} Маца Сувачарова 
“ и испод ока погледа на Лазара.</p> <p>Но Лазара ни бриге, он не хлади, где га не пече, али се 
лац био осуђен на 50 фор. глобе.</p> <p>Но није ни Обрен добро прошао.{S} Мара Шљиварева је све 
 зажарило му се лице — весео је.</p> <p>Но весео је и Панта Кулпинац — не само весео, но и обес 
ју кривицу и искао, да га казне.</p> <p>Но чича Срдан је обиграо адвокате целе жупаније и узео  
астужиш“, вели назаренско учење.</p> <p>Но таман Боривоје остао сам, а већ му јављају, да ће ск 
ву заједнички озидавају и крепе.</p> <p>Но Милева је боље рачунала.{S} Она је слутила, да Борив 
 коље, трпи да му тамани пилиће.</p> <p>Но за то је та крмача достојна, да уђе у повесницу наза 
то учинити, попустио је и умуче.</p> <p>Но проводаџилук пређе сад на остале.{S} То је као зевањ 
нда суде и досуде, тако ће бити.</p> <p>Но таман је та ствар била у току, кад се продера <pb n= 
кав је по њега овај данашњи дан.</p> <p>Но за мало, па је и он, бар до некле, назрео, како је у 
, који је тако необично покоран.</p> <p>Но за мало се окренула ствар.{S} На место зебње дошла ј 
“</p> <p>„Мани ме“, молио се он.</p> <p>Но она га није манула, него је хтела да зна, за што он  
а руком боље, но што се и надао.</p> <p>Но на кратко за тим допаде Лазару глас, да су му сестру 
теног рада, ал се љуто преварио.</p> <p>Но бар да је то било све.{S} Него месец-два дана доцниј 
у пред судом.{S} Тако је и било.</p> <p>Но била је ту и друга крупнија ствар.{S} И Јова и Паја  
 других послова заборавио на то.</p> <p>Но године 1889. почео сам врло много да се бавим с пита 
а, није више спомињала ту ствар.</p> <p>Но ако Лазар и није постао свештеник, он је <pb n="32"  
је од Обрена и седе у други кут.</p> <p>Но то није дуго трајало.{S} И њега и Обрена пекло је не 
 попусти и Јова уђе опет у кућу.</p> <p>Но за мало, на „повери“ и Јовина жена, за тим старији б 
де.<ref target="#SRP18966_N4" /></p> <p>Но та крвава сцена из св. писма продужује се у машти бо 
јој је тражило другог човека...“</p> <p>Но шта то би Боривоју?{S} Ништа особито, ништа велико,  
у тога часа остати међу вама...“</p> <p>Но баш у тај мах, кад је Тома ово говорио, те занесен н 
ити спаса код назаренских баба.“</p> <p>Но какав је тај лек?{S} Светозар је скроз познавао наза 
 Симо; неће од тога бити ништа.“</p> <p>Но није се дуго смејала, јер Сима баш пости, пости цео  
се не угледа у свачему на мене.“</p> <p>Но Светозар није попустио.{S} Каже: „Ми смо учили школе 
ар хрт, а далеко су три године.“</p> <p>Но Боривоје је слушао од оца Мелентија, како је ђаво ку 
о опет онде, где сам био и пре.“</p> <p>Но наскоро допаде чича-Срдану глас, који га пољуља већм 
ги су звани, али мало изабрани.“</p> <p>Но умешала се и госпођа Јелачићка.</p> <p>„Хо, децо, де 
узати на таван?{S} Сутра, децо.“</p> <p>Но умеша се доктор. „А као за што сутра?{S} Не ишту дец 
ече: „Ово се мора предати суду.“</p> <p>Но сви су вртили главом.{S} Наопако ако се и суд <pb n= 
ту, па тек онда да се — покају.“</p> <p>Но да богме, лекар је само половина, а требало је придо 
 нам сад Лазар сам, без Милеве?“</p> <p>Но Лазар је као запета пушка.{S} Не чека, да други одго 
и ли и она на Светозара као ви?“</p> <p>Но док се Лазар окретао, да види, где је Милева, тражил 
а што си онда помишљао на децу?“</p> <p>Но Боривоје не попушта.{S} У очима му је нешто, што све 
 да седне.</p> <p>„Нисам знала“, каже. „Но останите само.{S} Ако вам је Тома поручио, онда ће и 
а и силом одвукао до забрањене јабуке. „Но као што је познато“, рече Обренов бранилац, „Бог у с 
Лазар неким достојанственим нагласком. „Но, зар ти до сад ниси о томе чуо?!“</p> <p>„Нисам чуо“ 
односи на другу ствар“, вели Светозар. „Но и оно напред је јасно.{S} Оно остаје написано те нап 
 <p>Светозар се силно зарадова.</p> <p>„Но, само кад си успео,“ рече.</p> <p>„Е мој брајко, али 
их оваца, али их с места купила и узела нов терет на своја плећа.{S} Нашла је и доброг чобана,  
 али га прота није слушао.{S} И то беше нов удар по њега.{S} Рачунао је на опште признање, сад  
и називају тај намет: бедом.{S} Угарски нов закон ослобађа их од тога, али сваког тек 5 година  
ће ли испод тог пепела кад год засијати нов пламен.{S} Гига ју је волео свом душом својом, мал’ 
 трошан кров,</l> <l>Доктор пише рецепт нов,</l> <l>Човек може да ужива,</l> <l>С три зрна сочи 
ла је с нами...{S} Кад дође мали Божић, Нова Година, она опет плаче.{S} Каже: „Данас код мог ба 
 трајати, изазвало је два протеста, два нова правца.{S} Један правац зове се — анархизам, други 
 сте се провели?“ — па је онда одрешена нова врећа разговора.{S} Но нису ни Назарени у томе оск 
„Помоз Бог, чико.“</p> <p>„Каква је она нова кућа?{S} Ено виш, онде, друга од рогља?“</p> <p>„А 
аренство шири из места у место, захвата нова села, нове округе, нове крајеве, а где стане ногом 
о поново скупи, утањи, омања и почне из нова молити; каже му и по десет пута: „Море, мани се ти 
кне, то мора бити.{S} Девојци мора бити нова хаљина, чим јој дође на памет, па ма се згранила;  
воје.</p> <p>Одмах дан по томе стиже им нова радост.{S} Дошао им завађени брат односно шуре у п 
 заглибе у ћутање и не знају да покрену нова разговора, одмах ће питати ма које од њих: „Шта чи 
 да иде тамо.{S} Он иде у скупштину као новајлија, а опет као опробан, озидан Назаренац, који ј 
S} Ако ко умре, долази опет — трговина; новац ће пресудити, хоће ли га огласити мало или велико 
 су људи сви имућни, није им од потребе новац, па су ми рекли, ако је нами потребно, испомоћи ћ 
јер ко нема живине, томе богме не стиже новац ни за крмачу.{S} А Лазар је не коље, трпи да му т 
о скуп лек, али опет лек.{S} Та који је новац матери скуп, да поврати живот детету?!{S} Никакав 
е, чак су и црквене општине узајмљивале новац без интереса.{S} Па каква нам је била у оно време 
 да нећеш ићи кривим путем, упропастити новац, нити доћи пијан кући, па да ме после пребијаш“.{ 
ч о слугама, којима је господар поверио новац, да тргују с њим.{S} Христос у тој причи изоблича 
о жита, <pb n="210" /> и искупио се леп новац.{S} Лекар је набавио серума и лечио је не само у  
је:{S} Свиња, коња, крава, кола, амова, новаца, перина, једном речи свега, што се могло украсти 
ава на амбару Срданову.{S} Нестало Лази новаца, те носи крадом Чивутину мало хране на продају.< 
нека поклони друштву на добротворну цел новаца, а тужну или радосну свечаност нека проведе скро 
ине, али ћеш пропасти и за то ти не дам новаца у зајам.“</p> <p>„Ето, тако је то, моја браћо и  
асемо.{S} И успео је.{S} Неко је уписао новаца, неко жита, <pb n="210" /> и искупио се леп нова 
ешт, ишао по вашарима и зарађивао много новаца.{S} Жена му знала кувати боље и од попине кувари 
> <p>„Дошао домаћин да узајми тамо мало новаца у грк-Симе, а грк Сима каже: „Теби не дам.“ — „З 
ри из места у место, захвата нова села, нове округе, нове крајеве, а где стане ногом, ту не зас 
 место, захвата нова села, нове округе, нове крајеве, а где стане ногом, ту не застаје, но хода 
-Светозар народ зове,</l> <l>У „Бугере“ нове...</l> </quote> <p>Ова кратка песма била је доста  
е поручиле повећи број књига (Чуруг 25, Нови Сад 50 ком.) да их раздаду по народу.{S} Хвала им! 
е, кад оде послом у варош, укорео га је нови прота врло оштро. (Онај стари, кога ми познајемо у 
 Матино место, али боље да нису.{S} Ови нови беху много лакши, но они <pb n="221" /> први.{S} Т 
вар смете.{S} Јер кад је Лазар отишао у Нови Сад у гимназију, на свршетку друге године, поболи  
а две мале књижице.{S} Једна је „<title>Нови Завет</title>“, мало ручно издање, а друга је „<ti 
ше врата и неког угураше у собу.</p> <p>Нови сужник је био млад, висок човек, у ратарском оделу 
вели му Светозар.</p> <p>„Неки лекари у новије доба мењају мишљење о дувану.{S} Дуван после јел 
истина, коју су лекари и педагози тек у новије доба изрекли и која гласи:{S} Да се васпитање де 
У вароши су то новине, али на селу нема новина.{S} Тамо је јавно гласило — песма.{S} Девојке се 
зноси и исмева.{S} И против тих сеоских новина нема апелате, нема штампарског суда.{S} Њих не м 
Великој Госпођи написао је Здравковић у новинама китњаст извештај, како се сакупила војка проти 
 извештај о данашњем дану.</p> <p>У том новинарском извештају написао је, да су по предлогу чес 
ћ по рогљевима — песма.{S} То су сеоске новине.{S} Ту се хвали и куди, узноси и исмева.{S} И пр 
оћ, а још се није све изређало.{S} Наше новине“, каже, „не доносе шта ручају цареви и краљеви к 
сеоско јавно гласило.{S} У вароши су то новине, али на селу нема новина.{S} Тамо је јавно гласи 
ошкања речма, па онда пренеше ствар и у новине.{S} Бог те пита каквих ствари нису тад размрсива 
та коња.{S} Но њему је дала Марта десет нових дуката на јабуку, (он је мислио, да то неће никад 
ше га радознало.{S} То што је сад чула, ново је за њу.</p> <p>„Сећате ли се осме главе Јованова 
ољуљали сте и ослабили сте оно старо, а ново што би ваљало, што би оно старо заменило и усаврши 
 оно, што је најпотребније.{S} Није све ново, али може послужити.{S} Тетка га зове, да се прихв 
е стари завет, свршује сила:{S} Настаје ново време — време љубави, време проповеди.</p> <p>„Бог 
 Очистите дакле стари квасац, да будете ново тесто“.{S} А стих 11. вели: „А сад вам пишем, да с 
же сам у оноликој кући) — кад се догоди ново.{S} Лазарева сестра Милева оде у Назарене или како 
зарене, биће старо зло; одем ли, долази ново и још веће зло“.</p> <p>„Али ћеш бар спасти душу,  
ој протумачи?{S} Али не, не, то би било ново успаљивање.</p> <p>Кад прође четрнаест дана, те до 
редан да седим међу браћом.{S} Треба по ново старешинама да се исповедим“.</p> <pb n="175" /> < 
мо за тренут, после се умирио и беше по ново господар над собом, сад <pb n="168" /> је скренуо  
 неће бити, па крај“, рекох, и почех по ново звиждукати.{S} Моја ти препелица обори главу и ја  
 у селу.{S} Огромна већина одбила је то ново друштво.{S} Највише њих сматраху друштво добрих љу 
рено чини.“</p> <p>„То је за мене нешто ново“, вели му Светозар.</p> <p>„Неки лекари у новије д 
е.{S} У првом тренутку изгледа то нешто ново, велико, узвишено, али је у ствари и то хвалисање. 
е звона и у јутру се већ искупиле жене, Нововерке, да се нађу болесној Милеви на помоћи.{S} Дет 
 како сам научила, а што си ти отишао у Нововерце, не марим.{S} Бар мирно спавам.{S} Кад одем к 
ешто више од сватова.</p> <p>Светозара, новог свештеника, увешће данас протопрезвитер у звање.{ 
 из Лазаревца, да дођу на славу, кад ће новог свештеника, Светозара, увести у звање.{S} Ту ће б 
 прангије, придика, а стари људи дизаће новог свештеника на рукама.</p> <p>Још много пре пола 1 
св. писма два пут, т. ј. из старог и из новог завета, а између та два читања иде опет песма и м 
едавањима.{S} Они и ако неће чути ничег новога, треба да су тамо, да их види народ, па ће онда  
реме.{S} А после, знате, да треба сад о новој години да удесим с брат-Мирком рачуне, па онда тр 
та он мало после, „јесте ли задовољни у новој кући?“</p> <p>Она подиже главу и погледа га тако  
 врло важној ствари, па да онда у нашем новом колу теби, оче, понудим првом столицу“</p> <pb n= 
е јутрење, у највећој тајности венчао у Новом Саду.{S} Узео је неко сироче, девојку од седамнае 
"32" /> бар појао у цркви, (то је бар у Новом Саду научио) а појао је као анђео.</p> <p>Кад се  
p> <p>ЦЕНА 2 КРУНЕ (2 ДИНАРА).</p> <p>У НОВОМ САДУ</p> <p>СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТ 
зи што већи број претплатника.</p> <p>У Новом Саду 1. јуна 1896.</p> <p>С одличним поштовањем < 
гом издању мало дотерам језик.</p> <p>У Новом Саду на Илијин-дан 1896.</p> <p>Писац.</p> </div> 
ного их молио, да му опросте и донео је новорођеноме на дар:{S} Јерусалимску икону.</p> <p>Све  
уша од тог назаренског апостола са свим нову науку.{S} Све што год ми данас радимо, не ваља, св 
>Кад је отац Мелентије показао Боривоју нову молитву, која је нађена на плочи гроба Христова и  
их сматраху друштво добрих људи за неку нову врсту Назарена.{S} Било их је, који су отворено го 
ут, без Рахиле.{S} Она је утукла његове новце, па је онда отишла неком бегу у харем и како се ч 
а, остави кућу, жену и децу, покупи све новце и оде с њом у свет...{S} А тај Вајун је био баш у 
Перо“, вели му Лазар, „не може се човек новцем искупити, нити може исплатити свако зло.{S} Дост 
е, порфирне?{S} Ви господо, који својим новцем хтедосте и у цркви нешто особито.{S} Свештенство 
е, није теби требала девојка, него њени новци, је ли?“</p> <p>Обрен ћути.{S} За тим се истражни 
личава оног слугу, који је своју кесу с новци „завезао у убрус и чувао...“ Тома је надовезао на 
његове старе другове, напунио му џепове новцима, метнуо му цигару у уста и послао га у крчму.{S 
врдице, али не на оне, који су тврди на новцу, но оне, који су дар божји, знање своје завезали  
, а овамо му беше стало до свог добра и новцу за љубав издао је и самог Бога.{S} Боривоје је пр 
су прилагали и остали, који 10, који 20 новчића. „Доста је“, вели Мирко, јер их је још било, ко 
ђу нама покупити“.{S} И Мирко извади 40 новчића и метну их на сто.</p> <p>И сад су прилагали и  
к мутне од суза, није пазила где стаје, нога јој поклизну с лествица и она се стропошта доле.{S 
о путеве, али му то баш годи.{S} Што му нога по кад-кад дубље западне у јендек, тим боље; кад с 
остатак паше своје газите <pb n="47" /> ногама својим, и што пијете бистру воду, а остатак мути 
мљу, паде, као што мало пре лежаше пред ногама Милевиним.{S} Сад лежи пред ногама Свевишњега.{S 
пред ногама Милевиним.{S} Сад лежи пред ногама Свевишњега.{S} Осетио је сву ништавост човечју и 
ају, е им се темељ баш озбиљно љуља под ногама.{S} Што је Рахила отпала од њих, била би срећа,  
то пијете бистру воду, а остатак мутите ногама својим...“</p> <p>„Ето, такви су нам и данас пас 
.{S} Они их доносе из бела света, ми их ногама газимо...{S} Хо мај, та казао сам, да ми не мери 
авога нардова многоцењеног мира, помаза ноге Исусове и отре косом својом ноге његове... <pb n=" 
а, ако је децу одгајила, ако је светима ноге прала, а младих удовица прођи се; оне кад побесне  
 дође, где беше Исус и виде га, паде на ноге његове, говорећи му:{S} Господе, да си ти био овде 
за то не може да устане, уштапиле му се ноге.{S} Донеше му неке каде за купање, некакве шпеције 
 куће, кад чу ту вест.{S} Одсекле му се ноге.</p> <p>Одмах зове Лазара. „Лазаре синко“, каже, а 
ој само те хладне цигље расхлађују босе ноге, које горе као да су усијане.{S} Дуго се мучила, д 
и потреси, и друштво је стало на чвршће ноге.</p> <p>Промена, па ма каква била, ма била она с г 
 слепих и кљакавих, неки чак без руке и ноге, па се оженили, а мој Гига зар да не може?“</p> <p 
се баш рећи, да јој је поломио руке или ноге или леђа, али јој не ваљају ни руке ни ноге ни леђ 
 или леђа, али јој не ваљају ни руке ни ноге ни леђа.{S} Кукавица је дошла некако искривљена и  
помаза ноге Исусове и отре косом својом ноге његове... <pb n="229" /> Онда рече један од ученик 
 фишкалу, а онај сео на канабе, опружио ноге, те угушује смеј.</p> <p>„3а што си убио жену?“ пи 
 утробе је моје, па ма се крстио руком, ногом или се не крстио никако.{S} Ако се ти, Ђоко, не о 
 нове округе, нове крајеве, а где стане ногом, ту не застаје, но хода, корача, напредује...</p> 
ом, урмом или неранџом, те само гурнули ногом о стабло, а плод нам падао у уста, но што данас л 
је стојао Боривоје, сав зажарен и лупао ногом у даске, што је могао већма.{S} Допао је кључар и 
а друге несреће, скрхала си, тако рећи, ногу, па сад још и рођени брат да ти крха врат?!{S} Зар 
а за троје.</p> <p>Кад је Марта уганула ногу, Влада је заборавио на све пољске послове и остави 
 тамо Милева, онај деран љубиће прах са ногу њених, као што је љубио он.{S} Стреса се.{S} Од че 
и, али не мога.{S} Лежао јој и даље код ногу, непомично.{S} Само кад и кад шапне: „Удесићу ја т 
ћу онда ја?“ пита очајно и паде јој код ногу...{S} Сети се оног првог састанка, кад га је она п 
и ми?“ И онда је хтео да јој падне крај ногу, али опет не овако.{S} Сад јој љуби крајеве ципела 
ај...“</p> <p>Колико је тако лежао крај ногу њених, грлио <pb n="165" /> кољена њена, не зна ни 
туке, а Лазар је седео на столици, чело ногу његових.{S} Говорили су тихо, скоро шапућући.{S} С 
/> кад неко падне с тавана и угане само ногу.{S} Марта је и после двадетет година спомињала тај 
зар није молио, да га пусте на слободну ногу, ипак је то чича Срдан израдио.{S} Панта се предиг 
мшије свакојако. “</p> <p>Пера не тражи нож и не пита:{S} Ко? као што би до сад у такој прилици 
с за све векове ову значајну реч: „Тури нож у ножнице...“</p> <p>Светозар је циљао на Назарене  
и да јој не јурне крв у лице и не осети нож у срцу.{S} Но опет, опет за то га се чувала, избега 
ио нагао.{S} За најмању ствар трзао сам нож, па ме истерали“.</p> <pb n="50" /> <p>„Па хоћеш ли 
то, осети неки бол, као да га је ударио нож.{S} И он зна, са чега је тај бол.{S} Мал’, мал’, па 
еда: „Не уби“.{S} Христос је казао: „Ко нож трза, од њега ће и погинути“.</p> <p>Но не остаде н 
ри.</p> <p>И паде реч са амвона: „Врату нож свој на место његово, јер сви, који се маше ножа, о 
 његово, јер сви, који се маше ножа, од ножа ће и погинути“. (Матеј, глава 26., 52. стих).{S} Т 
 на место његово, јер сви, који се маше ножа, од ножа ће и погинути“. (Матеј, глава 26., 52. ст 
ве векове ову значајну реч: „Тури нож у ножнице...“</p> <p>Светозар је циљао на Назарене и ону  
, накашљавао се, а ко је хтео да убрише нос, слободно му је марамом или без мараме.</p> <p>Онда 
ица, свршише већ и покојникови другови, носачи понеше сандук... већ излазе из порте...</p> <p>И 
рчи... <pb n="223" /> То је Лазар...{S} Носачи га познаше, застадоше и метнуше сандук доле.{S}  
его што беше лупеж и имађаше ковчежић и носаше, што се меташе у њ</hi>... „Био је дакле благајн 
лу?“</p> <p>„Код вас, чим се роди дете, носе га попу и крсте га на силу у вери, коју детенце ни 
 весеље, него пијанка.{S} Свира гајдаш, носе се бурад пива, пева се: „Дуни ветре отуд од горњак 
 нећу.{S} Кад су ми оковали руке, да ме носе овамо на суд, не могох сам да се попнем на кола, п 
лка га већ пита даље: „А јелте, како се носе ваши попови?{S} Имају ли браду, као наши, или се б 
дан је клонуо на клупу.{S} Назаренке му носе воде, људи га умирују, али њега као да је вино тек 
и довести из Срема,</l> <l>Ситна, мала, носи се к’о фрајла:</l> <l>Беле сукње, шлинговане скуте 
 су га испрва пуштали да чисти ходнике, носи судијама воде, послужује их, а доцније му поверише 
ако дете закрешти и заплаче се, мати га носи у дубину просторије и онда не смета скупштини.</p> 
 што вихор здере паучину са зида, те је носи Бог те пита куда, тако вихор у његовој души дочепа 
, али овако не иде, брале.{S} Твоје име носи, твој лебац једе, а другом отвара врата своје собе 
ру Срданову.{S} Нестало Лази новаца, те носи крадом Чивутину мало хране на продају.</p> <p>Тај  
 да је Лазар, не може, јер је млађи а и носи се по господски, но опет је за то као одсечена гла 
 година.</p> <p>Јованка је у прво време носила Боривоју тањир јела, чашу вина или какав налог,  
уваш и цениш.{S} У место да си то одело носила при послу, а за скупштину и улицу, да си употреб 
то си ти хтео бегати, кад су те жандари носили овамо?{S} За што си скакао с кола, кад си невин? 
 што Бог нареди, не ударамо у звона, не носимо крста ни рипиде.{S} Мртваца сподобимо у прост са 
да је тек пробудио матер.</p> <p>Кад је носио у наручју у собу, осетио је, да ће је изгубити, т 
родна.{S} Лазар је у договору са слугом носио Чивутину жито, које је требао посејати, а њиве је 
ења, да то откуцне и у крви онога, кога носите у утроби?{S} Зар хоћете да донесете дете на свет 
мени?“</p> <p>„Апостол Павле је казао: „Носите бреме један другога и тако ћете испунити завет Х 
амо да будем што пре готова.{S} А ко ће носити онаке клипане око крстионице!“</p> <p>„Код нас“, 
две, па га на тако кратко време неће ни носити у коју велику казнионицу, но га задржали, да у о 
ено пушити, а женскима да буде слободно носити од свог накита оно, што им је спомен, да богме н 
шки одричу дувана, а да женске не смеју носити никаква накита.{S} А мушкима, бар некима од њих, 
оју поју Срби на српском језику, јер су ноте истоветне.{S} Оне две Мађарице не знају појати.{S} 
а кључ с склина и одлази у комору...{S} Ноћ је хладна, а она у грозници и у кошуљи.{S} Иде лага 
учи је и душевна борба.{S} Кад би мркла ноћ, она је сва у грозници.{S} Подиже се у постељи и хо 
 чује се по целом селу.</p> <p>Сутра на ноћ, да ко слуша, начуо би где тихо шкрипи брава на амб 
 и почну износити јела у подне, па буде ноћ, а још се није све изређало.{S} Наше новине“, каже, 
не мога кренути на то.{S} Само кад дође ноћ, сузе му теку немилице, у души му је страшно, а усн 
ва, светлост му је несносна, њему да је ноћ, помрчина или најбоље, Боже ми прости — пакао.{S} Н 
медом и шећером, а запиткивао га је дан ноћ о томе:{S} Колико треба да пости онај, који хоће да 
е сами у ћелији.{S} Лазар се трудио дан ноћ, да напуни Боривоја духом назаренским, и пошло му ј 
договарали се<pb n="134" /> до дубоко у ноћ.{S} Биће и они на броју, јер је сутрашња недеља од  
рупне мисли.{S} Шта ли ће он?{S} Читаву ноћ није могао да заспи, но све једнако уздише.{S} Кад  
 први пут чуо, и изговарао ју је читаву ноћ.</p> <p>По себи се разуме, да је цело село, мушко и 
вања сотонина, који му је долазио сваку ноћ.{S} Запиткују га људи:{S} Какав је на изгледу тај с 
то издржати, а понављало се скоро сваку ноћ.{S} Кад сване дан, онда опет Нада, његова венчана ж 
т доћи на ограду и назвати јој:{S} Лаку ноћ...</p> <p>Хеј Лазаре, Лазаре, шта ли би на то рекао 
ити стазом — спасенија.{S} А сад — лаку ноћ...“</p> <p>„Лаку ноћ“, беше одзив и сви поустајаше. 
је све у реду“, вели Мирко. „А сад лаку ноћ!{S} Доцкан је“.</p> <p>Лазар га је нудио, да сврати 
иже, пољуби жену у чело, назва јој лаку ноћ и затвори се у своју писарницу.</p> <p>Тамо је ходи 
утале су полако Назаренке.</p> <p>„Лаку ноћ!“</p> <p>Овај последњи догађај врло је узнемирио На 
а.{S} А сад — лаку ноћ...“</p> <p>„Лаку ноћ“, беше одзив и сви поустајаше.{S} А у разлазу чуло  
згледало му је, као да је кроз ону црну ноћ (која до пре обузимаше његову душу) опазио светао п 
рио...“</p> <p>Лазар је провео будан ту ноћ, сутра дан не изиђе из куће.{S} Већ је и по подне,  
ико шљива с коштицама, кад је кроз тиху ноћ јурио коњаник у варош по лекара.</p> <p>Доктор се т 
дакле, прими овај мој савет и мисли дан-ноћ само на украшавање душе своје.“</p> <p>Милици груну 
огло је бити около 10 сати ноћу.</p> <p>Ноћ је била доста непријатна.{S} Ветар је јако дувао; т 
 не доликује испоснику.</p> <p>Око пола ноћи устао је Боривоје, и ма колико да му беху очи закр 
врати.{S} Али која вајда и то, кад нема ноћи, а да га ђаво не искушава.</p> <p>Да кажем, да је  
га.{S} Па у том леже и заспа.{S} У сред ноћи пробуди га нешто.{S} Отвори у пола очи и опази сво 
а он то лако памти и туви, да га у сред ноћи пробудиш и питаш, изговорио би сва та тешка имена  
 а за тим пође на горе.{S} Сад и по две ноћи не долази кући, јер кад мало забразди, онда:{S} Шт 
е пекара, оставиће те.{S} Идем ја сваке ноћи и њему, па видим, да није сталан...“ И кад све ниш 
в сусед и друг Милан, с ким је он сваке ноћи банчио, одрекао се рђава живота; оде у Назарене. „ 
акше мало“, па оде у своју собу.{S} Оне ноћи није могао дуго да заспи и више пута рече у себи:  
 преживела прексутрашњег дана, а од оне ноћи није никако више долазила к себи.{S} Пред смрт јој 
јасно, где је био и шта је све хтео оне ноћи, па се од тог згрозио.</p> <p>„Ја сам се успалио.. 
ајвећег очајања и Боривоју би страх оне ноћи.{S} Он је ту молитву <pb n="21" /> запамтио од поч 
тишла је у собу, па се затворила.{S} Те ноћи се два-триред будио Лазар.{S} До ушију му долазаше 
дигоше га и однеше у болницу, где је те ноћи и умро.</p> <p>И Лазар и Боривоје били су потресен 
рвара?{S} Она кад чу свршену ствар, три ноћи није спавала — од радости.</p> <milestone unit="su 
шум, као кад оно ветар зајауче по тихој ноћи.{S} Али он увек и увек заспа, јер мишљаше доиста — 
тозара на вечери и наздрављали су до по ноћи сретном успеху.</p> <p>После четрнаест дана држао  
 ће да се поправља, крајње је време.{S} Ноћу се ди и тешко уздише.</p> <p>„Лазаре“, пита, „мисл 
 чича-Срдану.{S} Пре, све ужива, кад га ноћу пробуди песма његова сина, ко вели: „Ако се момак  
 тим <pb n="43" /> је малиша виђао, где ноћу долазе у њихову кућу неки људи, који нису из њихов 
, да га се окану жандари, те да се може ноћу слободније кретати.</p> <p>„Да се избрише из наших 
ао да је још и сад оно време, кад си ме ноћу пропуштала кроз прозор.“ Маца као да поклекну мало 
 страну.{S} Могло је бити около 10 сати ноћу.</p> <p>Ноћ је била доста непријатна.{S} Ветар је  
 Дунаву, на каквом усамљеном месту и то ноћу, јер би на дану могли да им сметају радознали људи 
 се слабо надао.{S} Сад му је тако рећи нуде.{S} Браћа су пронашла, да је он ње најдостојнији.< 
ругим госпођама, али час по час устаје, нуди свом мужу воде или му пружа мирисаву мараму, да ут 
Па хоћеш ли слушати? ја ћу ти читати“ - нуди га Лазар.</p> <p>Боривоје климну главом у повлад.< 
и, дочекала га је Нада још на прагу.{S} Нуди га вечером, но он промрмља само толико: „Сит сам“, 
д се једе печење.{S} Талијан шта ће, но нуди, а Гавран не чека дваред, но једе за тројицу.{S} Д 
дравковићка стојала за леђи мужевљеви и нудила га, да пошље у крчму по чашу лимунаде, а Здравко 
 мрзи, боље је и тако, него у свађи.{S} Нудио сам јој и неко издржавање, али неће да чује.{S} К 
 ноћ!{S} Доцкан је“.</p> <p>Лазар га је нудио, да сврати још мало к њему, али Мирко не прими по 
.“</p> <p>Онај младић, који је мало пре нудио своја кола за варош, узе поново реч.{S} Каже: „Мо 
ети.{S} Језичне су, па грде, срамоте, а нуз то чине свакојака безакоња и упропашћују кућу.{S} С 
 простим, начином, који они разумеју, а нуз то је на брзо сазнао из св. писма сва она места, ко 
ах, јер за тим обори главу, опружи руке нуз бедра и рече само толико: „Види Бог.“</p> <p>Ова на 
енство иде напред...“</p> <p>Стадоше се нуткати.</p> <p>Мерник Миловић пресуди. „Од старина“, к 
да му изреку пресуду.{S} Стале су преда њ, али занемише.{S} Јованка му је најближа; она треба д 
о ланац на лекарову прслуку, маши се за њ.</p> <p>„Остави то“, каже му мати, али Боривоје не ос 
и.{S} Осети, како се мајка му належе на њ; образе му већ дирну њен врео дах и он само очекиваше 
 и не понесе га.{S} Сад се не осврће на њ.{S} Постали смо као без душе.{S} Знате ли за што оде  
ђаше ковчежић и носаше, што се меташе у њ</hi>... „Био је дакле благајник Христов и Христових у 
{S} Бадава је све, научио се на жену, а ње нема...{S} Другови му и опет дају за право; та да: „ 
осим што не можеш видети, да је спао са ње гдегод леп.{S} Чисто је окречена и стаза је пред њом 
е сестричина, скоро две године млађа од ње.</p> <p>Кад су се три другарице искупиле у врту Јова 
ла је у реду; сад се та наука одбија од ње.{S} Изишла је из собе у двориште и гледала у звездан 
се, да сам Назаренка.“</p> <p>Он оде од ње и не рече збогом.{S} Да ли, што се расрдио или због  
каза на Гигу, који стојаше не далеко од ње, али одмах за тим обори очи.</p> <p>„Шта?{S} Муж!?“  
 Милеви и то баш онда, кад Милева то од ње није тражила и кад се у души својој и сама љуљала.</ 
хтела да учини и она.{S} Али не:{S} Код ње је то био обичај.{S} Она више од годину дана води Бо 
е таји, но јавно исповеда, каква је код ње ствар.{S} Гризе је савест, мучи је њена лакомисленос 
ља, да утеши ону покајницу, јер га беше ње толико жао.</p> <p>„Жена“, каже он, „лакше греши, па 
{S} За не пуне две године дана изиђе из ње девојка, која је за своје године много читала и мног 
Прозори те собе су отворени, те се и из ње може лепо све чути и видети.{S} Тек ако дете закрешт 
“ Ту прота извади из шпага књижицу и из ње слику (фотографију). „Ево, на овој слици насликана ј 
p> <p>„То баш не.{S} Истерује сотону из ње.{S} А у Стане је често врло силовит“.</p> <p>У том с 
 бијеш жену, једног ђавола истерујеш из ње, али два утерујеш у њу.{S} Но шта могу.{S} Они веле: 
4 дана после тога не дође између њега и ње до правог разговора, као да беше читава ограда измеђ 
ој је лане умрла мати, па се Лазар лепи ње.“</p> <p>У том су стигли до куће Томине.{S} Пред њим 
ћи нуде.{S} Браћа су пронашла, да је он ње најдостојнији.</p> <p>И Милева се зажарила, кад јој  
:{S} Шта она мисли о њему?{S} Зар се он ње није одрекао?{S} Зар је он није преварио?{S} Да ли ј 
а младости њене хватао се Срдан радо до ње у коло, ваљда ће је послушати. „О, браца Срдане, баш 
о није?</p> <p>„Ако ти је баш толико до ње стало, ишти и добићеш је.“</p> <p>Овим се свршио раз 
е, већма би угодили Богу, но што се око ње инатите, парничите и сатирете“.{S} За тим јој је гов 
да вам донесем другу књигу, па на место ње дограбим ову.{S} И сам држим, да није било вредно, д 
мамила и кћер тамо, одговорила је место ње. „Брат Мирко“, каже, „Милица захваљује на вашем саве 
на.{S} Без писка и речи трпи, али место ње вриште остале жене у један глас.{S} Мирко, Тома и ос 
да би тај човек сваког часа умр’о место ње и то радо.{S} Али јој се показује и друга слика, па  
млају: „Ух, ух, ала је силан (сотона) у ње“.{S} А неко рече: „Право <pb n="101" /> је казао апо 
 још доста пута имала с њиме речи.{S} У ње је била мала мотика, с којом је свако јутро кресала  
 бивала код покојнице и видела, да је у ње било баш лепих и врсних ствари?!{S} Где је онај поли 
јлепша, али најпростије одевена.{S} И у ње је руво лепо, али просто и на њој нема накита, те из 
ао из уста његових тешку клетву противу ње.</p> <p>--- Још мало, па треба и Боривој да се ослоб 
е један у стотини, тај један се изгуби, њега не виде, он не рачуна, нема га.{S} Многи почну, ал 
требно на хлебац.{S} Што мени не шкоди, њега убија.{S} Нека се не угледа у свачему на мене.“</p 
} Он ће у њихову друштву бити последњи; њега ће се туђити, презираће га, он ће бити нераван дру 
је ту, мал’ те не би рекао: од јуче.{S} Њега последњи догађаји нису заболели тако, да се после  
 молио му се и хтео чак у Јерусалим.{S} Њега је занела и застрашила „Молитва грешника“ ; он је  
ворио мој отац, да паор остаје паор.{S} Њега не можеш ни поучити ни угладити, он остаје суров и 
 га у исти мах подилази и неки ужас.{S} Њега је осудио суд и кад издржи затвор, суд ће му опрос 
> <p>И опет га додирну, гурну лактом, а њега прође као муња и запита: „Кад код вас свештенство  
уди други пут, јер би то била увреда за њега.{S} Кад Назарен рекне:{S} Да, да, не, не, треба на 
ђе мало девојче у кућу.{S} Питало је за њега и предаде му завежљај.{S} То пријатељица Варвара ш 
 делом и назаренске старешине почеше за њега већ меркати девојку, (јер не може сам у оноликој к 
е на малог Боривоја, те се распита и за њега.</p> <p>„Да га не уречем“, вели Марта, „здрав је к 
јатељу Боривоју, како смо ми удесили за њега“ ? </p> <p>„Нешто сам му напоменуо“, вели Лазар.</ 
/> места у св. писму?{S} То је много за њега и у томе би га могао Боривоје изменити, али Бориво 
е успаљенице лепезе, само за то, да иза њега сакрије намигивање.{S} Па чак и онда, кад се у ску 
лашњавају отоци.{S} Ох, та неговаћу ија њега и оздравиће он мени, премили друг мој...“</p> <p>М 
ева вуче месечаре, тако вуче та девојка њега.{S} Његове мисли нису са свим јасне.{S} Али њему ш 
 мој, Боже, смилуј се <pb n="224" /> на њега!{S} Та он је праведник, ти не смеш праведника напу 
задржала од крчме; многог, кад наиђе на њега сумор, задржала је, да не тражи лека у вину и раки 
ише сотона, нити рђаве мисли наилазе на њега.</p> <p>Лазар је могао слободно разговарати с Бори 
егова дела беху ненадмашна и свет је на њега дизао камење, да га убије.{S} Па шта хоћу ја, црва 
да су оне и одвише ватрено погледале на њега, јер по лепоти му не беше равна у целом Боривојевц 
једне мачке.“ </p> <p>Све су сикнуле на њега.{S} Он је само махао рукама. „Нашао сам, нашао сам 
ослу код Јелачићевих, где се научише на њега и заволеше га са његове вредноће и скромности.{S}  
век и сви су га волели, само би се и на њега могле применити с малом изменом оне Христове речи: 
: „Уа, уа, бугер“, бацају се камењем на њега, а он окрвављен иде даље. „Види Бог“...</p> <p>Већ 
та он, а њено узбуђење прешло је већ на њега.</p> <p>„Ви сте“, каже она, а глас јој дошао загуш 
 углед од више велики, а да наваљују на њега.{S} Већина клима главом у повлад и вели: „Хајде, н 
дио, орјатине и поганиче!“ И сад осу на њега гомилу најужаснијих грдњи.</p> <p>Жене и људи запу 
а.{S} Кад Јова нешто рече, он се осу на њега: „Шта је Јово“, пита, „зар си се и ти дао у тумаче 
ви?{S} Како сте ви задовољни?“ пита она њега у место да одговара.</p> <p>„Зар с Варваром?“ пита 
је брзо смислила. „Боже мој“, каже, „па њега ћемо питати.{S} Кад му је то вера, ваљда ће је поз 
испратите ни до гроба; борите се против њега мртва, па ма вам он био отац, био син или иначе на 
нији но онај, који беше управљен против њега; многи верни су седели као окамењени, а Томи је по 
 Лазарево име, те разабрао, да Тома сад њега ружи и би му криво.{S} Стисну зубе и промрмља у се 
сто бивало, она још с врата клекне пред њега и вришти: „Молим те као Бога, не ударај ме!“</p> < 
икад јео.“ А Талијанка онда истури пред њега кожу некаквог црног мачка. „Кад ти је баш тако при 
ме путовању, кад од једном искрсну пред њега ђаво.{S} До душе, ко не зна, рекао би, да је то Ма 
.{S} Христос је казао: „Ко нож трза, од њега ће и погинути“.</p> <p>Но не остаде на томе.{S} По 
удара крв.{S} Погледом тражи Лазара, од њега јединог ишчекује помоћи, али га не види.{S} Сви ти 
авалише на Боривоја и отргоше старца од њега.{S} Боривоје је у лицу црвен као крв, његово тешко 
или што је осетио, да у онај мах оде од њега анђео и уз њега остаје само — сотона?{S} Погледа н 
у је у чело, уздахну, а она се отрже од њега и побеже у своју собу; за тим му и опет допре до у 
нисам вредна ничему...“ Па се окрете од њега и остави га.</p> <p>Дошла је и она кобна недеља, к 
али није имао коме.{S} Девојке одоше од њега.{S} Последња сенка неке тајанствене романтике, кој 
и уложиће сву снагу своју, да начини од њега човека.{S} О удаји нема ни помена, а шта значи то  
 да даде Лазара на школе и да начини од њега свештеника, али се ствар смете.{S} Јер кад је Лаза 
 могао зауставити ветар, те отргнути од њега речи, које су на оном месту пале, тај би познао он 
рио молитву хвалећи Творца и просећи од њега милости за све верне, па и оне, који не могоше сти 
ека?!{S} Ишао је чак жупану и тражио од њега цедуљу, право, да може убити оног несретног сина,  
овом Тиминим, који је био пре слуга код њега.{S} Кад Јова нешто рече, он се осу на њега: „Шта ј 
, зао и пијаница.{S} Нада је радила код њега као црв, била ваљана у сваком погледу, а опет је з 
јслађи комад, девојку, и пијанке ће код њега нестати, као да си је руком однео“.</p> <p>Заиста, 
ав је као дрен, него је друго нешто код њега, што ми задаје крупне бриге.“</p> <p>„Да чујем!“</ 
ао и господину епископу, кад су вас код њега оцрњивали.“</p> <p>Да богме, заборавио је, да и он 
: „Чича-Срдане, овај је ђавољи; не може њега упутити ни св. патријар, а не ја.“</p> <p>Ух, па б 
 хвале жену, он би волео, да су хвалиле њега.{S} Тога вечера били су сви гости код поп-Светозар 
е до душе први поверио Мирко, али после њега одмах три жене.{S} Нека каже ко шта хоће, али сам  
 n="206" /> о накиту за то, да женскиње њега помажу.{S} Сад неће имати већине ни за дуван.“</p> 
ли се он отреса тога осећаја.{S} Шта се њега тиче то испрекрштано и позлаћено гвожђе на „поповс 
 је Ленчица погледом својим истерала из њега сотону.</p> <p>На кратко после овога вратио се и М 
 њему све дотле, док сотона не изиђе из њега.{S} Ајај и мени и њему кукавку!{S} Волијем, да нис 
ну...{S} Ето га нека каже, изишао је из њега.{S} Док сам ударала једном руком и питала:{S} Одри 
мо, хоћеш да ти прочитам једну главу из њега.{S} И он читаше из Јованова еванђеља главу XI. сти 
есец.</p> <p>Боривоје је терао коње, уз њега је седела Варвара, остраг је био Тома и деда Јова. 
срећа његова, што се у оно доба нађе уз њега жена, која није дала, да му бол пређе у очајање.{S 
о, да у онај мах оде од њега анђео и уз њега остаје само — сотона?{S} Погледа на ту мрску кућу  
т.</p> <p>Но то није дуго трајало.{S} И њега и Обрена пекло је нешто, обоје су осетили, да је о 
ин овога села, па што село боли, боли и њега.{S} И баш за то, што га боли, хоће да лечи.{S} А к 
ли, сад ће ићи негде у крађу, па зову и њега.{S} Бруји рог на гајдама:{S} Хајд, хајд, хајд, а о 
енке му носе воде, људи га умирују, али њега као да је вино тек сад стигло.{S} Говори о некој њ 
, онда верујем, да не зна, али питај ти њега на просто српски:{S} Зна ли он ко су то „Бугери“,  
о мило.{S} Кад прође неко време, ето ти њега, довео Боривоју децу.</p> <p>„Како си ти“, пита га 
трана је та, што је он разбибрига; крај њега заборави човек бол и беду; крај њега човек лако пр 
ај њега заборави човек бол и беду; крај њега човек лако прикупи мисли и лакше се умири, кад је  
осети на своме рамену руку.</p> <p>Крај њега стао Лазар с великом црном књигом.</p> <p>„Брате“, 
 те се угрува.{S} Моја Варвара отрча до њега, подиже га, обриса од прашине, па га још пољуби и  
е узе одмах реч.{S} Светозар који је до њега стојао, брзо се умеша. „Брате мој Лазаре,“ вели он 
па, не чује, управо звук неки допире до њега, али не разбира смисла.{S} Кад се разабрао мало, а 
арти њезин бранилац, да дође што пре до њега, хоће да се обавести о нечем, што је врло важно по 
аст му икона.{S} Био би и сам отишао до њега, али је хтео у оним данима да остане уз жену.</p>  
S} Јер ако старац оде куд не треба, ако њега не узмогне Светозар да придобије на своју страну,  
овај мах не може да нађе, пређоше преко њега.</p> <p>Тома се сетио нечега.{S} Пита: „Шта ће нам 
све.{S} Није дирао никога, само да нико њега не дира.{S} Назарени беху само још сенка од онога, 
н живот, име част... <pb n="199" /> Око њега стоје деца, које нити је васпитао нити им је што о 
овара Лазару.{S} Обилазе на прстима око њега и пазе, да не учини што од себе, јер му је мати с  
 моле и опомињу, а по мало се ребре око њега, те га раменима отискују.{S} Рукама га се ни један 
} Не види, не чује и не зна, шта се око њега догађа.</p> <p>Тако су мислили сви, тако је мислил 
азлазили, жене назаренске трпале се око њега, да му скину перце са одела и наместе поремећену о 
 у крчми.{S} Где се покаже, купи се око њега друштво.{S} Па хајд, што га се лепе цуре и другови 
тор се разговорио и сви се искупише око њега, јер он врло занимљиво говори.{S} Но то му не смет 
. „Нека га“, вели домаћица, обилази око њега на прстима и утишава сваки метеж.{S} Но Лазар није 
нче, не познаје га, па мисли да и дечко њега не познаје.</p> <p>„Добро вече, дете?“</p> <p>„Пом 
 ћеш пре бубе и звериње припитомити, но њега“.</p> <p>„Шта запушавате уши, расколници и Фарисеј 
ринти, а он би већ показао, какав је по њега овај данашњи дан.</p> <p>Но за мало, па је и он, б 
<p>„Ја мислим“, каже она, „поручи ти по њега у каквом вашем послу.{S} Ти ћеш се после мало задо 
 Лазар буде дошао оцу, поручиће мати по њега и онда — како Бог да...</p> <p>Дође и тај час.{S}  
 сате без надзора и чувар је долазио по њега само онда, кад је знао, да је посао готов.{S} По с 
а није слушао.{S} И то беше нов удар по њега.{S} Рачунао је на опште признање, сад види, да се  
урне у свет?{S} Ко ће онда робити место њега?“</p> <p>„Неће ни бегати, не бој се.{S} Да је хтео 
ке, која га је донде окружавала, паде с њега.{S} Он не би бранио жену, баш да хоће и да је убиј 
о.{S} Узео ју је сироту, без ичега, а у њега било домазлука за троје.</p> <p>Кад је Марта угану 
 на добром је путу.{S} Велика је воља у њега, да нам се доближи.{S} У пола је и обећао, да ће у 
 лика.{S} Шест невиних очију упрто је у њега.{S} Господи у суду је рекао, шта је учинио, сад не 
 поштен, а не дира те, не дирај ни ти у њега“. — „Јест да!{S} Жупан је Калвин, шта ли, има на ц 
би огромно, а што сам год даље улазио у њега, опажао сам све јасније и јасније у засенку његову 
Скоро 14 дана после тога не дође између њега и ње до правог разговора, као да беше читава оград 
лико топлих речи захвалио им је, што су њега незнатна, мала и грешна примила браћа у тако важно 
гао да задржи...“</p> <pb n="235" /> <p>Њега су нашли негде чак око Сланкамена и Назарени из Ср 
 Кад је Јакову дошло време да се ожени, његов отац Исак није му казао:{S} Узми коју хоћеш, но м 
но стадо.{S} Чича Сима се десио у селу, његов унук, Стеван и Боривоје беху сами.{S} Стеван се н 
ћ, јединац, син врло имућног ратара.{S} Његов отац хтео је лепим, доводио му свештеника, одводи 
а ће се уљудити, и као да се уљудио.{S} Његов сусед и друг Милан, с ким је он сваке ноћи банчио 
се вратити и сами.{S} Иначе он држи, да његов пријатељ Здравковић има право.{S} Назаренство је  
исписали.{S} А да је Христос мислио, да његов говор могу разумети само књижевници, он народу не 
, сад види, да се скоро ником не допада његов рад.{S} Он је у друштву добрих људи рекао, како ћ 
 не апелира, не тражи мање, али апелира његов бранилац, а апелира и велики фишкал.{S} Кажу, да  
ренску скупштину и да га је Милан, друг његов одмамио тамо.</p> <p>Била баш недеља.{S} Чича Срд 
ало умири, кад узе реч професорски друг његов Мирић.{S} Мирић је изјавио, да он не држи Назарен 
рио?{S} Да ли је дошла к себи те разуме његов корак или је још увек успаљена?{S} Треба ли да го 
ркве бити признат за брата, и где му се његов грех неће ни најмање уписати у зло.{S} Зар такав  
ну.{S} Светозар је учинио, како му рече његов пријатељ.{S} И кад би подне, он уста, да се опрос 
 измешају овце, он их дели и прибира, и његов суд вреди у томе највише.</p> <p>Тада се догоди н 
ао, него је створен шести дан у вече, и његов живот почиње недељом, и то светковањем и одмарање 
ски??“ У овом смислу говорио је прота и његов говор многе је и од Назарена дирнуо.{S} Они то да 
се задуби и Боривоју у очи и разумеде и његов поглед.{S} Поглед је питао: „Где је Милева?“</p>  
p> <p>Ђока Савков је у Лазаревцу кнез и његов средњи син Јова „поверио је“ још прошле године.{S 
евности, свештеникова придика у цркви и његов савет ван цркве беше народу књига и водилица.{S}  
ше Светозар врло узбуђен, Јелачић, таст његов, само се смејао. „Баш волим“, вели, „што сам отиш 
 могу да буду заједно, нека даде Лазару његов део.{S} Моли и мајка Јелена за сина и то је чича- 
 ноћ.{S} Кад сване дан, онда опет Нада, његова венчана жена, искушава Боривоја.{S} Дође му са с 
.</p> <p>Што је Боривоје бивао старији, његова напраситост постајала је све ређа, али се не мењ 
о томе.{S} Кад је он, Лазар дошао кући, његова браћа Назарени удружише се те хоће да му помогну 
ловију.{S} Најмлађе дете чича-Срданово, његова мезимица Милева, тако се опет приљубила уз Лазар 
ети, да му је у души страшно, необично, његова унутрашњост изгледа му као поље, преко кога је п 
 бега из куће, јер из кујне удара маст, његова баба пржи сланину на купус.{S} Кад би вече, сви  
нка.{S} Исус је проповедао божју науку, његова дела беху ненадмашна и свет је на њега дизао кам 
не дође у главу по која неупутна мисао; његова душа није још доста мирна.{S} У таком времену до 
вковић први ће почети, а и право је.{S} Његова је то мисао, а после, он је најзаузимљивији и на 
н, послушан, ваљан у сваком погледу.{S} Његова стара напаст оставила га, само је био још мирниј 
 Дође му некако тешко.{S} Осетио је, да његова назаренска наука одскаче од невиних душа као лоп 
оворила гомила девојака.{S} А те као да његова предавања нису ни чуле, оне су виделе само његов 
 Он каже: „Ко сади виноград, а од плода његова да не једе?{S} Ко пасе стадо, а од млека стада д 
асио је жижак, који му је запалила рођа његова, светлост му је несносна, њему да је ноћ, помрчи 
е, који најлакше придобију, те је свака његова реч била од утецаја.</p> <p>Што Боривоје није би 
о за њом и није могло бити, а да толика његова љубав не поможе Милеви, да дође к себи.</p> <p>П 
 радошћу. <pb n="92" /> Тамо је и тетка његова.{S} Вели: „Хвала Богу, кад дође; ја једва остадо 
савим, соком од шипака.{S} Лева је рука његова мени под грлом, а десном ме грли.{S} Заклињем ва 
епо, само да му увек не стоји за леђима његова накинђурена жена.{S} Али као да ју је сотона, на 
е, све ужива, кад га ноћу пробуди песма његова сина, ко вели: „Ако се момак и провесели мало, н 
црквењак“.{S} Нађоше га у постељи; жена његова Стана обвија га хладним облозима.{S} Она их доче 
јер му је она више привређивала, но она његова два богаљаста коња.{S} Но њему је дала Марта дес 
аво тако, као да су она правила била са његова живота исписана.{S} Имао је жену и кћер, а све т 
воје је много тужио за матером, и срећа његова, што се у оно доба нађе уз њега жена, која није  
оривоја.{S} Безазленост ишчезну са лица његова, детињска веселост изгуби се, он поста сетан и т 
Ја сам дошао, да раставим човека од оца његова и кћер од матере њезине и снаху од свекрве њезин 
ео у затвор Лазар Ненадов, кога су бабе његова села подругљиво прозвале „назаренски владика“, п 
ворио, да се он оца најбоље сећа, да је његова слика најбоља, највећма налик на покојника.{S} О 
Срдан, који је подигао главу, као да је његова црква, баца петице у тас и жали, што воскари не  
, те их повија, и онда не пита, која је његова, него удара од реда.{S} Жена му је на послетку у 
рањем телесне нечистоте, а у осталом је његова <pb n="233" /> Варвара изишла из Дунава онаква и 
 од тога, али сваког тек 5 година после његова прелаза у Назарене.</p> </note> <note xml:id="SR 
у лице и наже даље.{S} Гле, шта учинише његова браћа! „Њихова љубав није мртво слово“, промумла 
стао, ни како се обукао.{S} Успомене из његова детињства и она свечана песма вукла га је, као о 
 <p>Боривоје се приљубио уз чича-Симу и његова унука Стевана (који је често био уз свог деду),  
а (који је често био уз свог деду), али његова детињска веселост и безазленост није се повратил 
{S} Дуван после јела помаже варењу, али његова добра страна је та, што је он разбибрига; крај њ 
о не прима?“</p> <p>„Каже, забрањује му његова вера.{S} Он је Назарећанин“.</p> <p>„Ето ти га,  
 децу, те је и њих видео здраве.</p> <p>Његова тетка Стана узела их је к себи; суд им је постав 
ом српске народности, осим Швабе Сепла, његове жене и две Мађарице.{S} Сепл и жена му знају срп 
ди пију вина, деле хаљине <pb n="76" /> његове, а жене држе малу децу у наручју и плачу...“</p> 
месечаре, тако вуче та девојка њега.{S} Његове мисли нису са свим јасне.{S} Али њему шапће неки 
е види, но треба да светли на столу.{S} Његове речи су право циљале на Боривоја и сви су и разу 
стан, жут, без Рахиле.{S} Она је утукла његове новце, па је онда отишла неком бегу у харем и ка 
 куда, тако вихор у његовој души дочепа његове мисли, те јури с њима сад горе сад доле.{S} Нека 
где се научише на њега и заволеше га са његове вредноће и скромности.{S} Јованка је већ са свим 
pb n="126" /> но Назарен.{S} Ко није од његове вере, на тога се осврће мање но на муву, па ма м 
, где беше Исус и виде га, паде на ноге његове, говорећи му:{S} Господе, да си ти био овде, не  
а ноге Исусове и отре косом својом ноге његове... <pb n="229" /> Онда рече један од ученика Хри 
да ће ударити киша.{S} Али, где су биле његове мисли?</p> <p>Да сте га запитали, он би се — поп 
и.{S} Марта се није помицала од постеље његове и чинила је све могуће, да му олакша, али праву  
тамо већ много боље падају у очи и мане његове.{S} И што је најгоре, баш у том часу Лазар охлад 
S} Други су тумачили, да је то због оне његове наглости с чича-Срданом.{S} И Лазар му приђе и у 
..{S} А <pb n="201" /> гле сад, како се његове речи тумаче.{S} Као да хоће цркву да руши, а не  
аборави да затвори врата, кад истрче из његове кочине шесторо нагојених свиња, па беж на улицу. 
Светозар је вредно придиковао у цркви и његове придике бивале су све то вештије, лепше и језгро 
свака вашка села ради, него себе ради и његове речи ишле су право на Тому.{S} Напад Боривојев б 
 је Јованка ушла у собу, да угаси преко његове главе лампу.{S} Он је није опазио.{S} Пред њиме  
ко је у души Лазаровој.{S} Послао је по његове старе другове, напунио му џепове новцима, метнуо 
 јахања, па и не примећаваше, колико су његове речи утецале на њу.</p> <p>„Боловала је“, рече о 
цу.</p> <p>Тамо је ходио дуго, дуго.{S} Његови убрзани кораци казивали су Јованци, да му узруја 
>Здравковић је хтео да одговара, али га његови другови задржаше.{S} Наста нека затегнутост — не 
 на буњишту.{S} Зар Христа не сахранише његови ученици лепо?{S} Зар му не метнуше камену плочу  
е и оста сам.{S} Тек у неко доба дођоше његови из поља.{S} Улазе лагано, а чим уђоше, Ђока забр 
же, и дуни по врту мом, да капљу мириси његови, нека дође драги мој у врт свој и једе красно во 
{S} И непријатељи човеку постаће домаћи његови...“ Ето дакле, тај расцеп са кога нас тужите, по 
</p> <p>Још оног вечера дођоше Боривоју његови суседи, две-три радознале бабе, па и браћа му:{S 
боље чути доцније, него раније“.</p> <p>Његови другови давали су му са свим за право.{S} Тако ј 
а, а с њиме повери и кћи му Варвара.{S} Његовим суседима то није право, но он им је једном на с 
 не само у тим, но у свима приповеткама његовим, у целом делању тог човека има нечег <hi>страшн 
 вреле јој сузе котрљају се по образима његовим, <pb n="16" /> а из груди јој се отимају час по 
џију, нали га добро вином, помешај га с његовим рођацима; остави нек тако постоји ствар две три 
 би, вели, да је видео Обрена крвава, у његовим хаљинама, онаква, каквог га донеше жандари.{S}  
би, гледао његову муку и слушао из уста његових тешку клетву противу ње.</p> <p>--- Још мало, п 
а горко уздахну, осети, где га један од његових другова, Лазар, ухвати за руку и својски је при 
 за столом, у кругу породице, а и преко његових се усана прели „Песма рождества“.</p> <p>Нема н 
“</p> <p>Мајчина рука пређе нежно преко његових образа. „Да си болестан, врло болестан сине, бо 
 а Лазар је седео на столици, чело ногу његових.{S} Говорили су тихо, скоро шапућући.{S} Светоз 
 придику, која беше најдивнија од свију његових дотадашњих придика.{S} Он је храбрио свет, чели 
а.{S} Боривоје је у лицу црвен као крв, његово тешко дисање чује се јасно и у оном метежу и он  
ле од туге и умр’о.{S} Она је наследила његово имање, па га је за годину дана распудила и за кр 
 се постарају Лазаревчани за другога на његово место.{S} Али јест, и Здравковићеви другови се о 
 капиџије поспале на капијама.{S} То је његово мишљење.</p> <p>Многи одобравају и ово мишљење,  
Сећање на Христа Спаситеља, на страдање његово.{S} Иконе исто тако.{S} Нису то идоли, лажни Бог 
му.{S} Гушобоља свали у гроб млађе дете његово и ако икад, он онда виде срце Варварино.{S} Прем 
мозгу...{S} Да је ко могао јасно видети његово лице, опазио би, да се у тренутку променило.</p> 
н њихов човек и много им је шкодило ово његово успаљивање.</p> <p>Истина, долазили су други на  
 ли?“</p> <p>Лазар је ћутао и сад је то његово ћутање мапо ублажило чича-Срдана. „Сине“, каже м 
реч са амвона: „Врату нож свој на место његово, јер сви, који се маше ножа, од ножа ће и погину 
о.{S} Тај човек је доиста мислио, да је његовој жени стало до иконе, а овамо је њојзи било стал 
 То пријатељица Варвара шаље, да понесе његовој деци.{S} Брат Тома се к’о насмеши, те додаде: „ 
 и ми треба да се мирно покоравамо вољи његовој“.</p> <p>„Нећете ли ми дати кључа?“ пита Светоз 
ему је реч.{S} Управо не о њему, него о његовој деци, та деца требају матере.{S} Сад се још бољ 
ала деца, а сад га је нешто вукло право његовој кући.</p> <p>Близу уласка у седо сретне чобанче 
у Кристу, ни криву ни дужну.{S} Каже, у његовој породици се од памтивека затекао обичај, да муж 
 марву, па онда оде у башту.{S} Ма да у његовој башти нема засађена цвећа, но само поврће, ипак 
 која је од удаје Варварине становала у његовој кући. <pb n="216" /> Каже јој и по стоти пут: „ 
но се позивају на речи апостола Павла у његовој посланици Јеврејима глава VI. стих 1.-8., где в 
 је носи Бог те пита куда, тако вихор у његовој души дочепа његове мисли, те јури с њима сад го 
, у руци му је крст и као да тај крст у његовој руци задрхта у први мах, али само у први мах.{S 
наопако да је смео ту реч изустити пред његовом „Ленчицом“, већ је зове само: „Пиле моје“), дак 
" /> се гласи, како нам пријатељ Рада с његовом Станом врло непристојно проводи.{S} Обоје су се 
 ближе и сад већ нема сумње; кућа је на његову земљишту и ако није баш са свим онака као пре.{S 
 никако био на чисто: како су пресудиле његову ствар она три окамењена — анђела.</p> <p>И разве 
роз ону црну ноћ (која до пре обузимаше његову душу) опазио светао пут, који води к спасењу.{S} 
не на рогљу, те поведу реч о Боривоју и његову далеком путовању, Нади не ударају више сузе из о 
, те је тражио, да му краљевина поврати његову кћер, но срески начелник га је врло опоро испрат 
премудри Соломон, баш је враг.{S} Читам његову песму над песмама.{S} Тамо напред све говори о п 
дравковић, шта говори свет и шта суди о његову предавању.{S} Не чу ништа друго осим оно, што је 
воје у општину, где му показаше рачун о његову имању.{S} За тим је средио још неке ствари по ку 
ра, био с Обреном у једној соби, гледао његову муку и слушао из уста његових тешку клетву проти 
 би умрети, но да прими плату, те да ко његову славу уништи.{S} Даље вели: „Ако проповедам еван 
давања нису ни чуле, оне су виделе само његову жену.</p> <p>„Али баш све једнако на њој“, каже  
 догађај.{S} Ово се крштење свршило, по његову мишљењу, једино с прањем телесне нечистоте, а у  
ка, не треба иконе ни св. Николе.{S} По његову закону он би требао на Божић да ради... да преже 
 направио добар план.{S} Али јест!{S} У његову плану нема, да ће проћи онуда која жена и насмеш 
још боље утврдити, па како Бог да.{S} У његову селу има два-три Назарена, а тамо је и тетка Ста 
 и како ће Јованка помагати Светозара у његову тешком послу.{S} Још док они у речи бијаху, приђ 
 затворен, али то је све, што се може у његову одбрану казати.{S} Опијао се, па је онда немилос 
, да га испрате, нити она звона звоне у његову част; он иде на пут још даљи и од Јерусалима, а  
ека га љубе и цене, помажу и подупиру у његову светом послу.</p> <p>Сад се попео и Светозар на  
 да ће сваких 14 дана доносити Боривоју његову децу.{S} Биће дакле свезе међу њима, а и подвоз  
 својом појавом исмеје и изобличи сваку његову реч.{S} И кад поче да говори о <hi>белењу</hi>,  
жао сам све јасније и јасније у засенку његову <hi>целокупан живот наш</hi>.{S} Питање о узроци 
а, а чича-Срданова песница паде по челу његову.{S} Удар је био силан, Лазар се заљуља, но брзо  
еч протина одјекнула, само се по држању његову опазило, да је завршио, кад Светозар отпоче.</p> 
мари, ако ће овог часа примити Бог душу његову...</p> <p>Гости се полако разилазе, али сад иде  
} А да је ко могао загледати тек у душу његову!{S} Као да је улетео вихор у њу, те врти свакоја 
 у дубини мора зна, какав је данас дан; њезин син не зна.{S} Сутра ће се за столом наздравити и 
посете скрхаше Милеву скоро са свим.{S} Њезин закон јој забрањује да плаче, бајаги, ропта проти 
> на Милеву.{S} Очи му сусретоше поглед њезин и она му дође застиђена — готово поплашена.{S} Но 
ати жену до гроба, <pb n="89" /> чак ни њезин муж.{S} Забрањује им њихова вера.{S} Ту ће бити и 
.</p> <p>Баш некако у зиму поручи Марти њезин бранилац, да дође што пре до њега, хоће да се оба 
свим близу, тако, да он већ осећаше дах њезин, те читаше из св. писма: „О, да би ми брат био, д 
преко.{S} Она полети онамо... то је крв њезине крви...</p> <p>Пола сата доцније пробудио се Гиг 
ћер од матере њезине и снаху од свекрве њезине.{S} И непријатељи човеку постаће домаћи његови.. 
м човека од оца његова и кћер од матере њезине и снаху од свекрве њезине.{S} И непријатељи чове 
е опијали из чаше, они су се опијали са њезиних усана.{S} Само штета, што тај лек код закорела  
 том зиду је кључ од коморе, у којој је њезино дете.{S} Боже мој, како јој дође та мисао у глав 
а рођа његова, светлост му је несносна, њему да је ноћ, помрчина или најбоље, Боже ми прости —  
 <p>„Био сам.“</p> <p>„Па?“</p> <p>„Та, њему није стало до накита.{S} Он не може да се остави д 
је радовао.{S} Кад год је мислио на њу, њему падаше на ум друга, коју с њом успоређиваше, али т 
уме и неће да седи мирно на свом месту, њему ускипи и већ је два-триред хтео да устане и оде.{S 
у.</p> <p>Стишало се и у Боривоју...{S} Њему је само у пола јасно, где је био и шта је све хтео 
неколико месеци, а Лазар се не мења.{S} Њему је постало све равно до Косова, равне су му чак пл 
е се, али Боривоја као да и не виде.{S} Њему то дође тешко, кад у један мах осети, да није сам. 
сироче, девојку од седамнаест година, а њему беше четрдесет и пет.</p> <p>Сад је на путу.{S} Вр 
освану неки свињи, који нису замркли, а њему се налаже, што види — да не види, што чује, — да н 
 примио понуду, са уздахом је додао, да њему остаје најтежи део, а то је да придобије сеоску ин 
мој син — мој Гига, поверио.{S} Лепо ја њему говорим:{S} Ошта је теби, да се назарениш?{S} Та н 
S} Подиже се човек сува, бледа лика, на њему су трагови дуга робовања.{S} Из <pb n="150" /> гру 
сети, где се заустави Милевин поглед на њему.{S} Он јој се задуби у очи и разумеле је.{S} Њен ј 
 клас!{S} Ох, Боже мој, хоће ли бити на њему рода?!{S} Зајмодавац долази и тражи од мене дуг св 
р, где се Боривојев поглед зауставио на њему.{S} Он се задуби и Боривоју у очи и разумеде и њег 
и је на путу, те тражи конака, нити она њему отвара као Назарену, брату.{S} Најпре застре прозо 
 девојке као што је Милева.{S} Давно је њему око запело за њу, али се слабо надао.{S} Сад му је 
тужно гледа, дође јој у неки мах, да се њему замоли, али не имаде снаге.{S} Стојала је на раскр 
и.{S} Или можда дан и није леп, само се њему чини тако.</p> <p>Већ хоће да се ухвати мрак, кад  
руги дан сагледао сестрино лице, онда и њему поста оно јасно, што је слутио, и — од срца зажали 
ви судови веле, да је доста, право је и њему.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18966_C 
мени прегрш-две.“</p> <p>И кад донеше и њему прегрш-две, он се намамио, те каже: „Нисам дошао у 
тона не изиђе из њега.{S} Ајај и мени и њему кукавку!{S} Волијем, да нисам ни истерала сотоне,  
а, оставиће те.{S} Идем ја сваке ноћи и њему, па видим, да није сталан...“ И кад све ништа не п 
ена, ни ове муке“, она би пошла.{S} Али њему не дође то у онај мах на памет, он само хукну и ре 
Његове мисли нису са свим јасне.{S} Али њему шапће неки потајни глас, извире нека потајна мисао 
има баш толико распитивао, онда није ни њему све једно какав пост пости, а кад му није све једн 
 Крњин: „Е гле сад; није чуо!{S} Кад ти њему китиш по књишки:{S} Назарећани, онда верујем, да н 
ос је дошао у цркву и сав народ иђаше к њему, да га учи.{S} А књижевници и Фарисеји доведоше к  
.{S} А књижевници и Фарисеји доведоше к њему жену, ухваћену у прељуби и поставише је на среду.{ 
ло, да придобије лекара, па је отишао к њему.{S} Дуго се њих двоје разговараху и на послетку ре 
Лазар га је нудио, да сврати још мало к њему, али Мирко не прими понуде.{S} Тома је учинио друк 
исла.{S} Кад се разабрао мало, а оно, о њему је реч.{S} Управо не о њему, него о његовој деци,  
вој мислио о Милеви, мислила је и она о њему и то не само мислила, него и чекала га.{S} Лазар г 
о, а оно, о њему је реч.{S} Управо не о њему, него о његовој деци, та деца требају матере.{S} С 
 без икаква промишљања.{S} Прочуло се о њему, и то с правом, да зна на памет цело св. писмо, од 
ви схватате Назаренство и како судите о њему?“</p> <p>Чича Станко, човек около својих 60 година 
 Назаренство ће брзо нестати и остаће о њему у нашем народу само пословица: „Како дошло, тако п 
кад закопаше дете, никад ни речи више о њему.{S} А имали су краву, деца су ту краву звала:{S} Џ 
{S} Хулио би Бога сваки онај, који би о њему тако ситно мислио.{S} Ено и апостол Павле вели: „Н 
..{S} Мучи га мисао:{S} Шта она мисли о њему?{S} Зар се он ње није одрекао?{S} Зар је он није п 
екако подиже, не мари шта говори свет о њему, но иде на њиву и ради од ране зоре до мркла мрака 
но она његова два богаљаста коња.{S} Но њему је дала Марта десет нових дуката на јабуку, (он је 
изгледаше као да нехотице прелистава по њему.{S} Онда на једном седе уз постељу болеснице.</p>  
 онда је само <pb n="173" /> гледала по њему. „Читам,“ каже она збуњено, „овај... последњи пут  
савила као оно танко дрво, кад удари по њему секира.{S} У оном тренутку познаде тајну своје душ 
е у један сноп, очитај оченаш и удри по њему све дотле, док сотона не изиђе из њега.{S} Ајај и  
био сретнији од својих претходника, јер њему нико не добаци никакве примедбе, а нису га ни дево 
је.{S} Тако се нешто морало излећи, јер њему не треба божићне сламе, не треба бадњака, не треба 
е поштује хлебац.{S} Тешко га добија; у њему види божји благослов, а кад хлеба нема, онда му жи 
салим, те је издржао онај тежак пост; у њему је сад она енергија, с којом се бацио на назаренск 
воју мајку у оном неизмерном очајању; у њему је сад она енергија, која овлада њиме, кад се реши 
ражио га с напором све душе своје.{S} У њему се одавна зачела нека мисао, он је видео пред собо 
а прође језа, само чича-Срдана не.{S} У њему је сотона или бар вино, а то је од прилике све јед 
те.{S} Уз то је био леп као писан.{S} У њему није било злобе; сваки залогај делио је с децом, с 
продужује Мирко, „још непречишћен.{S} У њему је заостало још по нешто од прошлих грехова.{S} Со 
у њему само притајио, а не смирио.{S} У њему — кува и ври.{S} Као што вихор здере паучину са зи 
 се облачи у свечано недељно рухо.{S} У њему је сад енергија — она енергија, коју је познао у с 
е ми прости — пакао.{S} Нешто се кува у њему, али још не зна шта.{S} Тада се подиже, изиђе у дв 
крви.{S} Па зар то да не остави трага у њему?!{S} Ви се не разумете у тим стварима, али добро з 
то превари!{S} Сад види, да се сотона у њему само притајио, а не смирио.{S} У њему — кува и ври 
и дар Светозаров, па нека света ватра у њему, поуздање, вера, да ће све добро бити.{S} Само да  
 Боривоје се кренуо.{S} Нешто уздрхта у њему.{S} Дође му, да јој метне руку на чело и рекне јој 
, да брижно мајчино око не спази, шта у њему бива и да му не осујети намере.</p> <p>Лазар је не 
ршила.{S} Није сотона у теби, него је у њему.{S} Кад легне спавати, каже, и буде у првом сну, в 
и су га као Месију, сад видеше, да се у њему преварише.{S} Мирко је клонуо, а и поболевао је; ј 
head> <p>Обрен је добро осетио, да се у њему пореметило нешто.{S} Једнако је поболевао и очигле 
и у скупштину, али је још сотона јаки у њему.{S} Кад би брат Мирко или неко од старије браће до 
 да их задржи.{S} Ми сви много губимо у њему, али шта ћемо, била је божја воља...“</p> <p>Деда  
опет?{S} Зар се сотона и опет појавно у њему?</p> <p>Кад се свршила молитва, устадоше неки да г 
 — али Лазар није весео.{S} Има нешто у њему, што хоће да удави у пиву, али не може.{S} Уста, д 
е Босиљке.</p> <p>Марта није могла ићи, њен муж није хтео, те је поручила брату, нек подели сам 
а у година, може да ће имати око 30.{S} Њен отац је давно умро и оставио жену с дететом, а од н 
шно“, вели једна од сеоских госпођа.{S} Њен је муж ватрен кортеш за народне ствари, те пита: „К 
а, Симина жена, грохотом се насмеја.{S} Њен звонки кикот дуго се разлегао по соби, а њени прави 
н јој се задуби у очи и разумеле је.{S} Њен је поглед питао: „Где је Боривоје?“</p> <p>„Боривој 
Маца Сувачарова, али би се преварио.{S} Њен је само лик и њено одело, али у том лику и оделу је 
меје, нежно гуче и поверљиво умиљава, а њен врео дах опија, као мирис од нарда и шафрана, од иђ 
је у оно време било осамнаест година, а њен Влада волео је као комад хлеба, и то — мекана.{S} О 
ће рећи, док Криста није дознала, да је њен Пера био у назаренској скупштини.{S} Сад јој постад 
иле о томе; само се Јованка сећа, да је њен отац једном о томе дуго разговарао са свештеником.{ 
, која је била и пре; тврдили су, да је њен плач био комедија, а њено Назаренство шпекулација,  
S} Марта га је на мах познала.{S} То је њен рођак из оближњег села, младић око својих двадесет  
но материнско срце говори јој, да ће се њен син поправити, сам ће се од себе повратити.</p> <p> 
а.“</p> <p>Кад чу Сеплова Лиза, како се њен Сепл осилио, намргоди се и довикну му крештећи танк 
ло.{S} Нада је зачуђено гледала, што се њен човек дао у такав разговор; та, тај запиткује, као  
цу.</p> <p>Марти је врло годило, што се њен Боривој лепи Наде.{S} Често је говорила у себи:{S}  
о је и при парничењу.{S} Кад су Марта и њен брат по други пут били позвани пред судију, добацил 
и није јој пребацивао штету, коју учини њен брав, но ју је питао, где да га затвори.{S} Цвета м 
Макра не би кварила.{S} Али кад запишти њен глас, да је двеста најодабранијих певача и певачица 
лера.“</l> </quote> <p>Рахилу је отерао њен човек, па је после од туге и умр’о.{S} Она је насле 
еђима.{S} Тек кад чу, њене речи, управо њен уздрхтали шапат, да хоће да буде жена Гигина, он је 
уна Назаренака, које прате сваки покрет њен.{S} Они јастуци су већ мекши, примише многу сузу из 
јка му належе на њ; образе му већ дирну њен врео дах и он само очекиваше удар.{S} Но шта би?{S} 
у би требала да се умеша власт.“</p> <p>Њен муж, свештеник умириваше је. „За Бога, ћути, зар ни 
уше сузе на очи и не рече ни речи...{S} Њена мати, удовица, која је прва поверила, па одмамила  
а непрестано се врзе око свога мужа.{S} Њена, што би рекли, елегантна појава обучена је у најел 
{S} Саслушала је мирно, да је и женидба њена брата на прагу, а кад јој споменуше, да ће и Варва 
ила је у онај мах мислила, да је читава њена комедија с Назаренима глупост.{S} Не сме се ни обу 
 лакше.{S} Но тако је мислила и свекрва њена и изиђе на поље.</p> <p>Жене, које осташе у соби,  
е и не миче се.{S} Један крај од образа њена види јој се према светлости од жишка, тај је крај  
 рече ни речи; али је тим више говорила њена сусеткиња, која се случајно десила онде.</p> <p>„Ш 
пела њених, а руке му обухватају колена њена. „Ја... ја ћу“, каже он, „гледати, да се промени с 
ногу њених, грлио <pb n="165" /> кољена њена, не зна ни сам.{S} Од једном осети, где му она дод 
д ње ствар.{S} Гризе је савест, мучи је њена лакомисленост, са које Обрен, најбољи момак у селу 
 и захвална, ако уђе у кућу, као што је њена.{S} Она ће се привити уз Боривоја, а Боривоја неће 
ар отишао с Јованком, дошла је Милеви и њена мати у походе, (чича Срдан није могао, јер му се б 
итао испит Варварин и буде прочитао ток њена крштења, видеће, да у свему томе нема ничега, што  
?“ пита он опет.</p> <p>Сад пређе преко њена лица болни осећај. „Ја не могу да се тужим, не сме 
му је стојала за леђима.{S} Тек кад чу, њене речи, управо њен уздрхтали шапат, да хоће да буде  
ћ хтеде да бега, али кад виде, да стоје њене другарице, остаде и она.</p> <p>„А за што сте је у 
азати истину, да си уграбио девојку без њене воље, на силу, или ћеш умрети.“ Ја нисам хтео да л 
 изјавити учитељу Јовићу, да Меланија и њене друге одустају од свог предлога.{S} Меланија је у  
а Маца узе га умиривати.{S} За младости њене хватао се Срдан радо до ње у коло, ваљда ће је пос 
>„Јесте...{S} Зађем за друм, и дођем до њене куће. „Шта ћеш ти ту сад?“ пита ме. „Хоћу да се ра 
вонки кикот дуго се разлегао по соби, а њени правилни, бели зубићи никако да замакну за усне.{S 
е.{S} За мало, и та прашина заигра пред њени врати, заигра и заустави се.{S} Шта је?{S} Шта се  
 богме, није теби требала девојка, него њени новци, је ли?“</p> <p>Обрен ћути.{S} За тим се ист 
лика ти је, сложите се.{S} А већ кажу и њеним родитељима.“</p> <pb n="77" /> <p>„А ако се не во 
дође кући, затече пред двориштем жену с њеним другама, сусеткама, а он тек подвикне: „Еве прокл 
е овако.{S} Сад јој љуби крајеве ципела њених, а руке му обухватају колена њена. „Ја... ја ћу“, 
бично лепа, али је необично мила.{S} Из њених граорастих очију вири нешто голубије, а при том т 
 Милева, онај деран љубиће прах са ногу њених, као што је љубио он.{S} Стреса се.{S} Од чега?{S 
“</p> <p>Колико је тако лежао крај ногу њених, грлио <pb n="165" /> кољена њена, не зна ни сам. 
а је једина, која се све нешто нада.{S} Њено материнско срце говори јој, да ће се њен син попра 
ему разликовало од осталих девојака.{S} Њено одело је отворене боје, шарено, па чак и украшено. 
аје, она му је скоро увек за леђима.{S} Њено је место до душе у првој клупи, међу другим госпођ 
 над њом и гледао јој је дуго у очи.{S} Њено је лице увело — боно, помодрило, очи су јој наводњ 
дили су, да је њен плач био комедија, а њено Назаренство шпекулација, да се уда.</p> <p>Назарен 
збуни.</p> <p>„Ко сам ја?“ — пита он, а њено узбуђење прешло је већ на њега.</p> <p>„Ви сте“, к 
{S} Лекар је прегледао жену и нашао, да њено болесно стање излази из њеног душевног немира, па  
ели сам што има делити, и њој нек пошље њено.</p> <p>Тако је и било.{S} Таман се Марта подигла  
јка седе чело главе... чује тихо јецање њено, вреле јој сузе котрљају се по образима његовим, < 
 скупштине, да је дух свети улио у срце њено — молбу.{S} То је био знак, да сви оду из скупштин 
ли би се преварио.{S} Њен је само лик и њено одело, али у том лику и оделу је — сотона.</p> <p> 
и пре.{S} Јованка је имала диван глас и њено анђеоско певање такнуло се врло често Боривоја.{S} 
ће да скаче, ви само вичете: „Свето јој њено, одмах да је продамо.“ И чим стигосте до Гецина са 
платно, шта ли...{S} У томе је замотано њено дете...{S} Лежи на некаквом старом долапу — попрек 
 нашао, да њено болесно стање излази из њеног душевног немира, па кад чу, да се парничи, с ким  
ју је ко однео тамо.{S} Шта се догађа у њеној глави, то не зна извесно; не може да похвата крај 
, да је не обузе бол с друге стране.{S} Њеном Влади позлило је све јаче и јаче, и он за неколик 
е зове се <hi>егал</hi>, онај прашак на њеном лицу „пудер“, а онај мирис „пачули“.{S} Хај, Бого 
тнику на мору, и трави под земљом, само њеном Лазару не; он не признаје тог дана. — Али шта је  
 ћутала.{S} Сва три човека видела су по њеном лицу, да би рада да ствар мало покрије. „Ја“, реч 
је већ са свим велика, зрела девојка, у њеном добу начине две године од шипарице удавачу и Бори 
оче да се разлева по соби, он види само њену црну мараму, јер је сагнула дубоко главу и стоји п 
се саблазнили људи чак и на другој дужи њива...{S} Кажу, да си ти била близу њих и да си морала 
то за приповест, само на чича-Срдановим њивама избила тек по гдегде — трава.</p> <p>„Ваљда се з 
вутину жито, које је требао посејати, а њиве је повлачио дрљачом и браном, као да су засејане.< 
о могла улепшати или претрпати.{S} Голе њиве чича-Срданове, које беху до пре најбоље сређене, с 
} Ако се Нада не сети, да треба поорати њиве или посејати детелину, он богме не.{S} Не види, не 
 је, но највише их је, који веле, да су њиве уврачане, за то треба чекати младу среду и попрска 
ише напрезала, није успела.{S} Кукољ на њиви могла је које сама, које туђом помоћи поплевити, а 
рах ме је савладао!{S} Пшенични клас на њиви мојој већ је сазрео и готов за жетву, и гле, ту је 
 трљају, вијају, џавељају.{S} Кад су на њиви, косе, он је претрпа травом до главе, а она цичи к 
„Је ли брат Лазар код куће?“</p> <p>„На њиви је.“</p> <p>Боривоје није знао, шта да чини.{S} Хт 
 вино тек сад стигло.{S} Говори о некој њиви и неким кукурузима.</p> <p>Тако се ухватио већ и м 
 мари шта говори свет о њему, но иде на њиву и ради од ране зоре до мркла мрака.{S} Не грди као 
еста.{S} Покупише се дакле, те одоше на њиву.</p> <p>Ђока се скаменио у први мах.{S} За тим је  
итаве јесени дан у дан иде са слугом на њиву и сеје.{S} Све је лепо средио и Срдану се мили Бог 
у селу какво дете и да га пошље мужу на њиву, а после опет, да би требало да се спрема за пут.{ 
к пред вече, кад дође коњаник Лазару на њиву и још му с коња довикује: „Хајде, жури, умире чича 
 толико ватре, мисли озбиљно обделавати њиву народну.{S} И кад је Светозар одлазио, Боривоје је 
, како ће они вредно упоредо обрађивати њиву народну и како ће Јованка помагати Светозара у њег 
 му даде коња, онај краву, овај поорану њиву, а онај семена.{S} Но испало је друкчије.</p> <p>Д 
шњему“.{S} Склопио је за тим руке, а за њим и остали.{S} Сад је изговорио молитву хвалећи Творц 
огледа у Јованку и она устаде да иде за њим...</p> <p>„Забрављена је комора“, каже Гига збуњено 
и пође, па кад видну да народ не иде за њим од стиха, врати се.{S} Неки издрже и даље, али кад  
том се Лазар вратио.{S} Но узастопце за њим ишла ја жена, Стана, а за њом Јова.{S} Стана је гов 
ад га виде деца, да иде улицом, трче за њим и вичу: „Бугер, бугер“, а старије жене га куну: „Вр 
 Боривоја увели у затвор и забравили за њим врата, било је у ћелији још два сужња, и то ратара. 
по изгура Боривоја на поље и затвори за њим врата.{S} Боривоје се убезекнуо, а с оне стране бра 
зар одлазио, Боривоје је дуго гледао за њим.{S} Осећао је, да ће се с тим младићем још сусретат 
ије умро за њу?{S} Зар би народ ишао за њим, да је он једно говорио, а друго творио?{S} И ако ћ 
се покрену у јастуцима. „Не иде нико за њим“, мислила је, „он ће за цело над дететом направити  
че више зле мисли и да је дух свети над њим.{S} Он осети уједно, шта му не достаје, а то је крш 
 га.{S} Он нити је посвећен нити су над њим читане молитве нити га ми држимо за свету ствар као 
ра затегао Кристи уздице; све мрви пред њим.{S} Кад дође пијан из крчме, а то је врло често бив 
ер је сагнула дубоко главу и стоји пред њим као она преступница пред Христом.{S} Но дође му у п 
p>Кад је устао, стојао је Светозар пред њим раширеним рукама.{S} Браћа су се нашла, нашла над г 
ају, да ће их он устостручити, јер пред њим иде глас велики — као пред Месијом.</p> <p>Сутра у  
отак.{S} Јованка се врло радо забавља с њим, јер је иначе разборит човек; обишао је и Банат и Б 
 није богме ни Варвара била задовољна с њим.{S} Она је знала, где га боли, та, он јој се у слаб 
 преписа неке ливаде, отишла је и она с њим, те кренула ствар око јерусалимске иконе.{S} У општ 
поставио суд, па хоће да се разговара с њим.{S} Висок, крупан човек, а кад говори, све грми.</p 
ва му дође ђаво, те се лепо разговара с њим.{S} Каже: „Хеј, мој Боривоје, куд си наумио?!{S} У  
пали су се око Боривоја и руковали се с њим.</p> <p>Боривоје је био као утучен.{S} Ово он није  
на је дошла брату неким послом, па ће с њим заједно у скупштину.{S} Лазар је у овај мах отишао  
ја до Бога.{S} А кад се Језавеља поче с њим борити, поплаши се и побеже у пустињу, побеже четрд 
дна другој.{S} Кад се мушки опростише с њим, много му јаче стискоше руку, но што је то међу Наз 
 Мирко је стојао најближе од уласка и с њим се гости прво сукобише. „Пријатељу“, вели му прота, 
ини, кога је имала — да дође и подели с њим оно мало, што је остало иза тетке Босиљке.</p> <p>М 
<p>Да питаш Лазара:{S} Шта се то деси с њим, не би умео казати.{S} Доцније се никад није могао  
} Говорила је брзо и гледала да сврши с њим.{S} То је Лазару упало у очи, па и заболело га.{S}  
да уђе у свињац.{S} Боривоје се вијао с њим, док се вијао, а после се разбеси, јарост га обузе, 
ао га к себи на ручак и сад се упутио с њим својој кући. „Добро је, добро је“, каже, „што стиже 
 је господар поверио новац, да тргују с њим.{S} Христос у тој причи изобличава оног слугу, који 
ју га и не распростиру га и не тргују с њим.{S} Он је навео и оне речи из св. писма, да се свећ 
 из „<title>Харфе Сионове</title>“ пева њима у почаст.</p> <p>У исти мах довикнуће Сепл својој  
ре уђоше женскиње, после свештеници, за њима остали.{S} Шандор ковач је последњи.{S} Он је упра 
е лагано, а чим уђоше, Ђока забравља за њима вратнице.{S} Онда узе добар дреновац, те није глед 
 а мора доћи то време, народ ће поћи за њима.{S} Ти си ме брате питао, ко ће да почне?..{S} Ја  
о, да их види народ, па ће онда и он за њима.</p> <p>„Пример, пример и опет пример“, рече он.</ 
незнабошци и поганици“, Православни, па њима нема места.{S} Покупише се дакле, те одоше на њиву 
греси су им опроштени и сотона нема над њима власти.</p> <p>На клупама има и неколико дечака и  
, него силом и жестином господарите над њима.{S} Мало вам је, што пасете на доброј паши, но ост 
У том су стигли до куће Томине.{S} Пред њима су ишле две женске, које их дочекаше у дворишту. „ 
ад су подивљале, бадава си посипао пред њима кукуруз: аја, па аја!{S} Доцније, кад из далека ви 
но поустајаше са својих места, јер је и њима мило, што се опростише беде, па донеше и воде.{S}  
Ева би после три дана сигурно отрчала к њима, да се тужи, како ју је Адам бацио на кола и силом 
ни, да чита ко та места или да говори о њима.{S} Та да и како ће.{S} И она се задуби у мисли... 
е.{S} Од кад сам почео да водим бригу о њима и да их боље посматрам, уверио сам се, да Назарени 
 упропашћују кућу.{S} Сотона је овладао њима, од пете до главе.{S} Неће да иду из куће, а с њим 
ив вас, нит гласају уз опозицију.{S} По њима ако хоћете, не морате никад положити општинских ра 
 разгонио ону црну слутњу, која беше по њима попала.{S} Домаћица је јецала од радости, а чича С 
е до главе.{S} Неће да иду из куће, а с њима се не може.{S} Од злочестог суседа умакнеш, побегн 
, дотле је он мало с њима, али кад је с њима, он их и измири и охрабри, па га тим радије и слуш 
оној магли и зими у рит с вуцима, пре с њима, но са својим родитељима или својим синовима.{S} Ј 
аренима у њиховој скупштини, борио се с њима на улици; он је у цркви придиковао против њих; он  
вој души дочепа његове мисли, те јури с њима сад горе сад доле.{S} Некада их сроза у такав поно 
ма, јер иде време, кад ћемо се љубити с њима.{S} Зауставите подигнуту руку, јер иде време, кад  
падне.{S} Можеш их тући, можеш чинити с њима што хоћеш, они кажу само толико:{S} Види Бог“.</p> 
оиграју и очајавају, дотле је он мало с њима, али кад је с њима, он их и измири и охрабри, па г 
х иначе не можеш добити да разговараш с њима.</p> <p>Збор се свршио и нико није задовољан осим  
/p> <p>„Маните их с Богом“, вели он. „С њима се не вреди препирати“.</p> <p>Но Јулка не попушта 
 се младенци не пречисте и док сотона у њима не изгуби своју власт, јер наопако, ако се и сотон 
 богата села.{S} Та су села наблизу и у њима се по највише догађа оно, што ћу да испричам.{S} Н 
м приповеткама.{S} Има, нешто страшно у њима, а не знам шта је то“.</p> <p>„Имате право“, вели  
у Лазар, ту још три друга брата, а међу њима и Боривоје.{S} Боривоје сео у крај и гледа преда с 
је допало, те га нападоше.{S} Дође међу њима до расцепа и кошкања речма, па онда пренеше ствар  
у његову децу.{S} Биће дакле свезе међу њима, а и подвоз му неће бити бадава.</p> <p>И Петар је 
{S} То се бар види по томе, што се међу њима множе зађевице, а не смеш да их опоменеш, јер су г 
ди, а држе се старе вере.{S} Има и међу њима, морам рећи, доста паметних.{S} Многа каже свом чо 
у њему је сад она енергија, која овлада њиме, кад се решио, да иде у Јерусалим, те је издржао о 
пут беше по мало застрт маглом.{S} Пред њиме у души стајаше чича Станко.{S} Као сад да му звоне 
ве лампу.{S} Он је није опазио.{S} Пред њиме је лежало св. писмо, у које се са свим занео.</p>  
у вазда скрећу на другу страну.{S} Пред њиме је отворено св. писмо, но он не гледа у слова.{S}  
н, да прашта?{S} И почеше други осећаји њиме да овлађују.{S} Сад му долази све јаче и јаче воља 
Дунаву...{S} И он окрете бич и не удари њиме жене, као што је намислио, него га пусти право коњ 
оштар мач, који сече с две стране.{S} С њиме се може бранити и Пера и Паја, ко га дограби у рук 
о смрти своје жене поверио је Тома, а с њиме повери и кћи му Варвара.{S} Његовим суседима то ни 
, али је Јованка још доста пута имала с њиме речи.{S} У ње је била мала мотика, с којом је свак 
.{S} Био је као онај камен; радило се с њиме ма шта, метнуо га овде а онде, све једно му је.</p 
тиком и расколником, а каже, да не би с њиме живела ни пола сата, само да јој није деце.</p> <p 
>„И ако те ко потера један сахат, иди с њиме два.</p> <p>„Чули сте, како је казано:{S} Љуби бли 
после мало задоцнити и ја ћу говорити с њиме“.</p> <pb n="217" /> <p>„Добро је!“</p> <p>Кад би  
слао по Лазара.{S} Хоће да се опрости с њиме и то на само.{S} Кад Лазар уђе, сви изиђоше из соб 
же ништа ни бити од тог дрвењака, што с њиме увек и увек разговара само о Богу.{S} Хеј, само да 
у да се разговорим с оцем.{S} Ја могу с њиме о том говорити једаред, ако не послуша, онда је св 
 другови му, него се радо разговарају с њиме: бележнички писар, па чак и горчило.{S} Да богме,  
ње...{S} Прота ће напред, али како су с њиме у друштву женскиње, застаде код школских врата и п 
о служи на упропашћивање душе.{S} То је њина лозинка.“ </p> <p>Госпође су и опет хукале.</p> <p 
утешити, обавестити их, јер види Господ њино кајање, па ће им опростити.“ Није дакле ни за кака 
вољство.{S} Већ се и просјаци купе пред њином скупштином и то је за цело знак напретка.</p> <p> 
сте их све редом у какав велики ходник, њих поставе уздуж на једну страну, њихове затворене сро 
нема апелате, нема штампарског суда.{S} Њих не можеш ни умолити ни потплатити.</p> <p>Кад је др 
нељудма, који онако учинише са мном.{S} Њих ваљда царевина плаћа за то, да тако чине, али Милев 
 и Назаренство престаће у један дан.{S} Њих ће обарати само онај, ко буде радио на том, да се п 
хартије, али поред свега тога стотинама њих науче тамо писати.{S} У свакој соби има пљувоница,  
м, а и иначе сахат-два на дан стотинама њих баве се књигом или пером.{S} Неко учи писати, неко  
то богоугодно, тако рећи, заборавити на њих.{S} Ти постиш, слабиш, а другим се мучиш и око друг 
писаше прстом по земљи, не гледајући на њих.{S} И кад га једнако питаху, исправи се и рече им:{ 
д виде, да се баш они бацају камењем на њих, којима хоће они добро да учине, повлаче се рањеним 
 види Бог, ми се због тога не срдимо на њих.{S} Нас грде, а не питају какви смо; суде нас, а не 
же трајао, онда још говорише неколицина њих, па су на послетку решили, да како господа свештени 
ону сокачку грају, која се дигла против њих.{S} Тако се не може више.{S} Бог нам је дао пример; 
 улици; он је у цркви придиковао против њих; он је био сведок оним народним предавањима у школи 
оп Светозар, мало се утишао свет против њих, не нападају их више на улици, а гле сад шта је.{S} 
дова пријатеља и пријатељица.{S} То сад њих гризу њихови греси, кају се.{S} Још су непречишћени 
{S} Госпође га већ сажалише, те нека од њих хоће да му олакша. „Каква је она друга велика мана  
 под ногама.{S} Што је Рахила отпала од њих, била би срећа, али изгледа, да је и Мати Вајуну чи 
ква накита.{S} А мушкима, бар некима од њих, беше најтеже одрећи се дувана, женскима опет одрећ 
д које.</p> <p>„Назарен“, рече једна од њих у поласку.</p> <p>„Анархист“, рече друга.</p> <p>„Ш 
е суботе туку мужеве.{S} Но ни једна од њих није могла да сачека суботе, него удри још у понеде 
а разговора, одмах ће питати ма које од њих: „Шта читате из св. писма?“ — па онда: „Какве мисли 
даних и угледних људи, одбор, а неке од њих обавестише још у напред.{S} Но Лазару и Боривоју не 
 по комад од правила, док не постане од њих велико ништа.{S} Он је молио, али не помаже.{S} Док 
учитеље и трговце, тужи им се и иште од њих потписе против својих другова.</p> <p>Светозар је п 
ли су тамо, јер су се онде затекли и од њих један по један отпада.{S} Има нечег, што сваки од њ 
 их.{S} Нисте ли ви много претежнији од њих?{S} И за одело што се бринете?{S} Погледајте на љиљ 
ли су ваљани и даровити људи и сваки од њих је из светог писма друго шта прочитао.{S} Оне речи  
едан отпада.{S} Има нечег, што сваки од њих у дубини душе осећа, нешто што не може да искаже, а 
у слави својој не обуче се као један од њих“.{S} Па да ли се ви <pb n="149" /> тога држите?{S}  
дељник.{S} Онда је Бог узео то право од њих и дао га мушкима.“</p> <p>„Поганичка је то прича, п 
 се добро не побринемо.{S} Чим од ко од њих у скупштину, бадава га после мамиш, неће ни да разг 
друго доцније“.{S} Хајд, што ће неко од њих да ме млатне, нек му је Богом просто, заслужио сам. 
</p> <p>„Не може то бити“, вели неко од њих, „јер ти можеш тражити од нас, да скочимо у бунар и 
азаренке засели на клупама, ни једно од њих не погледи више на госте.{S} Они, који знају читати 
 с Јованком при вечери, али ни једно од њих не окуси залогаја.{S} Онда се он диже, пољуби жену  
...“</p> <p>„Није лепо, није поштено од њих“, каже Јулка.</p> <p>Славни дође помало жао Боривој 
Стака повери.{S} Она је опазила, да код њих није све у реду, запиње негде, али није могла да са 
 дану никад не виђа; опазио је, где код њих освану неки свињи, који нису замркли, а њему се нал 
о господа варошани не знају, шта је код њих код куће.{S} У вароши, где живи господин предговорн 
, позориште, лепа књижевност, то је код њих грех, остало је луксуз.{S} Моли се Богу, ради земљу 
же лекарске помоћи.{S} Јако умирање код њих долази понајвише из њихова болесног, грозничавог, п 
зговара с она два друга; разбира се код њих о овом и оном, па излази и у авлију да шета, кад до 
и код куће, да ће сутра у вече бити код њих у скупштини, али до сутра пред вече остаће код мене 
и грех убити псето.{S} Оно је свето код њих.{S} Код нас је грдна грехота убити ласту.{S} Шваба  
.</p> <p>Био је учен и даровит мимо све њих, појао је као анђео, а говорио је као апостол.{S} О 
је занемише и посматраху га, а Боривоје њих није ни опазио.{S} Одвукао се на даске, које тамо з 
на.{S} Имао је жену и кћер, а све троје њих беху скромни и ваљани у сваком погледу.{S} У слобод 
огађаји нису заболели тако, да се после њих осећао бедан и несрећан, него је удар био тако снаж 
 је под старост имао око четири стотине њих.“ И код тих речи погледа на Лазара тако враголасто, 
ни речи, али се јасно чује тешко дисање њих обадвају.</p> <p>На једном он проговори, управо про 
лекара, па је отишао к њему.{S} Дуго се њих двоје разговараху и на послетку рече лекар: „Мој др 
ештеника никад не чини један, него више њих.{S} Увек ће други и други читати молитву, тумачити  
а одбила је то ново друштво.{S} Највише њих сматраху друштво добрих људи за неку нову врсту Наз 
е ма само пазио на оне говоре, он би из њих, као и из оне Томине напомене о Лазару, био на чист 
шћени, бедни, сотона није још изишао из њих са свим.{S} Прави Назарени, браћа и сестре, који су 
довала, кад виде, да се Нада привија уз њих и да је Боривоје ако не баш сретан, а оно бар све м 
им путем.{S} Довели су му децу, те је и њих видео здраве.</p> <p>Његова тетка Стана узела их је 
лајаше.{S} Ама какви пси, подавиће он и њих.{S} Био је можда већ изгубљен, када чу кораке.{S} И 
да нападну Назарене, него ће он напасти њих.{S} Тактика је била доста вешта и — изненадила је.< 
 остали, виде да нема шале, те неколико њих, који беху нај јачи, навалише на Боривоја и отргоше 
а ако неће, онда напред, па ма десеторо њих — закукали.{S} Кад смо већ узели метати руку на срц 
>„Па старији људи.“</p> <p>„А шта се то њих тиче?“ вели Јованка.</p> <p>„Шта ради девојка?“ пит 
оћутао...{S} Видим сви хоће, а нарочито њих двоје.{S} Али сам се бојао, да неће бити добро.{S}  
упштину, да Назарене онде обавесте, јер њих иначе не можеш добити да разговараш с њима.</p> <p> 
и удесити пошу.{S} То је такав обичај у њих.{S} Тим оне показују, да су — душевне.</p> <p>Још ј 
ни су знали.{S} Као ватра просу се међу њих вест о ономе, што је јуче утаначено у школи.{S} Њих 
ју, па да се разилазе, кад упадоше међу њих Срдан и Гаја.{S} У рукама им батине, у очима нешто, 
ку“.</p> <p>„Мораш.{S} Док одлазиш међу њих као гост, као пријатељ, не мораш, али чим ступиш у  
овора, као да беше читава ограда између њих.</p> <p>Онда се жени одрешио језик. „Сине“, рече му 
жи њива...{S} Кажу, да си ти била близу њих и да си морала видети.“</p> <p>Девојка је ћутала.{S 
једно помоли Свевишњему.“</p> <p>Још су њих двоје говорили реч-две, кад се из гомиле женскиња о 
те се од Милеве, „одмах мислио, да нису њих двоје једно за друго, али сам онда оћутао...{S} Вид 
тим, па још они грде, што сам тежак.{S} Њихов старешина, стражмештар, шта ли је, каже им: „Мрци 
књижевности, па онда пређе на друго, на њихов будући живот.{S} Заносили су се, како ће они вред 
у испрва, а после кад дође смрт на праг њихов, рекоше само: „Бог дао, Бог узео.“ Тако су говори 
да се и Лазару и Милеви не учини, да је њихов брат нашао паметну, милу, па и скромну жену.</p>  
 Крњин није постао Назарен?</head> <p>И њихов трећи друг, Пера, покуша да се учи књизи, али се  
реко стотине година, а донео ју је неки њихов рођак из Јерусалима.{S} Говори се, да је на тој и 
анде, кажем ти, јер ти никад нећеш бити њихов.“</p> <p>„Молим те, бабо, промисли мало.“</p> <p> 
ет...{S} А тај Вајун је био баш угледан њихов човек и много им је шкодило ово његово успаљивање 
 од кирије, а уз то поста ревносни члан њихов.</p> <p>Био је учен и даровит мимо све њих, појао 
„Ствар ће се та довести у ред“, и одбор њихов, старији људи, учиниће шта треба.</p> <p>Брат Мир 
.{S} Ово је први пут да одоше онамо.{S} Њихова су места недељом пред црквом, а после наопако би 
вара мртву жену и то жену, која је била њихова пријатељица — Назаренка.</p> <p>И сад од једном  
 али кад јој је Лазар протумачио, да је њихова скупштина пронашла, да је она доста трпила, попу 
ако умирање код њих долази понајвише из њихова болесног, грозничавог, потресеног душевног стања 
е у њихову кућу неки људи, који нису из њихова села и које он на дану никад не виђа; опазио је, 
9" /> чак ни њезин муж.{S} Забрањује им њихова вера.{S} Ту ће бити и онај „бик“, звоно, ту „ђав 
аље.{S} Гле, шта учинише његова браћа! „Њихова љубав није мртво слово“, промумла у себи и сад с 
ник, њих поставе уздуж на једну страну, њихове затворене сроднике на другу страну и говор почињ 
дела.{S} Доста је далеко наш кукуруз од њихове ливаде.“</p> <p>„Али си чула, где Стана цичи и в 
шћени, препорођени, напојени св. духом, њихови греси су им опроштени и сотона нема над њима вла 
 сеју 8 ланаца, јер су се намножили.{S} Њихови су људи сви имућни, није им од потребе новац, па 
номе, што је јуче утаначено у школи.{S} Њихови главни људи устумарали су се, те су шушкали и до 
S} Они се разлазе мирно са шапатом, али њихови гости су у приличној гунгули.{S} Умирују поп-Јаш 
ствар, узму да богме у обзир и оно, што њихови старији говоре и у вече се хори већ по рогљевима 
теља и пријатељица.{S} То сад њих гризу њихови греси, кају се.{S} Још су непречишћени, бедни, с 
м са Назаренима, установама и обичајима њиховим.</p> <p>Истина, било је времена, кад по неколик 
јаука, али им је у души тим теже.{S} По њиховим упалим очима и тешкој суморности видело се јасн 
арени.{S} Он се сад још мање бринуо око њихових ствари, а занемарио је и своје.{S} Мал’ да не р 
у се к мени само устима својима, а срце њихово далеко је од мене.“ Лазар је говорио доста лепо, 
 било одбацити иконе и крст, а на место њихово обесити сахат као знамење?“</p> <p>Лазар се и оп 
Нису готови.{S} Не треба да се мешамо у њихово богослужење.“ </p> <p>„Ах, тако“, рече Здравкови 
збило на јавност мало доцније и у самој њиховој скупштини.</p> <p>Боривоја је гризло много што- 
бедише Назарене већ на првом кораку — у њиховој скупштини.{S} Свуда је истицао себе, а своје пр 
салимску икону.{S} Та се икона чувала у њиховој породици преко стотине година, а донео ју је не 
тив тога.{S} Он се борио с Назаренима у њиховој скупштини, борио се с њима на улици; он је у цр 
 учење.{S} Од детињства гледа он, где у њиховој кући теку сузе, догађају се читаве трагедије, а 
се Назарени скупљају на молитву) а пред њиховом скупштином већ је оживело.{S} Дошли просјаци се 
ај.{S} Клупе су одељене, т. ј. средином њиховом води пут.{S} С једне ће стране седети мушки, с  
 међу Назаренима, о узајмном испомагању њиховом, о добрим делима, која се тамо траже и без који 
век, родом из Боривојевца и познавао је њихову кућу.{S} Лекар је прегледао жену и нашао, да њен 
 Лазар доведе Боривоју децу, да их води њихову оцу, Милева им даје свакојаке понуде за сужника. 
чини родитељи.</p> <p>Јелачић се смешио њихову разговору.</p> <p>„Пазите децо“, каже, „да се не 
нашњу цркву и веру веома жестоко.{S} По њихову учењу:{S} Човек мора грешити, мора губити душу и 
 и да их познају.{S} Почеше да одлазе у њихову скупштину као гости, из љубопитства, па се и зал 
" /> је малиша виђао, где ноћу долазе у њихову кућу неки људи, који нису из њихова села и које  
ди, а они му неће опростити.{S} Он ће у њихову друштву бити последњи; њега ће се туђити, презир 
тију, да им честитају и буду учесници у њихову весељу.{S} Црква је била пуна света, а венчање ј 
 низбрдице.{S} Тома је био први момак у њихову колу.{S} Он благајник, он повереник, он све.{S}  
метно.{S} Онда, кад је Боривоје дошао у њихову кућу, било јој је скоро шеснаест година.</p> <p> 
ича-Срдана.{S} Као да је ушао у средину њихову мир, те разгонио ону црну слутњу, која беше по њ 
ска скупштина је баш на раскршћу.{S} На њој нема ни крста нити икаква знака и не разликује се с 
.{S} Она је гледала Јованку и видела на њој, каква треба да је ваљана жена, па се згрози од себ 
а по лепим раменима... а од одела је на њој само оно, што је најпотребније.{S} Мислила је у себ 
S} И у ње је руво лепо, али просто и на њој нема накита, те изгледа међу оним осталим госпођама 
ву жену.</p> <p>„Али баш све једнако на њој“, каже нека. „И хаљине и огртач и ципеле и шешир и  
е икону надимило, оцрнило и замазало на њој натписе и слике.{S} После су покушавали, да очисте  
право и има.{S} Теби се руга свет, а не њој.“</p> <p>Боривоје види јасно, да из ове женске прил 
брату, нек подели сам што има делити, и њој нек пошље њено.</p> <p>Тако је и било.{S} Таман се  
 себи, чим је сагледа. „Леп је“, дође и њој у памет, ма да такве мисли не приличе „вернима“.</p 
им друкчије.{S} И да на кратко кажем, о њој су говорили, да је она у души иста, која је била и  
е толико трпила због назаренске вере; о њој је он тако често говорио с Лазарем и на њу је већ п 
> блудиле и заблудиле, као Рахела.{S} О њој су, кажу, и спевали момци ону песму:</p> <quote> <l 
доста млада, тако около 20 година.{S} О њој немам више шта рећи за сад.{S} Што се Рахиле тиче,  
здржавала себе и матер.{S} Не може се о њој рећи зле речи; дворила је болесну матер, није ју ни 
 пред Боривојем.{S} Шта ће он мислити о њој?{S} Но с друге стране није могла увидети, да она чи 
пи од помисли:{S} Шта мисли тај човек о њој?{S} Та он је, као што је слушала од Лазара, био с О 
 Он ју је само такнуо.{S} Пробудио је у њој пажњу, заинтересовао је.{S} Сад је она ишла даље.{S 
е ди вам позната та књига?{S} Каже се у њој, да осигурава од вештица, вукодлака, вампира, куге, 
нута, па то лежање и болест пробудише у њој неку раздраженост, које се није могла олако да отре 
и познала тог човека баш онда, кад су у њој вриле и киптиле свакојаке мисли без икаква сталног, 
ј видех по лицу, какве се мисли обрћу у њој.{S} Она је мислила, да ја и сам хоћу, да прсне друш 
 је мрачно, али је на пољу месечина.{S} Њојзи се учини, као да месечеви зраци лагано, постепено 
ма тако често тражила мајчино крило.{S} Њојзи је било лакше, кад се онде исплаче и то ју је уве 
е и сарме на данашњи дан“.{S} И опет ја њојзи говорим, да је не дам ни за све прасеће главе ово 
<p>Рахила је премишљала.{S} Бог?!{S} Та њојзи се чини, да за то не може ништа ни бити од тог др 
аже: „Остави сиротицу с миром, доста је њојзи брига свакојаких“.</p> <p>Но тада се тек показа в 
његовој жени стало до иконе, а овамо је њојзи било стало до ината.</p> <p>Та се ствар вукла и о 
ак и напредовала.{S} Али у оном, што је њојзи било главно и око чега се највише напрезала, није 
} А чим она води децу у госте, долази и њојзи гост...{S} Али да богме, ти нит што знаш, нит вид 
и ја у томе постидан.{S} Истина, ја сам њојзи први казао: „Ала, Милева, баш играш као вила“, а  
ивало.{S} Она страст, која је буктила у њојзи и коју пре никако није могла угушити, полако се с 
 до сад слушала и читала, оставило је у њојзи доста слаба трага.{S} Но од кад је видела Боривој 
 успаљивања за Боривојем.{S} И пламен у њојзи се полако угасио.{S} Не гори више, али је та ватр 
за цело</l> <l>Спрема јој опело.</l> <l>Њојзи не да нигде станка</l> <l>Попина Јованка.“</l> </ 
ићи Јованка, јер га она већ познаје, за њом ће Јулка, а на послетку Славна.</p> <p>„Добар дан“, 
стопце за њим ишла ја жена, Стана, а за њом Јова.{S} Стана је говорила непрестано или боље рећи 
би могло рећи, да се чак и успаљивао за њом и није могло бити, а да толика његова љубав не помо 
е би ни видео венац.{S} Венац треба над њом да пружи сам Господ наш Исус Христос, ако је заслуж 
жива, сад зипара, као да нема никог над њом.</p> <p>Иде Пера назаренском старешини, те му се ја 
о.{S} Он познаје Варвару, зна да је над њом зао дух, а не свети дух, а зна и то, да она из свет 
 обе руке сестри на чело, нагнуо се над њом и гледао јој је дуго у очи.{S} Њено је лице увело — 
п.{S} Чисто је окречена и стаза је пред њом и утрвена и поливена.{S} Ако је истина, да си српск 
у другу икону и још су увек палили пред њом кандило.</p> <p>Мартин брат је дакле ценио ту икону 
и јаче воља да је теши, да се баци пред њом на земљу, да јој обгрли колена и да каже: „Авај мен 
ео Стану за руку, видело се, да он пред њом још по највише вреди, одвео ју је на страну и умири 
си, онда ће се тек видети, да ли се под њом разгорело стабло дрвета, па да се после не угаси ви 
ку, јер иде време, кад ћемо их загрлити њом...“</p> <p>Придика се није баш особито допала ником 
газила у воду од прилике до појаса, а с њом је загазио и деда Јова.{S} Трипут ју је загњурио ру 
, жену и децу, покупи све новце и оде с њом у свет...{S} А тај Вајун је био баш угледан њихов ч 
плаче и где плачу Јудеји, који дођоше с њом, згрози се у духу и сам постаде <hi>жалостан</hi>.{ 
 увек успаљена?{S} Треба ли да говори с њом, да јој протумачи?{S} Али не, не, то би било ново у 
ћом.{S} Дошло ми је, да се разговарам с њом; зауставим кола на друму пред Тасиним дућаном и каж 
ајпре загреје за ту ствар, лакше ћемо с њом...{S} Дакле полако брате, само полако и смотрено, д 
 на њу, њему падаше на ум друга, коју с њом успоређиваше, али та је друга већ у гробу...</p> <p 
нај још слабији и од жене, који се даде њоме заводити.{S} У осталом оне две-три старије жене, к 
прича, пријатељу Перо, него гледај ти с њоме лепо, посаветуј је и обавести је.“</p> <pb n="58"  
 као грлица, али јој не помаже.{S} Он с њоме говори само оно, што баш мора бити, „званично“.{S} 
е, но пре.{S} Последњи пут је говорио с њоме на погребу Милевину, јер је Цвета дошла да испрати 
риште, онда је Лазар први пут говорио с њоме.{S} Отерао јој је брава натраг и није јој пребацив 
} Није могао даље да дише исти ваздух с њоме...{S} Човек ретко, врло ретко провиди вигове, које 
нико, да је јавно изобличи у скупштини, њу, која је св. писмо држала у руци, као што држе успаљ 
д жене, а жену није још нико надвладао, њу од кад је Бог створио, све се више и више отима.{S}  
о код мене.{S} Кад хоћеш да је ухватиш, њу мораш заплести у вигове као препелицу, иначе одлети. 
 вече, госпођа Меланија би сломљена.{S} Њу је највише придобило то, што се бојала за мужевљево  
 и Христос љуби цркву и себе предаде за њу.{S} Сваки дакле да љуби своју жену као самог себе, а 
е Христос љубио цркву и себе предаде за њу...“</p> <p>Старицама назаренским дође мило, где се Б 
нало.{S} То што је сад чула, ново је за њу.</p> <p>„Сећате ли се осме главе Јованова еванђеља?“ 
 да гледа, како она страда и бори се за њу.{S} Коме ће се приволети царству?{S} Затворила је оч 
 Милева.{S} Давно је њему око запело за њу, али се слабо надао.{S} Сад му је тако рећи нуде.{S} 
 Христову науку, да он сам није умро за њу?{S} Зар би народ ишао за њим, да је он једно говорио 
уграбим‘“ Па јој онда кажем, како би ја њу волео и пазио је.{S} Она се само смеје и каже: „Иди  
епо живели, све до Божића.{S} Кријем ја њу од свакога, а и она тражи, да нико не дозна, где је. 
у жену, која је далеко оданде; али нека њу, баба Језекиљу, покуша ко преварити, томе не би треб 
ише не искушава, дух свети наишао је на њу.</p> <p>„Божје путеве не може човек измерити“, мисли 
аваше, колико су његове речи утецале на њу.</p> <p>„Боловала је“, рече он, „неколико дана, а ни 
глава трећа, има нешто што приличи и на њу.{S} Анђелу лаодикиске цркве говори дух: „Знам твоја  
је он тако често говорио с Лазарем и на њу је већ пре тога много и много мислио.</p> <p>У исти  
 рђава...“</p> <p>Чича Срдан не пази на њу, но се и даље размахује: „Овај сахат, кажем, баците  
 Где год опази моју Варвару, он удри на њу блатом, каменом, дрветом.{S} Пре два, три дана млатн 
ти, квочко матора!“ продера се Срдан на њу. „Шта си узела успијати, као да је још и сад оно вре 
ма без греха, нека најпре баци камен на њу.{S} Па се опет саже доле и писаше по земљи.{S} А кад 
стаје.{S} Боривоје није много утецао на њу.{S} Он ју је само такнуо.{S} Пробудио је у њој пажњу 
е није радовао.{S} Кад год је мислио на њу, њему падаше на ум друга, коју с њом успоређиваше, а 
. <pb n="103" /> Остали и не гледају на њу.{S} Или зар и они слуте, шта ће бити?</p> <p>„Милице 
 без мене би давно пропала.“</p> <p>„Па њу ти је баш могао послати“ — рече јој Влада, само да ј 
ала све нека ватра, дим, крв...{S} Пред њу излази Илија пророк, где се натиче с валовим пророци 
Онда се окрете својој кћери, стаде пред њу и рече: „Устани и хајде кући!“</p> <p>Она устаде, ал 
ава гомила друштвених питања изиђе пред њу, она прегну, да реши та питања, али осети, да је сла 
{S} Без тога ко зна, шта би изишло пред њу и скренуло јој пажњу на Бог зна какву ситницу.</p> < 
ускакању“.</p> <pb n="63" /> <p>„Бог ће њу убити за то.“</p> <p>„А за што си ти хтео бегати, ка 
је придобила и отишла је Протићки, да и њу придобије.{S} А кад оне одустану, оне остале немају  
 запазио бих, јер би деца онда волела и њу.“</p> <p>Наста мало ћутање. „А ви Милева?“ пита он о 
је она мене с тим убила и знам, да ће и њу због тога убити Бог“.</p> <p>„Па за што је побегла о 
ју он и не познаје.{S} Тамо ће затећи и њу; она му је кроз толико месеци шиљала понуде; она је  
тила је.</p> <p>Сад је Срдан прегорео и њу.{S} До душе ишао је среском начелнику (солгабирову), 
шу жену, да хоће да је убије.{S} Зар ви њу не би бранили?“</p> <pb n="79" /> <p>Боривоју би теш 
ђена, пакосна.{S} Та, и где би он љутио њу баш сад, кад је дознао, да ће скоро да га усрећи — д 
ли му рећи коју лепу реч.{S} Он гледа у њу, мистрија ради, али је већ збуњен, заборавио је да у 
лутао далеко у пустињу, где све дубље у њу улази и не види краја.{S} А краја мора тек бити свач 
ушу његову!{S} Као да је улетео вихор у њу, те врти свакојаке мисли у ковитлац.{S} Та, то и нис 
ола истерујеш из ње, али два утерујеш у њу.{S} Но шта могу.{S} Они веле:{S} Свак своје зна.{S}  
> <p>Она је желела, да види тог човека, о коме је Лазар говорио сваки дан с одушевљењем.{S} Али 
братству, које постоји међу Назаренима, о узајмном испомагању њиховом, о добрим делима, која се 
била је по несрећи баба Језекиља, жена, о којој се по селу говорило, да јој је језик још гори и 
у.{S} Боже мој, шта могу говорити деца, о тако крвавој породичној несрећи?!{S} Како ће схватити 
ига.{S} Па зар он да се брине и о томе, о чему ће да говори у скупштини и како ће да тумачи раз 
после га пита: „Шта ви мислите, Лазаре, о „друштву добрих људи“?“</p> <p>„Није згорег“, каже он 
ице поче лупати главу о душевној борби, о породичним заплетима.</p> <p>Дознаје, да је Боривоје  
е тај назив и остао.</p> <p>Онај други, о коме сам споменуо на почетку овога одељка, већ је по  
јер иначе би и Назарени били као и они, о којима рече пророк Исаија: „Ови људи приближују се к  
hi>.{S} Како се треба женити и удавати, о томе нам је забележено у старом завету у Мојсејевој I 
свим друкчије.{S} И да на кратко кажем, о њој су говорили, да је она у души иста, која је била  
 истоветно је с питањем о манама нашим, о уредбама нашим, истоветно је с питањем:{S} За што про 
аренима, о узајмном испомагању њиховом, о добрим делима, која се тамо траже и без којих човек н 
 „Нисам исплатио све“, каже.</p> <p>„О, о, пријатељу, како да се тако закасниш.{S} Отаљај беду  
придици“, вели он. „Нисам се још решио, о чему да говорим.“</p> <p>Наста ћутање.{S} Он гледа у  
смисла.{S} Кад се разабрао мало, а оно, о њему је реч.{S} Управо не о њему, него о његовој деци 
 схватила онај важни физиолошки процес, о ком јој је лекар говорио, али је осетила, да у ономе, 
/> колико је дао оном матором Чивутину, о коме си прекјуче читао у св. писму, та како се зове с 
 Мисли зар о оном, што је чуо о Лазару, о данашњем збору или има и других брига.“</p> <p>„Брат  
</p> <p>Сад први пут чу нешто о језгру, о начелима вере Христове; чу на српском језику, у лепом 
 је толико трпила због назаренске вере; о њој је он тако често говорио с Лазарем и на њу је већ 
 помагао је онај предлог <pb n="206" /> о накиту за то, да женскиње њега помажу.{S} Сад неће им 
 до сад назаренску науку <pb n="109" /> о браку, слушала и нашла је у реду; сад се та наука одб 
агу своју, да начини од њега човека.{S} О удаји нема ни помена, а шта значи то за жену ратарку, 
 /> блудиле и заблудиле, као Рахела.{S} О њој су, кажу, и спевали момци ону песму:</p> <quote>  
главно при овим вечерњим састанцима.{S} О ономе, што је свима на срцу, нема ни речи.{S} Лазар ј 
ш доста млада, тако около 20 година.{S} О њој немам више шта рећи за сад.{S} Што се Рахиле тиче 
предавање ковао је доцније у звезде.{S} О предавању својих другова рече само толико, да су била 
ује корак, устаје и излази преда ме.{S} О, Боривоје, пријатељу! (и сад Тома горко уздахну), био 
а обучена је у најелегантније одело.{S} О врату су јој дивна три реда бисера, нека се не каже,  
ја дела, да ниси ни студен, ни врућ.{S} О, да си студен или врућ...{S} Но будући млак, ниси ни  
итам вас:{S} Децо, где су вам очеви?{S} О матере, где су вам кћери?{S} Очеви, где су вам синови 
P18966_N4"> <p>Св. писмо.{S} Прва књига о царевима, глава 18.</p> </note> <note xml:id="SRP1896 
а учитељу Јовићу, да не износи предлога о накиту.“</p> <p>„Она сама?“ пита Светозар.</p> <p>Док 
редна и косила је као мушко, па је онда о жетви ухвати сунце, испече јој теме, шта ли, те полуд 
уњено, „овај... последњи пут сам читала о створењу света.“</p> <p>„Па какве вас мисли обузимају 
 „боље да сам умрла, но што сам то чула о вами...{S} Дакле баш н..ској попадији за љубав убијат 
воје неког вечера иза села, да промишља о своме путовању, кад од једном искрсну пред њега ђаво. 
 планула: „Дакле ви судите по ситницама о целом човеку?{S} Је ли то лепо и је ли то хришћански? 
а забруја и она дивна Дамаскинова песма о последњем „цјелованију“: „Придите ви, који сте ме вол 
ривој мислио о Милеви, мислила је и она о њему и то не само мислила, него и чекала га.{S} Лазар 
ко треба.{S} Али где ће да се разговара о св. писму, а да заврне момку памет.{S} То не може ни  
 кад воли.{S} Боривоје се много разбира о томе, како стоји назаренска ствар у народу.{S} Лазар  
 било?{S} Још одмах после оног договора о Великој Госпођи написао је Здравковић у новинама китњ 
.{S} Била је тамо, али није знала ништа о себи, лежала је обнезнањена на поду.{S} Он је подиже  
нас навео, да се треба клонити зађевица о црквеном закону, врло су значајне.{S} Апостол Павле,  
деље предавао је неки Здравковићев друг о предрасудама у нашем народу, управо о томе:{S} Је ли  
 време.{S} А после, знате, да треба сад о новој години да удесим с брат-Мирком рачуне, па онда  
, онда ти саветујем, да се подигнеш сад о Госпојини у Карловце; ја ћу ти дати писмо, те ће те с 
м.{S} Него бих волела, да чујем ваш суд о оним приповеткама, које сам вам ја дала“.</p> <p>„О п 
ета по врту и кад би време цркви, он је о тој теми изговорио придику, која беше најдивнија од с 
 „Св. апостол Павле“, каже он, писао је о томе, писао је тако јасно, да то може свако <pb n="14 
јницу 30 фор.{S} Веља Пекаров славио је о летњем св. Николи крсно име, али не три дана, но само 
еоски лекар о умерености.{S} Говорио је о томе, како ми све поједемо и све попијемо.{S} Чак и Н 
.{S} Трећи Здравковићев друг говорио је о нашим манама у говору.{S} Испитивао је:{S} Је ли боље 
а ју је онда тумачио.</p> <p>Говорио је о томе:{S} Какав треба да је прави Хришћанин, последник 
таше за часак.{S} Сигурно се промишљале о томе:{S} Да ли може суд затворити и таког човека, кој 
<p>Девојке су се још подуже разговарале о том: да ли да га питају, како да га питају, која ће и 
Каква им је вера?{S} У школи нису училе о томе; само се Јованка сећа, да је њен отац једном о т 
 он позива скупљене да кажу, како мисле о Назаренству и шта да се чини против тога зла?{S} Он,  
/p> <p>Јулка је хтела да запиткује даље о крштењу, али се умеша Славна: „Јелте, Боривоје“, пита 
се разговорим с оцем.{S} Ја могу с њиме о том говорити једаред, ако не послуша, онда је све за  
ало, а оно, о њему је реч.{S} Управо не о њему, него о његовој деци, та деца требају матере.{S} 
би из њих, као и из оне Томине напомене о Лазару, био на чисто, с које стране ветар дува и од к 
вачима најпотребније, а то је предавање о моди, раскоши и умерености, свршено је и сад им је ве 
Кад би вечерње готово, наста саветовање о дневним потребама.{S} То је канда и главно при овим в 
<hi>целокупан живот наш</hi>.{S} Питање о узроцима злочина истоветно је с питањем о манама наши 
ам и на мог старог познаника, на питање о <hi>Назаренству</hi>.{S} И баш у последњим месецима д 
трагом, не пази се много, кад је питање о разговору.{S} Свецем или недељом искупи се у затвору  
еки лекари у новије доба мењају мишљење о дувану.{S} Дуван после јела помаже варењу, али његова 
но напред и рукама се све једнако опире о зид.{S} Нечујно је отворила собња врата и изишла у ку 
азарени мислили, да хоће да се договоре о нечем.{S} Али није било због тога.{S} Него се лагано, 
ол Павле је рекао, да се клонимо распре о племенима и народима.“ — „Па говоре ли сви људи једни 
а донесе на свет?{S} Зар мислите, да се о томе не треба бар исто <pb n="10" /> толико бринути к 
 издржавала себе и матер.{S} Не може се о њој рећи зле речи; дворила је болесну матер, није ју  
на, може се по мало, лагано.{S} Него се о томе промишљам: би ли ја могао све то исплатити макар 
ти без икаква промишљања.{S} Прочуло се о њему, и то с правом, да зна на памет цело св. писмо,  
аш мораш у Јерусалим?“</p> <p>„Ја ћу се о томе већ исповедити св. патријарху на гробу Христову“ 
о ви схватате Назаренство и како судите о њему?“</p> <p>Чича Станко, човек около својих 60 годи 
, да смо се погодили, да ми не говорите о том.“</p> <p>„Жао ме је вас“, каже он. „Не могу, а да 
S} Назаренство ће брзо нестати и остаће о њему у нашем народу само пословица: „Како дошло, тако 
И кад закопаше дете, никад ни речи више о њему.{S} А имали су краву, деца су ту краву звала:{S} 
о, и док је он гледао да дозна што више о тој ствари, прошло је десетак дана.</p> <p>Неког вече 
уз пут је мислио о многом чему, највише о Лазару.{S} Но што је ближе селу, све му то више излаз 
ми је“, каже, „да ти прочитам, шта пише о тој ствари свети апостол Павле“.{S} И прочита ово:</p 
е се свршити?</p> <p>Кад Гиги споменуше о Милеви, он се зажари радосним руменилом.{S} Та, да об 
И Милева се зажарила, кад јој споменуше о Гиги, заболи је нешто, али не знађаше управо шта.{S}  
966_N1" /> „Промисли се дакле, синко, и о овоме.{S} Твој пост није у договору...“</p> <pb n="27 
те све силе своје, да се богатите.{S} И о чему се сваки дан у вече договарате, кад се скупљате  
е и о Лазару, те га Лазар, обавештава и о томе.{S} Кад је он, Лазар дошао кући, његова браћа На 
едује...</p> <p>Боривоје се распитује и о Лазару, те га Лазар, обавештава и о томе.{S} Кад је о 
 било ни по јада, да се нису закачиле и о докторово предавање.{S} А богме и то су учиниле, јер  
много брига.{S} Па зар он да се брине и о томе, о чему ће да говори у скупштини и како ће да ту 
{S} Свак очекује, како ли ће да почне и о чему ће да говори.</p> <p>И паде реч са амвона: „Врат 
исто <pb n="10" /> толико бринути као и о пеленама?{S} Знате ли ви, снахо, кад у вами успламти  
ве Лазареве одношаје, па често слушао и о Светозару, који се спрема за свештеника.{S} Док је Бо 
ТАОЦИМА.</head> <p>Да кажемо неку реч и о томе, како је постала ова књига.</p> <p>Има скоро 20  
..{S} Хулио би Бога сваки онај, који би о њему тако ситно мислио.{S} Ено и апостол Павле вели:  
 Здравковић, шта говори свет и шта суди о његову предавању.{S} Не чу ништа друго осим оно, што  
рате, кад се скупљате на молитву, до ли о том:{S} Шта има ко на продају, шта ваља купити, шта п 
нога, кога сам ја убила, ви сте слушали о мени само зло и срамоту.“</p> <p>И Боривоје се кренуо 
 нисмо ни почињали.{S} Кад смо говорили о моди и луксузу, китили смо се, а кад смо говорили о у 
сузу, китили смо се, а кад смо говорили о умерености, градили смо теревенке.{S} Како грдно исме 
е...{S} Мучи га мисао:{S} Шта она мисли о њему?{S} Зар се он ње није одрекао?{S} Зар је он није 
а, не тражи свога, не срди се, не мисли о злу.{S} Не радује се неправди, а радује се истини.{S} 
и се и ту пребацисте, и ко год не мисли о црквеном обреду као ви, тога већ држите за изгубљена, 
наше га брзо.{S} Опазише, да нити мисли о бегању, нити је лаком на дуван, те су га испрва пушта 
и по трећи пут на земљу, глава ми удари о точак и обли ме крв.{S} За тим ме унели у собу, па ме 
аже Јованка. „Отац је приповедао матери о неком Назарену.{S} Нисам све чула, али сам дознала, д 
ао да је вино тек сад стигло.{S} Говори о некој њиви и неким кукурузима.</p> <p>Тако се ухватио 
аку његову реч.{S} И кад поче да говори о <hi>белењу</hi>, навео је, шта је једном учинио покој 
тини, да чита ко та места или да говори о њима.{S} Та да и како ће.{S} И она се задуби у мисли. 
 над песмама.{S} Тамо напред све говори о премудрости и целомудрију, али маните га с Богом, пра 
ба коју да рекне.{S} Али и он не говори о оном, што му је на души, но потеже обична назаренска  
 мило и нежно.</p> <p>Здравковић говори о моди и луксузу.{S} Сви нађоше, да му је говор темељан 
средини је мали бео сто, у прочељу виси о зиду сахат.{S} То је сав намештај.{S} Клупе су одељен 
еним нагласком. „Но, зар ти до сад ниси о томе чуо?!“</p> <p>„Нисам чуо“, вели Боривоје оборено 
ва пред Боривојем.{S} Шта ће он мислити о њој?{S} Но с друге стране није могла увидети, да она  
ђе што пре до њега, хоће да се обавести о нечем, што је врло важно по парницу.{S} Марта је била 
тва божјег.“ Онде се говори у посланици о вери и <hi>делима</hi>:{S} Доказује, да се делима пра 
 Но Лазару и Боривоју не рекоше ни речи о оном, што ће се расправљати у тој седници као најглав 
слетку је велики као торањ, те га бречи о земљу, бије га и ломи му кости.{S} Али све то не пома 
а једном великом српском листу извештај о данашњем дану.</p> <p>У том новинарском извештају нап 
приправан пред тебе и да чујем суд твој о некој врло важној ствари, па да онда у нашем новом ко 
репи од помисли:{S} Шта мисли тај човек о њој?{S} Та он је, као што је слушала од Лазара, био с 
 Боривојевој деци, а Рахила увек и увек о Лазару.</p> <p>И да је Боривоје само мало познавао љу 
"95" /> толико поправио, да и ја увиђам о осуђујем своје негдашње кривице.“</p> <p>Између Милев 
у промишљаш, друже?“ </p> <p>„Промишљам о придици“, вели он. „Нисам се још решио, о чему да гов 
узроцима злочина истоветно је с питањем о манама нашим, о уредбама нашим, истоветно је с питање 
ео сам врло много да се бавим с питањем о Назаренству; хтео сам на домаку нашег народно-црквено 
рех“, каже она. „Ето, ја цео дан мислим о томе.{S} Поп-Миле је придиковао о самоубиству; давно, 
аже, да она никад није говорила с тобом о ускакању“.</p> <pb n="63" /> <p>„Бог ће њу убити за т 
мом или неранџом, те само гурнули ногом о стабло, а плод нам падао у уста, но што данас лажемо, 
p>У пола молитве груну стражар кундаком о врата:</p> <p>„Не разговарајте се, него спавајте.{S}  
 се Јованка сећа, да је њен отац једном о томе дуго разговарао са свештеником.{S} Али она није  
.{S} А отац Мелентије говори са заносом о Св. Гори, Јерусалиму и оним чудима, која бивају на гр 
аш сам јуче приметила, да бије песницом о сто...{S} Од куда му то?{S} Мој Влада никад тога не ч 
еко године у кецељи разнесе, то домаћин о жетви ни на четир вола не донесе.{S} Ниси још пропао, 
падати, мало је охладнио.{S} Истина, он о „Бугерима“ није знао више, до ли то, да их цео свет г 
ривоје у општину, где му показаше рачун о његову имању.{S} За тим је средио још неке ствари по  
муду пише:{S} Ко у пустињи изгуби рачун о данима, чим осети да се помео, нек почне бројати из п 
кад залуташ у пустињи, па изгубиш рачун о данима?{S} Нећеш знати кад ти је недеља, а недељу тек 
ислим о томе.{S} Поп-Миле је придиковао о самоубиству; давно, кад сам још ишла у цркву.{S} Каже 
, а оно, што је у последње време слушао о вери, тицало се испосништва, хаџилука и сотонина куша 
г о предрасудама у нашем народу, управо о томе:{S} Је ли истинита она народна предрасуда, да се 
 њему је реч.{S} Управо не о њему, него о његовој деци, та деца требају матере.{S} Сад се још б 
<p>Обренов бранилац говорио је још дуго о том питању, па онда пређе чак и на Адама и Еву.{S} Ка 
воје се упутио пешке и уз пут је мислио о многом чему, највише о Лазару.{S} Но што је ближе сел 
p> <p>У исти мах, кад је Боривој мислио о Милеви, мислила је и она о њему и то не само мислила, 
исто толико.{S} Он је са амвона говорио о хришћанској љубави; он је позвао оне, који хоће у час 
н.</p> <p>„Слабо.{S} Отац ми је говорио о тој старој грчкој песми.{S} Но то је било давно.{S} М 
енском схватању.{S} Уз то му је говорио о оном братству, које постоји међу Назаренима, о узајмн 
каже Јованка. „Али ми отац није говорио о том“.</p> <p>„Боже мој“, срди се Јулка, „та то је нај 
 љубави, „ја сам ти једаред већ говорио о некој ствари, но ти канда ниси узела на ум.{S} Морам  
ише, скиде кључ од коморе, што је висио о клину и даде га Светозару.</p> <p>Кад је Светозар с Ј 
рота, вели, казао је већ при ручку како о томе мисли.</p> <p>И први устаде професор Здравковић. 
ветозар.</p> <p>Говор се водио још мало о књижевности, па онда пређе на друго, на њихов будући  
S} После се дуго и дуго по селу причало о тој вечери.{S} Ту су биле рибе од Орида, од оне врсте 
>Лекар дохвати огледало, које је висило о зиду и поднесе га Боривоју.{S} Кад се дете огледа и в 
<p>Варвара је увек и увек говорила само о Боривојевој деци, а Рахила увек и увек о Лазару.</p>  
, што с њиме увек и увек разговара само о Богу.{S} Хеј, само да није Назаренка!{S} Онда би се м 
она чисто жалосно. „Па кад већ говоримо о тој ствари, ево кажем и ја вами озбиљно:{S} Ви нити с 
лиже близине, он зна све, што је писано о томе, он зна све, што је рађено против тога.{S} Он се 
на кушања.</p> <p>Сад први пут чу нешто о језгру, о начелима вере Христове; чу на српском језик 
глава окружног затвора, слабо се бринуо о томе:{S} Цвета ли или не цвета назаренско апостоловањ 
и онде.{S} Мисли зар о оном, што је чуо о Лазару, о данашњем збору или има и других брига.“</p> 
а му нису увек мисли онде.{S} Мисли зар о оном, што је чуо о Лазару, о данашњем збору или има и 
ст дана држао је предавање сеоски лекар о умерености.{S} Говорио је о томе, како ми све поједем 
а посла и разлаже му, да није још говор о убијању.{S} Нек узме само пушку.</p> <p>Али сад се оп 
учавају их у свему, али кад је разговор о крштењу, онда су назаренским старешинама затворена ус 
ћеш је.“</p> <p>Овим се свршио разговор о наследству, али Марта није заборавила тог разговора.{ 
а, долази ко може, главно је ту договор о куповању, продаји и т. д.{S} Тај састанак замењује —  
 некако подиже, не мари шта говори свет о њему, но иде на њиву и ради од ране зоре до мркла мра 
ли.{S} Као ватра просу се међу њих вест о ономе, што је јуче утаначено у школи.{S} Њихови главн 
м и шећером, а запиткивао га је дан ноћ о томе:{S} Колико треба да пости онај, који хоће да се  
у крив?{S} И нехотице поче лупати главу о душевној борби, о породичним заплетима.</p> <p>Дознај 
дно-црквеног сабора да напишем расправу о том.</p> <p>Испало је друкчије:{S} На место расправе  
а, они су главе одбора, који воде бригу о најважнијим стварима назаренским.{S} Брат Мирко им је 
ебе.{S} Од кад сам почео да водим бригу о њима и да их боље посматрам, уверио сам се, да Назаре 
анилац је на суду изговорио лепу беседу о ускакању код Срба.{S} Каже, да је код Срба у старије  
 сам заслужио, да се браћа тако старају о мени?“</p> <p>„Апостол Павле је казао: „Носите бреме  
веле са свим, јер очеви неће ни да чују о томе, да уз сваку хаљину иде и ципела исте боје.{S} П 
, које једва чекају, да се обесе човеку о врат, и ти нашао <pb n="60" /> од тог еспапа да краде 
је деда Ваја тумачио тако темељно науку о греховима, није му помогло.{S} Па није помогло ни то, 
енике, само бих волео да сазнамо истину о том:{S} У чему је клица Назаренства и шта је повод На 
} Али ни оно, што је закључено на збору о Великој Госпођи, није остала празна реч.{S} Пустише,  
м, па онда рече:</p> <p>„Бабо, имао бих о важној ствари да говорим с Лазаром и то баш пред тобо 
ара с она два друга; разбира се код њих о овом и оном, па излази и у авлију да шета, кад дође т 
 Па за што то чине Назарени, кад је реч о крштењу?{S} Ево за што.</p> <p>Ко год је прочитао исп 
, глава XIX. стих 12—27.{S} Тамо је реч о слугама, којима је господар поверио новац, да тргују  
енски тумачио свето писмо, кад беше реч о љубави.</p> <p>Кад је Боривоје изговорио овоју испове 
 се искупе жене на рогљу, те поведу реч о Боривоју и његову далеком путовању, Нади не ударају в 
м књигом нисам још изрекао последњу реч о овом питању, јер нисам ни из близу исцрпао све оно гр 
пита га мало после. „Почиње речма: „<hi>О, да ме хоће пољубити пољупцем уста својих</hi>. <pb n 
 </note> <note xml:id="SRP18966_N7"> <p>О крштењу код Назарена није нигде писано; свуда се наво 
запева:</p> <quote> <l>„Зелен орах, деб’о лад,</l> <l>Благо оном, ко је млад,</l> <l>Благо оном 
ра’ потон’о,</l> <l>Млад се момак отров’о;</l> <l>Девојка се обесила,</l> <l>— То је жалост бил 
о је само смео?!</l> <l>Шест хиљада пој’о грама,</l> <l>Па још с коштицама.</l> <l>Пој’о скоро  
,</l> <l>Па још с коштицама.</l> <l>Пој’о скоро пола вреће,</l> <l>Никад више неће.“</l> </quot 
момак да ме уграбиш; иш не праши!“ „А к’о за што мислиш, да ја не бих био кадар, да те одвучем? 
 понесе његовој деци.{S} Брат Тома се к’о насмеши, те додаде: „Врло је за децом. “</p> <p>Милев 
из Срема,</l> <l>Ситна, мала, носи се к’о фрајла:</l> <l>Беле сукње, шлинговане скуте,</l> <l>А 
, да се мешам у поповске ствари, само к’о велим:{S} Млад си, неук си, па не знаш, због каквих с 
ањамо ни на који начин ми,</l> <l>Већ к’о твоји ту сведоци да стојима с тобом сви“.</l> </quote 
етку забруји песма: „У миру живите, рек’о је Спас.“ </p> <p>Кад се и то свршило, почеше женске  
лицом:</p> <quote> <l>„Зелен ора’ потон’о,</l> <l>Млад се момак отров’о;</l> <l>Девојка се обес 
гер“, а старије жене га куну: „Врат скр’о да Бог да, на томе путу“.{S} Он се на децу и не осврћ 
ена је, да би тај човек сваког часа умр’о место ње и то радо.{S} Али јој се показује и друга сл 
док је призив био на путу, Обрен је умр’о.</p> <p>Чак ни последњих дана није легао у кревет, но 
ао њен човек, па је после од туге и умр’о.{S} Она је наследила његово имање, па га је за годину 
тро. (Онај стари, кога ми познајемо умр’о је).{S} Каже: „Запамтите, свештеник не сме да подрива 
S} Но за тим, као да се прикупи.{S} Упр’о очи у Лазара, метнуо руку на срце и вели: „Бог нек ми 
амјаника, шта ли.{S} Јао, часни је потр’о, баш лепа жена“.</p> <pb n="178" /> <p>Здравковићу се 
ути мало, па му се онда примаче ближе. „О, тај премудри Соломон, баш је враг.{S} Читам његову п 
о до ње у коло, ваљда ће је послушати. „О, браца Срдане, баш сте нас поплашили“, каже. „Једва в 
ма скупштинским, узеће прву реч Лазар. „О, мој Боривоје, није све тако сјајно, како би ми желел 
аше дах њезин, те читаше из св. писма: „О, да би ми брат био, да би сисао сисе матере моје!{S}  
ка.{S} Метнула му руку на чело и пита: „О чему промишљаш, друже?“ </p> <p>„Промишљам о придици“ 
па не само ларму, но и штаку.{S} Виче: „О Персо, Персо, не било те да Бог да, куд срљаш све исп 
аше.{S} А у разлазу чуло се где шапћу: „О, да се хоће и Светислав упутити стазом спасенија!“</p 
веткама, које сам вам ја дала“.</p> <p>„О приповеткама С. В. П.?“ пита он.</p> <p>„Јесте.{S} И  
не. „Нисам исплатио све“, каже.</p> <p>„О, о, пријатељу, како да се тако закасниш.{S} Отаљај бе 
е, много ми је скривила“, рече.</p> <p>„О, Боже мој“, поче Јулка, а крши мале прстиће, да све п 
правилима пред суд добрих људи, опет су оба брата изрекла, да хоће да се покоре том суду.{S} И  
 назаренску скупштину, да Назарене онде обавесте, јер њих иначе не можеш добити да разговараш с 
ање најгоре и да ће најбоље бити, да се обавесте.{S} Сутра дан је и дошло до тога.</p> <p>Обрен 
образину са лица назаренских апостола и обавесте онај заблудели свет.</p> <p>Кад је Здравковић  
кам“.{S} Док ме јуче у зло доба неко не обавести.{S} Каже: „Не може се твој Гига женити, кад хо 
ац, да дође што пре до њега, хоће да се обавести о нечем, што је врло важно по парницу.{S} Март 
о гледај ти с њоме лепо, посаветуј је и обавести је.“</p> <pb n="58" /> <p>Пера је вртио главом 
 да брат Мирко као најстарији поутеши и обавести остареле сестре.{S} Боривоје није се саветовао 
их одмах карати?{S} Треба их поутешити, обавестити их, јер види Господ њино кајање, па ће им оп 
х и угледних људи, одбор, а неке од њих обавестише још у напред.{S} Но Лазару и Боривоју не рек 
е се распитује и о Лазару, те га Лазар, обавештава и о томе.{S} Кад је он, Лазар дошао кући, ње 
 назаренска ствар у народу.{S} Лазар га обавештава, да се Назаренство шири из места у место, за 
сори и учитељи недељом по подне у школи обавештавају народ, а сутра, у недељу ићи ће сви скупа  
рамо бити једно.{S} Ми ћемо их освојити обавештењем, примером, пожртвовањем, љубављу.{S} Можда  
ечи, али се јасно чује тешко дисање њих обадвају.</p> <p>На једном он проговори, управо прошапу 
 врло леп чавек?“</p> <p>„Леп је“, кажу обадве.</p> <p>„А за што су га затворили?“ пита Славна. 
а цар у своме регламану каже: „Уби“.{S} Обадвоје треба да слушам, а то не иде.{S} Бог је стариј 
он само хукну и рече: „Ми ћемо пропасти обадвоје.“ И онда занеми.{S} Милева је оборила главу, у 
е да се одува.{S} Али само за часак.{S} Обазре се око себе као лопов, па се докраде до крајњег  
стим те у име оца, сина и св. духа.“ На обали Дунава појали су неколико „браће“ и „сестара“ пес 
 јако дувао; таласи на Дунаву шумили су обалом, а црни облаци су прелетали висином и врло често 
ренство престаће у један дан.{S} Њих ће обарати само онај, ко буде радио на том, да се поправи  
еви.{S} Тамо ју је загрлила, ижљубила и обасула је питањима и нежним изјавама.{S} Није могло би 
 Нађоше га у постељи; жена његова Стана обвија га хладним облозима.{S} Она их дочека запевајући 
и, да се баци пред њом на земљу, да јој обгрли колена и да каже: „Авај мени, та ја сам најцрњи  
а зове, да се прихвати јелом, а деца га обгрлила, те му приповедају.{S} Он не седа за сто, јер  
ш народ прича, да неке „виле милоснице“ обдаре дете разним дарима и да му те дарове подметну, < 
еколико дана.</p> <p>Боривоје је богато обдарио свету обитељ, целивао руку оцу Мелентију, па га 
, у коме је толико ватре, мисли озбиљно обделавати њиву народну.{S} И кад је Светозар одлазио,  
ово ми је нећака Рахила“, рече Тома.{S} Обе женске поздравише Боривоја најљубазније.</p> <p>Вар 
 свакојаком старом гвожђушином, па је — обе цеви сасуо Нади у прса.</p> <p>Кад је доцније судск 
} Син је терао коње путем, а отац је са обе стране пута брао туђе кукурузе и трпао их у кола.{S 
<p>Кад је пришао Светозар, он је метнуо обе руке сестри на чело, нагнуо се над њом и гледао јој 
е, да је пречишћен од греха, прекаљен и обезбеђен од странпутице.</p> <p>„Воже“, моли се уздрхт 
је је мислио, да је пречишћен, умирен и обезбеђен од искушења сотонина.{S} И гле већ на првом к 
жено и види Бог“, ади кад почех ударати обема рукама и питати:{S} Одричеш ди се сад сотоне, орј 
 и Панта Кулпинац — не само весео, но и обесан, па у своме бесу добаци Лазару ружну реч.{S} Каж 
их и по десет, које једва чекају, да се обесе човеку о врат, и ти нашао <pb n="60" /> од тог ес 
лад се момак отров’о;</l> <l>Девојка се обесила,</l> <l>— То је жалост била“.</l> </quote> <pb  
 купио сам ја на вашару, укуцао ексер и обесио га.{S} Он нити је посвећен нити су над њим читан 
дбацити иконе и крст, а на место њихово обесити сахат као знамење?“</p> <p>Лазар се и опет поди 
ма, као што се пристоји женама, које се обећавају у побожности.{S} Жена на миру да се учи свако 
е.{S} Па чак и онда, кад се у скупштини обећавала Гиги, око јој је тражило другог човека...“</p 
ам казао нешто, браћо моја, али ми прво обећајте, да ћете ме послушати“.</p> <p>„Не може то бит 
уштва, ићи ћу на предавања, кад сам већ обећала, али мој муж неће више говорити народу.{S} Нека 
тење није у прању телесне нечистоте, но обећање добре савести Богу, васкрсењем Исуса Христа.“</ 
епао за раме, довикнуо јој нешто ружно, обећао, да ће јој поломити све кости, ако му још једном 
икако Томе“, каже, „а мора доћи, кад је обећао.“ Мало после га пита: „Шта ви мислите, Лазаре, о 
ана, код које су Боривојева деца, те је обећао, да ће сваких 14 дана доносити Боривоју његову д 
ти, где се добија риба од Орида, али је обећао својим гостима, да ће је до године изнети на сто 
у оних осталих госпођа. „Светозар ми је обећао, да ће ме данас овде упознати с вама, али видим, 
тишао је кући доста неутврђен, но то је обећао, да ће се клонити својих старих другова и да ће  
ет, па куд га очи воде.</p> <p>Лазар је обећао, да ће се уљудити, и као да се уљудио.{S} Његов  
њега, да нам се доближи.{S} У пола је и обећао, да ће у недељу доћи у скупштину, али је још сот 
Та да!“</p> <p>„Боривоје“, вели Лазар, „обећао је браћи код куће, да ће сутра у вече бити код њ 
су сваку важнију ствар, узму да богме у обзир и оно, што њихови старији говоре и у вече се хори 
но се туже и парниче као душмани.{S} Не обзиру се на речи апостола Павла, који каже: „Врло је с 
о, да га казне.</p> <p>Но чича Срдан је обиграо адвокате целе жупаније и узео најскупљег, јер к 
Лазар је у овај мах отишао у кошару, да обиђе марву.{S} Боривоје је био изненађен и не сећа се, 
се зажари радосним руменилом.{S} Та, да обиђеш Назарене целог света, не можеш наћи таке девојке 
опет за то нико не преговара Лазару.{S} Обилазе на прстима око њега и пазе, да не учини што од  
ично успавао. „Нека га“, вели домаћица, обилази око њега на прстима и утишава сваки метеж.{S} Н 
ном „повери“.{S} Смири се човек, далеко обилази крчму, иде оборене главе и кад га задиркују сус 
ви, даље би добро било, кад би епископи обилазили своје епархије, па и они поучавали народ, а н 
ад није био затворен, онда су му зацело обилазили кућу жандари.{S} Тада од једном „повери“.{S}  
менуо, да би добро било, кад би владика обилазио села.{S} Лепо би било.{S} Али ако мислите, да  
е, отац Мелентије, родом Србин, који је обилазио наше крајеве и просио милостињу за свету обите 
 јагњад припитомиће се и он.{S} Само га обилазите чешће и пазите му на друштво“.</p> <p>Марта н 
неуморно пешачи и купи прилоге за свету обитељ, па ма и опет пао на путу од умора и зиме, као о 
аше крајеве и просио милостињу за свету обитељ.{S} Боривоје је у опште врло мало говорио и избе 
/p> <p>Боривоје је богато обдарио свету обитељ, целивао руку оцу Мелентију, па га још испратио  
коше руку, но што је то међу Назаренима обичај.</p> <p>Професор Здравковић опет није сео пре за 
грлицу или удесити пошу.{S} То је такав обичај у њих.{S} Тим оне показују, да су — душевне.</p> 
кону ово не би могло бити, али се такав обичај затекао од старина.</p> <p>Боривоју је у сваком  
им лакше красти.</p> <p>Код Назарена је обичај, да своје госте са стране одводе к себи на ручак 
ривојевој руци је бич.{S} У Назарена је обичај, да не туку коња, он сад тај бич потеже на жену. 
и гутљајем вина, исто онако, као што је обичај код Реформата, Калвина.</p> <p>Кад је све свршен 
еговој породици се од памтивека затекао обичај, да муж избије жену, још док је у првој кошуљи.{ 
ам веома рђав човек.{S} Код мене је био обичај, кад одем на вашар или ма где на пут, жена мора  
и и она.{S} Али не:{S} Код ње је то био обичај.{S} Она више од годину дана води Боривојеву бриг 
} Али кад већ хоћеш да учиниш што преко обичаја, онда ти саветујем, да се подигнеш сад о Госпој 
 Лазара сазнао и докучио све назаренске обичаје.</p> <p>„Читам“, каже она, „седамнаесту главу и 
 неумерено нападате на поједине црквене обичаје.{S} Позивате свет, да се укину мала и велика зв 
иже упознам са Назаренима, установама и обичајима њиховим.</p> <p>Истина, било је времена, кад  
на кривом путу и са свецима и иконама и обичајима вашим.“</p> <p>Још није последња реч протина  
, а оно, да је Лазар бар по назаренском обичају запита: „Па какве вас мисли обузимају при читањ 
и до пљувања.{S} Онда су се, по српском обичају, заверили у себи, да неће попустити, но терати  
ри о оном, што му је на души, но потеже обична назаренска питања. „Шта сте читали из светог пис 
авно време, да је се мане, али ово није обична женска.{S} У селу је сви поштују, па чак и оне ј 
с дошао, сутра ће отићи, па му је црква обично девета брига.{S} Ја сам својим рођеним ушима чуо 
догодило оно, што се у таквим приликама обично догађа.{S} Парница је донела што и вино.{S} Узбу 
пуцкам прстима.{S} Тако сам чинио отпре обично онда, кад сам се спремао на теревенку.{S} Она ме 
рба између бокала и жене, у којој борби обично жена подлегне.{S} Онда би требало и опет узети п 
 време, да се суди“</hi>, казивао би им обично и успевао би.</p> <p>Говорио би им језиком своји 
ије знао, шта да му каже.{S} Тако је то обично код људи, који једва чекају, да се састану и нар 
а још једнако раздражена, као што је то обично у болести и после болести, а баба Језекиља је св 
у није добро, да буде сам.{S} И онда му обично препоруче девојку.“</p> <p>„Ко?“ пита Јулка.</p> 
вља с њим, јер је иначе разборит човек; обишао је и Банат и Бачку и Срем, много је видео и мног 
та, чак и матору воћку можеш калемити и облагородити, па како да не би могао облагородити — чов 
 и облагородити, па како да не би могао облагородити — човека.{S} Но само се у то мора уложити  
стресоше.</p> <p>У онај мах ни један од облака, који јурише висином, није заклањао месеца.{S} И 
 са свију страна наоблачило, али између облака провирује још увек — сунце.</p> <p>И Боривоје је 
 у последње време све чешћи и чешћи они облаци, који прелећу чело Боривојево.{S} Али то је бива 
ласи на Дунаву шумили су обалом, а црни облаци су прелетали висином и врло често заклањали месе 
успаљивати“, говори у себи и поче да се облачи у свечано недељно рухо.{S} У њему је сад енергиј 
народ презире и да се само онда свечано облачи, кад иде међу господу на бал.</p> <p>Док јој муж 
Кад чу Боривоје Милевино име, поцрвени, обли га као ватра, а осећа, да му у главу удара крв.{S} 
 пут на земљу, глава ми удари о точак и обли ме крв.{S} За тим ме унели у собу, па ме онако крв 
е на мах познала.{S} То је њен рођак из оближњег села, младић око својих двадесет година, једва 
га још испратио са Симом пекаром чак до оближњег села.{S} И од оног дана могао си ћутљивог Бори 
} Где кад га у сред посла или разговора облије румен.{S} Стид га је...{S} Мучи га мисао:{S} Шта 
док је још у колевци.{S} То је у другом облику она велика научна истина, коју су лекари и педаг 
им то питање и то воља, да га обрадим у облику романа.</p> <p>Ето, тако су постали „<title>Наза 
цом подсмевача посред лица.{S} Панту је облила крв, те га на колима однели кући, а Лазар као да 
љи; жена његова Стана обвија га хладним облозима.{S} Она их дочека запевајући: „Јао, леле мене, 
, што је био на чисто с тиме, и није се обмањивао маштама, а тим му теже беше, да нађе пут.</p> 
{S} Одагнај, дете, оног сотону, који те обмањује шаренилом, сети се Господа нашега Исуса Христа 
једнако лежи на рукама мајчиним, у пола обнезнањен.{S} Кад се пробудио, страшљиво погледаше на  
 али није знала ништа о себи, лежала је обнезнањена на поду.{S} Он је подиже и однесе на постељ 
ој се муж вратио из поља, затекао ју је обнезнањену.{S} Но срећом се показало, да је ствар добр 
 био тако снажан да га је, управо рећи, обнесвестио.{S} Био је као онај камен; радило се с њиме 
 речи божје, па <hi>отпали, није могуће обновити на покајање</hi>.{S} Јер земља, која износи тр 
а би требало и опет узети проводаџију и обновити лек, али то не иде, јер хвала Богу нисмо Турци 
оштења и врлина чак и онда, кад су људи обожавали кипове.{S} Цркву треба дакле оставити на миру 
ва времена у Грчкој и Риму, кад су људи обожавали Богове са врх брега и са дна мора.{S} Они су  
вири лукавост.</p> <p>Кад уђе Боривоје, обоје занемише и посматраху га, а Боривоје њих није ни  
Кад је лекар донео Светозару ове песме, обоје се добро осећали. „Признајем“, рече Светозар, „да 
ало.{S} И њега и Обрена пекло је нешто, обоје су осетили, да је ово ћутање најгоре и да ће најб 
вом Станом врло непристојно проводи.{S} Обоје су се помамили, те се дан на дан успаљују.{S} Чим 
есудили спор.{S} Пресуда је гласила:{S} Обоје треба да признају, да су једнако криви, да моле ј 
Седе Лазар, а седе и она.{S} У први мах обоје ћуте.{S} Она се као стиди, он се озбиљно збунио.< 
е и анархизам политичка глупост, али из обојега треба да се научимо томе, да је дошао дванаести 
 нека се прохрвају, није згорег, јер су обојица заслужили прекор.{S} Други су сажалевали, што с 
 снага подиже из постеље.{S} И паде као оболело птиче на мајчино крило, а уздрхтали глас му вап 
ири се човек, далеко обилази крчму, иде оборене главе и кад га задиркују суседи, он само вели:  
ве је готово и приправљено“, изусти она обореном главом.</p> <p>— „Све је готово“, рече јој лек 
уо?!“</p> <p>„Нисам чуо“, вели Боривоје обореном главом, јер се стиди свога незнања.</p> <p>У т 
а човека?“ пита је он нагло.</p> <p>Она обори очи.{S} После рече: „Гле, ви би баш да вас хвалим 
о ново звиждукати.{S} Моја ти препелица обори главу и ја јој видех по лицу, какве се мисли обрћ 
ну?“</p> <p>Лазар под претњом свога оца обори за часак очи, али се за тим усправи и рече тихим, 
лка у највећој јарости.</p> <p>Боривоје обори главу.{S} Оваквој се беди није надао.{S} Хтеде да 
p>„Скоро да вам и не кажем“, вели она и обори главу. „Али опет, за што да не?“ Поћути мало, па  
обећи, али само у један мах, јер за тим обори главу, опружи руке нуз бедра и рече само толико:  
ојаше не далеко од ње, али одмах за тим обори очи.</p> <p>„Шта?{S} Муж!?“ виче чича Срдан. „Тог 
еш да се светиш“.</p> <p>Назаренка само обори главу и каже: „Истина је, била сам неваљала; сад  
вај пар јој се осу по лицу силна румен; оборила је главу и стоји као осуђена.{S} Без сумње је с 
 обадвоје.“ И онда занеми.{S} Милева је оборила главу, уздану и изиђе на поље.</p> <p>Мало посл 
нешто.“</p> <p>Девојка ћуташе, главу је оборила, али како је испод ока погледала на брата Тому, 
 био две-три скамије, које се поломише; оборио је неколико жена и у пуном смислу речи погазио Г 
на јутрење, али је отишао на службу.{S} Оборио је главу као покајник, не сме никоме да погледа  
пређе та реч преко усана.{S} Па је опет оборио главу на груди, са свим на груди и проговори ско 
ове речи Назарени као да још мало дубље оборише главе, само Боривоје не.{S} Каже. „Апостол Павл 
мље од својих прилога, заједнички су је обрадили и засејали житом.{S} Сад су добили од продате  
, да обрадим то питање и то воља, да га обрадим у облику романа.</p> <p>Ето, тако су постали „< 
ш у последњим месецима дође ми воља, да обрадим то питање и то воља, да га обрадим у облику ром 
 једрог сина, коме се и она и човек јој обрадовали више свега и кога су они доцније крстили: —  
азар има глас, који би, да је мало боље обрађен, поднео ма за коју оперу; и Милева поје као анђ 
осили су се, како ће они вредно упоредо обрађивати њиву народну и како ће Јованка помагати Свет 
у.{S} Сад стоји мирно као јагње и пружа образ, као да чека пољубац а не песницу.{S} И паде и др 
а у руке и не миче се.{S} Један крај од образа њена види јој се према светлости од жишка, тај ј 
>Мајчина рука пређе нежно преко његових образа. „Да си болестан, врло болестан сине, болело би  
S} Осети, како се мајка му належе на њ; образе му већ дирну њен врео дах и он само очекиваше уд 
ривој.</p> <p>Милева се заруменила, низ образе јој се котрљале вреле сузе.{S} Под црном марамом 
 округло лице у детета, ове јабучице на образима, ове велике, лепе, црне очи?{S} То је дете од  
ање њено, вреле јој сузе котрљају се по образима његовим, <pb n="16" /> а из груди јој се отима 
скупштину и тамо на лицу места да здеру образину са лица назаренских апостола и обавесте онај з 
жно пушити?{S} Та, ви сте бар господине образован човек, ви бар знате, да су пророци живели пре 
{S} Признаје, да је слаб, те позива све образованије синове из Лазаревца, да дођу на славу, кад 
ла, него ако те ко удари по десном твом образу, обрни му и други.</p> <p>„И ко хоће да се суди  
 је заповедио:{S} Ко те удари по једном образу, пружи му и други“.</p> <p>„То је, кад би вас не 
ме и би му, као да га ко удари руком по образу.{S} Милева...{S} Упео се из све снаге да разуме, 
олагао око тога, да своје јадне другове обрати у Назарене. <hi>„Кајте се људи, иде време, да се 
остола, као ни једног другог.{S} Ког он обрати, тај је обраћен, а што им он поручи и предложи,  
и улицу, да си употребила скромније, ти обратно чиниш...{S} Одагнај, дете, оног сотону, који те 
једног другог.{S} Ког он обрати, тај је обраћен, а што им он поручи и предложи, то могу усвојит 
тим.{S} Ето дакле, за што Назарени таје обред крштења, јер да га не таје, свакоме би било лако  
се наводи само таолико, да они држе тај обред у највећој тајности.{S} Још мање је ко покушао да 
<p>Ни једна црква не таји свога учења и обреда.{S} Па за што то чине Назарени, кад је реч о крш 
ребацисте, и ко год не мисли о црквеном обреду као ви, тога већ држите за изгубљена, за сотонин 
ила и улагивала се као мачка, док нисам обрекао, да ћу ићи по подне у друштво и бранити стара п 
е он.</p> <p>Сви су му одобравали и сви обрекли, да ће бити на месту.</p> <p>Дође и та недеља.{ 
ар упознао дошљака.{S} Био му је сељак, Обрен Тодоровић, син сиротог али поштеног ратара.</p> < 
иши суд, али док је призив био на путу, Обрен је умр’о.</p> <p>Чак ни последњих дана није легао 
речи на мах увидео, у чему је ствар.{S} Обрен је одвукао Милеву.{S} Дође му тешко, претешко, ал 
> <p>Лазар га није хтео бунити, али кад Обрен стаде јечати, истина тихо, али тако тужно, ужасно 
вели: „Читава су“.</p> <p>„Јесте“, каже Обрен, „може бити да су ребра читава, али ја осећам, да 
ст, мучи је њена лакомисленост, са које Обрен, најбољи момак у селу, изгуби главу.{S} Не говори 
ђен на 50 фор. глобе.</p> <p>Но није ни Обрен добро прошао.{S} Мара Шљиварева је сведочила, как 
ећу бити човек...“</p> <pb n="64" /> <p>Обрен тешко уздахну, суза му заблиста у оку, али не реч 
P18966_C8"> <head>Два суђења.</head> <p>Обрен је добро осетио, да се у њему пореметило нешто.{S 
S} Сутра дан је и дошло до тога.</p> <p>Обрен је први пришао Лазару и хтео, да му се исповеди б 
иђе. „Обрене, брате, шта ти је?“</p> <p>Обрен подиже лагано главу, па кад упозна Лазара, претрн 
евојка, него њени новци, је ли?“</p> <p>Обрен ћути.{S} За тим се истражни судац дохвати пера и  
 је дозвао судског лечника, да прегледа Обрена.{S} Лечник се жалио, што га нису јуче дозвали, в 
 од сваке ружне речи.{S} Одступио је од Обрена и седе у други кут.</p> <p>Но то није дуго траја 
<p>Но то није дуго трајало.{S} И њега и Обрена пекло је нешто, обоје су осетили, да је ово ћута 
.{S} На послетку не осуди ни сестре, ни Обрена, но је изговорио дугу придику против светске суј 
простити.“</p> <p>Лазар је мирно слушао Обрена, па је после тога дуго ћутао.{S} На послетку не  
че дозвали, волео би, вели, да је видео Обрена крвава, у његовим хаљинама, онаква, каквог га до 
није хтела.{S} Суд је према томе осудио Обрена на 4 године тешке тамнице.{S} Бранилац је уложио 
ад, али мргодаст човек.{S} Дуго гледа у Обрена, за тим презриво напући усне и каже: „Баш си маг 
који хоће већ да издахне, он му приђе. „Обрене, брате, шта ти је?“</p> <p>Обрен подиже лагано г 
трпео председник суда без приговора.{S} Обренов бранилац му није остао дужан и ствар се свршила 
е јабуке. „Но као што је познато“, рече Обренов бранилац, „Бог у својој великој премудрости ниј 
лити, ако се баш момак и нашали.</p> <p>Обренов бранилац говорио је још дуго о том питању, па о 
ој кући.{S} Покушала је, да се измири с Обреновом матером, шиље јој понуде, хоће да јој даде у  
репила.{S} Тај је човек био с несретним Обреном, видео је дакле муке онога, коме је она толико  
је, као што је слушала од Лазара, био с Обреном у једној соби, гледао његову муку и слушао из у 
 Моја Варвара отрча до њега, подиже га, обриса од прашине, па га још пољуби и поутеши....{S} Хе 
вијено у назаренска тумачења.{S} Још му обриче, да га неће заборавити; доводиће му децу, а доно 
</p> <p>Тада се догоди нешто, што ће да обрне целу ствар.</p> <p>Било је некако у очи Божића, а 
 ако те ко удари по десном твом образу, обрни му и други.</p> <p>„И ко хоће да се суди с тобом  
 сам сад пронашао погрешку.{S} Ствар је обрнута.{S} Морам покушати с једном голубицом и две мач 
p>Гости се полако разилазе, али сад иде обрнутим редом, женске су последње.{S} Завукле се у кра 
 Тада закукурекне петао и у Боривоју се обрнуше мисли.{S} Он ухвати сам себе на кривом путу, до 
уз твога оца“.</p> <p>Од ото доба наста обрт код Боривоја.{S} Безазленост ишчезну са лица његов 
а.{S} Како је насип био стрм, чивија на обртњу излети, коњи, руда и предњи трап улетеше у Дунав 
 и ја јој видех по лицу, какве се мисли обрћу у њој.{S} Она је мислила, да ја и сам хоћу, да пр 
о у очима света, па се згади на себе, а обузе га очајање. „Све је свршено“, мислио је, „најбоље 
се вијао, а после се разбеси, јарост га обузе, дохвати цигљу и удари брава таком снагом, да га  
срамота по сироту Марту и каква је туга обузе, кад јој донесоше ту вест.{S} Онемила, скоро окам 
ко тога још много више гризла, да је не обузе бол с друге стране.{S} Њеном Влади позлило је све 
а:{S} Ја знам Господе, какав ће ме ужас обузети, кад ме почнеш судити пред лицем ангела, арханг 
 : „Ја знам, Господе, какав ће ме страх обузети, кад ми почнеш судити пред лицем анђела, арханђ 
ком обичају запита: „Па какве вас мисли обузимају при читању?“ Она би му онда већ пала око врат 
а Јејемија.“</p> <p>„Па какве вас мисли обузимају при читању?“</p> <p>Милева и опет уздахну.</p 
рењу света.“</p> <p>„Па какве вас мисли обузимају при том читању?“ пита је опет Боривоје.</p> < 
ао да је кроз ону црну ноћ (која до пре обузимаше његову душу) опазио светао пут, који води к с 
 <pb n="40" /> кад је устао, ни како се обукао.{S} Успомене из његова детињства и она свечана п 
оји је добра коња ознојио и у белу пену обукао, као оно Владета војвода, кад се враћаше с Поља  
е пити, ни за тело своје, у шта ћете се обући.{S} Није ли живот претежнији од хране и тело од о 
у зарадити, заслужићу мотиком, па ћу се обући.“ А оне друге веле опет: „Не могу ваљда ни ја да  
а с Назаренима глупост.{S} Не сме се ни обући ни провести ни запевати.{S} Отићи ће она својој к 
> <p>Радећи на овом огромном делу, које обухвата цео живот наш, наишао сам и на мог старог позн 
ој љуби крајеве ципела њених, а руке му обухватају колена њена. „Ја... ја ћу“, каже он, „гледат 
реду.{S} А ни Соломон у слави својој не обуче се као један од њих“.{S} Па да ли се ви <pb n="14 
S} Њена, што би рекли, елегантна појава обучена је у најелегантније одело.{S} О врату су јој ди 
икоме више не нада, за то ваљда није ни обучена за стран свет.</p> <p>Дуга коса пала јој распле 
 је на среду.{S} Рекоше му:{S} Учитељу, ова жена ухваћена је сад у прељуби.{S} А Мојсије нам у  
 дворишту, знам, има много живине.{S} А ова наша крмача једе живину.{S} Ми је за то и продајемо 
и назаренске.{S} И сад је по заточеника ова дилема:{S} Ако он остаје при својој старој вери и к 
жемо неку реч и о томе, како је постала ова књига.</p> <p>Има скоро 20 година, како сам још као 
дмах дан по томе зачула се по рогљевима ова песма:</p> <quote> <l>Три анђела жалило,</l> <l>То  
ји дане по реду“.</p> <p>Боривоје слуша ова талмудска мудровања и памти <pb n="28" /> их.{S} Ме 
ма истоветна као и данашња.{S} Дакле је ова наша вера ишла барабар поштењем, стидом, простодушн 
оја познајемо довољно.</p> <p>Кад су се ова четир човека зауставила на вратима скупштинским, уз 
 и није никло, никла је ипак — тајна, и ова нечувена ствар поста свакоме врло проста и врло при 
а, губи се морал и не пита се:{S} Је ли ова ствар човечна и поштена, но се само пита:{S} Неће л 
и, да се од првог удара не руши.{S} Али ова истина беше код Назарена за сад још — под земљом.</ 
> <p>Жене, Назаренке, једва шапућу, тек ова или она прићи ће ком брату или пријатељу и скинуће  
Али опет за то мени се најбоље допадају ова два места.“ И приђе му са свим близу, тако, да он в 
дало му је грозно, да га осуде и презру ова невина створења.</p> <p>„Скривила ми је, много ми ј 
> <l>У „Бугере“ нове...</l> </quote> <p>Ова кратка песма била је доста веран тумач јавног мишље 
 и рече само толико: „Види Бог.“</p> <p>Ова назаренска узречица још већма ражљути чича-Срдана.{ 
с, докле вам год не изиђе време.{S} Па, овај, хтела сам да вас питам:{S} Кад ћете кући?“</p> <p 
ити.{S} На послетку рече: „Чича-Срдане, овај је ђавољи; не може њега упутити ни св. патријар, а 
{S} Каже: „Кад се стари сахат покварио, овај овде купио сам ја на вашару, укуцао ексер и обесио 
огну.{S} Овај му даде коња, онај краву, овај поорану њиву, а онај семена.{S} Но испало је друкч 
им гласом: „Хтео сам још нешто рећи.{S} Овај...{S} Милице синко, устани!“</p> <p>Устаде са клуп 
и удружише се те хоће да му помогну.{S} Овај му даде коња, онај краву, овај поорану њиву, а она 
ј роб?{S} Роб треба да је рђав човек, а овај овде је тако миран, добар.{S} Требало би и да је з 
обар.{S} Требало би и да је затворен, а овај није ни то.{S} Могао би утећи сваки дан, а неће.</ 
е најимућнији ратар у селу Лазаревцу, а овај Лазар му је онај старији син.{S} Срдан је хтео да  
, а он би већ показао, какав је по њега овај данашњи дан.</p> <p>Но за мало, па је и он, бар до 
 па и то у вацкој казнионици.</p> <p>Ја овај роман нисам писао тајно, кришом, али га нисам писа 
јима с тобом сви“.</l> </quote> <p>И на овај стих згледнуше се гости, а неки чак и намрштише. „ 
и.“</p> <p>Светозар је тешко пристао на овај докторов предлог, али је ипак пристао и по подне с 
ри реда бисера, нека се не каже, да она овај народ презире и да се само онда свечано облачи, ка 
Многи почну, али свак почне за себе, па овај овде, онај онде посрне.{S} Гомила га погази.{S} Ак 
ито су господа професори осетили, да је овај сеоски учитељ мало дубље захватио у ствар, па се с 
 ни пуста.{S} Браћа му се постарала, те овај донео ово, онај оно, што је најпотребније.{S} Није 
рит, ти си узимао олако и говорио као и овај господин:{S} Вратиће се.{S} Кад су подивљале, бада 
 то излази.{S} Промисли се дакле, прими овај мој савет и мисли дан-ноћ само на украшавање душе  
 <l>„Дај чистоту Јосифову, кад бесрамни овај свет,</l> <l>Претњом или молбом тражи, увући нас у 
ође згрнуле онамо и чекају, шта ће рећи овај назаренски халаман, који не да онаком момку, да се 
Само да кажем још ово:{S} Кад сам писао овај роман, увек сам метао руку на срце и трудио се, да 
<l>„Дај Илијну свету строгост, кад свет овај слеп и глуп,</l> <l>Идолима сјајне храме и олтаре  
орности, но весело гледа преда се.{S} У овај пар јој се осу по лицу силна румен; оборила је гла 
ти не дозволи, да тужи.{S} И овако је у овај пар доста вреве и метежа у селу, па да не заоштрав 
 њим заједно у скупштину.{S} Лазар је у овај мах отишао у кошару, да обиђе марву.{S} Боривоје ј 
е брани!{S} Но док он тражи реч, које у овај мах не може да нађе, пређоше преко њега.</p> <p>То 
верне, па и оне, који не могоше стићи у овај богобојажљиви скуп.</p> <p>Кад се молитва свршила, 
 ништа одговорио, јер се и он и Лазар у овај мах окренуше вратима.{S} Тамо је стојао Боривоје,  
арена за сад још — под земљом.</p> <p>У овај мах чак и Милевина свекрва, баба Стака повери.{S}  
ће дете само још горе подивљати.</p> <p>Овај је разговор оставио дубока трага у души Мартиној,  
ко Назаренке.</p> <p>„Лаку ноћ!“</p> <p>Овај последњи догађај врло је узнемирио Назарене.{S} Од 
ла по њему. „Читам,“ каже она збуњено, „овај... последњи пут сам читала о створењу света.“</p>  
не пази на њу, но се и даље размахује: „Овај сахат, кажем, баците на поље.{S} Показује три и по 
„Нисам знала, да и српски поп може бити овакав.{S} Истину ти кажем, још никад нисам видела овак 
 да у рају ствара још и судије“.</p> <p>Овакав говор није отрпео председник суда без приговора. 
ставине стричеве.{S} И макар да парнице овакве врсте, т.ј. грађански спорови не иду по правилим 
арости.</p> <p>Боривоје обори главу.{S} Оваквој се беди није надао.{S} Хтеде да каже, како је Х 
сте нам углед.{S} И ја вам кажем:{S} Уз оваке црквене великодостојнике, какви су већином данас, 
 данас, још су и добри свештеници; крај оваке наше више интелигенције каква је данас, скините к 
 Шта значи то, кад узму човека на испит оваке три швигарице.</p> <p>„Добар дан“, каже он, па се 
.{S} Ни поп ни учитељ не падоше из неба оваки, какви су.{S} Ви сте, господо, из тако зване више 
ка, но да га оженимо.{S} Све је бадава, овако како сад живи, мора се успаљивати.“ _</p> <p>„Как 
раније, те да сам послала напред сукње, овако сам гола, а баба ми неће ништа дати“. „И не треба 
тва а не дух раздора, ми би се сложили, овако боље да се оканемо.{S} Апостол Павле нам је добро 
азарена, нешто би се морало учинити.{S} Овако се не може.{S} Ми смо врло болесни и треба нам ле 
 зауставимо пропадање, то признајем.{S} Овако, како сад иде, не може се и то признајем, јер ће  
е не фали... ти си ми фалила, мајко.{S} Овако ћу долазити, да се исплачем сваки дан, лакше ће м 
.. _</p> <p>Боривоје се нађе у чуду.{S} Овако још није страдао... наже се да копа, али му не ид 
оду и зар баш никад не угађати себи?{S} Овако мисли ишле су јој по глави, само не тако јасно, н 
, да нисам ни истерала сотоне, но да га овако унаказим.“</p> <p>„Шта си ти истерала?“ пита је Т 
ли Славва. „Да је убио човека, не би га овако пуштали.{S} Него је може бити крао“.</p> <p>Но то 
 врсте опела...{S} Опомињем вас за сада овако пријатељски, да се оканете таких проповеди, јер е 
 моли: „Бар мало, мало само попусти, ја овако не могу издржати, морам побећи“.</p> <p>„Куда ћеш 
Истину ти кажем, још никад нисам видела овако наученог и духовитог свештеника као овога.{S} Кам 
нда се врати натраг.</p> <p>„То не може овако остати“, рече неки сед човек из гомиле, „Срамоти  
..{S} Једна <pb n="29" /> ствар била је овако:{S} Пре но што ће Мојсије изићи пред лице божје,  
head>Налицкана војска.</head> <p>Док је овако бивало код Назарена, на другој страни нису спавал 
личили.{S} Свршетак извештаја гласио је овако: „Назарени се спремају, да јатомице напусте своје 
 назаренским дође мило, где се Боривоје овако китњасто исповеда, а старцима назаренским, онима  
т грдите Фарисејима, а допуштате, да ме овако бије“.</p> <p>„Жено, говори истину, нисам те тука 
и ме коцем ударио по ребрима, но што ме овако изломи.{S} Бог ти судио, орјатине и поганиче!“ И  
светом.{S} Треба да је посаветује, а не овако.{S} Ето је са свим подивљала“.</p> <p>„А ко ће же 
тео да јој падне крај ногу, али опет не овако.{S} Сад јој љуби крајеве ципела њених, а руке му  
и да се Панти не дозволи, да тужи.{S} И овако је у овај пар доста вреве и метежа у селу, па да  
он је за то, да сутра у недељу, оду сви овако како су у назаренску скупштину и тамо на лицу мес 
але деце, која су поткрадала очеве, али овако што ратарски син још не учини.{S} Па да се ствар  
.{S} Да је тако учинила, евала јој, али овако не иде, брале.{S} Твоје име носи, твој лебац једе 
ти:{S} Ви сте крштење у моје име чинили овако, а ви онако... ви, који нисте добро разумели речи 
сам хоћу, да прсне друштво, догрдило ми овако, те хоћу стари ред, старе теревенке, стару неумер 
на послетку, „не бих могла сведочити ни овако ни онако, јер нисам све потанко видела.{S} Доста  
 молио се чича-Срдан, „да хоће подржати овако, па бих за три-четир године био опет онде, где са 
„Онда и у свему другом мислим наставити овако, како сам почео“, вели Лазар, а што год даље <pb  
ренски свештеник, хтео да будеш са мном овако искрен, као што ћу ја с тобом.“</p> <p>Лазар и оп 
 као он.{S} Та сад тек, кад ју је видео овако немоћну и болесну, увиде, како је силно воли.</p> 
века, мање би га клели и ружили, но што овако учини.</p> <p>Из Срданове куће не сме нико живи н 
нека жене дете, јер ја баш више не могу овако.“</p> <p>Док је она говорила, пришао јој је и син 
тних.{S} Многа каже свом човеку: „Ја ћу овако, како сам научила, а што си ти отишао у Нововерце 
вран добро најео, брише уста и говори: „Овако слатка печења нисам још никад јео.“ А Талијанка о 
ечи, које изговори тај човек на збору: „Овако се више не може; нешто се мора учинити.{S} Народ  
с поплашили“, каже. „Једва вас познадох оваког...“</p> <p>„Ћути, квочко матора!“ продера се Срд 
изговарати песму, која ће се певати.{S} Оваку молитву чине Назарени не само недељом, но још јед 
лагајник Христов и Христових ученика, а овамо лупеж и вараше с благајницом“, рече Боривоје...{S 
о, да је његовој жени стало до иконе, а овамо је њојзи било стало до ината.</p> <p>Та се ствар  
 увек најзаузимљивији, најревноснији, а овамо му беше стало до свог добра и новцу за љубав изда 
 другим се мучиш и око другога бавиш, а овамо ти пропада кућа...{S} Не велим, да се не бринеш и 
не сме плакати, кад јој умре дете.{S} А овамо врло добро знате, да је и мати божја плакала за у 
еш толико, као да си се прославио.{S} А овамо си нешто почео, па упустио.{S} Назарени те, море, 
 махнуше.{S} Донели ме крвавог и модрог овамо, па су јавили оном господину, који ме је примио,  
шљати, где ће ударити и окреће га после овамо онамо, док се не расхлади или га пак сврха.{S} Ко 
.{S} Кад су ми оковали руке, да ме носе овамо на суд, не могох сам да се попнем на кола, па узе 
и хтео бегати, кад су те жандари носили овамо?{S} За што си скакао с кола, кад си невин?“</p> < 
лска је зграда највећа, за то смо дошли овамо.“ И он позива скупљене да кажу, како мисле о Наза 
 скочим на кола и викнем брату: „ Терај овамо.“ Дођем до чича-Срданове куће, гледам по улици, н 
 Бог је наредио друкчије.{S} Доспео сам овамо, да сазнам прави лек и да се излечим.“</p> <p>Лаз 
 <p>„Него“, каже она, „волела би, да он овамо дође, тако вечерас...{S} На дану су човеку више м 
е: „Бог пита самоубицу, за што си дошао овамо, кад те ја нисам звао...“</p> <p>И опет наста ћут 
е куће изиђосте, па једни ће на молитву овамо, други онамо.{S} Кад осване Божић, ви ћете у рит, 
амо ни амо.{S} Нити да каже:{S} Не могу овамо даље с вама, нити да се преда оном у чему се зате 
иди одма по Лазара и Милеву и доведи их овамо.“ </p> <p>Она се у први мах укипила, не може чист 
тек било за оне чопорове волова, крава, оваца, коња, свиња, за све оне живе и мртве ствари, кој 
ј је саветовао, да га пошље у поље, код оваца.{S} Каже: „Боривоје се сад каје, гризе се, стиди  
мено, бар у прво време не.{S} Он је код оваца научио да рачуна из главе, и то добро, па му не т 
и растргли Стевана, с којим сам био код оваца и кога је нестало, него сам га убио ја...{S} Кад  
 поста читав момчић.{S} Што је год било оваца у оном крају, сваку је познавао по имену; за свак 
руштво“.</p> <p>Марта није имала својих оваца, али их с места купила и узела нов терет на своја 
аш матере, немаш браће, него ту гледај, овде, видиш, у моје чело.{S} Ја сам ти отац, ја мати, ј 
рата и рече јој: „Уми се најпре, ћерко; овде ти белило није потребно; <pb n="177" /> Бога не мо 
амо не треба.{S} Кола ће се изврнути, а овде а онде.{S} Пита се само:{S} Где, на којој џомби?{S 
мен; радило се с њиме ма шта, метнуо га овде а онде, све једно му је.</p> <p>Једва се поче пола 
} Управо све би се свршило најлепше, да овде прекинемо причање, али смо сад тек дошли до колевк 
Ја сам мислио“, каже он, „да наша браћа овде немају ничега, што је налик на нашу икону или крст 
/p> <p>„Па хајде нека“, вели Пера. „Кад овде могу без луле, јер не дају, ваљда ћу моћи и на пољ 
е за својим јединцем.{S} Видим, нема је овде.{S} Сигурно се поболела кукавица, угушише је оне с 
а службу - недеља је.</p> <p>Од како је овде Боривоје, први пут чује глас звона, те се смерно з 
} А?“</p> <pb n="153" /> <p>Поп-Јаша се овде мало од више затрчао, па га је и сустигла казна. „ 
и цркву и не идете у цркву, већ градите овде неку скупштину, а Христос Спаситељ је врло вредно  
да иде у друштво добрих људи, што има и овде и тамо жена.{S} И од пре ми је говорио: „Истерајте 
p> <p>„Шта је то“, вели она, „кад сам и овде у сваком добру.“</p> <p>Кад се код Назарена састан 
е стара навика сатре.{S} Тако је било и овде.{S} Тек после скоро годину дана осетише чланови др 
цама, а ти тераш све друмом, па хоћеш и овде да будеш прва.{S} Уступај, док нисам направио русв 
 светлој хаљини и речете му:{S} Ти седи овде лепо, а сиромаху речете:{S} Ти стани тамо или седи 
држите, да ја друкчије мислим.{S} Је ли овде Милева?{S} Личи ли и она на Светозара као ви?“</p> 
ене уграбити.“ „Хоћеш ли ти мене чекати овде само два минута?“ питам је. „Чекаћу те“, каже она, 
} Знај, да ћу те пре убити, но оставити овде.{S} Полази!...“</p> <p>Сад се деси нешто, што нико 
аже: „Кад се стари сахат покварио, овај овде купио сам ја на вашару, укуцао ексер и обесио га.{ 
?{S} Роб треба да је рђав човек, а овај овде је тако миран, добар.{S} Требало би и да је затвор 
 почну, али свак почне за себе, па овај овде, онај онде посрне.{S} Гомила га погази.{S} Ако ће  
 постељу болеснице.</p> <p>Каже: „Видим овде је св. писмо, хоћеш да ти прочитам једну главу из  
нати, а не зна, је ли их пре тога виђао овде или може бити где год на пољу.{S} И сад тек поче м 
, говорећи му:{S} Господе, да си ти био овде, не би умро мој брат.{S} Онда Исус кад је видео гд 
..{S} Ја мислим да почнемо ми, који смо овде:{S} И отац и ти и ја и мати и сестра.{S} У нашој к 
 „Светозар ми је обећао, да ће ме данас овде упознати с вама, али видим, да није потребно.{S} Т 
е на зиду висио сахат. „Шта тражи сахат овде, где се „верни“ скупљају на молитву?{S} Да ли да п 
дође мисао, не мисао, него жеља, да ову овде преобрати, придобије.{S} Он је тражио згоду и приб 
 <l>„Ово је црква твојих дедова,</l> <l>Овде се враћа свако давање,</l> <l>Овде се прашта свако 
> <l>Овде се враћа свако давање,</l> <l>Овде се прашта свако кајање...“</l> </quote> <milestone 
анатични; трпе и — отимају маха.</p> <p>Овде, онде опколеле православне жене постару Назаренку, 
ице у детета, ове јабучице на образима, ове велике, лепе, црне очи?{S} То је дете од вас наслед 
S} Видите ли ово округло лице у детета, ове јабучице на образима, ове велике, лепе, црне очи?{S 
дате хране 240 фор.{S} Утаначили су, да ове године сеју 8 ланаца, јер су се намножили.{S} Њихов 
рамота што чине.“</p> <p>Милева је чула ове речи и би јој некако неправо.{S} Слушала је она до  
 свега, прими душу моју од мене“.{S} На ове последње речи осу се смеј.</p> <p>Брат Шандор је за 
е била, која је подсетила и Боривоја на ове еванђелске речи и он их је под утиском љубави изгов 
ост по себи разуме.“</p> <p>Јулка се на ове речи умирила и метнула своје сукње и кошуље опет у  
“</l> </quote> <p>Гости се згледнуше на ове речи.{S} Изгледало им је, као да се она 175. песма  
а не да лечи душу.“</p> <p>Свештеник на ове речи само саже главу и рече: „Нек је по твојој, син 
{S} Где вам је ту св. писмо?“</p> <p>На ове речи Назарени као да још мало дубље оборише главе,  
е.{S} Румен као крв јури јој по лицу са ове невештине.{S} Брзо се заогрнула марамом, па понуди  
ду имају право.{S} Које добро видимо од ове наше културе?{S} Разврат, болести, мекуштво, <pb n= 
же: „У Матејеву еванђељу стоје записане ове Христове речи: „Не мислите, да сам ја дошао да доне 
ругом издању.</p> <p>Што је прво издање ове књиге тако брзо распродато, па и друго издање већин 
> <p>„Мислим данас.“</p> <p>Тек пређоше ове речи преко Лазарових усана, а чича-Срданова песница 
њој.“</p> <p>Боривоје види јасно, да из ове женске прилике говори ђаво, али не рече: „Иди од ме 
 хајде у пустињу, где нема Назарена, ни ове муке“, она би пошла.{S} Али њему не дође то у онај  
не нађох...“</p> <p>Кад Боривоје изусти ове речи, погледа нехотице <pb n="152" /> на Милеву.{S} 
је, а у другом Лазар, назаренски прваци ове приповетке.{S} Дао сам и људима друга имена, јер је 
ђер Тецел, који је 1517. године написао ове речи на своме олтару, где је продавао отпушташе гре 
у се по селу друге.{S} Да наведемо само ове:</p> <quote> <l>„Турнир има жутицу,</l> <l>А туника 
.{S} Ја сам то опазио још док је била с ове стране врата и могао сам је стићи.{S} Но нисам хтео 
алом ми ћемо га још боље познати у току ове приповетке, а Лазара и Боривоја познајемо довољно.< 
/quote> <p>Кад је лекар донео Светозару ове песме, обоје се добро осећали. „Признајем“, рече Св 
толико на братство, не мора он.“</p> <p>Ове се речи ипак прилепиле за Марту.{S} Дуго је лежала, 
види тајно, платиће теби јавно.“</p> <p>Ове узвишене речи и друге које стоје с овима у свези, н 
чини одмах сутра.{S} Можеш ли?“</p> <p>„Ове недеље не знам како ће ићи“.</p> <p>„Да му се узајм 
<pb n="102" /> <p>Човек, коме се већ по овешталом оделу познаје да је сиромах, устане. „Нисам и 
и на Матино место, али боље да нису.{S} Ови нови беху много лакши, но они <pb n="221" /> први.{ 
далеки пут.{S} Али не у Јерусалим, нити ови људи долазе, да га испрате, нити она звона звоне у  
ао и они, о којима рече пророк Исаија: „Ови људи приближују се к мени само устима својима, а ср 
, наста и опет одмор. <pb n="141" /> За овим је читао Лазар св. писмо.{S} Читао је II. главу Ја 
огао опазити, да су Назарени изненађени овим неочекиваним догађајем, али су изненађени, па и уз 
Било је поштења кад више кад мање и при овим црквама, било је поштења и врлина чак и онда, кад  
 потребама.{S} То је канда и главно при овим вечерњим састанцима.{S} О ономе, што је свима на с 
Како Боривоје сазна, кад треба наврнути овим држаљем горе, а кад доле, Бог би га знао, А да чит 
чи се сваке сласти, не би ли дошао крај овим данашњим гресима.“</p> <p>„Анархизам и Назаренство 
иле моје, хоће душицу да ти иструцка по овим џомбама.“</p> <p>Кад су сутра дан питали људи: „Шт 
/p> <p>То је био узрок, што је Милева у овим данима тако често тражила мајчино крило.{S} Њојзи  
до ње стало, ишти и добићеш је.“</p> <p>Овим се свршио разговор о наследству, али Марта није за 
па онда један, два, три, свештеника, за овима неколико од господе, два-три богослова, па онда и 
 да су била, „задовољавајућа“.{S} То се овима није допало, те га нападоше.{S} Дође међу њима до 
парен.</p> <p>Натарош не знаде, како ће овима да се наодговара, но само вели: „Подајте Богу бож 
>Ове узвишене речи и друге које стоје с овима у свези, начиниле су голем утисак на душу Боривој 
тава расточена кола сена, но и једно од ових малених писмена.{S} Како Боривоје сазна, кад треба 
отрено, да се не поплаши“.</p> <p>После ових речи лекар отвори врата и дозва жену.{S} Лепу жену 
и је Милева сестра.“</p> <p>Лазар је из ових речи на мах увидео, у чему је ствар.{S} Обрен је о 
ајању; у њему је сад она енергија, која овлада њиме, кад се решио, да иде у Јерусалим, те је из 
био вредан да опише:{S} Каква је радост овладала у кући чича-Срдана.{S} Као да је ушао у средин 
закоња и упропашћују кућу.{S} Сотона је овладао њима, од пете до главе.{S} Неће да иду из куће, 
ашта?{S} И почеше други осећаји њиме да овлађују.{S} Сад му долази све јаче и јаче воља да је т 
 вас упознам с тим човеком још сад, бар овлаш, а доцније ћете га често сретати у овој приповеци 
} Сваки се осећао слаб за то.{S} Кад се овнови бију — овце се сабију у гомилу и гледају.</p> <p 
м при трпези?{S} Ово није за сахат-два, ово је за век.{S} Треба да видимо, шта ће они казати... 
о да си је руком однео“.</p> <p>Заиста, ово је лек, који скоро увек помаже.{S} Ја бар свега зна 
а, лепа девојка од својих 18 година.{S} Ово се девојче по свему разликовало од осталих девојака 
јаци сеоски, те се отимају за места.{S} Ово је први пут да одоше онамо.{S} Њихова су места неде 
Петра не приличе на данашњи догађај.{S} Ово се крштење свршило, по његову мишљењу, једино с пра 
.</p> <p>Боривоје је био као утучен.{S} Ово он није замишљао, овоме се није надао.{S} Било му ј 
јер вам је већ дванаести час куцнуо.{S} Ово гнездо ја ћу разорити.“ При тим речима удари батино 
морално, материјално — јад, несрећу.{S} Ово грозно стање, које не може дуго трајати, изазвало ј 
једно до друго за ручком при трпези?{S} Ово није за сахат-два, ово је за век.{S} Треба да видим 
аке камењем убијамо; а шта ти велиш?{S} Ово пак рекоше кушајући га, да би га имали за шта окрив 
је, брате Боривоје, моја кћи Варвара, а ово ми је нећака Рахила“, рече Тома.{S} Обе женске позд 
ван евангелист надовезује на ово: <hi>А ово не рече, што се стараше за сиромахе, него што беше  
 јела моју душу.{S} Било ми је лакше за ово последње време, али нисам био са свим чист.{S} Сад  
0"> <head>Гомила догађаја.</head> <p>За ово време напредовао је и Боривоје.{S} Вредно је проуча 
е то, моја браћо и господо драга.{S} Ја ово говорим с крвавим срцем, јер знам, да неће бити лек 
.“</p> <p>Но баш у тај мах, кад је Тома ово говорио, те занесен неприликама стављао Шандора ков 
сима?{S} Јован евангелист надовезује на ово: <hi>А ово не рече, што се стараше за сиромахе, нег 
вари свети апостол Павле“.{S} И прочита ово:</p> <p>„Не забрањујте се једно од другог, већ ако  
 „Израчунајте ми“, каже, „колико је све ово уједно, што ћу вам сад изговорити.{S} Да изведемо н 
8966_N7" /></p> <p>Боривоје је знао све ово и за то се намргодио.{S} Он познаје Варвару, зна да 
Назарени, не треба нам попа.</p> <p>Све ово је Светозар дочуо и ово сумњичење заболело га је до 
сине, свему сам крива ја!..“</p> <p>Све ово било је одвише страшно по Боривоја.{S} Груди му се  
пекло је нешто, обоје су осетили, да је ово ћутање најгоре и да ће најбоље бити, да се обавесте 
ово учинио топ, није, а да кажем, да је ово учинила пушка, и то не може бити.“</p> <p>Кад је Бо 
не жене, он само рече: „Да кажем, да је ово учинио топ, није, а да кажем, да је ово учинила пуш 
ва, крај је.“ Глас му је дрхтао, кад је ово говорио, а сузе му блистаху у очима, кад је испрати 
о је ту пуно свачега, но најглавније је ово:</p> <p>Ђока Савков је у Лазаревцу кнез и његов сре 
ришћани онда и сада и увек, прописао је ово Коринћанима посланица I. глава V. стих 5—6.: „Не зн 
V. глави стих 9.—13. вели апостол Павле ово: „Удовица да се не прима млађа од шездесет година и 
ба да прегнемо свом снагом, да престане ово труло стање, али изволите и ви чинити то исто, јер  
то се тиче Назаренства, моје је уверење ово:{S} Читаво људско друштво пошло је кривим путем.{S} 
отски, који га после издаде: „За што се ово миро не продаде за три стотине гроша и не даде сиро 
е лако и било писати:{S} Овоме спречите ово, а оном кажите, да не буде тврдица или лаком, да ог 
опа.</p> <p>Све ово је Светозар дочуо и ово сумњичење заболело га је до срца.{S} Био је још мла 
гово мишљење.</p> <p>Многи одобравају и ово мишљење, а нарочито Здравковић тапше као да је у по 
други пут узмите се на ум.{S} Видите ли ово округло лице у детета, ове јабучице на образима, ов 
о је све.{S} Време ће показати, хоће ли ово наше „Друштво добрих људи“ живети само у приповетци 
 још и других трзавица и неприлика, али ово беху најкрупније.{S} И мало по мало, па се стишало  
било је давно време, да је се мане, али ово није обична женска.{S} У селу је сви поштују, па ча 
на детета; виђала сам и другу децу, али ово још је видех.“</p> <p>Лекар је пришао Боривоју и за 
ци Тимотеју, глава II. стих 9.—14. вели ово: „Жене у пристојном оделу са стидом и поштењем да у 
љеној на Тимотеја глава V. стих 8. вели ово: „Ако ли ко за своје, а особито домаће не промишља, 
 „Како знате“, каже, „ја у томе нећу ни ово ни оно.{S} Ви ћете најбоље пресудити, а моја Варвар 
може и колико кад може.</p> <p>„Био сам ово дана у К*.“, вели Лазар „Наша се браћа тамо баш леп 
S} Браћа му се постарала, те овај донео ово, онај оно, што је најпотребније.{S} Није све ново,  
ледан њихов човек и много им је шкодило ово његово успаљивање.</p> <p>Истина, долазили су други 
лато, што блиста?{S} Него ти велим само ово:{S} Ако свештеник не ваља, зар одмах из цркве да од 
је, али је и то доста непријатно.{S} Но ово Боривојево нерасположење беше само тренутно.{S} Лаз 
 проповедају, од еванђеља живе“.{S} Зар ово није јасно?“</p> <p>Лазар умукну за часак, али већ  
у нами.“</p> <p>Глас, којим је Светозар ово казао, био је толико озбиљан и свечан, да и Срдан и 
левити и неговати.“</p> <p>Док је лекар ово говорио, жена је све дубље и дубље сагибала главу,  
да стоји пред кућом Гигином.{S} Сутра у ово доба биће му тамо Милева, онај деран љубиће прах са 
им брат-Тому, поручио је, да му дођем у ово доба“.</p> <p>Рахила скочи са столице као поплашена 
ама затворена уста.</p> <p>Највише кажу ово: „Кад се учврстиш у вери, <pb n="231" /> пречистиш  
да је посао готов.{S} По строгом закону ово не би могло бити, али се такав обичај затекао од ст 
ко; како те Бог учи... само ми кажи још ово:{S} Пристаје ли и Нада на тај твој велики пост?“</p 
вари прикупио.</p> <p>Само да кажем још ово:{S} Кад сам писао овај роман, увек сам метао руку н 
ом и браном, као да су засејане.</p> <p>Ово је брука, какве не памти жив човек.{S} Бивало је ув 
о осуђеника врло пријатна ствар.</p> <p>Ово су главни разлози, са којих Назарени освајају тако  
„Опет су Назарени поштени људи.“</p> <p>Ово је већ двадесети, који то мрмља у себи, јер је Лаза 
илостив.</p> <p>„Ти си“, продужи Тома, „ово дана била на кукурузи.{S} Брала си пасуљ, ако се не 
анчину, Јулка је омах уочила Боривоја. „Ово није ваш кочијаш“ — каже.</p> <pb n="70" /> <p>„Ниј 
е женске, које их дочекаше у дворишту. „Ово је, брате Боривоје, моја кћи Варвара, а ово ми је н 
ирко се ухватио за главу, а неко рече: „Ово се мора предати суду.“</p> <p>Но сви су вртили глав 
ед којом је писано с крупни слови: <hi>„Ово је забрањено“</hi>.{S} Али само да је у рају било с 
ицама</title>“ изрекао:</p> <quote> <l>„Ово је црква твојих дедова,</l> <l>Овде се враћа свако  
мо вели: „Нека их, види Бог“.</p> <p>Од овог часа се промени жена; није ни налик више на ону од 
 година није чинио.</p> <p>Марта је пре овог догађаја често говорила у себи: „Само да их видим  
“.</p> <pb n="178" /> <p>Здравковићу се овог пута није допало, што му хвале жену, он би волео,  
, шта му је на срцу.{S} Не мари, ако ће овог часа примити Бог душу његову...</p> <p>Гости се по 
?“</p> <p>Боривоју као да одахну.{S} Из овог питања прочитао је пресуду. „Нису је натерали“, ка 
можеш преварити.“</p> <p>Боривоје је из овог одговора видео, да су му деца жива и да су га држа 
оје ствари, па да се прекосутра сели из овог назаренског манастира.{S} Једила се, што јој Лазар 
ватио“, каже, „сад је само води кући из овог пакленог гнезда.“</p> <p>Срдан трже још једном, а  
заренско веровање... „И нећу скретати с овог пута“, мишљаше у себи, „па ма ме моја крв свега ра 
ацона, ти мој бермет, ти мени сва сласт овог света“.{S} Она се мало умири и ручала је с нами... 
а твоју Наду.{S} Она се дала на уживања овога света, а право и има.{S} Теби се руга свет, а не  
ји води право у огањ вечни.“</p> <p>„Та овога ти и онога ти“, продера се чича-Срдан, „зар су те 
м, да је не дам ни за све прасеће главе овога света, али је више нисам могао умирити.{S} Поче д 
казао, голубе мој, животе мој, све моје овога света...“</p> <p>Болесник само преврће очима и кр 
ворише.{S} Може се мислити, да се после овога случаја ускомешало цело село.</p> <p>Скоро у исто 
се мало, мигољи се.{S} Но хоће ли после овога тврдога сна устати или ће се окренути на другу ст 
 из њега сотону.</p> <p>На кратко после овога вратио се и Мата Вајун из Босне.{S} Вратио се бол 
не.{S} Сепл и жена му знају појати, али овога пута уздржавају гласове.{S} Иначе мал’ те не би р 
и час озбиљноме раду.“</p> <p>Завршетак овога говора изненадио је, па је донекле и умирио узбур 
одавна живи у вароши, опет је за то син овога села, па што село боли, боли и њега.{S} И баш за  
ако наученог и духовитог свештеника као овога.{S} Камо среће, да су нам сви свештеници такви.“< 
ј други, о коме сам споменуо на почетку овога одељка, већ је по четврти пут затворен.{S} Као шт 
 му дође тако велика, тако светла према овој поквареној намигуши, као што је велико и светло су 
у и из ње слику (фотографију). „Ево, на овој слици насликана је моја покојна жена и моја кћи, к 
„Пали, кољи, руши, да дође што пре крај овој трулежи“, а Назаренство <pb n="127" /> проповеда:{ 
орам певати.{S} Дође ми воља на то, као овој птици на грани.{S} Но немојте због тог што ружно м 
влаш, а доцније ћете га често сретати у овој приповеци, — он је тај, кога су прозвали „назаренс 
изу исцрпао све оно градиво, које сам у овој ствари прикупио.</p> <p>Само да кажем још ово:{S}  
лим свима, који су се заузели, да стеку овој књизи што већи број претплатника.</p> <p>У Новом С 
убави.</p> <p>Кад је Боривоје изговорио овоју исповест, није хтео или није смео да погледа у Ми 
ик био у народу све.{S} Народ није имао оволико просвећених људи као данас, није имао књижевнос 
линдере, само се пљесну рукама и рече: „Оволико госпоштине нема за цело ни у царском граду, Беч 
?“</p> <p>„Знам је још, кад је била ево оволишна.“</p> <p>„А како је било онда, кад је порасла? 
та ћеш ти?{S} Што си за свога детињства овом разбио главу, а оног мало искрвавио бритвом, па за 
 не опажа тако лако...</p> <p>Радећи на овом огромном делу, које обухвата цео живот наш, наишао 
а с она два друга; разбира се код њих о овом и оном, па излази и у авлију да шета, кад дође том 
књигом нисам још изрекао последњу реч о овом питању, јер нисам ни из близу исцрпао све оно град 
тали „<title>Назарени</title>“, ма да с овом књигом нисам још изрекао последњу реч о овом питањ 
и: „Марко гради, вила разграђује“.{S} У овом правцу је говорио Светозар, па је у многих и он на 
ли то братски, је ли то родитељски??“ У овом смислу говорио је прота и његов говор многе је и о 
Хвала им!</p> <p>Ја сам се трудио, да у овом другом издању мало дотерам језик.</p> <p>У Новом С 
 Лазару.</p> <p>„Брате“, каже му, „ја у овом тренутку скидам мантију са себе, излазим пред тебе 
тају од свог предлога.{S} Меланија је у овом тренутку весела, што ме је придобила и отишла је П 
т интересује за важно питање, које се у овом роману расправља.{S} То се интересовање најбоље за 
апске валцере.{S} Ја држим..."</p> <p>У овом тренутку био је Миловић сам.{S} И госпође и Здравк 
е казна од Бога.{S} Жене су криве свему овом злу, које је међу нама.{S} Право нас је учио апост 
ила: „Боже мој, Боже, научи ме, како ћу овом детету да изменим крв!...“</p> <p>Боривоје није би 
аки бољу снају од Милеве.{S} Ја мислим, овоме неће нико замерити.{S} И ако се сложите, ја ћу го 
ио као утучен.{S} Ово он није замишљао, овоме се није надао.{S} Било му је, као да се срозао из 
виђења, те му је лако и било писати:{S} Овоме спречите ово, а оном кажите, да не буде тврдица и 
{S} А краја мора тек бити свачему, па и овоме.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18966_ 
6_N1" /> „Промисли се дакле, синко, и о овоме.{S} Твој пост није у договору...“</p> <pb n="27"  
 ни чијим допуштењем.</p> <p>Ствар је у овоме.{S} У нашим великим казнионицама не закраћују ник 
 му дође мисао, не мисао, него жеља, да ову овде преобрати, придобије.{S} Он је тражио згоду и  
 Ко дође у то доба, те одгурне мисли на ову или на ону страну, тај је често врло много учинио.< 
бију, тада изусти Христос за све векове ову значајну реч: „Тури нож у ножнице...“</p> <p>Светоз 
} Какви то морају бити греси, који море ову децу?</p> <p>Када је отпојан 4. стих, поче Мирко чи 
а и вође са свим изгубити.{S} Спомињете ову и ону главу еванђеља, тумачите је по свом и пронађо 
мају неки виши дар — пророковања.{S} Уз ову собу има и мања — побочна соба.{S} Та друга соба им 
каза му велику гомилу жита. — „Видиш ли ову гомилу жита?“ — Видим“. — „Кад видиш, онда бар и зн 
 не оста дужан.</p> <p>Верни су гледали ову борбу у скупштини —- како који.{S} Некима се у души 
 и рече: „Господе, у твоје руке полажем ову праведну ствар.“</p> <pb n="188" /> <p>Онда дозва с 
ем другу књигу, па на место ње дограбим ову.{S} И сам држим, да није било вредно, да је прочита 
не греши.“</p> <p>Боривоје је изговорио ову еванђелску причу с пуно ватре и узбуђења; глас му ј 
 по тебе“.</p> <p>Миливоје је испоручио ову непријатну поруку без околишења и завијања, те је т 
се доближи и да је придобије за нас.{S} Овца хоће да припитоми змију, па ако само змија овцу не 
оје, па није ни чудо, што многа и многа овца <pb n="121" /> оде у забран.{S} Добри пастири поку 
ћао слаб за то.{S} Кад се овнови бију — овце се сабију у гомилу и гледају.</p> <p>Ствар се нагн 
ди долазиће по лако к себи, а уз питоме овце и јагњад припитомиће се и он.{S} Само га обилазите 
оди несрећа.{S} С рана пролећа истераше овце у поље, а гладни вуци нападоше Мартино стадо.{S} Ч 
ајке, па и прамајке.{S} Кад се измешају овце, он их дели и прибира, и његов суд вреди у томе на 
е да припитоми змију, па ако само змија овцу не - упропасти.{S} Леп нам је наук оставио апостол 
о престати.{S} А лако је вуку одрећи се овчија меса, кад нема зуба.{S} Ја сам као оне назаренск 
ртвеника.{S} Она види, како с неба пада огањ.{S} И спали жртву паљеницу, и дрва и камен и прах  
бро разумели речи светог писма, идите у огањ вечни?...{S} Зар што ми палимо тамјан, као што је  
решити, мора губити душу и мора отићи у огањ вечни, ако је члан друге какве вероисповести, до л 
и крчме, а то је пут, који води право у огањ вечни.“</p> <p>„Та овога ти и онога ти“, продера с 
рговина; новац ће пресудити, хоће ли га огласити мало или велико звоно; хоће ли му се читати ма 
аревцу и та смрт — прочула, ма да је не огласише звона и у јутру се већ искупиле жене, Нововерк 
ити, да се сваки члан православне цркве оглашује једнако, изволите укинути тасове; ја са своје  
у и поднесе га Боривоју.{S} Кад се дете огледа и виде себе онако запурена, плачна, ружна, хоће  
да покушам нешто.“</p> <p>Лекар дохвати огледало, које је висило о зиду и поднесе га Боривоју.{ 
у цикао је још горе и удари песницом по огледалу што год је већма могао.</p> <p>Лекар је ћутао  
 син божји силази на земљу, не мачем ни огњем, но испуњен љубављу, у устима му блага реч и он о 
b n="137" /> ће да ти се угаси ватра на огњишту, нема ко да је упали, а ја сам стара.{S} Но каж 
ли не може, само толико схвата, да Тома оговара мртву жену и то жену, која је била њихова прија 
азарени не пиље у тебе, не шушкају и не оговарају те?“ плану чича-Срдан. „Казуј, несретниче, је 
> <p>„Зар да сви пиље у мене, шушкају и оговарају ме.{S} Нека их бабо, бар ће се мирније молити 
 суда једва кретала, донде су сплетке и оговарања <pb n="9" /> између брата и сестре бивале све 
ажите, да не буде тврдица или лаком, да оговори друга.{S} Но када се намножише Хришћани, није м 
е се мислити, како је у селу.{S} Сви су огорчени на Назарене, да не може већма бити.{S} А Назар 
 је искала лепшим начином.{S} Но сад се огорчио.{S} Баба Језекиља не само што му је дошла претњ 
до правог разговора, као да беше читава ограда између њих.</p> <p>Онда се жени одрешио језик. „ 
„Нисте отишли у друштво?“ пита је преко ограде.</p> <p>„Није ми добро“, каже она, „управо, ниса 
{S} И већ се појављује на прозорима или огради жена или дете, да виде:{S} Ко ли то руши досадаш 
сад јој се приближио.{S} Наслонио се на ограду, па је пита:</p> <p>„А зар ви, Цвето, нећете у к 
г тог, да може пред вече и опет доћи на ограду и назвати јој:{S} Лаку ноћ...</p> <p>Хеј Лазаре, 
 људи“, каже он, „а ето вам ја дошао на ограду.“</p> <p>„Ништа то...“</p> <p>„Па како је у друш 
 побећи?{S} Шта ћете онда, ако прескочи ограду и јурне у свет?{S} Ко ће онда робити место њега? 
а томе је доста времена, свињче разрило ограду и ушло у Лазарево двориште, онда је Лазар први п 
скинуће му перце с рукава, наместиће му огрлицу или удесити пошу.{S} То је такав обичај у њих.{ 
ину перце са одела и наместе поремећену огрлицу.</p> <p>„Господ га је умудрио“, шапћу једна дру 
е да се осипа звездама.{S} Скочим доле, огрнем је дороцем и бацим је у кола...“</p> <p>„Је л’ с 
тале су и жене; на послетку проговори. „Огрни се, мајко, и иди кући.{S} Не говори оцу ништа, не 
а веран тумач јавног мишљења у селу.{S} Огромна већина одбила је то ново друштво.{S} Највише њи 
године.</p> <p>Питање је то већ по себи огромно, а што сам год даље улазио у њега, опажао сам с 
пажа тако лако...</p> <p>Радећи на овом огромном делу, које обухвата цео живот наш, наишао сам  
једнако на њој“, каже нека. „И хаљине и огртач и ципеле и шешир и кишобран, па јеси ди видела ч 
ој вечери.{S} Ту су биле рибе од Орида, од оне врсте, по коју је Краљевић Марко ишао, кад је сл 
сто његово, јер сви, који се маше ножа, од ножа ће и погинути“. (Матеј, глава 26., 52. стих).{S 
би“.{S} Христос је казао: „Ко нож трза, од њега ће и погинути“.</p> <p>Но не остаде на томе.{S} 
 како је Христос рекао, да ко мач трза, од мача ће погинути, па можда и друго шта, али није има 
ваку је знао рећи:{S} Када се ојагњила, од које је мајке, па и прамајке.{S} Кад се измешају овц 
ашћују кућу.{S} Сотона је овладао њима, од пете до главе.{S} Неће да иду из куће, а с њима се н 
траје?“</p> <p>Лазар се упутио вратима, од куда је долазио лелек.{S} Куцну и рече нешто.{S} За  
ах опија, као мирис од нарда и шафрана, од иђирота и цимета, од смирне и алоја...</p> <p>Бориво 
 оно што је било за последњих 8 година, од како сам се оженио, оставио сам за после подне“.</p> 
ву удара крв.{S} Погледом тражи Лазара, од њега јединог ишчекује помоћи, али га не види.{S} Сви 
д нарда и шафрана, од иђирота и цимета, од смирне и алоја...</p> <p>Боривоје, кукавни Боривоје, 
гора и од оне најсиротије.“ Говорио је, од каквих је штетних последица по здравље и благостање  
S} Христос је казао: „Ко потеже оружје, од оружја ће и погинути“.</p> <p>Сад наиђоше на Машу св 
и у истражном затвору.{S} Да га питате, од кад је ту, мал’ те не би рекао: од јуче.{S} Њега пос 
{S} Од детинства се то ради, брате мој, од детинства.{S} И онда треба свакога да молим за опрош 
ио.{S} Једном речи, био је диван човек, од кад је Ленчица погледом својим истерала из њега сото 
цу — пуста је.{S} Поред пута је јендек, од прилике до колена дубок, а пун воде.{S} Тома шчепа С 
.{S} Назарени те, море, прозвали Јудом, од како си их изневерио.“</p> <p>У Лазаровој руци била  
ри Ђоку.{S} Каже му: „Мени је син, син, од утробе је моје, па ма се крстио руком, ногом или се  
четка Јулку, познао ју је, па и опазио, од куда долази то питање.{S} Сетио се, да га је она још 
правом, да зна на памет цело св. писмо, од почетка до краја.{S} И то не само да зна речи, него  
е знате да они, који чине свету службу, од светиње се хране?{S} И који олтару служе, с олтаром  
еда, да они, који еванђеље проповедају, од еванђеља живе“.{S} Зар ово није јасно?“</p> <p>Лазар 
> пречистиш се и дође ти време крштењу, од самог себе ћеш разумети, што ти буде потребно“.{S} А 
ате, од кад је ту, мал’ те не би рекао: од јуче.{S} Њега последњи догађаји нису заболели тако,  
е се допустити, да тако злоставља жену; од кад то траје?“</p> <p>Лазар се упутио вратима, од ку 
човеку о врат, и ти нашао <pb n="60" /> од тог еспапа да крадеш...{S} Али да богме, није теби т 
ога вам добра дела јавих <pb n="204" /> од оца својега, <hi>за које од добрих дела бацате камењ 
 селу казао, да су га вуци однели...{S} Од оног дана сам изгубио мир.{S} Хтео сам да идем у Јер 
приметила, да бије песницом о сто...{S} Од куда му то?{S} Мој Влада никад тога не чини, па да б 
вукла га је, као оно месец месечара.{S} Од једном се нађе за столом, у кругу породице, а и прек 
и ту веру верују, убијају сами себе.{S} Од кад сам почео да водим бригу о њима и да их боље пос 
да иду из куће, а с њима се не може.{S} Од злочестог суседа умакнеш, побегнеш, али од злочесте  
 те свет назове:{S} Хаџи - Боривоје.{S} Од оног силног пасуља и киселих краставаца већ си био п 
ве су ти лекарије забадава, Гавране.{S} Од свију грехова највећи је грех, појести мачка.{S} За  
 догађај врло је узнемирио Назарене.{S} Од кад дође поп Светозар, мало се утишао свет против њи 
 је скроз познавао назаренско учење.{S} Од детињства гледа он, где у њиховој кући теку сузе, до 
, као што је љубио он.{S} Стреса се.{S} Од чега?{S} Од те помисли или што је осетио, да у онај  
икла, како се учврстила, не питајте.{S} Од варнице до пламена често не треба више до ли један т 
, а по лицу јој неки необичан израз.{S} Од вајкада јој тако прелеће нека враголија, а сад хоће  
орио кад што на бунару или на улици.{S} Од осталих се девојака туђио, ма да су оне и одвише ват 
"165" /> кољена њена, не зна ни сам.{S} Од једном осети, где му она додирује руком чело. „Молим 
 или им из кола извукао какву ствар.{S} Од куд се ја могу сетити, кога сам све у крчми са бирта 
ну дана не би свршила моја исповест.{S} Од детинства се то ради, брате мој, од детинства.{S} И  
сетио први пут назаренску скупштину.{S} Од то доба нисам никад пропустио згодне прилике, да се  
рпавала и други дан, јер је мислила:{S} Од пића је, проћи ће.{S} Но не прође.{S} А кад трећи да 
 љубио он.{S} Стреса се.{S} Од чега?{S} Од те помисли или што је осетио, да у онај мах оде од њ 
 свршену ствар, три ноћи није спавала — од радости.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тако 
ему поста оно јасно, што је слутио, и — од срца зажали сестру.{S} Зажали је, али јој не поможе. 
ак није преживела прексутрашњег дана, а од оне ноћи није никако више долазила к себи.{S} Пред с 
умети.{S} Он каже: „Ко сади виноград, а од плода његова да не једе?{S} Ко пасе стадо, а од млек 
, два три трговца, два три занатлије, а од ратара беше их до двадесет породица.{S} Може се поче 
 давно умро и оставио жену с дететом, а од наследства ништа, до кућице и два ланца земље.{S} Же 
 његова да не једе?{S} Ко пасе стадо, а од млека стада да не пије?{S} Па не знате да они, који  
ана ишао у школу, у цркву врло ретко, а од матере је научио тек две-три молитве.{S} Чак и онда, 
а јој расплетена по лепим раменима... а од одела је на њој само оно, што је најпотребније.{S} М 
{S} Није могао чути, где се добија риба од Орида, али је обећао својим гостима, да ће је до год 
а књига?{S} Каже се у њој, да осигурава од вештица, вукодлака, вампира, куге, морије, да сваки  
у веровати у то, кад знам, да је Милева од тебе побегла?“</p> <p>„Видим и ја, да је она мене с  
ушао у собу, била је више мртва но жива од страха.{S} Но испало је друкчије, него што се бојала 
, напуне му телећак камењем и вијају га од јутра до мрака:{S} Један — два... један — два... <pb 
неколико дава, још никако нема ни трага од зрна.{S} Чуло све село, те претресају шта то може би 
зна, хоће ли и Светозару ићи тако књига од руке“.</p> <p>Но мушка је старија. „Ти би хтела, жен 
уће зло, само није никад наговарао кога од омладине, да се жени и удаје, а данас се даде у пров 
 свештенику“, рече, „да одвраћам некога од гроба Христова.{S} Али те морам <pb n="26" /> ипак п 
 она нова кућа?{S} Ено виш, онде, друга од рогља?“</p> <p>„Аха, видим.{S} Оно је кућа Боривоја  
вска посла; а могла сам одмах знати, да од рацког попа неће изићи ништа паметно.“</p> <p>Али ка 
> се клањате истоме Богу као и ми, а да од Бога нађете, што се одвојисте од наше заједничке мат 
 зацело обилазили кућу жандари.{S} Тада од једном „повери“.{S} Смири се човек, далеко обилази к 
 Назаренима, ни да уздржава свога стада од изгреда.{S} Признаје, да је слаб, те позива све обра 
авле ово: „Удовица да се не прима млађа од шездесет година и која је била једноме мужу жена и к 
ј је сестричина, скоро две године млађа од ње.</p> <p>Кад су се три другарице искупиле у врту Ј 
нашла је у реду; сад се та наука одбија од ње.{S} Изишла је из собе у двориште и гледала у звез 
изговорио придику, која беше најдивнија од свију његових дотадашњих придика.{S} Он је храбрио с 
 што ту седи, ни налик на оног Боривоја од мало час.{S} А да је ко могао загледати тек у душу њ 
у слику — лик очев, с прочеља.{S} Свака од тих слика била је друкчија, али сваки син је говорио 
д се појање свршило, наста мала почивка од неколико минута.{S} Ко је хтео да се накашље, накашљ 
ач.{S} Ја сам дошао, да раставим човека од оца његова и кћер од матере њезине и снаху од свекрв 
а говорили?“ пита мерника Мимовића нека од госпођа.</p> <p>„Он би говорио“, рече друга подсмешљ 
на.{S} Госпође га већ сажалише, те нека од њих хоће да му олакша. „Каква је она друга велика ма 
 <p>Устаде са клупе млада, лепа девојка од својих 18 година.{S} Ово се девојче по свему разлико 
е дира.{S} Назарени беху само још сенка од онога, што беху на почетку.{S} Тужили су се на жене, 
 тавану је.{S} А нема здравијег закуска од шљиве.{S} Бадава, Француз је Француз, далеко је испр 
е раздражен.{S} Многог је лула задржала од крчме; многог, кад наиђе на њега сумор, задржала је, 
уља под ногама.{S} Што је Рахила отпала од њих, била би срећа, али изгледа, да је и Мати Вајуну 
те своје — али ју је свекрва одговарала од тога. „Болесна си, ћерко“, каже, „болесна телом, па  
е по њима попала.{S} Домаћица је јецала од радости, а чича Срдан искочи у један мах на авлију,  
он не здрави.{S} Марта се није помицала од постеље његове и чинила је све могуће, да му олакша, 
 о њој?{S} Та он је, као што је слушала од Лазара, био с Обреном у једној соби, гледао његову м 
 приближивала иначе.{S} Некако је зебла од тог роба, који је тако необично покоран.</p> <p>Но з 
бити Бог“.</p> <p>„Па за што је побегла од тебе?{S} Јесте ли се посвађали?“</p> <p>„Нисмо.{S} П 
 Ви више гледате <pb n="191" /> на дела од нас.{S} Тако је било и код нас у прво апостолско вре 
 придобију, те је свака његова реч била од утецаја.</p> <p>Што Боривоје није био цео дан у соби 
опрости.{S} Госпођа Меланија је киптила од радости. „Господине“, каже, „ако то спроведете, Српс 
зарене но пре.</p> <p>Милева се повукла од света и мирно живи у братовљевој кући.{S} Покушала ј 
 и они на броју, јер је сутрашња недеља од оних, кад Назарени из Боривојевца и околних места до 
те, како је.{S} Болестан тражи лека, ма од куд.{S} Ако нема доктора, он тражи бабе -— проба.{S} 
 пушење је дакле безбожност, хасне нема од тога дима ни за тело ни за душу, а човек треба да по 
ан доста било онолико хране, колико има од прилике у 30—40 зрна сочива.</p> <p>„Тај би човек мо 
икаква накита.{S} А мушкима, бар некима од њих, беше најтеже одрећи се дувана, женскима опет од 
tion" /> <p>Кад се навршила година дана од смрти Срданове, били су сватови Лазара и Цвете.{S} Н 
сејано.</head> <p>Прошла је година дана од рођења Боривојева.{S} До сада је у кући Владе Иванов 
</p> <p>Боривоје је лежао неколико дана од рана, које је задобио, а кад се придигао, мати га пр 
="119" /> <p>„Молим, молим“, рече једна од госпођа, „свештенство иде напред...“</p> <p>Стадоше  
 куд које.</p> <p>„Назарен“, рече једна од њих у поласку.</p> <p>„Анархист“, рече друга.</p> <p 
“</p> <p>„Та то је страшно“, вели једна од сеоских госпођа.{S} Њен је муж ватрен кортеш за наро 
ваке суботе туку мужеве.{S} Но ни једна од њих није могла да сачека суботе, него удри још у пон 
ри: „Кажите нам истину, је ли ваша жена од своје воље пошла за вас или су је натерали?“</p> <p> 
 зими“ и „назепсти“, значи код Назарена од прилике оно исто, што значи код нас:{S} Бити на крив 
 изиђоше, рече Тома: „Зла жена је казна од Бога.{S} Жене су криве свему овом злу, које је међу  
ецу од родитеља, брата од брата, Србина од Србина, а то све у име Бога, коме се заједнички моли 
да је ружна.</p> <p>Нада је била једина од сеоских девојака, с којом је Боривоје говорио кад шт 
 руку“, рече јој чича Срдан опоро и она од то доба, није више спомињала ту ствар.</p> <p>Но ако 
а не да постављамо опет темеља покајања од мртвих дела.{S} Јер који су се једном просветили и о 
од мог бабе има још увек прасећа печења од Божића, затекла се бар глава ако ништа друго, па чак 
ену.</p> <p>Још увек долазе „верни“, па од некуд и Шандор ковач.{S} Да је хтео, могао је и он д 
и скоро на 1500 година после Христа, па од куд ће нам се још пре Христа забрањивати пушење?{S}  
 мислим, а кад нисам радио, пио сам, па од куд да се приберем као човек.{S} Но од сад ако Бог д 
нда не пита, која је његова, него удара од реда.{S} Жена му је на послетку умрла, кажу од силна 
арвара отрча до њега, подиже га, обриса од прашине, па га још пољуби и поутеши....{S} Хеј, шта  
.{S} Растависте децу од родитеља, брата од брата, Србина од Србина, а то све у име Бога, коме с 
наука одскаче од невиних душа као лопта од зида.{S} Та наука пријања само за суморну, грешну ду 
p>Судац Јелачић стојао одмах трећа кућа од затвора, те је стражар сваки дан отпраћао Боривоја т 
обран, па јеси ди видела чак и марамица од једне боје“.</p> <p>„Шта могу вредити они низови бис 
упама има и неколико дечака и девојчица од 10—12 година.{S} Очи им још весело, безазлено поглед 
, навалише на Боривоја и отргоше старца од њега.{S} Боривоје је у лицу црвен као крв, његово те 
Дознаје, да је Боривоје Назарен и слуша од тог назаренског апостола са свим нову науку.{S} Све  
е ли ви, снахо, кад у вами успламти крв од раздражења, да то откуцне и у крви онога, кога носит 
села, да промишља о своме путовању, кад од једном искрсну пред њега ђаво.{S} До душе, ко не зна 
де.{S} Почеће да се цепа комад по комад од правила, док не постане од њих велико ништа.{S} Он ј 
а пријатељица — Назаренка.</p> <p>И сад од једном оживе и Варвара, која је за све време мирно,  
и је поверено.“</p> <p>Лазарев је углед од више велики, а да наваљују на њега.{S} Већина клима  
ора међу члановима, онда се састави суд од старијих људи и они решавају, мире и досуђују...{S}  
е бурад пива, пева се: „Дуни ветре отуд од горњака“, — али Лазар није весео.{S} Има нешто у њем 
запева:</p> <quote> <l>„Дуни ветре отуд од Горњака“ —</l> </quote> <p>све те мрави подилазе од  
ране на продају.</p> <p>Тај „ветар отуд од Горњака“, никако више није годио чича-Срдану.{S} Пре 
ричало о тој вечери.{S} Ту су биле рибе од Орида, од оне врсте, по коју је Краљевић Марко ишао, 
гласе, да сам Назаренка.“</p> <p>Он оде од ње и не рече збогом.{S} Да ли, што се расрдио или зб 
ли или што је осетио, да у онај мах оде од њега анђео и уз њега остаје само — сотона?{S} Поглед 
амо у онаку кућу, где неће моћи да буде од штете.“</p> <p>„Е, то је друго што“, вели деда Јова. 
>.</p> <p>Брат Мирко је стојао најближе од уласка и с њим се гости прво сукобише. „Пријатељу“,  
ече она ненадно, па се онда и сама трже од тог безбожничког одговора, поцрвени и занеми.</p> <p 
о ју је у чело, уздахну, а она се отрже од њега и побеже у своју собу; за тим му и опет допре д 
—</l> </quote> <p>све те мрави подилазе од милоте, а чује се по целом селу.</p> <p>Сутра на ноћ 
а при том је умиљата, слатка, као да је од шећера.{S} Но ко јој боље завири у то лепо лице, мож 
 и по стоти пут предочи Рахили, која је од удаје Варварине становала у његовој кући. <pb n="216 
у и ја сам је ухватио...{S} Одустала је од накита и — тај предлог сад неће ни излазити пред дру 
је љубав твоја, сестро невесто, боља је од вина љубав и мирис уља твојих од свих мирисних ствар 
Томе је друкчија ствар.{S} Брат Тома је од памтивека био најгори човек у селу.{S} Није био до д 
атере; могла је чинити што воли; она је од добре воље пошла за мене.“</p> <p>Боривоје је сад оч 
жену, као што је баба Стака.{S} Кућа је од првих, момак млад и ја мислим, да нећемо наћи баба-С 
е не промишља, одрекао се вере, гори је од незнабошца“.</p> <p>„То сам хтео да чујем“, вели му  
неки изузетак међу Назаренима.{S} Он је од памтивека био миран, ваљан, поштен човек.{S} Нико у  
а?“ — пита је Боривоје Милеву.{S} Он је од Лазара сазнао и докучио све назаренске обичаје.</p>  
ма је добро разумевао св. писмо, био је од старијих људи, те га изабраше у одбор.{S} Но он поре 
 све.{S} Већ од дужег времена примио је од Мирка општу благајницу, а ту има много и много брига 
ржи од сваке ружне речи.{S} Одступио је од Обрена и седе у други кут.</p> <p>Но то није дуго тр 
устима својима, а срце њихово далеко је од мене.“ Лазар је говорио доста лепо, прегледно и неко 
што год није на основу св. писма, то је од — ђавола.{S} Сликарство, музика, позориште, лепа књи 
анде, одакле и свако друго зло, а то је од жене. (Смеју се.) Пазите само, мало у којем месту, а 
 У њему је сотона или бар вино, а то је од прилике све једно.{S} И он дивљом руком зграби кћер  
оје благајнице на ту цел, а Светозар је од чланова друштва и од осталих људи покупио скоро исто 
на Светозара, у коме јавља, да одустаје од предавања, те да се постарају Лазаревчани за другога 
 мужевљево здравље ипак јој беше милије од оних крпа.{S} Само су то биле лепе крпе, сјајне крпе 
, <pb n="126" /> но Назарен.{S} Ко није од његове вере, на тога се осврће мање но на муву, па м 
ачу уз онај ђавољи рог, то за цело није од Бога, но од сотоне.{S} Коло је сотонина мрежа; ко уђ 
 попа, ни владике, но жене, зар то није од искони била женска политика?{S} И ето сад су постигл 
ражите у оном друштву, које је друкчије од вас и у коме вама нема места?“</p> <pb n="157" /> <p 
шта тражите у друштву, које је друкчије од вас и где вама нема места?{S} Не би ли боље било...“ 
 n="204" /> од оца својега, <hi>за које од добрих дела бацате камење на ме</hi>.»<ref target="# 
нова разговора, одмах ће питати ма које од њих: „Шта читате из св. писма?“ — па онда: „Какве ми 
ти, моли се Богу и све се већма отуђује од светских ствари.{S} Ако се Нада не сети, да треба по 
оузданих и угледних људи, одбор, а неке од њих обавестише још у напред.{S} Но Лазару и Боривоју 
е се упутио лагано у кут; седе на даске од постеље и покри лице рукама.{S} С поља на прозору го 
лили у први мах, да су речи Томине биле од користи и да су пробудиле Боривоја из дремежа.{S} Но 
р узео маторог ђавола, него само — пиле од ђавола.“</p> <p>То пиле од ђавола (наопако да је сме 
 само — пиле од ђавола.“</p> <p>То пиле од ђавола (наопако да је смео ту реч изустити пред њего 
Рахилу је отерао њен човек, па је после од туге и умр’о.{S} Она је наследила његово имање, па г 
ижница, тамо им је и читаоница.{S} Даље од десет сати у вече није никад отворено.{S} Он точи до 
и мода и свако зло мање је, што је даље од вароши.{S} Ми смо мајмуни, што видимо то примимо.{S} 
.{S} Пролетос су закупили 4 јутра земље од својих прилога, заједнички су је обрадили и засејали 
а ће бити онда Лазаре, ако ја одем коме од оних људи, па му кажем: „Упалио сам те брате“, или „ 
кита оно, што им је спомен, да богме не од више.</p> <p>Светозар је видео, куд то иде.{S} Почећ 
мад по комад од правила, док не постане од њих велико ништа.{S} Он је молио, али не помаже.{S}  
девојка, у њеном добу начине две године од шипарице удавачу и Боривоје је и приметио и начуо, д 
нешто рува, очи јој беху још увек мутне од суза, није пазила где стаје, нога јој поклизну с лес 
иде у скупштину.{S} Ван тога, чим доспе од посла, чита св. писмо.</p> <p>Кад га виде деца, да и 
само за то, да отклони жандарске потере од себе, те да може после тим лакше красти.</p> <p>Код  
је Светозар дошао био до уверења, да се од прве цигље не долази до готове зграде, уверили су се 
 се придигао, мати га преклињаше, да се од сада мане чобанлука.{S} Боривоје је пристао. „Теби ј 
уверили су се доцније и Назарени, да се од првог удара не руши.{S} Али ова истина беше код Наза 
о, да заблуделу браћу посаветује, па се од тог смера не даде скренути.</p> <p>„Браћо моја драга 
е био и шта је све хтео оне ноћи, па се од тог згрозио.</p> <p>„Ја сам се успалио... успалио“,  
 Тома је заборавио да је Назарен, те се од чуда (Боже опрости му грехе) прекрстио.{S} Варвара ј 
<p>„Ја сам“, вели брат Тома и окрете се од Милеве, „одмах мислио, да нису њих двоје једно за др 
, да ће се њен син поправити, сам ће се од себе повратити.</p> <p>Тако дође и Божић.{S} Освануо 
(То беше право у зубе речено и многи се од слушалаца чисто накостреши.{S} Ух, како може тако!)< 
проучи св. писмо, покаје се и очисти се од греха, он осети то на себи, позна, да га не муче виш 
и дужну.{S} Каже, у његовој породици се од памтивека затекао обичај, да муж избије жену, још до 
а века, па је лепо од мене и то, ако се од сад поправим и не дирам у туђе“.</p> <p>„Хеј, мој бр 
/quote> <pb n="85" /> <p>Ето, толико се од прилике дознаје и из тог романа.{S} У читавој књизи  
е ди то као нешто особито, те остављате од оца на сина?{S} Ево гледајте.“ Ту прота извади из шп 
е велике, лепе, црне очи?{S} То је дете од вас наследило.{S} Па зар може бити, да није наследил 
редигао, али сад није хтео да даје дете од себе.</p> <p>„Нисам требао“ вели, „тако крупну ствар 
н је мали; једва је толики, колико дете од 6 година, али доцније расте све више и више; на посл 
а, нисам вредна ничему...“ Па се окрете од њега и остави га.</p> <p>Дошла је и она кобна недеља 
нисам данас за друштво.“</p> <p>„Бежите од људи“, каже он, „а ето вам ја дошао на ограду.“</p>  
уб.{S} А ја вам кажем, да се не браните од зла, него ако те ко удари по десном твом образу, обр 
онај сандук, она клупа, коју наследисте од матере, не чувате ди то као нешто особито, те остављ 
, а да од Бога нађете, што се одвојисте од наше заједничке матере цркве?{S} Без пастира, без во 
 нашим селима читаве улице осташе пусте од деце.{S} Не видиш малише да се играју по прашини или 
а, учитеље и трговце, тужи им се и иште од њих потписе против својих другова.</p> <p>Светозар ј 
 тас и жали, што воскари не праве свеће од <pb n="41" /> педесет форинти, а он би већ показао,  
и, па ће рећи: „Иш, не праши Симо; неће од тога бити ништа.“</p> <p>Но није се дуго смејала, је 
ног дана на вечери одмах казао, да неће од целог посла бити ништа, ако се сеоска интелигенција  
акав!{S} Али има нешто, што је још јаче од материне љубави, а то је невоља, немаштина.</p> <p>С 
 је, да његова назаренска наука одскаче од невиних душа као лопта од зида.{S} Та наука пријања  
ривоје.{S} Кад виде, где Милева поклече од бола, удари му крв у главу и у истом тренутку преско 
јдаш Јова дува у песницу, друштво кличе од радости — али Лазар није весео.{S} Хајд нека, сутра  
, јер Срдан се скоро никад не растајаше од луле.{S} С тога је она данас, кад дође Лазар, мало к 
д излазити из куће и дворишта и да више од две, нигде и никад не смеју бити заједно.</p> <pb n= 
S} Код ње је то био обичај.{S} Она више од годину дана води Боривојеву бригу. „Па уступићу јој  
кажу да сте паметан, а и учили сте више од осталих, па шта ви тражите у оном друштву, које је д 
е ни при царским гозбама не износи више од четири јела; за тим долази сир и воће.{S} Ми ни на ш 
авле, а то је:{S} Хоћу да је љубим више од себе самога, као што је Христос љубио цркву и себе п 
им очима.{S} Очајање, управо нешто више од очајања.{S} У тим очима је писано:{S} Ја се не надам 
у сватови, али управо је још нешто више од сватова.</p> <p>Светозара, новог свештеника, увешће  
а, али није имао коме.{S} Девојке одоше од њега.{S} Последња сенка неке тајанствене романтике,  
 видела.{S} Доста је далеко наш кукуруз од њихове ливаде.“</p> <p>„Али си чула, где Стана цичи  
имом пекаром чак до оближњег села.{S} И од оног дана могао си ћутљивог Боривоја видети скоро ув 
 људи, што има и овде и тамо жена.{S} И од пре ми је говорио: „Истерајте жене из скупштине или  
цел, а Светозар је од чланова друштва и од осталих људи покупио скоро исто толико.{S} Он је са  
ио на чисто, с које стране ветар дува и од куда ће ударити киша.{S} Али, где су биле његове мис 
n="218" /><hi>Јер је твоја љубав боља и од вина</hi>“, а свршава се: „<hi>Брже, брже, драги мој 
/> <p>Тако је то ишло неких 10 година и од Боривоја поста читав момчић.{S} Што је год било овац 
т: „Не могу ваљда ни ја да будем гора и од оне најсиротије.“ Говорио је, од каквих је штетних п 
ворио је прота и његов говор многе је и од Назарена дирнуо.{S} Они то да богме нису показивали  
/p> <p>Тако је и било.{S} Боривоје је и од јако био вредан, послушан, ваљан у сваком погледу.{S 
а рече, „на — неокречен гроб, гори је и од Фарисеја, који су бар — окречени гробови.“</p> <p>Па 
 новаца.{S} Жена му знала кувати боље и од попине куварице, те се хранио господски.{S} Мал’, ма 
 мени опрости.{S} Мени треба мира, те и од моје стране нека је свакоме мира.” </p> <p>Влада је  
аш“.</p> <p>„Хм, ако је тако, онда ће и од мене бити неки Назарен.“ Но таман продужише Пазар и  
ој рече:{S} Ни ја те не осуђујем; иди и од сад не греши.“</p> <p>Боривоје је изговорио ову еван 
ши није могао да разуме, дође му тежи и од удара.{S} Онда осети, како му мајка седе чело главе. 
 нису увиђали, да је онај још слабији и од жене, који се даде њоме заводити.{S} У осталом оне д 
стом.{S} И ви хоћете да сте побожнији и од мајке божје.{S} Ено гледам јуче, где ваша Стана Мићи 
 били су тамо, јер су се онде затекли и од њих један по један отпада.{S} Има нечег, што сваки о 
у његову част; он иде на пут још даљи и од Јерусалима, а опет тако близак; — иде да се преда жа 
 Али ви хоћете да сте бољи Христијани и од апостола.{S} Крст и иконе вами су идоли.{S} Зар ви < 
лу говорило, да јој је језик још гори и од имена јој.{S} Није ни Марта искала икону без икаква  
о сад није разумео, а по свој прилици и од сад неће нико разумети.</p> <p>То је био узрок, што  
. „Признајем“, рече Светозар, „да сам и од више често очајавао.{S} Но све је бадава.{S} Сад вид 
и каже им: „Волео бих браћо, да чујем и од вас коју реч.{S} Како ви схватате Назаренство и како 
у учинило, али је било од више мрачно и од више далеко, а да су могли опазити црта Боривојевих  
ар може бити, да није наследило нешто и од ваше нарави?...{S} Оно је дисало с вами исти ваздух, 
 већ доста учинио за ствар назаренску и од кога Назарени још више очекују.</p> <p>Назаренска ск 
стих 16. 17. и даље вели, да он не живи од еванђеља.{S} Каже изречно:{S} Волео би умрети, но да 
вори свет о њему, но иде на њиву и ради од ране зоре до мркла мрака.{S} Не грди као до сад, не  
на не уме да буде паметна те увек гради од зла горе.{S} Но дође на скоро време, те Лазару умре  
 прилике говори ђаво, али не рече: „Иди од мене, сотоно!“ него се упустио да брани Наду Каже: „ 
еха.{S} Св. Јован Крститељ био је тврђи од Соломона, али га женска злоба посече.{S} Па знате ли 
ему рода?!{S} Зајмодавац долази и тражи од мене дуг свој, јер је рок истекао, а ја немам чим да 
 је Бог, да се три дана пре тога уздржи од сваког додира и разговора са женама.{S} Мојсије није 
шко, претешко, али је хтео да се уздржи од сваке ружне речи.{S} Одступио је од Обрена и седе у  
 чиме је и почео.{S} Назаренство долази од жене.{S} Све не помаже и неће бити боље дотле, док с 
а треба да је ваљана жена, па се згрози од себе и свог успаљивања за Боривојем.{S} И пламен у њ 
жити, да то учини онај, који је слабији од мене?{S} Без примера нема ништа, то сви ми увек гово 
овукоше се у угао, који је најудаљенији од врата и Лазар поче да чита лагано, загушеним гласом, 
 онај крај врта, који беше најудаљенији од Боривоја.{S} Но бадава су отишле тако далеко.{S} Јул 
ани их.{S} Нисте ли ви много претежнији од њих?{S} И за одело што се бринете?{S} Погледајте на  
е се обући.{S} Није ли живот претежнији од хране и тело од одела?{S} Погледајте на птице небеск 
 друга, који је хтео да буде заслужнији од мене.{S} Затрпао сам га у рит, а селу казао, да су г 
 лети кукавица.{S} И он је био сретнији од својих претходника, јер њему нико не добаци никакве  
 слушам, а то не иде.{S} Бог је старији од цара, и ја слушам Бога“.</p> <p>Капетан види, с ким  
мрмља у себи: „Није био гори но ма који од вас, само је био — паметнији.“ Но шта је то?{S} Чу ј 
опова“, каже Боривоје. „Код нас ма који од верних устане у скупштини, чита молитву, еванђеље и  
држимо сваки своје за најбоље.{S} Сваки од нас има еванђеље у рукама и сваки га друкчије тумачи 
 били су ваљани и даровити људи и сваки од њих је из светог писма друго шта прочитао.{S} Оне ре 
о један отпада.{S} Има нечег, што сваки од њих у дубини душе осећа, нешто што не може да искаже 
сите“, па онда оде кући.{S} Још су неки од гостију били у механи, те диванили:{S} Како може чов 
ича Срдан се мало поплашио и умири, али од ото доба је још кивнији на Назарене но пре.</p> <p>М 
злочестог суседа умакнеш, побегнеш, али од злочесте жене не можеш.{S} Како ћеш да бегаш из свој 
ја сам био рђав човек, не кажем.{S} Али од кад се позивам на еванђеље и на духа светог, не срам 
ка, нећу да вам лажем.{S} Ви сте искали од мене какав добар роман; ја сам вам донео тај; хтео с 
а?“ пита га докторка. „То сте баш узели од Назарена.{S} Мени је учитељ Јовић (а учитељ Јовић је 
дили и засејали житом.{S} Сад су добили од продате хране 240 фор.{S} Утаначили су, да ове годин 
ао ту икону, све су га мрави подилазили од ужаса и милоте.{S} Но све је то:{S} Некад било, сад  
беху чланови друштва, мало су попустили од стара живота.{S} А на место оне песме: „Три анђела ж 
о се с Варваром и кад се коњи поплашили од оног пања, није више могао да их задржи.{S} Ми сви м 
и прељубе — а опет су ти људи били бољи од Богова им, били поштени и пуни врлина.{S} Није главн 
гме, свашта има своје време, па није ни од Јове паметно, да тако рећи на дану узнемирује свет“. 
чак и оно, што су писали Грци и Римљани од пре Христа против гиздања и раскоша, па дошао до дан 
скушеници; браћа и сестре су пречишћени од греха и крштени су; пророци су они, који имају неки  
те и уложиће сву снагу своју, да начини од њега човека.{S} О удаји нема ни помена, а шта значи  
тео да даде Лазара на школе и да начини од њега свештеника, али се ствар смете.{S} Јер кад је Л 
о ствари, дела.“</p> <p>„Ми смо баш они од дела“, одговара Лазар, „а ви се за дела не бринете,  
лиш ли ти“, вели Лазар, „да је Бог мањи од људи?{S} Зар он од тебе слаба тражи, да седам пута н 
“.{S} Завиди му, поздравља га, а стрепи од помисли:{S} Шта мисли тај човек о њој?{S} Та он је,  
ада је узалуд покушавао, да је одговори од пута.{S} Та, за Бога, кад је ствар већ толико чекала 
се чини, да за то не може ништа ни бити од тог дрвењака, што с њиме увек и увек разговара само  
вели неко од њих, „јер ти можеш тражити од нас, да скочимо у бунар или да изедемо оног црног ма 
је груди, као да ће се на мах растопити од милине.</p> <p>„Шта ти је?“ пита га Петар.</p> <p>„М 
миру...{S} Него треба ван цркве удесити од прилике оно, што сте удесили ви с вашим Назаренством 
ити, а женскима да буде слободно носити од свог накита оно, што им је спомен, да богме не од ви 
нако природно.</p> <p>Осуђеник затрепти од милине, кад помисли на дан своје слободе.{S} Али га  
ухом, осетише чак и материјалне користи од умереног и паметног живота и било им је, као да су с 
их грехова“, каже, „много је то милости од људи.“</p> <p>Милева уздахну. „Ви сте“, каже, „страд 
образа њена види јој се према светлости од жишка, тај је крај блед као да је умрла.</p> <p>Али  
остане мати, и да има светијих дужности од парничења. „Маните се свега, рече јој, и брините се  
 ко могао зауставити ветар, те отргнути од њега речи, које су на оном месту пале, тај би познао 
оворио молитву хвалећи Творца и просећи од њега милости за све верне, па и оне, који не могоше  
.{S} А кад они то чуше, покарани будући од своје савести, излажаху један за другим, почевши од  
о ширења цркве, то нису били свештеници од заната под платом“, а глас му дође чисто опор.</p> < 
иви на улицу.{S} Свакоме поцрвенеле очи од силнога плача, али опет за то нико не преговара Лаза 
ести, излажаху један за другим, почевши од старешине до последњих; <hi>а Исус оста сам и жена с 
 направи одатле сватове.{S} Момку подај од те гужваре најслађи комад, девојку, и пијанке ће код 
нила у руке и не миче се.{S} Један крај од образа њена види јој се према светлости од жишка, та 
и га друкчије тумачи.{S} Па који је тај од нас, који сме рећи:{S} Ја сам божју реч схватио потп 
вина.{S} Ако нам је што добро, дај, пиј од радости, те градимо од добра зло.{S} Ако нам је што  
руком и рече: „На што?{S} Зар има човек од тога какве вајде?{S} То је упало Јелени врло у очи,  
боље освојио брата.{S} Али Светозар тек од јесени пошао у богословију.{S} Најмлађе дете чича-Ср 
морамо покушати, бар нећу бити отпадник од своје старе вере.“</p> <p>Лазар је отишао кући потре 
о као себи, али опет на глас: „Ја морам од сад сести међу пријатеље у скупштини, ја нисам вреда 
{S} На том испиту треба да одговара сам од себе, не научен човеком, но прожман духом светим.{S} 
на страни, а бивало је времена, кад сам од других послова заборавио на то.</p> <p>Но године 188 
ло, баш и задржавају од суда, ти се сам од своје воље мораш јавити власти, да примиш плату за с 
 би ја метнула на себе гривну, коју сам од моје покојне матере добила - спомена ради.“</p> <p>С 
.{S} Њихови су људи сви имућни, није им од потребе новац, па су ми рекли, ако је нами потребно, 
старац предао.{S} Каже: „Нећу да правим од зла горе; сад како је, тако је, само нек је жив“.</p 
ркве, где горе свеће, где се подиже дим од тамјана, где се служи служба у златним хаљинама, где 
 са придикаонице нити да га разгони дим од тамјана; не може слово наштампано, а не може ни сила 
ђе, па кад видну да народ не иде за њим од стиха, врати се.{S} Неки издрже и даље, али кад дођу 
} А ја мог Боривоја не могу да одвратим од луда посла; он мене не воли.”</p> <p>И сад се побеси 
нима, ако се добро не побринемо.{S} Чим од ко од њих у скупштину, бадава га после мамиш, неће н 
ква знака и не разликује се скоро ничим од осталих кућа, осим што не можеш видети, да је спао с 
ја бих те појила вином мирисавим, соком од шипака.{S} Лева је рука његова мени под грлом, а дес 
 грех урезан гвозденом писаљком и врхом од дијаманта у срцима људским и на роговима олтара...“< 
едам година, на зло брз, рђаво упућиван од старијих и надражен против нас.{S} Где год опази мој 
тога горко уздахну, осети, где га један од његових другова, Лазар, ухвати за руку и својски је  
и жабаљски прота Папић.{S} Баш на један од највећих светаца даде изнети на средња црквена врата 
 и баци је, јер је боље да погине један од удова твојих, но да све тело твоје буде бачено у пак 
егове... <pb n="229" /> Онда рече један од ученика Христових, Јуда Искаријотски, који га после  
се стресоше.</p> <p>У онај мах ни један од облака, који јурише висином, није заклањао месеца.{S 
он у слави својој не обуче се као један од њих“.{S} Па да ли се ви <pb n="149" /> тога држите?{ 
 него вели: „Доста ће бити, да их један од нас посаветује.“ А Лазару не изгледа ствар чиста. „К 
рочито сад.{S} У нашег суседа има деран од шест, седам година, на зло брз, рђаво упућиван од ст 
речишћен од греха, прекаљен и обезбеђен од странпутице.</p> <p>„Воже“, моли се уздрхталим гласо 
ио, да је пречишћен, умирен и обезбеђен од искушења сотонина.{S} И гле већ на првом кораку, как 
ли то хришћански?{S} Ако ја хоћу спомен од моје матере да имам уза се, ви ме већ осуђујете на с 
ашње назаренско уздање, да је пречишћен од греха, прекаљен и обезбеђен од странпутице.</p> <p>„ 
 ли је онај, који тражи крштење, научен од човека или је научен од духа светог.<ref target="#SR 
крштење, научен од човека или је научен од духа светог.<ref target="#SRP18966_N7" /></p> <p>Бор 
а цркве, но му даје и уверење, да ће он од сваког члана те цркве бити признат за брата, и где м 
зар, „да је Бог мањи од људи?{S} Зар он од тебе слаба тражи, да седам пута на дан опростиш греш 
{S} Толико ју је задиркивао и задржавао од посла, да ју је расплакао, па је после опет љубио и  
же му Светозар, „промисли, шта је могао од тебе отац захтевати, ваљда ћеш се сетити.{S} Ја ћу с 
S} Или би га можда дечји поглед уздржао од свега покора — не зна се.</p> <p>Једини је петао уте 
могло бити, али се такав обичај затекао од старина.</p> <p>Боривоју је у сваком погледу било до 
 да стане, пожури; али ко је још утекао од ђавола?</p> <p>Сустиже га. „Шта бежиш од мене?“ пита 
х дана није легао у кревет, но се вукао од зида до зида.{S} Није јео, није говорио, само је каш 
шта и он се тако рећи јогунасто повукао од свега.{S} По лицу му се видело, да је врло незадовољ 
, понети или отерати.{S} Лазар је писао од јутра до подне, а кад би подне, он само хукну и пита 
о удавио, само да не беше тако малаксао од поста.{S} Но Маца се оте некако и безобзирце побеже  
Тако прође година дана и Боривоје дошао од силног поста као сува грана.{S} И хајд, што пости ст 
и године.“</p> <p>Но Боривоје је слушао од оца Мелентија, како је ђаво кушао и Христа, те је ст 
о ако може.{S} Жене су, кико сам слушао од наших старих, имале у старо време право, да сваке су 
онедељник.{S} Онда је Бог узео то право од њих и дао га мушкима.“</p> <p>„Поганичка је то прича 
ате код куће, да се не квари тако много од оне друге деце.“</p> <p>„Брат Боривоје, јелте да је  
није усијала.{S} Ако онда нисам полудео од муке, никад нећу.{S} Кад су ми оковали руке, да ме н 
ен у кутију и <pb n="179" /> не би смео од два сата у зору до вечери посећи две стотине снопова 
сам био омирисао крв, био сам успламтео од борбе, па пробуразим и свог друга, који је хтео да б 
а лека?!{S} Ишао је чак жупану и тражио од њега цедуљу, право, да може убити оног несретног син 
си ступила међу верне, није нико тражио од тебе, да бациш оно одело, које се онда затекло код т 
 толико поноса и савести, да се згрозио од свог дела.{S} Он увиде, колико је грдно увредио роди 
му набавили кола и коње, те се он ранио од кирије, а уз то поста ревносни члан њихов.</p> <p>Би 
врло често Боривоја.{S} Но он се бранио од тог утецаја. „То је сотона, који сад младој девојци  
околишења и завијања, те је тиме учинио од зла горе.{S} Марту је та порука погодила као камен;  
ити на послетку?{S} Боривоје је стрепио од тог суда.</p> <p>Ево их иду...{S} Долазе све три, он 
е око три сата по поноћи, кад се вратио од оца, али не оде кући, но је неколико сати, све док н 
Он је ту молитву <pb n="21" /> запамтио од почетка до краја, чим ју је први пут чуо, и изговара 
а на послетку и мати.{S} Ђока се крстио од чуда.{S} Каже: „До сад је било, да пилићи иду за кво 
учају чак и апостол Павле мало попустио од правила.{S} И сад јој се приближио.{S} Наслонио се н 
, а рече јој по талмуду, како је научио од Соломона. „Мојсије пророк је три ствари учинио преко 
 дерана.{S} За часак као да се поплашио од те помисли.{S} Али не, то није више мисао, то је већ 
ако се добро не побринемо.{S} Чим од ко од њих у скупштину, бадава га после мамиш, неће ни да р 
о, не тужимо чак ни странога; ако је ко од нас сиромах, те не може прегорети штете, попунимо му 
тинско, но — половину.{S} Да се није ко од нас заборавио?“</p> <pb n="102" /> <p>Човек, коме се 
алисања и фарисејства.{S} Шта ћемо, ако од свију нас можда ни један није у свему добро схватио? 
} А они несретници кажу, чујем бар тако од натароша, да су само бранили своју веру и ништа више 
покојна жена и моја кћи, која је далеко од мене.{S} Ја гледам у ту слику, лакше ми је души, кад 
а дете, које сам родио, а сад је далеко од мене.{S} А крст је видите за мене и за сваког исто т 
ра Лазару.</p> <p>Лазаревац није далеко од Боривојевца; једва ако је сахат хода.{S} Боривоје се 
 показа на Гигу, који стојаше не далеко од ње, али одмах за тим обори очи.</p> <p>„Шта?{S} Муж! 
 Назарен, јер ако ћеш тако, ниси далеко од нас“, одговара Лазар.</p> <p>„Нисмо далеко.{S} Само  
 вели Здравковић, „ти су јадници далеко од српске свести.{S} Не гласају никако.“</p> <p>Госпође 
но друго доцније“.{S} Хајд, што ће неко од њих да ме млатне, нек му је Богом просто, заслужио с 
и“.</p> <p>„Не може то бити“, вели неко од њих, „јер ти можеш тражити од нас, да скочимо у буна 
и у њему.{S} Кад би брат Мирко или неко од старије браће доближио му се и посаветовао га, мисли 
два, три, свештеника, за овима неколико од господе, два-три богослова, па онда и неколико ратар 
{S} Ово се девојче по свему разликовало од осталих девојака.{S} Њено одело је отворене боје, ша 
<pb n="153" /> <p>Поп-Јаша се овде мало од више затрчао, па га је и сустигла казна. „Ја сам, го 
 вароши, па сам нашао, што је даље село од вароши — тим је мање зла. (Пребацио се брат Станко — 
ије ли живот претежнији од хране и тело од одела?{S} Погледајте на птице небеске, које ни жању  
ар онима на бајиру учинило, али је било од више мрачно и од више далеко, а да су могли опазити  
овери.{S} Сви ви знате, како би то било од вредности по нас, кад би придобили такву жену, као ш 
 бити лека.{S} Назаренство води порекло од жене, а жену није још нико надвладао, њу од кад је Б 
 ће она освојити...{S} Ја стрепим, само од тога, да се те госпође и та господа не помешају кад  
 киша?{S} Ви добро знате, да често само од тог зависи, каква ће бити летина.{S} Зрно још није н 
нам је што тешко, дај опет пиј, градимо од зла горе.{S} Чича Срдан се нашао у крчми са својим п 
 добро, дај, пиј од радости, те градимо од добра зло.{S} Ако нам је што тешко, дај опет пиј, гр 
гледу имају право.{S} Које добро видимо од ове наше културе?{S} Разврат, болести, мекуштво, <pb 
а: „Нашим језиком, па језиком, који смо од матере научили“, али не хтеде изустити речи:{S} Срби 
ђавољи рог, то за цело није од Бога, но од сотоне.{S} Коло је сотонина мрежа; ко уђе у ту мрежу 
ило је у њојзи доста слаба трага.{S} Но од кад је видела Боривоја, променула се. „Гле, то је ро 
м послу, мал’ те не увек, певала.{S} Но од кад се разговарала с Боривојем, те чула, да је грех  
 од куд да се приберем као човек.{S} Но од сад ако Бог да, поправићемо“.</p> <p>За мало, па се  
због тог и <hi>само због тог</hi> једно од нас трпети вечне муке?...{S} Хулио би Бога сваки она 
е, што се то двоје тако разликује једно од другог; то су рођена браћа.{S} Анархизам проповеда:  
ита ово:</p> <p>„Не забрањујте се једно од другог, већ ако у договору и за време, да постите и  
 читава расточена кола сена, но и једно од ових малених писмена.{S} Како Боривоје сазна, кад тр 
и Назаренке засели на клупама, ни једно од њих не погледи више на госте.{S} Они, који знају чит 
еше с Јованком при вечери, али ни једно од њих не окуси залогаја.{S} Онда се он диже, пољуби же 
-Томо, не треба да се устручавамо једно од другог, али ја мислим, да би баш твоја Варвара прист 
.</p> <p>Момче беше ознојено и запурено од брза јахања, па и не примећаваше, колико су његове р 
ачу...“</p> <p>„Није лепо, није поштено од њих“, каже Јулка.</p> <p>Славни дође помало жао Бори 
лози и љубави.“</p> <p>И било је сложно од петка до недеље, а то ће рећи, док Криста није дозна 
 брате, тамновао свога века, па је лепо од мене и то, ако се од сад поправим и не дирам у туђе“ 
оди Милеви и то баш онда, кад Милева то од ње није тражила и кад се у души својој и сама љуљала 
 јуче постала просјакиња, а ја терам то од памтивека.{S} И мој отац је био просјак и дед ми је  
ољу.{S} Поручи брату, нека му је просто од мене, и нека и он мени опрости.{S} Мени треба мира,  
рстима око њега и пазе, да не учини што од себе, јер му је мати с тешком муком истргла револвер 
аздражено. „Ако му је баш и требало што од мога дела, за што није искао, него је задржао.{S} Ал 
ћен.{S} У њему је заостало још по нешто од прошлих грехова.{S} Сотона га још увек искушава, мал 
{S} И дође му на памет реч, коју је чуо од оне испребијане жене, онда, кад је први пут ступио у 
које се сећам, требао би мало дубљи џеп од мога.{S} Та не оно мало куће, но све село да продам, 
еђене, сада су вапиле на небо.{S} Ратар од свега највише поштује хлебац.{S} Тешко га добија; у  
квари, искључимо га из круга нашег, јер од мало квасца ускисне све тесто.“</p> <p>Боривоје подс 
да раставим човека од оца његова и кћер од матере њезине и снаху од свекрве њезине.{S} И неприј 
тању?“ и онда им стоји отворен разговор од Адама па чак до последњих дана и страшнога суда. </p 
миљава, а њен врео дах опија, као мирис од нарда и шафрана, од иђирота и цимета, од смирне и ал 
својима, да зна цело св. писмо на памет од почетка па до краја, није на празно.{S} Јер он кад с 
е Тома сам.{S} А он не може све.{S} Већ од дужег времена примио је од Мирка општу благајницу, а 
, Цвету, сучељавају им се баште.{S} Већ од пола године дана чим може, гледа, да јој се доближи  
е, па се некада чак и насмеши, а то већ од толико година није чинио.</p> <p>Марта је пре овог д 
рак.{S} Она је у кошуљи загазила у воду од прилике до појаса, а с њом је загазио и деда Јова.{S 
 апостол Павле: „Жену не примајте млађу од шездесет година.“ Па и тај рок је кратак.{S} Ето га, 
.{S} Жена му је на послетку умрла, кажу од силна боја, а кћер Варвару је скоро убогаљио.{S} Не  
 којима си учинио зло, баш и задржавају од суда, ти се сам од своје воље мораш јавити власти, д 
м, да нећемо наћи баба-Стаки бољу снају од Милеве.{S} Ја мислим, овоме неће нико замерити.{S} И 
много дете спасено је онда у оном крају од извесне смрти.</p> <p>Али на жалост, много и много н 
вићу, да Меланија и њене друге одустају од свог предлога.{S} Меланија је у овом тренутку весела 
оже, доста ми је свега, прими душу моју од мене“.{S} На ове последње речи осу се смеј.</p> <p>Б 
м Саду.{S} Узео је неко сироче, девојку од седамнаест година, а њему беше четрдесет и пет.</p>  
јим.“ Боривоје је скроман, одбија хвалу од себе, али је ипак исповедио Лазару, да је пречишћен, 
 безобзирно; сад није могао.{S} Дође му од једном воља, да се брани.{S} Изгледало му је грозно, 
промени жена; није ни налик више на ону од пре.{S} Бадава хоће Пера братски, неће она.{S} До са 
ене, а жену није још нико надвладао, њу од кад је Бог створио, све се више и више отима.{S} Ено 
 живели, све до Божића.{S} Кријем ја њу од свакога, а и она тражи, да нико не дозна, где је.{S} 
о Боривоју, каква опасност прети Лазару од Цвете, али нађе Боривоја и сувише уздржљива и расеја 
 свету обитељ, па ма и опет пао на путу од умора и зиме, као оно пре неколико дана.</p> <p>Бори 
 његова и кћер од матере њезине и снаху од свекрве њезине.{S} И непријатељи човеку постаће дома 
, све дубље и дубље.{S} Растависте децу од родитеља, брата од брата, Србина од Србина, а то све 
бедом.{S} Угарски нов закон ослобађа их од тога, али сваког тек 5 година после његова прелаза у 
оља је од вина љубав и мирис уља твојих од свих мирисних ствари.{S} С усана твојих капље сат, н 
 како нико не прозбори више, скиде кључ од коморе, што је висио о клину и даде га Светозару.</p 
 зид.{S} Зид!{S} Та на том зиду је кључ од коморе, у којој је њезино дете.{S} Боже мој, како јо 
: „Тешко вама законици, што узесте кључ од знања, сами не уђосте, а који хтедоше да уђу, забран 
тале.{S} То је као зевање.{S} Чим видиш од другог, дође и на тебе.{S} Мија Албунов, пре но што  
д ђавола?</p> <p>Сустиже га. „Шта бежиш од мене?“ пита.</p> <p>Он ћути.</p> <p>„Шта се ту цифра 
и освојиш Лазара.{S} Ако га не одвратиш од Цвете, пропашће нам, а то би било велико зло.“</p> < 
 У селу је нека необична живост.{S} Још од ране зоре зврје кола, пуна гостију, а око 9 сати дођ 
,</l> <l>Благо оном, ко се воле,</l> <l>Од тог нема боље.“</l> </quote> <p>У тај мах дошао је Т 
_C23"> <head>Шта може мртвац?</head> <p>Од оног дана, када виде Лазар онолику поквареност, све  
.</p> <p>Јованка гледа и чита...</p> <p>Од једном јој мали прстићи пређоше по редовима и зауста 
изнети на гробље, уз твога оца“.</p> <p>Од ото доба наста обрт код Боривоја.{S} Безазленост ишч 
 само вели: „Нека их, види Бог“.</p> <p>Од овог часа се промени жена; није ни налик више на ону 
 и Назарени из Срема укопаше га.</p> <p>Од сад је код Назарена ишло све већма низбрдице.{S} Том 
оши звоне на службу - недеља је.</p> <p>Од како је овде Боривоје, први пут чује глас звона, те  
...“</p> <p>И опет наста ћутање.</p> <p>Од једном се Боривоје нагло исправи. „Па шта ћу онда ја 
ли да им сметају радознали људи.</p> <p>Од Лазаревца је Дунав доста далеко, ићи ће дакле у Ф. к 
једницу, јер се не смеју цепати.</p> <p>Од једном се отворише врата.{S} Зашушта свила; забљешти 
вори себи кумира нити икаква подобија. „Од проповедања Христових речи, вели, направише данас за 
уткати.</p> <p>Мерник Миловић пресуди. „Од старина“, каже, „јесте, да је било свештенство на пр 
но!“</p> <p>„Сећам се“, вели Светозар. „Од то доба прође година.{S} Данас велим само толико:{S} 
 месецима спремао на одговор.{S} Каже: „Од кад је поверила моја тетка Макра, врло зло стоји са  
да могу, набадао их на колац.“ </p> <p>„Од прилике.“</p> <p>„Не маре за народ свој, неће ни да  
хартије, те поче редован испит.</p> <p>„Од кад ти знаш Милеву Срданову?“</p> <p>„Знам је још, к 
 састоји?“</p> <p>„Од прилике.“</p> <p>„Од прилике, из две голубице и једне мачке.“ </p> <p>Све 
 кад знам, из чега се састоји?“</p> <p>„Од прилике.“</p> <p>„Од прилике, из две голубице и једн 
егати, не бој се.{S} Да је хтео бегати, одавна би до сад побегао“.</p> <p>Јулка није рекла ништ 
та ствар застарила; баш и да си учинио, одавна је било, па те не могу казнити.{S} Ако добијеш з 
Онда је тако и зацело си све видела.{S} Одавна <pb n="108" /> се гласи, како нам пријатељ Рада  
аде професор Здравковић.{S} Каже, ма да одавна живи у вароши, опет је за то син овога села, па  
 с напором све душе своје.{S} У њему се одавна зачела нека мисао, он је видео пред собом пут, к 
енада дошао тај глас, јер Срдану биваше одавна све горе и горе, али га тај глас опет за то није 
 коју реч с нашим пријатељем, кога тако одавна чекамо“.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
 Недељом се завуче гдегод, па чита, што одавна није радио. „Боже мој, Боже“, молио се чича-Срда 
S} Нада му није погледала дубље у очи, (одавна не сме више то да чини) а да је погледала, видел 
 тајим:{S} У грдном је искушењу.</p> <p>Одавна је изишао из собе и спава у кошари, при затворен 
ебила скромније, ти обратно чиниш...{S} Одагнај, дете, оног сотону, који те обмањује шаренилом, 
 болесне не лечите, рањене не завијате, одагнане не доводите натраг, изгубљене не тражите, него 
римише многу сузу из ока Милевина, а не одадоше је.</p> <p>Кад дође вече, би Милеви још теже... 
а“, рече свекрва место сина. „Бог га је одазвао к себи и ми треба да се мирно покоравамо вољи њ 
рак.{S} У оном мраку напипа крајњи крај одаје и паде на земљу, паде, као што мало пре лежаше пр 
аскршћу, да те виде људи.{S} Него уђи у одају своју и затворивши врата своја, помоли се оцу сво 
{S} Ено их тамо, у најдаљем крају врта, одакле су и изишле, сабиле се у гомилу, наслониле скоро 
истина, да и Назаренство долази оданде, одакле и свако друго зло, а то је од жене. (Смеју се.)  
аљеш ме и опет онамо, где сам већ био и одакле сам изишао упрљан, па бих се и опет упрљао.{S} И 
мекано, апи пази, да се не превариш.{S} Оданде још нико није дошао, да каже, како је.{S} Боље б 
 кад је истина, да и Назаренство долази оданде, одакле и свако друго зло, а то је од жене. (Сме 
 и отишао кући и за мало, па ће одвести оданде и Срдана.{S} Водиће га Тома и још друга двојица. 
иле оне негдашње коњокрадице.{S} Скрећи оданде, кажем ти, јер ти никад нећеш бити њихов.“</p> < 
 преварити болесну жену, која је далеко оданде; али нека њу, баба Језекиљу, покуша ко преварити 
га је сотона извео на брдо и показао му оданде красоту целога света, сети се шта му је Господ о 
мете пушити.{S} Али нећемо ми вас ваљда одати“.</p> <p>Боривоје се не маша завежљаја.</p> <p>„З 
 у додир две голубице и једну мачку, па одатле не постаде жена, али сам сад пронашао погрешку.{ 
е књиге, молитвеник дају свакоме, па је одатле лако научити зрела човека словима.{S} Боривоје ј 
и ствар две три недеље дана, па направи одатле сватове.{S} Момку подај од те гужваре најслађи к 
т други дан по подне устаде са столице, одахну и рече: „Господе, у твоје руке полажем ову праве 
су је натерали?“</p> <p>Боривоју као да одахну.{S} Из овог питања прочитао је пресуду. „Нису је 
ћају на то исто?{S} Па је ли право било одбацити иконе и крст, а на место њихово обесити сахат  
напредак...“</p> <p>„Претерани у свему, одбацујете радост и уживање, сузу и смеј, најневинију п 
опирала родитељском насиљу тиме, што је одбегла за драгана, да не мора поћи за недрагог.{S} Но  
тва <pb n="65" /> и лакомости.{S} Данас одбегне девојка из моде, из непромишљености, из каприца 
по делима твојим.“ Боривоје је скроман, одбија хвалу од себе, али је ипак исповедио Лазару, да  
шала и нашла је у реду; сад се та наука одбија од ње.{S} Изишла је из собе у двориште и гледала 
ка проведе скромно.{S} Не може бити, да одбијамо гладне путнике с прага, а при свечарима ранимо 
ма против бола и туге, за што тај мелем одбијаш?{S} Пусти ојађеном срцу на вољу, не угушуј сузе 
, на то има и он права; па ако ти брату одбијаш толико на братство, не мора он.“</p> <p>Ове се  
доше апостоли у један мах силу силом да одбију, тада изусти Христос за све векове ову значајну  
авног мишљења у селу.{S} Огромна већина одбила је то ново друштво.{S} Највише њих сматраху друш 
говор својих поузданих и угледних људи, одбор, а неке од њих обавестише још у напред.{S} Но Лаз 
о устаде, захвали у кратко Богу, што је одбор свршио посао и разиђоше се.</p> <p>И опет прођоше 
екао: „Ствар ће се та довести у ред“, и одбор њихов, старији људи, учиниће шта треба.</p> <p>Бр 
о подне састао се код Лазара назаренски одбор.{S} Ту је Мирко, ту Тома, ту Лазар, ту још три др 
и пресудити“.</p> <pb n="110" /> <p>Цео одбор дубоко уздахну и пристаде уз Мирка. „Види Бог“. „ 
о је од старијих људи, те га изабраше у одбор.{S} Но он поред свег тога, није био особито омиље 
 међу вернима онога места, они су главе одбора, који воде бригу о најважнијим стварима назаренс 
, што вам попусти.{S} У вашим су рукама одбори црквени, па изволите наредити, да се сваки члан  
 калуђер администратор рекао у црквеном одбору: „Ама, за Бога људи, како могу ја поред жене и ч 
Чак и ти тамо имају више срца, но они у одбору“ — повикну и стисну песницом.{S} И дође му на па 
а старцима назаренским, онима који су у одбору, учини се, као да их тим речима моли Боривоје за 
ен, али то је све, што се може у његову одбрану казати.{S} Опијао се, па је онда немилостиво ту 
малтера.{S} После десет-двадесет година одвали се она цигља и убије човека.“</p> <p>„А... а...  
 и свачему криве, па чак и онда, кад се одвали цигља са зграде и убије човека“.</p> <p>„А ту ће 
„Хајд на таван, па да ти покажем“.{S} И одведе грк Сима домаћина на таван и показа му велику го 
оплашио.</p> <p>На послетку се покупи и одведе је лекару.{S} Био је то старији човек, родом из  
ича Срдан није био у селу, дође Лазар и одведе сестру својој кући.{S} Она се испрва опирала; ка 
мну главом.{S} Јованка га узе за руку и одведе к Милеви.{S} Тамо ју је загрлила, ижљубила и оба 
а има их 450. И похваташе их и Илија их одведе на поток Кисон и покла их онде.<ref target="#SRP 
та: „Шта је опет?“</p> <p>„Молим, да ме одведете истражном судији и то одмах“, вели Боривоје. „ 
, али не рече ни речи.</p> <p>Кад су га одведи у затвор, постоји мало, па се онда исповеди Лаза 
у и хтео, да му се исповеди баш, кад га одведоше до истражног судије.</p> <p>Истражни судија је 
>Сутра дан је била недеља и Боривоја не одведоше на посао.{S} За тим удари киша, те је радио ча 
да му покажем врло важну ствар“.</p> <p>Одведоше га и он се после два сата вратио.{S} У лицу св 
ебно.</p> <p>Влада је и опет попустио и одвезао жену у варош.{S} Но већ на половини пута увидел 
о је некако у очи Божића, а Боривоје се одвезе у гувна, да донесе мало сламе.{S} Кад се враћаше 
ња.{S} Она је придобила и <pb n="98" /> одвела у Назарене већ петорицу.{S} Јер ти не рекоше у с 
 а мати већ извукла кћер из собе, те је одвела у вајат, да је се сита наљуби.{S} И кад се задов 
деца, пустињаче?{S} Нада их је мало пре одвела твојој тетки, нек буду мало и тамо — до сутра.{S 
и 5000 фор.{S} Даље:{S} 16 глава волова одвели футошком спахији.{S} Вреди во, брат брату 200 фо 
е, да он пред њом још по највише вреди, одвео ју је на страну и умирио је.{S} Онда се врати нат 
аље.{S} Шта је радила Милева, кад си је одвео својој кући?“</p> <p>„Што је истина, истина; тамо 
> умирио и отишао кући и за мало, па ће одвести оданде и Срдана.{S} Водиће га Тома и још друга  
рили: „Поп-Светозар ће нас под мантијом одвести у Назарене.{S} Дакле и да будемо Назарени и да  
, а пијана човека у крчму, тако је лако одвести и заточеника у Назарене.{S} Све троје је једнак 
 зна како тешко.{S} Јер као што је лако одвести младу девојку на игру, а пијана човека у крчму, 
 апостолима, добро је видео, куда ће то одвести, ако се потегне цепидлачење на основу св. писма 
 И он продужи даље, али га нису слушали одвећ пажљиво, те на брзо заврши.</p> <p>Него се после  
сам крива ја!..“</p> <p>Све ово било је одвише страшно по Боривоја.{S} Груди му се слегле, е је 
 Та има вре мена за то...“</p> <p>,Није одвише рано“, вели Светозар, „него бих рекао, да је баш 
 n="73" /> уста реч, која га не осуђује одвише, али је изостала та реч.{S} Голубице покупише он 
могуће, да му угову и Тома се не истиче одвише.{S} Но Боривоје је ћутљив, шта више, као да му н 
талих се девојака туђио, ма да су оне и одвише ватрено погледале на њега, јер по лепоти му не б 
>„Немој нано плакати, нисам ја баш тако одвише болестан.“</p> <p>Мајчина рука пређе нежно преко 
д пазите, да му не дајете јела, која су одвише снажна.{S} Но збиља, да покушам нешто.“</p> <p>Л 
ена је обичај, да своје госте са стране одводе к себи на ручак, па и код Томе их је у таквим пр 
ц хтео је лепим, доводио му свештеника, одводио га проти, али бадава.{S} На послетку се старац  
сет пута.</p> <p>Између сеоских учитеља одвоји се сад најстарији:{S} Миливој.{S} На лицу му је  
рили реч-две, кад се из гомиле женскиња одвоји једна, најлепша, али најпростије одевена.{S} И у 
у као и ми, а да од Бога нађете, што се одвојисте од наше заједничке матере цркве?{S} Без пасти 
 Јулка!{S} А ја мог Боривоја не могу да одвратим од луда посла; он мене не воли.”</p> <p>И сад  
е усилиш и освојиш Лазара.{S} Ако га не одвратиш од Цвете, пропашће нам, а то би било велико зл 
ошуље, те хоће кући, матери.{S} Сима је одвраћа сваким начином.</p> <p>„Шта ћу ти?“ вели му она 
личи се мени као свештенику“, рече, „да одвраћам некога од гроба Христова.{S} Али те морам <pb  
за то време, док је он победио једнога, одвукао је онај други вук Стевана далеко у рит, да му н 
у га, а Боривоје њих није ни опазио.{S} Одвукао се на даске, које тамо замењују кревет и остао  
ах увидео, у чему је ствар.{S} Обрен је одвукао Милеву.{S} Дође му тешко, претешко, али је хтео 
, како ју је Адам бацио на кола и силом одвукао до забрањене јабуке. „Но као што је познато“, р 
 тога.{S} Него се лагано, чисто кријући одвукоше у предње собе, где им је стојао „црквењак“.{S} 
воје друштво, у коме живиш, понесе те и одвуче у старо зло.{S} Међу пијаницама мора човек да је 
о мислиш, да ја не бих био кадар, да те одвучем?“, питам ја. „3ар сам ја најгори?{S} Та, уграби 
едочанство у добрим делима, ако је децу одгајила, ако је светима ноге прала, а младих удовица п 
дела.“</p> <p>„Ми смо баш они од дела“, одговара Лазар, „а ви се за дела не бринете, него само  
о?“ пита Светозар.</p> <p>„То су били“, одговара Лазар, „само трезвенији старији људи, којима ј 
 јер ако ћеш тако, ниси далеко од нас“, одговара Лазар.</p> <p>„Нисмо далеко.{S} Само што сте с 
ном реду.</p> <p>„Докле ми заповедају“, одговара Боривоје.</p> <p>„Отац је казао, да ћете радит 
држати испит.{S} На том испиту треба да одговара сам од себе, не научен човеком, но прожман дух 
добравање.</p> <p>Здравковић је хтео да одговара, али га његови другови задржаше.{S} Наста нека 
ије, но је Тома научио Варвару, како да одговара... „Тома је већ узео да буде и св. дух“, мисли 
ви задовољни?“ пита она њега у место да одговара.</p> <p>„Зар с Варваром?“ пита је он отворено. 
 шта онда?“</p> <p>Лазар се не миче, не одговара, а Светозар наставља:</p> <p>„Да чујеш неку пр 
Каква је то Цвета?“ пита Боривоје, а не одговара на питање Томино.</p> <p>„То је девојка у годи 
p> <p>„Боли те?“ пита он.</p> <p>Она не одговара.</p> <p>„За што се мучиш, сестро?{S} Бог је да 
хајдемо данас у цркву“.</p> <p>Лазар се одговара. „Остави ме, бабо, молим те.“</p> <p>„Али моли 
 као запета пушка.{S} Не чека, да други одговара, но говори он, а говори, као да се месецима сп 
 Лазар из очију прочитао мисли и да јој одговара на нешто, што га она није ни питала.</p> <p>Ми 
овор.{S} То би донекле изгледало, да он одговара на придику, а то није хтео, а после, да се осв 
p> <p>Ни Боривоје не опази, да му Лазар одговара на нешто, што он није ни питао, но тек мислио. 
 да види дете своје — али ју је свекрва одговарала од тога. „Болесна си, ћерко“, каже, „болесна 
 еванђеља?“ пита је он, но и не чека на одговор, већ наставља: <pb n="96" /> „Христос је дошао  
а говори, као да се месецима спремао на одговор.{S} Каже: „Од кад је поверила моја тетка Макра, 
ину лицу, рекли би, да јој је годио тај одговор. „Воли децу“, рече она на послетку лагано.</p>  
> <p>Као што прота не нађе одмах згодна одговора, те се умеша Светозар, тако сад Лазар запе, не 
ткивала ојађену кћер, али не доби јасна одговора.{S} Милева је дуго плакала, заронила је главу  
 преварити.“</p> <p>Боривоје је из овог одговора видео, да су му деца жива и да су га држали за 
се онда и сама трже од тог безбожничког одговора, поцрвени и занеми.</p> <p>Јасно је, што рекли 
.{S} Па и себичност <pb n="161" /> нађе одговора. „У кога има љубави“, каже он, „еванђеоске љуб 
{S} Отворише се врата и Милева оста без одговора и без — опроштаја.</p> <p>„Шта је с оном крмач 
о, но томе!“ </p> <p>Баба Стака у место одговора приђе проти и целива га у руку.{S} То је нај ј 
 молитву.{S} Тешко му би, да нађе одмах одговора, али није било ни потребно.</p> <p>Јулка га ве 
 тако сад Лазар запе, не умеде одмах да одговори.</p> <p>Устаде Боривоје. „Свети апостол Павле“ 
рђав и Влада је узалуд покушавао, да је одговори од пута.{S} Та, за Бога, кад је ствар већ толи 
т узеше камење, да га убију.{S} Исус им одговори:{S} Многа вам добра дела јавих <pb n="204" />  
 он више онај, који је био пре.{S} И он одговори.{S} Каже: „Апостол Павле у првој посланици Тим 
прва поверила, па одмамила и кћер тамо, одговорила је место ње. „Брат Мирко“, каже, „Милица зах 
рио на картама?“</p> <p>Лазар није одма одговорио.</p> <p>„Па хајде рецимо, да ће тим људма Бог 
 и тело и душу“.</p> <p>Пера није ништа одговорио, јер се и он и Лазар у овај мах окренуше врат 
 целога света, сети се шта му је Господ одговорио?{S} Шта ће ти она шарена трака на бедрима?{S} 
аже, „ја нисам учен, да вам могу на све одговорити, али сам био у Сремским Карловцима, па знам, 
е осврће, а женама ће одговорити или не одговорити: „Види Бог“.</p> <p>Чича-Срдан не зна већ шт 
 Он се на децу и не осврће, а женама ће одговорити или не одговорити: „Види Бог“.</p> <p>Чича-С 
ве димове и мисли, мисли.{S} Тек ако ће одговорити домаћици реч-две, а често је тако задубљен у 
 мастилом.{S} Молим вас лепо, браћо, да одгодимо мало, док посвршавам; не бих рад да се закасни 
еђеног правца.{S} Ко дође у то доба, те одгурне мисли на ову или на ону страну, тај је често вр 
 ухватила га грозница, а кад би недеља, оде у назаренску скупштину.{S} Каже ми: „Газда Станко,  
у.{S} Јова дође кући и кад види шта је, оде с женом и дететом под очеву кошару.{S} Трајало то т 
ошто не може, но оде.{S} Кад дође кући, оде у кошару, узе троструко уже, покваси га у воду и ст 
е ноћи банчио, одрекао се рђава живота; оде у Назарене. „Хвала Богу“ рече Срдан, кад му допаде  
, што многа и многа овца <pb n="121" /> оде у забран.{S} Добри пастири покупиће опет стадо у го 
иста.</p> <p>Скочи као махнит и оде.{S} Оде онако, како она није хтела.{S} И без речи и без опр 
 догоди ново.{S} Лазарева сестра Милева оде у Назарене или како то кажу — повери.{S} Не таји, н 
 је већ купила своје сукње и кошуље, да оде где год у свет.{S} Пукле биле неке сплетке; завадил 
 <p>Шта ће сад?{S} Испрва је мислио, да оде до тетке Стане, где су му стојала деца, а сад га је 
 св. писму, онда је најбоље за жену, да оде у Турке.</p> <p>Препирка иде даље и даље, па никад  
е тога дана мало раније у село, мора да оде Лазару, да му се извини како год за онаки насртај.< 
отивном.</p> <p>Скупштина, у коју ће да оде Лазар с Боривојем, има с улице две мале собице, уз  
е није знао, шта да чини.{S} Хтео би да оде, а хтео би и да га причека; на послетку пође. „Ја ћ 
е дотле, да се даље није могло.{S} Онда оде, на опште чуђење, у Назарене.</p> <p>Толико није пи 
два-триред: „Дајте и донесите“, па онда оде кући.{S} Још су неки од гостију били у механи, те д 
р је отишао, да надгледа марву, па онда оде у башту.{S} Ма да у његовој башти нема засађена цве 
к ништави?{S} Хвала ти Јованка.“ И онда оде, да се мало прошета по врту и кад би време цркви, о 
ните се само за земно.“</p> <p>Препирка оде све даље и даље, што но реч: „бију Срби, ал’ бију и 
 он промрмља само толико: „Сит сам“, па оде у кошару.{S} Нада му није погледала дубље у очи, (о 
мо толико изусти: „Море лакше мало“, па оде у своју собу.{S} Оне ноћи није могао дуго да заспи  
опати.</p> <p>Јулка га само погледа, па оде својим другарицама.{S} Оне су добро виделе, да Бори 
ве.{S} Него месец-два дана доцније, кад оде послом у варош, укорео га је нови прота врло оштро. 
мало у којем месту, а да најпре жена не оде у Назарене.{S} Код нас је до душе први поверио Мирк 
али мора.</p> <p>Некако се извукао и не оде на јутрење, али је отишао на службу.{S} Оборио је г 
по поноћи, кад се вратио од оца, али не оде кући, но је неколико сати, све док није свануло, лу 
да не мога остати на месту, но устаде и оде до прозора.{S} Милева га погледа испод ока.{S} Да ј 
пи и већ је два-триред хтео да устане и оде.{S} Но уздржавао се, док је могао, па онда му преки 
 се не би кајали.“ То рече, подиже се и оде.{S} Није могао даље да дише исти ваздух с њоме...{S 
="157" /> <p>Он се као расрђен окрете и оде, па се онда врати и рече:</p> <p>„Остајте здрави!“< 
и кућу, жену и децу, покупи све новце и оде с њом у свет...{S} А тај Вајун је био баш угледан њ 
рекао Христа.</p> <p>Скочи као махнит и оде.{S} Оде онако, како она није хтела.{S} И без речи и 
 „Она сад мисли на мене, чека ме.“ И он оде...</p> <p>Дође према риту и учини му се у један мах 
ојали.</p> <p>Чича-Срдану је тешко и он оде оне недеље по подне у крчму.{S} Ми Срби за све траж 
 разгласе, да сам Назаренка.“</p> <p>Он оде од ње и не рече збогом.{S} Да ли, што се расрдио ил 
и све попијемо.{S} Чак и Немањино благо оде на гозбе и пијанке.{S} То нам убија здравље, сирома 
о, заслужио сам...{S} Али шта ћемо, ако оде жандарима, па ме прокаже.{S} Зар опет да ми ломе ко 
и за што не може, ни крошто не може, но оде.{S} Кад дође кући, оде у кошару, узе троструко уже, 
 вратио у село, али не у очеву кућу, но оде негде под кирију.{S} Назарени му набавили кола и ко 
ли смо као без душе.{S} Знате ли за што оде мој слуга Јова у Назарене?{S} Возио по Божићу из ри 
 као пред Месијом.</p> <p>Сутра у јутру оде Боривоје у општину, где му показаше рачун о његову  
омисли или што је осетио, да у онај мах оде од њега анђео и уз њега остаје само — сотона?{S} По 
жда и нешто крупније.{S} Јер ако старац оде куд не треба, ако њега не узмогне Светозар да придо 
о распаљује страсти.{S} Наше девојке се одевају просто, не иду у коло, не певају светских песам 
ами себе.{S} Претилину једете, вуном се одевате, кољете товно, стада не пасете.{S} Слабе не кре 
одвоји једна, најлепша, али најпростије одевена.{S} И у ње је руво лепо, али просто и на њој не 
 те су скоро сви на дворишту.{S} Сви су одевени чисто, али скромно.{S} На женскињама <pb n="135 
рпале се око њега, да му скину перце са одела и наместе поремећену огрлицу.</p> <p>„Господ га ј 
ек онда, кад не буде на вами тог часног одела...“ Светозар хтеде да се брани, али га прота није 
ој расплетена по лепим раменима... а од одела је на њој само оно, што је најпотребније.{S} Мисл 
 ли живот претежнији од хране и тело од одела?{S} Погледајте на птице небеске, које ни жању ни  
, али просјак није“.{S} И он купи кућу, одели нешто марве, семена, алата, три паора (фртаља) зе 
 ли ви много претежнији од њих?{S} И за одело што се бринете?{S} Погледајте на љиљане у пољу ка 
нтна појава обучена је у најелегантније одело.{S} О врату су јој дивна три реда бисера, нека се 
{S} Морам ти сада поновити, да то твоје одело не приличи девојци, која хоће да украшава срце св 
направи кућу, најпотребније покућство и одело, па доста.{S} Све остало служи на упропашћивање д 
азликовало од осталих девојака.{S} Њено одело је отворене боје, шарено, па чак и украшено.{S} У 
 се преварио.{S} Њен је само лик и њено одело, али у том лику и оделу је — сотона.</p> <p>„Стан 
 није нико тражио од тебе, да бациш оно одело, које се онда затекло код тебе, али ти то одело и 
више чуваш и цениш.{S} У место да си то одело носила при послу, а за скупштину и улицу, да си у 
оје се онда затекло код тебе, али ти то одело и сувише чуваш и цениш.{S} У место да си то одело 
е, кад је излазила из цркве“.{S} Каже: „Одело једнаке боје зове се <hi>егал</hi>, онај прашак н 
само лик и њено одело, али у том лику и оделу је — сотона.</p> <p>„Стани, пустињаче“, говори му 
к је био млад, висок човек, у ратарском оделу, тек му пробиле науснице.{S} Може се рећи, да је  
" /> <p>Човек, коме се већ по овешталом оделу познаје да је сиромах, устане. „Нисам исплатио св 
тих 9.—14. вели ово: „Жене у пристојном оделу са стидом и поштењем да украшују себе, а не плете 
е.{S} Може се рећи, да је био леп, а по оделу се видело, да је Србин.</p> <p>У први мах је стао 
 добрих људи рекао, како ће скромност у оделу и умереност у свему учинити, да нико ни у цркви н 
е насликано све, што се односило на тај одељак.{S} Био је дакле на тој икони не само Бог отац,  
хат.{S} То је сав намештај.{S} Клупе су одељене, т. ј. средином њиховом води пут.{S} С једне ће 
 пријатеља као ви и Лазар, не могу бити одељени?“</p> <p>„Брате Боривоје“, пита Варвара мало по 
и, о коме сам споменуо на почетку овога одељка, већ је по четврти пут затворен.{S} Као што му ј 
та не буде!“ Ја нисам ништа више казао, одем до друма, скочим на кола и викнем брату: „ Терај о 
="54" /> ли у Назарене, биће старо зло; одем ли, долази ново и још веће зло“.</p> <p>„Али ћеш б 
више мучи?“ пита га. „Кад <pb n="55" /> одем кући, не могу тражити бољих и поштенијих људи; ти  
еша. „А шта ће бити онда Лазаре, ако ја одем коме од оних људи, па му кажем: „Упалио сам те бра 
в човек.{S} Код мене је био обичај, кад одем на вашар или ма где на пут, жена мора чекати и осл 
, не марим.{S} Бар мирно спавам.{S} Кад одем куд год, знам да нећеш ићи кривим путем, упропасти 
?...{S} Видим ја, да мени нема лека; не одем <pb n="54" /> ли у Назарене, биће старо зло; одем  
то је професор Здравковић назвао:{S} Да одемо вуку у јазбину и тамо да га нападнемо.</p> <p>Бор 
. „А ви би, Рахила, ваљда тамо хтели да одете.{S} Мислим, да се не би кајали.“ То рече, подиже  
в прокисава, да запалиш сву кућу, па да одеш чак и из села.{S} Поправимо, што не ваља.{S} Бољи  
вештеник не ваља, зар одмах из цркве да одеш и да напушташ веру?{S} Зар ако ти кров прокисава,  
ема лека ни опроштаја све дотле, док не одеш у Јерусалим и тамо се не покајеш.“ Онда је, видиш, 
 — лаку ноћ...“</p> <p>„Лаку ноћ“, беше одзив и сви поустајаше.{S} А у разлазу чуло се где шапћ 
и приповеда се међу осталим и то, да је Одисеј залутао са својом четом на усамљено острво, где  
е то?“</p> <p>„Је ли вам позната <title>Одисеја</title>?“ пита он.</p> <p>„Слабо.{S} Отац ми је 
а Цирце...{S} Она је умореним путницима Одисејевим давала пехар вина и који се год напио тог ви 
.“</p> <p>Још није последња реч протина одјекнула, само се по држању његову опазило, да је завр 
рите”.</p> <p>Лекарове су речи необично одјекнуле у души младе жене.{S} Она није потпуно схвати 
 отрезнио, јер без речи и без опроштаја одјури из крчме.</p> <p>Кад је чича Срдан чуо, шта се з 
Напрегне све силе, подигне га на кола и одјури кући.</p> <p>Тамо су полусмрзнутог калуђера дост 
о хтедоше и да их познају.{S} Почеше да одлазе у њихову скупштину као гости, из љубопитства, па 
S} Момак узима девојку за руку и смерно одлазе кући, призивајући Бога у помоћ“.</p> <p>Девојке  
а својим, тек она узима кључ с склина и одлази у комору...{S} Ноћ је хладна, а она у грозници и 
оспети свако вече, али ко год може, тај одлази.</p> <p>И Лазар се кренуо с Боривојем.{S} Милева 
.“ И кад све ништа не помаже, онда ђаво одлази, али се опет враћа у виду лепе жене.{S} Та, да з 
да се улаже и да ми се увуче у душу, но одлази сотоно, а Боже мој, запуши ми уши.“</p> <p>Не мо 
.{S} Приповедао је, како небројени свет одлази онамо, да олакша души и прими опроштаја за своје 
ретниче, је ли истина, да си већ дваред одлазио у назаренску скупштину?“</p> <p>Лазар под претњ 
је радио час-два по комори, али нити је одлазио у врт, нит виде девојака.{S} То му је годило до 
 да је хтео да ми не идемо, не би ни он одлазио ни тамо ни у цркву.{S} Ви протумачисте из св. п 
вати њиву народну.{S} И кад је Светозар одлазио, Боривоје је дуго гледао за њим.{S} Осећао је,  
а и то на длаку“.</p> <p>„Мораш.{S} Док одлазиш међу њих као гост, као пријатељ, не мораш, али  
} Дуже но икад пре, али му сада више не одлану.{S} Кад је изишао из коморе, шетао је крупним ко 
ижљуби жену.</p> <p>Марти је у онај пар одлануло; нешто јој паде са срца; у души јој беше као д 
о божје.</p> <p>Боривоју је с те стране одлахнуло.{S} Изгледало му је, као да је кроз ону црну  
 у Јерусалим, мислио сам:{S} Тамо ће ми одлахнути, но Бог је наредио друкчије.{S} Доспео сам ов 
 <p>Марти се пореметио зглавак и она је одлежала три недеље на постељи.{S} За то јој је време п 
 заплести у вигове као препелицу, иначе одлети.{S} Ето је баш близу подне, за то јој ти прочита 
 <p>У Новом Саду 1. јуна 1896.</p> <p>С одличним поштовањем </p> <p>Писац.</p> </div> <pb n="23 
али се за тим усправи и рече тихим, али одлучним гласом: „Био сам...{S} Био сам и мислим опет и 
ла.{S} Бива до душе, да девојка не каже одлучно: „Хоћу, дођи, узми ме, метни ме на кола невенча 
та, данас ми није нешто добро, (а ту је одма приметила, да не говорим истине) и ја нећу ићи у д 
преварио на картама?“</p> <p>Лазар није одма одговорио.</p> <p>„Па хајде рецимо, да ће тим људм 
„Баба“ каже, а не гледа јој у очи, „иди одма по Лазара и Милеву и доведи их овамо.“ </p> <p>Она 
ата.</p> <p>„Не разумем“, рече.</p> <p>„Одма ћу ти казати, како мислим.{S} Време је, да заустав 
ати, удовица, која је прва поверила, па одмамила и кћер тамо, одговорила је место ње. „Брат Мир 
 скупштину и да га је Милан, друг његов одмамио тамо.</p> <p>Била баш недеља.{S} Чича Срдан јед 
ћ са својим гускама. (Ђуричић се смеје, одмањује руком и вели: „Та мани, господине учитељу, ман 
 Христа, те је сталан.{S} Запушава уши, одмањује руком и вели: „Иди сотоно!“</p> <pb n="23" />  
ивот почиње недељом, и то светковањем и одмарањем.{S} Дакле и путник чим залута и осети, да је  
је недеља, а недељу тек мораш светити и одмарати се“.</p> <p>Боривоје се дао у крупне мисли.</p 
е и не знају да покрену нова разговора, одмах ће питати ма које од њих: „Шта читате из св. писм 
мари гладнога, но ће га, ако само може, одмах после службе преварити.{S} Нити живе у братству и 
љују.{S} Чим мисле, да их нико не види, одмах се трљају, вијају, џавељају.{S} Кад су на њиви, к 
p>За Тому беше то као за мачку залогај, одмах се уплете.</p> <p>„Наравно да је време, крајње је 
ваку руку рђав човек.{S} Кад се оженио, одмах је другог дана истукао своју Кристу, ни криву ни  
скаче, ви само вичете: „Свето јој њено, одмах да је продамо.“ И чим стигосте до Гецина салаша,  
{S} Јер он кад се позове на које место, одмах наводи чије су речи, ко их је забележио, у којој  
 да живи и приредило прву своју забаву, одмах дан по томе зачула се по рогљевима ова песма:</p> 
да, како би то било?!“</p> <p>„Е видиш, одмах сам мислио.{S} Али кад ниси, шта ћеш онда у Јерус 
S} Кад код нас запне говор, лако је.{S} Одмах ће једно ма које запитати: „Где сте били у послед 
.{S} Но за што се намргодио Боривоје? — Одмах ћу рећи.</p> <p>Како бива крштење код Назарена, т 
ре на празно, но да и учине што мисле — одмах.{S} А баш и јесте тако, Назарени су баш сад на св 
душе први поверио Мирко, али после њега одмах три жене.{S} Нека каже ко шта хоће, али сам ја ув 
Лазар стао.{S} Био је сувише вешт, а да одмах на почетку задре за Лазарев говор.{S} То би донек 
ко.{S} Ако се ти, Ђоко, не опаметиш, ја одмах шаљем у варош по доктора да те лечи, јер само луд 
S} То не може ни једна жена, па ма била одмах Францускиња, а Францускиње су, кажу, баш веште у  
р свечарство или има у кући сватове, па одмах зову куварицу из вароши и почну износити јела у п 
Светозар, тако сад Лазар запе, не умеде одмах да одговори.</p> <p>Устаде Боривоје. „Свети апост 
 општу молитву.{S} Тешко му би, да нађе одмах одговора, али није било ни потребно.</p> <p>Јулка 
дитеља...“</p> <p>Као што прота не нађе одмах згодна одговора, те се умеша Светозар, тако сад Л 
 седе.</p> <p>Прота набра чело и не узе одмах реч.{S} Светозар који је до њега стојао, брзо се  
, „зар је нисте могли истући, но сте је одмах убили?“ Ту застаде за часак, па продужи: „А шта в 
том у вашој скупштини плакати, па да ме одмах убију...{S} Бог зна, плакала сам доста у мом веку 
игљом не подиже кућа, и да семе не ниче одмах, чим га бациш у земљу.{S} Кад посејасмо семе, ја  
пски:{S} Зна ли он ко су то „Бугери“, и одмах ће ти казати.“</p> <p>„3ар Бугери?“ пита Боривоје 
лупам главу, да платим све на једаред и одмах.{S} Ти си казао, да има времена, може се по мало, 
Гигу, који стојаше не далеко од ње, али одмах за тим обори очи.</p> <p>„Шта?{S} Муж!?“ виче чич 
ла.</p> <p>Милева је служила госте, али одмах по ручку изгуби се.{S} Заболела је глава, те посл 
ај беду с врата, ма како било.{S} Учини одмах сутра.{S} Можеш ли?“</p> <p>„Ове недеље не знам к 
ајвештији.{S} Он је оног дана на вечери одмах казао, да неће од целог посла бити ништа, ако се  
је у себи: „Поповска посла; а могла сам одмах знати, да од рацког попа неће изићи ништа паметно 
е како опростили, али да би Чивут Клајн одмах шиљао свог Нацику по жандаре, то је извесно, као  
 још већма.</p> <p>Судац Јелачић стојао одмах трећа кућа од затвора, те је стражар сваки дан от 
м, да ме одведете истражном судији и то одмах“, вели Боривоје. „Хоћу да му покажем врло важну с 
само ово:{S} Ако свештеник не ваља, зар одмах из цркве да одеш и да напушташ веру?{S} Зар ако т 
</p> <p>„Иди само — иди... па нека дођу одмах.“</p> <p>Кад су Лазар и Милева ушли у собу и приш 
акосно.{S} Ако што зажели, а не дамо му одмах, или му ма што не учинимо по вољи, поцрвени, за т 
а да, нико није без греха, па на што их одмах карати?{S} Треба их поутешити, обавестити их, јер 
 недела.“</p> <p>„И зар због тога мораш одмах у Назарене?{S} Зар не можеш да се уљудиш и поправ 
ђу собом.</p> <p>Па шта је било?{S} Још одмах после оног договора о Великој Госпођи написао је  
 ту вест.{S} Одсекле му се ноге.</p> <p>Одмах зове Лазара. „Лазаре синко“, каже, а глас му дрхћ 
они доцније крстили: — Боривоје.</p> <p>Одмах дан по томе стиже им нова радост.{S} Дошао им зав 
 вели брат Тома и окрете се од Милеве, „одмах мислио, да нису њих двоје једно за друго, али сам 
 <p>„А као за што не би могао?“</p> <p>„Одмах ћу ти казати.{S} Ето, да почнем код најмање ситни 
та треба.</p> <p>Брат Мирко, човек сед, одмерен, узе први реч. „Видим“, каже, „где иде по селу  
<p>Кад се молитва свршила, наста и опет одмор. <pb n="141" /> За овим је читао Лазар св. писмо. 
Здравковић и умукну.</p> <p>После малог одмора дође молитва, па на послетку забруји песма: „У м 
S} Панту је облила крв, те га на колима однели кући, а Лазар као да се после тога на мах отрезн 
м га у рит, а селу казао, да су га вуци однели...{S} Од оног дана сам изгубио мир.{S} Хтео сам  
ће код њега нестати, као да си је руком однео“.</p> <p>Заиста, ово је лек, који скоро увек пома 
 дође та мисао у главу, као да ју је ко однео тамо.{S} Шта се догађа у њеној глави, то не зна и 
 обнезнањена на поду.{S} Он је подиже и однесе на постељу.{S} Онда је тек пробудио матер.</p> < 
 је позлило“, рече прота, „дајте, да је однесемо на свеж зрак.{S} Воде, брзо воде!“</p> <p>Наза 
нити шта хоћеш, ти си угледан, само ако однесеш у цркву жртву паљеницу, свећу и испупчиш прса с 
, узми ме, метни ме на кола невенчану и однеси ме у мрак“.{S} И која ће девојка рећи то?{S} Она 
>.{S} Више није устао.{S} Подигоше га и однеше у болницу, где је те ноћи и умро.</p> <p>И Лазар 
афе нашег друштва, то јест оне, које се односе на нашу мушку уздржљивост и наше мушке дужности, 
е ни мало хладно, али ти се та реч и не односи на зиму.</p> <p>Жене, Назаренке, једва шапућу, т 
исли на другу плаћу“.</p> <p>„То се већ односи на другу ствар“, вели Светозар. „Но и оно напред 
испод сваке главе насликано све, што се односило на тај одељак.{S} Био је дакле на тој икони не 
 нова радост.{S} Дошао им завађени брат односно шуре у посету, много их молио, да му опросте и  
, јер је он добро познавао све Лазареве одношаје, па често слушао и о Светозару, који се спрема 
} А ја ти ћерко због те твоје крмаче не одо у „бугере“, па ма она имала златан реп.“</p> <p>И п 
ро.“</p> <p>„Сад си казао паметну реч“, одобрава му Гаја, „вреди десет...“</p> <p>За тим је дош 
 подне изјавимо, да друштво у начелу не одобрава пушења, али и не забрањује пушења оним својим  
.{S} То је његово мишљење.</p> <p>Многи одобравају и ово мишљење, а нарочито Здравковић тапше к 
а не можеш преварити.“ Многи стари људи одобравају, а Здравковић се окреће свештеницима, који с 
ед учитељством. (Немир у збору.{S} Неки одобравају, а неки поричу и прекидају говорника.) А што 
опет пример“, рече он.</p> <p>Сви су му одобравали и сви обрекли, да ће бити на месту.</p> <p>Д 
ик. „Ја“, каже, „браћо, највећма вам не одобравам то, што нећете да примите пушке.{S} Промислит 
Светозар, па је у многих и он наишао на одобравање.</p> <p>Здравковић је хтео да одговара, али  
 залевасмо га — угину.“</p> <p>Лекар му одобраваше. „А знаш ли“, вели, „како си први дан, после 
.{S} Да л’ је било силом или је девојка одобрила, није могао разабрати на сигурно.{S} Лазару бе 
а другу страну, Мирку.{S} И Мирко му је одобрио, да треба не само Лазара, но и сву осталу омлад 
, а Бог му је доцније све те три ствари одобрио...{S} Једна <pb n="29" /> ствар била је овако:{ 
ће проћи онуда која жена и насмешити се одоздоле на зидара или му рећи коју лепу реч.{S} Он гле 
писмо, те као да мало час, читаше нешто одонуд.{S} Онај други био је кржљав, неразвијен, по лиц 
 запамтио у детинству...</p> <p>Мора да одоше звездари, јер је за часак све занемило.{S} Али не 
отимају за места.{S} Ово је први пут да одоше онамо.{S} Њихова су места недељом пред црквом, а  
о своје расуто перје, мараму и ружу, па одоше и опет у најдаљи крај, лагано, истим редом, као ш 
уго шта, али није имао коме.{S} Девојке одоше од њега.{S} Последња сенка неке тајанствене роман 
ма нема места.{S} Покупише се дакле, те одоше на њиву.</p> <p>Ђока се скаменио у први мах.{S} З 
Јулка није рекла ништа више и другарице одоше у онај крај врта, који беше најудаљенији од Борив 
„<title>Харфе Сиона</title>“.{S} За тим одоше у скупштину и причестише Варвару комадићем хлеба  
то ти га, сад опет Назарећанин!“ И опет одоше девојке у најудаљенији крај и опет се сабише у го 
 Миловић сам.{S} И госпође и Здравковић одоше куд које.</p> <p>„Назарен“, рече једна од њих у п 
д не плачете.{S} То је страшно“.</p> <p>Одоше другарице и Боривоје остаде сам.{S} Дође му некак 
оје“, пита, „кад се код вас тек зрели и одрасли крсте, колико им је година, кад се жене?“</p> < 
</p> <p>Спровод је скроман.{S} Срдан је одредио друштву добрих људи 200 форината, тим је искупи 
иле свакојаке мисли без икаква сталног, одређеног правца.{S} Ко дође у то доба, те одгурне мисл 
за своје, а особито домаће не промишља, одрекао се вере, гори је од незнабошца“.</p> <p>„То сам 
г Милан, с ким је он сваке ноћи банчио, одрекао се рђава живота; оде у Назарене. „Хвала Богу“ р 
 она мисли о њему?{S} Зар се он ње није одрекао?{S} Зар је он није преварио?{S} Да ли је дошла  
ицом онако снуждена као пре.{S} Сима се одрекао хаџилука, поста, Јерусалима, па на послетку и в 
ту, дође сам себи као оно Петар, кад се одрекао Христа.</p> <p>Скочи као махнит и оде.{S} Оде о 
својих другова.</p> <p>Светозар је први одрекао, па и осталима препоручио да одрекну. „Зар то д 
ви одрекао, па и осталима препоручио да одрекну. „Зар то да буде крај?“ рече. „Пођосмо у војну  
ушкима, бар некима од њих, беше најтеже одрећи се дувана, женскима опет одрећи се накита.{S} И  
о је за женску накит.{S} Којој је тешко одрећи се златног украса, она ће тешко себе победити у  
најтеже одрећи се дувана, женскима опет одрећи се накита.{S} И начинише неки предлог, да се про 
у неће брзо престати.{S} А лако је вуку одрећи се овчија меса, кад нема зуба.{S} Ја сам као оне 
шење као пробу.{S} Ко нема снаге, да се одрече тог дима, тај је слаб, тај не уме да је господар 
е и паметне, па смо ми први дужни да се одречемо глупости, бесмислица и свега, што је излишно и 
ме и како сте се провели?“ — па је онда одрешена нова врећа разговора.{S} Но нису ни Назарени у 
пце рече. „Одричем се!“ Па и кад сам га одрешила, каже: „Тако ми је и требало...„ Јеси ди тако  
 ограда између њих.</p> <p>Онда се жени одрешио језик. „Сине“, рече му, „видео си...{S} Још сам 
е зове та вера, у којој се тако правило одржава?“</p> <p>„Та се вера зове назарећанска, а члано 
е искрено жалила тетку, јер ју је тетка одржала и отхранила, па ју је сад жалила као рођену мат 
з Боривоја, а Боривоја неће ништа већма одржати у питомости до жена.</p> <p>Марта је доста лако 
кипове, а то је неприродно и не може се одржати.“</p> <p>„Једноме се само чудим.{S} Кад се гади 
родно и оно ће победити, окрепити нас и одржати нас до бољих времена“.</p> <p>„И ко ће то да по 
болесна телом, па нећеш имати снаге, да одржиш крепак дух.{S} Моли се Богу, видећеш га за цело  
ротивности, но три пут узастопце рече. „Одричем се!“ Па и кад сам га одрешила, каже: „Тако ми ј 
к сам ударала једном руком и питала:{S} Одричеш ли се сотоне? он је само говорио. „Мани жено и  
почех ударати обема рукама и питати:{S} Одричеш ди се сад сотоне, орјатине проклети? није се ду 
и други, па да ми не срамотиш куће и не одричеш се наше српске вере?“</p> <p>Лазар је вртио гла 
еда:{S} Падни на колена, трпи, страдај, одричи се сваке сласти, не би ли дошао крај овим данашњ 
S} Али јест, и Здравковићеви другови се одричу свега, јер се измешаше међу собом.</p> <p>Па шта 
авилима друштвеним било је, да се мушки одричу дувана, а да женске не смеју носити никаква наки 
 за тим „верни“, и кад му изиђе суд, да одседи шест месеци затвора, Назарени га испратише као с 
едва домили до куће, кад чу ту вест.{S} Одсекле му се ноге.</p> <p>Одмах зове Лазара. „Лазаре с 
а и ако те десна рука твоја саблажњава, одсеци је и баци је, јер је боље да погине један од удо 
и се по господски, но опет је за то као одсечена глава Лазарева, а и глас му је такав.</p> <p>Т 
ад му допаде тај глас, „сад су и Лазару одсечена крила“.</p> <p>Са свим је изгледало тако.{S} Л 
} Осетио је, да његова назаренска наука одскаче од невиних душа као лопта од зида.{S} Та наука  
, за тим помодри, жиле му <pb n="12" /> одскоче на челу, као оно Јови Платином, кад хоће да се  
ео да се уздржи од сваке ружне речи.{S} Одступио је од Обрена и седе у други кут.</p> <p>Но то  
прикупља сву снагу своју и спрема се за одсудни бој.{S} Чим Лазар буде дошао оцу, поручиће мати 
ослетку он је за то, да сутра у недељу, оду сви овако како су у назаренску скупштину и тамо на  
осподе професора хтедоше пошто по то да оду, па су да богме повукле собом и остале.</p> <p>Хајд 
њено — молбу.{S} То је био знак, да сви оду из скупштине кућама, а она ће остати са главним ста 
 заједно са Симом; завуку се гдегод или оду сред циче зиме изван села у шетњу, а све нешто шушк 
 којој га је срце вукло и застаде да се одува.{S} Али само за часак.{S} Обазре се око себе као  
да донесе мало сламе.{S} Кад се враћаше одунд, почео је већ да се хвата мрак.{S} Била је јака з 
 али сваки појединце немамо снаге да се одупремо.“</p> <p>И сад се Светозар окрене чича-Срдану. 
ђе писмо на Светозара, у коме јавља, да одустаје од предавања, те да се постарају Лазаревчани з 
читељу Јовићу, да Меланија и њене друге одустају од свог предлога.{S} Меланија је у овом тренут 
 својом речју и ја сам је ухватио...{S} Одустала је од накита и — тај предлог сад неће ни излаз 
отићки, да и њу придобије.{S} А кад оне одустану, оне остале немају смелости, да започињу што с 
а друго, што је учио с највећом вољом и одушевљењем.{S} Рачунати није хтео на писмено, бар у пр 
ка, о коме је Лазар говорио сваки дан с одушевљењем.{S} Али је уједно и стрепила.{S} Тај је чов 
 подсвојче — Нада.{S} Човек, који ју је одхранио, не само <pb n="18" /> што је био пука сирота, 
халаман, који не да онаком момку, да се ожени, као што је Гига.</p> <p>„Прија-Стако,“ каже он,  
 28.{S} Кад је Јакову дошло време да се ожени, његов отац Исак није му казао:{S} Узми коју хоће 
то, да захвали, није још достојан да се ожени, но му се језик прилепио за непце.</p> <p>Али Том 
 ћу.{S} Али ето моје беде, никако да се ожени.{S} Какве сам му девојке налазила, неће па неће.{ 
акавих, неки чак без руке и ноге, па се оженили, а мој Гига зар да не може?“</p> <p>„Он је,“ пр 
оцне.{S} А ту нема друга лека, но да га оженимо.{S} Све је бадава, овако како сад живи, мора се 
но је, да га што пре крстимо, па онда и оженимо.{S} Та да!“</p> <p>„Боривоје“, вели Лазар, „обе 
 био у сваку руку рђав човек.{S} Кад се оженио, одмах је другог дана истукао своју Кристу, ни к 
о за последњих 8 година, од како сам се оженио, оставио сам за после подне“.</p> <p>Лазар је вр 
 вас неко ударио“.</p> <p>„Али да се ви ожените, па да неко удари вашу жену, да хоће да је убиј 
му је и оно, што је криво. „Или ћемо га оженити с каквом нашом добром женом,“ мисли Тома, „или  
су, „молим те иди кући.{S} Учини ми.{S} Оженићу се и ја, имам времена.“</p> <p>Старица је вртил 
елачићевом и да ће за месец дана бити и ожењен и посвећен.</p> <p>До тога доба треба и Боривоје 
монову песму над песмама, јер он, човек ожењен и у година, остави кућу, жену и децу, покупи све 
ечни пост прописао за калуђере, а не за ожењене људе.“</p> <p>„Аја, баш за ожењене људе“, вели  
е за ожењене људе.“</p> <p>„Аја, баш за ожењене људе“, вели Сима, „распитивао сам се ја то врло 
ица — Назаренка.</p> <p>И сад од једном оживе и Варвара, која је за све време мирно, непомично  
литву) а пред њиховом скупштином већ је оживело.{S} Дошли просјаци сеоски, те се отимају за мес 
се „што пре“ открави.{S} Но ипак некако оживи и сутра дан проговори.</p> <p>Био је то калуђер и 
 <pb n="120" /> паметне разборите речи, озарује се народ како зна, чита н. пр. живот св. Сисоја 
им је Светозар ово казао, био је толико озбиљан и свечан, да и Срдан и Лазар осетише, е ће да д 
ситницу.</p> <p>Сад је почела да чита и озбиљнија дела, али не само да чита као до сад, но поче 
о годинама.{S} Мора се дубље захватити, озбиљније започети.{S} Назаренства не може да убије лак 
есну жену срушило још већма, и Влада се озбиљно поплашио.</p> <p>На послетку се покупи и одведе 
 обоје ћуте.{S} Она се као стиди, он се озбиљно збунио.</p> <p>На послетку ће он први почети. „ 
е завеза кесу, затвори добро амбарове и озбиљно се поразговори с Лазаром.{S} Или нек се поправи 
ад човек, у коме је толико ватре, мисли озбиљно обделавати њиву народну.{S} И кад је Светозар о 
оримо о тој ствари, ево кажем и ја вами озбиљно:{S} Ви нити сте подмукли нити претваралица, сви 
 с ким се и око чега се парничи, он јој озбиљно рече: „Да сте ту јерусалимску икону и ви и ваш  
хће, „немојте да се шалите.{S} Говоримо озбиљно.{S} Ви нити се лицкате нити играте нити се успа 
p>„То ће време показати“, вели Светозар озбиљно.</p> <p>„Јер увенућемо и ми, ако нас не подрже. 
ни почеше да осећају, е им се темељ баш озбиљно љуља под ногама.{S} Што је Рахила отпала од њих 
научимо томе, да је дошао дванаести час озбиљноме раду.“</p> <p>Завршетак овога говора изненади 
је тако казао.{S} Ади нека он мени само оздрави, раница моја, ни голубови неће тако живети као  
ју отоци.{S} Ох, та неговаћу ија њега и оздравиће он мени, премили друг мој...“</p> <p>Мирко се 
ревац, да се у већем друштву заједнички озидавају и крепе.</p> <p>Но Милева је боље рачунала.{S 
тину као новајлија, а опет као опробан, озидан Назаренац, који је већ доста учинио за ствар наз 
 веру назаренску као прву веру, која је озидана на св. писму и која тражи <pb n="142" /> и дела 
о дотле, да нас са таким светим књигама озиђују у вери, па није чудо, што смо неозидани и лако  
ила као рођену матер.</p> <p>Момче беше ознојено и запурено од брза јахања, па и не примећаваше 
ашну маглу коњаника, који је добра коња ознојио и у белу пену обукао, као оно Владета војвода,  
мену; за сваку је знао рећи:{S} Када се ојагњила, од које је мајке, па и прамајке.{S} Кад се из 
уге, за што тај мелем одбијаш?{S} Пусти ојађеном срцу на вољу, не угушуј сузе, исплачи се, биће 
</p> <p>Дуго је брижна мати запиткивала ојађену кћер, али не доби јасна одговора.{S} Милева је  
 до прозора.{S} Милева га погледа испод ока.{S} Да је у оном тренутку казао: „Жено, хајде са мн 
ше, главу је оборила, али како је испод ока погледала на брата Тому, поглед јој не беше ни скро 
речи.“</p> <p>Назаренке погледаше испод ока на своје старешине, па кад се Лазар и Мирко не крен 
екамо, да се почну успаљивати?“ и испод ока погледа на Лазара.</p> <p>Но Лазара ни бриге, он не 
уци су већ мекши, примише многу сузу из ока Милевина, а не одадоше је.</p> <p>Кад дође вече, би 
и анђела, која су сишла на земљу, па се окаменила.</p> <p>А да је ко могао зауставити ветар, те 
{S} Седи непомично на столици, седи као окамењен, само му кад кад прелети преко усана дрхтавица 
вата.{S} Лазар стоји на своме месту као окамењен; Гига је блед, крши руке, а у лицу му неисказа 
 како су пресудиле његову ствар она три окамењена — анђела.</p> <p>И разведри се небо и отвориш 
јој донесоше ту вест.{S} Онемила, скоро окамењена; не рече Боривоју ни речи.{S} Некако бесвесно 
 против њега; многи верни су седели као окамењени, а Томи је позлило...</p> <p>После четрнаест  
 да се учи књизи, али се већ првог дана окане.{S} Каже: „Да се ја манем тога, Лазаре, не морамо 
е поправити.{S} Хтео сам ја и пре да се оканем рђава живота, али не иде.{S} Стари другови лепе  
ри, глас му је све мирнији. „Хоћу да се оканем блуда и пијанке, хоћу да живим као што приличи Х 
ора, ми би се сложили, овако боље да се оканемо.{S} Апостол Павле нам је добро препоручио, кад  
ем вас за сада овако пријатељски, да се оканете таких проповеди, јер епископ зна већ, докле сте 
ог бабе?“ „Рекла бих“, каже она, „да се оканеш луда посла, он ме не би дао за тебе.“ „Али кад б 
он само за то стао у Назарене, да га се окану жандари, те да се може ноћу слободније кретати.</ 
 казаћу му.{S} Него добро је, што си се окануо претварања.{S} Лепо би то било, да се направиш л 
 па ту су Цигани, па мамур, те се скоро окануо рада.</p> <p>Да кажем право, било је не само мол 
нда, кад се у скупштини обећавала Гиги, око јој је тражило другог човека...“</p> <p>Но шта то б 
убљен живот, име част... <pb n="199" /> Око њега стоје деца, које нити је васпитао нити им је ш 
 натраг „пријатељи“ и „пријатељице“.{S} Око стола ће узети место „пророци“.{S} Пријатељи и приј 
hi>:</p> <p>„Чули сте, да је казано:{S} Око за око, зуб за зуб.{S} А ја вам кажем, да се не бра 
утрос није могла да устане с постеље, а око подне — умрла.{S} Кад ћеш ићи, сешо?{S} Треба ли да 
д ране зоре зврје кола, пуна гостију, а око 9 сати дођоше и неколико хинтова напуњених отменом  
ији људи, којима је била поверена брига око ширења цркве, то нису били свештеници од заната под 
> <p>„Чули сте, да је казано:{S} Око за око, зуб за зуб.{S} А ја вам кажем, да се не браните од 
ју при читању?“ Она би му онда већ пала око врата.{S} Али он ћуташе.{S} Тек у неки час Рахила п 
преговара Лазару.{S} Обилазе на прстима око њега и пазе, да не учини што од себе, јер му је мат 
орок, где се натиче с валовим пророцима око жртвеника.{S} Она види, како с неба пада огањ.{S} И 
ручио, кад је казао: „Свађе и препирања око закона клони се, јер је то некорисно и празно“.</p> 
 да је промашио цел живота.{S} Он звера око себе, последњи му поглед тражи изгубљен живот, име  
er" xml:id="SRP18966_C1"> <head>Парница око јерусалимске иконе.</head> <p>Има у Бачкој два вели 
, кад дете пође у школу.</p> <p>Парница око јерусалимске иконе била је прва школа Боривојева.{S 
но слушала.{S} Када заврши, она му паде око врата и само толико рече:</p> <p>„Победићемо!“</p>  
ли га не види.{S} Сви ти људи, што седе око стола, дошли му, е се окрећу једно преко другог, ка 
ама, <pb n="39" /> чича-Срдану се стеже око срца; дође му тешко, претешко и само викну: „Не уно 
 голубија погледа, а непрестано се врзе око свога мужа.{S} Њена, што би рекли, елегантна појава 
лава.{S} Здравковић се раздрагао, те је око поноћи почео да пева песму: „За красну љубав“, „За  
е показао своје узбуђености.{S} Било је око три сата по поноћи, кад се вратио од оца, али не од 
готова.{S} А ко ће носити онаке клипане око крстионице!“</p> <p>„Код нас“, каже Боривоје, „не б 
о и опаметио, те вам више не вијам жене око куће“.{S} Тома је добро разумевао св. писмо, био је 
чма, моле и опомињу, а по мало се ребре око њега, те га раменима отискују.{S} Рукама га се ни ј 
е.{S} Не види, не чује и не зна, шта се око њега догађа.</p> <p>Тако су мислили сви, тако је ми 
се разлазили, жене назаренске трпале се око њега, да му скину перце са одела и наместе поремеће 
ува.{S} Али само за часак.{S} Обазре се око себе као лопов, па се докраде до крајњег прозора.{S 
бока трага у души Мартиној, и она би се око тога још много више гризла, да је не обузе бол с др 
ле и у крчми.{S} Где се покаже, купи се око њега друштво.{S} Па хајд, што га се лепе цуре и дру 
p> <p>Кад Нада чу ту вест, стеже јој се око срца, и суза заблиста у оку.{S} Није знала за што,  
ли је, већма би угодили Богу, но што се око ње инатите, парничите и сатирете“.{S} За тим јој је 
упљени људи, жене, девојке трпали су се око Боривоја и руковали се с њим.</p> <p>Боривоје је би 
у глава У. 29. и 30. стих пише: „Ако те око твоје десно саблажњава, ископај га и баци га и ако  
о, било је; сад не вреди, да се гризете око тога; али други пут узмите се на ум.{S} Видите ли о 
>Доктор се разговорио и сви се искупише око њега, јер он врло занимљиво говори.{S} Но то му не  
а, па кад чу, да се парничи, с ким се и око чега се парничи, он јој озбиљно рече: „Да сте ту је 
 Али у оном, што је њојзи било главно и око чега се највише напрезала, није успела.{S} Кукољ на 
 Ти постиш, слабиш, а другим се мучиш и око другога бавиш, а овамо ти пропада кућа...{S} Не вел 
Српски поп и назаренски владика у борби око свога оца.</head> <p>Ближило се вече, кад је требал 
авао. „Нека га“, вели домаћица, обилази око њега на прстима и утишава сваки метеж.{S} Но Лазар  
дног убисмо.{S} После смо се позавадили око тога, ко је најпре навалио на оног убијеног вука.{S 
хоће ме Криста за месец-два дана вијати око куће.“</p> <p>„Та ваљда неће, пријатељу?“</p> <p>„Ш 
о је девојка у година, може да ће имати око 30.{S} Њен отац је давно умро и оставио жену с дете 
b n="235" /> <p>Њега су нашли негде чак око Сланкамена и Назарени из Срема укопаше га.</p> <p>О 
раћа рођена, парничила су се међу собом око неке оставине стричеве.{S} И макар да парнице овакв 
зар.{S} А уз то је највећи труд полагао око тога, да своје јадне другове обрати у Назарене. <hi 
ају људи жена, а он је под старост имао око четири стотине њих.“ И код тих речи погледа на Лаза 
у узрујаност још једнако траје.{S} Тако око поноћи умири се, сео је. <pb n="187" /> Кад у зору  
а, и на мах подиже главу.{S} То је било око подне, а већ с вечера проба га.</p> <p>„Перо“, каже 
учинио што је наумио, да брижно мајчино око не спази, шта у њему бива и да му не осујети намере 
 Назарени.{S} Он се сад још мање бринуо око њихових ствари, а занемарио је и своје.{S} Мал’ да  
отишла је и она с њим, те кренула ствар око јерусалимске иконе.{S} У опште, сад је већ напала н 
авну Кристу.{S} Право је потера три пут око куће, па онда шором кроз село и натера је на Дунава 
о је њен рођак из оближњег села, младић око својих двадесет година, једва му удариле науснице.< 
где Стана цичи и видела, где се мотљају око пластова?“</p> <p>„Трчали да“, каже девојка, „а за  
јке као што је Милева.{S} Давно је њему око запело за њу, али се слабо надао.{S} Сад му је тако 
ином.{S} Онда разгрну оне, који стојаху око Срдана и шчепа старца снажном руком за прса тако, д 
 тешко, мајко“, рече јој, „да се бринеш око толике земље; ја ћу ти помоћи; доста ми је година“. 
, како то не доликује испоснику.</p> <p>Око пола ноћи устао је Боривоје, и ма колико да му беху 
 важна посла.{S} Кад полазите?“</p> <p>„Око 5 сати“.</p> <p>„Доћи ћу“.</p> <p>Наста мала почивк 
лудео од муке, никад нећу.{S} Кад су ми оковали руке, да ме носе овамо на суд, не могох сам да  
ио силан свет, дођоше три свештеника из околине, да замену Светозара.</p> <p>Време је, да се кр 
рота, ту неколико свештеника из места и околине, ту су учитељи, ту трговци, ту ковач Шандор, а  
мо у свом селу, но колико је стигао и у околини.{S} Много и много дете спасено је онда у оном к 
 је испоручио ову непријатну поруку без околишења и завијања, те је тиме учинио од зла горе.{S} 
 од оних, кад Назарени из Боривојевца и околних места долазе у Лазаревац.</p> <p>Још нема 9 сат 
, кроз која се улази у скупштину, стоји около 20 особа, које мушких, које женских.{S} Вече је т 
свако на своју страну.{S} Могло је бити около 10 сати ноћу.</p> <p>Ноћ је била доста непријатна 
дите о њему?“</p> <p>Чича Станко, човек около својих 60 година, али много млађа изгледа, мало с 
, ни умиљата, али још доста млада, тако около 20 година.{S} О њој немам више шта рећи за сад.{S 
о моја невесто, отела си ми срце једним оком својим и једним ланчићем с грла својега.{S} Лепа л 
> брат и ја баш не знам, за што се тако окомио на тебе.{S} Ружи те свакојако и поручује, да ти  
ита Лазар.</p> <p>Тај Гаја Павловић био окорео, препреден лопов.{S} Кад није био затворен, онда 
бугер“, бацају се камењем на њега, а он окрвављен иде даље. „Види Бог“...</p> <p>Већ се умешала 
ривоје, кукавни Боривоје, једва може да окрене главу, да је не гледа.</p> <p>Можете мислити, ка 
 душа жедна исповести.“</p> <p>Мирко се окрене пророцима, а они сви климају главом, само је Бор 
 видело но пре.</p> <p>Онда се Светозар окрене столу, на ком је лежало св. писмо.{S} Узе га у р 
 се одупремо.“</p> <p>И сад се Светозар окрене чича-Срдану. „За што ти, оче, хоћеш да постанеш  
ини, те му се јада.{S} Каже: „Ако ја не окренем други крај, хоће ме Криста за месец-два дана ви 
во пошло је кривим путем.{S} Где год се окренеш, видећеш грабеж, разврат, пустоловство, површно 
гима Надиних суза, те се муче и они, да окрену Боривоја.{S} Нарочито Ваја Спасин.{S} Био то нај 
виле врата.</p> <p>Милева је у постељи, окренула је главу зиду и не миче се.{S} Не спава, а то  
 необично покоран.</p> <p>Но за мало се окренула ствар.{S} На место зебње дошла је радозналост. 
Милева је стојала на прагу, па се нагло окренула.{S} И она је имала у тај пар под кецељом завеж 
вој ствари.{S} А сад се и јавно мишљење окренуло.{S} Јер чак и они, који не беху чланови друштв 
гој соби на постељи; грозница га тресе; окренуо се дувару, само да не види ништа, али опет за т 
кочи Боривоје и четврти пут из воде.{S} Окренуо се.{S} Тако се бар онима на бајиру учинило, али 
p> <p>Боривоје не зна, шта да мисли.{S} Окренуо се великом фишкалу, а онај сео на канабе, опруж 
</p> <p>Боривоје се наљубио деце, па се окренуо по кући.{S} Ако му кућа и није препуна, није ни 
о, па се лелек утиша.</p> <p>Међутим се окренуо Боривоје ономе, који му је био најближи: „Шта ј 
ља, с које ће стране почети, како ће га окренути и где ударити.{S} Па кад га положи на наковањ, 
имер ће онда и оне слабије и несталније окренути.</p> <p>Светозару је сад најпрече било, да при 
осле овога тврдога сна устати или ће се окренути на другу страну, да даље спава, то ће се време 
говорио, јер се и он и Лазар у овај мах окренуше вратима.{S} Тамо је стојао Боривоје, сав зажар 
но што је неприродно и оно ће победити, окрепити нас и одржати нас до бољих времена“.</p> <p>„И 
није но до сад.{S} Међутим није се нико окретао на то, што се Боривоје намргодио.</p> <p>Испове 
етозара као ви?“</p> <p>Но док се Лазар окретао, да види, где је Милева, тражила ју је и Јованк 
сувише уздржљива и расејана.{S} Тада се окрете на другу страну, Мирку.{S} И Мирко му је одобрио 
ји се разби и паде на патос.{S} Онда се окрете својој кћери, стаде пред њу и рече: „Устани и ха 
и задрле за госпођу Љубу.</p> <p>Она се окрете своме мужу и рече доста гласно: „<foreign xml:la 
ам ништа, нисам вредна ничему...“ Па се окрете од њега и остави га.</p> <p>Дошла је и она кобна 
еко са свим несносно стање.{S} Прота се окрете ратарима који беху тамо, те се сабили у гомилицу 
ке, али друкче не може бити.{S} И он се окрете према свештеницима. „Опростите ми „пречасна госп 
е, па морам упрети очи у вас — (и он се окрете на Здравковића и другове) и морам рећи:{S} Пољуљ 
p>Старац не рече ни речи, а Светозар се окрете Лазару.</p> <p>„Брате“, каже му, „ја у овом трен 
ати.“</p> <p>„Ја сам“, вели брат Тома и окрете се од Милеве, „одмах мислио, да нису њих двоје ј 
/p> <pb n="157" /> <p>Он се као расрђен окрете и оде, па се онда врати и рече:</p> <p>„Остајте  
д не треба, а то је к Дунаву...{S} И он окрете бич и не удари њиме жене, као што је намислио, н 
сподином, који га је испитивао и писао, окреће се по соби и види на сламњачама још два несретни 
иче на кочијаша, „лагано!“, а за тим се окреће жени и вели: „Пиле моје, хоће душицу да ти истру 
 стари људи одобравају, а Здравковић се окреће свештеницима, који су тамо били и вели им: „Ето  
вањ, почне промишљати, где ће ударити и окреће га после овамо онамо, док се не расхлади или га  
 ни маћи.{S} Иду људи друмом, али сваки окреће главу и жури се, неће да га види.</p> <p>„Док у  
. „Имао бих можда и ја, али сад нећу да окрећем оружје против тебе и да те питам:{S} А како ли  
уди, што седе око стола, дошли му, е се окрећу једно преко другог, као да их је сотона измешао  
а је спао са ње гдегод леп.{S} Чисто је окречена и стаза је пред њом и утрвена и поливена.{S} А 
о је скупштина — велика лепа соба, бело окречена, пуна клупа.{S} На средини је мали бео сто, у  
б, гори је и од Фарисеја, који су бар — окречени гробови.“</p> <p>Па и Боривоје упушта; бар да  
било баш много, па и оно мало је старо, окрзано и раздрускано.{S} То је видела и Марта, но опет 
коше кушајући га, да би га имали за шта окривити.{S} А Исус саже се доле и писаше прстом по зем 
 места у место, захвата нова села, нове округе, нове крајеве, а где стане ногом, ту не застаје, 
и пут узмите се на ум.{S} Видите ли ово округло лице у детета, ове јабучице на образима, ове ве 
тајанствене романтике, која га је донде окружавала, паде с њега.{S} Он не би бранио жену, баш д 
p>Државни тужилац, који је управо глава окружног затвора, слабо се бринуо о томе:{S} Цвета ли и 
велику казнионицу, но га задржали, да у окружном суду издржи казну.</p> <pb n="69" /> <p>Упозна 
део хидрогена.{S} И кад доведем у свезу оксиген и хидроген, направићу воду.{S} За што не би нап 
ука је пронашла, да у води има два дела оксигена и један део хидрогена.{S} И кад доведем у свез 
теже јој се око срца, и суза заблиста у оку.{S} Није знала за што, али јој дошло као да слуша г 
Обрен тешко уздахну, суза му заблиста у оку, али не рече ни речи.</p> <p>Кад су га одведи у зат 
да се стрпите и останете још час-два на окупу, имао бих као старији човек, а и као посвећен пас 
еће.{S} Каже:{S} Док нисмо заједно и на окупу, не могу лећи...{S} А трпи кукавна доста, нарочит 
нком при вечери, али ни једно од њих не окуси залогаја.{S} Онда се он диже, пољуби жену у чело, 
.{S} Јер који су се једном просветили и окусили добре речи божје, па <hi>отпали, није могуће об 
p> <p>„С пута сте“, каже Милева. „Би ли окусили што или да попијете чашу вина?“</p> <p>Боривоје 
ј неку раздраженост, које се није могла олако да отресе.{S} И кад јој је муж догнао из поља, по 
Каже: „Славни професор Хиртл, који није олако и без темеља изрекао ни једне речи, споменуо је ј 
, не може он.{S} Што Петар може да баци олако на улицу, то је Павлу потребно на хлебац.{S} Што  
ролећа отишле гуске у рит, ти си узимао олако и говорио као и овај господин:{S} Вратиће се.{S}  
е, како небројени свет одлази онамо, да олакша души и прими опроштаја за своје грехове.{S} Али  
, но највише криви себе.{S} Сад хоће да олакша души и тражи <pb n="83" /> спаса.{S} Лазар јој ј 
и, кратковиди апостоли, да исплаче и да олакша себи.{S} Па како се сахрањујете?{S} Укопавате мр 
ље његове и чинила је све могуће, да му олакша, али праву опасност није слутила.</p> <p>Једног  
већ сажалише, те нека од њих хоће да му олакша. „Каква је она друга велика мана у Назарена?“ пи 
јављују свем селу на видику, да хоће да олакшају души својој; отићи ће у Јерусалим и причестиће 
S} Они су држали, да главни Бог седи на Олимпу, те пијанчи, ратује, свети се, чини прељубе — а  
по мало на гуску кад опружи врат, па му оловка испаде из руке и он издахну.</p> <p>Лазар је суз 
аје знаке, не може, заиска онда знацима оловку и хартију, па учини потез-два...{S} То што је на 
ијаманта у срцима људским и на роговима олтара...“</p> <p>„Не треба никад да заборавите на мило 
п и глуп,</l> <l>Идолима сјајне храме и олтаре гради свуд;</l> <l>Да се томе не клањамо ни на к 
же Боривоје, „немамо цркава са иконама, олтаром и крстовима.{S} То и није Бог заповедио, него с 
еницу, свећу и испупчиш прса своја пред олтаром, као онај Фарисеј кога је осудио Христос...“</p 
иње се хране?{S} И који олтару служе, с олтаром деле.{S} Тако и Господ заповеда, да они, који е 
 1517. године написао ове речи на своме олтару, где је продавао отпушташе грехова:</p> <quote x 
 службу, од светиње се хране?{S} И који олтару служе, с олтаром деле.{S} Тако и Господ заповеда 
селу могао до скора познати по опалим и олупаним зидовима, онда се може рећи, да ћеш назаренску 
{S} И онда се ђаво поново скупи, утањи, омања и почне из нова молити; каже му и по десет пута:  
ко и женско, старо и младо.{S} У једној омањој крчми удесише главни логор.{S} Крчмара су придоб 
ице искупиле у врту Јованчину, Јулка је омах уочила Боривоја. „Ово није ваш кочијаш“ — каже.</p 
лицом и занешењаком.{S} На послетку сам омекшао.{S} Али ме је и љубила и молила и улагивала се  
Но он поред свег тога, није био особито омиљен међу вернима.{S} У осталом ми ћемо га још боље п 
ио на оног убијеног вука.{S} Ја сам био омирисао крв, био сам успламтео од борбе, па пробуразим 
и су разговарали уз чашу вина и читали, омладина је играла коло и разне друштвене игре.{S} Све  
 зло, само није никад наговарао кога од омладине, да се жени и удаје, а данас се даде у провода 
а треба не само Лазара, но и сву осталу омладину женити и поудавати.{S} Истина, то је ствар, с  
дем пред лице божје, мислим, да му нећу омрзнути, ако што мање пристајем у разговор са женама“. 
ледњи; њега ће се туђити, презираће га, он ће бити нераван другима.</p> <p>Отворите сад таком ч 
х“, каже она, „да се оканеш луда посла, он ме не би дао за тебе.“ „Али кад би ти хтела, ја не б 
постол Павле не разуме плаћу у банкама, он мисли на другу плаћу“.</p> <p>„То се већ односи на д 
е је он мало с њима, али кад је с њима, он их и измири и охрабри, па га тим радије и слушају.</ 
.</p> <p>А кад би после четрнаест дана, он уста да чита еванђеље.{S} Многи су мислили у први ма 
али шапат, да хоће да буде жена Гигина, он је погледа.{S} Била је бледа као мртвац. „Она је за  
ом ватром, која је заносила.{S} Истина, он се трудио да изгледа миран, да утиша ту ватру, али ј 
 допадати, мало је охладнио.{S} Истина, он о „Бугерима“ није знао више, до ли то, да их цео све 
а покуша лепим, а ако му се изда икона, он ће и доплатити нешто.{S} Тај човек је доиста мислио, 
 У Назарена је обичај, да не туку коња, он сад тај бич потеже на жену.{S} Тома то није опазио.{ 
бав“, „За љубав красну“, и кад би зора, он је још увек певао све то, па то: „За красну љубав“.{ 
и лека, ма од куд.{S} Ако нема доктора, он тражи бабе -— проба.{S} Ако ви доктори не нађете лек 
 њим.{S} Она је знала, где га боли, та, он јој се у слабом часу исповедио.{S} Тома се жалио на  
 писмо, покаје се и очисти се од греха, он осети то на себи, позна, да га не муче више зле мисл 
те сув кашаљ, па кад му се кашаљ утиша, он проговори: „Ја сам примио пушку и служио цара три го 
а налик на покојника.{S} Отац је мртав, он неће више устати, да се покаже, па ко ће данас да пр 
н није могао да их са свим доближи жив, он их је доближио — мртав.</p> </div> <div type="chapte 
“, онда је он лично <pb n="49" /> крив, он је био неваљао.{S} То је тешко признати.{S} Но ако о 
ли у гроб млађе дете његово и ако икад, он онда виде срце Варварино.{S} Према том детету испуни 
</p> <p>И кад донеше и њему прегрш-две, он се намамио, те каже: „Нисам дошао у апотеку, да ми м 
а на Лазара.</p> <p>Но Лазара ни бриге, он не хлади, где га не пече, али се умеша Боривоје.</p> 
е.{S} И кад се није могао отрести беде, он јој онда рече, за што то чини, а рече јој по талмуду 
ини, тај један се изгуби, њега не виде, он не рачуна, нема га.{S} Многи почну, али свак почне з 
ли своју Варвару.{S} Кад хтеде да пође, он је задржа.</p> <p>„Милева, пријатељице, питао бих те 
аво је.{S} Његова је то мисао, а после, он је најзаузимљивији и највештији.{S} Он је оног дана  
а се упне из све снаге, да добије боље, он би их имао.{S} Ни поп ни учитељ не падоше из неба ов 
зине, он зна све, што је писано о томе, он зна све, што је рађено против тога.{S} Он се борио с 
исао од јутра до подне, а кад би подне, он само хукну и пита: „Је л’ већ готово?“</p> <p>„Ех, ј 
рече његов пријатељ.{S} И кад би подне, он уста, да се опрости.{S} Госпођа Меланија је киптила  
ледао раздрускану лешину несретне жене, он само рече: „Да кажем, да је ово учинио топ, није, а  
 Он познаје болест из најближе близине, он зна све, што је писано о томе, он зна све, што је ра 
но, као онај, који хоће већ да издахне, он му приђе. „Обрене, брате, шта ти је?“</p> <p>Обрен п 
дмеће женска; али кад их једном прозре, он је онда скоро тако исто паметан као и врабац; клони  
 или да је ма само пазио на оне говоре, он би из њих, као и из оне Томине напомене о Лазару, би 
ца његова, детињска веселост изгуби се, он поста сетан и тужан и не заигра се више.{S} Марта је 
ају, џавељају.{S} Кад су на њиви, косе, он је претрпа травом до главе, а она цичи као помамна.{ 
ама...</p> <p>Кад дође до Цветине куће, он застаде.{S} Дође му у главу мисао, да ће Цвета за из 
па и прамајке.{S} Кад се измешају овце, он их дели и прибира, и његов суд вреди у томе највише. 
слуга код њега.{S} Кад Јова нешто рече, он се осу на њега: „Шта је Јово“, пита, „зар си се и ти 
ка полутама поче да се разлева по соби, он види само њену црну мараму, јер је сагнула дубоко гл 
ти?</p> <p>Кад Гиги споменуше о Милеви, он се зажари радосним руменилом.{S} Та, да обиђеш Назар 
о прошета по врту и кад би време цркви, он је о тој теми изговорио придику, која беше најдивниј 
она, а једва дише.{S} Светозар побледи, он је то схватио, као да ће чути самртну вест.{S} Хвала 
борене главе и кад га задиркују суседи, он само вели: „Види Бог“.</p> <p>Радовали су се томе и  
ви мах обоје ћуте.{S} Она се као стиди, он се озбиљно збунио.</p> <p>На послетку ће он први поч 
егове мисли?</p> <p>Да сте га запитали, он би се — поплашио...</p> <milestone unit="subSection" 
може лепим, почне претити.{S} Док моли, он је мали; једва је толики, колико дете од 6 година, а 
"187" /> Кад у зору закукурекаше петли, он је још увек седео за писаћим столом.</p> <p>Био је у 
<p>Тек кад старац чу шта раде Назарени, он се побеси. „Нећу“, каже, „да које ко дели мом сину м 
а не могнете пружити ви, учени доктори, он ће тражити спаса код назаренских баба.“</p> <p>Но ка 
је ради.{S} Док је још гвожђе на ватри, он промишља, с које ће стране почети, како ће га окрену 
еђа, али се не мења, јер кад се побеси, он је онај исти, који је био и пре.{S} Кад дође време,  
} Њега не можеш ни поучити ни угладити, он остаје суров и прост, а што му се већма доближујеш,  
ов говор могу разумети само књижевници, он народу не би ни говорио.{S} Апостол Лука је добро за 
арничи, с ким се и око чега се парничи, он јој озбиљно рече: „Да сте ту јерусалимску икону и ви 
.{S} Јова Пајинов је као неки црквењак, он ужива те две собице с кујном бесплатно, али је дужан 
ву колу.{S} Он благајник, он повереник, он све.{S} Није дирао никога, само да нико њега не дира 
S} Чим је спази стари сеоски свештеник, он се само пљесну рукама: „Наопако баба-Стако, зар и ти 
p>Но ако Лазар и није постао свештеник, он је <pb n="32" /> бар појао у цркви, (то је бар у Нов 
лагајник, а Лазар је као неки бележник, он саставља сва писмена, која иду на страну.</p> <p>Бра 
и момак у њихову колу.{S} Он благајник, он повереник, он све.{S} Није дирао никога, само да ник 
p>Кад чу чича Срдан, како је с Милевом, он се сад тек разбеси.{S} Кад јој дође време, да иде у  
Јова.{S} Боривоје је ћутао као заливен, он је у души био уверен, да речи апостола Петра не прил 
 иначе.{S} Кад је Сими Ваљану умро син, он га је сахранио врло скромно, а дао у благајницу 30 ф 
{S} У њему се одавна зачела нека мисао, он је видео пред собом пут, којим би требало поћи, само 
шапатом.</p> <p>Кад је пришао Светозар, он је метнуо обе руке сестри на чело, нагнуо се над њом 
исли на децу...</p> <p>Кад дође кључар, он му приђе и каже:</p> <p>„Хоћу да видим децу.{S} Може 
ли њему не дође то у онај мах на памет, он само хукну и рече: „Ми ћемо пропасти обадвоје.“ И он 
ад Назарени хтедоше да започну молитву, он се диже. „Браћо и пријатељи моји“, каже, а глас му д 
ави хришћанин треба да чита ту молитву, он је претрнуо.{S} Та је молитва веома дуга, а почиње р 
ра разбио лулу и кад му понудише другу, он ману руком и рече: „На што?{S} Зар има човек од тога 
ог пута није допало, што му хвале жену, он би волео, да су хвалиле њега.{S} Тога вечера били су 
арци и бабе тапшу по раменима као жену, он јој дође сад на једаред тако мали, мали.</p> <p>Кад  
еба поорати њиве или посејати детелину, он богме не.{S} Не види, не чује и не зна, шта се око њ 
Кад јој дође време, да иде у скупштину, он је затвори у кочину међу свиње, бије је, али не пома 
тив нас.{S} Где год опази моју Варвару, он удри на њу блатом, каменом, дрветом.{S} Пре два, три 
азар и Милева ушли у собу и пришли оцу, он се заплакао. „Децо“, каже, „уштапио сам се, нисам мо 
 она, „тешко се бори са својом крвљу... он је ту крв заћуткао, али, га та борба стаје радости.{ 
анела и застрашила „Молитва грешника“ ; он је из оне јерусалимске иконе још у детињству очувао  
 се, брате“, шану му, „уздај се у Бога; он те неће оставити.“</p> <p>Кад би сутра дан, чак и у  
н, а она, жена за часак га је искушала; он јој се повери и откри јој сву тајну срца свога...</p 
воја не могу да одвратим од луда посла; он мене не воли.”</p> <p>И сад се побеси и она.{S} Не к 
м није могао задржати.{S} Он мора даље; он се заветовао, да неуморно пешачи и купи прилоге за с 
трави под земљом, само њеном Лазару не; он не признаје тог дана. — Али шта је то?</p> <p>Лазар  
са амвона говорио о хришћанској љубави; он је позвао оне, који хоће у част крсном имену, у поме 
ој скупштини, борио се с њима на улици; он је у цркви придиковао против њих; он је био сведок о 
енио у први мах.{S} За тим је био укоп; он испрати снају до гроба, па кад се врати кући, распус 
те, нити она звона звоне у његову част; он иде на пут још даљи и од Јерусалима, а опет тако бли 
и; он је у цркви придиковао против њих; он је био сведок оним народним предавањима у школи, па  
уком и питала:{S} Одричеш ли се сотоне? он је само говорио. „Мани жено и види Бог“, ади кад поч 
Врат скр’о да Бог да, на томе путу“.{S} Он се на децу и не осврће, а женама ће одговорити или н 
иконе била је прва школа Боривојева.{S} Он је из те школе изнео на свет необичну крв, а ни она  
м.{S} Оно је кућа Боривоја Ненадова.{S} Он је сад затворен, вуче ланце, па су се сложили „бугер 
е трагедије, а све због Назаренства.{S} Он познаје болест из најближе близине, он зна све, што  
на вашару, укуцао ексер и обесио га.{S} Он нити је посвећен нити су над њим читане молитве нити 
ке.“ </p> <p>Све су сикнуле на њега.{S} Он је само махао рукама. „Нашао сам, нашао сам“, каже р 
га је донде окружавала, паде с њега.{S} Он не би бранио жену, баш да хоће и да је убију.{S} Так 
 зна све, што је рађено против тога.{S} Он се борио с Назаренима у њиховој скупштини, борио се  
од свију његових дотадашњих придика.{S} Он је храбрио свет, челичио га је на истрајност, а нико 
савести, да се згрозио од свог дела.{S} Он увиде, колико је грдно увредио родитеље; виде, како  
еплашено слушала, па му онда пришла.{S} Он је био сатрвен, а она, жена за часак га је искушала; 
е као неки изузетак међу Назаренима.{S} Он је од памтивека био миран, ваљан, поштен човек.{S} Н 
о је као комад хлеба, и то — мекана.{S} Он је бар тако говорио, и није лагао.{S} Узео ју је сир 
</p> <p>Ето, такав је био Пера Крња.{S} Он није јединствена слика у нашем друштву; има их, на ж 
 <p>„Каже, забрањује му његова вера.{S} Он је Назарећанин“.</p> <p>„Ето ти га, сад опет Назарећ 
> <p>„Та, њему није стало до накита.{S} Он не може да се остави дувана — то ти је.{S} А помагао 
ном часу, да је промашио цел живота.{S} Он звера око себе, последњи му поглед тражи изгубљен жи 
 док не постане од њих велико ништа.{S} Он је молио, али не помаже.{S} Докторка вели: „Шта се т 
 <p>„Није“ вели Јованка. „То је роб.{S} Он ће увек радити код нас, кад год буде посла.“</p> <p> 
е.{S} На пољу још једнако веје снег.{S} Он стао на сред друма и промишља.{S} Шта ће?{S} Да ли с 
ви тринаестој, стиху првом до осмог.{S} Он каже: „Ако све језике човечје и анђелске говорим, а  
 се скоро ником не допада његов рад.{S} Он је у друштву добрих људи рекао, како ће скромност у  
 знаш.“ Други ћуте, а Тома нема куд.{S} Он тек не може предлагати своју блиску својту, Рахилу.{ 
з близу сазнао језгро вере Христове.{S} Он је Бога сматрао као строгог оца, који ће нам једаред 
 Бог нам је дао пример; тако не иде.{S} Он је лепо развио те мисли и завршио је придику. „Ми ће 
 јендеком, који је пун студене воде.{S} Он, Боривоје није знао друкче да се освети човеку, до л 
тко по том дође му и Лазар у походе.{S} Он је потврдио, да је Светозар изабран у Лазаревцу за п 
иљава као грлица, али јој не помаже.{S} Он с њоме говори само оно, што баш мора бити, „званично 
а, да ову овде преобрати, придобије.{S} Он је тражио згоду и приближио јој се једаред, дваред,  
гу добио Боривоје три године робије.{S} Он не апелира, не тражи мање, али апелира његов бранила 
ио је за прост народ, не за учењаке.{S} Он је удешавао свој говор онако, да га можемо сви ми ра 
у и да уједно нападне на противнике.{S} Он је знао, за што долазе прота и свештеници, знао, шта 
протелалила селом свакојаке сплетке.{S} Он ју је дакле очепао за раме, довикнуо јој нешто ружно 
тео на писмено, бар у прво време не.{S} Он је код оваца научио да рачуна из главе, и то добро,  
р ковач седео је на коли поред жене.{S} Он се оног јутра, после јутрење, у највећој тајности ве 
 држимо за свету ствар као ви иконе.{S} Он нам показује, како пролази време и то је све.{S} А ш 
и своју веру, а то је хтео још мање.{S} Он је отишао тамо, да заблуделу браћу посаветује, па се 
му да говорим.“</p> <p>Наста ћутање.{S} Он гледа у св. писмо и не чита.</p> <p>Јованка гледа и  
 шта му не достаје, а то је крштење.{S} Он се мора сам јавити старешинама, сам искати крштење и 
, па треба и Боривој да се ослободи.{S} Он је још увек на послу код Јелачићевих, где се научише 
 он је најзаузимљивији и највештији.{S} Он је оног дана на вечери одмах казао, да неће од целог 
петао и у Боривоју се обрнуше мисли.{S} Он ухвати сам себе на кривом путу, дође сам себи као он 
 су опазили сви, а највише Назарени.{S} Он се сад још мање бринуо око њихових ствари, а занемар 
остали.{S} Шандор ковач је последњи.{S} Он је управо хтео већ да се врати, кад виде, да ће и же 
о ни најмање мане.{S} И опет повери.{S} Он је био први Назарен у месту, иначе имућан газда.</p> 
никојим начином није могао задржати.{S} Он мора даље; он се заветовао, да неуморно пешачи и куп 
е.{S} А имао је шта и чути и видети.{S} Он је из прва само видео и чуо, доцније је схватио, а н 
 може свако <pb n="148" /> разумети.{S} Он каже: „Ко сади виноград, а од плода његова да не јед 
или и људи, а они му неће опростити.{S} Он ће у њихову друштву бити последњи; њега ће се туђити 
еном,“ мисли Тома, „или ће пропасти.{S} Он се успалио за Цветом.{S} Треба журити“.</p> <p>И он  
је чинио све, да се друштво учврсти.{S} Он је још једнако поболевао, осећао је, да неће више ду 
чајања и Боривоју би страх оне ноћи.{S} Он је ту молитву <pb n="21" /> запамтио од почетка до к 
е он, „отишао је брат-Томи на ручак.{S} Он га је позвао пре мене, а ја сам рачунао, да се по се 
као анђео, а говорио је као апостол.{S} Он поста најпре назаренски „пријатељ“, за тим „верни“,  
зле мисли и да је дух свети над њим.{S} Он осети уједно, шта му не достаје, а то је крштење.{S} 
не распростиру га и не тргују с њим.{S} Он је навео и оне речи из св. писма, да се свећа не мећ 
блији, како је било с првим човеком.{S} Он се кукавац није још ни пробудио био из оног тврдог с 
ута.{S} А прекинуо ју је чича Срдан.{S} Он сузним очима привуче Светозара к себи, загрли га и р 
ео да се наједе.{S} Звали га Гавран.{S} Он је са женом стојао у малој комори, а предње собе изд 
азар је болестан, у истини болестан.{S} Он лежи у другој соби на постељи; грозница га тресе; ок 
р ишла много лакше, но што се надао.{S} Он је мислио, да је достигао мету и ускликну у себи: „Х 
е знао све ово и за то се намргодио.{S} Он познаје Варвару, зна да је над њом зао дух, а не све 
сретница!“</p> <p>Лекар ју је тешио.{S} Он јој је говорио, да се опет за то и на усеву може мно 
ома је био једини, који их је тешио.{S} Он се позивао на речи апостола Павла, који рече у својо 
губљен, када чу кораке.{S} Иде неко.{S} Он се крену <pb n="166" /> и - побеже.{S} Куда?{S} Не з 
алих људи покупио скоро исто толико.{S} Он је са амвона говорио о хришћанској љубави; он је поз 
ивоју је опет први пут, да иде тамо.{S} Он иде у скупштину као новајлија, а опет као опробан, о 
сет сати у вече није никад отворено.{S} Он точи до душе и пића, али су чланови дужни да буду ум 
о је, да је над собом изгубио власт.{S} Он није више свој...{S} До сад, кад је плануо, занео се 
 су голем утисак на душу Боривојеву.{S} Он се испрва занесе, па онда клону под утиском тих речи 
. писма?“ — пита је Боривоје Милеву.{S} Он је од Лазара сазнао и докучио све назаренске обичаје 
себи, лежала је обнезнањена на поду.{S} Он је подиже и однесе на постељу.{S} Онда је тек пробуд 
деца га обгрлила, те му приповедају.{S} Он не седа за сто, јер није гладан, а не разбира ни при 
 се и опет упутиле девојке Боривоју.{S} Он је добро опазио, где иду, али није ни из близу сањао 
ома је био први момак у њихову колу.{S} Он благајник, он повереник, он све.{S} Није дирао никог 
 се заустави Милевин поглед на њему.{S} Он јој се задуби у очи и разумеле је.{S} Њен је поглед  
 Боривојев поглед зауставио на њему.{S} Он се задуби и Боривоју у очи и разумеде и његов поглед 
S} Боривоје није много утецао на њу.{S} Он ју је само такнуо.{S} Пробудио је у њој пажњу, заинт 
, да угаси преко његове главе лампу.{S} Он је није опазио.{S} Пред њиме је лежало св. писмо, у  
има и зауставише се на једном месту.{S} Он поче да чита. „И ходаше Исус у цркви по трему Соломо 
на зидара или му рећи коју лепу реч.{S} Он гледа у њу, мистрија ради, али је већ збуњен, забора 
.</p> <p>Али шта то би с Боривојем!?{S} Он је тек неколико дана ишао у школу, у цркву врло ретк 
ву и шта да се чини против тога зла?{S} Он, прота, вели, казао је већ при ручку како о томе мис 
не заболи.{S} На за што га боли сад?{S} Он је оне остале сажаљевао, али сад му дође мисао, не м 
пре некако питам једног: „Шта си ти?{S} Он каже: „Човек“.</p> <p>„Али има људи Турака, Срба, Не 
те га често сретати у овој приповеци, — он је тај, кога су прозвали „назаренски владика“.</p> < 
 у посао“ или „заронио сам се у посао.“ Он је држао, да је боље казати „заронио сам се“, јер чо 
 дан питали људи: „Шта је то, Шандоре?“ он се по мало смеје, а по мало црвени и вели: „Ето, шта 
“, каже он. „Којим језиком говориш ти?“ Он поче да извија: „Нашим језиком, па језиком, који смо 
ђара. <pb n="132" /> Јеси ли ти Србин?“ Он маше главом: „Сви смо ми људи“, каже: „Бог нас није  
/p> <p>Већ је почело да се развиђава, а он још једнако лежи на рукама мајчиним, у пола обнезнањ 
равити кућу, јер иде зима, прокисава, а он је сиромах.{S} Славку Сувачареву ће дати из опште бл 
ора грешити, онда је вера била крива, а он чист.{S} А то је по осуђеника врло пријатна ствар.</ 
а, бугер“, бацају се камењем на њега, а он окрвављен иде даље. „Види Бог“...</p> <p>Већ се умеш 
штем жену с њеним другама, сусеткама, а он тек подвикне: „Еве проклете, опет сте направиле ваша 
 на скоро време, те Лазару умре жена, а он је сад још више по крчмама.{S} Кућа му је празна, пу 
{S} Све пише, да се чувају људи жена, а он је под старост имао око четири стотине њих.“ И код т 
?{S} Јованка је отишла пре Светозара, а он и сад седи за својим писаћим столом, прикупља сву сн 
 рог на гајдама:{S} Хајд, хајд, хајд, а он иде, па ма се не вратио“.</p> <p>„Види Бог, да сам т 
сталима, али тамо су биле и женскиње, а он није желео, да га виде на улици са женама.</p> <p>Те 
ад га пре неколико месеци порезивали, а он пред целом порезном комисијом вели:{S} За Бога госпо 
и мора, преко којих му ваља путовати, а он то лако памти и туви, да га у сред ноћи пробудиш и п 
еће од <pb n="41" /> педесет форинти, а он би већ показао, какав је по њега овај данашњи дан.</ 
 кукуруз, јер му је умро недавно син, а он је болестан.</p> <p>Триви Аршинову ће заједнички опр 
ан, свештеници ће му умити цело седо, а он не уме да умије своју рођену накинђурушу“.{S} Здравк 
себи као човек, кога хоће да прободу, а он се не <pb n="159" /> миче.{S} Дај, да се брани!{S} Н 
 седам пута на дан опростиш грешнику, а он да то неће моћи?{S} Та ето у истом еванђељу вели Хри 
 му зло.{S} Отправио је Варвару саму, а он се опет затвори у ону мрачну комору и горко плакаше. 
е само на броју, онда је Тома сам.{S} А он не може све.{S} Већ од дужег времена примио је од Ми 
етој.“ Каже: „Шта би ти дуго трпела, да он тебе гњечи; може ти изгњечити ропац на уста, па си о 
 чича-Срдана.{S} Бивало је и до сад, да он замане по Лазару, али онда је Лазар увек гледао врат 
ар је узео Стану за руку, видело се, да он пред њом још по највише вреди, одвео ју је на страну 
/p> <p>„Него“, каже она, „волела би, да он овамо дође, тако вечерас...{S} На дану су човеку виш 
 глава IX. стих 16. 17. и даље вели, да он не живи од еванђеља.{S} Каже изречно:{S} Волео би ум 
о су му Назарени сина били залудили, да он и сам не памти, кад му се дете провело.</p> <p>И нас 
S} У очима му је нешто, што сведочи, да он није као Сима пекар, но да ће допостити до краја.</p 
уг његов Мирић.{S} Мирић је изјавио, да он не држи Назаренство за тако опасно.{S} Назаренство ћ 
та.“ И приђе му са свим близу, тако, да он већ осећаше дах њезин, те читаше из св. писма: „О, д 
в говор.{S} То би донекле изгледало, да он одговара на придику, а то није хтео, а после, да се  
еселији но пре.{S} Село је тумачило, да он жали свог јединог друга Стевана, само је Марта друкч 
 апостоли умирали за Христову науку, да он сам није умро за њу?{S} Зар би народ ишао за њим, да 
е, јер је то добро, а што год видите да он ради, не радите ни по што, јер нећете бити дуга века 
упушта; бар да је он онај стари, бар да он оправдава наде.{S} Из затвора је сто пута већма кори 
ава и сви се склонише у ходник.{S} Тада он изиђе у ону мећаву, клече на сред авлије, подиже рук 
назаренско учење.{S} Од детињства гледа он, где у њиховој кући теку сузе, догађају се читаве тр 
 да богме да је тако казао.{S} Ади нека он мени само оздрави, раница моја, ни голубови неће так 
 Тома, „ако се није већ успалио.{S} Има он сусеткињу, Цвету, сучељавају им се баште.{S} Већ од  
 послао бар јерусалимску икону?!{S} Зна он врло добро, колико сам волела ту икону, лепила је и  
ату одбијаш толико на братство, не мора он.“</p> <p>Ове се речи ипак прилепиле за Марту.{S} Дуг 
смилуј се <pb n="224" /> на њега!{S} Та он је праведник, ти не смеш праведника напустити.“</p>  
есме, чуо је речи и разумео је...{S} Та он је тако добро познавао своју Рахилу и провидео ју је 
 и суд <pb n="225" /> умеша у то.{S} Та он је први почео да истерује сотону, а они су и хтели д 
 <p>„Море, какав Василије Велики?{S} Та он је такав нечовечни пост прописао за калуђере, а не з 
ли:{S} Шта мисли тај човек о њој?{S} Та он је, као што је слушала од Лазара, био с Обреном у је 
паљен и Боривоје.</p> <p>„Милева“, пита он мало после, „јесте ли задовољни у новој кући?“</p> < 
авете.</p> <p>„Шта ћеш ти радити“, пита он Боривоја, „кад залуташ у пустињи, па изгубиш рачун о 
је се збуни.</p> <p>„Ко сам ја?“ — пита он, а њено узбуђење прешло је већ на њега.</p> <p>„Ви с 
</p> <p>„О приповеткама С. В. П.?“ пита он.</p> <p>„Јесте.{S} И ја вас не кушам, но вам искрено 
м позната <title>Одисеја</title>?“ пита он.</p> <p>„Слабо.{S} Отац ми је говорио о тој старој г 
>Наста мало ћутање. „А ви Милева?“ пита он опет.</p> <p>Сад пређе преко њена лица болни осећај. 
но крену главом.</p> <p>„Боли те?“ пита он.</p> <p>Она не одговара.</p> <p>„За што се мучиш, се 
 недеље“, каже она.</p> <p>„Шта?“ —пита он поплашено. „Ви сте за цело играли?{S} Не шалите се?“ 
 апостола, као ни једног другог.{S} Ког он обрати, тај је обраћен, а што им он поручи и предлож 
ано гледала онамо.</p> <p>„Како се зове он?“ пита мало доцније Јованку.</p> <p>„Боривоје“.</p>  
беше ње толико жао.</p> <p>„Жена“, каже он, „лакше греши, па лакше јој се и опрашта...“</p> <p> 
брих људи“?“</p> <p>„Није згорег“, каже он. „А ви би, Рахила, ваљда тамо хтели да одете.{S} Мис 
е је Боривоје?“</p> <p>„Боривоје“, каже он, „отишао је брат-Томи на ручак.{S} Он га је позвао п 
али се стиша. „Св. апостол Павле“, каже он, писао је о томе, писао је тако јасно, да то може св 
е Боривоје. „Свети апостол Павле“, каже он, „који је прописао, како треба да живе Хришћани онда 
м језиком?“ питам га. „Не говоре“, каже он. „Којим језиком говориш ти?“ Он поче да извија: „Наш 
p>Брат Мирко узе реч: „Сви знате“, каже он, „пријатељ-Панту.{S} Душа му је на месту, само нема  
ађе одговора. „У кога има љубави“, каже он, „еванђеоске љубави, тај ће део те љубави пренети и  
друштво.“</p> <p>„Бежите од људи“, каже он, „а ето вам ја дошао на ограду.“</p> <p>„Ништа то... 
дак и срећу</hi> појели и попили“, каже он, „јер још трипут толико да имамо и то би појели и не 
исте дуванџија?“</p> <p>„Био сам“, каже он, „али ми моја вера забрањује пушити“.</p> <p>Гле сад 
три швигарице.</p> <p>„Добар дан“, каже он, па се и опет дао за мотиком.</p> <p>„Хоћете ли још  
ар отпоче.</p> <p>„Ја сам мислио“, каже он, „да наша браћа овде немају ничега, што је налик на  
 Боривоје.</p> <p>„Полако, браћо“, каже он, „ми то удешавамо <pb n="160" /> као да се пита:{S}  
те о том.“</p> <p>„Жао ме је вас“, каже он. „Не могу, а да вам не говорим.“</p> <p>„И мене је в 
оћу путем науке да направим жену“, каже он.</p> <p>„Шта кажете?“</p> <p>„Кажем, тек што нисам п 
ватају колена њена. „Ја... ја ћу“, каже он, „гледати, да се промени ствар.“</p> <p>Она га разум 
Ви можете радити што год хоћете“ — каже он збуњено.</p> <p>„Знате, Боривоје, ја морам певати.{S 
ако ваши на дому“?</p> <p>„Хвала,“ каже он, „остали су здрави.“ (Назарен неће никад казати: <hi 
што је Гига.</p> <p>„Прија-Стако,“ каже он, „неће трајати дуго.{S} Само сад је још рано.{S} При 
да је упали, а ја сам стара.{S} Но каже он: „Остави нано још мало да причекам“.{S} Док ме јуче  
и и може знати, да што могу ја, не може он.{S} Што Петар може да баци олако на улицу, то је Пав 
 га теше.{S} Варвара је тумачила, да је он болестан.{S} Други су тумачили, да је то због оне ње 
 рећи нуде.{S} Браћа су пронашла, да је он ње најдостојнији.</p> <p>И Милева се зажарила, кад ј 
 су.{S} Стегоше Гају и изишло је, да је он само за то стао у Назарене, да га се окану жандари,  
адвоката, а кад тамо, рекоше јој, да је он отпутовао некуда и да се пре неколико дана неће врат 
 њу?{S} Зар би народ ишао за њим, да је он једно говорио, а друго творио?{S} И ако ћемо тако, о 
<p>„Лепо име...{S} А да ли видиш, да је он и врло леп чавек?“</p> <p>„Леп је“, кажу обадве.</p> 
де је претворио воду у вино.{S} А да је он био противан томе, да је хтео да ми не идемо, не би  
</p> <p>Па и Боривоје упушта; бар да је он онај стари, бар да он оправдава наде.{S} Из затвора  
ери и каже: „Добра је та вера“, онда је он лично <pb n="49" /> крив, он је био неваљао.{S} То ј 
пости, а кад му није све једно, онда је он још увек воли, као и пре.{S} А на послетку: „Хајде,  
и мене држите за добра човека?“ пита је он нагло.</p> <p>Она обори очи.{S} После рече: „Гле, ви 
 осме главе Јованова еванђеља?“ пита је он, но и не чека на одговор, већ наставља: <pb n="96" / 
овара.</p> <p>„Зар с Варваром?“ пита је он отворено.</p> <p>„Па да!“</p> <p>„Како ћу да вам каж 
ово време било тако, т. ј. онда, кад је он бичем изјурио из цркве оне, који градише тамо тргови 
а Лазар, обавештава и о томе.{S} Кад је он, Лазар дошао кући, његова браћа Назарени удружише се 
-три дана, па га пустише.</p> <p>Сад је он онај стари Пера, сваки час се прати пијан с гајдашем 
заваде и поиграју и очајавају, дотле је он мало с њима, али кад је с њима, он их и измири и охр 
о трпила због назаренске вере; о њој је он тако често говорио с Лазарем и на њу је већ пре тога 
 текла борба.{S} Но за то време, док је он победио једнога, одвукао је онај други вук Стевана д 
 их.{S} Међутим пролази време, а док је он светио, жена му је изгубила душу.{S} Кад се искупе ж 
ао сестре, коју је врло волео, и док је он гледао да дозна што више о тој ствари, прошло је дес 
.{S} Његов сусед и друг Милан, с ким је он сваке ноћи банчио, одрекао се рђава живота; оде у На 
је.</p> <p>„Сад ће ме убити“, мислио је он у себи; срце му уздрхта још јаче и затвори очи.{S} О 
учка, те му дошла воља да покаже, ко је он.</p> <p>„Морам вам казати“, вели он, „<hi>да ми, држ 
ристом.{S} Но дође му у памет:{S} Ко је он, да јој меће руку на главу?{S} Ко је он, да прашта?{ 
он, да јој меће руку на главу?{S} Ко је он, да прашта?{S} И почеше други осећаји њиме да овлађу 
, а кад што и друге послове.{S} Тамо је он бивао по читаве сате без надзора и чувар је долазио  
 предусретали у преко због тога, што је он Назарен, али га не заболи.{S} На за што га боли сад? 
, али његова добра страна је та, што је он разбибрига; крај њега заборави човек бол и беду; кра 
S} Зар се он ње није одрекао?{S} Зар је он није преварио?{S} Да ли је дошла к себи те разуме ње 
 брат Лазарев, помисли Боривоје, јер је он добро познавао све Лазареве одношаје, па често слуша 
Назарени нису хтели да га приме, јер је он онда згрешио, кад је већ био <hi>крштен</hi> Назарен 
ти у срце твоје?“ пита је Мирко, јер је он најстарији.</p> <p>„Молим се за крштење“, каже Варва 
жио учитеља, Миливоја Машића, јер му је он најпоузданији.</p> <p>Учитељ Миливоје живео је и до  
ела га онда у забуну.{S} Али данас није он више онај, који је био пре.{S} И он одговори.{S} Каж 
и људи, који нису из њихова села и које он на дану никад не виђа; опазио је, где код њих освану 
рно, сви спавају.{S} Таман згода, да се он увуче у кућу и удави оног дерана.{S} За часак као да 
укчија, али сваки син је говорио, да се он оца најбоље сећа, да је његова слика најбоља, највећ 
но од њих не окуси залогаја.{S} Онда се он диже, пољуби жену у чело, назва јој лаку ноћ и затво 
 као Бога, не ударај ме!“</p> <p>Кад се он утиша, онда се она умиљава као грлица, али јој не по 
Назарени му набавили кола и коње, те се он ранио од кирије, а уз то поста ревносни члан њихов.< 
неговано?!{S} И после:{S} Не бори ли се он против божје воље, кад је противан цвећу и држи за и 
а цркви, па и Боривоју је лакше, али се он отреса тога осећаја.{S} Шта се њега тиче то испрекрш 
не погане?!“</p> <p>„Мани ме“, молио се он.</p> <p>Но она га није манула, него је хтела да зна, 
сао:{S} Шта она мисли о њему?{S} Зар се он ње није одрекао?{S} Зар је он није преварио?{S} Да л 
 јер наопако, ако се и сотона умеша, те он буде у браку трећи.{S} Но кад се то пречишћавање свр 
д станемо једном пред лице божје, да ће он казати:{S} Ви сте крштење у моје име чинили овако, а 
рата цркве, но му даје и уверење, да ће он од сваког члана те цркве бити признат за брата, и гд 
ешко, да пева пред Боривојем.{S} Шта ће он мислити о њој?{S} Но с друге стране није могла увиде 
уди, само га је мучила мисао, шта ли ће он, кад се ослободи Лазар?{S} Губи учитеља, а губи ујед 
у и дао се у крупне мисли.{S} Шта ли ће он?{S} Читаву ноћ није могао да заспи, но све једнако у 
ка да господа нападну Назарене, него ће он напасти њих.{S} Тактика је била доста вешта и — изне 
 у проту, али прота не почиње, за то ће он.{S} И поче: „Браћо моја!“ Но прота га ухвати за рука 
е озбиљно збунио.</p> <p>На послетку ће он први почети. „Које место читате у св. писму?“</p> <p 
 и залајаше.{S} Ама какви пси, подавиће он и њих.{S} Био је можда већ изгубљен, када чу кораке. 
S} Ох, та неговаћу ија њега и оздравиће он мени, премили друг мој...“</p> <p>Мирко се ухватио з 
“ питам ја. „Не бој се ништа, запражиће он добро Светозару чорбу.“ „И ти ћеш Светозара да напус 
на скоро ће се вратити и сами.{S} Иначе он држи, да његов пријатељ Здравковић има право.{S} Наз 
ецале на њу.</p> <p>„Боловала је“, рече он, „неколико дана, а није никоме казивала, да је опасн 
> <p>„У старом завету, у библији“, рече он, „има велик наук.{S} Разумите га.{S} Кад се свет иск 
<p>„Пример, пример и опет пример“, рече он.</p> <p>Сви су му одобравали и сви обрекли, да ће би 
ивоја немило дирнула та реч „Бугери“, и он је врло вешто знао да утре немио утисак те речи.</p> 
било му је снагу, подрило му здравље, и он <pb n="51" /> је осећао, да ако још једном западне,  
ном Влади позлило је све јаче и јаче, и он за неколико недеља <pb n="14" /> сврши сасвим.{S} По 
ме читати.{S} Иде му по глави све то, и он уздахну гласно: „Еј, кад бих само познавао слова...“ 
е с благајницом“, рече Боривоје...{S} И он онда нападне на Јуду Искаријотског, који се градио у 
 куд не треба, а то је к Дунаву...{S} И он окрете бич и не удари њиме жене, као што је намислио 
Лазар ма какав, али просјак није“.{S} И он купи кућу, одели нешто марве, семена, алата, три пао 
а ти прочитам једну главу из њега.{S} И он читаше из Јованова еванђеља главу XI. стих 32.—35. „ 
је ковач Шандор отео речи из уста.{S} И он држи, да су жене свему и свачему криве, па чак и онд 
ица остаје и зими и лети кукавица.{S} И он је био сретнији од својих претходника, јер њему нико 
ије он више онај, који је био пре.{S} И он одговори.{S} Каже: „Апостол Павле у првој посланици  
неки бол, као да га је ударио нож.{S} И он зна, са чега је тај бол.{S} Мал’, мал’, па га подухв 
 Боривоја су Назарени већ крстили.{S} И он је сад седео у скупштини крај стола, до Лазара, Мирк 
су горке, али друкче не може бити.{S} И он се окрете према свештеницима. „Опростите ми „пречасн 
ино, а то је од прилике све једно.{S} И он дивљом руком зграби кћер своју за главу, раздере мар 
и у срцима вашима су — тророге виле.“ И он поче да мисли, мисли...</p> <p>У оном тренутку није  
ао: „Она сад мисли на мене, чека ме.“ И он оде...</p> <p>Дође према риту и учини му се у један  
, дете, што си ми казала.{S} Збогом.“ И он изиђе лагано из собе и промрмља у себи: „Опет су Наз 
, „сад нисмо пред твојом ковачницом.“ И он продужи даље, али га нису слушали одвећ пажљиво, те  
рада највећа, за то смо дошли овамо.“ И он позива скупљене да кажу, како мисле о Назаренству и  
врло важну ствар“.</p> <p>Одведоше га и он се после два сата вратио.{S} У лицу светли, као да с 
и.“</p> <p>Да богме, заборавио је, да и он у прво време није ни најмање веровао у успех, него ј 
{S} А Гавран је увек умео удесити, да и он буде код свог укућана, кад се једе печење.{S} Талија 
су тамо, да их види народ, па ће онда и он за њима.</p> <p>„Пример, пример и опет пример“, рече 
ту, нека му је просто од мене, и нека и он мени опрости.{S} Мени треба мира, те и од моје стран 
 твоје, а што теби припада, на то има и он права; па ако ти брату одбијаш толико на братство, н 
идећемо.“</p> <p>Пости и Боривоје, па и он пости строго, по пропису св. Василија.{S} По некад м 
> <p>Боривоја је гризло много што-шта и он се тако рећи јогунасто повукао од свега.{S} По лицу  
уци била је у онај мах пуна боца соде и он је ударио том тешком боцом подсмевача посред лица.{S 
данашњи дан.</p> <p>Но за мало, па је и он, бар до некле, назрео, како је у души Лазаровој.{S}  
Шандор ковач.{S} Да је хтео, могао је и он доћи с осталима, али тамо су биле и женскиње, а он н 
Јоца Опанчарев славио свеца, довео је и он гајдаша из Шида.{S} Није могао чути, где се добија р 
ужи врат, па му оловка испаде из руке и он издахну.</p> <p>Лазар је сузним очима изишао из собе 
њства свога, кад га истераше из школе и он виде своју мајку у оном неизмерном очајању; у њему ј 
>Раздрагао се чак и Шваба Сепл, па се и он умешао.{S} Вели: »<foreign xml:lang="DE">Meine Herre 
з питоме овце и јагњад припитомиће се и он.{S} Само га обилазите чешће и пазите му на друштво“. 
 <p>Пера није ништа одговорио, јер се и он и Лазар у овај мах окренуше вратима.{S} Тамо је стој 
 види Бог, како ја тебе ударам, па ће и он ударити мене?{S} Хоћеш Бог да ме убије, је ли?“</p>  
!“</p> <p>Очи му се по мало наводнише и он их управи у даљину, као да је хтео да прозре у напре 
его дајте, донесите.“</p> <p>Донесоше и он се расположио, жваће у сласт и говори: „Баш смо ти м 
 Шандора ковача у друштво добрих људи и он је сад тако миран и кротак.{S} Јованка се врло радо  
сећао, да треба коју да рекне.{S} Али и он не говори о оном, што му је на души, но потеже обичн 
и пут.</p> <p>На послетку догрди Томи и он се реши да јавно, у скупштини укори Боривоја.{S} Али 
иромах Боривоје!{S} Поплашили се коњи и он их није могао да задржи...“</p> <pb n="235" /> <p>Ње 
се за дана и тако састати, па ће бити и он мећу нами“.</p> <p>„Онда је све у реду“, вели Мирко. 
ила и Боривоја на ове еванђелске речи и он их је под утиском љубави изговорио таким жаром и ват 
 Лекар је отворио забаву с предавањем и он је тим својим предавањем потресао све присутне до дн 
 на сламњачама још два несретника као и он што је; долазе му познати, врло познати, а не зна, ј 
ицу, кад чу ту вест.{S} Дуго је ћутао и он, а ћутале су и жене; на послетку проговори. „Огрни с 
 убојали.</p> <p>Чича-Срдану је тешко и он оде оне недеље по подне у крчму.{S} Ми Срби за све т 
 и убије човека“.</p> <p>„А ту ће већ и он допустити, да није жена крива, но зидар или управо р 
 дисање чује се јасно и у оном метежу и он се повуче у крај.{S} Гаја се у оном комешају подиже  
р доводи Боривоју децу, те га уз децу и он походи кад воли.{S} Боривоје се много разбира о томе 
а њ; образе му већ дирну њен врео дах и он само очекиваше удар.{S} Но шта би?{S} На место удара 
у је говорио Светозар, па је у многих и он наишао на одобравање.</p> <p>Здравковић је хтео да о 
спуњен љубављу, у устима му блага реч и он осваја.{S} Свет гомилама кличе: „Слава: твоји смо! п 
на срце, па морам упрети очи у вас — (и он се окрете на Здравковића и другове) и морам рећи:{S} 
ледајте онамо.“</p> <pb n="147" /> <p>И он показа руком на прочеље, где је на зиду висио сахат. 
о за Цветом.{S} Треба журити“.</p> <p>И он то већ и по стоти пут предочи Рахили, која је од уда 
ена, узбуђена, пакосна.{S} Та, и где би он љутио њу баш сад, кад је дознао, да ће скоро да га у 
и дуг, врео пољубац и тај пољубац, који он у својој детињској души није могао да разуме, дође м 
тај ти њега на просто српски:{S} Зна ли он ко су то „Бугери“, и одмах ће ти казати.“</p> <p>„3а 
, на коју је страну он гласао?{S} Је ли он гласао за Србина?{S} Гласао је — врага.“ Мало застад 
ад би ти хтела, ја не би питао, хоће ли он, но би те уграбио.“ „Е, гле сад“, каже она, „баш си  
} Дође доба да Машу узму у војнике, али он не прима пушке.{S} Каже капетану у очи: „На великој  
ривоје требао је да се радује томе, али он се није радовао.{S} Кад год је мислио на њу, њему па 
чиле бабе, после су дошли и лекари, али он не здрави.{S} Марта се није помицала од постеље њего 
а би му онда већ пала око врата.{S} Али он ћуташе.{S} Тек у неки час Рахила подиже очи.{S} Лаза 
оно ветар зајауче по тихој ноћи.{S} Али он увек и увек заспа, јер мишљаше доиста — ветар је.{S} 
рио Бог...“</p> <p>„Ето ти га на“, вели он и таре руке.{S} Држао је као у воску, да је ствар до 
ила?“</p> <p>„Не бих радио ништа“, вели он, „али би то видео Бог“.</p> <p>„Зар се ви не би бран 
 је он.</p> <p>„Морам вам казати“, вели он, „<hi>да ми, држава и власти</hi>, не гледамо на Наз 
е?“ </p> <p>„Промишљам о придици“, вели он. „Нисам се још решио, о чему да говорим.“</p> <p>Нас 
ници?“</p> <p>„Маните их с Богом“, вели он. „С њима се не вреди препирати“.</p> <p>Но Јулка не  
брзо се умеша. „Брате мој Лазаре,“ вели он, „брате по родитељима, брате по Христу и брате по на 
ога, ћути, зар ниси чула, да то не вели он, то су речи апостола Павла“.</p> <p>„Шта зар оно, ка 
а је већ узео да буде и св. дух“, мисли он у себи и дође му врло криво и врло гадно.{S} Није му 
лина гледати.</p> <p>„Лепа је“, помисли он у себи, чим је сагледа. „Леп је“, дође и њој у памет 
раменима. „Боривоје се предао,“ помисли он у себи, „како ћу ту ја онда помоћи?“</p> <p>А Варвар 
е верујеш, можеш питати и патријара, ни он ти неће казати друкчије.“</p> <p>Бадава је деда Ваја 
ме, да је хтео да ми не идемо, не би ни он одлазио ни тамо ни у цркву.{S} Ви протумачисте из св 
} Не чека, да други одговара, но говори он, а говори, као да се месецима спремао на одговор.{S} 
али не плаче.</p> <p>„Сестро“, каже јој он, а глас му је пун љубави и нежности, „велики те удар 
то се бојала.</p> <p>„Кристо“, каже јој он, „што је до сад било, било је, опрости.{S} Сад ћемо  
 по други пут залану вашка.{S} Нити јој он назва Бога нити га она понуди да седне.{S} Нити га о 
не.{S} Нити га она пита откуда нити јој он казује шта ће.{S} За дуго не изговорише ни речи, али 
/> миче.{S} Дај, да се брани!{S} Но док он тражи реч, које у овај мах не може да нађе, пређоше  
 борите се против њега мртва, па ма вам он био отац, био син или иначе најпоштенији.{S} То је в 
Ког он обрати, тај је обраћен, а што им он поручи и предложи, то могу усвојити без икаква проми 
мрла.</p> <p>Али не, није умрла.{S} Чим он закуца на прозор, тихо, једва приметно, она се трже. 
о дисање њих обадвају.</p> <p>На једном он проговори, управо прошапута: „Кад се човек убије, гр 
рту неће нико тако гледати и пазити као он.{S} Та сад тек, кад ју је видео овако немоћну и боле 
не зна човек, шта ће га снаћи.{S} Дошао он по вечери мало у крчму и наиђе, где се крчмарица неш 
> <p>Боривоје је био као утучен.{S} Ово он није замишљао, овоме се није надао.{S} Било му је, к 
љи голуб, а у зиму да је кукавица, него он и зими остаје што је био лети, а то је дивљи голуб.{ 
ће прах са ногу њених, као што је љубио он.{S} Стреса се.{S} Од чега?{S} Од те помисли или што  
сад је по заточеника ова дилема:{S} Ако он остаје при својој старој вери и каже: „Добра је та в 
И тако је Пера држао своју Кристу, како он то каже: редовно.{S} Кад је хтео да се ослободи затв 
ла је и то, поче мислити:{S} Је ли само он свему крив?{S} И нехотице поче лупати главу о душевн 
} А била је изгорела до тамана.{S} Тамо он, Ненадов ју је запалио...“</p> <p>Боривоју удари крв 
да још на прагу.{S} Нуди га вечером, но он промрмља само толико: „Сит сам“, па оде у кошару.{S} 
.{S} Његовим суседима то није право, но он им је једном на сред порте довикнуо: „Хо, људи, ко ћ 
{S} Пред њиме је отворено св. писмо, но он не гледа у слова.{S} Наслонио главу на руку и у неки 
е такнуло се врло често Боривоја.{S} Но он се бранио од тог утецаја. „То је сотона, који сад мл 
шки.</p> <p>Сад је отпочео прота.{S} Но он не поче онде, где је Лазар стао.{S} Био је сувише ве 
 га затворише и хтели да му суде.{S} Но он полудео, па га пустише.{S} Сад трчи селом и виче: „Љ 
јих људи, те га изабраше у одбор.{S} Но он поред свег тога, није био особито омиљен међу верним 
ао.{S} А теби је доста да очуваш.{S} Но он се не да ни осолити.{S} Сад већ било па прошло, шта  
ази, да му Лазар одговара на нешто, што он није ни питао, но тек мислио.{S} Само му лице за тре 
је манула, него је хтела да зна, за што он избегава жене.{S} И кад се није могао отрести беде,  
и 6. главу Матејева еванђеља.{S} То што он чита, говори Исус народу, онај Исус, кога су људи ра 
 Лазар, „да је Бог мањи од људи?{S} Зар он од тебе слаба тражи, да седам пута на дан опростиш г 
а ту има много и много брига.{S} Па зар он да се брине и о томе, о чему ће да говори у скупштин 
говорио и сви се искупише око њега, јер он врло занимљиво говори.{S} Но то му не смета да једе. 
а ону Соломонову песму над песмама, јер он, човек ожењен и у година, остави кућу, жену и децу,  
ицима не могоше га извући из блата, јер он није ни сањао, колико су вични Назарени св. писму.</ 
е никад казати: <hi>Здрави</hi> су, јер он то не зна, већ увек вели: „Остали су здрави,“ или:{S 
тка па до краја, није на празно.{S} Јер он кад се позове на које место, одмах наводи чије су ре 
и лик, лик Лазареве сестре Милеве, коју он и не познаје.{S} Тамо ће затећи и њу; она му је кроз 
па и они поучавали народ, а на послетку он је за то, да сутра у недељу, оду сви овако како су у 
осподина Здравковића, на коју је страну он гласао?{S} Је ли он гласао за Србина?{S} Гласао је — 
коне ни св. Николе.{S} По његову закону он би требао на Божић да ради... да преже коње и да иде 
е, јер му је милије тако.{S} У који мах он устаје са столице, уђе мало девојче у кућу.{S} Питал 
да!{S} Шта му вреде мртва слова, кад их он не уме читати.{S} Иде му по глави све то, и он уздах 
 Нема их много, али се надају, да ће их он устостручити, јер пред њим иде глас велики — као пре 
аш он није умео да задобије љубави, баш он није могао да стече поверења.</p> <p>У то доба увери 
био ревностан, вредан, дурашан, али баш он није умео да задобије љубави, баш он није могао да с 
ла Марта десет нових дуката на јабуку, (он је мислио, да то неће никад моћи да потроши) а после 
вама нема места?“</p> <pb n="157" /> <p>Он се као расрђен окрете и оде, па се онда врати и рече 
да увек додаје: „Молим те, иди“.</p> <p>Он или не чује или не може да устане.{S} Тада закукурек 
н глас, кад стигоше до Боривоја.</p> <p>Он се задубио у посао, па није ни опазио, каква му испи 
е га. „Шта бежиш од мене?“ пита.</p> <p>Он ћути.</p> <p>„Шта се ту цифраш као млада невеста.{S} 
је, мораће цела кућа у просјаке.</p> <p>Он дакле завеза кесу, затвори добро амбарове и озбиљно  
е се, па му је онда чисто лакше.</p> <p>Он ће Милеви.{S} Мора!{S} Као што снага месечева вуче м 
<p>Тома је био већ разговорнији.</p> <p>Он је непрестано доказивао нешто деда-Јови, али шта, то 
 из поља, показала му је ствари.</p> <p>Он само климну главом.</p> <p>„Све је раздрускано“, каж 
аде, да ће се тако брзо предићи.</p> <p>Он је испрва беснио и љутио се, после се предао и умири 
стињаче“, говори му подсмешљиво.</p> <p>Он у место да стане, пожури; али ко је још утекао од ђа 
ује руком чело. „Молим те, иди!“</p> <p>Он као да хтеде устати, али не мога.{S} Лежао јој и даљ 
 ме разгласе, да сам Назаренка.“</p> <p>Он оде од ње и не рече збогом.{S} Да ли, што се расрдио 
ар би био грех и да сам играла?“</p> <p>Он је ћутао.</p> <p>„Зар ви мислите“, пита она мало пос 
има. „Не иде нико за њим“, мислила је, „он ће за цело над дететом направити знак крста“.{S} Так 
тужим, немам права да се тужим“, вели, „он је светац и то је најстрашније.{S} Хеј, да могу да и 
а им даје свакојаке понуде за сужника. „Он је сретан“, мисли у себи, „јер му је суд допустио, д 
рника Мимовића нека од госпођа.</p> <p>„Он би говорио“, рече друга подсмешљиво, „али му је кова 
им се с Назаренима, нисам поп.“</p> <p>„Он има другу, већу, научну цел“, подсмехну му се неко.< 
ли, а мој Гига зар да не може?“</p> <p>„Он је,“ продужује Мирко, „још непречишћен.{S} У њему је 
стињу, где нема Назарена, ни ове муке“, она би пошла.{S} Али њему не дође то у онај мах на паме 
омору.{S} Прва мисао није га преварила, она је била тамо.{S} Била је тамо, али није знала ништа 
реврну реч.) И кад остаде е мужем сама, она рече: „Нисам знала, да и српски поп може бити овака 
и у мисли...</p> <p>Кад се вратио Тома, она га дочека некако збуњено.{S} Каже: „Мислим, да ме ј 
..{S} Кад дође мали Божић, Нова Година, она опет плаче.{S} Каже: „Данас код мог бабе има још ув 
{S} Кад је хтео да се ослободи затвора, она је већ купила своје сукње и кошуље, да оде где год  
ојој је тешко одрећи се златног украса, она ће тешко себе победити у крупнијим питањима.“</p> < 
, али благо; није хтео да је дражи; та, она у последње време и онако беше скоро увек раздражена 
 на бедрима?{S} Она говори против тебе, она казује свету:{S} Гле, ја угађам сотони, украшавам т 
.</p> <p>Кад је тај глас дошао до Наде, она само јаукну. „То није био сотона“, рече, „то је бил 
оду на бал.</p> <p>Док јој муж предаје, она му је скоро увек за леђима.{S} Њено је место до душ 
ад чича Срдан, како је вуче за курјуке, она види Гигу, како крши руке, а на лицу му неисказани  
 те Светозар пређе на женске параграфе, она се већ узверила и тражила пута, да се извуче.{S} Ка 
шта рећи за сад.{S} Што се Рахиле тиче, она је старија, може јој бити и 28 година, али је необи 
а захваљује на вашем савету и напомени, она ће зацело послушати.{S} У недељу што иде, показаће  
{S} Она је доказивала, да баш мора ићи, она познаје најбоље ствар, а и адвокат не би је звао, д 
а сад, да баш до у јутру не дођем кући, она не би легла.{S} Седи, ослушкује и кад ми чује корак 
сно и усхићено слушала.{S} Када заврши, она му паде око врата и само толико рече:</p> <p>„Побед 
ећања?{S} Није ли вами мио онај сандук, она клупа, коју наследисте од матере, не чувате ди то к 
ахну: „Та оно, знате, како ћу да кажем, она мисли, да највише треба постити шест недеља“.</p> < 
ан из крчме, а то је врло често бивало, она још с врата клекне пред њега и вришти: „Молим те ка 
p> <p>Варвара је издржала испит сјајно, она је зрела за крштење.{S} Но за што се намргодио Бори 
закуца на прозор, тихо, једва приметно, она се трже.</p> <p>„Ко је?“</p> <p>„Ја, отвори...“</p> 
е и душевна борба.{S} Кад би мркла ноћ, она је сва у грозници.{S} Подиже се у постељи и хоће да 
лу и провидео ју је.{S} Кад уђе у собу, она је још певала, а виде је где купи ствари.{S} Не зап 
гомила друштвених питања изиђе пред њу, она прегну, да реши та питања, али осети, да је слаба.{ 
ли занемише.{S} Јованка му је најближа; она треба да га пита, али дуго не може.</p> <p>На после 
 Срданова, Јелена, друкчије је мислила; она је хтела да се сврши, што се започело, јер каже: „С 
{S} Цвети је онда било шеснаест година; она је знала шити, те је тим издржавала себе и матер.{S 
му је кроз толико месеци шиљала понуде; она је толико трпила због назаренске вере; о њој је он  
ан иде оним јендеком и све болно стење; она студена вода у сред зиме и сувише га расхлађује.</p 
ца ни матере; могла је чинити што воли; она је од добре воље пошла за мене.“</p> <p>Боривоје је 
н и не познаје.{S} Тамо ће затећи и њу; она му је кроз толико месеци шиљала понуде; она је толи 
ош мало.{S} Но где би Марта слушала!{S} Она је доказивала, да баш мора ићи, она познаје најбоље 
каква заједања, а тек баба Језекиља!{S} Она је испоручила, да ће сви судови, сви министри (пешт 
де је била дивна, чаробница Цирце...{S} Она је умореним путницима Одисејевим давала пехар вина  
рмет, ти мени сва сласт овог света“.{S} Она се мало умири и ручала је с нами...{S} Кад дође мал 
мирно, непомично седела уз Боривоја.{S} Она је чула говор.{S} Хеј, та шта све она не чује, и —  
а Варвара пристала за брат-Боривоја.{S} Она и тако воли децу“.</p> <p>Боривоје хтеде да рекне н 
е с валовим пророцима око жртвеника.{S} Она види, како с неба пада огањ.{S} И спали жртву паљен 
м бајном мирноћом.{S} То је Јованка.{S} Она иде право Лазару, који је с Томом стојао мало подаљ 
 могла угушити, полако се стишавала.{S} Она је гледала Јованку и видела на њој, каква треба да  
.</p> <p>Но Милева је боље рачунала.{S} Она је слутила, да Боривоје неће дочекати недеље, него  
ва Стана обвија га хладним облозима.{S} Она их дочека запевајући: „Јао, леле мене, браћо и приј 
ти и ослушкивати на ме, ма три дана.{S} Она мора чути још из даљине звекет мојих кола, мора ско 
знаде да буде човек, па је сад жена.{S} Она га погледа са стране и кад виде, где га старци и ба 
на, ако уђе у кућу, као што је њена.{S} Она ће се привити уз Боривоја, а Боривоја неће ништа ве 
е у повесницу назаренског развијања.{S} Она је придобила и <pb n="98" /> одвела у Назарене већ  
 сиромашки, јер је код нас сиротиња.{S} Она се онда заплаче и неће да руча.{S} Каже ми: „Сад је 
ети за часак тужни осмех преко лица.{S} Она и свето писмо!{S} Не сећа се више, кад га је читала 
жем, како би ја њу волео и пазио је.{S} Она се само смеје и каже: „Иди ти с Богом, ја сам ти ве 
 најстрожије све прописе назаренске.{S} Она је примила ту божју вољу мирно, не само без бола и  
Вратио се болестан, жут, без Рахиле.{S} Она је утукла његове новце, па је онда отишла неком бег 
еобично одјекнуле у души младе жене.{S} Она није потпуно схватила онај важни физиолошки процес, 
а продужује се у машти болесне жене.{S} Она види пророка Илију, где се не задовољава са 450 пок 
еде и она.{S} У први мах обоје ћуте.{S} Она се као стиди, он се озбиљно збунио.</p> <p>На после 
ам јој се лане, у Станићеви сватови.{S} Она је играчица, да јој пара нема, а нисам ни ја у томе 
Милевина свекрва, баба Стака повери.{S} Она је опазила, да код њих није све у реду, запиње негд 
е Лазар и одведе сестру својој кући.{S} Она се испрва опирала; каже: „На добром сам ја месту; з 
уца на прозор и предаде га домаћици.{S} Она се сирота згранила, кад га виде.{S} Како се вукао о 
има и вреле сузе ударише јој на очи.{S} Она је искрено жалила тетку, јер ју је тетка одржала и  
 Али не:{S} Код ње је то био обичај.{S} Она више од годину дана води Боривојеву бригу. „Па усту 
по лицу, какве се мисли обрћу у њој.{S} Она је мислила, да ја и сам хоћу, да прсне друштво, дог 
у с вечера, кад се већ ухватио мрак.{S} Она је у кошуљи загазила у воду од прилике до појаса, а 
гме ни Варвара била задовољна с њим.{S} Она је знала, где га боли, та, он јој се у слабом часу  
који се сучељава са Цветином баштом.{S} Она је и данас тамо, као и увек недељом.{S} Дође му у г 
 човек, па је после од туге и умр’о.{S} Она је наследила његово имање, па га је за годину дана  
огоди се, да роди Милева мушко чедо.{S} Она је у постељи, а дете јој се поболи, па и умре.{S} Б 
на некаквом старом долапу — попреко.{S} Она полети онамо... то је крв њезине крви...</p> <p>Пол 
е исплаче и то ју је увек умиривало.{S} Она страст, која је буктила у њојзи и коју пре никако н 
е ни мало захватио у Јованчин живот.{S} Она је видела и познала тог човека баш онда, кад су у њ 
у, изненади се.{S} Застао је Милеву.{S} Она је дошла брату неким послом, па ће с њим заједно у  
прво је ушао у собу, да види Милеву.{S} Она је лежала на банку а очи јој се зацрвениле.{S} Мора 
и било, да се угледаш на твоју Наду.{S} Она се дала на уживања овога света, а право и има.{S} Т 
да, кад сам се спремао на теревенку.{S} Она ме је пажљиво посматрала и ја сам то опазио.{S} На  
а ће ти она шарена трака на бедрима?{S} Она говори против тебе, она казује свету:{S} Гле, ја уг 
у ја онда помоћи?“</p> <p>А Варвара?{S} Она кад чу свршену ствар, три ноћи није спавала — од ра 
мрак“.{S} И која ће девојка рећи то?{S} Она у смеју и шали каже: „Нећу“, а то је девојачко хоћу 
дељно рухо.{S} У њему је сад енергија — она енергија, коју је познао у себи још из детињства св 
е ви лакше продрети с вашим предлогом.“ Она ме је зачуђено гледала. „А ако после тога прснемо и 
е би и иначе приличили једно с другим?“ Она ме само гурну, па тек доцније каже: „Иди к врагу“.{ 
 какве вас мисли обузимају при читању?“ Она би му онда већ пала око врата.{S} Али он ћуташе.{S} 
о: „Ала, Милева, баш играш као вила“, а она је после казала мени: „И ти играш као вилан“.</p> < 
знак, да сви оду из скупштине кућама, а она ће остати са главним старешинама, пророцима на само 
 одлази у комору...{S} Ноћ је хладна, а она у грозници и у кошуљи.{S} Иде лагано напред и рукам 
 косе, он је претрпа травом до главе, а она цичи као помамна.{S} Тако је, кажу, било и пре неко 
му онда пришла.{S} Он је био сатрвен, а она, жена за часак га је искушала; он јој се повери и о 
та им је шапутала, да не чекају дуго, а она трећа литра саветовала је старце и храбрила их, да  
тобом.“</p> <p>И дуго јој је говорио, а она га је радосно и усхићено слушала.{S} Када заврши, о 
ривоје поздрави Милеву доста збуњено, а она му прими поздрав скромно, а не насмеши се, јер то н 
же.{S} Пољубио ју је у чело, уздахну, а она се отрже од њега и побеже у своју собу; за тим му и 
е тужаху?{S} Ни један те не осуди?{S} А она рече:{S} Ни један, Господе!{S} А Исус јој рече:{S}  
з то је на брзо сазнао из св. писма сва она места, која најбоље растуже, распале и прилепе се з 
ворио и да ли би проговорио речи, да га она прва не запита: „Како ваши на дому“?</p> <p>„Хвала, 
њег и данашњег дана удварао.{S} Сада га она дрмну за рукав. „Питајте их“, шапуће, „за што не до 
нити га она понуди да седне.{S} Нити га она пита откуда нити јој он казује шта ће.{S} За дуго н 
ашка.{S} Нити јој он назва Бога нити га она понуди да седне.{S} Нити га она пита откуда нити јо 
исли и да јој одговара на нешто, што га она није ни питала.</p> <p>Милева је служила госте, али 
ачише.{S} Напред ће ићи Јованка, јер га она већ познаје, за њом ће Јулка, а на послетку Славна. 
теби не верује.{S} Ето, Милева каже, да она никад није говорила с тобом о ускакању“.</p> <pb n= 
на три реда бисера, нека се не каже, да она овај народ презире и да се само онда свечано облачи 
о с друге стране није могла увидети, да она чини квара, себи или другима, ако пева.{S} Мучила с 
зао дух, а не свети дух, а зна и то, да она из светог писма заборави најдуже до вечери све оно, 
.{S} Мора да је веома боли глава, ма да она вели, да јој је лакше.</p> </div> <div type="chapte 
шу и измолим опроштаја у Бога и људи за она моја недела.“</p> <p>„И зар због тога мораш одмах у 
> <p>Промена, па ма каква била, ма била она с горег на боље, у прво време изазива у човеку незг 
е твоје крмаче не одо у „бугере“, па ма она имала златан реп.“</p> <p>И пође да иде.</p> <p>„Ни 
n="74" /> која забрањује пушити.{S} Зна она, да пуши свакојака вера, па чак и Турци.</p> <p>„А  
долап?{S} Па где су она два кревета, па она широка клупа с наслоном?!“</p> <p>„Та оно видим и ј 
ас.</p> <p>„Није добро, децо“, изговара она, а једва дише.{S} Светозар побледи, он је то схвати 
а уверише се Назарени, како је истинита она народна изрека, да несрећа не долази никад сама.{S} 
ароду, управо о томе:{S} Је ли истинита она народна предрасуда, да се дивљи голуб у зиму претва 
је ћутао.</p> <p>„Зар ви мислите“, пита она мало после, „да не би било боље и по мене и по вас, 
клетва.</p> <p>„Како су вам деца?“ пита она. „Јесте ли затекли све на миру код куће?“</p> <p>„Д 
>„А ви?{S} Како сте ви задовољни?“ пита она њега у место да одговара.</p> <p>„Зар с Варваром?“  
време“.</p> <p>„Па, шта да радим?“ пита она.</p> <p>Тома је погледа, као да хтеде рећи:{S} И ти 
 Стид га је...{S} Мучи га мисао:{S} Шта она мисли о њему?{S} Зар се он ње није одрекао?{S} Зар  
“</p> <p>Рахила само уздахну:{S} Па шта она већ није радила, да придобије Лазара?!</p> <p>Тома  
 издржао онај тежак пост; у њему је сад она енергија, с којом се бацио на назаренско веровање.. 
 оном неизмерном очајању; у њему је сад она енергија, која овлада њиме, кад се решио, да иде у  
} Она је чула говор.{S} Хеј, та шта све она не чује, и — умешала се.</p> <p>Каже: „И не нађе се 
ign xml:lang="DE">Pöbl</foreign>«, каже она, „право је говорио мој отац, да паор остаје паор.{S 
, но би те уграбио.“ „Е, гле сад“, каже она, „баш си ти момак да ме уграбиш; иш не праши!“ „А к 
“</p> <p>„Била сам прошле недеље“, каже она.</p> <p>„Шта?“ —пита он поплашено. „Ви сте за цело  
ва минута?“ питам је. „Чекаћу те“, каже она, „и три минута, али шта ћемо јуначе, ако и онда ниш 
о је већ на њега.</p> <p>„Ви сте“, каже она, а глас јој дошао загушен, као да иде право из душе 
: „Удесићу ја то“.</p> <p>„Удеси“, каже она и опет, па онда увек додаје: „Молим те, иди“.</p> < 
> <p>„Не ваља у вече много јести“, каже она, „а и ко ће се сад пузати на таван?{S} Сутра, децо. 
азаренске обичаје.</p> <p>„Читам“, каже она, „седамнаесту главу из књиге пророка Јејемија.“</p> 
у га довести?“</p> <p>„Ја мислим“, каже она, „поручи ти по њега у каквом вашем послу.{S} Ти ћеш 
и ти „не повериш?“ „Мени је бабо“, каже она, „добра моја вера.{S} Добра је била мојим старима,  
том послу, која ће.</p> <p>„Него“, каже она, „волела би, да он овамо дође, тако вечерас...{S} Н 
под аренду.“</p> <p>„Нећу никако“, каже она. „Само би ми још то требало, па да ме разгласе, да  
авом.</p> <p>„Све је раздрускано“, каже она.</p> <p>„Ништа, оправићемо. “</p> <p>„Све, што је б 
ко ограде.</p> <p>„Није ми добро“, каже она, „управо, нисам данас за друштво.“</p> <p>„Бежите о 
Хоћу.“ „Ко хоће да граби девојку“, каже она, „не пита је, да ли хоће, него види то и сам.{S} Ле 
 два ланца у закуп.</p> <p>„Нећу“, каже она.</p> <p>„За што?{S} Зар ја не бих платио као и друг 
е, грех је; је ли?“</p> <p>„Грех“, каже она. „Ето, ја цео дан мислим о томе.{S} Поп-Миле је при 
апросим у твог бабе?“ „Рекла бих“, каже она, „да се оканеш луда посла, он ме не би дао за тебе. 
"173" /> гледала по њему. „Читам,“ каже она збуњено, „овај... последњи пут сам читала о створењ 
ека од њих хоће да му олакша. „Каква је она друга велика мана у Назарена?“ пита.</p> <p>„Што су 
 <p>„Помоз Бог, чико.“</p> <p>„Каква је она нова кућа?{S} Ено виш, онде, друга од рогља?“</p> < 
долази то питање.{S} Сетио се, да га је она још једном то питала и довела га онда у забуну.{S}  
 Сети се оног првог састанка, кад га је она питала. „Опрашташ ли ми?“ И онда је хтео да јој пад 
икад не растајаше од луле.{S} С тога је она данас, кад дође Лазар, мало као ослушкивала и оно ш 
ебе побегла?“</p> <p>„Видим и ја, да је она мене с тим убила и знам, да ће и њу због тога убити 
 да је њихова скупштина пронашла, да је она доста трпила, попустила је.</p> <p>Сад је Срдан пре 
 кратко кажем, о њој су говорили, да је она у души иста, која је била и пре; тврдили су, да је  
ла. „Ено је,“ каже, „онамо, јелте да је она?“</p> <p>Лазар климну главом.{S} Јованка га узе за  
амо толико, да је убио жену.{S} Чија је она друга крв?{S} Гроза га ухвати, кад помисли на децу. 
 и би јој некако неправо.{S} Слушала је она до душе и до сад назаренску науку <pb n="109" /> о  
е схватала ствар. „Сиромах“, мислила је она, „тешко се бори са својом крвљу... он је ту крв заћ 
 њој пажњу, заинтересовао је.{S} Сад је она ишла даље.{S} Без тога ко зна, шта би изишло пред њ 
му једно место, неколико листи, које је она тако радо читала, зна га скоро на памет.{S} А опет  
а се мане — не би послушала, него ме је она сама шиљала учитељу Јовићу, да не износи предлога о 
ном, видео је дакле муке онога, коме је она толико скривила.</p> <p>Залану вашка и она изиђе у  
згледа миран, да утиша ту ватру, али је она кад кад букнула.</p> <p>Лазарево понашање изненадил 
 баш више не могу овако.“</p> <p>Док је она говорила, пришао јој је и син. „Нано,“ каже, а глад 
ледао да убеди госпођу Меланију, јер је она могла да буде врло опасан противник.{S} Каже: „Код  
 могао да Наде пусти из куће, јер му је она више привређивала, но она његова два богаљаста коња 
пристаћу радо.</p> <p>„Свештенство није она снага, која беше пре.{S} Ви сте ту снагу потисли, п 
који се год напио тог вина, па га после она додирнула својим чаробним штапићем, тај се на мах п 
 ти ћеш Светозара да напустиш?“ пита ме она љутито. „Зар је то лепо?{S} Заједно сте почели и чи 
ове речи.{S} Изгледало им је, као да се она 175. песма из „<title>Харфе Сионове</title>“ пева њ 
ај ме!“</p> <p>Кад се он утиша, онда се она умиљава као грлица, али јој не помаже.{S} Он с њоме 
али кад смо други пут играли, повија се она за мном као да смо срашћени и каже: „Ама смо нас дв 
реба да зна, да има ствари, с којима се она не сме шалити, ако се баш момак и нашали.</p> <p>Об 
и да ручаш, па дођи по подне.{S} Кад се она најпре загреје за ту ствар, лакше ћемо с њом...{S}  
n="196" /> добрих људи.{S} И онда ће се она удати по свој придици само за онака човека, који је 
} После десет-двадесет година одвали се она цигља и убије човека.“</p> <p>„А... а... а...“ веле 
 наша вера права наука Христова и да ће она освојити...{S} Ја стрепим, само од тога, да се те г 
долазе прота и свештеници, знао, шта ће она господа и госпође, па је смислио, да не чека да гос 
ћи ни провести ни запевати.{S} Отићи ће она својој кући, доста јој је комедије.{S} Само још јед 
 пре.{S} Бадава хоће Пера братски, неће она.{S} До сад се не чу ни жива, сад зипара, као да нем 
p> <p>„И мене је вас жао, Лазаре“, рече она чисто жалосно. „Па кад већ говоримо о тој ствари, е 
 но зидар или управо рећи мерник“, рече она прва.</p> <p>„Не, госпођо, није мерник крив, но жен 
ло, да Бог није света ни створио“, рече она ненадно, па се онда и сама трже од тог безбожничког 
је годио тај одговор. „Воли децу“, рече она на послетку лагано.</p> <p>„Не бије их, али не бих  
/p> <p>„Мучне, врло мучне мисли“ — рече она. „Прочитала сам први стих и не могу даље.{S} Како ј 
оставио дубока трага у души Мартиној, и она би се око тога још много више гризла, да је не обуз 
ла на прагу, па се нагло окренула.{S} И она је имала у тај пар под кецељом завежљај, тек што га 
ао то суђење својим рођеним очима.{S} И она до сад онако трезвена жена поче да кука, плаче и ја 
аскоша, па дошао до данашњег дана.{S} И она се најсиротија лицка као нека грофица, јер каже: „Ј 
говори о њима.{S} Та да и како ће.{S} И она се задуби у мисли...</p> <p>Кад се вратио Тома, она 
ка лакомислена женска, брзо утеши.{S} И она запева:</p> <quote> <l>„Зелен орах, деб’о лад,</l>  
> <p>„Ко ти је муж?“</p> <p>„Ево га!“ и она показа на Гигу, који стојаше не далеко од ње, али о 
Божића.{S} Кријем ја њу од свакога, а и она тражи, да нико не дозна, где је.{S} Кад дође Божић, 
укао.{S} Успомене из његова детињства и она свечана песма вукла га је, као оно месец месечара.{ 
, тешко ће проћи месец-два дана, а да и она не повери.{S} Сви ви знате, како би то било од вред 
 Читају се јектенија, па онда забруја и она дивна Дамаскинова песма о последњем „цјелованију“:  
 толико скривила.</p> <p>Залану вашка и она изиђе у двориште.{S} Била је лепа, крупна цура, а п 
срца и продире до срца...{S} Боже, та и она птица у гори и онај вук у јазбини, па чак и она риб 
е стаје, нога јој поклизну с лествица и она се стропошта доле.{S} Кад јој се муж вратио из поља 
 је сувише ватрена, па за то се умеша и она у разговор. „Кажите нам, Боривоје, кад немате попов 
виде, да стоје њене другарице, остаде и она.</p> <p>„А за што сте је убили?“ пита га Јованка ск 
изостао...“</p> <p>Седе Лазар, а седе и она.{S} У први мах обоје ћуте.{S} Она се као стиди, он  
е Боривој мислио о Милеви, мислила је и она о њему и то не само мислила, него и чекала га.{S} Л 
у због преписа неке ливаде, отишла је и она с њим, те кренула ствар око јерусалимске иконе.{S}  
 од њега и остави га.</p> <p>Дошла је и она кобна недеља, кад ће Јовић и другови предложити дру 
 родила здравог, једрог сина, коме се и она и човек јој обрадовали више свега и кога су они доц 
лим.{S} Је ли овде Милева?{S} Личи ли и она на Светозара као ви?“</p> <p>Но док се Лазар окрета 
метање, а гле, исто је хтела да учини и она.{S} Али не:{S} Код ње је то био обичај.{S} Она више 
мене не воли.”</p> <p>И сад се побеси и она.{S} Не кука и не плаче више, но говори као увређена 
ли.</p> <p>Марти се пореметио зглавак и она је одлежала три недеље на постељи.{S} За то јој је  
а у гори и онај вук у јазбини, па чак и она риба у дубини мора зна, какав је данас дан; њезин с 
е рече ни речи.{S} Сто беше постављен и она поче да служи.</p> <p>Назарени су у јелу и пићу уме 
еву.{S} Очи му сусретоше поглед њезин и она му дође застиђена — готово поплашена.{S} Но највише 
с не срамоти, кад је већ тако учињено и она се предала.{S} Само је казала: „Кад је већ морало т 
бе у руку“, рече јој чича Срдан опоро и она од то доба, није више спомињала ту ствар.</p> <p>Но 
и Нада и Боривоје желели оно исто што и она, само је Надин поочим отежавао ствар.{S} Тај човек  
бац једу, не треба две вере да верују и она — повери.{S} Повери, да изведе у кући јединство, по 
> <p>Светозар пође, погледа у Јованку и она устаде да иде за њим...</p> <p>„Забрављена је комор 
е због тог што ружно мислити.“</p> <p>И она запева и певала је после тога сваког јутра као и пр 
p> <pb n="230" /> <p>Неке недеље изјави она на завршетку скупштине, да је дух свети улио у срце 
ежљај...{S} Просјак је благосиљаше, али она то не чу.{S} Сад је Боривоје већ стигао кући — поми 
е у договору с братом неку накнаду, али она сиротица не прима.{S} Куне је, да је већ и црној зе 
{S} Прошла су она несретна времена; али она неће.{S} Каже:{S} Док нисмо заједно и на окупу, не  
 дуго разговарао са свештеником.{S} Али она није онда пазила на то.</p> <p>„Кога ћемо да питамо 
</p> <p>„Скоро да вам и не кажем“, вели она и обори главу. „Али опет, за што да не?“ Поћути мал 
и за Христом.“</p> <p>„Шта је то“, вели она, „кад сам и овде у сваком добру.“</p> <p>Кад се код 
е, Назаренке, једва шапућу, тек ова или она прићи ће ком брату или пријатељу и скинуће му перце 
 школе изнео на свет необичну крв, а ни она јерусалимска икона, коју му је ујак метнуо у колевк 
е повратила.{S} Срећом се не враћаше ни она негдашња узбуђеност.</p> <pb n="17" /> <p>Тако је т 
та му је Господ одговорио?{S} Шта ће ти она шарена трака на бедрима?{S} Она говори против тебе, 
 који је на путу, те тражи конака, нити она њему отвара као Назарену, брату.{S} Најпре застре п 
ти ови људи долазе, да га испрате, нити она звона звоне у његову част; он иде на пут још даљи и 
— „Све је готово и приправљено“, изусти она обореном главом.</p> <p>— „Све је готово“, рече јој 
же да похвата краја мислима својим, тек она узима кључ с склина и одлази у комору...{S} Ноћ је  
к буду мало и тамо — до сутра.{S} А чим она води децу у госте, долази и њојзи гост...{S} Али да 
гнула дубоко главу и стоји пред њим као она преступница пред Христом.{S} Но дође му у памет:{S} 
 Бога, што се и тако свршило.{S} Управо она је мислила, да се свршило, а ствар беше тек у почет 
ди Боривоја, који не уме да гледа, како она страда и бори се за њу.{S} Коме ће се приволети цар 
чи као махнит и оде.{S} Оде онако, како она није хтела.{S} И без речи и без опроштаја, без пољу 
аренску скупштину.{S} Како ли рече само она жена?!{S} Ах да! „Еванђеље је само у вашим рукама,  
ће, јер му је она више привређивала, но она његова два богаљаста коња.{S} Но њему је дала Марта 
але је и теше, блаже је и храбре.{S} Но она као да не чује.{S} Пред очима јој је и сад чича Срд 
p> <p>„Мани ме“, молио се он.</p> <p>Но она га није манула, него је хтела да зна, за што он изб 
је начула, излазило је на оно исто, што она већ два дана слути.{S} Срдан је у срцу већ поверио, 
а чисто: како су пресудиле његову ствар она три окамењена — анђела.</p> <p>И разведри се небо и 
ко неколико дана.{S} Помало разговара с она два друга; разбира се код њих о овом и оном, па изл 
још у колевци.{S} То је у другом облику она велика научна истина, коју су лекари и педагози тек 
 зна ни сам.{S} Од једном осети, где му она додирује руком чело. „Молим те, иди!“</p> <p>Он као 
 би требало ни суда ни џелата, но би му она судила.</p> <p>Мартин брат поштовао је јерусалимску 
им начином.</p> <p>„Шта ћу ти?“ вели му она. „Теби не треба жена.“ . „Треба ми, Бога ми, треба  
ивео је и до сад управо тако, као да су она правила била са његова живота исписана.{S} Имао је  
но и немој на мене чекати.{S} Прошла су она несретна времена; али она неће.{S} Каже:{S} Док нис 
 је онај политирани долап?{S} Па где су она два кревета, па она широка клупа с наслоном?!“</p>  
се прохтело мало сувих шљива.{S} Има их она на тавану читаву врећу.</p> <p>„Не ваља у вече мног 
ра и Милеву и доведи их овамо.“ </p> <p>Она се у први мах укипила, не може чисто да верује ушим 
узе, исплачи се, биће ти лакше“.</p> <p>Она се полако мицала.{S} Главу је још дубље заронила у  
дар задесио, Бог нека те утеши“.</p> <p>Она лагано крену главом.</p> <p>„Боли те?“ пита он.</p> 
азуме, да је Боривоје мој гост“.</p> <p>Она не рече ни речи.{S} Није ни приметила, да јој је Ла 
авом.</p> <p>„Боли те?“ пита он.</p> <p>Она не одговара.</p> <p>„За што се мучиш, сестро?{S} Бо 
ма“, што рекао премудри Соломон.</p> <p>Она му говори, какав је будала био Василије Велики, па  
енуо и сад, тек што није стигао.</p> <p>Она је желела, да види тог човека, о коме је Лазар гово 
добра човека?“ пита је он нагло.</p> <p>Она обори очи.{S} После рече: „Гле, ви би баш да вас хв 
еве речи задрле за госпођу Љубу.</p> <p>Она се окрете своме мужу и рече доста гласно: „<foreign 
</p> <p>„Кући матери, кажем ти!“</p> <p>Она проговори мирно: „У светом писму пише:{S} Жена треб 
у и рече: „Устани и хајде кући!“</p> <p>Она устаде, али се не помиче напред.</p> <p>„Кући матер 
и, па лакше јој се и опрашта...“</p> <p>Она подиже очи и гледаше га радознало.{S} То што је сад 
места?{S} Не би ли боље било...“</p> <p>Она га прекиде.</p> <p>„Да спасем душу своју, јелте?“ — 
>Боривоје махну главом. „Хвала.“</p> <p>Она га не понуди други пут, јер би то била увреда за ње 
 „гледати, да се промени ствар.“</p> <p>Она га разумеде и рече уздрхталим гласом само толико: „ 
а цело играли?{S} Не шалите се?“</p> <p>Она се насмеши.</p> <p>„Нисам играла, не мили ми се; са 
есте ли задовољни у новој кући?“</p> <p>Она подиже главу и погледа га тако тужно, као голубица  
 је пресуду. „Нису је натерали“, каже, „она није имала ни оца ни матере; могла је чинити што во 
 погледа.{S} Била је бледа као мртвац. „Она је за мене доиста умрла“, помисли у себи.</p> <p>Ни 
тајни глас, извире нека потајна мисао: „Она сад мисли на мене, чека ме.“ И он оде...</p> <p>Дођ 
а не износи предлога о накиту.“</p> <p>„Она сама?“ пита Светозар.</p> <p>Доктор се смејао.</p>  
ело једнаке боје зове се <hi>егал</hi>, онај прашак на њеном лицу „пудер“, а онај мирис „пачули 
} Сутра у ово доба биће му тамо Милева, онај деран љубиће прах са ногу њених, као што је љубио  
ће да му помогну.{S} Овај му даде коња, онај краву, овај поорану њиву, а онај семена.{S} Но исп 
, али свак почне за себе, па овај овде, онај онде посрне.{S} Гомила га погази.{S} Ако ће што да 
аћа му се постарала, те овај донео ово, онај оно, што је најпотребније.{S} Није све ново, али м 
{S} То што он чита, говори Исус народу, онај Исус, кога су људи распели као <hi>опасног бунџију 
а је као код Калвина <hi>слободна</hi>; онај, који чита молитву, није везан за речи, може молит 
ао да мало час, читаше нешто одонуд.{S} Онај други био је кржљав, неразвијен, по лицу му урезан 
>, онај прашак на њеном лицу „пудер“, а онај мирис „пачули“.{S} Хај, Бого, ада то мирише!{S} То 
 коња, онај краву, овај поорану њиву, а онај семена.{S} Но испало је друкчије.</p> <p>Дорастао  
ришћани, у једној цркви се моле Богу, а онај сити не мари гладнога, но ће га, ако само може, од 
мисли.{S} Окренуо се великом фишкалу, а онај сео на канабе, опружио ноге, те угушује смеј.</p>  
 села.{S} Путнику је лакше, кад сагледа онај узвишени крст на цркви, па и Боривоју је лакше, ал 
ш добро“, каже му. „Ти се све бринеш за онај свет; све нешто удешаваш, да ти онда буде мекано,  
ладе жене.{S} Она није потпуно схватила онај важни физиолошки процес, о ком јој је лекар говори 
 би и знао.{S} То је песма, што личи на онај глас: „И погоди Јова, да говеда чува... чува, чува 
pb n="214" /> се све боље навикавају на онај полумрак.{S} Оно бело, то је платно, шта ли...{S}  
Да манемо за данас, Лазаре“ — прошапута онај кржљави.</p> <p>Лазар климну главом и затвори св.  
и друга слика, па јој у ушима још и сад онај ужасни лом, када се крјаху клупе...{S} Види Бориво 
 број ваљаних требао да истера из цркве онај већи број неваљалих?{S} Може ли то бити?</p> <p>„Л 
 су им оне криве, а нису увиђали, да је онај још слабији и од жене, који се даде њоме заводити. 
о баш лепих и врсних ствари?!{S} Где је онај политирани долап?{S} Па где су она два кревета, па 
 старешинама тешко да пресуде, да ли је онај, који тражи крштење, научен од човека или је науче 
ли се не мења, јер кад се побеси, он је онај исти, који је био и пре.{S} Кад дође време, да иде 
тави дувана — то ти је.{S} А помагао је онај предлог <pb n="206" /> о накиту за то, да женскиње 
, док је он победио једнога, одвукао је онај други вук Стевана далеко у рит, да му никад више н 
ар у селу Лазаревцу, а овај Лазар му је онај старији син.{S} Срдан је хтео да даде Лазара на шк 
и почне венути.{S} У сну му се показује онај црни мачак, тужно мијауче и вели: „Све су ти лекар 
а право?...{S} Ја ћу да ти кажем.{S} Не онај, који је најбољу слику насликао, него онај, који н 
са лица назаренских апостола и обавесте онај заблудели свет.</p> <p>Кад је Здравковић свршио, с 
нда у забуну.{S} Али данас није он више онај, који је био пре.{S} И он одговори.{S} Каже: „Апос 
и људи, па чак и старци и бабе скачу уз онај ђавољи рог, то за цело није од Бога, но од сотоне. 
рца...{S} Боже, та и она птица у гори и онај вук у јазбини, па чак и она риба у дубини мора зна 
брањује им њихова вера.{S} Ту ће бити и онај „бик“, звоно, ту „ђавоља труба“, свештеник, ту „цр 
те свештенство по природи ствари изгуби онај значај, који је имало пре.{S} Придике почеше исмев 
и вечне муке?...{S} Хулио би Бога сваки онај, који би о њему тако ситно мислио.{S} Ено и апосто 
И ко ће то да почне“ пита Лазар, „да ли онај ваш православни свештеник, који је закупио регал с 
S} А шта сам ја учинила, да ми се умали онај силни терет пред Богом и пред људима?!“</p> <p>„Ви 
 учиним, како смем тражити, да то учини онај, који је слабији од мене?{S} Без примера нема ништ 
78" /> којој је још и сад живо у памети онај бол, што је осећала, кад јој је брат умро.</p> <p> 
ан ноћ о томе:{S} Колико треба да пости онај, који хоће да се причести на гробу Христову; којим 
и ништа не помаже.{S} Тада покуша Срдан онај опште познати лек против пијанке и банчења.{S} Рец 
> <p>Па и Боривоје упушта; бар да је он онај стари, бар да он оправдава наде.{S} Из затвора је  
и дана, па га пустише.</p> <p>Сад је он онај стари Пера, сваки час се прати пијан с гајдашем ду 
ешио, да иде у Јерусалим, те је издржао онај тежак пост; у њему је сад она енергија, с којом се 
и испупчиш прса своја пред олтаром, као онај Фарисеј кога је осудио Христос...“</p> <p>За тим ј 
стина тихо, али тако тужно, ужасно, као онај, који хоће већ да издахне, он му приђе. „Обрене, б 
управо рећи, обнесвестио.{S} Био је као онај камен; радило се с њиме ма шта, метнуо га овде а о 
ј, који је најбољу слику насликао, него онај, који најбоље врши завет очев, а то је, који га у  
шта је знак сећања?{S} Није ли вами мио онај сандук, она клупа, коју наследисте од матере, не ч 
у: „Како бива код нас крштење, зна само онај, кога крсте.{S} Други то не може докучити.“</p> <p 
аће у један дан.{S} Њих ће обарати само онај, ко буде радио на том, да се поправи наше економск 
о ларме, не подвикујемо, нит најмљујемо онај ђавољи рог да нам пишти, но се сећамо Бога.{S} Мом 
ојев беше много оштрији и отворенији но онај, који беше управљен против њега; многи верни су се 
ог створио?</p> <p>Дође у крај баште, у онај, који се сучељава са Цветином баштом.{S} Она је и  
} Од те помисли или што је осетио, да у онај мах оде од њега анђео и уз њега остаје само — сото 
рио.“</p> <p>У Лазаровој руци била је у онај мах пуна боца соде и он је ударио том тешком боцом 
оље, мислио је у себи.{S} А Рахила је у онај мах мислила, да је читава њена комедија с Назарени 
каром не ижљуби жену.</p> <p>Марти је у онај пар одлануло; нешто јој паде са срца; у души јој б 
је рекла ништа више и другарице одоше у онај крај врта, који беше најудаљенији од Боривоја.{S}  
 она би пошла.{S} Али њему не дође то у онај мах на памет, он само хукну и рече: „Ми ћемо пропа 
.{S} Устаде и пође.{S} То је било баш у онај мах, кад је госпођа Здравковићка стојала за леђи м 
ову.{S} Све троје се стресоше.</p> <p>У онај мах ни један од облака, који јурише висином, није  
ш, укорео га је нови прота врло оштро. (Онај стари, кога ми познајемо умр’о је).{S} Каже: „Запа 
ка“, па му је тај назив и остао.</p> <p>Онај други, о коме сам споменуо на почетку овога одељка 
недељу што иде, показаће се то.“</p> <p>Онај младић, који је мало пре нудио своја кола за варош 
.“</p> <p>„Упутило се“, каже Светозар. „Онај, који је тврдо спавао, пренуо се мало, мигољи се.{ 
вршио меру.{S} Мени нема лека“.</p> <p>„Онај свети лек, који је прописао Христос, прописао је б 
слио сам: „Нека јој Бог плати“.</p> <p>„Онај, који те је научио, да тако говориш, добро те је н 
ће се она удати по свој придици само за онака човека, који је члан тога друштва.</p> </div> <di 
 његову земљишту и ако није баш са свим онака као пре.{S} Шта је то?{S} Нико му не рече, да је  
идео Обрена крвава, у његовим хаљинама, онаква, каквог га донеше жандари.{S} Но опет га је прег 
<pb n="233" /> Варвара изишла из Дунава онаква иста, каква је и ушла.</p> <p>Тома је био већ ра 
-Срданова и сувише се отегла.{S} Кад га онаква доведоше кући, домаћица Јелена сместила га је у  
будем што пре готова.{S} А ко ће носити онаке клипане око крстионице!“</p> <p>„Код нас“, каже Б 
оде Лазару, да му се извини како год за онаки насртај.</p> <p>Кад уђе у собу, изненади се.{S} З 
е мој.{S} Гласаће се и где буде већина, онако ће бити.“ </p> <p>А шта ће бити, ако већина буде  
већином скрштених руку. „Како Бог хоће, онако ће бити“, говорили су испрва, а после кад дође см 
ре.{S} Болест га је стегла с вечера, па онако слаба утаманила до зоре.</p> <p>Прочула се по Лаз 
а, али им се стеже у души, кад их прота онако дирљиво опомену на големи расцеп, који створише.< 
е својим рођеним очима.{S} И она до сад онако трезвена жена поче да кука, плаче и јадикује.{S}  
воју.{S} Кад се дете огледа и виде себе онако запурена, плачна, ружна, хоће кад год да се утиша 
чима телесним, али види душом, види све онако, како је запамтио у детинству...</p> <p>Мора да о 
.</p> <p>Скочи као махнит и оде.{S} Оде онако, како она није хтела.{S} И без речи и без опрошта 
о не може бити.“</p> <p>Кад је Боривоје онако учинио с Надом, уђе и опет у кошару, те закла коњ 
воје за опроштај, што је пре три недеље онако слободно и против-назаренски тумачио свето писмо, 
е крв.{S} За тим ме унели у собу, па ме онако крвава испитују.{S} Кажу ми: „Или ћеш казати исти 
ставити, јер ако ме оставиш, продаћу те онако исто, као што те је продао Јуда и погазићу све за 
бом побисмо.{S} Шта ће рећи народ?{S} И онако нам пребацују доста што шта и веле, боље да нисмо 
да је дражи; та, она у последње време и онако беше скоро увек раздражена, узбуђена, пакосна.{S} 
е крштење у моје име чинили овако, а ви онако... ви, који нисте добро разумели речи светог писм 
{S} Нека је просто и оним нељудма, који онако учинише са мном.{S} Њих ваљда царевина плаћа за т 
ку, „не бих могла сведочити ни овако ни онако, јер нисам све потанко видела.{S} Доста је далеко 
ео ићи, но ће га опоменути и изобличити онако из далека.{S} Дуго је прелиставао по св. писму, н 
кршњи пост, а што је најглавније, пости онако, како је то забележено у књигама Василија <pb n=" 
ти.</p> <p>„А пријатељ Панта ће им рећи онако на просто: „Ја бих вам казао и саветовао, људи и  
р. „3а што сад не тумачиш Христове речи онако, како пишу, но се заклањаш за апостола Павла?{S}  
назаренској скупштини и које су већином онако грозно хукале и пиштале над својим гресима, нису  
главу је подигла високо и не иде улицом онако снуждена као пре.{S} Сима се одрекао хаџилука, по 
нда исповеди Лазару.{S} Све му је казао онако, као истражном судији, па заврши: „Ја ћу скоро, ш 
сту жао за срамоту, али не отворено, но онако по назаренски, сакривен иза св. писма.</p> <p>Бор 
ивоје, „не бива крштење као код вас, но онако, како је Христос оставио.{S} Ми се кршћавамо у ре 
у комадићем хлеба и гутљајем вина, исто онако, као што је обичај код Реформата, Калвина.</p> <p 
а учењаке.{S} Он је удешавао свој говор онако, да га можемо сви ми разумети.{S} Тако су и апост 
 крв, могла је да улије онолико снаге у онако мало дете.</p> <pb n="15" /> <p>Марта је чинила с 
да се крстиш?“ пита Мирко даље.</p> <p>„Онако“, каже Варвара, „како се крстио Господ наш Исус Х 
о!{S} Неко је казао, да сваки народ има онаког владара, каквог заслужује.{S} То сви признају ка 
ну и ја вам кажем, да сваки народ има и онаког попа и учитеља, каквог заслужује.{S} Да за бољим 
ећи овај назаренски халаман, који не да онаком момку, да се ожени, као што је Гига.</p> <p>„При 
, ропта против божје воље, а тешко је у онаком стању угушити сузе.{S} Соба је пуна Назаренака,  
 и продајемо.{S} Али би да је продамо у онаку кућу, где неће моћи да буде од штете.“</p> <p>„Е, 
 далеко.{S} Јулка је непрестано гледала онамо.</p> <p>„Како се зове он?“ пита мало доцније Јова 
погледи.{S} Нарочито се госпође згрнуле онамо и чекају, шта ће рећи овај назаренски халаман, ко 
ње курјака.{S} За часак хтеде да скрене онамо. „Чак и ти тамо имају више срца, но они у одбору“ 
крст.{S} Преварио сам се.{S} Погледајте онамо.“</p> <pb n="147" /> <p>И он показа руком на проч 
у за места.{S} Ово је први пут да одоше онамо.{S} Њихова су места недељом пред црквом, а после  
те, па једни ће на молитву овамо, други онамо.{S} Кад осване Божић, ви ћете у рит, да сечете тр 
иповедао је, како небројени свет одлази онамо, да олакша души и прими опроштаја за своје грехов 
 старом долапу — попреко.{S} Она полети онамо... то је крв њезине крви...</p> <p>Пола сата доцн 
 бадава.</p> <p>И Петар је доиста пошао онамо, камо је намислио.{S} Вредно иде у назаренску ску 
 где ће ударити и окреће га после овамо онамо, док се не расхлади или га пак сврха.{S} Ковач Ша 
авом. „Не могу бабо.{S} Шаљеш ме и опет онамо, где сам већ био и одакле сам изишао упрљан, па б 
нка очима, па и нашла. „Ено је,“ каже, „онамо, јелте да је она?“</p> <p>Лазар климну главом.{S} 
бе (а Бог ме убио, ако сам га и видео), онда сам му с јесени упалио кућу.{S} Изгореле су и стај 
старој вери и каже: „Добра је та вера“, онда је он лично <pb n="49" /> крив, он је био неваљао. 
пиш у ред „браће“, те постајеш „веран“, онда мораш.“</p> <p>„Е, видиш!{S} А како ћу се ја испов 
удити.{S} И ако је ваша црква Христова, онда не смете стати на врата Христове цркве и рећи:{S}  
заједничком песмом, за тим иде молитва, онда св. писмо и тумачење св. писма, а на послетку опет 
 нам се ваља борити против Назаренства, онда треба да се боримо с тога, што они несретни људи,  
допустио жалости, да га толико савлада, онда је зло, али ја се бојим, да ће бити још и што горе 
 већ хоћеш да учиниш што преко обичаја, онда ти саветујем, да се подигнеш сад о Госпојини у Кар 
је мало после тешко и дубоко уздахнула, онда сам знао, да се у својој души опрашта с адиђарима. 
види божји благослов, а кад хлеба нема, онда му живота нема.{S} И да је Лазар, у зао час, убио  
 познати по опалим и олупаним зидовима, онда се може рећи, да ћеш назаренску скупштину у већим  
тужби.{S} Кад има спора међу члановима, онда се састави суд од старијих људи и они решавају, ми 
д је све уређено и на чврстим основима, онда не може лако натраг, мора напред, за то и вели нар 
знате, да су пророци живели пре Христа, онда нису ни у Европи ни у Азији ни у Африци знали за д 
 не ударај ме!“</p> <p>Кад се он утиша, онда се она умиљава као грлица, али јој не помаже.{S} О 
о том говорити једаред, ако не послуша, онда је све за бадава, крај је.“ Глас му је дрхтао, кад 
е сталан...“ И кад све ништа не помаже, онда ђаво одлази, али се опет враћа у виду лепе жене.{S 
шљености, из каприца, па кад се покаје, онда се изговара, да је била сила.{S} Бива до душе, да  
је за жену само три године дана робије, онда ћу ја сутра убити и моју.“</p> <p>Дође и други па  
е читала, а кад га је и узимала у руке, онда је само <pb n="173" /> гледала по њему. „Читам,“ к 
о слабо тиче. „Ако се друштво распадне, онда га неће бити, па крај“, рекох, и почех по ново зви 
ч, коју је чуо од оне испребијане жене, онда, кад је први пут ступио у назаренску скупштину.{S} 
 ухвате клицу болести, а кад је ухвате, онда немају довољно отпорне снаге, но подлегну.{S} Наза 
рило ограду и ушло у Лазарево двориште, онда је Лазар први пут говорио с њоме.{S} Отерао јој је 
 Неће ли ме закон казнити, па ако неће, онда напред, па ма десеторо њих — закукали.{S} Кад смо  
ад је други дан сагледао сестрино лице, онда и њему поста оно јасно, што је слутио, и — од срца 
ли, „али ако ћу да метнем руку на срце, онда ми поглед пада на вас и морам рећи, <hi>свештенств 
опор.</p> <p>Светозар за часак побледи, онда му јурну крв у лице, али се стиша. „Св. апостол Па 
 не долази кући, јер кад мало забразди, онда:{S} Шта је ту је.{S} Каже: „Кад дођем кући, биће т 
у себи, кад не може да се опреми љуцки, онда је најбоље — никако.</p> <p>Чим уђе Лазар, хтеде д 
ти њему китиш по књишки:{S} Назарећани, онда верујем, да не зна, али питај ти њега на просто ср 
ја гори на површини, а кад се та угаси, онда ће се тек видети, да ли се под њом разгорело стабл 
и кад се види, да може жену издржавати, онда му спомену старији људи, да узме себи друга, јер ч 
} Али ако ћемо се и уз жену успаљивати, онда је зло у две руке.{S} Мораћемо и Раду и Стану јавн 
арила, прала се, а кад се стала цепати, онда су је крпили и лепили, тако, да данас беше комад н 
као анђео.</p> <p>Кад се почео момчити, онда је већ ређе појао, али је тим више певао; испрва п 
еру као такву, у којој се мора грешити, онда је вера била крива, а он чист.{S} А то је по осуђе 
ме, да приме пушку као и други војници, онда <hi>ми, држава и власти</hi>, били би им у свему н 
ћи.{S} Но кад се то пречишћавање сврши, онда нека буде шта ће бити, што пре.{S} Не треба доводи 
чје и анђелске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно, које звони или прапорац, који звечи 
тила, да јој заигра и чедо под појасом, онда је већ имала снаге, да гледа Боривоју у очи, па да 
о се скоро сваку ноћ.{S} Кад сване дан, онда опет Нада, његова венчана жена, искушава Боривоја. 
преден лопов.{S} Кад није био затворен, онда су му зацело обилазили кућу жандари.{S} Тада од је 
, те буде ту дужност савесно испуњавао, онда ће тек доћи бољи дани.{S} А свануће нам онда, кад  
 Та, кад се Сима баш толико распитивао, онда није ни њему све једно какав пост пости, а кад му  
 се утишао смеј, који је подуже трајао, онда још говорише неколицина њих, па су на послетку реш 
о млеко, које си посисао, вели му ђаво, онда ћу и ја избљувати децу.{S} Св. Сисоје се помоли Бо 
аните само.{S} Ако вам је Тома поручио, онда ће и доћи.{S} Чудим се само да је изостао...“</p>  
его што имаш“.</p> <p>„Хм, ако је тако, онда ће и од мене бити неки Назарен.“ Но таман продужиш 
ио, а друго творио?{S} И ако ћемо тако, онда будимо искрени.{S} Немојмо да се вадимо за апостол 
ав пост пости, а кад му није све једно, онда је он још увек воли, као и пре.{S} А на послетку:  
нда кад је претерано, а кад је умерено, онда је невино и без штете?“</p> <p>„Видиш, дакле брате 
:lang="DE">grosser Mord</foreign>, рат, онда <foreign xml:lang="DE">die Herren Richter</foreign 
ри“ и Јовина жена, за тим старији брат, онда млађи брат са женом, па на послетку и мати.{S} Ђок 
менуше, да ће и Варвара отићи Боривоју, онда се савила као оно танко дрво, кад удари по њему се 
ко ће и Боривоје да буде само на броју, онда је Тома сам.{S} А он не може све.{S} Већ од дужег  
и сунца једном нестане испред очију му, онда му се чини, да је са свим изгубљен и напуштен.</p> 
е мисао, да ако тако стоји у св. писму, онда је најбоље за жену, да оде у Турке.</p> <p>Препирк 
у свему, али кад је разговор о крштењу, онда су назаренским старешинама затворена уста.</p> <p> 
назвати слогом.{S} Јер кад дође светац, онда старац са снајом светкује, остали иду на рад.{S} Н 
у гомилу жита?“ — Видим“. — „Кад видиш, онда бар и знај, да је половина с твога тавана.{S} Све  
да је у Христово време било тако, т. ј. онда, кад је он бичем изјурио из цркве оне, који градиш 
ом својом ноге његове... <pb n="229" /> Онда рече један од ученика Христових, Јуда Искаријотски 
огу.{S} Хеј, само да није Назаренка!{S} Онда би се могла мало и оправити, нагиздати, мало нашал 
/p> <p>„<hi>Ударише сузе Исусу</hi>.{S} Онда говораху Јудејци:{S} Гледај, како га љубљаше....“< 
те до осам сати најдуже буде готова.{S} Онда иду „верни“ на рад, а не светкују цео дан.{S} Неде 
и ни једно од њих не окуси залогаја.{S} Онда се он диже, пољуби жену у чело, назва јој лаку ноћ 
ечи, да у мало не дође и до пљувања.{S} Онда су се, по српском обичају, заверили у себи, да нећ 
 да разуме, дође му тежи и од удара.{S} Онда осети, како му мајка седе чело главе... чује тихо  
ушта момку, да је хвата преко среде.{S} Онда није чудо, ако отуда изиђе свако зло.{S} Ако се де 
, одвео ју је на страну и умирио је.{S} Онда се врати натраг.</p> <p>„То не може овако остати“, 
 у којој борби обично жена подлегне.{S} Онда би требало и опет узети проводаџију и обновити лек 
оше, Ђока забравља за њима вратнице.{S} Онда узе добар дреновац, те није гледао ни кога удара,  
ада пропустила некога кроз вратнице.{S} Онда је напунио стару зарђалу пушку шрафовима, ексерима 
<p>Прошло је тако пуних шест месеци.{S} Онда се Симина Јулка поче и опет смејати по кући, главу 
жности, а женске параграфе прескочи.{S} Онда се сети, да треба ићи да ручаш, па дођи по подне.{ 
 суботе, него удри још у понедељник.{S} Онда је Бог узео то право од њих и дао га мушкима.“</p> 
 једнако стојаше уздигнутом батином.{S} Онда разгрну оне, који стојаху око Срдана и шчепа старц 
ек и тешио је жену, колико је могао.{S} Онда му поглед паде на малог Боривоја, те се распита и  
лепоте дотле, да се даље није могло.{S} Онда оде, на опште чуђење, у Назарене.</p> <p>Толико ни 
то голубије, а при том тако паметно.{S} Онда, кад је Боривоје дошао у њихову кућу, било јој је  
ену, брату.{S} Најпре застре прозор.{S} Онда изиђе на врата и пропусти га тихо, нечујно као што 
сату, који се разби и паде на патос.{S} Онда се окрете својој кћери, стаде пред њу и рече: „Уст 
си ти био овде, не би умро мој брат.{S} Онда Исус кад је видео где плаче и где плачу Јудеји, ко 
S} Он је подиже и однесе на постељу.{S} Онда је тек пробудио матер.</p> <p>Кад је носио у наруч 
 као да нехотице прелистава по њему.{S} Онда на једном седе уз постељу болеснице.</p> <p>Каже:  
одеш у Јерусалим и тамо се не покајеш.“ Онда је, видиш, Гавран ишао у Јерусалим.{S} Кад је поша 
оље.</p> <p>Мало после дође Лазар.{S} А онда, кад у скупштини забруја песма у славу Христову, п 
је она још једном то питала и довела га онда у забуну.{S} Али данас није он више онај, који је  
о.{S} Кад човек убије труги човек, нега онда <foreign xml:lang="DE">die Herren Richter</foreign 
асло невидно у земљи, под земљом.{S} Да онда малаксасмо и не залевасмо га — угину.“</p> <p>Лека 
 твој о некој врло важној ствари, па да онда у нашем новом колу теби, оче, понудим првом столиц 
дао,“ помисли он у себи, „како ћу ту ја онда помоћи?“</p> <p>А Варвара?{S} Она кад чу свршену с 
ечења нисам још никад јео.“ А Талијанка онда истури пред њега кожу некаквог црног мачка. „Кад т 
 Покуша, да даје знаке, не може, заиска онда знацима оловку и хартију, па учини потез-два...{S} 
ш би два-триред: „Дајте и донесите“, па онда оде кући.{S} Још су неки од гостију били у механи, 
олико од господе, два-три богослова, па онда и неколико ратара, који нису Назарени, али хоће да 
оше у цркву.{S} Читају се јектенија, па онда забруја и она дивна Дамаскинова песма о последњем  
зила Дунавац, умало се није удавила, па онда запраши даље и никад се више не врати у село.</p>  
ла пијанице помаже највише 6 недеља, па онда наступа душевна борба између бокала и жене, у којо 
пила, не може чисто да верује ушима, па онда полети Срдану. „Јао друже, Бог те је умудрио“.</p> 
еђу њима до расцепа и кошкања речма, па онда пренеше ствар и у новине.{S} Бог те пита каквих ст 
 је помогао наведени лек месец дана, па онда је испрва ишло по старом, а за тим пође на горе.{S 
} Сад се појави црвени појас, прота, па онда један, два, три, свештеника, за овима неколико од  
тише, да народ мало преради послове, па онда почеше недељом по подне с народним предавањима у ш 
S} Гласао је — врага.“ Мало застаде, па онда додаде: „С опроштењем.“</p> <p>Здравковић дође у л 
 те ручак, те народу вино на весеље, па онда не можемо да се наплаћамо и има по 10 разбијених г 
ного млађа изгледа, мало се накашље, па онда поче: „Запазио сам, да није само до свештеника узр 
дини да удесим с брат-Мирком рачуне, па онда треба да испишем наша правила.{S} Велики је посао  
 се слегле, е је мислио, удавиће се, па онда осети, где га као нека снага подиже из постеље.{S} 
</p> <p>Браћа Назарени згледнуше се, па онда климају главама у повлад. „Врло добро! да су живи  
 Боривојеву.{S} Он се испрва занесе, па онда клону под утиском тих речи...{S} Кад се доцније пр 
S} Право је потера три пут око куће, па онда шором кроз село и натера је на Дунавац.{S} Криста  
 Маца као да поклекну мало, побледи, па онда рече једва чујно: „Истина, била сам рђава...“</p>  
вор се водио још мало о књижевности, па онда пређе на друго, на њихов будући живот.{S} Заносили 
у или „кабао“ како то веле у Бачкој, па онда, је ли боље казати: „зарио сам се у посао“ или „за 
/></p> <p>Светозар застаде за часак, па онда устаде са столице и топло загрли жену. „Разумем те 
о оца у руку, поздравио се с братом, па онда рече:</p> <p>„Бабо, имао бих о важној ствари да го 
мирна.{S} Јер је Адам најпре саздан, па онда Ева.{S} И Адам се не превари, а жена преваривши се 
е.{S} Но уздржавао се, док је могао, па онда му прекипи.{S} Устаде и пође.{S} То је било баш у  
 се у мојим младим годинама успалио, па онда кад девојка пође за другог, ја већ брз на покор.{S 
ајпре зауставе продирање назаренско, па онда и освоје их.</p> <p>Поп - Светозар је вредно приди 
S} Једино је, да га што пре крстимо, па онда и оженимо.{S} Та да!“</p> <p>„Боривоје“, вели Лаза 
 уздисаји у јецање, испрва загушено, па онда горко, очајничко.{S} Ко то не види, не може верова 
о“.</p> <p>„Удеси“, каже она и опет, па онда увек додаје: „Молим те, иди“.</p> <p>Он или не чуј 
 Лазар је отишао, да надгледа марву, па онда оде у башту.{S} Ма да у његовој башти нема засађен 
е заједнички и у кратко помоле Богу, па онда и поразговоре реч-две.{S} Људи радни, нарочито рат 
ац говорио је још дуго о том питању, па онда пређе чак и на Адама и Еву.{S} Каже: „Има у свакој 
још говорио Здравковић у том правцу, па онда заврши: „Свештеник није више оно, што треба да је. 
, изиђе у двориште, за тим на улицу, па онда у мрак.{S} Снег је завејао путеве, али му то баш г 
стали не чине то већ због Лазара.{S} Па онда, Срдан је болестан, још се не диже из постеље, а ј 
ку хаљину иде и ципела исте боје.{S} Па онда упало је апотекару у очи, да не ишту више ружине в 
а друштвених поднесе за то време.{S} Па онда оне ужасне мисли!{S} Боривоје је мислио, да је пре 
натарош и ко ће их све побројити.{S} Па онда има и женскиња.{S} Жене господе професора хтедоше  
еш.{S} Ту се не може држати запт.{S} Па онда дође и оно, чега су се многи тако љуто бојали; наз 
од њих: „Шта читате из св. писма?“ — па онда: „Какве мисли наилазе на вас при том читању?“ и он 
Исус у цркви по трему Соломонову...“ Па онда: „А Јевреји и опет узеше камење, да га убију.{S} И 
 <l>Моде више није.“</l> </quote> <p>Па онда:</p> <quote> <l>„Други извор извире,</l> <l>Баба м 
не мами осуђеника у Назарене?</p> <p>Па онда још нешто.{S} Назарени нападају нашу данашњу цркву 
 Био сам и мислим опет ићи.“</p> <p>„Па онда?“ пита разјарен отац и само што није очепао сина з 
{S} А то је и највероватније.{S} Па шта онда?“</p> <p>Лазар се не миче, не одговара, а Светозар 
рцу воли децу, запазио бих, јер би деца онда волела и њу.“</p> <p>Наста мало ћутање. „А ви Миле 
а изабраће седмога.{S} Што та седморица онда суде и досуде, тако ће бити.</p> <p>Но таман је та 
 хоће да ме избаце из шарага.{S} Па кад онда прођемо поред н..ске попадије, па Лила неће да слу 
<p>„Лажеш.{S} Мара Шљиварева стојала је онда у авлији и каже, да је чула чак онде, како је Миле 
и у звање.{S} Ту ће бити и прота, па је онда време, да се удеси начин, како да се сузбије Назар 
ову одбрану казати.{S} Опијао се, па је онда немилостиво тукао не само жену и кћер, но тако рећ 
е.{S} Она је утукла његове новце, па је онда отишла неком бегу у харем и како се чује, потурчил 
рло вредна и косила је као мушко, па је онда о жетви ухвати сунце, испече јој теме, шта ли, те  
е време и како сте се провели?“ — па је онда одрешена нова врећа разговора.{S} Но нису ни Назар 
курузе и трпао их у кола.{S} То дете је онда замењивало човека.{S} За тим <pb n="43" /> је мали 
 теме, шта ли, те полуди...{S} Цвети је онда било шеснаест година; она је знала шити, те је тим 
женска; али кад их једном прозре, он је онда скоро тако исто паметан као и врабац; клони их се, 
олини.{S} Много и много дете спасено је онда у оном крају од извесне смрти.</p> <p>Али на жалос 
II. главу Јаковљеве посланице, па ју је онда тумачио.</p> <p>Говорио је о томе:{S} Какав треба  
чи из оног глиба, напрегне се, па му је онда чисто лакше.</p> <p>Он ће Милеви.{S} Мора!{S} Као  
говарао са свештеником.{S} Али она није онда пазила на то.</p> <p>„Кога ћемо да питамо?“ вели С 
а се док је још у пеленама, а не почиње онда, кад дете пође у школу.</p> <p>Парница око јерусал 
шки, јер је код нас сиротиња.{S} Она се онда заплаче и неће да руча.{S} Каже ми: „Сад је код мо 
/p> <p>Боривоју смрче пред очима, па се онда побеси, као да није никад постио.{S} На мах је заб 
p>Он се као расрђен окрете и оде, па се онда врати и рече:</p> <p>„Остајте здрави!“</p> <p>За т 
га одведи у затвор, постоји мало, па се онда исповеди Лазару.{S} Све му је казао онако, као ист 
та ни створио“, рече она ненадно, па се онда и сама трже од тог безбожничког одговора, поцрвени 
ио од тебе, да бациш оно одело, које се онда затекло код тебе, али ти то одело и сувише чуваш и 
 „Ако си се хтео посвећивати, што си се онда женио?!{S} И ако хоћеш да те у таквој пустини поје 
т, за што да не?“ Поћути мало, па му се онда примаче ближе. „О, тај премудри Соломон, баш је вр 
ад би вас било на милијуне?{S} Шта ћете онда, ако дође дан, да би мали број ваљаних требао да и 
.</p> <p>„А неће ли побећи?{S} Шта ћете онда, ако прескочи ограду и јурне у свет?{S} Ко ће онда 
пре.{S} Ви сте ту снагу потисли, па сте онда — сели.{S} У нашој књижевности цветају књижевне кр 
еба да су тамо, да их види народ, па ће онда и он за њима.</p> <p>„Пример, пример и опет пример 
 бити“.</p> <p>За часак заћуташе, па ће онда Тома започети: „Беда је то велика и не можемо ми т 
 попрскати усев гаврановом крвљу, па ће онда жито нићи.{S} Но ако жито и није никло, никла је и 
рескочи ограду и јурне у свет?{S} Ко ће онда робити место њега?“</p> <p>„Неће ни бегати, не бој 
ти мужу, а муж ће угађати жени, а ко ће онда угађати Господу?{S} Апостол Павле вели нам:{S} Ако 
и пример осталима.{S} А добар пример ће онда и оне слабије и несталније окренути.</p> <p>Светоз 
т сте направиле вашар“, те их повија, и онда не пита, која је његова, него удара од реда.{S} Же 
ме се као чичак... запијемо се негде, и онда: хајд...{S} Знаш ли ти Лазаре, шта је то „лоповски 
ачун, нек почне светковањем, недељом, и онда нек броји дане по реду“.</p> <p>Боривоје слуша ова 
 то ради, брате мој, од детинства.{S} И онда треба свакога да молим за опроштај, је ли, и да му 
му кости.{S} Али све то не помаже.{S} И онда се ђаво поново скупи, утањи, омања и почне из нова 
руштво <pb n="196" /> добрих људи.{S} И онда ће се она удати по свој придици само за онака чове 
ер човеку није добро, да буде сам.{S} И онда му обично препоруче девојку.“</p> <p>„Ко?“ пита Ју 
 црвак ништави?{S} Хвала ти Јованка.“ И онда оде, да се мало прошета по врту и кад би време црк 
 и рече: „Ми ћемо пропасти обадвоје.“ И онда занеми.{S} Милева је оборила главу, уздану и изиђе 
д га је она питала. „Опрашташ ли ми?“ И онда је хтео да јој падне крај ногу, али опет не овако. 
мисли наилазе на вас при том читању?“ и онда им стоји отворен разговор од Адама па чак до после 
буде дошао оцу, поручиће мати по њега и онда — како Бог да...</p> <p>Дође и тај час.{S} Кад је  
 се, мати га носи у дубину просторије и онда не смета скупштини.</p> <p>Напоменуо сам већ, да у 
тан, врло болестан сине, болело би ме и онда, али опет не тако, као сад“.</p> <p>„Па шта да рад 
скоп зна већ, докле сте се заборавили и онда може да буде рђав крај.{S} Можете чинити што год х 
је научио тек две-три молитве.{S} Чак и онда, кад се спремао у хаџилук, није ни из близу сазнао 
црквама, било је поштења и врлина чак и онда, кад су људи обожавали кипове.{S} Цркву треба дакл 
су жене свему и свачему криве, па чак и онда, кад се одвали цигља са зграде и убије човека“.</p 
за њега сакрије намигивање.{S} Па чак и онда, кад се у скупштини обећавала Гиги, око јој је тра 
 три минута, али шта ћемо јуначе, ако и онда ништа не буде!“ Ја нисам ништа више казао, одем до 
ло и лакше се пречишћавате.{S} А шта би онда било, кад би вас било на милијуне?{S} Шта ћете онд 
њига и водилица.{S} Па кажите:{S} Је ли онда било оног, чега данас видимо?</p> <p>„Променуло се 
е и до сад, да он замане по Лазару, али онда је Лазар увек гледао врата и измицао му.{S} Сад ст 
јој је требало, док се прибрала.{S} Али онда јој беше јасно, шта ће и како ће.{S} Заверила се у 
и ћете почети ви учењаци, који сте били онда код Малића на вечери?{S} Ваш доктор, који вас лечи 
 /> тај неће бити господар над собом ни онда, кад се тиче крупнијих ствари.{S} Наше највеће зло 
е прописао, како треба да живе Хришћани онда и сада и увек, прописао је ово Коринћанима послани 
а ђи!{S} Цезар, свето ти твоје!“ А коњи онда скачу, да хоће да ме избаце из шарага.{S} Па кад о 
 може ти изгњечити ропац на уста, па си онда свршила.{S} Није сотона у теби, него је у њему.{S} 
оји су тамо велики као телад, за што си онда помишљао на децу?“</p> <p>Но Боривоје не попушта.{ 
за онај свет; све нешто удешаваш, да ти онда буде мекано, апи пази, да се не превариш.{S} Оданд 
 је у вашој утроби, а мира ћете му дати онда, кад се и сами смирите”.</p> <p>Лекарове су речи н 
а Петар се и опет умеша. „А шта ће бити онда Лазаре, ако ја одем коме од оних људи, па му кажем 
би то било, да ја тебе уграбим‘“ Па јој онда кажем, како би ја њу волео и пазио је.{S} Она се с 
 кад се није могао отрести беде, он јој онда рече, за што то чини, а рече јој по талмуду, како  
екају да наврше седемдесет пету, па тек онда да се — покају.“</p> <p>Но да богме, лекар је само 
најпре утрвен пут, чекају успех, па тек онда да се придруже каквој ствари.{S} А сад се и јавно  
?{S} Зар да ја чекам да скривиш, па тек онда да те бијем.{S} Море, за то те бијем, што још ниси 
лази лепа жена, за тим ружна жена и тек онда свештеник.“</p> <p>Насмејаше се и — послушаше.{S}  
ожете чинити што год хоћете, али то тек онда, кад не буде на вами тог часног одела...“ Светозар 
затвор.{S} А ти ми показујеш, да ћу тек онда робовати, ако постанем Назарен.{S} Па шта мислиш:{ 
ће тек доћи бољи дани.{S} А свануће нам онда, кад једаред појмимо, да нам у заједничком добру л 
 случај и говорила: „Камо среће, да сам онда врат скрхала.“ Марти је у оно време било осамнаест 
 нису њих двоје једно за друго, али сам онда оћутао...{S} Видим сви хоће, а нарочито њих двоје. 
, да су и Мишу привели у друштво, те им онда по правилима пресудили спор.{S} Пресуда је гласила 
у гроб млађе дете његово и ако икад, он онда виде срце Варварино.{S} Према том детету испунила  
арени нису хтели да га приме, јер је он онда згрешио, кад је већ био <hi>крштен</hi> Назарен.{S 
 благајницом“, рече Боривоје...{S} И он онда нападне на Јуду Искаријотског, који се градио увек 
лу, изгуби главу.{S} Не говори више као онда на суду, но највише криви себе.{S} Сад хоће да ола 
ћ и ложили, док се није усијала.{S} Ако онда нисам полудео од муке, никад нећу.{S} Кад су ми ок 
а ево оволишна.“</p> <p>„А како је било онда, кад је порасла?{S} Како си јој се доближио?“</p>  
а годину; ја држим, да нам је боље било онда, кад смо лежали под смоквом, урмом или неранџом, т 
кажем:{S} Ја држим, да нам је боље било онда, кад су нас у тренутку растрзале дивље звери, но ш 
надзора и чувар је долазио по њега само онда, кад је знао, да је посао готов.{S} По строгом зак 
ужбу; <pb n="117" /> тако је можда само онда, кад се владика уводи у звање.</p> <p>Дошло је и д 
 да она овај народ презире и да се само онда свечано облачи, кад иде међу господу на бал.</p> < 
 допуштате и све остало, што шкоди само онда кад је претерано, а кад је умерено, онда је невино 
прстима.{S} Тако сам чинио отпре обично онда, кад сам се спремао на теревенку.{S} Она ме је паж 
те пита: „Кад су избори, гласају ли бар онда на српску страну.“</p> <p>„Боже сачувај“, вели Здр 
господа не помешају кад год с нама, јер онда ће за цело бити оно, што си ти предсказивао, биће  
Варвара га је преплашено слушала, па му онда пришла.{S} Он је био сатрвен, а она, жена за часак 
 мисли обузимају при читању?“ Она би му онда већ пала око врата.{S} Али он ћуташе.{S} Тек у нек 
дошапне, Бог да је знаде шта, а увек му онда постоји час-два за леђима и гледа га тако мило и н 
 и да те глава боли, као пре, па шта ћу онда ја?“</p> <p>После три недеље уписало је то пиле Ша 
м се Боривоје нагло исправи. „Па шта ћу онда ја?“ пита очајно и паде јој код ногу...{S} Сети се 
 Она је видела и познала тог човека баш онда, кад су у њој вриле и киптиле свакојаке мисли без  
о Боривоје као да постајаше тамнији баш онда, кад му се роди син, а за тим, кад му се роди опет 
нство, повери, да угоди Милеви и то баш онда, кад Милева то од ње није тражила и кад се у души  
ах сам мислио.{S} Али кад ниси, шта ћеш онда у Јерусалиму?{S} Слушај ти мене, како иду те ствар 
 праведну ствар.“</p> <pb n="188" /> <p>Онда дозва свог друга, Јованку.</p> <p>„Ти си ми“, каже 
но му је марамом или без мараме.</p> <p>Онда је Тома клекнуо и рекао: „Љубазни, да се помолимо  
е јој се још мање видело но пре.</p> <p>Онда се Светозар окрене столу, на ком је лежало св. пис 
ио.{S} Варвара је заклопила очи.</p> <p>Онда полако изиђоше из кола.{S} Стојали су дуго и дуго  
а беше читава ограда између њих.</p> <p>Онда се жени одрешио језик. „Сине“, рече му, „видео си. 
олим, да ми са свим опростиш...”</p> <p>Онда иде пуно страшних ствари, а свршује се:</p> <p>Стр 
<p>Ишла је потајно судији и казала му: „Онда сам лагала на суду; затворите ме и казните ме“, но 
ти, па ће бити и он мећу нами“.</p> <p>„Онда је све у реду“, вели Мирко. „А сад лаку ноћ!{S} До 
о што није очепао сина за прса.</p> <p>„Онда и у свему другом мислим наставити овако, како сам  
д и рече затегнуто: „Била сам.“</p> <p>„Онда је тако и зацело си све видела.{S} Одавна <pb n="1 
адом код вас?{S} Може ли то бити, да је ондашња моја успаљеност прешла и на дете?“</p> <p>Лекар 
ни; трпе и — отимају маха.</p> <p>Овде, онде опколеле православне жене постару Назаренку, те јо 
<p>„Каква је она нова кућа?{S} Ено виш, онде, друга од рогља?“</p> <p>„Аха, видим.{S} Оно је ку 
Бог, да буде наследник царства божјег.“ Онде се говори у посланици о вери и <hi>делима</hi>:{S} 
треба.{S} Кола ће се изврнути, а овде а онде.{S} Пита се само:{S} Где, на којој џомби?{S} Јер ј 
дило се с њиме ма шта, метнуо га овде а онде, све једно му је.</p> <p>Једва се поче полако свес 
рио дубље, промотрио жиле, видео би, да онде већ трули.{S} Ако је Светозар дошао био до уверења 
њена сусеткиња, која се случајно десила онде.</p> <p>„Шта ће ти рећи човек?“ — питала је Марту. 
 дошао да прегледа умрлу жену, нашао је онде Светозара, по чијим се очима гониле сузе.</p> <p>„ 
 је поучио, да и није тако.{S} Сахат је онде за то постављен, да опомене верне, да се сказаљка  
упа у назаренску скупштину, да Назарене онде обавесте, јер њих иначе не можеш добити да разгова 
о крило.{S} Њојзи је било лакше, кад се онде исплаче и то ју је увек умиривало.{S} Она страст,  
.{S} Они остали били су тамо, јер су се онде затекли и од њих један по један отпада.{S} Има неч 
>Сад је отпочео прота.{S} Но он не поче онде, где је Лазар стао.{S} Био је сувише вешт, а да од 
 звездано небо.{S} Дође јој тешко.{S} И онде Бог и на земљи Бог и свугде Бог!{S} Увек и увек уг 
ив, шта више, као да му нису увек мисли онде.{S} Мисли зар о оном, што је чуо о Лазару, о данаш 
 свак почне за себе, па овај овде, онај онде посрне.{S} Гомила га погази.{S} Ако ће што да се у 
је онда у авлији и каже, да је чула чак онде, како је Милева цикнула.{S} Видела није никога, ал 
о широка удица, оно је гробарска, а оно онде...{S} Ама шта је оно управо?</p> <p>Онде, где му ј 
ко, па бих за три-четир године био опет онде, где сам био и пре.“</p> <p>Но наскоро допаде чича 
у у упаљеној земљи учмане клица, ако му онде црв подгризао жилице, бадава ћете доцније плевити  
ечи, све живо по кући.{S} Срећа, што му онде не беху деца; ко зна, шта би несретник још све поч 
т били позвани пред судију, добацили су онде у ходнику једно другом тако крупних, гадних речи,  
ија их одведе на поток Кисон и покла их онде.<ref target="#SRP18966_N4" /></p> <p>Но та крвава  
ве не можеш ти никог истерати, не можеш онде никоме судити, то је Божје право.{S} Ти треба да и 
нде...{S} Ама шта је оно управо?</p> <p>Онде, где му је стојала кућа и где је мислио да нађе зг 
буњено.</p> <p>„Где је кључ?“ _</p> <p>„Онде је само тело, прах, дух је код Бога“, рече свекрва 
е као да његова предавања нису ни чуле, оне су виделе само његову жену.</p> <p>„Али баш све јед 
е оне силне женске шешире и сунцобране, оне мушке црне капуте и високе цилиндере, само се пљесн 
 и њу придобије.{S} А кад оне одустану, оне остале немају смелости, да започињу што саме...“</p 
 ноге прала, а младих удовица прођи се; оне кад побесне против Христа, хоће да се удају.{S} А к 
 погледа, па оде својим другарицама.{S} Оне су добро виделе, да Боривоје неће да прими дувана.< 
пском језику, јер су ноте истоветне.{S} Оне две Мађарице не знају појати.{S} То је по свој прил 
 из светог писма друго шта прочитао.{S} Оне речи апостола Павла, које си данас навео, да се тре 
ре лакше мало“, па оде у своју собу.{S} Оне ноћи није могао дуго да заспи и више пута рече у се 
ола вреће шљива заједно с коштицама?{S} Оне намирисане женскиње, које смо виђали у селу?{S} Јес 
и стражар, да води Боривоја у затвор, а оне су још једнако тамо.{S} У оној полутами дошле су Бо 
, заслужићу мотиком, па ћу се обући.“ А оне друге веле опет: „Не могу ваљда ни ја да будем гора 
штвених поднесе за то време.{S} Па онда оне ужасне мисли!{S} Боривоје је мислио, да је пречишће 
рења света“, рече: „Секао је штапове за оне, који измишљавају тако бескорисна питања.“</p> <p>З 
елета годину дана, а шта би тек било за оне чопорове волова, крава, оваца, коња, свиња, за све  
оји воде у скупштину.{S} То је место за оне жене, које доје децу, а не могу да их оставе код ку 
нима, који вас мрзе и молите се Богу за оне, који вас гоне...</p> <p>„Пазите на правду своју и  
слободно разговарати с Боривојем.{S} На оне заточенике, који нису више под истрагом, не пази се 
зао на то и напао на тврдице, али не на оне, који су тврди на новцу, но оне, који су дар божји, 
репредености или да је ма само пазио на оне говоре, он би из њих, као и из оне Томине напомене  
они ће се казнити.</p> <p>И узе да чита оне господње речи, које дођоше пророку Језекији: „Тешко 
ан.{S} Други су тумачили, да је то због оне његове наглости с чича-Срданом.{S} И Лазар му приђе 
е Протићки, да и њу придобије.{S} А кад оне одустану, оне остале немају смелости, да започињу ш 
о да устају са својих места.{S} Тек кад оне изиђу, кренуће се мушки.</p> <p>Сад је отпочео прот 
вечери.{S} Ту су биле рибе од Орида, од оне врсте, по коју је Краљевић Марко ишао, кад је слави 
није преживела прексутрашњег дана, а од оне ноћи није никако више долазила к себи.{S} Пред смрт 
„Не могу ваљда ни ја да будем гора и од оне најсиротије.“ Говорио је, од каквих је штетних посл 
 код куће, да се не квари тако много од оне друге деце.“</p> <p>„Брат Боривоје, јелте да је бра 
 И дође му на памет реч, коју је чуо од оне испребијане жене, онда, кад је први пут ступио у на 
 онда, кад је он бичем изјурио из цркве оне, који градише тамо трговину.{S} Ако је венчање, има 
лова, крава, оваца, коња, свиња, за све оне живе и мртве ствари, које сам до сад покрао?...{S}  
>„Ето видиш!{S} Како ћу ја да нађем све оне непознате људе, којима сам на вашарима турао руку у 
 нас би се то казало придика) напао све оне цркве, где горе свеће, где се подиже дим од тамјана 
када било у селу.{S} Снаш-Пела кад виде оне силне женске шешире и сунцобране, оне мушке црне ка 
и.</p> <p>Чича-Срдану је тешко и он оде оне недеље по подне у крчму.{S} Ми Срби за све тражимо  
игурно се поболела кукавица, угушише је оне сузе, које је задржавала и које јој не дадосте ви,  
оли.{S} На за што га боли сад?{S} Он је оне остале сажаљевао, али сад му дође мисао, не мисао,  
а-Срдан, „зар су те већ толико залудиле оне негдашње коњокрадице.{S} Скрећи оданде, кажем ти, ј 
 unit="subSection" /> <p>Тако су прошле оне три недеље и дође повечерње дана, кад ће Боривоје и 
леда ствар чиста. „Ко је доказао, да се оне опијају?{S} Жене старе мало се можда и заплачу, кад 
убите и непријатеље своје, благосиљајте оне, који вас куну, чините добро онима, који вас мрзе и 
астрашила „Молитва грешника“ ; он је из оне јерусалимске иконе још у детињству очувао неки неод 
о на оне говоре, он би из њих, као и из оне Томине напомене о Лазару, био на чисто, с које стра 
илици божја промисао наредила, јер да и оне знају појати, појале би мађарски, те би се створило 
р осталима.{S} А добар пример ће онда и оне слабије и несталније окренути.</p> <p>Светозару је  
сећи од њега милости за све верне, па и оне, који не могоше стићи у овај богобојажљиви скуп.</p 
се Лазар и Мирко не кренуше, поседаше и оне.</p> <p>„Видим, браћо моја драга“, продужи прота, „ 
ска.{S} У селу је сви поштују, па чак и оне језичне жене говоре, да ни грудви није тешко, по ко 
таким жаром и ватром, да је занео чак и оне охладнеле старце.</p> <p>Лазар у један мах хтеде да 
 га и не тргују с њим.{S} Он је навео и оне речи из св. писма, да се свећа не меће под суд, да  
е све, па се задрмале и цркве, јер су и оне из људи</hi>.{S} Ви сте устали да тражите дела, да  
и да буди Лазара?{S} Срамота га.{S} Или оне остале?{S} Мрзи их.{S} А да шта би му они и рекли д 
ку.{S} Тужили су се на жене, како су им оне криве, а нису увиђали, да је онај још слабији и од  
е.{S} Ја сам противан томе, ја се држим оне речи, која вели:{S} Кад бијеш жену, једног ђавола и 
шу.{S} То је такав обичај у њих.{S} Тим оне показују, да су — душевне.</p> <p>Још је порано, те 
ш за апостола Павла?{S} И ја не тумачим оне речи Христове тако, да се сви ми бринемо само за да 
оји се даде њоме заводити.{S} У осталом оне две-три старије жене, које су имали, биле су једине 
на њега могле применити с малом изменом оне Христове речи: „Болесници, што год вам каже да чини 
орио о хришћанској љубави; он је позвао оне, који хоће у част крсном имену, у помен родитељу св 
чија меса, кад нема зуба.{S} Ја сам као оне назаренске бабе, које чекају да наврше седемдесет п 
ворио.{S} Апостол Лука је добро записао оне Христове речи: „Тешко вама законици, што узесте кљу 
ола јасно, где је био и шта је све хтео оне ноћи, па се од тог згрозио.</p> <p>„Ја сам се успал 
и не на оне, који су тврди на новцу, но оне, који су дар божји, знање своје завезали у убрус и  
опустили од стара живота.{S} А на место оне песме: „Три анђела жалило“, хориле су се по селу др 
S} Мађарицама не говори нико ништа, јер оне не знају читати.</p> <p>Сад почеше „верни“ и „верне 
им врата.{S} Боривоје се убезекнуо, а с оне стране браве чуо је гласан кикот великог фишкала.</ 
 мушке параграфе нашег друштва, то јест оне, које се односе на нашу мушку уздржљивост и наше му 
а.</p> <p>Светозар и лекар учинили су у оне дане све, што су могли.{S} Лекар је у друштву добри 
аше уздигнутом батином.{S} Онда разгрну оне, који стојаху око Срдана и шчепа старца снажном рук 
 Од осталих се девојака туђио, ма да су оне и одвише ватрено погледале на њега, јер по лепоти м 
ма највећег очајања и Боривоју би страх оне ноћи.{S} Он је ту молитву <pb n="21" /> запамтио од 
уга обузе, кад јој донесоше ту вест.{S} Онемила, скоро окамењена; не рече Боривоју ни речи.{S}  
 то Назарени према држави или странима, они таје све то баш према својим пријатељима, да их ти  
главнији људи међу вернима онога места, они су главе одбора, који воде бригу о најважнијим ства 
 куће и место да су се опијали из чаше, они су се опијали са њезиних усана.{S} Само штета, што  
их тући, можеш чинити с њима што хоћеш, они кажу само толико:{S} Види Бог“.</p> <p>„Хајде, да п 
S} Они по свом закону не воде политику; они не иду на тужбу против вас, нит гласају уз опозициј 
ена, и то све под видом Хришћанства.{S} Они, који се зову Хришћани, у једној цркви се моле Богу 
и и то баш у назаренским породицама.{S} Они су у оној зарази видели божју казну, божју вољу, да 
ши треба да буду на тим предавањима.{S} Они и ако неће чути ничег новога, треба да су тамо, да  
зничавог, потресеног душевног стања.{S} Они то болесно душевно стање створе сами у себи, без ик 
и Богове са врх брега и са дна мора.{S} Они су држали, да главни Бог седи на Олимпу, те пијанчи 
 је што оставио, до ли отровану крв.{S} Они су неспремни и неспособни за борбу у животу, а већи 
се опростише беде, па донеше и воде.{S} Они се разлазе мирно са шапатом, али њихови гости су у  
 нападе свом жестином на свештенике.{S} Они су, са којих долазе саблазни и они ће се казнити.</ 
и суве иди куване, компот уз печење.{S} Они их доносе из бела света, ми их ногама газимо...{S}  
дно од њих не погледи више на госте.{S} Они, који знају читати, ваде из шпагова две мале књижиц 
дине „верне“ у пуном смислу те речи.{S} Они остали били су тамо, јер су се онде затекли и од њи 
начи код Назарена платити парохијал.{S} Они су дужни да плаћају парохијал оној вероисповести, и 
ринете, него само за тамјан и — дим.{S} Они, који проповедају код вас закон, најмање га чине.“< 
ренака, које прате сваки покрет њен.{S} Они јастуци су већ мекши, примише многу сузу из ока Мил 
 је већ био <hi>крштен</hi> Назарен.{S} Они неће да знају за оно Христово учење: „И седам пута  
и.{S} Ми их не држимо за велико зло.{S} Они су мирни људи, који се у свачему држе реда, плаћају 
говор многе је и од Назарена дирнуо.{S} Они то да богме нису показивали спољашњим знацима, али  
де. „Да богме,“ каже, „знамо се већ.{S} Они по свом закону не воде политику; они не иду на тужб 
и два утерујеш у њу.{S} Но шта могу.{S} Они веле:{S} Свак своје зна.{S} Па где то бива паметно, 
" /> оставили жену и отишли у крчму.{S} Они остали су мирно остали код куће и место да су се оп 
и.“</p> <p>Мирко се окрене пророцима, а они сви климају главом, само је Боривоје хладан, шта ви 
Они, који поју, то су браћа и сестре, а они који плачу, то су из редова пријатеља и пријатељица 
ростити.{S} Али су га осудили и људи, а они му неће опростити.{S} Он ће у њихову друштву бити п 
 он је први почео да истерује сотону, а они су и хтели да му то забране и нису хтели; и тражили 
 болестан.{S} Панта би да их тужи.{S} А они несретници кажу, чујем бар тако од натароша, да су  
ром деле.{S} Тако и Господ заповеда, да они, који еванђеље проповедају, од еванђеља живе“.{S} З 
На послетку јој дође на памет мисао, да они, који један хлебац једу, не треба две вере да веруј 
исано; свуда се наводи само таолико, да они држе тај обред у највећој тајности.{S} Још мање је  
ека стада да не пије?{S} Па не знате да они, који чине свету службу, од светиње се хране?{S} И  
т саже доле и писаше по земљи.{S} А кад они то чуше, покарани будући од своје савести, излажаху 
мишља.{S} Шта ће?{S} Да ли су још и сад они вуци у риту?{S} Или да буди Лазара?{S} Срамота га.{ 
едавања наших учених људи и књиге, које они писаше, прогласише као једини пут, који води просве 
јер је читаоцима све једно:{S} Звали се они Пера или Паја, Анка или Јованка.</p> <milestone uni 
азар, „не смеш се бојати тога.{S} Да те они људи, којима си учинио зло, баш и задржавају од суд 
о је за век.{S} Треба да видимо, шта ће они казати...{S} За ту везу треба и љубави.{S} Апостол  
удући живот.{S} Заносили су се, како ће они вредно упоредо обрађивати њиву народну и како ће Јо 
 они бацају камењем на њих, којима хоће они добро да учине, повлаче се рањеним срцем натраг.{S} 
ме ишло је код Назарена по старом.{S} И они су се множили, те је изгледало, да у свему <pb n="2 
пштину, па кад може прота, могу ваљда и они.{S} Хроми Паја подигао је највећу ларму, па не само 
епископи обилазили своје епархије, па и они поучавали народ, а на послетку он је за то, да сутр 
b n="134" /> до дубоко у ноћ.{S} Биће и они на броју, јер је сутрашња недеља од оних, кад Назар 
о је многима Надиних суза, те се муче и они, да окрену Боривоја.{S} Нарочито Ваја Спасин.{S} Би 
 Назарена, па на послетку се разиђоше и они...</p> <p>Уз пут беше Светозар врло узбуђен, Јелачи 
 онда се састави суд од старијих људи и они решавају, мире и досуђују...{S} Суд добрих људи био 
.{S} Они су, са којих долазе саблазни и они ће се казнити.</p> <p>И узе да чита оне господње ре 
 и јавно мишљење окренуло.{S} Јер чак и они, који не беху чланови друштва, мало су попустили од 
ечи, јер иначе би и Назарени били као и они, о којима рече пророк Исаија: „Ови људи приближују  
Остали и не гледају на њу.{S} Или зар и они слуте, шта ће бити?</p> <p>„Милице, синко“, вели бр 
нема редовне службе, а друго, чули су и они, да ће данас и прота и попови у скупштину, па кад м 
ло згодни људи за наше друштво, јер сви они не маре за крчму и параде, па за то и доспевају, да 
 језиком својим, простим, начином, који они разумеју, а нуз то је на брзо сазнао из св. писма с 
д једне боје“.</p> <p>„Шта могу вредити они низови бисера?“ пита друга.</p> <p>„Ја сам све чула 
а су у последње време све чешћи и чешћи они облаци, који прелећу чело Боривојево.{S} Али то је  
озара у његову тешком послу.{S} Још док они у речи бијаху, приђоше им скоро нечујно Јованчини р 
м крају победи своје противнике.{S} Ако они други изгубе, изгубљено је све.{S} Време ће показат 
 нигде писано, да су на то позвани само они у дугачким капутима и мантијама“, вели Јова.</p> <p 
амо. „Чак и ти тамо имају више срца, но они у одбору“ — повикну и стисну песницом.{S} И дође му 
 нису.{S} Ови нови беху много лакши, но они <pb n="221" /> први.{S} То се бар види по томе, што 
> <p>Како бива крштење код Назарена, то они таје не само пред странима, него и пред својим „при 
ва, онда треба да се боримо с тога, што они несретни људи, који ту веру верују, убијају сами се 
те, не будите жалосни као лицемери, јер они начине бледа лица своја, да их виде људи где посте. 
е мал’ те не би растерали госте.{S} Јер они поју на немачком језику ону песму, коју поју Срби н 
у своју и не чините пред људима, да вас они виде.</p> <p>„Кад дакле дајеш милостињу, не труби п 
е, „били су и у јутру и по подне, имају они и свога посла.“ "</p> <p>Помирење је дакле постигну 
тајте их“, шапуће, „за што не допуштају они и женама да придикују, кад су таки праведници?“</p> 
е остале?{S} Мрзи их.{S} А да шта би му они и рекли друго, до то, да се успалио.</p> <p>Пође на 
век јој обрадовали више свега и кога су они доцније крстили: — Боривоје.</p> <p>Одмах дан по то 
да је још оног дана поручио шуру, да су они заборавили све што је било, и на част му икона.{S}  
до само жену, рече јој:{S} Жено, где су они, што те тужаху?{S} Ни један те не осуди?{S} А она р 
чеше и чланови да се множе.{S} Дошли су они, који у све сумњају, који чекају најпре утрвен пут, 
шћени од греха и крштени су; пророци су они, који имају неки виши дар — пророковања.{S} Уз ову  
 то је таман добро дошло.{S} Јер док су они цео дан заједно, па се и позаваде и поиграју и очај 
стре, који су крштени, не плачу, јер су они пречишћени, препорођени, напојени св. духом, њихови 
повлаче се рањеним срцем натраг.{S} Баш они постају у својој раздражености противници сваком на 
летенијег раскршћа, кад виде, да се баш они бацају камењем на њих, којима хоће они добро да учи 
го до ствари, дела.“</p> <p>„Ми смо баш они од дела“, одговара Лазар, „а ви се за дела не брине 
 нико, али стегнем срце и ћутим, па још они грде, што сам тежак.{S} Њихов старешина, стражмешта 
Ко то не види, не може веровати.</p> <p>Они, који поју, то су браћа и сестре, а они који плачу, 
/p> <p>Ево их иду...{S} Долазе све три, оним истим редом као и пре, лагано, бојажљиво.{S} Сад ћ 
ача.{S} Само кад му је дао Бог, да мога оним варошким помодаркама казати, шта му је на срцу.{S} 
брава пушења, али и не забрањује пушења оним својим члановима, који ће га умерено уживати.“</p> 
м стварима, али добро знате, како је са оним зрном жита, које баците у земљу.{S} Зар је по то з 
нце према оном жишку на столу, који под оним тешким дисањем Рахилиним сваки час хоће да се угас 
 да се мало расхлади“.</p> <p>Срдан иде оним јендеком и све болно стење; она студена вода у сре 
Из друге собе почео је Светозар да поје оним меким, пола још дечјим гласом: „Рождество твоје... 
ме није жао живота.{S} Нека је просто и оним нељудма, који онако учинише са мном.{S} Њих ваљда  
ори са заносом о Св. Гори, Јерусалиму и оним чудима, која бивају на гробу Христову.{S} Приповед 
епа Срдана испод руке и поче да га води оним јендеком.{S} Други прискочи, да му помогне.</p> <p 
јасно, да су скрушени, готово сломијени оним страшним искушењем.{S} Заборавили су ону народну р 
придиковао против њих; он је био сведок оним народним предавањима у школи, па је дошао до увере 
{S} Него бих волела, да чујем ваш суд о оним приповеткама, које сам вам ја дала“.</p> <p>„О при 
згранила, кад га виде.{S} Како се вукао оним јендеком, дошао сав укаљан, а по чакширама му се з 
Важно је, хоћу да те питам:{S} Шта је с оним, што смо говорили?“ „Ја не знам, да смо ми што гов 
посвршавам; не бих рад да се закасним с оним, што ми је поверено.“</p> <p>Лазарев је углед од в 
а ништа.{S} Господин велики фишкал је у оним баруштинама назебао и нашао је грозницу, а лешине  
— поплаши се.{S} Наопако шта све лежи у оним очима.{S} Очајање, управо нешто више од очајања.{S 
 би и сам отишао до њега, али је хтео у оним данима да остане уз жену.</p> <p>Тих дана није бил 
или је и осветила им се.</p> <p>И баш у оним тако тешким данима, догоди се, да роди Милева мушк 
о и на њој нема накита, те изгледа међу оним осталим госпођама као каква Назаренка.{S} У руци ј 
и не цвета назаренско апостоловање међу оним зидинама?{S} Али су Назарени осетили, да у Боривој 
е нашла, нашла над гробом очевим и међу оним сузама бола, помешаше се и сузе — радости...{S} Чи 
њасто исповеда, а старцима назаренским, онима који су у одбору, учини се, као да их тим речима  
претворио у свињу...{S} И С. В. П. даје онима, који су жедни лепе књижевности, своје приповетке 
 могуће, да не дођу саблазни, али тешко онима, са којих долазе.“ И Лазар сад нападе свом жестин 
х ја не познајем.{S} Али ако макар само онима <pb n="52" /> станем враћати штету, на које се се 
иљајте оне, који вас куну, чините добро онима, који вас мрзе и молите се Богу за оне, који вас  
 из воде.{S} Окренуо се.{S} Тако се бар онима на бајиру учинило, али је било од више мрачно и о 
остола Павла не смемо да будемо једни с онима, који хуле Бога и клањају се иконама, који пијанч 
 и после десет година да се исправљам с онима, који би осетили, да сам их — погодио.{S} Ја та д 
они на броју, јер је сутрашња недеља од оних, кад Назарени из Боривојевца и околних места долаз 
жевљево здравље ипак јој беше милије од оних крпа.{S} Само су то биле лепе крпе, сјајне крпе, к 
е бити онда Лазаре, ако ја одем коме од оних људи, па му кажем: „Упалио сам те брате“, или „пок 
која није била увијена у рукавицу као у оних осталих госпођа. „Светозар ми је обећао, да ће ме  
било за тим?{S} Та старица се у друштву оних осталих старица назаренских занела до крајности.{S 
} Уста, да игра коло, ситно, из колена, оно исто, које је играо Паво Вранковић на Лебном Пољу — 
дине куће.{S} Оно је тамо широка удица, оно је гробарска, а оно онде...{S} Ама шта је оно управ 
{S} Слушам данас мог Светозара у цркви, оно није да није, лепо говори, али шта може реч.{S} Све 
су га попови с литијом.{S} Но, наравно, оно је била друга ствар.{S} А шта ћеш ти?{S} Што си за  
..{S} Оно је дисало с вами исти ваздух, оно је крв ваше крви.{S} Па зар то да не остави трага у 
хићено рекао: „Хвала Богу, добро је!{S} Оно најтеже је прекужено!“</p> <p>„Сећам се“, вели Свет 
наследило нешто и од ваше нарави?...{S} Оно је дисало с вами исти ваздух, оно је крв ваше крви. 
ужила Боривоју руку — без завежљаја.{S} Оно, што је Варвара учинила, дође јој сад као гнусно на 
очито код мала детета је то грехота.{S} Оно не може ни да схвати, за што га човек злоставља.{S} 
и?“ Сад разбира већ и поједине куће.{S} Оно је тамо широка удица, оно је гробарска, а оно онде. 
спавао, само се бојао да отвори очи.{S} Оно, што је јуче учинио, урадио је у неком тренутном ос 
ве боље навикавају на онај полумрак.{S} Оно бело, то је платно, шта ли...{S} У томе је замотано 
друга од рогља?“</p> <p>„Аха, видим.{S} Оно је кућа Боривоја Ненадова.{S} Он је сад затворен, в 
о хоћеш.{S} Ми треба да га оснујемо.{S} Оно се зове: <hi>Друштво добрих људи</hi>.{S} У томе др 
Светозар. „Но и оно напред је јасно.{S} Оно остаје написано те написано, па ма што ишло после т 
рци држе за велики грех убити псето.{S} Оно је свето код њих.{S} Код нас је грдна грехота убити 
 тамо широка удица, оно је гробарска, а оно онде...{S} Ама шта је оно управо?</p> <p>Онде, где  
.{S} То је све било пре моје женидбе, а оно што је било за последњих 8 година, од како сам се о 
 неки неодређени, тајанствени осећај, а оно, што је у последње време слушао о вери, тицало се и 
х и да је Боривоје ако не баш сретан, а оно бар све мирнији и мирнији.{S} Буде, па се некада ча 
рити.{S} Па кад га положи на наковањ, а оно већ и готово...“</p> <p>Јелачић се насмеја и потапк 
исањем.{S} Очекиваше ако ништа друго, а оно, да је Лазар бар по назаренском обичају запита: „Па 
бира смисла.{S} Кад се разабрао мало, а оно, о њему је реч.{S} Управо не о њему, него о његовој 
прости; — вратићу ти сад колико могу, а оно друго доцније“.{S} Хајд, што ће неко од њих да ме м 
И ако не баш трећи дан, <pb n="19" /> а оно трећег месеца после женидбе свога јединца заклопи о 
 ти се не допада — апелирај.“</p> <p>„А оно друго?“ пита Боривоје.</p> <p>„Какво друго?{S} Зар  
а наблизу и у њима се по највише догађа оно, што ћу да испричам.{S} Најбоље је да прећутим прав 
о један другог за ону кору хлеба или за оно — прасеће печење; ја држим, да нам је боље било, ка 
о псе, те се подигао лавеж, необичан за оно доба.{S} И већ се појављује на прозорима или огради 
н</hi> Назарен.{S} Они неће да знају за оно Христово учење: „И седам пута на дан да ти згреши б 
тати и као да хоће да употреби до краја оно право, које му даје српска пословица, која каже:{S} 
 а баба Језекиља је свем селу испричала оно исто, што и Марти, па су сад многе и многе „друге“  
надува гајде, удеси рог, па кад дође на оно место: „чува, чува, чува“, рог као да ти говори: „Х 
ала и оно што је начула, излазило је на оно исто, што она већ два дана слути.{S} Срдан је у срц 
су праве мисли.{S} То је нешто налик на оно, што мисли и осећа животиња, кад је надраже...</p>  
удства...“ То рече Лазар, метну прст на оно место еванђеља, где то пише и седе.</p> <p>Прота на 
вота, начела.</p> <p>И прегну да упозна оно, што јој не достаје.{S} Боривоје није много утецао  
ики пост?“</p> <p>Боривоје уздахну: „Та оно, знате, како ћу да кажем, она мисли, да највише тре 
а широка клупа с наслоном?!“</p> <p>„Та оно видим и ја, да није подељено баш братски, али шта ћ 
 да буде слободно носити од свог накита оно, што им је спомен, да богме не од више.</p> <p>Свет 
гледао сестрино лице, онда и њему поста оно јасно, што је слутио, и — од срца зажали сестру.{S} 
} Како грдно исмејасмо чича-Станка, кад оно на збору рече, да нам све зло долази из вароши.{S}  
 До ушију му долазаше неки шум, као кад оно ветар зајауче по тихој ноћи.{S} Али он увек и увек  
м му и опет допре до ушију шум, као кад оно ветар зајауче; и опет уздахну, али слеже раменима.  
салим; карловачко „Магареће Брдо“ никад оно, што је Голгота, нити се наш патријар може мерити с 
 си узела успијати, као да је још и сад оно време, кад си ме ноћу пропуштала кроз прозор.“ Маца 
ог писма заборави најдуже до вечери све оно, што преко дан чује и чита.{S} Не може дакле бити д 
 на то?{S} Не може се лако исписати све оно, што су људи међу собом шушкали, а није ни потребно 
тању, јер нисам ни из близу исцрпао све оно градиво, које сам у овој ствари прикупио.</p> <p>Са 
 тако рећи при бенгалском осветљењу све оно, што у нашем друштву не ваља, али се у соби и на ул 
 је често врло много учинио.</p> <p>Све оно, што је до сад слушала и читала, оставило је у њојз 
ђе и дође ускршњи пост.{S} Тада постаде оно, што до сад беше тајно, јавно.{S} И Боривоје и Сима 
о доста.“</p> <p>Кад чу Боривоје, да је оно „бугерска вера“, која му се почела допадати, мало ј 
 гробарска, а оно онде...{S} Ама шта је оно управо?</p> <p>Онде, где му је стојала кућа и где ј 
одине, служио код вас, па знам какав је оно дух, који је на вами“, вели Јова.</p> <p>„Шта, шта  
е, задржао је брат.“</p> <p>„Задржао је оно, што му је требало; нами је једно као друго, тек сп 
ожртвовању; грабеж и животињство, то је оно грозно, што лежи у тим приповеткама и што се износи 
 изусти Јованка чисто поплашено, „то је оно, чега сам се грозила, кад сам читала те приповетке“ 
азепсти“, значи код Назарена од прилике оно исто, што значи код нас:{S} Бити на кривом путу, за 
Него треба ван цркве удесити од прилике оно, што сте удесили ви с вашим Назаренством...“</p> <p 
бао би мало дубљи џеп од мога.{S} Та не оно мало куће, но све село да продам, не би залегло“.</ 
ам рећи:{S} Пољуљали сте и ослабили сте оно старо, а ново што би ваљало, што би оно старо замен 
о тело и душу, а пригрлиће и испуњаваће оно, што му налаже човечност и добро срце. — Пијанство, 
обрих људи не пребацује се у томе, неће оно што је неприродно и оно ће победити, окрепити нас и 
 и младо...{S} Друштво добрих људи биће оно, што му име каже.{S} Ко је год члан тога друштва, и 
у, па онда заврши: „Свештеник није више оно, што треба да је.{S} Пастири су занемарили стадо и  
е изостала та реч.{S} Голубице покупише оно своје расуто перје, мараму и ружу, па одоше и опет  
 кад дође Лазар, мало као ослушкивала и оно што је начула, излазило је на оно исто, што она већ 
ље ствари.{S} Није било баш много, па и оно мало је старо, окрзано и раздрускано.{S} То је виде 
 не може држати запт.{S} Па онда дође и оно, чега су се многи тако љуто бојали; назаренска веро 
 му чак планине и брда, а право му је и оно, што је криво. „Или ћемо га оженити с каквом нашом  
семе, ја сам хтео да му видим растење и оно се подизало и расло је, само је расло невидно у зем 
у пијанци постаје човек жешћи и учини и оно, што иначе никад не би учинио, тако је и при парнич 
одан за наше прилике.{S} Навео је чак и оно, што су писали Грци и Римљани од пре Христа против  
 Него су ме три дана мучили, да кажем и оно, што није.{S} Везали ме за пећ и ложили, док се ниј 
оје.{S} Вредно је проучавао св. писмо и оно неколико назаренских <pb n="81" /> књижица (већином 
и на другу ствар“, вели Светозар. „Но и оно напред је јасно.{S} Оно остаје написано те написано 
се у томе, неће оно што је неприродно и оно ће победити, окрепити нас и одржати нас до бољих вр 
 важнију ствар, узму да богме у обзир и оно, што њихови старији говоре и у вече се хори већ по  
оно старо, а ново што би ваљало, што би оно старо заменило и усавршило, нисте били кадри створи 
је.{S} Хеј, да могу да ишчупам из груди оно, што ме мучи, па да бацим у јендек.{S} Грешна сам ј 
 не би, кад су и Нада и Боривоје желели оно исто што и она, само је Надин поочим отежавао ствар 
 и извели их на прави пут, ви сте утрли оно, што је било.{S} А шта сам ја учинила, да ми се ума 
e>“.</p> <p>Но то је у цркви.{S} Али ни оно, што је закључено на збору о Великој Госпођи, није  
знате“, каже, „ја у томе нећу ни ово ни оно.{S} Ви ћете најбоље пресудити, а моја Варвара ће по 
д вас, да се угађа сотони, нити се чини оно, што распаљује страсти.{S} Наше девојке се одевају  
, мани!“) За што да манем?{S} Кад су ти оно с пролећа отишле гуске у рит, ти си узимао олако и  
па знам, да Карловци не могу никад бити оно, што Јерусалим; карловачко „Магареће Брдо“ никад он 
ад год с нама, јер онда ће за цело бити оно, што си ти предсказивао, биће кукоља и цепања, јере 
рени, али хоће да виде, како ће испасти оно, што је рекао јуче професор Здравковић: <hi>Да идем 
у се постарала, те овај донео ово, онај оно, што је најпотребније.{S} Није све ново, али може п 
тку познаде тајну своје душе, поста јој оно јасно, што је до сад само назирала и што не хтеде п 
 многих ситница почео сам, да проучавам оно, што ми беше најближе.{S} Истраживао сам: — <hi>Узр 
иста ја крива?{S} Сећате ли се, кад сам оно била с Владом код вас?{S} Може ли то бити, да је он 
 да оставим.{S} Хоћу да радим и зарадим оно, што сам ти распудио, хоћу...“</p> <p>Чича-Срдан не 
 кога је имала — да дође и подели с њим оно мало, што је остало иза тетке Босиљке.</p> <p>Марта 
ву предавању.{S} Не чу ништа друго осим оно, што је говорила гомила девојака.{S} А те као да ње 
ад би ме томе научио, учинио би са мном оно исто, што је Христос Спаситељ учинио с многим болес 
љ Јовић је био коловођа пушача) показао оно место у св. писму, на које се позивају Назарени, ка 
ва и она свечана песма вукла га је, као оно месец месечара.{S} Од једном се нађе за столом, у к 
и опет пао на путу од умора и зиме, као оно пре неколико дана.</p> <p>Боривоје је богато обдари 
 коња ознојио и у белу пену обукао, као оно Владета војвода, кад се враћаше с Поља Косова.</p>  
очети продавати и вечно блаженство, као оно калуђер Тецел, који је 1517. године написао ове реч 
е му <pb n="12" /> одскоче на челу, као оно Јови Платином, кад хоће да се бије; дречи, а баш са 
љаво, тако му је кржљава и душа.{S} Као оно биљка, која никне под каквим опалим зидом, где је н 
вара отићи Боривоју, онда се савила као оно танко дрво, кад удари по њему секира.{S} У оном тре 
прва слаби, а после све јачи, брује као оно ветар кроз суво, јесење лишће.{S} Што даље напредуј 
 себе на кривом путу, дође сам себи као оно Петар, кад се одрекао Христа.</p> <p>Скочи као махн 
је су на оном месту пале, тај би познао оно, што до сад још нико није познао; познао би душу де 
човечју и дође му као гадно фарисејство оно досадашње назаренско уздање, да је пречишћен од гре 
змиру, али узаман.{S} После се догодило оно, што се у таквим приликама обично догађа.{S} Парниц 
свакоме кажем истину — па ма ме постило оно, што ме у таком случају мора постићи, т. ј. да потп 
ина, празна је.{S} Ето, тако се свршило оно, што је професор Здравковић назвао:{S} Да одемо вук 
јој не помаже.{S} Он с њоме говори само оно, што баш мора бити, „званично“.{S} Сто пута га моли 
м раменима... а од одела је на њој само оно, што је најпотребније.{S} Мислила је у себи, кад не 
кад је противан цвећу и држи за излишно оно, што је Бог створио?</p> <p>Дође у крај баште, у он 
изговорити.{S} Да изведемо на чисто бар оно, што је најкрупније...{S} Кад ми је Јова Скандал ка 
зао господину испитнику, дедаче?{S} Зар оно, да нису курјаци изели оног твог друга, који је нес 
у речи апостола Павла“.</p> <p>„Шта зар оно, како смо скитнице, језичне?“ пита госпођа Љуба.</p 
ном тренутку није више био Назарен, јер оно, што му долазаше на памет, била је — јерес.{S} Тада 
а Боривоје на Милеву и дође му на памет оно, што му је требало пасти на памет пре по сата.{S} З 
.{S} Хвала Вогу није.{S} Али за то опет оно што је чуо, потресло га је скоро исто тако снажно,  
нађе лек противу те редње — серум.{S} У оно време био је, до душе, серум скуп, врло скуп лек, а 
без интереса.{S} Па каква нам је била у оно време вера?{S} Иста, ама истоветна као и данашња.{S 
еца су ту краву звала:{S} Џуџа, па је у оно време некако и та крава угинула.{S} А како ли се Ва 
, да сам онда врат скрхала.“ Марти је у оно време било осамнаест година, а њен Влада волео је к 
ио за матером, и срећа његова, што се у оно доба нађе уз њега жена, која није дала, да му бол п 
га се чувала, избегавала га...</p> <p>У оно време наиђе и опет редња на децу.{S} Гушобоља, дифт 
ити трагове — блуда.{S} И доиста између оно 30 до 40 женскиња, које беху данас у назаренској ск 
се.{S} Рахила би била дакле у неку руку оно исто, што и Гаја Павлов, који је отишао у Назарене  
уда залутасте.{S} Пронађосте у еванђељу оно, што је противно речма Христовим и апостолским <hi> 
о.{S} Данас сам видео у истини и животу оно, што сам до сад видео толико пута из историје. <pb  
е.“</p> <p>„Бабо, не разумем те.{S} Баш оно, што те је срамотило и убијало, хоћу сад да оставим 
љ је врло вредно ишао у цркву.{S} И баш оно, што ви најрадије спомињете из еванђеља, Христос Сп 
рне, није нико тражио од тебе, да бациш оно одело, које се онда затекло код тебе, али ти то оде 
амо би, да тако напрасно сврши“.</p> <p>Оно друго дете Боривојево венуло је под Варварином руко 
у</hi>“.{S} Ја ћу да се смејем.“</p> <p>Оно, што је изгледало предавачима најпотребније, а то ј 
<p>„Не знам, сине“, јецала је старица. „Оно, што је хтео, хтео је да ти рекне на само.“</p> <p> 
злило, испрати кола по варошког лекара, оног истог, код кога је била пре годину дана с мужем.{S 
, ти обратно чиниш...{S} Одагнај, дете, оног сотону, који те обмањује шаренилом, сети се Господ 
е из тога, било је међу нами и више.{S} Оног дана нисмо говорили даље, али кад смо други пут иг 
за свога детињства овом разбио главу, а оног мало искрвавио бритвом, па зар и за то да трчиш у  
 њим.{S} Христос у тој причи изобличава оног слугу, који је своју кесу с новци „завезао у убрус 
војку нису питали, но је морала поћи за оног, ког јој наменуше старији.{S} То је било насиље на 
 том часу Лазар охладнео, није ни сенка оног ватреног, занесеног Назарена као што беше пре. „Ли 
 сиромах у рђавој хаљини и погледате на оног у светлој хаљини и речете му:{S} Ти седи овде лепо 
ло.</p> <p>Тај што ту седи, ни налик на оног Боривоја од мало час.{S} А да је ко могао загледат 
адили око тога, ко је најпре навалио на оног убијеног вука.{S} Ја сам био омирисао крв, био сам 
 били без велика шума и параде, а Марта оног дана најсретнија.{S} Па како се тек радовала, кад  
лу казао, да су га вуци однели...{S} Од оног дана сам изгубио мир.{S} Хтео сам да идем у Јеруса 
 свет назове:{S} Хаџи - Боривоје.{S} Од оног силног пасуља и киселих краставаца већ си био прем 
м пекаром чак до оближњег села.{S} И од оног дана могао си ћутљивог Боривоја видети скоро увек  
е с Варваром и кад се коњи поплашили од оног пања, није више могао да их задржи.{S} Ми сви мног 
3"> <head>Шта може мртвац?</head> <p>Од оног дана, када виде Лазар онолику поквареност, све га  
па макар се молио или у Боривојевцу код оног зеленог крста на раскршћу или у Јерусалиму на плоч 
сви били врло задовољни.</p> <p>Тома је оног дана још рано изјутра, чим је Боривоје приспео у Л 
 најзаузимљивији и највештији.{S} Он је оног дана на вечери одмах казао, да неће од целог посла 
> <p>Па шта је било?{S} Још одмах после оног договора о Великој Госпођи написао је Здравковић у 
чајно и паде јој код ногу...{S} Сети се оног првог састанка, кад га је она питала. „Опрашташ ли 
ч седео је на коли поред жене.{S} Он се оног јутра, после јутрење, у највећој тајности венчао у 
е у јендек, тим боље; кад се извлачи из оног глиба, напрегне се, па му је онда чисто лакше.</p> 
на се.</p> <p>Једини је петао утекао из оног покоља, јер беше на највишем врху дуда.{S} И кад ј 
 се кукавац није још ни пробудио био из оног тврдог сна, у који га је уљуљао Господ, кад се Ева 
 и рибу у води и птицу у ваздуху, чак и оног црвка, што пузи по прашини.{S} Па како не би љубил 
ан згода, да се он увуче у кућу и удави оног дерана.{S} За часак као да се поплашио од те помис 
даче?{S} Зар оно, да нису курјаци изели оног твог друга, који је нестао?{S} Па што га ниси наша 
ио од њега цедуљу, право, да може убити оног несретног сина, па није добио.{S} Жупан је казао:  
о се код својих Назарена, што неће доћи оног вечера на заједничку молитву, јер мора Лазару.</p> 
p>Боривоје је био међу Назаренима јунак оног дана.{S} Кад су се разлазили, жене назаренске трпа 
илица.{S} Па кажите:{S} Је ли онда било оног, чега данас видимо?</p> <p>„Променуло се време, на 
 нас, да скочимо у бунар или да изедемо оног црног мачка, што преде тамо иза банка, Него кажи,  
е сведочила, како је чула Милевину цику оног вечера, а и Милева је говорила, да није хтела.{S}  
> <p>Дође и та недеља.{S} Свештеници су оног јутра у цркви са амвона упутили народ на та предав 
це изишла на чистину.{S} А Влада је још оног дана поручио шуру, да су они заборавили све што је 
ми бити.“</p> <p>Домаћица Јелена је још оног вечера хтела да пошље по Светозара и Јованку, но С 
рце и пуне су му очи — суза.</p> <p>Још оног вечера дођоше Боривоју његови суседи, две-три радо 
кључити из друштва добрих људи.“</p> <p>Оног вечера било је и страних гостију, који нису чланов 
и Тома су најглавнији људи међу вернима онога места, они су главе одбора, који воде бригу о нај 
о Јерусалим, Христов гроб и сва уживања онога света.{S} Шчепао је Сувачарову својим сувим прсти 
ира.{S} Назарени беху само још сенка од онога, што беху на почетку.{S} Тужили су се на жене, ка 
сиротињу.{S} Ја бих, да могу, најрадије онога натакао на колац, који нас је први извео из азија 
е.{S} Христос је светковао све празнике онога доба.{S} Ударате на свадбе, живите као муве и ска 
 несретним Обреном, видео је дакле муке онога, коме је она толико скривила.</p> <p>Залану вашка 
иде право из душе, „ви сте гледали муке онога, кога сам ја убила, ви сте слушали о мени само зл 
во у огањ вечни.“</p> <p>„Та овога ти и онога ти“, продера се чича-Срдан, „зар су те већ толико 
в од раздражења, да то откуцне и у крви онога, кога носите у утроби?{S} Зар хоћете да донесете  
ту, сад ћу ја доћи“.</p> <p>„То је било онога дана, кад си је уграбио, шта?“</p> <p>„Јесте...{S 
ne unit="subSection" /> <p>Кад је Лазар онога дана изишао из скупштине, повео је два госта собо 
с“.{S} И кад се дигоше измети, да убију онога, који проповедаше мир и кад га ухватише: <pb n="1 
и опет за то бледи и вене, недостаје му онога, што је најглавније, недостаје му врела пољупца — 
 ја бих прогледао“.</p> <p>Лазар је још онога дана отворио школу.{S} У затворима до душе не дај 
ј Јова дошао кући, не једе, не пије, на оној муци ухватила га грозница, а кад би недеља, оде у  
л.{S} Они су дужни да плаћају парохијал оној вероисповести, из које су изишли, па за то и назив 
ћете у рит, да сечете трску, ви ћете по оној магли и зими у рит с вуцима, пре с њима, но са сво 
ке на другу страну и говор почиње.{S} У оној гунгули може говорити ко шта воли, стражари пазе ј 
затвор, а оне су још једнако тамо.{S} У оној полутами дошле су Боривоју као три анђела, која су 
ш у назаренским породицама.{S} Они су у оној зарази видели божју казну, божју вољу, да се свет  
аљена, побеснела крв, могла је да улије онолико снаге у онако мало дете.</p> <pb n="15" /> <p>М 
ти, да је премного.{S} Да ми Бог даде и онолико дана, <pb n="53" /> колико је дао оном матором  
ло“.</p> <p>„Кад немаш, немаш.{S} Подај онолико колико можеш, друго ћеш вратити други пут.{S} Г 
едавању, да би човеку на дан доста било онолико хране, колико има од прилике у 30—40 зрна сочив 
ње већ несретно.{S} Није дошло ни близу онолико света, колико прошлих недеља.{S} Трећи Здравков 
већ меркати девојку, (јер не може сам у оноликој кући) — кад се догоди ново.{S} Лазарева сестра 
/head> <p>Од оног дана, када виде Лазар онолику поквареност, све га је јаче и јаче вукло Цвети. 
и било писати:{S} Овоме спречите ово, а оном кажите, да не буде тврдица или лаком, да оговори д 
огу овамо даље с вама, нити да се преда оном у чему се затекла.{S} Мучи је болест телесна, а му 
не допада, уме тако јогунасто да кљуцка оном ситном песничицом по наковњу и да каже: „Ја нећу д 
 као што је велико и светло сунце према оном жишку на столу, који под оним тешким дисањем Рахил 
{S} Моли се Богу, видећеш га за цело на оном свету.“</p> <p>Милева је наговестила само, није им 
р, те отргнути од њега речи, које су на оном месту пале, тај би познао оно, што до сад још нико 
у, а зар је то све?{S} Но како стоји са оном крвљу и нарави, које ће то дете да донесе на свет? 
 Стотину и стотину пута клечала је пред оном чађавом јерусалимском иконом и са пуно очаја се мо 
Ева већ упознала са змијом и шетала под оном јабуком, пред којом је писано с крупни слови: <hi> 
че младенцима на главу; златна, дабогме оном, који више плати.{S} Ако ко умре, долази опет — тр 
 два друга; разбира се код њих о овом и оном, па излази и у авлију да шета, кад дође томе време 
ме крвавог и модрог овамо, па су јавили оном господину, који ме је примио, да сам путем искакао 
 највећи грех.“</p> <p>„Ви сте противни оном безбоштву, које отима маха,” па се и ту пребацисте 
 коју да рекне.{S} Али и он не говори о оном, што му је на души, но потеже обична назаренска пи 
о Лазару и Боривоју не рекоше ни речи о оном, што ће се расправљати у тој седници као најглавни 
ском схватању.{S} Уз то му је говорио о оном братству, које постоји међу Назаренима, о узајмном 
му нису увек мисли онде.{S} Мисли зар о оном, што је чуо о Лазару, о данашњем збору или има и д 
олико дана, <pb n="53" /> колико је дао оном матором Чивутину, о коме си прекјуче читао у св. п 
 само саветујемо и предлажемо.{S} Благо оном, ко послуша старије, јер <hi>млађи не знају, кога  
рање?{S} Ја кажем само толико:{S} Благо оном, ко може и коме се мили.“</p> <p>„Цвето“, каже Лаз 
<l>„Зелен орах, деб’о лад,</l> <l>Благо оном, ко је млад,</l> <l>Благо оном, ко се воле,</l> <l 
<l>Благо оном, ко је млад,</l> <l>Благо оном, ко се воле,</l> <l>Од тог нема боље.“</l> </quote 
ако јасно као низ приповедака.{S} Тешко оном, чије се душе такне то начело“.</p> <p>„Имате прав 
Срдан први узе реч.{S} Куцну батином по оном сату, што висаше на зиду и рече: „Баците га на пољ 
ора и без — опроштаја.</p> <p>„Шта је с оном крмачом, што је Лазар разгласио, да му је на прода 
з своје куће?{S} Како ћеш да не будеш с оном, с којом си везан?{S} Лепа реч не помаже, саветова 
исма?{S} Знате ли, шта је рекао Христос оном, који га питаше: „Шта да радим, да би се удостојио 
ко дрво, кад удари по њему секира.{S} У оном тренутку познаде тајну своје душе, поста јој оно ј 
} Затворила је очи и — мислила је.{S} У оном тренутку није ју ништа више болело.</p> <pb n="172 
и за собом врата.{S} Тамо је мрак.{S} У оном мраку напипа крајњи крај одаје и паде на земљу, па 
S} Много и много дете спасено је онда у оном крају од извесне смрти.</p> <p>Али на жалост, мног 
но је, што рекли Назарени, да је била у оном тренутку успаљена, а био је успаљен и Боривоје.</p 
итав момчић.{S} Што је год било оваца у оном крају, сваку је познавао по имену; за сваку је зна 
Милева га погледа испод ока.{S} Да је у оном тренутку казао: „Жено, хајде са мном, хајде у пуст 
лепом Караџићеву преводу.{S} Лазар је у оном углу и полутами читао скоро шапућући 5. и 6. главу 
ежу и он се повуче у крај.{S} Гаја се у оном комешају подиже с патоса као испребијано псето и и 
те више од осталих, па шта ви тражите у оном друштву, које је друкчије од вас и у коме вама нем 
к дође јој тешко, врло тешко живети и у оном часу најмилије би јој било — умрети.</p> <mileston 
вити.“</p> <p>Кад би сутра дан, чак и у оном полумрачном затвору допире глас великих звона.{S}  
, његово тешко дисање чује се јасно и у оном метежу и он се повуче у крај.{S} Гаја се у оном ко 
а је помало чак и напредовала.{S} Али у оном, што је њојзи било главно и око чега се највише на 
>И доиста, Боривоје се није разумевао у оном „голубијем послу“, да по „хришћанској дужности“ во 
тераше из школе и он виде своју мајку у оном неизмерном очајању; у њему је сад она енергија, ко 
огли опазити црта Боривојевих на лицу у оном тренутку, кад виде, да је у колима — сам...{S} Дед 
“ И он поче да мисли, мисли...</p> <p>У оном тренутку није више био Назарен, јер оно, што му до 
ве већма и већма приближује.{S} Била је ономад као што знате и у <pb n="158" /> скупштинском дв 
p> <p>„Мален је ваш грех, Милева, према ономе, који је учинила та жена“, рече на послетку, „па  
цима, болесном нарављу.{S} Подајте мира ономе који је у вашој утроби, а мира ћете му дати онда, 
иша.</p> <p>Међутим се окренуо Боривоје ономе, који му је био најближи: „Шта је то?“ пита.</p>  
авно при овим вечерњим састанцима.{S} О ономе, што је свима на срцу, нема ни речи.{S} Лазар је  
.{S} Као ватра просу се међу њих вест о ономе, што је јуче утаначено у школи.{S} Њихови главни  
 је лекар говорио, али је осетила, да у ономе, што говори тај човек, има истине, па се заплака. 
 свога, принесите челу и прекрстите се; ону опору реч, која вам је на уснама, прогутајте и прип 
ује Светозару:</p> <p>„Победили смо!{S} Ону моју препелицу дирнуо си данас својом речју и ја са 
жемо, варамо и сатиремо један другог за ону кору хлеба или за оно — прасеће печење; ја држим, д 
али изгледа, да је и Мати Вајуну читала ону Соломонову песму над песмама, јер он, човек ожењен  
S} С тим је баш изгубила драж, изгубила ону тајанственост, која привлачи.{S} Из полутаме, која  
та више, али мила слика, што ме сећа на ону, која ми беше веран друг и на дете, које сам родио, 
 се промени жена; није ни налик више на ону од пре.{S} Бадава хоће Пера братски, неће она.{S} Д 
то доба, те одгурне мисли на ову или на ону страну, тај је често врло много учинио.</p> <p>Све  
ају.</p> <p>Ствар се нагнула са свим на ону страну, камо не треба.{S} Кола ће се изврнути, а ов 
о је нешто, што ју је увек подсећало на ону негдашњу страст, а зебла је у души, неће ли испод т 
ди како коњи са стрмог насипа нагињу на ону страну, куд не треба, а то је к Дунаву...{S} И он о 
: „Момак је умро, сведока немаш, суд је ону ствар свршио; сад има друга посла — иди врагу“.{S}  
уло.{S} Изгледало му је, као да је кроз ону црну ноћ (која до пре обузимаше његову душу) опазио 
</p> <p>Светозар је циљао на Назарене и ону сокачку грају, која се дигла против њих.{S} Тако се 
<p>„Мало час ми је показао брат Лазар и ону последњу рану, која је јела моју душу.{S} Било ми ј 
ђе са свим изгубити.{S} Спомињете ову и ону главу еванђеља, тумачите је по свом и пронађосте, д 
нде.{S} Напије се.{S} То јој мало утоли ону грдну ватруштину и осети, да јој је лакше.</p> <p>П 
стиво га је тукао и искао да му поврати ону децу, коју је прождерао.{S} Ако ти умеш избљувати м 
ела.{S} О њој су, кажу, и спевали момци ону песму:</p> <quote> <l>„Кажи мени голубице бела,</l> 
такну Боривоја и дође му воља, да утеши ону покајницу, јер га беше ње толико жао.</p> <p>„Жена“ 
 <p>„Какво друго?{S} Зар што си потукао ону живину по кући?!{S} Ни бриге те није, за то нема су 
 ушао у средину њихову мир, те разгонио ону црну слутњу, која беше по њима попала.{S} Домаћица  
е склонише у ходник.{S} Тада он изиђе у ону мећаву, клече на сред авлије, подиже руке к небу и  
 у руци, али се не мицаше: гледала је у ону прашину <pb n="4" /> на друму, која се ваљала све б 
је Варвару саму, а он се опет затвори у ону мрачну комору и горко плакаше.{S} Осетио је, да је  
сте.{S} Јер они поју на немачком језику ону песму, коју поју Срби на српском језику, јер су нот 
им страшним искушењем.{S} Заборавили су ону народну реч: „Помози себи сам, па ће ти и Бог помоћ 
 на данашње прилике свог села и рекао: „Ону руку, коју сте подигли на брата свога, принесите че 
ст!{S} У његову плану нема, да ће проћи онуда која жена и насмешити се одоздоле на зидара или м 
о.{S} Нису се врло множили, али нису ни опадали.{S} Чича Срдан је чинио све, да се друштво учвр 
ву не ваља, али се у соби и на улици не опажа тако лако...</p> <p>Радећи на овом огромном делу, 
оследице.</p> <p>Међу сеоским девојкама опажало се, да се губи шаренило.{S} Хтеле су да уведу — 
омно, а што сам год даље улазио у њега, опажао сам све јасније и јасније у засенку његову <hi>ц 
зо с кола, саже се и кад боље разгледа, опази у снегу калуђера.{S} Глава му лежи на камилавци а 
у комору...{S} Све је видније...{S} Сад опази, где се нешто бели...{S} Очи јој <pb n="214" /> с 
ријих и надражен против нас.{S} Где год опази моју Варвару, он удри на њу блатом, каменом, дрве 
оћи у скупштину“.</p> <p>Ни Боривоје не опази, да му Лазар одговара на нешто, што он није ни пи 
адоше као укопани.{S} Погледа унапред и опази на средини пута људску прилику.{S} Та је прилика  
робуди га нешто.{S} Отвори у пола очи и опази своју мајку, где клечи пред иконом и горко јеца.{ 
у добрих људи.</p> <p>Па једном је ипак опази. „Нисте отишли у друштво?“ пита је преко ограде.< 
а свекрва, баба Стака повери.{S} Она је опазила, да код њих није све у реду, запиње негде, али  
а душе потресла смрт Милевина.{S} То су опазили сви, а највише Назарени.{S} Он се сад још мање  
ина одјекнула, само се по држању његову опазило, да је завршио, кад Светозар отпоче.</p> <p>„Ја 
а, хвата се <pb n="61" /> већ сумрак, а опазим је, где стоји пред кућом.{S} Дошло ми је, да се  
ноћ (која до пре обузимаше његову душу) опазио светао пут, који води к спасењу.{S} Шта више, уч 
а је ко могао јасно видети његово лице, опазио би, да се у тренутку променило.</p> <p>Тај што т 
а села и које он на дану никад не виђа; опазио је, где код њих освану неки свињи, који нису зам 
та, „видим и у вашим рукама еванђеље, а опазио сам, где <pb n="143" /> се клањате истоме Богу к 
жену.{S} Тома то није опазио.{S} Али је опазио где коњи скренуше <pb n="234" /> с пута. „Море,  
оложење беше само тренутно.{S} Лазар је опазио, како је Боривоја немило дирнула та реч „Бугери“ 
преко његове главе лампу.{S} Он је није опазио.{S} Пред њиме је лежало св. писмо, у које се са  
тај бич потеже на жену.{S} Тома то није опазио.{S} Али је опазио где коњи скренуше <pb n="234"  
још с почетка Јулку, познао ју је, па и опазио, од куда долази то питање.{S} Сетио се, да га је 
p> <p>Он се задубио у посао, па није ни опазио, каква му испитна комисија иде у посету.{S} Па д 
и посматраху га, а Боривоје њих није ни опазио.{S} Одвукао се на даске, које тамо замењују крев 
та истражни судија.</p> <p>„Није, нисам опазио ништа“.</p> <p>„Лажеш.{S} Мара Шљиварева стојала 
путиле девојке Боривоју.{S} Он је добро опазио, где иду, али није ни из близу сањао, шта га чек 
ио, и кад би вече, побеже.{S} Ја сам то опазио још док је била с ове стране врата и могао сам ј 
на ме је пажљиво посматрала и ја сам то опазио.{S} На једаред јој рекох: „Знаш шта, данас ми ни 
ко јој боље завири у то лепо лице, може опазити трагове — блуда.{S} И доиста између оно 30 до 4 
 мрачно и од више далеко, а да су могли опазити црта Боривојевих на лицу у оном тренутку, кад в 
>Ни по покрету ни по жубору не би могао опазити, да су Назарени изненађени овим неочекиваним до 
> <pb n="69" /> <p>Упознаше га брзо.{S} Опазише, да нити мисли о бегању, нити је лаком на дуван 
ло доба прођоше три Назарена.{S} Чим га опазише, поскакаше с кола, те сеци штранге, спасавај ко 
се опет зажелео.“</p> <p>„Еј, еј, децо, опак сам ја човек био... врло опак.{S} Куд сам застрани 
еј, децо, опак сам ја човек био... врло опак.{S} Куд сам застранио?{S} Али тако је то!{S} Кад с 
о и Петар Крњин у кући, у којој не беху опали само зидови, но и поштење.{S} Кад му је било осам 
S} Као оно биљка, која никне под каквим опалим зидом, где је не негује ничија рука и где не доп 
 школу у селу могао до скора познати по опалим и олупаним зидовима, онда се може рећи, да ћеш н 
" /> је опет криво, што сам се умирио и опаметио, те вам више не вијам жене око куће“.{S} Тома  
зите шта радите, узмите пример на мени, опаметите се раније, немојте чекати, да вам дође смрт п 
е крстио никако.{S} Ако се ти, Ђоко, не опаметиш, ја одмах шаљем у варош по доктора да те лечи, 
ужине воде, него: пачули, а кад је Јоца Опанчарев славио свеца, довео је и он гајдаша из Шида.{ 
бе.</p> <p>Сепл саже главу и заћута као опарен.</p> <p>Натарош не знаде, како ће овима да се на 
Меланију, јер је она могла да буде врло опасан противник.{S} Каже: „Код пушења је друга ствар.{ 
ико дана, а није никоме казивала, да је опасно.{S} Јутрос није могла да устане с постеље, а око 
ће та кућа да изгуби главу.{S} Влада се опасно поболео.{S} Испрва су га лечиле бабе, после су д 
авио, да он не држи Назаренство за тако опасно.{S} Назаренство ће брзо нестати и остаће о њему  
онај Исус, кога су људи распели као <hi>опасног бунџију</hi>:</p> <p>„Чули сте, да је казано:{S 
-дваред говорио на само Боривоју, каква опасност прети Лазару од Цвете, али нађе Боривоја и сув 
омуца Боривоје. „С које му стране прети опасност?“</p> <p>„Бојим се, да се не успали“, вели Том 
 је све могуће, да му олакша, али праву опасност није слутила.</p> <p>Једног дана, када је Влад 
 укину мала и велика звона, разне врсте опела...{S} Опомињем вас за сада овако пријатељски, да  
 децу на гробље, извлаче их без крста и опела, без сузе и јаука, али им је у души тим теже.{S}  
златним крунама, великим звонима, дугим опелима, те Назарени ни с те стране неће моћи да напада 
 Светозар наш за цело</l> <l>Спрема јој опело.</l> <l>Њојзи не да нигде станка</l> <l>Попина Јо 
о; хоће ли му се читати мало или велико опело.{S} Зар нисмо сви једнаки пред Богом, па зар не т 
је мало боље обрађен, поднео ма за коју оперу; и Милева поје као анђео.{S} Ишло би лепо и красн 
:lang="DE">die Herren Richter</foreign> опесе.{S} А кад буде <foreign xml:lang="DE">grosser Mor 
игурано:{S} Јер ако је кућа и изгорела, опет је за то остало толико земље, да ће залећи и судск 
зове само... живео је преко 900 година, опет не бих исплатио.“</p> <p>„Слушај Перо“, вели му Ла 
ко је већ 8. септембар, мала Госпојина, опет је топло као у сред лета.{S} У селу је нека необич 
{S} Ма да се Срдану примирила грозница, опет за то не може да устане, уштапиле му се ноге.{S} Д 
ан потражила ме је у кући.{S} Да богме, опет због Гигине женидбе.{S} Ја мислим, да јој се може  
кама, а он тек подвикне: „Еве проклете, опет сте направиле вашар“, те их повија, и онда не пита 
 иду по правилима пред суд добрих људи, опет су оба брата изрекла, да хоће да се покоре том суд 
ћ.{S} Каже, ма да одавна живи у вароши, опет је за то син овога села, па што село боли, боли и  
ас:{S} Нека је мушки мали као напрстак, опет је мушки и господар у кући.“</p> <p>На послетку уђ 
а иде у посету.{S} Па да је и приметио, опет не би ни слутио:{S} Шта значи то, кад узму човека  
лице и не осети нож у срцу.{S} Но опет, опет за то га се чувала, избегавала га...</p> <p>У оно  
ло после <pb n="162" /> их, хвала Богу, опет изнесе на зрак, да их доцније и опет стрмоглави.{S 
 да слажем.“</p> <p>„Па баш и да умреш, опет ти се не верује.{S} Казао сам ти већ, да ти због т 
утиш, молим те, пиленце моје, немој!{S} Опет <pb n="226" /> ће да ти отекне ручица и да те глав 
{S} Он иде у скупштину као новајлија, а опет као опробан, озидан Назаренац, који је већ доста у 
 иде на пут још даљи и од Јерусалима, а опет тако близак; — иде да се преда жандарима.{S} На ме 
ивоја, променула се. „Гле, то је роб, а опет је као и други људи.{S} За што га затворише?{S} Уб 
ао црв, била ваљана у сваком погледу, а опет је за то добијала више боја но хлеба.{S} Није била 
сата, тако се бар Боривоју чинило.{S} А опет колико бола, колико потреса друштвених поднесе за  
адо читала, зна га скоро на памет.{S} А опет за то не чу никада у скупштини, да чита ко та мест 
нчи, ратује, свети се, чини прељубе — а опет су ти људи били бољи од Богова им, били поштени и  
 што је пио и није хтео да ради, сад га опет ружиш, што неће да пије а ради“.{S} Но шта зна так 
вом.{S} И кад би прва недеља, ето ти га опет у скупштину.{S} У лицу је црвен као рак, а кад Наз 
скоро сваку ноћ.{S} Кад сване дан, онда опет Нада, његова венчана жена, искушава Боривоја.{S} Д 
.{S} Но Срдан не долази к себи.{S} Гаја опет стао батином на сред собе, те га храбри.</p> <p>„Д 
 је то?“ пита.</p> <p>„Та ето, Јова има опет посла са Станом“.</p> <p>„Бије је?“ пита Боривоје. 
беше најтеже одрећи се дувана, женскима опет одрећи се накита.{S} И начинише неки предлог, да с 
} Кад дође мали Божић, Нова Година, она опет плаче.{S} Каже: „Данас код мог бабе има још увек п 
лети преко усана дрхтавица као муња, па опет нестане.</p> <p>Отворише се врата и уђе Светозар с 
оривоје плаче?{S} Крштен, пречишћен, па опет?{S} Зар се сотона и опет појавно у њему?</p> <p>Ка 
анин“, вели Боривоје некако свечано, па опет поче копати.</p> <p>Јулка га само погледа, па оде  
 су, кажу, баш веште у том послу.{S} Па опет, дође јој нешто на памет.{S} Има у св. писму једно 
м не остане ни трага у селу.“</p> <p>Па опет попустио је.{S} Посула се слама; испрекрштала соба 
је Назарећанин“.</p> <p>„Ето ти га, сад опет Назарећанин!“ И опет одоше девојке у најудаљенији  
о вече“, но из далека пита: „Шта је сад опет?“</p> <p>„Та, Јовина посла“, рече неко из гомиле о 
 твоје буде бачено у пакао.“</p> <p>Сад опет отпоче прота: „Рекох вам већ, браћо <pb n="145" /> 
ље или истину рећи, иза еванђеља нападе опет Боривоја, а Боривоје му и опет не оста дужан.</p>  
овог завета, а између та два читања иде опет песма и молитва.</p> <p>Молитва је као код Калвина 
Тако прође и опет четрнаест дана и дође опет време заједничкој скупштини.{S} Боривоје дође тога 
раћа на оца те, Ђока попусти и Јова уђе опет у кућу.</p> <p>Но за мало, на „повери“ и Јовина же 
 по вољи?!{S} Сад вам <pb n="105" /> је опет криво, што сам се умирио и опаметио, те вам више н 
е болест повратила јаче но игда), па је опет било плача.{S} Те посете скрхаше Милеву скоро са с 
а му пређе та реч преко усана.{S} Па је опет оборио главу на груди, са свим на груди и проговор 
исли обузимају при том читању?“ пита је опет Боривоје.</p> <p>„Ја мислим и мислим, да би боље б 
ћма.{S} Допао је кључар и пита: „Шта је опет?“</p> <p>„Молим, да ме одведете истражном судији и 
д што пружи и чашу вина.{S} Боривоје је опет скроман, вредан, захвалан. „Види Бог“.</p> <p>У Је 
..</p> <p>После четрнаест дана читао је опет Тома еванђеље или истину рећи, иза еванђеља нападе 
а тако много посла, него је зло, што је опет ударио у банчење, пијанку и неприличан живот.</p>  
 погази, што му год дође на очи, час је опет снужден као да су му сви помрли по кући.{S} И зар  
е из заједничке молитве.{S} Боривоју је опет први пут, да иде тамо.{S} Он иде у скупштину као н 
 и упрљане крпе.{S} Но у породици су је опет за то већма поштовали, него ма коју другу икону и  
су отворено устајали које за Тому, које опет за Боривоја.{S} Мирко је поболевао — није било ник 
иком, па ћу се обући.“ А оне друге веле опет: „Не могу ваљда ни ја да будем гора и од оне најси 
ете и да га пошље мужу на њиву, а после опет, да би требало да се спрема за пут.{S} Била је збу 
 посла, да ју је расплакао, па је после опет љубио и молио, да су се саблазнили људи чак и на д 
 умирила и метнула своје сукње и кошуље опет у долап.{S} Та, кад се Сима баш толико распитивао, 
у је тешио.{S} Он јој је говорио, да се опет за то и на усеву може много што-шта поправити, кад 
е био просјак и дед ми је био то, па се опет задовољавам и с мањим улицама, а ти тераш све друм 
 нека најпре баци камен на њу.{S} Па се опет саже доле и писаше по земљи.{S} А кад они то чуше, 
 Нек узме само пушку.</p> <p>Али сад се опет Маша позива на Исуса Христа.{S} Христос је казао:  
га ухвати за прса.</p> <p>Код Милеве се опет искупиле жене.{S} Жале је и теше, блаже је и храбр 
ад је то тако Бог наредио?!“ Девојке се опет стресоше. „Боже, какви сте ви људи?! рече на после 
о је може бити крао“.</p> <p>Но томе се опет опирала Јованка. „Није лопов, не дира ни у шта“.</ 
{S} Није никоме у кући до славе, али се опет за то пече печеница, а Светозар дошао из школе пре 
већи прилог друштву добрих људи, али се опет за то прикупило много гостију, да им честитају и б 
шта не помаже, онда ђаво одлази, али се опет враћа у виду лепе жене.{S} Та, да знате само, како 
о.{S} Отправио је Варвару саму, а он се опет затвори у ону мрачну комору и горко плакаше.{S} Ос 
даново, његова мезимица Милева, тако се опет приљубила уз Лазара, да већ не зна шта ће.{S} Бран 
ани: „Мани то, бабо, само кад си нас се опет зажелео.“</p> <p>„Еј, еј, децо, опак сам ја човек  
оде у забран.{S} Добри пастири покупиће опет стадо у гомилу, као што су га рђави растурили.“ Пр 
сао: „Чувај се жене, као живе ватре“, и опет се не сачува.{S} Ено га жене изиграше и доведоше п 
ушију шум, као кад оно ветар зајауче; и опет уздахну, али слеже раменима. „Боривоје се предао,“ 
а време, да постите и молите се Богу; и опет да се састанете, да вас сотона не искуша вашим неи 
еде шунке и сарме на данашњи дан“.{S} И опет ја њојзи говорим, да је не дам ни за све прасеће г 
, истим редом, као што су и дошле.{S} И опет се сабиле у гомилу, наслониле главу на главу, те ш 
селу није му знао ни најмање мане.{S} И опет повери.{S} Он је био први Назарен у месту, иначе и 
<p>„Ето ти га, сад опет Назарећанин!“ И опет одоше девојке у најудаљенији крај и опет се сабише 
 обузимају при читању?“</p> <p>Милева и опет уздахну.</p> <p>„Мучне, врло мучне мисли“ — рече о 
св. писма, а на послетку опет молитва и опет песма.{S} По негде чине мало већу параду, јер чита 
е заигра се више.{S} Марта је дозвала и опет лекара у помоћ и молила га, да је посаветује.</p>  
и купи прилоге за свету обитељ, па ма и опет пао на путу од умора и зиме, као оно пре неколико  
сићу ја то“.</p> <p>„Удеси“, каже она и опет, па онда увек додаје: „Молим те, иди“.</p> <p>Он и 
ла боја још већма.{S} За тим се икона и опет гарила, прала се, а кад се стала цепати, онда су ј 
 пречишћен, па опет?{S} Зар се сотона и опет појавно у њему?</p> <p>Кад се свршила молитва, уст 
е управо рећи разбесило.</p> <p>Марта и опет прва проговори.</p> <pb n="13" /> <p>„Кажите ми, м 
</p> <p>Кад се молитва свршила, наста и опет одмор. <pb n="141" /> За овим је читао Лазар св. п 
гавала га...</p> <p>У оно време наиђе и опет редња на децу.{S} Гушобоља, дифтерија, поче немили 
дана мало разабрао.</p> <p>Тако прође и опет четрнаест дана и дође опет време заједничкој скупш 
је Боривоје онако учинио с Надом, уђе и опет у кошару, те закла коње и краву, за тим вашку и ма 
{S} Кад се вечерња свршила, Милева је и опет била тужна, нерасположена, па се завукла у собу.{S 
а није врло потребно.</p> <p>Влада је и опет попустио и одвезао жену у варош.{S} Но већ на поло 
у, опет изнесе на зрак, да их доцније и опет стрмоглави.{S} Боже мој, како ли ће се свршити?</p 
 се небо и отворише се руже и девојке и опет дођоше у врт.{S} Ишле су свима стазама, гледале цв 
ио главом. „Не могу бабо.{S} Шаљеш ме и опет онамо, где сам већ био и одакле сам изишао упрљан, 
>И све би се свршило које како, да се и опет не истаче Шандор ковач.{S} Кад виде, како се госпо 
ви!“</p> <p>За тим и опет пође, па се и опет врати.</p> <p>„Изишла вам је канда погодба за земљ 
е.</p> <p>„Добар дан“, каже он, па се и опет дао за мотиком.</p> <p>„Хоћете ли још дуго радити  
ћи, никако да се умири.{S} Доцније се и опет забравио у комору и молио се дуго Богу.{S} Дуже но 
да не сме пушити “.</p> <p>За мало се и опет упутиле девојке Боривоју.{S} Он је добро опазио, г 
и сахат као знамење?“</p> <p>Лазар се и опет подиже.{S} Каже: „Кад се стари сахат покварио, ова 
Пазар и Боривоје рачунање, а Петар се и опет умеша. „А шта ће бити онда Лазаре, ако ја одем ком 
>Дође са свим к себи и лафе, да му се и опет променуле мисли.</p> <p>„Нећу се више успаљивати“, 
и одакле сам изишао упрљан, па бих се и опет упрљао.{S} И Спаса и Јова, које ми показујеш као п 
срдио или због тог, да може пред вече и опет доћи на ограду и назвати јој:{S} Лаку ноћ...</p> < 
 месеци.{S} Онда се Симина Јулка поче и опет смејати по кући, главу је подигла високо и не иде  
оже мој!...“ И сузни му поглед луташе и опет по даљини.</p> </div> </body> <back> <pb n="237" / 
ле после неколико дана у врту, почеше и опет нешто шушкати. „Слушајте“, каже Јованка. „Отац је  
расуто перје, мараму и ружу, па одоше и опет у најдаљи крај, лагано, истим редом, као што су и  
му Соломонову...“ Па онда: „А Јевреји и опет узеше камење, да га убију.{S} Исус им одговори:{S} 
потресени до дна душе.{S} Сад су били и опет сами, но и то за мало, јер је Лазар скоро издржао  
пет одоше девојке у најудаљенији крај и опет се сабише у гомилу, те шушкају.{S} Ко су ти Назаре 
p> <p>„Остајте здрави!“</p> <p>За тим и опет пође, па се и опет врати.</p> <p>„Изишла вам је ка 
 речима.</p> <p>Пете недеље је требао и опет предавати Здравковић, али већ у четвртак дође писм 
чно жена подлегне.{S} Онда би требало и опет узети проводаџију и обновити лек, али то не иде, ј 
 као што ћу ја с тобом.“</p> <p>Лазар и опет не рече ништа.</p> <p>Светозар продужи:</p> <p>„Пр 
проћи.“</p> <p>„Никада!“</p> <p>Лекар и опет пипа ребра и вели: „Читава су“.</p> <p>„Јесте“, ка 
 и он за њима.</p> <p>„Пример, пример и опет пример“, рече он.</p> <p>Сви су му одобравали и св 
а нападе опет Боривоја, а Боривоје му и опет не оста дужан.</p> <p>Верни су гледали ову борбу у 
е на жену, а ње нема...{S} Другови му и опет дају за право; та да: „Човеку није добро да буде с 
њега и побеже у своју собу; за тим му и опет допре до ушију шум, као кад оно ветар зајауче; и о 
 је њина лозинка.“ </p> <p>Госпође су и опет хукале.</p> <p>„Ама по Богу, што хучете?“ пита их  
молим — но....“</p> <pb n="151" /> <p>И опет га додирну, гурну лактом, а њега прође као муња и  
ор свршио посао и разиђоше се.</p> <p>И опет прођоше три недеље.{S} Прођоше као три сата, тако  
тим му теже беше, да нађе пут.</p> <p>И опет други дан по подне устаде са столице, одахну и реч 
вамо, кад те ја нисам звао...“</p> <p>И опет наста ћутање.</p> <p>Од једном се Боривоје нагло и 
у се роди син, а за тим, кад му се роди опет ћерка.{S} Но то јој се на послетку ваљда само тако 
који више плати.{S} Ако ко умре, долази опет — трговина; новац ће пресудити, хоће ли га огласит 
болестан сине, болело би ме и онда, али опет не тако, као сад“.</p> <p>„Па шта да радим нано?“  
о се дувару, само да не види ништа, али опет за то чује и све слути.{S} Не види очима телесним, 
ме поцрвенеле очи од силнога плача, али опет за то нико не преговара Лазару.{S} Обилазе на прст 
орацима по соби и говорио као себи, али опет на глас: „Ја морам од сад сести међу пријатеље у с 
до душе, серум скуп, врло скуп лек, али опет лек.{S} Та који је новац матери скуп, да поврати ж 
нда је хтео да јој падне крај ногу, али опет не овако.{S} Сад јој љуби крајеве ципела њених, а  
ећи, да га не негују и не залевају, али опет за то бледи и вене, недостаје му онога, што је нај 
му знају српски, Мађарице не знају, али опет за то иду у заједницу, јер се не смеју цепати.</p> 
јеленче на горама мирисним</hi>...“ Али опет за то мени се најбоље допадају ова два места.“ И п 
не кажем“, вели она и обори главу. „Али опет, за што да не?“ Поћути мало, па му се онда примаче 
добра зло.{S} Ако нам је што тешко, дај опет пиј, градимо од зла горе.{S} Чича Срдан се нашао у 
, да се мало поправим, па да не западам опет у затвор.{S} А ти ми показујеш, да ћу тек онда роб 
гласом: „Био сам...{S} Био сам и мислим опет ићи.“</p> <p>„Па онда?“ пита разјарен отац и само  
ања.</head> <p>Милевин отац, чича Срдан опет се успалио и то успалио већма но игда.{S} Никако н 
ста мало ћутање. „А ви Милева?“ пита он опет.</p> <p>Сад пређе преко њена лица болни осећај. „Ј 
и овако, па бих за три-четир године био опет онде, где сам био и пре.“</p> <p>Но наскоро допаде 
амо на савршенство“, а не да постављамо опет темеља покајања од мртвих дела.{S} Јер који су се  
а сам неваљала; сад нисам“.</p> <p>Тамо опет дечурлија сеоска виче за крупним, јаким човеком: „ 
те мисли и завршио је придику. „Ми ћемо опет бити једно с нашом заблуделом браћом, морамо бити  
аздрускано.{S} То је видела и Марта, но опет за то не рече ни речи; али је тим више говорила ње 
р је млађи а и носи се по господски, но опет је за то као одсечена глава Лазарева, а и глас му  
онаква, каквог га донеше жандари.{S} Но опет га је прегледао и забележио сваку модрицу и чворуг 
крв у лице и не осети нож у срцу.{S} Но опет, опет за то га се чувала, избегавала га...</p> <p> 
егдане.{S} Како ће се свршити то?{S} Но опет за то нико не мисли, да тужи Срдана.{S} Милева нећ 
олим те, који пут води у Јерусалим?“ Но опет за то има учених људи у селу, који му тумаче сва к 
на:{S} Сви остали „поверили“.</p> <p>Но опет се некако сложише, ако се и то може назвати слогом 
чин, да направим жену.“</p> <p>„Куда то опет иде?“</p> <p>„Ето куд иде.{S} Наука је пронашла, д 
 вест.{S} Хвала Вогу није.{S} Али за то опет оно што је чуо, потресло га је скоро исто тако сна 
ко оде жандарима, па ме прокаже.{S} Зар опет да ми ломе кости и затворе ме?{S} Сви би ми, рекао 
одавна све горе и горе, али га тај глас опет за то није мање заболео.</p> <pb n="222" /> <p>Срд 
нима обичај.</p> <p>Професор Здравковић опет није сео пре за ручак, док не посла једном великом 
смо и тумачење св. писма, а на послетку опет молитва и опет песма.{S} По негде чине мало већу п 
 нађе згариште, пусто земљиште, сада су опет зграде.{S} Дође ближе и сад већ нема сумње; кућа ј 
зиђе лагано из собе и промрмља у себи: „Опет су Назарени поштени људи.“</p> <p>Ово је већ дваде 
уче и поверљиво умиљава, а њен врео дах опија, као мирис од нарда и шафрана, од иђирота и цимет 
 ствар чиста. „Ко је доказао, да се оне опијају?{S} Жене старе мало се можда и заплачу, кад пом 
 мирно остали код куће и место да су се опијали из чаше, они су се опијали са њезиних усана.{S} 
сто да су се опијали из чаше, они су се опијали са њезиних усана.{S} Само штета, што тај лек ко 
што се може у његову одбрану казати.{S} Опијао се, па је онда немилостиво тукао не само жену и  
је потребно, да се поткрепе, а не да се опију.</p> <p>Тома је највише говорио. „Моја Варвара“,  
 кога сам све у крчми са бирташем Симом опио и преварио на картама?“</p> <p>Лазар није одма одг 
де сестру својој кући.{S} Она се испрва опирала; каже: „На добром сам ја месту; заслужила сам ј 
зазива отпор, револуцију.{S} Девојка се опирала родитељском насиљу тиме, што је одбегла за драг 
може бити крао“.</p> <p>Но томе се опет опирала Јованка. „Није лопов, не дира ни у шта“.</p> <p 
е лагано напред и рукама се све једнако опире о зид.{S} Нечујно је отворила собња врата и изишл 
пштини тако потанко и с таком страхотом описивао, као да је сто пута гледао то суђење својим ро 
> <p>Нема никога, који би био вредан да опише:{S} Каква је радост овладала у кући чича-Срдана.{ 
рпе и — отимају маха.</p> <p>Овде, онде опколеле православне жене постару Назаренку, те јој дов 
аљеницу, и дрва и камен и прах и воду у опкопу попи.{S} Чује, како рече пророк Илија народу: „П 
а.</p> <p>Док је Лазар по крчми тужио и оплакивао своју жену, дотле чича-Срдан већ није знао шт 
 из св. писма, да ни чију смрт не треба оплакивати, јер је божја воља и прописасте, да мати не  
у негдашњу сусетку, да је испрати, па и оплаче...{S} Сад је не виђа доколну код куће, јер недељ 
иду на тужбу против вас, нит гласају уз опозицију.{S} По њима ако хоћете, не морате никад полож 
 би се створило нешто, што би личило на опојани вавилонски торањ.</p> <p>Чим је појање почело,  
о.{S} Сахат је онде за то постављен, да опомене верне, да се сказаљка креће, време пролази, смр 
ђу њима множе зађевице, а не смеш да их опоменеш, јер су готови да отпадну, мораш да их држиш к 
 то плачу.“</p> <p>Тома је за то, да се опомену јавно у скупштини.{S} Мирку је то много, него в 
теже у души, кад их прота онако дирљиво опомену на големи расцеп, који створише.</p> <p>За неко 
ти, тако далеко није смео ићи, но ће га опоменути и изобличити онако из далека.{S} Дуго је прел 
 руке.{S} Мораћемо и Раду и Стану јавно опоменути, јер је срамота што чине.“</p> <p>Милева је ч 
и велика звона, разне врсте опела...{S} Опомињем вас за сада овако пријатељски, да се оканете т 
а верујем, да ти не мислиш тако, али те опомињем, да твоје лицкање на то излази.{S} Промисли се 
 се до Срдана, умирују га речма, моле и опомињу, а по мало се ребре око њега, те га раменима от 
аната под платом“, а глас му дође чисто опор.</p> <p>Светозар за часак побледи, онда му јурну к 
 управо разбесило, и кад се већ са свим опоравила, а муж јој пошао у варош адвокату због препис 
да те љубе у руку“, рече јој чича Срдан опоро и она од то доба, није више спомињала ту ствар.</ 
ову кћер, но срески начелник га је врло опоро испратио.{S} Каже му: „Мани се ти краљевине и суд 
га, принесите челу и прекрстите се; ону опору реч, која вам је на уснама, прогутајте и приправи 
шта; бар да је он онај стари, бар да он оправдава наде.{S} Из затвора је сто пута већма користи 
 Бога, ако си праведан, поштен, ваљан — оправдан си.{S} И доиста, било је пре рођења Христова в 
е Назаренка!{S} Онда би се могла мало и оправити, нагиздати, мало нашалити, та већ знала би, ка 
ан.</p> <p>Триви Аршинову ће заједнички оправити кућу, јер иде зима, прокисава, а он је сиромах 
 раздрускано“, каже она.</p> <p>„Ништа, оправићемо. “</p> <p>„Све, што је било боље, задржао је 
аже он, „лакше греши, па лакше јој се и опрашта...“</p> <p>Она подиже очи и гледаше га радознал 
ула, онда сам знао, да се у својој души опрашта с адиђарима.{S} И нисам се преварио.{S} На скор 
вршила, те гости са стране почеше да се опраштају, осети Лазар, где се Боривојев поглед заустав 
илазаше је.{S} Сад се подиже.</p> <p>„А опраштате ли ми и ви?“ — пита Боривоја и гледа му управ 
 првог састанка, кад га је она питала. „Опрашташ ли ми?“ И онда је хтео да јој падне крај ногу, 
говора, ватра је ђаво, треба то бити на опрезу“ и разиђоше се куд који.{S} Још је покушавао Здр 
ије морао ништа дати уз девојку, чак ни опреме.</p> <p>Сватови су били без велика шума и параде 
S} Мислила је у себи, кад не може да се опреми љуцки, онда је најбоље — никако.</p> <p>Чим уђе  
е у скупштину као новајлија, а опет као опробан, озидан Назаренац, који је већ доста учинио за  
ризнаш људма штету и да их молиш, да ти опросте“.</p> <p>Мисли Пера и мисли, па ће се сутра дан 
но шуре у посету, много их молио, да му опросте и донео је новорођеноме на дар:{S} Јерусалимску 
е јој он, „што је до сад било, било је, опрости.{S} Сад ћемо братски, у слози и љубави.“</p> <p 
рат твој, накарај га, па ако се покаје, опрости му.{S} И ако ти седам пута на дан згреши, и сед 
алио сам те брате“, или „покрао сам те, опрости; — вратићу ти сад колико могу, а оно друго доцн 
 дан дође к теби и рече:{S} Кајем се, — опрости му.“ „Па мислиш ли ти“, вели Лазар, „да је Бог  
н да згреши и седам пута да се покаје — опрости му.“ Ви велите, није се поправио срцем, претвар 
авио да је Назарен, те се од чуда (Боже опрости му грехе) прекрстио.{S} Варвара је заклопила оч 
атељ.{S} И кад би подне, он уста, да се опрости.{S} Госпођа Меланија је киптила од радости. „Го 
имање и послао по Лазара.{S} Хоће да се опрости с њиме и то на само.{S} Кад Лазар уђе, сви изиђ 
о му лице за тренутак потамни и брзо се опрости.</p> <p>Лазар је отишао кући и прво је ушао у с 
 му је просто од мене, и нека и он мени опрости.{S} Мени треба мира, те и од моје стране нека ј 
{S} Сви би ми, рекао бих, још које како опростили, али да би Чивут Клајн одмах шиљао свог Нацик 
рече на послетку, „па како вам се не би опростио!“</p> <p>Милева је до сад седела узбуђена и ка 
ут професор Здравковић.</p> <p>„Све бих опростио Назаренима“, каже, „али има двоје, рад чега би 
p> <pb n="184" /> <p>„Господин-докторе, опростите, али мени се чини, ви не избацујете коштица?“ 
 измиримо или баш да кажем право, да ми опростите.“</p> <p>Милева се брани: „Мани то, бабо, сам 
ријатељи моји“, каже, а глас му дрхће, „опростите ми, али не могу више с вама.“</p> <p>Не казуј 
{S} И он се окрете према свештеницима. „Опростите ми „пречасна господо“, вели, „али ако ћу да м 
p> <p>Чим уђе Лазар, хтеде да и изиђе. „Опростите“, каже, „ја тражим брат-Тому, поручио је, да  
и.“</p> <p>Боривоје само махну главом. „Опростите ми“, каже, „ја нисам учен, да вам могу на све 
ко се дете кад год и заигра, може му се опростити.{S} Али да и зрели људи, па чак и старци и ба 
а те и не суде.{S} Али и без тога ћу те опростити беде.{S} Ти си се у својој лудој глави начини 
Али су га осудили и људи, а они му неће опростити.{S} Он ће у њихову друштву бити последњи; њег 
, јер види Господ њино кајање, па ће им опростити.“ Није дакле ни за какав укор.{S} Позива се н 
мо сви у Јерусалим.{S} Бог ће тако исто опростити грехе, па макар се молио или у Боривојевцу ко 
за то, да тако чине, али Милеви не могу опростити.“</p> <p>Лазар је мирно слушао Обрена, па је  
удио суд и кад издржи затвор, суд ће му опростити.{S} Али су га осудили и људи, а они му неће о 
смем Господе да те молим, да ми са свим опростиш...”</p> <p>Онда иде пуно страшних ствари, а св 
 тебе слаба тражи, да седам пута на дан опростиш грешнику, а он да то неће моћи?{S} Та ето у ис 
ј и покаје се, треба и седам пута да му опростиш“, но се позивају на речи апостола Павла у њего 
> <p>Кад је све свршено, браћа и сестре опростише се и кренуше свако на своју страну.{S} Могло  
војих места, јер је и њима мило, што се опростише беде, па донеше и воде.{S} Они се разлазе мир 
се.</p> <p>Жена и породица примише га и опростише му, али Назарени нису хтели да га приме, јер  
о“, шапћу једна другој.{S} Кад се мушки опростише с њим, много му јаче стискоше руку, но што је 
, као да их тим речима моли Боривоје за опроштај, што је пре три недеље онако слободно и против 
ва.{S} И онда треба свакога да молим за опроштај, је ли, и да му вратим и штету, је ли?“</p> <p 
у једнако криви, да моле једно друго за опроштај и да прекину парницу пред судом.{S} Тако је и  
о, живи по божјем закону, сигуран му је опроштај и неизбежно — царство божје.</p> <p>Боривоју ј 
рата и Милева оста без одговора и без — опроштаја.</p> <p>„Шта је с оном крмачом, што је Лазар  
ако она није хтела.{S} И без речи и без опроштаја, без пољупца и без загрљаја.{S} Испрва није и 
ога на мах отрезнио, јер без речи и без опроштаја одјури из крчме.</p> <p>Кад је чича Срдан чуо 
ет одлази онамо, да олакша души и прими опроштаја за своје грехове.{S} Али Боривоју све то беше 
ести мачка.{S} За тебе сад нема лека ни опроштаја све дотле, док не одеш у Јерусалим и тамо се  
још може бити, да спасем душу и измолим опроштаја у Бога и људи за она моја недела.“</p> <p>„И  
 напојени св. духом, њихови греси су им опроштени и сотона нема над њима власти.</p> <p>На клуп 
рага.“ Мало застаде, па онда додаде: „С опроштењем.“</p> <p>Здравковић дође у лицу црвен као ра 
мо у један мах, јер за тим обори главу, опружи руке нуз бедра и рече само толико: „Види Бог.“</ 
то је написао личи по мало на гуску кад опружи врат, па му оловка испаде из руке и он издахну.< 
 великом фишкалу, а онај сео на канабе, опружио ноге, те угушује смеј.</p> <p>„3а што си убио ж 
д су се само упутили“ вели Мирко. „Наша општа благајница није била до данас још празна“.</p> <p 
 да се даље није могло.{S} Онда оде, на опште чуђење, у Назарене.</p> <p>Толико није пиштала ни 
беше нов удар по њега.{S} Рачунао је на опште признање, сад види, да се скоро ником не допада њ 
ако ће ићи“.</p> <p>„Да му се узајми из опште благајнице“, рече неко.</p> <p>„Колико је“, пита  
иромах.{S} Славку Сувачареву ће дати из опште благајнице 40 ф. у зајам, да богме, без икаква ин 
та не помаже.{S} Тада покуша Срдан онај опште познати лек против пијанке и банчења.{S} Рецепт т 
ше, да га прође време.</p> <p>Ја сам то опште право употребио и за себе, те сам се у слободним  
нула ствар око јерусалимске иконе.{S} У опште, сад је већ напала на целу поделу.{S} Влада је ст 
материјално и за што наше друштво иде у опште суноврат?{S} Узроци су исти.{S} Злочини, који пад 
стињу за свету обитељ.{S} Боривоје је у опште врло мало говорио и избегавао је стране људе, <pb 
лвине. <hi>Клица Назаренства је у нашим општим друштвеним приликама</hi>.{S} И као што киша учи 
чава тиме, што су чак неке наше црквене општине поручиле повећи број књига (Чуруг 25, Нови Сад  
било код нас, ама све, чак су и црквене општине узајмљивале новац без интереса.{S} Па каква нам 
> <pb n="128" /> <p>Узео је да говори и општински бележник.{S} Било је после ручка, те му дошла 
ма ако хоћете, не морате никад положити општинских рачуна.{S} Кад би и ми на све казали: „Види  
S} Не пуши, не иди у крчму, не истражуј општинских рачуна, не слушај ни попа, ни владике, но же 
у егзекуција.{S} Не утерују државно, ни општинско, но — половину.{S} Да се није ко од нас забор 
ом.</p> <p>Сутра у јутру оде Боривоје у општину, где му показаше рачун о његову имању.{S} За ти 
Већ од дужег времена примио је од Мирка општу благајницу, а ту има много и много брига.{S} Па з 
ор. на књижницу друштвену, а 50 фор. на општу благајницу, из које ће се помагати сироти чланови 
мају богомољу, где се скупљају јавно на општу молитву.{S} Тешко му би, да нађе одмах одговора,  
е девојке улицом:</p> <quote> <l>„Зелен ора’ потон’о,</l> <l>Млад се момак отров’о;</l> <l>Дево 
ћам се ја с мојим малим братом Иваном с орања, хвата се <pb n="61" /> већ сумрак, а опазим је,  
.{S} Посула се слама; испрекрштала соба орасима; запалио се бадњак; запојаше већ и звездари: „С 
иливоје ишао је са Светозаром. „Тврд је орах та назаренска воћка“, рече, „нисмо је разбили, а у 
{S} И она запева:</p> <quote> <l>„Зелен орах, деб’о лад,</l> <l>Благо оном, ко је млад,</l> <l> 
 ће да прихвати кућу?{S} Нек Лазар само оре и сеје, а кад му дорасте млађи брат Светозар до књи 
 Није могао чути, где се добија риба од Орида, али је обећао својим гостима, да ће је до године 
ало о тој вечери.{S} Ту су биле рибе од Орида, од оне врсте, по коју је Краљевић Марко ишао, ка 
дем на суд, хоћу да га дам на адвоката, орјатина једног, па и вас Фарисеје и лицемере, који цео 
 и питати:{S} Одричеш ди се сад сотоне, орјатине проклети? није се дуго држао у противности, но 
о што ме овако изломи.{S} Бог ти судио, орјатине и поганиче!“ И сад осу на њега гомилу најужасн 
{S} Прота са ђаконом и три свештеника у орнатима служе службу; <pb n="117" /> тако је можда сам 
о, хоће ли земљу сажећи сунце или ће је оросити блага киша?{S} Ви добро знате, да често само од 
Христос је казао: „Ко потеже оружје, од оружја ће и погинути“.</p> <p>Сад наиђоше на Машу свако 
Христа.{S} Христос је казао: „Ко потеже оружје, од оружја ће и погинути“.</p> <p>Сад наиђоше на 
бих можда и ја, али сад нећу да окрећем оружје против тебе и да те питам:{S} А како ли је тамо  
та „молитва“ почиње рано у јутру, те до осам сати најдуже буде готова.{S} Онда иду „верни“ на р 
зидови, но и поштење.{S} Кад му је било осам година, отац га је већ водио у крађу.{S} Син је те 
без утиска.</p> <p>Кад је Боривоју било осам година, јерусалимске иконе није више било, распала 
рат скрхала.“ Марти је у оно време било осамнаест година, а њен Влада волео је као комад хлеба, 
њен љубављу, у устима му блага реч и он осваја.{S} Свет гомилама кличе: „Слава: твоји смо! побе 
во су главни разлози, са којих Назарени освајају тако лако земљишта по тамницама.{S} Па је с то 
е на молитву овамо, други онамо.{S} Кад осване Божић, ви ћете у рит, да сечете трску, ви ћете п 
у никад не виђа; опазио је, где код њих освану неки свињи, који нису замркли, а њему се налаже, 
повратити.</p> <p>Тако дође и Божић.{S} Освануо Бадњи-дан; све се село ужурбало, па су се ужурб 
<head>Ко је крив Назаренству?</head> <p>Освануо је леп јесењи дан — субота.{S} И ако је већ 8.  
мо право у Дунав...“</p> <p>Боривоје се освестио.{S} Али само толико, да види како коњи са стрм 
ет вуче се као црвена нит казна божја — освета божја.{S} Бог пушта на искварени свет воду и ват 
{S} Он, Боривоје није знао друкче да се освети човеку, до ли да га ухвати за прса.</p> <p>Код М 
па ће ти и Бог помоћи“; заборавили је и осветила им се.</p> <p>И баш у оним тако тешким данима, 
 тамници видиш тако рећи при бенгалском осветљењу све оно, што у нашем друштву не ваља, али се  
ауставе продирање назаренско, па онда и освоје их.</p> <p>Поп - Светозар је вредно придиковао у 
а баш дара за говор, нити има начина да освоји.{S} А дошла му воља пре неки дан, да придобије с 
ност без ватре, без душе, па не може да освоји народ.{S} Има до душе штошта у цркви нашој, што  
Но нешто беше у тој придици, што је све освојило:{S} Говорнички дар Светозаров, па нека света в 
овршио науке.{S} Брат би још по најбоље освојио брата.{S} Али Светозар тек од јесени пошао у бо 
а вера права наука Христова и да ће она освојити...{S} Ја стрепим, само од тога, да се те госпо 
раћом, морамо бити једно.{S} Ми ћемо их освојити обавештењем, примером, пожртвовањем, љубављу.{ 
јеш за нашу ствар, треба да се усилиш и освојиш Лазара.{S} Ако га не одвратиш од Цвете, пропашћ 
придику, а то није хтео, а после, да се осврнуо на Лазарев говор, морао би да брани свој чин и  
е заустави и не понесе га.{S} Сад се не осврће на њ.{S} Постали смо као без душе.{S} Знате ли з 
а, на томе путу“.{S} Он се на децу и не осврће, а женама ће одговорити или не одговорити: „Види 
.{S} Ко није од његове вере, на тога се осврће мање но на муву, па ма му рођени отац био.{S} Ни 
на Машу свакојаке муке, јер се у војсци осврћу на регламан, а не на Исуса Христа.{S} Кад већ не 
 је збуни, а кад је после дошла к себи, осети јаки бол у грудима и вреле сузе ударише јој на оч 
S} Кад је идућих дана мислио на десето, осети неки бол, као да га је ударио нож.{S} И он зна, с 
гости са стране почеше да се опраштају, осети Лазар, где се Боривојев поглед зауставио на њему. 
S} А кад мало после тога горко уздахну, осети, где га један од његових другова, Лазар, ухвати з 
ко је отерао жену <pb n="35" /> у гроб; осети, колико је пао у очима света, па се згади на себе 
е му уздрхта још јаче и затвори очи.{S} Осети, како се мајка му належе на њ; образе му већ дирн 
че, гризе се и очајава, чим се умири, а осети, да није добро радио.</p> <p>Што је Боривоје бива 
азуме, дође му тежи и од удара.{S} Онда осети, како му мајка седе чело главе... чује тихо јецањ 
легле, е је мислио, удавиће се, па онда осети, где га као нека снага подиже из постеље.{S} И па 
е удар.{S} Но шта би?{S} На место удара осети дуг, врео пољубац и тај пољубац, који он у својој 
 у угао и моли се Богу.{S} Мало доцније осети на своме рамену руку.</p> <p>Крај њега стао Лазар 
ладна и да јој не јурне крв у лице и не осети нож у срцу.{S} Но опет, опет за то га се чувала,  
марањем.{S} Дакле и путник чим залута и осети, да је изгубио рачун, нек почне светковањем, неде 
о јој мало утоли ону грдну ватруштину и осети, да јој је лакше.</p> <p>Пође постељи, а још се у 
Код куће у један мах прође кроз кујну и осети, где се заустави Милевин поглед на њему.{S} Он јо 
е — разиђоше се.{S} Сутра дан тек сваки осети последице те забаве.{S} Нико пијан, нико мамуран, 
 њу, она прегну, да реши та питања, али осети, да је слаба.{S} Виде, да не познаје света, живот 
два се поче полако свестити.{S} Сад тек осети, да му је у души страшно, необично, његова унутра 
Ко у пустињи изгуби рачун о данима, чим осети да се помео, нек почне бројати из почетка.{S} Али 
ољена њена, не зна ни сам.{S} Од једном осети, где му она додирује руком чело. „Молим те, иди!“ 
смо, покаје се и очисти се од греха, он осети то на себи, позна, да га не муче више зле мисли и 
 мисли и да је дух свети над њим.{S} Он осети уједно, шта му не достаје, а то је крштење.{S} Он 
{S} Њему то дође тешко, кад у један мах осети, да није сам.{S} Подиже главу и виде, где полускр 
и, да дође к себи.</p> <p>Па тек кад је осетила, да јој заигра и чедо под појасом, онда је већ  
цес, о ком јој је лекар говорио, али је осетила, да у ономе, што говори тај човек, има истине,  
година да се исправљам с онима, који би осетили, да сам их — погодио.{S} Ја та два села назваћу 
 међу оним зидинама?{S} Али су Назарени осетили, да у Боривоју имају апостола, као ни једног др 
ухове.{S} Нарочито су господа професори осетили, да је овај сеоски учитељ мало дубље захватио у 
 њега и Обрена пекло је нешто, обоје су осетили, да је ово ћутање најгоре и да ће најбоље бити, 
отворити капију.{S} Наопако ако ме нису осетили и ја морадох чекати.{S} Кажем ја Варвари:{S} Де 
.</p> <p>Кад је носио у наручју у собу, осетио је, да ће је изгубити, те јој учини последњу љуб 
{S} Сад лежи пред ногама Свевишњега.{S} Осетио је сву ништавост човечју и дође му као гадно фар 
у ону мрачну комору и горко плакаше.{S} Осетио је, да је над собом изгубио власт.{S} Он није ви 
остаде сам.{S} Дође му некако тешко.{S} Осетио је, да његова назаренска наука одскаче од невини 
заболео.</p> <pb n="222" /> <p>Срдан је осетио крај, распоредио је имање и послао по Лазара.{S} 
S} Од чега?{S} Од те помисли или што је осетио, да у онај мах оде од њега анђео и уз њега остај 
S} Ја то не бих ни могао, јер још нисам осетио на себи, да сам се пречистио и да је свети дух с 
ad>Два суђења.</head> <p>Обрен је добро осетио, да се у њему пореметило нешто.{S} Једнако је по 
има је бура...</p> <p>Кад приђе капији, осетише га пси и залајаше.{S} Ама какви пси, подавиће о 
омењеним животом очврсли телом и духом, осетише чак и материјалне користи од умереног и паметно 
нка примили су на послетку сви лепо.{S} Осетише, да је рекао многу истину.</p> <p>Здравковић се 
 и овде.{S} Тек после скоро годину дана осетише чланови друштва, како су промењеним животом очв 
ко озбиљан и свечан, да и Срдан и Лазар осетише, е ће да дође до крупних размршаја.</p> <p>„Дуг 
оће да пљусне киша, ади још не пада.{S} Осећа, да се тамо по очима јој гоне сузе, али не плаче. 
и руке, а на лицу му неисказани бол.{S} Осећа, зна, уверена је, да би тај човек сваког часа умр 
ино име, поцрвени, обли га као ватра, а осећа, да му у главу удара крв.{S} Погледом тражи Лазар 
ијално упропашћени...{S} Замислите, шта осећа тај човек у себи?{S} Како се прашта с душом?{S} К 
је се непрестано изговара.{S} Сад се не осећа способан, сад је слаб, увек и увек — други пут.</ 
а нечег, што сваки од њих у дубини душе осећа, нешто што не може да искаже, али што је највећи  
} То је нешто налик на оно, што мисли и осећа животиња, кад је надраже...</p> <p>У Боривојевој  
тву очувао неки неодређени, тајанствени осећај, а оно, што је у последње време слушао о вери, т 
 <pb n="209" /> неки немили тајанствени осећај; остало је нешто, што ју је увек подсећало на он 
</p> <p>Сад пређе преко њена лица болни осећај. „Ја не могу да се тужим, не смем да се тужим, н 
оривоју је лакше, али се он отреса тога осећаја.{S} Шта се њега тиче то испрекрштано и позлаћен 
дио је по срцу, а не по уверењу.{S} Тог осећаја ако и није са свим нестало, али је јако, врло ј 
 у прво време изазива у човеку незгодне осећаје.{S} То је, док се стара навика сатре.{S} Тако ј 
 Ко је он, да прашта?{S} И почеше други осећаји њиме да овлађују.{S} Сад му долази све јаче и ј 
ме и дође доба, када Назарени почеше да осећају, е им се темељ баш озбиљно љуља под ногама.{S}  
промишљеном намером исмевају људи, који осећају племенито; свуда се износи, где ти људи пропада 
уче учинио, урадио је у неком тренутном осећају, урадио је по срцу, а не по уверењу.{S} Тог осе 
ош и сад живо у памети онај бол, што је осећала, кад јој је брат умро.</p> <p>„3а што да плаче, 
 поштени људи туку своје жене, нисам ни осећала.{S} Та, лакше би ми било, да си ме коцем ударио 
нео Светозару ове песме, обоје се добро осећали. „Признајем“, рече Светозар, „да сам и од више  
, „може бити да су ребра читава, али ја осећам, да се нешто прекинуло у мени и да никад више не 
p>„Молим се за крштење“, каже Варвара, „осећам, да ми је потребно.“</p> <p>„Како би хтела да се 
p> <p>„А по чему си ти позван?“</p> <p>„Осећам се чист“, каже Јова.</p> <p>„Аха, дакле си се пр 
 из тела нашег.{S} Сви ми то знамо, сви осећамо, али сваки појединце немамо снаге да се одупрем 
чврсти.{S} Он је још једнако поболевао, осећао је, да неће више дуго, те хтеде бар на крају жив 
 што приличи скромности назаренској.{S} Осећао је, као да се подигао из гроба.</p> <p>Не тражи  
зио, Боривоје је дуго гледао за њим.{S} Осећао је, да ће се с тим младићем још сусретати у живо 
дрило му здравље, и он <pb n="51" /> је осећао, да ако још једном западне, неће више изићи жив. 
алио, него се згадио.{S} Љубав, коју је осећао према Цвети, очувала га је.{S} Цвета му дође так 
м их здраве“).</p> <p>Сад је и Боривоје осећао, да треба коју да рекне.{S} Али и он не говори о 
да устане и да начини реда.{S} Сваки се осећао слаб за то.{S} Кад се овнови бију — овце се саби 
ла се врло тугаљиво.</p> <p>Светозар се осећао као домаћин, па ма да беше најмлађи међу свештен 
аји нису заболели тако, да се после њих осећао бедан и несрећан, него је удар био тако снажан д 
приђе му са свим близу, тако, да он већ осећаше дах њезин, те читаше из св. писма: „О, да би ми 
 позната та књига?{S} Каже се у њој, да осигурава од вештица, вукодлака, вампира, куге, морије, 
поставио стараоца, а и издржавање им је осигурано:{S} Јер ако је кућа и изгорела, опет је за то 
p>Кад чу Сеплова Лиза, како се њен Сепл осилио, намргоди се и довикну му крештећи танким гласом 
зликује се скоро ничим од осталих кућа, осим што не можеш видети, да је спао са ње гдегод леп.{ 
“ и „верне“ су махом српске народности, осим Швабе Сепла, његове жене и две Мађарице.{S} Сепл и 
оти чланови, ако западну у невољу.{S} А осим тога је увек говорио млађим људима. „Децо, пазите  
у цркви.{S} Нећете да знате за празнике осим недеље.{S} Христос је светковао све празнике онога 
<p>Збор се свршио и нико није задовољан осим Шандора ковача.{S} Само кад му је дао Бог, да мога 
 његову предавању.{S} Не чу ништа друго осим оно, што је говорила гомила девојака.{S} А те као  
ет, челичио га је на истрајност, а нико осим Јованке и не сањаше, да поп Светозар са амвона нај 
рати, гледа у небо, које баш поче да се осипа звездама.{S} Скочим доле, огрнем је дороцем и бац 
азговора.{S} Но нису ни Назарени у томе оскудни.{S} Кад се заглибе у ћутање и не знају да покре 
ија, да се уда.</p> <p>Назарени су врло оскудни у младим женскињама, па је тамо лако — усрећити 
ругове) и морам рећи:{S} Пољуљали сте и ослабили сте оно старо, а ново што би ваљало, што би он 
еда Јова, јер је Мирко у последње време ослабио са путовања.</p> <p>Тако је и било.{S} Уз помоћ 
{S} Та, нећеш море ни допостити; већ си ослабио као добар хрт, а далеко су три године.“</p> <p> 
раљујете у нашој књижевности, за што не осладисте народу што боље, ваљаније?{S} Него вам је књи 
 тај намет: бедом.{S} Угарски нов закон ослобађа их од тога, али сваког тек 5 година после њего 
има.</head> <p>Дође дан, да се Боривоје ослободи затвора.{S} Кад је изишао на улицу и нехотице  
>--- Још мало, па треба и Боривој да се ослободи.{S} Он је још увек на послу код Јелачићевих, г 
 то каже: редовно.{S} Кад је хтео да се ослободи затвора, она је већ купила своје сукње и кошуљ 
а је мучила мисао, шта ли ће он, кад се ослободи Лазар?{S} Губи учитеља, а губи уједно и извор  
“.</p> <p>Кад је дошао дан, да се Петар ослободи, отишао је кући доста неутврђен, но то је обећ 
се граби девојка?</head> <p>Кад се Пера ослободио затвора, били су Лазар и Боривоје сами у ћели 
га питају, која ће ићи напред и прва га ословити, па на послетку утаначише.{S} Напред ће ићи Јо 
 је она данас, кад дође Лазар, мало као ослушкивала и оно што је начула, излазило је на оно ист 
у пречули.</p> <p>Кад су се разилазили, ослушкивао је Здравковић, шта говори свет и шта суди о  
р или ма где на пут, жена мора чекати и ослушкивати на ме, ма три дана.{S} Она мора чути још из 
е дођем кући, она не би легла.{S} Седи, ослушкује и кад ми чује корак, устаје и излази преда ме 
ла, ново је за њу.</p> <p>„Сећате ли се осме главе Јованова еванђеља?“ пита је он, но и не чека 
е.</p> <p>Милеви прелети за часак тужни осмех преко лица.{S} Она и свето писмо!{S} Не сећа се в 
После се мало насмеши.{S} Било је у том осмеху нечег враголастог.</p> <p>„А ви?{S} Како сте ви  
 ми не отпадоше руке.{S} Прескочила сам осми члан символа вере, само да будем што пре готова.{S 
има, у глави тринаестој, стиху првом до осмог.{S} Он каже: „Ако све језике човечје и анђелске г 
лечао и плакао, а кад се подиже, био је оснажен.</p> <p>Дође са свим к себи и лафе, да му се и  
рим.{S} Кад је све уређено и на чврстим основима, онда не може лако натраг, мора напред, за то  
тао и писао као ђак из четвртог разреда основне школе, прво, што је био необично даровит а друг 
 год нема у св. писму и што год није на основу св. писма, то је од — ђавола.{S} Сликарство, муз 
 одвести, ако се потегне цепидлачење на основу св. писма.{S} И збиља и Лутер је рекао нешто сли 
 имам га, како хоћеш.{S} Ми треба да га оснујемо.{S} Оно се зове: <hi>Друштво добрих људи</hi>. 
ја се улази у скупштину, стоји около 20 особа, које мушких, које женских.{S} Вече је тихо и вид 
 нико ни у цркви неће грамзити за нечим особитим, нико се неће отимати за златним крунама, вели 
тих 8. вели ово: „Ако ли ко за своје, а особито домаће не промишља, одрекао се вере, гори је од 
</p> <p>Но шта то би Боривоју?{S} Ништа особито, ништа велико, само притисак крви према мозгу.. 
бор.{S} Но он поред свег тога, није био особито омиљен међу вернима.{S} У осталом ми ћемо га јо 
 својим новцем хтедосте и у цркви нешто особито.{S} Свештенство је криво, што вам попусти.{S} У 
те од матере, не чувате ди то као нешто особито, те остављате од оца на сина?{S} Ево гледајте.“ 
лити њом...“</p> <p>Придика се није баш особито допала никоме.</p> <p>Прота је замерао почетку, 
е доста да очуваш.{S} Но он се не да ни осолити.{S} Сад већ било па прошло, шта ћу.{S} Али ето  
Да ко даје све имање своје за ту љубав, осрамотио би се.“<ref target="#SRP18966_N5" /> Има и на 
амо или седи ниже подножја мојега, — ви осрамотисте сиромака, кога је изабрао Бог, да буде насл 
ђе дотле.{S} Отворише се врата и Милева оста без одговора и без — опроштаја.</p> <p>„Шта је с о 
 трап улетеше у Дунав; стражњи део кола оста на ивици насипа...{S} У предњем делу био је Бориво 
 опет Боривоја, а Боривоје му и опет не оста дужан.</p> <p>Верни су гледали ову борбу у скупшти 
кући, распусти даћу на двоје на троје и оста сам.{S} Тек у неко доба дођоше његови из поља.{S}  
е, Лазар као да беше мало потресен, али оста привидно хладан.</p> <p>Далеко је превалила поноћ, 
вочка иде за пилићима“.{S} У целој кући оста сам Ђока православан и међу снајама једна једина — 
и од старешине до последњих; <hi>а Исус оста сам и жена стојећи по среди</hi>.{S} И кад се Исус 
е жене, које доје децу, а не могу да их оставе код куће.{S} Прозори те собе су отворени, те се  
д којом му је мајка тако често клечала, остави нека тајанствена трага. — Но да идемо по реду.</ 
смама, јер он, човек ожењен и у година, остави кућу, жену и децу, покупи све новце и оде с њом  
о вином, помешај га с његовим рођацима; остави нек тако постоји ствар две три недеље дана, па н 
 „У светом писму пише:{S} Жена треба да остави оца и матер, па да иде за мужем.“</p> <p>„Ко ти  
{S} Ја сам Стани већ наговешћивао, нека остави човека, кога мрзи, боље је и тако, него у свађи. 
е је дошло из поља.{S} Боривоје с места остави игру и највећом вољом пође да послуша матер.{S}  
но је крв ваше крви.{S} Па зар то да не остави трага у њему?!{S} Ви се не разумете у тим ствари 
је стало до накита.{S} Он не може да се остави дувана — то ти је.{S} А помагао је онај предлог  
{S} Туци се, уби, исплатићу те, само се остави Назарена, јер ја то не могу преживети.“</p> <p>Н 
еку причу.{S} Имао отац петоро синова и остави им на самртној постељи, да га се сећају и да га  
редна ничему...“ Па се окрете од њега и остави га.</p> <p>Дошла је и она кобна недеља, кад ће Ј 
а, ако се сеоска интелигенција извуче и остави народ сам на тим предавањима.{S} И поп и учитељ  
е за сином својим?“ Заклопи св. писмо и остави га на сто.</p> <p>„Где је самртник?“ питаше Гигу 
ас у цркву“.</p> <p>Лазар се одговара. „Остави ме, бабо, молим те.“</p> <p>„Али молим и ја тебе 
Светозара и Јованку, но Срдан не даде. „Остави“, каже, „били су и у јутру и по подне, имају они 
!“ него се упустио да брани Наду Каже: „Остави сиротицу с миром, доста је њојзи брига свакојаки 
виче више на жену, чим му се приближи: „Остави ме, мани ме; не иди ближе, можемо ми и из даље р 
 упали, а ја сам стара.{S} Но каже он: „Остави нано још мало да причекам“.{S} Док ме јуче у зло 
 Други прискочи, да му помогне.</p> <p>„Остави“, каже Тома, „нека га туда, да се мало расхлади“ 
лекарову прслуку, маши се за њ.</p> <p>„Остави то“, каже му мати, али Боривоје не остављаше и з 
гасио.{S} Не гори више, али је та ватра оставила нека трага за собом, остао је пепео негдашњег  
орила је болесну матер, није ју ни часа оставила саму, а уз то је радила као црв.{S} Могла се и 
 сваком погледу.{S} Његова стара напаст оставила га, само је био још мирнији и веселији но пре. 
тарије жене са свекрвом унеле у комору, оставиле га тамо, док не дође прегледач и забравиле вра 
ас, „ви сте оставили богату кућу очеву, оставили све и пошли за Христом.“</p> <p>„Шта је то“, в 
у, који су на дан венчања <pb n="33" /> оставили жену и отишли у крчму.{S} Они остали су мирно  
 Боривоје и промену му се глас, „ви сте оставили богату кућу очеву, оставили све и пошли за Хри 
ве оно, што је до сад слушала и читала, оставило је у њојзи доста слаба трага.{S} Но од кад је  
 те је срамотило и убијало, хоћу сад да оставим.{S} Хоћу да радим и зарадим оно, што сам ти рас 
на, парничила су се међу собом око неке оставине стричеве.{S} И макар да парнице овакве врсте,  
ледњих 8 година, од како сам се оженио, оставио сам за после подне“.</p> <p>Лазар је вртио глав 
 увек вели: „Остали су здрави,“ или:{S} Оставио сам их здраве“).</p> <p>Сад је и Боривоје осећа 
о свето писмо, увијено у црне корице, а оставио му га је и у срцу, увијено у назаренска тумачењ 
а затекао сам кућу пунију но што сам је оставио.{S} Чиме сам заслужио, да се браћа тако старају 
ка.{S} Лазар полази кући, а Боривоју је оставио свето писмо, увијено у црне корице, а оставио м 
да је заборавио на све пољске послове и оставио, да млађи раде шта хоће, јер му је изгледало, д 
ати око 30.{S} Њен отац је давно умро и оставио жену с дететом, а од наследства ништа, до кућиц 
ај мора да живи паметно, поштено, да би оставио деци у наследство бар здраву крв, поштено име,  
овцу не - упропасти.{S} Леп нам је наук оставио апостол <pb n="113" /> Павле, кад нам је запове 
све на миру код куће?“</p> <p>„Децу сам оставио здраву, а затекао сам кућу пунију но што сам је 
а, које нити је васпитао нити им је што оставио, до ли отровану крв.{S} Они су неспремни и несп 
горе подивљати.</p> <p>Овај је разговор оставио дубока трага у души Мартиној, и она би се око т 
 као код вас, но онако, како је Христос оставио.{S} Ми се кршћавамо у реци.“</p> <p>Јулка је хт 
од најмање ситнице, луле.{S} Не могу је оставити.{S} Али шта то смета вама, кад бих ја пушио?{S 
 обожавали кипове.{S} Цркву треба дакле оставити на миру...{S} Него треба ван цркве удесити од  
и се уздрхталим гласом, „Боже, немој ме оставити, јер ако ме оставиш, продаћу те онако исто, ка 
, шану му, „уздај се у Бога; он те неће оставити.“</p> <p>Кад би сутра дан, чак и у оном полумр 
ш мужа.{S} Знај, да ћу те пре убити, но оставити овде.{S} Полази!...“</p> <p>Сад се деси нешто, 
ет пута: „Море, мани се ти Симе пекара, оставиће те.{S} Идем ја сваке ноћи и њему, па видим, да 
м, „Боже, немој ме оставити, јер ако ме оставиш, продаћу те онако исто, као што те је продао Ју 
же му, „слеме моје куће и надо моја, не остављај ме, не срамоти ме, не уби ме.“</p> <p>„Бабо, н 
, не чувате ди то као нешто особито, те остављате од оца на сина?{S} Ево гледајте.“ Ту прота из 
 и чим дође до прве мале незгоде, ти га остављаш, бежиш као пацов из куће, која хоће да се сруш 
тави то“, каже му мати, али Боривоје не остављаше и за мало дође у тако необичну јарост, да се  
ше голубице, а на месту где су стојале, остаде — перје.{S} Јованка испустила мараму, а Славни и 
 али кад виде, да стоје њене другарице, остаде и она.</p> <p>„А за што сте је убили?“ пита га Ј 
се није више вратио, а и Боривоје једва остаде жив.{S} Кад је донео мртва вука у село, био је с 
е угризе за језик и преврну реч.) И кад остаде е мужем сама, она рече: „Нисам знала, да и српск 
шно“.</p> <p>Одоше другарице и Боривоје остаде сам.{S} Дође му некако тешко.{S} Осетио је, да њ 
а, од њега ће и погинути“.</p> <p>Но не остаде на томе.{S} Подиже се човек сува, бледа лика, на 
жић сви отишли у рит да секу трску, сам остаде Ђока с Јеленом.{S} Јелена му уноси прасе и поје  
} Вели: „Хвала Богу, кад дође; ја једва остадох жива, стара сам, па тешко гледим и себе, а камо 
 у онај мах оде од њега анђео и уз њега остаје само — сотона?{S} Погледа на ту мрску кућу и про 
и голуб је увек дивљи голуб, а кукавица остаје и зими и лети кукавица.{S} И он је био сретнији  
а у зиму да је кукавица, него он и зими остаје што је био лети, а то је дивљи голуб.{S} Једном  
сви узму књиге па хајд у скупштину, сам остаје Ђока с Јеленом. „Јелена рано“, пита је, „за што  
ега не можеш ни поучити ни угладити, он остаје суров и прост, а што му се већма доближујеш, тим 
 је по заточеника ова дилема:{S} Ако он остаје при својој старој вери и каже: „Добра је та вера 
озар. „Но и оно напред је јасно.{S} Оно остаје написано те написано, па ма што ишло после тога. 
на, „право је говорио мој отац, да паор остаје паор.{S} Њега не можеш ни поучити ни угладити, о 
ио понуду, са уздахом је додао, да њему остаје најтежи део, а то је да придобије сеоску интелиг 
и оде, па се онда врати и рече:</p> <p>„Остајте здрави!“</p> <p>За тим и опет пође, па се и опе 
 најстаријим сином.{S} Нека ја умрем, а остала деца остану мала, ко ће да прихвати кућу?{S} Нек 
жеш да се уљудиш и поправиш као и твоја остала браћа, ето рецимо као Спаса Ненин, Јова Симин и  
е и Марта, е би била боље чинила, да је остала код куће; но доцне.{S} Приспела је полумртва до  
ључено на збору о Великој Госпођи, није остала празна реч.{S} Пустише, да народ мало преради по 
 коју му је ујак метнуо у колевку, није остала без утиска.</p> <p>Кад је Боривоју било осам год 
оје сам, Варвара се шчепала за шараге и остала натраг уз Тому и деда Јову.{S} Све троје се стре 
д до краја, прошла је читава година.{S} Остале му дакле још две, па га на тако кратко време нећ 
че.</p> <p>Но проводаџилук пређе сад на остале.{S} То је као зевање.{S} Чим видиш од другог, до 
о би појели и не би нам ништа остало на остале ствари.{S} Нигде се у свем свету толико не појед 
у придобије.{S} А кад оне одустану, оне остале немају смелости, да започињу што саме...“</p> <p 
{S} На за што га боли сад?{S} Он је оне остале сажаљевао, али сад му дође мисао, не мисао, него 
 буди Лазара?{S} Срамота га.{S} Или оне остале?{S} Мрзи их.{S} А да шта би му они и рекли друго 
pb n="164" /> па и то, за што су завесе остале незастрте.{S} Види се, да Милева има крупнијих б 
 писка и речи трпи, али место ње вриште остале жене у један глас.{S} Мирко, Тома и остали стари 
а придобије на своју страну, како ли ће остале?{S} Јованка је отишла пре Светозара, а он и сад  
 да оду, па су да богме повукле собом и остале.</p> <p>Хајд, да се почиње...{S} Прота ће напред 
{S} Нико ме није питао шта пишем, као и остале што нису питали, а ја нисам налазио потребе, да  
светац, онда старац са снајом светкује, остали иду на рад.{S} На Божић сви отишли у рит да секу 
је слутила, шта је чека. <pb n="103" /> Остали и не гледају на њу.{S} Или зар и они слуте, шта  
 како хоће и захвалити му како воли.{S} Остали само клекну и склопе руке.{S} Две три молитве, к 
ребледи, госпођа седе на своје место, а остали су грискали усне.{S} Мало за тим би крај предава 
оше женскиње, после свештеници, за њима остали.{S} Шандор ковач је последњи.{S} Он је управо хт 
 Милева неће и не сме, отац јој је, а и остали не чине то већ због Лазара.{S} Па онда, Срдан је 
уку, најстаријем сину сломио ребро, а и остали нису прошли на миру.{S} Дозна власт за то, среск 
але жене у један глас.{S} Мирко, Тома и остали старији људи догурали се до Срдана, умирују га р 
ико тренутака.</p> <p>Сад се прибраше и остали, виде да нема шале, те неколико њих, који беху н 
 их на сто.</p> <p>И сад су прилагали и остали, који 10, који 20 новчића. „Доста је“, вели Мирк 
.{S} Склопио је за тим руке, а за њим и остали.{S} Сад је изговорио молитву хвалећи Творца и пр 
 Назарен, па кад си ме тукао, као што и остали поштени људи туку своје жене, нисам ни осећала.{ 
у снајама једна једина — Јелена:{S} Сви остали „поверили“.</p> <p>Но опет се некако сложише, ак 
{S} Кад су женске доцније изишле и људи остали сами, учитељ се сам понудио, да помогне Светозар 
 „верне“ у пуном смислу те речи.{S} Они остали били су тамо, јер су се онде затекли и од њих је 
 оставили жену и отишли у крчму.{S} Они остали су мирно остали код куће и место да су се опијал 
 отишли у крчму.{S} Они остали су мирно остали код куће и место да су се опијали из чаше, они с 
 старешинама, пророцима на само.</p> <p>Остали су само:{S} Мирко, Тома, Боривоје, Јова и Варвар 
аши на дому“?</p> <p>„Хвала,“ каже он, „остали су здрави.“ (Назарен неће никад казати: <hi>Здра 
> су, јер он то не зна, већ увек вели: „Остали су здрави,“ или:{S} Оставио сам их здраве“).</p> 
а њој нема накита, те изгледа међу оним осталим госпођама као каква Назаренка.{S} У руци јој цв 
а кужнога и свега осталог, чега има и у осталим већим вероисповестима.{S} Ви сте мали, али метн 
.</p> <p>„У тој песми приповеда се међу осталим и то, да је Одисеј залутао са својом четом на у 
.</p> <p>Светозар је први одрекао, па и осталима препоручио да одрекну. „Зар то да буде крај?“  
 „Па немојте заборавити да разгласите и осталима.{S} Можда има још кога, који није платио — „бе 
и буду поуздани, те да могу бити пример осталима.{S} А добар пример ће онда и оне слабије и нес 
ач.{S} Да је хтео, могао је и он доћи с осталима, али тамо су биле и женскиње, а он није желео, 
о кад што на бунару или на улици.{S} Од осталих се девојака туђио, ма да су оне и одвише ватрен 
у да сте паметан, а и учили сте више од осталих, па шта ви тражите у оном друштву, које је друк 
, а Светозар је од чланова друштва и од осталих људи покупио скоро исто толико.{S} Он је са амв 
 знака и не разликује се скоро ничим од осталих кућа, осим што не можеш видети, да је спао са њ 
 Ово се девојче по свему разликовало од осталих девојака.{S} Њено одело је отворене боје, шарен 
купштини крај стола, до Лазара, Мирка и осталих, међу „пророцима“.{S} Нису допустили друкчије,  
ва треба да је, но која се међу хиљадом осталих изгубила:{S} Није упадала у очи, као да је није 
није била увијена у рукавицу као у оних осталих госпођа. „Светозар ми је обећао, да ће ме данас 
за тим?{S} Та старица се у друштву оних осталих старица назаренских занела до крајности.{S} Поч 
а собом, остао је пепео негдашњег жара, остало <pb n="209" /> неки немили тајанствени осећај; о 
е, лепа књижевност, то је код њих грех, остало је луксуз.{S} Моли се Богу, ради земљу, направи  
209" /> неки немили тајанствени осећај; остало је нешто, што ју је увек подсећало на ону негдаш 
 имамо и то би појели и не би нам ништа остало на остале ствари.{S} Нигде се у свем свету толик 
ије покућство и одело, па доста.{S} Све остало служи на упропашћивање душе.{S} То је њина лозин 
мерено.{S} Па за што не допуштате и све остало, што шкоди само онда кад је претерано, а кад је  
да дође и подели с њим оно мало, што је остало иза тетке Босиљке.</p> <p>Марта није могла ићи,  
ргла револвер из руке...{S} У Лазару је остало још увек толико поноса и савести, да се згрозио  
р ако је кућа и изгорела, опет је за то остало толико земље, да ће залећи и судске трошкове и п 
 срамотити и биће стада кужнога и свега осталог, чега има и у осталим већим вероисповестима.{S} 
рвара разумеше га, па су тако и причали осталој браћи код куће. „Сиромах Боривоје!{S} Поплашили 
е био особито омиљен међу вернима.{S} У осталом ми ћемо га још боље познати у току ове приповет 
 жене, који се даде њоме заводити.{S} У осталом оне две-три старије жене, које су имали, биле с 
 једино с прањем телесне нечистоте, а у осталом је његова <pb n="233" /> Варвара изишла из Дуна 
брио, да треба не само Лазара, но и сву осталу омладину женити и поудавати.{S} Истина, то је ст 
о до њега, али је хтео у оним данима да остане уз жену.</p> <p>Тих дана није било много.{S} Мар 
а снаге, да гледа Боривоју у очи, па да остане хладна и да јој не јурне крв у лице и не осети н 
кне:{S} Да, да, не, не, треба на том да остане, јер по речима св. писма вреди то исто толико, к 
ућа и сви, који смо у кући; нека нам не остане ни трага у селу.“</p> <p>Па опет попустио је.{S} 
што се бојала за мужевљево здравље, ако остане све као до сад.{S} А мужевљево здравље ипак јој  
.{S} Али ће се спасти рађањем деце, ако остане у вери и љубави и у светињи с поштењем“.{S} Апос 
</p> <p>„Али ћеш бар спасти душу, а ако остане по старом, губиш и тело и душу“.</p> <p>Пера ниј 
 долази ми тешко, претешко.{S} Ако тако остане, не може изићи на добро.{S} Пре некако видео га  
уме, тај удеси, да сврши посао, а да му остане пола сата и за скупштину?“</p> <p>Милева прими у 
, поче, „молио бих вас, да се стрпите и останете још час-два на окупу, имао бих као старији чов 
 ли ти, кукавче, свуда туда проћи, а да останеш жив?{S} Та, нећеш море ни допостити; већ си осл 
 седне.</p> <p>„Нисам знала“, каже. „Но останите само.{S} Ако вам је Тома поручио, онда ће и до 
умлао је у себи: „Жена и мачка треба да остану код куће, а не да буду у свакој чорби мирођија.“ 
 сином.{S} Нека ја умрем, а остала деца остану мала, ко ће да прихвати кућу?{S} Нек Лазар само  
 та ватра оставила нека трага за собом, остао је пепео негдашњег жара, остало <pb n="209" /> не 
е!“</p> <p>Светозар је још тренутак-два остао за столом, јер беше с Јованком при вечери, али ни 
 приговора.{S} Обренов бранилац му није остао дужан и ствар се свршила с тим, што је бранилац б 
аренско учење.</p> <p>Но таман Боривоје остао сам, а већ му јављају, да ће скорим добити суд.{S 
заренски владика“, па му је тај назив и остао.</p> <p>Онај други, о коме сам споменуо на почетк 
е на даске, које тамо замењују кревет и остао непомичан.</p> <p>„Да манемо за данас, Лазаре“ —  
Мирко као најстарији поутеши и обавести остареле сестре.{S} Боривоје није се саветовао, тек је  
из другог узрока.{S} Лазар отпао, Мирко остарео, малаксао, па ако ће и Боривоје да буде само на 
ло.{S} А плачу не за друго, него што су остариле, па морају умрети.{S} Суседи их узели у подсме 
ама својим, и што пијете бистру воду, а остатак мутите ногама својим...“</p> <p>„Ето, такви су  
о вам је, што пасете на доброј паши, но остатак паше своје газите <pb n="47" /> ногама својим,  
<p>Боривоје би тако узбуђен, да не мога остати на месту, но устаде и оде до прозора.{S} Милева  
у сећи по поле, поделити их, него ћу ја остати, па како буде.{S} А добро неће бити“.</p> <p>За  
мени, да их ја истерам, па ћу тога часа остати међу вама...“</p> <p>Но баш у тај мах, кад је То 
а сви оду из скупштине кућама, а она ће остати са главним старешинама, пророцима на само.</p> < 
.{S} Него ви за цело мислите, да ћу вам остати дужан, кад ми доносите по две по три.{S} Ево да  
 врати натраг.</p> <p>„То не може овако остати“, рече неки сед човек из гомиле, „Срамоти нас пр 
цу: „Хо, хо, драги мој, не може то тако остати.{S} Јер ако може бити, да човек добије за жену с 
њих у скупштини, али до сутра пред вече остаће код мене.{S} Сутра ћемо се за дана и тако састат 
пасно.{S} Назаренство ће брзо нестати и остаће о њему у нашем народу само пословица: „Како дошл 
њена и изиђе на поље.</p> <p>Жене, које осташе у соби, вртиле су главом.{S} Свака је у себи мис 
 кад у многим нашим селима читаве улице осташе пусте од деце.{S} Не видиш малише да се играју п 
 терао коње, уз њега је седела Варвара, остраг је био Тома и деда Јова.{S} Боривоје је ћутао ка 
ште, у ком је засађено неколико дрвећа, остраг је зграда с пет прозора, који воде у двориште.{S 
сеј залутао са својом четом на усамљено острво, где је била дивна, чаробница Цирце...{S} Она је 
г ти судио, орјатине и поганиче!“ И сад осу на њега гомилу најужаснијих грдњи.</p> <p>Жене и љу 
ло гледа преда се.{S} У овај пар јој се осу по лицу силна румен; оборила је главу и стоји као о 
код њега.{S} Кад Јова нешто рече, он се осу на њега: „Шта је Јово“, пита, „зар си се и ти дао у 
 моју од мене“.{S} На ове последње речи осу се смеј.</p> <p>Брат Шандор је завршио, чиме је и п 
брани.{S} Изгледало му је грозно, да га осуде и презру ова невина створења.</p> <p>„Скривила ми 
те се баци каменом на своју стару веру, осуди ту веру као такву, у којој се мора грешити, онда  
у они, што те тужаху?{S} Ни један те не осуди?{S} А она рече:{S} Ни један, Господе!{S} А Исус ј 
осле тога дуго ћутао.{S} На послетку не осуди ни сестре, ни Обрена, но је изговорио дугу придик 
твор, суд ће му опростити.{S} Али су га осудили и људи, а они му неће опростити.{S} Он ће у њих 
ти мах подилази и неки ужас.{S} Њега је осудио суд и кад издржи затвор, суд ће му опростити.{S} 
 пред олтаром, као онај Фарисеј кога је осудио Христос...“</p> <p>За тим је представио Лазар ве 
ла, да није хтела.{S} Суд је према томе осудио Обрена на 4 године тешке тамнице.{S} Бранилац је 
р се свршила с тим, што је бранилац био осуђен на 50 фор. глобе.</p> <p>Но није ни Обрен добро  
лна румен; оборила је главу и стоји као осуђена.{S} Без сумње је слутила, шта је чека. <pb n="1 
љао.{S} То је тешко признати.{S} Но ако осуђеник стане уз назаренско учење, те се баци каменом  
} Све троје је једнако природно.</p> <p>Осуђеник затрепти од милине, кад помисли на дан своје с 
сати у зло.{S} Зар такав изглед не мами осуђеника у Назарене?</p> <p>Па онда још нешто.{S} Наза 
ра била крива, а он чист.{S} А то је по осуђеника врло пријатна ствар.</p> <p>Ово су главни раз 
ских <pb n="73" /> уста реч, која га не осуђује одвише, али је изостала та реч.{S} Голубице пок 
о више, до ли то, да их цео свет грди и осуђује, али је и то доста непријатно.{S} Но ово Бориво 
оде!{S} А Исус јој рече:{S} Ни ја те не осуђујем; иди и од сад не греши.“</p> <p>Боривоје је из 
5" /> толико поправио, да и ја увиђам о осуђујем своје негдашње кривице.“</p> <p>Између Милеве  
 Место да војујете против насиља, да га осуђујете, ви сте пронашли, да човек ни у највећој нево 
отима маха,” па се и ту пребацисте, јер осуђујете сваку светску књигу и не бринете се за напред 
д моје матере да имам уза се, ви ме већ осуђујете на смрт, не ваљам ништа, нисам вредна ничему. 
ко не спази, шта у њему бива и да му не осујети намере.</p> <p>Лазар је неколико недеља био као 
пријатељу, како да се тако закасниш.{S} Отаљај беду с врата, ма како било.{S} Учини одмах сутра 
поштење.{S} Кад му је било осам година, отац га је већ водио у крађу.{S} Син је терао коње путе 
а тужи Срдана.{S} Милева неће и не сме, отац јој је, а и остали не чине то већ због Лазара.{S}  
/p> <p>Био је то калуђер из Свете Горе, отац Мелентије, родом Србин, који је обилазио наше крај 
ајбоља, највећма налик на покојника.{S} Отац је мртав, он неће више устати, да се покаже, па ко 
ја</title>?“ пита он.</p> <p>„Слабо.{S} Отац ми је говорио о тој старој грчкој песми.{S} Но то  
, које ни жању ни сабирају у житнице, а отац небески храни их.{S} Нисте ли ви много претежнији  
 у крађу.{S} Син је терао коње путем, а отац је са обе стране пута брао туђе кукурузе и трпао и 
Назарена борбу делима, речима, духом, а отац долази у назаренску скупштину буџом, да дели мегда 
је уми, да те не виде људи да постиш, а отац твој, који види тајно, платиће теби јавно.“</p> <p 
 дао у разговор с оцем Мелентијем.{S} А отац Мелентије говори са заносом о Св. Гори, Јерусалиму 
е Јакову дошло време да се ожени, његов отац Исак није му казао:{S} Узми коју хоћеш, но му је п 
инац, син врло имућног ратара.{S} Његов отац хтео је лепим, доводио му свештеника, одводио га п 
} Био је дакле на тој икони не само Бог отац, син и дух свети, него и цео свет, небо и земља, с 
етозар, „промисли, шта је могао од тебе отац захтевати, ваљда ћеш се сетити.{S} Ја ћу се молити 
аџије, него и у калуђере.</p> <p>Кад је отац Мелентије показао Боривоју нову молитву, која је н 
да, поправићемо“.</p> <p>За мало, па се отац и син заговорили, а мати већ извукла кћер из собе, 
 на свршетку друге године, поболи му се отац.{S} Послаше кола по Лазара и довели га кући.{S} До 
слим да почнемо ми, који смо овде:{S} И отац и ти и ја и мати и сестра.{S} У нашој кући било је 
 дира тај никога.{S} Врло је миран, а и отац каже, да га се не бојимо“.</p> <p>„А неће ли побећ 
ја волела знати“, каже Јованка. „Али ми отац није говорио о том“.</p> <p>„Боже мој“, срди се Ју 
осврће мање но на муву, па ма му рођени отац био.{S} Није истина, да је Назаренство сеоска боле 
ијанац ни картаџија.{S} Твој је покојни отац у нашој старој вери и стекао, не само очувао.{S} А 
 овде, видиш, у моје чело.{S} Ја сам ти отац, ја мати, ја брат.“ И тако је Пера држао своју Кри 
 дуго поживиш на земљи.“ Па нека је тај отац и тврдица и пијаница и кавгаџија, мораш га поштова 
овека, па пресуде и измире.{S} Ето, мој отац памти, да је у вароши био пре четрдесет година јед 
а, а ја терам то од памтивека.{S} И мој отац је био просјак и дед ми је био то, па се опет задо 
eign>«, каже она, „право је говорио мој отац, да паор остаје паор.{S} Њега не можеш ни поучити  
година, може да ће имати око 30.{S} Њен отац је давно умро и оставио жену с дететом, а од насле 
о томе; само се Јованка сећа, да је њен отац једном о томе дуго разговарао са свештеником.{S} А 
т ићи.“</p> <p>„Па онда?“ пита разјарен отац и само што није очепао сина за прса.</p> <p>„Онда  
ad>Милевина страдања.</head> <p>Милевин отац, чича Срдан опет се успалио и то успалио већма но  
ће Боривојеве.</p> <p>Пет дана је лежао отац Мелентије у постељи, а после га Боривоје никојим н 
а:</p> <p>„Да чујеш неку причу.{S} Имао отац петоро синова и остави им на самртној постељи, да  
 се против њега мртва, па ма вам он био отац, био син или иначе најпоштенији.{S} То је више нег 
што шушкати. „Слушајте“, каже Јованка. „Отац је приповедао матери о неком Назарену.{S} Нисам св 
заповедају“, одговара Боривоје.</p> <p>„Отац је казао, да ћете радити код нас, докле вам год не 
оје име носи, твој лебац једе, а другом отвара врата своје собе... ајак, не може то тако бити.{ 
ма вере хришћанске, назаренске, која му отвара не само врата цркве, но му даје и уверење, да ће 
на путу, те тражи конака, нити она њему отвара као Назарену, брату.{S} Најпре застре прозор.{S} 
на вас при том читању?“ и онда им стоји отворен разговор од Адама па чак до последњих дана и ст 
о од осталих девојака.{S} Њено одело је отворене боје, шарено, па чак и украшено.{S} У лицу не  
 оставе код куће.{S} Прозори те собе су отворени, те се и из ње може лепо све чути и видети.{S} 
S} Напад Боривојев беше много оштрији и отворенији но онај, који беше управљен против њега; мно 
Боривоја не само раширеним рукама, но и отвореним срцем.{S} Узео га је за руке, гледао му у очи 
S} Даље од десет сати у вече није никад отворено.{S} Он точи до душе и пића, али су чланови дуж 
скрећу на другу страну.{S} Пред њиме је отворено св. писмо, но он не гледа у слова.{S} Наслонио 
о да врати тасту жао за срамоту, али не отворено, но онако по назаренски, сакривен иза св. писм 
илеви, што тако учини са мном.{S} То ти отворено кажем, ма да ти је Милева сестра.“</p> <p>Лаза 
говорио, да ћете ви победити.{S} То сам отворено казивао и господину епископу, кад су вас код њ 
 тражи изговоре, лекар јој рече са свим отворено: „3биља Меланка, како си ти замишљала ту ствар 
ра.</p> <p>„Зар с Варваром?“ пита је он отворено.</p> <p>„Па да!“</p> <p>„Како ћу да вам кажем. 
 врсту Назарена.{S} Било их је, који су отворено говорили: „Поп-Светозар ће нас под мантијом од 
ају се једно на друго блатом; а неки су отворено устајали које за Тому, које опет за Боривоја.{ 
на се трже.</p> <p>„Ко је?“</p> <p>„Ја, отвори...“</p> <p>Али то Боривоје не иште као Назарен,  
“ пита и по десет пута.{S} Стигне кући, отвори комору и забрави за собом врата.{S} Тамо је мрак 
па.{S} У сред ноћи пробуди га нешто.{S} Отвори у пола очи и опази своју мајку, где клечи пред и 
 да братски живимо, није време мачу.{S} Отвори другу страну св. писма, које ти је у рукама и та 
 Но Лазар није спавао, само се бојао да отвори очи.{S} Оно, што је јуче учинио, урадио је у нек 
недеља“.</p> <p>Свештеник приђе столу и отвори св. писмо... „Дужност ми је“, каже, „да ти прочи 
а, него болесни.“</p> <p>И Лазар поново отвори св. писмо и прочита му Христове речи: „Ако ти са 
ору, јер јој дрхћу руке као прут.{S} Но отвори је...</p> <p>У комори је мрачно, али је на пољу  
 поплаши“.</p> <p>После ових речи лекар отвори врата и дозва жену.{S} Лепу жену, горду жену и н 
а су усијане.{S} Дуго се мучила, док је отворила комору, јер јој дрхћу руке као прут.{S} Но отв 
 све једнако опире о зид.{S} Нечујно је отворила собња врата и изишла у кујну.{S} Сад јој је ла 
, каже, „страдали за своја дела, ви сте отворили толиким људима очи и извели их на прави пут, в 
гледао“.</p> <p>Лазар је још онога дана отворио школу.{S} У затворима до душе не дају пера и ха 
ј чорби мирођија.“</p> <p>Збор је прота отворио.{S} Каже: „Нисмо се пријавили власти, нећемо да 
раком упутио својој кући.</p> <p>Кад је отворио врата, нађе у дворишту децу, своју децу, која г 
ас су се скупили на забаву.{S} Лекар је отворио забаву с предавањем и он је тим својим предавањ 
о да јој није деце.</p> <p>Кад је Лазар отворио врата и ушао с Боривојем у двориште, чуло се же 
 га, он ће бити нераван другима.</p> <p>Отворите сад таком човеку назаренску књигу.{S} Покажите 
аљине звекет мојих кола, мора скочити и отворити капију.{S} Наопако ако ме нису осетили и ја мо 
црњи грешник.“</p> <p>Не дође дотле.{S} Отворише се врата и Милева оста без одговора и без — оп 
ивоје <pb n="59" /> да отпочину, кад се отворише врата и неког угураше у собу.</p> <p>Нови сужн 
се не смеју цепати.</p> <p>Од једном се отворише врата.{S} Зашушта свила; забљешти злато; просу 
а — анђела.</p> <p>И разведри се небо и отворише се руже и девојке и опет дођоше у врт.{S} Ишле 
авица као муња, па опет нестане.</p> <p>Отворише се врата и уђе Светозар с Јованком. <pb n="211 
е тако малаксао од поста.{S} Но Маца се оте некако и безобзирце побеже у село.</p> <pb n="30" / 
овања.{S} Из <pb n="150" /> груди му се оте сув кашаљ, па кад му се кашаљ утиша, он проговори:  
ad> <p>Болест чича-Срданова и сувише се отегла.{S} Кад га онаква доведоше кући, домаћица Јелена 
но исто што и она, само је Надин поочим отежавао ствар.{S} Тај човек није могао да Наде пусти и 
је, да се крећу.{S} Само Светозар нешто отеже, моли: „Још мало, још часак-два“.{S} На послетку  
„Та, Јовина посла“, рече неко из гомиле отежући гласом.</p> <pb n="100" /> <p>Лазар само кашљуц 
ло до ината.</p> <p>Та се ствар вукла и отезала, али није заспала.{S} Адвокат је покушао измиру 
 немој!{S} Опет <pb n="226" /> ће да ти отекне ручица и да те глава боли, као пре, па шта ћу он 
„Отела си ми срце, сестро моја невесто, отела си ми срце једним оком својим и једним ланчићем с 
 која су врло дивна!{S} Слушајте само. „Отела си ми срце, сестро моја невесто, отела си ми срце 
га подсмешљиво, „али му је ковач Шандор отео речи из уста.{S} И он држи, да су жене свему и сва 
да је Лазар први пут говорио с њоме.{S} Отерао јој је брава натраг и није јој пребацивао штету, 
ме“, но судија је завирио у акта, па је отерао.{S} Каже јој: „Момак је умро, сведока немаш, суд 
е грдно увредио родитеље; виде, како је отерао жену <pb n="35" /> у гроб; осети, колико је пао  
ала швалера.“</l> </quote> <p>Рахилу је отерао њен човек, па је после од туге и умр’о.{S} Она ј 
свега, што се могло украсти, понети или отерати.{S} Лазар је писао од јутра до подне, а кад би  
p>„Ви сте противни оном безбоштву, које отима маха,” па се и ту пребацисте, јер осуђујете сваку 
 кад је Бог створио, све се више и више отима.{S} Ено, премудри Соломон баш је био премудар и у 
бити.{S} А Назарени фанатични; трпе и — отимају маха.</p> <p>Овде, онде опколеле православне же 
живело.{S} Дошли просјаци сеоски, те се отимају за места.{S} Ово је први пут да одоше онамо.{S} 
еговим, <pb n="16" /> а из груди јој се отимају час по час речи: „Еј, мој несретни сине, свему  
је у кола...“</p> <p>„Је л’ се бранила, отимала?“ пита истражни судија.</p> <p>„Није, нисам опа 
абеж, разврат, пустоловство, површност, отимање за моћ и славу.{S} Куд год погледаш, видиш проп 
рамзити за нечим особитим, нико се неће отимати за златним крунама, великим звонима, дугим опел 
 мало се ребре око њега, те га раменима отискују.{S} Рукама га се ни један не дохвата.{S} Лазар 
в...{S} Тома и Јова цикнуше, Варвара се отисну као мачка натраг у кола.{S} Како је насип био ст 
идику, да хоће да олакшају души својој; отићи ће у Јерусалим и причестиће се над гробом Христов 
се ни обући ни провести ни запевати.{S} Отићи ће она својој кући, доста јој је комедије.{S} Сам 
у, а кад јој споменуше, да ће и Варвара отићи Боривоју, онда се савила као оно танко дрво, кад  
к мора грешити, мора губити душу и мора отићи у огањ вечни, ако је члан друге какве вероисповес 
штину, где ће и Милеву видети, не смеде отићи, би му зло.{S} Отправио је Варвару саму, а он се  
ратор калуђер.{S} Данас дошао, сутра ће отићи, па му је црква обично девета брига.{S} Ја сам св 
а каже, да ће се безбожност разгорети и отићи ће у дим високо.{S} И пушење је дакле безбожност, 
м.{S} Дође му у главу мисао:{S} Неће ли отићи?{S} Али не, то беше само у почетку, сад га се виш 
у у главу мисао, да ће Цвета за извесно отићи у друштво <pb n="196" /> добрих људи.{S} И онда ћ 
си толико болестан“, каже, „да не можеш отићи до учитеља Јовића.“ „А шта ћу тамо?“ питам ја. „Н 
Кад је дошао дан, да се Петар ослободи, отишао је кући доста неутврђен, но то је обећао, да ће  
јпрече било, да придобије лекара, па је отишао к њему.{S} Дуго се њих двоје разговараху и на по 
ку оно исто, што и Гаја Павлов, који је отишао у Назарене само за то, да отклони жандарске поте 
 се извукао и не оде на јутрење, али је отишао на службу.{S} Оборио је главу као покајник, не с 
у веру, а то је хтео још мање.{S} Он је отишао тамо, да заблуделу браћу посаветује, па се од то 
жена, па се завукла у собу.{S} Лазар је отишао, да надгледа марву, па онда оде у башту.{S} Ма д 
амни и брзо се опрости.</p> <p>Лазар је отишао кући и прво је ушао у собу, да види Милеву.{S} О 
к од своје старе вере.“</p> <p>Лазар је отишао кући потресен до дна душе, али није показао свој 
 не тиче ме се...“</p> <p>Здравковић је отишао љут и без потписа.{S} А предавања престаше.{S} Н 
оривоје се мало <pb n="171" /> умирио и отишао кући и за мало, па ће одвести оданде и Срдана.{S 
ћу овако, како сам научила, а што си ти отишао у Нововерце, не марим.{S} Бар мирно спавам.{S} К 
ло, и на част му икона.{S} Био би и сам отишао до њега, али је хтео у оним данима да остане уз  
 се смејао. „Баш волим“, вели, „што сам отишао.{S} Данас сам видео у истини и животу оно, што с 
али се ствар смете.{S} Јер кад је Лазар отишао у Нови Сад у гимназију, на свршетку друге године 
мела ни једна...</p> <p>Кад је Светозар отишао с Јованком, дошла је Милеви и њена мати у походе 
дно у скупштину.{S} Лазар је у овај мах отишао у кошару, да обиђе марву.{S} Боривоје је био изн 
Боривоје?“</p> <p>„Боривоје“, каже он, „отишао је брат-Томи на ручак.{S} Он га је позвао пре ме 
арош адвокату због преписа неке ливаде, отишла је и она с њим, те кренула ствар око јерусалимск 
 Она је утукла његове новце, па је онда отишла неком бегу у харем и како се чује, потурчила се. 
трану, како ли ће остале?{S} Јованка је отишла пре Светозара, а он и сад седи за својим писаћим 
 тренутку весела, што ме је придобила и отишла је Протићки, да и њу придобије.{S} А кад оне оду 
ли Боривоја, кад га је изгубила.</p> <p>Отишла је у собу, па се затворила.{S} Те ноћи се два-тр 
то да манем?{S} Кад су ти оно с пролећа отишле гуске у рит, ти си узимао олако и говорио као и  
јудаљенији од Боривоја.{S} Но бадава су отишле тако далеко.{S} Јулка је непрестано гледала онам 
а је ишла, нису Назарени из Боривојевца отишли у Лазаревац на молитву.{S} Кад се вечерња свршил 
</p> <p>Па једном је ипак опази. „Нисте отишли у друштво?“ пита је преко ограде.</p> <p>„Није м 
н венчања <pb n="33" /> оставили жену и отишли у крчму.{S} Они остали су мирно остали код куће  
ује, остали иду на рад.{S} На Божић сви отишли у рит да секу трску, сам остаде Ђока с Јеленом.{ 
n="42" /> бој се, још сам ја жив.{S} Ма отишло и два и три фртаља земље, ја ћу те исплатити.“</ 
осле докторова предавања све је друштво отишло трговцу Малићу на вечеру.{S} После се дуго и дуг 
оји је отишао у Назарене само за то, да отклони жандарске потере од себе, те да може после тим  
ла је са столице и прешла к прозору.{S} Отклонила је завесе и гледала на улицу, ма да није могл 
метнуше право на банак, да се „што пре“ открави.{S} Но ипак некако оживи и сутра дан проговори. 
асак га је искушала; он јој се повери и откри јој сву тајну срца свога...</p> </div> <div type= 
капа над св. писмом и мучи се да разуме откровење Јованово, којега још нико до сад није разумео 
да!“</p> <p>„Како ћу да вам кажем.{S} У откровењу Јованову глава трећа, има нешто што приличи и 
етуш“.</p> <p>„Не знам“.</p> <p>„Та да, откуд би и знао.{S} То је песма, што личи на онај глас: 
ква?{S} Мора да је врло мала, јер се ни откуд не види“.</p> <p>„Ми“, каже Боривоје, „немамо црк 
на понуди да седне.{S} Нити га она пита откуда нити јој он казује шта ће.{S} За дуго не изговор 
 вами успламти крв од раздражења, да то откуцне и у крви онога, кога носите у утроби?{S} Зар хо 
олико народа нема ни на Ускрс; а толико отмена света није ваљда још никада било у селу.{S} Снаш 
ати дођоше и неколико хинтова напуњених отменом господом и госпођама.{S} Све је у свечану руву, 
 Срдан се мало поплашио и умири, али од ото доба је још кивнији на Назарене но пре.</p> <p>Миле 
ети на гробље, уз твога оца“.</p> <p>Од ото доба наста обрт код Боривоја.{S} Безазленост ишчезн 
а нису нашли. „Ох, да ће само спласнути отоци!“ мислили су у себи...</p> <p>Кад изиђоше, рече Т 
тељи...{S} Него ето, као да сплашњавају отоци.{S} Ох, та неговаћу ија њега и оздравиће он мени, 
се онде затекли и од њих један по један отпада.{S} Има нечег, што сваки од њих у дубини душе ос 
ти, тако морамо покушати, бар нећу бити отпадник од своје старе вере.“</p> <p>Лазар је отишао к 
е смеш да их опоменеш, јер су готови да отпадну, мораш да их држиш као јаје на длану, да их не  
 сам крстила малу Десанку, па мал ми не отпадоше руке.{S} Прескочила сам осми члан символа вере 
биљно љуља под ногама.{S} Што је Рахила отпала од њих, била би срећа, али изгледа, да је и Мати 
тили и окусили добре речи божје, па <hi>отпали, није могуће обновити на покајање</hi>.{S} Јер з 
лост са свим из другог узрока.{S} Лазар отпао, Мирко остарео, малаксао, па ако ће и Боривоје да 
еси, који море ову децу?</p> <p>Када је отпојан 4. стих, поче Мирко читати 6. стих пророчким гл 
 срце девојачко, а свако насиље изазива отпор, револуцију.{S} Девојка се опирала родитељском на 
и, а кад је ухвате, онда немају довољно отпорне снаге, но подлегну.{S} Назаренство пуни наша гр 
стију, који нису чланови друштва, те се отпоче забава.{S} Старији су разговарали уз чашу вина и 
тку уђоше и последњи гости у дворницу и отпоче се назаренска молитва.{S} Назаренско богослужење 
ву опазило, да је завршио, кад Светозар отпоче.</p> <p>„Ја сам мислио“, каже он, „да наша браћа 
е буде бачено у пакао.“</p> <p>Сад опет отпоче прота: „Рекох вам већ, браћо <pb n="145" /> моја 
 царском граду, Бечу“.</p> <p>Служба је отпочела, прангије грувају, Светозарови другови, свршен 
 изиђу, кренуће се мушки.</p> <p>Сад је отпочео прота.{S} Но он не поче онде, где је Лазар стао 
емају Лазар и Боривоје <pb n="59" /> да отпочину, кад се отворише врата и неког угураше у собу. 
у видети, не смеде отићи, би му зло.{S} Отправио је Варвару саму, а он се опет затвори у ону мр 
ућа од затвора, те је стражар сваки дан отпраћао Боривоја тамо, да ради у башти, а кад што и др 
оби и пуцкам прстима.{S} Тако сам чинио отпре обично онда, кад сам се спремао на теревенку.{S}  
ерила ме је — с другим.“</p> <p>Тако је отприлике било, као да пуче пушком по сред девојака.{S} 
оката, а кад тамо, рекоше јој, да је он отпутовао некуда и да се пре неколико дана неће вратити 
е речи на своме олтару, где је продавао отпушташе грехова:</p> <quote xml:lang="DE"> <l>„So wie 
p>А да је ко могао зауставити ветар, те отргнути од њега речи, које су на оном месту пале, тај  
и беху нај јачи, навалише на Боривоја и отргоше старца од њега.{S} Боривоје је у лицу црвен као 
ногоцењеног мира, помаза ноге Исусове и отре косом својом ноге његове... <pb n="229" /> Онда ре 
ћи, а Лазар као да се после тога на мах отрезнио, јер без речи и без опроштаја одјури из крчме. 
ркви, па и Боривоју је лакше, али се он отреса тога осећаја.{S} Шта се њега тиче то испрекрштан 
здраженост, које се није могла олако да отресе.{S} И кад јој је муж догнао из поља, показала му 
н избегава жене.{S} И кад се није могао отрести беде, он јој онда рече, за што то чини, а рече  
Пољубио ју је у чело, уздахну, а она се отрже од њега и побеже у своју собу; за тим му и опет д 
елен ора’ потон’о,</l> <l>Млад се момак отров’о;</l> <l>Девојка се обесила,</l> <l>— То је жало 
 васпитао нити им је што оставио, до ли отровану крв.{S} Они су неспремни и неспособни за борбу 
веле: „Пробао сам, не може се“.{S} Неки отрпе чак и <pb n="87" /> то, али не постигну цели, јер 
још и судије“.</p> <p>Овакав говор није отрпео председник суда без приговора.{S} Обренов бранил 
лио већма но игда.{S} Никако не може да отрпи, што му је кћи невенчана.{S} Каже: „Не могу ја до 
на камен, те се угрува.{S} Моја Варвара отрча до њега, подиже га, обриса од прашине, па га још  
ма.{S} Кад виде празну постељу, скочи и отрча право у комору.{S} Прва мисао није га преварила,  
о судија, Ева би после три дана сигурно отрчала к њима, да се тужи, како ју је Адам бацио на ко 
осе се бурад пива, пева се: „Дуни ветре отуд од горњака“, — али Лазар није весео.{S} Има нешто  
 Кад запева:</p> <quote> <l>„Дуни ветре отуд од Горњака“ —</l> </quote> <p>све те мрави подилаз 
ало хране на продају.</p> <p>Тај „ветар отуд од Горњака“, никако више није годио чича-Срдану.{S 
у хтеле.</p> <p>Па и свако друго зло је отуда.{S} Бадава грбиш и радиш, кад жена све разнесе на 
их ствари.{S} Наше највеће зло и долази отуда, што ми не умемо да владамо собом, не умемо да го 
ата преко среде.{S} Онда није чудо, ако отуда изиђе свако зло.{S} Ако се дете кад год и заигра, 
.{S} Пости, моли се Богу и све се већма отуђује од светских ствари.{S} Ако се Нада не сети, да  
жалила тетку, јер ју је тетка одржала и отхранила, па ју је сад жалила као рођену матер.</p> <p 
 њих двоје једно за друго, али сам онда оћутао...{S} Видим сви хоће, а нарочито њих двоје.{S} А 
рне Лазару, где затече пуно браће. „Ох, ох“, рече тужним гласом, „видесте ли Боривоја?{S} Тако  
рби, та да смо људи, та да смо браћа... ох, Боже мој!...“ И сузни му поглед луташе и опет по да 
ето, подигао је срп, да покоси клас!{S} Ох, Боже мој, хоће ли бити на њему рода?!{S} Зајмодавац 
 Него ето, као да сплашњавају отоци.{S} Ох, та неговаћу ија њега и оздравиће он мени, премили д 
 после, „иде ли ваш син већ у школу?{S} Ох, да је икако могуће, да га поучавате код куће, да се 
у Назарени пали као у зиму снег и да ће ох у пролеће нестати, тај не познаје Назарена.{S} И кад 
, сврне Лазару, где затече пуно браће. „Ох, ох“, рече тужним гласом, „видесте ли Боривоја?{S} Т 
ели; и тражили су пута, па нису нашли. „Ох, да ће само спласнути отоци!“ мислили су у себи...</ 
“</p> <p>Мирко гледа болесника и вели: „Ох, жено, жено, гле, како су му конопци засекли зглавко 
м жаром и ватром, да је занео чак и оне охладнеле старце.</p> <p>Лазар у један мах хтеде да ско 
 И што је најгоре, баш у том часу Лазар охладнео, није ни сенка оног ватреног, занесеног Назаре 
а“, која му се почела допадати, мало је охладнио.{S} Истина, он о „Бугерима“ није знао више, до 
ма, али кад је с њима, он их и измири и охрабри, па га тим радије и слушају.</p> <p>Државни туж 
ћој невољи не сме бранити себе, матере, оца, детета.{S} То је неприродно, а што год је неприрод 
пштину?“</p> <p>Лазар под претњом свога оца обори за часак очи, али се за тим усправи и рече ти 
 и назаренски владика у борби око свога оца.</head> <p>Ближило се вече, кад је требала да се ре 
и... мене ће изнети на гробље, уз твога оца“.</p> <p>Од ото доба наста обрт код Боривоја.{S} Бе 
{S} Који је тај, који је речи небеснога оца најбоље разумео?{S} Сви ми кажемо:{S} Ја, а никог н 
кој безазлености: „Чико“, тако је звала оца, „шта радиш с брацом?{S} До сад си га грдио, што је 
м дететом као ти“.{S} Навале и браћа на оца те, Ђока попусти и Јова уђе опет у кућу.</p> <p>Но  
тове.{S} Он је Бога сматрао као строгог оца, који ће нам једаред страшно и немилостиво судити.{ 
 вам добра дела јавих <pb n="204" /> од оца својега, <hi>за које од добрих дела бацате камење н 
{S} Ја сам дошао, да раставим човека од оца његова и кћер од матере њезине и снаху од свекрве њ 
и то као нешто особито, те остављате од оца на сина?{S} Ево гледајте.“ Ту прота извади из шпага 
одине.“</p> <p>Но Боривоје је слушао од оца Мелентија, како је ђаво кушао и Христа, те је стала 
ко три сата по поноћи, кад се вратио од оца, али не оде кући, но је неколико сати, све док није 
Боривоју све то беше мало.{S} Стрпао је оца Мелентија у постељу, хранио га што но реч: медом и  
у воду и трипут рекао: „Крстим те у име оца, сина и св. духа.“ На обали Дунава појали су неколи 
том писму пише:{S} Жена треба да остави оца и матер, па да иде за мужем.“</p> <p>„Ко ти је муж? 
женско, старо и младо долазило, да види оца Мелентија, па дошао је и свештеник.{S} По најчешће  
>Дорастао Светозар до зрелости, те моли оца, да не закраћује Лазара.{S} Кад већ не могу да буду 
 је натерали“, каже, „она није имала ни оца ни матере; могла је чинити што воли; она је од добр 
p>„Оцу“.</p> <pb n="57" /> <p>„Немаш ти оца, немаш матере, немаш браће, него ту гледај, овде, в 
оже криво тумачити и која вели: „Поштуј оца твога и матер твоју, да сретан будеш и дуго поживиш 
ија, али сваки син је говорио, да се он оца најбоље сећа, да је његова слика најбоља, највећма  
 скоро шапућући.{S} Светозар је пољубио оца у руку, поздравио се с братом, па онда рече:</p> <p 
 буде време, доћи ћу да се разговорим с оцем.{S} Ја могу с њиме о том говорити једаред, ако не  
"20" /> али се за чудо дао у разговор с оцем Мелентијем.{S} А отац Мелентије говори са заносом  
орело је кандило, те је икону надимило, оцрнило и замазало на њој натписе и слике.{S} После су  
господину епископу, кад су вас код њега оцрњивали.“</p> <p>Да богме, заборавио је, да и он у пр 
оју и затворивши врата своја, помоли се оцу својему, који је у тајности“.</p> <p>„Па ви се дакл 
 су Лазар и Милева ушли у собу и пришли оцу, он се заплакао. „Децо“, каже, „уштапио сам се, нис 
рни се, мајко, и иди кући.{S} Не говори оцу ништа, не спомињи му, да слутиш што.{S} Ја данас не 
i>„ Старца не карај, него му говори као оцу, момчади као браћи и старицама као матерама.“</hi>< 
за одсудни бој.{S} Чим Лазар буде дошао оцу, поручиће мати по њега и онда — како Бог да...</p>  
доведе Боривоју децу, да их води њихову оцу, Милева им даје свакојаке понуде за сужника. „Он је 
гато обдарио свету обитељ, целивао руку оцу Мелентију, па га још испратио са Симом пекаром чак  
ећи“.</p> <p>„Куда ћеш бегати?“</p> <p>„Оцу“.</p> <pb n="57" /> <p>„Немаш ти оца, немаш матере, 
 чађавом јерусалимском иконом и са пуно очаја се молила: „Боже мој, Боже, научи ме, како ћу ово 
е, кад Боривоје и сам плаче, гризе се и очајава, чим се умири, а осети, да није добро радио.</p 
ожда неће ићи сасвим брзо, али за то не очајавајте.{S} Зауставите погрдну реч у устима, јер иде 
 заједно, па се и позаваде и поиграју и очајавају, дотле је он мало с њима, али кад је с њима,  
својом, над поквареношћу света, плачу и очајавају годинама.{S} У том добу свога мучења и кињења 
 рече Светозар, „да сам и од више често очајавао.{S} Но све је бадава.{S} Сад видим, да се с пр 
>Молитва завршује дакле речима највећег очајања и Боривоју би страх оне ноћи.{S} Он је ту молит 
очима.{S} Очајање, управо нешто више од очајања.{S} У тим очима је писано:{S} Ја се не надам ни 
} Наопако шта све лежи у оним очима.{S} Очајање, управо нешто више од очајања.{S} У тим очима ј 
 света, па се згади на себе, а обузе га очајање. „Све је свршено“, мислио је, „најбоље ће бити  
 крши руке, а у лицу му неисказан бол и очајање.{S} Но Срдан не долази к себи.{S} Гаја опет ста 
жена, која није дала, да му бол пређе у очајање.{S} После неког времена се умири и живео је с Н 
и он виде своју мајку у оном неизмерном очајању; у њему је сад она енергија, која овлада њиме,  
р, да мислиш, сад је крај и никад из те очајне таме на поље.{S} Мало после <pb n="162" /> их, х 
дубље сагибала главу, а на крају закука очајним гласом:</p> <p>„Ја сам крива, несретница!“</p>  
јецање, испрва загушено, па онда горко, очајничко.{S} Ко то не види, не може веровати.</p> <p>О 
агло исправи. „Па шта ћу онда ја?“ пита очајно и паде јој код ногу...{S} Сети се оног првог сас 
ови друштва, како су промењеним животом очврсли телом и духом, осетише чак и материјалне корист 
ри, па да онда у нашем новом колу теби, оче, понудим првом столицу“</p> <pb n="189" /> <p>Стара 
ветозар окрене чича-Срдану. „За што ти, оче, хоћеш да постанеш Назарен?{S} Јер си видео, да у м 
исто улагујући се: „Не могу ићи с тобом оче, него те и ја молим, уби ме, нека ти је просто.“</p 
икао слику и наместио је ту слику — лик очев, с прочеља.{S} Свака од тих слика била је друкчија 
као, него онај, који најбоље врши завет очев, а то је, који га у срцу своме најбоље поштује. <p 
жно, као што би га потресла и сама смрт очева.</p> <p>Чича Срдан је данас с вечера разбио лулу  
 увек неваљале деце, која су поткрадала очеве, али овако што ратарски син још не учини.{S} Па д 
чеви?{S} О матере, где су вам кћери?{S} Очеви, где су вам синови?{S} Жене, где су вам мужеви?{S 
олитву и питам вас:{S} Децо, где су вам очеви?{S} О матере, где су вам кћери?{S} Очеви, где су  
не испуне на вами речи св. писма: „Како очеви једоше кисело грожђе, а тек синовима трну зуби.“  
а богме, да га нису извеле са свим, јер очеви неће ни да чују о томе, да уз сваку хаљину иде и  
{S} Браћа су се нашла, нашла над гробом очевим и међу оним сузама бола, помешаше се и сузе — ра 
 види шта је, оде с женом и дететом под очеву кошару.{S} Трајало то тако недељу-две дана, док с 
/p> <p>Лазар се вратио у село, али не у очеву кућу, но оде негде под кирију.{S} Назарени му наб 
у се глас, „ви сте оставили богату кућу очеву, оставили све и пошли за Христом.“</p> <p>„Шта је 
 пошла за мене.“</p> <p>Боривоје је сад очекивао, да чује из анђеоских <pb n="73" /> уста реч,  
слила, него и чекала га.{S} Лазар га је очекивао тек у недељу, јер су Назарени из Боривојевца с 
угаси жишка на столу својим дисањем.{S} Очекиваше ако ништа друго, а оно, да је Лазар бар по на 
“</p> <p>Сад се деси нешто, што нико не очекиваше.{S} Милева се усправи и проговори нежним глас 
азе му већ дирну њен врео дах и он само очекиваше удар.{S} Но шта би?{S} На место удара осети д 
 у први мах.{S} Нико не трепће.{S} Свак очекује, како ли ће да почне и о чему ће да говори.</p> 
 назаренску и од кога Назарени још више очекују.</p> <p>Назаренска скупштина је баш на раскршћу 
авежи три преслице у један сноп, очитај оченаш и удри по њему све дотле, док сотона не изиђе из 
аш, изговорио би сва та тешка имена као оченаш.</p> <p>Нарочито му је у томе на помоћи трговац  
да?“ пита разјарен отац и само што није очепао сина за прса.</p> <p>„Онда и у свему другом мисл 
ом свакојаке сплетке.{S} Он ју је дакле очепао за раме, довикнуо јој нешто ружно, обећао, да ће 
успузала на таван, да скине нешто рува, очи јој беху још увек мутне од суза, није пазила где ст 
} Њено је лице увело — боно, помодрило, очи су јој наводњене као небо, из кога хоће да пљусне к 
.{S} Сад опази, где се нешто бели...{S} Очи јој <pb n="214" /> се све боље навикавају на онај п 
 дечака и девојчица од 10—12 година.{S} Очи им још весело, безазлено погледају и чисто се прене 
а нехотице <pb n="152" /> на Милеву.{S} Очи му сусретоше поглед њезин и она му дође застиђена — 
иди Милеву.{S} Она је лежала на банку а очи јој се зацрвениле.{S} Мора да је веома боли глава,  
 поправи или — широк је свет, па куд га очи воде.</p> <p>Лазар је обећао, да ће се уљудити, и к 
ехе) прекрстио.{S} Варвара је заклопила очи.</p> <p>Онда полако изиђоше из кола.{S} Стојали су  
ноћи пробуди га нешто.{S} Отвори у пола очи и опази своју мајку, где клечи пред иконом и горко  
ја дела, ви сте отворили толиким људима очи и извели их на прави пут, ви сте утрли оно, што је  
к, све би да погази, што му год дође на очи, час је опет снужден као да су му сви помрли по кућ 
е своје.“</p> <p>Милици грунуше сузе на очи и не рече ни речи...{S} Њена мати, удовица, која је 
л у грудима и вреле сузе ударише јој на очи.{S} Она је искрено жалила тетку, јер ју је тетка од 
сложе, па још у добру.“</p> <p>Старчеве очи засузише, Лазар као да беше мало потресен, али оста 
да је гони вихор.{S} Да ко има соколове очи, запазио би кроз ту прашну маглу коњаника, који је  
.{S} Кад је Светозар прочитао, Срданове очи беху упрте у Лазара...</p> <p>Лазар је ћутао. „Ја м 
ћуташе.{S} Тек у неки час Рахила подиже очи.{S} Лазар је миран, непомичан као <pb n="219" /> ка 
 јој се и опрашта...“</p> <p>Она подиже очи и гледаше га радознало.{S} То што је сад чула, ново 
е се приволети царству?{S} Затворила је очи и — мислила је.{S} У оном тренутку није ју ништа ви 
ко живи на улицу.{S} Свакоме поцрвенеле очи од силнога плача, али опет за то нико не преговара  
ице на образима, ове велике, лепе, црне очи?{S} То је дете од вас наследило.{S} Па зар може бит 
еца после женидбе свога јединца заклопи очи за навек.</p> <p>Боривоје је много тужио за матером 
ка?“ пита је он нагло.</p> <p>Она обори очи.{S} После рече: „Гле, ви би баш да вас хвалим.{S} Н 
не далеко од ње, али одмах за тим обори очи.</p> <p>„Шта?{S} Муж!?“ виче чича Срдан. „Тога нема 
еби; срце му уздрхта још јаче и затвори очи.{S} Осети, како се мајка му належе на њ; образе му  
ар није спавао, само се бојао да отвори очи.{S} Оно, што је јуче учинио, урадио је у неком трен 
да метнем руку на срце, па морам упрети очи у вас — (и он се окрете на Здравковића и другове) и 
ар под претњом свога оца обори за часак очи, али се за тим усправи и рече тихим, али одлучним г 
 Но за тим, као да се прикупи.{S} Упр’о очи у Лазара, метнуо руку на срце и вели: „Бог нек ми с 
ају и да га поштују.{S} Кад је заклопио очи, сваки син му је насликао слику и наместио је ту сл 
изини као Лазарев глас.{S} Подиже нагло очи и види млада човека, где се ухватио с Јованком за р 
ао покајник, не сме никоме да погледа у очи и само се крстио.{S} Да је ко добро пазио, могао је 
дом осталих изгубила:{S} Није упадала у очи, као да је није ни било.</p> <p>Учитељева породица  
шару.{S} Нада му није погледала дубље у очи, (одавна не сме више то да чини) а да је погледала, 
н поглед на њему.{S} Он јој се задуби у очи и разумеле је.{S} Њен је поглед питао: „Где је Бори 
тренутно.{S} Највећма је упадало Нади у очи, што Боривоје као да постајаше тамнији баш онда, ка 
овољила, па сва радосна погледа кћери у очи — поплаши се.{S} Наопако шта све лежи у оним очима. 
на у дим. „Баба“ каже, а не гледа јој у очи, „иди одма по Лазара и Милеву и доведи их овамо.“ < 
и?“ — пита Боривоја и гледа му управо у очи.</p> <p>Боривоје се збуни.</p> <p>„Ко сам ја?“ — пи 
агнуо се над њом и гледао јој је дуго у очи.{S} Њено је лице увело — боно, помодрило, очи су јо 
рне целу ствар.</p> <p>Било је некако у очи Божића, а Боривоје се одвезе у гувна, да донесе мал 
да сврши с њим.{S} То је Лазару упало у очи, па и заболело га.{S} И до сад су га многи предусре 
кве вајде?{S} То је упало Јелени врло у очи, јер Срдан се скоро никад не растајаше од луле.{S}  
на сунце и тамо већ много боље падају у очи и мане његове.{S} И што је најгоре, баш у том часу  
је већ имала снаге, да гледа Боривоју у очи, па да остане хладна и да јој не јурне крв у лице и 
о на њему.{S} Он се задуби и Боривоју у очи и разумеде и његов поглед.{S} Поглед је питао: „Где 
 са свим близу, близу, очима гледа му у очи, руку му метне на раме и пита гласом који потреса,  
цем.{S} Узео га је за руке, гледао му у очи и није знао, шта да му каже.{S} Тако је то обично к 
и он не прима пушке.{S} Каже капетану у очи: „На великој сам муци, господине.{S} Бог у својој ш 
е боје.{S} Па онда упало је апотекару у очи, да не ишту више ружине воде, него: пачули, а кад ј 
з божићни пост не игра коло...{S} Баш у очи самих Материца враћам се ја с мојим малим братом Ив 
 а да је погледала, видела би, да су му очи закрвављене, како то не доликује испоснику.</p> <p> 
тке дечје; пуно му је срце и пуне су му очи — суза.</p> <p>Још оног вечера дођоше Боривоју њего 
тао је Боривоје, и ма колико да му беху очи закрвављене, видео је, како је Нада пропустила неко 
 Ко ће да загледа у будућност?!“</p> <p>Очи му се по мало наводнише и он их управи у даљину, ка 
е сам у назаренским скупштинама слушао, очигледно су узете из молитвеника калвинских, али сам с 
метило нешто.{S} Једнако је поболевао и очигледно је венуо.{S} Наскоро је добио суд.{S} Мати му 
“ питао је. „Зар није Назаренство у вас очигледно увенуло, а „Друштво добрих људи“ у највећем ц 
, али кад и сунца једном нестане испред очију му, онда му се чини, да је са свим изгубљен и нап 
азвијен, по лицу му урезане страсти, из очију му вири лукавост.</p> <p>Кад уђе Боривоје, обоје  
 путовању, Нади не ударају више сузе из очију, као некада, нити мора да бежи из друштва, да не  
} Није ни приметила, да јој је Лазар из очију прочитао мисли и да јој одговара на нешто, што га 
и са нагласком, а није дизала ни једном очију са књиге.{S} Била је сигурна, да ће успети.{S} Ка 
ја, полу анђелска лика.{S} Шест невиних очију упрто је у њега.{S} Господи у суду је рекао, шта  
е необично мила.{S} Из њених граорастих очију вири нешто голубије, а при том тако паметно.{S} О 
ивоја.{S} Дође му са свим близу, близу, очима гледа му у очи, руку му метне на раме и пита глас 
 где је Милева, тражила ју је и Јованка очима, па и нашла. „Ено је,“ каже, „онамо, јелте да је  
абре.{S} Но она као да не чује.{S} Пред очима јој је и сад чича Срдан, како је вуче за курјуке, 
ше излази из памети Лазарев лик, а пред очима му се ствара као у магли други лик, лик Лазареве  
— конопцем.“</p> <p>Боривоју смрче пред очима, па се онда побеси, као да није никад постио.{S}  
ти на красоту душе, ако им је увек пред очима красота телесна.{S} Такви ће гледати само на свет 
доцније пробудио се Гига и тражио ју је очима.{S} Кад виде празну постељу, скочи и отрча право  
у, нашао је онде Светозара, по чијим се очима гониле сузе.</p> <p>„Друже“, рече му лекар, „најб 
 света...“</p> <p>Болесник само преврће очима и креће нешто главом... „Тако је казао, да богме  
опет за то чује и све слути.{S} Не види очима телесним, али види душом, види све онако, како је 
е у души тим теже.{S} По њиховим упалим очима и тешкој суморности видело се јасно, да су скруше 
то пута гледао то суђење својим рођеним очима.{S} И она до сад онако трезвена жена поче да кука 
ке и он издахну.</p> <p>Лазар је сузним очима изишао из собе очине и питаше матер: „Шта је хтео 
прекинуо ју је чича Срдан.{S} Он сузним очима привуче Светозара к себи, загрли га и рече: „<hi> 
лаши се.{S} Наопако шта све лежи у оним очима.{S} Очајање, управо нешто више од очајања.{S} У т 
 управо нешто више од очајања.{S} У тим очима је писано:{S} Ја се не надам ничему!</p> <p>Дуго  
ди још не пада.{S} Осећа, да се тамо по очима јој гоне сузе, али не плаче.</p> <p>„Сестро“, каж 
 Срдан и Гаја.{S} У рукама им батине, у очима нешто, што те подсећа на подрум.</p> <p>Срдан прв 
у?“</p> <p>Но Боривоје не попушта.{S} У очима му је нешто, што сведочи, да он није као Сима пек 
да хоће и да је убију.{S} Такав човек у очима девојака није човек.</p> <p>Славна и Јулка нису в 
="35" /> у гроб; осети, колико је пао у очима света, па се згади на себе, а обузе га очајање. „ 
ад је ово говорио, а сузе му блистаху у очима, кад је испратио матер.</p> <p>Старица га љубљаше 
<p>Лазар је сузним очима изишао из собе очине и питаше матер: „Шта је хтео баба да ми каже?“</p 
е, синко“, вели брат Мирко гласом пуним очинске љубави, „ја сам ти једаред већ говорио о некој  
исе и слике.{S} После су покушавали, да очисте икону — врућом водом прали су је и рибали, са че 
S} Кад ко проучи св. писмо, покаје се и очисти се од греха, он осети то на себи, позна, да га н 
, да мало квасца све тесто ускисели?{S} Очистите дакле стари квасац, да будете ново тесто“.{S}  
Хоће ли теби текућа вода спрати грехе и очистити те са свим?“</p> <p>„Неће.{S} Апостол Петар уч 
вери хришћанској да се друже, за тим се очита молитва и ствар је свршена.{S} Нема пијанке, нити 
тељу, завежи три преслице у један сноп, очитај оченаш и удри по њему све дотле, док сотона не и 
.{S} Љубав, коју је осећао према Цвети, очувала га је.{S} Цвета му дође тако велика, тако светл 
 али је ватрен Назаренац.{S} Жена му је очувала стару веру; назива Јову погаником, јеретиком и  
је нашао, да не рекну: „Била је слаба.“ Очувао јој је светао спомен: међу — вернима.</p> <p>Мил 
ц у нашој старој вери и стекао, не само очувао.{S} А теби је доста да очуваш.{S} Но он се не да 
 оне јерусалимске иконе још у детињству очувао неки неодређени, тајанствени осећај, а оно, што  
, не само очувао.{S} А теби је доста да очуваш.{S} Но он се не да ни осолити.{S} Сад већ било п 
а, поверио.{S} Лепо ја њему говорим:{S} Ошта је теби, да се назарениш?{S} Та нити си крао нити  
Свето писмо је у рукама даровита човека оштар мач, који сече с две стране.{S} С њиме се може бр 
 на Тому.{S} Напад Боривојев беше много оштрији и отворенији но онај, који беше управљен против 
м у варош, укорео га је нови прота врло оштро. (Онај стари, кога ми познајемо умр’о је).{S} Каж 
 ја дала“.</p> <p>„О приповеткама С. В. П.?“ пита он.</p> <p>„Јесте.{S} И ја вас не кушам, но в 
ака, па се такне душе приповедача С. В. П., тај на мах престаје бити човеком, јер ако му се тел 
 на мах претворио у свињу...{S} И С. В. П. даје онима, који су жедни лепе књижевности, своје пр 
ва добра, то није себи урачунала у зло) па удесише, да је крсте прве недеље што иде у Дунаву, н 
р му се болест повратила јаче но игда), па је опет било плача.{S} Те посете скрхаше Милеву скор 
дови, сви министри (пештански и бечки), па на послетку и сам цар имати посла, ако Марта не доби 
зна, са чега је тај бол.{S} Мал’, мал’, па га подухвата нека топлота, сваки час пије воде, а не 
та уз чашу-две пива.</p> <p>Мал’, мал’, па се Лазар баш упутио.{S} Кад запева:</p> <quote> <l>„ 
другљиво прозвале „назаренски владика“, па му је тај назив и остао.</p> <p>Онај други, о коме с 
због те твоје крмаче не одо у „бугере“, па ма она имала златан реп.“</p> <p>И пође да иде.</p>  
 још би два-триред: „Дајте и донесите“, па онда оде кући.{S} Још су неки од гостију били у меха 
у жену.</p> <p>Још увек долазе „верни“, па од некуд и Шандор ковач.{S} Да је хтео, могао је и о 
 но он промрмља само толико: „Сит сам“, па оде у кошару.{S} Нада му није погледала дубље у очи, 
 само толико изусти: „Море лакше мало“, па оде у своју собу.{S} Оне ноћи није могао дуго да зас 
одајемо место у цркви и још мало треба, па ћемо почети продавати и вечно блаженство, као оно ка 
ање.{S} У цркви ће бити свечана служба, па прангије, придика, а стари људи дизаће новог свештен 
је био укоп; он испрати снају до гроба, па кад се врати кући, распусти даћу на двоје на троје и 
 је воља, не браним.{S} Ево ти кључева, па узми колико год хоћеш; ја ти дајем.{S} Лолај се коли 
неколико од господе, два-три богослова, па онда и неколико ратара, који нису Назарени, али хоће 
ебала да се реши судбина чича-Срданова, па можда и нешто крупније.{S} Јер ако старац оде куд не 
/p> <p>После малог одмора дође молитва, па на послетку забруји песма: „У миру живите, рек’о је  
 до гроба; борите се против њега мртва, па ма вам он био отац, био син или иначе најпоштенији.{ 
ву скупштину као гости, из љубопитства, па се и залепише тамо.</p> <p>--- Кад је Лазар дошао из 
а у седо сретне чобанче, не познаје га, па мисли да и дечко њега не познаје.</p> <p>„Добро вече 
/p> <p>Деда Јова и Варвара разумеше га, па су тако и причали осталој браћи код куће. „Сиромах Б 
 „Ако ти сагреши брат твој, накарај га, па ако се покаје, опрости му.{S} И ако ти седам пута на 
е хтео да прозре у напред, али не мога, па уздахну.</p> <p>„Смешан сте човек!“ рече прота. „Сад 
ско тражи код нас побожна, верна друга, па ће у томе најрадије послушати старије, који боље зна 
су мислили сви, тако је мислила и Нада, па тако је и било.{S} Само што — ђаво не спава.</p> <p> 
е копати.</p> <p>Јулка га само погледа, па оде својим другарицама.{S} Оне су добро виделе, да Б 
дава си посипао пред њима кукуруз: аја, па аја!{S} Доцније, кад из далека виде човека, лете у н 
 да неће попустити, но терати до краја, па ма их стало главе или бар крова с главе.</p> <p>Влад 
Дођоше у цркву.{S} Читају се јектенија, па онда забруја и она дивна Дамаскинова песма о последњ 
 младо долазило, да види оца Мелентија, па дошао је и свештеник.{S} По најчешће је долазио Сима 
/> но ко се год начита тих приповедака, па се такне душе приповедача С. В. П., тај на мах прест 
ста сам ја, брате, тамновао свога века, па је лепо од мене и то, ако се од сад поправим и не ди 
 Састану се свештеник и два три човека, па пресуде и измире.{S} Ето, мој отац памти, да је у ва 
о се мора учинити.{S} Народ тражи лека, па ако му тог лека не могнете пружити ви, учени доктори 
.{S} Али јој се показује и друга слика, па јој у ушима још и сад онај ужасни лом, када се крјах 
 сад!“</p> <p>Тома погледа у болесника, па пита: „Је ли баш врло зло?“</p> <p>„Јао, леле мене,  
је добро, сешо.{S} Умрла тетка Босиљка, па ме послали по тебе“.</p> <p>Миливоје је испоручио ов 
жи му доцније комад хлеба и мало смока, па тумараше по кући.{S} Боривоје није ни дирнуо јела; с 
/> <p>Варвара га је преплашено слушала, па му онда пришла.{S} Он је био сатрвен, а она, жена за 
 плакао Боривоје.{S} Није умео да дела, па сад сузи.{S} Не знаде да буде човек, па је сад жена. 
у вароши, опет је за то син овога села, па што село боли, боли и њега.{S} И баш за то, што га б 
егазила Дунавац, умало се није удавила, па онда запраши даље и никад се више не врати у село.</ 
свако јутро кресала путање или плевила, па је до скора при том послу, мал’ те не увек, певала.{ 
се сита наљуби.{S} И кад се задовољила, па сва радосна погледа кћери у очи — поплаши се.{S} Нао 
у, јер ју је тетка одржала и отхранила, па ју је сад жалила као рођену матер.</p> <p>Момче беше 
а мати, удовица, која је прва поверила, па одмамила и кћер тамо, одговорила је место ње. „Брат  
суд, не могох сам да се попнем на кола, па узела двојица, да ме дигну.{S} Двапут ме дизали, и д 
 је Калвин, шта ли, има на цркви петла, па шта тај мари за нашу православну веру.“</p> <p>Па иш 
орела пијанице помаже највише 6 недеља, па онда наступа душевна борба између бокала и жене, у к 
ни су врло оскудни у младим женскињама, па је тамо лако — усрећити се.{S} Рахила би била дакле  
се одрекао хаџилука, поста, Јерусалима, па на послетку и вечна блаженства.{S} Изео је за ручак  
жљивим и глупим назаренским апостолима, па их изобличили.{S} Свршетак извештаја гласио је овако 
а је брат Тома. „Гледам по искупљенима, па видим да те нема; а ти и моја Варвара никад још не и 
...{S} Али шта ћемо, ако оде жандарима, па ме прокаже.{S} Зар опет да ми ломе кости и затворе м 
а вера.{S} Добра је била мојим старима, па је добра и мени“.{S} Ђока љуби снају; да може скинуо 
ити, али сам био у Сремским Карловцима, па знам, да Карловци не могу никад бити оно, што Јеруса 
 Милева, тражила ју је и Јованка очима, па и нашла. „Ено је,“ каже, „онамо, јелте да је она?“</ 
цем.“</p> <p>Боривоју смрче пред очима, па се онда побеси, као да није никад постио.{S} На мах  
укипила, не може чисто да верује ушима, па онда полети Срдану. „Јао друже, Бог те је умудрио“.< 
Дошао благ дан, дошао им Светозар дома, па би сад сви скупа требали у весељу да проведу празник 
е међу њима до расцепа и кошкања речма, па онда пренеше ствар и у новине.{S} Бог те пита каквих 
ном и кажем Ивану: „Иди купи ми дувана, па ме причекај ту, сад ћу ја доћи“.</p> <p>„То је било  
тако постоји ствар две три недеље дана, па направи одатле сватове.{S} Момку подај од те гужваре 
атворили у сеоску кућу на два-три дана, па га пустише.</p> <p>Сад је он онај стари Пера, сваки  
ара је помогао наведени лек месец дана, па онда је испрва ишло по старом, а за тим пође на горе 
 на њој, каква треба да је ваљана жена, па се згрози од себе и свог успаљивања за Боривојем.{S} 
мку памет.{S} То не може ни једна жена, па ма била одмах Францускиња, а Францускиње су, кажу, б 
ва је и опет била тужна, нерасположена, па се завукла у собу.{S} Лазар је отишао, да надгледа м 
е стало на чвршће ноге.</p> <p>Промена, па ма каква била, ма била она с горег на боље, у прво в 
е једно другом разлоге против Назарена, па на послетку се разиђоше и они...</p> <p>Уз пут беше  
.“</p> <p>Лазар је мирно слушао Обрена, па је после тога дуго ћутао.{S} На послетку не осуди ни 
о Боривоја.{S} Јулка је сувише ватрена, па за то се умеша и она у разговор. „Кажите нам, Бориво 
ехар вина и који се год напио тог вина, па га после она додирнула својим чаробним штапићем, тај 
аво, да може убити оног несретног сина, па није добио.{S} Жупан је казао: „Па кад је вредан и п 
ста несреће, доста суза и доста цепања, па би било право да покажемо, да Ненадови нису последњи 
еше ознојено и запурено од брза јахања, па и не примећаваше, колико су његове речи утецале на њ 
 његове кочине шесторо нагојених свиња, па беж на улицу.{S} Све село зна, да су то крадени свињ 
прелети преко усана дрхтавица као муња, па опет нестане.</p> <p>Отворише се врата и уђе Светоза 
сад најпрече било, да придобије лекара, па је отишао к њему.{S} Дуго се њих двоје разговараху и 
{S} Али наравно, знао је, да сам добра, па мисли:{S} Ћутаћу.{S} Па кад ми је већ послао баш све 
ти.{S} Зна она, да пуши свакојака вера, па чак и Турци.</p> <p>„А зар ви нисте наше вере?“ пита 
 умре.{S} Болест га је стегла с вечера, па онако слаба утаманила до зоре.</p> <p>Прочула се по  
 стање излази из њеног душевног немира, па кад чу, да се парничи, с ким се и око чега се парнич 
ило рђавих свештеника и администратора, па не беше Назарена, а није свет ишао ни у Католике ни  
зађе на друм.{S} Коњи запали до појаса, па ни маћи.{S} Иду људи друмом, али сваки окреће главу  
ни долап?{S} Па где су она два кревета, па она широка клупа с наслоном?!“</p> <p>„Та оно видим  
 ли се под њом разгорело стабло дрвета, па да се после не угаси више, док не сагори до земље и  
об; осети, колико је пао у очима света, па се згади на себе, а обузе га очајање. „Све је свршен 
зните ме“, но судија је завирио у акта, па је отерао.{S} Каже јој: „Момак је умро, сведока нема 
.{S} Сад се појави црвени појас, прота, па онда један, два, три, свештеника, за овима неколико  
 увести у звање.{S} Ту ће бити и прота, па је онда време, да се удеси начин, како да се сузбије 
нали скоро на 1500 година после Христа, па од куд ће нам се још пре Христа забрањивати пушење?{ 
гњечи; може ти изгњечити ропац на уста, па си онда свршила.{S} Није сотона у теби, него је у ње 
го је лежала, на што не беше навикнута, па то лежање и болест пробудише у њој неку раздраженост 
абране и нису хтели; и тражили су пута, па нису нашли. „Ох, да ће само спласнути отоци!“ мислил 
S} Радуј се, што ти кћи не тражи ништа, па немој ни ти немировати“.</p> <p>Чича Срдан се мало п 
ле на смрт; та да, нико није без греха, па на што их одмах карати?{S} Треба их поутешити, обаве 
 с јутрењем, кад је село пуно странаца, па је и прота још ту.{S} Но Назарени су знали.{S} Као в 
з моде, из непромишљености, из каприца, па кад се покаје, онда се изговара, да је била сила.{S} 
краву, деца су ту краву звала:{S} Џуџа, па је у оно време некако и та крава угинула.{S} А како  
од пре Христа против гиздања и раскоша, па дошао до данашњег дана.{S} И она се најсиротија лицк 
бовати за тебе.“</p> <p>Боривоје слуша, па чисто не верује.{S} Каже: „Истину ја говорим, господ 
часак.{S} Обазре се око себе као лопов, па се докраде до крајњег прозора.{S} Тамо је Милевина с 
освојило:{S} Говорнички дар Светозаров, па нека света ватра у њему, поуздање, вера, да ће све д 
да га дам на адвоката, орјатина једног, па и вас Фарисеје и лицемере, који цео свет грдите Фари 
..“ Кад свирац надува гајде, удеси рог, па кад дође на оно место: „чува, чува, чува“, рог као д 
лело га је до срца.{S} Био је још млад, па је у души ипак рачунао на признање свога поштеног ра 
акон казнити, па ако неће, онда напред, па ма десеторо њих — закукали.{S} Кад смо већ узели мет 
је и лулу.{S} Недељом се завуче гдегод, па чита, што одавна није радио. „Боже мој, Боже“, молио 
га, треба да су тамо, да их види народ, па ће онда и он за њима.</p> <p>„Пример, пример и опет  
S} Лепо би то било, да се направиш луд, па да те пусте кући; али су господа у суду учила на шко 
му је и бранилац, кога је поставио суд, па хоће да се разговара с њим.{S} Висок, крупан човек,  
“</p> <p>И већ почеше да честитају: „Е, па нека је сретно!“</p> <p>У Боривоју се све већма разв 
 његови суседи, две-три радознале бабе, па и браћа му:{S} Назарени.{S} Нема их много, али се на 
S} Многи почну, али свак почне за себе, па овај овде, онај онде посрне.{S} Гомила га погази.{S} 
ирисао крв, био сам успламтео од борбе, па пробуразим и свог друга, који је хтео да буде заслуж 
ава година.{S} Остале му дакле још две, па га на тако кратко време неће ни носити у коју велику 
држи, да су жене свему и свачему криве, па чак и онда, кад се одвали цигља са зграде и убије чо 
Пустише, да народ мало преради послове, па онда почеше недељом по подне с народним предавањима  
атар свечарство или има у кући сватове, па одмах зову куварицу из вароши и почну износити јела  
<pb n="192" /> се све, посрнуло је све, па се задрмале и цркве, јер су и оне из људи</hi>.{S} В 
х и кљакавих, неки чак без руке и ноге, па се оженили, а мој Гига зар да не може?“</p> <p>„Он ј 
крај?“ рече. „Пођосмо у војну на друге, па се међу собом побисмо.{S} Шта ће рећи народ?{S} И он 
 јер сви они не маре за крчму и параде, па за то и доспевају, да се баве по мало вртарством и п 
а?{S} Гласао је — врага.“ Мало застаде, па онда додаде: „С опроштењем.“</p> <p>Здравковић дође  
 је и њима мило, што се опростише беде, па донеше и воде.{S} Они се разлазе мирно са шапатом, а 
гајдама:{S} Хајд, хајд, хајд, а он иде, па ма се не вратио“.</p> <p>„Види Бог, да сам ти ја пок 
" /> <p>Он се као расрђен окрете и оде, па се онда врати и рече:</p> <p>„Остајте здрави!“</p> < 
оно бар све мирнији и мирнији.{S} Буде, па се некада чак и насмеши, а то већ од толико година н 
ри лепе речи, варате се.{S} Многи пође, па кад видну да народ не иде за њим од стиха, врати се. 
јте здрави!“</p> <p>За тим и опет пође, па се и опет врати.</p> <p>„Изишла вам је канда погодба 
ци, знао, шта ће она господа и госпође, па је смислио, да не чека да господа нападну Назарене,  
тав, он неће више устати, да се покаже, па ко ће данас да пресуди, ко има право?...{S} Ја ћу да 
 нису последњи и да могу и да се сложе, па још у добру.“</p> <p>Старчеве очи засузише, Лазар ка 
 нагла на св. писмо и чита.{S} Вече је, па се никоме више не нада, за то ваљда није ни обучена  
<p>Завршетак овога говора изненадио је, па је донекле и умирио узбуркане духове.{S} Нарочито су 
идео још с почетка Јулку, познао ју је, па и опазио, од куда долази то питање.{S} Сетио се, да  
его за плач.{S} Ето га, грк Сима ту је, па нека каже, како <pb n="129" /> је испратио сад у про 
, све трпи.{S} Љубав никад не престаје, па ако ће и пророштво престати, језици ако ће умукнути, 
н добро познавао све Лазареве одношаје, па често слушао и о Светозару, који се спрема за свеште 
 просветили и окусили добре речи божје, па <hi>отпали, није могуће обновити на покајање</hi>.{S 
кад онда прођемо поред н..ске попадије, па Лила неће да слуша, неће да скаче, ви само вичете: „ 
ели у подсмех, веле: „Напију се ракије, па за то плачу.“</p> <p>Тома је за то, да се опомену ја 
, који сам написао шест година касније, па и то у вацкој казнионици.</p> <p>Ја овај роман нисам 
д би епископи обилазили своје епархије, па и они поучавали народ, а на послетку он је за то, да 
ме, видећемо.“</p> <p>Пости и Боривоје, па и он пости строго, по пропису св. Василија.{S} По не 
о друштво.{S} Чују то Лазар и Боривоје, па им Бог зна како мило.{S} Кад прође неко време, ето т 
арили стадо и стадо сад блеји куд које, па није ни чудо, што многа и многа овца <pb n="121" />  
: „Мени је син, син, од утробе је моје, па ма се крстио руком, ногом или се не крстио никако.{S 
де.{S} Дохвата гајде, ломи их на троје, па довикује гајдашу: „Дувај у песницу, кад ниси вешт га 
ао тамо, да заблуделу браћу посаветује, па се од тог смера не даде скренути.</p> <p>„Браћо моја 
{S} Када се ојагњила, од које је мајке, па и прамајке.{S} Кад се измешају овце, он их дели и пр 
лаве у св. писмо или их сакрили у руке, па тихо јецају.</p> <p>Здравковић је најжустрији.{S} Гл 
 беспослене, него и језичне и свезнале, па говоре и што не треба.{S} И премудри Соломон не даје 
лачу не за друго, него што су остариле, па морају умрети.{S} Суседи их узели у подсмех, веле: „ 
Турке.</p> <p>Препирка иде даље и даље, па никад краја.{S} И Лазар и прота виде, е је време, да 
ао: „Адам није створен први дан недеље, па да је најпре 6 дана радио а седми дан светковао, нег 
ци, те ручак, те народу вино на весеље, па онда не можемо да се наплаћамо и има по 10 разбијени 
и много млађа изгледа, мало се накашље, па онда поче: „Запазио сам, да није само до свештеника  
„Само да богме, свашта има своје време, па није ни од Јове паметно, да тако рећи на дану узнеми 
а друге књиге, молитвеник дају свакоме, па је одатле лако научити зрела човека словима.{S} Бори 
и ковач, ту неколико гостију са стране, па и госпођа Здравковићка с још две другарице.</p> <p>Л 
з вароши и почну износити јела у подне, па буде ноћ, а још се није све изређало.{S} Наше новине 
би: „Само да их видим једаред удружене, па ма трећи дан умрла“.{S} Била је већ врло слаба, јер  
 ви тврди људи.{S} Момак већ 24 године, па неожењен.{S} Боље нека и не каже ником да је мушко.. 
номе, што говори тај човек, има истине, па се заплака.{S} Дуго је јецала, док се није умирила,  
 до њега, подиже га, обриса од прашине, па га још пољуби и поутеши....{S} Хеј, шта ћемо, шта ће 
погледаше испод ока на своје старешине, па кад се Лазар и Мирко не кренуше, поседаше и оне.</p> 
расе, па свакојаке ђаконије, мушкацоне, па бермет“.{S} Ја је љубим и тепам јој: „Ти си моје пра 
и просећи од њега милости за све верне, па и оне, који не могоше стићи у овај богобојажљиви ску 
школе, ми се вадимо за мудре и паметне, па смо ми први дужни да се одречемо глупости, бесмислиц 
 години да удесим с брат-Мирком рачуне, па онда треба да испишем наша правила.{S} Велики је пос 
естити их, јер види Господ њино кајање, па ће им опростити.“ Није дакле ни за какав укор.{S} По 
мр’о.{S} Она је наследила његово имање, па га је за годину дана распудила и за кратко време дођ 
кне ручица и да те глава боли, као пре, па шта ћу онда ја?“</p> <p>После три недеље уписало је  
 се извлачи из оног глиба, напрегне се, па му је онда чисто лакше.</p> <p>Он ће Милеви.{S} Мора 
 му се слегле, е је мислио, удавиће се, па онда осети, где га као нека снага подиже из постеље. 
и“.</p> <p>Браћа Назарени згледнуше се, па онда климају главама у повлад. „Врло добро! да су жи 
 у његову одбрану казати.{S} Опијао се, па је онда немилостиво тукао не само жену и кћер, но та 
 измудрио је друкчије.{S} Промислио се, па је казао: „Адам није створен први дан недеље, па да  
S} Каже ми: „Сад је код мог бабе прасе, па свакојаке ђаконије, мушкацоне, па бермет“.{S} Ја је  
ушу Боривојеву.{S} Он се испрва занесе, па онда клону под утиском тих речи...{S} Кад се доцније 
лицкате нити играте нити се успаљујете, па шта тражите у друштву, које је друкчије од вас и где 
 ударио“.</p> <p>„Али да се ви ожените, па да неко удари вашу жену, да хоће да је убије.{S} Зар 
теље устадосте, из једне куће изиђосте, па једни ће на молитву овамо, други онамо.{S} Кад осван 
исте били кадри створити.{S} Понесосте, па упустисте.{S} Да ли свештенство царује данас у нашој 
ма, нећете да га се држите ни у будуће, па закраћујете и нами, да га се држимо“.</p> <p>„Па за  
у.{S} Право је потера три пут око куће, па онда шором кроз село и натера је на Дунавац.{S} Крис 
м.{S} Бог ће тако исто опростити грехе, па макар се молио или у Боривојевцу код оног зеленог кр 
 Рахиле.{S} Она је утукла његове новце, па је онда отишла неком бегу у харем и како се чује, по 
децу“.</p> <p>Боривоје се наљубио деце, па се окренуо по кући.{S} Ако му кућа и није препуна, н 
гији ето ти доктора.{S} Светли му лице, па још с прага довикује Светозару:</p> <p>„Победили смо 
Читао је II. главу Јаковљеве посланице, па ју је онда тумачио.</p> <p>Говорио је о томе:{S} Как 
ова.{S} Он је сад затворен, вуче ланце, па су се сложили „бугери“ из четрнаест села и назидали  
ја господо хоћу да метнем руку на срце, па морам упрети очи у вас — (и он се окрете на Здравков 
о неће бити“.</p> <p>За часак заћуташе, па ће онда Тома започети: „Беда је то велика и не можем 
 вам је књижевност без ватре, без душе, па не може да освоји народ.{S} Има до душе штошта у црк 
гао.{S} За најмању ствар трзао сам нож, па ме истерали“.</p> <pb n="50" /> <p>„Па хоћеш ли, да  
 то, чије су то речи, у којој су глави, па чак и у коме стиху.</p> <p>Кад Лазар дође Боривоју,  
ад сагледа онај узвишени крст на цркви, па и Боривоју је лакше, али се он отреса тога осећаја.{ 
ољубац а не песницу.{S} И паде и други, па и трећи удар.</p> <p>„Види Бог.“</p> <p>„Умукни, нес 
мо као Спаса Ненин, Јова Симин и други, па да ми не срамотиш куће и не одричеш се наше српске в 
р.“ Маца као да поклекну мало, побледи, па онда рече једва чујно: „Истина, била сам рђава...“</ 
ној вољи.{S} Вез љубави ништа не вреди, па ни брак, јер силу љубави најбоље показује апостол Па 
у се опростити.{S} Али да и зрели људи, па чак и старци и бабе скачу уз онај ђавољи рог, то за  
 Лазаре, ако ја одем коме од оних људи, па му кажем: „Упалио сам те брате“, или „покрао сам те, 
а, што преде тамо иза банка, Него кажи, па ћемо видети.</p> <p>„А пријатељ Панта ће им рећи она 
у је казао онако, као истражном судији, па заврши: „Ја ћу скоро, што но кажу, Богу на истину, а 
и, какав је будала био Василије Велики, па се тако бајно смеје, нежно гуче и поверљиво умиљава, 
а радите с човеком?{S} Сложно, јуначки, па у кола.“ Узеше ме и трећи пут, подигоше, замахнуше с 
нски пророци“ сами саставили, дотерали, па и унаказили.{S} Где има више „пророка“ назаренских,  
 већ дај по сваку цену све, што зажели, па ма пропао.{S} И што је код мушког пушење, то је за ж 
Она је у постељи, а дете јој се поболи, па и умре.{S} Болест га је стегла с вечера, па онако сл 
едок оним народним предавањима у школи, па је дошао до уверења, да је све то још увек мало и не 
ти опросте“.</p> <p>Мисли Пера и мисли, па ће се сутра дан умешати, баш кад су Лазар и Боривоје 
а беше пре.{S} Ви сте ту снагу потисли, па сте онда — сели.{S} У нашој књижевности цветају књиж 
 оној вероисповести, из које су изишли, па за то и називају тај намет: бедом.{S} Угарски нов за 
тати, за тим по много, па ту су Цигани, па мамур, те се скоро окануо рада.</p> <p>Да кажем прав 
у „незнабошци и поганици“, Православни, па њима нема места.{S} Покупише се дакле, те одоше на њ 
и.{S} У вашим су рукама одбори црквени, па изволите наредити, да се сваки члан православне цркв 
чекиваним догађајем, али су изненађени, па и узнемирени, јер песма запиње, сваки вуче глас на д 
, али су чланови дужни да буду умерени, па ако би и који странац наишао, крчмар му не сме дават 
 она птица у гори и онај вук у јазбини, па чак и она риба у дубини мора зна, какав је данас дан 
му то?{S} Мој Влада никад тога не чини, па да бих могла казати:{S} Видео је...{S} Ја сам за мог 
та он Боривоја, „кад залуташ у пустињи, па изгубиш рачун о данима?{S} Нећеш знати кад ти је нед 
куша.{S} И поче да спрема своје ствари, па да се прекосутра сели из овог назаренског манастира. 
пода у суду учила на школама те ствари, па их не можеш преварити.“</p> <p>Боривоје је из овог о 
ем суд твој о некој врло важној ствари, па да онда у нашем новом колу теби, оче, понудим првом  
ад је с њима, он их и измири и охрабри, па га тим радије и слушају.</p> <p>Државни тужилац, кој 
са таким светим књигама озиђују у вери, па није чудо, што смо неозидани и лако се рушимо у — На 
макну за усне.{S} Тек се кад год смири, па ће рећи: „Иш, не праши Симо; неће од тога бити ништа 
Дође и други па и трећи суд, а све три, па три године.{S} Боривоју изгледа то до душе мало, али 
и, само к’о велим:{S} Млад си, неук си, па не знаш, због каквих се грехова иде у Јерусалим.{S}  
 свим светом у вашој скупштини плакати, па да ме одмах убију...{S} Бог зна, плакала сам доста у 
аге немам.“ Сад јој је лане умрла мати, па се Лазар лепи ње.“</p> <p>У том су стигли до куће То 
 своју негдашњу сусетку, да је испрати, па и оплаче...{S} Сад је не виђа доколну код куће, јер  
ићем још сусретати у животу, сусретати, па и сукобити.</p> <p>На кратко по том дође му и Лазар  
} Сутра ћемо се за дана и тако састати, па ће бити и он мећу нами“.</p> <p>„Онда је све у реду“ 
о поле, поделити их, него ћу ја остати, па како буде.{S} А добро неће бити“.</p> <p>За часак за 
се друштво распадне, онда га неће бити, па крај“, рекох, и почех по ново звиждукати.{S} Моја ти 
 која ће ићи напред и прва га ословити, па на послетку утаначише.{S} Напред ће ићи Јованка, јер 
ру воћку можеш калемити и облагородити, па како да не би могао облагородити — човека.{S} Но сам 
ну; можда ће се тамо још боље утврдити, па како Бог да.{S} У његову селу има два-три Назарена,  
само пита:{S} Неће ли ме закон казнити, па ако неће, онда напред, па ма десеторо њих — закукали 
м селу испричала оно исто, што и Марти, па су сад многе и многе „друге“ и „прије“ долазиле, да  
>Говор се водио још мало о књижевности, па онда пређе на друго, на њихов будући живот.{S} Занос 
о, да ко мач трза, од мача ће погинути, па можда и друго шта, али није имао коме.{S} Девојке од 
алуђер.{S} Данас дошао, сутра ће отићи, па му је црква обично девета брига.{S} Ја сам својим ро 
 где је био и шта је све хтео оне ноћи, па се од тог згрозио.</p> <p>„Ја сам се успалио... успа 
ле пребијаш“.{S} С таком се може проћи, па и вековати.{S} Али их има, које не дају човеку живет 
S} За неку недељу дана пустиће га кући, па ако ће да се поправља, крајње је време.{S} Ноћу се д 
пропастити новац, нити доћи пијан кући, па да ме после пребијаш“.{S} С таком се може проћи, па  
а са женидбом.“</p> <p>„Јао куку мајци, па докле да чека?“ пита баба Стака. „Баш сте ви тврди љ 
рши с њим.{S} То је Лазару упало у очи, па и заболело га.{S} И до сад су га многи предусретали  
ћ имала снаге, да гледа Боривоју у очи, па да остане хладна и да јој не јурне крв у лице и не о 
у да ишчупам из груди оно, што ме мучи, па да бацим у јендек.{S} Грешна сам ја, врло сам грешна 
.</p> <p>„Жена“, каже он, „лакше греши, па лакше јој се и опрашта...“</p> <p>Она подиже очи и г 
м:{S} Пролазио сам много села и вароши, па сам нашао, што је даље село од вароши — тим је мање  
нату или „кабао“ како то веле у Бачкој, па онда, је ли боље казати: „зарио сам се у посао“ или  
 има увек више кукоља, него ли у малој, па у већој гомили је и више јереси и цепања.{S} Ако ика 
3" /></p> <p>Светозар застаде за часак, па онда устаде са столице и топло загрли жену. „Разумем 
е је одмах убили?“ Ту застаде за часак, па продужи: „А шта вам је скривила тако страшно?“ Кад ј 
госте са стране одводе к себи на ручак, па и код Томе их је у таквим приликама било и по двоје, 
па сад сузи.{S} Не знаде да буде човек, па је сад жена.{S} Она га погледа са стране и кад виде, 
</quote> <p>Рахилу је отерао њен човек, па је после од туге и умр’о.{S} Она је наследила његово 
p> <p>И Боривоје је необично леп човек, па како су сад стојали једно према другом, било их је м 
ће да се сруши, у место да будеш човек, па да подупиреш.“ И да си само чуо, како те је бранила, 
 некако видео га је таког наш бележник, па вели: „Само му не попуштајте; проћи ће.“ Каже: „Ко х 
{S} Дозна власт за то, срески начелник, па га затворише.{S} Може се мислити, да се после овога  
“</p> <p>Раздрагао се чак и Шваба Сепл, па се и он умешао.{S} Вели: »<foreign xml:lang="DE">Mei 
b n="150" /> груди му се оте сув кашаљ, па кад му се кашаљ утиша, он проговори: „Ја сам примио  
 пешачи и купи прилоге за свету обитељ, па ма и опет пао на путу од умора и зиме, као оно пре н 
начи, да види Бог, како ја тебе ударам, па ће и он ударити мене?{S} Хоћеш Бог да ме убије, је л 
штине или дајте мени, да их ја истерам, па ћу тога часа остати међу вама...“</p> <p>Но баш у та 
дође; ја једва остадох жива, стара сам, па тешко гледим и себе, а камо ли децу“.</p> <p>Боривој 
и су ону народну реч: „Помози себи сам, па ће ти и Бог помоћи“; заборавили је и осветила им се. 
 да мислим, а кад нисам радио, пио сам, па од куд да се приберем као човек.{S} Но од сад ако Бо 
ене највише за то, да се мало поправим, па да не западам опет у затвор.{S} А ти ми показујеш, д 
е уносите је... него дај да је запалим, па да изгори и кућа и сви, који смо у кући; нека нам не 
 начинио испосник, хтео си у Јерусалим, па да те на хатару дочекује литија и да те свет назове: 
 се као нико, али стегнем срце и ћутим, па још они грде, што сам тежак.{S} Њихов старешина, стр 
о главу, а оног мало искрвавио бритвом, па зар и за то да трчиш у Јерусалим.{S} Ко још те ситни 
о.{S} Зар нисмо сви једнаки пред Богом, па зар не треба да смо једнаки и пред свештеником?{S} П 
ти?“ Он поче да извија: „Нашим језиком, па језиком, који смо од матере научили“, али не хтеде и 
тозар, „плакао је за својим познаником, па хоће ли бити за тебе грехота, ако зажалиш и заплачеш 
же: „Ја ћу зарадити, заслужићу мотиком, па ћу се обући.“ А оне друге веле опет: „Не могу ваљда  
лесна си, ћерко“, каже, „болесна телом, па нећеш имати снаге, да одржиш крепак дух.{S} Моли се  
ву.{S} Она је дошла брату неким послом, па ће с њим заједно у скупштину.{S} Лазар је у овај мах 
евештине.{S} Брзо се заогрнула марамом, па понуди Лазара, да седне.</p> <p>„Нисам знала“, каже. 
с мањим улицама, а ти тераш све друмом, па хоћеш и овде да будеш прва.{S} Уступај, док нисам на 
 сермију, Панту си развенчала са женом, па сад хоћеш да се светиш“.</p> <p>Назаренка само обори 
старији брат, онда млађи брат са женом, па на послетку и мати.{S} Ђока се крстио од чуда.{S} Ка 
S} Пре два, три дана млатну је каменом, па беж.{S} Но спотакне се и паде на камен, те се угрува 
ном речи свакојаком старом гвожђушином, па је — обе цеви сасуо Нади у прса.</p> <p>Кад је доцни 
руга; разбира се код њих о овом и оном, па излази и у авлију да шета, кад дође томе време, а до 
убио оца у руку, поздравио се с братом, па онда рече:</p> <p>„Бабо, имао бих о важној ствари да 
ропасти“. — „За што?“ — „Хајд на таван, па да ти покажем“.{S} И одведе грк Сима домаћина на тав 
де мирна.{S} Јер је Адам најпре саздан, па онда Ева.{S} И Адам се не превари, а жена преваривши 
сам већ био и одакле сам изишао упрљан, па бих се и опет упрљао.{S} И Спаса и Јова, које ми пок 
е и огртач и ципеле и шешир и кишобран, па јеси ди видела чак и марамица од једне боје“.</p> <p 
 Кулпинац — не само весео, но и обесан, па у своме бесу добаци Лазару ружну реч.{S} Каже му: „Ш 
еле мене, не знам.{S} Свуда је надувен, па помодрио, позеленио, пожутео.{S} Јао, једини мој муж 
ам једва жива.{S} Док ниси био Назарен, па кад си ме тукао, као што и остали поштени људи туку  
а Боривоје плаче?{S} Крштен, пречишћен, па опет?{S} Зар се сотона и опет појавно у њему?</p> <p 
</p> <p>Светозар се осећао као домаћин, па ма да беше најмлађи међу свештеницима, ипак узе реч. 
швигарице.</p> <p>„Добар дан“, каже он, па се и опет дао за мотиком.</p> <p>„Хоћете ли још дуго 
 оде.{S} Но уздржавао се, док је могао, па онда му прекипи.{S} Устаде и пође.{S} То је било баш 
задржавао од посла, да ју је расплакао, па је после опет љубио и молио, да су се саблазнили људ 
угова.</p> <p>Светозар је први одрекао, па и осталима препоручио да одрекну. „Зар то да буде кр 
} Лазар отпао, Мирко остарео, малаксао, па ако ће и Боривоје да буде само на броју, онда је Том 
Боривоја.</p> <p>Он се задубио у посао, па није ни опазио, каква му испитна комисија иде у посе 
>Поп-Јаша се овде мало од више затрчао, па га је и сустигла казна. „Ја сам, господине, служио к 
почео по мало картати, за тим по много, па ту су Цигани, па мамур, те се скоро окануо рада.</p> 
ат шаље ствари.{S} Није било баш много, па и оно мало је старо, окрзано и раздрускано.{S} То је 
 људи тамо.{S} Лазаре, неће проћи дуго, па ћете и ви бити тамо.“</p> <p>„А зар ви мене држите з 
, затекла се бар глава ако ништа друго, па чак и гаров једе шунке и сарме на данашњи дан“.{S} И 
е и хтели да му суде.{S} Но он полудео, па га пустише.{S} Сад трчи селом и виче: „Људи, браћо,  
е прославио.{S} А овамо си нешто почео, па упустио.{S} Назарени те, море, прозвали Јудом, од ка 
сам се у мојим младим годинама успалио, па онда кад девојка пође за другог, ја већ брз на покор 
се чича-Срдан, „да хоће подржати овако, па бих за три-четир године био опет онде, где сам био и 
ињу, побеже четрдесет дана хода далеко, па и тамо није био сигуран, но се молио Богу: „Господе  
а најпре зауставе продирање назаренско, па онда и освоје их.</p> <p>Поп - Светозар је вредно пр 
била врло вредна и косила је као мушко, па је онда о жетви ухвати сунце, испече јој теме, шта л 
, каже она. „Само би ми још то требало, па да ме разгласе, да сам Назаренка.“</p> <p>Он оде од  
свануо Бадњи-дан; све се село ужурбало, па су се ужурбали и код чича-Срдана.{S} Није никоме у к 
 Боривоје је упалио кућу...{S} За мало, па зазвоне звона, купе се људи, а Боривоје излази из ку 
лек.{S} Куцну и рече нешто.{S} За мало, па се лелек утиша.</p> <p>Међутим се окренуо Боривоје о 
171" /> умирио и отишао кући и за мало, па ће одвести оданде и Срдана.{S} Водиће га Тома и још  
га овај данашњи дан.</p> <p>Но за мало, па је и он, бар до некле, назрео, како је у души Лазаро 
о Бог да, поправићемо“.</p> <p>За мало, па се отац и син заговорили, а мати већ извукла кћер из 
ад су га одведи у затвор, постоји мало, па се онда исповеди Лазару.{S} Све му је казао онако, к 
 „Али опет, за што да не?“ Поћути мало, па му се онда примаче ближе. „О, тај премудри Соломон,  
во беху најкрупније.{S} И мало по мало, па се стишало врење и потреси, и друштво је стало на чв 
клетву противу ње.</p> <p>--- Још мало, па треба и Боривој да се ослободи.{S} Он је још увек на 
 кућу, најпотребније покућство и одело, па доста.{S} Све остало служи на упропашћивање душе.{S} 
ла; баш и да си учинио, одавна је било, па те не могу казнити.{S} Ако добијеш због тога макар п 
војка удри на себе пантљике и шаренило, па трч у коло.{S} Скаче као махнита и допушта момку, да 
тенство је које заспало, које упустило, па сад иду кола куд не треба.</hi>“</p> <p>(То беше пра 
оривоје испрва гледаше весело унаоколо, па кад спази светао ланац на лекарову прслуку, маши се  
е.{S} Донели ме крвавог и модрог овамо, па су јавили оном господину, који ме је примио, да сам  
ш.{S} Таман је свануло, кад стиже тамо, па се пријавио суду.{S} Исказао је све, признао је свој 
; момак мора у крчму, чим га зову тамо, па ма шта било.{S} Нико не може да се победи, већ дај п 
с.{S} Једино је, да га што пре крстимо, па онда и оженимо.{S} Та да!“</p> <p>„Боривоје“, вели Л 
но.{S} Оно остаје написано те написано, па ма што ишло после тога.{S} Но зар се ви баш тако стр 
рећанин“, вели Боривоје некако свечано, па опет поче копати.</p> <p>Јулка га само погледа, па о 
је света ни створио“, рече она ненадно, па се онда и сама трже од тог безбожничког одговора, по 
шло.{S} Јер док су они цео дан заједно, па се и позаваде и поиграју и очајавају, дотле је он ма 
S} Њено одело је отворене боје, шарено, па чак и украшено.{S} У лицу не показује чаме ни суморн 
ају уздисаји у јецање, испрва загушено, па онда горко, очајничко.{S} Ко то не види, не може вер 
мом дошло јој лепо лице необично тужно, па и заношљиво.{S} Нешто се такну Боривоја и дође му во 
жна јела, а пију <pb n="107" /> и вино, па чак и ракију, али умерено, колико је потребно, да се 
 научио да рачуна из главе, и то добро, па му не треба писмена рачуна.{S} Но кад удари у пробу  
д би зора, он је још увек певао све то, па то: „За красну љубав“.{S} Кад су у зору неки почели  
отац је био просјак и дед ми је био то, па се опет задовољавам и с мањим улицама, а ти тераш св 
 издање ове књиге тако брзо распродато, па и друго издање већином предбројано, показује, колико 
тима, да ће је до године изнети на сто, па ма знао изгубити главу.</p> </div> <pb n="183" /> <d 
ски учитељ мало дубље захватио у ствар, па се сад смирише.</p> <p>Неко је само казао: „Врло ми  
.{S} У овом правцу је говорио Светозар, па је у многих и он наишао на одобравање.</p> <p>Здравк 
е.“</l> </quote> <p>Дође доктору лекар, па и чича - Срдану.{S} Ма да се Срдану примирила грозни 
о разговарају с њиме: бележнички писар, па чак и горчило.{S} Да богме, не на улици, где пече су 
пробудио, страшљиво погледаше на матер, па се горко заплака.{S} Мајка му утре сузе, пољуби га и 
е:{S} Жена треба да остави оца и матер, па да иде за мужем.“</p> <p>„Ко ти је муж?“</p> <p>„Ево 
 козу, а данас их има двадесет и четир, па сви држе и по две краве. (Смеј).{S} Не кажем ја то з 
на. „Ја сам, господине, служио код вас, па знам какав је оно дух, који је на вами“, вели Јова.< 
ио, да је дваред долазио епископ у нас, па је увек било те прангије, те барјаци, те ручак, те н 
био пре четрдесет година један адвокат, па и тај није могао да држи краве, но је музао козу, а  
 личи по мало на гуску кад опружи врат, па му оловка испаде из руке и он издахну.</p> <p>Лазар  
Или нек се поправи или — широк је свет, па куд га очи воде.</p> <p>Лазар је обећао, да ће се уљ 
ити нова хаљина, чим јој дође на памет, па ма се згранила; момак мора у крчму, чим га зову тамо 
а то“.</p> <p>„Удеси“, каже она и опет, па онда увек додаје: „Молим те, иди“.</p> <p>Он или не  
н по трсци и шевару, прекопали сте рит, па ништа.{S} Господин велики фишкал је у оним баруштина 
а раздражено. „Мој је живот чист, чист, па не дам, да ме сумњичиш.“</p> <p>„Не велим ништа друг 
а је изгубила.</p> <p>Отишла је у собу, па се затворила.{S} Те ноћи се два-триред будио Лазар.{ 
обли ме крв.{S} За тим ме унели у собу, па ме онако крвава испитују.{S} Кажу ми: „Или ћеш казат 
гомилу, наслониле скоро главу на главу, па шапућу.{S} Боже мој, шта могу говорити деца, о тако  
 је?“</p> <p>Обрен подиже лагано главу, па кад упозна Лазара, претрну.{S} Но за тим, као да се  
{S} Лазар је отишао, да надгледа марву, па онда оде у башту.{S} Ма да у његовој башти нема заса 
ере, на тога се осврће мање но на муву, па ма му рођени отац био.{S} Није истина, да је Назарен 
м. “</p> <p>Милева је стојала на прагу, па се нагло окренула.{S} И она је имала у тај пар под к 
. „Хтео сам да вам донесем другу књигу, па на место ње дограбим ову.{S} И сам држим, да није би 
а се заједнички и у кратко помоле Богу, па онда и поразговоре реч-две.{S} Људи радни, нарочито  
е несреће, скрхала си, тако рећи, ногу, па сад још и рођени брат да ти крха врат?!{S} Зар ја ни 
се приближио.{S} Наслонио се на ограду, па је пита:</p> <p>„А зар ви, Цвето, нећете у коло?“</p 
е професора хтедоше пошто по то да оду, па су да богме повукле собом и остале.</p> <p>Хајд, да  
бих те на чисто могао извадити за луду, па да те и не суде.{S} Али и без тога ћу те опростити б 
и негде пили, сад ће ићи негде у крађу, па зову и њега.{S} Бруји рог на гајдама:{S} Хајд, хајд, 
 оно своје расуто перје, мараму и ружу, па одоше и опет у најдаљи крај, лагано, истим редом, ка 
 држе реда, плаћају најуредније порезу, па и парохијал.{S} И кад би само још попустили у томе,  
тви.</p> <p>И таман Назарени свршавају, па да се разилазе, кад упадоше међу њих Срдан и Гаја.{S 
е Срдана умирити.{S} Назарени га знају, па се побојавају каква чуда.{S} И нису се убојали.</p>  
 ја сам.“</p> <p>За тим изиђе у авлију, па се упутио пешке у варош.{S} Таман је свануло, кад ст 
а нас.{S} Овца хоће да припитоми змију, па ако само змија овцу не - упропасти.{S} Леп нам је на 
ету обитељ, целивао руку оцу Мелентију, па га још испратио са Симом пекаром чак до оближњег сел 
, заиска онда знацима оловку и хартију, па учини потез-два...{S} То што је написао личи по мало 
бична женска.{S} У селу је сви поштују, па чак и оне језичне жене говоре, да ни грудви није теш 
ре три недеље сам крстила малу Десанку, па мал ми не отпадоше руке.{S} Прескочила сам осми члан 
рене?{S} Возио по Божићу из рита трску, па се заглави, баш кад је хтео да изађе на друм.{S} Коњ 
дио у додир две голубице и једну мачку, па одатле не постаде жена, али сам сад пронашао погрешк 
обра душа.{S} Увек га се сећа по ручку, па му кад што пружи и чашу вина.{S} Боривоје је опет ск 
у овај пар доста вреве и метежа у селу, па да не заоштравамо:{S} Господ ће видети — судити и пр 
, да је њихов брат нашао паметну, милу, па и скромну жену.</p> <p>Још увек долазе „верни“, па о 
сле се предао и умирио.{S} Запали лулу, па само гледа у плаве димове и мисли, мисли.{S} Тек ако 
реду и попрскати усев гаврановом крвљу, па ће онда жито нићи.{S} Но ако жито и није никло, никл 
маћица Јелена сместила га је у постељу, па га још претрпавала и други дан, јер је мислила:{S} О 
као три анђела, која су сишла на земљу, па се окаменила.</p> <p>А да је ко могао зауставити вет 
авиће те.{S} Идем ја сваке ноћи и њему, па видим, да није сталан...“ И кад све ништа не помаже, 
раја.{S} А краја мора тек бити свачему, па и овоме.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
S} Хроми Паја подигао је највећу ларму, па не само ларму, но и штаку.{S} Виче: „О Персо, Персо, 
живање, сузу и смеј, најневинију песму, па и саму шалу.{S} Хоћете људе машине, живе кипове, а т 
 ће данас и прота и попови у скупштину, па кад може прота, могу ваљда и они.{S} Хроми Паја поди 
 и поручује, да ти сама дођеш по икону, па ће ти поломити кости, а ако му шиљеш поруке и девере 
или једно с другим?“ Она ме само гурну, па тек доцније каже: „Иди к врагу“.{S} То ми је непрест 
нилац говорио је још дуго о том питању, па онда пређе чак и на Адама и Еву.{S} Каже: „Има у сва 
хтела, жено, да што пре имаш сина попу, па да те љубе у руку“, рече јој чича Срдан опоро и она  
е не дају човеку живети.{S} Језичне су, па грде, срамоте, а нуз то чине свакојака безакоња и уп 
 које чекају да наврше седемдесет пету, па тек онда да се — покају.“</p> <p>Но да богме, лекар  
ти кров прокисава, да запалиш сву кућу, па да одеш чак и из села.{S} Поправимо, што не ваља.{S} 
је још говорио Здравковић у том правцу, па онда заврши: „Свештеник није више оно, што треба да  
еш ухаснити.{S} Имаш жену и ситну децу, па није ни то богоугодно, тако рећи, заборавити на њих. 
иже, изиђе у двориште, за тим на улицу, па онда у мрак.{S} Снег је завејао путеве, али му то ба 
чекају најпре утрвен пут, чекају успех, па тек онда да се придруже каквој ствари.{S} А сад се и 
тиски Пилат, пророци, ускрснуће мртвих, па на послетку и „живот вечни“, пакао и рај.{S} Кажу, к 
паметан, а и учили сте више од осталих, па шта ви тражите у оном друштву, које је друкчије од в 
ајао, онда још говорише неколицина њих, па су на послетку решили, да како господа свештеници у  
и ни св. патријар, а не ја.“</p> <p>Ух, па бар да је млађи син чича-Срданов, Светозар, довршио  
и сви имућни, није им од потребе новац, па су ми рекли, ако је нами потребно, испомоћи ће нас“. 
S} Онда се сети, да треба ићи да ручаш, па дођи по подне.{S} Кад се она најпре загреје за ту ст 
кривила?{S} Зар да ја чекам да скривиш, па тек онда да те бијем.{S} Море, за то те бијем, што ј 
олај се колико ти се мили; млад си још, па ти приличи.{S} Туци се, уби, исплатићу те, само се о 
с шалили.{S} Кад сам вас возио у варош, па прођемо поред каквих госпођа, а ви сте из стражњег с 
 је умудрио“.</p> <p>„Иди само — иди... па нека дођу одмах.“</p> <p>Кад су Лазар и Милева ушли  
што теби припада, на то има и он права; па ако ти брату одбијаш толико на братство, не мора он. 
 соби све са свим јасно, <pb n="164" /> па и то, за што су завесе остале незастрте.{S} Види се, 
о, но у свето писмо и „Харфу Сиона“.{S} Па зар да се такви после не успаљују?{S} Како ће гледат 
војој не обуче се као један од њих“.{S} Па да ли се ви <pb n="149" /> тога држите?{S} Напрежете 
 мати почне пребацивати и корети га.{S} Па у том леже и заспа.{S} У сред ноћи пробуди га нешто. 
ачу, да хоће да ме избаце из шарага.{S} Па кад онда прођемо поред н..ске попадије, па Лила неће 
јницу, а ту има много и много брига.{S} Па зар он да се брине и о томе, о чему ће да говори у с 
 црква не таји свога учења и обреда.{S} Па за што то чине Назарени, кад је реч о крштењу?{S} Ев 
раде, а Марта оног дана најсретнија.{S} Па како се тек радовала, кад виде, да се Нада привија у 
слово наштампано, а не може ни сила.{S} Па баш за то, што је био на чисто с тиме, и није се обм 
ају тако лако земљишта по тамницама.{S} Па је с тога и Лазару било лако, да придобије Боривоја. 
може да му пређе та реч преко усана.{S} Па је опет оборио главу на груди, са свим на груди и пр 
огу.{S} Они веле:{S} Свак своје зна.{S} Па где то бива паметно, још којекако, али што ради Јова 
и остали не чине то већ због Лазара.{S} Па онда, Срдан је болестан, још се не диже из постеље,  
тине узајмљивале новац без интереса.{S} Па каква нам је била у оно време вера?{S} Иста, ама ист 
Врло лепа реч, али врло слаба утеха.{S} Па бар да је ма ко други изрече, али баш Тома.</p> <p>К 
 где клечи пред иконом и горко јеца.{S} Па колико већ траје та молитва!{S} Боривоју се учинило, 
 цркве беше народу књига и водилица.{S} Па кажите:{S} Је ли онда било оног, чега данас видимо?< 
 „ви превазилазите и Шандора ковача.{S} Па за што бар то нисте казали јавно, да вас чује цео зб 
е на њега дизао камење, да га убије.{S} Па шта хоћу ја, црвак ништави?{S} Хвала ти Јованка.“ И  
хватио?{S} А то је и највероватније.{S} Па шта онда?“</p> <p>Лазар се не миче, не одговара, а С 
сваку хаљину иде и ципела исте боје.{S} Па онда упало је апотекару у очи, да не ишту више ружин 
ез коштица.{S} Нису ми иначе слатке.{S} Па и шљиве, наравски, то је наука.{S} Него ви за цело м 
д нас, докле вам год не изиђе време.{S} Па, овај, хтела сам да вас питам:{S} Кад ћете кући?“</p 
реса друштвених поднесе за то време.{S} Па онда оне ужасне мисли!{S} Боривоје је мислио, да је  
а убијем другог, а никад други мене.{S} Па кад сам дошао кући и убио, дадоше ми дванаест година 
 то, да иза њега сакрије намигивање.{S} Па чак и онда, кад се у скупштини обећавала Гиги, око ј 
оломона, али га женска злоба посече.{S} Па знате ли ви, браћо драга, или ето бар господа свеште 
остоли, да исплаче и да олакша себи.{S} Па како се сахрањујете?{S} Укопавате мртве као петла на 
и исти ваздух, оно је крв ваше крви.{S} Па зар то да не остави трага у њему?!{S} Ви се не разум 
, а никог нема да пресуди међу нами.{S} Па кад тако стоји ствар, зар ти доиста мислиш, да ћемо  
овако што ратарски син још не учини.{S} Па да се ствар бар мало могла улепшати или претрпати.{S 
к и оног црвка, што пузи по прашини.{S} Па како не би љубили друга свога, жену?{S} Друго је љуб 
 нема ничега, што би требало тајити.{S} Па и не таје то Назарени према држави или странима, они 
ту натарош и ко ће их све побројити.{S} Па онда има и женскиња.{S} Жене господе професора хтедо 
, како ће га окренути и где ударити.{S} Па кад га положи на наковањ, а оно већ и готово...“</p> 
у рукама и сваки га друкчије тумачи.{S} Па који је тај од нас, који сме рећи:{S} Ја сам божју р 
онда робовати, ако постанем Назарен.{S} Па шта мислиш:{S} Колико би ми дао суд, да му прокажем  
се покаже, купи се око њега друштво.{S} Па хајд, што га се лепе цуре и другови му, него се радо 
 му све потанко, као да је тамо био.{S} Па не само то, него му даје и друге савете.</p> <p>„Шта 
 науку о греховима, није му помогло.{S} Па није помогло ни то, што свештеник узе Боривоја преда 
очи?{S} То је дете од вас наследило.{S} Па зар може бити, да није наследило нешто и од ваше нар 
 свим вино, но га допуштате умерено.{S} Па за што не допуштате и све остало, што шкоди само онд 
кад људи заблудеше, посла Бог потоп.{S} Па, да ли боље би после тога?{S} И посла Бог ватру из н 
бијеш.{S} Ту се не може држати запт.{S} Па онда дође и оно, чега су се многи тако љуто бојали;  
а љубав, Томи је шапутала себичност.{S} Па и себичност <pb n="161" /> нађе одговора. „У кога им 
иње су, кажу, баш веште у том послу.{S} Па опет, дође јој нешто на памет.{S} Има у св. писму је 
греха, нека најпре баци камен на њу.{S} Па се опет саже доле и писаше по земљи.{S} А кад они то 
ва му испитна комисија иде у посету.{S} Па да је и приметио, опет не би ни слутио:{S} Шта значи 
, да сам добра, па мисли:{S} Ћутаћу.{S} Па кад ми је већ послао баш све само избушене и поломље 
 неће па неће.{S} Кажем на послетку:{S} Па узми ма и Назаренку, не марим, јер ето <pb n="137" / 
ко зло.“</p> <p>Рахила само уздахну:{S} Па шта она већ није радила, да придобије Лазара?!</p> < 
 стадо, а од млека стада да не пије?{S} Па не знате да они, који чине свету службу, од светиње  
ели оног твог друга, који је нестао?{S} Па што га ниси нашао?{S} Та ишао си и ти и г. испитник  
рст и иконе не подсећају на то исто?{S} Па је ли право било одбацити иконе и крст, а на место њ 
и?!{S} Где је онај политирани долап?{S} Па где су она два кревета, па она широка клупа с наслон 
љи голуб у зиму претвара у кукавицу?{S} Па мора му се признати, да је доказао врло темељно и на 
свога села, те постао главни бирташ?{S} Па кад га пре неколико месеци порезивали, а он пред цел 
је од њих: „Шта читате из св. писма?“ — па онда: „Какве мисли наилазе на вас при том читању?“ и 
оследње време и како сте се провели?“ — па је онда одрешена нова врећа разговора.{S} Но нису ни 
 и трудио се, да свакоме кажем истину — па ма ме постило оно, што ме у таком случају мора пости 
о три пут узастопце рече. „Одричем се!“ Па и кад сам га одрешила, каже: „Тако ми је и требало.. 
ше Исус у цркви по трему Соломонову...“ Па онда: „А Јевреји и опет узеше камење, да га убију.{S 
не ваљам ништа, нисам вредна ничему...“ Па се окрете од њега и остави га.</p> <p>Дошла је и она 
 не примајте млађу од шездесет година.“ Па и тај рок је кратак.{S} Ето га, Шандор ковач само за 
е првог и другог саветовања, клони се.“ Па нашто је толико слеће, кад девојка неће?“</p> <p>Бор 
му назаренске старешине то не допусте.“ Па кукавица, шта ћу, него сам рекла, дај да их замолим, 
е: „Ми морамо, јер народ баш то тражи.“ Па господо, који краљујете у нашој књижевности, за што  
 сретан будеш и дуго поживиш на земљи.“ Па нека је тај отац и тврдица и пијаница и кавгаџија, м 
ма суда.{S} Е сад иди братко — збогом.“ Па лепо изгура Боривоја на поље и затвори за њим врата. 
ро деце изићи на крај са 600 форината?“ Па зар ту да не иде свет у Назарене?{S} Како ту можете  
} Како би то било, да ја тебе уграбим‘“ Па јој онда кажем, како би ја њу волео и пазио је.{S} О 
тивни оном безбоштву, које отима маха,” па се и ту пребацисте, јер осуђујете сваку светску књиг 
ћеш извесно пропасти, ако мислиш с неба па у ребра као код мене.{S} Кад хоћеш да је ухватиш, њу 
 зна цело св. писмо на памет од почетка па до краја, није на празно.{S} Јер он кад се позове на 
онда им стоји отворен разговор од Адама па чак до последњих дана и страшнога суда. </p> <p>„Шта 
а купус.{S} Кад би вече, сви узму књиге па хајд у скупштину, сам остаје Ђока с Јеленом. „Јелена 
{S} Какве сам му девојке налазила, неће па неће.{S} Кажем на послетку:{S} Па узми ма и Назаренк 
икога, не псује, али сваког дана у вече па и недељом иде у скупштину.{S} Ван тога, чим доспе од 
утра убити и моју.“</p> <p>Дође и други па и трећи суд, а све три, па три године.{S} Боривоју и 
он се не да ни осолити.{S} Сад већ било па прошло, шта ћу.{S} Али ето моје беде, никако да се о 
</l> <l>Шест хиљада пој’о грама,</l> <l>Па још с коштицама.</l> <l>Пој’о скоро пола вреће,</l>  
/l> <l>Моде више није.“</l> </quote> <p>Па онда:</p> <quote> <l>„Други извор извире,</l> <l>Баб 
 се у души својој и сама љуљала.</p> <p>Па, шта је било за тим?{S} Та старица се у друштву оних 
то сад су постигле што су хтеле.</p> <p>Па и свако друго зло је отуда.{S} Бадава грбиш и радиш, 
е поможе Милеви, да дође к себи.</p> <p>Па тек кад је осетила, да јој заигра и чедо под појасом 
 подне је у друштву добрих људи.</p> <p>Па једном је ипак опази. „Нисте отишли у друштво?“ пита 
ега, јер се измешаше међу собом.</p> <p>Па шта је било?{S} Још одмах после оног договора о Вели 
S} Сваки се забавио и разонодио.</p> <p>Па шта ли рече село на то?{S} Не може се лако исписати  
ед не мами осуђеника у Назарене?</p> <p>Па онда још нешто.{S} Назарени нападају нашу данашњу цр 
који су бар — окречени гробови.“</p> <p>Па и Боривоје упушта; бар да је он онај стари, бар да о 
 нам не остане ни трага у селу.“</p> <p>Па опет попустио је.{S} Посула се слама; испрекрштала с 
 мари за нашу православну веру.“</p> <p>Па ишао је Срдан и свештенику.{S} Свештеник је <pb n="3 
ш све још за времена“, продужује Тома, „па да помогнемо, ако се још може.{S} Лазар је на велико 
ка је брзо смислила. „Боже мој“, каже, „па њега ћемо питати.{S} Кад му је то вера, ваљда ће је  
скретати с овог пута“, мишљаше у себи, „па ма ме моја крв свега расула...“</p> <pb n="167" /> < 
нас пастири, брате мој“, тумачи Лазар, „па је ли чудо, што стадо страда?{S} И каква је то вера, 
</p> <p>„И ја то мислим“, вели доктор, „па мислим и то, да допустимо <hi>умерено пушење</hi>.{S 
је учинила та жена“, рече на послетку, „па како вам се не би опростио!“</p> <p>Милева је до сад 
p>Од једном се Боривоје нагло исправи. „Па шта ћу онда ја?“ пита очајно и паде јој код ногу...{ 
ер их је још било, који су хтели дати. „Па немојте заборавити да разгласите и осталима.{S} Можд 
 жао, Лазаре“, рече она чисто жалосно. „Па кад већ говоримо о тој ствари, ево кажем и ја вами о 
 од годину дана води Боривојеву бригу. „Па уступићу јој ту бригу“, промрмља у себи.{S} Има дост 
зар бар по назаренском обичају запита: „Па какве вас мисли обузимају при читању?“ Она би му онд 
ина, па није добио.{S} Жупан је казао: „Па кад је вредан и поштен, а не дира те, не дирај ни ти 
нимо распре о племенима и народима.“ — „Па говоре ли сви људи једним језиком?“ питам га. „Не го 
оцније рекао: „Добро си радио, синко.“ „Па и ја“, вели Боривоје, „кад се спремам, да у Јерусали 
би и рече:{S} Кајем се, — опрости му.“ „Па мислиш ли ти“, вели Лазар, „да је Бог мањи од људи?{ 
 па ме истерали“.</p> <pb n="50" /> <p>„Па хоћеш ли, да те ја научим читати и писати?“ пита га  
вароши Назарена?“</p> <p>„Има“.</p> <p>„Па где им је црква?{S} Мора да је врло мала, јер се ни  
а ће и њу због тога убити Бог“.</p> <p>„Па за што је побегла од тебе?{S} Јесте ли се посвађали? 
да, али опет не тако, као сад“.</p> <p>„Па шта да радим нано?“ пита Лазар пољуљан, а глас му др 
ако тако, сад је крајње време“.</p> <p>„Па, шта да радим?“ пита она.</p> <p>Тома је погледа, ка 
човек треба да победи страсти“.</p> <p>„Па хајде нека“, вели Пера. „Кад овде могу без луле, јер 
у својему, који је у тајности“.</p> <p>„Па ви се дакле молите Богу сваки за себе, у највећој та 
ујете и нами, да га се држимо“.</p> <p>„Па за што су апостоли постављали епископе, свештенике,  
ојку.“</p> <p>„Ко?“ пита Јулка.</p> <p>„Па старији људи.“</p> <p>„А шта се то њих тиче?“ вели Ј 
ас иде на погреб“ каже Јованка.</p> <p>„Па да ли бар сахрањујете мртваце као и други људи?“ пит 
Шта ради девојка?“ пита Славна.</p> <p>„Па и девојци кажу старији:{S} Прилика ти је, сложите се 
> <p>„Не умем читати“, промуца.</p> <p>„Па хоћеш ли слушати? ја ћу ти читати“ - нуди га Лазар.< 
че јој Влада, само да је умири.</p> <p>„Па кад је могао, за што није?</p> <p>„Ако ти је баш тол 
> <p>Лазар није одма одговорио.</p> <p>„Па хајде рецимо, да ће тим људма Бог платити, кад их ја 
Варваром?“ пита је он отворено.</p> <p>„Па да!“</p> <p>„Како ћу да вам кажем.{S} У откровењу Јо 
оди просвети, спасу и напретку.</p> <p>„Па изволите видети, како је сад?{S} И ја господо хоћу д 
лости, да започињу што саме...“</p> <p>„Па јеси ли био код Јовића?“ пита га Светозар.</p> <p>„Б 
а ограду.“</p> <p>„Ништа то...“</p> <p>„Па како је у друштву добрих људи?“ пита је мало после.< 
аву из књиге пророка Јејемија.“</p> <p>„Па какве вас мисли обузимају при читању?“</p> <p>Милева 
ла; без мене би давно пропала.“</p> <p>„Па њу ти је баш могао послати“ — рече јој Влада, само д 
т сам читала о створењу света.“</p> <p>„Па какве вас мисли обузимају при том читању?“ пита је о 
{S} Био сам и мислим опет ићи.“</p> <p>„Па онда?“ пита разјарен отац и само што није очепао син 
 га Светозар.</p> <p>„Био сам.“</p> <p>„Па?“</p> <p>„Та, њему није стало до накита.{S} Он не мо 
ијем и умрети, него да слажем.“</p> <p>„Па баш и да умреш, опет ти се не верује.{S} Казао сам т 
ус Христос није никог запопио.“</p> <p>„Па то сте и ви кадгод читали еванђеље и тумачили га?“ п 
ли Боривоје, „по заповести св. апостола Павла не смемо да будемо једни с онима, који хуле Бога  
, како пишу, но се заклањаш за апостола Павла?{S} И ја не тумачим оне речи Христове тако, да се 
 али све у залуд.{S} По речима апостола Павла било је давно време, да је се мане, али ово није  
за какав укор.{S} Позива се на апостола Павла, који заповеда: <hi>„ Старца не карај, него му го 
шмани.{S} Не обзиру се на речи апостола Павла, који каже: „Врло је срамно за вас, да имате тужб 
ешио.{S} Он се позивао на речи апостола Павла, који рече у својој првој посланици Коринћанима,  
остиш“, но се позивају на речи апостола Павла у његовој посланици Јеврејима глава VI. стих 1.-8 
руго шта прочитао.{S} Оне речи апостола Павла, које си данас навео, да се треба клонити зађевиц 
, да то не вели он, то су речи апостола Павла“.</p> <p>„Шта зар оно, како смо скитнице, језичне 
 је наук оставио апостол <pb n="113" /> Павле, кад нам је заповедио: „Човека јеретика после прв 
 крв у лице, али се стиша. „Св. апостол Павле“, каже он, писао је о томе, писао је тако јасно,  
ави и у светињи с поштењем“.{S} Апостол Павле: назива жене „слабији женски суд“, и не даје им н 
, док је било мало Хришћана.{S} Апостол Павле познавао је сваког по имену и из виђења, те му је 
енике, а Христос их познаје.{S} Апостол Павле пише, какав треба да је епископ, свештеник, ђакон 
ом закону, врло су значајне.{S} Апостол Павле, тај најдаровитији и најинтелигентнији међу апост 
} За ту везу треба и љубави.{S} Апостол Павле у својој посланици Ефесцима, у глави петој, стиху 
и, овако боље да се оканемо.{S} Апостол Павле нам је добро препоручио, кад је казао: „Свађе и п 
 ко ће онда угађати Господу?{S} Апостол Павле вели нам:{S} Ако може бити, да се не женимо — а д 
м без плаће еванђеље Христово!“ Апостол Павле не разуме плаћу у банкама, он мисли на другу плаћ 
ворио, да се делимо и цепамо, а апостол Павле је рекао, да се клонимо распре о племенима и наро 
ер силу љубави најбоље показује апостол Павле у својој првој посланици Коринћанима, у глави три 
нам заповеда Господ и прописује апостол Павле, а то је:{S} Хоћу да је љубим више од себе самога 
ши, да би у таком случају чак и апостол Павле мало попустио од правила.{S} И сад јој се приближ 
ему тако ситно мислио.{S} Ено и апостол Павле вели: „Незнабошци не имајући закона, сами су себи 
Римљане, Самарићане?{S} Није ли апостол Павле писао посланице Римљанима, Галаћанима, Коринћаним 
ици у V. глави стих 9.—13. вели апостол Павле ово: „Удовица да се не прима млађа од шездесет го 
ам, шта пише о тој ствари свети апостол Павле“.{S} И прочита ово:</p> <p>„Не забрањујте се једн 
</p> <p>Устаде Боривоје. „Свети апостол Павле“, каже он, „који је прописао, како треба да живе  
, Лазаре, шта ли би на то рекао апостол Павле?</p> <p>- - - Тома је после тога још једаред-двар 
међу нама.{S} Право нас је учио апостол Павле: „Жену не примајте млађу од шездесет година.“ Па  
 продужење те посланице.{S} Јер апостол Павле у својој првој посланици Коринћанима глава IX. ст 
ве, само Боривоје не.{S} Каже. „Апостол Павле у првој посланици управљеној на Тимотеја глава V. 
ре.{S} И он одговори.{S} Каже: „Апостол Павле у првој посланици Тимотеју, глава II. стих 9.—14. 
а тако старају о мени?“</p> <p>„Апостол Павле је казао: „Носите бреме један другога и тако ћете 
 дакле у неку руку оно исто, што и Гаја Павлов, који је отишао у Назарене само за то, да отклон 
, „ја мислим, да би Влада Милин и Стана Павлова баш пристали једно за друго.{S} Време је.“ _</p 
авловићем?“ пита Лазар.</p> <p>Тај Гаја Павловић био окорео, препреден лопов.{S} Кад није био з 
уз Мирка. „Види Бог“. „Шта ћемо с Гајом Павловићем?“ пита Лазар.</p> <p>Тај Гаја Павловић био о 
вљао Шандора ковача чак и над апостолом Павлом — Шандор ковач седео је на коли поред жене.{S} О 
етар може да баци олако на улицу, то је Павлу потребно на хлебац.{S} Што мени не шкоди, њега уб 
тно, из колена, оно исто, које је играо Паво Вранковић на Лебном Пољу — не иде.{S} Дохвата гајд 
око жртвеника.{S} Она види, како с неба пада огањ.{S} И спали жртву паљеницу, и дрва и камен и  
 да метнем руку на срце, онда ми поглед пада на вас и морам рећи, <hi>свештенство је које заспа 
из кога хоће да пљусне киша, ади још не пада.{S} Осећа, да се тамо по очима јој гоне сузе, али  
Да није убио човека...?“</p> <p>„Шта ти пада на ум“, вели Славва. „Да је убио човека, не би га  
аренство на сунце и тамо већ много боље падају у очи и мане његове.{S} И што је најгоре, баш у  
ат?{S} Узроци су исти.{S} Злочини, који падају под казнени закон, нису ништа друго, но највећа  
само гурнули ногом о стабло, а плод нам падао у уста, но што данас лажемо, варамо и сатиремо је 
довао.{S} Кад год је мислио на њу, њему падаше на ум друга, коју с њом успоређиваше, али та је  
ија како дође, где беше Исус и виде га, паде на ноге његове, говорећи му:{S} Господе, да си ти  
романтике, која га је донде окружавала, паде с њега.{S} Он не би бранио жену, баш да хоће и да  
ево...{S} Паде пред сандуком на колена, паде и целива га...</p> <p>Кад је устао, стојао је Свет 
пипа крајњи крај одаје и паде на земљу, паде, као што мало пре лежаше пред ногама Милевиним.{S} 
а, чуо би потмуло јецање Лазарево...{S} Паде пред сандуком на колена, паде и целива га...</p> < 
азарових усана, а чича-Срданова песница паде по челу његову.{S} Удар је био силан, Лазар се заљ 
14" /> сврши сасвим.{S} Последњи поглед паде му на жену, коју је толико волео, за тим на Бориво 
ену, колико је могао.{S} Онда му поглед паде на малог Боривоја, те се распита и за њега.</p> <p 
 као нека снага подиже из постеље.{S} И паде као оболело птиче на мајчино крило, а уздрхтали гл 
 као да чека пољубац а не песницу.{S} И паде и други, па и трећи удар.</p> <p>„Види Бог.“</p> < 
У оном мраку напипа крајњи крај одаје и паде на земљу, паде, као што мало пре лежаше пред ногам 
је каменом, па беж.{S} Но спотакне се и паде на камен, те се угрува.{S} Моја Варвара отрча до њ 
 удари батином по сату, који се разби и паде на патос.{S} Онда се окрете својој кћери, стаде пр 
ави. „Па шта ћу онда ја?“ пита очајно и паде јој код ногу...{S} Сети се оног првог састанка, ка 
рдан трже још једном, а Милева посрну и паде на колена.{S} У тај зачу се тутањ, као да се полом 
а почне и о чему ће да говори.</p> <p>И паде реч са амвона: „Врату нож свој на место његово, је 
Марти је у онај пар одлануло; нешто јој паде са срца; у души јој беше као да је са грдне странп 
 да постане Назарен.</p> <p>Као сломљен паде Светозар на столицу, кад чу ту вест.{S} Дуго је ћу 
схићено слушала.{S} Када заврши, она му паде око врата и само толико рече:</p> <p>„Победићемо!“ 
мало, још часак-два“.{S} На послетку му паде глава на прса, као човеку коме умре каква мила над 
„Опрашташ ли ми?“ И онда је хтео да јој падне крај ногу, али опет не овако.{S} Сад јој љуби кра 
ер је и то срећа, <pb n="5" /> кад неко падне с тавана и угане само ногу.{S} Марта је и после д 
азаренство <pb n="127" /> проповеда:{S} Падни на колена, трпи, страдај, одричи се сваке сласти, 
, он би их имао.{S} Ни поп ни учитељ не падоше из неба оваки, какви су.{S} Ви сте, господо, из  
овек се упустио.</p> <p>Чича Тома га је пажљиво мотрио.{S} Каже у себи: „Ако је Лазар допустио  
м се спремао на теревенку.{S} Она ме је пажљиво посматрала и ја сам то опазио.{S} На једаред јо 
дно гуташе сваку реч, а и Лазар слушаше пажљиво.{S} Кад је Светозар прочитао, Срданове очи беху 
је већма могао.</p> <p>Лекар је ћутао и пажљиво посматрао невинашце, које се управо рећи разбес 
продужи даље, али га нису слушали одвећ пажљиво, те на брзо заврши.</p> <p>Него се после тога Ш 
а, шта би изишло пред њу и скренуло јој пажњу на Бог зна какву ситницу.</p> <p>Сад је почела да 
ју је само такнуо.{S} Пробудио је у њој пажњу, заинтересовао је.{S} Сад је она ишла даље.{S} Бе 
 бити неки Назарен.“ Но таман продужише Пазар и Боривоје рачунање, а Петар се и опет умеша. „А  
азару.{S} Обилазе на прстима око њега и пазе, да не учини што од себе, јер му је мати с тешком  
ули може говорити ко шта воли, стражари пазе једино на то, да се том приликом без надзора не из 
ченике, који нису више под истрагом, не пази се много, кад је питање о разговору.{S} Свецем или 
била сам рђава...“</p> <p>Чича Срдан не пази на њу, но се и даље размахује: „Овај сахат, кажем, 
о удешаваш, да ти онда буде мекано, апи пази, да се не превариш.{S} Оданде још нико није дошао, 
ју се и дошапну им тајанствено на уво: „Пази, да не назебеш!“ Леп је јесењи дан, није ни мало х 
ао са свештеником.{S} Али она није онда пазила на то.</p> <p>„Кога ћемо да питамо?“ вели Славна 
и јој беху још увек мутне од суза, није пазила где стаје, нога јој поклизну с лествица и она се 
а јој онда кажем, како би ја њу волео и пазио је.{S} Она се само смеје и каже: „Иди ти с Богом, 
 људске препредености или да је ма само пазио на оне говоре, он би из њих, као и из оне Томине  
очи и само се крстио.{S} Да је ко добро пазио, могао је приметити баш из тог честог крштења, да 
е мисли на Бога.</p> <p>Али ко је на то пазио?{S} По најмање чича Срдан, који је подигао главу, 
друго зло, а то је од жене. (Смеју се.) Пазите само, мало у којем месту, а да најпре жена не од 
а је увек говорио млађим људима. „Децо, пазите шта радите, узмите пример на мени, опаметите се  
="123" /> зло је дошло мало из даље.{S} Пазите, али истину вам кажем:{S} Пролазио сам много сел 
ра се покушати лепим начином.{S} За сад пазите, да му не дајете јела, која су одвише снажна.{S} 
е се и он.{S} Само га обилазите чешће и пазите му на друштво“.</p> <p>Марта није имала својих о 
прему за борбу, која их чека у животу. „Пазите“, рече на послетку, „да се не испуне на вами реч 
е Богу за оне, који вас гоне...</p> <p>„Пазите на правду своју и не чините пред људима, да вас  
чић се смешио њихову разговору.</p> <p>„Пазите децо“, каже, „да се не уморите.{S} Многи су пошл 
дало, да Марту неће нико тако гледати и пазити као он.{S} Та сад тек, кад ју је видео овако нем 
 ту и друга крупнија ствар.{S} И Јова и Паја Ненини, браћа рођена, парничила су се међу собом о 
ане.{S} С њиме се може бранити и Пера и Паја, ко га дограби у руке.{S} И Лутер и Калвин и Социј 
има све једно:{S} Звали се они Пера или Паја, Анка или Јованка.</p> <milestone unit="subSection 
 може прота, могу ваљда и они.{S} Хроми Паја подигао је највећу ларму, па не само ларму, но и ш 
 Пајинов са женом и двоје деце.{S} Јова Пајинов је као неки црквењак, он ужива те две собице с  
у собама, које иду на улицу, стоји Јова Пајинов.{S} Јова је по занату чизмар, управо крпа, али  
оје је назидана кујна.{S} Ту стоји Јова Пајинов са женом и двоје деце.{S} Јова Пајинов је као н 
о спомен: међу — вернима.</p> <p>Милева пак није преживела прексутрашњег дана, а од оне ноћи ни 
 овамо онамо, док се не расхлади или га пак сврха.{S} Ковач Шандор друкчије ради.{S} Док је још 
камењем убијамо; а шта ти велиш?{S} Ово пак рекоше кушајући га, да би га имали за шта окривити. 
мртвих, па на послетку и „живот вечни“, пакао и рај.{S} Кажу, кад је човек гледао ту икону, све 
 помрчина или најбоље, Боже ми прости — пакао.{S} Нешто се кува у њему, али још не зна шта.{S}  
јих, но да све тело твоје буде бачено у пакао.“</p> <p>Сад опет отпоче прота: „Рекох вам већ, б 
“, каже, „сад је само води кући из овог пакленог гнезда.“</p> <p>Срдан трже још једном, а Милев 
о беше скоро увек раздражена, узбуђена, пакосна.{S} Та, и где би он љутио њу баш сад, кад је до 
“</p> <p>„Да Бог сачува, што је то дете пакосно.{S} Ако што зажели, а не дамо му одмах, или му  
роман.{S} Кад сам целу књигу прочитала, пала ми је на памет песма, коју певају наше девојке ули 
обучена за стран свет.</p> <p>Дуга коса пала јој расплетена по лепим раменима... а од одела је  
узимају при читању?“ Она би му онда већ пала око врата.{S} Али он ћуташе.{S} Тек у неки час Рах 
ути од њега речи, које су на оном месту пале, тај би познао оно, што до сад још нико није позна 
.{S} Каже: „Ко год мисли да су Назарени пали као у зиму снег и да ће ох у пролеће нестати, тај  
 рођена браћа.{S} Анархизам проповеда: „Пали, кољи, руши, да дође што пре крај овој трулежи“, а 
 него ма коју другу икону и још су увек палили пред њом кандило.</p> <p>Мартин брат је дакле це 
а, идите у огањ вечни?...{S} Зар што ми палимо тамјан, као што је било за доба Христова, а ви н 
бих данас упалио бадњак, каква још није палио ни један српски син.“</p> <p>И заиста, у мал’, у  
о што је било за доба Христова, а ви не палите, зар ће због тог и <hi>само због тог</hi> једно  
како с неба пада огањ.{S} И спали жртву паљеницу, и дрва и камен и прах и воду у опкопу попи.{S 
угледан, само ако однесеш у цркву жртву паљеницу, свећу и испупчиш прса своја пред олтаром, као 
уло се о њему, и то с правом, да зна на памет цело св. писмо, од почетка до краја.{S} И то не с 
 мора бити нова хаљина, чим јој дође на памет, па ма се згранила; момак мора у крчму, чим га зо 
а сазна где.{S} На послетку јој дође на памет мисао, да они, који један хлебац једу, не треба д 
сам целу књигу прочитала, пала ми је на памет песма, коју певају наше девојке улицом:</p> <quot 
ио Назарен, јер оно, што му долазаше на памет, била је — јерес.{S} Тада чу, где залану вашка.{S 
а памет оно, што му је требало пасти на памет пре по сата.{S} Затвори песмарицу, саже главу на  
ла момка у кућу.{S} Најпре јој дошло на памет, да потражи у селу какво дете и да га пошље мужу  
 међу својима, да зна цело св. писмо на памет од почетка па до краја, није на празно.{S} Јер он 
е она тако радо читала, зна га скоро на памет.{S} А опет за то не чу никада у скупштини, да чит 
ом послу.{S} Па опет, дође јој нешто на памет.{S} Има у св. писму једно место, неколико листи,  
икну и стисну песницом.{S} И дође му на памет реч, коју је чуо од оне испребијане жене, онда, к 
погледа Боривоје на Милеву и дође му на памет оно, што му је требало пасти на памет пре по сата 
а.{S} Али њему не дође то у онај мах на памет, он само хукну и рече: „Ми ћемо пропасти обадвоје 
 чим је сагледа. „Леп је“, дође и њој у памет, ма да такве мисли не приличе „вернима“.</p> <p>Б 
еступница пред Христом.{S} Но дође му у памет:{S} Ко је он, да јој меће руку на главу?{S} Ко је 
азговара о св. писму, а да заврне момку памет.{S} То не може ни једна жена, па ма била одмах Фр 
укли нити претваралица, сви кажу да сте паметан, а и учили сте више од осталих, па шта ви тражи 
дном прозре, он је онда скоро тако исто паметан као и врабац; клони их се, што боље може.</p> < 
је ближе селу, све му то више излази из памети Лазарев лик, а пред очима му се ствара као у маг 
 божју вољу, да се свет из невоље научи памети, те су стојали већином скрштених руку. „Како Бог 
<pb n="78" /> којој је још и сад живо у памети онај бол, што је осећала, кад јој је брат умро.< 
{S} Тако је то, кад жена не уме да буде паметна те увек гради од зла горе.{S} Но дође на скоро  
 на место тога, на место <pb n="120" /> паметне разборите речи, озарује се народ како зна, чита 
мо учили школе, ми се вадимо за мудре и паметне, па смо ми први дужни да се одречемо глупости,  
Вичу: „живео!“ Неко каже: „та ти је већ паметнија“).</p> <pb n="124" /> <p>„Видите код нас пре  
о гори но ма који од вас, само је био — паметнији.“ Но шта је то?{S} Чу још једно име и би му,  
.{S} Има и међу њима, морам рећи, доста паметних.{S} Многа каже свом човеку: „Ја ћу овако, како 
е:{S} Свак своје зна.{S} Па где то бива паметно, још којекако, али што ради Јова са Станом, не  
ати, да од рацког попа неће изићи ништа паметно.“</p> <p>Али као што рекох, ушла је већ у вигов 
шта има своје време, па није ни од Јове паметно, да тако рећи на дану узнемирује свет“.</p> <p> 
ом?{S} Ко на то мисли, тај мора да живи паметно, поштено, да би оставио деци у наследство бар з 
ију вири нешто голубије, а при том тако паметно.{S} Онда, кад је Боривоје дошао у њихову кућу,  
чак и материјалне користи од умереног и паметног живота и било им је, као да су се препородили. 
 неће бити добро.“</p> <p>„Сад си казао паметну реч“, одобрава му Гаја, „вреди десет...“</p> <p 
Милеви не учини, да је њихов брат нашао паметну, милу, па и скромну жену.</p> <p>Још увек долаз 
 пролеће и сада се догоди нешто, што не памте ни најстарији људи.{S} Свуд никло жито за припове 
засејане.</p> <p>Ово је брука, какве не памти жив човек.{S} Бивало је увек неваљале деце, која  
рени сина били залудили, да он и сам не памти, кад му се дете провело.</p> <p>И наста весеље.{S 
оривоје слуша ова талмудска мудровања и памти <pb n="28" /> их.{S} Међутим пролази време, а док 
ко којих му ваља путовати, а он то лако памти и туви, да га у сред ноћи пробудиш и питаш, изгов 
, па пресуде и измире.{S} Ето, мој отац памти, да је у вароши био пре четрдесет година један ад 
е је друкчија ствар.{S} Брат Тома је од памтивека био најгори човек у селу.{S} Није био до душе 
и изузетак међу Назаренима.{S} Он је од памтивека био миран, ваљан, поштен човек.{S} Нико у сел 
ужну.{S} Каже, у његовој породици се од памтивека затекао обичај, да муж избије жену, још док ј 
че постала просјакиња, а ја терам то од памтивека.{S} И мој отац је био просјак и дед ми је био 
ијаше га тако, да сад лежи болестан.{S} Панта би да их тужи.{S} А они несретници кажу, чујем ба 
ногу, ипак је то чича Срдан израдио.{S} Панта се предигао и истражни судија је пустио Лазара на 
е лице — весео је.</p> <p>Но весео је и Панта Кулпинац — не само весео, но и обесан, па у своме 
ажи, па ћемо видети.</p> <p>„А пријатељ Панта ће им рећи онако на просто: „Ја бих вам казао и с 
ровођа чита. „На реду је ствар пријатељ-Панте Мужиног“.</p> <p>Брат Мирко узе реч: „Сви знате“, 
 више.{S} Ја мислим „види Бог“, и да се Панти не дозволи, да тужи.{S} И овако је у овај пар дос 
жена све разнесе на хаљине, штифлетне и пантлике. (Смеју се).{S} Није то за смеј, него за плач. 
емно ништавило.{S} Девојка удри на себе пантљике и шаренило, па трч у коло.{S} Скаче као махнит 
 ниси волела, Јови си измамила сермију, Панту си развенчала са женом, па сад хоћеш да се светиш 
тешком боцом подсмевача посред лица.{S} Панту је облила крв, те га на колима однели кући, а Лаз 
и савладани вином и сотоном, скочише на Панту и испребијаше га тако, да сад лежи болестан.{S} П 
зе реч: „Сви знате“, каже он, „пријатељ-Панту.{S} Душа му је на месту, само нема баш дара за го 
арваром и кад се коњи поплашили од оног пања, није више могао да их задржи.{S} Ми сви много губ 
са мном и — пребацише ме преко кола.{S} Пао сам и по трећи пут на земљу, глава ми удари о точак 
 <pb n="35" /> у гроб; осети, колико је пао у очима света, па се згади на себе, а обузе га очај 
и прилоге за свету обитељ, па ма и опет пао на путу од умора и зиме, као оно пре неколико дана. 
аже она, „право је говорио мој отац, да паор остаје паор.{S} Њега не можеш ни поучити ни углади 
ено плануо. „Ако је“, вели „ко сто пута паор, толико мора знати и може знати, да што могу ја, н 
аво је говорио мој отац, да паор остаје паор.{S} Њега не можеш ни поучити ни угладити, он остај 
, одели нешто марве, семена, алата, три паора (фртаља) земље и даде Лазару. „Ако је и међу Наза 
подсмех.{S} Али нећеш ти више предавати паору, док сам ја жива.“</p> <p>Доктор се само смеје, а 
је једном учинио покојни жабаљски прота Папић.{S} Баш на један од највећих светаца даде изнети  
 свештеницима, да следују примеру проте Папића.{S} Шандор ковач застаде код врата и рече доста  
ти, но весело гледа преда се.{S} У овај пар јој се осу по лицу силна румен; оборила је главу и  
 дозволи, да тужи.{S} И овако је у овај пар доста вреве и метежа у селу, па да не заоштравамо:{ 
 не ижљуби жену.</p> <p>Марти је у онај пар одлануло; нешто јој паде са срца; у души јој беше к 
нагло окренула.{S} И она је имала у тај пар под кецељом завежљај, тек што га није извадила.{S}  
еви сватови.{S} Она је играчица, да јој пара нема, а нисам ни ја у томе постидан.{S} Истина, ја 
што јесте, јесте; Лазар је радин, да му пара нема.{S} Но Лазарева вредноћа <pb n="34" /> попуст 
жљивост и наше мушке дужности, а женске параграфе прескочи.{S} Онда се сети, да треба ићи да ру 
и по подне, те Светозар пређе на женске параграфе, она се већ узверила и тражила пута, да се из 
 јој ти прочитај и растумачи само мушке параграфе нашег друштва, то јест оне, које се односе на 
p> <p>Сватови су били без велика шума и параде, а Марта оног дана најсретнија.{S} Па како се те 
друштво, јер сви они не маре за крчму и параде, па за то и доспевају, да се баве по мало вртарс 
 опет песма.{S} По негде чине мало већу параду, јер читају из св. писма два пут, т. ј. из старо 
рди као до сад, не пије скоро никако, а парасио је и лулу.{S} Недељом се завуче гдегод, па чита 
у неке каде за купање, некакве шпеције, паре га, мажу га, тару га, али нема наде, да ће се тако 
се у таквим приликама обично догађа.{S} Парница је донела што и вино.{S} Узбурка крв у човеку,  
оро да га усрећи — дететом.{S} И док се парница код суда једва кретала, донде су сплетке и огов 
e="chapter" xml:id="SRP18966_C1"> <head>Парница око јерусалимске иконе.</head> <p>Има у Бачкој  
иње онда, кад дете пође у школу.</p> <p>Парница око јерусалимске иконе била је прва школа Борив 
о неке оставине стричеве.{S} И макар да парнице овакве врсте, т.ј. грађански спорови не иду по  
 обавести о нечем, што је врло важно по парницу.{S} Марта је била у последњим недељама пред пор 
ле једно друго за опроштај и да прекину парницу пред судом.{S} Тако је и било.</p> <p>Но била ј 
 живе у братству и љубави, но се туже и парниче као душмани.{S} Не обзиру се на речи апостола П 
ане мати, и да има светијих дужности од парничења. „Маните се свега, рече јој, и брините се јед 
 коли...{S} Друштво добрих људи чува се парничења и тужби.{S} Кад има спора међу члановима, онд 
иначе никад не би учинио, тако је и при парничењу.{S} Кад су Марта и њен брат по други пут били 
, да се парничи, с ким се и око чега се парничи, он јој озбиљно рече: „Да сте ту јерусалимску и 
њеног душевног немира, па кад чу, да се парничи, с ким се и око чега се парничи, он јој озбиљно 
{S} И Јова и Паја Ненини, браћа рођена, парничила су се међу собом око неке оставине стричеве.{ 
меј, него што је истина.{S} Данас се ми парничимо, судимо, а ето, кажу, Шваба измислио Назарени 
штво могло похвалити.{S} Баш Сима Ваљан парничио се с Мишом Савићем због увреде части већ скоро 
угодили Богу, но што се око ње инатите, парничите и сатирете“.{S} За тим јој је говорио, да ће  
, да је Светозар изабран у Лазаревцу за пароха, да се жени с ћерком Јелачићевом и да ће за месе 
 реда, плаћају најуредније порезу, па и парохијал.{S} И кад би само још попустили у томе, да пр 
тити „беду“, значи код Назарена платити парохијал.{S} Они су дужни да плаћају парохијал оној ве 
и парохијал.{S} Они су дужни да плаћају парохијал оној вероисповести, из које су изишли, па за  
ад, а од плода његова да не једе?{S} Ко пасе стадо, а од млека стада да не пије?{S} Па не знате 
уном се одевате, кољете товно, стада не пасете.{S} Слабе не крепите, болесне не лечите, рањене  
сподарите над њима.{S} Мало вам је, што пасете на доброј паши, но остатак паше своје газите <pb 
о метнути руку на срце, мора нам поглед пасти на жене.{S} Не вреди тајити, кад је истина, да и  
ао човек, не као свештеник.{S} Можда ће пасти која реч из уста мојих, коју ја као свештеник не  
дође му на памет оно, што му је требало пасти на памет пре по сата.{S} Затвори песмарицу, саже  
бих као старији човек, а и као посвећен пастир народни, да вам кажем неколико речи.“</p> <p>Наз 
од наше заједничке матере цркве?{S} Без пастира, без вође упутисте се по тешком путу богословск 
 /> моја, да залутасте и да ћете се без пастира и вође са свим изгубити.{S} Спомињете ову и ону 
еник није више оно, што треба да је.{S} Пастири су занемарили стадо и стадо сад блеји куд које, 
а <pb n="121" /> оде у забран.{S} Добри пастири покупиће опет стадо у гомилу, као што су га рђа 
м...“</p> <p>„Ето, такви су нам и данас пастири, брате мој“, тумачи Лазар, „па је ли чудо, што  
и, које дођоше пророку Језекији: „Тешко пастирима израиљевим, који пасу сами себе.{S} Претилину 
кији: „Тешко пастирима израиљевим, који пасу сами себе.{S} Претилину једете, вуном се одевате,  
„ово дана била на кукурузи.{S} Брала си пасуљ, ако се не варам.“</p> <p>Милева се исправила као 
:{S} Хаџи - Боривоје.{S} Од оног силног пасуља и киселих краставаца већ си био премијаукао, нис 
рат Лазар у затвору много трпео и много патио?“ ући ће Рахила у реч...</p> <p>Варвара је увек и 
могу ја допустити, да моја кћи живи као патка, без свештеничког благослова.“ Чује се, да га Све 
атином по сату, који се разби и паде на патос.{S} Онда се окрете својој кћери, стаде пред њу и  
ај.{S} Гаја се у оном комешају подиже с патоса као испребијано псето и извуче се на поље.{S} Ср 
 је ђавољи; не може њега упутити ни св. патријар, а не ја.“</p> <p>Ух, па бар да је млађи син ч 
 никад оно, што је Голгота, нити се наш патријар може мерити с јерусалимским.{S} У Карловце иде 
, а ако мени не верујеш, можеш питати и патријара, ни он ти неће казати друкчије.“</p> <p>Бадав 
; ја ћу ти дати писмо, те ће те сам св. патријарх исповедити и причестити.“</p> <p>Боривоје сам 
 <p>„Ја ћу се о томе већ исповедити св. патријарху на гробу Христову“, вели му Боривоје.</p> <p 
и у једној!{S} Ја знам сигурно чак ни у патријаршеској.{S} Него на место тога, на место <pb n=" 
му — кува и ври.{S} Као што вихор здере паучину са зида, те је носи Бог те пита куда, тако вихо 
мале незгоде, ти га остављаш, бежиш као пацов из куће, која хоће да се сруши, у место да будеш  
очи, да не ишту више ружине воде, него: пачули, а кад је Јоца Опанчарев славио свеца, довео је  
ак на њеном лицу „пудер“, а онај мирис „пачули“.{S} Хај, Бого, ада то мирише!{S} То није ружина 
, што пасете на доброј паши, но остатак паше своје газите <pb n="47" /> ногама својим, и што пи 
а.{S} Мало вам је, што пасете на доброј паши, но остатак паше своје газите <pb n="47" /> ногама 
а.{S} Свира гајдаш, носе се бурад пива, пева се: „Дуни ветре отуд од горњака“, — али Лазар није 
а што, не рече јој да не <pb n="220" /> пева, само толико изусти: „Море лакше мало“, па оде у с 
песма из „<title>Харфе Сионове</title>“ пева њима у почаст.</p> <p>У исти мах довикнуће Сепл св 
 пева светске песме, дође јој тешко, да пева пред Боривојем.{S} Шта ће он мислити о њој?{S} Но  
се раздрагао, те је око поноћи почео да пева песму: „За красну љубав“, „За љубав красну“, и кад 
је грех и успаљивање, кад млада девојка пева светске песме, дође јој тешко, да пева пред Бориво 
ас се прати пијан с гајдашем дуж села и пева:</p> <quote> <l>„Побегла је, ту жалости нема,</l>  
а она чини квара, себи или другима, ако пева.{S} Мучила се тако неколико дана и није певала.{S} 
ке се одевају просто, не иду у коло, не певају светских песама не ашикују по рогљевима с момцим 
ка. „У ваши сватови не свира гајдаш, не певају сватовца?“</p> <p>„У нас“ каже Боривоје, „повеже 
читала, пала ми је на памет песма, коју певају наше девојке улицом:</p> <quote> <l>„Зелен ора’  
о скора при том послу, мал’ те не увек, певала.{S} Но од кад се разговарала с Боривојем, те чул 
{S} Мучила се тако неколико дана и није певала.{S} Но наскоро за тим дође Боривоју.{S} Пита га: 
о ружно мислити.“</p> <p>И она запева и певала је после тога сваког јутра као и пре.{S} Јованка 
страдати што у вашој вери, ако ја будем певала?“</p> <p>„Ви можете радити што год хоћете“ — каж 
ео ју је.{S} Кад уђе у собу, она је још певала, а виде је где купи ствари.{S} Не запита је за ш 
ао, али му је чуда песму.{S} Девојке су певале селом у сав глас:</p> <quote> <l>„Кинин, кина, п 
нка је имала диван глас и њено анђеоско певање такнуло се врло често Боривоја.{S} Но он се бран 
онда је већ ређе појао, али је тим више певао; испрва по рогљеви а после и у крчми.{S} Где се п 
 красну“, и кад би зора, он је још увек певао све то, па то: „За красну љубав“.{S} Кад су у зор 
ти.</p> <p>Сад почеше „верни“ и „верне“ певати изговорени стих.{S} Појање иде доста лепо, јер Л 
еванђеље и изговарати песму, која ће се певати.{S} Оваку молитву чине Назарени не само недељом, 
њено.</p> <p>„Знате, Боривоје, ја морам певати.{S} Дође ми воља на то, као овој птици на грани. 
и њен глас, да је двеста најодабранијих певача и певачица, пореметила би их.{S} То је, као кад  
с, да је двеста најодабранијих певача и певачица, пореметила би их.{S} То је, као кад у кондир  
гослови, али још не запопљени, ухватили певнице, те поју као анђели:{S} Прота са ђаконом и три  
 велика научна истина, коју су лекари и педагози тек у новије доба изрекли и која гласи:{S} Да  
воскари не праве свеће од <pb n="41" /> педесет форинти, а он би већ показао, какав је по њега  
нешто, што сведочи, да он није као Сима пекар, но да ће допостити до краја.</p> <p>Жао је многи 
ештеник.{S} По најчешће је долазио Сима пекар, који сад већ и не избиваше из куће Боривојеве.</ 
и по десет пута: „Море, мани се ти Симе пекара, оставиће те.{S} Идем ја сваке ноћи и њему, па в 
мно, а дао у благајницу 30 фор.{S} Веља Пекаров славио је о летњем св. Николи крсно име, али не 
 Мелентију, па га још испратио са Симом пекаром чак до оближњег села.{S} И од оног дана могао с 
о није дуго трајало.{S} И њега и Обрена пекло је нешто, обоје су осетили, да је ово ћутање најг 
е ваљда још никада било у селу.{S} Снаш-Пела кад виде оне силне женске шешире и сунцобране, оне 
то <pb n="10" /> толико бринути као и о пеленама?{S} Знате ли ви, снахо, кад у вами успламти кр 
оби мајчиној и наставља се док је још у пеленама, а не почиње онда, кад дете пође у школу.</p>  
ар баш све?{S} Верујем, да сте скројили пелене и побринули се за колевку, а зар је то све?{S} Н 
ка, који је добра коња ознојио и у белу пену обукао, као оно Владета војвода, кад се враћаше с  
т, а зебла је у души, неће ли испод тог пепела кад год засијати нов пламен.{S} Гига ју је волео 
 оставила нека трага за собом, остао је пепео негдашњег жара, остало <pb n="209" /> неки немили 
 Назарен?</head> <p>И њихов трећи друг, Пера, покуша да се учи књизи, али се већ првог дана ока 
 се умеша у разговор и трећи заточеник, Пера Крњин: „Е гле сад; није чуо!{S} Кад ти њему китиш  
, као да нема никог над њом.</p> <p>Иде Пера назаренском старешини, те му се јада.{S} Каже: „Ак 
 је стрепила, да дочека мужа.{S} Кад је Пера ушао у собу, била је више мртва но жива од страха. 
м ти отац, ја мати, ја брат.“ И тако је Пера држао своју Кристу, како он то каже: редовно.{S} К 
еликим казнионицама не закраћују никоме пера ни хартије.{S} Недељом, а и иначе сахат-два на дан 
Како се граби девојка?</head> <p>Кад се Пера ослободио затвора, били су Лазар и Боривоје сами у 
алик више на ону од пре.{S} Бадава хоће Пера братски, неће она.{S} До сад се не чу ни жива, сад 
две стране.{S} С њиме се може бранити и Пера и Паја, ко га дограби у руке.{S} И Лутер и Калвин  
ла, а кад скривиш — убићу те“.</p> <p>И Пера затегао Кристи уздице; све мрви пред њим.{S} Кад д 
 страсти“.</p> <p>„Па хајде нека“, вели Пера. „Кад овде могу без луле, јер не дају, ваљда ћу мо 
л’ већ готово?“</p> <p>„Ех, јест“, вели Пера „није него.{S} То је све било пре моје женидбе, а  
 их молиш, да ти опросте“.</p> <p>Мисли Пера и мисли, па ће се сутра дан умешати, баш кад су Ла 
је читаоцима све једно:{S} Звали се они Пера или Паја, Анка или Јованка.</p> <milestone unit="s 
га пустише.</p> <p>Сад је он онај стари Пера, сваки час се прати пијан с гајдашем дуж села и пе 
ти.{S} За тим се истражни судац дохвати пера и хартије, те поче редован испит.</p> <p>„Од кад т 
ећи, док Криста није дознала, да је њен Пера био у назаренској скупштини.{S} Сад јој постаде ја 
у је и научио.</p> <p>Ето, такав је био Пера Крња.{S} Он није јединствена слика у нашем друштву 
на минуте.“</l> </quote> <p>Ето, за што Пера Крња није постао Назарен.</p> </div> <div type="ch 
pter" xml:id="SRP18966_C6"> <head>Зашто Пера Крњин није постао Назарен?</head> <p>И њихов трећи 
о школу.{S} У затворима до душе не дају пера и хартије, али поред свега тога стотинама њих науч 
је и обавести је.“</p> <pb n="58" /> <p>Пера је вртио главом.{S} И кад би прва недеља, ето ти г 
 и делом показати твоје кајање“.</p> <p>Пера је вртио главом.{S} Каже: „Ја се мучим да уђем у Н 
по старом, губиш и тело и душу“.</p> <p>Пера није ништа одговорио, јер се и он и Лазар у овај м 
ад исприповедати у две-три речи.</p> <p>Пера је био у сваку руку рђав човек.{S} Кад се оженио,  
у, „грде те комшије свакојако. “</p> <p>Пера не тражи нож и не пита:{S} Ко? као што би до сад у 
виња, коња, крава, кола, амова, новаца, перина, једном речи свега, што се могло украсти, понети 
} Чим то Ђока чу, спопаде снају, унуче, перину и бари их на улицу.{S} Јова дође кући и кад види 
ла швалера?</l> <l>Кол’ко има на голубу перја</l> <l>Толико сам имала швалера.“</l> </quote> <p 
це, а на месту где су стојале, остаде — перје.{S} Јованка испустила мараму, а Славни испаде руж 
.{S} Голубице покупише оно своје расуто перје, мараму и ружу, па одоше и опет у најдаљи крај, л 
, опет не бих исплатио.“</p> <p>„Слушај Перо“, вели му Лазар, „не може се човек новцем искупити 
p> <p>„Поганичка је то прича, пријатељу Перо, него гледај ти с њоме лепо, посаветуј је и обавес 
подне, а већ с вечера проба га.</p> <p>„Перо“, каже му, „грде те комшије свакојако. “</p> <p>Пе 
и гледа преда се.</p> <p>Лазар као неки перовођа чита. „На реду је ствар пријатељ-Панте Мужиног 
, нећемо дакле бирати ни председника ни перовође, него ћемо да се поразговоримо као да смо код  
на дан стотинама њих баве се књигом или пером.{S} Неко учи писати, неко рачуна, преписује песме 
 мене, који сам тек мало научио владати пером и мастилом.{S} Молим вас лепо, браћо, да одгодимо 
о ларму, но и штаку.{S} Виче: „О Персо, Персо, не било те да Бог да, куд срљаш све испред мене? 
 не само ларму, но и штаку.{S} Виче: „О Персо, Персо, не било те да Бог да, куд срљаш све испре 
н на друго као рођена браћа“.</p> <p>Но Перу је мучила друга мисао.{S} Често сужанство убило му 
и никад се више не врати у село.</p> <p>Перу су затворили у сеоску кућу на два-три дана, па га  
ће ком брату или пријатељу и скинуће му перце с рукава, наместиће му огрлицу или удесити пошу.{ 
аренске трпале се око њега, да му скину перце са одела и наместе поремећену огрлицу.</p> <p>„Го 
а пљувоница, напуњена песком.{S} Проспу песак по столу, разреде га, и комадом дрвета шарају по  
осто, не иду у коло, не певају светских песама не ашикују по рогљевима с момцима, нити се успаљ 
ба да сам учен, могу и без тог држаља и песка прорачунати, да је премного.{S} Да ми Бог даде и  
} У свакој соби има пљувоница, напуњена песком.{S} Проспу песак по столу, разреде га, и комадом 
реде га, и комадом дрвета шарају по том песку слова.{S} Ако нема друге књиге, молитвеник дају с 
{S} Изгледало им је, као да се она 175. песма из „<title>Харфе Сионове</title>“ пева њима у поч 
оре и у вече се хори већ по рогљевима — песма.{S} То су сеоске новине.{S} Ту се хвали и куди, у 
нема новина.{S} Тамо је јавно гласило — песма.{S} Девојке се скупе, претресу сваку важнију ства 
 дан по томе зачула се по рогљевима ова песма:</p> <quote> <l>Три анђела жалило,</l> <l>То нам  
па онда забруја и она дивна Дамаскинова песма о последњем „цјелованију“: „Придите ви, који сте  
зар.{S} А онда, кад у скупштини забруја песма у славу Христову, погледа Боривоје на Милеву и до 
ере“ нове...</l> </quote> <p>Ова кратка песма била је доста веран тумач јавног мишљења у селу.{ 
омене из његова детињства и она свечана песма вукла га је, као оно месец месечара.{S} Од једном 
доше и метнуше сандук доле.{S} Престаде песма, преста дисање; да не ударају звона, чуо би потму 
p> <p>„Та да, откуд би и знао.{S} То је песма, што личи на онај глас: „И погоди Јова, да говеда 
во, јесење лишће.{S} Што даље напредује песма, тим се све већма претварају уздисаји у јецање, и 
{S} Пре, све ужива, кад га ноћу пробуди песма његова сина, ко вели: „Ако се момак и провесели м 
ра дође молитва, па на послетку забруји песма: „У миру живите, рек’о је Спас.“ </p> <p>Кад се и 
с душом.{S} А сутра дан хорила се селом песма:</p> <quote> <l>„Кинин, кинин, прашак бео,</l> <l 
али су изненађени, па и узнемирени, јер песма запиње, сваки вуче глас на другу страну.{S} Шта ј 
лу књигу прочитала, пала ми је на памет песма, коју певају наше девојке улицом:</p> <quote> <l> 
завета, а између та два читања иде опет песма и молитва.</p> <p>Молитва је као код Калвина <hi> 
исма, а на послетку опет молитва и опет песма.{S} По негде чине мало већу параду, јер читају из 
id="SRP18966_N5"> <p>Св. писмо: „<title>Песма над песмама</title>“, глава VIII., стих 1-2.</p>  
дице, а и преко његових се усана прели „Песма рождества“.</p> <p>Нема никога, који би био вреда 
66_N5"> <p>Св. писмо: „<title>Песма над песмама</title>“, глава VIII., стих 1-2.</p> </note> <n 
 баш је враг.{S} Читам његову песму над песмама.{S} Тамо напред све говори о премудрости и цело 
 Вајуну читала ону Соломонову песму над песмама, јер он, човек ожењен и у година, остави кућу,  
 друга је „<title>Харфа Сиона</title>“, песмарица.</p> <p>Први је проговорио Мирко: „Љубазни!{S 
 пасти на памет пре по сата.{S} Затвори песмарицу, саже главу на груди и поче у сав глас јецати 
р, и данас се не грозе псовке и поруге, песме ни крчме, а то је пут, који води право у огањ веч 
 појали су неколико „браће“ и „сестара“ песме из „<title>Харфе Сиона</title>“.{S} За тим одоше  
te> <p>Кад је лекар донео Светозару ове песме, обоје се добро осећали. „Признајем“, рече Светоз 
Неко учи писати, неко рачуна, преписује песме или пише кући писма; цепа их и ипет пише, да га п 
аљивање, кад млада девојка пева светске песме, дође јој тешко, да пева пред Боривојем.{S} Шта ћ 
тили од стара живота.{S} А на место оне песме: „Три анђела жалило“, хориле су се по селу друге. 
мамо на српском језику потпун превод те песме“.</p> <p>„У тој песми приповеда се међу осталим и 
је Тома.{S} У ходнику је застао на глас песме, чуо је речи и разумео је...{S} Та он је тако доб 
 Отац ми је говорио о тој старој грчкој песми.{S} Но то је било давно.{S} Мислим, да и немамо н 
 потпун превод те песме“.</p> <p>„У тој песми приповеда се међу осталим и то, да је Одисеј залу 
Чим је појање почело, а већ се мешају у песми <pb n="140" /> уздисаји, испрва слаби, а после св 
формата, Калвина.{S} Почиње заједничком песмом, за тим иде молитва, онда св. писмо и тумачење с 
мо из „<title>Харфе Сиона</title>“ 175. песму, 4. 6. и 7. стих.{S} И тада поче да чита 4. стих  
здрагао, те је око поноћи почео да пева песму: „За красну љубав“, „За љубав красну“, и кад би з 
ара — доктор није дошао, али му је чуда песму.{S} Девојке су певале селом у сав глас:</p> <quot 
молитву, тумачити еванђеље и изговарати песму, која ће се певати.{S} Оваку молитву чине Назарен 
и Соломон, баш је враг.{S} Читам његову песму над песмама.{S} Тамо напред све говори о премудро 
 је и Мати Вајуну читала ону Соломонову песму над песмама, јер он, човек ожењен и у година, ост 
ост и уживање, сузу и смеј, најневинију песму, па и саму шалу.{S} Хоћете људе машине, живе кипо 
{S} О њој су, кажу, и спевали момци ону песму:</p> <quote> <l>„Кажи мени голубице бела,</l> <l> 
{S} Јер они поју на немачком језику ону песму, коју поју Срби на српском језику, јер су ноте ис 
ар ви нисте наишли у светом писму на ту песму?“ пита га мало после. „Почиње речма: „<hi>О, да м 
да ти знаш, како је лопову, кад чује ту песму.{S} Све га нешто диже из кревета.{S} Зна да су му 
же да искаже, али што је највећи српски песник у својим дивним „<title>Снохватицама</title>“ из 
 преко Лазарових усана, а чича-Срданова песница паде по челу његову.{S} Удар је био силан, Лаза 
 стисла је песницу.{S} Та мала стиснута песница изгледала је управо као мачја шапа. „Кажите Бор 
речи, а баш сам јуче приметила, да бије песницом о сто...{S} Од куда му то?{S} Мој Влада никад  
угом тренутку цикао је још горе и удари песницом по огледалу што год је већма могао.</p> <p>Лек 
ца, но они у одбору“ — повикну и стисну песницом.{S} И дође му на памет реч, коју је чуо од оне 
а ће напред.{S} Још из далека стисла је песницу.{S} Та мала стиснута песница изгледала је управ 
и пружа образ, као да чека пољубац а не песницу.{S} И паде и други, па и трећи удар.</p> <p>„Ви 
 ниси вешт гајдама!“ Гајдаш Јова дува у песницу, друштво кличе од радости — али Лазар није весе 
на троје, па довикује гајдашу: „Дувај у песницу, кад ниси вешт гајдама!“ Гајдаш Јова дува у пес 
ме тако јогунасто да кљуцка оном ситном песничицом по наковњу и да каже: „Ја нећу друкчије“, да 
 камаре, све до тамана, чак и марва.{S} Пет до шест хиљада форинти можемо рачунати.{S} Пиши 500 
пим речма, а на изборима издајемо га за пет форинти или за масно звање; ја мислим, да нам је бо 
амнаест година, а њему беше четрдесет и пет.</p> <p>Сад је на путу.{S} Враћа се у село, али уде 
ено неколико дрвећа, остраг је зграда с пет прозора, који воде у двориште.{S} То је скупштина — 
 не избиваше из куће Боривојеве.</p> <p>Пет дана је лежао отац Мелентије у постељи, а после га  
е једе, но се заплака.</p> <p>На велики петак мора Јова да бега из куће, јер из кујне удара мас 
г, томе и сви свеци.“</p> <p>Било баш у петак пред вече, кад дође коњаник Лазару на њиву и још  
га покора — не зна се.</p> <p>Једини је петао утекао из оног покоља, јер беше на највишем врху  
 не може да устане.{S} Тада закукурекне петао и у Боривоју се обрнуше мисли.{S} Он ухвати сам с 
м.“</p> <p>Лазар је загрлио Боривоја, а Петар стао у страну и дао се у крупне мисли.{S} Шта ли  
 продужише Пазар и Боривоје рачунање, а Петар се и опет умеша. „А шта ће бити онда Лазаре, ако  
 од милине.</p> <p>„Шта ти је?“ пита га Петар.</p> <p>„Мало час ми је показао брат Лазар и ону  
гађати“.</p> <p>Кад је дошао дан, да се Петар ослободи, отишао је кући доста неутврђен, но то ј 
ире скоро никада сунце, тако је никао и Петар Крњин у кући, у којој не беху опали само зидови,  
 и подвоз му неће бити бадава.</p> <p>И Петар је доиста пошао онамо, камо је намислио.{S} Вредн 
и те са свим?“</p> <p>„Неће.{S} Апостол Петар учи нас у првој посланици, трећој глави, стих два 
е на кривом путу, дође сам себи као оно Петар, кад се одрекао Христа.</p> <p>Скочи као махнит и 
ати, да што могу ја, не може он.{S} Што Петар може да баци олако на улицу, то је Павлу потребно 
 <p>Боривоје је тек касније чуо, за што Петар није постао Назарен, а ја ћу вам то још сад испри 
ују кућу.{S} Сотона је овладао њима, од пете до главе.{S} Неће да иду из куће, а с њима се не м 
натраг ни једецима, а не речима.</p> <p>Пете недеље је требао и опет предавати Здравковић, али  
гао главу, као да је његова црква, баца петице у тас и жали, што воскари не праве свеће од <pb  
и и љубави.“</p> <p>И било је сложно од петка до недеље, а то ће рећи, док Криста није дознала, 
} Жупан је Калвин, шта ли, има на цркви петла, па шта тај мари за нашу православну веру.“</p> < 
 се сахрањујете?{S} Укопавате мртве као петла на буњишту.{S} Зар Христа не сахранише његови уче 
ва, ветар се променуо у топлу југовину; петли поју, с торња ударише звона на молитву.</p> <p>Ст 
 <pb n="187" /> Кад у зору закукурекаше петли, он је још увек седео за писаћим столом.</p> <p>Б 
ле у својој посланици Ефесцима, у глави петој, стиху двадесет другом не прописује баш изречно љ 
а и <pb n="98" /> одвела у Назарене већ петорицу.{S} Јер ти не рекоше у себи само толико, да су 
<pb n="190" /> И ми смо донекле као тих петоро синова...{S} Који је тај, који је речи небеснога 
> <p>„Да чујеш неку причу.{S} Имао отац петоро синова и остави им на самртној постељи, да га се 
 је у души био уверен, да речи апостола Петра не приличе на данашњи догађај.{S} Ово се крштење  
 бабе, које чекају да наврше седемдесет пету, па тек онда да се — покају.“</p> <p>Но да богме,  
 кажем и оно, што није.{S} Везали ме за пећ и ложили, док се није усијала.{S} Ако онда нисам по 
је умореним путницима Одисејевим давала пехар вина и који се год напио тог вина, па га после он 
 горчило.{S} Да богме, не на улици, где пече сунце и гуши прашина, него у крчми, под дудом, где 
Лазара ни бриге, он не хлади, где га не пече, али се умеша Боривоје.</p> <p>„Полако, браћо“, ка 
коме у кући до славе, али се опет за то пече печеница, а Светозар дошао из школе преко светаца  
ба реч с Богом прекинути, јер је готова печеница, те ваља сести за пун сто?{S} То би било врло  
у кући до славе, али се опет за то пече печеница, а Светозар дошао из школе преко светаца кући  
и право:{S} Јеси ли појео кадгод црног, печеног мачка?“</p> <p>Боривоје, у мал’ се не насмеши.  
р. „А као за што сутра?{S} Не ишту деца печеног вола, него две-три шљиве.{S} А ништа није боље  
тва.{S} Изео је за ручак целог целцатог печеног ћурка и сад не виче више на жену, чим му се при 
јео, брише уста и говори: „Овако слатка печења нисам још никад јео.“ А Талијанка онда истури пр 
Данас код мог бабе има још увек прасећа печења од Божића, затекла се бар глава ако ништа друго, 
и он буде код свог укућана, кад се једе печење.{S} Талијан шта ће, но нуди, а Гавран не чека дв 
 за ону кору хлеба или за оно — прасеће печење; ја држим, да нам је боље било, кад смо каменим  
ће их изести суве иди куване, компот уз печење.{S} Они их доносе из бела света, ми их ногама га 
а при свечарима ранимо и суседове вашке печењем.{S} При сватовима јуримо и по три дана коње, а  
мора даље; он се заветовао, да неуморно пешачи и купи прилоге за свету обитељ, па ма и опет пао 
ного је молио браћу, да га пусте да иде пешке, јер му је милије тако.{S} У који мах он устаје с 
 <p>За тим изиђе у авлију, па се упутио пешке у варош.{S} Таман је свануло, кад стиже тамо, па  
ко је сахат хода.{S} Боривоје се упутио пешке и уз пут је мислио о многом чему, највише о Лазар 
оба.</p> <p>Не тражи кола, но се упутио пешке у Боривојевац. <pb n="91" /> Леп је јесењи дан, к 
ручила, да ће сви судови, сви министри (пештански и бечки), па на послетку и сам цар имати посл 
су нам жене са врх дрвета или из дубине пештере мумлале неке полуживотињске звуке, но што нам д 
пијанка.{S} Свира гајдаш, носе се бурад пива, пева се: „Дуни ветре отуд од горњака“, — али Лаза 
где се тако пријатно ћерета уз чашу-две пива.</p> <p>Мал’, мал’, па се Лазар баш упутио.{S} Кад 
} Има нешто у њему, што хоће да удави у пиву, али не може.{S} Уста, да игра коло, ситно, из кол 
имо вина.{S} Ако нам је што добро, дај, пиј од радости, те градимо од добра зло.{S} Ако нам је  
 зло.{S} Ако нам је што тешко, дај опет пиј, градимо од зла горе.{S} Чича Срдан се нашао у крчм 
 уздице; све мрви пред њим.{S} Кад дође пијан из крчме, а то је врло често бивало, она још с вр 
 он онај стари Пера, сваки час се прати пијан с гајдашем дуж села и пева:</p> <quote> <l>„Побег 
вим путем, упропастити новац, нити доћи пијан кући, па да ме после пребијаш“.{S} С таком се мож 
ваки осети последице те забаве.{S} Нико пијан, нико мамуран, нико уморан.{S} Сваки се забавио и 
е лако одвести младу девојку на игру, а пијана човека у крчму, тако је лако одвести и заточеник 
слу“, да по „хришћанској дужности“ води пијана човека кући, а да га води јендеком, који је пун  
рао нити варао.{S} А ниси хвала Богу ни пијанац ни картаџија.{S} Твој је покојни отац у нашој с 
ло.{S} Међу пијаницама мора човек да је пијаница, међу карташима карташ, међу кужнима кужан.{S} 
земљи.“ Па нека је тај отац и тврдица и пијаница и кавгаџија, мораш га поштовати, ако хоћеш да  
је био пука сирота, но уз то лен, зао и пијаница.{S} Нада је радила код њега као црв, била ваља 
ица или идолопоклоник или кавгаџија или пијаница или хајдук, с таквим и да не једете...“</p> <p 
понесе те и одвуче у старо зло.{S} Међу пијаницама мора човек да је пијаница, међу карташима ка 
ео је да нацрта последње часе блудника, пијанице, раскошника...{S} Грозно је то, кад човек види 
S} Само штета, што тај лек код закорела пијанице помаже највише 6 недеља, па онда наступа душев 
наста весеље.{S} Управо не весеље, него пијанка.{S} Свира гајдаш, носе се бурад пива, пева се:  
ита молитва и ствар је свршена.{S} Нема пијанке, нити ичега:{S} Момак узима девојку за руку и с 
уша Срдан онај опште познати лек против пијанке и банчења.{S} Рецепт тог лека гласи:{S} Узми пр 
д те гужваре најслађи комад, девојку, и пијанке ће код њега нестати, као да си је руком однео“. 
све мирнији. „Хоћу да се оканем блуда и пијанке, хоћу да живим као што приличи Хришћану и човек 
{S} Чак и Немањино благо оде на гозбе и пијанке.{S} То нам убија здравље, сиромаши нас и не мож 
о је зло, што је опет ударио у банчење, пијанку и неприличан живот.</p> <p>Дође пролеће и сада  
што му налаже човечност и добро срце. — Пијанство, карта, непаметно лицкање прогнано је из друш 
номе се само чудим.{S} Кад се гадите на пијанство, како се и ту не пребацисте, те не забранисте 
о.{S} Узбурка крв у човеку, и као што у пијанци постаје човек жешћи и учини и оно, што иначе ни 
ји хуле Бога и клањају се иконама, који пијанче и кавџе се...{S} У Матејеву еванђељу глава У. 2 
ржали, да главни Бог седи на Олимпу, те пијанчи, ратује, свети се, чини прељубе — а опет су ти  
да ради, сад га опет ружиш, што неће да пије а ради“.{S} Но шта зна тако млада девојка — шипари 
 мркла мрака.{S} Не грди као до сад, не пије скоро никако, а парасио је и лулу.{S} Недељом се з 
је.{S} Мој Јова дошао кући, не једе, не пије, на оној муци ухватила га грозница, а кад би недељ 
} Ко пасе стадо, а од млека стада да не пије?{S} Па не знате да они, који чине свету службу, од 
разне, сваки се усолидио и нико више не пије.{S} Или ћете почети ви учењаци, који сте били онда 
а за то, да се у друштву добрих људи не пије више из чаша, него из шафоља?“ питао је Светозар.< 
па га подухвата нека топлота, сваки час пије воде, а непрестано је жедан.{S} Где кад га у сред  
зите <pb n="47" /> ногама својим, и што пијете бистру воду, а остатак мутите ногама својим...“< 
 Једу просто зготовљена, снажна јела, а пију <pb n="107" /> и вино, па чак и ракију, али умерен 
кона, како је Христос на крсту.{S} Људи пију вина, деле хаљине <pb n="76" /> његове, а жене држ 
мо и „не видимо“.{S} Ту је био понтиски Пилат, пророци, ускрснуће мртвих, па на послетку и „жив 
ам бар узео маторог ђавола, него само — пиле од ђавола.“</p> <p>То пиле од ђавола (наопако да ј 
“</p> <p>После три недеље уписало је то пиле Шандора ковача у друштво добрих људи и он је сад т 
ећ је зове само: „Пиле моје“), дакле то пиле, кад му се што не допада, уме тако јогунасто да кљ 
 него само — пиле од ђавола.“</p> <p>То пиле од ђавола (наопако да је смео ту реч изустити пред 
ано!“, а за тим се окреће жени и вели: „Пиле моје, хоће душицу да ти иструцка по овим џомбама.“ 
 његовом „Ленчицом“, већ је зове само: „Пиле моје“), дакле то пиле, кад му се што не допада, ум 
амо вели: „Немој да се љутиш, молим те, пиленце моје, немој!{S} Опет <pb n="226" /> ће да ти от 
 кревета.{S} Зна да су му другови негде пили, сад ће ићи негде у крађу, па зову и њега.{S} Бруј 
.{S} Није ни време нашао згодно, јер су пили.{S} Каже им:{S} Ја бих вам казао нешто, браћо моја 
 и краву, за тим вашку и мачку, гуске и пилиће, једном речи, све живо по кући.{S} Срећа, што му 
} А Лазар је не коље, трпи да му тамани пилиће.</p> <p>Но за то је та крмача достојна, да уђе у 
о од чуда.{S} Каже: „До сад је било, да пилићи иду за квочком, а сад дође време, да квочка иде  
ком, а сад дође време, да квочка иде за пилићима“.{S} У целој кући оста сам Ђока православан и  
молити Богу.“</p> <p>„А зар Назарени не пиље у тебе, не шушкају и не оговарају те?“ плану чича- 
рдан. „Хајде синко!“</p> <p>„Зар да сви пиље у мене, шушкају и оговарају ме.{S} Нека их бабо, б 
о времена да мислим, а кад нисам радио, пио сам, па од куд да се приберем као човек.{S} Но од с 
с брацом?{S} До сад си га грдио, што је пио и није хтео да ради, сад га опет ружиш, што неће да 
.“</p> <p>„Никада!“</p> <p>Лекар и опет пипа ребра и вели: „Читава су“.</p> <p>„Јесте“, каже Об 
метод; ви сте нас васпитали; ви сте нам писали књиге; ви нам служите за пример; ви сте нам угле 
 прилике.{S} Навео је чак и оно, што су писали Грци и Римљани од пре Христа против гиздања и ра 
идим, да је и мој грех урезан гвозденом писаљком и врхом од дијаманта у срцима људским и на рог 
детета у прсте.{S} Уз то је био леп као писан.{S} У њему није било злобе; сваки залогај делио ј 
"> <p>О крштењу код Назарена није нигде писано; свуда се наводи само таолико, да они држе тај о 
чење св. писма“.</p> <p>„Не стоји нигде писано, да су на то позвани само они у дугачким капутим 
ешто више од очајања.{S} У тим очима је писано:{S} Ја се не надам ничему!</p> <p>Дуго је брижна 
 шетала под оном јабуком, пред којом је писано с крупни слови: <hi>„Ово је забрањено“</hi>.{S}  
из најближе близине, он зна све, што је писано о томе, он зна све, што је рађено против тога.{S 
маш сиротињи и хајде за мном“.{S} Стоји писано:{S} Да ће пре камила проћи кроз иглино уво, но ш 
остол Павле“, каже он, писао је о томе, писао је тако јасно, да то може свако <pb n="148" /> ра 
се стиша. „Св. апостол Павле“, каже он, писао је о томе, писао је тако јасно, да то може свако  
и Соломон баш је био премудар и увек је писао: „Чувај се жене, као живе ватре“, и опет се не са 
красти, понети или отерати.{S} Лазар је писао од јутра до подне, а кад би подне, он само хукну  
е, Самарићане?{S} Није ли апостол Павле писао посланице Римљанима, Галаћанима, Коринћанима, Јуд 
еким господином, који га је испитивао и писао, окреће се по соби и види на сламњачама још два н 
} Боривоје је већ за месец дана читао и писао као ђак из четвртог разреда основне школе, прво,  
p> <p>Само да кажем још ово:{S} Кад сам писао овај роман, увек сам метао руку на срце и трудио  
нисам писао тајно, кришом, али га нисам писао ни чијим допуштењем.</p> <p>Ствар је у овоме.{S}  
 казнионици.</p> <p>Ја овај роман нисам писао тајно, кришом, али га нисам писао ни чијим допушт 
 се радо разговарају с њиме: бележнички писар, па чак и горчило.{S} Да богме, не на улици, где  
назва јој лаку ноћ и затвори се у своју писарницу.</p> <p>Тамо је ходио дуго, дуго.{S} Његови у 
>„Па хоћеш ли, да те ја научим читати и писати?“ пита га Лазар.</p> <p>„Кад би ме томе научио,  
има и других брига.{S} Не уме читати ни писати; не зна стазе ни путеве, а Јерусалим је далеко.{ 
х баве се књигом или пером.{S} Неко учи писати, неко рачуна, преписује песме или пише кући писм 
имену и из виђења, те му је лако и било писати:{S} Овоме спречите ово, а оном кажите, да не буд 
ред свега тога стотинама њих науче тамо писати.{S} У свакој соби има пљувоница, напуњена песком 
курекаше петли, он је још увек седео за писаћим столом.</p> <p>Био је у велико дан, кад је Јова 
ре Светозара, а он и сад седи за својим писаћим столом, прикупља сву снагу своју и спрема се за 
6.</p> <p>С одличним поштовањем </p> <p>Писац.</p> </div> <pb n="239" /> <div type="liminal"> < 
У Новом Саду на Илијин-дан 1896.</p> <p>Писац.</p> </div> <div type="notes"> <note xml:id="SRP1 
 камен на њу.{S} Па се опет саже доле и писаше по земљи.{S} А кад они то чуше, покарани будући  
 шта окривити.{S} А Исус саже се доле и писаше прстом по земљи, не гледајући на њих.{S} И кад г 
ања наших учених људи и књиге, које они писаше, прогласише као једини пут, који води просвети,  
те своје.{S} Но Милева је мирна.{S} Без писка и речи трпи, али место ње вриште остале жене у је 
о онако по назаренски, сакривен иза св. писма.</p> <p>Боривоје је читао еванђеље по Јовану, XII 
еба на том да остане, јер по речима св. писма вреди то исто толико, колико и заклетва.</p> <p>„ 
 молитва, онда св. писмо и тумачење св. писма, а на послетку опет молитва и опет песма.{S} По н 
ита, „зар си се и ти дао у тумачење св. писма“.</p> <p>„Не стоји нигде писано, да су на то позв 
лази време и то је све.{S} А што се св. писма тиче:{S} Ми га разумемо и без богослова.{S} Што ј 
забранисте им“.{S} Ви се не држасте св. писма, нећете да га се држите ни у будуће, па закраћује 
N4" /></p> <p>Но та крвава сцена из св. писма продужује се у машти болесне жене.{S} Она види пр 
тати ма које од њих: „Шта читате из св. писма?“ — па онда: „Какве мисли наилазе на вас при том  
ашнога суда. </p> <p>„Шта читате из св. писма?“ — пита је Боривоје Милеву.{S} Он је од Лазара с 
о ни у цркву.{S} Ви протумачисте из св. писма, да ни чију смрт не треба оплакивати, јер је божј 
већ осећаше дах њезин, те читаше из св. писма: „О, да би ми брат био, да би сисао сисе матере м 
с њим.{S} Он је навео и оне речи из св. писма, да се свећа не меће под суд, да тамо светли, где 
меју, а нуз то је на брзо сазнао из св. писма сва она места, која најбоље растуже, распале и пр 
ине мало већу параду, јер читају из св. писма два пут, т. ј. из старог и из новог завета, а изм 
сам“, то пише већ и на првој страни св. писма.</p> <p>Док је Лазар по крчми тужио и оплакивао с 
авно еванђеља, молитве, нити тумачи св. писма.{S} То може само мушко.“</p> <p>„А за што не може 
етку, „да се не испуне на вами речи св. писма: „Како очеви једоше кисело грожђе, а тек синовима 
 св. писму и што год није на основу св. писма, то је од — ђавола.{S} Сликарство, музика, позори 
ко се потегне цепидлачење на основу св. писма.{S} И збиља и Лутер је рекао нешто слично.{S} Кад 
 време мачу.{S} Отвори другу страну св. писма, које ти је у рукама и тамо ћеш наћи у књизи проп 
зар се ви баш тако строго држите светог писма?{S} Знате ли, шта је рекао Христос оном, који га  
свети дух, а зна и то, да она из светог писма заборави најдуже до вечери све оно, што преко дан 
ровити људи и сваки од њих је из светог писма друго шта прочитао.{S} Оне речи апостола Павла, к 
енска питања. „Шта сте читали из светог писма?“ пита је.</p> <p>Милеви прелети за часак тужни о 
ћеш ли да прочиташ коју главу из светог писма?“</p> <p>Боривоје се снужди.</p> <p>„Не умем чита 
, који нисте добро разумели речи светог писма, идите у огањ вечни?...{S} Зар што ми палимо тамј 
о и погрешили где год у тумачењу светог писма, или ви или други?{S} Зар може то бити, кад стане 
о рачуна, преписује песме или пише кући писма; цепа их и ипет пише, да га прође време.</p> <p>Ј 
ш не умем.{S} Како ћу погодити, које је писме „а“ а које „и“, кад су налик један на друго као р 
на из главе, и то добро, па му не треба писмена рачуна.{S} Но кад удари у пробу с Лазаром, увид 
р је као неки бележник, он саставља сва писмена, која иду на страну.</p> <p>Брат Мирко је као н 
а кола сена, но и једно од ових малених писмена.{S} Како Боривоје сазна, кад треба наврнути ови 
и одушевљењем.{S} Рачунати није хтео на писмено, бар у прво време не.{S} Он је код оваца научио 
 се на сто, у руци му <pb n="31" /> св. писмо, те као да мало час, читаше нешто одонуд.{S} Онај 
ом песмом, за тим иде молитва, онда св. писмо и тумачење св. писма, а на послетку опет молитва  
лу гори жижак, а Рахила се нагла на св. писмо и чита.{S} Вече је, па се никоме више не нада, за 
 Ван тога, чим доспе од посла, чита св. писмо.</p> <p>Кад га виде деца, да иде улицом, трче за  
о изобличи у скупштини, њу, која је св. писмо држала у руци, као што држе успаљенице лепезе, са 
еснице.</p> <p>Каже: „Видим овде је св. писмо, хоћеш да ти прочитам једну главу из њега.{S} И о 
 придобије Боривоја.{S} Читао му је св. писмо и тумачио му га по назаренском схватању.{S} Уз то 
едно и извор назаренске науке, губи св. писмо.{S} Та да!{S} Шта му вреде мртва слова, кад их он 
плачеш се за сином својим?“ Заклопи св. писмо и остави га на сто.</p> <p>„Где је самртник?“ пит 
p> <p>Лазар климну главом и затвори св. писмо.{S} За тим поче лагано ходати по соби.</p> <p>Тре 
> <p>Свештеник приђе столу и отвори св. писмо... „Дужност ми је“, каже, „да ти прочитам, шта пи 
есни.“</p> <p>И Лазар поново отвори св. писмо и прочита му Христове речи: „Ако ти сагреши брат  
устили друкчије, но је морао читати св. писмо и тумачити га, а тумачио је тако, да су сви били  
RP18966_C22"> <head>Намигуша тумачи св. писмо.</head> <p>И Лазара је до дна душе потресла смрт  
енско учење гласи:{S} Кад ко проучи св. писмо, покаје се и очисти се од греха, он осети то на с 
 и Боривоје.{S} Вредно је проучавао св. писмо и оно неколико назаренских <pb n="81" /> књижица  
о куће“.{S} Тома је добро разумевао св. писмо, био је од старијих људи, те га изабраше у одбор. 
није опазио.{S} Пред њиме је лежало св. писмо, у које се са свим занео.</p> <p>Тако је то траја 
озар окрене столу, на ком је лежало св. писмо.{S} Узе га у руке и изгледаше као да нехотице пре 
разглашен међу својима, да зна цело св. писмо на памет од почетка па до краја, није на празно.{ 
и то с правом, да зна на памет цело св. писмо, од почетка до краја.{S} И то не само да зна речи 
гу страну.{S} Пред њиме је отворено св. писмо, но он не гледа у слова.{S} Наслонио главу на рук 
b n="141" /> За овим је читао Лазар св. писмо.{S} Читао је II. главу Јаковљеве посланице, па ју 
</p> <p>Наста ћутање.{S} Он гледа у св. писмо и не чита.</p> <p>Јованка гледа и чита...</p> <p> 
зно.{S} А Назарени спустили главе у св. писмо или их сакрили у руке, па тихо јецају.</p> <p>Здр 
’ бију и Турци.“ Што дубље залазе у св. писмо, све се то више истиче међу Назаренима Боривоје.{ 
 воде.{S} Пуна је соба жена, читају св. писмо или шапућу, а ту је и Гига.{S} Седи непомично на  
киме се уортачити.{S} Где вам је ту св. писмо?“</p> <p>На ове речи Назарени као да још мало дуб 
es"> <note xml:id="SRP18966_N1"> <p>Св. писмо.{S} Кор. посл I. глава 7. стих 5.</p> </note> <no 
ote> <note xml:id="SRP18966_N4"> <p>Св. писмо.{S} Прва књига о царевима, глава 18.</p> </note>  
ote> <note xml:id="SRP18966_N5"> <p>Св. писмо: „<title>Песма над песмама</title>“, глава VIII., 
ати Здравковић, али већ у четвртак дође писмо на Светозара, у коме јавља, да одустаје од предав 
д о Госпојини у Карловце; ја ћу ти дати писмо, те ће те сам св. патријарх исповедити и причести 
 пута из историје. <pb n="154" /> Свето писмо је у рукама даровита човека оштар мач, који сече  
е баш за такве, као што си ти.{S} Свето писмо каже: „Здрави не требају лекара, него болесни.“</ 
 тужни осмех преко лица.{S} Она и свето писмо!{S} Не сећа се више, кад га је читала, а кад га ј 
, чита молитву, еванђеље и тумачи свето писмо.{S} Наша вера не познаје поповска заната.{S} Исус 
олази кући, а Боривоју је оставио свето писмо, увијено у црне корице, а оставио му га је и у ср 
бодно и против-назаренски тумачио свето писмо, кад беше реч о љубави.</p> <p>Кад је Боривоје из 
ше су гледали једно у друго, но у свето писмо и „Харфу Сиона“.{S} Па зар да се такви после не у 
ни, а и код куће по ваздан капа над св. писмом и мучи се да разуме откровење Јованово, којега ј 
у као прву веру, која је озидана на св. писму и која тражи <pb n="142" /> и дела, а не само реч 
 ни сањао, колико су вични Назарени св. писму.</p> <p>Умешао се и бележник. „Ја“, каже, „браћо, 
ба.{S} Али где ће да се разговара о св. писму, а да заврне момку памет.{S} То не може ни једна  
з далека.{S} Дуго је прелиставао по св. писму, на послетку нађе: „Умудрио ме је дух свети“, реч 
аже им Здравковић. „Чега год нема у св. писму и што год није на основу св. писма, то је од — ђа 
, дође јој нешто на памет.{S} Има у св. писму једно место, неколико листи, које је она тако рад 
тумачи разна <pb n="228" /> места у св. писму?{S} То је много за њега и у томе би га могао Бори 
је, али и цару царево.{S} И то је у св. писму“.</p> <p>За леђима црномањастог, лепог богослова  
н први почети. „Које место читате у св. писму?“</p> <p>„Скоро да вам и не кажем“, вели она и об 
јој дође мисао, да ако тако стоји у св. писму, онда је најбоље за жену, да оде у Турке.</p> <p> 
ивутину, о коме си прекјуче читао у св. писму, та како се зове само... живео је преко 900 годин 
оловођа пушача) показао оно место у св. писму, на које се позивају Назарени, кад забрањују пуше 
, ништа друго.{S} А у св. <pb n="75" /> писму пише: „Кад се молиш Вогу, не моли му се по зборни 
. „Шта?{S} Зар ви нисте наишли у светом писму на ту песму?“ пита га мало после. „Почиње речма:  
с Христос и како је забележено у светом писму, у трећој глави Матејева и трећој глави Лукина ев 
“</p> <p>Она проговори мирно: „У светом писму пише:{S} Жена треба да остави оца и матер, па да  
је успаљен и Боривоје.</p> <p>„Милева“, пита он мало после, „јесте ли задовољни у новој кући?“< 
p>Боривоје подскочи с места. „3ар има“, пита, „људи, који тако живе?{S} Како се зове та вера, у 
67" /> <p>„Како ми не може бити ништа“, пита га Боривоје, „кад сам крив?{S} Ти може бити и не з 
ајнице“, рече неко.</p> <p>„Колико је“, пита брат Мирко.</p> <p>„Два форинта.“</p> <p>„Толико с 
али се умеша Славна: „Јелте, Боривоје“, пита, „кад се код вас тек зрели и одрасли крсте, колико 
бити одељени?“</p> <p>„Брате Боривоје“, пита Варвара мало после, „иде ли ваш син већ у школу?{S 
раво као мачја шапа. „Кажите Боривоје“, пита, „шта би ви радили, кад бих вас ја ударила?“</p> < 
 других брига.“</p> <p>„Брат Боривоје“, пита Варвара, „како вам се зове <pb n="115" /> син?{S}  
 се ди и тешко уздише.</p> <p>„Лазаре“, пита, „мислиш ли ти, да ја могу издржати међу Назареним 
p>Он је ћутао.</p> <p>„Зар ви мислите“, пита она мало после, „да не би било боље и по мене и по 
вео Боривоју децу.</p> <p>„Како си ти“, пита га Боривоје, кад се већ наљубио деце.</p> <p>„Све  
уге савете.</p> <p>„Шта ћеш ти радити“, пита он Боривоја, „кад залуташ у пустињи, па изгубиш ра 
рече, он се осу на њега: „Шта је Јово“, пита, „зар си се и ти дао у тумачење св. писма“.</p> <p 
м остаје Ђока с Јеленом. „Јелена рано“, пита је, „за што и ти „не повериш?“ „Мени је бабо“, каж 
о њега.</p> <p>Тома се сетио нечега.{S} Пита: „Шта ће нам сад Лазар сам, без Милеве?“</p> <p>Но 
 Кола ће се изврнути, а овде а онде.{S} Пита се само:{S} Где, на којој џомби?{S} Јер је џомби н 
{S} Но наскоро за тим дође Боривоју.{S} Пита га: „Да ли ћете ви страдати што у вашој вери, ако  
 га браниш толико, кад није заслужио? — пита Марта раздражено. „Ако му је баш и требало што од  
оривоје се збуни.</p> <p>„Ко сам ја?“ — пита он, а њено узбуђење прешло је већ на њега.</p> <p> 
а. </p> <p>„Шта читате из св. писма?“ — пита је Боривоје Милеву.{S} Он је од Лазара сазнао и до 
е науснице.</p> <p>„Шта је Миливоје?“ — пита га Марта уплашено и изиђе му на сусрет.</p> <p>„Ни 
иже.</p> <p>„А опраштате ли ми и ви?“ — пита Боривоја и гледа му управо у очи.</p> <p>Боривоје  
ала“.</p> <p>„О приповеткама С. В. П.?“ пита он.</p> <p>„Јесте.{S} И ја вас не кушам, но вам ис 
ли вам позната <title>Одисеја</title>?“ пита он.</p> <p>„Слабо.{S} Отац ми је говорио о тој ста 
p> <p>Наста мало ћутање. „А ви Милева?“ пита он опет.</p> <p>Сад пређе преко њена лица болни ос 
ог.“</p> <p>„Имаш ли ти таква друштва?“ пита Срдан.</p> <p>„Немам га и имам га, како хоћеш.{S}  
 кадгод читали еванђеље и тумачили га?“ пита Јованка.</p> <p>„Нисам.{S} Ја то не бих ни могао,  
м и мислим опет ићи.“</p> <p>„Па онда?“ пита разјарен отац и само што није очепао сина за прса. 
оје нагло исправи. „Па шта ћу онда ја?“ пита очајно и паде јој код ногу...{S} Сети се оног прво 
„А зар ви мене држите за добра човека?“ пита је он нагло.</p> <p>Она обори очи.{S} После рече:  
 <p>„Јао куку мајци, па докле да чека?“ пита баба Стака. „Баш сте ви тврди људи.{S} Момак већ 2 
ели Јованка.</p> <p>„Шта ради девојка?“ пита Славна.</p> <p>„Па и девојци кажу старији:{S} Прил 
..“</p> <p>„Је л’ се бранила, отимала?“ пита истражни судија.</p> <p>„Није, нисам опазио ништа“ 
унаказим.“</p> <p>„Шта си ти истерала?“ пита је Тома.</p> <p>„Сотону...{S} Ето га нека каже, из 
те ли се осме главе Јованова еванђеља?“ пита је он, но и не чека на одговор, већ наставља: <pb  
 предлога о накиту.“</p> <p>„Она сама?“ пита Светозар.</p> <p>Доктор се смејао.</p> <p>„Поверић 
тања. „Шта сте читали из светог писма?“ пита је.</p> <p>Милеви прелети за часак тужни осмех пре 
а је она друга велика мана у Назарена?“ пита.</p> <p>„Што су против сваке просвете и сваког нап 
 <p>„Шта имате против умереног пушења?“ пита га докторка. „То сте баш узели од Назарена.{S} Мен 
p>„Шта могу вредити они низови бисера?“ пита друга.</p> <p>„Ја сам све чула још јутрос“, хвали  
аљивати.“ _</p> <p>„Каква је то Цвета?“ пита Боривоје, а не одговара на питање Томино.</p> <p>„ 
..“</p> <p>„Па јеси ли био код Јовића?“ пита га Светозар.</p> <p>„Био сам.“</p> <p>„Па?“</p> <p 
 и заклетва.</p> <p>„Како су вам деца?“ пита она. „Јесте ли затекли све на миру код куће?“</p>  
уго“.</p> <p>„И ваша млада нема венца?“ пита Јулка. „У ваши сватови не свира гајдаш, не певају  
председника?</p> <p>„Имаш ли браниоца?“ пита га председник.</p> <p>„Немам господине, а и не тре 
вој“.</p> <p>„Нећете ли ми дати кључа?“ пита Светозар поново Гигу.</p> <p>Гига је мало застао,  
ођем до њене куће. „Шта ћеш ти ту сад?“ пита ме. „Хоћу да се разговарам с тобом“. „Је л’ важно? 
ћи већ и на Назарене“.</p> <p>„Шта је?“ пита Боривоје.</p> <pb n="88" /> <p>Лазар му је у кратк 
пет посла са Станом“.</p> <p>„Бије је?“ пита Боривоје.</p> <p>„То баш не.{S} Истерује сотону из 
астопити од милине.</p> <p>„Шта ти је?“ пита га Петар.</p> <p>„Мало час ми је показао брат Лаза 
 је молбу улио дух свети у срце твоје?“ пита је Мирко, јер је он најстарији.</p> <p>„Молим се з 
дикује свештеник редовно сваке недеље?“ пита. „Ни у једној!{S} Ја знам сигурно чак ни у патрија 
ознам ваш суд“.</p> <p>„Кушали сте ме?“ пита Јованка.</p> <p>„Не са свим, по мало.{S} А по мало 
/p> <p>Сустиже га. „Шта бежиш од мене?“ пита.</p> <p>Он ћути.</p> <p>„Шта се ту цифраш као млад 
а зар оно, како смо скитнице, језичне?“ пита госпођа Љуба.</p> <p>„Не све; нисте све таке“, уми 
рци.</p> <p>„А зар ви нисте наше вере?“ пита га.</p> <p>„Нисам“.</p> <p>„Него?“</p> <p>„Ја сам  
 лагано крену главом.</p> <p>„Боли те?“ пита он.</p> <p>Она не одговара.</p> <p>„За што се мучи 
/p> <p>„Коју сте хтели да ми донесете?“ пита Јованка.</p> <p>„Знате ли шта Јованка, нећу да вам 
кале.</p> <p>„Ама по Богу, што хучете?“ пита их Миловић.{S} Ти људи у том погледу имају право.{ 
ти еванђеље и бити попа и жена, јелте?“ пита Јулка.</p> <p>„Не може“, каже Боривоје, „жена ника 
 сахрањујете мртваце као и други људи?“ пита Славна. „Код вас је све, ама све друкчије“.</p> <p 
 <p>„Па како је у друштву добрих људи?“ пита је мало после.</p> <p>„Врло добро.{S} Сви су добри 
 и она.</p> <p>„А за што сте је убили?“ пита га Јованка скоро исто тако нечујно.</p> <pb n="72" 
о ви, господине, нисте ништа говорили?“ пита мерника Мимовића нека од госпођа.</p> <p>„Он би го 
две.</p> <p>„А за што су га затворили?“ пита Славна.</p> <p>„То бих и ја волела знати“, каже Јо 
е село. „Боже, каква је то крв у мени?“ пита и по десет пута.{S} Стигне кући, отвори комору и з 
p> <p>„А ви?{S} Како сте ви задовољни?“ пита она њега у место да одговара.</p> <p>„Зар с Варвар 
мах ће ти казати.“</p> <p>„3ар Бугери?“ пита Боривоје чисто уплашено.</p> <pb n="48" /> <p>„Так 
ш ли, да те ја научим читати и писати?“ пита га Лазар.</p> <p>„Кад би ме томе научио, учинио би 
 ближе: „Знаш ли, шта ме највише мучи?“ пита га. „Кад <pb n="55" /> одем кући, не могу тражити  
дан глас.</p> <p>„Зар жена није човек?“ пита Јулка. „Зар на жену не може сићи св. дух?{S} Лепи  
p>„А сме ли се знати, каква је то цел?“ пита трећа. </p> <p>„Сме.{S} Хоћу путем науке да направ 
ди Бог“. „Шта ћемо с Гајом Павловићем?“ пита Лазар.</p> <p>Тај Гаја Павловић био окорео, препре 
ајње време“.</p> <p>„Па, шта да радим?“ пита она.</p> <p>Тома је погледа, као да хтеде рећи:{S} 
о да одговара.</p> <p>„Зар с Варваром?“ пита је он отворено.</p> <p>„Па да!“</p> <p>„Како ћу да 
ледала онамо.</p> <p>„Како се зове он?“ пита мало доцније Јованку.</p> <p>„Боривоје“.</p> <p>„Л 
“ — „За што не даш, зар сам ја пропао?“ пита домаћин. „Ниси пропао“, вели грк Сима, „али ћеш пр 
е ипак опази. „Нисте отишли у друштво?“ пита је преко ограде.</p> <p>„Није ми добро“, каже она, 
пада — апелирај.“</p> <p>„А оно друго?“ пита Боривоје.</p> <p>„Какво друго?{S} Зар што си потук 
обично препоруче девојку.“</p> <p>„Ко?“ пита Јулка.</p> <p>„Па старији људи.“</p> <p>„А шта се  
копе, свештенике, ђаконе, кад је тако?“ пита Светозар.</p> <p>„То су били“, одговара Лазар, „са 
ао сад“.</p> <p>„Па шта да радим нано?“ пита Лазар пољуљан, а глас му дрхће.</p> <p>„Устани!“ И 
, који му је био најближи: „Шта је то?“ пита.</p> <p>„Та ето, Јова има опет посла са Станом“.</ 
<p>„Хоћете ли још дуго радити код нас?“ пита га Јованка по уговореном реду.</p> <p>„Докле ми за 
 госте још у дворишту. „Камо те данас?“ пита је брат Тома. „Гледам по искупљенима, па видим да  
<p>„Не плаче сетра, кад јој умре брат?“ пита Јулка, <pb n="78" /> којој је још и сад живо у пам 
 Лазар разгласио, да му је на продају?“ пита деда Савков с врата.</p> <p>Милева се прибрала.</p 
“</p> <p>„3ар никад ниси ишао у школу?“ пита га Лазар.</p> <p>„Врло мало времена.{S} Врло сам б 
сте наишли у светом писму на ту песму?“ пита га мало после. „Почиње речма: „<hi>О, да ме хоће п 
ује смеј.</p> <p>„3а што си убио жену?“ пита бранилац.</p> <pb n="68" /> <p>„Нечастиви“, поче Б 
ве вас мисли обузимају при том читању?“ пита је опет Боривоје.</p> <p>„Ја мислим и мислим, да б 
.“</p> <p>„Како би хтела да се крстиш?“ пита Мирко даље.</p> <p>„Онако“, каже Варвара, „како се 
рбу.“ „И ти ћеш Светозара да напустиш?“ пита ме она љутито. „Зар је то лепо?{S} Заједно сте поч 
 времена“.</p> <p>„И ко ће то да почне“ пита Лазар, „да ли онај ваш православни свештеник, који 
Јованка му је најближа; она треба да га пита, али дуго не може.</p> <p>На послетку проговори: „ 
 задубљен у мисли, да и не чује, шта га пита.</p> <p>Домаћица види то и назире, да се у души Ср 
ора доћи, кад је обећао.“ Мало после га пита: „Шта ви мислите, Лазаре, о „друштву добрих људи“? 
азвао чак ни „добро вече“, но из далека пита: „Шта је сад опет?“</p> <p>„Та, Јовина посла“, реч 
 га она понуди да седне.{S} Нити га она пита откуда нити јој он казује шта ће.{S} За дуго не из 
д!“</p> <p>Тома погледа у болесника, па пита: „Је ли баш врло зло?“</p> <p>„Јао, леле мене, не  
кад сам још ишла у цркву.{S} Каже: „Бог пита самоубицу, за што си дошао овамо, кад те ја нисам  
ближио.{S} Наслонио се на ограду, па је пита:</p> <p>„А зар ви, Цвето, нећете у коло?“</p> <p>„ 
правиле вашар“, те их повија, и онда не пита, која је његова, него удара од реда.{S} Жена му је 
којако. “</p> <p>Пера не тражи нож и не пита:{S} Ко? као што би до сад у такој прилици радио, н 
рби гази брат брата, губи се морал и не пита се:{S} Је ли ова ствар човечна и поштена, но се са 
о хоће да граби девојку“, каже она, „не пита је, да ли хоће, него види то и сам.{S} Леп си ми т 
и то удешавамо <pb n="160" /> као да се пита:{S} Ко ће седети једно до друго за ручком при трпе 
муж ватрен кортеш за народне ствари, те пита: „Кад су избори, гласају ли бар онда на српску стр 
нда пренеше ствар и у новине.{S} Бог те пита каквих ствари нису тад размрсивали.</p> <p>Не прођ 
дере паучину са зида, те је носи Бог те пита куда, тако вихор у његовој души дочепа његове мисл 
 Јер је џомби на сваком путу пуно.{S} И пита се још:{S} Кад?{S} Еда ли час пре или час после?</ 
/p> <p>Вришти Криста, до неба се чује и пита: „Зашто ме груваш, кад ти нисам скривила?“</p> <p> 
гледа му у очи, руку му метне на раме и пита гласом који потреса, до дна душе: „Боривоје, снаго 
а Јованка.{S} Метнула му руку на чело и пита: „О чему промишљаш, друже?“ </p> <p>„Промишљам о п 
то је могао већма.{S} Допао је кључар и пита: „Шта је опет?“</p> <p>„Молим, да ме одведете истр 
 подне, а кад би подне, он само хукну и пита: „Је л’ већ готово?“</p> <p>„Ех, јест“, вели Пера  
ова ствар човечна и поштена, но се само пита:{S} Неће ли ме закон казнити, па ако неће, онда на 
е било ни потребно.</p> <p>Јулка га већ пита даље: „А јелте, како се носе ваши попови?{S} Имају 
рошле недеље“, каже она.</p> <p>„Шта?“ —пита он поплашено. „Ви сте за цело играли?{S} Не шалите 
азарећани, онда верујем, да не зна, али питај ти њега на просто српски:{S} Зна ли он ко су то „ 
ајаги само Назарени нису добри Срби?{S} Питајте господина Здравковића, на коју је страну он гла 
 Како је поникла, како се учврстила, не питајте.{S} Од варнице до пламена често не треба више д 
дварао.{S} Сада га она дрмну за рукав. „Питајте их“, шапуће, „за што не допуштају они и женама  
p> <pb n="77" /> <p>„А ако се не воле?“ питају све три у један глас.</p> <p>„У нас није као код 
мом, а зима је.</p> <p>„Шта је, мајко?“ питају Светозар и Јованка у један глас.</p> <p>„Није до 
ш подуже разговарале о том: да ли да га питају, како да га питају, која ће ићи напред и прва га 
е о том: да ли да га питају, како да га питају, која ће ићи напред и прва га ословити, па на по 
ога не срдимо на њих.{S} Нас грде, а не питају какви смо; суде нас, а не познају нас.{S} Бог ви 
 онде.</p> <p>„Шта ће ти рећи човек?“ — питала је Марту.</p> <p>„Ништа.“</p> <p>„Може бити, да  
а је видела у животу. „Неће нас убити?“ питала је.</p> <p>„Не дира тај никога.{S} Врло је миран 
гу сваки за себе, у највећој тајности?“ питала га је Јулка.</p> <p>Боривоје дође у неприлику, ј 
и се оног првог састанка, кад га је она питала. „Опрашташ ли ми?“ И онда је хтео да јој падне к 
њега.{S} Док сам ударала једном руком и питала:{S} Одричеш ли се сотоне? он је само говорио. „М 
ј одговара на нешто, што га она није ни питала.</p> <p>Милева је служила госте, али одмах по ру 
S} Сетио се, да га је она још једном то питала и довела га онда у забуну.{S} Али данас није он  
 овим џомбама.“</p> <p>Кад су сутра дан питали људи: „Шта је то, Шандоре?“ он се по мало смеје, 
 питао шта пишем, као и остале што нису питали, а ја нисам налазио потребе, да коме што тумачим 
енско без сваког права.{S} Девојку нису питали, но је морала поћи за оног, ког јој наменуше ста 
са столице, уђе мало девојче у кућу.{S} Питало је за њега и предаде му завежљај.{S} То пријатељ 
а ја не бих био кадар, да те одвучем?“, питам ја. „3ар сам ја најгори?{S} Та, уграбио бих те, д 
 ли још да идеш у назаренску скупштину, питам те?“</p> <p>„Мислим данас.“</p> <p>Тек пређоше ов 
и ти мене чекати овде само два минута?“ питам је. „Чекаћу те“, каже она, „и три минута, али шта 
„Па говоре ли сви људи једним језиком?“ питам га. „Не говоре“, каже он. „Којим језиком говориш  
ћи до учитеља Јовића.“ „А шта ћу тамо?“ питам ја. „Не бој се ништа, запражиће он добро Светозар 
орник, има до стотине Назарена.{S} И ја питам:{S} Је ли тамо крив учитељ и свештеник?{S} Јесу л 
у да окрећем оружје против тебе и да те питам:{S} А како ли је тамо код вас?{S} Је ли и тамо св 
 л’ важно?“ каже. „Важно је, хоћу да те питам:{S} Шта је с оним, што смо говорили?“ „Ја не знам 
S} Ево вас видим искупљене на молитву и питам вас:{S} Децо, где су вам очеви?{S} О матере, где  
ми се.{S} Други пут нађем је на рогљу и питам је: „Кажи ми право, Милева, шта би ти рекла, да т 
 речи: <hi>Србин</hi>.{S} Ту пре некако питам једног: „Шта си ти?{S} Он каже: „Човек“.</p> <p>„ 
ђе време.{S} Па, овај, хтела сам да вас питам:{S} Кад ћете кући?“</p> <p>„Имам још скоро две го 
шапатом: „Знате ли шта?{S} Хајде, да га питамо“.</p> <pb n="71" /> <p>„Мислиш ли, да ће казати? 
 Славна.</p> <p>„Знате ли шта?{S} Да га питамо“.</p> <p>Јулка ће напред.{S} Још из далека стисл 
онда пазила на то.</p> <p>„Кога ћемо да питамо?“ вели Славна.</p> <p>Јулка је брзо смислила. „Б 
је на души, но потеже обична назаренска питања. „Шта сте читали из светог писма?“ пита је.</p>  
а оне, који измишљавају тако бескорисна питања.“</p> <p>Заиђоше за рогаљ и улица, у којој беше  
а изиђе пред њу, она прегну, да реши та питања, али осети, да је слаба.{S} Виде, да не познаје  
> <p>Боривоју као да одахну.{S} Из овог питања прочитао је пресуду. „Нису је натерали“, каже, „ 
ије живети.{S} Читава гомила друштвених питања изиђе пред њу, она прегну, да реши та питања, ал 
његову <hi>целокупан живот наш</hi>.{S} Питање о узроцима злочина истоветно је с питањем о мана 
чин, како да се сузбије Назаренство.{S} Питање је горуће и крајње је време, да се што учини.</p 
аишао сам и на мог старог познаника, на питање о <hi>Назаренству</hi>.{S} И баш у последњим мес 
Цвета?“ пита Боривоје, а не одговара на питање Томино.</p> <p>„То је девојка у година, може да  
 под истрагом, не пази се много, кад је питање о разговору.{S} Свецем или недељом искупи се у з 
 колико се наш свет интересује за важно питање, које се у овом роману расправља.{S} То се интер 
о ју је, па и опазио, од куда долази то питање.{S} Сетио се, да га је она још једном то питала  
и.{S} Још мање је ко покушао да реши то питање:{S} Шта може бити прави узрок томе, да Назарени  
им месецима дође ми воља, да обрадим то питање и то воља, да га обрадим у облику романа.</p> <p 
авио сам се скоро четири године.</p> <p>Питање је то већ по себи огромно, а што сам год даље ул 
нашим, о уредбама нашим, истоветно је с питањем:{S} За што пропадамо морално, материјално и за  
итање о узроцима злочина истоветно је с питањем о манама нашим, о уредбама нашим, истоветно је  
889. почео сам врло много да се бавим с питањем о Назаренству; хтео сам на домаку нашег народно 
о ју је загрлила, ижљубила и обасула је питањима и нежним изјавама.{S} Није могло бити, а да се 
 она ће тешко себе победити у крупнијим питањима.“</p> <p>Госпођа Меланија је планула: „Дакле в 
м нисам још изрекао последњу реч о овом питању, јер нисам ни из близу исцрпао све оно градиво,  
енов бранилац говорио је још дуго о том питању, па онда пређе чак и на Адама и Еву.{S} Каже: „И 
је задржа.</p> <p>„Милева, пријатељице, питао бих те нешто.“</p> <p>Девојка ћуташе, главу је об 
 не пије више из чаша, него из шафоља?“ питао је Светозар.</p> <p>„Шта имате против умереног пу 
 гледао.</p> <p>„А, да шта хоћете још?“ питао је. „Зар није Назаренство у вас очигледно увенуло 
и у очи и разумеле је.{S} Њен је поглед питао: „Где је Боривоје?“</p> <p>„Боривоје“, каже он, „ 
и разумеде и његов поглед.{S} Поглед је питао: „Где је Милева?“</p> <p>„Милева је болесна, врло 
ао штету, коју учини њен брав, но ју је питао, где да га затвори.{S} Цвета му се извинила и зах 
вима бавио књижевношћу.{S} Нико ме није питао шта пишем, као и остале што нису питали, а ја нис 
арод ће поћи за њима.{S} Ти си ме брате питао, ко ће да почне?..{S} Ја мислим да почнемо ми, ко 
а тебе.“ „Али кад би ти хтела, ја не би питао, хоће ли он, но би те уграбио.“ „Е, гле сад“, каж 
Лазар одговара на нешто, што он није ни питао, но тек мислио.{S} Само му лице за тренутак потам 
воје лежи у истражном затвору.{S} Да га питате, од кад је ту, мал’ те не би рекао: од јуче.{S}  
рловаца, не зна даљег пута, а бадава ће питати жену на бунару или свињарче на друму: „Кажи ми,  
ају да покрену нова разговора, одмах ће питати ма које од њих: „Шта читате из св. писма?“ — па  
“, ади кад почех ударати обема рукама и питати:{S} Одричеш ди се сад сотоне, орјатине проклети? 
ислила. „Боже мој“, каже, „па њега ћемо питати.{S} Кад му је то вера, ваљда ће је познавати.{S} 
 ја кажем, а ако мени не верујеш, можеш питати и патријара, ни он ти неће казати друкчије.“</p> 
е гледајући на њих.{S} И кад га једнако питаху, исправи се и рече им:{S} Који је међу вама без  
 гласом: „Рождество твоје...“</p> <p>Да питаш Лазара:{S} Шта се то деси с њим, не би умео казат 
еда, као да хтеде рећи:{S} И ти то мене питаш? „Бог ће те умудрити“, рече на послетку и изиђе.< 
ти и туви, да га у сред ноћи пробудиш и питаш, изговорио би сва та тешка имена као оченаш.</p>  
ви га на сто.</p> <p>„Где је самртник?“ питаше Гигу лагано.</p> <p>„У комори“.</p> <p>Светозар  
ле тога прснемо и распадне се друштво?“ питаше ме.{S} Ја сам слегао раменима, као да ме се то в 
 ли, шта је рекао Христос оном, који га питаше: „Шта да радим, да би се удостојио царства небес 
 је сузним очима изишао из собе очине и питаше матер: „Шта је хтео баба да ми каже?“</p> <p>„Не 
живот свој, шта ћете јести или шта ћете пити, ни за тело своје, у шта ћете се обући.{S} Није ли 
у природи долазиће по лако к себи, а уз питоме овце и јагњад припитомиће се и он.{S} Само га об 
, а Боривоја неће ништа већма одржати у питомости до жена.</p> <p>Марта је доста лако успела у  
вала и други дан, јер је мислила:{S} Од пића је, проћи ће.{S} Но не прође.{S} А кад трећи дан п 
је никад отворено.{S} Он точи до душе и пића, али су чланови дужни да буду умерени, па ако би и 
шао, крчмар му не сме давати прекомерно пића.</p> <p>Данас су се скупили на забаву.{S} Лекар је 
е да служи.</p> <p>Назарени су у јелу и пићу умерени, али нису уздржљиви.{S} Не познају сјајне  
ерено пушење</hi>.{S} У нашим правилима пише, да је допуштено свако <hi>уживање</hi>, само ако  
ност ми је“, каже, „да ти прочитам, шта пише о тој ствари свети апостол Павле“.{S} И прочита ов 
 богати ући у царство небесно.{S} И шта пише у еванђељу Матејеву? „Не брините се за живот свој, 
 да испод мире, сто ђавола вире.{S} Све пише, да се чувају људи жена, а он је под старост имао  
 а Христос их познаје.{S} Апостол Павле пише, какав треба да је епископ, свештеник, ђакон.{S} В 
исати, неко рачуна, преписује песме или пише кући писма; цепа их и ипет пише, да га прође време 
 еванђељу и све је то било већ што тамо пише.{S} А зар до века тако да буде и без потребе тако  
да: „Човеку није добро да буде сам“, то пише већ и на првој страни св. писма.</p> <p>Док је Лаз 
 брате по народу, имаш право.{S} Све то пише <pb n="144" /> у еванђељу и све је то било већ што 
етну прст на оно место еванђеља, где то пише и седе.</p> <p>Прота набра чело и не узе одмах реч 
„Тврда кућа, трошан кров,</l> <l>Доктор пише рецепт нов,</l> <l>Човек може да ужива,</l> <l>С т 
сме или пише кући писма; цепа их и ипет пише, да га прође време.</p> <p>Ја сам то опште право у 
ли наши јеврејски мудраци.{S} У талмуду пише:{S} Ко у пустињи изгуби рачун о данима, чим осети  
а друго.{S} А у св. <pb n="75" /> писму пише: „Кад се молиш Вогу, не моли му се по зборницама и 
<p>Она проговори мирно: „У светом писму пише:{S} Жена треба да остави оца и матер, па да иде за 
тејеву еванђељу глава У. 29. и 30. стих пише: „Ако те око твоје десно саблажњава, ископај га и  
 књижевношћу.{S} Нико ме није питао шта пишем, као и остале што нису питали, а ја нисам налазио 
 тесто“.{S} А стих 11. вели: „А сад вам пишем, да се не мешате, ако који, који се брат зове, по 
шест хиљада форинти можемо рачунати.{S} Пиши 5000 фор.{S} Даље:{S} 16 глава волова одвели футош 
 чуђење, у Назарене.</p> <p>Толико није пиштала ни једна као Рахила.{S} И томе се нису чудили н 
на је говорила непрестано или боље рећи пиштала је непрестано као гуја.</p> <p>„Безбожници и бе 
и које су већином онако грозно хукале и пиштале над својим гресима, нису све скупа толико <pb n 
, нит најмљујемо онај ђавољи рог да нам пишти, но се сећамо Бога.{S} Момак и девојка изјаве пре 
на хришћанска вероисповест.{S} Примедба пишћева.</p> </note> </div> </back> </text> </TEI> 
ад не тумачиш Христове речи онако, како пишу, но се заклањаш за апостола Павла?{S} И ја не тума 
/></p> <p>„Сутра ћу у варош“, вели неки плав младић, једва му удариле науснице.{S} Има ли ко, д 
умирио.{S} Запали лулу, па само гледа у плаве димове и мисли, мисли.{S} Тек ако ће одговорити д 
„Што је истина, истина; тамо се срдила, плакала је и искала се натраг.{S} Каже ми: „Гром те уби 
ти, па да ме одмах убију...{S} Бог зна, плакала сам доста у мом веку, али нисам излазила на сок 
мо врло добро знате, да је и мати божја плакала за умрлим Христом.{S} И ви хоћете да сте побожн 
} Јованка је пришла Милеви, љубила је и плакала; тешила је, како је могла и знала, али тихо, ша 
 доби јасна одговора.{S} Милева је дуго плакала, заронила је главу у мајчино крило и само говор 
</p> <p>Само је Милева знала, за што је плакао Боривоје.{S} Није умео да дела, па сад сузи.{S}  
аповеди твоје.“</p> <p>Дуго је клечао и плакао, а кад се подиже, био је оснажен.</p> <p>Дође са 
ле и Христос је жалио“, каже Светозар, „плакао је за својим познаником, па хоће ли бити за тебе 
божја воља и прописасте, да мати не сме плакати, кад јој умре дете.{S} А овамо врло добро знате 
вно, пред свим светом у вашој скупштини плакати, па да ме одмах убију...{S} Бог зна, плакала са 
> <p>„Шта је, сине?“</p> <p>„Немој нано плакати, нисам ја баш тако одвише болестан.“</p> <p>Мај 
пет затвори у ону мрачну комору и горко плакаше.{S} Осетио је, да је над собом изгубио власт.{S 
е само мало дебљи снег по крововима, да пламен не ухвати суседе, а ја бих данас упалио бадњак,  
и испод тог пепела кад год засијати нов пламен.{S} Гига ју је волео свом душом својом, мал’ се  
бе и свог успаљивања за Боривојем.{S} И пламен у њојзи се полако угасио.{S} Не гори више, али ј 
учврстила, не питајте.{S} Од варнице до пламена често не треба више до ли један тренутак, само  
ане више интелигенције градили наставни план за школе, у којима смо се учили; ви сте установљав 
 Зидају кућу и мерник је направио добар план.{S} Али јест!{S} У његову плану нема, да ће проћи  
ло све равно до Косова, равне су му чак планине и брда, а право му је и оно, што је криво. „Или 
ма тим приповеткама наћи ћете, где се с планом, промишљеном намером исмевају људи, који осећају 
 у тебе, не шушкају и не оговарају те?“ плану чича-Срдан. „Казуј, несретниче, је ли истина, да  
ио добар план.{S} Али јест!{S} У његову плану нема, да ће проћи онуда која жена и насмешити се  
м питањима.“</p> <p>Госпођа Меланија је планула: „Дакле ви судите по ситницама о целом човеку?{ 
 Он није више свој...{S} До сад, кад је плануо, занео се, било је само за тренут, после се умир 
ро доћи?“</p> <p>Здравковић је увређено плануо. „Ако је“, вели „ко сто пута паор, толико мора з 
Стана цичи и видела, где се мотљају око пластова?“</p> <p>„Трчали да“, каже девојка, „а за што, 
о на силу.{S} Мислио сам: „Нека јој Бог плати“.</p> <p>„Онај, који те је научио, да тако говори 
 главу; златна, дабогме оном, који више плати.{S} Ако ко умре, долази опет — трговина; новац ће 
атити“.</p> <p>„Ја и не лупам главу, да платим све на једаред и одмах.{S} Ти си казао, да има в 
, јер је рок истекао, а ја немам чим да платим!{S} Гле, и судија долази да изрече пресуду; имам 
и доносите по две по три.{S} Ево да вам платим у напред.“</p> <p>И још би два-триред: „Дајте и  
n="12" /> одскоче на челу, као оно Јови Платином, кад хоће да се бије; дречи, а баш сам јуче пр 
алима.{S} Можда има још кога, који није платио — „беду“.<ref target="#SRP18966_N2" /></p> <p>„С 
е она.</p> <p>„За што?{S} Зар ја не бих платио као и други или бих вам упарложио земљу?{S} Дајт 
Бога господо, не могу то <pb n="195" /> платити, <hi>врло су рђава времена</hi>, крчме су чак и 
> <p>Платити „беду“, значи код Назарена платити парохијал.{S} Они су дужни да плаћају парохијал 
p>„Па хајде рецимо, да ће тим људма Бог платити, кад их ја не познајем.{S} Али ако макар само о 
 данас без потпоре и помоћи, али ће Бог платити и Милеви, што тако учини са мном.{S} То ти отво 
 </note> <note xml:id="SRP18966_N2"> <p>Платити „беду“, значи код Назарена платити парохијал.{S 
а постиш, а отац твој, који види тајно, платиће теби јавно.“</p> <p>Ове узвишене речи и друге к 
ју на онај полумрак.{S} Оно бело, то је платно, шта ли...{S} У томе је замотано њено дете...{S} 
, то нису били свештеници од заната под платом“, а глас му дође чисто опор.</p> <p>Светозар за  
зречно:{S} Волео би умрети, но да прими плату, те да ко његову славу уништи.{S} Даље вели: „Ако 
оје воље мораш јавити власти, да примиш плату за своја недела.{S} Није доста рећи: „Кајем се, ж 
 учинише са мном.{S} Њих ваљда царевина плаћа за то, да тако чине, али Милеви не могу опростити 
р ми је за невољу.{S} Каква ми је дакле плаћа?{S} Да проповедајући еванђеље учиним без плаће ев 
ирни људи, који се у свачему држе реда, плаћају најуредније порезу, па и парохијал.{S} И кад би 
а платити парохијал.{S} Они су дужни да плаћају парохијал оној вероисповести, из које су изишли 
ене.{S} Дакле и да будемо Назарени и да плаћамо попа.{S} То је много.{S} Ако ћемо да смо Назаре 
S} Да проповедајући еванђеље учиним без плаће еванђеље Христово!“ Апостол Павле не разуме плаћу 
ђеље Христово!“ Апостол Павле не разуме плаћу у банкама, он мисли на другу плаћу“.</p> <p>„То с 
зуме плаћу у банкама, он мисли на другу плаћу“.</p> <p>„То се већ односи на другу ствар“, вели  
(Смеју се).{S} Није то за смеј, него за плач.{S} Ето га, грк Сима ту је, па нека каже, како <pb 
ја је била и пре; тврдили су, да је њен плач био комедија, а њено Назаренство шпекулација, да с 
је, „предајемо земљи земљино без икаква плача и запевке.{S} Кад би вриштали и грували се у прса 
у.{S} Свакоме поцрвенеле очи од силнога плача, али опет за то нико не преговара Лазару.{S} Обил 
овратила јаче но игда), па је опет било плача.{S} Те посете скрхаше Милеву скоро са свим.{S} Ње 
о сад онако трезвена жена поче да кука, плаче и јадикује.{S} Налазила је мира само у скупштини, 
а свим.{S} Њезин закон јој забрањује да плаче, бајаги, ропта против божје воље, а тешко је у он 
кад јој је брат умро.</p> <p>„3а што да плаче, кад је то тако Бог наредио?!“ Девојке се опет ст 
мој брат.{S} Онда Исус кад је видео где плаче и где плачу Јудеји, који дођоше с њом, згрози се  
другу страну.{S} Шта је то, да Боривоје плаче?{S} Крштен, пречишћен, па опет?{S} Зар се сотона  
>И сад се побеси и она.{S} Не кука и не плаче више, но говори као увређена жена.{S} Каже му: „А 
 се тамо по очима јој гоне сузе, али не плаче.</p> <p>„Сестро“, каже јој он, а глас му је пун љ 
олимо се Богу и укопамо га“.</p> <p>„Не плаче сетра, кад јој умре брат?“ пита Јулка, <pb n="78" 
и на што да га бије, кад Боривоје и сам плаче, гризе се и очајава, чим се умири, а осети, да ни 
 дође мали Божић, Нова Година, она опет плаче.{S} Каже: „Данас код мог бабе има још увек прасећ 
зила на сокак, нити сам ишла у цркву да плачем.{S} Али манимо се тога.{S} Ви знате, да смо се п 
ванка. „Никад се не радујете и никад не плачете.{S} То је страшно“.</p> <p>Одоше другарице и Бо 
ајко, слатка моја мајко, уби ме, али не плачи више! “</p> <p>Већ је почело да се развиђава, а о 
дете огледа и виде себе онако запурена, плачна, ружна, хоће кад год да се утиша.{S} У први мах  
реношћу својом, над поквареношћу света, плачу и очајавају годинама.{S} У том добу свога мучења  
дава, људи су.{S} Ако и не плачу јавно, плачу у срцу.{S} Извлаче своју децу на гробље, извлаче  
плачу, да би се и камену ражалило.{S} А плачу не за друго, него што су остариле, па морају умре 
 Онда Исус кад је видео где плаче и где плачу Јудеји, који дођоше с њом, згрози се у духу и сам 
ни, браћа и сестре, који су крштени, не плачу, јер су они пречишћени, препорођени, напојени св. 
али све је бадава, људи су.{S} Ако и не плачу јавно, плачу у срцу.{S} Извлаче своју децу на гро 
 Макра, заседну свако по подне у собу и плачу, да би се и камену ражалило.{S} А плачу не за дру 
гове, а жене држе малу децу у наручју и плачу...“</p> <p>„Није лепо, није поштено од њих“, каже 
 поју, то су браћа и сестре, а они који плачу, то су из редова пријатеља и пријатељица.{S} То с 
смех, веле: „Напију се ракије, па за то плачу.“</p> <p>Тома је за то, да се опомену јавно у ску 
којом је свако јутро кресала путање или плевила, па је до скора при том послу, мал’ те не увек, 
в подгризао жилице, бадава ћете доцније плевити и неговати.“</p> <p>Док је лекар ово говорио, ж 
 кад смо каменим секирама бранили своје племе, но што данас бранимо народ свој само лепим речма 
 Павле је рекао, да се клонимо распре о племенима и народима.“ — „Па говоре ли сви људи једним  
ном намером исмевају људи, који осећају племенито; свуда се износи, где ти људи пропадају, пост 
тидом и поштењем да украшују себе, а не плетеницама, ни златом или бисером или хаљинама скупоце 
места купила и узела нов терет на своја плећа.{S} Нашла је и доброг чобана, чича Симу, који је  
ски домазлук и сувише теретан за женска плећа.{S} Марта је издржала и тај терет, и може се рећи 
нџом, те само гурнули ногом о стабло, а плод нам падао у уста, но што данас лажемо, варамо и са 
ти.{S} Он каже: „Ко сади виноград, а од плода његова да не једе?{S} Ко пасе стадо, а од млека с 
а, јер ако нас повија, биће нас и преко плота“, вели Славна.</p> <p>„Знате ли шта?{S} Да га пит 
оривоју нову молитву, која је нађена на плочи гроба Христова и која се зове: „Молитва Грешника” 
г крста на раскршћу или у Јерусалиму на плочи гроба Христова.{S} Али кад већ хоћеш да учиниш шт 
еници лепо?{S} Зар му не метнуше камену плочу над гробом?{S} Зар матер божју не сахранише апост 
црне капуте и високе цилиндере, само се пљесну рукама и рече: „Оволико госпоштине нема за цело  
пази стари сеоски свештеник, он се само пљесну рукама: „Наопако баба-Стако, зар и ти?{S} А пре  
их, гадних речи, да у мало не дође и до пљувања.{S} Онда су се, по српском обичају, заверили у  
науче тамо писати.{S} У свакој соби има пљувоница, напуњена песком.{S} Проспу песак по столу, р 
јој наводњене као небо, из кога хоће да пљусне киша, ади још не пада.{S} Осећа, да се тамо по о 
ва Назаренка.{S} У руци јој цвет, ружа, по том једином „накиту“ можеш видети, да није Назаренка 
 <p>За неколико тренутака наста тишина, по Назарене врло непријатна тишина.{S} Тада ће устати Л 
авришти на сред улице.{S} Сад је мирна, по некад се чак и насмеши и враголасто рекне: „Маните м 
да умрлу жену, нашао је онде Светозара, по чијим се очима гониле сузе.</p> <p>„Друже“, рече му  
ло не дође и до пљувања.{S} Онда су се, по српском обичају, заверили у себи, да неће попустити, 
Ту су биле рибе од Орида, од оне врсте, по коју је Краљевић Марко ишао, кад је славио крсно име 
екао ни то, да их воли.{S} Да истински, по срцу воли децу, запазио бих, јер би деца онда волела 
рос је посвршавао најпотребније ствари, по подне се кренуо и сад, тек што није стигао.</p> <p>О 
 ме?“ пита Јованка.</p> <p>„Не са свим, по мало.{S} А по мало је била и шала“.</p> <p>„Требала  
} Онај други био је кржљав, неразвијен, по лицу му урезане страсти, из очију му вири лукавост.< 
Пости и Боривоје, па и он пости строго, по пропису св. Василија.{S} По некад мора да покупи сву 
е жене говоре, да ни грудви није тешко, по којој Цвета гази, а то је много казано.{S} Ако таку  
шњи догађај.{S} Ово се крштење свршило, по његову мишљењу, једино с прањем телесне нечистоте, а 
ако рећи јогунасто повукао од свега.{S} По лицу му се видело, да је врло незадовољан.{S} Лазар  
сти строго, по пропису св. Василија.{S} По некад мора да покупи сву снагу, да издржи тај пост,  
 послетку опет молитва и опет песма.{S} По негде чине мало већу параду, јер читају из св. писма 
Марта није заборавила тог разговора.{S} По првој прилици поручила је Марта брату, да јој пошље  
нда, кад је знао, да је посао готов.{S} По строгом закону ово не би могло бити, али се такав об 
триред, десет пута, али све у залуд.{S} По речима апостола Павла било је давно време, да је се  
 и јаука, али им је у души тим теже.{S} По њиховим упалим очима и тешкој суморности видело се ј 
дњака, не треба иконе ни св. Николе.{S} По његову закону он би требао на Божић да ради... да пр 
 Мелентија, па дошао је и свештеник.{S} По најчешће је долазио Сима пекар, који сад већ и не из 
о искривљена и једва моћна за посао.{S} По смрти своје жене поверио је Тома, а с њиме повери и  
 данашњу цркву и веру веома жестоко.{S} По њихову учењу:{S} Човек мора грешити, мора губити душ 
ротив вас, нит гласају уз опозицију.{S} По њима ако хоћете, не морате никад положити општинских 
 Бога.</p> <p>Али ко је на то пазио?{S} По најмање чича Срдан, који је подигао главу, као да је 
ориште.{S} Била је лепа, крупна цура, а по лицу јој неки необичан израз.{S} Од вајкада јој тако 
је то, Шандоре?“ он се по мало смеје, а по мало црвени и вели: „Ето, шта је:{S} Куд сви, туд и  
укао оним јендеком, дошао сав укаљан, а по чакширама му се замрзла вода и нахватао се лед.{S} С 
 којега још нико до сад није разумео, а по свој прилици и од сад неће нико разумети.</p> <p>То  
"subSection" /> <p>У Боривојевцу смо, а по подне је.{S} Баш је време жетви.{S} Кад гледаш с ули 
нице.{S} Може се рећи, да је био леп, а по оделу се видело, да је Србин.</p> <p>У први мах је с 
на, умирују га речма, моле и опомињу, а по мало се ребре око њега, те га раменима отискују.{S}  
анка.</p> <p>„Не са свим, по мало.{S} А по мало је била и шала“.</p> <p>„Требала бих да се срди 
тима и мантијама“, вели Јова.</p> <p>„А по чему си ти позван?“</p> <p>„Осећам се чист“, каже Јо 
м вредан да седим међу браћом.{S} Треба по ново старешинама да се исповедим“.</p> <pb n="175" / 
ли у селу?{S} Јесу ли то те, које треба по твом наговештају да се удају само за чланове добрих  
 и изгледаше као да нехотице прелистава по њему.{S} Онда на једном седе уз постељу болеснице.</ 
 За тим удари киша, те је радио час-два по комори, али нити је одлазио у врт, нит виде девојака 
S} Као нека полутама поче да се разлева по соби, он види само њену црну мараму, јер је сагнула  
ђе појао, али је тим више певао; испрва по рогљеви а после и у крчми.{S} Где се покаже, купи се 
} Читао му је св. писмо и тумачио му га по назаренском схватању.{S} Уз то му је говорио о оном  
еве, али му то баш годи.{S} Што му нога по кад-кад дубље западне у јендек, тим боље; кад се изв 
 разумевао у оном „голубијем послу“, да по „хришћанској дужности“ води пијана човека кући, а да 
агана.</p> <p>Кад га уведе у собу, тада по други пут залану вашка.{S} Нити јој он назва Бога ни 
еје гвожђе на ватри, звиждуће или гледа по улици.{S} Тек сад метне гвожђе на наковањ, почне про 
су и Мишу привели у друштво, те им онда по правилима пресудили спор.{S} Пресуда је гласила:{S}  
ш дуго радити код нас?“ пита га Јованка по уговореном реду.</p> <p>„Докле ми заповедају“, одгов 
 „Пиле моје, хоће душицу да ти иструцка по овим џомбама.“</p> <p>Кад су сутра дан питали људи:  
ке, онда је само <pb n="173" /> гледала по њему. „Читам,“ каже она збуњено, „овај... последњи п 
како се госпођа Здравковићка устумарала по школи тамо амо и не уме и неће да седи мирно на свом 
ине, поболи му се отац.{S} Послаше кола по Лазара и довели га кући.{S} Доцније се показало, да  
је Влади још јаче позлило, испрати кола по варошког лекара, оног истог, код кога је била пре го 
} Но не прође.{S} А кад трећи дан посла по лекара — доктор није дошао, али му је чуда песму.{S} 
</p> <p>Био је леп пролетњи дан, недеља по подне, кад се први пут састало друштво добрих људи.{ 
p>Госпође су и опет хукале.</p> <p>„Ама по Богу, што хучете?“ пита их Миловић.{S} Ти људи у том 
“ каже, а не гледа јој у очи, „иди одма по Лазара и Милеву и доведи их овамо.“ </p> <p>Она се у 
е тамо трговину.{S} Ако је венчање, има по црквама златна и сребрна круна, која се натиче младе 
па онда не можемо да се наплаћамо и има по 10 разбијених глава.</p> <p>Него кад би владика бану 
емо, али кад то кажемо, у нами је свима по мало хвалисања и фарисејства.{S} Шта ћемо, ако од св 
је намислио, него га пусти право коњима по ушима, а уздице затеже још јаче на десно.{S} Коњи ју 
ао из коморе, шетао је крупним корацима по соби и говорио као себи, али опет на глас: „Ја морам 
речи премудрог Соломона, да је зла жена по човека казна божја.{S} Него ја хтедох друго што поче 
ad> <p>За то време ишло је код Назарена по старом.{S} И они су се множили, те је изгледало, да  
т.</p> <p>Дуга коса пала јој расплетена по лепим раменима... а од одела је на њој само оно, што 
>Јелачић се насмеја и потапка Светозара по рамену.</p> <p>Боривоје је и нехотице чуо скоро цео  
је узбуђености.{S} Било је око три сата по поноћи, кад се вратио од оца, али не оде кући, но је 
ованка.“ И онда оде, да се мало прошета по врту и кад би време цркви, он је о тој теми изговори 
ова изубадао бритвом.{S} Колика срамота по сироту Марту и каква је туга обузе, кад јој донесоше 
их Назарени освајају тако лако земљишта по тамницама.{S} Па је с тога и Лазару било лако, да пр 
елачићка добра душа.{S} Увек га се сећа по ручку, па му кад што пружи и чашу вина.{S} Боривоје  
орио је, од каквих је штетних последица по здравље и благостање то непаметно кинђурење и већ та 
„Боже, за што није само мало дебљи снег по крововима, да пламен не ухвати суседе, а ја бих дана 
на.{S} Апостол Павле познавао је сваког по имену и из виђења, те му је лако и било писати:{S} О 
им.</p> <p>Истина, било је времена, кад по неколико година није било те прилике, јер сам бивао  
 куд то иде.{S} Почеће да се цепа комад по комад од правила, док не постане од њих велико ништа 
араде, па за то и доспевају, да се баве по мало вртарством и пчеларством.“</p> <p>Светозар је р 
ам остати дужан, кад ми доносите по две по три.{S} Ево да вам платим у напред.“</p> <p>И још би 
вих усана, а чича-Срданова песница паде по челу његову.{S} Удар је био силан, Лазар се заљуља,  
, узе први реч. „Видим“, каже, „где иде по селу егзекуција.{S} Не утерују државно, ни општинско 
а улицу, стоји Јова Пајинов.{S} Јова је по занату чизмар, управо крпа, али је ватрен Назаренац. 
ку икону.{S} Но та прва прилика била је по несрећи баба Језекиља, жена, о којој се по селу гово 
 форинти, а он би већ показао, какав је по њега овај данашњи дан.</p> <p>Но за мало, па је и он 
сповести, до ли назаренске.{S} И сад је по заточеника ова дилема:{S} Ако он остаје при својој с 
е ову и ону главу еванђеља, тумачите је по свом и пронађосте, да треба да презрете сваког, ко н 
ве речи само саже главу и рече: „Нек је по твојој, синко; како те Бог учи... само ми кажи још о 
 како је у души Лазаровој.{S} Послао је по његове старе другове, напунио му џепове новцима, мет 
је у неком тренутном осећају, урадио је по срцу, а не по уверењу.{S} Тог осећаја ако и није са  
 две Мађарице не знају појати.{S} То је по свој прилици божја промисао наредила, јер да и оне з 
 вера била крива, а он чист.{S} А то је по осуђеника врло пријатна ствар.</p> <p>Ово су главни  
ом жита, које баците у земљу.{S} Зар је по то зрно све једно, хоће ли земљу сажећи сунце или ће 
поменуо на почетку овога одељка, већ је по четврти пут затворен.{S} Као што му је тело кржљаво, 
ича-Срдану је тешко и он оде оне недеље по подне у крчму.{S} Ми Срби за све тражимо вина.{S} Ак 
недељу, која је ишла, читао је еванђеље по Луци, глава XIX. стих 12—27.{S} Тамо је реч о слугам 
исма.</p> <p>Боривоје је читао еванђеље по Јовану, XII. глава.{S} Христос 6 дана пред смрт дола 
<note xml:id="SRP18966_N3"> <p>Еванђеље по Јовану гл.{S} X, стих 23-32.</p> </note> <note xml:i 
его две-три шљиве.{S} А ништа није боље по вечери но то.{S} Баш донесите и мени прегрш-две.“</p 
елена је још оног вечера хтела да пошље по Светозара и Јованку, но Срдан не даде. „Остави“, каж 
арио.{S} На скоро ми приђе и поглади ме по челу. „Али ваљда ниси толико болестан“, каже, „да не 
а љубити се не може силом, но срцем, не по заповести, но по слободној вољи.{S} Вез љубави ништа 
нутном осећају, урадио је по срцу, а не по уверењу.{S} Тог осећаја ако и није са свим нестало,  
ковањем, недељом, и онда нек броји дане по реду“.</p> <p>Боривоје слуша ова талмудска мудровања 
на.{S} Бивало је и до сад, да он замане по Лазару, али онда је Лазар увек гледао врата и измица 
>„Али ћеш бар спасти душу, а ако остане по старом, губиш и тело и душу“.</p> <p>Пера није ништа 
о, што му је требало пасти на памет пре по сата.{S} Затвори песмарицу, саже главу на груди и по 
озвао пре мене, а ја сам рачунао, да се по себи разуме, да је Боривоје мој гост“.</p> <p>Она не 
оју забаву, одмах дан по томе зачула се по рогљевима ова песма:</p> <quote> <l>Три анђела жалил 
ба утаманила до зоре.</p> <p>Прочула се по Лазаревцу и та смрт — прочула, ма да је не огласише  
села.{S} Та су села наблизу и у њима се по највише догађа оно, што ћу да испричам.{S} Најбоље ј 
скупштину.</p> <pb n="116" /> <p>Кад се по подне скупштина свршила, те гости са стране почеше д 
S} Ти си казао, да има времена, може се по мало, лагано.{S} Него се о томе промишљам: би ли ја  
 те мрави подилазе од милоте, а чује се по целом селу.</p> <p>Сутра на ноћ, да ко слуша, начуо  
е?{S} Без пастира, без вође упутисте се по тешком путу богословских наука и верујте ми, грозно  
који га је испитивао и писао, окреће се по соби и види на сламњачама још два несретника као и о 
азар, не може, јер је млађи а и носи се по господски, но опет је за то као одсечена глава Лазар 
несрећи баба Језекиља, жена, о којој се по селу говорило, да јој је језик још гори и од имена ј 
итали људи: „Шта је то, Шандоре?“ он се по мало смеје, а по мало црвени и вели: „Ето, шта је:{S 
последња реч протина одјекнула, само се по држању његову опазило, да је завршио, кад Светозар о 
јецање њено, вреле јој сузе котрљају се по образима његовим, <pb n="16" /> а из груди јој се от 
пише: „Кад се молиш Вогу, не моли му се по зборницама и на раскршћу, да те виде људи.{S} Него у 
загледа у будућност?!“</p> <p>Очи му се по мало наводнише и он их управи у даљину, као да је хт 
есме: „Три анђела жалило“, хориле су се по селу друге.{S} Да наведемо само ове:</p> <quote> <l> 
,“ вели он, „брате по родитељима, брате по Христу и брате по народу, имаш право.{S} Све то пише 
 по родитељима, брате по Христу и брате по народу, имаш право.{S} Све то пише <pb n="144" /> у  
ша. „Брате мој Лазаре,“ вели он, „брате по родитељима, брате по Христу и брате по народу, имаш  
ности, а ви госпође да се китите, идете по балови и играте до зоре?{S} Право да ти кажем, жао м 
ви ћете у рит, да сечете трску, ви ћете по оној магли и зими у рит с вуцима, пре с њима, но са  
а Меланија је планула: „Дакле ви судите по ситницама о целом човеку?{S} Је ли то лепо и је ли т 
да ћу вам остати дужан, кад ми доносите по две по три.{S} Ево да вам платим у напред.“</p> <p>И 
 и људи.{S} На пољу, у природи долазиће по лако к себи, а уз питоме овце и јагњад припитомиће с 
 је мира само у скупштини, а и код куће по ваздан капа над св. писмом и мучи се да разуме откро 
 од својих 18 година.{S} Ово се девојче по свему разликовало од осталих девојака.{S} Њено одело 
аше неки шум, као кад оно ветар зајауче по тихој ноћи.{S} Али он увек и увек заспа, јер мишљаше 
е комад хлеба и мало смока, па тумараше по кући.{S} Боривоје није ни дирнуо јела; с уздрхталом  
е том суду.{S} И један и други изабраше по три човека у тај суд, а та шесторица изабраће седмог 
на њу.{S} Па се опет саже доле и писаше по земљи.{S} А кад они то чуше, покарани будући од свој 
 те разгонио ону црну слутњу, која беше по њима попала.{S} Домаћица је јецала од радости, а чич 
 само за тренут, после се умирио и беше по ново господар над собом, сад <pb n="168" /> је скрен 
мисао беше још неизрађена, тај пут беше по мало застрт маглом.{S} Пред њиме у души стајаше чича 
 Лазару умре жена, а он је сад још више по крчмама.{S} Кућа му је празна, пуста.{S} Бадава је с 
> <p>Од једном јој мали прстићи пређоше по редовима и зауставише се на једном месту.{S} Он поче 
, као што чине лицемери по зборницама и по улицама, да их хвале људи.</p> <pb n="46" /> <p>„А к 
 „Боже, каква је то крв у мени?“ пита и по десет пута.{S} Стигне кући, отвори комору и забрави  
старом, а за тим пође на горе.{S} Сад и по две ноћи не долази кући, јер кад мало забразди, онда 
 их има двадесет и четир, па сви држе и по две краве. (Смеј).{S} Не кажем ја то за смеј, него ш 
сутра дан не изиђе из куће.{S} Већ је и по подне, већ ударају звона на погреб, а Лазар се не ми 
а она мало после, „да не би било боље и по мене и по вас, кад би нам се милило играње?{S} Ја ка 
 после, „да не би било боље и по мене и по вас, кад би нам се милило играње?{S} Ја кажем само т 
ратко и јасно, кратко и јасно!“, вели и по десет пута.</p> <p>Између сеоских учитеља одвоји се  
ажем, баците на поље.{S} Показује три и по сата, а то није истина, јер вам је већ дванаести час 
његовој кући. <pb n="216" /> Каже јој и по стоти пут: „Сестро, ти треба да се жртвујеш за нашу  
— пребацише ме преко кола.{S} Пао сам и по трећи пут на земљу, глава ми удари о точак и обли ме 
докторов предлог, али је ипак пристао и по подне се свршила ствар глатко и мирно, без икакве пр 
од Томе их је у таквим приликама било и по двоје, троје, но сад је зар случајно Боривоје сам.</ 
ашке печењем.{S} При сватовима јуримо и по три дана коње, а уморна путника нећемо да повеземо н 
{S} Треба журити“.</p> <p>И он то већ и по стоти пут предочи Рахили, која је од удаје Варварине 
омања и почне из нова молити; каже му и по десет пута: „Море, мани се ти Симе пекара, оставиће  
е. „Остави“, каже, „били су и у јутру и по подне, имају они и свога посла.“ "</p> <p>Помирење ј 
а је бар доста; у свакој улици има их и по десет, које једва чекају, да се обесе човеку о врат, 
 упутили народ на та предавања и кад би по подне, школа је била дупком пуна, милина ти је гледа 
анија ушла је дакле у вигов, али кад би по подне, те Светозар пређе на женске параграфе, она се 
 је прави Назарен, тај се покајао, живи по божјем закону, сигуран му је опроштај и неизбежно —  
Он поче да чита. „И ходаше Исус у цркви по трему Соломонову...“ Па онда: „А Јевреји и опет узеш 
и не миче се.{S} Не спава, а то се види по томе, што час по час иште мало воде.{S} Пуна је соба 
 <pb n="221" /> први.{S} То се бар види по томе, што се међу њима множе зађевице, а не смеш да  
се сети, да треба ићи да ручаш, па дођи по подне.{S} Кад се она најпре загреје за ту ствар, лак 
у у ваздуху, чак и оног црвка, што пузи по прашини.{S} Па како не би љубили друга свога, жену?{ 
.{S} Умрла тетка Босиљка, па ме послали по тебе“.</p> <p>Миливоје је испоручио ову непријатну п 
је опет снужден као да су му сви помрли по кући.{S} И зар баш нема никаква лека?!{S} Ишао је ча 
вину и ракији.{S} Ја дакле држим, да ми по подне изјавимо, да друштво у начелу не одобрава пуше 
што год видите да он ради, не радите ни по што, јер нећете бити дуга века.“</p> <p>После доктор 
ојке то весеље.{S} Али то не би било ни по јада, да се нису закачиле и о докторово предавање.{S 
ав глас јецати.</p> <p>Ни по покрету ни по жубору не би могао опазити, да су Назарени изненађен 
уди и поче у сав глас јецати.</p> <p>Ни по покрету ни по жубору не би могао опазити, да су Наза 
довикнуо: „Хо, људи, ко ће да вам учини по вољи?!{S} Сад вам <pb n="105" /> је опет криво, што  
„Да богме,“ каже, „знамо се већ.{S} Они по свом закону не воде политику; они не иду на тужбу пр 
н.{S} Устани севере и ходи јуже, и дуни по врту мом, да капљу мириси његови, нека дође драги мо 
њу.{S} За тим је средио још неке ствари по кући, а после подне се упутио у Лазаревац.{S} Извини 
се савила као оно танко дрво, кад удари по њему секира.{S} У оном тренутку познаде тајну своје  
х; Христос је заповедио:{S} Ко те удари по једном образу, пружи му и други“.</p> <p>„То је, кад 
не браните од зла, него ако те ко удари по десном твом образу, обрни му и други.</p> <p>„И ко х 
лице у један сноп, очитај оченаш и удри по њему све дотле, док сотона не изиђе из њега.{S} Ајај 
труби пред собом, као што чине лицемери по зборницама и по улицама, да их хвале људи.</p> <pb n 
p> <p>„Ја мислим“, каже она, „поручи ти по њега у каквом вашем послу.{S} Ти ћеш се после мало з 
св. писмо.{S} За тим поче лагано ходати по соби.</p> <p>Треба да вас упознам с тим човеком још  
 добрих људи.{S} И онда ће се она удати по свој придици само за онака човека, који је члан тога 
нда се Симина Јулка поче и опет смејати по кући, главу је подигла високо и не иде улицом онако  
Чим Лазар буде дошао оцу, поручиће мати по њега и онда — како Бог да...</p> <p>Дође и тај час.{ 
енску скупштину у већим местима познати по противном.</p> <p>Скупштина, у коју ће да оде Лазар  
ску школу у селу могао до скора познати по опалим и олупаним зидовима, онда се може рећи, да ће 
} А к томе и беспослене, уче се скитати по кућама, не само беспослене, него и језичне и свезнал 
 ви знате, како би то било од вредности по нас, кад би придобили такву жену, као што је баба Ст 
њих; <hi>а Исус оста сам и жена стојећи по среди</hi>.{S} И кад се Исус исправи и не видевши ни 
же: „Не можемо <pb n="106" /> децу сећи по поле, поделити их, него ћу ја остати, па како буде.{ 
као мачка, док нисам обрекао, да ћу ићи по подне у друштво и бранити стара правила, а да ћу још 
 потез-два...{S} То што је написао личи по мало на гуску кад опружи врат, па му оловка испаде и 
.{S} Нико не може да се победи, већ дај по сваку цену све, што зажели, па ма пропао.{S} И што ј 
ј онда рече, за што то чини, а рече јој по талмуду, како је научио од Соломона. „Мојсије пророк 
ћма показује.{S} Румен као крв јури јој по лицу са ове невештине.{S} Брзо се заогрнула марамом, 
гађати себи?{S} Овако мисли ишле су јој по глави, само не тако јасно, но магловито.{S} Тек дође 
оница, напуњена песком.{S} Проспу песак по столу, разреде га, и комадом дрвета шарају по том пе 
амо на чича-Срдановим њивама избила тек по гдегде — трава.</p> <p>„Ваљда се зрно мало закаснило 
о.“ Дођем до чича-Срданове куће, гледам по улици, нема никога, а Милева још једнако стоји пред  
о те данас?“ пита је брат Тома. „Гледам по искупљенима, па видим да те нема; а ти и моја Варвар 
а се направио необично весео, звиждућем по соби и пуцкам прстима.{S} Тако сам чинио отпре обичн 
воде, не да се спасе, но да удари бичем по коњима, да их гони све дубље и дубље у Дунав.</p> <p 
не, но рецимо:{S} Хоћу да живим и радим по своме ћефу, а даље како било; не тиче ме се...“</p>  
 Лазар се почео по мало картати, за тим по много, па ту су Цигани, па мамур, те се скоро окануо 
о име и би му, као да га ко удари руком по образу.{S} Милева...{S} Упео се из све снаге да разу 
о је отприлике било, као да пуче пушком по сред девојака.{S} Прснуше голубице, а на месту где с 
 рад, а не светкују цео дан.{S} Недељом по подне има „вечерња“, а сваки дан у вече састају се п 
преради послове, па онда почеше недељом по подне с народним предавањима у школи.</p> <p>Здравко 
о и господа професори и учитељи недељом по подне у школи обавештавају народ, а сутра, у недељу  
е не виђа доколну код куће, јер недељом по подне је у друштву добрих људи.</p> <p>Па једном је  
разорити.“ При тим речима удари батином по сату, који се разби и паде на патос.{S} Онда се окре 
<p>Срдан први узе реч.{S} Куцну батином по оном сату, што висаше на зиду и рече: „Баците га на  
{S} А Исус саже се доле и писаше прстом по земљи, не гледајући на њих.{S} И кад га једнако пита 
утку цикао је још горе и удари песницом по огледалу што год је већма могао.</p> <p>Лекар је ћут 
унасто да кљуцка оном ситном песничицом по наковњу и да каже: „Ја нећу друкчије“, да Шандор нем 
stone unit="subSection" /> <p>Сутра дан по подне састао се код Лазара назаренски одбор.{S} Ту ј 
. испитник и г. велики фишкал читав дан по трсци и шевару, прекопали сте рит, па ништа.{S} Госп 
е, да нађе пут.</p> <p>И опет други дан по подне устаде са столице, одахну и рече: „Господе, у  
 приредило прву своју забаву, одмах дан по томе зачула се по рогљевима ова песма:</p> <quote> < 
е крстили: — Боривоје.</p> <p>Одмах дан по томе стиже им нова радост.{S} Дошао им завађени брат 
месечеви зраци лагано, постепено, један по један, продиру у комору...{S} Све је видније...{S} С 
, јер су се онде затекли и од њих један по један отпада.{S} Има нечег, што сваки од њих у дубин 
зна човек, шта ће га снаћи.{S} Дошао он по вечери мало у крчму и наиђе, где се крчмарица нешто  
о оваца у оном крају, сваку је познавао по имену; за сваку је знао рећи:{S} Када се ојагњила, о 
онако из далека.{S} Дуго је прелиставао по св. писму, на послетку нађе: „Умудрио ме је дух свет 
то и друге послове.{S} Тамо је он бивао по читаве сате без надзора и чувар је долазио по њега с 
а.{S} Њен звонки кикот дуго се разлегао по соби, а њени правилни, бели зубићи никако да замакну 
етио крај, распоредио је имање и послао по Лазара.{S} Хоће да се опрости с њиме и то на само.{S 
олико сати, све док није свануло, лутао по улицама...</p> <p>Кад дође до Цветине куће, он заста 
ате и тако...{S} Талијан био вешт, ишао по вашарима и зарађивао много новаца.{S} Жена му знала  
, гуске и пилиће, једном речи, све живо по кући.{S} Срећа, што му онде не беху деца; ко зна, шт 
ено чини.{S} А пушење није баш шкодљиво по здрава човека, само ако се умерено чини.“</p> <p>„То 
чна и морална предавања, те свештенство по природи ствари изгуби онај значај, који је имало пре 
лићу на вечеру.{S} После се дуго и дуго по селу причало о тој вечери.{S} Ту су биле рибе од Ори 
Светозара на вечери и наздрављали су до по ноћи сретном успеху.</p> <p>После четрнаест дана држ 
>Дошло је и крупније.{S} Лазар се почео по мало картати, за тим по много, па ту су Цигани, па м 
аве сате без надзора и чувар је долазио по њега само онда, кад је знао, да је посао готов.{S} П 
оде мој слуга Јова у Назарене?{S} Возио по Божићу из рита трску, па се заглави, баш кад је хтео 
лакше би ми било, да си ме коцем ударио по ребрима, но што ме овако изломи.{S} Бог ти судио, ор 
тра Наста и сестра Макра, заседну свако по подне у собу и плачу, да би се и камену ражалило.{S} 
о за срамоту, али не отворено, но онако по назаренски, сакривен иза св. писма.</p> <p>Боривоје  
ретати, па и сукобити.</p> <p>На кратко по том дође му и Лазар у походе.{S} Он је потврдио, да  
ка, али ово беху најкрупније.{S} И мало по мало, па се стишало врење и потреси, и друштво је ст 
 лек месец дана, па онда је испрва ишло по старом, а за тим пође на горе.{S} Сад и по две ноћи  
и к врагу“.{S} То ми је непрестано ишло по глави, допала ми се.{S} Други пут нађем је на рогљу  
, ади још не пада.{S} Осећа, да се тамо по очима јој гоне сузе, али не плаче.</p> <p>„Сестро“,  
и нека тајанствена трага. — Но да идемо по реду.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 
 ни студен ни врућ...“</p> <p>Да судимо по Милевину лицу, рекли би, да јој је годио тај одговор 
дамо му одмах, или му ма што не учинимо по вољи, поцрвени, за тим помодри, жиле му <pb n="12" / 
же силом, но срцем, не по заповести, но по слободној вољи.{S} Вез љубави ништа не вреди, па ни  
 се обавести о нечем, што је врло важно по парницу.{S} Марта је била у последњим недељама пред  
 друштва, избегаваће све, што је штетно по тело и душу, а пригрлиће и испуњаваће оно, што му на 
“</p> <p>Све ово било је одвише страшно по Боривоја.{S} Груди му се слегле, е је мислио, удавић 
ивоје му само толико рече: „Тешко је то по сто пута на дан рећи: „Види Бог.“</p> <p>Боривојево  
S} Жене господе професора хтедоше пошто по то да оду, па су да богме повукле собом и остале.</p 
Боривоје се наљубио деце, па се окренуо по кући.{S} Ако му кућа и није препуна, није ни пуста.{ 
ако ништа друго, а оно, да је Лазар бар по назаренском обичају запита: „Па какве вас мисли обуз 
рота није слушао.{S} И то беше нов удар по њега.{S} Рачунао је на опште признање, сад види, да  
ј страни св. писма.</p> <p>Док је Лазар по крчми тужио и оплакивао своју жену, дотле чича-Срдан 
и одвише ватрено погледале на њега, јер по лепоти му не беше равна у целом Боривојевцу.</p> <p> 
да, не, не, треба на том да остане, јер по речима св. писма вреди то исто толико, колико и закл 
ј клупи, међу другим госпођама, али час по час устаје, нуди свом мужу воде или му пружа мирисав 
Не спава, а то се види по томе, што час по час иште мало воде.{S} Пуна је соба жена, читају св. 
n="16" /> а из груди јој се отимају час по час речи: „Еј, мој несретни сине, свему сам крива ја 
и парничењу.{S} Кад су Марта и њен брат по други пут били позвани пред судију, добацили су онде 
ој!...“ И сузни му поглед луташе и опет по даљини.</p> </div> </body> <back> <pb n="237" /> <di 
да ради... да преже коње и да иде у рит по трску, али ако то учини, чича-Срдан ће га убити из п 
 потанко.{S} Код калуђера се такав пост по себи разуме.“</p> <p>Јулка се на ове речи умирила и  
p> <pb n="102" /> <p>Човек, коме се већ по овешталом оделу познаје да је сиромах, устане. „Ниса 
ови старији говоре и у вече се хори већ по рогљевима — песма.{S} То су сеоске новине.{S} Ту се  
 четири године.</p> <p>Питање је то већ по себи огромно, а што сам год даље улазио у њега, опаж 
ло која недеља, а да му не дође у главу по која неупутна мисао; његова душа није још доста мирн 
руг 25, Нови Сад 50 ком.) да их раздаду по народу.{S} Хвала им!</p> <p>Ја сам се трудио, да у о 
ве врсте, т.ј. грађански спорови не иду по правилима пред суд добрих људи, опет су оба брата из 
ама.{S} Чак и наши богатуни, који имају по три-четири намештене и гостинске собе, немају у кући 
а те упознају и лично, а већ те познају по делима твојим.“ Боривоје је скроман, одбија хвалу од 
лу, разреде га, и комадом дрвета шарају по том песку слова.{S} Ако нема друге књиге, молитвеник 
д деце.{S} Не видиш малише да се играју по прашини или да се хватају мајкама за хаљине, те им т 
о, не певају светских песама не ашикују по рогљевима с момцима, нити се успаљују.{S} Наше девој 
 би Чивут Клајн одмах шиљао свог Нацику по жандаре, то је извесно, као да је написано.“</p> <p> 
ова, кад их он не уме читати.{S} Иде му по глави све то, и он уздахну гласно: „Еј, кад бих само 
мужевљеви и нудила га, да пошље у крчму по чашу лимунаде, а Здравковић предлагао свештеницима,  
друго?{S} Зар што си потукао ону живину по кући?!{S} Ни бриге те није, за то нема суда, а за же 
новинарском извештају написао је, да су по предлогу честитог професора Здравковића ишли данас у 
 је ћутала.{S} Сва три човека видела су по њеном лицу, да би рада да ствар мало покрије. „Ја“,  
леда преда се.{S} У овај пар јој се осу по лицу силна румен; оборила је главу и стоји као осуђе 
 и кад виде, где га старци и бабе тапшу по раменима као жену, он јој дође сад на једаред тако м 
> <p>Милева је служила госте, али одмах по ручку изгуби се.{S} Заболела је глава, те после подн 
ти препелица обори главу и ја јој видех по лицу, какве се мисли обрћу у њој.{S} Она је мислила, 
 га неће бити, па крај“, рекох, и почех по ново звиждукати.{S} Моја ти препелица обори главу и  
се.{S} Није то изречено, да се узме реч по реч, но значи:{S} Не брините се само за земно.“</p>  
 свакојако и поручује, да ти сама дођеш по икону, па ће ти поломити кости, а ако му шиљеш порук 
гле сад; није чуо!{S} Кад ти њему китиш по књишки:{S} Назарећани, онда верујем, да не зна, али  
Светозар, довршио науке.{S} Брат би још по најбоље освојио брата.{S} Али Светозар тек од јесени 
 за руку, видело се, да он пред њом још по највише вреди, одвео ју је на страну и умирио је.{S} 
 непречишћен.{S} У њему је заостало још по нешто од прошлих грехова.{S} Сотона га још увек иску 
 је кроз тиху ноћ јурио коњаник у варош по лекара.</p> <p>Доктор се тако рећи прашта с душом.{S 
ко, не опаметиш, ја одмах шаљем у варош по доктора да те лечи, јер само луд човек поступа тако  
а највећма храбри — себе самога.</p> <p>По литургији ето ти доктора.{S} Светли му лице, па још  
 док не сагори до земље и праха.</p> <p>По подне у 4 сата био је у школи договор, што га је саз 
о, и изговарао ју је читаву ноћ.</p> <p>По себи се разуме, да је цело село, мушко и женско, ста 
е...“</p> <p>„Ми дакле“ вели Боривоје, „по заповести св. апостола Павла не смемо да будемо једн 
{S} Да је хтео бегати, одавна би до сад побегао“.</p> <p>Јулка није рекла ништа више и другариц 
ти у то, кад знам, да је Милева од тебе побегла?“</p> <p>„Видим и ја, да је она мене с тим убил 
г тога убити Бог“.</p> <p>„Па за што је побегла од тебе?{S} Јесте ли се посвађали?“</p> <p>„Нис 
јдашем дуж села и пева:</p> <quote> <l>„Побегла је, ту жалости нема,</l> <l>Ја ћу мени довести  
е може.{S} Од злочестог суседа умакнеш, побегнеш, али од злочесте жене не можеш.{S} Како ћеш да 
одрже...{S} У великој битци није то још победа, ако једна чета на једном крају победи своје про 
ни за тело ни за душу, а човек треба да победи страсти“.</p> <p>„Па хајде нека“, вели Пера. „Ка 
, па ма шта било.{S} Нико не може да се победи, већ дај по сваку цену све, што зажели, па ма пр 
 победа, ако једна чета на једном крају победи своје противнике.{S} Ако они други изгубе, изгуб 
још с прага довикује Светозару:</p> <p>„Победили смо!{S} Ону моју препелицу дирнуо си данас сво 
Свет гомилама кличе: „Слава: твоји смо! победио си нас“.{S} И кад се дигоше измети, да убију он 
кла борба.{S} Но за то време, док је он победио једнога, одвукао је онај други вук Стевана дале 
ћи се златног украса, она ће тешко себе победити у крупнијим питањима.“</p> <p>Госпођа Меланија 
ме, неће оно што је неприродно и оно ће победити, окрепити нас и одржати нас до бољих времена“. 
/p> <p>„Ја сам увек говорио, да ћете ви победити.{S} То сам отворено казивао и господину еписко 
е око врата и само толико рече:</p> <p>„Победићемо!“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
ила војка против Назарена и како сјајно победише Назарене већ на првом кораку — у њиховој скупш 
уне, што сам је уграбио, и кад би вече, побеже.{S} Ја сам то опазио још док је била с ове стран 
 борити, поплаши се и побеже у пустињу, побеже четрдесет дана хода далеко, па и тамо није био с 
неко.{S} Он се крену <pb n="166" /> и - побеже.{S} Куда?{S} Не зна ни сам; изгубио се; заишао ј 
мао снаге да устане, али кад је устао — побеже.{S} На пољу још једнако веје снег.{S} Он стао на 
.{S} Но Маца се оте некако и безобзирце побеже у село.</p> <pb n="30" /> <p>Кад је Боривоје дош 
чело, уздахну, а она се отрже од њега и побеже у своју собу; за тим му и опет допре до ушију шу 
езавеља поче с њим борити, поплаши се и побеже у пустињу, побеже четрдесет дана хода далеко, па 
су, да позову сву браћу и пријатеље, да поберу Војинов кукуруз, јер му је умро недавно син, а о 
p>Боривоју смрче пред очима, па се онда побеси, као да није никад постио.{S} На мах је заборави 
је све ређа, али се не мења, јер кад се побеси, он је онај исти, који је био и пре.{S} Кад дође 
осла; он мене не воли.”</p> <p>И сад се побеси и она.{S} Не кука и не плаче више, но говори као 
 кад старац чу шта раде Назарени, он се побеси. „Нећу“, каже, „да које ко дели мом сину милости 
ала, а младих удовица прођи се; оне кад побесне против Христа, хоће да се удају.{S} А к томе и  
 га је на месту убио.{S} Само успаљена, побеснела крв, могла је да улије онолико снаге у онако  
{S} У један мах је изгледало, као да ће побећи, али само у један мах, јер за тим обори главу, о 
 да га се не бојимо“.</p> <p>„А неће ли побећи?{S} Шта ћете онда, ако прескочи ограду и јурне у 
пусти, ја овако не могу издржати, морам побећи“.</p> <p>„Куда ћеш бегати?“</p> <p>„Оцу“.</p> <p 
грао, али кад му узаври крв, хоће да их побије.</p> <p>Једном му је мати зановедила, да утера с 
осмо у војну на друге, па се међу собом побисмо.{S} Шта ће рећи народ?{S} И онако нам пребацују 
роз прозор.“ Маца као да поклекну мало, побледи, па онда рече једва чујно: „Истина, била сам рђ 
ђе чисто опор.</p> <p>Светозар за часак побледи, онда му јурну крв у лице, али се стиша. „Св. а 
а љубав убијате ви коње, јелте?“ За тим побледи и поче да се хлади марамом.</p> <p>„Госпођи је  
изговара она, а једва дише.{S} Светозар побледи, он је то схватио, као да ће чути самртну вест. 
отом.{S} И мушко и женско тражи код нас побожна, верна друга, па ће у томе најрадије послушати  
а умрлим Христом.{S} И ви хоћете да сте побожнији и од мајке божје.{S} Ено гледам јуче, где ваш 
се пристоји женама, које се обећавају у побожности.{S} Жена на миру да се учи сваком покорношћу 
на умирити.{S} Назарени га знају, па се побојавају каква чуда.{S} И нису се убојали.</p> <p>Чич 
 у њему пореметило нешто.{S} Једнако је поболевао и очигледно је венуо.{S} Наскоро је добио суд 
ому, које опет за Боривоја.{S} Мирко је поболевао — није било никога да устане и да начини реда 
њему преварише.{S} Мирко је клонуо, а и поболевао је; једини Тома је био ревностан, вредан, дур 
е друштво учврсти.{S} Он је још једнако поболевао, осећао је, да неће више дуго, те хтеде бар н 
.{S} Видим, нема је овде.{S} Сигурно се поболела кукавица, угушише је оне сузе, које је задржав 
ућа да изгуби главу.{S} Влада се опасно поболео.{S} Испрва су га лечиле бабе, после су дошли и  
 у гимназију, на свршетку друге године, поболи му се отац.{S} Послаше кола по Лазара и довели г 
едо.{S} Она је у постељи, а дете јој се поболи, па и умре.{S} Болест га је стегла с вечера, па  
ророковања.{S} Уз ову собу има и мања — побочна соба.{S} Та друга соба има два прозора, који во 
е проћи и с Назаренима, ако се добро не побринемо.{S} Чим од ко од њих у скупштину, бадава га п 
е?{S} Верујем, да сте скројили пелене и побринули се за колевку, а зар је то све?{S} Но како ст 
, те хтеде бар на крају живота, да мало побрише прошлост.{S} Дао је 50 фор. на књижницу друштве 
све варошани, ту натарош и ко ће их све побројити.{S} Па онда има и женскиња.{S} Жене господе п 
ао и саветовао, људи и браћо, да се ви „побугерите“ ...{S} А ти људи или боље рећи нељуди савла 
/p> <p>Коњаник скочи са знојавна коња и поведе га за собом унутра.{S} Марта га је на мах познал 
ушу.{S} Кад се искупе жене на рогљу, те поведу реч о Боривоју и његову далеком путовању, Нади н 
атовца?“</p> <p>„У нас“ каже Боривоје, „повеже девојка главу с црном марамом, а под марамом се  
pb n="186" /> у собу гологлава, није се повезала ни марамом, а зима је.</p> <p>„Шта је, мајко?“ 
ју за главу, раздере мараму, којом беше повезана и дохвати јој дуге, лепе курјуке.{S} Поводи се 
у удариле науснице.{S} Има ли ко, да га повезем, да не тера коња бадава?{S} Или да му купим што 
и дана коње, а уморна путника нећемо да повеземо на коли...{S} Друштво добрих људи чува се парн 
била бих те, и не бих била прекорна.{S} Повела бих те и довела бих те у кућу матере своје, ти б 
е Лазар онога дана изишао из скупштине, повео је два госта собом.{S} Код куће у један мах прође 
тога је ту професор Здравковић, који је повео собом још своја два друга, ту мерник Миловић, ту  
 нас је први извео из азијатских шума и повео напред к тако званој култури.{S} Јер истину вам к 
ивоје, Боривоје“, вели гласом као да му поверава највећу тајну. „Ево сам вам донела мало дувана 
трезвенији старији људи, којима је била поверена брига око ширења цркве, то нису били свештениц 
омак у њихову колу.{S} Он благајник, он повереник, он све.{S} Није дирао никога, само да нико њ 
их рад да се закасним с оним, што ми је поверено.“</p> <p>Лазарев је углед од више велики, а да 
бије љубави, баш он није могао да стече поверења.</p> <p>У то доба уверише се Назарени, како је 
{S} Повери, да изведе у кући јединство, повери, да угоди Милеви и то баш онда, кад Милева то од 
а две вере да верују и она — повери.{S} Повери, да изведе у кући јединство, повери, да угоди Ми 
ду, не треба две вере да верују и она — повери.{S} Повери, да изведе у кући јединство, повери,  
илева оде у Назарене или како то кажу — повери.{S} Не таји, но јавно исповеда, каква је код ње  
 мах чак и Милевина свекрва, баба Стака повери.{S} Она је опазила, да код њих није све у реду,  
ти своје жене поверио је Тома, а с њиме повери и кћи му Варвара.{S} Његовим суседима то није пр 
 ће проћи месец-два дана, а да и она не повери.{S} Сви ви знате, како би то било од вредности п 
жена за часак га је искушала; он јој се повери и откри јој сву тајну срца свога...</p> </div> < 
није му знао ни најмање мане.{S} И опет повери.{S} Он је био први Назарен у месту, иначе имућан 
уђе опет у кућу.</p> <p>Но за мало, на „повери“ и Јовина жена, за тим старији брат, онда млађи  
лазили кућу жандари.{S} Тада од једном „повери“.{S} Смири се човек, далеко обилази крчму, иде о 
...{S} Њена мати, удовица, која је прва поверила, па одмамила и кћер тамо, одговорила је место  
спремао на одговор.{S} Каже: „Од кад је поверила моја тетка Макра, врло зло стоји са сином и сн 
а једна једина — Јелена:{S} Сви остали „поверили“.</p> <p>Но опет се некако сложише, ако се и т 
 се молим.{S} Знате мој син — мој Гига, поверио.{S} Лепо ја њему говорим:{S} Ошта је теби, да с 
им пријатељем Гајом, чији је син такође поверио, те почеше старци да се јадају.</p> <p>Кад су с 
на тебе.{S} Мија Албунов, пре но што је поверио, учинио је свако могуће зло, само није никад на 
 моћна за посао.{S} По смрти своје жене поверио је Тома, а с њиме повери и кћи му Варвара.{S} Њ 
 у Назарене.{S} Код нас је до душе први поверио Мирко, али после њега одмах три жене.{S} Нека к 
мо је реч о слугама, којима је господар поверио новац, да тргују с њим.{S} Христос у тој причи  
 два дана слути.{S} Срдан је у срцу већ поверио, хоће да постане Назарен.</p> <p>Као сломљен па 
Лазаревцу кнез и његов средњи син Јова „поверио је“ још прошле године.{S} Чим то Ђока чу, спопа 
о цело село.</p> <p>Скоро у исто време „поверио“ и Маша Јанковић, јединац, син врло имућног рат 
тозар.</p> <p>Доктор се смејао.</p> <p>„Поверићу ти друже, али никоме ни речи.{S} Кад је дошла  
Јелена рано“, пита је, „за што и ти „не повериш?“ „Мени је бабо“, каже она, „добра моја вера.{S 
дијама воде, послужује их, а доцније му поверише још већма.</p> <p>Судац Јелачић стојао одмах т 
и, па се тако бајно смеје, нежно гуче и поверљиво умиљава, а њен врео дах опија, као мирис од н 
о за то је та крмача достојна, да уђе у повесницу назаренског развијања.{S} Она је придобила и  
 чак неке наше црквене општине поручиле повећи број књига (Чуруг 25, Нови Сад 50 ком.) да их ра 
, велику част и маст, волели су да даду повећи прилог друштву добрих људи, али се опет за то пр 
<p>Тако су прошле оне три недеље и дође повечерње дана, кад ће Боривоје и Варвара, Гига и Милев 
или даље, али кад смо други пут играли, повија се она за мном као да смо срашћени и каже: „Ама  
„Море, мани се ти покушаја, јер ако нас повија, биће нас и преко плота“, вели Славна.</p> <p>„З 
клете, опет сте направиле вашар“, те их повија, и онда не пита, која је његова, него удара од р 
амо имају више срца, но они у одбору“ — повикну и стисну песницом.{S} И дође му на памет реч, к 
згледнуше се, па онда климају главама у повлад. „Врло добро! да су живи и здрави!“</p> <p>Кад ч 
аљују на њега.{S} Већина клима главом у повлад и вели: „Хајде, на послетку, како знаш.“ Други ћ 
 Лазар.</p> <p>Боривоје климну главом у повлад.</p> <pb n="45" /> <p>Сва тројица повукоше се у  
на њих, којима хоће они добро да учине, повлаче се рањеним срцем натраг.{S} Баш они постају у с 
ито, које је требао посејати, а њиве је повлачио дрљачом и браном, као да су засејане.</p> <p>О 
или Бог зна како кад види, да је браном повлачио земљу, јер што јесте, јесте; Лазар је радин, д 
S} У чему је клица Назаренства и шта је повод Назаренству.“</p> <pb n="128" /> <p>Узео је да го 
мо толико, да рђави свештеници нису <hi>повод</hi> Назаренству, но да Назаренство има дубљих уз 
на и дохвати јој дуге, лепе курјуке.{S} Поводи се глава у кукавне жене то напред, то натраг, а  
ек.{S} Та који је новац матери скуп, да поврати живот детету?!{S} Никакав!{S} Али има нешто, шт 
који.{S} Још је покушавао Здравковић да поврати и заустави разбијену војску, али не би их довук 
абирову), те је тражио, да му краљевина поврати његову кћер, но срески начелник га је врло опор 
, немилостиво га је тукао и искао да му поврати ону децу, коју је прождерао.{S} Ако ти умеш изб 
детињска веселост и безазленост није се повратила.{S} Срећом се не враћаше ни она негдашња узбу 
чича Срдан није могао, јер му се болест повратила јаче но игда), па је опет било плача.{S} Те п 
о су полусмрзнутог калуђера доста тешко повратили у живот, јер нису умели, да га тару снегом и  
се њен син поправити, сам ће се од себе повратити.</p> <p>Тако дође и Божић.{S} Освануо Бадњи-д 
овој башти нема засађена цвећа, но само поврће, ипак је цвеће и непозвано никло.{S} То је после 
апредују.{S} Јесте, изгледало је.{S} На површини се још не виђаше ништа, али да је ко завирио д 
к слама, младићка бујност, која гори на површини, а кад се та угаси, онда ће се тек видети, да  
 видећеш грабеж, разврат, пустоловство, површност, отимање за моћ и славу.{S} Куд год погледаш, 
ој књижевности цветају књижевне крађе — површност; у нашем јавном животу грамзивост, самољубље, 
ого што-шта и он се тако рећи јогунасто повукао од свега.{S} По лицу му се видело, да је врло н 
ји на Назарене но пре.</p> <p>Милева се повукла од света и мирно живи у братовљевој кући.{S} По 
доше пошто по то да оду, па су да богме повукле собом и остале.</p> <p>Хајд, да се почиње...{S} 
овлад.</p> <pb n="45" /> <p>Сва тројица повукоше се у угао, који је најудаљенији од врата и Лаз 
е чује се јасно и у оном метежу и он се повуче у крај.{S} Гаја се у оном комешају подиже с пато 
en Richter</foreign> не моше ништа, али пог <foreign xml:lang="DE">in Himmel</foreign> ће убити 
ко“, вели му Лазар, „с Богом се не може погађати“.</p> <p>Кад је дошао дан, да се Петар ослобод 
ај овде, онај онде посрне.{S} Гомила га погази.{S} Ако ће што да се учини — може се само у друш 
 час је бесан као сеоски бик, све би да погази, што му год дође на очи, час је опет снужден као 
 српски.{S} Убио си је за то, што те је погазила, имаш на то и сведока.{S} Кад је твоја жена ви 
сама за што, апи је већ доцкан.</p> <p>„Погазила ме је“, каже Боривоје. „Изневерила ме је — с д 
 је неколико жена и у пуном смислу речи погазио Гају, који још једнако стојаше уздигнутом батин 
онако исто, као што те је продао Јуда и погазићу све заповеди твоје.“</p> <p>Дуго је клечао и п 
м, као и други људи?{S} Зар смо ми жене погане?!“</p> <p>„Мани ме“, молио се он.</p> <p>Но она  
а му је очувала стару веру; назива Јову погаником, јеретиком и расколником, а каже, да не би с  
ине“, рипиде и чираци, ту „незнабошци и поганици“, Православни, па њима нема места.{S} Покупише 
ако изломи.{S} Бог ти судио, орјатине и поганиче!“ И сад осу на њега гомилу најужаснијих грдњи. 
право од њих и дао га мушкима.“</p> <p>„Поганичка је то прича, пријатељу Перо, него гледај ти с 
ва, одсеци је и баци је, јер је боље да погине један од удова твојих, но да све тело твоје буде 
истос рекао, да ко мач трза, од мача ће погинути, па можда и друго шта, али није имао коме.{S}  
ос је казао: „Ко нож трза, од њега ће и погинути“.</p> <p>Но не остаде на томе.{S} Подиже се чо 
ер сви, који се маше ножа, од ножа ће и погинути“. (Матеј, глава 26., 52. стих).{S} То је рекао 
азао: „Ко потеже оружје, од оружја ће и погинути“.</p> <p>Сад наиђоше на Машу свакојаке муке, ј 
сам се преварио.{S} На скоро ми приђе и поглади ме по челу. „Али ваљда ниси толико болестан“, к 
о је испод ока погледала на брата Тому, поглед јој не беше ни скроман ни милостив.</p> <p>„Ти с 
оју у очи и разумеде и његов поглед.{S} Поглед је питао: „Где је Милева?“</p> <p>„Милева је бол 
праштају, осети Лазар, где се Боривојев поглед зауставио на њему.{S} Он се задуби и Боривоју у  
уби и Боривоју у очи и разумеде и његов поглед.{S} Поглед је питао: „Где је Милева?“</p> <p>„Ми 
е задуби у очи и разумеле је.{S} Њен је поглед питао: „Где је Боривоје?“</p> <p>„Боривоје“, каж 
"152" /> на Милеву.{S} Очи му сусретоше поглед њезин и она му дође застиђена — готово поплашена 
ш све починио.{S} Или би га можда дечји поглед уздржао од свега покора — не зна се.</p> <p>Једи 
 ако ћу да метнем руку на срце, онда ми поглед пада на вас и морам рећи, <hi>свештенство је кој 
<pb n="14" /> сврши сасвим.{S} Последњи поглед паде му на жену, коју је толико волео, за тим на 
аста мала почивка.{S} Мирко лагано баци поглед на све скупљене и поче затегнутим гласом: „Хтео  
Ако ћемо метнути руку на срце, мора нам поглед пасти на жене.{S} Не вреди тајити, кад је истина 
 кујну и осети, где се заустави Милевин поглед на њему.{S} Он јој се задуби у очи и разумеле је 
ио је жену, колико је могао.{S} Онда му поглед паде на малог Боривоја, те се распита и за њега. 
о браћа... ох, Боже мој!...“ И сузни му поглед луташе и опет по даљини.</p> </div> </body> <bac 
вота.{S} Он звера око себе, последњи му поглед тражи изгубљен живот, име част... <pb n="199" /> 
p> <p>„У комори“.</p> <p>Светозар пође, погледа у Јованку и она устаде да иде за њим...</p> <p> 
.“</p> <p>Кад Боривоје изусти ове речи, погледа нехотице <pb n="152" /> на Милеву.{S} Очи му су 
упштини забруја песма у славу Христову, погледа Боривоје на Милеву и дође му на памет оно, што  
ло, а коњи му застадоше као укопани.{S} Погледа унапред и опази на средини пута људску прилику. 
нђео и уз њега остаје само — сотона?{S} Погледа на ту мрску кућу и прозоре:{S} Све је мирно, св 
о устаде и оде до прозора.{S} Милева га погледа испод ока.{S} Да је у оном тренутку казао: „Жен 
а буде човек, па је сад жена.{S} Она га погледа са стране и кад виде, где га старци и бабе тапш 
је главу као покајник, не сме никоме да погледа у очи и само се крстио.{S} Да је ко добро пазио 
ју исповест, није хтео или није смео да погледа у Милеву, која му је стојала за леђима.{S} Тек  
Здравковићка.{S} Висока стаса, голубија погледа, а непрестано се врзе око свога мужа.{S} Њена,  
о, да се почну успаљивати?“ и испод ока погледа на Лазара.</p> <p>Но Лазара ни бриге, он не хла 
јатељи слатки, шта ћу сад!“</p> <p>Тома погледа у болесника, па пита: „Је ли баш врло зло?“</p> 
{S} И кад се задовољила, па сва радосна погледа кћери у очи — поплаши се.{S} Наопако шта све ле 
едан је био крупан, висока чела, бистра погледа и мирна лика.{S} Наслонио се на сто, у руци му  
шта да радим?“ пита она.</p> <p>Тома је погледа, као да хтеде рећи:{S} И ти то мене питаш? „Бог 
пат, да хоће да буде жена Гигина, он је погледа.{S} Била је бледа као мртвац. „Она је за мене д 
: „Праштам <pb n="97" /> ти.“ Поново је погледа.{S} Као нека полутама поче да се разлева по соб 
ност прешла и на дете?“</p> <p>Лекар је погледа.</p> <p>„Шта је било, било је; сад не вреди, да 
Христов“, рече девојка.</p> <p>Боривоје погледа је.{S} Било је први пут, да чује еванђелске изр 
есели мало, није зло“, а сад и нехотице погледа на полу празне амбарове, кад чује, где дува тај 
 новој кући?“</p> <p>Она подиже главу и погледа га тако тужно, као голубица кад изгуби свог гол 
око четири стотине њих.“ И код тих речи погледа на Лазара тако враголасто, као да никад није ни 
ли му не иде умље за мотиком, но крадом погледа на девојке.{S} Ено их тамо, у најдаљем крају вр 
 опет поче копати.</p> <p>Јулка га само погледа, па оде својим другарицама.{S} Оне су добро вид 
о је да ти рекне на само.“</p> <p>Лазар погледа у Светозара.</p> <p>„Промисли се“, каже му Свет 
 икону или крст.{S} Преварио сам се.{S} Погледајте онамо.“</p> <pb n="147" /> <p>И он показа ру 
претежнији од хране и тело од одела?{S} Погледајте на птице небеске, које ни жању ни сабирају у 
д њих?{S} И за одело што се бринете?{S} Погледајте на љиљане у пољу како расту, не труде се нит 
година.{S} Очи им још весело, безазлено погледају и чисто се пренеш, кад их после неколико трен 
главу је оборила, али како је испод ока погледала на брата Тому, поглед јој не беше ни скроман  
(одавна не сме више то да чини) а да је погледала, видела би, да су му очи закрвављене, како то 
 сам“, па оде у кошару.{S} Нада му није погледала дубље у очи, (одавна не сме више то да чини)  
ка туђио, ма да су оне и одвише ватрено погледале на њега, јер по лепоти му не беше равна у цел 
аљини, а дође сиромах у рђавој хаљини и погледате на оног у светлој хаљини и речете му:{S} Ти с 
ост, отимање за моћ и славу.{S} Куд год погледаш, видиш пропадање морално, материјално — јад, н 
 кажем неколико речи.“</p> <p>Назаренке погледаше испод ока на своје старешине, па кад се Лазар 
незнањен.{S} Кад се пробудио, страшљиво погледаше на матер, па се горко заплака.{S} Мајка му ут 
е засели на клупама, ни једно од њих не погледи више на госте.{S} Они, који знају читати, ваде  
 жените?“</p> <p>У Мирка су упрти многи погледи.{S} Нарочито се госпође згрнуле онамо и чекају, 
а, а осећа, да му у главу удара крв.{S} Погледом тражи Лазара, од њега јединог ишчекује помоћи, 
р са женама“.</p> <p>Сувачарка га гледа погледом, као да хоће да га сажали.</p> <p>„Не радиш до 
, био је диван човек, од кад је Ленчица погледом својим истерала из њега сотону.</p> <p>На крат 
 код њега као црв, била ваљана у сваком погледу, а опет је за то добијала више боја но хлеба.{S 
од старина.</p> <p>Боривоју је у сваком погледу било добро, већином је на свежем зраку, а и с х 
роје њих беху скромни и ваљани у сваком погледу.{S} У слободним часовима бавили су се вртарство 
ко био вредан, послушан, ваљан у сваком погледу.{S} Његова стара напаст оставила га, само је би 
ете?“ пита их Миловић.{S} Ти људи у том погледу имају право.{S} Које добро видимо од ове наше к 
 <pb n="239" /> <div type="liminal"> <p>Поговор другом издању.</p> <p>Што је прво издање ове књ 
опет врати.</p> <p>„Изишла вам је канда погодба за земљу?{S} Хоћете ли мени дати ваша два ланца 
ваба измислио Назаренима да се без суда погоде.{S} Хоћу да кажем:{S} Све што је данас лепо у На 
 То је песма, што личи на онај глас: „И погоди Јова, да говеда чува... чува, чува, чува...“ Кад 
инио од зла горе.{S} Марту је та порука погодила као камен; за часак је збуни, а кад је после д 
 скоро се уверише, да речи нису са свим погодиле.{S} Боривоје је устао да врати тасту жао за ср 
 манимо се тога.{S} Ви знате, да смо се погодили, да ми не говорите о том.“</p> <p>„Жао ме је в 
, да поправљате и то је лепо; али нисте погодили пута.{S} Направили сте још једну вероисповест  
м с онима, који би осетили, да сам их — погодио.{S} Ја та два села назваћу <hi>Боривојевац</hi> 
ао, А да читам, баш не умем.{S} Како ћу погодити, које је писме „а“ а које „и“, кад су налик је 
азарени у својој скупштини скрушени као погорелци над згариштем.</p> <p>Тома је био једини, кој 
 али за то не очајавајте.{S} Зауставите погрдну реч у устима, јер иде време, кад ћемо се љубити 
Већ је и по подне, већ ударају звона на погреб, а Лазар се не миче.</p> <p>Спровод је скроман.{ 
ке се стресоше. „Тако се код нас иде на погреб“ каже Јованка.</p> <p>„Па да ли бар сахрањујете  
гаји умереност.{S} Ко хоће при свечари, погребу, свадби да бљешти, нека поклони друштву на добр 
е.{S} Последњи пут је говорио с њоме на погребу Милевину, јер је Цвета дошла да испрати своју н 
раво.{S} Лазар увек пре готов, никад не погреши, а иде лепо, лако, не напреже се.{S} Научио је  
мо ми горети у вечним мукама, ако смо и погрешили где год у тумачењу светог писма, или ви или д 
ни крошто.“</p> <p>Светозар се смејао. „Погрешио сам“, каже. „Хтео сам да вам донесем другу књи 
 нашли?“</p> <p>„Нашао сам, где ми беше погрешка.{S} До сад сам доводио у додир две голубице и  
божју реч схватио потпуно у свему и без погрешке?{S} Сви ми то кажемо, али кад то кажемо, у нам 
е не постаде жена, али сам сад пронашао погрешку.{S} Ствар је обрнута.{S} Морам покушати с једн 
ане, а свекар само виче: „Под сто куме, под сто попо, под сто!“ Ух, ух, да грешан ли сам човек  
асло је, само је расло невидно у земљи, под земљом.{S} Да онда малаксасмо и не залевасмо га — у 
ече сунце и гуши прашина, него у крчми, под дудом, где се тако пријатно ћерета уз чашу-две пива 
само виче: „Под сто куме, под сто попо, под сто!“ Ух, ух, да грешан ли сам човек био — ух“!</p> 
.{S} С усана твојих капље сат, невесто, под језиком ти је мед и млеко, и мирис је хаљина твојих 
з образе јој се котрљале вреле сузе.{S} Под црном марамом дошло јој лепо лице необично тужно, п 
а истина беше код Назарена за сад још — под земљом.</p> <p>У овај мах чак и Милевина свекрва, б 
повеже девојка главу с црном марамом, а под марамом се не би ни видео венац.{S} Венац треба над 
 се Ева већ упознала са змијом и шетала под оном јабуком, пред којом је писано с крупни слови:  
осећају, е им се темељ баш озбиљно љуља под ногама.{S} Што је Рахила отпала од њих, била би сре 
ркве, то нису били свештеници од заната под платом“, а глас му дође чисто опор.</p> <p>Светозар 
ему, а сатиру се браћа рођена, и то све под видом Хришћанства.{S} Они, који се зову Хришћани, у 
село, али не у очеву кућу, но оде негде под кирију.{S} Назарени му набавили кола и коње, те се  
е пише, да се чувају људи жена, а он је под старост имао око четири стотине њих.“ И код тих реч 
S} Тада чу, где залану вашка.{S} Био је под селом.</p> <p>Дође до куће, којој га је срце вукло  
 <p>Оно друго дете Боривојево венуло је под Варварином руком, као што вене зими цвет у лонцу.{S 
ивоја на ове еванђелске речи и он их је под утиском љубави изговорио таким жаром и ватром, да ј 
ва и душа.{S} Као оно биљка, која никне под каквим опалим зидом, где је не негује ничија рука и 
 угаси, онда ће се тек видети, да ли се под њом разгорело стабло дрвета, па да се после не угас 
ете боље изићи на крај, но да је дајете под аренду.“</p> <p>„Нећу никако“, каже она. „Само би м 
 речи из св. писма, да се свећа не меће под суд, да тамо светли, где је нико не види, но треба  
м.{S} На оне заточенике, који нису више под истрагом, не пази се много, кад је питање о разгово 
ува.{S} Ено га жене изиграше и доведоше под старост до подсмеха.{S} Св. Јован Крститељ био је т 
м наздравити и путнику на мору, и трави под земљом, само њеном Лазару не; он не признаје тог да 
о сунце према оном жишку на столу, који под оним тешким дисањем Рахилиним сваки час хоће да се  
а нам је боље било онда, кад смо лежали под смоквом, урмом или неранџом, те само гурнули ногом  
 од шипака.{S} Лева је рука његова мени под грлом, а десном ме грли.{S} Заклињем вас кћери јеру 
 кад види шта је, оде с женом и дететом под очеву кошару.{S} Трајало то тако недељу-две дана, д 
ек кад је осетила, да јој заигра и чедо под појасом, онда је већ имала снаге, да гледа Боривоју 
о у назаренску скупштину?“</p> <p>Лазар под претњом свога оца обори за часак очи, али се за тим 
о окренула.{S} И она је имала у тај пар под кецељом завежљај, тек што га није извадила.{S} Сад  
отворено говорили: „Поп-Светозар ће нас под мантијом одвести у Назарене.{S} Дакле и да будемо Н 
Узроци су исти.{S} Злочини, који падају под казнени закон, нису ништа друго, но највећа дрвета  
ј слутњи подметну бедна мајка сину руку под главу и поче да га диже...{S} Но дизало га је још н 
.{S} Он се испрва занесе, па онда клону под утиском тих речи...{S} Кад се доцније прибра, ухват 
 све четир стране, а свекар само виче: „Под сто куме, под сто попо, под сто!“ Ух, ух, да грешан 
Једва се једном подигла несретна жена с пода и пође право постељи, на којој је лежао Боривоје.< 
ше га пси и залајаше.{S} Ама какви пси, подавиће он и њих.{S} Био је можда већ изгубљен, када ч 
се суди с тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и хаљину.</p> <p>„И ако те ко потера један сах 
 залегло“.</p> <p>„Кад немаш, немаш.{S} Подај онолико колико можеш, друго ћеш вратити други пут 
на, па направи одатле сватове.{S} Момку подај од те гужваре најслађи комад, девојку, и пијанке  
а би се удостојио царства небесног?“ — „Подај све што имаш сиротињи и хајде за мном“.{S} Стоји  
здраженим живцима, болесном нарављу.{S} Подајте мира ономе који је у вашој утроби, а мира ћете  
 овима да се наодговара, но само вели: „Подајте Богу божје, али и цару царево.{S} И то је у св. 
аво Лазару, који је с Томом стојао мало подаље.</p> <p>„Да сте ми здраво, девере!“ вели Лазару  
пођа, а ви сте из стражњег седишта увек подвикивали на коње: „Лила ђи!{S} Цезар, свето ти твоје 
ну с њеним другама, сусеткама, а он тек подвикне: „Еве проклете, опет сте направиле вашар“, те  
служна венца.{S} Ми не дижемо ларме, не подвикујемо, нит најмљујемо онај ђавољи рог да нам пишт 
ецу.{S} Биће дакле свезе међу њима, а и подвоз му неће бити бадава.</p> <p>И Петар је доиста по 
ној земљи учмане клица, ако му онде црв подгризао жилице, бадава ћете доцније плевити и неговат 
рат — једини, кога је имала — да дође и подели с њим оно мало, што је остало иза тетке Босиљке. 
уж није хтео, те је поручила брату, нек подели сам што има делити, и њој нек пошље њено.</p> <p 
ожемо <pb n="106" /> децу сећи по поле, поделити их, него ћу ја остати, па како буде.{S} А добр 
.{S} У опште, сад је већ напала на целу поделу.{S} Влада је стишавао и умиривао жену, али није  
м?!“</p> <p>„Та оно видим и ја, да није подељено баш братски, али шта ћу.{S} Брату је потребниј 
вара с тобом, а за кратко време са свим подивља:{S} Није више ни човек, ни Србин, <pb n="126" / 
саветује, а не овако.{S} Ето је са свим подивљала“.</p> <p>„А ко ће жену неверкињу посаветовати 
овај господин:{S} Вратиће се.{S} Кад су подивљале, бадава си посипао пред њима кукуруз: аја, па 
е помаже.{S} Сила ће дете само још горе подивљати.</p> <p>Овај је разговор оставио дубока трага 
жетву, и гле, ту је већ и жетелац; ето, подигао је срп, да покоси клас!{S} Ох, Боже мој, хоће л 
 прота, могу ваљда и они.{S} Хроми Паја подигао је највећу ларму, па не само ларму, но и штаку. 
азио?{S} По најмање чича Срдан, који је подигао главу, као да је његова црква, баца петице у та 
ти назаренској.{S} Осећао је, као да се подигао из гроба.</p> <p>Не тражи кола, но се упутио пе 
p> <p>Тај је коњаник узбунио псе, те се подигао лавеж, необичан за оно доба.{S} И већ се појављ 
p> <p>Тако је и било.{S} Таман се Марта подигла из постеље, кад стигоше пред кућу велика, расто 
а поче и опет смејати по кући, главу је подигла високо и не иде улицом онако снуждена као пре.{ 
атила га нека немоћ.{S} Једва се једном подигла несретна жена с пода и пође право постељи, на к 
 свог села и рекао: „Ону руку, коју сте подигли на брата свога, принесите челу и прекрстите се; 
живота у путника.{S} Напрегне све силе, подигне га на кола и одјури кући.</p> <p>Тамо су полусм 
преко обичаја, онда ти саветујем, да се подигнеш сад о Госпојини у Карловце; ја ћу ти дати писм 
?{S} А ето сад Швабе Назарени знају:{S} Подигну мобу и испомогну човека.{S} Шта ће мене Назарен 
љиште продато другоме, а нико, да је ту подигнута кућа.</p> <p>Шта ће сад?{S} Испрва је мислио, 
ад ћемо се љубити с њима.{S} Зауставите подигнуту руку, јер иде време, кад ћемо их загрлити њом 
ачки, па у кола.“ Узеше ме и трећи пут, подигоше, замахнуше са мном и — пребацише ме преко кола 
<hi>Милеву</hi>.{S} Више није устао.{S} Подигоше га и однеше у болницу, где је те ноћи и умро.< 
 угрува.{S} Моја Варвара отрча до њега, подиже га, обриса од прашине, па га још пољуби и поутеш 
иђе у ону мећаву, клече на сред авлије, подиже руке к небу и поче најужасније клети <hi>Милеву< 
 на улицу и нехотице подиже главу горе, подиже је далеко више, но што приличи скромности назаре 
} Мислим, да се не би кајали.“ То рече, подиже се и оде.{S} Није могао даље да дише исти ваздух 
инути“.</p> <p>Но не остаде на томе.{S} Подиже се човек сува, бледа лика, на њему су трагови ду 
би мркла ноћ, она је сва у грозници.{S} Подиже се у постељи и хоће да иште воде, али сви спавај 
 кад у један мах осети, да није сам.{S} Подиже главу и виде, где полускривена, међу лишћем, сто 
, кад чу у близини као Лазарев глас.{S} Подиже нагло очи и види млада човека, где се ухватио с  
е, па онда осети, где га као нека снага подиже из постеље.{S} И паде као оболело птиче на мајчи 
Али он ћуташе.{S} Тек у неки час Рахила подиже очи.{S} Лазар је миран, непомичан као <pb n="219 
а лакше јој се и опрашта...“</p> <p>Она подиже очи и гледаше га радознало.{S} То што је сад чул 
 ли задовољни у новој кући?“</p> <p>Она подиже главу и погледа га тако тужно, као голубица кад  
лежала је обнезнањена на поду.{S} Он је подиже и однесе на постељу.{S} Онда је тек пробудио мат 
творили на три године?“</p> <p>Боривоје подиже главу, те сагледа три полу дечја, полу анђелска  
.{S} Сад видим, да се с првом цигљом не подиже кућа, и да семе не ниче одмах, чим га бациш у зе 
 у њему, али још не зна шта.{S} Тада се подиже, изиђе у двориште, за тим на улицу, па онда у мр 
p> <p>Дуго је клечао и плакао, а кад се подиже, био је оснажен.</p> <p>Дође са свим к себи и ла 
као неки мрави подилазаше је.{S} Сад се подиже.</p> <p>„А опраштате ли ми и ви?“ — пита Боривој 
о све оне цркве, где горе свеће, где се подиже дим од тамјана, где се служи служба у златним ха 
јили се у кућама.</p> <p>У један мах се подиже с друма прашина нагла, као да је гони вихор.{S}  
а.{S} Кад је изишао на улицу и нехотице подиже главу горе, подиже је далеко више, но што прилич 
се тутањ, као да се поломила таваница и подиже се дебела прашина.{S} Жене још јаче зацикаше, ми 
Обрене, брате, шта ти је?“</p> <p>Обрен подиже лагано главу, па кад упозна Лазара, претрну.{S}  
а био као смрвљен — но за тим се некако подиже, не мари шта говори свет о њему, но иде на њиву  
ат као знамење?“</p> <p>Лазар се и опет подиже.{S} Каже: „Кад се стари сахат покварио, овај овд 
вуче у крај.{S} Гаја се у оном комешају подиже с патоса као испребијано псето и извуче се на по 
сно, с које стране ветар дува, и на мах подиже главу.{S} То је било око подне, а већ с вечера п 
вели неки пророк, да се не знам шта <hi>подиже високо у дим као безбожност</hi>.{S} И зар сад т 
а сам хтео да му видим растење и оно се подизало и расло је, само је расло невидно у земљи, под 
до сад седела узбуђена и као неки мрави подилазаше је.{S} Сад се подиже.</p> <p>„А опраштате ли 
Горњака“ —</l> </quote> <p>све те мрави подилазе од милоте, а чује се по целом селу.</p> <p>Сут 
дан своје слободе.{S} Али га у исти мах подилази и неки ужас.{S} Њега је осудио суд и кад издрж 
 човек гледао ту икону, све су га мрави подилазили од ужаса и милоте.{S} Но све је то:{S} Некад 
аже, „ако то спроведете, Српство ће вам подићи споменик“. (Хтела је да рекне, ми жене ћемо поди 
еник“. (Хтела је да рекне, ми жене ћемо подићи споменик, али се угризе за језик и преврну реч.) 
са мном нећеш <pb n="197" /> моћи много подичити.{S} Ја сам данас слаб, болешљив, мој катар у ж 
окала и жене, у којој борби обично жена подлегне.{S} Онда би требало и опет узети проводаџију и 
, онда немају довољно отпорне снаге, но подлегну.{S} Назаренство пуни наша гробља и пуниће их у 
ре дете разним дарима и да му те дарове подметну, <pb n="11" /> док је још у колевци.{S} То је  
е.</p> <p>„Устани!“ И у радосној слутњи подметну бедна мајка сину руку под главу и поче да га д 
 старац је седео на постељи, за леђа му подметнули јастуке, а Лазар је седео на столици, чело н 
тко, врло ретко провиди вигове, које му подмеће женска; али кад их једном прозре, он је онда ск 
кажем и ја вами озбиљно:{S} Ви нити сте подмукли нити претваралица, сви кажу да сте паметан, а  
<p>Кад су се добро изјадали, а још боље поднапили, почеће чича Срдан: „Нема ту ништа, мој прико 
средио још неке ствари по кући, а после подне се упутио у Лазаревац.{S} Извинио се код својих Н 
ако сам се оженио, оставио сам за после подне“.</p> <p>Лазар је вртио главом. „То ти не можеш и 
губи се.{S} Заболела је глава, те после подне није могла ни у скупштину.</p> <pb n="116" /> <p> 
ар је писао од јутра до подне, а кад би подне, он само хукну и пита: „Је л’ већ готово?“</p> <p 
ако му рече његов пријатељ.{S} И кад би подне, он уста, да се опрости.{S} Госпођа Меланија је к 
 отерати.{S} Лазар је писао од јутра до подне, а кад би подне, он само хукну и пита: „Је л’ већ 
ако се макну, те се весеље продужило до подне.{S} Једном речју, право — српско весеље.</p> <p>С 
с није могла да устане с постеље, а око подне — умрла.{S} Кад ћеш ићи, сешо?{S} Треба ли да чек 
 на мах подиже главу.{S} То је било око подне, а већ с вечера проба га.</p> <p>„Перо“, каже му, 
 је посвршавао најпотребније ствари, по подне се кренуо и сад, тек што није стигао.</p> <p>Она  
bSection" /> <p>У Боривојевцу смо, а по подне је.{S} Баш је време жетви.{S} Кад гледаш с улице, 
> <p>Био је леп пролетњи дан, недеља по подне, кад се први пут састало друштво добрих људи.{S}  
-Срдану је тешко и он оде оне недеље по подне у крчму.{S} Ми Срби за све тражимо вина.{S} Ако н 
пштину.</p> <pb n="116" /> <p>Кад се по подне скупштина свршила, те гости са стране почеше да с 
ра дан не изиђе из куће.{S} Већ је и по подне, већ ударају звона на погреб, а Лазар се не миче. 
торов предлог, али је ипак пристао и по подне се свршила ствар глатко и мирно, без икакве препи 
„Остави“, каже, „били су и у јутру и по подне, имају они и свога посла.“ "</p> <p>Помирење је д 
утили народ на та предавања и кад би по подне, школа је била дупком пуна, милина ти је гледати. 
ја ушла је дакле у вигов, али кад би по подне, те Светозар пређе на женске параграфе, она се ве 
сети, да треба ићи да ручаш, па дођи по подне.{S} Кад се она најпре загреје за ту ствар, лакше  
у и ракији.{S} Ја дакле држим, да ми по подне изјавимо, да друштво у начелу не одобрава пушења, 
 мачка, док нисам обрекао, да ћу ићи по подне у друштво и бранити стара правила, а да ћу још пр 
д, а не светкују цео дан.{S} Недељом по подне има „вечерња“, а сваки дан у вече састају се посл 
ради послове, па онда почеше недељом по подне с народним предавањима у школи.</p> <p>Здравковић 
 господа професори и учитељи недељом по подне у школи обавештавају народ, а сутра, у недељу ићи 
е виђа доколну код куће, јер недељом по подне је у друштву добрих људи.</p> <p>Па једном је ипа 
ne unit="subSection" /> <p>Сутра дан по подне састао се код Лазара назаренски одбор.{S} Ту је М 
да нађе пут.</p> <p>И опет други дан по подне устаде са столице, одахну и рече: „Господе, у тво 
 Наста и сестра Макра, заседну свако по подне у собу и плачу, да би се и камену ражалило.{S} А  
к не сагори до земље и праха.</p> <p>По подне у 4 сата био је у школи договор, што га је сазвао 
арицу из вароши и почну износити јела у подне, па буде ноћ, а још се није све изређало.{S} Наше 
лицу, иначе одлети.{S} Ето је баш близу подне, за то јој ти прочитај и растумачи само мушке пар 
глас, који би, да је мало боље обрађен, поднео ма за коју оперу; и Милева поје као анђео.{S} Иш 
хвати огледало, које је висило о зиду и поднесе га Боривоју.{S} Кад се дете огледа и виде себе  
 колико бола, колико потреса друштвених поднесе за то време.{S} Па онда оне ужасне мисли!{S} Бо 
али што ради Јова са Станом, не може се поднети.{S} Ја сам Стани већ наговешћивао, нека остави  
 радости.{S} Но и то се могло како тако поднети и Марта је хвалила Бога, што се и тако свршило. 
 речете:{S} Ти стани тамо или седи ниже подножја мојега, — ви осрамотисте сиромака, кога је иза 
:{S} Не сатвори себи кумира нити икаква подобија. „Од проповедања Христових речи, вели, направи 
 су као наш дични професор Здравковић и подобни!“</p> </div> <pb n="155" /> <div type="chapter" 
ј, Боже“, молио се чича-Срдан, „да хоће подржати овако, па бих за три-четир године био опет онд 
</p> <p>„Јер увенућемо и ми, ако нас не подрже...{S} У великој битци није то још победа, ако је 
} Каже: „Запамтите, свештеник не сме да подрива цркве и црквених установа.{S} Ја чујем, да ви у 
.{S} Често сужанство убило му је снагу, подрило му здравље, и он <pb n="51" /> је осећао, да ак 
Лазар Ненадов, кога су бабе његова села подругљиво прозвале „назаренски владика“, па му је тај  
атине, у очима нешто, што те подсећа на подрум.</p> <p>Срдан први узе реч.{S} Куцну батином по  
ло на крају села у сирота човека женско подсвојче — Нада.{S} Човек, који ју је одхранио, не сам 
нестати“.</p> <p>Љубав је била, која је подсетила и Боривоја на ове еванђелске речи и он их је  
рукама им батине, у очима нешто, што те подсећа на подрум.</p> <p>Срдан први узе реч.{S} Куцну  
{S} Зар нас Православне крст и иконе не подсећају на то исто?{S} Па је ли право било одбацити и 
осећај; остало је нешто, што ју је увек подсећало на ону негдашњу страст, а зебла је у души, не 
сца ускисне све тесто.“</p> <p>Боривоје подскочи с места. „3ар има“, пита, „људи, који тако жив 
ца соде и он је ударио том тешком боцом подсмевача посред лица.{S} Панту је облила крв, те га н 
“.{S} Светозар је говорио противу силе, подсмеја, претње и грубости.</p> <p>„У старом завету, у 
 па морају умрети.{S} Суседи их узели у подсмех, веле: „Напију се ракије, па за то плачу.“</p>  
> „било ти је потребно, да те узимају у подсмех.{S} Али нећеш ти више предавати паору, док сам  
жене изиграше и доведоше под старост до подсмеха.{S} Св. Јован Крститељ био је тврђи од Соломон 
p> <p>„Он има другу, већу, научну цел“, подсмехну му се неко.</p> <p>„А сме ли се знати, каква  
ођа.</p> <p>„Он би говорио“, рече друга подсмешљиво, „али му је ковач Шандор отео речи из уста. 
а.</p> <p>„Стани, пустињаче“, говори му подсмешљиво.</p> <p>Он у место да стане, пожури; али ко 
 ништа о себи, лежала је обнезнањена на поду.{S} Он је подиже и однесе на постељу.{S} Онда је т 
"130" /> <p>Кад се утишао смеј, који је подуже трајао, онда још говорише неколицина њих, па су  
е нам ма шта.“</p> <p>Девојке су се још подуже разговарале о том: да ли да га питају, како да г 
} Као да хоће цркву да руши, а не да је подупире.</p> <p>У самом друштву добрих људи ишло је пр 
се сруши, у место да будеш човек, па да подупиреш.“ И да си само чуо, како те је бранила, а как 
ароду.{S} Нека га љубе и цене, помажу и подупиру у његову светом послу.</p> <p>Сад се попео и С 
а чега је тај бол.{S} Мал’, мал’, па га подухвата нека топлота, сваки час пије воде, а непреста 
ко хвали своју Варвару.{S} Кад хтеде да пође, он је задржа.</p> <p>„Милева, пријатељице, питао  
м годинама успалио, па онда кад девојка пође за другог, ја већ брз на покор.{S} Кад су сватови  
 у пеленама, а не почиње онда, кад дете пође у школу.</p> <p>Парница око јерусалимске иконе бил 
е једном подигла несретна жена с пода и пође право постељи, на којој је лежао Боривоје.</p> <p> 
 могао, па онда му прекипи.{S} Устаде и пође.{S} То је било баш у онај мах, кад је госпођа Здра 
, па ма она имала златан реп.“</p> <p>И пође да иде.</p> <p>„Нисам тако мислила, деда-Јово“, ве 
 две-три лепе речи, варате се.{S} Многи пође, па кад видну да народ не иде за њим од стиха, вра 
онда је испрва ишло по старом, а за тим пође на горе.{S} Сад и по две ноћи не долази кући, јер  
је с места остави игру и највећом вољом пође да послуша матер.{S} Но брав никако да уђе у свиња 
ад изиђоше и госпође из школе и друштво пође кући.{S} Учитељ Миливоје ишао је са Светозаром. „Т 
ано.</p> <p>„У комори“.</p> <p>Светозар пође, погледа у Јованку и она устаде да иде за њим...</ 
>„Остајте здрави!“</p> <p>За тим и опет пође, па се и опет врати.</p> <p>„Изишла вам је канда п 
 а хтео би и да га причека; на послетку пође. „Ја ћу доћи доцније“, каже. „Молим вас испоручите 
уштину и осети, да јој је лакше.</p> <p>Пође постељи, а још се увек наслања на зид.{S} Зид!{S}  
кли друго, до то, да се успалио.</p> <p>Пође напред.{S} Да ли намерно, да ли случајно, не зна н 
 одрекну. „Зар то да буде крај?“ рече. „Пођосмо у војну на друге, па се међу собом побисмо.{S}  
 ако бар неки део тих учењака и госпођа пођу напред, а мора доћи то време, народ ће поћи за њим 
а и матер твоју, да сретан будеш и дуго поживиш на земљи.“ Па нека је тај отац и тврдица и пија 
ћемо их освојити обавештењем, примером, пожртвовањем, љубављу.{S} Можда неће ићи сасвим брзо, а 
о...{S} Смрт сваком идеалу, смрт сваком пожртвовању; грабеж и животињство, то је оно грозно, шт 
одсмешљиво.</p> <p>Он у место да стане, пожури; али ко је још утекао од ђавола?</p> <p>Сустиже  
уда је надувен, па помодрио, позеленио, пожутео.{S} Јао, једини мој мужу, само се сад предигни, 
Јер док су они цео дан заједно, па се и позаваде и поиграју и очајавају, дотле је он мало с њим 
ерасмо и једног убисмо.{S} После смо се позавадили око тога, ко је најпре навалио на оног убије 
еко време, а ето ти Здравковића у село, позва свештенике, доктора, учитеље и трговце, тужи им с 
ма“, вели Јова.</p> <p>„А по чему си ти позван?“</p> <p>„Осећам се чист“, каже Јова.</p> <p>„Ах 
д су Марта и њен брат по други пут били позвани пред судију, добацили су онде у ходнику једно д 
 <p>„Не стоји нигде писано, да су на то позвани само они у дугачким капутима и мантијама“, вели 
а, чим је Боривоје приспео у Лазаревац, позвао га к себи на ручак и сад се упутио с њим својој  
ишао је брат-Томи на ручак.{S} Он га је позвао пре мене, а ја сам рачунао, да се по себи разуме 
она говорио о хришћанској љубави; он је позвао оне, који хоће у част крсном имену, у помен роди 
ви Милеву доста збуњено, а она му прими поздрав скромно, а не насмеши се, јер то не би доликова 
о.{S} Чим уђе који „верни“ или „верна“, поздраве се, рукују се и дошапну им тајанствено на уво: 
и не приличе „вернима“.</p> <p>Боривоје поздрави Милеву доста збуњено, а она му прими поздрав с 
ући.{S} Светозар је пољубио оца у руку, поздравио се с братом, па онда рече:</p> <p>„Бабо, имао 
 је био изненађен и не сећа се, како се поздравио с Милевом.{S} Зна тек толико, да га је понуди 
ећака Рахила“, рече Тома.{S} Обе женске поздравише Боривоја најљубазније.</p> <p>Варвара није б 
пустио, да истрпи казну“.{S} Завиди му, поздравља га, а стрепи од помисли:{S} Шта мисли тај чов 
знам.{S} Свуда је надувен, па помодрио, позеленио, пожутео.{S} Јао, једини мој мужу, само се са 
стити.“ Није дакле ни за какав укор.{S} Позива се на апостола Павла, који заповеда: <hi>„ Старц 
само пушку.</p> <p>Али сад се опет Маша позива на Исуса Христа.{S} Христос је казао: „Ко потеже 
од изгреда.{S} Признаје, да је слаб, те позива све образованије синове из Лазаревца, да дођу на 
а највећа, за то смо дошли овамо.“ И он позива скупљене да кажу, како мисле о Назаренству и шта 
казао оно место у св. писму, на које се позивају Назарени, кад забрањују пушење.{S} Тамо вели н 
еба и седам пута да му опростиш“, но се позивају на речи апостола Павла у његовој посланици Јев 
 рђав човек, не кажем.{S} Али од кад се позивам на еванђеље и на духа светог, не срамотим га.“  
 био једини, који их је тешио.{S} Он се позивао на речи апостола Павла, који рече у својој прво 
ападате на поједине црквене обичаје.{S} Позивате свет, да се укину мала и велика звона, разне в 
 људи имаће и боље свештенике.{S} Ти се позиваш на дела.{S} Истина је, признајем ти:{S} Ви више 
.{S} Шта се њега тиче то испрекрштано и позлаћено гвожђе на „поповској сувачи?“ Сад разбира већ 
р да знаш, шта си јео“.</p> <p>„Гаврану позли, поремети му се здравље и почне венути.{S} У сну  
да се хлади марамом.</p> <p>„Госпођи је позлило“, рече прота, „дајте, да је однесемо на свеж зр 
ерни су седели као окамењени, а Томи је позлило...</p> <p>После четрнаест дана читао је опет То 
 <p>Једног дана, када је Влади још јаче позлило, испрати кола по варошког лекара, оног истог, к 
бузе бол с друге стране.{S} Њеном Влади позлило је све јаче и јаче, и он за неколико недеља <pb 
чисти се од греха, он осети то на себи, позна, да га не муче више зле мисли и да је дух свети н 
е год било оваца у оном крају, сваку је познавао по имену; за сваку је знао рећи:{S} Када се ој 
је било мало Хришћана.{S} Апостол Павле познавао је сваког по имену и из виђења, те му је лако  
 какав је тај лек?{S} Светозар је скроз познавао назаренско учење.{S} Од детињства гледа он, гд 
о старији човек, родом из Боривојевца и познавао је њихову кућу.{S} Лекар је прегледао жену и н 
зару.</p> <p>И да је Боривоје само мало познавао људско срце и људске препредености или да је м 
 и он уздахну гласно: „Еј, кад бих само познавао слова...“</p> <p>„3ар никад ниси ишао у школу? 
арев, помисли Боривоје, јер је он добро познавао све Лазареве одношаје, па често слушао и о Све 
 и разумео је...{S} Та он је тако добро познавао своју Рахилу и провидео ју је.{S} Кад уђе у со 
тати.{S} Кад му је то вера, ваљда ће је познавати.{S} Ето видиш, казао нам је већ, да не сме пу 
дари по њему секира.{S} У оном тренутку познаде тајну своје душе, поста јој оно јасно, што је д 
аш сте нас поплашили“, каже. „Једва вас познадох оваког...“</p> <p>„Ћути, квочко матора!“ проде 
Она је доказивала, да баш мора ићи, она познаје најбоље ствар, а и адвокат не би је звао, да ни 
>Близу уласка у седо сретне чобанче, не познаје га, па мисли да и дечко њега не познаје.</p> <p 
познаје га, па мисли да и дечко њега не познаје.</p> <p>„Добро вече, дете?“</p> <p>„Помоз Бог,  
 али осети, да је слаба.{S} Виде, да не познаје света, живота, начела.</p> <p>И прегну да упозн 
е и тумачи свето писмо.{S} Наша вера не познаје поповска заната.{S} Исус Христос није никог зап 
 изгубио се; заишао је у улице, које не познаје.{S} И дуго мора да је ишао, дуго, јер кад се за 
ик Лазареве сестре Милеве, коју он и не познаје.{S} Тамо ће затећи и њу; она му је кроз толико  
ег и да ће ох у пролеће нестати, тај не познаје Назарена.{S} И кад би слушали на предговорника, 
рагедије, а све због Назаренства.{S} Он познаје болест из најближе близине, он зна све, што је  
нао све ово и за то се намргодио.{S} Он познаје Варвару, зна да је над њом зао дух, а не свети  
илу у вери, коју детенце нит схвата нит познаје.{S} То је грехота.{S} У Христово време нису крс 
} Напред ће ићи Јованка, јер га она већ познаје, за њом ће Јулка, а на послетку Славна.</p> <p> 
p>Човек, коме се већ по овешталом оделу познаје да је сиромах, устане. „Нисам исплатио све“, ка 
те да знате за свештенике, а Христос их познаје.{S} Апостол Павле пише, какав треба да је еписк 
 ће тим људма Бог платити, кад их ја не познајем.{S} Али ако макар само онима <pb n="52" /> ста 
оку ове приповетке, а Лазара и Боривоја познајемо довољно.</p> <p>Кад су се ова четир човека за 
једе као код нас.{S} Сва јела, која год познајемо, скувамо на једаред, само ако имамо.{S} Ето“, 
 прота врло оштро. (Онај стари, кога ми познајемо умр’о је).{S} Каже: „Запамтите, свештеник не  
ела је Јулка, Јованчина рођака, коју ми познајемо.{S} Богослов јој се целог јучерашњег и данашњ 
пићу умерени, али нису уздржљиви.{S} Не познају сјајне гозбе, али не знају ни за пост.{S} Једу  
, а не питају какви смо; суде нас, а не познају нас.{S} Бог види срца наша и дела наша, и нами  
ели би да те упознају и лично, а већ те познају по делима твојим.“ Боривоје је скроман, одбија  
зарени поштени људи, но хтедоше и да их познају.{S} Почеше да одлазе у њихову скупштину као гос 
рала и што не хтеде признати у себи.{S} Познала је тек сад, каквом дивљом страшћу воли Боривоја 
ана, а скромна.{S} Целог свог века није познала никаква добра; сваки час беше јој горак, те ће  
ио у Јованчин живот.{S} Она је видела и познала тог човека баш онда, кад су у њој вриле и кипти 
 за собом унутра.{S} Марта га је на мах познала.{S} То је њен рођак из оближњег села, младић ок 
и знали за дуван.{S} Дуван су бели људи познали скоро на 1500 година после Христа, па од куд ће 
о живот наш, наишао сам и на мог старог познаника, на питање о <hi>Назаренству</hi>.{S} И баш у 
о“, каже Светозар, „плакао је за својим познаником, па хоће ли бити за тебе грехота, ако зажали 
>Боривоје је видео још с почетка Јулку, познао ју је, па и опазио, од куда долази то питање.{S} 
о оно, што до сад још нико није познао; познао би душу девојачку.</p> <p>Сутра дан је била неде 
је сад енергија — она енергија, коју је познао у себи још из детињства свога, кад га истераше и 
би познао оно, што до сад још нико није познао; познао би душу девојачку.</p> <p>Сутра дан је б 
ечи, које су на оном месту пале, тај би познао оно, што до сад још нико није познао; познао би  
а н. пр. живот св. Сисоја.{S} Је ди вам позната та књига?{S} Каже се у њој, да осигурава од веш 
p> <p>„У чему је то?“</p> <p>„Је ли вам позната <title>Одисеја</title>?“ пита он.</p> <p>„Слабо 
еш назаренску скупштину у већим местима познати по противном.</p> <p>Скупштина, у коју ће да од 
а си српску школу у селу могао до скора познати по опалим и олупаним зидовима, онда се може рећ 
рнима.{S} У осталом ми ћемо га још боље познати у току ове приповетке, а Лазара и Боривоја позн 
помаже.{S} Тада покуша Срдан онај опште познати лек против пијанке и банчења.{S} Рецепт тог лек 
ао и он што је; долазе му познати, врло познати, а не зна, је ли их пре тога виђао овде или мож 
а несретника као и он што је; долазе му познати, врло познати, а не зна, је ли их пре тога виђа 
као до забрањене јабуке. „Но као што је познато“, рече Обренов бранилац, „Бог у својој великој  
 n="223" /> То је Лазар...{S} Носачи га познаше, застадоше и метнуше сандук доле.{S} Престаде п 
краја, није на празно.{S} Јер он кад се позове на које место, одмах наводи чије су речи, ко их  
треби из пшенице“.</p> <p>Решили су, да позову сву браћу и пријатеље, да поберу Војинов кукуруз 
 је од — ђавола.{S} Сликарство, музика, позориште, лепа књижевност, то је код њих грех, остало  
а нарочито Здравковић тапше као да је у позоришту. „Кратко и јасно, кратко и јасно!“, вели и по 
они цео дан заједно, па се и позаваде и поиграју и очајавају, дотле је он мало с њима, али кад  
 како је само смео?!</l> <l>Шест хиљада пој’о грама,</l> <l>Па још с коштицама.</l> <l>Пој’о ск 
рама,</l> <l>Па још с коштицама.</l> <l>Пој’о скоро пола вреће,</l> <l>Никад више неће.“</l> </ 
 мужа.{S} Њена, што би рекли, елегантна појава обучена је у најелегантније одело.{S} О врату су 
онки кикот.{S} То су госпође.{S} Сад се појави црвени појас, прота, па онда један, два, три, св 
авеж, необичан за оно доба.{S} И већ се појављује на прозорима или огради жена или дете, да вид 
ишћен, па опет?{S} Зар се сотона и опет појавно у њему?</p> <p>Кад се свршила молитва, устадоше 
 ју је сотона, наместио тамо, да својом појавом исмеје и изобличи сваку његову реч.{S} И кад по 
ао наредила, јер да и оне знају појати, појале би мађарски, те би се створило нешто, што би лич 
 оца, сина и св. духа.“ На обали Дунава појали су неколико „браће“ и „сестара“ песме из „<title 
и“ и „верне“ певати изговорени стих.{S} Појање иде доста лепо, јер Лазар има глас, који би, да  
опојани вавилонски торањ.</p> <p>Чим је појање почело, а већ се мешају у песми <pb n="140" /> у 
че Здравковић свом другу.</p> <p>Кад се појање свршило, наста мала почивка од неколико минута.{ 
 <p>Био је учен и даровит мимо све њих, појао је као анђео, а говорио је као апостол.{S} Он пос 
ркви, (то је бар у Новом Саду научио) а појао је као анђео.</p> <p>Кад се почео момчити, онда ј 
>Кад се почео момчити, онда је већ ређе појао, али је тим више певао; испрва по рогљеви а после 
стао свештеник, он је <pb n="32" /> бар појао у цркви, (то је бар у Новом Саду научио) а појао  
 То су госпође.{S} Сад се појави црвени појас, прота, па онда један, два, три, свештеника, за о 
 у кошуљи загазила у воду од прилике до појаса, а с њом је загазио и деда Јова.{S} Трипут ју је 
тео да изађе на друм.{S} Коњи запали до појаса, па ни маћи.{S} Иду људи друмом, али сваки окрећ 
ад је осетила, да јој заигра и чедо под појасом, онда је већ имала снаге, да гледа Боривоју у о 
истоветне.{S} Оне две Мађарице не знају појати.{S} То је по свој прилици божја промисао наредил 
а промисао наредила, јер да и оне знају појати, појале би мађарски, те би се створило нешто, шт 
еба, — ускисне.{S} Сепл и жена му знају појати, али овога пута уздржавају гласове.{S} Иначе мал 
>Први је проговорио Мирко: „Љубазни!{S} Појаћемо из „<title>Харфе Сиона</title>“ 175. песму, 4. 
ађен, поднео ма за коју оперу; и Милева поје као анђео.{S} Ишло би лепо и красно, само кад баба 
.{S} Из друге собе почео је Светозар да поје оним меким, пола још дечјим гласом: „Рождество тво 
а с Јеленом.{S} Јелена му уноси прасе и поје „Рождество“, али старац не једе, но се заплака.</p 
 који вас лечи и придикује умереност, а поједе пола вреће шљива заједно с коштицама?{S} Оне нам 
ани, те диванили:{S} Како може човек да поједе толико шљива с коштицама, кад је кроз тиху ноћ ј 
ари.{S} Нигде се у свем свету толико не поједе као код нас.{S} Сва јела, која год познајемо, ск 
ости.{S} Говорио је о томе, како ми све поједемо и све попијемо.{S} Чак и Немањино благо оде на 
, кад мање, кад више скривено.{S} Свака поједина приповетка не показује то тако јасно као низ п 
у умерености врло неумерено нападате на поједине црквене обичаје.{S} Позивате свет, да се укину 
а „поповској сувачи?“ Сад разбира већ и поједине куће.{S} Оно је тамо широка удица, оно је гроб 
мирише.</p> <p>Сад почеше да долазе већ поједини „верни“.{S} На лицу им не можеш ништа прочитат 
Сви ми то знамо, сви осећамо, али сваки појединце немамо снаге да се одупремо.“</p> <p>И сад се 
 да Бог сачува.{S} Код нас и свиње више поједу шљива но ми.{S} Ако и спремамо што, на тавану је 
!{S} И ако хоћеш да те у таквој пустини поједу курјаци, који су тамо велики као телад, за што с 
 „<hi>Ми смо свој напредак и срећу</hi> појели и попили“, каже он, „јер још трипут толико да им 
„јер још трипут толико да имамо и то би појели и не би нам ништа остало на остале ствари.{S} Ни 
Јерусалим.{S} Кажи ми право:{S} Јеси ли појео кадгод црног, печеног мачка?“</p> <p>Боривоје, у  
е.{S} Од свију грехова највећи је грех, појести мачка.{S} За тебе сад нема лека ни опроштаја св 
атере своје, ти би ме учио, а ја бих те појила вином мирисавим, соком од шипака.{S} Лева је рук 
ани.{S} А свануће нам онда, кад једаред појмимо, да нам у заједничком добру лежи спас, те се пр 
цима, нити се успаљују.{S} Наше девојке поју у цркви, ките срце своје и уздишу, не за момком, н 
 још не запопљени, ухватили певнице, те поју као анђели:{S} Прота са ђаконом и три свештеника у 
иди, не може веровати.</p> <p>Они, који поју, то су браћа и сестре, а они који плачу, то су из  
тар се променуо у топлу југовину; петли поју, с торња ударише звона на молитву.</p> <p>Стишало  
л’ те не би растерали госте.{S} Јер они поју на немачком језику ону песму, коју поју Срби на ср 
поју на немачком језику ону песму, коју поју Срби на српском језику, јер су ноте истоветне.{S}  
ило је после ручка, те му дошла воља да покаже, ко је он.</p> <p>„Морам вам казати“, вели он, „ 
верни“ скупљају на молитву?{S} Да ли да покаже време, кад треба реч с Богом прекинути, јер је г 
насмејао враголанкама и преписао, да је покаже жени.{S} Али госпођа се није смејала. »<foreign  
треба и јереси да буде међу вама, да се покаже, који су поштени међу вама.“</p> <p>Врло лепа ре 
ац је мртав, он неће више устати, да се покаже, па ко ће данас да пресуди, ко има право?...{S}  
по рогљеви а после и у крчми.{S} Где се покаже, купи се око њега друштво.{S} Па хајд, што га се 
рате мој, мирно, моја ће бити брига, да покажем суду ствар.{S} А ти говори што год хоћеш против 
 — „За што?“ — „Хајд на таван, па да ти покажем“.{S} И одведе грк Сима домаћина на таван и пока 
и то одмах“, вели Боривоје. „Хоћу да му покажем врло важну ствар“.</p> <p>Одведоше га и он се п 
уза и доста цепања, па би било право да покажемо, да Ненадови нису последњи и да могу и да се с 
е сад таком човеку назаренску књигу.{S} Покажите му, да има вере хришћанске, назаренске, која м 
>„Ко ти је муж?“</p> <p>„Ево га!“ и она показа на Гигу, који стојаше не далеко од ње, али одмах 
} И одведе грк Сима домаћина на таван и показа му велику гомилу жита. — „Видиш ли ову гомилу жи 
рига свакојаких“.</p> <p>Но тада се тек показа вражја копита.{S} Маца Сувачарова каже: „Где су  
ајте онамо.“</p> <pb n="147" /> <p>И он показа руком на прочеље, где је на зиду висио сахат. „Ш 
се.{S} И кад јој је муж догнао из поља, показала му је ствари.</p> <p>Он само климну главом.</p 
 Лазара и довели га кући.{S} Доцније се показало, да је и без тог могло проћи, јер се Срдан пре 
екао ју је обнезнањену.{S} Но срећом се показало, да је ствар добро прошла, јер је и то срећа,  
(а учитељ Јовић је био коловођа пушача) показао оно место у св. писму, на које се позивају Наза 
добрих људи разјаснио важност тог лека, показао им је, да ако нам деца умиру, умире снага наша, 
чист.{S} Сад знам, шта ми је фалило.{S} Показао сам истражном судцу, да нису вуци растргли Стев 
вратио“.</p> <p>„Види Бог, да сам ти ја показао пут к спасенију“, вели му Лазар.</p> <p>„Хвала  
“ пита га Петар.</p> <p>„Мало час ми је показао брат Лазар и ону последњу рану, која је јела мо 
шао кући потресен до дна душе, али није показао своје узбуђености.{S} Било је око три сата по п 
 калуђере.</p> <p>Кад је отац Мелентије показао Боривоју нову молитву, која је нађена на плочи  
 Христа, кога је сотона извео на брдо и показао му оданде красоту целога света, сети се шта му  
 n="41" /> педесет форинти, а он би већ показао, какав је по њега овај данашњи дан.</p> <p>Но з 
 <p>Него се после тога Шандор ковач баш показао.{S} Каже: „Ако ћемо метнути руку на срце, мора  
 у највећем цвету?“</p> <p>„То ће време показати“, вели Светозар озбиљно.</p> <p>„Јер увенућемо 
и изгубе, изгубљено је све.{S} Време ће показати, хоће ли ово наше „Друштво добрих људи“ живети 
ајем се, жао ме је“, него мораш и делом показати твоје кајање“.</p> <p>Пера је вртио главом.{S} 
трану, да даље спава, то ће се временом показати...“ За тим загушним гласом додаде: „Та да смо  
 зацело послушати.{S} У недељу што иде, показаће се то.“</p> <p>Онај младић, који је мало пре н 
 у јутру оде Боривоје у општину, где му показаше рачун о његову имању.{S} За тим је средио још  
азарена дирнуо.{S} Они то да богме нису показивали спољашњим знацима, али им се стеже у души, к 
 па и друго издање већином предбројано, показује, колико се наш свет интересује за важно питање 
 „Овај сахат, кажем, баците на поље.{S} Показује три и по сата, а то није истина, јер вам је ве 
 већма хоће да се покрије, тим се већма показује.{S} Румен као крв јури јој по лицу са ове неве 
ди, па ни брак, јер силу љубави најбоље показује апостол Павле у својој првој посланици Коринћа 
драга — то бити не може, то вам најбоље показује, да сте на кривом путу и са свецима и иконама  
 зиду и рече: „Баците га на поље!{S} Не показује добро.“</p> <pb n="169" /> <p>Сестра Маца узе  
ривено.{S} Свака поједина приповетка не показује то тако јасно као низ приповедака.{S} Тешко он 
шарено, па чак и украшено.{S} У лицу не показује чаме ни суморности, но весело гледа преда се.{ 
умр’о место ње и то радо.{S} Али јој се показује и друга слика, па јој у ушима још и сад онај у 
 здравље и почне венути.{S} У сну му се показује онај црни мачак, тужно мијауче и вели: „Све су 
 за свету ствар као ви иконе.{S} Он нам показује, како пролази време и то је све.{S} А што се с 
, као да се мало час посветио.{S} Руком показује груди, као да ће се на мах растопити од милине 
опет упрљао.{S} И Спаса и Јова, које ми показујеш као пример, и данас се не грозе псовке и пору 
да не западам опет у затвор.{S} А ти ми показујеш, да ћу тек онда робовати, ако постанем Назаре 
S} То је такав обичај у њих.{S} Тим оне показују, да су — душевне.</p> <p>Још је порано, те су  
енство“, а не да постављамо опет темеља покајања од мртвих дела.{S} Јер који су се једном просв 
 па <hi>отпали, није могуће обновити на покајање</hi>.{S} Јер земља, која износи трње и чичак,  
зарен.{S} А ко је прави Назарен, тај се покајао, живи по божјем закону, сигуран му је опроштај  
чење гласи:{S} Кад ко проучи св. писмо, покаје се и очисти се од греха, он осети то на себи, по 
ута на дан да згреши и седам пута да се покаје — опрости му.“ Ви велите, није се поправио срцем 
 непромишљености, из каприца, па кад се покаје, онда се изговара, да је била сила.{S} Бива до д 
агреши брат твој, накарај га, па ако се покаје, опрости му.{S} И ако ти седам пута на дан згреш 
ам пута на дан да ти згреши брат твој и покаје се, треба и седам пута да му опростиш“, но се по 
е, док не одеш у Јерусалим и тамо се не покајеш.“ Онда је, видиш, Гавран ишао у Јерусалим.{S} К 
аписано.“</p> <p>„Ако ћеш искрено да се покајеш“, вели му Лазар, „не смеш се бојати тога.{S} Да 
вако зло.{S} Доста је, да се поправиш и покајеш, а вратити не можеш више, него што имаш“.</p> < 
тишао на службу.{S} Оборио је главу као покајник, не сме никоме да погледа у очи и само се крст 
у Боривоја и дође му воља, да утеши ону покајницу, јер га беше ње толико жао.</p> <p>„Жена“, ка 
док се није умирила, а кад се прибрала, покајнички је спустила главу и рекла Влади: ”Тм си свем 
ше седемдесет пету, па тек онда да се — покају.“</p> <p>Но да богме, лекар је само половина, а  
 писаше по земљи.{S} А кад они то чуше, покарани будући од своје савести, излажаху један за дру 
ође тако велика, тако светла према овој поквареној намигуши, као што је велико и светло сунце п 
штенство на првом месту, али у данашњем поквареном свету прво долази лепа жена, за тим ружна же 
p>Од оног дана, када виде Лазар онолику поквареност, све га је јаче и јаче вукло Цвети.{S} Но с 
та друго, но највећа дрвета у шуми наше покварености, дрвета која су још из далека на видику.{S 
, јадикују над поквареношћу својом, над поквареношћу света, плачу и очајавају годинама.{S} У то 
 мислима, киње душу своју, јадикују над поквареношћу својом, над поквареношћу света, плачу и оч 
егорети штете, попунимо му је, а ако се поквари, искључимо га из круга нашег, јер од мало квасц 
амо у друштву.{S} Данашње рђаво друштво поквари и доброг, добро друштво ће да поправи и рђавог. 
ет подиже.{S} Каже: „Кад се стари сахат покварио, овај овде купио сам ја на вашару, укуцао ексе 
 кући, оде у кошару, узе троструко уже, покваси га у воду и стаде вијати кукавну Кристу.{S} Пра 
е их и Илија их одведе на поток Кисон и покла их онде.<ref target="#SRP18966_N4" /></p> <p>Но т 
 <p>„Требала бих да се срдим на вас, но поклањам вам.{S} Него бих волела, да чујем ваш суд о он 
рока Илију, где се не задовољава са 450 поклатих пророка валових, но на потоку Кисону коље и ср 
ћу пропуштала кроз прозор.“ Маца као да поклекну мало, побледи, па онда рече једва чујно: „Исти 
 ради Боривоје.{S} Кад виде, где Милева поклече од бола, удари му крв у главу и у истом тренутк 
 му беше у рукама:{S} Штап и Милеву, те поклече на земљу.{S} Све то беше за неколико тренутака. 
д суза, није пазила где стаје, нога јој поклизну с лествица и она се стропошта доле.{S} Кад јој 
вечари, погребу, свадби да бљешти, нека поклони друштву на добротворну цел новаца, а тужну или  
 нашег брата Боривоја.{S} Бог нам га је поклонио“.</p> <p>Скупљени људи, жене, девојке трпали с 
 Све што год имам радо ћу дати, само ми поклоните то, да се не јављам суду.{S} Доста сам ја, бр 
. „Ево, на овој слици насликана је моја покојна жена и моја кћи, која је далеко од мене.{S} Ја  
етнула на себе гривну, коју сам од моје покојне матере добила - спомена ради.“</p> <p>Светозар  
огу ни пијанац ни картаџија.{S} Твој је покојни отац у нашој старој вери и стекао, не само очув 
њу</hi>, навео је, шта је једном учинио покојни жабаљски прота Папић.{S} Баш на један од највећ 
његова слика најбоља, највећма налик на покојника.{S} Отац је мртав, он неће више устати, да се 
ју...{S} Целива породица, свршише већ и покојникови другови, носачи понеше сандук... већ излазе 
 крха врат?!{S} Зар ја нисам бивала код покојнице и видела, да је у ње било баш лепих и врсних  
.</p> <p>Једини је петао утекао из оног покоља, јер беше на највишем врху дуда.{S} И кад је зак 
малом броју доста је и код вас велики — покор.{S} Данас вас је мало и лакше се пречишћавате.{S} 
д девојка пође за другог, ја већ брз на покор.{S} Кад су сватови седели за вечером, напунио сам 
 га можда дечји поглед уздржао од свега покора — не зна се.</p> <p>Једини је петао утекао из он 
оче мучити праву муку.{S} Сећа се неког покора, који је починио, сећа се страшне и многе крви,  
е одазвао к себи и ми треба да се мирно покоравамо вољи његовој“.</p> <p>„Нећете ли ми дати кљу 
ебла од тог роба, који је тако необично покоран.</p> <p>Но за мало се окренула ствар.{S} На мес 
пет су оба брата изрекла, да хоће да се покоре том суду.{S} И један и други изабраше по три чов 
ности.{S} Жена на миру да се учи сваком покорношћу. <hi>Али жени не допуштам да учи</hi> нити д 
 већ и жетелац; ето, подигао је срп, да покоси клас!{S} Ох, Боже мој, хоће ли бити на њему рода 
не живе и мртве ствари, које сам до сад покрао?...{S} Видим ја, да мени нема лека; не одем <pb  
а му кажем: „Упалио сам те брате“, или „покрао сам те, опрости; — вратићу ти сад колико могу, а 
} Кад се заглибе у ћутање и не знају да покрену нова разговора, одмах ће питати ма које од њих: 
ина у соби.{S} Милевина глава као да се покрену у јастуцима. „Не иде нико за њим“, мислила је,  
ба је пуна Назаренака, које прате сваки покрет њен.{S} Они јастуци су већ мекши, примише многу  
а.{S} Стојали су дуго и дуго без речи и покрета.{S} На послетку ће рећи Тома: „Сиромах Боривоје 
 и поче у сав глас јецати.</p> <p>Ни по покрету ни по жубору не би могао опазити, да су Назарен 
агано у кут; седе на даске од постеље и покри лице рукама.{S} С поља на прозору горео је жижак  
хвата мрак.{S} Била је јака зима, а пут покривен дебелим снегом.{S} Боривоје таман да утера кол 
 приликама дешава; што већма хоће да се покрије, тим се већма показује.{S} Румен као крв јури ј 
по њеном лицу, да би рада да ствар мало покрије. „Ја“, рече на послетку, „не бих могла сведочит 
земље, да ће залећи и судске трошкове и покрити све потребе дечје.</p> <p>Умирен чекао је Борив 
н и у година, остави кућу, жену и децу, покупи све новце и оде с њом у свет...{S} А тај Вајун ј 
> Великог.{S} На послетку јој догрдило; покупи своје сукње и кошуље, те хоће кући, матери.{S} С 
опису св. Василија.{S} По некад мора да покупи сву снагу, да издржи тај пост, јер на што да вам 
а, којим си путем ударио, требала је да покупи децу и да каже конзисторији: „Кидајте ме, растав 
озбиљно поплашио.</p> <p>На послетку се покупи и одведе је лекару.{S} Био је то старији човек,  
је од чланова друштва и од осталих људи покупио скоро исто толико.{S} Он је са амвона говорио о 
p> <p>„Толико се ваљда може и међу нама покупити“.{S} И Мирко извади 40 новчића и метну их на с 
"121" /> оде у забран.{S} Добри пастири покупиће опет стадо у гомилу, као што су га рђави расту 
и“, Православни, па њима нема места.{S} Покупише се дакле, те одоше на њиву.</p> <p>Ђока се ска 
ше, али је изостала та реч.{S} Голубице покупише оно своје расуто перје, мараму и ружу, па одош 
ради земљу, направи кућу, најпотребније покућство и одело, па доста.{S} Све остало служи на упр 
ен?</head> <p>И њихов трећи друг, Пера, покуша да се учи књизи, али се већ првог дана окане.{S} 
 не поможе.{S} Једном, али само једном, покуша да га бије, али се уверила, да је то било још по 
еко оданде; али нека њу, баба Језекиљу, покуша ко преварити, томе не би требало ни суда ни џела 
о је кашљуцао.{S} Последњи дан у јутру, покуша <pb n="66" /> да шета.{S} Али није могао више ић 
ају, а глас јој је слаб, не чује се.{S} Покуша, да се послужи сама.{S} На столу је боца, лагано 
ше из собе, али Срдан изгубио говор.{S} Покуша, да даје знаке, не може, заиска онда знацима оло 
је.{S} Само још једно, једно ће само да покуша.{S} И поче да спрема своје ствари, па да се прек 
и боја.{S} Али ништа не помаже.{S} Тада покуша Срдан онај опште познати лек против пијанке и ба 
{S} На послетку је молио адвоката, нека покуша лепим, а ако му се изда икона, он ће и доплатити 
ипаш уље на ватру.{S} И многи наши људи покушавају да истерају из таке жене сотону.{S} Не бију  
ало на њој натписе и слике.{S} После су покушавали, да очисте икону — врућом водом прали су је  
реме хладно, пут рђав и Влада је узалуд покушавао, да је одговори од пута.{S} Та, за Бога, кад  
резу“ и разиђоше се куд који.{S} Још је покушавао Здравковић да поврати и заустави разбијену во 
редлаже Јулка.</p> <p>„Море, мани се ти покушаја, јер ако нас повија, биће нас и преко плота“,  
ета и мирно живи у братовљевој кући.{S} Покушала је, да се измири с Обреновом матером, шиље јој 
 која су одвише снажна.{S} Но збиља, да покушам нешто.“</p> <p>Лекар дохвати огледало, које је  
толико:{S} Види Бог“.</p> <p>„Хајде, да покушамо с Боривојем“, предлаже Јулка.</p> <p>„Море, ма 
у, да се измене правила.{S} Светозар је покушао све могуће, да то заустави, али није успео.{S}  
тезала, али није заспала.{S} Адвокат је покушао измиру, али узаман.{S} После се догодило оно, ш 
 у највећој тајности.{S} Још мање је ко покушао да реши то питање:{S} Шта може бити прави узрок 
оставља.{S} Кад буде разумније, мора се покушати лепим начином.{S} За сад пазите, да му не даје 
погрешку.{S} Ствар је обрнута.{S} Морам покушати с једном голубицом и две мачке.{S} Видећете, п 
!...{S} Тако ћемо покушати, тако морамо покушати, бар нећу бити отпадник од своје старе вере.“< 
hi>Сине, твој сам</hi>!...{S} Тако ћемо покушати, тако морамо покушати, бар нећу бити отпадник  
е почео је Светозар да поје оним меким, пола још дечјим гласом: „Рождество твоје...“</p> <p>Да  
вету, сучељавају им се баште.{S} Већ од пола године дана чим може, гледа, да јој се доближи и д 
ас лечи и придикује умереност, а поједе пола вреће шљива заједно с коштицама?{S} Оне намирисане 
ј удеси, да сврши посао, а да му остане пола сата и за скупштину?“</p> <p>Милева прими укор и н 
штеника на рукама.</p> <p>Још много пре пола 10 сахати црква је дупком пуна.{S} Толико народа н 
иком, а каже, да не би с њиме живела ни пола сата, само да јој није деце.</p> <p>Кад је Лазар о 
ко то не доликује испоснику.</p> <p>Око пола ноћи устао је Боривоје, и ма колико да му беху очи 
>Па још с коштицама.</l> <l>Пој’о скоро пола вреће,</l> <l>Никад више неће.“</l> </quote> <p>До 
казнити.{S} Ако добијеш због тога макар пола сата, ја ћу робовати за тебе.“</p> <p>Боривоје слу 
 још једнако лежи на рукама мајчиним, у пола обнезнањен.{S} Кад се пробудио, страшљиво погледаш 
је воља у њега, да нам се доближи.{S} У пола је и обећао, да ће у недељу доћи у скупштину, али  
сред ноћи пробуди га нешто.{S} Отвори у пола очи и опази своју мајку, где клечи пред иконом и г 
ло се и у Боривоју...{S} Њему је само у пола јасно, где је био и шта је све хтео оне ноћи, па с 
ед лицем анђела, арханђела...“</p> <p>У пола молитве груну стражар кундаком о врата:</p> <p>„Не 
намо... то је крв њезине крви...</p> <p>Пола сата доцније пробудио се Гига и тражио ју је очима 
донео Лазар.{S} А уз то је највећи труд полагао око тога, да своје јадне другове обрати у Назар 
, одахну и рече: „Господе, у твоје руке полажем ову праведну ствар.“</p> <pb n="188" /> <p>Онда 
а ћу те пре убити, но оставити овде.{S} Полази!...“</p> <p>Сад се деси нешто, што нико не очеки 
пе се људи, а Боривоје излази из куће и полази на далеки пут.{S} Али не у Јерусалим, нити ови љ 
у.</p> <p>Дође и дан растанка.{S} Лазар полази кући, а Боривоју је оставио свето писмо, увијено 
старија жена. „Имам важна посла.{S} Кад полазите?“</p> <p>„Око 5 сати“.</p> <p>„Доћи ћу“.</p> < 
е клонити својих старих другова и да ће полазити назаренску скупштину; можда ће се тамо још бољ 
и и коју пре никако није могла угушити, полако се стишавала.{S} Она је гледала Јованку и видела 
} Варвара је заклопила очи.</p> <p>Онда полако изиђоше из кола.{S} Стојали су дуго и дуго без р 
 ту ствар, лакше ћемо с њом...{S} Дакле полако брате, само полако и смотрено, да се не поплаши“ 
плачи се, биће ти лакше“.</p> <p>Она се полако мицала.{S} Главу је још дубље заронила у јастуке 
{S} Треба ли да чекам?“</p> <p>Марта се полако прибрала, те упутила момка у кућу.{S} Најпре јој 
ња за Боривојем.{S} И пламен у њојзи се полако угасио.{S} Не гори више, али је та ватра оставил 
мити Бог душу његову...</p> <p>Гости се полако разилазе, али сад иде обрнутим редом, женске су  
, све једно му је.</p> <p>Једва се поче полако свестити.{S} Сад тек осети, да му је у души стра 
мо с њом...{S} Дакле полако брате, само полако и смотрено, да се не поплаши“.</p> <p>После ових 
 /> <p>„Спава... спава...“, шапутале су полако Назаренке.</p> <p>„Лаку ноћ!“</p> <p>Овај послед 
не пече, али се умеша Боривоје.</p> <p>„Полако, браћо“, каже он, „ми то удешавамо <pb n="160" / 
.</p> <p>„Назарен“, рече једна од њих у поласку.</p> <p>„Анархист“, рече друга.</p> <p>„Шандор  
бих вам упарложио земљу?{S} Дајте ми на поле.{S} Ја ћу је радити добро и ви ћете боље изићи на  
 „Не можемо <pb n="106" /> децу сећи по поле, поделити их, него ћу ја остати, па како буде.{S}  
{S} Звона почеше ударати на ларму и сви полетеше у порту.{S} А из порте се са свим јасно видело 
 не може чисто да верује ушима, па онда полети Срдану. „Јао друже, Бог те је умудрио“.</p> <p>„ 
екаквом старом долапу — попреко.{S} Она полети онамо... то је крв њезине крви...</p> <p>Пола са 
кречена и стаза је пред њом и утрвена и поливена.{S} Ако је истина, да си српску школу у селу м 
жене, зар то није од искони била женска политика?{S} И ето сад су постигле што су хтеле.</p> <p 
о се већ.{S} Они по свом закону не воде политику; они не иду на тужбу против вас, нит гласају у 
 лепих и врсних ствари?!{S} Где је онај политирани долап?{S} Па где су она два кревета, па она  
 верска глупост, као што је и анархизам политичка глупост, али из обојега треба да се научимо т 
 Сад га је скрила у <pb n="112" /> крај полице и пружила Боривоју руку — без завежљаја.{S} Оно, 
“. — „Кад видиш, онда бар и знај, да је половина с твога тавана.{S} Све су то жене из твоје кућ 
ају.“</p> <p>Но да богме, лекар је само половина, а требало је придобити и другу половину, горд 
ио и одвезао жену у варош.{S} Но већ на половини пута увидела је и Марта, е би била боље чинила 
 Не утерују државно, ни општинско, но — половину.{S} Да се није ко од нас заборавио?“</p> <pb n 
оловина, а требало је придобити и другу половину, горду госпођу Меланију.</p> <p>„Брате мој дра 
га окренути и где ударити.{S} Па кад га положи на наковањ, а оно већ и готово...“</p> <p>Јелачи 
е ко шта хоће, али сам ја увек готов да положим заклетву, да су назаренску веру измислиле жене. 
{S} По њима ако хоћете, не морате никад положити општинских рачуна.{S} Кад би и ми на све казал 
лена.{S} У тај зачу се тутањ, као да се поломила таваница и подиже се дебела прашина.{S} Жене ј 
аљио.{S} Не може се баш рећи, да јој је поломио руке или ноге или леђа, али јој не ваљају ни ру 
че, „нисмо је разбили, а у мало зубе не поломисмо.“</p> <p>Миливоју и госпођама пришао је уз пу 
је, да ти сама дођеш по икону, па ће ти поломити кости, а ако му шиљеш поруке и девере, даће те 
кнуо јој нешто ружно, обећао, да ће јој поломити све кости, ако му још једном дође у кућу и бац 
ескочио је био две-три скамије, које се поломише; оборио је неколико жена и у пуном смислу речи 
и је већ послао баш све само избушене и поломљене ствари, за што ми није послао бар јерусалимск 
одиже главу, те сагледа три полу дечја, полу анђелска лика.{S} Шест невиних очију упрто је у ње 
 није зло“, а сад и нехотице погледа на полу празне амбарове, кад чује, где дува тај ветар.</p> 
p>Боривоје подиже главу, те сагледа три полу дечја, полу анђелска лика.{S} Шест невиних очију у 
 док се није усијала.{S} Ако онда нисам полудео од муке, никад нећу.{S} Кад су ми оковали руке, 
 затворише и хтели да му суде.{S} Но он полудео, па га пустише.{S} Сад трчи селом и виче: „Људи 
вати сунце, испече јој теме, шта ли, те полуди...{S} Цвети је онда било шеснаест година; она је 
вета или из дубине пештере мумлале неке полуживотињске звуке, но што нам данас на српском, нема 
"214" /> се све боље навикавају на онај полумрак.{S} Оно бело, то је платно, шта ли...{S} У том 
“</p> <p>Кад би сутра дан, чак и у оном полумрачном затвору допире глас великих звона.{S} То у  
тала код куће; но доцне.{S} Приспела је полумртва до адвоката, а кад тамо, рекоше јој, да је он 
а није сам.{S} Подиже главу и виде, где полускривена, међу лишћем, стоји Јулка.</p> <p>„Боривој 
а на кола и одјури кући.</p> <p>Тамо су полусмрзнутог калуђера доста тешко повратили у живот, ј 
 /> ти.“ Поново је погледа.{S} Као нека полутама поче да се разлева по соби, он види само њену  
ону тајанственост, која привлачи.{S} Из полутаме, која многима тако годи, изиђе и Назаренство н 
ћеву преводу.{S} Лазар је у оном углу и полутами читао скоро шапућући 5. и 6. главу Матејева ев 
р, а оне су још једнако тамо.{S} У оној полутами дошле су Боривоју као три анђела, која су сишл 
ам.{S} Тек у неко доба дођоше његови из поља.{S} Улазе лагано, а чим уђоше, Ђока забравља за њи 
а отресе.{S} И кад јој је муж догнао из поља, показала му је ствари.</p> <p>Он само климну глав 
 тамо.</p> <p>--- Кад је Лазар дошао из поља, примио је Боривоја не само раширеним рукама, но и 
пошта доле.{S} Кад јој се муж вратио из поља, затекао ју је обнезнањену.{S} Но срећом се показа 
утера свињче у авлију, које је дошло из поља.{S} Боривоје с места остави игру и највећом вољом  
ке од постеље и покри лице рукама.{S} С поља на прозору горео је жижак и светлост тог жишка беш 
о оно Владета војвода, кад се враћаше с Поља Косова.</p> <p>Тај је коњаник узбунио псе, те се п 
то висаше на зиду и рече: „Баците га на поље!{S} Не показује добро.“</p> <pb n="169" /> <p>Сест 
о — збогом.“ Па лепо изгура Боривоја на поље и затвори за њим врата.{S} Боривоје се убезекнуо,  
чини молим те.“ И скоро да је изгура на поље.{S} Код врата застаде баба Стака и <pb n="138" />  
ко је мислила и свекрва њена и изиђе на поље.</p> <p>Жене, које осташе у соби, вртиле су главом 
ева је оборила главу, уздану и изиђе на поље.</p> <p>Мало после дође Лазар.{S} А онда, кад у ск 
ад је крај и никад из те очајне таме на поље.{S} Мало после <pb n="162" /> их, хвала Богу, опет 
са као испребијано псето и извуче се на поље.{S} Срдан је клонуо на клупу.{S} Назаренке му носе 
азмахује: „Овај сахат, кажем, баците на поље.{S} Показује три и по сата, а то није истина, јер  
ично, његова унутрашњост изгледа му као поље, преко кога је прешла бура...{S} Сећа се као иза н 
p>Лекар јој је саветовао, да га пошље у поље, код оваца.{S} Каже: „Боривоје се сад каје, гризе  
рећа.{S} С рана пролећа истераше овце у поље, а гладни вуци нападоше Мартино стадо.{S} Чича Сим 
уганула ногу, Влада је заборавио на све пољске послове и оставио, да млађи раде шта хоће, јер м 
стане, али кад је устао — побеже.{S} На пољу још једнако веје снег.{S} Он стао на сред друма и  
 гризе се, стиди се и вас и људи.{S} На пољу, у природи долазиће по лако к себи, а уз питоме ов 
жена.</p> <p>Већ се спустило вече, а на пољу веје снег као да не мисли скоро престати и као да  
ога виђао овде или може бити где год на пољу.{S} И сад тек поче мучити праву муку.{S} Сећа се н 
..</p> <p>У комори је мрачно, али је на пољу месечина.{S} Њојзи се учини, као да месечеви зраци 
исао сисе матере моје!{S} Нашавши те на пољу, пољубила бих те, и не бих била прекорна.{S} Повел 
з луле, јер не дају, ваљда ћу моћи и на пољу.{S} Али како ћу са исповешћу?{S} Пре но што постан 
ју, често му говори: „Брате, другови на пољу чекају те раширеним рукама.{S} Волели би да те упо 
олико је ваљаних, који стоје код вас на пољу, а колико их је неваљалих, а први су међу вама?!{S 
 које је играо Паво Вранковић на Лебном Пољу — не иде.{S} Дохвата гајде, ломи их на троје, па д 
о се бринете?{S} Погледајте на љиљане у пољу како расту, не труде се нити преду.{S} А ни Соломо 
о дете, старац или редуша, ако и нису у пољу, притајили се у кућама.</p> <p>У један мах се поди 
но као јагње и пружа образ, као да чека пољубац а не песницу.{S} И паде и други, па и трећи уда 
прогутајте и приправите усне на братски пољубац.“.{S} Светозар је говорио противу силе, подсмеј 
сто удара осети дуг, врео пољубац и тај пољубац, који он у својој детињској души није могао да  
а би?{S} На место удара осети дуг, врео пољубац и тај пољубац, који он у својој детињској души  
 не окуси залогаја.{S} Онда се он диже, пољуби жену у чело, назва јој лаку ноћ и затвори се у с 
е горко заплака.{S} Мајка му утре сузе, пољуби га и даде му неки мали посао.{S} Скоро 14 дана п 
подиже га, обриса од прашине, па га још пољуби и поутеши....{S} Хеј, шта ћемо, шта ћемо.{S} Вид 
исе матере моје!{S} Нашавши те на пољу, пољубила бих те, и не бих била прекорна.{S} Повела бих  
ти се.{S} Каже: „Бар да господина проту пољубим у руку.“</p> <p>„Врло си ти мека с тим дераном, 
ру.{S} Зажали је, али јој не поможе.{S} Пољубио ју је у чело, уздахну, а она се отрже од њега и 
су тихо, скоро шапућући.{S} Светозар је пољубио оца у руку, поздравио се с братом, па онда рече 
осле. „Почиње речма: „<hi>О, да ме хоће пољубити пољупцем уста својих</hi>. <pb n="218" /><hi>Ј 
аскоро допаде чича-Срдану глас, који га пољуља већма, но сви досадашњи удари.{S} Чуо је, да Лаз 
Здравковића и другове) и морам рећи:{S} Пољуљали сте и ослабили сте оно старо, а ново што би ва 
ајка Јелена за сина и то је чича-Срдана пољуљало донекле, али не придобило.</p> <p>Тек кад стар 
> <p>„Па шта да радим нано?“ пита Лазар пољуљан, а глас му дрхће.</p> <p>„Устани!“ И у радосној 
 што је најглавније, недостаје му врела пољупца — сунчева.</p> <p>А ето, приближио се час, да и 
ела.{S} И без речи и без опроштаја, без пољупца и без загрљаја.{S} Испрва није имао снаге да ус 
чиње речма: „<hi>О, да ме хоће пољубити пољупцем уста својих</hi>. <pb n="218" /><hi>Јер је тво 
же да се остави дувана — то ти је.{S} А помагао је онај предлог <pb n="206" /> о накиту за то,  
рађивати њиву народну и како ће Јованка помагати Светозара у његову тешком послу.{S} Још док он 
фор. на општу благајницу, из које ће се помагати сироти чланови, ако западну у невољу.{S} А оси 
личиће се.{S} На против чланови друштва помагаће се где год могу — увешће мобе, неговаће старо  
у мишљење о дувану.{S} Дуван после јела помаже варењу, али његова добра страна је та, што је он 
 Бадава ја кумим, молим и саветујем, не помаже.</p> <p>„Зло је велико с нама.{S} Баш и да нема  
, да није сталан...“ И кад све ништа не помаже, онда ђаво одлази, али се опет враћа у виду лепе 
аветовања, него и боја.{S} Али ништа не помаже.{S} Тада покуша Срдан онај опште познати лек про 
} Назаренство долази од жене.{S} Све не помаже и неће бити боље дотле, док се не донесе закон,  
ри у кочину међу свиње, бије је, али не помаже.{S} Девојка каже: „Удри бабо, удри, не штеди ме, 
их велико ништа.{S} Он је молио, али не помаже.{S} Докторка вели: „Шта се толико жестите, Боже  
 се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже.{S} Љубав дуго трпи, милокрвна је, љубав не зави 
а се она умиљава као грлица, али јој не помаже.{S} Он с њоме говори само оно, што баш мора бити 
је га и ломи му кости.{S} Али све то не помаже.{S} И онда се ђаво поново скупи, утањи, омања и  
 оном, с којом си везан?{S} Лепа реч не помаже, саветовање је као кад сипаш уље на ватру.{S} И  
, мора се тражити начина, а бој најмање помаже.{S} Сила ће дете само још горе подивљати.</p> <p 
тета, што тај лек код закорела пијанице помаже највише 6 недеља, па онда наступа душевна борба  
 <p>Заиста, ово је лек, који скоро увек помаже.{S} Ја бар свега знам само двојицу, који су на д 
 Не бију их, али их гњече и кажу, да то помаже.{S} Ја сам противан томе, ја се држим оне речи,  
етозара народу.{S} Нека га љубе и цене, помажу и подупиру у његову светом послу.</p> <p>Сад се  
06" /> о накиту за то, да женскиње њега помажу.{S} Сад неће имати већине ни за дуван.“</p> <p>С 
красно; пријатељи Назарени светују ме и помажу ме, дају ми посла и заслуге, али ми жена не да ж 
итру правога нардова многоцењеног мира, помаза ноге Исусове и отре косом својом ноге његове...  
.</p> <p>Потраја тако неколико дана.{S} Помало разговара с она два друга; разбира се код њих о  
од њих“, каже Јулка.</p> <p>Славни дође помало жао Боривоја.{S} Јулка је сувише ватрена, па за  
жала и тај терет, и може се рећи, да је помало чак и напредовала.{S} Али у оном, што је њојзи б 
ичу с пуно ватре и узбуђења; глас му је помало дрхтао.</p> <p>„Мален је ваш грех, Милева, према 
Боривоју је тешко, претешко, али је већ помало научио да влада собом. — „Страсти треба угушити. 
“</p> <p>„Цвето“, каже Лазар, а глас му помало дрхће, „немојте да се шалите.{S} Говоримо озбиљн 
рло непристојно проводи.{S} Обоје су се помамили, те се дан на дан успаљују.{S} Чим мисле, да и 
претрпа травом до главе, а она цичи као помамна.{S} Тако је, кажу, било и пре неколико дана.{S} 
о оне, који хоће у част крсном имену, у помен родитељу своме, деце своје, да учине што, нека са 
чини од њега човека.{S} О удаји нема ни помена, а шта значи то за жену ратарку, лако је схватит 
 изгуби рачун о данима, чим осети да се помео, нек почне бројати из почетка.{S} Али наш свештен 
 Узми проводаџију, нали га добро вином, помешај га с његовим рођацима; остави нек тако постоји  
 тога, да се те госпође и та господа не помешају кад год с нама, јер онда ће за цело бити оно,  
 ти ће ме избегавати као кугу, а ако се помешам у моје старо друштво, не могу се поправити.{S}  
на лицу јој скоро девојачка безазленост помешана с неком бајном мирноћом.{S} То је Јованка.{S}  
 гробом очевим и међу оним сузама бола, помешаше се и сузе — радости...{S} Чича Срдан није мога 
дне, имају они и свога посла.“ "</p> <p>Помирење је дакле постигнуто и нико се томе није више р 
Жене старе мало се можда и заплачу, кад помисле на смрт; та да, нико није без греха, па на што  
 мртвац. „Она је за мене доиста умрла“, помисли у себи.</p> <p>Није умрла.{S} Кад је идућих дан 
их је милина гледати.</p> <p>„Лепа је“, помисли он у себи, чим је сагледа. „Леп је“, дође и њој 
> <p>То ће бити Светозар, брат Лазарев, помисли Боривоје, јер је он добро познавао све Лазареве 
у.{S} Сад је Боривоје већ стигао кући — помисли у себи.</p> <p>Кад је дошла недеља, Боривоја су 
и слеже раменима. „Боривоје се предао,“ помисли он у себи, „како ћу ту ја онда помоћи?“</p> <p> 
о стењање... „Умреће, Боже мој, умреће“ помисли Боривоје, и дође му тако тешко, као да хоће да  
/p> <p>Осуђеник затрепти од милине, кад помисли на дан своје слободе.{S} Али га у исти мах поди 
 она друга крв?{S} Гроза га ухвати, кад помисли на децу...</p> <p>Кад дође кључар, он му приђе  
S} Завиди му, поздравља га, а стрепи од помисли:{S} Шта мисли тај човек о њој?{S} Та он је, као 
 он.{S} Стреса се.{S} Од чега?{S} Од те помисли или што је осетио, да у онај мах оде од њега ан 
а.{S} За часак као да се поплашио од те помисли.{S} Али не, то није више мисао, то је већ нешто 
ари, али он не здрави.{S} Марта се није помицала од постеље његове и чинила је све могуће, да м 
јде кући!“</p> <p>Она устаде, али се не помиче напред.</p> <p>„Кући матери, кажем ти!“</p> <p>О 
у тамо велики као телад, за што си онда помишљао на децу?“</p> <p>Но Боривоје не попушта.{S} У  
 Богу нисмо Турци.</p> <p>Код Лазара је помогао наведени лек месец дана, па онда је испрва ишло 
 греховима, није му помогло.{S} Па није помогло ни то, што свештеник узе Боривоја преда се.</p> 
а је стишавао и умиривао жену, али није помогло.{S} На послетку је молио адвоката, нека покуша  
р ја то не могу преживети.“</p> <p>Није помогло.{S} Лазар је и на даље био вредан; радио је у к 
е и посаветовао га, мислим, да би много помогло...“</p> <pb n="104" /> <p>„Гледаћу, да му се до 
тако темељно науку о греховима, није му помогло.{S} Па није помогло ни то, што свештеник узе Бо 
 остали сами, учитељ се сам понудио, да помогне Светозару у скупљању чланова. „Ја“, каже, „имам 
ћност наша.{S} Треба учинити све, да се помогне.{S} И друштво добрих људи даде 300 форината из  
оним јендеком.{S} Други прискочи, да му помогне.</p> <p>„Остави“, каже Тома, „нека га туда, да  
још за времена“, продужује Тома, „па да помогнемо, ако се још може.{S} Лазар је на великој зими 
раћа Назарени удружише се те хоће да му помогну.{S} Овај му даде коња, онај краву, овај поорану 
ад му је дао Бог, да мога оним варошким помодаркама казати, шта му је на срцу.{S} Не мари, ако  
то не учинимо по вољи, поцрвени, за тим помодри, жиле му <pb n="12" /> одскоче на челу, као оно 
го у очи.{S} Њено је лице увело — боно, помодрило, очи су јој наводњене као небо, из кога хоће  
 мене, не знам.{S} Свуда је надувен, па помодрио, позеленио, пожутео.{S} Јао, једини мој мужу,  
могло бити, а да толика његова љубав не поможе Милеви, да дође к себи.</p> <p>Па тек кад је осе 
" /> <p>Марта је чинила све, али јој не поможе.{S} Једном, али само једном, покуша да га бије,  
зажали сестру.{S} Зажали је, али јој не поможе.{S} Пољубио ју је у чело, уздахну, а она се отрж 
аје.</p> <p>„Добро вече, дете?“</p> <p>„Помоз Бог, чико.“</p> <p>„Каква је она нова кућа?{S} Ен 
ље или на горе.{S} И прекрсти се. „Воже помози, доста је било — зла!“</p> <p>Што је домаћица сл 
ељубе, а гради се прељуба, проповеда се помози ближњему, а сатиру се браћа рођена, и то све под 
њем.{S} Заборавили су ону народну реч: „Помози себи сам, па ће ти и Бог помоћи“; заборавили је  
S} Сад трчи селом и виче: „Људи, браћо, помозите Богу, не дајте Бога, хоће да га надвладају“.</ 
 скупштину, да се заједнички и у кратко помоле Богу, па онда и поразговоре реч-две.{S} Људи рад 
у одају своју и затворивши врата своја, помоли се оцу својему, који је у тајности“.</p> <p>„Па  
у и ја избљувати децу.{S} Св. Сисоје се помоли Богу и Бог учини чудо:{S} св. Сисоје избљува на  
ећма се радујемо, ако се с нами заједно помоли Свевишњему.“</p> <p>Још су њих двоје говорили ре 
 прост сандук, понесемо ашове и мотике, помолимо се Богу и укопамо га“.</p> <p>„Не плаче сетра, 
е Тома клекнуо и рекао: „Љубазни, да се помолимо Свевишњему“.{S} Склопио је за тим руке, а за њ 
г пушта на искварени свет воду и ватру, помор и војску и — све је горе и горе.{S} Тада се свршу 
 путовања.</p> <p>Тако је и било.{S} Уз помоћ Ф*-ских Назарена крстили су Варвару у Дунаву с ве 
 Станко, идем тамо, где ћу наћи браћу и помоћ у невољи.{S} Поред наших људи ја сам могао пропас 
 смерно одлазе кући, призивајући Бога у помоћ“.</p> <p>Девојке се стресоше. „Тако се код нас ид 
ше.{S} Марта је дозвала и опет лекара у помоћ и молила га, да је посаветује.</p> <p>Лекар јој ј 
 помисли он у себи, „како ћу ту ја онда помоћи?“</p> <p>А Варвара?{S} Она кад чу свршену ствар, 
{S} Цвета му се извинила и захвалила на помоћи.{S} Говорила је брзо и гледала да сврши с њим.{S 
оченаш.</p> <p>Нарочито му је у томе на помоћи трговац Соломон Чивутин.{S} Чита из неке велике  
ововерке, да се нађу болесној Милеви на помоћи.{S} Дете су старије жене са свекрвом унеле у ком 
у реч: „Помози себи сам, па ће ти и Бог помоћи“; заборавили је и осветила им се.</p> <p>И баш у 
 тражи Лазара, од њега јединог ишчекује помоћи, али га не види.{S} Сви ти људи, што седе око ст 
е само за то, што нерадо траже лекарске помоћи.{S} Јако умирање код њих долази понајвише из њих 
невинашце пропаде, пропаде без лекарске помоћи и то баш у назаренским породицама.{S} Они су у о 
 стара мајка вришти данас без потпоре и помоћи, али ће Бог платити и Милеви, што тако учини са  
да се бринеш око толике земље; ја ћу ти помоћи; доста ми је година“.</p> <p>Тако је и било.{S}  
 на њиви могла је које сама, које туђом помоћи поплевити, али Боривоја не мога исправити.{S} Ст 
„Не бих смео.“</p> <p>„Дужни сте сваком помоћи у невољи“, вели Јованка.</p> <p>„Море, шта му ту 
и, час је опет снужден као да су му сви помрли по кући.{S} И зар баш нема никаква лека?!{S} Иша 
ветлост му је несносна, њему да је ноћ, помрчина или најбоље, Боже ми прости — пакао.{S} Нешто  
лити, како је тешко било то издржати, а понављало се скоро сваку ноћ.{S} Кад сване дан, онда оп 
 нема свештеника, него администратор, а понајвише, где је администратор калуђер.{S} Данас дошао 
 помоћи.{S} Јако умирање код њих долази понајвише из њихова болесног, грозничавог, потресеног д 
бије, али се уверила, да је то било још понајгоре.{S} А и на што да га бије, кад Боривоје и сам 
је она кад кад букнула.</p> <p>Лазарево понашање изненадило је противнике, дође им дрско, управ 
е не могу сетити ни на сваку десету.{S} Понда, можда се ни за годину дана не би свршила моја ис 
могла да сачека суботе, него удри још у понедељник.{S} Онда је Бог узео то право од њих и дао г 
сто, изумрло; нема ни пса да залане.{S} Понеко дете, старац или редуша, ако и нису у пољу, прит 
натраг.{S} Твоје друштво, у коме живиш, понесе те и одвуче у старо зло.{S} Међу пијаницама мора 
љај.{S} То пријатељица Варвара шаље, да понесе његовој деци.{S} Брат Тома се к’о насмеши, те до 
поред путника, а да се не заустави и не понесе га.{S} Сад се не осврће на њ.{S} Постали смо као 
е.{S} Мртваца сподобимо у прост сандук, понесемо ашове и мотике, помолимо се Богу и укопамо га“ 
савршило, нисте били кадри створити.{S} Понесосте, па упустисте.{S} Да ли свештенство царује да 
едном речи свега, што се могло украсти, понети или отерати.{S} Лазар је писао од јутра до подне 
ршише већ и покојникови другови, носачи понеше сандук... већ излазе из порте...</p> <p>Иде неко 
 женско, врло се радо једно пред другим понижавају и износе своје грехе.{S} У првом тренутку из 
 више, то је тврда намера...{S} Како је поникла, како се учврстила, не питајте.{S} Од варнице д 
анда ниси узела на ум.{S} Морам ти сада поновити, да то твоје одело не приличи девојци, која хо 
 рекне јој: „Праштам <pb n="97" /> ти.“ Поново је погледа.{S} Као нека полутама поче да се разл 
мало пре нудио своја кола за варош, узе поново реч.{S} Каже: „Мој негдашњи друг Светислав на до 
Али све то не помаже.{S} И онда се ђаво поново скупи, утањи, омања и почне из нова молити; каже 
у лекара, него болесни.“</p> <p>И Лазар поново отвори св. писмо и прочита му Христове речи: „Ак 
Нећете ли ми дати кључа?“ пита Светозар поново Гигу.</p> <p>Гига је мало застао, али како нико  
ре сад доле.{S} Некада их сроза у такав понор, да мислиш, сад је крај и никад из те очајне таме 
.{S} У Лазару је остало још увек толико поноса и савести, да се згрозио од свог дела.{S} Он уви 
идно хладан.</p> <p>Далеко је превалила поноћ, кад је ствар прекинута.{S} А прекинуо ју је чича 
.{S} Здравковић се раздрагао, те је око поноћи почео да пева песму: „За красну љубав“, „За љуба 
рујаност још једнако траје.{S} Тако око поноћи умири се, сео је. <pb n="187" /> Кад у зору заку 
узбуђености.{S} Било је око три сата по поноћи, кад се вратио од оца, али не оде кући, но је не 
 што видимо и „не видимо“.{S} Ту је био понтиски Пилат, пророци, ускрснуће мртвих, па на послет 
њу; она му је кроз толико месеци шиљала понуде; она је толико трпила због назаренске вере; о њо 
ди њихову оцу, Милева им даје свакојаке понуде за сужника. „Он је сретан“, мисли у себи, „јер м 
ати још мало к њему, али Мирко не прими понуде.{S} Тома је учинио друкчије.{S} Каже: „И ја сам  
се измири с Обреновом матером, шиље јој понуде, хоће да јој даде у договору с братом неку накна 
.{S} Нити јој он назва Бога нити га она понуди да седне.{S} Нити га она пита откуда нити јој он 
штине.{S} Брзо се заогрнула марамом, па понуди Лазара, да седне.</p> <p>„Нисам знала“, каже. „Н 
махну главом. „Хвала.“</p> <p>Она га не понуди други пут, јер би то била увреда за њега.{S} Кад 
ли.{S} Само кад вас је донео Господ.“ И понуди га у кућу!{S} Боривоје уђе у собу, у којој беше  
 женскиње, застаде код школских врата и понуди им првенство.</p> <pb n="119" /> <p>„Молим, моли 
 с Милевом.{S} Зна тек толико, да га је понудила да седне.{S} Ко зна, кад би проговорио и да ли 
а да онда у нашем новом колу теби, оче, понудим првом столицу“</p> <pb n="189" /> <p>Старац не  
зишле и људи остали сами, учитељ се сам понудио, да помогне Светозару у скупљању чланова. „Ја“, 
 је данас с вечера разбио лулу и кад му понудише другу, он ману руком и рече: „На што?{S} Зар и 
вом.“</p> <p>Светозар је радосно примио понуду, са уздахом је додао, да њему остаје најтежи део 
{S} Овај му даде коња, онај краву, овај поорану њиву, а онај семена.{S} Но испало је друкчије.< 
твари.{S} Ако се Нада не сети, да треба поорати њиве или посејати детелину, он богме не.{S} Не  
елели оно исто што и она, само је Надин поочим отежавао ствар.{S} Тај човек није могао да Наде  
орисно и празно“.</p> <p>Но све бадава, поп-Јаша се баш мало час ухватио у коштац с Јовом Тимин 
она. „Ето, ја цео дан мислим о томе.{S} Поп-Миле је придиковао о самоубиству; давно, кад сам јо 
р је реч узела жена и то главом супруга поп-Јашина.</p> <p>„Јао, Јашо“, каже, и то каже доста ј 
ст, а нико осим Јованке и не сањаше, да поп Светозар са амвона највећма храбри — себе самога.</ 
а.{S} Тога вечера били су сви гости код поп-Светозара на вечери и наздрављали су до по ноћи сре 
о је узнемирио Назарене.{S} Од кад дође поп Светозар, мало се утишао свет против њих, не напада 
тави народ сам на тим предавањима.{S} И поп и учитељ и трговац и доктор и гости из вароши треба 
ма, она рече: „Нисам знала, да и српски поп може бити овакав.{S} Истину ти кажем, још никад нис 
er" xml:id="SRP18966_C19"> <head>Српски поп и назаренски владика у борби око свога оца.</head>  
меш рећи против мене?!{S} Говори!“ вели поп-Јаша раздражено. „Мој је живот чист, чист, па не да 
е, да добије боље, он би их имао.{S} Ни поп ни учитељ не падоше из неба оваки, какви су.{S} Ви  
 /> <p>„Не бавим се с Назаренима, нисам поп.“</p> <p>„Он има другу, већу, научну цел“, подсмехн 
ости су у приличној гунгули.{S} Умирују поп-Јашину госпођу, износе једно другом разлоге против  
gn> ће убити и штрофовати.{S} Ви сте ту поп, снам, али и ја штогод учила.“</p> <p>Кад чу Сеплов 
 нам само фалило,</l> <pb n="200" /> <l>Поп-Светозар народ зове,</l> <l>У „Бугере“ нове...</l>  
 извире,</l> <l>Баба мода умире.</l> <l>Поп Светозар наш за цело</l> <l>Спрема јој опело.</l> < 
 Крчедина.{S} А?“</p> <pb n="153" /> <p>Поп-Јаша се овде мало од више затрчао, па га је и сусти 
назаренско, па онда и освоје их.</p> <p>Поп - Светозар је вредно придиковао у цркви и његове пр 
Било их је, који су отворено говорили: „Поп-Светозар ће нас под мантијом одвести у Назарене.{S} 
 вам кажем, да сваки народ има и онаког попа и учитеља, каквог заслужује.{S} Да за бољима тежи  
; а могла сам одмах знати, да од рацког попа неће изићи ништа паметно.“</p> <p>Али као што реко 
стражуј општинских рачуна, не слушај ни попа, ни владике, но жене, зар то није од искони била ж 
<p>„Код вас може читати еванђеље и бити попа и жена, јелте?“ пита Јулка.</p> <p>„Не може“, каже 
 Ако ћемо да смо Назарени, не треба нам попа.</p> <p>Све ово је Светозар дочуо и ово сумњичење  
Дакле и да будемо Назарени и да плаћамо попа.{S} То је много.{S} Ако ћемо да смо Назарени, не т 
и младо. <pb n="176" /> Ту је ратарка и попадија, ту доктор и ковач, ту неколико гостију са стр 
га.{S} Па кад онда прођемо поред н..ске попадије, па Лила неће да слуша, неће да скаче, ви само 
 то чула о вами...{S} Дакле баш н..ској попадији за љубав убијате ви коње, јелте?“ За тим побле 
онио ону црну слутњу, која беше по њима попала.{S} Домаћица је јецала од радости, а чича Срдан  
ру у његову светом послу.</p> <p>Сад се попео и Светозар на амвон, у руци му је крст и као да т 
, и дрва и камен и прах и воду у опкопу попи.{S} Чује, како рече пророк Илија народу: „Похватај 
о је о томе, како ми све поједемо и све попијемо.{S} Чак и Немањино благо оде на гозбе и пијанк 
 каже Милева. „Би ли окусили што или да попијете чашу вина?“</p> <p>Боривоје махну главом. „Хва 
смо свој напредак и срећу</hi> појели и попили“, каже он, „јер још трипут толико да имамо и то  
</l> <l>Њојзи не да нигде станка</l> <l>Попина Јованка.“</l> </quote> <p>Кад је лекар донео Све 
ваца.{S} Жена му знала кувати боље и од попине куварице, те се хранио господски.{S} Мал’, мал’, 
ба“.</p> <p>Рахила скочи са столице као поплашена срна и као што се већ у таким приликама дешав 
 њезин и она му дође застиђена — готово поплашена.{S} Но највише су Боривојеве речи задрле за г 
деље“, каже она.</p> <p>„Шта?“ —пита он поплашено. „Ви сте за цело играли?{S} Не шалите се?“</p 
 <p>„Имате право“, изусти Јованка чисто поплашено, „то је оно, чега сам се грозила, кад сам чит 
S} А кад се Језавеља поче с њим борити, поплаши се и побеже у пустињу, побеже четрдесет дана хо 
трашно?“ Кад је изустила последње речи, поплаши их се, не зна ни сама за што, апи је већ доцкан 
а, па сва радосна погледа кћери у очи — поплаши се.{S} Наопако шта све лежи у оним очима.{S} Оч 
брате, само полако и смотрено, да се не поплаши“.</p> <p>После ових речи лекар отвори врата и д 
ј браћи код куће. „Сиромах Боривоје!{S} Поплашили се коњи и он их није могао да задржи...“</p>  
} Заговорио се с Варваром и кад се коњи поплашили од оног пања, није више могао да их задржи.{S 
ослушати. „О, браца Срдане, баш сте нас поплашили“, каже. „Једва вас познадох оваког...“</p> <p 
?</p> <p>Да сте га запитали, он би се — поплашио...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад  
дави оног дерана.{S} За часак као да се поплашио од те помисли.{S} Али не, то није више мисао,  
 немировати“.</p> <p>Чича Срдан се мало поплашио и умири, али од ото доба је још кивнији на Наз 
у срушило још већма, и Влада се озбиљно поплашио.</p> <p>На послетку се покупи и одведе је лека 
и могла је које сама, које туђом помоћи поплевити, али Боривоја не мога исправити.{S} Стотину и 
есте, али кад сад узме крст у десницу и попне се на амвон, можеш му слободно сваку реч штампати 
е носе овамо на суд, не могох сам да се попнем на кола, па узела двојица, да ме дигну.{S} Двапу 
векар само виче: „Под сто куме, под сто попо, под сто!“ Ух, ух, да грешан ли сам човек био — ух 
е?“ допуњује Славна.</p> <p>„У нас нема попова“, каже Боривоје. „Код нас ма који од верних уста 
овор. „Кажите нам, Боривоје, кад немате попова, јесте ли крштени или некрштени?“</p> <p>„Ми се  
хатара, а кад се вратио, дочекали су га попови с литијом.{S} Но, наравно, оно је била друга ств 
о, чули су и они, да ће данас и прота и попови у скупштину, па кад може прота, могу ваљда и они 
 пита даље: „А јелте, како се носе ваши попови?{S} Имају ли браду, као наши, или се брију, као  
{S} То и није Бог заповедио, него су то попови измислили, да им буде већи приход.{S} Цркве су п 
чи свето писмо.{S} Наша вера не познаје поповска заната.{S} Исус Христос није никог запопио.“</ 
афу, мумлала <pb n="198" /> је у себи: „Поповска посла; а могла сам одмах знати, да од рацког п 
„Та но, но; не тражим ја, да се мешам у поповске ствари, само к’о велим:{S} Млад си, неук си, п 
ли, да им буде већи приход.{S} Цркве су поповске воденице, ништа друго.{S} А у св. <pb n="75" / 
 то испрекрштано и позлаћено гвожђе на „поповској сувачи?“ Сад разбира већ и поједине куће.{S}  
о поквари и доброг, добро друштво ће да поправи и рђавог.“</p> <p>„Имаш ли ти таква друштва?“ п 
 само онај, ко буде радио на том, да се поправи наше економско, морално и просветно стање.{S} Н 
се поразговори с Лазаром.{S} Или нек се поправи или — широк је свет, па куд га очи воде.</p> <p 
 па је лепо од мене и то, ако се од сад поправим и не дирам у туђе“.</p> <p>„Хеј, мој брајко“,  
ем у Назарене највише за то, да се мало поправим, па да не западам опет у затвор.{S} А ти ми по 
 сву кућу, па да одеш чак и из села.{S} Поправимо, што не ваља.{S} Бољи људи имаће и боље свешт 
окаје — опрости му.“ Ви велите, није се поправио срцем, претвара се.{S} А ко сте ви, да му у ср 
родужи време живота на земљи, да бих се поправио?{S} Али ме је страх, да још више не сагрешим и 
ји, сад сам се чак <pb n="95" /> толико поправио, да и ја увиђам о осуђујем своје негдашње крив 
пет за то и на усеву може много што-шта поправити, кад већ никне; та, чак и матору воћку можеш  
омешам у моје старо друштво, не могу се поправити.{S} Хтео сам ја и пре да се оканем рђава живо 
инско срце говори јој, да ће се њен син поправити, сам ће се од себе повратити.</p> <p>Тако дођ 
рем као човек.{S} Но од сад ако Бог да, поправићемо“.</p> <p>За мало, па се отац и син заговори 
исплатити свако зло.{S} Доста је, да се поправиш и покајеш, а вратити не можеш више, него што и 
азарене?{S} Зар не можеш да се уљудиш и поправиш као и твоја остала браћа, ето рецимо као Спаса 
у дана пустиће га кући, па ако ће да се поправља, крајње је време.{S} Ноћу се ди и тешко уздише 
>.{S} Ви сте устали да тражите дела, да поправљате и то је лепо; али нисте погодили пута.{S} На 
...{S} Лежи на некаквом старом долапу — попреко.{S} Она полети онамо... то је крв њезине крви.. 
ачане, за то треба чекати младу среду и попрскати усев гаврановом крвљу, па ће онда жито нићи.{ 
 <p>„Код вас, чим се роди дете, носе га попу и крсте га на силу у вери, коју детенце нит схвата 
Ти би хтела, жено, да што пре имаш сина попу, па да те љубе у руку“, рече јој чича Срдан опоро  
ас сиромах, те не може прегорети штете, попунимо му је, а ако се поквари, искључимо га из круга 
.{S} Но Лазарева вредноћа <pb n="34" /> попусти, чим је сејање довршио; али то би још којекако  
 ти“.{S} Навале и браћа на оца те, Ђока попусти и Јова уђе опет у кућу.</p> <p>Но за мало, на „ 
обито.{S} Свештенство је криво, што вам попусти.{S} У вашим су рукама одбори црквени, па изволи 
 Сто пута га моли: „Бар мало, мало само попусти, ја овако не могу издржати, морам побећи“.</p>  
штина пронашла, да је она доста трпила, попустила је.</p> <p>Сад је Срдан прегорео и њу.{S} До  
, који не беху чланови друштва, мало су попустили од стара живота.{S} А на место оне песме: „Тр 
у, па и парохијал.{S} И кад би само још попустили у томе, да приме пушку као и други војници, о 
лу.{S} Јова, који је требао то учинити, попустио је и умуче.</p> <p>Но проводаџилук пређе сад н 
ачему на мене.“</p> <p>Но Светозар није попустио.{S} Каже: „Ми смо учили школе, ми се вадимо за 
 таком случају чак и апостол Павле мало попустио од правила.{S} И сад јој се приближио.{S} Насл 
остане ни трага у селу.“</p> <p>Па опет попустио је.{S} Посула се слама; испрекрштала соба орас 
е врло потребно.</p> <p>Влада је и опет попустио и одвезао жену у варош.{S} Но већ на половини  
пском обичају, заверили у себи, да неће попустити, но терати до краја, па ма их стало главе или 
не вреди препирати“.</p> <p>Но Јулка не попушта. „Али кад вас молим — но....“</p> <pb n="151" / 
омишљао на децу?“</p> <p>Но Боривоје не попушта.{S} У очима му је нешто, што сведочи, да он ниј 
аког наш бележник, па вели: „Само му не попуштајте; проћи ће.“ Каже: „Ко хоће да добије масла,  
нички и у кратко помоле Богу, па онда и поразговоре реч-две.{S} Људи радни, нарочито ратари, не 
су, затвори добро амбарове и озбиљно се поразговори с Лазаром.{S} Или нек се поправи или — широ 
редседника ни перовође, него ћемо да се поразговоримо као да смо код куће.{S} Школска је зграда 
палио — кућу...</p> <p>Сутра дан су сви поранили, само се Лазар необично успавао. „Нека га“, ве 
оказују, да су — душевне.</p> <p>Још је порано, те су скоро сви на дворишту.{S} Сви су одевени  
а.“</p> <p>„А како је било онда, кад је порасла?{S} Како си јој се доближио?“</p> <p>„Доближио  
{S} Кад изиђоше на улицу — пуста је.{S} Поред пута је јендек, од прилике до колена дубок, а пун 
 где ћу наћи браћу и помоћ у невољи.{S} Поред наших људи ја сам могао пропасти.{S} Бадава ја ку 
 би могло да престане, али ко то изазва поред сребрне венчане круне и златне, порфирне?{S} Ви г 
дбору: „Ама, за Бога људи, како могу ја поред жене и четворо деце изићи на крај са 600 форината 
 пре није било, да човек прође с колима поред путника, а да се не заустави и не понесе га.{S} С 
у дана распудила и за кратко време дође поред све своје лепоте дотле, да се даље није могло.{S} 
има до душе не дају пера и хартије, али поред свега тога стотинама њих науче тамо писати.{S} У  
 Павлом — Шандор ковач седео је на коли поред жене.{S} Он се оног јутра, после јутрење, у најве 
 људи, те га изабраше у одбор.{S} Но он поред свег тога, није био особито омиљен међу вернима.{ 
збаце из шарага.{S} Па кад онда прођемо поред н..ске попадије, па Лила неће да слуша, неће да с 
} Кад сам вас возио у варош, па прођемо поред каквих госпођа, а ви сте из стражњег седишта увек 
ио потребе, да коме што тумачим.</p> <p>Поред многих ситница почео сам, да проучавам оно, што м 
ирташ?{S} Па кад га пре неколико месеци порезивали, а он пред целом порезном комисијом вели:{S} 
лико месеци порезивали, а он пред целом порезном комисијом вели:{S} За Бога господо, не могу то 
 свачему држе реда, плаћају најуредније порезу, па и парохијал.{S} И кад би само још попустили  
 да неће бити лека.{S} Назаренство води порекло од жене, а жену није још нико надвладао, њу од  
аш, шта си јео“.</p> <p>„Гаврану позли, поремети му се здравље и почне венути.{S} У сну му се п 
веста најодабранијих певача и певачица, пореметила би их.{S} То је, као кад у кондир вина бациш 
 <p>Обрен је добро осетио, да се у њему пореметило нешто.{S} Једнако је поболевао и очигледно ј 
де, како је силно воли.</p> <p>Марти се пореметио зглавак и она је одлежала три недеље на посте 
а, да му скину перце са одела и наместе поремећену огрлицу.</p> <p>„Господ га је умудрио“, шапћ 
мир у збору.{S} Неки одобравају, а неки поричу и прекидају говорника.) А што се тиче Назаренств 
ао да је није ни било.</p> <p>Учитељева породица примила је свештеников предлог радосно и рашир 
и... и тако даље“ Целивају...{S} Целива породица, свршише већ и покојникови другови, носачи пон 
ко се чује, потурчила се.</p> <p>Жена и породица примише га и опростише му, али Назарени нису х 
атлије, а од ратара беше их до двадесет породица.{S} Може се почети.{S} Светозар је нашао, да ј 
 лекарске помоћи и то баш у назаренским породицама.{S} Они су у оној зарази видели божју казну, 
S} Од једном се нађе за столом, у кругу породице, а и преко његових се усана прели „Песма рожде 
, ни криву ни дужну.{S} Каже, у његовој породици се од памтивека затекао обичај, да муж избије  
 икону.{S} Та се икона чувала у њиховој породици преко стотине година, а донео ју је неки њихов 
комад надимљене и упрљане крпе.{S} Но у породици су је опет за то већма поштовали, него ма коју 
е поче лупати главу о душевној борби, о породичним заплетима.</p> <p>Дознаје, да је Боривоје На 
 шта могу говорити деца, о тако крвавој породичној несрећи?!{S} Како ће схватити ту ствар и как 
Марта је била у последњим недељама пред порођајем, време хладно, пут рђав и Влада је узалуд пок 
 није право, но он им је једном на сред порте довикнуо: „Хо, људи, ко ће да вам учини по вољи?! 
а ларму и сви полетеше у порту.{S} А из порте се са свим јасно видело, да иза села гори гомила  
, носачи понеше сандук... већ излазе из порте...</p> <p>Иде неко!{S} Иде средином пута, право к 
очеше ударати на ларму и сви полетеше у порту.{S} А из порте се са свим јасно видело, да иза се 
енада, ушао у цркву и поучио нас; сео у порту, да му може свако прићи и потужити се:{S} То би б 
ао пример, и данас се не грозе псовке и поруге, песме ни крчме, а то је пут, који води право у  
тиме учинио од зла горе.{S} Марту је та порука погодила као камен; за часак је збуни, а кад је  
па ће ти поломити кости, а ако му шиљеш поруке и девере, даће те на фишкала.“</p> <p>Марта је б 
<p>Миливоје је испоручио ову непријатну поруку без околишења и завијања, те је тиме учинио од з 
си мојој лудој глави пустио на вољу.{S} Поручи брату, нека му је просто од мене, и нека и он ме 
 он обрати, тај је обраћен, а што им он поручи и предложи, то могу усвојити без икаква промишља 
дној трзавици.</p> <p>Баш некако у зиму поручи Марти њезин бранилац, да дође што пре до њега, х 
овести?“</p> <p>„Ја мислим“, каже она, „поручи ти по њега у каквом вашем послу.{S} Ти ћеш се по 
ије могла ићи, њен муж није хтео, те је поручила брату, нек подели сам што има делити, и њој не 
вила тог разговора.{S} По првој прилици поручила је Марта брату, да јој пошље јерусалимску икон 
е, што су чак неке наше црквене општине поручиле повећи број књига (Чуруг 25, Нови Сад 50 ком.) 
Опростите“, каже, „ја тражим брат-Тому, поручио је, да му дођем у ово доба“.</p> <p>Рахила скоч 
. „Но останите само.{S} Ако вам је Тома поручио, онда ће и доћи.{S} Чудим се само да је изостао 
на чистину.{S} А Влада је још оног дана поручио шуру, да су они заборавили све што је било, и н 
едеље на постељи.{S} За то јој је време поручио брат — једини, кога је имала — да дође и подели 
судни бој.{S} Чим Лазар буде дошао оцу, поручиће мати по њега и онда — како Бог да...</p> <p>До 
 окомио на тебе.{S} Ружи те свакојако и поручује, да ти сама дођеш по икону, па ће ти поломити  
а поред сребрне венчане круне и златне, порфирне?{S} Ви господо, који својим новцем хтедосте и  
 неко од старије браће доближио му се и посаветовао га, мислим, да би много помогло...“</p> <pb 
ова.{S} Али те морам <pb n="26" /> ипак посаветовати, да се још једном добро размислиш.{S} Неук 
ивљала“.</p> <p>„А ко ће жену неверкињу посаветовати, кад је поседне сотона?“ вели други. „Само 
атељу Перо, него гледај ти с њоме лепо, посаветуј је и обавести је.“</p> <pb n="58" /> <p>Пера  
 опет лекара у помоћ и молила га, да је посаветује.</p> <p>Лекар јој је саветовао, да га пошље  
Срамоти нас пред светом.{S} Треба да је посаветује, а не овако.{S} Ето је са свим подивљала“.</ 
ели: „Доста ће бити, да их један од нас посаветује.“ А Лазару не изгледа ствар чиста. „Ко је до 
} Он је отишао тамо, да заблуделу браћу посаветује, па се од тог смера не даде скренути.</p> <p 
, време кад се сади и време кад се чупа посађено.{S} Време кад се убија и време кад се исцељује 
ребе, драги брате, почесте ви да чупате посађено и да ратујете против својих — родитеља...“</p> 
ошла некако искривљена и једва моћна за посао.{S} По смрти своје жене поверио је Тома, а с њиме 
е била недеља и Боривоја не одведоше на посао.{S} За тим удари киша, те је радио час-два по ком 
Сутра дан у јутру упутио се Светозар на посао.{S} Прво је потражио учитеља, Миливоја Машића, је 
о по њега само онда, кад је знао, да је посао готов.{S} По строгом закону ово не би могло бити, 
а да испишем наша правила.{S} Велики је посао то за мене, који сам тек мало научио владати перо 
тре сузе, пољуби га и даде му неки мали посао.{S} Скоро 14 дана после тога не дође између њега  
S} Та да! — Ко уме, тај удеси, да сврши посао, а да му остане пола сата и за скупштину?“</p> <p 
вали у кратко Богу, што је одбор свршио посао и разиђоше се.</p> <p>И опет прођоше три недеље.{ 
о сам се у посао“ или „заронио сам се у посао.“ Он је држао, да је боље казати „заронио сам се“ 
нда, је ли боље казати: „зарио сам се у посао“ или „заронио сам се у посао.“ Он је држао, да је 
оше до Боривоја.</p> <p>Он се задубио у посао, па није ни опазио, каква му испитна комисија иде 
 што је побегла од тебе?{S} Јесте ли се посвађали?“</p> <p>„Нисмо.{S} Првих дана смо лепо живел 
о.{S} У лицу светли, као да се мало час посветио.{S} Руком показује груди, као да ће се на мах  
укуцао ексер и обесио га.{S} Он нити је посвећен нити су над њим читане молитве нити га ми држи 
м и да ће за месец дана бити и ожењен и посвећен.</p> <p>До тога доба треба и Боривоје да је сл 
пу, имао бих као старији човек, а и као посвећен пастир народни, да вам кажем неколико речи.“</ 
еђена жена.{S} Каже му: „Ако си се хтео посвећивати, што си се онда женио?!{S} И ако хоћеш да т 
 вас лепо, браћо, да одгодимо мало, док посвршавам; не бих рад да се закасним с оним, што ми је 
 сад.{S} Јуче је стигао кући, јутрос је посвршавао најпотребније ствари, по подне се кренуо и с 
не, па кад се Лазар и Мирко не кренуше, поседаше и оне.</p> <p>„Видим, браћо моја драга“, проду 
 ће жену неверкињу посаветовати, кад је поседне сотона?“ вели други. „Само да богме, свашта има 
"SRP18966_C2"> <head>Изникло је, што је посејано.</head> <p>Прошла је година дана од рођења Бор 
иче одмах, чим га бациш у земљу.{S} Кад посејасмо семе, ја сам хтео да му видим растење и оно с 
Нада не сети, да треба поорати њиве или посејати детелину, он богме не.{S} Не види, не чује и н 
гом носио Чивутину жито, које је требао посејати, а њиве је повлачио дрљачом и браном, као да с 
 но игда), па је опет било плача.{S} Те посете скрхаше Милеву скоро са свим.{S} Њезин закон јој 
а скоро 20 година, како сам још као ђак посетио први пут назаренску скупштину.{S} Од то доба ни 
опазио, каква му испитна комисија иде у посету.{S} Па да је и приметио, опет не би ни слутио:{S 
} Дошао им завађени брат односно шуре у посету, много их молио, да му опросте и донео је новоро 
не би смео од два сата у зору до вечери посећи две стотине снопова трске“, рече неко гласно.</p 
атељима“.{S} Многи „пријатељи“ годинама посећују назаренске скупштине и назаренска „браћа“ и ст 
 тврђи од Соломона, али га женска злоба посече.{S} Па знате ли ви, браћо драга, или ето бар гос 
тиће се.{S} Кад су подивљале, бадава си посипао пред њима кукуруз: аја, па аја!{S} Доцније, кад 
 умеш избљувати материно млеко, које си посисао, вели му ђаво, онда ћу и ја избљувати децу.{S}  
рођоше три Назарена.{S} Чим га опазише, поскакаше с кола, те сеци штранге, спасавај коње, те ко 
id="SRP18966_N1"> <p>Св. писмо.{S} Кор. посл I. глава 7. стих 5.</p> </note> <note xml:id="SRP1 
д се свет искварио, кад људи заблудеше, посла Бог потоп.{S} Па, да ли боље би после тога?{S} И  
и у јутру и по подне, имају они и свога посла.“ "</p> <p>Помирење је дакле постигнуто и нико се 
водаџилук.</p> <p>„Кад смо већ код тога посла“, каже, „ја мислим, да би Влада Милин и Стана Пав 
ш за цело мислиш, да св. дух нема друга посла, но да сиђе на Јову Тимина из Крчедина.{S} А?“</p 
 суд је ону ствар свршио; сад има друга посла — иди врагу“.{S} И истера је.</p> <p>Кад чу чича  
ог Боривоја не могу да одвратим од луда посла; он мене не воли.”</p> <p>И сад се побеси и она.{ 
екла бих“, каже она, „да се оканеш луда посла, он ме не би дао за тебе.“ „Али кад би ти хтела,  
ала <pb n="198" /> је у себи: „Поповска посла; а могла сам одмах знати, да од рацког попа неће  
м Бога“.</p> <p>Капетан види, с ким има посла и разлаже му, да није још говор о убијању.{S} Нек 
прихвати нека старија жена. „Имам важна посла.{S} Кад полазите?“</p> <p>„Око 5 сати“.</p> <p>„Д 
: „Шта је сад опет?“</p> <p>„Та, Јовина посла“, рече неко из гомиле отежући гласом.</p> <pb n=" 
на вечери одмах казао, да неће од целог посла бити ништа, ако се сеоска интелигенција извуче и  
престано је жедан.{S} Где кад га у сред посла или разговора облије румен.{S} Стид га је...{S} М 
 у скупштину.{S} Ван тога, чим доспе од посла, чита св. писмо.</p> <p>Кад га виде деца, да иде  
 Толико ју је задиркивао и задржавао од посла, да ју је расплакао, па је после опет љубио и мол 
Он ће увек радити код нас, кад год буде посла.“</p> <p>Јулка је и зачуђено и застрашено гледала 
овић опет није сео пре за ручак, док не посла једном великом српском листу извештај о данашњем  
.{S} Па, да ли боље би после тога?{S} И посла Бог ватру из неба и сажеже Содому и Гомору; и да  
азарени светују ме и помажу ме, дају ми посла и заслуге, али ми жена не да живети......{S} Дај  
 бечки), па на послетку и сам цар имати посла, ако Марта не добије иконе.{S} Уз то је додала, < 
 ће.{S} Но не прође.{S} А кад трећи дан посла по лекара — доктор није дошао, али му је чуда пес 
ојекако било, јер сад и нема тако много посла, него је зло, што је опет ударио у банчење, пијан 
о?“ пита.</p> <p>„Та ето, Јова има опет посла са Станом“.</p> <p>„Бије је?“ пита Боривоје.</p>  
и, бар да си ми казао раније, те да сам послала напред сукње, овако сам гола, а баба ми неће ни 
ро, сешо.{S} Умрла тетка Босиљка, па ме послали по тебе“.</p> <p>Миливоје је испоручио ову непр 
ада и увек, прописао је ово Коринћанима посланица I. глава V. стих 5—6.: „Не знате ли, да мало  
ешта и — изненадила је.</p> <p>Наведена посланица Јаковљева почиње речима: „Браћо моја, не глед 
 писмо.{S} Читао је II. главу Јаковљеве посланице, па ју је онда тумачио.</p> <p>Говорио је о т 
дин свештеник је заборавио продужење те посланице.{S} Јер апостол Павле у својој првој посланиц 
арићане?{S} Није ли апостол Павле писао посланице Римљанима, Галаћанима, Коринћанима, Јудејима? 
а готова, Лазар је прочитао трећу главу посланице Јаковљеве, у којој се говори, како је језик м 
зивају на речи апостола Павла у његовој посланици Јеврејима глава VI. стих 1.-8., где вели: „Да 
е показује апостол Павле у својој првој посланици Коринћанима, у глави тринаестој, стиху првом  
це.{S} Јер апостол Павле у својој првој посланици Коринћанима глава IX. стих 16. 17. и даље вел 
постола Павла, који рече у својој првој посланици Коринћанима, глава XI. стих 19. „Јер треба и  
оје не.{S} Каже. „Апостол Павле у првој посланици управљеној на Тимотеја глава V. стих 8. вели  
говори.{S} Каже: „Апостол Павле у првој посланици Тимотеју, глава II. стих 9.—14. вели ово: „Же 
„Неће.{S} Апостол Петар учи нас у првој посланици, трећој глави, стих двадесетпрви, да крштење  
еба и љубави.{S} Апостол Павле у својој посланици Ефесцима, у глави петој, стиху двадесет друго 
е истих права као мушкима.{S} А у истој посланици у V. глави стих 9.—13. вели апостол Павле ово 
едник царства божјег.“ Онде се говори у посланици о вери и <hi>делима</hi>:{S} Доказује, да се  
е, назрео, како је у души Лазаровој.{S} Послао је по његове старе другове, напунио му џепове но 
шене и поломљене ствари, за што ми није послао бар јерусалимску икону?!{S} Зна он врло добро, к 
пове новцима, метнуо му цигару у уста и послао га у крчму.{S} Та да!{S} Толико су му Назарени с 
н је осетио крај, распоредио је имање и послао по Лазара.{S} Хоће да се опрости с њиме и то на  
а мисли:{S} Ћутаћу.{S} Па кад ми је већ послао баш све само избушене и поломљене ствари, за што 
пропала.“</p> <p>„Па њу ти је баш могао послати“ — рече јој Влада, само да је умири.</p> <p>„Па 
тку друге године, поболи му се отац.{S} Послаше кола по Лазара и довели га кући.{S} Доцније се  
а коли поред жене.{S} Он се оног јутра, после јутрење, у највећој тајности венчао у Новом Саду. 
о поболео.{S} Испрва су га лечиле бабе, после су дошли и лекари, али он не здрави.{S} Марта се  
 — послушаше.{S} Најпре уђоше женскиње, после свештеници, за њима остали.{S} Шандор ковач је по 
</p> <p>Он је испрва беснио и љутио се, после се предао и умирио.{S} Запали лулу, па само гледа 
. „А знаш ли“, вели, „како си први дан, после првог састанка добрих људи усхићено рекао: „Хвала 
ануо, занео се, било је само за тренут, после се умирио и беше по ново господар над собом, сад  
авио је да узме на мистрију малтера.{S} После десет-двадесет година одвали се она цигља и убије 
о и замазало на њој натписе и слике.{S} После су покушавали, да очисте икону — врућом водом пра 
ије дала, да му бол пређе у очајање.{S} После неког времена се умири и живео је с Надом још пун 
а је он нагло.</p> <p>Она обори очи.{S} После рече: „Гле, ви би баш да вас хвалим.{S} Назарен н 
вокат је покушао измиру, али узаман.{S} После се догодило оно, што се у таквим приликама обично 
о, ми их растерасмо и једног убисмо.{S} После смо се позавадили око тога, ко је најпре навалио  
и свог голуба или кад јој секу врат.{S} После се мало насмеши.{S} Било је у том осмеху нечег вр 
тво отишло трговцу Малићу на вечеру.{S} После се дуго и дуго по селу причало о тој вечери.{S} Т 
ио, да то неће никад моћи да потроши) а после са своје стране није морао ништа дати уз девојку, 
, онако ће бити“, говорили су испрва, а после кад дође смрт на праг њихов, рекоше само: „Бог да 
pb n="140" /> уздисаји, испрва слаби, а после све јачи, брује као оно ветар кроз суво, јесење л 
на је лежао отац Мелентије у постељи, а после га Боривоје никојим начином није могао задржати.{ 
им је средио још неке ствари по кући, а после подне се упутио у Лазаревац.{S} Извинио се код св 
 Њихова су места недељом пред црквом, а после наопако би им било, да их је до сад видео свет пр 
оривоје се вијао с њим, док се вијао, а после се разбеси, јарост га обузе, дохвати цигљу и удар 
 а и право је.{S} Његова је то мисао, а после, он је најзаузимљивији и највештији.{S} Он је оно 
 одговара на придику, а то није хтео, а после, да се осврнуо на Лазарев говор, морао би да бран 
акво дете и да га пошље мужу на њиву, а после опет, да би требало да се спрема за пут.{S} Била  
је, да се склони к мени, за време.{S} А после, знате, да треба сад о новој години да удесим с б 
 је тим више певао; испрва по рогљеви а после и у крчми.{S} Где се покаже, купи се око њега дру 
Чим од ко од њих у скупштину, бадава га после мамиш, неће ни да разговара с тобом, а за кратко  
ина и који се год напио тог вина, па га после она додирнула својим чаробним штапићем, тај се на 
 промишљати, где ће ударити и окреће га после овамо онамо, док се не расхлади или га пак сврха. 
а Христових, Јуда Искаријотски, који га после издаде: „За што се ово миро не продаде за три сто 
а и ми то примисмо.{S} Добро ћемо ваљда после, не знам.{S} Тек у нас данас није добро.</p> <p>„ 
, од како сам се оженио, оставио сам за после подне“.</p> <p>Лазар је вртио главом. „То ти не м 
 кад нам је заповедио: „Човека јеретика после првог и другог саветовања, клони се.“ Па нашто је 
де му неки мали посао.{S} Скоро 14 дана после тога не дође између њега и ње до правог разговора 
 бели људи познали скоро на 1500 година после Христа, па од куд ће нам се још пре Христа забрањ 
ађа их од тога, али сваког тек 5 година после његова прелаза у Назарене.</p> </note> <note xml: 
“</p> <p>Између Милеве и Боривоја наста после првих речи ћутање.{S} Кад код нас запне говор, ла 
 дан, <pb n="19" /> а оно трећег месеца после женидбе свога јединца заклопи очи за навек.</p> < 
ни жандарске потере од себе, те да може после тим лакше красти.</p> <p>Код Назарена је обичај,  
слити.“</p> <p>И она запева и певала је после тога сваког јутра као и пре.{S} Јованка је имала  
као апостол Павле?</p> <p>- - - Тома је после тога још једаред-дваред говорио на само Боривоју, 
, Милева, баш играш као вила“, а она је после казала мени: „И ти играш као вилан“.</p> <p>„И ти 
 <p>Лазар је мирно слушао Обрена, па је после тога дуго ћутао.{S} На послетку не осуди ни сестр 
e> <p>Рахилу је отерао њен човек, па је после од туге и умр’о.{S} Она је наследила његово имање 
вао од посла, да ју је расплакао, па је после опет љубио и молио, да су се саблазнили људи чак  
 као камен; за часак је збуни, а кад је после дошла к себи, осети јаки бол у грудима и вреле су 
говори и општински бележник.{S} Било је после ручка, те му дошла воља да покаже, ко је он.</p>  
ину.</p> <p>Кад су се другарице састале после неколико дана у врту, почеше и опет нешто шушкати 
и новац, нити доћи пијан кући, па да ме после пребијаш“.{S} С таком се може проћи, па и вековат 
га затворише.{S} Може се мислити, да се после овога случаја ускомешало цело село.</p> <p>Скоро  
едњи догађаји нису заболели тако, да се после њих осећао бедан и несрећан, него је удар био так 
д њом разгорело стабло дрвета, па да се после не угаси више, док не сагори до земље и праха.</p 
а колима однели кући, а Лазар као да се после тога на мах отрезнио, јер без речи и без опроштај 
ажну ствар“.</p> <p>Одведоше га и он се после два сата вратио.{S} У лицу светли, као да се мало 
љиво, те на брзо заврши.</p> <p>Него се после тога Шандор ковач баш показао.{S} Каже: „Ако ћемо 
вечерња“, а сваки дан у вече састају се после свршеног рада на кратку молитву.{S} Та молитва ка 
њега у каквом вашем послу.{S} Ти ћеш се после мало задоцнити и ја ћу говорити с њиме“.</p> <pb  
чку изгуби се.{S} Заболела је глава, те после подне није могла ни у скупштину.</p> <pb n="116"  
 цвеће, незасађено и не неговано?!{S} И после:{S} Не бори ли се он против божје воље, кад је пр 
тавана и угане само ногу.{S} Марта је и после двадетет година спомињала тај случај и говорила:  
ажена, као што је то обично у болести и после болести, а баба Језекиља је свем селу испричала о 
х села, јер бих иначе морао можда чак и после десет година да се исправљам с онима, који би осе 
и само да је у рају било судија, Ева би после три дана сигурно отрчала к њима, да се тужи, како 
не нешто, но уздржа се.</p> <p>А кад би после четрнаест дана, он уста да чита еванђеље.{S} Мног 
, посла Бог потоп.{S} Па, да ли боље би после тога?{S} И посла Бог ватру из неба и сажеже Содом 
 и „Харфу Сиона“.{S} Па зар да се такви после не успаљују?{S} Како ће гледати на красоту душе,  
ренуо се мало, мигољи се.{S} Но хоће ли после овога тврдога сна устати или ће се окренути на др 
 нас је до душе први поверио Мирко, али после њега одмах три жене.{S} Нека каже ко шта хоће, ал 
а сатре.{S} Тако је било и овде.{S} Тек после скоро годину дана осетише чланови друштва, како с 
 доба мењају мишљење о дувану.{S} Дуван после јела помаже варењу, али његова добра страна је та 
ом.“ Она ме је зачуђено гледала. „А ако после тога прснемо и распадне се друштво?“ питаше ме.{S 
терала из њега сотону.</p> <p>На кратко после овога вратио се и Мата Вајун из Босне.{S} Вратио  
икад из те очајне таме на поље.{S} Мало после <pb n="162" /> их, хвала Богу, опет изнесе на зра 
аже, „а мора доћи, кад је обећао.“ Мало после га пита: „Шта ви мислите, Лазаре, о „друштву добр 
светом писму на ту песму?“ пита га мало после. „Почиње речма: „<hi>О, да ме хоће пољубити пољуп 
</p> <p>„Зар ви мислите“, пита она мало после, „да не би било боље и по мене и по вас, кад би н 
 <p>„Брате Боривоје“, пита Варвара мало после, „иде ли ваш син већ у школу?{S} Ох, да је икако  
оривоје се трже и заћута.{S} А кад мало после тога горко уздахну, осети, где га један од његови 
је у друштву добрих људи?“ пита је мало после.</p> <p>„Врло добро.{S} Сви су добри људи тамо.{S 
енке, стару неумереност.{S} Кад је мало после тешко и дубоко уздахнула, онда сам знао, да се у  
Боривоје.</p> <p>„Милева“, пита он мало после, „јесте ли задовољни у новој кући?“</p> <p>Она по 
ву, уздану и изиђе на поље.</p> <p>Мало после дође Лазар.{S} А онда, кад у скупштини забруја пе 
је написано те написано, па ма што ишло после тога.{S} Но зар се ви баш тако строго држите свет 
 још:{S} Кад?{S} Еда ли час пре или час после?</p> <p>Свршило се врло брзо, јер дође време, да  
е тим више чудили сви редом, кад се већ после неколико месеци Рахила смири и пречисти; сотона ј 
ладнога, но ће га, ако само може, одмах после службе преварити.{S} Нити живе у братству и љубав 
ом.</p> <p>Па шта је било?{S} Још одмах после оног договора о Великој Госпођи написао је Здравк 
ено погледају и чисто се пренеш, кад их после неколико тренутака видиш, где сузе.{S} Какви то м 
боље утврде на путу господњем...</p> <p>После тога се диже да иде.{S} Много је молио браћу, да  
 окамењени, а Томи је позлило...</p> <p>После четрнаест дана читао је опет Тома еванђеље или ис 
о и смотрено, да се не поплаши“.</p> <p>После ових речи лекар отвори врата и дозва жену.{S} Леп 
тако“, рече Здравковић и умукну.</p> <p>После малог одмора дође молитва, па на послетку забруји 
ли су до по ноћи сретном успеху.</p> <p>После четрнаест дана држао је предавање сеоски лекар о  
што, јер нећете бити дуга века.“</p> <p>После докторова предавања све је друштво отишло трговцу 
ли, као пре, па шта ћу онда ја?“</p> <p>После три недеље уписало је то пиле Шандора ковача у др 
ује еванђелске изреке из женских уста. „После толико мојих грехова“, каже, „много је то милости 
тије.“ Говорио је, од каквих је штетних последица по здравље и благостање то непаметно кинђурењ 
давања беху кратка века, имала су своје последице.</p> <p>Међу сеоским девојкама опажало се, да 
зиђоше се.{S} Сутра дан тек сваки осети последице те забаве.{S} Нико пијан, нико мамуран, нико  
:{S} Какав треба да је прави Хришћанин, последник Христов.{S} То беше згодно, да узвиси назарен 
имао коме.{S} Девојке одоше од њега.{S} Последња сенка неке тајанствене романтике, која га је д 
ама и обичајима вашим.“</p> <p>Још није последња реч протина одјекнула, само се по држању његов 
скривила тако страшно?“ Кад је изустила последње речи, поплаши их се, не зна ни сама за што, ап 
сутне до дна душе.{S} Узео је да нацрта последње часе блудника, пијанице, раскошника...{S} Гроз 
га, прими душу моју од мене“.{S} На ове последње речи осу се смеј.</p> <p>Брат Шандор је заврши 
ак је цвеће и непозвано никло.{S} То је последње — јесење.{S} Лазару дође мисао у главу, која м 
е децу, јер су некрштена...“ То су биле последње речи несретне жене.</p> <p>Кад је лекар дошао  
а моју душу.{S} Било ми је лакше за ово последње време, али нисам био са свим чист.{S} Сад знам 
благо; није хтео да је дражи; та, она у последње време и онако беше скоро увек раздражена, узбу 
јно.</p> <pb n="72" /> <p>Боривоје је у последње време, увек кривио себе и то безобзирно; сад н 
ни, тајанствени осећај, а оно, што је у последње време слушао о вери, тицало се испосништва, ха 
једно ма које запитати: „Где сте били у последње време и како сте се провели?“ — па је онда одр 
а, Боривоје и деда Јова, јер је Мирко у последње време ослабио са путовања.</p> <p>Тако је и би 
треса.{S} Само се Нади учинило, да су у последње време све чешћи и чешћи они облаци, који преле 
, али сад иде обрнутим редом, женске су последње.{S} Завукле се у крај, те чекају, да се разиђе 
забруја и она дивна Дамаскинова песма о последњем „цјелованију“: „Придите ви, који сте ме волел 
машио цел живота.{S} Он звера око себе, последњи му поглед тражи изгубљен живот, име част... <p 
му. „Читам,“ каже она збуњено, „овај... последњи пут сам читала о створењу света.“</p> <p>„Па к 
 шоме је сад бивао још ређе, но пре.{S} Последњи пут је говорио с њоме на погребу Милевину, јер 
о недеља <pb n="14" /> сврши сасвим.{S} Последњи поглед паде му на жену, коју је толико волео,  
јео, није говорио, само је кашљуцао.{S} Последњи дан у јутру, покуша <pb n="66" /> да шета.{S}  
, мал’ те не би рекао: од јуче.{S} Њега последњи догађаји нису заболели тако, да се после њих о 
ици, за њима остали.{S} Шандор ковач је последњи.{S} Он је управо хтео већ да се врати, кад вид 
дар у кући.“</p> <p>На послетку уђоше и последњи гости у дворницу и отпоче се назаренска молитв 
ростити.{S} Он ће у њихову друштву бити последњи; њега ће се туђити, презираће га, он ће бити н 
заренке.</p> <p>„Лаку ноћ!“</p> <p>Овај последњи догађај врло је узнемирио Назарене.{S} Од кад  
ило право да покажемо, да Ненадови нису последњи и да могу и да се сложе, па још у добру.“</p>  
ло важно по парницу.{S} Марта је била у последњим недељама пред порођајем, време хладно, пут рђ 
тање о <hi>Назаренству</hi>.{S} И баш у последњим месецима дође ми воља, да обрадим то питање и 
 пре моје женидбе, а оно што је било за последњих 8 година, од како сам се оженио, оставио сам  
 на путу, Обрен је умр’о.</p> <p>Чак ни последњих дана није легао у кревет, но се вукао од зида 
едан за другим, почевши од старешине до последњих; <hi>а Исус оста сам и жена стојећи по среди< 
оји отворен разговор од Адама па чак до последњих дана и страшнога суда. </p> <p>„Шта читате из 
рината, тим је искупио сјај и изјавио у последњој својој вољи, да га сахране најпростије.{S} И  
е је ишло без приговора, глатко, само у последњој ствари дође до мале препирке.{S} Али и јесте  
тио је, да ће је изгубити, те јој учини последњу љубав.{S} Не изусти ником, чак ни матери, где  
, ма да с овом књигом нисам још изрекао последњу реч о овом питању, јер нисам ни из близу исцрп 
Мало час ми је показао брат Лазар и ону последњу рану, која је јела моју душу.{S} Било ми је ла 
лима главом у повлад и вели: „Хајде, на послетку, како знаш.“ Други ћуте, а Тома нема куд.{S} О 
S} Дуго је прелиставао по св. писму, на послетку нађе: „Умудрио ме је дух свети“, рече у себи.< 
и да оде, а хтео би и да га причека; на послетку пође. „Ја ћу доћи доцније“, каже. „Молим вас и 
о је ћутао и он, а ћутале су и жене; на послетку проговори. „Огрни се, мајко, и иди кући.{S} Не 
, али доцније расте све више и више; на послетку је велики као торањ, те га бречи о земљу, бије 
 моли: „Још мало, још часак-два“.{S} На послетку му паде глава на прса, као човеку коме умре ка 
олац, на сунцу.{S} Но све бадава.{S} На послетку га затворише и хтели да му суде.{S} Но он полу 
ка, одводио га проти, али бадава.{S} На послетку се старац предао.{S} Каже: „Нећу да правим од  
у дуго и дуго без речи и покрета.{S} На послетку ће рећи Тома: „Сиромах Боривоје!{S} Заговорио  
а Василија <pb n="22" /> Великог.{S} На послетку јој догрдило; покупи своје сукње и кошуље, те  
где, али није могла да сазна где.{S} На послетку јој дође на памет мисао, да они, који један хл 
е своју другарицу што већма може.{S} На послетку ју је умирила мало.{S} Госпођа каже: „Нећу из  
три пута, али га не мога упутити.{S} На послетку рече: „Чича-Срдане, овај је ђавољи; не може ње 
ераним и сањалицом и занешењаком.{S} На послетку сам омекшао.{S} Али ме је и љубила и молила и  
ена, па је после тога дуго ћутао.{S} На послетку не осуди ни сестре, ни Обрена, но је изговорио 
 умиривао жену, али није помогло.{S} На послетку је молио адвоката, нека покуша лепим, а ако му 
ступај, док нисам направио русваја.“ На послетку се некако сложише и умирише.</p> <p>Сад почеше 
 она већ познаје, за њом ће Јулка, а на послетку Славна.</p> <p>„Добар дан“, забрујаше све три  
да св. писмо и тумачење св. писма, а на послетку опет молитва и опет песма.{S} По негде чине ма 
пархије, па и они поучавали народ, а на послетку он је за то, да сутра у недељу, оду сви овако  
о видео и чуо, доцније је схватио, а на послетку је и научио.</p> <p>Ето, такав је био Пера Крњ 
је он још увек воли, као и пре.{S} А на послетку: „Хајде, хајде Симе, видећемо.“</p> <p>Пости и 
о тај одговор. „Воли децу“, рече она на послетку лагано.</p> <p>„Не бије их, али не бих рекао н 
сви министри (пештански и бечки), па на послетку и сам цар имати посла, ако Марта не добије ико 
>После малог одмора дође молитва, па на послетку забруји песма: „У миру живите, рек’о је Спас.“ 
екао хаџилука, поста, Јерусалима, па на послетку и вечна блаженства.{S} Изео је за ручак целог  
о другом разлоге против Назарена, па на послетку се разиђоше и они...</p> <p>Уз пут беше Светоз 
ће ићи напред и прва га ословити, па на послетку утаначише.{S} Напред ће ићи Јованка, јер га он 
и брат, онда млађи брат са женом, па на послетку и мати.{S} Ђока се крстио од чуда.{S} Каже: „Д 
Пилат, пророци, ускрснуће мртвих, па на послетку и „живот вечни“, пакао и рај.{S} Кажу, кад је  
а, него удара од реда.{S} Жена му је на послетку умрла, кажу од силна боја, а кћер Варвару је с 
 се роди опет ћерка.{S} Но то јој се на послетку ваљда само тако учинило.</p> <p>Тада се догоди 
оше. „Боже, какви сте ви људи?! рече на послетку Јованка. „Никад се не радујете и никад не плач 
да да ствар мало покрије. „Ја“, рече на послетку, „не бих могла сведочити ни овако ни онако, је 
номе, који је учинила та жена“, рече на послетку, „па како вам се не би опростио!“</p> <p>Милев 
оја их чека у животу. „Пазите“, рече на послетку, „да се не испуне на вами речи св. писма: „Как 
не питаш? „Бог ће те умудрити“, рече на послетку и изиђе.</p> <p>Рахила је премишљала.{S} Бог?! 
.{S} Дуго се њих двоје разговараху и на послетку рече лекар: „Мој драги Светозаре, ја радосно п 
хватити ту ствар и како ће пресудити на послетку?{S} Боривоје је стрепио од тог суда.</p> <p>Ев 
јке налазила, неће па неће.{S} Кажем на послетку:{S} Па узми ма и Назаренку, не марим, јер ето  
а још говорише неколицина њих, па су на послетку решили, да како господа свештеници у цркви, та 
" /> <p>Говор чича Станка примили су на послетку сви лепо.{S} Осетише, да је рекао многу истину 
да га пита, али дуго не може.</p> <p>На послетку проговори: „Кажите нам истину, је ли ваша жена 
прихвати доктор и насмеја се.</p> <p>На послетку се ипак разиђоше задовољни.{S} Доктор је био д 
 стиди, он се озбиљно збунио.</p> <p>На послетку ће он први почети. „Које место читате у св. пи 
 и Влада се озбиљно поплашио.</p> <p>На послетку се покупи и одведе је лекару.{S} Био је то ста 
лаб, увек и увек — други пут.</p> <p>На послетку догрди Томи и он се реши да јавно, у скупштини 
старицама као матерама.“</hi></p> <p>На послетку се сложише, да брат Мирко као најстарији поуте 
, који нити краде нити убија?</p> <p>На послетку ће рећи Јулка скоро шапатом: „Знате ли шта?{S} 
 је мушки и господар у кући.“</p> <p>На послетку уђоше и последњи гости у дворницу и отпоче се  
 а бивало је времена, кад сам од других послова заборавио на то.</p> <p>Но године 1889. почео с 
амо, да ради у башти, а кад што и друге послове.{S} Тамо је он бивао по читаве сате без надзора 
 ногу, Влада је заборавио на све пољске послове и оставио, да млађи раде шта хоће, јер му је из 
 реч.{S} Пустише, да народ мало преради послове, па онда почеше недељом по подне с народним пре 
до краја оно право, које му даје српска пословица, која каже:{S} Мера му стреја, рок му Ђурђев  
ати и остаће о њему у нашем народу само пословица: „Како дошло, тако прошло“.{S} Непросвећени с 
с...{S} На дану су човеку више мисли за послом.“</p> <p>„Хм, а како ћу га довести?“</p> <p>„Ја  
S} Него месец-два дана доцније, кад оде послом у варош, укорео га је нови прота врло оштро. (Он 
 је Милеву.{S} Она је дошла брату неким послом, па ће с њим заједно у скупштину.{S} Лазар је у  
ој да се ослободи.{S} Он је још увек на послу код Јелачићевих, где се научише на њега и заволеш 
ш.{S} У место да си то одело носила при послу, а за скупштину и улицу, да си употребила скромни 
оје се није разумевао у оном „голубијем послу“, да по „хришћанској дужности“ води пијана човека 
 она, „поручи ти по њега у каквом вашем послу.{S} Ти ћеш се после мало задоцнити и ја ћу говори 
анка помагати Светозара у његову тешком послу.{S} Још док они у речи бијаху, приђоше им скоро н 
ање или плевила, па је до скора при том послу, мал’ те не увек, певала.{S} Но од кад се разгова 
а Францускиње су, кажу, баш веште у том послу.{S} Па опет, дође јој нешто на памет.{S} Има у св 
ивена, та ако се Рахила неће наћи у том послу, која ће.</p> <p>„Него“, каже она, „волела би, да 
цене, помажу и подупиру у његову светом послу.</p> <p>Сад се попео и Светозар на амвон, у руци  
ј је слаб, не чује се.{S} Покуша, да се послужи сама.{S} На столу је боца, лагано се диже, прид 
јпотребније.{S} Није све ново, али може послужити.{S} Тетка га зове, да се прихвати јелом, а де 
и да чисти ходнике, носи судијама воде, послужује их, а доцније му поверише још већма.</p> <p>С 
та остави игру и највећом вољом пође да послуша матер.{S} Но брав никако да уђе у свињац.{S} Бо 
у с њиме о том говорити једаред, ако не послуша, онда је све за бадава, крај је.“ Глас му је др 
етујемо и предлажемо.{S} Благо оном, ко послуша старије, јер <hi>млађи не знају, кога треба вол 
а ма колико говорио, да се мане — не би послушала, него ме је она сама шиљала учитељу Јовићу, д 
ка и ратовати.{S} Време је, да и у томе послушамо једаред божје и Христове речи.“</p> <p>Раздра 
о.{S} Боривоје је и од јако био вредан, послушан, ваљан у сваком погледу.{S} Његова стара напас 
је био у свему лош.{S} Напротив, био је послушан до крајности, волео је матер више свега, а био 
се Срдан радо до ње у коло, ваљда ће је послушати. „О, браца Срдане, баш сте нас поплашили“, ка 
на, верна друга, па ће у томе најрадије послушати старије, који боље знају но млади, шта приста 
 моја, али ми прво обећајте, да ћете ме послушати“.</p> <p>„Не може то бити“, вели неко од њих, 
те најбоље пресудити, а моја Варвара ће послушати.“</p> <p>И већ почеше да честитају: „Е, па не 
 вашем савету и напомени, она ће зацело послушати.{S} У недељу што иде, показаће се то.“</p> <p 
нда свештеник.“</p> <p>Насмејаше се и — послушаше.{S} Најпре уђоше женскиње, после свештеници,  
емао на теревенку.{S} Она ме је пажљиво посматрала и ја сам то опазио.{S} На једаред јој рекох: 
очео да водим бригу о њима и да их боље посматрам, уверио сам се, да Назарени сразмерно више ум 
 могао.</p> <p>Лекар је ћутао и пажљиво посматрао невинашце, које се управо рећи разбесило.</p> 
> <p>Кад уђе Боривоје, обоје занемише и посматраху га, а Боривоје њих није ни опазио.{S} Одвука 
ло увукло Назаренство, тамо су капиџије поспале на капијама.{S} То је његово мишљење.</p> <p>Мн 
н је ударио том тешком боцом подсмевача посред лица.{S} Панту је облила крв, те га на колима од 
 почне за себе, па овај овде, онај онде посрне.{S} Гомила га погази.{S} Ако ће што да се учини  
</p> <p>Срдан трже још једном, а Милева посрну и паде на колена.{S} У тај зачу се тутањ, као да 
>. <hi>Искварило <pb n="192" /> се све, посрнуло је све, па се задрмале и цркве, јер су и оне и 
ознају сјајне гозбе, али не знају ни за пост.{S} Једу просто зготовљена, снажна јела, а пију <p 
ивао, онда није ни њему све једно какав пост пости, а кад му није све једно, онда је он још уве 
 врло потанко.{S} Код калуђера се такав пост по себи разуме.“</p> <p>Јулка се на ове речи умири 
 сува грана.{S} И хајд, што пости строг пост, али има и других брига.{S} Не уме читати ни писат 
} Пристаје ли и Нада на тај твој велики пост?“</p> <p>Боривоје уздахну: „Та оно, знате, како ћу 
“, куне се Сима, само сад постим велики пост.{S} А Василије Велики каже...”</p> <p>„Море, какав 
ter" xml:id="SRP18966_C3"> <head>Велики пост.</head> <p>Било на крају села у сирота човека женс 
за то причешће, постиће највећи хаџиски пост, три године дана.</p> <p>Кад Нада чу ту вест, стеж 
нисмо се дуго састајали, јер уз божићни пост не игра коло...{S} Баш у очи самих Материца враћам 
ије Велики?{S} Та он је такав нечовечни пост прописао за калуђере, а не за ожењене људе.“</p> < 
 <p>Прошле тако месојеђе и дође ускршњи пост.{S} Тада постаде оно, што до сад беше тајно, јавно 
, јер Сима баш пости, пости цео ускршњи пост, а што је најглавније, пости онако, како је то заб 
мора да покупи сву снагу, да издржи тај пост, јер на што да вам тајим:{S} У грдном је искушењу. 
сли се дакле, синко, и о овоме.{S} Твој пост није у договору...“</p> <pb n="27" /> <p>Боривоје  
е у Јерусалим, те је издржао онај тежак пост; у њему је сад она енергија, с којом се бацио на н 
а као пре.{S} Сима се одрекао хаџилука, поста, Јерусалима, па на послетку и вечна блаженства.{S 
оном тренутку познаде тајну своје душе, поста јој оно јасно, што је до сад само назирала и што  
е то ишло неких 10 година и од Боривоја поста читав момчић.{S} Што је год било оваца у оном кра 
 година дана и Боривоје дошао од силног поста као сува грана.{S} И хајд, што пости строг пост,  
давио, само да не беше тако малаксао од поста.{S} Но Маца се оте некако и безобзирце побеже у с 
његова, детињска веселост изгуби се, он поста сетан и тужан и не заигра се више.{S} Марта је до 
 анђео, а говорио је као апостол.{S} Он поста најпре назаренски „пријатељ“, за тим „верни“, и к 
коње, те се он ранио од кирије, а уз то поста ревносни члан њихов.</p> <p>Био је учен и даровит 
а је ипак — тајна, и ова нечувена ствар поста свакоме врло проста и врло природна.{S} Лазар је  
дан сагледао сестрино лице, онда и њему поста оно јасно, што је слутио, и — од срца зажали сест 
их све редом у какав велики ходник, њих поставе уздуж на једну страну, њихове затворене сродник 
оца).{S} Тамо му је и бранилац, кога је поставио суд, па хоће да се разговара с њим.{S} Висок,  
тка Стана узела их је к себи; суд им је поставио стараоца, а и издржавање им је осигурано:{S} Ј 
едоше к њему жену, ухваћену у прељуби и поставише је на среду.{S} Рекоше му:{S} Учитељу, ова же 
 држимо“.</p> <p>„Па за што су апостоли постављали епископе, свештенике, ђаконе, кад је тако?“  
и: „Да се дамо на савршенство“, а не да постављамо опет темеља покајања од мртвих дела.{S} Јер  
ими укор и не рече ни речи.{S} Сто беше постављен и она поче да служи.</p> <p>Назарени су у јел 
 да и није тако.{S} Сахат је онде за то постављен, да опомене верне, да се сказаљка креће, врем 
о месојеђе и дође ускршњи пост.{S} Тада постаде оно, што до сад беше тајно, јавно.{S} И Боривој 
ве голубице и једну мачку, па одатле не постаде жена, али сам сад пронашао погрешку.{S} Ствар ј 
дам се не превари, а жена преваривши се постаде преступачна.{S} Али ће се спасти рађањем деце,  
био у назаренској скупштини.{S} Сад јој постаде јасно, с које стране ветар дува, и на мах подиж 
ји дођоше с њом, згрози се у духу и сам постаде <hi>жалостан</hi>.{S} И рече:{S} Где сте га мет 
ивоје бивао старији, његова напраситост постајала је све ређа, али се не мења, јер кад се побес 
упадало Нади у очи, што Боривоје као да постајаше тамнији баш онда, кад му се роди син, а за ти 
бурка крв у човеку, и као што у пијанци постаје човек жешћи и учини и оно, што иначе никад не б 
мораш, али чим ступиш у ред „браће“, те постајеш „веран“, онда мораш.“</p> <p>„Е, видиш!{S} А к 
свуда се износи, где ти људи пропадају, постају ругло, а шири се намерно бајаги нека трезвеност 
аче се рањеним срцем натраг.{S} Баш они постају у својој раздражености противници сваком напрет 
<p>Да кажемо неку реч и о томе, како је постала ова књига.</p> <p>Има скоро 20 година, како сам 
ве испред мене?{S} Ти си тако рећи јуче постала просјакиња, а ја терам то од памтивека.{S} И мо 
понесе га.{S} Сад се не осврће на њ.{S} Постали смо као без душе.{S} Знате ли за што оде мој сл 
им у облику романа.</p> <p>Ето, тако су постали „<title>Назарени</title>“, ма да с овом књигом  
 месеци, а Лазар се не мења.{S} Њему је постало све равно до Косова, равне су му чак планине и  
не мешате, ако који, који се брат зове, постане блудник или тврдица или идолопоклоник или кавга 
ој је говорио, да ће у скорим данима да постане мати, и да има светијих дужности од парничења.  
S} Срдан је у срцу већ поверио, хоће да постане Назарен.</p> <p>Као сломљен паде Светозар на ст 
 жалио у себи млада човека, који учи да постане „фирисеј“, „ђавоља труба“, како то веле Назарен 
p>А ето, приближио се час, да и Варвара постане савршена, дође време, кад треба да је крсте.{S} 
 цепа комад по комад од правила, док не постане од њих велико ништа.{S} Он је молио, али не пом 
показујеш, да ћу тек онда робовати, ако постанем Назарен.{S} Па шта мислиш:{S} Колико би ми дао 
Али како ћу са исповешћу?{S} Пре но што постанем Назарен, морам се исповедити вашим старешинама 
 чича-Срдану. „За што ти, оче, хоћеш да постанеш Назарен?{S} Јер си видео, да у многоме није до 
 </quote> <p>Ето, за што Пера Крња није постао Назарен.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
ла ту ствар.</p> <p>Но ако Лазар и није постао свештеник, он је <pb n="32" /> бар појао у цркви 
P18966_C6"> <head>Зашто Пера Крњин није постао Назарен?</head> <p>И њихов трећи друг, Пера, пок 
е је тек касније чуо, за што Петар није постао Назарен, а ја ћу вам то још сад исприповедати у  
к, који је закупио регал свога села, те постао главни бирташ?{S} Па кад га пре неколико месеци  
вља, да одустаје од предавања, те да се постарају Лазаревчани за другога на његово место.{S} Ал 
 препуна, није ни пуста.{S} Браћа му се постарала, те овај донео ово, онај оно, што је најпотре 
<p>Овде, онде опколеле православне жене постару Назаренку, те јој довикују: „Блуднице матора, с 
јавити у скупштини, да ће се удружити и постати једно тело, муж и жена.</p> <p>Већ се спустило  
 Светозар Лазару, „да би ти брате могао постати чланом тога друштва“.</p> <pb n="194" /> <p>„А  
194" /> <p>„А ја мислим, да би ти могао постати Назарен, јер ако ћеш тако, ниси далеко од нас“, 
ти, како је било до сад.{S} Ако да Бог, постаће све друкчије.{S} Светозар ништа већма не жели,  
свекрве њезине.{S} И непријатељи човеку постаће домаћи његови...“ Ето дакле, тај расцеп са кога 
ном голубицом и две мачке.{S} Видећете, постаћу славан човек.“ </p> <p>Најзад изиђоше и госпође 
е бледа лица своја, да их виде људи где посте.</p> <p>„А ти кад постиш, намажи главу своју и ли 
не здрави.{S} Марта се није помицала од постеље његове и чинила је све могуће, да му олакша, ал 
е упутио лагано у кут; седе на даске од постеље и покри лице рукама.{S} С поља на прозору горео 
ве занемило.{S} Али не...{S} Крај своје постеље чује загушљиво јецање, потмуло, горко.{S} То до 
S} Мужеви, где су вам жене?{S} Из једне постеље устадосте, из једне куће изиђосте, па једни ће  
је и било.{S} Таман се Марта подигла из постеље, кад стигоше пред кућу велика, расточена кола,  
а, Срдан је болестан, још се не диже из постеље, а једва се четвртог дана мало разабрао.</p> <p 
 осети, где га као нека снага подиже из постеље.{S} И паде као оболело птиче на мајчино крило,  
пасно.{S} Јутрос није могла да устане с постеље, а око подне — умрла.{S} Кад ћеш ићи, сешо?{S}  
зглавак и она је одлежала три недеље на постељи.{S} За то јој је време поручио брат — једини, к 
и болестан.{S} Он лежи у другој соби на постељи; грозница га тресе; окренуо се дувару, само да  
ветозар ушао у собу, старац је седео на постељи, за леђа му подметнули јастуке, а Лазар је седе 
у и осети, да јој је лакше.</p> <p>Пође постељи, а још се увек наслања на зид.{S} Зид!{S} Та на 
ц петоро синова и остави им на самртној постељи, да га се сећају и да га поштују.{S} Кад је зак 
дигла несретна жена с пода и пође право постељи, на којој је лежао Боривоје.</p> <p>„Сад ће ме  
им је стојао „црквењак“.{S} Нађоше га у постељи; жена његова Стана обвија га хладним облозима.{ 
ч и забравиле врата.</p> <p>Милева је у постељи, окренула је главу зиду и не миче се.{S} Не спа 
 да роди Милева мушко чедо.{S} Она је у постељи, а дете јој се поболи, па и умре.{S} Болест га  
> <p>Пет дана је лежао отац Мелентије у постељи, а после га Боривоје никојим начином није могао 
, она је сва у грозници.{S} Подиже се у постељи и хоће да иште воде, али сви спавају, а глас јо 
и, каже, и буде у првом сну, вежи га за постељу, завежи три преслице у један сноп, очитај очена 
на на поду.{S} Он је подиже и однесе на постељу.{S} Онда је тек пробудио матер.</p> <p>Кад је н 
тава по њему.{S} Онда на једном седе уз постељу болеснице.</p> <p>Каже: „Видим овде је св. писм 
ода и нахватао се лед.{S} Сместила га у постељу, из које се ни трећег дана не разабра.{S} Мори  
беше мало.{S} Стрпао је оца Мелентија у постељу, хранио га што но реч: медом и шећером, а запит 
 кући, домаћица Јелена сместила га је у постељу, па га још претрпавала и други дан, јер је мисл 
 тражио ју је очима.{S} Кад виде празну постељу, скочи и отрча право у комору.{S} Прва мисао ни 
се учини, као да месечеви зраци лагано, постепено, један по један, продиру у комору...{S} Све ј 
цео ускршњи пост, а што је најглавније, пости онако, како је то забележено у књигама Василија < 
је се дуго смејала, јер Сима баш пости, пости цео ускршњи пост, а што је најглавније, пости она 
Боривоје као да је већ у Јерусалиму.{S} Пости, моли се Богу и све се већма отуђује од светских  
а је дан ноћ о томе:{S} Колико треба да пости онај, који хоће да се причести на гробу Христову; 
ћемо.“</p> <p>Пости и Боривоје, па и он пости строго, по пропису св. Василија.{S} По некад мора 
ог поста као сува грана.{S} И хајд, што пости строг пост, али има и других брига.{S} Не уме чит 
 онда није ни њему све једно какав пост пости, а кад му није све једно, онда је он још увек вол 
p>Но није се дуго смејала, јер Сима баш пости, пости цео ускршњи пост, а што је најглавније, по 
: „Хајде, хајде Симе, видећемо.“</p> <p>Пости и Боривоје, па и он пости строго, по пропису св.  
и била женска политика?{S} И ето сад су постигле што су хтеле.</p> <p>Па и свако друго зло је о 
ки отрпе чак и <pb n="87" /> то, али не постигну цели, јер немају начина...{S} Многи су звани,  
и господине, доиста држите, да је успех постигнут?“</p> <p>Прота га је зачуђено гледао.</p> <p> 
вога посла.“ "</p> <p>Помирење је дакле постигнуто и нико се томе није више радовао, но Светоза 
 да јој пара нема, а нисам ни ја у томе постидан.{S} Истина, ја сам њојзи први казао: „Ала, Мил 
 се, да свакоме кажем истину — па ма ме постило оно, што ме у таком случају мора постићи, т. ј. 
а ми, треба ми“, куне се Сима, само сад постим велики пост.{S} А Василије Велики каже...”</p> < 
а, па се онда побеси, као да није никад постио.{S} На мах је заборавио Јерусалим, Христов гроб  
угог, већ ако у договору и за време, да постите и молите се Богу; и опет да се састанете, да ва 
хвале људи.</p> <pb n="46" /> <p>„А кад постите, не будите жалосни као лицемери, јер они начине 
у да кажем, она мисли, да највише треба постити шест недеља“.</p> <p>Свештеник приђе столу и от 
е достојно да се спреме за то причешће, постиће највећи хаџиски пост, три године дана.</p> <p>К 
остило оно, што ме у таком случају мора постићи, т. ј. да потпуно не задовољим никога.</p> <p>Н 
и лице своје уми, да те не виде људи да постиш, а отац твој, који види тајно, платиће теби јавн 
х виде људи где посте.</p> <p>„А ти кад постиш, намажи главу своју и лице своје уми, да те не в 
но, тако рећи, заборавити на њих.{S} Ти постиш, слабиш, а другим се мучиш и око другога бавиш,  
е Христа, постоји још и данас гдегде, а постојао је увек у нашем народу.{S} Друштво добрих људи 
, а што год је неприродно, не може дуго постојати.{S} Место да војујете само против злих људи,  
 био је код нас Словена још пре Христа, постоји још и данас гдегде, а постојао је увек у нашем  
речи.</p> <p>Кад су га одведи у затвор, постоји мало, па се онда исповеди Лазару.{S} Све му је  
не, Бог да је знаде шта, а увек му онда постоји час-два за леђима и гледа га тако мило и нежно. 
 то му је говорио о оном братству, које постоји међу Назаренима, о узајмном испомагању њиховом, 
 га с његовим рођацима; остави нек тако постоји ствар две три недеље дана, па направи одатле св 
 доктора да те лечи, јер само луд човек поступа тако с рођеним дететом као ти“.{S} Навале и бра 
је девојачко хоћу.{S} Која девојка тако поступа, а тако је поступила Милева Срданова, те нема п 
S} Која девојка тако поступа, а тако је поступила Милева Срданова, те нема права да каже: „Ниса 
у селу.“</p> <p>Па опет попустио је.{S} Посула се слама; испрекрштала соба орасима; запалио се  
му шапће неки потајни глас, извире нека потајна мисао: „Она сад мисли на мене, чека ме.“ И он о 
у са свим јасне.{S} Али њему шапће неки потајни глас, извире нека потајна мисао: „Она сад мисли 
жи једино у Назаренству.</p> <p>Ишла је потајно судији и казала му: „Онда сам лагала на суду; з 
тек мислио.{S} Само му лице за тренутак потамни и брзо се опрости.</p> <p>Лазар је отишао кући  
дочити ни овако ни онако, јер нисам све потанко видела.{S} Доста је далеко наш кукуруз од њихов 
та из неке велике књиге и говори му све потанко, као да је тамо био.{S} Па не само то, него му  
из шпага завежљај артије, на којој беше потанко исписао правила друштва добрих људи и прочита г 
суд, који је брат Тома у скупштини тако потанко и с таком страхотом описивао, као да је сто пут 
ели Сима, „распитивао сам се ја то врло потанко.{S} Код калуђера се такав пост по себи разуме.“ 
 готово...“</p> <p>Јелачић се насмеја и потапка Светозара по рамену.</p> <p>Боривоје је и нехот 
 том дође му и Лазар у походе.{S} Он је потврдио, да је Светозар изабран у Лазаревцу за пароха, 
ро је видео, куда ће то одвести, ако се потегне цепидлачење на основу св. писма.{S} И збиља и Л 
Мани се ти краљевине и суда, јер ако се потегне та ствар, ти ћеш настрадати.{S} Зар мислиш, да  
 Исуса Христа.{S} Христос је казао: „Ко потеже оружје, од оружја ће и погинути“.</p> <p>Сад наи 
не говори о оном, што му је на души, но потеже обична назаренска питања. „Шта сте читали из све 
 умерености, свршено је и сад им је већ потеже било наћи згодан предмет.{S} Али досетише се.{S} 
обичај, да не туку коња, он сад тај бич потеже на жену.{S} Тома то није опазио.{S} Али је опази 
онда знацима оловку и хартију, па учини потез-два...{S} То што је написао личи по мало на гуску 
таде вијати кукавну Кристу.{S} Право је потера три пут око куће, па онда шором кроз село и нате 
 подај му и хаљину.</p> <p>„И ако те ко потера један сахат, иди с њиме два.</p> <p>„Чули сте, к 
зарене само за то, да отклони жандарске потере од себе, те да може после тим лакше красти.</p>  
ађу трага.{S} Бадава је све село ишло у потеру и тражило; ништа не нађоше.</p> <p>Боривоје је л 
нага, која беше пре.{S} Ви сте ту снагу потисли, па сте онда — сели.{S} У нашој књижевности цве 
ја и данас више но и један у селу...{S} Поткрадај ме колико ти је воља, не браним.{S} Ево ти кљ 
} Бивало је увек неваљале деце, која су поткрадала очеве, али овако што ратарски син још не учи 
 али умерено, колико је потребно, да се поткрепе, а не да се опију.</p> <p>Тома је највише гово 
ај своје постеље чује загушљиво јецање, потмуло, горко.{S} То долази право из рањена материна с 
ста дисање; да не ударају звона, чуо би потмуло јецање Лазарево...{S} Паде пред сандуком на кол 
50. И похваташе их и Илија их одведе на поток Кисон и покла их онде.<ref target="#SRP18966_N4"  
 са 450 поклатих пророка валових, но на потоку Кисону коље и српску децу... „То није гушобоља,  
ојке улицом:</p> <quote> <l>„Зелен ора’ потон’о,</l> <l>Млад се момак отров’о;</l> <l>Девојка с 
искварио, кад људи заблудеше, посла Бог потоп.{S} Па, да ли боље би после тога?{S} И посла Бог  
да не може угасити љубави, нити је реке потопити.{S} Да ко даје све имање своје за ту љубав, ос 
<pb n="182" /> још да цепамо народ због потписа?{S} Неће ли нам други пут рећи:{S} А зар и из в 
“</p> <p>Здравковић је отишао љут и без потписа.{S} А предавања престаше.{S} Но и ако та предав 
еље и трговце, тужи им се и иште од њих потписе против својих другова.</p> <p>Светозар је први  
ког суда.{S} Њих не можеш ни умолити ни потплатити.</p> <p>Кад је друштво добрих људи почело да 
а ако нам деца умиру, умире снага наша, потпора наших доцнијих дана, будућност наша.{S} Треба у 
и.{S} Моја стара мајка вришти данас без потпоре и помоћи, али ће Бог платити и Милеви, што тако 
} Мислим, да и немамо на српском језику потпун превод те песме“.</p> <p>„У тој песми приповеда  
 у таком случају мора постићи, т. ј. да потпуно не задовољим никога.</p> <p>Не заборављам, да и 
дјекнуле у души младе жене.{S} Она није потпуно схватила онај важни физиолошки процес, о ком јо 
и сме рећи:{S} Ја сам божју реч схватио потпуно у свему и без погрешке?{S} Сви ми то кажемо, ал 
као тамјаника, шта ли.{S} Јао, часни је потр’о, баш лепа жена“.</p> <pb n="178" /> <p>Здравкови 
 кућу.{S} Најпре јој дошло на памет, да потражи у селу какво дете и да га пошље мужу на њиву, а 
> скупштинском дворишту, а пре неки дан потражила ме је у кући.{S} Да богме, опет због Гигине ж 
 да је врло незадовољан.{S} Лазар га је потражио једном — имали су неких својих рачуна — и Бори 
упутио се Светозар на посао.{S} Прво је потражио учитеља, Миливоја Машића, јер му је он најпоуз 
да су га држали за претваралицу.</p> <p>Потраја тако неколико дана.{S} Помало разговара с она д 
ерње готово, наста саветовање о дневним потребама.{S} То је канда и главно при овим вечерњим са 
о дакле, тај расцеп са кога нас тужите, потребан је за спасеније људства...“ То рече Лазар, мет 
а треба и Боривоје да је слободан. „А и потребан си нам, врло си нам потребан,“ каже му Лазар,  
одан. „А и потребан си нам, врло си нам потребан,“ каже му Лазар, „јер код нас само што не дола 
} Њихови су људи сви имућни, није им од потребе новац, па су ми рекли, ако је нами потребно, ис 
 залећи и судске трошкове и покрити све потребе дечје.</p> <p>Умирен чекао је Боривоје суд; рад 
ше.{S} А зар до века тако да буде и без потребе тако да буде?{S} Ако је Христос донео мач, зар  
рату и време миру...{S} У невреме и без потребе, драги брате, почесте ви да чупате посађено и д 
але што нису питали, а ја нисам налазио потребе, да коме што тумачим.</p> <p>Поред многих ситни 
но баш братски, али шта ћу.{S} Брату је потребније но мени.“</p> <p>„Све то може бити, ади ниси 
од самог себе ћеш разумети, што ти буде потребно“.{S} А странцу кажу: „Како бива код нас крштењ 
штење“, каже Варвара, „осећам, да ми је потребно.“</p> <p>„Како би хтела да се крстиш?“ пита Ми 
, каже мужу, <pb n="180" /> „било ти је потребно, да те узимају у подсмех.{S} Али нећеш ти више 
па чак и ракију, али умерено, колико је потребно, да се поткрепе, а не да се опију.</p> <p>Тома 
вде упознати с вама, али видим, да није потребно.{S} Тако много личите једно на друго.{S} Како  
и се најпре, ћерко; овде ти белило није потребно; <pb n="177" /> Бога не можеш преварити.“ Мног 
ребе новац, па су ми рекли, ако је нами потребно, испомоћи ће нас“.</p> <p>„Добро је, кад су се 
о су људи међу собом шушкали, а није ни потребно.{S} Дај, да чујемо сеоско јавно гласило.{S} У  
а нађе одмах одговора, али није било ни потребно.</p> <p>Јулка га већ пита даље: „А јелте, како 
ли, хоће да лечи.{S} А кад хоће да лечи потребно је да не крије и не улепшава болест.{S} Кад се 
а и адвокат не би је звао, да није врло потребно.</p> <p>Влада је и опет попустио и одвезао жен 
оже да баци олако на улицу, то је Павлу потребно на хлебац.{S} Што мени не шкоди, њега убија.{S 
уку му метне на раме и пита гласом који потреса, до дна душе: „Боривоје, снаго моја, шта је теб 
у чинило.{S} А опет колико бола, колико потреса друштвених поднесе за то време.{S} Па онда оне  
с Надом још пуне две године без икаквих потреса.{S} Само се Нади учинило, да су у последње врем 
жене то напред, то натраг, а из тога се потресања могло <pb n="170" /> закључити, коликом снаго 
редавањем и он је тим својим предавањем потресао све присутне до дна душе.{S} Узео је да нацрта 
таре вере.“</p> <p>Лазар је отишао кући потресен до дна душе, али није показао своје узбуђеност 
ве очи засузише, Лазар као да беше мало потресен, али оста привидно хладан.</p> <p>Далеко је пр 
умро.</p> <p>И Лазар и Боривоје били су потресени до дна душе.{S} Сад су били и опет сами, но и 
ајвише из њихова болесног, грозничавог, потресеног душевног стања.{S} Они то болесно душевно ст 
} И мало по мало, па се стишало врење и потреси, и друштво је стало на чвршће ноге.</p> <p>Пром 
е скоро исто тако снажно, као што би га потресла и сама смрт очева.</p> <p>Чича Срдан је данас  
исмо.</head> <p>И Лазара је до дна душе потресла смрт Милевина.{S} То су опазили сви, а највише 
није.{S} Али за то опет оно што је чуо, потресло га је скоро исто тако снажно, као што би га по 
(он је мислио, да то неће никад моћи да потроши) а после са своје стране није морао ништа дати  
; сео у порту, да му може свако прићи и потужити се:{S} То би било нешта...{S} А сад не примите 
оје.</p> <p>„Какво друго?{S} Зар што си потукао ону живину по кући?!{S} Ни бриге те није, за то 
ишла неком бегу у харем и како се чује, потурчила се.</p> <p>Жена и породица примише га и опрос 
а.{S} Девојку нису питали, но је морала поћи за оног, ког јој наменуше старији.{S} То је било н 
, што је одбегла за драгана, да не мора поћи за недрагог.{S} Но то је давно било, сад се припов 
 напред, а мора доћи то време, народ ће поћи за њима.{S} Ти си ме брате питао, ко ће да почне?. 
му Лазар.</p> <p>„Хвала ти и ја ћу радо поћи тим путем.{S} Све што год имам радо ћу дати, само  
 видео пред собом пут, којим би требало поћи, само та мисао беше још неизрађена, тај пут беше п 
 обори главу. „Али опет, за што да не?“ Поћути мало, па му се онда примаче ближе. „О, тај прему 
зара, но и сву осталу омладину женити и поудавати.{S} Истина, то је ствар, с којом не треба жур 
е цели дан.{S} Светозар је тражио лека, поуздана лека против назаренске заблуде, тражио га с на 
 него ће се бринути, да ти чланови буду поуздани, те да могу бити пример осталима.{S} А добар п 
ју.</p> <p>Сазваше дакле договор својих поузданих и угледних људи, одбор, а неке од њих обавест 
Светозаров, па нека света ватра у њему, поуздање, вера, да ће све добро бити.{S} Само да се та  
"211" /> Жене се нешто узнемириле, неке поустајале, неке седе.{S} Јованка је пришла Милеви, љуб 
..“</p> <p>„Лаку ноћ“, беше одзив и сви поустајаше.{S} А у разлазу чуло се где шапћу: „О, да се 
де, брзо воде!“</p> <p>Назарени радосно поустајаше са својих места, јер је и њима мило, што се  
, обриса од прашине, па га још пољуби и поутеши....{S} Хеј, шта ћемо, шта ћемо.{S} Види Бог.“</ 
е сложише, да брат Мирко као најстарији поутеши и обавести остареле сестре.{S} Боривоје није се 
 па на што их одмах карати?{S} Треба их поутешити, обавестити их, јер види Господ њино кајање,  
пштине и назаренска „браћа“ и старешине поучавају их у свему, али кад је разговор о крштењу, он 
копи обилазили своје епархије, па и они поучавали народ, а на послетку он је за то, да сутра у  
школу?{S} Ох, да је икако могуће, да га поучавате код куће, да се не квари тако много од оне др 
 примила браћа у тако важно веће, да га поуче и још боље утврде на путу господњем...</p> <p>Пос 
 било врло зло — а пријатељ Мирко ме је поучио, да и није тако.{S} Сахат је онде за то поставље 
ануо међу нас из ненада, ушао у цркву и поучио нас; сео у порту, да му може свако прићи и потуж 
а паор остаје паор.{S} Њега не можеш ни поучити ни угладити, он остаје суров и прост, а што му  
ао нешто застарело, давнашње, а морално поучна предавања наших учених људи и књиге, које они пи 
ије му судила, но га је пред Мартом још похвалила.{S} Каже: „Красан човек тај твој <pb n="8" /> 
лога.{S} Но и ван тога се друштво могло похвалити.{S} Баш Сима Ваљан парничио се с Мишом Савиће 
ој глави, то не зна извесно; не може да похвата краја мислима својим, тек она узима кључ с скли 
} Чује, како рече пророк Илија народу: „Похватајте те пророке валове, да ни један не утече“, а  
 да ни један не утече“, а има их 450. И похваташе их и Илија их одведе на поток Кисон и покла и 
Јованком, дошла је Милеви и њена мати у походе, (чича Срдан није могао, јер му се болест поврат 
> <p>На кратко по том дође му и Лазар у походе.{S} Он је потврдио, да је Светозар изабран у Лаз 
оводи Боривоју децу, те га уз децу и он походи кад воли.{S} Боривоје се много разбира о томе, к 
ами ће устати многи и многи да цепају и поцепаће вас и биће првака, који ће вас срамотити и бић 
е не сме нико живи на улицу.{S} Свакоме поцрвенеле очи од силнога плача, али опет за то нико не 
сама трже од тог безбожничког одговора, поцрвени и занеми.</p> <p>Јасно је, што рекли Назарени, 
!“</p> <p>Кад чу Боривоје Милевино име, поцрвени, обли га као ватра, а осећа, да му у главу уда 
дмах, или му ма што не учинимо по вољи, поцрвени, за тим помодри, жиле му <pb n="12" /> одскоче 
itle>Харфе Сионове</title>“ пева њима у почаст.</p> <p>У исти мах довикнуће Сепл својој жени: „ 
де скренути.</p> <p>„Браћо моја драга“, поче, „молио бих вас, да се стрпите и останете још час- 
илац.</p> <pb n="68" /> <p>„Нечастиви“, поче Боривоје да муца.</p> <p>„Та какав нечастиви?{S} Ш 
 скривила“, рече.</p> <p>„О, Боже мој“, поче Јулка, а крши мале прстиће, да све пуцкају, „зар ј 
 редња на децу.{S} Гушобоља, дифтерија, поче немилице да их тамани.{S} То беше доба, кад у мног 
а да је ишао, дуго, јер кад се заморио, поче да свиће.{S} Снег се стишава, ветар се променуо у  
 Страшно!{S} А за што?{S} Чула је и то, поче мислити:{S} Је ли само он свему крив?{S} И нехотиц 
у децу?</p> <p>Када је отпојан 4. стих, поче Мирко читати 6. стих пророчким гласом:</p> <quote> 
та, али је више нисам могао умирити.{S} Поче да ме куне, што сам је уграбио, и кад би вече, поб 
ица назаренских занела до крајности.{S} Поче да мисли на смрт, на страшни суд, који је брат Том 
 175. песму, 4. 6. и 7. стих.{S} И тада поче да чита 4. стих мало загушеним, пророчанским гласо 
млађа изгледа, мало се накашље, па онда поче: „Запазио сам, да није само до свештеника узрок —  
их шест месеци.{S} Онда се Симина Јулка поче и опет смејати по кући, главу је подигла високо и  
 не убоја до Бога.{S} А кад се Језавеља поче с њим борити, поплаши се и побеже у пустињу, побеж 
Поново је погледа.{S} Као нека полутама поче да се разлева по соби, он види само њену црну мара 
ма.{S} И она до сад онако трезвена жена поче да кука, плаче и јадикује.{S} Налазила је мира сам 
че ни речи.{S} Сто беше постављен и она поче да служи.</p> <p>Назарени су у јелу и пићу умерени 
е и изобличи сваку његову реч.{S} И кад поче да говори о <hi>белењу</hi>, навео је, шта је једн 
p> <p>Сад је отпочео прота.{S} Но он не поче онде, где је Лазар стао.{S} Био је сувише вешт, а  
 онде, све једно му је.</p> <p>Једва се поче полако свестити.{S} Сад тек осети, да му је у души 
тражни судац дохвати пера и хартије, те поче редован испит.</p> <p>„Од кад ти знаш Милеву Срдан 
Је ли само он свему крив?{S} И нехотице поче лупати главу о душевној борби, о породичним заплет 
ош једно, једно ће само да покуша.{S} И поче да спрема своје ствари, па да се прекосутра сели и 
 али прота не почиње, за то ће он.{S} И поче: „Браћо моја!“ Но прота га ухвати за рукав и дошап 
воде.{S} Тома шчепа Срдана испод руке и поче да га води оним јендеком.{S} Други прискочи, да му 
ко лагано баци поглед на све скупљене и поче затегнутим гласом: „Хтео сам још нешто рећи.{S} Ов 
ћу се више успаљивати“, говори у себи и поче да се облачи у свечано недељно рухо.{S} У њему је  
ијате ви коње, јелте?“ За тим побледи и поче да се хлади марамом.</p> <p>„Госпођи је позлило“,  
атвори песмарицу, саже главу на груди и поче у сав глас јецати.</p> <p>Ни по покрету ни по жубо 
че на сред авлије, подиже руке к небу и поче најужасније клети <hi>Милеву</hi>.{S} Више није ус 
метну бедна мајка сину руку под главу и поче да га диже...{S} Но дизало га је још нешто.{S} Из  
може бити где год на пољу.{S} И сад тек поче мучити праву муку.{S} Сећа се неког покора, који ј 
у главом и затвори св. писмо.{S} За тим поче лагано ходати по соби.</p> <p>Треба да вас упознам 
 и зауставише се на једном месту.{S} Он поче да чита. „И ходаше Исус у цркви по трему Соломонов 
каже он. „Којим језиком говориш ти?“ Он поче да извија: „Нашим језиком, па језиком, који смо од 
 срцима вашима су — тророге виле.“ И он поче да мисли, мисли...</p> <p>У оном тренутку није виш 
ела, али не само да чита као до сад, но поче и да испитује, да мисли.{S} За не пуне две године  
, који је најудаљенији од врата и Лазар поче да чита лагано, загушеним гласом, јер није слободн 
, вели Боривоје некако свечано, па опет поче копати.</p> <p>Јулка га само погледа, па оде своји 
тоји пред врати, гледа у небо, које баш поче да се осипа звездама.{S} Скочим доле, огрнем је до 
воје савести, излажаху један за другим, почевши од старешине до последњих; <hi>а Исус оста сам  
/p> <p>„Право да вам кажем, Светозаре“, почела је Јованка, „не допада ми се тај роман.{S} Кад с 
о, шта га чека.</p> <p>Јулка га је прва почела испитивати: „Јелте, Боривоје, молим вас, кажите  
и у неприлици.{S} Борба против Назарена почела се врло тугаљиво.</p> <p>Светозар се осећао као  
кох, ушла је већ у вигов.{S} Јер кад је почела да тражи изговоре, лекар јој рече са свим отворе 
на Бог зна какву ситницу.</p> <p>Сад је почела да чита и озбиљнија дела, али не само да чита ка 
, да је оно „бугерска вера“, која му се почела допадати, мало је охладнио.{S} Истина, он о „Буг 
љутито. „Зар је то лепо?{S} Заједно сте почели и чим дође до прве мале незгоде, ти га остављаш, 
За красну љубав“.{S} Кад су у зору неки почели да хватају коње и да иду кућама, Малић је стао с 
 ме, али не плачи више! “</p> <p>Већ је почело да се развиђава, а он још једнако лежи на рукама 
 девојке спевале.</p> <p>Четврте недеље почело је предавање већ несретно.{S} Није дошло ни близ 
 вавилонски торањ.</p> <p>Чим је појање почело, а већ се мешају у песми <pb n="140" /> уздисаји 
тити.</p> <p>Кад је друштво добрих људи почело да живи и приредило прву своју забаву, одмах дан 
се мало сламе.{S} Кад се враћаше одунд, почео је већ да се хвата мрак.{S} Била је јака зима, а  
заборавио на то.</p> <p>Но године 1889. почео сам врло много да се бавим с питањем о Назаренств 
то тумачим.</p> <p>Поред многих ситница почео сам, да проучавам оно, што ми беше најближе.{S} И 
изало га је још нешто.{S} Из друге собе почео је Светозар да поје оним меким, пола још дечјим г 
ио) а појао је као анђео.</p> <p>Кад се почео момчити, онда је већ ређе појао, али је тим више  
/p> <p>Дошло је и крупније.{S} Лазар се почео по мало картати, за тим по много, па ту су Цигани 
p> <p>Брат Шандор је завршио, чиме је и почео.{S} Назаренство долази од жене.{S} Све не помаже  
n="225" /> умеша у то.{S} Та он је први почео да истерује сотону, а они су и хтели да му то заб 
равковић се раздрагао, те је око поноћи почео да пева песму: „За красну љубав“, „За љубав красн 
ерују, убијају сами себе.{S} Од кад сам почео да водим бригу о њима и да их боље посматрам, уве 
другом мислим наставити овако, како сам почео“, вели Лазар, а што год даље <pb n="36" /> говори 
да си се прославио.{S} А овамо си нешто почео, па упустио.{S} Назарени те, море, прозвали Јудом 
> <p>„И још нешто да кажем, кад сам већ почео.{S} Господин Зравковић је споменуо, да би добро б 
} У невреме и без потребе, драги брате, почесте ви да чупате посађено и да ратујете против свој 
на ватри, он промишља, с које ће стране почети, како ће га окренути и где ударити.{S} Па кад га 
еше их до двадесет породица.{S} Може се почети.{S} Светозар је нашао, да је ствар ишла много ла 
олидио и нико више не пије.{S} Или ћете почети ви учењаци, који сте били онда код Малића на веч 
њима у школи.</p> <p>Здравковић први ће почети, а и право је.{S} Његова је то мисао, а после, о 
о збунио.</p> <p>На послетку ће он први почети. „Које место читате у св. писму?“</p> <p>„Скоро  
место у цркви и још мало треба, па ћемо почети продавати и вечно блаженство, као оно калуђер Те 
азна божја.{S} Него ја хтедох друго што почети.{S} Је си ли ти брат-Лазаре говорио пријатељу Бо 
првој кошуљи.{S} Та да, треба је с прва почетка збунити.</p> <p>Вришти Криста, до неба се чује  
вом, да зна на памет цело св. писмо, од почетка до краја.{S} И то не само да зна речи, него зна 
је ту молитву <pb n="21" /> запамтио од почетка до краја, чим ју је први пут чуо, и изговарао ј 
јима, да зна цело св. писмо на памет од почетка па до краја, није на празно.{S} Јер он кад се п 
осети да се помео, нек почне бројати из почетка.{S} Али наш свештеник раби Рав измудрио је друк 
мо сад тек дошли до колевке, а то је до почетка.</p> <p>Наш народ прича, да неке „виле милосниц 
женама?“</p> <p>Боривоје је видео још с почетка Јулку, познао ју је, па и опазио, од куда долаз 
> <p>Онај други, о коме сам споменуо на почетку овога одељка, већ је по четврти пут затворен.{S 
ху само још сенка од онога, што беху на почетку.{S} Тужили су се на жене, како су им оне криве, 
о.{S} Био је сувише вешт, а да одмах на почетку задре за Лазарев говор.{S} То би донекле изглед 
 допала никоме.</p> <p>Прота је замерао почетку, а други свршетку.{S} Но нешто беше у тој приди 
лила, да се свршило, а ствар беше тек у почетку развоја, јер је на прагу стојала Боривојева жен 
еће ли отићи?{S} Али не, то беше само у почетку, сад га се више не клони.</p> <p>Кад јој је пре 
е добро изјадали, а још боље поднапили, почеће чича Срдан: „Нема ту ништа, мој прико.{S} Све су 
p> <p>Светозар је видео, куд то иде.{S} Почеће да се цепа комад по комад од правила, док не пос 
оворио. „Мани жено и види Бог“, ади кад почех ударати обема рукама и питати:{S} Одричеш ди се с 
, онда га неће бити, па крај“, рекох, и почех по ново звиждукати.{S} Моја ти препелица обори гл 
 је Спас.“ </p> <p>Кад се и то свршило, почеше женске лагано да устају са својих места.{S} Тек  
ице састале после неколико дана у врту, почеше и опет нешто шушкати. „Слушајте“, каже Јованка.  
ни људи, но хтедоше и да их познају.{S} Почеше да одлазе у њихову скупштину као гости, из љубоп 
родили.</p> <pb n="207" /> <p>У то доба почеше и чланови да се множе.{S} Дошли су они, који у с 
 да народ мало преради послове, па онда почеше недељом по подне с народним предавањима у школи. 
зна се, јер догоди се несрећа.{S} Звона почеше ударати на ларму и сви полетеше у порту.{S} А из 
се некако сложише и умирише.</p> <p>Сад почеше да долазе већ поједини „верни“.{S} На лицу им не 
та, јер оне не знају читати.</p> <p>Сад почеше „верни“ и „верне“ певати изговорени стих.{S} Пој 
ј значај, који је имало пре.{S} Придике почеше исмевати у народу као нешто застарело, давнашње, 
е скупштина свршила, те гости са стране почеше да се опраштају, осети Лазар, где се Боривојев п 
овољан тим делом и назаренске старешине почеше за њега већ меркати девојку, (јер не може сам у  
м Гајом, чији је син такође поверио, те почеше старци да се јадају.</p> <p>Кад су се добро изја 
 на главу?{S} Ко је он, да прашта?{S} И почеше други осећаји њиме да овлађују.{S} Сад му долази 
кратко време и дође доба, када Назарени почеше да осећају, е им се темељ баш озбиљно љуља под н 
оја Варвара ће послушати.“</p> <p>И већ почеше да честитају: „Е, па нека је сретно!“</p> <p>У Б 
p> <p>Кад се појање свршило, наста мала почивка од неколико минута.{S} Ко је хтео да се накашље 
и“.</p> <p>„Доћи ћу“.</p> <p>Наста мала почивка.{S} Мирко лагано баци поглед на све скупљене и  
ј се говори, како је језик мали уд, али почини велико зло.</p> <p>Кад би вечерње готово, наста  
 деца; ко зна, шта би несретник још све починио.{S} Или би га можда дечји поглед уздржао од све 
 муку.{S} Сећа се неког покора, који је починио, сећа се страшне и многе крви, а јасно му је са 
ја грешна дела, која сам у животу своме починио, а не смем Господе да те молим, да ми са свим о 
 доста што шта и веле, боље да нисмо ни почињали.{S} Кад смо говорили о моди и луксузу, китили  
о нисам хтео свршавати, нисам требао ни почињати“, рече.</p> <p>Тако прође година дана и Бориво 
е с богослужењем Реформата, Калвина.{S} Почиње заједничком песмом, за тим иде молитва, онда св. 
, а негде четвртком.{S} Но та „молитва“ почиње рано у јутру, те до осам сати најдуже буде готов 
ретрнуо.{S} Та је молитва веома дуга, а почиње речима:{S} Ја знам Господе, какав ће ме ужас обу 
је.</p> <p>Наведена посланица Јаковљева почиње речима: „Браћо моја, не гледајте ко је ко.{S} Је 
и која гласи:{S} Да се васпитање детета почиње још у утроби мајчиној и наставља се док је још у 
наставља се док је још у пеленама, а не почиње онда, кад дете пође у школу.</p> <p>Парница око  
устрији.{S} Гледа у проту, али прота не почиње, за то ће он.{S} И поче: „Браћо моја!“ Но прота  
укле собом и остале.</p> <p>Хајд, да се почиње...{S} Прота ће напред, али како су с њиме у друш 
ворене сроднике на другу страну и говор почиње.{S} У оној гунгули може говорити ко шта воли, ст 
створен шести дан у вече, и његов живот почиње недељом, и то светковањем и одмарањем.{S} Дакле  
исму на ту песму?“ пита га мало после. „Почиње речма: „<hi>О, да ме хоће пољубити пољупцем уста 
ецо, што удешавате тако на дугачко; што почињете још сад таке разговоре?{S} Та има вре мена за  
 /> <p>Кад виде ђаво, да не може лепим, почне претити.{S} Док моли, он је мали; једва је толики 
ци.{S} Тек сад метне гвожђе на наковањ, почне промишљати, где ће ударити и окреће га после овам 
 трепће.{S} Свак очекује, како ли ће да почне и о чему ће да говори.</p> <p>И паде реч са амвон 
њима.{S} Ти си ме брате питао, ко ће да почне?..{S} Ја мислим да почнемо ми, који смо овде:{S}  
о бољих времена“.</p> <p>„И ко ће то да почне“ пита Лазар, „да ли онај ваш православни свештени 
да се ђаво поново скупи, утањи, омања и почне из нова молити; каже му и по десет пута: „Море, м 
Гаврану позли, поремети му се здравље и почне венути.{S} У сну му се показује онај црни мачак,  
с уздрхталом душом чекао је, да му мати почне пребацивати и корети га.{S} Па у том леже и заспа 
чуна, нема га.{S} Многи почну, али свак почне за себе, па овај овде, онај онде посрне.{S} Гомил 
алута и осети, да је изгубио рачун, нек почне светковањем, недељом, и онда нек броји дане по ре 
ун о данима, чим осети да се помео, нек почне бројати из почетка.{S} Али наш свештеник раби Рав 
сама.{S} Врло природно.{S} Кад се труло почне рушити, неће се зауставити лако, све док не дође  
</p> <p>„Одмах ћу ти казати.{S} Ето, да почнем код најмање ситнице, луле.{S} Не могу је оставит 
итао, ко ће да почне?..{S} Ја мислим да почнемо ми, који смо овде:{S} И отац и ти и ја и мати и 
споде, какав ће ме ужас обузети, кад ме почнеш судити пред лицем ангела, архангела и свега свет 
поде, какав ће ме страх обузети, кад ми почнеш судити пред лицем анђела, арханђела...“</p> <p>У 
 је време“, каже, „зар да чекамо, да се почну успаљивати?“ и испод ока погледа на Лазара.</p> < 
ове, па одмах зову куварицу из вароши и почну износити јела у подне, па буде ноћ, а још се није 
е виде, он не рачуна, нема га.{S} Многи почну, али свак почне за себе, па овај овде, онај онде  
е бити бадава.</p> <p>И Петар је доиста пошао онамо, камо је намислио.{S} Вредно иде у назаренс 
диш, Гавран ишао у Јерусалим.{S} Кад је пошао, испратило га је цело село до хатара, а кад се вр 
ио брата.{S} Али Светозар тек од јесени пошао у богословију.{S} Најмлађе дете чича-Срданово, ње 
кад се већ са свим опоравила, а муж јој пошао у варош адвокату због преписа неке ливаде, отишла 
м истину, је ли ваша жена од своје воље пошла за вас или су је натерали?“</p> <p>Боривоју као д 
е чинити што воли; она је од добре воље пошла за мене.“</p> <p>Боривоје је сад очекивао, да чуј 
где нема Назарена, ни ове муке“, она би пошла.{S} Али њему не дође то у онај мах на памет, он с 
авили богату кућу очеву, оставили све и пошли за Христом.“</p> <p>„Шта је то“, вели она, „кад с 
“, каже, „да се не уморите.{S} Многи су пошли тим путем, али их врло мало стиже до мете.{S} Ако 
да напуни Боривоја духом назаренским, и пошло му је за руком боље, но што се и надао.</p> <p>Но 
е уверење ово:{S} Читаво људско друштво пошло је кривим путем.{S} Где год се окренеш, видећеш г 
е.</p> <p>Лекар јој је саветовао, да га пошље у поље, код оваца.{S} Каже: „Боривоје се сад каје 
т, да потражи у селу какво дете и да га пошље мужу на њиву, а после опет, да би требало да се с 
ојала за леђи мужевљеви и нудила га, да пошље у крчму по чашу лимунаде, а Здравковић предлагао  
ћица Јелена је још оног вечера хтела да пошље по Светозара и Јованку, но Срдан не даде. „Остави 
прилици поручила је Марта брату, да јој пошље јерусалимску икону.{S} Но та прва прилика била је 
ек подели сам што има делити, и њој нек пошље њено.</p> <p>Тако је и било.{S} Таман се Марта по 
а не знао да има Бога, ако си праведан, поштен, ваљан — оправдан си.{S} И доиста, било је пре р 
S} Он је од памтивека био миран, ваљан, поштен човек.{S} Нико у селу није му знао ни најмање ма 
{S} Жупан је казао: „Па кад је вредан и поштен, а не дира те, не дирај ни ти у њега“. — „Јест д 
е пита се:{S} Је ли ова ствар човечна и поштена, но се само пита:{S} Неће ли ме закон казнити,  
н, па кад си ме тукао, као што и остали поштени људи туку своје жене, нисам ни осећала.{S} Та,  
су ти људи били бољи од Богова им, били поштени и пуни врлина.{S} Није главно до церемонија, не 
коше у себи само толико, да су Назарени поштени људи, но хтедоше и да их познају.{S} Почеше да  
бе и промрмља у себи: „Опет су Назарени поштени људи.“</p> <p>Ово је већ двадесети, који то мрм 
а буде међу вама, да се покаже, који су поштени међу вама.“</p> <p>Врло лепа реч, али врло слаб 
" /> одем кући, не могу тражити бољих и поштенијих људи; ти ће ме избегавати као кугу, а ако се 
тавио деци у наследство бар здраву крв, поштено име, спрему за борбу, која их чека у животу. „П 
 на то мисли, тај мора да живи паметно, поштено, да би оставио деци у наследство бар здраву крв 
чју и плачу...“</p> <p>„Није лепо, није поштено од њих“, каже Јулка.</p> <p>Славни дође помало  
е у души ипак рачунао на признање свога поштеног рада, ал се љуто преварио.</p> <p>Но бар да је 
сељак, Обрен Тодоровић, син сиротог али поштеног ратара.</p> <p>Лазар га није хтео бунити, али  
ше кад мање и при овим црквама, било је поштења и врлина чак и онда, кад су људи обожавали кипо 
х је.{S} А не смета нами то.{S} Било је поштења кад више кад мање и при овим црквама, било је п 
ћу и братимством.{S} А сад, кад неста и поштења и стида и братимства и простодушности, кажу:{S} 
ратко време извући имање из руку наших, поштење из срдаца наших, здрава крв из тела нашег.{S} С 
у којој не беху опали само зидови, но и поштење.{S} Кад му је било осам година, отац га је већ  
о: „Жене у пристојном оделу са стидом и поштењем да украшују себе, а не плетеницама, ни златом  
{S} Дакле је ова наша вера ишла барабар поштењем, стидом, простодушношћу и братимством.{S} А са 
ко остане у вери и љубави и у светињи с поштењем“.{S} Апостол Павле: назива жене „слабији женск 
киња.{S} Жене господе професора хтедоше пошто по то да оду, па су да богме повукле собом и оста 
S} Но у породици су је опет за то већма поштовали, него ма коју другу икону и још су увек палил 
b n="237" /> <div type="liminal"> <head>ПОШТОВАНИМ ЧИТАОЦИМА.</head> <p>Да кажемо неку реч и о  
ом Саду 1. јуна 1896.</p> <p>С одличним поштовањем </p> <p>Писац.</p> </div> <pb n="239" /> <di 
но би му она судила.</p> <p>Мартин брат поштовао је јерусалимску икону.{S} Та се икона чувала у 
врдица и пијаница и кавгаџија, мораш га поштовати, ако хоћеш да си божји, јер Бог то заповеда.{ 
се не може криво тумачити и која вели: „Поштуј оца твога и матер твоју, да сретан будеш и дуго  
, а то је, који га у срцу своме најбоље поштује. <pb n="190" /> И ми смо донекле као тих петоро 
пиле на небо.{S} Ратар од свега највише поштује хлебац.{S} Тешко га добија; у њему види божји б 
мртној постељи, да га се сећају и да га поштују.{S} Кад је заклопио очи, сваки син му је наслик 
во није обична женска.{S} У селу је сви поштују, па чак и оне језичне жене говоре, да ни грудви 
укава, наместиће му огрлицу или удесити пошу.{S} То је такав обичај у њих.{S} Тим оне показују, 
ечи, озарује се народ како зна, чита н. пр. живот св. Сисоја.{S} Је ди вам позната та књига?{S} 
 а Христос Спаситељ је био на свадби н. пр. у Кани галилејској, где је претворио воду у вино.{S 
о је поступила Милева Срданова, те нема права да каже: „Нисам хтела.“ Девојка трезвена треба да 
х људи?...{S} Ја држим, да је наша вера права наука Христова и да ће она освојити...{S} Ја стре 
 у старије време било женско без сваког права.{S} Девојку нису питали, но је морала поћи за оно 
ви су међу вама?!{S} У божје име немате права судити.{S} И ако је ваша црква Христова, онда не  
да се тужим, не смем да се тужим, немам права да се тужим“, вели, „он је светац и то је најстра 
 да испричам.{S} Најбоље је да прећутим права имена тих села, јер бих иначе морао можда чак и п 
оје, а што теби припада, на то има и он права; па ако ти брату одбијаш толико на братство, не м 
и женски суд“, и не даје им нигде истих права као мушкима.{S} А у истој посланици у V. глави ст 
Један правац зове се — анархизам, други правац — Назаренство.{S} Не гледајте, што се то двоје т 
два протеста, два нова правца.{S} Један правац зове се — анархизам, други правац — Назаренство. 
>делима</hi>:{S} Доказује, да се делима правда човек, а не само вером и завршује речма: „Јер ка 
оне, који вас гоне...</p> <p>„Пазите на правду своју и не чините пред људима, да вас они виде.< 
аца петице у тас и жали, што воскари не праве свеће од <pb n="41" /> педесет форинти, а он би в 
јаке мисли у ковитлац.{S} Та, то и нису праве мисли.{S} То је нешто налик на оно, што мисли и о 
начи:{S} Ма не знао да има Бога, ако си праведан, поштен, ваљан — оправдан си.{S} И доиста, бил 
 се <pb n="224" /> на њега!{S} Та он је праведник, ти не смеш праведника напустити.“</p> <p>„Ћу 
њега!{S} Та он је праведник, ти не смеш праведника напустити.“</p> <p>„Ћути“, веди јој Тома, „н 
 може сићи св. дух?{S} Лепи сте ми и ви праведници...“</p> <p>Боривоје се нађе у запари.{S} Каж 
 они и женама да придикују, кад су таки праведници?“</p> <p>„Маните их с Богом“, вели он. „С њи 
ече: „Господе, у твоје руке полажем ову праведну ствар.“</p> <pb n="188" /> <p>Онда дозва свог  
тона није још изишао из њих са свим.{S} Прави Назарени, браћа и сестре, који су крштени, не пла 
орили толиким људима очи и извели их на прави пут, ви сте утрли оно, што је било.{S} А шта сам  
Говорио је о томе:{S} Какав треба да је прави Хришћанин, последник Христов.{S} То беше згодно,  
 човек не може бити Назарен.{S} А ко је прави Назарен, тај се покајао, живи по божјем закону, с 
застрашено гледала у Боривоја.{S} То је прави роб, кога је видела у животу. „Неће нас убити?“ п 
ја се зове: „Молитва Грешника”, а сваки прави хришћанин треба да чита ту молитву, он је претрну 
шао да реши то питање:{S} Шта може бити прави узрок томе, да Назарени таје ту ствар, кад слично 
рукчије.{S} Доспео сам овамо, да сазнам прави лек и да се излечим.“</p> <p>Лазар је загрлио Бор 
 је и до сад управо тако, као да су она правила била са његова живота исписана.{S} Имао је жену 
 ићи по подне у друштво и бранити стара правила, а да ћу још пред ручак изјавити учитељу Јовићу 
м рачуне, па онда треба да испишем наша правила.{S} Велики је посао то за мене, који сам тек ма 
{S} Почеће да се цепа комад по комад од правила, док не постане од њих велико ништа.{S} Он је м 
ју чак и апостол Павле мало попустио од правила.{S} И сад јој се приближио.{S} Наслонио се на о 
ругови предложити друштву, да се измене правила.{S} Светозар је покушао све могуће, да то зауст 
 И начинише неки предлог, да се промене правила, те да буде мушкима слободно умерено пушити, а  
ј артије, на којој беше потанко исписао правила друштва добрих људи и прочита га.{S} Срдан жудн 
имо <hi>умерено пушење</hi>.{S} У нашим правилима пише, да је допуштено свако <hi>уживање</hi>, 
и Мишу привели у друштво, те им онда по правилима пресудили спор.{S} Пресуда је гласила:{S} Обо 
врсте, т.ј. грађански спорови не иду по правилима пред суд добрих људи, опет су оба брата изрек 
д се продера <pb n="202" /> врећа.{S} У правилима друштвеним било је, да се мушки одричу дувана 
 кикот дуго се разлегао по соби, а њени правилни, бели зубићи никако да замакну за усне.{S} Тек 
} Како се зове та вера, у којој се тако правило одржава?“</p> <p>„Та се вера зове назарећанска, 
тку се старац предао.{S} Каже: „Нећу да правим од зла горе; сад како је, тако је, само нек је ж 
о неком Талијану, који је <pb n="25" /> правио златне и сребрне наувице, гривне, бушио девојкам 
, али кад сви судови веле, да је доста, право је и њему.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
</p> <p>Иде неко!{S} Иде средином пута, право к спроводу, гологлав, брзим корацима, само што не 
и и целомудрију, али маните га с Богом, право кажу наши, да испод мире, сто ђавола вире.{S} Све 
ље продужило до подне.{S} Једном речју, право — српско весеље.</p> <p>Сутра дан су већ спевале  
 је чак жупану и тражио од њега цедуљу, право, да може убити оног несретног сина, па није добио 
е свему овом злу, које је међу нама.{S} Право нас је учио апостол Павле: „Жену не примајте млађ 
 воду и стаде вијати кукавну Кристу.{S} Право је потера три пут око куће, па онда шором кроз се 
е, идете по балови и играте до зоре?{S} Право да ти кажем, жао ме је, ако си тако мислила.“</p> 
сова, равне су му чак планине и брда, а право му је и оно, што је криво. „Или ћемо га оженити с 
} Она се дала на уживања овога света, а право и има.{S} Теби се руга свет, а не њој.“</p> <p>Бо 
S} Било му је, као да се срозао из неба право у ад.{S} Сви су то приметили и свима би немило.</ 
>Његови другови давали су му са свим за право.{S} Тако је то, кад жена не уме да буде паметна т 
ње нема...{S} Другови му и опет дају за право; та да: „Човеку није добро да буде сам“, то пише  
а.{S} И премудри Соломон не даје женама право као мушкима, јер вели у књизи проповедника глава  
удари у пробу с Лазаром, увиде, да нема право.{S} Лазар увек пре готов, никад не погреши, а иде 
каже, па ко ће данас да пресуди, ко има право?...{S} Ја ћу да ти кажем.{S} Не онај, који је нај 
 држи, да његов пријатељ Здравковић има право.{S} Назаренство је сеоска болест.{S} А свако село 
 Кад виде празну постељу, скочи и отрча право у комору.{S} Прва мисао није га преварила, она је 
а, а глас јој дошао загушен, као да иде право из душе, „ви сте гледали муке онога, кога сам ја  
 мирноћом.{S} То је Јованка.{S} Она иде право Лазару, који је с Томом стојао мало подаље.</p> < 
ном подигла несретна жена с пода и пође право постељи, на којој је лежао Боривоје.</p> <p>„Сад  
е можеш онде никоме судити, то је Божје право.{S} Ти треба да иштеш дела, да проповедаш дела, а 
му Варвара.{S} Његовим суседима то није право, но он им је једном на сред порте довикнуо: „Хо,  
ао од наших старих, имале у старо време право, да сваке суботе туку мужеве.{S} Но ни једна од њ 
ајмање га чине.“</p> <p>„Имаш у многоме право, на жалост“, вели Светозар. „Имао бих можда и ја, 
се душе такне то начело“.</p> <p>„Имате право“, изусти Јованка чисто поплашено, „то је оно, чег 
ма, а не знам шта је то“.</p> <p>„Имате право“, вели Светозар. „Ви сте нашли праву реч; у тим п 
 га прође време.</p> <p>Ја сам то опште право употребио и за себе, те сам се у слободним часови 
ола куд не треба.</hi>“</p> <p>(То беше право у зубе речено и многи се од слушалаца чисто накос 
есу у мало хладнију собу, но га метнуше право на банак, да се „што пре“ открави.{S} Но ипак нек 
.</p> <p>Здравковић први ће почети, а и право је.{S} Његова је то мисао, а после, он је најзауз 
 песме ни крчме, а то је пут, који води право у огањ вечни.“</p> <p>„Та овога ти и онога ти“, п 
во јецање, потмуло, горко.{S} То долази право из рањена материна срца и продире до срца...{S} Б 
не не подсећају на то исто?{S} Па је ли право било одбацити иконе и крст, а на место њихово обе 
аже, „али ви најбоље знате, како је или право казати, како је било до сад.{S} Ако да Бог, поста 
 се грехова иде у Јерусалим.{S} Кажи ми право:{S} Јеси ли појео кадгод црног, печеног мачка?“</ 
 нађем је на рогљу и питам је: „Кажи ми право, Милева, шта би ти рекла, да те запросим у твог б 
ене, као што је намислио, него га пусти право коњима по ушима, а уздице затеже још јаче на десн 
 дошао, да се измиримо или баш да кажем право, да ми опростите.“</p> <p>Милева се брани: „Мани  
е се скоро окануо рада.</p> <p>Да кажем право, било је не само молбе и саветовања, него и боја. 
тос донео мач, зар има већ и деда Мирко право, да то учини у нашем селу?{S} Христос је утврдио  
, доста суза и доста цепања, па би било право да покажемо, да Ненадови нису последњи и да могу  
рло криво и врло гадно.{S} Није му било право, што <pb n="232" /> се тако вара, намргоди се и д 
у стојала деца, а сад га је нешто вукло право његовој кући.</p> <p>Близу уласка у седо сретне ч 
уд вучеш те узде, зар не видиш, да ћемо право у Дунав...“</p> <p>Боривоје се освестио.{S} Али с 
 и као да хоће да употреби до краја оно право, које му даје српска пословица, која каже:{S} Мер 
ош у понедељник.{S} Онда је Бог узео то право од њих и дао га мушкима.“</p> <p>„Поганичка је то 
Миловић.{S} Ти људи у том погледу имају право.{S} Које добро видимо од ове наше културе?{S} Раз 
ивојев бранилац доби мал’ те не у свему право.{S} Прва ствар недоказана и застарила, за другу д 
и, него себе ради и његове речи ишле су право на Тому.{S} Напад Боривојев беше много оштрији и  
а да светли на столу.{S} Његове речи су право циљале на Боривоја и сви су и разумели тако.</p>  
брате по Христу и брате по народу, имаш право.{S} Све то пише <pb n="144" /> у еванђељу и све ј 
а мени, кратка, апи језгровита.{S} Имаш право Јованка.{S} Исус је проповедао божју науку, његов 
ске“, рече неко гласно.</p> <p>„То имаш право“, прихвати доктор и насмеја се.</p> <p>На послетк 
l:lang="DE">Pöbl</foreign>«, каже она, „право је говорио мој отац, да паор остаје паор.{S} Њега 
 силан (сотона) у ње“.{S} А неко рече: „Право <pb n="101" /> је казао апостол Јаков, да је јези 
 и преко воље чуо сав разговор.</p> <p>„Право да вам кажем, Светозаре“, почела је Јованка, „не  
 после тога не дође између њега и ње до правог разговора, као да беше читава ограда између њих. 
ужаше за вечером, а Марија узевши литру правога нардова многоцењеног мира, помаза ноге Исусове  
ромишљања.{S} Прочуло се о њему, и то с правом, да зна на памет цело св. писмо, од почетка до к 
илићима“.{S} У целој кући оста сам Ђока православан и међу снајама једна једина — Јелена:{S} Св 
тимају маха.</p> <p>Овде, онде опколеле православне жене постару Назаренку, те јој довикују: „Б 
 па изволите наредити, да се сваки члан православне цркве оглашује једнако, изволите укинути та 
, треба се измирити с Богом.{S} Зар нас Православне крст и иконе не подсећају на то исто?{S} Па 
е и чираци, ту „незнабошци и поганици“, Православни, па њима нема места.{S} Покупише се дакле,  
и ми, који идемо за Христовом науком, и Православни и Католици и Лутерани и Калвини и Назарени, 
о да почне“ пита Лазар, „да ли онај ваш православни свештеник, који је закупио регал свога села 
на цркви петла, па шта тај мари за нашу православну веру.“</p> <p>Па ишао је Срдан и свештенику 
чинила је све могуће, да му олакша, али праву опасност није слутила.</p> <p>Једног дана, када ј 
те право“, вели Светозар. „Ви сте нашли праву реч; у тим приповеткама има нечег <hi>страшног</h 
е год на пољу.{S} И сад тек поче мучити праву муку.{S} Сећа се неког покора, који је починио, с 
ати, изазвало је два протеста, два нова правца.{S} Један правац зове се — анархизам, други прав 
аке мисли без икаква сталног, одређеног правца.{S} Ко дође у то доба, те одгурне мисли на ову и 
још увек мало и недовољно, ма се у томе правцу радило годинама.{S} Мора се дубље захватити, озб 
арко гради, вила разграђује“.{S} У овом правцу је говорио Светозар, па је у многих и он наишао  
<p>Дуго је још говорио Здравковић у том правцу, па онда заврши: „Свештеник није више оно, што т 
или су испрва, а после кад дође смрт на праг њихов, рекоше само: „Бог дао, Бог узео.“ Тако су г 
може бити, да одбијамо гладне путнике с прага, а при свечарима ранимо и суседове вашке печењем. 
ти доктора.{S} Светли му лице, па још с прага довикује Светозару:</p> <p>„Победили смо!{S} Ону  
за децом. “</p> <p>Милева је стојала на прагу, па се нагло окренула.{S} И она је имала у тај па 
је мирно, да је и женидба њена брата на прагу, а кад јој споменуше, да ће и Варвара отићи Борив 
р беше тек у почетку развоја, јер је на прагу стојала Боривојева женидба.</p> </div> <div type= 
 дошао кући, дочекала га је Нада још на прагу.{S} Нуди га вечером, но он промрмља само толико:  
ица, у којој беше назаренска скупштина, празна је.{S} Ето, тако се свршило оно, што је професор 
на збору о Великој Госпођи, није остала празна реч.{S} Пустише, да народ мало преради послове,  
 сад још више по крчмама.{S} Кућа му је празна, пуста.{S} Бадава је све, научио се на жену, а њ 
општа благајница није била до данас још празна“.</p> <pb n="111" /> <p>Све је ишло без приговор 
ва времена</hi>, крчме су чак и недељом празне, сваки се усолидио и нико више не пије.{S} Или ћ 
 зло“, а сад и нехотице погледа на полу празне амбарове, кад чује, где дува тај ветар.</p> <p>Д 
„Нема ту ништа, мој прико.{S} Све су то празни разговори.{S} Слушам данас мог Светозара у цркви 
 говорио у цркви.{S} Нећете да знате за празнике осим недеље.{S} Христос је светковао све празн 
сим недеље.{S} Христос је светковао све празнике онога доба.{S} Ударате на свадбе, живите као м 
д сви скупа требали у весељу да проведу празнике, и баш сад Лазар болестан, легао је.{S} Тако с 
а памет од почетка па до краја, није на празно.{S} Јер он кад се позове на које место, одмах на 
е старце и храбрила их, да не говоре на празно, но да и учине што мисле — одмах.{S} А баш и јес 
 закона клони се, јер је то некорисно и празно“.</p> <p>Но све бадава, поп-Јаша се баш мало час 
 Гига и тражио ју је очима.{S} Кад виде празну постељу, скочи и отрча право у комору.{S} Прва м 
ећма.{S} За тим се икона и опет гарила, прала се, а кад се стала цепати, онда су је крпили и ле 
о је децу одгајила, ако је светима ноге прала, а младих удовица прођи се; оне кад побесне проти 
ушавали, да очисте икону — врућом водом прали су је и рибали, са чега се утрла боја још већма.{ 
ада се ојагњила, од које је мајке, па и прамајке.{S} Кад се измешају овце, он их дели и прибира 
раду, Бечу“.</p> <p>Служба је отпочела, прангије грувају, Светозарови другови, свршени богослов 
.{S} У цркви ће бити свечана служба, па прангије, придика, а стари људи дизаће новог свештеника 
лазио епископ у нас, па је увек било те прангије, те барјаци, те ручак, те народу вино на весељ 
ње свршило, по његову мишљењу, једино с прањем телесне нечистоте, а у осталом је његова <pb n=" 
и, стих двадесетпрви, да крштење није у прању телесне нечистоте, но обећање добре савести Богу, 
мам, онда сам као звоно, које звони или прапорац, који звечи, и ако имам пророштва и знам све т 
 руча.{S} Каже ми: „Сад је код мог бабе прасе, па свакојаке ђаконије, мушкацоне, па бермет“.{S} 
S} Ја је љубим и тепам јој: „Ти си моје прасе, ти моја мушкацона, ти мој бермет, ти мени сва сл 
таде Ђока с Јеленом.{S} Јелена му уноси прасе и поје „Рождество“, али старац не једе, но се зап 
 Каже: „Данас код мог бабе има још увек прасећа печења од Божића, затекла се бар глава ако ништ 
н другог за ону кору хлеба или за оно — прасеће печење; ја држим, да нам је боље било, кад смо  
а њојзи говорим, да је не дам ни за све прасеће главе овога света, али је више нисам могао умир 
 сузе.{S} Соба је пуна Назаренака, које прате сваки покрет њен.{S} Они јастуци су већ мекши, пр 
Сад је он онај стари Пера, сваки час се прати пијан с гајдашем дуж села и пева:</p> <quote> <l> 
 је кључ?“ _</p> <p>„Онде је само тело, прах, дух је код Бога“, рече свекрва место сина. „Бог г 
 биће му тамо Милева, онај деран љубиће прах са ногу њених, као што је љубио он.{S} Стреса се.{ 
 спали жртву паљеницу, и дрва и камен и прах и воду у опкопу попи.{S} Чује, како рече пророк Ил 
не угаси више, док не сагори до земље и праха.</p> <p>По подне у 4 сата био је у школи договор, 
 сав глас:</p> <quote> <l>„Кинин, кина, прашак бео,</l> <l>Наш се доктор разболео.“</l> </quote 
ом песма:</p> <quote> <l>„Кинин, кинин, прашак бео,</l> <l>Наш се доктор разболео,</l> <l>Без р 
еднаке боје зове се <hi>егал</hi>, онај прашак на њеном лицу „пудер“, а онај мирис „пачули“.{S} 
к се кад год смири, па ће рећи: „Иш, не праши Симо; неће од тога бити ништа.“</p> <p>Но није се 
, „баш си ти момак да ме уграбиш; иш не праши!“ „А к’о за што мислиш, да ја не бих био кадар, д 
се поломила таваница и подиже се дебела прашина.{S} Жене још јаче зацикаше, мисле дошао је стра 
а.</p> <p>У један мах се подиже с друма прашина нагла, као да је гони вихор.{S} Да ко има сокол 
ала све ближе и ближе.{S} За мало, и та прашина заигра пред њени врати, заигра и заустави се.{S 
гме, не на улици, где пече сунце и гуши прашина, него у крчми, под дудом, где се тако пријатно  
ара отрча до њега, подиже га, обриса од прашине, па га још пољуби и поутеши....{S} Хеј, шта ћем 
 ваздуху, чак и оног црвка, што пузи по прашини.{S} Па како не би љубили друга свога, жену?{S}  
еце.{S} Не видиш малише да се играју по прашини или да се хватају мајкама за хаљине, те им тепа 
уци, али се не мицаше: гледала је у ону прашину <pb n="4" /> на друму, која се ваљала све ближе 
.{S} Шта је?{S} Шта се то скрива иза те прашне, тамне магле?...{S} Марта је слутила несрећу, је 
ко има соколове очи, запазио би кроз ту прашну маглу коњаника, који је добра коња ознојио и у б 
јој меће руку на главу?{S} Ко је он, да прашта?{S} И почеше други осећаји њиме да овлађују.{S}  
е се враћа свако давање,</l> <l>Овде се прашта свако кајање...“</l> </quote> <milestone unit="s 
 шта осећа тај човек у себи?{S} Како се прашта с душом?{S} Ко на то мисли, тај мора да живи пам 
ш по лекара.</p> <p>Доктор се тако рећи прашта с душом.{S} А сутра дан хорила се селом песма:</ 
да јој метне руку на чело и рекне јој: „Праштам <pb n="97" /> ти.“ Поново је погледа.{S} Као не 
нилац доби мал’ те не у свему право.{S} Прва ствар недоказана и застарила, за другу добио Борив 
 xml:id="SRP18966_N4"> <p>Св. писмо.{S} Прва књига о царевима, глава 18.</p> </note> <note xml: 
стељу, скочи и отрча право у комору.{S} Прва мисао није га преварила, она је била тамо.{S} Била 
о и да ли би проговорио речи, да га она прва не запита: „Како ваши на дому“?</p> <p>„Хвала,“ ка 
зидар или управо рећи мерник“, рече она прва.</p> <p>„Не, госпођо, није мерник крив, но жена“.< 
 јој пошље јерусалимску икону.{S} Но та прва прилика била је по несрећи баба Језекиља, жена, о  
 сањао, шта га чека.</p> <p>Јулка га је прва почела испитивати: „Јелте, Боривоје, молим вас, ка 
 речи...{S} Њена мати, удовица, која је прва поверила, па одмамила и кћер тамо, одговорила је м 
>Парница око јерусалимске иконе била је прва школа Боривојева.{S} Он је из те школе изнео на св 
мао је шта и чути и видети.{S} Он је из прва само видео и чуо, доцније је схватио, а на послетк 
како да га питају, која ће ићи напред и прва га ословити, па на послетку утаначише.{S} Напред ћ 
/> <p>Пера је вртио главом.{S} И кад би прва недеља, ето ти га опет у скупштину.{S} У лицу је ц 
је у првој кошуљи.{S} Та да, треба је с прва почетка збунити.</p> <p>Вришти Криста, до неба се  
аво рећи разбесило.</p> <p>Марта и опет прва проговори.</p> <pb n="13" /> <p>„Кажите ми, молим  
аш све друмом, па хоћеш и овде да будеш прва.{S} Уступај, док нисам направио русваја.“ На после 
и многи да цепају и поцепаће вас и биће првака, који ће вас срамотити и биће стада кужнога и св 
 Боривоје, а у другом Лазар, назаренски прваци ове приповетке.{S} Дао сам и људима друга имена, 
Светозар дошао био до уверења, да се од прве цигље не долази до готове зграде, уверили су се до 
рачунала у зло) па удесише, да је крсте прве недеље што иде у Дунаву, на каквом усамљеном месту 
по?{S} Заједно сте почели и чим дође до прве мале незгоде, ти га остављаш, бежиш као пацов из к 
 застаде код школских врата и понуди им првенство.</p> <pb n="119" /> <p>„Молим, молим“, рече ј 
ља је.</p> <p>Од како је овде Боривоје, први пут чује глас звона, те се смерно завукао у угао и 
беху много лакши, но они <pb n="221" /> први.{S} То се бар види по томе, што се међу њима множе 
ас на пољу, а колико их је неваљалих, а први су међу вама?!{S} У божје име немате права судити. 
 хаџилука и сотонина кушања.</p> <p>Сад први пут чу нешто о језгру, о начелима вере Христове; ч 
 <p>Брат Мирко, човек сед, одмерен, узе први реч. „Видим“, каже, „где иде по селу егзекуција.{S 
о од оне испребијане жене, онда, кад је први пут ступио у назаренску скупштину.{S} Како ли рече 
дан је и дошло до тога.</p> <p>Обрен је први пришао Лазару и хтео, да му се исповеди баш, кад г 
 <pb n="225" /> умеша у то.{S} Та он је први почео да истерује сотону, а они су и хтели да му т 
оски, те се отимају за места.{S} Ово је први пут да одоше онамо.{S} Њихова су места недељом пре 
</p> <p>Боривоје погледа је.{S} Било је први пут, да чује еванђелске изреке из женских уста. „П 
ва данас не иде, спрема вечеру, а то је први пут, да изостаје из заједничке молитве.{S} Боривој 
отив својих другова.</p> <p>Светозар је први одрекао, па и осталима препоручио да одрекну. „Зар 
ије онога натакао на колац, који нас је први извео из азијатских шума и повео напред к тако зва 
запамтио од почетка до краја, чим ју је први пут чуо, и изговарао ју је читаву ноћ.</p> <p>По с 
п пролетњи дан, недеља по подне, кад се први пут састало друштво добрих људи.{S} Било је ту муш 
е оде у Назарене.{S} Код нас је до душе први поверио Мирко, али после њега одмах три жене.{S} Н 
ћ при ручку како о томе мисли.</p> <p>И први устаде професор Здравковић.{S} Каже, ма да одавна  
 томе постидан.{S} Истина, ја сам њојзи први казао: „Ала, Милева, баш играш као вила“, а она је 
се вадимо за мудре и паметне, па смо ми први дужни да се одречемо глупости, бесмислица и свега, 
одобраваше. „А знаш ли“, вели, „како си први дан, после првог састанка добрих људи усхићено рек 
мучне мисли“ — рече она. „Прочитала сам први стих и не могу даље.{S} Како је страшно то!{S} Ја  
 што те подсећа на подрум.</p> <p>Срдан први узе реч.{S} Куцну батином по оном сату, што висаше 
лио се, па је казао: „Адам није створен први дан недеље, па да је најпре 6 дана радио а седми д 
збиљно збунио.</p> <p>На послетку ће он први почети. „Које место читате у св. писму?“</p> <p>„С 
шло све већма низбрдице.{S} Тома је био први момак у њихову колу.{S} Он благајник, он повереник 
ње мане.{S} И опет повери.{S} Он је био први Назарен у месту, иначе имућан газда.</p> <p>Код бр 
20 година, како сам још као ђак посетио први пут назаренску скупштину.{S} Од то доба нисам ника 
ушло у Лазарево двориште, онда је Лазар први пут говорио с њоме.{S} Отерао јој је брава натраг  
заједничке молитве.{S} Боривоју је опет први пут, да иде тамо.{S} Он иде у скупштину као новајл 
 предавањима у школи.</p> <p>Здравковић први ће почети, а и право је.{S} Његова је то мисао, а  
“</p> <p>Седе Лазар, а седе и она.{S} У први мах обоје ћуте.{S} Она се као стиди, он се озбиљно 
, ружна, хоће кад год да се утиша.{S} У први мах је изгледало, е ће се и Боривоје смирити, али  
ао да тај крст у његовој руци задрхта у први мах, али само у први мах.{S} Нико не трепће.{S} Св 
ву и доведи их овамо.“ </p> <p>Она се у први мах укипила, не може чисто да верује ушима, па онд 
ика лежала као укочена, и учини му се у први мах, да је женско.{S} Сиђе брзо с кола, саже се и  
да чита еванђеље.{S} Многи су мислили у први мах, да су речи Томине биле од користи и да су про 
доше на њиву.</p> <p>Ђока се скаменио у први мах.{S} За тим је био укоп; он испрати снају до гр 
вој руци задрхта у први мах, али само у први мах.{S} Нико не трепће.{S} Свак очекује, како ли ћ 
 оделу се видело, да је Србин.</p> <p>У први мах је стао на средини собе, непомично, доцније се 
="chapter" xml:id="SRP18966_C11"> <head>Први дани међу Назаренима.</head> <p>Дође дан, да се Бо 
Харфа Сиона</title>“, песмарица.</p> <p>Први је проговорио Мирко: „Љубазни!{S} Појаћемо из „<ti 
: „Има у свакој библији, како је било с првим човеком.{S} Он се кукавац није још ни пробудио би 
о је за цело знак напретка.</p> <p>Међу првима је дошао Лазар, Тома и Мирко.{S} Чим уђе који „в 
сте ли се посвађали?“</p> <p>„Нисмо.{S} Првих дана смо лепо живели, све до Божића.{S} Кријем ја 
у, као што је баба Стака.{S} Кућа је од првих, момак млад и ја мислим, да нећемо наћи баба-Стак 
<p>Између Милеве и Боривоја наста после првих речи ћутање.{S} Кад код нас запне говор, лако је. 
 ђак из четвртог разреда основне школе, прво, што је био необично даровит а друго, што је учио  
скупштином.{S} Но данас је изузетак.{S} Прво, црква нема редовне службе, а друго, чули су и они 
у јутру упутио се Светозар на посао.{S} Прво је потражио учитеља, Миливоја Машића, јер му је он 
тио све, али му је довде било јасно.{S} Прво, да је Светозар доиста брат Лазарев, а друго, да т 
 <p>У самом друштву добрих људи ишло је прво време лепо.{S} Нису се врло множили, али нису ни о 
<p>Поговор другом издању.</p> <p>Што је прво издање ове књиге тако брзо распродато, па и друго  
 опрости.</p> <p>Лазар је отишао кући и прво је ушао у собу, да види Милеву.{S} Она је лежала н 
бих вам казао нешто, браћо моја, али ми прво обећајте, да ћете ме послушати“.</p> <p>„Не може т 
јао најближе од уласка и с њим се гости прво сукобише. „Пријатељу“, вели му прота, „ми дођосмо  
ва била, ма била она с горег на боље, у прво време изазива у човеку незгодне осећаје.{S} То је, 
 интелигенцију.{S} Још су удесили, да у прво време не иду за тим, да само буде што више чланова 
ро шеснаест година.</p> <p>Јованка је у прво време носила Боривоју тањир јела, чашу вина или ка 
p> <p>Да богме, заборавио је, да и он у прво време није ни најмање веровао у успех, него је још 
S} Рачунати није хтео на писмено, бар у прво време не.{S} Он је код оваца научио да рачуна из г 
ела од нас.{S} Тако је било и код нас у прво апостолско време.{S} Но наравно, тако је било, док 
 месту, али у данашњем поквареном свету прво долази лепа жена, за тим ружна жена и тек онда све 
 и паде јој код ногу...{S} Сети се оног првог састанка, кад га је она питала. „Опрашташ ли ми?“ 
рили су се доцније и Назарени, да се од првог удара не руши.{S} Али ова истина беше код Назарен 
наш ли“, вели, „како си први дан, после првог састанка добрих људи усхићено рекао: „Хвала Богу, 
ам је заповедио: „Човека јеретика после првог и другог саветовања, клони се.“ Па нашто је толик 
{S} Неки издрже и даље, али кад дођу до првог заплетенијег раскршћа, кад виде, да се баш они ба 
ера, покуша да се учи књизи, али се већ првог дана окане.{S} Каже: „Да се ја манем тога, Лазаре 
је добро да буде сам“, то пише већ и на првој страни св. писма.</p> <p>Док је Лазар по крчми ту 
најбоље показује апостол Павле у својој првој посланици Коринћанима, у глави тринаестој, стиху  
осланице.{S} Јер апостол Павле у својој првој посланици Коринћанима глава IX. стих 16. 17. и да 
речи апостола Павла, који рече у својој првој посланици Коринћанима, глава XI. стих 19. „Јер тр 
та није заборавила тог разговора.{S} По првој прилици поручила је Марта брату, да јој пошље јер 
бичај, да муж избије жену, још док је у првој кошуљи.{S} Та да, треба је с прва почетка збунити 
 Боривоје не.{S} Каже. „Апостол Павле у првој посланици управљеној на Тимотеја глава V. стих 8. 
 он одговори.{S} Каже: „Апостол Павле у првој посланици Тимотеју, глава II. стих 9.—14. вели ов 
к за леђима.{S} Њено је место до душе у првој клупи, међу другим госпођама, али час по час уста 
p> <p>„Неће.{S} Апостол Петар учи нас у првој посланици, трећој глави, стих двадесетпрви, да кр 
каже, „јесте, да је било свештенство на првом месту, али у данашњем поквареном свету прво долаз 
н од искушења сотонина.{S} И гле већ на првом кораку, како се љуто превари!{S} Сад види, да се  
 и како сјајно победише Назарене већ на првом кораку — у њиховој скупштини.{S} Свуда је истицао 
а у нашем новом колу теби, оче, понудим првом столицу“</p> <pb n="189" /> <p>Старац не рече ни  
Но све је бадава.{S} Сад видим, да се с првом цигљом не подиже кућа, и да семе не ниче одмах, ч 
м понижавају и износе своје грехе.{S} У првом тренутку изгледа то нешто ново, велико, узвишено, 
у.{S} Кад легне спавати, каже, и буде у првом сну, вежи га за постељу, завежи три преслице у је 
вац</hi> и <hi>Лазаревац</hi>, јер се у првом родио Боривоје, а у другом Лазар, назаренски прва 
 Коринћанима, у глави тринаестој, стиху првом до осмог.{S} Он каже: „Ако све језике човечје и а 
уставила на вратима скупштинским, узеће прву реч Лазар. „О, мој Боривоје, није све тако сјајно, 
је представио Лазар веру назаренску као прву веру, која је озидана на св. писму и која тражи <p 
 добрих људи почело да живи и приредило прву своју забаву, одмах дан по томе зачула се по рогље 
те по оној магли и зими у рит с вуцима, пре с њима, но са својим родитељима или својим синовима 
ругог, дође и на тебе.{S} Мија Албунов, пре но што је поверио, учинио је свако могуће зло, само 
чува да будем кума код вас Назарена.{S} Пре три недеље сам крстила малу Десанку, па мал ми не о 
јак, није то, него је тешко за мене.{S} Пре би у моју главу утурио читава расточена кола сена,  
удри на њу блатом, каменом, дрветом.{S} Пре два, три дана млатну је каменом, па беж.{S} Но спот 
тако остане, не може изићи на добро.{S} Пре некако видео га је таког наш бележник, па вели: „Са 
 никако више није годио чича-Срдану.{S} Пре, све ужива, кад га ноћу пробуди песма његова сина,  
а <pb n="29" /> ствар била је овако:{S} Пре но што ће Мојсије изићи пред лице божје, да на Гори 
а пољу.{S} Али како ћу са исповешћу?{S} Пре но што постанем Назарен, морам се исповедити вашим  
<pb n="158" /> скупштинском дворишту, а пре неки дан потражила ме је у кући.{S} Да богме, опет  
ма: „Наопако баба-Стако, зар и ти?{S} А пре бих се смрти надао, но томе!“ </p> <p>Баба Стака у  
, те постао главни бирташ?{S} Па кад га пре неколико месеци порезивали, а он пред целом порезно 
ог лекара, оног истог, код кога је била пре годину дана с мужем.{S} Лекар је дуго прегледао бол 
како ли ће остале?{S} Јованка је отишла пре Светозара, а он и сад седи за својим писаћим столом 
ма начина да освоји.{S} А дошла му воља пре неки дан, да придобије своје рођаке.{S} Није ни вре 
веди, наложио му је Бог, да се три дана пре тога уздржи од сваког додира и разговора са женама. 
у и молио се дуго Богу.{S} Дуже но икад пре, али му сада више не одлану.{S} Кад је изишао из ко 
ди, што има и овде и тамо жена.{S} И од пре ми је говорио: „Истерајте жене из скупштине или дај 
 и оно, што су писали Грци и Римљани од пре Христа против гиздања и раскоша, па дошао до данашњ 
мени жена; није ни налик више на ону од пре.{S} Бадава хоће Пера братски, неће она.{S} До сад с 
лико година није чинио.</p> <p>Марта је пре овог догађаја често говорила у себи: „Само да их ви 
 га се више не клони.</p> <p>Кад јој је пре некад, а томе је доста времена, свињче разрило огра 
љан — оправдан си.{S} И доиста, било је пре рођења Христова времена у Грчкој и Риму, кад су људ 
ечима моли Боривоје за опроштај, што је пре три недеље онако слободно и против-назаренски тумач 
а је Шваба измислио.</p> <p>„Код нас је пре било, као данас код Назарена:{S} Састану се свештен 
ћа се у село, али удешава, да не стигне пре, но што се смркне.</p> <p>„Лагано!“, виче на кочија 
 јој, да је он отпутовао некуда и да се пре неколико дана неће вратити.{S} То је болесну жену с 
а што му се већма доближујеш, тим ће те пре и ујести.{S} Ето“, каже мужу, <pb n="180" /> „било  
на.{S} Ти немаш мужа.{S} Знај, да ћу те пре убити, но оставити овде.{S} Полази!...“</p> <p>Сад  
јде за мном“.{S} Стоји писано:{S} Да ће пре камила проћи кроз иглино уво, но што ће богати ући  
>„Свештенство није она снага, која беше пре.{S} Ви сте ту снагу потисли, па сте онда — сели.{S} 
треног, занесеног Назарена као што беше пре. „Личи“. као што Тома рече, „на — неокречен гроб, г 
 не могу се поправити.{S} Хтео сам ја и пре да се оканем рђава живота, али не иде.{S} Стари дру 
, да је она у души иста, која је била и пре; тврдили су, да је њен плач био комедија, а њено На 
 једно, онда је он још увек воли, као и пре.{S} А на послетку: „Хајде, хајде Симе, видећемо.“</ 
певала је после тога сваког јутра као и пре.{S} Јованка је имала диван глас и њено анђеоско пев 
 Долазе све три, оним истим редом као и пре, лагано, бојажљиво.{S} Сад ће да му изреку пресуду. 
 побеси, он је онај исти, који је био и пре.{S} Кад дође време, да иде у школу, мати му је унап 
тир године био опет онде, где сам био и пре.“</p> <p>Но наскоро допаде чича-Срдану глас, који г 
и као помамна.{S} Тако је, кажу, било и пре неколико дана.{S} Толико ју је задиркивао и задржав 
век, ви бар знате, да су пророци живели пре Христа, онда нису ни у Европи ни у Азији ни у Африц 
итао: „Шта је Бог радио у бесконачности пре створења света“, рече: „Секао је штапове за оне, ко 
ом, увиде, да нема право.{S} Лазар увек пре готов, никад не погреши, а иде лепо, лако, не напре 
 брат-Томи на ручак.{S} Он га је позвао пре мене, а ја сам рачунао, да се по себи разуме, да је 
и отекне ручица и да те глава боли, као пре, па шта ћу онда ја?“</p> <p>После три недеље уписал 
мљишту и ако није баш са свим онака као пре.{S} Шта је то?{S} Нико му не рече, да је то земљишт 
соко и не иде улицом онако снуждена као пре.{S} Сима се одрекао хаџилука, поста, Јерусалима, па 
ило.{S} Али ако мислите, да то буде као пре, џаба га.{S} Ја сам запамтио, да је дваред долазио  
 свештеника на рукама.</p> <p>Још много пре пола 10 сахати црква је дупком пуна.{S} Толико наро 
е, као да је кроз ону црну ноћ (која до пре обузимаше његову душу) опазио светао пут, који води 
} Голе њиве чича-Срданове, које беху до пре најбоље сређене, сада су вапиле на небо.{S} Ратар о 
p> <p>Професор Здравковић опет није сео пре за ручак, док не посла једном великом српском листу 
ли данас није он више онај, који је био пре.{S} И он одговори.{S} Каже: „Апостол Павле у првој  
о у коштац с Јовом Тиминим, који је био пре слуга код њега.{S} Кад Јова нешто рече, он се осу н 
Ето, мој отац памти, да је у вароши био пре четрдесет година један адвокат, па и тај није могао 
али жандари канда још више.{S} Док тако пре неколико дана, Гајина жена заборави да затвори врат 
е то.“</p> <p>Онај младић, који је мало пре нудио своја кола за варош, узе поново реч.{S} Каже: 
 ти деца, пустињаче?{S} Нада их је мало пре одвела твојој тетки, нек буду мало и тамо — до сутр 
аје и паде на земљу, паде, као што мало пре лежаше пред ногама Милевиним.{S} Сад лежи пред нога 
твари изгуби онај значај, који је имало пре.{S} Придике почеше исмевати у народу као нешто заст 
вели Пера „није него.{S} То је све било пре моје женидбе, а оно што је било за последњих 8 годи 
{S} Но с шоме је сад бивао још ређе, но пре.{S} Последњи пут је говорио с њоме на погребу Милев 
ичестиће се над гробом Христовим.{S} Но пре свега хоће достојно да се спреме за то причешће, по 
с велим само толико:{S} Мало је боље но пре.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18966_C 
 ото доба је још кивнији на Назарене но пре.</p> <p>Милева се повукла од света и мирно живи у б 
, само је био још мирнији и веселији но пре.{S} Село је тумачило, да он жали свог јединог друга 
стуке, а лице јој се још мање видело но пре.</p> <p>Онда се Светозар окрене столу, на ком је ле 
ет пао на путу од умора и зиме, као оно пре неколико дана.</p> <p>Боривоје је богато обдарио св 
што је данас лепо у Назарена, све је то пре било код нас, ама све, чак су и црквене општине уза 
о пре да учинимо нешто“, вели Тома, што пре, док није доцне.{S} А ту нема друга лека, но да га  
 сврши, онда нека буде шта ће бити, што пре.{S} Не треба доводити верне у искушење, да се успаљ 
воје само саже главу.</p> <p>„Треба што пре да учинимо нешто“, вели Тома, што пре, док није доц 
седне међу нас.{S} Једино је, да га што пре крстимо, па онда и оженимо.{S} Та да!“</p> <p>„Бори 
Тома. „Сви смо ми сложни у томе, да што пре седне међу нас.{S} Једино је, да га што пре крстимо 
 је старија. „Ти би хтела, жено, да што пре имаш сина попу, па да те љубе у руку“, рече јој чич 
оповеда: „Пали, кољи, руши, да дође што пре крај овој трулежи“, а Назаренство <pb n="127" /> пр 
оручи Марти њезин бранилац, да дође што пре до њега, хоће да се обавести о нечем, што је врло в 
ми члан символа вере, само да будем што пре готова.{S} А ко ће носити онаке клипане око крстион 
очекати недеље, него ће доћи Лазару што пре може, а то је управо — сад.{S} Јуче је стигао кући, 
о га метнуше право на банак, да се „што пре“ открави.{S} Но ипак некако оживи и сутра дан прого 
.</p> <pb n="124" /> <p>„Видите код нас пре није било, да човек прође с колима поред путника, а 
S} И пита се још:{S} Кад?{S} Еда ли час пре или час после?</p> <p>Свршило се врло брзо, јер дођ 
т оно, што му је требало пасти на памет пре по сата.{S} Затвори песмарицу, саже главу на груди  
 често говорио с Лазарем и на њу је већ пре тога много и много мислио.</p> <p>У исти мах, кад ј 
 страст, која је буктила у њојзи и коју пре никако није могла угушити, полако се стишавала.{S}  
да изговоре речи: <hi>Србин</hi>.{S} Ту пре некако питам једног: „Шта си ти?{S} Он каже: „Човек 
знати, врло познати, а не зна, је ли их пре тога виђао овде или може бити где год на пољу.{S} И 
Јаков, да је језик немирно зло и да ћеш пре бубе и звериње припитомити, но њега“.</p> <p>„Шта з 
 добрих људи био је код нас Словена још пре Христа, постоји још и данас гдегде, а постојао је у 
о му је дошла претњом у кућу, но је још пре тога протелалила селом свакојаке сплетке.{S} Он ју  
а после Христа, па од куд ће нам се још пре Христа забрањивати пушење?{S} Пушење је невино ужив 
ништа.</p> <p>Светозар продужи:</p> <p>„Пре свега да дођемо с једним на чисто.{S} Сви ми, који  
 је врло лепо примио без икакве срдње и пребацивања.{S} А кад је запитао Боривоја: „Како си, бр 
 улици.“</p> <p>Јованци се то учини као пребацивање. „Немојте да се срдите“, каже, „али ви најб 
} Отерао јој је брава натраг и није јој пребацивао штету, коју учини њен брав, но ју је питао,  
хталом душом чекао је, да му мати почне пребацивати и корети га.{S} Па у том леже и заспа.{S} У 
о далеко.{S} Само што сте се ви у свему пребацили, претерали сте, а то је зло.{S} Место да воју 
даље село од вароши — тим је мање зла. (Пребацио се брат Станко — довикну му неко).{S} Сад хајд 
се гадите на пијанство, како се и ту не пребацисте, те не забранисте са свим вино, но га допушт 
безбоштву, које отима маха,” па се и ту пребацисте, јер осуђујете сваку светску књигу и не брин 
ујете само против злих људи, ви се и ту пребацисте, и ко год не мисли о црквеном обреду као ви, 
ћи пут, подигоше, замахнуше са мном и — пребацише ме преко кола.{S} Пао сам и по трећи пут на з 
у је разлика.{S} Друштво добрих људи не пребацује се у томе, неће оно што је неприродно и оно ћ 
о.{S} Шта ће рећи народ?{S} И онако нам пребацују доста што шта и веле, боље да нисмо ни почиња 
ц, нити доћи пијан кући, па да ме после пребијаш“.{S} С таком се може проћи, па и вековати.{S}  
лико пута удара; доста то, једној снаји пребио руку, најстаријем сину сломио ребро, а и остали  
ана седи Боривоје у врту близу сенице и пребира зелен у кошареве, кад чу у близини као Лазарев  
воју рођену накинђурушу“.{S} Здравковић пребледи, госпођа седе на своје место, а остали су грис 
. а... а...“ веле све у један глас, „ви превазилазите и Шандора ковача.{S} Па за што бар то нис 
 оста привидно хладан.</p> <p>Далеко је превалила поноћ, кад је ствар прекинута.{S} А прекинуо  
о лицкање прогнано је из друштва, а <hi>превара</hi> и рђав живот изобличиће се.{S} На против ч 
ојим пријатељима, да их ти пријатељи не преваре.{S} Јер назаренско учење гласи:{S} Кад ко проуч 
ре саздан, па онда Ева.{S} И Адам се не превари, а жена преваривши се постаде преступачна.{S} А 
И гле већ на првом кораку, како се љуто превари!{S} Сад види, да се сотона у њему само притајио 
да Ева.{S} И Адам се не превари, а жена преваривши се постаде преступачна.{S} Али ће се спасти  
а право у комору.{S} Прва мисао није га преварила, она је била тамо.{S} Била је тамо, али није  
/p> <p>Што је домаћица слутила, није се преварила.{S} Било баш с вечера, кад је дозва Срдан.{S} 
 жури тако нагло, као зло.{S} И није се преварила.</p> <p>Коњаник скочи са знојавна коња и пове 
што је налик на нашу икону или крст.{S} Преварио сам се.{S} Погледајте онамо.“</p> <pb n="147"  
е он ње није одрекао?{S} Зар је он није преварио?{S} Да ли је дошла к себи те разуме његов кора 
би, да је то Маца Сувачарова, али би се преварио.{S} Њен је само лик и њено одело, али у том ли 
души опрашта с адиђарима.{S} И нисам се преварио.{S} На скоро ми приђе и поглади ме по челу. „А 
ам све у крчми са бирташем Симом опио и преварио на картама?“</p> <p>Лазар није одма одговорио. 
ризнање свога поштеног рада, ал се љуто преварио.</p> <p>Но бар да је то било све.{S} Него месе 
е га, ако само може, одмах после службе преварити.{S} Нити живе у братству и љубави, но се туже 
ену, још лашке болесну жену, а најлакше преварити болесну жену, која је далеко оданде; али нека 
; али нека њу, баба Језекиљу, покуша ко преварити, томе не би требало ни суда ни џелата, но би  
з то је додала, <pb n="7" /> да је лако преварити жену, још лашке болесну жену, а најлакше прев 
 потребно; <pb n="177" /> Бога не можеш преварити.“ Многи стари људи одобравају, а Здравковић с 
ла на школама те ствари, па их не можеш преварити.“</p> <p>Боривоје је из овог одговора видео,  
ти онда буде мекано, апи пази, да се не превариш.{S} Оданде још нико није дошао, да каже, како  
га као Месију, сад видеше, да се у њему преварише.{S} Мирко је клонуо, а и поболевао је; једини 
 више придика неког енглеског Назарена, преведених на српски језик.</p> <p>Боривоју је тешко, п 
м, да и немамо на српском језику потпун превод те песме“.</p> <p>„У тој песми приповеда се међу 
у на српском језику, у лепом Караџићеву преводу.{S} Лазар је у оном углу и полутами читао скоро 
дићи споменик, али се угризе за језик и преврну реч.) И кад остаде е мужем сама, она рече: „Нис 
је овога света...“</p> <p>Болесник само преврће очима и креће нешто главом... „Тако је казао, д 
је све доцне“, зајечи Боривоје, „ја сам превршио меру.{S} Мени нема лека“.</p> <p>„Онај свети л 
ло и натера је на Дунавац.{S} Криста је прегазила Дунавац, умало се није удавила, па онда запра 
кају, да се састану и наразговарају.{S} Прегладнео човек мало једе; препуно срце мало говори.</ 
жни судац је дозвао судског лечника, да прегледа Обрена.{S} Лечник се жалио, што га нису јуче д 
етне жене.</p> <p>Кад је лекар дошао да прегледа умрлу жену, нашао је онде Светозара, по чијим  
множише Хришћани, није могао нико да их прегледа све.{S} У већој гомили жита има увек више куко 
вог га донеше жандари.{S} Но опет га је прегледао и забележио сваку модрицу и чворугу на телу м 
 и познавао је њихову кућу.{S} Лекар је прегледао жену и нашао, да њено болесно стање излази из 
е годину дана с мужем.{S} Лекар је дуго прегледао болесника, преписао му лек и тешио је жену, к 
рса.</p> <p>Кад је доцније судски лекар прегледао раздрускану лешину несретне жене, он само реч 
у комору, оставиле га тамо, док не дође прегледач и забравиле врата.</p> <p>Милева је у постељи 
 од мене.“ Лазар је говорио доста лепо, прегледно и неком фанатичном ватром, која је заносила.{ 
мите, браћо, и ви своју.{S} Ми треба да прегнемо свом снагом, да престане ово труло стање, али  
ла друштвених питања изиђе пред њу, она прегну, да реши та питања, али осети, да је слаба.{S} В 
познаје света, живота, начела.</p> <p>И прегну да упозна оно, што јој не достаје.{S} Боривоје н 
д силнога плача, али опет за то нико не преговара Лазару.{S} Обилазе на прстима око њега и пазе 
пила, попустила је.</p> <p>Сад је Срдан прегорео и њу.{S} До душе ишао је среском начелнику (со 
а; ако је ко од нас сиромах, те не може прегорети штете, попунимо му је, а ако се поквари, искљ 
по вечери но то.{S} Баш донесите и мени прегрш-две.“</p> <p>И кад донеше и њему прегрш-две, он  
прегрш-две.“</p> <p>И кад донеше и њему прегрш-две, он се намамио, те каже: „Нисам дошао у апот 
ло, распала се, али је та чађава икона, пред којом је вазда горело кандило и пред којом му је м 
ла са змијом и шетала под оном јабуком, пред којом је писано с крупни слови: <hi>„Ово је забрањ 
 сам вам већ, да ја не бих могла јавно, пред свим светом у вашој скупштини плакати, па да ме од 
казивала све нека ватра, дим, крв...{S} Пред њу излази Илија пророк, где се натиче с валовим пр 
то:{S} Некад било, сад се приповеда.{S} Пред јерусалимском иконом горело је кандило, те је икон 
 и храбре.{S} Но она као да не чује.{S} Пред очима јој је и сад чича Срдан, како је вуче за кур 
> <p>У том су стигли до куће Томине.{S} Пред њима су ишле две женске, које их дочекаше у двориш 
ћи није никако више долазила к себи.{S} Пред смрт јој се предсказивала све нека ватра, дим, крв 
 тај пут беше по мало застрт маглом.{S} Пред њиме у души стајаше чича Станко.{S} Као сад да му  
е главе лампу.{S} Он је није опазио.{S} Пред њиме је лежало св. писмо, у које се са свим занео. 
сли му вазда скрећу на другу страну.{S} Пред њиме је отворено св. писмо, но он не гледа у слова 
 кад се Назарени скупљају на молитву) а пред њиховом скупштином већ је оживело.{S} Дошли просја 
то више излази из памети Лазарев лик, а пред очима му се ствара као у магли други лик, лик Лаза 
 светске песме, дође јој тешко, да пева пред Боривојем.{S} Шта ће он мислити о њој?{S} Но с дру 
ју, да ће скорим добити суд.{S} Зову га пред судског старешину, председника?</p> <p>„Имаш ли бр 
да је био тронут, једва се уздржао а да пред лекаром не ижљуби жену.</p> <p>Марти је у онај пар 
</p> <p>Дан, два доцније, зову Боривоја пред великог фишкала, (државног тужиоца).{S} Тамо му је 
у паљеницу, свећу и испупчиш прса своја пред олтаром, као онај Фарисеј кога је осудио Христос.. 
.{S} Марта је била у последњим недељама пред порођајем, време хладно, пут рђав и Влада је узалу 
. грађански спорови не иду по правилима пред суд добрих људи, опет су оба брата изрекла, да хоћ 
о Јовану, XII. глава.{S} Христос 6 дана пред смрт долази у Витанију, у дом Лазарев.{S} Марта сл 
 ближе.{S} За мало, и та прашина заигра пред њени врати, заигра и заустави се.{S} Шта је?{S} Шт 
 бити код њих у скупштини, али до сутра пред вече остаће код мене.{S} Сутра ћемо се за дана и т 
ву и стоји пред њим као она преступница пред Христом.{S} Но дође му у памет:{S} Ко је он, да јо 
 сећамо Бога.{S} Момак и девојка изјаве пред скупштином, да хоће у љубави и у вери хришћанској  
о би потмуло јецање Лазарево...{S} Паде пред сандуком на колена, паде и целива га...</p> <p>Кад 
.{S} Онда се окрете својој кћери, стаде пред њу и рече: „Устани и хајде кући!“</p> <p>Она устад 
} Читава гомила друштвених питања изиђе пред њу, она прегну, да реши та питања, али осети, да ј 
и, што се расрдио или због тог, да може пред вече и опет доћи на ограду и назвати јој:{S} Лаку  
>Баба Језекиља није му судила, но га је пред Мартом још похвалила.{S} Каже: „Красан човек тај т 
од леп.{S} Чисто је окречена и стаза је пред њом и утрвена и поливена.{S} Ако је истина, да си  
и.{S} Стотину и стотину пута клечала је пред оном чађавом јерусалимском иконом и са пуно очаја  
ло често бивало, она још с врата клекне пред њега и вришти: „Молим те као Бога, не ударај ме!“< 
 задовољство.{S} Већ се и просјаци купе пред њином скупштином и то је за цело знак напретка.</p 
, али шта <pb n="24" /> ће.{S} Брани се пред људма, како није могао да издржи искушавања сотони 
 <p>„Пазите на правду своју и не чините пред људима, да вас они виде.</p> <p>„Кад дакле дајеш м 
 цео комшилук.{S} Кад дође кући, затече пред двориштем жену с њеним другама, сусеткама, а он те 
рата — конопцем.“</p> <p>Боривоју смрче пред очима, па се онда побеси, као да није никад постио 
на земљу, паде, као што мало пре лежаше пред ногама Милевиним.{S} Сад лежи пред ногама Свевишње 
е Марта подигла из постеље, кад стигоше пред кућу велика, расточена кола, у којима јој брат шаљ 
Богом, па зар не треба да смо једнаки и пред свештеником?{S} Продајемо столове, продајемо место 
 се умали онај силни терет пред Богом и пред људима?!“</p> <p>„Ви сте“, каже Боривоје и промену 
 они таје не само пред странима, него и пред својим „пријатељима“.{S} Многи „пријатељи“ годинам 
а, пред којом је вазда горело кандило и пред којом му је мајка тако често клечала, остави нека  
<p>„Кад дакле дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемери по зборницама и по ул 
>И Пера затегао Кристи уздице; све мрви пред њим.{S} Кад дође пијан из крчме, а то је врло чест 
жаше пред ногама Милевиним.{S} Сад лежи пред ногама Свевишњега.{S} Осетио је сву ништавост чове 
случајно, не зна ни сам, доста да стоји пред кућом Гигином.{S} Сутра у ово доба биће му тамо Ми 
" /> већ сумрак, а опазим је, где стоји пред кућом.{S} Дошло ми је, да се разговарам с њом; зау 
му, јер је сагнула дубоко главу и стоји пред њим као она преступница пред Христом.{S} Но дође м 
нема никога, а Милева још једнако стоји пред врати, гледа у небо, које баш поче да се осипа зве 
 велико опело.{S} Зар нисмо сви једнаки пред Богом, па зар не треба да смо једнаки и пред свешт 
а коју другу икону и још су увек палили пред њом кандило.</p> <p>Мартин брат је дакле ценио ту  
та и њен брат по други пут били позвани пред судију, добацили су онде у ходнику једно другом та 
још никад јео.“ А Талијанка онда истури пред њега кожу некаквог црног мачка. „Кад ти је баш так 
е да Бог сачува, те баш на Божић истури пред Гаврана велику чинију, а на чинији није да су дело 
е ме ужас обузети, кад ме почнеш судити пред лицем ангела, архангела и свега света за сва моја  
 ме страх обузети, кад ми почнеш судити пред лицем анђела, арханђела...“</p> <p>У пола молитве  
та и — тај предлог сад неће ни излазити пред друшво.“</p> <p>Светозар се силно зарадова.</p> <p 
ола (наопако да је смео ту реч изустити пред његовом „Ленчицом“, већ је зове само: „Пиле моје“) 
е овако:{S} Пре но што ће Мојсије изићи пред лице божје, да на Гори Синајској прими 10 заповеди 
јаче и јаче воља да је теши, да се баци пред њом на земљу, да јој обгрли колена и да каже: „Ава 
пола очи и опази своју мајку, где клечи пред иконом и горко јеца.{S} Па колико већ траје та мол 
е и сви свеци.“</p> <p>Било баш у петак пред вече, кад дође коњаник Лазару на њиву и још му с к 
гледати на красоту душе, ако им је увек пред очима красота телесна.{S} Такви ће гледати само на 
„кад се спремам, да у Јерусалиму изидем пред лице божје, мислим, да му нећу омрзнути, ако што м 
ренутку скидам мантију са себе, излазим пред тебе као човек, не као свештеник.{S} Можда ће паст 
одоше онамо.{S} Њихова су места недељом пред црквом, а после наопако би им било, да их је до са 
S} Зар може то бити, кад станемо једном пред лице божје, да ће он казати:{S} Ви сте крштење у м 
у.</p> <p>„Хтео сам да изиђем приправан пред тебе и да чујем суд твој о некој врло важној ствар 
га пре неколико месеци порезивали, а он пред целом порезном комисијом вели:{S} За Бога господо, 
је узео Стану за руку, видело се, да он пред њом још по највише вреди, одвео ју је на страну и  
 магловитог сна, да је више пута стојао пред неким господином, који га је испитивао и писао, ок 
ити, јер пред њим иде глас велики — као пред Месијом.</p> <p>Сутра у јутру оде Боривоје у општи 
{S} Кад су подивљале, бадава си посипао пред њима кукуруз: аја, па аја!{S} Доцније, кад из дале 
е одавна зачела нека мисао, он је видео пред собом пут, којим би требало поћи, само та мисао бе 
даље.{S} Без тога ко зна, шта би изишло пред њу и скренуло јој пажњу на Бог зна какву ситницу.< 
штење код Назарена, то они таје не само пред странима, него и пред својим „пријатељима“.{S} Мно 
ре“, вели му натарош строго, „сад нисмо пред твојом ковачницом.“ И он продужи даље, али га нису 
тану мушко и женско, врло се радо једно пред другим понижавају и износе своје грехе.{S} У првом 
/p> <p>Кад је устао, стојао је Светозар пред њим раширеним рукама.{S} Браћа су се нашла, нашла  
е надају, да ће их он устостручити, јер пред њим иде глас велики — као пред Месијом.</p> <p>Сут 
 неки сед човек из гомиле, „Срамоти нас пред светом.{S} Треба да је посаветује, а не овако.{S}  
 би им било, да их је до сад видео свет пред скупштином.{S} Но данас је изузетак.{S} Прво, цркв 
чинила, да ми се умали онај силни терет пред Богом и пред људима?!“</p> <p>„Ви сте“, каже Борив 
аније, немојте чекати, да вам дође смрт пред врата.“</p> <p>Друштвена благајница множила се и и 
зговарам с њом; зауставим кола на друму пред Тасиним дућаном и кажем Ивану: „Иди купи ми дувана 
о своме путовању, кад од једном искрсну пред њега ђаво.{S} До душе, ко не зна, рекао би, да је  
елигенције каква је данас, скините капу пред учитељством. (Немир у збору.{S} Неки одобравају, а 
 друго за опроштај и да прекину парницу пред судом.{S} Тако је и било.</p> <p>Но била је ту и д 
ој ствари да говорим с Лазаром и то баш пред тобом, јер се и тебе тиче.{S} Ти ћеш судити и прес 
во и бранити стара правила, а да ћу још пред ручак изјавити учитељу Јовићу, да Меланија и њене  
оривоје.{S} Боривоје сео у крај и гледа преда се.</p> <p>Лазар као неки перовођа чита. „На реду 
ује чаме ни суморности, но весело гледа преда се.{S} У овај пар јој се осу по лицу силна румен; 
овек у селу, те неког дана узе Боривоја преда се: „Кажи ми, синко, какви су греси, који те толи 
могло ни то, што свештеник узе Боривоја преда се.</p> <p>„Не приличи се мени као свештенику“, р 
салима, а опет тако близак; — иде да се преда жандарима.{S} На место Јерусалима, долази — робиј 
} Не могу овамо даље с вама, нити да се преда оном у чему се затекла.{S} Мучи је болест телесна 
је и кад ми чује корак, устаје и излази преда ме.{S} О, Боривоје, пријатељу! (и сад Тома горко  
ад ће да му изреку пресуду.{S} Стале су преда њ, али занемише.{S} Јованка му је најближа; она т 
ковић је отишао љут и без потписа.{S} А предавања престаше.{S} Но и ако та предавања беху кратк 
 гомила девојака.{S} А те као да његова предавања нису ни чуле, оне су виделе само његову жену. 
бити дуга века.“</p> <p>После докторова предавања све је друштво отишло трговцу Малићу на вечер 
спођа каже: „Нећу из друштва, ићи ћу на предавања, кад сам већ обећала, али мој муж неће више г 
е књижевност, започеше научна и морална предавања, те свештенство по природи ствари изгуби онај 
о застарело, давнашње, а морално поучна предавања наших учених људи и књиге, које они писаше, п 
а у цркви са амвона упутили народ на та предавања и кад би по подне, школа је била дупком пуна, 
S} А предавања престаше.{S} Но и ако та предавања беху кратка века, имала су своје последице.</ 
Светозара, у коме јавља, да одустаје од предавања, те да се постарају Лазаревчани за другога на 
у.</p> <p>После четрнаест дана држао је предавање сеоски лекар о умерености.{S} Говорио је о то 
певале.</p> <p>Четврте недеље почело је предавање већ несретно.{S} Није дошло ни близу онолико  
дало предавачима најпотребније, а то је предавање о моди, раскоши и умерености, свршено је и са 
тини.{S} Свуда је истицао себе, а своје предавање ковао је доцније у звезде.{S} О предавању сво 
јада, да се нису закачиле и о докторово предавање.{S} А богме и то су учиниле, јер се хорило шо 
 забаву с предавањем и он је тим својим предавањем потресао све присутне до дна душе.{S} Узео ј 
на забаву.{S} Лекар је отворио забаву с предавањем и он је тим својим предавањем потресао све п 
тив њих; он је био сведок оним народним предавањима у школи, па је дошао до уверења, да је све  
онда почеше недељом по подне с народним предавањима у школи.</p> <p>Здравковић први ће почети,  
енција извуче и остави народ сам на тим предавањима.{S} И поп и учитељ и трговац и доктор и гос 
 и гости из вароши треба да буду на тим предавањима.{S} Они и ако неће чути ничег новога, треба 
у грискали усне.{S} Мало за тим би крај предавању.{S} Нико Шандору ковачу ни речи, као да су пр 
 једне речи, споменуо је једаред у свом предавању, да би човеку на дан доста било онолико хране 
едавање ковао је доцније у звезде.{S} О предавању својих другова рече само толико, да су била,  
ић, шта говори свет и шта суди о његову предавању.{S} Не чу ништа друго осим оно, што је говори 
ет.{S} Али досетише се.{S} Треће недеље предавао је неки Здравковићев друг о предрасудама у наш 
узимају у подсмех.{S} Али нећеш ти више предавати паору, док сам ја жива.“</p> <p>Доктор се сам 
ма.</p> <p>Пете недеље је требао и опет предавати Здравковић, али већ у четвртак дође писмо на  
е смејем.“</p> <p>Оно, што је изгледало предавачима најпотребније, а то је предавање о моди, ра 
не, као што и Христос љуби цркву и себе предаде за њу.{S} Сваки дакле да љуби своју жену као са 
, као што је Христос љубио цркву и себе предаде за њу...“</p> <p>Старицама назаренским дође мил 
 девојче у кућу.{S} Питало је за њега и предаде му завежљај.{S} То пријатељица Варвара шаље, да 
ао до Срданове куће, закуца на прозор и предаде га домаћици.{S} Она се сирота згранила, кад га  
међу господу на бал.</p> <p>Док јој муж предаје, она му је скоро увек за леђима.{S} Њено је мес 
 друкчије“.</p> <p>„Ми“ каже Боривоје, „предајемо земљи земљино без икаква плача и запевке.{S}  
амоти, кад је већ тако учињено и она се предала.{S} Само је казала: „Кад је већ морало тако бит 
.{S} И ако раздам све имање своје и ако предам тело своје, да се сажеже, а љубави немам, ништа  
дахну, али слеже раменима. „Боривоје се предао,“ помисли он у себи, „како ћу ту ја онда помоћи? 
н је испрва беснио и љутио се, после се предао и умирио.{S} Запали лулу, па само гледа у плаве  
и, али бадава.{S} На послетку се старац предао.{S} Каже: „Нећу да правим од зла горе; сад како  
тио за главу, а неко рече: „Ово се мора предати суду.“</p> <p>Но сви су вртили главом.{S} Наопа 
о распродато, па и друго издање већином предбројано, показује, колико се наш свет интересује за 
од куће.{S} У вароши, где живи господин предговорник, има до стотине Назарена.{S} И ја питам:{S 
ознаје Назарена.{S} И кад би слушали на предговорника, ми би прошли с Назаренима исто тако, као 
ар или да изедемо оног црног мачка, што преде тамо иза банка, Него кажи, па ћемо видети.</p> <p 
к је то чича Срдан израдио.{S} Панта се предигао и истражни судија је пустио Лазара на слободу, 
 је и без тог могло проћи, јер се Срдан предигао, али сад није хтео да даје дете од себе.</p> < 
о.{S} Јао, једини мој мужу, само се сад предигни, никад више нећу...“</p> <p>Мирко гледа болесн 
у га, али нема наде, да ће се тако брзо предићи.</p> <p>Он је испрва беснио и љутио се, после с 
 у крчму по чашу лимунаде, а Здравковић предлагао свештеницима, да следују примеру проте Папића 
уте, а Тома нема куд.{S} Он тек не може предлагати своју блиску својту, Рахилу.{S} Јова, који ј 
p> <p>„Хајде, да покушамо с Боривојем“, предлаже Јулка.</p> <p>„Море, мани се ти покушаја, јер  
гомилу, као што су га рђави растурили.“ Предлаже, да свештенство ревносно проповеда у цркви, да 
и га смемо силити, ми само саветујемо и предлажемо.{S} Благо оном, ко послуша старије, јер <hi> 
итељева породица примила је свештеников предлог радосно и раширеним рукама.{S} Кад су женске до 
тозар је тешко пристао на овај докторов предлог, али је ипак пристао и по подне се свршила ства 
ет одрећи се накита.{S} И начинише неки предлог, да се промене правила, те да буде мушкима слоб 
дувана — то ти је.{S} А помагао је онај предлог <pb n="206" /> о накиту за то, да женскиње њега 
тио...{S} Одустала је од накита и — тај предлог сад неће ни излазити пред друшво.“</p> <p>Свето 
 Меланија и њене друге одустају од свог предлога.{S} Меланија је у овом тренутку весела, што ме 
ама шиљала учитељу Јовићу, да не износи предлога о накиту.“</p> <p>„Она сама?“ пита Светозар.</ 
"205" /> ћете ви лакше продрети с вашим предлогом.“ Она ме је зачуђено гледала. „А ако после то 
инарском извештају написао је, да су по предлогу честитог професора Здравковића ишли данас у на 
и, тај је обраћен, а што им он поручи и предложи, то могу усвојити без икаква промишљања.{S} Пр 
на кобна недеља, кад ће Јовић и другови предложити друштву, да се измене правила.{S} Светозар ј 
и сад им је већ потеже било наћи згодан предмет.{S} Али досетише се.{S} Треће недеље предавао ј 
Он је са женом стојао у малој комори, а предње собе издао неком Талијану, који је <pb n="25" /> 
его се лагано, чисто кријући одвукоше у предње собе, где им је стојао „црквењак“.{S} Нађоше га  
и део кола оста на ивици насипа...{S} У предњем делу био је Боривоје сам, Варвара се шчепала за 
, чивија на обртњу излети, коњи, руда и предњи трап улетеше у Дунав; стражњи део кола оста на и 
>Боривоје се доиста промисли, али се не предомисли. „Ако нисам хтео свршавати, нисам требао ни  
ити“.</p> <p>И он то већ и по стоти пут предочи Рахили, која је од удаје Варварине становала у  
о о томе:{S} Је ли истинита она народна предрасуда, да се дивљи голуб у зиму претвара у кукавиц 
ље предавао је неки Здравковићев друг о предрасудама у нашем народу, управо о томе:{S} Је ли ис 
ика?</p> <p>„Имаш ли браниоца?“ пита га председник.</p> <p>„Немам господине, а и не треба ми“.< 
удије“.</p> <p>Овакав говор није отрпео председник суда без приговора.{S} Обренов бранилац му н 
суд.{S} Зову га пред судског старешину, председника?</p> <p>„Имаш ли браниоца?“ пита га председ 
ријавили власти, нећемо дакле бирати ни председника ни перовође, него ћемо да се поразговоримо  
ше долазила к себи.{S} Пред смрт јој се предсказивала све нека ватра, дим, крв...{S} Пред њу из 
јер онда ће за цело бити оно, што си ти предсказивао, биће кукоља и цепања, јереси и зла.“</p>  
 је осудио Христос...“</p> <p>За тим је представио Лазар веру назаренску као прву веру, која је 
ане у пољу како расту, не труде се нити преду.{S} А ни Соломон у слави својој не обуче се као ј 
 и заболело га.{S} И до сад су га многи предусретали у преко због тога, што је он Назарен, али  
е водио још мало о књижевности, па онда пређе на друго, на њихов будући живот.{S} Заносили су с 
ворио је још дуго о том питању, па онда пређе чак и на Адама и Еву.{S} Каже: „Има у свакој библ 
о одвише болестан.“</p> <p>Мајчина рука пређе нежно преко његових образа. „Да си болестан, врло 
„А ви Милева?“ пита он опет.</p> <p>Сад пређе преко њена лица болни осећај. „Ја не могу да се т 
стио је и умуче.</p> <p>Но проводаџилук пређе сад на остале.{S} То је као зевање.{S} Чим видиш  
уз њега жена, која није дала, да му бол пређе у очајање.{S} После неког времена се умири и живе 
и путеве, а Јерусалим је далеко.{S} Чим пређе Дунав и изађе иза Карловаца, не зна даљег пута, а 
вигов, али кад би по подне, те Светозар пређе на женске параграфе, она се већ узверила и тражил 
рекао, шта је учинио, сад не може да му пређе та реч преко усана.{S} Па је опет оборио главу на 
 је и два и три пута, али не може да му пређе реч преко усана.{S} Госпође га већ сажалише, те н 
и реч, које у овај мах не може да нађе, пређоше преко њега.</p> <p>Тома се сетио нечега.{S} Пит 
та...</p> <p>Од једном јој мали прстићи пређоше по редовима и зауставише се на једном месту.{S} 
 те?“</p> <p>„Мислим данас.“</p> <p>Тек пређоше ове речи преко Лазарових усана, а чича-Срданова 
ону он би требао на Божић да ради... да преже коње и да иде у рит по трску, али ако то учини, ч 
 међу — вернима.</p> <p>Милева пак није преживела прексутрашњег дана, а од оне ноћи није никако 
о се остави Назарена, јер ја то не могу преживети.“</p> <p>Није помогло.{S} Лазар је и на даље  
уштву бити последњи; њега ће се туђити, презираће га, он ће бити нераван другима.</p> <p>Отвори 
ера, нека се не каже, да она овај народ презире и да се само онда свечано облачи, кад иде међу  
те је по свом и пронађосте, да треба да презрете сваког, ко не мисли као ви, а заборависте при  
еда.{S} Пронађосте у еванђељу, да треба презрети цркву и не идете у цркву, већ градите овде нек 
т човек.{S} Дуго гледа у Обрена, за тим презриво напући усне и каже: „Баш си магарац!{S} Девоја 
} Изгледало му је грозно, да га осуде и презру ова невина створења.</p> <p>„Скривила ми је, мно 
енско уздање, да је пречишћен од греха, прекаљен и обезбеђен од странпутице.</p> <p>„Воже“, мол 
ру.{S} Неки одобравају, а неки поричу и прекидају говорника.) А што се тиче Назаренства, моје ј 
S} Не би ли боље било...“</p> <p>Она га прекиде.</p> <p>„Да спасем душу своју, јелте?“ — рече с 
 свему на руци.“</p> <p>Шандор ковач га прекиде. „Да богме,“ каже, „знамо се већ.{S} Они по сво 
И Лазар и прота виде, е је време, да се прекине.{S} Светозар је већ искренуо на ту страну.{S} К 
аво све би се свршило најлепше, да овде прекинемо причање, али смо сад тек дошли до колевке, а  
и, да моле једно друго за опроштај и да прекину парницу пред судом.{S} Тако је и било.</p> <p>Н 
ебра читава, али ја осећам, да се нешто прекинуло у мени и да никад више нећу бити човек...“</p 
ила поноћ, кад је ствар прекинута.{S} А прекинуо ју је чича Срдан.{S} Он сузним очима привуче С 
Далеко је превалила поноћ, кад је ствар прекинута.{S} А прекинуо ју је чича Срдан.{S} Он сузним 
 да покаже време, кад треба реч с Богом прекинути, јер је готова печеница, те ваља сести за пун 
 уздржавао се, док је могао, па онда му прекипи.{S} Устаде и пође.{S} То је било баш у онај мах 
је дао оном матором Чивутину, о коме си прекјуче читао у св. писму, та како се зове само... жив 
 је задобио, а кад се придигао, мати га преклињаше, да се од сада мане чобанлука.{S} Боривоје ј 
сва краљевства, пустиње, вароши и мора, преко којих му ваља путовати, а он то лако памти и туви 
његова унутрашњост изгледа му као поље, преко кога је прешла бура...{S} Сећа се као иза неког м 
ене из твоје куће донеле.{S} А што жена преко године у кецељи разнесе, то домаћин о жетви ни на 
ао махнита и допушта момку, да је хвата преко среде.{S} Онда није чудо, ако отуда изиђе свако з 
Милева?“ пита он опет.</p> <p>Сад пређе преко њена лица болни осећај. „Ја не могу да се тужим,  
пази. „Нисте отишли у друштво?“ пита је преко ограде.</p> <p>„Није ми добро“, каже она, „управо 
писму, та како се зове само... живео је преко 900 година, опет не бих исплатио.“</p> <p>„Слушај 
ече печеница, а Светозар дошао из школе преко светаца кући те меће из пушака.{S} У један мах до 
оше, замахнуше са мном и — пребацише ме преко кола.{S} Пао сам и по трећи пут на земљу, глава м 
оје у овај мах не може да нађе, пређоше преко њега.</p> <p>Тома се сетио нечега.{S} Пита: „Шта  
е нађе за столом, у кругу породице, а и преко његових се усана прели „Песма рождества“.</p> <p> 
шао с девојком у сеницу и Боривоје им и преко воље чуо сав разговор.</p> <p>„Право да вам кажем 
окушаја, јер ако нас повија, биће нас и преко плота“, вели Славна.</p> <p>„Знате ли шта?{S} Да  
н, кад је Јованка ушла у собу, да угаси преко његове главе лампу.{S} Он је није опазио.{S} Пред 
и као окамењен, само му кад кад прелети преко усана дрхтавица као муња, па опет нестане.</p> <p 
} Та се икона чувала у њиховој породици преко стотине година, а донео ју је неки њихов рођак из 
лим данас.“</p> <p>Тек пређоше ове речи преко Лазарових усана, а чича-Срданова песница паде по  
а. „Мојсије пророк је три ствари учинио преко божје воље, а Бог му је доцније све те три ствари 
 око стола, дошли му, е се окрећу једно преко другог, као да их је сотона измешао великом варја 
естан.“</p> <p>Мајчина рука пређе нежно преко његових образа. „Да си болестан, врло болестан си 
заборави најдуже до вечери све оно, што преко дан чује и чита.{S} Не може дакле бити друкчије,  
ова.{S} Али кад већ хоћеш да учиниш што преко обичаја, онда ти саветујем, да се подигнеш сад о  
{S} И до сад су га многи предусретали у преко због тога, што је он Назарен, али га не заболи.{S 
 <p>Милеви прелети за часак тужни осмех преко лица.{S} Она и свето писмо!{S} Не сећа се више, к 
 учинио, сад не може да му пређе та реч преко усана.{S} Па је опет оборио главу на груди, са св 
и три пута, али не може да му пређе реч преко усана.{S} Госпође га већ сажалише, те нека од њих 
странац наишао, крчмар му не сме давати прекомерно пића.</p> <p>Данас су се скупили на забаву.{ 
ики фишкал читав дан по трсци и шевару, прекопали сте рит, па ништа.{S} Господин велики фишкал  
, није згорег, јер су обојица заслужили прекор.{S} Други су сажалевали, што се таки ваљани људи 
на пољу, пољубила бих те, и не бих била прекорна.{S} Повела бих те и довела бих те у кућу матер 
<p>А шта ће бити, ако већина буде сутра прекосутра за то, да се у друштву добрих људи не пије в 
И поче да спрема своје ствари, па да се прекосутра сели из овог назаренског манастира.{S} Једил 
менуће се или на боље или на горе.{S} И прекрсти се. „Воже помози, доста је било — зла!“</p> <p 
, те се од чуда (Боже опрости му грехе) прекрстио.{S} Варвара је заклопила очи.</p> <p>Онда пол 
одигли на брата свога, принесите челу и прекрстите се; ону опору реч, која вам је на уснама, пр 
е може да се расположи ни сутра дан, ни прексутра, ма да је дао изнети и банак на улицу, да му  
рнима.</p> <p>Милева пак није преживела прексутрашњег дана, а од оне ноћи није никако више дола 
скликну у себи: „Хвала Богу, најтеже је прекужено.“</p> <p>Био је леп пролетњи дан, недеља по п 
Хвала Богу, добро је!{S} Оно најтеже је прекужено!“</p> <p>„Сећам се“, вели Светозар. „Од то до 
а, али сваког тек 5 година после његова прелаза у Назарене.</p> </note> <note xml:id="SRP18966_ 
наву шумили су обалом, а црни облаци су прелетали висином и врло често заклањали месец.</p> <p> 
ици, седи као окамењен, само му кад кад прелети преко усана дрхтавица као муња, па опет нестане 
з светог писма?“ пита је.</p> <p>Милеви прелети за часак тужни осмех преко лица.{S} Она и свето 
 необичан израз.{S} Од вајкада јој тако прелеће нека враголија, а сад хоће ту враголију да исти 
реме све чешћи и чешћи они облаци, који прелећу чело Боривојево.{S} Али то је бивало само трену 
гу породице, а и преко његових се усана прели „Песма рождества“.</p> <p>Нема никога, који би би 
е га у руке и изгледаше као да нехотице прелистава по њему.{S} Онда на једном седе уз постељу б 
 изобличити онако из далека.{S} Дуго је прелиставао по св. писму, на послетку нађе: „Умудрио ме 
 можемо ми таку ствар на двоје на троје преломити.{S} Треба се сетити мало и на речи премудрог  
ридикује се не чини прељубе, а гради се прељуба, проповеда се помози ближњему, а сатиру се браћ 
мпу, те пијанчи, ратује, свети се, чини прељубе — а опет су ти људи били бољи од Богова им, бил 
кради, а краде се, придикује се не чини прељубе, а гради се прељуба, проповеда се помози ближње 
{S} Учитељу, ова жена ухваћена је сад у прељуби.{S} А Мојсије нам у закону заповеда, да таке ка 
рисеји доведоше к њему жену, ухваћену у прељуби и поставише је на среду.{S} Рекоше му:{S} Учите 
тао.</p> <p>„Мален је ваш грех, Милева, према ономе, који је учинила та жена“, рече на послетку 
и метни руку на срце, брате, и признај, према вашем малом броју доста је и код вас велики — пок 
о икад, он онда виде срце Варварино.{S} Према том детету испунила је најстрожије све прописе на 
 Цвета му дође тако велика, тако светла према овој поквареној намигуши, као што је велико и све 
мене, чека ме.“ И он оде...</p> <p>Дође према риту и учини му се у један мах, да чује урлање ку 
а је говорила, да није хтела.{S} Суд је према томе осудио Обрена на 4 године тешке тамнице.{S}  
} Један крај од образа њена види јој се према светлости од жишка, тај је крај блед као да је ум 
 друкче не може бити.{S} И он се окрете према свештеницима. „Опростите ми „пречасна господо“, в 
игуши, као што је велико и светло сунце према оном жишку на столу, који под оним тешким дисањем 
обито, ништа велико, само притисак крви према мозгу...{S} Да је ко могао јасно видети његово ли 
ало тајити.{S} Па и не таје то Назарени према држави или странима, они таје све то баш према св 
его се згадио.{S} Љубав, коју је осећао према Цвети, очувала га је.{S} Цвета му дође тако велик 
леп човек, па како су сад стојали једно према другом, било их је милина гледати.</p> <p>„Лепа ј 
ржави или странима, они таје све то баш према својим пријатељима, да их ти пријатељи не преваре 
ва знања и ако имам сву веру, да и горе премештам, а љубави немам, ништа нисам.{S} И ако раздам 
 пасуља и киселих краставаца већ си био премијаукао, ниси био читав човек, не може ти се дакле  
 неговаћу ија њега и оздравиће он мени, премили друг мој...“</p> <p>Мирко се ухватио за главу,  
е на послетку и изиђе.</p> <p>Рахила је премишљала.{S} Бог?!{S} Та њојзи се чини, да за то не м 
з тог држаља и песка прорачунати, да је премного.{S} Да ми Бог даде и онолико дана, <pb n="53"  
ма.{S} Ено, премудри Соломон баш је био премудар и увек је писао: „Чувај се жене, као живе ватр 
орио, све се више и више отима.{S} Ено, премудри Соломон баш је био премудар и увек је писао: „ 
везнале, па говоре и што не треба.{S} И премудри Соломон не даје женама право као мушкима, јер  
о, па му се онда примаче ближе. „О, тај премудри Соломон, баш је враг.{S} Читам његову песму на 
 читава војска са заставама“, што рекао премудри Соломон.</p> <p>Она му говори, какав је будала 
мити.{S} Треба се сетити мало и на речи премудрог Соломона, да је зла жена по човека казна божј 
Обренов бранилац, „Бог у својој великој премудрости није нашао за целисходно, да у рају ствара  
ад песмама.{S} Тамо напред све говори о премудрости и целомудрију, али маните га с Богом, право 
еванђеоске љубави, тај ће део те љубави пренети и на жену.{S} Та, ми смо дужни љубити сваки бож 
 весело, безазлено погледају и чисто се пренеш, кад их после неколико тренутака видиш, где сузе 
има до расцепа и кошкања речма, па онда пренеше ствар и у новине.{S} Бог те пита каквих ствари  
 Светозар. „Онај, који је тврдо спавао, пренуо се мало, мигољи се.{S} Но хоће ли после овога тв 
мисао, не мисао, него жеља, да ову овде преобрати, придобије.{S} Он је тражио згоду и приближио 
S} Била је већ врло слаба, јер је много препатила, и снага јој дотраја таман дотле, да изведе,  
 и почех по ново звиждукати.{S} Моја ти препелица обори главу и ја јој видех по лицу, какве се  
ухватиш, њу мораш заплести у вигове као препелицу, иначе одлети.{S} Ето је баш близу подне, за  
зару:</p> <p>„Победили смо!{S} Ону моју препелицу дирнуо си данас својом речју и ја сам је ухва 
обро препоручио, кад је казао: „Свађе и препирања око закона клони се, јер је то некорисно и пр 
 с Богом“, вели он. „С њима се не вреди препирати“.</p> <p>Но Јулка не попушта. „Али кад вас мо 
најбоље за жену, да оде у Турке.</p> <p>Препирка иде даље и даље, па никад краја.{S} И Лазар и  
S} Не брините се само за земно.“</p> <p>Препирка оде све даље и даље, што но реч: „бију Срби, а 
вршила ствар глатко и мирно, без икакве препирке и гласања.</p> <p>Не велим, да у друштву није  
о, само у последњој ствари дође до мале препирке.{S} Али и јесте то била чудна ствар.{S} Изволи 
 срамотим га.“ — Сад је био крај мушкој препирци, јер је реч узела жена и то главом супруга поп 
, а муж јој пошао у варош адвокату због преписа неке ливаде, отишла је и она с њим, те кренула  
.{S} Лекар је дуго прегледао болесника, преписао му лек и тешио је жену, колико је могао.{S} Он 
e> <p>Доктор се насмејао враголанкама и преписао, да је покаже жени.{S} Али госпођа се није сме 
пером.{S} Неко учи писати, неко рачуна, преписује песме или пише кући писма; цепа их и ипет пиш 
м“.</p> <pb n="175" /> <p>Варвара га је преплашено слушала, па му онда пришла.{S} Он је био сат 
етног живота и било им је, као да су се препородили.</p> <pb n="207" /> <p>У то доба почеше и ч 
штени, не плачу, јер су они пречишћени, препорођени, напојени св. духом, њихови греси су им опр 
добро, да буде сам.{S} И онда му обично препоруче девојку.“</p> <p>„Ко?“ пита Јулка.</p> <p>„Па 
Светозар је први одрекао, па и осталима препоручио да одрекну. „Зар то да буде крај?“ рече. „По 
отопрезвитер је са неколико топлих речи препоручио Светозара народу.{S} Нека га љубе и цене, по 
 оканемо.{S} Апостол Павле нам је добро препоручио, кад је казао: „Свађе и препирања око закона 
р.</p> <p>Тај Гаја Павловић био окорео, препреден лопов.{S} Кад није био затворен, онда су му з 
само мало познавао људско срце и људске препредености или да је ма само пазио на оне говоре, он 
 окренуо по кући.{S} Ако му кућа и није препуна, није ни пуста.{S} Браћа му се постарала, те ов 
оварају.{S} Прегладнео човек мало једе; препуно срце мало говори.</p> <p>Ухватило се и вече, те 
а празна реч.{S} Пустише, да народ мало преради послове, па онда почеше недељом по подне с наро 
наше мушке дужности, а женске параграфе прескочи.{S} Онда се сети, да треба ићи да ручаш, па до 
А неће ли побећи?{S} Шта ћете онда, ако прескочи ограду и јурне у свет?{S} Ко ће онда робити ме 
Десанку, па мал ми не отпадоше руке.{S} Прескочила сам осми члан символа вере, само да будем шт 
удари му крв у главу и у истом тренутку прескочио је био две-три скамије, које се поломише; обо 
вом сну, вежи га за постељу, завежи три преслице у један сноп, очитај оченаш и удри по њему све 
метнуше сандук доле.{S} Престаде песма, преста дисање; да не ударају звона, чуо би потмуло јеца 
ше, застадоше и метнуше сандук доле.{S} Престаде песма, преста дисање; да не ударају звона, чуо 
у жену Лотову претвори у камен; и да ли престаде љубопитство женско?{S} Не!{S} Кроз цео стари з 
му се нада, све трпи.{S} Љубав никад не престаје, па ако ће и пророштво престати, језици ако ће 
е душе приповедача С. В. П., тај на мах престаје бити човеком, јер ако му се тело и не мења, ду 
S} Ми треба да прегнемо свом снагом, да престане ово труло стање, али изволите и ви чинити то и 
е штошта у цркви нашој, што би могло да престане, али ко то изазва поред сребрне венчане круне  
ам у заједничком добру лежи спас, те се престанемо радовати туђој несрећи“.</p> <p>Светозар изв 
икад не престаје, па ако ће и пророштво престати, језици ако ће умукнути, разума ако ће нестати 
 болешљив, мој катар у желуцу неће брзо престати.{S} А лако је вуку одрећи се овчија меса, кад  
на пољу веје снег као да не мисли скоро престати и као да хоће да употреби до краја оно право,  
есима.“</p> <p>„Анархизам и Назаренство престаће у један дан.{S} Њих ће обарати само онај, ко б 
тишао љут и без потписа.{S} А предавања престаше.{S} Но и ако та предавања беху кратка века, им 
е превари, а жена преваривши се постаде преступачна.{S} Али ће се спасти рађањем деце, ако оста 
а дубоко главу и стоји пред њим као она преступница пред Христом.{S} Но дође му у памет:{S} Ко  
им онда по правилима пресудили спор.{S} Пресуда је гласила:{S} Обоје треба да признају, да су ј 
да издржи испит, а старешинама тешко да пресуде, да ли је онај, који тражи крштење, научен од ч 
стану се свештеник и два три човека, па пресуде и измире.{S} Ето, мој отац памти, да је у варош 
} Сви ми кажемо:{S} Ја, а никог нема да пресуди међу нами.{S} Па кад тако стоји ствар, зар ти д 
устати, да се покаже, па ко ће данас да пресуди, ко има право?...{S} Ја ћу да ти кажем.{S} Не о 
адоше се нуткати.</p> <p>Мерник Миловић пресуди. „Од старина“, каже, „јесте, да је било свештен 
} Није још никако био на чисто: како су пресудиле његову ствар она три окамењена — анђела.</p>  
вели у друштво, те им онда по правилима пресудили спор.{S} Пресуда је гласила:{S} Обоје треба д 
 нећу ни ово ни оно.{S} Ви ћете најбоље пресудити, а моја Варвара ће послушати.“</p> <p>И већ п 
{S} Како ће схватити ту ствар и како ће пресудити на послетку?{S} Боривоје је стрепио од тог су 
 умре, долази опет — трговина; новац ће пресудити, хоће ли га огласити мало или велико звоно; х 
травамо:{S} Господ ће видети — судити и пресудити“.</p> <pb n="110" /> <p>Цео одбор дубоко узда 
 јер се и тебе тиче.{S} Ти ћеш судити и пресудити данас међу нами.“</p> <p>Глас, којим је Свето 
а одахну.{S} Из овог питања прочитао је пресуду. „Нису је натерали“, каже, „она није имала ни о 
атим!{S} Гле, и судија долази да изрече пресуду; имам много тужитеља, а ни једног заштитника!{S 
гано, бојажљиво.{S} Сад ће да му изреку пресуду.{S} Стале су преда њ, али занемише.{S} Јованка  
му.“ Ви велите, није се поправио срцем, претвара се.{S} А ко сте ви, да му у срце загледате?{S} 
ер ако му се тело и не мења, душа му се претвара у животињску...{S} У свима тим приповеткама на 
на предрасуда, да се дивљи голуб у зиму претвара у кукавицу?{S} Па мора му се признати, да је д 
 даље напредује песма, тим се све већма претварају уздисаји у јецање, испрва загушено, па онда  
сте“, каже, као изненађена, а ту се већ претварала. „Добро дошли.{S} Само кад вас је донео Госп 
и озбиљно:{S} Ви нити сте подмукли нити претваралица, сви кажу да сте паметан, а и учили сте ви 
да су му деца жива и да су га држали за претваралицу.</p> <p>Потраја тако неколико дана.{S} Пом 
 му.{S} Него добро је, што си се окануо претварања.{S} Лепо би то било, да се направиш луд, па  
</p> <p>„Не!{S} И љубопитну жену Лотову претвори у камен; и да ли престаде љубопитство женско?{ 
вадби н. пр. у Кани галилејској, где је претворио воду у вино.{S} А да је он био противан томе, 
својим чаробним штапићем, тај се на мах претворио у свињу...{S} И С. В. П. даје онима, који су  
 небески храни их.{S} Нисте ли ви много претежнији од њих?{S} И за одело што се бринете?{S} Пог 
, у шта ћете се обући.{S} Није ли живот претежнији од хране и тело од одела?{S} Погледајте на п 
} Само што сте се ви у свему пребацили, претерали сте, а то је зло.{S} Место да војујете против 
и не бринете се за напредак...“</p> <p>„Претерани у свему, одбацујете радост и уживање, сузу и  
ако сам те ја нападао.{S} Звао сам те и претераним и сањалицом и занешењаком.{S} На послетку са 
 све остало, што шкоди само онда кад је претерано, а кад је умерено, онда је невино и без штете 
српски језик.</p> <p>Боривоју је тешко, претешко, али је већ помало научио да влада собом. — „С 
. „Кад га видим таког, долази ми тешко, претешко.{S} Ако тако остане, не може изићи на добро.{S 
рдану се стеже око срца; дође му тешко, претешко и само викну: „Не уносите је... него дај да је 
ен је одвукао Милеву.{S} Дође му тешко, претешко, али је хтео да се уздржи од сваке ружне речи. 
о?“ промуца Боривоје. „С које му стране прети опасност?“</p> <p>„Бојим се, да се не успали“, ве 
оворио на само Боривоју, каква опасност прети Лазару од Цвете, али нађе Боривоја и сувише уздрж 
има израиљевим, који пасу сами себе.{S} Претилину једете, вуном се одевате, кољете товно, стада 
>Кад виде ђаво, да не може лепим, почне претити.{S} Док моли, он је мали; једва је толики, коли 
озар је говорио противу силе, подсмеја, претње и грубости.</p> <p>„У старом завету, у библији“, 
} Баба Језекиља не само што му је дошла претњом у кућу, но је још пре тога протелалила селом св 
назаренску скупштину?“</p> <p>Лазар под претњом свога оца обори за часак очи, али се за тим усп 
осифову, кад бесрамни овај свет,</l> <l>Претњом или молбом тражи, увући нас у свој сплет! </l>  
зели, да стеку овој књизи што већи број претплатника.</p> <p>У Новом Саду 1. јуна 1896.</p> <p> 
 ни трага од зрна.{S} Чуло све село, те претресају шта то може бити.{S} Неки кажу:{S} Буба је,  
а се „зарије“.{S} Које је речи хтео још претресати, не зна се, јер догоди се несрећа.{S} Звона  
о гласило — песма.{S} Девојке се скупе, претресу сваку важнију ствар, узму да богме у обзир и о 
иже лагано главу, па кад упозна Лазара, претрну.{S} Но за тим, као да се прикупи.{S} Упр’о очи  
ром није добро...“</p> <p>Боривој чисто претрну.</p> <p>„Треба да знаш све још за времена“, про 
ишћанин треба да чита ту молитву, он је претрнуо.{S} Та је молитва веома дуга, а почиње речима: 
авељају.{S} Кад су на њиви, косе, он је претрпа травом до главе, а она цичи као помамна.{S} Так 
ена сместила га је у постељу, па га још претрпавала и други дан, јер је мислила:{S} Од пића је, 
да се ствар бар мало могла улепшати или претрпати.{S} Голе њиве чича-Срданове, које беху до пре 
ље и све грехе ту,</l> <l>Светску мржњу претрпети, верни бити свом Богу.“</l> </quote> <p>Гости 
е тужбе међу собом.{S} За што радије не претрпите штете.{S} За што радије не трпите неправде?“< 
вица.{S} И он је био сретнији од својих претходника, јер њему нико не добаци никакве примедбе,  
жено, да се бојим, е ће та раздраженост прећи већ и на Назарене“.</p> <p>„Шта је?“ пита Боривој 
о, што ћу да испричам.{S} Најбоље је да прећутим права имена тих села, јер бих иначе морао можд 
рете према свештеницима. „Опростите ми „пречасна господо“, вели, „али ако ћу да метнем руку на  
валио.</p> <pb n="236" /> <p>„А зар ви, пречасни господине, доиста држите, да је успех постигну 
ти, но треба чекати, док се младенци не пречисте и док сотона у њима не изгуби своју власт, јер 
ећ после неколико месеци Рахила смири и пречисти; сотона је више не искушава, дух свети наишао  
т“, каже Јова.</p> <p>„Аха, дакле си се пречистио.{S} Св. дух је слетео и на тебе?{S} И ти баш  
јој се може учинити, време је, момак се пречистио.{S} И ако сад баба Стака добије згодну снају, 
јер још нисам осетио на себи, да сам се пречистио и да је свети дух сишао на мене.“</p> <p>„Код 
„Кад се учврстиш у вери, <pb n="231" /> пречистиш се и дође ти време крштењу, од самог себе ћеш 
 он буде у браку трећи.{S} Но кад се то пречишћавање сврши, онда нека буде шта ће бити, што пре 
 покор.{S} Данас вас је мало и лакше се пречишћавате.{S} А шта би онда било, кад би вас било на 
та је то, да Боривоје плаче?{S} Крштен, пречишћен, па опет?{S} Зар се сотона и опет појавно у њ 
 оно досадашње назаренско уздање, да је пречишћен од греха, прекаљен и обезбеђен од странпутице 
сне мисли!{S} Боривоје је мислио, да је пречишћен, умирен и обезбеђен од искушења сотонина.{S}  
бе, али је ипак исповедио Лазару, да је пречишћен, не мучи га више сотона, нити рђаве мисли наи 
, који су крштени, не плачу, јер су они пречишћени, препорођени, напојени св. духом, њихови гре 
 као неки искушеници; браћа и сестре су пречишћени од греха и крштени су; пророци су они, који  
 Нико Шандору ковачу ни речи, као да су пречули.</p> <p>Кад су се разилазили, ослушкивао је Здр 
њост изгледа му као поље, преко кога је прешла бура...{S} Сећа се као иза неког магловитог сна, 
 је изгубила.{S} Устала је са столице и прешла к прозору.{S} Отклонила је завесе и гледала на у 
 то бити, да је ондашња моја успаљеност прешла и на дете?“</p> <p>Лекар је погледа.</p> <p>„Шта 
„Ко сам ја?“ — пита он, а њено узбуђење прешло је већ на њега.</p> <p>„Ви сте“, каже она, а гла 
аше; а доцније изумрло чак и јецање, те прешло у тихо, али грозно стењање... „Умреће, Боже мој, 
е, јер из кујне удара маст, његова баба пржи сланину на купус.{S} Кад би вече, сви узму књиге п 
p>„Смешан сте човек!“ рече прота. „Сад, при крају хоћете да малакшете.{S} Само кад се једаред у 
вна је изишао из собе и спава у кошари, при затворени врати.{S} Али која вајда и то, кад нема н 
има ранимо и суседове вашке печењем.{S} При сватовима јуримо и по три дана коње, а уморна путни 
 куцнуо.{S} Ово гнездо ја ћу разорити.“ При тим речима удари батином по сату, који се разби и п 
, да одбијамо гладне путнике с прага, а при свечарима ранимо и суседове вашке печењем.{S} При с 
ти и 28 година, али је необично лепа, а при том је умиљата, слатка, као да је од шећера.{S} Но  
граорастих очију вири нешто голубије, а при том тако паметно.{S} Онда, кад је Боривоје дошао у  
цениш.{S} У место да си то одело носила при послу, а за скупштину и улицу, да си употребила скр 
сала путање или плевила, па је до скора при том послу, мал’ те не увек, певала.{S} Но од кад се 
је не трпите неправде?“</p> <p>Лазар је при читању и тумачењу долазио све јаче и јаче у ватру и 
заточеника ова дилема:{S} Ако он остаје при својој старој вери и каже: „Добра је та вера“, онда 
ан умешати, баш кад су Лазар и Боривоје при рачуну. „Израчунајте ми“, каже, „колико је све ово  
корењиваће даће — а ићи ће на то, да се при свечарима, свадбама гаји умереност.{S} Ко хоће при  
аког, ко не мисли као ви, а заборависте при том на главну заповед, на заповед божју, која се не 
ма, свадбама гаји умереност.{S} Ко хоће при свечари, погребу, свадби да бљешти, нека поклони др 
што иначе никад не би учинио, тако је и при парничењу.{S} Кад су Марта и њен брат по други пут  
{S} Било је поштења кад више кад мање и при овим црквама, било је поштења и врлина чак и онда,  
о нас тиче, него да види свет, да се ни при царским гозбама не износи више од четири јела; за т 
на видику.{S} У тамници видиш тако рећи при бенгалском осветљењу све оно, што у нашем друштву н 
ва остао за столом, јер беше с Јованком при вечери, али ни једно од њих не окуси залогаја.{S} О 
} Ко ће седети једно до друго за ручком при трпези?{S} Ово није за сахат-два, ово је за век.{S} 
вним потребама.{S} То је канда и главно при овим вечерњим састанцима.{S} О ономе, што је свима  
 — па онда: „Какве мисли наилазе на вас при том читању?“ и онда им стоји отворен разговор од Ад 
а зла?{S} Он, прота, вели, казао је већ при ручку како о томе мисли.</p> <p>И први устаде профе 
у запита: „Па какве вас мисли обузимају при читању?“ Она би му онда већ пала око врата.{S} Али  
.“</p> <p>„Па какве вас мисли обузимају при том читању?“ пита је опет Боривоје.</p> <p>„Ја мисл 
.“</p> <p>„Па какве вас мисли обузимају при читању?“</p> <p>Милева и опет уздахну.</p> <p>„Мучн 
оповеда слово божје, а није могао да се прибере.{S} Мисли му вазда скрећу на другу страну.{S} П 
д нисам радио, пио сам, па од куд да се приберем као човек.{S} Но од сад ако Бог да, поправићем 
.{S} Кад се измешају овце, он их дели и прибира, и његов суд вреди у томе највише.</p> <p>Тада  
а и сад не виче више на жену, чим му се приближи: „Остави ме, мани ме; не иди ближе, можемо ми  
ој је кад мати наредила, али му се није приближивала иначе.{S} Некако је зебла од тог роба, кој 
 врела пољупца — сунчева.</p> <p>А ето, приближио се час, да и Варвара постане савршена, дође в 
ло попустио од правила.{S} И сад јој се приближио.{S} Наслонио се на ограду, па је пита:</p> <p 
ати, придобије.{S} Он је тражио згоду и приближио јој се једаред, дваред, триред, десет пута, а 
е: „Баба Стака нам се све већма и већма приближује.{S} Била је ономад као што знате и у <pb n=" 
 о којима рече пророк Исаија: „Ови људи приближују се к мени само устима својима, а срце њихово 
д утиском тих речи...{S} Кад се доцније прибра, ухвати се за прса и рече као у себи: „Мало ми ј 
а деда Савков с врата.</p> <p>Милева се прибрала.</p> <p>„На продају нам је“, каже, „али је нећ 
е јецала, док се није умирила, а кад се прибрала, покајнички је спустила главу и рекла Влади: ” 
ога друга и дуго јој је требало, док се прибрала.{S} Али онда јој беше јасно, шта ће и како ће. 
ба ли да чекам?“</p> <p>Марта се полако прибрала, те упутила момка у кућу.{S} Најпре јој дошло  
ше за неколико тренутака.</p> <p>Сад се прибраше и остали, виде да нема шале, те неколико њих,  
 друштва толико су успели, да су и Мишу привели у друштво, те им онда по правилима пресудили сп 
зар као да беше мало потресен, али оста привидно хладан.</p> <p>Далеко је превалила поноћ, кад  
о се тек радовала, кад виде, да се Нада привија уз њих и да је Боривоје ако не баш сретан, а он 
е у кућу, као што је њена.{S} Она ће се привити уз Боривоја, а Боривоја неће ништа већма одржат 
 драж, изгубила ону тајанственост, која привлачи.{S} Из полутаме, која многима тако годи, изиђе 
а страда и бори се за њу.{S} Коме ће се приволети царству?{S} Затворила је очи и — мислила је.{ 
 Наде пусти из куће, јер му је она више привређивала, но она његова два богаљаста коња.{S} Но њ 
уо ју је чича Срдан.{S} Он сузним очима привуче Светозара к себи, загрли га и рече: „<hi>Сине,  
в говор није отрпео председник суда без приговора.{S} Обренов бранилац му није остао дужан и ст 
.</p> <pb n="111" /> <p>Све је ишло без приговора, глатко, само у последњој ствари дође до мале 
ће све, што је штетно по тело и душу, а пригрлиће и испуњаваће оно, што му налаже човечност и д 
дана од рана, које је задобио, а кад се придигао, мати га преклињаше, да се од сада мане чобанл 
ви ће бити свечана служба, па прангије, придика, а стари људи дизаће новог свештеника на рукама 
ас, није имао књижевности, свештеникова придика у цркви и његов савет ван цркве беше народу књи 
и жену. „Разумем те“, каже, „то је била придика мени, кратка, апи језгровита.{S} Имаш право Јов 
ких.{S} Има: „Харфа Сиона“ а има и више придика неког енглеског Назарена, преведених на српски  
аренских <pb n="81" /> књижица (већином придика), које му је донео Лазар.{S} А уз то је највећи 
свом тумачењу, (код нас би се то казало придика) напао све оне цркве, где горе свеће, где се по 
 најдивнија од свију његових дотадашњих придика.{S} Он је храбрио свет, челичио га је на истрај 
ме, кад ћемо их загрлити њом...“</p> <p>Придика се није баш особито допала никоме.</p> <p>Прота 
 да изостане.{S} Био се мало запустио с придикама; што јесте, јесте, али кад сад узме крст у де 
ренства не може да убије лако ни реч са придикаонице нити да га разгони дим од тамјана; не може 
губи онај значај, који је имало пре.{S} Придике почеше исмевати у народу као нешто застарело, д 
р је вредно придиковао у цркви и његове придике бивале су све то вештије, лепше и језгровитије. 
ика уводи у звање.</p> <p>Дошло је и до придике.{S} Протопрезвитер је са неколико топлих речи п 
а цео дан мислим о томе.{S} Поп-Миле је придиковао о самоубиству; давно, кад сам још ишла у црк 
борио се с њима на улици; он је у цркви придиковао против њих; он је био сведок оним народним п 
оје их.</p> <p>Поп - Светозар је вредно придиковао у цркви и његове придике бивале су све то ве 
би донекле изгледало, да он одговара на придику, а то није хтео, а после, да се осврнуо на Лаза 
Он је лепо развио те мисли и завршио је придику. „Ми ћемо опет бити једно с нашом заблуделом бр 
време цркви, он је о тој теми изговорио придику, која беше најдивнија од свију његових дотадашњ 
сестре, ни Обрена, но је изговорио дугу придику против светске сујете и разврата.{S} Каже: „Том 
 Проповеда се:{S} Не кради, а краде се, придикује се не чини прељубе, а гради се прељуба, пропо 
 вечери?{S} Ваш доктор, који вас лечи и придикује умереност, а поједе пола вреће шљива заједно  
 како може тако!)</p> <p>„У којој цркви придикује свештеник редовно сваке недеље?“ пита. „Ни у  
е, „за што не допуштају они и женама да придикују, кад су таки праведници?“</p> <p>„Маните их с 
инова песма о последњем „цјелованију“: „Придите ви, који сте ме волели... и тако даље“ Целивају 
људи.{S} И онда ће се она удати по свој придици само за онака човека, који је члан тога друштва 
 други свршетку.{S} Но нешто беше у тој придици, што је све освојило:{S} Говорнички дар Светоза 
промишљаш, друже?“ </p> <p>„Промишљам о придици“, вели он. „Нисам се још решио, о чему да говор 
исао, него жеља, да ову овде преобрати, придобије.{S} Он је тражио згоду и приближио јој се јед 
ахну:{S} Па шта она већ није радила, да придобије Лазара?!</p> <p>Тома каже: „До сад је било ка 
ји.{S} А дошла му воља пре неки дан, да придобије своје рођаке.{S} Није ни време нашао згодно,  
{S} Па је с тога и Лазару било лако, да придобије Боривоја.{S} Читао му је св. писмо и тумачио  
> <p>Светозару је сад најпрече било, да придобије лекара, па је отишао к њему.{S} Дуго се њих д 
 да њему остаје најтежи део, а то је да придобије сеоску интелигенцију.{S} Још су удесили, да у 
 треба, ако њега не узмогне Светозар да придобије на своју страну, како ли ће остале?{S} Јованк 
 може, гледа, да јој се доближи и да је придобије за нас.{S} Овца хоће да припитоми змију, па а 
 то је много казано.{S} Ако таку женску придобије за „свету ствар“ и изведе је из таме у светло 
придобила и отишла је Протићки, да и њу придобије.{S} А кад оне одустану, оне остале немају сме 
чју, сазнао је и разлоге, који најлакше придобију, те је свака његова реч била од утецаја.</p>  
есницу назаренског развијања.{S} Она је придобила и <pb n="98" /> одвела у Назарене већ петориц 
ја је у овом тренутку весела, што ме је придобила и отишла је Протићки, да и њу придобије.{S} А 
 би то било од вредности по нас, кад би придобили такву жену, као што је баба Стака.{S} Кућа је 
чми удесише главни логор.{S} Крчмара су придобили за себе, те ће се тамо састајати.{S} Тамо им  
је чича-Срдана пољуљало донекле, али не придобило.</p> <p>Тек кад старац чу шта раде Назарени,  
 Меланија би сломљена.{S} Њу је највише придобило то, што се бојала за мужевљево здравље, ако о 
 тако добро стојале.</p> <p>Светозар је придобио још два друга учитеља, два три трговца, два тр 
 но <pb n="156" /> да је стотину других придобио.{S} И Лазар се теши, да би у таком случају чак 
е, лекар је само половина, а требало је придобити и другу половину, горду госпођу Меланију.</p> 
а.{S} На столу је боца, лагано се диже, придржава се уз зид и домили донде.{S} Напије се.{S} То 
ен пут, чекају успех, па тек онда да се придруже каквој ствари.{S} А сад се и јавно мишљење окр 
.{S} Кад је запазио, да је Лазар будан, приђе му ближе: „Знаш ли, шта ме највише мучи?“ пита га 
е!“ </p> <p>Баба Стака у место одговора приђе проти и целива га у руку.{S} То је нај јачи доказ 
ривојевим грудима је бура...</p> <p>Кад приђе капији, осетише га пси и залајаше.{S} Ама какви п 
и се најбоље допадају ова два места.“ И приђе му са свим близу, тако, да он већ осећаше дах њез 
{S} И нисам се преварио.{S} На скоро ми приђе и поглади ме по челу. „Али ваљда ниси толико боле 
 постити шест недеља“.</p> <p>Свештеник приђе столу и отвори св. писмо... „Дужност ми је“, каже 
о онај, који хоће већ да издахне, он му приђе. „Обрене, брате, шта ти је?“</p> <p>Обрен подиже  
а децу...</p> <p>Кад дође кључар, он му приђе и каже:</p> <p>„Хоћу да видим децу.{S} Може ли то 
 наглости с чича-Срданом.{S} И Лазар му приђе и умириваше га. „Проћи ће.{S} Велико је искушење  
би: „Мало ми је лакше“.</p> <p>Лазар му приђе: „Хоћеш ли, да ти никад више не буде тешко?{S} Хо 
ом послу.{S} Још док они у речи бијаху, приђоше им скоро нечујно Јованчини родитељи.</p> <p>Јел 
е уложио призив на виши суд, али док је призив био на путу, Обрен је умр’о.</p> <p>Чак ни после 
не тешке тамнице.{S} Бранилац је уложио призив на виши суд, али док је призив био на путу, Обре 
а девојку за руку и смерно одлазе кући, призивајући Бога у помоћ“.</p> <p>Девојке се стресоше.  
ештенику.{S} Свештеник је <pb n="38" /> призивао Лазара и два и три пута, али га не мога упутит 
 мали, али метни руку на срце, брате, и признај, према вашем малом броју доста је и код вас вел 
 да уздржава свога стада од изгреда.{S} Признаје, да је слаб, те позива све образованије синове 
под земљом, само њеном Лазару не; он не признаје тог дана. — Али шта је то?</p> <p>Лазар тихо п 
S} Ти се позиваш на дела.{S} Истина је, признајем ти:{S} Ви више гледате <pb n="191" /> на дела 
о, искварио у свима вероисповестима, то признајем</hi>. <hi>И томе није само црква крива</hi>.  
} Време је, да зауставимо пропадање, то признајем.{S} Овако, како сад иде, не може се и то приз 
S} Овако, како сад иде, не може се и то признајем, јер ће се за кратко време извући имање из ру 
ару ове песме, обоје се добро осећали. „Признајем“, рече Светозар, „да сам и од више често очај 
} Пресуда је гласила:{S} Обоје треба да признају, да су једнако криви, да моле једно друго за о 
ог владара, каквог заслужује.{S} То сви признају као истину и ја вам кажем, да сваки народ има  
 још млад, па је у души ипак рачунао на признање свога поштеног рада, ал се љуто преварио.</p>  
ов удар по њега.{S} Рачунао је на опште признање, сад види, да се скоро ником не допада његов р 
па се пријавио суду.{S} Исказао је све, признао је своју кривицу и искао, да га казне.</p> <p>Н 
 да ће он од сваког члана те цркве бити признат за брата, и где му се његов грех неће ни најмањ 
љуто бојали; назаренска вероисповест би призната за равноправну.{S} Сад није више забрањена, ни 
 је до сад само назирала и што не хтеде признати у себи.{S} Познала је тек сад, каквом дивљом с 
у претвара у кукавицу?{S} Па мора му се признати, да је доказао врло темељно и научно, да није  
крив, он је био неваљао.{S} То је тешко признати.{S} Но ако осуђеник стане уз назаренско учење, 
ћеш вратити други пут.{S} Главно је, да признаш људма штету и да их молиш, да ти опросте“.</p>  
, да се ожени, као што је Гига.</p> <p>„Прија-Стако,“ каже он, „неће трајати дуго.{S} Само сад  
ор је прота отворио.{S} Каже: „Нисмо се пријавили власти, нећемо дакле бирати ни председника ни 
Таман је свануло, кад стиже тамо, па се пријавио суду.{S} Исказао је све, признао је своју крив 
каквог црног мачка. „Кад ти је баш тако пријало“, каже му, „ево ти бар да знаш, шта си јео“.</p 
них душа као лопта од зида.{S} Та наука пријања само за суморну, грешну душу као чичак за хаљин 
ајати дуго.{S} Само сад је још рано.{S} Пријатељ Гига, ето га нека каже сам, није још доста чвр 
 за пун сто?{S} То би било врло зло — а пријатељ Мирко ме је поучио, да и није тако.{S} Сахат ј 
а, Него кажи, па ћемо видети.</p> <p>„А пријатељ Панта ће им рећи онако на просто: „Ја бих вам  
тити и сами.{S} Иначе он држи, да његов пријатељ Здравковић има право.{S} Назаренство је сеоска 
 Светозар је учинио, како му рече његов пријатељ.{S} И кад би подне, он уста, да се опрости.{S} 
давна <pb n="108" /> се гласи, како нам пријатељ Рада с његовом Станом врло непристојно проводи 
.{S} Док одлазиш међу њих као гост, као пријатељ, не мораш, али чим ступиш у ред „браће“, те по 
ренима исто тако, као што је прошао ево пријатељ Ђуричић са својим гускама. (Ђуричић се смеје,  
о неки перовођа чита. „На реду је ствар пријатељ-Панте Мужиног“.</p> <p>Брат Мирко узе реч: „Св 
т Мирко узе реч: „Сви знате“, каже он, „пријатељ-Панту.{S} Душа му је на месту, само нема баш д 
ена.“</p> <p>Старица је вртила главом. „Пријатељ-Мирко,“ каже, „утешите ме...{S} За што га не ж 
апостол.{S} Он поста најпре назаренски „пријатељ“, за тим „верни“, и кад му изиђе суд, да одсед 
се у нашем селу настанити.{S} Таква два пријатеља као ви и Лазар, не могу бити одељени?“</p> <p 
стре, а они који плачу, то су из редова пријатеља и пријатељица.{S} То сад њих гризу њихови гре 
/p> <p>Решили су, да позову сву браћу и пријатеље, да поберу Војинов кукуруз, јер му је умро не 
ет на глас: „Ја морам од сад сести међу пријатеље у скупштини, ја нисам вредан да седим међу бр 
} Чича Срдан се нашао у крчми са својим пријатељем Гајом, чији је син такође поверио, те почеше 
ени, да проговорим још коју реч с нашим пријатељем, кога тако одавна чекамо“.</p> </div> <div t 
био деце.</p> <p>„Све је лепо и красно; пријатељи Назарени светују ме и помажу ме, дају ми посл 
 Око стола ће узети место „пророци“.{S} Пријатељи и пријатељице су као неки искушеници; браћа и 
ка запевајући: „Јао, леле мене, браћо и пријатељи слатки, шта ћу сад!“</p> <p>Тома погледа у бо 
оје, видећете драга и лепа моја браћо и пријатељи...{S} Него ето, као да сплашњавају отоци.{S}  
а започну молитву, он се диже. „Браћо и пријатељи моји“, каже, а глас му дрхће, „опростите ми,  
 баш према својим пријатељима, да их ти пријатељи не преваре.{S} Јер назаренско учење гласи:{S} 
, напред ће „браћа“ и „сестре“, натраг „пријатељи“ и „пријатељице“.{S} Око стола ће узети место 
 и пред својим „пријатељима“.{S} Многи „пријатељи“ годинама посећују назаренске скупштине и наз 
анима, они таје све то баш према својим пријатељима, да их ти пријатељи не преваре.{S} Јер наза 
само пред странима, него и пред својим „пријатељима“.{S} Многи „пријатељи“ годинама посећују на 
тву жену и то жену, која је била њихова пријатељица — Назаренка.</p> <p>И сад од једном оживе и 
који плачу, то су из редова пријатеља и пријатељица.{S} То сад њих гризу њихови греси, кају се. 
је за њега и предаде му завежљај.{S} То пријатељица Варвара шаље, да понесе његовој деци.{S} Бр 
 да пође, он је задржа.</p> <p>„Милева, пријатељице, питао бих те нешто.“</p> <p>Девојка ћуташе 
е узети место „пророци“.{S} Пријатељи и пријатељице су као неки искушеници; браћа и сестре су п 
раћа“ и „сестре“, натраг „пријатељи“ и „пријатељице“.{S} Око стола ће узети место „пророци“.{S} 
 опела...{S} Опомињем вас за сада овако пријатељски, да се оканете таких проповеди, јер епископ 
ушкима.“</p> <p>„Поганичка је то прича, пријатељу Перо, него гледај ти с њоме лепо, посаветуј ј 
таје и излази преда ме.{S} О, Боривоје, пријатељу! (и сад Тома горко уздахну), био сам веома рђ 
ијати око куће.“</p> <p>„Та ваљда неће, пријатељу?“</p> <p>„Шта неће?{S} Хоће, Бога ми хоће, и  
исам исплатио све“, каже.</p> <p>„О, о, пријатељу, како да се тако закасниш.{S} Отаљај беду с в 
ли да му купим што?“</p> <p>„Баш добро, пријатељу, што споменусте“, прихвати нека старија жена. 
шта чиниш?“</p> <p>„Јао, слатки брате и пријатељу, не би ја и где би ја.{S} Него је Савета Ивин 
 тек ова или она прићи ће ком брату или пријатељу и скинуће му перце с рукава, наместиће му огр 
ети.{S} Је си ли ти брат-Лазаре говорио пријатељу Боривоју, како смо ми удесили за њега“ ? </p> 
уласка и с њим се гости прво сукобише. „Пријатељу“, вели му прота, „ми дођосмо до вас, да видим 
а он чист.{S} А то је по осуђеника врло пријатна ствар.</p> <p>Ово су главни разлози, са којих  
а, него у крчми, под дудом, где се тако пријатно ћерета уз чашу-две пива.</p> <p>Мал’, мал’, па 
рти, па су сад многе и многе „друге“ и „прије“ долазиле, да је „сажаљују“.{S} То је Марту управ 
се спремао, да браћи и сестрама свечано прикаже Боривоја, али је сад заборавио на то.{S} Није н 
 почеће чича Срдан: „Нема ту ништа, мој прико.{S} Све су то празни разговори.{S} Слушам данас м 
деца требају матере.{S} Сад се још боље прикупи и већ разабра све.{S} Мирко говори...{S} Каже:  
азара, претрну.{S} Но за тим, као да се прикупи.{S} Упр’о очи у Лазара, метнуо руку на срце и в 
 био силан, Лазар се заљуља, но брзо се прикупи.{S} У један мах је изгледало, као да ће побећи, 
 човек бол и беду; крај њега човек лако прикупи мисли и лакше се умири, кад је раздражен.{S} Мн 
 друштву добрих људи, али се опет за то прикупило много гостију, да им честитају и буду учесниц 
све оно градиво, које сам у овој ствари прикупио.</p> <p>Само да кажем још ово:{S} Кад сам писа 
он и сад седи за својим писаћим столом, прикупља сву снагу своју и спрема се за одсудни бој.{S} 
чића и метну их на сто.</p> <p>И сад су прилагали и остали, који 10, који 20 новчића. „Доста је 
 места, која најбоље растуже, распале и прилепе се за душу човечју, сазнао је и разлоге, који н 
о, не мора он.“</p> <p>Ове се речи ипак прилепиле за Марту.{S} Дуго је лежала, на што не беше н 
ош достојан да се ожени, но му се језик прилепио за непце.</p> <p>Али Томин није: „Како знате“, 
.</p> <p>„Па и девојци кажу старији:{S} Прилика ти је, сложите се.{S} А већ кажу и њеним родите 
пошље јерусалимску икону.{S} Но та прва прилика била је по несрећи баба Језекиља, жена, о којој 
а средини пута људску прилику.{S} Та је прилика лежала као укочена, и учини му се у први мах, д 
срашћени и каже: „Ама смо нас двоје баш прилика у колу.“ „А зар ми не би и иначе приличили једн 
 на ручак, па и код Томе их је у таквим приликама било и по двоје, троје, но сад је зар случајн 
 После се догодило оно, што се у таквим приликама обично догађа.{S} Парница је донела што и вин 
поплашена срна и као што се већ у таким приликама дешава; што већма хоће да се покрије, тим се  
азаренства је у нашим општим друштвеним приликама</hi>.{S} И као што киша учини, да клица у зем 
— пуста је.{S} Поред пута је јендек, од прилике до колена дубок, а пун воде.{S} Тома шчепа Срда 
доста било онолико хране, колико има од прилике у 30—40 зрна сочива.</p> <p>„Тај би човек морао 
ми“ и „назепсти“, значи код Назарена од прилике оно исто, што значи код нас:{S} Бити на кривом  
њему је сотона или бар вино, а то је од прилике све једно.{S} И он дивљом руком зграби кћер сво 
ote> <pb n="85" /> <p>Ето, толико се од прилике дознаје и из тог романа.{S} У читавој књизи се  
у...{S} Него треба ван цркве удесити од прилике оно, што сте удесили ви с вашим Назаренством... 
.{S} Она је у кошуљи загазила у воду од прилике до појаса, а с њом је загазио и деда Јова.{S} Т 
могу, набадао их на колац.“ </p> <p>„Од прилике.“</p> <p>„Не маре за народ свој, неће ни да изг 
стоји?“</p> <p>„Од прилике.“</p> <p>„Од прилике, из две голубице и једне мачке.“ </p> <p>Све су 
д знам, из чега се састоји?“</p> <p>„Од прилике.“</p> <p>„Од прилике, из две голубице и једне м 
p>Боривоје види јасно, да из ове женске прилике говори ђаво, али не рече: „Иди од мене, сотоно! 
Од то доба нисам никад пропустио згодне прилике, да се што ближе упознам са Назаренима, установ 
Светозар је применио те речи на данашње прилике свог села и рекао: „Ону руку, коју сте подигли  
на, кад по неколико година није било те прилике, јер сам бивао на страни, а бивало је времена,  
е говор темељан, научан, згодан за наше прилике.{S} Навео је чак и оно, што су писали Грци и Ри 
, стражари пазе једино на то, да се том приликом без надзора не износи и не уноси ништа.</p> <p 
 унапред и опази на средини пута људску прилику.{S} Та је прилика лежала као укочена, и учини м 
е заборавила тог разговора.{S} По првој прилици поручила је Марта брату, да јој пошље јерусалим 
још нико до сад није разумео, а по свој прилици и од сад неће нико разумети.</p> <p>То је био у 
арице не знају појати.{S} То је по свој прилици божја промисао наредила, јер да и оне знају пој 
 пита:{S} Ко? као што би до сад у такој прилици радио, но само вели: „Нека их, види Бог“.</p> < 
и био уверен, да речи апостола Петра не приличе на данашњи догађај.{S} Ово се крштење свршило,  
ође и њој у памет, ма да такве мисли не приличе „вернима“.</p> <p>Боривоје поздрави Милеву дост 
 ти сада поновити, да то твоје одело не приличи девојци, која хоће да украшава срце своје.{S} И 
теник узе Боривоја преда се.</p> <p>„Не приличи се мени као свештенику“, рече, „да одвраћам нек 
е колико ти се мили; млад си још, па ти приличи.{S} Туци се, уби, исплатићу те, само се остави  
 блуда и пијанке, хоћу да живим као што приличи Хришћану и човеку; хоћу да будем вредан и умере 
аву горе, подиже је далеко више, но што приличи скромности назаренској.{S} Осећао је, као да се 
ењу Јованову глава трећа, има нешто што приличи и на њу.{S} Анђелу лаодикиске цркве говори дух: 
рилика у колу.“ „А зар ми не би и иначе приличили једно с другим?“ Она ме само гурну, па тек до 
не.</head> <p>Има у Бачкој два велика и прилично богата села.{S} Та су села наблизу и у њима се 
мирно са шапатом, али њихови гости су у приличној гунгули.{S} Умирују поп-Јашину госпођу, износ 
у част и маст, волели су да даду повећи прилог друштву добрих људи, али се опет за то прикупило 
у 20 фор.{S} А и иначе је било ситнијих прилога.{S} Но и ван тога се друштво могло похвалити.{S 
тос су закупили 4 јутра земље од својих прилога, заједнички су је обрадили и засејали житом.{S} 
се заветовао, да неуморно пешачи и купи прилоге за свету обитељ, па ма и опет пао на путу од ум 
о, његова мезимица Милева, тако се опет приљубила уз Лазара, да већ не зна шта ће.{S} Брани га. 
 упропастише зетови.</p> <p>Боривоје се приљубио уз чича-Симу и његова унука Стевана (који је ч 
ратом неку накнаду, али она сиротица не прима.{S} Куне је, да је већ и црној земљи тешко и вели 
ли апостол Павле ово: „Удовица да се не прима млађа од шездесет година и која је била једноме м 
 доба да Машу узму у војнике, али он не прима пушке.{S} Каже капетану у очи: „На великој сам му 
неће да прими дувана.</p> <p>„3а што не прима?“</p> <p>„Каже, забрањује му његова вера.{S} Он ј 
што видимо то примимо.{S} А зло се лако прима и ми то примисмо.{S} Добро ћемо ваљда после, не з 
аво нас је учио апостол Павле: „Жену не примајте млађу од шездесет година.“ Па и тај рок је кра 
иви и истерате га, немилостиви сте и не примате га натраг.{S} А Христос је казао: „И седам пута 
 што да не?“ Поћути мало, па му се онда примаче ближе. „О, тај премудри Соломон, баш је враг.{S 
стише му, али Назарени нису хтели да га приме, јер је он онда згрешио, кад је већ био <hi>крште 
 И кад би само још попустили у томе, да приме пушку као и други војници, онда <hi>ми, држава и  
ни ни једна хришћанска вероисповест.{S} Примедба пишћева.</p> </note> </div> </back> </text> </ 
одника, јер њему нико не добаци никакве примедбе, а нису га ни девојке спевале.</p> <p>Четврте  
.{S} То је рекао Христос, и Светозар је применио те речи на данашње прилике свог села и рекао:  
у га волели, само би се и на њега могле применити с малом изменом оне Христове речи: „Болесници 
а ће онда и он за њима.</p> <p>„Пример, пример и опет пример“, рече он.</p> <p>Сви су му одобра 
сте нам писали књиге; ви нам служите за пример; ви сте нам углед.{S} И ја вам кажем:{S} Уз овак 
удима. „Децо, пазите шта радите, узмите пример на мени, опаметите се раније, немојте чекати, да 
 чланови буду поуздани, те да могу бити пример осталима.{S} А добар пример ће онда и оне слабиј 
Тако се не може више.{S} Бог нам је дао пример; тако не иде.{S} Он је лепо развио те мисли и за 
} И Спаса и Јова, које ми показујеш као пример, и данас се не грозе псовке и поруге, песме ни к 
а могу бити пример осталима.{S} А добар пример ће онда и оне слабије и несталније окренути.</p> 
 за њима.</p> <p>„Пример, пример и опет пример“, рече он.</p> <p>Сви су му одобравали и сви обр 
народ, па ће онда и он за њима.</p> <p>„Пример, пример и опет пример“, рече он.</p> <p>Сви су м 
тамо били и вели им: „Ето вам, господо, примера, следујте му!“</p> <p>И све би се свршило које  
и онај, који је слабији од мене?{S} Без примера нема ништа, то сви ми увек говоримо, а никад не 
но.{S} Ми ћемо их освојити обавештењем, примером, пожртвовањем, љубављу.{S} Можда неће ићи сасв 
овић предлагао свештеницима, да следују примеру проте Папића.{S} Шандор ковач застаде код врата 
нити свештеника?“</p> <p>Учитељ Миливој примети: „Ја сам казао само толико, да рђави свештеници 
анас ми није нешто добро, (а ту је одма приметила, да не говорим истине) и ја нећу ићи у друштв 
 хоће да се бије; дречи, а баш сам јуче приметила, да бије песницом о сто...{S} Од куда му то?{ 
</p> <p>Она не рече ни речи.{S} Није ни приметила, да јој је Лазар из очију прочитао мисли и да 
срозао из неба право у ад.{S} Сви су то приметили и свима би немило.</p> <p>Кад је кратка молит 
на комисија иде у посету.{S} Па да је и приметио, опет не би ни слутио:{S} Шта значи то, кад уз 
ине од шипарице удавачу и Боривоје је и приметио и начуо, да ће Јованка да се уда.</p> <p>Неког 
стио.{S} Да је ко добро пазио, могао је приметити баш из тог честог крштења, да Лазареве мисли  
S} Чим он закуца на прозор, тихо, једва приметно, она се трже.</p> <p>„Ко је?“</p> <p>„Ја, отво 
јено и запурено од брза јахања, па и не примећаваше, колико су његове речи утецале на њу.</p> < 
Богу: „Господе Боже, доста ми је свега, прими душу моју од мене“.{S} На ове последње речи осу с 
ање на то излази.{S} Промисли се дакле, прими овај мој савет и мисли дан-ноћ само на украшавање 
ола сата и за скупштину?“</p> <p>Милева прими укор и не рече ни речи.{S} Сто беше постављен и о 
тати руку на срце, свештенство треба да прими своју кривицу, али примите, браћо, и ви своју.{S} 
не су добро виделе, да Боривоје неће да прими дувана.</p> <p>„3а што не прима?“</p> <p>„Каже, з 
Каже изречно:{S} Волео би умрети, но да прими плату, те да ко његову славу уништи.{S} Даље вели 
да сврати још мало к њему, али Мирко не прими понуде.{S} Тома је учинио друкчије.{S} Каже: „И ј 
ени свет одлази онамо, да олакша души и прими опроштаја за своје грехове.{S} Али Боривоју све т 
и пред лице божје, да на Гори Синајској прими 10 заповеди, наложио му је Бог, да се три дана пр 
поздрави Милеву доста збуњено, а она му прими поздрав скромно, а не насмеши се, јер то не би до 
је, што су њега незнатна, мала и грешна примила браћа у тако важно веће, да га поуче и још боље 
није ни било.</p> <p>Учитељева породица примила је свештеников предлог радосно и раширеним рука 
ожије све прописе назаренске.{S} Она је примила ту божју вољу мирно, не само без бола и жаљења, 
/p> <pb n="125" /> <p>Говор чича Станка примили су на послетку сви лепо.{S} Осетише, да је река 
ароши.{S} Ми смо мајмуни, што видимо то примимо.{S} А зло се лако прима и ми то примисмо.{S} До 
</p> <p>--- Кад је Лазар дошао из поља, примио је Боривоја не само раширеним рукама, но и отвор 
он не може све.{S} Већ од дужег времена примио је од Мирка општу благајницу, а ту има много и м 
па су јавили оном господину, који ме је примио, да сам путем искакао из кола, те се угрувао.{S} 
а?“</p> <p>Лазар се мало збунио, али је примио руку. „Домишљам <pb n="136" /> се“, каже, „а и в 
у се кашаљ утиша, он проговори: „Ја сам примио пушку и служио цара три године.{S} За те три год 
челарством.“</p> <p>Светозар је радосно примио понуду, са уздахом је додао, да њему остаје најт 
јих рачуна — и Боривоје га је врло лепо примио без икакве срдње и пребацивања.{S} А кад је запи 
 па и чича - Срдану.{S} Ма да се Срдану примирила грозница, опет за то не може да устане, уштап 
примимо.{S} А зло се лако прима и ми то примисмо.{S} Добро ћемо ваљда после, не знам.{S} Тек у  
ећма вам не одобравам то, што нећете да примите пушке.{S} Промислите само, како ће наш краљ жив 
 се:{S} То би било нешта...{S} А сад не примите за зло.{S} Ми прости људи како знамо, тако дива 
нство треба да прими своју кривицу, али примите, браћо, и ви своју.{S} Ми треба да прегнемо сво 
е на срцу.{S} Не мари, ако ће овог часа примити Бог душу његову...</p> <p>Гости се полако разил 
ла вами, који ме се сећате, али не могу примити,“ бранио се Боривоје.</p> <p>„Та узмите, но.{S} 
м од своје воље мораш јавити власти, да примиш плату за своја недела.{S} Није доста рећи: „Каје 
окрет њен.{S} Они јастуци су већ мекши, примише многу сузу из ока Милевина, а не одадоше је.</p 
е, потурчила се.</p> <p>Жена и породица примише га и опростише му, али Назарени нису хтели да г 
 руку, коју сте подигли на брата свога, принесите челу и прекрстите се; ону опору реч, која вам 
д твога мужа, то је и твоје, а што теби припада, на то има и он права; па ако ти брату одбијаш  
да је придобије за нас.{S} Овца хоће да припитоми змију, па ако само змија овцу не - упропасти. 
немирно зло и да ћеш пре бубе и звериње припитомити, но њега“.</p> <p>„Шта запушавате уши, раск 
 лако к себи, а уз питоме овце и јагњад припитомиће се и он.{S} Само га обилазите чешће и пазит 
{S} Но све је то:{S} Некад било, сад се приповеда.{S} Пред јерусалимском иконом горело је канди 
едрагог.{S} Но то је давно било, сад се приповеда.{S} Данас је доба ветропирства <pb n="65" />  
н превод те песме“.</p> <p>„У тој песми приповеда се међу осталим и то, да је Одисеј залутао са 
ихвати јелом, а деца га обгрлила, те му приповедају.{S} Он не седа за сто, јер није гладан, а н 
ветка не показује то тако јасно као низ приповедака.{S} Тешко оном, чије се душе такне то начел 
, <pb n="86" /> но ко се год начита тих приповедака, па се такне душе приповедача С. В. П., тај 
дима, која бивају на гробу Христову.{S} Приповедао је, како небројени свет одлази онамо, да ола 
ати. „Слушајте“, каже Јованка. „Отац је приповедао матери о неком Назарену.{S} Нисам све чула,  
ачита тих приповедака, па се такне душе приповедача С. В. П., тај на мах престаје бити човеком, 
 најстарији људи.{S} Свуд никло жито за приповест, само на чича-Срдановим њивама избила тек по  
 а Сима им прича.{S} Страшна је била та приповест; само се многи зачудише, кад чуше, да је сото 
е, кад више скривено.{S} Свака поједина приповетка не показује то тако јасно као низ приповедак 
г</hi>.{S} Но не само у тим, но у свима приповеткама његовим, у целом делању тог човека има неч 
его бих волела, да чујем ваш суд о оним приповеткама, које сам вам ја дала“.</p> <p>„О приповет 
претвара у животињску...{S} У свима тим приповеткама наћи ћете, где се с планом, промишљеном на 
, да ја не могу да дођем на чисто с тим приповеткама.{S} Има, нешто страшно у њима, а не знам ш 
ветозар. „Ви сте нашли праву реч; у тим приповеткама има нечег <hi>страшног</hi>.{S} Но не само 
њство, то је оно грозно, што лежи у тим приповеткама и што се износи, кад мање, кад више скриве 
ткама, које сам вам ја дала“.</p> <p>„О приповеткама С. В. П.?“ пита он.</p> <p>„Јесте.{S} И ја 
а у другом Лазар, назаренски прваци ове приповетке.{S} Дао сам и људима друга имена, јер је чит 
 ми ћемо га још боље познати у току ове приповетке, а Лазара и Боривоја познајемо довољно.</p>  
, који су жедни лепе књижевности, своје приповетке, <pb n="86" /> но ко се год начита тих припо 
 чега сам се грозила, кад сам читала те приповетке“.</p> <p>„Благо вашој души, које се не мога  
а сто, јер није гладан, а не разбира ни приповетке дечје; пуно му је срце и пуне су му очи — су 
аше „Друштво добрих људи“ живети само у приповетци или ће га прихватити сва наша места, сав нар 
 а доцније ћете га често сретати у овој приповеци, — он је тај, кога су прозвали „назаренски вл 
ругу страну.</p> <p>„Хтео сам да изиђем приправан пред тебе и да чујем суд твој о некој врло ва 
еч, која вам је на уснама, прогутајте и приправите усне на братски пољубац.“.{S} Светозар је го 
ино за дете“.</p> <p>— „Све је готово и приправљено“, изусти она обореном главом.</p> <p>— „Све 
је друштво добрих људи почело да живи и приредило прву своју забаву, одмах дан по томе зачула с 
оље било, кад смо у сред шуме, у божјој природи слушали славује, но што нам данас у загушним со 
 и морална предавања, те свештенство по природи ствари изгуби онај значај, који је имало пре.{S 
е, стиди се и вас и људи.{S} На пољу, у природи долазиће по лако к себи, а уз питоме овце и јаг 
 ствар поста свакоме врло проста и врло природна.{S} Лазар је у договору са слугом носио Чивути 
ика у Назарене.{S} Све троје је једнако природно.</p> <p>Осуђеник затрепти од милине, кад помис 
а несрећа не долази никад сама.{S} Врло природно.{S} Кад се труло почне рушити, неће се заустав 
поче да га води оним јендеком.{S} Други прискочи, да му помогне.</p> <p>„Остави“, каже Тома, „н 
p> <p>Лазар умукну за часак, али већ му прискочи Боривоје.{S} Каже: „Господин свештеник је забо 
ла, да је остала код куће; но доцне.{S} Приспела је полумртва до адвоката, а кад тамо, рекоше ј 
 дана још рано изјутра, чим је Боривоје приспео у Лазаревац, позвао га к себи на ручак и сад се 
="110" /> <p>Цео одбор дубоко уздахну и пристаде уз Мирка. „Види Бог“. „Шта ћемо с Гајом Павлов 
 те Бог учи... само ми кажи још ово:{S} Пристаје ли и Нада на тај твој велики пост?“</p> <p>Бор 
 старије, који боље знају но млади, шта пристаје једно уз друго“.</p> <p>„И ваша млада нема вен 
слим, да му нећу омрзнути, ако што мање пристајем у разговор са женама“.</p> <p>Сувачарка га гл 
лекар: „Мој драги Светозаре, ја радосно пристајем, али се са мном нећеш <pb n="197" /> моћи мно 
 али ја мислим, да би баш твоја Варвара пристала за брат-Боривоја.{S} Она и тако воли децу“.</p 
, да би Влада Милин и Стана Павлова баш пристали једно за друго.{S} Време је.“ _</p> <p>За Тому 
 од сада мане чобанлука.{S} Боривоје је пристао. „Теби је тешко, мајко“, рече јој, „да се брине 
о на овај докторов предлог, али је ипак пристао и по подне се свршила ствар глатко и мирно, без 
рено уживати.“</p> <p>Светозар је тешко пристао на овај докторов предлог, али је ипак пристао и 
лите укинути тасове; ја са своје стране пристаћу радо.</p> <p>„Свештенство није она снага, која 
поценим, него добрим делима, као што се пристоји женама, које се обећавају у побожности.{S} Жен 
глава II. стих 9.—14. вели ово: „Жене у пристојном оделу са стидом и поштењем да украшују себе, 
/p> <p>Кад су изишли из цркве, прота је приступио Светозару и рекао му:</p> <p>„Ја сам увек гов 
н је тим својим предавањем потресао све присутне до дна душе.{S} Узео је да нацрта последње час 
, старац или редуша, ако и нису у пољу, притајили се у кућама.</p> <p>У један мах се подиже с д 
!{S} Сад види, да се сотона у њему само притајио, а не смирио.{S} У њему — кува и ври.{S} Као ш 
у?{S} Ништа особито, ништа велико, само притисак крви према мозгу...{S} Да је ко могао јасно ви 
, синко, какви су греси, који те толико притискују, да баш мораш у Јерусалим?“</p> <p>„Ја ћу се 
ова, Лазар, ухвати за руку и својски је притиште:</p> <p>„Умири се, брате“, шану му, „уздај се  
азаренке, једва шапућу, тек ова или она прићи ће ком брату или пријатељу и скинуће му перце с р 
учио нас; сео у порту, да му може свако прићи и потужити се:{S} То би било нешта...{S} А сад не 
„Баш добро, пријатељу, што споменусте“, прихвати нека старија жена. „Имам важна посла.{S} Кад п 
че неко гласно.</p> <p>„То имаш право“, прихвати доктор и насмеја се.</p> <p>На послетку се ипа 
ем, а остала деца остану мала, ко ће да прихвати кућу?{S} Нек Лазар само оре и сеје, а кад му д 
може послужити.{S} Тетка га зове, да се прихвати јелом, а деца га обгрлила, те му приповедају.{ 
уди“ живети само у приповетци или ће га прихватити сва наша места, сав народ наш.{S} Ко ће да з 
су то попови измислили, да им буде већи приход.{S} Цркве су поповске воденице, ништа друго.{S}  
е, а то је до почетка.</p> <p>Наш народ прича, да неке „виле милоснице“ обдаре дете разним дари 
уза се, нарочито војник.{S} А унутри се прича, како је св. Сисоје бацио у море клешта и удице,  
ј сотона, и како га је мучио, а Сима им прича.{S} Страшна је била та приповест; само се многи з 
ао га мушкима.“</p> <p>„Поганичка је то прича, пријатељу Перо, него гледај ти с њоме лепо, поса 
ова и Варвара разумеше га, па су тако и причали осталој браћи код куће. „Сиромах Боривоје!{S} П 
вечеру.{S} После се дуго и дуго по селу причало о тој вечери.{S} Ту су биле рибе од Орида, од о 
 се свршило најлепше, да овде прекинемо причање, али смо сад тек дошли до колевке, а то је до п 
и.{S} Хтео би да оде, а хтео би и да га причека; на послетку пође. „Ја ћу доћи доцније“, каже.  
а мирна.{S} У таком времену добро је да причека са женидбом.“</p> <p>„Јао куку мајци, па докле  
кажем Ивану: „Иди купи ми дувана, па ме причекај ту, сад ћу ја доћи“.</p> <p>„То је било онога  
S} Но каже он: „Остави нано још мало да причекам“.{S} Док ме јуче у зло доба неко не обавести.{ 
ко треба да пости онај, који хоће да се причести на гробу Христову; којим се путем иде у Јеруса 
те ће те сам св. патријарх исповедити и причестити.“</p> <p>Боривоје само махну главом. „Опрост 
ају души својој; отићи ће у Јерусалим и причестиће се над гробом Христовим.{S} Но пре свега хоћ 
/title>“.{S} За тим одоше у скупштину и причестише Варвару комадићем хлеба и гутљајем вина, ист 
 свега хоће достојно да се спреме за то причешће, постиће највећи хаџиски пост, три године дана 
овац, да тргују с њим.{S} Христос у тој причи изобличава оног слугу, који је своју кесу с новци 
ветозар наставља:</p> <p>„Да чујеш неку причу.{S} Имао отац петоро синова и остави им на самртн 
<p>Боривоје је изговорио ову еванђелску причу с пуно ватре и узбуђења; глас му је помало дрхтао 
огу овако.“</p> <p>Док је она говорила, пришао јој је и син. „Нано,“ каже, а глади јој косу, „м 
поломисмо.“</p> <p>Миливоју и госпођама пришао је уз пут професор Здравковић.</p> <p>„Све бих о 
знала, али тихо, шапатом.</p> <p>Кад је пришао Светозар, он је метнуо обе руке сестри на чело,  
 али ово још је видех.“</p> <p>Лекар је пришао Боривоју и загледао га.{S} Боривоје испрва гледа 
е и дошло до тога.</p> <p>Обрен је први пришао Лазару и хтео, да му се исповеди баш, кад га одв 
ра га је преплашено слушала, па му онда пришла.{S} Он је био сатрвен, а она, жена за часак га ј 
ке поустајале, неке седе.{S} Јованка је пришла Милеви, љубила је и плакала; тешила је, како је  
 <p>Кад су Лазар и Милева ушли у собу и пришли оцу, он се заплакао. „Децо“, каже, „уштапио сам  
.{S} Ако нема доктора, он тражи бабе -— проба.{S} Ако ви доктори не нађете лека народ ће ићи ма 
арод ће ићи ма и бабама назаренским, да проба“. (Тако је!{S} Живео!).</p> <p>„И још нешто да ка 
S} То је било око подне, а већ с вечера проба га.</p> <p>„Перо“, каже му, „грде те комшије свак 
 противници сваком напретку, јер веле: „Пробао сам, не може се“.{S} Неки отрпе чак и <pb n="87" 
 висок човек, у ратарском оделу, тек му пробиле науснице.{S} Може се рећи, да је био леп, а по  
S} Изгледа себи као човек, кога хоће да прободу, а он се не <pb n="159" /> миче.{S} Дај, да се  
е друга ствар.{S} Ја сматрам пушење као пробу.{S} Ко нема снаге, да се одрече тог дима, тај је  
треба писмена рачуна.{S} Но кад удари у пробу с Лазаром, увиде, да нема право.{S} Лазар увек пр 
} Па у том леже и заспа.{S} У сред ноћи пробуди га нешто.{S} Отвори у пола очи и опази своју ма 
-Срдану.{S} Пре, све ужива, кад га ноћу пробуди песма његова сина, ко вели: „Ако се момак и про 
, казни ме бар ти“.</p> <p>Та трпљивост пробудила је сажаљење не само у матере и браће, но и у  
 су речи Томине биле од користи и да су пробудиле Боривоја из дремежа.{S} Но на скоро се увериш 
ецао на њу.{S} Он ју је само такнуо.{S} Пробудио је у њој пажњу, заинтересовао је.{S} Сад је он 
њезине крви...</p> <p>Пола сата доцније пробудио се Гига и тражио ју је очима.{S} Кад виде праз 
 мајчиним, у пола обнезнањен.{S} Кад се пробудио, страшљиво погледаше на матер, па се горко зап 
м човеком.{S} Он се кукавац није још ни пробудио био из оног тврдог сна, у који га је уљуљао Го 
иже и однесе на постељу.{S} Онда је тек пробудио матер.</p> <p>Кад је носио у наручју у собу, о 
ли, а друго наложили нами да чинимо?{S} Пробудите се, браћо моја драга — то бити не може, то ва 
то лако памти и туви, да га у сред ноћи пробудиш и питаш, изговорио би сва та тешка имена као о 
е беше навикнута, па то лежање и болест пробудише у њој неку раздраженост, које се није могла о 
сао крв, био сам успламтео од борбе, па пробуразим и свог друга, који је хтео да буде заслужниј 
аца, а тужну или радосну свечаност нека проведе скромно.{S} Не може бити, да одбијамо гладне пу 
па би сад сви скупа требали у весељу да проведу празнике, и баш сад Лазар болестан, легао је.{S 
сте били у последње време и како сте се провели?“ — па је онда одрешена нова врећа разговора.{S 
и, да он и сам не памти, кад му се дете провело.</p> <p>И наста весеље.{S} Управо не весеље, не 
х ти бадава говорио...“</p> <p>Лазар је провео будан ту ноћ, сутра дан не изиђе из куће.{S} Већ 
а његова сина, ко вели: „Ако се момак и провесели мало, није зло“, а сад и нехотице погледа на  
енима глупост.{S} Не сме се ни обући ни провести ни запевати.{S} Отићи ће она својој кући, дост 
н је тако добро познавао своју Рахилу и провидео ју је.{S} Кад уђе у собу, она је још певала, а 
ух с њоме...{S} Човек ретко, врло ретко провиди вигове, које му подмеће женска; али кад их једн 
ју страна наоблачило, али између облака провирује још увек — сунце.</p> <p>И Боривоје је необич 
чења.{S} Рецепт тог лека гласи:{S} Узми проводаџију, нали га добро вином, помешај га с његовим  
длегне.{S} Онда би требало и опет узети проводаџију и обновити лек, али то не иде, јер хвала Бо 
учинити, попустио је и умуче.</p> <p>Но проводаџилук пређе сад на остале.{S} То је као зевање.{ 
, да се жени и удаје, а данас се даде у проводаџилук.</p> <p>„Кад смо већ код тога посла“, каже 
 Рада с његовом Станом врло непристојно проводи.{S} Обоје су се помамили, те се дан на дан успа 
х учених људи и књиге, које они писаше, прогласише као једини пут, који води просвети, спасу и  
 болесницима.{S} Дао би ми вид и ја бих прогледао“.</p> <p>Лазар је још онога дана отворио школ 
. — Пијанство, карта, непаметно лицкање прогнано је из друштва, а <hi>превара</hi> и рђав живот 
ећи разбесило.</p> <p>Марта и опет прва проговори.</p> <pb n="13" /> <p>„Кажите ми, молим вас,  
 <p>„Кући матери, кажем ти!“</p> <p>Она проговори мирно: „У светом писму пише:{S} Жена треба да 
ко не очекиваше.{S} Милева се усправи и проговори нежним гласом, чисто улагујући се: „Не могу и 
орио главу на груди, са свим на груди и проговори скоро нечујно: „Убио сам жену...“</p> <p>Зачу 
ви.{S} Но ипак некако оживи и сутра дан проговори.</p> <p>Био је то калуђер из Свете Горе, отац 
сув кашаљ, па кад му се кашаљ утиша, он проговори: „Ја сам примио пушку и служио цара три годин 
исање њих обадвају.</p> <p>На једном он проговори, управо прошапута: „Кад се човек убије, грех  
о и он, а ћутале су и жене; на послетку проговори. „Огрни се, мајко, и иди кући.{S} Не говори о 
а, али дуго не може.</p> <p>На послетку проговори: „Кажите нам истину, је ли ваша жена од своје 
о уморен, али је велика воља у мени, да проговорим још коју реч с нашим пријатељем, кога тако о 
она</title>“, песмарица.</p> <p>Први је проговорио Мирко: „Љубазни!{S} Појаћемо из „<title>Харф 
је понудила да седне.{S} Ко зна, кад би проговорио и да ли би проговорио речи, да га она прва н 
S} Ко зна, кад би проговорио и да ли би проговорио речи, да га она прва не запита: „Како ваши н 
; ону опору реч, која вам је на уснама, прогутајте и приправите усне на братски пољубац.“.{S} С 
рица.</p> <p>„Хм, та догоди се да баш и прогутам коју.{S} Трешања не једем никад без коштица.{S 
аписао ове речи на своме олтару, где је продавао отпушташе грехова:</p> <quote xml:lang="DE"> < 
 цркви и још мало треба, па ћемо почети продавати и вечно блаженство, као оно калуђер Тецел, ко 
а продају нам је“, каже, „али је нећемо продавати вама.“</p> <p>„А као за што не мени?“ љути се 
га после издаде: „За што се ово миро не продаде за три стотине гроша и не даде сиромасима?{S} Ј 
пред свештеником?{S} Продајемо столове, продајемо место у цркви и још мало треба, па ћемо почет 
а да смо једнаки и пред свештеником?{S} Продајемо столове, продајемо место у цркви и још мало т 
ша крмача једе живину.{S} Ми је за то и продајемо.{S} Али би да је продамо у онаку кућу, где не 
 може, главно је ту договор о куповању, продаји и т. д.{S} Тај састанак замењује — кафану.{S} И 
ом, што је Лазар разгласио, да му је на продају?“ пита деда Савков с врата.</p> <p>Милева се пр 
ер је Лазарева крмача већ три недеље на продају.{S} Не купује је нико, јер ко нема живине, томе 
, те носи крадом Чивутину мало хране на продају.</p> <p>Тај „ветар отуд од Горњака“, никако виш 
 молитву, до ли о том:{S} Шта има ко на продају, шта ваља купити, шта продати и с киме се уорта 
.</p> <p>Милева се прибрала.</p> <p>„На продају нам је“, каже, „али је нећемо продавати вама.“< 
уо.{S} Наскоро је добио суд.{S} Мати му продала тако рећи и сукњу, те узела браниоца.</p> <p>Бр 
его само људе.“</p> <p>„Ти су га људи и продали и распели“, каже Јованка. „У Бечу, где сам ја у 
{S} Та не оно мало куће, но све село да продам, не би залегло“.</p> <p>„Кад немаш, немаш.{S} По 
и је за то и продајемо.{S} Али би да је продамо у онаку кућу, где неће моћи да буде од штете.“< 
мо вичете: „Свето јој њено, одмах да је продамо.“ И чим стигосте до Гецина салаша, а ви доплати 
ш, продаћу те онако исто, као што те је продао Јуда и погазићу све заповеди твоје.“</p> <p>Дуго 
и и засејали житом.{S} Сад су добили од продате хране 240 фор.{S} Утаначили су, да ове године с 
има ко на продају, шта ваља купити, шта продати и с киме се уортачити.{S} Где вам је ту св. пис 
?{S} Нико му не рече, да је то земљиште продато другоме, а нико, да је ту подигнута кућа.</p> < 
 немој ме оставити, јер ако ме оставиш, продаћу те онако исто, као што те је продао Јуда и пога 
ечни.“</p> <p>„Та овога ти и онога ти“, продера се чича-Срдан, „зар су те већ толико залудиле о 
ваког...“</p> <p>„Ћути, квочко матора!“ продера се Срдан на њу. „Шта си узела успијати, као да  
о таман је та ствар била у току, кад се продера <pb n="202" /> врећа.{S} У правилима друштвеним 
од су знали и умели, да најпре зауставе продирање назаренско, па онда и освоје их.</p> <p>Поп - 
 долази право из рањена материна срца и продире до срца...{S} Боже, та и она птица у гори и она 
раци лагано, постепено, један по један, продиру у комору...{S} Све је видније...{S} Сад опази,  
.{S} С тим <pb n="205" /> ћете ви лакше продрети с вашим предлогом.“ Она ме је зачуђено гледала 
 Каже: „Господин свештеник је заборавио продужење те посланице.{S} Јер апостол Павле у својој п 
 оне.</p> <p>„Видим, браћо моја драга“, продужи прота, „видим и у вашим рукама еванђеље, а опаз 
ни скроман ни милостив.</p> <p>„Ти си“, продужи Тома, „ово дана била на кукурузи.{S} Брала си п 
е одмах убили?“ Ту застаде за часак, па продужи: „А шта вам је скривила тако страшно?“ Кад је и 
а да радим!{S} Да л’ да молим, да ми се продужи време живота на земљи, да бих се поправио?{S} А 
сад нисмо пред твојом ковачницом.“ И он продужи даље, али га нису слушали одвећ пажљиво, те на  
р и опет не рече ништа.</p> <p>Светозар продужи:</p> <p>„Пре свега да дођемо с једним на чисто. 
пуца у коње, ако се макну, те се весеље продужило до подне.{S} Једном речју, право — српско вес 
 и од мене бити неки Назарен.“ Но таман продужише Пазар и Боривоје рачунање, а Петар се и опет  
 <p>„Треба да знаш све још за времена“, продужује Тома, „па да помогнемо, ако се још може.{S} Л 
ј Гига зар да не може?“</p> <p>„Он је,“ продужује Мирко, „још непречишћен.{S} У њему је заостал 
</p> <p>Но та крвава сцена из св. писма продужује се у машти болесне жене.{S} Она види пророка  
>„Сећам се“, вели Светозар. „Од то доба прође година.{S} Данас велим само толико:{S} Мало је бо 
 кући писма; цепа их и ипет пише, да га прође време.</p> <p>Ја сам то опште право употребио и з 
И опет га додирну, гурну лактом, а њега прође као муња и запита: „Кад код вас свештенство није  
 ме, нека ти је просто.“</p> <p>Свакога прође језа, само чича-Срдана не.{S} У њему је сотона ил 
ривоје, па им Бог зна како мило.{S} Кад прође неко време, ето ти њега, довео Боривоју децу.</p> 
ло закаснило“, мисли чича-Срдан, но кад прође још неколико дава, још никако нема ни трага од зр 
 то би било ново успаљивање.</p> <p>Кад прође четрнаест дана, те дође недеља, које му је требал 
та не може ући у село, док те капије не прође.{S} У које се село увукло Назаренство, тамо су ка 
лила:{S} Од пића је, проћи ће.{S} Но не прође.{S} А кад трећи дан посла по лекара — доктор није 
 ствари нису тад размрсивали.</p> <p>Не прође неко време, а ето ти Здравковића у село, позва св 
„Видите код нас пре није било, да човек прође с колима поред путника, а да се не заустави и не  
 требао ни почињати“, рече.</p> <p>Тако прође година дана и Боривоје дошао од силног поста као  
етвртог дана мало разабрао.</p> <p>Тако прође и опет четрнаест дана и дође опет време заједничк 
зарен не сме бити сујетан.“</p> <p>Тако прође још неко кратко време и дође доба, када Назарени  
ва госта собом.{S} Код куће у један мах прође кроз кујну и осети, где се заустави Милевин погле 
о горе.{S} Хајд, видећемо и то.“</p> <p>Прође неколико месеци, а Лазар се не мења.{S} Њему је п 
 да ме избаце из шарага.{S} Па кад онда прођемо поред н..ске попадије, па Лила неће да слуша, н 
алили.{S} Кад сам вас возио у варош, па прођемо поред каквих госпођа, а ви сте из стражњег седи 
је светима ноге прала, а младих удовица прођи се; оне кад побесне против Христа, хоће да се уда 
е.</p> <p>И опет прођоше три недеље.{S} Прођоше као три сата, тако се бар Боривоју чинило.{S} А 
неће да га види.</p> <p>„Док у зло доба прођоше три Назарена.{S} Чим га опазише, поскакаше с ко 
ршио посао и разиђоше се.</p> <p>И опет прођоше три недеље.{S} Прођоше као три сата, тако се ба 
и искао да му поврати ону децу, коју је прождерао.{S} Ако ти умеш избљувати материно млеко, кој 
вара сам од себе, не научен човеком, но прожман духом светим.{S} Ето дакле, за што Назарени тај 
p>Гига је мало застао, али како нико не прозбори више, скиде кључ од коморе, што је висио о кли 
ов, кога су бабе његова села подругљиво прозвале „назаренски владика“, па му је тај назив и ост 
очео, па упустио.{S} Назарени те, море, прозвали Јудом, од како си их изневерио.“</p> <p>У Лаза 
 у овој приповеци, — он је тај, кога су прозвали „назаренски владика“.</p> <p>Срдан Ненадов био 
 Тома дошао до Срданове куће, закуца на прозор и предаде га домаћици.{S} Она се сирота згранила 
Али не, није умрла.{S} Чим он закуца на прозор, тихо, једва приметно, она се трже.</p> <p>„Ко ј 
а као Назарену, брату.{S} Најпре застре прозор.{S} Онда изиђе на врата и пропусти га тихо, нечу 
о време, кад си ме ноћу пропуштала кроз прозор.“ Маца као да поклекну мало, побледи, па онда ре 
 побочна соба.{S} Та друга соба има два прозора, који воде у скупштину.{S} То је место за оне ж 
ебе као лопов, па се докраде до крајњег прозора.{S} Тамо је Милевина собица.{S} На прозору нису 
ога остати на месту, но устаде и оде до прозора.{S} Милева га погледа испод ока.{S} Да је у оно 
неколико дрвећа, остраг је зграда с пет прозора, који воде у двориште.{S} То је скупштина — вел 
— сотона?{S} Погледа на ту мрску кућу и прозоре:{S} Све је мирно, сви спавају.{S} Таман згода,  
 рукаве и шпагове каменицама, те удри у прозоре.{S} Пршти стакло и дрво на све четир стране, а  
цу, а не могу да их оставе код куће.{S} Прозори те собе су отворени, те се и из ње може лепо св 
н за оно доба.{S} И већ се појављује на прозорима или огради жена или дете, да виде:{S} Ко ли т 
зора.{S} Тамо је Милевина собица.{S} На прозору нису спуштене завесе ни мало, те се види у соби 
стеље и покри лице рукама.{S} С поља на прозору горео је жижак и светлост тог жишка беше толико 
ила.{S} Устала је са столице и прешла к прозору.{S} Отклонила је завесе и гледала на улицу, ма  
н их управи у даљину, као да је хтео да прозре у напред, али не мога, па уздахну.</p> <p>„Смеша 
је му подмеће женска; али кад их једном прозре, он је онда скоро тако исто паметан као и врабац 
 Али шта ћемо, ако оде жандарима, па ме прокаже.{S} Зар опет да ми ломе кости и затворе ме?{S}  
 мислиш:{S} Колико би ми дао суд, да му прокажем све, што сам до сад нарадио?!{S} Ево сам добио 
заједнички оправити кућу, јер иде зима, прокисава, а он је сиромах.{S} Славку Сувачареву ће дат 
 и да напушташ веру?{S} Зар ако ти кров прокисава, да запалиш сву кућу, па да одеш чак и из сел 
ама, сусеткама, а он тек подвикне: „Еве проклете, опет сте направиле вашар“, те их повија, и он 
:{S} Одричеш ди се сад сотоне, орјатине проклети? није се дуго држао у противности, но три пут  
о гуја.</p> <p>„Безбожници и бездушници проклети, и ви се још издајете за Христијане.{S} У руци 
свему крива, Христос јој судио, вештици проклетој.“ Каже: „Шта би ти дуго трпела, да он тебе гњ 
мене верне, да се сказаљка креће, време пролази, смрт се ближи, треба се измирити с Богом.{S} З 
ња и памти <pb n="28" /> их.{S} Међутим пролази време, а док је он светио, жена му је изгубила  
 као ви иконе.{S} Он нам показује, како пролази време и то је све.{S} А што се св. писма тиче:{ 
ље.{S} Пазите, али истину вам кажем:{S} Пролазио сам много села и вароши, па сам нашао, што је  
ајтеже је прекужено.“</p> <p>Био је леп пролетњи дан, недеља по подне, кад се први пут састало  
Наша се браћа тамо баш лепо упутише.{S} Пролетос су закупили 4 јутра земље од својих прилога, з 
p> <p>Тада се догоди несрећа.{S} С рана пролећа истераше овце у поље, а гладни вуци нападоше Ма 
!“) За што да манем?{S} Кад су ти оно с пролећа отишле гуске у рит, ти си узимао олако и говори 
пијанку и неприличан живот.</p> <p>Дође пролеће и сада се догоди нешто, што не памте ни најстар 
, како <pb n="129" /> је испратио сад у пролеће једног нашег богатог домаћина.“</p> <p>„Дошао д 
арени пали као у зиму снег и да ће ох у пролеће нестати, тај не познаје Назарена.{S} И кад би с 
 кад човек види на самртном часу, да је промашио цел живота.{S} Он звера око себе, последњи му  
друштво је стало на чвршће ноге.</p> <p>Промена, па ма каква била, ма била она с горег на боље, 
кита.{S} И начинише неки предлог, да се промене правила, те да буде мушкима слободно умерено пу 
„Ја... ја ћу“, каже он, „гледати, да се промени ствар.“</p> <p>Она га разумеде и рече уздрхтали 
а их, види Бог“.</p> <p>Од овог часа се промени жена; није ни налик више на ону од пре.{S} Бада 
егово лице, опазио би, да се у тренутку променило.</p> <p>Тај што ту седи, ни налик на оног Бор 
има?!“</p> <p>„Ви сте“, каже Боривоје и промену му се глас, „ви сте оставили богату кућу очеву, 
трага.{S} Но од кад је видела Боривоја, променула се. „Гле, то је роб, а опет је као и други љу 
 са свим к себи и лафе, да му се и опет променуле мисли.</p> <p>„Нећу се више успаљивати“, гово 
а било оног, чега данас видимо?</p> <p>„Променуло се време, намножише се учени људи у народу, с 
 да свиће.{S} Снег се стишава, ветар се променуо у топлу југовину; петли поју, с торња ударише  
 души Срдановој нешто крупно догађа.{S} Променуће се или на боље или на горе.{S} И прекрсти се. 
у дана осетише чланови друштва, како су промењеним животом очврсли телом и духом, осетише чак и 
 појати.{S} То је по свој прилици божја промисао наредила, јер да и оне знају појати, појале би 
еш бити њихов.“</p> <p>„Молим те, бабо, промисли мало.“</p> <p>„Хоћеш ли још да идеш у назаренс 
ињем, да твоје лицкање на то излази.{S} Промисли се дакле, прими овај мој савет и мисли дан-ноћ 
/p> <pb n="27" /> <p>Боривоје се доиста промисли, али се не предомисли. „Ако нисам хтео свршава 
а ће и женскиње унутра, али се најпосле промисли.{S} Кад је за собом затворио врата, мумлао је  
p> <p>„Промисли се“, каже му Светозар, „промисли, шта је могао од тебе отац захтевати, ваљда ће 
жањем“...<ref target="#SRP18966_N1" /> „Промисли се дакле, синко, и о овоме.{S} Твој пост није  
> <p>Лазар погледа у Светозара.</p> <p>„Промисли се“, каже му Светозар, „промисли, шта је могао 
теник раби Рав измудрио је друкчије.{S} Промислио се, па је казао: „Адам није створен први дан  
вам то, што нећете да примите пушке.{S} Промислите само, како ће наш краљ живети без војника?“< 
ад тако жалиш?{S} Ниси зар могла напред промислити шта чиниш?“</p> <p>„Јао, слатки брате и приј 
>Иде Боривоје неког вечера иза села, да промишља о своме путовању, кад од једном искрсну пред њ 
Ако ли ко за своје, а особито домаће не промишља, одрекао се вере, гори је од незнабошца“.</p>  
о веје снег.{S} Он стао на сред друма и промишља.{S} Шта ће?{S} Да ли су још и сад они вуци у р 
ради.{S} Док је још гвожђе на ватри, он промишља, с које ће стране почети, како ће га окренути  
евојке заћуташе за часак.{S} Сигурно се промишљале о томе:{S} Да ли може суд затворити и таког  
е се по мало, лагано.{S} Него се о томе промишљам: би ли ја могао све то исплатити макар за 10, 
та: „О чему промишљаш, друже?“ </p> <p>„Промишљам о придици“, вели он. „Нисам се још решио, о ч 
и предложи, то могу усвојити без икаква промишљања.{S} Прочуло се о њему, и то с правом, да зна 
 Тек сад метне гвожђе на наковањ, почне промишљати, где ће ударити и окреће га после овамо онам 
Метнула му руку на чело и пита: „О чему промишљаш, друже?“ </p> <p>„Промишљам о придици“, вели  
риповеткама наћи ћете, где се с планом, промишљеном намером исмевају људи, који осећају племени 
ђаше ништа, али да је ко завирио дубље, промотрио жиле, видео би, да онде већ трули.{S} Ако је  
јеву бригу. „Па уступићу јој ту бригу“, промрмља у себи.{S} Има доста сиротиње.“ Кад се хватао  
S} Збогом.“ И он изиђе лагано из собе и промрмља у себи: „Опет су Назарени поштени људи.“</p> < 
га ружи и би му криво.{S} Стисну зубе и промрмља у себи: „Није био гори но ма који од вас, само 
још на прагу.{S} Нуди га вечером, но он промрмља само толико: „Сит сам“, па оде у кошару.{S} На 
браћа! „Њихова љубав није мртво слово“, промумла у себи и сад се већ наглим кораком упутио свој 
оје се снужди.</p> <p>„Не умем читати“, промуца.</p> <p>„Па хоћеш ли слушати? ја ћу ти читати“  
ту, залутати.</p> <p>„Како би то било?“ промуца Боривоје. „С које му стране прети опасност?“</p 
ана. — Али шта је то?</p> <p>Лазар тихо промуца: „Мајко“.</p> <p>„Шта је, сине?“</p> <p>„Немој  
 лекарска наука ликовала, време, кад се пронађе лек противу те редње — серум.{S} У оно време би 
ји.{S} Вреди во, брат брату 200 фор.{S} Пронађите, колико је...</p> <p>И тако је то ишло у беск 
еш да си божји, јер Бог то заповеда.{S} Пронађосте у еванђељу, да треба презрети цркву и не иде 
{S} Видите ли дакле, куда залутасте.{S} Пронађосте у еванђељу оно, што је противно речма Христо 
у главу еванђеља, тумачите је по свом и пронађосте, да треба да презрете сваког, ко не мисли ка 
граш као вилан“.</p> <p>„И ти си из тог пронашао, да треба да је уграбиш, а?“</p> <p>„Не из тог 
 па одатле не постаде жена, али сам сад пронашао погрешку.{S} Ствар је обрнута.{S} Морам покуша 
а кажете?“</p> <p>„Кажем, тек што нисам пронашао начин, да направим жену.“</p> <p>„Куда то опет 
азар протумачио, да је њихова скупштина пронашла, да је она доста трпила, попустила је.</p> <p> 
 иде?“</p> <p>„Ето куд иде.{S} Наука је пронашла, да у води има два дела оксигена и један део х 
} Сад му је тако рећи нуде.{S} Браћа су пронашла, да је он ње најдостојнији.</p> <p>И Милева се 
 против насиља, да га осуђујете, ви сте пронашли, да човек ни у највећој невољи не сме бранити  
ви, у које ми ваљда верујемо.{S} Ви сте пронашли, да човек не сме да има народности, не сме да  
е мучиш и око другога бавиш, а овамо ти пропада кућа...{S} Не велим, да се не бринеш и за душу, 
племенито; свуда се износи, где ти људи пропадају, постају ругло, а шири се намерно бајаги нека 
ашим, истоветно је с питањем:{S} За што пропадамо морално, материјално и за што наше друштво ид 
како мислим.{S} Време је, да зауставимо пропадање, то признајем.{S} Овако, како сад иде, не мож 
моћ и славу.{S} Куд год погледаш, видиш пропадање морално, материјално — јад, несрећу.{S} Ово г 
алост, много и много невинашце пропаде, пропаде без лекарске помоћи и то баш у назаренским поро 
>Али на жалост, много и много невинашце пропаде, пропаде без лекарске помоћи и то баш у назарен 
 спасавај коње, те кола, а већ трска је пропала; џаба је.{S} Мој Јова дошао кући, не једе, не п 
 лепила је и чистила; без мене би давно пропала.“</p> <p>„Па њу ти је баш могао послати“ — рече 
 лете у најгушћи шевар и данас их нема, пропале су.{S} Тако ћемо мал’те не проћи и с Назаренима 
 је сотонина мрежа; ко уђе у ту мрежу — пропао је.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
и не дам.“ — „За што не даш, зар сам ја пропао?“ пита домаћин. „Ниси пропао“, вели грк Сима, „а 
ај по сваку цену све, што зажели, па ма пропао.{S} И што је код мушког пушење, то је за женску  
зар сам ја пропао?“ пита домаћин. „Ниси пропао“, вели грк Сима, „али ћеш пропасти“. — „За што?“ 
ни на четир вола не донесе.{S} Ниси још пропао, домаћине, али ћеш пропасти и за то ти не дам но 
ашом добром женом,“ мисли Тома, „или ће пропасти.{S} Он се успалио за Цветом.{S} Треба журити“. 
евољи.{S} Поред наших људи ја сам могао пропасти.{S} Бадава ја кумим, молим и саветујем, не пом 
ро размислиш.{S} Неук си, те можеш лако пропасти на путу.{S} Богу тим нећеш ухаснити.{S} Имаш ж 
а памет, он само хукну и рече: „Ми ћемо пропасти обадвоје.“ И онда занеми.{S} Милева је оборила 
р Светозару, „код моје жене ћеш извесно пропасти, ако мислиш с неба па у ребра као код мене.{S} 
.{S} Ниси још пропао, домаћине, али ћеш пропасти и за то ти не дам новаца у зајам.“</p> <p>„Ето 
 „Ниси пропао“, вели грк Сима, „али ћеш пропасти“. — „За што?“ — „Хајд на таван, па да ти покаж 
Лазара.{S} Ако га не одвратиш од Цвете, пропашће нам, а то би било велико зло.“</p> <p>Рахила с 
о моја, шта је теби?{S} Ти си болестан, пропашћеш.“</p> <p>Прошло је тако пуних шест месеци.{S} 
ба да живе Хришћани онда и сада и увек, прописао је ово Коринћанима посланица I. глава V. стих  
ај свети лек, који је прописао Христос, прописао је баш за такве, као што си ти.{S} Свето писмо 
 лека“.</p> <p>„Онај свети лек, који је прописао Христос, прописао је баш за такве, као што си  
Свети апостол Павле“, каже он, „који је прописао, како треба да живе Хришћани онда и сада и уве 
 му казао:{S} Узми коју хоћеш, но му је прописао, из које ће куће узети жену“.</p> <p>Уплео се  
елики?{S} Та он је такав нечовечни пост прописао за калуђере, а не за ожењене људе.“</p> <p>„Ај 
е треба оплакивати, јер је божја воља и прописасте, да мати не сме плакати, кад јој умре дете.{ 
 том детету испунила је најстрожије све прописе назаренске.{S} Она је примила ту божју вољу мир 
ти и Боривоје, па и он пости строго, по пропису св. Василија.{S} По некад мора да покупи сву сн 
у глави петој, стиху двадесет другом не прописује баш изречно љубави женама, јер каже: „Жене, с 
је љубим, као што нам заповеда Господ и прописује апостол Павле, а то је:{S} Хоћу да је љубим в 
е своје мужеве као Господа!“ Али човеку прописује љубав, јер вели: „Мужеви, љубите своје жене,  
се не чини прељубе, а гради се прељуба, проповеда се помози ближњему, а сатиру се браћа рођена, 
 трулежи“, а Назаренство <pb n="127" /> проповеда:{S} Падни на колена, трпи, страдај, одричи се 
} И каква је то вера, где нема дела?{S} Проповеда се:{S} Не кради, а краде се, придикује се не  
ба да иде у цркву, хтео би са амвона да проповеда слово божје, а није могао да се прибере.{S} М 
д шта је.{S} Син проповеда мир, у цркви проповеда против Назарена борбу делима, речима, духом,  
ругог; то су рођена браћа.{S} Анархизам проповеда: „Пали, кољи, руши, да дође што пре крај овој 
више на улици, а гле сад шта је.{S} Син проповеда мир, у цркви проповеда против Назарена борбу  
или.“ Предлаже, да свештенство ревносно проповеда у цркви, даље би добро било, кад би епископи  
 Господ заповеда, да они, који еванђеље проповедају, од еванђеља живе“.{S} Зар ово није јасно?“ 
го само за тамјан и — дим.{S} Они, који проповедају код вас закон, најмање га чине.“</p> <p>„Им 
вољу.{S} Каква ми је дакле плаћа?{S} Да проповедајући еванђеље учиним без плаће еванђеље Христо 
његову славу уништи.{S} Даље вели: „Ако проповедам еванђеље, нема ми хвале, јер ми је за невољу 
и себи кумира нити икаква подобија. „Од проповедања Христових речи, вели, направише данас занат 
вита.{S} Имаш право Јованка.{S} Исус је проповедао божју науку, његова дела беху ненадмашна и с 
вештенство није тајна, не може еванђеље проповедати, крстити и сахрањивати свако, за што то не  
је право.{S} Ти треба да иштеш дела, да проповедаш дела, али даље не можеш да идеш, не смеш да  
 се дигоше измети, да убију онога, који проповедаше мир и кад га ухватише: <pb n="118" /> хтедо 
астаје ново време — време љубави, време проповеди.</p> <p>„Бог, син божји силази на земљу, не м 
 овако пријатељски, да се оканете таких проповеди, јер епископ зна већ, докле сте се заборавили 
ама право као мушкима, јер вели у књизи проповедника глава VII. стих 28. „Још тражи душа моја,  
 ти је у рукама и тамо ћеш наћи у књизи проповедника, да „свему има време.{S} Време кад се рађа 
застре прозор.{S} Онда изиђе на врата и пропусти га тихо, нечујно као што пропушта драга драган 
очи закрвављене, видео је, како је Нада пропустила некога кроз вратнице.{S} Онда је напунио ста 
ку скупштину.{S} Од то доба нисам никад пропустио згодне прилике, да се што ближе упознам са На 
ата и пропусти га тихо, нечујно као што пропушта драга драгана.</p> <p>Кад га уведе у собу, тад 
 је још и сад оно време, кад си ме ноћу пропуштала кроз прозор.“ Маца као да поклекну мало, поб 
сам учен, могу и без тог држаља и песка прорачунати, да је премного.{S} Да ми Бог даде и онолик 
ра, дим, крв...{S} Пред њу излази Илија пророк, где се натиче с валовим пророцима око жртвеника 
у, како је научио од Соломона. „Мојсије пророк је три ствари учинио преко божје воље, а Бог му  
 Назарени били као и они, о којима рече пророк Исаија: „Ови људи приближују се к мени само усти 
 воду у опкопу попи.{S} Чује, како рече пророк Илија народу: „Похватајте те пророке валове, да  
кад забрањују пушење.{S} Тамо вели неки пророк, да се не знам шта <hi>подиже високо у дим као б 
рпску децу... „То није гушобоља, то нам пророк Илија коље децу, јер су некрштена...“ То су биле 
да свештеници знају, какав је човек био пророк Илија?...{S} Све што је хтео, учинио је, ничег и 
} Нисам чуо, да је Бог забранио лулу.“ „Пророк Исаија каже, да ће се безбожност разгорети и оти 
, каже она, „седамнаесту главу из књиге пророка Јејемија.“</p> <p>„Па какве вас мисли обузимају 
је се у машти болесне жене.{S} Она види пророка Илију, где се не задовољава са 450 поклатих про 
у, где се не задовољава са 450 поклатих пророка валових, но на потоку Кисону коље и српску децу 
ерали, па и унаказили.{S} Где има више „пророка“ назаренских, тамо улогу свештеника никад не чи 
ече пророк Илија народу: „Похватајте те пророке валове, да ни један не утече“, а има их 450. И  
роци су они, који имају неки виши дар — пророковања.{S} Уз ову собу има и мања — побочна соба.{ 
 да чита оне господње речи, које дођоше пророку Језекији: „Тешко пастирима израиљевим, који пас 
е видимо“.{S} Ту је био понтиски Пилат, пророци, ускрснуће мртвих, па на послетку и „живот вечн 
ре су пречишћени од греха и крштени су; пророци су они, који имају неки виши дар — пророковања. 
лушао и такве, које су „наши назаренски пророци“ сами саставили, дотерали, па и унаказили.{S} Г 
не образован човек, ви бар знате, да су пророци живели пре Христа, онда нису ни у Европи ни у А 
јатељице“.{S} Око стола ће узети место „пророци“.{S} Пријатељи и пријатељице су као неки искуше 
а она ће остати са главним старешинама, пророцима на само.</p> <p>Остали су само:{S} Мирко, Том 
една исповести.“</p> <p>Мирко се окрене пророцима, а они сви климају главом, само је Боривоје х 
и Илија пророк, где се натиче с валовим пророцима око жртвеника.{S} Она види, како с неба пада  
тола, до Лазара, Мирка и осталих, међу „пророцима“.{S} Нису допустили друкчије, но је морао чит 
да поче да чита 4. стих мало загушеним, пророчанским гласом:</p> <quote> <l>„Дај чистоту Јосифо 
ојан 4. стих, поче Мирко читати 6. стих пророчким гласом:</p> <quote> <l>„Дај Илијну свету стро 
ни или прапорац, који звечи, и ако имам пророштва и знам све тајне и сва знања и ако имам сву в 
S} Љубав никад не престаје, па ако ће и пророштво престати, језици ако ће умукнути, разума ако  
ена?“ пита.</p> <p>„Што су против сваке просвете и сваког напретка“, каже им Здравковић. „Чега  
е, прогласише као једини пут, који води просвети, спасу и напретку.</p> <p>„Па изволите видети, 
д мртвих дела.{S} Јер који су се једном просветили и окусили добре речи божје, па <hi>отпали, н 
да се поправи наше економско, морално и просветно стање.{S} Назаренство је верска глупост, као  
народу.{S} Друштво добрих људи неговаће просвету и чистити кукољ међу собом“.</p> <p>„Кад сваки 
 народу све.{S} Народ није имао оволико просвећених људи као данас, није имао књижевности, свеш 
д је изговорио молитву хвалећи Творца и просећи од њега милости за све верне, па и оне, који не 
 Србин, који је обилазио наше крајеве и просио милостињу за свету обитељ.{S} Боривоје је у општ 
јака, дозва га и даде му завежљај...{S} Просјак је благосиљаше, али она то не чу.{S} Сад је Бор 
лостињу.{S} Нека је Лазар ма какав, али просјак није“.{S} И он купи кућу, одели нешто марве, се 
м то од памтивека.{S} И мој отац је био просјак и дед ми је био то, па се опет задовољавам и с  
ње.“ Кад се хватао мрак, спази на улици просјака, дозва га и даде му завежљај...{S} Просјак је  
S} Ако тако устраје, мораће цела кућа у просјаке.</p> <p>Он дакле завеза кесу, затвори добро ам 
д мене?{S} Ти си тако рећи јуче постала просјакиња, а ја терам то од памтивека.{S} И мој отац ј 
душу, нашао би задовољство.{S} Већ се и просјаци купе пред њином скупштином и то је за цело зна 
вом скупштином већ је оживело.{S} Дошли просјаци сеоски, те се отимају за места.{S} Ово је први 
„Шта се разбацујеш толико, као да си се прославио.{S} А овамо си нешто почео, па упустио.{S} На 
соби има пљувоница, напуњена песком.{S} Проспу песак по столу, разреде га, и комадом дрвета шар 
} Што је Христос говорио, говорио је за прост народ, не за учењаке.{S} Он је удешавао свој гово 
 поучити ни угладити, он остаје суров и прост, а што му се већма доближујеш, тим ће те пре и уј 
крста ни рипиде.{S} Мртваца сподобимо у прост сандук, понесемо ашове и мотике, помолимо се Богу 
и ова нечувена ствар поста свакоме врло проста и врло природна.{S} Лазар је у договору са слуго 
та...{S} А сад не примите за зло.{S} Ми прости људи како знамо, тако диванимо“.</p> <pb n="125" 
а је ноћ, помрчина или најбоље, Боже ми прости — пакао.{S} Нешто се кува у њему, али још не зна 
и, учени људи измислите тај лек; ми смо прости за то.{S} Знате, како је.{S} Болестан тражи лека 
и.</p> <p>Говорио би им језиком својим, простим, начином, који они разумеју, а нуз то је на брз 
ерујем, да не зна, али питај ти њега на просто српски:{S} Зна ли он ко су то „Бугери“, и одмах  
p>„А пријатељ Панта ће им рећи онако на просто: „Ја бих вам казао и саветовао, људи и браћо, да 
ину, али ме није жао живота.{S} Нека је просто и оним нељудма, који онако учинише са мном.{S} Њ 
в издао је и самог Бога.{S} Боривоје је просто српски речено доказивао, да не лаје свака вашка  
 него те и ја молим, уби ме, нека ти је просто.“</p> <p>Свакога прође језа, само чича-Срдана не 
ио на вољу.{S} Поручи брату, нека му је просто од мене, и нека и он мени опрости.{S} Мени треба 
је одевена.{S} И у ње је руво лепо, али просто и на њој нема накита, те изгледа међу оним остал 
ко од њих да ме млатне, нек му је Богом просто, заслужио сам...{S} Али шта ћемо, ако оде жандар 
гозбе, али не знају ни за пост.{S} Једу просто зготовљена, снажна јела, а пију <pb n="107" /> и 
ује страсти.{S} Наше девојке се одевају просто, не иду у коло, не певају светских песама не аши 
 неста и поштења и стида и братимства и простодушности, кажу:{S} Не ваља вера.{S} Али за Бога љ 
аша вера ишла барабар поштењем, стидом, простодушношћу и братимством.{S} А сад, кад неста и пош 
шти и заплаче се, мати га носи у дубину просторије и онда не смета скупштини.</p> <p>Напоменуо  
у реду.</p> <pb n="99" /> <p>Уз кућу је пространо, чисто двориште, у ком је засађено неколико д 
.{S} Но Назарени су знали.{S} Као ватра просу се међу њих вест о ономе, што је јуче утаначено у 
рата.{S} Зашушта свила; забљешти злато; просуше се свакојаки мириси, а забруја звонки кикот.{S} 
т дошао.</p> <p>Кад су изишли из цркве, прота је приступио Светозару и рекао му:</p> <p>„Ја сам 
 шта да се чини против тога зла?{S} Он, прота, вели, казао је већ при ручку како о томе мисли.< 
госпође.{S} Сад се појави црвени појас, прота, па онда један, два, три, свештеника, за овима не 
остале.</p> <p>Хајд, да се почиње...{S} Прота ће напред, али како су с њиме у друштву женскиње, 
утост — неко са свим несносно стање.{S} Прота се окрете ратарима који беху тамо, те се сабили у 
био и Здравковић, но грдно је насео.{S} Прота са свима свештеницима не могоше га извући из блат 
хватили певнице, те поју као анђели:{S} Прота са ђаконом и три свештеника у орнатима служе служ 
шио, са многих страна чуло се: „живео!“ Прота је мењао боју, свештеници се нашли у неприлици.{S 
...“ Светозар хтеде да се брани, али га прота није слушао.{S} И то беше нов удар по њега.{S} Ра 
прота и попови у скупштину, па кад може прота, могу ваљда и они.{S} Хроми Паја подигао је најве 
ротивнике.{S} Он је знао, за што долазе прота и свештеници, знао, шта ће она господа и госпође, 
 родитељски??“ У овом смислу говорио је прота и његов говор многе је и од Назарена дирнуо.{S} О 
 свакој чорби мирођија.“</p> <p>Збор је прота отворио.{S} Каже: „Нисмо се пријавили власти, нећ 
, хоће ли бити и места за све.{S} Ту је прота, ту неколико свештеника из места и околине, ту су 
амом.</p> <p>„Госпођи је позлило“, рече прота, „дајте, да је однесемо на свеж зрак.{S} Воде, бр 
здахну.</p> <p>„Смешан сте човек!“ рече прота. „Сад, при крају хоћете да малакшете.{S} Само кад 
бачено у пакао.“</p> <p>Сад опет отпоче прота: „Рекох вам већ, браћо <pb n="145" /> моја, да за 
њем, кад је село пуно странаца, па је и прота још ту.{S} Но Назарени су знали.{S} Као ватра про 
тозара, увести у звање.{S} Ту ће бити и прота, па је онда време, да се удеси начин, како да се  
ље и даље, па никад краја.{S} И Лазар и прота виде, е је време, да се прекине.{S} Светозар је в 
, а друго, чули су и они, да ће данас и прота и попови у скупштину, па кад може прота, могу ваљ 
д оде послом у варош, укорео га је нови прота врло оштро. (Онај стари, кога ми познајемо умр’о  
> <p>„Видим, браћо моја драга“, продужи прота, „видим и у вашим рукама еванђеље, а опазио сам,  
, шта је једном учинио покојни жабаљски прота Папић.{S} Баш на један од највећих светаца даде и 
ћ је најжустрији.{S} Гледа у проту, али прота не почиње, за то ће он.{S} И поче: „Браћо моја!“  
ио је у школи договор, што га је сазвао прота.{S} Школско двориште је дупком пуно; ко зна, хоће 
кренуће се мушки.</p> <p>Сад је отпочео прота.{S} Но он не поче онде, где је Лазар стао.{S} Био 
е била пуна света, а венчање је извршио прота, који је и непозват дошао.</p> <p>Кад су изишли и 
а то ће он.{S} И поче: „Браћо моја!“ Но прота га ухвати за рукав и дошапне му: „Нису готови.{S} 
ив својих — родитеља...“</p> <p>Као што прота не нађе одмах згодна одговора, те се умеша Светоз 
сти прво сукобише. „Пријатељу“, вели му прота, „ми дођосмо до вас, да видимо, како се молите Бо 
те од оца на сина?{S} Ево гледајте.“ Ту прота извади из шпага књижицу и из ње слику (фотографиј 
знацима, али им се стеже у души, кад их прота онако дирљиво опомену на големи расцеп, који ство 
то еванђеља, где то пише и седе.</p> <p>Прота набра чело и не узе одмах реч.{S} Светозар који ј 
 није баш особито допала никоме.</p> <p>Прота је замерао почетку, а други свршетку.{S} Но нешто 
 држите, да је успех постигнут?“</p> <p>Прота га је зачуђено гледао.</p> <p>„А, да шта хоћете ј 
длагао свештеницима, да следују примеру проте Папића.{S} Шандор ковач застаде код врата и рече  
ошла претњом у кућу, но је још пре тога протелалила селом свакојаке сплетке.{S} Он ју је дакле  
е не може дуго трајати, изазвало је два протеста, два нова правца.{S} Један правац зове се — ан 
епим, доводио му свештеника, одводио га проти, али бадава.{S} На послетку се старац предао.{S}  
p> <p>Баба Стака у место одговора приђе проти и целива га у руку.{S} То је нај јачи доказ, да н 
ештеници се нашли у неприлици.{S} Борба против Назарена почела се врло тугаљиво.</p> <p>Светоза 
S} Син проповеда мир, у цркви проповеда против Назарена борбу делима, речима, духом, а отац дол 
 Светозар је тражио лека, поуздана лека против назаренске заблуде, тражио га с напором све душе 
итњаст извештај, како се сакупила војка против Назарена и како сјајно победише Назарене већ на  
рене и ону сокачку грају, која се дигла против њих.{S} Тако се не може више.{S} Бог нам је дао  
иш, сестро?{S} Бог је дао човеку мелема против бола и туге, за што тај мелем одбијаш?{S} Пусти  
</hi> и рђав живот изобличиће се.{S} На против чланови друштва помагаће се где год могу — увешћ 
н јој забрањује да плаче, бајаги, ропта против божје воље, а тешко је у онаком стању угушити су 
 су писали Грци и Римљани од пре Христа против гиздања и раскоша, па дошао до данашњег дана.{S} 
ну госпођу, износе једно другом разлоге против Назарена, па на послетку се разиђоше и они...</p 
да и ја, али сад нећу да окрећем оружје против тебе и да те питам:{S} А како ли је тамо код вас 
ладих удовица прођи се; оне кад побесне против Христа, хоће да се удају.{S} А к томе и беспосле 
м би вређали Творца, то би било роптање против божје воље...{S} Ми мирно сносимо што Бог нареди 
 да га испратите ни до гроба; борите се против њега мртва, па ма вам он био отац, био син или и 
говце, тужи им се и иште од њих потписе против својих другова.</p> <p>Светозар је први одрекао, 
?“ питао је Светозар.</p> <p>„Шта имате против умереног пушења?“ пита га докторка. „То сте баш  
 сте, а то је зло.{S} Место да војујете против насиља, да га осуђујете, ви сте пронашли, да чов 
сте ви да чупате посађено и да ратујете против својих — родитеља...“</p> <p>Као што прота не на 
 се хвали и куди, узноси и исмева.{S} И против тих сеоских новина нема апелате, нема штампарско 
 што је пре три недеље онако слободно и против-назаренски тумачио свето писмо, кад беше реч о љ 
ко мисле о Назаренству и шта да се чини против тога зла?{S} Он, прота, вели, казао је већ при р 
 шарена трака на бедрима?{S} Она говори против тебе, она казује свету:{S} Гле, ја угађам сотони 
х узрока, због којих нам се ваља борити против Назаренства, онда треба да се боримо с тога, што 
.</p> <p>„Шта, шта ти можеш и смеш рећи против мене?!{S} Говори!“ вели поп-Јаша раздражено. „Мо 
ада покуша Срдан онај опште познати лек против пијанке и банчења.{S} Рецепт тог лека гласи:{S}  
, рђаво упућиван од старијих и надражен против нас.{S} Где год опази моју Варвару, он удри на њ 
 отворенији но онај, који беше управљен против њега; многи верни су седели као окамењени, а Том 
овано?!{S} И после:{S} Не бори ли се он против божје воље, кад је противан цвећу и држи за изли 
њима на улици; он је у цркви придиковао против њих; он је био сведок оним народним предавањима  
го постојати.{S} Место да војујете само против злих људи, ви се и ту пребацисте, и ко год не ми 
исано о томе, он зна све, што је рађено против тога.{S} Он се борио с Назаренима у њиховој скуп 
 дође поп Светозар, мало се утишао свет против њих, не нападају их више на улици, а гле сад шта 
у не воде политику; они не иду на тужбу против вас, нит гласају уз опозицију.{S} По њима ако хо 
ни Обрена, но је изговорио дугу придику против светске сујете и разврата.{S} Каже: „Томе је сав 
 мана у Назарена?“ пита.</p> <p>„Што су против сваке просвете и сваког напретка“, каже им Здрав 
уду ствар.{S} А ти говори што год хоћеш против себе.{S} Што више, то боље.{S} Јер што год се ти 
бори ли се он против божје воље, кад је противан цвећу и држи за излишно оно, што је Бог створи 
х гњече и кажу, да то помаже.{S} Ја сам противан томе, ја се држим оне речи, која вели:{S} Кад  
ретворио воду у вино.{S} А да је он био противан томе, да је хтео да ми не идемо, не би ни он о 
во, то је највећи грех.“</p> <p>„Ви сте противни оном безбоштву, које отима маха,” па се и ту п 
у, јер је она могла да буде врло опасан противник.{S} Каже: „Код пушења је друга ствар.{S} Ја с 
назаренску науку и да уједно нападне на противнике.{S} Он је знао, за што долазе прота и свеште 
</p> <p>Лазарево понашање изненадило је противнике, дође им дрско, управо безобразно.{S} А Наза 
једна чета на једном крају победи своје противнике.{S} Ако они други изгубе, изгубљено је све.{ 
 Баш они постају у својој раздражености противници сваком напретку, јер веле: „Пробао сам, не м 
b n="48" /> <p>„Тако нам се ругају наши противници“, вели Лазар, „али види Бог, ми се због тога 
е.{S} Пронађосте у еванђељу оно, што је противно речма Христовим и апостолским <hi>делима</hi>. 
ку скупштину у већим местима познати по противном.</p> <p>Скупштина, у коју ће да оде Лазар с Б 
орјатине проклети? није се дуго држао у противности, но три пут узастопце рече. „Одричем се!“ П 
ука ликовала, време, кад се пронађе лек противу те редње — серум.{S} У оно време био је, до душ 
атски пољубац.“.{S} Светозар је говорио противу силе, подсмеја, претње и грубости.</p> <p>„У ст 
у и слушао из уста његових тешку клетву противу ње.</p> <p>--- Још мало, па треба и Боривој да  
ма вашим.“</p> <p>Још није последња реч протина одјекнула, само се по држању његову опазило, да 
весела, што ме је придобила и отишла је Протићки, да и њу придобије.{S} А кад оне одустану, оне 
звање.</p> <p>Дошло је и до придике.{S} Протопрезвитер је са неколико топлих речи препоручио Св 
етозара, новог свештеника, увешће данас протопрезвитер у звање.{S} У цркви ће бити свечана служ 
ге и науке, не марим, ако ће учити и за проту“.</p> <p>Домаћица Срданова, Јелена, друкчије је м 
/> врати се.{S} Каже: „Бар да господина проту пољубим у руку.“</p> <p>„Врло си ти мека с тим де 
p>Здравковић је најжустрији.{S} Гледа у проту, али прота не почиње, за то ће он.{S} И поче: „Бр 
на?{S} Треба ли да говори с њом, да јој протумачи?{S} Али не, не, то би било ново успаљивање.</ 
лужила сам ја то“, али кад јој је Лазар протумачио, да је њихова скупштина пронашла, да је она  
ни он одлазио ни тамо ни у цркву.{S} Ви протумачисте из св. писма, да ни чију смрт не треба опл 
уги дан, јер је мислила:{S} Од пића је, проћи ће.{S} Но не прође.{S} А кад трећи дан посла по л 
ежник, па вели: „Само му не попуштајте; проћи ће.“ Каже: „Ко хоће да добије масла, тај мора мле 
ст.{S} Можеш ли ти, кукавче, свуда туда проћи, а да останеш жив?{S} Та, нећеш море ни допостити 
“.{S} Стоји писано:{S} Да ће пре камила проћи кроз иглино уво, но што ће богати ући у царство н 
једине капије, кроз које свако зло мора проћи?...{S} Немојте да се варамо, господо!{S} Неко је  
 ме после пребијаш“.{S} С таком се може проћи, па и вековати.{S} Али их има, које не дају човек 
ема, пропале су.{S} Тако ћемо мал’те не проћи и с Назаренима, ако се добро не побринемо.{S} Чим 
Али јест!{S} У његову плану нема, да ће проћи онуда која жена и насмешити се одоздоле на зидара 
 се“, каже, „врло си се угрувао, али ће проћи.“</p> <p>„Никада!“</p> <p>Лекар и опет пипа ребра 
аба Стака добије згодну снају, тешко ће проћи месец-два дана, а да и она не повери.{S} Сви ви з 
Сви су добри људи тамо.{S} Лазаре, неће проћи дуго, па ћете и ви бити тамо.“</p> <p>„А зар ви м 
није се показало, да је и без тог могло проћи, јер се Срдан предигао, али сад није хтео да даје 
м.{S} И Лазар му приђе и умириваше га. „Проћи ће.{S} Велико је искушење било“, каже му.</p> <p> 
> <p>Поред многих ситница почео сам, да проучавам оно, што ми беше најближе.{S} Истраживао сам: 
зроке <pb n="238" /> злочинима</hi> и с проучавањем тих узрока бавио сам се скоро четири године 
 напредовао је и Боривоје.{S} Вредно је проучавао св. писмо и оно неколико назаренских <pb n="8 
} Јер назаренско учење гласи:{S} Кад ко проучи св. писмо, покаје се и очисти се од греха, он ос 
како о томе мисли.</p> <p>И први устаде професор Здравковић.{S} Каже, ма да одавна живи у варош 
учених синова из Лазаревца.{S} Један је професор, други мерник, трећи адвокат..</p> <p>Стари св 
је.{S} Ето, тако се свршило оно, што је професор Здравковић назвао:{S} Да одемо вуку у јазбину  
 како ће испасти оно, што је рекао јуче професор Здравковић: <hi>Да идемо вуку у јазбину</hi>.< 
ивети, кад се навикне.{S} Каже: „Славни професор Хиртл, који није олако и без темеља изрекао ни 
е: „Слава људима, који су као наш дични професор Здравковић и подобни!“</p> </div> <pb n="155"  
p>Миливоју и госпођама пришао је уз пут професор Здравковић.</p> <p>„Све бих опростио Назареним 
ма и неколико ратара.{S} Врх тога је ту професор Здравковић, који је повео собом још своја два  
то је то међу Назаренима обичај.</p> <p>Професор Здравковић опет није сео пре за ручак, док не  
 написао је, да су по предлогу честитог професора Здравковића ишли данас у назаренску скупштину 
Па онда има и женскиња.{S} Жене господе професора хтедоше пошто по то да оду, па су да богме по 
пода свештеници у цркви, тако и господа професори и учитељи недељом по подне у школи обавештава 
збуркане духове.{S} Нарочито су господа професори осетили, да је овај сеоски учитељ мало дубље  
пољи и једва се мало умири, кад узе реч професорски друг његов Мирић.{S} Мирић је изјавио, да о 
или су у себи:{S} Нека их мало, нека се прохрвају, није згорег, јер су обојица заслужили прекор 
чмарица нешто кошка с децом.{S} Деци се прохтело мало сувих шљива.{S} Има их она на тавану чита 
 потпуно схватила онај важни физиолошки процес, о ком јој је лекар говорио, али је осетила, да  
ку и наместио је ту слику — лик очев, с прочеља.{S} Свака од тих слика била је друкчија, али св 
 <pb n="147" /> <p>И он показа руком на прочеље, где је на зиду висио сахат. „Шта тражи сахат о 
клупа.{S} На средини је мали бео сто, у прочељу виси о зиду сахат.{S} То је сав намештај.{S} Кл 
о тој ствари свети апостол Павле“.{S} И прочита ово:</p> <p>„Не забрањујте се једно од другог,  
о исписао правила друштва добрих људи и прочита га.{S} Срдан жудно гуташе сваку реч, а и Лазар  
p> <p>И Лазар поново отвори св. писмо и прочита му Христове речи: „Ако ти сагреши брат твој, на 
S} Ето је баш близу подне, за то јој ти прочитај и растумачи само мушке параграфе нашег друштва 
 ми се тај роман.{S} Кад сам целу књигу прочитала, пала ми је на памет песма, коју певају наше  
>„Мучне, врло мучне мисли“ — рече она. „Прочитала сам први стих и не могу даље.{S} Како је стра 
: „Видим овде је св. писмо, хоћеш да ти прочитам једну главу из њега.{S} И он читаше из Јованов 
 писмо... „Дужност ми је“, каже, „да ти прочитам, шта пише о тој ствари свети апостол Павле“.{S 
ривоју као да одахну.{S} Из овог питања прочитао је пресуду. „Нису је натерали“, каже, „она ниј 
аки од њих је из светог писма друго шта прочитао.{S} Оне речи апостола Павла, које си данас нав 
о год је прочитао испит Варварин и буде прочитао ток њена крштења, видеће, да у свему томе нема 
рштењу?{S} Ево за што.</p> <p>Ко год је прочитао испит Варварин и буде прочитао ток њена крштењ 
је кратка молитва била готова, Лазар је прочитао трећу главу посланице Јаковљеве, у којој се го 
зар слушаше пажљиво.{S} Кад је Светозар прочитао, Срданове очи беху упрте у Лазара...</p> <p>Ла 
 ни приметила, да јој је Лазар из очију прочитао мисли и да јој одговара на нешто, што га она н 
И сам држим, да није било вредно, да је прочитате“.</p> <p>„Коју сте хтели да ми донесете?“ пит 
и „верни“.{S} На лицу им не можеш ништа прочитати, али да им завириш у душу, нашао би задовољст 
.</p> <p>„Брате“, рече му, „хоћеш ли да прочиташ коју главу из светог писма?“</p> <p>Боривоје с 
 <p>Прочула се по Лазаревцу и та смрт — прочула, ма да је не огласише звона и у јутру се већ ис 
а онако слаба утаманила до зоре.</p> <p>Прочула се по Лазаревцу и та смрт — прочула, ма да је н 
могу усвојити без икаква промишљања.{S} Прочуло се о њему, и то с правом, да зна на памет цело  
ошли с Назаренима исто тако, као што је прошао ево пријатељ Ђуричић са својим гускама. (Ђуричић 
р. глобе.</p> <p>Но није ни Обрен добро прошао.{S} Мара Шљиварева је сведочила, како је чула Ми 
.</p> <p>„Да манемо за данас, Лазаре“ — прошапута онај кржљави.</p> <p>Лазар климну главом и за 
 као човеку коме умре каква мила нада и прошапута: „Хајдемо!..“</p> <p>Дођоше у цркву.{S} Читај 
.</p> <p>На једном он проговори, управо прошапута: „Кад се човек убије, грех је; је ли?“</p> <p 
ала ти Јованка.“ И онда оде, да се мало прошета по врту и кад би време цркви, он је о тој теми  
<p>Док је Боривоју изишао суд до краја, прошла је читава година.{S} Остале му дакле још две, па 
вај ти мирно и немој на мене чекати.{S} Прошла су она несретна времена; али она неће.{S} Каже:{ 
о срећом се показало, да је ствар добро прошла, јер је и то срећа, <pb n="5" /> кад неко падне  
>Изникло је, што је посејано.</head> <p>Прошла је година дана од рођења Боривојева.{S} До сада  
 <head>Назаренство у затвору.</head> <p>Прошла је скоро недеља дана, како Боривоје лежи у истра 
Цвето, нећете у коло?“</p> <p>„Била сам прошле недеље“, каже она.</p> <p>„Шта?“ —пита он поплаш 
lestone unit="subSection" /> <p>Тако су прошле оне три недеље и дође повечерње дана, кад ће Бор 
 његов средњи син Јова „поверио је“ још прошле године.{S} Чим то Ђока чу, спопаде снају, унуче, 
е нешто шушкају и договарају се.</p> <p>Прошле тако месојеђе и дође ускршњи пост.{S} Тада поста 
 кад би слушали на предговорника, ми би прошли с Назаренима исто тако, као што је прошао ево пр 
ијем сину сломио ребро, а и остали нису прошли на миру.{S} Дозна власт за то, срески начелник,  
.{S} У њему је заостало још по нешто од прошлих грехова.{S} Сотона га још увек искушава, мало к 
је дошло ни близу онолико света, колико прошлих недеља.{S} Трећи Здравковићев друг говорио је о 
 гледао да дозна што више о тој ствари, прошло је десетак дана.</p> <p>Неког вечера се таман сп 
се не да ни осолити.{S} Сад већ било па прошло, шта ћу.{S} Али ето моје беде, никако да се ожен 
ароду само пословица: „Како дошло, тако прошло“.{S} Непросвећени су људи мало застранили, на ск 
?{S} Ти си болестан, пропашћеш.“</p> <p>Прошло је тако пуних шест месеци.{S} Онда се Симина Јул 
де бар на крају живота, да мало побрише прошлост.{S} Дао је 50 фор. на књижницу друштвену, а 50 
рен отац и само што није очепао сина за прса.</p> <p>„Онда и у свему другом мислим наставити ов 
{S} Кад се доцније прибра, ухвати се за прса и рече као у себи: „Мало ми је лакше“.</p> <p>Лаза 
се освети човеку, до ли да га ухвати за прса.</p> <p>Код Милеве се опет искупиле жене.{S} Жале  
 Срдана и шчепа старца снажном руком за прса тако, да Срдан испусти све, што му беше у рукама:{ 
к-два“.{S} На послетку му паде глава на прса, као човеку коме умре каква мила нада и прошапута: 
евке.{S} Кад би вриштали и грували се у прса, тим би вређали Творца, то би било роптање против  
жђушином, па је — обе цеви сасуо Нади у прса.</p> <p>Кад је доцније судски лекар прегледао разд 
 цркву жртву паљеницу, свећу и испупчиш прса своја пред олтаром, као онај Фарисеј кога је осуди 
, па кад спази светао ланац на лекарову прслуку, маши се за њ.</p> <p>„Остави то“, каже му мати 
S} Она је мислила, да ја и сам хоћу, да прсне друштво, догрдило ми овако, те хоћу стари ред, ст 
 је зачуђено гледала. „А ако после тога прснемо и распадне се друштво?“ питаше ме.{S} Ја сам сл 
као да пуче пушком по сред девојака.{S} Прснуше голубице, а на месту где су стојале, остаде — п 
сеније људства...“ То рече Лазар, метну прст на оно место еванђеља, где то пише и седе.</p> <p> 
ог човека, сваке жене и сваког детета у прсте.{S} Уз то је био леп као писан.{S} У њему није би 
 ако дође у цркву вашу човек са златним прстеном и у светлој хаљини, а дође сиромах у рђавој ха 
га“, вели домаћица, обилази око њега на прстима и утишава сваки метеж.{S} Но Лазар није спавао, 
нико не преговара Лазару.{S} Обилазе на прстима око њега и пазе, да не учини што од себе, јер м 
бично весео, звиждућем по соби и пуцкам прстима.{S} Тако сам чинио отпре обично онда, кад сам с 
а.{S} Шчепао је Сувачарову својим сувим прстима за гушу и би је за извесно удавио, само да не б 
>„О, Боже мој“, поче Јулка, а крши мале прстиће, да све пуцкају, „зар је нисте могли истући, но 
еда и чита...</p> <p>Од једном јој мали прстићи пређоше по редовима и зауставише се на једном м 
ривити.{S} А Исус саже се доле и писаше прстом по земљи, не гледајући на њих.{S} И кад га једна 
ицао му.{S} Сад стоји мирно као јагње и пружа образ, као да чека пољубац а не песницу.{S} И пад 
 час устаје, нуди свом мужу воде или му пружа мирисаву мараму, да утре зној с чела или му дошап 
ведио:{S} Ко те удари по једном образу, пружи му и други“.</p> <p>„То је, кад би вас неко удари 
 видео венац.{S} Венац треба над њом да пружи сам Господ наш Исус Христос, ако је заслужна венц 
а сте ми здраво, девере!“ вели Лазару и пружи му меку руку, која није била увијена у рукавицу к 
че Боривоју ни речи.{S} Некако бесвесно пружи му доцније комад хлеба и мало смока, па тумараше  
Увек га се сећа по ручку, па му кад што пружи и чашу вина.{S} Боривоје је опет скроман, вредан, 
је долазио Боривоје.“</p> <p>Девојка му пружи руке. „Гле, ви сте“, каже, као изненађена, а ту с 
е скрила у <pb n="112" /> крај полице и пружила Боривоју руку — без завежљаја.{S} Оно, што је В 
ажи лека, па ако му тог лека не могнете пружити ви, учени доктори, он ће тражити спаса код наза 
отворила комору, јер јој дрхћу руке као прут.{S} Но отвори је...</p> <p>У комори је мрачно, али 
има — сам...{S} Деда Јова је дрхтао као прут, Тома је заборавио да је Назарен, те се од чуда (Б 
агове каменицама, те удри у прозоре.{S} Пршти стакло и дрво на све четир стране, а свекар само  
ице, село дошло пусто, изумрло; нема ни пса да залане.{S} Понеко дете, старац или редуша, ако и 
а Косова.</p> <p>Тај је коњаник узбунио псе, те се подигао лавеж, необичан за оно доба.{S} И ве 
део, да Турци држе за велики грех убити псето.{S} Оно је свето код њих.{S} Код нас је грдна гре 
омешају подиже с патоса као испребијано псето и извуче се на поље.{S} Срдан је клонуо на клупу. 
...</p> <p>Кад приђе капији, осетише га пси и залајаше.{S} Ама какви пси, подавиће он и њих.{S} 
осетише га пси и залајаше.{S} Ама какви пси, подавиће он и њих.{S} Био је можда већ изгубљен, к 
то <pb n="37" /> твоје: „Види Бог“ није псовка?{S} Зар то не значи, да види Бог, како ја тебе у 
казујеш као пример, и данас се не грозе псовке и поруге, песме ни крчме, а то је пут, који води 
о је у кући као црв, не дира никога, не псује, али сваког дана у вече па и недељом иде у скупшт 
 и продире до срца...{S} Боже, та и она птица у гори и онај вук у јазбини, па чак и она риба у  
хране и тело од одела?{S} Погледајте на птице небеске, које ни жању ни сабирају у житнице, а от 
певати.{S} Дође ми воља на то, као овој птици на грани.{S} Но немојте због тог што ружно мислит 
бити сваки божји створ, и рибу у води и птицу у ваздуху, чак и оног црвка, што пузи по прашини. 
одиже из постеље.{S} И паде као оболело птиче на мајчино крило, а уздрхтали глас му вапије: „Ма 
i>егал</hi>, онај прашак на њеном лицу „пудер“, а онај мирис „пачули“.{S} Хај, Бого, ада то мир 
ого јести“, каже она, „а и ко ће се сад пузати на таван?{S} Сутра, децо.“</p> <p>Но умеша се до 
 птицу у ваздуху, чак и оног црвка, што пузи по прашини.{S} Па како не би љубили друга свога, ж 
ранио, не само <pb n="18" /> што је био пука сирота, но уз то лен, зао и пијаница.{S} Нада је р 
кње и кошуље, да оде где год у свет.{S} Пукле биле неке сплетке; завадила се с јетрвом, те је с 
е јендек, од прилике до колена дубок, а пун воде.{S} Тома шчепа Срдана испод руке и поче да га  
ер је готова печеница, те ваља сести за пун сто?{S} То би било врло зло — а пријатељ Мирко ме ј 
ка кући, а да га води јендеком, који је пун студене воде.{S} Он, Боривоје није знао друкче да с 
 <p>„Сестро“, каже јој он, а глас му је пун љубави и нежности, „велики те удар задесио, Бог нек 
живост.{S} Још од ране зоре зврје кола, пуна гостију, а око 9 сати дођоше и неколико хинтова на 
тина — велика лепа соба, бело окречена, пуна клупа.{S} На средини је мали бео сто, у прочељу ви 
томе, што час по час иште мало воде.{S} Пуна је соба жена, читају св. писмо или шапућу, а ту је 
сници у њихову весељу.{S} Црква је била пуна света, а венчање је извршио прота, који је и непоз 
у онаком стању угушити сузе.{S} Соба је пуна Назаренака, које прате сваки покрет њен.{S} Они ја 
и кад би по подне, школа је била дупком пуна, милина ти је гледати.{S} Ту је мушко и женско, ст 
ного пре пола 10 сахати црква је дупком пуна.{S} Толико народа нема ни на Ускрс; а толико отмен 
 <p>У Лазаровој руци била је у онај мах пуна боца соде и он је ударио том тешком боцом подсмева 
 поче и да испитује, да мисли.{S} За не пуне две године дана изиђе из ње девојка, која је за св 
 ни приповетке дечје; пуно му је срце и пуне су му очи — суза.</p> <p>Још оног вечера дођоше Бо 
времена се умири и живео је с Надом још пуне две године без икаквих потреса.{S} Само се Нади уч 
 били бољи од Богова им, били поштени и пуни врлина.{S} Није главно до церемонија, него до ства 
орне снаге, но подлегну.{S} Назаренство пуни наша гробља и пуниће их увек, нарочито у добу зара 
 сам оставио здраву, а затекао сам кућу пунију но што сам је оставио.{S} Чиме сам заслужио, да  
„Милице, синко“, вели брат Мирко гласом пуним очинске љубави, „ја сам ти једаред већ говорио о  
егну.{S} Назаренство пуни наша гробља и пуниће их увек, нарочито у добу заразних болести...“</p 
стан, пропашћеш.“</p> <p>Прошло је тако пуних шест месеци.{S} Онда се Симина Јулка поче и опет  
адан, а не разбира ни приповетке дечје; пуно му је срце и пуне су му очи — суза.</p> <p>Још оно 
 оном чађавом јерусалимском иконом и са пуно очаја се молила: „Боже мој, Боже, научи ме, како ћ 
ми са свим опростиш...”</p> <p>Онда иде пуно страшних ствари, а свршује се:</p> <p>Страх ме је  
а враћао кући, сврне Лазару, где затече пуно браће. „Ох, ох“, рече тужним гласом, „видесте ли Б 
ао прота.{S} Школско двориште је дупком пуно; ко зна, хоће ли бити и места за све.{S} Ту је про 
 свршила служба с јутрењем, кад је село пуно странаца, па је и прота још ту.{S} Но Назарени су  
оје је изговорио ову еванђелску причу с пуно ватре и узбуђења; глас му је помало дрхтао.</p> <p 
 Свецем или недељом искупи се у затвору пуно гостију, људи, <pb n="82" /> жена, деце.{S} Читав  
је у кратко испричао све.{S} Било је ту пуно свачега, но најглавније је ово:</p> <p>Ђока Савков 
ј џомби?{S} Јер је џомби на сваком путу пуно.{S} И пита се још:{S} Кад?{S} Еда ли час пре или ч 
које су имали, биле су једине „верне“ у пуном смислу те речи.{S} Они остали били су тамо, јер с 
е поломише; оборио је неколико жена и у пуном смислу речи погазио Гају, који још једнако стојаш 
 више по крчмама.{S} Кућа му је празна, пуста.{S} Бадава је све, научио се на жену, а ње нема.. 
руга двојица.{S} Кад изиђоше на улицу — пуста је.{S} Поред пута је јендек, од прилике до колена 
{S} Ако му кућа и није препуна, није ни пуста.{S} Браћа му се постарала, те овај донео ово, она 
="82" /> жена, деце.{S} Читав вашар.{S} Пусте их све редом у какав велики ходник, њих поставе у 
љи.{S} Ма да се Лазар није молио, да га пусте на слободну ногу, ипак је то чича Срдан израдио.{ 
 да иде.{S} Много је молио браћу, да га пусте да иде пешке, јер му је милије тако.{S} У који ма 
и то било, да се направиш луд, па да те пусте кући; али су господа у суду учила на школама те с 
многим нашим селима читаве улице осташе пусте од деце.{S} Не видиш малише да се играју по праши 
ла и туге, за што тај мелем одбијаш?{S} Пусти ојађеном срцу на вољу, не угушуј сузе, исплачи се 
њиме жене, као што је намислио, него га пусти право коњима по ушима, а уздице затеже још јаче н 
 ствар.{S} Тај човек није могао да Наде пусти из куће, јер му је она више привређивала, но она  
о гледам јуче, где ваша Стана Мићина не пусти сузе за својим јединцем.{S} Видим, нема је овде.{ 
и: „Види Бог“, а вами, држави и власти, пустили све на вољу, и ми би вам се допали.“</p> <p>„Је 
а женио?!{S} И ако хоћеш да те у таквој пустини поједу курјаци, који су тамо велики као телад,  
асто рекне: „Маните ми већ једаред мога пустињака на миру“.</p> <p>Боривоје као да је већ у Јер 
 Маца Сувачарова каже: „Где су ти деца, пустињаче?{S} Нада их је мало пре одвела твојој тетки,  
ику и оделу је — сотона.</p> <p>„Стани, пустињаче“, говори му подсмешљиво.</p> <p>Он у место да 
 у селу, који му тумаче сва краљевства, пустиње, вароши и мора, преко којих му ваља путовати, а 
 рат, у Азији колера, на мору бура, а у пустињи дивље звери и безводност.{S} Можеш ли ти, кукав 
ски мудраци.{S} У талмуду пише:{S} Ко у пустињи изгуби рачун о данима, чим осети да се помео, н 
дити“, пита он Боривоја, „кад залуташ у пустињи, па изгубиш рачун о данима?{S} Нећеш знати кад  
ку казао: „Жено, хајде са мном, хајде у пустињу, где нема Назарена, ни ове муке“, она би пошла. 
оче с њим борити, поплаши се и побеже у пустињу, побеже четрдесет дана хода далеко, па и тамо н 
амо за тренутак, но је залутао далеко у пустињу, где све дубље у њу улази и не види краја.{S} А 
 Панта се предигао и истражни судија је пустио Лазара на слободу, да буде код куће, док му не с 
си свему крив, јер си мојој лудој глави пустио на вољу.{S} Поручи брату, нека му је просто од м 
 више изићи жив.{S} За неку недељу дана пустиће га кући, па ако ће да се поправља, крајње је вр 
кој Госпођи, није остала празна реч.{S} Пустише, да народ мало преради послове, па онда почеше  
ли у сеоску кућу на два-три дана, па га пустише.</p> <p>Сад је он онај стари Пера, сваки час се 
ели да му суде.{S} Но он полудео, па га пустише.{S} Сад трчи селом и виче: „Људи, браћо, помози 
 кућа и где је мислио да нађе згариште, пусто земљиште, сада су опет зграде.{S} Дође ближе и са 
етви.{S} Кад гледаш с улице, село дошло пусто, изумрло; нема ни пса да залане.{S} Понеко дете,  
од се окренеш, видећеш грабеж, разврат, пустоловство, површност, отимање за моћ и славу.{S} Куд 
 недељама пред порођајем, време хладно, пут рђав и Влада је узалуд покушавао, да је одговори од 
 се хвата мрак.{S} Била је јака зима, а пут покривен дебелим снегом.{S} Боривоје таман да утера 
ећу параду, јер читају из св. писма два пут, т. ј. из старог и из новог завета, а између та два 
сле опет, да би требало да се спрема за пут.{S} Била је збуњена и кад се доцније успузала на та 
обичај, кад одем на вашар или ма где на пут, жена мора чекати и ослушкивати на ме, ма три дана. 
на звона звоне у његову част; он иде на пут још даљи и од Јерусалима, а опет тако близак; — иде 
ао маштама, а тим му теже беше, да нађе пут.</p> <p>И опет други дан по подне устаде са столице 
совке и поруге, песме ни крчме, а то је пут, који води право у огањ вечни.“</p> <p>„Та овога ти 
p> <p>Миливоју и госпођама пришао је уз пут професор Здравковић.</p> <p>„Све бих опростио Назар 
 хода.{S} Боривоје се упутио пешке и уз пут је мислио о многом чему, највише о Лазару.{S} Но шт 
послетку се разиђоше и они...</p> <p>Уз пут беше Светозар врло узбуђен, Јелачић, таст његов, са 
толиким људима очи и извели их на прави пут, ви сте утрли оно, што је било.{S} А шта сам ја учи 
.</p> <p>Од како је овде Боривоје, први пут чује глас звона, те се смерно завукао у угао и моли 
лука и сотонина кушања.</p> <p>Сад први пут чу нешто о језгру, о начелима вере Христове; чу на  
оне испребијане жене, онда, кад је први пут ступио у назаренску скупштину.{S} Како ли рече само 
 те се отимају за места.{S} Ово је први пут да одоше онамо.{S} Њихова су места недељом пред црк 
<p>Боривоје погледа је.{S} Било је први пут, да чује еванђелске изреке из женских уста. „После  
нас не иде, спрема вечеру, а то је први пут, да изостаје из заједничке молитве.{S} Боривоју је  
тио од почетка до краја, чим ју је први пут чуо, и изговарао ју је читаву ноћ.</p> <p>По себи с 
летњи дан, недеља по подне, кад се први пут састало друштво добрих људи.{S} Било је ту мушко и  
дина, како сам још као ђак посетио први пут назаренску скупштину.{S} Од то доба нисам никад про 
у Лазарево двориште, онда је Лазар први пут говорио с њоме.{S} Отерао јој је брава натраг и ниј 
ничке молитве.{S} Боривоју је опет први пут, да иде тамо.{S} Он иде у скупштину као новајлија,  
о ишло по глави, допала ми се.{S} Други пут нађем је на рогљу и питам је: „Кажи ми право, Милев 
собан, сад је слаб, увек и увек — други пут.</p> <p>На послетку догрди Томи и он се реши да јав 
 „Хвала.“</p> <p>Она га не понуди други пут, јер би то била увреда за њега.{S} Кад Назарен рекн 
реди, да се гризете око тога; али други пут узмите се на ум.{S} Видите ли ово округло лице у де 
о колико можеш, друго ћеш вратити други пут.{S} Главно је, да признаш људма штету и да их молиш 
арод због потписа?{S} Неће ли нам други пут рећи:{S} А зар и из вароши може што добро доћи?“</p 
 нисмо говорили даље, али кад смо други пут играли, повија се она за мном као да смо срашћени и 
> <p>Кад га уведе у собу, тада по други пут залану вашка.{S} Нити јој он назва Бога нити га она 
њу.{S} Кад су Марта и њен брат по други пут били позвани пред судију, добацили су онде у ходник 
су одељене, т. ј. средином њиховом води пут.{S} С једне ће стране седети мушки, с друге стране  
арче на друму: „Кажи ми, молим те, који пут води у Јерусалим?“ Но опет за то има учених људи у  
ивоје излази из куће и полази на далеки пут.{S} Али не у Јерусалим, нити ови људи долазе, да га 
ио, а већ десет пута си скретао на бољи пут и увек западао натраг.{S} Твоје друштво, у коме жив 
 које они писаше, прогласише као једини пут, који води просвети, спасу и напретку.</p> <p>„Па и 
м,“ каже она збуњено, „овај... последњи пут сам читала о створењу света.“</p> <p>„Па какве вас  
сад бивао још ређе, но пре.{S} Последњи пут је говорио с њоме на погребу Милевину, јер је Цвета 
 кукавну Кристу.{S} Право је потера три пут око куће, па онда шором кроз село и натера је на Ду 
ије се дуго држао у противности, но три пут узастопце рече. „Одричем се!“ Па и кад сам га одреш 
ући. <pb n="216" /> Каже јој и по стоти пут: „Сестро, ти треба да се жртвујеш за нашу ствар, тр 
 журити“.</p> <p>И он то већ и по стоти пут предочи Рахили, која је од удаје Варварине становал 
ове и утонули, скочи Боривоје и четврти пут из воде.{S} Окренуо се.{S} Тако се бар онима на бај 
почетку овога одељка, већ је по четврти пут затворен.{S} Као што му је тело кржљаво, тако му је 
 Бог.“</p> <p>Милева је ево већ четврти пут ушла у собу, а Тома још једнако хвали своју Варвару 
, јуначки, па у кола.“ Узеше ме и трећи пут, подигоше, замахнуше са мном и — пребацише ме преко 
ше ме преко кола.{S} Пао сам и по трећи пут на земљу, глава ми удари о точак и обли ме крв.{S}  
 само та мисао беше још неизрађена, тај пут беше по мало застрт маглом.{S} Пред њиме у души ста 
чела нека мисао, он је видео пред собом пут, којим би требало поћи, само та мисао беше још неиз 
 све сумњају, који чекају најпре утрвен пут, чекају успех, па тек онда да се придруже каквој ст 
</p> <p>„Види Бог, да сам ти ја показао пут к спасенију“, вели му Лазар.</p> <p>„Хвала ти и ја  
ре обузимаше његову душу) опазио светао пут, који води к спасењу.{S} Шта више, учинило му се, д 
 Сепл и жена му знају појати, али овога пута уздржавају гласове.{S} Иначе мал’ те не би растера 
араграфе, она се већ узверила и тражила пута, да се извуче.{S} Кад је изишла да нареди црну каф 
е с Боривојем, али је Јованка још доста пута имала с њиме речи.{S} У ње је била мала мотика, с  
нав и изађе иза Карловаца, не зна даљег пута, а бадава ће питати жену на бунару или свињарче на 
> <pb n="178" /> <p>Здравковићу се овог пута није допало, што му хвале жену, он би волео, да су 
ско веровање... „И нећу скретати с овог пута“, мишљаше у себи, „па ма ме моја крв свега расула. 
д изиђоше на улицу — пуста је.{S} Поред пута је јендек, од прилике до колена дубок, а пун воде. 
 је узалуд покушавао, да је одговори од пута.{S} Та, за Бога, кад је ствар већ толико чекала, м 
рао коње путем, а отац је са обе стране пута брао туђе кукурузе и трпао их у кола.{S} То дете ј 
ао иза неког магловитог сна, да је више пута стојао пред неким господином, који га је испитивао 
не ноћи није могао дуго да заспи и више пута рече у себи: „Није добро.“</p> </div> <div type="c 
то време био црвен као куван рак и више пута је изгледало, да ће да рекне нешто, но уздржа се.< 
ављате и то је лепо; али нисте погодили пута.{S} Направили сте још једну вероисповест више, бај 
зао жену у варош.{S} Но већ на половини пута увидела је и Марта, е би била боље чинила, да је о 
.{S} Погледа унапред и опази на средини пута људску прилику.{S} Та је прилика лежала као укочен 
b n="38" /> призивао Лазара и два и три пута, али га не мога упутити.{S} На послетку рече: „Чич 
 црвен као рак.{S} Зинуо је и два и три пута, али не може да му пређе реч преко усана.{S} Госпо 
S} Зар он од тебе слаба тражи, да седам пута на дан опростиш грешнику, а он да то неће моћи?{S} 
ко ти седам пута на дан згреши, и седам пута на дан дође к теби и рече:{S} Кајем се, — опрости  
ши брат твој и покаје се, треба и седам пута да му опростиш“, но се позивају на речи апостола П 
 „И седам пута на дан да згреши и седам пута да се покаје — опрости му.“ Ви велите, није се поп 
а знају за оно Христово учење: „И седам пута на дан да ти згреши брат твој и покаје се, треба и 
натраг.{S} А Христос је казао: „И седам пута на дан да згреши и седам пута да се покаје — опрос 
е покаје, опрости му.{S} И ако ти седам пута на дан згреши, и седам пута на дан дође к теби и р 
рте...</p> <p>Иде неко!{S} Иде средином пута, право к спроводу, гологлав, брзим корацима, само  
 ни кога удара, ни где удара, ни колико пута удара; доста то, једној снаји пребио руку, најстар 
животу оно, што сам до сад видео толико пута из историје. <pb n="154" /> Свето писмо је у рукам 
, што баш мора бити, „званично“.{S} Сто пута га моли: „Бар мало, мало само попусти, ја овако не 
таком страхотом описивао, као да је сто пута гледао то суђење својим рођеним очима.{S} И она до 
он оправдава наде.{S} Из затвора је сто пута већма користио назаренској ствари, но на слободи.{ 
увређено плануо. „Ако је“, вели „ко сто пута паор, толико мора знати и може знати, да што могу  
у само толико рече: „Тешко је то по сто пута на дан рећи: „Види Бог.“</p> <p>Боривојево највеће 
азио где коњи скренуше <pb n="234" /> с пута. „Море, море“, виче, „куд вучеш те узде, зар не ви 
 собом, сад <pb n="168" /> је скренуо с пута не само за тренутак, но је залутао далеко у пустињ 
оје су се затекле из старина.</p> <p>„С пута сте“, каже Милева. „Би ли окусили што или да попиј 
о јој се једаред, дваред, триред, десет пута, али све у залуд.{S} По речима апостола Павла било 
аква је то крв у мени?“ пита и по десет пута.{S} Стигне кући, отвори комору и забрави за собом  
асно, кратко и јасно!“, вели и по десет пута.</p> <p>Између сеоских учитеља одвоји се сад најст 
очне из нова молити; каже му и по десет пута: „Море, мани се ти Симе пекара, оставиће те.{S} Ид 
обро, како си до сад радио, а већ десет пута си скретао на бољи пут и увек западао натраг.{S} Т 
не мога исправити.{S} Стотину и стотину пута клечала је пред оном чађавом јерусалимском иконом  
у то забране и нису хтели; и тражили су пута, па нису нашли. „Ох, да ће само спласнути отоци!“  
 мотика, с којом је свако јутро кресала путање или плевила, па је до скора при том послу, мал’  
ух свети наишао је на њу.</p> <p>„Божје путеве не може човек измерити“, мислили су верни, али с 
е уме читати ни писати; не зна стазе ни путеве, а Јерусалим је далеко.{S} Чим пређе Дунав и иза 
ицу, па онда у мрак.{S} Снег је завејао путеве, али му то баш годи.{S} Што му нога по кад-кад д 
већ водио у крађу.{S} Син је терао коње путем, а отац је са обе стране пута брао туђе кукурузе  
се причести на гробу Христову; којим се путем иде у Јерусалим? — и чега ту није било.{S} Нада ј 
.{S} Кад је твоја жена видела, којим си путем ударио, требала је да покупи децу и да каже конзи 
ом господину, који ме је примио, да сам путем искакао из кола, те се угрувао.{S} Чуо сам ја то, 
} Читаво људско друштво пошло је кривим путем.{S} Где год се окренеш, видећеш грабеж, разврат,  
 одем куд год, знам да нећеш ићи кривим путем, упропастити новац, нити доћи пијан кући, па да м 
та више, учинило му се, да већ ходи тим путем.{S} Довели су му децу, те је и њих видео здраве.< 
да се не уморите.{S} Многи су пошли тим путем, али их врло мало стиже до мете.{S} Ако мислите,  
</p> <p>„Хвала ти и ја ћу радо поћи тим путем.{S} Све што год имам радо ћу дати, само ми поклон 
цел?“ пита трећа. </p> <p>„Сме.{S} Хоћу путем науке да направим жену“, каже он.</p> <p>„Шта каж 
 то светковањем и одмарањем.{S} Дакле и путник чим залута и осети, да је изгубио рачун, нек поч 
има јуримо и по три дана коње, а уморна путника нећемо да повеземо на коли...{S} Друштво добрих 
ије било, да човек прође с колима поред путника, а да се не заустави и не понесе га.{S} Сад се  
наже и учини му се, да још има живота у путника.{S} Напрегне све силе, подигне га на кола и одј 
но.{S} Не може бити, да одбијамо гладне путнике с прага, а при свечарима ранимо и суседове вашк 
к, кад је сагледао торањ свога села.{S} Путнику је лакше, кад сагледа онај узвишени крст на црк 
.{S} Сутра ће се за столом наздравити и путнику на мору, и трави под земљом, само њеном Лазару  
, чаробница Цирце...{S} Она је умореним путницима Одисејевим давала пехар вина и који се год на 
ер је Мирко у последње време ослабио са путовања.</p> <p>Тако је и било.{S} Уз помоћ Ф*-ских На 
ог вечера иза села, да промишља о своме путовању, кад од једном искрсну пред њега ђаво.{S} До д 
 поведу реч о Боривоју и његову далеком путовању, Нади не ударају више сузе из очију, као некад 
иње, вароши и мора, преко којих му ваља путовати, а он то лако памти и туви, да га у сред ноћи  
 веће, да га поуче и још боље утврде на путу господњем...</p> <p>После тога се диже да иде.{S}  
 беше четрдесет и пет.</p> <p>Сад је на путу.{S} Враћа се у село, али удешава, да не стигне пре 
оривоје не иште као Назарен, који је на путу, те тражи конака, нити она њему отвара као Назарен 
.{S} Неук си, те можеш лако пропасти на путу.{S} Богу тим нећеш ухаснити.{S} Имаш жену и ситну  
ге за свету обитељ, па ма и опет пао на путу од умора и зиме, као оно пре неколико дана.</p> <p 
и, колико је времена, како ниси стао на путу или на улици, да разговараш са женом или девојком, 
в на виши суд, али док је призив био на путу, Обрен је умр’о.</p> <p>Чак ни последњих дана није 
ој негдашњи друг Светислав на добром је путу.{S} Велика је воља у њега, да нам се доближи.{S} У 
га куну: „Врат скр’о да Бог да, на томе путу“.{S} Он се на децу и не осврће, а женама ће одгово 
 мисли.{S} Он ухвати сам себе на кривом путу, дође сам себи као оно Петар, кад се одрекао Христ 
 вам најбоље показује, да сте на кривом путу и са свецима и иконама и обичајима вашим.“</p> <p> 
о, што значи код нас:{S} Бити на кривом путу, залутати.</p> <p>„Како би то било?“ промуца Борив 
 којој џомби?{S} Јер је џомби на сваком путу пуно.{S} И пита се још:{S} Кад?{S} Еда ли час пре  
пастира, без вође упутисте се по тешком путу богословских наука и верујте ми, грозно залутасте  
је стао са запетом двоцевком и хтеде да пуца у коње, ако се макну, те се весеље продужило до по 
{S} У један мах дође Милева.</p> <p>„Не пуцај Свето, бата Лаза је болестан.“</p> <p>„Болестан?! 
поче Јулка, а крши мале прстиће, да све пуцкају, „зар је нисте могли истући, но сте је одмах уб 
вио необично весео, звиждућем по соби и пуцкам прстима.{S} Тако сам чинио отпре обично онда, ка 
“</p> <p>Тако је отприлике било, као да пуче пушком по сред девојака.{S} Прснуше голубице, а на 
 из школе преко светаца кући те меће из пушака.{S} У један мах дође Милева.</p> <p>„Не пуцај Св 
љ Јовић (а учитељ Јовић је био коловођа пушача) показао оно место у св. писму, на које се позив 
јавимо, да друштво у начелу не одобрава пушења, али и не забрањује пушења оним својим члановима 
озар.</p> <p>„Шта имате против умереног пушења?“ пита га докторка. „То сте баш узели од Назарен 
де врло опасан противник.{S} Каже: „Код пушења је друга ствар.{S} Ја сматрам пушење као пробу.{ 
 не одобрава пушења, али и не забрањује пушења оним својим члановима, који ће га умерено уживат 
е још пре Христа забрањивати пушење?{S} Пушење је невино уживање, које не шкоди никоме, као што 
је шкодљиво и ако се умерено чини.{S} А пушење није баш шкодљиво по здрава човека, само ако се  
и, па ма пропао.{S} И што је код мушког пушење, то је за женску накит.{S} Којој је тешко одрећи 
разгорети и отићи ће у дим високо.{S} И пушење је дакле безбожност, хасне нема од тога дима ни  
уд ће нам се још пре Христа забрањивати пушење?{S} Пушење је невино уживање, које не шкоди нико 
од пушења је друга ствар.{S} Ја сматрам пушење као пробу.{S} Ко нема снаге, да се одрече тог ди 
а мислим и то, да допустимо <hi>умерено пушење</hi>.{S} У нашим правилима пише, да је допуштено 
оје се позивају Назарени, кад забрањују пушење.{S} Тамо вели неки пророк, да се не знам шта <hi 
> која забрањује пушити.{S} Зна она, да пуши свакојака вера, па чак и Турци.</p> <p>„А зар ви н 
назаренску веру измислиле жене...{S} Не пуши, не иди у крчму, не истражуј општинских рачуна, не 
и.{S} Али шта то смета вама, кад бих ја пушио?{S} Не крадем, не варам, не убијам.{S} Нисам чуо, 
е то вера, <pb n="74" /> која забрањује пушити.{S} Зна она, да пуши свакојака вера, па чак и Ту 
“, каже он, „али ми моја вера забрањује пушити“.</p> <p>Гле сад, мисли у себи Јулка.{S} Каква ј 
 Ето видиш, казао нам је већ, да не сме пушити “.</p> <p>За мало се и опет упутиле девојке Бори 
ојте се ништа, знамо ми, да ви не смете пушити.{S} Али нећемо ми вас ваљда одати“.</p> <p>Борив 
ла, те да буде мушкима слободно умерено пушити, а женскима да буде слободно носити од свог наки 
.{S} И зар сад то значи, да је безбожно пушити?{S} Та, ви сте бар господине образован човек, ви 
оп, није, а да кажем, да је ово учинила пушка, и то не може бити.“</p> <p>Кад је Боривоје онако 
 Милеве?“</p> <p>Но Лазар је као запета пушка.{S} Не чека, да други одговара, но говори он, а г 
да Машу узму у војнике, али он не прима пушке.{S} Каже капетану у очи: „На великој сам муци, го 
са Христа.{S} Кад већ неће Маша да узме пушке у руке, вежу му је на леђа, напуне му телећак кам 
 не одобравам то, што нећете да примите пушке.{S} Промислите само, како ће наш краљ живети без  
ако то учини, чича-Срдан ће га убити из пушке као врапца.{S} Сад је да богме легао, болестан је 
 <p>Тако је отприлике било, као да пуче пушком по сред девојака.{S} Прснуше голубице, а на мест 
 би само још попустили у томе, да приме пушку као и други војници, онда <hi>ми, држава и власти 
шаљ утиша, он проговори: „Ја сам примио пушку и служио цара три године.{S} За те три године уве 
е још говор о убијању.{S} Нек узме само пушку.</p> <p>Али сад се опет Маша позива на Исуса Хрис 
тнице.{S} Онда је напунио стару зарђалу пушку шрафовима, ексерима, кључићима, једном речи свако 
 нит казна божја — освета божја.{S} Бог пушта на искварени свет воду и ватру, помор и војску и  
нити је лаком на дуван, те су га испрва пуштали да чисти ходнике, носи судијама воде, послужује 
вва. „Да је убио човека, не би га овако пуштали.{S} Него је може бити крао“.</p> <p>Но томе се  
а савет, које због вртарства, које због пчеларства, то су врло згодни људи за наше друштво, јер 
дним часовима бавили су се вртарством и пчеларством, што им беше најдража забава.{S} То је српс 
певају, да се баве по мало вртарством и пчеларством.“</p> <p>Светозар је радосно примио понуду, 
т Мирко додаде: „Кукољ нека се треби из пшенице“.</p> <p>Решили су, да позову сву браћу и прија 
ује се:</p> <p>Страх ме је савладао!{S} Пшенични клас на њиви мојој већ је сазрео и готов за же 
ројати из почетка.{S} Али наш свештеник раби Рав измудрио је друкчије.{S} Промислио се, па је к 
и из почетка.{S} Али наш свештеник раби Рав измудрио је друкчије.{S} Промислио се, па је казао: 
едале на њега, јер по лепоти му не беше равна у целом Боривојевцу.</p> <p>Марти је врло годило, 
S} Њему је постало све равно до Косова, равне су му чак планине и брда, а право му је и оно, шт 
азар се не мења.{S} Њему је постало све равно до Косова, равне су му чак планине и брда, а прав 
 назаренска вероисповест би призната за равноправну.{S} Сад није више забрањена, нико је не сме 
стио Назаренима“, каже, „али има двоје, рад чега бих, да могу, набадао их на колац.“ </p> <p>„О 
уже буде готова.{S} Онда иду „верни“ на рад, а не светкују цео дан.{S} Недељом по подне има „ве 
тарац са снајом светкује, остали иду на рад.{S} На Божић сви отишли у рит да секу трску, сам ос 
види, да се скоро ником не допада његов рад.{S} Он је у друштву добрих људи рекао, како ће скро 
а одгодимо мало, док посвршавам; не бих рад да се закасним с оним, што ми је поверено.“</p> <p> 
ипак рачунао на признање свога поштеног рада, ал се љуто преварио.</p> <p>Но бар да је то било  
ки дан у вече састају се после свршеног рада на кратку молитву.{S} Та молитва као да и није гла 
и човека видела су по њеном лицу, да би рада да ствар мало покрије. „Ја“, рече на послетку, „не 
 n="108" /> се гласи, како нам пријатељ Рада с његовом Станом врло непристојно проводи.{S} Обој 
су Цигани, па мамур, те се скоро окануо рада.</p> <p>Да кажем право, било је не само молбе и са 
придобило.</p> <p>Тек кад старац чу шта раде Назарени, он се побеси. „Нећу“, каже, „да које ко  
 све пољске послове и оставио, да млађи раде шта хоће, јер му је изгледало, да Марту неће нико  
и на улици не опажа тако лако...</p> <p>Радећи на овом огромном делу, које обухвата цео живот н 
рех, остало је луксуз.{S} Моли се Богу, ради земљу, направи кућу, најпотребније покућство и оде 
, сад га опет ружиш, што неће да пије а ради“.{S} Но шта зна тако млада девојка — шипарица.{S}  
ар сваки дан отпраћао Боривоја тамо, да ради у башти, а кад што и друге послове.{S} Тамо је он  
 си га грдио, што је пио и није хтео да ради, сад га опет ружиш, што неће да пије а ради“.{S} Н 
 његову закону он би требао на Божић да ради... да преже коње и да иде у рит по трску, али ако  
ју лепу реч.{S} Он гледа у њу, мистрија ради, али је већ збуњен, заборавио је да узме на мистри 
 доказивао, да не лаје свака вашка села ради, него себе ради и његове речи ишле су право на Том 
од моје покојне матере добила - спомена ради.“</p> <p>Светозар је гледао да убеди госпођу Мелан 
о; нами је једно као друго, тек спомена ради.“</p> <p>„Ама за што га браниш толико, кад није за 
то њих тиче?“ вели Јованка.</p> <p>„Шта ради девојка?“ пита Славна.</p> <p>„Па и девојци кажу с 
е лаје свака вашка села ради, него себе ради и његове речи ишле су право на Тому.{S} Напад Бори 
 га пак сврха.{S} Ковач Шандор друкчије ради.{S} Док је још гвожђе на ватри, он промишља, с кој 
та говори свет о њему, но иде на њиву и ради од ране зоре до мркла мрака.{S} Не грди као до сад 
јер је то добро, а што год видите да он ради, не радите ни по што, јер нећете бити дуга века.“< 
и суд, јер ломњава једнако траје.{S} То ради Боривоје.{S} Кад виде, где Милева поклече од бола, 
ла моја исповест.{S} Од детинства се то ради, брате мој, од детинства.{S} И онда треба свакога  
 то бива паметно, још којекако, али што ради Јова са Станом, не може се поднети.{S} Ја сам Стан 
ма, он их и измири и охрабри, па га тим радије и слушају.</p> <p>Државни тужилац, који је управ 
то радије не претрпите штете.{S} За што радије не трпите неправде?“</p> <p>Лазар је при читању  
с, да имате тужбе међу собом.{S} За што радије не претрпите штете.{S} За што радије не трпите н 
о уз то лен, зао и пијаница.{S} Нада је радила код њега као црв, била ваљана у сваком погледу,  
ечи“.</p> <p>„Дед, само даље.{S} Шта је радила Милева, кад си је одвео својој кући?“</p> <p>„Шт 
је ју ни часа оставила саму, а уз то је радила као црв.{S} Могла се и удати, но није хтела. „Не 
ла само уздахну:{S} Па шта она већ није радила, да придобије Лазара?!</p> <p>Тома каже: „До сад 
па. „Кажите Боривоје“, пита, „шта би ви радили, кад бих вас ја ударила?“</p> <p>„Не бих радио н 
 обнесвестио.{S} Био је као онај камен; радило се с њиме ма шта, метнуо га овде а онде, све јед 
много се говорило и говорило, а мало се радило...{S} Али ако бар неки део тих учењака и госпођа 
к мало и недовољно, ма се у томе правцу радило годинама.{S} Мора се дубље захватити, озбиљније  
ад је крајње време“.</p> <p>„Па, шта да радим?“ пита она.</p> <p>Тома је погледа, као да хтеде  
ет не тако, као сад“.</p> <p>„Па шта да радим нано?“ пита Лазар пољуљан, а глас му дрхће.</p> < 
ни једног заштитника!{S} Не знам шта да радим!{S} Да л’ да молим, да ми се продужи време живота 
о Христос оном, који га питаше: „Шта да радим, да би се удостојио царства небесног?“ — „Подај с 
 дечју болест — фрасове.</p> <p>„Шта да радим, кукавица?“ јадала се Марта. „Кад га видим таког, 
бијало, хоћу сад да оставим.{S} Хоћу да радим и зарадим оно, што сам ти распудио, хоћу...“</p>  
 народне, но рецимо:{S} Хоћу да живим и радим по своме ћефу, а даље како било; не тиче ме се... 
вим нову науку.{S} Све што год ми данас радимо, не ваља, све је то дело сотонино, треба са свим 
о земљу, јер што јесте, јесте; Лазар је радин, да му пара нема.{S} Но Лазарева вредноћа <pb n=" 
о?{S} Али тако је то!{S} Кад сам радио, радио сам и није било времена да мислим, а кад нисам ра 
огло.{S} Лазар је и на даље био вредан; радио је у кући као црв, не дира никога, не псује, али  
први дан недеље, па да је најпре 6 дана радио а седми дан светковао, него је створен шести дан  
{S} Кад га је неко запитао: „Шта је Бог радио у бесконачности пре створења света“, рече: „Секао 
да у многоме није добро, како си до сад радио, а већ десет пута си скретао на бољи пут и увек з 
н.{S} Њих ће обарати само онај, ко буде радио на том, да се поправи наше економско, морално и п 
е на посао.{S} За тим удари киша, те је радио час-два по комори, али нити је одлазио у врт, нит 
завуче гдегод, па чита, што одавна није радио. „Боже мој, Боже“, молио се чича-Срдан, „да хоће  
же и Бог му је доцније рекао: „Добро си радио, синко.“ „Па и ја“, вели Боривоје, „кад се спрема 
} Ко? као што би до сад у такој прилици радио, но само вели: „Нека их, види Бог“.</p> <p>Од ово 
астранио?{S} Али тако је то!{S} Кад сам радио, радио сам и није било времена да мислим, а кад н 
ије било времена да мислим, а кад нисам радио, пио сам, па од куд да се приберем као човек.{S}  
а, чим се умири, а осети, да није добро радио.</p> <p>Што је Боривоје бивао старији, његова нап 
кад бих вас ја ударила?“</p> <p>„Не бих радио ништа“, вели он, „али би то видео Бог“.</p> <p>„З 
ештар, шта ли је, каже им: „Мрцине, шта радите с човеком?{S} Сложно, јуначки, па у кола.“ Узеше 
оворио млађим људима. „Децо, пазите шта радите, узмите пример на мени, опаметите се раније, нем 
 добро, а што год видите да он ради, не радите ни по што, јер нећете бити дуга века.“</p> <p>По 
земљу?{S} Дајте ми на поле.{S} Ја ћу је радити добро и ви ћете боље изићи на крај, но да је дај 
ако ја будем певала?“</p> <p>„Ви можете радити што год хоћете“ — каже он збуњено.</p> <p>„Знате 
оривоје.</p> <p>„Отац је казао, да ћете радити код нас, докле вам год не изиђе време.{S} Па, ов 
даје и друге савете.</p> <p>„Шта ћеш ти радити“, пита он Боривоја, „кад залуташ у пустињи, па и 
вели Јованка. „То је роб.{S} Он ће увек радити код нас, кад год буде посла.“</p> <p>Јулка је и  
 за мотиком.</p> <p>„Хоћете ли још дуго радити код нас?“ пита га Јованка по уговореном реду.</p 
ености: „Чико“, тако је звала оца, „шта радиш с брацом?{S} До сад си га грдио, што је пио и ниј 
м, као да хоће да га сажали.</p> <p>„Не радиш добро“, каже му. „Ти се све бринеш за онај свет;  
о друго зло је отуда.{S} Бадава грбиш и радиш, кад жена све разнесе на хаљине, штифлетне и пант 
 па онда и поразговоре реч-две.{S} Људи радни, нарочито ратари, не доспеју и не могу доспети св 
е.</p> <p>Умирен чекао је Боривоје суд; радо и весело ће издржавати, што му се досуди, само га  
о га се лепе цуре и другови му, него се радо разговарају с њиме: бележнички писар, па чак и гор 
азарена састану мушко и женско, врло се радо једно пред другим понижавају и износе своје грехе. 
адо поћи тим путем.{S} Све што год имам радо ћу дати, само ми поклоните то, да се не јављам суд 
ти.{S} За младости њене хватао се Срдан радо до ње у коло, ваљда ће је послушати. „О, браца Срд 
место, неколико листи, које је она тако радо читала, зна га скоро на памет.{S} А опет за то не  
тако миран и кротак.{S} Јованка се врло радо забавља с њим, јер је иначе разборит човек; обишао 
ј човек сваког часа умр’о место ње и то радо.{S} Али јој се показује и друга слика, па јој у уш 
вели му Лазар.</p> <p>„Хвала ти и ја ћу радо поћи тим путем.{S} Све што год имам радо ћу дати,  
ути тасове; ја са своје стране пристаћу радо.</p> <p>„Свештенство није она снага, која беше пре 
ног дана најсретнија.{S} Па како се тек радовала, кад виде, да се Нада привија уз њих и да је Б 
уседи, он само вели: „Види Бог“.</p> <p>Радовали су се томе и Назарени, али жандари канда још в 
ао је да се радује томе, али он се није радовао.{S} Кад год је мислио на њу, њему падаше на ум  
кле постигнуто и нико се томе није више радовао, но Светозар и Јованка.{S} Али кад би трећи дан 
ичком добру лежи спас, те се престанемо радовати туђој несрећи“.</p> <p>Светозар извади из шпаг 
 дођоше Боривоју његови суседи, две-три радознале бабе, па и браћа му:{S} Назарени.{S} Нема их  
оћу, јер би на дану могли да им сметају радознали људи.</p> <p>Од Лазаревца је Дунав доста дале 
...“</p> <p>Она подиже очи и гледаше га радознало.{S} То што је сад чула, ново је за њу.</p> <p 
енула ствар.{S} На место зебње дошла је радозналост.{S} Какав је човек тај роб?{S} Роб треба да 
 наљуби.{S} И кад се задовољила, па сва радосна погледа кћери у очи — поплаши се.{S} Наопако шт 
д Гиги споменуше о Милеви, он се зажари радосним руменилом.{S} Та, да обиђеш Назарене целог све 
ку рече лекар: „Мој драги Светозаре, ја радосно пристајем, али се са мном нећеш <pb n="197" />  
породица примила је свештеников предлог радосно и раширеним рукама.{S} Кад су женске доцније из 
ао рукама. „Нашао сам, нашао сам“, каже радосно.</p> <p>„Шта сте нашли?“</p> <p>„Нашао сам, где 
> <p>И дуго јој је говорио, а она га је радосно и усхићено слушала.{S} Када заврши, она му паде 
твом и пчеларством.“</p> <p>Светозар је радосно примио понуду, са уздахом је додао, да њему ост 
к.{S} Воде, брзо воде!“</p> <p>Назарени радосно поустајаше са својих места, јер је и њима мило, 
не само без бола и жаљења, но тако рећи радосно.{S} И кад закопаше дете, никад ни речи више о њ 
, а глас му дрхће.</p> <p>„Устани!“ И у радосној слутњи подметну бедна мајка сину руку под глав 
 на добротворну цел новаца, а тужну или радосну свечаност нека проведе скромно.{S} Не може бити 
</p> <p>Одмах дан по томе стиже им нова радост.{S} Дошао им завађени брат односно шуре у посету 
оји би био вредан да опише:{S} Каква је радост овладала у кући чича-Срдана.{S} Као да је ушао у 
“</p> <p>„Претерани у свему, одбацујете радост и уживање, сузу и смеј, најневинију песму, па и  
 оним сузама бола, помешаше се и сузе — радости...{S} Чича Срдан није могао да их са свим добли 
ршену ствар, три ноћи није спавала — од радости.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тако су 
о њима попала.{S} Домаћица је јецала од радости, а чича Срдан искочи у један мах на авлију, јер 
ости.{S} Госпођа Меланија је киптила од радости. „Господине“, каже, „ако то спроведете, Српство 
ш Јова дува у песницу, друштво кличе од радости — али Лазар није весео.{S} Хајд нека, сутра ће. 
а.{S} Ако нам је што добро, дај, пиј од радости, те градимо од добра зло.{S} Ако нам је што теш 
ту крв заћуткао, али, га та борба стаје радости.{S} Но и то се могло како тако поднети и Марта  
заиста, у мал’, у мал’ што чича Срдан у радости није упалио — кућу...</p> <p>Сутра дан су сви п 
своју децу, која га дочекаше неописаном радошћу. <pb n="92" /> Тамо је и тетка његова.{S} Вели: 
ме, да је дошао дванаести час озбиљноме раду.“</p> <p>Завршетак овога говора изненадио је, па ј 
, онда је зло у две руке.{S} Мораћемо и Раду и Стану јавно опоменути, јер је срамота што чине.“ 
најбољу ћеш утеху <pb n="215" /> наћи у раду своме.{S} Кад и не би било других узрока, због кој 
би слободно затворити дете у свињац?{S} Радуј се, што ти кћи не тражи ништа, па немој ни ти нем 
исли о злу.{S} Не радује се неправди, а радује се истини.{S} Све сноси, све верује, свему се на 
вога, не срди се, не мисли о злу.{S} Не радује се неправди, а радује се истини.{S} Све сноси, с 
а је крсте.{S} Боривоје требао је да се радује томе, али он се није радовао.{S} Кад год је мисл 
м ко дође“. вели Мирко, „а још већма се радујемо, ако се с нами заједно помоли Свевишњему.“</p> 
у.{S} Ваљда је слободно.“</p> <p>„Ми се радујемо, кад нам ко дође“. вели Мирко, „а још већма се 
 рече на послетку Јованка. „Никад се не радујете и никад не плачете.{S} То је страшно“.</p> <p> 
а, да „свему има време.{S} Време кад се рађа и време кад се умире, време кад се сади и време ка 
остаде преступачна.{S} Али ће се спасти рађањем деце, ако остане у вери и љубави и у светињи с  
то је писано о томе, он зна све, што је рађено против тога.{S} Он се борио с Назаренима у њихов 
подне у собу и плачу, да би се и камену ражалило.{S} А плачу не за друго, него што су остариле, 
p> <p>Ова назаренска узречица још већма ражљути чича-Срдана.{S} Бивало је и до сад, да он заман 
ови, али шта, то Боривоје није могао да разабере са свим јасно.{S} Речи, које најчешће допираху 
у постељу, из које се ни трећег дана не разабра.{S} Мори га љута грозница, а мал’ те није и вру 
атере.{S} Сад се још боље прикупи и већ разабра све.{S} Мирко говори...{S} Каже: „3наш, брат-То 
 њега, али не разбира смисла.{S} Кад се разабрао мало, а оно, о њему је реч.{S} Управо не о њем 
аљенице...“ Начуо је и Лазарево име, те разабрао, да Тома сад њега ружи и би му криво.{S} Стисн 
 постеље, а једва се четвртог дана мало разабрао.</p> <p>Тако прође и опет четрнаест дана и дођ 
ледала на улицу, ма да није могла ништа разабрати.</p> <p>„Нема још никако Томе“, каже, „а мора 
лом или је девојка одобрила, није могао разабрати на сигурно.{S} Лазару беше жао сестре, коју ј 
и Лазару ружну реч.{S} Каже му: „Шта се разбацујеш толико, као да си се прославио.{S} А овамо с 
е вијао с њим, док се вијао, а после се разбеси, јарост га обузе, дохвати цигљу и удари брава т 
Срдан, како је с Милевом, он се сад тек разбеси.{S} Кад јој дође време, да иде у скупштину, он  
осматрао невинашце, које се управо рећи разбесило.</p> <p>Марта и опет прва проговори.</p> <pb  
да је „сажаљују“.{S} То је Марту управо разбесило, и кад се већ са свим опоравила, а муж јој по 
м речима удари батином по сату, који се разби и паде на патос.{S} Онда се окрете својој кћери,  
ли његова добра страна је та, што је он разбибрига; крај њега заборави човек бол и беду; крај њ 
а не можемо да се наплаћамо и има по 10 разбијених глава.</p> <p>Него кад би владика бануо међу 
ушавао Здравковић да поврати и заустави разбијену војску, али не би их довукао више натраг ни ј 
да их држиш као јаје на длану, да их не разбијеш.{S} Ту се не може држати запт.{S} Па онда дође 
х та назаренска воћка“, рече, „нисмо је разбили, а у мало зубе не поломисмо.“</p> <p>Миливоју и 
ва.</p> <p>Чича Срдан је данас с вечера разбио лулу и кад му понудише другу, он ману руком и ре 
ш ти?{S} Што си за свога детињства овом разбио главу, а оног мало искрвавио бритвом, па зар и з 
а.{S} Помало разговара с она два друга; разбира се код њих о овом и оном, па излази и у авлију  
аћено гвожђе на „поповској сувачи?“ Сад разбира већ и поједине куће.{S} Оно је тамо широка удиц 
н не седа за сто, јер није гладан, а не разбира ни приповетке дечје; пуно му је срце и пуне су  
управо звук неки допире до њега, али не разбира смисла.{S} Кад се разабрао мало, а оно, о њему  
н походи кад воли.{S} Боривоје се много разбира о томе, како стоји назаренска ствар у народу.{S 
ео.“</l> </quote> <p>И доиста доктор се разболео.{S} Никад не зна човек, шта ће га снаћи.{S} До 
 кина, прашак бео,</l> <l>Наш се доктор разболео.“</l> </quote> <p>И доиста доктор се разболео. 
кинин, прашак бео,</l> <l>Наш се доктор разболео,</l> <l>Без рецепта шљива јео,</l> <l>Ју, како 
е врло радо забавља с њим, јер је иначе разборит човек; обишао је и Банат и Бачку и Срем, много 
о тога, на место <pb n="120" /> паметне разборите речи, озарује се народ како зна, чита н. пр.  
а и време кад се исцељује, време кад се разваљује и време кад се гради, време кад се дере и вре 
ар она три окамењена — анђела.</p> <p>И разведри се небо и отворише се руже и девојке и опет до 
ела, Јови си измамила сермију, Панту си развенчала са женом, па сад хоћеш да се светиш“.</p> <p 
ни да запеваш, ни да заплачеш, ни да се развеселиш, ни да се растужиш“, вели назаренско учење.< 
сретно!“</p> <p>У Боривоју се све већма развиђава.{S} Изгледа себи као човек, кога хоће да проб 
лачи више! “</p> <p>Већ је почело да се развиђава, а он још једнако лежи на рукама мајчиним, у  
="chapter" xml:id="SRP18966_C25"> <head>Развиђава се.</head> <p>Но у колико су се Назарени дали 
остојна, да уђе у повесницу назаренског развијања.{S} Она је придобила и <pb n="98" /> одвела у 
 дао пример; тако не иде.{S} Он је лепо развио те мисли и завршио је придику. „Ми ћемо опет бит 
 се свршило, а ствар беше тек у почетку развоја, јер је на прагу стојала Боривојева женидба.</p 
{S} Где год се окренеш, видећеш грабеж, разврат, пустоловство, површност, отимање за моћ и слав 
је добро видимо од ове наше културе?{S} Разврат, болести, мекуштво, <pb n="133" /> муку, сироти 
ио дугу придику против светске сујете и разврата.{S} Каже: „Томе је сав зачетак у вашим навикам 
а. „Само би ми још то требало, па да ме разгласе, да сам Назаренка.“</p> <p>Он оде од ње и не р 
<p>„Шта је с оном крмачом, што је Лазар разгласио, да му је на продају?“ пита деда Савков с вра 
у хтели дати. „Па немојте заборавити да разгласите и осталима.{S} Можда има још кога, који није 
иче међу Назаренима Боривоје.{S} Ако је разглашен међу својима, да зна цело св. писмо на памет  
S} Сиђе брзо с кола, саже се и кад боље разгледа, опази у снегу калуђера.{S} Глава му лежи на к 
тину, бадава га после мамиш, неће ни да разговара с тобом, а за кратко време са свим подивља:{S 
ала би, како треба.{S} Али где ће да се разговара о св. писму, а да заврне момку памет.{S} То н 
ац, кога је поставио суд, па хоће да се разговара с њим.{S} Висок, крупан човек, а кад говори,  
од тог дрвењака, што с њиме увек и увек разговара само о Богу.{S} Хеј, само да није Назаренка!{ 
p>Потраја тако неколико дана.{S} Помало разговара с она два друга; разбира се код њих о овом и  
ава.{S} Испрва му дође ђаво, те се лепо разговара с њим.{S} Каже: „Хеј, мој Боривоје, куд си на 
ну стражар кундаком о врата:</p> <p>„Не разговарајте се, него спавајте.{S} Мир!“</p> <p>Боривој 
ве-три речи, јер није било слободно, да разговарају много.{S} Но ни доцније се не наразговараше 
се лепе цуре и другови му, него се радо разговарају с њиме: бележнички писар, па чак и горчило. 
ал’ те не увек, певала.{S} Но од кад се разговарала с Боривојем, те чула, да је грех и успаљива 
а шта.“</p> <p>Девојке су се још подуже разговарале о том: да ли да га питају, како да га питај 
 човек.</p> <p>Славна и Јулка нису више разговарале с Боривојем, али је Јованка још доста пута  
тва, те се отпоче забава.{S} Старији су разговарали уз чашу вина и читали, омладина је играла к 
стоји пред кућом.{S} Дошло ми је, да се разговарам с њом; зауставим кола на друму пред Тасиним  
та ћеш ти ту сад?“ пита ме. „Хоћу да се разговарам с тобом“. „Је л’ важно?“ каже. „Важно је, хо 
сећа, да је њен отац једном о томе дуго разговарао са свештеником.{S} Али она није онда пазила  
и ме; не иди ближе, можемо ми и из даље разговарати.“</p> <p>Сима се испрва стидео своје слабос 
на њега.</p> <p>Лазар је могао слободно разговарати с Боривојем.{S} На оне заточенике, који нис 
 за то нема суда, а за жену ћемо се већ разговарати.{S} Ти си, братко мој, био луд, још си и са 
 је отишао к њему.{S} Дуго се њих двоје разговараху и на послетку рече лекар: „Мој драги Светоз 
како ниси стао на путу или на улици, да разговараш са женом или девојком, као и други људи?{S}  
весте, јер њих иначе не можеш добити да разговараш с њима.</p> <p>Збор се свршио и нико није за 
о гледала, што се њен човек дао у такав разговор; та, тај запиткује, као да ће сутра не само у  
ницу и Боривоје им и преко воље чуо сав разговор.</p> <p>„Право да вам кажем, Светозаре“, почел 
решине поучавају их у свему, али кад је разговор о крштењу, онда су назаренским старешинама зат 
само још горе подивљати.</p> <p>Овај је разговор оставио дубока трага у души Мартиној, и она би 
ри том читању?“ и онда им стоји отворен разговор од Адама па чак до последњих дана и страшнога  
<p>Боривоје је и нехотице чуо скоро цео разговор.{S} Није разумео и схватио све, али му је довд 
ти и добићеш је.“</p> <p>Овим се свршио разговор о наследству, али Марта није заборавила тог ра 
више ватрена, па за то се умеша и она у разговор. „Кажите нам, Боривоје, кад немате попова, јес 
 свога незнања.</p> <p>У том се умеша у разговор и трећи заточеник, Пера Крњин: „Е гле сад; ниј 
„А колико сте имали свега?“ уплете се у разговор Јулка, јер јој ствар иде врло лагано.</p> <p>„ 
нећу омрзнути, ако што мање пристајем у разговор са женама“.</p> <p>Сувачарка га гледа погледом 
уде, <pb n="20" /> али се за чудо дао у разговор с оцем Мелентијем.{S} А отац Мелентије говори  
ибе у ћутање и не знају да покрену нова разговора, одмах ће питати ма које од њих: „Шта читате  
вели?“ — па је онда одрешена нова врећа разговора.{S} Но нису ни Назарени у томе оскудни.{S} Ка 
тога не дође између њега и ње до правог разговора, као да беше читава ограда између њих.</p> <p 
следству, али Марта није заборавила тог разговора.{S} По првој прилици поручила је Марта брату, 
дана пре тога уздржи од сваког додира и разговора са женама.{S} Мојсије није избегавао само три 
е жедан.{S} Где кад га у сред посла или разговора облије румен.{S} Стид га је...{S} Мучи га мис 
атраг.</p> <p>„Ех“, кажу, „мани с Богом разговора, ватра је ђаво, треба то бити на опрезу“ и ра 
о на дугачко; што почињете још сад таке разговоре?{S} Та има вре мена за то...“</p> <p>,Није од 
у ништа, мој прико.{S} Све су то празни разговори.{S} Слушам данас мог Светозара у цркви, оно н 
S} Сутра, кад буде време, доћи ћу да се разговорим с оцем.{S} Ја могу с њиме о том говорити јед 
него дајте, донесите.“</p> <p>Доктор се разговорио и сви се искупише око њега, јер он врло зани 
каква је и ушла.</p> <p>Тома је био већ разговорнији.</p> <p>Он је непрестано доказивао нешто д 
агом, не пази се много, кад је питање о разговору.{S} Свецем или недељом искупи се у затвору пу 
дитељи.</p> <p>Јелачић се смешио њихову разговору.</p> <p>„Пазите децо“, каже, „да се не уморит 
 лако ни реч са придикаонице нити да га разгони дим од тамјана; не може слово наштампано, а не  
Као да је ушао у средину њихову мир, те разгонио ону црну слутњу, која беше по њима попала.{S}  
онда ће се тек видети, да ли се под њом разгорело стабло дрвета, па да се после не угаси више,  
Пророк Исаија каже, да ће се безбожност разгорети и отићи ће у дим високо.{S} И пушење је дакле 
, јер иначе ће бити: „Марко гради, вила разграђује“.{S} У овом правцу је говорио Светозар, па ј 
ако стојаше уздигнутом батином.{S} Онда разгрну оне, који стојаху око Срдана и шчепа старца сна 
њига (Чуруг 25, Нови Сад 50 ком.) да их раздаду по народу.{S} Хвала им!</p> <p>Ја сам се трудио 
, а љубави немам, ништа нисам.{S} И ако раздам све имање своје и ако предам тело своје, да се с 
ивљом руком зграби кћер своју за главу, раздере мараму, којом беше повезана и дохвати јој дуге, 
е: „Да је у нами дух јединства а не дух раздора, ми би се сложили, овако боље да се оканемо.{S} 
гме — угрејаних глава.{S} Здравковић се раздрагао, те је око поноћи почео да пева песму: „За кр 
 једаред божје и Христове речи.“</p> <p>Раздрагао се чак и Шваба Сепл, па се и он умешао.{S} Ве 
 прикупи мисли и лакше се умири, кад је раздражен.{S} Многог је лула задржала од крчме; многог, 
 последње време и онако беше скоро увек раздражена, узбуђена, пакосна.{S} Та, и где би он љутио 
кала.“</p> <p>Марта је била још једнако раздражена, као што је то обично у болести и после боле 
несете дете на свет са успаљеном крвљу, раздраженим живцима, болесном нарављу.{S} Подајте мира  
елу тако измешано, ускомешано успаљено, раздражено, да се бојим, е ће та раздраженост прећи већ 
толико, кад није заслужио? — пита Марта раздражено. „Ако му је баш и требало што од мога дела,  
против мене?!{S} Говори!“ вели поп-Јаша раздражено. „Мој је живот чист, чист, па не дам, да ме  
аљено, раздражено, да се бојим, е ће та раздраженост прећи већ и на Назарене“.</p> <p>„Шта је?“ 
то лежање и болест пробудише у њој неку раздраженост, које се није могла олако да отресе.{S} И  
цем натраг.{S} Баш они постају у својој раздражености противници сваком напретку, јер веле: „Пр 
и ви, снахо, кад у вами успламти крв од раздражења, да то откуцне и у крви онога, кога носите у 
p>Он само климну главом.</p> <p>„Све је раздрускано“, каже она.</p> <p>„Ништа, оправићемо. “</p 
ного, па и оно мало је старо, окрзано и раздрускано.{S} То је видела и Марта, но опет за то не  
p>Кад је доцније судски лекар прегледао раздрускану лешину несретне жене, он само рече: „Да каж 
{S} Завукле се у крај, те чекају, да се разиђе гунгула. „3а што ви, господине, нисте ништа гово 
ило у највећем реду и кад би најслађе — разиђоше се.{S} Сутра дан тек сваки осети последице те  
 <p>Кад се скупштина свршила и верни се разиђоше, застадоше Тома, Мирко, Боривоје и још два три 
логе против Назарена, па на послетку се разиђоше и они...</p> <p>Уз пут беше Светозар врло узбу 
тра је ђаво, треба то бити на опрезу“ и разиђоше се куд који.{S} Још је покушавао Здравковић да 
ратко Богу, што је одбор свршио посао и разиђоше се.</p> <p>И опет прођоше три недеље.{S} Прођо 
 насмеја се.</p> <p>На послетку се ипак разиђоше задовољни.{S} Доктор је био добар човек и сви  
<p>И таман Назарени свршавају, па да се разилазе, кад упадоше међу њих Срдан и Гаја.{S} У рукам 
г душу његову...</p> <p>Гости се полако разилазе, али сад иде обрнутим редом, женске су последњ 
чи, као да су пречули.</p> <p>Кад су се разилазили, ослушкивао је Здравковић, шта говори свет и 
="subSection" /> <p>Кад су се верни већ разишли, на вратима скупштине заостане четири човека:{S 
ислим опет ићи.“</p> <p>„Па онда?“ пита разјарен отац и само што није очепао сина за прса.</p>  
огли.{S} Лекар је у друштву добрих људи разјаснио важност тог лека, показао им је, да ако нам д 
</p> <p>Капетан види, с ким има посла и разлаже му, да није још говор о убијању.{S} Нек узме са 
стише беде, па донеше и воде.{S} Они се разлазе мирно са шапатом, али њихови гости су у приличн 
азаренима јунак оног дана.{S} Кад су се разлазили, жене назаренске трпале се око њега, да му ск 
ћ“, беше одзив и сви поустајаше.{S} А у разлазу чуло се где шапћу: „О, да се хоће и Светислав у 
огледа.{S} Као нека полутама поче да се разлева по соби, он види само њену црну мараму, јер је  
се насмеја.{S} Њен звонки кикот дуго се разлегао по соби, а њени правилни, бели зубићи никако д 
“</p> <p>„Видиш, дакле брате, у чему је разлика.{S} Друштво добрих људи не пребацује се у томе, 
х 18 година.{S} Ово се девојче по свему разликовало од осталих девојака.{S} Њено одело је отвор 
али, да је и Христос Спаситељ говорио и разликовао:{S} Јудеје, Римљане, Самарићане?{S} Није ли  
ој нема ни крста нити икаква знака и не разликује се скоро ничим од осталих кућа, осим што не м 
о.{S} Не гледајте, што се то двоје тако разликује једно од другог; то су рођена браћа.{S} Анарх 
прилепе се за душу човечју, сазнао је и разлоге, који најлакше придобију, те је свака његова ре 
поп-Јашину госпођу, износе једно другом разлоге против Назарена, па на послетку се разиђоше и о 
ло пријатна ствар.</p> <p>Ово су главни разлози, са којих Назарени освајају тако лако земљишта  
>Чича Срдан не пази на њу, но се и даље размахује: „Овај сахат, кажем, баците на поље.{S} Показ 
 неко не упадне у то зољино гнездо и не разметне га, неће бити добро.“</p> <p>„Сад си казао пам 
ак посаветовати, да се још једном добро размислиш.{S} Неук си, те можеш лако пропасти на путу.{ 
.{S} Бог те пита каквих ствари нису тад размрсивали.</p> <p>Не прође неко време, а ето ти Здрав 
 Лазар осетише, е ће да дође до крупних размршаја.</p> <p>„Дуго ми ниси био, сине“, рече му Срд 
 говори у скупштини и како ће да тумачи разна <pb n="228" /> места у св. писму?{S} То је много  
 свет, да се укину мала и велика звона, разне врсте опела...{S} Опомињем вас за сада овако приј 
ина и читали, омладина је играла коло и разне друштвене игре.{S} Све је било у највећем реду и  
.{S} Бадава грбиш и радиш, кад жена све разнесе на хаљине, штифлетне и пантлике. (Смеју се).{S} 
ле.{S} А што жена преко године у кецељи разнесе, то домаћин о жетви ни на четир вола не донесе. 
а, да неке „виле милоснице“ обдаре дете разним дарима и да му те дарове подметну, <pb n="11" /> 
ран, нико уморан.{S} Сваки се забавио и разонодио.</p> <p>Па шта ли рече село на то?{S} Не може 
анаести час куцнуо.{S} Ово гнездо ја ћу разорити.“ При тим речима удари батином по сату, који с 
 дана читао и писао као ђак из четвртог разреда основне школе, прво, што је био необично дарови 
уњена песком.{S} Проспу песак по столу, разреде га, и комадом дрвета шарају по том песку слова. 
 некад, а томе је доста времена, свињче разрило ограду и ушло у Лазарево двориште, онда је Лаза 
оштво престати, језици ако ће умукнути, разума ако ће нестати“.</p> <p>Љубав је била, која је п 
S} Милева...{S} Упео се из све снаге да разуме, али не може, само толико схвата, да Тома оговар 
ваздан капа над св. писмом и мучи се да разуме откровење Јованово, којега још нико до сад није  
н у својој детињској души није могао да разуме, дође му тежи и од удара.{S} Онда осети, како му 
ће еванђеље Христово!“ Апостол Павле не разуме плаћу у банкама, он мисли на другу плаћу“.</p> < 
рао ју је читаву ноћ.</p> <p>По себи се разуме, да је цело село, мушко и женско, старо и младо  
е преварио?{S} Да ли је дошла к себи те разуме његов корак или је још увек успаљена?{S} Треба л 
е мене, а ја сам рачунао, да се по себи разуме, да је Боривоје мој гост“.</p> <p>Она не рече ни 
.{S} Код калуђера се такав пост по себи разуме.“</p> <p>Јулка се на ове речи умирила и метнула  
ему“.</p> <p>И доиста, Боривоје се није разумевао у оном „голубијем послу“, да по „хришћанској  
 вијам жене око куће“.{S} Тома је добро разумевао св. писмо, био је од старијих људи, те га иза 
ти, да се промени ствар.“</p> <p>Она га разумеде и рече уздрхталим гласом само толико: „Гледај. 
ему.{S} Он се задуби и Боривоју у очи и разумеде и његов поглед.{S} Поглед је питао: „Где је Ми 
иком својим, простим, начином, који они разумеју, а нуз то је на брзо сазнао из св. писма сва о 
ед на њему.{S} Он јој се задуби у очи и разумеле је.{S} Њен је поглед питао: „Где је Боривоје?“ 
</p> <p>Сви се згленуше, а старији се и разумели. „Болестан је.“ Дошао благ дан, дошао им Свето 
 су право циљале на Боривоја и сви су и разумели тако.</p> <p>Боривоје је за све то време био ц 
ако, а ви онако... ви, који нисте добро разумели речи светог писма, идите у огањ вечни?...{S} З 
рамоти ме, не уби ме.“</p> <p>„Бабо, не разумем те.{S} Баш оно, што те је срамотило и убијало,  
 је зачуђено гледао у брата.</p> <p>„Не разумем“, рече.</p> <p>„Одма ћу ти казати, како мислим. 
устаде са столице и топло загрли жену. „Разумем те“, каже, „то је била придика мени, кратка, ап 
ачку, него и жену, разумеш ли?“</p> <p>„Разумем.“</p> <p>Дан, два доцније, зову Боривоја пред в 
е.{S} А што се св. писма тиче:{S} Ми га разумемо и без богослова.{S} Што је Христос говорио, го 
ехотице чуо скоро цео разговор.{S} Није разумео и схватио све, али му је довде било јасно.{S} П 
е Јованово, којега још нико до сад није разумео, а по свој прилици и од сад неће нико разумети. 
тај, који је речи небеснога оца најбоље разумео?{S} Сви ми кажемо:{S} Ја, а никог нема да пресу 
 је застао на глас песме, чуо је речи и разумео је...{S} Та он је тако добро познавао своју Рах 
да не остави трага у њему?!{S} Ви се не разумете у тим стварима, али добро знате, како је са он 
 јасно, да то може свако <pb n="148" /> разумети.{S} Он каже: „Ко сади виноград, а од плода њег 
о свој говор онако, да га можемо сви ми разумети.{S} Тако су и апостоли то исписали.{S} А да је 
о, а по свој прилици и од сад неће нико разумети.</p> <p>То је био узрок, што је Милева у овим  
 је Христос мислио, да његов говор могу разумети само књижевници, он народу не би ни говорио.{S 
ође ти време крштењу, од самог себе ћеш разумети, што ти буде потребно“.{S} А странцу кажу: „Ка 
и убио само вашку и мачку, него и жену, разумеш ли?“</p> <p>„Разумем.“</p> <p>Дан, два доцније, 
жја воља...“</p> <p>Деда Јова и Варвара разумеше га, па су тако и причали осталој браћи код кућ 
 библији“, рече он, „има велик наук.{S} Разумите га.{S} Кад се свет искварио, кад људи заблудеш 
 за што га човек злоставља.{S} Кад буде разумније, мора се покушати лепим начином.{S} За сад па 
па на послетку и „живот вечни“, пакао и рај.{S} Кажу, кад је човек гледао ту икону, све су га м 
мудрости није нашао за целисходно, да у рају ствара још и судије“.</p> <p>Овакав говор није отр 
је забрањено“</hi>.{S} Али само да је у рају било судија, Ева би после три дана сигурно отрчала 
 је за све то време био црвен као куван рак и више пута је изгледало, да ће да рекне нешто, но  
пет у скупштину.{S} У лицу је црвен као рак, а кад Назарени хтедоше да започну молитву, он се д 
/p> <p>Здравковић дође у лицу црвен као рак.{S} Зинуо је и два и три пута, али не може да му пр 
ди их узели у подсмех, веле: „Напију се ракије, па за то плачу.“</p> <p>Тома је за то, да се оп 
 задржала је, да не тражи лека у вину и ракији.{S} Ја дакле држим, да ми по подне изјавимо, да  
 а пију <pb n="107" /> и вино, па чак и ракију, али умерено, колико је потребно, да се поткрепе 
ке сплетке.{S} Он ју је дакле очепао за раме, довикнуо јој нешто ружно, обећао, да ће јој полом 
 очима гледа му у очи, руку му метне на раме и пита гласом који потреса, до дна душе: „Боривоје 
ињу, а по мало се ребре око њега, те га раменима отискују.{S} Рукама га се ни један не дохвата. 
етар зајауче; и опет уздахну, али слеже раменима. „Боривоје се предао,“ помисли он у себи, „как 
>Дуга коса пала јој расплетена по лепим раменима... а од одела је на њој само оно, што је најпо 
е друштво?“ питаше ме.{S} Ја сам слегао раменима, као да ме се то врло слабо тиче. „Ако се друш 
кад виде, где га старци и бабе тапшу по раменима као жену, он јој дође сад на једаред тако мали 
се Богу.{S} Мало доцније осети на своме рамену руку.</p> <p>Крај њега стао Лазар с великом црно 
лачић се насмеја и потапка Светозара по рамену.</p> <p>Боривоје је и нехотице чуо скоро цео раз 
> <p>Боривоје је лежао неколико дана од рана, које је задобио, а кад се придигао, мати га прекл 
ше.</p> <p>Тада се догоди несрећа.{S} С рана пролећа истераше овце у поље, а гладни вуци нападо 
и свет о њему, но иде на њиву и ради од ране зоре до мркла мрака.{S} Не грди као до сад, не пиј 
селу је нека необична живост.{S} Још од ране зоре зврје кола, пуна гостију, а око 9 сати дођоше 
те, узмите пример на мени, опаметите се раније, немојте чекати, да вам дође смрт пред врата.“</ 
ећ морало тако бити, бар да си ми казао раније, те да сам послала напред сукње, овако сам гола, 
клетве, а то је боље чути доцније, него раније“.</p> <p>Његови другови давали су му са свим за  
пштини.{S} Боривоје дође тога дана мало раније у село, мора да оде Лазару, да му се извини како 
гладне путнике с прага, а при свечарима ранимо и суседове вашке печењем.{S} При сватовима јурим 
арени му набавили кола и коње, те се он ранио од кирије, а уз то поста ревносни члан њихов.</p> 
азао.{S} Ади нека он мени само оздрави, раница моја, ни голубови неће тако живети као нас двоје 
ину, сам остаје Ђока с Јеленом. „Јелена рано“, пита је, „за што и ти „не повериш?“ „Мени је баб 
де четвртком.{S} Но та „молитва“ почиње рано у јутру, те до осам сати најдуже буде готова.{S} О 
 вре мена за то...“</p> <p>,Није одвише рано“, вели Светозар, „него бих рекао, да је баш у врем 
задовољни.</p> <p>Тома је оног дана још рано изјутра, чим је Боривоје приспео у Лазаревац, позв 
 „неће трајати дуго.{S} Само сад је још рано.{S} Пријатељ Гига, ето га нека каже сам, није још  
ми је показао брат Лазар и ону последњу рану, која је јела моју душу.{S} Било ми је лакше за ов 
, потмуло, горко.{S} То долази право из рањена материна срца и продире до срца...{S} Боже, та и 
S} Слабе не крепите, болесне не лечите, рањене не завијате, одагнане не доводите натраг, изгубљ 
има хоће они добро да учине, повлаче се рањеним срцем натраг.{S} Баш они постају у својој раздр 
 али нађе Боривоја и сувише уздржљива и расејана.{S} Тада се окрете на другу страну, Мирку.{S}  
еру; назива Јову погаником, јеретиком и расколником, а каже, да не би с њиме живела ни пола сат 
, но њега“.</p> <p>„Шта запушавате уши, расколници и Фарисеји, бајаги грех вам је слушати ме, а 
 Римљани од пре Христа против гиздања и раскоша, па дошао до данашњег дана.{S} И она се најсиро 
ајпотребније, а то је предавање о моди, раскоши и умерености, свршено је и сад им је већ потеже 
ацрта последње часе блудника, пијанице, раскошника...{S} Грозно је то, кад човек види на самртн 
аље, али кад дођу до првог заплетенијег раскршћа, кад виде, да се баш они бацају камењем на њих 
у Боривојевцу код оног зеленог крста на раскршћу или у Јерусалиму на плочи гроба Христова.{S} А 
и, али не имаде снаге.{S} Стојала је на раскршћу, ни тамо ни амо.{S} Нити да каже:{S} Не могу о 
 Вогу, не моли му се по зборницама и на раскршћу, да те виде људи.{S} Него уђи у одају своју и  
.</p> <p>Назаренска скупштина је баш на раскршћу.{S} На њој нема ни крста нити икаква знака и н 
е и оно се подизало и расло је, само је расло невидно у земљи, под земљом.{S} Да онда малаксасм 
да му видим растење и оно се подизало и расло је, само је расло невидно у земљи, под земљом.{S} 
но гледала. „А ако после тога прснемо и распадне се друштво?“ питаше ме.{S} Ја сам слегао рамен 
 се то врло слабо тиче. „Ако се друштво распадне, онда га неће бити, па крај“, рекох, и почех п 
ина, јерусалимске иконе није више било, распала се, али је та чађава икона, пред којом је вазда 
ма сва она места, која најбоље растуже, распале и прилепе се за душу човечју, сазнао је и разло 
 се угађа сотони, нити се чини оно, што распаљује страсти.{S} Наше девојке се одевају просто, н 
уде.“</p> <p>„Ти су га људи и продали и распели“, каже Јованка. „У Бечу, где сам ја учила школу 
ри Исус народу, онај Исус, кога су људи распели као <hi>опасног бунџију</hi>:</p> <p>„Чули сте, 
му поглед паде на малог Боривоја, те се распита и за њега.</p> <p>„Да га не уречем“, вели Марта 
најглавније.{S} То си се требала најпре распитати.{S} Шта ти мислиш Славна, за што су га затвор 
 у долап.{S} Та, кад се Сима баш толико распитивао, онда није ни њему све једно какав пост пост 
„Аја, баш за ожењене људе“, вели Сима, „распитивао сам се ја то врло потанко.{S} Код калуђера с 
корача, напредује...</p> <p>Боривоје се распитује и о Лазару, те га Лазар, обавештава и о томе. 
диркивао и задржавао од посла, да ју је расплакао, па је после опет љубио и молио, да су се саб 
а стран свет.</p> <p>Дуга коса пала јој расплетена по лепим раменима... а од одела је на њој са 
че је тихо и видно, те се може све лепо распознати.</p> <p>Лазар се спремао, да браћи и сестрам 
ајд нека, сутра ће.{S} Но не може да се расположи ни сутра дан, ни прексутра, ма да је дао изне 
јте, донесите.“</p> <p>Донесоше и он се расположио, жваће у сласт и говори: „Баш смо ти ми Срби 
<pb n="222" /> <p>Срдан је осетио крај, распоредио је имање и послао по Лазара.{S} Хоће да се о 
</p> <p>Испало је друкчије:{S} На место расправе дошао је роман, који сам написао шест година к 
 за важно питање, које се у овом роману расправља.{S} То се интересовање најбоље засведочава ти 
оју не рекоше ни речи о оном, што ће се расправљати у тој седници као најглавније.{S} Кад сврши 
ашег народно-црквеног сабора да напишем расправу о том.</p> <p>Испало је друкчије:{S} На место  
а апостол Павле је рекао, да се клонимо распре о племенима и народима.“ — „Па говоре ли сви људ 
>Што је прво издање ове књиге тако брзо распродато, па и друго издање већином предбројано, пока 
своје завезали у убрус и чувају га и не распростиру га и не тргују с њим.{S} Он је навео и оне  
а његово имање, па га је за годину дана распудила и за кратко време дође поред све своје лепоте 
Хоћу да радим и зарадим оно, што сам ти распудио, хоћу...“</p> <p>Чича-Срдан не даде сину даље. 
и снају до гроба, па кад се врати кући, распусти даћу на двоје на троје и оста сам.{S} Тек у не 
д ње и не рече збогом.{S} Да ли, што се расрдио или због тог, да може пред вече и опет доћи на  
места?“</p> <pb n="157" /> <p>Он се као расрђен окрете и оде, па се онда врати и рече:</p> <p>„ 
на земљу, него мач.{S} Ја сам дошао, да раставим човека од оца његова и кћер од матере њезине и 
 све даље и даље, све дубље и дубље.{S} Растависте децу од родитеља, брата од брата, Србина од  
цу и да каже конзисторији: „Кидајте ме, растављајте ме, нећу да живим с лудим човеком.{S} Да је 
врло у очи, јер Срдан се скоро никад не растајаше од луле.{S} С тога је она данас, кад дође Лаз 
и то, а хоћеш да ме уграбиш.“ Ту смо се растали и нисмо се дуго састајали, јер уз божићни пост  
 издржао своју казну.</p> <p>Дође и дан растанка.{S} Лазар полази кући, а Боривоју је оставио с 
и, колико дете од 6 година, али доцније расте све више и више; на послетку је велики као торањ, 
посејасмо семе, ја сам хтео да му видим растење и оно се подизало и расло је, само је расло нев 
ржавају гласове.{S} Иначе мал’ те не би растерали госте.{S} Јер они поју на немачком језику ону 
а...{S} Кад су вуци напали стадо, ми их растерасмо и једног убисмо.{S} После смо се позавадили  
ком показује груди, као да ће се на мах растопити од милине.</p> <p>„Шта ти је?“ пита га Петар. 
 постеље, кад стигоше пред кућу велика, расточена кола, у којима јој брат шаље ствари.{S} Није  
е.{S} Пре би у моју главу утурио читава расточена кола сена, но и једно од ових малених писмена 
казао сам истражном судцу, да нису вуци растргли Стевана, с којим сам био код оваца и кога је н 
е боље било онда, кад су нас у тренутку растрзале дивље звери, но што нас данас годинама мучи с 
те?{S} Погледајте на љиљане у пољу како расту, не труде се нити преду.{S} А ни Соломон у слави  
з св. писма сва она места, која најбоље растуже, распале и прилепе се за душу човечју, сазнао ј 
заплачеш, ни да се развеселиш, ни да се растужиш“, вели назаренско учење.</p> <p>Но таман Борив 
аш близу подне, за то јој ти прочитај и растумачи само мушке параграфе нашег друштва, то јест о 
пет стадо у гомилу, као што су га рђави растурили.“ Предлаже, да свештенство ревносно проповеда 
ишљаше у себи, „па ма ме моја крв свега расула...“</p> <pb n="167" /> <p>Неколико сахата доцниј 
 та реч.{S} Голубице покупише оно своје расуто перје, мараму и ружу, па одоше и опет у најдаљи  
 окреће га после овамо онамо, док се не расхлади или га пак сврха.{S} Ковач Шандор друкчије рад 
“, каже Тома, „нека га туда, да се мало расхлади“.</p> <p>Срдан иде оним јендеком и све болно с 
на студена вода у сред зиме и сувише га расхлађује.</p> <p>Кад је Тома дошао до Срданове куће,  
...{S} Како ли јој само те хладне цигље расхлађују босе ноге, које горе као да су усијане.{S} Д 
х прота онако дирљиво опомену на големи расцеп, који створише.</p> <p>За неколико тренутака нас 
остаће домаћи његови...“ Ето дакле, тај расцеп са кога нас тужите, потребан је за спасеније људ 
о, те га нападоше.{S} Дође међу њима до расцепа и кошкања речма, па онда пренеше ствар и у нови 
n xml:lang="DE">grosser Mord</foreign>, рат, онда <foreign xml:lang="DE">die Herren Richter</fo 
је, куд си наумио?!{S} У Турској је сад рат, у Азији колера, на мору бура, а у пустињи дивље зв 
оље сређене, сада су вапиле на небо.{S} Ратар од свега највише поштује хлебац.{S} Тешко га доби 
/p> <p>Срдан Ненадов био је најимућнији ратар у селу Лазаревцу, а овај Лазар му је онај старији 
 ако имамо.{S} Ето“, каже, „славиће наш ратар свечарство или има у кући сватове, па одмах зову  
рен Тодоровић, син сиротог али поштеног ратара.</p> <p>Лазар га није хтео бунити, али кад Обрен 
аша Јанковић, јединац, син врло имућног ратара.{S} Његов отац хтео је лепим, доводио му свештен 
ва три трговца, два три занатлије, а од ратара беше их до двадесет породица.{S} Може се почети. 
, два-три богослова, па онда и неколико ратара, који нису Назарени, али хоће да виде, како ће и 
овци, ту ковач Шандор, а има и неколико ратара.{S} Врх тога је ту професор Здравковић, који је  
а, било је у ћелији још два сужња, и то ратара.{S} Један је био крупан, висока чела, бистра пог 
говоре реч-две.{S} Људи радни, нарочито ратари, не доспеју и не могу доспети свако вече, али ко 
свим несносно стање.{S} Прота се окрете ратарима који беху тамо, те се сабили у гомилицу и каже 
ко, старо и младо. <pb n="176" /> Ту је ратарка и попадија, ту доктор и ковач, ту неколико гост 
 нема ни помена, а шта значи то за жену ратарку, лако је схватити.{S} Жени из господског реда д 
 далеко је лакше да се не удаје, али је ратарски домазлук и сувише теретан за женска плећа.{S}  
која су поткрадала очеве, али овако што ратарски син још не учини.{S} Па да се ствар бар мало м 
Нови сужник је био млад, висок човек, у ратарском оделу, тек му пробиле науснице.{S} Може се ре 
људи држе за грехоту:{S} Убити човека и ратовати.{S} Време је, да и у томе послушамо једаред бо 
ад се дере и време кад се сашива, време рату и време миру...{S} У невреме и без потребе, драги  
 главни Бог седи на Олимпу, те пијанчи, ратује, свети се, чини прељубе — а опет су ти људи били 
ате, почесте ви да чупате посађено и да ратујете против својих — родитеља...“</p> <p>Као што пр 
<pb n="114" /> блудиле и заблудиле, као Рахела.{S} О њој су, кажу, и спевали момци ону песму:</ 
p> <p>„Није згорег“, каже он. „А ви би, Рахила, ваљда тамо хтели да одете.{S} Мислим, да се не  
њама, па је тамо лако — усрећити се.{S} Рахила би била дакле у неку руку оно исто, што и Гаја П 
век говорила само о Боривојевој деци, а Рахила увек и увек о Лазару.</p> <p>И да је Боривоје са 
дође и Лазар.{S} На столу гори жижак, а Рахила се нагла на св. писмо и чита.{S} Вече је, па се  
о дуже, то боље, мислио је у себи.{S} А Рахила је у онај мах мислила, да је читава њена комедиј 
е, моја кћи Варвара, а ово ми је нећака Рахила“, рече Тома.{S} Обе женске поздравише Боривоја н 
лепо име“.</p> <p>„Брат Боривоје“, каже Рахила, „ја сам за цело држала, да ћете се у нашем селу 
 баш озбиљно љуља под ногама.{S} Што је Рахила отпала од њих, била би срећа, али изгледа, да је 
 воску, да је ствар добивена, та ако се Рахила неће наћи у том послу, која ће.</p> <p>„Него“, к 
вору много трпео и много патио?“ ући ће Рахила у реч...</p> <p>Варвара је увек и увек говорила  
редом, кад се већ после неколико месеци Рахила смири и пречисти; сотона је више не искушава, ду 
/p> <p>Толико није пиштала ни једна као Рахила.{S} И томе се нису чудили ни верни, ни неверни.{ 
та.{S} Али он ћуташе.{S} Тек у неки час Рахила подиже очи.{S} Лазар је миран, непомичан као <pb 
чио је, да му дођем у ово доба“.</p> <p>Рахила скочи са столице као поплашена срна и као што се 
рити“, рече на послетку и изиђе.</p> <p>Рахила је премишљала.{S} Бог?!{S} Та њојзи се чини, да  
иним сваки час хоће да се угаси.</p> <p>Рахила је видела, да је изгубила.{S} Устала је са столи 
ад је зар случајно Боривоје сам.</p> <p>Рахила и Варвара чине све могуће, да му угову и Тома се 
е нам, а то би било велико зло.“</p> <p>Рахила само уздахну:{S} Па шта она већ није радила, да  
ј немам више шта рећи за сад.{S} Што се Рахиле тиче, она је старија, може јој бити и 28 година, 
 Босне.{S} Вратио се болестан, жут, без Рахиле.{S} Она је утукла његове новце, па је онда отишл 
> <p>И он то већ и по стоти пут предочи Рахили, која је од удаје Варварине становала у његовој  
 на столу, који под оним тешким дисањем Рахилиним сваки час хоће да се угаси.</p> <p>Рахила је  
не може предлагати своју блиску својту, Рахилу.{S} Јова, који је требао то учинити, попустио је 
.{S} Та он је тако добро познавао своју Рахилу и провидео ју је.{S} Кад уђе у собу, она је још  
ико сам имала швалера.“</l> </quote> <p>Рахилу је отерао њен човек, па је после од туге и умр’о 
а посла; а могла сам одмах знати, да од рацког попа неће изићи ништа паметно.“</p> <p>Али као ш 
оде Боривоје у општину, где му показаше рачун о његову имању.{S} За тим је средио још неке ства 
 У талмуду пише:{S} Ко у пустињи изгуби рачун о данима, чим осети да се помео, нек почне бројат 
утник чим залута и осети, да је изгубио рачун, нек почне светковањем, недељом, и онда нек броји 
оја, „кад залуташ у пустињи, па изгубиш рачун о данима?{S} Нећеш знати кад ти је недеља, а неде 
 време не.{S} Он је код оваца научио да рачуна из главе, и то добро, па му не треба писмена рач 
аве, и то добро, па му не треба писмена рачуна.{S} Но кад удари у пробу с Лазаром, увиде, да не 
ај један се изгуби, њега не виде, он не рачуна, нема га.{S} Многи почну, али свак почне за себе 
трчиш у Јерусалим.{S} Ко још те ситнице рачуна у нешто?{S} Кад није био мачак, спавај мирно и н 
гом или пером.{S} Неко учи писати, неко рачуна, преписује песме или пише кући писма; цепа их и  
потражио једном — имали су неких својих рачуна — и Боривоје га је врло лепо примио без икакве с 
те, не морате никад положити општинских рачуна.{S} Кад би и ми на све казали: „Види Бог“, а вам 
 не иди у крчму, не истражуј општинских рачуна, не слушај ни попа, ни владике, но жене, зар то  
авају и крепе.</p> <p>Но Милева је боље рачунала.{S} Она је слутила, да Боривоје неће дочекати  
н.“ Но таман продужише Пазар и Боривоје рачунање, а Петар се и опет умеша. „А шта ће бити онда  
ушао.{S} И то беше нов удар по њега.{S} Рачунао је на опште признање, сад види, да се скоро ник 
.{S} Био је још млад, па је у души ипак рачунао на признање свога поштеног рада, ал се љуто пре 
.{S} Он га је позвао пре мене, а ја сам рачунао, да се по себи разуме, да је Боривоје мој гост“ 
учио с највећом вољом и одушевљењем.{S} Рачунати није хтео на писмено, бар у прво време не.{S}  
ко, не напреже се.{S} Научио је дакле и рачунати можда више, но што му је и требало.</p> </div> 
а.{S} Пет до шест хиљада форинти можемо рачунати.{S} Пиши 5000 фор.{S} Даље:{S} 16 глава волова 
 о новој години да удесим с брат-Мирком рачуне, па онда треба да испишем наша правила.{S} Велик 
мешати, баш кад су Лазар и Боривоје при рачуну. „Израчунајте ми“, каже, „колико је све ово ујед 
вори: „Брате, другови на пољу чекају те раширеним рукама.{S} Волели би да те упознају и лично,  
римила је свештеников предлог радосно и раширеним рукама.{S} Кад су женске доцније изишле и људ 
д је устао, стојао је Светозар пред њим раширеним рукама.{S} Браћа су се нашла, нашла над гробо 
шао из поља, примио је Боривоја не само раширеним рукама, но и отвореним срцем.{S} Узео га је з 
 сад Тома горко уздахну), био сам веома рђав човек.{S} Код мене је био обичај, кад одем на ваша 
е сте се заборавили и онда може да буде рђав крај.{S} Можете чинити што год хоћете, али то тек  
ав је човек тај роб?{S} Роб треба да је рђав човек, а овај овде је тако миран, добар.{S} Требал 
ано је из друштва, а <hi>превара</hi> и рђав живот изобличиће се.{S} На против чланови друштва  
 учини, да клица у земљи набуја, тако и рђав свештеник учини, да Назаренство набуја.{S} Не дао  
енство шири само тамо, где је свештеник рђав или где нема свештеника, него администратор, а пон 
орината и изменусте је.{S} И ја сам био рђав човек, не кажем.{S} Али од кад се позивам на еванђ 
орити другоме непрестано: „Био сам врло рђав“; „сагрешио сам врло много“ и т. д., значи уједно  
ељама пред порођајем, време хладно, пут рђав и Влада је узалуд покушавао, да је одговори од пут 
и речи.</p> <p>Пера је био у сваку руку рђав човек.{S} Кад се оженио, одмах је другог дана исту 
ким је он сваке ноћи банчио, одрекао се рђава живота; оде у Назарене. „Хвала Богу“ рече Срдан,  
нда рече једва чујно: „Истина, била сам рђава...“</p> <p>Чича Срдан не пази на њу, но се и даље 
вити.{S} Хтео сам ја и пре да се оканем рђава живота, али не иде.{S} Стари другови лепе ме се к 
 то <pb n="195" /> платити, <hi>врло су рђава времена</hi>, крчме су чак и недељом празне, свак 
пречишћен, не мучи га више сотона, нити рђаве мисли наилазе на њега.</p> <p>Лазар је могао слоб 
тво набуја.{S} Не дао Бог, да ја браним рђаве свештенике, само бих волео да сазнамо истину о то 
пиће опет стадо у гомилу, као што су га рђави растурили.“ Предлаже, да свештенство ревносно про 
 примети: „Ја сам казао само толико, да рђави свештеници нису <hi>повод</hi> Назаренству, но да 
 има дубљих узрока.{S} И до сад је било рђавих свештеника и администратора, па не беше Назарена 
еран од шест, седам година, на зло брз, рђаво упућиван од старијих и надражен против нас.{S} Гд 
ни — може се само у друштву.{S} Данашње рђаво друштво поквари и доброг, добро друштво ће да поп 
цније се не наразговараше, јер се ствар рђаво свршила.</p> <p>Боривоје је тек касније чуо, за ш 
и доброг, добро друштво ће да поправи и рђавог.“</p> <p>„Имаш ли ти таква друштва?“ пита Срдан. 
ом и у светлој хаљини, а дође сиромах у рђавој хаљини и погледате на оног у светлој хаљини и ре 
> <p>„Никада!“</p> <p>Лекар и опет пипа ребра и вели: „Читава су“.</p> <p>„Јесте“, каже Обрен,  
звесно пропасти, ако мислиш с неба па у ребра као код мене.{S} Кад хоћеш да је ухватиш, њу мора 
p>„Јесте“, каже Обрен, „може бити да су ребра читава, али ја осећам, да се нешто прекинуло у ме 
 га речма, моле и опомињу, а по мало се ребре око њега, те га раменима отискују.{S} Рукама га с 
ше би ми било, да си ме коцем ударио по ребрима, но што ме овако изломи.{S} Бог ти судио, орјат 
ји пребио руку, најстаријем сину сломио ребро, а и остали нису прошли на миру.{S} Дозна власт з 
те се он ранио од кирије, а уз то поста ревносни члан њихов.</p> <p>Био је учен и даровит мимо  
ви растурили.“ Предлаже, да свештенство ревносно проповеда у цркви, даље би добро било, кад би  
о, а и поболевао је; једини Тома је био ревностан, вредан, дурашан, али баш он није умео да зад 
, јер му је мати с тешком муком истргла револвер из руке...{S} У Лазару је остало још увек толи 
евојачко, а свако насиље изазива отпор, револуцију.{S} Девојка се опирала родитељском насиљу ти 
 православни свештеник, који је закупио регал свога села, те постао главни бирташ?{S} Па кад га 
акојаке муке, јер се у војсци осврћу на регламан, а не на Исуса Христа.{S} Кад већ неће Маша да 
 заповеди каже: „Не уби“, а цар у своме регламану каже: „Уби“.{S} Обадвоје треба да слушам, а т 
уштво, догрдило ми овако, те хоћу стари ред, старе теревенке, стару неумереност.{S} Кад је мало 
зар је рекао: „Ствар ће се та довести у ред“, и одбор њихов, старији људи, учиниће шта треба.</ 
“.</p> <p>„Та ће се ствар већ довести у ред“, рече Лазар сувим гласом. „Хајдемо на молитву.{S}  
ао пријатељ, не мораш, али чим ступиш у ред „браће“, те постајеш „веран“, онда мораш.“</p> <p>„ 
лако је схватити.{S} Жени из господског реда далеко је лакше да се не удаје, али је ратарски до 
 не пита, која је његова, него удара од реда.{S} Жена му је на послетку умрла, кажу од силна бо 
и су мирни људи, који се у свачему држе реда, плаћају најуредније порезу, па и парохијал.{S} И  
 није било никога да устане и да начини реда.{S} Сваки се осећао слаб за то.{S} Кад се овнови б 
није одело.{S} О врату су јој дивна три реда бисера, нека се не каже, да она овај народ презире 
-две дана, док сека Анка не начини мало реда у кући и умири Ђоку.{S} Каже му: „Мени је син, син 
а га...</p> <p>У оно време наиђе и опет редња на децу.{S} Гушобоља, дифтерија, поче немилице да 
а, време, кад се пронађе лек противу те редње — серум.{S} У оно време био је, до душе, серум ск 
ћа и сестре, а они који плачу, то су из редова пријатеља и пријатељица.{S} То сад њих гризу њих 
кретати.</p> <p>„Да се избрише из наших редова“, веле сви у један глас, а брат Мирко додаде: „К 
и судац дохвати пера и хартије, те поче редован испит.</p> <p>„Од кад ти знаш Милеву Срданову?“ 
p>Од једном јој мали прстићи пређоше по редовима и зауставише се на једном месту.{S} Он поче да 
 данас је изузетак.{S} Прво, црква нема редовне службе, а друго, чули су и они, да ће данас и п 
ра држао своју Кристу, како он то каже: редовно.{S} Кад је хтео да се ослободи затвора, она је  
> <p>„У којој цркви придикује свештеник редовно сваке недеље?“ пита. „Ни у једној!{S} Ја знам с 
, деце.{S} Читав вашар.{S} Пусте их све редом у какав велики ходник, њих поставе уздуж на једну 
верни.{S} Али су се тим више чудили сви редом, кад се већ после неколико месеци Рахила смири и  
ше и опет у најдаљи крај, лагано, истим редом, као што су и дошле.{S} И опет се сабиле у гомилу 
их иду...{S} Долазе све три, оним истим редом као и пре, лагано, бојажљиво.{S} Сад ће да му изр 
е полако разилазе, али сад иде обрнутим редом, женске су последње.{S} Завукле се у крај, те чек 
p> <p>Лазар као неки перовођа чита. „На реду је ствар пријатељ-Панте Мужиног“.</p> <p>Брат Мирк 
уштвене игре.{S} Све је било у највећем реду и кад би најслађе — разиђоше се.{S} Сутра дан тек  
код нас?“ пита га Јованка по уговореном реду.</p> <p>„Докле ми заповедају“, одговара Боривоје.< 
ањем, недељом, и онда нек броји дане по реду“.</p> <p>Боривоје слуша ова талмудска мудровања и  
ека тајанствена трага. — Но да идемо по реду.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18966_C 
 и он мећу нами“.</p> <p>„Онда је све у реду“, вели Мирко. „А сад лаку ноћ!{S} Доцкан је“.</p>  
} Она је опазила, да код њих није све у реду, запиње негде, али није могла да сазна где.{S} На  
="109" /> о браку, слушала и нашла је у реду; сад се та наука одбија од ње.{S} Изишла је из соб 
бесплатно, али је дужан, да држи кућу у реду.</p> <pb n="99" /> <p>Уз кућу је пространо, чисто  
а да залане.{S} Понеко дете, старац или редуша, ако и нису у пољу, притајили се у кућама.</p> < 
ји, његова напраситост постајала је све ређа, али се не мења, јер кад се побеси, он је онај ист 
p> <p>Кад се почео момчити, онда је већ ређе појао, али је тим више певао; испрва по рогљеви а  
ло Цвети.{S} Но с шоме је сад бивао још ређе, но пре.{S} Последњи пут је говорио с њоме на погр 
 у златним хаљинама, где се клања крсту резаноме и иконама мртвим, што већ забрањује и II. запо 
послетку забруји песма: „У миру живите, рек’о је Спас.“ </p> <p>Кад се и то свршило, почеше жен 
 пред њега ђаво.{S} До душе, ко не зна, рекао би, да је то Маца Сувачарова, али би се преварио. 
 ломе кости и затворе ме?{S} Сви би ми, рекао бих, још које како опростили, али да би Чивут Кла 
на послетку сви лепо.{S} Осетише, да је рекао многу истину.</p> <p>Здравковић се све једнако вр 
ржите светог писма?{S} Знате ли, шта је рекао Христос оном, који га питаше: „Шта да радим, да б 
 се делимо и цепамо, а апостол Павле је рекао, да се клонимо распре о племенима и народима.“ —  
 (Матеј, глава 26., 52. стих).{S} То је рекао Христос, и Светозар је применио те речи на данашњ 
ће да виде, како ће испасти оно, што је рекао јуче професор Здравковић: <hi>Да идемо вуку у јаз 
вима на срцу, нема ни речи.{S} Лазар је рекао: „Ствар ће се та довести у ред“, и одбор њихов, с 
основу св. писма.{S} И збиља и Лутер је рекао нешто слично.{S} Кад га је неко запитао: „Шта је  
у упрто је у њега.{S} Господи у суду је рекао, шта је учинио, сад не може да му пређе та реч пр 
жене, но много дуже и Бог му је доцније рекао: „Добро си радио, синко.“ „Па и ја“, вели Боривој 
 те речи на данашње прилике свог села и рекао: „Ону руку, коју сте подигли на брата свога, прин 
з мараме.</p> <p>Онда је Тома клекнуо и рекао: „Љубазни, да се помолимо Свевишњему“.{S} Склопио 
з цркве, прота је приступио Светозару и рекао му:</p> <p>„Ја сам увек говорио, да ћете ви побед 
 га питате, од кад је ту, мал’ те не би рекао: од јуче.{S} Њега последњи догађаји нису заболели 
гов рад.{S} Он је у друштву добрих људи рекао, како ће скромност у оделу и умереност у свему уч 
сле првог састанка добрих људи усхићено рекао: „Хвала Богу, добро је!{S} Оно најтеже је прекуже 
 <p>Хеј Лазаре, Лазаре, шта ли би на то рекао апостол Павле?</p> <p>- - - Тома је после тога јо 
је као читава војска са заставама“, што рекао премудри Соломон.</p> <p>Она му говори, какав је  
чуо, где је један калуђер администратор рекао у црквеном одбору: „Ама, за Бога људи, како могу  
адао.{S} Хтеде да каже, како је Христос рекао, да ко мач трза, од мача ће погинути, па можда и  
ут ју је загњурио руком у воду и трипут рекао: „Крстим те у име оца, сина и св. духа.“ На обали 
 лагано.</p> <p>„Не бије их, али не бих рекао ни то, да их воли.{S} Да истински, по срцу воли д 
 одвише рано“, вели Светозар, „него бих рекао, да је баш у време.{S} У Лазаревцу имамо два кова 
га вода не може угасити љубави, нити је реке потопити.{S} Да ко даје све имање своје за ту љуба 
 супруг.</p> <p>Госпођа Љуба није ништа рекла, али јој дође мисао, да ако тако стоји у св. писм 
а би до сад побегао“.</p> <p>Јулка није рекла ништа више и другарице одоше у онај крај врта, ко 
рибрала, покајнички је спустила главу и рекла Влади: ”Тм си свему крив, јер си мојој лудој глав 
м је: „Кажи ми право, Милева, шта би ти рекла, да те запросим у твог бабе?“ „Рекла бих“, каже о 
допусте.“ Па кукавица, шта ћу, него сам рекла, дај да их замолим, нека жене дете, јер ја баш ви 
ти рекла, да те запросим у твог бабе?“ „Рекла бих“, каже она, „да се оканеш луда посла, он ме н 
...“</p> <p>Да судимо по Милевину лицу, рекли би, да јој је годио тај одговор. „Воли децу“, реч 
ле?{S} Мрзи их.{S} А да шта би му они и рекли друго, до то, да се успалио.</p> <p>Пође напред.{ 
се врзе око свога мужа.{S} Њена, што би рекли, елегантна појава обучена је у најелегантније оде 
ћни, није им од потребе новац, па су ми рекли, ако је нами потребно, испомоћи ће нас“.</p> <p>„ 
поцрвени и занеми.</p> <p>Јасно је, што рекли Назарени, да је била у оном тренутку успаљена, а  
ко воли децу“.</p> <p>Боривоје хтеде да рекне нешто, да захвали, није још достојан да се ожени, 
о ће вам подићи споменик“. (Хтела је да рекне, ми жене ћемо подићи споменик, али се угризе за ј 
 рак и више пута је изгледало, да ће да рекне нешто, но уздржа се.</p> <p>А кад би после четрна 
 је и Боривоје осећао, да треба коју да рекне.{S} Али и он не говори о оном, што му је на души, 
S} Дође му, да јој метне руку на чело и рекне јој: „Праштам <pb n="97" /> ти.“ Поново је поглед 
арица. „Оно, што је хтео, хтео је да ти рекне на само.“</p> <p>Лазар погледа у Светозара.</p> < 
 то била увреда за њега.{S} Кад Назарен рекне:{S} Да, да, не, не, треба на том да остане, јер п 
 по некад се чак и насмеши и враголасто рекне: „Маните ми већ једаред мога пустињака на миру“.< 
, чак ни матери, где ју је нашао, да не рекну: „Била је слаба.“ Очувао јој је светао спомен: ме 
 распадне, онда га неће бити, па крај“, рекох, и почех по ново звиждукати.{S} Моја ти препелица 
а и ја сам то опазио.{S} На једаред јој рекох: „Знаш шта, данас ми није нешто добро, (а ту је о 
зићи ништа паметно.“</p> <p>Али као што рекох, ушла је већ у вигов.{S} Јер кад је почела да тра 
 пакао.“</p> <p>Сад опет отпоче прота: „Рекох вам већ, браћо <pb n="145" /> моја, да залутасте  
а, а после кад дође смрт на праг њихов, рекоше само: „Бог дао, Бог узео.“ Тако су говорили, али 
а је полумртва до адвоката, а кад тамо, рекоше јој, да је он отпутовао некуда и да се пре некол 
у у прељуби и поставише је на среду.{S} Рекоше му:{S} Учитељу, ова жена ухваћена је сад у прељу 
>.{S} И рече:{S} Где сте га метнули?{S} Рекоше му:{S} Господе, хајде да видиш.</p> <p>„<hi>Удар 
а у Назарене већ петорицу.{S} Јер ти не рекоше у себи само толико, да су Назарени поштени људи, 
ош у напред.{S} Но Лазару и Боривоју не рекоше ни речи о оном, што ће се расправљати у тој седн 
њем убијамо; а шта ти велиш?{S} Ово пак рекоше кушајући га, да би га имали за шта окривити.{S}  
 одо у „бугере“, па ма она имала златан реп.“</p> <p>И пође да иде.</p> <p>„Нисам тако мислила, 
 да дише исти ваздух с њоме...{S} Човек ретко, врло ретко провиди вигове, које му подмеће женск 
и ваздух с њоме...{S} Човек ретко, врло ретко провиди вигове, које му подмеће женска; али кад и 
еколико дана ишао у школу, у цркву врло ретко, а од матере је научио тек две-три молитве.{S} Ча 
однеси ме у мрак“.{S} И која ће девојка рећи то?{S} Она у смеју и шали каже: „Нећу“, а то је де 
иш плату за своја недела.{S} Није доста рећи: „Кајем се, жао ме је“, него мораш и делом показат 
коло 20 година.{S} О њој немам више шта рећи за сад.{S} Што се Рахиле тиче, она је старија, мож 
</p> <p>„Може бити, да баш и неће ништа рећи, али ће тим више мислити.{S} Није ти доста друге н 
а.</p> <p>Тома је погледа, као да хтеде рећи:{S} И ти то мене питаш? „Бог ће те умудрити“, рече 
палим и олупаним зидовима, онда се може рећи, да ћеш назаренску скупштину у већим местима позна 
 „побугерите“ ...{S} А ти људи или боље рећи нељуди савладани вином и сотоном, скочише на Панту 
} Стана је говорила непрестано или боље рећи пиштала је непрестано као гуја.</p> <p>„Безбожници 
ачи.{S} Па који је тај од нас, који сме рећи:{S} Ја сам божју реч схватио потпуно у свему и без 
лу, тек му пробиле науснице.{S} Може се рећи, да је био леп, а по оделу се видело, да је Србин. 
 цвет у лонцу.{S} Негују га, не може се рећи, да га не негују и не залевају, али опет за то бле 
 мој, запуши ми уши.“</p> <p>Не може се рећи, да Боривоје није ни мало захватио у Јованчин живо 
арта је издржала и тај терет, и може се рећи, да је помало чак и напредовала.{S} Али у оном, шт 
за усне.{S} Тек се кад год смири, па ће рећи: „Иш, не праши Симо; неће од тога бити ништа.“</p> 
 госпође згрнуле онамо и чекају, шта ће рећи овај назаренски халаман, који не да онаком момку,  
ге, па се међу собом побисмо.{S} Шта ће рећи народ?{S} И онако нам пребацују доста што шта и ве 
о је сложно од петка до недеље, а то ће рећи, док Криста није дознала, да је њен Пера био у наз 
о без речи и покрета.{S} На послетку ће рећи Тома: „Сиромах Боривоје!{S} Заговорио се с Варваро 
краде нити убија?</p> <p>На послетку ће рећи Јулка скоро шапатом: „Знате ли шта?{S} Хајде, да г 
е смете стати на врата Христове цркве и рећи:{S} Ти си достојан да уђеш, а ти ниси...</p> <p>»< 
случајно десила онде.</p> <p>„Шта ће ти рећи човек?“ — питала је Марту.</p> <p>„Ништа.“</p> <p> 
авала себе и матер.{S} Не може се о њој рећи зле речи; дворила је болесну матер, није ју ни час 
е старе вере.{S} Има и међу њима, морам рећи, доста паметних.{S} Многа каже свом човеку: „Ја ћу 
крете на Здравковића и другове) и морам рећи:{S} Пољуљали сте и ослабили сте оно старо, а ново  
рце, онда ми поглед пада на вас и морам рећи, <hi>свештенство је које заспало, које упустило, п 
 видети.</p> <p>„А пријатељ Панта ће им рећи онако на просто: „Ја бих вам казао и саветовао, љу 
о рече: „Тешко је то по сто пута на дан рећи: „Види Бог.“</p> <p>Боривојево највеће зло беше на 
 је познавао по имену; за сваку је знао рећи:{S} Када се ојагњила, од које је мајке, па и прама 
е удар био тако снажан да га је, управо рећи, обнесвестио.{S} Био је као онај камен; радило се  
иво посматрао невинашце, које се управо рећи разбесило.</p> <p>Марта и опет прва проговори.</p> 
да није жена крива, но зидар или управо рећи мерник“, рече она прва.</p> <p>„Не, госпођо, није  
и доста друге несреће, скрхала си, тако рећи, ногу, па сад још и рођени брат да ти крха врат?!{ 
ну децу, па није ни то богоугодно, тако рећи, заборавити на њих.{S} Ти постиш, слабиш, а другим 
ме, па није ни од Јове паметно, да тако рећи на дану узнемирује свет“.</p> <p>„Та ће се ствар в 
о је добио суд.{S} Мати му продала тако рећи и сукњу, те узела браниоца.</p> <p>Бранилац је на  
, али се слабо надао.{S} Сад му је тако рећи нуде.{S} Браћа су пронашла, да је он ње најдостојн 
ја је гризло много што-шта и он се тако рећи јогунасто повукао од свега.{S} По лицу му се видел 
 варош по лекара.</p> <p>Доктор се тако рећи прашта с душом.{S} А сутра дан хорила се селом пес 
уд срљаш све испред мене?{S} Ти си тако рећи јуче постала просјакиња, а ја терам то од памтивек 
рно, не само без бола и жаљења, но тако рећи радосно.{S} И кад закопаше дете, никад ни речи виш 
тиво тукао не само жену и кћер, но тако рећи и цео комшилук.{S} Кад дође кући, затече пред двор 
лека на видику.{S} У тамници видиш тако рећи при бенгалском осветљењу све оно, што у нашем друш 
ог зна како лепа, али се још мање могло рећи, да је ружна.</p> <p>Нада је била једина од сеоски 
 свом душом својом, мал’ се не би могло рећи, да се чак и успаљивао за њом и није могло бити, а 
 затегнутим гласом: „Хтео сам још нешто рећи.{S} Овај...{S} Милице синко, устани!“</p> <p>Устад 
емир и незадовољство.{S} Шта ли ће свет рећи?{S} Шта ли Назарени?{S} Било би му најмилије, да н 
 због потписа?{S} Неће ли нам други пут рећи:{S} А зар и из вароши може што добро доћи?“</p> <p 
 насмешити се одоздоле на зидара или му рећи коју лепу реч.{S} Он гледа у њу, мистрија ради, ал 
 читао је опет Тома еванђеље или истину рећи, иза еванђеља нападе опет Боривоја, а Боривоје му  
а што се намргодио Боривоје? — Одмах ћу рећи.</p> <p>Како бива крштење код Назарена, то они тај 
ру је скоро убогаљио.{S} Не може се баш рећи, да јој је поломио руке или ноге или леђа, али јој 
 Јова.</p> <p>„Шта, шта ти можеш и смеш рећи против мене?!{S} Говори!“ вели поп-Јаша раздражено 
вина, исто онако, као што је обичај код Реформата, Калвина.</p> <p>Кад је све свршено, браћа и  
богослужење истоветно је с богослужењем Реформата, Калвина.{S} Почиње заједничком песмом, за ти 
 Социјус и Фрелих и како се зову сви ти реформатори били су ваљани и даровити људи и сваки од њ 
ознати лек против пијанке и банчења.{S} Рецепт тог лека гласи:{S} Узми проводаџију, нали га доб 
а кућа, трошан кров,</l> <l>Доктор пише рецепт нов,</l> <l>Човек може да ужива,</l> <l>С три зр 
> <l>Наш се доктор разболео,</l> <l>Без рецепта шљива јео,</l> <l>Ју, како је само смео?!</l> < 
е Христос оставио.{S} Ми се кршћавамо у реци.“</p> <p>Јулка је хтела да запиткује даље о крштењ 
р није одма одговорио.</p> <p>„Па хајде рецимо, да ће тим људма Бог платити, кад их ја не позна 
адимо за апостоле и учитеље народне, но рецимо:{S} Хоћу да живим и радим по своме ћефу, а даље  
 поправиш као и твоја остала браћа, ето рецимо као Спаса Ненин, Јова Симин и други, па да ми не 
ву?{S} Да ли да покаже време, кад треба реч с Богом прекинути, јер је готова печеница, те ваља  
 најлакше придобију, те је свака његова реч била од утецаја.</p> <p>Што Боривоје није био цео д 
, но испуњен љубављу, у устима му блага реч и он осваја.{S} Свет гомилама кличе: „Слава: твоји  
е као свештеник.{S} Можда ће пасти која реч из уста мојих, коју ја као свештеник не бих требао  
.{S} Ако је да узајмимо једно другом на реч, без интереса, као што данас чине Назарени, и тога  
у о Великој Госпођи, није остала празна реч.{S} Пустише, да народ мало преради послове, па онда 
чајима вашим.“</p> <p>Још није последња реч протина одјекнула, само се по држању његову опазило 
будеш с оном, с којом си везан?{S} Лепа реч не помаже, саветовање је као кад сипаш уље на ватру 
су поштени међу вама.“</p> <p>Врло лепа реч, али врло слаба утеха.{S} Па бар да је ма ко други  
а не осуђује одвише, али је изостала та реч.{S} Голубице покупише оно своје расуто перје, марам 
зио, како је Боривоја немило дирнула та реч „Бугери“, и он је врло вешто знао да утре немио ути 
а је учинио, сад не може да му пређе та реч преко усана.{S} Па је опет оборио главу на груди, с 
 дан, није ни мало хладно, али ти се та реч и не односи на зиму.</p> <p>Жене, Назаренке, једва  
да чује из анђеоских <pb n="73" /> уста реч, која га не осуђује одвише, али је изостала та реч. 
не и о чему ће да говори.</p> <p>И паде реч са амвона: „Врату нож свој на место његово, јер сви 
два и три пута, али не може да му пређе реч преко усана.{S} Госпође га већ сажалише, те нека од 
није да није, лепо говори, али шта може реч.{S} Све док неко не упадне у то зољино гнездо и не  
о врпољи и једва се мало умири, кад узе реч професорски друг његов Мирић.{S} Мирић је изјавио,  
одсећа на подрум.</p> <p>Срдан први узе реч.{S} Куцну батином по оном сату, што висаше на зиду  
ше најмлађи међу свештеницима, ипак узе реч.{S} Каже: „Било је негда време, кад је свештеник би 
љ-Панте Мужиног“.</p> <p>Брат Мирко узе реч: „Сви знате“, каже он, „пријатељ-Панту.{S} Душа му  
.{S} Па за што то чине Назарени, кад је реч о крштењу?{S} Ево за што.</p> <p>Ко год је прочитао 
Луци, глава XIX. стих 12—27.{S} Тамо је реч о слугама, којима је господар поверио новац, да трг 
Сад је био крај мушкој препирци, јер је реч узела жена и то главом супруга поп-Јашина.</p> <p>„ 
 Кад се разабрао мало, а оно, о њему је реч.{S} Управо не о њему, него о његовој деци, та деца  
 за се.{S} Није то изречено, да се узме реч по реч, но значи:{S} Не брините се само за земно.“< 
атко помоле Богу, па онда и поразговоре реч-две.{S} Људи радни, нарочито ратари, не доспеју и н 
е.{S} Кад свршише ситније ствари, узеће реч Тома.{S} Каже: „Баба Стака нам се све већма и већма 
азаренски тумачио свето писмо, кад беше реч о љубави.</p> <p>Кад је Боривоје изговорио овоју ис 
рат Мирко, човек сед, одмерен, узе први реч. „Видим“, каже, „где иде по селу егзекуција.{S} Не  
S} Дај, да се брани!{S} Но док он тражи реч, које у овај мах не може да нађе, пређоше преко њег 
њему.“</p> <p>Још су њих двоје говорили реч-две, кад се из гомиле женскиња одвоји једна, најлеп 
S} Назаренства не може да убије лако ни реч са придикаонице нити да га разгони дим од тамјана;  
исли.{S} Тек ако ће одговорити домаћици реч-две, а често је тако задубљен у мисли, да и не чује 
е нудио своја кола за варош, узе поново реч.{S} Каже: „Мој негдашњи друг Светислав на добром је 
<p>Препирка оде све даље и даље, што но реч: „бију Срби, ал’ бију и Турци.“ Што дубље залазе у  
а Мелентија у постељу, хранио га што но реч: медом и шећером, а запиткивао га је дан ноћ о томе 
{S} Није то изречено, да се узме реч по реч, но значи:{S} Не брините се само за земно.“</p> <p> 
 стисну песницом.{S} И дође му на памет реч, коју је чуо од оне испребијане жене, онда, кад је  
о трпео и много патио?“ ући ће Рахила у реч...</p> <p>Варвара је увек и увек говорила само о Бо 
божју...{S} Бог све може“ — упаде јој у реч Боривој.</p> <p>Милева се заруменила, низ образе јо 
во“, вели Светозар. „Ви сте нашли праву реч; у тим приповеткама има нечег <hi>страшног</hi>.{S} 
 појавом исмеје и изобличи сваку његову реч.{S} И кад поче да говори о <hi>белењу</hi>, навео ј 
ила на вратима скупштинским, узеће прву реч Лазар. „О, мој Боривоје, није све тако сјајно, како 
 Кад се искупе жене на рогљу, те поведу реч о Боривоју и његову далеком путовању, Нади не удара 
 од нас, који сме рећи:{S} Ја сам божју реч схватио потпуно у свему и без погрешке?{S} Сви ми т 
Волео бих браћо, да чујем и од вас коју реч.{S} Како ви схватате Назаренство и како судите о ње 
ика воља у мени, да проговорим још коју реч с нашим пријатељем, кога тако одавна чекамо“.</p> < 
прочита га.{S} Срдан жудно гуташе сваку реч, а и Лазар слушаше пажљиво.{S} Кад је Светозар проч 
не се на амвон, можеш му слободно сваку реч штампати у „<title>Српском Сиону</title>“.</p> <p>Н 
НИМ ЧИТАОЦИМА.</head> <p>Да кажемо неку реч и о томе, како је постала ова књига.</p> <p>Има ско 
искушењем.{S} Заборавили су ону народну реч: „Помози себи сам, па ће ти и Бог помоћи“; заборави 
то не очајавајте.{S} Зауставите погрдну реч у устима, јер иде време, кад ћемо се љубити с њима. 
ан, па у своме бесу добаци Лазару ружну реч.{S} Каже му: „Шта се разбацујеш толико, као да си с 
усти Христос за све векове ову значајну реч: „Тури нож у ножнице...“</p> <p>Светозар је циљао н 
меник, али се угризе за језик и преврну реч.) И кад остаде е мужем сама, она рече: „Нисам знала 
ти добро.“</p> <p>„Сад си казао паметну реч“, одобрава му Гаја, „вреди десет...“</p> <p>За тим  
 овом књигом нисам још изрекао последњу реч о овом питању, јер нисам ни из близу исцрпао све он 
доздоле на зидара или му рећи коју лепу реч.{S} Он гледа у њу, мистрија ради, али је већ збуњен 
инесите челу и прекрстите се; ону опору реч, која вам је на уснама, прогутајте и приправите усн 
о пиле од ђавола (наопако да је смео ту реч изустити пред његовом „Ленчицом“, већ је зове само: 
</p> <p>Прота набра чело и не узе одмах реч.{S} Светозар који је до њега стојао, брзо се умеша. 
ет стресоше. „Боже, какви сте ви људи?! рече на послетку Јованка. „Никад се не радујете и никад 
е је само тело, прах, дух је код Бога“, рече свекрва место сина. „Бог га је одазвао к себи и ми 
да би рада да ствар мало покрије. „Ја“, рече на послетку, „не бих могла сведочити ни овако ни о 
ом. „Тврд је орах та назаренска воћка“, рече, „нисмо је разбили, а у мало зубе не поломисмо.“</ 
„Скривила ми је, много ми је скривила“, рече.</p> <p>„О, Боже мој“, поче Јулка, а крши мале прс 
ћи Варвара, а ово ми је нећака Рахила“, рече Тома.{S} Обе женске поздравише Боривоја најљубазни 
е сад опет?“</p> <p>„Та, Јовина посла“, рече неко из гомиле отежући гласом.</p> <pb n="100" />  
 према ономе, који је учинила та жена“, рече на послетку, „па како вам се не би опростио!“</p>  
 она само јаукну. „То није био сотона“, рече, „то је била Јулка!{S} А ја мог Боривоја не могу д 
ио у бесконачности пре створења света“, рече: „Секао је штапове за оне, који измишљавају тако б 
га и тако ћете испунити завет Христов“, рече девојка.</p> <p>Боривоје погледа је.{S} Било је пр 
 <p>„Та ће се ствар већ довести у ред“, рече Лазар сувим гласом. „Хајдемо на молитву.{S} Довео  
м се очима гониле сузе.</p> <p>„Друже“, рече му лекар, „најбољу ћеш утеху <pb n="215" /> наћи у 
чи утецале на њу.</p> <p>„Боловала је“, рече он, „неколико дана, а није никоме казивала, да је  
чери посећи две стотине снопова трске“, рече неко гласно.</p> <p>„То имаш право“, прихвати докт 
ршаја.</p> <p>„Дуго ми ниси био, сине“, рече му Срдан, као да би хтео да скрене говор на другу  
 <p>Онда се жени одрешио језик. „Сине“, рече му, „видео си...{S} Још само једаред учини што не  
м.“</p> <p>„И мене је вас жао, Лазаре“, рече она чисто жалосно. „Па кад већ говоримо о тој ства 
с великом црном књигом.</p> <p>„Брате“, рече му, „хоћеш ли да прочиташ коју главу из светог пис 
борбу, која их чека у животу. „Пазите“, рече на послетку, „да се не испуне на вами речи св. пис 
>„Да му се узајми из опште благајнице“, рече неко.</p> <p>„Колико је“, пита брат Мирко.</p> <p> 
неки чак и намрштише. „То се нас тиче“, рече Здравковић свом другу.</p> <p>Кад се појање свршил 
и.</p> <p>„У старом завету, у библији“, рече он, „има велик наук.{S} Разумите га.{S} Кад се све 
о свршавати, нисам требао ни почињати“, рече.</p> <p>Тако прође година дана и Боривоје дошао од 
траг.</p> <p>„То не може овако остати“, рече неки сед човек из гомиле, „Срамоти нас пред светом 
слетку нађе: „Умудрио ме је дух свети“, рече у себи.</p> <p>У недељу, која је ишла, читао је ев 
ти то мене питаш? „Бог ће те умудрити“, рече на послетку и изиђе.</p> <p>Рахила је премишљала.{ 
рива, но зидар или управо рећи мерник“, рече она прва.</p> <p>„Не, госпођо, није мерник крив, н 
е, обоје се добро осећали. „Признајем“, рече Светозар, „да сам и од више често очајавао.{S} Но  
но гледао у брата.</p> <p>„Не разумем“, рече.</p> <p>„Одма ћу ти казати, како мислим.{S} Време  
04" /> <p>„Гледаћу, да му се доближим“, рече брат Мирко, „е да се хоће и Светислав упутити стаз 
.</p> <pb n="119" /> <p>„Молим, молим“, рече једна од госпођа, „свештенство иде напред...“</p>  
 а овамо лупеж и вараше с благајницом“, рече Боривоје...{S} И он онда нападне на Јуду Искаријот 
ковић одоше куд које.</p> <p>„Назарен“, рече једна од њих у поласку.</p> <p>„Анархист“, рече др 
реном главом.</p> <p>— „Све је готово“, рече јој лекар строго, „зар баш све?{S} Верујем, да сте 
ека од госпођа.</p> <p>„Он би говорио“, рече друга подсмешљиво, „али му је ковач Шандор отео ре 
ље било, да Бог није света ни створио“, рече она ненадно, па се онда и сама трже од тог безбожн 
ихово богослужење.“ </p> <p>„Ах, тако“, рече Здравковић и умукну.</p> <p>После малог одмора дођ 
оје је пристао. „Теби је тешко, мајко“, рече јој, „да се бринеш око толике земље; ја ћу ти помо 
и марамом.</p> <p>„Госпођи је позлило“, рече прота, „дајте, да је однесемо на свеж зрак.{S} Вод 
рањене јабуке. „Но као што је познато“, рече Обренов бранилац, „Бог у својој великој премудрост 
</p> <p>„Пример, пример и опет пример“, рече он.</p> <p>Сви су му одобравали и сви обрекли, да  
на од њих у поласку.</p> <p>„Анархист“, рече друга.</p> <p>„Шандор ковач“, рече трећа.</p> <p>М 
<p>„Не приличи се мени као свештенику“, рече, „да одвраћам некога од гроба Христова.{S} Али те  
 имаш сина попу, па да те љубе у руку“, рече јој чича Срдан опоро и она од то доба, није више с 
 јој је годио тај одговор. „Воли децу“, рече она на послетку лагано.</p> <p>„Не бије их, али не 
азару, где затече пуно браће. „Ох, ох“, рече тужним гласом, „видесте ли Боривоја?{S} Тако је би 
ст“, рече друга.</p> <p>„Шандор ковач“, рече трећа.</p> <p>Миловић се задовољно смешио.</p> </d 
ужности од парничења. „Маните се свега, рече јој, и брините се једино за дете“.</p> <p>— „Све ј 
ислили су у себи...</p> <p>Кад изиђоше, рече Тома: „Зла жена је казна од Бога.{S} Жене су криве 
и и не видевши ни једнога до само жену, рече јој:{S} Жено, где су они, што те тужаху?{S} Ни јед 
/p> <p>„Да спасем душу своју, јелте?“ — рече смешећи се. „Све је бадава, не иде.{S} Казала сам  
хну.</p> <p>„Мучне, врло мучне мисли“ — рече она. „Прочитала сам први стих и не могу даље.{S} К 
p> <p>„Па њу ти је баш могао послати“ — рече јој Влада, само да је умири.</p> <p>„Па кад је мог 
 па уздахну.</p> <p>„Смешан сте човек!“ рече прота. „Сад, при крају хоћете да малакшете.{S} Сам 
/p> <p>„Врло си ти мека с тим дераном,“ рече јој неко из друштва.</p> <p>„Јао шта ћу, леле мене 
радова.</p> <p>„Но, само кад си успео,“ рече.</p> <p>„Е мој брајко, али није ни било лако.{S} Д 
учио да одрекну. „Зар то да буде крај?“ рече. „Пођосмо у војну на друге, па се међу собом побис 
ва живота; оде у Назарене. „Хвала Богу“ рече Срдан, кад му допаде тај глас, „сад су и Лазару од 
де, он јој онда рече, за што то чини, а рече јој по талмуду, како је научио од Соломона. „Мојси 
у звезде.{S} О предавању својих другова рече само толико, да су била, „задовољавајућа“.{S} То с 
ојом ноге његове... <pb n="229" /> Онда рече један од ученика Христових, Јуда Искаријотски, кој 
 као да поклекну мало, побледи, па онда рече једва чујно: „Истина, била сам рђава...“</p> <p>Чи 
 у руку, поздравио се с братом, па онда рече:</p> <p>„Бабо, имао бих о важној ствари да говорим 
се није могао отрести беде, он јој онда рече, за што то чини, а рече јој по талмуду, како је на 
 би и Назарени били као и они, о којима рече пророк Исаија: „Ови људи приближују се к мени само 
 као што беше пре. „Личи“. као што Тома рече, „на — неокречен гроб, гори је и од Фарисеја, који 
ну реч.) И кад остаде е мужем сама, она рече: „Нисам знала, да и српски поп може бити овакав.{S 
жаху?{S} Ни један те не осуди?{S} А она рече:{S} Ни један, Господе!{S} А Исус јој рече:{S} Ни ј 
ћи није могао дуго да заспи и више пута рече у себи: „Није добро.“</p> </div> <div type="chapte 
н нагло.</p> <p>Она обори очи.{S} После рече: „Гле, ви би баш да вас хвалим.{S} Назарен не сме  
купи ствари.{S} Не запита је за што, не рече јој да не <pb n="220" /> пева, само толико изусти: 
у вест.{S} Онемила, скоро окамењена; не рече Боривоју ни речи.{S} Некако бесвесно пружи му доцн 
да је Боривоје мој гост“.</p> <p>Она не рече ни речи.{S} Није ни приметила, да јој је Лазар из  
ам Назаренка.“</p> <p>Он оде од ње и не рече збогом.{S} Да ли, што се расрдио или због тог, да  
</p> <p>Милици грунуше сузе на очи и не рече ни речи...{S} Њена мати, удовица, која је прва пов 
упштину?“</p> <p>Милева прими укор и не рече ни речи.{S} Сто беше постављен и она поче да служи 
 ове женске прилике говори ђаво, али не рече: „Иди од мене, сотоно!“ него се упустио да брани Н 
уздахну, суза му заблиста у оку, али не рече ни речи.</p> <p>Кад су га одведи у затвор, постоји 
нгелист надовезује на ово: <hi>А ово не рече, што се стараше за сиромахе, него што беше лупеж и 
 То је видела и Марта, но опет за то не рече ни речи; али је тим више говорила њена сусеткиња,  
 ћу ја с тобом.“</p> <p>Лазар и опет не рече ништа.</p> <p>Светозар продужи:</p> <p>„Пре свега  
ка као пре.{S} Шта је то?{S} Нико му не рече, да је то земљиште продато другоме, а нико, да је  
толицу“</p> <pb n="189" /> <p>Старац не рече ни речи, а Светозар се окрете Лазару.</p> <p>„Брат 
жао у противности, но три пут узастопце рече. „Одричем се!“ Па и кад сам га одрешила, каже: „Та 
у и сам постаде <hi>жалостан</hi>.{S} И рече:{S} Где сте га метнули?{S} Рекоше му:{S} Господе,  
а привуче Светозара к себи, загрли га и рече: „<hi>Сине, твој сам</hi>!...{S} Тако ћемо покушат 
соке цилиндере, само се пљесну рукама и рече: „Оволико госпоштине нема за цело ни у царском гра 
им обори главу, опружи руке нуз бедра и рече само толико: „Види Бог.“</p> <p>Ова назаренска узр 
 се доцније прибра, ухвати се за прса и рече као у себи: „Мало ми је лакше“.</p> <p>Лазар му пр 
ћа.{S} Шандор ковач застаде код врата и рече доста гласно: „Таман, свештеници ће му умити цело  
 набељена у цркву, заустави код врата и рече јој: „Уми се најпре, ћерко; овде ти белило није по 
 брани.{S} Слутила је зар какав напад и рече затегнуто: „Била сам.“</p> <p>„Онда је тако и заце 
ика, сувоњава, ступи из гомиле напред и рече: „Не може се допустити, да тако злоставља жену; од 
ромени ствар.“</p> <p>Она га разумеде и рече уздрхталим гласом само толико: „Гледај...“</p> <p> 
} И кад га једнако питаху, исправи се и рече им:{S} Који је међу вама без греха, нека најпре ба 
реши, и седам пута на дан дође к теби и рече:{S} Кајем се, — опрости му.“ „Па мислиш ли ти“, ве 
и за часак очи, али се за тим усправи и рече тихим, али одлучним гласом: „Био сам...{S} Био сам 
асрђен окрете и оде, па се онда врати и рече:</p> <p>„Остајте здрави!“</p> <p>За тим и опет пођ 
 кад му понудише другу, он ману руком и рече: „На што?{S} Зар има човек од тога какве вајде?{S} 
Свештеник на ове речи само саже главу и рече: „Нек је по твојој, синко; како те Бог учи... само 
ином по оном сату, што висаше на зиду и рече: „Баците га на поље!{S} Не показује добро.“</p> <p 
Љубу.</p> <p>Она се окрете своме мужу и рече доста гласно: „<foreign xml:lang="DE">Unverschähmt 
то у онај мах на памет, он само хукну и рече: „Ми ћемо пропасти обадвоје.“ И онда занеми.{S} Ми 
ан по подне устаде са столице, одахну и рече: „Господе, у твоје руке полажем ову праведну ствар 
а, од куда је долазио лелек.{S} Куцну и рече нешто.{S} За мало, па се лелек утиша.</p> <p>Међут 
се окрете својој кћери, стаде пред њу и рече: „Устани и хајде кући!“</p> <p>Она устаде, али се  
се позивао на речи апостола Павла, који рече у својој првој посланици Коринћанима, глава XI. ст 
е забавио и разонодио.</p> <p>Па шта ли рече село на то?{S} Не може се лако исписати све оно, ш 
упио у назаренску скупштину.{S} Како ли рече само она жена?!{S} Ах да! „Еванђеље је само у ваши 
 је почела да тражи изговоре, лекар јој рече са свим отворено: „3биља Меланка, како си ти замиш 
че:{S} Ни један, Господе!{S} А Исус јој рече:{S} Ни ја те не осуђујем; иди и од сад не греши.“< 
> <p>Боривоју би тешко изрећи, али ипак рече: „Не бих смео.“</p> <p>„Дужни сте сваком помоћи у  
рах и воду у опкопу попи.{S} Чује, како рече пророк Илија народу: „Похватајте те пророке валове 
p> <p>Мирко се ухватио за главу, а неко рече: „Ово се мора предати суду.“</p> <p>Но сви су врти 
 ала је силан (сотона) у ње“.{S} А неко рече: „Право <pb n="101" /> је казао апостол Јаков, да  
ши, она му паде око врата и само толико рече:</p> <p>„Победићемо!“</p> </div> <div type="chapte 
 <pb n="227" /> Боривоје му само толико рече: „Тешко је то по сто пута на дан рећи: „Види Бог.“ 
здрускану лешину несретне жене, он само рече: „Да кажем, да је ово учинио топ, није, а да кажем 
е и око чега се парничи, он јој озбиљно рече: „Да сте ту јерусалимску икону и ви и ваш брат бац 
потребан је за спасеније људства...“ То рече Лазар, метну прст на оно место еванђеља, где то пи 
ете.{S} Мислим, да се не би кајали.“ То рече, подиже се и оде.{S} Није могао даље да дише исти  
жупаније и узео најскупљег, јер као што рече, тај ће за цело бити и најбољи.{S} Ма да се Лазар  
о пре слуга код њега.{S} Кад Јова нешто рече, он се осу на њега: „Шта је Јово“, пита, „зар си с 
 али га не мога упутити.{S} На послетку рече: „Чича-Срдане, овај је ђавољи; не може њега упутит 
 се њих двоје разговараху и на послетку рече лекар: „Мој драги Светозаре, ја радосно пристајем, 
ну жену.{S} Светозар је учинио, како му рече његов пријатељ.{S} И кад би подне, он уста, да се  
раљ живети без војника?“</p> <p>Неко му рече: „Бог заповеда: „Не уби“.{S} Христос је казао: „Ко 
исмејасмо чича-Станка, кад оно на збору рече, да нам све зло долази из вароши.{S} И сад <pb n=" 
еба.</hi>“</p> <p>(То беше право у зубе речено и многи се од слушалаца чисто накостреши.{S} Ух, 
амог Бога.{S} Боривоје је просто српски речено доказивао, да не лаје свака вашка села ради, нег 
 и погледате на оног у светлој хаљини и речете му:{S} Ти седи овде лепо, а сиромаху речете:{S}  
те му:{S} Ти седи овде лепо, а сиромаху речете:{S} Ти стани тамо или седи ниже подножја мојега, 
, а занемарио је и своје.{S} Мал’ да не речеш, човек се упустио.</p> <p>Чича Тома га је пажљиво 
ије могао да разабере са свим јасно.{S} Речи, које најчешће допираху до нега, биле су: „Незнабо 
о зауставити ветар, те отргнути од њега речи, које су на оном месту пале, тај би познао оно, шт 
 дремежа.{S} Но на скоро се уверише, да речи нису са свим погодиле.{S} Боривоје је устао да вра 
ао заливен, он је у души био уверен, да речи апостола Петра не приличе на данашњи догађај.{S} О 
 онај, који чита молитву, није везан за речи, може молити Бога како хоће и захвалити му како во 
 Станко.{S} Као сад да му звоне у ушима речи, које изговори тај човек на збору: „Овако се више  
парниче као душмани.{S} Не обзиру се на речи апостола Павла, који каже: „Врло је срамно за вас, 
преломити.{S} Треба се сетити мало и на речи премудрог Соломона, да је зла жена по човека казна 
, који их је тешио.{S} Он се позивао на речи апостола Павла, који рече у својој првој посланици 
пута да му опростиш“, но се позивају на речи апостола Павла у његовој посланици Јеврејима глава 
очетка до краја.{S} И то не само да зна речи, него зна и то, чије су то речи, у којој су глави, 
 поплашена.{S} Но највише су Боривојеве речи задрле за госпођу Љубу.</p> <p>Она се окрете своме 
та што чине.“</p> <p>Милева је чула ове речи и би јој некако неправо.{S} Слушала је она до душе 
по себи разуме.“</p> <p>Јулка се на ове речи умирила и метнула своје сукње и кошуље опет у дола 
> </quote> <p>Гости се згледнуше на ове речи.{S} Изгледало им је, као да се она 175. песма из „ 
 да лечи душу.“</p> <p>Свештеник на ове речи само саже главу и рече: „Нек је по твојој, синко;  
Где вам је ту св. писмо?“</p> <p>На ове речи Назарени као да још мало дубље оборише главе, само 
>„Мислим данас.“</p> <p>Тек пређоше ове речи преко Лазарових усана, а чича-Срданова песница пад 
ађох...“</p> <p>Кад Боривоје изусти ове речи, погледа нехотице <pb n="152" /> на Милеву.{S} Очи 
Тецел, који је 1517. године написао ове речи на своме олтару, где је продавао отпушташе грехова 
 но треба да светли на столу.{S} Његове речи су право циљале на Боривоја и сви су и разумели та 
 <pb n="201" /> гле сад, како се његове речи тумаче.{S} Као да хоће цркву да руши, а не да је п 
ашка села ради, него себе ради и његове речи ишле су право на Тому.{S} Напад Боривојев беше мно 
, па и не примећаваше, колико су његове речи утецале на њу.</p> <p>„Боловала је“, рече он, „нек 
ву еванђељу стоје записане ове Христове речи: „Не мислите, да сам ја дошао да донесем мир на зе 
 применити с малом изменом оне Христове речи: „Болесници, што год вам каже да чините, учините,  
стол Лука је добро записао оне Христове речи: „Тешко вама законици, што узесте кључ од знања, с 
томе послушамо једаред божје и Христове речи.“</p> <p>Раздрагао се чак и Шваба Сепл, па се и он 
 отвори св. писмо и прочита му Христове речи: „Ако ти сагреши брат твој, накарај га, па ако се  
етозар. „3а што сад не тумачиш Христове речи онако, како пишу, но се заклањаш за апостола Павла 
 те им тепају неразумљиве, али најслађе речи...{S} Но то беше и време, кад је лекарска наука ли 
 није свиња, да се „зарије“.{S} Које је речи хтео још претресати, не зна се, јер догоди се неср 
еторо синова...{S} Који је тај, који је речи небеснога оца најбоље разумео?{S} Сви ми кажемо:{S 
ходнику је застао на глас песме, чуо је речи и разумео је...{S} Та он је тако добро познавао св 
 подсетила и Боривоја на ове еванђелске речи и он их је под утиском љубави изговорио таким жаро 
е и матер.{S} Не може се о њој рећи зле речи; дворила је болесну матер, није ју ни часа оставил 
 је Јованка још доста пута имала с њиме речи.{S} У ње је била мала мотика, с којом је свако јут 
, Бог нека ме убије, ако слажем и једне речи“.</p> <p>„Дед, само даље.{S} Шта је радила Милева, 
ије олако и без темеља изрекао ни једне речи, споменуо је једаред у свом предавању, да би човек 
 стојала за леђима.{S} Тек кад чу, њене речи, управо њен уздрхтали шапат, да хоће да буде жена  
латиће теби јавно.“</p> <p>Ове узвишене речи и друге које стоје с овима у свези, начиниле су го 
али је хтео да се уздржи од сваке ружне речи.{S} Одступио је од Обрена и седе у други кут.</p>  
светог писма друго шта прочитао.{S} Оне речи апостола Павла, које си данас навео, да се треба к 
и не тргују с њим.{S} Он је навео и оне речи из св. писма, да се свећа не меће под суд, да тамо 
} Ја сам противан томе, ја се држим оне речи, која вели:{S} Кад бијеш жену, једног ђавола истер 
 апостола Павла?{S} И ја не тумачим оне речи Христове тако, да се сви ми бринемо само за данас, 
тако страшно?“ Кад је изустила последње речи, поплаши их се, не зна ни сама за што, апи је већ  
 душу моју од мене“.{S} На ове последње речи осу се смеј.</p> <p>Брат Шандор је завршио, чиме ј 
ер су некрштена...“ То су биле последње речи несретне жене.</p> <p>Кад је лекар дошао да прегле 
нити.</p> <p>И узе да чита оне господње речи, које дођоше пророку Језекији: „Тешко пастирима из 
је доста изговорити народу две-три лепе речи, варате се.{S} Многи пође, па кад видну да народ н 
су се једном просветили и окусили добре речи божје, па <hi>отпали, није могуће обновити на пока 
маре за народ свој, неће ни да изговоре речи: <hi>Србин</hi>.{S} Ту пре некако питам једног: „Ш 
на братство, не мора он.“</p> <p>Ове се речи ипак прилепиле за Марту.{S} Дуго је лежала, на што 
врло вешто знао да утре немио утисак те речи.</p> <p>А није му било Бог зна како тешко.{S} Јер  
екао Христос, и Светозар је применио те речи на данашње прилике свог села и рекао: „Ону руку, к 
иле су једине „верне“ у пуном смислу те речи.{S} Они остали били су тамо, јер су се онде затекл 
 место <pb n="120" /> паметне разборите речи, озарује се народ како зна, чита н. пр. живот св.  
де онако, како она није хтела.{S} И без речи и без опроштаја, без пољупца и без загрљаја.{S} Ис 
 из кола.{S} Стојали су дуго и дуго без речи и покрета.{S} На послетку ће рећи Тома: „Сиромах Б 
 се после тога на мах отрезнио, јер без речи и без опроштаја одјури из крчме.</p> <p>Кад је чич 
.{S} Но Милева је мирна.{S} Без писка и речи трпи, али место ње вриште остале жене у један глас 
 онако... ви, који нисте добро разумели речи светог писма, идите у огањ вечни?...{S} Зар што ми 
е на послетку, „да се не испуне на вами речи св. писма: „Како очеви једоше кисело грожђе, а тек 
 О ономе, што је свима на срцу, нема ни речи.{S} Лазар је рекао: „Ствар ће се та довести у ред“ 
досно.{S} И кад закопаше дете, никад ни речи више о њему.{S} А имали су краву, деца су ту краву 
p> <p>„Поверићу ти друже, али никоме ни речи.{S} Кад је дошла из цркве, ја се направио необично 
ривоје мој гост“.</p> <p>Она не рече ни речи.{S} Није ни приметила, да јој је Лазар из очију пр 
Милици грунуше сузе на очи и не рече ни речи...{S} Њена мати, удовица, која је прва поверила, п 
“</p> <p>Милева прими укор и не рече ни речи.{S} Сто беше постављен и она поче да служи.</p> <p 
 суза му заблиста у оку, али не рече ни речи.</p> <p>Кад су га одведи у затвор, постоји мало, п 
идела и Марта, но опет за то не рече ни речи; али је тим више говорила њена сусеткиња, која се  
/p> <pb n="189" /> <p>Старац не рече ни речи, а Светозар се окрете Лазару.</p> <p>„Брате“, каже 
ује шта ће.{S} За дуго не изговорише ни речи, али се јасно чује тешко дисање њих обадвају.</p>  
д.{S} Но Лазару и Боривоју не рекоше ни речи о оном, што ће се расправљати у тој седници као на 
а, скоро окамењена; не рече Боривоју ни речи.{S} Некако бесвесно пружи му доцније комад хлеба и 
ај предавању.{S} Нико Шандору ковачу ни речи, као да су пречули.</p> <p>Кад су се разилазили, о 
 вам то још сад исприповедати у две-три речи.</p> <p>Пера је био у сваку руку рђав човек.{S} Ка 
.</p> <p>Боривоје га је тешио у две-три речи, јер није било слободно, да разговарају много.{S}  
 матере научили“, али не хтеде изустити речи:{S} Србин.{S} Кажем вам, набадао бих их на колац.“ 
 шрафовима, ексерима, кључићима, једном речи свакојаком старом гвожђушином, па је — обе цеви са 
ва, кола, амова, новаца, перина, једном речи свега, што се могло украсти, понети или отерати.{S 
м вашку и мачку, гуске и пилиће, једном речи, све живо по кући.{S} Срећа, што му онде не беху д 
ио лети, а то је дивљи голуб.{S} Једном речи, дивљи голуб је увек дивљи голуб, а кукавица остај 
ого је видео и много искусио.{S} Једном речи, био је диван човек, од кад је Ленчица погледом св 
дсмешљиво, „али му је ковач Шандор отео речи из уста.{S} И он држи, да су жене свему и свачему  
кад би проговорио и да ли би проговорио речи, да га она прва не запита: „Како ваши на дому“?</p 
н пастир народни, да вам кажем неколико речи.“</p> <p>Назаренке погледаше испод ока на своје ст 
 тражи <pb n="142" /> и дела, а не само речи, јер иначе би и Назарени били као и они, о којима  
 да зна речи, него зна и то, чије су то речи, у којој су глави, па чак и у коме стиху.</p> <p>К 
/> а из груди јој се отимају час по час речи: „Еј, мој несретни сине, свему сам крива ја!..“</p 
у његову тешком послу.{S} Још док они у речи бијаху, приђоше им скоро нечујно Јованчини родитељ 
борио је неколико жена и у пуном смислу речи погазио Гају, који још једнако стојаше уздигнутом  
.{S} Многи су мислили у први мах, да су речи Томине биле од користи и да су пробудиле Боривоја  
 се и сами смирите”.</p> <p>Лекарове су речи необично одјекнуле у души младе жене.{S} Она није  
ове на које место, одмах наводи чије су речи, ко их је забележио, у којој је глави и у коме сти 
а не знам, како се то трпи?{S} Та те су речи <foreign xml:lang="DE">polizeiwidrig</foreign>, ту 
 зар ниси чула, да то не вели он, то су речи апостола Павла“.</p> <p>„Шта зар оно, како смо ски 
о, да се не поплаши“.</p> <p>После ових речи лекар отвори врата и дозва жену.{S} Лепу жену, гор 
Милева сестра.“</p> <p>Лазар је из ових речи на мах увидео, у чему је ствар.{S} Обрен је одвука 
ква подобија. „Од проповедања Христових речи, вели, направише данас занат, чак ни благослов ниј 
еђу Милеве и Боривоја наста после првих речи ћутање.{S} Кад код нас запне говор, лако је.{S} Од 
S} Протопрезвитер је са неколико топлих речи препоручио Светозара народу.{S} Нека га љубе и цен 
 на свршетку устао и са неколико топлих речи захвалио им је, што су њега незнатна, мала и грешн 
днику једно другом тако крупних, гадних речи, да у мало не дође и до пљувања.{S} Онда су се, по 
имао око четири стотине њих.“ И код тих речи погледа на Лазара тако враголасто, као да никад ни 
а занесе, па онда клону под утиском тих речи...{S} Кад се доцније прибра, ухвати се за прса и р 
проповеда против Назарена борбу делима, речима, духом, а отац долази у назаренску скупштину буџ 
 нађе...”</p> <p>Молитва завршује дакле речима највећег очајања и Боривоју би страх оне ноћи.{S 
х довукао више натраг ни једецима, а не речима.</p> <p>Пете недеље је требао и опет предавати З 
.{S} Та је молитва веома дуга, а почиње речима:{S} Ја знам Господе, какав ће ме ужас обузети, к 
 <p>Наведена посланица Јаковљева почиње речима: „Браћо моја, не гледајте ко је ко.{S} Јер ако д 
{S} Ово гнездо ја ћу разорити.“ При тим речима удари батином по сату, који се разби и паде на п 
ји су у одбору, учини се, као да их тим речима моли Боривоје за опроштај, што је пре три недеље 
ред, десет пута, али све у залуд.{S} По речима апостола Павла било је давно време, да је се ман 
 не, не, треба на том да остане, јер по речима св. писма вреди то исто толико, колико и заклетв 
у моју препелицу дирнуо си данас својом речју и ја сам је ухватио...{S} Одустала је од накита и 
се весеље продужило до подне.{S} Једном речју, право — српско весеље.</p> <p>Сутра дан су већ с 
 људи догурали се до Срдана, умирују га речма, моле и опомињу, а по мало се ребре око њега, те  
{S} Дође међу њима до расцепа и кошкања речма, па онда пренеше ствар и у новине.{S} Бог те пита 
равда човек, а не само вером и завршује речма: „Јер као што је тело без духа мртво, тако је и в 
 ту песму?“ пита га мало после. „Почиње речма: „<hi>О, да ме хоће пољубити пољупцем уста својих 
што данас бранимо народ свој само лепим речма, а на изборима издајемо га за пет форинти или за  
нађосте у еванђељу оно, што је противно речма Христовим и апостолским <hi>делима</hi>.{S} А мож 
а се састави суд од старијих људи и они решавају, мире и досуђују...{S} Суд добрих људи био је  
о из земље, а већ му је судбина донекле решена.{S} Ако му у упаљеној земљи учмане клица, ако му 
их питања изиђе пред њу, она прегну, да реши та питања, али осети, да је слаба.{S} Виде, да не  
 тајности.{S} Још мање је ко покушао да реши то питање:{S} Шта може бити прави узрок томе, да Н 
p>Ближило се вече, кад је требала да се реши судбина чича-Срданова, па можда и нешто крупније.{ 
</p> <p>На послетку догрди Томи и он се реши да јавно, у скупштини укори Боривоја.{S} Али неће  
орише неколицина њих, па су на послетку решили, да како господа свештеници у цркви, тако и госп 
Кукољ нека се треби из пшенице“.</p> <p>Решили су, да позову сву браћу и пријатеље, да поберу В 
 она енергија, која овлада њиме, кад се решио, да иде у Јерусалим, те је издржао онај тежак пос 
шљам о придици“, вели он. „Нисам се још решио, о чему да говорим.“</p> <p>Наста ћутање.{S} Он г 
Шида.{S} Није могао чути, где се добија риба од Орида, али је обећао својим гостима, да ће је д 
гори и онај вук у јазбини, па чак и она риба у дубини мора зна, какав је данас дан; њезин син н 
исте икону — врућом водом прали су је и рибали, са чега се утрла боја још већма.{S} За тим се и 
елу причало о тој вечери.{S} Ту су биле рибе од Орида, од оне врсте, по коју је Краљевић Марко  
и смо дужни љубити сваки божји створ, и рибу у води и птицу у ваздуху, чак и оног црвка, што пу 
аситељ говорио и разликовао:{S} Јудеје, Римљане, Самарићане?{S} Није ли апостол Павле писао пос 
авео је чак и оно, што су писали Грци и Римљани од пре Христа против гиздања и раскоша, па доша 
} Није ли апостол Павле писао посланице Римљанима, Галаћанима, Коринћанима, Јудејима?{S} Ви нећ 
 пре рођења Христова времена у Грчкој и Риму, кад су људи обожавали Богове са врх брега и са дн 
S} И нема скупоцена сандука, нема много рипида ни дуплира, али се искупио силан свет, дођоше тр 
труба“, свештеник, ту „црквене батине“, рипиде и чираци, ту „незнабошци и поганици“, Православн 
 не ударамо у звона, не носимо крста ни рипиде.{S} Мртваца сподобимо у прост сандук, понесемо а 
ав дан по трсци и шевару, прекопали сте рит, па ништа.{S} Господин велики фишкал је у оним бару 
заслужнији од мене.{S} Затрпао сам га у рит, а селу казао, да су га вуци однели...{S} Од оног д 
жић да ради... да преже коње и да иде у рит по трску, али ако то учини, чича-Срдан ће га убити  
 Кад су ти оно с пролећа отишле гуске у рит, ти си узимао олако и говорио као и овај господин:{ 
и онамо.{S} Кад осване Божић, ви ћете у рит, да сечете трску, ви ћете по оној магли и зими у ри 
ли иду на рад.{S} На Божић сви отишли у рит да секу трску, сам остаде Ђока с Јеленом.{S} Јелена 
е трску, ви ћете по оној магли и зими у рит с вуцима, пре с њима, но са својим родитељима или с 
укао је онај други вук Стевана далеко у рит, да му никад више не нађу трага.{S} Бадава је све с 
 Јова у Назарене?{S} Возио по Божићу из рита трску, па се заглави, баш кад је хтео да изађе на  
чека ме.“ И он оде...</p> <p>Дође према риту и учини му се у један мах, да чује урлање курјака. 
та ће?{S} Да ли су још и сад они вуци у риту?{S} Или да буди Лазара?{S} Срамота га.{S} Или оне  
озналост.{S} Какав је човек тај роб?{S} Роб треба да је рђав човек, а овај овде је тако миран,  
ела Боривоја, променула се. „Гле, то је роб, а опет је као и други људи.{S} За што га затворише 
="70" /> <p>„Није“ вели Јованка. „То је роб.{S} Он ће увек радити код нас, кад год буде посла.“ 
r" xml:id="SRP18966_C9"> <head>Анђели и роб.</head> <p>Док је Боривоју изишао суд до краја, про 
шено гледала у Боривоја.{S} То је прави роб, кога је видела у животу. „Неће нас убити?“ питала  
а је радозналост.{S} Какав је човек тај роб?{S} Роб треба да је рђав човек, а овај овде је тако 
живала иначе.{S} Некако је зебла од тог роба, који је тако необично покоран.</p> <p>Но за мало  
арима.{S} На место Јерусалима, долази — робија.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18966 
век добије за жену само три године дана робије, онда ћу ја сутра убити и моју.“</p> <p>Дође и д 
 кући и убио, дадоше ми дванаест година робије....“</p> <p>Устаде и трећи.{S} Каже: „Ја сам слу 
ила, за другу добио Боривоје три године робије.{S} Он не апелира, не тражи мање, али апелира ње 
чи ограду и јурне у свет?{S} Ко ће онда робити место њега?“</p> <p>„Неће ни бегати, не бој се.{ 
ва, бледа лика, на њему су трагови дуга робовања.{S} Из <pb n="150" /> груди му се оте сув каша 
р.{S} А ти ми показујеш, да ћу тек онда робовати, ако постанем Назарен.{S} Па шта мислиш:{S} Ко 
обијеш због тога макар пола сата, ја ћу робовати за тебе.“</p> <p>Боривоје слуша, па чисто не в 
ом добу свога мучења и кињења толико су ровити, да врло лако ухвате клицу болести, а кад је ухв 
 дође на оно место: „чува, чува, чува“, рог као да ти говори: „Хајд, хајд, хајд!“ Ух, да ти зна 
негде у крађу, па зову и њега.{S} Бруји рог на гајдама:{S} Хајд, хајд, хајд, а он иде, па ма се 
ак и старци и бабе скачу уз онај ђавољи рог, то за цело није од Бога, но од сотоне.{S} Коло је  
подвикујемо, нит најмљујемо онај ђавољи рог да нам пишти, но се сећамо Бога.{S} Момак и девојка 
чува...“ Кад свирац надува гајде, удеси рог, па кад дође на оно место: „чува, чува, чува“, рог  
о бескорисна питања.“</p> <p>Заиђоше за рогаљ и улица, у којој беше назаренска скупштина, празн 
а нова кућа?{S} Ено виш, онде, друга од рогља?“</p> <p>„Аха, видим.{S} Оно је кућа Боривоја Нен 
појао, али је тим више певао; испрва по рогљеви а после и у крчми.{S} Где се покаже, купи се ок 
 забаву, одмах дан по томе зачула се по рогљевима ова песма:</p> <quote> <l>Три анђела жалило,< 
 старији говоре и у вече се хори већ по рогљевима — песма.{S} То су сеоске новине.{S} Ту се хва 
не певају светских песама не ашикују по рогљевима с момцима, нити се успаљују.{S} Наше девојке  
 допала ми се.{S} Други пут нађем је на рогљу и питам је: „Кажи ми право, Милева, шта би ти рек 
изгубила душу.{S} Кад се искупе жене на рогљу, те поведу реч о Боривоју и његову далеком путова 
рхом од дијаманта у срцима људским и на роговима олтара...“</p> <p>„Не треба никад да заборавит 
!{S} Ох, Боже мој, хоће ли бити на њему рода?!{S} Зајмодавац долази и тражи од мене дуг свој, ј 
 оним тако тешким данима, догоди се, да роди Милева мушко чедо.{S} Она је у постељи, а дете јој 
„Како на силу?“</p> <p>„Код вас, чим се роди дете, носе га попу и крсте га на силу у вери, коју 
а постајаше тамнији баш онда, кад му се роди син, а за тим, кад му се роди опет ћерка.{S} Но то 
кад му се роди син, а за тим, кад му се роди опет ћерка.{S} Но то јој се на послетку ваљда само 
p>Тих дана није било много.{S} Марта је родила здравог, једрог сина, коме се и она и човек јој  
 ми беше веран друг и на дете, које сам родио, а сад је далеко од мене.{S} А крст је видите за  
i> и <hi>Лазаревац</hi>, јер се у првом родио Боривоје, а у другом Лазар, назаренски прваци ове 
 посађено и да ратујете против својих — родитеља...“</p> <p>Као што прота не нађе одмах згодна  
ве дубље и дубље.{S} Растависте децу од родитеља, брата од брата, Србина од Србина, а то све у  
а.{S} Он увиде, колико је грдно увредио родитеље; виде, како је отерао жену <pb n="35" /> у гро 
аху, приђоше им скоро нечујно Јованчини родитељи.</p> <p>Јелачић се смешио њихову разговору.</p 
 рит с вуцима, пре с њима, но са својим родитељима или својим синовима.{S} Је ли то хришћански, 
и је, сложите се.{S} А већ кажу и њеним родитељима.“</p> <pb n="77" /> <p>„А ако се не воле?“ п 
 „Брате мој Лазаре,“ вели он, „брате по родитељима, брате по Христу и брате по народу, имаш пра 
 то човечно, је ли то братски, је ли то родитељски??“ У овом смислу говорио је прота и његов го 
тпор, револуцију.{S} Девојка се опирала родитељском насиљу тиме, што је одбегла за драгана, да  
 који хоће у част крсном имену, у помен родитељу своме, деце своје, да учине што, нека сад учин 
 калуђер из Свете Горе, отац Мелентије, родом Србин, који је обилазио наше крајеве и просио мил 
 је лекару.{S} Био је то старији човек, родом из Боривојевца и познавао је њихову кућу.{S} Лека 
грехота убити ласту.{S} Шваба не дира у роду, сви ми ни за главу не дирамо буба-Маре.{S} Само н 
S} Угасио је жижак, који му је запалила рођа његова, светлост му је несносна, њему да је ноћ, п 
тотине година, а донео ју је неки њихов рођак из Јерусалима.{S} Говори се, да је на тој икони б 
арта га је на мах познала.{S} То је њен рођак из оближњег села, младић око својих двадесет годи 
ог богослова седела је Јулка, Јованчина рођака, коју ми познајемо.{S} Богослов јој се целог јуч 
у воља пре неки дан, да придобије своје рођаке.{S} Није ни време нашао згодно, јер су пили.{S}  
ли га добро вином, помешај га с његовим рођацима; остави нек тако постоји ствар две три недеље  
а ствар.{S} И Јова и Паја Ненини, браћа рођена, парничила су се међу собом око неке оставине ст 
а се помози ближњему, а сатиру се браћа рођена, и то све под видом Хришћанства.{S} Они, који се 
је „и“, кад су налик један на друго као рођена браћа“.</p> <p>Но Перу је мучила друга мисао.{S} 
е тако разликује једно од другог; то су рођена браћа.{S} Анархизам проповеда: „Пали, кољи, руши 
рхала си, тако рећи, ногу, па сад још и рођени брат да ти крха врат?!{S} Зар ја нисам бивала ко 
ога се осврће мање но на муву, па ма му рођени отац био.{S} Није истина, да је Назаренство сеос 
 да је сто пута гледао то суђење својим рођеним очима.{S} И она до сад онако трезвена жена поче 
а обично девета брига.{S} Ја сам својим рођеним ушима чуо, где је један калуђер администратор р 
лечи, јер само луд човек поступа тако с рођеним дететом као ти“.{S} Навале и браћа на оца те, Ђ 
ла и отхранила, па ју је сад жалила као рођену матер.</p> <p>Момче беше ознојено и запурено од  
и цело седо, а он не уме да умије своју рођену накинђурушу“.{S} Здравковић пребледи, госпођа се 
ано.</head> <p>Прошла је година дана од рођења Боривојева.{S} До сада је у кући Владе Иванова б 
— оправдан си.{S} И доиста, било је пре рођења Христова времена у Грчкој и Риму, кад су људи об 
ако излазе данас сановници, трепетници, рожданици, животописи, св. <pb n="122" /> Сисоје, ко је 
а и преко његових се усана прели „Песма рождества“.</p> <p>Нема никога, који би био вредан да о 
је оним меким, пола још дечјим гласом: „Рождество твоје...“</p> <p>Да питаш Лазара:{S} Шта се т 
леном.{S} Јелена му уноси прасе и поје „Рождество“, али старац не једе, но се заплака.</p> <p>Н 
ословица, која каже:{S} Мера му стреја, рок му Ђурђев дан.</p> <p>Боривоје је у својој соби.{S} 
долази и тражи од мене дуг свој, јер је рок истекао, а ја немам чим да платим!{S} Гле, и судија 
јте млађу од шездесет година.“ Па и тај рок је кратак.{S} Ето га, Шандор ковач само за то није  
друкчије:{S} На место расправе дошао је роман, који сам написао шест година касније, па и то у  
 то у вацкој казнионици.</p> <p>Ја овај роман нисам писао тајно, кришом, али га нисам писао ни  
да кажем још ово:{S} Кад сам писао овај роман, увек сам метао руку на срце и трудио се, да свак 
почела је Јованка, „не допада ми се тај роман.{S} Кад сам целу књигу прочитала, пала ми је на п 
м.{S} Ви сте искали од мене какав добар роман; ја сам вам донео тај; хтео сам да дознам ваш суд 
iv type="titlepage"> <p>НАЗАРЕНИ</p> <p>РОМАН</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЈАША ТОМИЋ.</p> <p>ДРУГО ИЗ 
, толико се од прилике дознаје и из тог романа.{S} У читавој књизи се вешају, убијају, а не зна 
итање и то воља, да га обрадим у облику романа.</p> <p>Ето, тако су постали „<title>Назарени</t 
ега.{S} Последња сенка неке тајанствене романтике, која га је донде окружавала, паде с њега.{S} 
ересује за важно питање, које се у овом роману расправља.{S} То се интересовање најбоље засведо 
ла, да он тебе гњечи; може ти изгњечити ропац на уста, па си онда свршила.{S} Није сотона у теб 
н закон јој забрањује да плаче, бајаги, ропта против божје воље, а тешко је у онаком стању угуш 
прса, тим би вређали Творца, то би било роптање против божје воље...{S} Ми мирно сносимо што Бо 
цније успузала на таван, да скине нешто рува, очи јој беху још увек мутне од суза, није пазила  
, али најпростије одевена.{S} И у ње је руво лепо, али просто и на њој нема накита, те изгледа  
сподом и госпођама.{S} Све је у свечану руву, као да су сватови, али управо је још нешто више о 
 овога света, а право и има.{S} Теби се руга свет, а не њој.“</p> <p>Боривоје види јасно, да из 
шено.</p> <pb n="48" /> <p>„Тако нам се ругају наши противници“, вели Лазар, „али види Бог, ми  
 износи, где ти људи пропадају, постају ругло, а шири се намерно бајаги нека трезвеност а у ств 
ио стрм, чивија на обртњу излети, коњи, руда и предњи трап улетеше у Дунав; стражњи део кола ос 
ао каква Назаренка.{S} У руци јој цвет, ружа, по том једином „накиту“ можеш видети, да није Наз 
ванка испустила мараму, а Славни испаде ружа из косе... _</p> <p>Боривоје се нађе у чуду.{S} Ов 
/p> <p>И разведри се небо и отворише се руже и девојке и опет дођоше у врт.{S} Ишле су свима ст 
знам, за што се тако окомио на тебе.{S} Ружи те свакојако и поручује, да ти сама дођеш по икону 
рево име, те разабрао, да Тома сад њега ружи и би му криво.{S} Стисну зубе и промрмља у себи: „ 
ао час, убио човека, мање би га клели и ружили, но што овако учини.</p> <p>Из Срданове куће не  
S} Хај, Бого, ада то мирише!{S} То није ружина вода, него као тамјаника, шта ли.{S} Јао, часни  
ало је апотекару у очи, да не ишту више ружине воде, него: пачули, а кад је Јоца Опанчарев слав 
је пио и није хтео да ради, сад га опет ружиш, што неће да пије а ради“.{S} Но шта зна тако мла 
еда и виде себе онако запурена, плачна, ружна, хоће кад год да се утиша.{S} У први мах је изгле 
лепа, али се још мање могло рећи, да је ружна.</p> <p>Нада је била једина од сеоских девојака,  
ном свету прво долази лепа жена, за тим ружна жена и тек онда свештеник.“</p> <p>Насмејаше се и 
ешко, али је хтео да се уздржи од сваке ружне речи.{S} Одступио је од Обрена и седе у други кут 
ци на грани.{S} Но немојте због тог што ружно мислити.“</p> <p>И она запева и певала је после т 
акле очепао за раме, довикнуо јој нешто ружно, обећао, да ће јој поломити све кости, ако му још 
и обесан, па у своме бесу добаци Лазару ружну реч.{S} Каже му: „Шта се разбацујеш толико, као д 
купише оно своје расуто перје, мараму и ружу, па одоше и опет у најдаљи крај, лагано, истим ред 
м опалим зидом, где је не негује ничија рука и где не допире скоро никада сунце, тако је никао  
ш тако одвише болестан.“</p> <p>Мајчина рука пређе нежно преко његових образа. „Да си болестан, 
ва, ископај га и баци га и ако те десна рука твоја саблажњава, одсеци је и баци је, јер је боље 
 мирисавим, соком од шипака.{S} Лева је рука његова мени под грлом, а десном ме грли.{S} Заклињ 
че: „Браћо моја!“ Но прота га ухвати за рукав и дошапне му: „Нису готови.{S} Не треба да се меш 
г дана удварао.{S} Сада га она дрмну за рукав. „Питајте их“, шапуће, „за што не допуштају они и 
рату или пријатељу и скинуће му перце с рукава, наместиће му огрлицу или удесити пошу.{S} То је 
 сватови седели за вечером, напунио сам рукаве и шпагове каменицама, те удри у прозоре.{S} Пршт 
 му меку руку, која није била увијена у рукавицу као у оних осталих госпођа. „Светозар ми је об 
е око њега, те га раменима отискују.{S} Рукама га се ни један не дохвата.{S} Лазар стоји на сво 
 види Бог“, ади кад почех ударати обема рукама и питати:{S} Одричеш ди се сад сотоне, орјатине  
а стари људи дизаће новог свештеника на рукама.</p> <p>Још много пре пола 10 сахати црква је ду 
 се развиђава, а он још једнако лежи на рукама мајчиним, у пола обнезнањен.{S} Кад се пробудио, 
; седе на даске од постеље и покри лице рукама.{S} С поља на прозору горео је жижак и светлост  
ници и у кошуљи.{S} Иде лагано напред и рукама се све једнако опире о зид.{S} Нечујно је отвори 
те, другови на пољу чекају те раширеним рукама.{S} Волели би да те упознају и лично, а већ те п 
свештеников предлог радосно и раширеним рукама.{S} Кад су женске доцније изишле и људи остали с 
, стојао је Светозар пред њим раширеним рукама.{S} Браћа су се нашла, нашла над гробом очевим и 
а, примио је Боривоја не само раширеним рукама, но и отвореним срцем.{S} Узео га је за руке, гл 
драга“, продужи прота, „видим и у вашим рукама еванђеље, а опазио сам, где <pb n="143" /> се кл 
а?!{S} Ах да! „Еванђеље је само у вашим рукама, али у срцима вашима су — тророге виле.“ И он по 
су сикнуле на њега.{S} Он је само махао рукама. „Нашао сам, нашао сам“, каже радосно.</p> <p>„Ш 
кад упадоше међу њих Срдан и Гаја.{S} У рукама им батине, у очима нешто, што те подсећа на подр 
ри другу страну св. писма, које ти је у рукама и тамо ћеш наћи у књизи проповедника, да „свему  
торије. <pb n="154" /> Свето писмо је у рукама даровита човека оштар мач, који сече с две стран 
најбоље.{S} Сваки од нас има еванђеље у рукама и сваки га друкчије тумачи.{S} Па који је тај од 
ко, да Срдан испусти све, што му беше у рукама:{S} Штап и Милеву, те поклече на земљу.{S} Све т 
путе и високе цилиндере, само се пљесну рукама и рече: „Оволико госпоштине нема за цело ни у ца 
ари сеоски свештеник, он се само пљесну рукама: „Наопако баба-Стако, зар и ти?{S} А пре бих се  
е криво, што вам попусти.{S} У вашим су рукама одбори црквени, па изволите наредити, да се свак 
S} Сад јој љуби крајеве ципела њених, а руке му обухватају колена њена. „Ја... ја ћу“, каже он, 
луђера.{S} Глава му лежи на камилавци а руке су скривене у џеповима.{S} Боривоје се још већма н 
 но и отвореним срцем.{S} Узео га је за руке, гледао му у очи и није знао, шта да му каже.{S} Т 
, хоће ли и Светозару ићи тако књига од руке“.</p> <p>Но мушка је старија. „Ти би хтела, жено,  
 а пун воде.{S} Тома шчепа Срдана испод руке и поче да га води оним јендеком.{S} Други прискочи 
ад је пришао Светозар, он је метнуо обе руке сестри на чело, нагнуо се над њом и гледао јој је  
и уз жену успаљивати, онда је зло у две руке.{S} Мораћемо и Раду и Стану јавно опоменути, јер ј 
ну мећаву, клече на сред авлије, подиже руке к небу и поче најужасније клети <hi>Милеву</hi>.{S 
олице, одахну и рече: „Господе, у твоје руке полажем ову праведну ствар.“</p> <pb n="188" /> <p 
ко воли.{S} Остали само клекну и склопе руке.{S} Две три молитве, које сам у назаренским скупшт 
“</p> <p>„Ето ти га на“, вели он и таре руке.{S} Држао је као у воску, да је ствар добивена, та 
ила малу Десанку, па мал ми не отпадоше руке.{S} Прескочила сам осми члан символа вере, само да 
ромих и слепих и кљакавих, неки чак без руке и ноге, па се оженили, а мој Гига зар да не може?“ 
кад опружи врат, па му оловка испаде из руке и он издахну.</p> <p>Лазар је сузним очима изишао  
мати с тешком муком истргла револвер из руке...{S} У Лазару је остало још увек толико поноса и  
азио Боривоје.“</p> <p>Девојка му пружи руке. „Гле, ви сте“, каже, као изненађена, а ту се већ  
дан мах, јер за тим обори главу, опружи руке нуз бедра и рече само толико: „Види Бог.“</p> <p>О 
 муке, никад нећу.{S} Кад су ми оковали руке, да ме носе овамо на суд, не могох сам да се попне 
или ноге или леђа, али јој не ваљају ни руке ни ноге ни леђа.{S} Кукавица је дошла некако искри 
 месту као окамењен; Гига је блед, крши руке, а у лицу му неисказан бол и очајање.{S} Но Срдан  
че за курјуке, она види Гигу, како крши руке, а на лицу му неисказани бол.{S} Осећа, зна, увере 
олимо Свевишњему“.{S} Склопио је за тим руке, а за њим и остали.{S} Сад је изговорио молитву хв 
 Не може се баш рећи, да јој је поломио руке или ноге или леђа, али јој не ваљају ни руке ни но 
на ком је лежало св. писмо.{S} Узе га у руке и изгледаше као да нехотице прелистава по њему.{S} 
д га је читала, а кад га је и узимала у руке, онда је само <pb n="173" /> гледала по њему. „Чит 
крупнијих брига.{S} Главу је заронила у руке и не миче се.{S} Један крај од образа њена види јо 
а.{S} Кад већ неће Маша да узме пушке у руке, вежу му је на леђа, напуне му телећак камењем и в 
 бранити и Пера и Паја, ко га дограби у руке.{S} И Лутер и Калвин и Социјус и Фрелих и како се  
тили главе у св. писмо или их сакрили у руке, па тихо јецају.</p> <p>Здравковић је најжустрији. 
 донела мало дувана“.{S} И туткаше му у руке мали завежљај.</p> <p>„Хвала вами, који ме се сећа 
, док је отворила комору, јер јој дрхћу руке као прут.{S} Но отвори је...</p> <p>У комори је мр 
не, девојке трпали су се око Боривоја и руковали се с њим.</p> <p>Боривоје је био као утучен.{S 
светли, као да се мало час посветио.{S} Руком показује груди, као да ће се на мах растопити од  
оја духом назаренским, и пошло му је за руком боље, но што се и надао.</p> <p>Но на кратко за т 
амо.“</p> <pb n="147" /> <p>И он показа руком на прочеље, где је на зиду висио сахат. „Шта траж 
јанке ће код њега нестати, као да си је руком однео“.</p> <p>Заиста, ово је лек, који скоро уве 
им гускама. (Ђуричић се смеје, одмањује руком и вели: „Та мани, господине учитељу, мани!“) За ш 
те је сталан.{S} Запушава уши, одмањује руком и вели: „Иди сотоно!“</p> <pb n="23" /> <p>Кад ви 
S} Од једном осети, где му она додирује руком чело. „Молим те, иди!“</p> <p>Он као да хтеде уст 
ш једно име и би му, као да га ко удари руком по образу.{S} Милева...{S} Упео се из све снаге д 
је од прилике све једно.{S} И он дивљом руком зграби кћер своју за главу, раздере мараму, којом 
о је из њега.{S} Док сам ударала једном руком и питала:{S} Одричеш ли се сотоне? он је само гов 
ојаху око Срдана и шчепа старца снажном руком за прса тако, да Срдан испусти све, што му беше у 
ете Боривојево венуло је под Варварином руком, као што вене зими цвет у лонцу.{S} Негују га, не 
о и деда Јова.{S} Трипут ју је загњурио руком у воду и трипут рекао: „Крстим те у име оца, сина 
син, од утробе је моје, па ма се крстио руком, ногом или се не крстио никако.{S} Ако се ти, Ђок 
о лулу и кад му понудише другу, он ману руком и рече: „На што?{S} Зар има човек од тога какве в 
вим близу, близу, очима гледа му у очи, руку му метне на раме и пита гласом који потреса, до дн 
зар климну главом.{S} Јованка га узе за руку и одведе к Милеви.{S} Тамо ју је загрлила, ижљубил 
ан од његових другова, Лазар, ухвати за руку и својски је притиште:</p> <p>„Умири се, брате“, ш 
да човека, где се ухватио с Јованком за руку и иде у сеницу.{S} Да каже, да је Лазар, не може,  
, нити ичега:{S} Момак узима девојку за руку и смерно одлазе кући, призивајући Бога у помоћ“.</ 
ти жене?“</p> <p>Лазар је узео Стану за руку, видело се, да он пред њом још по највише вреди, о 
држао је Боривој у скупштини Варвару за руку и изговорио јасним гласом: „Хоћу да узмем Варвару  
 не гледа у слова.{S} Наслонио главу на руку и у неки мах тешко уздахну.</p> <p>За леђима му је 
здрхта у њему.{S} Дође му, да јој метне руку на чело и рекне јој: „Праштам <pb n="97" /> ти.“ П 
ђе му у памет:{S} Ко је он, да јој меће руку на главу?{S} Ко је он, да прашта?{S} И почеше друг 
опростише с њим, много му јаче стискоше руку, но што је то међу Назаренима обичај.</p> <p>Профе 
р ће се за кратко време извући имање из руку наших, поштење из срдаца наших, здрава крв из тела 
оисповестима.{S} Ви сте мали, али метни руку на срце, брате, и признај, према вашем малом броју 
— закукали.{S} Кад смо већ узели метати руку на срце, свештенство треба да прими своју кривицу, 
баш показао.{S} Каже: „Ако ћемо метнути руку на срце, мора нам поглед пасти на жене.{S} Не вред 
а господо“, вели, „али ако ћу да метнем руку на срце, онда ми поглед пада на вас и морам рећи,  
 је сад?{S} И ја господо хоћу да метнем руку на срце, па морам упрети очи у вас — (и он се окре 
је богато обдарио свету обитељ, целивао руку оцу Мелентију, па га још испратио са Симом пекаром 
нате људе, којима сам на вашарима турао руку у џеп или им из кола извукао какву ствар.{S} Од ку 
ад сам писао овај роман, увек сам метао руку на срце и трудио се, да свакоме кажем истину — па  
та удара; доста то, једној снаји пребио руку, најстаријем сину сломио ребро, а и остали нису пр 
 <p>Лазар се мало збунио, али је примио руку. „Домишљам <pb n="136" /> се“, каже, „а и видео са 
 прикупи.{S} Упр’о очи у Лазара, метнуо руку на срце и вели: „Бог нек ми суди, ако сам ишао на  
есто одговора приђе проти и целива га у руку.{S} То је нај јачи доказ, да није Назаренка.</p> < 
 шапућући.{S} Светозар је пољубио оца у руку, поздравио се с братом, па онда рече:</p> <p>„Бабо 
што пре имаш сина попу, па да те љубе у руку“, рече јој чича Срдан опоро и она од то доба, није 
Каже: „Бар да господина проту пољубим у руку.“</p> <p>„Врло си ти мека с тим дераном,“ рече јој 
"112" /> крај полице и пружила Боривоју руку — без завежљаја.{S} Оно, што је Варвара учинила, д 
ве-три речи.</p> <p>Пера је био у сваку руку рђав човек.{S} Кад се оженио, одмах је другог дана 
о, девере!“ вели Лазару и пружи му меку руку, која није била увијена у рукавицу као у оних оста 
ћити се.{S} Рахила би била дакле у неку руку оно исто, што и Гаја Павлов, који је отишао у Наза 
ма му је стојала Јованка.{S} Метнула му руку на чело и пита: „О чему промишљаш, друже?“ </p> <p 
.{S} Мало доцније осети на своме рамену руку.</p> <p>Крај њега стао Лазар с великом црном књиго 
досној слутњи подметну бедна мајка сину руку под главу и поче да га диже...{S} Но дизало га је  
данашње прилике свог села и рекао: „Ону руку, коју сте подигли на брата свога, принесите челу и 
 љубити с њима.{S} Зауставите подигнуту руку, јер иде време, кад ћемо их загрлити њом...“</p> < 
памети, те су стојали већином скрштених руку. „Како Бог хоће, онако ће бити“, говорили су испрв 
 који „верни“ или „верна“, поздраве се, рукују се и дошапну им тајанствено на уво: „Пази, да не 
а се покрије, тим се већма показује.{S} Румен као крв јури јој по лицу са ове невештине.{S} Брз 
{S} У овај пар јој се осу по лицу силна румен; оборила је главу и стоји као осуђена.{S} Без сум 
ад га у сред посла или разговора облије румен.{S} Стид га је...{S} Мучи га мисао:{S} Шта она ми 
оменуше о Милеви, он се зажари радосним руменилом.{S} Та, да обиђеш Назарене целог света, не мо 
еш прва.{S} Уступај, док нисам направио русваја.“ На послетку се некако сложише и умирише.</p>  
и и поче да се облачи у свечано недељно рухо.{S} У њему је сад енергија — она енергија, коју је 
ва и власти</hi>, били би им у свему на руци.“</p> <p>Шандор ковач га прекиде. „Да богме,“ каже 
 кад је надраже...</p> <p>У Боривојевој руци је бич.{S} У Назарена је обичај, да не туку коња,  
 му је крст и као да тај крст у његовој руци задрхта у први мах, али само у први мах.{S} Нико н 
ко си их изневерио.“</p> <p>У Лазаровој руци била је у онај мах пуна боца соде и он је ударио т 
 <p>Сад се попео и Светозар на амвон, у руци му је крст и као да тај крст у његовој руци задрхт 
 и мирна лика.{S} Наслонио се на сто, у руци му <pb n="31" /> св. писмо, те као да мало час, чи 
лим госпођама као каква Назаренка.{S} У руци јој цвет, ружа, по том једином „накиту“ можеш виде 
 ви се још издајете за Христијане.{S} У руци вам је свакоме еванђеље, али су вам у срцима троро 
једра и лепа жена.{S} Ведро је држала у руци, али се не мицаше: гледала је у ону прашину <pb n= 
упштини, њу, која је св. писмо држала у руци, као што држе успаљенице лепезе, само за то, да из 
отиња.{S} Она се онда заплаче и неће да руча.{S} Каже ми: „Сад је код мог бабе прасе, па свакој 
.{S} Наше новине“, каже, „не доносе шта ручају цареви и краљеви кад се састају и госте, а треба 
летку и вечна блаженства.{S} Изео је за ручак целог целцатог печеног ћурка и сад не виче више н 
рофесор Здравковић опет није сео пре за ручак, док не посла једном великом српском листу извешт 
риспео у Лазаревац, позвао га к себи на ручак и сад се упутио с њим својој кући. „Добро је, доб 
 своје госте са стране одводе к себи на ручак, па и код Томе их је у таквим приликама било и по 
воје“, каже он, „отишао је брат-Томи на ручак.{S} Он га је позвао пре мене, а ја сам рачунао, д 
бранити стара правила, а да ћу још пред ручак изјавити учитељу Јовићу, да Меланија и њене друге 
е увек било те прангије, те барјаци, те ручак, те народу вино на весеље, па онда не можемо да с 
аст овог света“.{S} Она се мало умири и ручала је с нами...{S} Кад дође мали Божић, Нова Година 
скочи.{S} Онда се сети, да треба ићи да ручаш, па дођи по подне.{S} Кад се она најпре загреје з 
{S} Опет <pb n="226" /> ће да ти отекне ручица и да те глава боли, као пре, па шта ћу онда ја?“ 
еко је испред нас истрчао.{S} Тамо нема ручка, нема вечере без шљива; или ће их изести суве иди 
 и општински бележник.{S} Било је после ручка, те му дошла воља да покаже, ко је он.</p> <p>„Мо 
пита:{S} Ко ће седети једно до друго за ручком при трпези?{S} Ово није за сахат-два, ово је за  
а?{S} Он, прота, вели, казао је већ при ручку како о томе мисли.</p> <p>И први устаде професор  
чићка добра душа.{S} Увек га се сећа по ручку, па му кад што пружи и чашу вина.{S} Боривоје је  
p>Милева је служила госте, али одмах по ручку изгуби се.{S} Заболела је глава, те после подне н 
на је „<title>Нови Завет</title>“, мало ручно издање, а друга је „<title>Харфа Сиона</title>“,  
а.{S} Анархизам проповеда: „Пали, кољи, руши, да дође што пре крај овој трулежи“, а Назаренство 
ве речи тумаче.{S} Као да хоће цркву да руши, а не да је подупире.</p> <p>У самом друштву добри 
ије и Назарени, да се од првог удара не руши.{S} Али ова истина беше код Назарена за сад још —  
ади жена или дете, да виде:{S} Ко ли то руши досадашњу тишину?</p> <p>У тај мах стојала је на б 
 није чудо, што смо неозидани и лако се рушимо у — Назарене и свуд, где не треба.{S} У самој цр 
S} Врло природно.{S} Кад се труло почне рушити, неће се зауставити лако, све док не дође до там 
тежак пост; у њему је сад она енергија, с којом се бацио на назаренско веровање... „И нећу скре 
ада је била једина од сеоских девојака, с којом је Боривоје говорио кад што на бунару или на ул 
њиме речи.{S} У ње је била мала мотика, с којом је свако јутро кресала путање или плевила, па ј 
ок је још гвожђе на ватри, он промишља, с које ће стране почети, како ће га окренути и где удар 
м судцу, да нису вуци растргли Стевана, с којим сам био код оваца и кога је нестало, него сам г 
нку, те јој довикују: „Блуднице матора, с киме се ниси волела, Јови си измамила сермију, Панту  
лику и наместио је ту слику — лик очев, с прочеља.{S} Свака од тих слика била је друкчија, али  
етиње се хране?{S} И који олтару служе, с олтаром деле.{S} Тако и Господ заповеда, да они, који 
и ја слушам Бога“.</p> <p>Капетан види, с ким има посла и разлаже му, да није још говор о убија 
пут.{S} С једне ће стране седети мушки, с друге стране женске, напред ће „браћа“ и „сестре“, на 
а трезвена треба да зна, да има ствари, с којима се она не сме шалити, ако се баш момак и нашал 
евног немира, па кад чу, да се парничи, с ким се и око чега се парничи, он јој озбиљно рече: „Д 
 или кавгаџија или пијаница или хајдук, с таквим и да не једете...“</p> <p>„Ми дакле“ вели Бори 
е куће?{S} Како ћеш да не будеш с оном, с којом си везан?{S} Лепа реч не помаже, саветовање је  
 злобе; сваки залогај делио је с децом, с којом се играо, али кад му узаври крв, хоће да их поб 
се уљудио.{S} Његов сусед и друг Милан, с ким је он сваке ноћи банчио, одрекао се рђава живота; 
ој скупштини.{S} Сад јој постаде јасно, с које стране ветар дува, и на мах подиже главу.{S} То  
Томине напомене о Лазару, био на чисто, с које стране ветар дува и од куда ће ударити киша.{S}  
ти и поудавати.{S} Истина, то је ствар, с којом не треба журити, но треба чекати, док се младен 
 променуо у топлу југовину; петли поју, с торња ударише звона на молитву.</p> <p>Стишало се и у 
, да ви баш не марите много за светињу, с којом сте се мало час шалили.{S} Кад сам вас возио у  
 си ми“, каже, „најближи друг у животу, с тога хоћу да се и споразумем најпре с тобом.“</p> <p> 
еба да ти кажем, а и морам да ти кажем: с Лазаром није добро...“</p> <p>Боривој чисто претрну.< 
 кући.{S} Боривоје није ни дирнуо јела; с уздрхталом душом чекао је, да му мати почне пребацива 
опазио где коњи скренуше <pb n="234" /> с пута. „Море, море“, виче, „куд вучеш те узде, зар не  
ијан кући, па да ме после пребијаш“.{S} С таком се може проћи, па и вековати.{S} Али их има, ко 
аске од постеље и покри лице рукама.{S} С поља на прозору горео је жижак и светлост тог жишка б 
више.</p> <p>Тада се догоди несрећа.{S} С рана пролећа истераше овце у поље, а гладни вуци напа 
се скоро никад не растајаше од луле.{S} С тога је она данас, кад дође Лазар, мало као ослушкива 
а оштар мач, који сече с две стране.{S} С њиме се може бранити и Пера и Паја, ко га дограби у р 
 уља твојих од свих мирисних ствари.{S} С усана твојих капље сат, невесто, под језиком ти је ме 
рим истине) и ја нећу ићи у друштво.{S} С тим <pb n="205" /> ћете ви лакше продрети с вашим пре 
ме дирати, нико гонити.{S} Али јест.{S} С тим је баш изгубила драж, изгубила ону тајанственост, 
не, т. ј. средином њиховом води пут.{S} С једне ће стране седети мушки, с друге стране женске,  
ио, у којој је глави и у коме стиху.{S} С друге стране се највећма истиче Светозар.{S} Умешао с 
је“, каже Боривоје. „Изневерила ме је — с другим.“</p> <p>Тако је отприлике било, као да пуче п 
 По смрти своје жене поверио је Тома, а с њиме повери и кћи му Варвара.{S} Његовим суседима то  
загазила у воду од прилике до појаса, а с њом је загазио и деда Јова.{S} Трипут ју је загњурио  
ете до главе.{S} Неће да иду из куће, а с њима се не може.{S} Од злочестог суседа умакнеш, побе 
 њим врата.{S} Боривоје се убезекнуо, а с оне стране браве чуо је гласан кикот великог фишкала. 
али, за што се тога дана свршила служба с јутрењем, кад је село пуно странаца, па је и прота јо 
ter" xml:id="SRP18966_C14"> <head>Борба с Назаренима у скупштини.</head> <p>Дође и недеља.{S} М 
 Како може човек да поједе толико шљива с коштицама, кад је кроз тиху ноћ јурио коњаник у варош 
аја, па ма их стало главе или бар крова с главе.</p> <p>Влада је умиривао жену, али благо; није 
ремудрости и целомудрију, али маните га с Богом, право кажу наши, да испод мире, сто ђавола вир 
даџију, нали га добро вином, помешај га с његовим рођацима; остави нек тако постоји ствар две т 
ка против назаренске заблуде, тражио га с напором све душе своје.{S} У њему се одавна зачела не 
остали „<title>Назарени</title>“, ма да с овом књигом нисам још изрекао последњу реч о овом пит 
08" /> се гласи, како нам пријатељ Рада с његовом Станом врло непристојно проводи.{S} Обоје су  
ађено неколико дрвећа, остраг је зграда с пет прозора, који воде у двориште.{S} То је скупштина 
} Баш у очи самих Материца враћам се ја с мојим малим братом Иваном с орања, хвата се <pb n="61 
деш са мном овако искрен, као што ћу ја с тобом.“</p> <p>Лазар и опет не рече ништа.</p> <p>Све 
мах мислила, да је читава њена комедија с Назаренима глупост.{S} Не сме се ни обући ни провести 
ољубим у руку.“</p> <p>„Врло си ти мека с тим дераном,“ рече јој неко из друштва.</p> <p>„Јао ш 
ли у рит да секу трску, сам остаде Ђока с Јеленом.{S} Јелена му уноси прасе и поје „Рождество“, 
ге па хајд у скупштину, сам остаје Ђока с Јеленом. „Јелена рано“, пита је, „за што и ти „не пов 
ју са стране, па и госпођа Здравковићка с још две другарице.</p> <p>Лепа је жена та госпођа Здр 
у и наиђе, где се крчмарица нешто кошка с децом.{S} Деци се прохтело мало сувих шљива.{S} Има и 
ем, али је Јованка још доста пута имала с њиме речи.{S} У ње је била мала мотика, с којом је св 
ек, певала.{S} Но од кад се разговарала с Боривојем, те чула, да је грех и успаљивање, кад млад 
боли, па и умре.{S} Болест га је стегла с вечера, па онако слаба утаманила до зоре.</p> <p>Проч 
же.{S} Ја сам то опазио још док је била с ове стране врата и могао сам је стићи.{S} Но нисам хт 
рива?{S} Сећате ли се, кад сам оно била с Владом код вас?{S} Може ли то бити, да је ондашња мој 
Милева каже, да она никад није говорила с тобом о ускакању“.</p> <pb n="63" /> <p>„Бог ће њу уб 
 му није остао дужан и ствар се свршила с тим, што је бранилац био осуђен на 50 фор. глобе.</p> 
кротак.{S} Јованка се врло радо забавља с њим, јер је иначе разборит човек; обишао је и Банат и 
ам вам ја дала“.</p> <p>„О приповеткама С. В. П.?“ пита он.</p> <p>„Јесте.{S} И ја вас не кушам 
у коју ће да оде Лазар с Боривојем, има с улице две мале собице, уз које је назидана кујна.{S}  
светских песама не ашикују по рогљевима с момцима, нити се успаљују.{S} Наше девојке поју у црк 
 <l>Већ к’о твоји ту сведоци да стојима с тобом сви“.</l> </quote> <p>И на овај стих згледнуше  
истог, код кога је била пре годину дана с мужем.{S} Лекар је дуго прегледао болесника, преписао 
ој скоро девојачка безазленост помешана с неком бајном мирноћом.{S} То је Јованка.{S} Она иде п 
} Једва се једном подигла несретна жена с пода и пође право постељи, на којој је лежао Боривоје 
 видиш, онда бар и знај, да је половина с твога тавана.{S} Све су то жене из твоје куће донеле. 
и вели: „Не исплатисте ви мени мог сина с читавим назаренским благом“.</p> <pb n="84" /> <p>Кад 
м, није богме ни Варвара била задовољна с њим.{S} Она је знала, где га боли, та, он јој се у сл 
>Промена, па ма каква била, ма била она с горег на боље, у прво време изазива у човеку незгодне 
ог преписа неке ливаде, отишла је и она с њим, те кренула ствар око јерусалимске иконе.{S} У оп 
су она два кревета, па она широка клупа с наслоном?!“</p> <p>„Та оно видим и ја, да није подеље 
ва га после мамиш, неће ни да разговара с тобом, а за кратко време са свим подивља:{S} Није виш 
е поставио суд, па хоће да се разговара с њим.{S} Висок, крупан човек, а кад говори, све грми.< 
тако неколико дана.{S} Помало разговара с она два друга; разбира се код њих о овом и оном, па и 
прва му дође ђаво, те се лепо разговара с њим.{S} Каже: „Хеј, мој Боривоје, куд си наумио?!{S}  
ећа тај човек у себи?{S} Како се прашта с душом?{S} Ко на то мисли, тај мора да живи паметно, п 
кара.</p> <p>Доктор се тако рећи прашта с душом.{S} А сутра дан хорила се селом песма:</p> <quo 
а сам знао, да се у својој души опрашта с адиђарима.{S} И нисам се преварио.{S} На скоро ми при 
иповедака, па се такне душе приповедача С. В. П., тај на мах престаје бити човеком, јер ако му  
 да му је на продају?“ пита деда Савков с врата.</p> <p>Милева се прибрала.</p> <p>„На продају  
<p>Боривоје, у мал’ се не насмеши. „Бог с вами деда, како би то било?!“</p> <p>„Е видиш, одмах  
оспође и та господа не помешају кад год с нама, јер онда ће за цело бити оно, што си ти предска 
тике, која га је донде окружавала, паде с њега.{S} Он не би бранио жену, баш да хоће и да је уб 
} Јова дође кући и кад види шта је, оде с женом и дететом под очеву кошару.{S} Трајало то тако  
ћу, жену и децу, покупи све новце и оде с њом у свет...{S} А тај Вајун је био баш угледан њихов 
е код нас пре није било, да човек прође с колима поред путника, а да се не заустави и не понесе 
 у кућама.</p> <p>У један мах се подиже с друма прашина нагла, као да је гони вихор.{S} Да ко и 
крај.{S} Гаја се у оном комешају подиже с патоса као испребијано псето и извуче се на поље.{S}  
је излишно много јело и како човек може с врло мало јела живети, кад се навикне.{S} Каже: „Слав 
к је у првој кошуљи.{S} Та да, треба је с прва почетка збунити.</p> <p>Вришти Криста, до неба с 
вета“.{S} Она се мало умири и ручала је с нами...{S} Кад дође мали Божић, Нова Година, она опет 
ко лако земљишта по тамницама.{S} Па је с тога и Лазару било лако, да придобије Боривоја.{S} Чи 
 „Важно је, хоћу да те питам:{S} Шта је с оним, што смо говорили?“ „Ја не знам, да смо ми што г 
овора и без — опроштаја.</p> <p>„Шта је с оном крмачом, што је Лазар разгласио, да му је на про 
ју, дотле је он мало с њима, али кад је с њима, он их и измири и охрабри, па га тим радије и сл 
ванка.{S} Она иде право Лазару, који је с Томом стојао мало подаље.</p> <p>„Да сте ми здраво, д 
После неког времена се умири и живео је с Надом још пуне две године без икаквих потреса.{S} Сам 
није било злобе; сваки залогај делио је с децом, с којом се играо, али кад му узаври крв, хоће  
а је.</p> <p>Кад чу чича Срдан, како је с Милевом, он се сад тек разбеси.{S} Кад јој дође време 
а нашим, о уредбама нашим, истоветно је с питањем:{S} За што пропадамо морално, материјално и з 
 Питање о узроцима злочина истоветно је с питањем о манама нашим, о уредбама нашим, истоветно ј 
{S} Назаренско богослужење истоветно је с богослужењем Реформата, Калвина.{S} Почиње заједничко 
жно — царство божје.</p> <p>Боривоју је с те стране одлахнуло.{S} Изгледало му је, као да је кр 
ију, које је дошло из поља.{S} Боривоје с места остави игру и највећом вољом пође да послуша ма 
<p>Ове узвишене речи и друге које стоје с овима у свези, начиниле су голем утисак на душу Борив 
е може бити, да одбијамо гладне путнике с прага, а при свечарима ранимо и суседове вашке печење 
<p>Славна и Јулка нису више разговарале с Боривојем, али је Јованка још доста пута имала с њиме 
{S} Нити да каже:{S} Не могу овамо даље с вама, нити да се преда оном у чему се затекла.{S} Муч 
 опасно.{S} Јутрос није могла да устане с постеље, а око подне — умрла.{S} Кад ћеш ићи, сешо?{S 
и то срећа, <pb n="5" /> кад неко падне с тавана и угане само ногу.{S} Марта је и после двадете 
ослове, па онда почеше недељом по подне с народним предавањима у школи.</p> <p>Здравковић први  
ла?“</p> <p>„Видим и ја, да је она мене с тим убила и знам, да ће и њу због тога убити Бог“.</p 
ца.{S} И видеше јасно, где се коњи боре с таласима и Боривоја где триред искаче из воде, не да  
о оној магли и зими у рит с вуцима, пре с њима, но са својим родитељима или својим синовима.{S} 
, с тога хоћу да се и споразумем најпре с тобом.“</p> <p>И дуго јој је говорио, а она га је рад 
} Но све је бадава.{S} Сад видим, да се с првом цигљом не подиже кућа, и да семе не ниче одмах, 
S} Пукле биле неке сплетке; завадила се с јетрвом, те је стрепила, да дочека мужа.{S} Кад је Пе 
вима тим приповеткама наћи ћете, где се с планом, промишљеном намером исмевају људи, који осећа 
о гледао за њим.{S} Осећао је, да ће се с тим младићем још сусретати у животу, сусретати, па и  
трпали су се око Боривоја и руковали се с њим.</p> <p>Боривоје је био као утучен.{S} Ово он ниј 
ор“.</p> <pb n="131" /> <p>„Не бавим се с Назаренима, нисам поп.“</p> <p>„Он има другу, већу, н 
зар је пољубио оца у руку, поздравио се с братом, па онда рече:</p> <p>„Бабо, имао бих о важној 
азаренима у њиховој скупштини, борио се с њима на улици; он је у цркви придиковао против њих; о 
ома: „Сиромах Боривоје!{S} Заговорио се с Варваром и кад се коњи поплашили од оног пања, није в 
охвалити.{S} Баш Сима Ваљан парничио се с Мишом Савићем због увреде части већ скоро годину дана 
Мирко, „а још већма се радујемо, ако се с нами заједно помоли Свевишњему.“</p> <p>Још су њих дв 
ио.{S} Био је као онај камен; радило се с њиме ма шта, метнуо га овде а онде, све једно му је.< 
шта ли је, каже им: „Мрцине, шта радите с човеком?{S} Сложно, јуначки, па у кола.“ Узеше ме и т 
 Она је дошла брату неким послом, па ће с њим заједно у скупштину.{S} Лазар је у овај мах отиша 
о неки црквењак, он ужива те две собице с кујном бесплатно, али је дужан, да држи кућу у реду.< 
епају, како не могу бити без двокатнице с балконом и без четири свилене хаљине на годину; ја др 
 брату или пријатељу и скинуће му перце с рукава, наместиће му огрлицу или удесити пошу.{S} То  
ма даровита човека оштар мач, који сече с две стране.{S} С њиме се може бранити и Пера и Паја,  
д њу излази Илија пророк, где се натиче с валовим пророцима око жртвеника.{S} Она види, како с  
боја до Бога.{S} А кад се Језавеља поче с њим борити, поплаши се и побеже у пустињу, побеже чет 
 Назарена.{S} Чим га опазише, поскакаше с кола, те сеци штранге, спасавај коње, те кола, а већ  
истових ученика, а овамо лупеж и вараше с благајницом“, рече Боривоје...{S} И он онда нападне н 
као оно Владета војвода, кад се враћаше с Поља Косова.</p> <p>Тај је коњаник узбунио псе, те се 
 тренутак-два остао за столом, јер беше с Јованком при вечери, али ни једно од њих не окуси зал 
 дрхће, „опростите ми, али не могу више с вама.“</p> <p>Не казује даље ни за што не може, ни кр 
једна другој.{S} Кад се мушки опростише с њим, много му јаче стискоше руку, но што је то међу Н 
е плаче и где плачу Јудеји, који дођоше с њом, згрози се у духу и сам постаде <hi>жалостан</hi> 
теже још јаче на десно.{S} Коњи јурнуше с насипа доле — у Дунав...{S} Тома и Јова цикнуше, Варв 
>Узроке <pb n="238" /> злочинима</hi> и с проучавањем тих узрока бавио сам се скоро четири годи 
тај се на мах претворио у свињу...{S} И С. В. П. даје онима, који су жедни лепе књижевности, св 
 добро, већином је на свежем зраку, а и с храном му је боље, јер је гђа Јелачићка добра душа.{S 
ат Мирко је стојао најближе од уласка и с њим се гости прво сукобише. „Пријатељу“, вели му прот 
е док не дође до тамана.{S} А тако је и с добрим.{S} Кад је све уређено и на чврстим основима,  
продају, шта ваља купити, шта продати и с киме се уортачити.{S} Где вам је ту св. писмо?“</p> < 
пале су.{S} Тако ћемо мал’те не проћи и с Назаренима, ако се добро не побринемо.{S} Чим од ко о 
 ми је био то, па се опет задовољавам и с мањим улицама, а ти тераш све друмом, па хоћеш и овде 
је брат Тома у скупштини тако потанко и с таком страхотом описивао, као да је сто пута гледао т 
ретиком и расколником, а каже, да не би с њиме живела ни пола сата, само да јој није деце.</p>  
 допру до ходника.</p> <p>Али шта то би с Боривојем!?{S} Он је тек неколико дана ишао у школу,  
сити од прилике оно, што сте удесили ви с вашим Назаренством...“</p> <p>Лазар је зачуђено гледа 
 а кад се вратио, дочекали су га попови с литијом.{S} Но, наравно, оно је била друга ствар.{S}  
<p>„И ако те ко потера један сахат, иди с њиме два.</p> <p>„Чули сте, како је казано:{S} Љуби б 
у и други.</p> <p>„И ко хоће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и хаљину.</p>  
едини, кога је имала — да дође и подели с њим оно мало, што је остало иза тетке Босиљке.</p> <p 
назаренску скупштину, тамо се дохватили с лажљивим и глупим назаренским апостолима, па их изобл 
 слушали на предговорника, ми би прошли с Назаренима исто тако, као што је прошао ево пријатељ  
 звонима, дугим опелима, те Назарени ни с те стране неће моћи да нападају наше цркве...{S} А <p 
ривоје није био задовољан с Варваром ни с Томом нити ичим, није богме ни Варвара била задовољна 
е дође натраг.</p> <p>„Ех“, кажу, „мани с Богом разговора, ватра је ђаво, треба то бити на опре 
апостола Павла не смемо да будемо једни с онима, који хуле Бога и клањају се иконама, који пија 
абран у Лазаревцу за пароха, да се жени с ћерком Јелачићевом и да ће за месец дана бити и ожење 
 ако остане у вери и љубави и у светињи с поштењем“.{S} Апостол Павле: назива жене „слабији жен 
евој кући.{S} Покушала је, да се измири с Обреновом матером, шиље јој понуде, хоће да јој даде  
ри свештеник не може више ни да се бори с Назаренима, ни да уздржава свога стада од изгреда.{S} 
ош увек успаљена?{S} Треба ли да говори с њом, да јој протумачи?{S} Али не, не, то би било ново 
добро амбарове и озбиљно се поразговори с Лазаром.{S} Или нек се поправи или — широк је свет, п 
говој души дочепа његове мисли, те јури с њима сад горе сад доле.{S} Некада их сроза у такав по 
> <p>Да питаш Лазара:{S} Шта се то деси с њим, не би умео казати.{S} Доцније се никад није мога 
е.{S} Она се само смеје и каже: „Иди ти с Богом, ја сам ти већ казала, да ти ниси кадар мене уг 
о прича, пријатељу Перо, него гледај ти с њоме лепо, посаветуј је и обавести је.“</p> <pb n="58 
да не учини што од себе, јер му је мати с тешком муком истргла револвер из руке...{S} У Лазару  
је обећао, да ће ме данас овде упознати с вама, али видим, да није потребно.{S} Тако много личи 
ао“ вели, „тако крупну ствар започињати с најстаријим сином.{S} Нека ја умрем, а остала деца ос 
 <p>Лазар је могао слободно разговарати с Боривојем.{S} На оне заточенике, који нису више под и 
назаренско веровање... „И нећу скретати с овог пута“, мишљаше у себи, „па ма ме моја крв свега  
{S} Ствар је обрнута.{S} Морам покушати с једном голубицом и две мачке.{S} Видећете, постаћу сл 
м <pb n="205" /> ћете ви лакше продрети с вашим предлогом.“ Она ме је зачуђено гледала. „А ако  
тима, јер иде време, кад ћемо се љубити с њима.{S} Зауставите подигнуту руку, јер иде време, ка 
оно, што је криво. „Или ћемо га оженити с каквом нашом добром женом,“ мисли Тома, „или ће пропа 
и, само би се и на њега могле применити с малом изменом оне Христове речи: „Болесници, што год  
нападне.{S} Можеш их тући, можеш чинити с њима што хоћеш, они кажу само толико:{S} Види Бог“.</ 
плака.</p> <p>„Не може се ништа учинити с бојем“, каже лекар. „Нарочито код мала детета је то г 
лгота, нити се наш патријар може мерити с јерусалимским.{S} У Карловце иде свет, да купи добра  
олази, смрт се ближи, треба се измирити с Богом.{S} Зар нас Православне крст и иконе не подсећа 
е после мало задоцнити и ја ћу говорити с њиме“.</p> <pb n="217" /> <p>„Добро је!“</p> <p>Кад б 
чили, да је то због оне његове наглости с чича-Срданом.{S} И Лазар му приђе и умириваше га. „Пр 
послао по Лазара.{S} Хоће да се опрости с њиме и то на само.{S} Кад Лазар уђе, сви изиђоше из с 
ласом, чисто улагујући се: „Не могу ићи с тобом оче, него те и ја молим, уби ме, нека ти је про 
овач.{S} Да је хтео, могао је и он доћи с осталима, али тамо су биле и женскиње, а он није желе 
не све тесто.“</p> <p>Боривоје подскочи с места. „3ар има“, пита, „људи, који тако живе?{S} Как 
{S} Говорила је брзо и гледала да сврши с њим.{S} То је Лазару упало у очи, па и заболело га.{S 
 му пружа мирисаву мараму, да утре зној с чела или му дошапне, Бог да је знаде шта, а увек му о 
ш много више гризла, да је не обузе бол с друге стране.{S} Њеном Влади позлило је све јаче и ја 
ак и после десет година да се исправљам с онима, који би осетили, да сам их — погодио.{S} Ја та 
ти по соби.</p> <p>Треба да вас упознам с тим човеком још сад, бар овлаш, а доцније ћете га чес 
кућом.{S} Дошло ми је, да се разговарам с њом; зауставим кола на друму пред Тасиним дућаном и к 
у сад?“ пита ме. „Хоћу да се разговарам с тобом“. „Је л’ важно?“ каже. „Важно је, хоћу да те пи 
це једним оком својим и једним ланчићем с грла својега.{S} Лепа ли је љубав твоја, сестро невес 
 1889. почео сам врло много да се бавим с питањем о Назаренству; хтео сам на домаку нашег народ 
дајте ме, растављајте ме, нећу да живим с лудим човеком.{S} Да је тако учинила, евала јој, али  
к посвршавам; не бих рад да се закасним с оним, што ми је поверено.“</p> <p>Лазарев је углед од 
бо, имао бих о важној ствари да говорим с Лазаром и то баш пред тобом, јер се и тебе тиче.{S} Т 
раћо и господо драга.{S} Ја ово говорим с крвавим срцем, јер знам, да неће бити лека.{S} Назаре 
ад буде време, доћи ћу да се разговорим с оцем.{S} Ја могу с њиме о том говорити једаред, ако н 
, да треба сад о новој години да удесим с брат-Мирком рачуне, па онда треба да испишем наша пра 
раћам се ја с мојим малим братом Иваном с орања, хвата се <pb n="61" /> већ сумрак, а опазим је 
века, о коме је Лазар говорио сваки дан с одушевљењем.{S} Али је уједно и стрепила.{S} Тај је ч 
озар и Јованка.{S} Али кад би трећи дан с вечера, долети Светозару мајка Јелена <pb n="186" />  
ај стари Пера, сваки час се прати пијан с гајдашем дуж села и пева:</p> <quote> <l>„Побегла је, 
> <p>Но ако Боривоје није био задовољан с Варваром ни с Томом нити ичим, није богме ни Варвара  
ва као грлица, али јој не помаже.{S} Он с њоме говори само оно, што баш мора бити, „званично“.{ 
о да уђе у свињац.{S} Боривоје се вијао с њим, док се вијао, а после се разбеси, јарост га обуз 
ндари носили овамо?{S} За што си скакао с кола, кад си невин?“</p> <p>„И то није истина.{S} Нег 
 једна...</p> <p>Кад је Светозар отишао с Јованком, дошла је Милеви и њена мати у походе, (чича 
p> <p>Кад је Лазар отворио врата и ушао с Боривојем у двориште, чуло се женско запомагање из Јо 
 то веле Назарени, дотле је младић ушао с девојком у сеницу и Боривоје им и преко воље чуо сав  
 у први мах, да је женско.{S} Сиђе брзо с кола, саже се и кад боље разгледа, опази у снегу калу 
н је, као што је слушала од Лазара, био с Обреном у једној соби, гледао његову муку и слушао из 
 уједно и стрепила.{S} Тај је човек био с несретним Обреном, видео је дакле муке онога, коме је 
ненађен и не сећа се, како се поздравио с Милевом.{S} Зна тек толико, да га је понудила да седн 
но исто, што је Христос Спаситељ учинио с многим болесницима.{S} Дао би ми вид и ја бих проглед 
и.“</p> <p>Кад је Боривоје онако учинио с Надом, уђе и опет у кошару, те закла коње и краву, за 
о је рађено против тога.{S} Он се борио с Назаренима у њиховој скупштини, борио се с њима на ул 
еђе, но пре.{S} Последњи пут је говорио с њоме на погребу Милевину, јер је Цвета дошла да испра 
ке вере; о њој је он тако често говорио с Лазарем и на њу је већ пре тога много и много мислио. 
вориште, онда је Лазар први пут говорио с њоме.{S} Отерао јој је брава натраг и није јој пребац 
очи и види млада човека, где се ухватио с Јованком за руку и иде у сеницу.{S} Да каже, да је Ла 
ео да изостане.{S} Био се мало запустио с придикама; што јесте, јесте, али кад сад узме крст у  
звао га к себи на ручак и сад се упутио с њим својој кући. „Добро је, добро је“, каже, „што сти 
о необично даровит а друго, што је учио с највећом вољом и одушевљењем.{S} Рачунати није хтео н 
роцима око жртвеника.{S} Она види, како с неба пада огањ.{S} И спали жртву паљеницу, и дрва и к 
е лечи, јер само луд човек поступа тако с рођеним дететом као ти“.{S} Навале и браћа на оца те, 
тујем, не помаже.</p> <p>„Зло је велико с нама.{S} Баш и да нема Назарена, нешто би се морало у 
 поиграју и очајавају, дотле је он мало с њима, али кад је с њима, он их и измири и охрабри, па 
о и од ваше нарави?...{S} Оно је дисало с вами исти ваздух, оно је крв ваше крви.{S} Па зар то  
же: „Има у свакој библији, како је било с првим човеком.{S} Он се кукавац није још ни пробудио  
} Види Бог“.</p> <p>„Хајде, да покушамо с Боривојем“, предлаже Јулка.</p> <p>„Море, мани се ти  
ар продужи:</p> <p>„Пре свега да дођемо с једним на чисто.{S} Сви ми, који идемо за Христовом н 
ристаде уз Мирка. „Види Бог“. „Шта ћемо с Гајом Павловићем?“ пита Лазар.</p> <p>Тај Гаја Павлов 
 најпре загреје за ту ствар, лакше ћемо с њом...{S} Дакле полако брате, само полако и смотрено, 
ив Назаренства, онда треба да се боримо с тога, што они несретни људи, који ту веру верују, уби 
ве га је јаче и јаче вукло Цвети.{S} Но с шоме је сад бивао још ређе, но пре.{S} Последњи пут ј 
ојем.{S} Шта ће он мислити о њој?{S} Но с друге стране није могла увидети, да она чини квара, с 
 под оном јабуком, пред којом је писано с крупни слови: <hi>„Ово је забрањено“</hi>.{S} Али сам 
„А зар ми не би и иначе приличили једно с другим?“ Она ме само гурну, па тек доцније каже: „Иди 
ио је придику. „Ми ћемо опет бити једно с нашом заблуделом браћом, морамо бити једно.{S} Ми ћем 
ност, а поједе пола вреће шљива заједно с коштицама?{S} Оне намирисане женскиње, које смо виђал 
тење свршило, по његову мишљењу, једино с прањем телесне нечистоте, а у осталом је његова <pb n 
ни!“) За што да манем?{S} Кад су ти оно с пролећа отишле гуске у рит, ти си узимао олако и гово 
 промишљања.{S} Прочуло се о њему, и то с правом, да зна на памет цело св. писмо, од почетка до 
оведам, да ја не могу да дођем на чисто с тим приповеткама.{S} Има, нешто страшно у њима, а не  
а.{S} Па баш за то, што је био на чисто с тиме, и није се обмањивао маштама, а тим му теже беше 
може ништа ни бити од тог дрвењака, што с њиме увек и увек разговара само о Богу.{S} Хеј, само  
е, тај одлази.</p> <p>И Лазар се кренуо с Боривојем.{S} Милева данас не иде, спрема вечеру, а т 
ад собом, сад <pb n="168" /> је скренуо с пута не само за тренутак, но је залутао далеко у пуст 
а њега у место да одговара.</p> <p>„Зар с Варваром?“ пита је он отворено.</p> <p>„Па да!“</p> < 
пштине заостане четири човека:{S} Лазар с Боривојем, Мирко и Тома.{S} Лазар, Мирко и Тома су на 
p> <p>Скупштина, у коју ће да оде Лазар с Боривојем, има с улице две мале собице, уз које је на 
амену руку.</p> <p>Крај њега стао Лазар с великом црном књигом.</p> <p>„Брате“, рече му, „хоћеш 
/p> <p>Отворише се врата и уђе Светозар с Јованком. <pb n="211" /> Жене се нешто узнемириле, не 
де га Светозару.</p> <p>Кад је Светозар с Јованком изишао, наста тишина у соби.{S} Милевина гла 
n="20" /> али се за чудо дао у разговор с оцем Мелентијем.{S} А отац Мелентије говори са заносо 
 смрт очева.</p> <p>Чича Срдан је данас с вечера разбио лулу и кад му понудише другу, он ману р 
ску, ви ћете по оној магли и зими у рит с вуцима, пре с њима, но са својим родитељима или своји 
е главу.{S} То је било око подне, а већ с вечера проба га.</p> <p>„Перо“, каже му, „грде те ком 
писмена рачуна.{S} Но кад удари у пробу с Лазаром, увиде, да нема право.{S} Лазар увек пре гото 
и на забаву.{S} Лекар је отворио забаву с предавањем и он је тим својим предавањем потресао све 
с“ каже Боривоје, „повеже девојка главу с црном марамом, а под марамом се не би ни видео венац. 
их Назарена крстили су Варвару у Дунаву с вечера, кад се већ ухватио мрак.{S} Она је у кошуљи з 
 ћу да се разговорим с оцем.{S} Ја могу с њиме о том говорити једаред, ако не послуша, онда је  
ако да се тако закасниш.{S} Отаљај беду с врата, ма како било.{S} Учини одмах сутра.{S} Можеш л 
 и другови му, него се радо разговарају с њиме: бележнички писар, па чак и горчило.{S} Да богме 
ио на њу, њему падаше на ум друга, коју с њом успоређиваше, али та је друга већ у гробу...</p>  
ма је господар поверио новац, да тргују с њим.{S} Христос у тој причи изобличава оног слугу, ко 
вају га и не распростиру га и не тргују с њим.{S} Он је навео и оне речи из св. писма, да се св 
 убио, ако сам га и видео), онда сам му с јесени упалио кућу.{S} Изгореле су и стаје и камаре,  
ад дође коњаник Лазару на њиву и још му с коња довикује: „Хајде, жури, умире чича Срдан.“</p> < 
д дође кући, затече пред двориштем жену с њеним другама, сусеткама, а он тек подвикне: „Еве про 
} Њен отац је давно умро и оставио жену с дететом, а од наследства ништа, до кућице и два ланца 
ије пазила где стаје, нога јој поклизну с лествица и она се стропошта доле.{S} Кад јој се муж в 
јој понуде, хоће да јој даде у договору с братом неку накнаду, али она сиротица не прима.{S} Ку 
чиње...{S} Прота ће напред, али како су с њиме у друштву женскиње, застаде код школских врата и 
обличава оног слугу, који је своју кесу с новци „завезао у убрус и чувао...“ Тома је надовезао  
ио да брани Наду Каже: „Остави сиротицу с миром, доста је њојзи брига свакојаких“.</p> <p>Но та 
ивоје је изговорио ову еванђелску причу с пуно ватре и узбуђења; глас му је помало дрхтао.</p>  
 су таки праведници?“</p> <p>„Маните их с Богом“, вели он. „С њима се не вреди препирати“.</p>  
p>Марта није имала својих оваца, али их с места купила и узела нов терет на своја плећа.{S} Наш 
{S} Није могао даље да дише исти ваздух с њоме...{S} Човек ретко, врло ретко провиди вигове, ко 
п-Јаша се баш мало час ухватио у коштац с Јовом Тиминим, који је био пре слуга код њега.{S} Кад 
би снају; да може скинуо би јој и месец с неба, али баш та снаја му умре.{S} И тада се деси и д 
S} Да ли да покаже време, кад треба реч с Богом прекинути, јер је готова печеница, те ваља сест 
воља у мени, да проговорим још коју реч с нашим пријатељем, кога тако одавна чекамо“.</p> </div 
раја мислима својим, тек она узима кључ с склина и одлази у комору...{S} Ноћ је хладна, а она у 
слутила, није се преварила.{S} Било баш с вечера, кад је дозва Срдан.{S} Соба је сва <pb n="185 
е.{S} Баш је време жетви.{S} Кад гледаш с улице, село дошло пусто, изумрло; нема ни пса да зала 
њих иначе не можеш добити да разговараш с њима.</p> <p>Збор се свршио и нико није задовољан оси 
 из своје куће?{S} Како ћеш да не будеш с оном, с којом си везан?{S} Лепа реч не помаже, савето 
: „Чико“, тако је звала оца, „шта радиш с брацом?{S} До сад си га грдио, што је пио и није хтео 
е жене ћеш извесно пропасти, ако мислиш с неба па у ребра као код мене.{S} Кад хоћеш да је ухва 
чме, а то је врло често бивало, она још с врата клекне пред њега и вришти: „Молим те као Бога,  
о ти доктора.{S} Светли му лице, па још с прага довикује Светозару:</p> <p>„Победили смо!{S} Он 
>Шест хиљада пој’о грама,</l> <l>Па још с коштицама.</l> <l>Пој’о скоро пола вреће,</l> <l>Ника 
и женама?“</p> <p>Боривоје је видео још с почетка Јулку, познао ју је, па и опазио, од куда дол 
нов,</l> <l>Човек може да ужива,</l> <l>С три зрна сочива.“</l> </quote> <p>Доктор се насмејао  
p> <p>У Новом Саду 1. јуна 1896.</p> <p>С одличним поштовањем </p> <p>Писац.</p> </div> <pb n=" 
> <p>„Хеј, мој брајко“, вели му Лазар, „с Богом се не може погађати“.</p> <p>Кад је дошао дан,  
p>„Како би то било?“ промуца Боривоје. „С које му стране прети опасност?“</p> <p>„Бојим се, да  
“</p> <p>„Маните их с Богом“, вели он. „С њима се не вреди препирати“.</p> <p>Но Јулка не попуш 
 врага.“ Мало застаде, па онда додаде: „С опроштењем.“</p> <p>Здравковић дође у лицу црвен као  
 које су се затекле из старина.</p> <p>„С пута сте“, каже Милева. „Би ли окусили што или да поп 
, да не дођу саблазни, али тешко онима, са којих долазе.“ И Лазар сад нападе свом жестином на с 
, као да га је ударио нож.{S} И он зна, са чега је тај бол.{S} Мал’, мал’, па га подухвата нека 
ланова. „Ја“, каже, „имам десетак кућа, са којима сам мало чвршће везан; људи и жене тих кућа д 
а.{S} Па је опет оборио главу на груди, са свим на груди и проговори скоро нечујно: „Убио сам ж 
на ствар.</p> <p>Ово су главни разлози, са којих Назарени освајају тако лако земљишта по тамниц 
ну — врућом водом прали су је и рибали, са чега се утрла боја још већма.{S} За тим се икона и о 
 свет.</p> <p>Кад је Здравковић свршио, са многих страна чуло се: „живео!“ Прота је мењао боју, 
 је савест, мучи је њена лакомисленост, са које Обрен, најбољи момак у селу, изгуби главу.{S} Н 
> <p>Светозар је радосно примио понуду, са уздахом је додао, да њему остаје најтежи део, а то ј 
свом жестином на свештенике.{S} Они су, са којих долазе саблазни и они ће се казнити.</p> <p>И  
не ваља, све је то дело сотонино, треба са свим друкчије живети.{S} Читава гомила друштвених пи 
 <p>„Ми“, каже Боривоје, „немамо цркава са иконама, олтаром и крстовима.{S} То и није Бог запов 
 у крај баште, у онај, који се сучељава са Цветином баштом.{S} Она је и данас тамо, као и увек  
иди пророка Илију, где се не задовољава са 450 поклатих пророка валових, но на потоку Кисону ко 
аметно, још којекако, али што ради Јова са Станом, не може се поднети.{S} Ја сам Стани већ наго 
х, где се научише на њега и заволеше га са његове вредноће и скромности.{S} Јованка је већ са с 
овек, па је сад жена.{S} Она га погледа са стране и кад виде, где га старци и бабе тапшу по рам 
је једнако, изволите укинути тасове; ја са своје стране пристаћу радо.</p> <p>„Свештенство није 
{S} У таком времену добро је да причека са женидбом.“</p> <p>„Јао куку мајци, па докле да чека? 
чно лепа. „Страшна је као читава војска са заставама“, што рекао премудри Соломон.</p> <p>Она м 
изгледало из даљине.{S} Највећа је мука са женама.{S} Не тужим се на наше жене, него на жене, к 
 уљуљао Господ, кад се Ева већ упознала са змијом и шетала под оном јабуком, пред којом је писа 
и измамила сермију, Панту си развенчала са женом, па сад хоћеш да се светиш“.</p> <p>Назаренка  
управо тако, као да су она правила била са његова живота исписана.{S} Имао је жену и кћер, а св 
рен и слуша од тог назаренског апостола са свим нову науку.{S} Све што год ми данас радимо, не  
та.</p> <p>„Та ето, Јова има опет посла са Станом“.</p> <p>„Бије је?“ пита Боривоје.</p> <p>„То 
милу и гледају.</p> <p>Ствар се нагнула са свим на ону страну, камо не треба.{S} Кола ће се изв 
иве, па чак и онда, кад се одвали цигља са зграде и убије човека“.</p> <p>„А ту ће већ и он доп 
ога уздржи од сваког додира и разговора са женама.{S} Мојсије није избегавао само три дана жене 
Здравковић, но грдно је насео.{S} Прота са свима свештеницима не могоше га извући из блата, јер 
и певнице, те поју као анђели:{S} Прота са ђаконом и три свештеника у орнатима служе службу; <p 
азидана кујна.{S} Ту стоји Јова Пајинов са женом и двоје деце.{S} Јова Пајинов је као неки цркв 
ој и Риму, кад су људи обожавали Богове са врх брега и са дна мора.{S} Они су држали, да главни 
е завесе ни мало, те се види у соби све са свим јасно, <pb n="164" /> па и то, за што су завесе 
 је у онај пар одлануло; нешто јој паде са срца; у души јој беше као да је са грдне странпутице 
етозар застаде за часак, па онда устаде са столице и топло загрли жену. „Разумем те“, каже, „то 
/p> <p>И опет други дан по подне устаде са столице, одахну и рече: „Господе, у твоје руке полаж 
S} Милице синко, устани!“</p> <p>Устаде са клупе млада, лепа девојка од својих 18 година.{S} Ов 
о.{S} Лазар читаве јесени дан у дан иде са слугом на њиву и сеје.{S} Све је лепо средио и Срдан 
 је у оном тренутку казао: „Жено, хајде са мном, хајде у пустињу, где нема Назарена, ни ове мук 
лутасте и да ћете се без пастира и вође са свим изгубити.{S} Спомињете ову и ону главу еванђеља 
 се подиже, био је оснажен.</p> <p>Дође са свим к себи и лафе, да му се и опет променуле мисли. 
оже бити и не знаш, господине, каква је са мном ствар?{S} Ја ништа не тајим; све сам казао госп 
испред очију му, онда му се чини, да је са свим изгубљен и напуштен.</p> <p>Милева је наговести 
паде са срца; у души јој беше као да је са грдне странпутице изишла на чистину.{S} А Влада је ј 
је видела, да је изгубила.{S} Устала је са столице и прешла к прозору.{S} Отклонила је завесе и 
се наједе.{S} Звали га Гавран.{S} Он је са женом стојао у малој комори, а предње собе издао нек 
уди покупио скоро исто толико.{S} Он је са амвона говорио о хришћанској љубави; он је позвао он 
садашње коло.“ А уредник листа додао је са своје стране: „Слава људима, који су као наш дични п 
о пође кући.{S} Учитељ Миливоје ишао је са Светозаром. „Тврд је орах та назаренска воћка“, рече 
 тим стварима, али добро знате, како је са оним зрном жита, које баците у земљу.{S} Зар је по т 
да је посаветује, а не овако.{S} Ето је са свим подивљала“.</p> <p>„А ко ће жену неверкињу поса 
о је и до придике.{S} Протопрезвитер је са неколико топлих речи препоручио Светозара народу.{S} 
.{S} Син је терао коње путем, а отац је са обе стране пута брао туђе кукурузе и трпао их у кола 
је милије тако.{S} У који мах он устаје са столице, уђе мало девојче у кућу.{S} Питало је за ње 
е по уверењу.{S} Тог осећаја ако и није са свим нестало, али је јако, врло јако малаксао.{S} Ка 
 — егал.{S} Да богме, да га нису извеле са свим, јер очеви неће ни да чују о томе, да уз сваку  
 то неће никад моћи да потроши) а после са своје стране није морао ништа дати уз девојку, чак н 
да разговара с тобом, а за кратко време са свим подивља:{S} Није више ни човек, ни Србин, <pb n 
ушали сте ме?“ пита Јованка.</p> <p>„Не са свим, по мало.{S} А по мало је била и шала“.</p> <p> 
леви на помоћи.{S} Дете су старије жене са свекрвом унеле у комору, оставиле га тамо, док не до 
м, да нам је боље било, кад су нам жене са врх дрвета или из дубине пештере мумлале неке полужи 
шта, то Боривоје није могао да разабере са свим јасно.{S} Речи, које најчешће допираху до нега, 
суморност.{S} Изгледа као небо, које се са свију страна наоблачило, али између облака провирује 
ред њиме је лежало св. писмо, у које се са свим занео.</p> <p>Тако је то трајало мал’ те не цел 
 сви полетеше у порту.{S} А из порте се са свим јасно видело, да иза села гори гомила ђубрета.  
Светозаре, ја радосно пристајем, али се са мном нећеш <pb n="197" /> моћи много подичити.{S} Ја 
 текућа вода спрати грехе и очистити те са свим?“</p> <p>„Неће.{S} Апостол Петар учи нас у прво 
се и ту не пребацисте, те не забранисте са свим вино, но га допуштате умерено.{S} Па за што не  
>Код Назарена је обичај, да своје госте са стране одводе к себи на ручак, па и код Томе их је у 
е трпале се око њега, да му скину перце са одела и наместе поремећену огрлицу.</p> <p>„Господ г 
очела да тражи изговоре, лекар јој рече са свим отворено: „3биља Меланка, како си ти замишљала  
де!“</p> <p>Назарени радосно поустајаше са својих места, јер је и њима мило, што се опростише б 
осто и оним нељудма, који онако учинише са мном.{S} Њих ваљда царевина плаћа за то, да тако чин 
еше ме и трећи пут, подигоше, замахнуше са мном и — пребацише ме преко кола.{S} Пао сам и по тр 
су људи обожавали Богове са врх брега и са дна мора.{S} Они су држали, да главни Бог седи на Ол 
ред оном чађавом јерусалимском иконом и са пуно очаја се молила: „Боже мој, Боже, научи ме, как 
е саветовао, тек је на свршетку устао и са неколико топлих речи захвалио им је, што су њега нез 
SRP18966_N6" /></p> <p>Читала је лепо и са нагласком, а није дизала ни једном очију са књиге.{S 
јбоље показује, да сте на кривом путу и са свецима и иконама и обичајима вашим.“</p> <p>Још ниј 
зници.{S} Треба да иде у цркву, хтео би са амвона да проповеда слово божје, а није могао да се  
p> <p>„Кад би ме томе научио, учинио би са мном оно исто, што је Христос Спаситељ учинио с мног 
<p>Што Боривоје није био цео дан у соби са својим друговима, то је таман добро дошло.{S} Јер до 
ља.{S} Свештеници су оног јутра у цркви са амвона упутили народ на та предавања и кад би по под 
евку, а зар је то све?{S} Но како стоји са оном крвљу и нарави, које ће то дете да донесе на св 
верила моја тетка Макра, врло зло стоји са сином и снахом.{S} Најбоље јој је, да се склони к ме 
у се опијали из чаше, они су се опијали са њезиних усана.{S} Само штета, што тај лек код закоре 
ислили су верни, али су неверни мислили са свим друкчије.{S} И да на кратко кажем, о њој су гов 
о, а не смем Господе да те молим, да ми са свим опростиш...”</p> <p>Онда иде пуно страшних ства 
се ја могу сетити, кога сам све у крчми са бирташем Симом опио и преварио на картама?“</p> <p>Л 
ла горе.{S} Чича Срдан се нашао у крчми са својим пријатељем Гајом, чији је син такође поверио, 
ће Бог платити и Милеви, што тако учини са мном.{S} То ти отворено кажем, ма да ти је Милева се 
.{S} Али само толико, да види како коњи са стрмог насипа нагињу на ону страну, куд не треба, а  
иромах“, мислила је она, „тешко се бори са својом крвљу... он је ту крв заћуткао, али, га та бо 
 Мелентијем.{S} А отац Мелентије говори са заносом о Св. Гори, Јерусалиму и оним чудима, која б 
ду из скупштине кућама, а она ће остати са главним старешинама, пророцима на само.</p> <p>Остал 
се по подне скупштина свршила, те гости са стране почеше да се опраштају, осети Лазар, где се Б 
е, а он није желео, да га виде на улици са женама.</p> <p>Тек ће да буде 9 сати, а ето им у дво 
 дођем у ово доба“.</p> <p>Рахила скочи са столице као поплашена срна и као што се већ у таким  
није се преварила.</p> <p>Коњаник скочи са знојавна коња и поведе га за собом унутра.{S} Марта  
поред жене и четворо деце изићи на крај са 600 форината?“ Па зар ту да не иде свет у Назарене?{ 
 ко.{S} Јер ако дође у цркву вашу човек са златним прстеном и у светлој хаљини, а дође сиромах  
згодне прилике, да се што ближе упознам са Назаренима, установама и обичајима њиховим.</p> <p>И 
а, осим што не можеш видети, да је спао са ње гдегод леп.{S} Чисто је окречена и стаза је пред  
 њен отац једном о томе дуго разговарао са свештеником.{S} Али она није онда пазила на то.</p>  
ају коње и да иду кућама, Малић је стао са запетом двоцевком и хтеде да пуца у коње, ако се мак 
међу осталим и то, да је Одисеј залутао са својом четом на усамљено острво, где је била дивна,  
ше за ово последње време, али нисам био са свим чист.{S} Сад знам, шта ми је фалило.{S} Показао 
, јер је Мирко у последње време ослабио са путовања.</p> <p>Тако је и било.{S} Уз помоћ Ф*-ских 
 руку оцу Мелентију, па га још испратио са Симом пекаром чак до оближњег села.{S} И од оног дан 
ржаше.{S} Наста нека затегнутост — неко са свим несносно стање.{S} Прота се окрете ратарима кој 
и и зими у рит с вуцима, пре с њима, но са својим родитељима или својим синовима.{S} Је ли то х 
ивог Боривоја видети скоро увек заједно са Симом; завуку се гдегод или оду сред циче зиме изван 
 донеше и воде.{S} Они се разлазе мирно са шапатом, али њихови гости су у приличној гунгули.{S} 
е и јаче у ватру и сад је говорио скоро са свим гласно: „Ми, ми“, вели, „ако икако можемо, не т 
лача.{S} Те посете скрхаше Милеву скоро са свим.{S} Њезин закон јој забрањује да плаче, бајаги, 
домаћи његови...“ Ето дакле, тај расцеп са кога нас тужите, потребан је за спасеније људства... 
им Јованке и не сањаше, да поп Светозар са амвона највећма храбри — себе самога.</p> <p>По литу 
нути, ако што мање пристајем у разговор са женама“.</p> <p>Сувачарка га гледа погледом, као да  
а децу.{S} Ето, дошли смо дотле, да нас са таким светим књигама озиђују у вери, па није чудо, ш 
а, за тим старији брат, онда млађи брат са женом, па на послетку и мати.{S} Ђока се крстио од ч 
{S} Зар хоћете да донесете дете на свет са успаљеном крвљу, раздраженим живцима, болесном нарав 
Тома се жалио на Боривојеву малаксалост са свим из другог узрока.{S} Лазар отпао, Мирко остарео 
редноће и скромности.{S} Јованка је већ са свим велика, зрела девојка, у њеном добу начине две  
је Марту управо разбесило, и кад се већ са свим опоравила, а муж јој пошао у варош адвокату збо 
6" /> се“, каже, „а и видео сам вас већ са Светозаром на улици.“</p> <p>Јованци се то учини као 
 као што је прошао ево пријатељ Ђуричић са својим гускама. (Ђуричић се смеје, одмањује руком и  
свршило, почеше женске лагано да устају са својих места.{S} Тек кад оне изиђу, кренуће се мушки 
 му, „ја у овом тренутку скидам мантију са себе, излазим пред тебе као човек, не као свештеник. 
 ту доктор и ковач, ту неколико гостију са стране, па и госпођа Здравковићка с још две другариц 
агласком, а није дизала ни једном очију са књиге.{S} Била је сигурна, да ће успети.{S} Кад је с 
—14. вели ово: „Жене у пристојном оделу са стидом и поштењем да украшују себе, а не плетеницама 
оље допадају ова два места.“ И приђе му са свим близу, тако, да он већ осећаше дах њезин, те чи 
ана жена, искушава Боривоја.{S} Дође му са свим близу, близу, очима гледа му у очи, руку му мет 
је“.</p> <p>Његови другови давали су му са свим за право.{S} Тако је то, кад жена не уме да буд 
рт код Боривоја.{S} Безазленост ишчезну са лица његова, детињска веселост изгуби се, он поста с 
 и тамо на лицу места да здеру образину са лица назаренских апостола и обавесте онај заблудели  
а и ври.{S} Као што вихор здере паучину са зида, те је носи Бог те пита куда, тако вихор у њего 
и врло природна.{S} Лазар је у договору са слугом носио Чивутину жито, које је требао посејати, 
е та девојка њега.{S} Његове мисли нису са свим јасне.{S} Али њему шапће неки потајни глас, изв 
S} Но на скоро се уверише, да речи нису са свим погодиле.{S} Боривоје је устао да врати тасту ж 
ваљда ћу моћи и на пољу.{S} Али како ћу са исповешћу?{S} Пре но што постанем Назарен, морам се  
зује.{S} Румен као крв јури јој по лицу са ове невештине.{S} Брзо се заогрнула марамом, па пону 
 му тамо Милева, онај деран љубиће прах са ногу њених, као што је љубио он.{S} Стреса се.{S} Од 
дости...{S} Чича Срдан није могао да их са свим доближи жив, он их је доближио — мртав.</p> </d 
и, бедни, сотона није још изишао из њих са свим.{S} Прави Назарени, браћа и сестре, који су крш 
ом.{S} Јер кад дође светац, онда старац са снајом светкује, остали иду на рад.{S} На Божић сви  
 о чему ће да говори.</p> <p>И паде реч са амвона: „Врату нож свој на место његово, јер сви, ко 
азаренства не може да убије лако ни реч са придикаонице нити да га разгони дим од тамјана; не м 
ћа је на његову земљишту и ако није баш са свим онака као пре.{S} Шта је то?{S} Нико му не рече 
тао на путу или на улици, да разговараш са женом или девојком, као и други људи?{S} Зар смо ми  
као назаренски свештеник, хтео да будеш са мном овако искрен, као што ћу ја с тобом.“</p> <p>Ла 
сад су и Лазару одсечена крила“.</p> <p>Са свим је изгледало тако.{S} Лазар читаве јесени дан у 
 за то.{S} Кад се овнови бију — овце се сабију у гомилу и гледају.</p> <p>Ствар се нагнула са с 
ајдаљем крају врта, одакле су и изишле, сабиле се у гомилу, наслониле скоро главу на главу, па  
редом, као што су и дошле.{S} И опет се сабиле у гомилу, наслониле главу на главу, те шапућу.</ 
е окрете ратарима који беху тамо, те се сабили у гомилицу и каже им: „Волео бих браћо, да чујем 
дајте на птице небеске, које ни жању ни сабирају у житнице, а отац небески храни их.{S} Нисте л 
е девојке у најудаљенији крај и опет се сабише у гомилу, те шушкају.{S} Ко су ти Назарећани?{S} 
 га и баци га и ако те десна рука твоја саблажњава, одсеци је и баци је, јер је боље да погине  
 30. стих пише: „Ако те око твоје десно саблажњава, ископај га и баци га и ако те десна рука тв 
 свештенике.{S} Они су, са којих долазе саблазни и они ће се казнити.</p> <p>И узе да чита оне  
ели Христос:{S} Није могуће, да не дођу саблазни, али тешко онима, са којих долазе.“ И Лазар са 
а је после опет љубио и молио, да су се саблазнили људи чак и на другој дужи њива...{S} Кажу, д 
ео сам на домаку нашег народно-црквеног сабора да напишем расправу о том.</p> <p>Испало је друк 
ци или ће га прихватити сва наша места, сав народ наш.{S} Ко ће да загледа у будућност?!“</p> < 
ше вратима.{S} Тамо је стојао Боривоје, сав зажарен и лупао ногом у даске, што је могао већма.{ 
ке сујете и разврата.{S} Каже: „Томе је сав зачетак у вашим навикама.{S} Код вас нит момци, нит 
 Кад је донео мртва вука у село, био је сав изуједан и једва је могао да исприча, како је текла 
, у прочељу виси о зиду сахат.{S} То је сав намештај.{S} Клупе су одељене, т. ј. средином њихов 
b n="96" /> „Христос је дошао у цркву и сав народ иђаше к њему, да га учи.{S} А књижевници и Фа 
.{S} Како се вукао оним јендеком, дошао сав укаљан, а по чакширама му се замрзла вода и нахвата 
у сеницу и Боривоје им и преко воље чуо сав разговор.</p> <p>„Право да вам кажем, Светозаре“, п 
песмарицу, саже главу на груди и поче у сав глас јецати.</p> <p>Ни по покрету ни по жубору не б 
уда песму.{S} Девојке су певале селом у сав глас:</p> <quote> <l>„Кинин, кина, прашак бео,</l>  
т у кући и ван куће, те буде ту дужност савесно испуњавао, онда ће тек доћи бољи дани.{S} А сва 
еда, каква је код ње ствар.{S} Гризе је савест, мучи је њена лакомисленост, са које Обрен, најб 
д они то чуше, покарани будући од своје савести, излажаху један за другим, почевши од старешине 
ању телесне нечистоте, но обећање добре савести Богу, васкрсењем Исуса Христа.“</p> <p>„Је ли т 
зару је остало још увек толико поноса и савести, да се згрозио од свог дела.{S} Он увиде, колик 
људи и жене тих кућа долазе ми чешће на савет, које због вртарства, које због пчеларства, то су 
и, свештеникова придика у цркви и његов савет ван цркве беше народу књига и водилица.{S} Па каж 
и.{S} Промисли се дакле, прими овај мој савет и мисли дан-ноћ само на украшавање душе своје.“</ 
атељу, не би ја и где би ја.{S} Него је Савета Ивина свему крива, Христос јој судио, вештици пр 
{S} Па не само то, него му даје и друге савете.</p> <p>„Шта ћеш ти радити“, пита он Боривоја, „ 
а, да не чекају дуго, а она трећа литра саветовала је старце и храбрила их, да не говоре на пра 
: „Човека јеретика после првог и другог саветовања, клони се.“ Па нашто је толико слеће, кад де 
Да кажем право, било је не само молбе и саветовања, него и боја.{S} Али ништа не помаже.{S} Тад 
 којом си везан?{S} Лепа реч не помаже, саветовање је као кад сипаш уље на ватру.{S} И многи на 
ло.</p> <p>Кад би вечерње готово, наста саветовање о дневним потребама.{S} То је канда и главно 
, да је посаветује.</p> <p>Лекар јој је саветовао, да га пошље у поље, код оваца.{S} Каже: „Бор 
ти остареле сестре.{S} Боривоје није се саветовао, тек је на свршетку устао и са неколико топли 
ћи онако на просто: „Ја бих вам казао и саветовао, људи и браћо, да се ви „побугерите“ ...{S} А 
ирко“, каже, „Милица захваљује на вашем савету и напомени, она ће зацело послушати.{S} У недељу 
о пропасти.{S} Бадава ја кумим, молим и саветујем, не помаже.</p> <p>„Зло је велико с нама.{S}  
еш да учиниш што преко обичаја, онда ти саветујем, да се подигнеш сад о Госпојини у Карловце; ј 
имо никог нити га смемо силити, ми само саветујемо и предлажемо.{S} Благо оном, ко послуша стар 
да ће и Варвара отићи Боривоју, онда се савила као оно танко дрво, кад удари по њему секира.{S} 
.{S} Баш Сима Ваљан парничио се с Мишом Савићем због увреде части већ скоро годину дана и стари 
гласио, да му је на продају?“ пита деда Савков с врата.</p> <p>Милева се прибрала.</p> <p>„На п 
ега, но најглавније је ово:</p> <p>Ђока Савков је у Лазаревцу кнез и његов средњи син Јова „пов 
је Лазар допустио жалости, да га толико савлада, онда је зло, али ја се бојим, да ће бити још и 
“ ...{S} А ти људи или боље рећи нељуди савладани вином и сотоном, скочише на Панту и испребија 
твари, а свршује се:</p> <p>Страх ме је савладао!{S} Пшенични клас на њиви мојој већ је сазрео  
 приближио се час, да и Варвара постане савршена, дође време, кад треба да је крсте.{S} Боривој 
 се Назарени дали на савршенство и били савршени, то је избило на јавност мало доцније и у само 
> <p>Но у колико су се Назарени дали на савршенство и били савршени, то је избило на јавност ма 
I. стих 1.-8., где вели: „Да се дамо на савршенство“, а не да постављамо опет темеља покајања о 
 ово говорио, жена је све дубље и дубље сагибала главу, а на крају закука очајним гласом:</p> < 
ањ свога села.{S} Путнику је лакше, кад сагледа онај узвишени крст на цркви, па и Боривоју је л 
<p>„Лепа је“, помисли он у себи, чим је сагледа. „Леп је“, дође и њој у памет, ма да такве мисл 
дине?“</p> <p>Боривоје подиже главу, те сагледа три полу дечја, полу анђелска лика.{S} Шест нев 
> <p>Већ хоће да се ухвати мрак, кад је сагледао торањ свога села.{S} Путнику је лакше, кад саг 
ста — ветар је.{S} Тек кад је други дан сагледао сестрино лице, онда и њему поста оно јасно, шт 
, он види само њену црну мараму, јер је сагнула дубоко главу и стоји пред њим као она преступни 
а, па да се после не угаси више, док не сагори до земље и праха.</p> <p>По подне у 4 сата био ј 
смо и прочита му Христове речи: „Ако ти сагреши брат твој, накарај га, па ако се покаје, опрост 
вио?{S} Али ме је страх, да још више не сагрешим и да ме још у горе време и још неприправнијег  
угоме непрестано: „Био сам врло рђав“; „сагрешио сам врло много“ и т. д., значи уједно и то: „С 
, неће она.{S} До сад се не чу ни жива, сад зипара, као да нема никог над њом.</p> <p>Иде Пера  
 Он је Назарећанин“.</p> <p>„Ето ти га, сад опет Назарећанин!“ И опет одоше девојке у најудаљен 
 њега.{S} Рачунао је на опште признање, сад види, да се скоро ником не допада његов рад.{S} Он  
вар око јерусалимске иконе.{S} У опште, сад је већ напала на целу поделу.{S} Влада је стишавао  
 грдио, што је пио и није хтео да ради, сад га опет ружиш, што неће да пије а ради“.{S} Но шта  
, значи уједно и то: „Сад сам друкчији, сад сам се чак <pb n="95" /> толико поправио, да и ја у 
та.{S} Зна да су му другови негде пили, сад ће ићи негде у крађу, па зову и њега.{S} Бруји рог  
ирио и беше по ново господар над собом, сад <pb n="168" /> је скренуо с пута не само за тренута 
 изговара.{S} Сад се не осећа способан, сад је слаб, увек и увек — други пут.</p> <p>На послетк 
Господи у суду је рекао, шта је учинио, сад не може да му пређе та реч преко усана.{S} Па је оп 
p>Тома каже: „До сад је било како тако, сад је крајње време“.</p> <p>„Па, шта да радим?“ пита о 
милоте.{S} Но све је то:{S} Некад било, сад се приповеда.{S} Пред јерусалимском иконом горело ј 
ћи за недрагог.{S} Но то је давно било, сад се приповеда.{S} Данас је доба ветропирства <pb n=" 
елу?{S} Христос је утврдио своју цркву, сад треба да братски живимо, није време мачу.{S} Отвори 
на слободи.{S} Чекали су га као Месију, сад видеше, да се у њему преварише.{S} Мирко је клонуо, 
ићи?{S} Али не, то беше само у почетку, сад га се више не клони.</p> <p>Кад јој је пре некад, а 
„Иди купи ми дувана, па ме причекај ту, сад ћу ја доћи“.</p> <p>„То је било онога дана, кад си  
када их сроза у такав понор, да мислиш, сад је крај и никад из те очајне таме на поље.{S} Мало  
 и каже: „Истина је, била сам неваљала; сад нисам“.</p> <p>Тамо опет дечурлија сеоска виче за к 
 погледа.</p> <p>„Шта је било, било је; сад не вреди, да се гризете око тога; али други пут узм 
.{S} Каже: „Нећу да правим од зла горе; сад како је, тако је, само нек је жив“.</p> <p>Но јест. 
сведока немаш, суд је ону ствар свршио; сад има друга посла — иди врагу“.{S} И истера је.</p> < 
реме, увек кривио себе и то безобзирно; сад није могао.{S} Дође му од једном воља, да се брани. 
 /> о браку, слушала и нашла је у реду; сад се та наука одбија од ње.{S} Изишла је из собе у дв 
, људи, ко ће да вам учини по вољи?!{S} Сад вам <pb n="105" /> је опет криво, што сам се умирио 
 првом кораку, како се љуто превари!{S} Сад види, да се сотона у њему само притајио, а не смири 
о се брат Станко — довикну му неко).{S} Сад хајд, нека је тако.{S} Али ја знам:{S} И карта и мо 
иру у комору...{S} Све је видније...{S} Сад опази, где се нешто бели...{S} Очи јој <pb n="214"  
сетку, да је испрати, па и оплаче...{S} Сад је не виђа доколну код куће, јер недељом по подне ј 
често очајавао.{S} Но све је бадава.{S} Сад видим, да се с првом цигљом не подиже кућа, и да се 
 а да се не заустави и не понесе га.{S} Сад се не осврће на њ.{S} Постали смо као без душе.{S}  
 завежљај, тек што га није извадила.{S} Сад га је скрила у <pb n="112" /> крај полице и пружила 
али Боривоје се непрестано изговара.{S} Сад се не осећа способан, сад је слаб, увек и увек — др 
дан ће га убити из пушке као врапца.{S} Сад је да богме легао, болестан је.</p> <p>Кад дође веч 
онда на суду, но највише криви себе.{S} Сад хоће да олакша души и тражи <pb n="83" /> спаса.{S} 
руја звонки кикот.{S} То су госпође.{S} Сад се појави црвени појас, прота, па онда један, два,  
ђена и као неки мрави подилазаше је.{S} Сад се подиже.</p> <p>„А опраштате ли ми и ви?“ — пита  
ио је у њој пажњу, заинтересовао је.{S} Сад је она ишла даље.{S} Без тога ко зна, шта би изишло 
своје, да учине што, нека сад учине.{S} Сад је време да децу своју спасемо.{S} И успео је.{S} Н 
еговој деци, та деца требају матере.{S} Сад се још боље прикупи и већ разабра све.{S} Мирко гов 
ло по старом, а за тим пође на горе.{S} Сад и по две ноћи не долази кући, јер кад мало забразди 
уштва, да не завришти на сред улице.{S} Сад је мирна, по некад се чак и насмеши и враголасто ре 
де.{S} Но он полудео, па га пустише.{S} Сад трчи селом и виче: „Људи, браћо, помозите Богу, не  
ивоје били су потресени до дна душе.{S} Сад су били и опет сами, но и то за мало, јер је Лазар  
о је за тим руке, а за њим и остали.{S} Сад је изговорио молитву хвалећи Творца и просећи од ње 
ен Пера био у назаренској скупштини.{S} Сад јој постаде јасно, с које стране ветар дува, и на м 
чуваш.{S} Но он се не да ни осолити.{S} Сад већ било па прошло, шта ћу.{S} Али ето моје беде, н 
p> <p>Једва се поче полако свестити.{S} Сад тек осети, да му је у души страшно, необично, његов 
то је до сад било, било је, опрости.{S} Сад ћемо братски, у слози и љубави.“</p> <p>И било је с 
ло пре лежаше пред ногама Милевиним.{S} Сад лежи пред ногама Свевишњега.{S} Осетио је сву ништа 
чки су је обрадили и засејали житом.{S} Сад су добили од продате хране 240 фор.{S} Утаначили су 
ко запело за њу, али се слабо надао.{S} Сад му је тако рећи нуде.{S} Браћа су пронашла, да је о 
 редом као и пре, лагано, бојажљиво.{S} Сад ће да му изреку пресуду.{S} Стале су преда њ, али з 
уће, да то заустави, али није успео.{S} Сад је готово у грозници.{S} Треба да иде у цркву, хтео 
 падне крај ногу, али опет не овако.{S} Сад јој љуби крајеве ципела њених, а руке му обухватају 
е време, али нисам био са свим чист.{S} Сад знам, шта ми је фалило.{S} Показао сам истражном су 
киту за то, да женскиње њега помажу.{S} Сад неће имати већине ни за дуван.“</p> <p>Светозар узд 
чеше други осећаји њиме да овлађују.{S} Сад му долази све јаче и јаче воља да је теши, да се ба 
азар увек гледао врата и измицао му.{S} Сад стоји мирно као јагње и пружа образ, као да чека по 
исповест би призната за равноправну.{S} Сад није више забрањена, нико је не сме дирати, нико го 
ворила собња врата и изишла у кујну.{S} Сад јој је лакше...{S} Како ли јој само те хладне цигље 
ак је благосиљаше, али она то не чу.{S} Сад је Боривоје већ стигао кући — помисли у себи.</p> < 
ље и на духа светог, не срамотим га.“ — Сад је био крај мушкој препирци, јер је реч узела жена  
и Лазару што пре може, а то је управо — сад.{S} Јуче је стигао кући, јутрос је посвршавао најпо 
т и матери и мужу; толико снаге немам.“ Сад јој је лане умрла мати, па се Лазар лепи ње.“</p> < 
позлаћено гвожђе на „поповској сувачи?“ Сад разбира већ и поједине куће.{S} Оно је тамо широка  
се момак и провесели мало, није зло“, а сад и нехотице погледа на полу празне амбарове, кад чуј 
када јој тако прелеће нека враголија, а сад хоће ту враголију да истисне суморност.{S} Изгледа  
 тетке Стане, где су му стојала деца, а сад га је нешто вукло право његовој кући.</p> <p>Близу  
ад је било, да пилићи иду за квочком, а сад дође време, да квочка иде за пилићима“.{S} У целој  
веран друг и на дете, које сам родио, а сад је далеко од мене.{S} А крст је видите за мене и за 
отужити се:{S} То би било нешта...{S} А сад не примите за зло.{S} Ми прости људи како знамо, та 
тислав упутити стазом — спасенија.{S} А сад — лаку ноћ...“</p> <p>„Лаку ноћ“, беше одзив и сви  
онда да се придруже каквој ствари.{S} А сад се и јавно мишљење окренуло.{S} Јер чак и они, који 
дом, простодушношћу и братимством.{S} А сад, кад неста и поштења и стида и братимства и простод 
<p>„Онда је све у реду“, вели Мирко. „А сад лаку ноћ!{S} Доцкан је“.</p> <p>Лазар га је нудио,  
ете ново тесто“.{S} А стих 11. вели: „А сад вам пишем, да се не мешате, ако који, који се брат  
, за време.{S} А после, знате, да треба сад о новој години да удесим с брат-Мирком рачуне, па о 
е доста твога?{S} За што га уби, кад га сад тако жалиш?{S} Ниси зар могла напред промислити шта 
чише на Панту и испребијаше га тако, да сад лежи болестан.{S} Панта би да их тужи.{S} А они нес 
, мора се покушати лепим начином.{S} За сад пазите, да му не дајете јела, која су одвише снажна 
{S} Али ова истина беше код Назарена за сад још — под земљом.</p> <p>У овај мах чак и Милевина  
година.{S} О њој немам више шта рећи за сад.{S} Што се Рахиле тиче, она је старија, може јој би 
ра“, каже, „неће знати где сам.{S} И ја сад, да баш до у јутру не дођем кући, она не би легла.{ 
у своме, деце своје, да учине што, нека сад учине.{S} Сад је време да децу своју спасемо.{S} И  
 муж неће више говорити народу.{S} Нека сад мало друге „<hi>спевавају</hi>“.{S} Ја ћу да се сме 
уши дочепа његове мисли, те јури с њима сад горе сад доле.{S} Некада их сроза у такав понор, да 
је и Лазарево име, те разабрао, да Тома сад њега ружи и би му криво.{S} Стисну зубе и промрмља  
и глас, извире нека потајна мисао: „Она сад мисли на мене, чека ме.“ И он оде...</p> <p>Дође пр 
акао Боривоје.{S} Није умео да дела, па сад сузи.{S} Не знаде да буде човек, па је сад жена.{S} 
рмију, Панту си развенчала са женом, па сад хоћеш да се светиш“.</p> <p>Назаренка само обори гл 
ство је које заспало, које упустило, па сад иду кола куд не треба.</hi>“</p> <p>(То беше право  
есреће, скрхала си, тако рећи, ногу, па сад још и рођени брат да ти крха врат?!{S} Зар ја нисам 
ико тако гледати и пазити као он.{S} Та сад тек, кад ју је видео овако немоћну и болесну, увиде 
} Одустала је од накита и — тај предлог сад неће ни излазити пред друшво.“</p> <p>Светозар се с 
 с придикама; што јесте, јесте, али кад сад узме крст у десницу и попне се на амвон, можеш му с 
ека, па је лепо од мене и то, ако се од сад поправим и не дирам у туђе“.</p> <p>„Хеј, мој брајк 
рече:{S} Ни ја те не осуђујем; иди и од сад не греши.“</p> <p>Боривоје је изговорио ову еванђел 
ад није разумео, а по свој прилици и од сад неће нико разумети.</p> <p>То је био узрок, што је  
ао себи, али опет на глас: „Ја морам од сад сести међу пријатеље у скупштини, ја нисам вредан д 
 куд да се приберем као човек.{S} Но од сад ако Бог да, поправићемо“.</p> <p>За мало, па се ота 
Назарени из Срема укопаше га.</p> <p>Од сад је код Назарена ишло све већма низбрдице.{S} Тома ј 
и, да си луд.{S} А луди нема суда.{S} Е сад иди братко — збогом.“ Па лепо изгура Боривоја на по 
већи је грех, појести мачка.{S} За тебе сад нема лека ни опроштаја све дотле, док не одеш у Јер 
е и умуче.</p> <p>Но проводаџилук пређе сад на остале.{S} То је као зевање.{S} Чим видиш од дру 
тапшу по раменима као жену, он јој дође сад на једаред тако мали, мали.</p> <p>Кад је Боривоје  
ше му:{S} Учитељу, ова жена ухваћена је сад у прељуби.{S} А Мојсије нам у закону заповеда, да т 
 сузи.{S} Не знаде да буде човек, па је сад жена.{S} Она га погледа са стране и кад виде, где г 
добро вече“, но из далека пита: „Шта је сад опет?“</p> <p>„Та, Јовина посла“, рече неко из гоми 
с само што не долази до крви.{S} Све је сад у селу тако измешано, ускомешано успаљено, раздраже 
воље пошла за мене.“</p> <p>Боривоје је сад очекивао, да чује из анђеоских <pb n="73" /> уста р 
аче и јаче вукло Цвети.{S} Но с шоме је сад бивао још ређе, но пре.{S} Последњи пут је говорио  
страма свечано прикаже Боривоја, али је сад заборавио на то.{S} Није назвао чак ни „добро вече“ 
ривоје, куд си наумио?!{S} У Турској је сад рат, у Азији колера, на мору бура, а у пустињи дивљ 
Оно је кућа Боривоја Ненадова.{S} Он је сад затворен, вуче ланце, па су се сложили „бугери“ из  
оро време, те Лазару умре жена, а он је сад још више по крчмама.{S} Кућа му је празна, пуста.{S 
оја су Назарени већ крстили.{S} И он је сад седео у скупштини крај стола, до Лазара, Мирка и ос 
ра ковача у друштво добрих људи и он је сад тако миран и кротак.{S} Јованка се врло радо забављ 
ку.</p> <p>„Па изволите видети, како је сад?{S} И ја господо хоћу да метнем руку на срце, па мо 
чи и гледаше га радознало.{S} То што је сад чула, ново је за њу.</p> <p>„Сећате ли се осме глав 
 је тетка одржала и отхранила, па ју је сад жалила као рођену матер.</p> <p>Момче беше ознојено 
е је издржао онај тежак пост; у њему је сад она енергија, с којом се бацио на назаренско верова 
ку у оном неизмерном очајању; у њему је сад она енергија, која овлада њиме, кад се решио, да ид 
чи у свечано недељно рухо.{S} У њему је сад енергија — она енергија, коју је познао у себи још  
есталније окренути.</p> <p>Светозару је сад најпрече било, да придобије лекара, па је отишао к  
 да смо ми што говорили“, каже. „Е, гле сад, како си заборавна.{S} Та говорили смо:{S} Како би  
 хоће ли он, но би те уграбио.“ „Е, гле сад“, каже она, „баш си ти момак да ме уграбиш; иш не п 
него само зреле људе.“</p> <p>„Јао, гле сад!“ вели Јулка. „Да ме Бог сачува да будем кума код в 
у наше цркве...{S} А <pb n="201" /> гле сад, како се његове речи тумаче.{S} Као да хоће цркву д 
их, не нападају их више на улици, а гле сад шта је.{S} Син проповеда мир, у цркви проповеда про 
р и трећи заточеник, Пера Крњин: „Е гле сад; није чуо!{S} Кад ти њему китиш по књишки:{S} Назар 
моја вера забрањује пушити“.</p> <p>Гле сад, мисли у себи Јулка.{S} Каква је то вера, <pb n="74 
а његове мисли, те јури с њима сад горе сад доле.{S} Некада их сроза у такав понор, да мислиш,  
итељ мало дубље захватио у ствар, па се сад смирише.</p> <p>Неко је само казао: „Врло ми је уче 
 поље, код оваца.{S} Каже: „Боривоје се сад каје, гризе се, стиди се и вас и људи.{S} На пољу,  
е много јести“, каже она, „а и ко ће се сад пузати на таван?{S} Сутра, децо.“</p> <p>Но умеша с 
обема рукама и питати:{S} Одричеш ди се сад сотоне, орјатине проклети? није се дуго држао у про 
/p> <p>Између сеоских учитеља одвоји се сад најстарији:{S} Миливој.{S} На лицу му је урезана до 
лицу му је урезана доброћудност; али се сад то лице намргодило.{S} Каже: „Ко год мисли да су На 
чу чича Срдан, како је с Милевом, он се сад тек разбеси.{S} Кад јој дође време, да иде у скупшт 
азили сви, а највише Назарени.{S} Он се сад још мање бринуо око њихових ствари, а занемарио је  
жутео.{S} Јао, једини мој мужу, само се сад предигни, никад више нећу...“</p> <p>Мирко гледа бо 
е бити нераван другима.</p> <p>Отворите сад таком човеку назаренску књигу.{S} Покажите му, да и 
 да је ту подигнута кућа.</p> <p>Шта ће сад?{S} Испрва је мислио, да оде до тетке Стане, где су 
ол Павле мало попустио од правила.{S} И сад јој се приближио.{S} Наслонио се на ограду, па је п 
е вероисповести, до ли назаренске.{S} И сад је по заточеника ова дилема:{S} Ако он остаје при с 
, да нам све зло долази из вароши.{S} И сад <pb n="182" /> још да цепамо народ због потписа?{S} 
вде или може бити где год на пољу.{S} И сад тек поче мучити праву муку.{S} Сећа се неког покора 
} Бог ти судио, орјатине и поганиче!“ И сад осу на њега гомилу најужаснијих грдњи.</p> <p>Жене  
за ручак целог целцатог печеног ћурка и сад не виче више на жену, чим му се приближи: „Остави м 
е, сада су опет зграде.{S} Дође ближе и сад већ нема сумње; кућа је на његову земљишту и ако ни 
 као да не чује.{S} Пред очима јој је и сад чича Срдан, како је вуче за курјуке, она види Гигу, 
оди, раскоши и умерености, свршено је и сад им је већ потеже било наћи згодан предмет.{S} Али д 
ав није мртво слово“, промумла у себи и сад се већ наглим кораком упутио својој кући.</p> <p>Ка 
S} Ти си, братко мој, био луд, још си и сад луд и ја бих те на чисто могао извадити за луду, па 
 Лазаревац, позвао га к себи на ручак и сад се упутио с њим својој кући. „Добро је, добро је“,  
Јованка је отишла пре Светозара, а он и сад седи за својим писаћим столом, прикупља сву снагу с 
 убије, је ли?“</p> <p>Лазар је ћутао и сад је то његово ћутање мапо ублажило чича-Срдана. „Син 
потребније ствари, по подне се кренуо и сад, тек што није стигао.</p> <p>Она је желела, да види 
ачењу долазио све јаче и јаче у ватру и сад је говорио скоро са свим гласно: „Ми, ми“, вели, „а 
ује и друга слика, па јој у ушима још и сад онај ужасни лом, када се крјаху клупе...{S} Види Бо 
„Шта си узела успијати, као да је још и сад оно време, кад си ме ноћу пропуштала кроз прозор.“  
ита Јулка, <pb n="78" /> којој је још и сад живо у памети онај бол, што је осећала, кад јој је  
 промишља.{S} Шта ће?{S} Да ли су још и сад они вуци у риту?{S} Или да буди Лазара?{S} Срамота  
преда ме.{S} О, Боривоје, пријатељу! (и сад Тома горко уздахну), био сам веома рђав човек.{S} К 
ихова пријатељица — Назаренка.</p> <p>И сад од једном оживе и Варвара, која је за све време мир 
 40 новчића и метну их на сто.</p> <p>И сад су прилагали и остали, који 10, који 20 новчића. „Д 
 немамо снаге да се одупремо.“</p> <p>И сад се Светозар окрене чича-Срдану. „За што ти, оче, хо 
 луда посла; он мене не воли.”</p> <p>И сад се побеси и она.{S} Не кука и не плаче више, но гов 
благ дан, дошао им Светозар дома, па би сад сви скупа требали у весељу да проведу празнике, и б 
училе повећи број књига (Чуруг 25, Нови Сад 50 ком.) да их раздаду по народу.{S} Хвала им!</p>  
мете.{S} Јер кад је Лазар отишао у Нови Сад у гимназију, на свршетку друге године, поболи му се 
нио од тог утецаја. „То је сотона, који сад младој девојци заврће мозак“, мислио је у себи, „та 
По најчешће је долазио Сима пекар, који сад већ и не избиваше из куће Боривојеве.</p> <p>Пет да 
ели Светозар. „Имао бих можда и ја, али сад нећу да окрећем оружје против тебе и да те питам:{S 
..</p> <p>Гости се полако разилазе, али сад иде обрнутим редом, женске су последње.{S} Завукле  
сад?{S} Он је оне остале сажаљевао, али сад му дође мисао, не мисао, него жеља, да ову овде пре 
могло проћи, јер се Срдан предигао, али сад није хтео да даје дете од себе.</p> <p>„Нисам треба 
ању.{S} Нек узме само пушку.</p> <p>Али сад се опет Маша позива на Исуса Христа.{S} Христос је  
 али га не заболи.{S} На за што га боли сад?{S} Он је оне остале сажаљевао, али сад му дође мис 
 мајчино крило и само говори: „Ништа ми сад више не фали... ти си ми фалила, мајко.{S} Овако ћу 
и „покрао сам те, опрости; — вратићу ти сад колико могу, а оно друго доцније“.{S} Хајд, што ће  
} Оно, што је Варвара учинила, дође јој сад као гнусно наметање, а гле, исто је хтела да учини  
нак крста“.{S} Тако је мислила и би јој сад лакше.{S} Но тако је мислила и свекрва њена и изиђе 
ри, звиждуће или гледа по улици.{S} Тек сад метне гвожђе на наковањ, почне промишљати, где ће у 
теде признати у себи.{S} Познала је тек сад, каквом дивљом страшћу воли Боривоја, кад га је изг 
га умирују, али њега као да је вино тек сад стигло.{S} Говори о некој њиви и неким кукурузима.< 
, „колико је све ово уједно, што ћу вам сад изговорити.{S} Да изведемо на чисто бар оно, што је 
а се сетио нечега.{S} Пита: „Шта ће нам сад Лазар сам, без Милеве?“</p> <p>Но Лазар је као запе 
чку, па одатле не постаде жена, али сам сад пронашао погрешку.{S} Ствар је обрнута.{S} Морам по 
Назарена је обичај, да не туку коња, он сад тај бич потеже на жену.{S} Тома то није опазио.{S}  
ело би ме и онда, али опет не тако, као сад“.</p> <p>„Па шта да радим нано?“ пита Лазар пољуљан 
њиме у души стајаше чича Станко.{S} Као сад да му звоне у ушима речи, које изговори тај човек н 
ио власт.{S} Он није више свој...{S} До сад, кад је плануо, занео се, било је само за тренут, п 
„Нашао сам, где ми беше погрешка.{S} До сад сам доводио у додир две голубице и једну мачку, па  
дава хоће Пера братски, неће она.{S} До сад се не чу ни жива, сад зипара, као да нема никог над 
е звала оца, „шта радиш с брацом?{S} До сад си га грдио, што је пио и није хтео да ради, сад га 
лију да шета, кад дође томе време, а до сад га нико не мога кренути на то.{S} Само кад дође ноћ 
уђење својим рођеним очима.{S} И она до сад онако трезвена жена поче да кука, плаче и јадикује. 
се не би опростио!“</p> <p>Милева је до сад седела узбуђена и као неки мрави подилазаше је.{S}  
много учинио.</p> <p>Све оно, што је до сад слушала и читала, оставило је у њојзи доста слаба т 
је душе, поста јој оно јасно, што је до сад само назирала и што не хтеде признати у себи.{S} По 
p> <p>„Кристо“, каже јој он, „што је до сад било, било је, опрости.{S} Сад ћемо братски, у слоз 
а после наопако би им било, да их је до сад видео свет пред скупштином.{S} Но данас је изузетак 
 упало у очи, па и заболело га.{S} И до сад су га многи предусретали у преко због тога, што је  
 Назаренство има дубљих узрока.{S} И до сад је било рђавих свештеника и администратора, па не б 
и.</p> <p>Учитељ Миливоје живео је и до сад управо тако, као да су она правила била са његова ж 
 ражљути чича-Срдана.{S} Бивало је и до сад, да он замане по Лазару, али онда је Лазар увек гле 
неправо.{S} Слушала је она до душе и до сад назаренску науку <pb n="109" /> о браку, слушала и  
 се.{S} Да је хтео бегати, одавна би до сад побегао“.</p> <p>Јулка није рекла ништа више и друг 
ажи нож и не пита:{S} Ко? као што би до сад у такој прилици радио, но само вели: „Нека их, види 
ео, да у многоме није добро, како си до сад радио, а већ десет пута си скретао на бољи пут и ув 
стојанственим нагласком. „Но, зар ти до сад ниси о томе чуо?!“</p> <p>„Нисам чуо“, вели Боривој 
ве оне живе и мртве ствари, које сам до сад покрао?...{S} Видим ја, да мени нема лека; не одем  
дао суд, да му прокажем све, што сам до сад нарадио?!{S} Ево сам добио због једног јединог теле 
видео у истини и животу оно, што сам до сад видео толико пута из историје. <pb n="154" /> Свето 
иљнија дела, али не само да чита као до сад, но поче и да испитује, да мисли.{S} За не пуне две 
ужевљево здравље, ако остане све као до сад.{S} А мужевљево здравље ипак јој беше милије од они 
 зоре до мркла мрака.{S} Не грди као до сад, не пије скоро никако, а парасио је и лулу.{S} Неде 
 откровење Јованово, којега још нико до сад није разумео, а по свој прилици и од сад неће нико  
ко је или право казати, како је било до сад.{S} Ако да Бог, постаће све друкчије.{S} Светозар н 
аренство још црње, мање и ситније но до сад.{S} Међутим није се нико окретао на то, што се Бори 
кршњи пост.{S} Тада постаде оно, што до сад беше тајно, јавно.{S} И Боривоје и Сима изјављују с 
м месту пале, тај би познао оно, што до сад још нико није познао; познао би душу девојачку.</p> 
а и верујте ми, грозно залутасте већ до сад, а то лутање ићи ће све даље и даље, све дубље и ду 
S} Ђока се крстио од чуда.{S} Каже: „До сад је било, да пилићи иду за квочком, а сад дође време 
ридобије Лазара?!</p> <p>Тома каже: „До сад је било како тако, сад је крајње време“.</p> <p>„Па 
{S} Пастири су занемарили стадо и стадо сад блеји куд које, па није ни чудо, што многа и многа  
а каже, како <pb n="129" /> је испратио сад у пролеће једног нашег богатог домаћина.“</p> <p>„Д 
 време је, момак се пречистио.{S} И ако сад баба Стака добије згодну снају, тешко ће проћи месе 
пропадање, то признајем.{S} Овако, како сад иде, не може се и то признајем, јер ће се за кратко 
а оженимо.{S} Све је бадава, овако како сад живи, мора се успаљивати.“ _</p> <p>„Каква је то Цв 
на одговора, те се умеша Светозар, тако сад Лазар запе, не умеде одмах да одговори.</p> <p>Уста 
 Бога ми, треба ми“, куне се Сима, само сад постим велики пост.{S} А Василије Велики каже...”</ 
,“ каже он, „неће трајати дуго.{S} Само сад је још рано.{S} Пријатељ Гига, ето га нека каже сам 
пше, да овде прекинемо причање, али смо сад тек дошли до колевке, а то је до почетка.</p> <p>На 
им приликама било и по двоје, троје, но сад је зар случајно Боривоје сам.</p> <p>Рахила и Варва 
о да ју је искала лепшим начином.{S} Но сад се огорчио.{S} Баба Језекиља не само што му је дошл 
з редова пријатеља и пријатељица.{S} То сад њих гризу њихови греси, кају се.{S} Још су непречиш 
ваба, шта је то моба?{S} Није?{S} А ето сад Швабе Назарени знају:{S} Подигну мобу и испомогну ч 
д искони била женска политика?{S} И ето сад су постигле што су хтеле.</p> <p>Па и свако друго з 
ћи...{S} А трпи кукавна доста, нарочито сад.{S} У нашег суседа има деран од шест, седам година, 
е само казао: „Врло ми је учено то, што сад говори господин учитељ.{S} Ја знам, да се Назаренст 
ео да чујем“, вели му Светозар. „3а што сад не тумачиш Христове речи онако, како пишу, но се за 
око у дим као безбожност</hi>.{S} И зар сад то значи, да је безбожно пушити?{S} Та, ви сте бар  
 тешко онима, са којих долазе.“ И Лазар сад нападе свом жестином на свештенике.{S} Они су, са к 
вршио; али то би још којекако било, јер сад и нема тако много посла, него је зло, што је опет у 
 испричала оно исто, што и Марти, па су сад многе и многе „друге“ и „прије“ долазиле, да је „са 
ивоје је необично леп човек, па како су сад стојали једно према другом, било их је милина гледа 
м, и дођем до њене куће. „Шта ћеш ти ту сад?“ пита ме. „Хоћу да се разговарам с тобом“. „Је л’  
 мене, браћо и пријатељи слатки, шта ћу сад!“</p> <p>Тома погледа у болесника, па пита: „Је ли  
но, што те је срамотило и убијало, хоћу сад да оставим.{S} Хоћу да радим и зарадим оно, што сам 
али у весељу да проведу празнике, и баш сад Лазар болестан, легао је.{S} Тако се нешто морало и 
акосна.{S} Та, и где би он љутио њу баш сад, кад је дознао, да ће скоро да га усрећи — дететом. 
{S} А баш и јесте тако, Назарени су баш сад на својој вечерњој молитви.</p> <p>И таман Назарени 
чаја, онда ти саветујем, да се подигнеш сад о Госпојини у Карловце; ја ћу ти дати писмо, те ће  
авате тако на дугачко; што почињете још сад таке разговоре?{S} Та има вре мена за то...“</p> <p 
>Треба да вас упознам с тим човеком још сад, бар овлаш, а доцније ћете га често сретати у овој  
није постао Назарен, а ја ћу вам то још сад исприповедати у две-три речи.</p> <p>Пера је био у  
или:{S} Оставио сам их здраве“).</p> <p>Сад је и Боривоје осећао, да треба коју да рекне.{S} Ал 
ружје, од оружја ће и погинути“.</p> <p>Сад наиђоше на Машу свакојаке муке, јер се у војсци осв 
е то беше за неколико тренутака.</p> <p>Сад се прибраше и остали, виде да нема шале, те неколик 
тва, хаџилука и сотонина кушања.</p> <p>Сад први пут чу нешто о језгру, о начелима вере Христов 
 она доста трпила, попустила је.</p> <p>Сад је Срдан прегорео и њу.{S} До душе ишао је среском  
тку се некако сложише и умирише.</p> <p>Сад почеше да долазе већ поједини „верни“.{S} На лицу и 
 на два-три дана, па га пустише.</p> <p>Сад је он онај стари Пера, сваки час се прати пијан с г 
кад оне изиђу, кренуће се мушки.</p> <p>Сад је отпочео прота.{S} Но он не поче онде, где је Лаз 
 ништа, јер оне не знају читати.</p> <p>Сад почеше „верни“ и „верне“ певати изговорени стих.{S} 
на, а њему беше четрдесет и пет.</p> <p>Сад је на путу.{S} Враћа се у село, али удешава, да не  
ње. „А ви Милева?“ пита он опет.</p> <p>Сад пређе преко њена лица болни осећај. „Ја не могу да  
 подупиру у његову светом послу.</p> <p>Сад се попео и Светозар на амвон, у руци му је крст и к 
 пажњу на Бог зна какву ситницу.</p> <p>Сад је почела да чита и озбиљнија дела, али не само да  
но оставити овде.{S} Полази!...“</p> <p>Сад се деси нешто, што нико не очекиваше.{S} Милева се  
тело твоје буде бачено у пакао.“</p> <p>Сад опет отпоче прота: „Рекох вам већ, браћо <pb n="145 
и.</p> <p>„Добро си је ухватио“, каже, „сад је само води кући из овог пакленог гнезда.“</p> <p> 
брат-Шандоре“, вели му натарош строго, „сад нисмо пред твојом ковачницом.“ И он продужи даље, а 
у“ рече Срдан, кад му допаде тај глас, „сад су и Лазару одсечена крила“.</p> <p>Са свим је изгл 
/p> <p>„Смешан сте човек!“ рече прота. „Сад, при крају хоћете да малакшете.{S} Само кад се једа 
да заплаче и неће да руча.{S} Каже ми: „Сад је код мог бабе прасе, па свакојаке ђаконије, мушка 
рло много“ и т. д., значи уједно и то: „Сад сам друкчији, сад сам се чак <pb n="95" /> толико п 
љи, на којој је лежао Боривоје.</p> <p>„Сад ће ме убити“, мислио је он у себи; срце му уздрхта  
 разметне га, неће бити добро.“</p> <p>„Сад си казао паметну реч“, одобрава му Гаја, „вреди дес 
нове, које беху до пре најбоље сређене, сада су вапиле на небо.{S} Ратар од свега највише пошту 
ислио да нађе згариште, пусто земљиште, сада су опет зграде.{S} Дође ближе и сад већ нема сумње 
 јучерашњег и данашњег дана удварао.{S} Сада га она дрмну за рукав. „Питајте их“, шапуће, „за ш 
разне врсте опела...{S} Опомињем вас за сада овако пријатељски, да се оканете таких проповеди,  
 придигао, мати га преклињаше, да се од сада мане чобанлука.{S} Боривоје је пристао. „Теби је т 
сао, како треба да живе Хришћани онда и сада и увек, прописао је ово Коринћанима посланица I. г 
неприличан живот.</p> <p>Дође пролеће и сада се догоди нешто, што не памте ни најстарији људи.{ 
ући Владе Иванова било све на миру, али сада ће та кућа да изгуби главу.{S} Влада се опасно поб 
 ти канда ниси узела на ум.{S} Морам ти сада поновити, да то твоје одело не приличи девојци, ко 
година дана од рођења Боривојева.{S} До сада је у кући Владе Иванова било све на миру, али сада 
} Лазару дође мисао у главу, која му до сада још никад не дође.{S} Како то, да изиђе из земље ц 
 дуго Богу.{S} Дуже но икад пре, али му сада више не одлану.{S} Кад је изишао из коморе, шетао  
рађа и време кад се умире, време кад се сади и време кад се чупа посађено.{S} Време кад се убиј 
pb n="148" /> разумети.{S} Он каже: „Ко сади виноград, а од плода његова да не једе?{S} Ко пасе 
ење, у највећој тајности венчао у Новом Саду.{S} Узео је неко сироче, девојку од седамнаест год 
> бар појао у цркви, (то је бар у Новом Саду научио) а појао је као анђео.</p> <p>Кад се почео  
ЦЕНА 2 КРУНЕ (2 ДИНАРА).</p> <p>У НОВОМ САДУ</p> <p>СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИЋА</p 
 већи број претплатника.</p> <p>У Новом Саду 1. јуна 1896.</p> <p>С одличним поштовањем </p> <p 
дању мало дотерам језик.</p> <p>У Новом Саду на Илијин-дан 1896.</p> <p>Писац.</p> </div> <div  
у обојица заслужили прекор.{S} Други су сажалевали, што се таки ваљани људи толико заборавише и 
ка га гледа погледом, као да хоће да га сажали.</p> <p>„Не радиш добро“, каже му. „Ти се све бр 
ређе реч преко усана.{S} Госпође га већ сажалише, те нека од њих хоће да му олакша. „Каква је о 
за што га боли сад?{S} Он је оне остале сажаљевао, али сад му дође мисао, не мисао, него жеља,  
р ти“.</p> <p>Та трпљивост пробудила је сажаљење не само у матере и браће, но и у суседа.{S} А  
ноге „друге“ и „прије“ долазиле, да је „сажаљују“.{S} То је Марту управо разбесило, и кад се ве 
мах, да је женско.{S} Сиђе брзо с кола, саже се и кад боље разгледа, опази у снегу калуђера.{S} 
амет пре по сата.{S} Затвори песмарицу, саже главу на груди и поче у сав глас јецати.</p> <p>Ни 
/foreign>» — језик за зубе.</p> <p>Сепл саже главу и заћута као опарен.</p> <p>Натарош не знаде 
кад девојка неће?“</p> <p>Боривоје само саже главу.</p> <p>„Треба што пре да учинимо нешто“, ве 
ушу.“</p> <p>Свештеник на ове речи само саже главу и рече: „Нек је по твојој, синко; како те Бо 
 би га имали за шта окривити.{S} А Исус саже се доле и писаше прстом по земљи, не гледајући на  
 најпре баци камен на њу.{S} Па се опет саже доле и писаше по земљи.{S} А кад они то чуше, пока 
 чичак, непотребна је, која се најпосле сажеже...“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
ње своје и ако предам тело своје, да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже.{S} Љубав ду 
ле тога?{S} И посла Бог ватру из неба и сажеже Содому и Гомору; и да ли боље би?</p> <p>„Не!{S} 
 је по то зрно све једно, хоће ли земљу сажећи сунце или ће је оросити блага киша?{S} Ви добро  
 сата био је у школи договор, што га је сазвао прота.{S} Школско двориште је дупком пуно; ко зн 
ерне у искушење, да се успаљују.</p> <p>Сазваше дакле договор својих поузданих и угледних људи, 
го да буде мирна.{S} Јер је Адам најпре саздан, па онда Ева.{S} И Адам се не превари, а жена пр 
у реду, запиње негде, али није могла да сазна где.{S} На послетку јој дође на памет мисао, да о 
 ових малених писмена.{S} Како Боривоје сазна, кад треба наврнути овим држаљем горе, а кад доле 
редио друкчије.{S} Доспео сам овамо, да сазнам прави лек и да се излечим.“</p> <p>Лазар је загр 
ним рђаве свештенике, само бих волео да сазнамо истину о том:{S} У чему је клица Назаренства и  
, распале и прилепе се за душу човечју, сазнао је и разлоге, који најлакше придобију, те је сва 
 је Боривоје Милеву.{S} Он је од Лазара сазнао и докучио све назаренске обичаје.</p> <p>„Читам“ 
 који они разумеју, а нуз то је на брзо сазнао из св. писма сва она места, која најбоље растуже 
 се спремао у хаџилук, није ни из близу сазнао језгро вере Христове.{S} Он је Бога сматрао као  
!{S} Пшенични клас на њиви мојој већ је сазрео и готов за жетву, и гле, ту је већ и жетелац; ет 
ли не отворено, но онако по назаренски, сакривен иза св. писма.</p> <p>Боривоје је читао еванђе 
аљенице лепезе, само за то, да иза њега сакрије намигивање.{S} Па чак и онда, кад се у скупштин 
арени спустили главе у св. писмо или их сакрили у руке, па тихо јецају.</p> <p>Здравковић је на 
ић у новинама китњаст извештај, како се сакупила војка против Назарена и како сјајно победише Н 
а је продамо.“ И чим стигосте до Гецина салаша, а ви доплатисте сто двадесет форината и изменус 
же ником да је мушко...“</p> <p>Гига је салетио матер, шапће јој и умирује ју. „Учини ми мајко, 
.{S} Он се мора сам јавити старешинама, сам искати крштење и издржати испит.{S} На том испиту т 
говори јој, да ће се њен син поправити, сам ће се од себе повратити.</p> <p>Тако дође и Божић.{ 
а Божић сви отишли у рит да секу трску, сам остаде Ђока с Јеленом.{S} Јелена му уноси прасе и п 
че, сви узму књиге па хајд у скупштину, сам остаје Ђока с Јеленом. „Јелена рано“, пита је, „за  
ом тренутку, кад виде, да је у колима — сам...{S} Деда Јова је дрхтао као прут, Тома је заборав 
ванка чисто поплашено, „то је оно, чега сам се грозила, кад сам читала те приповетке“.</p> <p>„ 
 душе, „ви сте гледали муке онога, кога сам ја убила, ви сте слушали о мени само зло и срамоту. 
твар.{S} Од куд се ја могу сетити, кога сам све у крчми са бирташем Симом опио и преварио на ка 
 ма се не вратио“.</p> <p>„Види Бог, да сам ти ја показао пут к спасенију“, вели му Лазар.</p>  
је задржао.{S} Али наравно, знао је, да сам добра, па мисли:{S} Ћутаћу.{S} Па кад ми је већ пос 
и још то требало, па да ме разгласе, да сам Назаренка.“</p> <p>Он оде од ње и не рече збогом.{S 
сане ове Христове речи: „Не мислите, да сам ја дошао да донесем мир на земљу, него мач.{S} Ја с 
 тај случај и говорила: „Камо среће, да сам онда врат скрхала.“ Марти је у оно време било осамн 
могао, јер још нисам осетио на себи, да сам се пречистио и да је свети дух сишао на мене.“</p>  
 исправљам с онима, који би осетили, да сам их — погодио.{S} Ја та два села назваћу <hi>Боривој 
ад ми је Јова Скандал казао у крчми, да сам му украо ждребе (а Бог ме убио, ако сам га и видео) 
и оном господину, који ме је примио, да сам путем искакао из кола, те се угрувао.{S} Чуо сам ја 
а из мене.{S} Та, ево си ме изломио, да сам једва жива.{S} Док ниси био Назарен, па кад си ме т 
ој брајко, али није ни било лако.{S} Да сам ја ма колико говорио, да се мане — не би послушала, 
 видиш и сам, да не иде.{S} Не треба да сам учен, могу и без тог држаља и песка прорачунати, да 
, каже, и то каже доста јасно, „боље да сам умрла, но што сам то чула о вами...{S} Дакле баш н. 
 бити, бар да си ми казао раније, те да сам послала напред сукње, овако сам гола, а баба ми нећ 
 сам гледала.{S} А зар би био грех и да сам играла?“</p> <p>Он је ћутао.</p> <p>„Зар ви мислите 
сећали. „Признајем“, рече Светозар, „да сам и од више често очајавао.{S} Но све је бадава.{S} С 
 Бог ме убио, ако сам га и видео), онда сам му с јесени упалио кућу.{S} Изгореле су и стаје и к 
ло после тешко и дубоко уздахнула, онда сам знао, да се у својој души опрашта с адиђарима.{S} И 
 анђелске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно, које звони или прапорац, који звечи, и а 
ла је потајно судији и казала му: „Онда сам лагала на суду; затворите ме и казните ме“, но суди 
ам ни ја у томе постидан.{S} Истина, ја сам њојзи први казао: „Ала, Милева, баш играш као вила“ 
ациш у земљу.{S} Кад посејасмо семе, ја сам хтео да му видим растење и оно се подизало и расло  
 само смеје и каже: „Иди ти с Богом, ја сам ти већ казала, да ти ниси кадар мене уграбити.“ „Хо 
е само на зло наводи човека.{S} Ето, ја сам се у мојим младим годинама успалио, па онда кад дев 
те искали од мене какав добар роман; ја сам вам донео тај; хтео сам да дознам ваш суд“.</p> <p> 
 бих могла казати:{S} Видео је...{S} Ја сам за мог девовања неговала два снахина детета; виђала 
ћи се овчија меса, кад нема зуба.{S} Ја сам као оне назаренске бабе, које чекају да наврше седе 
ите, да то буде као пре, џаба га.{S} Ја сам запамтио, да је дваред долазио епископ у нас, па је 
 му је црква обично девета брига.{S} Ја сам својим рођеним ушима чуо, где је један калуђер адми 
ре навалио на оног убијеног вука.{S} Ја сам био омирисао крв, био сам успламтео од борбе, па пр 
ли их гњече и кажу, да то помаже.{S} Ја сам противан томе, ја се држим оне речи, која вели:{S}  
е уграбио, и кад би вече, побеже.{S} Ја сам то опазио још док је била с ове стране врата и мога 
 распадне се друштво?“ питаше ме.{S} Ја сам слегао раменима, као да ме се то врло слабо тиче. „ 
ва са Станом, не може се поднети.{S} Ја сам Стани већ наговешћивао, нека остави човека, кога мр 
b n="197" /> моћи много подичити.{S} Ја сам данас слаб, болешљив, мој катар у желуцу неће брзо  
гледај, овде, видиш, у моје чело.{S} Ја сам ти отац, ја мати, ја брат.“ И тако је Пера држао св 
а донесем мир на земљу, него мач.{S} Ја сам дошао, да раставим човека од оца његова и кћер од м 
оји је тај од нас, који сме рећи:{S} Ја сам божју реч схватио потпуно у свему и без погрешке?{S 
учак.{S} Он га је позвао пре мене, а ја сам рачунао, да се по себи разуме, да је Боривоје мој г 
а на огњишту, нема ко да је упали, а ја сам стара.{S} Но каже он: „Остави нано још мало да прич 
рли колена и да каже: „Авај мени, та ја сам најцрњи грешник.“</p> <p>Не дође дотле.{S} Отворише 
у главом.</p> <p>„Нека, исплатићу се ја сам.“</p> <p>За тим изиђе у авлију, па се упутио пешке  
адесет форината и изменусте је.{S} И ја сам био рђав човек, не кажем.{S} Али од кад се позивам  
у.{S} Она ме је пажљиво посматрала и ја сам то опазио.{S} На једаред јој рекох: „Знаш шта, дана 
елицу дирнуо си данас својом речју и ја сам је ухватио...{S} Одустала је од накита и — тај пред 
Тома је учинио друкчије.{S} Каже: „И ја сам као мало уморен, али је велика воља у мени, да прог 
 помоћ у невољи.{S} Поред наших људи ја сам могао пропасти.{S} Бадава ја кумим, молим и саветуј 
здаду по народу.{S} Хвала им!</p> <p>Ја сам се трудио, да у овом другом издању мало дотерам јез 
ипет пише, да га прође време.</p> <p>Ја сам то опште право употребио и за себе, те сам се у сло 
p> <p>„Брат Боривоје“, каже Рахила, „ја сам за цело држала, да ћете се у нашем селу настанити.{ 
ене је све доцне“, зајечи Боривоје, „ја сам превршио меру.{S} Мени нема лека“.</p> <p>„Онај све 
 Мирко гласом пуним очинске љубави, „ја сам ти једаред већ говорио о некој ствари, но ти канда  
затрчао, па га је и сустигла казна. „Ја сам, господине, служио код вас, па знам какав је оно ду 
..“</p> <p>Устаде и трећи.{S} Каже: „Ја сам служио у Босни и видео, да Турци држе за велики гре 
ад му се кашаљ утиша, он проговори: „Ја сам примио пушку и служио цара три године.{S} За те три 
ка?“</p> <p>Учитељ Миливој примети: „Ја сам казао само толико, да рђави свештеници нису <hi>пов 
 низови бисера?“ пита друга.</p> <p>„Ја сам све чула још јутрос“, хвали се трећа. „Мамика“, так 
авршио, кад Светозар отпоче.</p> <p>„Ја сам мислио“, каже он, „да наша браћа овде немају ничега 
 ноћи, па се од тог згрозио.</p> <p>„Ја сам се успалио... успалио“, говори у себи.</p> <p>Не ид 
 Тек у нас данас није добро.</p> <p>„Ја сам слушао да је и назаренску веру измислио Шваба, ал н 
крају закука очајним гласом:</p> <p>„Ја сам крива, несретница!“</p> <p>Лекар ју је тешио.{S} Он 
ступио Светозару и рекао му:</p> <p>„Ја сам увек говорио, да ћете ви победити.{S} То сам отворе 
а што, то ја не могу знати.“</p> <p>„Ја сам“, вели брат Тома и окрете се од Милеве, „одмах мисл 
> <p>„Нисам“.</p> <p>„Него?“</p> <p>„Ја сам Назарећанин“, вели Боривоје некако свечано, па опет 
ега света за сва моја грешна дела, која сам у животу своме починио, а не смем Господе да те мол 
ања неговала два снахина детета; виђала сам и другу децу, али ово још је видех.“</p> <p>Лекар ј 
и се. „Све је бадава, не иде.{S} Казала сам вам већ, да ја не бих могла јавно, пред свим светом 
а ме одмах убију...{S} Бог зна, плакала сам доста у мом веку, али нисам излазила на сокак, нити 
рло мучне мисли“ — рече она. „Прочитала сам први стих и не могу даље.{S} Како је страшно то!{S} 
 /> је у себи: „Поповска посла; а могла сам одмах знати, да од рацког попа неће изићи ништа пам 
 год не изиђе време.{S} Па, овај, хтела сам да вас питам:{S} Кад ћете кући?“</p> <p>„Имам још с 
па онда рече једва чујно: „Истина, била сам рђава...“</p> <p>Чича Срдан не пази на њу, но се и  
мо обори главу и каже: „Истина је, била сам неваљала; сад нисам“.</p> <p>Тамо опет дечурлија се 
зар какав напад и рече затегнуто: „Била сам.“</p> <p>„Онда је тако и зацело си све видела.{S} О 
ви, Цвето, нећете у коло?“</p> <p>„Била сам прошле недеље“, каже она.</p> <p>„Шта?“ —пита он по 
аже: „На добром сам ја месту; заслужила сам ја то“, али кад јој је Лазар протумачио, да је њихо 
 мал ми не отпадоше руке.{S} Прескочила сам осми члан символа вере, само да будем што пре готов 
доказ, да није Назаренка.</p> <p>„Дошла сам“, каже баба Стака, „да се молим.{S} Знате мој син — 
да нађем све оне непознате људе, којима сам на вашарима турао руку у џеп или им из кола извукао 
а“, каже, „имам десетак кућа, са којима сам мало чвршће везан; људи и жене тих кућа долазе ми ч 
оје да буде само на броју, онда је Тома сам.{S} А он не може све.{S} Већ од дужег времена прими 
да су га вуци однели...{S} Од оног дана сам изгубио мир.{S} Хтео сам да идем у Јерусалим, мисли 
е мучи, па да бацим у јендек.{S} Грешна сам ја, врло сам грешна, Боривоје.“</p> <pb n="174" />  
S} Пролазио сам много села и вароши, па сам нашао, што је даље село од вароши — тим је мање зла 
пит.{S} На том испиту треба да одговара сам од себе, не научен човеком, но прожман духом светим 
 кад дође; ја једва остадох жива, стара сам, па тешко гледим и себе, а камо ли децу“.</p> <p>Бо 
достаје, а то је крштење.{S} Он се мора сам јавити старешинама, сам искати крштење и издржати и 
 распусти даћу на двоје на троје и оста сам.{S} Тек у неко доба дођоше његови из поља.{S} Улазе 
 иде за пилићима“.{S} У целој кући оста сам Ђока православан и међу снајама једна једина — Јеле 
старешине до последњих; <hi>а Исус оста сам и жена стојећи по среди</hi>.{S} И кад се Исус испр 
ните то, да се не јављам суду.{S} Доста сам ја, брате, тамновао свога века, па је лепо од мене  
ви сте утрли оно, што је било.{S} А шта сам ја учинила, да ми се умали онај силни терет пред Бо 
} Тако сам чинио отпре обично онда, кад сам се спремао на теревенку.{S} Она ме је пажљиво посма 
о, „то је оно, чега сам се грозила, кад сам читала те приповетке“.</p> <p>„Благо вашој души, ко 
вао на страни, а бивало је времена, кад сам од других послова заборавио на то.</p> <p>Но године 
ћу из друштва, ићи ћу на предавања, кад сам већ обећала, али мој муж неће више говорити народу. 
и заиста ја крива?{S} Сећате ли се, кад сам оно била с Владом код вас?{S} Може ли то бити, да ј 
ео!).</p> <p>„И још нешто да кажем, кад сам већ почео.{S} Господин Зравковић је споменуо, да би 
је придиковао о самоубиству; давно, кад сам још ишла у цркву.{S} Каже: „Бог пита самоубицу, за  
ам застранио?{S} Али тако је то!{S} Кад сам радио, радио сам и није било времена да мислим, а к 
 с којом сте се мало час шалили.{S} Кад сам вас возио у варош, па прођемо поред каквих госпођа, 
нка, „не допада ми се тај роман.{S} Кад сам целу књигу прочитала, пала ми је на памет песма, ко 
о.</p> <p>Само да кажем још ово:{S} Кад сам писао овај роман, увек сам метао руку на срце и тру 
м другог, а никад други мене.{S} Па кад сам дошао кући и убио, дадоше ми дванаест година робије 
ру верују, убијају сами себе.{S} Од кад сам почео да водим бригу о њима и да их боље посматрам, 
 узастопце рече. „Одричем се!“ Па и кад сам га одрешила, каже: „Тако ми је и требало...„ Јеси д 
ом.“</p> <p>„Шта је то“, вели она, „кад сам и овде у сваком добру.“</p> <p>Кад се код Назарена  
оже бити ништа“, пита га Боривоје, „кад сам крив?{S} Ти може бити и не знаш, господине, каква ј 
ачи уједно и то: „Сад сам друкчији, сад сам се чак <pb n="95" /> толико поправио, да и ја увиђа 
ао сам, где ми беше погрешка.{S} До сад сам доводио у додир две голубице и једну мачку, па одат 
много“ и т. д., значи уједно и то: „Сад сам друкчији, сад сам се чак <pb n="95" /> толико попра 
ска интелигенција извуче и остави народ сам на тим предавањима.{S} И поп и учитељ и трговац и д 
к сам ја човек био... врло опак.{S} Куд сам застранио?{S} Али тако је то!{S} Кад сам радио, рад 
моје беде, никако да се ожени.{S} Какве сам му девојке налазила, неће па неће.{S} Кажем на посл 
а мном ствар?{S} Ја ништа не тајим; све сам казао господину испитнику.“</p> <p>„Шта си ти казао 
p> <p>Одоше другарице и Боривоје остаде сам.{S} Дође му некако тешко.{S} Осетио је, да његова н 
 за три-четир године био опет онде, где сам био и пре.“</p> <p>Но наскоро допаде чича-Срдану гл 
огу бабо.{S} Шаљеш ме и опет онамо, где сам већ био и одакле сам изишао упрљан, па бих се и опе 
 и распели“, каже Јованка. „У Бечу, где сам ја учила школу, има икона, како је Христос на крсту 
. „Моја Варвара“, каже, „неће знати где сам.{S} И ја сад, да баш до у јутру не дођем кући, она  
и друга, јер човеку није добро, да буде сам.{S} И онда му обично препоруче девојку.“</p> <p>„Ко 
раво; та да: „Човеку није добро да буде сам“, то пише већ и на првој страни св. писма.</p> <p>Д 
Он ухвати сам себе на кривом путу, дође сам себи као оно Петар, кад се одрекао Христа.</p> <p>С 
ано.{S} Пријатељ Гига, ето га нека каже сам, није још доста чврст за женидбу.“</p> <p>„Јао куку 
 њега већ меркати девојку, (јер не може сам у оноликој кући) — кад се догоди ново.{S} Лазарева  
е тешко, кад у један мах осети, да није сам.{S} Подиже главу и виде, где полускривена, међу лиш 
па...{S} У предњем делу био је Боривоје сам, Варвара се шчепала за шараге и остала натраг уз То 
 троје, но сад је зар случајно Боривоје сам.</p> <p>Рахила и Варвара чине све могуће, да му уго 
чујем ваш суд о оним приповеткама, које сам вам ја дала“.</p> <p>„О приповеткама С. В. П.?“ пит 
и склопе руке.{S} Две три молитве, које сам у назаренским скупштинама слушао, очигледно су узет 
која ми беше веран друг и на дете, које сам родио, а сад је далеко од мене.{S} А крст је видите 
а, за све оне живе и мртве ствари, које сам до сад покрао?...{S} Видим ја, да мени нема лека; н 
 из близу исцрпао све оно градиво, које сам у овој ствари прикупио.</p> <p>Само да кажем још ов 
 и опет онамо, где сам већ био и одакле сам изишао упрљан, па бих се и опет упрљао.{S} И Спаса  
ума код вас Назарена.{S} Пре три недеље сам крстила малу Десанку, па мал ми не отпадоше руке.{S 
у пунију но што сам је оставио.{S} Чиме сам заслужио, да се браћа тако старају о мени?“</p> <p> 
азив и остао.</p> <p>Онај други, о коме сам споменуо на почетку овога одељка, већ је по четврти 
ио зло, баш и задржавају од суда, ти се сам од своје воље мораш јавити власти, да примиш плату  
је изишле и људи остали сами, учитељ се сам понудио, да помогне Светозару у скупљању чланова. „ 
 то опште право употребио и за себе, те сам се у слободним часовима бавио књижевношћу.{S} Нико  
Карловце; ја ћу ти дати писмо, те ће те сам св. патријарх исповедити и причестити.“</p> <p>Бори 
њигу, па на место ње дограбим ову.{S} И сам држим, да није било вредно, да је прочитате“.</p> < 
обрћу у њој.{S} Она је мислила, да ја и сам хоћу, да прсне друштво, догрдило ми овако, те хоћу  
} А и на што да га бије, кад Боривоје и сам плаче, гризе се и очајава, чим се умири, а осети, д 
е било, и на част му икона.{S} Био би и сам отишао до њега, али је хтео у оним данима да остане 
му Назарени сина били залудили, да он и сам не памти, кад му се дете провело.</p> <p>И наста ве 
„не пита је, да ли хоће, него види то и сам.{S} Леп си ми ти момак, кад не знаш ни то, а хоћеш  
и (пештански и бечки), па на послетку и сам цар имати посла, ако Марта не добије иконе.{S} Уз т 
, који дођоше с њом, згрози се у духу и сам постаде <hi>жалостан</hi>.{S} И рече:{S} Где сте га 
>Лазар је ћутао.</p> <p>„Та да, видиш и сам, да не иде.{S} Не треба да сам учен, могу и без тог 
равили су ону народну реч: „Помози себи сам, па ће ти и Бог помоћи“; заборавили је и осветила и 
 венац.{S} Венац треба над њом да пружи сам Господ наш Исус Христос, ако је заслужна венца.{S}  
ла.{S} Велики је посао то за мене, који сам тек мало научио владати пером и мастилом.{S} Молим  
 На место расправе дошао је роман, који сам написао шест година касније, па и то у вацкој казни 
то попо, под сто!“ Ух, ух, да грешан ли сам човек био — ух“!</p> <p>Мирко устаде, захвали у кра 
 неком Назарену.{S} Нисам све чула, али сам дознала, да се Назарени не бране, кад их ко нападне 
у мачку, па одатле не постаде жена, али сам сад пронашао погрешку.{S} Ствар је обрнута.{S} Мора 
три жене.{S} Нека каже ко шта хоће, али сам ја увек готов да положим заклетву, да су назаренску 
чен, да вам могу на све одговорити, али сам био у Сремским Карловцима, па знам, да Карловци не  
, да нису њих двоје једно за друго, али сам онда оћутао...{S} Видим сви хоће, а нарочито њих дв 
а, те се угрувао.{S} Чуо сам ја то, али сам ћутао.{S} Доста ми је.“</p> <p>Истражни судац је до 
су узете из молитвеника калвинских, али сам слушао и такве, које су „наши назаренски пророци“ с 
ио, ти си луд, не знаш за шалу“.{S} Али сам је молио и <pb n="62" /> ја и мати моја, да нас не  
 сви хоће, а нарочито њих двоје.{S} Али сам се бојао, да неће бити добро.{S} И у самој скупштин 
 хтео, те је поручила брату, нек подели сам што има делити, и њој нек пошље њено.</p> <p>Тако ј 
о <pb n="165" /> кољена њена, не зна ни сам.{S} Од једном осети, где му она додирује руком чело 
а ли намерно, да ли случајно, не зна ни сам, доста да стоји пред кућом Гигином.{S} Сутра у ово  
6" /> и - побеже.{S} Куда?{S} Не зна ни сам; изгубио се; заишао је у улице, које не познаје.{S} 
Боривоју се обрнуше мисли.{S} Он ухвати сам себе на кривом путу, дође сам себи као оно Петар, к 
веку, али нисам излазила на сокак, нити сам ишла у цркву да плачем.{S} Али манимо се тога.{S} В 
себи, загрли га и рече: „<hi>Сине, твој сам</hi>!...{S} Тако ћемо покушати, тако морамо покушат 
ке.{S} Каже капетану у очи: „На великој сам муци, господине.{S} Бог у својој шестој заповеди ка 
ет зажелео.“</p> <p>„Еј, еј, децо, опак сам ја човек био... врло опак.{S} Куд сам застранио?{S} 
 ово:{S} Кад сам писао овај роман, увек сам метао руку на срце и трудио се, да свакоме кажем ис 
 Али нећеш ти више предавати паору, док сам ја жива.“</p> <p>Доктор се само смеје, а Јованка ум 
га нека каже, изишао је из њега.{S} Док сам ударала једном руком и питала:{S} Одричеш ли се сот 
 да нису вуци растргли Стевана, с којим сам био код оваца и кога је нестало, него сам га убио ј 
Она се испрва опирала; каже: „На добром сам ја месту; заслужила сам ја то“, али кад јој је Лаза 
остоли умирали за Христову науку, да он сам није умро за њу?{S} Зар би народ ишао за њим, да је 
ници сваком напретку, јер веле: „Пробао сам, не може се“.{S} Неки отрпе чак и <pb n="87" /> то, 
нила, а како сам те ја нападао.{S} Звао сам те и претераним и сањалицом и занешењаком.{S} На по 
но, што ми беше најближе.{S} Истраживао сам: — <hi>Узроке <pb n="238" /> злочинима</hi> и с про 
а ожењене људе“, вели Сима, „распитивао сам се ја то врло потанко.{S} Код калуђера се такав пос 
 и двапут упустили на камен.{S} Угрувао сам се као нико, али стегнем срце и ћутим, па још они г 
 док је била с ове стране врата и могао сам је стићи.{S} Но нисам хтео на силу.{S} Мислио сам:  
азаренски прваци ове приповетке.{S} Дао сам и људима друга имена, јер је читаоцима све једно:{S 
 што сам год даље улазио у њега, опажао сам све јасније и јасније у засенку његову <hi>целокупа 
а умреш, опет ти се не верује.{S} Казао сам ти већ, да ти због тога неће бити ништа.{S} Ако ти  
их ногама газимо...{S} Хо мај, та казао сам, да ми не мерите на драмове, него дајте, донесите.“ 
 Сад знам, шта ми је фалило.{S} Показао сам истражном судцу, да нису вуци растргли Стевана, с к 
ам био нагао.{S} За најмању ствар трзао сам нож, па ме истерали“.</p> <pb n="50" /> <p>„Па хоће 
 <p>„Децу сам оставио здраву, а затекао сам кућу пунију но што сам је оставио.{S} Чиме сам засл 
ном и — пребацише ме преко кола.{S} Пао сам и по трећи пут на земљу, глава ми удари о точак и о 
 да буде заслужнији од мене.{S} Затрпао сам га у рит, а селу казао, да су га вуци однели...{S}  
жем: „Упалио сам те брате“, или „покрао сам те, опрости; — вратићу ти сад колико могу, а оно др 
о учење.</p> <p>Но таман Боривоје остао сам, а већ му јављају, да ће скорим добити суд.{S} Зову 
је само махао рукама. „Нашао сам, нашао сам“, каже радосно.</p> <p>„Шта сте нашли?“</p> <p>„Наш 
ега.{S} Он је само махао рукама. „Нашао сам, нашао сам“, каже радосно.</p> <p>„Шта сте нашли?“< 
.</p> <p>„Шта сте нашли?“</p> <p>„Нашао сам, где ми беше погрешка.{S} До сад сам доводио у доди 
лу, које обухвата цео живот наш, наишао сам и на мог старог познаника, на питање о <hi>Назаренс 
ем све, што сам до сад нарадио?!{S} Ево сам добио због једног јединог телета годину дана, а шта 
 као да му поверава највећу тајну. „Ево сам вам донела мало дувана“.{S} И туткаше му у руке мал 
м био код оваца и кога је нестало, него сам га убио ја...{S} Кад су вуци напали стадо, ми их ра 
 не допусте.“ Па кукавица, шта ћу, него сам рекла, дај да их замолим, нека жене дете, јер ја ба 
м гласом. „Хајдемо на молитву.{S} Довео сам собом нашег брата Боривоја.{S} Бог нам га је поклон 
ам <pb n="136" /> се“, каже, „а и видео сам вас већ са Светозаром на улици.“</p> <p>Јованци се  
, но Бог је наредио друкчије.{S} Доспео сам овамо, да сазнам прави лек и да се излечим.“</p> <p 
добар роман; ја сам вам донео тај; хтео сам да дознам ваш суд“.</p> <p>„Кушали сте ме?“ пита Јо 
 се бавим с питањем о Назаренству; хтео сам на домаку нашег народно-црквеног сабора да напишем  
 друштво, не могу се поправити.{S} Хтео сам ја и пре да се оканем рђава живота, али не иде.{S}  
} Од оног дана сам изгубио мир.{S} Хтео сам да идем у Јерусалим, мислио сам:{S} Тамо ће ми одла 
 се смејао. „Погрешио сам“, каже. „Хтео сам да вам донесем другу књигу, па на место ње дограбим 
купљене и поче затегнутим гласом: „Хтео сам још нешто рећи.{S} Овај...{S} Милице синко, устани! 
ене говор на другу страну.</p> <p>„Хтео сам да изиђем приправан пред тебе и да чујем суд твој о 
вио на то.</p> <p>Но године 1889. почео сам врло много да се бавим с питањем о Назаренству; хте 
ачим.</p> <p>Поред многих ситница почео сам, да проучавам оно, што ми беше најближе.{S} Истражи 
јатељу! (и сад Тома горко уздахну), био сам веома рђав човек.{S} Код мене је био обичај, кад од 
г вука.{S} Ја сам био омирисао крв, био сам успламтео од борбе, па пробуразим и свог друга, кој 
али одлучним гласом: „Био сам...{S} Био сам и мислим опет ићи.“</p> <p>„Па онда?“ пита разјарен 
и рече тихим, али одлучним гласом: „Био сам...{S} Био сам и мислим опет ићи.“</p> <p>„Па онда?“ 
} Јер говорити другоме непрестано: „Био сам врло рђав“; „сагрешио сам врло много“ и т. д., знач 
кад може и колико кад може.</p> <p>„Био сам ово дана у К*.“, вели Лазар „Наша се браћа тамо баш 
 Јовића?“ пита га Светозар.</p> <p>„Био сам.“</p> <p>„Па?“</p> <p>„Та, њему није стало до накит 
> <p>„Зар нисте дуванџија?“</p> <p>„Био сам“, каже он, „али ми моја вера забрањује пушити“.</p> 
 груди и проговори скоро нечујно: „Убио сам жену...“</p> <p>Зачуо се цик; један само, али су св 
а</hi> и с проучавањем тих узрока бавио сам се скоро четири године.</p> <p>Питање је то већ по  
 година, од како сам се оженио, оставио сам за после подне“.</p> <p>Лазар је вртио главом. „То  
ли: „Остали су здрави,“ или:{S} Оставио сам их здраве“).</p> <p>Сад је и Боривоје осећао, да тр 
Али тако је то!{S} Кад сам радио, радио сам и није било времена да мислим, а кад нисам радио, п 
 боље је и тако, него у свађи.{S} Нудио сам јој и неко издржавање, али неће да чује.{S} Каже: „ 
о си јој се доближио?“</p> <p>„Доближио сам јој се лане, у Станићеви сватови.{S} Она је играчиц 
латне, нек му је Богом просто, заслужио сам...{S} Али шта ћемо, ако оде жандарима, па ме прокаж 
зите, али истину вам кажем:{S} Пролазио сам много села и вароши, па сам нашао, што је даље село 
мало се накашље, па онда поче: „Запазио сам, да није само до свештеника узрок — <pb n="123" />  
дим и у вашим рукама еванђеље, а опазио сам, где <pb n="143" /> се клањате истоме Богу као и ми 
коме од оних људи, па му кажем: „Упалио сам те брате“, или „покрао сам те, опрости; — вратићу т 
S} Хтео сам да идем у Јерусалим, мислио сам:{S} Тамо ће ми одлахнути, но Бог је наредио друкчиј 
ћи.{S} Но нисам хтео на силу.{S} Мислио сам: „Нека јој Бог плати“.</p> <p>„Онај, који те је нау 
ти: „зарио сам се у посао“ или „заронио сам се у посао.“ Он је држао, да је боље казати „зарони 
Он је држао, да је боље казати „заронио сам се“, јер човек није свиња, да се „зарије“.{S} Које  
д су сватови седели за вечером, напунио сам рукаве и шпагове каменицама, те удри у прозоре.{S}  
емена да мислим, а кад нисам радио, пио сам, па од куд да се приберем као човек.{S} Но од сад а 
 он се заплакао. „Децо“, каже, „уштапио сам се, нисам могао да вам дођем, а иначе бих дошао, да 
е стари сахат покварио, овај овде купио сам ја на вашару, укуцао ексер и обесио га.{S} Он нити  
лик на нашу икону или крст.{S} Преварио сам се.{S} Погледајте онамо.“</p> <pb n="147" /> <p>И о 
кој, па онда, је ли боље казати: „зарио сам се у посао“ или „заронио сам се у посао.“ Он је држ 
у о њима и да их боље посматрам, уверио сам се, да Назарени сразмерно више умиру, но људи ма ко 
рестано: „Био сам врло рђав“; „сагрешио сам врло много“ и т. д., значи уједно и то: „Сад сам др 
.“</p> <p>Светозар се смејао. „Погрешио сам“, каже. „Хтео сам да вам донесем другу књигу, па на 
сте?{S} Јелте, да се и ви домишљате, ко сам ја?“</p> <p>Лазар се мало збунио, али је примио рук 
и.</p> <p>Боривоје се збуни.</p> <p>„Ко сам ја?“ — пита он, а њено узбуђење прешло је већ на ње 
у на срце и вели: „Бог нек ми суди, ако сам ишао на силу...{S} Мене су изломили и ја ћу умрети. 
сам му украо ждребе (а Бог ме убио, ако сам га и видео), онда сам му с јесени упалио кућу.{S} И 
, те да сам послала напред сукње, овако сам гола, а баба ми неће ништа дати“. „И не треба“, каж 
књига.</p> <p>Има скоро 20 година, како сам још као ђак посетио први пут назаренску скупштину.{ 
ему другом мислим наставити овако, како сам почео“, вели Лазар, а што год даље <pb n="36" /> го 
га каже свом човеку: „Ја ћу овако, како сам научила, а што си ти отишао у Нововерце, не марим.{ 
си само чуо, како те је бранила, а како сам те ја нападао.{S} Звао сам те и претераним и сањали 
 је било за последњих 8 година, од како сам се оженио, оставио сам за после подне“.</p> <p>Лаза 
дућем по соби и пуцкам прстима.{S} Тако сам чинио отпре обично онда, кад сам се спремао на тере 
и мужа, само ако може.{S} Жене су, кико сам слушао од наших старих, имале у старо време право,  
ку икону?!{S} Зна он врло добро, колико сам волела ту икону, лепила је и чистила; без мене би д 
ол’ко има на голубу перја</l> <l>Толико сам имала швалера.“</l> </quote> <p>Рахилу је отерао ње 
 бацим у јендек.{S} Грешна сам ја, врло сам грешна, Боривоје.“</p> <pb n="174" /> <p>Боривоје б 
зар.</p> <p>„Врло мало времена.{S} Врло сам био нагао.{S} За најмању ствар трзао сам нож, па ме 
> <p>„Нисам играла, не мили ми се; само сам гледала.{S} А зар би био грех и да сам играла?“</p> 
век говорио, да ћете ви победити.{S} То сам отворено казивао и господину епископу, кад су вас к 
ере, гори је од незнабошца“.</p> <p>„То сам хтео да чујем“, вели му Светозар. „3а што сад не ту 
 би ми дао суд, да му прокажем све, што сам до сад нарадио?!{S} Ево сам добио због једног једин 
гнем срце и ћутим, па још они грде, што сам тежак.{S} Њихов старешина, стражмештар, шта ли је,  
 могао умирити.{S} Поче да ме куне, што сам је уграбио, и кад би вече, побеже.{S} Ја сам то опа 
д вам <pb n="105" /> је опет криво, што сам се умирио и опаметио, те вам више не вијам жене око 
им.{S} Хоћу да радим и зарадим оно, што сам ти распудио, хоћу...“</p> <p>Чича-Срдан не даде син 
ас сам видео у истини и животу оно, што сам до сад видео толико пута из историје. <pb n="154" / 
Питање је то већ по себи огромно, а што сам год даље улазио у њега, опажао сам све јасније и ја 
доста јасно, „боље да сам умрла, но што сам то чула о вами...{S} Дакле баш н..ској попадији за  
драву, а затекао сам кућу пунију но што сам је оставио.{S} Чиме сам заслужио, да се браћа тако  
само се смејао. „Баш волим“, вели, „што сам отишао.{S} Данас сам видео у истини и животу оно, ш 
мо ми удесили за њега“ ? </p> <p>„Нешто сам му напоменуо“, вели Лазар.</p> <p>„Нема напомињања“ 
да не смета скупштини.</p> <p>Напоменуо сам већ, да у собама, које иду на улицу, стоји Јова Пај 
 искакао из кола, те се угрувао.{S} Чуо сам ја то, али сам ћутао.{S} Доста ми је.“</p> <p>Истра 
 кадар, да те одвучем?“, питам ја. „3ар сам ја најгори?{S} Та, уграбио бих те, да си сред царев 
е: „Теби не дам.“ — „За што не даш, зар сам ја пропао?“ пита домаћин. „Ниси пропао“, вели грк С 
 нечега.{S} Пита: „Шта ће нам сад Лазар сам, без Милеве?“</p> <p>Но Лазар је као запета пушка.{ 
колико година није било те прилике, јер сам бивао на страни, а бивало је времена, кад сам од др 
волим“, вели, „што сам отишао.{S} Данас сам видео у истини и животу оно, што сам до сад видео т 
чером, но он промрмља само толико: „Сит сам“, па оде у кошару.{S} Нада му није погледала дубље  
каже она збуњено, „овај... последњи пут сам читала о створењу света.“</p> <p>„Па какве вас мисл 
"</p> <p>У овом тренутку био је Миловић сам.{S} И госпође и Здравковић одоше куд које.</p> <p>„ 
 ако би ја метнула на себе гривну, коју сам од моје покојне матере добила - спомена ради.“</p>  
се зове <pb n="115" /> син?{S} За ћерку сам чула, да се зове Нада.{S} Врло лепо име“.</p> <p>„Б 
сањалицом и занешењаком.{S} На послетку сам омекшао.{S} Али ме је и љубила и молила и улагивала 
час речи: „Еј, мој несретни сине, свему сам крива ја!..“</p> <p>Све ово било је одвише страшно  
кли све на миру код куће?“</p> <p>„Децу сам оставио здраву, а затекао сам кућу пунију но што са 
ко би то било?!“</p> <p>„Е видиш, одмах сам мислио.{S} Али кад ниси, шта ћеш онда у Јерусалиму? 
руке, да ме носе овамо на суд, не могох сам да се попнем на кола, па узела двојица, да ме дигну 
ином, кад хоће да се бије; дречи, а баш сам јуче приметила, да бије песницом о сто...{S} Од куд 
ће, „сине, не <pb n="42" /> бој се, још сам ја жив.{S} Ма отишло и два и три фртаља земље, ја ћ 
 мане — не би послушала, него ме је она сама шиљала учитељу Јовићу, да не износи предлога о нак 
 износи предлога о накиту.“</p> <p>„Она сама?“ пита Светозар.</p> <p>Доктор се смејао.</p> <p>„ 
одна изрека, да несрећа не долази никад сама.{S} Врло природно.{S} Кад се труло почне рушити, н 
 успела.{S} Кукољ на њиви могла је које сама, које туђом помоћи поплевити, али Боривоја не мога 
творио“, рече она ненадно, па се онда и сама трже од тог безбожничког одговора, поцрвени и зане 
о тако снажно, као што би га потресла и сама смрт очева.</p> <p>Чича Срдан је данас с вечера ра 
е није тражила и кад се у души својој и сама љуљала.</p> <p>Па, шта је било за тим?{S} Та стари 
б, не чује се.{S} Покуша, да се послужи сама.{S} На столу је боца, лагано се диже, придржава се 
последње речи, поплаши их се, не зна ни сама за што, апи је већ доцкан.</p> <p>„Погазила ме је“ 
{S} Ружи те свакојако и поручује, да ти сама дођеш по икону, па ће ти поломити кости, а ако му  
ик и преврну реч.) И кад остаде е мужем сама, она рече: „Нисам знала, да и српски поп може бити 
ворио и разликовао:{S} Јудеје, Римљане, Самарићане?{S} Није ли апостол Павле писао посланице Ри 
остале немају смелости, да започињу што саме...“</p> <p>„Па јеси ли био код Јовића?“ пита га Св 
ле вели: „Незнабошци не имајући закона, сами су себи закон.“ То значи:{S} Ма не знао да има Бог 
ама законици, што узесте кључ од знања, сами не уђосте, а који хтедоше да уђу, забранисте им“.{ 
акве, које су „наши назаренски пророци“ сами саставили, дотерали, па и унаказили.{S} Где има ви 
бодио затвора, били су Лазар и Боривоје сами у ћелији.{S} Лазар се трудио дан ноћ, да напуни Бо 
{S} Они то болесно душевно стање створе сами у себи, без икакве невоље.{S} Муче ум свој свакоја 
оби, а мира ћете му дати онда, кад се и сами смирите”.</p> <p>Лекарове су речи необично одјекну 
ло застранили, на скоро ће се вратити и сами.{S} Иначе он држи, да његов пријатељ Здравковић им 
 су женске доцније изишле и људи остали сами, учитељ се сам понудио, да помогне Светозару у ску 
сени до дна душе.{S} Сад су били и опет сами, но и то за мало, јер је Лазар скоро издржао своју 
етни људи, који ту веру верују, убијају сами себе.{S} Од кад сам почео да водим бригу о њима и  
 „Тешко пастирима израиљевим, који пасу сами себе.{S} Претилину једете, вуном се одевате, кољет 
елу, његов унук, Стеван и Боривоје беху сами.{S} Стеван се није више вратио, а и Боривоје једва 
жићни пост не игра коло...{S} Баш у очи самих Материца враћам се ја с мојим малим братом Иваном 
да је допуштено свако <hi>уживање</hi>, само ако није шкодљиво и ако се умерено чини.{S} А пуше 
 не рече јој да не <pb n="220" /> пева, само толико изусти: „Море лакше мало“, па оде у своју с 
ду.{S} Његова стара напаст оставила га, само је био још мирнији и веселији но пре.{S} Село је т 
овереник, он све.{S} Није дирао никога, само да нико њега не дира.{S} Назарени беху само још се 
је баш могао послати“ — рече јој Влада, само да је умири.</p> <p>„Па кад је могао, за што није? 
га ми хоће, и која жена неће тући мужа, само ако може.{S} Жене су, кико сам слушао од наших ста 
 је просто.“</p> <p>Свакога прође језа, само чича-Срдана не.{S} У њему је сотона или бар вино,  
ење није баш шкодљиво по здрава човека, само ако се умерено чини.“</p> <p>„То је за мене нешто  
ош није последња реч протина одјекнула, само се по држању његову опазило, да је завршио, кад Св 
а ми, Бога ми, треба ми“, куне се Сима, само сад постим велики пост.{S} А Василије Велики каже. 
о к спроводу, гологлав, брзим корацима, само што не трчи... <pb n="223" /> То је Лазар...{S} Но 
олест.{S} Има Назаренства и у варошима, само што господа варошани не знају, шта је код њих код  
 да он жали свог јединог друга Стевана, само је Марта друкчије схватала ствар. „Сиромах“, мисли 
а и Боривоје желели оно исто што и она, само је Надин поочим отежавао ствар.{S} Тај човек није  
е, да не би с њиме живела ни пола сата, само да јој није деце.</p> <p>Кад је Лазар отворио врат 
озар врло узбуђен, Јелачић, таст његов, само се смејао. „Баш волим“, вели, „што сам отишао.{S}  
 ако слажем и једне речи“.</p> <p>„Дед, само даље.{S} Шта је радила Милева, кад си је одвео сво 
која год познајемо, скувамо на једаред, само ако имамо.{S} Ето“, каже, „славиће наш ратар свеча 
ни као да још мало дубље оборише главе, само Боривоје не.{S} Каже. „Апостол Павле у првој посла 
се из све снаге да разуме, али не може, само толико схвата, да Тома оговара мртву жену и то жен 
у руци, као што држе успаљенице лепезе, само за то, да иза њега сакрије намигивање.{S} Па чак и 
авим од зла горе; сад како је, тако је, само нек је жив“.</p> <p>Но јест.{S} Дође доба да Машу  
м растење и оно се подизало и расло је, само је расло невидно у земљи, под земљом.{S} Да онда м 
дао Бог, да ја браним рђаве свештенике, само бих волео да сазнамо истину о том:{S} У чему је кл 
рабио бих те, да си сред цареве војске, само кажи:{S} Хоћу.“ „Ко хоће да граби девојку“, каже о 
 Прескочила сам осми члан символа вере, само да будем што пре готова.{S} А ко ће носити онаке к 
е мушке црне капуте и високе цилиндере, само се пљесну рукама и рече: „Оволико госпоштине нема  
приличи.{S} Туци се, уби, исплатићу те, само се остави Назарена, јер ја то не могу преживети.“< 
ше ћемо с њом...{S} Дакле полако брате, само полако и смотрено, да се не поплаши“.</p> <p>После 
и?{S} Овако мисли ишле су јој по глави, само не тако јасно, но магловито.{S} Тек дође јој тешко 
весело ће издржавати, што му се досуди, само га је мучила мисао, шта ли ће он, кад се ослободи  
 је био добар човек и сви су га волели, само би се и на њега могле применити с малом изменом он 
ћу...</p> <p>Сутра дан су сви поранили, само се Лазар необично успавао. „Нека га“, вели домаћиц 
ажим ја, да се мешам у поповске ствари, само к’о велим:{S} Млад си, неук си, па не знаш, због к 
ну, али би је без сумње уступио сестри, само да ју је искала лепшим начином.{S} Но сад се огорч 
утем.{S} Све што год имам радо ћу дати, само ми поклоните то, да се не јављам суду.{S} Доста са 
 пред собом пут, којим би требало поћи, само та мисао беше још неизрађена, тај пут беше по мало 
к и увек разговара само о Богу.{S} Хеј, само да није Назаренка!{S} Онда би се могла мало и опра 
сто не треба више до ли један тренутак, само ако је ветра.{S} А у Боривојевим грудима је бура.. 
 и да ће она освојити...{S} Ја стрепим, само од тога, да се те госпође и та господа не помешају 
не пророцима, а они сви климају главом, само је Боривоје хладан, шта више намргодио се.</p> <p> 
 и путнику на мору, и трави под земљом, само њеном Лазару не; он не признаје тог дана. — Али шт 
 можеш чинити шта хоћеш, ти си угледан, само ако однесеш у цркву жртву паљеницу, свећу и испупч 
епомично на столици, седи као окамењен, само му кад кад прелети преко усана дрхтавица као муња, 
а сваки метеж.{S} Но Лазар није спавао, само се бојао да отвори очи.{S} Оно, што је јуче учинио 
/p> <p>Милева се брани: „Мани то, бабо, само кад си нас се опет зажелео.“</p> <p>„Еј, еј, децо, 
тима за гушу и би је за извесно удавио, само да не беше тако малаксао од поста.{S} Но Маца се о 
ида до зида.{S} Није јео, није говорио, само је кашљуцао.{S} Последњи дан у јутру, покуша <pb n 
ривоју?{S} Ништа особито, ништа велико, само притисак крви према мозгу...{S} Да је ко могао јас 
> <p>Све је ишло без приговора, глатко, само у последњој ствари дође до мале препирке.{S} Али и 
је поверио, учинио је свако могуће зло, само није никад наговарао кога од омладине, да се жени  
е, шта је моба, кад је тога у нас било, само се на жалост изгубило.{S} Ако је да узајмимо једно 
Светозар се силно зарадова.</p> <p>„Но, само кад си успео,“ рече.</p> <p>„Е мој брајко, али ниј 
је као анђео.{S} Ишло би лепо и красно, само кад баба Макра не би кварила.{S} Али кад запишти њ 
 ништа.“</p> <p>Доктор је говорио лепо, само се на крају упустио у ситнице.{S} Доказивао је, ка 
ћ тако даље.</p> <p>И све би било лепо, само да му увек не стоји за леђима његова накинђурена ж 
тише људи.{S} Или можда дан и није леп, само се њему чини тако.</p> <p>Већ хоће да се ухвати мр 
себи: „Није био гори но ма који од вас, само је био — паметнији.“ Но шта је то?{S} Чу још једно 
 људи.{S} Свуд никло жито за приповест, само на чича-Срдановим њивама избила тек по гдегде — тр 
енио, пожутео.{S} Јао, једини мој мужу, само се сад предигни, никад више нећу...“</p> <p>Мирко  
; грозница га тресе; окренуо се дувару, само да не види ништа, али опет за то чује и све слути. 
пријатељ-Панту.{S} Душа му је на месту, само нема баш дара за говор, нити има начина да освоји. 
је по твојој, синко; како те Бог учи... само ми кажи још ово:{S} Пристаје ли и Нада на тај твој 
 је вера?{S} У школи нису училе о томе; само се Јованка сећа, да је њен отац једном о томе дуго 
и.</p> <p>„Нисам играла, не мили ми се; само сам гледала.{S} А зар би био грех и да сам играла? 
прича.{S} Страшна је била та приповест; само се многи зачудише, кад чуше, да је сотона био бео. 
е већ тако учињено и она се предала.{S} Само је казала: „Кад је већ морало тако бити, бар да си 
 они су се опијали са њезиних усана.{S} Само штета, што тај лек код закорела пијанице помаже на 
е ипак јој беше милије од оних крпа.{S} Само су то биле лепе крпе, сјајне крпе, које су јој так 
пуне две године без икаквих потреса.{S} Само се Нади учинило, да су у последње време све чешћи  
 није задовољан осим Шандора ковача.{S} Само кад му је дао Бог, да мога оним варошким помодарка 
 својој кући, доста јој је комедије.{S} Само још једно, једно ће само да покуша.{S} И поче да с 
 ми ни за главу не дирамо буба-Маре.{S} Само нигде нисам чуо, да људи држе за грехоту:{S} Убити 
„Сад, при крају хоћете да малакшете.{S} Само кад се једаред упутило, све ће добро бити.“</p> <p 
 ту се већ претварала. „Добро дошли.{S} Само кад вас је донео Господ.“ И понуди га у кућу!{S} Б 
оуздање, вера, да ће све добро бити.{S} Само да се та ватра не угаси, мислили су.{S} Млад је, т 
е овце и јагњад припитомиће се и он.{S} Само га обилазите чешће и пазите му на друштво“.</p> <p 
Стако,“ каже он, „неће трајати дуго.{S} Само сад је још рано.{S} Пријатељ Гига, ето га нека каж 
аком снагом, да га је на месту убио.{S} Само успаљена, побеснела крв, могла је да улије онолико 
што он није ни питао, но тек мислио.{S} Само му лице за тренутак потамни и брзо се опрости.</p> 
>„Е видиш, то си врло лепо измислио.{S} Само ми кажи, како ја могу веровати у то, кад знам, да  
дговара Лазар.</p> <p>„Нисмо далеко.{S} Само што сте се ви у свему пребацили, претерали сте, а  
е мислила и Нада, па тако је и било.{S} Само што — ђаво не спава.</p> <p>Иде Боривоје неког веч 
ежао јој и даље код ногу, непомично.{S} Само кад и кад шапне: „Удесићу ја то“.</p> <p>„Удеси“,  
о сад га нико не мога кренути на то.{S} Само кад дође ноћ, сузе му теку немилице, у души му је  
озара.</p> <p>Време је, да се крећу.{S} Само Светозар нешто отеже, моли: „Још мало, још часак-д 
/p> <p>„Лепо је, што гледате на дела, — само запамти, из цркве Христове не можеш ти никог истер 
е шта и чути и видети.{S} Он је из прва само видео и чуо, доцније је схватио, а на послетку је  
о, па опет поче копати.</p> <p>Јулка га само погледа, па оде својим другарицама.{S} Оне су добр 
 без надзора и чувар је долазио по њега само онда, кад је знао, да је посао готов.{S} По строго 
сили, да у прво време не иду за тим, да само буде што више чланова, него ће се бринути, да ти ч 
же службу; <pb n="117" /> тако је можда само онда, кад се владика уводи у звање.</p> <p>Дошло ј 
ерка.{S} Но то јој се на послетку ваљда само тако учинило.</p> <p>Тада се догоди нешто, што ће  
д хоћеш да се светиш“.</p> <p>Назаренка само обори главу и каже: „Истина је, била сам неваљала; 
</p> <p>Варвара је увек и увек говорила само о Боривојевој деци, а Рахила увек и увек о Лазару. 
ом свету.“</p> <p>Милева је наговестила само, није имала снаге да иште.{S} Кад дође Гига, те је 
а то би било велико зло.“</p> <p>Рахила само уздахну:{S} Па шта она већ није радила, да придоби 
агу.{S} Нуди га вечером, но он промрмља само толико: „Сит сам“, па оде у кошару.{S} Нада му ниј 
рце и људске препредености или да је ма само пазио на оне говоре, он би из њих, као и из оне То 
ти са главним старешинама, пророцима на само.</p> <p>Остали су само:{S} Мирко, Тома, Боривоје,  
но, што је хтео, хтео је да ти рекне на само.“</p> <p>Лазар погледа у Светозара.</p> <p>„Промис 
осле тога још једаред-дваред говорио на само Боривоју, каква опасност прети Лазару од Цвете, ал 
а.{S} Хоће да се опрости с њиме и то на само.{S} Кад Лазар уђе, сви изиђоше из собе, али Срдан  
у кажу: „Како бива код нас крштење, зна само онај, кога крсте.{S} Други то не може докучити.“</ 
> <p>Кад је тај глас дошао до Наде, она само јаукну. „То није био сотона“, рече, „то је била Ју 
 као лопта од зида.{S} Та наука пријања само за суморну, грешну душу као чичак за хаљину.</p> < 
 се предао и умирио.{S} Запали лулу, па само гледа у плаве димове и мисли, мисли.{S} Тек ако ће 
ењака, што с њиме увек и увек разговара само о Богу.{S} Хеј, само да није Назаренка!{S} Онда би 
, плаче и јадикује.{S} Налазила је мира само у скупштини, а и код куће по ваздан капа над св. п 
учно, да није истина, да је дивљи голуб само у лето дивљи голуб, а у зиму да је кукавица, него  
уше, поста јој оно јасно, што је до сад само назирала и што не хтеде признати у себи.{S} Познал 
ти пред његовом „Ленчицом“, већ је зове само: „Пиле моје“), дакле то пиле, кад му се што не доп 
јуче читао у св. писму, та како се зове само... живео је преко 900 година, опет не бих исплатио 
аћу.{S} Па кад ми је већ послао баш све само избушене и поломљене ствари, за што ми није послао 
грабити.“ „Хоћеш ли ти мене чекати овде само два минута?“ питам је. „Чекаћу те“, каже она, „и т 
 малаксао, па ако ће и Боривоје да буде само на броју, онда је Тома сам.{S} А он не може све.{S 
итве, нити тумачи св. писма.{S} То може само мушко.“</p> <p>„А за што не може и жена?“ — гракну 
, а кад га је и узимала у руке, онда је само <pb n="173" /> гледала по њему. „Читам,“ каже она  
ио.</p> <p>Исповедише Варвару, имала је само ситних грехова, (што целог свог века није учинила  
<p>„Добро си је ухватио“, каже, „сад је само води кући из овог пакленог гнезда.“</p> <p>Срдан т 
/p> <p>„Где је кључ?“ _</p> <p>„Онде је само тело, прах, дух је код Бога“, рече свекрва место с 
 само она жена?!{S} Ах да! „Еванђеље је само у вашим рукама, али у срцима вашима су — тророге в 
вачарова, али би се преварио.{S} Њен је само лик и њено одело, али у том лику и оделу је — сото 
 питала:{S} Одричеш ли се сотоне? он је само говорио. „Мани жено и види Бог“, ади кад почех уда 
/p> <p>Све су сикнуле на њега.{S} Он је само махао рукама. „Нашао сам, нашао сам“, каже радосно 
з рецепта шљива јео,</l> <l>Ју, како је само смео?!</l> <l>Шест хиљада пој’о грама,</l> <l>Па ј 
твар, па се сад смирише.</p> <p>Неко је само казао: „Врло ми је учено то, што сад говори господ 
о сад, кад је плануо, занео се, било је само за тренут, после се умирио и беше по ново господар 
— покају.“</p> <p>Но да богме, лекар је само половина, а требало је придобити и другу половину, 
је није много утецао на њу.{S} Он ју је само такнуо.{S} Пробудио је у њој пажњу, заинтересовао  
 се страшне и многе крви, а јасно му је само толико, да је убио жену.{S} Чија је она друга крв? 
p>Стишало се и у Боривоју...{S} Њему је само у пола јасно, где је био и шта је све хтео оне ноћ 
 мах оде од њега анђео и уз њега остаје само — сотона?{S} Погледа на ту мрску кућу и прозоре:{S 
ље, па онда поче: „Запазио сам, да није само до свештеника узрок — <pb n="123" /> зло је дошло  
има, то признајем</hi>. <hi>И томе није само црква крива</hi>. <hi>Искварило <pb n="192" /> се  
ма које друге вероисповести.{S} То није само за то, што нерадо траже лекарске помоћи.{S} Јако у 
ушно и тесно.</p> <p>„Боже, за што није само мало дебљи снег по крововима, да пламен не ухвати  
 увек о Лазару.</p> <p>И да је Боривоје само мало познавао људско срце и људске препредености и 
поведити и причестити.“</p> <p>Боривоје само махну главом. „Опростите ми“, каже, „ја нисам учен 
еће, кад девојка неће?“</p> <p>Боривоје само саже главу.</p> <p>„Треба што пре да учинимо нешто 
а предавања нису ни чуле, оне су виделе само његову жену.</p> <p>„Али баш све једнако на њој“,  
иначе приличили једно с другим?“ Она ме само гурну, па тек доцније каже: „Иди к врагу“.{S} То м 
а није још говор о убијању.{S} Нек узме само пушку.</p> <p>Али сад се опет Маша позива на Исуса 
еспослене, уче се скитати по кућама, не само беспослене, него и језичне и свезнале, па говоре и 
и отац у нашој старој вери и стекао, не само очувао.{S} А теби је доста да очуваш.{S} Но он се  
Нада.{S} Човек, који ју је одхранио, не само <pb n="18" /> што је био пука сирота, но уз то лен 
 Она је примила ту божју вољу мирно, не само без бола и жаљења, но тако рећи радосно.{S} И кад  
p> <p>Но весео је и Панта Кулпинац — не само весео, но и обесан, па у своме бесу добаци Лазару  
 која тражи <pb n="142" /> и дела, а не само речи, јер иначе би и Назарени били као и они, о ко 
казује, да се делима правда човек, а не само вером и завршује речма: „Јер као што је тело без д 
.{S} И Мирко му је одобрио, да треба не само Лазара, но и сву осталу омладину женити и поудават 
ар дошао из поља, примио је Боривоја не само раширеним рукама, но и отвореним срцем.{S} Узео га 
 Но сад се огорчио.{S} Баба Језекиља не само што му је дошла претњом у кућу, но је још пре тога 
ми Паја подигао је највећу ларму, па не само ларму, но и штаку.{S} Виче: „О Персо, Персо, не би 
е потанко, као да је тамо био.{S} Па не само то, него му даје и друге савете.</p> <p>„Шта ћеш т 
ишћанске, назаренске, која му отвара не само врата цркве, но му даје и уверење, да ће он од сва 
; та, тај запиткује, као да ће сутра не само у хаџије, него и у калуђере.</p> <p>Кад је отац Ме 
сад <pb n="168" /> је скренуо с пута не само за тренутак, но је залутао далеко у пустињу, где с 
} Лекар је набавио серума и лечио је не само у свом селу, но колико је стигао и у околини.{S} М 
рада.</p> <p>Да кажем право, било је не само молбе и саветовања, него и боја.{S} Али ништа не п 
ва крштење код Назарена, то они таје не само пред странима, него и пред својим „пријатељима“.{S 
p>Та трпљивост пробудила је сажаљење не само у матере и браће, но и у суседа.{S} А Назарени ута 
почела да чита и озбиљнија дела, али не само да чита као до сад, но поче и да испитује, да мисл 
вати.{S} Оваку молитву чине Назарени не само недељом, но још један дан у недељи.{S} Негде средо 
одељак.{S} Био је дакле на тој икони не само Бог отац, син и дух свети, него и цео свет, небо и 
јао се, па је онда немилостиво тукао не само жену и кћер, но тако рећи и цео комшилук.{S} Кад д 
а има нечег <hi>страшног</hi>.{S} Но не само у тим, но у свима приповеткама његовим, у целом де 
 писмо, од почетка до краја.{S} И то не само да зна речи, него зна и то, чије су то речи, у кој 
Милеви, мислила је и она о њему и то не само мислила, него и чекала га.{S} Лазар га је очекивао 
="5" /> кад неко падне с тавана и угане само ногу.{S} Марта је и после двадетет година спомињал 
 Гаја Павлов, који је отишао у Назарене само за то, да отклони жандарске потере од себе, те да  
брат Мија.{S} Каже: „Да, да, успаљивање само на зло наводи човека.{S} Ето, ја сам се у мојим мл 
каже, да она овај народ презире и да се само онда свечано облачи, кад иде међу господу на бал.< 
ко би ја њу волео и пазио је.{S} Она се само смеје и каже: „Иди ти с Богом, ја сам ти већ казал 
 се изврнути, а овде а онде.{S} Пита се само:{S} Где, на којој џомби?{S} Јер је џомби на сваком 
зи.{S} Ако ће што да се учини — може се само у друштву.{S} Данашње рђаво друштво поквари и добр 
не може се одржати.“</p> <p>„Једноме се само чудим.{S} Кад се гадите на пијанство, како се и ту 
 реч по реч, но значи:{S} Не брините се само за земно.“</p> <p>Препирка оде све даље и даље, шт 
ма поручио, онда ће и доћи.{S} Чудим се само да је изостао...“</p> <p>Седе Лазар, а седе и она. 
 је спази стари сеоски свештеник, он се само пљесну рукама: „Наопако баба-Стако, зар и ти?{S} А 
е ли ова ствар човечна и поштена, но се само пита:{S} Неће ли ме закон казнити, па ако неће, он 
ору, док сам ја жива.“</p> <p>Доктор се само смеје, а Јованка умирује своју другарицу што већма 
ћи ће нас“.</p> <p>„Добро је, кад су се само упутили“ вели Мирко. „Наша општа благајница није б 
али под смоквом, урмом или неранџом, те само гурнули ногом о стабло, а плод нам падао у уста, н 
враћа у виду лепе жене.{S} Та, да знате само, како је та жена необично лепа. „Страшна је као чи 
, а бој најмање помаже.{S} Сила ће дете само још горе подивљати.</p> <p>Овај је разговор остави 
же дуго постојати.{S} Место да војујете само против злих људи, ви се и ту пребацисте, и ко год  
ло, а то је од жене. (Смеју се.) Пазите само, мало у којем месту, а да најпре жена не оде у Наз 
 јесте то била чудна ствар.{S} Изволите само саслушати:</p> <p>„Баба Наста и баба Макрена, упра 
 нећете да примите пушке.{S} Промислите само, како ће наш краљ живети без војника?“</p> <p>Неко 
p> <p>„Нисам знала“, каже. „Но останите само.{S} Ако вам је Тома поручио, онда ће и доћи.{S} Чу 
а нека, која су врло дивна!{S} Слушајте само. „Отела си ми срце, сестро моја невесто, отела си  
жили су пута, па нису нашли. „Ох, да ће само спласнути отоци!“ мислили су у себи...</p> <p>Кад  
е комедије.{S} Само још једно, једно ће само да покуша.{S} И поче да спрема своје ствари, па да 
зде.{S} О предавању својих другова рече само толико, да су била, „задовољавајућа“.{S} То се ови 
ори главу, опружи руке нуз бедра и рече само толико: „Види Бог.“</p> <p>Ова назаренска узречица 
у назаренску скупштину.{S} Како ли рече само она жена?!{S} Ах да! „Еванђеље је само у вашим рук 
S} Но ово Боривојево нерасположење беше само тренутно.{S} Лазар је опазио, како је Боривоја нем 
о:{S} Неће ли отићи?{S} Али не, то беше само у почетку, сад га се више не клони.</p> <p>Кад јој 
сле кад дође смрт на праг њихов, рекоше само: „Бог дао, Бог узео.“ Тако су говорили, али све је 
S} Када заврши, она му паде око врата и само толико рече:</p> <p>„Победићемо!“</p> </div> <div  
атио матер.</p> <p>Старица га љубљаше и само шапуташе: „Бог те умудрио, сине!“</p> <p>Светозар  
ајник, не сме никоме да погледа у очи и само се крстио.{S} Да је ко добро пазио, могао је приме 
еже око срца; дође му тешко, претешко и само викну: „Не уносите је... него дај да је запалим, п 
ла, заронила је главу у мајчино крило и само говори: „Ништа ми сад више не фали... ти си ми фал 
</p> <p>„Па онда?“ пита разјарен отац и само што није очепао сина за прса.</p> <p>„Онда и у све 
ије порезу, па и парохијал.{S} И кад би само још попустили у томе, да приме пушку као и други в 
ећ петорицу.{S} Јер ти не рекоше у себи само толико, да су Назарени поштени људи, но хтедоше и  
а Лила неће да слуша, неће да скаче, ви само вичете: „Свето јој њено, одмах да је продамо.“ И ч 
се намршти. „Шта хучете?“ каже. „Бајаги само Назарени нису добри Срби?{S} Питајте господина Здр 
 друже, Бог те је умудрио“.</p> <p>„Иди само — иди... па нека дођу одмах.“</p> <p>Кад су Лазар  
ама поче да се разлева по соби, он види само њену црну мараму, јер је сагнула дубоко главу и ст 
рена није нигде писано; свуда се наводи само таолико, да они држе тај обред у највећој тајности 
то не допуштате и све остало, што шкоди само онда кад је претерано, а кад је умерено, онда је н 
S} Чула је и то, поче мислити:{S} Је ли само он свему крив?{S} И нехотице поче лупати главу о д 
мах је изгледало, као да ће побећи, али само у један мах, јер за тим обори главу, опружи руке н 
 све, али јој не поможе.{S} Једном, али само једном, покуша да га бије, али се уверила, да је т 
 у његовој руци задрхта у први мах, али само у први мах.{S} Нико не трепће.{S} Свак очекује, ка 
ви: <hi>„Ово је забрањено“</hi>.{S} Али само да је у рају било судија, Ева би после три дана си 
рце вукло и застаде да се одува.{S} Али само за часак.{S} Обазре се око себе као лопов, па се д 
..“</p> <p>Боривоје се освестио.{S} Али само толико, да види како коњи са стрмог насипа нагињу  
тар Крњин у кући, у којој не беху опали само зидови, но и поштење.{S} Кад му је било осам годин 
оће и захвалити му како воли.{S} Остали само клекну и склопе руке.{S} Две три молитве, које сам 
е силимо никог нити га смемо силити, ми само саветујемо и предлажемо.{S} Благо оном, ко послуша 
стоји нигде писано, да су на то позвани само они у дугачким капутима и мантијама“, вели Јова.</ 
 Исаија: „Ови људи приближују се к мени само устима својима, а срце њихово далеко је од мене.“  
е да је тако казао.{S} Ади нека он мени само оздрави, раница моја, ни голубови неће тако живети 
ога сам ја убила, ви сте слушали о мени само зло и срамоту.“</p> <p>И Боривоје се кренуо.{S} Не 
тељ.{S} Ја знам, да се Назаренство шири само тамо, где је свештеник рђав или где нема свештеник 
 али јој не помаже.{S} Он с њоме говори само оно, што баш мора бити, „званично“.{S} Сто пута га 
 будеш човек, па да подупиреш.“ И да си само чуо, како те је бранила, а како сам те ја нападао. 
ма красота телесна.{S} Такви ће гледати само на светско, жена ће угађати мужу, а муж ће угађати 
престаће у један дан.{S} Њих ће обарати само онај, ко буде радио на том, да се поправи наше еко 
и ово наше „Друштво добрих људи“ живети само у приповетци или ће га прихватити сва наша места,  
ће.{S} Заверила се у себи, да ће живети само за дете и уложиће сву снагу своју, да начини од ње 
ос мислио, да његов говор могу разумети само књижевници, он народу не би ни говорио.{S} Апостол 
 И онда ће се она удати по свој придици само за онака човека, који је члан тога друштва.</p> </ 
одне, за то јој ти прочитај и растумачи само мушке параграфе нашег друштва, то јест оне, које с 
ечи душу.“</p> <p>Свештеник на ове речи само саже главу и рече: „Нек је по твојој, синко; како  
 племе, но што данас бранимо народ свој само лепим речма, а на изборима издајемо га за пет фори 
век спомињала: „Сирота Џуџа, шта ли јој само би, да тако напрасно сврши“.</p> <p>Оно друго дете 
.{S} Сад јој је лакше...{S} Како ли јој само те хладне цигље расхлађују босе ноге, које горе ка 
 лепим раменима... а од одела је на њој само оно, што је најпотребније.{S} Мислила је у себи, к 
ве моје овога света...“</p> <p>Болесник само преврће очима и креће нешто главом... „Тако је каз 
te> <l>Три анђела жалило,</l> <l>То нам само фалило,</l> <pb n="200" /> <l>Поп-Светозар народ з 
скоро увек помаже.{S} Ја бар свега знам само двојицу, који су на дан венчања <pb n="33" /> оста 
ад би нам се милило играње?{S} Ја кажем само толико:{S} Благо оном, ко може и коме се мили.“</p 
све злато, што блиста?{S} Него ти велим само ово:{S} Ако свештеник не ваља, зар одмах из цркве  
Од то доба прође година.{S} Данас велим само толико:{S} Мало је боље но пре.“</p> </div> <div t 
на га разумеде и рече уздрхталим гласом само толико: „Гледај...“</p> <p>Колико је тако лежао кр 
сам жену...“</p> <p>Зачуо се цик; један само, али су све три девојке цикнуле у један мах.{S} Ју 
о од јутра до подне, а кад би подне, он само хукну и пита: „Је л’ већ готово?“</p> <p>„Ех, јест 
ао раздрускану лешину несретне жене, он само рече: „Да кажем, да је ово учинио топ, није, а да  
ене главе и кад га задиркују суседи, он само вели: „Види Бог“.</p> <p>Радовали су се томе и Наз 
њему не дође то у онај мах на памет, он само хукну и рече: „Ми ћемо пропасти обадвоје.“ И онда  
.{S} Стегоше Гају и изишло је, да је он само за то стао у Назарене, да га се окану жандари, те  
; образе му већ дирну њен врео дах и он само очекиваше удар.{S} Но шта би?{S} На место удара ос 
 поља, показала му је ствари.</p> <p>Он само климну главом.</p> <p>„Све је раздрускано“, каже о 
ра са женама.{S} Мојсије није избегавао само три дана жене, но много дуже и Бог му је доцније р 
p>Учитељ Миливој примети: „Ја сам казао само толико, да рђави свештеници нису <hi>повод</hi> На 
ла, нисам бар узео маторог ђавола, него само — пиле од ђавола.“</p> <p>То пиле од ђавола (наопа 
стос није узимао за апостоле жене, него само људе.“</p> <p>„Ти су га људи и продали и распели“, 
азар, „а ви се за дела не бринете, него само за тамјан и — дим.{S} Они, који проповедају код ва 
 Христово време нису крстили децу, него само зреле људе.“</p> <p>„Јао, гле сад!“ вели Јулка. „Д 
Исус исправи и не видевши ни једнога до само жену, рече јој:{S} Жено, где су они, што те тужаху 
на, него ту игра глава.{S} Ти ниси убио само вашку и мачку, него и жену, разумеш ли?“</p> <p>„Р 
ај сити не мари гладнога, но ће га, ако само може, одмах после службе преварити.{S} Нити живе у 
S} Овца хоће да припитоми змију, па ако само змија овцу не - упропасти.{S} Леп нам је наук оста 
ћу чело Боривојево.{S} Али то је бивало само тренутно.{S} Највећма је упадало Нади у очи, што Б 
“.{S} Сто пута га моли: „Бар мало, мало само попусти, ја овако не могу издржати, морам побећи“. 
иле су се по селу друге.{S} Да наведемо само ове:</p> <quote> <l>„Турнир има жутицу,</l> <l>А т 
ечи Христове тако, да се сви ми бринемо само за данас, а свако сутра бринуће се за се.{S} Није  
. Николи крсно име, али не три дана, но само до 10 сати у вече и дао је у благајницу 20 фор.{S} 
аде, како ће овима да се наодговара, но само вели: „Подајте Богу божје, али и цару царево.{S} И 
у његовој башти нема засађена цвећа, но само поврће, ипак је цвеће и непозвано никло.{S} То је  
 нећу друкчије“, да Шандор нема куд, но само вели: „Немој да се љутиш, молим те, пиленце моје,  
што би до сад у такој прилици радио, но само вели: „Нека их, види Бог“.</p> <p>Од овог часа се  
Не велим, да се не бринеш и за душу, но само за земно.{S} Али не можемо сви у Јерусалим.{S} Бог 
ит момци, нит девојке мисле на душу, но само на земно ништавило.{S} Девојка удри на себе пантљи 
е би могао облагородити — човека.{S} Но само се у то мора уложити велики труд и велика брига, м 
а ми испадне.{S} Бајаги то није бој, то само истерујеш ђавола из мене.{S} Та, ево си ме изломио 
искушава.</p> <p>Да кажем, да је све то само сан, не може бити, јер би био врло жив сан.{S} Бор 
блага киша?{S} Ви добро знате, да често само од тог зависи, каква ће бити летина.{S} Зрно још н 
а, ко ће да прихвати кућу?{S} Нек Лазар само оре и сеје, а кад му дорасте млађи брат Светозар д 
ући гласом.</p> <pb n="100" /> <p>Лазар само кашљуцну и намргоди се.</p> <p>Жена, бледа лика, с 
емље, ја ћу те исплатити.“</p> <p>Лазар само махну главом.</p> <p>„Нека, исплатићу се ја сам.“< 
кад их ја не познајем.{S} Али ако макар само онима <pb n="52" /> станем враћати штету, на које  
ло и дрво на све четир стране, а свекар само виче: „Под сто куме, под сто попо, под сто!“ Ух, у 
аљем у варош по доктора да те лечи, јер само луд човек поступа тако с рођеним дететом као ти“.{ 
 потребан,“ каже му Лазар, „јер код нас само што не долази до крви.{S} Све је сад у селу тако и 
е, прими овај мој савет и мисли дан-ноћ само на украшавање душе своје.“</p> <p>Милици грунуше с 
 нестати и остаће о њему у нашем народу само пословица: „Како дошло, тако прошло“.{S} Непросвећ 
можеш чинити с њима што хоћеш, они кажу само толико:{S} Види Бог“.</p> <p>„Хајде, да покушамо с 
е треба по твом наговештају да се удају само за чланове добрих људи?...{S} Ја држим, да је наша 
 си, брате?“ <pb n="227" /> Боривоје му само толико рече: „Тешко је то по сто пута на дан рећи: 
евари!{S} Сад види, да се сотона у њему само притајио, а не смирио.{S} У њему — кува и ври.{S}  
 ако може бити, да човек добије за жену само три године дана робије, онда ћу ја сутра убити и м 
е не женимо — а допушта нам држати жену само за то, да се не би успаљивали.{S} Али ако ћемо се  
кажу, чујем бар тако од натароша, да су само бранили своју веру и ништа више.{S} Ја мислим „вид 
ма, пророцима на само.</p> <p>Остали су само:{S} Мирко, Тома, Боривоје, Јова и Варвара.</p> <p> 
 да нико њега не дира.{S} Назарени беху само још сенка од онога, што беху на почетку.{S} Тужили 
е то, и он уздахну гласно: „Еј, кад бих само познавао слова...“</p> <p>„3ар никад ниси ишао у ш 
 рок је кратак.{S} Ето га, Шандор ковач само за то није дошао у наше јато нити хоће да иде у др 
к. „Сине“, рече му, „видео си...{S} Још само једаред учини што не треба, и ја ћу умрети... мене 
, а ви не палите, зар ће због тог и <hi>само због тог</hi> једно од нас трпети вечне муке?...{S 
које сам у овој ствари прикупио.</p> <p>Само да кажем још ово:{S} Кад сам писао овај роман, уве 
лико је искушење било“, каже му.</p> <p>Само је Милева знала, за што је плакао Боривоје.{S} Ниј 
е ништа дати“. „И не треба“, кажем ја, „само кад си ти ту“.</p> <p>„Е видиш, то си врло лепо из 
.</p> <p>„То су били“, одговара Лазар, „само трезвенији старији људи, којима је била поверена б 
енду.“</p> <p>„Нећу никако“, каже она. „Само би ми још то требало, па да ме разгласе, да сам На 
и, кад је поседне сотона?“ вели други. „Само да богме, свашта има своје време, па није ни од Јо 
е овог догађаја често говорила у себи: „Само да их видим једаред удружене, па ма трећи дан умрл 
део га је таког наш бележник, па вели: „Само му не попуштајте; проћи ће.“ Каже: „Ко хоће да доб 
речистиш се и дође ти време крштењу, од самог себе ћеш разумети, што ти буде потребно“.{S} А ст 
 свог добра и новцу за љубав издао је и самог Бога.{S} Боривоје је просто српски речено доказив 
.{S} Сваки дакле да љуби своју жену као самог себе, а жена да се боји мужа својег.“ У мушком да 
етозар са амвона највећма храбри — себе самога.</p> <p>По литургији ето ти доктора.{S} Светли м 
то је:{S} Хоћу да је љубим више од себе самога, као што је Христос љубио цркву и себе предаде з 
у — Назарене и свуд, где не треба.{S} У самој цркви се води трговина. „Изгледа ми“, каже Здравк 
ам се бојао, да неће бити добро.{S} И у самој скупштини више су гледали једно у друго, но у све 
о је избило на јавност мало доцније и у самој њиховој скупштини.</p> <p>Боривоја је гризло мног 
ност; у нашем јавном животу грамзивост, самољубље, јурење за славом, сјајем и блеском.{S} У тој 
 да руши, а не да је подупире.</p> <p>У самом друштву добрих људи ишло је прво време лепо.{S} Н 
лим о томе.{S} Поп-Миле је придиковао о самоубиству; давно, кад сам још ишла у цркву.{S} Каже:  
ам још ишла у цркву.{S} Каже: „Бог пита самоубицу, за што си дошао овамо, кад те ја нисам звао. 
исмо и остави га на сто.</p> <p>„Где је самртник?“ питаше Гигу лагано.</p> <p>„У комори“.</p> < 
 Имао отац петоро синова и остави им на самртној постељи, да га се сећају и да га поштују.{S} К 
а...{S} Грозно је то, кад човек види на самртном часу, да је промашио цел живота.{S} Он звера о 
бледи, он је то схватио, као да ће чути самртну вест.{S} Хвала Вогу није.{S} Али за то опет оно 
болесну матер, није ју ни часа оставила саму, а уз то је радила као црв.{S} Могла се и удати, н 
е, сузу и смеј, најневинију песму, па и саму шалу.{S} Хоћете људе машине, живе кипове, а то је  
тићи, би му зло.{S} Отправио је Варвару саму, а он се опет затвори у ону мрачну комору и горко  
 сан, не може бити, јер би био врло жив сан.{S} Боривој се бар куне, да је то чиста чистацка ја 
ава.</p> <p>Да кажем, да је све то само сан, не може бити, јер би био врло жив сан.{S} Боривој  
ећ и покојникови другови, носачи понеше сандук... већ излазе из порте...</p> <p>Иде неко!{S} Ид 
 Носачи га познаше, застадоше и метнуше сандук доле.{S} Престаде песма, преста дисање; да не уд 
е знак сећања?{S} Није ли вами мио онај сандук, она клупа, коју наследисте од матере, не чувате 
ни рипиде.{S} Мртваца сподобимо у прост сандук, понесемо ашове и мотике, помолимо се Богу и уко 
ахране најпростије.{S} И нема скупоцена сандука, нема много рипида ни дуплира, али се искупио с 
потмуло јецање Лазарево...{S} Паде пред сандуком на колена, паде и целива га...</p> <p>Кад је у 
?{S} Не, него ви.{S} И ако излазе данас сановници, трепетници, рожданици, животописи, св. <pb n 
 нападао.{S} Звао сам те и претераним и сањалицом и занешењаком.{S} На послетку сам омекшао.{S} 
гоше га извући из блата, јер он није ни сањао, колико су вични Назарени св. писму.</p> <p>Умеша 
о опазио, где иду, али није ни из близу сањао, шта га чека.</p> <p>Јулка га је прва почела испи 
на истрајност, а нико осим Јованке и не сањаше, да поп Светозар са амвона највећма храбри — себ 
ишта друго, па чак и гаров једе шунке и сарме на данашњи дан“.{S} И опет ја њојзи говорим, да ј 
ожртвовањем, љубављу.{S} Можда неће ићи сасвим брзо, али за то не очајавајте.{S} Зауставите пог 
 за неколико недеља <pb n="14" /> сврши сасвим.{S} Последњи поглед паде му на жену, коју је тол 
је нешто, али не знађаше управо шта.{S} Саслушала је мирно, да је и женидба њена брата на прагу 
е то била чудна ствар.{S} Изволите само саслушати:</p> <p>„Баба Наста и баба Макрена, управо се 
} Кад има спора међу члановима, онда се састави суд од старијих људи и они решавају, мире и дос 
 које су „наши назаренски пророци“ сами саставили, дотерали, па и унаказили.{S} Где има више „п 
ајник, а Лазар је као неки бележник, он саставља сва писмена, која иду на страну.</p> <p>Брат М 
биш.“ Ту смо се растали и нисмо се дуго састајали, јер уз божићни пост не игра коло...{S} Баш у 
ара су придобили за себе, те ће се тамо састајати.{S} Тамо им стоји књижница, тамо им је и чита 
носе шта ручају цареви и краљеви кад се састају и госте, а требало би да доносе.{S} Не што се т 
подне има „вечерња“, а сваки дан у вече састају се после свршеног рада на кратку молитву.{S} Та 
к за хаљину.</p> <p>Кад су се другарице састале после неколико дана у врту, почеше и опет нешто 
и дан, недеља по подне, кад се први пут састало друштво добрих људи.{S} Било је ту мушко и женс 
овор о куповању, продаји и т. д.{S} Тај састанак замењује — кафану.{S} Или би се <pb n="139" /> 
 постите и молите се Богу; и опет да се састанете, да вас сотона не искуша вашим неиздржањем“.. 
е јој код ногу...{S} Сети се оног првог састанка, кад га је она питала. „Опрашташ ли ми?“ И онд 
“, вели, „како си први дан, после првог састанка добрих људи усхићено рекао: „Хвала Богу, добро 
је пре било, као данас код Назарена:{S} Састану се свештеник и два три човека, па пресуде и изм 
аком добру.“</p> <p>Кад се код Назарена састану мушко и женско, врло се радо једно пред другим  
ично код људи, који једва чекају, да се састану и наразговарају.{S} Прегладнео човек мало једе; 
 То је канда и главно при овим вечерњим састанцима.{S} О ономе, што је свима на срцу, нема ни р 
t="subSection" /> <p>Сутра дан по подне састао се код Лазара назаренски одбор.{S} Ту је Мирко,  
д мене.{S} Сутра ћемо се за дана и тако састати, па ће бити и он мећу нами“.</p> <p>„Онда је св 
 би направио жену, кад знам, из чега се састоји?“</p> <p>„Од прилике.“</p> <p>„Од прилике, из д 
ом старом гвожђушином, па је — обе цеви сасуо Нади у прса.</p> <p>Кад је доцније судски лекар п 
ирисних ствари.{S} С усана твојих капље сат, невесто, под језиком ти је мед и млеко, и мирис је 
и до земље и праха.</p> <p>По подне у 4 сата био је у школи договор, што га је сазвао прота.{S} 
тију и <pb n="179" /> не би смео од два сата у зору до вечери посећи две стотине снопова трске“ 
“.</p> <p>Одведоше га и он се после два сата вратио.{S} У лицу светли, као да се мало час посве 
си, да сврши посао, а да му остане пола сата и за скупштину?“</p> <p>Милева прими укор и не реч 
 а каже, да не би с њиме живела ни пола сата, само да јој није деце.</p> <p>Кад је Лазар отвори 
ти.{S} Ако добијеш због тога макар пола сата, ја ћу робовати за тебе.“</p> <p>Боривоје слуша, п 
.. то је крв њезине крви...</p> <p>Пола сата доцније пробудио се Гига и тражио ју је очима.{S}  
 прођоше три недеље.{S} Прођоше као три сата, тако се бар Боривоју чинило.{S} А опет колико бол 
о своје узбуђености.{S} Било је око три сата по поноћи, кад се вратио од оца, али не оде кући,  
што му је требало пасти на памет пре по сата.{S} Затвори песмарицу, саже главу на груди и поче  
м, баците на поље.{S} Показује три и по сата, а то није истина, јер вам је већ дванаести час ку 
ује и II. заповед божја кад каже:{S} Не сатвори себи кумира нити икаква подобија. „Од проповеда 
 послове.{S} Тамо је он бивао по читаве сате без надзора и чувар је долазио по њега само онда,  
сно име, али не три дана, но само до 10 сати у вече и дао је у благајницу 20 фор.{S} А и иначе  
своју страну.{S} Могло је бити около 10 сати ноћу.</p> <p>Ноћ је била доста непријатна.{S} Вета 
 посла.{S} Кад полазите?“</p> <p>„Око 5 сати“.</p> <p>„Доћи ћу“.</p> <p>Наста мала почивка.{S}  
а долазе у Лазаревац.</p> <p>Још нема 9 сати, (то је доба, кад се Назарени скупљају на молитву) 
лици са женама.</p> <p>Тек ће да буде 9 сати, а ето им у двориште баба-Стаке.{S} Мала, доброћуд 
 зоре зврје кола, пуна гостију, а око 9 сати дођоше и неколико хинтова напуњених отменом господ 
олитва“ почиње рано у јутру, те до осам сати најдуже буде готова.{S} Онда иду „верни“ на рад, а 
од оца, али не оде кући, но је неколико сати, све док није свануло, лутао по улицама...</p> <p> 
амо им је и читаоница.{S} Даље од десет сати у вече није никад отворено.{S} Он точи до душе и п 
о у уста, но што данас лажемо, варамо и сатиремо један другог за ону кору хлеба или за оно — пр 
, но што се око ње инатите, парничите и сатирете“.{S} За тим јој је говорио, да ће у скорим дан 
рељуба, проповеда се помози ближњему, а сатиру се браћа рођена, и то све под видом Хришћанства. 
лушала, па му онда пришла.{S} Он је био сатрвен, а она, жена за часак га је искушала; он јој се 
 осећаје.{S} То је, док се стара навика сатре.{S} Тако је било и овде.{S} Тек после скоро годин 
 први узе реч.{S} Куцну батином по оном сату, што висаше на зиду и рече: „Баците га на поље!{S} 
орити.“ При тим речима удари батином по сату, који се разби и паде на патос.{S} Онда се окрете  
 Мирко ме је поучио, да и није тако.{S} Сахат је онде за то постављен, да опомене верне, да се  
го за ручком при трпези?{S} Ово није за сахат-два, ово је за век.{S} Треба да видимо, шта ће он 
ије далеко од Боривојевца; једва ако је сахат хода.{S} Боривоје се упутио пешке и уз пут је мис 
 пера ни хартије.{S} Недељом, а и иначе сахат-два на дан стотинама њих баве се књигом или пером 
 где је на зиду висио сахат. „Шта тражи сахат овде, где се „верни“ скупљају на молитву?{S} Да л 
е и опет подиже.{S} Каже: „Кад се стари сахат покварио, овај овде купио сам ја на вашару, укуца 
иконе и крст, а на место њихово обесити сахат као знамење?“</p> <p>Лазар се и опет подиже.{S} К 
зи на њу, но се и даље размахује: „Овај сахат, кажем, баците на поље.{S} Показује три и по сата 
аљину.</p> <p>„И ако те ко потера један сахат, иди с њиме два.</p> <p>„Чули сте, како је казано 
 руком на прочеље, где је на зиду висио сахат. „Шта тражи сахат овде, где се „верни“ скупљају н 
 је мали бео сто, у прочељу виси о зиду сахат.{S} То је сав намештај.{S} Клупе су одељене, т. ј 
сула...“</p> <pb n="167" /> <p>Неколико сахата доцније држао је Боривој у скупштини Варвару за  
на рукама.</p> <p>Још много пре пола 10 сахати црква је дупком пуна.{S} Толико народа нема ни н 
 изјавио у последњој својој вољи, да га сахране најпростије.{S} И нема скупоцена сандука, нема  
} Кад је Сими Ваљану умро син, он га је сахранио врло скромно, а дао у благајницу 30 фор.{S} Ве 
 као петла на буњишту.{S} Зар Христа не сахранише његови ученици лепо?{S} Зар му не метнуше кам 
плочу над гробом?{S} Зар матер божју не сахранише апостоли највећим сјајем?{S} Али ви хоћете да 
не може еванђеље проповедати, крстити и сахрањивати свако, за што то не допуштате и женама?“</p 
исплаче и да олакша себи.{S} Па како се сахрањујете?{S} Укопавате мртве као петла на буњишту.{S 
реб“ каже Јованка.</p> <p>„Па да ли бар сахрањујете мртваце као и други људи?“ пита Славна. „Ко 
ве.{S} Но ни једна од њих није могла да сачека суботе, него удри још у понедељник.{S} Онда је Б 
вори: „Баш смо ти ми Срби народ, да Бог сачува.{S} Код нас и свиње више поједу шљива но ми.{S}  
Талијанци, а Талијанке су врашке да Бог сачува, те баш на Божић истури пред Гаврана велику чини 
иге.“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Да Бог сачува, што је то дете пакосно.{S} Ако што зажели, а не 
>„Јао, гле сад!“ вели Јулка. „Да ме Бог сачува да будем кума код вас Назарена.{S} Пре три недељ 
 се жене, као живе ватре“, и опет се не сачува.{S} Ено га жене изиграше и доведоше под старост  
ар онда на српску страну.“</p> <p>„Боже сачувај“, вели Здравковић, „ти су јадници далеко од срп 
гради, време кад се дере и време кад се сашива, време рату и време миру...{S} У невреме и без п 
ици, трепетници, рожданици, животописи, св. <pb n="122" /> Сисоје, ко је крив томе?{S} Књижаре  
онио се на сто, у руци му <pb n="31" /> св. писмо, те као да мало час, читаше нешто одонуд.{S}  
 и доведоше под старост до подсмеха.{S} Св. Јован Крститељ био је тврђи од Соломона, али га жен 
</p> <p>„Аха, дакле си се пречистио.{S} Св. дух је слетео и на тебе?{S} И ти баш за цело мислиш 
у ђаво, онда ћу и ја избљувати децу.{S} Св. Сисоје се помоли Богу и Бог учини чудо:{S} св. Сисо 
оје се помоли Богу и Бог учини чудо:{S} св. Сисоје избљува на длану млеко материно, а ђаво се < 
на тебе?{S} И ти баш за цело мислиш, да св. дух нема друга посла, но да сиђе на Јову Тимина из  
ничком песмом, за тим иде молитва, онда св. писмо и тумачење св. писма, а на послетку опет моли 
о, но онако по назаренски, сакривен иза св. писма.</p> <p>Боривоје је читао еванђеље по Јовану, 
, треба на том да остане, јер по речима св. писма вреди то исто толико, колико и заклетва.</p>  
 столу гори жижак, а Рахила се нагла на св. писмо и чита.{S} Вече је, па се никоме више не нада 
енску као прву веру, која је озидана на св. писму и која тражи <pb n="142" /> и дела, а не само 
.{S} Ван тога, чим доспе од посла, чита св. писмо.</p> <p>Кад га виде деца, да иде улицом, трче 
пштини, а и код куће по ваздан капа над св. писмом и мучи се да разуме откровење Јованово, које 
јавно изобличи у скупштини, њу, која је св. писмо држала у руци, као што држе успаљенице лепезе 
 болеснице.</p> <p>Каже: „Видим овде је св. писмо, хоћеш да ти прочитам једну главу из њега.{S} 
о војник.{S} А унутри се прича, како је св. Сисоје бацио у море клешта и удице, те клештама уло 
, да придобије Боривоја.{S} Читао му је св. писмо и тумачио му га по назаренском схватању.{S} У 
 иде молитва, онда св. писмо и тумачење св. писма, а на послетку опет молитва и опет песма.{S}  
“, пита, „зар си се и ти дао у тумачење св. писма“.</p> <p>„Не стоји нигде писано, да су на то  
 пролази време и то је све.{S} А што се св. писма тиче:{S} Ми га разумемо и без богослова.{S} Ш 
ђу, забранисте им“.{S} Ви се не држасте св. писма, нећете да га се држите ни у будуће, па закра 
966_N4" /></p> <p>Но та крвава сцена из св. писма продужује се у машти болесне жене.{S} Она вид 
е питати ма које од њих: „Шта читате из св. писма?“ — па онда: „Какве мисли наилазе на вас при  
 страшнога суда. </p> <p>„Шта читате из св. писма?“ — пита је Боривоје Милеву.{S} Он је од Лаза 
 тамо ни у цркву.{S} Ви протумачисте из св. писма, да ни чију смрт не треба оплакивати, јер је  
 он већ осећаше дах њезин, те читаше из св. писма: „О, да би ми брат био, да би сисао сисе мате 
ују с њим.{S} Он је навео и оне речи из св. писма, да се свећа не меће под суд, да тамо светли, 
разумеју, а нуз то је на брзо сазнао из св. писма сва она места, која најбоље растуже, распале  
де чине мало већу параду, јер читају из св. писма два пут, т. ј. из старог и из новог завета, а 
пут рекао: „Крстим те у име оца, сина и св. духа.“ На обали Дунава појали су неколико „браће“ и 
одговара... „Тома је већ узео да буде и св. дух“, мисли он у себи и дође му врло криво и врло г 
и уједно и извор назаренске науке, губи св. писмо.{S} Та да!{S} Шта му вреде мртва слова, кад и 
ме, не треба бадњака, не треба иконе ни св. Николе.{S} По његову закону он би требао на Божић д 
овај је ђавољи; не може њега упутити ни св. патријар, а не ја.“</p> <p>Ух, па бар да је млађи с 
уде сам“, то пише већ и на првој страни св. писма.</p> <p>Док је Лазар по крчми тужио и оплакив 
у они пречишћени, препорођени, напојени св. духом, њихови греси су им опроштени и сотона нема н 
није ни сањао, колико су вични Назарени св. писму.</p> <p>Умешао се и бележник. „Ја“, каже, „бр 
и заплачеш се за сином својим?“ Заклопи св. писмо и остави га на сто.</p> <p>„Где је самртник?“ 
и.</p> <p>Лазар климну главом и затвори св. писмо.{S} За тим поче лагано ходати по соби.</p> <p 
.</p> <p>Свештеник приђе столу и отвори св. писмо... „Дужност ми је“, каже, „да ти прочитам, шт 
 болесни.“</p> <p>И Лазар поново отвори св. писмо и прочита му Христове речи: „Ако ти сагреши б 
 допустили друкчије, но је морао читати св. писмо и тумачити га, а тумачио је тако, да су сви б 
</p> <p>„Ја ћу се о томе већ исповедити св. патријарху на гробу Христову“, вели му Боривоје.</p 
„Ми дакле“ вели Боривоје, „по заповести св. апостола Павла не смемо да будемо једни с онима, ко 
“ пита Јулка. „Зар на жену не може сићи св. дух?{S} Лепи сте ми и ви праведници...“</p> <p>Бори 
d="SRP18966_C22"> <head>Намигуша тумачи св. писмо.</head> <p>И Лазара је до дна душе потресла с 
та јавно еванђеља, молитве, нити тумачи св. писма.{S} То може само мушко.“</p> <p>„А за што не  
послетку, „да се не испуне на вами речи св. писма: „Како очеви једоше кисело грожђе, а тек сино 
азаренско учење гласи:{S} Кад ко проучи св. писмо, покаје се и очисти се од греха, он осети то  
овце; ја ћу ти дати писмо, те ће те сам св. патријарх исповедити и причестити.“</p> <p>Боривоје 
фор.{S} Веља Пекаров славио је о летњем св. Николи крсно име, али не три дана, но само до 10 са 
 треба.{S} Али где ће да се разговара о св. писму, а да заврне момку памет.{S} То не може ни је 
S} А отац Мелентије говори са заносом о Св. Гори, Јерусалиму и оним чудима, која бивају на гроб 
о је и Боривоје.{S} Вредно је проучавао св. писмо и оно неколико назаренских <pb n="81" /> књиж 
е око куће“.{S} Тома је добро разумевао св. писмо, био је од старијих људи, те га изабраше у од 
 је није опазио.{S} Пред њиме је лежало св. писмо, у које се са свим занео.</p> <p>Тако је то т 
Светозар окрене столу, на ком је лежало св. писмо.{S} Узе га у руке и изгледаше као да нехотице 
 је разглашен међу својима, да зна цело св. писмо на памет од почетка па до краја, није на праз 
му, и то с правом, да зна на памет цело св. писмо, од почетка до краја.{S} И то не само да зна  
 другу страну.{S} Пред њиме је отворено св. писмо, но он не гледа у слова.{S} Наслонио главу на 
ко из далека.{S} Дуго је прелиставао по св. писму, на послетку нађе: „Умудрио ме је дух свети“, 
. <pb n="141" /> За овим је читао Лазар св. писмо.{S} Читао је II. главу Јаковљеве посланице, п 
је се народ како зна, чита н. пр. живот св. Сисоја.{S} Је ди вам позната та књига?{S} Каже се у 
 поповске воденице, ништа друго.{S} А у св. <pb n="75" /> писму пише: „Кад се молиш Вогу, не мо 
им.“</p> <p>Наста ћутање.{S} Он гледа у св. писмо и не чита.</p> <p>Јованка гледа и чита...</p> 
“, каже им Здравковић. „Чега год нема у св. писму и што год није на основу св. писма, то је од  
опет, дође јој нешто на памет.{S} Има у св. писму једно место, неколико листи, које је она тако 
 да тумачи разна <pb n="228" /> места у св. писму?{S} То је много за њега и у томе би га могао  
образно.{S} А Назарени спустили главе у св. писмо или их сакрили у руке, па тихо јецају.</p> <p 
, ал’ бију и Турци.“ Што дубље залазе у св. писмо, све се то више истиче међу Назаренима Бориво 
 божје, али и цару царево.{S} И то је у св. писму“.</p> <p>За леђима црномањастог, лепог богосл 
ће он први почети. „Које место читате у св. писму?“</p> <p>„Скоро да вам и не кажем“, вели она  
али јој дође мисао, да ако тако стоји у св. писму, онда је најбоље за жену, да оде у Турке.</p> 
ом Чивутину, о коме си прекјуче читао у св. писму, та како се зове само... живео је преко 900 г 
ио коловођа пушача) показао оно место у св. писму, на које се позивају Назарени, кад забрањују  
ма у св. писму и што год није на основу св. писма, то је од — ђавола.{S} Сликарство, музика, по 
и, ако се потегне цепидлачење на основу св. писма.{S} И збиља и Лутер је рекао нешто слично.{S} 
мало воде.{S} Пуна је соба жена, читају св. писмо или шапућу, а ту је и Гига.{S} Седи непомично 
није време мачу.{S} Отвори другу страну св. писма, које ти је у рукама и тамо ћеш наћи у књизи  
ивоје, па и он пости строго, по пропису св. Василија.{S} По некад мора да покупи сву снагу, да  
и с киме се уортачити.{S} Где вам је ту св. писмо?“</p> <p>На ове речи Назарени као да још мало 
"notes"> <note xml:id="SRP18966_N1"> <p>Св. писмо.{S} Кор. посл I. глава 7. стих 5.</p> </note> 
 </note> <note xml:id="SRP18966_N4"> <p>Св. писмо.{S} Прва књига о царевима, глава 18.</p> </no 
 </note> <note xml:id="SRP18966_N5"> <p>Св. писмо: „<title>Песма над песмама</title>“, глава VI 
нда му јурну крв у лице, али се стиша. „Св. апостол Павле“, каже он, писао је о томе, писао је  
е баба-Стаке.{S} Мала, доброћудна жена, сва се задувала, види се, да се журила.{S} Чим је спази 
а видети.“</p> <p>Девојка је ћутала.{S} Сва три човека видела су по њеном лицу, да би рада да с 
 свету толико не поједе као код нас.{S} Сва јела, која год познајемо, скувамо на једаред, само  
ицем ангела, архангела и свега света за сва моја грешна дела, која сам у животу своме починио,  
Лазар је као неки бележник, он саставља сва писмена, која иду на страну.</p> <p>Брат Мирко је к 
а нуз то је на брзо сазнао из св. писма сва она места, која најбоље растуже, распале и прилепе  
сита наљуби.{S} И кад се задовољила, па сва радосна погледа кћери у очи — поплаши се.{S} Наопак 
 вечера, кад је дозва Срдан.{S} Соба је сва <pb n="185" /> увијена у дим. „Баба“ каже, а не гле 
евна борба.{S} Кад би мркла ноћ, она је сва у грозници.{S} Подиже се у постељи и хоће да иште в 
 има учених људи у селу, који му тумаче сва краљевства, пустиње, вароши и мора, преко којих му  
 је заборавио Јерусалим, Христов гроб и сва уживања онога света.{S} Шчепао је Сувачарову својим 
и ако имам пророштва и знам све тајне и сва знања и ако имам сву веру, да и горе премештам, а љ 
ред ноћи пробудиш и питаш, изговорио би сва та тешка имена као оченаш.</p> <p>Нарочито му је у  
 моја мушкацона, ти мој бермет, ти мени сва сласт овог света“.{S} Она се мало умири и ручала је 
 само у приповетци или ће га прихватити сва наша места, сав народ наш.{S} Ко ће да загледа у бу 
у главом у повлад.</p> <pb n="45" /> <p>Сва тројица повукоше се у угао, који је најудаљенији од 
 — а ићи ће на то, да се при свечарима, свадбама гаји умереност.{S} Ко хоће при свечари, погреб 
 све празнике онога доба.{S} Ударате на свадбе, живите као муве и скакавци, а Христос Спаситељ  
еност.{S} Ко хоће при свечари, погребу, свадби да бљешти, нека поклони друштву на добротворну ц 
 скакавци, а Христос Спаситељ је био на свадби н. пр. у Кани галилејској, где је претворио воду 
нам је добро препоручио, кад је казао: „Свађе и препирања око закона клони се, јер је то некори 
века, кога мрзи, боље је и тако, него у свађи.{S} Нудио сам јој и неко издржавање, али неће да  
 само у први мах.{S} Нико не трепће.{S} Свак очекује, како ли ће да почне и о чему ће да говори 
ш у њу.{S} Но шта могу.{S} Они веле:{S} Свак своје зна.{S} Па где то бива паметно, још којекако 
не рачуна, нема га.{S} Многи почну, али свак почне за себе, па овај овде, онај онде посрне.{S}  
о је ту слику — лик очев, с прочеља.{S} Свака од тих слика била је друкчија, али сваки син је г 
оје осташе у соби, вртиле су главом.{S} Свака је у себи мислила: „Ух, да незгодна и насртљива Ф 
износи, кад мање, кад више скривено.{S} Свака поједина приповетка не показује то тако јасно као 
разлоге, који најлакше придобију, те је свака његова реч била од утецаја.</p> <p>Што Боривоје н 
сто српски речено доказивао, да не лаје свака вашка села ради, него себе ради и његове речи ишл 
а се, што јој Лазар умаче, али се као и свака лакомислена женска, брзо утеши.{S} И она запева:< 
ао је из Боривојевца име сваког човека, сваке жене и сваког детета у прсте.{S} Уз то је био леп 
х старих, имале у старо време право, да сваке суботе туку мужеве.{S} Но ни једна од њих није мо 
ти Симе пекара, оставиће те.{S} Идем ја сваке ноћи и њему, па видим, да није сталан...“ И кад с 
 недељу, јер су Назарени из Боривојевца сваке друге недеље ишли <pb n="93" /> у Лазаревац, да с 
 Назарена?“ пита.</p> <p>„Што су против сваке просвете и сваког напретка“, каже им Здравковић.  
, претешко, али је хтео да се уздржи од сваке ружне речи.{S} Одступио је од Обрена и седе у дру 
писано дванаест глава еванђеља, а испод сваке главе насликано све, што се односило на тај одеља 
дни на колена, трпи, страдај, одричи се сваке сласти, не би ли дошао крај овим данашњим гресима 
} Његов сусед и друг Милан, с ким је он сваке ноћи банчио, одрекао се рђава живота; оде у Назар 
којој цркви придикује свештеник редовно сваке недеље?“ пита. „Ни у једној!{S} Ја знам сигурно ч 
тише.</p> <p>Сад је он онај стари Пера, сваки час се прати пијан с гајдашем дуж села и пева:</p 
л’, мал’, па га подухвата нека топлота, сваки час пије воде, а непрестано је жедан.{S} Где кад  
на</hi>, крчме су чак и недељом празне, сваки се усолидио и нико више не пије.{S} Или ћете поче 
ени, па и узнемирени, јер песма запиње, сваки вуче глас на другу страну.{S} Шта је то, да Борив 
 да га поштују.{S} Кад је заклопио очи, сваки син му је насликао слику и наместио је ту слику — 
г свог века није познала никаква добра; сваки час беше јој горак, те ће бити и задовољна и захв 
п као писан.{S} У њему није било злобе; сваки залогај делио је с децом, с којом се играо, али к 
о никога да устане и да начини реда.{S} Сваки се осећао слаб за то.{S} Кад се овнови бију — овц 
ести, држимо сваки своје за најбоље.{S} Сваки од нас има еванђеље у рукама и сваки га друкчије  
ко пијан, нико мамуран, нико уморан.{S} Сваки се забавио и разонодио.</p> <p>Па шта ли рече сел 
у јарост, да се чак и лекар зачудио.{S} Сваки час је изгледало, е ће малиша да се зграни или да 
тос љуби цркву и себе предаде за њу.{S} Сваки дакле да љуби своју жену као самог себе, а жена д 
н.{S} Недељом по подне има „вечерња“, а сваки дан у вече састају се после свршеног рада на крат 
а и која се зове: „Молитва Грешника”, а сваки прави хришћанин треба да чита ту молитву, он је п 
, обилази око њега на прстима и утишава сваки метеж.{S} Но Лазар није спавао, само се бојао да  
 трпети вечне муке?...{S} Хулио би Бога сваки онај, који би о њему тако ситно мислио.{S} Ено и  
а, вукодлака, вампира, куге, морије, да сваки треба да је има уза се, нарочито војник.{S} А уну 
 признају као истину и ја вам кажем, да сваки народ има и онаког попа и учитеља, каквог заслужу 
е варамо, господо!{S} Неко је казао, да сваки народ има онаког владара, каквог заслужује.{S} То 
 чистити кукољ међу собом“.</p> <p>„Кад сваки члан друштва схвати своју дужност у кући и ван ку 
ри црквени, па изволите наредити, да се сваки члан православне цркве оглашује једнако, изволите 
е своје, да се богатите.{S} И о чему се сваки дан у вече договарате, кад се скупљате на молитву 
{S} Соба је пуна Назаренака, које прате сваки покрет њен.{S} Они јастуци су већ мекши, примише  
S} Сваки од нас има еванђеље у рукама и сваки га друкчије тумачи.{S} Па који је тај од нас, кој 
матори били су ваљани и даровити људи и сваки од њих је из светог писма друго шта прочитао.{S}  
вака од тих слика била је друкчија, али сваки син је говорио, да се он оца најбоље сећа, да је  
са, па ни маћи.{S} Иду људи друмом, али сваки окреће главу и жури се, неће да га види.</p> <p>„ 
г.{S} Сви ми то знамо, сви осећамо, али сваки појединце немамо снаге да се одупремо.“</p> <p>И  
и и на жену.{S} Та, ми смо дужни љубити сваки божји створ, и рибу у води и птицу у ваздуху, чак 
н, а овај није ни то.{S} Могао би утећи сваки дан, а неће.</p> <p>У Јованке биле две другарице: 
ајслађе — разиђоше се.{S} Сутра дан тек сваки осети последице те забаве.{S} Нико пијан, нико ма 
о.{S} Овако ћу долазити, да се исплачем сваки дан, лакше ће ми бити.“</p> <p>Домаћица Јелена је 
 који под оним тешким дисањем Рахилиним сваки час хоће да се угаси.</p> <p>Рахила је видела, да 
иди тог човека, о коме је Лазар говорио сваки дан с одушевљењем.{S} Али је уједно и стрепила.{S 
 стотинама других вероисповести, држимо сваки своје за најбоље.{S} Сваки од нас има еванђеље у  
едан по један отпада.{S} Има нечег, што сваки од њих у дубини душе осећа, нешто што не може да  
ах трећа кућа од затвора, те је стражар сваки дан отпраћао Боривоја тамо, да ради у башти, а ка 
ти“.</p> <p>„Па ви се дакле молите Богу сваки за себе, у највећој тајности?“ питала га је Јулка 
е хоће кући, матери.{S} Сима је одвраћа сваким начином.</p> <p>„Шта ћу ти?“ вели му она. „Теби  
су Боривојева деца, те је обећао, да ће сваких 14 дана доносити Боривоју његову децу.{S} Биће д 
 То је било насиље на срце девојачко, а свако насиље изазива отпор, револуцију.{S} Девојка се о 
, да се сви ми бринемо само за данас, а свако сутра бринуће се за се.{S} Није то изречено, да с 
.{S} Назаренство је сеоска болест.{S} А свако село има две јаке гвоздене капије.{S} Једна је ка 
аћа свако давање,</l> <l>Овде се прашта свако кајање...“</l> </quote> <milestone unit="subSecti 
ква твојих дедова,</l> <l>Овде се враћа свако давање,</l> <l>Овде се прашта свако кајање...“</l 
еде.{S} Онда није чудо, ако отуда изиђе свако зло.{S} Ако се дете кад год и заигра, може му се  
о томе, писао је тако јасно, да то може свако <pb n="148" /> разумети.{S} Он каже: „Ко сади вин 
у и поучио нас; сео у порту, да му може свако прићи и потужити се:{S} То би било нешта...{S} А  
S} У ње је била мала мотика, с којом је свако јутро кресала путање или плевила, па је до скора  
бунов, пре но што је поверио, учинио је свако могуће зло, само није никад наговарао кога од омл 
ељ и свештеник једине капије, кроз које свако зло мора проћи?...{S} Немојте да се варамо, госпо 
, браћа и сестре опростише се и кренуше свако на своју страну.{S} Могло је бити около 10 сати н 
ко.{S} Али ја знам:{S} И карта и мода и свако зло мање је, што је даље од вароши.{S} Ми смо мај 
д су постигле што су хтеле.</p> <p>Па и свако друго зло је отуда.{S} Бадава грбиш и радиш, кад  
а и Назаренство долази оданде, одакле и свако друго зло, а то је од жене. (Смеју се.) Пазите са 
ђеље проповедати, крстити и сахрањивати свако, за што то не допуштате и женама?“</p> <p>Боривој 
то ратари, не доспеју и не могу доспети свако вече, али ко год може, тај одлази.</p> <p>И Лазар 
ек новцем искупити, нити може исплатити свако зло.{S} Доста је, да се поправиш и покајеш, а вра 
У нашим правилима пише, да је допуштено свако <hi>уживање</hi>, само ако није шкодљиво и ако се 
во сестра Наста и сестра Макра, заседну свако по подне у собу и плачу, да би се и камену ражали 
 <p>И она запева и певала је после тога сваког јутра као и пре.{S} Јованка је имала диван глас  
 мене.{S} А крст је видите за мене и за сваког исто тако сећање.{S} Сећање на Христа Спаситеља, 
 Бог, да се три дана пре тога уздржи од сваког додира и разговора са женама.{S} Мојсије није из 
ркве, но му даје и уверење, да ће он од сваког члана те цркве бити признат за брата, и где му с 
 Хришћана.{S} Апостол Павле познавао је сваког по имену и из виђења, те му је лако и било писат 
ло 6 година, знао је из Боривојевца име сваког човека, сваке жене и сваког детета у прсте.{S} У 
свом и пронађосте, да треба да презрете сваког, ко не мисли као ви, а заборависте при том на гл 
од Срба у старије време било женско без сваког права.{S} Девојку нису питали, но је морала поћи 
војевца име сваког човека, сваке жене и сваког детета у прсте.{S} Уз то је био леп као писан.{S 
</p> <p>„Што су против сваке просвете и сваког напретка“, каже им Здравковић. „Чега год нема у  
рски нов закон ослобађа их од тога, али сваког тек 5 година после његова прелаза у Назарене.</p 
 као црв, не дира никога, не псује, али сваког дана у вече па и недељом иде у скупштину.{S} Ван 
Осећа, зна, уверена је, да би тај човек сваког часа умр’о место ње и то радо.{S} Али јој се пок 
рате мој, од детинства.{S} И онда треба свакога да молим за опроштај, је ли, и да му вратим и ш 
вели, све до Божића.{S} Кријем ја њу од свакога, а и она тражи, да нико не дозна, где је.{S} Ка 
лим, уби ме, нека ти је просто.“</p> <p>Свакога прође језа, само чича-Срдана не.{S} У њему је с 
си магарац!{S} Девојака је бар доста; у свакој улици има их и по десет, које једва чекају, да с 
а стотинама њих науче тамо писати.{S} У свакој соби има пљувоница, напуњена песком.{S} Проспу п 
е чак и на Адама и Еву.{S} Каже: „Има у свакој библији, како је било с првим човеком.{S} Он се  
реба да остану код куће, а не да буду у свакој чорби мирођија.“</p> <p>Збор је прота отворио.{S 
чне су, па грде, срамоте, а нуз то чине свакојака безакоња и упропашћују кућу.{S} Сотона је овл 
а забрањује пушити.{S} Зна она, да пуши свакојака вера, па чак и Турци.</p> <p>„А зар ви нисте  
Каже ми: „Сад је код мог бабе прасе, па свакојаке ђаконије, мушкацоне, па бермет“.{S} Ја је љуб 
, да их води њихову оцу, Милева им даје свакојаке понуде за сужника. „Он је сретан“, мисли у се 
 баш онда, кад су у њој вриле и киптиле свакојаке мисли без икаква сталног, одређеног правца.{S 
S} Као да је улетео вихор у њу, те врти свакојаке мисли у ковитлац.{S} Та, то и нису праве мисл 
у, но је још пре тога протелалила селом свакојаке сплетке.{S} Он ју је дакле очепао за раме, до 
и погинути“.</p> <p>Сад наиђоше на Машу свакојаке муке, јер се у војсци осврћу на регламан, а н 
шушта свила; забљешти злато; просуше се свакојаки мириси, а забруја звонки кикот.{S} То су госп 
еби, без икакве невоље.{S} Муче ум свој свакојаким тамним мислима, киње душу своју, јадикују на 
 сиротицу с миром, доста је њојзи брига свакојаких“.</p> <p>Но тада се тек показа вражја копита 
p> <p>„Перо“, каже му, „грде те комшије свакојако. “</p> <p>Пера не тражи нож и не пита:{S} Ко? 
 што се тако окомио на тебе.{S} Ружи те свакојако и поручује, да ти сама дођеш по икону, па ће  
ог благослова.“ Чује се, да га Светозар свакојако умирује, али ко ће Срдана умирити.{S} Назарен 
овима, ексерима, кључићима, једном речи свакојаком старом гвожђушином, па је — обе цеви сасуо Н 
Где, на којој џомби?{S} Јер је џомби на сваком путу пуно.{S} И пита се још:{S} Кад?{S} Еда ли ч 
 рече: „Не бих смео.“</p> <p>„Дужни сте сваком помоћи у невољи“, вели Јованка.</p> <p>„Море, шт 
стају у својој раздражености противници сваком напретку, јер веле: „Пробао сам, не може се“.{S} 
у побожности.{S} Жена на миру да се учи сваком покорношћу. <hi>Али жени не допуштам да учи</hi> 
отињство...{S} Смрт сваком идеалу, смрт сваком пожртвовању; грабеж и животињство, то је оно гро 
еност а у ствари животињство...{S} Смрт сваком идеалу, смрт сваком пожртвовању; грабеж и животи 
 радила код њега као црв, била ваљана у сваком погледу, а опет је за то добијала више боја но х 
Шта је то“, вели она, „кад сам и овде у сваком добру.“</p> <p>Кад се код Назарена састану мушко 
атекао од старина.</p> <p>Боривоју је у сваком погледу било добро, већином је на свежем зраку,  
а све троје њих беху скромни и ваљани у сваком погледу.{S} У слободним часовима бавили су се вр 
и од јако био вредан, послушан, ваљан у сваком погледу.{S} Његова стара напаст оставила га, сам 
 таје обред крштења, јер да га не таје, свакоме би било лако да издржи испит, а старешинама теш 
нове куће не сме нико живи на улицу.{S} Свакоме поцрвенеле очи од силнога плача, али опет за то 
 сам метао руку на срце и трудио се, да свакоме кажем истину — па ма ме постило оно, што ме у т 
пак — тајна, и ова нечувена ствар поста свакоме врло проста и врло природна.{S} Лазар је у дого 
треба мира, те и од моје стране нека је свакоме мира.” </p> <p>Влада је био тронут, једва се уз 
здајете за Христијане.{S} У руци вам је свакоме еванђеље, али су вам у срцима тророге виле.{S}  
} Ако нема друге књиге, молитвеник дају свакоме, па је одатле лако научити зрела човека словима 
{S} Што је год било оваца у оном крају, сваку је познавао по имену; за сваку је знао рећи:{S} К 
м крају, сваку је познавао по имену; за сваку је знао рећи:{S} Када се ојагњила, од које је мај 
исповедити, кад се не могу сетити ни на сваку десету.{S} Понда, можда се ни за годину дана не б 
,” па се и ту пребацисте, јер осуђујете сваку светску књигу и не бринете се за напредак...“</p> 
уди и прочита га.{S} Срдан жудно гуташе сваку реч, а и Лазар слушаше пажљиво.{S} Кад је Светоза 
јер очеви неће ни да чују о томе, да уз сваку хаљину иде и ципела исте боје.{S} Па онда упало ј 
а улазе женске, велики котао воде.{S} И сваку, која хтеде да уђе набељена у цркву, заустави код 
мо, да својом појавом исмеје и изобличи сваку његову реч.{S} И кад поче да говори о <hi>белењу< 
{S} Но опет га је прегледао и забележио сваку модрицу и чворугу на телу му.</p> <p>„Угрувао си  
искушавања сотонина, који му је долазио сваку ноћ.{S} Запиткују га људи:{S} Какав је на изгледу 
 и попне се на амвон, можеш му слободно сваку реч штампати у „<title>Српском Сиону</title>“.</p 
} Нико не може да се победи, већ дај по сваку цену све, што зажели, па ма пропао.{S} И што је к 
 било то издржати, а понављало се скоро сваку ноћ.{S} Кад сване дан, онда опет Нада, његова вен 
ти у две-три речи.</p> <p>Пера је био у сваку руку рђав човек.{S} Кад се оженио, одмах је друго 
 — песма.{S} Девојке се скупе, претресу сваку важнију ствар, узму да богме у обзир и оно, што њ 
о највеће зло беше на дому.{S} Гушобоља свали у гроб млађе дете његово и ако икад, он онда виде 
 а понављало се скоро сваку ноћ.{S} Кад сване дан, онда опет Нада, његова венчана жена, искушав 
па се упутио пешке у варош.{S} Таман је свануло, кад стиже тамо, па се пријавио суду.{S} Исказа 
кући, но је неколико сати, све док није свануло, лутао по улицама...</p> <p>Кад дође до Цветине 
њавао, онда ће тек доћи бољи дани.{S} А свануће нам онда, кад једаред појмимо, да нам у заједни 
ватови, али управо је још нешто више од сватова.</p> <p>Светозара, новог свештеника, увешће дан 
 две три недеље дана, па направи одатле сватове.{S} Момку подај од те гужваре најслађи комад, д 
иће наш ратар свечарство или има у кући сватове, па одмах зову куварицу из вароши и почну износ 
>„Доближио сам јој се лане, у Станићеви сватови.{S} Она је играчица, да јој пара нема, а нисам  
 млада нема венца?“ пита Јулка. „У ваши сватови не свира гајдаш, не певају сватовца?“</p> <p>„У 
ма.{S} Све је у свечану руву, као да су сватови, али управо је још нешто више од сватова.</p> < 
 другог, ја већ брз на покор.{S} Кад су сватови седели за вечером, напунио сам рукаве и шпагове 
 година дана од смрти Срданове, били су сватови Лазара и Цвете.{S} Нису градили што но кажу, ве 
 дати уз девојку, чак ни опреме.</p> <p>Сватови су били без велика шума и параде, а Марта оног  
ранимо и суседове вашке печењем.{S} При сватовима јуримо и по три дана коње, а уморна путника н 
ваши сватови не свира гајдаш, не певају сватовца?“</p> <p>„У нас“ каже Боривоје, „повеже девојк 
кратко испричао све.{S} Било је ту пуно свачега, но најглавније је ово:</p> <p>Ђока Савков је у 
 уста.{S} И он држи, да су жене свему и свачему криве, па чак и онда, кад се одвали цигља са зг 
не види краја.{S} А краја мора тек бити свачему, па и овоме.</p> </div> <div type="chapter" xml 
оди, њега убија.{S} Нека се не угледа у свачему на мене.“</p> <p>Но Светозар није попустио.{S}  
ко зло.{S} Они су мирни људи, који се у свачему држе реда, плаћају најуредније порезу, па и пар 
не сотона?“ вели други. „Само да богме, свашта има своје време, па није ни од Јове паметно, да  
} Све сноси, све верује, свему се нада, све трпи.{S} Љубав никад не престаје, па ако ће и проро 
} Све што год ми данас радимо, не ваља, све је то дело сотонино, треба са свим друкчије живети. 
х свети, него и цео свет, небо и земља, све што видимо и „не видимо“.{S} Ту је био понтиски Пил 
м:{S} Све што је данас лепо у Назарена, све је то пре било код нас, ама све, чак су и црквене о 
е с њиме ма шта, метнуо га овде а онде, све једно му је.</p> <p>Једва се поче полако свестити.{ 
ад, а то лутање ићи ће све даље и даље, све дубље и дубље.{S} Растависте децу од родитеља, брат 
 кућу.{S} Изгореле су и стаје и камаре, све до тамана, чак и марва.{S} Пет до шест хиљада форин 
ко више није годио чича-Срдану.{S} Пре, све ужива, кад га ноћу пробуди песма његова сина, ко ве 
>„Нисмо.{S} Првих дана смо лепо живели, све до Божића.{S} Кријем ја њу од свакога, а и она траж 
.{S} Висок, крупан човек, а кад говори, све грми.</p> <p>„Драги мој“, каже, „ја ћу те бранити н 
авди, а радује се истини.{S} Све сноси, све верује, свему се нада, све трпи.{S} Љубав никад не  
, али не оде кући, но је неколико сати, све док није свануло, лутао по улицама...</p> <p>Кад до 
у и мачку, гуске и пилиће, једном речи, све живо по кући.{S} Срећа, што му онде не беху деца; к 
 ди тако казао, голубе мој, животе мој, све моје овога света...“</p> <p>Болесник само преврће о 
ећ шта ће, час је бесан као сеоски бик, све би да погази, што му год дође на очи, час је опет с 
ко надвладао, њу од кад је Бог створио, све се више и више отима.{S} Ено, премудри Соломон баш  
 почне рушити, неће се зауставити лако, све док не дође до тамана.{S} А тако је и с добрим.{S}  
акшете.{S} Само кад се једаред упутило, све ће добро бити.“</p> <p>„Упутило се“, каже Светозар. 
и Турци.“ Што дубље залазе у св. писмо, све се то више истиче међу Назаренима Боривоје.{S} Ако  
ва друга, ту мерник Миловић, ту доктор, све варошани, ту натарош и ко ће их све побројити.{S} П 
а, када виде Лазар онолику поквареност, све га је јаче и јаче вукло Цвети.{S} Но с шоме је сад  
више о Лазару.{S} Но што је ближе селу, све му то више излази из памети Лазарев лик, а пред очи 
{S} Кажу, кад је човек гледао ту икону, све су га мрави подилазили од ужаса и милоте.{S} Но све 
“.</p> <p>И Пера затегао Кристи уздице; све мрви пред њим.{S} Кад дође пијан из крчме, а то је  
је са мном ствар?{S} Ја ништа не тајим; све сам казао господину испитнику.“</p> <p>„Шта си ти к 
ако дође и Божић.{S} Освануо Бадњи-дан; све се село ужурбало, па су се ужурбали и код чича-Срда 
аже му. „Ти се све бринеш за онај свет; све нешто удешаваш, да ти онда буде мекано, апи пази, д 
 какав је човек био пророк Илија?...{S} Све што је хтео, учинио је, ничег и никог се не убоја д 
 један по један, продиру у комору...{S} Све је видније...{S} Сад опази, где се нешто бели...{S} 
уњених отменом господом и госпођама.{S} Све је у свечану руву, као да су сватови, али управо је 
знај, да је половина с твога тавана.{S} Све су то жене из твоје куће донеле.{S} А што жена прек 
ребније покућство и одело, па доста.{S} Све остало служи на упропашћивање душе.{S} То је њина л 
 у дан иде са слугом на њиву и сеје.{S} Све је лепо средио и Срдану се мили Бог зна како кад ви 
очео.{S} Назаренство долази од жене.{S} Све не помаже и неће бити боље дотле, док се не донесе  
ако одвести и заточеника у Назарене.{S} Све троје је једнако природно.</p> <p>Осуђеник затрепти 
 играла коло и разне друштвене игре.{S} Све је било у највећем реду и кад би најслађе — разиђош 
аши, да испод мире, сто ђавола вире.{S} Све пише, да се чувају људи жена, а он је под старост и 
 код нас само што не долази до крви.{S} Све је сад у селу тако измешано, ускомешано успаљено, р 
ује се неправди, а радује се истини.{S} Све сноси, све верује, свему се нада, све трпи.{S} Љуба 
вала ти и ја ћу радо поћи тим путем.{S} Све што год имам радо ћу дати, само ми поклоните то, да 
ристу и брате по народу, имаш право.{S} Све то пише <pb n="144" /> у еванђељу и све је то било  
ча Срдан: „Нема ту ништа, мој прико.{S} Све су то празни разговори.{S} Слушам данас мог Светоза 
у нема друга лека, но да га оженимо.{S} Све је бадава, овако како сад живи, мора се успаљивати. 
и остала натраг уз Тому и деда Јову.{S} Све троје се стресоше.</p> <p>У онај мах ни један од об 
ренског апостола са свим нову науку.{S} Све што год ми данас радимо, не ваља, све је то дело со 
 Штап и Милеву, те поклече на земљу.{S} Све то беше за неколико тренутака.</p> <p>Сад се прибра 
, како је лопову, кад чује ту песму.{S} Све га нешто диже из кревета.{S} Зна да су му другови н 
ји мало, па се онда исповеди Лазару.{S} Све му је казао онако, као истражном судији, па заврши: 
ро нагојених свиња, па беж на улицу.{S} Све село зна, да су то крадени свињи, а жандари знају и 
није, лепо говори, али шта може реч.{S} Све док неко не упадне у то зољино гнездо и не разметне 
 Погледа на ту мрску кућу и прозоре:{S} Све је мирно, сви спавају.{S} Таман згода, да се он уву 
е без суда погоде.{S} Хоћу да кажем:{S} Све што је данас лепо у Назарена, све је то пре било ко 
и свет воду и ватру, помор и војску и — све је горе и горе.{S} Тада се свршује стари завет, свр 
“</p> <p>Дође и други па и трећи суд, а све три, па три године.{S} Боривоју изгледа то до душе  
у сузе, догађају се читаве трагедије, а све због Назаренства.{S} Он познаје болест из најближе  
ота исписана.{S} Имао је жену и кћер, а све троје њих беху скромни и ваљани у сваком погледу.{S 
ду сред циче зиме изван села у шетњу, а све нешто шушкају и договарају се.</p> <p>Прошле тако м 
еда.{S} Признаје, да је слаб, те позива све образованије синове из Лазаревца, да дођу на славу, 
ј“, поче Јулка, а крши мале прстиће, да све пуцкају, „зар је нисте могли истући, но сте је одма 
 да погине један од удова твојих, но да све тело твоје буде бачено у пакао.“</p> <p>Сад опет от 
ришћани, није могао нико да их прегледа све.{S} У већој гомили жита има увек више кукоља, него  
е волова, крава, оваца, коња, свиња, за све оне живе и мртве ствари, које сам до сад покрао?... 
м пуно; ко зна, хоће ли бити и места за све.{S} Ту је прота, ту неколико свештеника из места и  
д од једном оживе и Варвара, која је за све време мирно, непомично седела уз Боривоја.{S} Она ј 
 и разумели тако.</p> <p>Боривоје је за све то време био црвен као куван рак и више пута је изг 
 недеље по подне у крчму.{S} Ми Срби за све тражимо вина.{S} Ако нам је што добро, дај, пиј од  
ет ја њојзи говорим, да је не дам ни за све прасеће главе овога света, али је више нисам могао  
ећи Творца и просећи од њега милости за све верне, па и оне, који не могоше стићи у овај богобо 
силом да одбију, тада изусти Христос за све векове ову значајну реч: „Тури нож у ножнице...“</p 
.{S} За тебе сад нема лека ни опроштаја све дотле, док не одеш у Јерусалим и тамо се не покајеш 
себи.{S} Пред смрт јој се предсказивала све нека ватра, дим, крв...{S} Пред њу излази Илија про 
у <pb n="4" /> на друму, која се ваљала све ближе и ближе.{S} За мало, и та прашина заигра пред 
е.</p> <pb n="15" /> <p>Марта је чинила све, али јој не поможе.{S} Једном, али само једном, пок 
уди?“ пита Славна. „Код вас је све, ама све друкчије“.</p> <p>„Ми“ каже Боривоје, „предајемо зе 
зарена, све је то пре било код нас, ама све, чак су и црквене општине узајмљивале новац без инт 
 и људима друга имена, јер је читаоцима све једно:{S} Звали се они Пера или Паја, Анка или Јова 
почивка.{S} Мирко лагано баци поглед на све скупљене и поче затегнутим гласом: „Хтео сам још не 
ти општинских рачуна.{S} Кад би и ми на све казали: „Види Бог“, а вами, држави и власти, пустил 
ри у прозоре.{S} Пршти стакло и дрво на све четир стране, а свекар само виче: „Под сто куме, по 
рта уганула ногу, Влада је заборавио на све пољске послове и оставио, да млађи раде шта хоће, ј 
“, каже, „ја нисам учен, да вам могу на све одговорити, али сам био у Сремским Карловцима, па з 
ошао тај глас, јер Срдану биваше одавна све горе и горе, али га тај глас опет за то није мање з 
туда.{S} Бадава грбиш и радиш, кад жена све разнесе на хаљине, штифлетне и пантлике. (Смеју се) 
н зна све, што је писано о томе, он зна све, што је рађено против тога.{S} Он се борио с Назаре 
наје болест из најближе близине, он зна све, што је писано о томе, он зна све, што је рађено пр 
века.“</p> <p>После докторова предавања све је друштво отишло трговцу Малићу на вечеру.{S} Посл 
} Сад се још боље прикупи и већ разабра све.{S} Мирко говори...{S} Каже: „3наш, брат-Томо, не т 
а.{S} Она је чула говор.{S} Хеј, та шта све она не чује, и — умешала се.</p> <p>Каже: „И не нађ 
ћери у очи — поплаши се.{S} Наопако шта све лежи у оним очима.{S} Очајање, управо нешто више од 
стих 5—6.: „Не знате ли, да мало квасца све тесто ускисели?{S} Очистите дакле стари квасац, да  
да заборавите на милост божју...{S} Бог све може“ — упаде јој у реч Боривој.</p> <p>Милева се з 
ему, па видим, да није сталан...“ И кад све ништа не помаже, онда ђаво одлази, али се опет враћ 
 распудила и за кратко време дође поред све своје лепоте дотле, да се даље није могло.{S} Онда  
егову песму над песмама.{S} Тамо напред све говори о премудрости и целомудрију, али маните га с 
ак, но је залутао далеко у пустињу, где све дубље у њу улази и не види краја.{S} А краја мора т 
 се само за земно.“</p> <p>Препирка оде све даље и даље, што но реч: „бију Срби, ал’ бију и Тур 
роју, онда је Тома сам.{S} А он не може све.{S} Већ од дужег времена примио је од Мирка општу б 
их.{S} Вече је тихо и видно, те се може све лепо распознати.</p> <p>Лазар се спремао, да браћи  
ог суда.</p> <p>Ево их иду...{S} Долазе све три, оним истим редом као и пре, лагано, бојажљиво. 
 никад више не нађу трага.{S} Бадава је све село ишло у потеру и тражило; ништа не нађоше.</p>  
 Кућа му је празна, пуста.{S} Бадава је све, научио се на жену, а ње нема...{S} Другови му и оп 
 у школи, па је дошао до уверења, да је све то још увек мало и недовољно, ма се у томе правцу р 
аво не искушава.</p> <p>Да кажем, да је све то само сан, не може бити, јер би био врло жив сан. 
ворити једаред, ако не послуша, онда је све за бадава, крај је.“ Глас му је дрхтао, кад је ово  
е бити и он мећу нами“.</p> <p>„Онда је све у реду“, вели Мирко. „А сад лаку ноћ!{S} Доцкан је“ 
тарији, његова напраситост постајала је све ређа, али се не мења, јер кад се побеси, он је онај 
 помицала од постеље његове и чинила је све могуће, да му олакша, али праву опасност није слути 
p> <p>Док је лекар ово говорио, жена је све дубље и дубље сагибала главу, а на крају закука оча 
 само у пола јасно, где је био и шта је све хтео оне ноћи, па се од тог згрозио.</p> <p>„Ја сам 
ана.{S} А тако је и с добрим.{S} Кад је све уређено и на чврстим основима, онда не може лако на 
ј код Реформата, Калвина.</p> <p>Кад је све свршено, браћа и сестре опростише се и кренуше свак 
а умилостивиш Бога?“</p> <p>„За мене је све доцне“, зајечи Боривоје, „ја сам превршио меру.{S}  
амо, па се пријавио суду.{S} Исказао је све, признао је своју кривицу и искао, да га казне.</p> 
уну. „Израчунајте ми“, каже, „колико је све ово уједно, што ћу вам сад изговорити.{S} Да изведе 
друге стране.{S} Њеном Влади позлило је све јаче и јаче, и он за неколико недеља <pb n="14" />  
рило <pb n="192" /> се све, посрнуло је све, па се задрмале и цркве, јер су и оне из људи</hi>. 
.{S} Ако они други изгубе, изгубљено је све.{S} Време ће показати, хоће ли ово наше „Друштво до 
, јест“, вели Пера „није него.{S} То је све било пре моје женидбе, а оно што је било за последњ 
ам показује, како пролази време и то је све.{S} А што се св. писма тиче:{S} Ми га разумемо и бе 
S} Није био до душе затворен, али то је све, што се може у његову одбрану казати.{S} Опијао се, 
{S} Но нешто беше у тој придици, што је све освојило:{S} Говорнички дар Светозаров, па нека све 
и други људи?“ пита Славна. „Код вас је све, ама све друкчије“.</p> <p>„Ми“ каже Боривоје, „пре 
д даље <pb n="36" /> говори, глас му је све мирнији. „Хоћу да се оканем блуда и пијанке, хоћу д 
и, нити је реке потопити.{S} Да ко даје све имање своје за ту љубав, осрамотио би се.“<ref targ 
ени према држави или странима, они таје све то баш према својим пријатељима, да их ти пријатељи 
рема том детету испунила је најстрожије све прописе назаренске.{S} Она је примила ту божју вољу 
 прву реч Лазар. „О, мој Боривоје, није све тако сјајно, како би ми желели и како је теби то из 
онај оно, што је најпотребније.{S} Није све ново, али може послужити.{S} Тетка га зове, да се п 
ела у подне, па буде ноћ, а још се није све изређало.{S} Наше новине“, каже, „не доносе шта руч 
е једно какав пост пости, а кад му није све једно, онда је он још увек воли, као и пре.{S} А на 
ери.{S} Она је опазила, да код њих није све у реду, запиње негде, али није могла да сазна где.{ 
о преко божје воље, а Бог му је доцније све те три ствари одобрио...{S} Једна <pb n="29" /> ств 
сотона или бар вино, а то је од прилике све једно.{S} И он дивљом руком зграби кћер своју за гл 
b n="9" /> између брата и сестре бивале све жешће, те није чудо, што је Марта живела у непрекид 
е човека.“</p> <p>„А... а... а...“ веле све у један глас, „ви превазилазите и Шандора ковача.{S 
140" /> уздисаји, испрва слаби, а после све јачи, брује као оно ветар кроз суво, јесење лишће.{ 
се Нади учинило, да су у последње време све чешћи и чешћи они облаци, који прелећу чело Боривој 
језичне?“ пита госпођа Љуба.</p> <p>„Не све; нисте све таке“, умиривао ју је супруг.</p> <p>Гос 
>Светозар и лекар учинили су у оне дане све, што су могли.{S} Лекар је у друштву добрих људи ра 
бојала за мужевљево здравље, ако остане све као до сад.{S} А мужевљево здравље ипак јој беше ми 
а још има живота у путника.{S} Напрегне све силе, подигне га на кола и одјури кући.</p> <p>Тамо 
ивоје сам.</p> <p>Рахила и Варвара чине све могуће, да му угову и Тома се не истиче одвише.{S}  
круга нашег, јер од мало квасца ускисне све тесто.“</p> <p>Боривоје подскочи с места. „3ар има“ 
а</hi>. <hi>Искварило <pb n="192" /> се све, посрнуло је све, па се задрмале и цркве, јер су и  
то бели...{S} Очи јој <pb n="214" /> се све боље навикавају на онај полумрак.{S} Оно бело, то ј 
ча-Срданова домаћица је једина, која се све нешто нада.{S} Њено материнско срце говори јој, да  
ошуљи.{S} Иде лагано напред и рукама се све једнако опире о зид.{S} Нечујно је отворила собња в 
p> <p>„Не радиш добро“, каже му. „Ти се све бринеш за онај свет; све нешто удешаваш, да ти онда 
е реч Тома.{S} Каже: „Баба Стака нам се све већма и већма приближује.{S} Била је ономад као што 
ће.{S} Што даље напредује песма, тим се све већма претварају уздисаји у јецање, испрва загушено 
екао многу истину.</p> <p>Здравковић се све једнако врпољи и једва се мало умири, кад узе реч п 
а нека је сретно!“</p> <p>У Боривоју се све већма развиђава.{S} Изгледа себи као човек, кога хо 
pb n="149" /> тога држите?{S} Напрежете све силе своје, да се богатите.{S} И о чему се сваки да 
ико дете од 6 година, али доцније расте све више и више; на послетку је велики као торањ, те га 
ита госпођа Љуба.</p> <p>„Не све; нисте све таке“, умиривао ју је супруг.</p> <p>Госпођа Љуба н 
ета ватра у њему, поуздање, вера, да ће све добро бити.{S} Само да се та ватра не угаси, мислил 
алутасте већ до сад, а то лутање ићи ће све даље и даље, све дубље и дубље.{S} Растависте децу  
то год се ти више увлачиш у зло, тим ће све боље и суд видети, да си луд.{S} А луди нема суда.{ 
Ко је год члан тога друштва, избегаваће све, што је штетно по тело и душу, а пригрлиће и испуња 
 је било до сад.{S} Ако да Бог, постаће све друкчије.{S} Светозар ништа већма не жели, но да се 
у Славна.</p> <p>„Добар дан“, забрујаше све три у један глас, кад стигоше до Боривоја.</p> <p>О 
у!{S} Боривоје уђе у собу, у којој беше све чисто, <pb n="94" /> уредно, али без украса.{S} Наз 
p>„А за што не може и жена?“ — гракнуше све три у један глас.</p> <p>„Зар жена није човек?“ пит 
е.{S} Да за бољима тежи и да се упне из све снаге, да добије боље, он би их имао.{S} Ни поп ни  
м по образу.{S} Милева...{S} Упео се из све снаге да разуме, али не може, само толико схвата, д 
да не види ништа, али опет за то чује и све слути.{S} Не види очима телесним, али види душом, в 
т! </l> <l>Научи нас избегават’, жеље и све грехе ту,</l> <l>Светску мржњу претрпети, верни бит 
те умерено.{S} Па за што не допуштате и све остало, што шкоди само онда кад је претерано, а кад 
лади“.</p> <p>Срдан иде оним јендеком и све болно стење; она студена вода у сред зиме и сувише  
ворио је о томе, како ми све поједемо и све попијемо.{S} Чак и Немањино благо оде на гозбе и пи 
 у Јерусалиму.{S} Пости, моли се Богу и све се већма отуђује од светских ствари.{S} Ако се Нада 
Све то пише <pb n="144" /> у еванђељу и све је то било већ што тамо пише.{S} А зар до века тако 
тно кинђурење и већ тако даље.</p> <p>И све би било лепо, само да му увек не стоји за леђима ње 
осподо, примера, следујте му!“</p> <p>И све би се свршило које како, да се и опет не истаче Шан 
штене завесе ни мало, те се види у соби све са свим јасно, <pb n="164" /> па и то, за што су за 
их он не уме читати.{S} Иде му по глави све то, и он уздахну гласно: „Еј, кад бих само познавао 
ди очима телесним, али види душом, види све онако, како је запамтио у детинству...</p> <p>Мора  
ћаји њиме да овлађују.{S} Сад му долази све јаче и јаче воља да је теши, да се баци пред њом на 
едаред, дваред, триред, десет пута, али све у залуд.{S} По речима апостола Павла било је давно  
г дао, Бог узео.“ Тако су говорили, али све је бадава, људи су.{S} Ако и не плачу јавно, плачу  
 земљу, бије га и ломи му кости.{S} Али све то не помаже.{S} И онда се ђаво поново скупи, утањи 
дана поручио шуру, да су они заборавили све што је било, и на част му икона.{S} Био би и сам от 
те оставили богату кућу очеву, оставили све и пошли за Христом.“</p> <p>„Шта је то“, вели она,  
 Бог“, а вами, држави и власти, пустили све на вољу, и ми би вам се допали.“</p> <p>„Јес’ чуо б 
 вам деца?“ пита она. „Јесте ли затекли све на миру код куће?“</p> <p>„Децу сам оставио здраву, 
ерености.{S} Говорио је о томе, како ми све поједемо и све попијемо.{S} Чак и Немањино благо од 
но да удари бичем по коњима, да их гони све дубље и дубље у Дунав.</p> <p>Кад су се коњи већ за 
одина, остави кућу, жену и децу, покупи све новце и оде с њом у свет...{S} А тај Вајун је био б 
i>.{S} У томе друштву треба да се скупи све, мушко и женско, <pb n="193" /> старо и младо...{S} 
светог писма заборави најдуже до вечери све оно, што преко дан чује и чита.{S} Не може дакле би 
 сам.“</p> <p>„Онда је тако и зацело си све видела.{S} Одавна <pb n="108" /> се гласи, како нам 
село на то?{S} Не може се лако исписати све оно, што су људи међу собом шушкали, а није ни потр 
нешто ружно, обећао, да ће јој поломити све кости, ако му још једном дође у кућу и бацио је на  
 дана, будућност наша.{S} Треба учинити све, да се помогне.{S} И друштво добрих људи даде 300 ф 
а ће залећи и судске трошкове и покрити све потребе дечје.</p> <p>Умирен чекао је Боривоје суд; 
ом руком за прса тако, да Срдан испусти све, што му беше у рукама:{S} Штап и Милеву, те поклече 
е удостојио царства небесног?“ — „Подај све што имаш сиротињи и хајде за мном“.{S} Стоји писано 
Мора да одоше звездари, јер је за часак све занемило.{S} Али не...{S} Крај своје постеље чује з 
ави немам, ништа нисам.{S} И ако раздам све имање своје и ако предам тело своје, да се сажеже,  
а-Станка, кад оно на збору рече, да нам све зло долази из вароши.{S} И сад <pb n="182" /> још д 
који звечи, и ако имам пророштва и знам све тајне и сва знања и ако имам сву веру, да и горе пр 
.{S} Од куд се ја могу сетити, кога сам све у крчми са бирташем Симом опио и преварио на картам 
ови бисера?“ пита друга.</p> <p>„Ја сам све чула још јутрос“, хвали се трећа. „Мамика“, тако су 
 сам год даље улазио у њега, опажао сам све јасније и јасније у засенку његову <hi>целокупан жи 
ведао матери о неком Назарену.{S} Нисам све чула, али сам дознала, да се Назарени не бране, кад 
 сведочити ни овако ни онако, јер нисам све потанко видела.{S} Доста је далеко наш кукуруз од њ 
> <p>„Ето видиш!{S} Како ћу ја да нађем све оне непознате људе, којима сам на вашарима турао ру 
S} Колико би ми дао суд, да му прокажем све, што сам до сад нарадио?!{S} Ево сам добио због јед 
</p> <p>„Ја и не лупам главу, да платим све на једаред и одмах.{S} Ти си казао, да има времена, 
назаренске заблуде, тражио га с напором све душе своје.{S} У њему се одавна зачела нека мисао,  
колу.{S} Он благајник, он повереник, он све.{S} Није дирао никога, само да нико њега не дира.{S 
исли Боривоје, јер је он добро познавао све Лазареве одношаје, па често слушао и о Светозару, к 
у“, и кад би зора, он је још увек певао све то, па то: „За красну љубав“.{S} Кад су у зору неки 
ке осим недеље.{S} Христос је светковао све празнике онога доба.{S} Ударате на свадбе, живите к 
его се о томе промишљам: би ли ја могао све то исплатити макар за 10, 20, 30 година?“</p> <p>Ла 
SRP18966_N7" /></p> <p>Боривоје је знао све ово и за то се намргодио.{S} Он познаје Варвару, зн 
(код нас би се то казало придика) напао све оне цркве, где горе свеће, где се подиже дим од там 
м питању, јер нисам ни из близу исцрпао све оно градиво, које сам у овој ствари прикупио.</p> < 
 и он је тим својим предавањем потресао све присутне до дна душе.{S} Узео је да нацрта последње 
88" /> <p>Лазар му је у кратко испричао све.{S} Било је ту пуно свачега, но најглавније је ово: 
 измене правила.{S} Светозар је покушао све могуће, да то заустави, али није успео.{S} Сад је г 
ве се дакле свршило најлепше.{S} Управо све би се свршило најлепше, да овде прекинемо причање,  
ју, а на чинији није да су делови, него све таки.{S} Кад се Гавран добро најео, брише уста и го 
>Лазар је при читању и тумачењу долазио све јаче и јаче у ватру и сад је говорио скоро са свим  
нису ни опадали.{S} Чича Срдан је чинио све, да се друштво учврсти.{S} Он је још једнако поболе 
цео разговор.{S} Није разумео и схватио све, али му је довде било јасно.{S} Прво, да је Светоза 
 да је сиромах, устане. „Нисам исплатио све“, каже.</p> <p>„О, о, пријатељу, како да се тако за 
ву.{S} Он је од Лазара сазнао и докучио све назаренске обичаје.</p> <p>„Читам“, каже она, „седа 
 стиху првом до осмог.{S} Он каже: „Ако све језике човечје и анђелске говорим, а љубави немам,  
 а Лазар се не мења.{S} Њему је постало све равно до Косова, равне су му чак планине и брда, а  
S} До сада је у кући Владе Иванова било све на миру, али сада ће та кућа да изгуби главу.{S} Вл 
о преварио.</p> <p>Но бар да је то било све.{S} Него месец-два дана доцније, кад оде послом у в 
ш никако нема ни трага од зрна.{S} Чуло све село, те претресају шта то може бити.{S} Неки кажу: 
 га.</p> <p>Од сад је код Назарена ишло све већма низбрдице.{S} Тома је био први момак у њихову 
ако ли је тамо код вас?{S} Је ли и тамо све злато, што блиста?{S} Него ти велим само ово:{S} Ак 
ихов.</p> <p>Био је учен и даровит мимо све њих, појао је као анђео, а говорио је као апостол.{ 
џеп од мога.{S} Та не оно мало куће, но све село да продам, не би залегло“.</p> <p>„Кад немаш,  
?{S} Читаву ноћ није могао да заспи, но све једнако уздише.{S} Кад је запазио, да је Лазар буда 
ави подилазили од ужаса и милоте.{S} Но све је то:{S} Некад било, сад се приповеда.{S} Пред јер 
„да сам и од више често очајавао.{S} Но све је бадава.{S} Сад видим, да се с првом цигљом не по 
али га и за неки колац, на сунцу.{S} Но све бадава.{S} На послетку га затворише и хтели да му с 
ер је то некорисно и празно“.</p> <p>Но све бадава, поп-Јаша се баш мало час ухватио у коштац с 
еванђеља, а испод сваке главе насликано све, што се односило на тај одељак.{S} Био је дакле на  
је баците у земљу.{S} Зар је по то зрно све једно, хоће ли земљу сажећи сунце или ће је оросити 
бе су отворени, те се и из ње може лепо све чути и видети.{S} Тек ако дете закрешти и заплаче с 
 брата од брата, Србина од Србина, а то све у име Бога, коме се заједнички молимо.{S} Ево вас в 
 и побринули се за колевку, а зар је то све?{S} Но како стоји са оном крвљу и нарави, које ће т 
лижњему, а сатиру се браћа рођена, и то све под видом Хришћанства.{S} Они, који се зову Хришћан 
е Боривоје ако не баш сретан, а оно бар све мирнији и мирнији.{S} Буде, па се некада чак и насм 
ви да се множе.{S} Дошли су они, који у све сумњају, који чекају најпре утрвен пут, чекају успе 
да време, кад је свештеник био у народу све.{S} Народ није имао оволико просвећених људи као да 
n="77" /> <p>„А ако се не воле?“ питају све три у један глас.</p> <p>„У нас није као код вас, д 
штаја за своје грехове.{S} Али Боривоју све то беше мало.{S} Стрпао је оца Мелентија у постељу, 
} Чита из неке велике књиге и говори му све потанко, као да је тамо био.{S} Па не само то, него 
аш толико распитивао, онда није ни њему све једно какав пост пости, а кад му није све једно, он 
едан сноп, очитај оченаш и удри по њему све дотле, док сотона не изиђе из њега.{S} Ајај и мени  
оже да се победи, већ дај по сваку цену све, што зажели, па ма пропао.{S} И што је код мушког п 
идиш тако рећи при бенгалском осветљењу све оно, што у нашем друштву не ваља, али се у соби и н 
овао у цркви и његове придике бивале су све то вештије, лепше и језгровитије.{S} А ни стари све 
/p> <p>Зачуо се цик; један само, али су све три девојке цикнуле у један мах.{S} Јулка већ хтеде 
ругој страни нису спавали.{S} Чинили су све, што год су знали и умели, да најпре зауставе проди 
кале и пиштале над својим гресима, нису све скупа толико <pb n="114" /> блудиле и заблудиле, ка 
о, као што те је продао Јуда и погазићу све заповеди твоје.“</p> <p>Дуго је клечао и плакао, а  
жена, деце.{S} Читав вашар.{S} Пусте их све редом у какав велики ходник, њих поставе уздуж на ј 
ор, све варошани, ту натарош и ко ће их све побројити.{S} Па онда има и женскиња.{S} Жене госпо 
иделе само његову жену.</p> <p>„Али баш све једнако на њој“, каже нека. „И хаљине и огртач и ци 
 Ћутаћу.{S} Па кад ми је већ послао баш све само избушене и поломљене ствари, за што ми није по 
отово“, рече јој лекар строго, „зар баш све?{S} Верујем, да сте скројили пелене и побринули се  
 Персо, не било те да Бог да, куд срљаш све испред мене?{S} Ти си тако рећи јуче постала просја 
ој чисто претрну.</p> <p>„Треба да знаш све још за времена“, продужује Тома, „па да помогнемо,  
довољавам и с мањим улицама, а ти тераш све друмом, па хоћеш и овде да будеш прва.{S} Уступај,  
беху деца; ко зна, шта би несретник још све починио.{S} Или би га можда дечји поглед уздржао од 
анас још празна“.</p> <pb n="111" /> <p>Све је ишло без приговора, глатко, само у последњој ств 
етре отуд од Горњака“ —</l> </quote> <p>све те мрави подилазе од милоте, а чује се по целом сел 
из две голубице и једне мачке.“ </p> <p>Све су сикнуле на њега.{S} Он је само махао рукама. „На 
смо Назарени, не треба нам попа.</p> <p>Све ово је Светозар дочуо и ово сумњичење заболело га ј 
 тај је често врло много учинио.</p> <p>Све оно, што је до сад слушала и читала, оставило је у  
е на дар:{S} Јерусалимску икону.</p> <p>Све се дакле свршило најлепше.{S} Управо све би се сврш 
тни сине, свему сам крива ја!..“</p> <p>Све ово било је одвише страшно по Боривоја.{S} Груди му 
 <p>„Не лупај главе“, теши га Соломон, „све су то већ измудрили наши јеврејски мудраци.{S} У та 
 се згади на себе, а обузе га очајање. „Све је свршено“, мислио је, „најбоље ће бити да се убиј 
душу своју, јелте?“ — рече смешећи се. „Све је бадава, не иде.{S} Казала сам вам већ, да ја не  
онај црни мачак, тужно мијауче и вели: „Све су ти лекарије забадава, Гавране.{S} Од свију грехо 
и брините се једино за дете“.</p> <p>— „Све је готово и приправљено“, изусти она обореном главо 
, изусти она обореном главом.</p> <p>— „Све је готово“, рече јој лекар строго, „зар баш све?{S} 
ивоје, кад се већ наљубио деце.</p> <p>„Све је лепо и красно; пријатељи Назарени светују ме и п 
.</p> <p>Он само климну главом.</p> <p>„Све је раздрускано“, каже она.</p> <p>„Ништа, оправићем 
 је уз пут професор Здравковић.</p> <p>„Све бих опростио Назаренима“, каже, „али има двоје, рад 
а.</p> <p>„Ништа, оправићемо. “</p> <p>„Све, што је било боље, задржао је брат.“</p> <p>„Задржа 
} Брату је потребније но мени.“</p> <p>„Све то може бити, ади ниси ни ти свој господар. <pb n=" 
гама Милевиним.{S} Сад лежи пред ногама Свевишњега.{S} Осетио је сву ништавост човечју и дође м 
 радујемо, ако се с нами заједно помоли Свевишњему.“</p> <p>Још су њих двоје говорили реч-две,  
екнуо и рекао: „Љубазни, да се помолимо Свевишњему“.{S} Склопио је за тим руке, а за њим и оста 
 те га изабраше у одбор.{S} Но он поред свег тога, није био особито омиљен међу вернима.{S} У о 
та“, мишљаше у себи, „па ма ме моја крв свега расула...“</p> <pb n="167" /> <p>Неколико сахата  
 душе не дају пера и хартије, али поред свега тога стотинама њих науче тамо писати.{S} У свакој 
Или би га можда дечји поглед уздржао од свега покора — не зна се.</p> <p>Једини је петао утекао 
 и он се тако рећи јогунасто повукао од свега.{S} По лицу му се видело, да је врло незадовољан. 
не, сада су вапиле на небо.{S} Ратар од свега највише поштује хлебац.{S} Тешко га добија; у њем 
 молио Богу: „Господе Боже, доста ми је свега, прими душу моју од мене“.{S} На ове последње реч 
тиће се над гробом Христовим.{S} Но пре свега хоће достојно да се спреме за то причешће, постић 
а.</p> <p>Светозар продужи:</p> <p>„Пре свега да дођемо с једним на чисто.{S} Сви ми, који идем 
тијих дужности од парничења. „Маните се свега, рече јој, и брините се једино за дете“.</p> <p>— 
ме се и она и човек јој обрадовали више свега и кога су они доцније крстили: — Боривоје.</p> <p 
лушан до крајности, волео је матер више свега, а био је и необично бистар.{S} Што једном чује,  
ће вас срамотити и биће стада кужнога и свега осталог, чега има и у осталим већим вероисповести 
ш судити пред лицем ангела, архангела и свега света за сва моја грешна дела, која сам у животу  
и да се одречемо глупости, бесмислица и свега, што је излишно и штетно.{S} Ако не могу ја то да 
две године.“</p> <p>„А колико сте имали свега?“ уплете се у разговор Јулка, јер јој ствар иде в 
ола, амова, новаца, перина, једном речи свега, што се могло украсти, понети или отерати.{S} Лаз 
 лек, који скоро увек помаже.{S} Ја бар свега знам само двојицу, који су на дан венчања <pb n=" 
јест, и Здравковићеви другови се одричу свега, јер се измешаше међу собом.</p> <p>Па шта је бил 
 цркви придиковао против њих; он је био сведок оним народним предавањима у школи, па је дошао д 
је отерао.{S} Каже јој: „Момак је умро, сведока немаш, суд је ону ствар свршио; сад има друга п 
за то, што те је погазила, имаш на то и сведока.{S} Кад је твоја жена видела, којим си путем уд 
 који начин ми,</l> <l>Већ к’о твоји ту сведоци да стојима с тобом сви“.</l> </quote> <p>И на о 
а је била једноме мужу жена и која има ^сведочанство у добрим делима, ако је децу одгајила, ако 
не попушта.{S} У очима му је нешто, што сведочи, да он није као Сима пекар, но да ће допостити  
брен добро прошао.{S} Мара Шљиварева је сведочила, како је чула Милевину цику оног вечера, а и  
. „Ја“, рече на послетку, „не бих могла сведочити ни овако ни онако, јер нисам све потанко виде 
, рече прота, „дајте, да је однесемо на свеж зрак.{S} Воде, брзо воде!“</p> <p>Назарени радосно 
ваком погледу било добро, већином је на свежем зраку, а и с храном му је боље, јер је гђа Јелач 
ити Боривоју његову децу.{S} Биће дакле свезе међу њима, а и подвоз му неће бити бадава.</p> <p 
ишене речи и друге које стоје с овима у свези, начиниле су голем утисак на душу Боривојеву.{S}  
а, не само беспослене, него и језичне и свезнале, па говоре и што не треба.{S} И премудри Солом 
један део хидрогена.{S} И кад доведем у свезу оксиген и хидроген, направићу воду.{S} За што не  
ти стакло и дрво на све четир стране, а свекар само виче: „Под сто куме, под сто попо, под сто! 
емљом.</p> <p>У овај мах чак и Милевина свекрва, баба Стака повери.{S} Она је опазила, да код њ 
м волела да види дете своје — али ју је свекрва одговарала од тога. „Болесна си, ћерко“, каже,  
само тело, прах, дух је код Бога“, рече свекрва место сина. „Бог га је одазвао к себи и ми треб 
 јој сад лакше.{S} Но тако је мислила и свекрва њена и изиђе на поље.</p> <p>Жене, које осташе  
гова и кћер од матере њезине и снаху од свекрве њезине.{S} И непријатељи човеку постаће домаћи  
 напуштен.</p> <p>Милева је наговестила свекрви, да би још једном волела да види дете своје — а 
и на помоћи.{S} Дете су старије жене са свекрвом унеле у комору, оставиле га тамо, док не дође  
сти и после болести, а баба Језекиља је свем селу испричала оно исто, што и Марти, па су сад мн 
 остало на остале ствари.{S} Нигде се у свем свету толико не поједе као код нас.{S} Сва јела, к 
, јавно.{S} И Боривоје и Сима изјављују свем селу на видику, да хоће да олакшају души својој; о 
је се истини.{S} Све сноси, све верује, свему се нада, све трпи.{S} Љубав никад не престаје, па 
ас по час речи: „Еј, мој несретни сине, свему сам крива ја!..“</p> <p>Све ово било је одвише ст 
ја и где би ја.{S} Него је Савета Ивина свему крива, Христос јој судио, вештици проклетој.“ Каж 
жена је казна од Бога.{S} Жене су криве свему овом злу, које је међу нама.{S} Право нас је учио 
 речи из уста.{S} И он држи, да су жене свему и свачему криве, па чак и онда, кад се одвали циг 
је спустила главу и рекла Влади: ”Тм си свему крив, јер си мојој лудој глави пустио на вољу.{S} 
је и то, поче мислити:{S} Је ли само он свему крив?{S} И нехотице поче лупати главу о душевној  
 својих 18 година.{S} Ово се девојче по свему разликовало од осталих девојака.{S} Њено одело је 
прочитао ток њена крштења, видеће, да у свему томе нема ничега, што би требало тајити.{S} Па и  
ни су се множили, те је изгледало, да у свему <pb n="208" /> напредују.{S} Јесте, изгледало је. 
 ако од свију нас можда ни један није у свему добро схватио?{S} А то је и највероватније.{S} Па 
 и Боривојев бранилац доби мал’ те не у свему право.{S} Прва ствар недоказана и застарила, за д 
замишљала ту ствар?{S} Ми мушки да се у свему држимо умерености, а ви госпође да се китите, иде 
е очепао сина за прса.</p> <p>„Онда и у свему другом мислим наставити овако, како сам почео“, в 
>„Нисмо далеко.{S} Само што сте се ви у свему пребацили, претерали сте, а то је зло.{S} Место д 
 се за напредак...“</p> <p>„Претерани у свему, одбацујете радост и уживање, сузу и смеј, најнев 
>ми, држава и власти</hi>, били би им у свему на руци.“</p> <p>Шандор ковач га прекиде. „Да бог 
ним крв!...“</p> <p>Боривоје није био у свему лош.{S} Напротив, био је послушан до крајности, в 
:{S} Ја сам божју реч схватио потпуно у свему и без погрешке?{S} Сви ми то кажемо, али кад то к 
како ће скромност у оделу и умереност у свему учинити, да нико ни у цркви неће грамзити за нечи 
нска „браћа“ и старешине поучавају их у свему, али кад је разговор о крштењу, онда су назаренск 
тамо ћеш наћи у књизи проповедника, да „свему има време.{S} Време кад се рађа и време кад се ум 
вковић, „ти су јадници далеко од српске свести.{S} Не гласају никако.“</p> <p>Госпође су хукале 
едно му је.</p> <p>Једва се поче полако свестити.{S} Сад тек осети, да му је у души страшно, не 
, у устима му блага реч и он осваја.{S} Свет гомилама кличе: „Слава: твоји смо! победио си нас“ 
а света, а право и има.{S} Теби се руга свет, а не њој.“</p> <p>Боривоје види јасно, да из ове  
 и нарави, које ће то дете да донесе на свет?{S} Зар мислите, да се о томе не треба бар исто <p 
роби?{S} Зар хоћете да донесете дете на свет са успаљеном крвљу, раздраженим живцима, болесном  
ривојева.{S} Он је из те школе изнео на свет необичну крв, а ни она јерусалимска икона, коју му 
ote> <l>„Дај Илијну свету строгост, кад свет овај слеп и глуп,</l> <l>Идолима сјајне храме и ол 
ј са 600 форината?“ Па зар ту да не иде свет у Назарене?{S} Како ту можете бранити свештеника?“ 
рити с јерусалимским.{S} У Карловце иде свет, да купи добра вина, а не да лечи душу.“</p> <p>Св 
м.{S} Или нек се поправи или — широк је свет, па куд га очи воде.</p> <p>Лазар је обећао, да ће 
нистратора, па не беше Назарена, а није свет ишао ни у Католике ни у Калвине. <hi>Клица Назарен 
аметно, да тако рећи на дану узнемирује свет“.</p> <p>„Та ће се ствар већ довести у ред“, рече  
и видели божју казну, божју вољу, да се свет из невоље научи памети, те су стојали већином скрш 
да уђеш, а ти ниси...</p> <p>»<hi>Да се свет искварио, искварио у свима вероисповестима, то при 
а велик наук.{S} Разумите га.{S} Кад се свет искварио, кад људи заблудеше, посла Бог потоп.{S}  
да те на хатару дочекује литија и да те свет назове:{S} Хаџи - Боривоје.{S} Од оног силног пасу 
а поједине црквене обичаје.{S} Позивате свет, да се укину мала и велика звона, разне врсте опел 
еше немир и незадовољство.{S} Шта ли ће свет рећи?{S} Шта ли Назарени?{S} Било би му најмилије, 
ју науку, његова дела беху ненадмашна и свет је на њега дизао камење, да га убије.{S} Па шта хо 
{S} Не што се то нас тиче, него да види свет, да се ни при царским гозбама не износи више од че 
ских апостола и обавесте онај заблудели свет.</p> <p>Кад је Здравковић свршио, са многих страна 
стову.{S} Приповедао је, како небројени свет одлази онамо, да олакша души и прими опроштаја за  
освета божја.{S} Бог пушта на искварени свет воду и ватру, помор и војску и — све је горе и гор 
и, ослушкивао је Здравковић, шта говори свет и шта суди о његову предавању.{S} Не чу ништа друг 
им се некако подиже, не мари шта говори свет о њему, но иде на њиву и ради од ране зоре до мркл 
Дај чистоту Јосифову, кад бесрамни овај свет,</l> <l>Претњом или молбом тражи, увући нас у свој 
ро“, каже му. „Ти се све бринеш за онај свет; све нешто удешаваш, да ти онда буде мекано, апи п 
рипида ни дуплира, али се искупио силан свет, дођоше три свештеника из околине, да замену Свето 
а, за то ваљда није ни обучена за стран свет.</p> <p>Дуга коса пала јој расплетена по лепим рам 
д кад дође поп Светозар, мало се утишао свет против њих, не нападају их више на улици, а гле са 
опако би им било, да их је до сад видео свет пред скупштином.{S} Но данас је изузетак.{S} Прво, 
о Бог отац, син и дух свети, него и цео свет, небо и земља, све што видимо и „не видимо“.{S} Ту 
 па и вас Фарисеје и лицемере, који цео свет грдите Фарисејима, а допуштате, да ме овако бије“. 
ма“ није знао више, до ли то, да их цео свет грди и осуђује, али је и то доста непријатно.{S} Н 
их дотадашњих придика.{S} Он је храбрио свет, челичио га је на истрајност, а нико осим Јованке  
 своје сукње и кошуље, да оде где год у свет.{S} Пукле биле неке сплетке; завадила се с јетрвом 
ете онда, ако прескочи ограду и јурне у свет?{S} Ко ће онда робити место њега?“</p> <p>„Неће ни 
 и децу, покупи све новце и оде с њом у свет...{S} А тај Вајун је био баш угледан њихов човек и 
ом предбројано, показује, колико се наш свет интересује за важно питање, које се у овом роману  
ти пред лицем ангела, архангела и свега света за сва моја грешна дела, која сам у животу своме  
у Наду.{S} Она се дала на уживања овога света, а право и има.{S} Теби се руга свет, а не њој.“< 
је не дам ни за све прасеће главе овога света, али је више нисам могао умирити.{S} Поче да ме к 
 голубе мој, животе мој, све моје овога света...“</p> <p>Болесник само преврће очима и креће не 
брдо и показао му оданде красоту целога света, сети се шта му је Господ одговорио?{S} Шта ће ти 
салим, Христов гроб и сва уживања онога света.{S} Шчепао је Сувачарову својим сувим прстима за  
:{S} Говорнички дар Светозаров, па нека света ватра у њему, поуздање, вера, да ће све добро бит 
пот уз печење.{S} Они их доносе из бела света, ми их ногама газимо...{S} Хо мај, та казао сам,  
/> у гроб; осети, колико је пао у очима света, па се згади на себе, а обузе га очајање. „Све је 
арода нема ни на Ускрс; а толико отмена света није ваљда још никада било у селу.{S} Снаш-Пела к 
 у њихову весељу.{S} Црква је била пуна света, а венчање је извршио прота, који је и непозват д 
 Бог радио у бесконачности пре створења света“, рече: „Секао је штапове за оне, који измишљавај 
, ти мој бермет, ти мени сва сласт овог света“.{S} Она се мало умири и ручала је с нами...{S} К 
енилом.{S} Та, да обиђеш Назарене целог света, не можеш наћи таке девојке као што је Милева.{S} 
ене но пре.</p> <p>Милева се повукла од света и мирно живи у братовљевој кући.{S} Покушала је,  
ти, да је слаба.{S} Виде, да не познаје света, живота, начела.</p> <p>И прегну да упозна оно, ш 
 и мислим, да би боље било, да Бог није света ни створио“, рече она ненадно, па се онда и сама  
ли нико неће да је бела врана, неће ван света.{S} Ако се и нађе један у стотини, тај један се и 
есретно.{S} Није дошло ни близу онолико света, колико прошлих недеља.{S} Трећи Здравковићев дру 
ј... последњи пут сам читала о створењу света.“</p> <p>„Па какве вас мисли обузимају при том чи 
д поквареношћу својом, над поквареношћу света, плачу и очајавају годинама.{S} У том добу свога  
е рекну: „Била је слаба.“ Очувао јој је светао спомен: међу — вернима.</p> <p>Милева пак није п 
а гледаше весело унаоколо, па кад спази светао ланац на лекарову прслуку, маши се за њ.</p> <p> 
ја до пре обузимаше његову душу) опазио светао пут, који води к спасењу.{S} Шта више, учинило м 
то може назвати слогом.{S} Јер кад дође светац, онда старац са снајом светкује, остали иду на р 
 немам права да се тужим“, вели, „он је светац и то је најстрашније.{S} Хеј, да могу да ишчупам 
ченица, а Светозар дошао из школе преко светаца кући те меће из пушака.{S} У један мах дође Мил 
рота Папић.{S} Баш на један од највећих светаца даде изнети на средња црквена врата, куда улазе 
 проговори.</p> <p>Био је то калуђер из Свете Горе, отац Мелентије, родом Србин, који је обилаз 
Бог седи на Олимпу, те пијанчи, ратује, свети се, чини прељубе — а опет су ти људи били бољи од 
ио на себи, да сам се пречистио и да је свети дух сишао на мене.“</p> <p>„Код вас може читати е 
арвару, зна да је над њом зао дух, а не свети дух, а зна и то, да она из светог писма заборави  
 „да ти прочитам, шта пише о тој ствари свети апостол Павле“.{S} И прочита ово:</p> <p>„Не забр 
 меру.{S} Мени нема лека“.</p> <p>„Онај свети лек, који је прописао Христос, прописао је баш за 
ечисти; сотона је више не искушава, дух свети наишао је на њу.</p> <p>„Божје путеве не може чов 
и она на завршетку скупштине, да је дух свети улио у срце њено — молбу.{S} То је био знак, да с 
а га не муче више зле мисли и да је дух свети над њим.{S} Он осети уједно, шта му не достаје, а 
у, на послетку нађе: „Умудрио ме је дух свети“, рече у себи.</p> <p>У недељу, која је ишла, чит 
а тој икони не само Бог отац, син и дух свети, него и цео свет, небо и земља, све што видимо и  
арвара.</p> <p>„Какву је молбу улио дух свети у срце твоје?“ пита је Мирко, јер је он најстариј 
х да одговори.</p> <p>Устаде Боривоје. „Свети апостол Павле“, каже он, „који је прописао, како  
скорим данима да постане мати, и да има светијих дужности од парничења. „Маните се свега, рече  
} Ето, дошли смо дотле, да нас са таким светим књигама озиђују у вери, па није чудо, што смо не 
бе, не научен човеком, но прожман духом светим.{S} Ето дакле, за што Назарени таје обред крштењ 
им делима, ако је децу одгајила, ако је светима ноге прала, а младих удовица прођи се; оне кад  
нате да они, који чине свету службу, од светиње се хране?{S} И који олтару служе, с олтаром дел 
ем деце, ако остане у вери и љубави и у светињи с поштењем“.{S} Апостол Павле: назива жене „сла 
го, но то, да ви баш не марите много за светињу, с којом сте се мало час шалили.{S} Кад сам вас 
.{S} Међутим пролази време, а док је он светио, жена му је изгубила душу.{S} Кад се искупе жене 
поново реч.{S} Каже: „Мој негдашњи друг Светислав на добром је путу.{S} Велика је воља у њега,  
азу чуло се где шапћу: „О, да се хоће и Светислав упутити стазом спасенија!“</p> <milestone uni 
ижим“, рече брат Мирко, „е да се хоће и Светислав упутити стазом — спасенија.{S} А сад — лаку н 
ти кад ти је недеља, а недељу тек мораш светити и одмарати се“.</p> <p>Боривоје се дао у крупне 
развенчала са женом, па сад хоћеш да се светиш“.</p> <p>Назаренка само обори главу и каже: „Ист 
и осети, да је изгубио рачун, нек почне светковањем, недељом, и онда нек броји дане по реду“.</ 
ече, и његов живот почиње недељом, и то светковањем и одмарањем.{S} Дакле и путник чим залута и 
 за празнике осим недеље.{S} Христос је светковао све празнике онога доба.{S} Ударате на свадбе 
а да је најпре 6 дана радио а седми дан светковао, него је створен шести дан у вече, и његов жи 
 кад дође светац, онда старац са снајом светкује, остали иду на рад.{S} На Божић сви отишли у р 
отова.{S} Онда иду „верни“ на рад, а не светкују цео дан.{S} Недељом по подне има „вечерња“, а  
 је.{S} Цвета му дође тако велика, тако светла према овој поквареној намигуши, као што је велик 
</p> <p>По литургији ето ти доктора.{S} Светли му лице, па још с прага довикује Светозару:</p>  
ветли, где је нико не види, но треба да светли на столу.{S} Његове речи су право циљале на Бори 
а, да се свећа не меће под суд, да тамо светли, где је нико не види, но треба да светли на стол 
 он се после два сата вратио.{S} У лицу светли, као да се мало час посветио.{S} Руком показује  
оквареној намигуши, као што је велико и светло сунце према оном жишку на столу, који под оним т 
х у рђавој хаљини и погледате на оног у светлој хаљини и речете му:{S} Ти седи овде лепо, а сир 
ркву вашу човек са златним прстеном и у светлој хаљини, а дође сиромах у рђавој хаљини и поглед 
жижак, који му је запалила рођа његова, светлост му је несносна, њему да је ноћ, помрчина или н 
.{S} С поља на прозору горео је жижак и светлост тог жишка беше толико јака, да је Лазар упозна 
 за „свету ствар“ и изведе је из таме у светлост, то више вреди, но <pb n="156" /> да је стотин 
н крај од образа њена види јој се према светлости од жишка, тај је крај блед као да је умрла.</ 
одвикивали на коње: „Лила ђи!{S} Цезар, свето ти твоје!“ А коњи онда скачу, да хоће да ме избац 
толико пута из историје. <pb n="154" /> Свето писмо је у рукама даровита човека оштар мач, који 
исао је баш за такве, као што си ти.{S} Свето писмо каже: „Здрави не требају лекара, него болес 
е за велики грех убити псето.{S} Оно је свето код њих.{S} Код нас је грдна грехота убити ласту. 
 часак тужни осмех преко лица.{S} Она и свето писмо!{S} Не сећа се више, кад га је читала, а ка 
пштини, чита молитву, еванђеље и тумачи свето писмо.{S} Наша вера не познаје поповска заната.{S 
један мах дође Милева.</p> <p>„Не пуцај Свето, бата Лаза је болестан.“</p> <p>„Болестан?!“</p>  
азар полази кући, а Боривоју је оставио свето писмо, увијено у црне корице, а оставио му га је  
ко слободно и против-назаренски тумачио свето писмо, кад беше реч о љубави.</p> <p>Кад је Борив 
ини више су гледали једно у друго, но у свето писмо и „Харфу Сиона“.{S} Па зар да се такви посл 
 слуша, неће да скаче, ви само вичете: „Свето јој њено, одмах да је продамо.“ И чим стигосте до 
од кад се позивам на еванђеље и на духа светог, не срамотим га.“ — Сад је био крај мушкој препи 
 научен од човека или је научен од духа светог.<ref target="#SRP18966_N7" /></p> <p>Боривоје је 
{S} Но зар се ви баш тако строго држите светог писма?{S} Знате ли, шта је рекао Христос оном, к 
, а не свети дух, а зна и то, да она из светог писма заборави најдуже до вечери све оно, што пр 
ни и даровити људи и сваки од њих је из светог писма друго шта прочитао.{S} Оне речи апостола П 
а назаренска питања. „Шта сте читали из светог писма?“ пита је.</p> <p>Милеви прелети за часак  
му, „хоћеш ли да прочиташ коју главу из светог писма?“</p> <p>Боривоје се снужди.</p> <p>„Не ум 
о... ви, који нисте добро разумели речи светог писма, идите у огањ вечни?...{S} Зар што ми пали 
 ако смо и погрешили где год у тумачењу светог писма, или ви или други?{S} Зар може то бити, ка 
х, па бар да је млађи син чича-Срданов, Светозар, довршио науке.{S} Брат би још по најбоље осво 
нско, па онда и освоје их.</p> <p>Поп - Светозар је вредно придиковао у цркви и његове придике  
риправите усне на братски пољубац.“.{S} Светозар је говорио противу силе, подсмеја, претње и гр 
ожити друштву, да се измене правила.{S} Светозар је покушао све могуће, да то заустави, али ниј 
S} Ако да Бог, постаће све друкчије.{S} Светозар ништа већма не жели, но да се зближите као бра 
ота виде, е је време, да се прекине.{S} Светозар је већ искренуо на ту страну.{S} Каже: „Да је  
, децо“, изговара она, а једва дише.{S} Светозар побледи, он је то схватио, као да ће чути самр 
вадесет породица.{S} Може се почети.{S} Светозар је нашао, да је ствар ишла много лакше, но што 
S} Говорили су тихо, скоро шапућући.{S} Светозар је пољубио оца у руку, поздравио се с братом,  
о је то трајало мал’ те не цели дан.{S} Светозар је тражио лека, поуздана лека против назаренск 
жену, горду жену и накинђурену жену.{S} Светозар је учинио, како му рече његов пријатељ.{S} И к 
Прота набра чело и не узе одмах реч.{S} Светозар који је до њега стојао, брзо се умеша. „Брате  
х баба.“</p> <p>Но какав је тај лек?{S} Светозар је скроз познавао назаренско учење.{S} Од дети 
ад не буде на вами тог часног одела...“ Светозар хтеде да се брани, али га прота није слушао.{S 
/p> <p>Лазар се не миче, не одговара, а Светозар наставља:</p> <p>„Да чујеш неку причу.{S} Имао 
аве, али се опет за то пече печеница, а Светозар дошао из школе преко светаца кући те меће из п 
n="189" /> <p>Старац не рече ни речи, а Светозар се окрете Лазару.</p> <p>„Брате“, каже му, „ја 
рината из своје благајнице на ту цел, а Светозар је од чланова друштва и од осталих људи покупи 
вештеничког благослова.“ Чује се, да га Светозар свакојако умирује, али ко ће Срдана умирити.{S 
<p>„Па јеси ли био код Јовића?“ пита га Светозар.</p> <p>„Био сам.“</p> <p>„Па?“</p> <p>„Та, ње 
лога о накиту.“</p> <p>„Она сама?“ пита Светозар.</p> <p>Доктор се смејао.</p> <p>„Поверићу ти  
</p> <p>„Нећете ли ми дати кључа?“ пита Светозар поново Гигу.</p> <p>Гига је мало застао, али к 
 свештенике, ђаконе, кад је тако?“ пита Светозар.</p> <p>„То су били“, одговара Лазар, „само тр 
нађе одмах згодна одговора, те се умеша Светозар, тако сад Лазар запе, не умеде одмах да одгово 
жању његову опазило, да је завршио, кад Светозар отпоче.</p> <p>„Ја сам мислио“, каже он, „да н 
остане Назарен.</p> <p>Као сломљен паде Светозар на столицу, кад чу ту вест.{S} Дуго је ћутао и 
нестане.</p> <p>Отворише се врата и уђе Светозар с Јованком. <pb n="211" /> Жене се нешто узнем 
 добро бити.“</p> <p>„Упутило се“, каже Светозар. „Онај, који је тврдо спавао, пренуо се мало,  
p> <p>Лазар је ћутао. „Ја мислим“, каже Светозар Лазару, „да би ти брате могао постати чланом т 
 /> <p>„Дакле и Христос је жалио“, каже Светозар, „плакао је за својим познаником, па хоће ли б 
 му је довде било јасно.{S} Прво, да је Светозар доиста брат Лазарев, а друго, да тај млад чове 
азар у походе.{S} Он је потврдио, да је Светозар изабран у Лазаревцу за пароха, да се жени с ће 
ч, а и Лазар слушаше пажљиво.{S} Кад је Светозар прочитао, Срданове очи беху упрте у Лазара...< 
 да...</p> <p>Дође и тај час.{S} Кад је Светозар ушао у собу, старац је седео на постељи, за ле 
но обделавати њиву народну.{S} И кад је Светозар одлазио, Боривоје је дуго гледао за њим.{S} Ос 
ти није смела ни једна...</p> <p>Кад је Светозар отишао с Јованком, дошла је Милеви и њена мати 
лину и даде га Светозару.</p> <p>Кад је Светозар с Јованком изишао, наста тишина у соби.{S} Мил 
данас међу нами.“</p> <p>Глас, којим је Светозар ово казао, био је толико озбиљан и свечан, да  
ва га...</p> <p>Кад је устао, стојао је Светозар пред њим раширеним рукама.{S} Браћа су се нашл 
више из чаша, него из шафоља?“ питао је Светозар.</p> <p>„Шта имате против умереног пушења?“ пи 
и, не треба нам попа.</p> <p>Све ово је Светозар дочуо и ово сумњичење заболело га је до срца.{ 
је још нешто.{S} Из друге собе почео је Светозар да поје оним меким, пола још дечјим гласом: „Р 
 видео би, да онде већ трули.{S} Ако је Светозар дошао био до уверења, да се од прве цигље не д 
ц оде куд не треба, ако њега не узмогне Светозар да придобије на своју страну, како ли ће остал 
 још мање видело но пре.</p> <p>Онда се Светозар окрене столу, на ком је лежало св. писмо.{S} У 
 снаге да се одупремо.“</p> <p>И сад се Светозар окрене чича-Срдану. „За што ти, оче, хоћеш да  
.</head> <p>Сутра дан у јутру упутио се Светозар на посао.{S} Прво је потражио учитеља, Миливој 
 дакле у вигов, али кад би по подне, те Светозар пређе на женске параграфе, она се већ узверила 
оје се добро осећали. „Признајем“, рече Светозар, „да сам и од више често очајавао.{S} Но све ј 
у.{S} С друге стране се највећма истиче Светозар.{S} Умешао се био и Здравковић, но грдно је на 
се разиђоше и они...</p> <p>Уз пут беше Светозар врло узбуђен, Јелачић, таст његов, само се сме 
., 52. стих).{S} То је рекао Христос, и Светозар је применио те речи на данашње прилике свог се 
ову светом послу.</p> <p>Сад се попео и Светозар на амвон, у руци му је крст и као да тај крст  
би још по најбоље освојио брата.{S} Али Светозар тек од јесени пошао у богословију.{S} Најмлађе 
 је прекужено!“</p> <p>„Сећам се“, вели Светозар. „Од то доба прође година.{S} Данас велим само 
у?“</p> <p>„То ће време показати“, вели Светозар озбиљно.</p> <p>„Јер увенућемо и ми, ако нас н 
 шта је то“.</p> <p>„Имате право“, вели Светозар. „Ви сте нашли праву реч; у тим приповеткама и 
 то...“</p> <p>,Није одвише рано“, вели Светозар, „него бих рекао, да је баш у време.{S} У Лаза 
„То се већ односи на другу ствар“, вели Светозар. „Но и оно напред је јасно.{S} Оно остаје напи 
„Имаш у многоме право, на жалост“, вели Светозар. „Имао бих можда и ја, али сад нећу да окрећем 
а и глас му је такав.</p> <p>То ће бити Светозар, брат Лазарев, помисли Боривоје, јер је он доб 
а батина наше лепе књижевности“, изусти Светозар.</p> <p>Говор се водио још мало о књижевности, 
„Болестан је.“ Дошао благ дан, дошао им Светозар дома, па би сад сви скупа требали у весељу да  
 Но испало је друкчије.</p> <p>Дорастао Светозар до зрелости, те моли оца, да не закраћује Лаза 
али тихо, шапатом.</p> <p>Кад је пришао Светозар, он је метнуо обе руке сестри на чело, нагнуо  
азграђује“.{S} У овом правцу је говорио Светозар, па је у многих и он наишао на одобравање.</p> 
.</p> <p>Време је, да се крећу.{S} Само Светозар нешто отеже, моли: „Још мало, још часак-два“.{ 
то и нико се томе није више радовао, но Светозар и Јованка.{S} Али кад би трећи дан с вечера, д 
не угледа у свачему на мене.“</p> <p>Но Светозар није попустио.{S} Каже: „Ми смо учили школе, м 
а нико осим Јованке и не сањаше, да поп Светозар са амвона највећма храбри — себе самога.</p> < 
 узнемирио Назарене.{S} Од кад дође поп Светозар, мало се утишао свет против њих, не нападају и 
ире,</l> <l>Баба мода умире.</l> <l>Поп Светозар наш за цело</l> <l>Спрема јој опело.</l> <l>Њо 
оре и сеје, а кад му дорасте млађи брат Светозар до књиге и науке, не марим, ако ће учити и за  
зима је.</p> <p>„Шта је, мајко?“ питају Светозар и Јованка у један глас.</p> <p>„Није добро, де 
ветозара.</p> <p>„Промисли се“, каже му Светозар, „промисли, шта је могао од тебе отац захтеват 
</p> <p>„То сам хтео да чујем“, вели му Светозар. „3а што сад не тумачиш Христове речи онако, к 
 <p>„То је за мене нешто ново“, вели му Светозар.</p> <p>„Неки лекари у новије доба мењају мишљ 
 то излази.</p> <p>„Волео бих“, вели му Светозар, „кад би и ти, као назаренски свештеник, хтео  
 само фалило,</l> <pb n="200" /> <l>Поп-Светозар народ зове,</l> <l>У „Бугере“ нове...</l> </qu 
 их је, који су отворено говорили: „Поп-Светозар ће нас под мантијом одвести у Назарене.{S} Дак 
 Гигу лагано.</p> <p>„У комори“.</p> <p>Светозар пође, погледа у Јованку и она устаде да иде за 
станемо радовати туђој несрећи“.</p> <p>Светозар извади из шпага завежљај артије, на којој беше 
х потписе против својих другова.</p> <p>Светозар је први одрекао, па и осталима препоручио да о 
бави, а то је невоља, немаштина.</p> <p>Светозар и лекар учинили су у оне дане све, што су могл 
го је још изобличавао Светозара.</p> <p>Светозар му је захвалио.</p> <pb n="236" /> <p>„А зар в 
> <p>Лазар и опет не рече ништа.</p> <p>Светозар продужи:</p> <p>„Пре свега да дођемо с једним  
 које су јој тако добро стојале.</p> <p>Светозар је придобио још два друга учитеља, два три трг 
 је спомен, да богме не од више.</p> <p>Светозар је видео, куд то иде.{S} Почеће да се цепа ком 
азарена почела се врло тугаљиво.</p> <p>Светозар се осећао као домаћин, па ма да беше најмлађи  
том“, а глас му дође чисто опор.</p> <p>Светозар за часак побледи, онда му јурну крв у лице, ал 
>.»<ref target="#SRP18966_N3" /></p> <p>Светозар застаде за часак, па онда устаде са столице и  
апуташе: „Бог те умудрио, сине!“</p> <p>Светозар је још тренутак-два остао за столом, јер беше  
јну реч: „Тури нож у ножнице...“</p> <p>Светозар је циљао на Назарене и ону сокачку грају, која 
е матере добила - спомена ради.“</p> <p>Светозар је гледао да убеди госпођу Меланију, јер је он 
ма, који ће га умерено уживати.“</p> <p>Светозар је тешко пристао на овај докторов предлог, али 
 мало вртарством и пчеларством.“</p> <p>Светозар је радосно примио понуду, са уздахом је додао, 
 неће имати већине ни за дуван.“</p> <p>Светозар уздахну.</p> <p>„Шта нам вреди већина, ако нес 
д неће ни излазити пред друшво.“</p> <p>Светозар се силно зарадова.</p> <p>„Но, само кад си усп 
 а не знаш ни за што ни крошто.“</p> <p>Светозар се смејао. „Погрешио сам“, каже. „Хтео сам да  
у рукавицу као у оних осталих госпођа. „Светозар ми је обећао, да ће ме данас овде упознати с в 
дођу на славу, кад ће новог свештеника, Светозара, увести у звање.{S} Ту ће бити и прота, па је 
..“</p> <p>Јелачић се насмеја и потапка Светозара по рамену.</p> <p>Боривоје је и нехотице чуо  
 Је ли овде Милева?{S} Личи ли и она на Светозара као ви?“</p> <p>Но док се Лазар окретао, да в 
ковић, али већ у четвртак дође писмо на Светозара, у коме јавља, да одустаје од предавања, те д 
НОВОМ САДУ</p> <p>СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИЋА</p> <p>1896.</p> </div> <pb n="2" /> 
о празни разговори.{S} Слушам данас мог Светозара у цркви, оно није да није, лепо говори, али ш 
о да прегледа умрлу жену, нашао је онде Светозара, по чијим се очима гониле сузе.</p> <p>„Друже 
 ли ће остале?{S} Јованка је отишла пре Светозара, а он и сад седи за својим писаћим столом, пр 
 чича Срдан.{S} Он сузним очима привуче Светозара к себи, загрли га и рече: „<hi>Сине, твој сам 
њиву народну и како ће Јованка помагати Светозара у његову тешком послу.{S} Још док они у речи  
еровао у успех, него је још изобличавао Светозара.</p> <p>Светозар му је захвалио.</p> <pb n="2 
р је са неколико топлих речи препоручио Светозара народу.{S} Нека га љубе и цене, помажу и поду 
на је још оног вечера хтела да пошље по Светозара и Јованку, но Срдан не даде. „Остави“, каже,  
 рекне на само.“</p> <p>Лазар погледа у Светозара.</p> <p>„Промисли се“, каже му Светозар, „про 
ше три свештеника из околине, да замену Светозара.</p> <p>Време је, да се крећу.{S} Само Светоз 
ће он добро Светозару чорбу.“ „И ти ћеш Светозара да напустиш?“ пита ме она љутито. „Зар је то  
} Тога вечера били су сви гости код поп-Светозара на вечери и наздрављали су до по ноћи сретном 
во је још нешто више од сватова.</p> <p>Светозара, новог свештеника, увешће данас протопрезвите 
в разговор.</p> <p>„Право да вам кажем, Светозаре“, почела је Јованка, „не допада ми се тај ром 
ху и на послетку рече лекар: „Мој драги Светозаре, ја радосно пристајем, али се са мном нећеш < 
 кукоља и цепања, јереси и зла.“</p> <p>Светозарево се лице снуждило за часак. „Истина је“, каж 
 што је све освојило:{S} Говорнички дар Светозаров, па нека света ватра у њему, поуздање, вера, 
p>Служба је отпочела, прангије грувају, Светозарови другови, свршени богослови, али још не запо 
ође кући.{S} Учитељ Миливоје ишао је са Светозаром. „Тврд је орах та назаренска воћка“, рече, „ 
/> се“, каже, „а и видео сам вас већ са Светозаром на улици.“</p> <p>Јованци се то учини као пр 
 коморе, што је висио о клину и даде га Светозару.</p> <p>Кад је Светозар с Јованком изишао, на 
Светли му лице, па још с прага довикује Светозару:</p> <p>„Победили смо!{S} Ону моју препелицу  
сами, учитељ се сам понудио, да помогне Светозару у скупљању чланова. „Ја“, каже, „имам десетак 
реву главу и науку, а ко зна, хоће ли и Светозару ићи тако књига од руке“.</p> <p>Но мушка је с 
} Али кад би трећи дан с вечера, долети Светозару мајка Јелена <pb n="186" /> у собу гологлава, 
 Лазареве одношаје, па често слушао и о Светозару, који се спрема за свештеника.{S} Док је Бори 
ка.“</l> </quote> <p>Кад је лекар донео Светозару ове песме, обоје се добро осећали. „Признајем 
 су изишли из цркве, прота је приступио Светозару и рекао му:</p> <p>„Ја сам увек говорио, да ћ 
а. „Не бој се ништа, запражиће он добро Светозару чорбу.“ „И ти ћеш Светозара да напустиш?“ пит 
у.</p> <p>„Брате мој драги“, вели лекар Светозару, „код моје жене ћеш извесно пропасти, ако мис 
е слабије и несталније окренути.</p> <p>Светозару је сад најпрече било, да придобије лекара, па 
 сед човек из гомиле, „Срамоти нас пред светом.{S} Треба да је посаветује, а не овако.{S} Ето ј 
ећ, да ја не бих могла јавно, пред свим светом у вашој скупштини плакати, па да ме одмах убију. 
ом веку. „Шта?{S} Зар ви нисте наишли у светом писму на ту песму?“ пита га мало после. „Почиње  
наш Исус Христос и како је забележено у светом писму, у трећој глави Матејева и трећој глави Лу 
жем ти!“</p> <p>Она проговори мирно: „У светом писму пише:{S} Жена треба да остави оца и матер, 
љубе и цене, помажу и подупиру у његову светом послу.</p> <p>Сад се попео и Светозар на амвон,  
ех и успаљивање, кад млада девојка пева светске песме, дође јој тешко, да пева пред Боривојем.{ 
на, но је изговорио дугу придику против светске сујете и разврата.{S} Каже: „Томе је сав зачета 
. — „Страсти треба угушити.{S} За љубав светских ствари немој ни да запеваш, ни да заплачеш, ни 
 моли се Богу и све се већма отуђује од светских ствари.{S} Ако се Нада не сети, да треба поора 
девају просто, не иду у коло, не певају светских песама не ашикују по рогљевима с момцима, нити 
та телесна.{S} Такви ће гледати само на светско, жена ће угађати мужу, а муж ће угађати жени, а 
се и ту пребацисте, јер осуђујете сваку светску књигу и не бринете се за напредак...“</p> <p>„П 
избегават’, жеље и све грехе ту,</l> <l>Светску мржњу претрпети, верни бити свом Богу.“</l> </q 
о, да неуморно пешачи и купи прилоге за свету обитељ, па ма и опет пао на путу од умора и зиме, 
њим читане молитве нити га ми држимо за свету ствар као ви иконе.{S} Он нам показује, како прол 
азио наше крајеве и просио милостињу за свету обитељ.{S} Боривоје је у опште врло мало говорио  
Лутерани и Калвини и Назарени, а има на свету још стотинама других вероисповести, држимо сваки  
?{S} Она говори против тебе, она казује свету:{S} Гле, ја угађам сотони, украшавам тело своје,  
 пије?{S} Па не знате да они, који чине свету службу, од светиње се хране?{S} И који олтару слу 
ло на остале ствари.{S} Нигде се у свем свету толико не поједе као код нас.{S} Сва јела, која г 
 првом месту, али у данашњем поквареном свету прво долази лепа жена, за тим ружна жена и тек он 
оли се Богу, видећеш га за цело на оном свету.“</p> <p>Милева је наговестила само, није имала с 
дана.</p> <p>Боривоје је богато обдарио свету обитељ, целивао руку оцу Мелентију, па га још исп 
чким гласом:</p> <quote> <l>„Дај Илијну свету строгост, кад свет овај слеп и глуп,</l> <l>Идоли 
азано.{S} Ако таку женску придобије за „свету ствар“ и изведе је из таме у светлост, то више вр 
ве је лепо и красно; пријатељи Назарени светују ме и помажу ме, дају ми посла и заслуге, али ми 
Милеви још теже...{S} Како је грозна та свећа слабоме, невољноме и болесноме.{S} Док <pb n="213 
је навео и оне речи из св. писма, да се свећа не меће под суд, да тамо светли, где је нико не в 
тице у тас и жали, што воскари не праве свеће од <pb n="41" /> педесет форинти, а он би већ пок 
 придика) напао све оне цркве, где горе свеће, где се подиже дим од тамјана, где се служи служб 
амо ако однесеш у цркву жртву паљеницу, свећу и испупчиш прса своја пред олтаром, као онај Фари 
 пачули, а кад је Јоца Опанчарев славио свеца, довео је и он гајдаша из Шида.{S} Није могао чут 
се много, кад је питање о разговору.{S} Свецем или недељом искупи се у затвору пуно гостију, љу 
 то и вели народ: „Коме Бог, томе и сви свеци.“</p> <p>Било баш у петак пред вече, кад дође коњ 
ље показује, да сте на кривом путу и са свецима и иконама и обичајима вашим.“</p> <p>Још није п 
озар ово казао, био је толико озбиљан и свечан, да и Срдан и Лазар осетише, е ће да дође до кру 
.{S} Успомене из његова детињства и она свечана песма вукла га је, као оно месец месечара.{S} О 
топрезвитер у звање.{S} У цркви ће бити свечана служба, па прангије, придика, а стари људи диза 
на овај народ презире и да се само онда свечано облачи, кад иде међу господу на бал.</p> <p>Док 
p>Лазар се спремао, да браћи и сестрама свечано прикаже Боривоја, али је сад заборавио на то.{S 
 сам Назарећанин“, вели Боривоје некако свечано, па опет поче копати.</p> <p>Јулка га само погл 
и“, говори у себи и поче да се облачи у свечано недељно рухо.{S} У њему је сад енергија — она е 
отворну цел новаца, а тужну или радосну свечаност нека проведе скромно.{S} Не може бити, да одб 
меном господом и госпођама.{S} Све је у свечану руву, као да су сватови, али управо је још нешт 
свадбама гаји умереност.{S} Ко хоће при свечари, погребу, свадби да бљешти, нека поклони друштв 
 одбијамо гладне путнике с прага, а при свечарима ранимо и суседове вашке печењем.{S} При свато 
њиваће даће — а ићи ће на то, да се при свечарима, свадбама гаји умереност.{S} Ко хоће при свеч 
мамо.{S} Ето“, каже, „славиће наш ратар свечарство или има у кући сватове, па одмах зову кувари 
и онај „бик“, звоно, ту „ђавоља труба“, свештеник, ту „црквене батине“, рипиде и чираци, ту „не 
знајемо умр’о је).{S} Каже: „Запамтите, свештеник не сме да подрива цркве и црквених установа.{ 
ала да се умеша власт.“</p> <p>Њен муж, свештеник умириваше је. „За Бога, ћути, зар ниси чула,  
 Павле пише, какав треба да је епископ, свештеник, ђакон.{S} Видите ли дакле, куда залутасте.{S 
p> <p>Па ишао је Срдан и свештенику.{S} Свештеник је <pb n="38" /> призивао Лазара и два и три  
лепа жена, за тим ружна жена и тек онда свештеник.“</p> <p>Насмејаше се и — послушаше.{S} Најпр 
аке гвоздене капије.{S} Једна је капија свештеник, друга капија учитељ.{S} Нико и ништа не може 
и, да клица у земљи набуја, тако и рђав свештеник учини, да Назаренство набуја.{S} Не дао Бог,  
.{S} Каже: „Било је негда време, кад је свештеник био у народу све.{S} Народ није имао оволико  
а се Назаренство шири само тамо, где је свештеник рђав или где нема свештеника, него администра 
 тако!)</p> <p>„У којој цркви придикује свештеник редовно сваке недеље?“ пита. „Ни у једној!{S} 
, као данас код Назарена:{S} Састану се свештеник и два три човека, па пресуде и измире.{S} Ето 
о, да види оца Мелентија, па дошао је и свештеник.{S} По најчешће је долазио Сима пекар, који с 
И ја питам:{S} Је ли тамо крив учитељ и свештеник?{S} Јесу ли и тамо учитељ и свештеник једине  
и свештеник?{S} Јесу ли и тамо учитељ и свештеник једине капије, кроз које свако зло мора проћи 
 Светозар, „кад би и ти, као назаренски свештеник, хтео да будеш са мном овако искрен, као што  
се журила.{S} Чим је спази стари сеоски свештеник, он се само пљесну рукама: „Наопако баба-Стак 
пита Лазар, „да ли онај ваш православни свештеник, који је закупио регал свога села, те постао  
је, лепше и језгровитије.{S} А ни стари свештеник није хтео да изостане.{S} Био се мало запусти 
ги мерник, трећи адвокат..</p> <p>Стари свештеник не може више ни да се бори с Назаренима, ни д 
у прискочи Боривоје.{S} Каже: „Господин свештеник је заборавио продужење те посланице.{S} Јер а 
сти која реч из уста мојих, коју ја као свештеник не бих требао да кажем...“</p> <p>Лазар није  
бе, излазим пред тебе као човек, не као свештеник.{S} Можда ће пасти која реч из уста мојих, ко 
твар.</p> <p>Но ако Лазар и није постао свештеник, он је <pb n="32" /> бар појао у цркви, (то ј 
иста?{S} Него ти велим само ово:{S} Ако свештеник не ваља, зар одмах из цркве да одеш и да напу 
 помогло.{S} Па није помогло ни то, што свештеник узе Боривоја преда се.</p> <p>„Не приличи се  
има доста трезвених, учених људи.{S} Ту свештеник, учитељи, лекар, неколико трговаца, а има и н 
ек почне бројати из почетка.{S} Али наш свештеник раби Рав измудрио је друкчије.{S} Промислио с 
више треба постити шест недеља“.</p> <p>Свештеник приђе столу и отвори св. писмо... „Дужност ми 
 добра вина, а не да лечи душу.“</p> <p>Свештеник на ове речи само саже главу и рече: „Нек је п 
равковић у том правцу, па онда заврши: „Свештеник није више оно, што треба да је.{S} Пастири су 
 појас, прота, па онда један, два, три, свештеника, за овима неколико од господе, два-три богос 
аде Лазара на школе и да начини од њега свештеника, али се ствар смете.{S} Јер кад је Лазар оти 
слушао и о Светозару, који се спрема за свештеника.{S} Док је Боривоје жалио у себи млада човек 
амо, где је свештеник рђав или где нема свештеника, него администратор, а понајвише, где је адм 
ише од сватова.</p> <p>Светозара, новог свештеника, увешће данас протопрезвитер у звање.{S} У ц 
заревца, да дођу на славу, кад ће новог свештеника, Светозара, увести у звање.{S} Ту ће бити и  
ије, придика, а стари људи дизаће новог свештеника на рукама.</p> <p>Још много пре пола 10 саха 
нисам видела овако наученог и духовитог свештеника као овога.{S} Камо среће, да су нам сви свеш 
, али се искупио силан свет, дођоше три свештеника из околине, да замену Светозара.</p> <p>Врем 
у као анђели:{S} Прота са ђаконом и три свештеника у орнатима служе службу; <pb n="117" /> тако 
т у Назарене?{S} Како ту можете бранити свештеника?“</p> <p>Учитељ Миливој примети: „Ја сам каз 
нда поче: „Запазио сам, да није само до свештеника узрок — <pb n="123" /> зло је дошло мало из  
ста за све.{S} Ту је прота, ту неколико свештеника из места и околине, ту су учитељи, ту трговц 
 више „пророка“ назаренских, тамо улогу свештеника никад не чини један, него више њих.{S} Увек  
S} Његов отац хтео је лепим, доводио му свештеника, одводио га проти, али бадава.{S} На послетк 
бљих узрока.{S} И до сад је било рђавих свештеника и администратора, па не беше Назарена, а ниј 
за што су апостоли постављали епископе, свештенике, ђаконе, кад је тако?“ пита Светозар.</p> <p 
еме, а ето ти Здравковића у село, позва свештенике, доктора, учитеље и трговце, тужи им се и иш 
има, Јудејима?{S} Ви нећете да знате за свештенике, а Христос их познаје.{S} Апостол Павле пише 
е.“ И Лазар сад нападе свом жестином на свештенике.{S} Они су, са којих долазе саблазни и они ћ 
буја.{S} Не дао Бог, да ја браним рђаве свештенике, само бих волео да сазнамо истину о том:{S}  
 што не ваља.{S} Бољи људи имаће и боље свештенике.{S} Ти се позиваш на дела.{S} Истина је, при 
о.</p> <p>Учитељева породица примила је свештеников предлог радосно и раширеним рукама.{S} Кад  
 људи као данас, није имао књижевности, свештеникова придика у цркви и његов савет ван цркве бе 
н отац једном о томе дуго разговарао са свештеником.{S} Али она није онда пазила на то.</p> <p> 
, па зар не треба да смо једнаки и пред свештеником?{S} Продајемо столове, продајемо место у цр 
славну веру.“</p> <p>Па ишао је Срдан и свештенику.{S} Свештеник је <pb n="38" /> призивао Лаза 
реда се.</p> <p>„Не приличи се мени као свештенику“, рече, „да одвраћам некога од гроба Христов 
 код врата и рече доста гласно: „Таман, свештеници ће му умити цело седо, а он не уме да умије  
 чуло се: „живео!“ Прота је мењао боју, свештеници се нашли у неприлици.{S} Борба против Назаре 
и на месту.</p> <p>Дође и та недеља.{S} Свештеници су оног јутра у цркви са амвона упутили наро 
 су на послетку решили, да како господа свештеници у цркви, тако и господа професори и учитељи  
ли ви, браћо драга, или ето бар господа свештеници знају, какав је човек био пророк Илија?...{S 
лушаше.{S} Најпре уђоше женскиње, после свештеници, за њима остали.{S} Шандор ковач је последњи 
е.{S} Он је знао, за што долазе прота и свештеници, знао, шта ће она господа и госпође, па је с 
ти: „Ја сам казао само толико, да рђави свештеници нису <hi>повод</hi> Назаренству, но да Назар 
као овога.{S} Камо среће, да су нам сви свештеници такви.“</p> <p>Госпођа Меланија ушла је дакл 
на брига око ширења цркве, то нису били свештеници од заната под платом“, а глас му дође чисто  
 какви су већином данас, још су и добри свештеници; крај оваке наше више интелигенције каква је 
е не може бити.{S} И он се окрете према свештеницима. „Опростите ми „пречасна господо“, вели, „ 
ћ, но грдно је насео.{S} Прота са свима свештеницима не могоше га извући из блата, јер он није  
људи одобравају, а Здравковић се окреће свештеницима, који су тамо били и вели им: „Ето вам, го 
о чашу лимунаде, а Здравковић предлагао свештеницима, да следују примеру проте Папића.{S} Шандо 
ао домаћин, па ма да беше најмлађи међу свештеницима, ипак узе реч.{S} Каже: „Било је негда вре 
устити, да моја кћи живи као патка, без свештеничког благослова.“ Чује се, да га Светозар свако 
 Кад смо већ узели метати руку на срце, свештенство треба да прими своју кривицу, али примите,  
ем хтедосте и у цркви нешто особито.{S} Свештенство је криво, што вам попусти.{S} У вашим су ру 
то су га рђави растурили.“ Предлаже, да свештенство ревносно проповеда у цркви, даље би добро б 
започеше научна и морална предавања, те свештенство по природи ствари изгуби онај значај, који  
и.{S} Понесосте, па упустисте.{S} Да ли свештенство царује данас у нашој књижевности?{S} Не, не 
 „Од старина“, каже, „јесте, да је било свештенство на првом месту, али у данашњем поквареном с 
а прође као муња и запита: „Кад код вас свештенство није тајна, не може еванђеље проповедати, к 
ми поглед пада на вас и морам рећи, <hi>свештенство је које заспало, које упустило, па сад иду  
„Молим, молим“, рече једна од госпођа, „свештенство иде напред...“</p> <p>Стадоше се нуткати.</ 
 са своје стране пристаћу радо.</p> <p>„Свештенство није она снага, која беше пре.{S} Ви сте ту 
Ви нити сте подмукли нити претваралица, сви кажу да сте паметан, а и учили сте више од осталих, 
 с њиме и то на само.{S} Кад Лазар уђе, сви изиђоше из собе, али Срдан изгубио говор.{S} Покуша 
 пржи сланину на купус.{S} Кад би вече, сви узму књиге па хајд у скупштину, сам остаје Ђока с Ј 
S} Она је испоручила, да ће сви судови, сви министри (пештански и бечки), па на послетку и сам  
 крв из тела нашег.{S} Сви ми то знамо, сви осећамо, али сваки појединце немамо снаге да се оду 
 мрску кућу и прозоре:{S} Све је мирно, сви спавају.{S} Таман згода, да се он увуче у кућу и уд 
а убити ласту.{S} Шваба не дира у роду, сви ми ни за главу не дирамо буба-Маре.{S} Само нигде н 
аца наших, здрава крв из тела нашег.{S} Сви ми то знамо, сви осећамо, али сваки појединце немам 
као да се срозао из неба право у ад.{S} Сви су то приметили и свима би немило.</p> <p>Кад је кр 
оривоје и још два три човека у соби.{S} Сви су други Назарени мислили, да хоће да се договоре о 
ног ишчекује помоћи, али га не види.{S} Сви ти људи, што седе око стола, дошли му, е се окрећу  
есец-два дана, а да и она не повери.{S} Сви ви знате, како би то било од вредности по нас, кад  
а је мало после.</p> <p>„Врло добро.{S} Сви су добри људи тамо.{S} Лазаре, неће проћи дуго, па  
е свега да дођемо с једним на чисто.{S} Сви ми, који идемо за Христовом науком, и Православни и 
и, не сме да је Србин, Немац, Мађар.{S} Сви смо бајаги људи.{S} А нисте ли читали, да је и Хрис 
>Здравковић говори о моди и луксузу.{S} Сви нађоше, да му је говор темељан, научан, згодан за н 
 <p>Може се мислити, како је у селу.{S} Сви су огорчени на Назарене, да не може већма бити.{S}  
порано, те су скоро сви на дворишту.{S} Сви су одевени чисто, али скромно.{S} На женскињама <pb 
 међу снајама једна једина — Јелена:{S} Сви остали „поверили“.</p> <p>Но опет се некако сложише 
атио потпуно у свему и без погрешке?{S} Сви ми то кажемо, али кад то кажемо, у нами је свима по 
 опет да ми ломе кости и затворе ме?{S} Сви би ми, рекао бих, још које како опростили, али да б 
 речи небеснога оца најбоље разумео?{S} Сви ми кажемо:{S} Ја, а никог нема да пресуди међу нами 
рце њено — молбу.{S} То је био знак, да сви оду из скупштине кућама, а она ће остати са главним 
ча Срдан. „Хајде синко!“</p> <p>„Зар да сви пиље у мене, шушкају и оговарају ме.{S} Нека их баб 
зу, а данас их има двадесет и четир, па сви држе и по две краве. (Смеј).{S} Не кажем ја то за с 
ривоју изгледа то до душе мало, али кад сви судови веле, да је доста, право је и њему.</p> </di 
 дан, дошао им Светозар дома, па би сад сви скупа требали у весељу да проведу празнике, и баш с 
ало црвени и вели: „Ето, шта је:{S} Куд сви, туд и ја.{S} Али кад већ узех ђавола, нисам бар уз 
ли ово није обична женска.{S} У селу је сви поштују, па чак и оне језичне жене говоре, да ни гр 
p>„Да се избрише из наших редова“, веле сви у један глас, а брат Мирко додаде: „Кукољ нека се т 
е тумачим оне речи Христове тако, да се сви ми бринемо само за данас, а свако сутра бринуће се  
а Језекиља!{S} Она је испоручила, да ће сви судови, сви министри (пештански и бечки), па на пос 
штавају народ, а сутра, у недељу ићи ће сви скупа у назаренску скупштину, да Назарене онде обав 
S} Дигла се била бура, завитла мећава и сви се склонише у ходник.{S} Тада он изиђе у ону мећаву 
гове речи су право циљале на Боривоја и сви су и разумели тако.</p> <p>Боривоје је за све то вр 
ај да је запалим, па да изгори и кућа и сви, који смо у кући; нека нам не остане ни трага у сел 
ноћ...“</p> <p>„Лаку ноћ“, беше одзив и сви поустајаше.{S} А у разлазу чуло се где шапћу: „О, д 
, за то и вели народ: „Коме Бог, томе и сви свеци.“</p> <p>Било баш у петак пред вече, кад дође 
 рече он.</p> <p>Сви су му одобравали и сви обрекли, да ће бити на месту.</p> <p>Дође и та неде 
довољни.{S} Доктор је био добар човек и сви су га волели, само би се и на њега могле применити  
онесите.“</p> <p>Доктор се разговорио и сви се искупише око њега, јер он врло занимљиво говори. 
ећа.{S} Звона почеше ударати на ларму и сви полетеше у порту.{S} А из порте се са свим јасно ви 
 јер су се намножили.{S} Њихови су људи сви имућни, није им од потребе новац, па су ми рекли, а 
 племенима и народима.“ — „Па говоре ли сви људи једним језиком?“ питам га. „Не говоре“, каже о 
е се у постељи и хоће да иште воде, али сви спавају, а глас јој је слаб, не чује се.{S} Покуша, 
и неверни.{S} Али су се тим више чудили сви редом, кад се већ после неколико месеци Рахила смир 
отресла смрт Милевина.{S} То су опазили сви, а највише Назарени.{S} Он се сад још мање бринуо о 
око њега догађа.</p> <p>Тако су мислили сви, тако је мислила и Нада, па тако је и било.{S} Само 
ња, није више могао да их задржи.{S} Ми сви много губимо у њему, али шта ћемо, била је божја во 
ашима карташ, међу кужнима кужан.{S} Ми сви видимо зло, али нико неће да је бела врана, неће ва 
/p> <p>Мирко се окрене пророцима, а они сви климају главом, само је Боривоје хладан, шта више н 
ика као овога.{S} Камо среће, да су нам сви свештеници такви.“</p> <p>Госпођа Меланија ушла је  
 друго, али сам онда оћутао...{S} Видим сви хоће, а нарочито њих двоје.{S} Али сам се бојао, да 
к’о твоји ту сведоци да стојима с тобом сви“.</l> </quote> <p>И на овај стих згледнуше се гости 
удешавао свој говор онако, да га можемо сви ми разумети.{S} Тако су и апостоли то исписали.{S}  
ушу, но само за земно.{S} Али не можемо сви у Јерусалим.{S} Бог ће тако исто опростити грехе, п 
ати мало или велико опело.{S} Зар нисмо сви једнаки пред Богом, па зар не треба да смо једнаки  
а-Срдану глас, који га пољуља већма, но сви досадашњи удари.{S} Чуо је, да Лазар иде у назаренс 
: „Ово се мора предати суду.“</p> <p>Но сви су вртили главом.{S} Наопако ако се и суд <pb n="22 
евне.</p> <p>Још је порано, те су скоро сви на дворишту.{S} Сви су одевени чисто, али скромно.{ 
 од мене?{S} Без примера нема ништа, то сви ми увек говоримо, а никад не творимо.{S} Зар би апо 
онаког владара, каквог заслужује.{S} То сви признају као истину и ја вам кажем, да сваки народ  
а: „Врату нож свој на место његово, јер сви, који се маше ножа, од ножа ће и погинути“. (Матеј, 
у врло згодни људи за наше друштво, јер сви они не маре за крчму и параде, па за то и доспевају 
веткује, остали иду на рад.{S} На Божић сви отишли у рит да секу трску, сам остаде Ђока с Јелен 
алвин и Социјус и Фрелих и како се зову сви ти реформатори били су ваљани и даровити људи и сва 
тку он је за то, да сутра у недељу, оду сви овако како су у назаренску скупштину и тамо на лицу 
овор чича Станка примили су на послетку сви лепо.{S} Осетише, да је рекао многу истину.</p> <p> 
а очи, час је опет снужден као да су му сви помрли по кући.{S} И зар баш нема никаква лека?!{S} 
и тумачити га, а тумачио је тако, да су сви били врло задовољни.</p> <p>Тома је оног дана још р 
су хвалиле њега.{S} Тога вечера били су сви гости код поп-Светозара на вечери и наздрављали су  
је упалио — кућу...</p> <p>Сутра дан су сви поранили, само се Лазар необично успавао. „Нека га“ 
у; има их, на жалост, доста, и ако нису сви затворени.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
се ја манем тога, Лазаре, не морамо баш сви бити учени.“</p> <p>Лазар га је корео, што није ист 
 пример и опет пример“, рече он.</p> <p>Сви су му одобравали и сви обрекли, да ће бити на месту 
тан?!“</p> <p>„Јесте, легао је.“</p> <p>Сви се згленуше, а старији се и разумели. „Болестан је. 
.</p> <p>„Нема напомињања“, вели Тома. „Сви смо ми сложни у томе, да што пре седне међу нас.{S} 
а се сврши, што се започело, јер каже: „Сви хвале Лазареву главу и науку, а ко зна, хоће ли и С 
 /> Јеси ли ти Србин?“ Он маше главом: „Сви смо ми људи“, каже: „Бог нас није створио, да се де 
е Мужиног“.</p> <p>Брат Мирко узе реч: „Сви знате“, каже он, „пријатељ-Панту.{S} Душа му је на  
орност.{S} Изгледа као небо, које се са свију страна наоблачило, али између облака провирује јо 
су ти лекарије забадава, Гавране.{S} Од свију грехова највећи је грех, појести мачка.{S} За теб 
оворио придику, која беше најдивнија од свију његових дотадашњих придика.{S} Он је храбрио свет 
сања и фарисејства.{S} Шта ћемо, ако од свију нас можда ни један није у свему добро схватио?{S} 
Од једном се отворише врата.{S} Зашушта свила; забљешти злато; просуше се свакојаки мириси, а з 
 без двокатнице с балконом и без четири свилене хаљине на годину; ја држим, да нам је боље било 
S} Па је опет оборио главу на груди, са свим на груди и проговори скоро нечујно: „Убио сам жену 
ваља, све је то дело сотонино, треба са свим друкчије живети.{S} Читава гомила друштвених питањ 
 и слуша од тог назаренског апостола са свим нову науку.{S} Све што год ми данас радимо, не ваљ 
у и гледају.</p> <p>Ствар се нагнула са свим на ону страну, камо не треба.{S} Кола ће се изврну 
авесе ни мало, те се види у соби све са свим јасно, <pb n="164" /> па и то, за што су завесе ос 
асте и да ћете се без пастира и вође са свим изгубити.{S} Спомињете ову и ону главу еванђеља, т 
 подиже, био је оснажен.</p> <p>Дође са свим к себи и лафе, да му се и опет променуле мисли.</p 
ред очију му, онда му се чини, да је са свим изгубљен и напуштен.</p> <p>Милева је наговестила  
је посаветује, а не овако.{S} Ето је са свим подивљала“.</p> <p>„А ко ће жену неверкињу посавет 
о уверењу.{S} Тог осећаја ако и није са свим нестало, али је јако, врло јако малаксао.{S} Кад ј 
егал.{S} Да богме, да га нису извеле са свим, јер очеви неће ни да чују о томе, да уз сваку хаљ 
разговара с тобом, а за кратко време са свим подивља:{S} Није више ни човек, ни Србин, <pb n="1 
ли сте ме?“ пита Јованка.</p> <p>„Не са свим, по мало.{S} А по мало је била и шала“.</p> <p>„Тр 
, то Боривоје није могао да разабере са свим јасно.{S} Речи, које најчешће допираху до нега, би 
 њиме је лежало св. писмо, у које се са свим занео.</p> <p>Тако је то трајало мал’ те не цели д 
и полетеше у порту.{S} А из порте се са свим јасно видело, да иза села гори гомила ђубрета. „Ха 
кућа вода спрати грехе и очистити те са свим?“</p> <p>„Неће.{S} Апостол Петар учи нас у првој п 
и ту не пребацисте, те не забранисте са свим вино, но га допуштате умерено.{S} Па за што не доп 
ла да тражи изговоре, лекар јој рече са свим отворено: „3биља Меланка, како си ти замишљала ту  
или су верни, али су неверни мислили са свим друкчије.{S} И да на кратко кажем, о њој су говори 
а не смем Господе да те молим, да ми са свим опростиш...”</p> <p>Онда иде пуно страшних ствари, 
за ово последње време, али нисам био са свим чист.{S} Сад знам, шта ми је фалило.{S} Показао са 
ше.{S} Наста нека затегнутост — неко са свим несносно стање.{S} Прота се окрете ратарима који б 
 јаче у ватру и сад је говорио скоро са свим гласно: „Ми, ми“, вели, „ако икако можемо, не тужи 
а.{S} Те посете скрхаше Милеву скоро са свим.{S} Њезин закон јој забрањује да плаче, бајаги, ро 
а се жалио на Боривојеву малаксалост са свим из другог узрока.{S} Лазар отпао, Мирко остарео, м 
ноће и скромности.{S} Јованка је већ са свим велика, зрела девојка, у њеном добу начине две год 
Марту управо разбесило, и кад се већ са свим опоравила, а муж јој пошао у варош адвокату због п 
 допадају ова два места.“ И приђе му са свим близу, тако, да он већ осећаше дах њезин, те читаш 
 жена, искушава Боривоја.{S} Дође му са свим близу, близу, очима гледа му у очи, руку му метне  
.</p> <p>Његови другови давали су му са свим за право.{S} Тако је то, кад жена не уме да буде п 
а девојка њега.{S} Његове мисли нису са свим јасне.{S} Али њему шапће неки потајни глас, извире 
Но на скоро се уверише, да речи нису са свим погодиле.{S} Боривоје је устао да врати тасту жао  
ти...{S} Чича Срдан није могао да их са свим доближи жив, он их је доближио — мртав.</p> </div> 
бедни, сотона није још изишао из њих са свим.{S} Прави Назарени, браћа и сестре, који су крштен 
је на његову земљишту и ако није баш са свим онака као пре.{S} Шта је то?{S} Нико му не рече, д 
 су и Лазару одсечена крила“.</p> <p>Са свим је изгледало тако.{S} Лазар читаве јесени дан у да 
вам већ, да ја не бих могла јавно, пред свим светом у вашој скупштини плакати, па да ме одмах у 
авковић, но грдно је насео.{S} Прота са свима свештеницима не могоше га извући из блата, јер он 
то кажемо, али кад то кажемо, у нами је свима по мало хвалисања и фарисејства.{S} Шта ћемо, ако 
вечерњим састанцима.{S} О ономе, што је свима на срцу, нема ни речи.{S} Лазар је рекао: „Ствар  
ба право у ад.{S} Сви су то приметили и свима би немило.</p> <p>Кад је кратка молитва била гото 
> <p>Не заборављам, да искрено захвалим свима, који су се заузели, да стеку овој књизи што већи 
уша му се претвара у животињску...{S} У свима тим приповеткама наћи ћете, где се с планом, пром 
<p>»<hi>Да се свет искварио, искварио у свима вероисповестима, то признајем</hi>. <hi>И томе ни 
трашног</hi>.{S} Но не само у тим, но у свима приповеткама његовим, у целом делању тог човека и 
ка једног у тисући нађох, али жене међу свима не нађох...“</p> <p>Кад Боривоје изусти ове речи, 
девојке и опет дођоше у врт.{S} Ишле су свима стазама, гледале цвеће, смејале се, али Боривоја  
не чопорове волова, крава, оваца, коња, свиња, за све оне живе и мртве ствари, које сам до сад  
 то ишло у бесконачност.{S} Било је:{S} Свиња, коња, крава, кола, амова, новаца, перина, једном 
казати „заронио сам се“, јер човек није свиња, да се „зарије“.{S} Које је речи хтео још претрес 
трче из његове кочине шесторо нагојених свиња, па беж на улицу.{S} Све село зна, да су то краде 
, а бадава ће питати жену на бунару или свињарче на друму: „Кажи ми, молим те, који пут води у  
слуша матер.{S} Но брав никако да уђе у свињац.{S} Боривоје се вијао с њим, док се вијао, а пос 
ш, да је теби слободно затворити дете у свињац?{S} Радуј се, што ти кћи не тражи ништа, па немо 
Срби народ, да Бог сачува.{S} Код нас и свиње више поједу шљива но ми.{S} Ако и спремамо што, н 
 скупштину, он је затвори у кочину међу свиње, бије је, али не помаже.{S} Девојка каже: „Удри б 
иђа; опазио је, где код њих освану неки свињи, који нису замркли, а њему се налаже, што види —  
лицу.{S} Све село зна, да су то крадени свињи, а жандари знају и чији су.{S} Стегоше Гају и изи 
ним штапићем, тај се на мах претворио у свињу...{S} И С. В. П. даје онима, који су жедни лепе к 
 је пре некад, а томе је доста времена, свињче разрило ограду и ушло у Лазарево двориште, онда  
>Једном му је мати зановедила, да утера свињче у авлију, које је дошло из поља.{S} Боривоје с м 
.{S} Управо не весеље, него пијанка.{S} Свира гајдаш, носе се бурад пива, пева се: „Дуни ветре  
 венца?“ пита Јулка. „У ваши сватови не свира гајдаш, не певају сватовца?“</p> <p>„У нас“ каже  
ује, но што нам данас у загушним собама свирају жене и кћери неке швапске валцере.{S} Ја држим. 
говеда чува... чува, чува, чува...“ Кад свирац надува гајде, удеси рог, па кад дође на оно мест 
е, и дође му тако тешко, као да хоће да свисне.{S} У неки мах хтеде већ да се дигне, али га беш 
ишао, дуго, јер кад се заморио, поче да свиће.{S} Снег се стишава, ветар се променуо у топлу ју 
 је од вина љубав и мирис уља твојих од свих мирисних ствари.{S} С усана твојих капље сат, неве 
твар.“</p> <pb n="188" /> <p>Онда дозва свог друга, Јованку.</p> <p>„Ти си ми“, каже, „најближи 
јка вредна, ваљана, а скромна.{S} Целог свог века није познала никаква добра; сваки час беше јо 
мала је само ситних грехова, (што целог свог века није учинила никоме каква добра, то није себи 
, а женскима да буде слободно носити од свог накита оно, што им је спомен, да богме не од више. 
лико поноса и савести, да се згрозио од свог дела.{S} Он увиде, колико је грдно увредио родитељ 
у, да Меланија и њене друге одустају од свог предлога.{S} Меланија је у овом тренутку весела, ш 
 је увек умео удесити, да и он буде код свог укућана, кад се једе печење.{S} Талијан шта ће, но 
 је применио те речи на данашње прилике свог села и рекао: „Ону руку, коју сте подигли на брата 
ова унука Стевана (који је често био уз свог деду), али његова детињска веселост и безазленост  
 је ваљана жена, па се згрози од себе и свог успаљивања за Боривојем.{S} И пламен у њојзи се по 
сам успламтео од борбе, па пробуразим и свог друга, који је хтео да буде заслужнији од мене.{S} 
 га тако тужно, као голубица кад изгуби свог голуба или кад јој секу врат.{S} После се мало нас 
но пре.{S} Село је тумачило, да он жали свог јединог друга Стевана, само је Марта друкчије схва 
сеци затвора, Назарени га испратише као свог најврснијег члана...</p> <p>Ето, тако је доспео у  
тили, али да би Чивут Клајн одмах шиљао свог Нацику по жандаре, то је извесно, као да је написа 
најревноснији, а овамо му беше стало до свог добра и новцу за љубав издао је и самог Бога.{S} Б 
да се бори с Назаренима, ни да уздржава свога стада од изгреда.{S} Признаје, да је слаб, те поз 
 коју је познао у себи још из детињства свога, кад га истераше из школе и он виде своју мајку у 
 прашини.{S} Па како не би љубили друга свога, жену?{S} Друго је љубав, а друго успаљивање.{S}  
га ствар.{S} А шта ћеш ти?{S} Што си за свога детињства овом разбио главу, а оног мало искрвави 
— укочио.</p> <p>Марта је дубоко жалила свога друга и дуго јој је требало, док се прибрала.{S}  
о: „Ону руку, коју сте подигли на брата свога, принесите челу и прекрстите се; ону опору реч, к 
ој се повери и откри јој сву тајну срца свога...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 
9" /> а оно трећег месеца после женидбе свога јединца заклопи очи за навек.</p> <p>Боривоје је  
, па је у души ипак рачунао на признање свога поштеног рада, ал се љуто преварио.</p> <p>Но бар 
ли су и у јутру и по подне, имају они и свога посла.“ "</p> <p>Помирење је дакле постигнуто и н 
 Боривоје обореном главом, јер се стиди свога незнања.</p> <p>У том се умеша у разговор и трећи 
а се.{S} Не чини, што не ваља, не тражи свога, не срди се, не мисли о злу.{S} Не радује се непр 
окучити.“</p> <p>Ни једна црква не таји свога учења и обреда.{S} Па за што то чине Назарени, ка 
славни свештеник, који је закупио регал свога села, те постао главни бирташ?{S} Па кад га пре н 
ку скупштину?“</p> <p>Лазар под претњом свога оца обори за часак очи, али се за тим усправи и р 
а се ухвати мрак, кад је сагледао торањ свога села.{S} Путнику је лакше, кад сагледа онај узвиш 
 суду.{S} Доста сам ја, брате, тамновао свога века, па је лепо од мене и то, ако се од сад попр 
убија погледа, а непрестано се врзе око свога мужа.{S} Њена, што би рекли, елегантна појава обу 
ки поп и назаренски владика у борби око свога оца.</head> <p>Ближило се вече, кад је требала да 
ачу и очајавају годинама.{S} У том добу свога мучења и кињења толико су ровити, да врло лако ух 
} Зајмодавац долази и тражи од мене дуг свој, јер је рок истекао, а ја немам чим да платим!{S}  
>„Од прилике.“</p> <p>„Не маре за народ свој, неће ни да изговоре речи: <hi>Србин</hi>.{S} Ту п 
своје племе, но што данас бранимо народ свој само лепим речма, а на изборима издајемо га за пет 
ад собом изгубио власт.{S} Он није више свој...{S} До сад, кад је плануо, занео се, било је сам 
/p> <p>И паде реч са амвона: „Врату нож свој на место његово, јер сви, који се маше ножа, од но 
нуо на Лазарев говор, морао би да брани свој чин и своју веру, а то је хтео још мање.{S} Он је  
p> <p>„Све то може бити, ади ниси ни ти свој господар. <pb n="6" /> Што јо год твога мужа, то ј 
и у себи, без икакве невоље.{S} Муче ум свој свакојаким тамним мислима, киње душу своју, јадику 
народ, не за учењаке.{S} Он је удешавао свој говор онако, да га можемо сви ми разумети.{S} Тако 
аши нас и не можемо напред. „<hi>Ми смо свој напредак и срећу</hi> појели и попили“, каже он, „ 
јега још нико до сад није разумео, а по свој прилици и од сад неће нико разумети.</p> <p>То је  
е Мађарице не знају појати.{S} То је по свој прилици божја промисао наредила, јер да и оне знај 
брих људи.{S} И онда ће се она удати по свој придици само за онака човека, који је члан тога др 
нђељу Матејеву? „Не брините се за живот свој, шта ћете јести или шта ћете пити, ни за тело свој 
ириси његови, нека дође драги мој у врт свој и једе красно воће своје.“<ref target="#SRP18966_N 
l>Претњом или молбом тражи, увући нас у свој сплет! </l> <l>Научи нас избегават’, жеље и све гр 
а уздахну. „Ви сте“, каже, „страдали за своја дела, ви сте отворили толиким људима очи и извели 
мораш јавити власти, да примиш плату за своја недела.{S} Није доста рећи: „Кајем се, жао ме је“ 
 их с места купила и узела нов терет на своја плећа.{S} Нашла је и доброг чобана, чича Симу, ко 
у жртву паљеницу, свећу и испупчиш прса своја пред олтаром, као онај Фарисеј кога је осудио Хри 
го уђи у одају своју и затворивши врата своја, помоли се оцу својему, који је у тајности“.</p>  
као лицемери, јер они начине бледа лица своја, да их виде људи где посте.</p> <p>„А ти кад пост 
 <p>Онај младић, који је мало пре нудио своја кола за варош, узе поново реч.{S} Каже: „Мој негд 
сор Здравковић, који је повео собом још своја два друга, ту мерник Миловић, ту доктор, све варо 
 онима, који су жедни лепе књижевности, своје приповетке, <pb n="86" /> но ко се год начита тих 
ску скупштину, а избегава <pb n="56" /> своје старо друштво.{S} Чују то Лазар и Боривоје, па им 
 скупштини.{S} Свуда је истицао себе, а своје предавање ковао је доцније у звезде.{S} О предава 
то је највећи труд полагао око тога, да своје јадне другове обрати у Назарене. <hi>„Кајте се љу 
асти.</p> <p>Код Назарена је обичај, да своје госте са стране одводе к себи на ручак, па и код  
мо, да олакша души и прими опроштаја за своје грехове.{S} Али Боривоју све то беше мало.{S} Стр 
не дана изиђе из ње девојка, која је за своје године много читала и много мислила.</p> </div> < 
лава V. стих 8. вели ово: „Ако ли ко за своје, а особито домаће не промишља, одрекао се вере, г 
 се ослободи затвора, она је већ купила своје сукње и кошуље, да оде где год у свет.{S} Пукле б 
>Јулка се на ове речи умирила и метнула своје сукње и кошуље опет у долап.{S} Та, кад се Сима б 
 ће само да покуша.{S} И поче да спрема своје ствари, па да се прекосутра сели из овог назаренс 
 вели други. „Само да богме, свашта има своје време, па није ни од Јове паметно, да тако рећи н 
/p> <p>Назаренке погледаше испод ока на своје старешине, па кад се Лазар и Мирко не кренуше, по 
S} Здравковић пребледи, госпођа седе на своје место, а остали су грискали усне.{S} Мало за тим  
једнако, изволите укинути тасове; ја са своје стране пристаћу радо.</p> <p>„Свештенство није он 
ашње коло.“ А уредник листа додао је са своје стране: „Слава људима, који су као наш дични проф 
 неће никад моћи да потроши) а после са своје стране није морао ништа дати уз девојку, чак ни о 
 твој лебац једе, а другом отвара врата своје собе... ајак, не може то тако бити.{S} Спавај ти, 
 „Кажите нам истину, је ли ваша жена од своје воље пошла за вас или су је натерали?“</p> <p>Бор 
} А кад они то чуше, покарани будући од своје савести, излажаху један за другим, почевши од ста 
амо покушати, бар нећу бити отпадник од своје старе вере.“</p> <p>Лазар је отишао кући потресен 
 баш и задржавају од суда, ти се сам од своје воље мораш јавити власти, да примиш плату за свој 
пудила и за кратко време дође поред све своје лепоте дотле, да се даље није могло.{S} Онда оде, 
ошла му воља пре неки дан, да придобије своје рођаке.{S} Није ни време нашао згодно, јер су пил 
" /> тога држите?{S} Напрежете све силе своје, да се богатите.{S} И о чему се сваки дан у вече  
А ја вам кажем:{S} Љубите и непријатеље своје, благосиљајте оне, који вас куну, чините добро он 
и.“ Ко дакле воли себе, децу своју, име своје, тај се не може искључити из друштва добрих људи. 
 реке потопити.{S} Да ко даје све имање своје за ту љубав, осрамотио би се.“<ref target="#SRP18 
 ништа нисам.{S} И ако раздам све имање своје и ако предам тело своје, да се сажеже, а љубави н 
новцу, но оне, који су дар божји, знање своје завезали у убрус и чувају га и не распростиру га  
ла бих те и довела бих те у кућу матере своје, ти би ме учио, а ја бих те појила вином мирисави 
о једно пред другим понижавају и износе своје грехе.{S} У првом тренутку изгледа то нешто ново, 
ликом снагом чича Срдан напаствује дете своје.{S} Но Милева је мирна.{S} Без писка и речи трпи, 
и, да би још једном волела да види дете своје — али ју је свекрва одговарала од тога. „Болесна  
писује љубав, јер вели: „Мужеви, љубите своје жене, као што и Христос љуби цркву и себе предаде 
убави женама, јер каже: „Жене, слушајте своје мужеве као Господа!“ Али човеку прописује љубав,  
зарени се спремају, да јатомице напусте своје досадашње коло.“ А уредник листа додао је са свој 
драги мој у врт свој и једе красно воће своје.“<ref target="#SRP18966_N6" /></p> <p>Читала је л 
ном имену, у помен родитељу своме, деце своје, да учине што, нека сад учине.{S} Сад је време да 
и кад постиш, намажи главу своју и лице своје уми, да те не виде људи да постиш, а отац твој, к 
ичи девојци, која хоће да украшава срце своје.{S} Истина, кад си ступила међу верне, није нико  
S} Наше девојке поју у цркви, ките срце своје и уздишу, не за момком, но за вечним животом.{S}  
 пасете на доброј паши, но остатак паше своје газите <pb n="47" /> ногама својим, и што пијете  
е заблуде, тражио га с напором све душе своје.{S} У њему се одавна зачела нека мисао, он је вид 
и мисли дан-ноћ само на украшавање душе своје.“</p> <p>Милици грунуше сузе на очи и не рече ни  
руштво добрих људи даде 300 форината из своје благајнице на ту цел, а Светозар је од чланова др 
 жене не можеш.{S} Како ћеш да бегаш из своје куће?{S} Како ћеш да не будеш с оном, с којом си  
уо око њихових ствари, а занемарио је и своје.{S} Мал’ да не речеш, човек се упустио.</p> <p>Чи 
, ако једна чета на једном крају победи своје противнике.{S} Ако они други изгубе, изгубљено је 
нама других вероисповести, држимо сваки своје за најбоље.{S} Сваки од нас има еванђеље у рукама 
и добро било, кад би епископи обилазили своје епархије, па и они поучавали народ, а на послетку 
 било, кад смо каменим секирама бранили своје племе, но што данас бранимо народ свој само лепим 
ог.{S} На послетку јој догрдило; покупи своје сукње и кошуље, те хоће кући, матери.{S} Сима је  
ена и једва моћна за посао.{S} По смрти своје жене поверио је Тома, а с њиме повери и кћи му Ва 
асак све занемило.{S} Али не...{S} Крај своје постеље чује загушљиво јецање, потмуло, горко.{S} 
у.{S} Но шта могу.{S} Они веле:{S} Свак своје зна.{S} Па где то бива паметно, још којекако, али 
ико поправио, да и ја увиђам о осуђујем своје негдашње кривице.“</p> <p>Између Милеве и Боривој 
 затрепти од милине, кад помисли на дан своје слободе.{S} Али га у исти мах подилази и неки ужа 
 потресен до дна душе, али није показао своје узбуђености.{S} Било је око три сата по поноћи, к 
говарати.“</p> <p>Сима се испрва стидео своје слабости, али шта <pb n="24" /> ће.{S} Брани се п 
ете јести или шта ћете пити, ни за тело своје, у шта ћете се обући.{S} Није ли живот претежнији 
} Гле, ја угађам сотони, украшавам тело своје, хоћу да се момци успаљују за мном.{S} Може бити  
аздам све имање своје и ако предам тело своје, да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже 
остала та реч.{S} Голубице покупише оно своје расуто перје, мараму и ружу, па одоше и опет у на 
говори у себи.</p> <p>Не иде, но бега у своје село. „Боже, каква је то крв у мени?“ пита и по д 
као, као што и остали поштени људи туку своје жене, нисам ни осећала.{S} Та, лакше би ми било,  
екира.{S} У оном тренутку познаде тајну своје душе, поста јој оно јасно, што је до сад само наз 
та предавања беху кратка века, имала су своје последице.</p> <p>Међу сеоским девојкама опажало  
 као самог себе, а жена да се боји мужа својег.“ У мушком дакле мора бити љубави, а љубити се н 
и сте, како је казано:{S} Љуби ближњега својега, а мрзи непријатеља својега.</p> <p>„А ја вам к 
им оком својим и једним ланчићем с грла својега.{S} Лепа ли је љубав твоја, сестро невесто, бољ 
би ближњега својега, а мрзи непријатеља својега.</p> <p>„А ја вам кажем:{S} Љубите и непријатељ 
 добра дела јавих <pb n="204" /> од оца својега, <hi>за које од добрих дела бацате камење на ме 
и затворивши врата своја, помоли се оцу својему, који је у тајности“.</p> <p>„Па ви се дакле мо 
 где ваша Стана Мићина не пусти сузе за својим јединцем.{S} Видим, нема је овде.{S} Сигурно се  
је жалио“, каже Светозар, „плакао је за својим познаником, па хоће ли бити за тебе грехота, ако 
тишла пре Светозара, а он и сад седи за својим писаћим столом, прикупља сву снагу своју и спрем 
пио тог вина, па га после она додирнула својим чаробним штапићем, тај се на мах претворио у сви 
 паше своје газите <pb n="47" /> ногама својим, и што пијете бистру воду, а остатак мутите нога 
те бистру воду, а остатак мутите ногама својим...“</p> <p>„Ето, такви су нам и данас пастири, б 
или странима, они таје све то баш према својим пријатељима, да их ти пријатељи не преваре.{S} Ј 
весно; не може да похвата краја мислима својим, тек она узима кључ с склина и одлази у комору.. 
Што Боривоје није био цео дан у соби са својим друговима, то је таман добро дошло.{S} Јер док с 
горе.{S} Чича Срдан се нашао у крчми са својим пријатељем Гајом, чији је син такође поверио, те 
 зими у рит с вуцима, пре с њима, но са својим родитељима или својим синовима.{S} Је ли то хриш 
о што је прошао ево пријатељ Ђуричић са својим гускама. (Ђуричић се смеје, одмањује руком и вел 
ћином онако грозно хукале и пиштале над својим гресима, нису све скупа толико <pb n="114" /> бл 
дамо собом, не умемо да господаримо над својим жељама и страстима, но за чим нам год срце гракн 
таје не само пред странима, него и пред својим „пријатељима“.{S} Многи „пријатељи“ годинама пос 
и.</p> <p>Јулка га само погледа, па оде својим другарицама.{S} Оне су добро виделе, да Боривоје 
ао, као да је сто пута гледао то суђење својим рођеним очима.{S} И она до сад онако трезвена же 
и златне, порфирне?{S} Ви господо, који својим новцем хтедосте и у цркви нешто особито.{S} Свеш 
пре с њима, но са својим родитељима или својим синовима.{S} Је ли то хришћански, је ли то човеч 
је црква обично девета брига.{S} Ја сам својим рођеним ушима чуо, где је један калуђер админист 
 пушења, али и не забрањује пушења оним својим члановима, који ће га умерено уживати.“</p> <p>С 
отворио забаву с предавањем и он је тим својим предавањем потресао све присутне до дна душе.{S} 
диван човек, од кад је Ленчица погледом својим истерала из њега сотону.</p> <p>На кратко после  
спевао би.</p> <p>Говорио би им језиком својим, простим, начином, који они разумеју, а нуз то ј 
а невесто, отела си ми срце једним оком својим и једним ланчићем с грла својега.{S} Лепа ли је  
ота, ако зажалиш и заплачеш се за сином својим?“ Заклопи св. писмо и остави га на сто.</p> <p>„ 
 се добија риба од Орида, али је обећао својим гостима, да ће је до године изнети на сто, па ма 
аже, али што је највећи српски песник у својим дивним „<title>Снохватицама</title>“ изрекао:</p 
ња онога света.{S} Шчепао је Сувачарову својим сувим прстима за гушу и би је за извесно удавио, 
ешко, да у мало не угаси жишка на столу својим дисањем.{S} Очекиваше ако ништа друго, а оно, да 
и људи приближују се к мени само устима својима, а срце њихово далеко је од мене.“ Лазар је гов 
нима Боривоје.{S} Ако је разглашен међу својима, да зна цело св. писмо на памет од почетка па д 
му на друштво“.</p> <p>Марта није имала својих оваца, али их с места купила и узела нов терет н 
“</p> <p>Назарени радосно поустајаше са својих места, јер је и њима мило, што се опростише беде 
шило, почеше женске лагано да устају са својих места.{S} Тек кад оне изиђу, кренуће се мушки.</ 
hi>О, да ме хоће пољубити пољупцем уста својих</hi>. <pb n="218" /><hi>Јер је твоја љубав боља  
тужи им се и иште од њих потписе против својих другова.</p> <p>Светозар је први одрекао, па и о 
да чупате посађено и да ратујете против својих — родитеља...“</p> <p>Као што прота не нађе одма 
>Устаде са клупе млада, лепа девојка од својих 18 година.{S} Ово се девојче по свему разликовал 
} Пролетос су закупили 4 јутра земље од својих прилога, заједнички су је обрадили и засејали жи 
ти кукавица.{S} И он је био сретнији од својих претходника, јер њему нико не добаци никакве при 
е упутио у Лазаревац.{S} Извинио се код својих Назарена, што неће доћи оног вечера на заједничк 
рђен, но то је обећао, да ће се клонити својих старих другова и да ће полазити назаренску скупш 
 њен рођак из оближњег села, младић око својих двадесет година, једва му удариле науснице.</p>  
 њему?“</p> <p>Чича Станко, човек около својих 60 година, али много млађа изгледа, мало се нака 
 успаљују.</p> <p>Сазваше дакле договор својих поузданих и угледних људи, одбор, а неке од њих  
рали из училишта, јер је читаву скамију својих другова изубадао бритвом.{S} Колика срамота по с 
вао је доцније у звезде.{S} О предавању својих другова рече само толико, да су била, „задовољав 
 га је потражио једном — имали су неких својих рачуна — и Боривоје га је врло лепо примио без и 
аш и јесте тако, Назарени су баш сад на својој вечерњој молитви.</p> <p>И таман Назарени свршав 
и провести ни запевати.{S} Отићи ће она својој кући, доста јој је комедије.{S} Само још једно,  
азби и паде на патос.{S} Онда се окрете својој кћери, стаде пред њу и рече: „Устани и хајде кућ 
 се нити преду.{S} А ни Соломон у слави својој не обуче се као један од њих“.{S} Па да ли се ви 
ченика ова дилема:{S} Ако он остаје при својој старој вери и каже: „Добра је та вера“, онда је  
а то од ње није тражила и кад се у души својој и сама љуљала.</p> <p>Па, шта је било за тим?{S} 
елу на видику, да хоће да олакшају души својој; отићи ће у Јерусалим и причестиће се над гробом 
м је искупио сјај и изјавио у последњој својој вољи, да га сахране најпростије.{S} И нема скупо 
очаст.</p> <p>У исти мах довикнуће Сепл својој жени: „<foreign xml:lang="DE">175.{S} Lied, 4. 6 
а к себи на ручак и сад се упутио с њим својој кући. „Добро је, добро је“, каже, „што стиже међ 
} Шта је радила Милева, кад си је одвео својој кући?“</p> <p>„Што је истина, истина; тамо се ср 
себи и сад се већ наглим кораком упутио својој кући.</p> <p>Кад је отворио врата, нађе у двориш 
на.</p> <p>Марта је доста лако успела у својој намери.{S} Како и не би, кад су и Нада и Боривој 
а великој сам муци, господине.{S} Бог у својој шестој заповеди каже: „Не уби“, а цар у своме ре 
познато“, рече Обренов бранилац, „Бог у својој великој премудрости није нашао за целисходно, да 
ћ не зна шта ће.{S} Брани га.{S} Каже у својој девојачкој безазлености: „Чико“, тако је звала о 
рок му Ђурђев дан.</p> <p>Боривоје је у својој соби.{S} Угасио је жижак, који му је запалила ро 
везу треба и љубави.{S} Апостол Павле у својој посланици Ефесцима, у глави петој, стиху двадесе 
љубави најбоље показује апостол Павле у својој првој посланици Коринћанима, у глави тринаестој, 
ње те посланице.{S} Јер апостол Павле у својој првој посланици Коринћанима глава IX. стих 16. 1 
убоко уздахнула, онда сам знао, да се у својој души опрашта с адиђарима.{S} И нисам се преварио 
ога ћу те опростити беде.{S} Ти си се у својој лудој глави начинио испосник, хтео си у Јерусали 
вао на речи апостола Павла, који рече у својој првој посланици Коринћанима, глава XI. стих 19.  
о и у суседа.{S} А Назарени утаначише у својој скупштини, да је доста трпила и да је треба изба 
head> <p>Сутра дан седели су Назарени у својој скупштини скрушени као погорелци над згариштем.< 
, врео пољубац и тај пољубац, који он у својој детињској души није могао да разуме, дође му теж 
еним срцем натраг.{S} Баш они постају у својој раздражености противници сваком напретку, јер ве 
 био у селу, дође Лазар и одведе сестру својој кући.{S} Она се испрва опирала; каже: „На добром 
 као да ју је сотона, наместио тамо, да својом појавом исмеје и изобличи сваку његову реч.{S} И 
мах“, мислила је она, „тешко се бори са својом крвљу... он је ту крв заћуткао, али, га та борба 
у осталим и то, да је Одисеј залутао са својом четом на усамљено острво, где је била дивна, чар 
 мира, помаза ноге Исусове и отре косом својом ноге његове... <pb n="229" /> Онда рече један од 
 пламен.{S} Гига ју је волео свом душом својом, мал’ се не би могло рећи, да се чак и успаљивао 
!{S} Ону моју препелицу дирнуо си данас својом речју и ја сам је ухватио...{S} Одустала је од н 
е душу своју, јадикују над поквареношћу својом, над поквареношћу света, плачу и очајавају годин 
егових другова, Лазар, ухвати за руку и својски је притиште:</p> <p>„Умири се, брате“, шану му, 
 Он тек не може предлагати своју блиску својту, Рахилу.{S} Јова, који је требао то учинити, поп 
је отворио врата, нађе у дворишту децу, своју децу, која га дочекаше неописаном радошћу. <pb n= 
ега не узмогне Светозар да придобије на своју страну, како ли ће остале?{S} Јованка је отишла п 
назаренско учење, те се баци каменом на своју стару веру, осуди ту веру као такву, у којој се м 
 сестре опростише се и кренуше свако на своју страну.{S} Могло је бити около 10 сати ноћу.</p>  
ога, кад га истераше из школе и он виде своју мајку у оном неизмерном очајању; у њему је сад он 
ој причи изобличава оног слугу, који је своју кесу с новци „завезао у убрус и чувао...“ Тома је 
вио суду.{S} Исказао је све, признао је своју кривицу и искао, да га казне.</p> <p>Но чича Срда 
у умити цело седо, а он не уме да умије своју рођену накинђурушу“.{S} Здравковић пребледи, госп 
Доктор се само смеје, а Јованка умирује своју другарицу што већма може.{S} На послетку ју је ум 
е плачу јавно, плачу у срцу.{S} Извлаче своју децу на гробље, извлаче их без крста и опела, без 
рев говор, морао би да брани свој чин и своју веру, а то је хтео још мање.{S} Он је отишао тамо 
 пречисте и док сотона у њима не изгуби своју власт, јер наопако, ако се и сотона умеша, те он  
е предаде за њу.{S} Сваки дакле да љуби своју жену као самог себе, а жена да се боји мужа своје 
своју кривицу, али примите, браћо, и ви своју.{S} Ми треба да прегнемо свом снагом, да престане 
 га нешто.{S} Отвори у пола очи и опази своју мајку, где клечи пред иконом и горко јеца.{S} Па  
т ушла у собу, а Тома још једнако хвали своју Варвару.{S} Кад хтеде да пође, он је задржа.</p>  
ар тако од натароша, да су само бранили своју веру и ништа више.{S} Ја мислим „види Бог“, и да  
уку на срце, свештенство треба да прими своју кривицу, али примите, браћо, и ви своју.{S} Ми тр 
.</p> <p>„Кад сваки члан друштва схвати своју дужност у кући и ван куће, те буде ту дужност сав 
 нема куд.{S} Он тек не може предлагати своју блиску својту, Рахилу.{S} Јова, који је требао то 
Милевину, јер је Цвета дошла да испрати своју негдашњу сусетку, да је испрати, па и оплаче...{S 
о је...{S} Та он је тако добро познавао своју Рахилу и провидео ју је.{S} Кад уђе у собу, она ј 
Док је Лазар по крчми тужио и оплакивао своју жену, дотле чича-Срдан већ није знао шта ће.{S} А 
ја мати, ја брат.“ И тако је Пера држао своју Кристу, како он то каже: редовно.{S} Кад је хтео  
 то за мало, јер је Лазар скоро издржао своју казну.</p> <p>Дође и дан растанка.{S} Лазар полаз 
се оженио, одмах је другог дана истукао своју Кристу, ни криву ни дужну.{S} Каже, у његовој пор 
ини у нашем селу?{S} Христос је утврдио своју цркву, сад треба да братски живимо, није време ма 
једно.{S} И он дивљом руком зграби кћер своју за главу, раздере мараму, којом беше повезана и д 
ико изусти: „Море лакше мало“, па оде у своју собу.{S} Оне ноћи није могао дуго да заспи и више 
ахну, а она се отрже од њега и побеже у своју собу; за тим му и опет допре до ушију шум, као ка 
чело, назва јој лаку ноћ и затвори се у своју писарницу.</p> <p>Тамо је ходио дуго, дуго.{S} Ње 
.</p> <p>„А ти кад постиш, намажи главу своју и лице своје уми, да те не виде људи да постиш, а 
их људи почело да живи и приредило прву своју забаву, одмах дан по томе зачула се по рогљевима  
ојим писаћим столом, прикупља сву снагу своју и спрема се за одсудни бој.{S} Чим Лазар буде дош 
живети само за дете и уложиће сву снагу своју, да начини од њега човека.{S} О удаји нема ни пом 
ји вас гоне...</p> <p>„Пазите на правду своју и не чините пред људима, да вас они виде.</p> <p> 
у, да те виде људи.{S} Него уђи у одају своју и затворивши врата своја, помоли се оцу својему,  
 гласом: „Хоћу да узмем Варвару за жену своју и хоћу да је љубим, као што нам заповеда Господ и 
ма трну зуби.“ Ко дакле воли себе, децу своју, име своје, тај се не може искључити из друштва д 
нека сад учине.{S} Сад је време да децу своју спасемо.{S} И успео је.{S} Неко је уписао новаца, 
ој свакојаким тамним мислима, киње душу своју, јадикују над поквареношћу својом, над покваренош 
>Она га прекиде.</p> <p>„Да спасем душу своју, јелте?“ — рече смешећи се. „Све је бадава, не ид 
мо амо и не уме и неће да седи мирно на свом месту, њему ускипи и већ је два-триред хтео да уст 
а, са којих долазе.“ И Лазар сад нападе свом жестином на свештенике.{S} Они су, са којих долазе 
рам рећи, доста паметних.{S} Многа каже свом човеку: „Ја ћу овако, како сам научила, а што си т 
 госпођама, али час по час устаје, нуди свом мужу воде или му пружа мирисаву мараму, да утре зн 
 <l>Светску мржњу претрпети, верни бити свом Богу.“</l> </quote> <p>Гости се згледнуше на ове р 
асијати нов пламен.{S} Гига ју је волео свом душом својом, мал’ се не би могло рећи, да се чак  
ћо, и ви своју.{S} Ми треба да прегнемо свом снагом, да престане ово труло стање, али изволите  
ву и ону главу еванђеља, тумачите је по свом и пронађосте, да треба да презрете сваког, ко не м 
 богме,“ каже, „знамо се већ.{S} Они по свом закону не воде политику; они не иду на тужбу проти 
тише. „То се нас тиче“, рече Здравковић свом другу.</p> <p>Кад се појање свршило, наста мала по 
ао ни једне речи, споменуо је једаред у свом предавању, да би човеку на дан доста било онолико  
з добрих дела мртва.“</p> <p>Лазар је у свом тумачењу, (код нас би се то казало придика) напао  
као да никад није ни видела Назаренке у свом веку. „Шта?{S} Зар ви нисте наишли у светом писму  
 је набавио серума и лечио је не само у свом селу, но колико је стигао и у околини.{S} Много и  
 ни један не дохвата.{S} Лазар стоји на своме месту као окамењен; Гига је блед, крши руке, а у  
 моли се Богу.{S} Мало доцније осети на своме рамену руку.</p> <p>Крај њега стао Лазар с велико 
оји је 1517. године написао ове речи на своме олтару, где је продавао отпушташе грехова:</p> <q 
е за госпођу Љубу.</p> <p>Она се окрете своме мужу и рече доста гласно: „<foreign xml:lang="DE" 
је неког вечера иза села, да промишља о своме путовању, кад од једном искрсну пред њега ђаво.{S 
 но рецимо:{S} Хоћу да живим и радим по своме ћефу, а даље како било; не тиче ме се...“</p> <p> 
инац — не само весео, но и обесан, па у своме бесу добаци Лазару ружну реч.{S} Каже му: „Шта се 
шестој заповеди каже: „Не уби“, а цар у своме регламану каже: „Уби“.{S} Обадвоје треба да слуша 
љу ћеш утеху <pb n="215" /> наћи у раду своме.{S} Кад и не би било других узрока, због којих на 
е у част крсном имену, у помен родитељу своме, деце своје, да учине што, нека сад учине.{S} Сад 
сва моја грешна дела, која сам у животу своме починио, а не смем Господе да те молим, да ми са  
рши завет очев, а то је, који га у срцу своме најбоље поштује. <pb n="190" /> И ми смо донекле  
оцкан је“.</p> <p>Лазар га је нудио, да сврати још мало к њему, али Мирко не прими понуде.{S} Т 
рућица.</p> <p>Кад се Тома враћао кући, сврне Лазару, где затече пуно браће. „Ох, ох“, рече туж 
мо онамо, док се не расхлади или га пак сврха.{S} Ковач Шандор друкчије ради.{S} Док је још гво 
 је твоја љубав боља и од вина</hi>“, а свршава се: „<hi>Брже, брже, драги мој, буди као срна и 
черњој молитви.</p> <p>И таман Назарени свршавају, па да се разилазе, кад упадоше међу њих Срда 
, али се не предомисли. „Ако нисам хтео свршавати, нисам требао ни почињати“, рече.</p> <p>Тако 
уже, за тим се очита молитва и ствар је свршена.{S} Нема пијанке, нити ичега:{S} Момак узима де 
 прангије грувају, Светозарови другови, свршени богослови, али још не запопљени, ухватили певни 
предавање о моди, раскоши и умерености, свршено је и сад им је већ потеже било наћи згодан пред 
д Реформата, Калвина.</p> <p>Кад је све свршено, браћа и сестре опростише се и кренуше свако на 
ди на себе, а обузе га очајање. „Све је свршено“, мислио је, „најбоље ће бити да се убијем“.{S} 
а“, а сваки дан у вече састају се после свршеног рада на кратку молитву.{S} Та молитва као да и 
омоћи?“</p> <p>А Варвара?{S} Она кад чу свршену ствар, три ноћи није спавала — од радости.</p>  
енским апостолима, па их изобличили.{S} Свршетак извештаја гласио је овако: „Назарени се спрема 
Лазар отишао у Нови Сад у гимназију, на свршетку друге године, поболи му се отац.{S} Послаше ко 
} Боривоје није се саветовао, тек је на свршетку устао и са неколико топлих речи захвалио им је 
p> <p>Прота је замерао почетку, а други свршетку.{S} Но нешто беше у тој придици, што је све ос 
, и он за неколико недеља <pb n="14" /> сврши сасвим.{S} Последњи поглед паде му на жену, коју  
осте.{S} Та да! — Ко уме, тај удеси, да сврши посао, а да му остане пола сата и за скупштину?“< 
омоћи.{S} Говорила је брзо и гледала да сврши с њим.{S} То је Лазару упало у очи, па и заболело 
аку трећи.{S} Но кад се то пречишћавање сврши, онда нека буде шта ће бити, што пре.{S} Не треба 
друкчије је мислила; она је хтела да се сврши, што се започело, јер каже: „Сви хвале Лазареву г 
а, шта ли јој само би, да тако напрасно сврши“.</p> <p>Оно друго дете Боривојево венуло је под  
а живети......{S} Дај Боже, да се добро сврши“.</p> <p>Боривоје га је тешио у две-три речи, јер 
гобојажљиви скуп.</p> <p>Кад се молитва свршила, наста и опет одмор. <pb n="141" /> За овим је  
 ти изгњечити ропац на уста, па си онда свршила.{S} Није сотона у теби, него је у њему.{S} Кад  
} Многи нису знали, за што се тога дана свршила служба с јутрењем, кад је село пуно странаца, п 
n="116" /> <p>Кад се по подне скупштина свршила, те гости са стране почеше да се опраштају, осе 
, али баш Тома.</p> <p>Кад се скупштина свршила и верни се разиђоше, застадоше Тома, Мирко, Бор 
Лазаревац на молитву.{S} Кад се вечерња свршила, Милева је и опет била тужна, нерасположена, па 
ила је сигурна, да ће успети.{S} Кад је свршила, дисала је брзо и тако тешко, да у мало не угас 
на и опет појавно у њему?</p> <p>Кад се свршила молитва, устадоше неки да га теше.{S} Варвара ј 
длог, али је ипак пристао и по подне се свршила ствар глатко и мирно, без икакве препирке и гла 
бранилац му није остао дужан и ствар се свршила с тим, што је бранилац био осуђен на 50 фор. гл 
Понда, можда се ни за годину дана не би свршила моја исповест.{S} Од детинства се то ради, брат 
се не наразговараше, јер се ствар рђаво свршила.</p> <p>Боривоје је тек касније чуо, за што Пет 
Јерусалимску икону.</p> <p>Све се дакле свршило најлепше.{S} Управо све би се свршило најлепше, 
вковић свом другу.</p> <p>Кад се појање свршило, наста мала почивка од неколико минута.{S} Ко ј 
е на данашњи догађај.{S} Ово се крштење свршило, по његову мишљењу, једино с прањем телесне неч 
вршило.{S} Управо она је мислила, да се свршило, а ствар беше тек у почетку развоја, јер је на  
имера, следујте му!“</p> <p>И све би се свршило које како, да се и опет не истаче Шандор ковач. 
е свршило најлепше.{S} Управо све би се свршило најлепше, да овде прекинемо причање, али смо са 
а скупштина, празна је.{S} Ето, тако се свршило оно, што је професор Здравковић назвао:{S} Да о 
 и Марта је хвалила Бога, што се и тако свршило.{S} Управо она је мислила, да се свршило, а ств 
те, рек’о је Спас.“ </p> <p>Кад се и то свршило, почеше женске лагано да устају са својих места 
S} Еда ли час пре или час после?</p> <p>Свршило се врло брзо, јер дође време, да се крсти Варва 
ало, ишти и добићеш је.“</p> <p>Овим се свршио разговор о наследству, али Марта није заборавила 
ти да разговараш с њима.</p> <p>Збор се свршио и нико није задовољан осим Шандора ковача.{S} Са 
е умро, сведока немаш, суд је ону ствар свршио; сад има друга посла — иди врагу“.{S} И истера ј 
де, захвали у кратко Богу, што је одбор свршио посао и разиђоше се.</p> <p>И опет прођоше три н 
аблудели свет.</p> <p>Кад је Здравковић свршио, са многих страна чуло се: „живео!“ Прота је мењ 
 стрмоглави.{S} Боже мој, како ли ће се свршити?</p> <p>Кад Гиги споменуше о Милеви, он се зажа 
у буџом, да дели мегдане.{S} Како ће се свршити то?{S} Но опет за то нико не мисли, да тужи Срд 
о даље“ Целивају...{S} Целива породица, свршише већ и покојникови другови, носачи понеше сандук 
и у тој седници као најглавније.{S} Кад свршише ситније ствари, узеће реч Тома.{S} Каже: „Баба  
и горе.{S} Тада се свршује стари завет, свршује сила:{S} Настаје ново време — време љубави, вре 
/p> <p>Онда иде пуно страшних ствари, а свршује се:</p> <p>Страх ме је савладао!{S} Пшенични кл 
јску и — све је горе и горе.{S} Тада се свршује стари завет, свршује сила:{S} Настаје ново врем 
седи за својим писаћим столом, прикупља сву снагу своју и спрема се за одсудни бој.{S} Чим Лаза 
жи пред ногама Свевишњега.{S} Осетио је сву ништавост човечју и дође му као гадно фарисејство о 
би, да ће живети само за дете и уложиће сву снагу своју, да начини од њега човека.{S} О удаји н 
 одобрио, да треба не само Лазара, но и сву осталу омладину женити и поудавати.{S} Истина, то ј 
в. Василија.{S} По некад мора да покупи сву снагу, да издржи тај пост, јер на што да вам тајим: 
 искушала; он јој се повери и откри јој сву тајну срца свога...</p> </div> <div type="chapter"  
и знам све тајне и сва знања и ако имам сву веру, да и горе премештам, а љубави немам, ништа ни 
з пшенице“.</p> <p>Решили су, да позову сву браћу и пријатеље, да поберу Војинов кукуруз, јер м 
} Зар ако ти кров прокисава, да запалиш сву кућу, па да одеш чак и из села.{S} Поправимо, што н 
ј тешко.{S} И онде Бог и на земљи Бог и свугде Бог!{S} Увек и увек угађати Господу и зар баш ни 
то, што не памте ни најстарији људи.{S} Свуд никло жито за приповест, само на чича-Срдановим њи 
озидани и лако се рушимо у — Назарене и свуд, где не треба.{S} У самој цркви се води трговина.  
 <l>Идолима сјајне храме и олтаре гради свуд;</l> <l>Да се томе не клањамо ни на који начин ми, 
 и безводност.{S} Можеш ли ти, кукавче, свуда туда проћи, а да останеш жив?{S} Та, нећеш море н 
крштењу код Назарена није нигде писано; свуда се наводи само таолико, да они држе тај обред у н 
 исмевају људи, који осећају племенито; свуда се износи, где ти људи пропадају, постају ругло,  
 првом кораку — у њиховој скупштини.{S} Свуда је истицао себе, а своје предавање ковао је доцни 
о?“</p> <p>„Јао, леле мене, не знам.{S} Свуда је надувен, па помодрио, позеленио, пожутео.{S} Ј 
 Није му било право, што <pb n="232" /> се тако вара, намргоди се и дође му Назаренство још црњ 
рива</hi>. <hi>Искварило <pb n="192" /> се све, посрнуло је све, па се задрмале и цркве, јер су 
нђеље, а опазио сам, где <pb n="143" /> се клањате истоме Богу као и ми, а да од Бога нађете, ш 
нешто бели...{S} Очи јој <pb n="214" /> се све боље навикавају на онај полумрак.{S} Оно бело, т 
е примио руку. „Домишљам <pb n="136" /> се“, каже, „а и видео сам вас већ са Светозаром на улиц 
си све видела.{S} Одавна <pb n="108" /> се гласи, како нам пријатељ Рада с његовом Станом врло  
цем и бацим је у кола...“</p> <p>„Је л’ се бранила, отимала?“ пита истражни судија.</p> <p>„Ниј 
ига ју је волео свом душом својом, мал’ се не би могло рећи, да се чак и успаљивао за њом и ниј 
печеног мачка?“</p> <p>Боривоје, у мал’ се не насмеши. „Бог с вами деда, како би то било?!“</p> 
 збунити.</p> <p>Вришти Криста, до неба се чује и пита: „Зашто ме груваш, кад ти нисам скривила 
ће, време пролази, смрт се ближи, треба се измирити с Богом.{S} Зар нас Православне крст и икон 
р на двоје на троје преломити.{S} Треба се сетити мало и на речи премудрог Соломона, да је зла  
 xml:id="SRP18966_C25"> <head>Развиђава се.</head> <p>Но у колико су се Назарени дали на саврше 
толу је боца, лагано се диже, придржава се уз зид и домили донде.{S} Напије се.{S} То јој мало  
а љубав боља и од вина</hi>“, а свршава се: „<hi>Брже, брже, драги мој, буди као срна или као ј 
ра.” </p> <p>Влада је био тронут, једва се уздржао а да пред лекаром не ижљуби жену.</p> <p>Мар 
страх; ухватила га нека немоћ.{S} Једва се једном подигла несретна жена с пода и пође право пос 
тан, још се не диже из постеље, а једва се четвртог дана мало разабрао.</p> <p>Тако прође и опе 
дравковић се све једнако врпољи и једва се мало умири, кад узе реч професорски друг његов Мирић 
е а онде, све једно му је.</p> <p>Једва се поче полако свестити.{S} Сад тек осети, да му је у д 
нешто, што нико не очекиваше.{S} Милева се усправи и проговори нежним гласом, чисто улагујући с 
је он ње најдостојнији.</p> <p>И Милева се зажарила, кад јој споменуше о Гиги, заболи је нешто, 
пита деда Савков с врата.</p> <p>Милева се прибрала.</p> <p>„На продају нам је“, каже, „али је  
внији на Назарене но пре.</p> <p>Милева се повукла од света и мирно живи у братовљевој кући.{S} 
 упаде јој у реч Боривој.</p> <p>Милева се заруменила, низ образе јој се котрљале вреле сузе.{S 
 право, да ми опростите.“</p> <p>Милева се брани: „Мани то, бабо, само кад си нас се опет зажел 
 пасуљ, ако се не варам.“</p> <p>Милева се исправила као мачка, која хоће да се брани.{S} Слути 
 Свира гајдаш, носе се бурад пива, пева се: „Дуни ветре отуд од горњака“, — али Лазар није весе 
 Није дакле ни за какав укор.{S} Позива се на апостола Павла, који заповеда: <hi>„ Старца не ка 
ба-Стаке.{S} Мала, доброћудна жена, сва се задувала, види се, да се журила.{S} Чим је спази ста 
 свршила моја исповест.{S} Од детинства се то ради, брате мој, од детинства.{S} И онда треба св 
 на коли...{S} Друштво добрих људи чува се парничења и тужби.{S} Кад има спора међу члановима,  
{S} Врло је миран, а и отац каже, да га се не бојимо“.</p> <p>„А неће ли побећи?{S} Шта ћете он 
је он само за то стао у Назарене, да га се окану жандари, те да се може ноћу слободније кретати 
 и остави им на самртној постељи, да га се сећају и да га поштују.{S} Кад је заклопио очи, свак 
 у будуће, па закраћујете и нами, да га се држимо“.</p> <p>„Па за што су апостоли постављали еп 
и се не држасте св. писма, нећете да га се држите ни у будуће, па закраћујете и нами, да га се  
, те га раменима отискују.{S} Рукама га се ни један не дохвата.{S} Лазар стоји на своме месту к 
 Али не, то беше само у почетку, сад га се више не клони.</p> <p>Кад јој је пре некад, а томе ј 
је гђа Јелачићка добра душа.{S} Увек га се сећа по ручку, па му кад што пружи и чашу вина.{S} Б 
рашно и немилостиво судити.{S} За то га се бојао, молио му се и хтео чак у Јерусалим.{S} Њега ј 
и нож у срцу.{S} Но опет, опет за то га се чувала, избегавала га...</p> <p>У оно време наиђе и  
се око њега друштво.{S} Па хајд, што га се лепе цуре и другови му, него се радо разговарају с њ 
ћом водом прали су је и рибали, са чега се утрла боја још већма.{S} За тим се икона и опет гари 
 не би направио жену, кад знам, из чега се састоји?“</p> <p>„Од прилике.“</p> <p>„Од прилике, и 
 чу, да се парничи, с ким се и око чега се парничи, он јој озбиљно рече: „Да сте ту јерусалимск 
ом, што је њојзи било главно и око чега се највише напрезала, није успела.{S} Кукољ на њиви мог 
рен.{S} Ко није од његове вере, на тога се осврће мање но на муву, па ма му рођени отац био.{S} 
 на путу господњем...</p> <p>После тога се диже да иде.{S} Много је молио браћу, да га пусте да 
не жене то напред, то натраг, а из тога се потресања могло <pb n="170" /> закључити, коликом сн 
било ситнијих прилога.{S} Но и ван тога се друштво могло похвалити.{S} Баш Сима Ваљан парничио  
ар у народу.{S} Лазар га обавештава, да се Назаренство шири из места у место, захвата нова села 
јити...{S} Ја стрепим, само од тога, да се те госпође и та господа не помешају кад год с нама,  
ље.{S} Али то не би било ни по јада, да се нису закачиле и о докторово предавање.{S} А богме и  
 мирно, сви спавају.{S} Таман згода, да се он увуче у кућу и удави оног дерана.{S} За часак као 
 ли истинита она народна предрасуда, да се дивљи голуб у зиму претвара у кукавицу?{S} Па мора м 
>„Остави“, каже Тома, „нека га туда, да се мало расхлади“.</p> <p>Срдан иде оним јендеком и све 
је.</p> <p>„Та но, но; не тражим ја, да се мешам у поповске ствари, само к’о велим:{S} Млад си, 
ија, а њено Назаренство шпекулација, да се уда.</p> <p>Назарени су врло оскудни у младим женски 
{S} Нисам све чула, али сам дознала, да се Назарени не бране, кад их ко нападне.{S} Можеш их ту 
о свршило.{S} Управо она је мислила, да се свршило, а ствар беше тек у почетку развоја, јер је  
="115" /> син?{S} За ћерку сам чула, да се зове Нада.{S} Врло лепо име“.</p> <p>„Брат Боривоје“ 
је могао.{S} Дође му од једном воља, да се брани.{S} Изгледало му је грозно, да га осуде и през 
ер треба и јереси да буде међу вама, да се покаже, који су поштени међу вама.“</p> <p>Врло лепа 
сле три дана сигурно отрчала к њима, да се тужи, како ју је Адам бацио на кола и силом одвукао  
Он је навео и оне речи из св. писма, да се свећа не меће под суд, да тамо светли, где је нико н 
ко је Светозар дошао био до уверења, да се од прве цигље не долази до готове зграде, уверили су 
ронио сам се“, јер човек није свиња, да се „зарије“.{S} Које је речи хтео још претресати, не зн 
ријатељ.{S} И кад би подне, он уста, да се опрости.{S} Госпођа Меланија је киптила од радости.  
 она се већ узверила и тражила пута, да се извуче.{S} Кад је изишла да нареди црну кафу, мумлал 
сне киша, ади још не пада.{S} Осећа, да се тамо по очима јој гоне сузе, али не плаче.</p> <p>„С 
тозар изабран у Лазаревцу за пароха, да се жени с ћерком Јелачићевом и да ће за месец дана бити 
 јој је слаб, не чује се.{S} Покуша, да се послужи сама.{S} На столу је боца, лагано се диже, п 
рими 10 заповеди, наложио му је Бог, да се три дана пре тога уздржи од сваког додира и разговор 
 накита.{S} И начинише неки предлог, да се промене правила, те да буде мушкима слободно умерено 
повукле собом и остале.</p> <p>Хајд, да се почиње...{S} Прота ће напред, али како су с њиме у д 
ли може послужити.{S} Тетка га зове, да се прихвати јелом, а деца га обгрлила, те му приповедај 
удућност наша.{S} Треба учинити све, да се помогне.{S} И друштво добрих људи даде 300 форината  
опадали.{S} Чича Срдан је чинио све, да се друштво учврсти.{S} Он је још једнако поболевао, осе 
 пушење као пробу.{S} Ко нема снаге, да се одрече тог дима, тај је слаб, тај не уме да је госпо 
} Па како се тек радовала, кад виде, да се Нада привија уз њих и да је Боривоје ако не баш срет 
вог заплетенијег раскршћа, кад виде, да се баш они бацају камењем на њих, којима хоће они добро 
и?{S} Хвала ти Јованка.“ И онда оде, да се мало прошета по врту и кад би време цркви, он је о т 
жена не да живети......{S} Дај Боже, да се добро сврши“.</p> <p>Боривоје га је тешио у две-три  
 у братовљевој кући.{S} Покушала је, да се измири с Обреновом матером, шиље јој понуде, хоће да 
же исплатити свако зло.{S} Доста је, да се поправиш и покајеш, а вратити не можеш више, него шт 
а замену Светозара.</p> <p>Време је, да се крећу.{S} Само Светозар нешто отеже, моли: „Још мало 
де стоји пред кућом.{S} Дошло ми је, да се разговарам с њом; зауставим кола на друму пред Тасин 
а сином и снахом.{S} Најбоље јој је, да се склони к мени, за време.{S} А после, знате, да треба 
.{S} У правилима друштвеним било је, да се мушки одричу дувана, а да женске не смеју носити ник 
држите?{S} Напрежете све силе своје, да се богатите.{S} И о чему се сваки дан у вече договарате 
имање своје и ако предам тело своје, да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже.{S} Љубав 
вери и <hi>делима</hi>:{S} Доказује, да се делима правда човек, а не само вером и завршује речм 
исам никад пропустио згодне прилике, да се што ближе упознам са Назаренима, установама и обичај 
тру се већ искупиле жене, Нововерке, да се нађу болесној Милеви на помоћи.{S} Дете су старије ж 
на придику, а то није хтео, а после, да се осврнуо на Лазарев говор, морао би да брани свој чин 
е дође поред све своје лепоте дотле, да се даље није могло.{S} Онда оде, на опште чуђење, у Наз 
у ће бити и прота, па је онда време, да се удеси начин, како да се сузбије Назаренство.{S} Пита 
рене. <hi>„Кајте се људи, иде време, да се суди“</hi>, казивао би им обично и успевао би.</p> < 
вршило се врло брзо, јер дође време, да се крсти Варвара.</p> <pb n="230" /> <p>Неке недеље изј 
S} И Лазар и прота виде, е је време, да се прекине.{S} Светозар је већ искренуо на ту страну.{S 
 Питање је горуће и крајње је време, да се што учини.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
је.</p> <p>Кад дође вече и би време, да се уноси слама, <pb n="39" /> чича-Срдану се стеже око  
је никад наговарао кога од омладине, да се жени и удаје, а данас се даде у проводаџилук.</p> <p 
е за то постављен, да опомене верне, да се сказаљка креће, време пролази, смрт се ближи, треба  
 Не треба доводити верне у искушење, да се успаљују.</p> <p>Сазваше дакле договор својих поузда 
а.</p> <p>Домаћица види то и назире, да се у души Срдановој нешто крупно догађа.{S} Променуће с 
удна жена, сва се задувала, види се, да се журила.{S} Чим је спази стари сеоски свештеник, он с 
е прети опасност?“</p> <p>„Бојим се, да се не успали“, вели Тома, „ако се није већ успалио.{S}  
p>Међу сеоским девојкама опажало се, да се губи шаренило.{S} Хтеле су да уведу — егал.{S} Да бо 
е да донесе на свет?{S} Зар мислите, да се о томе не треба бар исто <pb n="10" /> толико бринут 
дно на друго.{S} Како сте?{S} Јелте, да се и ви домишљате, ко сам ја?“</p> <p>Лазар се мало збу 
ко могуће, да га поучавате код куће, да се не квари тако много од оне друге деце.“</p> <p>„Брат 
кад се придигао, мати га преклињаше, да се од сада мане чобанлука.{S} Боривоје је пристао. „Теб 
Чекали су га као Месију, сад видеше, да се у њему преварише.{S} Мирко је клонуо, а и поболевао  
 мире, сто ђавола вире.{S} Све пише, да се чувају људи жена, а он је под старост имао око четир 
јасно видети његово лице, опазио би, да се у тренутку променило.</p> <p>Тај што ту седи, ни нал 
по ја њему говорим:{S} Ошта је теби, да се назарениш?{S} Та нити си крао нити варао.{S} А ниси  
„Шта је било, било је; сад не вреди, да се гризете око тога; али други пут узмите се на ум.{S}  
унао је на опште признање, сад види, да се скоро ником не допада његов рад.{S} Он је у друштву  
, како се љуто превари!{S} Сад види, да се сотона у њему само притајио, а не смирио.{S} У њему  
ш, да ти онда буде мекано, апи пази, да се не превариш.{S} Оданде још нико није дошао, да каже, 
мињем вас за сада овако пријатељски, да се оканете таких проповеди, јер епископ зна већ, докле  
е, уверили су се доцније и Назарени, да се од првог удара не руши.{S} Али ова истина беше код Н 
а је Тома клекнуо и рекао: „Љубазни, да се помолимо Свевишњему“.{S} Склопио је за тим руке, а з 
рам <pb n="26" /> ипак посаветовати, да се још једном добро размислиш.{S} Неук си, те можеш лак 
а. „Ја... ја ћу“, каже он, „гледати, да се промени ствар.“</p> <p>Она га разумеде и рече уздрхт 
 Отац је мртав, он неће више устати, да се покаже, па ко ће данас да пресуди, ко има право?...{ 
ол Павле вели нам:{S} Ако може бити, да се не женимо — а допушта нам држати жену само за то, да 
ћутање најгоре и да ће најбоље бити, да се обавесте.{S} Сутра дан је и дошло до тога.</p> <p>Об 
дбори црквени, па изволите наредити, да се сваки члан православне цркве оглашује једнако, извол 
фалила, мајко.{S} Овако ћу долазити, да се исплачем сваки дан, лакше ће ми бити.“</p> <p>Домаћи 
па га затворише.{S} Може се мислити, да се после овога случаја ускомешало цело село.</p> <p>Ско 
ло још увек толико поноса и савести, да се згрозио од свог дела.{S} Он увиде, колико је грдно у 
ом својом, мал’ се не би могло рећи, да се чак и успаљивао за њом и није могло бити, а да толик 
ази све јаче и јаче воља да је теши, да се баци пред њом на земљу, да јој обгрли колена и да ка 
н се не <pb n="159" /> миче.{S} Дај, да се брани!{S} Но док он тражи реч, које у овај мах не мо 
 собу, но га метнуше право на банак, да се „што пре“ открави.{S} Но ипак некако оживи и сутра д 
ју пушење.{S} Тамо вели неки пророк, да се не знам шта <hi>подиже високо у дим као безбожност</ 
 говори господин учитељ.{S} Ја знам, да се Назаренство шири само тамо, где је свештеник рђав ил 
и да су ребра читава, али ја осећам, да се нешто прекинуло у мени и да никад више нећу бити чов 
 око, зуб за зуб.{S} А ја вам кажем, да се не браните од зла, него ако те ко удари по десном тв 
то преко обичаја, онда ти саветујем, да се подигнеш сад о Госпојини у Карловце; ја ћу ти дати п 
} А стих 11. вели: „А сад вам пишем, да се не мешате, ако који, који се брат зове, постане блуд 
.{S} Но све је бадава.{S} Сад видим, да се с првом цигљом не подиже кућа, и да семе не ниче одм 
вамо ти пропада кућа...{S} Не велим, да се не бринеш и за душу, но само за земно.{S} Али не мож 
аљда тамо хтели да одете.{S} Мислим, да се не би кајали.“ То рече, подиже се и оде.{S} Није мог 
ати само онај, ко буде радио на том, да се поправи наше економско, морално и просветно стање.{S 
међу Назаренима.</head> <p>Дође дан, да се Боривоје ослободи затвора.{S} Кад је изишао на улицу 
 погађати“.</p> <p>Кад је дошао дан, да се Петар ослободи, отишао је кући доста неутврђен, но т 
} А у разлазу чуло се где шапћу: „О, да се хоће и Светислав упутити стазом спасенија!“</p> <mil 
изгледа ствар чиста. „Ко је доказао, да се оне опијају?{S} Жене старе мало се можда и заплачу,  
 и цепамо, а апостол Павле је рекао, да се клонимо распре о племенима и народима.“ — „Па говоре 
о и дубоко уздахнула, онда сам знао, да се у својој души опрашта с адиђарима.{S} И нисам се пре 
е позвао пре мене, а ја сам рачунао, да се по себи разуме, да је Боривоје мој гост“.</p> <p>Она 
гао да вам дођем, а иначе бих дошао, да се измиримо или баш да кажем право, да ми опростите.“</ 
апостола Павла, које си данас навео, да се треба клонити зађевица о црквеном закону, врло су зн 
ам је оставио.{S} Чиме сам заслужио, да се браћа тако старају о мени?“</p> <p>„Апостол Павле је 
р ју је тешио.{S} Он јој је говорио, да се опет за то и на усеву може много што-шта поправити,  
 друкчија, али сваки син је говорио, да се он оца најбоље сећа, да је његова слика најбоља, нај 
ако.{S} Да сам ја ма колико говорио, да се мане — не би послушала, него ме је она сама шиљала у 
 људи“, каже: „Бог нас није створио, да се делимо и цепамо, а апостол Павле је рекао, да се кло 
ња.</head> <p>Обрен је добро осетио, да се у њему пореметило нешто.{S} Једнако је поболевао и о 
p> <p>И све би се свршило које како, да се и опет не истаче Шандор ковач.{S} Кад виде, како се  
а не тумачим оне речи Христове тако, да се сви ми бринемо само за данас, а свако сутра бринуће  
оследњи догађаји нису заболели тако, да се после њих осећао бедан и несрећан, него је удар био  
а каже, како је.{S} Боље би ти било, да се угледаш на твоју Наду.{S} Она се дала на уживања ово 
ануо претварања.{S} Лепо би то било, да се направиш луд, па да те пусте кући; али су господа у  
јње је време“, каже, „зар да чекамо, да се почну успаљивати?“ и испод ока погледа на Лазара.</p 
ју, али умерено, колико је потребно, да се поткрепе, а не да се опију.</p> <p>Тома је највише г 
но, ускомешано успаљено, раздражено, да се бојим, е ће та раздраженост прећи већ и на Назарене“ 
олако брате, само полако и смотрено, да се не поплаши“.</p> <p>После ових речи лекар отвори вра 
инуће се за се.{S} Није то изречено, да се узме реч по реч, но значи:{S} Не брините се само за  
 већина буде сутра прекосутра за то, да се у друштву добрих људи не пије више из чаша, него из  
 за то плачу.“</p> <p>Тома је за то, да се опомену јавно у скупштини.{S} Мирку је то много, нег 
им да уђем у Назарене највише за то, да се мало поправим, па да не западам опет у затвор.{S} А  
 допушта нам држати жену само за то, да се не би успаљивали.{S} Али ако ћемо се и уз жену успаљ 
 искорењиваће даће — а ићи ће на то, да се при свечарима, свадбама гаји умереност.{S} Ко хоће п 
та воли, стражари пазе једино на то, да се том приликом без надзора не износи и не уноси ништа. 
 радо ћу дати, само ми поклоните то, да се не јављам суду.{S} Доста сам ја, брате, тамновао сво 
 шта би му они и рекли друго, до то, да се успалио.</p> <p>Пође напред.{S} Да ли намерно, да ли 
вам казао и саветовао, људи и браћо, да се ви „побугерите“ ...{S} А ти људи или боље рећи нељуд 
лас.</p> <p>„У нас није као код вас, да се угађа сотони, нити се чини оно, што распаљује страст 
о моја драга“, поче, „молио бих вас, да се стрпите и останете још час-два на окупу, имао бих ка 
е црквене обичаје.{S} Позивате свет, да се укину мала и велика звона, разне врсте опела...{S} О 
о се то нас тиче, него да види свет, да се ни при царским гозбама не износи више од четири јела 
за мало дође у тако необичну јарост, да се чак и лекар зачудио.{S} Сваки час је изгледало, е ће 
 Јовић и другови предложити друштву, да се измене правила.{S} Светозар је покушао све могуће, д 
рчму и параде, па за то и доспевају, да се баве по мало вртарством и пчеларством.“</p> <p>Свето 
ма их и по десет, које једва чекају, да се обесе човеку о врат, и ти нашао <pb n="60" /> од тог 
 обично код људи, који једва чекају, да се састану и наразговарају.{S} Прегладнео човек мало је 
ње.{S} Завукле се у крај, те чекају, да се разиђе гунгула. „3а што ви, господине, нисте ништа г 
ки халаман, који не да онаком момку, да се ожени, као што је Гига.</p> <p>„Прија-Стако,“ каже о 
рази видели божју казну, божју вољу, да се свет из невоље научи памети, те су стојали већином с 
време, кад Назарени иду у скупштину, да се заједнички и у кратко помоле Богу, па онда и поразго 
из њеног душевног немира, па кад чу, да се парничи, с ким се и око чега се парничи, он јој озби 
ко тужно гледа, дође јој у неки мах, да се њему замоли, али не имаде снаге.{S} Стојала је на ра 
деље ишли <pb n="93" /> у Лазаревац, да се у већем друштву заједнички озидавају и крепе.</p> <p 
вно, ни општинско, но — половину.{S} Да се није ко од нас заборавио?“</p> <pb n="102" /> <p>Чов 
новије доба изрекли и која гласи:{S} Да се васпитање детета почиње још у утроби мајчиној и наст 
овек прође с колима поред путника, а да се не заустави и не понесе га.{S} Сад се не осврће на њ 
жним изјавама.{S} Није могло бити, а да се и Лазару и Милеви не учини, да је њихов брат нашао п 
 да се жртвујеш за нашу ствар, треба да се усилиш и освојиш Лазара.{S} Ако га не одвратиш од Цв 
итичка глупост, али из обојега треба да се научимо томе, да је дошао дванаести час озбиљноме ра 
орити против Назаренства, онда треба да се боримо с тога, што они несретни људи, који ту веру в 
{S} Каже: „3наш, брат-Томо, не треба да се устручавамо једно од другог, али ја мислим, да би ба 
ошапне му: „Нису готови.{S} Не треба да се мешамо у њихово богослужење.“ </p> <p>„Ах, тако“, ре 
„Бог га је одазвао к себи и ми треба да се мирно покоравамо вољи његовој“.</p> <p>„Нећете ли ми 
ој и по стоти пут: „Сестро, ти треба да се жртвујеш за нашу ствар, треба да се усилиш и освојиш 
х људи</hi>.{S} У томе друштву треба да се скупи све, мушко и женско, <pb n="193" /> старо и мл 
им, не смем да се тужим, немам права да се тужим“, вели, „он је светац и то је најстрашније.{S} 
 наврше седемдесет пету, па тек онда да се — покају.“</p> <p>Но да богме, лекар је само половин 
трвен пут, чекају успех, па тек онда да се придруже каквој ствари.{S} А сад се и јавно мишљење  
је и приметио и начуо, да ће Јованка да се уда.</p> <p>Неког дана седи Боривоје у врту близу се 
> <p>Ближило се вече, кад је требала да се реши судбина чича-Срданова, па можда и нешто крупниј 
lizeiwidrig</foreign>, ту би требала да се умеша власт.“</p> <p>Њен муж, свештеник умириваше је 
а, друкчије је мислила; она је хтела да се сврши, што се започело, јер каже: „Сви хвале Лазарев 
 је потребно.“</p> <p>„Како би хтела да се крстиш?“ пита Мирко даље.</p> <p>„Онако“, каже Варва 
тај ће за цело бити и најбољи.{S} Ма да се Лазар није молио, да га пусте на слободну ногу, ипак 
ору лекар, па и чича - Срдану.{S} Ма да се Срдану примирила грозница, опет за то не може да уст 
браћом.{S} Треба по ново старешинама да се исповедим“.</p> <pb n="175" /> <p>Варвара га је преп 
> <p>Натарош не знаде, како ће овима да се наодговара, но само вели: „Подајте Богу божје, али и 
ето, кажу, Шваба измислио Назаренима да се без суда погоде.{S} Хоћу да кажем:{S} Све што је дан 
би своју жену као самог себе, а жена да се боји мужа својег.“ У мушком дакле мора бити љубави,  
морао можда чак и после десет година да се исправљам с онима, који би осетили, да сам их — пого 
 под њом разгорело стабло дрвета, па да се после не угаси више, док не сагори до земље и праха. 
S} И поче да спрема своје ствари, па да се прекосутра сели из овог назаренског манастира.{S} Је 
p> <p>И таман Назарени свршавају, па да се разилазе, кад упадоше међу њих Срдан и Гаја.{S} У ру 
што ратарски син још не учини.{S} Па да се ствар бар мало могла улепшати или претрпати.{S} Голе 
м пута на дан да згреши и седам пута да се покаје — опрости му.“ Ви велите, није се поправио ср 
кажу, како мисле о Назаренству и шта да се чини против тога зла?{S} Он, прота, вели, казао је в 
13. вели апостол Павле ово: „Удовица да се не прима млађа од шездесет година и која је била јед 
 Сваки час је изгледало, е ће малиша да се зграни или да добије дечју болест — фрасове.</p> <p> 
 <p>И њихов трећи друг, Пера, покуша да се учи књизи, али се већ првог дана окане.{S} Каже: „Да 
имо мало, док посвршавам; не бих рад да се закасним с оним, што ми је поверено.“</p> <p>Лазарев 
апурена, плачна, ружна, хоће кад год да се утиша.{S} У први мах је изгледало, е ће се и Боривој 
 кад нисам радио, пио сам, па од куд да се приберем као човек.{S} Но од сад ако Бог да, поправи 
му се доближим“, рече брат Мирко, „е да се хоће и Светислав упутити стазом — спасенија.{S} А са 
мо, али сваки појединце немамо снаге да се одупремо.“</p> <p>И сад се Светозар окрене чича-Срда 
ће, којој га је срце вукло и застаде да се одува.{S} Али само за часак.{S} Обазре се око себе к 
 тог часног одела...“ Светозар хтеде да се брани, али га прота није слушао.{S} И то беше нов уд 
ерусалима, а опет тако близак; — иде да се преда жандарима.{S} На место Јерусалима, долази — ро 
вему држимо умерености, а ви госпође да се китите, идете по балови и играте до зоре?{S} Право д 
е.{S} Мислила је у себи, кад не може да се опреми љуцки, онда је најбоље — никако.</p> <p>Чим у 
 није стало до накита.{S} Он не може да се остави дувана — то ти је.{S} А помагао је онај предл 
амо, па ма шта било.{S} Нико не може да се победи, већ дај по сваку цену све, што зажели, па ма 
} Хајд нека, сутра ће.{S} Но не може да се расположи ни сутра дан, ни прексутра, ма да је дао и 
а да је крсте.{S} Боривоје требао је да се радује томе, али он се није радовао.{S} Кад год је м 
аздора, ми би се сложили, овако боље да се оканемо.{S} Апостол Павле нам је добро препоручио, к 
ава 28.{S} Кад је Јакову дошло време да се ожени, његов отац Исак није му казао:{S} Узми коју х 
ривоја где триред искаче из воде, не да се спасе, но да удари бичем по коњима, да их гони све д 
ко је потребно, да се поткрепе, а не да се опију.</p> <p>Тома је највише говорио. „Моја Варвара 
у се поправити.{S} Хтео сам ја и пре да се оканем рђава живота, али не иде.{S} Стари другови ле 
 јавља, да одустаје од предавања, те да се постарају Лазаревчани за другога на његово место.{S} 
Назарене, да га се окану жандари, те да се може ноћу слободније кретати.</p> <p>„Да се избрише  
 свако зло мора проћи?...{S} Немојте да се варамо, господо!{S} Неко је казао, да сваки народ им 
ар, а глас му помало дрхће, „немојте да се шалите.{S} Говоримо озбиљно.{S} Ви нити се лицкате н 
е то учини као пребацивање. „Немојте да се срдите“, каже, „али ви најбоље знате, како је или пр 
 знала би, како треба.{S} Али где ће да се разговара о св. писму, а да заврне момку памет.{S} Т 
дељу дана пустиће га кући, па ако ће да се поправља, крајње је време.{S} Ноћу се ди и тешко узд 
озар је видео, куд то иде.{S} Почеће да се цепа комад по комад од правила, док не постане од њи 
нилац, да дође што пре до њега, хоће да се обавести о нечем, што је врло важно по парницу.{S} М 
 оне кад побесне против Христа, хоће да се удају.{S} А к томе и беспослене, уче се скитати по к 
је имање и послао по Лазара.{S} Хоће да се опрости с њиме и то на само.{S} Кад Лазар уђе, сви и 
, опет су оба брата изрекла, да хоће да се покоре том суду.{S} И један и други изабраше по три  
и су други Назарени мислили, да хоће да се договоре о нечем.{S} Али није било због тога.{S} Нег 
ва се исправила као мачка, која хоће да се брани.{S} Слутила је зар какав напад и рече затегнут 
, бежиш као пацов из куће, која хоће да се сруши, у место да будеш човек, па да подупиреш.“ И д 
ким приликама дешава; што већма хоће да се покрије, тим се већма показује.{S} Румен као крв јур 
нилац, кога је поставио суд, па хоће да се разговара с њим.{S} Висок, крупан човек, а кад говор 
елу, као оно Јови Платином, кад хоће да се бије; дречи, а баш сам јуче приметила, да бије песни 
олико треба да пости онај, који хоће да се причести на гробу Христову; којим се путем иде у Јер 
 обрни му и други.</p> <p>„И ко хоће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и хаљи 
ким дисањем Рахилиним сваки час хоће да се угаси.</p> <p>Рахила је видела, да је изгубила.{S} У 
о се њему чини тако.</p> <p>Већ хоће да се ухвати мрак, кад је сагледао торањ свога села.{S} Пу 
на главу, те шапућу.</p> <p>Већ хоће да се ухвати мрак, већ дође и стражар, да води Боривоја у  
де.{S} Он, Боривоје није знао друкче да се освети човеку, до ли да га ухвати за прса.</p> <p>Ко 
е погледа.{S} Као нека полутама поче да се разлева по соби, он види само њену црну мараму, јер  
ше успаљивати“, говори у себи и поче да се облачи у свечано недељно рухо.{S} У њему је сад енер 
 коње, јелте?“ За тим побледи и поче да се хлади марамом.</p> <p>„Госпођи је позлило“, рече про 
д врати, гледа у небо, које баш поче да се осипа звездама.{S} Скочим доле, огрнем је дороцем и  
а свршила, те гости са стране почеше да се опраштају, осети Лазар, где се Боривојев поглед заус 
ше пусте од деце.{S} Не видиш малише да се играју по прашини или да се хватају мајкама за хаљин 
и из господског реда далеко је лакше да се не удаје, али је ратарски домазлук и сувише теретан  
шта више.{S} Ја мислим „види Бог“, и да се Панти не дозволи, да тужи.{S} И овако је у овај пар  
оше јој, да је он отпутовао некуда и да се пре неколико дана неће вратити.{S} То је болесну жен 
не каже, да она овај народ презире и да се само онда свечано облачи, кад иде међу господу на ба 
ог заслужује.{S} Да за бољима тежи и да се упне из све снаге, да добије боље, он би их имао.{S} 
пео сам овамо, да сазнам прави лек и да се излечим.“</p> <p>Лазар је загрлио Боривоја, а Петар  
а Ненадови нису последњи и да могу и да се сложе, па још у добру.“</p> <p>Старчеве очи засузише 
07" /> <p>У то доба почеше и чланови да се множе.{S} Дошли су они, који у све сумњају, који чек 
и ти замишљала ту ствар?{S} Ми мушки да се у свему држимо умерености, а ви госпође да се китите 
кад би вас неко ударио“.</p> <p>„Али да се ви ожените, па да неко удари вашу жену, да хоће да ј 
ш малише да се играју по прашини или да се хватају мајкама за хаљине, те им тепају неразумљиве, 
ој ни да запеваш, ни да заплачеш, ни да се развеселиш, ни да се растужиш“, вели назаренско учењ 
да заплачеш, ни да се развеселиш, ни да се растужиш“, вели назаренско учење.</p> <p>Но таман Бо 
> <p>Стари свештеник не може више ни да се бори с Назаренима, ни да уздржава свога стада од изг 
„тај<pb n="80" /> сотона хоће и мени да се улаже и да ми се увуче у душу, но одлази сотоно, а Б 
удре и паметне, па смо ми први дужни да се одречемо глупости, бесмислица и свега, што је излишн 
ињи изгуби рачун о данима, чим осети да се помео, нек почне бројати из почетка.{S} Али наш свеш 
вршено“, мислио је, „најбоље ће бити да се убијем“.{S} И би учинио што је наумио, да брижно мај 
:{S} Не могу овамо даље с вама, нити да се преда оном у чему се затекла.{S} Мучи је болест теле 
син такође поверио, те почеше старци да се јадају.</p> <p>Кад су се добро изјадали, а још боље  
 <p>--- Још мало, па треба и Боривој да се ослободи.{S} Он је још увек на послу код Јелачићевих 
а хоће у љубави и у вери хришћанској да се друже, за тим се очита молитва и ствар је свршена.{S 
андор нема куд, но само вели: „Немој да се љутиш, молим те, пиленце моје, немој!{S} Опет <pb n= 
а ме носе овамо на суд, не могох сам да се попнем на кола, па узела двојица, да ме дигну.{S} Дв 
ај. „Ја не могу да се тужим, не смем да се тужим, немам права да се тужим“, вели, „он је светац 
нешто, да захвали, није још достојан да се ожени, но му се језик прилепио за непце.</p> <p>Али  
ма много и много брига.{S} Па зар он да се брине и о томе, о чему ће да говори у скупштини и ка 
 проповеда слово божје, а није могао да се прибере.{S} Мисли му вазда скрећу на другу страну.{S 
на ове речи.{S} Изгледало им је, као да се она 175. песма из „<title>Харфе Сионове</title>“ пев 
ности назаренској.{S} Осећао је, као да се подигао из гроба.</p> <p>Не тражи кола, но се упутио 
ме се није надао.{S} Било му је, као да се срозао из неба право у ад.{S} Сви су то приметили и  
а сата вратио.{S} У лицу светли, као да се мало час посветио.{S} Руком показује груди, као да ћ 
дговара, но говори он, а говори, као да се месецима спремао на одговор.{S} Каже: „Од кад је пов 
а Лазара, претрну.{S} Но за тим, као да се прикупи.{S} Упр’о очи у Лазара, метнуо руку на срце  
 колена.{S} У тај зачу се тутањ, као да се поломила таваница и подиже се дебела прашина.{S} Жен 
 „ми то удешавамо <pb n="160" /> као да се пита:{S} Ко ће седети једно до друго за ручком при т 
тишина у соби.{S} Милевина глава као да се покрену у јастуцима. „Не иде нико за њим“, мислила ј 
р је обећао, да ће се уљудити, и као да се уљудио.{S} Његов сусед и друг Милан, с ким је он сва 
и удави оног дерана.{S} За часак као да се поплашио од те помисли.{S} Али не, то није више миса 
а на колима однели кући, а Лазар као да се после тога на мах отрезнио, јер без речи и без опрош 
Но године 1889. почео сам врло много да се бавим с питањем о Назаренству; хтео сам на домаку на 
човек богат, али тврд, једва је смео да се наједе.{S} Звали га Гавран.{S} Он је са женом стојао 
 он то каже: редовно.{S} Кад је хтео да се ослободи затвора, она је већ купила своје сукње и ко 
Дође му тешко, претешко, али је хтео да се уздржи од сваке ружне речи.{S} Одступио је од Обрена 
ка од неколико минута.{S} Ко је хтео да се накашље, накашљавао се, а ко је хтео да убрише нос,  
 онда време, да се удеси начин, како да се сузбије Назаренство.{S} Питање је горуће и крајње је 
 каже.</p> <p>„О, о, пријатељу, како да се тако закасниш.{S} Отаљај беду с врата, ма како било. 
шта ћу.{S} Али ето моје беде, никако да се ожени.{S} Какве сам му девојке налазила, неће па нећ 
p>Кад је Боривоје дошао кући, никако да се умири.{S} Доцније се и опет забравио у комору и моли 
на њиву, а после опет, да би требало да се спрема за пут.{S} Била је збуњена и кад се доцније у 
е плачи више! “</p> <p>Већ је почело да се развиђава, а он још једнако лежи на рукама мајчиним, 
 вера, да ће све добро бити.{S} Само да се та ватра не угаси, мислили су.{S} Млад је, то је тек 
ду вино на весеље, па онда не можемо да се наплаћамо и има по 10 разбијених глава.</p> <p>Него  
и председника ни перовође, него ћемо да се поразговоримо као да смо код куће.{S} Школска је згр 
ако, онда будимо искрени.{S} Немојмо да се вадимо за апостоле и учитеље народне, но рецимо:{S}  
{S} Светозар ништа већма не жели, но да се зближите као браћа, а тек не држите, да ја друкчије  
е написано.“</p> <p>„Ако ћеш искрено да се покајеш“, вели му Лазар, „не смеш се бојати тога.{S} 
товим.{S} Но пре свега хоће достојно да се спреме за то причешће, постиће највећи хаџиски пост, 
.{S} Гомила га погази.{S} Ако ће што да се учини — може се само у друштву.{S} Данашње рђаво дру 
ето писмо и „Харфу Сиона“.{S} Па зар да се такви после не успаљују?{S} Како ће гледати на красо 
 да постите и молите се Богу; и опет да се састанете, да вас сотона не искуша вашим неиздржањем 
е да свисне.{S} У неки мах хтеде већ да се дигне, али га беше страх; ухватила га нека немоћ.{S} 
} Кад се враћаше одунд, почео је већ да се хвата мрак.{S} Била је јака зима, а пут покривен деб 
е последњи.{S} Он је управо хтео већ да се врати, кад виде, да ће и женскиње унутра, али се нај 
ш се сетити.{S} Ја ћу се молити Богу да се сетиш, јер ако се ти не сетиш, ја бих ти бадава гово 
 њена лица болни осећај. „Ја не могу да се тужим, не смем да се тужим, немам права да се тужим“ 
о те, које треба по твом наговештају да се удају само за чланове добрих људи?...{S} Ја држим, д 
ћавају у побожности.{S} Жена на миру да се учи сваком покорношћу. <hi>Али жени не допуштам да у 
друге „<hi>спевавају</hi>“.{S} Ја ћу да се смејем.“</p> <p>Оно, што је изгледало предавачима на 
у.{S} Сутра, кад буде време, доћи ћу да се разговорим с оцем.{S} Ја могу с њиме о том говорити  
м сотони, украшавам тело своје, хоћу да се момци успаљују за мном.{S} Може бити и ја верујем, д 
„најближи друг у животу, с тога хоћу да се и споразумем најпре с тобом.“</p> <p>И дуго јој је г 
 „Шта ћеш ти ту сад?“ пита ме. „Хоћу да се разговарам с тобом“. „Је л’ важно?“ каже. „Важно је, 
овори, глас му је све мирнији. „Хоћу да се оканем блуда и пијанке, хоћу да живим као што прилич 
је била и шала“.</p> <p>„Требала бих да се срдим на вас, но поклањам вам.{S} Него бих волела, д 
аш одмах у Назарене?{S} Зар не можеш да се уљудиш и поправиш као и твоја остала браћа, ето реци 
си развенчала са женом, па сад хоћеш да се светиш“.</p> <p>Назаренка само обори главу и каже: „ 
ан да уђеш, а ти ниси...</p> <p>»<hi>Да се свет искварио, искварио у свима вероисповестима, то  
не храме и олтаре гради свуд;</l> <l>Да се томе не клањамо ни на који начин ми,</l> <l>Већ к’о  
p> <p>„Дошла сам“, каже баба Стака, „да се молим.{S} Знате мој син — мој Гига, поверио.{S} Лепо 
 твог бабе?“ „Рекла бих“, каже она, „да се оканеш луда посла, он ме не би дао за тебе.“ „Али ка 
говору.</p> <p>„Пазите децо“, каже, „да се не уморите.{S} Многи су пошли тим путем, али их врло 
. „Теби је тешко, мајко“, рече јој, „да се бринеш око толике земље; ја ћу ти помоћи; доста ми ј 
животу. „Пазите“, рече на послетку, „да се не испуне на вами речи св. писма: „Како очеви једоше 
и се већ првог дана окане.{S} Каже: „Да се ја манем тога, Лазаре, не морамо баш сви бити учени. 
има глава VI. стих 1.-8., где вели: „Да се дамо на савршенство“, а не да постављамо опет темеља 
оже ноћу слободније кретати.</p> <p>„Да се избрише из наших редова“, веле сви у један глас, а б 
у ушима још и сад онај ужасни лом, када се крјаху клупе...{S} Види Боривоја, који не уме да гле 
о имену; за сваку је знао рећи:{S} Када се ојагњила, од које је мајке, па и прамајке.{S} Кад се 
или лаком, да оговори друга.{S} Но када се намножише Хришћани, није могао нико да их прегледа с 
да ће та кућа да изгуби главу.{S} Влада се опасно поболео.{S} Испрва су га лечиле бабе, после с 
болесну жену срушило још већма, и Влада се озбиљно поплашио.</p> <p>На послетку се покупи и одв 
личан живот.</p> <p>Дође пролеће и сада се догоди нешто, што не памте ни најстарији људи.{S} Св 
 и сувише уздржљива и расејана.{S} Тада се окрете на другу страну, Мирку.{S} И Мирко му је одоб 
ува у њему, али још не зна шта.{S} Тада се подиже, изиђе у двориште, за тим на улицу, па онда у 
 војску и — све је горе и горе.{S} Тада се свршује стари завет, свршује сила:{S} Настаје ново в 
ба, али баш та снаја му умре.{S} И тада се деси и друга несрећа.</p> <p>Нико из куће неће да ис 
њојзи брига свакојаких“.</p> <p>Но тада се тек показа вражја копита.{S} Маца Сувачарова каже: „ 
в суд вреди у томе највише.</p> <p>Тада се догоди несрећа.{S} С рана пролећа истераше овце у по 
ку ваљда само тако учинило.</p> <p>Тада се догоди нешто, што ће да обрне целу ствар.</p> <p>Бил 
е песме“.</p> <p>„У тој песми приповеда се међу осталим и то, да је Одисеј залутао са својом че 
 прељубе, а гради се прељуба, проповеда се помози ближњему, а сатиру се браћа рођена, и то све  
је то вера, где нема дела?{S} Проповеда се:{S} Не кради, а краде се, придикује се не чини прељу 
е.{S} Боривоје сео у крај и гледа преда се.</p> <p>Лазар као неки перовођа чита. „На реду је ст 
ме ни суморности, но весело гледа преда се.{S} У овај пар јој се осу по лицу силна румен; обори 
 селу, те неког дана узе Боривоја преда се: „Кажи ми, синко, какви су греси, који те толико при 
ни то, што свештеник узе Боривоја преда се.</p> <p>„Не приличи се мени као свештенику“, рече, „ 
ити ни на сваку десету.{S} Понда, можда се ни за годину дана не би свршила моја исповест.{S} Од 
ла тек по гдегде — трава.</p> <p>„Ваљда се зрно мало закаснило“, мисли чича-Срдан, но кад прође 
ати по опалим и олупаним зидовима, онда се може рећи, да ћеш назаренску скупштину у већим мести 
.{S} Кад има спора међу члановима, онда се састави суд од старијих људи и они решавају, мире и  
дарај ме!“</p> <p>Кад се он утиша, онда се она умиљава као грлица, али јој не помаже.{S} Он с њ 
сти, из каприца, па кад се покаје, онда се изговара, да је била сила.{S} Бива до душе, да девој 
е, да ће и Варвара отићи Боривоју, онда се савила као оно танко дрво, кад удари по њему секира. 
једно од њих не окуси залогаја.{S} Онда се он диже, пољуби жену у чело, назва јој лаку ноћ и за 
ео ју је на страну и умирио је.{S} Онда се врати натраг.</p> <p>„То не може овако остати“, рече 
ошло је тако пуних шест месеци.{S} Онда се Симина Јулка поче и опет смејати по кући, главу је п 
и, а женске параграфе прескочи.{S} Онда се сети, да треба ићи да ручаш, па дођи по подне.{S} Ка 
 који се разби и паде на патос.{S} Онда се окрете својој кћери, стаде пред њу и рече: „Устани и 
сти.{S} Али све то не помаже.{S} И онда се ђаво поново скупи, утањи, омања и почне из нова моли 
 се још мање видело но пре.</p> <p>Онда се Светозар окрене столу, на ком је лежало св. писмо.{S 
е читава ограда између њих.</p> <p>Онда се жени одрешио језик. „Сине“, рече му, „видео си...{S} 
у код Назарена није нигде писано; свуда се наводи само таолико, да они држе тај обред у највећо 
ају људи, који осећају племенито; свуда се износи, где ти људи пропадају, постају ругло, а шири 
исао, да је покаже жени.{S} Али госпођа се није смејала. »<foreign xml:lang="DE">Pöbl</foreign> 
ледало, да ће да рекне нешто, но уздржа се.</p> <p>А кад би после четрнаест дана, он уста да чи 
о за данас, а свако сутра бринуће се за се.{S} Није то изречено, да се узме реч по реч, но знач 
е, морије, да сваки треба да је има уза се, нарочито војник.{S} А унутри се прича, како је св.  
 хоћу спомен од моје матере да имам уза се, ви ме већ осуђујете на смрт, не ваљам ништа, нисам  
е ни речи.{S} Кад је дошла из цркве, ја се направио необично весео, звиждућем по соби и пуцкам  
 то помаже.{S} Ја сам противан томе, ја се држим оне речи, која вели:{S} Кад бијеш жену, једног 
чајања.{S} У тим очима је писано:{S} Ја се не надам ничему!</p> <p>Дуго је брижна мати запиткив 
 га толико савлада, онда је зло, али ја се бојим, да ће бити још и што горе.{S} Хајд, видећемо  
> <p>Пера је вртио главом.{S} Каже: „Ја се мучим да уђем у Назарене највише за то, да се мало п 
м метежу и он се повуче у крај.{S} Гаја се у оном комешају подиже с патоса као испребијано псет 
ом јерусалимском иконом и са пуно очаја се молила: „Боже мој, Боже, научи ме, како ћу овом дете 
 имаш право“, прихвати доктор и насмеја се.</p> <p>На послетку се ипак разиђоше задовољни.{S} Д 
е, али кад смо други пут играли, повија се она за мном као да смо срашћени и каже: „Ама смо нас 
помагању њиховом, о добрим делима, која се тамо траже и без којих човек не може бити Назарен.{S 
 Чича-Срданова домаћица је једина, која се све нешто нада.{S} Њено материнско срце говори јој,  
по црквама златна и сребрна круна, која се натиче младенцима на главу; златна, дабогме оном, ко 
 тим више говорила њена сусеткиња, која се случајно десила онде.</p> <p>„Шта ће ти рећи човек?“ 
зноси трње и чичак, непотребна је, која се најпосле сажеже...“</p> </div> <div type="chapter" x 
о на Назарене и ону сокачку грају, која се дигла против њих.{S} Тако се не може више.{S} Бог на 
 главну заповед, на заповед божју, која се не може криво тумачити и која вели: „Поштуј оца твог 
ону прашину <pb n="4" /> на друму, која се ваљала све ближе и ближе.{S} За мало, и та прашина з 
У дубини дворишта, код врата, кроз која се улази у скупштину, стоји около 20 особа, које мушких 
е нађена на плочи гроба Христова и која се зове: „Молитва Грешника”, а сваки прави хришћанин тр 
српска кућа, каква треба да је, но која се међу хиљадом осталих изгубила:{S} Није упадала у очи 
рату су јој дивна три реда бисера, нека се не каже, да она овај народ презире и да се само онда 
ислили су у себи:{S} Нека их мало, нека се прохрвају, није згорег, јер су обојица заслужили пре 
 Што мени не шкоди, њега убија.{S} Нека се не угледа у свачему на мене.“</p> <p>Но Светозар ниј 
 глас, а брат Мирко додаде: „Кукољ нека се треби из пшенице“.</p> <p>Решили су, да позову сву б 
ћемо их загрлити њом...“</p> <p>Придика се није баш особито допала никоме.</p> <p>Прота је заме 
женидбу.“</p> <p>„Јао куку мене!“ вајка се баба Стака. „Та, ето видим људи и хромих и слепих и  
е изазива отпор, револуцију.{S} Девојка се опирала родитељском насиљу тиме, што је одбегла за д 
l>Млад се момак отров’о;</l> <l>Девојка се обесила,</l> <l>— То је жалост била“.</l> </quote> < 
акав пост по себи разуме.“</p> <p>Јулка се на ове речи умирила и метнула своје сукње и кошуље о 
 је сад тако миран и кротак.{S} Јованка се врло радо забавља с њим, јер је иначе разборит човек 
а женом, па на послетку и мати.{S} Ђока се крстио од чуда.{S} Каже: „До сад је било, да пилићи  
се дакле, те одоше на њиву.</p> <p>Ђока се скаменио у први мах.{S} За тим је био укоп; он испра 
Али ме је и љубила и молила и улагивала се као мачка, док нисам обрекао, да ћу ићи по подне у д 
/p> <p>„Шта да радим, кукавица?“ јадала се Марта. „Кад га видим таког, долази ми тешко, претешк 
на; тамо се срдила, плакала је и искала се натраг.{S} Каже ми: „Гром те убио, ти си луд, не зна 
усалимске иконе није више било, распала се, али је та чађава икона, пред којом је вазда горело  
S} За тим се икона и опет гарила, прала се, а кад се стала цепати, онда су је крпили и лепили,  
еј, та шта све она не чује, и — умешала се.</p> <p>Каже: „И не нађе се нико, да је јавно изобли 
, али мало изабрани.“</p> <p>Но умешала се и госпођа Јелачићка.</p> <p>„Хо, децо, децо, што уде 
ше ићи, но се наслонио на зид.{S} Дигла се била бура, завитла мећава и сви се склонише у ходник 
му, а уз то је радила као црв.{S} Могла се и удати, но није хтела. „Не могу, каже, чинити дужно 
рилици.{S} Борба против Назарена почела се врло тугаљиво.</p> <p>Светозар се осећао као домаћин 
т.{S} Пукле биле неке сплетке; завадила се с јетрвом, те је стрепила, да дочека мужа.{S} Кад је 
з овог назаренског манастира.{S} Једила се, што јој Лазар умаче, али се као и свака лакомислена 
а.“</p> <p>Друштвена благајница множила се и иначе.{S} Кад је Сими Ваљану умро син, он га је са 
ше јасно, шта ће и како ће.{S} Заверила се у себи, да ће живети само за дете и уложиће сву снаг 
и прашта с душом.{S} А сутра дан хорила се селом песма:</p> <quote> <l>„Кинин, кинин, прашак бе 
Лазар.{S} На столу гори жижак, а Рахила се нагла на св. писмо и чита.{S} Вече је, па се никоме  
 бегу у харем и како се чује, потурчила се.</p> <p>Жена и породица примише га и опростише му, а 
, себи или другима, ако пева.{S} Мучила се тако неколико дана и није певала.{S} Но наскоро за т 
 увек прасећа печења од Божића, затекла се бар глава ако ништа друго, па чак и гаров једе шунке 
Но од кад је видела Боривоја, променула се. „Гле, то је роб, а опет је као и други људи.{S} За  
“</p> <p>Па опет попустио је.{S} Посула се слама; испрекрштала соба орасима; запалио се бадњак; 
 своју забаву, одмах дан по томе зачула се по рогљевима ова песма:</p> <quote> <l>Три анђела жа 
слаба утаманила до зоре.</p> <p>Прочула се по Лазаревцу и та смрт — прочула, ма да је не огласи 
почиње још у утроби мајчиној и наставља се док је још у пеленама, а не почиње онда, кад дете по 
је све то још увек мало и недовољно, ма се у томе правцу радило годинама.{S} Мора се дубље захв 
а:{S} Хајд, хајд, хајд, а он иде, па ма се не вратио“.</p> <p>„Види Бог, да сам ти ја показао п 
и је син, син, од утробе је моје, па ма се крстио руком, ногом или се не крстио никако.{S} Ако  
ва хаљина, чим јој дође на памет, па ма се згранила; момак мора у крчму, чим га зову тамо, па м 
у кошуљи.{S} Иде лагано напред и рукама се све једнако опире о зид.{S} Нечујно је отворила собњ 
олом, прикупља сву снагу своју и спрема се за одсудни бој.{S} Чим Лазар буде дошао оцу, поручић 
е завиди, љубав се не велича, не надима се.{S} Не чини, што не ваља, не тражи свога, не срди се 
а треба да зна, да има ствари, с којима се она не сме шалити, ако се баш момак и нашали.</p> <p 
рбу у скупштини —- како који.{S} Некима се у души допадала, мислили су у себи:{S} Нека их мало, 
главе.{S} Неће да иду из куће, а с њима се не може.{S} Од злочестог суседа умакнеш, побегнеш, а 
p>„Маните их с Богом“, вели он. „С њима се не вреди препирати“.</p> <p>Но Јулка не попушта. „Ал 
та села.{S} Та су села наблизу и у њима се по највише догађа оно, што ћу да испричам.{S} Најбољ 
 улицом онако снуждена као пре.{S} Сима се одрекао хаџилука, поста, Јерусалима, па на послетку  
ци нападоше Мартино стадо.{S} Чича Сима се десио у селу, његов унук, Стеван и Боривоје беху сам 
 ми и из даље разговарати.“</p> <p>Сима се испрва стидео своје слабости, али шта <pb n="24" />  
јој се у слабом часу исповедио.{S} Тома се жалио на Боривојеву малаксалост са свим из другог уз 
ара чине све могуће, да му угову и Тома се не истиче одвише.{S} Но Боривоје је ћутљив, шта више 
е, да понесе његовој деци.{S} Брат Тома се к’о насмеши, те додаде: „Врло је за децом. “</p> <p> 
а нађе, пређоше преко њега.</p> <p>Тома се сетио нечега.{S} Пита: „Шта ће нам сад Лазар сам, бе 
 нам ко дође“. вели Мирко, „а још већма се радујемо, ако се с нами заједно помоли Свевишњему.“< 
у се учинило, да нема краја; бедна жена се не мицаше; а доцније изумрло чак и јецање, те прешло 
дете?!{S} Не могу, тешко ми је.“ И жена се заплака.</p> <p>„Не може се ништа учинити с бојем“,  
пређе у очајање.{S} После неког времена се умири и живео је с Надом још пуне две године без ика 
оје је речи хтео још претресати, не зна се, јер догоди се несрећа.{S} Звона почеше ударати на л 
поглед уздржао од свега покора — не зна се.</p> <p>Једини је петао утекао из оног покоља, јер б 
Светозар пређе на женске параграфе, она се већ узверила и тражила пута, да се извуче.{S} Кад је 
ца на прозор, тихо, једва приметно, она се трже.</p> <p>„Ко је?“</p> <p>„Ја, отвори...“</p> <p> 
, ти мени сва сласт овог света“.{S} Она се мало умири и ручала је с нами...{S} Кад дође мали Бо 
омашки, јер је код нас сиротиња.{S} Она се онда заплаче и неће да руча.{S} Каже ми: „Сад је код 
 како би ја њу волео и пазио је.{S} Она се само смеје и каже: „Иди ти с Богом, ја сам ти већ ка 
и она.{S} У први мах обоје ћуте.{S} Она се као стиди, он се озбиљно збунио.</p> <p>На послетку  
зар и одведе сестру својој кући.{S} Она се испрва опирала; каже: „На добром сам ја месту; заслу 
на прозор и предаде га домаћици.{S} Она се сирота згранила, кад га виде.{S} Како се вукао оним  
ло, да се угледаш на твоју Наду.{S} Она се дала на уживања овога света, а право и има.{S} Теби  
S} Пољубио ју је у чело, уздахну, а она се отрже од њега и побеже у своју собу; за тим му и опе 
ша, па дошао до данашњег дана.{S} И она се најсиротија лицка као нека грофица, јер каже: „Ја ћу 
ри о њима.{S} Та да и како ће.{S} И она се задуби у мисли...</p> <p>Кад се вратио Тома, она га  
аје, нога јој поклизну с лествица и она се стропошта доле.{S} Кад јој се муж вратио из поља, за 
 срамоти, кад је већ тако учињено и она се предала.{S} Само је казала: „Кад је већ морало тако  
 Милеву и доведи их овамо.“ </p> <p>Она се у први мах укипила, не може чисто да верује ушима, п 
 исплачи се, биће ти лакше“.</p> <p>Она се полако мицала.{S} Главу је још дубље заронила у јаст 
речи задрле за госпођу Љубу.</p> <p>Она се окрете своме мужу и рече доста гласно: „<foreign xml 
ло играли?{S} Не шалите се?“</p> <p>Она се насмеши.</p> <p>„Нисам играла, не мили ми се; само с 
уз чашу-две пива.</p> <p>Мал’, мал’, па се Лазар баш упутио.{S} Кад запева:</p> <quote> <l>„Дун 
скупштину као гости, из љубопитства, па се и залепише тамо.</p> <p>--- Кад је Лазар дошао из по 
но ко се год начита тих приповедака, па се такне душе приповедача С. В. П., тај на мах престаје 
.“</p> <p>Боривоју смрче пред очима, па се онда побеси, као да није никад постио.{S} На мах је  
 њој, каква треба да је ваљана жена, па се згрози од себе и свог успаљивања за Боривојем.{S} И  
је и опет била тужна, нерасположена, па се завукла у собу.{S} Лазар је отишао, да надгледа марв 
 осети, колико је пао у очима света, па се згади на себе, а обузе га очајање. „Све је свршено“, 
ак.{S} Обазре се око себе као лопов, па се докраде до крајњег прозора.{S} Тамо је Милевина соби 
 n="192" /> се све, посрнуло је све, па се задрмале и цркве, јер су и оне из људи</hi>.{S} Ви с 
 кљакавих, неки чак без руке и ноге, па се оженили, а мој Гига зар да не може?“</p> <p>„Он је,“ 
ј?“ рече. „Пођосмо у војну на друге, па се међу собом побисмо.{S} Шта ће рећи народ?{S} И онако 
> <p>Он се као расрђен окрете и оде, па се онда врати и рече:</p> <p>„Остајте здрави!“</p> <p>З 
 бар све мирнији и мирнији.{S} Буде, па се некада чак и насмеши, а то већ од толико година није 
 здрави!“</p> <p>За тим и опет пође, па се и опет врати.</p> <p>„Изишла вам је канда погодба за 
гла на св. писмо и чита.{S} Вече је, па се никоме више не нада, за то ваљда није ни обучена за  
тамо, да заблуделу браћу посаветује, па се од тог смера не даде скренути.</p> <p>„Браћо моја др 
е, што говори тај човек, има истине, па се заплака.{S} Дуго је јецала, док се није умирила, а к 
у“.</p> <p>Боривоје се наљубио деце, па се окренуо по кући.{S} Ако му кућа и није препуна, није 
какав је будала био Василије Велики, па се тако бајно смеје, нежно гуче и поверљиво умиљава, а  
 немам.“ Сад јој је лане умрла мати, па се Лазар лепи ње.“</p> <p>У том су стигли до куће Томин 
е је био и шта је све хтео оне ноћи, па се од тог згрозио.</p> <p>„Ја сам се успалио... успалио 
p> <p>Раздрагао се чак и Шваба Сепл, па се и он умешао.{S} Вели: »<foreign xml:lang="DE">Meine  
гарице.</p> <p>„Добар дан“, каже он, па се и опет дао за мотиком.</p> <p>„Хоћете ли још дуго ра 
.{S} Куцну и рече нешто.{S} За мало, па се лелек утиша.</p> <p>Међутим се окренуо Боривоје оном 
ог да, поправићемо“.</p> <p>За мало, па се отац и син заговорили, а мати већ извукла кћер из со 
су га одведи у затвор, постоји мало, па се онда исповеди Лазару.{S} Све му је казао онако, као  
беху најкрупније.{S} И мало по мало, па се стишало врење и потреси, и друштво је стало на чвршћ 
S} Таман је свануло, кад стиже тамо, па се пријавио суду.{S} Исказао је све, признао је своју к 
света ни створио“, рече она ненадно, па се онда и сама трже од тог безбожничког одговора, поцрв 
.{S} Јер док су они цео дан заједно, па се и позаваде и поиграју и очајавају, дотле је он мало  
ц је био просјак и дед ми је био то, па се опет задовољавам и с мањим улицама, а ти тераш све д 
 учитељ мало дубље захватио у ствар, па се сад смирише.</p> <p>Неко је само казао: „Врло ми је  
будио, страшљиво погледаше на матер, па се горко заплака.{S} Мајка му утре сузе, пољуби га и да 
е изгубила.</p> <p>Отишла је у собу, па се затворила.{S} Те ноћи се два-триред будио Лазар.{S}  
“</p> <p>Милева је стојала на прагу, па се нагло окренула.{S} И она је имала у тај пар под кеце 
рдана умирити.{S} Назарени га знају, па се побојавају каква чуда.{S} И нису се убојали.</p> <p> 
 сам.“</p> <p>За тим изиђе у авлију, па се упутио пешке у варош.{S} Таман је свануло, кад стиже 
е?{S} Возио по Божићу из рита трску, па се заглави, баш кад је хтео да изађе на друм.{S} Коњи з 
 три анђела, која су сишла на земљу, па се окаменила.</p> <p>А да је ко могао зауставити ветар, 
ха, нека најпре баци камен на њу.{S} Па се опет саже доле и писаше по земљи.{S} А кад они то чу 
ваљам ништа, нисам вредна ничему...“ Па се окрете од њега и остави га.</p> <p>Дошла је и она ко 
ни оном безбоштву, које отима маха,” па се и ту пребацисте, јер осуђујете сваку светску књигу и 
унав...{S} Тома и Јова цикнуше, Варвара се отисну као мачка натраг у кола.{S} Како је насип био 
едњем делу био је Боривоје сам, Варвара се шчепала за шараге и остала натраг уз Тому и деда Јов 
елите, није се поправио срцем, претвара се.{S} А ко сте ви, да му у срце загледате?{S} Колико ј 
 се, он поста сетан и тужан и не заигра се више.{S} Марта је дозвала и опет лекара у помоћ и мо 
p> <p>„Та овога ти и онога ти“, продера се чича-Срдан, „зар су те већ толико залудиле оне негда 
“</p> <p>„Ћути, квочко матора!“ продера се Срдан на њу. „Шта си узела успијати, као да је још и 
 се ја то врло потанко.{S} Код калуђера се такав пост по себи разуме.“</p> <p>Јулка се на ове р 
ло је десетак дана.</p> <p>Неког вечера се таман спремају Лазар и Боривоје <pb n="59" /> да отп 
мало разговара с она два друга; разбира се код њих о овом и оном, па излази и у авлију да шета, 
ложити велики труд и велика брига, мора се тражити начина, а бој најмање помаже.{S} Сила ће дет 
 злоставља.{S} Кад буде разумније, мора се покушати лепим начином.{S} За сад пазите, да му не д 
ве је бадава, овако како сад живи, мора се успаљивати.“ _</p> <p>„Каква је то Цвета?“ пита Бори 
 у томе правцу радило годинама.{S} Мора се дубље захватити, озбиљније започети.{S} Назаренства  
Нека их, види Бог“.</p> <p>Од овог часа се промени жена; није ни налик више на ону од пре.{S} Б 
у њених, као што је љубио он.{S} Стреса се.{S} Од чега?{S} Од те помисли или што је осетио, да  
т поштовао је јерусалимску икону.{S} Та се икона чувала у њиховој породици преко стотине година 
је њојзи било стало до ината.</p> <p>Та се ствар вукла и отезала, али није заспала.{S} Адвокат  
ој се тако правило одржава?“</p> <p>„Та се вера зове назарећанска, а чланови те вере зову се На 
ојим малим братом Иваном с орања, хвата се <pb n="61" /> већ сумрак, а опазим је, где стоји пре 
 ће се изврнути, а овде а онде.{S} Пита се само:{S} Где, на којој џомби?{S} Јер је џомби на сва 
ази брат брата, губи се морал и не пита се:{S} Је ли ова ствар човечна и поштена, но се само пи 
је џомби на сваком путу пуно.{S} И пита се још:{S} Кад?{S} Еда ли час пре или час после?</p> <p 
ипак је то чича Срдан израдио.{S} Панта се предигао и истражни судија је пустио Лазара на слобо 
— неко са свим несносно стање.{S} Прота се окрете ратарима који беху тамо, те се сабили у гомил 
ли и лекари, али он не здрави.{S} Марта се није помицала од постеље његове и чинила је све могу 
шо?{S} Треба ли да чекам?“</p> <p>Марта се полако прибрала, те упутила момка у кућу.{S} Најпре  
е не.{S} Не види, не чује и не зна, шта се око њега догађа.</p> <p>Тако су мислили сви, тако је 
рчме.</p> <p>Кад је чича Срдан чуо, шта се збило, уђе у синовљеву собу.{S} Види Лазара, где сед 
, али се он отреса тога осећаја.{S} Шта се њега тиче то испрекрштано и позлаћено гвожђе на „поп 
аву, као да ју је ко однео тамо.{S} Шта се догађа у њеној глави, то не зна извесно; не може да  
воје...“</p> <p>Да питаш Лазара:{S} Шта се то деси с њим, не би умео казати.{S} Доцније се ника 
заигра и заустави се.{S} Шта је?{S} Шта се то скрива иза те прашне, тамне магле?...{S} Марта је 
/p> <p>„Па старији људи.“</p> <p>„А шта се то њих тиче?“ вели Јованка.</p> <p>„Шта ради девојка 
, али не помаже.{S} Докторка вели: „Шта се толико жестите, Боже мој.{S} Гласаће се и где буде в 
баци Лазару ружну реч.{S} Каже му: „Шта се разбацујеш толико, као да си се прославио.{S} А овам 
ене?“ пита.</p> <p>Он ћути.</p> <p>„Шта се ту цифраш као млада невеста.{S} Кажи ми, колико је в 
ад није био мачак, спавај мирно и ништа се не брини; не треба теби Јерусалим.{S} За то ти ја ка 
 и пет.</p> <p>Сад је на путу.{S} Враћа се у село, али удешава, да не стигне пре, но што се смр 
 се неког покора, који је починио, сећа се страшне и многе крви, а јасно му је само толико, да  
е, преко кога је прешла бура...{S} Сећа се као иза неког магловитог сна, да је више пута стојао 
сад тек поче мучити праву муку.{S} Сећа се неког покора, који је починио, сећа се страшне и мно 
 лица.{S} Она и свето писмо!{S} Не сећа се више, кад га је читала, а кад га је и узимала у руке 
{S} Боривоје је био изненађен и не сећа се, како се поздравио с Милевом.{S} Зна тек толико, да  
беше тако малаксао од поста.{S} Но Маца се оте некако и безобзирце побеже у село.</p> <pb n="30 
p>Па, шта је било за тим?{S} Та старица се у друштву оних осталих старица назаренских занела до 
празно“.</p> <p>Но све бадава, поп-Јаша се баш мало час ухватио у коштац с Јовом Тиминим, који  
.{S} А?“</p> <pb n="153" /> <p>Поп-Јаша се овде мало од више затрчао, па га је и сустигла казна 
о сам ово дана у К*.“, вели Лазар „Наша се браћа тамо баш лепо упутише.{S} Пролетос су закупили 
таван?{S} Сутра, децо.“</p> <p>Но умеша се доктор. „А као за што сутра?{S} Не ишту деца печеног 
и, милокрвна је, љубав не завиди, љубав се не велича, не надима се.{S} Не чини, што не ваља, не 
 кад се заморио, поче да свиће.{S} Снег се стишава, ветар се променуо у топлу југовину; петли п 
е што је хтео, учинио је, ничег и никог се не убоја до Бога.{S} А кад се Језавеља поче с њим бо 
p> <p>Још нема 9 сати, (то је доба, кад се Назарени скупљају на молитву) а пред њиховом скупшти 
тек две-три молитве.{S} Чак и онда, кад се спремао у хаџилук, није ни из близу сазнао језгро ве 
ему и свачему криве, па чак и онда, кад се одвали цигља са зграде и убије човека“.</p> <p>„А ту 
крије намигивање.{S} Па чак и онда, кад се у скупштини обећавала Гиги, око јој је тражило друго 
ће бити господар над собом ни онда, кад се тиче крупнијих ствари.{S} Наше највеће зло и долази  
ј утроби, а мира ћете му дати онда, кад се и сами смирите”.</p> <p>Лекарове су речи необично од 
n="117" /> тако је можда само онда, кад се владика уводи у звање.</p> <p>Дошло је и до придике. 
ну обукао, као оно Владета војвода, кад се враћаше с Поља Косова.</p> <p>Тај је коњаник узбунио 
ити, да и он буде код свог укућана, кад се једе печење.{S} Талијан шта ће, но нуди, а Гавран не 
одрасли крсте, колико им је година, кад се жене?“</p> <p>„Како ком.{S} Кад момак дорасте, учврс 
стили су Варвару у Дунаву с вечера, кад се већ ухватио мрак.{S} Она је у кошуљи загазила у воду 
сукње и кошуље опет у долап.{S} Та, кад се Сима баш толико распитивао, онда није ни њему све је 
ог сна, у који га је уљуљао Господ, кад се Ева већ упознала са змијом и шетала под оном јабуком 
>Још су њих двоје говорили реч-две, кад се из гомиле женскиња одвоји једна, најлепша, али најпр 
 <p>„Како си ти“, пита га Боривоје, кад се већ наљубио деце.</p> <p>„Све је лепо и красно; приј 
 је лекарска наука ликовала, време, кад се пронађе лек противу те редње — серум.{S} У оно време 
сад она енергија, која овлада њиме, кад се решио, да иде у Јерусалим, те је издржао онај тежак  
 леп пролетњи дан, недеља по подне, кад се први пут састало друштво добрих људи.{S} Било је ту  
ему се сваки дан у вече договарате, кад се скупљате на молитву, до ли о том:{S} Шта има ко на п 
чино крило.{S} Њојзи је било лакше, кад се онде исплаче и то ју је увек умиривало.{S} Она страс 
човек може с врло мало јела живети, кад се навикне.{S} Каже: „Славни професор Хиртл, који није  
 видиш.{S} А ког ћеш беса и видети, кад се не мичеш из кошаре, но завезујеш још за собом врата  
диш!{S} А како ћу се ја исповедити, кад се не могу сетити ни на сваку десету.{S} Понда, можда с 
{S} Било је око три сата по поноћи, кад се вратио од оца, али не оде кући, но је неколико сати, 
ли су се тим више чудили сви редом, кад се већ после неколико месеци Рахила смири и пречисти; с 
о га је мучила мисао, шта ли ће он, кад се ослободи Лазар?{S} Губи учитеља, а губи уједно и изв 
 путу, дође сам себи као оно Петар, кад се одрекао Христа.</p> <p>Скочи као махнит и оде.{S} Од 
p>Но таман је та ствар била у току, кад се продера <pb n="202" /> врећа.{S} У правилима друштве 
Боривоје <pb n="59" /> да отпочину, кад се отворише врата и неког угураше у собу.</p> <p>Нови с 
д дубље западне у јендек, тим боље; кад се извлачи из оног глиба, напрегне се, па му је онда чи 
да клону под утиском тих речи...{S} Кад се доцније прибра, ухвати се за прса и рече као у себи: 
„има велик наук.{S} Разумите га.{S} Кад се свет искварио, кад људи заблудеше, посла Бог потоп.{ 
 до њега, али не разбира смисла.{S} Кад се разабрао мало, а оно, о њему је реч.{S} Управо не о  
од које је мајке, па и прамајке.{S} Кад се измешају овце, он их дели и прибира, и његов суд вре 
е у гувна, да донесе мало сламе.{S} Кад се враћаше одунд, почео је већ да се хвата мрак.{S} Бил 
 ићи да ручаш, па дођи по подне.{S} Кад се она најпре загреје за ту ствар, лакше ћемо с њом...{ 
ије да су делови, него све таки.{S} Кад се Гавран добро најео, брише уста и говори: „Овако слат 
нису ни Назарени у томе оскудни.{S} Кад се заглибе у ћутање и не знају да покрену нова разговор 
је умудрио“, шапћу једна другој.{S} Кад се мушки опростише с њим, много му јаче стискоше руку,  
 је био у сваку руку рђав човек.{S} Кад се оженио, одмах је другог дана истукао своју Кристу, н 
“</p> <p>„Једноме се само чудим.{S} Кад се гадите на пијанство, како се и ту не пребацисте, те  
ама мајчиним, у пола обнезнањен.{S} Кад се пробудио, страшљиво погледаше на матер, па се горко  
зи никад сама.{S} Врло природно.{S} Кад се труло почне рушити, неће се зауставити лако, све док 
.{S} Сваки се осећао слаб за то.{S} Кад се овнови бију — овце се сабију у гомилу и гледају.</p> 
а не крије и не улепшава болест.{S} Кад се лечи, боли, медицине су горке, али друкче не може би 
а отишли у Лазаревац на молитву.{S} Кад се вечерња свршила, Милева је и опет била тужна, нерасп 
ло о зиду и поднесе га Боривоју.{S} Кад се дете огледа и виде себе онако запурена, плачна, ружн 
ветио, жена му је изгубила душу.{S} Кад се искупе жене на рогљу, те поведу реч о Боривоју и њег 
(јер не може сам у оноликој кући) — кад се догоди ново.{S} Лазарева сестра Милева оде у Назарен 
мља у себи.{S} Има доста сиротиње.“ Кад се хватао мрак, спази на улици просјака, дозва га и дад 
о је јецала, док се није умирила, а кад се прибрала, покајнички је спустила главу и рекла Влади 
ратило га је цело село до хатара, а кад се вратио, дочекали су га попови с литијом.{S} Но, нара 
се икона и опет гарила, прала се, а кад се стала цепати, онда су је крпили и лепили, тако, да д 
а бујност, која гори на површини, а кад се та угаси, онда ће се тек видети, да ли се под њом ра 
“</p> <p>Дуго је клечао и плакао, а кад се подиже, био је оснажен.</p> <p>Дође са свим к себи и 
ко дана од рана, које је задобио, а кад се придигао, мати га преклињаше, да се од сада мане чоб 
г и никог се не убоја до Бога.{S} А кад се Језавеља поче с њим борити, поплаши се и побеже у пу 
укоп; он испрати снају до гроба, па кад се врати кући, распусти даћу на двоје на троје и оста с 
 из непромишљености, из каприца, па кад се покаје, онда се изговара, да је била сила.{S} Бива д 
ше испод ока на своје старешине, па кад се Лазар и Мирко не кренуше, поседаше и оне.</p> <p>„Ви 
био рђав човек, не кажем.{S} Али од кад се позивам на еванђеље и на духа светог, не срамотим га 
, мал’ те не увек, певала.{S} Но од кад се разговарала с Боривојем, те чула, да је грех и успаљ 
бија и време кад се исцељује, време кад се разваљује и време кад се гради, време кад се дере и  
се рађа и време кад се умире, време кад се сади и време кад се чупа посађено.{S} Време кад се у 
зваљује и време кад се гради, време кад се дере и време кад се сашива, време рату и време миру. 
ника, да „свему има време.{S} Време кад се рађа и време кад се умире, време кад се сади и време 
реме кад се чупа посађено.{S} Време кад се убија и време кад се исцељује, време кад се разваљуј 
време.{S} Време кад се рађа и време кад се умире, време кад се сади и време кад се чупа посађен 
ђено.{S} Време кад се убија и време кад се исцељује, време кад се разваљује и време кад се град 
ује, време кад се разваљује и време кад се гради, време кад се дере и време кад се сашива, врем 
се гради, време кад се дере и време кад се сашива, време рату и време миру...{S} У невреме и бе 
се умире, време кад се сади и време кад се чупа посађено.{S} Време кад се убија и време кад се  
{S} То је Марту управо разбесило, и кад се већ са свим опоравила, а муж јој пошао у варош адвок 
 и жена стојећи по среди</hi>.{S} И кад се Исус исправи и не видевши ни једнога до само жену, р 
а: твоји смо! победио си нас“.{S} И кад се дигоше измети, да убију онога, који проповедаше мир  
 зна, за што он избегава жене.{S} И кад се није могао отрести беде, он јој онда рече, за што то 
у вајат, да је се сита наљуби.{S} И кад се задовољила, па сва радосна погледа кћери у очи — поп 
 кад Милева то од ње није тражила и кад се у души својој и сама љуљала.</p> <p>Па, шта је било  
спрема за пут.{S} Била је збуњена и кад се доцније успузала на таван, да скине нешто рува, очи  
, учврсти се у вери, кад је здрав и кад се види, да може жену издржавати, онда му спомену стари 
ивоје!{S} Заговорио се с Варваром и кад се коњи поплашили од оног пања, није више могао да их з 
 доносе шта ручају цареви и краљеви кад се састају и госте, а требало би да доносе.{S} Не што с 
до краја, није на празно.{S} Јер он кад се позове на које место, одмах наводи чије су речи, ко  
 крају хоћете да малакшете.{S} Само кад се једаред упутило, све ће добро бити.“</p> <p>„Упутило 
ша, те он буде у браку трећи.{S} Но кад се то пречишћавање сврши, онда нека буде шта ће бити, ш 
ла је све ређа, али се не мења, јер кад се побеси, он је онај исти, који је био и пре.{S} Кад д 
} И дуго мора да је ишао, дуго, јер кад се заморио, поче да свиће.{S} Снег се стишава, ветар се 
бити заједно.</p> <pb n="130" /> <p>Кад се утишао смеј, који је подуже трајао, онда још говориш 
 у скупштину.</p> <pb n="116" /> <p>Кад се по подне скупштина свршила, те гости са стране почеш 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се навршила година дана од смрти Срданове, били су сват 
ad>Како се граби девојка?</head> <p>Кад се Пера ослободио затвора, били су Лазар и Боривоје сам 
иру живите, рек’о је Спас.“ </p> <p>Кад се и то свршило, почеше женске лагано да устају са свој 
} И она се задуби у мисли...</p> <p>Кад се вратио Тома, она га дочека некако збуњено.{S} Каже:  
 други изрече, али баш Тома.</p> <p>Кад се скупштина свршила и верни се разиђоше, застадоше Том 
а, а мал’ те није и врућица.</p> <p>Кад се Тома враћао кући, сврне Лазару, где затече пуно браћ 
аучио) а појао је као анђео.</p> <p>Кад се почео момчити, онда је већ ређе појао, али је тим ви 
и у овај богобојажљиви скуп.</p> <p>Кад се молитва свршила, наста и опет одмор. <pb n="141" />  
 рече Здравковић свом другу.</p> <p>Кад се појање свршило, наста мала почивка од неколико минут 
отона и опет појавно у њему?</p> <p>Кад се свршила молитва, устадоше неки да га теше.{S} Варвар 
 те као Бога, не ударај ме!“</p> <p>Кад се он утиша, онда се она умиљава као грлица, али јој не 
 сам и овде у сваком добру.“</p> <p>Кад се код Назарена састану мушко и женско, врло се радо је 
а Славна: „Јелте, Боривоје“, пита, „кад се код вас тек зрели и одрасли крсте, колико им је годи 
 синко.“ „Па и ја“, вели Боривоје, „кад се спремам, да у Јерусалиму изидем пред лице божје, мис 
ом он проговори, управо прошапута: „Кад се човек убије, грех је; је ли?“</p> <p>„Грех“, каже он 
p>Лазар се и опет подиже.{S} Каже: „Кад се стари сахат покварио, овај овде купио сам ја на ваша 
 А у св. <pb n="75" /> писму пише: „Кад се молиш Вогу, не моли му се по зборницама и на раскршћ 
ена уста.</p> <p>Највише кажу ово: „Кад се учврстиш у вери, <pb n="231" /> пречистиш се и дође  
а сред улице.{S} Сад је мирна, по некад се чак и насмеши и враголасто рекне: „Маните ми већ јед 
е удавила, па онда запраши даље и никад се више не врати у село.</p> <p>Перу су затворили у сео 
људи?! рече на послетку Јованка. „Никад се не радујете и никад не плачете.{S} То је страшно“.</ 
te> <l>„Зелен ора’ потон’о,</l> <l>Млад се момак отров’о;</l> <l>Девојка се обесила,</l> <l>— Т 
те.{S} Но све је то:{S} Некад било, сад се приповеда.{S} Пред јерусалимском иконом горело је ка 
а недрагог.{S} Но то је давно било, сад се приповеда.{S} Данас је доба ветропирства <pb n="65"  
о браку, слушала и нашла је у реду; сад се та наука одбија од ње.{S} Изишла је из собе у двориш 
а се не заустави и не понесе га.{S} Сад се не осврће на њ.{S} Постали смо као без душе.{S} Знат 
Боривоје се непрестано изговара.{S} Сад се не осећа способан, сад је слаб, увек и увек — други  
 звонки кикот.{S} То су госпође.{S} Сад се појави црвени појас, прота, па онда један, два, три, 
 и као неки мрави подилазаше је.{S} Сад се подиже.</p> <p>„А опраштате ли ми и ви?“ — пита Бори 
ој деци, та деца требају матере.{S} Сад се још боље прикупи и већ разабра све.{S} Мирко говори. 
 да се придруже каквој ствари.{S} А сад се и јавно мишљење окренуло.{S} Јер чак и они, који не  
ије мртво слово“, промумла у себи и сад се већ наглим кораком упутио својој кући.</p> <p>Кад је 
аревац, позвао га к себи на ручак и сад се упутио с њим својој кући. „Добро је, добро је“, каже 
амо снаге да се одупремо.“</p> <p>И сад се Светозар окрене чича-Срдану. „За што ти, оче, хоћеш  
а посла; он мене не воли.”</p> <p>И сад се побеси и она.{S} Не кука и не плаче више, но говори  
{S} Нек узме само пушку.</p> <p>Али сад се опет Маша позива на Исуса Христа.{S} Христос је каза 
 хоће Пера братски, неће она.{S} До сад се не чу ни жива, сад зипара, као да нема никог над њом 
 ју је искала лепшим начином.{S} Но сад се огорчио.{S} Баба Језекиља не само што му је дошла пр 
 беше за неколико тренутака.</p> <p>Сад се прибраше и остали, виде да нема шале, те неколико њи 
упиру у његову светом послу.</p> <p>Сад се попео и Светозар на амвон, у руци му је крст и као д 
ставити овде.{S} Полази!...“</p> <p>Сад се деси нешто, што нико не очекиваше.{S} Милева се успр 
уштво пошло је кривим путем.{S} Где год се окренеш, видећеш грабеж, разврат, пустоловство, повр 
е.{S} Што више, то боље.{S} Јер што год се ти више увлачиш у зло, тим ће све боље и суд видети, 
 из кола извукао какву ствар.{S} Од куд се ја могу сетити, кога сам све у крчми са бирташем Сим 
и људи, што седе око стола, дошли му, е се окрећу једно преко другог, као да их је сотона измеш 
стварима мора бити бранилац, а код тебе се не тиче месец два дана, него ту игра глава.{S} Ти ни 
аче сахат-два на дан стотинама њих баве се књигом или пером.{S} Неко учи писати, неко рачуна, п 
 уђе који „верни“ или „верна“, поздраве се, рукују се и дошапну им тајанствено на уво: „Пази, д 
да га ухвати за прса.</p> <p>Код Милеве се опет искупиле жене.{S} Жале је и теше, блаже је и хр 
ори главу и ја јој видех по лицу, какве се мисли обрћу у њој.{S} Она је мислила, да ја и сам хо 
ко на братство, не мора он.“</p> <p>Ове се речи ипак прилепиле за Марту.{S} Дуго је лежала, на  
кве“.{S} Каже: „Одело једнаке боје зове се <hi>егал</hi>, онај прашак на њеном лицу „пудер“, а  
, два нова правца.{S} Један правац зове се — анархизам, други правац — Назаренство.{S} Не гледа 
адвладао, њу од кад је Бог створио, све се више и више отима.{S} Ено, премудри Соломон баш је б 
рци.“ Што дубље залазе у св. писмо, све се то више истиче међу Назаренима Боривоје.{S} Ако је р 
дође и Божић.{S} Освануо Бадњи-дан; све се село ужурбало, па су се ужурбали и код чича-Срдана.{ 
ерусалиму.{S} Пости, моли се Богу и све се већма отуђује од светских ствари.{S} Ако се Нада не  
 дар:{S} Јерусалимску икону.</p> <p>Све се дакле свршило најлепше.{S} Управо све би се свршило  
?{S} Проповеда се:{S} Не кради, а краде се, придикује се не чини прељубе, а гради се прељуба, п 
Ово је црква твојих дедова,</l> <l>Овде се враћа свако давање,</l> <l>Овде се прашта свако каја 
Овде се враћа свако давање,</l> <l>Овде се прашта свако кајање...“</l> </quote> <milestone unit 
диже нагло очи и види млада човека, где се ухватио с Јованком за руку и иде у сеницу.{S} Да каж 
и си чула, где Стана цичи и видела, где се мотљају око пластова?“</p> <p>„Трчали да“, каже дево 
се служи служба у златним хаљинама, где се клања крсту резаноме и иконама мртвим, што већ забра 
веће, где се подиже дим од тамјана, где се служи служба у златним хаљинама, где се клања крсту  
висио сахат. „Шта тражи сахат овде, где се „верни“ скупљају на молитву?{S} Да ли да покаже врем 
 он по вечери мало у крчму и наиђе, где се крчмарица нешто кошка с децом.{S} Деци се прохтело м 
У свима тим приповеткама наћи ћете, где се с планом, промишљеном намером исмевају људи, који ос 
апао све оне цркве, где горе свеће, где се подиже дим од тамјана, где се служи служба у златним 
{S} Све је видније...{S} Сад опази, где се нешто бели...{S} Очи јој <pb n="214" /> се све боље  
један мах прође кроз кујну и осети, где се заустави Милевин поглед на њему.{S} Он јој се задуби 
ајдаша из Шида.{S} Није могао чути, где се добија риба од Орида, али је обећао својим гостима,  
...{S} Пред њу излази Илија пророк, где се натиче с валовим пророцима око жртвеника.{S} Она вид 
и прашина, него у крчми, под дудом, где се тако пријатно ћерета уз чашу-две пива.</p> <p>Мал’,  
<p>Старицама назаренским дође мило, где се Боривоје овако китњасто исповеда, а старцима назарен 
заклањао месеца.{S} И видеше јасно, где се коњи боре с таласима и Боривоја где триред искаче из 
очеше да се опраштају, осети Лазар, где се Боривојев поглед зауставио на њему.{S} Он се задуби  
не жене.{S} Она види пророка Илију, где се не задовољава са 450 поклатих пророка валових, но на 
ику, јер и Назарени имају богомољу, где се скупљају јавно на општу молитву.{S} Тешко му би, да  
 још увек на послу код Јелачићевих, где се научише на њега и заволеше га са његове вредноће и с 
ва по рогљеви а после и у крчми.{S} Где се покаже, купи се око њега друштво.{S} Па хајд, што га 
ништа остало на остале ствари.{S} Нигде се у свем свету толико не поједе као код нас.{S} Сва је 
да буде наследник царства божјег.“ Онде се говори у посланици о вери и <hi>делима</hi>:{S} Дока 
е на љиљане у пољу како расту, не труде се нити преду.{S} А ни Соломон у слави својој не обуче  
и — умешала се.</p> <p>Каже: „И не нађе се нико, да је јавно изобличи у скупштини, њу, која је  
{S} Је ди вам позната та књига?{S} Каже се у њој, да осигурава од вештица, вукодлака, вампира,  
чуду.{S} Овако још није страдао... наже се да копа, али му не иде умље за мотиком, но крадом по 
да је женско.{S} Сиђе брзо с кола, саже се и кад боље разгледа, опази у снегу калуђера.{S} Глав 
а имали за шта окривити.{S} А Исус саже се доле и писаше прстом по земљи, не гледајући на њих.{ 
е погреши, а иде лепо, лако, не напреже се.{S} Научио је дакле и рачунати можда више, но што му 
м, да се не би кајали.“ То рече, подиже се и оде.{S} Није могао даље да дише исти ваздух с њоме 
</p> <p>Но не остаде на томе.{S} Подиже се човек сува, бледа лика, на њему су трагови дуга робо 
а ноћ, она је сва у грозници.{S} Подиже се у постељи и хоће да иште воде, али сви спавају, а гл 
њ, као да се поломила таваница и подиже се дебела прашина.{S} Жене још јаче зацикаше, мисле дош 
а, кад је ствар већ толико чекала, може се стрпити још мало.{S} Но где би Марта слушала!{S} Она 
х.{S} Ти си казао, да има времена, може се по мало, лагано.{S} Него се о томе промишљам: би ли  
а беше их до двадесет породица.{S} Може се почети.{S} Светозар је нашао, да је ствар ишла много 
оделу, тек му пробиле науснице.{S} Може се рећи, да је био леп, а по оделу се видело, да је Срб 
ески начелник, па га затворише.{S} Може се мислити, да се после овога случаја ускомешало цело с 
огази.{S} Ако ће што да се учини — може се само у друштву.{S} Данашње рђаво друштво поквари и д 
ими цвет у лонцу.{S} Негују га, не може се рећи, да га не негују и не залевају, али опет за то  
знајем.{S} Овако, како сад иде, не може се и то признајем, јер ће се за кратко време извући има 
апретку, јер веле: „Пробао сам, не може се“.{S} Неки отрпе чак и <pb n="87" /> то, али не пости 
о, али што ради Јова са Станом, не може се поднети.{S} Ја сам Стани већ наговешћивао, нека оста 
р Варвару је скоро убогаљио.{S} Не може се баш рећи, да јој је поломио руке или ноге или леђа,  
тим издржавала себе и матер.{S} Не може се о њој рећи зле речи; дворила је болесну матер, није  
p>Па шта ли рече село на то?{S} Не може се лако исписати све оно, што су људи међу собом шушкал 
ве кипове, а то је неприродно и не може се одржати.“</p> <p>„Једноме се само чудим.{S} Кад се г 
оже мој, запуши ми уши.“</p> <p>Не може се рећи, да Боривоје није ни мало захватио у Јованчин ж 
>„Слушај Перо“, вели му Лазар, „не може се човек новцем искупити, нити може исплатити свако зло 
оба неко не обавести.{S} Каже: „Не може се твој Гига женити, кад хоће и како хоће, мора чекати, 
ступи из гомиле напред и рече: „Не може се допустити, да тако злоставља жену; од кад то траје?“ 
је.“ И жена се заплака.</p> <p>„Не може се ништа учинити с бојем“, каже лекар. „Нарочито код ма 
} Марта је издржала и тај терет, и може се рећи, да је помало чак и напредовала.{S} Али у оном, 
га, хоће да га надвладају“.</p> <p>Може се мислити, како је у селу.{S} Сви су огорчени на Назар 
је су се затекле код наших људи, а држе се старе вере.{S} Има и међу њима, морам рећи, доста па 
.{S} Каже: „Боривоје се сад каје, гризе се, стиди се и вас и људи.{S} На пољу, у природи долази 
а бије, кад Боривоје и сам плаче, гризе се и очајава, чим се умири, а осети, да није добро ради 
остола Павла било је давно време, да је се мане, али ово није обична женска.{S} У селу је сви п 
ер из собе, те је одвела у вајат, да је се сита наљуби.{S} И кад се задовољила, па сва радосна  
аси:{S} Кад ко проучи св. писмо, покаје се и очисти се од греха, он осети то на себи, позна, да 
 на дан да ти згреши брат твој и покаје се, треба и седам пута да му опростиш“, но се позивају  
а <pb n="186" /> у собу гологлава, није се повезала ни марамом, а зима је.</p> <p>„Шта је, мајк 
!“</p> <p>Што је домаћица слутила, није се преварила.{S} Било баш с вечера, кад је дозва Срдан. 
е покаје — опрости му.“ Ви велите, није се поправио срцем, претвара се.{S} А ко сте ви, да му у 
 се сад сотоне, орјатине проклети? није се дуго држао у противности, но три пут узастопце рече. 
мичан као <pb n="219" /> камен.{S} Није се успалио, него се згадио.{S} Љубав, коју је осећао пр 
вести остареле сестре.{S} Боривоје није се саветовао, тек је на свршетку устао и са неколико то 
лу, мати му је унапред стрепила, и није се убојала.{S} Већ трећи дан га истерали из училишта, ј 
 то, што је био на чисто с тиме, и није се обмањивао маштама, а тим му теже беше, да нађе пут.< 
 не жури тако нагло, као зло.{S} И није се преварила.</p> <p>Коњаник скочи са знојавна коња и п 
ње и ситније но до сад.{S} Међутим није се нико окретао на то, што се Боривоје намргодио.</p> < 
еће од тога бити ништа.“</p> <p>Но није се дуго смејала, јер Сима баш пости, пости цео ускршњи  
ва детињска веселост и безазленост није се повратила.{S} Срећом се не враћаше ни она негдашња у 
тао на средини собе, непомично, доцније се упутио лагано у кут; седе на даске од постеље и покр 
ао кући, никако да се умири.{S} Доцније се и опет забравио у комору и молио се дуго Богу.{S} Ду 
си с њим, не би умео казати.{S} Доцније се никад није могао сетити, ни <pb n="40" /> кад је уст 
 по Лазара и довели га кући.{S} Доцније се показало, да је и без тог могло проћи, јер се Срдан  
 да разговарају много.{S} Но ни доцније се не наразговараше, јер се ствар рђаво свршила.</p> <p 
ава се уз зид и домили донде.{S} Напије се.{S} То јој мало утоли ону грдну ватруштину и осети,  
ао низ приповедака.{S} Тешко оном, чије се душе такне то начело“.</p> <p>„Имате право“, изусти  
 лекар донео Светозару ове песме, обоје се добро осећали. „Признајем“, рече Светозар, „да сам и 
тоне у шему“.</p> <p>И доиста, Боривоје се није разумевао у оном „голубијем послу“, да по „хриш 
а; једва ако је сахат хода.{S} Боривоје се упутио пешке и уз пут је мислио о многом чему, најви 
уке су скривене у џеповима.{S} Боривоје се још већма наже и учини му се, да још има живота у пу 
оље и затвори за њим врата.{S} Боривоје се убезекнуо, а с оне стране браве чуо је гласан кикот  
 децу и он походи кад воли.{S} Боривоје се много разбира о томе, како стоји назаренска ствар у  
Тако се ухватио већ и мрак.{S} Боривоје се мало <pb n="171" /> умирио и отишао кући и за мало,  
рав никако да уђе у свињац.{S} Боривоје се вијао с њим, док се вијао, а после се разбеси, јарос 
Било је некако у очи Божића, а Боривоје се одвезе у гувна, да донесе мало сламе.{S} Кад се враћ 
 само зло и срамоту.“</p> <p>И Боривоје се кренуо.{S} Нешто уздрхта у њему.{S} Дође му, да јој  
а могао Боривоје изменити, али Боривоје се непрестано изговара.{S} Сад се не осећа способан, са 
овору...“</p> <pb n="27" /> <p>Боривоје се доиста промисли, али се не предомисли. „Ако нисам хт 
а, корача, напредује...</p> <p>Боривоје се распитује и о Лазару, те га Лазар, обавештава и о то 
светити и одмарати се“.</p> <p>Боривоје се дао у крупне мисли.</p> <p>„Не лупај главе“, теши га 
мо ми вас ваљда одати“.</p> <p>Боривоје се не маша завежљаја.</p> <p>„Зар нисте дуванџија?“</p> 
 себе, а камо ли децу“.</p> <p>Боривоје се наљубио деце, па се окренуо по кући.{S} Ако му кућа  
ије упропастише зетови.</p> <p>Боривоје се приљубио уз чича-Симу и његова унука Стевана (који ј 
 гледа му управо у очи.</p> <p>Боривоје се збуни.</p> <p>„Ко сам ја?“ — пита он, а њено узбуђењ 
спаде ружа из косе... _</p> <p>Боривоје се нађе у чуду.{S} Овако још није страдао... наже се да 
него спавајте.{S} Мир!“</p> <p>Боривоје се трже и заћута.{S} А кад мало после тога горко уздахн 
 ћемо право у Дунав...“</p> <p>Боривоје се освестио.{S} Али само толико, да види како коњи са с 
 ми и ви праведници...“</p> <p>Боривоје се нађе у запари.{S} Каже: „Исус Христос није узимао за 
главу из светог писма?“</p> <p>Боривоје се снужди.</p> <p>„Не умем читати“, промуца.</p> <p>„Па 
 уздахну, али слеже раменима. „Боривоје се предао,“ помисли он у себи, „како ћу ту ја онда помо 
е у поље, код оваца.{S} Каже: „Боривоје се сад каје, гризе се, стиди се и вас и људи.{S} На пољ 
елима, као што се пристоји женама, које се обећавају у побожности.{S} Жена на миру да се учи св 
 прескочио је био две-три скамије, које се поломише; оборио је неколико жена и у пуном смислу р 
аграфе нашег друштва, то јест оне, које се односе на нашу мушку уздржљивост и наше мушке дужнос 
ш свет интересује за важно питање, које се у овом роману расправља.{S} То се интересовање најбо 
тао и пажљиво посматрао невинашце, које се управо рећи разбесило.</p> <p>Марта и опет прва прог 
оветке“.</p> <p>„Благо вашој души, које се не мога дотаћи та чаробна батина наше лепе књижевнос 
не суморност.{S} Изгледа као небо, које се са свију страна наоблачило, али између облака провир 
говаће старо српско гостопримство, које се губи, искорењиваће даће — а ићи ће на то, да се при  
ражио од тебе, да бациш оно одело, које се онда затекло код тебе, али ти то одело и сувише чува 
пробудише у њој неку раздраженост, које се није могла олако да отресе.{S} И кад јој је муж догн 
 показао оно место у св. писму, на које се позивају Назарени, кад забрањују пушење.{S} Тамо вел 
n="52" /> станем враћати штету, на које се сећам, требао би мало дубљи џеп од мога.{S} Та не он 
 лед.{S} Сместила га у постељу, из које се ни трећег дана не разабра.{S} Мори га љута грозница, 
} Пред њиме је лежало св. писмо, у које се са свим занео.</p> <p>Тако је то трајало мал’ те не  
село, док те капије не прође.{S} У које се село увукло Назаренство, тамо су капиџије поспале на 
атраг уз Тому и деда Јову.{S} Све троје се стресоше.</p> <p>У онај мах ни један од облака, који 
а ћу и ја избљувати децу.{S} Св. Сисоје се помоли Богу и Бог учини чудо:{S} св. Сисоје избљува  
злу.{S} Не радује се неправди, а радује се истини.{S} Све сноси, све верује, свему се нада, све 
е срди се, не мисли о злу.{S} Не радује се неправди, а радује се истини.{S} Све сноси, све веру 
 та крвава сцена из св. писма продужује се у машти болесне жене.{S} Она види пророка Илију, где 
 се:{S} Не кради, а краде се, придикује се не чини прељубе, а гради се прељуба, проповеда се по 
 крста нити икаква знака и не разликује се скоро ничим од осталих кућа, осим што не можеш видет 
120" /> паметне разборите речи, озарује се народ како зна, чита н. пр. живот св. Сисоја.{S} Је  
ка.{S} Друштво добрих људи не пребацује се у томе, неће оно што је неприродно и оно ће победити 
тка, без свештеничког благослова.“ Чује се, да га Светозар свакојако умирује, али ко ће Срдана  
све те мрави подилазе од милоте, а чује се по целом селу.</p> <p>Сутра на ноћ, да ко слуша, нач 
ви спавају, а глас јој је слаб, не чује се.{S} Покуша, да се послужи сама.{S} На столу је боца, 
црвен као крв, његово тешко дисање чује се јасно и у оном метежу и он се повуче у крај.{S} Гаја 
нда иде пуно страшних ствари, а свршује се:</p> <p>Страх ме је савладао!{S} Пшенични клас на њи 
мо је јавно гласило — песма.{S} Девојке се скупе, претресу сваку важнију ствар, узму да богме у 
, кад је то тако Бог наредио?!“ Девојке се опет стресоше. „Боже, какви сте ви људи?! рече на по 
 што распаљује страсти.{S} Наше девојке се одевају просто, не иду у коло, не певају светских пе 
изивајући Бога у помоћ“.</p> <p>Девојке се стресоше. „Тако се код нас иде на погреб“ каже Јован 
у свима стазама, гледале цвеће, смејале се, али Боривоја као да и не виде.{S} Њему то дође тешк 
су се разлазили, жене назаренске трпале се око њега, да му скину перце са одела и наместе порем 
 крају врта, одакле су и изишле, сабиле се у гомилу, наслониле скоро главу на главу, па шапућу. 
м редом, женске су последње.{S} Завукле се у крај, те чекају, да се разиђе гунгула. „3а што ви, 
p>Он је испрва беснио и љутио се, после се предао и умирио.{S} Запали лулу, па само гледа у пла 
занео се, било је само за тренут, после се умирио и беше по ново господар над собом, сад <pb n= 
је покушао измиру, али узаман.{S} После се догодило оно, што се у таквим приликама обично догађ 
 голуба или кад јој секу врат.{S} После се мало насмеши.{S} Било је у том осмеху нечег враголас 
ишло трговцу Малићу на вечеру.{S} После се дуго и дуго по селу причало о тој вечери.{S} Ту су б 
е се вијао с њим, док се вијао, а после се разбеси, јарост га обузе, дохвати цигљу и удари брав 
е.{S} Ја сам слегао раменима, као да ме се то врло слабо тиче. „Ако се друштво распадне, онда г 
а, али не иде.{S} Стари другови лепе ме се као чичак... запијемо се негде, и онда: хајд...{S} З 
воме ћефу, а даље како било; не тиче ме се...“</p> <p>Здравковић је отишао љут и без потписа.{S 
и завежљај.</p> <p>„Хвала вами, који ме се сећате, али не могу примити,“ бранио се Боривоје.</p 
 јој довикују: „Блуднице матора, с киме се ниси волела, Јови си измамила сермију, Панту си разв 
, шта ваља купити, шта продати и с киме се уортачити.{S} Где вам је ту св. писмо?“</p> <p>На ов 
 мач, који сече с две стране.{S} С њиме се може бранити и Пера и Паја, ко га дограби у руке.{S} 
 утучен.{S} Ово он није замишљао, овоме се није надао.{S} Било му је, као да се срозао из неба  
на од Србина, а то све у име Бога, коме се заједнички молимо.{S} Ево вас видим искупљене на мол 
та је родила здравог, једрог сина, коме се и она и човек јој обрадовали више свега и кога су он 
вио?“</p> <pb n="102" /> <p>Човек, коме се већ по овешталом оделу познаје да је сиромах, устане 
ко волео, за тим на Боривоја... на коме се и — укочио.</p> <p>Марта је дубоко жалила свога друг 
о толико:{S} Благо оном, ко може и коме се мили.“</p> <p>„Цвето“, каже Лазар, а глас му помало  
 и не може се одржати.“</p> <p>„Једноме се само чудим.{S} Кад се гадите на пијанство, како се и 
 пиштала ни једна као Рахила.{S} И томе се нису чудили ни верни, ни неверни.{S} Али су се тим в 
Него је може бити крао“.</p> <p>Но томе се опет опирала Јованка. „Није лопов, не дира ни у шта“ 
нити, јер ако неће жену бранити, не сме се ни женити“, довикнула је Јулка у највећој јарости.</ 
омедија с Назаренима глупост.{S} Не сме се ни обући ни провести ни запевати.{S} Отићи ће она св 
глави и у коме стиху.{S} С друге стране се највећма истиче Светозар.{S} Умешао се био и Здравко 
 кад се извлачи из оног глиба, напрегне се, па му је онда чисто лакше.</p> <p>Он ће Милеви.{S}  
а. „А ако после тога прснемо и распадне се друштво?“ питаше ме.{S} Ја сам слегао раменима, као  
 још неке ствари по кући, а после подне се упутио у Лазаревац.{S} Извинио се код својих Назарен 
свршавао најпотребније ствари, по подне се кренуо и сад, тек што није стигао.</p> <p>Она је жел 
предлог, али је ипак пристао и по подне се свршила ствар глатко и мирно, без икакве препирке и  
ветозар с Јованком. <pb n="211" /> Жене се нешто узнемириле, неке поустајале, неке седе.{S} Јов 
атну је каменом, па беж.{S} Но спотакне се и паде на камен, те се угрува.{S} Моја Варвара отрча 
али кад сад узме крст у десницу и попне се на амвон, можеш му слободно сваку реч штампати у „<t 
“ . „Треба ми, Бога ми, треба ми“, куне се Сима, само сад постим велики пост.{S} А Василије Вел 
они, који чине свету службу, од светиње се хране?{S} И који олтару служе, с олтаром деле.{S} Та 
која најбоље растуже, распале и прилепе се за душу човечју, сазнао је и разлоге, који најлакше  
у...{S} За мало, па зазвоне звона, купе се људи, а Боривоје излази из куће и полази на далеки п 
 одува.{S} Али само за часак.{S} Обазре се око себе као лопов, па се докраде до крајњег прозора 
ље, него пијанка.{S} Свира гајдаш, носе се бурад пива, пева се: „Дуни ветре отуд од горњака“, — 
 гостију, који нису чланови друштва, те се отпоче забава.{S} Старији су разговарали уз чашу вин 
</p> <p>Жао је многима Надиних суза, те се муче и они, да окрену Боривоја.{S} Нарочито Ваја Спа 
да му поглед паде на малог Боривоја, те се распита и за њега.</p> <p>„Да га не уречем“, вели Ма 
римио, да сам путем искакао из кола, те се угрувао.{S} Чуо сам ја то, али сам ћутао.{S} Доста м 
 Боривоје, први пут чује глас звона, те се смерно завукао у угао и моли се Богу.{S} Мало доцниј 
прота не нађе одмах згодна одговора, те се умеша Светозар, тако сад Лазар запе, не умеде одмах  
 осуђеник стане уз назаренско учење, те се баци каменом на своју стару веру, осуди ту веру као  
S} Назарени му набавили кола и коње, те се он ранио од кирије, а уз то поста ревносни члан њихо 
.</p> <p>Тај је коњаник узбунио псе, те се подигао лавеж, необичан за оно доба.{S} И већ се пој 
ла кувати боље и од попине куварице, те се хранио господски.{S} Мал’, мал’, те закољу ћурку, ја 
е оживело.{S} Дошли просјаци сеоски, те се отимају за места.{S} Ово је први пут да одоше онамо. 
но проводи.{S} Обоје су се помамили, те се дан на дан успаљују.{S} Чим мисле, да их нико не вид 
уће.{S} Прозори те собе су отворени, те се и из ње може лепо све чути и видети.{S} Тек ако дете 
.{S} Но спотакне се и паде на камен, те се угрува.{S} Моја Варвара отрча до њега, подиже га, об 
ут, Тома је заборавио да је Назарен, те се од чуда (Боже опрости му грехе) прекрстио.{S} Варвар 
стацка јава.{S} Испрва му дође ђаво, те се лепо разговара с њим.{S} Каже: „Хеј, мој Боривоје, к 
розору нису спуштене завесе ни мало, те се види у соби све са свим јасно, <pb n="164" /> па и т 
а се окрете ратарима који беху тамо, те се сабили у гомилицу и каже им: „Волео бих браћо, да чу 
је женских.{S} Вече је тихо и видно, те се може све лепо распознати.</p> <p>Лазар се спремао, д 
по много, па ту су Цигани, па мамур, те се скоро окануо рада.</p> <p>Да кажем право, било је не 
а нам у заједничком добру лежи спас, те се престанемо радовати туђој несрећи“.</p> <p>Светозар  
 хтеде да пуца у коње, ако се макну, те се весеље продужило до подне.{S} Једном речју, право —  
ворити народу две-три лепе речи, варате се.{S} Многи пође, па кад видну да народ не иде за њим  
> <p>„А колико сте имали свега?“ уплете се у разговор Јулка, јер јој ствар иде врло лагано.</p> 
ђујете сваку светску књигу и не бринете се за напредак...“</p> <p>„Претерани у свему, одбацујет 
p> <p>„Ја сам“, вели брат Тома и окрете се од Милеве, „одмах мислио, да нису њих двоје једно за 
Рахила, „ја сам за цело држала, да ћете се у нашем селу настанити.{S} Таква два пријатеља као в 
n="145" /> моја, да залутасте и да ћете се без пастира и вође са свим изгубити.{S} Спомињете ов 
ћете пити, ни за тело своје, у шта ћете се обући.{S} Није ли живот претежнији од хране и тело о 
о наложили нами да чинимо?{S} Пробудите се, браћо моја драга — то бити не може, то вам најбоље  
кажу старији:{S} Прилика ти је, сложите се.{S} А већ кажу и њеним родитељима.“</p> <pb n="77" / 
о. „Ви сте за цело играли?{S} Не шалите се?“</p> <p>Она се насмеши.</p> <p>„Нисам играла, не ми 
ите добро онима, који вас мрзе и молите се Богу за оне, који вас гоне...</p> <p>„Пазите на прав 
оговору и за време, да постите и молите се Богу; и опет да се састанете, да вас сотона не искуш 
 гризете око тога; али други пут узмите се на ум.{S} Видите ли ово округло лице у детета, ове ј 
светијих дужности од парничења. „Маните се свега, рече јој, и брините се једино за дете“.</p> < 
зме реч по реч, но значи:{S} Не брините се само за земно.“</p> <p>Препирка оде све даље и даље, 
а пише у еванђељу Матејеву? „Не брините се за живот свој, шта ћете јести или шта ћете пити, ни  
. „Маните се свега, рече јој, и брините се једино за дете“.</p> <p>— „Све је готово и приправље 
ете да га испратите ни до гроба; борите се против њега мртва, па ма вам он био отац, био син ил 
адите, узмите пример на мени, опаметите се раније, немојте чекати, да вам дође смрт пред врата. 
рата свога, принесите челу и прекрстите се; ону опору реч, која вам је на уснама, прогутајте и  
е другове обрати у Назарене. <hi>„Кајте се људи, иде време, да се суди“</hi>, казивао би им оби 
ндаком о врата:</p> <p>„Не разговарајте се, него спавајте.{S} Мир!“</p> <p>Боривоје се трже и з 
оје.</p> <p>„Та узмите, но.{S} Не бојте се ништа, знамо ми, да ви не смете пушити.{S} Али нећем 
S} И прочита ово:</p> <p>„Не забрањујте се једно од другог, већ ако у договору и за време, да п 
у и сви полетеше у порту.{S} А из порте се са свим јасно видело, да иза села гори гомила ђубрет 
оповеди, јер епископ зна већ, докле сте се заборавили и онда може да буде рђав крај.{S} Можете  
не марите много за светињу, с којом сте се мало час шалили.{S} Кад сам вас возио у варош, па пр 
де сте били у последње време и како сте се провели?“ — па је онда одрешена нова врећа разговора 
.</p> <p>„Нисмо далеко.{S} Само што сте се ви у свему пребацили, претерали сте, а то је зло.{S} 
ркве?{S} Без пастира, без вође упутисте се по тешком путу богословских наука и верујте ми, гроз 
у њихову друштву бити последњи; њега ће се туђити, презираће га, он ће бити нераван другима.</p 
 мажу га, тару га, али нема наде, да ће се тако брзо предићи.</p> <p>Он је испрва беснио и љути 
ранио лулу.“ „Пророк Исаија каже, да ће се безбожност разгорети и отићи ће у дим високо.{S} И п 
дуго гледао за њим.{S} Осећао је, да ће се с тим младићем још сусретати у животу, сусретати, па 
 n="163" /> изјавити у скупштини, да ће се удружити и постати једно тело, муж и жена.</p> <p>Ве 
 Њено материнско срце говори јој, да ће се њен син поправити, сам ће се од себе повратити.</p>  
доста неутврђен, но то је обећао, да ће се клонити својих старих другова и да ће полазити назар 
очи воде.</p> <p>Лазар је обећао, да ће се уљудити, и као да се уљудио.{S} Његов сусед и друг М 
тио.{S} Руком показује груди, као да ће се на мах растопити од милине.</p> <p>„Шта ти је?“ пита 
полазити назаренску скупштину; можда ће се тамо још боље утврдити, па како Бог да.{S} У његову  
на површини, а кад се та угаси, онда ће се тек видети, да ли се под њом разгорело стабло дрвета 
pb n="196" /> добрих људи.{S} И онда ће се она удати по свој придици само за онака човека, који 
ти еванђеље и изговарати песму, која ће се певати.{S} Оваку молитву чине Назарени не само недељ 
а ону страну, камо не треба.{S} Кола ће се изврнути, а овде а онде.{S} Пита се само:{S} Где, на 
 уђе у кућу, као што је њена.{S} Она ће се привити уз Боривоја, а Боривоја неће ништа већма одр 
осте“.</p> <p>Мисли Пера и мисли, па ће се сутра дан умешати, баш кад су Лазар и Боривоје при р 
анас дан; њезин син не зна.{S} Сутра ће се за столом наздравити и путнику на мору, и трави под  
на дану узнемирује свет“.</p> <p>„Та ће се ствар већ довести у ред“, рече Лазар сувим гласом. „ 
утиша.{S} У први мах је изгледало, е ће се и Боривоје смирити, али већ у другом тренутку цикао  
50 фор. на општу благајницу, из које ће се помагати сироти чланови, ако западну у невољу.{S} А  
 она страда и бори се за њу.{S} Коме ће се приволети царству?{S} Затворила је очи и — мислила ј 
{S} Крчмара су придобили за себе, те ће се тамо састајати.{S} Тамо им стоји књижница, тамо им ј 
пет стрмоглави.{S} Боже мој, како ли ће се свршити?</p> <p>Кад Гиги споменуше о Милеви, он се з 
ривши се постаде преступачна.{S} Али ће се спасти рађањем деце, ако остане у вери и љубави и у  
и после овога тврдога сна устати или ће се окренути на другу страну, да даље спава, то ће се вр 
и су, са којих долазе саблазни и они ће се казнити.</p> <p>И узе да чита оне господње речи, кој 
јој, да ће се њен син поправити, сам ће се од себе повратити.</p> <p>Тако дође и Божић.{S} Осва 
 да само буде што више чланова, него ће се бринути, да ти чланови буду поуздани, те да могу бит 
вече много јести“, каже она, „а и ко ће се сад пузати на таван?{S} Сутра, децо.“</p> <p>Но умеш 
тину буџом, да дели мегдане.{S} Како ће се свршити то?{S} Но опет за то нико не мисли, да тужи  
ни су људи мало застранили, на скоро ће се вратити и сами.{S} Иначе он држи, да његов пријатељ  
и на другу страну, да даље спава, то ће се временом показати...“ За тим загушним гласом додаде: 
ривоју не рекоше ни речи о оном, што ће се расправљати у тој седници као најглавније.{S} Кад св 
и оговарају ме.{S} Нека их бабо, бар ће се мирније молити Богу.“</p> <p>„А зар Назарени не пиље 
а ни речи.{S} Лазар је рекао: „Ствар ће се та довести у ред“, и одбор њихов, старији људи, учин 
 иде, не може се и то признајем, јер ће се за кратко време извући имање из руку наших, поштење  
.{S} На против чланови друштва помагаће се где год могу — увешће мобе, неговаће старо српско го 
ослушати.{S} У недељу што иде, показаће се то.“</p> <p>Онај младић, који је мало пре нудио свој 
се толико жестите, Боже мој.{S} Гласаће се и где буде већина, онако ће бити.“ </p> <p>А шта ће  
дно.{S} Кад се труло почне рушити, неће се зауставити лако, све док не дође до тамана.{S} А так 
м, који га је испитивао и писао, окреће се по соби и види на сламњачама још два несретника као  
руди му се слегле, е је мислио, удавиће се, па онда осети, где га као нека снага подиже из пост 
, а уз питоме овце и јагњад припитомиће се и он.{S} Само га обилазите чешће и пазите му на друш 
говорио као и овај господин:{S} Вратиће се.{S} Кад су подивљале, бадава си посипао пред њима ку 
ојој; отићи ће у Јерусалим и причестиће се над гробом Христовим.{S} Но пре свега хоће достојно  
hi>превара</hi> и рђав живот изобличиће се.{S} На против чланови друштва помагаће се где год мо 
новој нешто крупно догађа.{S} Променуће се или на боље или на горе.{S} И прекрсти се. „Воже пом 
их места.{S} Тек кад оне изиђу, кренуће се мушки.</p> <p>Сад је отпочео прота.{S} Но он не поче 
мо само за данас, а свако сутра бринуће се за се.{S} Није то изречено, да се узме реч по реч, н 
лаб за то.{S} Кад се овнови бију — овце се сабију у гомилу и гледају.</p> <p>Ствар се нагнула с 
којима хоће они добро да учине, повлаче се рањеним срцем натраг.{S} Баш они постају у својој ра 
ети.{S} Тек ако дете закрешти и заплаче се, мати га носи у дубину просторије и онда не смета ск 
оно, што њихови старији говоре и у вече се хори већ по рогљевима — песма.{S} То су сеоске новин 
.{S} Главу је заронила у руке и не миче се.{S} Један крај од образа њена види јој се према свет 
стељи, окренула је главу зиду и не миче се.{S} Не спава, а то се види по томе, што час по час и 
ше и последњи гости у дворницу и отпоче се назаренска молитва.{S} Назаренско богослужење истове 
се удају.{S} А к томе и беспослене, уче се скитати по кућама, не само беспослене, него и језичн 
S} А ни Соломон у слави својој не обуче се као један од њих“.{S} Па да ли се ви <pb n="149" />  
ко?{S} Не!{S} Кроз цео стари завет вуче се као црвена нит казна божја — освета божја.{S} Бог пу 
с патоса као испребијано псето и извуче се на поље.{S} Срдан је клонуо на клупу.{S} Назаренке м 
лањају се иконама, који пијанче и кавџе се...{S} У Матејеву еванђељу глава У. 29. и 30. стих пи 
и тек онда свештеник.“</p> <p>Насмејаше се и — послушаше.{S} Најпре уђоше женскиње, после свешт 
чевим и међу оним сузама бола, помешаше се и сузе — радости...{S} Чича Срдан није могао да их с 
рстићи пређоше по редовима и зауставише се на једном месту.{S} Он поче да чита. „И ходаше Исус  
/head> <p>Болест чича-Срданова и сувише се отегла.{S} Кад га онаква доведоше кући, домаћица Јел 
?</p> <p>„Променуло се време, намножише се учени људи у народу, створише књижевност, започеше н 
ао кући, његова браћа Назарени удружише се те хоће да му помогну.{S} Овај му даде коња, онај кр 
славни, па њима нема места.{S} Покупише се дакле, те одоше на њиву.</p> <p>Ђока се скаменио у п 
тече поверења.</p> <p>У то доба уверише се Назарени, како је истинита она народна изрека, да не 
ник.“</p> <p>Не дође дотле.{S} Отворише се врата и Милева оста без одговора и без — опроштаја.< 
а.</p> <p>И разведри се небо и отворише се руже и девојке и опет дођоше у врт.{S} Ишле су свима 
 муња, па опет нестане.</p> <p>Отворише се врата и уђе Светозар с Јованком. <pb n="211" /> Жене 
ло наћи згодан предмет.{S} Али досетише се.{S} Треће недеље предавао је неки Здравковићев друг  
е све свршено, браћа и сестре опростише се и кренуше свако на своју страну.{S} Могло је бити ок 
ј њега човек лако прикупи мисли и лакше се умири, кад је раздражен.{S} Многог је лула задржала  
и — покор.{S} Данас вас је мало и лакше се пречишћавате.{S} А шта би онда било, кад би вас било 
ештенство иде напред...“</p> <p>Стадоше се нуткати.</p> <p>Мерник Миловић пресуди. „Од старина“ 
већем реду и кад би најслађе — разиђоше се.{S} Сутра дан тек сваки осети последице те забаве.{S 
во, треба то бити на опрезу“ и разиђоше се куд који.{S} Још је покушавао Здравковић да поврати  
у, што је одбор свршио посао и разиђоше се.</p> <p>И опет прођоше три недеље.{S} Прођоше као тр 
> <pb n="45" /> <p>Сва тројица повукоше се у угао, који је најудаљенији од врата и Лазар поче д 
илеви“.</p> <p>Браћа Назарени згледнуше се, па онда климају главама у повлад. „Врло добро! да с 
l> </quote> <p>И на овај стих згледнуше се гости, а неки чак и намрштише. „То се нас тиче“, реч 
 Зашушта свила; забљешти злато; просуше се свакојаки мириси, а забруја звонки кикот.{S} То су г 
м, који га питаше: „Шта да радим, да би се удостојио царства небесног?“ — „Подај све што имаш с 
ну свако по подне у собу и плачу, да би се и камену ражалило.{S} А плачу не за друго, него што  
Хеј, само да није Назаренка!{S} Онда би се могла мало и оправити, нагиздати, мало нашалити, та  
 дубока трага у души Мартиној, и она би се око тога још много више гризла, да је не обузе бол с 
 примера, следујте му!“</p> <p>И све би се свршило које како, да се и опет не истаче Шандор ков 
акле свршило најлепше.{S} Управо све би се свршило најлепше, да овде прекинемо причање, али смо 
знају појати, појале би мађарски, те би се створило нешто, што би личило на опојани вавилонски  
ао би, да је то Маца Сувачарова, али би се преварио.{S} Њен је само лик и њено одело, али у том 
ј састанак замењује — кафану.{S} Или би се <pb n="139" /> још боље могла назвати та вечерња мол 
и дух јединства а не дух раздора, ми би се сложили, овако боље да се оканемо.{S} Апостол Павле  
мисли?</p> <p>Да сте га запитали, он би се — поплашио...</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
е имање своје за ту љубав, осрамотио би се.“<ref target="#SRP18966_N5" /> Има и напред места не 
добар човек и сви су га волели, само би се и на њега могле применити с малом изменом оне Христо 
ма.{S} Баш и да нема Назарена, нешто би се морало учинити.{S} Овако се не може.{S} Ми смо врло  
p>Лазар је у свом тумачењу, (код нас би се то казало придика) напао све оне цркве, где горе све 
оварао ју је читаву ноћ.</p> <p>По себи се разуме, да је цело село, мушко и женско, старо и мла 
ања овога света, а право и има.{S} Теби се руга свет, а не њој.“</p> <p>Боривоје види јасно, да 
м.{S} У тој борби гази брат брата, губи се морал и не пита се:{S} Је ли ова ствар човечна и пош 
а лица његова, детињска веселост изгуби се, он поста сетан и тужан и не заигра се више.{S} Март 
лужила госте, али одмах по ручку изгуби се.{S} Заболела је глава, те после подне није могла ни  
о да војујете само против злих људи, ви се и ту пребацисте, и ко год не мисли о црквеном обреду 
ар то да не остави трага у њему?!{S} Ви се не разумете у тим стварима, али добро знате, како је 
и хтедоше да уђу, забранисте им“.{S} Ви се не држасте св. писма, нећете да га се држите ни у бу 
баш они од дела“, одговара Лазар, „а ви се за дела не бринете, него само за тамјан и — дим.{S}  
ему, који је у тајности“.</p> <p>„Па ви се дакле молите Богу сваки за себе, у највећој тајности 
„Безбожници и бездушници проклети, и ви се још издајете за Христијане.{S} У руци вам је свакоме 
их.{S} И кад га једнако питаху, исправи се и рече им:{S} Који је међу вама без греха, нека најп 
игра пред њени врати, заигра и заустави се.{S} Шта је?{S} Шта се то скрива иза те прашне, тамне 
 и свуд, где не треба.{S} У самој цркви се води трговина. „Изгледа ми“, каже Здравковић, „да је 
, који се зову Хришћани, у једној цркви се моле Богу, а онај сити не мари гладнога, но ће га, а 
о.{S} Али јест, и Здравковићеви другови се одричу свега, јер се измешаше међу собом.</p> <p>Па  
игла се била бура, завитла мећава и сви се склонише у ходник.{S} Тада он изиђе у ону мећаву, кл 
ите.“</p> <p>Доктор се разговорио и сви се искупише око њега, јер он врло занимљиво говори.{S}  
!“</p> <p>„Јесте, легао је.“</p> <p>Сви се згленуше, а старији се и разумели. „Болестан је.“ До 
<p>(То беше право у зубе речено и многи се од слушалаца чисто накостреши.{S} Ух, како може тако 
ти обема рукама и питати:{S} Одричеш ди се сад сотоне, орјатине проклети? није се дуго држао у  
асртај.</p> <p>Кад уђе у собу, изненади се.{S} Застао је Милеву.{S} Она је дошла брату неким по 
, придикује се не чини прељубе, а гради се прељуба, проповеда се помози ближњему, а сатиру се б 
а дваред, но једе за тројицу.{S} Досади се то Талијанци, а Талијанке су врашке да Бог сачува, т 
 доброћудна жена, сва се задувала, види се, да се журила.{S} Чим је спази стари сеоски свештени 
што су завесе остале незастрте.{S} Види се, да Милева има крупнијих брига.{S} Главу је заронила 
 „Боривоје се сад каје, гризе се, стиди се и вас и људи.{S} На пољу, у природи долазиће по лако 
хвати јој дуге, лепе курјуке.{S} Поводи се глава у кукавне жене то напред, то натраг, а из тога 
И баш у оним тако тешким данима, догоди се, да роди Милева мушко чедо.{S} Она је у постељи, а д 
ели му крчмарица.</p> <p>„Хм, та догоди се да баш и прогутам коју.{S} Трешања не једем никад бе 
о још претресати, не зна се, јер догоди се несрећа.{S} Звона почеше ударати на ларму и сви поле 
о <pb n="232" /> се тако вара, намргоди се и дође му Назаренство још црње, мање и ситније но до 
Лиза, како се њен Сепл осилио, намргоди се и довикну му крештећи танким гласом: «<foreign xml:l 
0" /> <p>Лазар само кашљуцну и намргоди се.</p> <p>Жена, бледа лика, сувоњава, ступи из гомиле  
говорио о том“.</p> <p>„Боже мој“, срди се Јулка, „та то је најглавније.{S} То си се требала на 
и, што не ваља, не тражи свога, не срди се, не мисли о злу.{S} Не радује се неправди, а радује  
тима ноге прала, а младих удовица прођи се; оне кад побесне против Христа, хоће да се удају.{S} 
е, који нису више под истрагом, не пази се много, кад је питање о разговору.{S} Свецем или неде 
аје и из тог романа.{S} У читавој књизи се вешају, убијају, а не знаш ни за што ни крошто.“</p> 
ачно, али је на пољу месечина.{S} Њојзи се учини, као да месечеви зраци лагано, постепено, једа 
ила је премишљала.{S} Бог?!{S} Та њојзи се чини, да за то не може ништа ни бити од тог дрвењака 
ивања за Боривојем.{S} И пламен у њојзи се полако угасио.{S} Не гори више, али је та ватра оста 
плачу Јудеји, који дођоше с њом, згрози се у духу и сам постаде <hi>жалостан</hi>.{S} И рече:{S 
 је.“</p> <p>Сви се згленуше, а старији се и разумели. „Болестан је.“ Дошао благ дан, дошао им  
а.</p> <p>Између сеоских учитеља одвоји се сад најстарији:{S} Миливој.{S} На лицу му је урезана 
нда нападне на Јуду Искаријотског, који се градио увек најзаузимљивији, најревноснији, а овамо  
 да је онај још слабији и од жене, који се даде њоме заводити.{S} У осталом оне две-три старије 
нож свој на место његово, јер сви, који се маше ножа, од ножа ће и погинути“. (Матеј, глава 26. 
 велико зло.{S} Они су мирни људи, који се у свачему држе реда, плаћају најуредније порезу, па  
 пишем, да се не мешате, ако који, који се брат зове, постане блудник или тврдица или идолопокл 
све под видом Хришћанства.{S} Они, који се зову Хришћани, у једној цркви се моле Богу, а онај с 
</p> <p>Дође у крај баште, у онај, који се сучељава са Цветином баштом.{S} Она је и данас тамо, 
је, па често слушао и о Светозару, који се спрема за свештеника.{S} Док је Боривоје жалио у себ 
 тим речима удари батином по сату, који се разби и паде на патос.{S} Онда се окрете својој кћер 
има Одисејевим давала пехар вина и који се год напио тог вина, па га после она додирнула својим 
>, крчме су чак и недељом празне, сваки се усолидио и нико више не пије.{S} Или ћете почети ви  
га да устане и да начини реда.{S} Сваки се осећао слаб за то.{S} Кад се овнови бију — овце се с 
ан, нико мамуран, нико уморан.{S} Сваки се забавио и разонодио.</p> <p>Па шта ли рече село на т 
 та угаси, онда ће се тек видети, да ли се под њом разгорело стабло дрвета, па да се после не у 
обуче се као један од њих“.{S} Па да ли се ви <pb n="149" /> тога држите?{S} Напрежете све силе 
и?{S} Иду ли у мантији?</p> <p>„И да ли се жене?“ допуњује Славна.</p> <p>„У нас нема попова“,  
 подсмехну му се неко.</p> <p>„А сме ли се знати, каква је то цел?“ пита трећа. </p> <p>„Сме.{S 
 јесам ли заиста ја крива?{S} Сећате ли се, кад сам оно била с Владом код вас?{S} Може ли то би 
 чула, ново је за њу.</p> <p>„Сећате ли се осме главе Јованова еванђеља?“ пита је он, но и не ч 
 за што је побегла од тебе?{S} Јесте ли се посвађали?“</p> <p>„Нисмо.{S} Првих дана смо лепо жи 
не неговано?!{S} И после:{S} Не бори ли се он против божје воље, кад је противан цвећу и држи з 
некако и та крава угинула.{S} А како ли се Варвара кидала због тог несретног случаја и читаве н 
ла једном руком и питала:{S} Одричеш ли се сотоне? он је само говорио. „Мани жено и види Бог“,  
 напраситост постајала је све ређа, али се не мења, јер кад се побеси, он је онај исти, који је 
оле и да начини од њега свештеника, али се ствар смете.{S} Јер кад је Лазар отишао у Нови Сад у 
е оно, што у нашем друштву не ваља, али се у соби и на улици не опажа тако лако...</p> <p>Радећ 
ба.{S} Није била Бог зна како лепа, али се још мање могло рећи, да је ружна.</p> <p>Нада је бил 
дука, нема много рипида ни дуплира, али се искупио силан свет, дођоше три свештеника из околине 
 кад виде, да ће и женскиње унутра, али се најпосле промисли.{S} Кад је за собом затворио врата 
на.{S} Није никоме у кући до славе, али се опет за то пече печеница, а Светозар дошао из школе  
и и хајде кући!“</p> <p>Она устаде, али се не помиче напред.</p> <p>„Кући матери, кажем ти!“</p 
али само једном, покуша да га бије, али се уверила, да је то било још понајгоре.{S} А и на што  
 побледи, онда му јурну крв у лице, али се стиша. „Св. апостол Павле“, каже он, писао је о томе 
{S} Једила се, што јој Лазар умаче, али се као и свака лакомислена женска, брзо утеши.{S} И она 
бриге, он не хлади, где га не пече, али се умеша Боривоје.</p> <p>„Полако, браћо“, каже он, „ми 
т на цркви, па и Боривоју је лакше, али се он отреса тога осећаја.{S} Шта се њега тиче то испре 
 повећи прилог друштву добрих људи, али се опет за то прикупило много гостију, да им честитају  
 ништа не помаже, онда ђаво одлази, али се опет враћа у виду лепе жене.{S} Та, да знате само, к 
друг, Пера, покуша да се учи књизи, али се већ првог дана окане.{S} Каже: „Да се ја манем тога, 
 мах хтеде да скочи и да га загрли, али се уздржа.{S} Но ако је Боривоју шапутала љубав, Томи ј 
 /> <p>Боривоје се доиста промисли, али се не предомисли. „Ако нисам хтео свршавати, нисам треб 
трогом закону ово не би могло бити, али се такав обичај затекао од старина.</p> <p>Боривоју је  
па жена.{S} Ведро је држала у руци, али се не мицаше: гледала је у ону прашину <pb n="4" /> на  
.{S} За дуго не изговорише ни речи, али се јасно чује тешко дисање њих обадвају.</p> <p>На једн 
етњом свога оца обори за часак очи, али се за тим усправи и рече тихим, али одлучним гласом: „Б 
екне, ми жене ћемо подићи споменик, али се угризе за језик и преврну реч.) И кад остаде е мужем 
ги Светозаре, ја радосно пристајем, али се са мном нећеш <pb n="197" /> моћи много подичити.{S} 
 му:{S} Назарени.{S} Нема их много, али се надају, да ће их он устостручити, јер пред њим иде г 
{S} Давно је њему око запело за њу, али се слабо надао.{S} Сад му је тако рећи нуде.{S} Браћа с 
 хтела да запиткује даље о крштењу, али се умеша Славна: „Јелте, Боривоје“, пита, „кад се код в 
На лицу му је урезана доброћудност; али се сад то лице намргодило.{S} Каже: „Ко год мисли да су 
гавао је стране људе, <pb n="20" /> али се за чудо дао у разговор с оцем Мелентијем.{S} А отац  
 научио“, вели му истражни судија. „Али се теби не верује.{S} Ето, Милева каже, да она никад ни 
.{S} После десет-двадесет година одвали се она цигља и убије човека.“</p> <p>„А... а... а...“ в 
а, јер је читаоцима све једно:{S} Звали се они Пера или Паја, Анка или Јованка.</p> <milestone  
ке трпали су се око Боривоја и руковали се с њим.</p> <p>Боривоје је био као утучен.{S} Ово он  
и запевке.{S} Кад би вриштали и грували се у прса, тим би вређали Творца, то би било роптање пр 
 <p>„Ја сам све чула још јутрос“, хвали се трећа. „Мамика“, тако су звали у селу Чивуткињу трго 
арали су се, те су шушкали и договарали се<pb n="134" /> до дубоко у ноћ.{S} Биће и они на број 
ко, Тома и остали старији људи догурали се до Срдана, умирују га речма, моле и опомињу, а по ма 
опови?{S} Имају ли браду, као наши, или се брију, као католички?{S} Иду ли у мантији?</p> <p>„И 
 моје, па ма се крстио руком, ногом или се не крстио никако.{S} Ако се ти, Ђоко, не опаметиш, ј 
ли редуша, ако и нису у пољу, притајили се у кућама.</p> <p>У један мах се подиже с друма праши 
д куће. „Сиромах Боривоје!{S} Поплашили се коњи и он их није могао да задржи...“</p> <pb n="235 
ђен од странпутице.</p> <p>„Воже“, моли се уздрхталим гласом, „Боже, немој ме оставити, јер ако 
 да је већ у Јерусалиму.{S} Пости, моли се Богу и све се већма отуђује од светских ствари.{S} А 
код њих грех, остало је луксуз.{S} Моли се Богу, ради земљу, направи кућу, најпотребније покућс 
ти снаге, да одржиш крепак дух.{S} Моли се Богу, видећеш га за цело на оном свету.“</p> <p>Миле 
она, те се смерно завукао у угао и моли се Богу.{S} Мало доцније осети на своме рамену руку.</p 
 своју и затворивши врата своја, помоли се оцу својему, који је у тајности“.</p> <p>„Па ви се д 
твоје лицкање на то излази.{S} Промисли се дакле, прими овај мој савет и мисли дан-ноћ само на  
<ref target="#SRP18966_N1" /> „Промисли се дакле, синко, и о овоме.{S} Твој пост није у договор 
р погледа у Светозара.</p> <p>„Промисли се“, каже му Светозар, „промисли, шта је могао од тебе  
јем, да сте скројили пелене и побринули се за колевку, а зар је то све?{S} Но како стоји са оно 
је тврдо спавао, пренуо се мало, мигољи се.{S} Но хоће ли после овога тврдога сна устати или ће 
тивници“, вели Лазар, „али види Бог, ми се због тога не срдимо на њих.{S} Нас грде, а не питају 
устио.{S} Каже: „Ми смо учили школе, ми се вадимо за мудре и паметне, па смо ми први дужни да с 
не дозна, где је.{S} Кад дође Божић, ми се спремисмо сиромашки, јер је код нас сиротиња.{S} Она 
о онако, како је Христос оставио.{S} Ми се кршћавамо у реци.“</p> <p>Јулка је хтела да запиткуј 
је било.{S} А шта сам ја учинила, да ми се умали онај силни терет пред Богом и пред људима?!“</ 
 шта да радим!{S} Да л’ да молим, да ми се продужи време живота на земљи, да бих се поправио?{S 
 сотона хоће и мени да се улаже и да ми се увуче у душу, но одлази сотоно, а Боже мој, запуши м 
заре“, почела је Јованка, „не допада ми се тај роман.{S} Кад сам целу књигу прочитала, пала ми  
 је непрестано ишло по глави, допала ми се.{S} Други пут нађем је на рогљу и питам је: „Кажи ми 
.</p> <p>„Та какав нечастиви?{S} Шта ми се ту назарениш, шмокљане?{S} Говори ти мени српски.{S} 
смеши.</p> <p>„Нисам играла, не мили ми се; само сам гледала.{S} А зар би био грех и да сам игр 
Богу.{S} Ваљда је слободно.“</p> <p>„Ми се радујемо, кад нам ко дође“. вели Мирко, „а још већма 
е ли крштени или некрштени?“</p> <p>„Ми се кршћавамо“, каже Боривоје, „али не на силу као ви.“< 
ву, заустави код врата и рече јој: „Уми се најпре, ћерко; овде ти белило није потребно; <pb n=" 
и; каже му и по десет пута: „Море, мани се ти Симе пекара, оставиће те.{S} Идем ја сваке ноћи и 
ем“, предлаже Јулка.</p> <p>„Море, мани се ти покушаја, јер ако нас повија, биће нас и преко пл 
 врло опоро испратио.{S} Каже му: „Мани се ти краљевине и суда, јер ако се потегне та ствар, ти 
сти, али шта <pb n="24" /> ће.{S} Брани се пред људма, како није могао да издржи искушавања сот 
>„Господин-докторе, опростите, али мени се чини, ви не избацујете коштица?“ вели му крчмарица.< 
а мирисним</hi>...“ Али опет за то мени се најбоље допадају ова два места.“ И приђе му са свим  
ак извештаја гласио је овако: „Назарени се спремају, да јатомице напусте своје досадашње коло.“ 
аренским, онима који су у одбору, учини се, као да их тим речима моли Боривоје за опроштај, што 
{S} Јесте, изгледало је.{S} На површини се још не виђаше ништа, али да је ко завирио дубље, про 
простише беде, па донеше и воде.{S} Они се разлазе мирно са шапатом, али њихови гости су у прил 
 после првог и другог саветовања, клони се.“ Па нашто је толико слеће, кад девојка неће?“</p> < 
ао: „Свађе и препирања око закона клони се, јер је то некорисно и празно“.</p> <p>Но све бадава 
у и жене; на послетку проговори. „Огрни се, мајко, и иди кући.{S} Не говори оцу ништа, не споми 
/p> <p>Кад се скупштина свршила и верни се разиђоше, застадоше Тома, Мирко, Боривоје и још два  
после и у крчми.{S} Где се покаже, купи се око њега друштво.{S} Па хајд, што га се лепе цуре и  
разговору.{S} Свецем или недељом искупи се у затвору пуно гостију, људи, <pb n="82" /> жена, де 
и окамењена — анђела.</p> <p>И разведри се небо и отворише се руже и девојке и опет дођоше у вр 
и.{S} Тада од једном „повери“.{S} Смири се човек, далеко обилази крчму, иде оборене главе и кад 
једнако траје.{S} Тако око поноћи умири се, сео је. <pb n="187" /> Кад у зору закукурекаше петл 
ку и својски је притиште:</p> <p>„Умири се, брате“, шану му, „уздај се у Бога; он те неће остав 
и људи пропадају, постају ругло, а шири се намерно бајаги нека трезвеност а у ствари животињств 
не уме да гледа, како она страда и бори се за њу.{S} Коме ће се приволети царству?{S} Затворила 
ки њихов рођак из Јерусалима.{S} Говори се, да је на тој икони било исписано дванаест глава ева 
ну у чело, назва јој лаку ноћ и затвори се у своју писарницу.</p> <p>Тамо је ходио дуго, дуго.{ 
ма уза се, нарочито војник.{S} А унутри се прича, како је св. Сисоје бацио у море клешта и удиц 
и друмом, али сваки окреће главу и жури се, неће да га види.</p> <p>„Док у зло доба прођоше три 
у: „Шта се разбацујеш толико, као да си се прославио.{S} А овамо си нешто почео, па упустио.{S} 
чист“, каже Јова.</p> <p>„Аха, дакле си се пречистио.{S} Св. дух је слетео и на тебе?{S} И ти б 
без тога ћу те опростити беде.{S} Ти си се у својој лудој глави начинио испосник, хтео си у Јер 
 чворугу на телу му.</p> <p>„Угрувао си се“, каже, „врло си се угрувао, али ће проћи.“</p> <p>„ 
 као увређена жена.{S} Каже му: „Ако си се хтео посвећивати, што си се онда женио?!{S} И ако хо 
</p> <p>„Угрувао си се“, каже, „врло си се угрувао, али ће проћи.“</p> <p>„Никада!“</p> <p>Лека 
 Јулка, „та то је најглавније.{S} То си се требала најпре распитати.{S} Шта ти мислиш Славна, з 
ац, казаћу му.{S} Него добро је, што си се окануо претварања.{S} Лепо би то било, да се направи 
му: „Ако си се хтео посвећивати, што си се онда женио?!{S} И ако хоћеш да те у таквој пустини п 
у на њега: „Шта је Јово“, пита, „зар си се и ти дао у тумачење св. писма“.</p> <p>„Не стоји ниг 
ести из Срема,</l> <l>Ситна, мала, носи се к’о фрајла:</l> <l>Беле сукње, шлинговане скуте,</l> 
е Лазар, не може, јер је млађи а и носи се по господски, но опет је за то као одсечена глава Ла 
чинио зло, баш и задржавају од суда, ти се сам од своје воље мораш јавити власти, да примиш пла 
ољи људи имаће и боље свештенике.{S} Ти се позиваш на дела.{S} Истина је, признајем ти:{S} Ви в 
 марим, јер ето <pb n="137" /> ће да ти се угаси ватра на огњишту, нема ко да је упали, а ја са 
аукао, ниси био читав човек, не може ти се дакле ни урачунати.“</p> <p>Боривоје не зна, шта да  
јесењи дан, није ни мало хладно, али ти се та реч и не односи на зиму.</p> <p>Жене, Назаренке,  
ти због тога неће бити ништа.{S} Ако ти се не допада — апелирај.“</p> <p>„А оно друго?“ пита Бо 
ћеш; ја ти дајем.{S} Лолај се колико ти се мили; млад си још, па ти приличи.{S} Туци се, уби, и 
ем.“</p> <p>„Па баш и да умреш, опет ти се не верује.{S} Казао сам ти већ, да ти због тога неће 
.</p> <p>„Не радиш добро“, каже му. „Ти се све бринеш за онај свет; све нешто удешаваш, да ти о 
ечи...{S} Кад се доцније прибра, ухвати се за прса и рече као у себи: „Мало ми је лакше“.</p> < 
, а недељу тек мораш светити и одмарати се“.</p> <p>Боривоје се дао у крупне мисли.</p> <p>„Не  
 да народ не иде за њим од стиха, врати се.{S} Неки издрже и даље, али кад дођу до првог заплет 
стаде баба Стака и <pb n="138" /> врати се.{S} Каже: „Бар да господина проту пољубим у руку.“</ 
ди на Олимпу, те пијанчи, ратује, свети се, чини прељубе — а опет су ти људи били бољи од Богов 
ао му оданде красоту целога света, сети се шта му је Господ одговорио?{S} Шта ће ти она шарена  
отону, који те обмањује шаренилом, сети се Господа нашега Исуса Христа, кога је сотона извео на 
а очајно и паде јој код ногу...{S} Сети се оног првог састанка, кад га је она питала. „Опрашташ 
мушком дакле мора бити љубави, а љубити се не може силом, но срцем, не по заповести, но по слоб 
орту, да му може свако прићи и потужити се:{S} То би било нешта...{S} А сад не примите за зло.{ 
не ашикују по рогљевима с момцима, нити се успаљују.{S} Наше девојке поју у цркви, ките срце св 
е Брдо“ никад оно, што је Голгота, нити се наш патријар може мерити с јерусалимским.{S} У Карло 
е као код вас, да се угађа сотони, нити се чини оно, што распаљује страсти.{S} Наше девојке се  
{S} Ви нити се лицкате нити играте нити се успаљујете, па шта тражите у друштву, које је друкчи 
шалите.{S} Говоримо озбиљно.{S} Ви нити се лицкате нити играте нити се успаљујете, па шта тражи 
 женскињама, па је тамо лако — усрећити се.{S} Рахила би била дакле у неку руку оно исто, што и 
да ће проћи онуда која жена и насмешити се одоздоле на зидара или му рећи коју лепу реч.{S} Он  
увиде, како је силно воли.</p> <p>Марти се пореметио зглавак и она је одлежала три недеље на по 
ко проучи св. писмо, покаје се и очисти се од греха, он осети то на себи, позна, да га не муче  
 бити свом Богу.“</l> </quote> <p>Гости се згледнуше на ове речи.{S} Изгледало им је, као да се 
примити Бог душу његову...</p> <p>Гости се полако разилазе, али сад иде обрнутим редом, женске  
Како ком.{S} Кад момак дорасте, учврсти се у вери, кад је здрав и кад се види, да може жену изд 
 или на боље или на горе.{S} И прекрсти се. „Воже помози, доста је било — зла!“</p> <p>Што је д 
а.“</p> <p>„А као за што не мени?“ љути се деда Јова. „Ваљда што нисам Назарен?{S} А ја ти ћерк 
 бар некима од њих, беше најтеже одрећи се дувана, женскима опет одрећи се накита.{S} И начиниш 
 женску накит.{S} Којој је тешко одрећи се златног украса, она ће тешко себе победити у крупниј 
 одрећи се дувана, женскима опет одрећи се накита.{S} И начинише неки предлог, да се промене пр 
брзо престати.{S} А лако је вуку одрећи се овчија меса, кад нема зуба.{S} Ја сам као оне назаре 
асем душу своју, јелте?“ — рече смешећи се. „Све је бадава, не иде.{S} Казала сам вам већ, да ј 
 је у собу, па се затворила.{S} Те ноћи се два-триред будио Лазар.{S} До ушију му долазаше неки 
роговори нежним гласом, чисто улагујући се: „Не могу ићи с тобом оче, него те и ја молим, уби м 
 крчмарица нешто кошка с децом.{S} Деци се прохтело мало сувих шљива.{S} Има их она на тавану ч 
у ни дужну.{S} Каже, у његовој породици се од памтивека затекао обичај, да муж избије жену, још 
живео!“ Прота је мењао боју, свештеници се нашли у неприлици.{S} Борба против Назарена почела с 
са Светозаром на улици.“</p> <p>Јованци се то учини као пребацивање. „Немојте да се срдите“, ка 
ли; млад си још, па ти приличи.{S} Туци се, уби, исплатићу те, само се остави Назарена, јер ја  
м срцу на вољу, не угушуј сузе, исплачи се, биће ти лакше“.</p> <p>Она се полако мицала.{S} Гла 
е Боривоја преда се.</p> <p>„Не приличи се мени као свештенику“, рече, „да одвраћам некога од г 
 Падни на колена, трпи, страдај, одричи се сваке сласти, не би ли дошао крај овим данашњим грес 
ће по ваздан капа над св. писмом и мучи се да разуме откровење Јованово, којега још нико до сад 
 се Језавеља поче с њим борити, поплаши се и побеже у пустињу, побеже четрдесет дана хода далек 
а радосна погледа кћери у очи — поплаши се.{S} Наопако шта све лежи у оним очима.{S} Очајање, у 
 светао ланац на лекарову прслуку, маши се за њ.</p> <p>„Остави то“, каже му мати, али Боривоје 
И Адам се не превари, а жена преваривши се постаде преступачна.{S} Али ће се спасти рађањем дец 
 му прими поздрав скромно, а не насмеши се, јер то не би доликовало Назаренци.</p> <p>„Је ли бр 
је био премудар и увек је писао: „Чувај се жене, као живе ватре“, и опет се не сачува.{S} Ено г 
> <p>„Умири се, брате“, шану му, „уздај се у Бога; он те неће оставити.“</p> <p>Кад би сутра да 
колико год хоћеш; ја ти дајем.{S} Лолај се колико ти се мили; млад си још, па ти приличи.{S} Ту 
е воли себе, децу своју, име своје, тај се не може искључити из друштва добрих људи.“</p> <p>Он 
додирнула својим чаробним штапићем, тај се на мах претворио у свињу...{S} И С. В. П. даје онима 
 Назарен.{S} А ко је прави Назарен, тај се покајао, живи по божјем закону, сигуран му је опрошт 
, му дрхће, „сине, не <pb n="42" /> бој се, још сам ја жив.{S} Ма отишло и два и три фртаља зем 
о њега?“</p> <p>„Неће ни бегати, не бој се.{S} Да је хтео бегати, одавна би до сад побегао“.</p 
каже, „ја ћу те бранити на суду; не бој се, не може ти бити ништа“.</p> <pb n="67" /> <p>„Како  
ћа.“ „А шта ћу тамо?“ питам ја. „Не бој се ништа, запражиће он добро Светозару чорбу.“ „И ти ће 
ти, јер би био врло жив сан.{S} Боривој се бар куне, да је то чиста чистацка јава.{S} Испрва му 
/p> <p>Боривоје обори главу.{S} Оваквој се беди није надао.{S} Хтеде да каже, како је Христос р 
ола године дана чим може, гледа, да јој се доближи и да је придобије за нас.{S} Овца хоће да пр 
ог Гигине женидбе.{S} Ја мислим, да јој се може учинити, време је, момак се пречистио.{S} И ако 
ака, коју ми познајемо.{S} Богослов јој се целог јучерашњег и данашњег дана удварао.{S} Сада га 
ица и она се стропошта доле.{S} Кад јој се муж вратио из поља, затекао ју је обнезнањену.{S} Но 
 мало попустио од правила.{S} И сад јој се приближио.{S} Наслонио се на ограду, па је пита:</p> 
.</p> <p>Кад Нада чу ту вест, стеже јој се око срца, и суза заблиста у оку.{S} Није знала за шт 
<p>Милева се заруменила, низ образе јој се котрљале вреле сузе.{S} Под црном марамом дошло јој  
о чедо.{S} Она је у постељи, а дете јој се поболи, па и умре.{S} Болест га је стегла с вечера,  
ош дубље заронила у јастуке, а лице јој се још мање видело но пре.</p> <p>Онда се Светозар окре 
а“, каже он, „лакше греши, па лакше јој се и опрашта...“</p> <p>Она подиже очи и гледаше га рад 
.{S} Један крај од образа њена види јој се према светлости од жишка, тај је крај блед као да је 
а његовим, <pb n="16" /> а из груди јој се отимају час по час речи: „Еј, мој несретни сине, све 
са умр’о место ње и то радо.{S} Али јој се показује и друга слика, па јој у ушима још и сад она 
ло онда, кад је порасла?{S} Како си јој се доближио?“</p> <p>„Доближио сам јој се лане, у Стани 
ву.{S} Она је лежала на банку а очи јој се зацрвениле.{S} Мора да је веома боли глава, ма да он 
 се доближио?“</p> <p>„Доближио сам јој се лане, у Станићеви сватови.{S} Она је играчица, да јо 
} Она је знала, где га боли, та, он јој се у слабом часу исповедио.{S} Тома се жалио на Боривој 
а, жена за часак га је искушала; он јој се повери и откри јој сву тајну срца свога...</p> </div 
стави Милевин поглед на њему.{S} Он јој се задуби у очи и разумеле је.{S} Њен је поглед питао:  
.{S} Он је тражио згоду и приближио јој се једаред, дваред, триред, десет пута, али све у залуд 
кад му се роди опет ћерка.{S} Но то јој се на послетку ваљда само тако учинило.</p> <p>Тада се  
есело гледа преда се.{S} У овај пар јој се осу по лицу силна румен; оборила је главу и стоји ка 
 више долазила к себи.{S} Пред смрт јој се предсказивала све нека ватра, дим, крв...{S} Пред њу 
по несрећи баба Језекиља, жена, о којој се по селу говорило, да јој је језик још гори и од имен 
 живе?{S} Како се зове та вера, у којој се тако правило одржава?“</p> <p>„Та се вера зове назар 
рећу главу посланице Јаковљеве, у којој се говори, како је језик мали уд, али почини велико зло 
 веру, осуди ту веру као такву, у којој се мора грешити, онда је вера била крива, а он чист.{S} 
бодно затворити дете у свињац?{S} Радуј се, што ти кћи не тражи ништа, па немој ни ти немироват 
 је хукала: „Еј, Боже мој, Боже, смилуј се <pb n="224" /> на њега!{S} Та он је праведник, ти не 
да јој се може учинити, време је, момак се пречистио.{S} И ако сад баба Стака добије згодну сна 
 је и своје.{S} Мал’ да не речеш, човек се упустио.</p> <p>Чича Тома га је пажљиво мотрио.{S} К 
но се поразговори с Лазаром.{S} Или нек се поправи или — широк је свет, па куд га очи воде.</p> 
убићи никако да замакну за усне.{S} Тек се кад год смири, па ће рећи: „Иш, не праши Симо; неће  
 лечника, да прегледа Обрена.{S} Лечник се жалио, што га нису јуче дозвали, волео би, вели, да  
, па се заплака.{S} Дуго је јецала, док се није умирила, а кад се прибрала, покајнички је спуст 
 човеку незгодне осећаје.{S} То је, док се стара навика сатре.{S} Тако је било и овде.{S} Тек п 
е не помаже и неће бити боље дотле, док се не донесе закон, да жена не сме никуд излазити из ку 
није.{S} Везали ме за пећ и ложили, док се није усијала.{S} Ако онда нисам полудео од муке, ник 
м не треба журити, но треба чекати, док се младенци не пречисте и док сотона у њима не изгуби с 
свињац.{S} Боривоје се вијао с њим, док се вијао, а после се разбеси, јарост га обузе, дохвати  
 свога друга и дуго јој је требало, док се прибрала.{S} Али онда јој беше јасно, шта ће и како  
рити и окреће га после овамо онамо, док се не расхлади или га пак сврха.{S} Ковач Шандор друкчи 
 скоро да га усрећи — дететом.{S} И док се парница код суда једва кретала, донде су сплетке и о 
она на Светозара као ви?“</p> <p>Но док се Лазар окретао, да види, где је Милева, тражила ју је 
нао на признање свога поштеног рада, ал се љуто преварио.</p> <p>Но бар да је то било све.{S} Н 
цније изишле и људи остали сами, учитељ се сам понудио, да помогне Светозару у скупљању чланова 
ласти, пустили све на вољу, и ми би вам се допали.“</p> <p>„Јес’ чуо брат-Шандоре“, вели му нат 
а жена“, рече на послетку, „па како вам се не би опростио!“</p> <p>Милева је до сад седела узбу 
Брат Боривоје“, пита Варвара, „како вам се зове <pb n="115" /> син?{S} За ћерку сам чула, да се 
м најпре саздан, па онда Ева.{S} И Адам се не превари, а жена преваривши се постаде преступачна 
 путу.{S} Велика је воља у њега, да нам се доближи.{S} У пола је и обећао, да ће у недељу доћи  
зеће реч Тома.{S} Каже: „Баба Стака нам се све већма и већма приближује.{S} Била је ономад као  
0 година после Христа, па од куд ће нам се још пре Христа забрањивати пушење?{S} Пушење је неви 
ило боље и по мене и по вас, кад би нам се милило играње?{S} Ја кажем само толико:{S} Благо оно 
плашено.</p> <pb n="48" /> <p>„Тако нам се ругају наши противници“, вели Лазар, „али види Бог,  
е би било других узрока, због којих нам се ваља борити против Назаренства, онда треба да се бор 
?{S} Пре но што постанем Назарен, морам се исповедити вашим старешинама и то на длаку“.</p> <p> 
а чисто поплашено, „то је оно, чега сам се грозила, кад сам читала те приповетке“.</p> <p>„Благ 
о, јер још нисам осетио на себи, да сам се пречистио и да је свети дух сишао на мене.“</p> <p>„ 
мо на зло наводи човека.{S} Ето, ја сам се у мојим младим годинама успалио, па онда кад девојка 
у по народу.{S} Хвала им!</p> <p>Ја сам се трудио, да у овом другом издању мало дотерам језик.< 
и, па се од тог згрозио.</p> <p>„Ја сам се успалио... успалио“, говори у себи.</p> <p>Не иде, н 
ко сам чинио отпре обично онда, кад сам се спремао на теревенку.{S} Она ме је пажљиво посматрал 
уједно и то: „Сад сам друкчији, сад сам се чак <pb n="95" /> толико поправио, да и ја увиђам о  
опште право употребио и за себе, те сам се у слободним часовима бавио књижевношћу.{S} Нико ме н 
 хоће, а нарочито њих двоје.{S} Али сам се бојао, да неће бити добро.{S} И у самој скупштини ви 
ењене људе“, вели Сима, „распитивао сам се ја то врло потанко.{S} Код калуђера се такав пост по 
вапут упустили на камен.{S} Угрувао сам се као нико, али стегнем срце и ћутим, па још они грде, 
i> и с проучавањем тих узрока бавио сам се скоро четири године.</p> <p>Питање је то већ по себи 
„зарио сам се у посао“ или „заронио сам се у посао.“ Он је држао, да је боље казати „заронио са 
е држао, да је боље казати „заронио сам се“, јер човек није свиња, да се „зарије“.{S} Које је р 
се заплакао. „Децо“, каже, „уштапио сам се, нисам могао да вам дођем, а иначе бих дошао, да се  
на нашу икону или крст.{S} Преварио сам се.{S} Погледајте онамо.“</p> <pb n="147" /> <p>И он по 
 па онда, је ли боље казати: „зарио сам се у посао“ или „заронио сам се у посао.“ Он је држао,  
њима и да их боље посматрам, уверио сам се, да Назарени сразмерно више умиру, но људи ма које д 
било за последњих 8 година, од како сам се оженио, оставио сам за после подне“.</p> <p>Лазар је 
м <pb n="105" /> је опет криво, што сам се умирио и опаметио, те вам више не вијам жене око кућ 
ој души опрашта с адиђарима.{S} И нисам се преварио.{S} На скоро ми приђе и поглади ме по челу. 
>„Промишљам о придици“, вели он. „Нисам се још решио, о чему да говорим.“</p> <p>Наста ћутање.{ 
о...{S} Баш у очи самих Материца враћам се ја с мојим малим братом Иваном с орања, хвата се <pb 
но најтеже је прекужено!“</p> <p>„Сећам се“, вели Светозар. „Од то доба прође година.{S} Данас  
А по чему си ти позван?“</p> <p>„Осећам се чист“, каже Јова.</p> <p>„Аха, дакле си се пречистио 
ута на дан дође к теби и рече:{S} Кајем се, — опрости му.“ „Па мислиш ли ти“, вели Лазар, „да ј 
воја недела.{S} Није доста рећи: „Кајем се, жао ме је“, него мораш и делом показати твоје кајањ 
ти, но три пут узастопце рече. „Одричем се!“ Па и кад сам га одрешила, каже: „Тако ми је и треб 
ог помоћи“; заборавили је и осветила им се.</p> <p>И баш у оним тако тешким данима, догоди се,  
, када Назарени почеше да осећају, е им се темељ баш озбиљно љуља под ногама.{S} Што је Рахила  
ке, доктора, учитеље и трговце, тужи им се и иште од њих потписе против својих другова.</p> <p> 
су показивали спољашњим знацима, али им се стеже у души, кад их прота онако дирљиво опомену на  
 Има он сусеткињу, Цвету, сучељавају им се баште.{S} Већ од пола године дана чим може, гледа, д 
 збор“.</p> <pb n="131" /> <p>„Не бавим се с Назаренима, нисам поп.“</p> <p>„Он има другу, већу 
 стало, ишти и добићеш је.“</p> <p>Овим се свршио разговор о наследству, али Марта није заборав 
 на њих.{S} Ти постиш, слабиш, а другим се мучиш и око другога бавиш, а овамо ти пропада кућа.. 
 је гледам, љубим је кад што, не стидим се казати и зар је то идолопоклонство?{S} То је за мене 
 Тома поручио, онда ће и доћи.{S} Чудим се само да је изостао...“</p> <p>Седе Лазар, а седе и о 
 Највећа је мука са женама.{S} Не тужим се на наше жене, него на жене, које су се затекле код н 
жену, нашао је онде Светозара, по чијим се очима гониле сузе.</p> <p>„Друже“, рече му лекар, „н 
оже.{S} Лазар је на великој зими, бојим се, врло се бојим, да не назебе.“</p> <p>Бити „на зими“ 
у стране прети опасност?“</p> <p>„Бојим се, да се не успали“, вели Тома, „ако се није већ успал 
да се причести на гробу Христову; којим се путем иде у Јерусалим? — и чега ту није било.{S} Над 
немира, па кад чу, да се парничи, с ким се и око чега се парничи, он јој озбиљно рече: „Да сте  
ко, јер је он најстарији.</p> <p>„Молим се за крштење“, каже Варвара, „осећам, да ми је потребн 
ко је стојао најближе од уласка и с њим се гости прво сукобише. „Пријатељу“, вели му прота, „ми 
лишће.{S} Што даље напредује песма, тим се све већма претварају уздисаји у јецање, испрва загуш 
шава; што већма хоће да се покрије, тим се већма показује.{S} Румен као крв јури јој по лицу са 
 у вери хришћанској да се друже, за тим се очита молитва и ствар је свршена.{S} Нема пијанке, н 
чега се утрла боја још већма.{S} За тим се икона и опет гарила, прала се, а кад се стала цепати 
и, је ли?“</p> <p>Обрен ћути.{S} За тим се истражни судац дохвати пера и хартије, те поче редов 
, виче на кочијаша, „лагано!“, а за тим се окреће жени и вели: „Пиле моје, хоће душицу да ти ис 
лико недеља био као смрвљен — но за тим се некако подиже, не мари шта говори свет о њему, но ид 
мало, па се лелек утиша.</p> <p>Међутим се окренуо Боривоје ономе, који му је био најближи: „Шт 
је и сам плаче, гризе се и очајава, чим се умири, а осети, да није добро радио.</p> <p>Што је Б 
<p>„Како на силу?“</p> <p>„Код вас, чим се роди дете, носе га попу и крсте га на силу у вери, к 
ј, мој брајко“, вели му Лазар, „с Богом се не може погађати“.</p> <p>Кад је дошао дан, да се Пе 
ст; у њему је сад она енергија, с којом се бацио на назаренско веровање... „И нећу скретати с о 
сваки залогај делио је с децом, с којом се играо, али кад му узаври крв, хоће да их побије.</p> 
и, па да ме после пребијаш“.{S} С таком се може проћи, па и вековати.{S} Али их има, које не да 
никако, а парасио је и лулу.{S} Недељом се завуче гдегод, па чита, што одавна није радио. „Боже 
ка главу с црном марамом, а под марамом се не би ни видео венац.{S} Венац треба над њом да пруж 
е, као оно месец месечара.{S} Од једном се нађе за столом, у кругу породице, а и преко његових  
p>И опет наста ћутање.</p> <p>Од једном се Боривоје нагло исправи. „Па шта ћу онда ја?“ пита оч 
ер се не смеју цепати.</p> <p>Од једном се отворише врата.{S} Зашушта свила; забљешти злато; пр 
у сами себе.{S} Претилину једете, вуном се одевате, кољете товно, стада не пасете.{S} Слабе не  
не је често врло силовит“.</p> <p>У том се Лазар вратио.{S} Но узастопце за њим ишла ја жена, С 
ер се стиди свога незнања.</p> <p>У том се умеша у разговор и трећи заточеник, Пера Крњин: „Е г 
несреће.{S} Јула, Симина жена, грохотом се насмеја.{S} Њен звонки кикот дуго се разлегао по соб 
езазленост није се повратила.{S} Срећом се не враћаше ни она негдашња узбуђеност.</p> <pb n="17 
затекао ју је обнезнањену.{S} Но срећом се показало, да је ствар добро прошла, јер је и то срећ 
 Стеван и Боривоје беху сами.{S} Стеван се није више вратио, а и Боривоје једва остаде жив.{S}  
ко се и нађе један у стотини, тај један се изгуби, њега не виде, он не рачуна, нема га.{S} Мног 
пиј, градимо од зла горе.{S} Чича Срдан се нашао у крчми са својим пријатељем Гајом, чији је си 
ој ни ти немировати“.</p> <p>Чича Срдан се мало поплашио и умири, али од ото доба је још кивниј 
о је упало Јелени врло у очи, јер Срдан се скоро никад не растајаше од луле.{S} С тога је она д 
е њено.</p> <p>Тако је и било.{S} Таман се Марта подигла из постеље, кад стигоше пред кућу вели 
ватром, која је заносила.{S} Истина, он се трудио да изгледа миран, да утиша ту ватру, али је о 
> <p>И кад донеше и њему прегрш-две, он се намамио, те каже: „Нисам дошао у апотеку, да ми мери 
га код њега.{S} Кад Јова нешто рече, он се осу на њега: „Шта је Јово“, пита, „зар си се и ти да 
</p> <p>Кад Гиги споменуше о Милеви, он се зажари радосним руменилом.{S} Та, да обиђеш Назарене 
мах обоје ћуте.{S} Она се као стиди, он се озбиљно збунио.</p> <p>На послетку ће он први почети 
Тек кад старац чу шта раде Назарени, он се побеси. „Нећу“, каже, „да које ко дели мом сину мило 
Чим је спази стари сеоски свештеник, он се само пљесну рукама: „Наопако баба-Стако, зар и ти?{S 
ад чу чича Срдан, како је с Милевом, он се сад тек разбеси.{S} Кад јој дође време, да иде у ску 
Назарени хтедоше да започну молитву, он се диже. „Браћо и пријатељи моји“, каже, а глас му дрхћ 
р и Милева ушли у собу и пришли оцу, он се заплакао. „Децо“, каже, „уштапио сам се, нисам могао 
ије могао задржати.{S} Он мора даље; он се заветовао, да неуморно пешачи и купи прилоге за свет 
т скр’о да Бог да, на томе путу“.{S} Он се на децу и не осврће, а женама ће одговорити или не о 
а све, што је рађено против тога.{S} Он се борио с Назаренима у њиховој скупштини, борио се с њ 
овач седео је на коли поред жене.{S} Он се оног јутра, после јутрење, у највећој тајности венча 
а му не достаје, а то је крштење.{S} Он се мора сам јавити старешинама, сам искати крштење и из 
 опазили сви, а највише Назарени.{S} Он се сад још мање бринуо око њихових ствари, а занемарио  
м,“ мисли Тома, „или ће пропасти.{S} Он се успалио за Цветом.{S} Треба журити“.</p> <p>И он то  
ји, како је било с првим човеком.{S} Он се кукавац није још ни пробудио био из оног тврдог сна, 
 је био једини, који их је тешио.{S} Он се позивао на речи апостола Павла, који рече у својој п 
љен, када чу кораке.{S} Иде неко.{S} Он се крену <pb n="166" /> и - побеже.{S} Куда?{S} Не зна  
 голем утисак на душу Боривојеву.{S} Он се испрва занесе, па онда клону под утиском тих речи... 
ривојев поглед зауставио на њему.{S} Он се задуби и Боривоју у очи и разумеде и његов поглед.{S 
н питали људи: „Шта је то, Шандоре?“ он се по мало смеје, а по мало црвени и вели: „Ето, шта је 
и као човек, кога хоће да прободу, а он се не <pb n="159" /> миче.{S} Дај, да се брани!{S} Но д 
 зло.{S} Отправио је Варвару саму, а он се опет затвори у ону мрачну комору и горко плакаше.{S} 
горке, али друкче не може бити.{S} И он се окрете према свештеницима. „Опростите ми „пречасна г 
о важну ствар“.</p> <p>Одведоше га и он се после два сата вратио.{S} У лицу светли, као да се м 
p>Боривоја је гризло много што-шта и он се тако рећи јогунасто повукао од свега.{S} По лицу му  
 дајте, донесите.“</p> <p>Донесоше и он се расположио, жваће у сласт и говори: „Баш смо ти ми С 
ут.</p> <p>На послетку догрди Томи и он се реши да јавно, у скупштини укори Боривоја.{S} Али не 
сање чује се јасно и у оном метежу и он се повуче у крај.{S} Гаја се у оном комешају подиже с п 
срце, па морам упрети очи у вас — (и он се окрете на Здравковића и другове) и морам рећи:{S} По 
оје требао је да се радује томе, али он се није радовао.{S} Кад год је мислио на њу, њему падаш 
акнуло се врло често Боривоја.{S} Но он се бранио од тог утецаја. „То је сотона, који сад младо 
{S} А теби је доста да очуваш.{S} Но он се не да ни осолити.{S} Сад већ било па прошло, шта ћу. 
а нема места?“</p> <pb n="157" /> <p>Он се као расрђен окрете и оде, па се онда врати и рече:</ 
лас, кад стигоше до Боривоја.</p> <p>Он се задубио у посао, па није ни опазио, каква му испитна 
д хтео да устане и оде.{S} Но уздржавао се, док је могао, па онда му прекипи.{S} Устаде и пође. 
S} Ко је хтео да се накашље, накашљавао се, а ко је хтео да убрише нос, слободно му је марамом  
ожје и Христове речи.“</p> <p>Раздрагао се чак и Шваба Сепл, па се и он умешао.{S} Вели: »<fore 
о Боривоја, а Петар стао у страну и дао се у крупне мисли.{S} Шта ли ће он?{S} Читаву ноћ није  
може у његову одбрану казати.{S} Опијао се, па је онда немилостиво тукао не само жену и кћер, н 
, а особито домаће не промишља, одрекао се вере, гори је од незнабошца“.</p> <p>„То сам хтео да 
 с ким је он сваке ноћи банчио, одрекао се рђава живота; оде у Назарене. „Хвала Богу“ рече Срда 
Боривоје њих није ни опазио.{S} Одвукао се на даске, које тамо замењују кревет и остао непомича 
а умиривати.{S} За младости њене хватао се Срдан радо до ње у коло, ваљда ће је послушати. „О,  
чакширама му се замрзла вода и нахватао се лед.{S} Сместила га у постељу, из које се ни трећег  
ection" /> <p>Сутра дан по подне састао се код Лазара назаренски одбор.{S} Ту је Мирко, ту Тома 
 се највећма истиче Светозар.{S} Умешао се био и Здравковић, но грдно је насео.{S} Прота са сви 
вични Назарени св. писму.</p> <p>Умешао се и бележник. „Ја“, каже, „браћо, највећма вам не одоб 
је управо глава окружног затвора, слабо се бринуо о томе:{S} Цвета ли или не цвета назаренско а 
избљува на длану млеко материно, а ђаво се <hi>застиди</hi> и избљува децу.{S} Ето, дошли смо д 
пања, јереси и зла.“</p> <p>Светозарево се лице снуждило за часак. „Истина је“, каже, „много се 
епа девојка од својих 18 година.{S} Ово се девојче по свему разликовало од осталих девојака.{S} 
а не приличе на данашњи догађај.{S} Ово се крштење свршило, по његову мишљењу, једино с прањем  
 се ухватио за главу, а неко рече: „Ово се мора предати суду.“</p> <p>Но сви су вртили главом.{ 
219" /> камен.{S} Није се успалио, него се згадио.{S} Љубав, коју је осећао према Цвети, очувал 
 што га се лепе цуре и другови му, него се радо разговарају с њиме: бележнички писар, па чак и  
ем.{S} Али није било због тога.{S} Него се лагано, чисто кријући одвукоше у предње собе, где им 
емена, може се по мало, лагано.{S} Него се о томе промишљам: би ли ја могао све то исплатити ма 
ли не рече: „Иди од мене, сотоно!“ него се упустио да брани Наду Каже: „Остави сиротицу с миром 
пажљиво, те на брзо заврши.</p> <p>Него се после тога Шандор ковач баш показао.{S} Каже: „Ако ћ 
ило за часак. „Истина је“, каже, „много се говорило и говорило, а мало се радило...{S} Али ако  
е, које горе као да су усијане.{S} Дуго се мучила, док је отворила комору, јер јој дрхћу руке к 
је лекара, па је отишао к њему.{S} Дуго се њих двоје разговараху и на послетку рече лекар: „Мој 
ом се насмеја.{S} Њен звонки кикот дуго се разлегао по соби, а њени правилни, бели зубићи никак 
 које ће куће узети жену“.</p> <p>Уплео се и брат Мија.{S} Каже: „Да, да, успаљивање само на зл 
свој...{S} До сад, кад је плануо, занео се, било је само за тренут, после се умирио и беше по н 
и руком по образу.{S} Милева...{S} Упео се из све снаге да разуме, али не може, само толико схв 
} Светозар који је до њега стојао, брзо се умеша. „Брате мој Лазаре,“ вели он, „брате по родите 
и јој по лицу са ове невештине.{S} Брзо се заогрнула марамом, па понуди Лазара, да седне.</p> < 
Само му лице за тренутак потамни и брзо се опрости.</p> <p>Лазар је отишао кући и прво је ушао  
 је био силан, Лазар се заљуља, но брзо се прикупи.{S} У један мах је изгледало, као да ће побе 
свештеник није хтео да изостане.{S} Био се мало запустио с придикама; што јесте, јесте, али кад 
еже.{S} Куда?{S} Не зна ни сам; изгубио се; заишао је у улице, које не познаје.{S} И дуго мора  
етозар је пољубио оца у руку, поздравио се с братом, па онда рече:</p> <p>„Бабо, имао бих о важ 
 је Боривоје хладан, шта више намргодио се.</p> <p>Варвара је издржала испит сјајно, она је зре 
ви...</p> <p>Пола сата доцније пробудио се Гига и тражио ју је очима.{S} Кад виде празну постељ 
н, увек сам метао руку на срце и трудио се, да свакоме кажем истину — па ма ме постило оно, што 
упца — сунчева.</p> <p>А ето, приближио се час, да и Варвара постане савршена, дође време, кад  
ама; испрекрштала соба орасима; запалио се бадњак; запојаше већ и звездари: „Слава во вишњих Бо 
вна није радио. „Боже мој, Боже“, молио се чича-Срдан, „да хоће подржати овако, па бих за три-ч 
 жене погане?!“</p> <p>„Мани ме“, молио се он.</p> <p>Но она га није манула, него је хтела да з 
ије се и опет забравио у комору и молио се дуго Богу.{S} Дуже но икад пре, али му сада више не  
 Рав измудрио је друкчије.{S} Промислио се, па је казао: „Адам није створен први дан недеље, па 
се сећате, али не могу примити,“ бранио се Боривоје.</p> <p>„Та узмите, но.{S} Не бојте се ништ 
подне се упутио у Лазаревац.{S} Извинио се код својих Назарена, што неће доћи оног вечера на за 
истра погледа и мирна лика.{S} Наслонио се на сто, у руци му <pb n="31" /> св. писмо, те као да 
{S} И сад јој се приближио.{S} Наслонио се на ограду, па је пита:</p> <p>„А зар ви, Цвето, неће 
ца, неко жита, <pb n="210" /> и искупио се леп новац.{S} Лекар је набавио серума и лечио је не  
с Назаренима у њиховој скупштини, борио се с њима на улици; он је у цркви придиковао против њих 
и Тома: „Сиромах Боривоје!{S} Заговорио се с Варваром и кад се коњи поплашили од оног пања, ниј 
тио се и Мата Вајун из Босне.{S} Вратио се болестан, жут, без Рахиле.{S} Она је утукла његове н 
ну.</p> <p>На кратко после овога вратио се и Мата Вајун из Босне.{S} Вратио се болестан, жут, б 
зио, од куда долази то питање.{S} Сетио се, да га је она још једном то питала и довела га онда  
ићи.</p> <p>Он је испрва беснио и љутио се, после се предао и умирио.{S} Запали лулу, па само г 
уди.</head> <p>Сутра дан у јутру упутио се Светозар на посао.{S} Прво је потражио учитеља, Мили 
 од вароши — тим је мање зла. (Пребацио се брат Станко — довикну му неко).{S} Сад хајд, нека је 
о похвалити.{S} Баш Сима Ваљан парничио се с Мишом Савићем због увреде части већ скоро годину д 
празна, пуста.{S} Бадава је све, научио се на жену, а ње нема...{S} Другови му и опет дају за п 
оном, ко је млад,</l> <l>Благо оном, ко се воле,</l> <l>Од тог нема боље.“</l> </quote> <p>У та 
, своје приповетке, <pb n="86" /> но ко се год начита тих приповедака, па се такне душе припове 
емо мал’те не проћи и с Назаренима, ако се добро не побринемо.{S} Чим од ко од њих у скупштину, 
 да неће од целог посла бити ништа, ако се сеоска интелигенција извуче и остави народ сам на ти 
м двоцевком и хтеде да пуца у коње, ако се макну, те се весеље продужило до подне.{S} Једном ре 
.</p> <p>Но опет се некако сложише, ако се и то може назвати слогом.{S} Јер кад дође светац, он 
ари, с којима се она не сме шалити, ако се баш момак и нашали.</p> <p>Обренов бранилац говорио  
добро је видео, куда ће то одвести, ако се потегне цепидлачење на основу св. писма.{S} И збиља  
ила на кукурузи.{S} Брала си пасуљ, ако се не варам.“</p> <p>Милева се исправила као мачка, кој 
не изгуби своју власт, јер наопако, ако се и сотона умеша, те он буде у браку трећи.{S} Но кад  
ли Мирко, „а још већма се радујемо, ако се с нами заједно помоли Свевишњему.“</p> <p>Још су њих 
, продужује Тома, „па да помогнемо, ако се још може.{S} Лазар је на великој зими, бојим се, врл 
вога века, па је лепо од мене и то, ако се од сад поправим и не дирам у туђе“.</p> <p>„Хеј, мој 
а је бела врана, неће ван света.{S} Ако се и нађе један у стотини, тај један се изгуби, њега не 
ећма отуђује од светских ствари.{S} Ако се Нада не сети, да треба поорати њиве или посејати дет 
, ногом или се не крстио никако.{S} Ако се ти, Ђоко, не опаметиш, ја одмах шаљем у варош по док 
чудо, ако отуда изиђе свако зло.{S} Ако се дете кад год и заигра, може му се опростити.{S} Али  
 прегорети штете, попунимо му је, а ако се поквари, искључимо га из круга нашег, јер од мало кв 
ди; ти ће ме избегавати као кугу, а ако се помешам у моје старо друштво, не могу се поправити.{ 
одитељима.“</p> <pb n="77" /> <p>„А ако се не воле?“ питају све три у један глас.</p> <p>„У нас 
и сагреши брат твој, накарај га, па ако се покаје, опрости му.{S} И ако ти седам пута на дан зг 
о у воску, да је ствар добивена, та ако се Рахила неће наћи у том послу, која ће.</p> <p>„Него“ 
лим, овоме неће нико замерити.{S} И ако се сложите, ја ћу говорити баба-Стаки, а брат Мирко Мил 
вање</hi>, само ако није шкодљиво и ако се умерено чини.{S} А пушење није баш шкодљиво по здрав 
Но сви су вртили главом.{S} Наопако ако се и суд <pb n="225" /> умеша у то.{S} Та он је први по 
баш шкодљиво по здрава човека, само ако се умерено чини.“</p> <p>„То је за мене нешто ново“, ве 
: „Мани се ти краљевине и суда, јер ако се потегне та ствар, ти ћеш настрадати.{S} Зар мислиш,  
 ћу се молити Богу да се сетиш, јер ако се ти не сетиш, ја бих ти бадава говорио...“</p> <p>Лаз 
м се, да се не успали“, вели Тома, „ако се није већ успалио.{S} Има он сусеткињу, Цвету, сучеља 
, као да ме се то врло слабо тиче. „Ако се друштво распадне, онда га неће бити, па крај“, рекох 
робуди песма његова сина, ко вели: „Ако се момак и провесели мало, није зло“, а сад и нехотице  
а, нешто би се морало учинити.{S} Овако се не може.{S} Ми смо врло болесни и треба нам лека.{S} 
оје изговори тај човек на збору: „Овако се више не може; нешто се мора учинити.{S} Народ тражи  
чила.“</p> <p>Кад чу Сеплова Лиза, како се њен Сепл осилио, намргоди се и довикну му крештећи т 
врда намера...{S} Како је поникла, како се учврстила, не питајте.{S} Од варнице до пламена чест 
ве...{S} А <pb n="201" /> гле сад, како се његове речи тумаче.{S} Као да хоће цркву да руши, а  
 истаче Шандор ковач.{S} Кад виде, како се госпођа Здравковићка устумарала по школи тамо амо и  
оје је био изненађен и не сећа се, како се поздравио с Милевом.{S} Зна тек толико, да га је пон 
>Јулка га већ пита даље: „А јелте, како се носе ваши попови?{S} Имају ли браду, као наши, или с 
 још јаче и затвори очи.{S} Осети, како се мајка му належе на њ; образе му већ дирну њен врео д 
ковић у новинама китњаст извештај, како се сакупила војка против Назарена и како сјајно победиш 
ähmtheit</foreign>.{S} Ја не знам, како се то трпи?{S} Та те су речи <foreign xml:lang="DE">pol 
им.{S} Кад се гадите на пијанство, како се и ту не пребацисте, те не забранисте са свим вино, н 
та, „ми дођосмо до вас, да видимо, како се молите Богу.{S} Ваљда је слободно.“</p> <p>„Ми се ра 
ина.{S} И гле већ на првом кораку, како се љуто превари!{S} Сад види, да се сотона у њему само  
 знају, кога треба волети</hi>.{S} Како се треба женити и удавати, о томе нам је забележено у с 
е сирота згранила, кад га виде.{S} Како се вукао оним јендеком, дошао сав укаљан, а по чакширам 
“, пита, „људи, који тако живе?{S} Како се зове та вера, у којој се тако правило одржава?“</p>  
те, шта осећа тај човек у себи?{S} Како се прашта с душом?{S} Ко на то мисли, тај мора да живи  
Марта оног дана најсретнија.{S} Па како се тек радовала, кад виде, да се Нада привија уз њих и  
да исплаче и да олакша себи.{S} Па како се сахрањујете?{S} Укопавате мртве као петла на буњишту 
 си прекјуче читао у св. писму, та како се зове само... живео је преко 900 година, опет не бих  
е онда отишла неком бегу у харем и како се чује, потурчила се.</p> <p>Жена и породица примише г 
утер и Калвин и Социјус и Фрелих и како се зову сви ти реформатори били су ваљани и даровити љу 
 ни <pb n="40" /> кад је устао, ни како се обукао.{S} Успомене из његова детињства и она свечан 
apter" xml:id="SRP18966_C7"> <head>Како се граби девојка?</head> <p>Кад се Пера ослободио затво 
ље.</p> <p>„Онако“, каже Варвара, „како се крстио Господ наш Исус Христос и како је забележено  
 непрестано гледала онамо.</p> <p>„Како се зове он?“ пита мало доцније Јованку.</p> <p>„Боривој 
исли ни на што, али мора.</p> <p>Некако се извукао и не оде на јутрење, али је отишао на службу 
 па није чудо, што смо неозидани и лако се рушимо у — Назарене и свуд, где не треба.{S} У самој 
у пре никако није могла угушити, полако се стишавала.{S} Она је гледала Јованку и видела на њој 
-Срданово, његова мезимица Милева, тако се опет приљубила уз Лазара, да већ не зна шта ће.{S} Б 
и недеље.{S} Прођоше као три сата, тако се бар Боривоју чинило.{S} А опет колико бола, колико п 
нска скупштина, празна је.{S} Ето, тако се свршило оно, што је професор Здравковић назвао:{S} Д 
ш сад Лазар болестан, легао је.{S} Тако се нешто морало излећи, јер њему не треба божићне сламе 
рти пут из воде.{S} Окренуо се.{S} Тако се бар онима на бајиру учинило, али је било од више мра 
рају, која се дигла против њих.{S} Тако се не може више.{S} Бог нам је дао пример; тако не иде. 
ој њиви и неким кукурузима.</p> <p>Тако се ухватио већ и мрак.{S} Боривоје се мало <pb n="171"  
моћ“.</p> <p>Девојке се стресоше. „Тако се код нас иде на погреб“ каже Јованка.</p> <p>„Па да л 
е већином предбројано, показује, колико се наш свет интересује за важно питање, које се у овом  
> </quote> <pb n="85" /> <p>Ето, толико се од прилике дознаје и из тог романа.{S} У читавој књи 
о.</p> <p>„Два форинта.“</p> <p>„Толико се ваљда може и међу нама покупити“.{S} И Мирко извади  
и неће грамзити за нечим особитим, нико се неће отимати за златним крунама, великим звонима, ду 
 <p>Помирење је дакле постигнуто и нико се томе није више радовао, но Светозар и Јованка.{S} Ал 
мени, премили друг мој...“</p> <p>Мирко се ухватио за главу, а неко рече: „Ово се мора предати  
 је душа жедна исповести.“</p> <p>Мирко се окрене пророцима, а они сви климају главом, само је  
твар. „Сиромах“, мислила је она, „тешко се бори са својом крвљу... он је ту крв заћуткао, али,  
.</p> <p>Међу сеоским девојкама опажало се, да се губи шаренило.{S} Хтеле су да уведу — егал.{S 
 је тешко било то издржати, а понављало се скоро сваку ноћ.{S} Кад сване дан, онда опет Нада, њ 
0 година, али много млађа изгледа, мало се накашље, па онда поче: „Запазио сам, да није само до 
рене.{S} Од кад дође поп Светозар, мало се утишао свет против њих, не нападају их више на улици 
, „много се говорило и говорило, а мало се радило...{S} Али ако бар неки део тих учењака и госп 
ако необично покоран.</p> <p>Но за мало се окренула ствар.{S} На место зебње дошла је радознало 
већ, да не сме пушити “.</p> <p>За мало се и опет упутиле девојке Боривоју.{S} Он је добро опаз 
, да се оне опијају?{S} Жене старе мало се можда и заплачу, кад помисле на смрт; та да, нико ни 
ују га речма, моле и опомињу, а по мало се ребре око њега, те га раменима отискују.{S} Рукама г 
.{S} Криста је прегазила Дунавац, умало се није удавила, па онда запраши даље и никад се више н 
 у последње време слушао о вери, тицало се испосништва, хаџилука и сотонина кушања.</p> <p>Сад  
дарише звона на молитву.</p> <p>Стишало се и у Боривоју...{S} Њему је само у пола јасно, где је 
 <p>Лазар је узео Стану за руку, видело се, да он пред њом још по највише вреди, одвео ју је на 
упалим очима и тешкој суморности видело се јасно, да су скрушени, готово сломијени оним страшни 
ајмуни, што видимо то примимо.{S} А зло се лако прима и ми то примисмо.{S} Добро ћемо ваљда пос 
естио.{S} Био је као онај камен; радило се с њиме ма шта, метнуо га овде а онде, све једно му ј 
 борби око свога оца.</head> <p>Ближило се вече, кад је требала да се реши судбина чича-Срданов 
епуно срце мало говори.</p> <p>Ухватило се и вече, те је било време, кад Назарени иду у скупшти 
ло, све ће добро бити.“</p> <p>„Упутило се“, каже Светозар. „Онај, који је тврдо спавао, пренуо 
и час пре или час после?</p> <p>Свршило се врло брзо, јер дође време, да се крсти Варвара.</p>  
азар је на великој зими, бојим се, врло се бојим, да не назебе.“</p> <p>Бити „на зими“ и „назеп 
д Назарена састану мушко и женско, врло се радо једно пред другим понижавају и износе своје гре 
г, чега данас видимо?</p> <p>„Променуло се време, намножише се учени људи у народу, створише књ 
ван глас и њено анђеоско певање такнуло се врло често Боривоја.{S} Но он се бранио од тог утеца 
ата и ушао с Боривојем у двориште, чуло се женско запомагање из Јовине собе.{S} У дубини двориш 
дравковић свршио, са многих страна чуло се: „живео!“ Прота је мењао боју, свештеници се нашли у 
в и сви поустајаше.{S} А у разлазу чуло се где шапћу: „О, да се хоће и Светислав упутити стазом 
ојити без икаква промишљања.{S} Прочуло се о њему, и то с правом, да зна на памет цело св. писм 
ач га прекиде. „Да богме,“ каже, „знамо се већ.{S} Они по свом закону не воде политику; они не  
је последња реч протина одјекнула, само се по држању његову опазило, да је завршио, кад Светоза 
врло узбуђен, Јелачић, таст његов, само се смејао. „Баш волим“, вели, „што сам отишао.{S} Данас 
ке црне капуте и високе цилиндере, само се пљесну рукама и рече: „Оволико госпоштине нема за це 
чи.{S} Туци се, уби, исплатићу те, само се остави Назарена, јер ја то не могу преживети.“</p> < 
</p> <p>Сутра дан су сви поранили, само се Лазар необично успавао. „Нека га“, вели домаћица, об 
ки метеж.{S} Но Лазар није спавао, само се бојао да отвори очи.{S} Оно, што је јуче учинио, ура 
а је моба, кад је тога у нас било, само се на жалост изгубило.{S} Ако је да узајмимо једно друг 
а.“</p> <p>Доктор је говорио лепо, само се на крају упустио у ситнице.{S} Доказивао је, како је 
људи.{S} Или можда дан и није леп, само се њему чини тако.</p> <p>Већ хоће да се ухвати мрак, к 
 пожутео.{S} Јао, једини мој мужу, само се сад предигни, никад више нећу...“</p> <p>Мирко гледа 
ера?{S} У школи нису училе о томе; само се Јованка сећа, да је њен отац једном о томе дуго разг 
.{S} Страшна је била та приповест; само се многи зачудише, кад чуше, да је сотона био бео.</p>  
две године без икаквих потреса.{S} Само се Нади учинило, да су у последње време све чешћи и чеш 
, не сме никоме да погледа у очи и само се крстио.{S} Да је ко добро пазио, могао је приметити  
могао облагородити — човека.{S} Но само се у то мора уложити велики труд и велика брига, мора с 
ишли данас у назаренску скупштину, тамо се дохватили с лажљивим и глупим назаренским апостолима 
и?“</p> <p>„Што је истина, истина; тамо се срдила, плакала је и искала се натраг.{S} Каже ми: „ 
е дотле, док не одеш у Јерусалим и тамо се не покајеш.“ Онда је, видиш, Гавран ишао у Јерусалим 
ругови лепе ме се као чичак... запијемо се негде, и онда: хајд...{S} Знаш ли ти Лазаре, шта је  
ред вече остаће код мене.{S} Сутра ћемо се за дана и тако састати, па ће бити и он мећу нами“.< 
у реч у устима, јер иде време, кад ћемо се љубити с њима.{S} Зауставите подигнуту руку, јер иде 
да се не би успаљивали.{S} Али ако ћемо се и уз жену успаљивати, онда је зло у две руке.{S} Мор 
е није, за то нема суда, а за жену ћемо се већ разговарати.{S} Ти си, братко мој, био луд, још  
ндук, понесемо ашове и мотике, помолимо се Богу и укопамо га“.</p> <p>„Не плаче сетра, кад јој  
м ишла у цркву да плачем.{S} Али манимо се тога.{S} Ви знате, да смо се погодили, да ми не гово 
Али манимо се тога.{S} Ви знате, да смо се погодили, да ми не говорите о том.“</p> <p>„Жао ме ј 
ли наставни план за школе, у којима смо се учили; ви сте установљавали метод; ви сте нас васпит 
астерасмо и једног убисмо.{S} После смо се позавадили око тога, ко је најпре навалио на оног уб 
о говорили о моди и луксузу, китили смо се, а кад смо говорили о умерености, градили смо тереве 
ш ни то, а хоћеш да ме уграбиш.“ Ту смо се растали и нисмо се дуго састајали, јер уз божићни по 
 ме уграбиш.“ Ту смо се растали и нисмо се дуго састајали, јер уз божићни пост не игра коло...{ 
>Збор је прота отворио.{S} Каже: „Нисмо се пријавили власти, нећемо дакле бирати ни председника 
 треба и седам пута да му опростиш“, но се позивају на речи апостола Павла у његовој посланици  
игао из гроба.</p> <p>Не тражи кола, но се упутио пешке у Боривојевац. <pb n="91" /> Леп је јес 
} Је ли ова ствар човечна и поштена, но се само пита:{S} Неће ли ме закон казнити, па ако неће, 
оје „Рождество“, али старац не једе, но се заплака.</p> <p>На велики петак мора Јова да бега из 
и.{S} Нити живе у братству и љубави, но се туже и парниче као душмани.{S} Не обзиру се на речи  
љујемо онај ђавољи рог да нам пишти, но се сећамо Бога.{S} Момак и девојка изјаве пред скупштин 
да шета.{S} Али није могао више ићи, но се наслонио на зид.{S} Дигла се била бура, завитла мећа 
 далеко, па и тамо није био сигуран, но се молио Богу: „Господе Боже, доста ми је свега, прими  
 последњих дана није легао у кревет, но се вукао од зида до зида.{S} Није јео, није говорио, са 
..“</p> <p>Чича Срдан не пази на њу, но се и даље размахује: „Овај сахат, кажем, баците на поље 
ачиш Христове речи онако, како пишу, но се заклањаш за апостола Павла?{S} И ја не тумачим оне р 
служи сама.{S} На столу је боца, лагано се диже, придржава се уз зид и домили донде.{S} Напије  
а стаса, голубија погледа, а непрестано се врзе око свога мужа.{S} Њена, што би рекли, елегантн 
 кесу, затвори добро амбарове и озбиљно се поразговори с Лазаром.{S} Или нек се поправи или — ш 
ћеш.{S} Ми треба да га оснујемо.{S} Оно се зове: <hi>Друштво добрих људи</hi>.{S} У томе друштв 
, ја сам хтео да му видим растење и оно се подизало и расло је, само је расло невидно у земљи,  
цем.{S} Видим, нема је овде.{S} Сигурно се поболела кукавица, угушише је оне сузе, које је задр 
p>Девојке заћуташе за часак.{S} Сигурно се промишљале о томе:{S} Да ли може суд затворити и так 
иле Боривоја из дремежа.{S} Но на скоро се уверише, да речи нису са свим погодиле.{S} Боривоје  
ко, да су била, „задовољавајућа“.{S} То се овима није допало, те га нападоше.{S} Дође међу њима 
 које се у овом роману расправља.{S} То се интересовање најбоље засведочава тиме, што су чак не 
акши, но они <pb n="221" /> први.{S} То се бар види по томе, што се међу њима множе зађевице, а 
ву зиду и не миче се.{S} Не спава, а то се види по томе, што час по час иште мало воде.{S} Пуна 
а.{S} Јулка је сувише ватрена, па за то се умеша и она у разговор. „Кажите нам, Боривоје, кад н 
/p> <p>Боривоје је знао све ово и за то се намргодио.{S} Он познаје Варвару, зна да је над њом  
, га та борба стаје радости.{S} Но и то се могло како тако поднети и Марта је хвалила Бога, што 
е се гости, а неки чак и намрштише. „То се нас тиче“, рече Здравковић свом другу.</p> <p>Кад се 
а, он мисли на другу плаћу“.</p> <p>„То се већ односи на другу ствар“, вели Светозар. „Но и оно 
рка су упрти многи погледи.{S} Нарочито се госпође згрнуле онамо и чекају, шта ће рећи овај наз 
још весело, безазлено погледају и чисто се пренеш, кад их после неколико тренутака видиш, где с 
о тужио за матером, и срећа његова, што се у оно доба нађе уз њега жена, која није дала, да му  
 новаца, перина, једном речи свега, што се могло украсти, понети или отерати.{S} Лазар је писао 
ко поднети и Марта је хвалила Бога, што се и тако свршило.{S} Управо она је мислила, да се сврш 
 било.{S} Нада је зачуђено гледала, што се њен човек дао у такав разговор; та, тај запиткује, к 
ио до душе затворен, али то је све, што се може у његову одбрану казати.{S} Опијао се, па је он 
 а испод сваке главе насликано све, што се односило на тај одељак.{S} Био је дакле на тој икони 
/> први.{S} То се бар види по томе, што се међу њима множе зађевице, а не смеш да их опоменеш,  
Богу као и ми, а да од Бога нађете, што се одвојисте од наше заједничке матере цркве?{S} Без па 
авац — Назаренство.{S} Не гледајте, што се то двоје тако разликује једно од другог; то су рођен 
довезује на ово: <hi>А ово не рече, што се стараше за сиромахе, него што беше лупеж и имађаше к 
 лупеж и имађаше ковчежић и носаше, што се меташе у њ</hi>... „Био је дакле благајник Христов и 
е од ње и не рече збогом.{S} Да ли, што се расрдио или због тог, да може пред вече и опет доћи  
или прекор.{S} Други су сажалевали, што се таки ваљани људи толико заборавише и бацају се једно 
 мислила; она је хтела да се сврши, што се започело, јер каже: „Сви хвале Лазареву главу и наук 
јевцу.</p> <p>Марти је врло годило, што се њен Боривој лепи Наде.{S} Често је говорила у себи:{ 
а својих места, јер је и њима мило, што се опростише беде, па донеше и воде.{S} Они се разлазе  
и узаман.{S} После се догодило оно, што се у таквим приликама обично догађа.{S} Парница је доне 
Међутим није се нико окретао на то, што се Боривоје намргодио.</p> <p>Исповедише Варвару, имала 
ена.{S} Њу је највише придобило то, што се бојала за мужевљево здравље, ако остане све као до с 
 њој немам више шта рећи за сад.{S} Што се Рахиле тиче, она је старија, може јој бити и 28 годи 
ки поричу и прекидају говорника.) А што се тиче Назаренства, моје је уверење ово:{S} Читаво људ 
ако пролази време и то је све.{S} А што се св. писма тиче:{S} Ми га разумемо и без богослова.{S 
е и недеља.{S} Многи нису знали, за што се тога дана свршила служба с јутрењем, кад је село пун 
 n="8" /> брат и ја баш не знам, за што се тако окомио на тебе.{S} Ружи те свакојако и поручује 
, она је зрела за крштење.{S} Но за што се намргодио Боривоје? — Одмах ћу рећи.</p> <p>Како бив 
ријотски, који га после издаде: „За што се ово миро не продаде за три стотине гроша и не даде с 
</p> <p>Она не одговара.</p> <p>„За што се мучиш, сестро?{S} Бог је дао човеку мелема против бо 
осте, а требало би да доносе.{S} Не што се то нас тиче, него да види свет, да се ни при царским 
озно, што лежи у тим приповеткама и што се износи, кад мање, кад више скривено.{S} Свака поједи 
скупоценим, него добрим делима, као што се пристоји женама, које се обећавају у побожности.{S}  
са столице као поплашена срна и као што се већ у таким приликама дешава; што већма хоће да се п 
аха.{S} Но испало је друкчије, него што се бојала.</p> <p>„Кристо“, каже јој он, „што је до сад 
го претежнији од њих?{S} И за одело што се бринете?{S} Погледајте на љиљане у пољу како расту,  
им, и пошло му је за руком боље, но што се и надао.</p> <p>Но на кратко за тим допаде Лазару гл 
, али удешава, да не стигне пре, но што се смркне.</p> <p>„Лагано!“, виче на кочијаша, „лагано! 
о, да је ствар ишла много лакше, но што се надао.{S} Он је мислио, да је достигао мету и усклик 
орели је, већма би угодили Богу, но што се око ње инатите, парничите и сатирете“.{S} За тим јој 
на збору: „Овако се више не може; нешто се мора учинити.{S} Народ тражи лека, па ако му тог лек 
јбоље, Боже ми прости — пакао.{S} Нешто се кува у њему, али још не зна шта.{S} Тада се подиже,  
еобично тужно, па и заношљиво.{S} Нешто се такну Боривоја и дође му воља, да утеши ону покајниц 
 метнуо обе руке сестри на чело, нагнуо се над њом и гледао јој је дуго у очи.{S} Њено је лице  
 на постељи; грозница га тресе; окренуо се дувару, само да не види ништа, али опет за то чује и 
ивоје и четврти пут из воде.{S} Окренуо се.{S} Тако се бар онима на бајиру учинило, али је било 
ривоје не зна, шта да мисли.{S} Окренуо се великом фишкалу, а онај сео на канабе, опружио ноге, 
ар. „Онај, који је тврдо спавао, пренуо се мало, мигољи се.{S} Но хоће ли после овога тврдога с 
ечујно: „Убио сам жену...“</p> <p>Зачуо се цик; један само, али су све три девојке цикнуле у је 
ов бранилац му није остао дужан и ствар се свршила с тим, што је бранилац био осуђен на 50 фор. 
сабију у гомилу и гледају.</p> <p>Ствар се нагнула са свим на ону страну, камо не треба.{S} Кол 
?{S} Крштен, пречишћен, па опет?{S} Зар се сотона и опет појавно у њему?</p> <p>Кад се свршила  
 мисао:{S} Шта она мисли о њему?{S} Зар се он ње није одрекао?{S} Зар је он није преварио?{S} Д 
о, па ма што ишло после тога.{S} Но зар се ви баш тако строго држите светог писма?{S} Знате ли, 
 он, „али би то видео Бог“.</p> <p>„Зар се ви не би бранили?{S} Не би ме ударили том мотиком?“< 
елу његову.{S} Удар је био силан, Лазар се заљуља, но брзо се прикупи.{S} У један мах је изглед 
р.</p> <p>Дошло је и крупније.{S} Лазар се почео по мало картати, за тим по много, па ту су Циг 
азар и Боривоје сами у ћелији.{S} Лазар се трудио дан ноћ, да напуни Боривоја духом назаренским 
е, већ ударају звона на погреб, а Лазар се не миче.</p> <p>Спровод је скроман.{S} Срдан је одре 
“</p> <p>Прође неколико месеци, а Лазар се не мења.{S} Њему је постало све равно до Косова, рав 
 је стотину других придобио.{S} И Лазар се теши, да би у таком случају чак и апостол Павле мало 
ко год може, тај одлази.</p> <p>И Лазар се кренуо с Боривојем.{S} Милева данас не иде, спрема в 
, „хајдемо данас у цркву“.</p> <p>Лазар се одговара. „Остави ме, бабо, молим те.“</p> <p>„Али м 
уће, док му не стигне суд.</p> <p>Лазар се вратио у село, али не у очеву кућу, но оде негде под 
 може све лепо распознати.</p> <p>Лазар се спремао, да браћи и сестрама свечано прикаже Боривој 
оватније.{S} Па шта онда?“</p> <p>Лазар се не миче, не одговара, а Светозар наставља:</p> <p>„Д 
 ви домишљате, ко сам ја?“</p> <p>Лазар се мало збунио, али је примио руку. „Домишљам <pb n="13 
ља жену; од кад то траје?“</p> <p>Лазар се упутио вратима, од куда је долазио лелек.{S} Куцну и 
бесити сахат као знамење?“</p> <p>Лазар се и опет подиже.{S} Каже: „Кад се стари сахат покварио 
> <p>Старац не рече ни речи, а Светозар се окрете Лазару.</p> <p>„Брате“, каже му, „ја у овом т 
очела се врло тугаљиво.</p> <p>Светозар се осећао као домаћин, па ма да беше најмлађи међу свеш 
 излазити пред друшво.“</p> <p>Светозар се силно зарадова.</p> <p>„Но, само кад си успео,“ рече 
ш ни за што ни крошто.“</p> <p>Светозар се смејао. „Погрешио сам“, каже. „Хтео сам да вам донес 
 ће тако исто опростити грехе, па макар се молио или у Боривојевцу код оног зеленог крста на ра 
оче да свиће.{S} Снег се стишава, ветар се променуо у топлу југовину; петли поју, с торња удари 
жише Пазар и Боривоје рачунање, а Петар се и опет умеша. „А шта ће бити онда Лазаре, ако ја оде 
ивојевац</hi> и <hi>Лазаревац</hi>, јер се у првом родио Боривоје, а у другом Лазар, назаренски 
авковићеви другови се одричу свега, јер се измешаше међу собом.</p> <p>Па шта је било?{S} Још о 
 је црква?{S} Мора да је врло мала, јер се ни откуд не види“.</p> <p>„Ми“, каже Боривоје, „нема 
Сад наиђоше на Машу свакојаке муке, јер се у војсци осврћу на регламан, а не на Исуса Христа.{S 
давање.{S} А богме и то су учиниле, јер се хорило шором:</p> <quote> <l>„Тврда кућа, трошан кро 
 Но ни доцније се не наразговараше, јер се ствар рђаво свршила.</p> <p>Боривоје је тек касније  
азало, да је и без тог могло проћи, јер се Срдан предигао, али сад није хтео да даје дете од се 
орим с Лазаром и то баш пред тобом, јер се и тебе тиче.{S} Ти ћеш судити и пресудити данас међу 
уо“, вели Боривоје обореном главом, јер се стиди свога незнања.</p> <p>У том се умеша у разгово 
.</p> <p>Пера није ништа одговорио, јер се и он и Лазар у овај мах окренуше вратима.{S} Тамо је 
ју, али опет за то иду у заједницу, јер се не смеју цепати.</p> <p>Од једном се отворише врата. 
обити да разговараш с њима.</p> <p>Збор се свршио и нико није задовољан осим Шандора ковача.{S} 
евности“, изусти Светозар.</p> <p>Говор се водио још мало о књижевности, па онда пређе на друго 
болео.“</l> </quote> <p>И доиста доктор се разболео.{S} Никад не зна човек, шта ће га снаћи.{S} 
ри зрна сочива.“</l> </quote> <p>Доктор се насмејао враголанкама и преписао, да је покаже жени. 
оњаник у варош по лекара.</p> <p>Доктор се тако рећи прашта с душом.{S} А сутра дан хорила се с 
Она сама?“ пита Светозар.</p> <p>Доктор се смејао.</p> <p>„Поверићу ти друже, али никоме ни реч 
 паору, док сам ја жива.“</p> <p>Доктор се само смеје, а Јованка умирује своју другарицу што ве 
е, него дајте, донесите.“</p> <p>Доктор се разговорио и сви се искупише око њега, јер он врло з 
 брани: „Мани то, бабо, само кад си нас се опет зажелео.“</p> <p>„Еј, еј, децо, опак сам ја чов 
о за смеј, него што је истина.{S} Данас се ми парничимо, судимо, а ето, кажу, Шваба измислио На 
д омладине, да се жени и удаје, а данас се даде у проводаџилук.</p> <p>„Кад смо већ код тога по 
, које ми показујеш као пример, и данас се не грозе псовке и поруге, песме ни крчме, а то је пу 
<p>Сад је он онај стари Пера, сваки час се прати пијан с гајдашем дуж села и пева:</p> <quote>  
„Чувај се жене, као живе ватре“, и опет се не сачува.{S} Ено га жене изиграше и доведоше под ст 
им редом, као што су и дошле.{S} И опет се сабиле у гомилу, наслониле главу на главу, те шапућу 
доше девојке у најудаљенији крај и опет се сабише у гомилу, те шушкају.{S} Ко су ти Назарећани? 
/head> <p>Милевин отац, чича Срдан опет се успалио и то успалио већма но игда.{S} Никако не мож 
} Сви остали „поверили“.</p> <p>Но опет се некако сложише, ако се и то може назвати слогом.{S}  
 се сказаљка креће, време пролази, смрт се ближи, треба се измирити с Богом.{S} Зар нас Правосл 
иш у душу, нашао би задовољство.{S} Већ се и просјаци купе пред њином скупштином и то је за цел 
рањ.</p> <p>Чим је појање почело, а већ се мешају у песми <pb n="140" /> уздисаји, испрва слаби 
о лавеж, необичан за оно доба.{S} И већ се појављује на прозорима или огради жена или дете, да  
вљен иде даље. „Види Бог“...</p> <p>Већ се умешала и власт.{S} А село велико, има доста трезвен 
тати једно тело, муж и жена.</p> <p>Већ се спустило вече, а на пољу веје снег као да не мисли с 
 богме — угрејаних глава.{S} Здравковић се раздрагао, те је око поноћи почео да пева песму: „За 
оги стари људи одобравају, а Здравковић се окреће свештеницима, који су тамо били и вели им: „Е 
е рекао многу истину.</p> <p>Здравковић се све једнако врпољи и једва се мало умири, кад узе ре 
 <p>Госпође су хукале, а мерник Миловић се намршти. „Шта хучете?“ каже. „Бајаги само Назарени н 
ндор ковач“, рече трећа.</p> <p>Миловић се задовољно смешио.</p> </div> <div type="chapter" xml 
ујно Јованчини родитељи.</p> <p>Јелачић се смешио њихову разговору.</p> <p>„Пазите децо“, каже, 
, а оно већ и готово...“</p> <p>Јелачић се насмеја и потапка Светозара по рамену.</p> <p>Бориво 
тељ Ђуричић са својим гускама. (Ђуричић се смеје, одмањује руком и вели: „Та мани, господине уч 
ве назарећанска, а чланови те вере зову се Назарећани“, каже му Лазар неким достојанственим наг 
е помешам у моје старо друштво, не могу се поправити.{S} Хтео сам ја и пре да се оканем рђава ж 
 где у њиховој кући теку сузе, догађају се читаве трагедије, а све због Назаренства.{S} Он позн 
{S} То сад њих гризу њихови греси, кају се.{S} Још су непречишћени, бедни, сотона није још изиш 
хо јецање њено, вреле јој сузе котрљају се по образима његовим, <pb n="16" /> а из груди јој се 
једни с онима, који хуле Бога и клањају се иконама, који пијанче и кавџе се...{S} У Матејеву ев 
шетњу, а све нешто шушкају и договарају се.</p> <p>Прошле тако месојеђе и дође ускршњи пост.{S} 
мо!..“</p> <p>Дођоше у цркву.{S} Читају се јектенија, па онда забруја и она дивна Дамаскинова п 
а „вечерња“, а сваки дан у вече састају се после свршеног рада на кратку молитву.{S} Та молитва 
 јаким човеком: „Уа, уа, бугер“, бацају се камењем на њега, а он окрвављен иде даље. „Види Бог“ 
 ваљани људи толико заборавише и бацају се једно на друго блатом; а неки су отворено устајали к 
на хаљине, штифлетне и пантлике. (Смеју се).{S} Није то за смеј, него за плач.{S} Ето га, грк С 
вако друго зло, а то је од жене. (Смеју се.) Пазите само, мало у којем месту, а да најпре жена  
уседи их узели у подсмех, веле: „Напију се ракије, па за то плачу.“</p> <p>Тома је за то, да се 
олико већ траје та молитва!{S} Боривоју се учинило, да нема краја; бедна жена се не мицаше; а д 
{S} Тада закукурекне петао и у Боривоју се обрнуше мисли.{S} Он ухвати сам себе на кривом путу, 
, па нека је сретно!“</p> <p>У Боривоју се све већма развиђава.{S} Изгледа себи као човек, кога 
ече пророк Исаија: „Ови људи приближују се к мени само устима својима, а срце њихово далеко је  
верни“ или „верна“, поздраве се, рукују се и дошапну им тајанствено на уво: „Пази, да не назебе 
ио га проти, али бадава.{S} На послетку се старац предао.{S} Каже: „Нећу да правим од зла горе; 
ок нисам направио русваја.“ На послетку се некако сложише и умирише.</p> <p>Сад почеше да долаз 
разлоге против Назарена, па на послетку се разиђоше и они...</p> <p>Уз пут беше Светозар врло у 
доктор и насмеја се.</p> <p>На послетку се ипак разиђоше задовољни.{S} Доктор је био добар чове 
се озбиљно поплашио.</p> <p>На послетку се покупи и одведе је лекару.{S} Био је то старији чове 
 као матерама.“</hi></p> <p>На послетку се сложише, да брат Мирко као најстарији поутеши и обав 
ети скоро увек заједно са Симом; завуку се гдегод или оду сред циче зиме изван села у шетњу, а  
Може се рећи, да је био леп, а по оделу се видело, да је Србин.</p> <p>У први мах је стао на ср 
p> <p>Дође са свим к себи и лафе, да му се и опет променуле мисли.</p> <p>„Нећу се више успаљив 
рен је први пришао Лазару и хтео, да му се исповеди баш, кад га одведоше до истражног судије.</ 
аније у село, мора да оде Лазару, да му се извини како год за онаки насртај.</p> <p>Кад уђе у с 
“</p> <pb n="104" /> <p>„Гледаћу, да му се доближим“, рече брат Мирко, „е да се хоће и Светисла 
еље не знам како ће ићи“.</p> <p>„Да му се узајми из опште благајнице“, рече неко.</p> <p>„Коли 
једном нестане испред очију му, онда му се чини, да је са свим изгубљен и напуштен.</p> <p>Миле 
оје, да је оно „бугерска вера“, која му се почела допадати, мало је охладнио.{S} Истина, он о „ 
ом, дошао сав укаљан, а по чакширама му се замрзла вода и нахватао се лед.{S} Сместила га у пос 
 из памети Лазарев лик, а пред очима му се ствара као у магли други лик, лик Лазареве сестре Ми 
опет, за што да не?“ Поћути мало, па му се онда примаче ближе. „О, тај премудри Соломон, баш је 
зиму претвара у кукавицу?{S} Па мора му се признати, да је доказао врло темељно и научно, да ни 
е питао, где да га затвори.{S} Цвета му се извинила и захвалила на помоћи.{S} Говорила је брзо  
ије препуна, није ни пуста.{S} Браћа му се постарала, те овај донео ово, онај оно, што је најпо 
, јер ако му се тело и не мења, душа му се претвара у животињску...{S} У свима тим приповеткама 
о да постајаше тамнији баш онда, кад му се роди син, а за тим, кад му се роди опет ћерка.{S} Но 
мо: „Пиле моје“), дакле то пиле, кад му се што не допада, уме тако јогунасто да кљуцка оном сит 
 залудили, да он и сам не памти, кад му се дете провело.</p> <p>И наста весеље.{S} Управо не ве 
а, кад му се роди син, а за тим, кад му се роди опет ћерка.{S} Но то јој се на послетку ваљда с 
/> груди му се оте сув кашаљ, па кад му се кашаљ утиша, он проговори: „Ја сам примио пушку и сл 
е цркве бити признат за брата, и где му се његов грех неће ни најмање уписати у зло.{S} Зар так 
} Ако се дете кад год и заигра, може му се опростити.{S} Али да и зрели људи, па чак и старци и 
ет за то не може да устане, уштапиле му се ноге.{S} Донеше му неке каде за купање, некакве шпец 
 до куће, кад чу ту вест.{S} Одсекле му се ноге.</p> <p>Одмах зове Лазара. „Лазаре синко“, каже 
јако малаксао.{S} Кад је устао, усне му се смешиле, али му у души беше немир и незадовољство.{S 
p>Иде Пера назаренском старешини, те му се јада.{S} Каже: „Ако ја не окренем други крај, хоће м 
робовања.{S} Из <pb n="150" /> груди му се оте сув кашаљ, па кад му се кашаљ утиша, он проговор 
одвише страшно по Боривоја.{S} Груди му се слегле, е је мислио, удавиће се, па онда осети, где  
асити мало или велико звоно; хоће ли му се читати мало или велико опело.{S} Зар нисмо сви једна 
, како јој је кад мати наредила, али му се није приближивала иначе.{S} Некако је зебла од тог р 
ју, на свршетку друге године, поболи му се отац.{S} Послаше кола по Лазара и довели га кући.{S} 
му пише: „Кад се молиш Вогу, не моли му се по зборницама и на раскршћу, да те виде људи.{S} Нег 
 прилика лежала као укочена, и учини му се у први мах, да је женско.{S} Сиђе брзо с кола, саже  
} Боривоје се још већма наже и учини му се, да још има живота у путника.{S} Напрегне све силе,  
де...</p> <p>Дође према риту и учини му се у један мах, да чује урлање курјака.{S} За часак хте 
ео“.</p> <p>„Гаврану позли, поремети му се здравље и почне венути.{S} У сну му се показује онај 
да загледа у будућност?!“</p> <p>Очи му се по мало наводнише и он их управи у даљину, као да је 
урка и сад не виче више на жену, чим му се приближи: „Остави ме, мани ме; не иди ближе, можемо  
о или неко од старије браће доближио му се и посаветовао га, мислим, да би много помогло...“</p 
 судити.{S} За то га се бојао, молио му се и хтео чак у Јерусалим.{S} Њега је занела и застраши 
о адвоката, нека покуша лепим, а ако му се изда икона, он ће и доплатити нешто.{S} Тај човек је 
а мах престаје бити човеком, јер ако му се тело и не мења, душа му се претвара у животињску...{ 
води к спасењу.{S} Шта више, учинило му се, да већ ходи тим путем.{S} Довели су му децу, те је  
е смета.{S} Тек четврти дан зажарило му се лице — весео је.</p> <p>Но весео је и Панта Кулпинац 
и, није још достојан да се ожени, но му се језик прилепио за непце.</p> <p>Али Томин није: „Как 
уд; радо и весело ће издржавати, што му се досуди, само га је мучила мисао, шта ли ће он, кад с 
дити, он остаје суров и прост, а што му се већма доближујеш, тим ће те пре и ујести.{S} Ето“, к 
 походе, (чича Срдан није могао, јер му се болест повратила јаче но игда), па је опет било плач 
<p>„Ви сте“, каже Боривоје и промену му се глас, „ви сте оставили богату кућу очеву, оставили с 
 се здравље и почне венути.{S} У сну му се показује онај црни мачак, тужно мијауче и вели: „Све 
 другу, већу, научну цел“, подсмехну му се неко.</p> <p>„А сме ли се знати, каква је то цел?“ п 
гунасто повукао од свега.{S} По лицу му се видело, да је врло незадовољан.{S} Лазар га је потра 
истини.{S} Све сноси, све верује, свему се нада, све трпи.{S} Љубав никад не престаје, па ако ћ 
у неки свињи, који нису замркли, а њему се налаже, што види — да не види, што чује, — да не чуј 
 га с напором све душе своје.{S} У њему се одавна зачела нека мисао, он је видео пред собом пут 
силе своје, да се богатите.{S} И о чему се сваки дан у вече договарате, кад се скупљате на моли 
ље с вама, нити да се преда оном у чему се затекла.{S} Мучи је болест телесна, а мучи је и душе 
 и сеје.{S} Све је лепо средио и Срдану се мили Бог зна како кад види, да је браном повлачио зе 
 уноси слама, <pb n="39" /> чича-Срдану се стеже око срца; дође му тешко, претешко и само викну 
ило, као данас код Назарена:{S} Састану се свештеник и два три човека, па пресуде и измире.{S}  
уже и парниче као душмани.{S} Не обзиру се на речи апостола Павла, који каже: „Врло је срамно з 
 проповеда се помози ближњему, а сатиру се браћа рођена, и то све под видом Хришћанства.{S} Они 
а, ма да је не огласише звона и у јутру се већ искупиле жене, Нововерке, да се нађу болесној Ми 
ти запт.{S} Па онда дође и оно, чега су се многи тако љуто бојали; назаренска вероисповест би п 
, па је после опет љубио и молио, да су се саблазнили људи чак и на другој дужи њива...{S} Кажу 
паметног живота и било им је, као да су се препородили.</p> <pb n="207" /> <p>У то доба почеше  
 су мирно остали код куће и место да су се опијали из чаше, они су се опијали са њезиних усана. 
у мало не дође и до пљувања.{S} Онда су се, по српском обичају, заверили у себи, да неће попуст 
Паја Ненини, браћа рођена, парничила су се међу собом око неке оставине стричеве.{S} И макар да 
} Он је сад затворен, вуче ланце, па су се сложили „бугери“ из четрнаест села и назидали му кућ 
 Бадњи-дан; све се село ужурбало, па су се ужурбали и код чича-Срдана.{S} Није никоме у кући до 
 пред њим раширеним рукама.{S} Браћа су се нашла, нашла над гробом очевим и међу оним сузама бо 
омоћи ће нас“.</p> <p>„Добро је, кад су се само упутили“ вели Мирко. „Наша општа благајница ниј 
у Назаренима јунак оног дана.{S} Кад су се разлазили, жене назаренске трпале се око њега, да му 
ilestone unit="subSection" /> <p>Кад су се верни већ разишли, на вратима скупштине заостане чет 
ве дубље и дубље у Дунав.</p> <p>Кад су се коњи већ заплели у хамове и утонули, скочи Боривоје  
о две године млађа од ње.</p> <p>Кад су се три другарице искупиле у врту Јованчину, Јулка је ом 
 речи, као да су пречули.</p> <p>Кад су се разилазили, ослушкивао је Здравковић, шта говори све 
ривоја познајемо довољно.</p> <p>Кад су се ова четир човека зауставила на вратима скупштинским, 
чеше старци да се јадају.</p> <p>Кад су се добро изјадали, а још боље поднапили, почеће чича Ср 
душу као чичак за хаљину.</p> <p>Кад су се другарице састале после неколико дана у врту, почеше 
м врло непристојно проводи.{S} Обоје су се помамили, те се дан на дан успаљују.{S} Чим мисле, д 
ли шаренила, то је на стварима, које су се затекле из старина.</p> <p>„С пута сте“, каже Милева 
 се на наше жене, него на жене, које су се затекле код наших људи, а држе се старе вере.{S} Има 
„Слагаће нам ма шта.“</p> <p>Девојке су се још подуже разговарале о том: да ли да га питају, ка 
е песме: „Три анђела жалило“, хориле су се по селу друге.{S} Да наведемо само ове:</p> <quote>  
љам, да искрено захвалим свима, који су се заузели, да стеку овој књизи што већи број претплатн 
покајања од мртвих дела.{S} Јер који су се једном просветили и окусили добре речи божје, па <hi 
 чудили ни верни, ни неверни.{S} Али су се тим више чудили сви редом, кад се већ после неколико 
мо вели: „Види Бог“.</p> <p>Радовали су се томе и Назарени, али жандари канда још више.{S} Док  
>Скупљени људи, жене, девојке трпали су се око Боривоја и руковали се с њим.</p> <p>Боривоје је 
ли.{S} Њихови главни људи устумарали су се, те су шушкали и договарали се<pb n="134" /> до дубо 
леду.{S} У слободним часовима бавили су се вртарством и пчеларством, што им беше најдража забав 
нога, што беху на почетку.{S} Тужили су се на жене, како су им оне криве, а нису увиђали, да је 
 не долази до готове зграде, уверили су се доцније и Назарени, да се од првог удара не руши.{S} 
, на њихов будући живот.{S} Заносили су се, како ће они вредно упоредо обрађивати њиву народну  
 место да су се опијали из чаше, они су се опијали са њезиних усана.{S} Само штета, што тај лек 
 је код Назарена по старом.{S} И они су се множили, те је изгледало, да у свему <pb n="208" />  
>Развиђава се.</head> <p>Но у колико су се Назарени дали на савршенство и били савршени, то је  
су, да ове године сеју 8 ланаца, јер су се намножили.{S} Њихови су људи сви имућни, није им од  
ечи.{S} Они остали били су тамо, јер су се онде затекли и од њих један по један отпада.{S} Има  
давати прекомерно пића.</p> <p>Данас су се скупили на забаву.{S} Лекар је отворио забаву с пред 
х људи ишло је прво време лепо.{S} Нису се врло множили, али нису ни опадали.{S} Чича Срдан је  
 па се побојавају каква чуда.{S} И нису се убојали.</p> <p>Чича-Срдану је тешко и он оде оне не 
у од мене“.{S} На ове последње речи осу се смеј.</p> <p>Брат Шандор је завршио, чиме је и почео 
о Назарени су знали.{S} Као ватра просу се међу њих вест о ономе, што је јуче утаначено у школи 
 — песма.{S} То су сеоске новине.{S} Ту се хвали и куди, узноси и исмева.{S} И против тих сеоск 
јаје на длану, да их не разбијеш.{S} Ту се не може држати запт.{S} Па онда дође и оно, чега су  
ле, ви сте“, каже, као изненађена, а ту се већ претварала. „Добро дошли.{S} Само кад вас је дон 
ахтевати, ваљда ћеш се сетити.{S} Ја ћу се молити Богу да се сетиш, јер ако се ти не сетиш, ја  
а баш мораш у Јерусалим?“</p> <p>„Ја ћу се о томе већ исповедити св. патријарху на гробу Христо 
а ћу зарадити, заслужићу мотиком, па ћу се обући.“ А оне друге веле опет: „Не могу ваљда ни ја  
 мораш.“</p> <p>„Е, видиш!{S} А како ћу се ја исповедити, кад се не могу сетити ни на сваку дес 
се и опет променуле мисли.</p> <p>„Нећу се више успаљивати“, говори у себи и поче да се облачи  
ена“.</p> <pb n="178" /> <p>Здравковићу се овог пута није допало, што му хвале жену, он би воле 
им те иди кући.{S} Учини ми.{S} Оженићу се и ја, имам времена.“</p> <p>Старица је вртила главом 
о махну главом.</p> <p>„Нека, исплатићу се ја сам.“</p> <p>За тим изиђе у авлију, па се упутио  
а се поправља, крајње је време.{S} Ноћу се ди и тешко уздише.</p> <p>„Лазаре“, пита, „мислиш ли 
 посрну и паде на колена.{S} У тај зачу се тутањ, као да се поломила таваница и подиже се дебел 
итајили се у кућама.</p> <p>У један мах се подиже с друма прашина нагла, као да је гони вихор.{ 
S} Чим мисле, да их нико не види, одмах се трљају, вијају, џавељају.{S} Кад су на њиви, косе, о 
ому беше то као за мачку залогај, одмах се уплете.</p> <p>„Наравно да је време, крајње је време 
ако исто паметан као и врабац; клони их се, што боље може.</p> <p>Тома дуго није дошао кући.{S} 
д је изустила последње речи, поплаши их се, не зна ни сама за што, апи је већ доцкан.</p> <p>„П 
е продужи време живота на земљи, да бих се поправио?{S} Али ме је страх, да још више не сагреши 
 био и одакле сам изишао упрљан, па бих се и опет упрљао.{S} И Спаса и Јова, које ми показујеш  
пако баба-Стако, зар и ти?{S} А пре бих се смрти надао, но томе!“ </p> <p>Баба Стака у место од 
ад си, неук си, па не знаш, због каквих се грехова иде у Јерусалим.{S} Кажи ми право:{S} Јеси л 
ом, у кругу породице, а и преко његових се усана прели „Песма рождества“.</p> <p>Нема никога, к 
о на бунару или на улици.{S} Од осталих се девојака туђио, ма да су оне и одвише ватрено поглед 
<l>„Кинин, кина, прашак бео,</l> <l>Наш се доктор разболео.“</l> </quote> <p>И доиста доктор се 
l>„Кинин, кинин, прашак бео,</l> <l>Наш се доктор разболео,</l> <l>Без рецепта шљива јео,</l> < 
да се покајеш“, вели му Лазар, „не смеш се бојати тога.{S} Да те они људи, којима си учинио зло 
могао од тебе отац захтевати, ваљда ћеш се сетити.{S} Ја ћу се молити Богу да се сетиш, јер ако 
по њега у каквом вашем послу.{S} Ти ћеш се после мало задоцнити и ја ћу говорити с њиме“.</p> < 
за тебе грехота, ако зажалиш и заплачеш се за сином својим?“ Заклопи св. писмо и остави га на с 
 па да ми не срамотиш куће и не одричеш се наше српске вере?“</p> <p>Лазар је вртио главом. „Не 
врстиш у вери, <pb n="231" /> пречистиш се и дође ти време крштењу, од самог себе ћеш разумети, 
ара.{S} Па онда, Срдан је болестан, још се не диже из постеље, а једва се четвртог дана мало ра 
ој је лакше.</p> <p>Пође постељи, а још се увек наслања на зид.{S} Зид!{S} Та на том зиду је кљ 
носити јела у подне, па буде ноћ, а још се није све изређало.{S} Наше новине“, каже, „не доносе 
оп Светозар са амвона највећма храбри — себе самога.</p> <p>По литургији ето ти доктора.{S} Све 
а га.{S} Многи почну, али свак почне за себе, па овај овде, онај онде посрне.{S} Гомила га пога 
<p>Ја сам то опште право употребио и за себе, те сам се у слободним часовима бавио књижевношћу. 
<p>„Па ви се дакле молите Богу сваки за себе, у највећој тајности?“ питала га је Јулка.</p> <p> 
лавни логор.{S} Крчмара су придобили за себе, те ће се тамо састајати.{S} Тамо им стоји књижниц 
она је знала шити, те је тим издржавала себе и матер.{S} Не може се о њој рећи зле речи; дворил 
ме не шкоди ни то, ако би ја метнула на себе гривну, коју сам од моје покојне матере добила - с 
ко је пао у очима света, па се згади на себе, а обузе га очајање. „Све је свршено“, мислио је,  
 на земно ништавило.{S} Девојка удри на себе пантљике и шаренило, па трч у коло.{S} Скаче као м 
, „ја у овом тренутку скидам мантију са себе, излазим пред тебе као човек, не као свештеник.{S} 
ар.{S} А ти говори што год хоћеш против себе.{S} Што више, то боље.{S} Јер што год се ти више у 
иш се и дође ти време крштењу, од самог себе ћеш разумети, што ти буде потребно“.{S} А странцу  
ваки дакле да љуби своју жену као самог себе, а жена да се боји мужа својег.“ У мушком дакле мо 
о за то, да отклони жандарске потере од себе, те да може после тим лакше красти.</p> <p>Код Наз 
а ће се њен син поправити, сам ће се од себе повратити.</p> <p>Тако дође и Божић.{S} Освануо Ба 
игао, али сад није хтео да даје дете од себе.</p> <p>„Нисам требао“ вели, „тако крупну ствар за 
е, а то је:{S} Хоћу да је љубим више од себе самога, као што је Христос љубио цркву и себе пред 
реба да је ваљана жена, па се згрози од себе и свог успаљивања за Боривојем.{S} И пламен у њојз 
 На том испиту треба да одговара сам од себе, не научен човеком, но прожман духом светим.{S} Ет 
има око њега и пазе, да не учини што од себе, јер му је мати с тешком муком истргла револвер из 
.“ Боривоје је скроман, одбија хвалу од себе, али је ипак исповедио Лазару, да је пречишћен, не 
 Боривоју.{S} Кад се дете огледа и виде себе онако запурена, плачна, ружна, хоће кад год да се  
адох жива, стара сам, па тешко гледим и себе, а камо ли децу“.</p> <p>Боривоје се наљубио деце, 
је жене, као што и Христос љуби цркву и себе предаде за њу.{S} Сваки дакле да љуби своју жену к 
амога, као што је Христос љубио цркву и себе предаде за њу...“</p> <p>Старицама назаренским дођ 
више као онда на суду, но највише криви себе.{S} Сад хоће да олакша души и тражи <pb n="83" />  
 тек синовима трну зуби.“ Ко дакле воли себе, децу своју, име своје, тај се не може искључити и 
људи, који ту веру верују, убијају сами себе.{S} Од кад сам почео да водим бригу о њима и да их 
ко пастирима израиљевим, који пасу сами себе.{S} Претилину једете, вуном се одевате, кољете тов 
век ни у највећој невољи не сме бранити себе, матере, оца, детета.{S} То је неприродно, а што г 
воју се обрнуше мисли.{S} Он ухвати сам себе на кривом путу, дође сам себи као оно Петар, кад с 
 њиховој скупштини.{S} Свуда је истицао себе, а своје предавање ковао је доцније у звезде.{S} О 
 да не лаје свака вашка села ради, него себе ради и његове речи ишле су право на Тому.{S} Напад 
ривоје је у последње време, увек кривио себе и то безобзирно; сад није могао.{S} Дође му од јед 
је промашио цел живота.{S} Он звера око себе, последњи му поглед тражи изгубљен живот, име част 
{S} Али само за часак.{S} Обазре се око себе као лопов, па се докраде до крајњег прозора.{S} Та 
 одрећи се златног украса, она ће тешко себе победити у крупнијим питањима.“</p> <p>Госпођа Мел 
 оделу са стидом и поштењем да украшују себе, а не плетеницама, ни златом или бисером или хаљин 
 није могла увидети, да она чини квара, себи или другима, ако пева.{S} Мучила се тако неколико  
воју се све већма развиђава.{S} Изгледа себи као човек, кога хоће да прободу, а он се не <pb n= 
е бих ни могао, јер још нисам осетио на себи, да сам се пречистио и да је свети дух сишао на ме 
се и очисти се од греха, он осети то на себи, позна, да га не муче више зле мисли и да је дух с 
ковиди апостоли, да исплаче и да олакша себи.{S} Па како се сахрањујете?{S} Укопавате мртве као 
ије учинила никоме каква добра, то није себи урачунала у зло) па удесише, да је крсте прве неде 
, онда му спомену старији људи, да узме себи друга, јер човеку није добро, да буде сам.{S} И он 
 Заборавили су ону народну реч: „Помози себи сам, па ће ти и Бог помоћи“; заборавили је и освет 
. заповед божја кад каже:{S} Не сатвори себи кумира нити икаква подобија. „Од проповедања Христ 
ђати Господу и зар баш никад не угађати себи?{S} Овако мисли ишле су јој по глави, само не тако 
ривоје приспео у Лазаревац, позвао га к себи на ручак и сад се упутио с њим својој кући. „Добро 
од оне ноћи није никако више долазила к себи.{S} Пред смрт јој се предсказивала све нека ватра, 
е он није преварио?{S} Да ли је дошла к себи те разуме његов корак или је још увек успаљена?{S} 
 часак је збуни, а кад је после дошла к себи, осети јаки бол у грудима и вреле сузе ударише јој 
{S} Он сузним очима привуче Светозара к себи, загрли га и рече: „<hi>Сине, твој сам</hi>!...{S} 
ичај, да своје госте са стране одводе к себи на ручак, па и код Томе их је у таквим приликама б 
егова љубав не поможе Милеви, да дође к себи.</p> <p>Па тек кад је осетила, да јој заигра и чед 
/p> <p>Његова тетка Стана узела их је к себи; суд им је поставио стараоца, а и издржавање им је 
 бол и очајање.{S} Но Срдан не долази к себи.{S} Гаја опет стао батином на сред собе, те га хра 
, био је оснажен.</p> <p>Дође са свим к себи и лафе, да му се и опет променуле мисли.</p> <p>„Н 
векрва место сина. „Бог га је одазвао к себи и ми треба да се мирно покоравамо вољи његовој“.</ 
} На пољу, у природи долазиће по лако к себи, а уз питоме овце и јагњад припитомиће се и он.{S} 
хвати сам себе на кривом путу, дође сам себи као оно Петар, кад се одрекао Христа.</p> <p>Скочи 
S} Била је тамо, али није знала ништа о себи, лежала је обнезнањена на поду.{S} Он је подиже и  
 крупним корацима по соби и говорио као себи, али опет на глас: „Ја морам од сад сести међу при 
ао пре мене, а ја сам рачунао, да се по себи разуме, да је Боривоје мој гост“.</p> <p>Она не ре 
танко.{S} Код калуђера се такав пост по себи разуме.“</p> <p>Јулка се на ове речи умирила и мет 
тири године.</p> <p>Питање је то већ по себи огромно, а што сам год даље улазио у њега, опажао  
и изговарао ју је читаву ноћ.</p> <p>По себи се разуме, да је цело село, мушко и женско, старо  
ривој лепи Наде.{S} Често је говорила у себи:{S} Та је девојка вредна, ваљана, а скромна.{S} Це 
а је пре овог догађаја често говорила у себи: „Само да их видим једаред удружене, па ма трећи д 
ова љубав није мртво слово“, промумла у себи и сад се већ наглим кораком упутио својој кући.</p 
p>Ово је већ двадесети, који то мрмља у себи, јер је Лазарева крмача већ три недеље на продају. 
 „Па уступићу јој ту бригу“, промрмља у себи.{S} Има доста сиротиње.“ Кад се хватао мрак, спази 
 И он изиђе лагано из собе и промрмља у себи: „Опет су Назарени поштени људи.“</p> <p>Ово је ве 
и му криво.{S} Стисну зубе и промрмља у себи: „Није био гори но ма који од вас, само је био — п 
ча Тома га је пажљиво мотрио.{S} Каже у себи: „Ако је Лазар допустио жалости, да га толико савл 
 црну кафу, мумлала <pb n="198" /> је у себи: „Поповска посла; а могла сам одмах знати, да од р 
у соби, вртиле су главом.{S} Свака је у себи мислила: „Ух, да незгодна и насртљива Фарисеја“, а 
, што је најпотребније.{S} Мислила је у себи, кад не може да се опреми љуцки, онда је најбоље — 
је за собом затворио врата, мумлао је у себи: „Жена и мачка треба да остану код куће, а не да б 
адој девојци заврће мозак“, мислио је у себи, „тај<pb n="80" /> сотона хоће и мени да се улаже  
кући.{S} Што дуже, то боље, мислио је у себи.{S} А Рахила је у онај мах мислила, да је читава њ 
сно, шта ће и како ће.{S} Заверила се у себи, да ће живети само за дете и уложиће сву снагу сво 
нађе: „Умудрио ме је дух свети“, рече у себи.</p> <p>У недељу, која је ишла, читао је еванђеље  
 могао дуго да заспи и више пута рече у себи: „Није добро.“</p> </div> <div type="chapter" xml: 
И нећу скретати с овог пута“, мишљаше у себи, „па ма ме моја крв свега расула...“</p> <pb n="16 
ене већ петорицу.{S} Јер ти не рекоше у себи само толико, да су Назарени поштени људи, но хтедо 
а су се, по српском обичају, заверили у себи, да неће попустити, но терати до краја, па ма их с 
уде за сужника. „Он је сретан“, мисли у себи, „јер му је суд допустио, да истрпи казну“.{S} Зав 
рањује пушити“.</p> <p>Гле сад, мисли у себи Јулка.{S} Каква је то вера, <pb n="74" /> која заб 
Она је за мене доиста умрла“, помисли у себи.</p> <p>Није умрла.{S} Кад је идућих дана мислио н 
је Боривоје већ стигао кући — помисли у себи.</p> <p>Кад је дошла недеља, Боривоја су Назарени  
 то болесно душевно стање створе сами у себи, без икакве невоље.{S} Муче ум свој свакојаким там 
 <p>„Нећу се више успаљивати“, говори у себи и поче да се облачи у свечано недељно рухо.{S} У њ 
Ја сам се успалио... успалио“, говори у себи.</p> <p>Не иде, но бега у своје село. „Боже, каква 
само назирала и што не хтеде признати у себи.{S} Познала је тек сад, каквом дивљом страшћу воли 
...{S} Замислите, шта осећа тај човек у себи?{S} Како се прашта с душом?{S} Ко на то мисли, тај 
p> <p>„Сад ће ме убити“, мислио је он у себи; срце му уздрхта још јаче и затвори очи.{S} Осети, 
већ узео да буде и св. дух“, мисли он у себи и дође му врло криво и врло гадно.{S} Није му било 
гледати.</p> <p>„Лепа је“, помисли он у себи, чим је сагледа. „Леп је“, дође и њој у памет, ма  
има. „Боривоје се предао,“ помисли он у себи, „како ћу ту ја онда помоћи?“</p> <p>А Варвара?{S} 
 прибра, ухвати се за прса и рече као у себи: „Мало ми је лакше“.</p> <p>Лазар му приђе: „Хоћеш 
ергија — она енергија, коју је познао у себи још из детињства свога, кад га истераше из школе и 
 свештеника.{S} Док је Боривоје жалио у себи млада човека, који учи да постане „фирисеј“, „ђаво 
ислио, да је достигао мету и ускликну у себи: „Хвала Богу, најтеже је прекужено.“</p> <p>Био је 
Некима се у души допадала, мислили су у себи:{S} Нека их мало, нека се прохрвају, није згорег,  
 ће само спласнути отоци!“ мислили су у себи...</p> <p>Кад изиђоше, рече Тома: „Зла жена је каз 
 „Незнабошци не имајући закона, сами су себи закон.“ То значи:{S} Ма не знао да има Бога, ако с 
ривоју шапутала љубав, Томи је шапутала себичност.{S} Па и себичност <pb n="161" /> нађе одгово 
ав, Томи је шапутала себичност.{S} Па и себичност <pb n="161" /> нађе одговора. „У кога има љуб 
затворен, студенац запечаћен.{S} Устани севере и ходи јуже, и дуни по врту мом, да капљу мириси 
<p>„То не може овако остати“, рече неки сед човек из гомиле, „Срамоти нас пред светом.{S} Треба 
иће шта треба.</p> <p>Брат Мирко, човек сед, одмерен, узе први реч. „Видим“, каже, „где иде по  
а обгрлила, те му приповедају.{S} Он не седа за сто, јер није гладан, а не разбира ни приповетк 
д.{S} У нашег суседа има деран од шест, седам година, на зло брз, рђаво упућиван од старијих и  
људи?{S} Зар он од тебе слаба тражи, да седам пута на дан опростиш грешнику, а он да то неће мо 
S} И ако ти седам пута на дан згреши, и седам пута на дан дође к теби и рече:{S} Кајем се, — оп 
и згреши брат твој и покаје се, треба и седам пута да му опростиш“, но се позивају на речи апос 
казао: „И седам пута на дан да згреши и седам пута да се покаје — опрости му.“ Ви велите, није  
неће да знају за оно Христово учење: „И седам пута на дан да ти згреши брат твој и покаје се, т 
те га натраг.{S} А Христос је казао: „И седам пута на дан да згреши и седам пута да се покаје — 
 ако се покаје, опрости му.{S} И ако ти седам пута на дан згреши, и седам пута на дан дође к те 
аду.{S} Узео је неко сироче, девојку од седамнаест година, а њему беше четрдесет и пет.</p> <p> 
ске обичаје.</p> <p>„Читам“, каже она, „седамнаесту главу из књиге пророка Јејемија.“</p> <p>„П 
омично, доцније се упутио лагано у кут; седе на даске од постеље и покри лице рукама.{S} С поља 
 да је изостао...“</p> <p>Седе Лазар, а седе и она.{S} У први мах обоје ћуте.{S} Она се као сти 
урушу“.{S} Здравковић пребледи, госпођа седе на своје место, а остали су грискали усне.{S} Мало 
 од удара.{S} Онда осети, како му мајка седе чело главе... чује тихо јецање њено, вреле јој суз 
нешто узнемириле, неке поустајале, неке седе.{S} Јованка је пришла Милеви, љубила је и плакала; 
 ружне речи.{S} Одступио је од Обрена и седе у други кут.</p> <p>Но то није дуго трајало.{S} И  
ст на оно место еванђеља, где то пише и седе.</p> <p>Прота набра чело и не узе одмах реч.{S} Св 
е прелистава по њему.{S} Онда на једном седе уз постељу болеснице.</p> <p>Каже: „Видим овде је  
ћи, али га не види.{S} Сви ти људи, што седе око стола, дошли му, е се окрећу једно преко друго 
 Чудим се само да је изостао...“</p> <p>Седе Лазар, а седе и она.{S} У први мах обоје ћуте.{S}  
За леђима црномањастог, лепог богослова седела је Јулка, Јованчина рођака, коју ми познајемо.{S 
е би опростио!“</p> <p>Милева је до сад седела узбуђена и као неки мрави подилазаше је.{S} Сад  
> <p>Боривоје је терао коње, уз њега је седела Варвара, остраг је био Тома и деда Јова.{S} Бори 
, која је за све време мирно, непомично седела уз Боривоја.{S} Она је чула говор.{S} Хеј, та шт 
 ја већ брз на покор.{S} Кад су сватови седели за вечером, напунио сам рукаве и шпагове камениц 
 истерују „сотону“?</head> <p>Сутра дан седели су Назарени у својој скупштини скрушени као пого 
ше управљен против њега; многи верни су седели као окамењени, а Томи је позлило...</p> <p>После 
 назаренске бабе, које чекају да наврше седемдесет пету, па тек онда да се — покају.“</p> <p>Но 
су Назарени већ крстили.{S} И он је сад седео у скупштини крај стола, до Лазара, Мирка и остали 
 леђа му подметнули јастуке, а Лазар је седео на столици, чело ногу његових.{S} Говорили су тих 
 Кад је Светозар ушао у собу, старац је седео на постељи, за леђа му подметнули јастуке, а Лаза 
зору закукурекаше петли, он је још увек седео за писаћим столом.</p> <p>Био је у велико дан, ка 
к и над апостолом Павлом — Шандор ковач седео је на коли поред жене.{S} Он се оног јутра, после 
 њиховом води пут.{S} С једне ће стране седети мушки, с друге стране женске, напред ће „браћа“  
<pb n="160" /> као да се пита:{S} Ко ће седети једно до друго за ручком при трпези?{S} Ово није 
е и Гига.{S} Седи непомично на столици, седи као окамењен, само му кад кад прелети преко усана  
в. писмо или шапућу, а ту је и Гига.{S} Седи непомично на столици, седи као окамењен, само му к 
утру не дођем кући, она не би легла.{S} Седи, ослушкује и кад ми чује корак, устаје и излази пр 
ла по школи тамо амо и не уме и неће да седи мирно на свом месту, њему ускипи и већ је два-трир 
ће Јованка да се уда.</p> <p>Неког дана седи Боривоје у врту близу сенице и пребира зелен у кош 
а мора.{S} Они су држали, да главни Бог седи на Олимпу, те пијанчи, ратује, свети се, чини прељ 
нка је отишла пре Светозара, а он и сад седи за својим писаћим столом, прикупља сву снагу своју 
е у синовљеву собу.{S} Види Лазара, где седи на клупи и не диже главе.</p> <p>„Лазаре“, каже му 
а сиромаху речете:{S} Ти стани тамо или седи ниже подножја мојега, — ви осрамотисте сиромака, к 
ног у светлој хаљини и речете му:{S} Ти седи овде лепо, а сиромаху речете:{S} Ти стани тамо или 
у тренутку променило.</p> <p>Тај што ту седи, ни налик на оног Боривоја од мало час.{S} А да је 
ијатеље у скупштини, ја нисам вредан да седим међу браћом.{S} Треба по ново старешинама да се и 
ед каквих госпођа, а ви сте из стражњег седишта увек подвикивали на коње: „Лила ђи!{S} Цезар, с 
 недеље, па да је најпре 6 дана радио а седми дан светковао, него је створен шести дан у вече,  
века у тај суд, а та шесторица изабраће седмога.{S} Што та седморица онда суде и досуде, тако ћ 
а шесторица изабраће седмога.{S} Што та седморица онда суде и досуде, тако ће бити.</p> <p>Но т 
заогрнула марамом, па понуди Лазара, да седне.</p> <p>„Нисам знала“, каже. „Но останите само.{S 
S} Зна тек толико, да га је понудила да седне.{S} Ко зна, кад би проговорио и да ли би проговор 
јој он назва Бога нити га она понуди да седне.{S} Нити га она пита откуда нити јој он казује шт 
. „Сви смо ми сложни у томе, да што пре седне међу нас.{S} Једино је, да га што пре крстимо, па 
ечи о оном, што ће се расправљати у тој седници као најглавније.{S} Кад свршише ситније ствари, 
но: „Таман, свештеници ће му умити цело седо, а он не уме да умије своју рођену накинђурушу“.{S 
аво његовој кући.</p> <p>Близу уласка у седо сретне чобанче, не познаје га, па мисли да и дечко 
 вредноћа <pb n="34" /> попусти, чим је сејање довршио; али то би још којекако било, јер сад и  
 прихвати кућу?{S} Нек Лазар само оре и сеје, а кад му дорасте млађи брат Светозар до књиге и н 
есени дан у дан иде са слугом на њиву и сеје.{S} Све је лепо средио и Срдану се мили Бог зна ка 
240 фор.{S} Утаначили су, да ове године сеју 8 ланаца, јер су се намножили.{S} Њихови су људи с 
S} Трајало то тако недељу-две дана, док сека Анка не начини мало реда у кући и умири Ђоку.{S} К 
сконачности пре створења света“, рече: „Секао је штапове за оне, који измишљавају тако бескорис 
а као оно танко дрво, кад удари по њему секира.{S} У оном тренутку познаде тајну своје душе, по 
м, да нам је боље било, кад смо каменим секирама бранили своје племе, но што данас бранимо наро 
на рад.{S} На Божић сви отишли у рит да секу трску, сам остаде Ђока с Јеленом.{S} Јелена му уно 
бица кад изгуби свог голуба или кад јој секу врат.{S} После се мало насмеши.{S} Било је у том о 
тили, да сам их — погодио.{S} Ја та два села назваћу <hi>Боривојевац</hi> и <hi>Лазаревац</hi>, 
твор Лазар Ненадов, кога су бабе његова села подругљиво прозвале „назаренски владика“, па му је 
тво шири из места у место, захвата нова села, нове округе, нове крајеве, а где стане ногом, ту  
ову кућу неки људи, који нису из њихова села и које он на дану никад не виђа; опазио је, где ко 
 живи у вароши, опет је за то син овога села, па што село боли, боли и њега.{S} И баш за то, шт 
 свештеник, који је закупио регал свога села, те постао главни бирташ?{S} Па кад га пре неколик 
хвати мрак, кад је сагледао торањ свога села.{S} Путнику је лакше, кад сагледа онај узвишени кр 
з порте се са свим јасно видело, да иза села гори гомила ђубрета. „Хајдемо натраг“, дозивао <pb 
а.</p> <p>Иде Боривоје неког вечера иза села, да промишља о своме путовању, кад од једном искрс 
ечено доказивао, да не лаје свака вашка села ради, него себе ради и његове речи ишле су право н 
а у Бачкој два велика и прилично богата села.{S} Та су села наблизу и у њима се по највише дога 
познала.{S} То је њен рођак из оближњег села, младић око својих двадесет година, једва му удари 
пратио са Симом пекаром чак до оближњег села.{S} И од оног дана могао си ћутљивог Боривоја виде 
рименио те речи на данашње прилике свог села и рекао: „Ону руку, коју сте подигли на брата свог 
сваки час се прати пијан с гајдашем дуж села и пева:</p> <quote> <l>„Побегла је, ту жалости нем 
а запалиш сву кућу, па да одеш чак и из села.{S} Поправимо, што не ваља.{S} Бољи људи имаће и б 
 се гдегод или оду сред циче зиме изван села у шетњу, а све нешто шушкају и договарају се.</p>  
истину вам кажем:{S} Пролазио сам много села и вароши, па сам нашао, што је даље село од вароши 
 би добро било, кад би владика обилазио села.{S} Лепо би било.{S} Али ако мислите, да то буде к 
 па су се сложили „бугери“ из четрнаест села и назидали му кућу.{S} А била је изгорела до таман 
ad>Велики пост.</head> <p>Било на крају села у сирота човека женско подсвојче — Нада.{S} Човек, 
велика и прилично богата села.{S} Та су села наблизу и у њима се по највише догађа оно, што ћу  
 Најбоље је да прећутим права имена тих села, јер бих иначе морао можда чак и после десет годин 
 Ви сте ту снагу потисли, па сте онда — сели.{S} У нашој књижевности цветају књижевне крађе — п 
према своје ствари, па да се прекосутра сели из овог назаренског манастира.{S} Једила се, што ј 
ни.{S} То беше доба, кад у многим нашим селима читаве улице осташе пусте од деце.{S} Не видиш м 
 је време жетви.{S} Кад гледаш с улице, село дошло пусто, изумрло; нема ни пса да залане.{S} По 
е био још мирнији и веселији но пре.{S} Село је тумачило, да он жали свог јединог друга Стевана 
...</p> <p>Већ се умешала и власт.{S} А село велико, има доста трезвених, учених људи.{S} Ту св 
агојених свиња, па беж на улицу.{S} Све село зна, да су то крадени свињи, а жандари знају и чиј 
ад више не нађу трага.{S} Бадава је све село ишло у потеру и тражило; ништа не нађоше.</p> <p>Б 
како нема ни трага од зрна.{S} Чуло све село, те претресају шта то може бити.{S} Неки кажу:{S}  
од мога.{S} Та не оно мало куће, но све село да продам, не би залегло“.</p> <p>„Кад немаш, нема 
 дана свршила служба с јутрењем, кад је село пуно странаца, па је и прота још ту.{S} Но Назарен 
 у себи.</p> <p>Не иде, но бега у своје село. „Боже, каква је то крв у мени?“ пита и по десет п 
ела и вароши, па сам нашао, што је даље село од вароши — тим је мање зла. (Пребацио се брат Ста 
е и Божић.{S} Освануо Бадњи-дан; све се село ужурбало, па су се ужурбали и код чича-Срдана.{S}  
о, док те капије не прође.{S} У које се село увукло Назаренство, тамо су капиџије поспале на ка 
авио и разонодио.</p> <p>Па шта ли рече село на то?{S} Не може се лако исписати све оно, што су 
ра три пут око куће, па онда шором кроз село и натера је на Дунавац.{S} Криста је прегазила Дун 
азаренство је сеоска болест.{S} А свако село има две јаке гвоздене капије.{S} Једна је капија с 
.{S} Кад је пошао, испратило га је цело село до хатара, а кад се вратио, дочекали су га попови  
ћ.</p> <p>По себи се разуме, да је цело село, мушко и женско, старо и младо долазило, да види о 
 се после овога случаја ускомешало цело село.</p> <p>Скоро у исто време „поверио“ и Маша Јанков 
и, опет је за то син овога села, па што село боли, боли и њега.{S} И баш за то, што га боли, хо 
стаде жив.{S} Кад је донео мртва вука у село, био је сав изуједан и једва је могао да исприча,  
егом.{S} Боривоје таман да утера кола у село, а коњи му застадоше као укопани.{S} Погледа унапр 
рође неко време, а ето ти Здравковића у село, позва свештенике, доктора, учитеље и трговце, туж 
аца се оте некако и безобзирце побеже у село.</p> <pb n="30" /> <p>Кад је Боривоје дошао кући,  
} Боривоје дође тога дана мало раније у село, мора да оде Лазару, да му се извини како год за о 
т.</p> <p>Сад је на путу.{S} Враћа се у село, али удешава, да не стигне пре, но што се смркне.< 
запраши даље и никад се више не врати у село.</p> <p>Перу су затворили у сеоску кућу на два-три 
а учитељ.{S} Нико и ништа не може ући у село, док те капије не прође.{S} У које се село увукло  
не стигне суд.</p> <p>Лазар се вратио у село, али не у очеву кућу, но оде негде под кирију.{S}  
 у кућу, но је још пре тога протелалила селом свакојаке сплетке.{S} Он ју је дакле очепао за ра 
ада чу, где залану вашка.{S} Био је под селом.</p> <p>Дође до куће, којој га је срце вукло и за 
 му је чуда песму.{S} Девојке су певале селом у сав глас:</p> <quote> <l>„Кинин, кина, прашак б 
рашта с душом.{S} А сутра дан хорила се селом песма:</p> <quote> <l>„Кинин, кинин, прашак бео,< 
 он полудео, па га пустише.{S} Сад трчи селом и виче: „Људи, браћо, помозите Богу, не дајте Бог 
ији од мене.{S} Затрпао сам га у рит, а селу казао, да су га вуци однели...{S} Од оног дана сам 
асило.{S} У вароши су то новине, али на селу нема новина.{S} Тамо је јавно гласило — песма.{S}  
у, највише о Лазару.{S} Но што је ближе селу, све му то више излази из памети Лазарев лик, а пр 
 после болести, а баба Језекиља је свем селу испричала оно исто, што и Марти, па су сад многе и 
но.{S} И Боривоје и Сима изјављују свем селу на видику, да хоће да олакшају души својој; отићи  
 сам за цело држала, да ћете се у нашем селу настанити.{S} Таква два пријатеља као ви и Лазар,  
и деда Мирко право, да то учини у нашем селу?{S} Христос је утврдио своју цркву, сад треба да б 
и.{S} Још за мога детињства био у нашем селу човек богат, али тврд, једва је смео да се наједе. 
абавио серума и лечио је не само у свом селу, но колико је стигао и у околини.{S} Много и много 
 подилазе од милоте, а чује се по целом селу.</p> <p>Сутра на ноћ, да ко слуша, начуо би где ти 
зе први реч. „Видим“, каже, „где иде по селу егзекуција.{S} Не утерују државно, ни општинско, н 
рећи баба Језекиља, жена, о којој се по селу говорило, да јој је језик још гори и од имена јој. 
е: „Три анђела жалило“, хориле су се по селу друге.{S} Да наведемо само ове:</p> <quote> <l>„Ту 
у на вечеру.{S} После се дуго и дуго по селу причало о тој вечери.{S} Ту су биле рибе од Орида, 
 мане, али ово није обична женска.{S} У селу је сви поштују, па чак и оне језичне жене говоре,  
на, опет је топло као у сред лета.{S} У селу је нека необична живост.{S} Још од ране зоре зврје 
о у кући; нека нам не остане ни трага у селу.“</p> <p>Па опет попустио је.{S} Посула се слама;  
ко је у овај пар доста вреве и метежа у селу, па да не заоштравамо:{S} Господ ће видети — судит 
а је доста веран тумач јавног мишљења у селу.{S} Огромна већина одбила је то ново друштво.{S} Н 
 што не долази до крви.{S} Све је сад у селу тако измешано, ускомешано успаљено, раздражено, да 
ају“.</p> <p>Може се мислити, како је у селу.{S} Сви су огорчени на Назарене, да не може већма  
салим?“ Но опет за то има учених људи у селу, који му тумаче сва краљевства, пустиње, вароши и  
Најпре јој дошло на памет, да потражи у селу какво дете и да га пошље мужу на њиву, а после опе 
али се трећа. „Мамика“, тако су звали у селу Чивуткињу трговкињу, „видела ју је, кад је излазил 
 намирисане женскиње, које смо виђали у селу?{S} Јесу ли то те, које треба по твом наговештају  
сленост, са које Обрен, најбољи момак у селу, изгуби главу.{S} Не говори више као онда на суду, 
ја Спасин.{S} Био то најстарији човек у селу, те неког дана узе Боривоја преда се: „Кажи ми, си 
ома је од памтивека био најгори човек у селу.{S} Није био до душе затворен, али то је све, што  
убио, имам ја и данас више но и један у селу...{S} Поткрадај ме колико ти је воља, не браним.{S 
и.{S} Једном, кад чича Срдан није био у селу, дође Лазар и одведе сестру својој кући.{S} Она се 
 Мартино стадо.{S} Чича Сима се десио у селу, његов унук, Стеван и Боривоје беху сами.{S} Стева 
о миран, ваљан, поштен човек.{S} Нико у селу није му знао ни најмање мане.{S} И опет повери.{S} 
мена света није ваљда још никада било у селу.{S} Снаш-Пела кад виде оне силне женске шешире и с 
рдан Ненадов био је најимућнији ратар у селу Лазаревцу, а овај Лазар му је онај старији син.{S} 
{S} Ако је истина, да си српску школу у селу могао до скора познати по опалим и олупаним зидови 
е утврдити, па како Бог да.{S} У његову селу има два-три Назарена, а тамо је и тетка Стана, код 
 је Лазар упознао дошљака.{S} Био му је сељак, Обрен Тодоровић, син сиротог али поштеног ратара 
 се с првом цигљом не подиже кућа, и да семе не ниче одмах, чим га бациш у земљу.{S} Кад посеја 
 чим га бациш у земљу.{S} Кад посејасмо семе, ја сам хтео да му видим растење и оно се подизало 
.{S} И он купи кућу, одели нешто марве, семена, алата, три паора (фртаља) земље и даде Лазару.  
, онај краву, овај поорану њиву, а онај семена.{S} Но испало је друкчије.</p> <p>Дорастао Свето 
моју главу утурио читава расточена кола сена, но и једно од ових малених писмена.{S} Како Борив 
p>Неког дана седи Боривоје у врту близу сенице и пребира зелен у кошареве, кад чу у близини као 
е се ухватио с Јованком за руку и иде у сеницу.{S} Да каже, да је Лазар, не може, јер је млађи  
рени, дотле је младић ушао с девојком у сеницу и Боривоје им и преко воље чуо сав разговор.</p> 
.{S} Девојке одоше од њега.{S} Последња сенка неке тајанствене романтике, која га је донде окру 
 баш у том часу Лазар охладнео, није ни сенка оног ватреног, занесеног Назарена као што беше пр 
њега не дира.{S} Назарени беху само још сенка од онога, што беху на почетку.{S} Тужили су се на 
ако траје.{S} Тако око поноћи умири се, сео је. <pb n="187" /> Кад у зору закукурекаше петли, о 
с из ненада, ушао у цркву и поучио нас; сео у порту, да му може свако прићи и потужити се:{S} Т 
ј.</p> <p>Професор Здравковић опет није сео пре за ручак, док не посла једном великом српском л 
та, а међу њима и Боривоје.{S} Боривоје сео у крај и гледа преда се.</p> <p>Лазар као неки перо 
.{S} Окренуо се великом фишкалу, а онај сео на канабе, опружио ноге, те угушује смеј.</p> <p>„3 
 сад нисам“.</p> <p>Тамо опет дечурлија сеоска виче за крупним, јаким човеком: „Уа, уа, бугер“, 
Здравковић има право.{S} Назаренство је сеоска болест.{S} А свако село има две јаке гвоздене ка 
 неће од целог посла бити ништа, ако се сеоска интелигенција извуче и остави народ сам на тим п 
 био.{S} Није истина, да је Назаренство сеоска болест.{S} Има Назаренства и у варошима, само шт 
хори већ по рогљевима — песма.{S} То су сеоске новине.{S} Ту се хвали и куди, узноси и исмева.{ 
После четрнаест дана држао је предавање сеоски лекар о умерености.{S} Говорио је о томе, како м 
се, да се журила.{S} Чим је спази стари сеоски свештеник, он се само пљесну рукама: „Наопако ба 
тином већ је оживело.{S} Дошли просјаци сеоски, те се отимају за места.{S} Ово је први пут да о 
у господа професори осетили, да је овај сеоски учитељ мало дубље захватио у ствар, па се сад см 
дан не зна већ шта ће, час је бесан као сеоски бик, све би да погази, што му год дође на очи, ч 
, имала су своје последице.</p> <p>Међу сеоским девојкама опажало се, да се губи шаренило.{S} Х 
p> <p>„Та то је страшно“, вели једна од сеоских госпођа.{S} Њен је муж ватрен кортеш за народне 
је ружна.</p> <p>Нада је била једина од сеоских девојака, с којом је Боривоје говорио кад што н 
!“, вели и по десет пута.</p> <p>Између сеоских учитеља одвоји се сад најстарији:{S} Миливој.{S 
 куди, узноси и исмева.{S} И против тих сеоских новина нема апелате, нема штампарског суда.{S}  
, а није ни потребно.{S} Дај, да чујемо сеоско јавно гласило.{S} У вароши су то новине, али на  
стаје најтежи део, а то је да придобије сеоску интелигенцију.{S} Још су удесили, да у прво врем 
рати у село.</p> <p>Перу су затворили у сеоску кућу на два-три дана, па га пустише.</p> <p>Сад  
 вина бациш мрвицу хлеба, — ускисне.{S} Сепл и жена му знају појати, али овога пута уздржавају  
е Сепла, његове жене и две Мађарице.{S} Сепл и жена му знају српски, Мађарице не знају, али опе 
 речи.“</p> <p>Раздрагао се чак и Шваба Сепл, па се и он умешао.{S} Вели: »<foreign xml:lang="D 
а у почаст.</p> <p>У исти мах довикнуће Сепл својој жени: „<foreign xml:lang="DE">175.{S} Lied, 
/p> <p>Кад чу Сеплова Лиза, како се њен Сепл осилио, намргоди се и довикну му крештећи танким г 
Maul</foreign>» — језик за зубе.</p> <p>Сепл саже главу и заћута као опарен.</p> <p>Натарош не  
 су махом српске народности, осим Швабе Сепла, његове жене и две Мађарице.{S} Сепл и жена му зн 
, али и ја штогод учила.“</p> <p>Кад чу Сеплова Лиза, како се њен Сепл осилио, намргоди се и до 
јесењи дан — субота.{S} И ако је већ 8. септембар, мала Госпојина, опет је топло као у сред лет 
с киме се ниси волела, Јови си измамила сермију, Панту си развенчала са женом, па сад хоћеш да  
 серум.{S} У оно време био је, до душе, серум скуп, врло скуп лек, али опет лек.{S} Та који је  
, кад се пронађе лек противу те редње — серум.{S} У оно време био је, до душе, серум скуп, врло 
купио се леп новац.{S} Лекар је набавио серума и лечио је не само у свом селу, но колико је сти 
ли Дунава појали су неколико „браће“ и „сестара“ песме из „<title>Харфе Сиона</title>“.{S} За т 
кинути, јер је готова печеница, те ваља сести за пун сто?{S} То би било врло зло — а пријатељ М 
еби, али опет на глас: „Ја морам од сад сести међу пријатеље у скупштини, ја нисам вредан да се 
о ти отворено кажем, ма да ти је Милева сестра.“</p> <p>Лазар је из ових речи на мах увидео, у  
кући) — кад се догоди ново.{S} Лазарева сестра Милева оде у Назарене или како то кажу — повери. 
а и баба Макрена, управо сестра Наста и сестра Макра, заседну свако по подне у собу и плачу, да 
 смо овде:{S} И отац и ти и ја и мати и сестра.{S} У нашој кући било је доста несреће, доста су 
> <p>„Баба Наста и баба Макрена, управо сестра Наста и сестра Макра, заседну свако по подне у с 
 показује добро.“</p> <pb n="169" /> <p>Сестра Маца узе га умиривати.{S} За младости њене хвата 
ти.</p> <p>Лазар се спремао, да браћи и сестрама свечано прикаже Боривоја, али је сад заборавио 
ара као у магли други лик, лик Лазареве сестре Милеве, коју он и не познаје.{S} Тамо ће затећи  
 најстарији поутеши и обавести остареле сестре.{S} Боривоје није се саветовао, тек је на свршет 
и оговарања <pb n="9" /> између брата и сестре бивале све жешће, те није чудо, што је Марта жив 
њих са свим.{S} Прави Назарени, браћа и сестре, који су крштени, не плачу, јер су они пречишћен 
ина.</p> <p>Кад је све свршено, браћа и сестре опростише се и кренуше свако на своју страну.{S} 
атељице су као неки искушеници; браћа и сестре су пречишћени од греха и крштени су; пророци су  
и.</p> <p>Они, који поју, то су браћа и сестре, а они који плачу, то су из редова пријатеља и п 
 дуго ћутао.{S} На послетку не осуди ни сестре, ни Обрена, но је изговорио дугу придику против  
азабрати на сигурно.{S} Лазару беше жао сестре, коју је врло волео, и док је он гледао да дозна 
уге стране женске, напред ће „браћа“ и „сестре“, натраг „пријатељи“ и „пријатељице“.{S} Око сто 
 пришао Светозар, он је метнуо обе руке сестри на чело, нагнуо се над њом и гледао јој је дуго  
о ту икону, али би је без сумње уступио сестри, само да ју је искала лепшим начином.{S} Но сад  
ар је.{S} Тек кад је други дан сагледао сестрино лице, онда и њему поста оно јасно, што је слут 
на је Јованчиних година, а Јулка јој је сестричина, скоро две године млађа од ње.</p> <p>Кад су 
рла својега.{S} Лепа ли је љубав твоја, сестро невесто, боља је од вина љубав и мирис уља твоји 
а!{S} Слушајте само. „Отела си ми срце, сестро моја невесто, отела си ми срце једним оком своји 
 мирис ливански.{S} Ти си врт затворен, сестро моја невесто, извор затворен, студенац запечаћен 
а не одговара.</p> <p>„За што се мучиш, сестро?{S} Бог је дао човеку мелема против бола и туге, 
pb n="216" /> Каже јој и по стоти пут: „Сестро, ти треба да се жртвујеш за нашу ствар, треба да 
ма јој гоне сузе, али не плаче.</p> <p>„Сестро“, каже јој он, а глас му је пун љубави и нежност 
ан није био у селу, дође Лазар и одведе сестру својој кући.{S} Она се испрва опирала; каже: „На 
асно, што је слутио, и — од срца зажали сестру.{S} Зажали је, али јој не поможе.{S} Пољубио ју  
тко за тим допаде Лазару глас, да су му сестру Милеву — уграбили.{S} Да л’ је било силом или је 
, детињска веселост изгуби се, он поста сетан и тужан и не заигра се више.{S} Марта је дозвала  
показао му оданде красоту целога света, сети се шта му је Господ одговорио?{S} Шта ће ти она ша 
ног сотону, који те обмањује шаренилом, сети се Господа нашега Исуса Христа, кога је сотона изв 
“ пита очајно и паде јој код ногу...{S} Сети се оног првог састанка, кад га је она питала. „Опр 
е од светских ствари.{S} Ако се Нада не сети, да треба поорати њиве или посејати детелину, он б 
а женске параграфе прескочи.{S} Онда се сети, да треба ићи да ручаш, па дођи по подне.{S} Кад с 
 и опазио, од куда долази то питање.{S} Сетио се, да га је она још једном то питала и довела га 
ађе, пређоше преко њега.</p> <p>Тома се сетио нечега.{S} Пита: „Шта ће нам сад Лазар сам, без М 
а двоје на троје преломити.{S} Треба се сетити мало и на речи премудрог Соломона, да је зла жен 
ао од тебе отац захтевати, ваљда ћеш се сетити.{S} Ја ћу се молити Богу да се сетиш, јер ако се 
 казати.{S} Доцније се никад није могао сетити, ни <pb n="40" /> кад је устао, ни како се обука 
вукао какву ствар.{S} Од куд се ја могу сетити, кога сам све у крчми са бирташем Симом опио и п 
ако ћу се ја исповедити, кад се не могу сетити ни на сваку десету.{S} Понда, можда се ни за год 
лити Богу да се сетиш, јер ако се ти не сетиш, ја бих ти бадава говорио...“</p> <p>Лазар је про 
е сетити.{S} Ја ћу се молити Богу да се сетиш, јер ако се ти не сетиш, ја бих ти бадава говорио 
се Богу и укопамо га“.</p> <p>„Не плаче сетра, кад јој умре брат?“ пита Јулка, <pb n="78" /> ко 
 Сећа се неког покора, који је починио, сећа се страшне и многе крви, а јасно му је само толико 
о поље, преко кога је прешла бура...{S} Сећа се као иза неког магловитог сна, да је више пута с 
S} И сад тек поче мучити праву муку.{S} Сећа се неког покора, који је починио, сећа се страшне  
коли нису училе о томе; само се Јованка сећа, да је њен отац једном о томе дуго разговарао са с 
ки син је говорио, да се он оца најбоље сећа, да је његова слика најбоља, највећма налик на пок 
ка и ништа више, али мила слика, што ме сећа на ону, која ми беше веран друг и на дете, које са 
преко лица.{S} Она и свето писмо!{S} Не сећа се више, кад га је читала, а кад га је и узимала у 
арву.{S} Боривоје је био изненађен и не сећа се, како се поздравио с Милевом.{S} Зна тек толико 
гђа Јелачићка добра душа.{S} Увек га се сећа по ручку, па му кад што пружи и чашу вина.{S} Бори 
остави им на самртној постељи, да га се сећају и да га поштују.{S} Кад је заклопио очи, сваки с 
52" /> станем враћати штету, на које се сећам, требао би мало дубљи џеп од мога.{S} Та не оно м 
!{S} Оно најтеже је прекужено!“</p> <p>„Сећам се“, вели Светозар. „Од то доба прође година.{S}  
емо онај ђавољи рог да нам пишти, но се сећамо Бога.{S} Момак и девојка изјаве пред скупштином, 
то спомен?{S} Зар не знате, шта је знак сећања?{S} Није ли вами мио онај сандук, она клупа, кој 
а мене и за сваког исто тако сећање.{S} Сећање на Христа Спаситеља, на страдање његово.{S} Икон 
је видите за мене и за сваког исто тако сећање.{S} Сећање на Христа Спаситеља, на страдање њего 
молим вас, јесам ли заиста ја крива?{S} Сећате ли се, кад сам оно била с Владом код вас?{S} Мож 
авежљај.</p> <p>„Хвала вами, који ме се сећате, али не могу примити,“ бранио се Боривоје.</p> < 
што је сад чула, ново је за њу.</p> <p>„Сећате ли се осме главе Јованова еванђеља?“ пита је он, 
S} Каже: „Не можемо <pb n="106" /> децу сећи по поле, поделити их, него ћу ја остати, па како б 
S} Чим га опазише, поскакаше с кола, те сеци штранге, спасавај коње, те кола, а већ трска је пр 
 рукама даровита човека оштар мач, који сече с две стране.{S} С њиме се може бранити и Пера и П 
{S} Кад осване Божић, ви ћете у рит, да сечете трску, ви ћете по оној магли и зими у рит с вуци 
е, а око подне — умрла.{S} Кад ћеш ићи, сешо?{S} Треба ли да чекам?“</p> <p>Марта се полако при 
изиђе му на сусрет.</p> <p>„Није добро, сешо.{S} Умрла тетка Босиљка, па ме послали по тебе“.</ 
Вратиће се.{S} Кад су подивљале, бадава си посипао пред њима кукуруз: аја, па аја!{S} Доцније,  
трвена и поливена.{S} Ако је истина, да си српску школу у селу могао до скора познати по опалим 
н. „Казуј, несретниче, је ли истина, да си већ дваред одлазио у назаренску скупштину?“</p> <p>Л 
оге његове, говорећи му:{S} Господе, да си ти био овде, не би умро мој брат.{S} Онда Исус кад ј 
м ја најгори?{S} Та, уграбио бих те, да си сред цареве војске, само кажи:{S} Хоћу.“ „Ко хоће да 
у зло, тим ће све боље и суд видети, да си луд.{S} А луди нема суда.{S} Е сад иди братко — због 
а, да ниси ни студен, ни врућ.{S} О, да си студен или врућ...{S} Но будући млак, ниси ни студен 
ни осећала.{S} Та, лакше би ми било, да си ме коцем ударио по ребрима, но што ме овако изломи.{ 
ак и на другој дужи њива...{S} Кажу, да си ти била близу њих и да си морала видети.“</p> <p>Дев 
{S} Кажу ми: „Или ћеш казати истину, да си уграбио девојку без њене воље, на силу, или ћеш умре 
а при послу, а за скупштину и улицу, да си употребила скромније, ти обратно чиниш...{S} Одагнај 
 да будеш човек, па да подупиреш.“ И да си само чуо, како те је бранила, а како сам те ја напад 
.{S} Кажу, да си ти била близу њих и да си морала видети.“</p> <p>Девојка је ћутала.{S} Сва три 
} Иначе је та ствар застарила; баш и да си учинио, одавна је било, па те не могу казнити.{S} Ак 
, и пијанке ће код њега нестати, као да си је руком однео“.</p> <p>Заиста, ово је лек, који ско 
е му: „Шта се разбацујеш толико, као да си се прославио.{S} А овамо си нешто почео, па упустио. 
о и сувише чуваш и цениш.{S} У место да си то одело носила при послу, а за скупштину и улицу, д 
а: „Кад је већ морало тако бити, бар да си ми казао раније, те да сам послала напред сукње, ова 
аџија, мораш га поштовати, ако хоћеш да си божји, јер Бог то заповеда.{S} Пронађосте у еванђељу 
а пређе нежно преко његових образа. „Да си болестан, врло болестан сине, болело би ме и онда, а 
а, „ово дана била на кукурузи.{S} Брала си пасуљ, ако се не варам.“</p> <p>Милева се исправила  
S} Није ти доста друге несреће, скрхала си, тако рећи, ногу, па сад још и рођени брат да ти крх 
 си ми срце, сестро моја невесто, отела си ми срце једним оком својим и једним ланчићем с грла  
су врло дивна!{S} Слушајте само. „Отела си ми срце, сестро моја невесто, отела си ми срце једни 
 бојати тога.{S} Да те они људи, којима си учинио зло, баш и задржавају од суда, ти се сам од с 
је свекрва одговарала од тога. „Болесна си, ћерко“, каже, „болесна телом, па нећеш имати снаге, 
чи; може ти изгњечити ропац на уста, па си онда свршила.{S} Није сотона у теби, него је у њему. 
 како си до сад радио, а већ десет пута си скретао на бољи пут и увек западао натраг.{S} Твоје  
ало“, каже му, „ево ти бар да знаш, шта си јео“.</p> <p>„Гаврану позли, поремети му се здравље  
о матора!“ продера се Срдан на њу. „Шта си узела успијати, као да је још и сад оно време, кад с 
i>.{S} Ту пре некако питам једног: „Шта си ти?{S} Он каже: „Човек“.</p> <p>„Али има људи Турака 
, но да га овако унаказим.“</p> <p>„Шта си ти истерала?“ пита је Тома.</p> <p>„Сотону...{S} Ето 
казао господину испитнику.“</p> <p>„Шта си ти казао господину испитнику, дедаче?{S} Зар оно, да 
само даље.{S} Шта је радила Милева, кад си је одвео својој кући?“</p> <p>„Што је истина, истина 
 овамо?{S} За што си скакао с кола, кад си невин?“</p> <p>„И то није истина.{S} Него су ме три  
ћи“.</p> <p>„То је било онога дана, кад си је уграбио, шта?“</p> <p>„Јесте...{S} Зађем за друм, 
 да украшава срце своје.{S} Истина, кад си ступила међу верне, није нико тражио од тебе, да бац 
ати, као да је још и сад оно време, кад си ме ноћу пропуштала кроз прозор.“ Маца као да поклекн 
а жива.{S} Док ниси био Назарен, па кад си ме тукао, као што и остали поштени људи туку своје ж 
лева се брани: „Мани то, бабо, само кад си нас се опет зажелео.“</p> <p>„Еј, еј, децо, опак сам 
се силно зарадова.</p> <p>„Но, само кад си успео,“ рече.</p> <p>„Е мој брајко, али није ни било 
ати“. „И не треба“, кажем ја, „само кад си ти ту“.</p> <p>„Е видиш, то си врло лепо измислио.{S 
ем.{S} Лолај се колико ти се мили; млад си још, па ти приличи.{S} Туци се, уби, исплатићу те, с 
оповске ствари, само к’о велим:{S} Млад си, неук си, па не знаш, због каквих се грехова иде у Ј 
ала оца, „шта радиш с брацом?{S} До сад си га грдио, што је пио и није хтео да ради, сад га опе 
метне га, неће бити добро.“</p> <p>„Сад си казао паметну реч“, одобрава му Гаја, „вреди десет.. 
с њим.{S} Каже: „Хеј, мој Боривоје, куд си наумио?!{S} У Турској је сад рат, у Азији колера, на 
 Него ја хтедох друго што почети.{S} Је си ли ти брат-Лазаре говорио пријатељу Боривоју, како с 
читао.{S} Оне речи апостола Павла, које си данас навео, да се треба клонити зађевица о црквеном 
 ти умеш избљувати материно млеко, које си посисао, вели му ђаво, онда ћу и ја избљувати децу.{ 
се чист“, каже Јова.</p> <p>„Аха, дакле си се пречистио.{S} Св. дух је слетео и на тебе?{S} И т 
ко је дао оном матором Чивутину, о коме си прекјуче читао у св. писму, та како се зове само...  
ице матора, с киме се ниси волела, Јови си измамила сермију, Панту си развенчала са женом, па с 
 кукуруз од њихове ливаде.“</p> <p>„Али си чула, где Стана цичи и видела, где се мотљају око пл 
е натраг.{S} Каже ми: „Гром те убио, ти си луд, не знаш за шалу“.{S} Али сам је молио и <pb n=" 
ти оно с пролећа отишле гуске у рит, ти си узимао олако и говорио као и овај господин:{S} Врати 
ти ближњега, можеш чинити шта хоћеш, ти си угледан, само ако однесеш у цркву жртву паљеницу, св 
овори: „Ништа ми сад више не фали... ти си ми фалила, мајко.{S} Овако ћу долазити, да се исплач 
е чича Срдан. „Тога нема код нас!{S} Ти си блудница, јер живиш невенчана.{S} Ти немаш мужа.{S}  
 то време, народ ће поћи за њима.{S} Ти си ме брате питао, ко ће да почне?..{S} Ја мислим да по 
 и без тога ћу те опростити беде.{S} Ти си се у својој лудој глави начинио испосник, хтео си у  
хаљина твојих као мирис ливански.{S} Ти си врт затворен, сестро моја невесто, извор затворен, с 
 за жену ћемо се већ разговарати.{S} Ти си, братко мој, био луд, још си и сад луд и ја бих те н 
да платим све на једаред и одмах.{S} Ти си казао, да има времена, може се по мало, лагано.{S} Н 
и на врата Христове цркве и рећи:{S} Ти си достојан да уђеш, а ти ниси...</p> <p>»<hi>Да се све 
ог да, куд срљаш све испред мене?{S} Ти си тако рећи јуче постала просјакиња, а ја терам то од  
оривоје, снаго моја, шта је теби?{S} Ти си болестан, пропашћеш.“</p> <p>Прошло је тако пуних ше 
и: „И ти играш као вилан“.</p> <p>„И ти си из тог пронашао, да треба да је уграбиш, а?“</p> <p> 
ермет“.{S} Ја је љубим и тепам јој: „Ти си моје прасе, ти моја мушкацона, ти мој бермет, ти мен 
беше ни скроман ни милостив.</p> <p>„Ти си“, продужи Тома, „ово дана била на кукурузи.{S} Брала 
а дозва свог друга, Јованку.</p> <p>„Ти си ми“, каже, „најближи друг у животу, с тога хоћу да с 
та је теби, да се назарениш?{S} Та нити си крао нити варао.{S} А ниси хвала Богу ни пијанац ни  
твари, само к’о велим:{S} Млад си, неук си, па не знаш, због каквих се грехова иде у Јерусалим. 
 се још једном добро размислиш.{S} Неук си, те можеш лако пропасти на путу.{S} Богу тим нећеш у 
ока.{S} Кад је твоја жена видела, којим си путем ударио, требала је да покупи децу и да каже ко 
S} Како ћеш да не будеш с оном, с којом си везан?{S} Лепа реч не помаже, саветовање је као кад  
ки је спустила главу и рекла Влади: ”Тм си свему крив, јер си мојој лудој глави пустио на вољу. 
 Боривоје да је слободан. „А и потребан си нам, врло си нам потребан,“ каже му Лазар, „јер код  
о си праведан, поштен, ваљан — оправдан си.{S} И доиста, било је пре рођења Христова времена у  
у и чворугу на телу му.</p> <p>„Угрувао си се“, каже, „врло си се угрувао, али ће проћи.“</p> < 
 оближњег села.{S} И од оног дана могао си ћутљивог Боривоја видети скоро увек заједно са Симом 
ао?{S} Па што га ниси нашао?{S} Та ишао си и ти и г. испитник и г. велики фишкал читав дан по т 
мо истерујеш ђавола из мене.{S} Та, ево си ме изломио, да сам једва жива.{S} Док ниси био Назар 
иси ти, голубе мој, никог ни убио, него си ти болестан у мозгу, знаш.{S} Иначе је та ствар заст 
 одрешио језик. „Сине“, рече му, „видео си...{S} Још само једаред учини што не треба, и ја ћу у 
ојој лудој глави начинио испосник, хтео си у Јерусалим, па да те на хатару дочекује литија и да 
љане?{S} Говори ти мени српски.{S} Убио си је за то, што те је погазила, имаш на то и сведока.{ 
илама кличе: „Слава: твоји смо! победио си нас“.{S} И кад се дигоше измети, да убију онога, кој 
о значи:{S} Ма не знао да има Бога, ако си праведан, поштен, ваљан — оправдан си.{S} И доиста,  
е?{S} Право да ти кажем, жао ме је, ако си тако мислила.“</p> <p>И кад би вече, госпођа Меланиј 
ори као увређена жена.{S} Каже му: „Ако си се хтео посвећивати, што си се онда женио?!{S} И ако 
 са свим отворено: „3биља Меланка, како си ти замишљала ту ствар?{S} Ми мушки да се у свему држ 
 што говорили“, каже. „Е, гле сад, како си заборавна.{S} Та говорили смо:{S} Како би то било, д 
си видео, да у многоме није добро, како си до сад радио, а већ десет пута си скретао на бољи пу 
о је било онда, кад је порасла?{S} Како си јој се доближио?“</p> <p>„Доближио сам јој се лане,  
арени те, море, прозвали Јудом, од како си их изневерио.“</p> <p>У Лазаровој руци била је у она 
му одобраваше. „А знаш ли“, вели, „како си први дан, после првог састанка добрих људи усхићено  
ња.{S} А кад је запитао Боривоја: „Како си, брате?“ <pb n="227" /> Боривоје му само толико рече 
њега, довео Боривоју децу.</p> <p>„Како си ти“, пита га Боривоје, кад се већ наљубио деце.</p>  
„Кажи мени голубице бела,</l> <l>Колико си имала швалера?</l> <l>Кол’ко има на голубу перја</l> 
ила сам.“</p> <p>„Онда је тако и зацело си све видела.{S} Одавна <pb n="108" /> се гласи, како  
је слободан. „А и потребан си нам, врло си нам потребан,“ каже му Лазар, „јер код нас само што  
му.</p> <p>„Угрувао си се“, каже, „врло си се угрувао, али ће проћи.“</p> <p>„Никада!“</p> <p>Л 
ина проту пољубим у руку.“</p> <p>„Врло си ти мека с тим дераном,“ рече јој неко из друштва.</p 
ико, као да си се прославио.{S} А овамо си нешто почео, па упустио.{S} Назарени те, море, прозв 
 дуже и Бог му је доцније рекао: „Добро си радио, синко.“ „Па и ја“, вели Боривоје, „кад се спр 
 сред собе, те га храбри.</p> <p>„Добро си је ухватио“, каже, „сад је само води кући из овог па 
само кад си ти ту“.</p> <p>„Е видиш, то си врло лепо измислио.{S} Само ми кажи, како ја могу ве 
 се Јулка, „та то је најглавније.{S} То си се требала најпре распитати.{S} Шта ти мислиш Славна 
нилац, казаћу му.{S} Него добро је, што си се окануо претварања.{S} Лепо би то било, да се напр 
што“, вели деда Јова. „Хвала, дете, што си ми казала.{S} Збогом.“ И он изиђе лагано из собе и п 
же му: „Ако си се хтео посвећивати, што си се онда женио?!{S} И ако хоћеш да те у таквој пустин 
нама, јер онда ће за цело бити оно, што си ти предсказивао, биће кукоља и цепања, јереси и зла. 
ла друга ствар.{S} А шта ћеш ти?{S} Што си за свога детињства овом разбио главу, а оног мало ис 
: „Ја ћу овако, како сам научила, а што си ти отишао у Нововерце, не марим.{S} Бар мирно спавам 
о ноге, те угушује смеј.</p> <p>„3а што си убио жену?“ пита бранилац.</p> <pb n="68" /> <p>„Неч 
, који су тамо велики као телад, за што си онда помишљао на децу?“</p> <p>Но Боривоје не попушт 
у.{S} Каже: „Бог пита самоубицу, за што си дошао овамо, кад те ја нисам звао...“</p> <p>И опет  
д су те жандари носили овамо?{S} За што си скакао с кола, кад си невин?“</p> <p>„И то није исти 
ог ће њу убити за то.“</p> <p>„А за што си ти хтео бегати, кад су те жандари носили овамо?{S} З 
стос, прописао је баш за такве, као што си ти.{S} Свето писмо каже: „Здрави не требају лекара,  
ривоје.</p> <p>„Какво друго?{S} Зар што си потукао ону живину по кући?!{S} Ни бриге те није, за 
едили смо!{S} Ону моју препелицу дирнуо си данас својом речју и ја сам је ухватио...{S} Одустал 
 да ли хоће, него види то и сам.{S} Леп си ми ти момак, кад не знаш ни то, а хоћеш да ме уграби 
 осу на њега: „Шта је Јово“, пита, „зар си се и ти дао у тумачење св. писма“.</p> <p>„Не стоји  
у и рекла Влади: ”Тм си свему крив, јер си мојој лудој глави пустио на вољу.{S} Поручи брату, н 
 оче, хоћеш да постанеш Назарен?{S} Јер си видео, да у многоме није добро, како си до сад радио 
ив?{S} Та, нећеш море ни допостити; већ си ослабио као добар хрт, а далеко су три године.“</p>  
 силног пасуља и киселих краставаца већ си био премијаукао, ниси био читав човек, не може ти се 
антијама“, вели Јова.</p> <p>„А по чему си ти позван?“</p> <p>„Осећам се чист“, каже Јова.</p>  
волела, Јови си измамила сермију, Панту си развенчала са женом, па сад хоћеш да се светиш“.</p> 
 уграбио.“ „Е, гле сад“, каже она, „баш си ти момак да ме уграбиш; иш не праши!“ „А к’о за што  
а тим презриво напући усне и каже: „Баш си магарац!{S} Девојака је бар доста; у свакој улици им 
ати.{S} Ти си, братко мој, био луд, још си и сад луд и ја бих те на чисто могао извадити за луд 
 тај се покајао, живи по божјем закону, сигуран му је опроштај и неизбежно — царство божје.</p> 
ет дана хода далеко, па и тамо није био сигуран, но се молио Богу: „Господе Боже, доста ми је с 
ла ни једном очију са књиге.{S} Била је сигурна, да ће успети.{S} Кад је свршила, дисала је брз 
им јединцем.{S} Видим, нема је овде.{S} Сигурно се поболела кукавица, угушише је оне сузе, које 
“.</p> <p>Девојке заћуташе за часак.{S} Сигурно се промишљале о томе:{S} Да ли може суд затвори 
војка одобрила, није могао разабрати на сигурно.{S} Лазару беше жао сестре, коју је врло волео, 
рају било судија, Ева би после три дана сигурно отрчала к њима, да се тужи, како ју је Адам бац 
недеље?“ пита. „Ни у једној!{S} Ја знам сигурно чак ни у патријаршеској.{S} Него на место тога, 
чини му се у први мах, да је женско.{S} Сиђе брзо с кола, саже се и кад боље разгледа, опази у  
лиш, да св. дух нема друга посла, но да сиђе на Јову Тимина из Крчедина.{S} А?“</p> <pb n="153" 
голубице и једне мачке.“ </p> <p>Све су сикнуле на њега.{S} Он је само махао рукама. „Нашао сам 
ражити начина, а бој најмање помаже.{S} Сила ће дете само још горе подивљати.</p> <p>Овај је ра 
се покаје, онда се изговара, да је била сила.{S} Бива до душе, да девојка не каже одлучно: „Хоћ 
S} Тада се свршује стари завет, свршује сила:{S} Настаје ново време — време љубави, време пропо 
 не може слово наштампано, а не може ни сила.{S} Па баш за то, што је био на чисто с тиме, и ни 
време проповеди.</p> <p>„Бог, син божји силази на земљу, не мачем ни огњем, но испуњен љубављу, 
пушавају уши и мумлају: „Ух, ух, ала је силан (сотона) у ње“.{S} А неко рече: „Право <pb n="101 
ица паде по челу његову.{S} Удар је био силан, Лазар се заљуља, но брзо се прикупи.{S} У један  
много рипида ни дуплира, али се искупио силан свет, дођоше три свештеника из околине, да замену 
ш има живота у путника.{S} Напрегне све силе, подигне га на кола и одјури кући.</p> <p>Тамо су  
="149" /> тога држите?{S} Напрежете све силе своје, да се богатите.{S} И о чему се сваки дан у  
љубац.“.{S} Светозар је говорио противу силе, подсмеја, претње и грубости.</p> <p>„У старом зав 
 је љубав, а друго успаљивање.{S} Ми не силимо никог нити га смемо силити, ми само саветујемо и 
ње.{S} Ми не силимо никог нити га смемо силити, ми само саветујемо и предлажемо.{S} Благо оном, 
} Жена му је на послетку умрла, кажу од силна боја, а кћер Варвару је скоро убогаљио.{S} Не мож 
да се.{S} У овај пар јој се осу по лицу силна румен; оборила је главу и стоји као осуђена.{S} Б 
 било у селу.{S} Снаш-Пела кад виде оне силне женске шешире и сунцобране, оне мушке црне капуте 
шта сам ја учинила, да ми се умали онај силни терет пред Богом и пред људима?!“</p> <p>„Ви сте“ 
овако немоћну и болесну, увиде, како је силно воли.</p> <p>Марти се пореметио зглавак и она је  
лазити пред друшво.“</p> <p>Светозар се силно зарадова.</p> <p>„Но, само кад си успео,“ рече.</ 
 назове:{S} Хаџи - Боривоје.{S} Од оног силног пасуља и киселих краставаца већ си био премијаук 
о прође година дана и Боривоје дошао од силног поста као сува грана.{S} И хајд, што пости строг 
 на улицу.{S} Свакоме поцрвенеле очи од силнога плача, али опет за то нико не преговара Лазару. 
отону из ње.{S} А у Стане је често врло силовит“.</p> <p>У том се Лазар вратио.{S} Но узастопце 
е мора бити љубави, а љубити се не може силом, но срцем, не по заповести, но по слободној вољи. 
е тужи, како ју је Адам бацио на кола и силом одвукао до забрањене јабуке. „Но као што је позна 
дите натраг, изгубљене не тражите, него силом и жестином господарите над њима.{S} Мало вам је,  
тру Милеву — уграбили.{S} Да л’ је било силом или је девојка одобрила, није могао разабрати на  
8" /> хтедоше апостоли у један мах силу силом да одбију, тада изусти Христос за све векове ову  
да си уграбио девојку без њене воље, на силу, или ћеш умрети.“ Ја нисам хтео да лажем и једва м 
е роди дете, носе га попу и крсте га на силу у вери, коју детенце нит схвата нит познаје.{S} То 
е кршћавамо“, каже Боривоје, „али не на силу као ви.“</p> <p>„Како на силу?“</p> <p>„Код вас, ч 
вели: „Бог нек ми суди, ако сам ишао на силу...{S} Мене су изломили и ја ћу умрети.{S} Моја ста 
могао сам је стићи.{S} Но нисам хтео на силу.{S} Мислио сам: „Нека јој Бог плати“.</p> <p>„Онај 
али не на силу као ви.“</p> <p>„Како на силу?“</p> <p>„Код вас, чим се роди дете, носе га попу  
 љубави ништа не вреди, па ни брак, јер силу љубави најбоље показује апостол Павле у својој прв 
n="118" /> хтедоше апостоли у један мах силу силом да одбију, тада изусти Христос за све векове 
е иде улицом онако снуждена као пре.{S} Сима се одрекао хаџилука, поста, Јерусалима, па на посл 
укње и кошуље, те хоће кући, матери.{S} Сима је одвраћа сваким начином.</p> <p>„Шта ћу ти?“ вел 
гледу тај сотона, и како га је мучио, а Сима им прича.{S} Страшна је била та приповест; само се 
ни вуци нападоше Мартино стадо.{S} Чича Сима се десио у селу, његов унук, Стеван и Боривоје бех 
ње и кошуље опет у долап.{S} Та, кад се Сима баш толико распитивао, онда није ни њему све једно 
 „Треба ми, Бога ми, треба ми“, куне се Сима, само сад постим велики пост.{S} А Василије Велики 
 сад беше тајно, јавно.{S} И Боривоје и Сима изјављују свем селу на видику, да хоће да олакшају 
/p> <p>„Аја, баш за ожењене људе“, вели Сима, „распитивао сам се ја то врло потанко.{S} Код кал 
о за смеј, него за плач.{S} Ето га, грк Сима ту је, па нека каже, како <pb n="129" /> је испрат 
ајми тамо мало новаца у грк-Симе, а грк Сима каже: „Теби не дам.“ — „За што не даш, зар сам ја  
ван, па да ти покажем“.{S} И одведе грк Сима домаћина на таван и показа му велику гомилу жита.  
“ пита домаћин. „Ниси пропао“, вели грк Сима, „али ћеш пропасти“. — „За што?“ — „Хајд на таван, 
у је нешто, што сведочи, да он није као Сима пекар, но да ће допостити до краја.</p> <p>Жао је  
 и свештеник.{S} По најчешће је долазио Сима пекар, који сад већ и не избиваше из куће Боривоје 
а.“</p> <p>Но није се дуго смејала, јер Сима баш пости, пости цео ускршњи пост, а што је најгла 
тога се друштво могло похвалити.{S} Баш Сима Ваљан парничио се с Мишом Савићем због увреде част 
ожемо ми и из даље разговарати.“</p> <p>Сима се испрва стидео своје слабости, али шта <pb n="24 
адоше руке.{S} Прескочила сам осми члан символа вере, само да будем што пре готова.{S} А ко ће  
 и пре.{S} А на послетку: „Хајде, хајде Симе, видећемо.“</p> <p>Пости и Боривоје, па и он пости 
е му и по десет пута: „Море, мани се ти Симе пекара, оставиће те.{S} Идем ја сваке ноћи и њему, 
омаћин да узајми тамо мало новаца у грк-Симе, а грк Сима каже: „Теби не дам.“ — „За што не даш, 
лагајница множила се и иначе.{S} Кад је Сими Ваљану умро син, он га је сахранио врло скромно, а 
браћа, ето рецимо као Спаса Ненин, Јова Симин и други, па да ми не срамотиш куће и не одричеш с 
 глас грдне, нечувене несреће.{S} Јула, Симина жена, грохотом се насмеја.{S} Њен звонки кикот д 
о је тако пуних шест месеци.{S} Онда се Симина Јулка поче и опет смејати по кући, главу је поди 
ад год смири, па ће рећи: „Иш, не праши Симо; неће од тога бити ништа.“</p> <p>Но није се дуго  
ку оцу Мелентију, па га још испратио са Симом пекаром чак до оближњег села.{S} И од оног дана м 
г Боривоја видети скоро увек заједно са Симом; завуку се гдегод или оду сред циче зиме изван се 
етити, кога сам све у крчми са бирташем Симом опио и преварио на картама?“</p> <p>Лазар није од 
лећа.{S} Нашла је и доброг чобана, чича Симу, који је био негда ваљан домаћин, али га доцније у 
ви.</p> <p>Боривоје се приљубио уз чича-Симу и његова унука Стевана (који је често био уз свог  
е љубави, време проповеди.</p> <p>„Бог, син божји силази на земљу, не мачем ни огњем, но испуње 
и умири Ђоку.{S} Каже му: „Мени је син, син, од утробе је моје, па ма се крстио руком, ногом ил 
а.{S} Био му је сељак, Обрен Тодоровић, син сиротог али поштеног ратара.</p> <p>Лазар га није х 
еме „поверио“ и Маша Јанковић, јединац, син врло имућног ратара.{S} Његов отац хтео је лепим, д 
је дакле на тој икони не само Бог отац, син и дух свети, него и цео свет, небо и земља, све што 
рвара, „како вам се зове <pb n="115" /> син?{S} За ћерку сам чула, да се зове Нада.{S} Врло леп 
 их више на улици, а гле сад шта је.{S} Син проповеда мир, у цркви проповеда против Назарена бо 
одина, отац га је већ водио у крађу.{S} Син је терао коње путем, а отац је са обе стране пута б 
чми са својим пријатељем Гајом, чији је син такође поверио, те почеше старци да се јадају.</p>  
кући и умири Ђоку.{S} Каже му: „Мени је син, син, од утробе је моје, па ма се крстио руком, ног 
<p>Док је она говорила, пришао јој је и син. „Нано,“ каже, а глади јој косу, „молим те иди кући 
равићемо“.</p> <p>За мало, па се отац и син заговорили, а мати већ извукла кћер из собе, те је  
тајаше тамнији баш онда, кад му се роди син, а за тим, кад му се роди опет ћерка.{S} Но то јој  
а не ја.“</p> <p>Ух, па бар да је млађи син чича-Срданов, Светозар, довршио науке.{S} Брат би ј 
аревцу, а овај Лазар му је онај старији син.{S} Срдан је хтео да даде Лазара на школе и да начи 
 поштују.{S} Кад је заклопио очи, сваки син му је насликао слику и наместио је ту слику — лик о 
д тих слика била је друкчија, али сваки син је говорио, да се он оца најбоље сећа, да је његова 
к, каква још није палио ни један српски син.“</p> <p>И заиста, у мал’, у мал’ што чича Срдан у  
открадала очеве, али овако што ратарски син још не учини.{S} Па да се ствар бар мало могла улеп 
вков је у Лазаревцу кнез и његов средњи син Јова „поверио је“ још прошле године.{S} Чим то Ђока 
 баба Стака, „да се молим.{S} Знате мој син — мој Гига, поверио.{S} Лепо ја њему говорим:{S} Ош 
атеринско срце говори јој, да ће се њен син поправити, сам ће се од себе повратити.</p> <p>Тако 
ини мора зна, какав је данас дан; њезин син не зна.{S} Сутра ће се за столом наздравити и путни 
 њега мртва, па ма вам он био отац, био син или иначе најпоштенији.{S} То је више него фарисејс 
Војинов кукуруз, јер му је умро недавно син, а он је болестан.</p> <p>Триви Аршинову ће заједни 
 се и иначе.{S} Кад је Сими Ваљану умро син, он га је сахранио врло скромно, а дао у благајницу 
 да одавна живи у вароши, опет је за то син овога села, па што село боли, боли и њега.{S} И баш 
“, пита Варвара мало после, „иде ли ваш син већ у школу?{S} Ох, да је икако могуће, да га поуча 
у и трипут рекао: „Крстим те у име оца, сина и св. духа.“ На обали Дунава појали су неколико „б 
ужива, кад га ноћу пробуди песма његова сина, ко вели: „Ако се момак и провесели мало, није зло 
ру његов део.{S} Моли и мајка Јелена за сина и то је чича-Срдана пољуљало донекле, али не придо 
о нешто особито, те остављате од оца на сина?{S} Ево гледајте.“ Ту прота извади из шпага књижиц 
ешко и вели: „Не исплатисте ви мени мог сина с читавим назаренским благом“.</p> <pb n="84" /> < 
љу, право, да може убити оног несретног сина, па није добио.{S} Жупан је казао: „Па кад је вред 
ого.{S} Марта је родила здравог, једрог сина, коме се и она и човек јој обрадовали више свега и 
чму.{S} Та да!{S} Толико су му Назарени сина били залудили, да он и сам не памти, кад му се дет 
та разјарен отац и само што није очепао сина за прса.</p> <p>„Онда и у свему другом мислим наст 
х, дух је код Бога“, рече свекрва место сина. „Бог га је одазвао к себи и ми треба да се мирно  
ја. „Ти би хтела, жено, да што пре имаш сина попу, па да те љубе у руку“, рече јој чича Срдан о 
јсије изићи пред лице божје, да на Гори Синајској прими 10 заповеди, наложио му је Бог, да се т 
 тихо промуца: „Мајко“.</p> <p>„Шта је, сине?“</p> <p>„Немој нано плакати, нисам ја баш тако од 
хтео баба да ми каже?“</p> <p>„Не знам, сине“, јецала је старица. „Оно, што је хтео, хтео је да 
их размршаја.</p> <p>„Дуго ми ниси био, сине“, рече му Срдан, као да би хтео да скрене говор на 
бљаше и само шапуташе: „Бог те умудрио, сине!“</p> <p>Светозар је још тренутак-два остао за сто 
мају час по час речи: „Еј, мој несретни сине, свему сам крива ја!..“</p> <p>Све ово било је одв 
 образа. „Да си болестан, врло болестан сине, болело би ме и онда, али опет не тако, као сад“.< 
ветозара к себи, загрли га и рече: „<hi>Сине, твој сам</hi>!...{S} Тако ћемо покушати, тако мор 
p>„Лазаре“, каже му, а глас, му дрхће, „сине, не <pb n="42" /> бој се, још сам ја жив.{S} Ма от 
гово ћутање мапо ублажило чича-Срдана. „Сине“, каже му, „слеме моје куће и надо моја, не остављ 
их.</p> <p>Онда се жени одрешио језик. „Сине“, рече му, „видео си...{S} Још само једаред учини  
t="#SRP18966_N1" /> „Промисли се дакле, синко, и о овоме.{S} Твој пост није у договору...“</p>  
они слуте, шта ће бити?</p> <p>„Милице, синко“, вели брат Мирко гласом пуним очинске љубави, „ј 
г дана узе Боривоја преда се: „Кажи ми, синко, какви су греси, који те толико притискују, да ба 
о саже главу и рече: „Нек је по твојој, синко; како те Бог учи... само ми кажи још ово:{S} Прис 
г му је доцније рекао: „Добро си радио, синко.“ „Па и ја“, вели Боривоје, „кад се спремам, да у 
 ми учиниш“, вели му чича Срдан. „Хајде синко!“</p> <p>„Зар да сви пиље у мене, шушкају и огова 
ноге.</p> <p>Одмах зове Лазара. „Лазаре синко“, каже, а глас му дрхће, „хајдемо данас у цркву“. 
ам још нешто рећи.{S} Овај...{S} Милице синко, устани!“</p> <p>Устаде са клупе млада, лепа дево 
190" /> И ми смо донекле као тих петоро синова...{S} Који је тај, који је речи небеснога оца на 
а чујеш неку причу.{S} Имао отац петоро синова и остави им на самртној постељи, да га се сећају 
лико трговаца, а има и на страни учених синова из Лазаревца.{S} Један је професор, други мерник 
 да је слаб, те позива све образованије синове из Лазаревца, да дођу на славу, кад ће новог све 
 где су вам кћери?{S} Очеви, где су вам синови?{S} Жене, где су вам мужеви?{S} Мужеви, где су в 
„Како очеви једоше кисело грожђе, а тек синовима трну зуби.“ Ко дакле воли себе, децу своју, им 
има, но са својим родитељима или својим синовима.{S} Је ли то хришћански, је ли то човечно, је  
 је чича Срдан чуо, шта се збило, уђе у синовљеву собу.{S} Види Лазара, где седи на клупи и не  
е грехота, ако зажалиш и заплачеш се за сином својим?“ Заклопи св. писмо и остави га на сто.</p 
ила моја тетка Макра, врло зло стоји са сином и снахом.{S} Најбоље јој је, да се склони к мени, 
о крупну ствар започињати с најстаријим сином.{S} Нека ја умрем, а остала деца остану мала, ко  
 у радосној слутњи подметну бедна мајка сину руку под главу и поче да га диже...{S} Но дизало г 
дио, хоћу...“</p> <p>Чича-Срдан не даде сину даље. „Шта да ми зарадиш?{S} Ниси ти мене хвала Бо 
, једној снаји пребио руку, најстаријем сину сломио ребро, а и остали нису прошли на миру.{S} Д 
еси. „Нећу“, каже, „да које ко дели мом сину милостињу.{S} Нека је Лазар ма какав, али просјак  
 ручно издање, а друга је „<title>Харфа Сиона</title>“, песмарица.</p> <p>Први је проговорио Ми 
 му и књига назаренских.{S} Има: „Харфа Сиона“ а има и више придика неког енглеског Назарена, п 
аће“ и „сестара“ песме из „<title>Харфе Сиона</title>“.{S} За тим одоше у скупштину и причестиш 
 „Љубазни!{S} Појаћемо из „<title>Харфе Сиона</title>“ 175. песму, 4. 6. и 7. стих.{S} И тада п 
едно у друго, но у свето писмо и „Харфу Сиона“.{S} Па зар да се такви после не успаљују?{S} Как 
о да се она 175. песма из „<title>Харфе Сионове</title>“ пева њима у почаст.</p> <p>У исти мах  
но сваку реч штампати у „<title>Српском Сиону</title>“.</p> <p>Но то је у цркви.{S} Али ни оно, 
па реч не помаже, саветовање је као кад сипаш уље на ватру.{S} И многи наши људи покушавају да  
носи више од четири јела; за тим долази сир и воће.{S} Ми ни на што друго не дајемо, до ли на ј 
 ниже подножја мојега, — ви осрамотисте сиромака, кога је изабрао Бог, да буде наследник царств 
 продаде за три стотине гроша и не даде сиромасима?{S} Јован евангелист надовезује на ово: <hi> 
ним прстеном и у светлој хаљини, а дође сиромах у рђавој хаљини и погледате на оног у светлој х 
се већ по овешталом оделу познаје да је сиромах, устане. „Нисам исплатио све“, каже.</p> <p>„О, 
 кућу, јер иде зима, прокисава, а он је сиромах.{S} Славку Сувачареву ће дати из опште благајни 
ужимо чак ни странога; ако је ко од нас сиромах, те не може прегорети штете, попунимо му је, а  
тако и причали осталој браћи код куће. „Сиромах Боривоје!{S} Поплашили се коњи и он их није мог 
само је Марта друкчије схватала ствар. „Сиромах“, мислила је она, „тешко се бори са својом крвљ 
 покрета.{S} На послетку ће рећи Тома: „Сиромах Боривоје!{S} Заговорио се с Варваром и кад се к 
о: <hi>А ово не рече, што се стараше за сиромахе, него што беше лупеж и имађаше ковчежић и носа 
ни и речете му:{S} Ти седи овде лепо, а сиромаху речете:{S} Ти стани тамо или седи ниже подножј 
збе и пијанке.{S} То нам убија здравље, сиромаши нас и не можемо напред. „<hi>Ми смо свој напре 
 је.{S} Кад дође Божић, ми се спремисмо сиромашки, јер је код нас сиротиња.{S} Она се онда запл 
, не само <pb n="18" /> што је био пука сирота, но уз то лен, зао и пијаница.{S} Нада је радила 
прозор и предаде га домаћици.{S} Она се сирота згранила, кад га виде.{S} Како се вукао оним јен 
ки пост.</head> <p>Било на крају села у сирота човека женско подсвојче — Нада.{S} Човек, који ј 
аборави Џуџу, но ју је увек спомињала: „Сирота Џуџа, шта ли јој само би, да тако напрасно сврши 
пшту благајницу, из које ће се помагати сироти чланови, ако западну у невољу.{S} А осим тога је 
 се спремисмо сиромашки, јер је код нас сиротиња.{S} Она се онда заплаче и неће да руча.{S} Каж 
у бригу“, промрмља у себи.{S} Има доста сиротиње.“ Кад се хватао мрак, спази на улици просјака, 
арства небесног?“ — „Подај све што имаш сиротињи и хајде за мном“.{S} Стоји писано:{S} Да ће пр 
болести, мекуштво, <pb n="133" /> муку, сиротињу.{S} Ја бих, да могу, најрадије онога натакао н 
договору с братом неку накнаду, али она сиротица не прима.{S} Куне је, да је већ и црној земљи  
 се упустио да брани Наду Каже: „Остави сиротицу с миром, доста је њојзи брига свакојаких“.</p> 
} Био му је сељак, Обрен Тодоровић, син сиротог али поштеног ратара.</p> <p>Лазар га није хтео  
ко говорио, и није лагао.{S} Узео ју је сироту, без ичега, а у њега било домазлука за троје.</p 
 изубадао бритвом.{S} Колика срамота по сироту Марту и каква је туга обузе, кад јој донесоше ту 
ти венчао у Новом Саду.{S} Узео је неко сироче, девојку од седамнаест година, а њему беше четрд 
св. писма: „О, да би ми брат био, да би сисао сисе матере моје!{S} Нашавши те на пољу, пољубила 
сма: „О, да би ми брат био, да би сисао сисе матере моје!{S} Нашавши те на пољу, пољубила бих т 
е народ како зна, чита н. пр. живот св. Сисоја.{S} Је ди вам позната та књига?{S} Каже се у њој 
во, онда ћу и ја избљувати децу.{S} Св. Сисоје се помоли Богу и Бог учини чудо:{S} св. Сисоје и 
се помоли Богу и Бог учини чудо:{S} св. Сисоје избљува на длану млеко материно, а ђаво се <hi>з 
јник.{S} А унутри се прича, како је св. Сисоје бацио у море клешта и удице, те клештама уловио  
жданици, животописи, св. <pb n="122" /> Сисоје, ко је крив томе?{S} Књижаре веле: „Ми морамо, ј 
а вечером, но он промрмља само толико: „Сит сам“, па оде у кошару.{S} Нада му није погледала ду 
из собе, те је одвела у вајат, да је се сита наљуби.{S} И кад се задовољила, па сва радосна пог 
ни, у једној цркви се моле Богу, а онај сити не мари гладнога, но ће га, ако само може, одмах п 
 <l>Ја ћу мени довести из Срема,</l> <l>Ситна, мала, носи се к’о фрајла:</l> <l>Беле сукње, шли 
седници као најглавније.{S} Кад свршише ситније ствари, узеће реч Тома.{S} Каже: „Баба Стака на 
 и дође му Назаренство још црње, мање и ситније но до сад.{S} Међутим није се нико окретао на т 
благајницу 20 фор.{S} А и иначе је било ситнијих прилога.{S} Но и ван тога се друштво могло пох 
p> <p>Исповедише Варвару, имала је само ситних грехова, (што целог свог века није учинила ником 
а коме што тумачим.</p> <p>Поред многих ситница почео сам, да проучавам оно, што ми беше најбли 
еланија је планула: „Дакле ви судите по ситницама о целом човеку?{S} Је ли то лепо и је ли то х 
и казати.{S} Ето, да почнем код најмање ситнице, луле.{S} Не могу је оставити.{S} Али шта то см 
а то да трчиш у Јерусалим.{S} Ко још те ситнице рачуна у нешто?{S} Кад није био мачак, спавај м 
оворио лепо, само се на крају упустио у ситнице.{S} Доказивао је, како је излишно много јело и  
у и скренуло јој пажњу на Бог зна какву ситницу.</p> <p>Сад је почела да чита и озбиљнија дела, 
ву, али не може.{S} Уста, да игра коло, ситно, из колена, оно исто, које је играо Паво Вранкови 
би Бога сваки онај, који би о њему тако ситно мислио.{S} Ено и апостол Павле вели: „Незнабошци  
пада, уме тако јогунасто да кљуцка оном ситном песничицом по наковњу и да каже: „Ја нећу друкчи 
Богу тим нећеш ухаснити.{S} Имаш жену и ситну децу, па није ни то богоугодно, тако рећи, забора 
овек?“ пита Јулка. „Зар на жену не може сићи св. дух?{S} Лепи сте ми и ви праведници...“</p> <p 
, да сам се пречистио и да је свети дух сишао на мене.“</p> <p>„Код вас може читати еванђеље и  
шле су Боривоју као три анђела, која су сишла на земљу, па се окаменила.</p> <p>А да је ко мога 
обрих људи 200 форината, тим је искупио сјај и изјавио у последњој својој вољи, да га сахране н 
рамзивост, самољубље, јурење за славом, сјајем и блеском.{S} У тој борби гази брат брата, губи  
ер божју не сахранише апостоли највећим сјајем?{S} Али ви хоћете да сте бољи Христијани и од ап 
них крпа.{S} Само су то биле лепе крпе, сјајне крпе, које су јој тако добро стојале.</p> <p>Све 
д свет овај слеп и глуп,</l> <l>Идолима сјајне храме и олтаре гради свуд;</l> <l>Да се томе не  
рени, али нису уздржљиви.{S} Не познају сјајне гозбе, али не знају ни за пост.{S} Једу просто з 
е сакупила војка против Назарена и како сјајно победише Назарене већ на првом кораку — у њихово 
 Лазар. „О, мој Боривоје, није све тако сјајно, како би ми желели и како је теби то изгледало и 
ио се.</p> <p>Варвара је издржала испит сјајно, она је зрела за крштење.{S} Но за што се намрго 
а то постављен, да опомене верне, да се сказаљка креће, време пролази, смрт се ближи, треба се  
S} Ударате на свадбе, живите као муве и скакавци, а Христос Спаситељ је био на свадби н. пр. у  
у те жандари носили овамо?{S} За што си скакао с кола, кад си невин?“</p> <p>„И то није истина. 
дакле, те одоше на њиву.</p> <p>Ђока се скаменио у први мах.{S} За тим је био укоп; он испрати  
истом тренутку прескочио је био две-три скамије, које се поломише; оборио је неколико жена и у  
 га истерали из училишта, јер је читаву скамију својих другова изубадао бритвом.{S} Колика срам 
што је најкрупније...{S} Кад ми је Јова Скандал казао у крчми, да сам му украо ждребе (а Бог ме 
 пантљике и шаренило, па трч у коло.{S} Скаче као махнита и допушта момку, да је хвата преко ср 
опадије, па Лила неће да слуша, неће да скаче, ви само вичете: „Свето јој њено, одмах да је про 
{S} Цезар, свето ти твоје!“ А коњи онда скачу, да хоће да ме избаце из шарага.{S} Па кад онда п 
да и зрели људи, па чак и старци и бабе скачу уз онај ђавољи рог, то за цело није од Бога, но о 
шарага.{S} Па кад онда прођемо поред н..ске попадије, па Лила неће да слуша, неће да скаче, ви  
p>„Брате“, каже му, „ја у овом тренутку скидам мантију са себе, излазим пред тебе као човек, не 
застао, али како нико не прозбори више, скиде кључ од коморе, што је висио о клину и даде га Св 
 и кад се доцније успузала на таван, да скине нешто рува, очи јој беху још увек мутне од суза,  
наше више интелигенције каква је данас, скините капу пред учитељством. (Немир у збору.{S} Неки  
не назаренске трпале се око њега, да му скину перце са одела и наместе поремећену огрлицу.</p>  
ра и мени“.{S} Ђока љуби снају; да може скинуо би јој и месец с неба, али баш та снаја му умре. 
 она прићи ће ком брату или пријатељу и скинуће му перце с рукава, наместиће му огрлицу или уде 
удају.{S} А к томе и беспослене, уче се скитати по кућама, не само беспослене, него и језичне и 
а Павла“.</p> <p>„Шта зар оно, како смо скитнице, језичне?“ пита госпођа Љуба.</p> <p>„Не све;  
.</p> <p>Тако је и било.{S} Уз помоћ Ф*-ских Назарена крстили су Варвару у Дунаву с вечера, кад 
ја мислима својим, тек она узима кључ с склина и одлази у комору...{S} Ноћ је хладна, а она у г 
ином и снахом.{S} Најбоље јој је, да се склони к мени, за време.{S} А после, знате, да треба са 
а се била бура, завитла мећава и сви се склонише у ходник.{S} Тада он изиђе у ону мећаву, клече 
и му како воли.{S} Остали само клекну и склопе руке.{S} Две три молитве, које сам у назаренским 
Љубазни, да се помолимо Свевишњему“.{S} Склопио је за тим руке, а за њим и остали.{S} Сад је из 
о сам то чула о вами...{S} Дакле баш н..ској попадији за љубав убијате ви коње, јелте?“ За тим  
ро кресала путање или плевила, па је до скора при том послу, мал’ те не увек, певала.{S} Но од  
ина, да си српску школу у селу могао до скора познати по опалим и олупаним зидовима, онда се мо 
воје остао сам, а већ му јављају, да ће скорим добити суд.{S} Зову га пред судског старешину, п 
ете“.{S} За тим јој је говорио, да ће у скорим данима да постане мати, и да има светијих дужнос 
, кад јој донесоше ту вест.{S} Онемила, скоро окамењена; не рече Боривоју ни речи.{S} Некако бе 
иних година, а Јулка јој је сестричина, скоро две године млађа од ње.</p> <p>Кад су се три друг 
чело ногу његових.{S} Говорили су тихо, скоро шапућући.{S} Светозар је пољубио оца у руку, позд 
пољуби га и даде му неки мали посао.{S} Скоро 14 дана после тога не дође између њега и ње до пр 
м тако мислила, деда-Јово“, вели Милева скоро молећи. „У вашем дворишту, знам, има много живине 
и, које је она тако радо читала, зна га скоро на памет.{S} А опет за то не чу никада у скупштин 
а; али кад их једном прозре, он је онда скоро тако исто паметан као и врабац; клони их се, што  
убија?</p> <p>На послетку ће рећи Јулка скоро шапатом: „Знате ли шта?{S} Хајде, да га питамо“.< 
А за што сте је убили?“ пита га Јованка скоро исто тако нечујно.</p> <pb n="72" /> <p>Боривоје  
, како је постала ова књига.</p> <p>Има скоро 20 година, како сам још као ђак посетио први пут  
епросвећени су људи мало застранили, на скоро ће се вратити и сами.{S} Иначе он држи, да његов  
диђарима.{S} И нисам се преварио.{S} На скоро ми приђе и поглади ме по челу. „Али ваљда ниси то 
е увек гради од зла горе.{S} Но дође на скоро време, те Лазару умре жена, а он је сад још више  
пробудиле Боривоја из дремежа.{S} Но на скоро се уверише, да речи нису са свим погодиле.{S} Бор 
 то опет оно што је чуо, потресло га је скоро исто тако снажно, као што би га потресла и сама с 
аренство у затвору.</head> <p>Прошла је скоро недеља дана, како Боривоје лежи у истражном затво 
ривоје дошао у њихову кућу, било јој је скоро шеснаест година.</p> <p>Јованка је у прво време н 
.</p> <p>Док јој муж предаје, она му је скоро увек за леђима.{S} Њено је место до душе у првој  
, кажу од силна боја, а кћер Варвару је скоро убогаљио.{S} Не може се баш рећи, да јој је полом 
а мрака.{S} Не грди као до сад, не пије скоро никако, а парасио је и лулу.{S} Недељом се завуче 
и изишле, сабиле се у гомилу, наслониле скоро главу на главу, па шапућу.{S} Боже мој, шта могу  
е.{S} Тако је било и овде.{S} Тек после скоро годину дана осетише чланови друштва, како су пром 
е не негује ничија рука и где не допире скоро никада сунце, тако је никао и Петар Крњин у кући, 
о је на опште признање, сад види, да се скоро ником не допада његов рад.{S} Он је у друштву доб 
ста нити икаква знака и не разликује се скоро ничим од осталих кућа, осим што не можеш видети,  
много, па ту су Цигани, па мамур, те се скоро окануо рада.</p> <p>Да кажем право, било је не са 
и с проучавањем тих узрока бавио сам се скоро четири године.</p> <p>Питање је то већ по себи ог 
е упало Јелени врло у очи, јер Срдан се скоро никад не растајаше од луле.{S} С тога је она дана 
 тешко било то издржати, а понављало се скоро сваку ноћ.{S} Кад сване дан, онда опет Нада, њего 
 љутио њу баш сад, кад је дознао, да ће скоро да га усрећи — дететом.{S} И док се парница код с 
; та, она у последње време и онако беше скоро увек раздражена, узбуђена, пакосна.{S} Та, и где  
ју. „Учини ми мајко, учини молим те.“ И скоро да је изгура на поље.{S} Код врата застаде баба С 
однео“.</p> <p>Заиста, ово је лек, који скоро увек помаже.{S} Ја бар свега знам само двојицу, к 
за дуван.{S} Дуван су бели људи познали скоро на 1500 година после Христа, па од куд ће нам се  
че, а на пољу веје снег као да не мисли скоро престати и као да хоће да употреби до краја оно п 
 на груди, са свим на груди и проговори скоро нечујно: „Убио сам жену...“</p> <p>Зачуо се цик;  
 дана могао си ћутљивог Боривоја видети скоро увек заједно са Симом; завуку се гдегод или оду с 
а.{S} Млада је као капља, а на лицу јој скоро девојачка безазленост помешана с неком бајном мир 
} Још док они у речи бијаху, приђоше им скоро нечујно Јованчини родитељи.</p> <p>Јелачић се сме 
/l> <l>Па још с коштицама.</l> <l>Пој’о скоро пола вреће,</l> <l>Никад више неће.“</l> </quote> 
} Лазар је у оном углу и полутами читао скоро шапућући 5. и 6. главу Матејева еванђеља.{S} То ш 
анова друштва и од осталих људи покупио скоро исто толико.{S} Он је са амвона говорио о хришћан 
ве јаче и јаче у ватру и сад је говорио скоро са свим гласно: „Ми, ми“, вели, „ако икако можемо 
мену.</p> <p>Боривоје је и нехотице чуо скоро цео разговор.{S} Није разумео и схватио све, али  
пет сами, но и то за мало, јер је Лазар скоро издржао своју казну.</p> <p>Дође и дан растанка.{ 
е с Мишом Савићем због увреде части већ скоро годину дана и старији чланови друштва толико су у 
било плача.{S} Те посете скрхаше Милеву скоро са свим.{S} Њезин закон јој забрањује да плаче, б 
 — душевне.</p> <p>Још је порано, те су скоро сви на дворишту.{S} Сви су одевени чисто, али скр 
као истражном судији, па заврши: „Ја ћу скоро, што но кажу, Богу на истину, али ме није жао жив 
ам:{S} Кад ћете кући?“</p> <p>„Имам још скоро две године.“</p> <p>„А колико сте имали свега?“ у 
га случаја ускомешало цело село.</p> <p>Скоро у исто време „поверио“ и Маша Јанковић, јединац,  
Које место читате у св. писму?“</p> <p>„Скоро да вам и не кажем“, вели она и обори главу. „Али  
се коњи већ заплели у хамове и утонули, скочи Боривоје и четврти пут из воде.{S} Окренуо се.{S} 
у је очима.{S} Кад виде празну постељу, скочи и отрча право у комору.{S} Прва мисао није га пре 
арце.</p> <p>Лазар у један мах хтеде да скочи и да га загрли, али се уздржа.{S} Но ако је Борив 
 да му дођем у ово доба“.</p> <p>Рахила скочи са столице као поплашена срна и као што се већ у  
{S} И није се преварила.</p> <p>Коњаник скочи са знојавна коња и поведе га за собом унутра.{S}  
но Петар, кад се одрекао Христа.</p> <p>Скочи као махнит и оде.{S} Оде онако, како она није хте 
 нисам ништа више казао, одем до друма, скочим на кола и викнем брату: „ Терај овамо.“ Дођем до 
 које баш поче да се осипа звездама.{S} Скочим доле, огрнем је дороцем и бацим је у кола...“</p 
д њих, „јер ти можеш тражити од нас, да скочимо у бунар или да изедемо оног црног мачка, што пр 
и још из даљине звекет мојих кола, мора скочити и отворити капију.{S} Наопако ако ме нису осети 
 рећи нељуди савладани вином и сотоном, скочише на Панту и испребијаше га тако, да сад лежи бол 
, бугер“, а старије жене га куну: „Врат скр’о да Бог да, на томе путу“.{S} Он се на децу и не о 
је урлање курјака.{S} За часак хтеде да скрене онамо. „Чак и ти тамо имају више срца, но они у  
сине“, рече му Срдан, као да би хтео да скрене говор на другу страну.</p> <p>„Хтео сам да изиђе 
ез тога ко зна, шта би изишло пред њу и скренуло јој пажњу на Бог зна какву ситницу.</p> <p>Сад 
сподар над собом, сад <pb n="168" /> је скренуо с пута не само за тренутак, но је залутао далек 
 посаветује, па се од тог смера не даде скренути.</p> <p>„Браћо моја драга“, поче, „молио бих в 
 није опазио.{S} Али је опазио где коњи скренуше <pb n="234" /> с пута. „Море, море“, виче, „ку 
ко си до сад радио, а већ десет пута си скретао на бољи пут и увек западао натраг.{S} Твоје дру 
бацио на назаренско веровање... „И нећу скретати с овог пута“, мишљаше у себи, „па ма ме моја к 
о залудиле оне негдашње коњокрадице.{S} Скрећи оданде, кажем ти, јер ти никад нећеш бити њихов. 
 могао да се прибере.{S} Мисли му вазда скрећу на другу страну.{S} Пред њиме је отворено св. пи 
 и заустави се.{S} Шта је?{S} Шта се то скрива иза те прашне, тамне магле?...{S} Марта је слути 
S} Глава му лежи на камилавци а руке су скривене у џеповима.{S} Боривоје се још већма наже и уч 
ама и што се износи, кад мање, кад више скривено.{S} Свака поједина приповетка не показује то т 
еш, не смеш да идеш.{S} И ви кад вам ко скриви и истерате га, немилостиви сте и не примате га н 
ња.</p> <p>„Скривила ми је, много ми је скривила“, рече.</p> <p>„О, Боже мој“, поче Јулка, а кр 
аде за часак, па продужи: „А шта вам је скривила тако страшно?“ Кад је изустила последње речи,  
исам скривила?“</p> <p>„Шта велиш, ниси скривила?{S} Зар да ја чекам да скривиш, па тек онда да 
.{S} Море, за то те бијем, што још ниси скривила, а кад скривиш — убићу те“.</p> <p>И Пера зате 
 и пита: „Зашто ме груваш, кад ти нисам скривила?“</p> <p>„Шта велиш, ниси скривила?{S} Зар да  
је дакле муке онога, коме је она толико скривила.</p> <p>Залану вашка и она изиђе у двориште.{S 
е и презру ова невина створења.</p> <p>„Скривила ми је, много ми је скривила“, рече.</p> <p>„О, 
ш, ниси скривила?{S} Зар да ја чекам да скривиш, па тек онда да те бијем.{S} Море, за то те биј 
 те бијем, што још ниси скривила, а кад скривиш — убићу те“.</p> <p>И Пера затегао Кристи уздиц 
 тек што га није извадила.{S} Сад га је скрила у <pb n="112" /> крај полице и пружила Боривоју  
 <p>Но какав је тај лек?{S} Светозар је скроз познавао назаренско учење.{S} Од детињства гледа  
трого, „зар баш све?{S} Верујем, да сте скројили пелене и побринули се за колевку, а зар је то  
, а Лазар се не миче.</p> <p>Спровод је скроман.{S} Срдан је одредио друштву добрих људи 200 фо 
 познају по делима твојим.“ Боривоје је скроман, одбија хвалу од себе, али је ипак исповедио Ла 
ла на брата Тому, поглед јој не беше ни скроман ни милостив.</p> <p>„Ти си“, продужи Тома, „ово 
 пружи и чашу вина.{S} Боривоје је опет скроман, вредан, захвалан. „Види Бог“.</p> <p>У Јелачић 
еби:{S} Та је девојка вредна, ваљана, а скромна.{S} Целог свог века није познала никаква добра; 
ао је жену и кћер, а све троје њих беху скромни и ваљани у сваком погледу.{S} У слободним часов 
 за скупштину и улицу, да си употребила скромније, ти обратно чиниш...{S} Одагнај, дете, оног с 
у доста збуњено, а она му прими поздрав скромно, а не насмеши се, јер то не би доликовало Назар 
ужну или радосну свечаност нека проведе скромно.{S} Не може бити, да одбијамо гладне путнике с  
 дворишту.{S} Сви су одевени чисто, али скромно.{S} На женскињама <pb n="135" /> загасите хаљин 
Ваљану умро син, он га је сахранио врло скромно, а дао у благајницу 30 фор.{S} Веља Пекаров сла 
је у друштву добрих људи рекао, како ће скромност у оделу и умереност у свему учинити, да нико  
њега и заволеше га са његове вредноће и скромности.{S} Јованка је већ са свим велика, зрела дев 
, подиже је далеко више, но што приличи скромности назаренској.{S} Осећао је, као да се подигао 
је њихов брат нашао паметну, милу, па и скромну жену.</p> <p>Још увек долазе „верни“, па од нек 
н седели су Назарени у својој скупштини скрушени као погорелци над згариштем.</p> <p>Тома је би 
ешкој суморности видело се јасно, да су скрушени, готово сломијени оним страшним искушењем.{S}  
ислити.{S} Није ти доста друге несреће, скрхала си, тако рећи, ногу, па сад још и рођени брат д 
говорила: „Камо среће, да сам онда врат скрхала.“ Марти је у оно време било осамнаест година, а 
а), па је опет било плача.{S} Те посете скрхаше Милеву скоро са свим.{S} Њезин закон јој забрањ 
оље научи памети, те су стојали већином скрштених руку. „Како Бог хоће, онако ће бити“, говорил 
д нас.{S} Сва јела, која год познајемо, скувамо на једаред, само ако имамо.{S} Ето“, каже, „сла 
ји не могоше стићи у овај богобојажљиви скуп.</p> <p>Кад се молитва свршила, наста и опет одмор 
ли опет лек.{S} Та који је новац матери скуп, да поврати живот детету?!{S} Никакав!{S} Али има  
.{S} У оно време био је, до душе, серум скуп, врло скуп лек, али опет лек.{S} Та који је новац  
време био је, до душе, серум скуп, врло скуп лек, али опет лек.{S} Та који је новац матери скуп 
 и пиштале над својим гресима, нису све скупа толико <pb n="114" /> блудиле и заблудиле, као Ра 
, дошао им Светозар дома, па би сад сви скупа требали у весељу да проведу празнике, и баш сад Л 
ају народ, а сутра, у недељу ићи ће сви скупа у назаренску скупштину, да Назарене онде обавесте 
је јавно гласило — песма.{S} Девојке се скупе, претресу сваку важнију ствар, узму да богме у об 
уди</hi>.{S} У томе друштву треба да се скупи све, мушко и женско, <pb n="193" /> старо и младо 
 то не помаже.{S} И онда се ђаво поново скупи, утањи, омања и почне из нова молити; каже му и п 
ати прекомерно пића.</p> <p>Данас су се скупили на забаву.{S} Лекар је отворио забаву с предава 
. „Шта тражи сахат овде, где се „верни“ скупљају на молитву?{S} Да ли да покаже време, кад треб 
, јер и Назарени имају богомољу, где се скупљају јавно на општу молитву.{S} Тешко му би, да нађ 
ма 9 сати, (то је доба, кад се Назарени скупљају на молитву) а пред њиховом скупштином већ је о 
 се сам понудио, да помогне Светозару у скупљању чланова. „Ја“, каже, „имам десетак кућа, са ко 
 се сваки дан у вече договарате, кад се скупљате на молитву, до ли о том:{S} Шта има ко на прод 
ћа, за то смо дошли овамо.“ И он позива скупљене да кажу, како мисле о Назаренству и шта да се  
вка.{S} Мирко лагано баци поглед на све скупљене и поче затегнутим гласом: „Хтео сам још нешто  
оја.{S} Бог нам га је поклонио“.</p> <p>Скупљени људи, жене, девојке трпали су се око Боривоја  
и, да га сахране најпростије.{S} И нема скупоцена сандука, нема много рипида ни дуплира, али се 
ама, ни златом или бисером или хаљинама скупоценим, него добрим делима, као што се пристоји жен 
д јој је Лазар протумачио, да је њихова скупштина пронашла, да је она доста трпила, попустила ј 
 рогаљ и улица, у којој беше назаренска скупштина, празна је.{S} Ето, тако се свршило оно, што  
ени још више очекују.</p> <p>Назаренска скупштина је баш на раскршћу.{S} На њој нема ни крста н 
прозора, који воде у двориште.{S} То је скупштина — велика лепа соба, бело окречена, пуна клупа 
.</p> <pb n="116" /> <p>Кад се по подне скупштина свршила, те гости са стране почеше да се опра 
уги изрече, али баш Тома.</p> <p>Кад се скупштина свршила и верни се разиђоше, застадоше Тома,  
им местима познати по противном.</p> <p>Скупштина, у коју ће да оде Лазар с Боривојем, има с ул 
Две три молитве, које сам у назаренским скупштинама слушао, очигледно су узете из молитвеника к 
Кад су се верни већ разишли, на вратима скупштине заостане четири човека:{S} Лазар с Боривојем, 
пријатељи“ годинама посећују назаренске скупштине и назаренска „браћа“ и старешине поучавају их 
д пре ми је говорио: „Истерајте жене из скупштине или дајте мени, да их ја истерам, па ћу тога  
/> <p>Кад је Лазар онога дана изишао из скупштине, повео је два госта собом.{S} Код куће у једа 
молбу.{S} То је био знак, да сви оду из скупштине кућама, а она ће остати са главним старешинам 
 <p>Неке недеље изјави она на завршетку скупштине, да је дух свети улио у срце њено — молбу.{S} 
оси у дубину просторије и онда не смета скупштини.</p> <p>Напоменуо сам већ, да у собама, које  
 јавност мало доцније и у самој њиховој скупштини.</p> <p>Боривоја је гризло много што-шта и он 
азарене већ на првом кораку — у њиховој скупштини.{S} Свуда је истицао себе, а своје предавање  
.{S} Он се борио с Назаренима у њиховој скупштини, борио се с њима на улици; он је у цркви прид 
уседа.{S} А Назарени утаначише у својој скупштини, да је доста трпила и да је треба избавити.{S 
p>Сутра дан седели су Назарени у својој скупштини скрушени као погорелци над згариштем.</p> <p> 
знала, да је њен Пера био у назаренској скупштини.{S} Сад јој постаде јасно, с које стране вета 
женскиња, које беху данас у назаренској скупштини и које су већином онако грозно хукале и пишта 
аест дана и дође опет време заједничкој скупштини.{S} Боривоје дође тога дана мало раније у сел 
бојао, да неће бити добро.{S} И у самој скупштини више су гледали једно у друго, но у свето пис 
х могла јавно, пред свим светом у вашој скупштини плакати, па да ме одмах убију...{S} Бог зна,  
ку догрди Томи и он се реши да јавно, у скупштини укори Боривоја.{S} Али неће га именовати, так 
а памет.{S} А опет за то не чу никада у скупштини, да чита ко та места или да говори о њима.{S} 
P18966_C14"> <head>Борба с Назаренима у скупштини.</head> <p>Дође и недеља.{S} Многи нису знали 
рт, на страшни суд, који је брат Тома у скупштини тако потанко и с таком страхотом описивао, ка 
Мало после дође Лазар.{S} А онда, кад у скупштини забруја песма у славу Христову, погледа Борив 
„Ја морам од сад сести међу пријатеље у скупштини, ја нисам вредан да седим међу браћом.{S} Тре 
је. „Код нас ма који од верних устане у скупштини, чита молитву, еванђеље и тумачи свето писмо. 
 намигивање.{S} Па чак и онда, кад се у скупштини обећавала Гиги, око јој је тражило другог чов 
е брине и о томе, о чему ће да говори у скупштини и како ће да тумачи разна <pb n="228" /> мест 
Гига и Милева <pb n="163" /> изјавити у скупштини, да ће се удружити и постати једно тело, муж  
не нађе се нико, да је јавно изобличи у скупштини, њу, која је св. писмо држала у руци, као што 
олико сахата доцније држао је Боривој у скупштини Варвару за руку и изговорио јасним гласом: „Х 
ени већ крстили.{S} И он је сад седео у скупштини крај стола, до Лазара, Мирка и осталих, међу  
 и јадикује.{S} Налазила је мира само у скупштини, а и код куће по ваздан капа над св. писмом и 
<p>Тома је за то, да се опомену јавно у скупштини.{S} Мирку је то много, него вели: „Доста ће б 
ан.</p> <p>Верни су гледали ову борбу у скупштини —- како који.{S} Некима се у души допадала, м 
куће, да ће сутра у вече бити код њих у скупштини, али до сутра пред вече остаће код мене.{S} С 
мо Бога.{S} Момак и девојка изјаве пред скупштином, да хоће у љубави и у вери хришћанској да се 
м било, да их је до сад видео свет пред скупштином.{S} Но данас је изузетак.{S} Прво, црква нем 
ени скупљају на молитву) а пред њиховом скупштином већ је оживело.{S} Дошли просјаци сеоски, те 
о.{S} Већ се и просјаци купе пред њином скупштином и то је за цело знак напретка.</p> <p>Међу п 
 ова четир човека зауставила на вратима скупштинским, узеће прву реч Лазар. „О, мој Боривоје, н 
ономад као што знате и у <pb n="158" /> скупштинском дворишту, а пре неки дан потражила ме је у 
о да си то одело носила при послу, а за скупштину и улицу, да си употребила скромније, ти обрат 
ши посао, а да му остане пола сата и за скупштину?“</p> <p>Милева прими укор и не рече ни речи. 
, које му је требало ићи у Лазаревац на скупштину, где ће и Милеву видети, не смеде отићи, би м 
} Кад би вече, сви узму књиге па хајд у скупштину, сам остаје Ђока с Јеленом. „Јелена рано“, пи 
азбеси.{S} Кад јој дође време, да иде у скупштину, он је затвори у кочину међу свиње, бије је,  
и сваког дана у вече па и недељом иде у скупштину.{S} Ван тога, чим доспе од посла, чита св. пи 
опет први пут, да иде тамо.{S} Он иде у скупштину као новајлија, а опет као опробан, озидан Наз 
друга соба има два прозора, који воде у скупштину.{S} То је место за оне жене, које доје децу,  
Харфе Сиона</title>“.{S} За тим одоше у скупштину и причестише Варвару комадићем хлеба и гутљај 
у и они, да ће данас и прота и попови у скупштину, па кад може прота, могу ваљда и они.{S} Хром 
оришта, код врата, кроз која се улази у скупштину, стоји около 20 особа, које мушких, које женс 
е глава, те после подне није могла ни у скупштину.</p> <pb n="116" /> <p>Кад се по подне скупшт 
рло је боли глава, те није могла доћи у скупштину“.</p> <p>Ни Боривоје не опази, да му Лазар од 
пола је и обећао, да ће у недељу доћи у скупштину, али је још сотона јаки у њему.{S} Кад би бра 
ату неким послом, па ће с њим заједно у скупштину.{S} Лазар је у овај мах отишао у кошару, да о 
 И кад би прва недеља, ето ти га опет у скупштину.{S} У лицу је црвен као рак, а кад Назарени х 
е, те је било време, кад Назарени иду у скупштину, да се заједнички и у кратко помоле Богу, па  
бро не побринемо.{S} Чим од ко од њих у скупштину, бадава га после мамиш, неће ни да разговара  
х познају.{S} Почеше да одлазе у њихову скупштину као гости, из љубопитства, па се и залепише т 
не идете у цркву, већ градите овде неку скупштину, а Христос Спаситељ је врло вредно ишао у црк 
рих другова и да ће полазити назаренску скупштину; можда ће се тамо још боље утврдити, па како  
још као ђак посетио први пут назаренску скупштину.{S} Од то доба нисам никад пропустио згодне п 
 у недељу ићи ће сви скупа у назаренску скупштину, да Назарене онде обавесте, јер њих иначе не  
је намислио.{S} Вредно иде у назаренску скупштину, а избегава <pb n="56" /> своје старо друштво 
и.{S} Чуо је, да Лазар иде у назаренску скупштину и да га је Милан, друг његов одмамио тамо.</p 
ница, а кад би недеља, оде у назаренску скупштину.{S} Каже ми: „Газда Станко, идем тамо, где ћу 
чима, духом, а отац долази у назаренску скупштину буџом, да дели мегдане.{S} Како ће се свршити 
, да си већ дваред одлазио у назаренску скупштину?“</p> <p>Лазар под претњом свога оца обори за 
да, кад је први пут ступио у назаренску скупштину.{S} Како ли рече само она жена?!{S} Ах да! „Е 
ора Здравковића ишли данас у назаренску скупштину, тамо се дохватили с лажљивим и глупим назаре 
ељу, оду сви овако како су у назаренску скупштину и тамо на лицу места да здеру образину са лиц 
> <p>„Хоћеш ли још да идеш у назаренску скупштину, питам те?“</p> <p>„Мислим данас.“</p> <p>Тек 
а, онда се може рећи, да ћеш назаренску скупштину у већим местима познати по противном.</p> <p> 
о фрајла:</l> <l>Беле сукње, шлинговане скуте,</l> <l>А кад иде, гази на минуте.“</l> </quote>  
га стада од изгреда.{S} Признаје, да је слаб, те позива све образованије синове из Лазаревца, д 
ра.{S} Сад се не осећа способан, сад је слаб, увек и увек — други пут.</p> <p>На послетку догрд 
ма снаге, да се одрече тог дима, тај је слаб, тај не уме да је господар над собом, <pb n="203"  
те воде, али сви спавају, а глас јој је слаб, не чује се.{S} Покуша, да се послужи сама.{S} На  
не и да начини реда.{S} Сваки се осећао слаб за то.{S} Кад се овнови бију — овце се сабију у го 
/> моћи много подичити.{S} Ја сам данас слаб, болешљив, мој катар у желуцу неће брзо престати.{ 
ала и читала, оставило је у њојзи доста слаба трага.{S} Но од кад је видела Боривоја, променула 
 је Бог мањи од људи?{S} Зар он од тебе слаба тражи, да седам пута на дан опростиш грешнику, а  
ну, да реши та питања, али осети, да је слаба.{S} Виде, да не познаје света, живота, начела.</p 
 где ју је нашао, да не рекну: „Била је слаба.“ Очувао јој је светао спомен: међу — вернима.</p 
 Болест га је стегла с вечера, па онако слаба утаманила до зоре.</p> <p>Прочула се по Лазаревцу 
у вама.“</p> <p>Врло лепа реч, али врло слаба утеха.{S} Па бар да је ма ко други изрече, али ба 
а трећи дан умрла“.{S} Била је већ врло слаба, јер је много препатила, и снага јој дотраја тама 
вате, кољете товно, стада не пасете.{S} Слабе не крепите, болесне не лечите, рањене не завијате 
у песми <pb n="140" /> уздисаји, испрва слаби, а после све јачи, брује као оно ветар кроз суво, 
талима.{S} А добар пример ће онда и оне слабије и несталније окренути.</p> <p>Светозару је сад  
смем тражити, да то учини онај, који је слабији од мене?{S} Без примера нема ништа, то сви ми у 
е криве, а нису увиђали, да је онај још слабији и од жене, који се даде њоме заводити.{S} У ост 
штењем“.{S} Апостол Павле: назива жене „слабији женски суд“, и не даје им нигде истих права као 
 рећи, заборавити на њих.{S} Ти постиш, слабиш, а другим се мучиш и око другога бавиш, а овамо  
 који је управо глава окружног затвора, слабо се бринуо о томе:{S} Цвета ли или не цвета назаре 
 Давно је њему око запело за њу, али се слабо надао.{S} Сад му је тако рећи нуде.{S} Браћа су п 
м слегао раменима, као да ме се то врло слабо тиче. „Ако се друштво распадне, онда га неће бити 
itle>Одисеја</title>?“ пита он.</p> <p>„Слабо.{S} Отац ми је говорио о тој старој грчкој песми. 
 је знала, где га боли, та, он јој се у слабом часу исповедио.{S} Тома се жалио на Боривојеву м 
 још теже...{S} Како је грозна та свећа слабоме, невољноме и болесноме.{S} Док <pb n="213" /> ј 
ти.“</p> <p>Сима се испрва стидео своје слабости, али шта <pb n="24" /> ће.{S} Брани се пред љу 
редник листа додао је са своје стране: „Слава људима, који су као наш дични професор Здравковић 
ч и он осваја.{S} Свет гомилама кличе: „Слава: твоји смо! победио си нас“.{S} И кад се дигоше и 
ио се бадњак; запојаше већ и звездари: „Слава во вишњих Богу“.</p> <p>Лазар је болестан, у исти 
бицом и две мачке.{S} Видећете, постаћу славан човек.“ </p> <p>Најзад изиђоше и госпође из школ 
а...?“</p> <p>„Шта ти пада на ум“, вели Славва. „Да је убио човека, не би га овако пуштали.{S}  
д чича-Срдана.{S} Није никоме у кући до славе, али се опет за то пече печеница, а Светозар доша 
 труде се нити преду.{S} А ни Соломон у слави својој не обуче се као један од њих“.{S} Па да ли 
, него: пачули, а кад је Јоца Опанчарев славио свеца, довео је и он гајдаша из Шида.{S} Није мо 
ао у благајницу 30 фор.{S} Веља Пекаров славио је о летњем св. Николи крсно име, али не три дан 
 по коју је Краљевић Марко ишао, кад је славио крсно име; ту је било шест врсти вина, гајдаш из 
едаред, само ако имамо.{S} Ето“, каже, „славиће наш ратар свечарство или има у кући сватове, па 
де зима, прокисава, а он је сиромах.{S} Славку Сувачареву ће дати из опште благајнице 40 ф. у з 
ле две другарице:{S} Славна и Јулка.{S} Славна је Јованчиних година, а Јулка јој је сестричина, 
/p> <p>У Јованке биле две другарице:{S} Славна и Јулка.{S} Славна је Јованчиних година, а Јулка 
ованка.</p> <p>„Шта ради девојка?“ пита Славна.</p> <p>„Па и девојци кажу старији:{S} Прилика т 
ањујете мртваце као и други људи?“ пита Славна. „Код вас је све, ама све друкчије“.</p> <p>„Ми“ 
/p> <p>„А за што су га затворили?“ пита Славна.</p> <p>„То бих и ја волела знати“, каже Јованка 
 запиткује даље о крштењу, али се умеша Славна: „Јелте, Боривоје“, пита, „кад се код вас тек зр 
ији?</p> <p>„И да ли се жене?“ допуњује Славна.</p> <p>„У нас нема попова“, каже Боривоје. „Код 
с повија, биће нас и преко плота“, вели Славна.</p> <p>„Знате ли шта?{S} Да га питамо“.</p> <p> 
" /> <p>„Мислиш ли, да ће казати?“ вели Славна. „Слагаће нам ма шта.“</p> <p>Девојке су се још  
 то.</p> <p>„Кога ћемо да питамо?“ вели Славна.</p> <p>Јулка је брзо смислила. „Боже мој“, каже 
познаје, за њом ће Јулка, а на послетку Славна.</p> <p>„Добар дан“, забрујаше све три у један г 
бала најпре распитати.{S} Шта ти мислиш Славна, за што су га затворили?{S} Да није убио човека. 
век у очима девојака није човек.</p> <p>Славна и Јулка нису више разговарале с Боривојем, али ј 
— перје.{S} Јованка испустила мараму, а Славни испаде ружа из косе... _</p> <p>Боривоје се нађе 
ије поштено од њих“, каже Јулка.</p> <p>Славни дође помало жао Боривоја.{S} Јулка је сувише ват 
 јела живети, кад се навикне.{S} Каже: „Славни професор Хиртл, који није олако и без темеља изр 
животу грамзивост, самољубље, јурење за славом, сјајем и блеском.{S} У тој борби гази брат брат 
ованије синове из Лазаревца, да дођу на славу, кад ће новог свештеника, Светозара, увести у зва 
столовство, површност, отимање за моћ и славу.{S} Куд год погледаш, видиш пропадање морално, ма 
А онда, кад у скупштини забруја песма у славу Христову, погледа Боривоје на Милеву и дође му на 
ети, но да прими плату, те да ко његову славу уништи.{S} Даље вели: „Ако проповедам еванђеље, н 
о у сред шуме, у божјој природи слушали славује, но што нам данас у загушним собама свирају жен 
Мислиш ли, да ће казати?“ вели Славна. „Слагаће нам ма шта.“</p> <p>Девојке су се још подуже ра 
господине.{S} Волијем и умрети, него да слажем.“</p> <p>„Па баш и да умреш, опет ти се не веруј 
p>„Ја нисам чуо, Бог нека ме убије, ако слажем и једне речи“.</p> <p>„Дед, само даље.{S} Шта је 
p> <p>Па опет попустио је.{S} Посула се слама; испрекрштала соба орасима; запалио се бадњак; за 
p>Кад дође вече и би време, да се уноси слама, <pb n="39" /> чича-Срдану се стеже око срца; дођ 
гаси, мислили су.{S} Млад је, то је тек слама, младићка бујност, која гори на површини, а кад с 
орало излећи, јер њему не треба божићне сламе, не треба бадњака, не треба иконе ни св. Николе.{ 
ивоје се одвезе у гувна, да донесе мало сламе.{S} Кад се враћаше одунд, почео је већ да се хват 
ао и писао, окреће се по соби и види на сламњачама још два несретника као и он што је; долазе м 
р из кујне удара маст, његова баба пржи сланину на купус.{S} Кад би вече, сви узму књиге па хај 
"235" /> <p>Њега су нашли негде чак око Сланкамена и Назарени из Срема укопаше га.</p> <p>Од са 
а мушкацона, ти мој бермет, ти мени сва сласт овог света“.{S} Она се мало умири и ручала је с н 
<p>Донесоше и он се расположио, жваће у сласт и говори: „Баш смо ти ми Срби народ, да Бог сачув 
 колена, трпи, страдај, одричи се сваке сласти, не би ли дошао крај овим данашњим гресима.“</p> 
је необично лепа, а при том је умиљата, слатка, као да је од шећера.{S} Но ко јој боље завири у 
ло, а уздрхтали глас му вапије: „Мајко, слатка моја мајко, уби ме, али не плачи више! “</p> <p> 
обро најео, брише уста и говори: „Овако слатка печења нисам још никад јео.“ А Талијанка онда ис 
дем никад без коштица.{S} Нису ми иначе слатке.{S} Па и шљиве, наравски, то је наука.{S} Него в 
ред промислити шта чиниш?“</p> <p>„Јао, слатки брате и пријатељу, не би ја и где би ја.{S} Него 
ући: „Јао, леле мене, браћо и пријатељи слатки, шта ћу сад!“</p> <p>Тома погледа у болесника, п 
падне се друштво?“ питаше ме.{S} Ја сам слегао раменима, као да ме се то врло слабо тиче. „Ако  
ише страшно по Боривоја.{S} Груди му се слегле, е је мислио, удавиће се, па онда осети, где га  
 и вели им: „Ето вам, господо, примера, следујте му!“</p> <p>И све би се свршило које како, да  
а Здравковић предлагао свештеницима, да следују примеру проте Папића.{S} Шандор ковач застаде к 
 оно ветар зајауче; и опет уздахну, али слеже раменима. „Боривоје се предао,“ помисли он у себи 
ублажило чича-Срдана. „Сине“, каже му, „слеме моје куће и надо моја, не остављај ме, не срамоти 
ај Илијну свету строгост, кад свет овај слеп и глуп,</l> <l>Идолима сјајне храме и олтаре гради 
а Стака. „Та, ето видим људи и хромих и слепих и кљакавих, неки чак без руке и ноге, па се ожен 
а, дакле си се пречистио.{S} Св. дух је слетео и на тебе?{S} И ти баш за цело мислиш, да св. ду 
ветовања, клони се.“ Па нашто је толико слеће, кад девојка неће?“</p> <p>Боривоје само саже гла 
да се он оца најбоље сећа, да је његова слика најбоља, највећма налик на покојника.{S} Отац је  
то радо.{S} Али јој се показује и друга слика, па јој у ушима још и сад онај ужасни лом, када с 
је за мене слика и ништа више, али мила слика, што ме сећа на ону, која ми беше веран друг и на 
е био Пера Крња.{S} Он није јединствена слика у нашем друштву; има их, на жалост, доста, и ако  
је то идолопоклонство?{S} То је за мене слика и ништа више, али мила слика, што ме сећа на ону, 
 — лик очев, с прочеља.{S} Свака од тих слика била је друкчија, али сваки син је говорио, да се 
основу св. писма, то је од — ђавола.{S} Сликарство, музика, позориште, лепа књижевност, то је к 
ло, оцрнило и замазало на њој натписе и слике.{S} После су покушавали, да очисте икону — врућом 
у прота извади из шпага књижицу и из ње слику (фотографију). „Ево, на овој слици насликана је м 
 заклопио очи, сваки син му је насликао слику и наместио је ту слику — лик очев, с прочеља.{S}  
а ти кажем.{S} Не онај, који је најбољу слику насликао, него онај, који најбоље врши завет очев 
н му је насликао слику и наместио је ту слику — лик очев, с прочеља.{S} Свака од тих слика била 
ја је далеко од мене.{S} Ја гледам у ту слику, лакше ми је души, кад је гледам, љубим је кад шт 
з ње слику (фотографију). „Ево, на овој слици насликана је моја покојна жена и моја кћи, која ј 
ок томе, да Назарени таје ту ствар, кад слично не чини ни једна хришћанска вероисповест.{S} При 
исма.{S} И збиља и Лутер је рекао нешто слично.{S} Кад га је неко запитао: „Шта је Бог радио у  
 <p>До тога доба треба и Боривоје да је слободан. „А и потребан си нам, врло си нам потребан,“  
пти од милине, кад помисли на дан своје слободе.{S} Али га у исти мах подилази и неки ужас.{S}  
ећма користио назаренској ствари, но на слободи.{S} Чекали су га као Месију, сад видеше, да се  
.</p> <p>Молитва је као код Калвина <hi>слободна</hi>; онај, који чита молитву, није везан за р 
га се окану жандари, те да се може ноћу слободније кретати.</p> <p>„Да се избрише из наших редо 
скромни и ваљани у сваком погледу.{S} У слободним часовима бавили су се вртарством и пчеларство 
 право употребио и за себе, те сам се у слободним часовима бавио књижевношћу.{S} Нико ме није п 
ашљавао се, а ко је хтео да убрише нос, слободно му је марамом или без мараме.</p> <p>Онда је Т 
 се промене правила, те да буде мушкима слободно умерено пушити, а женскима да буде слободно но 
одно умерено пушити, а женскима да буде слободно носити од свог накита оно, што им је спомен, д 
идимо, како се молите Богу.{S} Ваљда је слободно.“</p> <p>„Ми се радујемо, кад нам ко дође“. ве 
чита лагано, загушеним гласом, јер није слободно, да звуци допру до ходника.</p> <p>Али шта то  
ш настрадати.{S} Зар мислиш, да је теби слободно затворити дете у свињац?{S} Радуј се, што ти к 
 наилазе на њега.</p> <p>Лазар је могао слободно разговарати с Боривојем.{S} На оне заточенике, 
а опроштај, што је пре три недеље онако слободно и против-назаренски тумачио свето писмо, кад б 
 је тешио у две-три речи, јер није било слободно, да разговарају много.{S} Но ни доцније се не  
у десницу и попне се на амвон, можеш му слободно сваку реч штампати у „<title>Српском Сиону</ti 
силом, но срцем, не по заповести, но по слободној вољи.{S} Вез љубави ништа не вреди, па ни бра 
 да се Лазар није молио, да га пусте на слободну ногу, ипак је то чича Срдан израдио.{S} Панта  
о и истражни судија је пустио Лазара на слободу, да буде код куће, док му не стигне суд.</p> <p 
 писмо.{S} Та да!{S} Шта му вреде мртва слова, кад их он не уме читати.{S} Иде му по глави све  
ахну гласно: „Еј, кад бих само познавао слова...“</p> <p>„3ар никад ниси ишао у школу?“ пита га 
је отворено св. писмо, но он не гледа у слова.{S} Наслонио главу на руку и у неки мах тешко узд 
а, и комадом дрвета шарају по том песку слова.{S} Ако нема друге књиге, молитвеник дају свакоме 
ју...{S} Суд добрих људи био је код нас Словена још пре Христа, постоји још и данас гдегде, а п 
 јабуком, пред којом је писано с крупни слови: <hi>„Ово је забрањено“</hi>.{S} Али само да је у 
 па је одатле лако научити зрела човека словима.{S} Боривоје је већ за месец дана читао и писао 
у цркву, хтео би са амвона да проповеда слово божје, а није могао да се прибере.{S} Мисли му ва 
и да га разгони дим од тамјана; не може слово наштампано, а не може ни сила.{S} Па баш за то, ш 
 његова браћа! „Њихова љубав није мртво слово“, промумла у себи и сад се већ наглим кораком упу 
екако сложише, ако се и то може назвати слогом.{S} Јер кад дође светац, онда старац са снајом с 
енадови нису последњи и да могу и да се сложе, па још у добру.“</p> <p>Старчеве очи засузише, Л 
ух јединства а не дух раздора, ми би се сложили, овако боље да се оканемо.{S} Апостол Павле нам 
н је сад затворен, вуче ланце, па су се сложили „бугери“ из четрнаест села и назидали му кућу.{ 
девојци кажу старији:{S} Прилика ти је, сложите се.{S} А већ кажу и њеним родитељима.“</p> <pb  
, овоме неће нико замерити.{S} И ако се сложите, ја ћу говорити баба-Стаки, а брат Мирко Милеви 
о матерама.“</hi></p> <p>На послетку се сложише, да брат Мирко као најстарији поутеши и обавест 
ли „поверили“.</p> <p>Но опет се некако сложише, ако се и то може назвати слогом.{S} Јер кад до 
аправио русваја.“ На послетку се некако сложише и умирише.</p> <p>Сад почеше да долазе већ поје 
ема напомињања“, вели Тома. „Сви смо ми сложни у томе, да што пре седне међу нас.{S} Једино је, 
е им: „Мрцине, шта радите с човеком?{S} Сложно, јуначки, па у кола.“ Узеше ме и трећи пут, поди 
ки, у слози и љубави.“</p> <p>И било је сложно од петка до недеље, а то ће рећи, док Криста ниј 
ило је, опрости.{S} Сад ћемо братски, у слози и љубави.“</p> <p>И било је сложно од петка до не 
видело се јасно, да су скрушени, готово сломијени оним страшним искушењем.{S} Заборавили су ону 
ној снаји пребио руку, најстаријем сину сломио ребро, а и остали нису прошли на миру.{S} Дозна  
ио, хоће да постане Назарен.</p> <p>Као сломљен паде Светозар на столицу, кад чу ту вест.{S} Ду 
> <p>И кад би вече, госпођа Меланија би сломљена.{S} Њу је највише придобило то, што се бојала  
коштац с Јовом Тиминим, који је био пре слуга код њега.{S} Кад Јова нешто рече, он се осу на ње 
ао без душе.{S} Знате ли за што оде мој слуга Јова у Назарене?{S} Возио по Божићу из рита трску 
глава XIX. стих 12—27.{S} Тамо је реч о слугама, којима је господар поверио новац, да тргују с  
S} Лазар читаве јесени дан у дан иде са слугом на њиву и сеје.{S} Све је лепо средио и Срдану с 
рло природна.{S} Лазар је у договору са слугом носио Чивутину жито, које је требао посејати, а  
{S} Христос у тој причи изобличава оног слугу, који је своју кесу с новци „завезао у убрус и чу 
ази у Витанију, у дом Лазарев.{S} Марта служаше за вечером, а Марија узевши литру правога нардо 
нису знали, за што се тога дана свршила служба с јутрењем, кад је село пуно странаца, па је и п 
тер у звање.{S} У цркви ће бити свечана служба, па прангије, придика, а стари људи дизаће новог 
 се подиже дим од тамјана, где се служи служба у златним хаљинама, где се клања крсту резаноме  
 цело ни у царском граду, Бечу“.</p> <p>Служба је отпочела, прангије грувају, Светозарови друго 
а, но ће га, ако само може, одмах после службе преварити.{S} Нити живе у братству и љубави, но  
е изузетак.{S} Прво, црква нема редовне службе, а друго, чули су и они, да ће данас и прота и п 
 великих звона.{S} То у вароши звоне на службу - недеља је.</p> <p>Од како је овде Боривоје, пр 
о и не оде на јутрење, али је отишао на службу.{S} Оборио је главу као покајник, не сме никоме  
коном и три свештеника у орнатима служе службу; <pb n="117" /> тако је можда само онда, кад се  
{S} Па не знате да они, који чине свету службу, од светиње се хране?{S} И који олтару служе, с  
 са ђаконом и три свештеника у орнатима служе службу; <pb n="117" /> тако је можда само онда, к 
, од светиње се хране?{S} И који олтару служе, с олтаром деле.{S} Тако и Господ заповеда, да он 
чи.{S} Сто беше постављен и она поче да служи.</p> <p>Назарени су у јелу и пићу умерени, али ни 
е, где се подиже дим од тамјана, где се служи служба у златним хаљинама, где се клања крсту рез 
ућство и одело, па доста.{S} Све остало служи на упропашћивање душе.{S} То је њина лозинка.“ </ 
га она није ни питала.</p> <p>Милева је служила госте, али одмах по ручку изгуби се.{S} Заболел 
е и сустигла казна. „Ја сам, господине, служио код вас, па знам какав је оно дух, који је на ва 
а, он проговори: „Ја сам примио пушку и служио цара три године.{S} За те три године увек су ме  
/p> <p>Устаде и трећи.{S} Каже: „Ја сам служио у Босни и видео, да Турци држе за велики грех уб 
питали; ви сте нам писали књиге; ви нам служите за пример; ви сте нам углед.{S} И ја вам кажем: 
ли и не гледају на њу.{S} Или зар и они слуте, шта ће бити?</p> <p>„Милице, синко“, вели брат М 
ло је на оно исто, што она већ два дана слути.{S} Срдан је у срцу већ поверио, хоће да постане  
е види ништа, али опет за то чује и све слути.{S} Не види очима телесним, али види душом, види  
ла као мачка, која хоће да се брани.{S} Слутила је зар какав напад и рече затегнуто: „Била сам. 
 је било — зла!“</p> <p>Што је домаћица слутила, није се преварила.{S} Било баш с вечера, кад ј 
p>Но Милева је боље рачунала.{S} Она је слутила, да Боривоје неће дочекати недеље, него ће доћи 
 те прашне, тамне магле?...{S} Марта је слутила несрећу, јер кажу, да добро не жури тако нагло, 
ву и стоји као осуђена.{S} Без сумње је слутила, шта је чека. <pb n="103" /> Остали и не гледај 
, да му олакша, али праву опасност није слутила.</p> <p>Једног дана, када је Влади још јаче поз 
це, онда и њему поста оно јасно, што је слутио, и — од срца зажали сестру.{S} Зажали је, али јо 
.{S} Па да је и приметио, опет не би ни слутио:{S} Шта значи то, кад узму човека на испит оваке 
 Не говори оцу ништа, не спомињи му, да слутиш што.{S} Ја данас нећу долазити до вас, не могу.{ 
му дрхће.</p> <p>„Устани!“ И у радосној слутњи подметну бедна мајка сину руку под главу и поче  
редину њихову мир, те разгонио ону црну слутњу, која беше по њима попала.{S} Домаћица је јецала 
е и после двадетет година спомињала тај случај и говорила: „Камо среће, да сам онда врат скрхал 
.{S} Може се мислити, да се после овога случаја ускомешало цело село.</p> <p>Скоро у исто време 
ли се Варвара кидала због тог несретног случаја и читаве недеље није могла да заборави Џуџу, но 
м више говорила њена сусеткиња, која се случајно десила онде.</p> <p>„Шта ће ти рећи човек?“ —  
<p>Пође напред.{S} Да ли намерно, да ли случајно, не зна ни сам, доста да стоји пред кућом Гиги 
а било и по двоје, троје, но сад је зар случајно Боривоје сам.</p> <p>Рахила и Варвара чине све 
 — па ма ме постило оно, што ме у таком случају мора постићи, т. ј. да потпуно не задовољим ник 
обио.{S} И Лазар се теши, да би у таком случају чак и апостол Павле мало попустио од правила.{S 
 поред н..ске попадије, па Лила неће да слуша, неће да скаче, ви само вичете: „Свето јој њено,  
Није знала за што, али јој дошло као да слуша глас грдне, нечувене несреће.{S} Јула, Симина жен 
ек броји дане по реду“.</p> <p>Боривоје слуша ова талмудска мудровања и памти <pb n="28" /> их. 
а ћу робовати за тебе.“</p> <p>Боривоје слуша, па чисто не верује.{S} Каже: „Истину ја говорим, 
p> <p>Дознаје, да је Боривоје Назарен и слуша од тог назаренског апостола са свим нову науку.{S 
 целом селу.</p> <p>Сутра на ноћ, да ко слуша, начуо би где тихо шкрипи брава на амбару Срданов 
кад ниси, шта ћеш онда у Јерусалиму?{S} Слушај ти мене, како иду те ствари.{S} Још за мога дети 
рчму, не истражуј општинских рачуна, не слушај ни попа, ни владике, но жене, зар то није од иск 
 година, опет не бих исплатио.“</p> <p>„Слушај Перо“, вели му Лазар, „не може се човек новцем и 
изречно љубави женама, јер каже: „Жене, слушајте своје мужеве као Господа!“ Али човеку прописуј 
пред места нека, која су врло дивна!{S} Слушајте само. „Отела си ми срце, сестро моја невесто,  
а у врту, почеше и опет нешто шушкати. „Слушајте“, каже Јованка. „Отац је приповедао матери о н 
 и измири и охрабри, па га тим радије и слушају.</p> <p>Државни тужилац, који је управо глава о 
азаренску науку <pb n="109" /> о браку, слушала и нашла је у реду; сад се та наука одбија од ње 
ла ове речи и би јој некако неправо.{S} Слушала је она до душе и до сад назаренску науку <pb n= 
се стрпити још мало.{S} Но где би Марта слушала!{S} Она је доказивала, да баш мора ићи, она поз 
о учинио.</p> <p>Све оно, што је до сад слушала и читала, оставило је у њојзи доста слаба трага 
ај човек о њој?{S} Та он је, као што је слушала од Лазара, био с Обреном у једној соби, гледао  
говорио, а она га је радосно и усхићено слушала.{S} Када заврши, она му паде око врата и само т 
 n="175" /> <p>Варвара га је преплашено слушала, па му онда пришла.{S} Он је био сатрвен, а она 
 беше право у зубе речено и многи се од слушалаца чисто накостреши.{S} Ух, како може тако!)</p> 
и муке онога, кога сам ја убила, ви сте слушали о мени само зло и срамоту.“</p> <p>И Боривоје с 
и, тај не познаје Назарена.{S} И кад би слушали на предговорника, ми би прошли с Назаренима ист 
, кад смо у сред шуме, у божјој природи слушали славује, но што нам данас у загушним собама сви 
чницом.“ И он продужи даље, али га нису слушали одвећ пажљиво, те на брзо заврши.</p> <p>Него с 
рико.{S} Све су то празни разговори.{S} Слушам данас мог Светозара у цркви, оно није да није, л 
аману каже: „Уби“.{S} Обадвоје треба да слушам, а то не иде.{S} Бог је старији од цара, и ја сл 
не иде.{S} Бог је старији од цара, и ја слушам Бога“.</p> <p>Капетан види, с ким има посла и ра 
тве, које сам у назаренским скупштинама слушао, очигледно су узете из молитвеника калвинских, а 
о су три године.“</p> <p>Но Боривоје је слушао од оца Мелентија, како је ђаво кушао и Христа, т 
ар хтеде да се брани, али га прота није слушао.{S} И то беше нов удар по њега.{S} Рачунао је на 
 осећај, а оно, што је у последње време слушао о вери, тицало се испосништва, хаџилука и сотони 
ном у једној соби, гледао његову муку и слушао из уста његових тешку клетву противу ње.</p> <p> 
 у нас данас није добро.</p> <p>„Ја сам слушао да је и назаренску веру измислио Шваба, ал не мо 
зете из молитвеника калвинских, али сам слушао и такве, које су „наши назаренски пророци“ сами  
жа, само ако може.{S} Жене су, кико сам слушао од наших старих, имале у старо време право, да с 
 могу опростити.“</p> <p>Лазар је мирно слушао Обрена, па је после тога дуго ћутао.{S} На после 
ознавао све Лазареве одношаје, па често слушао и о Светозару, који се спрема за свештеника.{S}  
сколници и Фарисеји, бајаги грех вам је слушати ме, а није грех убијати жене?“</p> <p>Лазар је  
м читати“, промуца.</p> <p>„Па хоћеш ли слушати? ја ћу ти читати“ - нуди га Лазар.</p> <p>Борив 
Срдан жудно гуташе сваку реч, а и Лазар слушаше пажљиво.{S} Кад је Светозар прочитао, Срданове  
Каже: „Код пушења је друга ствар.{S} Ја сматрам пушење као пробу.{S} Ко нема снаге, да се одреч 
нао језгро вере Христове.{S} Он је Бога сматрао као строгог оца, који ће нам једаред страшно и  
била је то ново друштво.{S} Највише њих сматраху друштво добрих људи за неку нову врсту Назарен 
у цел“, подсмехну му се неко.</p> <p>„А сме ли се знати, каква је то цел?“ пита трећа. </p> <p> 
 бранити, јер ако неће жену бранити, не сме се ни женити“, довикнула је Јулка у највећој јарост 
, да човек не сме да има народности, не сме да је Србин, Немац, Мађар.{S} Сви смо бајаги људи.{ 
бу.{S} Оборио је главу као покајник, не сме никоме да погледа у очи и само се крстио.{S} Да је  
на комедија с Назаренима глупост.{S} Не сме се ни обући ни провести ни запевати.{S} Отићи ће он 
.{S} Ето видиш, казао нам је већ, да не сме пушити “.</p> <p>За мало се и опет упутиле девојке  
 није погледала дубље у очи, (одавна не сме више то да чини) а да је погледала, видела би, да с 
тле, док се не донесе закон, да жена не сме никуд излазити из куће и дворишта и да више од две, 
 зна, да има ствари, с којима се она не сме шалити, ако се баш момак и нашали.</p> <p>Обренов б 
{S} Сад није више забрањена, нико је не сме дирати, нико гонити.{S} Али јест.{S} С тим је баш и 
овако учини.</p> <p>Из Срданове куће не сме нико живи на улицу.{S} Свакоме поцрвенеле очи од си 
ли, да тужи Срдана.{S} Милева неће и не сме, отац јој је, а и остали не чине то већ због Лазара 
нашли, да човек ни у највећој невољи не сме бранити себе, матере, оца, детета.{S} То је неприро 
 је божја воља и прописасте, да мати не сме плакати, кад јој умре дете.{S} А овамо врло добро з 
рујемо.{S} Ви сте пронашли, да човек не сме да има народности, не сме да је Србин, Немац, Мађар 
 је).{S} Каже: „Запамтите, свештеник не сме да подрива цркве и црквених установа.{S} Ја чујем,  
 ви би баш да вас хвалим.{S} Назарен не сме бити сујетан.“</p> <p>Тако прође још неко кратко вр 
 би и који странац наишао, крчмар му не сме давати прекомерно пића.</p> <p>Данас су се скупили  
 тумачи.{S} Па који је тај од нас, који сме рећи:{S} Ја сам божју реч схватио потпуно у свему и 
 каква је то цел?“ пита трећа. </p> <p>„Сме.{S} Хоћу путем науке да направим жену“, каже он.</p 
а скупштину, где ће и Милеву видети, не смеде отићи, би му зло.{S} Отправио је Варвару саму, а  
две краве. (Смеј).{S} Не кажем ја то за смеј, него што је истина.{S} Данас се ми парничимо, суд 
е и пантлике. (Смеју се).{S} Није то за смеј, него за плач.{S} Ето га, грк Сима ту је, па нека  
сео на канабе, опружио ноге, те угушује смеј.</p> <p>„3а што си убио жену?“ пита бранилац.</p>  
д мене“.{S} На ове последње речи осу се смеј.</p> <p>Брат Шандор је завршио, чиме је и почео.{S 
му, одбацујете радост и уживање, сузу и смеј, најневинију песму, па и саму шалу.{S} Хоћете људе 
но.</p> <pb n="130" /> <p>Кад се утишао смеј, који је подуже трајао, онда још говорише неколици 
т и четир, па сви држе и по две краве. (Смеј).{S} Не кажем ја то за смеј, него што је истина.{S 
 је покаже жени.{S} Али госпођа се није смејала. »<foreign xml:lang="DE">Pöbl</foreign>«, каже  
ога бити ништа.“</p> <p>Но није се дуго смејала, јер Сима баш пости, пости цео ускршњи пост, а  
} Ишле су свима стазама, гледале цвеће, смејале се, али Боривоја као да и не виде.{S} Њему то д 
о узбуђен, Јелачић, таст његов, само се смејао. „Баш волим“, вели, „што сам отишао.{S} Данас са 
и за што ни крошто.“</p> <p>Светозар се смејао. „Погрешио сам“, каже. „Хтео сам да вам донесем  
 сама?“ пита Светозар.</p> <p>Доктор се смејао.</p> <p>„Поверићу ти друже, али никоме ни речи.{ 
ци.{S} Онда се Симина Јулка поче и опет смејати по кући, главу је подигла високо и не иде улицо 
 Ђуричић са својим гускама. (Ђуричић се смеје, одмањује руком и вели: „Та мани, господине учите 
ди: „Шта је то, Шандоре?“ он се по мало смеје, а по мало црвени и вели: „Ето, шта је:{S} Куд св 
 ја њу волео и пазио је.{S} Она се само смеје и каже: „Иди ти с Богом, ја сам ти већ казала, да 
док сам ја жива.“</p> <p>Доктор се само смеје, а Јованка умирује своју другарицу што већма може 
а био Василије Велики, па се тако бајно смеје, нежно гуче и поверљиво умиљава, а њен врео дах о 
ге „<hi>спевавају</hi>“.{S} Ја ћу да се смејем.“</p> <p>Оно, што је изгледало предавачима најпо 
ишта и да више од две, нигде и никад не смеју бити заједно.</p> <pb n="130" /> <p>Кад се утишао 
 се мушки одричу дувана, а да женске не смеју носити никаква накита.{S} А мушкима, бар некима о 
и опет за то иду у заједницу, јер се не смеју цепати.</p> <p>Од једном се отворише врата.{S} За 
{S} И која ће девојка рећи то?{S} Она у смеју и шали каже: „Нећу“, а то је девојачко хоћу.{S} К 
знесе на хаљине, штифлетне и пантлике. (Смеју се).{S} Није то за смеј, него за плач.{S} Ето га, 
ле и свако друго зло, а то је од жене. (Смеју се.) Пазите само, мало у којем месту, а да најпре 
 насртљива Фарисеја“, али изустити није смела ни једна...</p> <p>Кад је Светозар отишао с Јован 
} А кад оне одустану, оне остале немају смелости, да започињу што саме...“</p> <p>„Па јеси ли б 
лни осећај. „Ја не могу да се тужим, не смем да се тужим, немам права да се тужим“, вели, „он ј 
, која сам у животу своме починио, а не смем Господе да те молим, да ми са свим опростиш...”</p 
о.{S} Ако не могу ја то да учиним, како смем тражити, да то учини онај, који је слабији од мене 
паљивање.{S} Ми не силимо никог нити га смемо силити, ми само саветујемо и предлажемо.{S} Благо 
је, „по заповести св. апостола Павла не смемо да будемо једни с онима, који хуле Бога и клањају 
ем селу човек богат, али тврд, једва је смео да се наједе.{S} Звали га Гавран.{S} Он је са жено 
/p> <p>То пиле од ђавола (наопако да је смео ту реч изустити пред његовом „Ленчицом“, већ је зо 
орио овоју исповест, није хтео или није смео да погледа у Милеву, која му је стојала за леђима. 
Али неће га именовати, тако далеко није смео ићи, но ће га опоменути и изобличити онако из дале 
атворен у кутију и <pb n="179" /> не би смео од два сата у зору до вечери посећи две стотине сн 
епта шљива јео,</l> <l>Ју, како је само смео?!</l> <l>Шест хиљада пој’о грама,</l> <l>Па још с  
би тешко изрећи, али ипак рече: „Не бих смео.“</p> <p>„Дужни сте сваком помоћи у невољи“, вели  
аблуделу браћу посаветује, па се од тог смера не даде скренути.</p> <p>„Браћо моја драга“, поче 
ривоје, први пут чује глас звона, те се смерно завукао у угао и моли се Богу.{S} Мало доцније о 
ичега:{S} Момак узима девојку за руку и смерно одлазе кући, призивајући Бога у помоћ“.</p> <p>Д 
у се замрзла вода и нахватао се лед.{S} Сместила га у постељу, из које се ни трећег дана не раз 
а онаква доведоше кући, домаћица Јелена сместила га је у постељу, па га још претрпавала и други 
повест више, бајаги мало их је.{S} А не смета нами то.{S} Било је поштења кад више кад мање и п 
и га носи у дубину просторије и онда не смета скупштини.</p> <p>Напоменуо сам већ, да у собама, 
е дао изнети и банак на улицу, да му не смета.{S} Тек четврти дан зажарило му се лице — весео ј 
н врло занимљиво говори.{S} Но то му не смета да једе.</p> <pb n="184" /> <p>„Господин-докторе, 
.{S} Не могу је оставити.{S} Али шта то смета вама, кад бих ја пушио?{S} Не крадем, не варам, н 
у и то ноћу, јер би на дану могли да им сметају радознали људи.</p> <p>Од Лазаревца је Дунав до 
} И ако је ваша црква Христова, онда не смете стати на врата Христове цркве и рећи:{S} Ти си до 
} Не бојте се ништа, знамо ми, да ви не смете пушити.{S} Али нећемо ми вас ваљда одати“.</p> <p 
начини од њега свештеника, али се ствар смете.{S} Јер кад је Лазар отишао у Нови Сад у гимназиј 
даш дела, али даље не можеш да идеш, не смеш да идеш.{S} И ви кад вам ко скриви и истерате га,  
, што се међу њима множе зађевице, а не смеш да их опоменеш, јер су готови да отпадну, мораш да 
> на њега!{S} Та он је праведник, ти не смеш праведника напустити.“</p> <p>„Ћути“, веди јој Том 
рено да се покајеш“, вели му Лазар, „не смеш се бојати тога.{S} Да те они људи, којима си учини 
 вели Јова.</p> <p>„Шта, шта ти можеш и смеш рећи против мене?!{S} Говори!“ вели поп-Јаша раздр 
апред, али не мога, па уздахну.</p> <p>„Смешан сте човек!“ рече прота. „Сад, при крају хоћете д 
p>„Да спасем душу своју, јелте?“ — рече смешећи се. „Све је бадава, не иде.{S} Казала сам вам в 
о малаксао.{S} Кад је устао, усне му се смешиле, али му у души беше немир и незадовољство.{S} Ш 
о Јованчини родитељи.</p> <p>Јелачић се смешио њихову разговору.</p> <p>„Пазите децо“, каже, „д 
рече трећа.</p> <p>Миловић се задовољно смешио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18966 
<p>Жена је хукала: „Еј, Боже мој, Боже, смилуј се <pb n="224" /> на њега!{S} Та он је праведник 
жандари.{S} Тада од једном „повери“.{S} Смири се човек, далеко обилази крчму, иде оборене главе 
кад се већ после неколико месеци Рахила смири и пречисти; сотона је више не искушава, дух свети 
о да замакну за усне.{S} Тек се кад год смири, па ће рећи: „Иш, не праши Симо; неће од тога бит 
да се сотона у њему само притајио, а не смирио.{S} У њему — кува и ври.{S} Као што вихор здере  
а мира ћете му дати онда, кад се и сами смирите”.</p> <p>Лекарове су речи необично одјекнуле у  
ви мах је изгледало, е ће се и Боривоје смирити, али већ у другом тренутку цикао је још горе и  
 мало дубље захватио у ствар, па се сад смирише.</p> <p>Неко је само казао: „Врло ми је учено т 
арда и шафрана, од иђирота и цимета, од смирне и алоја...</p> <p>Боривоје, кукавни Боривоје, је 
вук неки допире до њега, али не разбира смисла.{S} Кад се разабрао мало, а оно, о њему је реч.{ 
амо?“ вели Славна.</p> <p>Јулка је брзо смислила. „Боже мој“, каже, „па њега ћемо питати.{S} Ка 
ао, шта ће она господа и госпође, па је смислио, да не чека да господа нападну Назарене, него ћ 
 братски, је ли то родитељски??“ У овом смислу говорио је прота и његов говор многе је и од Наз 
у имали, биле су једине „верне“ у пуном смислу те речи.{S} Они остали били су тамо, јер су се о 
мише; оборио је неколико жена и у пуном смислу речи погазио Гају, који још једнако стојаше узди 
{S} Али манимо се тога.{S} Ви знате, да смо се погодили, да ми не говорите о том.“</p> <p>„Жао  
ним, што смо говорили?“ „Ја не знам, да смо ми што говорили“, каже. „Е, гле сад, како си забора 
 једнаки пред Богом, па зар не треба да смо једнаки и пред свештеником?{S} Продајемо столове, п 
м гласом додаде: „Та да смо Срби, та да смо људи, та да смо браћа... ох, Боже мој!...“ И сузни  
 „Та да смо Срби, та да смо људи, та да смо браћа... ох, Боже мој!...“ И сузни му поглед луташе 
“ За тим загушним гласом додаде: „Та да смо Срби, та да смо људи, та да смо браћа... ох, Боже м 
ут играли, повија се она за мном као да смо срашћени и каже: „Ама смо нас двоје баш прилика у к 
е, него ћемо да се поразговоримо као да смо код куће.{S} Школска је зграда највећа, за то смо д 
мо попа.{S} То је много.{S} Ако ћемо да смо Назарени, не треба нам попа.</p> <p>Све ово је Свет 
а мном као да смо срашћени и каже: „Ама смо нас двоје баш прилика у колу.“ „А зар ми не би и ин 
радили наставни план за школе, у којима смо се учили; ви сте установљавали метод; ви сте нас ва 
освађали?“</p> <p>„Нисмо.{S} Првих дана смо лепо живели, све до Божића.{S} Кријем ја њу од свак 
ле, ми се вадимо за мудре и паметне, па смо ми први дужни да се одречемо глупости, бесмислица и 
ја држим, да нам је боље било онда, кад смо лежали под смоквом, урмом или неранџом, те само гур 
ење; ја држим, да нам је боље било, кад смо каменим секирама бранили своје племе, но што данас  
ње; ја мислим, да нам је боље било, кад смо у сред шуме, у божјој природи слушали славује, но ш 
, па ма десеторо њих — закукали.{S} Кад смо већ узели метати руку на срце, свештенство треба да 
веле, боље да нисмо ни почињали.{S} Кад смо говорили о моди и луксузу, китили смо се, а кад смо 
 о моди и луксузу, китили смо се, а кад смо говорили о умерености, градили смо теревенке.{S} Ка 
 Оног дана нисмо говорили даље, али кад смо други пут играли, повија се она за мном као да смо  
нас се даде у проводаџилук.</p> <p>„Кад смо већ код тога посла“, каже, „ја мислим, да би Влада  
ицама?{S} Оне намирисане женскиње, које смо виђали у селу?{S} Јесу ли то те, које треба по твом 
их растерасмо и једног убисмо.{S} После смо се позавадили око тога, ко је најпре навалио на оно 
 на њих.{S} Нас грде, а не питају какви смо; суде нас, а не познају нас.{S} Бог види срца наша  
е сме да је Србин, Немац, Мађар.{S} Сви смо бајаги људи.{S} А нисте ли читали, да је и Христос  
> <p>„Нема напомињања“, вели Тома. „Сви смо ми сложни у томе, да што пре седне међу нас.{S} Јед 
Јеси ли ти Србин?“ Он маше главом: „Сви смо ми људи“, каже: „Бог нас није створио, да се делимо 
.{S} Свет гомилама кличе: „Слава: твоји смо! победио си нас“.{S} И кад се дигоше измети, да уби 
апалим, па да изгори и кућа и сви, који смо у кући; нека нам не остане ни трага у селу.“</p> <p 
чне?..{S} Ја мислим да почнемо ми, који смо овде:{S} И отац и ти и ја и мати и сестра.{S} У наш 
звија: „Нашим језиком, па језиком, који смо од матере научили“, али не хтеде изустити речи:{S}  
ајлепше, да овде прекинемо причање, али смо сад тек дошли до колевке, а то је до почетка.</p> < 
а.{S} Сад се не осврће на њ.{S} Постали смо као без душе.{S} Знате ли за што оде мој слуга Јова 
 кад смо говорили о умерености, градили смо теревенке.{S} Како грдно исмејасмо чича-Станка, кад 
га довикује Светозару:</p> <p>„Победили смо!{S} Ону моју препелицу дирнуо си данас својом речју 
 сад, како си заборавна.{S} Та говорили смо:{S} Како би то било, да ја тебе уграбим‘“ Па јој он 
д смо говорили о моди и луксузу, китили смо се, а кад смо говорили о умерености, градили смо те 
тиди</hi> и избљува децу.{S} Ето, дошли смо дотле, да нас са таким светим књигама озиђују у вер 
 те љубави пренети и на жену.{S} Та, ми смо дужни љубити сваки божји створ, и рибу у води и пти 
S} Ви, учени људи измислите тај лек; ми смо прости за то.{S} Знате, како је.{S} Болестан тражи  
ало учинити.{S} Овако се не може.{S} Ми смо врло болесни и треба нам лека.{S} Ви, учени људи из 
о мање је, што је даље од вароши.{S} Ми смо мајмуни, што видимо то примимо.{S} А зло се лако пр 
ме најбоље поштује. <pb n="190" /> И ми смо донекле као тих петоро синова...{S} Који је тај, ко 
иромаши нас и не можемо напред. „<hi>Ми смо свој напредак и срећу</hi> појели и попили“, каже о 
Но Светозар није попустио.{S} Каже: „Ми смо учили школе, ми се вадимо за мудре и паметне, па см 
нија, него до ствари, дела.“</p> <p>„Ми смо баш они од дела“, одговара Лазар, „а ви се за дела  
 да ћемо ми горети у вечним мукама, ако смо и погрешили где год у тумачењу светог писма, или ви 
стола Павла“.</p> <p>„Шта зар оно, како смо скитнице, језичне?“ пита госпођа Љуба.</p> <p>„Не с 
Лазаре говорио пријатељу Боривоју, како смо ми удесили за њега“ ? </p> <p>„Нешто сам му напомен 
ће.{S} Школска је зграда највећа, за то смо дошли овамо.“ И он позива скупљене да кажу, како ми 
хоћу да те питам:{S} Шта је с оним, што смо говорили?“ „Ја не знам, да смо ми што говорили“, ка 
игама озиђују у вери, па није чудо, што смо неозидани и лако се рушимо у — Назарене и свуд, где 
 или девојком, као и други људи?{S} Зар смо ми жене погане?!“</p> <p>„Мани ме“, молио се он.</p 
 знаш ни то, а хоћеш да ме уграбиш.“ Ту смо се растали и нисмо се дуго састајали, јер уз божићн 
e unit="subSection" /> <p>У Боривојевцу смо, а по подне је.{S} Баш је време жетви.{S} Кад гледа 
асположио, жваће у сласт и говори: „Баш смо ти ми Срби народ, да Бог сачува.{S} Код нас и свиње 
сно пружи му доцније комад хлеба и мало смока, па тумараше по кући.{S} Боривоје није ни дирнуо  
м је боље било онда, кад смо лежали под смоквом, урмом или неранџом, те само гурнули ногом о ст 
..{S} Дакле полако брате, само полако и смотрено, да се не поплаши“.</p> <p>После ових речи лек 
/p> <p>Лазар је неколико недеља био као смрвљен — но за тим се некако подиже, не мари шта говор 
ли удешава, да не стигне пре, но што се смркне.</p> <p>„Лагано!“, виче на кочијаша, „лагано!“,  
е, да се сказаљка креће, време пролази, смрт се ближи, треба се измирити с Богом.{S} Зар нас Пр 
и животињство...{S} Смрт сваком идеалу, смрт сваком пожртвовању; грабеж и животињство, то је он 
трезвеност а у ствари животињство...{S} Смрт сваком идеалу, смрт сваком пожртвовању; грабеж и ж 
ad> <p>И Лазара је до дна душе потресла смрт Милевина.{S} То су опазили сви, а највише Назарени 
о снажно, као што би га потресла и сама смрт очева.</p> <p>Чича Срдан је данас с вечера разбио  
мало се можда и заплачу, кад помисле на смрт; та да, нико није без греха, па на што их одмах ка 
 да имам уза се, ви ме већ осуђујете на смрт, не ваљам ништа, нисам вредна ничему...“ Па се окр 
анела до крајности.{S} Поче да мисли на смрт, на страшни суд, који је брат Тома у скупштини так 
ре.</p> <p>Прочула се по Лазаревцу и та смрт — прочула, ма да је не огласише звона и у јутру се 
је никако више долазила к себи.{S} Пред смрт јој се предсказивала све нека ватра, дим, крв...{S 
ану, XII. глава.{S} Христос 6 дана пред смрт долази у Витанију, у дом Лазарев.{S} Марта служаше 
“, говорили су испрва, а после кад дође смрт на праг њихов, рекоше само: „Бог дао, Бог узео.“ Т 
 се раније, немојте чекати, да вам дође смрт пред врата.“</p> <p>Друштвена благајница множила с 
xml:id="SRP18966_C21"> <head>Назарени и смрт.</head> <p>За то време ишло је код Назарена по ста 
и протумачисте из св. писма, да ни чију смрт не треба оплакивати, јер је божја воља и прописаст 
n" /> <p>Кад се навршила година дана од смрти Срданове, били су сватови Лазара и Цвете.{S} Нису 
спасено је онда у оном крају од извесне смрти.</p> <p>Али на жалост, много и много невинашце пр 
о баба-Стако, зар и ти?{S} А пре бих се смрти надао, но томе!“ </p> <p>Баба Стака у место одгов 
скривљена и једва моћна за посао.{S} По смрти своје жене поверио је Тома, а с њиме повери и кћи 
обом врата — конопцем.“</p> <p>Боривоју смрче пред очима, па се онда побеси, као да није никад  
и се.{S} Но хоће ли после овога тврдога сна устати или ће се окренути на другу страну, да даље  
није још ни пробудио био из оног тврдог сна, у који га је уљуљао Господ, кад се Ева већ упознал 
...{S} Сећа се као иза неког магловитог сна, да је више пута стојао пред неким господином, који 
виће се, па онда осети, где га као нека снага подиже из постеље.{S} И паде као оболело птиче на 
таћу радо.</p> <p>„Свештенство није она снага, која беше пре.{S} Ви сте ту снагу потисли, па ст 
зао им је, да ако нам деца умиру, умире снага наша, потпора наших доцнијих дана, будућност наша 
ћ врло слаба, јер је много препатила, и снага јој дотраја таман дотле, да изведе, што је намери 
p> <p>Он ће Милеви.{S} Мора!{S} Као што снага месечева вуче месечаре, тако вуче та девојка њега 
>Милева је наговестила само, није имала снаге да иште.{S} Кад дође Гига, те је тако тужно гледа 
а и чедо под појасом, онда је већ имала снаге, да гледа Боривоју у очи, па да остане хладна и д 
Ја сматрам пушење као пробу.{S} Ко нема снаге, да се одрече тог дима, тај је слаб, тај не уме д 
} Да за бољима тежи и да се упне из све снаге, да добије боље, он би их имао.{S} Ни поп ни учит 
 образу.{S} Милева...{S} Упео се из све снаге да разуме, али не може, само толико схвата, да То 
ки мах, да се њему замоли, али не имаде снаге.{S} Стојала је на раскршћу, ни тамо ни амо.{S} Ни 
 је ухвате, онда немају довољно отпорне снаге, но подлегну.{S} Назаренство пуни наша гробља и п 
“, каже, „болесна телом, па нећеш имати снаге, да одржиш крепак дух.{S} Моли се Богу, видећеш г 
пца и без загрљаја.{S} Испрва није имао снаге да устане, али кад је устао — побеже.{S} На пољу  
обеснела крв, могла је да улије онолико снаге у онако мало дете.</p> <pb n="15" /> <p>Марта је  
 чинити дужност и матери и мужу; толико снаге немам.“ Сад јој је лане умрла мати, па се Лазар л 
сви осећамо, али сваки појединце немамо снаге да се одупремо.“</p> <p>И сад се Светозар окрене  
м који потреса, до дна душе: „Боривоје, снаго моја, шта је теби?{S} Ти си болестан, пропашћеш.“ 
 ви своју.{S} Ми треба да прегнемо свом снагом, да престане ово труло стање, али изволите и ви  
бузе, дохвати цигљу и удари брава таком снагом, да га је на месту убио.{S} Само успаљена, побес 
могло <pb n="170" /> закључити, коликом снагом чича Срдан напаствује дете своје.{S} Но Милева ј 
а мисао.{S} Често сужанство убило му је снагу, подрило му здравље, и он <pb n="51" /> је осећао 
 за својим писаћим столом, прикупља сву снагу своју и спрема се за одсудни бој.{S} Чим Лазар бу 
да ће живети само за дете и уложиће сву снагу своју, да начини од њега човека.{S} О удаји нема  
асилија.{S} По некад мора да покупи сву снагу, да издржи тај пост, јер на што да вам тајим:{S}  
 она снага, која беше пре.{S} Ви сте ту снагу потисли, па сте онда — сели.{S} У нашој књижевнос 
бедан и несрећан, него је удар био тако снажан да га је, управо рећи, обнесвестио.{S} Био је ка 
 ни за пост.{S} Једу просто зготовљена, снажна јела, а пију <pb n="107" /> и вино, па чак и рак 
е, да му не дајете јела, која су одвише снажна.{S} Но збиља, да покушам нешто.“</p> <p>Лекар до 
 је чуо, потресло га је скоро исто тако снажно, као што би га потресла и сама смрт очева.</p> < 
 који стојаху око Срдана и шчепа старца снажном руком за прса тако, да Срдан испусти све, што м 
кинуо би јој и месец с неба, али баш та снаја му умре.{S} И тада се деси и друга несрећа.</p> < 
ј кући оста сам Ђока православан и међу снајама једна једина — Јелена:{S} Сви остали „поверили“ 
 ни колико пута удара; доста то, једној снаји пребио руку, најстаријем сину сломио ребро, а и о 
{S} Јер кад дође светац, онда старац са снајом светкује, остали иду на рад.{S} На Божић сви оти 
ошле године.{S} Чим то Ђока чу, спопаде снају, унуче, перину и бари их на улицу.{S} Јова дође к 
рима, па је добра и мени“.{S} Ђока љуби снају; да може скинуо би јој и месец с неба, али баш та 
 мах.{S} За тим је био укоп; он испрати снају до гроба, па кад се врати кући, распусти даћу на  
 мислим, да нећемо наћи баба-Стаки бољу снају од Милеве.{S} Ја мислим, овоме неће нико замерити 
.{S} И ако сад баба Стака добије згодну снају, тешко ће проћи месец-два дана, а да и она не пов 
е убити и штрофовати.{S} Ви сте ту поп, снам, али и ја штогод учила.“</p> <p>Кад чу Сеплова Лиз 
болео.{S} Никад не зна човек, шта ће га снаћи.{S} Дошао он по вечери мало у крчму и наиђе, где  
{S} Ја сам за мог девовања неговала два снахина детета; виђала сам и другу децу, али ово још је 
инути као и о пеленама?{S} Знате ли ви, снахо, кад у вами успламти крв од раздражења, да то отк 
 тетка Макра, врло зло стоји са сином и снахом.{S} Најбоље јој је, да се склони к мени, за врем 
од оца његова и кћер од матере њезине и снаху од свекрве њезине.{S} И непријатељи човеку постаћ 
а није ваљда још никада било у селу.{S} Снаш-Пела кад виде оне силне женске шешире и сунцобране 
, јер кад се заморио, поче да свиће.{S} Снег се стишава, ветар се променуо у топлу југовину; пе 
те, за тим на улицу, па онда у мрак.{S} Снег је завејао путеве, али му то баш годи.{S} Што му н 
о — побеже.{S} На пољу још једнако веје снег.{S} Он стао на сред друма и промишља.{S} Шта ће?{S 
<p>Већ се спустило вече, а на пољу веје снег као да не мисли скоро престати и као да хоће да уп 
> <p>„Боже, за што није само мало дебљи снег по крововима, да пламен не ухвати суседе, а ја бих 
од мисли да су Назарени пали као у зиму снег и да ће ох у пролеће нестати, тај не познаје Назар 
ла је јака зима, а пут покривен дебелим снегом.{S} Боривоје таман да утера кола у село, а коњи  
или у живот, јер нису умели, да га тару снегом и да га најпре унесу у мало хладнију собу, но га 
а, саже се и кад боље разгледа, опази у снегу калуђера.{S} Глава му лежи на камилавци а руке су 
за постељу, завежи три преслице у један сноп, очитај оченаш и удри по њему све дотле, док сотон 
ата у зору до вечери посећи две стотине снопова трске“, рече неко гласно.</p> <p>„То имаш право 
се неправди, а радује се истини.{S} Све сноси, све верује, свему се нада, све трпи.{S} Љубав ни 
оптање против божје воље...{S} Ми мирно сносимо што Бог нареди, не ударамо у звона, не носимо к 
и српски песник у својим дивним „<title>Снохватицама</title>“ изрекао:</p> <quote> <l>„Ово је ц 
Кад легне спавати, каже, и буде у првом сну, вежи га за постељу, завежи три преслице у један сн 
мети му се здравље и почне венути.{S} У сну му се показује онај црни мачак, тужно мијауче и вел 
зи, што му год дође на очи, час је опет снужден као да су му сви помрли по кући.{S} И зар баш н 
је подигла високо и не иде улицом онако снуждена као пре.{S} Сима се одрекао хаџилука, поста, Ј 
ву из светог писма?“</p> <p>Боривоје се снужди.</p> <p>„Не умем читати“, промуца.</p> <p>„Па хо 
реси и зла.“</p> <p>Светозарево се лице снуждило за часак. „Истина је“, каже, „много се говорил 
ешко је у онаком стању угушити сузе.{S} Соба је пуна Назаренака, које прате сваки покрет њен.{S 
ло баш с вечера, кад је дозва Срдан.{S} Соба је сва <pb n="185" /> увијена у дим. „Баба“ каже,  
 има и мања — побочна соба.{S} Та друга соба има два прозора, који воде у скупштину.{S} То је м 
ио је.{S} Посула се слама; испрекрштала соба орасима; запалио се бадњак; запојаше већ и звездар 
ња.{S} Уз ову собу има и мања — побочна соба.{S} Та друга соба има два прозора, који воде у ску 
риште.{S} То је скупштина — велика лепа соба, бело окречена, пуна клупа.{S} На средини је мали  
о час по час иште мало воде.{S} Пуна је соба жена, читају св. писмо или шапућу, а ту је и Гига. 
ли славује, но што нам данас у загушним собама свирају жене и кћери неке швапске валцере.{S} Ја 
упштини.</p> <p>Напоменуо сам већ, да у собама, које иду на улицу, стоји Јова Пајинов.{S} Јова  
себи.{S} Гаја опет стао батином на сред собе, те га храбри.</p> <p>„Добро си је ухватио“, каже, 
 Но дизало га је још нешто.{S} Из друге собе почео је Светозар да поје оним меким, пола још деч 
 до ли на јело.{S} Најбоље, најздравије собе наше, те су намештене, у које и не улазимо, а живи 
лебац једе, а другом отвара врата своје собе... ајак, не може то тако бити.{S} Спавај ти, брате 
ају по три-четири намештене и гостинске собе, немају у кући купатила, немају књижнице — ништа.“ 
те, чуло се женско запомагање из Јовине собе.{S} У дубини дворишта, код врата, кроз која се ула 
а женом стојао у малој комори, а предње собе издао неком Талијану, који је <pb n="25" /> правио 
лагано, чисто кријући одвукоше у предње собе, где им је стојао „црквењак“.{S} Нађоше га у посте 
гу да их оставе код куће.{S} Прозори те собе су отворени, те се и из ње може лепо све чути и ви 
 та наука одбија од ње.{S} Изишла је из собе у двориште и гледала у звездано небо.{S} Дође јој  
 само.{S} Кад Лазар уђе, сви изиђоше из собе, али Срдан изгубио говор.{S} Покуша, да даје знаке 
</p> <p>Лазар је сузним очима изишао из собе очине и питаше матер: „Шта је хтео баба да ми каже 
је искушењу.</p> <p>Одавна је изишао из собе и спава у кошари, при затворени врати.{S} Али која 
азала.{S} Збогом.“ И он изиђе лагано из собе и промрмља у себи: „Опет су Назарени поштени људи. 
 заговорили, а мати већ извукла кћер из собе, те је одвела у вајат, да је се сита наљуби.{S} И  
н.</p> <p>У први мах је стао на средини собе, непомично, доцније се упутио лагано у кут; седе н 
 у истини болестан.{S} Он лежи у другој соби на постељи; грозница га тресе; окренуо се дувару,  
Ђурђев дан.</p> <p>Боривоје је у својој соби.{S} Угасио је жижак, који му је запалила рођа њего 
нама њих науче тамо писати.{S} У свакој соби има пљувоница, напуњена песком.{S} Проспу песак по 
ушала од Лазара, био с Обреном у једној соби, гледао његову муку и слушао из уста његових тешку 
Као нека полутама поче да се разлева по соби, он види само њену црну мараму, јер је сагнула дуб 
из коморе, шетао је крупним корацима по соби и говорио као себи, али опет на глас: „Ја морам од 
и га је испитивао и писао, окреће се по соби и види на сламњачама још два несретника као и он ш 
 писмо.{S} За тим поче лагано ходати по соби.</p> <p>Треба да вас упознам с тим човеком још сад 
е направио необично весео, звиждућем по соби и пуцкам прстима.{S} Тако сам чинио отпре обично о 
S} Њен звонки кикот дуго се разлегао по соби, а њени правилни, бели зубићи никако да замакну за 
 Мирко, Боривоје и још два три човека у соби.{S} Сви су други Назарени мислили, да хоће да се д 
тозар с Јованком изишао, наста тишина у соби.{S} Милевина глава као да се покрену у јастуцима.  
, што у нашем друштву не ваља, али се у соби и на улици не опажа тако лако...</p> <p>Радећи на  
иђе на поље.</p> <p>Жене, које осташе у соби, вртиле су главом.{S} Свака је у себи мислила: „Ух 
у спуштене завесе ни мало, те се види у соби све са свим јасно, <pb n="164" /> па и то, за што  
</p> <p>Што Боривоје није био цео дан у соби са својим друговима, то је таман добро дошло.{S} Ј 
 искочи у један мах на авлију, јер му у соби беше и загушно и тесно.</p> <p>„Боже, за што није  
до крајњег прозора.{S} Тамо је Милевина собица.{S} На прозору нису спуштене завесе ни мало, те  
в је као неки црквењак, он ужива те две собице с кујном бесплатно, али је дужан, да држи кућу у 
Лазар с Боривојем, има с улице две мале собице, уз које је назидана кујна.{S} Ту стоји Јова Пај 
ако опире о зид.{S} Нечујно је отворила собња врата и изишла у кујну.{S} Сад јој је лакше...{S} 
ешко, али је већ помало научио да влада собом. — „Страсти треба угушити.{S} За љубав светских с 
к скочи са знојавна коња и поведе га за собом унутра.{S} Марта га је на мах познала.{S} То је њ 
 али је та ватра оставила нека трага за собом, остао је пепео негдашњег жара, остало <pb n="209 
 али се најпосле промисли.{S} Кад је за собом затворио врата, мумлао је у себи: „Жена и мачка т 
Стигне кући, отвори комору и забрави за собом врата.{S} Тамо је мрак.{S} У оном мраку напипа кр 
не мичеш из кошаре, но завезујеш још за собом врата — конопцем.“</p> <p>Боривоју смрче пред очи 
изишао из скупштине, повео је два госта собом.{S} Код куће у један мах прође кроз кујну и осети 
 горко плакаше.{S} Осетио је, да је над собом изгубио власт.{S} Он није више свој...{S} До сад, 
 је слаб, тај не уме да је господар над собом, <pb n="203" /> тај неће бити господар над собом  
b n="203" /> тај неће бити господар над собом ни онда, кад се тиче крупнијих ствари.{S} Наше на 
е се умирио и беше по ново господар над собом, сад <pb n="168" /> је скренуо с пута не само за  
ад дакле дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемери по зборницама и по улицама 
вна зачела нека мисао, он је видео пред собом пут, којим би требало поћи, само та мисао беше јо 
то по то да оду, па су да богме повукле собом и остале.</p> <p>Хајд, да се почиње...{S} Прота ћ 
асом. „Хајдемо на молитву.{S} Довео сам собом нашег брата Боривоја.{S} Бог нам га је поклонио“. 
е ту професор Здравковић, који је повео собом још своја два друга, ту мерник Миловић, ту доктор 
олази отуда, што ми не умемо да владамо собом, не умемо да господаримо над својим жељама и стра 
о је срамно за вас, да имате тужбе међу собом.{S} За што радије не претрпите штете.{S} За што р 
. „Пођосмо у војну на друге, па се међу собом побисмо.{S} Шта ће рећи народ?{S} И онако нам пре 
ини, браћа рођена, парничила су се међу собом око неке оставине стричеве.{S} И макар да парнице 
и се одричу свега, јер се измешаше међу собом.</p> <p>Па шта је било?{S} Још одмах после оног д 
лако исписати све оно, што су људи међу собом шушкали, а није ни потребно.{S} Дај, да чујемо се 
 неговаће просвету и чистити кукољ међу собом“.</p> <p>„Кад сваки члан друштва схвати своју дуж 
Светозару мајка Јелена <pb n="186" /> у собу гологлава, није се повезала ни марамом, а зима је. 
а тужна, нерасположена, па се завукла у собу.{S} Лазар је отишао, да надгледа марву, па онда од 
 је у велико дан, кад је Јованка ушла у собу, да угаси преко његове главе лампу.{S} Он је није  
<p>Милева је ево већ четврти пут ушла у собу, а Тома још једнако хвали своју Варвару.{S} Кад хт 
та драга драгана.</p> <p>Кад га уведе у собу, тада по други пут залану вашка.{S} Нити јој он на 
у Рахилу и провидео ју је.{S} Кад уђе у собу, она је још певала, а виде је где купи ствари.{S}  
 год за онаки насртај.</p> <p>Кад уђе у собу, изненади се.{S} Застао је Милеву.{S} Она је дошла 
“ И понуди га у кућу!{S} Боривоје уђе у собу, у којој беше све чисто, <pb n="94" /> уредно, али 
 кад га је изгубила.</p> <p>Отишла је у собу, па се затворила.{S} Те ноћи се два-триред будио Л 
 сестра Макра, заседну свако по подне у собу и плачу, да би се и камену ражалило.{S} А плачу не 
кад се отворише врата и неког угураше у собу.</p> <p>Нови сужник је био млад, висок човек, у ра 
чак и обли ме крв.{S} За тим ме унели у собу, па ме онако крвава испитују.{S} Кажу ми: „Или ћеш 
х.“</p> <p>Кад су Лазар и Милева ушли у собу и пришли оцу, он се заплакао. „Децо“, каже, „уштап 
, да дочека мужа.{S} Кад је Пера ушао у собу, била је више мртва но жива од страха.{S} Но испал 
p>Лазар је отишао кући и прво је ушао у собу, да види Милеву.{S} Она је лежала на банку а очи ј 
ђе и тај час.{S} Кад је Светозар ушао у собу, старац је седео на постељи, за леђа му подметнули 
 матер.</p> <p>Кад је носио у наручју у собу, осетио је, да ће је изгубити, те јој учини послед 
рдан чуо, шта се збило, уђе у синовљеву собу.{S} Види Лазара, где седи на клупи и не диже главе 
 неки виши дар — пророковања.{S} Уз ову собу има и мања — побочна соба.{S} Та друга соба има дв 
ом и да га најпре унесу у мало хладнију собу, но га метнуше право на банак, да се „што пре“ отк 
усти: „Море лакше мало“, па оде у своју собу.{S} Оне ноћи није могао дуго да заспи и више пута  
а она се отрже од њега и побеже у своју собу; за тим му и опет допре до ушију шум, као кад оно  
ровој руци била је у онај мах пуна боца соде и он је ударио том тешком боцом подсмевача посред  
?{S} И посла Бог ватру из неба и сажеже Содому и Гомору; и да ли боље би?</p> <p>„Не!{S} И љубо 
доста у мом веку, али нисам излазила на сокак, нити сам ишла у цркву да плачем.{S} Али манимо с 
 <p>Светозар је циљао на Назарене и ону сокачку грају, која се дигла против њих.{S} Тако се не  
гла, као да је гони вихор.{S} Да ко има соколове очи, запазио би кроз ту прашну маглу коњаника, 
ио, а ја бих те појила вином мирисавим, соком од шипака.{S} Лева је рука његова мени под грлом, 
.{S} До душе ишао је среском начелнику (солгабирову), те је тражио, да му краљевина поврати њег 
мисли.</p> <p>„Не лупај главе“, теши га Соломон, „све су то већ измудрили наши јеврејски мудрац 
 расту, не труде се нити преду.{S} А ни Соломон у слави својој не обуче се као један од њих“.{S 
 се више и више отима.{S} Ено, премудри Соломон баш је био премудар и увек је писао: „Чувај се  
па говоре и што не треба.{S} И премудри Соломон не даје женама право као мушкима, јер вели у књ 
се онда примаче ближе. „О, тај премудри Соломон, баш је враг.{S} Читам његову песму над песмама 
ојска са заставама“, што рекао премудри Соломон.</p> <p>Она му говори, какав је будала био Васи 
Нарочито му је у томе на помоћи трговац Соломон Чивутин.{S} Чита из неке велике књиге и говори  
реба се сетити мало и на речи премудрог Соломона, да је зла жена по човека казна божја.{S} Него 
.{S} Св. Јован Крститељ био је тврђи од Соломона, али га женска злоба посече.{S} Па знате ли ви 
 рече јој по талмуду, како је научио од Соломона. „Мојсије пророк је три ствари учинио преко бо 
а чита. „И ходаше Исус у цркви по трему Соломонову...“ Па онда: „А Јевреји и опет узеше камење, 
изгледа, да је и Мати Вајуну читала ону Соломонову песму над песмама, јер он, човек ожењен и у  
кају се.{S} Још су непречишћени, бедни, сотона није још изишао из њих са свим.{S} Прави Назарен 
еколико месеци Рахила смири и пречисти; сотона је више не искушава, дух свети наишао је на њу.< 
к“, мислио је у себи, „тај<pb n="80" /> сотона хоће и мени да се улаже и да ми се увуче у душу, 
ало још по нешто од прошлих грехова.{S} Сотона га још увек искушава, мало која недеља, а да му  
акојака безакоња и упропашћују кућу.{S} Сотона је овладао њима, од пете до главе.{S} Неће да ид 
њено одело, али у том лику и оделу је — сотона.</p> <p>„Стани, пустињаче“, говори му подсмешљив 
е од њега анђео и уз њега остаје само — сотона?{S} Погледа на ту мрску кућу и прозоре:{S} Све ј 
се Господа нашега Исуса Христа, кога је сотона извео на брдо и показао му оданде красоту целога 
само се многи зачудише, кад чуше, да је сотона био бео.</p> <p>Кад је тај глас дошао до Наде, о 
 Но он се бранио од тог утецаја. „То је сотона, који сад младој девојци заврће мозак“, мислио ј 
а накинђурена жена.{S} Али као да ју је сотона, наместио тамо, да својом појавом исмеје и изобл 
језа, само чича-Срдана не.{S} У њему је сотона или бар вино, а то је од прилике све једно.{S} И 
окрећу једно преко другог, као да их је сотона измешао великом варјачом.{S} У ушима му лупа, не 
ац на уста, па си онда свршила.{S} Није сотона у теби, него је у њему.{S} Кад легне спавати, ка 
 неверкињу посаветовати, кад је поседне сотона?“ вели други. „Само да богме, свашта има своје в 
ако се љуто превари!{S} Сад види, да се сотона у њему само притајио, а не смирио.{S} У њему — к 
} Крштен, пречишћен, па опет?{S} Зар се сотона и опет појавно у њему?</p> <p>Кад се свршила мол 
азару, да је пречишћен, не мучи га више сотона, нити рђаве мисли наилазе на њега.</p> <p>Лазар  
губи своју власт, јер наопако, ако се и сотона умеша, те он буде у браку трећи.{S} Но кад се то 
. духом, њихови греси су им опроштени и сотона нема над њима власти.</p> <p>На клупама има и не 
ују га људи:{S} Какав је на изгледу тај сотона, и како га је мучио, а Сима им прича.{S} Страшна 
ај оченаш и удри по њему све дотле, док сотона не изиђе из њега.{S} Ајај и мени и њему кукавку! 
кати, док се младенци не пречисте и док сотона у њима не изгуби своју власт, јер наопако, ако с 
 до Наде, она само јаукну. „То није био сотона“, рече, „то је била Јулка!{S} А ја мог Боривоја  
се Богу; и опет да се састанете, да вас сотона не искуша вашим неиздржањем“...<ref target="#SRP 
е у недељу доћи у скупштину, али је још сотона јаки у њему.{S} Кад би брат Мирко или неко од ст 
у уши и мумлају: „Ух, ух, ала је силан (сотона) у ње“.{S} А неко рече: „Право <pb n="101" /> је 
кавку!{S} Волијем, да нисам ни истерала сотоне, но да га овако унаказим.“</p> <p>„Шта си ти ист 
а рукама и питати:{S} Одричеш ди се сад сотоне, орјатине проклети? није се дуго држао у противн 
ољи рог, то за цело није од Бога, но од сотоне.{S} Коло је сотонина мрежа; ко уђе у ту мрежу —  
једном руком и питала:{S} Одричеш ли се сотоне? он је само говорио. „Мани жено и види Бог“, ади 
S} Тако је био неукроћен, као да су три сотоне у шему“.</p> <p>И доиста, Боривоје се није разум 
<p>„У нас није као код вас, да се угађа сотони, нити се чини оно, што распаљује страсти.{S} Наш 
бе, она казује свету:{S} Гле, ја угађам сотони, украшавам тело своје, хоћу да се момци успаљују 
а, како није могао да издржи искушавања сотонина, који му је долазио сваку ноћ.{S} Запиткују га 
ечишћен, умирен и обезбеђен од искушења сотонина.{S} И гле већ на првом кораку, како се љуто пр 
 није од Бога, но од сотоне.{S} Коло је сотонина мрежа; ко уђе у ту мрежу — пропао је.</p> </di 
вери, тицало се испосништва, хаџилука и сотонина кушања.</p> <p>Сад први пут чу нешто о језгру, 
и данас радимо, не ваља, све је то дело сотонино, треба са свим друкчије живети.{S} Читава гоми 
ао ви, тога већ држите за изгубљена, за сотонину жртву и нећете да га испратите ни до гроба; бо 
говори ђаво, али не рече: „Иди од мене, сотоно!“ него се упустио да брани Наду Каже: „Остави си 
пушава уши, одмањује руком и вели: „Иди сотоно!“</p> <pb n="23" /> <p>Кад виде ђаво, да не може 
лаже и да ми се увуче у душу, но одлази сотоно, а Боже мој, запуши ми уши.“</p> <p>Не може се р 
 или боље рећи нељуди савладани вином и сотоном, скочише на Панту и испребијаше га тако, да сад 
енчица погледом својим истерала из њега сотону.</p> <p>На кратко после овога вратио се и Мата В 
обратно чиниш...{S} Одагнај, дете, оног сотону, који те обмањује шаренилом, сети се Господа наш 
оривоје.</p> <p>„То баш не.{S} Истерује сотону из ње.{S} А у Стане је често врло силовит“.</p>  
 то.{S} Та он је први почео да истерује сотону, а они су и хтели да му то забране и нису хтели; 
уди покушавају да истерају из таке жене сотону.{S} Не бију их, али их гњече и кажу, да то помаж 
RP18966_C24"> <head>Како жене истерују „сотону“?</head> <p>Сутра дан седели су Назарени у својо 
 си ти истерала?“ пита је Тома.</p> <p>„Сотону...{S} Ето га нека каже, изишао је из њега.{S} До 
а дограби у руке.{S} И Лутер и Калвин и Социјус и Фрелих и како се зову сви ти реформатори били 
ане, колико има од прилике у 30—40 зрна сочива.</p> <p>„Тај би човек морао бити затворен у кути 
>Човек може да ужива,</l> <l>С три зрна сочива.“</l> </quote> <p>Доктор се насмејао враголанкам 
болело.</p> <pb n="172" /> <p>„Спава... спава...“, шапутале су полако Назаренке.</p> <p>„Лаку н 
ће се окренути на другу страну, да даље спава, то ће се временом показати...“ За тим загушним г 
енула је главу зиду и не миче се.{S} Не спава, а то се види по томе, што час по час иште мало в 
а тако је и било.{S} Само што — ђаво не спава.</p> <p>Иде Боривоје неког вечера иза села, да пр 
шењу.</p> <p>Одавна је изишао из собе и спава у кошари, при затворени врати.{S} Али која вајда  
шта више болело.</p> <pb n="172" /> <p>„Спава... спава...“, шапутале су полако Назаренке.</p> < 
ати.{S} Кажем ја Варвари:{S} Дете моје, спавај ти мирно и немој на мене чекати.{S} Прошла су он 
 рачуна у нешто?{S} Кад није био мачак, спавај мирно и ништа се не брини; не треба теби Јерусал 
 собе... ајак, не може то тако бити.{S} Спавај ти, брате мој, мирно, моја ће бити брига, да пок 
врата:</p> <p>„Не разговарајте се, него спавајте.{S} Мир!“</p> <p>Боривоје се трже и заћута.{S} 
ку кућу и прозоре:{S} Све је мирно, сви спавају.{S} Таман згода, да се он увуче у кућу и удави  
 у постељи и хоће да иште воде, али сви спавају, а глас јој је слаб, не чује се.{S} Покуша, да  
Она кад чу свршену ствар, три ноћи није спавала — од радости.</p> <milestone unit="subSection"  
ало код Назарена, на другој страни нису спавали.{S} Чинили су све, што год су знали и умели, да 
шао у Нововерце, не марим.{S} Бар мирно спавам.{S} Кад одем куд год, знам да нећеш ићи кривим п 
и утишава сваки метеж.{S} Но Лазар није спавао, само се бојао да отвори очи.{S} Оно, што је јуч 
е“, каже Светозар. „Онај, који је тврдо спавао, пренуо се мало, мигољи се.{S} Но хоће ли после  
на у теби, него је у њему.{S} Кад легне спавати, каже, и буде у првом сну, вежи га за постељу,  
ма доста сиротиње.“ Кад се хватао мрак, спази на улици просјака, дозва га и даде му завежљај... 
 испрва гледаше весело унаоколо, па кад спази светао ланац на лекарову прслуку, маши се за њ.</ 
увала, види се, да се журила.{S} Чим је спази стари сеоски свештеник, он се само пљесну рукама: 
што је наумио, да брижно мајчино око не спази, шта у њему бива и да му не осујети намере.</p> < 
} Она види, како с неба пада огањ.{S} И спали жртву паљеницу, и дрва и камен и прах и воду у оп 
х кућа, осим што не можеш видети, да је спао са ње гдегод леп.{S} Чисто је окречена и стаза је  
забруји песма: „У миру живите, рек’о је Спас.“ </p> <p>Кад се и то свршило, почеше женске лаган 
ојмимо, да нам у заједничком добру лежи спас, те се престанемо радовати туђој несрећи“.</p> <p> 
 спаса.{S} Лазар јој је доказао, да тај спас лежи једино у Назаренству.</p> <p>Ишла је потајно  
ће да олакша души и тражи <pb n="83" /> спаса.{S} Лазар јој је доказао, да тај спас лежи једино 
о упрљан, па бих се и опет упрљао.{S} И Спаса и Јова, које ми показујеш као пример, и данас се  
ружити ви, учени доктори, он ће тражити спаса код назаренских баба.“</p> <p>Но какав је тај лек 
ао и твоја остала браћа, ето рецимо као Спаса Ненин, Јова Симин и други, па да ми не срамотиш к 
ише, поскакаше с кола, те сеци штранге, спасавај коње, те кола, а већ трска је пропала; џаба је 
оја где триред искаче из воде, не да се спасе, но да удари бичем по коњима, да их гони све дубљ 
н и умерен; хоћу, ако још може бити, да спасем душу и измолим опроштаја у Бога и људи за она мо 
о...“</p> <p>Она га прекиде.</p> <p>„Да спасем душу своју, јелте?“ — рече смешећи се. „Све је б 
ад учине.{S} Сад је време да децу своју спасемо.{S} И успео је.{S} Неко је уписао новаца, неко  
да се хоће и Светислав упутити стазом — спасенија.{S} А сад — лаку ноћ...“</p> <p>„Лаку ноћ“, б 
, да се хоће и Светислав упутити стазом спасенија!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад  
сцеп са кога нас тужите, потребан је за спасеније људства...“ То рече Лазар, метну прст на оно  
p>„Види Бог, да сам ти ја показао пут к спасенију“, вели му Лазар.</p> <p>„Хвала ти и ја ћу рад 
игао и у околини.{S} Много и много дете спасено је онда у оном крају од извесне смрти.</p> <p>А 
ву душу) опазио светао пут, који води к спасењу.{S} Шта више, учинило му се, да већ ходи тим пу 
и, да окрену Боривоја.{S} Нарочито Ваја Спасин.{S} Био то најстарији човек у селу, те неког дан 
ајрадије спомињете из еванђеља, Христос Спаситељ је народу говорио у цркви.{S} Нећете да знате  
, живите као муве и скакавци, а Христос Спаситељ је био на свадби н. пр. у Кани галилејској, гд 
 градите овде неку скупштину, а Христос Спаситељ је врло вредно ишао у цркву.{S} И баш оно, што 
нио би са мном оно исто, што је Христос Спаситељ учинио с многим болесницима.{S} Дао би ми вид  
.{S} А нисте ли читали, да је и Христос Спаситељ говорио и разликовао:{S} Јудеје, Римљане, Сама 
г исто тако сећање.{S} Сећање на Христа Спаситеља, на страдање његово.{S} Иконе исто тако.{S} Н 
ши се постаде преступачна.{S} Али ће се спасти рађањем деце, ако остане у вери и љубави и у све 
во и још веће зло“.</p> <p>„Али ћеш бар спасти душу, а ако остане по старом, губиш и тело и душ 
ише као једини пут, који води просвети, спасу и напретку.</p> <p>„Па изволите видети, како је с 
аље:{S} 16 глава волова одвели футошком спахији.{S} Вреди во, брат брату 200 фор.{S} Пронађите, 
ити народу.{S} Нека сад мало друге „<hi>спевавају</hi>“.{S} Ја ћу да се смејем.“</p> <p>Оно, шт 
 никакве примедбе, а нису га ни девојке спевале.</p> <p>Четврте недеље почело је предавање већ  
 српско весеље.</p> <p>Сутра дан су већ спевале врашке девојке то весеље.{S} Али то не би било  
удиле, као Рахела.{S} О њој су, кажу, и спевали момци ону песму:</p> <quote> <l>„Кажи мени голу 
су пута, па нису нашли. „Ох, да ће само спласнути отоци!“ мислили су у себи...</p> <p>Кад изиђо 
раћо и пријатељи...{S} Него ето, као да сплашњавају отоци.{S} Ох, та неговаћу ија њега и оздрав 
тњом или молбом тражи, увући нас у свој сплет! </l> <l>Научи нас избегават’, жеље и све грехе т 
ош пре тога протелалила селом свакојаке сплетке.{S} Он ју је дакле очепао за раме, довикнуо јој 
 оде где год у свет.{S} Пукле биле неке сплетке; завадила се с јетрвом, те је стрепила, да доче 
арница код суда једва кретала, донде су сплетке и оговарања <pb n="9" /> између брата и сестре  
, не носимо крста ни рипиде.{S} Мртваца сподобимо у прост сандук, понесемо ашове и мотике, помо 
нуо.{S} Они то да богме нису показивали спољашњим знацима, али им се стеже у души, кад их прота 
но носити од свог накита оно, што им је спомен, да богме не од више.</p> <p>Светозар је видео,  
: „Била је слаба.“ Очувао јој је светао спомен: међу — вернима.</p> <p>Милева пак није преживел 
р ви <pb n="146" /> не знате, шта је то спомен?{S} Зар не знате, шта је знак сећања?{S} Није ли 
о и је ли то хришћански?{S} Ако ја хоћу спомен од моје матере да имам уза се, ви ме већ осуђује 
оју сам од моје покојне матере добила - спомена ради.“</p> <p>Светозар је гледао да убеди госпо 
е требало; нами је једно као друго, тек спомена ради.“</p> <p>„Ама за што га браниш толико, кад 
ко то спроведете, Српство ће вам подићи споменик“. (Хтела је да рекне, ми жене ћемо подићи спом 
(Хтела је да рекне, ми жене ћемо подићи споменик, али се угризе за језик и преврну реч.) И кад  
 види, да може жену издржавати, онда му спомену старији људи, да узме себи друга, јер човеку ни 
ако и без темеља изрекао ни једне речи, споменуо је једаред у свом предавању, да би човеку на д 
сам већ почео.{S} Господин Зравковић је споменуо, да би добро било, кад би владика обилазио сел 
 и остао.</p> <p>Онај други, о коме сам споменуо на почетку овога одељка, већ је по четврти пут 
што?“</p> <p>„Баш добро, пријатељу, што споменусте“, прихвати нека старија жена. „Имам важна по 
 како ли ће се свршити?</p> <p>Кад Гиги споменуше о Милеви, он се зажари радосним руменилом.{S} 
и.</p> <p>И Милева се зажарила, кад јој споменуше о Гиги, заболи је нешто, али не знађаше управ 
 женидба њена брата на прагу, а кад јој споменуше, да ће и Варвара отићи Боривоју, онда се сави 
гу.{S} Марта је и после двадетет година спомињала тај случај и говорила: „Камо среће, да сам он 
Срдан опоро и она од то доба, није више спомињала ту ствар.</p> <p>Но ако Лазар и није постао с 
е могла да заборави Џуџу, но ју је увек спомињала: „Сирота Џуџа, шта ли јој само би, да тако на 
без пастира и вође са свим изгубити.{S} Спомињете ову и ону главу еванђеља, тумачите је по свом 
у цркву.{S} И баш оно, што ви најрадије спомињете из еванђеља, Христос Спаситељ је народу говор 
 и иди кући.{S} Не говори оцу ништа, не спомињи му, да слутиш што.{S} Ја данас нећу долазити до 
“ још прошле године.{S} Чим то Ђока чу, спопаде снају, унуче, перину и бари их на улицу.{S} Јов 
штво, те им онда по правилима пресудили спор.{S} Пресуда је гласила:{S} Обоје треба да признају 
и чува се парничења и тужби.{S} Кад има спора међу члановима, онда се састави суд од старијих љ 
нам вреди већина, ако нестане међу нама споразума.“</p> <p>„И ја то мислим“, вели доктор, „па м 
лижи друг у животу, с тога хоћу да се и споразумем најпре с тобом.“</p> <p>И дуго јој је говори 
да парнице овакве врсте, т.ј. грађански спорови не иду по правилима пред суд добрих људи, опет  
непрестано изговара.{S} Сад се не осећа способан, сад је слаб, увек и увек — други пут.</p> <p> 
и дана млатну је каменом, па беж.{S} Но спотакне се и паде на камен, те се угрува.{S} Моја Варв 
ућој.“</p> <p>„Хоће ли теби текућа вода спрати грехе и очистити те са свим?“</p> <p>„Неће.{S} А 
уо с Боривојем.{S} Милева данас не иде, спрема вечеру, а то је први пут, да изостаје из заједни 
, једно ће само да покуша.{S} И поче да спрема своје ствари, па да се прекосутра сели из овог н 
њиву, а после опет, да би требало да се спрема за пут.{S} Била је збуњена и кад се доцније успу 
 па често слушао и о Светозару, који се спрема за свештеника.{S} Док је Боривоје жалио у себи м 
аћим столом, прикупља сву снагу своју и спрема се за одсудни бој.{S} Чим Лазар буде дошао оцу,  
</l> <l>Поп Светозар наш за цело</l> <l>Спрема јој опело.</l> <l>Њојзи не да нигде станка</l> < 
извештаја гласио је овако: „Назарени се спремају, да јатомице напусте своје досадашње коло.“ А  
етак дана.</p> <p>Неког вечера се таман спремају Лазар и Боривоје <pb n="59" /> да отпочину, ка 
нко.“ „Па и ја“, вели Боривоје, „кад се спремам, да у Јерусалиму изидем пред лице божје, мислим 
свиње више поједу шљива но ми.{S} Ако и спремамо што, на тавану је.{S} А нема здравијег закуска 
говори он, а говори, као да се месецима спремао на одговор.{S} Каже: „Од кад је поверила моја т 
 две-три молитве.{S} Чак и онда, кад се спремао у хаџилук, није ни из близу сазнао језгро вере  
сам чинио отпре обично онда, кад сам се спремао на теревенку.{S} Она ме је пажљиво посматрала и 
же све лепо распознати.</p> <p>Лазар се спремао, да браћи и сестрама свечано прикаже Боривоја,  
им.{S} Но пре свега хоће достојно да се спреме за то причешће, постиће највећи хаџиски пост, тр 
дозна, где је.{S} Кад дође Божић, ми се спремисмо сиромашки, јер је код нас сиротиња.{S} Она се 
наследство бар здраву крв, поштено име, спрему за борбу, која их чека у животу. „Пазите“, рече  
, те му је лако и било писати:{S} Овоме спречите ово, а оном кажите, да не буде тврдица или лак 
 од радости. „Господине“, каже, „ако то спроведете, Српство ће вам подићи споменик“. (Хтела је  
а на погреб, а Лазар се не миче.</p> <p>Спровод је скроман.{S} Срдан је одредио друштву добрих  
Иде неко!{S} Иде средином пута, право к спроводу, гологлав, брзим корацима, само што не трчи... 
ирила, а кад се прибрала, покајнички је спустила главу и рекла Влади: ”Тм си свему крив, јер си 
дрско, управо безобразно.{S} А Назарени спустили главе у св. писмо или их сакрили у руке, па ти 
и једно тело, муж и жена.</p> <p>Већ се спустило вече, а на пољу веје снег као да не мисли скор 
 је Милевина собица.{S} На прозору нису спуштене завесе ни мало, те се види у соби све са свим  
е посматрам, уверио сам се, да Назарени сразмерно више умиру, но људи ма које друге вероисповес 
ечи апостола Павла, који каже: „Врло је срамно за вас, да имате тужбе међу собом.{S} За што рад 
 вуци у риту?{S} Или да буди Лазара?{S} Срамота га.{S} Или оне остале?{S} Мрзи их.{S} А да шта  
јих другова изубадао бритвом.{S} Колика срамота по сироту Марту и каква је туга обузе, кад јој  
 и Раду и Стану јавно опоменути, јер је срамота што чине.“</p> <p>Милева је чула ове речи и би  
 човеку живети.{S} Језичне су, па грде, срамоте, а нуз то чине свакојака безакоња и упропашћују 
је куће и надо моја, не остављај ме, не срамоти ме, не уби ме.“</p> <p>„Бабо, не разумем те.{S} 
<pb n="62" /> ја и мати моја, да нас не срамоти, кад је већ тако учињено и она се предала.{S} С 
стати“, рече неки сед човек из гомиле, „Срамоти нас пред светом.{S} Треба да је посаветује, а н 
о, не разумем те.{S} Баш оно, што те је срамотило и убијало, хоћу сад да оставим.{S} Хоћу да ра 
озивам на еванђеље и на духа светог, не срамотим га.“ — Сад је био крај мушкој препирци, јер је 
поцепаће вас и биће првака, који ће вас срамотити и биће стада кужнога и свега осталог, чега им 
 Ненин, Јова Симин и други, па да ми не срамотиш куће и не одричеш се наше српске вере?“</p> <p 
Боривоје је устао да врати тасту жао за срамоту, али не отворено, но онако по назаренски, сакри 
убила, ви сте слушали о мени само зло и срамоту.“</p> <p>И Боривоје се кренуо.{S} Нешто уздрхта 
грали, повија се она за мном као да смо срашћени и каже: „Ама смо нас двоје баш прилика у колу. 
: „Човек“.</p> <p>„Али има људи Турака, Срба, Немаца, Мађара. <pb n="132" /> Јеси ли ти Србин?“ 
о ускакању код Срба.{S} Каже, да је код Срба у старије време било женско без сваког права.{S} Д 
ду изговорио лепу беседу о ускакању код Срба.{S} Каже, да је код Срба у старије време било женс 
 оде оне недеље по подне у крчму.{S} Ми Срби за све тражимо вина.{S} Ако нам је што добро, дај, 
 жваће у сласт и говори: „Баш смо ти ми Срби народ, да Бог сачува.{S} Код нас и свиње више поје 
 каже. „Бајаги само Назарени нису добри Срби?{S} Питајте господина Здравковића, на коју је стра 
 тим загушним гласом додаде: „Та да смо Срби, та да смо људи, та да смо браћа... ох, Боже мој!. 
 оде све даље и даље, што но реч: „бију Срби, ал’ бију и Турци.“ Што дубље залазе у св. писмо,  
на немачком језику ону песму, коју поју Срби на српском језику, јер су ноте истоветне.{S} Оне д 
аучили“, али не хтеде изустити речи:{S} Србин.{S} Кажем вам, набадао бих их на колац.“</p> <p>„ 
је био леп, а по оделу се видело, да је Србин.</p> <p>У први мах је стао на средини собе, непом 
 не сме да има народности, не сме да је Србин, Немац, Мађар.{S} Сви смо бајаги људи.{S} А нисте 
свим подивља:{S} Није више ни човек, ни Србин, <pb n="126" /> но Назарен.{S} Ко није од његове  
маца, Мађара. <pb n="132" /> Јеси ли ти Србин?“ Он маше главом: „Сви смо ми људи“, каже: „Бог н 
ер из Свете Горе, отац Мелентије, родом Србин, који је обилазио наше крајеве и просио милостињу 
род свој, неће ни да изговоре речи: <hi>Србин</hi>.{S} Ту пре некако питам једног: „Шта си ти?{ 
висте децу од родитеља, брата од брата, Србина од Србина, а то све у име Бога, коме се заједнич 
страну он гласао?{S} Је ли он гласао за Србина?{S} Гласао је — врага.“ Мало застаде, па онда до 
 од родитеља, брата од брата, Србина од Србина, а то све у име Бога, коме се заједнички молимо. 
не чине то већ због Лазара.{S} Па онда, Срдан је болестан, још се не диже из постеље, а једва с 
ла друштва добрих људи и прочита га.{S} Срдан жудно гуташе сваку реч, а и Лазар слушаше пажљиво 
пребијано псето и извуче се на поље.{S} Срдан је клонуо на клупу.{S} Назаренке му носе воде, љу 
но исто, што она већ два дана слути.{S} Срдан је у срцу већ поверио, хоће да постане Назарен.</ 
 не миче.</p> <p>Спровод је скроман.{S} Срдан је одредио друштву добрих људи 200 форината, тим  
а овај Лазар му је онај старији син.{S} Срдан је хтео да даде Лазара на школе и да начини од ње 
ила.{S} Било баш с вечера, кад је дозва Срдан.{S} Соба је сва <pb n="185" /> увијена у дим. „Ба 
а старца снажном руком за прса тако, да Срдан испусти све, што му беше у рукама:{S} Штап и Миле 
/p> <p>„Имаш ли ти таква друштва?“ пита Срдан.</p> <p>„Немам га и имам га, како хоћеш.{S} Ми тр 
 страдања.</head> <p>Милевин отац, чича Срдан опет се успалио и то успалио већма но игда.{S} Ни 
помешаше се и сузе — радости...{S} Чича Срдан није могао да их са свим доближи жив, он их је до 
о тамо.</p> <p>Била баш недеља.{S} Чича Срдан једва домили до куће, кад чу ту вест.{S} Одсекле  
 опет пиј, градимо од зла горе.{S} Чича Срдан се нашао у крчми са својим пријатељем Гајом, чији 
о множили, али нису ни опадали.{S} Чича Срдан је чинио све, да се друштво учврсти.{S} Он је још 
} Домаћица је јецала од радости, а чича Срдан искочи у један мах на авлију, јер му у соби беше  
 је треба избавити.{S} Једном, кад чича Срдан није био у селу, дође Лазар и одведе сестру својо 
е чује.{S} Пред очима јој је и сад чича Срдан, како је вуче за курјуке, она види Гигу, како крш 
аја одјури из крчме.</p> <p>Кад је чича Срдан чуо, шта се збило, уђе у синовљеву собу.{S} Види  
вар прекинута.{S} А прекинуо ју је чича Срдан.{S} Он сузним очима привуче Светозара к себи, заг 
и ко је на то пазио?{S} По најмање чича Срдан, који је подигао главу, као да је његова црква, б 
коња довикује: „Хајде, жури, умире чича Срдан.“</p> <p>Лазару није изненада дошао тај глас, јер 
дали, а још боље поднапили, почеће чича Срдан: „Нема ту ништа, мој прико.{S} Све су то празни р 
</p> <p>„Умукни, несретниче!“ виче чича Срдан. „Зар то <pb n="37" /> твоје: „Види Бог“ није псо 
и очи.</p> <p>„Шта?{S} Муж!?“ виче чича Срдан. „Тога нема код нас!{S} Ти си блудница, јер живиш 
у, па да те љубе у руку“, рече јој чича Срдан опоро и она од то доба, није више спомињала ту ст 
"170" /> закључити, коликом снагом чича Срдан напаствује дете своје.{S} Но Милева је мирна.{S}  
цу и искао, да га казне.</p> <p>Но чича Срдан је обиграо адвокате целе жупаније и узео најскупљ 
пусте на слободну ногу, ипак је то чича Срдан израдио.{S} Панта се предигао и истражни судија ј 
p> <p>И заиста, у мал’, у мал’ што чича Срдан у радости није упалио — кућу...</p> <p>Сутра дан  
ао старији, да ми учиниш“, вели му чича Срдан. „Хајде синко!“</p> <p>„Зар да сви пиље у мене, ш 
гу“.{S} И истера је.</p> <p>Кад чу чича Срдан, како је с Милевом, он се сад тек разбеси.{S} Кад 
а је Милеви и њена мати у походе, (чича Срдан није могао, јер му се болест повратила јаче но иг 
па немој ни ти немировати“.</p> <p>Чича Срдан се мало поплашио и умири, али од ото доба је још  
потресла и сама смрт очева.</p> <p>Чича Срдан је данас с вечера разбио лулу и кад му понудише д 
„Истина, била сам рђава...“</p> <p>Чича Срдан не пази на њу, но се и даље размахује: „Овај саха 
{S} Али ништа не помаже.{S} Тада покуша Срдан онај опште познати лек против пијанке и банчења.{ 
ста трпила, попустила је.</p> <p>Сад је Срдан прегорео и њу.{S} До душе ишао је среском начелни 
шу православну веру.“</p> <p>Па ишао је Срдан и свештенику.{S} Свештеник је <pb n="38" /> призи 
p> <p>„Ћути, квочко матора!“ продера се Срдан на њу. „Шта си узела успијати, као да је још и са 
миривати.{S} За младости њене хватао се Срдан радо до ње у коло, ваљда ће је послушати. „О, бра 
ло, да је и без тог могло проћи, јер се Срдан предигао, али сад није хтео да даје дете од себе. 
вота; оде у Назарене. „Хвала Богу“ рече Срдан, кад му допаде тај глас, „сад су и Лазару одсечен 
о, био је толико озбиљан и свечан, да и Срдан и Лазар осетише, е ће да дође до крупних размршај 
Кад Лазар уђе, сви изиђоше из собе, али Срдан изгубио говор.{S} Покуша, да даје знаке, не може, 
ела да пошље по Светозара и Јованку, но Срдан не даде. „Остави“, каже, „били су и у јутру и по  
 лицу му неисказан бол и очајање.{S} Но Срдан не долази к себи.{S} Гаја опет стао батином на ср 
?{S} То је упало Јелени врло у очи, јер Срдан се скоро никад не растајаше од луле.{S} С тога је 
p> <p>„Дуго ми ниси био, сине“, рече му Срдан, као да би хтео да скрене говор на другу страну.< 
па да се разилазе, кад упадоше међу њих Срдан и Гаја.{S} У рукама им батине, у очима нешто, што 
 у рит по трску, али ако то учини, чича-Срдан ће га убити из пушке као врапца.{S} Сад је да бог 
ужио и оплакивао своју жену, дотле чича-Срдан већ није знао шта ће.{S} Ако тако устраје, мораће 
а овога ти и онога ти“, продера се чича-Срдан, „зар су те већ толико залудиле оне негдашње коњо 
 радио. „Боже мој, Боже“, молио се чича-Срдан, „да хоће подржати овако, па бих за три-четир год 
љда се зрно мало закаснило“, мисли чича-Срдан, но кад прође још неколико дава, још никако нема  
 шушкају и не оговарају те?“ плану чича-Срдан. „Казуј, несретниче, је ли истина, да си већ двар 
 не одговорити: „Види Бог“.</p> <p>Чича-Срдан не зна већ шта ће, час је бесан као сеоски бик, с 
о сам ти распудио, хоћу...“</p> <p>Чича-Срдан не даде сину даље. „Шта да ми зарадиш?{S} Ниси ти 
ије мање заболео.</p> <pb n="222" /> <p>Срдан је осетио крај, распоредио је имање и послао по Л 
у прозвали „назаренски владика“.</p> <p>Срдан Ненадов био је најимућнији ратар у селу Лазаревцу 
а га туда, да се мало расхлади“.</p> <p>Срдан иде оним јендеком и све болно стење; она студена  
нешто, што те подсећа на подрум.</p> <p>Срдан први узе реч.{S} Куцну батином по оном сату, што  
и кући из овог пакленог гнезда.“</p> <p>Срдан трже још једном, а Милева посрну и паде на колена 
колена дубок, а пун воде.{S} Тома шчепа Срдана испод руке и поче да га води оним јендеком.{S} Д 
а Светозар свакојако умирује, али ко ће Срдана умирити.{S} Назарени га знају, па се побојавају  
 кући и за мало, па ће одвести оданде и Срдана.{S} Водиће га Тома и још друга двојица.{S} Кад и 
S} Но опет за то нико не мисли, да тужи Срдана.{S} Милева неће и не сме, отац јој је, а и остал 
ма и остали старији људи догурали се до Срдана, умирују га речма, моле и опомињу, а по мало се  
.{S} Онда разгрну оне, који стојаху око Срдана и шчепа старца снажном руком за прса тако, да Ср 
 ужурбало, па су се ужурбали и код чича-Срдана.{S} Није никоме у кући до славе, али се опет за  
оли и мајка Јелена за сина и то је чича-Срдана пољуљало донекле, али не придобило.</p> <p>Тек к 
аренска узречица још већма ражљути чича-Срдана.{S} Бивало је и до сад, да он замане по Лазару,  
S} Каква је радост овладала у кући чича-Срдана.{S} Као да је ушао у средину њихову мир, те разг 
 је то његово ћутање мапо ублажило чича-Срдана. „Сине“, каже му, „слеме моје куће и надо моја,  
.“</p> <p>Свакога прође језа, само чича-Срдана не.{S} У њему је сотона или бар вино, а то је од 
 коло, ваљда ће је послушати. „О, браца Срдане, баш сте нас поплашили“, каже. „Једва вас познад 
ога упутити.{S} На послетку рече: „Чича-Срдане, овај је ђавољи; не може њега упутити ни св. пат 
</p> <p>Ух, па бар да је млађи син чича-Срданов, Светозар, довршио науке.{S} Брат би још по нај 
ако поступа, а тако је поступила Милева Срданова, те нема права да каже: „Нисам хтела.“ Девојка 
о ће учити и за проту“.</p> <p>Домаћица Срданова, Јелена, друкчије је мислила; она је хтела да  
 тако млада девојка — шипарица.{S} Чича-Срданова домаћица је једина, која се све нешто нада.{S} 
 ове речи преко Лазарових усана, а чича-Срданова песница паде по челу његову.{S} Удар је био си 
 кад је требала да се реши судбина чича-Срданова, па можда и нешто крупније.{S} Јер ако старац  
ead>Болесно стање</head> <p>Болест чича-Срданова и сувише се отегла.{S} Кад га онаква доведоше  
е пажљиво.{S} Кад је Светозар прочитао, Срданове очи беху упрте у Лазара...</p> <p>Лазар је ћут 
и ружили, но што овако учини.</p> <p>Из Срданове куће не сме нико живи на улицу.{S} Свакоме поц 
<p>Кад се навршила година дана од смрти Срданове, били су сватови Лазара и Цвете.{S} Нису гради 
расхлађује.</p> <p>Кад је Тома дошао до Срданове куће, закуца на прозор и предаде га домаћици.{ 
епшати или претрпати.{S} Голе њиве чича-Срданове, које беху до пре најбоље сређене, сада су вап 
ем брату: „ Терај овамо.“ Дођем до чича-Срданове куће, гледам по улици, нема никога, а Милева ј 
д никло жито за приповест, само на чича-Срдановим њивама избила тек по гдегде — трава.</p> <p>„ 
ао у богословију.{S} Најмлађе дете чича-Срданово, његова мезимица Милева, тако се опет приљубил 
Домаћица види то и назире, да се у души Срдановој нешто крупно догађа.{S} Променуће се или на б 
ан испит.</p> <p>„Од кад ти знаш Милеву Срданову?“</p> <p>„Знам је још, кад је била ево оволишн 
ачуо би где тихо шкрипи брава на амбару Срданову.{S} Нестало Лази новаца, те носи крадом Чивути 
а је то због оне његове наглости с чича-Срданом.{S} И Лазар му приђе и умириваше га. „Проћи ће. 
ote> <p>Дође доктору лекар, па и чича - Срдану.{S} Ма да се Срдану примирила грозница, опет за  
 лекар, па и чича - Срдану.{S} Ма да се Срдану примирила грозница, опет за то не може да устане 
на њиву и сеје.{S} Све је лепо средио и Срдану се мили Бог зна како кад види, да је браном повл 
е чисто да верује ушима, па онда полети Срдану. „Јао друже, Бог те је умудрио“.</p> <p>„Иди сам 
азару није изненада дошао тај глас, јер Срдану биваше одавна све горе и горе, али га тај глас о 
, да се уноси слама, <pb n="39" /> чича-Срдану се стеже око срца; дође му тешко, претешко и сам 
о и пре.“</p> <p>Но наскоро допаде чича-Срдану глас, који га пољуља већма, но сви досадашњи уда 
.“</p> <p>И сад се Светозар окрене чича-Срдану. „За што ти, оче, хоћеш да постанеш Назарен?{S}  
д Горњака“, никако више није годио чича-Срдану.{S} Пре, све ужива, кад га ноћу пробуди песма ње 
чуда.{S} И нису се убојали.</p> <p>Чича-Срдану је тешко и он оде оне недеље по подне у крчму.{S 
 извући имање из руку наших, поштење из срдаца наших, здрава крв из тела нашег.{S} Сви ми то зн 
није говорио о том“.</p> <p>„Боже мој“, срди се Јулка, „та то је најглавније.{S} То си се треба 
е чини, што не ваља, не тражи свога, не срди се, не мисли о злу.{S} Не радује се неправди, а ра 
</p> <p>„Што је истина, истина; тамо се срдила, плакала је и искала се натраг.{S} Каже ми: „Гро 
била и шала“.</p> <p>„Требала бих да се срдим на вас, но поклањам вам.{S} Него бих волела, да ч 
азар, „али види Бог, ми се због тога не срдимо на њих.{S} Нас грде, а не питају какви смо; суде 
о учини као пребацивање. „Немојте да се срдите“, каже, „али ви најбоље знате, како је или право 
ивоје га је врло лепо примио без икакве срдње и пребацивања.{S} А кад је запитао Боривоја: „Как 
Ако је венчање, има по црквама златна и сребрна круна, која се натиче младенцима на главу; злат 
гло да престане, али ко то изазва поред сребрне венчане круне и златне, порфирне?{S} Ви господо 
, који је <pb n="25" /> правио златне и сребрне наувице, гривне, бушио девојкама дукате и тако. 
S} Тада он изиђе у ону мећаву, клече на сред авлије, подиже руке к небу и поче најужасније клет 
а да бежи из друштва, да не завришти на сред улице.{S} Сад је мирна, по некад се чак и насмеши  
ма то није право, но он им је једном на сред порте довикнуо: „Хо, људи, ко ће да вам учини по в 
зи к себи.{S} Гаја опет стао батином на сред собе, те га храбри.</p> <p>„Добро си је ухватио“,  
љу још једнако веје снег.{S} Он стао на сред друма и промишља.{S} Шта ће?{S} Да ли су још и сад 
а најгори?{S} Та, уграбио бих те, да си сред цареве војске, само кажи:{S} Хоћу.“ „Ко хоће да гр 
е отприлике било, као да пуче пушком по сред девојака.{S} Прснуше голубице, а на месту где су с 
рети га.{S} Па у том леже и заспа.{S} У сред ноћи пробуди га нешто.{S} Отвори у пола очи и опаз 
ати, а он то лако памти и туви, да га у сред ноћи пробудиш и питаш, изговорио би сва та тешка и 
 а непрестано је жедан.{S} Где кад га у сред посла или разговора облије румен.{S} Стид га је... 
м и све болно стење; она студена вода у сред зиме и сувише га расхлађује.</p> <p>Кад је Тома до 
ар, мала Госпојина, опет је топло као у сред лета.{S} У селу је нека необична живост.{S} Још од 
 мислим, да нам је боље било, кад смо у сред шуме, у божјој природи слушали славује, но што нам 
едно са Симом; завуку се гдегод или оду сред циче зиме изван села у шетњу, а све нешто шушкају  
нита и допушта момку, да је хвата преко среде.{S} Онда није чудо, ако отуда изиђе свако зло.{S} 
; <hi>а Исус оста сам и жена стојећи по среди</hi>.{S} И кад се Исус исправи и не видевши ни је 
 соба, бело окречена, пуна клупа.{S} На средини је мали бео сто, у прочељу виси о зиду сахат.{S 
 укопани.{S} Погледа унапред и опази на средини пута људску прилику.{S} Та је прилика лежала ка 
 је Србин.</p> <p>У први мах је стао на средини собе, непомично, доцније се упутио лагано у кут 
ав намештај.{S} Клупе су одељене, т. ј. средином њиховом води пут.{S} С једне ће стране седети  
азе из порте...</p> <p>Иде неко!{S} Иде средином пута, право к спроводу, гологлав, брзим кораци 
у кући чича-Срдана.{S} Као да је ушао у средину њихову мир, те разгонио ону црну слутњу, која б 
заше рачун о његову имању.{S} За тим је средио још неке ствари по кући, а после подне се упутио 
а слугом на њиву и сеје.{S} Све је лепо средио и Срдану се мили Бог зна како кад види, да је бр 
едан од највећих светаца даде изнети на средња црквена врата, куда улазе женске, велики котао в 
Ђока Савков је у Лазаревцу кнез и његов средњи син Јова „поверио је“ још прошле године.{S} Чим  
ом, но још један дан у недељи.{S} Негде средом, а негде четвртком.{S} Но та „молитва“ почиње ра 
у, ухваћену у прељуби и поставише је на среду.{S} Рекоше му:{S} Учитељу, ова жена ухваћена је с 
њиве уврачане, за то треба чекати младу среду и попрскати усев гаврановом крвљу, па ће онда жит 
чича-Срданове, које беху до пре најбоље сређене, сада су вапиле на небо.{S} Ратар од свега најв 
орит човек; обишао је и Банат и Бачку и Срем, много је видео и много искусио.{S} Једном речи, б 
 негде чак око Сланкамена и Назарени из Срема укопаше га.</p> <p>Од сад је код Назарена ишло св 
ости нема,</l> <l>Ја ћу мени довести из Срема,</l> <l>Ситна, мала, носи се к’о фрајла:</l> <l>Б 
м могу на све одговорити, али сам био у Сремским Карловцима, па знам, да Карловци не могу никад 
у прошли на миру.{S} Дозна власт за то, срески начелник, па га затворише.{S} Може се мислити, д 
да му краљевина поврати његову кћер, но срески начелник га је врло опоро испратио.{S} Каже му:  
Срдан прегорео и њу.{S} До душе ишао је среском начелнику (солгабирову), те је тражио, да му кр 
ли: „Поштуј оца твога и матер твоју, да сретан будеш и дуго поживиш на земљи.“ Па нека је тај о 
аје свакојаке понуде за сужника. „Он је сретан“, мисли у себи, „јер му је суд допустио, да истр 
вија уз њих и да је Боривоје ако не баш сретан, а оно бар све мирнији и мирнији.{S} Буде, па се 
сад, бар овлаш, а доцније ћете га често сретати у овој приповеци, — он је тај, кога су прозвали 
еговој кући.</p> <p>Близу уласка у седо сретне чобанче, не познаје га, па мисли да и дечко њега 
 и зими и лети кукавица.{S} И он је био сретнији од својих претходника, јер њему нико не добаци 
већ почеше да честитају: „Е, па нека је сретно!“</p> <p>У Боривоју се све већма развиђава.{S} И 
а на вечери и наздрављали су до по ноћи сретном успеху.</p> <p>После четрнаест дана држао је пр 
лиће, једном речи, све живо по кући.{S} Срећа, што му онде не беху деца; ко зна, шта би несретн 
p>Боривоје је много тужио за матером, и срећа његова, што се у оно доба нађе уз њега жена, која 
S} Што је Рахила отпала од њих, била би срећа, али изгледа, да је и Мати Вајуну читала ону Соло 
, да је ствар добро прошла, јер је и то срећа, <pb n="5" /> кад неко падне с тавана и угане сам 
духовитог свештеника као овога.{S} Камо среће, да су нам сви свештеници такви.“</p> <p>Госпођа  
 спомињала тај случај и говорила: „Камо среће, да сам онда врат скрхала.“ Марти је у оно време  
ост и безазленост није се повратила.{S} Срећом се не враћаше ни она негдашња узбуђеност.</p> <p 
 поља, затекао ју је обнезнањену.{S} Но срећом се показало, да је ствар добро прошла, јер је и  
емо напред. „<hi>Ми смо свој напредак и срећу</hi> појели и попили“, каже он, „јер још трипут т 
Персо, Персо, не било те да Бог да, куд срљаш све испред мене?{S} Ти си тако рећи јуче постала  
p>Рахила скочи са столице као поплашена срна и као што се већ у таким приликама дешава; што већ 
е: „<hi>Брже, брже, драги мој, буди као срна или као јеленче на горама мирисним</hi>...“ Али оп 
уздуж на једну страну, њихове затворене сроднике на другу страну и говор почиње.{S} У оној гунг 
 с њима сад горе сад доле.{S} Некада их сроза у такав понор, да мислиш, сад је крај и никад из  
се није надао.{S} Било му је, као да се срозао из неба право у ад.{S} Сви су то приметили и сви 
е, ту је већ и жетелац; ето, подигао је срп, да покоси клас!{S} Ох, Боже мој, хоће ли бити на њ 
, што им беше најдража забава.{S} То је српска кућа, каква треба да је, но која се међу хиљадом 
отреби до краја оно право, које му даје српска пословица, која каже:{S} Мера му стреја, рок му  
 (2 ДИНАРА).</p> <p>У НОВОМ САДУ</p> <p>СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИЋА</p> <p>1896.</ 
ли Здравковић, „ти су јадници далеко од српске свести.{S} Не гласају никако.“</p> <p>Госпође су 
и не срамотиш куће и не одричеш се наше српске вере?“</p> <p>Лазар је вртио главом. „Не могу ба 
к ни белила. „Верни“ и „верне“ су махом српске народности, осим Швабе Сепла, његове жене и две  
неког енглеског Назарена, преведених на српски језик.</p> <p>Боривоју је тешко, претешко, али ј 
ужем сама, она рече: „Нисам знала, да и српски поп може бити овакав.{S} Истину ти кажем, још ни 
 назарениш, шмокљане?{S} Говори ти мени српски.{S} Убио си је за то, што те је погазила, имаш н 
о не може да искаже, али што је највећи српски песник у својим дивним „<title>Снохватицама</tit 
о бадњак, каква још није палио ни један српски син.“</p> <p>И заиста, у мал’, у мал’ што чича С 
 да не зна, али питај ти њега на просто српски:{S} Зна ли он ко су то „Бугери“, и одмах ће ти к 
 је и самог Бога.{S} Боривоје је просто српски речено доказивао, да не лаје свака вашка села ра 
и две Мађарице.{S} Сепл и жена му знају српски, Мађарице не знају, али опет за то иду у заједни 
="chapter" xml:id="SRP18966_C19"> <head>Српски поп и назаренски владика у борби око свога оца.< 
жило до подне.{S} Једном речју, право — српско весеље.</p> <p>Сутра дан су већ спевале врашке д 
 год могу — увешће мобе, неговаће старо српско гостопримство, које се губи, искорењиваће даће — 
ком језику ону песму, коју поју Срби на српском језику, јер су ноте истоветне.{S} Оне две Мађар 
е било давно.{S} Мислим, да и немамо на српском језику потпун превод те песме“.</p> <p>„У тој п 
луживотињске звуке, но што нам данас на српском, немачком и француском језику звучно тепају, ка 
језгру, о начелима вере Христове; чу на српском језику, у лепом Караџићеву преводу.{S} Лазар је 
е за ручак, док не посла једном великом српском листу извештај о данашњем дану.</p> <p>У том но 
не дође и до пљувања.{S} Онда су се, по српском обичају, заверили у себи, да неће попустити, но 
у слободно сваку реч штампати у „<title>Српском Сиону</title>“.</p> <p>Но то је у цркви.{S} Али 
 „Кад су избори, гласају ли бар онда на српску страну.“</p> <p>„Боже сачувај“, вели Здравковић, 
ока валових, но на потоку Кисону коље и српску децу... „То није гушобоља, то нам пророк Илија к 
ена и поливена.{S} Ако је истина, да си српску школу у селу могао до скора познати по опалим и  
 „Господине“, каже, „ако то спроведете, Српство ће вам подићи споменик“. (Хтела је да рекне, ми 
ежиш као пацов из куће, која хоће да се сруши, у место да будеш човек, па да подупиреш.“ И да с 
ана неће вратити.{S} То је болесну жену срушило још већма, и Влада се озбиљно поплашио.</p> <p> 
.{S} То долази право из рањена материна срца и продире до срца...{S} Боже, та и она птица у гор 
 у онај пар одлануло; нешто јој паде са срца; у души јој беше као да је са грдне странпутице из 
 поста оно јасно, што је слутио, и — од срца зажали сестру.{S} Зажали је, али јој не поможе.{S} 
скрене онамо. „Чак и ти тамо имају више срца, но они у одбору“ — повикну и стисну песницом.{S}  
суде нас, а не познају нас.{S} Бог види срца наша и дела наша, и нами је то доста.“</p> <p>Кад  
дочуо и ово сумњичење заболело га је до срца.{S} Био је још млад, па је у души ипак рачунао на  
во из рањена материна срца и продире до срца...{S} Боже, та и она птица у гори и онај вук у јаз 
 <pb n="39" /> чича-Срдану се стеже око срца; дође му тешко, претешко и само викну: „Не уносите 
p>Кад Нада чу ту вест, стеже јој се око срца, и суза заблиста у оку.{S} Није знала за што, али  
 он јој се повери и откри јој сву тајну срца свога...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
„Сад ће ме убити“, мислио је он у себи; срце му уздрхта још јаче и затвори очи.{S} Осети, како  
лижују се к мени само устима својима, а срце њихово далеко је од мене.“ Лазар је говорио доста  
 приличи девојци, која хоће да украшава срце своје.{S} Истина, кад си ступила међу верне, није  
менуше старији.{S} То је било насиље на срце девојачко, а свако насиље изазива отпор, револуциј 
тима.{S} Ви сте мали, али метни руку на срце, брате, и признај, према вашем малом броју доста ј 
ли.{S} Кад смо већ узели метати руку на срце, свештенство треба да прими своју кривицу, али при 
зао.{S} Каже: „Ако ћемо метнути руку на срце, мора нам поглед пасти на жене.{S} Не вреди тајити 
о“, вели, „али ако ћу да метнем руку на срце, онда ми поглед пада на вас и морам рећи, <hi>свеш 
{S} И ја господо хоћу да метнем руку на срце, па морам упрети очи у вас — (и он се окрете на Зд 
исао овај роман, увек сам метао руку на срце и трудио се, да свакоме кажем истину — па ма ме по 
.{S} Упр’о очи у Лазара, метнуо руку на срце и вели: „Бог нек ми суди, ако сам ишао на силу...{ 
м жељама и страстима, но за чим нам год срце гракне, то мора бити.{S} Девојци мора бити нова ха 
ђе дете његово и ако икад, он онда виде срце Варварино.{S} Према том детету испунила је најстро 
селом.</p> <p>Дође до куће, којој га је срце вукло и застаде да се одува.{S} Али само за часак. 
разбира ни приповетке дечје; пуно му је срце и пуне су му очи — суза.</p> <p>Још оног вечера до 
ују.{S} Наше девојке поју у цркви, ките срце своје и уздишу, не за момком, но за вечним животом 
 срце, сестро моја невесто, отела си ми срце једним оком својим и једним ланчићем с грла својег 
о дивна!{S} Слушајте само. „Отела си ми срце, сестро моја невесто, отела си ми срце једним оком 
S} Угрувао сам се као нико, али стегнем срце и ћутим, па још они грде, што сам тежак.{S} Њихов  
а је Боривоје само мало познавао људско срце и људске препредености или да је ма само пазио на  
а се све нешто нада.{S} Њено материнско срце говори јој, да ће се њен син поправити, сам ће се  
{S} Прегладнео човек мало једе; препуно срце мало говори.</p> <p>Ухватило се и вече, те је било 
ће оно, што му налаже човечност и добро срце. — Пијанство, карта, непаметно лицкање прогнано је 
/p> <p>„Какву је молбу улио дух свети у срце твоје?“ пита је Мирко, јер је он најстарији.</p> < 
шетку скупштине, да је дух свети улио у срце њено — молбу.{S} То је био знак, да сви оду из ску 
м, претвара се.{S} А ко сте ви, да му у срце загледате?{S} Колико је ваљаних, који стоје код ва 
подо драга.{S} Ја ово говорим с крвавим срцем, јер знам, да неће бити лека.{S} Назаренство води 
 они добро да учине, повлаче се рањеним срцем натраг.{S} Баш они постају у својој раздражености 
е само раширеним рукама, но и отвореним срцем.{S} Узео га је за руке, гледао му у очи и није зн 
прости му.“ Ви велите, није се поправио срцем, претвара се.{S} А ко сте ви, да му у срце заглед 
и љубави, а љубити се не може силом, но срцем, не по заповести, но по слободној вољи.{S} Вез љу 
озденом писаљком и врхом од дијаманта у срцима људским и на роговима олтара...“</p> <p>„Не треб 
„Еванђеље је само у вашим рукама, али у срцима вашима су — тророге виле.“ И он поче да мисли, м 
и вам је свакоме еванђеље, али су вам у срцима тророге виле.{S} Хоћу да идем на суд, хоћу да га 
састанцима.{S} О ономе, што је свима на срцу, нема ни речи.{S} Лазар је рекао: „Ствар ће се та  
рошким помодаркама казати, шта му је на срцу.{S} Не мари, ако ће овог часа примити Бог душу њег 
то тај мелем одбијаш?{S} Пусти ојађеном срцу на вољу, не угушуј сузе, исплачи се, биће ти лакше 
о ни то, да их воли.{S} Да истински, по срцу воли децу, запазио бих, јер би деца онда волела и  
у неком тренутном осећају, урадио је по срцу, а не по уверењу.{S} Тог осећаја ако и није са сви 
оље врши завет очев, а то је, који га у срцу своме најбоље поштује. <pb n="190" /> И ми смо дон 
о она већ два дана слути.{S} Срдан је у срцу већ поверио, хоће да постане Назарен.</p> <p>Као с 
ој не јурне крв у лице и не осети нож у срцу.{S} Но опет, опет за то га се чувала, избегавала г 
о у црне корице, а оставио му га је и у срцу, увијено у назаренска тумачења.{S} Још му обриче,  
ди су.{S} Ако и не плачу јавно, плачу у срцу.{S} Извлаче своју децу на гробље, извлаче их без к 
м или неранџом, те само гурнули ногом о стабло, а плод нам падао у уста, но што данас лажемо, в 
 тек видети, да ли се под њом разгорело стабло дрвета, па да се после не угаси више, док не саг 
ома ово говорио, те занесен неприликама стављао Шандора ковача чак и над апостолом Павлом — Шан 
једете, вуном се одевате, кољете товно, стада не пасете.{S} Слабе не крепите, болесне не лечите 
бори с Назаренима, ни да уздржава свога стада од изгреда.{S} Признаје, да је слаб, те позива св 
а не једе?{S} Ко пасе стадо, а од млека стада да не пије?{S} Па не знате да они, који чине свет 
ће првака, који ће вас срамотити и биће стада кужнога и свега осталог, чега има и у осталим већ 
 патос.{S} Онда се окрете својој кћери, стаде пред њу и рече: „Устани и хајде кући!“</p> <p>Она 
 узе троструко уже, покваси га у воду и стаде вијати кукавну Кристу.{S} Право је потера три пут 
азар га није хтео бунити, али кад Обрен стаде јечати, истина тихо, али тако тужно, ужасно, као  
 од плода његова да не једе?{S} Ко пасе стадо, а од млека стада да не пије?{S} Па не знате да о 
да је.{S} Пастири су занемарили стадо и стадо сад блеји куд које, па није ни чудо, што многа и  
сам га убио ја...{S} Кад су вуци напали стадо, ми их растерасмо и једног убисмо.{S} После смо с 
о треба да је.{S} Пастири су занемарили стадо и стадо сад блеји куд које, па није ни чудо, што  
 у поље, а гладни вуци нападоше Мартино стадо.{S} Чича Сима се десио у селу, његов унук, Стеван 
мој“, тумачи Лазар, „па је ли чудо, што стадо страда?{S} И каква је то вера, где нема дела?{S}  
 забран.{S} Добри пастири покупиће опет стадо у гомилу, као што су га рђави растурили.“ Предлаж 
ођа, „свештенство иде напред...“</p> <p>Стадоше се нуткати.</p> <p>Мерник Миловић пресуди. „Од  
а ње гдегод леп.{S} Чисто је окречена и стаза је пред њом и утрвена и поливена.{S} Ако је истин 
е и опет дођоше у врт.{S} Ишле су свима стазама, гледале цвеће, смејале се, али Боривоја као да 
ига.{S} Не уме читати ни писати; не зна стазе ни путеве, а Јерусалим је далеко.{S} Чим пређе Ду 
пћу: „О, да се хоће и Светислав упутити стазом спасенија!“</p> <milestone unit="subSection" />  
ирко, „е да се хоће и Светислав упутити стазом — спасенија.{S} А сад — лаку ноћ...“</p> <p>„Лак 
мало застрт маглом.{S} Пред њиме у души стајаше чича Станко.{S} Као сад да му звоне у ушима реч 
он је ту крв заћуткао, али, га та борба стаје радости.{S} Но и то се могло како тако поднети и  
још увек мутне од суза, није пазила где стаје, нога јој поклизну с лествица и она се стропошта  
 с јесени упалио кућу.{S} Изгореле су и стаје и камаре, све до тамана, чак и марва.{S} Пет до ш 
У овај мах чак и Милевина свекрва, баба Стака повери.{S} Она је опазила, да код њих није све у  
уку мајци, па докле да чека?“ пита баба Стака. „Баш сте ви тврди људи.{S} Момак већ 24 године,  
, момак се пречистио.{S} И ако сад баба Стака добије згодну снају, тешко ће проћи месец-два дан 
гура на поље.{S} Код врата застаде баба Стака и <pb n="138" /> врати се.{S} Каже: „Бар да госпо 
азаренка.</p> <p>„Дошла сам“, каже баба Стака, „да се молим.{S} Знате мој син — мој Гига, повер 
и придобили такву жену, као што је баба Стака.{S} Кућа је од првих, момак млад и ја мислим, да  
“</p> <p>„Јао куку мене!“ вајка се баба Стака. „Та, ето видим људи и хромих и слепих и кљакавих 
 се смрти надао, но томе!“ </p> <p>Баба Стака у место одговора приђе проти и целива га у руку.{ 
 ствари, узеће реч Тома.{S} Каже: „Баба Стака нам се све већма и већма приближује.{S} Била је о 
а буде 9 сати, а ето им у двориште баба-Стаке.{S} Мала, доброћудна жена, сва се задувала, види  
} И ако се сложите, ја ћу говорити баба-Стаки, а брат Мирко Милеви“.</p> <p>Браћа Назарени згле 
к млад и ја мислим, да нећемо наћи баба-Стаки бољу снају од Милеве.{S} Ја мислим, овоме неће ни 
каменицама, те удри у прозоре.{S} Пршти стакло и дрво на све четир стране, а свекар само виче:  
он се само пљесну рукама: „Наопако баба-Стако, зар и ти?{S} А пре бих се смрти надао, но томе!“ 
е ожени, као што је Гига.</p> <p>„Прија-Стако,“ каже он, „неће трајати дуго.{S} Само сад је још 
икона и опет гарила, прала се, а кад се стала цепати, онда су је крпили и лепили, тако, да дана 
ија, како је ђаво кушао и Христа, те је сталан.{S} Запушава уши, одмањује руком и вели: „Иди со 
ја сваке ноћи и њему, па видим, да није сталан...“ И кад све ништа не помаже, онда ђаво одлази, 
иво.{S} Сад ће да му изреку пресуду.{S} Стале су преда њ, али занемише.{S} Јованка му је најбли 
ле и киптиле свакојаке мисли без икаква сталног, одређеног правца.{S} Ко дође у то доба, те одг 
е стишало врење и потреси, и друштво је стало на чвршће ноге.</p> <p>Промена, па ма каква била, 
ам.“</p> <p>„Па?“</p> <p>„Та, њему није стало до накита.{S} Он не може да се остави дувана — то 
ије?</p> <p>„Ако ти је баш толико до ње стало, ишти и добићеш је.“</p> <p>Овим се свршио разгов 
мљивији, најревноснији, а овамо му беше стало до свог добра и новцу за љубав издао је и самог Б 
ек је доиста мислио, да је његовој жени стало до иконе, а овамо је њојзи било стало до ината.</ 
и стало до иконе, а овамо је њојзи било стало до ината.</p> <p>Та се ствар вукла и отезала, али 
попустити, но терати до краја, па ма их стало главе или бар крова с главе.</p> <p>Влада је умир 
о.{S} Но узастопце за њим ишла ја жена, Стана, а за њом Јова.{S} Стана је говорила непрестано и 
 ишла ја жена, Стана, а за њом Јова.{S} Стана је говорила непрестано или боље рећи пиштала је н 
к“.{S} Нађоше га у постељи; жена његова Стана обвија га хладним облозима.{S} Она их дочека запе 
и њих видео здраве.</p> <p>Његова тетка Стана узела их је к себи; суд им је поставио стараоца,  
има два-три Назарена, а тамо је и тетка Стана, код које су Боривојева деца, те је обећао, да ће 
јке божје.{S} Ено гледам јуче, где ваша Стана Мићина не пусти сузе за својим јединцем.{S} Видим 
ихове ливаде.“</p> <p>„Али си чула, где Стана цичи и видела, где се мотљају око пластова?“</p>  
, каже, „ја мислим, да би Влада Милин и Стана Павлова баш пристали једно за друго.{S} Време је. 
ри му подсмешљиво.</p> <p>Он у место да стане, пожури; али ко је још утекао од ђавола?</p> <p>С 
 села, нове округе, нове крајеве, а где стане ногом, ту не застаје, но хода, корача, напредује. 
д?{S} Испрва је мислио, да оде до тетке Стане, где су му стојала деца, а сад га је нешто вукло  
о је тешко признати.{S} Но ако осуђеник стане уз назаренско учење, те се баци каменом на своју  
аш не.{S} Истерује сотону из ње.{S} А у Стане је често врло силовит“.</p> <p>У том се Лазар вра 
 Али ако макар само онима <pb n="52" /> станем враћати штету, на које се сећам, требао би мало  
 ви или други?{S} Зар може то бити, кад станемо једном пред лице божје, да ће он казати:{S} Ви  
еди овде лепо, а сиромаху речете:{S} Ти стани тамо или седи ниже подножја мојега, — ви осрамоти 
а Станом, не може се поднети.{S} Ја сам Стани већ наговешћивао, нека остави човека, кога мрзи,  
у том лику и оделу је — сотона.</p> <p>„Стани, пустињаче“, говори му подсмешљиво.</p> <p>Он у м 
о?“</p> <p>„Доближио сам јој се лане, у Станићеви сватови.{S} Она је играчица, да јој пара нема 
нимо“.</p> <pb n="125" /> <p>Говор чича Станка примили су на послетку сви лепо.{S} Осетише, да  
ема јој опело.</l> <l>Њојзи не да нигде станка</l> <l>Попина Јованка.“</l> </quote> <p>Кад је л 
теревенке.{S} Како грдно исмејасмо чича-Станка, кад оно на збору рече, да нам све зло долази из 
азаренску скупштину.{S} Каже ми: „Газда Станко, идем тамо, где ћу наћи браћу и помоћ у невољи.{ 
аглом.{S} Пред њиме у души стајаше чича Станко.{S} Као сад да му звоне у ушима речи, које изгов 
ство и како судите о њему?“</p> <p>Чича Станко, човек около својих 60 година, али много млађа и 
ши — тим је мање зла. (Пребацио се брат Станко — довикну му неко).{S} Сад хајд, нека је тако.{S 
дочи Рахили, која је од удаје Варварине становала у његовој кући. <pb n="216" /> Каже јој и по  
тно, још којекако, али што ради Јова са Станом, не може се поднети.{S} Ја сам Стани већ наговеш 
</p> <p>„Та ето, Јова има опет посла са Станом“.</p> <p>„Бије је?“ пита Боривоје.</p> <p>„То ба 
гласи, како нам пријатељ Рада с његовом Станом врло непристојно проводи.{S} Обоје су се помамил 
је зло у две руке.{S} Мораћемо и Раду и Стану јавно опоменути, јер је срамота што чине.“</p> <p 
рех убијати жене?“</p> <p>Лазар је узео Стану за руку, видело се, да он пред њом још по највише 
есног, грозничавог, потресеног душевног стања.{S} Они то болесно душевно стање створе сами у се 
немо свом снагом, да престане ово труло стање, али изволите и ви чинити то исто, јер иначе ће б 
шевног стања.{S} Они то болесно душевно стање створе сами у себи, без икакве невоље.{S} Муче ум 
теријално — јад, несрећу.{S} Ово грозно стање, које не може дуго трајати, изазвало је два проте 
прегледао жену и нашао, да њено болесно стање излази из њеног душевног немира, па кад чу, да се 
r" xml:id="SRP18966_C18"> <head>Болесно стање</head> <p>Болест чича-Срданова и сувише се отегла 
ека затегнутост — неко са свим несносно стање.{S} Прота се окрете ратарима који беху тамо, те с 
ави наше економско, морално и просветно стање.{S} Назаренство је верска глупост, као што је и а 
 против божје воље, а тешко је у онаком стању угушити сузе.{S} Соба је пуна Назаренака, које пр 
 на своме рамену руку.</p> <p>Крај њега стао Лазар с великом црном књигом.</p> <p>„Брате“, рече 
 хватају коње и да иду кућама, Малић је стао са запетом двоцевком и хтеде да пуца у коње, ако с 
дело, да је Србин.</p> <p>У први мах је стао на средини собе, непомично, доцније се упутио лага 
} Кажи ми, колико је времена, како ниси стао на путу или на улици, да разговараш са женом или д 
S} На пољу још једнако веје снег.{S} Он стао на сред друма и промишља.{S} Шта ће?{S} Да ли су ј 
е Гају и изишло је, да је он само за то стао у Назарене, да га се окану жандари, те да се може  
та.{S} Но он не поче онде, где је Лазар стао.{S} Био је сувише вешт, а да одмах на почетку задр 
> <p>Лазар је загрлио Боривоја, а Петар стао у страну и дао се у крупне мисли.{S} Шта ли ће он? 
Но Срдан не долази к себи.{S} Гаја опет стао батином на сред собе, те га храбри.</p> <p>„Добро  
 Богу, кад дође; ја једва остадох жива, стара сам, па тешко гледим и себе, а камо ли децу“.</p> 
ушан, ваљан у сваком погледу.{S} Његова стара напаст оставила га, само је био још мирнији и вес 
ене су изломили и ја ћу умрети.{S} Моја стара мајка вришти данас без потпоре и помоћи, али ће Б 
у чланови друштва, мало су попустили од стара живота.{S} А на место оне песме: „Три анђела жали 
веку незгодне осећаје.{S} То је, док се стара навика сатре.{S} Тако је било и овде.{S} Тек посл 
 да ћу ићи по подне у друштво и бранити стара правила, а да ћу још пред ручак изјавити учитељу  
 огњишту, нема ко да је упали, а ја сам стара.{S} Но каже он: „Остави нано још мало да причекам 
{S} Чиме сам заслужио, да се браћа тако старају о мени?“</p> <p>„Апостол Павле је казао: „Носит 
 узела их је к себи; суд им је поставио стараоца, а и издржавање им је осигурано:{S} Јер ако је 
 нема ни пса да залане.{S} Понеко дете, старац или редуша, ако и нису у пољу, притајили се у ку 
ај час.{S} Кад је Светозар ушао у собу, старац је седео на постељи, за леђа му подметнули јасту 
ти слогом.{S} Јер кад дође светац, онда старац са снајом светкује, остали иду на рад.{S} На Бож 
некле, али не придобило.</p> <p>Тек кад старац чу шта раде Назарени, он се побеси. „Нећу“, каже 
га проти, али бадава.{S} На послетку се старац предао.{S} Каже: „Нећу да правим од зла горе; са 
 му уноси прасе и поје „Рождество“, али старац не једе, но се заплака.</p> <p>На велики петак м 
, па можда и нешто крупније.{S} Јер ако старац оде куд не треба, ако њега не узмогне Светозар д 
им првом столицу“</p> <pb n="189" /> <p>Старац не рече ни речи, а Светозар се окрете Лазару.</p 
езује на ово: <hi>А ово не рече, што се стараше за сиромахе, него што беше лупеж и имађаше ковч 
, догрдило ми овако, те хоћу стари ред, старе теревенке, стару неумереност.{S} Кад је мало посл 
 души Лазаровој.{S} Послао је по његове старе другове, напунио му џепове новцима, метнуо му циг 
кушати, бар нећу бити отпадник од своје старе вере.“</p> <p>Лазар је отишао кући потресен до дн 
 је доказао, да се оне опијају?{S} Жене старе мало се можда и заплачу, кад помисле на смрт; та  
су се затекле код наших људи, а држе се старе вере.{S} Има и међу њима, морам рећи, доста памет 
а још они грде, што сам тежак.{S} Њихов старешина, стражмештар, шта ли је, каже им: „Мрцине, шт 
свакоме би било лако да издржи испит, а старешинама тешко да пресуде, да ли је онај, који тражи 
то је крштење.{S} Он се мора сам јавити старешинама, сам искати крштење и издржати испит.{S} На 
разговор о крштењу, онда су назаренским старешинама затворена уста.</p> <p>Највише кажу ово: „К 
тине кућама, а она ће остати са главним старешинама, пророцима на само.</p> <p>Остали су само:{ 
анем Назарен, морам се исповедити вашим старешинама и то на длаку“.</p> <p>„Мораш.{S} Док одлаз 
 да седим међу браћом.{S} Треба по ново старешинама да се исповедим“.</p> <pb n="175" /> <p>Вар 
и, излажаху један за другим, почевши од старешине до последњих; <hi>а Исус оста сам и жена стој 
>Назаренке погледаше испод ока на своје старешине, па кад се Лазар и Мирко не кренуше, поседаше 
зар је задовољан тим делом и назаренске старешине почеше за њега већ меркати девојку, (јер не м 
ко хоће, мора чекати, док му назаренске старешине то не допусте.“ Па кукавица, шта ћу, него сам 
ренске скупштине и назаренска „браћа“ и старешине поучавају их у свему, али кад је разговор о к 
ог над њом.</p> <p>Иде Пера назаренском старешини, те му се јада.{S} Каже: „Ако ја не окренем д 
рим добити суд.{S} Зову га пред судског старешину, председника?</p> <p>„Имаш ли браниоца?“ пита 
 се оканем рђава живота, али не иде.{S} Стари другови лепе ме се као чичак... запијемо се негде 
свечана служба, па прангије, придика, а стари људи дизаће новог свештеника на рукама.</p> <p>Јо 
 све је горе и горе.{S} Тада се свршује стари завет, свршује сила:{S} Настаје ново време — врем 
а све тесто ускисели?{S} Очистите дакле стари квасац, да будете ново тесто“.{S} А стих 11. вели 
азар се и опет подиже.{S} Каже: „Кад се стари сахат покварио, овај овде купио сам ја на вашару, 
177" /> Бога не можеш преварити.“ Многи стари људи одобравају, а Здравковић се окреће свештениц 
 види се, да се журила.{S} Чим је спази стари сеоски свештеник, он се само пљесну рукама: „Наоп 
 вештије, лепше и језгровитије.{S} А ни стари свештеник није хтео да изостане.{S} Био се мало з 
Па и Боривоје упушта; бар да је он онај стари, бар да он оправдава наде.{S} Из затвора је сто п 
а, па га пустише.</p> <p>Сад је он онај стари Пера, сваки час се прати пијан с гајдашем дуж сел 
орео га је нови прота врло оштро. (Онај стари, кога ми познајемо умр’о је).{S} Каже: „Запамтите 
 љубопитство женско?{S} Не!{S} Кроз цео стари завет вуче се као црвена нит казна божја — освета 
сне друштво, догрдило ми овако, те хоћу стари ред, старе теревенке, стару неумереност.{S} Кад ј 
р, други мерник, трећи адвокат..</p> <p>Стари свештеник не може више ни да се бори с Назаренима 
ијатељу, што споменусте“, прихвати нека старија жена. „Имам важна посла.{S} Кад полазите?“</p>  
тако књига од руке“.</p> <p>Но мушка је старија. „Ти би хтела, жено, да што пре имаш сина попу, 
и за сад.{S} Што се Рахиле тиче, она је старија, може јој бити и 28 година, али је необично леп 
, трче за њим и вичу: „Бугер, бугер“, а старије жене га куну: „Врат скр’о да Бог да, на томе пу 
и предлажемо.{S} Благо оном, ко послуша старије, јер <hi>млађи не знају, кога треба волети</hi> 
 њему.{S} Кад би брат Мирко или неко од старије браће доближио му се и посаветовао га, мислим,  
њоме заводити.{S} У осталом оне две-три старије жене, које су имали, биле су једине „верне“ у п 
друга, па ће у томе најрадије послушати старије, који боље знају но млади, шта пристаје једно у 
ању код Срба.{S} Каже, да је код Срба у старије време било женско без сваког права.{S} Девојку  
у болесној Милеви на помоћи.{S} Дете су старије жене са свекрвом унеле у комору, оставиле га та 
ће се та довести у ред“, и одбор њихов, старији људи, учиниће шта треба.</p> <p>Брат Мирко, чов 
ланови друштва, те се отпоче забава.{S} Старији су разговарали уз чашу вина и читали, омладина  
е, легао је.“</p> <p>Сви се згленуше, а старији се и разумели. „Болестан је.“ Дошао благ дан, д 
у.“</p> <p>„Ко?“ пита Јулка.</p> <p>„Па старији људи.“</p> <p>„А шта се то њих тиче?“ вели Јова 
треба да слушам, а то не иде.{S} Бог је старији од цара, и ја слушам Бога“.</p> <p>Капетан види 
е морала поћи за оног, ког јој наменуше старији.{S} То је било насиље на срце девојачко, а свак 
ог увреде части већ скоро годину дана и старији чланови друштва толико су успели, да су и Мишу  
узму да богме у обзир и оно, што њихови старији говоре и у вече се хори већ по рогљевима — песм 
били“, одговара Лазар, „само трезвенији старији људи, којима је била поверена брига око ширења  
е у један глас.{S} Мирко, Тома и остали старији људи догурали се до Срдана, умирују га речма, м 
селу Лазаревцу, а овај Лазар му је онај старији син.{S} Срдан је хтео да даде Лазара на школе и 
мало, на „повери“ и Јовина жена, за тим старији брат, онда млађи брат са женом, па на послетку  
бро радио.</p> <p>Што је Боривоје бивао старији, његова напраситост постајала је све ређа, али  
> <p>„Али молим и ја тебе; молим те као старији, да ми учиниш“, вели му чича Срдан. „Хајде синк 
нете још час-два на окупу, имао бих као старији човек, а и као посвећен пастир народни, да вам  
покупи и одведе је лекару.{S} Био је то старији човек, родом из Боривојевца и познавао је њихов 
 пита Славна.</p> <p>„Па и девојци кажу старији:{S} Прилика ти је, сложите се.{S} А већ кажу и  
а може жену издржавати, онда му спомену старији људи, да узме себи друга, јер човеку није добро 
 међу члановима, онда се састави суд од старијих људи и они решавају, мире и досуђују...{S} Суд 
је добро разумевао св. писмо, био је од старијих људи, те га изабраше у одбор.{S} Но он поред с 
м година, на зло брз, рђаво упућиван од старијих и надражен против нас.{S} Где год опази моју В 
добра моја вера.{S} Добра је била мојим старима, па је добра и мени“.{S} Ђока љуби снају; да мо 
ло бити, али се такав обичај затекао од старина.</p> <p>Боривоју је у сваком погледу било добро 
ати.</p> <p>Мерник Миловић пресуди. „Од старина“, каже, „јесте, да је било свештенство на првом 
о је на стварима, које су се затекле из старина.</p> <p>„С пута сте“, каже Милева. „Би ли окуси 
о то је обећао, да ће се клонити својих старих другова и да ће полазити назаренску скупштину; м 
е.{S} Жене су, кико сам слушао од наших старих, имале у старо време право, да сваке суботе туку 
а.</p> <p>Па, шта је било за тим?{S} Та старица се у друштву оних осталих старица назаренских з 
аже?“</p> <p>„Не знам, сине“, јецала је старица. „Оно, што је хтео, хтео је да ти рекне на само 
S} Та старица се у друштву оних осталих старица назаренских занела до крајности.{S} Поче да мис 
 у очима, кад је испратио матер.</p> <p>Старица га љубљаше и само шапуташе: „Бог те умудрио, си 
 Оженићу се и ја, имам времена.“</p> <p>Старица је вртила главом. „Пријатељ-Мирко,“ каже, „утеш 
 му говори као оцу, момчади као браћи и старицама као матерама.“</hi></p> <p>На послетку се сло 
о цркву и себе предаде за њу...“</p> <p>Старицама назаренским дође мило, где се Боривоје овако  
азуме, да је цело село, мушко и женско, старо и младо долазило, да види оца Мелентија, па дошао 
ти је гледати.{S} Ту је мушко и женско, старо и младо. <pb n="176" /> Ту је ратарка и попадија, 
рих људи.{S} Било је ту мушко и женско, старо и младо.{S} У једној омањој крчми удесише главни  
упи све, мушко и женско, <pb n="193" /> старо и младо...{S} Друштво добрих људи биће оно, што м 
} Није било баш много, па и оно мало је старо, окрзано и раздрускано.{S} То је видела и Марта,  
упштину, а избегава <pb n="56" /> своје старо друштво.{S} Чују то Лазар и Боривоје, па им Бог з 
авати као кугу, а ако се помешам у моје старо друштво, не могу се поправити.{S} Хтео сам ја и п 
се где год могу — увешће мобе, неговаће старо српско гостопримство, које се губи, искорењиваће  
 одем <pb n="54" /> ли у Назарене, биће старо зло; одем ли, долази ново и још веће зло“.</p> <p 
ећи:{S} Пољуљали сте и ослабили сте оно старо, а ново што би ваљало, што би оно старо заменило  
старо, а ново што би ваљало, што би оно старо заменило и усавршило, нисте били кадри створити.{ 
ико сам слушао од наших старих, имале у старо време право, да сваке суботе туку мужеве.{S} Но н 
тво, у коме живиш, понесе те и одвуче у старо зло.{S} Међу пијаницама мора човек да је пијаница 
вата цео живот наш, наишао сам и на мог старог познаника, на питање о <hi>Назаренству</hi>.{S}  
р читају из св. писма два пут, т. ј. из старог и из новог завета, а између та два читања иде оп 
ова дилема:{S} Ако он остаје при својој старој вери и каже: „Добра је та вера“, онда је он личн 
 <p>„Слабо.{S} Отац ми је говорио о тој старој грчкој песми.{S} Но то је било давно.{S} Мислим, 
таџија.{S} Твој је покојни отац у нашој старој вери и стекао, не само очувао.{S} А теби је дост 
мотано њено дете...{S} Лежи на некаквом старом долапу — попреко.{S} Она полети онамо... то је к 
рима, кључићима, једном речи свакојаком старом гвожђушином, па је — обе цеви сасуо Нади у прса. 
 <p>За то време ишло је код Назарена по старом.{S} И они су се множили, те је изгледало, да у с 
ли ћеш бар спасти душу, а ако остане по старом, губиш и тело и душу“.</p> <p>Пера није ништа од 
к месец дана, па онда је испрва ишло по старом, а за тим пође на горе.{S} Сад и по две ноћи не  
и и удавати, о томе нам је забележено у старом завету у Мојсејевој I. књизи, глава 28.{S} Кад ј 
 подсмеја, претње и грубости.</p> <p>„У старом завету, у библији“, рече он, „има велик наук.{S} 
ше, да се чувају људи жена, а он је под старост имао око четири стотине њих.“ И код тих речи по 
{S} Ено га жене изиграше и доведоше под старост до подсмеха.{S} Св. Јован Крститељ био је тврђи 
ко, те хоћу стари ред, старе теревенке, стару неумереност.{S} Кад је мало после тешко и дубоко  
ватрен Назаренац.{S} Жена му је очувала стару веру; назива Јову погаником, јеретиком и расколни 
екога кроз вратнице.{S} Онда је напунио стару зарђалу пушку шрафовима, ексерима, кључићима, јед 
нско учење, те се баци каменом на своју стару веру, осуди ту веру као такву, у којој се мора гр 
на апостола Павла, који заповеда: <hi>„ Старца не карај, него му говори као оцу, момчади као бр 
ну оне, који стојаху око Срдана и шчепа старца снажном руком за прса тако, да Срдан испусти све 
ај јачи, навалише на Боривоја и отргоше старца од њега.{S} Боривоје је у лицу црвен као крв, ње 
у дуго, а она трећа литра саветовала је старце и храбрила их, да не говоре на празно, но да и у 
ватром, да је занео чак и оне охладнеле старце.</p> <p>Лазар у један мах хтеде да скочи и да га 
га погледа са стране и кад виде, где га старци и бабе тапшу по раменима као жену, он јој дође с 
, чији је син такође поверио, те почеше старци да се јадају.</p> <p>Кад су се добро изјадали, а 
стити.{S} Али да и зрели људи, па чак и старци и бабе скачу уз онај ђавољи рог, то за цело није 
 се Боривоје овако китњасто исповеда, а старцима назаренским, онима који су у одбору, учини се, 
 и да се сложе, па још у добру.“</p> <p>Старчеве очи засузише, Лазар као да беше мало потресен, 
жена та госпођа Здравковићка.{S} Висока стаса, голубија погледа, а непрестано се врзе око свога 
о је ваша црква Христова, онда не смете стати на врата Христове цркве и рећи:{S} Ти си достојан 
твари одобрио...{S} Једна <pb n="29" /> ствар била је овако:{S} Пре но што ће Мојсије изићи пре 
жена, али сам сад пронашао погрешку.{S} Ствар је обрнута.{S} Морам покушати с једном голубицом  
Управо она је мислила, да се свршило, а ствар беше тек у почетку развоја, јер је на прагу стоја 
уби се морал и не пита се:{S} Је ли ова ствар човечна и поштена, но се само пита:{S} Неће ли ме 
 доби мал’ те не у свему право.{S} Прва ствар недоказана и застарила, за другу добио Боривоје т 
ијом.{S} Но, наравно, оно је била друга ствар.{S} А шта ћеш ти?{S} Што си за свога детињства ов 
ротивник.{S} Каже: „Код пушења је друга ствар.{S} Ја сматрам пушење као пробу.{S} Ко нема снаге 
 видела су по њеном лицу, да би рада да ствар мало покрије. „Ја“, рече на послетку, „не бих мог 
од нас посаветује.“ А Лазару не изгледа ствар чиста. „Ко је доказао, да се оне опијају?{S} Жене 
 Назаренац, који је већ доста учинио за ствар назаренску и од кога Назарени још више очекују.</ 
.</p> <p>Но била је ту и друга крупнија ствар.{S} И Јова и Паја Ненини, браћа рођена, парничила 
газда.</p> <p>Код брат-Томе је друкчија ствар.{S} Брат Тома је од памтивека био најгори човек у 
о разбира о томе, како стоји назаренска ствар у народу.{S} Лазар га обавештава, да се Назаренст 
тевана, само је Марта друкчије схватала ствар. „Сиромах“, мислила је она, „тешко се бори са сво 
и је ипак пристао и по подне се свршила ствар глатко и мирно, без икакве препирке и гласања.</p 
ваде, отишла је и она с њим, те кренула ствар око јерусалимске иконе.{S} У опште, сад је већ на 
 покоран.</p> <p>Но за мало се окренула ствар.{S} На место зебње дошла је радозналост.{S} Какав 
 препирке.{S} Али и јесте то била чудна ствар.{S} Изволите само саслушати:</p> <p>„Баба Наста и 
, никла је ипак — тајна, и ова нечувена ствар поста свакоме врло проста и врло природна.{S} Лаз 
.{S} А то је по осуђеника врло пријатна ствар.</p> <p>Ово су главни разлози, са којих Назарени  
 болестан у мозгу, знаш.{S} Иначе је та ствар застарила; баш и да си учинио, одавна је било, па 
де, тако ће бити.</p> <p>Но таман је та ствар била у току, кад се продера <pb n="202" /> врећа. 
краљевине и суда, јер ако се потегне та ствар, ти ћеш настрадати.{S} Зар мислиш, да је теби сло 
> <p>„Ма која, јер ето видите, каква је ствар.{S} Зидају кућу и мерник је направио добар план.{ 
 се почети.{S} Светозар је нашао, да је ствар ишла много лакше, но што се надао.{S} Он је мисли 
нањену.{S} Но срећом се показало, да је ствар добро прошла, јер је и то срећа, <pb n="5" /> кад 
ре руке.{S} Држао је као у воску, да је ствар добивена, та ако се Рахила неће наћи у том послу, 
дговори од пута.{S} Та, за Бога, кад је ствар већ толико чекала, може се стрпити још мало.{S} Н 
p> <p>Далеко је превалила поноћ, кад је ствар прекинута.{S} А прекинуо ју је чича Срдан.{S} Он  
ну женити и поудавати.{S} Истина, то је ствар, с којом не треба журити, но треба чекати, док се 
зар као неки перовођа чита. „На реду је ствар пријатељ-Панте Мужиног“.</p> <p>Брат Мирко узе ре 
е из ових речи на мах увидео, у чему је ствар.{S} Обрен је одвукао Милеву.{S} Дође му тешко, пр 
а, да баш мора ићи, она познаје најбоље ствар, а и адвокат не би је звао, да није врло потребно 
аји, но јавно исповеда, каква је код ње ствар.{S} Гризе је савест, мучи је њена лакомисленост,  
 ратарски син још не учини.{S} Па да се ствар бар мало могла улепшати или претрпати.{S} Голе њи 
њојзи било стало до ината.</p> <p>Та се ствар вукла и отезала, али није заспала.{S} Адвокат је  
дану узнемирује свет“.</p> <p>„Та ће се ствар већ довести у ред“, рече Лазар сувим гласом. „Хај 
 и да начини од њега свештеника, али се ствар смете.{S} Јер кад је Лазар отишао у Нови Сад у ги 
 ни доцније се не наразговараше, јер се ствар рђаво свршила.</p> <p>Боривоје је тек касније чуо 
асцепа и кошкања речма, па онда пренеше ствар и у новине.{S} Бог те пита каквих ствари нису тад 
 да се друже, за тим се очита молитва и ствар је свршена.{S} Нема пијанке, нити ичега:{S} Момак 
 Обренов бранилац му није остао дужан и ствар се свршила с тим, што је бранилац био осуђен на 5 
пресуди међу нами.{S} Па кад тако стоји ствар, зар ти доиста мислиш, да ћемо ми горети у вечним 
говим рођацима; остави нек тако постоји ствар две три недеље дана, па направи одатле сватове.{S 
а ћу“, каже он, „гледати, да се промени ствар.“</p> <p>Она га разумеде и рече уздрхталим гласом 
а?“ уплете се у разговор Јулка, јер јој ствар иде врло лагано.</p> <p>„Три године.“</p> <p>„А б 
 и не знаш, господине, каква је са мном ствар?{S} Ја ништа не тајим; све сам казао господину ис 
то и она, само је Надин поочим отежавао ствар.{S} Тај човек није могао да Наде пусти из куће, ј 
вај сеоски учитељ мало дубље захватио у ствар, па се сад смирише.</p> <p>Неко је само казао: „В 
руку у џеп или им из кола извукао какву ствар.{S} Од куд се ја могу сетити, кога сам све у крчм 
 био на чисто: како су пресудиле његову ствар она три окамењена — анђела.</p> <p>И разведри се  
аћу“.</p> <p>„То се већ односи на другу ствар“, вели Светозар. „Но и оно напред је јасно.{S} Он 
но, моја ће бити брига, да покажем суду ствар.{S} А ти говори што год хоћеш против себе.{S} Што 
евојке се скупе, претресу сваку важнију ствар, узму да богме у обзир и оно, што њихови старији  
 „Беда је то велика и не можемо ми таку ствар на двоје на троје преломити.{S} Треба се сетити м 
а се догоди нешто, што ће да обрне целу ствар.</p> <p>Било је некако у очи Божића, а Боривоје с 
поде, у твоје руке полажем ову праведну ствар.“</p> <pb n="188" /> <p>Онда дозва свог друга, Јо 
/p> <p>А Варвара?{S} Она кад чу свршену ствар, три ноћи није спавала — од радости.</p> <milesto 
оривоје. „Хоћу да му покажем врло важну ствар“.</p> <p>Одведоше га и он се после два сата врати 
омак је умро, сведока немаш, суд је ону ствар свршио; сад има друга посла — иди врагу“.{S} И ис 
p> <p>„Нисам требао“ вели, „тако крупну ствар започињати с најстаријим сином.{S} Нека ја умрем, 
а.{S} Врло сам био нагао.{S} За најмању ствар трзао сам нож, па ме истерали“.</p> <pb n="50" /> 
дне.{S} Кад се она најпре загреје за ту ствар, лакше ћемо с њом...{S} Дакле полако брате, само  
„3биља Меланка, како си ти замишљала ту ствар?{S} Ми мушки да се у свему држимо умерености, а в 
 она од то доба, није више спомињала ту ствар.</p> <p>Но ако Лазар и није постао свештеник, он  
и прави узрок томе, да Назарени таје ту ствар, кад слично не чини ни једна хришћанска вероиспов 
дичној несрећи?!{S} Како ће схватити ту ствар и како ће пресудити на послетку?{S} Боривоје је с 
тане молитве нити га ми држимо за свету ствар као ви иконе.{S} Он нам показује, како пролази вр 
{S} Ако таку женску придобије за „свету ствар“ и изведе је из таме у светлост, то више вреди, н 
Сестро, ти треба да се жртвујеш за нашу ствар, треба да се усилиш и освојиш Лазара.{S} Ако га н 
нисам писао ни чијим допуштењем.</p> <p>Ствар је у овоме.{S} У нашим великим казнионицама не за 
це се сабију у гомилу и гледају.</p> <p>Ствар се нагнула са свим на ону страну, камо не треба.{ 
срцу, нема ни речи.{S} Лазар је рекао: „Ствар ће се та довести у ред“, и одбор њихов, старији љ 
 памети Лазарев лик, а пред очима му се ствара као у магли други лик, лик Лазареве сестре Милев 
сти није нашао за целисходно, да у рају ствара још и судије“.</p> <p>Овакав говор није отрпео п 
“ Девојка трезвена треба да зна, да има ствари, с којима се она не сме шалити, ако се баш момак 
а, коња, свиња, за све оне живе и мртве ствари, које сам до сад покрао?...{S} Видим ја, да мени 
ј је муж догнао из поља, показала му је ствари.</p> <p>Он само климну главом.</p> <p>„Све је ра 
ући, јутрос је посвршавао најпотребније ствари, по подне се кренуо и сад, тек што није стигао.< 
као најглавније.{S} Кад свршише ситније ствари, узеће реч Тома.{S} Каже: „Баба Стака нам се све 
мо да покуша.{S} И поче да спрема своје ствари, па да се прекосутра сели из овог назаренског ма 
ову имању.{S} За тим је средио још неке ствари по кући, а после подне се упутио у Лазаревац.{S} 
о; не тражим ја, да се мешам у поповске ствари, само к’о велим:{S} Млад си, неук си, па не знаш 
јели и не би нам ништа остало на остале ствари.{S} Нигде се у свем свету толико не поједе као к 
 расточена кола, у којима јој брат шаље ствари.{S} Није било баш много, па и оно мало је старо, 
{S} Њен је муж ватрен кортеш за народне ствари, те пита: „Кад су избори, гласају ли бар онда на 
ослао баш све само избушене и поломљене ствари, за што ми није послао бар јерусалимску икону?!{ 
и су господа у суду учила на школама те ствари, па их не можеш преварити.“</p> <p>Боривоје је и 
усалиму?{S} Слушај ти мене, како иду те ствари.{S} Још за мога детињства био у нашем селу човек 
на предавања, те свештенство по природи ствари изгуби онај значај, који је имало пре.{S} Придик 
, она је још певала, а виде је где купи ствари.{S} Не запита је за што, не рече јој да не <pb n 
чио од Соломона. „Мојсије пророк је три ствари учинио преко божје воље, а Бог му је доцније све 
је воље, а Бог му је доцније све те три ствари одобрио...{S} Једна <pb n="29" /> ствар била је  
спех, па тек онда да се придруже каквој ствари.{S} А сад се и јавно мишљење окренуло.{S} Јер ча 
сцрпао све оно градиво, које сам у овој ствари прикупио.</p> <p>Само да кажем још ово:{S} Кад с 
 „ја сам ти једаред већ говорио о некој ствари, но ти канда ниси узела на ум.{S} Морам ти сада  
 је сто пута већма користио назаренској ствари, но на слободи.{S} Чекали су га као Месију, сад  
а рече:</p> <p>„Бабо, имао бих о важној ствари да говорим с Лазаром и то баш пред тобом, јер се 
и да чујем суд твој о некој врло важној ствари, па да онда у нашем новом колу теби, оче, понуди 
без приговора, глатко, само у последњој ствари дође до мале препирке.{S} Али и јесте то била чу 
ок је он гледао да дозна што више о тој ствари, прошло је десетак дана.</p> <p>Неког вечера се  
, каже, „да ти прочитам, шта пише о тој ствари свети апостол Павле“.{S} И прочита ово:</p> <p>„ 
сто жалосно. „Па кад већ говоримо о тој ствари, ево кажем и ја вами озбиљно:{S} Ви нити сте под 
.{S} Није главно до церемонија, него до ствари, дела.“</p> <p>„Ми смо баш они од дела“, одговар 
и се намерно бајаги нека трезвеност а у ствари животињство...{S} Смрт сваком идеалу, смрт свако 
 нешто ново, велико, узвишено, али је у ствари и то хвалисање.{S} Јер говорити другоме непреста 
ствар и у новине.{S} Бог те пита каквих ствари нису тад размрсивали.</p> <p>Не прође неко време 
} Он се сад још мање бринуо око њихових ствари, а занемарио је и своје.{S} Мал’ да не речеш, чо 
ад собом ни онда, кад се тиче крупнијих ствари.{S} Наше највеће зло и долази отуда, што ми не у 
сти треба угушити.{S} За љубав светских ствари немој ни да запеваш, ни да заплачеш, ни да се ра 
Богу и све се већма отуђује од светских ствари.{S} Ако се Нада не сети, да треба поорати њиве и 
бав и мирис уља твојих од свих мирисних ствари.{S} С усана твојих капље сат, невесто, под језик 
ела, да је у ње било баш лепих и врсних ствари?!{S} Где је онај политирани долап?{S} Па где су  
остиш...”</p> <p>Онда иде пуно страшних ствари, а свршује се:</p> <p>Страх ме је савладао!{S} П 
 има каквих шара или шаренила, то је на стварима, које су се затекле из старина.</p> <p>„С пута 
е одбора, који воде бригу о најважнијим стварима назаренским.{S} Брат Мирко им је и благајник,  
би не треба, суду треба.{S} У крупнијим стварима мора бити бранилац, а код тебе се не тиче месе 
ага у њему?!{S} Ви се не разумете у тим стварима, али добро знате, како је са оним зрном жита,  
{S} Та, ми смо дужни љубити сваки божји створ, и рибу у води и птицу у ваздуху, чак и оног црвк 
 стања.{S} Они то болесно душевно стање створе сами у себи, без икакве невоље.{S} Муче ум свој  
на радио а седми дан светковао, него је створен шести дан у вече, и његов живот почиње недељом, 
} Промислио се, па је казао: „Адам није створен први дан недеље, па да је најпре 6 дана радио а 
грозно, да га осуде и презру ова невина створења.</p> <p>„Скривила ми је, много ми је скривила“ 
: „Шта је Бог радио у бесконачности пре створења света“, рече: „Секао је штапове за оне, који и 
ено, „овај... последњи пут сам читала о створењу света.“</p> <p>„Па какве вас мисли обузимају п 
ју појати, појале би мађарски, те би се створило нешто, што би личило на опојани вавилонски тор 
је још нико надвладао, њу од кад је Бог створио, све се више и више отима.{S} Ено, премудри Сол 
цвећу и држи за излишно оно, што је Бог створио?</p> <p>Дође у крај баште, у онај, који се суче 
 „Сви смо ми људи“, каже: „Бог нас није створио, да се делимо и цепамо, а апостол Павле је река 
, да би боље било, да Бог није света ни створио“, рече она ненадно, па се онда и сама трже од т 
 заменило и усавршило, нисте били кадри створити.{S} Понесосте, па упустисте.{S} Да ли свештенс 
реме, намножише се учени људи у народу, створише књижевност, започеше научна и морална предавањ 
 дирљиво опомену на големи расцеп, који створише.</p> <p>За неколико тренутака наста тишина, по 
ти не може, то вам најбоље показује, да сте на кривом путу и са свецима и иконама и обичајима в 
ар строго, „зар баш све?{S} Верујем, да сте скројили пелене и побринули се за колевку, а зар је 
ла за умрлим Христом.{S} И ви хоћете да сте побожнији и од мајке божје.{S} Ено гледам јуче, где 
ли највећим сјајем?{S} Али ви хоћете да сте бољи Христијани и од апостола.{S} Крст и иконе вами 
подмукли нити претваралица, сви кажу да сте паметан, а и учили сте више од осталих, па шта ви т 
ли, где су биле његове мисли?</p> <p>Да сте га запитали, он би се — поплашио...</p> <milestone  
га се парничи, он јој озбиљно рече: „Да сте ту јерусалимску икону и ви и ваш брат бацили на ват 
 с Томом стојао мало подаље.</p> <p>„Да сте ми здраво, девере!“ вели Лазару и пружи му меку рук 
еше пре.{S} Ви сте ту снагу потисли, па сте онда — сели.{S} У нашој књижевности цветају књижевн 
у се затекле из старина.</p> <p>„С пута сте“, каже Милева. „Би ли окусили што или да попијете ч 
о потеже обична назаренска питања. „Шта сте читали из светог писма?“ пита је.</p> <p>Милеви пре 
, нашао сам“, каже радосно.</p> <p>„Шта сте нашли?“</p> <p>„Нашао сам, где ми беше погрешка.{S} 
де <hi>жалостан</hi>.{S} И рече:{S} Где сте га метнули?{S} Рекоше му:{S} Господе, хајде да види 
} Одмах ће једно ма које запитати: „Где сте били у последње време и како сте се провели?“ — па  
х проповеди, јер епископ зна већ, докле сте се заборавили и онда може да буде рђав крај.{S} Мож 
сте“, каже, „страдали за своја дела, ви сте отворили толиким људима очи и извели их на прави пу 
едали муке онога, кога сам ја убила, ви сте слушали о мени само зло и срамоту.“</p> <p>И Бориво 
значи, да је безбожно пушити?{S} Та, ви сте бар господине образован човек, ви бар знате, да су  
</p> <p>Девојка му пружи руке. „Гле, ви сте“, каже, као изненађена, а ту се већ претварала. „До 
јете против насиља, да га осуђујете, ви сте пронашли, да човек ни у највећој невољи не сме бран 
људима очи и извели их на прави пут, ви сте утрли оно, што је било.{S} А шта сам ја учинила, да 
е учили; ви сте установљавали метод; ви сте нас васпитали; ви сте нам писали књиге; ви нам служ 
вљавали метод; ви сте нас васпитали; ви сте нам писали књиге; ви нам служите за пример; ви сте  
лан за школе, у којима смо се учили; ви сте установљавали метод; ви сте нас васпитали; ви сте н 
али књиге; ви нам служите за пример; ви сте нам углед.{S} И ја вам кажем:{S} Уз оваке црквене в 
цркве, јер су и оне из људи</hi>.{S} Ви сте устали да тражите дела, да поправљате и то је лепо; 
 у осталим већим вероисповестима.{S} Ви сте мали, али метни руку на срце, брате, и признај, пре 
во није она снага, која беше пре.{S} Ви сте ту снагу потисли, па сте онда — сели.{S} У нашој књ 
</foreign> ће убити и штрофовати.{S} Ви сте ту поп, снам, али и ја штогод учила.“</p> <p>Кад чу 
и шта Јованка, нећу да вам лажем.{S} Ви сте искали од мене какав добар роман; ја сам вам донео  
Богови, у које ми ваљда верујемо.{S} Ви сте пронашли, да човек не сме да има народности, не сме 
е падоше из неба оваки, какви су.{S} Ви сте, господо, из тако зване више интелигенције градили  
пред лице божје, да ће он казати:{S} Ви сте крштење у моје име чинили овако, а ви онако... ви,  
, па прођемо поред каквих госпођа, а ви сте из стражњег седишта увек подвикивали на коње: „Лила 
 загушен, као да иде право из душе, „ви сте гледали муке онога, кога сам ја убила, ви сте слуша 
каже Боривоје и промену му се глас, „ви сте оставили богату кућу очеву, оставили све и пошли за 
.</p> <p>„Шта?“ —пита он поплашено. „Ви сте за цело играли?{S} Не шалите се?“</p> <p>Она се нас 
p> <p>„Имате право“, вели Светозар. „Ви сте нашли праву реч; у тим приповеткама има нечег <hi>с 
ти од људи.“</p> <p>Милева уздахну. „Ви сте“, каже, „страдали за своја дела, ви сте отворили то 
уђење прешло је већ на њега.</p> <p>„Ви сте“, каже она, а глас јој дошао загушен, као да иде пр 
 пред Богом и пред људима?!“</p> <p>„Ви сте“, каже Боривоје и промену му се глас, „ви сте остав 
ејство, то је највећи грех.“</p> <p>„Ви сте противни оном безбоштву, које отима маха,” па се и  
ам ко скриви и истерате га, немилостиви сте и не примате га натраг.{S} А Христос је казао: „И с 
 Девојке се опет стресоше. „Боже, какви сте ви људи?! рече на послетку Јованка. „Никад се не ра 
ледњем „цјелованију“: „Придите ви, који сте ме волели... и тако даље“ Целивају...{S} Целива пор 
је.{S} Или ћете почети ви учењаци, који сте били онда код Малића на вечери?{S} Ваш доктор, који 
ћа и другове) и морам рећи:{S} Пољуљали сте и ослабили сте оно старо, а ново што би ваљало, што 
 читав дан по трсци и шевару, прекопали сте рит, па ништа.{S} Господин велики фишкал је у оним  
 сте се ви у свему пребацили, претерали сте, а то је зло.{S} Место да војујете против насиља, д 
 сам да дознам ваш суд“.</p> <p>„Кушали сте ме?“ пита Јованка.</p> <p>„Не са свим, по мало.{S}  
 морам рећи:{S} Пољуљали сте и ослабили сте оно старо, а ново што би ваљало, што би оно старо з 
; али нисте погодили пута.{S} Направили сте још једну вероисповест више, бајаги мало их је.{S}  
ица, сви кажу да сте паметан, а и учили сте више од осталих, па шта ви тражите у оном друштву,  
дан сахат, иди с њиме два.</p> <p>„Чули сте, како је казано:{S} Љуби ближњега својега, а мрзи н 
 <hi>опасног бунџију</hi>:</p> <p>„Чули сте, да је казано:{S} Око за око, зуб за зуб.{S} А ја в 
ипак рече: „Не бих смео.“</p> <p>„Дужни сте сваком помоћи у невољи“, вели Јованка.</p> <p>„Море 
р на жену не може сићи св. дух?{S} Лепи сте ми и ви праведници...“</p> <p>Боривоје се нађе у за 
ево кажем и ја вами озбиљно:{S} Ви нити сте подмукли нити претваралица, сви кажу да сте паметан 
баш не марите много за светињу, с којом сте се мало час шалили.{S} Кад сам вас возио у варош, п 
али не мога, па уздахну.</p> <p>„Смешан сте човек!“ рече прота. „Сад, при крају хоћете да малак 
се поправио срцем, претвара се.{S} А ко сте ви, да му у срце загледате?{S} Колико је ваљаних, к 
ко много личите једно на друго.{S} Како сте?{S} Јелте, да се и ви домишљате, ко сам ја?“</p> <p 
ечег враголастог.</p> <p>„А ви?{S} Како сте ви задовољни?“ пита она њега у место да одговара.</ 
: „Где сте били у последње време и како сте се провели?“ — па је онда одрешена нова врећа разго 
још скоро две године.“</p> <p>„А колико сте имали свега?“ уплете се у разговор Јулка, јер јој с 
пуцкају, „зар је нисте могли истући, но сте је одмах убили?“ Ту застаде за часак, па продужи: „ 
она љутито. „Зар је то лепо?{S} Заједно сте почели и чим дође до прве мале незгоде, ти га остав 
стос није никог запопио.“</p> <p>„Па то сте и ви кадгод читали еванђеље и тумачили га?“ пита Јо 
умереног пушења?“ пита га докторка. „То сте баш узели од Назарена.{S} Мени је учитељ Јовић (а у 
а ван цркве удесити од прилике оно, што сте удесили ви с вашим Назаренством...“</p> <p>Лазар је 
угарице, остаде и она.</p> <p>„А за што сте је убили?“ пита га Јованка скоро исто тако нечујно. 
азар.</p> <p>„Нисмо далеко.{S} Само што сте се ви у свему пребацили, претерали сте, а то је зло 
 а он тек подвикне: „Еве проклете, опет сте направиле вашар“, те их повија, и онда не пита, кој 
лике свог села и рекао: „Ону руку, коју сте подигли на брата свога, принесите челу и прекрстите 
 вредно, да је прочитате“.</p> <p>„Коју сте хтели да ми донесете?“ пита Јованка.</p> <p>„Знате  
 ће је послушати. „О, браца Срдане, баш сте нас поплашили“, каже. „Једва вас познадох оваког... 
а докле да чека?“ пита баба Стака. „Баш сте ви тврди људи.{S} Момак већ 24 године, па неожењен. 
 Чича Сима се десио у селу, његов унук, Стеван и Боривоје беху сами.{S} Стеван се није више вра 
в унук, Стеван и Боривоје беху сами.{S} Стеван се није више вратио, а и Боривоје једва остаде ж 
тумачило, да он жали свог јединог друга Стевана, само је Марта друкчије схватала ствар. „Сирома 
се приљубио уз чича-Симу и његова унука Стевана (који је често био уз свог деду), али његова де 
 истражном судцу, да нису вуци растргли Стевана, с којим сам био код оваца и кога је нестало, н 
едио једнога, одвукао је онај други вук Стевана далеко у рит, да му никад више не нађу трага.{S 
ј се поболи, па и умре.{S} Болест га је стегла с вечера, па онако слаба утаманила до зоре.</p>  
 камен.{S} Угрувао сам се као нико, али стегнем срце и ћутим, па још они грде, што сам тежак.{S 
ни свињи, а жандари знају и чији су.{S} Стегоше Гају и изишло је, да је он само за то стао у На 
одине дана.</p> <p>Кад Нада чу ту вест, стеже јој се око срца, и суза заблиста у оку.{S} Није з 
показивали спољашњим знацима, али им се стеже у души, кад их прота онако дирљиво опомену на гол 
оси слама, <pb n="39" /> чича-Срдану се стеже око срца; дође му тешко, претешко и само викну: „ 
ј је покојни отац у нашој старој вери и стекао, не само очувао.{S} А теби је доста да очуваш.{S 
 захвалим свима, који су се заузели, да стеку овој књизи што већи број претплатника.</p> <p>У Н 
 и јецање, те прешло у тихо, али грозно стењање... „Умреће, Боже мој, умреће“ помисли Боривоје, 
 <p>Срдан иде оним јендеком и све болно стење; она студена вода у сред зиме и сувише га расхлађ 
а задобије љубави, баш он није могао да стече поверења.</p> <p>У то доба уверише се Назарени, к 
 може, а то је управо — сад.{S} Јуче је стигао кући, јутрос је посвршавао најпотребније ствари, 
ио је не само у свом селу, но колико је стигао и у околини.{S} Много и много дете спасено је он 
 по подне се кренуо и сад, тек што није стигао.</p> <p>Она је желела, да види тог човека, о ком 
ли она то не чу.{S} Сад је Боривоје већ стигао кући — помисли у себи.</p> <p>Кад је дошла недељ 
, па се Лазар лепи ње.“</p> <p>У том су стигли до куће Томине.{S} Пред њима су ишле две женске, 
мирују, али њега као да је вино тек сад стигло.{S} Говори о некој њиви и неким кукурузима.</p>  
о крв у мени?“ пита и по десет пута.{S} Стигне кући, отвори комору и забрави за собом врата.{S} 
{S} Враћа се у село, али удешава, да не стигне пре, но што се смркне.</p> <p>„Лагано!“, виче на 
на слободу, да буде код куће, док му не стигне суд.</p> <p>Лазар се вратио у село, али не у оче 
о јој њено, одмах да је продамо.“ И чим стигосте до Гецина салаша, а ви доплатисте сто двадесет 
 Таман се Марта подигла из постеље, кад стигоше пред кућу велика, расточена кола, у којима јој  
н“, забрујаше све три у један глас, кад стигоше до Боривоја.</p> <p>Он се задубио у посао, па н 
ед посла или разговора облије румен.{S} Стид га је...{S} Мучи га мисао:{S} Шта она мисли о њему 
мством.{S} А сад, кад неста и поштења и стида и братимства и простодушности, кажу:{S} Не ваља в 
аље разговарати.“</p> <p>Сима се испрва стидео своје слабости, али шта <pb n="24" /> ће.{S} Бра 
 Каже: „Боривоје се сад каје, гризе се, стиди се и вас и људи.{S} На пољу, у природи долазиће п 
, вели Боривоје обореном главом, јер се стиди свога незнања.</p> <p>У том се умеша у разговор и 
S} У први мах обоје ћуте.{S} Она се као стиди, он се озбиљно збунио.</p> <p>На послетку ће он п 
ши, кад је гледам, љубим је кад што, не стидим се казати и зар је то идолопоклонство?{S} То је  
је ова наша вера ишла барабар поштењем, стидом, простодушношћу и братимством.{S} А сад, кад нес 
. вели ово: „Жене у пристојном оделу са стидом и поштењем да украшују себе, а не плетеницама, н 
пешке у варош.{S} Таман је свануло, кад стиже тамо, па се пријавио суду.{S} Исказао је све, при 
и: — Боривоје.</p> <p>Одмах дан по томе стиже им нова радост.{S} Дошао им завађени брат односно 
нико, јер ко нема живине, томе богме не стиже новац ни за крмачу.{S} А Лазар је не коље, трпи д 
ги су пошли тим путем, али их врло мало стиже до мете.{S} Ако мислите, да је доста изговорити н 
 кући. „Добро је, добро је“, каже, „што стиже међу нас, баш је на време.{S} Јер треба да ти каж 
се мушки опростише с њим, много му јаче стискоше руку, но што је то међу Назаренима обичај.</p> 
p> <p>Јулка ће напред.{S} Још из далека стисла је песницу.{S} Та мала стиснута песница изгледал 
да Тома сад њега ружи и би му криво.{S} Стисну зубе и промрмља у себи: „Није био гори но ма кој 
више срца, но они у одбору“ — повикну и стисну песницом.{S} И дође му на памет реч, коју је чуо 
из далека стисла је песницу.{S} Та мала стиснута песница изгледала је управо као мачја шапа. „К 
 била с ове стране врата и могао сам је стићи.{S} Но нисам хтео на силу.{S} Мислио сам: „Нека ј 
 за све верне, па и оне, који не могоше стићи у овај богобојажљиви скуп.</p> <p>Кад се молитва  
есма над песмама</title>“, глава VIII., стих 1-2.</p> </note> <note xml:id="SRP18966_N6"> <p>Ис 
l:id="SRP18966_N6"> <p>Исто. глава IV., стих 9-16</p> </note> <note xml:id="SRP18966_N7"> <p>О  
чи нас у првој посланици, трећој глави, стих двадесетпрви, да крштење није у прању телесне нечи 
66_N3"> <p>Еванђеље по Јовану гл.{S} X, стих 23-32.</p> </note> <note xml:id="SRP18966_N4"> <p> 
 У Матејеву еванђељу глава У. 29. и 30. стих пише: „Ако те око твоје десно саблажњава, ископај  
 ће и погинути“. (Матеј, глава 26., 52. стих).{S} То је рекао Христос, и Светозар је применио т 
6. и 7. стих.{S} И тада поче да чита 4. стих мало загушеним, пророчанским гласом:</p> <quote> < 
оре ову децу?</p> <p>Када је отпојан 4. стих, поче Мирко читати 6. стих пророчким гласом:</p> < 
е отпојан 4. стих, поче Мирко читати 6. стих пророчким гласом:</p> <quote> <l>„Дај Илијну свету 
 <p>Св. писмо.{S} Кор. посл I. глава 7. стих 5.</p> </note> <note xml:id="SRP18966_N2"> <p>Плат 
е Сиона</title>“ 175. песму, 4. 6. и 7. стих.{S} И тада поче да чита 4. стих мало загушеним, пр 
е у првој посланици Тимотеју, глава II. стих 9.—14. вели ово: „Жене у пристојном оделу са стидо 
ер вели у књизи проповедника глава VII. стих 28. „Још тражи душа моја, али не нађох.{S} Човека  
у његовој посланици Јеврејима глава VI. стих 1.-8., где вели: „Да се дамо на савршенство“, а не 
 првој посланици Коринћанима, глава XI. стих 19. „Јер треба и јереси да буде међу вама, да се п 
н читаше из Јованова еванђеља главу XI. стих 32.—35. „А Марија како дође, где беше Исус и виде  
е ово Коринћанима посланица I. глава V. стих 5—6.: „Не знате ли, да мало квасца све тесто ускис 
сланици управљеној на Тимотеја глава V. стих 8. вели ово: „Ако ли ко за своје, а особито домаће 
ј првој посланици Коринћанима глава IX. стих 16. 17. и даље вели, да он не живи од еванђеља.{S} 
, читао је еванђеље по Луци, глава XIX. стих 12—27.{S} Тамо је реч о слугама, којима је господа 
ари квасац, да будете ново тесто“.{S} А стих 11. вели: „А сад вам пишем, да се не мешате, ако к 
кима.{S} А у истој посланици у V. глави стих 9.—13. вели апостол Павле ово: „Удовица да се не п 
 мисли“ — рече она. „Прочитала сам први стих и не могу даље.{S} Како је страшно то!{S} Ја видим 
еше „верни“ и „верне“ певати изговорени стих.{S} Појање иде доста лепо, јер Лазар има глас, кој 
с тобом сви“.</l> </quote> <p>И на овај стих згледнуше се гости, а неки чак и намрштише. „То се 
 па кад видну да народ не иде за њим од стиха, врати се.{S} Неки издрже и даље, али кад дођу до 
ојој посланици Ефесцима, у глави петој, стиху двадесет другом не прописује баш изречно љубави ж 
ланици Коринћанима, у глави тринаестој, стиху првом до осмог.{S} Он каже: „Ако све језике човеч 
је забележио, у којој је глави и у коме стиху.{S} С друге стране се највећма истиче Светозар.{S 
речи, у којој су глави, па чак и у коме стиху.</p> <p>Кад Лазар дође Боривоју, често му говори: 
бледи, онда му јурну крв у лице, али се стиша. „Св. апостол Павле“, каже он, писао је о томе, п 
д се заморио, поче да свиће.{S} Снег се стишава, ветар се променуо у топлу југовину; петли поју 
ре никако није могла угушити, полако се стишавала.{S} Она је гледала Јованку и видела на њој, к 
 већ напала на целу поделу.{S} Влада је стишавао и умиривао жену, али није помогло.{S} На после 
у најкрупније.{S} И мало по мало, па се стишало врење и потреси, и друштво је стало на чвршће н 
 торња ударише звона на молитву.</p> <p>Стишало се и у Боривоју...{S} Њему је само у пола јасно 
 Богом, право кажу наши, да испод мире, сто ђавола вире.{S} Све пише, да се чувају људи жена, а 
 оно, што баш мора бити, „званично“.{S} Сто пута га моли: „Бар мало, мало само попусти, ја овак 
Милева прими укор и не рече ни речи.{S} Сто беше постављен и она поче да служи.</p> <p>Назарени 
ла, те му приповедају.{S} Он не седа за сто, јер није гладан, а не разбира ни приповетке дечје; 
ојим?“ Заклопи св. писмо и остави га на сто.</p> <p>„Где је самртник?“ питаше Гигу лагано.</p>  
погледа и мирна лика.{S} Наслонио се на сто, у руци му <pb n="31" /> св. писмо, те као да мало  
м гостима, да ће је до године изнети на сто, па ма знао изгубити главу.</p> </div> <pb n="183"  
И Мирко извади 40 новчића и метну их на сто.</p> <p>И сад су прилагали и остали, који 10, који  
 а свекар само виче: „Под сто куме, под сто попо, под сто!“ Ух, ух, да грешан ли сам човек био  
 виче: „Под сто куме, под сто попо, под сто!“ Ух, ух, да грешан ли сам човек био — ух“!</p> <p> 
 четир стране, а свекар само виче: „Под сто куме, под сто попо, под сто!“ Ух, ух, да грешан ли  
и с таком страхотом описивао, као да је сто пута гледао то суђење својим рођеним очима.{S} И он 
 да он оправдава наде.{S} Из затвора је сто пута већма користио назаренској ствари, но на слобо 
госте до Гецина салаша, а ви доплатисте сто двадесет форината и изменусте је.{S} И ја сам био р 
е готова печеница, те ваља сести за пун сто?{S} То би било врло зло — а пријатељ Мирко ме је по 
 сам јуче приметила, да бије песницом о сто...{S} Од куда му то?{S} Мој Влада никад тога не чин 
, пуна клупа.{S} На средини је мали бео сто, у прочељу виси о зиду сахат.{S} То је сав намештај 
 је увређено плануо. „Ако је“, вели „ко сто пута паор, толико мора знати и може знати, да што м 
је му само толико рече: „Тешко је то по сто пута на дан рећи: „Види Бог.“</p> <p>Боривојево нај 
 се њему замоли, али не имаде снаге.{S} Стојала је на раскршћу, ни тамо ни амо.{S} Нити да каже 
ишта“.</p> <p>„Лажеш.{S} Мара Шљиварева стојала је онда у авлији и каже, да је чула чак онде, к 
у онај мах, кад је госпођа Здравковићка стојала за леђи мужевљеви и нудила га, да пошље у крчму 
: „Врло је за децом. “</p> <p>Милева је стојала на прагу, па се нагло окренула.{S} И она је има 
је смео да погледа у Милеву, која му је стојала за леђима.{S} Тек кад чу, њене речи, управо њен 
х тешко уздахну.</p> <p>За леђима му је стојала Јованка.{S} Метнула му руку на чело и пита: „О  
а је оно управо?</p> <p>Онде, где му је стојала кућа и где је мислио да нађе згариште, пусто зе 
 тек у почетку развоја, јер је на прагу стојала Боривојева женидба.</p> </div> <div type="chapt 
ислио, да оде до тетке Стане, где су му стојала деца, а сад га је нешто вукло право његовој кућ 
руши досадашњу тишину?</p> <p>У тај мах стојала је на бунару и Марта Иванова, млада, једра и ле 
пе, сјајне крпе, које су јој тако добро стојале.</p> <p>Светозар је придобио још два друга учит 
{S} Прснуше голубице, а на месту где су стојале, остаде — перје.{S} Јованка испустила мараму, а 
</p> <p>Онда полако изиђоше из кола.{S} Стојали су дуго и дуго без речи и покрета.{S} На послет 
е је необично леп човек, па како су сад стојали једно према другом, било их је милина гледати.< 
а се свет из невоље научи памети, те су стојали већином скрштених руку. „Како Бог хоће, онако ћ 
аде и целива га...</p> <p>Кад је устао, стојао је Светозар пред њим раширеним рукама.{S} Браћа  
 одмах реч.{S} Светозар који је до њега стојао, брзо се умеша. „Брате мој Лазаре,“ вели он, „бр 
а неког магловитог сна, да је више пута стојао пред неким господином, који га је испитивао и пи 
ијући одвукоше у предње собе, где им је стојао „црквењак“.{S} Нађоше га у постељи; жена његова  
ку у јазбину</hi>.</p> <p>Брат Мирко је стојао најближе од уласка и с њим се гости прво сукобиш 
у овај мах окренуше вратима.{S} Тамо је стојао Боривоје, сав зажарен и лупао ногом у даске, што 
} Она иде право Лазару, који је с Томом стојао мало подаље.</p> <p>„Да сте ми здраво, девере!“  
.{S} Звали га Гавран.{S} Он је са женом стојао у малој комори, а предње собе издао неком Талија 
оверише још већма.</p> <p>Судац Јелачић стојао одмах трећа кућа од затвора, те је стражар сваки 
утом батином.{S} Онда разгрну оне, који стојаху око Срдана и шчепа старца снажном руком за прса 
<p>„Ево га!“ и она показа на Гигу, који стојаше не далеко од ње, али одмах за тим обори очи.</p 
слу речи погазио Гају, који још једнако стојаше уздигнутом батином.{S} Онда разгрну оне, који с 
от, име част... <pb n="199" /> Око њега стоје деца, које нити је васпитао нити им је што остави 
лка већ хтеде да бега, али кад виде, да стоје њене другарице, остаде и она.</p> <p>„А за што ст 
“</p> <p>Ове узвишене речи и друге које стоје с овима у свези, начиниле су голем утисак на душу 
е загледате?{S} Колико је ваљаних, који стоје код вас на пољу, а колико их је неваљалих, а први 
ти Лазар.{S} Каже: „У Матејеву еванђељу стоје записане ове Христове речи: „Не мислите, да сам ј 
о последњих; <hi>а Исус оста сам и жена стојећи по среди</hi>.{S} И кад се Исус исправи и не ви 
 и виде, где полускривена, међу лишћем, стоји Јулка.</p> <p>„Боривоје, Боривоје“, вели гласом к 
 врата, кроз која се улази у скупштину, стоји около 20 особа, које мушких, које женских.{S} Веч 
ам већ, да у собама, које иду на улицу, стоји Јова Пајинов.{S} Јова је по занату чизмар, управо 
 што имаш сиротињи и хајде за мном“.{S} Стоји писано:{S} Да ће пре камила проћи кроз иглино уво 
да ли случајно, не зна ни сам, доста да стоји пред кућом Гигином.{S} Сутра у ово доба биће му т 
 увек гледао врата и измицао му.{S} Сад стоји мирно као јагње и пружа образ, као да чека пољуба 
 n="61" /> већ сумрак, а опазим је, где стоји пред кућом.{S} Дошло ми је, да се разговарам с њо 
>И све би било лепо, само да му увек не стоји за леђима његова накинђурена жена.{S} Али као да  
и дао у тумачење св. писма“.</p> <p>„Не стоји нигде писано, да су на то позвани само они у дуга 
по лицу силна румен; оборила је главу и стоји као осуђена.{S} Без сумње је слутила, шта је чека 
у мараму, јер је сагнула дубоко главу и стоји пред њим као она преступница пред Христом.{S} Но  
илазе на вас при том читању?“ и онда им стоји отворен разговор од Адама па чак до последњих дан 
бе, те ће се тамо састајати.{S} Тамо им стоји књижница, тамо им је и читаоница.{S} Даље од десе 
 Боривоје се много разбира о томе, како стоји назаренска ствар у народу.{S} Лазар га обавештава 
за колевку, а зар је то све?{S} Но како стоји са оном крвљу и нарави, које ће то дете да донесе 
лици, нема никога, а Милева још једнако стоји пред врати, гледа у небо, које баш поче да се оси 
ма да пресуди међу нами.{S} Па кад тако стоји ствар, зар ти доиста мислиш, да ћемо ми горети у  
 рекла, али јој дође мисао, да ако тако стоји у св. писму, онда је најбоље за жену, да оде у Ту 
 је поверила моја тетка Макра, врло зло стоји са сином и снахом.{S} Најбоље јој је, да се склон 
ама га се ни један не дохвата.{S} Лазар стоји на своме месту као окамењен; Гига је блед, крши р 
обице, уз које је назидана кујна.{S} Ту стоји Јова Пајинов са женом и двоје деце.{S} Јова Пајин 
 ми,</l> <l>Већ к’о твоји ту сведоци да стојима с тобом сви“.</l> </quote> <p>И на овај стих зг 
.{S} И он је сад седео у скупштини крај стола, до Лазара, Мирка и осталих, међу „пророцима“.{S} 
раг „пријатељи“ и „пријатељице“.{S} Око стола ће узети место „пророци“.{S} Пријатељи и пријатељ 
а не види.{S} Сви ти људи, што седе око стола, дошли му, е се окрећу једно преко другог, као да 
зар застаде за часак, па онда устаде са столице и топло загрли жену. „Разумем те“, каже, „то је 
 <p>И опет други дан по подне устаде са столице, одахну и рече: „Господе, у твоје руке полажем  
видела, да је изгубила.{S} Устала је са столице и прешла к прозору.{S} Отклонила је завесе и гл 
милије тако.{S} У који мах он устаје са столице, уђе мало девојче у кућу.{S} Питало је за њега  
ђем у ово доба“.</p> <p>Рахила скочи са столице као поплашена срна и као што се већ у таким при 
подметнули јастуке, а Лазар је седео на столици, чело ногу његових.{S} Говорили су тихо, скоро  
у, а ту је и Гига.{S} Седи непомично на столици, седи као окамењен, само му кад кад прелети пре 
ен.</p> <p>Као сломљен паде Светозар на столицу, кад чу ту вест.{S} Дуго је ћутао и он, а ћутал 
шем новом колу теби, оче, понудим првом столицу“</p> <pb n="189" /> <p>Старац не рече ни речи,  
еднаки и пред свештеником?{S} Продајемо столове, продајемо место у цркви и још мало треба, па ћ 
месец месечара.{S} Од једном се нађе за столом, у кругу породице, а и преко његових се усана пр 
ан; њезин син не зна.{S} Сутра ће се за столом наздравити и путнику на мору, и трави под земљом 
p>Светозар је још тренутак-два остао за столом, јер беше с Јованком при вечери, али ни једно од 
 петли, он је још увек седео за писаћим столом.</p> <p>Био је у велико дан, кад је Јованка ушла 
зара, а он и сад седи за својим писаћим столом, прикупља сву снагу своју и спрема се за одсудни 
е.{S} Покуша, да се послужи сама.{S} На столу је боца, лагано се диже, придржава се уз зид и до 
> <p>Кад би у вече, дође и Лазар.{S} На столу гори жижак, а Рахила се нагла на св. писмо и чита 
тако тешко, да у мало не угаси жишка на столу својим дисањем.{S} Очекиваше ако ништа друго, а о 
 је нико не види, но треба да светли на столу.{S} Његове речи су право циљале на Боривоја и сви 
лико и светло сунце према оном жишку на столу, који под оним тешким дисањем Рахилиним сваки час 
ти шест недеља“.</p> <p>Свештеник приђе столу и отвори св. писмо... „Дужност ми је“, каже, „да  
 но пре.</p> <p>Онда се Светозар окрене столу, на ком је лежало св. писмо.{S} Узе га у руке и и 
ца, напуњена песком.{S} Проспу песак по столу, разреде га, и комадом дрвета шарају по том песку 
овој кући. <pb n="216" /> Каже јој и по стоти пут: „Сестро, ти треба да се жртвујеш за нашу ств 
 Треба журити“.</p> <p>И он то већ и по стоти пут предочи Рахили, која је од удаје Варварине ст 
ју пера и хартије, али поред свега тога стотинама њих науче тамо писати.{S} У свакој соби има п 
{S} Недељом, а и иначе сахат-два на дан стотинама њих баве се књигом или пером.{S} Неко учи пис 
 Калвини и Назарени, а има на свету још стотинама других вероисповести, држимо сваки своје за н 
од два сата у зору до вечери посећи две стотине снопова трске“, рече неко гласно.</p> <p>„То им 
на, а он је под старост имао око четири стотине њих.“ И код тих речи погледа на Лазара тако вра 
: „За што се ово миро не продаде за три стотине гроша и не даде сиромасима?{S} Јован евангелист 
 где живи господин предговорник, има до стотине Назарена.{S} И ја питам:{S} Је ли тамо крив учи 
е икона чувала у њиховој породици преко стотине година, а донео ју је неки њихов рођак из Јерус 
еће ван света.{S} Ако се и нађе један у стотини, тај један се изгуби, њега не виде, он не рачун 
ити, али Боривоја не мога исправити.{S} Стотину и стотину пута клечала је пред оном чађавом јер 
 то више вреди, но <pb n="156" /> да је стотину других придобио.{S} И Лазар се теши, да би у та 
оривоја не мога исправити.{S} Стотину и стотину пута клечала је пред оном чађавом јерусалимском 
оривоја, који не уме да гледа, како она страда и бори се за њу.{S} Коме ће се приволети царству 
тумачи Лазар, „па је ли чудо, што стадо страда?{S} И каква је то вера, где нема дела?{S} Пропов 
/> проповеда:{S} Падни на колена, трпи, страдај, одричи се сваке сласти, не би ли дошао крај ов 
/p> <p>Милева уздахну. „Ви сте“, каже, „страдали за своја дела, ви сте отворили толиким људима  
" xml:id="SRP18966_C16"> <head>Милевина страдања.</head> <p>Милевин отац, чича Срдан опет се ус 
ћање.{S} Сећање на Христа Спаситеља, на страдање његово.{S} Иконе исто тако.{S} Нису то идоли,  
ивоје се нађе у чуду.{S} Овако још није страдао... наже се да копа, али му не иде умље за мотик 
ђе Боривоју.{S} Пита га: „Да ли ћете ви страдати што у вашој вери, ако ја будем певала?“</p> <p 
ојао одмах трећа кућа од затвора, те је стражар сваки дан отпраћао Боривоја тамо, да ради у баш 
>Већ хоће да се ухвати мрак, већ дође и стражар, да води Боривоја у затвор, а оне су још једнак 
ханђела...“</p> <p>У пола молитве груну стражар кундаком о врата:</p> <p>„Не разговарајте се, н 
оној гунгули може говорити ко шта воли, стражари пазе једино на то, да се том приликом без надз 
рде, што сам тежак.{S} Њихов старешина, стражмештар, шта ли је, каже им: „Мрцине, шта радите с  
ођемо поред каквих госпођа, а ви сте из стражњег седишта увек подвикивали на коње: „Лила ђи!{S} 
њи, руда и предњи трап улетеше у Дунав; стражњи део кола оста на ивици насипа...{S} У предњем д 
не нада, за то ваљда није ни обучена за стран свет.</p> <p>Дуга коса пала јој расплетена по леп 
ле јела помаже варењу, али његова добра страна је та, што је он разбибрига; крај њега заборави  
.{S} Изгледа као небо, које се са свију страна наоблачило, али између облака провирује још увек 
 <p>Кад је Здравковић свршио, са многих страна чуло се: „живео!“ Прота је мењао боју, свештениц 
дужни да буду умерени, па ако би и који странац наишао, крчмар му не сме давати прекомерно пића 
ила служба с јутрењем, кад је село пуно странаца, па је и прота још ту.{S} Но Назарени су знали 
к, па је сад жена.{S} Она га погледа са стране и кад виде, где га старци и бабе тапшу по рамени 
д Назарена је обичај, да своје госте са стране одводе к себи на ручак, па и код Томе их је у та 
по подне скупштина свршила, те гости са стране почеше да се опраштају, осети Лазар, где се Бори 
 доктор и ковач, ту неколико гостију са стране, па и госпођа Здравковићка с још две другарице.< 
н је терао коње путем, а отац је са обе стране пута брао туђе кукурузе и трпао их у кола.{S} То 
овита човека оштар мач, који сече с две стране.{S} С њиме се може бранити и Пера и Паја, ко га  
 Ја сам то опазио још док је била с ове стране врата и могао сам је стићи.{S} Но нисам хтео на  
С једне ће стране седети мушки, с друге стране женске, напред ће „браћа“ и „сестре“, натраг „пр 
јој је глави и у коме стиху.{S} С друге стране се највећма истиче Светозар.{S} Умешао се био и  
више гризла, да је не обузе бол с друге стране.{S} Њеном Влади позлило је све јаче и јаче, и он 
 Шта ће он мислити о њој?{S} Но с друге стране није могла увидети, да она чини квара, себи или  
 опште врло мало говорио и избегавао је стране људе, <pb n="20" /> али се за чудо дао у разгово 
о, изволите укинути тасове; ја са своје стране пристаћу радо.</p> <p>„Свештенство није она снаг 
оло.“ А уредник листа додао је са своје стране: „Слава људима, који су као наш дични професор З 
никад моћи да потроши) а после са своје стране није морао ништа дати уз девојку, чак ни опреме. 
штини.{S} Сад јој постаде јасно, с које стране ветар дува, и на мах подиже главу.{S} То је било 
напомене о Лазару, био на чисто, с које стране ветар дува и од куда ће ударити киша.{S} Али, гд 
рости.{S} Мени треба мира, те и од моје стране нека је свакоме мира.” </p> <p>Влада је био трон 
рата.{S} Боривоје се убезекнуо, а с оне стране браве чуо је гласан кикот великог фишкала.</p> < 
 царство божје.</p> <p>Боривоју је с те стране одлахнуло.{S} Изгледало му је, као да је кроз он 
има, дугим опелима, те Назарени ни с те стране неће моћи да нападају наше цркве...{S} А <pb n=" 
гвожђе на ватри, он промишља, с које ће стране почети, како ће га окренути и где ударити.{S} Па 
редином њиховом води пут.{S} С једне ће стране седети мушки, с друге стране женске, напред ће „ 
ре.{S} Пршти стакло и дрво на све четир стране, а свекар само виче: „Под сто куме, под сто попо 
 то било?“ промуца Боривоје. „С које му стране прети опасност?“</p> <p>„Бојим се, да се не успа 
и, лекар, неколико трговаца, а има и на страни учених синова из Лазаревца.{S} Један је професор 
 није било те прилике, јер сам бивао на страни, а бивало је времена, кад сам од других послова  
ро да буде сам“, то пише већ и на првој страни св. писма.</p> <p>Док је Лазар по крчми тужио и  
је овако бивало код Назарена, на другој страни нису спавали.{S} Чинили су све, што год су знали 
 код Назарена, то они таје не само пред странима, него и пред својим „пријатељима“.{S} Многи „п 
 и не таје то Назарени према држави или странима, они таје све то баш према својим пријатељима, 
рих људи.“</p> <p>Оног вечера било је и страних гостију, који нису чланови друштва, те се отпоч 
ли, „ако икако можемо, не тужимо чак ни странога; ако је ко од нас сиромах, те не може прегорет 
ишћен од греха, прекаљен и обезбеђен од странпутице.</p> <p>„Воже“, моли се уздрхталим гласом,  
рца; у души јој беше као да је са грдне странпутице изишла на чистину.{S} А Влада је још оног д 
ом још по највише вреди, одвео ју је на страну и умирио је.{S} Онда се врати натраг.</p> <p>„То 
к, он саставља сва писмена, која иду на страну.</p> <p>Брат Мирко је као неки изузетак међу Наз 
тајте господина Здравковића, на коју је страну он гласао?{S} Је ли он гласао за Србина?{S} Глас 
зар је загрлио Боривоја, а Петар стао у страну и дао се у крупне мисли.{S} Шта ли ће он?{S} Чит 
ану, њихове затворене сроднике на другу страну и говор почиње.{S} У оној гунгули може говорити  
 и расејана.{S} Тада се окрете на другу страну, Мирку.{S} И Мирко му је одобрио, да треба не са 
 сна устати или ће се окренути на другу страну, да даље спава, то ће се временом показати...“ З 
као да би хтео да скрене говор на другу страну.</p> <p>„Хтео сам да изиђем приправан пред тебе  
 песма запиње, сваки вуче глас на другу страну.{S} Шта је то, да Боривоје плаче?{S} Крштен, пре 
бере.{S} Мисли му вазда скрећу на другу страну.{S} Пред њиме је отворено св. писмо, но он не гл 
ивимо, није време мачу.{S} Отвори другу страну св. писма, које ти је у рукама и тамо ћеш наћи у 
 узмогне Светозар да придобије на своју страну, како ли ће остале?{S} Јованка је отишла пре Све 
е опростише се и кренуше свако на своју страну.{S} Могло је бити около 10 сати ноћу.</p> <p>Ноћ 
у избори, гласају ли бар онда на српску страну.“</p> <p>„Боже сачувај“, вели Здравковић, „ти су 
лики ходник, њих поставе уздуж на једну страну, њихове затворене сроднике на другу страну и гов 
оба, те одгурне мисли на ову или на ону страну, тај је често врло много учинио.</p> <p>Све оно, 
</p> <p>Ствар се нагнула са свим на ону страну, камо не треба.{S} Кола ће се изврнути, а овде а 
ако коњи са стрмог насипа нагињу на ону страну, куд не треба, а то је к Дунаву...{S} И он окрет 
кине.{S} Светозар је већ искренуо на ту страну.{S} Каже: „Да је у нами дух јединства а не дух р 
ш разумети, што ти буде потребно“.{S} А странцу кажу: „Како бива код нас крштење, зна само онај 
плаче и то ју је увек умиривало.{S} Она страст, која је буктила у њојзи и коју пре никако није  
то ју је увек подсећало на ону негдашњу страст, а зебла је у души, неће ли испод тог пепела кад 
сотони, нити се чини оно, што распаљује страсти.{S} Наше девојке се одевају просто, не иду у ко 
 кржљав, неразвијен, по лицу му урезане страсти, из очију му вири лукавост.</p> <p>Кад уђе Бори 
ело ни за душу, а човек треба да победи страсти“.</p> <p>„Па хајде нека“, вели Пера. „Кад овде  
је већ помало научио да влада собом. — „Страсти треба угушити.{S} За љубав светских ствари немо 
мемо да господаримо над својим жељама и страстима, но за чим нам год срце гракне, то мора бити. 
земљи, да бих се поправио?{S} Али ме је страх, да још више не сагрешим и да ме још у горе време 
шника“ : „Ја знам, Господе, какав ће ме страх обузети, кад ми почнеш судити пред лицем анђела,  
 мах хтеде већ да се дигне, али га беше страх; ухватила га нека немоћ.{S} Једва се једном подиг 
е речима највећег очајања и Боривоју би страх оне ноћи.{S} Он је ту молитву <pb n="21" /> запам 
о страшних ствари, а свршује се:</p> <p>Страх ме је савладао!{S} Пшенични клас на њиви мојој ве 
о у собу, била је више мртва но жива од страха.{S} Но испало је друкчије, него што се бојала.</ 
Тома у скупштини тако потанко и с таком страхотом описивао, као да је сто пута гледао то суђење 
 у пола обнезнањен.{S} Кад се пробудио, страшљиво погледаше на матер, па се горко заплака.{S} М 
и како га је мучио, а Сима им прича.{S} Страшна је била та приповест; само се многи зачудише, к 
е само, како је та жена необично лепа. „Страшна је као читава војска са заставама“, што рекао п 
 неког покора, који је починио, сећа се страшне и многе крви, а јасно му је само толико, да је  
крајности.{S} Поче да мисли на смрт, на страшни суд, који је брат Тома у скупштини тако потанко 
 Жене још јаче зацикаше, мисле дошао је страшни суд, јер ломњава једнако траје.{S} То ради Бори 
, да су скрушени, готово сломијени оним страшним искушењем.{S} Заборавили су ону народну реч: „ 
 свим опростиш...”</p> <p>Онда иде пуно страшних ствари, а свршује се:</p> <p>Страх ме је савла 
а што га затворише?{S} Убио је жену.{S} Страшно!{S} А за што?{S} Чула је и то, поче мислити:{S} 
ао као строгог оца, који ће нам једаред страшно и немилостиво судити.{S} За то га се бојао, мол 
ам први стих и не могу даље.{S} Како је страшно то!{S} Ја видим, да је и мој грех урезан гвозде 
е радујете и никад не плачете.{S} То је страшно“.</p> <p>Одоше другарице и Боривоје остаде сам. 
адао бих их на колац.“</p> <p>„Та то је страшно“, вели једна од сеоских госпођа.{S} Њен је муж  
оћ, сузе му теку немилице, у души му је страшно, а усне му изговарају и нехотице „Молитву грешн 
ва ја!..“</p> <p>Све ово било је одвише страшно по Боривоја.{S} Груди му се слегле, е је мислио 
тити.{S} Сад тек осети, да му је у души страшно, необично, његова унутрашњост изгледа му као по 
па продужи: „А шта вам је скривила тако страшно?“ Кад је изустила последње речи, поплаши их се, 
чисто с тим приповеткама.{S} Има, нешто страшно у њима, а не знам шта је то“.</p> <p>„Имате пра 
у целом делању тог човека има нечег <hi>страшног</hi>“.</p> <p>„У чему је то?“</p> <p>„Је ли ва 
у реч; у тим приповеткама има нечег <hi>страшног</hi>.{S} Но не само у тим, но у свима приповет 
вор од Адама па чак до последњих дана и страшнога суда. </p> <p>„Шта читате из св. писма?“ — пи 
и.{S} Познала је тек сад, каквом дивљом страшћу воли Боривоја, кад га је изгубила.</p> <p>Отишл 
српска пословица, која каже:{S} Мера му стреја, рок му Ђурђев дан.</p> <p>Боривоје је у својој  
и казну“.{S} Завиди му, поздравља га, а стрепи од помисли:{S} Шта мисли тај човек о њој?{S} Та  
еме, да иде у школу, мати му је унапред стрепила, и није се убојала.{S} Већ трећи дан га истера 
е сплетке; завадила се с јетрвом, те је стрепила, да дочека мужа.{S} Кад је Пера ушао у собу, б 
и дан с одушевљењем.{S} Али је уједно и стрепила.{S} Тај је човек био с несретним Обреном, виде 
 Христова и да ће она освојити...{S} Ја стрепим, само од тога, да се те госпође и та господа не 
е пресудити на послетку?{S} Боривоје је стрепио од тог суда.</p> <p>Ево их иду...{S} Долазе све 
 са ногу њених, као што је љубио он.{S} Стреса се.{S} Од чега?{S} Од те помисли или што је осет 
аг уз Тому и деда Јову.{S} Све троје се стресоше.</p> <p>У онај мах ни један од облака, који ју 
вајући Бога у помоћ“.</p> <p>Девојке се стресоше. „Тако се код нас иде на погреб“ каже Јованка. 
 то тако Бог наредио?!“ Девојке се опет стресоше. „Боже, какви сте ви људи?! рече на послетку Ј 
чила су се међу собом око неке оставине стричеве.{S} И макар да парнице овакве врсте, т.ј. грађ 
чка натраг у кола.{S} Како је насип био стрм, чивија на обртњу излети, коњи, руда и предњи трап 
} Али само толико, да види како коњи са стрмог насипа нагињу на ону страну, куд не треба, а то  
ет изнесе на зрак, да их доцније и опет стрмоглави.{S} Боже мој, како ли ће се свршити?</p> <p> 
та као сува грана.{S} И хајд, што пости строг пост, али има и других брига.{S} Не уме читати ни 
</p> <p>Пости и Боривоје, па и он пости строго, по пропису св. Василија.{S} По некад мора да по 
ло после тога.{S} Но зар се ви баш тако строго држите светог писма?{S} Знате ли, шта је рекао Х 
p> <p>— „Све је готово“, рече јој лекар строго, „зар баш све?{S} Верујем, да сте скројили пелен 
Јес’ чуо брат-Шандоре“, вели му натарош строго, „сад нисмо пред твојом ковачницом.“ И он продуж 
ере Христове.{S} Он је Бога сматрао као строгог оца, који ће нам једаред страшно и немилостиво  
, кад је знао, да је посао готов.{S} По строгом закону ово не би могло бити, али се такав обича 
ласом:</p> <quote> <l>„Дај Илијну свету строгост, кад свет овај слеп и глуп,</l> <l>Идолима сја 
, нога јој поклизну с лествица и она се стропошта доле.{S} Кад јој се муж вратио из поља, затек 
е.{S} Али Боривоју све то беше мало.{S} Стрпао је оца Мелентија у постељу, хранио га што но реч 
оја драга“, поче, „молио бих вас, да се стрпите и останете још час-два на окупу, имао бих као с 
кад је ствар већ толико чекала, може се стрпити још мало.{S} Но где би Марта слушала!{S} Она је 
 или врућ...{S} Но будући млак, ниси ни студен ни врућ...“</p> <p>Да судимо по Милевину лицу, р 
овори дух: „Знам твоја дела, да ниси ни студен, ни врућ.{S} О, да си студен или врућ...{S} Но б 
да ниси ни студен, ни врућ.{S} О, да си студен или врућ...{S} Но будући млак, ниси ни студен ни 
де оним јендеком и све болно стење; она студена вода у сред зиме и сувише га расхлађује.</p> <p 
н, сестро моја невесто, извор затворен, студенац запечаћен.{S} Устани севере и ходи јуже, и дун 
ући, а да га води јендеком, који је пун студене воде.{S} Он, Боривоје није знао друкче да се ос 
 се.</p> <p>Жена, бледа лика, сувоњава, ступи из гомиле напред и рече: „Не може се допустити, д 
 украшава срце своје.{S} Истина, кад си ступила међу верне, није нико тражио од тебе, да бациш  
испребијане жене, онда, кад је први пут ступио у назаренску скупштину.{S} Како ли рече само она 
о гост, као пријатељ, не мораш, али чим ступиш у ред „браће“, те постајеш „веран“, онда мораш.“ 
арен неће никад казати: <hi>Здрави</hi> су, јер он то не зна, већ увек вели: „Остали су здрави, 
акита, чак ни белила. „Верни“ и „верне“ су махом српске народности, осим Швабе Сепла, његове же 
 најудаљенији од Боривоја.{S} Но бадава су отишле тако далеко.{S} Јулка је непрестано гледала о 
Лекар и опет пипа ребра и вели: „Читава су“.</p> <p>„Јесте“, каже Обрен, „може бити да су ребра 
о је први пут да одоше онамо.{S} Њихова су места недељом пред црквом, а после наопако би им бил 
.{S} Влада се опасно поболео.{S} Испрва су га лечиле бабе, после су дошли и лекари, али он не з 
а задржи...“</p> <pb n="235" /> <p>Њега су нашли негде чак око Сланкамена и Назарени из Срема у 
ржати запт.{S} Па онда дође и оно, чега су се многи тако љуто бојали; назаренска вероисповест б 
 је доспео у затвор Лазар Ненадов, кога су бабе његова села подругљиво прозвале „назаренски вла 
ати у овој приповеци, — он је тај, кога су прозвали „назаренски владика“.</p> <p>Срдан Ненадов  
та, говори Исус народу, онај Исус, кога су људи распели као <hi>опасног бунџију</hi>:</p> <p>„Ч 
 човек јој обрадовали више свега и кога су они доцније крстили: — Боривоје.</p> <p>Одмах дан по 
имају главама у повлад. „Врло добро! да су живи и здрави!“</p> <p>Кад чу Боривоје Милевино име, 
а, па беж на улицу.{S} Све село зна, да су то крадени свињи, а жандари знају и чији су.{S} Стег 
ци кажу, чујем бар тако од натароша, да су само бранили своју веру и ништа више.{S} Ја мислим „ 
ом новинарском извештају написао је, да су по предлогу честитог професора Здравковића ишли дана 
Црв је, но највише их је, који веле, да су њиве уврачане, за то треба чекати младу среду и попр 
одине образован човек, ви бар знате, да су пророци живели пре Христа, онда нису ни у Европи ни  
свештеника као овога.{S} Камо среће, да су нам сви свештеници такви.“</p> <p>Госпођа Меланија у 
 чини) а да је погледала, видела би, да су му очи закрвављене, како то не доликује испоснику.</ 
дор отео речи из уста.{S} И он држи, да су жене свему и свачему криве, па чак и онда, кад се од 
ји чланови друштва толико су успели, да су и Мишу привели у друштво, те им онда по правилима пр 
i>делима</hi>.{S} А може ли то бити, да су Христос и апостоли једно чинили, а друго наложили на 
ту ни по жубору не би могао опазити, да су Назарени изненађени овим неочекиваним догађајем, али 
 Затрпао сам га у рит, а селу казао, да су га вуци однели...{S} Од оног дана сам изгубио мир.{S 
>Боривоје је из овог одговора видео, да су му деца жива и да су га држали за претваралицу.</p>  
ало, што му хвале жену, он би волео, да су хвалиле њега.{S} Тога вечера били су сви гости код п 
као, па је после опет љубио и молио, да су се саблазнили људи чак и на другој дужи њива...{S} К 
мо и тумачити га, а тумачио је тако, да су сви били врло задовољни.</p> <p>Тома је оног дана јо 
ању својих другова рече само толико, да су била, „задовољавајућа“.{S} То се овима није допало,  
Јер ти не рекоше у себи само толико, да су Назарени поштени људи, но хтедоше и да их познају.{S 
их потреса.{S} Само се Нади учинило, да су у последње време све чешћи и чешћи они облаци, који  
сма“.</p> <p>„Не стоји нигде писано, да су на то позвани само они у дугачким капутима и мантија 
и тешкој суморности видело се јасно, да су скрушени, готово сломијени оним страшним искушењем.{ 
на кратко за тим допаде Лазару глас, да су му сестру Милеву — уграбили.{S} Да л’ је било силом  
м ја увек готов да положим заклетву, да су назаренску веру измислиле жене...{S} Не пуши, не иди 
гласила:{S} Обоје треба да признају, да су једнако криви, да моле једно друго за опроштај и да  
в обичај у њих.{S} Тим оне показују, да су — душевне.</p> <p>Још је порано, те су скоро сви на  
Влада је још оног дана поручио шуру, да су они заборавили све што је било, и на част му икона.{ 
еље.{S} Многи су мислили у први мах, да су речи Томине биле од користи и да су пробудиле Бориво 
 су му конопци засекли зглавкове.{S} Да су га и жандари везивали, не би учинили горе.“</p> <p>Ж 
о од више мрачно и од више далеко, а да су могли опазити црта Боривојевих на лицу у оном тренут 
 и ако неће чути ничег новога, треба да су тамо, да их види народ, па ће онда и он за њима.</p> 
{S} Од осталих се девојака туђио, ма да су оне и одвише ватрено погледале на њега, јер по лепот 
Све га нешто диже из кревета.{S} Зна да су му другови негде пили, сад ће ићи негде у крађу, па  
рана велику чинију, а на чинији није да су делови, него све таки.{S} Кад се Гавран добро најео, 
одговора видео, да су му деца жива и да су га држали за претваралицу.</p> <p>Потраја тако некол 
 да су речи Томине биле од користи и да су пробудиле Боривоја из дремежа.{S} Но на скоро се уве 
е намргодило.{S} Каже: „Ко год мисли да су Назарени пали као у зиму снег и да ће ох у пролеће н 
> <p>„Јесте“, каже Обрен, „може бити да су ребра читава, али ја осећам, да се нешто прекинуло у 
 и паметног живота и било им је, као да су се препородили.</p> <pb n="207" /> <p>У то доба поче 
{S} Нико Шандору ковачу ни речи, као да су пречули.</p> <p>Кад су се разилазили, ослушкивао је  
ве је повлачио дрљачом и браном, као да су засејане.</p> <p>Ово је брука, какве не памти жив чо 
ивоја?{S} Тако је био неукроћен, као да су три сотоне у шему“.</p> <p>И доиста, Боривоје се ниј 
е живео је и до сад управо тако, као да су она правила била са његова живота исписана.{S} Имао  
ођама.{S} Све је у свечану руву, као да су сватови, али управо је још нешто више од сватова.</p 
 расхлађују босе ноге, које горе као да су усијане.{S} Дуго се мучила, док је отворила комору,  
дође на очи, час је опет снужден као да су му сви помрли по кући.{S} И зар баш нема никаква лек 
али су мирно остали код куће и место да су се опијали из чаше, они су се опијали са њезиних уса 
 које беху до пре најбоље сређене, сада су вапиле на небо.{S} Ратар од свега највише поштује хл 
 да нађе згариште, пусто земљиште, сада су опет зграде.{S} Дође ближе и сад већ нема сумње; кућ 
, прала се, а кад се стала цепати, онда су је крпили и лепили, тако, да данас беше комад надимљ 
н лопов.{S} Кад није био затворен, онда су му зацело обилазили кућу жандари.{S} Тада од једном  
му, али кад је разговор о крштењу, онда су назаренским старешинама затворена уста.</p> <p>Најви 
да у мало не дође и до пљувања.{S} Онда су се, по српском обичају, заверили у себи, да неће поп 
и.</p> <p>Кад је дошла недеља, Боривоја су Назарени већ крстили.{S} И он је сад седео у скупшти 
66_N5" /> Има и напред места нека, која су врло дивна!{S} Слушајте само. „Отела си ми срце, сес 
 дошле су Боривоју као три анђела, која су сишла на земљу, па се окаменила.</p> <p>А да је ко м 
 сад пазите, да му не дајете јела, која су одвише снажна.{S} Но збиља, да покушам нешто.“</p> < 
.{S} Бивало је увек неваљале деце, која су поткрадала очеве, али овако што ратарски син још не  
а у шуми наше покварености, дрвета која су још из далека на видику.{S} У тамници видиш тако рећ 
S} За што га не жените?“</p> <p>У Мирка су упрти многи погледи.{S} Нарочито се госпође згрнуле  
ко та предавања беху кратка века, имала су своје последице.</p> <p>Међу сеоским девојкама опажа 
јка је ћутала.{S} Сва три човека видела су по њеном лицу, да би рада да ствар мало покрије. „Ја 
 и Паја Ненини, браћа рођена, парничила су се међу собом око неке оставине стричеве.{S} И макар 
мирно и немој на мене чекати.{S} Прошла су она несретна времена; али она неће.{S} Каже:{S} Док  
 су стигли до куће Томине.{S} Пред њима су ишле две женске, које их дочекаше у дворишту. „Ово ј 
амо у вашим рукама, али у срцима вашима су — тророге виле.“ И он поче да мисли, мисли...</p> <p 
м, Мирко и Тома.{S} Лазар, Мирко и Тома су најглавнији људи међу вернима онога места, они су гл 
 <p>Деда Јова и Варвара разумеше га, па су тако и причали осталој браћи код куће. „Сиромах Бори 
.{S} Он је сад затворен, вуче ланце, па су се сложили „бугери“ из четрнаест села и назидали му  
елу испричала оно исто, што и Марти, па су сад многе и многе „друге“ и „прије“ долазиле, да је  
нуо Бадњи-дан; све се село ужурбало, па су се ужурбали и код чича-Срдана.{S} Није никоме у кући 
S} Донели ме крвавог и модрог овамо, па су јавили оном господину, који ме је примио, да сам пут 
рофесора хтедоше пошто по то да оду, па су да богме повукле собом и остале.</p> <p>Хајд, да се  
о, онда још говорише неколицина њих, па су на послетку решили, да како господа свештеници у црк 
ви имућни, није им од потребе новац, па су ми рекли, ако је нами потребно, испомоћи ће нас“.</p 
 крчми удесише главни логор.{S} Крчмара су придобили за себе, те ће се тамо састајати.{S} Тамо  
ва велика и прилично богата села.{S} Та су села наблизу и у њима се по највише догађа оно, што  
зар пред њим раширеним рукама.{S} Браћа су се нашла, нашла над гробом очевим и међу оним сузама 
.{S} Сад му је тако рећи нуде.{S} Браћа су пронашла, да је он ње најдостојнији.</p> <p>И Милева 
 више о њему.{S} А имали су краву, деца су ту краву звала:{S} Џуџа, па је у оно време некако и  
дити, које је писме „а“ а које „и“, кад су налик један на друго као рођена браћа“.</p> <p>Но Пе 
ило је поштења и врлина чак и онда, кад су људи обожавали кипове.{S} Цркву треба дакле оставити 
Ја држим, да нам је боље било онда, кад су нас у тренутку растрзале дивље звери, но што нас дан 
дела и познала тог човека баш онда, кад су у њој вриле и киптиле свакојаке мисли без икаква ста 
испомоћи ће нас“.</p> <p>„Добро је, кад су се само упутили“ вели Мирко. „Наша општа благајница  
а у својој намери.{S} Како и не би, кад су и Нада и Боривоје желели оно исто што и она, само је 
/p> <p>„А за што си ти хтео бегати, кад су те жандари носили овамо?{S} За што си скакао с кола, 
ест; ја држим, да нам је боље било, кад су нам жене са врх дрвета или из дубине пештере мумлале 
опуштају они и женама да придикују, кад су таки праведници?“</p> <p>„Маните их с Богом“, вели о 
а Христова времена у Грчкој и Риму, кад су људи обожавали Богове са врх брега и са дна мора.{S} 
орено казивао и господину епископу, кад су вас код њега оцрњивали.“</p> <p>Да богме, заборавио  
 нестало, него сам га убио ја...{S} Кад су вуци напали стадо, ми их растерасмо и једног убисмо. 
ве то, па то: „За красну љубав“.{S} Кад су у зору неки почели да хватају коње и да иду кућама,  
длог радосно и раширеним рукама.{S} Кад су женске доцније изишле и људи остали сами, учитељ се  
међу Назаренима јунак оног дана.{S} Кад су се разлазили, жене назаренске трпале се око њега, да 
 и овај господин:{S} Вратиће се.{S} Кад су подивљале, бадава си посипао пред њима кукуруз: аја, 
 за другог, ја већ брз на покор.{S} Кад су сватови седели за вечером, напунио сам рукаве и шпаг 
мах се трљају, вијају, џавељају.{S} Кад су на њиви, косе, он је претрпа травом до главе, а она  
учинио, тако је и при парничењу.{S} Кад су Марта и њен брат по други пут били позвани пред суди 
сам полудео од муке, никад нећу.{S} Кад су ми оковали руке, да ме носе овамо на суд, не могох с 
читељу, мани!“) За што да манем?{S} Кад су ти оно с пролећа отишле гуске у рит, ти си узимао ол 
ли, па ће се сутра дан умешати, баш кад су Лазар и Боривоје при рачуну. „Израчунајте ми“, каже, 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Кад су се верни већ разишли, на вратима скупштине заостане  
ead>Назаренски „владика“.</head> <p>Кад су Боривоја увели у затвор и забравили за њим врата, би 
 <hi>Назаренска берза</hi>“.</p> <p>Кад су Назарени и Назаренке засели на клупама, ни једно од  
и све дубље и дубље у Дунав.</p> <p>Кад су се коњи већ заплели у хамове и утонули, скочи Бориво 
коро две године млађа од ње.</p> <p>Кад су се три другарице искупиле у врту Јованчину, Јулка је 
 ни речи, као да су пречули.</p> <p>Кад су се разилазили, ослушкивао је Здравковић, шта говори  
 у оку, али не рече ни речи.</p> <p>Кад су га одведи у затвор, постоји мало, па се онда исповед 
а, који је и непозват дошао.</p> <p>Кад су изишли из цркве, прота је приступио Светозару и река 
 Боривоја познајемо довољно.</p> <p>Кад су се ова четир човека зауставила на вратима скупштинск 
 почеше старци да се јадају.</p> <p>Кад су се добро изјадали, а још боље поднапили, почеће чича 
ну душу као чичак за хаљину.</p> <p>Кад су се другарице састале после неколико дана у врту, поч 
и иструцка по овим џомбама.“</p> <p>Кад су сутра дан питали људи: „Шта је то, Шандоре?“ он се п 
 иди... па нека дођу одмах.“</p> <p>Кад су Лазар и Милева ушли у собу и пришли оцу, он се запла 
кортеш за народне ствари, те пита: „Кад су избори, гласају ли бар онда на српску страну.“</p> < 
е били су потресени до дна душе.{S} Сад су били и опет сами, но и то за мало, јер је Лазар скор 
су је обрадили и засејали житом.{S} Сад су добили од продате хране 240 фор.{S} Утаначили су, да 
новчића и метну их на сто.</p> <p>И сад су прилагали и остали, који 10, који 20 новчића. „Доста 
ло у очи, па и заболело га.{S} И до сад су га многи предусретали у преко због тога, што је он Н 
кони била женска политика?{S} И ето сад су постигле што су хтеле.</p> <p>Па и свако друго зло ј 
ече Срдан, кад му допаде тај глас, „сад су и Лазару одсечена крила“.</p> <p>Са свим је изгледал 
нису спавали.{S} Чинили су све, што год су знали и умели, да најпре зауставе продирање назаренс 
 их оставе код куће.{S} Прозори те собе су отворени, те се и из ње може лепо све чути и видети. 
слили, да им буде већи приход.{S} Цркве су поповске воденице, ништа друго.{S} А у св. <pb n="75 
кад се и сами смирите”.</p> <p>Лекарове су речи необично одјекнуле у души младе жене.{S} Она ни 
Кажу, кад је човек гледао ту икону, све су га мрави подилазили од ужаса и милоте.{S} Но све је  
, да је половина с твога тавана.{S} Све су то жене из твоје куће донеле.{S} А што жена преко го 
рдан: „Нема ту ништа, мој прико.{S} Све су то празни разговори.{S} Слушам данас мог Светозара у 
ве голубице и једне мачке.“ </p> <p>Све су сикнуле на њега.{S} Он је само махао рукама. „Нашао  
„Не лупај главе“, теши га Соломон, „све су то већ измудрили наши јеврејски мудраци.{S} У талмуд 
 црни мачак, тужно мијауче и вели: „Све су ти лекарије забадава, Гавране.{S} Од свију грехова н 
а је мислио, да оде до тетке Стане, где су му стојала деца, а сад га је нешто вукло право његов 
 Очеви, где су вам синови?{S} Жене, где су вам мужеви?{S} Мужеви, где су вам жене?{S} Из једне  
ецо, где су вам очеви?{S} О матере, где су вам кћери?{S} Очеви, где су вам синови?{S} Жене, где 
Жене, где су вам мужеви?{S} Мужеви, где су вам жене?{S} Из једне постеље устадосте, из једне ку 
матере, где су вам кћери?{S} Очеви, где су вам синови?{S} Жене, где су вам мужеви?{S} Мужеви, г 
 и од куда ће ударити киша.{S} Али, где су биле његове мисли?</p> <p>Да сте га запитали, он би  
га до само жену, рече јој:{S} Жено, где су они, што те тужаху?{S} Ни један те не осуди?{S} А он 
не на молитву и питам вас:{S} Децо, где су вам очеви?{S} О матере, где су вам кћери?{S} Очеви,  
Где је онај политирани долап?{S} Па где су она два кревета, па она широка клупа с наслоном?!“</ 
ка.{S} Прснуше голубице, а на месту где су стојале, остаде — перје.{S} Јованка испустила мараму 
а копита.{S} Маца Сувачарова каже: „Где су ти деца, пустињаче?{S} Нада их је мало пре одвела тв 
е парница код суда једва кретала, донде су сплетке и оговарања <pb n="9" /> између брата и сест 
S} То је њина лозинка.“ </p> <p>Госпође су и опет хукале.</p> <p>„Ама по Богу, што хучете?“ пит 
.{S} Не гласају никако.“</p> <p>Госпође су хукале, а мерник Миловић се намршти. „Шта хучете?“ к 
е само да зна речи, него зна и то, чије су то речи, у којој су глави, па чак и у коме стиху.</p 
позове на које место, одмах наводи чије су речи, ко их је забележио, у којој је глави и у коме  
} И њега и Обрена пекло је нешто, обоје су осетили, да је ово ћутање најгоре и да ће најбоље би 
аном врло непристојно проводи.{S} Обоје су се помамили, те се дан на дан успаљују.{S} Чим мисле 
а или шаренила, то је на стварима, које су се затекле из старина.</p> <p>„С пута сте“, каже Мил 
алвинских, али сам слушао и такве, које су „наши назаренски пророци“ сами саставили, дотерали,  
жим се на наше жене, него на жене, које су се затекле код наших људи, а држе се старе вере.{S}  
 осталом оне две-три старије жене, које су имали, биле су једине „верне“ у пуном смислу те речи 
су то биле лепе крпе, сјајне крпе, које су јој тако добро стојале.</p> <p>Светозар је придобио  
и ветар, те отргнути од њега речи, које су на оном месту пале, тај би познао оно, што до сад јо 
рена, а тамо је и тетка Стана, код које су Боривојева деца, те је обећао, да ће сваких 14 дана  
у парохијал оној вероисповести, из које су изишли, па за то и називају тај намет: бедом.{S} Уга 
ху данас у назаренској скупштини и које су већином онако грозно хукале и пиштале над својим гре 
дошао, али му је чуда песму.{S} Девојке су певале селом у сав глас:</p> <quote> <l>„Кинин, кина 
а. „Слагаће нам ма шта.“</p> <p>Девојке су се још подуже разговарале о том: да ли да га питају, 
{S} Досади се то Талијанци, а Талијанке су врашке да Бог сачува, те баш на Божић истури пред Га 
азе, али сад иде обрнутим редом, женске су последње.{S} Завукле се у крај, те чекају, да се раз 
а.{S} Глава му лежи на камилавци а руке су скривене у џеповима.{S} Боривоје се још већма наже и 
диковао у цркви и његове придике бивале су све то вештије, лепше и језгровитије.{S} А ни стари  
најгушћи шевар и данас их нема, пропале су.{S} Тако ћемо мал’те не проћи и с Назаренима, ако се 
} Сад ће да му изреку пресуду.{S} Стале су преда њ, али занемише.{S} Јованка му је најближа; он 
72" /> <p>„Спава... спава...“, шапутале су полако Назаренке.</p> <p>„Лаку ноћ!“</p> <p>Овај пос 
у вест.{S} Дуго је ћутао и он, а ћутале су и жене; на послетку проговори. „Огрни се, мајко, и и 
ам му с јесени упалио кућу.{S} Изгореле су и стаје и камаре, све до тамана, чак и марва.{S} Пет 
ажало се, да се губи шаренило.{S} Хтеле су да уведу — егал.{S} Да богме, да га нису извеле са с 
и, које најчешће допираху до нега, биле су: „Незнабошци... успаљеници... успаљенице...“ Начуо ј 
е-три старије жене, које су имали, биле су једине „верне“ у пуном смислу те речи.{S} Они остали 
ге које стоје с овима у свези, начиниле су голем утисак на душу Боривојеву.{S} Он се испрва зан 
 оне песме: „Три анђела жалило“, хориле су се по селу друге.{S} Да наведемо само ове:</p> <quot 
/p> <p>Жене, које осташе у соби, вртиле су главом.{S} Свака је у себи мислила: „Ух, да незгодна 
 их тамо, у најдаљем крају врта, одакле су и изишле, сабиле се у гомилу, наслониле скоро главу  
лео.{S} Испрва су га лечиле бабе, после су дошли и лекари, али он не здрави.{S} Марта се није п 
мазало на њој натписе и слике.{S} После су покушавали, да очисте икону — врућом водом прали су  
 и девојке и опет дођоше у врт.{S} Ишле су свима стазама, гледале цвеће, смејале се, али Бориво 
ад не угађати себи?{S} Овако мисли ишле су јој по глави, само не тако јасно, но магловито.{S} Т 
ради, него себе ради и његове речи ишле су право на Тому.{S} Напад Боривојев беше много оштрији 
 једнако тамо.{S} У оној полутами дошле су Боривоју као три анђела, која су сишла на земљу, па  
, <hi>врло су рђава времена</hi>, крчме су чак и недељом празне, сваки се усолидио и нико више  
у је постало све равно до Косова, равне су му чак планине и брда, а право му је и оно, што је к 
ма: „Зла жена је казна од Бога.{S} Жене су криве свему овом злу, које је међу нама.{S} Право на 
 неће тући мужа, само ако може.{S} Жене су, кико сам слушао од наших старих, имале у старо врем 
и суди, ако сам ишао на силу...{S} Мене су изломили и ја ћу умрети.{S} Моја стара мајка вришти  
 болест.{S} Кад се лечи, боли, медицине су горке, али друкче не може бити.{S} И он се окрете пр 
о да његова предавања нису ни чуле, оне су виделе само његову жену.</p> <p>„Али баш све једнако 
леда, па оде својим другарицама.{S} Оне су добро виделе, да Боривоје неће да прими дувана.</p>  
ражар, да води Боривоја у затвор, а оне су још једнако тамо.{S} У оној полутами дошле су Бориво 
риповетке дечје; пуно му је срце и пуне су му очи — суза.</p> <p>Још оног вечера дођоше Боривој 
 које не дају човеку живети.{S} Језичне су, па грде, срамоте, а нуз то чине свакојака безакоња  
а била одмах Францускиња, а Францускиње су, кажу, баш веште у том послу.{S} Па опет, дође јој н 
 сахат.{S} То је сав намештај.{S} Клупе су одељене, т. ј. средином њиховом води пут.{S} С једне 
 су као неки искушеници; браћа и сестре су пречишћени од греха и крштени су; пророци су они, ко 
Њихови главни људи устумарали су се, те су шушкали и договарали се<pb n="134" /> до дубоко у но 
.{S} Најбоље, најздравије собе наше, те су намештене, у које и не улазимо, а живимо у вајатима  
, да се свет из невоље научи памети, те су стојали већином скрштених руку. „Како Бог хоће, онак 
ли о бегању, нити је лаком на дуван, те су га испрва пуштали да чисти ходнике, носи судијама во 
 су — душевне.</p> <p>Још је порано, те су скоро сви на дворишту.{S} Сви су одевени чисто, али  
} Ја не знам, како се то трпи?{S} Та те су речи <foreign xml:lang="DE">polizeiwidrig</foreign>, 
нађу болесној Милеви на помоћи.{S} Дете су старије жене са свекрвом унеле у комору, оставиле га 
о „пророци“.{S} Пријатељи и пријатељице су као неки искушеници; браћа и сестре су пречишћени од 
бити добро.{S} И у самој скупштини више су гледали једно у друго, но у свето писмо и „Харфу Сио 
иђена — готово поплашена.{S} Но највише су Боривојеве речи задрле за госпођу Љубу.</p> <p>Она с 
з оваке црквене великодостојнике, какви су већином данас, још су и добри свештеници; крај оваке 
и учитељ не падоше из неба оваки, какви су.{S} Ви сте, господо, из тако зване више интелигенциј 
ривоја преда се: „Кажи ми, синко, какви су греси, који те толико притискују, да баш мораш у Јер 
те ногама својим...“</p> <p>„Ето, такви су нам и данас пастири, брате мој“, тумачи Лазар, „па ј 
 девојку, чак ни опреме.</p> <p>Сватови су били без велика шума и параде, а Марта оног дана нај 
 ланаца, јер су се намножили.{S} Њихови су људи сви имућни, није им од потребе новац, па су ми  
 пољу, а колико их је неваљалих, а први су међу вама?!{S} У божје име немате права судити.{S} И 
да се срозао из неба право у ад.{S} Сви су то приметили и свима би немило.</p> <p>Кад је кратка 
оје и још два три човека у соби.{S} Сви су други Назарени мислили, да хоће да се договоре о неч 
 мало после.</p> <p>„Врло добро.{S} Сви су добри људи тамо.{S} Лазаре, неће проћи дуго, па ћете 
Може се мислити, како је у селу.{S} Сви су огорчени на Назарене, да не може већма бити.{S} А На 
но, те су скоро сви на дворишту.{S} Сви су одевени чисто, али скромно.{S} На женскињама <pb n=" 
 речи су право циљале на Боривоја и сви су и разумели тако.</p> <p>Боривоје је за све то време  
љни.{S} Доктор је био добар човек и сви су га волели, само би се и на њега могле применити с ма 
во се мора предати суду.“</p> <p>Но сви су вртили главом.{S} Наопако ако се и суд <pb n="225" / 
мер и опет пример“, рече он.</p> <p>Сви су му одобравали и сви обрекли, да ће бити на месту.</p 
гну цели, јер немају начина...{S} Многи су звани, али мало изабрани.“</p> <p>Но умешала се и го 
ана, он уста да чита еванђеље.{S} Многи су мислили у први мах, да су речи Томине биле од корист 
ецо“, каже, „да се не уморите.{S} Многи су пошли тим путем, али их врло мало стиже до мете.{S}  
е тумачила, да је он болестан.{S} Други су тумачили, да је то због оне његове наглости с чича-С 
р су обојица заслужили прекор.{S} Други су сажалевали, што се таки ваљани људи толико заборавиш 
ко су говорили, али све је бадава, људи су.{S} Ако и не плачу јавно, плачу у срцу.{S} Извлаче с 
руштва, те се отпоче забава.{S} Старији су разговарали уз чашу вина и читали, омладина је играл 
о крадени свињи, а жандари знају и чији су.{S} Стегоше Гају и изишло је, да је он само за то ст 
речен гроб, гори је и од Фарисеја, који су бар — окречени гробови.“</p> <p>Па и Боривоје упушта 
рављам, да искрено захвалим свима, који су се заузели, да стеку овој књизи што већи број претпл 
је са своје стране: „Слава људима, који су као наш дични професор Здравковић и подобни!“</p> </ 
свињу...{S} И С. В. П. даје онима, који су жедни лепе књижевности, своје приповетке, <pb n="86" 
Здравковић се окреће свештеницима, који су тамо били и вели им: „Ето вам, господо, примера, сле 
и да буде међу вама, да се покаже, који су поштени међу вама.“</p> <p>Врло лепа реч, али врло с 
ову врсту Назарена.{S} Било их је, који су отворено говорили: „Поп-Светозар ће нас под мантијом 
и напао на тврдице, али не на оне, који су тврди на новцу, но оне, који су дар божји, знање сво 
е, који су тврди на новцу, но оне, који су дар божји, знање своје завезали у убрус и чувају га  
S} Прави Назарени, браћа и сестре, који су крштени, не плачу, јер су они пречишћени, препорођен 
е у таквој пустини поједу курјаци, који су тамо велики као телад, за што си онда помишљао на де 
“, вели Мирко, јер их је још било, који су хтели дати. „Па немојте заборавити да разгласите и о 
S} Ја бар свега знам само двојицу, који су на дан венчања <pb n="33" /> оставили жену и отишли  
еда, а старцима назаренским, онима који су у одбору, учини се, као да их тим речима моли Бориво 
ља покајања од мртвих дела.{S} Јер који су се једном просветили и окусили добре речи божје, па  
бацају се једно на друго блатом; а неки су отворено устајали које за Тому, које опет за Боривој 
тра земље од својих прилога, заједнички су је обрадили и засејали житом.{S} Сад су добили од пр 
д друма и промишља.{S} Шта ће?{S} Да ли су још и сад они вуци у риту?{S} Или да буди Лазара?{S} 
творено.{S} Он точи до душе и пића, али су чланови дужни да буду умерени, па ако би и који стра 
{S} У руци вам је свакоме еванђеље, али су вам у срцима тророге виле.{S} Хоћу да идем на суд, х 
 човек измерити“, мислили су верни, али су неверни мислили са свим друкчије.{S} И да на кратко  
нађени овим неочекиваним догађајем, али су изненађени, па и узнемирени, јер песма запиње, сваки 
.“</p> <p>Зачуо се цик; један само, али су све три девојке цикнуле у један мах.{S} Јулка већ хт 
 направиш луд, па да те пусте кући; али су господа у суду учила на школама те ствари, па их не  
ису чудили ни верни, ни неверни.{S} Али су се тим више чудили сви редом, кад се већ после некол 
ржи затвор, суд ће му опростити.{S} Али су га осудили и људи, а они му неће опростити.{S} Он ће 
апостоловање међу оним зидинама?{S} Али су Назарени осетили, да у Боривоју имају апостола, као  
о раније“.</p> <p>Његови другови давали су му са свим за право.{S} Тако је то, кад жена не уме  
дуго.{S} Његови убрзани кораци казивали су Јованци, да му узрујаност још једнако траје.{S} Тако 
 само вели: „Види Бог“.</p> <p>Радовали су се томе и Назарени, али жандари канда још више.{S} Д 
ина и св. духа.“ На обали Дунава појали су неколико „браће“ и „сестара“ песме из „<title>Харфе  
Онда полако изиђоше из кола.{S} Стојали су дуго и дуго без речи и покрета.{S} На послетку ће ре 
енској ствари, но на слободи.{S} Чекали су га као Месију, сад видеше, да се у њему преварише.{S 
ло до хатара, а кад се вратио, дочекали су га попови с литијом.{S} Но, наравно, оно је била дру 
д поп-Светозара на вечери и наздрављали су до по ноћи сретном успеху.</p> <p>После четрнаест да 
{S} Лазар га је потражио једном — имали су неких својих рачуна — и Боривоје га је врло лепо при 
, никад ни речи више о њему.{S} А имали су краву, деца су ту краву звала:{S} Џуџа, па је у оно  
 <p>Скупљени људи, жене, девојке трпали су се око Боривоја и руковали се с њим.</p> <p>Боривоје 
школи.{S} Њихови главни људи устумарали су се, те су шушкали и договарали се<pb n="134" /> до д 
и, да очисте икону — врућом водом прали су је и рибали, са чега се утрла боја још већма.{S} За  
, госпођа седе на своје место, а остали су грискали усне.{S} Мало за тим би крај предавању.{S}  
ли жену и отишли у крчму.{S} Они остали су мирно остали код куће и место да су се опијали из ча 
инама, пророцима на само.</p> <p>Остали су само:{S} Мирко, Тома, Боривоје, Јова и Варвара.</p>  
дому“?</p> <p>„Хвала,“ каже он, „остали су здрави.“ (Назарен неће никад казати: <hi>Здрави</hi> 
ер он то не зна, већ увек вели: „Остали су здрави,“ или:{S} Оставио сам их здраве“).</p> <p>Сад 
му се, да већ ходи тим путем.{S} Довели су му децу, те је и њих видео здраве.</p> <p>Његова тет 
ју „сотону“?</head> <p>Сутра дан седели су Назарени у својој скупштини скрушени као погорелци н 
што но кажу, велику част и маст, волели су да даду повећи прилог друштву добрих људи, али се оп 
аша жена од своје воље пошла за вас или су је натерали?“</p> <p>Боривоју као да одахну.{S} Из о 
 <p>Кад се Пера ослободио затвора, били су Лазар и Боривоје сами у ћелији.{S} Лазар се трудио д 
ила година дана од смрти Срданове, били су сватови Лазара и Цвете.{S} Нису градили што но кажу, 
да су хвалиле њега.{S} Тога вечера били су сви гости код поп-Светозара на вечери и наздрављали  
 и умро.</p> <p>И Лазар и Боривоје били су потресени до дна душе.{S} Сад су били и опет сами, н 
уном смислу те речи.{S} Они остали били су тамо, јер су се онде затекли и од њих један по један 
 и како се зову сви ти реформатори били су ваљани и даровити људи и сваки од њих је из светог п 
но Срдан не даде. „Остави“, каже, „били су и у јутру и по подне, имају они и свога посла.“ "</p 
погледу.{S} У слободним часовима бавили су се вртарством и пчеларством, што им беше најдража за 
 оним страшним искушењем.{S} Заборавили су ону народну реч: „Помози себи сам, па ће ти и Бог по 
 души иста, која је била и пре; тврдили су, да је њен плач био комедија, а њено Назаренство шпе 
а му то забране и нису хтели; и тражили су пута, па нису нашли. „Ох, да ће само спласнути отоци 
д онога, што беху на почетку.{S} Тужили су се на жене, како су им оне криве, а нису увиђали, да 
ово успаљивање.</p> <p>Истина, долазили су други на Матино место, али боље да нису.{S} Ови нови 
путеве не може човек измерити“, мислили су верни, али су неверни мислили са свим друкчије.{S} И 
.{S} Некима се у души допадала, мислили су у себи:{S} Нека их мало, нека се прохрвају, није зго 
} Само да се та ватра не угаси, мислили су.{S} Млад је, то је тек слама, младићка бујност, која 
х, да ће само спласнути отоци!“ мислили су у себи...</p> <p>Кад изиђоше, рече Тома: „Зла жена ј 
n="125" /> <p>Говор чича Станка примили су на послетку сви лепо.{S} Осетише, да је рекао многу  
 је јако дувао; таласи на Дунаву шумили су обалом, а црни облаци су прелетали висином и врло че 
а другој страни нису спавали.{S} Чинили су све, што год су знали и умели, да најпре зауставе пр 
аштина.</p> <p>Светозар и лекар учинили су у оне дане све, што су могли.{S} Лекар је у друштву  
гље не долази до готове зграде, уверили су се доцније и Назарени, да се од првог удара не руши. 
Како Бог хоће, онако ће бити“, говорили су испрва, а после кад дође смрт на праг њихов, рекоше  
столици, чело ногу његових.{S} Говорили су тихо, скоро шапућући.{S} Светозар је пољубио оца у р 
уго, на њихов будући живот.{S} Заносили су се, како ће они вредно упоредо обрађивати њиву народ 
о.{S} Уз помоћ Ф*-ских Назарена крстили су Варвару у Дунаву с вечера, кад се већ ухватио мрак.{ 
 пут били позвани пред судију, добацили су онде у ходнику једно другом тако крупних, гадних реч 
 од продате хране 240 фор.{S} Утаначили су, да ове године сеју 8 ланаца, јер су се намножили.{S 
ека се треби из пшенице“.</p> <p>Решили су, да позову сву браћу и пријатеље, да поберу Војинов  
рква нема редовне службе, а друго, чули су и они, да ће данас и прота и попови у скупштину, па  
 почеше и чланови да се множе.{S} Дошли су они, који у све сумњају, који чекају најпре утрвен п 
ани и од апостола.{S} Крст и иконе вами су идоли.{S} Зар ви <pb n="146" /> не знате, шта је то  
ли: „Незнабошци не имајући закона, сами су себи закон.“ То значи:{S} Ма не знао да има Бога, ак 
 одмах.{S} А баш и јесте тако, Назарени су баш сад на својој вечерњој молитви.</p> <p>И таман Н 
а, па је и прота још ту.{S} Но Назарени су знали.{S} Као ватра просу се међу њих вест о ономе,  
шпекулација, да се уда.</p> <p>Назарени су врло оскудни у младим женскињама, па је тамо лако —  
ен и она поче да служи.</p> <p>Назарени су у јелу и пићу умерени, али нису уздржљиви.{S} Не поз 
сестре су пречишћени од греха и крштени су; пророци су они, који имају неки виши дар — пророков 
ко дошло, тако прошло“.{S} Непросвећени су људи мало застранили, на скоро ће се вратити и сами. 
нији људи међу вернима онога места, они су главе одбора, који воде бригу о најважнијим стварима 
е и место да су се опијали из чаше, они су се опијали са њезиних усана.{S} Само штета, што тај  
то баш у назаренским породицама.{S} Они су у оној зарази видели божју казну, божју вољу, да се  
гове са врх брега и са дна мора.{S} Они су држали, да главни Бог седи на Олимпу, те пијанчи, ра 
што оставио, до ли отровану крв.{S} Они су неспремни и неспособни за борбу у животу, а већином  
аде свом жестином на свештенике.{S} Они су, са којих долазе саблазни и они ће се казнити.</p> < 
 код Назарена платити парохијал.{S} Они су дужни да плаћају парохијал оној вероисповести, из ко 
} Ми их не држимо за велико зло.{S} Они су мирни људи, који се у свачему држе реда, плаћају нај 
је први почео да истерује сотону, а они су и хтели да му то забране и нису хтели; и тражили су  
шло је код Назарена по старом.{S} И они су се множили, те је изгледало, да у свему <pb n="208"  
 беше управљен против њега; многи верни су седели као окамењени, а Томи је позлило...</p> <p>По 
е му и опет не оста дужан.</p> <p>Верни су гледали ову борбу у скупштини —- како који.{S} Неким 
е више оно, што треба да је.{S} Пастири су занемарили стадо и стадо сад блеји куд које, па није 
ођени, напојени св. духом, њихови греси су им опроштени и сотона нема над њима власти.</p> <p>Н 
<p>„Боже сачувај“, вели Здравковић, „ти су јадници далеко од српске свести.{S} Не гласају никак 
столе жене, него само људе.“</p> <p>„Ти су га људи и продали и распели“, каже Јованка. „У Бечу, 
 обесио га.{S} Он нити је посвећен нити су над њим читане молитве нити га ми држимо за свету ст 
лазе мирно са шапатом, али њихови гости су у приличној гунгули.{S} Умирују поп-Јашину госпођу,  
 Дунаву шумили су обалом, а црни облаци су прелетали висином и врло често заклањали месец.</p>  
имљене и упрљане крпе.{S} Но у породици су је опет за то већма поштовали, него ма коју другу ик 
</p> <p>Дође и та недеља.{S} Свештеници су оног јутра у цркви са амвона упутили народ на та пре 
друштво иде у опште суноврат?{S} Узроци су исти.{S} Злочини, који падају под казнени закон, нис 
ечишћени од греха и крштени су; пророци су они, који имају неки виши дар — пророковања.{S} Уз о 
 прате сваки покрет њен.{S} Они јастуци су већ мекши, примише многу сузу из ока Милевина, а не  
реба да светли на столу.{S} Његове речи су право циљале на Боривоја и сви су и разумели тако.</ 
но је лице увело — боно, помодрило, очи су јој наводњене као небо, из кога хоће да пљусне киша, 
ујемо сеоско јавно гласило.{S} У вароши су то новине, али на селу нема новина.{S} Тамо је јавно 
него зна и то, чије су то речи, у којој су глави, па чак и у коме стиху.</p> <p>Кад Лазар дође  
рукчије.{S} И да на кратко кажем, о њој су говорили, да је она у души иста, која је била и пре; 
удиле и заблудиле, као Рахела.{S} О њој су, кажу, и спевали момци ону песму:</p> <quote> <l>„Ка 
ве је то пре било код нас, ама све, чак су и црквене општине узајмљивале новац без интереса.{S} 
ра три године.{S} За те три године увек су ме учили, како ћу да убијем; увек ја да убијем друго 
ма, то је таман добро дошло.{S} Јер док су они цео дан заједно, па се и позаваде и поиграју и о 
о је криво, што вам попусти.{S} У вашим су рукама одбори црквени, па изволите наредити, да се с 
ати, па се Лазар лепи ње.“</p> <p>У том су стигли до куће Томине.{S} Пред њима су ишле две женс 
ји ни у Африци знали за дуван.{S} Дуван су бели људи познали скоро на 1500 година после Христа, 
 није упалио — кућу...</p> <p>Сутра дан су сви поранили, само се Лазар необично успавао. „Нека  
право — српско весеље.</p> <p>Сутра дан су већ спевале врашке девојке то весеље.{S} Али то не б 
уђеника врло пријатна ствар.</p> <p>Ово су главни разлози, са којих Назарени освајају тако лако 
овима.{S} То и није Бог заповедио, него су то попови измислили, да им буде већи приход.{S} Цркв 
вин?“</p> <p>„И то није истина.{S} Него су ме три дана мучили, да кажем и оно, што није.{S} Вез 
т се сабише у гомилу, те шушкају.{S} Ко су ти Назарећани?{S} Каква им је вера?{S} У школи нису  
 њега на просто српски:{S} Зна ли он ко су то „Бугери“, и одмах ће ти казати.“</p> <p>„3ар Буге 
дину дана осетише чланови друштва, како су промењеним животом очврсли телом и духом, осетише ча 
ника и вели: „Ох, жено, жено, гле, како су му конопци засекли зглавкове.{S} Да су га и жандари  
 почетку.{S} Тужили су се на жене, како су им оне криве, а нису увиђали, да је онај још слабији 
.{S} Није још никако био на чисто: како су пресудиле његову ствар она три окамењена — анђела.</ 
Боривоје је необично леп човек, па како су сад стојали једно према другом, било их је милина гл 
 почиње...{S} Прота ће напред, али како су с њиме у друштву женскиње, застаде код школских врат 
, да сутра у недељу, оду сви овако како су у назаренску скупштину и тамо на лицу места да здеру 
толико, колико и заклетва.</p> <p>„Како су вам деца?“ пита она. „Јесте ли затекли све на миру к 
јутрос“, хвали се трећа. „Мамика“, тако су звали у селу Чивуткињу трговкињу, „видела ју је, кад 
радим у облику романа.</p> <p>Ето, тако су постали „<title>Назарени</title>“, ма да с овом књиг 
, да га можемо сви ми разумети.{S} Тако су и апостоли то исписали.{S} А да је Христос мислио, д 
 рекоше само: „Бог дао, Бог узео.“ Тако су говорили, али све је бадава, људи су.{S} Ако и не пл 
<milestone unit="subSection" /> <p>Тако су прошле оне три недеље и дође повечерње дана, кад ће  
на, шта се око њега догађа.</p> <p>Тако су мислили сви, тако је мислила и Нада, па тако је и би 
 већ си ослабио као добар хрт, а далеко су три године.“</p> <p>Но Боривоје је слушао од оца Мел 
рза јахања, па и не примећаваше, колико су његове речи утецале на њу.</p> <p>„Боловала је“, реч 
 из блата, јер он није ни сањао, колико су вични Назарени св. писму.</p> <p>Умешао се и бележни 
ead>Развиђава се.</head> <p>Но у колико су се Назарени дали на савршенство и били савршени, то  
 послао га у крчму.{S} Та да!{S} Толико су му Назарени сина били залудили, да он и сам не памти 
у дана и старији чланови друштва толико су успели, да су и Мишу привели у друштво, те им онда п 
У том добу свога мучења и кињења толико су ровити, да врло лако ухвате клицу болести, а кад је  
они, који не беху чланови друштва, мало су попустили од стара живота.{S} А на место оне песме:  
лонити зађевица о црквеном закону, врло су значајне.{S} Апостол Павле, тај најдаровитији и наји 
огу то <pb n="195" /> платити, <hi>врло су рђава времена</hi>, крчме су чак и недељом празне, с 
к јој беше милије од оних крпа.{S} Само су то биле лепе крпе, сјајне крпе, које су јој тако доб 
У које се село увукло Назаренство, тамо су капиџије поспале на капијама.{S} То је његово мишљењ 
могао је и он доћи с осталима, али тамо су биле и женскиње, а он није желео, да га виде на улиц 
е га на кола и одјури кући.</p> <p>Тамо су полусмрзнутог калуђера доста тешко повратили у живот 
заренским скупштинама слушао, очигледно су узете из молитвеника калвинских, али сам слушао и та 
бог вртарства, које због пчеларства, то су врло згодни људи за наше друштво, јер сви они не мар 
ти, зар ниси чула, да то не вели он, то су речи апостола Павла“.</p> <p>„Шта зар оно, како смо  
оже веровати.</p> <p>Они, који поју, то су браћа и сестре, а они који плачу, то су из редова пр 
су браћа и сестре, а они који плачу, то су из редова пријатеља и пријатељица.{S} То сад њих гри 
воје тако разликује једно од другог; то су рођена браћа.{S} Анархизам проповеда: „Пали, кољи, р 
се хори већ по рогљевима — песма.{S} То су сеоске новине.{S} Ту се хвали и куди, узноси и исмев 
 дна душе потресла смрт Милевина.{S} То су опазили сви, а највише Назарени.{S} Он се сад још ма 
и мириси, а забруја звонки кикот.{S} То су госпође.{S} Сад се појави црвени појас, прота, па он 
лија коље децу, јер су некрштена...“ То су биле последње речи несретне жене.</p> <p>Кад је лека 
 о докторово предавање.{S} А богме и то су учиниле, јер се хорило шором:</p> <quote> <l>„Тврда  
кад је тако?“ пита Светозар.</p> <p>„То су били“, одговара Лазар, „само трезвенији старији људи 
 и умирио узбуркане духове.{S} Нарочито су господа професори осетили, да је овај сеоски учитељ  
 и лекар учинили су у оне дане све, што су могли.{S} Лекар је у друштву добрих људи разјаснио в 
еколико топлих речи захвалио им је, што су њега незнатна, мала и грешна примила браћа у тако ва 
ересовање најбоље засведочава тиме, што су чак неке наше црквене општине поручиле повећи број к 
} Не може се лако исписати све оно, што су људи међу собом шушкали, а није ни потребно.{S} Дај, 
аше прилике.{S} Навео је чак и оно, што су писали Грци и Римљани од пре Христа против гиздања и 
питати.{S} Шта ти мислиш Славна, за што су га затворили?{S} Да није убио човека...?“</p> <p>„Шт 
м јасно, <pb n="164" /> па и то, за што су завесе остале незастрте.{S} Види се, да Милева има к 
„Леп је“, кажу обадве.</p> <p>„А за што су га затворили?“ пита Славна.</p> <p>„То бих и ја воле 
ми, да га се држимо“.</p> <p>„Па за што су апостоли постављали епископе, свештенике, ђаконе, ка 
спитује га млади испитник даље, „за што су вас затворили на три године?“</p> <p>Боривоје подиже 
 политика?{S} И ето сад су постигле што су хтеле.</p> <p>Па и свако друго зло је отуда.{S} Бада 
даљи крај, лагано, истим редом, као што су и дошле.{S} И опет се сабиле у гомилу, наслониле гла 
и покупиће опет стадо у гомилу, као што су га рђави растурили.“ Предлаже, да свештенство ревнос 
алило.{S} А плачу не за друго, него што су остариле, па морају умрети.{S} Суседи их узели у под 
ика мана у Назарена?“ пита.</p> <p>„Што су против сваке просвете и сваког напретка“, каже им Зд 
 онога ти“, продера се чича-Срдан, „зар су те већ толико залудиле оне негдашње коњокрадице.{S}  
ли су, да ове године сеју 8 ланаца, јер су се намножили.{S} Њихови су људи сви имућни, није им  
ло, нека се прохрвају, није згорег, јер су обојица заслужили прекор.{S} Други су сажалевали, шт 
уло је све, па се задрмале и цркве, јер су и оне из људи</hi>.{S} Ви сте устали да тражите дела 
е речи.{S} Они остали били су тамо, јер су се онде затекли и од њих један по један отпада.{S} И 
аке.{S} Није ни време нашао згодно, јер су пили.{S} Каже им:{S} Ја бих вам казао нешто, браћо м 
, коју поју Срби на српском језику, јер су ноте истоветне.{S} Оне две Мађарице не знају појати. 
 Лазар га је очекивао тек у недељу, јер су Назарени из Боривојевца сваке друге недеље ишли <pb  
оља, то нам пророк Илија коље децу, јер су некрштена...“ То су биле последње речи несретне жене 
 сестре, који су крштени, не плачу, јер су они пречишћени, препорођени, напојени св. духом, њих 
зађевице, а не смеш да их опоменеш, јер су готови да отпадну, мораш да их држиш као јаје на дла 
ме давати прекомерно пића.</p> <p>Данас су се скупили на забаву.{S} Лекар је отворио забаву с п 
раћа тамо баш лепо упутише.{S} Пролетос су закупили 4 јутра земље од својих прилога, заједнички 
по правилима пред суд добрих људи, опет су оба брата изрекла, да хоће да се покоре том суду.{S} 
ратује, свети се, чини прељубе — а опет су ти људи били бољи од Богова им, били поштени и пуни  
лагано из собе и промрмља у себи: „Опет су Назарени поштени људи.“</p> <p>Ово је већ двадесети, 
м облику она велика научна истина, коју су лекари и педагози тек у новије доба изрекли и која г 
диже се човек сува, бледа лика, на њему су трагови дуга робовања.{S} Из <pb n="150" /> груди му 
 овамо дође, тако вечерас...{S} На дану су човеку више мисли за послом.“</p> <p>„Хм, а како ћу  
ад се више не врати у село.</p> <p>Перу су затворили у сеоску кућу на два-три дана, па га пусти 
олико свештеника из места и околине, ту су учитељи, ту трговци, ту ковач Шандор, а има и неколи 
уго по селу причало о тој вечери.{S} Ту су биле рибе од Орида, од оне врсте, по коју је Краљеви 
по мало картати, за тим по много, па ту су Цигани, па мамур, те се скоро окануо рада.</p> <p>Да 
а је у најелегантније одело.{S} О врату су јој дивна три реда бисера, нека се не каже, да она о 
достојнике, какви су већином данас, још су и добри свештеници; крај оваке наше више интелигенци 
њих гризу њихови греси, кају се.{S} Још су непречишћени, бедни, сотона није још изишао из њих с 
е и донесите“, па онда оде кући.{S} Још су неки од гостију били у механи, те диванили:{S} Како  
 придобије сеоску интелигенцију.{S} Још су удесили, да у прво време не иду за тим, да само буде 
штовали, него ма коју другу икону и још су увек палили пред њом кандило.</p> <p>Мартин брат је  
 заједно помоли Свевишњему.“</p> <p>Још су њих двоје говорили реч-две, кад се из гомиле женскињ 
?</head> <p>Освануо је леп јесењи дан — субота.{S} И ако је већ 8. септембар, мала Госпојина, о 
Но ни једна од њих није могла да сачека суботе, него удри још у понедељник.{S} Онда је Бог узео 
их, имале у старо време право, да сваке суботе туку мужеве.{S} Но ни једна од њих није могла да 
а.{S} Из <pb n="150" /> груди му се оте сув кашаљ, па кад му се кашаљ утиша, он проговори: „Ја  
е звери, но што нас данас годинама мучи сува болест; ја држим, да нам је боље било, кад су нам  
о не остаде на томе.{S} Подиже се човек сува, бледа лика, на њему су трагови дуга робовања.{S}  
на и Боривоје дошао од силног поста као сува грана.{S} И хајд, што пости строг пост, али има и  
, прокисава, а он је сиромах.{S} Славку Сувачареву ће дати из опште благајнице 40 ф. у зајам, д 
пристајем у разговор са женама“.</p> <p>Сувачарка га гледа погледом, као да хоће да га сажали.< 
да се тек показа вражја копита.{S} Маца Сувачарова каже: „Где су ти деца, пустињаче?{S} Нада их 
уше, ко не зна, рекао би, да је то Маца Сувачарова, али би се преварио.{S} Њен је само лик и ње 
и сва уживања онога света.{S} Шчепао је Сувачарову својим сувим прстима за гушу и би је за изве 
рштано и позлаћено гвожђе на „поповској сувачи?“ Сад разбира већ и поједине куће.{S} Оно је там 
нема вечере без шљива; или ће их изести суве иди куване, компот уз печење.{S} Они их доносе из  
а света.{S} Шчепао је Сувачарову својим сувим прстима за гушу и би је за извесно удавио, само д 
се ствар већ довести у ред“, рече Лазар сувим гласом. „Хајдемо на молитву.{S} Довео сам собом н 
кошка с децом.{S} Деци се прохтело мало сувих шљива.{S} Има их она на тавану читаву врећу.</p>  
и дође помало жао Боривоја.{S} Јулка је сувише ватрена, па за то се умеша и она у разговор. „Ка 
поче онде, где је Лазар стао.{S} Био је сувише вешт, а да одмах на почетку задре за Лазарев гов 
 стање</head> <p>Болест чича-Срданова и сувише се отегла.{S} Кад га онаква доведоше кући, домаћ 
ти Лазару од Цвете, али нађе Боривоја и сувише уздржљива и расејана.{S} Тада се окрете на другу 
о стење; она студена вода у сред зиме и сувише га расхлађује.</p> <p>Кад је Тома дошао до Срдан 
се не удаје, али је ратарски домазлук и сувише теретан за женска плећа.{S} Марта је издржала и  
нда затекло код тебе, али ти то одело и сувише чуваш и цениш.{S} У место да си то одело носила  
осле све јачи, брује као оно ветар кроз суво, јесење лишће.{S} Што даље напредује песма, тим се 
и намргоди се.</p> <p>Жена, бледа лика, сувоњава, ступи из гомиле напред и рече: „Не може се до 
Њега је осудио суд и кад издржи затвор, суд ће му опростити.{S} Али су га осудили и људи, а они 
аже јој: „Момак је умро, сведока немаш, суд је ону ствар свршио; сад има друга посла — иди враг 
>Његова тетка Стана узела их је к себи; суд им је поставио стараоца, а и издржавање им је осигу 
и и они решавају, мире и досуђују...{S} Суд добрих људи био је код нас Словена још пре Христа,  
и Милева је говорила, да није хтела.{S} Суд је према томе осудио Обрена на 4 године тешке тамни 
срцима тророге виле.{S} Хоћу да идем на суд, хоћу да га дам на адвоката, орјатина једног, па и  
су ми оковали руке, да ме носе овамо на суд, не могох сам да се попнем на кола, па узела двојиц 
ају овце, он их дели и прибира, и његов суд вреди у томе највише.</p> <p>Тада се догоди несрећа 
е још у горе време и још неприправнијег суд не нађе...”</p> <p>Молитва завршује дакле речима на 
ђански спорови не иду по правилима пред суд добрих људи, опет су оба брата изрекла, да хоће да  
и из св. писма, да се свећа не меће под суд, да тамо светли, где је нико не види, но треба да с 
ијатељ“, за тим „верни“, и кад му изиђе суд, да одседи шест месеци затвора, Назарени га испрати 
рно се промишљале о томе:{S} Да ли може суд затворити и таког човека, који нити краде нити убиј 
Он је сретан“, мисли у себи, „јер му је суд допустио, да истрпи казну“.{S} Завиди му, поздравља 
 дечје.</p> <p>Умирен чекао је Боривоје суд; радо и весело ће издржавати, што му се досуди, сам 
оду, да буде код куће, док му не стигне суд.</p> <p>Лазар се вратио у село, али не у очеву кућу 
теди ме, то је за мој грех.{S} Кад неће суд, казни ме бар ти“.</p> <p>Та трпљивост пробудила је 
и више увлачиш у зло, тим ће све боље и суд видети, да си луд.{S} А луди нема суда.{S} Е сад ид 
и су вртили главом.{S} Наопако ако се и суд <pb n="225" /> умеша у то.{S} Та он је први почео д 
а спора међу члановима, онда се састави суд од старијих људи и они решавају, мире и досуђују... 
стол Павле: назива жене „слабији женски суд“, и не даје им нигде истих права као мушкима.{S} А  
и.{S} Поче да мисли на смрт, на страшни суд, који је брат Тома у скупштини тако потанко и с так 
ш јаче зацикаше, мисле дошао је страшни суд, јер ломњава једнако траје.{S} То ради Боривоје.{S} 
, а већ му јављају, да ће скорим добити суд.{S} Зову га пред судског старешину, председника?</p 
и моју.“</p> <p>Дође и други па и трећи суд, а све три, па три године.{S} Боривоју изгледа то д 
е.{S} Бранилац је уложио призив на виши суд, али док је призив био на путу, Обрен је умр’о.</p> 
ан и други изабраше по три човека у тај суд, а та шесторица изабраће седмога.{S} Што та седмори 
а изиђем приправан пред тебе и да чујем суд твој о некој врло важној ствари, па да онда у нашем 
.{S} Па шта мислиш:{S} Колико би ми дао суд, да му прокажем све, што сам до сад нарадио?!{S} Ев 
и роб.</head> <p>Док је Боривоју изишао суд до краја, прошла је читава година.{S} Остале му дак 
очигледно је венуо.{S} Наскоро је добио суд.{S} Мати му продала тако рећи и сукњу, те узела бра 
Тамо му је и бранилац, кога је поставио суд, па хоће да се разговара с њим.{S} Висок, крупан чо 
подилази и неки ужас.{S} Њега је осудио суд и кад издржи затвор, суд ће му опростити.{S} Али су 
м вам донео тај; хтео сам да дознам ваш суд“.</p> <p>„Кушали сте ме?“ пита Јованка.</p> <p>„Не  
м вам.{S} Него бих волела, да чујем ваш суд о оним приповеткама, које сам вам ја дала“.</p> <p> 
ма па чак до последњих дана и страшнога суда. </p> <p>„Шта читате из св. писма?“ — пита је Бори 
и суд видети, да си луд.{S} А луди нема суда.{S} Е сад иди братко — збогом.“ Па лепо изгура Бор 
 кући?!{S} Ни бриге те није, за то нема суда, а за жену ћемо се већ разговарати.{S} Ти си, брат 
х новина нема апелате, нема штампарског суда.{S} Њих не можеш ни умолити ни потплатити.</p> <p> 
послетку?{S} Боривоје је стрепио од тог суда.</p> <p>Ево их иду...{S} Долазе све три, оним исти 
јима си учинио зло, баш и задржавају од суда, ти се сам од своје воље мораш јавити власти, да п 
рећи — дететом.{S} И док се парница код суда једва кретала, донде су сплетке и оговарања <pb n= 
жу, Шваба измислио Назаренима да се без суда погоде.{S} Хоћу да кажем:{S} Све што је данас лепо 
ио.{S} Каже му: „Мани се ти краљевине и суда, јер ако се потегне та ствар, ти ћеш настрадати.{S 
уша ко преварити, томе не би требало ни суда ни џелата, но би му она судила.</p> <p>Мартин брат 
 <p>Овакав говор није отрпео председник суда без приговора.{S} Обренов бранилац му није остао д 
p> <p>Обрен ћути.{S} За тим се истражни судац дохвати пера и хартије, те поче редован испит.</p 
ћутао.{S} Доста ми је.“</p> <p>Истражни судац је дозвао судског лечника, да прегледа Обрена.{S} 
а доцније му поверише још већма.</p> <p>Судац Јелачић стојао одмах трећа кућа од затвора, те је 
ош није ни изишло из земље, а већ му је судбина донекле решена.{S} Ако му у упаљеној земљи учма 
жило се вече, кад је требала да се реши судбина чича-Срданова, па можда и нешто крупније.{S} Је 
их.{S} Нас грде, а не питају какви смо; суде нас, а не познају нас.{S} Бог види срца наша и дел 
браће седмога.{S} Што та седморица онда суде и досуде, тако ће бити.</p> <p>Но таман је та ства 
о могао извадити за луду, па да те и не суде.{S} Али и без тога ћу те опростити беде.{S} Ти си  
 На послетку га затворише и хтели да му суде.{S} Но он полудео, па га пустише.{S} Сад трчи село 
ао је Здравковић, шта говори свет и шта суди о његову предавању.{S} Не чу ништа друго осим оно, 
е. <hi>„Кајте се људи, иде време, да се суди“</hi>, казивао би им обично и успевао би.</p> <p>Г 
рни му и други.</p> <p>„И ко хоће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и хаљину. 
метнуо руку на срце и вели: „Бог нек ми суди, ако сам ишао на силу...{S} Мене су изломили и ја  
ао, а ја немам чим да платим!{S} Гле, и судија долази да изрече пресуду; имам много тужитеља, а 
 л’ се бранила, отимала?“ пита истражни судија.</p> <p>„Није, нисам опазио ништа“.</p> <p>„Лаже 
зрадио.{S} Панта се предигао и истражни судија је пустио Лазара на слободу, да буде код куће, д 
, добро те је научио“, вели му истражни судија. „Али се теби не верује.{S} Ето, Милева каже, да 
ше до истражног судије.</p> <p>Истражни судија је још доста млад, али мргодаст човек.{S} Дуго г 
но“</hi>.{S} Али само да је у рају било судија, Ева би после три дана сигурно отрчала к њима, д 
на суду; затворите ме и казните ме“, но судија је завирио у акта, па је отерао.{S} Каже јој: „М 
а испрва пуштали да чисти ходнике, носи судијама воде, послужује их, а доцније му поверише још  
оведи баш, кад га одведоше до истражног судије.</p> <p>Истражни судија је још доста млад, али м 
о за целисходно, да у рају ствара још и судије“.</p> <p>Овакав говор није отрпео председник суд 
/p> <p>„Молим, да ме одведете истражном судији и то одмах“, вели Боривоје. „Хоћу да му покажем  
S} Све му је казао онако, као истражном судији, па заврши: „Ја ћу скоро, што но кажу, Богу на и 
о у Назаренству.</p> <p>Ишла је потајно судији и казала му: „Онда сам лагала на суду; затворите 
њен брат по други пут били позвани пред судију, добацили су онде у ходнику једно другом тако кр 
требало ни суда ни џелата, но би му она судила.</p> <p>Мартин брат поштовао је јерусалимску ико 
 на улицу.</p> <p>Баба Језекиља није му судила, но га је пред Мартом још похвалила.{S} Каже: „К 
то је истина.{S} Данас се ми парничимо, судимо, а ето, кажу, Шваба измислио Назаренима да се бе 
к, ниси ни студен ни врућ...“</p> <p>Да судимо по Милевину лицу, рекли би, да јој је годио тај  
рима, но што ме овако изломи.{S} Бог ти судио, орјатине и поганиче!“ И сад осу на њега гомилу н 
е Савета Ивина свему крива, Христос јој судио, вештици проклетој.“ Каже: „Шта би ти дуго трпела 
>Госпођа Меланија је планула: „Дакле ви судите по ситницама о целом човеку?{S} Је ли то лепо и  
{S} Како ви схватате Назаренство и како судите о њему?“</p> <p>Чича Станко, човек около својих  
а не заоштравамо:{S} Господ ће видети — судити и пресудити“.</p> <pb n="110" /> <p>Цео одбор ду 
међу вама?!{S} У божје име немате права судити.{S} И ако је ваша црква Христова, онда не смете  
ти никог истерати, не можеш онде никоме судити, то је Божје право.{S} Ти треба да иштеш дела, д 
ји ће нам једаред страшно и немилостиво судити.{S} За то га се бојао, молио му се и хтео чак у  
какав ће ме ужас обузети, кад ме почнеш судити пред лицем ангела, архангела и свега света за св 
акав ће ме страх обузети, кад ми почнеш судити пред лицем анђела, арханђела...“</p> <p>У пола м 
ед тобом, јер се и тебе тиче.{S} Ти ћеш судити и пресудити данас међу нами.“</p> <p>Глас, којим 
ју изгледа то до душе мало, али кад сви судови веле, да је доста, право је и њему.</p> </div> < 
зекиља!{S} Она је испоручила, да ће сви судови, сви министри (пештански и бечки), па на послетк 
о за опроштај и да прекину парницу пред судом.{S} Тако је и било.</p> <p>Но била је ту и друга  
 то остало толико земље, да ће залећи и судске трошкове и покрити све потребе дечје.</p> <p>Уми 
асуо Нади у прса.</p> <p>Кад је доцније судски лекар прегледао раздрускану лешину несретне жене 
а ће скорим добити суд.{S} Зову га пред судског старешину, председника?</p> <p>„Имаш ли браниоц 
ми је.“</p> <p>Истражни судац је дозвао судског лечника, да прегледа Обрена.{S} Лечник се жалио 
е треба ми“.</p> <p>”Ако теби не треба, суду треба.{S} У крупнијим стварима мора бити бранилац, 
би главу.{S} Не говори више као онда на суду, но највише криви себе.{S} Сад хоће да олакша души 
судији и казала му: „Онда сам лагала на суду; затворите ме и казните ме“, но судија је завирио  
е узела браниоца.</p> <p>Бранилац је на суду изговорио лепу беседу о ускакању код Срба.{S} Каже 
„Драги мој“, каже, „ја ћу те бранити на суду; не бој се, не може ти бити ништа“.</p> <pb n="67" 
лаву, а неко рече: „Ово се мора предати суду.“</p> <p>Но сви су вртили главом.{S} Наопако ако с 
, само ми поклоните то, да се не јављам суду.{S} Доста сам ја, брате, тамновао свога века, па ј 
, мирно, моја ће бити брига, да покажем суду ствар.{S} А ти говори што год хоћеш против себе.{S 
знионицу, но га задржали, да у окружном суду издржи казну.</p> <pb n="69" /> <p>Упознаше га брз 
брата изрекла, да хоће да се покоре том суду.{S} И један и други изабраше по три човека у тај с 
свануло, кад стиже тамо, па се пријавио суду.{S} Исказао је све, признао је своју кривицу и иск 
, па да те пусте кући; али су господа у суду учила на школама те ствари, па их не можеш превари 
них очију упрто је у њега.{S} Господи у суду је рекао, шта је учинио, сад не може да му пређе т 
 ми је фалило.{S} Показао сам истражном судцу, да нису вуци растргли Стевана, с којим сам био к 
hapter" xml:id="SRP18966_C8"> <head>Два суђења.</head> <p>Обрен је добро осетио, да се у њему п 
 кикот великог фишкала.</p> <p>Дође дан суђења и Боривојев бранилац доби мал’ те не у свему пра 
 описивао, као да је сто пута гледао то суђење својим рођеним очима.{S} И она до сад онако трез 
Но Перу је мучила друга мисао.{S} Често сужанство убило му је снагу, подрило му здравље, и он < 
ата и неког угураше у собу.</p> <p>Нови сужник је био млад, висок човек, у ратарском оделу, тек 
оцу, Милева им даје свакојаке понуде за сужника. „Он је сретан“, мисли у себи, „јер му је суд д 
 за њим врата, било је у ћелији још два сужња, и то ратара.{S} Један је био крупан, висока чела 
> <pb n="64" /> <p>Обрен тешко уздахну, суза му заблиста у оку, али не рече ни речи.</p> <p>Кад 
чје; пуно му је срце и пуне су му очи — суза.</p> <p>Још оног вечера дођоше Боривоју његови сус 
нашој кући било је доста несреће, доста суза и доста цепања, па би било право да покажемо, да Н 
то рува, очи јој беху још увек мутне од суза, није пазила где стаје, нога јој поклизну с лестви 
да чу ту вест, стеже јој се око срца, и суза заблиста у оку.{S} Није знала за што, али јој дошл 
до краја.</p> <p>Жао је многима Надиних суза, те се муче и они, да окрену Боривоја.{S} Нарочито 
ла, нашла над гробом очевим и међу оним сузама бола, помешаше се и сузе — радости...{S} Чича Ср 
да време, да се удеси начин, како да се сузбије Назаренство.{S} Питање је горуће и крајње је вр 
га кренути на то.{S} Само кад дође ноћ, сузе му теку немилице, у души му је страшно, а усне му  
лас му је дрхтао, кад је ово говорио, а сузе му блистаху у очима, кад је испратио матер.</p> <p 
 их после неколико тренутака видиш, где сузе.{S} Какви то морају бити греси, који море ову децу 
енила, низ образе јој се котрљале вреле сузе.{S} Под црном марамом дошло јој лепо лице необично 
 себи, осети јаки бол у грудима и вреле сузе ударише јој на очи.{S} Она је искрено жалила тетку 
нде Светозара, по чијим се очима гониле сузе.</p> <p>„Друже“, рече му лекар, „најбољу ћеш утеху 
но се поболела кукавица, угушише је оне сузе, које је задржавала и које јој не дадосте ви, крат 
{S} Осећа, да се тамо по очима јој гоне сузе, али не плаче.</p> <p>„Сестро“, каже јој он, а гла 
, па се горко заплака.{S} Мајка му утре сузе, пољуби га и даде му неки мали посао.{S} Скоро 14  
 далеком путовању, Нади не ударају више сузе из очију, као некада, нити мора да бежи из друштва 
де, хајде да видиш.</p> <p>„<hi>Ударише сузе Исусу</hi>.{S} Онда говораху Јудејци:{S} Гледај, к 
вање душе своје.“</p> <p>Милици грунуше сузе на очи и не рече ни речи...{S} Њена мати, удовица, 
обље, извлаче их без крста и опела, без сузе и јаука, али им је у души тим теже.{S} По њиховим  
 и међу оним сузама бола, помешаше се и сузе — радости...{S} Чича Срдан није могао да их са сви 
воље, а тешко је у онаком стању угушити сузе.{S} Соба је пуна Назаренака, које прате сваки покр 
ам јуче, где ваша Стана Мићина не пусти сузе за својим јединцем.{S} Видим, нема је овде.{S} Сиг 
аве... чује тихо јецање њено, вреле јој сузе котрљају се по образима његовим, <pb n="16" /> а и 
 Пусти ојађеном срцу на вољу, не угушуј сузе, исплачи се, биће ти лакше“.</p> <p>Она се полако  
>А туника грозницу,</l> <l>Чак и карнер сузе лије,</l> <l>Моде више није.“</l> </quote> <p>Па о 
њства гледа он, где у њиховој кући теку сузе, догађају се читаве трагедије, а све због Назаренс 
 Боривоје.{S} Није умео да дела, па сад сузи.{S} Не знаде да буде човек, па је сад жена.{S} Она 
 та да смо браћа... ох, Боже мој!...“ И сузни му поглед луташе и опет по даљини.</p> </div> </b 
е из руке и он издахну.</p> <p>Лазар је сузним очима изишао из собе очине и питаше матер: „Шта  
.{S} А прекинуо ју је чича Срдан.{S} Он сузним очима привуче Светозара к себи, загрли га и рече 
и у свему, одбацујете радост и уживање, сузу и смеј, најневинију песму, па и саму шалу.{S} Хоће 
Они јастуци су већ мекши, примише многу сузу из ока Милевина, а не одадоше је.</p> <p>Кад дође  
ш да вас хвалим.{S} Назарен не сме бити сујетан.“</p> <p>Тако прође још неко кратко време и дођ 
е изговорио дугу придику против светске сујете и разврата.{S} Каже: „Томе је сав зачетак у ваши 
 казао раније, те да сам послала напред сукње, овако сам гола, а баба ми неће ништа дати“. „И н 
лободи затвора, она је већ купила своје сукње и кошуље, да оде где год у свет.{S} Пукле биле не 
 се на ове речи умирила и метнула своје сукње и кошуље опет у долап.{S} Та, кад се Сима баш тол 
 На послетку јој догрдило; покупи своје сукње и кошуље, те хоће кући, матери.{S} Сима је одвраћ 
, мала, носи се к’о фрајла:</l> <l>Беле сукње, шлинговане скуте,</l> <l>А кад иде, гази на мину 
био суд.{S} Мати му продала тако рећи и сукњу, те узела браниоца.</p> <p>Бранилац је на суду из 
још сусретати у животу, сусретати, па и сукобити.</p> <p>На кратко по том дође му и Лазар у пох 
ајближе од уласка и с њим се гости прво сукобише. „Пријатељу“, вели му прота, „ми дођосмо до ва 
а се множе.{S} Дошли су они, који у све сумњају, који чекају најпре утрвен пут, чекају успех, п 
ет зграде.{S} Дође ближе и сад већ нема сумње; кућа је на његову земљишту и ако није баш са сви 
ла је главу и стоји као осуђена.{S} Без сумње је слутила, шта је чека. <pb n="103" /> Остали и  
 је дакле ценио ту икону, али би је без сумње уступио сестри, само да ју је искала лепшим начин 
</p> <p>Све ово је Светозар дочуо и ово сумњичење заболело га је до срца.{S} Био је још млад, п 
ј је живот чист, чист, па не дам, да ме сумњичиш.“</p> <p>„Не велим ништа друго, но то, да ви б 
ала од крчме; многог, кад наиђе на њега сумор, задржала је, да не тражи лека у вину и ракији.{S 
ија, а сад хоће ту враголију да истисне суморност.{S} Изгледа као небо, које се са свију страна 
украшено.{S} У лицу не показује чаме ни суморности, но весело гледа преда се.{S} У овај пар јој 
же.{S} По њиховим упалим очима и тешкој суморности видело се јасно, да су скрушени, готово слом 
та од зида.{S} Та наука пријања само за суморну, грешну душу као чичак за хаљину.</p> <p>Кад су 
ном с орања, хвата се <pb n="61" /> већ сумрак, а опазим је, где стоји пред кућом.{S} Дошло ми  
јално и за што наше друштво иде у опште суноврат?{S} Узроци су исти.{S} Злочини, који падају по 
е и болесноме.{S} Док <pb n="213" /> је сунца на небу, лакше је, али кад и сунца једном нестане 
> је сунца на небу, лакше је, али кад и сунца једном нестане испред очију му, онда му се чини,  
 али између облака провирује још увек — сунце.</p> <p>И Боривоје је необично леп човек, па како 
ичија рука и где не допире скоро никада сунце, тако је никао и Петар Крњин у кући, у којој не б 
огима тако годи, изиђе и Назаренство на сунце и тамо већ много боље падају у очи и мане његове. 
ило.{S} Да богме, не на улици, где пече сунце и гуши прашина, него у крчми, под дудом, где се т 
је као мушко, па је онда о жетви ухвати сунце, испече јој теме, шта ли, те полуди...{S} Цвети ј 
то зрно све једно, хоће ли земљу сажећи сунце или ће је оросити блага киша?{S} Ви добро знате,  
ој намигуши, као што је велико и светло сунце према оном жишку на столу, који под оним тешким д 
Пела кад виде оне силне женске шешире и сунцобране, оне мушке црне капуте и високе цилиндере, с 
два.{S} Везивали га и за неки колац, на сунцу.{S} Но све бадава.{S} На послетку га затворише и  
јглавније, недостаје му врела пољупца — сунчева.</p> <p>А ето, приближио се час, да и Варвара п 
Не све; нисте све таке“, умиривао ју је супруг.</p> <p>Госпођа Љуба није ништа рекла, али јој д 
ирци, јер је реч узела жена и то главом супруга поп-Јашина.</p> <p>„Јао, Јашо“, каже, и то каже 
можеш ни поучити ни угладити, он остаје суров и прост, а што му се већма доближујеш, тим ће те  
е уљудити, и као да се уљудио.{S} Његов сусед и друг Милан, с ким је он сваке ноћи банчио, одре 
кукавна доста, нарочито сад.{S} У нашег суседа има деран од шест, седам година, на зло брз, рђа 
е, а с њима се не може.{S} Од злочестог суседа умакнеш, побегнеш, али од злочесте жене не можеш 
жаљење не само у матере и браће, но и у суседа.{S} А Назарени утаначише у својој скупштини, да  
 снег по крововима, да пламен не ухвати суседе, а ја бих данас упалио бадњак, каква још није па 
о што су остариле, па морају умрети.{S} Суседи их узели у подсмех, веле: „Напију се ракије, па  
>Још оног вечера дођоше Боривоју његови суседи, две-три радознале бабе, па и браћа му:{S} Назар 
у, иде оборене главе и кад га задиркују суседи, он само вели: „Види Бог“.</p> <p>Радовали су се 
име повери и кћи му Варвара.{S} Његовим суседима то није право, но он им је једном на сред порт 
тнике с прага, а при свечарима ранимо и суседове вашке печењем.{S} При сватовима јуримо и по тр 
че пред двориштем жену с њеним другама, сусеткама, а он тек подвикне: „Еве проклете, опет сте н 
 ни речи; али је тим више говорила њена сусеткиња, која се случајно десила онде.</p> <p>„Шта ће 
ма, „ако се није већ успалио.{S} Има он сусеткињу, Цвету, сучељавају им се баште.{S} Већ од пол 
е Цвета дошла да испрати своју негдашњу сусетку, да је испрати, па и оплаче...{S} Сад је не виђ 
 — пита га Марта уплашено и изиђе му на сусрет.</p> <p>„Није добро, сешо.{S} Умрла тетка Босиљк 
 с тим младићем још сусретати у животу, сусретати, па и сукобити.</p> <p>На кратко по том дође  
 Осећао је, да ће се с тим младићем још сусретати у животу, сусретати, па и сукобити.</p> <p>На 
ице <pb n="152" /> на Милеву.{S} Очи му сусретоше поглед њезин и она му дође застиђена — готово 
е овде мало од више затрчао, па га је и сустигла казна. „Ја сам, господине, служио код вас, па  
 али ко је још утекао од ђавола?</p> <p>Сустиже га. „Шта бежиш од мене?“ пита.</p> <p>Он ћути.< 
и — али Лазар није весео.{S} Хајд нека, сутра ће.{S} Но не може да се расположи ни сутра дан, н 
 администратор калуђер.{S} Данас дошао, сутра ће отићи, па му је црква обично девета брига.{S}  
.“</p> <p>Лазар је провео будан ту ноћ, сутра дан не изиђе из куће.{S} Већ је и по подне, већ у 
акав је данас дан; њезин син не зна.{S} Сутра ће се за столом наздравити и путнику на мору, и т 
 до сутра пред вече остаће код мене.{S} Сутра ћемо се за дана и тако састати, па ће бити и он м 
еду и кад би најслађе — разиђоше се.{S} Сутра дан тек сваки осети последице те забаве.{S} Нико  
 да ће најбоље бити, да се обавесте.{S} Сутра дан је и дошло до тога.</p> <p>Обрен је први приш 
, доста да стоји пред кућом Гигином.{S} Сутра у ово доба биће му тамо Милева, онај деран љубиће 
данас нећу долазити до вас, не могу.{S} Сутра, кад буде време, доћи ћу да се разговорим с оцем. 
, „а и ко ће се сад пузати на таван?{S} Сутра, децо.“</p> <p>Но умеша се доктор. „А као за што  
 по подне у школи обавештавају народ, а сутра, у недељу ићи ће сви скупа у назаренску скупштину 
октор се тако рећи прашта с душом.{S} А сутра дан хорила се селом песма:</p> <quote> <l>„Кинин, 
ли народ, а на послетку он је за то, да сутра у недељу, оду сви овако како су у назаренску скуп 
само три године дана робије, онда ћу ја сутра убити и моју.“</p> <p>Дође и други па и трећи суд 
 </p> <p>А шта ће бити, ако већина буде сутра прекосутра за то, да се у друштву добрих људи не  
е“.</p> <p>Мисли Пера и мисли, па ће се сутра дан умешати, баш кад су Лазар и Боривоје при рачу 
Лазар, „обећао је браћи код куће, да ће сутра у вече бити код њих у скупштини, али до сутра пре 
 разговор; та, тај запиткује, као да ће сутра не само у хаџије, него и у калуђере.</p> <p>Кад ј 
пре“ открави.{S} Но ипак некако оживи и сутра дан проговори.</p> <p>Био је то калуђер из Свете  
га; он те неће оставити.“</p> <p>Кад би сутра дан, чак и у оном полумрачном затвору допире глас 
ра ће.{S} Но не може да се расположи ни сутра дан, ни прексутра, ма да је дао изнети и банак на 
твојој тетки, нек буду мало и тамо — до сутра.{S} А чим она води децу у госте, долази и њојзи г 
у вече бити код њих у скупштини, али до сутра пред вече остаће код мене.{S} Сутра ћемо се за да 
е сви ми бринемо само за данас, а свако сутра бринуће се за се.{S} Није то изречено, да се узме 
p> <p>Но умеша се доктор. „А као за што сутра?{S} Не ишту деца печеног вола, него две-три шљиве 
струцка по овим џомбама.“</p> <p>Кад су сутра дан питали људи: „Шта је то, Шандоре?“ он се по м 
у с врата, ма како било.{S} Учини одмах сутра.{S} Можеш ли?“</p> <p>„Ове недеље не знам како ће 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан по подне састао се код Лазара назаренски одбо 
"> <head>Друштво добрих људи.</head> <p>Сутра дан у јутру упутио се Светозар на посао.{S} Прво  
>Како жене истерују „сотону“?</head> <p>Сутра дан седели су Назарени у својој скупштини скрушен 
 у радости није упалио — кућу...</p> <p>Сутра дан су сви поранили, само се Лазар необично успав 
ом речју, право — српско весеље.</p> <p>Сутра дан су већ спевале врашке девојке то весеље.{S} А 
 глас велики — као пред Месијом.</p> <p>Сутра у јутру оде Боривоје у општину, где му показаше р 
ознао; познао би душу девојачку.</p> <p>Сутра дан је била недеља и Боривоја не одведоше на поса 
милоте, а чује се по целом селу.</p> <p>Сутра на ноћ, да ко слуша, начуо би где тихо шкрипи бра 
“.<ref target="#SRP18966_N2" /></p> <p>„Сутра ћу у варош“, вели неки плав младић, једва му удар 
о у ноћ.{S} Биће и они на броју, јер је сутрашња недеља од оних, кад Назарени из Боривојевца и  
> <p>Дође у крај баште, у онај, који се сучељава са Цветином баштом.{S} Она је и данас тамо, ка 
ећ успалио.{S} Има он сусеткињу, Цвету, сучељавају им се баште.{S} Већ од пола године дана чим  
аге да разуме, али не може, само толико схвата, да Тома оговара мртву жену и то жену, која је б 
сте га на силу у вери, коју детенце нит схвата нит познаје.{S} То је грехота.{S} У Христово вре 
г друга Стевана, само је Марта друкчије схватала ствар. „Сиромах“, мислила је она, „тешко се бо 
в. писмо и тумачио му га по назаренском схватању.{S} Уз то му је говорио о оном братству, које  
 да чујем и од вас коју реч.{S} Како ви схватате Назаренство и како судите о њему?“</p> <p>Чича 
 собом“.</p> <p>„Кад сваки члан друштва схвати своју дужност у кући и ван куће, те буде ту дужн 
ета је то грехота.{S} Оно не може ни да схвати, за што га човек злоставља.{S} Кад буде разумниј 
 у души младе жене.{S} Она није потпуно схватила онај важни физиолошки процес, о ком јој је лек 
је из прва само видео и чуо, доцније је схватио, а на послетку је и научио.</p> <p>Ето, такав ј 
о скоро цео разговор.{S} Није разумео и схватио све, али му је довде било јасно.{S} Прво, да је 
у нас можда ни један није у свему добро схватио?{S} А то је и највероватније.{S} Па шта онда?“< 
два дише.{S} Светозар побледи, он је то схватио, као да ће чути самртну вест.{S} Хвала Вогу ниј 
нас, који сме рећи:{S} Ја сам божју реч схватио потпуно у свему и без погрешке?{S} Сви ми то ка 
а шта значи то за жену ратарку, лако је схватити.{S} Жени из господског реда далеко је лакше да 
крвавој породичној несрећи?!{S} Како ће схватити ту ствар и како ће пресудити на послетку?{S} Б 
t="#SRP18966_N4" /></p> <p>Но та крвава сцена из св. писма продужује се у машти болесне жене.{S 
о је сав намештај.{S} Клупе су одељене, т. ј. средином њиховом води пут.{S} С једне ће стране с 
ве.{S} И макар да парнице овакве врсте, т.ј. грађански спорови не иду по правилима пред суд доб 
о, што ме у таком случају мора постићи, т. ј. да потпуно не задовољим никога.</p> <p>Не заборав 
вић, „да је у Христово време било тако, т. ј. онда, кад је он бичем изјурио из цркве оне, који  
араду, јер читају из св. писма два пут, т. ј. из старог и из новог завета, а између та два чита 
врло рђав“; „сагрешио сам врло много“ и т. д., значи уједно и то: „Сад сам друкчији, сад сам се 
вно је ту договор о куповању, продаји и т. д.{S} Тај састанак замењује — кафану.{S} Или би се < 
о је као у воску, да је ствар добивена, та ако се Рахила неће наћи у том послу, која ће.</p> <p 
рина срца и продире до срца...{S} Боже, та и она птица у гори и онај вук у јазбини, па чак и он 
агушним гласом додаде: „Та да смо Срби, та да смо људи, та да смо браћа... ох, Боже мој!...“ И  
одаде: „Та да смо Срби, та да смо људи, та да смо браћа... ох, Боже мој!...“ И сузни му поглед  
на с њим.{S} Она је знала, где га боли, та, он јој се у слабом часу исповедио.{S} Тома се жалио 
ој обгрли колена и да каже: „Авај мени, та ја сам најцрњи грешник.“</p> <p>Не дође дотле.{S} От 
о и оправити, нагиздати, мало нашалити, та већ знала би, како треба.{S} Али где ће да се разгов 
 Управо не о њему, него о његовој деци, та деца требају матере.{S} Сад се још боље прикупи и ве 
вета, ми их ногама газимо...{S} Хо мај, та казао сам, да ми не мерите на драмове, него дајте, д 
Боривоја.{S} Она је чула говор.{S} Хеј, та шта све она не чује, и — умешала се.</p> <p>Каже: „И 
оштица?“ вели му крчмарица.</p> <p>„Хм, та догоди се да баш и прогутам коју.{S} Трешања не једе 
, о коме си прекјуче читао у св. писму, та како се зове само... живео је преко 900 година, опет 
о ето, као да сплашњавају отоци.{S} Ох, та неговаћу ија њега и оздравиће он мени, премили друг  
много што-шта поправити, кад већ никне; та, чак и матору воћку можеш калемити и облагородити, п 
жену, али благо; није хтео да је дражи; та, она у последње време и онако беше скоро увек раздра 
...{S} Другови му и опет дају за право; та да: „Човеку није добро да буде сам“, то пише већ и н 
 што се њен човек дао у такав разговор; та, тај запиткује, као да ће сутра не само у хаџије, не 
е можда и заплачу, кад помисле на смрт; та да, нико није без греха, па на што их одмах карати?{ 
p> <p>Рахила је премишљала.{S} Бог?!{S} Та њојзи се чини, да за то не може ништа ни бити од тог 
е, смилуј се <pb n="224" /> на њега!{S} Та он је праведник, ти не смеш праведника напустити.“</ 
 још се увек наслања на зид.{S} Зид!{S} Та на том зиду је кључ од коморе, у којој је њезино дет 
с песме, чуо је речи и разумео је...{S} Та он је тако добро познавао своју Рахилу и провидео ју 
 ову собу има и мања — побочна соба.{S} Та друга соба има два прозора, који воде у скупштину.{S 
м, требао би мало дубљи џеп од мога.{S} Та не оно мало куће, но све село да продам, не би залег 
е од невиних душа као лопта од зида.{S} Та наука пријања само за суморну, грешну душу као чичак 
и туку своје жене, нисам ни осећала.{S} Та, лакше би ми било, да си ме коцем ударио по ребрима, 
ј два велика и прилично богата села.{S} Та су села наблизу и у њима се по највише догађа оно, ш 
та ко та места или да говори о њима.{S} Та да и како ће.{S} И она се задуби у мисли...</p> <p>К 
аже. „Е, гле сад, како си заборавна.{S} Та говорили смо:{S} Како би то било, да ја тебе уграбим 
 увек раздражена, узбуђена, пакосна.{S} Та, и где би он љутио њу баш сад, кад је дознао, да ће  
д покушавао, да је одговори од пута.{S} Та, за Бога, кад је ствар већ толико чекала, може се ст 
 али се опет враћа у виду лепе жене.{S} Та, да знате само, како је та жена необично лепа. „Стра 
ј, то само истерујеш ђавола из мене.{S} Та, ево си ме изломио, да сам једва жива.{S} Док ниси б 
ја Варвара никад још не изостадосте.{S} Та да! — Ко уме, тај удеси, да сврши посао, а да му ост 
ије жену, још док је у првој кошуљи.{S} Та да, треба је с прва почетка збунити.</p> <p>Вришти К 
м скуп, врло скуп лек, али опет лек.{S} Та који је новац матери скуп, да поврати живот детету?! 
ви, он се зажари радосним руменилом.{S} Та, да обиђеш Назарене целог света, не можеш наћи таке  
е нико тако гледати и пазити као он.{S} Та сад тек, кад ју је видео овако немоћну и болесну, ув 
 што пре крстимо, па онда и оженимо.{S} Та да!“</p> <p>„Боривоје“, вели Лазар, „обећао је браћи 
ор назаренске науке, губи св. писмо.{S} Та да!{S} Шта му вреде мртва слова, кад их он не уме чи 
 се и суд <pb n="225" /> умеша у то.{S} Та он је први почео да истерује сотону, а они су и хтел 
 да чита ту молитву, он је претрнуо.{S} Та је молитва веома дуга, а почиње речима:{S} Ја знам Г 
а своје сукње и кошуље опет у долап.{S} Та, кад се Сима баш толико распитивао, онда није ни њем 
сле свршеног рада на кратку молитву.{S} Та молитва као да и није главна, долази ко може, главно 
пази на средини пута људску прилику.{S} Та је прилика лежала као укочена, и учини му се у први  
у цигару у уста и послао га у крчму.{S} Та да!{S} Толико су му Назарени сина били залудили, да  
 ће део те љубави пренети и на жену.{S} Та, ми смо дужни љубити сваки божји створ, и рибу у вод 
брат поштовао је јерусалимску икону.{S} Та се икона чувала у њиховој породици преко стотине год 
{S} Још из далека стисла је песницу.{S} Та мала стиснута песница изгледала је управо као мачја  
 те врти свакојаке мисли у ковитлац.{S} Та, то и нису праве мисли.{S} То је нешто налик на оно, 
и Наде.{S} Често је говорила у себи:{S} Та је девојка вредна, ваљана, а скромна.{S} Целог свог  
 свуда туда проћи, а да останеш жив?{S} Та, нећеш море ни допостити; већ си ослабио као добар х 
што почињете још сад таке разговоре?{S} Та има вре мена за то...“</p> <p>,Није одвише рано“, ве 
/p> <p>„Море, какав Василије Велики?{S} Та он је такав нечовечни пост прописао за калуђере, а н 
gn>.{S} Ја не знам, како се то трпи?{S} Та те су речи <foreign xml:lang="DE">polizeiwidrig</for 
ем?“, питам ја. „3ар сам ја најгори?{S} Та, уграбио бих те, да си сред цареве војске, само кажи 
сад то значи, да је безбожно пушити?{S} Та, ви сте бар господине образован човек, ви бар знате, 
стиш грешнику, а он да то неће моћи?{S} Та ето у истом еванђељу вели Христос:{S} Није могуће, д 
мисли:{S} Шта мисли тај човек о њој?{S} Та он је, као што је слушала од Лазара, био с Обреном у 
љала.</p> <p>Па, шта је било за тим?{S} Та старица се у друштву оних осталих старица назаренски 
 је нестао?{S} Па што га ниси нашао?{S} Та ишао си и ти и г. испитник и г. велики фишкал читав  
м:{S} Ошта је теби, да се назарениш?{S} Та нити си крао нити варао.{S} А ниси хвала Богу ни пиј 
уги изабраше по три човека у тај суд, а та шесторица изабраће седмога.{S} Што та седморица онда 
ноћи пробудиш и питаш, изговорио би сва та тешка имена као оченаш.</p> <p>Нарочито му је у томе 
крвљу... он је ту крв заћуткао, али, га та борба стаје радости.{S} Но и то се могло како тако п 
 би осетили, да сам их — погодио.{S} Ја та два села назваћу <hi>Боривојевац</hi> и <hi>Лазарева 
а га не осуђује одвише, али је изостала та реч.{S} Голубице покупише оно своје расуто перје, ма 
ио, а Сима им прича.{S} Страшна је била та приповест; само се многи зачудише, кад чуше, да је с 
х, Милева, према ономе, који је учинила та жена“, рече на послетку, „па како вам се не би опрос 
опазио, како је Боривоја немило дирнула та реч „Бугери“, и он је врло вешто знао да утре немио  
утра у цркви са амвона упутили народ на та предавања и кад би по подне, школа је била дупком пу 
 још две другарице.</p> <p>Лепа је жена та госпођа Здравковићка.{S} Висока стаса, голубија погл 
би Милеви још теже...{S} Како је грозна та свећа слабоме, невољноме и болесноме.{S} Док <pb n=" 
 живот св. Сисоја.{S} Је ди вам позната та књига?{S} Каже се у њој, да осигурава од вештица, ву 
 „људи, који тако живе?{S} Како се зове та вера, у којој се тако правило одржава?“</p> <p>„Та с 
 шта је учинио, сад не може да му пређе та реч преко усана.{S} Па је опет оборио главу на груди 
њезино дете.{S} Боже мој, како јој дође та мисао у главу, као да ју је ко однео тамо.{S} Шта се 
маже варењу, али његова добра страна је та, што је он разбибрига; крај њега заборави човек бол  
ри својој старој вери и каже: „Добра је та вера“, онда је он лично <pb n="49" /> крив, он је би 
 ти болестан у мозгу, знаш.{S} Иначе је та ствар застарила; баш и да си учинио, одавна је било, 
коне није више било, распала се, али је та чађава икона, пред којом је вазда горело кандило и п 
 полако угасио.{S} Не гори више, али је та ватра оставила нека трага за собом, остао је пепео н 
осуде, тако ће бити.</p> <p>Но таман је та ствар била у току, кад се продера <pb n="202" /> вре 
епе жене.{S} Та, да знате само, како је та жена необично лепа. „Страшна је као читава војска са 
да му тамани пилиће.</p> <p>Но за то је та крмача достојна, да уђе у повесницу назаренског разв 
је тиме учинио од зла горе.{S} Марту је та порука погодила као камен; за часак је збуни, а кад  
ом и горко јеца.{S} Па колико већ траје та молитва!{S} Боривоју се учинило, да нема краја; бедн 
ти краљевине и суда, јер ако се потегне та ствар, ти ћеш настрадати.{S} Зар мислиш, да је теби  
ра, да ће све добро бити.{S} Само да се та ватра не угаси, мислили су.{S} Млад је, то је тек сл 
ујност, која гори на површини, а кад се та угаси, онда ће се тек видети, да ли се под њом разго 
раку, слушала и нашла је у реду; сад се та наука одбија од ње.{S} Изишла је из собе у двориште  
и речи.{S} Лазар је рекао: „Ствар ће се та довести у ред“, и одбор њихов, старији људи, учиниће 
ењи дан, није ни мало хладно, али ти се та реч и не односи на зиму.</p> <p>Жене, Назаренке, јед 
е Иванова било све на миру, али сада ће та кућа да изгуби главу.{S} Влада се опасно поболео.{S} 
успаљено, раздражено, да се бојим, е ће та раздраженост прећи већ и на Назарене“.</p> <p>„Шта ј 
снага месечева вуче месечаре, тако вуче та девојка њега.{S} Његове мисли нису са свим јасне.{S} 
ваљала све ближе и ближе.{S} За мало, и та прашина заигра пред њени врати, заигра и заустави се 
p> <p>За тим је дошла још једна литра и та им је шапутала, да не чекају дуго, а она трећа литра 
кли, да ће бити на месту.</p> <p>Дође и та недеља.{S} Свештеници су оног јутра у цркви са амвон 
репим, само од тога, да се те госпође и та господа не помешају кад год с нама, јер онда ће за ц 
ла:{S} Џуџа, па је у оно време некако и та крава угинула.{S} А како ли се Варвара кидала због т 
 зоре.</p> <p>Прочула се по Лазаревцу и та смрт — прочула, ма да је не огласише звона и у јутру 
 ум друга, коју с њом успоређиваше, али та је друга већ у гробу...</p> <p>Но ако Боривоје није  
е <pb n="139" /> још боље могла назвати та вечерња молитва: <hi>Назаренска берза</hi>“.</p> <p> 
лаго вашој души, које се не мога дотаћи та чаробна батина наше лепе књижевности“, изусти Светоз 
тања изиђе пред њу, она прегну, да реши та питања, али осети, да је слаба.{S} Виде, да не позна 
то не чу никада у скупштини, да чита ко та места или да говори о њима.{S} Та да и како ће.{S} И 
а.{S} А предавања престаше.{S} Но и ако та предавања беху кратка века, имала су своје последице 
 собом пут, којим би требало поћи, само та мисао беше још неизрађена, тај пут беше по мало заст 
 Негде средом, а негде четвртком.{S} Но та „молитва“ почиње рано у јутру, те до осам сати најду 
 да јој пошље јерусалимску икону.{S} Но та прва прилика била је по несрећи баба Језекиља, жена, 
<ref target="#SRP18966_N4" /></p> <p>Но та крвава сцена из св. писма продужује се у машти болес 
а та шесторица изабраће седмога.{S} Што та седморица онда суде и досуде, тако ће бити.</p> <p>Н 
. из старог и из новог завета, а између та два читања иде опет песма и молитва.</p> <p>Молитва  
је ишао је са Светозаром. „Тврд је орах та назаренска воћка“, рече, „нисмо је разбили, а у мало 
е скинуо би јој и месец с неба, али баш та снаја му умре.{S} И тада се деси и друга несрећа.</p 
 Кад неће суд, казни ме бар ти“.</p> <p>Та трпљивост пробудила је сажаљење не само у матере и б 
мо је њојзи било стало до ината.</p> <p>Та се ствар вукла и отезала, али није заспала.{S} Адвок 
ом“.</p> <p>„Боже мој“, срди се Јулка, „та то је најглавније.{S} То си се требала најпре распит 
>„Јао куку мене!“ вајка се баба Стака. „Та, ето видим људи и хромих и слепих и кљакавих, неки ч 
ати...“ За тим загушним гласом додаде: „Та да смо Срби, та да смо људи, та да смо браћа... ох,  
 ваљамо ми. (Вичу: „живео!“ Неко каже: „та ти је већ паметнија“).</p> <pb n="124" /> <p>„Видите 
ричић се смеје, одмањује руком и вели: „Та мани, господине учитељу, мани!“) За што да манем?{S} 
велики пост?“</p> <p>Боривоје уздахну: „Та оно, знате, како ћу да кажем, она мисли, да највише  
овски кетуш“.</p> <p>„Не знам“.</p> <p>„Та да, откуд би и знао.{S} То је песма, што личи на она 
 рећи на дану узнемирује свет“.</p> <p>„Та ће се ствар већ довести у ред“, рече Лазар сувим гла 
ио најближи: „Шта је то?“ пита.</p> <p>„Та ето, Јова има опет посла са Станом“.</p> <p>„Бије је 
астиви“, поче Боривоје да муца.</p> <p>„Та какав нечастиви?{S} Шта ми се ту назарениш, шмокљане 
у примити,“ бранио се Боривоје.</p> <p>„Та узмите, но.{S} Не бојте се ништа, знамо ми, да ви не 
бу Христову“, вели му Боривоје.</p> <p>„Та но, но; не тражим ја, да се мешам у поповске ствари, 
година?“</p> <p>Лазар је ћутао.</p> <p>„Та да, видиш и сам, да не иде.{S} Не треба да сам учен, 
 она широка клупа с наслоном?!“</p> <p>„Та оно видим и ја, да није подељено баш братски, али шт 
есец-два дана вијати око куће.“</p> <p>„Та ваљда неће, пријатељу?“</p> <p>„Шта неће?{S} Хоће, Б 
 који води право у огањ вечни.“</p> <p>„Та овога ти и онога ти“, продера се чича-Срдан, „зар су 
 вам, набадао бих их на колац.“</p> <p>„Та то је страшно“, вели једна од сеоских госпођа.{S} Ње 
којој се тако правило одржава?“</p> <p>„Та се вера зове назарећанска, а чланови те вере зову се 
</p> <p>„Био сам.“</p> <p>„Па?“</p> <p>„Та, њему није стало до накита.{S} Он не може да се оста 
далека пита: „Шта је сад опет?“</p> <p>„Та, Јовина посла“, рече неко из гомиле отежући гласом.< 
је збуњена и кад се доцније успузала на таван, да скине нешто рува, очи јој беху још увек мутне 
ажем“.{S} И одведе грк Сима домаћина на таван и показа му велику гомилу жита. — „Видиш ли ову г 
и ћеш пропасти“. — „За што?“ — „Хајд на таван, па да ти покажем“.{S} И одведе грк Сима домаћина 
, каже она, „а и ко ће се сад пузати на таван?{S} Сутра, децо.“</p> <p>Но умеша се доктор. „А к 
онда бар и знај, да је половина с твога тавана.{S} Све су то жене из твоје куће донеле.{S} А шт 
то срећа, <pb n="5" /> кад неко падне с тавана и угане само ногу.{S} Марта је и после двадетет  
У тај зачу се тутањ, као да се поломила таваница и подиже се дебела прашина.{S} Жене још јаче з 
 шљива но ми.{S} Ако и спремамо што, на тавану је.{S} А нема здравијег закуска од шљиве.{S} Бад 
тело мало сувих шљива.{S} Има их она на тавану читаву врећу.</p> <p>„Не ваља у вече много јести 
вине.{S} Бог те пита каквих ствари нису тад размрсивали.</p> <p>Не прође неко време, а ето ти З 
га драгана.</p> <p>Кад га уведе у собу, тада по други пут залану вашка.{S} Нити јој он назва Бо 
столи у један мах силу силом да одбију, тада изусти Христос за све векове ову значајну реч: „Ту 
ивоја и сувише уздржљива и расејана.{S} Тада се окрете на другу страну, Мирку.{S} И Мирко му је 
 по Назарене врло непријатна тишина.{S} Тада ће устати Лазар.{S} Каже: „У Матејеву еванђељу сто 
 се кува у њему, али још не зна шта.{S} Тада се подиже, изиђе у двориште, за тим на улицу, па о 
него и боја.{S} Али ништа не помаже.{S} Тада покуша Срдан онај опште познати лек против пијанке 
н или не чује или не може да устане.{S} Тада закукурекне петао и у Боривоју се обрнуше мисли.{S 
мор и војску и — све је горе и горе.{S} Тада се свршује стари завет, свршује сила:{S} Настаје н 
су му зацело обилазили кућу жандари.{S} Тада од једном „повери“.{S} Смири се човек, далеко обил 
а мећава и сви се склонише у ходник.{S} Тада он изиђе у ону мећаву, клече на сред авлије, подиж 
 долазаше на памет, била је — јерес.{S} Тада чу, где залану вашка.{S} Био је под селом.</p> <p> 
е тако месојеђе и дође ускршњи пост.{S} Тада постаде оно, што до сад беше тајно, јавно.{S} И Бо 
 с неба, али баш та снаја му умре.{S} И тада се деси и друга несрећа.</p> <p>Нико из куће неће  
tle>“ 175. песму, 4. 6. и 7. стих.{S} И тада поче да чита 4. стих мало загушеним, пророчанским  
а је њојзи брига свакојаких“.</p> <p>Но тада се тек показа вражја копита.{S} Маца Сувачарова ка 
 његов суд вреди у томе највише.</p> <p>Тада се догоди несрећа.{S} С рана пролећа истераше овце 
ослетку ваљда само тако учинило.</p> <p>Тада се догоди нешто, што ће да обрне целу ствар.</p> < 
 па се такне душе приповедача С. В. П., тај на мах престаје бити човеком, јер ако му се тело и  
а види јој се према светлости од жишка, тај је крај блед као да је умрла.</p> <p>Али не, није у 
ћи ће.“ Каже: „Ко хоће да добије масла, тај мора млеко да — бије.“ Али ко ће да бије тако мало  
} Ко нема снаге, да се одрече тог дима, тај је слаб, тај не уме да је господар над собом, <pb n 
оћи, само та мисао беше још неизрађена, тај пут беше по мало застрт маглом.{S} Пред њиме у души 
 се њен човек дао у такав разговор; та, тај запиткује, као да ће сутра не само у хаџије, него и 
ге, да се одрече тог дима, тај је слаб, тај не уме да је господар над собом, <pb n="203" /> тај 
гу доспети свако вече, али ко год може, тај одлази.</p> <p>И Лазар се кренуо с Боривојем.{S} Ми 
дакле воли себе, децу своју, име своје, тај се не може искључити из друштва добрих људи.“</p> < 
 њега речи, које су на оном месту пале, тај би познао оно, што до сад још нико није познао; поз 
ну, врло су значајне.{S} Апостол Павле, тај најдаровитији и најинтелигентнији међу апостолима,  
ку постаће домаћи његови...“ Ето дакле, тај расцеп са кога нас тужите, потребан је за спасеније 
још не изостадосте.{S} Та да! — Ко уме, тај удеси, да сврши посао, а да му остане пола сата и з 
је и узео најскупљег, јер као што рече, тај ће за цело бити и најбољи.{S} Ма да се Лазар није м 
а љубави“, каже он, „еванђеоске љубави, тај ће део те љубави пренети и на жену.{S} Та, ми смо д 
о се прашта с душом?{S} Ко на то мисли, тај мора да живи паметно, поштено, да би оставио деци у 
вета.{S} Ако се и нађе један у стотини, тај један се изгуби, њега не виде, он не рачуна, нема г 
као ни једног другог.{S} Ког он обрати, тај је обраћен, а што им он поручи и предложи, то могу  
зиму снег и да ће ох у пролеће нестати, тај не познаје Назарена.{S} И кад би слушали на предгов 
она додирнула својим чаробним штапићем, тај се на мах претворио у свињу...{S} И С. В. П. даје о 
бити Назарен.{S} А ко је прави Назарен, тај се покајао, живи по божјем закону, сигуран му је оп 
 мало, па му се онда примаче ближе. „О, тај премудри Соломон, баш је враг.{S} Читам његову песм 
одгурне мисли на ову или на ону страну, тај је често врло много учинио.</p> <p>Све оно, што је  
а је господар над собом, <pb n="203" /> тај неће бити господар над собом ни онда, кад се тиче к 
вљењем.{S} Али је уједно и стрепила.{S} Тај је човек био с несретним Обреном, видео је дакле му 
 договор о куповању, продаји и т. д.{S} Тај састанак замењује — кафану.{S} Или би се <pb n="139 
изда икона, он ће и доплатити нешто.{S} Тај човек је доиста мислио, да је његовој жени стало до 
само је Надин поочим отежавао ствар.{S} Тај човек није могао да Наде пусти из куће, јер му је о 
ухватио...{S} Одустала је од накита и — тај предлог сад неће ни излазити пред друшво.“</p> <p>С 
пи све новце и оде с њом у свет...{S} А тај Вајун је био баш угледан њихов човек и много им је  
олу празне амбарове, кад чује, где дува тај ветар.</p> <p>Дошло је и крупније.{S} Лазар се поче 
у биваше одавна све горе и горе, али га тај глас опет за то није мање заболео.</p> <pb n="222"  
" /> спаса.{S} Лазар јој је доказао, да тај спас лежи једино у Назаренству.</p> <p>Ишла је пота 
етозар доиста брат Лазарев, а друго, да тај млад човек, у коме је толико ватре, мисли озбиљно о 
ар на амвон, у руци му је крст и као да тај крст у његовој руци задрхта у први мах, али само у  
та је и после двадетет година спомињала тај случај и говорила: „Камо среће, да сам онда врат ск 
 кажи још ово:{S} Пристаје ли и Нада на тај твој велики пост?“</p> <p>Боривоје уздахну: „Та оно 
главе насликано све, што се односило на тај одељак.{S} Био је дакле на тој икони не само Бог от 
 нас убити?“ питала је.</p> <p>„Не дира тај никога.{S} Врло је миран, а и отац каже, да га се н 
вин, шта ли, има на цркви петла, па шта тај мари за нашу православну веру.“</p> <p>Па ишао је С 
 упропашћени...{S} Замислите, шта осећа тај човек у себи?{S} Како се прашта с душом?{S} Ко на т 
рена је обичај, да не туку коња, он сад тај бич потеже на жену.{S} Тома то није опазио.{S} Али  
 „Хвала Богу“ рече Срдан, кад му допаде тај глас, „сад су и Лазару одсечена крила“.</p> <p>Са с 
уда се наводи само таолико, да они држе тај обред у највећој тајности.{S} Још мање је ко покуша 
 је ударио нож.{S} И он зна, са чега је тај бол.{S} Мал’, мал’, па га подухвата нека топлота, с 
еш и дуго поживиш на земљи.“ Па нека је тај отац и тврдица и пијаница и кавгаџија, мораш га пош 
д назаренских баба.“</p> <p>Но какав је тај лек?{S} Светозар је скроз познавао назаренско учење 
ше, да је сотона био бео.</p> <p>Кад је тај глас дошао до Наде, она само јаукну. „То није био с 
кле као тих петоро синова...{S} Који је тај, који је речи небеснога оца најбоље разумео?{S} Сви 
сваки га друкчије тумачи.{S} Па који је тај од нас, који сме рећи:{S} Ја сам божју реч схватио  
често сретати у овој приповеци, — он је тај, кога су прозвали „назаренски владика“.</p> <p>Срда 
прозвале „назаренски владика“, па му је тај назив и остао.</p> <p>Онај други, о коме сам спомен 
е“, почела је Јованка, „не допада ми се тај роман.{S} Кад сам целу књигу прочитала, пала ми је  
а нам лека.{S} Ви, учени људи измислите тај лек; ми смо прости за то.{S} Знате, како је.{S} Бол 
за женска плећа.{S} Марта је издржала и тај терет, и може се рећи, да је помало чак и напредова 
ре четрдесет година један адвокат, па и тај није могао да држи краве, но је музао козу, а данас 
римајте млађу од шездесет година.“ Па и тај рок је кратак.{S} Ето га, Шандор ковач само за то н 
а и онда — како Бог да...</p> <p>Дође и тај час.{S} Кад је Светозар ушао у собу, старац је седе 
а место удара осети дуг, врео пољубац и тај пољубац, који он у својој детињској души није могао 
и бол.{S} Осећа, зна, уверена је, да би тај човек сваког часа умр’о место ње и то радо.{S} Али  
кад мора да покупи сву снагу, да издржи тај пост, јер на што да вам тајим:{S} У грдном је искуш 
а га, а стрепи од помисли:{S} Шта мисли тај човек о њој?{S} Та он је, као што је слушала од Лаз 
 али је осетила, да у ономе, што говори тај човек, има истине, па се заплака.{S} Дуго је јецала 
да му звоне у ушима речи, које изговори тај човек на збору: „Овако се више не може; нешто се мо 
дошла је радозналост.{S} Какав је човек тај роб?{S} Роб треба да је рђав човек, а овај овде је  
м још похвалила.{S} Каже: „Красан човек тај твој <pb n="8" /> брат и ја баш не знам, за што се  
дан.“</p> <p>Лазару није изненада дошао тај глас, јер Срдану биваше одавна све горе и горе, али 
ене какав добар роман; ја сам вам донео тај; хтео сам да дознам ваш суд“.</p> <p>„Кушали сте ме 
илевину лицу, рекли би, да јој је годио тај одговор. „Воли децу“, рече она на послетку лагано.< 
ли са њезиних усана.{S} Само штета, што тај лек код закорела пијанице помаже највише 6 недеља,  
овеку мелема против бола и туге, за што тај мелем одбијаш?{S} Пусти ојађеном срцу на вољу, не у 
 а Милева посрну и паде на колена.{S} У тај зачу се тутањ, као да се поломила таваница и подиже 
 један и други изабраше по три човека у тај суд, а та шесторица изабраће седмога.{S} Што та сед 
 се нагло окренула.{S} И она је имала у тај пар под кецељом завежљај, тек што га није извадила. 
са остати међу вама...“</p> <p>Но баш у тај мах, кад је Тома ово говорио, те занесен неприликам 
<l>Од тог нема боље.“</l> </quote> <p>У тај мах дошао је Тома.{S} У ходнику је застао на глас п 
о ли то руши досадашњу тишину?</p> <p>У тај мах стојала је на бунару и Марта Иванова, млада, је 
питкују га људи:{S} Какав је на изгледу тај сотона, и како га је мучио, а Сима им прича.{S} Стр 
 из које су изишли, па за то и називају тај намет: бедом.{S} Угарски нов закон ослобађа их од т 
а, кад се враћаше с Поља Косова.</p> <p>Тај је коњаник узбунио псе, те се подигао лавеж, необич 
 би, да се у тренутку променило.</p> <p>Тај што ту седи, ни налик на оног Боривоја од мало час. 
с Гајом Павловићем?“ пита Лазар.</p> <p>Тај Гаја Павловић био окорео, препреден лопов.{S} Кад н 
 Чивутину мало хране на продају.</p> <p>Тај „ветар отуд од Горњака“, никако више није годио чич 
војци заврће мозак“, мислио је у себи, „тај<pb n="80" /> сотона хоће и мени да се улаже и да ми 
од прилике у 30—40 зрна сочива.</p> <p>„Тај би човек морао бити затворен у кутију и <pb n="179" 
е мајка тако често клечала, остави нека тајанствена трага. — Но да идемо по реду.</p> </div> <d 
е одоше од њега.{S} Последња сенка неке тајанствене романтике, која га је донде окружавала, пад 
још у детињству очувао неки неодређени, тајанствени осећај, а оно, што је у последње време слуш 
жара, остало <pb n="209" /> неки немили тајанствени осећај; остало је нешто, што ју је увек под 
а“, поздраве се, рукују се и дошапну им тајанствено на уво: „Пази, да не назебеш!“ Леп је јесењ 
 тим је баш изгубила драж, изгубила ону тајанственост, која привлачи.{S} Из полутаме, која мног 
зарени таје обред крштења, јер да га не таје, свакоме би било лако да издржи испит, а старешина 
чега, што би требало тајити.{S} Па и не таје то Назарени према држави или странима, они таје св 
може бити прави узрок томе, да Назарени таје ту ствар, кад слично не чини ни једна хришћанска в 
м светим.{S} Ето дакле, за што Назарени таје обред крштења, јер да га не таје, свакоме би било  
Назарени према држави или странима, они таје све то баш према својим пријатељима, да их ти приј 
>Како бива крштење код Назарена, то они таје не само пред странима, него и пред својим „пријате 
зарене или како то кажу — повери.{S} Не таји, но јавно исповеда, каква је код ње ствар.{S} Гриз 
оже докучити.“</p> <p>Ни једна црква не таји свога учења и обреда.{S} Па за што то чине Назарен 
 каква је са мном ствар?{S} Ја ништа не тајим; све сам казао господину испитнику.“</p> <p>„Шта  
, да издржи тај пост, јер на што да вам тајим:{S} У грдном је искушењу.</p> <p>Одавна је изишао 
а нам поглед пасти на жене.{S} Не вреди тајити, кад је истина, да и Назаренство долази оданде,  
 свему томе нема ничега, што би требало тајити.{S} Па и не таје то Назарени према држави или ст 
 ако жито и није никло, никла је ипак — тајна, и ова нечувена ствар поста свакоме врло проста и 
и запита: „Кад код вас свештенство није тајна, не може еванђеље проповедати, крстити и сахрањив 
 звечи, и ако имам пророштва и знам све тајне и сва знања и ако имам сву веру, да и горе премеш 
т.{S} Тада постаде оно, што до сад беше тајно, јавно.{S} И Боривоје и Сима изјављују свем селу  
 људи да постиш, а отац твој, који види тајно, платиће теби јавно.“</p> <p>Ове узвишене речи и  
оници.</p> <p>Ја овај роман нисам писао тајно, кришом, али га нисам писао ни чијим допуштењем.< 
е молите Богу сваки за себе, у највећој тајности?“ питала га је Јулка.</p> <p>Боривоје дође у н 
е оног јутра, после јутрење, у највећој тајности венчао у Новом Саду.{S} Узео је неко сироче, д 
олико, да они држе тај обред у највећој тајности.{S} Још мање је ко покушао да реши то питање:{ 
своја, помоли се оцу својему, који је у тајности“.</p> <p>„Па ви се дакле молите Богу сваки за  
њему секира.{S} У оном тренутку познаде тајну своје душе, поста јој оно јасно, што је до сад са 
ушала; он јој се повери и откри јој сву тајну срца свога...</p> </div> <div type="chapter" xml: 
 вели гласом као да му поверава највећу тајну. „Ево сам вам донела мало дувана“.{S} И туткаше м 
 а на послетку је и научио.</p> <p>Ето, такав је био Пера Крња.{S} Он није јединствена слика у  
нио жену, баш да хоће и да је убију.{S} Такав човек у очима девојака није човек.</p> <p>Славна  
оре, какав Василије Велики?{S} Та он је такав нечовечни пост прописао за калуђере, а не за ожењ 
е му огрлицу или удесити пошу.{S} То је такав обичај у њих.{S} Тим оне показују, да су — душевн 
одсечена глава Лазарева, а и глас му је такав.</p> <p>То ће бити Светозар, брат Лазарев, помисл 
 ја то врло потанко.{S} Код калуђера се такав пост по себи разуме.“</p> <p>Јулка се на ове речи 
гом закону ово не би могло бити, али се такав обичај затекао од старина.</p> <p>Боривоју је у с 
х неће ни најмање уписати у зло.{S} Зар такав изглед не мами осуђеника у Назарене?</p> <p>Па он 
сад горе сад доле.{S} Некада их сроза у такав понор, да мислиш, сад је крај и никад из те очајн 
ачуђено гледала, што се њен човек дао у такав разговор; та, тај запиткује, као да ће сутра не с 
, да ћете се у нашем селу настанити.{S} Таква два пријатеља као ви и Лазар, не могу бити одељен 
а поправи и рђавог.“</p> <p>„Имаш ли ти таква друштва?“ пита Срдан.</p> <p>„Немам га и имам га, 
да. „Леп је“, дође и њој у памет, ма да такве мисли не приличе „вернима“.</p> <p>Боривоје поздр 
је прописао Христос, прописао је баш за такве, као што си ти.{S} Свето писмо каже: „Здрави не т 
олитвеника калвинских, али сам слушао и такве, које су „наши назаренски пророци“ сами саставили 
к мутите ногама својим...“</p> <p>„Ето, такви су нам и данас пастири, брате мој“, тумачи Лазар, 
 је увек пред очима красота телесна.{S} Такви ће гледати само на светско, жена ће угађати мужу, 
 писмо и „Харфу Сиона“.{S} Па зар да се такви после не успаљују?{S} Како ће гледати на красоту  
S} Камо среће, да су нам сви свештеници такви.“</p> <p>Госпођа Меланија ушла је дакле у вигов,  
ли кавгаџија или пијаница или хајдук, с таквим и да не једете...“</p> <p>„Ми дакле“ вели Бориво 
 к себи на ручак, па и код Томе их је у таквим приликама било и по двоје, троје, но сад је зар  
ман.{S} После се догодило оно, што се у таквим приликама обично догађа.{S} Парница је донела шт 
 се онда женио?!{S} И ако хоћеш да те у таквој пустини поједу курјаци, који су тамо велики као  
о од вредности по нас, кад би придобили такву жену, као што је баба Стака.{S} Кућа је од првих, 
 на своју стару веру, осуди ту веру као такву, у којој се мора грешити, онда је вера била крива 
{S} А Мојсије нам у закону заповеда, да таке камењем убијамо; а шта ти велиш?{S} Ово пак рекоше 
е тако на дугачко; што почињете још сад таке разговоре?{S} Та има вре мена за то...“</p> <p>,Ни 
госпођа Љуба.</p> <p>„Не све; нисте све таке“, умиривао ју је супруг.</p> <p>Госпођа Љуба није  
оги наши људи покушавају да истерају из таке жене сотону.{S} Не бију их, али их гњече и кажу, д 
ђеш Назарене целог света, не можеш наћи таке девојке као што је Милева.{S} Давно је њему око за 
а на чинији није да су делови, него све таки.{S} Кад се Гавран добро најео, брише уста и говори 
 прекор.{S} Други су сажалевали, што се таки ваљани људи толико заборавише и бацају се једно на 
штају они и женама да придикују, кад су таки праведници?“</p> <p>„Маните их с Богом“, вели он.  
ецу.{S} Ето, дошли смо дотле, да нас са таким светим књигама озиђују у вери, па није чудо, што  
и он их је под утиском љубави изговорио таким жаром и ватром, да је занео чак и оне охладнеле с 
е као поплашена срна и као што се већ у таким приликама дешава; што већма хоће да се покрије, т 
а сада овако пријатељски, да се оканете таких проповеди, јер епископ зна већ, докле сте се забо 
ко се год начита тих приповедака, па се такне душе приповедача С. В. П., тај на мах престаје би 
риповедака.{S} Тешко оном, чије се душе такне то начело“.</p> <p>„Имате право“, изусти Јованка  
ично тужно, па и заношљиво.{S} Нешто се такну Боривоја и дође му воља, да утеши ону покајницу,  
имала диван глас и њено анђеоско певање такнуло се врло често Боривоја.{S} Но он се бранио од т 
је много утецао на њу.{S} Он ју је само такнуо.{S} Пробудио је у њој пажњу, заинтересовао је.{S 
 још јутрос“, хвали се трећа. „Мамика“, тако су звали у селу Чивуткињу трговкињу, „видела ју је 
својој девојачкој безазлености: „Чико“, тако је звала оца, „шта радиш с брацом?{S} До сад си га 
 чича-Срданово, његова мезимица Милева, тако се опет приљубила уз Лазара, да већ не зна шта ће. 
 лепа, ни умиљата, али још доста млада, тако около 20 година.{S} О њој немам више шта рећи за с 
у са зида, те је носи Бог те пита куда, тако вихор у његовој души дочепа његове мисли, те јури  
то киша учини, да клица у земљи набуја, тако и рђав свештеник учини, да Назаренство набуја.{S}  
ла га је.{S} Цвета му дође тако велика, тако светла према овој поквареној намигуши, као што је  
ше три недеље.{S} Прођоше као три сата, тако се бар Боривоју чинило.{S} А опет колико бола, кол 
S} Што та седморица онда суде и досуде, тако ће бити.</p> <p>Но таман је та ствар била у току,  
каже она, „волела би, да он овамо дође, тако вечерас...{S} На дану су човеку више мисли за посл 
ећу да правим од зла горе; сад како је, тако је, само нек је жив“.</p> <p>Но јест.{S} Дође доба 
} Као што снага месечева вуче месечаре, тако вуче та девојка њега.{S} Његове мисли нису са свим 
ука и где не допире скоро никада сунце, тако је никао и Петар Крњин у кући, у којој не беху опа 
ли, да како господа свештеници у цркви, тако и господа професори и учитељи недељом по подне у ш 
ега догађа.</p> <p>Тако су мислили сви, тако је мислила и Нада, па тако је и било.{S} Само што  
ала цепати, онда су је крпили и лепили, тако, да данас беше комад надимљене и упрљане крпе.{S}  
ије ти доста друге несреће, скрхала си, тако рећи, ногу, па сад још и рођени брат да ти крха вр 
ори Боривоја.{S} Али неће га именовати, тако далеко није смео ићи, но ће га опоменути и изоблич 
вој сам</hi>!...{S} Тако ћемо покушати, тако морамо покушати, бар нећу бити отпадник од своје с 
атворен.{S} Као што му је тело кржљаво, тако му је кржљава и душа.{S} Као оно биљка, која никне 
а: „Јер као што је тело без духа мртво, тако је и вера без добрих дела мртва.“</p> <p>Лазар је  
ни и оно, што иначе никад не би учинио, тако је и при парничењу.{S} Кад су Марта и њен брат по  
шем народу само пословица: „Како дошло, тако прошло“.{S} Непросвећени су људи мало застранили,  
е за зло.{S} Ми прости људи како знамо, тако диванимо“.</p> <pb n="125" /> <p>Говор чича Станка 
у прво апостолско време.{S} Но наравно, тако је било, док је било мало Хришћана.{S} Апостол Пав 
и ситну децу, па није ни то богоугодно, тако рећи, заборавити на њих.{S} Ти постиш, слабиш, а д 
азаренска скупштина, празна је.{S} Ето, тако се свршило оно, што је професор Здравковић назвао: 
о свог најврснијег члана...</p> <p>Ето, тако је доспео у затвор Лазар Ненадов, кога су бабе њег 
га обрадим у облику романа.</p> <p>Ето, тако су постали „<title>Назарени</title>“, ма да с овом 
ти не дам новаца у зајам.“</p> <p>„Ето, тако је то, моја браћо и господо драга.{S} Ја ово говор 
 згодна одговора, те се умеша Светозар, тако сад Лазар запе, не умеде одмах да одговори.</p> <p 
а два места.“ И приђе му са свим близу, тако, да он већ осећаше дах њезин, те читаше из св. пис 
војку на игру, а пијана човека у крчму, тако је лако одвести и заточеника у Назарене.{S} Све тр 
амо у њихово богослужење.“ </p> <p>„Ах, тако“, рече Здравковић и умукну.</p> <p>После малог одм 
не може више.{S} Бог нам је дао пример; тако не иде.{S} Он је лепо развио те мисли и завршио је 
у орнатима служе службу; <pb n="117" /> тако је можда само онда, кад се владика уводи у звање.< 
и рече: „<hi>Сине, твој сам</hi>!...{S} Тако ћемо покушати, тако морамо покушати, бар нећу бити 
о над дететом направити знак крста“.{S} Тако је мислила и би јој сад лакше.{S} Но тако је мисли 
 звиждућем по соби и пуцкам прстима.{S} Тако сам чинио отпре обично онда, кад сам се спремао на 
ом до главе, а она цичи као помамна.{S} Тако је, кажу, било и пре неколико дана.{S} Толико ју ј 
у у очи и није знао, шта да му каже.{S} Тако је то обично код људи, који једва чекају, да се са 
 и баш сад Лазар болестан, легао је.{S} Тако се нешто морало излећи, јер њему не треба божићне  
 да му узрујаност још једнако траје.{S} Тако око поноћи умири се, сео је. <pb n="187" /> Кад у  
И који олтару служе, с олтаром деле.{S} Тако и Господ заповеда, да они, који еванђеље проповеда 
S} То је, док се стара навика сатре.{S} Тако је било и овде.{S} Тек после скоро годину дана осе 
 четврти пут из воде.{S} Окренуо се.{S} Тако се бар онима на бајиру учинило, али је било од виш 
онако, да га можемо сви ми разумети.{S} Тако су и апостоли то исписали.{S} А да је Христос мисл 
тај и да прекину парницу пред судом.{S} Тако је и било.</p> <p>Но била је ту и друга крупнија с 
угови давали су му са свим за право.{S} Тако је то, кад жена не уме да буде паметна те увек гра 
с вама, али видим, да није потребно.{S} Тако много личите једно на друго.{S} Како сте?{S} Јелте 
едате <pb n="191" /> на дела од нас.{S} Тако је било и код нас у прво апостолско време.{S} Но н 
и шевар и данас их нема, пропале су.{S} Тако ћемо мал’те не проћи и с Назаренима, ако се добро  
чку грају, која се дигла против њих.{S} Тако се не може више.{S} Бог нам је дао пример; тако не 
тужним гласом, „видесте ли Боривоја?{S} Тако је био неукроћен, као да су три сотоне у шему“.</p 
ихов, рекоше само: „Бог дао, Бог узео.“ Тако су говорили, али све је бадава, људи су.{S} Ако и  
о хоћу.{S} Која девојка тако поступа, а тако је поступила Милева Срданова, те нема права да каж 
и лако, све док не дође до тамана.{S} А тако је и с добрим.{S} Кад је све уређено и на чврстим  
да постоји час-два за леђима и гледа га тако мило и нежно.</p> <p>Здравковић говори о моди и лу 
?“</p> <p>Она подиже главу и погледа га тако тужно, као голубица кад изгуби свог голуба или кад 
оном, скочише на Панту и испребијаше га тако, да сад лежи болестан.{S} Панта би да их тужи.{S}  
м још коју реч с нашим пријатељем, кога тако одавна чекамо“.</p> </div> <div type="chapter" xml 
а: „Сирота Џуџа, шта ли јој само би, да тако напрасно сврши“.</p> <p>Оно друго дете Боривојево  
апред и рече: „Не може се допустити, да тако злоставља жену; од кад то траје?“</p> <p>Лазар се  
и“.</p> <p>„Онај, који те је научио, да тако говориш, добро те је научио“, вели му истражни суд 
е време, па није ни од Јове паметно, да тако рећи на дану узнемирује свет“.</p> <p>„Та ће се ст 
.{S} Њих ваљда царевина плаћа за то, да тако чине, али Милеви не могу опростити.“</p> <p>Лазар  
ваља, али се у соби и на улици не опажа тако лако...</p> <p>Радећи на овом огромном делу, које  
е изјавио, да он не држи Назаренство за тако опасно.{S} Назаренство ће брзо нестати и остаће о  
 држали за претваралицу.</p> <p>Потраја тако неколико дана.{S} Помало разговара с она два друга 
ило већ што тамо пише.{S} А зар до века тако да буде и без потребе тако да буде?{S} Ако је Хрис 
горело кандило и пред којом му је мајка тако често клечала, остави нека тајанствена трага. — Но 
а то је девојачко хоћу.{S} Која девојка тако поступа, а тако је поступила Милева Срданова, те н 
аскоро је добио суд.{S} Мати му продала тако рећи и сукњу, те узела браниоца.</p> <p>Бранилац ј 
сак, па продужи: „А шта вам је скривила тако страшно?“ Кад је изустила последње речи, поплаши и 
то би још којекако било, јер сад и нема тако много посла, него је зло, што је опет ударио у бан 
 привлачи.{S} Из полутаме, која многима тако годи, изиђе и Назаренство на сунце и тамо већ мног 
 био узрок, што је Милева у овим данима тако често тражила мајчино крило.{S} Њојзи је било лакш 
а.{S} Остале му дакле још две, па га на тако кратко време неће ни носити у коју велику казниони 
што неће да пије а ради“.{S} Но шта зна тако млада девојка — шипарица.{S} Чича-Срданова домаћиц 
едно место, неколико листи, које је она тако радо читала, зна га скоро на памет.{S} А опет за т 
мислили сви, тако је мислила и Нада, па тако је и било.{S} Само што — ђаво не спава.</p> <p>Иде 
 да те лечи, јер само луд човек поступа тако с рођеним дететом као ти“.{S} Навале и браћа на оц 
 њих.“ И код тих речи погледа на Лазара тако враголасто, као да никад није ни видела Назаренке  
на и шчепа старца снажном руком за прса тако, да Срдан испусти све, што му беше у рукама:{S} Шт 
авио.{S} Чиме сам заслужио, да се браћа тако старају о мени?“</p> <p>„Апостол Павле је казао: „ 
ог нема да пресуди међу нами.{S} Па кад тако стоји ствар, зар ти доиста мислиш, да ћемо ми горе 
ста твога?{S} За што га уби, кад га сад тако жалиш?{S} Ниси зар могла напред промислити шта чин 
овача у друштво добрих људи и он је сад тако миран и кротак.{S} Јованка се врло радо забавља с  
ма као жену, он јој дође сад на једаред тако мали, мали.</p> <p>Кад је Боривоје дошао кући, ник 
 зар до века тако да буде и без потребе тако да буде?{S} Ако је Христос донео мач, зар има већ  
а?{S} И ја не тумачим оне речи Христове тако, да се сви ми бринемо само за данас, а свако сутра 
у реч Лазар. „О, мој Боривоје, није све тако сјајно, како би ми желели и како је теби то изглед 
њу.</p> <p>Што је прво издање ове књиге тако брзо распродато, па и друго издање већином предбро 
 Цвети, очувала га је.{S} Цвета му дође тако велика, тако светла према овој поквареној намигуши 
лаца чисто накостреши.{S} Ух, како може тако!)</p> <p>„У којој цркви придикује свештеник редовн 
нећу да живим с лудим човеком.{S} Да је тако учинила, евала јој, али овако не иде, брале.{S} Тв 
лавом... „Тако је казао, да богме да је тако казао.{S} Ади нека он мени само оздрави, раница мо 
 затегнуто: „Била сам.“</p> <p>„Онда је тако и зацело си све видела.{S} Одавна <pb n="108" /> с 
 довикну му неко).{S} Сад хајд, нека је тако.{S} Али ја знам:{S} И карта и мода и свако зло мањ 
ли епископе, свештенике, ђаконе, кад је тако?“ пита Светозар.</p> <p>„То су били“, одговара Лаз 
 треба да је рђав човек, а овај овде је тако миран, добар.{S} Требало би и да је затворен, а ов 
 снаге да иште.{S} Кад дође Гига, те је тако тужно гледа, дође јој у неки мах, да се њему замол 
S} Некако је зебла од тог роба, који је тако необично покоран.</p> <p>Но за мало се окренула ст 
чуо је речи и разумео је...{S} Та он је тако добро познавао своју Рахилу и провидео ју је.{S} К 
ле“, каже он, писао је о томе, писао је тако јасно, да то може свако <pb n="148" /> разумети.{S 
и св. писмо и тумачити га, а тумачио је тако, да су сви били врло задовољни.</p> <p>Тома је оно 
ише, него што имаш“.</p> <p>„Хм, ако је тако, онда ће и од мене бити неки Назарен.“ Но таман пр 
мо толико: „Гледај...“</p> <p>Колико је тако лежао крај ногу њених, грлио <pb n="165" /> кољена 
 болестан, пропашћеш.“</p> <p>Прошло је тако пуних шест месеци.{S} Онда се Симина Јулка поче и  
одговорити домаћици реч-две, а често је тако задубљен у мисли, да и не чује, шта га пита.</p> < 
за њу, али се слабо надао.{S} Сад му је тако рећи нуде.{S} Браћа су пронашла, да је он ње најдо 
ора млеко да — бије.“ Али ко ће да бије тако мало дете?!{S} Не могу, тешко ми је.“ И жена се за 
га пусте да иде пешке, јер му је милије тако.{S} У који мах он устаје са столице, уђе мало дево 
 пријатељ Мирко ме је поучио, да и није тако.{S} Сахат је онде за то постављен, да опомене верн 
енство.{S} Не гледајте, што се то двоје тако разликује једно од другог; то су рођена браћа.{S}  
ији од Боривоја.{S} Но бадава су отишле тако далеко.{S} Јулка је непрестано гледала онамо.</p>  
 шушкају и договарају се.</p> <p>Прошле тако месојеђе и дође ускршњи пост.{S} Тада постаде оно, 
е то пиле, кад му се што не допада, уме тако јогунасто да кљуцка оном ситном песничицом по нако 
ако мисли ишле су јој по глави, само не тако јасно, но магловито.{S} Тек дође јој тешко, врло т 
 сине, болело би ме и онда, али опет не тако, као сад“.</p> <p>„Па шта да радим нано?“ пита Лаз 
а и власти</hi>, не гледамо на Назарене тако као ви.{S} Ми их не држимо за велико зло.{S} Они с 
је му било право, што <pb n="232" /> се тако вара, намргоди се и дође му Назаренство још црње,  
же.</p> <p>„О, о, пријатељу, како да се тако закасниш.{S} Отаљај беду с врата, ма како било.{S} 
еби или другима, ако пева.{S} Мучила се тако неколико дана и није певала.{S} Но наскоро за тим  
ав је будала био Василије Велики, па се тако бајно смеје, нежно гуче и поверљиво умиљава, а њен 
рашина, него у крчми, под дудом, где се тако пријатно ћерета уз чашу-две пива.</p> <p>Мал’, мал 
жу га, тару га, али нема наде, да ће се тако брзо предићи.</p> <p>Он је испрва беснио и љутио с 
ве?{S} Како се зове та вера, у којој се тако правило одржава?“</p> <p>„Та се вера зове назарећа 
оривоја је гризло много што-шта и он се тако рећи јогунасто повукао од свега.{S} По лицу му се  
"8" /> брат и ја баш не знам, за што се тако окомио на тебе.{S} Ружи те свакојако и поручује, д 
ник у варош по лекара.</p> <p>Доктор се тако рећи прашта с душом.{S} А сутра дан хорила се село 
.</p> <p>„Хо, децо, децо, што удешавате тако на дугачко; што почињете још сад таке разговоре?{S 
ине што мисле — одмах.{S} А баш и јесте тако, Назарени су баш сад на својој вечерњој молитви.</ 
ли не можемо сви у Јерусалим.{S} Бог ће тако исто опростити грехе, па макар се молио или у Бори 
 оздрави, раница моја, ни голубови неће тако живети као нас двоје, видећете драга и лепа моја б 
е ту је.{S} Каже: „Кад дођем кући, биће тако и тако вриске и клетве, а то је боље чути доцније, 
и је за извесно удавио, само да не беше тако малаксао од поста.{S} Но Маца се оте некако и безо 
оваки, какви су.{S} Ви сте, господо, из тако зване више интелигенције градили наставни план за  
“: „Придите ви, који сте ме волели... и тако даље“ Целивају...{S} Целива породица, свршише већ  
S} Ја сам ти отац, ја мати, ја брат.“ И тако је Пера држао своју Кристу, како он то каже: редов 
је казао: „Носите бреме један другога и тако ћете испунити завет Христов“, рече девојка.</p> <p 
ће код мене.{S} Сутра ћемо се за дана и тако састати, па ће бити и он мећу нами“.</p> <p>„Онда  
ара пристала за брат-Боривоја.{S} Она и тако воли децу“.</p> <p>Боривоје хтеде да рекне нешто,  
ека остави човека, кога мрзи, боље је и тако, него у свађи.{S} Нудио сам јој и неко издржавање, 
днети и Марта је хвалила Бога, што се и тако свршило.{S} Управо она је мислила, да се свршило,  
увице, гривне, бушио девојкама дукате и тако...{S} Талијан био вешт, ишао по вашарима и зарађив 
ти.{S} Кад је свршила, дисала је брзо и тако тешко, да у мало не угаси жишка на столу својим ди 
.{S} Каже: „Кад дођем кући, биће тако и тако вриске и клетве, а то је боље чути доцније, него р 
ор.{S} Пронађите, колико је...</p> <p>И тако је то ишло у бесконачност.{S} Било је:{S} Свиња, к 
оје.“</p> <pb n="174" /> <p>Боривоје би тако узбуђен, да не мога остати на месту, но устаде и о 
S} Па онда дође и оно, чега су се многи тако љуто бојали; назаренска вероисповест би призната з 
каже: „Тако ми је и требало...„ Јеси ди тако казао, голубе мој, животе мој, све моје овога свет 
и с места. „3ар има“, пита, „људи, који тако живе?{S} Како се зове та вера, у којој се тако пра 
ад Обрен стаде јечати, истина тихо, али тако тужно, ужасно, као онај, који хоће већ да издахне, 
врло опак.{S} Куд сам застранио?{S} Али тако је то!{S} Кад сам радио, радио сам и није било вре 
S} Њега последњи догађаји нису заболели тако, да се после њих осећао бедан и несрећан, него је  
 циљале на Боривоја и сви су и разумели тако.</p> <p>Боривоје је за све то време био црвен као  
ашни суд, који је брат Тома у скупштини тако потанко и с таком страхотом описивао, као да је ст 
можда дан и није леп, само се њему чини тако.</p> <p>Већ хоће да се ухвати мрак, кад је сагледа 
а га поучавате код куће, да се не квари тако много од оне друге деце.“</p> <p>„Брат Боривоје, ј 
ила несрећу, јер кажу, да добро не жури тако нагло, као зло.{S} И није се преварила.</p> <p>Коњ 
да, куд срљаш све испред мене?{S} Ти си тако рећи јуче постала просјакиња, а ја терам то од пам 
S} Право да ти кажем, жао ме је, ако си тако мислила.“</p> <p>И кад би вече, госпођа Меланија б 
ауку, а ко зна, хоће ли и Светозару ићи тако књига од руке“.</p> <p>Но мушка је старија. „Ти би 
 неки необичан израз.{S} Од вајкада јој тако прелеће нека враголија, а сад хоће ту враголију да 
иле лепе крпе, сјајне крпе, које су јој тако добро стојале.</p> <p>Светозар је придобио још два 
вео из азијатских шума и повео напред к тако званој култури.{S} Јер истину вам кажем:{S} Ја држ 
мешај га с његовим рођацима; остави нек тако постоји ствар две три недеље дана, па направи одат 
ени, али жандари канда још више.{S} Док тако пре неколико дана, Гајина жена заборави да затвори 
п.“</p> <p>И пође да иде.</p> <p>„Нисам тако мислила, деда-Јово“, вели Милева скоро молећи. „У  
е и осветила им се.</p> <p>И баш у оним тако тешким данима, догоди се, да роди Милева мушко чед 
добацили су онде у ходнику једно другом тако крупних, гадних речи, да у мало не дође и до пљува 
их очију вири нешто голубије, а при том тако паметно.{S} Онда, кад је Боривоје дошао у њихову к 
рпила због назаренске вере; о њој је он тако често говорио с Лазарем и на њу је већ пре тога мн 
{S} Боже мој, шта могу говорити деца, о тако крвавој породичној несрећи?!{S} Како ће схватити т 
читељ Миливоје живео је и до сад управо тако, као да су она правила била са његова живота испис 
ећао бедан и несрећан, него је удар био тако снажан да га је, управо рећи, обнесвестио.{S} Био  
је.“</p> <p>Бадава је деда Ваја тумачио тако темељно науку о греховима, није му помогло.{S} Па  
чича-Срдан већ није знао шта ће.{S} Ако тако устраје, мораће цела кућа у просјаке.</p> <p>Он да 
аког, долази ми тешко, претешко.{S} Ако тако остане, не може изићи на добро.{S} Пре некако виде 
ништа рекла, али јој дође мисао, да ако тако стоји у св. писму, онда је најбоље за жену, да оде 
стаје радости.{S} Но и то се могло како тако поднети и Марта је хвалила Бога, што се и тако свр 
</p> <p>Тома каже: „До сад је било како тако, сад је крајње време“.</p> <p>„Па, шта да радим?“  
јер му је изгледало, да Марту неће нико тако гледати и пазити као он.{S} Та сад тек, кад ју је  
ена крила“.</p> <p>Са свим је изгледало тако.{S} Лазар читаве јесени дан у дан иде са слугом на 
.{S} Само је казала: „Кад је већ морало тако бити, бар да си ми казао раније, те да сам послала 
дравковић, „да је у Христово време било тако, т. ј. онда, кад је он бичем изјурио из цркве оне, 
{S} Но то јој се на послетку ваљда само тако учинило.</p> <p>Тада се догоди нешто, што ће да об 
 говорио, а друго творио?{S} И ако ћемо тако, онда будимо искрени.{S} Немојмо да се вадимо за а 
љу мирно, не само без бола и жаљења, но тако рећи радосно.{S} И кад закопаше дете, никад ни реч 
милостиво тукао не само жену и кћер, но тако рећи и цео комшилук.{S} Кад дође кући, затече пред 
ко је мислила и би јој сад лакше.{S} Но тако је мислила и свекрва њена и изиђе на поље.</p> <p> 
 кад их једном прозре, он је онда скоро тако исто паметан као и врабац; клони их се, што боље м 
раниоцу: „Хо, хо, драги мој, не може то тако остати.{S} Јер ако може бити, да човек добије за ж 
ра врата своје собе... ајак, не може то тако бити.{S} Спавај ти, брате мој, мирно, моја ће бити 
мро.</p> <p>„3а што да плаче, кад је то тако Бог наредио?!“ Девојке се опет стресоше. „Боже, ка 
вака поједина приповетка не показује то тако јасно као низ приповедака.{S} Тешко оном, чије се  
дететом под очеву кошару.{S} Трајало то тако недељу-две дана, док сека Анка не начини мало реда 
ворника, ми би прошли с Назаренима исто тако, као што је прошао ево пријатељ Ђуричић са својим  
крст је видите за мене и за сваког исто тако сећање.{S} Сећање на Христа Спаситеља, на страдање 
теља, на страдање његово.{S} Иконе исто тако.{S} Нису то идоли, лажни Богови, у које ми ваљда в 
е је убили?“ пита га Јованка скоро исто тако нечујно.</p> <pb n="72" /> <p>Боривоје је у послед 
о што је чуо, потресло га је скоро исто тако снажно, као што би га потресла и сама смрт очева.< 
омоћи, али ће Бог платити и Милеви, што тако учини са мном.{S} То ти отворено кажем, ма да ти ј 
омад хлеба, и то — мекана.{S} Он је бар тако говорио, и није лагао.{S} Узео ју је сироту, без и 
жи.{S} А они несретници кажу, чујем бар тако од натароша, да су само бранили своју веру и ништа 
на пут још даљи и од Јерусалима, а опет тако близак; — иде да се преда жандарима.{S} На место Ј 
ати моја, да нас не срамоти, кад је већ тако учињено и она се предала.{S} Само је казала: „Кад  
благостање то непаметно кинђурење и већ тако даље.</p> <p>И све би било лепо, само да му увек н 
незнатна, мала и грешна примила браћа у тако важно веће, да га поуче и још боље утврде на путу  
 Боривоје не остављаше и за мало дође у тако необичну јарост, да се чак и лекар зачудио.{S} Сва 
као је штапове за оне, који измишљавају тако бескорисна питања.“</p> <p>Заиђоше за рогаљ и улиц 
вни разлози, са којих Назарени освајају тако лако земљишта по тамницама.{S} Па је с тога и Лаза 
не долази до крви.{S} Све је сад у селу тако измешано, ускомешано успаљено, раздражено, да се б 
ој, умреће“ помисли Боривоје, и дође му тако тешко, као да хоће да свисне.{S} У неки мах хтеде  
улио би Бога сваки онај, који би о њему тако ситно мислио.{S} Ено и апостол Павле вели: „Незнаб 
>Деда Јова и Варвара разумеше га, па су тако и причали осталој браћи код куће. „Сиромах Боривој 
p> <p>„Немој нано плакати, нисам ја баш тако одвише болестан.“</p> <p>Мајчина рука пређе нежно  
жу некаквог црног мачка. „Кад ти је баш тако пријало“, каже му, „ево ти бар да знаш, шта си јео 
то ишло после тога.{S} Но зар се ви баш тако строго држите светог писма?{S} Знате ли, шта је ре 
и ти могао постати Назарен, јер ако ћеш тако, ниси далеко од нас“, одговара Лазар.</p> <p>„Нисм 
из далека на видику.{S} У тамници видиш тако рећи при бенгалском осветљењу све оно, што у нашем 
Може бити и ја верујем, да ти не мислиш тако, али те опомињем, да твоје лицкање на то излази.{S 
ћи ма и бабама назаренским, да проба“. (Тако је!{S} Живео!).</p> <p>„И још нешто да кажем, кад  
гдашња узбуђеност.</p> <pb n="17" /> <p>Тако је то ишло неких 10 година и од Боривоја поста чит 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тако су прошле оне три недеље и дође повечерње дана, ка 
 ти помоћи; доста ми је година“.</p> <p>Тако је и било.{S} Боривоје је и од јако био вредан, по 
 не зна, шта се око њега догађа.</p> <p>Тако су мислили сви, тако је мислила и Нада, па тако је 
о некој њиви и неким кукурузима.</p> <p>Тако се ухватио већ и мрак.{S} Боривоје се мало <pb n=" 
ледње време ослабио са путовања.</p> <p>Тако је и било.{S} Уз помоћ Ф*-ских Назарена крстили су 
нисам требао ни почињати“, рече.</p> <p>Тако прође година дана и Боривоје дошао од силног поста 
ти, сам ће се од себе повратити.</p> <p>Тако дође и Божић.{S} Освануо Бадњи-дан; све се село уж 
 се четвртог дана мало разабрао.</p> <p>Тако прође и опет четрнаест дана и дође опет време заје 
 писмо, у које се са свим занео.</p> <p>Тако је то трајало мал’ те не цели дан.{S} Светозар је  
ма делити, и њој нек пошље њено.</p> <p>Тако је и било.{S} Таман се Марта подигла из постеље, к 
. „Изневерила ме је — с другим.“</p> <p>Тако је отприлике било, као да пуче пушком по сред дево 
S} Назарен не сме бити сујетан.“</p> <p>Тако прође још неко кратко време и дође доба, када Наза 
е од себе.</p> <p>„Нисам требао“ вели, „тако крупну ствар започињати с најстаријим сином.{S} Не 
 преврће очима и креће нешто главом... „Тако је казао, да богме да је тако казао.{S} Ади нека о 
 у помоћ“.</p> <p>Девојке се стресоше. „Тако се код нас иде на погреб“ каже Јованка.</p> <p>„Па 
м се!“ Па и кад сам га одрешила, каже: „Тако ми је и требало...„ Јеси ди тако казао, голубе мој 
е чисто уплашено.</p> <pb n="48" /> <p>„Тако нам се ругају наши противници“, вели Лазар, „али в 
ићи на добро.{S} Пре некако видео га је таког наш бележник, па вели: „Само му не попуштајте; пр 
е о томе:{S} Да ли може суд затворити и таког човека, који нити краде нити убија?</p> <p>На пос 
кавица?“ јадала се Марта. „Кад га видим таког, долази ми тешко, претешко.{S} Ако тако остане, н 
са својим пријатељем Гајом, чији је син такође поверио, те почеше старци да се јадају.</p> <p>К 
ж и не пита:{S} Ко? као што би до сад у такој прилици радио, но само вели: „Нека их, види Бог“. 
т га обузе, дохвати цигљу и удари брава таком снагом, да га је на месту убио.{S} Само успаљена, 
ти нераван другима.</p> <p>Отворите сад таком човеку назаренску књигу.{S} Покажите му, да има в 
ан кући, па да ме после пребијаш“.{S} С таком се може проћи, па и вековати.{S} Али их има, које 
 брат Тома у скупштини тако потанко и с таком страхотом описивао, као да је сто пута гледао то  
 његова душа није још доста мирна.{S} У таком времену добро је да причека са женидбом.“</p> <p> 
истину — па ма ме постило оно, што ме у таком случају мора постићи, т. ј. да потпуно не задовољ 
х придобио.{S} И Лазар се теши, да би у таком случају чак и апостол Павле мало попустио од прав 
ну Назарене, него ће он напасти њих.{S} Тактика је била доста вешта и — изненадила је.</p> <p>Н 
чети: „Беда је то велика и не можемо ми таку ствар на двоје на троје преломити.{S} Треба се сет 
вета гази, а то је много казано.{S} Ако таку женску придобије за „свету ствар“ и изведе је из т 
ста непријатна.{S} Ветар је јако дувао; таласи на Дунаву шумили су обалом, а црни облаци су пре 
.{S} И видеше јасно, где се коњи боре с таласима и Боривоја где триред искаче из воде, не да се 
не, бушио девојкама дукате и тако...{S} Талијан био вешт, ишао по вашарима и зарађивао много но 
од свог укућана, кад се једе печење.{S} Талијан шта ће, но нуди, а Гавран не чека дваред, но је 
о слатка печења нисам још никад јео.“ А Талијанка онда истури пред њега кожу некаквог црног мач 
а тројицу.{S} Досади се то Талијанци, а Талијанке су врашке да Бог сачува, те баш на Божић исту 
малој комори, а предње собе издао неком Талијану, који је <pb n="25" /> правио златне и сребрне 
ед, но једе за тројицу.{S} Досади се то Талијанци, а Талијанке су врашке да Бог сачува, те баш  
ане по реду“.</p> <p>Боривоје слуша ова талмудска мудровања и памти <pb n="28" /> их.{S} Међути 
нда рече, за што то чини, а рече јој по талмуду, како је научио од Соломона. „Мојсије пророк је 
 измудрили наши јеврејски мудраци.{S} У талмуду пише:{S} Ко у пустињи изгуби рачун о данима, чи 
к пошље њено.</p> <p>Тако је и било.{S} Таман се Марта подигла из постеље, кад стигоше пред кућ 
озоре:{S} Све је мирно, сви спавају.{S} Таман згода, да се он увуче у кућу и удави оног дерана. 
 авлију, па се упутио пешке у варош.{S} Таман је свануло, кад стиже тамо, па се пријавио суду.{ 
је много препатила, и снага јој дотраја таман дотле, да изведе, што је намерила.{S} И ако не ба 
о дан у соби са својим друговима, то је таман добро дошло.{S} Јер док су они цео дан заједно, п 
ут покривен дебелим снегом.{S} Боривоје таман да утера кола у село, а коњи му застадоше као уко 
је десетак дана.</p> <p>Неког вечера се таман спремају Лазар и Боривоје <pb n="59" /> да отпочи 
ад на својој вечерњој молитви.</p> <p>И таман Назарени свршавају, па да се разилазе, кад упадош 
нда ће и од мене бити неки Назарен.“ Но таман продужише Пазар и Боривоје рачунање, а Петар се и 
ужиш“, вели назаренско учење.</p> <p>Но таман Боривоје остао сам, а већ му јављају, да ће скори 
 суде и досуде, тако ће бити.</p> <p>Но таман је та ствар била у току, кад се продера <pb n="20 
застаде код врата и рече доста гласно: „Таман, свештеници ће му умити цело седо, а он не уме да 
идали му кућу.{S} А била је изгорела до тамана.{S} Тамо он, Ненадов ју је запалио...“</p> <p>Бо 
S} Изгореле су и стаје и камаре, све до тамана, чак и марва.{S} Пет до шест хиљада форинти може 
 се зауставити лако, све док не дође до тамана.{S} А тако је и с добрим.{S} Кад је све уређено  
мачу.{S} А Лазар је не коље, трпи да му тамани пилиће.</p> <p>Но за то је та крмача достојна, д 
ушобоља, дифтерија, поче немилице да их тамани.{S} То беше доба, кад у многим нашим селима чита 
ислиш, сад је крај и никад из те очајне таме на поље.{S} Мало после <pb n="162" /> их, хвала Бо 
идобије за „свету ствар“ и изведе је из таме у светлост, то више вреди, но <pb n="156" /> да је 
 ви се за дела не бринете, него само за тамјан и — дим.{S} Они, који проповедају код вас закон, 
е у огањ вечни?...{S} Зар што ми палимо тамјан, као што је било за доба Христова, а ви не палит 
е, где горе свеће, где се подиже дим од тамјана, где се служи служба у златним хаљинама, где се 
 придикаонице нити да га разгони дим од тамјана; не може слово наштампано, а не може ни сила.{S 
ирише!{S} То није ружина вода, него као тамјаника, шта ли.{S} Јао, часни је потр’о, баш лепа же 
 је?{S} Шта се то скрива иза те прашне, тамне магле?...{S} Марта је слутила несрећу, јер кажу,  
ди у очи, што Боривоје као да постајаше тамнији баш онда, кад му се роди син, а за тим, кад му  
акве невоље.{S} Муче ум свој свакојаким тамним мислима, киње душу своју, јадикују над покварено 
Назарени освајају тако лако земљишта по тамницама.{S} Па је с тога и Лазару било лако, да придо 
ма томе осудио Обрена на 4 године тешке тамнице.{S} Бранилац је уложио призив на виши суд, али  
а која су још из далека на видику.{S} У тамници видиш тако рећи при бенгалском осветљењу све он 
не јављам суду.{S} Доста сам ја, брате, тамновао свога века, па је лепо од мене и то, ако се од 
о састајати.{S} Тамо им стоји књижница, тамо им је и читаоница.{S} Даље од десет сати у вече ни 
.{S} У које се село увукло Назаренство, тамо су капиџије поспале на капијама.{S} То је његово м 
вића ишли данас у назаренску скупштину, тамо се дохватили с лажљивим и глупим назаренским апост 
{S} Где има више „пророка“ назаренских, тамо улогу свештеника никад не чини један, него више њи 
ј кући?“</p> <p>„Што је истина, истина; тамо се срдила, плакала је и искала се натраг.{S} Каже  
екаше неописаном радошћу. <pb n="92" /> Тамо је и тетка његова.{S} Вели: „Хвала Богу, кад дође; 
великог фишкала, (државног тужиоца).{S} Тамо му је и бранилац, кога је поставио суд, па хоће да 
ђеље по Луци, глава XIX. стих 12—27.{S} Тамо је реч о слугама, којима је господар поверио новац 
.{S} Читам његову песму над песмама.{S} Тамо напред све говори о премудрости и целомудрију, али 
и Лазар у овај мах окренуше вратима.{S} Тамо је стојао Боривоје, сав зажарен и лупао ногом у да 
ћу.{S} А била је изгорела до тамана.{S} Тамо он, Ненадов ју је запалио...“</p> <p>Боривоју удар 
 то новине, али на селу нема новина.{S} Тамо је јавно гласило — песма.{S} Девојке се скупе, пре 
в, па се докраде до крајњег прозора.{S} Тамо је Милевина собица.{S} На прозору нису спуштене за 
ори комору и забрави за собом врата.{S} Тамо је мрак.{S} У оном мраку напипа крајњи крај одаје  
 у башти, а кад што и друге послове.{S} Тамо је он бивао по читаве сате без надзора и чувар је  
сестре Милеве, коју он и не познаје.{S} Тамо ће затећи и њу; она му је кроз толико месеци шиљал 
вају Назарени, кад забрањују пушење.{S} Тамо вели неки пророк, да се не знам шта <hi>подиже вис 
ка га узе за руку и одведе к Милеви.{S} Тамо ју је загрлила, ижљубила и обасула је питањима и н 
ли за себе, те ће се тамо састајати.{S} Тамо им стоји књижница, тамо им је и читаоница.{S} Даље 
анцуз, далеко је испред нас истрчао.{S} Тамо нема ручка, нема вечере без шљива; или ће их изест 
сам да идем у Јерусалим, мислио сам:{S} Тамо ће ми одлахнути, но Бог је наредио друкчије.{S} До 
} У његову селу има два-три Назарена, а тамо је и тетка Стана, код које су Боривојева деца, те  
са свекрвом унеле у комору, оставиле га тамо, док не дође прегледач и забравиле врата.</p> <p>М 
 писма, да се свећа не меће под суд, да тамо светли, где је нико не види, но треба да светли на 
орег“, каже он. „А ви би, Рахила, ваљда тамо хтели да одете.{S} Мислим, да се не би кајали.“ То 
 је стражар сваки дан отпраћао Боривоја тамо, да ради у башти, а кад што и друге послове.{S} Та 
ва мисао није га преварила, она је била тамо.{S} Била је тамо, али није знала ништа о себи, леж 
 дана у К*.“, вели Лазар „Наша се браћа тамо баш лепо упутише.{S} Пролетос су закупили 4 јутра  
риспела је полумртва до адвоката, а кад тамо, рекоше јој, да је он отпутовао некуда и да се пре 
 да изедемо оног црног мачка, што преде тамо иза банка, Него кажи, па ћемо видети.</p> <p>„А пр 
е.{S} Боривоју је опет први пут, да иде тамо.{S} Он иде у скупштину као новајлија, а опет као о 
у варош.{S} Таман је свануло, кад стиже тамо, па се пријавио суду.{S} Исказао је све, признао ј 
њиге и говори му све потанко, као да је тамо био.{S} Па не само то, него му даје и друге савете 
преварила, она је била тамо.{S} Била је тамо, али није знала ништа о себи, лежала је обнезнањен 
врло оскудни у младим женскињама, па је тамо лако — усрећити се.{S} Рахила би била дакле у неку 
тив тебе и да те питам:{S} А како ли је тамо код вас?{S} Је ли и тамо све злато, што блиста?{S} 
 разбира већ и поједине куће.{S} Оно је тамо широка удица, оно је гробарска, а оно онде...{S} А 
ни опазио.{S} Одвукао се на даске, које тамо замењују кревет и остао непомичан.</p> <p>„Да мане 
 киша, ади још не пада.{S} Осећа, да се тамо по очима јој гоне сузе, али не плаче.</p> <p>„Сест 
агању њиховом, о добрим делима, која се тамо траже и без којих човек не може бити Назарен.{S} А 
азити назаренску скупштину; можда ће се тамо још боље утврдити, па како Бог да.{S} У његову сел 
 Крчмара су придобили за себе, те ће се тамо састајати.{S} Тамо им стоји књижница, тамо им је и 
ли поред свега тога стотинама њих науче тамо писати.{S} У свакој соби има пљувоница, напуњена п 
ичем изјурио из цркве оне, који градише тамо трговину.{S} Ако је венчање, има по црквама златна 
гости, из љубопитства, па се и залепише тамо.</p> <p>--- Кад је Лазар дошао из поља, примио је  
страну св. писма, које ти је у рукама и тамо ћеш наћи у књизи проповедника, да „свему има време 
побеже четрдесет дана хода далеко, па и тамо није био сигуран, но се молио Богу: „Господе Боже, 
у друштво добрих људи, што има и овде и тамо жена.{S} И од пре ми је говорио: „Истерајте жене и 
далеко, ићи ће дакле у Ф. као у госте и тамо ће крстити Варвару.{S} Ићи ће Тома, Боривоје и дед 
ко годи, изиђе и Назаренство на сунце и тамо већ много боље падају у очи и мане његове.{S} И шт 
} А како ли је тамо код вас?{S} Је ли и тамо све злато, што блиста?{S} Него ти велим само ово:{ 
о крив учитељ и свештеник?{S} Јесу ли и тамо учитељ и свештеник једине капије, кроз које свако  
ја све дотле, док не одеш у Јерусалим и тамо се не покајеш.“ Онда је, видиш, Гавран ишао у Јеру 
ре одвела твојој тетки, нек буду мало и тамо — до сутра.{S} А чим она води децу у госте, долази 
ић назвао:{S} Да одемо вуку у јазбину и тамо да га нападнемо.</p> <p>Боривоје је био међу Назар 
 овако како су у назаренску скупштину и тамо на лицу места да здеру образину са лица назаренски 
p> <p>„Врло добро.{S} Сви су добри људи тамо.{S} Лазаре, неће проћи дуго, па ћете и ви бити там 
отине Назарена.{S} И ја питам:{S} Је ли тамо крив учитељ и свештеник?{S} Јесу ли и тамо учитељ  
тео, могао је и он доћи с осталима, али тамо су биле и женскиње, а он није желео, да га виде на 
оспођа Здравковићка устумарала по школи тамо амо и не уме и неће да седи мирно на свом месту, њ 
аћина.“</p> <p>„Дошао домаћин да узајми тамо мало новаца у грк-Симе, а грк Сима каже: „Теби не  
де снаге.{S} Стојала је на раскршћу, ни тамо ни амо.{S} Нити да каже:{S} Не могу овамо даље с в 
и међу Назаренима“ каже, „нећу да је ни тамо најгори.</p> <p>Лазар је задовољан тим делом и наз 
 да ми не идемо, не би ни он одлазио ни тамо ни у цркву.{S} Ви протумачисте из св. писма, да ни 
де лепо, а сиромаху речете:{S} Ти стани тамо или седи ниже подножја мојега, — ви осрамотисте си 
 часак хтеде да скрене онамо. „Чак и ти тамо имају више срца, но они у одбору“ — повикну и стис 
аре, неће проћи дуго, па ћете и ви бити тамо.“</p> <p>„А зар ви мене држите за добра човека?“ п 
пштину.{S} Каже ми: „Газда Станко, идем тамо, где ћу наћи браћу и помоћ у невољи.{S} Поред наши 
 а то је хтео још мање.{S} Он је отишао тамо, да заблуделу браћу посаветује, па се од тог смера 
та мисао у главу, као да ју је ко однео тамо.{S} Шта се догађа у њеној глави, то не зна извесно 
ну и да га је Милан, друг његов одмамио тамо.</p> <p>Била баш недеља.{S} Чича Срдан једва домил 
а.{S} Али као да ју је сотона, наместио тамо, да својом појавом исмеје и изобличи сваку његову  
Боривоја у затвор, а оне су још једнако тамо.{S} У оној полутами дошле су Боривоју као три анђе 
S} Ја знам, да се Назаренство шири само тамо, где је свештеник рђав или где нема свештеника, не 
 /> у еванђељу и све је то било већ што тамо пише.{S} А зар до века тако да буде и без потребе  
ја је прва поверила, па одмамила и кћер тамо, одговорила је место ње. „Брат Мирко“, каже, „Мили 
а са Цветином баштом.{S} Она је и данас тамо, као и увек недељом.{S} Дође му у главу мисао:{S}  
ранила; момак мора у крчму, чим га зову тамо, па ма шта било.{S} Нико не може да се победи, већ 
ом Гигином.{S} Сутра у ово доба биће му тамо Милева, онај деран љубиће прах са ногу њених, као  
ако неће чути ничег новога, треба да су тамо, да их види народ, па ће онда и он за њима.</p> <p 
авковић се окреће свештеницима, који су тамо били и вели им: „Ето вам, господо, примера, следуј 
 таквој пустини поједу курјаци, који су тамо велики као телад, за што си онда помишљао на децу? 
м смислу те речи.{S} Они остали били су тамо, јер су се онде затекли и од њих један по један от 
жеш отићи до учитеља Јовића.“ „А шта ћу тамо?“ питам ја. „Не бој се ништа, запражиће он добро С 
.{S} Прота се окрете ратарима који беху тамо, те се сабили у гомилицу и каже им: „Волео бих бра 
но крадом погледа на девојке.{S} Ено их тамо, у најдаљем крају врта, одакле су и изишле, сабиле 
, била сам неваљала; сад нисам“.</p> <p>Тамо опет дечурлија сеоска виче за крупним, јаким човек 
одигне га на кола и одјури кући.</p> <p>Тамо су полусмрзнутог калуђера доста тешко повратили у  
 и затвори се у своју писарницу.</p> <p>Тамо је ходио дуго, дуго.{S} Његови убрзани кораци кази 
мамо два ковача, Шандора и Тану.{S} Кад Тана греје гвожђе на ватри, звиждуће или гледа по улици 
илио, намргоди се и довикну му крештећи танким гласом: «<foreign xml:lang="DE">Halt's Maul</for 
 отићи Боривоју, онда се савила као оно танко дрво, кад удари по њему секира.{S} У оном тренутк 
У Лазаревцу имамо два ковача, Шандора и Тану.{S} Кад Тана греје гвожђе на ватри, звиждуће или г 
Јованка је у прво време носила Боривоју тањир јела, чашу вина или какав налог, како јој је кад  
није нигде писано; свуда се наводи само таолико, да они држе тај обред у највећој тајности.{S}  
ју и ово мишљење, а нарочито Здравковић тапше као да је у позоришту. „Кратко и јасно, кратко и  
стране и кад виде, где га старци и бабе тапшу по раменима као жену, он јој дође сад на једаред  
ог...“</p> <p>„Ето ти га на“, вели он и таре руке.{S} Држао је као у воску, да је ствар добивен 
ање, некакве шпеције, паре га, мажу га, тару га, али нема наде, да ће се тако брзо предићи.</p> 
овратили у живот, јер нису умели, да га тару снегом и да га најпре унесу у мало хладнију собу,  
, као да је његова црква, баца петице у тас и жали, што воскари не праве свеће од <pb n="41" /> 
рам с њом; зауставим кола на друму пред Тасиним дућаном и кажем Ивану: „Иди купи ми дувана, па  
ркве оглашује једнако, изволите укинути тасове; ја са своје стране пристаћу радо.</p> <p>„Свешт 
ут беше Светозар врло узбуђен, Јелачић, таст његов, само се смејао. „Баш волим“, вели, „што сам 
погодиле.{S} Боривоје је устао да врати тасту жао за срамоту, али не отворено, но онако по наза 
{S} Зар оно, да нису курјаци изели оног твог друга, који је нестао?{S} Па што га ниси нашао?{S} 
лева, шта би ти рекла, да те запросим у твог бабе?“ „Рекла бих“, каже она, „да се оканеш луда п 
ој још и Бога хулити.{S} Зар није доста твога?{S} За што га уби, кад га сад тако жалиш?{S} Ниси 
криво тумачити и која вели: „Поштуј оца твога и матер твоју, да сретан будеш и дуго поживиш на  
 свој господар. <pb n="6" /> Што јо год твога мужа, то је и твоје, а што теби припада, на то им 
 умрети... мене ће изнети на гробље, уз твога оца“.</p> <p>Од ото доба наста обрт код Боривоја. 
идиш, онда бар и знај, да је половина с твога тавана.{S} Све су то жене из твоје куће донеле.{S 
ра к себи, загрли га и рече: „<hi>Сине, твој сам</hi>!...{S} Тако ћемо покушати, тако морамо по 
овако не иде, брале.{S} Твоје име носи, твој лебац једе, а другом отвара врата своје собе... ај 
 хвала Богу ни пијанац ни картаџија.{S} Твој је покојни отац у нашој старој вери и стекао, не с 
Промисли се дакле, синко, и о овоме.{S} Твој пост није у договору...“</p> <pb n="27" /> <p>Бори 
иђем приправан пред тебе и да чујем суд твој о некој врло важној ствари, па да онда у нашем нов 
/> <p>„Може“, вели му кључар. „Кад дође твој бранилац, казаћу му.{S} Него добро је, што си се о 
 неко не обавести.{S} Каже: „Не може се твој Гига женити, кад хоће и како хоће, мора чекати, до 
и још ово:{S} Пристаје ли и Нада на тај твој велики пост?“</p> <p>Боривоје уздахну: „Та оно, зн 
ш похвалила.{S} Каже: „Красан човек тај твој <pb n="8" /> брат и ја баш не знам, за што се тако 
 му Христове речи: „Ако ти сагреши брат твој, накарај га, па ако се покаје, опрости му.{S} И ак 
 „И седам пута на дан да ти згреши брат твој и покаје се, треба и седам пута да му опростиш“, н 
и, да те не виде људи да постиш, а отац твој, који види тајно, платиће теби јавно.“</p> <p>Ове  
скопај га и баци га и ако те десна рука твоја саблажњава, одсеци је и баци је, јер је боље да п 
ћем с грла својега.{S} Лепа ли је љубав твоја, сестро невесто, боља је од вина љубав и мирис уљ 
газила, имаш на то и сведока.{S} Кад је твоја жена видела, којим си путем ударио, требала је да 
а својих</hi>. <pb n="218" /><hi>Јер је твоја љубав боља и од вина</hi>“, а свршава се: „<hi>Бр 
 не можеш да се уљудиш и поправиш као и твоја остала браћа, ето рецимо као Спаса Ненин, Јова Си 
ђелу лаодикиске цркве говори дух: „Знам твоја дела, да ниси ни студен, ни врућ.{S} О, да си сту 
дно од другог, али ја мислим, да би баш твоја Варвара пристала за брат-Боривоја.{S} Она и тако  
 виче чича Срдан. „Зар то <pb n="37" /> твоје: „Види Бог“ није псовка?{S} Зар то не значи, да в 
о на бољи пут и увек западао натраг.{S} Твоје друштво, у коме живиш, понесе те и одвуче у старо 
 евала јој, али овако не иде, брале.{S} Твоје име носи, твој лебац једе, а другом отвара врата  
 ти не мислиш тако, али те опомињем, да твоје лицкање на то излази.{S} Промисли се дакле, прими 
нисам Назарен?{S} А ја ти ћерко због те твоје крмаче не одо у „бугере“, па ма она имала златан  
p>„Какву је молбу улио дух свети у срце твоје?“ пита је Мирко, јер је он најстарији.</p> <p>„Мо 
на с твога тавана.{S} Све су то жене из твоје куће донеле.{S} А што жена преко године у кецељи  
n="6" /> Што јо год твога мужа, то је и твоје, а што теби припада, на то има и он права; па ако 
 је продао Јуда и погазићу све заповеди твоје.“</p> <p>Дуго је клечао и плакао, а кад се подиже 
и на коње: „Лила ђи!{S} Цезар, свето ти твоје!“ А коњи онда скачу, да хоће да ме избаце из шара 
жао ме је“, него мораш и делом показати твоје кајање“.</p> <p>Пера је вртио главом.{S} Каже: „Ј 
ким, пола још дечјим гласом: „Рождество твоје...“</p> <p>Да питаш Лазара:{S} Шта се то деси с њ 
ава У. 29. и 30. стих пише: „Ако те око твоје десно саблажњава, ископај га и баци га и ако те д 
е један од удова твојих, но да све тело твоје буде бачено у пакао.“</p> <p>Сад опет отпоче прот 
на ум.{S} Морам ти сада поновити, да то твоје одело не приличи девојци, која хоће да украшава с 
 са столице, одахну и рече: „Господе, у твоје руке полажем ову праведну ствар.“</p> <pb n="188" 
осваја.{S} Свет гомилама кличе: „Слава: твоји смо! победио си нас“.{S} И кад се дигоше измети,  
амо ни на који начин ми,</l> <l>Већ к’о твоји ту сведоци да стојима с тобом сви“.</l> </quote>  
ају и лично, а већ те познају по делима твојим.“ Боривоје је скроман, одбија хвалу од себе, али 
“ изрекао:</p> <quote> <l>„Ово је црква твојих дедова,</l> <l>Овде се враћа свако давање,</l> < 
е, јер је боље да погине један од удова твојих, но да све тело твоје буде бачено у пакао.“</p>  
есто, боља је од вина љубав и мирис уља твојих од свих мирисних ствари.{S} С усана твојих капље 
јих од свих мирисних ствари.{S} С усана твојих капље сат, невесто, под језиком ти је мед и млек 
ом ти је мед и млеко, и мирис је хаљина твојих као мирис ливански.{S} Ти си врт затворен, сестр 
устињаче?{S} Нада их је мало пре одвела твојој тетки, нек буду мало и тамо — до сутра.{S} А чим 
речи само саже главу и рече: „Нек је по твојој, синко; како те Бог учи... само ми кажи још ово: 
вели му натарош строго, „сад нисмо пред твојом ковачницом.“ И он продужи даље, али га нису слуш 
е.{S} Боље би ти било, да се угледаш на твоју Наду.{S} Она се дала на уживања овога света, а пр 
 и која вели: „Поштуј оца твога и матер твоју, да сретан будеш и дуго поживиш на земљи.“ Па нек 
>„И ко хоће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и хаљину.</p> <p>„И ако те ко п 
 од зла, него ако те ко удари по десном твом образу, обрни му и други.</p> <p>„И ко хоће да се  
у селу?{S} Јесу ли то те, које треба по твом наговештају да се удају само за чланове добрих људ 
та, то сви ми увек говоримо, а никад не творимо.{S} Зар би апостоли умирали за Христову науку,  
за њим, да је он једно говорио, а друго творио?{S} И ако ћемо тако, онда будимо искрени.{S} Нем 
али и грували се у прса, тим би вређали Творца, то би било роптање против божје воље...{S} Ми м 
ли.{S} Сад је изговорио молитву хвалећи Творца и просећи од њега милости за све верне, па и оне 
њства био у нашем селу човек богат, али тврд, једва је смео да се наједе.{S} Звали га Гавран.{S 
Учитељ Миливоје ишао је са Светозаром. „Тврд је орах та назаренска воћка“, рече, „нисмо је разб 
више мисао, то је већ нешто више, то је тврда намера...{S} Како је поникла, како се учврстила,  
е, јер се хорило шором:</p> <quote> <l>„Тврда кућа, трошан кров,</l> <l>Доктор пише рецепт нов, 
 да чека?“ пита баба Стака. „Баш сте ви тврди људи.{S} Момак већ 24 године, па неожењен.{S} Бољ 
апао на тврдице, али не на оне, који су тврди на новцу, но оне, који су дар божји, знање своје  
је она у души иста, која је била и пре; тврдили су, да је њен плач био комедија, а њено Назарен 
спречите ово, а оном кажите, да не буде тврдица или лаком, да оговори друга.{S} Но када се намн 
оживиш на земљи.“ Па нека је тај отац и тврдица и пијаница и кавгаџија, мораш га поштовати, ако 
 који се брат зове, постане блудник или тврдица или идолопоклоник или кавгаџија или пијаница ил 
...“ Тома је надовезао на то и напао на тврдице, али не на оне, који су тврди на новцу, но оне, 
тило се“, каже Светозар. „Онај, који је тврдо спавао, пренуо се мало, мигољи се.{S} Но хоће ли  
укавац није још ни пробудио био из оног тврдог сна, у који га је уљуљао Господ, кад се Ева већ  
о, мигољи се.{S} Но хоће ли после овога тврдога сна устати или ће се окренути на другу страну,  
 подсмеха.{S} Св. Јован Крститељ био је тврђи од Соломона, али га женска злоба посече.{S} Па зн 
шао је среском начелнику (солгабирову), те је тражио, да му краљевина поврати његову кћер, но с 
 те се хранио господски.{S} Мал’, мал’, те закољу ћурку, јагње, зеца.{S} А Гавран је увек умео  
не мораш, али чим ступиш у ред „браће“, те постајеш „веран“, онда мораш.“</p> <p>„Е, видиш!{S}  
ве проклете, опет сте направиле вашар“, те их повија, и онда не пита, која је његова, него удар 
одређеног правца.{S} Ко дође у то доба, те одгурне мисли на ову или на ону страну, тај је често 
 ручку изгуби се.{S} Заболела је глава, те после подне није могла ни у скупштину.</p> <pb n="11 
„Милева је болесна, врло је боли глава, те није могла доћи у скупштину“.</p> <p>Ни Боривоје не  
а, а тако је поступила Милева Срданова, те нема права да каже: „Нисам хтела.“ Девојка трезвена  
них гостију, који нису чланови друштва, те се отпоче забава.{S} Старији су разговарали уз чашу  
и, а Талијанке су врашке да Бог сачува, те баш на Божић истури пред Гаврана велику чинију, а на 
и опомињу, а по мало се ребре око њега, те га раменима отискују.{S} Рукама га се ни један не до 
 имала снаге да иште.{S} Кад дође Гига, те је тако тужно гледа, дође јој у неки мах, да се њему 
S} Као што вихор здере паучину са зида, те је носи Бог те пита куда, тако вихор у његовој души  
ја.</p> <p>Жао је многима Надиних суза, те се муче и они, да окрену Боривоја.{S} Нарочито Ваја  
 Онда му поглед паде на малог Боривоја, те се распита и за њега.</p> <p>„Да га не уречем“, вели 
ински бележник.{S} Било је после ручка, те му дошла воља да покаже, ко је он.</p> <p>„Морам вам 
ије ни пуста.{S} Браћа му се постарала, те овај донео ово, онај оно, што је најпотребније.{S} Н 
екам?“</p> <p>Марта се полако прибрала, те упутила момка у кућу.{S} Најпре јој дошло на памет,  
еник, који је закупио регал свога села, те постао главни бирташ?{S} Па кад га пре неколико месе 
ше неки предлог, да се промене правила, те да буде мушкима слободно умерено пушити, а женскима  
 се прихвати јелом, а деца га обгрлила, те му приповедају.{S} Он не седа за сто, јер није глада 
> <p>Кад се по подне скупштина свршила, те гости са стране почеше да се опраштају, осети Лазар, 
е примио, да сам путем искакао из кола, те се угрувао.{S} Чуо сам ја то, али сам ћутао.{S} Дост 
а.{S} Чим га опазише, поскакаше с кола, те сеци штранге, спасавај коње, те кола, а већ трска је 
апунио сам рукаве и шпагове каменицама, те удри у прозоре.{S} Пршти стакло и дрво на све четир  
рунама, великим звонима, дугим опелима, те Назарени ни с те стране неће моћи да нападају наше ц 
ивање.</p> <p>Кад прође четрнаест дана, те дође недеља, које му је требало ићи у Лазаревац на с 
вде Боривоје, први пут чује глас звона, те се смерно завукао у угао и моли се Богу.{S} Мало доц 
т, започеше научна и морална предавања, те свештенство по природи ствари изгуби онај значај, ко 
у коме јавља, да одустаје од предавања, те да се постарају Лазаревчани за другога на његово мес 
ијатну поруку без околишења и завијања, те је тиме учинио од зла горе.{S} Марту је та порука по 
ознавао је сваког по имену и из виђења, те му је лако и било писати:{S} Овоме спречите ово, а о 
 и он мени опрости.{S} Мени треба мира, те и од моје стране нека је свакоме мира.” </p> <p>Влад 
то прота не нађе одмах згодна одговора, те се умеша Светозар, тако сад Лазар запе, не умеде одм 
чић стојао одмах трећа кућа од затвора, те је стражар сваки дан отпраћао Боривоја тамо, да ради 
 лепо, али просто и на њој нема накита, те изгледа међу оним осталим госпођама као каква Назаре 
Мелентија, како је ђаво кушао и Христа, те је сталан.{S} Запушава уши, одмањује руком и вели: „ 
мбару Срданову.{S} Нестало Лази новаца, те носи крадом Чивутину мало хране на продају.</p> <p>Т 
тка Стана, код које су Боривојева деца, те је обећао, да ће сваких 14 дана доносити Боривоју ње 
огом прекинути, јер је готова печеница, те ваља сести за пун сто?{S} То би било врло зло — а пр 
ст, јер наопако, ако се и сотона умеша, те он буде у браку трећи.{S} Но кад се то пречишћавање  
дведоше на посао.{S} За тим удари киша, те је радио час-два по комори, али нити је одлазио у вр 
да од изгреда.{S} Признаје, да је слаб, те позива све образованије синове из Лазаревца, да дођу 
ча посред лица.{S} Панту је облила крв, те га на колима однели кући, а Лазар као да се после то 
сам то опште право употребио и за себе, те сам се у слободним часовима бавио књижевношћу.{S} Ни 
логор.{S} Крчмара су придобили за себе, те ће се тамо састајати.{S} Тамо им стоји књижница, там 
о, да отклони жандарске потере од себе, те да може после тим лакше красти.</p> <p>Код Назарена  
S} Гаја опет стао батином на сред собе, те га храбри.</p> <p>„Добро си је ухватио“, каже, „сад  
орили, а мати већ извукла кћер из собе, те је одвела у вајат, да је се сита наљуби.{S} И кад се 
лу, а онај сео на канабе, опружио ноге, те угушује смеј.</p> <p>„3а што си убио жену?“ пита бра 
коп у нас, па је увек било те прангије, те барјаци, те ручак, те народу вино на весеље, па онда 
о тако бити, бар да си ми казао раније, те да сам послала напред сукње, овако сам гола, а баба  
 истражни судац дохвати пера и хартије, те поче редован испит.</p> <p>„Од кад ти знаш Милеву Ср 
е прибраше и остали, виде да нема шале, те неколико њих, који беху нај јачи, навалише на Бориво 
 њима нема места.{S} Покупише се дакле, те одоше на њиву.</p> <p>Ђока се скаменио у први мах.{S 
 догрдило; покупи своје сукње и кошуље, те хоће кући, матери.{S} Сима је одвраћа сваким начином 
од зла горе.{S} Но дође на скоро време, те Лазару умре жена, а он је сад још више по крчмама.{S 
успаљенице...“ Начуо је и Лазарево име, те разабрао, да Тома сад њега ружи и би му криво.{S} Ст 
 је дакле у вигов, али кад би по подне, те Светозар пређе на женске параграфе, она се већ узвер 
ни или да се хватају мајкама за хаљине, те им тепају неразумљиве, али најслађе речи...{S} Но то 
мицаше; а доцније изумрло чак и јецање, те прешло у тихо, али грозно стењање... „Умреће, Боже м 
ако осуђеник стане уз назаренско учење, те се баци каменом на своју стару веру, осуди ту веру к 
у.{S} Назарени му набавили кола и коње, те се он ранио од кирије, а уз то поста ревносни члан њ 
с кола, те сеци штранге, спасавај коње, те кола, а већ трска је пропала; џаба је.{S} Мој Јова д 
S} Њихови главни људи устумарали су се, те су шушкали и договарали се<pb n="134" /> до дубоко у 
ова.</p> <p>Тај је коњаник узбунио псе, те се подигао лавеж, необичан за оно доба.{S} И већ се  
 пијанство, како се и ту не пребацисте, те не забранисте са свим вино, но га допуштате умерено. 
схвати своју дужност у кући и ван куће, те буде ту дужност савесно испуњавао, онда ће тек доћи  
између брата и сестре бивале све жешће, те није чудо, што је Марта живела у непрекидној трзавиц 
св. Сисоје бацио у море клешта и удице, те клештама уловио ђавола за уво, а удицом за језик.{S} 
али још не запопљени, ухватили певнице, те поју као анђели:{S} Прота са ђаконом и три свештеник 
знала кувати боље и од попине куварице, те се хранио господски.{S} Мал’, мал’, те закољу ћурку, 
мало говори.</p> <p>Ухватило се и вече, те је било време, кад Назарени иду у скупштину, да се з 
ело.{S} Најбоље, најздравије собе наше, те су намештене, у које и не улазимо, а живимо у вајати 
реко усана.{S} Госпође га већ сажалише, те нека од њих хоће да му олакша. „Каква је она друга в 
вао св. писмо, био је од старијих људи, те га изабраше у одбор.{S} Но он поред свег тога, није  
ћ је оживело.{S} Дошли просјаци сеоски, те се отимају за места.{S} Ово је први пут да одоше она 
и оне знају појати, појале би мађарски, те би се створило нешто, што би личило на опојани вавил 
 ухвати сунце, испече јој теме, шта ли, те полуди...{S} Цвети је онда било шеснаест година; она 
рена по старом.{S} И они су се множили, те је изгледало, да у свему <pb n="208" /> напредују.{S 
тојно проводи.{S} Обоје су се помамили, те се дан на дан успаљују.{S} Чим мисле, да их нико не  
хор у његовој души дочепа његове мисли, те јури с њима сад горе сад доле.{S} Некада их сроза у  
е бринути, да ти чланови буду поуздани, те да могу бити пример осталима.{S} А добар пример ће о 
} Још су неки од гостију били у механи, те диванили:{S} Како може човек да поједе толико шљива  
д куће.{S} Прозори те собе су отворени, те се и из ње може лепо све чути и видети.{S} Тек ако д 
</p> <p>Иде Пера назаренском старешини, те му се јада.{S} Каже: „Ако ја не окренем други крај,  
је муж ватрен кортеш за народне ствари, те пита: „Кад су избори, гласају ли бар онда на српску  
тао у Назарене, да га се окану жандари, те да се може ноћу слободније кретати.</p> <p>„Да се из 
још једном добро размислиш.{S} Неук си, те можеш лако пропасти на путу.{S} Богу тим нећеш ухасн 
ољу, да се свет из невоље научи памети, те су стојали већином скрштених руку. „Како Бог хоће, о 
у у собу, осетио је, да ће је изгубити, те јој учини последњу љубав.{S} Не изусти ником, чак ни 
ило шеснаест година; она је знала шити, те је тим издржавала себе и матер.{S} Не може се о њој  
 нам је што добро, дај, пиј од радости, те градимо од добра зло.{S} Ако нам је што тешко, дај о 
.</p> <p>Дорастао Светозар до зрелости, те моли оца, да не закраћује Лазара.{S} Кад већ не могу 
а је увек било те прангије, те барјаци, те ручак, те народу вино на весеље, па онда не можемо д 
овој деци.{S} Брат Тома се к’о насмеши, те додаде: „Врло је за децом. “</p> <p>Милева је стојал 
нске су последње.{S} Завукле се у крај, те чекају, да се разиђе гунгула. „3а што ви, господине, 
икаква добра; сваки час беше јој горак, те ће бити и задовољна и захвална, ако уђе у кућу, као  
било те прангије, те барјаци, те ручак, те народу вино на весеље, па онда не можемо да се напла 
} Но од кад се разговарала с Боривојем, те чула, да је грех и успаљивање, кад млада девојка пев 
њиме, кад се решио, да иде у Јерусалим, те је издржао онај тежак пост; у њему је сад она енерги 
иса неке ливаде, отишла је и она с њим, те кренула ствар око јерусалимске иконе.{S} У опште, са 
ле неке сплетке; завадила се с јетрвом, те је стрепила, да дочека мужа.{S} Кад је Пера ушао у с 
лежали под смоквом, урмом или неранџом, те само гурнули ногом о стабло, а плод нам падао у уста 
мисли о бегању, нити је лаком на дуван, те су га испрва пуштали да чисти ходнике, носи судијама 
беж.{S} Но спотакне се и паде на камен, те се угрува.{S} Моја Варвара отрча до њега, подиже га, 
 прут, Тома је заборавио да је Назарен, те се од чуда (Боже опрости му грехе) прекрстио.{S} Вар 
изу, тако, да он већ осећаше дах њезин, те читаше из св. писма: „О, да би ми брат био, да би си 
 више; на послетку је велики као торањ, те га бречи о земљу, бије га и ломи му кости.{S} Али св 
аних глава.{S} Здравковић се раздрагао, те је око поноћи почео да пева песму: „За красну љубав“ 
 чистацка јава.{S} Испрва му дође ђаво, те се лепо разговара с њим.{S} Каже: „Хеј, мој Боривоје 
аље, али га нису слушали одвећ пажљиво, те на брзо заврши.</p> <p>Него се после тога Шандор ков 
успели, да су и Мишу привели у друштво, те им онда по правилима пресудили спор.{S} Пресуда је г 
оболевао, осећао је, да неће више дуго, те хтеде бар на крају живота, да мало побрише прошлост. 
арта није могла ићи, њен муж није хтео, те је поручила брату, нек подели сам што има делити, и  
онеше и њему прегрш-две, он се намамио, те каже: „Нисам дошао у апотеку, да ми мерите на драмов 
ељем Гајом, чији је син такође поверио, те почеше старци да се јадају.</p> <p>Кад су се добро и 
баш у тај мах, кад је Тома ово говорио, те занесен неприликама стављао Шандора ковача чак и над 
ет криво, што сам се умирио и опаметио, те вам више не вијам жене око куће“.{S} Тома је добро р 
у, да прсне друштво, догрдило ми овако, те хоћу стари ред, старе теревенке, стару неумереност.{ 
а прозору нису спуштене завесе ни мало, те се види у соби све са свим јасно, <pb n="164" /> па  
ољавајућа“.{S} То се овима није допало, те га нападоше.{S} Дође међу њима до расцепа и кошкања  
ема ни трага од зрна.{S} Чуло све село, те претресају шта то може бити.{S} Неки кажу:{S} Буба ј 
јерусалимском иконом горело је кандило, те је икону надимило, оцрнило и замазало на њој натписе 
рота се окрете ратарима који беху тамо, те се сабили у гомилицу и каже им: „Волео бих браћо, да 
сто, у руци му <pb n="31" /> св. писмо, те као да мало час, читаше нешто одонуд.{S} Онај други  
појини у Карловце; ја ћу ти дати писмо, те ће те сам св. патријарх исповедити и причестити.“</p 
 да су — душевне.</p> <p>Још је порано, те су скоро сви на дворишту.{S} Сви су одевени чисто, а 
 које женских.{S} Вече је тихо и видно, те се може све лепо распознати.</p> <p>Лазар се спремао 
ере, не чувате ди то као нешто особито, те остављате од оца на сина?{S} Ево гледајте.“ Ту прота 
> <p>А да је ко могао зауставити ветар, те отргнути од њега речи, које су на оном месту пале, т 
S} Као да је ушао у средину њихову мир, те разгонио ону црну слутњу, која беше по њима попала.{ 
им по много, па ту су Цигани, па мамур, те се скоро окануо рада.</p> <p>Да кажем право, било је 
, да нам у заједничком добру лежи спас, те се престанемо радовати туђој несрећи“.</p> <p>Светоз 
иле у гомилу, наслониле главу на главу, те шапућу.</p> <p>Већ хоће да се ухвати мрак, већ дође  
 године?“</p> <p>Боривоје подиже главу, те сагледа три полу дечја, полу анђелска лика.{S} Шест  
што му беше у рукама:{S} Штап и Милеву, те поклече на земљу.{S} Све то беше за неколико тренута 
 је и разлоге, који најлакше придобију, те је свака његова реч била од утецаја.</p> <p>Што Бори 
еле православне жене постару Назаренку, те јој довикују: „Блуднице матора, с киме се ниси волел 
син.{S} Био то најстарији човек у селу, те неког дана узе Боривоја преда се: „Кажи ми, синко, к 
аљенији крај и опет се сабише у гомилу, те шушкају.{S} Ко су ти Назарећани?{S} Каква им је вера 
а душу.{S} Кад се искупе жене на рогљу, те поведу реч о Боривоју и његову далеком путовању, Над 
м и хтеде да пуца у коње, ако се макну, те се весеље продужило до подне.{S} Једном речју, право 
његову!{S} Као да је улетео вихор у њу, те врти свакојаке мисли у ковитлац.{S} Та, то и нису пр 
.{S} Мати му продала тако рећи и сукњу, те узела браниоца.</p> <p>Бранилац је на суду изговорио 
у држали, да главни Бог седи на Олимпу, те пијанчи, ратује, свети се, чини прељубе — а опет су  
p> <p>Боривоје се распитује и о Лазару, те га Лазар, обавештава и о томе.{S} Кад је он, Лазар д 
ко учинио с Надом, уђе и опет у кошару, те закла коње и краву, за тим вашку и мачку, гуске и пи 
S} Но та „молитва“ почиње рано у јутру, те до осам сати најдуже буде готова.{S} Онда иду „верни 
{S} Волео би умрети, но да прими плату, те да ко његову славу уништи.{S} Даље вели: „Ако пропов 
е не иште као Назарен, који је на путу, те тражи конака, нити она њему отвара као Назарену, бра 
шта.</p> <p>Лазар доводи Боривоју децу, те га уз децу и он походи кад воли.{S} Боривоје се мног 
ћ ходи тим путем.{S} Довели су му децу, те је и њих видео здраве.</p> <p>Његова тетка Стана узе 
 ни странога; ако је ко од нас сиромах, те не може прегорети штете, попунимо му је, а ако се по 
а вратнице.{S} Онда узе добар дреновац, те није гледао ни кога удара, ни где удара, ни колико п 
p>Отишла је у собу, па се затворила.{S} Те ноћи се два-триред будио Лазар.{S} До ушију му долаз 
аче но игда), па је опет било плача.{S} Те посете скрхаше Милеву скоро са свим.{S} Њезин закон  
ила, па је до скора при том послу, мал’ те не увек, певала.{S} Но од кад се разговарала с Борив 
ру.{S} Да га питате, од кад је ту, мал’ те не би рекао: од јуче.{S} Њега последњи догађаји нису 
забра.{S} Мори га љута грозница, а мал’ те није и врућица.</p> <p>Кад се Тома враћао кући, сврн 
 пута уздржавају гласове.{S} Иначе мал’ те не би растерали госте.{S} Јер они поју на немачком ј 
н суђења и Боривојев бранилац доби мал’ те не у свему право.{S} Прва ствар недоказана и застари 
м занео.</p> <p>Тако је то трајало мал’ те не цели дан.{S} Светозар је тражио лека, поуздана ле 
, што је говорила гомила девојака.{S} А те као да његова предавања нису ни чуле, оне су виделе  
 Пајинов је као неки црквењак, он ужива те две собице с кујном бесплатно, али је дужан, да држи 
и ми право, Милева, шта би ти рекла, да те запросим у твог бабе?“ „Рекла бих“, каже она, „да се 
.</p> <pb n="50" /> <p>„Па хоћеш ли, да те ја научим читати и писати?“ пита га Лазар.</p> <p>„К 
намажи главу своју и лице своје уми, да те не виде људи да постиш, а отац твој, који види тајно 
<pb n="180" /> „било ти је потребно, да те узимају у подсмех.{S} Али нећеш ти више предавати па 
 што мислиш, да ја не бих био кадар, да те одвучем?“, питам ја. „3ар сам ја најгори?{S} Та, угр 
и му се по зборницама и на раскршћу, да те виде људи.{S} Него уђи у одају своју и затворивши вр 
у Лазар, „не смеш се бојати тога.{S} Да те они људи, којима си учинио зло, баш и задржавају од  
 да ја чекам да скривиш, па тек онда да те бијем.{S} Море, за то те бијем, што још ниси скривил 
о би то било, да се направиш луд, па да те пусте кући; али су господа у суду учила на школама т 
ио испосник, хтео си у Јерусалим, па да те на хатару дочекује литија и да те свет назове:{S} Ха 
 на чисто могао извадити за луду, па да те и не суде.{S} Али и без тога ћу те опростити беде.{S 
 жено, да што пре имаш сина попу, па да те љубе у руку“, рече јој чича Срдан опоро и она од то  
ш, ја одмах шаљем у варош по доктора да те лечи, јер само луд човек поступа тако с рођеним дете 
оту своме починио, а не смем Господе да те молим, да ми са свим опростиш...”</p> <p>Онда иде пу 
па да те на хатару дочекује литија и да те свет назове:{S} Хаџи - Боривоје.{S} Од оног силног п 
 n="226" /> ће да ти отекне ручица и да те глава боли, као пре, па шта ћу онда ја?“</p> <p>Посл 
нећу да окрећем оружје против тебе и да те питам:{S} А како ли је тамо код вас?{S} Је ли и тамо 
ју те раширеним рукама.{S} Волели би да те упознају и лично, а већ те познају по делима твојим. 
ма. „Гледам по искупљенима, па видим да те нема; а ти и моја Варвара никад још не изостадосте.{ 
„Је л’ важно?“ каже. „Важно је, хоћу да те питам:{S} Шта је с оним, што смо говорили?“ „Ја не з 
то си се онда женио?!{S} И ако хоћеш да те у таквој пустини поједу курјаци, који су тамо велики 
о пушку и служио цара три године.{S} За те три године увек су ме учили, како ћу да убијем; увек 
 се.{S} Шта је?{S} Шта се то скрива иза те прашне, тамне магле?...{S} Марта је слутила несрећу, 
, Господе!{S} А Исус јој рече:{S} Ни ја те не осуђујем; иди и од сад не греши.“</p> <p>Боривоје 
ости, „велики те удар задесио, Бог нека те утеши“.</p> <p>Она лагано крену главом.</p> <p>„Боли 
но, чега сам се грозила, кад сам читала те приповетке“.</p> <p>„Благо вашој души, које се не мо 
 али су господа у суду учила на школама те ствари, па их не можеш преварити.“</p> <p>Боривоје ј 
аје и уверење, да ће он од сваког члана те цркве бити признат за брата, и где му се његов грех  
 је то, кад жена не уме да буде паметна те увек гради од зла горе.{S} Но дође на скоро време, т 
 баш и да си учинио, одавна је било, па те не могу казнити.{S} Ако добијеш због тога макар пола 
: „Па кад је вредан и поштен, а не дира те, не дирај ни ти у њега“. — „Јест да!{S} Жупан је Кал 
.{S} Ја не знам, како се то трпи?{S} Та те су речи <foreign xml:lang="DE">polizeiwidrig</foreig 
тетом као ти“.{S} Навале и браћа на оца те, Ђока попусти и Јова уђе опет у кућу.</p> <p>Но за м 
 па онда полети Срдану. „Јао друже, Бог те је умудрио“.</p> <p>„Иди само — иди... па нека дођу  
а онда пренеше ствар и у новине.{S} Бог те пита каквих ствари нису тад размрсивали.</p> <p>Не п 
р здере паучину са зида, те је носи Бог те пита куда, тако вихор у његовој души дочепа његове м 
тарица га љубљаше и само шапуташе: „Бог те умудрио, сине!“</p> <p>Светозар је још тренутак-два  
то нисам Назарен?{S} А ја ти ћерко због те твоје крмаче не одо у „бугере“, па ма она имала злат 
а самоубицу, за што си дошао овамо, кад те ја нисам звао...“</p> <p>И опет наста ћутање.</p> <p 
био он.{S} Стреса се.{S} Од чега?{S} Од те помисли или што је осетио, да у онај мах оде од њега 
прави одатле сватове.{S} Момку подај од те гужваре најслађи комад, девојку, и пијанке ће код ње 
рана.{S} За часак као да се поплашио од те помисли.{S} Али не, то није више мисао, то је већ не 
 немамо на српском језику потпун превод те песме“.</p> <p>„У тој песми приповеда се међу остали 
еко божје воље, а Бог му је доцније све те три ствари одобрио...{S} Једна <pb n="29" /> ствар б 
 отуд од Горњака“ —</l> </quote> <p>све те мрави подилазе од милоте, а чује се по целом селу.</ 
отукао ону живину по кући?!{S} Ни бриге те није, за то нема суда, а за жену ћемо се већ разгова 
проба га.</p> <p>„Перо“, каже му, „грде те комшије свакојако. “</p> <p>Пера не тражи нож и не п 
 Подигоше га и однеше у болницу, где је те ноћи и умро.</p> <p>И Лазар и Боривоје били су потре 
сподин свештеник је заборавио продужење те посланице.{S} Јер апостол Павле у својој првој посла 
и...{S} Ја стрепим, само од тога, да се те госпође и та господа не помешају кад год с нама, јер 
кући, његова браћа Назарени удружише се те хоће да му помогну.{S} Овај му даде коња, онај краву 
{S} Твоје друштво, у коме живиш, понесе те и одвуче у старо зло.{S} Међу пијаницама мора човек  
о рече пророк Илија народу: „Похватајте те пророке валове, да ни један не утече“, а има их 450. 
де рећи:{S} И ти то мене питаш? „Бог ће те умудрити“, рече на послетку и изиђе.</p> <p>Рахила ј 
 у Карловце; ја ћу ти дати писмо, те ће те сам св. патријарх исповедити и причестити.“</p> <p>Б 
т, а што му се већма доближујеш, тим ће те пре и ујести.{S} Ето“, каже мужу, <pb n="180" /> „би 
и, а ако му шиљеш поруке и девере, даће те на фишкала.“</p> <p>Марта је била још једнако раздра 
„Море, мани се ти Симе пекара, оставиће те.{S} Идем ја сваке ноћи и њему, па видим, да није ста 
{S} Сутра дан тек сваки осети последице те забаве.{S} Нико пијан, нико мамуран, нико уморан.{S} 
онор, да мислиш, сад је крај и никад из те очајне таме на поље.{S} Мало после <pb n="162" /> их 
а је прва школа Боривојева.{S} Он је из те школе изнео на свет необичну крв, а ни она јерусалим 
тела, ја не би питао, хоће ли он, но би те уграбио.“ „Е, гле сад“, каже она, „баш си ти момак д 
није преварио?{S} Да ли је дошла к себи те разуме његов корак или је још увек успаљена?{S} Треб 
Та се вера зове назарећанска, а чланови те вере зову се Назарећани“, каже му Лазар неким достој 
 за што се тако окомио на тебе.{S} Ружи те свакојако и поручује, да ти сама дођеш по икону, па  
: „Кажи ми, синко, какви су греси, који те толико притискују, да баш мораш у Јерусалим?“</p> <p 
Нека јој Бог плати“.</p> <p>„Онај, који те је научио, да тако говориш, добро те је научио“, вел 
...{S} Одагнај, дете, оног сотону, који те обмањује шаренилом, сети се Господа нашега Исуса Хри 
ас му је пун љубави и нежности, „велики те удар задесио, Бог нека те утеши“.</p> <p>Она лагано  
и ја верујем, да ти не мислиш тако, али те опомињем, да твоје лицкање на то излази.{S} Промисли 
враћам некога од гроба Христова.{S} Али те морам <pb n="26" /> ипак посаветовати, да се још јед 
p>Она лагано крену главом.</p> <p>„Боли те?“ пита он.</p> <p>Она не одговара.</p> <p>„За што се 
си нешто почео, па упустио.{S} Назарени те, море, прозвали Јудом, од како си их изневерио.“</p> 
 могу да их оставе код куће.{S} Прозори те собе су отворени, те се и из ње може лепо све чути и 
еби текућа вода спрати грехе и очистити те са свим?“</p> <p>„Неће.{S} Апостол Петар учи нас у п 
тозар дошао из школе преко светаца кући те меће из пушака.{S} У један мах дође Милева.</p> <p>„ 
а би сисао сисе матере моје!{S} Нашавши те на пољу, пољубила бих те, и не бих била прекорна.{S} 
је врло вешто знао да утре немио утисак те речи.</p> <p>А није му било Бог зна како тешко.{S} Ј 
S} Нико и ништа не може ући у село, док те капије не прође.{S} У које се село увукло Назаренств 
, а како сам те ја нападао.{S} Звао сам те и претераним и сањалицом и занешењаком.{S} На послет 
 „Упалио сам те брате“, или „покрао сам те, опрости; — вратићу ти сад колико могу, а оно друго  
 од оних људи, па му кажем: „Упалио сам те брате“, или „покрао сам те, опрости; — вратићу ти са 
амо чуо, како те је бранила, а како сам те ја нападао.{S} Звао сам те и претераним и сањалицом  
је“.</p> <p>„Жено, говори истину, нисам те тукао“, вели Јова некако достојанствено.</p> <p>„Шта 
ш да идеш у назаренску скупштину, питам те?“</p> <p>„Мислим данас.“</p> <p>Тек пређоше ове речи 
е, не уби ме.“</p> <p>„Бабо, не разумем те.{S} Баш оно, што те је срамотило и убијало, хоћу сад 
а столице и топло загрли жену. „Разумем те“, каже, „то је била придика мени, кратка, апи језгро 
 или свињарче на друму: „Кажи ми, молим те, који пут води у Јерусалим?“ Но опет за то има учени 
ар се одговара. „Остави ме, бабо, молим те.“</p> <p>„Али молим и ја тебе; молим те као старији, 
но само вели: „Немој да се љутиш, молим те, пиленце моје, немој!{S} Опет <pb n="226" /> ће да т 
те.“</p> <p>„Али молим и ја тебе; молим те као старији, да ми учиниш“, вели му чича Срдан. „Хај 
мирује ју. „Учини ми мајко, учини молим те.“ И скоро да је изгура на поље.{S} Код врата застаде 
 „Нано,“ каже, а глади јој косу, „молим те иди кући.{S} Учини ми.{S} Оженићу се и ја, имам врем 
 где му она додирује руком чело. „Молим те, иди!“</p> <p>Он као да хтеде устати, али не мога.{S 
она и опет, па онда увек додаје: „Молим те, иди“.</p> <p>Он или не чује или не може да устане.{ 
врата клекне пред њега и вришти: „Молим те као Бога, не ударај ме!“</p> <p>Кад се он утиша, онд 
 никад нећеш бити њихов.“</p> <p>„Молим те, бабо, промисли мало.“</p> <p>„Хоћеш ли још да идеш  
ио руком у воду и трипут рекао: „Крстим те у име оца, сина и св. духа.“ На обали Дунава појали  
е и искала се натраг.{S} Каже ми: „Гром те убио, ти си луд, не знаш за шалу“.{S} Али сам је мол 
 где су они, што те тужаху?{S} Ни један те не осуди?{S} А она рече:{S} Ни један, Господе!{S} А  
, брате“, шану му, „уздај се у Бога; он те неће оставити.“</p> <p>Кад би сутра дан, чак и у оно 
јући се: „Не могу ићи с тобом оче, него те и ја молим, уби ме, нека ти је просто.“</p> <p>Свако 
каже он, „еванђеоске љубави, тај ће део те љубави пренети и на жену.{S} Та, ми смо дужни љубити 
имер; тако не иде.{S} Он је лепо развио те мисли и завршио је придику. „Ми ћемо опет бити једно 
е рекао Христос, и Светозар је применио те речи на данашње прилике свог села и рекао: „Ону руку 
<p>„Не бих; Христос је заповедио:{S} Ко те удари по једном образу, пружи му и други“.</p> <p>„Т 
 саблажњава, ископај га и баци га и ако те десна рука твоја саблажњава, одсеци је и баци је, је 
 узме, подај му и хаљину.</p> <p>„И ако те ко потера један сахат, иди с њиме два.</p> <p>„Чули  
ажем, да се не браните од зла, него ако те ко удари по десном твом образу, обрни му и други.</p 
ђељу глава У. 29. и 30. стих пише: „Ако те око твоје десно саблажњава, ископај га и баци га и а 
а да подупиреш.“ И да си само чуо, како те је бранила, а како сам те ја нападао.{S} Звао сам те 
 и рече: „Нек је по твојој, синко; како те Бог учи... само ми кажи још ово:{S} Пристаје ли и На 
емена, кад по неколико година није било те прилике, јер сам бивао на страни, а бивало је времен 
таку.{S} Виче: „О Персо, Персо, не било те да Бог да, куд срљаш све испред мене?{S} Ти си тако  
 долазио епископ у нас, па је увек било те прангије, те барјаци, те ручак, те народу вино на ве 
је дочекала госте још у дворишту. „Камо те данас?“ пита је брат Тома. „Гледам по искупљенима, п 
Сад јој је лакше...{S} Како ли јој само те хладне цигље расхлађују босе ноге, које горе као да  
напред је јасно.{S} Оно остаје написано те написано, па ма што ишло после тога.{S} Но зар се ви 
ји те је научио, да тако говориш, добро те је научио“, вели му истражни судија. „Али се теби не 
па тек онда да те бијем.{S} Море, за то те бијем, што још ниси скривила, а кад скривиш — убићу  
, које смо виђали у селу?{S} Јесу ли то те, које треба по твом наговештају да се удају само за  
ену, рече јој:{S} Жено, где су они, што те тужаху?{S} Ни један те не осуди?{S} А она рече:{S} Н 
p>„Бабо, не разумем те.{S} Баш оно, што те је срамотило и убијало, хоћу сад да оставим.{S} Хоћу 
и мени српски.{S} Убио си је за то, што те је погазила, имаш на то и сведока.{S} Кад је твоја ж 
 У рукама им батине, у очима нешто, што те подсећа на подрум.</p> <p>Срдан први узе реч.{S} Куц 
оставиш, продаћу те онако исто, као што те је продао Јуда и погазићу све заповеди твоје.“</p> < 
о — царство божје.</p> <p>Боривоју је с те стране одлахнуло.{S} Изгледало му је, као да је кроз 
вонима, дугим опелима, те Назарени ни с те стране неће моћи да нападају наше цркве...{S} А <pb  
Волели би да те упознају и лично, а већ те познају по делима твојим.“ Боривоје је скроман, одби 
вала, време, кад се пронађе лек противу те редње — серум.{S} У оно време био је, до душе, серум 
Јерусалиму?{S} Слушај ти мене, како иду те ствари.{S} Још за мога детињства био у нашем селу чо 
 говори: „Брате, другови на пољу чекају те раширеним рукама.{S} Волели би да те упознају и личн 
 пиље у тебе, не шушкају и не оговарају те?“ плану чича-Срдан. „Казуј, несретниче, је ли истина 
, биле су једине „верне“ у пуном смислу те речи.{S} Они остали били су тамо, јер су се онде зат 
нице“ обдаре дете разним дарима и да му те дарове подметну, <pb n="11" /> док је још у колевци. 
 <p>„А за што си ти хтео бегати, кад су те жандари носили овамо?{S} За што си скакао с кола, ка 
ога ти“, продера се чича-Срдан, „зар су те већ толико залудиле оне негдашње коњокрадице.{S} Скр 
а да те и не суде.{S} Али и без тога ћу те опростити беде.{S} Ти си се у својој лудој глави нач 
нчана.{S} Ти немаш мужа.{S} Знај, да ћу те пре убити, но оставити овде.{S} Полази!...“</p> <p>С 
 отишло и два и три фртаља земље, ја ћу те исплатити.“</p> <p>Лазар само махну главом.</p> <p>„ 
 грми.</p> <p>„Драги мој“, каже, „ја ћу те бранити на суду; не бој се, не може ти бити ништа“.< 
е оставити, јер ако ме оставиш, продаћу те онако исто, као што те је продао Јуда и погазићу све 
вде само два минута?“ питам је. „Чекаћу те“, каже она, „и три минута, али шта ћемо јуначе, ако  
ош ниси скривила, а кад скривиш — убићу те“.</p> <p>И Пера затегао Кристи уздице; све мрви пред 
 ти приличи.{S} Туци се, уби, исплатићу те, само се остави Назарена, јер ја то не могу преживет 
у матере своје, ти би ме учио, а ја бих те појила вином мирисавим, соком од шипака.{S} Лева је  
мој, био луд, још си и сад луд и ја бих те на чисто могао извадити за луду, па да те и не суде. 
прекорна.{S} Повела бих те и довела бих те у кућу матере своје, ти би ме учио, а ја бих те поји 
, и не бих била прекорна.{S} Повела бих те и довела бих те у кућу матере своје, ти би ме учио,  
је!{S} Нашавши те на пољу, пољубила бих те, и не бих била прекорна.{S} Повела бих те и довела б 
</p> <p>„Милева, пријатељице, питао бих те нешто.“</p> <p>Девојка ћуташе, главу је оборила, али 
„3ар сам ја најгори?{S} Та, уграбио бих те, да си сред цареве војске, само кажи:{S} Хоћу.“ „Ко  
 с пута. „Море, море“, виче, „куд вучеш те узде, зар не видиш, да ћемо право у Дунав...“</p> <p 
и за то да трчиш у Јерусалим.{S} Ко још те ситнице рачуна у нешто?{S} Кад није био мачак, спава 
с их нема, пропале су.{S} Тако ћемо мал’те не проћи и с Назаренима, ако се добро не побринемо.{ 
а највећи је грех, појести мачка.{S} За тебе сад нема лека ни опроштаја све дотле, док не одеш  
тога макар пола сата, ја ћу робовати за тебе.“</p> <p>Боривоје слуша, па чисто не верује.{S} Ка 
а својим познаником, па хоће ли бити за тебе грехота, ако зажалиш и заплачеш се за сином својим 
е оканеш луда посла, он ме не би дао за тебе.“ „Али кад би ти хтела, ја не би питао, хоће ли он 
говорили смо:{S} Како би то било, да ја тебе уграбим‘“ Па јој онда кажем, како би ја њу волео и 
бабо, молим те.“</p> <p>„Али молим и ја тебе; молим те као старији, да ми учиниш“, вели му чича 
} Зар то не значи, да види Бог, како ја тебе ударам, па ће и он ударити мене?{S} Хоћеш Бог да м 
вање.{S} Чим видиш од другог, дође и на тебе.{S} Мија Албунов, пре но што је поверио, учинио је 
се пречистио.{S} Св. дух је слетео и на тебе?{S} И ти баш за цело мислиш, да св. дух нема друга 
а баш не знам, за што се тако окомио на тебе.{S} Ружи те свакојако и поручује, да ти сама дођеш 
, али сад нећу да окрећем оружје против тебе и да те питам:{S} А како ли је тамо код вас?{S} Је 
 трака на бедрима?{S} Она говори против тебе, она казује свету:{S} Гле, ја угађам сотони, украш 
ку скидам мантију са себе, излазим пред тебе као човек, не као свештеник.{S} Можда ће пасти кој 
> <p>„Хтео сам да изиђем приправан пред тебе и да чујем суд твој о некој врло важној ствари, па 
еровати у то, кад знам, да је Милева од тебе побегла?“</p> <p>„Видим и ја, да је она мене с тим 
и Бог“.</p> <p>„Па за што је побегла од тебе?{S} Јесте ли се посвађали?“</p> <p>„Нисмо.{S} Први 
, „да је Бог мањи од људи?{S} Зар он од тебе слаба тражи, да седам пута на дан опростиш грешник 
му Светозар, „промисли, шта је могао од тебе отац захтевати, ваљда ћеш се сетити.{S} Ја ћу се м 
ступила међу верне, није нико тражио од тебе, да бациш оно одело, које се онда затекло код тебе 
ијим стварима мора бити бранилац, а код тебе се не тиче месец два дана, него ту игра глава.{S}  
циш оно одело, које се онда затекло код тебе, али ти то одело и сувише чуваш и цениш.{S} У мест 
с Лазаром и то баш пред тобом, јер се и тебе тиче.{S} Ти ћеш судити и пресудити данас међу нами 
ј.“ Каже: „Шта би ти дуго трпела, да он тебе гњечи; може ти изгњечити ропац на уста, па си онда 
} Умрла тетка Босиљка, па ме послали по тебе“.</p> <p>Миливоје је испоручио ову непријатну пору 
Богу.“</p> <p>„А зар Назарени не пиље у тебе, не шушкају и не оговарају те?“ плану чича-Срдан.  
 уживања овога света, а право и има.{S} Теби се руга свет, а не њој.“</p> <p>Боривоје види јасн 
рој вери и стекао, не само очувао.{S} А теби је доста да очуваш.{S} Но он се не да ни осолити.{ 
вај мирно и ништа се не брини; не треба теби Јерусалим.{S} За то ти ја кажем, а ако мени не вер 
ти ћеш настрадати.{S} Зар мислиш, да је теби слободно затворити дете у свињац?{S} Радуј се, што 
дна душе: „Боривоје, снаго моја, шта је теби?{S} Ти си болестан, пропашћеш.“</p> <p>Прошло је т 
ио.{S} Лепо ја њему говорим:{S} Ошта је теби, да се назарениш?{S} Та нити си крао нити варао.{S 
ако сјајно, како би ми желели и како је теби то изгледало из даљине.{S} Највећа је мука са жена 
папа да крадеш...{S} Али да богме, није теби требала девојка, него њени новци, је ли?“</p> <p>О 
учио“, вели му истражни судија. „Али се теби не верује.{S} Ето, Милева каже, да она никад није  
, а отац твој, који види тајно, платиће теби јавно.“</p> <p>Ове узвишене речи и друге које стој 
и?“</p> <p>„У текућој.“</p> <p>„Хоће ли теби текућа вода спрати грехе и очистити те са свим?“</ 
 дан згреши, и седам пута на дан дође к теби и рече:{S} Кајем се, — опрости му.“ „Па мислиш ли  
осподине, а и не треба ми“.</p> <p>”Ако теби не треба, суду треба.{S} У крупнијим стварима мора 
јо год твога мужа, то је и твоје, а што теби припада, на то има и он права; па ако ти брату одб 
а, па си онда свршила.{S} Није сотона у теби, него је у њему.{S} Кад легне спавати, каже, и буд 
ј ствари, па да онда у нашем новом колу теби, оче, понудим првом столицу“</p> <pb n="189" /> <p 
ином.</p> <p>„Шта ћу ти?“ вели му она. „Теби не треба жена.“ . „Треба ми, Бога ми, треба ми“, к 
ане чобанлука.{S} Боривоје је пристао. „Теби је тешко, мајко“, рече јој, „да се бринеш око толи 
ло новаца у грк-Симе, а грк Сима каже: „Теби не дам.“ — „За што не даш, зар сам ја пропао?“ пит 
 да иде у Јерусалим, те је издржао онај тежак пост; у њему је сад она енергија, с којом се баци 
 срце и ћутим, па још они грде, што сам тежак.{S} Њихов старешина, стражмештар, шта ли је, каже 
 без сузе и јаука, али им је у души тим теже.{S} По њиховим упалим очима и тешкој суморности ви 
, и није се обмањивао маштама, а тим му теже беше, да нађе пут.</p> <p>И опет други дан по подн 
је.</p> <p>Кад дође вече, би Милеви још теже...{S} Како је грозна та свећа слабоме, невољноме и 
теља, каквог заслужује.{S} Да за бољима тежи и да се упне из све снаге, да добије боље, он би и 
ској души није могао да разуме, дође му тежи и од удара.{S} Онда осети, како му мајка седе чело 
бније ствари, по подне се кренуо и сад, тек што није стигао.</p> <p>Она је желела, да види тог  
е имала у тај пар под кецељом завежљај, тек што га није извадила.{S} Сад га је скрила у <pb n=" 
он.</p> <p>„Шта кажете?“</p> <p>„Кажем, тек што нисам пронашао начин, да направим жену.“</p> <p 
е може да похвата краја мислима својим, тек она узима кључ с склина и одлази у комору...{S} Ноћ 
 сестре.{S} Боривоје није се саветовао, тек је на свршетку устао и са неколико топлих речи захв 
му је требало; нами је једно као друго, тек спомена ради.“</p> <p>„Ама за што га браниш толико, 
о млад, висок човек, у ратарском оделу, тек му пробиле науснице.{S} Може се рећи, да је био леп 
.</p> <p>Жене, Назаренке, једва шапућу, тек ова или она прићи ће ком брату или пријатељу и скин 
илеву, која му је стојала за леђима.{S} Тек кад чу, њене речи, управо њен уздрхтали шапат, да х 
ти и банак на улицу, да му не смета.{S} Тек четврти дан зажарило му се лице — весео је.</p> <p> 
ке лагано да устају са својих места.{S} Тек кад оне изиђу, кренуће се мушки.</p> <p>Сад је отпо 
авика сатре.{S} Тако је било и овде.{S} Тек после скоро годину дана осетише чланови друштва, ка 
аспа, јер мишљаше доиста — ветар је.{S} Тек кад је други дан сагледао сестрино лице, онда и њем 
ли зубићи никако да замакну за усне.{S} Тек се кад год смири, па ће рећи: „Иш, не праши Симо; н 
ећ пала око врата.{S} Али он ћуташе.{S} Тек у неки час Рахила подиже очи.{S} Лазар је миран, не 
гледа у плаве димове и мисли, мисли.{S} Тек ако ће одговорити домаћици реч-две, а често је тако 
и из ње може лепо све чути и видети.{S} Тек ако дете закрешти и заплаче се, мати га носи у дуби 
 ватри, звиждуће или гледа по улици.{S} Тек сад метне гвожђе на наковањ, почне промишљати, где  
{S} Добро ћемо ваљда после, не знам.{S} Тек у нас данас није добро.</p> <p>„Ја сам слушао да је 
и даћу на двоје на троје и оста сам.{S} Тек у неко доба дођоше његови из поља.{S} Улазе лагано, 
и, само не тако јасно, но магловито.{S} Тек дође јој тешко, врло тешко живети и у оном часу нај 
рта искала икону без икаква заједања, а тек баба Језекиља!{S} Она је испоручила, да ће сви судо 
не жели, но да се зближите као браћа, а тек не држите, да ја друкчије мислим.{S} Је ли овде Мил 
ма: „Како очеви једоше кисело грожђе, а тек синовима трну зуби.“ Ко дакле воли себе, децу своју 
т, само на чича-Срдановим њивама избила тек по гдегде — трава.</p> <p>„Ваљда се зрно мало закас 
се, како се поздравио с Милевом.{S} Зна тек толико, да га је понудила да седне.{S} Ко зна, кад  
 једно с другим?“ Она ме само гурну, па тек доцније каже: „Иди к врагу“.{S} То ми је непрестано 
је чекају да наврше седемдесет пету, па тек онда да се — покају.“</p> <p>Но да богме, лекар је  
ају најпре утрвен пут, чекају успех, па тек онда да се придруже каквој ствари.{S} А сад се и ја 
вила?{S} Зар да ја чекам да скривиш, па тек онда да те бијем.{S} Море, за то те бијем, што још  
оможе Милеви, да дође к себи.</p> <p>Па тек кад је осетила, да јој заигра и чедо под појасом, о 
 улази и не види краја.{S} А краја мора тек бити свачему, па и овоме.</p> </div> <div type="cha 
в закон ослобађа их од тога, али сваког тек 5 година после његова прелаза у Назарене.</p> </not 
p>Једва се поче полако свестити.{S} Сад тек осети, да му је у души страшно, необично, његова ун 
тако гледати и пазити као он.{S} Та сад тек, кад ју је видео овако немоћну и болесну, увиде, ка 
ича Срдан, како је с Милевом, он се сад тек разбеси.{S} Кад јој дође време, да иде у скупштину, 
или може бити где год на пољу.{S} И сад тек поче мучити праву муку.{S} Сећа се неког покора, ко 
 да овде прекинемо причање, али смо сад тек дошли до колевке, а то је до почетка.</p> <p>Наш на 
 подиже и однесе на постељу.{S} Онда је тек пробудио матер.</p> <p>Кад је носио у наручју у соб 
не хтеде признати у себи.{S} Познала је тек сад, каквом дивљом страшћу воли Боривоја, кад га је 
ствар рђаво свршила.</p> <p>Боривоје је тек касније чуо, за што Петар није постао Назарен, а ја 
<p>Али шта то би с Боривојем!?{S} Он је тек неколико дана ишао у школу, у цркву врло ретко, а о 
не угаси, мислили су.{S} Млад је, то је тек слама, младићка бујност, која гори на површини, а к 
зи брига свакојаких“.</p> <p>Но тада се тек показа вражја копита.{S} Маца Сувачарова каже: „Где 
површини, а кад се та угаси, онда ће се тек видети, да ли се под њом разгорело стабло дрвета, п 
та оног дана најсретнија.{S} Па како се тек радовала, кад виде, да се Нада привија уз њих и да  
е ту дужност савесно испуњавао, онда ће тек доћи бољи дани.{S} А свануће нам онда, кад једаред  
је мислила, да се свршило, а ствар беше тек у почетку развоја, јер је на прагу стојала Боривоје 
о долази лепа жена, за тим ружна жена и тек онда свештеник.“</p> <p>Насмејаше се и — послушаше. 
ог јединог телета годину дана, а шта би тек било за оне чопорове волова, крава, оваца, коња, св 
аучна истина, коју су лекари и педагози тек у новије доба изрекли и која гласи:{S} Да се васпит 
мало час.{S} А да је ко могао загледати тек у душу његову!{S} Као да је улетео вихор у њу, те в 
S} Велики је посао то за мене, који сам тек мало научио владати пером и мастилом.{S} Молим вас  
би најслађе — разиђоше се.{S} Сутра дан тек сваки осети последице те забаве.{S} Нико пијан, ник 
аш.“ Други ћуте, а Тома нема куд.{S} Он тек не може предлагати своју блиску својту, Рахилу.{S}  
м жену с њеним другама, сусеткама, а он тек подвикне: „Еве проклете, опет сте направиле вашар“, 
го и чекала га.{S} Лазар га је очекивао тек у недељу, јер су Назарени из Боривојевца сваке друг 
цркву врло ретко, а од матере је научио тек две-три молитве.{S} Чак и онда, кад се спремао у ха 
вара на нешто, што он није ни питао, но тек мислио.{S} Само му лице за тренутак потамни и брзо  
уди га умирују, али њега као да је вино тек сад стигло.{S} Говори о некој њиви и неким кукурузи 
S} Можете чинити што год хоћете, али то тек онда, кад не буде на вами тог часног одела...“ Свет 
 најбоље освојио брата.{S} Али Светозар тек од јесени пошао у богословију.{S} Најмлађе дете чич 
Јелте, Боривоје“, пита, „кад се код вас тек зрели и одрасли крсте, колико им је година, кад се  
 Нећеш знати кад ти је недеља, а недељу тек мораш светити и одмарати се“.</p> <p>Боривоје се да 
т у затвор.{S} А ти ми показујеш, да ћу тек онда робовати, ако постанем Назарен.{S} Па шта мисл 
, да га виде на улици са женама.</p> <p>Тек ће да буде 9 сати, а ето им у двориште баба-Стаке.{ 
уљало донекле, али не придобило.</p> <p>Тек кад старац чу шта раде Назарени, он се побеси. „Нећ 
итам те?“</p> <p>„Мислим данас.“</p> <p>Тек пређоше ове речи преко Лазарових усана, а чича-Срда 
ан и једва је могао да исприча, како је текла борба.{S} Но за то време, док је он победио једно 
 детињства гледа он, где у њиховој кући теку сузе, догађају се читаве трагедије, а све због Наз 
ти на то.{S} Само кад дође ноћ, сузе му теку немилице, у души му је страшно, а усне му изговара 
p> <p>„У текућој.“</p> <p>„Хоће ли теби текућа вода спрати грехе и очистити те са свим?“</p> <p 
еља.“</p> <p>„У каквој води?“</p> <p>„У текућој.“</p> <p>„Хоће ли теби текућа вода спрати грехе 
 поштење из срдаца наших, здрава крв из тела нашег.{S} Сви ми то знамо, сви осећамо, али сваки  
поједу курјаци, који су тамо велики као телад, за што си онда помишљао на децу?“</p> <p>Но Бори 
душе, ако им је увек пред очима красота телесна.{S} Такви ће гледати само на светско, жена ће у 
ом у чему се затекла.{S} Мучи је болест телесна, а мучи је и душевна борба.{S} Кад би мркла ноћ 
ило, по његову мишљењу, једино с прањем телесне нечистоте, а у осталом је његова <pb n="233" /> 
х двадесетпрви, да крштење није у прању телесне нечистоте, но обећање добре савести Богу, васкр 
а то чује и све слути.{S} Не види очима телесним, али види душом, види све онако, како је запам 
?!{S} Ево сам добио због једног јединог телета годину дана, а шта би тек било за оне чопорове в 
е у руке, вежу му је на леђа, напуне му телећак камењем и вијају га од јутра до мрака:{S} Један 
шта ћете јести или шта ћете пити, ни за тело своје, у шта ћете се обући.{S} Није ли живот прете 
збожност, хасне нема од тога дима ни за тело ни за душу, а човек треба да победи страсти“.</p>  
погине један од удова твојих, но да све тело твоје буде бачено у пакао.“</p> <p>Сад опет отпоче 
вером и завршује речма: „Јер као што је тело без духа мртво, тако је и вера без добрих дела мрт 
 четврти пут затворен.{S} Као што му је тело кржљаво, тако му је кржљава и душа.{S} Као оно биљ 
ах престаје бити човеком, јер ако му се тело и не мења, душа му се претвара у животињску...{S}  
{S} Није ли живот претежнији од хране и тело од одела?{S} Погледајте на птице небеске, које ни  
и душу, а ако остане по старом, губиш и тело и душу“.</p> <p>Пера није ништа одговорио, јер се  
ту:{S} Гле, ја угађам сотони, украшавам тело своје, хоћу да се момци успаљују за мном.{S} Може  
ако раздам све имање своје и ако предам тело своје, да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не п 
p>„Где је кључ?“ _</p> <p>„Онде је само тело, прах, дух је код Бога“, рече свекрва место сина.  
тини, да ће се удружити и постати једно тело, муж и жена.</p> <p>Већ се спустило вече, а на пољ 
уштва, избегаваће све, што је штетно по тело и душу, а пригрлиће и испуњаваће оно, што му налаж 
га. „Болесна си, ћерко“, каже, „болесна телом, па нећеш имати снаге, да одржиш крепак дух.{S} М 
тва, како су промењеним животом очврсли телом и духом, осетише чак и материјалне користи од уме 
 и забележио сваку модрицу и чворугу на телу му.</p> <p>„Угрувао си се“, каже, „врло си се угру 
е онда о жетви ухвати сунце, испече јој теме, шта ли, те полуди...{S} Цвети је онда било шеснае 
ада Назарени почеше да осећају, е им се темељ баш озбиљно љуља под ногама.{S} Што је Рахила отп 
и професор Хиртл, који није олако и без темеља изрекао ни једне речи, споменуо је једаред у сво 
а савршенство“, а не да постављамо опет темеља покајања од мртвих дела.{S} Јер који су се једно 
 луксузу.{S} Сви нађоше, да му је говор темељан, научан, згодан за наше прилике.{S} Навео је ча 
/p> <p>Бадава је деда Ваја тумачио тако темељно науку о греховима, није му помогло.{S} Па није  
мора му се признати, да је доказао врло темељно и научно, да није истина, да је дивљи голуб сам 
 врту и кад би време цркви, он је о тој теми изговорио придику, која беше најдивнија од свију њ 
 да се хватају мајкама за хаљине, те им тепају неразумљиве, али најслађе речи...{S} Но то беше  
ом, немачком и француском језику звучно тепају, како не могу бити без двокатнице с балконом и б 
мушкацоне, па бермет“.{S} Ја је љубим и тепам јој: „Ти си моје прасе, ти моја мушкацона, ти мој 
ице.{S} Има ли ко, да га повезем, да не тера коња бадава?{S} Или да му купим што?“</p> <p>„Баш  
друма, скочим на кола и викнем брату: „ Терај овамо.“ Дођем до чича-Срданове куће, гледам по ул 
тако рећи јуче постала просјакиња, а ја терам то од памтивека.{S} И мој отац је био просјак и д 
сто заклањали месец.</p> <p>Боривоје је терао коње, уз њега је седела Варвара, остраг је био То 
отац га је већ водио у крађу.{S} Син је терао коње путем, а отац је са обе стране пута брао туђ 
 заверили у себи, да неће попустити, но терати до краја, па ма их стало главе или бар крова с г 
пет задовољавам и с мањим улицама, а ти тераш све друмом, па хоћеш и овде да будеш прва.{S} Уст 
дило ми овако, те хоћу стари ред, старе теревенке, стару неумереност.{S} Кад је мало после тешк 
 смо говорили о умерености, градили смо теревенке.{S} Како грдно исмејасмо чича-Станка, кад оно 
тпре обично онда, кад сам се спремао на теревенку.{S} Она ме је пажљиво посматрала и ја сам то  
ваца, али их с места купила и узела нов терет на своја плећа.{S} Нашла је и доброг чобана, чича 
м ја учинила, да ми се умали онај силни терет пред Богом и пред људима?!“</p> <p>„Ви сте“, каже 
енска плећа.{S} Марта је издржала и тај терет, и може се рећи, да је помало чак и напредовала.{ 
даје, али је ратарски домазлук и сувише теретан за женска плећа.{S} Марта је издржала и тај тер 
 авлију, јер му у соби беше и загушно и тесно.</p> <p>„Боже, за што није само мало дебљи снег п 
 5—6.: „Не знате ли, да мало квасца све тесто ускисели?{S} Очистите дакле стари квасац, да буде 
а нашег, јер од мало квасца ускисне све тесто.“</p> <p>Боривоје подскочи с места. „3ар има“, пи 
тите дакле стари квасац, да будете ново тесто“.{S} А стих 11. вели: „А сад вам пишем, да се не  
} Није све ново, али може послужити.{S} Тетка га зове, да се прихвати јелом, а деца га обгрлила 
те је и њих видео здраве.</p> <p>Његова тетка Стана узела их је к себи; суд им је поставио стар 
овор.{S} Каже: „Од кад је поверила моја тетка Макра, врло зло стоји са сином и снахом.{S} Најбо 
рет.</p> <p>„Није добро, сешо.{S} Умрла тетка Босиљка, па ме послали по тебе“.</p> <p>Миливоје  
 Она је искрено жалила тетку, јер ју је тетка одржала и отхранила, па ју је сад жалила као рође 
исаном радошћу. <pb n="92" /> Тамо је и тетка његова.{S} Вели: „Хвала Богу, кад дође; ја једва  
 селу има два-три Назарена, а тамо је и тетка Стана, код које су Боривојева деца, те је обећао, 
одели с њим оно мало, што је остало иза тетке Босиљке.</p> <p>Марта није могла ићи, њен муж ниј 
 ће сад?{S} Испрва је мислио, да оде до тетке Стане, где су му стојала деца, а сад га је нешто  
е?{S} Нада их је мало пре одвела твојој тетки, нек буду мало и тамо — до сутра.{S} А чим она во 
ше јој на очи.{S} Она је искрено жалила тетку, јер ју је тетка одржала и отхранила, па ју је са 
ати и вечно блаженство, као оно калуђер Тецел, који је 1517. године написао ове речи на своме о 
се свршила молитва, устадоше неки да га теше.{S} Варвара је тумачила, да је он болестан.{S} Дру 
еве се опет искупиле жене.{S} Жале је и теше, блаже је и храбре.{S} Но она као да не чује.{S} П 
 крупне мисли.</p> <p>„Не лупај главе“, теши га Соломон, „све су то већ измудрили наши јеврејск 
ад му долази све јаче и јаче воља да је теши, да се баци пред њом на земљу, да јој обгрли колен 
 стотину других придобио.{S} И Лазар се теши, да би у таком случају чак и апостол Павле мало по 
 је пришла Милеви, љубила је и плакала; тешила је, како је могла и знала, али тихо, шапатом.</p 
 се добро сврши“.</p> <p>Боривоје га је тешио у две-три речи, јер није било слободно, да разгов 
 крива, несретница!“</p> <p>Лекар ју је тешио.{S} Он јој је говорио, да се опет за то и на усев 
.</p> <p>Тома је био једини, који их је тешио.{S} Он се позивао на речи апостола Павла, који ре 
 прегледао болесника, преписао му лек и тешио је жену, колико је могао.{S} Онда му поглед паде  
и пробудиш и питаш, изговорио би сва та тешка имена као оченаш.</p> <p>Нарочито му је у томе на 
је према томе осудио Обрена на 4 године тешке тамнице.{S} Бранилац је уложио призив на виши суд 
рема оном жишку на столу, који под оним тешким дисањем Рахилиним сваки час хоће да се угаси.</p 
светила им се.</p> <p>И баш у оним тако тешким данима, догоди се, да роди Милева мушко чедо.{S} 
ће да бије тако мало дете?!{S} Не могу, тешко ми је.“ И жена се заплака.</p> <p>„Не може се ниш 
ако сад баба Стака добије згодну снају, тешко ће проћи месец-два дана, а да и она не повери.{S} 
е то тако јасно као низ приповедака.{S} Тешко оном, чије се душе такне то начело“.</p> <p>„Имат 
 се скупљају јавно на општу молитву.{S} Тешко му би, да нађе одмах одговора, али није било ни п 
тар од свега највише поштује хлебац.{S} Тешко га добија; у њему види божји благослов, а кад хле 
аче, бајаги, ропта против божје воље, а тешко је у онаком стању угушити сузе.{S} Соба је пуна Н 
ило лако да издржи испит, а старешинама тешко да пресуде, да ли је онај, који тражи крштење, на 
е; ја једва остадох жива, стара сам, па тешко гледим и себе, а камо ли децу“.</p> <p>Боривоје с 
<p>Тамо су полусмрзнутог калуђера доста тешко повратили у живот, јер нису умели, да га тару сне 
ђе: „Хоћеш ли, да ти никад више не буде тешко?{S} Хоћеш ли, да умилостивиш Бога?“</p> <p>„За ме 
ивоја као да и не виде.{S} Њему то дође тешко, кад у један мах осети, да није сам.{S} Подиже гл 
нлука.{S} Боривоје је пристао. „Теби је тешко, мајко“, рече јој, „да се бринеш око толике земље 
ење, то је за женску накит.{S} Којој је тешко одрећи се златног украса, она ће тешко себе побед 
страјан.</p> <p>„Ајак, није то, него је тешко за мене.{S} Пре би у моју главу утурио читава рас 
е гледа.</p> <p>Можете мислити, како је тешко било то издржати, а понављало се скоро сваку ноћ. 
9" /> крив, он је био неваљао.{S} То је тешко признати.{S} Но ако осуђеник стане уз назаренско  
га умерено уживати.“</p> <p>Светозар је тешко пристао на овај докторов предлог, али је ипак при 
них на српски језик.</p> <p>Боривоју је тешко, претешко, али је већ помало научио да влада собо 
 нису се убојали.</p> <p>Чича-Срдану је тешко и он оде оне недеље по подне у крчму.{S} Ми Срби  
 језичне жене говоре, да ни грудви није тешко, по којој Цвета гази, а то је много казано.{S} Ак 
е изговорише ни речи, али се јасно чује тешко дисање њих обадвају.</p> <p>На једном он проговор 
стару неумереност.{S} Кад је мало после тешко и дубоко уздахнула, онда сам знао, да се у својој 
 тешко одрећи се златног украса, она ће тешко себе победити у крупнијим питањима.“</p> <p>Госпо 
равља, крајње је време.{S} Ноћу се ди и тешко уздише.</p> <p>„Лазаре“, пита, „мислиш ли ти, да  
нили?“</p> <pb n="79" /> <p>Боривоју би тешко изрећи, али ипак рече: „Не бих смео.“</p> <p>„Дуж 
} Није могуће, да не дођу саблазни, али тешко онима, са којих долазе.“ И Лазар сад нападе свом  
ма.{S} Куне је, да је већ и црној земљи тешко и вели: „Не исплатисте ви мени мог сина с читавим 
е Марта. „Кад га видим таког, долази ми тешко, претешко.{S} Ако тако остане, не може изићи на д 
да девојка пева светске песме, дође јој тешко, да пева пред Боривојем.{S} Шта ће он мислити о њ 
 и гледала у звездано небо.{S} Дође јој тешко.{S} И онде Бог и на земљи Бог и свугде Бог!{S} Ув 
ко јасно, но магловито.{S} Тек дође јој тешко, врло тешко живети и у оном часу најмилије би јој 
ти човек...“</p> <pb n="64" /> <p>Обрен тешко уздахну, суза му заблиста у оку, али не рече ни р 
оривоје је у лицу црвен као крв, његово тешко дисање чује се јасно и у оном метежу и он се пову 
ечи.</p> <p>А није му било Бог зна како тешко.{S} Јер као што је лако одвести младу девојку на  
 Боривоје остаде сам.{S} Дође му некако тешко.{S} Осетио је, да његова назаренска наука одскаче 
} Кад је свршила, дисала је брзо и тако тешко, да у мало не угаси жишка на столу својим дисањем 
мреће“ помисли Боривоје, и дође му тако тешко, као да хоће да свисне.{S} У неки мах хтеде већ д 
 магловито.{S} Тек дође јој тешко, врло тешко живети и у оном часу најмилије би јој било — умре 
градимо од добра зло.{S} Ако нам је што тешко, дај опет пиј, градимо од зла горе.{S} Чича Срдан 
 чича-Срдану се стеже око срца; дође му тешко, претешко и само викну: „Не уносите је... него да 
{S} Обрен је одвукао Милеву.{S} Дође му тешко, претешко, али је хтео да се уздржи од сваке ружн 
{S} Наслонио главу на руку и у неки мах тешко уздахну.</p> <p>За леђима му је стојала Јованка.{ 
тала ствар. „Сиромах“, мислила је она, „тешко се бори са својом крвљу... он је ту крв заћуткао, 
"227" /> Боривоје му само толико рече: „Тешко је то по сто пута на дан рећи: „Види Бог.“</p> <p 
ње речи, које дођоше пророку Језекији: „Тешко пастирима израиљевим, који пасу сами себе.{S} Пре 
ка је добро записао оне Христове речи: „Тешко вама законици, што узесте кључ од знања, сами не  
 тим теже.{S} По њиховим упалим очима и тешкој суморности видело се јасно, да су скрушени, гото 
ј мах пуна боца соде и он је ударио том тешком боцом подсмевача посред лица.{S} Панту је облила 
S} Без пастира, без вође упутисте се по тешком путу богословских наука и верујте ми, грозно зал 
 не учини што од себе, јер му је мати с тешком муком истргла револвер из руке...{S} У Лазару је 
 ће Јованка помагати Светозара у његову тешком послу.{S} Још док они у речи бијаху, приђоше им  
ао његову муку и слушао из уста његових тешку клетву противу ње.</p> <p>--- Још мало, па треба  
и учинио зло, баш и задржавају од суда, ти се сам од своје воље мораш јавити власти, да примиш  
: „Ти си моје прасе, ти моја мушкацона, ти мој бермет, ти мени сва сласт овог света“.{S} Она се 
почели и чим дође до прве мале незгоде, ти га остављаш, бежиш као пацов из куће, која хоће да с 
ну и улицу, да си употребила скромније, ти обратно чиниш...{S} Одагнај, дете, оног сотону, који 
те и довела бих те у кућу матере своје, ти би ме учио, а ја бих те појила вином мирисавим, соко 
долази и њојзи гост...{S} Али да богме, ти нит што знаш, нит видиш.{S} А ког ћеш беса и видети, 
е љубим и тепам јој: „Ти си моје прасе, ти моја мушкацона, ти мој бермет, ти мени сва сласт ово 
224" /> на њега!{S} Та он је праведник, ти не смеш праведника напустити.“</p> <p>„Ћути“, веди ј 
а се натраг.{S} Каже ми: „Гром те убио, ти си луд, не знаш за шалу“.{S} Али сам је молио и <pb  
6" /> Каже јој и по стоти пут: „Сестро, ти треба да се жртвујеш за нашу ствар, треба да се усил 
не и суда, јер ако се потегне та ствар, ти ћеш настрадати.{S} Зар мислиш, да је теби слободно з 
расе, ти моја мушкацона, ти мој бермет, ти мени сва сласт овог света“.{S} Она се мало умири и р 
су ти оно с пролећа отишле гуске у рит, ти си узимао олако и говорио као и овај господин:{S} Вр 
ивати ближњега, можеш чинити шта хоћеш, ти си угледан, само ако однесеш у цркву жртву паљеницу, 
о говори: „Ништа ми сад више не фали... ти си ми фалила, мајко.{S} Овако ћу долазити, да се исп 
е могу тражити бољих и поштенијих људи; ти ће ме избегавати као кугу, а ако се помешам у моје с 
ело и рекне јој: „Праштам <pb n="97" /> ти.“ Поново је погледа.{S} Као нека полутама поче да се 
виче чича Срдан. „Тога нема код нас!{S} Ти си блудница, јер живиш невенчана.{S} Ти немаш мужа.{ 
 месец два дана, него ту игра глава.{S} Ти ниси убио само вашку и мачку, него и жену, разумеш л 
оћи то време, народ ће поћи за њима.{S} Ти си ме брате питао, ко ће да почне?..{S} Ја мислим да 
Ти си блудница, јер живиш невенчана.{S} Ти немаш мужа.{S} Знај, да ћу те пре убити, но оставити 
Али и без тога ћу те опростити беде.{S} Ти си се у својој лудој глави начинио испосник, хтео си 
} Бољи људи имаће и боље свештенике.{S} Ти се позиваш на дела.{S} Истина је, признајем ти:{S} В 
 баш пред тобом, јер се и тебе тиче.{S} Ти ћеш судити и пресудити данас међу нами.“</p> <p>Глас 
је хаљина твојих као мирис ливански.{S} Ти си врт затворен, сестро моја невесто, извор затворен 
, а за жену ћемо се већ разговарати.{S} Ти си, братко мој, био луд, још си и сад луд и ја бих т 
де никоме судити, то је Божје право.{S} Ти треба да иштеш дела, да проповедаш дела, али даље не 
 Богу, што хучете?“ пита их Миловић.{S} Ти људи у том погледу имају право.{S} Које добро видимо 
учи ти по њега у каквом вашем послу.{S} Ти ћеш се после мало задоцнити и ја ћу говорити с њиме“ 
у, да платим све на једаред и одмах.{S} Ти си казао, да има времена, може се по мало, лагано.{S 
годно, тако рећи, заборавити на њих.{S} Ти постиш, слабиш, а другим се мучиш и око другога бави 
и седи овде лепо, а сиромаху речете:{S} Ти стани тамо или седи ниже подножја мојега, — ви осрам 
тати на врата Христове цркве и рећи:{S} Ти си достојан да уђеш, а ти ниси...</p> <p>»<hi>Да се  
а оног у светлој хаљини и речете му:{S} Ти седи овде лепо, а сиромаху речете:{S} Ти стани тамо  
а“, пита га Боривоје, „кад сам крив?{S} Ти може бити и не знаш, господине, каква је са мном ств 
а Бог да, куд срљаш све испред мене?{S} Ти си тако рећи јуче постала просјакиња, а ја терам то  
 „Боривоје, снаго моја, шта је теби?{S} Ти си болестан, пропашћеш.“</p> <p>Прошло је тако пуних 
е опет задовољавам и с мањим улицама, а ти тераш све друмом, па хоћеш и овде да будеш прва.{S}  
ве и рећи:{S} Ти си достојан да уђеш, а ти ниси...</p> <p>»<hi>Да се свет искварио, искварио у  
 по искупљенима, па видим да те нема; а ти и моја Варвара никад још не изостадосте.{S} Та да! — 
и браћо, да се ви „побугерите“ ...{S} А ти људи или боље рећи нељуди савладани вином и сотоном, 
бити брига, да покажем суду ствар.{S} А ти говори што год хоћеш против себе.{S} Што више, то бо 
м, па да не западам опет у затвор.{S} А ти ми показујеш, да ћу тек онда робовати, ако постанем  
а, да их виде људи где посте.</p> <p>„А ти кад постиш, намажи главу своју и лице своје уми, да  
и право у огањ вечни.“</p> <p>„Та овога ти и онога ти“, продера се чича-Срдан, „зар су те већ т 
гањ вечни.“</p> <p>„Та овога ти и онога ти“, продера се чича-Срдан, „зар су те већ толико залуд 
ди ти с Богом, ја сам ти већ казала, да ти ниси кадар мене уграбити.“ „Хоћеш ли ти мене чекати  
бе.{S} Ружи те свакојако и поручује, да ти сама дођеш по икону, па ће ти поломити кости, а ако  
“.</p> <p>Лазар му приђе: „Хоћеш ли, да ти никад више не буде тешко?{S} Хоћеш ли, да умилостиви 
то више чланова, него ће се бринути, да ти чланови буду поуздани, те да могу бити пример остали 
 за мном.{S} Може бити и ја верујем, да ти не мислиш тако, али те опомињем, да твоје лицкање на 
и се не верује.{S} Казао сам ти већ, да ти због тога неће бити ништа.{S} Ако ти се не допада —  
а ти говори: „Хајд, хајд, хајд!“ Ух, да ти знаш, како је лопову, кад чује ту песму.{S} Све га н 
еш за онај свет; све нешто удешаваш, да ти онда буде мекано, апи пази, да се не превариш.{S} Од 
а признаш људма штету и да их молиш, да ти опросте“.</p> <p>Мисли Пера и мисли, па ће се сутра  
у нас, баш је на време.{S} Јер треба да ти кажем, а и морам да ти кажем: с Лазаром није добро.. 
са мном.{S} То ти отворено кажем, ма да ти је Милева сестра.“</p> <p>Лазар је из ових речи на м 
и“. — „За што?“ — „Хајд на таван, па да ти покажем“.{S} И одведе грк Сима домаћина на таван и п 
 старица. „Оно, што је хтео, хтео је да ти рекне на само.“</p> <p>Лазар погледа у Светозара.</p 
је, немој!{S} Опет <pb n="226" /> ће да ти отекне ручица и да те глава боли, као пре, па шта ћу 
 не марим, јер ето <pb n="137" /> ће да ти се угаси ватра на огњишту, нема ко да је упали, а ја 
{S} Јер треба да ти кажем, а и морам да ти кажем: с Лазаром није добро...“</p> <p>Боривој чисто 
Христово учење: „И седам пута на дан да ти згреши брат твој и покаје се, треба и седам пута да  
о место: „чува, чува, чува“, рог као да ти говори: „Хајд, хајд, хајд!“ Ух, да ти знаш, како је  
по балови и играте до зоре?{S} Право да ти кажем, жао ме је, ако си тако мислила.“</p> <p>И кад 
рећи, ногу, па сад још и рођени брат да ти крха врат?!{S} Зар ја нисам бивала код покојнице и в 
а пресуди, ко има право?...{S} Ја ћу да ти кажем.{S} Не онај, који је најбољу слику насликао, н 
жени и вели: „Пиле моје, хоће душицу да ти иструцка по овим џомбама.“</p> <p>Кад су сутра дан п 
аже: „Видим овде је св. писмо, хоћеш да ти прочитам једну главу из њега.{S} И он читаше из Јова 
св. писмо... „Дужност ми је“, каже, „да ти прочитам, шта пише о тој ствари свети апостол Павле“ 
хоћеш да учиниш што преко обичаја, онда ти саветујем, да се подигнеш сад о Госпојини у Карловце 
и кључева, па узми колико год хоћеш; ја ти дајем.{S} Лолај се колико ти се мили; млад си још, п 
Јова. „Ваљда што нисам Назарен?{S} А ја ти ћерко због те твоје крмаче не одо у „бугере“, па ма  
ох, и почех по ново звиждукати.{S} Моја ти препелица обори главу и ја јој видех по лицу, какве  
м оче, него те и ја молим, уби ме, нека ти је просто.“</p> <p>Свакога прође језа, само чича-Срд 
>„Па и девојци кажу старији:{S} Прилика ти је, сложите се.{S} А већ кажу и њеним родитељима.“</ 
Па шта хоћу ја, црвак ништави?{S} Хвала ти Јованка.“ И онда оде, да се мало прошета по врту и к 
пасенију“, вели му Лазар.</p> <p>„Хвала ти и ја ћу радо поћи тим путем.{S} Све што год имам рад 
одне, школа је била дупком пуна, милина ти је гледати.{S} Ту је мушко и женско, старо и младо.  
ј се колико ти се мили; млад си још, па ти приличи.{S} Туци се, уби, исплатићу те, само се оста 
љамо ми. (Вичу: „живео!“ Неко каже: „та ти је већ паметнија“).</p> <pb n="124" /> <p>„Видите ко 
е на вами“, вели Јова.</p> <p>„Шта, шта ти можеш и смеш рећи против мене?!{S} Говори!“ вели поп 
дахне, он му приђе. „Обрене, брате, шта ти је?“</p> <p>Обрен подиже лагано главу, па кад упозна 
 си се требала најпре распитати.{S} Шта ти мислиш Славна, за што су га затворили?{S} Да није уб 
аповеда, да таке камењем убијамо; а шта ти велиш?{S} Ово пак рекоше кушајући га, да би га имали 
на мах растопити од милине.</p> <p>„Шта ти је?“ пита га Петар.</p> <p>„Мало час ми је показао б 
S} Да није убио човека...?“</p> <p>„Шта ти пада на ум“, вели Славва. „Да је убио човека, не би  
ребрима, но што ме овако изломи.{S} Бог ти судио, орјатине и поганиче!“ И сад осу на њега гомил 
а се чује и пита: „Зашто ме груваш, кад ти нисам скривила?“</p> <p>„Шта велиш, ниси скривила?{S 
ера Крњин: „Е гле сад; није чуо!{S} Кад ти њему китиш по књишки:{S} Назарећани, онда верујем, д 
, те поче редован испит.</p> <p>„Од кад ти знаш Милеву Срданову?“</p> <p>„Знам је још, кад је б 
убиш рачун о данима?{S} Нећеш знати кад ти је недеља, а недељу тек мораш светити и одмарати се“ 
ед њега кожу некаквог црног мачка. „Кад ти је баш тако пријало“, каже му, „ево ти бар да знаш,  
и рече јој: „Уми се најпре, ћерко; овде ти белило није потребно; <pb n="177" /> Бога не можеш п 
осећају племенито; свуда се износи, где ти људи пропадају, постају ругло, а шири се намерно бај 
ери, <pb n="231" /> пречистиш се и дође ти време крштењу, од самог себе ћеш разумети, што ти бу 
 ти дуго трпела, да он тебе гњечи; може ти изгњечити ропац на уста, па си онда свршила.{S} Није 
 те бранити на суду; не бој се, не може ти бити ништа“.</p> <pb n="67" /> <p>„Како ми не може б 
мијаукао, ниси био читав човек, не може ти се дакле ни урачунати.“</p> <p>Боривоје не зна, шта  
 рећи, али ће тим више мислити.{S} Није ти доста друге несреће, скрхала си, тако рећи, ногу, па 
{S} Отвори другу страну св. писма, које ти је у рукама и тамо ћеш наћи у књизи проповедника, да 
S} Што више, то боље.{S} Јер што год се ти више увлачиш у зло, тим ће све боље и суд видети, да 
каже му и по десет пута: „Море, мани се ти Симе пекара, оставиће те.{S} Идем ја сваке ноћи и ње 
, предлаже Јулка.</p> <p>„Море, мани се ти покушаја, јер ако нас повија, биће нас и преко плота 
ло опоро испратио.{S} Каже му: „Мани се ти краљевине и суда, јер ако се потегне та ствар, ти ће 
огом или се не крстио никако.{S} Ако се ти, Ђоко, не опаметиш, ја одмах шаљем у варош по доктор 
 се молити Богу да се сетиш, јер ако се ти не сетиш, ја бих ти бадава говорио...“</p> <p>Лазар  
ну народну реч: „Помози себи сам, па ће ти и Бог помоћи“; заборавили је и осветила им се.</p> < 
учује, да ти сама дођеш по икону, па ће ти поломити кости, а ако му шиљеш поруке и девере, даће 
е шта му је Господ одговорио?{S} Шта ће ти она шарена трака на бедрима?{S} Она говори против те 
се случајно десила онде.</p> <p>„Шта ће ти рећи човек?“ — питала је Марту.</p> <p>„Ништа.“</p>  
Зна ли он ко су то „Бугери“, и одмах ће ти казати.“</p> <p>„3ар Бугери?“ пита Боривоје чисто уп 
 вољу, не угушуј сузе, исплачи се, биће ти лакше“.</p> <p>Она се полако мицала.{S} Главу је још 
ва чекају, да се обесе човеку о врат, и ти нашао <pb n="60" /> од тог еспапа да крадеш...{S} Ал 
ома је погледа, као да хтеде рећи:{S} И ти то мене питаш? „Бог ће те умудрити“, рече на послетк 
о.{S} Св. дух је слетео и на тебе?{S} И ти баш за цело мислиш, да св. дух нема друга посла, но  
њега: „Шта је Јово“, пита, „зар си се и ти дао у тумачење св. писма“.</p> <p>„Не стоји нигде пи 
Волео бих“, вели му Светозар, „кад би и ти, као назаренски свештеник, хтео да будеш са мном ова 
} Па што га ниси нашао?{S} Та ишао си и ти и г. испитник и г. велики фишкал читав дан по трсци  
 За часак хтеде да скрене онамо. „Чак и ти тамо имају више срца, но они у одбору“ — повикну и с 
еном. „Јелена рано“, пита је, „за што и ти „не повериш?“ „Мени је бабо“, каже она, „добра моја  
есну рукама: „Наопако баба-Стако, зар и ти?{S} А пре бих се смрти надао, но томе!“ </p> <p>Баба 
 почнемо ми, који смо овде:{S} И отац и ти и ја и мати и сестра.{S} У нашој кући било је доста  
о вила“, а она је после казала мени: „И ти играш као вилан“.</p> <p>„И ти си из тог пронашао, д 
запражиће он добро Светозару чорбу.“ „И ти ћеш Светозара да напустиш?“ пита ме она љутито. „Зар 
мени: „И ти играш као вилан“.</p> <p>„И ти си из тог пронашао, да треба да је уграбиш, а?“</p>  
> <pb n="194" /> <p>„А ја мислим, да би ти могао постати Назарен, јер ако ћеш тако, ниси далеко 
а мислим“, каже Светозар Лазару, „да би ти брате могао постати чланом тога друштва“.</p> <pb n= 
итам је: „Кажи ми право, Милева, шта би ти рекла, да те запросим у твог бабе?“ „Рекла бих“, каж 
удио, вештици проклетој.“ Каже: „Шта би ти дуго трпела, да он тебе гњечи; може ти изгњечити роп 
, он ме не би дао за тебе.“ „Али кад би ти хтела, ја не би питао, хоће ли он, но би те уграбио. 
ије дошао, да каже, како је.{S} Боље би ти било, да се угледаш на твоју Наду.{S} Она се дала на 
ишчекује помоћи, али га не види.{S} Сви ти људи, што седе око стола, дошли му, е се окрећу једн 
н и Социјус и Фрелих и како се зову сви ти реформатори били су ваљани и даровити људи и сваки о 
о је.{S} Она се само смеје и каже: „Иди ти с Богом, ја сам ти већ казала, да ти ниси кадар мене 
васкрсењем Исуса Христа.“</p> <p>„Је ли ти улио Господ још какву жељу?“</p> <p>„Моја је душа же 
ја хтедох друго што почети.{S} Је си ли ти брат-Лазаре говорио пријатељу Боривоју, како смо ми  
 Немаца, Мађара. <pb n="132" /> Јеси ли ти Србин?“ Он маше главом: „Сви смо ми људи“, каже: „Бо 
е да поправи и рђавог.“</p> <p>„Имаш ли ти таква друштва?“ пита Срдан.</p> <p>„Немам га и имам  
мо се негде, и онда: хајд...{S} Знаш ли ти Лазаре, шта је то „лоповски кетуш“.</p> <p>„Не знам“ 
и дивље звери и безводност.{S} Можеш ли ти, кукавче, свуда туда проћи, а да останеш жив?{S} Та, 
ти ниси кадар мене уграбити.“ „Хоћеш ли ти мене чекати овде само два минута?“ питам је. „Чекаћу 
 Кајем се, — опрости му.“ „Па мислиш ли ти“, вели Лазар, „да је Бог мањи од људи?{S} Зар он од  
дише.</p> <p>„Лазаре“, пита, „мислиш ли ти, да ја могу издржати међу Назаренима?“</p> <p>„А као 
ело, које се онда затекло код тебе, али ти то одело и сувише чуваш и цениш.{S} У место да си то 
је јесењи дан, није ни мало хладно, али ти се та реч и не односи на зиму.</p> <p>Жене, Назаренк 
 хоће, него види то и сам.{S} Леп си ми ти момак, кад не знаш ни то, а хоћеш да ме уграбиш.“ Ту 
“</p> <p>„Све то може бити, ади ниси ни ти свој господар. <pb n="6" /> Што јо год твога мужа, т 
дан и поштен, а не дира те, не дирај ни ти у њега“. — „Јест да!{S} Жупан је Калвин, шта ли, има 
 што ти кћи не тражи ништа, па немој ни ти немировати“.</p> <p>Чича Срдан се мало поплашио и ум 
ми се ту назарениш, шмокљане?{S} Говори ти мени српски.{S} Убио си је за то, што те је погазила 
 његове, говорећи му:{S} Господе, да си ти био овде, не би умро мој брат.{S} Онда Исус кад је в 
и на другој дужи њива...{S} Кажу, да си ти била близу њих и да си морала видети.“</p> <p>Девојк 
{S} Ту пре некако питам једног: „Шта си ти?{S} Он каже: „Човек“.</p> <p>„Али има људи Турака, С 
о да га овако унаказим.“</p> <p>„Шта си ти истерала?“ пита је Тома.</p> <p>„Сотону...{S} Ето га 
ао господину испитнику.“</p> <p>„Шта си ти казао господину испитнику, дедаче?{S} Зар оно, да ни 
“. „И не треба“, кажем ја, „само кад си ти ту“.</p> <p>„Е видиш, то си врло лепо измислио.{S} С 
 ти, голубе мој, никог ни убио, него си ти болестан у мозгу, знаш.{S} Иначе је та ствар застари 
 свим отворено: „3биља Меланка, како си ти замишљала ту ствар?{S} Ми мушки да се у свему држимо 
а, довео Боривоју децу.</p> <p>„Како си ти“, пита га Боривоје, кад се већ наљубио деце.</p> <p> 
 проту пољубим у руку.“</p> <p>„Врло си ти мека с тим дераном,“ рече јој неко из друштва.</p> < 
а, јер онда ће за цело бити оно, што си ти предсказивао, биће кукоља и цепања, јереси и зла.“</ 
Ја ћу овако, како сам научила, а што си ти отишао у Нововерце, не марим.{S} Бар мирно спавам.{S 
ће њу убити за то.“</p> <p>„А за што си ти хтео бегати, кад су те жандари носили овамо?{S} За ш 
с, прописао је баш за такве, као што си ти.{S} Свето писмо каже: „Здрави не требају лекара, нег 
ијама“, вели Јова.</p> <p>„А по чему си ти позван?“</p> <p>„Осећам се чист“, каже Јова.</p> <p> 
рабио.“ „Е, гле сад“, каже она, „баш си ти момак да ме уграбиш; иш не праши!“ „А к’о за што мис 
грозницу, а лешине нисте нашли.{S} Ниси ти, голубе мој, никог ни убио, него си ти болестан у мо 
 сину даље. „Шта да ми зарадиш?{S} Ниси ти мене хвала Богу убио, имам ја и данас више но и једа 
“</p> <p>„Ја мислим“, каже она, „поручи ти по њега у каквом вашем послу.{S} Ти ћеш се после мал 
 Кажем ја Варвари:{S} Дете моје, спавај ти мирно и немој на мене чекати.{S} Прошла су она несре 
. ајак, не може то тако бити.{S} Спавај ти, брате мој, мирно, моја ће бити брига, да покажем су 
е то прича, пријатељу Перо, него гледај ти с њоме лепо, посаветуј је и обавести је.“</p> <pb n= 
ани, онда верујем, да не зна, али питај ти њега на просто српски:{S} Зна ли он ко су то „Бугери 
и, шта ћеш онда у Јерусалиму?{S} Слушај ти мене, како иду те ствари.{S} Још за мога детињства б 
и.{S} Ето је баш близу подне, за то јој ти прочитај и растумачи само мушке параграфе нашег друш 
 но ти канда ниси узела на ум.{S} Морам ти сада поновити, да то твоје одело не приличи девојци, 
се не вратио“.</p> <p>„Види Бог, да сам ти ја показао пут к спасенију“, вели му Лазар.</p> <p>„ 
о смеје и каже: „Иди ти с Богом, ја сам ти већ казала, да ти ниси кадар мене уграбити.“ „Хоћеш  
ај, овде, видиш, у моје чело.{S} Ја сам ти отац, ја мати, ја брат.“ И тако је Пера држао своју  
ко гласом пуним очинске љубави, „ја сам ти једаред већ говорио о некој ствари, но ти канда ниси 
реш, опет ти се не верује.{S} Казао сам ти већ, да ти због тога неће бити ништа.{S} Ако ти се н 
S} Хоћу да радим и зарадим оно, што сам ти распудио, хоћу...“</p> <p>Чича-Срдан не даде сину да 
ње коњокрадице.{S} Скрећи оданде, кажем ти, јер ти никад нећеш бити њихов.“</p> <p>„Молим те, б 
миче напред.</p> <p>„Кући матери, кажем ти!“</p> <p>Она проговори мирно: „У светом писму пише:{ 
озиваш на дела.{S} Истина је, признајем ти:{S} Ви више гледате <pb n="191" /> на дела од нас.{S 
 твојих капље сат, невесто, под језиком ти је мед и млеко, и мирис је хаљина твојих као мирис л 
ерујеш, можеш питати и патријара, ни он ти неће казати друкчије.“</p> <p>Бадава је деда Ваја ту 
овек поступа тако с рођеним дететом као ти“.{S} Навале и браћа на оца те, Ђока попусти и Јова у 
ме колико ти је воља, не браним.{S} Ево ти кључева, па узми колико год хоћеш; ја ти дајем.{S} Л 
 ти је баш тако пријало“, каже му, „ево ти бар да знаш, шта си јео“.</p> <p>„Гаврану позли, пор 
и и тамо све злато, што блиста?{S} Него ти велим само ово:{S} Ако свештеник не ваља, зар одмах  
 матер, па да иде за мужем.“</p> <p>„Ко ти је муж?“</p> <p>„Ево га!“ и она показа на Гигу, који 
да ти због тога неће бити ништа.{S} Ако ти се не допада — апелирај.“</p> <p>„А оно друго?“ пита 
ати ону децу, коју је прождерао.{S} Ако ти умеш избљувати материно млеко, које си посисао, вели 
и припада, на то има и он права; па ако ти брату одбијаш толико на братство, не мора он.“</p> < 
 па ако се покаје, опрости му.{S} И ако ти седам пута на дан згреши, и седам пута на дан дође к 
 да одеш и да напушташ веру?{S} Зар ако ти кров прокисава, да запалиш сву кућу, па да одеш чак  
 писмо и прочита му Христове речи: „Ако ти сагреши брат твој, накарај га, па ако се покаје, опр 
 кад је могао, за што није?</p> <p>„Ако ти је баш толико до ње стало, ишти и добићеш је.“</p> < 
 један у селу...{S} Поткрадај ме колико ти је воља, не браним.{S} Ево ти кључева, па узми колик 
 хоћеш; ја ти дајем.{S} Лолај се колико ти се мили; млад си још, па ти приличи.{S} Туци се, уби 
} Ето“, каже мужу, <pb n="180" /> „било ти је потребно, да те узимају у подсмех.{S} Али нећеш т 
м се мучиш и око другога бавиш, а овамо ти пропада кућа...{S} Не велим, да се не бринеш и за ду 
ложио, жваће у сласт и говори: „Баш смо ти ми Срби народ, да Бог сачува.{S} Код нас и свиње виш 
 једаред већ говорио о некој ствари, но ти канда ниси узела на ум.{S} Морам ти сада поновити, д 
и Милеви, што тако учини са мном.{S} То ти отворено кажем, ма да ти је Милева сестра.“</p> <p>Л 
{S} Он не може да се остави дувана — то ти је.{S} А помагао је онај предлог <pb n="206" /> о на 
рини; не треба теби Јерусалим.{S} За то ти ја кажем, а ако мени не верујеш, можеш питати и патр 
пао, домаћине, али ћеш пропасти и за то ти не дам новаца у зајам.“</p> <p>„Ето, тако је то, мој 
дне“.</p> <p>Лазар је вртио главом. „То ти не можеш исплатити“.</p> <p>„Ја и не лупам главу, да 
ио главом.{S} И кад би прва недеља, ето ти га опет у скупштину.{S} У лицу је црвен као рак, а к 
како мило.{S} Кад прође неко време, ето ти њега, довео Боривоју децу.</p> <p>„Како си ти“, пита 
вали.</p> <p>Не прође неко време, а ето ти Здравковића у село, позва свештенике, доктора, учите 
 — себе самога.</p> <p>По литургији ето ти доктора.{S} Светли му лице, па још с прага довикује  
ера.{S} Он је Назарећанин“.</p> <p>„Ето ти га, сад опет Назарећанин!“ И опет одоше девојке у на 
м, да ме је умудрио Бог...“</p> <p>„Ето ти га на“, вели он и таре руке.{S} Држао је као у воску 
вали на коње: „Лила ђи!{S} Цезар, свето ти твоје!“ А коњи онда скачу, да хоће да ме избаце из ш 
творити дете у свињац?{S} Радуј се, што ти кћи не тражи ништа, па немој ни ти немировати“.</p>  
рштењу, од самог себе ћеш разумети, што ти буде потребно“.{S} А странцу кажу: „Како бива код на 
се Светозар окрене чича-Срдану. „За што ти, оче, хоћеш да постанеш Назарен?{S} Јер си видео, да 
мој грех.{S} Кад неће суд, казни ме бар ти“.</p> <p>Та трпљивост пробудила је сажаљење не само  
ким достојанственим нагласком. „Но, зар ти до сад ниси о томе чуо?!“</p> <p>„Нисам чуо“, вели Б 
у нами.{S} Па кад тако стоји ствар, зар ти доиста мислиш, да ћемо ми горети у вечним мукама, ак 
радице.{S} Скрећи оданде, кажем ти, јер ти никад нећеш бити њихов.“</p> <p>„Молим те, бабо, про 
 одвела у Назарене већ петорицу.{S} Јер ти не рекоше у себи само толико, да су Назарени поштени 
е може то бити“, вели неко од њих, „јер ти можеш тражити од нас, да скочимо у бунар или да изед 
лажем.“</p> <p>„Па баш и да умреш, опет ти се не верује.{S} Казао сам ти већ, да ти због тога н 
 српски поп може бити овакав.{S} Истину ти кажем, још никад нисам видела овако наученог и духов 
з мене би давно пропала.“</p> <p>„Па њу ти је баш могао послати“ — рече јој Влада, само да је у 
ељу, мани!“) За што да манем?{S} Кад су ти оно с пролећа отишле гуске у рит, ти си узимао олако 
ни мачак, тужно мијауче и вели: „Све су ти лекарије забадава, Гавране.{S} Од свију грехова најв 
опита.{S} Маца Сувачарова каже: „Где су ти деца, пустињаче?{S} Нада их је мало пре одвела твојо 
е сабише у гомилу, те шушкају.{S} Ко су ти Назарећани?{S} Каква им је вера?{S} У школи нису учи 
ује, свети се, чини прељубе — а опет су ти људи били бољи од Богова им, били поштени и пуни врл 
, „да се бринеш око толике земље; ја ћу ти помоћи; доста ми је година“.</p> <p>Тако је и било.{ 
игнеш сад о Госпојини у Карловце; ја ћу ти дати писмо, те ће те сам св. патријарх исповедити и  
уца.</p> <p>„Па хоћеш ли слушати? ја ћу ти читати“ - нуди га Лазар.</p> <p>Боривоје климну глав 
 <p>„Не разумем“, рече.</p> <p>„Одма ћу ти казати, како мислим.{S} Време је, да зауставимо проп 
 одвраћа сваким начином.</p> <p>„Шта ћу ти?“ вели му она. „Теби не треба жена.“ . „Треба ми, Бо 
о за што не би могао?“</p> <p>„Одмах ћу ти казати.{S} Ето, да почнем код најмање ситнице, луле. 
> <p>Доктор се смејао.</p> <p>„Поверићу ти друже, али никоме ни речи.{S} Кад је дошла из цркве, 
 или „покрао сам те, опрости; — вратићу ти сад колико могу, а оно друго доцније“.{S} Хајд, што  
 то баш према својим пријатељима, да их ти пријатељи не преваре.{S} Јер назаренско учење гласи: 
е сетиш, јер ако се ти не сетиш, ја бих ти бадава говорио...“</p> <p>Лазар је провео будан ту н 
> <p>„Оцу“.</p> <pb n="57" /> <p>„Немаш ти оца, немаш матере, немаш браће, него ту гледај, овде 
амо запамти, из цркве Христове не можеш ти никог истерати, не можеш онде никоме судити, то је Б 
, оно је била друга ствар.{S} А шта ћеш ти?{S} Што си за свога детињства овом разбио главу, а о 
за друм, и дођем до њене куће. „Шта ћеш ти ту сад?“ пита ме. „Хоћу да се разговарам с тобом“. „ 
му даје и друге савете.</p> <p>„Шта ћеш ти радити“, пита он Боривоја, „кад залуташ у пустињи, п 
, да те узимају у подсмех.{S} Али нећеш ти више предавати паору, док сам ја жива.“</p> <p>Докто 
оворе“, каже он. „Којим језиком говориш ти?“ Он поче да извија: „Нашим језиком, па језиком, кој 
p> <p>„Боже сачувај“, вели Здравковић, „ти су јадници далеко од српске свести.{S} Не гласају ни 
 од руке“.</p> <p>Но мушка је старија. „Ти би хтела, жено, да што пре имаш сина попу, па да те  
али.</p> <p>„Не радиш добро“, каже му. „Ти се све бринеш за онај свет; све нешто удешаваш, да т 
а бермет“.{S} Ја је љубим и тепам јој: „Ти си моје прасе, ти моја мушкацона, ти мој бермет, ти  
не беше ни скроман ни милостив.</p> <p>„Ти си“, продужи Тома, „ово дана била на кукурузи.{S} Бр 
Онда дозва свог друга, Јованку.</p> <p>„Ти си ми“, каже, „најближи друг у животу, с тога хоћу д 
апостоле жене, него само људе.“</p> <p>„Ти су га људи и продали и распели“, каже Јованка. „У Бе 
ење лишће.{S} Што даље напредује песма, тим се све већма претварају уздисаји у јецање, испрва з 
S} Кад би вриштали и грували се у прса, тим би вређали Творца, то би било роптање против божје  
редио друштву добрих људи 200 форината, тим је искупио сјај и изјавио у последњој својој вољи,  
а дешава; што већма хоће да се покрије, тим се већма показује.{S} Румен као крв јури јој по лиц 
нога по кад-кад дубље западне у јендек, тим боље; кад се извлачи из оног глиба, напрегне се, па 
} Јер што год се ти више увлачиш у зло, тим ће све боље и суд видети, да си луд.{S} А луди нема 
 и прост, а што му се већма доближујеш, тим ће те пре и ујести.{S} Ето“, каже мужу, <pb n="180" 
и пошу.{S} То је такав обичај у њих.{S} Тим оне показују, да су — душевне.</p> <p>Још је порано 
сам нашао, што је даље село од вароши — тим је мање зла. (Пребацио се брат Станко — довикну му  
 с тиме, и није се обмањивао маштама, а тим му теже беше, да нађе пут.</p> <p>И опет други дан  
с њима, он их и измири и охрабри, па га тим радије и слушају.</p> <p>Државни тужилац, који је у 
 поста најпре назаренски „пријатељ“, за тим „верни“, и кад му изиђе суд, да одседи шест месеци  
 за мало, на „повери“ и Јовина жена, за тим старији брат, онда млађи брат са женом, па на после 
вареном свету прво долази лепа жена, за тим ружна жена и тек онда свештеник.“</p> <p>Насмејаше  
одаст човек.{S} Дуго гледа у Обрена, за тим презриво напући усне и каже: „Баш си магарац!{S} Де 
ви и у вери хришћанској да се друже, за тим се очита молитва и ствар је свршена.{S} Нема пијанк 
S} Тада се подиже, изиђе у двориште, за тим на улицу, па онда у мрак.{S} Снег је завејао путеве 
ма што не учинимо по вољи, поцрвени, за тим помодри, жиле му <pb n="12" /> одскоче на челу, као 
.{S} Лазар се почео по мало картати, за тим по много, па ту су Цигани, па мамур, те се скоро ок 
лвина.{S} Почиње заједничком песмом, за тим иде молитва, онда св. писмо и тумачење св. писма, а 
де му на жену, коју је толико волео, за тим на Боривоја... на коме се и — укочио.</p> <p>Марта  
пет у кошару, те закла коње и краву, за тим вашку и мачку, гуске и пилиће, једном речи, све жив 
збама не износи више од четири јела; за тим долази сир и воће.{S} Ми ни на што друго не дајемо, 
отрже од њега и побеже у своју собу; за тим му и опет допре до ушију шум, као кад оно ветар зај 
 из „<title>Харфе Сиона</title>“.{S} За тим одоше у скупштину и причестише Варвару комадићем хл 
е инатите, парничите и сатирете“.{S} За тим јој је говорио, да ће у скорим данима да постане ма 
о дете је онда замењивало човека.{S} За тим <pb n="43" /> је малиша виђао, где ноћу долазе у њи 
 са чега се утрла боја још већма.{S} За тим се икона и опет гарила, прала се, а кад се стала це 
а ми удари о точак и обли ме крв.{S} За тим ме унели у собу, па ме онако крвава испитују.{S} Ка 
новци, је ли?“</p> <p>Обрен ћути.{S} За тим се истражни судац дохвати пера и хартије, те поче р 
 и Боривоја не одведоше на посао.{S} За тим удари киша, те је радио час-два по комори, али нити 
лимну главом и затвори св. писмо.{S} За тим поче лагано ходати по соби.</p> <p>Треба да вас упо 
му показаше рачун о његову имању.{S} За тим је средио још неке ствари по кући, а после подне се 
> <p>Ђока се скаменио у први мах.{S} За тим је био укоп; он испрати снају до гроба, па кад се в 
пава, то ће се временом показати...“ За тим загушним гласом додаде: „Та да смо Срби, та да смо  
ји за љубав убијате ви коње, јелте?“ За тим побледи и поче да се хлади марамом.</p> <p>„Госпођи 
но!“, виче на кочијаша, „лагано!“, а за тим се окреће жени и вели: „Пиле моје, хоће душицу да т 
 па онда је испрва ишло по старом, а за тим пође на горе.{S} Сад и по две ноћи не долази кући,  
нији баш онда, кад му се роди син, а за тим, кад му се роди опет ћерка.{S} Но то јој се на посл 
 помолимо Свевишњему“.{S} Склопио је за тим руке, а за њим и остали.{S} Сад је изговорио молитв 
свога оца обори за часак очи, али се за тим усправи и рече тихим, али одлучним гласом: „Био сам 
 што се и надао.</p> <p>Но на кратко за тим допаде Лазару глас, да су му сестру Милеву — уграби 
, а остали су грискали усне.{S} Мало за тим би крај предавању.{S} Нико Шандору ковачу ни речи,  
 сама љуљала.</p> <p>Па, шта је било за тим?{S} Та старица се у друштву оних осталих старица на 
па кад упозна Лазара, претрну.{S} Но за тим, као да се прикупи.{S} Упр’о очи у Лазара, метнуо р 
неколико недеља био као смрвљен — но за тим се некако подиже, не мари шта говори свет о њему, н 
ко дана и није певала.{S} Но наскоро за тим дође Боривоју.{S} Пита га: „Да ли ћете ви страдати  
ће побећи, али само у један мах, јер за тим обори главу, опружи руке нуз бедра и рече само толи 
ш су удесили, да у прво време не иду за тим, да само буде што више чланова, него ће се бринути, 
и стојаше не далеко од ње, али одмах за тим обори очи.</p> <p>„Шта?{S} Муж!?“ виче чича Срдан.  
ече:</p> <p>„Остајте здрави!“</p> <p>За тим и опет пође, па се и опет врати.</p> <p>„Изишла вам 
еј кога је осудио Христос...“</p> <p>За тим је представио Лазар веру назаренску као прву веру,  
ава му Гаја, „вреди десет...“</p> <p>За тим је дошла још једна литра и та им је шапутала, да не 
>„Нека, исплатићу се ја сам.“</p> <p>За тим изиђе у авлију, па се упутио пешке у варош.{S} Тама 
 се претвара у животињску...{S} У свима тим приповеткама наћи ћете, где се с планом, промишљено 
елигенција извуче и остави народ сам на тим предавањима.{S} И поп и учитељ и трговац и доктор и 
ктор и гости из вароши треба да буду на тим предавањима.{S} Они и ако неће чути ничег новога, т 
снаест година; она је знала шити, те је тим издржавала себе и матер.{S} Не може се о њој рећи з 
момчити, онда је већ ређе појао, али је тим више певао; испрва по рогљеви а после и у крчми.{S} 
, но опет за то не рече ни речи; али је тим више говорила њена сусеткиња, која се случајно деси 
 је отворио забаву с предавањем и он је тим својим предавањем потресао све присутне до дна душе 
дарске потере од себе, те да може после тим лакше красти.</p> <p>Код Назарена је обичај, да сво 
дили ни верни, ни неверни.{S} Али су се тим више чудили сви редом, кад се већ после неколико ме 
говорио.</p> <p>„Па хајде рецимо, да ће тим људма Бог платити, кад их ја не познајем.{S} Али ак 
 бити, да баш и неће ништа рећи, али ће тим више мислити.{S} Није ти доста друге несреће, скрха 
S} Шта више, учинило му се, да већ ходи тим путем.{S} Довели су му децу, те је и њих видео здра 
е, „да се не уморите.{S} Многи су пошли тим путем, али их врло мало стиже до мете.{S} Ако мисли 
нуо.{S} Ово гнездо ја ћу разорити.“ При тим речима удари батином по сату, који се разби и паде  
зар.</p> <p>„Хвала ти и ја ћу радо поћи тим путем.{S} Све што год имам радо ћу дати, само ми по 
ела, без сузе и јаука, али им је у души тим теже.{S} По њиховим упалим очима и тешкој суморност 
тамо најгори.</p> <p>Лазар је задовољан тим делом и назаренске старешине почеше за њега већ мер 
м истине) и ја нећу ићи у друштво.{S} С тим <pb n="205" /> ћете ви лакше продрети с вашим предл 
 дирати, нико гонити.{S} Али јест.{S} С тим је баш изгубила драж, изгубила ону тајанственост, к 
убим у руку.“</p> <p>„Врло си ти мека с тим дераном,“ рече јој неко из друштва.</p> <p>„Јао шта 
у није остао дужан и ствар се свршила с тим, што је бранилац био осуђен на 50 фор. глобе.</p> < 
?“</p> <p>„Видим и ја, да је она мене с тим убила и знам, да ће и њу због тога убити Бог“.</p>  
гледао за њим.{S} Осећао је, да ће се с тим младићем још сусретати у животу, сусретати, па и су 
 по соби.</p> <p>Треба да вас упознам с тим човеком још сад, бар овлаш, а доцније ћете га често 
едам, да ја не могу да дођем на чисто с тим приповеткама.{S} Има, нешто страшно у њима, а не зн 
ли Светозар. „Ви сте нашли праву реч; у тим приповеткама има нечег <hi>страшног</hi>.{S} Но не  
ање, управо нешто више од очајања.{S} У тим очима је писано:{S} Ја се не надам ничему!</p> <p>Д 
и трага у њему?!{S} Ви се не разумете у тим стварима, али добро знате, како је са оним зрном жи 
вотињство, то је оно грозно, што лежи у тим приповеткама и што се износи, кад мање, кад више ск 
ечег <hi>страшног</hi>.{S} Но не само у тим, но у свима приповеткама његовим, у целом делању то 
те можеш лако пропасти на путу.{S} Богу тим нећеш ухаснити.{S} Имаш жену и ситну децу, па није  
а који су у одбору, учини се, као да их тим речима моли Боривоје за опроштај, што је пре три не 
 То се интересовање најбоље засведочава тиме, што су чак неке наше црквене општине поручиле пов 
 поруку без околишења и завијања, те је тиме учинио од зла горе.{S} Марту је та порука погодила 
{S} Па баш за то, што је био на чисто с тиме, и није се обмањивао маштама, а тим му теже беше,  
} Девојка се опирала родитељском насиљу тиме, што је одбегла за драгана, да не мора поћи за нед 
ух нема друга посла, но да сиђе на Јову Тимина из Крчедина.{S} А?“</p> <pb n="153" /> <p>Поп-Ја 
е баш мало час ухватио у коштац с Јовом Тиминим, који је био пре слуга код њега.{S} Кад Јова не 
л Павле у првој посланици управљеној на Тимотеја глава V. стих 8. вели ово: „Ако ли ко за своје 
 Каже: „Апостол Павле у првој посланици Тимотеју, глава II. стих 9.—14. вели ово: „Жене у прист 
 моја, али не нађох.{S} Човека једног у тисући нађох, али жене међу свима не нађох...“</p> <p>К 
.{S} Најбоље је да прећутим права имена тих села, јер бих иначе морао можда чак и после десет г 
етке, <pb n="86" /> но ко се год начита тих приповедака, па се такне душе приповедача С. В. П., 
ли и куди, узноси и исмева.{S} И против тих сеоских новина нема апелате, нема штампарског суда. 
лику — лик очев, с прочеља.{S} Свака од тих слика била је друкчија, али сваки син је говорио, д 
ост имао око четири стотине њих.“ И код тих речи погледа на Лазара тако враголасто, као да ника 
јима сам мало чвршће везан; људи и жене тих кућа долазе ми чешће на савет, које због вртарства, 
"238" /> злочинима</hi> и с проучавањем тих узрока бавио сам се скоро четири године.</p> <p>Пит 
спрва занесе, па онда клону под утиском тих речи...{S} Кад се доцније прибра, ухвати се за прса 
је. <pb n="190" /> И ми смо донекле као тих петоро синова...{S} Који је тај, који је речи небес 
ло се радило...{S} Али ако бар неки део тих учењака и госпођа пођу напред, а мора доћи то време 
у оним данима да остане уз жену.</p> <p>Тих дана није било много.{S} Марта је родила здравог, ј 
часак очи, али се за тим усправи и рече тихим, али одлучним гласом: „Био сам...{S} Био сам и ми 
није умрла.{S} Чим он закуца на прозор, тихо, једва приметно, она се трже.</p> <p>„Ко је?“</p>  
р.{S} Онда изиђе на врата и пропусти га тихо, нечујно као што пропушта драга драгана.</p> <p>Ка 
ити, али кад Обрен стаде јечати, истина тихо, али тако тужно, ужасно, као онај, који хоће већ д 
е у св. писмо или их сакрили у руке, па тихо јецају.</p> <p>Здравковић је најжустрији.{S} Гледа 
Сутра на ноћ, да ко слуша, начуо би где тихо шкрипи брава на амбару Срданову.{S} Нестало Лази н 
, које мушких, које женских.{S} Вече је тихо и видно, те се може све лепо распознати.</p> <p>Ла 
, како му мајка седе чело главе... чује тихо јецање њено, вреле јој сузе котрљају се по образим 
; тешила је, како је могла и знала, али тихо, шапатом.</p> <p>Кад је пришао Светозар, он је мет 
тог дана. — Али шта је то?</p> <p>Лазар тихо промуца: „Мајко“.</p> <p>„Шта је, сине?“</p> <p>„Н 
цније изумрло чак и јецање, те прешло у тихо, али грозно стењање... „Умреће, Боже мој, умреће“  
лици, чело ногу његових.{S} Говорили су тихо, скоро шапућући.{S} Светозар је пољубио оца у руку 
 неки шум, као кад оно ветар зајауче по тихој ноћи.{S} Али он увек и увек заспа, јер мишљаше до 
е толико шљива с коштицама, кад је кроз тиху ноћ јурио коњаник у варош по лекара.</p> <p>Доктор 
 што је у последње време слушао о вери, тицало се испосништва, хаџилука и сотонина кушања.</p>  
 он отреса тога осећаја.{S} Шта се њега тиче то испрекрштано и позлаћено гвожђе на „поповској с 
реме и то је све.{S} А што се св. писма тиче:{S} Ми га разумемо и без богослова.{S} Што је Хрис 
аром и то баш пред тобом, јер се и тебе тиче.{S} Ти ћеш судити и пресудити данас међу нами.“</p 
 више шта рећи за сад.{S} Што се Рахиле тиче, она је старија, може јој бити и 28 година, али је 
дим по своме ћефу, а даље како било; не тиче ме се...“</p> <p>Здравковић је отишао љут и без по 
ма мора бити бранилац, а код тебе се не тиче месец два дана, него ту игра глава.{S} Ти ниси уби 
бити господар над собом ни онда, кад се тиче крупнијих ствари.{S} Наше највеће зло и долази оту 
поричу и прекидају говорника.) А што се тиче Назаренства, моје је уверење ово:{S} Читаво људско 
ао раменима, као да ме се то врло слабо тиче. „Ако се друштво распадне, онда га неће бити, па к 
сти, а неки чак и намрштише. „То се нас тиче“, рече Здравковић свом другу.</p> <p>Кад се појање 
ебало би да доносе.{S} Не што се то нас тиче, него да види свет, да се ни при царским гозбама н 
 старији људи.“</p> <p>„А шта се то њих тиче?“ вели Јованка.</p> <p>„Шта ради девојка?“ пита Сл 
ста тишина, по Назарене врло непријатна тишина.{S} Тада ће устати Лазар.{S} Каже: „У Матејеву е 
ад је Светозар с Јованком изишао, наста тишина у соби.{S} Милевина глава као да се покрену у ја 
ише.</p> <p>За неколико тренутака наста тишина, по Назарене врло непријатна тишина.{S} Тада ће  
те, да виде:{S} Ко ли то руши досадашњу тишину?</p> <p>У тај мах стојала је на бунару и Марта И 
нички је спустила главу и рекла Влади: ”Тм си свему крив, јер си мојој лудој глави пустио на во 
та да: „Човеку није добро да буде сам“, то пише већ и на првој страни св. писма.</p> <p>Док је  
кренути на другу страну, да даље спава, то ће се временом показати...“ За тим загушним гласом д 
е због вртарства, које због пчеларства, то су врло згодни људи за наше друштво, јер сви они не  
ачи само мушке параграфе нашег друштва, то јест оне, које се односе на нашу мушку уздржљивост и 
ар. <pb n="6" /> Што јо год твога мужа, то је и твоје, а што теби припада, на то има и он права 
м.{S} Где има каквих шара или шаренила, то је на стварима, које су се затекле из старина.</p> < 
оље и српску децу... „То није гушобоља, то нам пророк Илија коље децу, јер су некрштена...“ То  
био цео дан у соби са својим друговима, то је таман добро дошло.{S} Јер док су они цео дан заје 
арио, искварио у свима вероисповестима, то признајем</hi>. <hi>И томе није само црква крива</hi 
сму и што год није на основу св. писма, то је од — ђавола.{S} Сликарство, музика, позориште, ле 
</p> <p>Како бива крштење код Назарена, то они таје не само пред странима, него и пред својим „ 
омладину женити и поудавати.{S} Истина, то је ствар, с којом не треба журити, но треба чекати,  
г века није учинила никоме каква добра, то није себи урачунала у зло) па удесише, да је крсте п 
врти свакојаке мисли у ковитлац.{S} Та, то и нису праве мисли.{S} То је нешто налик на оно, што 
ано доказивао нешто деда-Јови, али шта, то Боривоје није могао да разабере са свим јасно.{S} Ре 
ији од мене?{S} Без примера нема ништа, то сви ми увек говоримо, а никад не творимо.{S} Зар би  
ували се у прса, тим би вређали Творца, то би било роптање против божје воље...{S} Ми мирно сно 
старци и бабе скачу уз онај ђавољи рог, то за цело није од Бога, но од сотоне.{S} Коло је сотон 
води се глава у кукавне жене то напред, то натраг, а из тога се потресања могло <pb n="170" />  
неће моћи да буде од штете.“</p> <p>„Е, то је друго што“, вели деда Јова. „Хвала, дете, што си  
е била поверена брига око ширења цркве, то нису били свештеници од заната под платом“, а глас м 
се, браћо моја драга — то бити не може, то вам најбоље показује, да сте на кривом путу и са све 
Тома дуго није дошао кући.{S} Што дуже, то боље, мислио је у себи.{S} А Рахила је у онај мах ми 
ватра не угаси, мислили су.{S} Млад је, то је тек слама, младићка бујност, која гори на површин 
је видела Боривоја, променула се. „Гле, то је роб, а опет је као и други људи.{S} За што га зат 
ка каже: „Удри бабо, удри, не штеди ме, то је за мој грех.{S} Кад неће суд, казни ме бар ти“.</ 
с њом, да јој протумачи?{S} Али не, не, то би било ново успаљивање.</p> <p>Кад прође четрнаест  
а се поплашио од те помисли.{S} Али не, то није више мисао, то је већ нешто више, то је тврда н 
аву мисао:{S} Неће ли отићи?{S} Али не, то беше само у почетку, сад га се више не клони.</p> <p 
растима, но за чим нам год срце гракне, то мора бити.{S} Девојци мора бити нова хаљина, чим јој 
.{S} Време је, да зауставимо пропадање, то признајем.{S} Овако, како сад иде, не може се и то п 
 пропао.{S} И што је код мушког пушење, то је за женску накит.{S} Којој је тешко одрећи се злат 
ајн одмах шиљао свог Нацику по жандаре, то је извесно, као да је написано.“</p> <p>„Ако ћеш иск 
што жена преко године у кецељи разнесе, то домаћин о жетви ни на четир вола не донесе.{S} Ниси  
ни, и тога је код нас било, то је наше, то није Шваба измислио.{S} Шваба је измислио - <hi>векс 
што год хоћеш против себе.{S} Што више, то боље.{S} Јер што год се ти више увлачиш у зло, тим ћ 
 није више мисао, то је већ нешто више, то је тврда намера...{S} Како је поникла, како се учврс 
о тамо.{S} Шта се догађа у њеној глави, то не зна извесно; не може да похвата краја мислима сво 
обраћен, а што им он поручи и предложи, то могу усвојити без икаква промишљања.{S} Прочуло се о 
 иначе слатке.{S} Па и шљиве, наравски, то је наука.{S} Него ви за цело мислите, да ћу вам оста 
ни дали на савршенство и били савршени, то је избило на јавност мало доцније и у самој њиховој  
 истерати, не можеш онде никоме судити, то је Божје право.{S} Ти треба да иштеш дела, да пропов 
а да ми испадне.{S} Бајаги то није бој, то само истерујеш ђавола из мене.{S} Та, ево си ме изло 
 ниси ме тукао?{S} Не бијеш ме батином, то је истина, али ми клекнеш на груди и гњечиш ме, да х 
 ћути, зар ниси чула, да то не вели он, то су речи апостола Павла“.</p> <p>„Шта зар оно, како с 
помисли.{S} Али не, то није више мисао, то је већ нешто више, то је тврда намера...{S} Како је  
тенији.{S} То је више него фарисејство, то је највећи грех.“</p> <p>„Ви сте противни оном безбо 
аком пожртвовању; грабеж и животињство, то је оно грозно, што лежи у тим приповеткама и што се  
викавају на онај полумрак.{S} Оно бело, то је платно, шта ли...{S} У томе је замотано њено дете 
 чине Назарени, и тога је код нас било, то је наше, то није Шваба измислио.{S} Шваба је измисли 
p>„Трчали да“, каже девојка, „а за што, то ја не могу знати.“</p> <p>„Ја сам“, вели брат Тома и 
 ствар“ и изведе је из таме у светлост, то више вреди, но <pb n="156" /> да је стотину других п 
во, музика, позориште, лепа књижевност, то је код њих грех, остало је луксуз.{S} Моли се Богу,  
е може веровати.</p> <p>Они, који поју, то су браћа и сестре, а они који плачу, то су из редова 
 Што Петар може да баци олако на улицу, то је Павлу потребно на хлебац.{S} Што мени не шкоди, њ 
то су браћа и сестре, а они који плачу, то су из редова пријатеља и пријатељица.{S} То сад њих  
, „само кад си ти ту“.</p> <p>„Е видиш, то си врло лепо измислио.{S} Само ми кажи, како ја могу 
олапу — попреко.{S} Она полети онамо... то је крв њезине крви...</p> <p>Пола сата доцније пробу 
о двоје тако разликује једно од другог; то су рођена браћа.{S} Анархизам проповеда: „Пали, кољи 
има, само што не трчи... <pb n="223" /> То је Лазар...{S} Носачи га познаше, застадоше и метнуш 
 се“.{S} Неки отрпе чак и <pb n="87" /> то, али не постигну цели, јер немају начина...{S} Многи 
ачули“.{S} Хај, Бого, ада то мирише!{S} То није ружина вода, него као тамјаника, шта ли.{S} Јао 
нути“. (Матеј, глава 26., 52. стих).{S} То је рекао Христос, и Светозар је применио те речи на  
вку и хартију, па учини потез-два...{S} То што је написао личи по мало на гуску кад опружи врат 
олико, да су била, „задовољавајућа“.{S} То се овима није допало, те га нападоше.{S} Дође међу њ 
 па тек доцније каже: „Иди к врагу“.{S} То ми је непрестано ишло по глави, допала ми се.{S} Дру 
 „прије“ долазиле, да је „сажаљују“.{S} То је Марту управо разбесило, и кад се већ са свим опор 
рством, што им беше најдража забава.{S} То је српска кућа, каква треба да је, но која се међу х 
ено и застрашено гледала у Боривоја.{S} То је прави роб, кога је видела у животу. „Неће нас уби 
је одлазио у врт, нит виде девојака.{S} То му је годило донекле, а донекле и не.{S} Није још ни 
утра.{S} Марта га је на мах познала.{S} То је њен рођак из оближњег села, младић око својих два 
рао туђе кукурузе и трпао их у кола.{S} То дете је онда замењивало човека.{S} За тим <pb n="43" 
ње, које се у овом роману расправља.{S} То се интересовање најбоље засведочава тиме, што су чак 
ући 5. и 6. главу Матејева еванђеља.{S} То што он чита, говори Исус народу, онај Исус, кога су  
аста саветовање о дневним потребама.{S} То је канда и главно при овим вечерњим састанцима.{S} О 
амо су капиџије поспале на капијама.{S} То је његово мишљење.</p> <p>Многи одобравају и ово миш 
ава са иконама, олтаром и крстовима.{S} То и није Бог заповедио, него су то попови измислили, д 
че се хори већ по рогљевима — песма.{S} То су сеоске новине.{S} Ту се хвали и куди, узноси и ис 
еља, молитве, нити тумачи св. писма.{S} То може само мушко.“</p> <p>„А за што не може и жена?“  
 до дна душе потресла смрт Милевина.{S} То су опазили сви, а највише Назарени.{S} Он се сад још 
м затвору допире глас великих звона.{S} То у вароши звоне на службу - недеља је.</p> <p>Од како 
а будемо Назарени и да плаћамо попа.{S} То је много.{S} Ако ћемо да смо Назарени, не треба нам  
е бранити себе, матере, оца, детета.{S} То је неприродно, а што год је неприродно, не може дуго 
у из редова пријатеља и пријатељица.{S} То сад њих гризу њихови греси, кају се.{S} Још су непре 
 прави Хришћанин, последник Христов.{S} То беше згодно, да узвиси назаренску науку и да уједно  
а онда му прекипи.{S} Устаде и пође.{S} То је било баш у онај мах, кад је госпођа Здравковићка  
коју детенце нит схвата нит познаје.{S} То је грехота.{S} У Христово време нису крстили децу, н 
ашни суд, јер ломњава једнако траје.{S} То ради Боривоје.{S} Кад виде, где Милева поклече од бо 
е изазива у човеку незгодне осећаје.{S} То је, док се стара навика сатре.{S} Тако је било и овд 
рди се Јулка, „та то је најглавније.{S} То си се требала најпре распитати.{S} Шта ти мислиш Сла 
ма онаког владара, каквог заслужује.{S} То сви признају као истину и ја вам кажем, да сваки нар 
мањино благо оде на гозбе и пијанке.{S} То нам убија здравље, сиромаши нас и не можемо напред.  
Но проводаџилук пређе сад на остале.{S} То је као зевање.{S} Чим видиш од другог, дође и на теб 
уз зид и домили донде.{S} Напије се.{S} То јој мало утоли ону грдну ватруштину и осети, да јој  
д се не радујете и никад не плачете.{S} То је страшно“.</p> <p>Одоше другарице и Боривоје остад 
с пет прозора, који воде у двориште.{S} То је скупштина — велика лепа соба, бело окречена, пуна 
 остало служи на упропашћивање душе.{S} То је њина лозинка.“ </p> <p>Госпође су и опет хукале.< 
о лакши, но они <pb n="221" /> први.{S} То се бар види по томе, што се међу њима множе зађевице 
тац, био син или иначе најпоштенији.{S} То је више него фарисејство, то је највећи грех.“</p> < 
и за оног, ког јој наменуше старији.{S} То је било насиље на срце девојачко, а свако насиље иза 
итлац.{S} Та, то и нису праве мисли.{S} То је нешто налик на оно, што мисли и осећа животиња, к 
фтерија, поче немилице да их тамани.{S} То беше доба, кад у многим нашим селима читаве улице ос 
S} Оне две Мађарице не знају појати.{S} То је по свој прилици божја промисао наредила, јер да и 
м увек говорио, да ћете ви победити.{S} То сам отворено казивао и господину епископу, кад су ва 
а се пре неколико дана неће вратити.{S} То је болесну жену срушило још већма, и Влада се озбиљн 
но људи ма које друге вероисповести.{S} То није само за то, што нерадо траже лекарске помоћи.{S 
 <pb n="11" /> док је још у колевци.{S} То је у другом облику она велика научна истина, коју су 
ло је за њега и предаде му завежљај.{S} То пријатељица Варвара шаље, да понесе његовој деци.{S} 
ла је брзо и гледала да сврши с њим.{S} То је Лазару упало у очи, па и заболело га.{S} И до сад 
ти и Милеви, што тако учини са мном.{S} То ти отворено кажем, ма да ти је Милева сестра.“</p> < 
ст помешана с неком бајном мирноћом.{S} То је Јованка.{S} Она иде право Лазару, који је с Томом 
b n="49" /> крив, он је био неваљао.{S} То је тешко признати.{S} Но ако осуђеник стане уз назар 
ам“.</p> <p>„Та да, откуд би и знао.{S} То је песма, што личи на онај глас: „И погоди Јова, да  
<p>„Ех, јест“, вели Пера „није него.{S} То је све било пре моје женидбе, а оно што је било за п 
је загушљиво јецање, потмуло, горко.{S} То долази право из рањена материна срца и продире до ср 
а подиже очи и гледаше га радознало.{S} То што је сад чула, ново је за њу.</p> <p>„Сећате ли се 
ће, ипак је цвеће и непозвано никло.{S} То је последње — јесење.{S} Лазару дође мисао у главу,  
ало је старо, окрзано и раздрускано.{S} То је видела и Марта, но опет за то не рече ни речи; ал 
х на почетку задре за Лазарев говор.{S} То би донекле изгледало, да он одговара на придику, а т 
ео сто, у прочељу виси о зиду сахат.{S} То је сав намештај.{S} Клупе су одељене, т. ј. средином 
 св. писму, а да заврне момку памет.{S} То не може ни једна жена, па ма била одмах Францускиња, 
јаки мириси, а забруја звонки кикот.{S} То су госпође.{S} Сад се појави црвени појас, прота, па 
 дух свети улио у срце њено — молбу.{S} То је био знак, да сви оду из скупштине кућама, а она ћ 
е ветар дува, и на мах подиже главу.{S} То је било око подне, а већ с вечера проба га.</p> <p>„ 
вора приђе проти и целива га у руку.{S} То је нај јачи доказ, да није Назаренка.</p> <p>„Дошла  
 два прозора, који воде у скупштину.{S} То је место за оне жене, које доје децу, а не могу да и 
местиће му огрлицу или удесити пошу.{S} То је такав обичај у њих.{S} Тим оне показују, да су —  
певача и певачица, пореметила би их.{S} То је, као кад у кондир вина бациш мрвицу хлеба, — уски 
а му може свако прићи и потужити се:{S} То би било нешта...{S} А сад не примите за зло.{S} Ми п 
} Зар има човек од тога какве вајде?{S} То је упало Јелени врло у очи, јер Срдан се скоро никад 
бразима, ове велике, лепе, црне очи?{S} То је дете од вас наследило.{S} Па зар може бити, да ни 
 казати и зар је то идолопоклонство?{S} То је за мене слика и ништа више, али мила слика, што м 
 печеница, те ваља сести за пун сто?{S} То би било врло зло — а пријатељ Мирко ме је поучио, да 
на <pb n="228" /> места у св. писму?{S} То је много за њега и у томе би га могао Боривоје измен 
мо?{S} Пробудите се, браћо моја драга — то бити не може, то вам најбоље показује, да сте на кри 
та.{S} Он не може да се остави дувана — то ти је.{S} А помагао је онај предлог <pb n="206" /> о 
’о;</l> <l>Девојка се обесила,</l> <l>— То је жалост била“.</l> </quote> <pb n="85" /> <p>Ето,  
е, потребан је за спасеније људства...“ То рече Лазар, метну прст на оно место еванђеља, где то 
к Илија коље децу, јер су некрштена...“ То су биле последње речи несретне жене.</p> <p>Кад је л 
 одете.{S} Мислим, да се не би кајали.“ То рече, подиже се и оде.{S} Није могао даље да дише ис 
не имајући закона, сами су себи закон.“ То значи:{S} Ма не знао да има Бога, ако си праведан, п 
?{S} Она у смеју и шали каже: „Нећу“, а то је девојачко хоћу.{S} Која девојка тако поступа, а т 
а нагињу на ону страну, куд не треба, а то је к Дунаву...{S} И он окрете бич и не удари њиме же 
главу зиду и не миче се.{S} Не спава, а то се види по томе, што час по час иште мало воде.{S} П 
ља, брата од брата, Србина од Србина, а то све у име Бога, коме се заједнички молимо.{S} Ево ва 
е на поље.{S} Показује три и по сата, а то није истина, јер вам је већ дванаести час куцнуо.{S} 
о онај, који најбоље врши завет очев, а то је, који га у срцу своме најбоље поштује. <pb n="190 
ујте ми, грозно залутасте већ до сад, а то лутање ићи ће све даље и даље, све дубље и дубље.{S} 
.{S} Хоћете људе машине, живе кипове, а то је неприродно и не може се одржати.“</p> <p>„Једноме 
ћи, биће тако и тако вриске и клетве, а то је боље чути доцније, него раније“.</p> <p>Његови др 
ље, него ће доћи Лазару што пре може, а то је управо — сад.{S} Јуче је стигао кући, јутрос је п 
} Он осети уједно, шта му не достаје, а то је крштење.{S} Он се мора сам јавити старешинама, са 
 изгледало предавачима најпотребније, а то је предавање о моди, раскоши и умерености, свршено ј 
ње, али смо сад тек дошли до колевке, а то је до почетка.</p> <p>Наш народ прича, да неке „виле 
еда Господ и прописује апостол Павле, а то је:{S} Хоћу да је љубим више од себе самога, као што 
>И било је сложно од петка до недеље, а то ће рећи, док Криста није дознала, да је њен Пера био 
пред њим.{S} Кад дође пијан из крчме, а то је врло често бивало, она још с врата клекне пред ње 
розе псовке и поруге, песме ни крчме, а то је пут, који води право у огањ вечни.“</p> <p>„Та ов 
 ви у свему пребацили, претерали сте, а то је зло.{S} Место да војујете против насиља, да га ос 
, што је још јаче од материне љубави, а то је невоља, немаштина.</p> <p>Светозар и лекар учинил 
удви није тешко, по којој Цвета гази, а то је много казано.{S} Ако таку женску придобије за „св 
его он и зими остаје што је био лети, а то је дивљи голуб.{S} Једном речи, дивљи голуб је увек  
{S} Буде, па се некада чак и насмеши, а то већ од толико година није чинио.</p> <p>Марта је пре 
а не одвратиш од Цвете, пропашће нам, а то би било велико зло.“</p> <p>Рахила само уздахну:{S}  
: „Уби“.{S} Обадвоје треба да слушам, а то не иде.{S} Бог је старији од цара, и ја слушам Бога“ 
је додао, да њему остаје најтежи део, а то је да придобије сеоску интелигенцију.{S} Још су удес 
ази оданде, одакле и свако друго зло, а то је од жене. (Смеју се.) Пазите само, мало у којем ме 
не.{S} У њему је сотона или бар вино, а то је од прилике све једно.{S} И он дивљом руком зграби 
изгледало, да он одговара на придику, а то није хтео, а после, да се осврнуо на Лазарев говор,  
ао би да брани свој чин и своју веру, а то је хтео још мање.{S} Он је отишао тамо, да заблуделу 
} Милева данас не иде, спрема вечеру, а то је први пут, да изостаје из заједничке молитве.{S} Б 
нда је вера била крива, а он чист.{S} А то је по осуђеника врло пријатна ствар.</p> <p>Ово су г 
 један није у свему добро схватио?{S} А то је и највероватније.{S} Па шта онда?“</p> <p>Лазар с 
с Богом разговора, ватра је ђаво, треба то бити на опрезу“ и разиђоше се куд који.{S} Још је по 
 угоди Милеви и то баш онда, кад Милева то од ње није тражила и кад се у души својој и сама љуљ 
е је. „За Бога, ћути, зар ниси чула, да то не вели он, то су речи апостола Павла“.</p> <p>„Шта  
д у вами успламти крв од раздражења, да то откуцне и у крви онога, кога носите у утроби?{S} Зар 
S} Лепо би било.{S} Али ако мислите, да то буде као пре, џаба га.{S} Ја сам запамтио, да је два 
.{S} Светозар је покушао све могуће, да то заустави, али није успео.{S} Сад је готово у грозниц 
ла на ум.{S} Морам ти сада поновити, да то твоје одело не приличи девојци, која хоће да украшав 
 ја то да учиним, како смем тражити, да то учини онај, који је слабији од мене?{S} Без примера  
мач, зар има већ и деда Мирко право, да то учини у нашем селу?{S} Христос је утврдио своју цркв 
вих дуката на јабуку, (он је мислио, да то неће никад моћи да потроши) а после са своје стране  
исао је о томе, писао је тако јасно, да то може свако <pb n="148" /> разумети.{S} Он каже: „Ко  
{S} Не бију их, али их гњече и кажу, да то помаже.{S} Ја сам противан томе, ја се држим оне реч 
 пута на дан опростиш грешнику, а он да то неће моћи?{S} Та ето у истом еванђељу вели Христос:{ 
 онај мирис „пачули“.{S} Хај, Бого, ада то мирише!{S} То није ружина вода, него као тамјаника,  
три, па три године.{S} Боривоју изгледа то до душе мало, али кад сви судови веле, да је доста,  
воје грехе.{S} У првом тренутку изгледа то нешто ново, велико, узвишено, али је у ствари и то х 
 начин, да направим жену.“</p> <p>„Куда то опет иде?“</p> <p>„Ето куд иде.{S} Наука је пронашла 
 Вече је, па се никоме више не нада, за то ваљда није ни обучена за стран свет.</p> <p>Дуга кос 
 куће.{S} Школска је зграда највећа, за то смо дошли овамо.“ И он позива скупљене да кажу, како 
да не може лако натраг, мора напред, за то и вели народ: „Коме Бог, томе и сви свеци.“</p> <p>Б 
ивину по кући?!{S} Ни бриге те није, за то нема суда, а за жену ћемо се већ разговарати.{S} Ти  
 је, који веле, да су њиве уврачане, за то треба чекати младу среду и попрскати усев гаврановом 
е одлети.{S} Ето је баш близу подне, за то јој ти прочитај и растумачи само мушке параграфе наш 
 Гледа у проту, али прота не почиње, за то ће он.{S} И поче: „Браћо моја!“ Но прота га ухвати з 
ш, па тек онда да те бијем.{S} Море, за то те бијем, што још ниси скривила, а кад скривиш — уби 
е одлежала три недеље на постељи.{S} За то јој је време поручио брат — једини, кога је имала —  
ред страшно и немилостиво судити.{S} За то га се бојао, молио му се и хтео чак у Јерусалим.{S}  
е брини; не треба теби Јерусалим.{S} За то ти ја кажем, а ако мени не верујеш, можеш питати и п 
ла.{S} Бог?!{S} Та њојзи се чини, да за то не може ништа ни бити од тог дрвењака, што с њиме ув 
д таке разговоре?{S} Та има вре мена за то...“</p> <p>,Није одвише рано“, вели Светозар, „него  
воја.{S} Јулка је сувише ватрена, па за то се умеша и она у разговор. „Кажите нам, Боривоје, ка 
ви они не маре за крчму и параде, па за то и доспевају, да се баве по мало вртарством и пчеларс 
подсмех, веле: „Напију се ракије, па за то плачу.“</p> <p>Тома је за то, да се опомену јавно у  
вероисповести, из које су изишли, па за то и називају тај намет: бедом.{S} Угарски нов закон ос 
ти, ако већина буде сутра прекосутра за то, да се у друштву добрих људи не пије више из чаша, н 
са мном.{S} Њих ваљда царевина плаћа за то, да тако чине, али Милеви не могу опростити.“</p> <p 
начини реда.{S} Сваки се осећао слаб за то.{S} Кад се овнови бију — овце се сабију у гомилу и г 
ио, да и није тако.{S} Сахат је онде за то постављен, да опомене верне, да се сказаљка креће, в 
ије, па за то плачу.“</p> <p>Тома је за то, да се опомену јавно у скупштини.{S} Мирку је то мно 
ва наша крмача једе живину.{S} Ми је за то и продајемо.{S} Али би да је продамо у онаку кућу, г 
Говори ти мени српски.{S} Убио си је за то, што те је погазила, имаш на то и сведока.{S} Кад је 
поучавали народ, а на послетку он је за то, да сутра у недељу, оду сви овако како су у назаренс 
 Јер ако је кућа и изгорела, опет је за то остало толико земље, да ће залећи и судске трошкове  
 ма да одавна живи у вароши, опет је за то син овога села, па што село боли, боли и њега.{S} И  
а ваљана у сваком погледу, а опет је за то добијала више боја но хлеба.{S} Није била Бог зна ка 
а и носи се по господски, но опет је за то као одсечена глава Лазарева, а и глас му је такав.</ 
пре свега хоће достојно да се спреме за то причешће, постиће највећи хаџиски пост, три године д 
а, колико потреса друштвених поднесе за то време.{S} Па онда оне ужасне мисли!{S} Боривоје је м 
 се мучим да уђем у Назарене највише за то, да се мало поправим, па да не западам опет у затвор 
пропао, домаћине, али ћеш пропасти и за то ти не дам новаца у зајам.“</p> <p>„Ето, тако је то,  
/></p> <p>Боривоје је знао све ово и за то се намргодио.{S} Он познаје Варвару, зна да је над њ 
ног мало искрвавио бритвом, па зар и за то да трчиш у Јерусалим.{S} Ко још те ситнице рачуна у  
.{S} Можда неће ићи сасвим брзо, али за то не очајавајте.{S} Зауставите погрдну реч у устима, ј 
тну вест.{S} Хвала Вогу није.{S} Али за то опет оно што је чуо, потресло га је скоро исто тако  
p> <pb n="63" /> <p>„Бог ће њу убити за то.“</p> <p>„А за што си ти хтео бегати, кад су те жанд 
уди измислите тај лек; ми смо прости за то.{S} Знате, како је.{S} Болестан тражи лека, ма од ку 
као што држе успаљенице лепезе, само за то, да иза њега сакрије намигивање.{S} Па чак и онда, к 
друге вероисповести.{S} То није само за то, што нерадо траже лекарске помоћи.{S} Јако умирање к 
влов, који је отишао у Назарене само за то, да отклони жандарске потере од себе, те да може пос 
гоше Гају и изишло је, да је он само за то стао у Назарене, да га се окану жандари, те да се мо 
имо — а допушта нам држати жену само за то, да се не би успаљивали.{S} Али ако ћемо се и уз жен 
кратак.{S} Ето га, Шандор ковач само за то није дошао у наше јато нити хоће да иде у друштво до 
 исприча, како је текла борба.{S} Но за то време, док је он победио једнога, одвукао је онај др 
 трпи да му тамани пилиће.</p> <p>Но за то је та крмача достојна, да уђе у повесницу назаренско 
а се Срдану примирила грозница, опет за то не може да устане, уштапиле му се ноге.{S} Донеше му 
е осети нож у срцу.{S} Но опет, опет за то га се чувала, избегавала га...</p> <p>У оно време на 
ла, зна га скоро на памет.{S} А опет за то не чу никада у скупштини, да чита ко та места или да 
не крпе.{S} Но у породици су је опет за то већма поштовали, него ма коју другу икону и још су у 
ио.{S} Он јој је говорио, да се опет за то и на усеву може много што-шта поправити, кад већ ник 
 никоме у кући до славе, али се опет за то пече печеница, а Светозар дошао из школе преко света 
лог друштву добрих људи, али се опет за то прикупило много гостију, да им честитају и буду учес 
ару, само да не види ништа, али опет за то чује и све слути.{S} Не види очима телесним, али вид 
енеле очи од силнога плача, али опет за то нико не преговара Лазару.{S} Обилазе на прстима око  
га не негују и не залевају, али опет за то бледи и вене, недостаје му онога, што је најглавније 
 српски, Мађарице не знају, али опет за то иду у заједницу, јер се не смеју цепати.</p> <p>Од ј 
на горама мирисним</hi>...“ Али опет за то мени се најбоље допадају ова два места.“ И приђе му  
но.{S} То је видела и Марта, но опет за то не рече ни речи; али је тим више говорила њена сусет 
S} Како ће се свршити то?{S} Но опет за то нико не мисли, да тужи Срдана.{S} Милева неће и не с 
 који пут води у Јерусалим?“ Но опет за то има учених људи у селу, који му тумаче сва краљевств 
ве горе и горе, али га тај глас опет за то није мање заболео.</p> <pb n="222" /> <p>Срдан је ос 
 нису прошли на миру.{S} Дозна власт за то, срески начелник, па га затворише.{S} Може се мислит 
онај предлог <pb n="206" /> о накиту за то, да женскиње њега помажу.{S} Сад неће имати већине н 
ампано, а не може ни сила.{S} Па баш за то, што је био на чисто с тиме, и није се обмањивао маш 
што село боли, боли и њега.{S} И баш за то, што га боли, хоће да лечи.{S} А кад хоће да лечи по 
1"> <head>Назарени и смрт.</head> <p>За то време ишло је код Назарена по старом.{S} И они су се 
га?“ пита Јованка.</p> <p>„Нисам.{S} Ја то не бих ни могао, јер још нисам осетио на себи, да са 
људе“, вели Сима, „распитивао сам се ја то врло потанко.{S} Код калуђера се такав пост по себи  
тане међу нама споразума.“</p> <p>„И ја то мислим“, вели доктор, „па мислим и то, да допустимо  
а добром сам ја месту; заслужила сам ја то“, али кад јој је Лазар протумачио, да је њихова скуп 
о из кола, те се угрувао.{S} Чуо сам ја то, али сам ћутао.{S} Доста ми је.“</p> <p>Истражни суд 
 и по две краве. (Смеј).{S} Не кажем ја то за смеј, него што је истина.{S} Данас се ми парничим 
ићу те, само се остави Назарена, јер ја то не могу преживети.“</p> <p>Није помогло.{S} Лазар је 
 је излишно и штетно.{S} Ако не могу ја то да учиним, како смем тражити, да то учини онај, који 
о.{S} Само кад и кад шапне: „Удесићу ја то“.</p> <p>„Удеси“, каже она и опет, па онда увек дода 
и и кћи му Варвара.{S} Његовим суседима то није право, но он им је једном на сред порте довикну 
 он сад тај бич потеже на жену.{S} Тома то није опазио.{S} Али је опазио где коњи скренуше <pb  
, то је и твоје, а што теби припада, на то има и он права; па ако ти брату одбијаш толико на бр 
теником.{S} Али она није онда пазила на то.</p> <p>„Кога ћемо да питамо?“ вели Славна.</p> <p>Ј 
је, ја морам певати.{S} Дође ми воља на то, као овој птици на грани.{S} Но немојте због тог што 
а не мисли на Бога.</p> <p>Али ко је на то пазио?{S} По најмање чича Срдан, који је подигао гла 
о, али те опомињем, да твоје лицкање на то излази.{S} Промисли се дакле, прими овај мој савет и 
е губи, искорењиваће даће — а ићи ће на то, да се при свечарима, свадбама гаји умереност.{S} Ко 
/p> <p>Хеј Лазаре, Лазаре, шта ли би на то рекао апостол Павле?</p> <p>- - - Тома је после тога 
ме, а до сад га нико не мога кренути на то.{S} Само кад дође ноћ, сузе му теку немилице, у души 
 убрус и чувао...“ Тома је надовезао на то и напао на тврдице, али не на оне, који су тврди на  
сад.{S} Међутим није се нико окретао на то, што се Боривоје намргодио.</p> <p>Исповедише Варвар 
 кад сам од других послова заборавио на то.</p> <p>Но године 1889. почео сам врло много да се б 
икаже Боривоја, али је сад заборавио на то.{S} Није назвао чак ни „добро вече“, но из далека пи 
би?{S} Како се прашта с душом?{S} Ко на то мисли, тај мора да живи паметно, поштено, да би оста 
азонодио.</p> <p>Па шта ли рече село на то?{S} Не може се лако исписати све оно, што су људи ме 
ти ко шта воли, стражари пазе једино на то, да се том приликом без надзора не износи и не уноси 
равославне крст и иконе не подсећају на то исто?{S} Па је ли право било одбацити иконе и крст,  
/p> <p>„Не стоји нигде писано, да су на то позвани само они у дугачким капутима и мантијама“, в 
и је за то, што те је погазила, имаш на то и сведока.{S} Кад је твоја жена видела, којим си пут 
ј...{S} Просјак је благосиљаше, али она то не чу.{S} Сад је Боривоје већ стигао кући — помисли  
је лежала, на што не беше навикнута, па то лежање и болест пробудише у њој неку раздраженост, к 
и зора, он је још увек певао све то, па то: „За красну љубав“.{S} Кад су у зору неки почели да  
Христос није никог запопио.“</p> <p>„Па то сте и ви кадгод читали еванђеље и тумачили га?“ пита 
.</p> <p>„Боже мој“, срди се Јулка, „та то је најглавније.{S} То си се требала најпре распитати 
м, набадао бих их на колац.“</p> <p>„Та то је страшно“, вели једна од сеоских госпођа.{S} Њен ј 
 где удара, ни колико пута удара; доста то, једној снаји пребио руку, најстаријем сину сломио р 
уле.{S} Не могу је оставити.{S} Али шта то смета вама, кад бих ја пушио?{S} Не крадем, не варам 
 звуци допру до ходника.</p> <p>Али шта то би с Боривојем!?{S} Он је тек неколико дана ишао у ш 
тражило другог човека...“</p> <p>Но шта то би Боривоју?{S} Ништа особито, ништа велико, само пр 
на.{S} Чуло све село, те претресају шта то може бити.{S} Неки кажу:{S} Буба је, неки:{S} Црв је 
 вам ја дошао на ограду.“</p> <p>„Ништа то...“</p> <p>„Па како је у друштву добрих људи?“ пита  
штовати, ако хоћеш да си божји, јер Бог то заповеда.{S} Пронађосте у еванђељу, да треба презрет 
пустити, да тако злоставља жену; од кад то траје?“</p> <p>Лазар се упутио вратима, од куда је д 
 погрешке?{S} Сви ми то кажемо, али кад то кажемо, у нами је свима по мало хвалисања и фарисејс 
 му је урезана доброћудност; али се сад то лице намргодило.{S} Каже: „Ко год мисли да су Назаре 
у дим као безбожност</hi>.{S} И зар сад то значи, да је безбожно пушити?{S} Та, ви сте бар госп 
ио први пут назаренску скупштину.{S} Од то доба нисам никад пропустио згодне прилике, да се што 
ку“, рече јој чича Срдан опоро и она од то доба, није више спомињала ту ствар.</p> <p>Но ако Ла 
“</p> <p>„Сећам се“, вели Светозар. „Од то доба прође година.{S} Данас велим само толико:{S} Ма 
 од више.</p> <p>Светозар је видео, куд то иде.{S} Почеће да се цепа комад по комад од правила, 
у и брате по народу, имаш право.{S} Све то пише <pb n="144" /> у еванђељу и све је то било већ  
п и Милеву, те поклече на земљу.{S} Све то беше за неколико тренутака.</p> <p>Сад се прибраше и 
азумели тако.</p> <p>Боривоје је за све то време био црвен као куван рак и више пута је изгледа 
коли, па је дошао до уверења, да је све то још увек мало и недовољно, ма се у томе правцу радил 
не искушава.</p> <p>Да кажем, да је све то само сан, не може бити, јер би био врло жив сан.{S}  
према држави или странима, они таје све то баш према својим пријатељима, да их ти пријатељи не  
н не уме читати.{S} Иде му по глави све то, и он уздахну гласно: „Еј, кад бих само познавао сло 
љу, бије га и ломи му кости.{S} Али све то не помаже.{S} И онда се ђаво поново скупи, утањи, ом 
и кад би зора, он је још увек певао све то, па то: „За красну љубав“.{S} Кад су у зору неки поч 
се о томе промишљам: би ли ја могао све то исплатити макар за 10, 20, 30 година?“</p> <p>Лазар  
а за своје грехове.{S} Али Боривоју све то беше мало.{S} Стрпао је оца Мелентија у постељу, хра 
 у цркви и његове придике бивале су све то вештије, лепше и језгровитије.{S} А ни стари свештен 
ату је потребније но мени.“</p> <p>„Све то може бити, ади ниси ни ти свој господар. <pb n="6" / 
, метну прст на оно место еванђеља, где то пише и седе.</p> <p>Прота набра чело и не узе одмах  
 Они веле:{S} Свак своје зна.{S} Па где то бива паметно, још којекако, али што ради Јова са Ста 
уке“, она би пошла.{S} Али њему не дође то у онај мах на памет, он само хукну и рече: „Ми ћемо  
у браниоцу: „Хо, хо, драги мој, не може то тако остати.{S} Јер ако може бити, да човек добије з 
твара врата своје собе... ајак, не може то тако бити.{S} Спавај ти, брате мој, мирно, моја ће б 
 да ћете ме послушати“.</p> <p>„Не може то бити“, вели неко од њих, „јер ти можеш тражити од на 
ог писма, или ви или други?{S} Зар може то бити, кад станемо једном пред лице божје, да ће он к 
, но бега у своје село. „Боже, каква је то крв у мени?“ пита и по десет пута.{S} Стигне кући, о 
ко.</p> <p>„А сме ли се знати, каква је то цел?“ пита трећа. </p> <p>„Сме.{S} Хоћу путем науке  
ле сад, мисли у себи Јулка.{S} Каква је то вера, <pb n="74" /> која забрањује пушити.{S} Зна он 
и чудо, што стадо страда?{S} И каква је то вера, где нема дела?{S} Проповеда се:{S} Не кради, а 
мора се успаљивати.“ _</p> <p>„Каква је то Цвета?“ пита Боривоје, а не одговара на питање Томин 
и ће почети, а и право је.{S} Његова је то мисао, а после, он је најзаузимљивији и највештији.{ 
окуша да га бије, али се уверила, да је то било још понајгоре.{S} А и на што да га бије, кад Бо 
 жив сан.{S} Боривој се бар куне, да је то чиста чистацка јава.{S} Испрва му дође ђаво, те се л 
S} Шта је то?{S} Нико му не рече, да је то земљиште продато другоме, а нико, да је ту подигнута 
{S} До душе, ко не зна, рекао би, да је то Маца Сувачарова, али би се преварио.{S} Њен је само  
н болестан.{S} Други су тумачили, да је то због оне његове наглости с чича-Срданом.{S} И Лазар  
л се љуто преварио.</p> <p>Но бар да је то било све.{S} Него месец-два дана доцније, кад оде по 
аше, па ће онда Тома започети: „Беда је то велика и не можемо ми таку ствар на двоје на троје п 
и дао га мушкима.“</p> <p>„Поганичка је то прича, пријатељу Перо, него гледај ти с њоме лепо, п 
ења у селу.{S} Огромна већина одбила је то ново друштво.{S} Највише њих сматраху друштво добрих 
аже лекар. „Нарочито код мала детета је то грехота.{S} Оно не може ни да схвати, за што га чове 
рујем.{S} Је ли икад знао Шваба, шта је то моба?{S} Није?{S} А ето сад Швабе Назарени знају:{S} 
а: хајд...{S} Знаш ли ти Лазаре, шта је то „лоповски кетуш“.</p> <p>„Не знам“.</p> <p>„Та да, о 
 Зар ви <pb n="146" /> не знате, шта је то спомен?{S} Зар не знате, шта је знак сећања?{S} Није 
је баш са свим онака као пре.{S} Шта је то?{S} Нико му не рече, да је то земљиште продато друго 
ки вуче глас на другу страну.{S} Шта је то, да Боривоје плаче?{S} Крштен, пречишћен, па опет?{S 
; он не признаје тог дана. — Али шта је то?</p> <p>Лазар тихо промуца: „Мајко“.</p> <p>„Шта је, 
 нешто страшно у њима, а не знам шта је то“.</p> <p>„Имате право“, вели Светозар. „Ви сте нашли 
ас, само је био — паметнији.“ Но шта је то?{S} Чу још једно име и би му, као да га ко удари рук 
p>Кад су сутра дан питали људи: „Шта је то, Шандоре?“ он се по мало смеје, а по мало црвени и в 
ономе, који му је био најближи: „Шта је то?“ пита.</p> <p>„Та ето, Јова има опет посла са Стано 
све и пошли за Христом.“</p> <p>„Шта је то“, вели она, „кад сам и овде у сваком добру.“</p> <p> 
т умро.</p> <p>„3а што да плаче, кад је то тако Бог наредио?!“ Девојке се опет стресоше. „Боже, 
 је ли?“</p> <p>Лазар је ћутао и сад је то његово ћутање мапо ублажило чича-Срдана. „Сине“, каж 
то год ми данас радимо, не ваља, све је то дело сотонино, треба са свим друкчије живети.{S} Чит 
ве што је данас лепо у Назарена, све је то пре било код нас, ама све, чак су и црквене општине  
пише <pb n="144" /> у еванђељу и све је то било већ што тамо пише.{S} А зар до века тако да буд 
илазили од ужаса и милоте.{S} Но све је то:{S} Некад било, сад се приповеда.{S} Пред јерусалимс 
да учини и она.{S} Али не:{S} Код ње је то био обичај.{S} Она више од годину дана води Боривоје 
е скоро четири године.</p> <p>Питање је то већ по себи огромно, а што сам год даље улазио у њег 
г види срца наша и дела наша, и нами је то доста.“</p> <p>Кад чу Боривоје, да је оно „бугерска  
, да га пусте на слободну ногу, ипак је то чича Срдан израдио.{S} Панта се предигао и истражни  
 једва дише.{S} Светозар побледи, он је то схватио, као да ће чути самртну вест.{S} Хвала Вогу  
 толико мојих грехова“, каже, „много је то милости од људи.“</p> <p>Милева уздахну. „Ви сте“, к 
се покупи и одведе је лекару.{S} Био је то старији човек, родом из Боривојевца и познавао је њи 
ви и сутра дан проговори.</p> <p>Био је то калуђер из Свете Горе, отац Мелентије, родом Србин,  
то је најглавније, пости онако, како је то забележено у књигама Василија <pb n="22" /> Великог. 
м новаца у зајам.“</p> <p>„Ето, тако је то, моја браћо и господо драга.{S} Ја ово говорим с крв 
и није знао, шта да му каже.{S} Тако је то обично код људи, који једва чекају, да се састану и  
вали су му са свим за право.{S} Тако је то, кад жена не уме да буде паметна те увек гради од зл 
ронађите, колико је...</p> <p>И тако је то ишло у бесконачност.{S} Било је:{S} Свиња, коња, кра 
к.{S} Куд сам застранио?{S} Али тако је то!{S} Кад сам радио, радио сам и није било времена да  
збуђеност.</p> <pb n="17" /> <p>Тако је то ишло неких 10 година и од Боривоја поста читав момчи 
у које се са свим занео.</p> <p>Тако је то трајало мал’ те не цели дан.{S} Светозар је тражио л 
Боривоје му само толико рече: „Тешко је то по сто пута на дан рећи: „Види Бог.“</p> <p>Боривоје 
ја?“</p> <p>После три недеље уписало је то пиле Шандора ковача у друштво добрих људи и он је са 
а, пијанице, раскошника...{S} Грозно је то, кад човек види на самртном часу, да је промашио цел 
а чујем!“</p> <p>„Да Бог сачува, што је то дете пакосно.{S} Ако што зажели, а не дамо му одмах, 
била још једнако раздражена, као што је то обично у болести и после болести, а баба Језекиља је 
 много му јаче стискоше руку, но што је то међу Назаренима обичај.</p> <p>Професор Здравковић о 
ене и побринули се за колевку, а зар је то све?{S} Но како стоји са оном крвљу и нарави, које ћ 
е кад што, не стидим се казати и зар је то идолопоклонство?{S} То је за мене слика и ништа више 
 напустиш?“ пита ме она љутито. „Зар је то лепо?{S} Заједно сте почели и чим дође до прве мале  
и препирања око закона клони се, јер је то некорисно и празно“.</p> <p>Но све бадава, поп-Јаша  
год вам каже да чините, учините, јер је то добро, а што год видите да он ради, не радите ни по  
 опомену јавно у скупштини.{S} Мирку је то много, него вели: „Доста ће бити, да их један од нас 
аже, „па њега ћемо питати.{S} Кад му је то вера, ваљда ће је познавати.{S} Ето видиш, казао нам 
г <hi>страшног</hi>“.</p> <p>„У чему је то?“</p> <p>„Је ли вам позната <title>Одисеја</title>?“ 
 што би требало тајити.{S} Па и не таје то Назарени према држави или странима, они таје све то  
, што није истрајан.</p> <p>„Ајак, није то, него је тешко за мене.{S} Пре би у моју главу утури 
ифлетне и пантлике. (Смеју се).{S} Није то за смеј, него за плач.{S} Ето га, грк Сима ту је, па 
а свако сутра бринуће се за се.{S} Није то изречено, да се узме реч по реч, но значи:{S} Не бри 
ас не подрже...{S} У великој битци није то још победа, ако једна чета на једном крају победи св 
} Свака поједина приповетка не показује то тако јасно као низ приповедака.{S} Тешко оном, чије  
Сутра дан су већ спевале врашке девојке то весеље.{S} Али то не би било ни по јада, да се нису  
, већ је зове само: „Пиле моје“), дакле то пиле, кад му се што не допада, уме тако јогунасто да 
јуке.{S} Поводи се глава у кукавне жене то напред, то натраг, а из тога се потресања могло <pb  
не сме, отац јој је, а и остали не чине то већ због Лазара.{S} Па онда, Срдан је болестан, још  
ора чекати, док му назаренске старешине то не допусте.“ Па кукавица, шта ћу, него сам рекла, да 
дака.{S} Тешко оном, чије се душе такне то начело“.</p> <p>„Имате право“, изусти Јованка чисто  
етних последица по здравље и благостање то непаметно кинђурење и већ тако даље.</p> <p>И све би 
ршила моја исповест.{S} Од детинства се то ради, брате мој, од детинства.{S} И онда треба свако 
е...“</p> <p>Да питаш Лазара:{S} Шта се то деси с њим, не би умео казати.{S} Доцније се никад н 
гра и заустави се.{S} Шта је?{S} Шта се то скрива иза те прашне, тамне магле?...{S} Марта је сл 
 <p>„Па старији људи.“</p> <p>„А шта се то њих тиче?“ вели Јованка.</p> <p>„Шта ради девојка?“  
 те он буде у браку трећи.{S} Но кад се то пречишћавање сврши, онда нека буде шта ће бити, што  
.“ Што дубље залазе у св. писмо, све се то више истиче међу Назаренима Боривоје.{S} Ако је разг 
S} Ја сам слегао раменима, као да ме се то врло слабо тиче. „Ако се друштво распадне, онда га н 
ушати.{S} У недељу што иде, показаће се то.“</p> <p>Онај младић, који је мало пре нудио своја к 
азар је у свом тумачењу, (код нас би се то казало придика) напао све оне цркве, где горе свеће, 
варед, но једе за тројицу.{S} Досади се то Талијанци, а Талијанке су врашке да Бог сачува, те б 
Светозаром на улици.“</p> <p>Јованци се то учини као пребацивање. „Немојте да се срдите“, каже, 
theit</foreign>.{S} Ја не знам, како се то трпи?{S} Та те су речи <foreign xml:lang="DE">polize 
ц — Назаренство.{S} Не гледајте, што се то двоје тако разликује једно од другог; то су рођена б 
е, а требало би да доносе.{S} Не што се то нас тиче, него да види свет, да се ни при царским го 
од имам радо ћу дати, само ми поклоните то, да се не јављам суду.{S} Доста сам ја, брате, тамно 
и дође до мале препирке.{S} Али и јесте то била чудна ствар.{S} Изволите само саслушати:</p> <p 
еђу апостолима, добро је видео, куда ће то одвести, ако се потегне цепидлачење на основу св. пи 
о стоји са оном крвљу и нарави, које ће то дете да донесе на свет?{S} Зар мислите, да се о томе 
 нас до бољих времена“.</p> <p>„И ко ће то да почне“ пита Лазар, „да ли онај ваш православни св 
треса тога осећаја.{S} Шта се њега тиче то испрекрштано и позлаћено гвожђе на „поповској сувачи 
го.{S} Време је.“ _</p> <p>За Тому беше то као за мачку залогај, одмах се уплете.</p> <p>„Нарав 
ледала дубље у очи, (одавна не сме више то да чини) а да је погледала, видела би, да су му очи  
посла, ако Марта не добије иконе.{S} Уз то је додала, <pb n="7" /> да је лако преварити жену, ј 
аке жене и сваког детета у прсте.{S} Уз то је био леп као писан.{S} У њему није било злобе; сва 
ио му га по назаренском схватању.{S} Уз то му је говорио о оном братству, које постоји међу Наз 
 и коње, те се он ранио од кирије, а уз то поста ревносни члан њихов.</p> <p>Био је учен и даро 
ер, није ју ни часа оставила саму, а уз то је радила као црв.{S} Могла се и удати, но није хтел 
идика), које му је донео Лазар.{S} А уз то је највећи труд полагао око тога, да своје јадне дру 
n="18" /> што је био пука сирота, но уз то лен, зао и пијаница.{S} Нада је радила код њега као  
{S} Језичне су, па грде, срамоте, а нуз то чине свакојака безакоња и упропашћују кућу.{S} Сотон 
стим, начином, који они разумеју, а нуз то је на брзо сазнао из св. писма сва она места, која н 
а њен Влада волео је као комад хлеба, и то — мекана.{S} Он је бар тако говорио, и није лагао.{S 
 а да кажем, да је ово учинила пушка, и то не може бити.“</p> <p>Кад је Боривоје онако учинио с 
и ближњему, а сатиру се браћа рођена, и то све под видом Хришћанства.{S} Они, који се зову Хриш 
рата, било је у ћелији још два сужња, и то ратара.{S} Један је био крупан, висока чела, бистра  
 код оваца научио да рачуна из главе, и то добро, па му не треба писмена рачуна.{S} Но кад удар 
поп-Јашина.</p> <p>„Јао, Јашо“, каже, и то каже доста јасно, „боље да сам умрла, но што сам то  
у вече, и његов живот почиње недељом, и то светковањем и одмарањем.{S} Дакле и путник чим залут 
ква промишљања.{S} Прочуло се о њему, и то с правом, да зна на памет цело св. писмо, од почетка 
ло св. писмо, од почетка до краја.{S} И то не само да зна речи, него зна и то, чије су то речи, 
е брани, али га прота није слушао.{S} И то беше нов удар по њега.{S} Рачунао је на опште призна 
јте Богу божје, али и цару царево.{S} И то је у св. писму“.</p> <p>За леђима црномањастог, лепо 
ри затворени врати.{S} Али која вајда и то, кад нема ноћи, а да га ђаво не искушава.</p> <p>Да  
морам се исповедити вашим старешинама и то на длаку“.</p> <p>„Мораш.{S} Док одлазиш међу њих ка 
ушкој препирци, јер је реч узела жена и то главом супруга поп-Јашина.</p> <p>„Јао, Јашо“, каже, 
ад њом зао дух, а не свети дух, а зна и то, да она из светог писма заборави најдуже до вечери с 
S} И то не само да зна речи, него зна и то, чије су то речи, у којој су глави, па чак и у коме  
в део.{S} Моли и мајка Јелена за сина и то је чича-Срдана пољуљало донекле, али не придобило.</ 
и сам написао шест година касније, па и то у вацкој казнионици.</p> <p>Ја овај роман нисам писа 
 све са свим јасно, <pb n="164" /> па и то, за што су завесе остале незастрте.{S} Види се, да М 
је у последње време, увек кривио себе и то безобзирно; сад није могао.{S} Дође му од једном вољ 
.{S} Страшно!{S} А за што?{S} Чула је и то, поче мислити:{S} Је ли само он свему крив?{S} И нех 
да их цео свет грди и осуђује, али је и то доста непријатно.{S} Но ово Боривојево нерасположење 
ало, да је ствар добро прошла, јер је и то срећа, <pb n="5" /> кад неко падне с тавана и угане  
е и о докторово предавање.{S} А богме и то су учиниле, јер се хорило шором:</p> <quote> <l>„Твр 
} Он нам показује, како пролази време и то је све.{S} А што се св. писма тиче:{S} Ми га разумем 
 Лазара.{S} Хоће да се опрости с њиме и то на само.{S} Кад Лазар уђе, сви изиђоше из собе, али  
мновао свога века, па је лепо од мене и то, ако се од сад поправим и не дирам у туђе“.</p> <p>„ 
 тај човек сваког часа умр’о место ње и то радо.{S} Али јој се показује и друга слика, па јој у 
ма дође ми воља, да обрадим то питање и то воља, да га обрадим у облику романа.</p> <p>Ето, так 
ивите, рек’о је Спас.“ </p> <p>Кад се и то свршило, почеше женске лагано да устају са својих ме 
м.{S} Овако, како сад иде, не може се и то признајем, јер ће се за кратко време извући имање из 
 <p>Но опет се некако сложише, ако се и то може назвати слогом.{S} Јер кад дође светац, онда ст 
устали да тражите дела, да поправљате и то је лепо; али нисте погодили пута.{S} Направили сте ј 
зи је било лакше, кад се онде исплаче и то ју је увек умиривало.{S} Она страст, која је буктила 
ћи јединство, повери, да угоди Милеви и то баш онда, кад Милева то од ње није тражила и кад се  
олим, да ме одведете истражном судији и то одмах“, вели Боривоје. „Хоћу да му покажем врло важн 
во, велико, узвишено, али је у ствари и то хвалисање.{S} Јер говорити другоме непрестано: „Био  
 пропаде, пропаде без лекарске помоћи и то баш у назаренским породицама.{S} Они су у оној зараз 
У тој песми приповеда се међу осталим и то, да је Одисеј залутао са својом четом на усамљено ос 
а то мислим“, вели доктор, „па мислим и то, да допустимо <hi>умерено пушење</hi>.{S} У нашим пр 
и просјаци купе пред њином скупштином и то је за цело знак напретка.</p> <p>Међу првима је доша 
 о важној ствари да говорим с Лазаром и то баш пред тобом, јер се и тебе тиче.{S} Ти ћеш судити 
евин отац, чича Срдан опет се успалио и то успалио већма но игда.{S} Никако не може да отрпи, ш 
е он, „јер још трипут толико да имамо и то би појели и не би нам ништа остало на остале ствари. 
ити још и што горе.{S} Хајд, видећемо и то.“</p> <p>Прође неколико месеци, а Лазар се не мења.{ 
 душе.{S} Сад су били и опет сами, но и то за мало, јер је Лазар скоро издржао своју казну.</p> 
али, га та борба стаје радости.{S} Но и то се могло како тако поднети и Марта је хвалила Бога,  
сам врло много“ и т. д., значи уједно и то: „Сад сам друкчији, сад сам се чак <pb n="95" /> тол 
лио о Милеви, мислила је и она о њему и то не само мислила, него и чекала га.{S} Лазар га је оч 
ко схвата, да Тома оговара мртву жену и то жену, која је била њихова пријатељица — Назаренка.</ 
е у Дунаву, на каквом усамљеном месту и то ноћу, јер би на дану могли да им сметају радознали љ 
ава да се тужим“, вели, „он је светац и то је најстрашније.{S} Хеј, да могу да ишчупам из груди 
скакао с кола, кад си невин?“</p> <p>„И то није истина.{S} Него су ме три дана мучили, да кажем 
>„Не бих радио ништа“, вели он, „али би то видео Бог“.</p> <p>„Зар се ви не би бранили?{S} Не б 
е не насмеши. „Бог с вами деда, како би то било?!“</p> <p>„Е видиш, одмах сам мислио.{S} Али ка 
она не повери.{S} Сви ви знате, како би то било од вредности по нас, кад би придобили такву жен 
боравна.{S} Та говорили смо:{S} Како би то било, да ја тебе уграбим‘“ Па јој онда кажем, како б 
 кривом путу, залутати.</p> <p>„Како би то било?“ промуца Боривоје. „С које му стране прети опа 
што си се окануо претварања.{S} Лепо би то било, да се направиш луд, па да те пусте кући; али с 
> <p>Она га не понуди други пут, јер би то била увреда за њега.{S} Кад Назарен рекне:{S} Да, да 
јајно, како би ми желели и како је теби то изгледало из даљине.{S} Највећа је мука са женама.{S 
у прслуку, маши се за њ.</p> <p>„Остави то“, каже му мати, али Боривоје не остављаше и за мало  
ико тренутака видиш, где сузе.{S} Какви то морају бити греси, који море ову децу?</p> <p>Када ј 
, да хоће душа да ми испадне.{S} Бајаги то није бој, то само истерујеш ђавола из мене.{S} Та, е 
ње, зна само онај, кога крсте.{S} Други то не може докучити.“</p> <p>Ни једна црква не таји сво 
коју наследисте од матере, не чувате ди то као нешто особито, те остављате од оца на сина?{S} Е 
а остане, јер по речима св. писма вреди то исто толико, колико и заклетва.</p> <p>„Како су вам  
чује, шта га пита.</p> <p>Домаћица види то и назире, да се у души Срдановој нешто крупно догађа 
она, „не пита је, да ли хоће, него види то и сам.{S} Леп си ми ти момак, кад не знаш ни то, а х 
знао ју је, па и опазио, од куда долази то питање.{S} Сетио се, да га је она још једном то пита 
уди.“</p> <p>Ово је већ двадесети, који то мрмља у себи, јер је Лазарева крмача већ три недеље  
</p> <p>„Хоћу да видим децу.{S} Може ли то бити?“</p> <pb n="44" /> <p>„Може“, вели му кључар.  
м оно била с Владом код вас?{S} Може ли то бити, да је ондашња моја успаљеност прешла и на дете 
ве онај већи број неваљалих?{S} Може ли то бити?</p> <p>„Лепо је, што гледате на дела, — само з 
остолским <hi>делима</hi>.{S} А може ли то бити, да су Христос и апостоли једно чинили, а друго 
синовима.{S} Је ли то хришћански, је ли то човечно, је ли то братски, је ли то родитељски??“ У  
 ли то човечно, је ли то братски, је ли то родитељски??“ У овом смислу говорио је прота и његов 
 то хришћански, је ли то човечно, је ли то братски, је ли то родитељски??“ У овом смислу говори 
одитељима или својим синовима.{S} Је ли то хришћански, је ли то човечно, је ли то братски, је л 
е по ситницама о целом човеку?{S} Је ли то лепо и је ли то хришћански?{S} Ако ја хоћу спомен од 
 целом човеку?{S} Је ли то лепо и је ли то хришћански?{S} Ако ја хоћу спомен од моје матере да  
, он о „Бугерима“ није знао више, до ли то, да их цео свет грди и осуђује, али је и то доста не 
огради жена или дете, да виде:{S} Ко ли то руши досадашњу тишину?</p> <p>У тај мах стојала је н 
иње, које смо виђали у селу?{S} Јесу ли то те, које треба по твом наговештају да се удају само  
ј.{S} Можете чинити што год хоћете, али то тек онда, кад не буде на вами тог часног одела...“ С 
т узети проводаџију и обновити лек, али то не иде, јер хвала Богу нисмо Турци.</p> <p>Код Лазар 
селу.{S} Није био до душе затворен, али то је све, што се може у његову одбрану казати.{S} Опиј 
 /> попусти, чим је сејање довршио; али то би још којекако било, јер сад и нема тако много посл 
певале врашке девојке то весеље.{S} Али то не би било ни по јада, да се нису закачиле и о докто 
и, који прелећу чело Боривојево.{S} Али то је бивало само тренутно.{S} Највећма је упадало Нади 
 је?“</p> <p>„Ја, отвори...“</p> <p>Али то Боривоје не иште као Назарен, који је на путу, те тр 
 сви ми разумети.{S} Тако су и апостоли то исписали.{S} А да је Христос мислио, да његов говор  
то примимо.{S} А зло се лако прима и ми то примисмо.{S} Добро ћемо ваљда после, не знам.{S} Тек 
их, здрава крв из тела нашег.{S} Сви ми то знамо, сви осећамо, али сваки појединце немамо снаге 
тпуно у свему и без погрешке?{S} Сви ми то кажемо, али кад то кажемо, у нами је свима по мало х 
е.</p> <p>„Полако, браћо“, каже он, „ми то удешавамо <pb n="160" /> као да се пита:{S} Ко ће се 
, бајаги мало их је.{S} А не смета нами то.{S} Било је поштења кад више кад мање и при овим црк 
.{S} Имаш жену и ситну децу, па није ни то богоугодно, тако рећи, заборавити на њих.{S} Ти пост 
ало би и да је затворен, а овај није ни то.{S} Могао би утећи сваки дан, а неће.</p> <p>У Јован 
коди никоме, као што никоме не шкоди ни то, ако би ја метнула на себе гривну, коју сам од моје  
/p> <p>„Не бије их, али не бих рекао ни то, да их воли.{S} Да истински, по срцу воли децу, запа 
 није му помогло.{S} Па није помогло ни то, што свештеник узе Боривоја преда се.</p> <p>„Не при 
.{S} Леп си ми ти момак, кад не знаш ни то, а хоћеш да ме уграбиш.“ Ту смо се растали и нисмо с 
ростите.“</p> <p>Милева се брани: „Мани то, бабо, само кад си нас се опет зажелео.“</p> <p>„Еј, 
авог, потресеног душевног стања.{S} Они то болесно душевно стање створе сами у себи, без икакве 
р многе је и од Назарена дирнуо.{S} Они то да богме нису показивали спољашњим знацима, али им с 
же доле и писаше по земљи.{S} А кад они то чуше, покарани будући од своје савести, излажаху јед 
 сувише чуваш и цениш.{S} У место да си то одело носила при послу, а за скупштину и улицу, да с 
 је погледа, као да хтеде рећи:{S} И ти то мене питаш? „Бог ће те умудрити“, рече на послетку и 
, које се онда затекло код тебе, али ти то одело и сувише чуваш и цениш.{S} У место да си то од 
окаје се и очисти се од греха, он осети то на себи, позна, да га не муче више зле мисли и да је 
о труло стање, али изволите и ви чинити то исто, јер иначе ће бити: „Марко гради, вила разграђу 
 да дели мегдане.{S} Како ће се свршити то?{S} Но опет за то нико не мисли, да тужи Срдана.{S}  
и ме у мрак“.{S} И која ће девојка рећи то?{S} Она у смеју и шали каже: „Нећу“, а то је девојач 
њака и госпођа пођу напред, а мора доћи то време, народ ће поћи за њима.{S} Ти си ме брате пита 
тио, опет не би ни слутио:{S} Шта значи то, кад узму човека на испит оваке три швигарице.</p> < 
{S} О удаји нема ни помена, а шта значи то за жену ратарку, лако је схватити.{S} Жени из господ 
ости.{S} Још мање је ко покушао да реши то питање:{S} Шта може бити прави узрок томе, да Назаре 
 Петар није постао Назарен, а ја ћу вам то још сад исприповедати у две-три речи.</p> <p>Пера је 
каже, „браћо, највећма вам не одобравам то, што нећете да примите пушке.{S} Промислите само, ка 
ећи јуче постала просјакиња, а ја терам то од памтивека.{S} И мој отац је био просјак и дед ми  
рабио, и кад би вече, побеже.{S} Ја сам то опазио још док је била с ове стране врата и могао са 
} Она ме је пажљиво посматрала и ја сам то опазио.{S} На једаред јој рекох: „Знаш шта, данас ми 
 пише, да га прође време.</p> <p>Ја сам то опште право употребио и за себе, те сам се у слободн 
а јасно, „боље да сам умрла, но што сам то чула о вами...{S} Дакле баш н..ској попадији за љуба 
едњим месецима дође ми воља, да обрадим то питање и то воља, да га обрадим у облику романа.</p> 
 „поверио је“ још прошле године.{S} Чим то Ђока чу, спопаде снају, унуче, перину и бари их на у 
е.{S} Сетио се, да га је она још једном то питала и довела га онда у забуну.{S} Али данас није  
ора, преко којих му ваља путовати, а он то лако памти и туви, да га у сред ноћи пробудиш и пита 
а Цветом.{S} Треба журити“.</p> <p>И он то већ и по стоти пут предочи Рахили, која је од удаје  
ако је Пера држао своју Кристу, како он то каже: редовно.{S} Кад је хтео да се ослободи затвора 
икад казати: <hi>Здрави</hi> су, јер он то не зна, већ увек вели: „Остали су здрави,“ или:{S} О 
својту, Рахилу.{S} Јова, који је требао то учинити, попустио је и умуче.</p> <p>Но проводаџилук 
том описивао, као да је сто пута гледао то суђење својим рођеним очима.{S} И она до сад онако т 
спишем наша правила.{S} Велики је посао то за мене, који сам тек мало научио владати пером и ма 
S} А да шта би му они и рекли друго, до то, да се успалио.</p> <p>Пође напред.{S} Да ли намерно 
и још у понедељник.{S} Онда је Бог узео то право од њих и дао га мушкима.“</p> <p>„Поганичка је 
ривоја.{S} Нарочито Ваја Спасин.{S} Био то најстарији човек у селу, те неког дана узе Боривоја  
мој отац је био просјак и дед ми је био то, па се опет задовољавам и с мањим улицама, а ти тера 
гушено, па онда горко, очајничко.{S} Ко то не види, не може веровати.</p> <p>Они, који поју, то 
нашој, што би могло да престане, али ко то изазва поред сребрне венчане круне и златне, порфирн 
е коње и да иде у рит по трску, али ако то учини, чича-Срдан ће га убити из пушке као врапца.{S 
ила од радости. „Господине“, каже, „ако то спроведете, Српство ће вам подићи споменик“. (Хтела  
постане „фирисеј“, „ђавоља труба“, како то веле Назарени, дотле је младић ушао с девојком у сен 
дела би, да су му очи закрвављене, како то не доликује испоснику.</p> <p>Око пола ноћи устао је 
а му до сада још никад не дође.{S} Како то, да изиђе из земље цвеће, незасађено и не неговано?! 
ро“ како кажу у Банату или „кабао“ како то веле у Бачкој, па онда, је ли боље казати: „зарио са 
а сестра Милева оде у Назарене или како то кажу — повери.{S} Не таји, но јавно исповеда, каква  
 и дететом под очеву кошару.{S} Трајало то тако недељу-две дана, док сека Анка не начини мало р 
> <p>Можете мислити, како је тешко било то издржати, а понављало се скоро сваку ноћ.{S} Кад сва 
би сломљена.{S} Њу је највише придобило то, што се бојала за мужевљево здравље, ако остане све  
анко, као да је тамо био.{S} Па не само то, него му даје и друге савете.</p> <p>„Шта ћеш ти рад 
д вароши.{S} Ми смо мајмуни, што видимо то примимо.{S} А зло се лако прима и ми то примисмо.{S} 
оди, отишао је кући доста неутврђен, но то је обећао, да ће се клонити својих старих другова и  
ичиш.“</p> <p>„Не велим ништа друго, но то, да ви баш не марите много за светињу, с којом сте с 
неразумљиве, али најслађе речи...{S} Но то беше и време, кад је лекарска наука ликовала, време, 
а тим, кад му се роди опет ћерка.{S} Но то јој се на послетку ваљда само тако учинило.</p> <p>Т 
ана, да не мора поћи за недрагог.{S} Но то је давно било, сад се приповеда.{S} Данас је доба ве 
оворио о тој старој грчкој песми.{S} Но то је било давно.{S} Мислим, да и немамо на српском јез 
га, јер он врло занимљиво говори.{S} Но то му не смета да једе.</p> <pb n="184" /> <p>„Господин 
љиве.{S} А ништа није боље по вечери но то.{S} Баш донесите и мени прегрш-две.“</p> <p>И кад до 
title>Српском Сиону</title>“.</p> <p>Но то је у цркви.{S} Али ни оно, што је закључено на збору 
од Обрена и седе у други кут.</p> <p>Но то није дуго трајало.{S} И њега и Обрена пекло је нешто 
p>Неко је само казао: „Врло ми је учено то, што сад говори господин учитељ.{S} Ја знам, да се Н 
стих и не могу даље.{S} Како је страшно то!{S} Ја видим, да је и мој грех урезан гвозденом писа 
жита, које баците у земљу.{S} Зар је по то зрно све једно, хоће ли земљу сажећи сунце или ће је 
Жене господе професора хтедоше пошто по то да оду, па су да богме повукле собом и остале.</p> < 
 отрести беде, он јој онда рече, за што то чини, а рече јој по талмуду, како је научио од Солом 
ти, крстити и сахрањивати свако, за што то не допуштате и женама?“</p> <p>Боривоје је видео још 
таји свога учења и обреда.{S} Па за што то чине Назарени, кад је реч о крштењу?{S} Ево за што.< 
ажем...“</p> <p>Лазар није знао, на што то излази.</p> <p>„Волео бих“, вели му Светозар, „кад б 
зите и Шандора ковача.{S} Па за што бар то нисте казали јавно, да вас чује цео збор“.</p> <pb n 
лушај ни попа, ни владике, но жене, зар то није од искони била женска политика?{S} И ето сад су 
> твоје: „Види Бог“ није псовка?{S} Зар то не значи, да види Бог, како ја тебе ударам, па ће и  
ваздух, оно је крв ваше крви.{S} Па зар то да не остави трага у њему?!{S} Ви се не разумете у т 
кни, несретниче!“ виче чича Срдан. „Зар то <pb n="37" /> твоје: „Види Бог“ није псовка?{S} Зар  
 и осталима препоручио да одрекну. „Зар то да буде крај?“ рече. „Пођосмо у војну на друге, па с 
и поздрав скромно, а не насмеши се, јер то не би доликовало Назаренци.</p> <p>„Је ли брат Лазар 
ако ако се и суд <pb n="225" /> умеша у то.{S} Та он је први почео да истерује сотону, а они су 
сталног, одређеног правца.{S} Ко дође у то доба, те одгурне мисли на ову или на ону страну, тај 
а може реч.{S} Све док неко не упадне у то зољино гнездо и не разметне га, неће бити добро.“</p 
 облагородити — човека.{S} Но само се у то мора уложити велики труд и велика брига, мора се тра 
е од шећера.{S} Но ко јој боље завири у то лепо лице, може опазити трагове — блуда.{S} И доиста 
} Само ми кажи, како ја могу веровати у то, кад знам, да је Милева од тебе побегла?“</p> <p>„Ви 
се препородили.</p> <pb n="207" /> <p>У то доба почеше и чланови да се множе.{S} Дошли су они,  
 није могао да стече поверења.</p> <p>У то доба уверише се Назарени, како је истинита она народ 
сијом вели:{S} За Бога господо, не могу то <pb n="195" /> платити, <hi>врло су рђава времена</h 
 n="56" /> своје старо друштво.{S} Чују то Лазар и Боривоје, па им Бог зна како мило.{S} Кад пр 
истерује сотону, а они су и хтели да му то забране и нису хтели; и тражили су пута, па нису наш 
да бије песницом о сто...{S} Од куда му то?{S} Мој Влада никад тога не чини, па да бих могла ка 
Лазару.{S} Но што је ближе селу, све му то више излази из памети Лазарев лик, а пред очима му с 
мрак.{S} Снег је завејао путеве, али му то баш годи.{S} Што му нога по кад-кад дубље западне у  
 али Боривоја као да и не виде.{S} Њему то дође тешко, кад у један мах осети, да није сам.{S} П 
па беж на улицу.{S} Све село зна, да су то крадени свињи, а жандари знају и чији су.{S} Стегоше 
а је половина с твога тавана.{S} Све су то жене из твоје куће донеле.{S} А што жена преко годин 
н: „Нема ту ништа, мој прико.{S} Све су то празни разговори.{S} Слушам данас мог Светозара у цр 
 лупај главе“, теши га Соломон, „све су то већ измудрили наши јеврејски мудраци.{S} У талмуду п 
амо да зна речи, него зна и то, чије су то речи, у којој су глави, па чак и у коме стиху.</p> < 
се срозао из неба право у ад.{S} Сви су то приметили и свима би немило.</p> <p>Кад је кратка мо 
мо сеоско јавно гласило.{S} У вароши су то новине, али на селу нема новина.{S} Тамо је јавно гл 
ма.{S} То и није Бог заповедио, него су то попови измислили, да им буде већи приход.{S} Цркве с 
га на просто српски:{S} Зна ли он ко су то „Бугери“, и одмах ће ти казати.“</p> <p>„3ар Бугери? 
ој беше милије од оних крпа.{S} Само су то биле лепе крпе, сјајне крпе, које су јој тако добро  
ање његово.{S} Иконе исто тако.{S} Нису то идоли, лажни Богови, у које ми ваљда верујемо.{S} Ви 
Књижаре веле: „Ми морамо, јер народ баш то тражи.“ Па господо, који краљујете у нашој књижевнос 
Нећу никако“, каже она. „Само би ми још то требало, па да ме разгласе, да сам Назаренка.“</p> < 
он је <pb n="32" /> бар појао у цркви, (то је бар у Новом Саду научио) а појао је као анђео.</p 
е у Лазаревац.</p> <p>Још нема 9 сати, (то је доба, кад се Назарени скупљају на молитву) а пред 
ад иду кола куд не треба.</hi>“</p> <p>(То беше право у зубе речено и многи се од слушалаца чис 
p> <quote> <l>Три анђела жалило,</l> <l>То нам само фалило,</l> <pb n="200" /> <l>Поп-Светозар  
 Лазарева, а и глас му је такав.</p> <p>То ће бити Светозар, брат Лазарев, помисли Боривоје, је 
ици и од сад неће нико разумети.</p> <p>То је био узрок, што је Милева у овим данима тако често 
ла, него само — пиле од ђавола.“</p> <p>То пиле од ђавола (наопако да је смео ту реч изустити п 
топло загрли жену. „Разумем те“, каже, „то је била придика мени, кратка, апи језгровита.{S} Има 
мо јаукну. „То није био сотона“, рече, „то је била Јулка!{S} А ја мог Боривоја не могу да одвра 
раво“, изусти Јованка чисто поплашено, „то је оно, чега сам се грозила, кад сам читала те припо 
на потоку Кисону коље и српску децу... „То није гушобоља, то нам пророк Илија коље децу, јер су 
ја.{S} Но он се бранио од тог утецаја. „То је сотона, који сад младој девојци заврће мозак“, ми 
 <pb n="70" /> <p>„Није“ вели Јованка. „То је роб.{S} Он ће увек радити код нас, кад год буде п 
ив умереног пушења?“ пита га докторка. „То сте баш узели од Назарена.{S} Мени је учитељ Јовић ( 
нуше се гости, а неки чак и намрштише. „То се нас тиче“, рече Здравковић свом другу.</p> <p>Кад 
 подне“.</p> <p>Лазар је вртио главом. „То ти не можеш исплатити“.</p> <p>„Ја и не лупам главу, 
ј глас дошао до Наде, она само јаукну. „То није био сотона“, рече, „то је била Јулка!{S} А ја м 
е вере, гори је од незнабошца“.</p> <p>„То сам хтео да чујем“, вели му Светозар. „3а што сад не 
дном образу, пружи му и други“.</p> <p>„То је, кад би вас неко ударио“.</p> <p>„Али да се ви ож 
е причекај ту, сад ћу ја доћи“.</p> <p>„То је било онога дана, кад си је уграбио, шта?“</p> <p> 
кама, он мисли на другу плаћу“.</p> <p>„То се већ односи на другу ствар“, вели Светозар. „Но и  
 су га затворили?“ пита Славна.</p> <p>„То бих и ја волела знати“, каже Јованка. „Али ми отац н 
ио је.{S} Онда се врати натраг.</p> <p>„То не може овако остати“, рече неки сед човек из гомиле 
p> <p>„Бије је?“ пита Боривоје.</p> <p>„То баш не.{S} Истерује сотону из ње.{S} А у Стане је че 
а не одговара на питање Томино.</p> <p>„То је девојка у година, може да ће имати око 30.{S} Њен 
опова трске“, рече неко гласно.</p> <p>„То имаш право“, прихвати доктор и насмеја се.</p> <p>На 
е, кад је тако?“ пита Светозар.</p> <p>„То су били“, одговара Лазар, „само трезвенији старији љ 
ека, само ако се умерено чини.“</p> <p>„То је за мене нешто ново“, вели му Светозар.</p> <p>„Не 
добрих људи“ у највећем цвету?“</p> <p>„То ће време показати“, вели Светозар озбиљно.</p> <p>„Ј 
вари да говорим с Лазаром и то баш пред тобом, јер се и тебе тиче.{S} Ти ћеш судити и пресудити 
ш са мном овако искрен, као што ћу ја с тобом.“</p> <p>Лазар и опет не рече ништа.</p> <p>Свето 
лева каже, да она никад није говорила с тобом о ускакању“.</p> <pb n="63" /> <p>„Бог ће њу убит 
l>Већ к’о твоји ту сведоци да стојима с тобом сви“.</l> </quote> <p>И на овај стих згледнуше се 
 га после мамиш, неће ни да разговара с тобом, а за кратко време са свим подивља:{S} Није више  
с тога хоћу да се и споразумем најпре с тобом.“</p> <p>И дуго јој је говорио, а она га је радос 
и други.</p> <p>„И ко хоће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и хаљину.</p> <p 
сом, чисто улагујући се: „Не могу ићи с тобом оче, него те и ја молим, уби ме, нека ти је прост 
сад?“ пита ме. „Хоћу да се разговарам с тобом“. „Је л’ важно?“ каже. „Важно је, хоћу да те пита 
тилину једете, вуном се одевате, кољете товно, стада не пасете.{S} Слабе не крепите, болесне не 
 урадио је по срцу, а не по уверењу.{S} Тог осећаја ако и није са свим нестало, али је јако, вр 
анчин живот.{S} Она је видела и познала тог човека баш онда, кад су у њој вриле и киптиле свако 
о наследству, али Марта није заборавила тог разговора.{S} По првој прилици поручила је Марта бр 
ла.{S} А како ли се Варвара кидала због тог несретног случаја и читаве недеље није могла да заб 
овој птици на грани.{S} Но немојте због тог што ружно мислити.“</p> <p>И она запева и певала је 
а Христова, а ви не палите, зар ће због тог и <hi>само због тог</hi> једно од нас трпети вечне  
огом.{S} Да ли, што се расрдио или због тог, да може пред вече и опет доћи на ограду и назвати  
палите, зар ће због тог и <hi>само због тог</hi> једно од нас трпети вечне муке?...{S} Хулио би 
еку о врат, и ти нашао <pb n="60" /> од тог еспапа да крадеш...{S} Али да богме, није теби треб 
иближивала иначе.{S} Некако је зебла од тог роба, који је тако необично покоран.</p> <p>Но за м 
наје, да је Боривоје Назарен и слуша од тог назаренског апостола са свим нову науку.{S} Све што 
 она ненадно, па се онда и сама трже од тог безбожничког одговора, поцрвени и занеми.</p> <p>Ја 
да заблуделу браћу посаветује, па се од тог смера не даде скренути.</p> <p>„Браћо моја драга“,  
ио и шта је све хтео оне ноћи, па се од тог згрозио.</p> <p>„Ја сам се успалио... успалио“, гов 
чини, да за то не може ништа ни бити од тог дрвењака, што с њиме увек и увек разговара само о Б 
о често Боривоја.{S} Но он се бранио од тог утецаја. „То је сотона, који сад младој девојци зав 
 на послетку?{S} Боривоје је стрепио од тог суда.</p> <p>Ево их иду...{S} Долазе све три, оним  
ша?{S} Ви добро знате, да често само од тог зависи, каква ће бити летина.{S} Зрно још није ни и 
l> <l>Благо оном, ко се воле,</l> <l>Од тог нема боље.“</l> </quote> <p>У тај мах дошао је Тома 
траст, а зебла је у души, неће ли испод тог пепела кад год засијати нов пламен.{S} Гига ју је в 
м, само њеном Лазару не; он не признаје тог дана. — Али шта је то?</p> <p>Лазар тихо промуца: „ 
о пробу.{S} Ко нема снаге, да се одрече тог дима, тај је слаб, тај не уме да је господар над со 
ћи.{S} Доцније се показало, да је и без тог могло проћи, јер се Срдан предигао, али сад није хт 
де.{S} Не треба да сам учен, могу и без тог држаља и песка прорачунати, да је премного.{S} Да м 
>Ето, толико се од прилике дознаје и из тог романа.{S} У читавој књизи се вешају, убијају, а не 
ти играш као вилан“.</p> <p>„И ти си из тог пронашао, да треба да је уграбиш, а?“</p> <p>„Не из 
 добро пазио, могао је приметити баш из тог честог крштења, да Лазареве мисли нису у цркви и да 
е стигао.</p> <p>Она је желела, да види тог човека, о коме је Лазар говорио сваки дан с одушевљ 
е, али то тек онда, кад не буде на вами тог часног одела...“ Светозар хтеде да се брани, али га 
м давала пехар вина и који се год напио тог вина, па га после она додирнула својим чаробним шта 
лек против пијанке и банчења.{S} Рецепт тог лека гласи:{S} Узми проводаџију, нали га добро вино 
ља на прозору горео је жижак и светлост тог жишка беше толико јака, да је Лазар упознао дошљака 
у друштву добрих људи разјаснио важност тог лека, показао им је, да ако нам деца умиру, умире с 
учинити.{S} Народ тражи лека, па ако му тог лека не могнете пружити ви, учени доктори, он ће тр 
ма приповеткама његовим, у целом делању тог човека има нечег <hi>страшног</hi>“.</p> <p>„У чему 
 год не мисли о црквеном обреду као ви, тога већ држите за изгубљена, за сотонину жртву и нећет 
 њих“.{S} Па да ли се ви <pb n="149" /> тога држите?{S} Напрежете све силе своје, да се богатит 
ну, он би волео, да су хвалиле њега.{S} Тога вечера били су сви гости код поп-Светозара на вече 
не дају пера и хартије, али поред свега тога стотинама њих науче тамо писати.{S} У свакој соби  
 Назарен.{S} Ко није од његове вере, на тога се осврће мање но на муву, па ма му рођени отац би 
а и Боривоју је лакше, али се он отреса тога осећаја.{S} Шта се њега тиче то испрекрштано и поз 
е о Назаренству и шта да се чини против тога зла?{S} Он, прота, вели, казао је већ при ручку ка 
 томе, он зна све, што је рађено против тога.{S} Он се борио с Назаренима у њиховој скупштини,  
а изабраше у одбор.{S} Но он поред свег тога, није био особито омиљен међу вернима.{S} У остало 
, вели Лазар, „али види Бог, ми се због тога не срдимо на њих.{S} Нас грде, а не питају какви с 
верује.{S} Казао сам ти већ, да ти због тога неће бити ништа.{S} Ако ти се не допада — апелирај 
д су га многи предусретали у преко због тога, што је он Назарен, али га не заболи.{S} На за што 
договоре о нечем.{S} Али није било због тога.{S} Него се лагано, чисто кријући одвукоше у предњ 
за она моја недела.“</p> <p>„И зар због тога мораш одмах у Назарене?{S} Зар не можеш да се уљуд 
ене с тим убила и знам, да ће и њу због тога убити Бог“.</p> <p>„Па за што је побегла од тебе?{ 
те не могу казнити.{S} Ако добијеш због тога макар пола сата, ја ћу робовати за тебе.“</p> <p>Б 
..{S} Од куда му то?{S} Мој Влада никад тога не чини, па да бих могла казати:{S} Видео је...{S} 
своје — али ју је свекрва одговарала од тога. „Болесна си, ћерко“, каже, „болесна телом, па нећ 
шење је дакле безбожност, хасне нема од тога дима ни за тело ни за душу, а човек треба да побед 
па ће рећи: „Иш, не праши Симо; неће од тога бити ништа.“</p> <p>Но није се дуго смејала, јер С 
ом и рече: „На што?{S} Зар има човек од тога какве вајде?{S} То је упало Јелени врло у очи, јер 
 она освојити...{S} Ја стрепим, само од тога, да се те госпође и та господа не помешају кад год 
ом.{S} Угарски нов закон ослобађа их од тога, али сваког тек 5 година после његова прелаза у На 
у проводаџилук.</p> <p>„Кад смо већ код тога посла“, каже, „ја мислим, да би Влада Милин и Стан 
заједничкој скупштини.{S} Боривоје дође тога дана мало раније у село, мора да оде Лазару, да му 
не Назарени да уче, шта је моба, кад је тога у нас било, само се на жалост изгубило.{S} Ако је  
неки мали посао.{S} Скоро 14 дана после тога не дође између њега и ње до правог разговора, као  
“</p> <p>И она запева и певала је после тога сваког јутра као и пре.{S} Јованка је имала диван  
остол Павле?</p> <p>- - - Тома је после тога још једаред-дваред говорио на само Боривоју, каква 
зар је мирно слушао Обрена, па је после тога дуго ћутао.{S} На послетку не осуди ни сестре, ни  
ма однели кући, а Лазар као да се после тога на мах отрезнио, јер без речи и без опроштаја одју 
те на брзо заврши.</p> <p>Него се после тога Шандор ковач баш показао.{S} Каже: „Ако ћемо метну 
а Бог потоп.{S} Па, да ли боље би после тога?{S} И посла Бог ватру из неба и сажеже Содому и Го 
на ме је зачуђено гледала. „А ако после тога прснемо и распадне се друштво?“ питаше ме.{S} Ја с 
е се трже и заћута.{S} А кад мало после тога горко уздахну, осети, где га један од његових друг 
исано те написано, па ма што ишло после тога.{S} Но зар се ви баш тако строго држите светог пис 
тврде на путу господњем...</p> <p>После тога се диже да иде.{S} Много је молио браћу, да га пус 
, наложио му је Бог, да се три дана пре тога уздржи од сваког додира и разговора са женама.{S}  
то говорио с Лазарем и на њу је већ пре тога много и много мислио.</p> <p>У исти мах, кад је Бо 
и, врло познати, а не зна, је ли их пре тога виђао овде или може бити где год на пољу.{S} И сад 
 је дошла претњом у кућу, но је још пре тога протелалила селом свакојаке сплетке.{S} Он ју је д 
шла у цркву да плачем.{S} Али манимо се тога.{S} Ви знате, да смо се погодили, да ми не говорит 
 недеља.{S} Многи нису знали, за што се тога дана свршила служба с јутрењем, кад је село пуно с 
вао је.{S} Сад је она ишла даље.{S} Без тога ко зна, шта би изишло пред њу и скренуло јој пажњу 
 луду, па да те и не суде.{S} Али и без тога ћу те опростити беде.{S} Ти си се у својој лудој г 
кукавне жене то напред, то натраг, а из тога се потресања могло <pb n="170" /> закључити, колик 
 треба да је уграбиш, а?“</p> <p>„Не из тога, било је међу нами и више.{S} Оног дана нисмо гово 
нтереса, као што данас чине Назарени, и тога је код нас било, то је наше, то није Шваба измисли 
јеш“, вели му Лазар, „не смеш се бојати тога.{S} Да те они људи, којима си учинио зло, баш и за 
ог дана окане.{S} Каже: „Да се ја манем тога, Лазаре, не морамо баш сви бити учени.“</p> <p>Лаз 
ланови, ако западну у невољу.{S} А осим тога је увек говорио млађим људима. „Децо, пазите шта р 
у, „да би ти брате могао постати чланом тога друштва“.</p> <pb n="194" /> <p>„А ја мислим, да б 
че па и недељом иде у скупштину.{S} Ван тога, чим доспе од посла, чита св. писмо.</p> <p>Кад га 
е је било ситнијих прилога.{S} Но и ван тога се друштво могло похвалити.{S} Баш Сима Ваљан парн 
оно, што му име каже.{S} Ко је год члан тога друштва, избегаваће све, што је штетно по тело и д 
дици само за онака човека, који је члан тога друштва.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
се обавесте.{S} Сутра дан је и дошло до тога.</p> <p>Обрен је први пришао Лазару и хтео, да му  
ана бити и ожењен и посвећен.</p> <p>До тога доба треба и Боривоје да је слободан. „А и потреба 
 трага у души Мартиној, и она би се око тога још много више гризла, да је не обузе бол с друге  
ило је; сад не вреди, да се гризете око тога; али други пут узмите се на ум.{S} Видите ли ово о 
 убисмо.{S} После смо се позавадили око тога, ко је најпре навалио на оног убијеног вука.{S} Ја 
{S} А уз то је највећи труд полагао око тога, да своје јадне другове обрати у Назарене. <hi>„Ка 
к ни у патријаршеској.{S} Него на место тога, на место <pb n="120" /> паметне разборите речи, о 
и ми“, каже, „најближи друг у животу, с тога хоћу да се и споразумем најпре с тобом.“</p> <p>И  
 скоро никад не растајаше од луле.{S} С тога је она данас, кад дође Лазар, мало као ослушкивала 
 лако земљишта по тамницама.{S} Па је с тога и Лазару било лако, да придобије Боривоја.{S} Чита 
 Назаренства, онда треба да се боримо с тога, што они несретни људи, који ту веру верују, убија 
или дајте мени, да их ја истерам, па ћу тога часа остати међу вама...“</p> <p>Но баш у тај мах, 
Шандор, а има и неколико ратара.{S} Врх тога је ту професор Здравковић, који је повео собом још 
p> <p>„Шта?{S} Муж!?“ виче чича Срдан. „Тога нема код нас!{S} Ти си блудница, јер живиш невенча 
знао дошљака.{S} Био му је сељак, Обрен Тодоровић, син сиротог али поштеног ратара.</p> <p>Лаза 
к из Јерусалима.{S} Говори се, да је на тој икони било исписано дванаест глава еванђеља, а испо 
осило на тај одељак.{S} Био је дакле на тој икони не само Бог отац, син и дух свети, него и цео 
а по врту и кад би време цркви, он је о тој теми изговорио придику, која беше најдивнија од сви 
 и док је он гледао да дозна што више о тој ствари, прошло је десетак дана.</p> <p>Неког вечера 
 је“, каже, „да ти прочитам, шта пише о тој ствари свети апостол Павле“.{S} И прочита ово:</p>  
</p> <p>„Слабо.{S} Отац ми је говорио о тој старој грчкој песми.{S} Но то је било давно.{S} Мис 
 После се дуго и дуго по селу причало о тој вечери.{S} Ту су биле рибе од Орида, од оне врсте,  
а чисто жалосно. „Па кад већ говоримо о тој ствари, ево кажем и ја вами озбиљно:{S} Ви нити сте 
урење за славом, сјајем и блеском.{S} У тој борби гази брат брата, губи се морал и не пита се:{ 
у, а други свршетку.{S} Но нешто беше у тој придици, што је све освојило:{S} Говорнички дар Све 
ни речи о оном, што ће се расправљати у тој седници као најглавније.{S} Кад свршише ситније ств 
ио новац, да тргују с њим.{S} Христос у тој причи изобличава оног слугу, који је своју кесу с н 
зику потпун превод те песме“.</p> <p>„У тој песми приповеда се међу осталим и то, да је Одисеј  
прочитао испит Варварин и буде прочитао ток њена крштења, видеће, да у свему томе нема ничега,  
ити.</p> <p>Но таман је та ствар била у току, кад се продера <pb n="202" /> врећа.{S} У правили 
У осталом ми ћемо га још боље познати у току ове приповетке, а Лазара и Боривоја познајемо дово 
спаљивао за њом и није могло бити, а да толика његова љубав не поможе Милеви, да дође к себи.</ 
ко, мајко“, рече јој, „да се бринеш око толике земље; ја ћу ти помоћи; доста ми је година“.</p> 
тити.{S} Док моли, он је мали; једва је толики, колико дете од 6 година, али доцније расте све  
страдали за своја дела, ви сте отворили толиким људима очи и извели их на прави пут, ви сте утр 
ла“.</l> </quote> <pb n="85" /> <p>Ето, толико се од прилике дознаје и из тог романа.{S} У чита 
ануо. „Ако је“, вели „ко сто пута паор, толико мора знати и може знати, да што могу ја, не може 
, каже, чинити дужност и матери и мужу; толико снаге немам.“ Сад јој је лане умрла мати, па се  
 о томе не треба бар исто <pb n="10" /> толико бринути као и о пеленама?{S} Знате ли ви, снахо, 
 друкчији, сад сам се чак <pb n="95" /> толико поправио, да и ја увиђам о осуђујем своје негдаш 
 уста и послао га у крчму.{S} Та да!{S} Толико су му Назарени сина били залудили, да он и сам н 
 је, кажу, било и пре неколико дана.{S} Толико ју је задиркивао и задржавао од посла, да ју је  
пола 10 сахати црква је дупком пуна.{S} Толико народа нема ни на Ускрс; а толико отмена света н 
а.{S} Толико народа нема ни на Ускрс; а толико отмена света није ваљда још никада било у селу.{ 
о годину дана и старији чланови друштва толико су успели, да су и Мишу привели у друштво, те им 
: „Ако је Лазар допустио жалости, да га толико савлада, онда је зло, али ја се бојим, да ће бит 
 видео је дакле муке онога, коме је она толико скривила.</p> <p>Залану вашка и она изиђе у двор 
ма.{S} У том добу свога мучења и кињења толико су ровити, да врло лако ухвате клицу болести, а  
тале над својим гресима, нису све скупа толико <pb n="114" /> блудиле и заблудиле, као Рахела.{ 
па се некада чак и насмеши, а то већ од толико година није чинио.</p> <p>Марта је пре овог дога 
 диванили:{S} Како може човек да поједе толико шљива с коштицама, кад је кроз тиху ноћ јурио ко 
роз толико месеци шиљала понуде; она је толико трпила због назаренске вере; о њој је он тако че 
, а друго, да тај млад човек, у коме је толико ватре, мисли озбиљно обделавати њиву народну.{S} 
ас, којим је Светозар ово казао, био је толико озбиљан и свечан, да и Срдан и Лазар осетише, е  
угог саветовања, клони се.“ Па нашто је толико слеће, кад девојка неће?“</p> <p>Боривоје само с 
оследњи поглед паде му на жену, коју је толико волео, за тим на Боривоја... на коме се и — укоч 
анђелске изреке из женских уста. „После толико мојих грехова“, каже, „много је то милости од љу 
 да утеши ону покајницу, јер га беше ње толико жао.</p> <p>„Жена“, каже он, „лакше греши, па ла 
ли не помаже.{S} Докторка вели: „Шта се толико жестите, Боже мој.{S} Гласаће се и где буде већи 
Кажи ми, синко, какви су греси, који те толико притискују, да баш мораш у Јерусалим?“</p> <p>„Ј 
орео је жижак и светлост тог жишка беше толико јака, да је Лазар упознао дошљака.{S} Био му је  
{S} Тамо ће затећи и њу; она му је кроз толико месеци шиљала понуде; она је толико трпила због  
 су сажалевали, што се таки ваљани људи толико заборавише и бацају се једно на друго блатом; а  
е и поглади ме по челу. „Али ваљда ниси толико болестан“, каже, „да не можеш отићи до учитеља Ј 
 руке...{S} У Лазару је остало још увек толико поноса и савести, да се згрозио од свог дела.{S} 
како се поздравио с Милевом.{S} Зна тек толико, да га је понудила да седне.{S} Ко зна, кад би п 
тини и животу оно, што сам до сад видео толико пута из историје. <pb n="154" /> Свето писмо је  
е кућа и изгорела, опет је за то остало толико земље, да ће залећи и судске трошкове и покрити  
ече јој да не <pb n="220" /> пева, само толико изусти: „Море лакше мало“, па оде у своју собу.{ 
 све снаге да разуме, али не може, само толико схвата, да Тома оговара мртву жену и то жену, ко 
S} Нуди га вечером, но он промрмља само толико: „Сит сам“, па оде у кошару.{S} Нада му није пог 
трашне и многе крви, а јасно му је само толико, да је убио жену.{S} Чија је она друга крв?{S} Г 
S} О предавању својих другова рече само толико, да су била, „задовољавајућа“.{S} То се овима ни 
лаву, опружи руке нуз бедра и рече само толико: „Види Бог.“</p> <p>Ова назаренска узречица још  
да заврши, она му паде око врата и само толико рече:</p> <p>„Победићемо!“</p> </div> <div type= 
торицу.{S} Јер ти не рекоше у себи само толико, да су Назарени поштени људи, но хтедоше и да их 
p> <p>Боривоје се освестио.{S} Али само толико, да види како коњи са стрмог насипа нагињу на он 
 нам се милило играње?{S} Ја кажем само толико:{S} Благо оном, ко може и коме се мили.“</p> <p> 
 доба прође година.{S} Данас велим само толико:{S} Мало је боље но пре.“</p> </div> <div type=" 
 разумеде и рече уздрхталим гласом само толико: „Гледај...“</p> <p>Колико је тако лежао крај но 
тељ Миливој примети: „Ја сам казао само толико, да рђави свештеници нису <hi>повод</hi> Назарен 
 чинити с њима што хоћеш, они кажу само толико:{S} Види Бог“.</p> <p>„Хајде, да покушамо с Бори 
брате?“ <pb n="227" /> Боривоје му само толико рече: „Тешко је то по сто пута на дан рећи: „Вид 
ва и од осталих људи покупио скоро исто толико.{S} Он је са амвона говорио о хришћанској љубави 
, јер по речима св. писма вреди то исто толико, колико и заклетва.</p> <p>„Како су вам деца?“ п 
ели и попили“, каже он, „јер још трипут толико да имамо и то би појели и не би нам ништа остало 
, продера се чича-Срдан, „зар су те већ толико залудиле оне негдашње коњокрадице.{S} Скрећи ода 
 пута.{S} Та, за Бога, кад је ствар већ толико чекала, може се стрпити још мало.{S} Но где би М 
остале ствари.{S} Нигде се у свем свету толико не поједе као код нас.{S} Сва јела, која год поз 
ље опет у долап.{S} Та, кад се Сима баш толико распитивао, онда није ни њему све једно какав по 
гао, за што није?</p> <p>„Ако ти је баш толико до ње стало, ишти и добићеш је.“</p> <p>Овим се  
има и он права; па ако ти брату одбијаш толико на братство, не мора он.“</p> <p>Ове се речи ипа 
жну реч.{S} Каже му: „Шта се разбацујеш толико, као да си се прославио.{S} А овамо си нешто поч 
ена ради.“</p> <p>„Ама за што га браниш толико, кад није заслужио? — пита Марта раздражено. „Ак 
l> <l>Кол’ко има на голубу перја</l> <l>Толико сам имала швалера.“</l> </quote> <p>Рахилу је от 
де, на опште чуђење, у Назарене.</p> <p>Толико није пиштала ни једна као Рахила.{S} И томе се н 
ат Мирко.</p> <p>„Два форинта.“</p> <p>„Толико се ваљда може и међу нама покупити“.{S} И Мирко  
, он онда виде срце Варварино.{S} Према том детету испунила је најстрожије све прописе назаренс 
 искати крштење и издржати испит.{S} На том испиту треба да одговара сам од себе, не научен чов 
арен рекне:{S} Да, да, не, не, треба на том да остане, јер по речима св. писма вреди то исто то 
е увек наслања на зид.{S} Зид!{S} Та на том зиду је кључ од коморе, у којој је њезино дете.{S}  
 ће обарати само онај, ко буде радио на том, да се поправи наше економско, морално и просветно  
оба брата изрекла, да хоће да се покоре том суду.{S} И један и други изабраше по три човека у т 
воли, стражари пазе једино на то, да се том приликом без надзора не износи и не уноси ништа.</p 
е ви не би бранили?{S} Не би ме ударили том мотиком?“</p> <p>„Не бих; Христос је заповедио:{S}  
 28 година, али је необично лепа, а при том је умиљата, слатка, као да је од шећера.{S} Но ко ј 
растих очију вири нешто голубије, а при том тако паметно.{S} Онда, кад је Боривоје дошао у њихо 
 путање или плевила, па је до скора при том послу, мал’ те не увек, певала.{S} Но од кад се раз 
, ко не мисли као ви, а заборависте при том на главну заповед, на заповед божју, која се не мож 
а онда: „Какве мисли наилазе на вас при том читању?“ и онда им стоји отворен разговор од Адама  
p> <p>„Па какве вас мисли обузимају при том читању?“ пита је опет Боривоје.</p> <p>„Ја мислим и 
>Девојке су се још подуже разговарале о том: да ли да га питају, како да га питају, која ће ићи 
 разговорим с оцем.{S} Ја могу с њиме о том говорити једаред, ако не послуша, онда је све за ба 
да смо се погодили, да ми не говорите о том.“</p> <p>„Жао ме је вас“, каже он. „Не могу, а да в 
те, кад се скупљате на молитву, до ли о том:{S} Шта има ко на продају, шта ваља купити, шта про 
>Обренов бранилац говорио је још дуго о том питању, па онда пређе чак и на Адама и Еву.{S} Каже 
же Јованка. „Али ми отац није говорио о том“.</p> <p>„Боже мој“, срди се Јулка, „та то је најгл 
о-црквеног сабора да напишем расправу о том.</p> <p>Испало је друкчије:{S} На место расправе до 
ике, само бих волео да сазнамо истину о том:{S} У чему је клица Назаренства и шта је повод Наза 
 онај мах пуна боца соде и он је ударио том тешком боцом подсмевача посред лица.{S} Панту је об 
Назаренка.{S} У руци јој цвет, ружа, по том једином „накиту“ можеш видети, да није Назаренка.{S 
ати, па и сукобити.</p> <p>На кратко по том дође му и Лазар у походе.{S} Он је потврдио, да је  
 разреде га, и комадом дрвета шарају по том песку слова.{S} Ако нема друге књиге, молитвеник да 
света, плачу и очајавају годинама.{S} У том добу свога мучења и кињења толико су ровити, да врл 
 почне пребацивати и корети га.{S} Па у том леже и заспа.{S} У сред ноћи пробуди га нешто.{S} О 
{S} После се мало насмеши.{S} Било је у том осмеху нечег враголастог.</p> <p>„А ви?{S} Како сте 
ња, а Францускиње су, кажу, баш веште у том послу.{S} Па опет, дође јој нешто на памет.{S} Има  
 хучете?“ пита их Миловић.{S} Ти људи у том погледу имају право.{S} Које добро видимо од ове на 
{S} Њен је само лик и њено одело, али у том лику и оделу је — сотона.</p> <p>„Стани, пустињаче“ 
 добивена, та ако се Рахила неће наћи у том послу, која ће.</p> <p>„Него“, каже она, „волела би 
te> <p>Дуго је још говорио Здравковић у том правцу, па онда заврши: „Свештеник није више оно, ш 
мане његове.{S} И што је најгоре, баш у том часу Лазар охладнео, није ни сенка оног ватреног, з 
 Стане је често врло силовит“.</p> <p>У том се Лазар вратио.{S} Но узастопце за њим ишла ја жен 
м, јер се стиди свога незнања.</p> <p>У том се умеша у разговор и трећи заточеник, Пера Крњин:  
исту извештај о данашњем дану.</p> <p>У том новинарском извештају написао је, да су по предлогу 
ла мати, па се Лазар лепи ње.“</p> <p>У том су стигли до куће Томине.{S} Пред њима су ишле две  
ште остале жене у један глас.{S} Мирко, Тома и остали старији људи догурали се до Срдана, умиру 
 само.</p> <p>Остали су само:{S} Мирко, Тома, Боривоје, Јова и Варвара.</p> <p>„Какву је молбу  
тка.</p> <p>Међу првима је дошао Лазар, Тома и Мирко.{S} Чим уђе који „верни“ или „верна“, позд 
сам...{S} Деда Јова је дрхтао као прут, Тома је заборавио да је Назарен, те се од чуда (Боже оп 
на то рекао апостол Павле?</p> <p>- - - Тома је после тога још једаред-дваред говорио на само Б 
и јурнуше с насипа доле — у Дунав...{S} Тома и Јова цикнуше, Варвара се отисну као мачка натраг 
те вам више не вијам жене око куће“.{S} Тома је добро разумевао св. писмо, био је од старијих љ 
прилике до колена дубок, а пун воде.{S} Тома шчепа Срдана испод руке и поче да га води оним јен 
о к њему, али Мирко не прими понуде.{S} Тома је учинио друкчије.{S} Каже: „И ја сам као мало ум 
д Назарена ишло све већма низбрдице.{S} Тома је био први момак у њихову колу.{S} Он благајник,  
, он јој се у слабом часу исповедио.{S} Тома се жалио на Боривојеву малаксалост са свим из друг 
коња, он сад тај бич потеже на жену.{S} Тома то није опазио.{S} Али је опазио где коњи скренуше 
су с новци „завезао у убрус и чувао...“ Тома је надовезао на то и напао на тврдице, али не на о 
 на послетку, како знаш.“ Други ћуте, а Тома нема куд.{S} Он тек не може предлагати своју блиск 
а је ево већ четврти пут ушла у собу, а Тома још једнако хвали своју Варвару.{S} Кад хтеде да п 
е одвести оданде и Срдана.{S} Водиће га Тома и још друга двојица.{S} Кад изиђоше на улицу — пус 
ме, али не може, само толико схвата, да Тома оговара мртву жену и то жену, која је била њихова  
ачуо је и Лазарево име, те разабрао, да Тома сад њега ружи и би му криво.{S} Стисну зубе и пром 
“.</p> <p>За часак заћуташе, па ће онда Тома започети: „Беда је то велика и не можемо ми таку с 
не речеш, човек се упустио.</p> <p>Чича Тома га је пажљиво мотрио.{S} Каже у себи: „Ако је Лаза 
а ме.{S} О, Боривоје, пријатељу! (и сад Тома горко уздахну), био сам веома рђав човек.{S} Код м 
и, да му помогне.</p> <p>„Остави“, каже Тома, „нека га туда, да се мало расхлади“.</p> <p>Срдан 
Боривоје да буде само на броју, онда је Тома сам.{S} А он не може све.{S} Већ од дужег времена  
 марамом или без мараме.</p> <p>Онда је Тома клекнуо и рекао: „Љубазни, да се помолимо Свевишње 
.“</p> <p>„Шта си ти истерала?“ пита је Тома.</p> <p>„Сотону...{S} Ето га нека каже, изишао је  
ама...“</p> <p>Но баш у тај мах, кад је Тома ово говорио, те занесен неприликама стављао Шандор 
е и сувише га расхлађује.</p> <p>Кад је Тома дошао до Срданове куће, закуца на прозор и предаде 
 каже. „Но останите само.{S} Ако вам је Тома поручио, онда ће и доћи.{S} Чудим се само да је из 
ље.“</l> </quote> <p>У тај мах дошао је Тома.{S} У ходнику је застао на глас песме, чуо је речи 
осао.{S} По смрти своје жене поверио је Тома, а с њиме повери и кћи му Варвара.{S} Његовим сусе 
.{S} Не може дакле бити друкчије, но је Тома научио Варвару, како да одговара... „Тома је већ у 
 да знаш све још за времена“, продужује Тома, „па да помогнемо, ако се још може.{S} Лазар је на 
а мал’ те није и врућица.</p> <p>Кад се Тома враћао кући, сврне Лазару, где затече пуно браће.  
те и тамо ће крстити Варвару.{S} Ићи ће Тома, Боривоје и деда Јова, јер је Мирко у последње вре 
рвара, а ово ми је нећака Рахила“, рече Тома.{S} Обе женске поздравише Боривоја најљубазније.</ 
и су у себи...</p> <p>Кад изиђоше, рече Тома: „Зла жена је казна од Бога.{S} Жене су криве свем 
 свршила и верни се разиђоше, застадоше Тома, Мирко, Боривоје и још два три човека у соби.{S} С 
и човека:{S} Лазар с Боривојем, Мирко и Тома.{S} Лазар, Мирко и Тома су најглавнији људи међу в 
ивојем, Мирко и Тома.{S} Лазар, Мирко и Тома су најглавнији људи међу вернима онога места, они  
 Варвара чине све могуће, да му угову и Тома се не истиче одвише.{S} Но Боривоје је ћутљив, шта 
ан ни милостив.</p> <p>„Ти си“, продужи Тома, „ово дана била на кукурузи.{S} Брала си пасуљ, ак 
и Лазар.</p> <p>„Нема напомињања“, вели Тома. „Сви смо ми сложни у томе, да што пре седне међу  
p> <p>„Бојим се, да се не успали“, вели Тома, „ако се није већ успалио.{S} Има он сусеткињу, Цв 
>„Треба што пре да учинимо нешто“, вели Тома, што пре, док није доцне.{S} А ту нема друга лека, 
ити с каквом нашом добром женом,“ мисли Тома, „или ће пропасти.{S} Он се успалио за Цветом.{S}  
рко је клонуо, а и поболевао је; једини Тома је био ревностан, вредан, дурашан, али баш он није 
 речи и покрета.{S} На послетку ће рећи Тома: „Сиромах Боривоје!{S} Заговорио се с Варваром и к 
ика напустити.“</p> <p>„Ћути“, веди јој Тома, „немој још и Бога хулити.{S} Зар није доста твога 
з њега је седела Варвара, остраг је био Тома и деда Јова.{S} Боривоје је ћутао као заливен, он  
 задуби у мисли...</p> <p>Кад се вратио Тома, она га дочека некако збуњено.{S} Каже: „Мислим, д 
арена као што беше пре. „Личи“. као што Тома рече, „на — неокречен гроб, гори је и од Фарисеја, 
а шаље, да понесе његовој деци.{S} Брат Тома се к’о насмеши, те додаде: „Врло је за децом. “</p 
од брат-Томе је друкчија ствар.{S} Брат Тома је од памтивека био најгори човек у селу.{S} Није  
дворишту. „Камо те данас?“ пита је брат Тома. „Гледам по искупљенима, па видим да те нема; а ти 
и на смрт, на страшни суд, који је брат Тома у скупштини тако потанко и с таком страхотом описи 
могу знати.“</p> <p>„Ја сам“, вели брат Тома и окрете се од Милеве, „одмах мислио, да нису њих  
> <p>После четрнаест дана читао је опет Тома еванђеље или истину рећи, иза еванђеља нападе опет 
ра назаренски одбор.{S} Ту је Мирко, ту Тома, ту Лазар, ту још три друга брата, а међу њима и Б 
} Кад свршише ситније ствари, узеће реч Тома.{S} Каже: „Баба Стака нам се све већма и већма при 
а бар да је ма ко други изрече, али баш Тома.</p> <p>Кад се скупштина свршила и верни се разиђо 
је радила, да придобије Лазара?!</p> <p>Тома каже: „До сад је било како тако, сад је крајње вре 
оже да нађе, пређоше преко њега.</p> <p>Тома се сетио нечега.{S} Пита: „Шта ће нам сад Лазар са 
ва онаква иста, каква је и ушла.</p> <p>Тома је био већ разговорнији.</p> <p>Он је непрестано д 
<p>„Па, шта да радим?“ пита она.</p> <p>Тома је погледа, као да хтеде рећи:{S} И ти то мене пит 
бац; клони их се, што боље може.</p> <p>Тома дуго није дошао кући.{S} Што дуже, то боље, мислио 
, да су сви били врло задовољни.</p> <p>Тома је оног дана још рано изјутра, чим је Боривоје при 
ени као погорелци над згариштем.</p> <p>Тома је био једини, који их је тешио.{S} Он се позивао  
а се поткрепе, а не да се опију.</p> <p>Тома је највише говорио. „Моја Варвара“, каже, „неће зн 
и пријатељи слатки, шта ћу сад!“</p> <p>Тома погледа у болесника, па пита: „Је ли баш врло зло? 
пију се ракије, па за то плачу.“</p> <p>Тома је за то, да се опомену јавно у скупштини.{S} Мирк 
ма научио Варвару, како да одговара... „Тома је већ узео да буде и св. дух“, мисли он у себи и  
 напред, за то и вели народ: „Коме Бог, томе и сви свеци.“</p> <p>Било баш у петак пред вече, к 
 Не купује је нико, јер ко нема живине, томе богме не стиже новац ни за крмачу.{S} А Лазар је н 
њу, баба Језекиљу, покуша ко преварити, томе не би требало ни суда ни џелата, но би му она суди 
е клони.</p> <p>Кад јој је пре некад, а томе је доста времена, свињче разрило ограду и ушло у Л 
оворила, да није хтела.{S} Суд је према томе осудио Обрена на 4 године тешке тамнице.{S} Бранил 
жене га куну: „Врат скр’о да Бог да, на томе путу“.{S} Он се на децу и не осврће, а женама ће о 
 ће и погинути“.</p> <p>Но не остаде на томе.{S} Подиже се човек сува, бледа лика, на њему су т 
, св. <pb n="122" /> Сисоје, ко је крив томе?{S} Књижаре веле: „Ми морамо, јер народ баш то тра 
стране одводе к себи на ручак, па и код Томе их је у таквим приликама било и по двоје, троје, н 
 па излази и у авлију да шета, кад дође томе време, а до сад га нико не мога кренути на то.{S}  
сте.{S} Боривоје требао је да се радује томе, али он се није радовао.{S} Кад год је мислио на њ 
сати?“ пита га Лазар.</p> <p>„Кад би ме томе научио, учинио би са мном оно исто, што је Христос 
храме и олтаре гради свуд;</l> <l>Да се томе не клањамо ни на који начин ми,</l> <l>Већ к’о тво 
>Помирење је дакле постигнуто и нико се томе није више радовао, но Светозар и Јованка.{S} Али к 
вели: „Види Бог“.</p> <p>Радовали су се томе и Назарени, али жандари канда још више.{S} Док так 
 није пиштала ни једна као Рахила.{S} И томе се нису чудили ни верни, ни неверни.{S} Али су се  
роисповестима, то признајем</hi>. <hi>И томе није само црква крива</hi>. <hi>Искварило <pb n="1 
против Христа, хоће да се удају.{S} А к томе и беспослене, уче се скитати по кућама, не само бе 
то питање:{S} Шта може бити прави узрок томе, да Назарени таје ту ствар, кад слично не чини ни  
 кажу, да то помаже.{S} Ја сам противан томе, ја се држим оне речи, која вели:{S} Кад бијеш жен 
воду у вино.{S} А да је он био противан томе, да је хтео да ми не идемо, не би ни он одлазио ни 
>.{S} Како се треба женити и удавати, о томе нам је забележено у старом завету у Мојсејевој I.  
ад воли.{S} Боривоје се много разбира о томе, како стоји назаренска ствар у народу.{S} Лазар га 
Св. апостол Павле“, каже он, писао је о томе, писао је тако јасно, да то може свако <pb n="148" 
ски лекар о умерености.{S} Говорио је о томе, како ми све поједемо и све попијемо.{S} Чак и Нем 
ју је онда тумачио.</p> <p>Говорио је о томе:{S} Какав треба да је прави Хришћанин, последник Х 
ше за часак.{S} Сигурно се промишљале о томе:{S} Да ли може суд затворити и таког човека, који  
ква им је вера?{S} У школи нису училе о томе; само се Јованка сећа, да је њен отац једном о том 
донесе на свет?{S} Зар мислите, да се о томе не треба бар исто <pb n="10" /> толико бринути као 
, може се по мало, лагано.{S} Него се о томе промишљам: би ли ја могао све то исплатити макар з 
 мораш у Јерусалим?“</p> <p>„Ја ћу се о томе већ исповедити св. патријарху на гробу Христову“,  
и о Лазару, те га Лазар, обавештава и о томе.{S} Кад је он, Лазар дошао кући, његова браћа Наза 
ого брига.{S} Па зар он да се брине и о томе, о чему ће да говори у скупштини и како ће да тума 
ОЦИМА.</head> <p>Да кажемо неку реч и о томе, како је постала ова књига.</p> <p>Има скоро 20 го 
им нагласком. „Но, зар ти до сад ниси о томе чуо?!“</p> <p>„Нисам чуо“, вели Боривоје обореном  
х“, каже она. „Ето, ја цео дан мислим о томе.{S} Поп-Миле је придиковао о самоубиству; давно, к 
е Јованка сећа, да је њен отац једном о томе дуго разговарао са свештеником.{S} Али она није он 
о предрасудама у нашем народу, управо о томе:{S} Је ли истинита она народна предрасуда, да се д 
та, вели, казао је већ при ручку како о томе мисли.</p> <p>И први устаде професор Здравковић.{S 
же близине, он зна све, што је писано о томе, он зна све, што је рађено против тога.{S} Он се б 
ава окружног затвора, слабо се бринуо о томе:{S} Цвета ли или не цвета назаренско апостоловање  
и шећером, а запиткивао га је дан ноћ о томе:{S} Колико треба да пости онај, који хоће да се пр 
ле са свим, јер очеви неће ни да чују о томе, да уз сваку хаљину иде и ципела исте боје.{S} Па  
ишта разабрати.</p> <p>„Нема још никако Томе“, каже, „а мора доћи, кад је обећао.“ Мало после г 
ост, али из обојега треба да се научимо томе, да је дошао дванаести час озбиљноме раду.“</p> <p 
р и ти?{S} А пре бих се смрти надао, но томе!“ </p> <p>Баба Стака у место одговора приђе проти  
.{S} Него је може бити крао“.</p> <p>Но томе се опет опирала Јованка. „Није лопов, не дира ни у 
е миче се.{S} Не спава, а то се види по томе, што час по час иште мало воде.{S} Пуна је соба же 
b n="221" /> први.{S} То се бар види по томе, што се међу њима множе зађевице, а не смеш да их  
иредило прву своју забаву, одмах дан по томе зачула се по рогљевима ова песма:</p> <quote> <l>Т 
рстили: — Боривоје.</p> <p>Одмах дан по томе стиже им нова радост.{S} Дошао им завађени брат од 
 Оно бело, то је платно, шта ли...{S} У томе је замотано њено дете...{S} Лежи на некаквом старо 
ове: <hi>Друштво добрих људи</hi>.{S} У томе друштву треба да се скупи све, мушко и женско, <pb 
чица, да јој пара нема, а нисам ни ја у томе постидан.{S} Истина, ја сам њојзи први казао: „Ала 
и Томин није: „Како знате“, каже, „ја у томе нећу ни ово ни оно.{S} Ви ћете најбоље пресудити,  
ена као оченаш.</p> <p>Нарочито му је у томе на помоћи трговац Соломон Чивутин.{S} Чита из неке 
е то још увек мало и недовољно, ма се у томе правцу радило годинама.{S} Мора се дубље захватити 
} Друштво добрих људи не пребацује се у томе, неће оно што је неприродно и оно ће победити, окр 
и код нас побожна, верна друга, па ће у томе најрадије послушати старије, који боље знају но мл 
у св. писму?{S} То је много за њега и у томе би га могао Боривоје изменити, али Боривоје се неп 
 човека и ратовати.{S} Време је, да и у томе послушамо једаред божје и Христове речи.“</p> <p>Р 
 их дели и прибира, и његов суд вреди у томе највише.</p> <p>Тада се догоди несрећа.{S} С рана  
хијал.{S} И кад би само још попустили у томе, да приме пушку као и други војници, онда <hi>ми,  
ећа разговора.{S} Но нису ни Назарени у томе оскудни.{S} Кад се заглибе у ћутање и не знају да  
ињања“, вели Тома. „Сви смо ми сложни у томе, да што пре седне међу нас.{S} Једино је, да га шт 
ао ток њена крштења, видеће, да у свему томе нема ничега, што би требало тајити.{S} Па и не тај 
ту, иначе имућан газда.</p> <p>Код брат-Томе је друкчија ствар.{S} Брат Тома је од памтивека би 
ив светске сујете и разврата.{S} Каже: „Томе је сав зачетак у вашим навикама.{S} Код вас нит мо 
.{S} Но ако је Боривоју шапутала љубав, Томи је шапутала себичност.{S} Па и себичност <pb n="16 
 многи верни су седели као окамењени, а Томи је позлило...</p> <p>После четрнаест дана читао је 
 — други пут.</p> <p>На послетку догрди Томи и он се реши да јавно, у скупштини укори Боривоја. 
<p>„Боривоје“, каже он, „отишао је брат-Томи на ручак.{S} Он га је позвао пре мене, а ја сам ра 
 се језик прилепио за непце.</p> <p>Али Томин није: „Како знате“, каже, „ја у томе нећу ни ово  
 оне говоре, он би из њих, као и из оне Томине напомене о Лазару, био на чисто, с које стране в 
епи ње.“</p> <p>У том су стигли до куће Томине.{S} Пред њима су ишле две женске, које их дочека 
Многи су мислили у први мах, да су речи Томине биле од користи и да су пробудиле Боривоја из др 
 пита Боривоје, а не одговара на питање Томино.</p> <p>„То је девојка у година, може да ће имат 
/p> <p>РОМАН</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЈАША ТОМИЋ.</p> <p>ДРУГО ИЗДАЊЕ.</p> <p>ЦЕНА 2 КРУНЕ (2 ДИНА 
S} Мирко говори...{S} Каже: „3наш, брат-Томо, не треба да се устручавамо једно од другог, али ј 
нка.{S} Она иде право Лазару, који је с Томом стојао мало подаље.</p> <p>„Да сте ми здраво, дев 
воје није био задовољан с Варваром ни с Томом нити ичим, није богме ни Варвара била задовољна с 
ом; а неки су отворено устајали које за Тому, које опет за Боривоја.{S} Мирко је поболевао — ни 
дно за друго.{S} Време је.“ _</p> <p>За Тому беше то као за мачку залогај, одмах се уплете.</p> 
ебе ради и његове речи ишле су право на Тому.{S} Напад Боривојев беше много оштрији и отворениј 
ли како је испод ока погледала на брата Тому, поглед јој не беше ни скроман ни милостив.</p> <p 
се шчепала за шараге и остала натраг уз Тому и деда Јову.{S} Све троје се стресоше.</p> <p>У он 
иђе. „Опростите“, каже, „ја тражим брат-Тому, поручио је, да му дођем у ово доба“.</p> <p>Рахил 
 само рече: „Да кажем, да је ово учинио топ, није, а да кажем, да је ово учинила пушка, и то не 
идике.{S} Протопрезвитер је са неколико топлих речи препоручио Светозара народу.{S} Нека га љуб 
 тек је на свршетку устао и са неколико топлих речи захвалио им је, што су њега незнатна, мала  
ћ 8. септембар, мала Госпојина, опет је топло као у сред лета.{S} У селу је нека необична живос 
е за часак, па онда устаде са столице и топло загрли жену. „Разумем те“, каже, „то је била прид 
ол.{S} Мал’, мал’, па га подухвата нека топлота, сваки час пије воде, а непрестано је жедан.{S} 
S} Снег се стишава, ветар се променуо у топлу југовину; петли поју, с торња ударише звона на мо 
то, што би личило на опојани вавилонски торањ.</p> <p>Чим је појање почело, а већ се мешају у п 
хоће да се ухвати мрак, кад је сагледао торањ свога села.{S} Путнику је лакше, кад сагледа онај 
 више и више; на послетку је велики као торањ, те га бречи о земљу, бије га и ломи му кости.{S} 
роменуо у топлу југовину; петли поју, с торња ударише звона на молитву.</p> <p>Стишало се и у Б 
по трећи пут на земљу, глава ми удари о точак и обли ме крв.{S} За тим ме унели у собу, па ме о 
 сати у вече није никад отворено.{S} Он точи до душе и пића, али су чланови дужни да буду умере 
Срдановим њивама избила тек по гдегде — трава.</p> <p>„Ваљда се зрно мало закаснило“, мисли чич 
 столом наздравити и путнику на мору, и трави под земљом, само њеном Лазару не; он не признаје  
{S} Кад су на њиви, косе, он је претрпа травом до главе, а она цичи као помамна.{S} Тако је, ка 
читала, оставило је у њојзи доста слаба трага.{S} Но од кад је видела Боривоја, променула се. „ 
ори више, али је та ватра оставила нека трага за собом, остао је пепео негдашњег жара, остало < 
</p> <p>Овај је разговор оставио дубока трага у души Мартиној, и она би се око тога још много в 
 често клечала, остави нека тајанствена трага. — Но да идемо по реду.</p> </div> <div type="cha 
рв ваше крви.{S} Па зар то да не остави трага у њему?!{S} Ви се не разумете у тим стварима, али 
е још неколико дава, још никако нема ни трага од зрна.{S} Чуло све село, те претресају шта то м 
 који смо у кући; нека нам не остане ни трага у селу.“</p> <p>Па опет попустио је.{S} Посула се 
 далеко у рит, да му никад више не нађу трага.{S} Бадава је све село ишло у потеру и тражило; н 
овој кући теку сузе, догађају се читаве трагедије, а све због Назаренства.{S} Он познаје болест 
оље завири у то лепо лице, може опазити трагове — блуда.{S} И доиста између оно 30 до 40 женски 
е се човек сува, бледа лика, на њему су трагови дуга робовања.{S} Из <pb n="150" /> груди му се 
ести.{S} То није само за то, што нерадо траже лекарске помоћи.{S} Јако умирање код њих долази п 
 њиховом, о добрим делима, која се тамо траже и без којих човек не може бити Назарен.{S} А ко ј 
г мањи од људи?{S} Зар он од тебе слаба тражи, да седам пута на дан опростиш грешнику, а он да  
је већ у вигов.{S} Јер кад је почела да тражи изговоре, лекар јој рече са свим отворено: „3биља 
ру, која је озидана на св. писму и која тражи <pb n="142" /> и дела, а не само речи, јер иначе  
ћа.{S} Кријем ја њу од свакога, а и она тражи, да нико не дозна, где је.{S} Кад дође Божић, ми  
очеље, где је на зиду висио сахат. „Шта тражи сахат овде, где се „верни“ скупљају на молитву?{S 
} Он звера око себе, последњи му поглед тражи изгубљен живот, име част... <pb n="199" /> Око ње 
е може; нешто се мора учинити.{S} Народ тражи лека, па ако му тог лека не могнете пружити ви, у 
 надима се.{S} Не чини, што не ваља, не тражи свога, не срди се, не мисли о злу.{S} Не радује с 
три године робије.{S} Он не апелира, не тражи мање, али апелира његов бранилац, а апелира и вел 
наиђе на њега сумор, задржала је, да не тражи лека у вину и ракији.{S} Ја дакле држим, да ми по 
 те комшије свакојако. “</p> <p>Пера не тражи нож и не пита:{S} Ко? као што би до сад у такој п 
те у свињац?{S} Радуј се, што ти кћи не тражи ништа, па немој ни ти немировати“.</p> <p>Чича Ср 
, као да се подигао из гроба.</p> <p>Не тражи кола, но се упутио пешке у Боривојевац. <pb n="91 
е иште као Назарен, који је на путу, те тражи конака, нити она њему отвара као Назарену, брату. 
и на њему рода?!{S} Зајмодавац долази и тражи од мене дуг свој, јер је рок истекао, а ја немам  
риви себе.{S} Сад хоће да олакша души и тражи <pb n="83" /> спаса.{S} Лазар јој је доказао, да  
а тешко да пресуде, да ли је онај, који тражи крштење, научен од човека или је научен од духа с 
ни овај свет,</l> <l>Претњом или молбом тражи, увући нас у свој сплет! </l> <l>Научи нас избега 
а, да му у главу удара крв.{S} Погледом тражи Лазара, од њега јединог ишчекује помоћи, али га н 
и за то.{S} Знате, како је.{S} Болестан тражи лека, ма од куд.{S} Ако нема доктора, он тражи ба 
ека, ма од куд.{S} Ако нема доктора, он тражи бабе -— проба.{S} Ако ви доктори не нађете лека н 
миче.{S} Дај, да се брани!{S} Но док он тражи реч, које у овај мах не може да нађе, пређоше пре 
 за вечним животом.{S} И мушко и женско тражи код нас побожна, верна друга, па ће у томе најрад 
жаре веле: „Ми морамо, јер народ баш то тражи.“ Па господо, који краљујете у нашој књижевности, 
и проповедника глава VII. стих 28. „Још тражи душа моја, али не нађох.{S} Човека једног у тисућ 
 Лазар окретао, да види, где је Милева, тражила ју је и Јованка очима, па и нашла. „Ено је,“ ка 
и то баш онда, кад Милева то од ње није тражила и кад се у души својој и сама љуљала.</p> <p>Па 
женске параграфе, она се већ узверила и тражила пута, да се извуче.{S} Кад је изишла да нареди  
 што је Милева у овим данима тако често тражила мајчино крило.{S} Њојзи је било лакше, кад се о 
 хтели да му то забране и нису хтели; и тражили су пута, па нису нашли. „Ох, да ће само спласну 
 у скупштини обећавала Гиги, око јој је тражило другог човека...“</p> <p>Но шта то би Боривоју? 
.{S} Бадава је све село ишло у потеру и тражило; ништа не нађоше.</p> <p>Боривоје је лежао неко 
теде да и изиђе. „Опростите“, каже, „ја тражим брат-Тому, поручио је, да му дођем у ово доба“.< 
вели му Боривоје.</p> <p>„Та но, но; не тражим ја, да се мешам у поповске ствари, само к’о вели 
еље по подне у крчму.{S} Ми Срби за све тражимо вина.{S} Ако нам је што добро, дај, пиј од радо 
оуздана лека против назаренске заблуде, тражио га с напором све душе своје.{S} У њему се одавна 
 среском начелнику (солгабирову), те је тражио, да му краљевина поврати његову кћер, но срески  
ову овде преобрати, придобије.{S} Он је тражио згоду и приближио јој се једаред, дваред, триред 
ало мал’ те не цели дан.{S} Светозар је тражио лека, поуздана лека против назаренске заблуде, т 
<p>Пола сата доцније пробудио се Гига и тражио ју је очима.{S} Кад виде празну постељу, скочи и 
 никаква лека?!{S} Ишао је чак жупану и тражио од њега цедуљу, право, да може убити оног несрет 
а, кад си ступила међу верне, није нико тражио од тебе, да бациш оно одело, које се онда затекл 
и оне из људи</hi>.{S} Ви сте устали да тражите дела, да поправљате и то је лепо; али нисте пог 
 нити играте нити се успаљујете, па шта тражите у друштву, које је друкчије од вас и где вама н 
агнане не доводите натраг, изгубљене не тражите, него силом и жестином господарите над њима.{S} 
 и учили сте више од осталих, па шта ви тражите у оном друштву, које је друкчије од вас и у ком 
ити велики труд и велика брига, мора се тражити начина, а бој најмање помаже.{S} Сила ће дете с 
огнете пружити ви, учени доктори, он ће тражити спаса код назаренских баба.“</p> <p>Но какав је 
 Ако не могу ја то да учиним, како смем тражити, да то учини онај, који је слабији од мене?{S}  
. „Кад <pb n="55" /> одем кући, не могу тражити бољих и поштенијих људи; ти ће ме избегавати ка 
 бити“, вели неко од њих, „јер ти можеш тражити од нас, да скочимо у бунар или да изедемо оног  
 с женом и дететом под очеву кошару.{S} Трајало то тако недељу-две дана, док сека Анка не начин 
еде у други кут.</p> <p>Но то није дуго трајало.{S} И њега и Обрена пекло је нешто, обоје су ос 
оје се са свим занео.</p> <p>Тако је то трајало мал’ те не цели дан.{S} Светозар је тражио лека 
> <p>Кад се утишао смеј, који је подуже трајао, онда још говорише неколицина њих, па су на посл 
а.</p> <p>„Прија-Стако,“ каже он, „неће трајати дуго.{S} Само сад је још рано.{S} Пријатељ Гига 
{S} Ово грозно стање, које не може дуго трајати, изазвало је два протеста, два нова правца.{S}  
шао је страшни суд, јер ломњава једнако траје.{S} То ради Боривоје.{S} Кад виде, где Милева пок 
у Јованци, да му узрујаност још једнако траје.{S} Тако око поноћи умири се, сео је. <pb n="187" 
тити, да тако злоставља жену; од кад то траје?“</p> <p>Лазар се упутио вратима, од куда је дола 
д иконом и горко јеца.{S} Па колико већ траје та молитва!{S} Боривоју се учинило, да нема краја 
спод одговорио?{S} Шта ће ти она шарена трака на бедрима?{S} Она говори против тебе, она казује 
а на обртњу излети, коњи, руда и предњи трап улетеше у Дунав; стражњи део кола оста на ивици на 
на тим предавањима.{S} И поп и учитељ и трговац и доктор и гости из вароши треба да буду на тим 
</p> <p>Нарочито му је у томе на помоћи трговац Соломон Чивутин.{S} Чита из неке велике књиге и 
 Ту свештеник, учитељи, лекар, неколико трговаца, а има и на страни учених синова из Лазаревца. 
ше плати.{S} Ако ко умре, долази опет — трговина; новац ће пресудити, хоће ли га огласити мало  
 где не треба.{S} У самој цркви се води трговина. „Изгледа ми“, каже Здравковић, „да је у Христ 
изјурио из цркве оне, који градише тамо трговину.{S} Ако је венчање, има по црквама златна и ср 
Мамика“, тако су звали у селу Чивуткињу трговкињу, „видела ју је, кад је излазила из цркве“.{S} 
придобио још два друга учитеља, два три трговца, два три занатлије, а од ратара беше их до двад 
о, позва свештенике, доктора, учитеље и трговце, тужи им се и иште од њих потписе против својих 
а из места и околине, ту су учитељи, ту трговци, ту ковач Шандор, а има и неколико ратара.{S} В 
кторова предавања све је друштво отишло трговцу Малићу на вечеру.{S} После се дуго и дуго по се 
а, којима је господар поверио новац, да тргују с њим.{S} Христос у тој причи изобличава оног сл 
ус и чувају га и не распростиру га и не тргују с њим.{S} Он је навео и оне речи из св. писма, д 
а.{S} Они и ако неће чути ничег новога, треба да су тамо, да их види народ, па ће онда и он за  
у, још док је у првој кошуљи.{S} Та да, треба је с прва почетка збунити.</p> <p>Вришти Криста,  
} Кад Назарен рекне:{S} Да, да, не, не, треба на том да остане, јер по речима св. писма вреди т 
дан да ти згреши брат твој и покаје се, треба и седам пута да му опростиш“, но се позивају на р 
ка креће, време пролази, смрт се ближи, треба се измирити с Богом.{S} Зар нас Православне крст  
и не треба жена.“ . „Треба ми, Бога ми, треба ми“, куне се Сима, само сад постим велики пост.{S 
„мани с Богом разговора, ватра је ђаво, треба то бити на опрезу“ и разиђоше се куд који.{S} Још 
димо, не ваља, све је то дело сотонино, треба са свим друкчије живети.{S} Читава гомила друштве 
 ти треба да се жртвујеш за нашу ствар, треба да се усилиш и освојиш Лазара.{S} Ако га не одвра 
наших доцнијих дана, будућност наша.{S} Треба учинити све, да се помогне.{S} И друштво добрих љ 
у ствар на двоје на троје преломити.{S} Треба се сетити мало и на речи премудрог Соломона, да ј 
 успео.{S} Сад је готово у грозници.{S} Треба да иде у цркву, хтео би са амвона да проповеда сл 
во није за сахат-два, ово је за век.{S} Треба да видимо, шта ће они казати...{S} За ту везу тре 
из гомиле, „Срамоти нас пред светом.{S} Треба да је посаветује, а не овако.{S} Ето је са свим п 
ропасти.{S} Он се успалио за Цветом.{S} Треба журити“.</p> <p>И он то већ и по стоти пут предоч 
а нисам вредан да седим међу браћом.{S} Треба по ново старешинама да се исповедим“.</p> <pb n=" 
егов корак или је још увек успаљена?{S} Треба ли да говори с њом, да јој протумачи?{S} Али не,  
ез греха, па на што их одмах карати?{S} Треба их поутешити, обавестити их, јер види Господ њино 
подне — умрла.{S} Кад ћеш ићи, сешо?{S} Треба ли да чекам?“</p> <p>Марта се полако прибрала, те 
 ожењен и посвећен.</p> <p>До тога доба треба и Боривоје да је слободан. „А и потребан си нам,  
ажа забава.{S} То је српска кућа, каква треба да је, но која се међу хиљадом осталих изгубила:{ 
 гледала Јованку и видела на њој, каква треба да је ваљана жена, па се згрози од себе и свог ус 
хизам политичка глупост, али из обојега треба да се научимо томе, да је дошао дванаести час озб 
а старије, јер <hi>млађи не знају, кога треба волети</hi>.{S} Како се треба женити и удавати, о 
к мени, за време.{S} А после, знате, да треба сад о новој години да удесим с брат-Мирком рачуне 
а, тумачите је по свом и пронађосте, да треба да презрете сваког, ко не мисли као ви, а заборав 
ских ствари.{S} Ако се Нада не сети, да треба поорати њиве или посејати детелину, он богме не.{ 
параграфе прескочи.{S} Онда се сети, да треба ићи да ручаш, па дођи по подне.{S} Кад се она нај 
“).</p> <p>Сад је и Боривоје осећао, да треба коју да рекне.{S} Али и он не говори о оном, што  
н“.</p> <p>„И ти си из тог пронашао, да треба да је уграбиш, а?“</p> <p>„Не из тога, било је ме 
ну, Мирку.{S} И Мирко му је одобрио, да треба не само Лазара, но и сву осталу омладину женити и 
 заповеда.{S} Пронађосте у еванђељу, да треба презрети цркву и не идете у цркву, већ градите ов 
се ваља борити против Назаренства, онда треба да се боримо с тога, што они несретни људи, који  
да удесим с брат-Мирком рачуне, па онда треба да испишем наша правила.{S} Велики је посао то за 
ади, брате мој, од детинства.{S} И онда треба свакога да молим за опроштај, је ли, и да му врат 
 врата, мумлао је у себи: „Жена и мачка треба да остану код куће, а не да буду у свакој чорби м 
а каже: „Нисам хтела.“ Девојка трезвена треба да зна, да има ствари, с којима се она не сме шал 
ри мирно: „У светом писму пише:{S} Жена треба да остави оца и матер, па да иде за мужем.“</p> < 
анемише.{S} Јованка му је најближа; она треба да га пита, али дуго не може.</p> <p>На послетку  
тву противу ње.</p> <p>--- Још мало, па треба и Боривој да се ослободи.{S} Он је још увек на по 
 одбор њихов, старији људи, учиниће шта треба.</p> <p>Брат Мирко, човек сед, одмерен, узе први  
лост.{S} Какав је човек тај роб?{S} Роб треба да је рђав човек, а овај овде је тако миран, доба 
х познаје.{S} Апостол Павле пише, какав треба да је епископ, свештеник, ђакон.{S} Видите ли дак 
чио.</p> <p>Говорио је о томе:{S} Какав треба да је прави Хришћанин, последник Христов.{S} То б 
их писмена.{S} Како Боривоје сазна, кад треба наврнути овим држаљем горе, а кад доле, Бог би га 
рвара постане савршена, дође време, кад треба да је крсте.{S} Боривоје требао је да се радује т 
 молитву?{S} Да ли да покаже време, кад треба реч с Богом прекинути, јер је готова печеница, те 
{S} Христос је утврдио своју цркву, сад треба да братски живимо, није време мачу.{S} Отвори дру 
ј скупштини, да је доста трпила и да је треба избавити.{S} Једном, кад чича Срдан није био у се 
и спор.{S} Пресуда је гласила:{S} Обоје треба да признају, да су једнако криви, да моле једно д 
воме регламану каже: „Уби“.{S} Обадвоје треба да слушам, а то не иде.{S} Бог је старији од цара 
о виђали у селу?{S} Јесу ли то те, које треба по твом наговештају да се удају само за чланове д 
еба божићне сламе, не треба бадњака, не треба иконе ни св. Николе.{S} По његову закону он би тр 
ћи, јер њему не треба божићне сламе, не треба бадњака, не треба иконе ни св. Николе.{S} По њего 
 много.{S} Ако ћемо да смо Назарени, не треба нам попа.</p> <p>Све ово је Светозар дочуо и ово  
говори...{S} Каже: „3наш, брат-Томо, не треба да се устручавамо једно од другог, али ја мислим, 
сао, да они, који један хлебац једу, не треба две вере да верују и она — повери.{S} Повери, да  
к, спавај мирно и ништа се не брини; не треба теби Јерусалим.{S} За то ти ја кажем, а ако мени  
p>„Та да, видиш и сам, да не иде.{S} Не треба да сам учен, могу и без тог држаља и песка прорач 
а нека буде шта ће бити, што пре.{S} Не треба доводити верне у искушење, да се успаљују.</p> <p 
рукав и дошапне му: „Нису готови.{S} Не треба да се мешамо у њихово богослужење.“ </p> <p>„Ах,  
мог насипа нагињу на ону страну, куд не треба, а то је к Дунаву...{S} И он окрете бич и не удар 
, које упустило, па сад иду кола куд не треба.</hi>“</p> <p>(То беше право у зубе речено и мног 
 крупније.{S} Јер ако старац оде куд не треба, ако њега не узмогне Светозар да придобије на сво 
о се рушимо у — Назарене и свуд, где не треба.{S} У самој цркви се води трговина. „Изгледа ми“, 
а свет?{S} Зар мислите, да се о томе не треба бар исто <pb n="10" /> толико бринути као и о пел 
седник.</p> <p>„Немам господине, а и не треба ми“.</p> <p>”Ако теби не треба, суду треба.{S} У  
гола, а баба ми неће ништа дати“. „И не треба“, кажем ја, „само кад си ти ту“.</p> <p>„Е видиш, 
, а и не треба ми“.</p> <p>”Ако теби не треба, суду треба.{S} У крупнијим стварима мора бити бр 
> <p>„Шта ћу ти?“ вели му она. „Теби не треба жена.“ . „Треба ми, Бога ми, треба ми“, куне се С 
ати.{S} Истина, то је ствар, с којом не треба журити, но треба чекати, док се младенци не пречи 
 нагнула са свим на ону страну, камо не треба.{S} Кола ће се изврнути, а овде а онде.{S} Пита с 
ајте.{S} Од варнице до пламена често не треба више до ли један тренутак, само ако је ветра.{S}  
 језичне и свезнале, па говоре и што не треба.{S} И премудри Соломон не даје женама право као м 
 си...{S} Још само једаред учини што не треба, и ја ћу умрети... мене ће изнети на гробље, уз т 
нисмо сви једнаки пред Богом, па зар не треба да смо једнаки и пред свештеником?{S} Продајемо с 
ачисте из св. писма, да ни чију смрт не треба оплакивати, јер је божја воља и прописасте, да ма 
а рачуна из главе, и то добро, па му не треба писмена рачуна.{S} Но кад удари у пробу с Лазаром 
ако се нешто морало излећи, јер њему не треба божићне сламе, не треба бадњака, не треба иконе н 
ким и на роговима олтара...“</p> <p>„Не треба никад да заборавите на милост божју...{S} Бог све 
стола Павла, које си данас навео, да се треба клонити зађевица о црквеном закону, врло су знача 
ају, кога треба волети</hi>.{S} Како се треба женити и удавати, о томе нам је забележено у стар 
како ћу да кажем, она мисли, да највише треба постити шест недеља“.</p> <p>Свештеник приђе стол 
ко се не може.{S} Ми смо врло болесни и треба нам лека.{S} Ви, учени људи измислите тај лек; ми 
одлака, вампира, куге, морије, да сваки треба да је има уза се, нарочито војник.{S} А унутри се 
, али примите, браћо, и ви своју.{S} Ми треба да прегнемо свом снагом, да престане ово труло ст 
>„Немам га и имам га, како хоћеш.{S} Ми треба да га оснујемо.{S} Оно се зове: <hi>Друштво добри 
то сина. „Бог га је одазвао к себи и ми треба да се мирно покоравамо вољи његовој“.</p> <p>„Нећ 
мене, и нека и он мени опрости.{S} Мени треба мира, те и од моје стране нека је свакоме мира.”  
/> Каже јој и по стоти пут: „Сестро, ти треба да се жртвујеш за нашу ствар, треба да се усилиш  
никоме судити, то је Божје право.{S} Ти треба да иштеш дела, да проповедаш дела, али даље не мо 
омало научио да влада собом. — „Страсти треба угушити.{S} За љубав светских ствари немој ни да  
ељ и трговац и доктор и гости из вароши треба да буду на тим предавањима.{S} Они и ако неће чут 
ога дима ни за тело ни за душу, а човек треба да победи страсти“.</p> <p>„Па хајде нека“, вели  
итва Грешника”, а сваки прави хришћанин треба да чита ту молитву, он је претрнуо.{S} Та је моли 
 узели метати руку на срце, свештенство треба да прими своју кривицу, али примите, браћо, и ви  
треба дакле оставити на миру...{S} Него треба ван цркве удесити од прилике оно, што сте удесили 
и, мало нашалити, та већ знала би, како треба.{S} Али где ће да се разговара о св. писму, а да  
авле“, каже он, „који је прописао, како треба да живе Хришћани онда и сада и увек, прописао је  
иткивао га је дан ноћ о томе:{S} Колико треба да пости онај, који хоће да се причести на гробу  
ове, продајемо место у цркви и још мало треба, па ћемо почети продавати и вечно блаженство, као 
да тамо светли, где је нико не види, но треба да светли на столу.{S} Његове речи су право циљал 
о је ствар, с којом не треба журити, но треба чекати, док се младенци не пречисте и док сотона  
, који веле, да су њиве уврачане, за то треба чекати младу среду и попрскати усев гаврановом кр 
а заврши: „Свештеник није више оно, што треба да је.{S} Пастири су занемарили стадо и стадо сад 
стиже међу нас, баш је на време.{S} Јер треба да ти кажем, а и морам да ти кажем: с Лазаром ниј 
ци Коринћанима, глава XI. стих 19. „Јер треба и јереси да буде међу вама, да се покаже, који су 
 кад су људи обожавали кипове.{S} Цркву треба дакле оставити на миру...{S} Него треба ван цркве 
тво добрих људи</hi>.{S} У томе друштву треба да се скупи све, мушко и женско, <pb n="193" /> с 
ба ми“.</p> <p>”Ако теби не треба, суду треба.{S} У крупнијим стварима мора бити бранилац, а ко 
имо, шта ће они казати...{S} За ту везу треба и љубави.{S} Апостол Павле у својој посланици Ефе 
тење и издржати испит.{S} На том испиту треба да одговара сам од себе, не научен човеком, но пр 
рамом се не би ни видео венац.{S} Венац треба над њом да пружи сам Господ наш Исус Христос, ако 
 тим поче лагано ходати по соби.</p> <p>Треба да вас упознам с тим човеком још сад, бар овлаш,  
“ вели му она. „Теби не треба жена.“ . „Треба ми, Бога ми, треба ми“, куне се Сима, само сад по 
p> <p>Боривоје само саже главу.</p> <p>„Треба што пре да учинимо нешто“, вели Тома, што пре, до 
“</p> <p>Боривој чисто претрну.</p> <p>„Треба да знаш све још за времена“, продужује Тома, „па  
и да му вратим и штету, је ли?“</p> <p>„Треба!“</p> <p>„Ето видиш!{S} Како ћу ја да нађем све о 
не о њему, него о његовој деци, та деца требају матере.{S} Сад се још боље прикупи и већ разабр 
 си ти.{S} Свето писмо каже: „Здрави не требају лекара, него болесни.“</p> <p>И Лазар поново от 
оја жена видела, којим си путем ударио, требала је да покупи децу и да каже конзисторији: „Кида 
 оца.</head> <p>Ближило се вече, кад је требала да се реши судбина чича-Срданова, па можда и не 
лка, „та то је најглавније.{S} То си се требала најпре распитати.{S} Шта ти мислиш Славна, за ш 
ang="DE">polizeiwidrig</foreign>, ту би требала да се умеша власт.“</p> <p>Њен муж, свештеник у 
да крадеш...{S} Али да богме, није теби требала девојка, него њени новци, је ли?“</p> <p>Обрен  
.{S} А по мало је била и шала“.</p> <p>„Требала бих да се срдим на вас, но поклањам вам.{S} Нег 
о им Светозар дома, па би сад сви скупа требали у весељу да проведу празнике, и баш сад Лазар б 
к, а овај овде је тако миран, добар.{S} Требало би и да је затворен, а овај није ни то.{S} Мога 
>Но да богме, лекар је само половина, а требало је придобити и другу половину, горду госпођу Ме 
еви и краљеви кад се састају и госте, а требало би да доносе.{S} Не што се то нас тиче, него да 
дубоко жалила свога друга и дуго јој је требало, док се прибрала.{S} Али онда јој беше јасно, ш 
рнаест дана, те дође недеља, које му је требало ићи у Лазаревац на скупштину, где ће и Милеву в 
рат.“</p> <p>„Задржао је оно, што му је требало; нами је једно као друго, тек спомена ради.“</p 
илеву и дође му на памет оно, што му је требало пасти на памет пре по сата.{S} Затвори песмариц 
ад сам га одрешила, каже: „Тако ми је и требало...„ Јеси ди тако казао, голубе мој, животе мој, 
е и рачунати можда више, но што му је и требало.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 
пита Марта раздражено. „Ако му је баш и требало што од мога дела, за што није искао, него је за 
пошље мужу на њиву, а после опет, да би требало да се спрема за пут.{S} Била је збуњена и кад с 
 борби обично жена подлегне.{S} Онда би требало и опет узети проводаџију и обновити лек, али то 
зекиљу, покуша ко преварити, томе не би требало ни суда ни џелата, но би му она судила.</p> <p> 
о, он је видео пред собом пут, којим би требало поћи, само та мисао беше још неизрађена, тај пу 
ће, да у свему томе нема ничега, што би требало тајити.{S} Па и не таје то Назарени према држав 
у никако“, каже она. „Само би ми још то требало, па да ме разгласе, да сам Назаренка.“</p> <p>О 
станем враћати штету, на које се сећам, требао би мало дубљи џеп од мога.{S} Та не оно мало кућ 
 са слугом носио Чивутину жито, које је требао посејати, а њиве је повлачио дрљачом и браном, к 
има, а не речима.</p> <p>Пете недеље је требао и опет предавати Здравковић, али већ у четвртак  
блиску својту, Рахилу.{S} Јова, који је требао то учинити, попустио је и умуче.</p> <p>Но прово 
еме, кад треба да је крсте.{S} Боривоје требао је да се радује томе, али он се није радовао.{S} 
и св. Николе.{S} По његову закону он би требао на Божић да ради... да преже коње и да иде у рит 
мисли. „Ако нисам хтео свршавати, нисам требао ни почињати“, рече.</p> <p>Тако прође година дан 
тео да даје дете од себе.</p> <p>„Нисам требао“ вели, „тако крупну ствар започињати с најстариј 
ста мојих, коју ја као свештеник не бих требао да кажем...“</p> <p>Лазар није знао, на што то и 
, ако дође дан, да би мали број ваљаних требао да истера из цркве онај већи број неваљалих?{S}  
ас, а брат Мирко додаде: „Кукољ нека се треби из пшенице“.</p> <p>Решили су, да позову сву браћ 
а права да каже: „Нисам хтела.“ Девојка трезвена треба да зна, да има ствари, с којима се она н 
им рођеним очима.{S} И она до сад онако трезвена жена поче да кука, плаче и јадикује.{S} Налази 
 <p>„То су били“, одговара Лазар, „само трезвенији старији људи, којима је била поверена брига  
ла и власт.{S} А село велико, има доста трезвених, учених људи.{S} Ту свештеник, учитељи, лекар 
ју ругло, а шири се намерно бајаги нека трезвеност а у ствари животињство...{S} Смрт сваком иде 
поче да чита. „И ходаше Исус у цркви по трему Соломонову...“ Па онда: „А Јевреји и опет узеше к 
ад је плануо, занео се, било је само за тренут, после се умирио и беше по ново господар над соб 
итао, но тек мислио.{S} Само му лице за тренутак потамни и брзо се опрости.</p> <p>Лазар је оти 
n="168" /> је скренуо с пута не само за тренутак, но је залутао далеко у пустињу, где све дубље 
пламена често не треба више до ли један тренутак, само ако је ветра.{S} А у Боривојевим грудима 
 умудрио, сине!“</p> <p>Светозар је још тренутак-два остао за столом, јер беше с Јованком при в 
че на земљу.{S} Све то беше за неколико тренутака.</p> <p>Сад се прибраше и остали, виде да нем 
сцеп, који створише.</p> <p>За неколико тренутака наста тишина, по Назарене врло непријатна тиш 
 чисто се пренеш, кад их после неколико тренутака видиш, где сузе.{S} Какви то морају бити грес 
ру.</p> <p>„Брате“, каже му, „ја у овом тренутку скидам мантију са себе, излазим пред тебе као  
од свог предлога.{S} Меланија је у овом тренутку весела, што ме је придобила и отишла је Протић 
 валцере.{S} Ја држим..."</p> <p>У овом тренутку био је Миловић сам.{S} И госпође и Здравковић  
жавају и износе своје грехе.{S} У првом тренутку изгледа то нешто ново, велико, узвишено, али ј 
се и Боривоје смирити, али већ у другом тренутку цикао је још горе и удари песницом по огледалу 
во, кад удари по њему секира.{S} У оном тренутку познаде тајну своје душе, поста јој оно јасно, 
ворила је очи и — мислила је.{S} У оном тренутку није ју ништа више болело.</p> <pb n="172" />  
, што рекли Назарени, да је била у оном тренутку успаљена, а био је успаљен и Боривоје.</p> <p> 
а га погледа испод ока.{S} Да је у оном тренутку казао: „Жено, хајде са мном, хајде у пустињу,  
опазити црта Боривојевих на лицу у оном тренутку, кад виде, да је у колима — сам...{S} Деда Јов 
н поче да мисли, мисли...</p> <p>У оном тренутку није више био Назарен, јер оно, што му долазаш 
од бола, удари му крв у главу и у истом тренутку прескочио је био две-три скамије, које се поло 
 видети његово лице, опазио би, да се у тренутку променило.</p> <p>Тај што ту седи, ни налик на 
 да нам је боље било онда, кад су нас у тренутку растрзале дивље звери, но што нас данас година 
 ово Боривојево нерасположење беше само тренутно.{S} Лазар је опазио, како је Боривоја немило д 
ло Боривојево.{S} Али то је бивало само тренутно.{S} Највећма је упадало Нади у очи, што Бориво 
, што је јуче учинио, урадио је у неком тренутном осећају, урадио је по срцу, а не по уверењу.{ 
го ви.{S} И ако излазе данас сановници, трепетници, рожданици, животописи, св. <pb n="122" /> С 
ви мах, али само у први мах.{S} Нико не трепће.{S} Свак очекује, како ли ће да почне и о чему ћ 
и у другој соби на постељи; грозница га тресе; окренуо се дувару, само да не види ништа, али оп 
ам кажем.{S} У откровењу Јованову глава трећа, има нешто што приличи и на њу.{S} Анђелу лаодики 
м је шапутала, да не чекају дуго, а она трећа литра саветовала је старце и храбрила их, да не г 
сме ли се знати, каква је то цел?“ пита трећа. </p> <p>„Сме.{S} Хоћу путем науке да направим же 
>„Ја сам све чула још јутрос“, хвали се трећа. „Мамика“, тако су звали у селу Чивуткињу трговки 
рече друга.</p> <p>„Шандор ковач“, рече трећа.</p> <p>Миловић се задовољно смешио.</p> </div> < 
ећма.</p> <p>Судац Јелачић стојао одмах трећа кућа од затвора, те је стражар сваки дан отпраћао 
 згодан предмет.{S} Али досетише се.{S} Треће недеље предавао је неки Здравковићев друг о предр 
S} Сместила га у постељу, из које се ни трећег дана не разабра.{S} Мори га љута грозница, а мал 
о не баш трећи дан, <pb n="19" /> а оно трећег месеца после женидбе свога јединца заклопи очи з 
ца.{S} Један је професор, други мерник, трећи адвокат..</p> <p>Стари свештеник не може више ни  
нолико света, колико прошлих недеља.{S} Трећи Здравковићев друг говорио је о нашим манама у гов 
амо да их видим једаред удружене, па ма трећи дан умрла“.{S} Била је већ врло слаба, јер је мно 
 није постао Назарен?</head> <p>И њихов трећи друг, Пера, покуша да се учи књизи, али се већ пр 
 је, проћи ће.{S} Но не прође.{S} А кад трећи дан посла по лекара — доктор није дошао, али му ј 
ц а не песницу.{S} И паде и други, па и трећи удар.</p> <p>„Види Бог.“</p> <p>„Умукни, несретни 
убити и моју.“</p> <p>Дође и други па и трећи суд, а све три, па три године.{S} Боривоју изглед 
аест година робије....“</p> <p>Устаде и трећи.{S} Каже: „Ја сам служио у Босни и видео, да Турц 
Сложно, јуначки, па у кола.“ Узеше ме и трећи пут, подигоше, замахнуше са мном и — пребацише ме 
ања.</p> <p>У том се умеша у разговор и трећи заточеник, Пера Крњин: „Е гле сад; није чуо!{S} К 
о, но Светозар и Јованка.{S} Али кад би трећи дан с вечера, долети Светозару мајка Јелена <pb n 
ребацише ме преко кола.{S} Пао сам и по трећи пут на земљу, глава ми удари о точак и обли ме кр 
ред стрепила, и није се убојала.{S} Већ трећи дан га истерали из училишта, јер је читаву скамиј 
о се и сотона умеша, те он буде у браку трећи.{S} Но кад се то пречишћавање сврши, онда нека бу 
зведе, што је намерила.{S} И ако не баш трећи дан, <pb n="19" /> а оно трећег месеца после жени 
постол Петар учи нас у првој посланици, трећој глави, стих двадесетпрви, да крштење није у прањ 
светом писму, у трећој глави Матејева и трећој глави Лукина еванђеља.“</p> <p>„У каквој води?“< 
 и како је забележено у светом писму, у трећој глави Матејева и трећој глави Лукина еванђеља.“< 
 молитва била готова, Лазар је прочитао трећу главу посланице Јаковљеве, у којој се говори, как 
та догоди се да баш и прогутам коју.{S} Трешања не једем никад без коштица.{S} Нису ми иначе сл 
о“, рече она ненадно, па се онда и сама трже од тог безбожничког одговора, поцрвени и занеми.</ 
на прозор, тихо, једва приметно, она се трже.</p> <p>„Ко је?“</p> <p>„Ја, отвори...“</p> <p>Али 
о спавајте.{S} Мир!“</p> <p>Боривоје се трже и заћута.{S} А кад мало после тога горко уздахну,  
 из овог пакленог гнезда.“</p> <p>Срдан трже још једном, а Милева посрну и паде на колена.{S} У 
 „Не уби“.{S} Христос је казао: „Ко нож трза, од њега ће и погинути“.</p> <p>Но не остаде на то 
 каже, како је Христос рекао, да ко мач трза, од мача ће погинути, па можда и друго шта, али ни 
им, да у друштву није било још и других трзавица и неприлика, али ово беху најкрупније.{S} И ма 
чудо, што је Марта живела у непрекидној трзавици.</p> <p>Баш некако у зиму поручи Марти њезин б 
Врло сам био нагао.{S} За најмању ствар трзао сам нож, па ме истерали“.</p> <pb n="50" /> <p>„П 
рвени појас, прота, па онда један, два, три, свештеника, за овима неколико од господе, два-три  
у блатом, каменом, дрветом.{S} Пре два, три дана млатну је каменом, па беж.{S} Но спотакне се и 
кућу, одели нешто марве, семена, алата, три паора (фртаља) земље и даде Лазару. „Ако је и међу  
А Варвара?{S} Она кад чу свршену ствар, три ноћи није спавала — од радости.</p> <milestone unit 
причешће, постиће највећи хаџиски пост, три године дана.</p> <p>Кад Нада чу ту вест, стеже јој  
 је придобио још два друга учитеља, два три трговца, два три занатлије, а од ратара беше их до  
два друга учитеља, два три трговца, два три занатлије, а од ратара беше их до двадесет породица 
Назарена:{S} Састану се свештеник и два три човека, па пресуде и измире.{S} Ето, мој отац памти 
стадоше Тома, Мирко, Боривоје и још два три човека у соби.{S} Сви су други Назарени мислили, да 
дети.“</p> <p>Девојка је ћутала.{S} Сва три човека видела су по њеном лицу, да би рада да ствар 
p> <p>Боривоје подиже главу, те сагледа три полу дечја, полу анђелска лика.{S} Шест невиних очи 
даде: „За што се ово миро не продаде за три стотине гроша и не даде сиромасима?{S} Јован еванге 
дан, „да хоће подржати овако, па бих за три-четир године био опет онде, где сам био и пре.“</p> 
 се пореметио зглавак и она је одлежала три недеље на постељи.{S} За то јој је време поручио бр 
ена мора чекати и ослушкивати на ме, ма три дана.{S} Она мора чути још из даљине звекет мојих к 
итник даље, „за што су вас затворили на три године?“</p> <p>Боривоје подиже главу, те сагледа т 
гантније одело.{S} О врату су јој дивна три реда бисера, нека се не каже, да она овај народ пре 
сто: како су пресудиле његову ствар она три окамењена — анђела.</p> <p>И разведри се небо и отв 
е и други па и трећи суд, а све три, па три године.{S} Боривоју изгледа то до душе мало, али ка 
ори: „Ја сам примио пушку и служио цара три године.{S} За те три године увек су ме учили, како  
јати кукавну Кристу.{S} Право је потера три пут око куће, па онда шором кроз село и натера је н 
стали само клекну и склопе руке.{S} Две три молитве, које сам у назаренским скупштинама слушао, 
цима; остави нек тако постоји ствар две три недеље дана, па направи одатле сватове.{S} Момку по 
> <p>Дође и други па и трећи суд, а све три, па три године.{S} Боривоју изгледа то до душе мало 
уда.</p> <p>Ево их иду...{S} Долазе све три, оним истим редом као и пре, лагано, бојажљиво.{S}  
авна.</p> <p>„Добар дан“, забрујаше све три у један глас, кад стигоше до Боривоја.</p> <p>Он се 
 за што не може и жена?“ — гракнуше све три у један глас.</p> <p>„Зар жена није човек?“ пита Ју 
7" /> <p>„А ако се не воле?“ питају све три у један глас.</p> <p>„У нас није као код вас, да се 
<p>Зачуо се цик; један само, али су све три девојке цикнуле у један мах.{S} Јулка већ хтеде да  
 научио од Соломона. „Мојсије пророк је три ствари учинио преко божје воље, а Бог му је доцније 
на и застарила, за другу добио Боривоје три године робије.{S} Он не апелира, не тражи мање, али 
хат, кажем, баците на поље.{S} Показује три и по сата, а то није истина, јер вам је већ дванаес 
начи то, кад узму човека на испит оваке три швигарице.</p> <p>„Добар дан“, каже он, па се и опе 
 да је у рају било судија, Ева би после три дана сигурно отрчала к њима, да се тужи, како ју је 
о пре, па шта ћу онда ја?“</p> <p>После три недеље уписало је то пиле Шандора ковача у друштво  
/p> <p>„И то није истина.{S} Него су ме три дана мучили, да кажем и оно, што није.{S} Везали ме 
е о летњем св. Николи крсно име, али не три дана, но само до 10 сати у вече и дао је у благајни 
t="subSection" /> <p>Тако су прошле оне три недеље и дође повечерње дана, кад ће Боривоје и Вар 
 да будем кума код вас Назарена.{S} Пре три недеље сам крстила малу Десанку, па мал ми не отпад 
а моли Боривоје за опроштај, што је пре три недеље онако слободно и против-назаренски тумачио с 
и 10 заповеди, наложио му је Бог, да се три дана пре тога уздржи од сваког додира и разговора с 
ве године млађа од ње.</p> <p>Кад су се три другарице искупиле у врту Јованчину, Јулка је омах  
ушку и служио цара три године.{S} За те три године увек су ме учили, како ћу да убијем; увек ја 
 божје воље, а Бог му је доцније све те три ствари одобрио...{S} Једна <pb n="29" /> ствар била 
лира, али се искупио силан свет, дођоше три свештеника из околине, да замену Светозара.</p> <p> 
га види.</p> <p>„Док у зло доба прођоше три Назарена.{S} Чим га опазише, поскакаше с кола, те с 
ао и разиђоше се.</p> <p>И опет прођоше три недеље.{S} Прођоше као три сата, тако се бар Бориво 
е <pb n="38" /> призивао Лазара и два и три пута, али га не мога упутити.{S} На послетку рече:  
лицу црвен као рак.{S} Зинуо је и два и три пута, али не може да му пређе реч преко усана.{S} Г 
е, још сам ја жив.{S} Ма отишло и два и три фртаља земље, ја ћу те исплатити.“</p> <p>Лазар сам 
 поју као анђели:{S} Прота са ђаконом и три свештеника у орнатима служе службу; <pb n="117" />  
а?“ питам је. „Чекаћу те“, каже она, „и три минута, али шта ћемо јуначе, ако и онда ништа не бу 
у првом сну, вежи га за постељу, завежи три преслице у један сноп, очитај оченаш и удри по њему 
опет прођоше три недеље.{S} Прођоше као три сата, тако се бар Боривоју чинило.{S} А опет колико 
} У оној полутами дошле су Боривоју као три анђела, која су сишла на земљу, па се окаменила.</p 
казао своје узбуђености.{S} Било је око три сата по поноћи, кад се вратио од оца, али не оде ку 
 женама.{S} Мојсије није избегавао само три дана жене, но много дуже и Бог му је доцније рекао: 
може бити, да човек добије за жену само три године дана робије, онда ћу ја сутра убити и моју.“ 
и? није се дуго држао у противности, но три пут узастопце рече. „Одричем се!“ Па и кад сам га о 
остати дужан, кад ми доносите по две по три.{S} Ево да вам платим у напред.“</p> <p>И још би дв 
ом суду.{S} И један и други изабраше по три човека у тај суд, а та шесторица изабраће седмога.{ 
е печењем.{S} При сватовима јуримо и по три дана коње, а уморна путника нећемо да повеземо на к 
.{S} Чак и наши богатуни, који имају по три-четири намештене и гостинске собе, немају у кући ку 
в,</l> <l>Човек може да ужива,</l> <l>С три зрна сочива.“</l> </quote> <p>Доктор се насмејао вр 
рмља у себи, јер је Лазарева крмача већ три недеље на продају.{S} Не купује је нико, јер ко нем 
ја?{S} Тако је био неукроћен, као да су три сотоне у шему“.</p> <p>И доиста, Боривоје се није р 
ћ си ослабио као добар хрт, а далеко су три године.“</p> <p>Но Боривоје је слушао од оца Мелент 
рви поверио Мирко, али после њега одмах три жене.{S} Нека каже ко шта хоће, али сам ја увек гот 
 Ту је Мирко, ту Тома, ту Лазар, ту још три друга брата, а међу њима и Боривоје.{S} Боривоје се 
ника, за овима неколико од господе, два-три богослова, па онда и неколико ратара, који нису Наз 
а како Бог да.{S} У његову селу има два-три Назарена, а тамо је и тетка Стана, код које су Бори 
>Перу су затворили у сеоску кућу на два-три дана, па га пустише.</p> <p>Сад је он онај стари Пе 
чера дођоше Боривоју његови суседи, две-три радознале бабе, па и браћа му:{S} Назарени.{S} Нема 
аде њоме заводити.{S} У осталом оне две-три старије жене, које су имали, биле су једине „верне“ 
ло ретко, а од матере је научио тек две-три молитве.{S} Чак и онда, кад се спремао у хаџилук, н 
{S} Не ишту деца печеног вола, него две-три шљиве.{S} А ништа није боље по вечери но то.{S} Баш 
и у истом тренутку прескочио је био две-три скамије, које се поломише; оборио је неколико жена  
а ћу вам то још сад исприповедати у две-три речи.</p> <p>Пера је био у сваку руку рђав човек.{S 
рши“.</p> <p>Боривоје га је тешио у две-три речи, јер није било слободно, да разговарају много. 
лите, да је доста изговорити народу две-три лепе речи, варате се.{S} Многи пође, па кад видну д 
 по рогљевима ова песма:</p> <quote> <l>Три анђела жалило,</l> <l>То нам само фалило,</l> <pb n 
стара живота.{S} А на место оне песме: „Три анђела жалило“, хориле су се по селу друге.{S} Да н 
 јер јој ствар иде врло лагано.</p> <p>„Три године.“</p> <p>„А би ли нам казали“, испитује га м 
о недавно син, а он је болестан.</p> <p>Триви Аршинову ће заједнички оправити кућу, јер иде зим 
ој првој посланици Коринћанима, у глави тринаестој, стиху првом до осмог.{S} Он каже: „Ако све  
аса, а с њом је загазио и деда Јова.{S} Трипут ју је загњурио руком у воду и трипут рекао: „Крс 
S} Трипут ју је загњурио руком у воду и трипут рекао: „Крстим те у име оца, сина и св. духа.“ Н 
hi> појели и попили“, каже он, „јер још трипут толико да имамо и то би појели и не би нам ништа 
оду и приближио јој се једаред, дваред, триред, десет пута, али све у залуд.{S} По речима апост 
 се коњи боре с таласима и Боривоја где триред искаче из воде, не да се спасе, но да удари биче 
на свом месту, њему ускипи и већ је два-триред хтео да устане и оде.{S} Но уздржавао се, док је 
обу, па се затворила.{S} Те ноћи се два-триред будио Лазар.{S} До ушију му долазаше неки шум, к 
м платим у напред.“</p> <p>И још би два-триред: „Дајте и донесите“, па онда оде кући.{S} Још су 
Чим мисле, да их нико не види, одмах се трљају, вијају, џавељају.{S} Кад су на њиви, косе, он ј 
ви једоше кисело грожђе, а тек синовима трну зуби.“ Ко дакле воли себе, децу своју, име своје,  
окајање</hi>.{S} Јер земља, која износи трње и чичак, непотребна је, која се најпосле сажеже... 
 је у таквим приликама било и по двоје, троје, но сад је зар случајно Боривоје сам.</p> <p>Рахи 
, без ичега, а у њега било домазлука за троје.</p> <p>Кад је Марта уганула ногу, Влада је забор 
а и не можемо ми таку ствар на двоје на троје преломити.{S} Треба се сетити мало и на речи прем 
е врати кући, распусти даћу на двоје на троје и оста сам.{S} Тек у неко доба дођоше његови из п 
 — не иде.{S} Дохвата гајде, ломи их на троје, па довикује гајдашу: „Дувај у песницу, кад ниси  
одвести и заточеника у Назарене.{S} Све троје је једнако природно.</p> <p>Осуђеник затрепти од  
тала натраг уз Тому и деда Јову.{S} Све троје се стресоше.</p> <p>У онај мах ни један од облака 
исписана.{S} Имао је жену и кћер, а све троје њих беху скромни и ваљани у сваком погледу.{S} У  
авом у повлад.</p> <pb n="45" /> <p>Сва тројица повукоше се у угао, који је најудаљенији од вра 
ди, а Гавран не чека дваред, но једе за тројицу.{S} Досади се то Талијанци, а Талијанке су враш 
 је свакоме мира.” </p> <p>Влада је био тронут, једва се уздржао а да пред лекаром не ижљуби же 
 вашим рукама, али у срцима вашима су — тророге виле.“ И он поче да мисли, мисли...</p> <p>У он 
е свакоме еванђеље, али су вам у срцима тророге виле.{S} Хоћу да идем на суд, хоћу да га дам на 
де.{S} Кад дође кући, оде у кошару, узе троструко уже, покваси га у воду и стаде вијати кукавну 
рило шором:</p> <quote> <l>„Тврда кућа, трошан кров,</l> <l>Доктор пише рецепт нов,</l> <l>Чове 
ало толико земље, да ће залећи и судске трошкове и покрити све потребе дечје.</p> <p>Умирен чек 
S} Кад су се разлазили, жене назаренске трпале се око њега, да му скину перце са одела и намест 
о“.</p> <p>Скупљени људи, жене, девојке трпали су се око Боривоја и руковали се с њим.</p> <p>Б 
са обе стране пута брао туђе кукурузе и трпао их у кола.{S} То дете је онда замењивало човека.{ 
же већма бити.{S} А Назарени фанатични; трпе и — отимају маха.</p> <p>Овде, онде опколеле право 
 ће седети једно до друго за ручком при трпези?{S} Ово није за сахат-два, ово је за век.{S} Тре 
штици проклетој.“ Каже: „Шта би ти дуго трпела, да он тебе гњечи; може ти изгњечити ропац на ус 
 јелте да је брат Лазар у затвору много трпео и много патио?“ ући ће Рахила у реч...</p> <p>Вар 
г и <hi>само због тог</hi> једно од нас трпети вечне муке?...{S} Хулио би Бога сваки онај, који 
"127" /> проповеда:{S} Падни на колена, трпи, страдај, одричи се сваке сласти, не би ли дошао к 
ац ни за крмачу.{S} А Лазар је не коље, трпи да му тамани пилиће.</p> <p>Но за то је та крмача  
аједно и на окупу, не могу лећи...{S} А трпи кукавна доста, нарочито сад.{S} У нашег суседа има 
е сноси, све верује, свему се нада, све трпи.{S} Љубав никад не престаје, па ако ће и пророштво 
, али без украса.{S} Назаренска кућа не трпи накита ни у чем.{S} Где има каквих шара или шарени 
Но Милева је мирна.{S} Без писка и речи трпи, али место ње вриште остале жене у један глас.{S}  
емам, ништа ми не помаже.{S} Љубав дуго трпи, милокрвна је, љубав не завиди, љубав се не велича 
it</foreign>.{S} Ја не знам, како се то трпи?{S} Та те су речи <foreign xml:lang="DE">polizeiwi 
ова скупштина пронашла, да је она доста трпила, попустила је.</p> <p>Сад је Срдан прегорео и њу 
аначише у својој скупштини, да је доста трпила и да је треба избавити.{S} Једном, кад чича Срда 
ико месеци шиљала понуде; она је толико трпила због назаренске вере; о њој је он тако често гов 
не претрпите штете.{S} За што радије не трпите неправде?“</p> <p>Лазар је при читању и тумачењу 
д неће суд, казни ме бар ти“.</p> <p>Та трпљивост пробудила је сажаљење не само у матере и браћ 
 штранге, спасавај коње, те кола, а већ трска је пропала; џаба је.{S} Мој Јова дошао кући, не ј 
ру до вечери посећи две стотине снопова трске“, рече неко гласно.</p> <p>„То имаш право“, прихв 
 у Назарене?{S} Возио по Божићу из рита трску, па се заглави, баш кад је хтео да изађе на друм. 
 осване Божић, ви ћете у рит, да сечете трску, ви ћете по оној магли и зими у рит с вуцима, пре 
ради... да преже коње и да иде у рит по трску, али ако то учини, чича-Срдан ће га убити из пушк 
д.{S} На Божић сви отишли у рит да секу трску, сам остаде Ђока с Јеленом.{S} Јелена му уноси пр 
спитник и г. велики фишкал читав дан по трсци и шевару, прекопали сте рит, па ништа.{S} Господи 
 који учи да постане „фирисеј“, „ђавоља труба“, како то веле Назарени, дотле је младић ушао с д 
ће бити и онај „бик“, звоно, ту „ђавоља труба“, свештеник, ту „црквене батине“, рипиде и чираци 
.</p> <p>„Кад дакле дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемери по зборницама и 
 ја би касала нешто.{S} Кад човек убије труги човек, нега онда <foreign xml:lang="DE">die Herre 
{S} Но само се у то мора уложити велики труд и велика брига, мора се тражити начина, а бој најм 
у је донео Лазар.{S} А уз то је највећи труд полагао око тога, да своје јадне другове обрати у  
ледајте на љиљане у пољу како расту, не труде се нити преду.{S} А ни Соломон у слави својој не  
о народу.{S} Хвала им!</p> <p>Ја сам се трудио, да у овом другом издању мало дотерам језик.</p> 
ром, која је заносила.{S} Истина, он се трудио да изгледа миран, да утиша ту ватру, али је она  
р и Боривоје сами у ћелији.{S} Лазар се трудио дан ноћ, да напуни Боривоја духом назаренским, и 
ај роман, увек сам метао руку на срце и трудио се, да свакоме кажем истину — па ма ме постило о 
, кољи, руши, да дође што пре крај овој трулежи“, а Назаренство <pb n="127" /> проповеда:{S} Па 
, промотрио жиле, видео би, да онде већ трули.{S} Ако је Светозар дошао био до уверења, да се о 
никад сама.{S} Врло природно.{S} Кад се труло почне рушити, неће се зауставити лако, све док не 
а прегнемо свом снагом, да престане ово труло стање, али изволите и ви чинити то исто, јер инач 
н — два... један — два... <pb n="90" /> трч’ брзим кораком... један, два, један, два.{S} Везива 
ка удри на себе пантљике и шаренило, па трч у коло.{S} Скаче као махнита и допушта момку, да је 
, где се мотљају око пластова?“</p> <p>„Трчали да“, каже девојка, „а за што, то ја не могу знат 
/p> <p>Кад га виде деца, да иде улицом, трче за њим и вичу: „Бугер, бугер“, а старије жене га к 
S} Но он полудео, па га пустише.{S} Сад трчи селом и виче: „Људи, браћо, помозите Богу, не дајт 
, гологлав, брзим корацима, само што не трчи... <pb n="223" /> То је Лазар...{S} Носачи га позн 
ло искрвавио бритвом, па зар и за то да трчиш у Јерусалим.{S} Ко још те ситнице рачуна у нешто? 
 xml:lang="DE">polizeiwidrig</foreign>, ту би требала да се умеша власт.“</p> <p>Њен муж, свешт 
оји је повео собом још своја два друга, ту мерник Миловић, ту доктор, све варошани, ту натарош  
pb n="176" /> Ту је ратарка и попадија, ту доктор и ковач, ту неколико гостију са стране, па и  
аренски одбор.{S} Ту је Мирко, ту Тома, ту Лазар, ту још три друга брата, а међу њима и Боривој 
ли бити и места за све.{S} Ту је прота, ту неколико свештеника из места и околине, ту су учитељ 
ела и пева:</p> <quote> <l>„Побегла је, ту жалости нема,</l> <l>Ја ћу мени довести из Срема,</l 
 већ је сазрео и готов за жетву, и гле, ту је већ и жетелац; ето, подигао је срп, да покоси кла 
неколико свештеника из места и околине, ту су учитељи, ту трговци, ту ковач Шандор, а има и нек 
ника из места и околине, ту су учитељи, ту трговци, ту ковач Шандор, а има и неколико ратара.{S 
ерник Миловић, ту доктор, све варошани, ту натарош и ко ће их све побројити.{S} Па онда има и ж 
, ту „црквене батине“, рипиде и чираци, ту „незнабошци и поганици“, Православни, па њима нема м 
а и околине, ту су учитељи, ту трговци, ту ковач Шандор, а има и неколико ратара.{S} Врх тога ј 
“, звоно, ту „ђавоља труба“, свештеник, ту „црквене батине“, рипиде и чираци, ту „незнабошци и  
круге, нове крајеве, а где стане ногом, ту не застаје, но хода, корача, напредује...</p> <p>Бор 
азара назаренски одбор.{S} Ту је Мирко, ту Тома, ту Лазар, ту још три друга брата, а међу њима  
ера.{S} Ту ће бити и онај „бик“, звоно, ту „ђавоља труба“, свештеник, ту „црквене батине“, рипи 
бор.{S} Ту је Мирко, ту Тома, ту Лазар, ту још три друга брата, а међу њима и Боривоје.{S} Бори 
још своја два друга, ту мерник Миловић, ту доктор, све варошани, ту натарош и ко ће их све побр 
 ратарка и попадија, ту доктор и ковач, ту неколико гостију са стране, па и госпођа Здравковићк 
ић Марко ишао, кад је славио крсно име; ту је било шест врсти вина, гајдаш из Шида и да богме — 
и женско, старо и младо. <pb n="176" /> Ту је ратарка и попадија, ту доктор и ковач, ту неколик 
ни да изговоре речи: <hi>Србин</hi>.{S} Ту пре некако питам једног: „Шта си ти?{S} Он каже: „Чо 
земља, све што видимо и „не видимо“.{S} Ту је био понтиски Пилат, пророци, ускрснуће мртвих, па 
е собице, уз које је назидана кујна.{S} Ту стоји Јова Пајинов са женом и двоје деце.{S} Јова Па 
ин муж.{S} Забрањује им њихова вера.{S} Ту ће бити и онај „бик“, звоно, ту „ђавоља труба“, свеш 
ко зна, хоће ли бити и места за све.{S} Ту је прота, ту неколико свештеника из места и околине, 
има — песма.{S} То су сеоске новине.{S} Ту се хвали и куди, узноси и исмева.{S} И против тих се 
ештеника, Светозара, увести у звање.{S} Ту ће бити и прота, па је онда време, да се удеси начин 
о, има доста трезвених, учених људи.{S} Ту свештеник, учитељи, лекар, неколико трговаца, а има  
и дуго по селу причало о тој вечери.{S} Ту су биле рибе од Орида, од оне врсте, по коју је Краљ 
а дупком пуна, милина ти је гледати.{S} Ту је мушко и женско, старо и младо. <pb n="176" /> Ту  
стао се код Лазара назаренски одбор.{S} Ту је Мирко, ту Тома, ту Лазар, ту још три друга брата, 
ао јаје на длану, да их не разбијеш.{S} Ту се не може држати запт.{S} Па онда дође и оно, чега  
вљате од оца на сина?{S} Ево гледајте.“ Ту прота извади из шпага књижицу и из ње слику (фотогра 
 не знаш ни то, а хоћеш да ме уграбиш.“ Ту смо се растали и нисмо се дуго састајали, јер уз бож 
е могли истући, но сте је одмах убили?“ Ту застаде за часак, па продужи: „А шта вам је скривила 
 „Гле, ви сте“, каже, као изненађена, а ту се већ претварала. „Добро дошли.{S} Само кад вас је  
ба жена, читају св. писмо или шапућу, а ту је и Гига.{S} Седи непомично на столици, седи као ок 
 примио је од Мирка општу благајницу, а ту има много и много брига.{S} Па зар он да се брине и  
ели Тома, што пре, док није доцне.{S} А ту нема друга лека, но да га оженимо.{S} Све је бадава, 
Знаш шта, данас ми није нешто добро, (а ту је одма приметила, да не говорим истине) и ја нећу и 
ља са зграде и убије човека“.</p> <p>„А ту ће већ и он допустити, да није жена крива, но зидар  
ојим се путем иде у Јерусалим? — и чега ту није било.{S} Нада је зачуђено гледала, што се њен ч 
а да видимо, шта ће они казати...{S} За ту везу треба и љубави.{S} Апостол Павле у својој посла 
 подне.{S} Кад се она најпре загреје за ту ствар, лакше ћемо с њом...{S} Дакле полако брате, са 
опити.{S} Да ко даје све имање своје за ту љубав, осрамотио би се.“<ref target="#SRP18966_N5" / 
о: „3биља Меланка, како си ти замишљала ту ствар?{S} Ми мушки да се у свему држимо умерености,  
о и она од то доба, није више спомињала ту ствар.</p> <p>Но ако Лазар и није постао свештеник,  
S} Зна он врло добро, колико сам волела ту икону, лепила је и чистила; без мене би давно пропал 
е прописе назаренске.{S} Она је примила ту божју вољу мирно, не само без бола и жаљења, но тако 
оље поднапили, почеће чича Срдан: „Нема ту ништа, мој прико.{S} Све су то празни разговори.{S}  
смеј, него за плач.{S} Ето га, грк Сима ту је, па нека каже, како <pb n="129" /> је испратио са 
ега остаје само — сотона?{S} Погледа на ту мрску кућу и прозоре:{S} Све је мирно, сви спавају.{ 
аде 300 форината из своје благајнице на ту цел, а Светозар је од чланова друштва и од осталих љ 
прекине.{S} Светозар је већ искренуо на ту страну.{S} Каже: „Да је у нами дух јединства а не ду 
} Зар ви нисте наишли у светом писму на ту песму?“ пита га мало после. „Почиње речма: „<hi>О, д 
ео по мало картати, за тим по много, па ту су Цигани, па мамур, те се скоро окануо рада.</p> <p 
, а сваки прави хришћанин треба да чита ту молитву, он је претрнуо.{S} Та је молитва веома дуга 
он се трудио да изгледа миран, да утиша ту ватру, али је она кад кад букнула.</p> <p>Лазарево п 
воју дужност у кући и ван куће, те буде ту дужност савесно испуњавао, онда ће тек доћи бољи дан 
а има и неколико ратара.{S} Врх тога је ту професор Здравковић, који је повео собом још своја д 
земљиште продато другоме, а нико, да је ту подигнута кућа.</p> <p>Шта ће сад?{S} Испрва је мисл 
м.{S} Тако је и било.</p> <p>Но била је ту и друга крупнија ствар.{S} И Јова и Паја Ненини, бра 
 јер кад мало забразди, онда:{S} Шта је ту је.{S} Каже: „Кад дођем кући, биће тако и тако вриск 
ном затвору.{S} Да га питате, од кад је ту, мал’ те не би рекао: од јуче.{S} Њега последњи дога 
ти и с киме се уортачити.{S} Где вам је ту св. писмо?“</p> <p>На ове речи Назарени као да још м 
„тешко се бори са својом крвљу... он је ту крв заћуткао, али, га та борба стаје радости.{S} Но  
 и Боривоју би страх оне ноћи.{S} Он је ту молитву <pb n="21" /> запамтио од почетка до краја,  
 син му је насликао слику и наместио је ту слику — лик очев, с прочеља.{S} Свака од тих слика б 
му је у кратко испричао све.{S} Било је ту пуно свачега, но најглавније је ово:</p> <p>Ђока Сав 
састало друштво добрих људи.{S} Било је ту мушко и женско, старо и младо.{S} У једној омањој кр 
 није главна, долази ко може, главно је ту договор о куповању, продаји и т. д.{S} Тај састанак  
бити прави узрок томе, да Назарени таје ту ствар, кад слично не чини ни једна хришћанска вероис 
х, да ти знаш, како је лопову, кад чује ту песму.{S} Све га нешто диже из кревета.{S} Зна да су 
?“ пита.</p> <p>Он ћути.</p> <p>„Шта се ту цифраш као млада невеста.{S} Кажи ми, колико је врем 
p> <p>„Та какав нечастиви?{S} Шта ми се ту назарениш, шмокљане?{S} Говори ти мени српски.{S} Уб 
е парничи, он јој озбиљно рече: „Да сте ту јерусалимску икону и ви и ваш брат бацили на ватру и 
ије она снага, која беше пре.{S} Ви сте ту снагу потисли, па сте онда — сели.{S} У нашој књижев 
reign> ће убити и штрофовати.{S} Ви сте ту поп, снам, али и ја штогод учила.“</p> <p>Кад чу Сеп 
тако прелеће нека враголија, а сад хоће ту враголију да истисне суморност.{S} Изгледа као небо, 
>Научи нас избегават’, жеље и све грехе ту,</l> <l>Светску мржњу претрпети, верни бити свом Бог 
и каква је туга обузе, кад јој донесоше ту вест.{S} Онемила, скоро окамењена; не рече Боривоју  
Да ко има соколове очи, запазио би кроз ту прашну маглу коњаника, који је добра коња ознојио и  
ом безбоштву, које отима маха,” па се и ту пребацисте, јер осуђујете сваку светску књигу и не б 
војујете само против злих људи, ви се и ту пребацисте, и ко год не мисли о црквеном обреду као  
} Кад се гадите на пијанство, како се и ту не пребацисте, те не забранисте са свим вино, но га  
баци каменом на своју стару веру, осуди ту веру као такву, у којој се мора грешити, онда је вер 
 на који начин ми,</l> <l>Већ к’о твоји ту сведоци да стојима с тобом сви“.</l> </quote> <p>И н 
имо с тога, што они несретни људи, који ту веру верују, убијају сами себе.{S} Од кад сам почео  
„И не треба“, кажем ја, „само кад си ти ту“.</p> <p>„Е видиш, то си врло лепо измислио.{S} Само 
друм, и дођем до њене куће. „Шта ћеш ти ту сад?“ пита ме. „Хоћу да се разговарам с тобом“. „Је  
ородичној несрећи?!{S} Како ће схватити ту ствар и како ће пресудити на послетку?{S} Боривоје ј 
ну: „Иди купи ми дувана, па ме причекај ту, сад ћу ја доћи“.</p> <p>„То је било онога дана, кад 
води Боривојеву бригу. „Па уступићу јој ту бригу“, промрмља у себи.{S} Има доста сиротиње.“ Кад 
оворио...“</p> <p>Лазар је провео будан ту ноћ, сутра дан не изиђе из куће.{S} Већ је и по подн 
као и рај.{S} Кажу, кад је човек гледао ту икону, све су га мрави подилазили од ужаса и милоте. 
од тебе се не тиче месец два дана, него ту игра глава.{S} Ти ниси убио само вашку и мачку, него 
ти оца, немаш матере, немаш браће, него ту гледај, овде, видиш, у моје чело.{S} Ја сам ти отац, 
p>То пиле од ђавола (наопако да је смео ту реч изустити пред његовом „Ленчицом“, већ је зове са 
дило.</p> <p>Мартин брат је дакле ценио ту икону, али би је без сумње уступио сестри, само да ј 
р ту да не иде свет у Назарене?{S} Како ту можете бранити свештеника?“</p> <p>Учитељ Миливој пр 
се у тренутку променило.</p> <p>Тај што ту седи, ни налик на оног Боривоја од мало час.{S} А да 
 изићи на крај са 600 форината?“ Па зар ту да не иде свет у Назарене?{S} Како ту можете бранити 
не.{S} Коло је сотонина мрежа; ко уђе у ту мрежу — пропао је.</p> </div> <div type="chapter" xm 
 која је далеко од мене.{S} Ја гледам у ту слику, лакше ми је души, кад је гледам, љубим је кад 
љи“, вели Јованка.</p> <p>„Море, шта му ту извијаш.{S} Жену мора бранити, јер ако неће жену бра 
ше о њему.{S} А имали су краву, деца су ту краву звала:{S} Џуџа, па је у оно време некако и та  
се предао,“ помисли он у себи, „како ћу ту ја онда помоћи?“</p> <p>А Варвара?{S} Она кад чу свр 
ст, три године дана.</p> <p>Кад Нада чу ту вест, стеже јој се око срца, и суза заблиста у оку.{ 
Чича Срдан једва домили до куће, кад чу ту вест.{S} Одсекле му се ноге.</p> <p>Одмах зове Лазар 
ломљен паде Светозар на столицу, кад чу ту вест.{S} Дуго је ћутао и он, а ћутале су и жене; на  
е село пуно странаца, па је и прота још ту.{S} Но Назарени су знали.{S} Као ватра просу се међу 
 му ваља путовати, а он то лако памти и туви, да га у сред ноћи пробудиш и питаш, изговорио би  
лика срамота по сироту Марту и каква је туга обузе, кад јој донесоше ту вест.{S} Онемила, скоро 
S} Борба против Назарена почела се врло тугаљиво.</p> <p>Светозар се осећао као домаћин, па ма  
илу је отерао њен човек, па је после од туге и умр’о.{S} Она је наследила његово имање, па га ј 
 Бог је дао човеку мелема против бола и туге, за што тај мелем одбијаш?{S} Пусти ојађеном срцу  
рвени и вели: „Ето, шта је:{S} Куд сви, туд и ја.{S} Али кад већ узех ђавола, нисам бар узео ма 
е.</p> <p>„Остави“, каже Тома, „нека га туда, да се мало расхлади“.</p> <p>Срдан иде оним јенде 
водност.{S} Можеш ли ти, кукавче, свуда туда проћи, а да останеш жив?{S} Та, нећеш море ни допо 
утем, а отац је са обе стране пута брао туђе кукурузе и трпао их у кола.{S} То дете је онда зам 
то, ако се од сад поправим и не дирам у туђе“.</p> <p>„Хеј, мој брајко“, вели му Лазар, „с Бого 
или на улици.{S} Од осталих се девојака туђио, ма да су оне и одвише ватрено погледале на њега, 
ихову друштву бити последњи; њега ће се туђити, презираће га, он ће бити нераван другима.</p> < 
ру лежи спас, те се престанемо радовати туђој несрећи“.</p> <p>Светозар извади из шпага завежља 
 Кукољ на њиви могла је које сама, које туђом помоћи поплевити, али Боривоја не мога исправити. 
ка веселост изгуби се, он поста сетан и тужан и не заигра се више.{S} Марта је дозвала и опет л 
, рече јој:{S} Жено, где су они, што те тужаху?{S} Ни један те не осуди?{S} А она рече:{S} Ни ј 
 каже: „Врло је срамно за вас, да имате тужбе међу собом.{S} За што радије не претрпите штете.{ 
Друштво добрих људи чува се парничења и тужби.{S} Кад има спора међу члановима, онда се састави 
 закону не воде политику; они не иду на тужбу против вас, нит гласају уз опозицију.{S} По њима  
S} Нити живе у братству и љубави, но се туже и парниче као душмани.{S} Не обзиру се на речи апо 
свештенике, доктора, учитеље и трговце, тужи им се и иште од њих потписе против својих другова. 
види Бог“, и да се Панти не дозволи, да тужи.{S} И овако је у овај пар доста вреве и метежа у с 
 то?{S} Но опет за то нико не мисли, да тужи Срдана.{S} Милева неће и не сме, отац јој је, а и  
 три дана сигурно отрчала к њима, да се тужи, како ју је Адам бацио на кола и силом одвукао до  
да сад лежи болестан.{S} Панта би да их тужи.{S} А они несретници кажу, чујем бар тако од натар 
га тим радије и слушају.</p> <p>Државни тужилац, који је управо глава окружног затвора, слабо с 
сенка од онога, што беху на почетку.{S} Тужили су се на жене, како су им оне криве, а нису увиђ 
не.{S} Највећа је мука са женама.{S} Не тужим се на наше жене, него на жене, које су се затекле 
 не смем да се тужим, немам права да се тужим“, вели, „он је светац и то је најстрашније.{S} Хе 
 „Ја не могу да се тужим, не смем да се тужим, немам права да се тужим“, вели, „он је светац и  
на лица болни осећај. „Ја не могу да се тужим, не смем да се тужим, немам права да се тужим“, в 
: „Ми, ми“, вели, „ако икако можемо, не тужимо чак ни странога; ако је ко од нас сиромах, те не 
св. писма.</p> <p>Док је Лазар по крчми тужио и оплакивао своју жену, дотле чича-Срдан већ није 
 очи за навек.</p> <p>Боривоје је много тужио за матером, и срећа његова, што се у оно доба нађ 
оривоја пред великог фишкала, (државног тужиоца).{S} Тамо му је и бранилац, кога је поставио су 
и...“ Ето дакле, тај расцеп са кога нас тужите, потребан је за спасеније људства...“ То рече Ла 
ја долази да изрече пресуду; имам много тужитеља, а ни једног заштитника!{S} Не знам шта да рад 
 вечерња свршила, Милева је и опет била тужна, нерасположена, па се завукла у собу.{S} Лазар је 
пита је.</p> <p>Милеви прелети за часак тужни осмех преко лица.{S} Она и свето писмо!{S} Не сећ 
, где затече пуно браће. „Ох, ох“, рече тужним гласом, „видесте ли Боривоја?{S} Тако је био неу 
} У сну му се показује онај црни мачак, тужно мијауче и вели: „Све су ти лекарије забадава, Гав 
> <p>Она подиже главу и погледа га тако тужно, као голубица кад изгуби свог голуба или кад јој  
е да иште.{S} Кад дође Гига, те је тако тужно гледа, дође јој у неки мах, да се њему замоли, ал 
рен стаде јечати, истина тихо, али тако тужно, ужасно, као онај, који хоће већ да издахне, он м 
ом марамом дошло јој лепо лице необично тужно, па и заношљиво.{S} Нешто се такну Боривоја и дођ 
ни друштву на добротворну цел новаца, а тужну или радосну свечаност нека проведе скромно.{S} Не 
Кад је уловио ђавола, немилостиво га је тукао и искао да му поврати ону децу, коју је прождерао 
.{S} Док ниси био Назарен, па кад си ме тукао, као што и остали поштени људи туку своје жене, н 
ко достојанствено.</p> <p>„Шта, ниси ме тукао?{S} Не бијеш ме батином, то је истина, али ми кле 
.</p> <p>„Жено, говори истину, нисам те тукао“, вели Јова некако достојанствено.</p> <p>„Шта, н 
и.{S} Опијао се, па је онда немилостиво тукао не само жену и кћер, но тако рећи и цео комшилук. 
 је бич.{S} У Назарена је обичај, да не туку коња, он сад тај бич потеже на жену.{S} Тома то ни 
ле у старо време право, да сваке суботе туку мужеве.{S} Но ни једна од њих није могла да сачека 
ме тукао, као што и остали поштени људи туку своје жене, нисам ни осећала.{S} Та, лакше би ми б 
му доцније комад хлеба и мало смока, па тумараше по кући.{S} Боривоје није ни дирнуо јела; с уз 
<p>Ова кратка песма била је доста веран тумач јавног мишљења у селу.{S} Огромна већина одбила ј 
n="201" /> гле сад, како се његове речи тумаче.{S} Као да хоће цркву да руши, а не да је подупи 
т за то има учених људи у селу, који му тумаче сва краљевства, пустиње, вароши и мора, преко ко 
му га је и у срцу, увијено у назаренска тумачења.{S} Још му обриче, да га неће заборавити; дово 
м, за тим иде молитва, онда св. писмо и тумачење св. писма, а на послетку опет молитва и опет п 
а је Јово“, пита, „зар си се и ти дао у тумачење св. писма“.</p> <p>„Не стоји нигде писано, да  
неправде?“</p> <p>Лазар је при читању и тумачењу долазио све јаче и јаче у ватру и сад је говор 
рих дела мртва.“</p> <p>Лазар је у свом тумачењу, (код нас би се то казало придика) напао све о 
м мукама, ако смо и погрешили где год у тумачењу светог писма, или ви или други?{S} Зар може то 
кви су нам и данас пастири, брате мој“, тумачи Лазар, „па је ли чудо, што стадо страда?{S} И ка 
у ће да говори у скупштини и како ће да тумачи разна <pb n="228" /> места у св. писму?{S} То је 
" xml:id="SRP18966_C22"> <head>Намигуша тумачи св. писмо.</head> <p>И Лазара је до дна душе пот 
а еванђеље у рукама и сваки га друкчије тумачи.{S} Па који је тај од нас, који сме рећи:{S} Ја  
е у скупштини, чита молитву, еванђеље и тумачи свето писмо.{S} Наша вера не познаје поповска за 
д не чита јавно еванђеља, молитве, нити тумачи св. писма.{S} То може само мушко.“</p> <p>„А за  
устадоше неки да га теше.{S} Варвара је тумачила, да је он болестан.{S} Други су тумачили, да ј 
Па то сте и ви кадгод читали еванђеље и тумачили га?“ пита Јованка.</p> <p>„Нисам.{S} Ја то не  
умачила, да је он болестан.{S} Други су тумачили, да је то због оне његове наглости с чича-Срда 
ш мирнији и веселији но пре.{S} Село је тумачило, да он жали свог јединог друга Стевана, само ј 
 заклањаш за апостола Павла?{S} И ја не тумачим оне речи Христове тако, да се сви ми бринемо са 
а ја нисам налазио потребе, да коме што тумачим.</p> <p>Поред многих ситница почео сам, да проу 
морао читати св. писмо и тумачити га, а тумачио је тако, да су сви били врло задовољни.</p> <p> 
лаву Јаковљеве посланице, па ју је онда тумачио.</p> <p>Говорио је о томе:{S} Какав треба да је 
и друкчије.“</p> <p>Бадава је деда Ваја тумачио тако темељно науку о греховима, није му помогло 
је Боривоја.{S} Читао му је св. писмо и тумачио му га по назаренском схватању.{S} Уз то му је г 
деље онако слободно и против-назаренски тумачио свето писмо, кад беше реч о љубави.</p> <p>Кад  
{S} Спомињете ову и ону главу еванђеља, тумачите је по свом и пронађосте, да треба да презрете  
} Увек ће други и други читати молитву, тумачити еванђеље и изговарати песму, која ће се певати 
рукчије, но је морао читати св. писмо и тумачити га, а тумачио је тако, да су сви били врло зад 
на заповед божју, која се не може криво тумачити и која вели: „Поштуј оца твога и матер твоју,  
ујем“, вели му Светозар. „3а што сад не тумачиш Христове речи онако, како пишу, но се заклањаш  
<quote> <l>„Турнир има жутицу,</l> <l>А туника грозницу,</l> <l>Чак и карнер сузе лије,</l> <l> 
 Он каже: „Човек“.</p> <p>„Али има људи Турака, Срба, Немаца, Мађара. <pb n="132" /> Јеси ли ти 
 непознате људе, којима сам на вашарима турао руку у џеп или им из кола извукао какву ствар.{S} 
ристос за све векове ову значајну реч: „Тури нож у ножнице...“</p> <p>Светозар је циљао на Наза 
исму, онда је најбоље за жену, да оде у Турке.</p> <p>Препирка иде даље и даље, па никад краја. 
} Да наведемо само ове:</p> <quote> <l>„Турнир има жутицу,</l> <l>А туника грозницу,</l> <l>Чак 
Хеј, мој Боривоје, куд си наумио?!{S} У Турској је сад рат, у Азији колера, на мору бура, а у п 
аже: „Ја сам служио у Босни и видео, да Турци држе за велики грех убити псето.{S} Оно је свето  
а она, да пуши свакојака вера, па чак и Турци.</p> <p>„А зар ви нисте наше вере?“ пита га.</p>  
аље, што но реч: „бију Срби, ал’ бију и Турци.“ Што дубље залазе у св. писмо, све се то више ис 
ек, али то не иде, јер хвала Богу нисмо Турци.</p> <p>Код Лазара је помогао наведени лек месец  
срну и паде на колена.{S} У тај зачу се тутањ, као да се поломила таваница и подиже се дебела п 
 „Ево сам вам донела мало дувана“.{S} И туткаше му у руке мали завежљај.</p> <p>„Хвала вами, ко 
S} Хоће, Бога ми хоће, и која жена неће тући мужа, само ако може.{S} Жене су, кико сам слушао о 
е бране, кад их ко нападне.{S} Можеш их тући, можеш чинити с њима што хоћеш, они кажу само толи 
се мили; млад си још, па ти приличи.{S} Туци се, уби, исплатићу те, само се остави Назарена, је 
о своје слабости, али шта <pb n="24" /> ће.{S} Брани се пред људма, како није могао да издржи и 
нце моје, немој!{S} Опет <pb n="226" /> ће да ти отекне ручица и да те глава боли, као пре, па  
ренку, не марим, јер ето <pb n="137" /> ће да ти се угаси ватра на огњишту, нема ко да је упали 
reign xml:lang="DE">in Himmel</foreign> ће убити и штрофовати.{S} Ви сте ту поп, снам, али и ја 
 Карловаца, не зна даљег пута, а бадава ће питати жену на бунару или свињарче на друму: „Кажи м 
ате, да често само од тог зависи, каква ће бити летина.{S} Зрно још није ни изишло из земље, а  
ће у њихову друштву бити последњи; њега ће се туђити, презираће га, он ће бити нераван другима. 
Христос је казао: „Ко нож трза, од њега ће и погинути“.</p> <p>Но не остаде на томе.{S} Подиже  
баба Језекиља!{S} Она је испоручила, да ће сви судови, сви министри (пештански и бечки), па на  
S} Али јест!{S} У његову плану нема, да ће проћи онуда која жена и насмешити се одоздоле на зид 
Орида, али је обећао својим гостима, да ће је до године изнети на сто, па ма знао изгубити глав 
 очију са књиге.{S} Била је сигурна, да ће успети.{S} Кад је свршила, дисала је брзо и тако теш 
 света ватра у њему, поуздање, вера, да ће све добро бити.{S} Само да се та ватра не угаси, мис 
га, мажу га, тару га, али нема наде, да ће се тако брзо предићи.</p> <p>Он је испрва беснио и љ 
раво хтео већ да се врати, кад виде, да ће и женскиње унутра, али се најпосле промисли.{S} Кад  
забранио лулу.“ „Пророк Исаија каже, да ће се безбожност разгорети и отићи ће у дим високо.{S}  
је дуго гледао за њим.{S} Осећао је, да ће се с тим младићем још сусретати у животу, сусретати, 
е носио у наручју у собу, осетио је, да ће је изгубити, те јој учини последњу љубав.{S} Не изус 
 кад станемо једном пред лице божје, да ће он казати:{S} Ви сте крштење у моје име чинили овако 
, опет је за то остало толико земље, да ће залећи и судске трошкове и покрити све потребе дечје 
о врата цркве, но му даје и уверење, да ће он од сваког члана те цркве бити признат за брата, и 
ли Лазар, „обећао је браћи код куће, да ће сутра у вече бити код њих у скупштини, али до сутра  
брата на прагу, а кад јој споменуше, да ће и Варвара отићи Боривоју, онда се савила као оно тан 
ће и како ће.{S} Заверила се у себи, да ће живети само за дете и уложиће сву снагу своју, да на 
о“.</p> <pb n="71" /> <p>„Мислиш ли, да ће казати?“ вели Славна. „Слагаће нам ма шта.“</p> <p>Д 
>Сви су му одобравали и сви обрекли, да ће бити на месту.</p> <p>Дође и та недеља.{S} Свештениц 
<pb n="163" /> изјавити у скупштини, да ће се удружити и постати једно тело, муж и жена.</p> <p 
овне службе, а друго, чули су и они, да ће данас и прота и попови у скупштину, па кад може прот 
{S} Њено материнско срце говори јој, да ће се њен син поправити, сам ће се од себе повратити.</ 
, да је она мене с тим убила и знам, да ће и њу због тога убити Бог“.</p> <p>„Па за што је побе 
влада, онда је зло, али ја се бојим, да ће бити још и што горе.{S} Хајд, видећемо и то.“</p> <p 
 он љутио њу баш сад, кад је дознао, да ће скоро да га усрећи — дететом.{S} И док се парница ко 
н застаде.{S} Дође му у главу мисао, да ће Цвета за извесно отићи у друштво <pb n="196" /> добр 
е, довикнуо јој нешто ружно, обећао, да ће јој поломити све кости, ако му још једном дође у кућ 
је су Боривојева деца, те је обећао, да ће сваких 14 дана доносити Боривоју његову децу.{S} Бић 
лих госпођа. „Светозар ми је обећао, да ће ме данас овде упознати с вама, али видим, да није по 
ћи доста неутврђен, но то је обећао, да ће се клонити својих старих другова и да ће полазити на 
га очи воде.</p> <p>Лазар је обећао, да ће се уљудити, и као да се уљудио.{S} Његов сусед и дру 
м се доближи.{S} У пола је и обећао, да ће у недељу доћи у скупштину, али је још сотона јаки у  
сатирете“.{S} За тим јој је говорио, да ће у скорим данима да постане мати, и да има светијих д 
 куван рак и више пута је изгледало, да ће да рекне нешто, но уздржа се.</p> <p>А кад би после  
 одговорио.</p> <p>„Па хајде рецимо, да ће тим људма Бог платити, кад их ја не познајем.{S} Али 
чу и Боривоје је и приметио и начуо, да ће Јованка да се уда.</p> <p>Неког дана седи Боривоје у 
ни.{S} Нема их много, али се надају, да ће их он устостручити, јер пред њим иде глас велики — к 
оривоје остао сам, а већ му јављају, да ће скорим добити суд.{S} Зову га пред судског старешину 
тражили су пута, па нису нашли. „Ох, да ће само спласнути отоци!“ мислили су у себи...</p> <p>К 
 хајде за мном“.{S} Стоји писано:{S} Да ће пре камила проћи кроз иглино уво, но што ће богати у 
/p> <p>„То је девојка у година, може да ће имати око 30.{S} Њен отац је давно умро и оставио же 
е се клонити својих старих другова и да ће полазити назаренску скупштину; можда ће се тамо још  
 је наша вера права наука Христова и да ће она освојити...{S} Ја стрепим, само од тога, да се т 
а су Назарени пали као у зиму снег и да ће ох у пролеће нестати, тај не познаје Назарена.{S} И  
 осетили, да је ово ћутање најгоре и да ће најбоље бити, да се обавесте.{S} Сутра дан је и дошл 
а, да се жени с ћерком Јелачићевом и да ће за месец дана бити и ожењен и посвећен.</p> <p>До то 
кав разговор; та, тај запиткује, као да ће сутра не само у хаџије, него и у калуђере.</p> <p>Ка 
светио.{S} Руком показује груди, као да ће се на мах растопити од милине.</p> <p>„Шта ти је?“ п 
тозар побледи, он је то схватио, као да ће чути самртну вест.{S} Хвала Вогу није.{S} Али за то  
пи.{S} У један мах је изгледало, као да ће побећи, али само у један мах, јер за тим обори главу 
едочи, да он није као Сима пекар, но да ће допостити до краја.</p> <p>Жао је многима Надиних су 
ладе Иванова било све на миру, али сада ће та кућа да изгуби главу.{S} Влада се опасно поболео. 
азарене врло непријатна тишина.{S} Тада ће устати Лазар.{S} Каже: „У Матејеву еванђељу стоје за 
ће полазити назаренску скупштину; можда ће се тамо још боље утврдити, па како Бог да.{S} У њего 
е као човек, не као свештеник.{S} Можда ће пасти која реч из уста мојих, коју ја као свештеник  
емо питати.{S} Кад му је то вера, ваљда ће је познавати.{S} Ето видиш, казао нам је већ, да не  
ватао се Срдан радо до ње у коло, ваљда ће је послушати. „О, браца Срдане, баш сте нас поплашил 
ри на површини, а кад се та угаси, онда ће се тек видети, да ли се под њом разгорело стабло дрв 
буде ту дужност савесно испуњавао, онда ће тек доћи бољи дани.{S} А свануће нам онда, кад једар 
 само.{S} Ако вам је Тома поручио, онда ће и доћи.{S} Чудим се само да је изостао...“</p> <p>Се 
то имаш“.</p> <p>„Хм, ако је тако, онда ће и од мене бити неки Назарен.“ Но таман продужише Паз 
о <pb n="196" /> добрих људи.{S} И онда ће се она удати по свој придици само за онака човека, к 
да не помешају кад год с нама, јер онда ће за цело бити оно, што си ти предсказивао, биће кукољ 
и међу апостолима, добро је видео, куда ће то одвести, ако се потегне цепидлачење на основу св. 
сто, с које стране ветар дува и од куда ће ударити киша.{S} Али, где су биле његове мисли?</p>  
во, јер сви, који се маше ножа, од ножа ће и погинути“. (Матеј, глава 26., 52. стих).{S} То је  
 је казао: „Ко потеже оружје, од оружја ће и погинути“.</p> <p>Сад наиђоше на Машу свакојаке му 
и да га питају, како да га питају, која ће ићи напред и прва га ословити, па на послетку утанач 
о се Рахила неће наћи у том послу, која ће.</p> <p>„Него“, каже она, „волела би, да он овамо до 
ачити еванђеље и изговарати песму, која ће се певати.{S} Оваку молитву чине Назарени не само не 
евенчану и однеси ме у мрак“.{S} И која ће девојка рећи то?{S} Она у смеју и шали каже: „Нећу“, 
и.{S} Спавај ти, брате мој, мирно, моја ће бити брига, да покажем суду ствар.{S} А ти говори шт 
 ли шта?{S} Да га питамо“.</p> <p>Јулка ће напред.{S} Још из далека стисла је песницу.{S} Та ма 
и начина, а бој најмање помаже.{S} Сила ће дете само још горе подивљати.</p> <p>Овај је разгово 
м на ону страну, камо не треба.{S} Кола ће се изврнути, а овде а онде.{S} Пита се само:{S} Где, 
ријатељи“ и „пријатељице“.{S} Око стола ће узети место „пророци“.{S} Пријатељи и пријатељице су 
{S} Он се на децу и не осврће, а женама ће одговорити или не одговорити: „Види Бог“.</p> <p>Чич 
 Такви ће гледати само на светско, жена ће угађати мужу, а муж ће угађати жени, а ко ће онда уг 
 је тешко одрећи се златног украса, она ће тешко себе победити у крупнијим питањима.“</p> <p>Го 
хваљује на вашем савету и напомени, она ће зацело послушати.{S} У недељу што иде, показаће се т 
ако уђе у кућу, као што је њена.{S} Она ће се привити уз Боривоја, а Боривоја неће ништа већма  
, да сви оду из скупштине кућама, а она ће остати са главним старешинама, пророцима на само.</p 
 тражи код нас побожна, верна друга, па ће у томе најрадије послушати старије, који боље знају  
 треба да су тамо, да их види народ, па ће онда и он за њима.</p> <p>„Пример, пример и опет при 
ити их, јер види Господ њино кајање, па ће им опростити.“ Није дакле ни за какав укор.{S} Позив 
еће бити“.</p> <p>За часак заћуташе, па ће онда Тома започети: „Беда је то велика и не можемо м 
опросте“.</p> <p>Мисли Пера и мисли, па ће се сутра дан умешати, баш кад су Лазар и Боривоје пр 
ну за усне.{S} Тек се кад год смири, па ће рећи: „Иш, не праши Симо; неће од тога бити ништа.“< 
утра ћемо се за дана и тако састати, па ће бити и он мећу нами“.</p> <p>„Онда је све у реду“, в 
и, да види Бог, како ја тебе ударам, па ће и он ударити мене?{S} Хоћеш Бог да ме убије, је ли?“ 
у ону народну реч: „Помози себи сам, па ће ти и Бог помоћи“; заборавили је и осветила им се.</p 
{S} Она је дошла брату неким послом, па ће с њим заједно у скупштину.{S} Лазар је у овај мах от 
" /> умирио и отишао кући и за мало, па ће одвести оданде и Срдана.{S} Водиће га Тома и још дру 
у и попрскати усев гаврановом крвљу, па ће онда жито нићи.{S} Но ако жито и није никло, никла ј 
поручује, да ти сама дођеш по икону, па ће ти поломити кости, а ако му шиљеш поруке и девере, д 
 ћете најбоље пресудити, а моја Варвара ће послушати.“</p> <p>И већ почеше да честитају: „Е, па 
и Лазар није весео.{S} Хајд нека, сутра ће.{S} Но не може да се расположи ни сутра дан, ни прек 
истратор калуђер.{S} Данас дошао, сутра ће отићи, па му је црква обично девета брига.{S} Ја сам 
е данас дан; њезин син не зна.{S} Сутра ће се за столом наздравити и путнику на мору, и трави п 
ћи на дану узнемирује свет“.</p> <p>„Та ће се ствар већ довести у ред“, рече Лазар сувим гласом 
а ћемо видети.</p> <p>„А пријатељ Панта ће им рећи онако на просто: „Ја бих вам казао и саветов 
.</p> <p>Хајд, да се почиње...{S} Прота ће напред, али како су с њиме у друштву женскиње, заста 
S} Мирку је то много, него вели: „Доста ће бити, да их један од нас посаветује.“ А Лазару не из 
дају на њу.{S} Или зар и они слуте, шта ће бити?</p> <p>„Милице, синко“, вели брат Мирко гласом 
се разболео.{S} Никад не зна човек, шта ће га снаћи.{S} Дошао он по вечери мало у крчму и наиђе 
то долазе прота и свештеници, знао, шта ће она господа и госпође, па је смислио, да не чека да  
 ово је за век.{S} Треба да видимо, шта ће они казати...{S} За ту везу треба и љубави.{S} Апост 
ибрала.{S} Али онда јој беше јасно, шта ће и како ће.{S} Заверила се у себи, да ће живети само  
 се госпође згрнуле онамо и чекају, шта ће рећи овај назаренски халаман, који не да онаком момк 
Подигну мобу и испомогну човека.{S} Шта ће мене Назарени да уче, шта је моба, кад је тога у нас 
н стао на сред друма и промишља.{S} Шта ће?{S} Да ли су још и сад они вуци у риту?{S} Или да бу 
ј тешко, да пева пред Боривојем.{S} Шта ће он мислити о њој?{S} Но с друге стране није могла ув 
друге, па се међу собом побисмо.{S} Шта ће рећи народ?{S} И онако нам пребацују доста што шта и 
и се шта му је Господ одговорио?{S} Шта ће ти она шарена трака на бедрима?{S} Она говори против 
е већина, онако ће бити.“ </p> <p>А шта ће бити, ако већина буде сутра прекосутра за то, да се  
чунање, а Петар се и опет умеша. „А шта ће бити онда Лазаре, ако ја одем коме од оних људи, па  
 приљубила уз Лазара, да већ не зна шта ће.{S} Брани га.{S} Каже у својој девојачкој безазленос 
 пречишћавање сврши, онда нека буде шта ће бити, што пре.{S} Не треба доводити верне у искушење 
 она пита откуда нити јој он казује шта ће.{S} За дуго не изговорише ни речи, али се јасно чује 
ана, кад се једе печење.{S} Талијан шта ће, но нуди, а Гавран не чека дваред, но једе за тројиц 
ену, дотле чича-Срдан већ није знао шта ће.{S} Ако тако устраје, мораће цела кућа у просјаке.</ 
 Бог“.</p> <p>Чича-Срдан не зна већ шта ће, час је бесан као сеоски бик, све би да погази, што  
ко, да је ту подигнута кућа.</p> <p>Шта ће сад?{S} Испрва је мислио, да оде до тетке Стане, где 
 <p>Тома се сетио нечега.{S} Пита: „Шта ће нам сад Лазар сам, без Милеве?“</p> <p>Но Лазар је к 
ја се случајно десила онде.</p> <p>„Шта ће ти рећи човек?“ — питала је Марту.</p> <p>„Ништа.“</ 
 Христос рекао, да ко мач трза, од мача ће погинути, па можда и друго шта, али није имао коме.{ 
ву грешника“ : „Ја знам, Господе, какав ће ме страх обузети, кад ми почнеш судити пред лицем ан 
очиње речима:{S} Ја знам Господе, какав ће ме ужас обузети, кад ме почнеш судити пред лицем анг 
} Али не можемо сви у Јерусалим.{S} Бог ће тако исто опростити грехе, па макар се молио или у Б 
хтеде рећи:{S} И ти то мене питаш? „Бог ће те умудрити“, рече на послетку и изиђе.</p> <p>Рахил 
 о ускакању“.</p> <pb n="63" /> <p>„Бог ће њу убити за то.“</p> <p>„А за што си ти хтео бегати, 
/p> <p>Дошла је и она кобна недеља, кад ће Јовић и другови предложити друштву, да се измене пра 
е три недеље и дође повечерње дана, кад ће Боривоје и Варвара, Гига и Милева <pb n="163" /> изј 
ове из Лазаревца, да дођу на славу, кад ће новог свештеника, Светозара, увести у звање.{S} Ту ћ 
S} Зна да су му другови негде пили, сад ће ићи негде у крађу, па зову и њега.{S} Бруји рог на г 
ом као и пре, лагано, бојажљиво.{S} Сад ће да му изреку пресуду.{S} Стале су преда њ, али занем 
на којој је лежао Боривоје.</p> <p>„Сад ће ме убити“, мислио је он у себи; срце му уздрхта још  
ти мушки, с друге стране женске, напред ће „браћа“ и „сестре“, натраг „пријатељи“ и „пријатељиц 
ти, па на послетку утаначише.{S} Напред ће ићи Јованка, јер га она већ познаје, за њом ће Јулка 
у селу, па да не заоштравамо:{S} Господ ће видети — судити и пресудити“.</p> <pb n="110" /> <p> 
ођу напред, а мора доћи то време, народ ће поћи за њима.{S} Ти си ме брате питао, ко ће да почн 
{S} Ако ви доктори не нађете лека народ ће ићи ма и бабама назаренским, да проба“. (Тако је!{S} 
 на 1500 година после Христа, па од куд ће нам се још пре Христа забрањивати пушење?{S} Пушење  
 је осудио суд и кад издржи затвор, суд ће му опростити.{S} Али су га осудили и људи, а они му  
и свечан, да и Срдан и Лазар осетише, е ће да дође до крупних размршаја.</p> <p>„Дуго ми ниси б 
но успаљено, раздражено, да се бојим, е ће та раздраженост прећи већ и на Назарене“.</p> <p>„Шт 
р зачудио.{S} Сваки час је изгледало, е ће малиша да се зграни или да добије дечју болест — фра 
се утиша.{S} У први мах је изгледало, е ће се и Боривоје смирити, али већ у другом тренутку цик 
те.{S} Само кад се једаред упутило, све ће добро бити.“</p> <p>„Упутило се“, каже Светозар. „Он 
вожђе на наковањ, почне промишљати, где ће ударити и окреће га после овамо онамо, док се не рас 
ебало ићи у Лазаревац на скупштину, где ће и Милеву видети, не смеде отићи, би му зло.{S} Отпра 
та већ знала би, како треба.{S} Али где ће да се разговара о св. писму, а да заврне момку памет 
како стоји са оном крвљу и нарави, које ће то дете да донесе на свет?{S} Зар мислите, да се о т 
 коју хоћеш, но му је прописао, из које ће куће узети жену“.</p> <p>Уплео се и брат Мија.{S} Ка 
 а 50 фор. на општу благајницу, из које ће се помагати сироти чланови, ако западну у невољу.{S} 
ош гвожђе на ватри, он промишља, с које ће стране почети, како ће га окренути и где ударити.{S} 
варе најслађи комад, девојку, и пијанке ће код њега нестати, као да си је руком однео“.</p> <p> 
. „Све је свршено“, мислио је, „најбоље ће бити да се убијем“.{S} И би учинио што је наумио, да 
руги изгубе, изгубљено је све.{S} Време ће показати, хоће ли ово наше „Друштво добрих људи“ жив 
ако она страда и бори се за њу.{S} Коме ће се приволети царству?{S} Затворила је очи и — мислил 
. средином њиховом води пут.{S} С једне ће стране седети мушки, с друге стране женске, напред ћ 
ни што не треба, и ја ћу умрети... мене ће изнети на гробље, уз твога оца“.</p> <p>Од ото доба  
ор.{S} Крчмара су придобили за себе, те ће се тамо састајати.{S} Тамо им стоји књижница, тамо и 
ква добра; сваки час беше јој горак, те ће бити и задовољна и захвална, ако уђе у кућу, као што 
ини у Карловце; ја ћу ти дати писмо, те ће те сам св. патријарх исповедити и причестити.“</p> < 
изволите и ви чинити то исто, јер иначе ће бити: „Марко гради, вила разграђује“.{S} У овом прав 
лазити, да се исплачем сваки дан, лакше ће ми бити.“</p> <p>Домаћица Јелена је још оног вечера  
на светско, жена ће угађати мужу, а муж ће угађати жени, а ко ће онда угађати Господу?{S} Апост 
ек пред очима красота телесна.{S} Такви ће гледати само на светско, жена ће угађати мужу, а муж 
анас протопрезвитер у звање.{S} У цркви ће бити свечана служба, па прангије, придика, а стари љ 
авањима у школи.</p> <p>Здравковић први ће почети, а и право је.{S} Његова је то мисао, а после 
пају и поцепаће вас и биће првака, који ће вас срамотити и биће стада кужнога и свега осталог,  
њује пушења оним својим члановима, који ће га умерено уживати.“</p> <p>Светозар је тешко приста 
н је Бога сматрао као строгог оца, који ће нам једаред страшно и немилостиво судити.{S} За то г 
досуди, само га је мучила мисао, шта ли ће он, кад се ослободи Лазар?{S} Губи учитеља, а губи у 
рану и дао се у крупне мисли.{S} Шта ли ће он?{S} Читаву ноћ није могао да заспи, но све једнак 
и беше немир и незадовољство.{S} Шта ли ће свет рећи?{S} Шта ли Назарени?{S} Било би му најмили 
ико не трепће.{S} Свак очекује, како ли ће да почне и о чему ће да говори.</p> <p>И паде реч са 
и опет стрмоглави.{S} Боже мој, како ли ће се свршити?</p> <p>Кад Гиги споменуше о Милеви, он с 
р да придобије на своју страну, како ли ће остале?{S} Јованка је отишла пре Светозара, а он и с 
оже бити, да баш и неће ништа рећи, али ће тим више мислити.{S} Није ти доста друге несреће, ск 
 вришти данас без потпоре и помоћи, али ће Бог платити и Милеви, што тако учини са мном.{S} То  
 си се“, каже, „врло си се угрувао, али ће проћи.“</p> <p>„Никада!“</p> <p>Лекар и опет пипа ре 
еваривши се постаде преступачна.{S} Али ће се спасти рађањем деце, ако остане у вери и љубави и 
 нема ручка, нема вечере без шљива; или ће их изести суве иди куване, компот уз печење.{S} Они  
е једно, хоће ли земљу сажећи сунце или ће је оросити блага киша?{S} Ви добро знате, да често с 
е ли после овога тврдога сна устати или ће се окренути на другу страну, да даље спава, то ће се 
брих људи“ живети само у приповетци или ће га прихватити сва наша места, сав народ наш.{S} Ко ћ 
м нашом добром женом,“ мисли Тома, „или ће пропасти.{S} Он се успалио за Цветом.{S} Треба журит 
ваш број нарасте у милијуне и међу вами ће устати многи и многи да цепају и поцепаће вас и биће 
досте, из једне куће изиђосте, па једни ће на молитву овамо, други онамо.{S} Кад осване Божић,  
 Они су, са којих долазе саблазни и они ће се казнити.</p> <p>И узе да чита оне господње речи,  
огу тражити бољих и поштенијих људи; ти ће ме избегавати као кугу, а ако се помешам у моје стар 
Од Лазаревца је Дунав доста далеко, ићи ће дакле у Ф. као у госте и тамо ће крстити Варвару.{S} 
госте и тамо ће крстити Варвару.{S} Ићи ће Тома, Боривоје и деда Јова, јер је Мирко у последње  
које се губи, искорењиваће даће — а ићи ће на то, да се при свечарима, свадбама гаји умереност. 
о залутасте већ до сад, а то лутање ићи ће све даље и даље, све дубље и дубље.{S} Растависте де 
авештавају народ, а сутра, у недељу ићи ће сви скупа у назаренску скупштину, да Назарене онде о 
ке, једва шапућу, тек ова или она прићи ће ком брату или пријатељу и скинуће му перце с рукава, 
 да хоће да олакшају души својој; отићи ће у Јерусалим и причестиће се над гробом Христовим.{S} 
обући ни провести ни запевати.{S} Отићи ће она својој кући, доста јој је комедије.{S} Само још  
, да ће се безбожност разгорети и отићи ће у дим високо.{S} И пушење је дакле безбожност, хасне 
и рекли, ако је нами потребно, испомоћи ће нас“.</p> <p>„Добро је, кад су се само упутили“ вели 
н, јер је мислила:{S} Од пића је, проћи ће.{S} Но не прође.{S} А кад трећи дан посла по лекара  
 па вели: „Само му не попуштајте; проћи ће.“ Каже: „Ко хоће да добије масла, тај мора млеко да  
И Лазар му приђе и умириваше га. „Проћи ће.{S} Велико је искушење било“, каже му.</p> <p>Само ј 
затвору много трпео и много патио?“ ући ће Рахила у реч...</p> <p>Варвара је увек и увек говори 
и рече доста гласно: „Таман, свештеници ће му умити цело седо, а он не уме да умије своју рођен 
 узео најскупљег, јер као што рече, тај ће за цело бити и најбољи.{S} Ма да се Лазар није молио 
бави“, каже он, „еванђеоске љубави, тај ће део те љубави пренети и на жену.{S} Та, ми смо дужни 
д не чини један, него више њих.{S} Увек ће други и други читати молитву, тумачити еванђеље и из 
 га виде на улици са женама.</p> <p>Тек ће да буде 9 сати, а ето им у двориште баба-Стаке.{S} М 
ри јој, да ће се њен син поправити, сам ће се од себе повратити.</p> <p>Тако дође и Божић.{S} О 
р што год се ти више увлачиш у зло, тим ће све боље и суд видети, да си луд.{S} А луди нема суд 
рост, а што му се већма доближујеш, тим ће те пре и ујести.{S} Ето“, каже мужу, <pb n="180" />  
Јованка, јер га она већ познаје, за њом ће Јулка, а на послетку Славна.</p> <p>„Добар дан“, заб 
 по трску, али ако то учини, чича-Срдан ће га убити из пушке као врапца.{S} Сад је да богме лег 
њи; њега ће се туђити, презираће га, он ће бити нераван другима.</p> <p>Отворите сад таком чове 
окуша лепим, а ако му се изда икона, он ће и доплатити нешто.{S} Тај човек је доиста мислио, да 
е могнете пружити ви, учени доктори, он ће тражити спаса код назаренских баба.“</p> <p>Но какав 
>„Није“ вели Јованка. „То је роб.{S} Он ће увек радити код нас, кад год буде посла.“</p> <p>Јул 
 и људи, а они му неће опростити.{S} Он ће у њихову друштву бити последњи; њега ће се туђити, п 
е, па му је онда чисто лакше.</p> <p>Он ће Милеви.{S} Мора!{S} Као што снага месечева вуче месе 
. „Не иде нико за њим“, мислила је, „он ће за цело над дететом направити знак крста“.{S} Тако ј 
аренство за тако опасно.{S} Назаренство ће брзо нестати и остаће о њему у нашем народу само пос 
ине“, каже, „ако то спроведете, Српство ће вам подићи споменик“. (Хтела је да рекне, ми жене ће 
друштво поквари и доброг, добро друштво ће да поправи и рђавог.“</p> <p>„Имаш ли ти таква друшт 
им, да само буде што више чланова, него ће се бринути, да ти чланови буду поуздани, те да могу  
 да Боривоје неће дочекати недеље, него ће доћи Лазару што пре може, а то је управо — сад.{S} Ј 
 чека да господа нападну Назарене, него ће он напасти њих.{S} Тактика је била доста вешта и — и 
ја умрем, а остала деца остану мала, ко ће да прихвати кућу?{S} Нек Лазар само оре и сеје, а ка 
м на сред порте довикнуо: „Хо, људи, ко ће да вам учини по вољи?!{S} Сад вам <pb n="105" /> је  
ћи за њима.{S} Ти си ме брате питао, ко ће да почне?..{S} Ја мислим да почнемо ми, који смо овд 
ти сва наша места, сав народ наш.{S} Ко ће да загледа у будућност?!“</p> <p>Очи му се по мало н 
мо <pb n="160" /> као да се пита:{S} Ко ће седети једно до друго за ручком при трпези?{S} Ово н 
о прескочи ограду и јурне у свет?{S} Ко ће онда робити место њега?“</p> <p>„Неће ни бегати, не  
ађати мужу, а муж ће угађати жени, а ко ће онда угађати Господу?{S} Апостол Павле вели нам:{S}  
, само да будем што пре готова.{S} А ко ће носити онаке клипане око крстионице!“</p> <p>„Код на 
Ето је са свим подивљала“.</p> <p>„А ко ће жену неверкињу посаветовати, кад је поседне сотона?“ 
н неће више устати, да се покаже, па ко ће данас да пресуди, ко има право?...{S} Ја ћу да ти ка 
 у вече много јести“, каже она, „а и ко ће се сад пузати на таван?{S} Сутра, децо.“</p> <p>Но у 
у доктор, све варошани, ту натарош и ко ће их све побројити.{S} Па онда има и женскиња.{S} Жене 
ати нас до бољих времена“.</p> <p>„И ко ће то да почне“ пита Лазар, „да ли онај ваш православни 
а га Светозар свакојако умирује, али ко ће Срдана умирити.{S} Назарени га знају, па се побојава 
асла, тај мора млеко да — бије.“ Али ко ће да бије тако мало дете?!{S} Не могу, тешко ми је.“ И 
ати, шта му је на срцу.{S} Не мари, ако ће овог часа примити Бог душу његову...</p> <p>Гости се 
ветозар до књиге и науке, не марим, ако ће учити и за проту“.</p> <p>Домаћица Срданова, Јелена, 
нде посрне.{S} Гомила га погази.{S} Ако ће што да се учини — може се само у друштву.{S} Данашње 
ати, језици ако ће умукнути, разума ако ће нестати“.</p> <p>Љубав је била, која је подсетила и  
рпи.{S} Љубав никад не престаје, па ако ће и пророштво престати, језици ако ће умукнути, разума 
еку недељу дана пустиће га кући, па ако ће да се поправља, крајње је време.{S} Ноћу се ди и теш 
 отпао, Мирко остарео, малаксао, па ако ће и Боривоје да буде само на броју, онда је Тома сам.{ 
ако ће и пророштво престати, језици ако ће умукнути, разума ако ће нестати“.</p> <p>Љубав је би 
плаве димове и мисли, мисли.{S} Тек ако ће одговорити домаћици реч-две, а често је тако задубље 
о опарен.</p> <p>Натарош не знаде, како ће овима да се наодговара, но само вели: „Подајте Богу  
и нису Назарени, али хоће да виде, како ће испасти оно, што је рекао јуче професор Здравковић:  
в будући живот.{S} Заносили су се, како ће они вредно упоредо обрађивати њиву народну и како ће 
промишља, с које ће стране почети, како ће га окренути и где ударити.{S} Па кад га положи на на 
Он је у друштву добрих људи рекао, како ће скромност у оделу и умереност у свему учинити, да ни 
примите пушке.{S} Промислите само, како ће наш краљ живети без војника?“</p> <p>Неко му рече: „ 
ко крвавој породичној несрећи?!{S} Како ће схватити ту ствар и како ће пресудити на послетку?{S 
упштину буџом, да дели мегдане.{S} Како ће се свршити то?{S} Но опет за то нико не мисли, да ту 
 да се такви после не успаљују?{S} Како ће гледати на красоту душе, ако им је увек пред очима к 
а или да говори о њима.{S} Та да и како ће.{S} И она се задуби у мисли...</p> <p>Кад се вратио  
 Али онда јој беше јасно, шта ће и како ће.{S} Заверила се у себи, да ће живети само за дете и  
 о чему ће да говори у скупштини и како ће да тумачи разна <pb n="228" /> места у св. писму?{S} 
и?!{S} Како ће схватити ту ствар и како ће пресудити на послетку?{S} Боривоје је стрепио од тог 
 упоредо обрађивати њиву народну и како ће Јованка помагати Светозара у његову тешком послу.{S} 
еш ли?“</p> <p>„Ове недеље не знам како ће ићи“.</p> <p>„Да му се узајми из опште благајнице“,  
{S} Гласаће се и где буде већина, онако ће бити.“ </p> <p>А шта ће бити, ако већина буде сутра  
м скрштених руку. „Како Бог хоће, онако ће бити“, говорили су испрва, а после кад дође смрт на  
о та седморица онда суде и досуде, тако ће бити.</p> <p>Но таман је та ствар била у току, кад с 
д баба Стака добије згодну снају, тешко ће проћи месец-два дана, а да и она не повери.{S} Сви в 
ен чекао је Боривоје суд; радо и весело ће издржавати, што му се досуди, само га је мучила миса 
е Милеве, коју он и не познаје.{S} Тамо ће затећи и њу; она му је кроз толико месеци шиљала пон 
а идем у Јерусалим, мислио сам:{S} Тамо ће ми одлахнути, но Бог је наредио друкчије.{S} Доспео  
о, ићи ће дакле у Ф. као у госте и тамо ће крстити Варвару.{S} Ићи ће Тома, Боривоје и деда Јов 
 Богу, а онај сити не мари гладнога, но ће га, ако само може, одмах после службе преварити.{S}  
меновати, тако далеко није смео ићи, но ће га опоменути и изобличити онако из далека.{S} Дуго ј 
ј је комедије.{S} Само још једно, једно ће само да покуша.{S} И поче да спрема своје ствари, па 
 томе, неће оно што је неприродно и оно ће победити, окрепити нас и одржати нас до бољих времен 
ећени су људи мало застранили, на скоро ће се вратити и сами.{S} Иначе он држи, да његов пријат 
нути на другу страну, да даље спава, то ће се временом показати...“ За тим загушним гласом дода 
било је сложно од петка до недеље, а то ће рећи, док Криста није дознала, да је њен Пера био у  
еда у проту, али прота не почиње, за то ће он.{S} И поче: „Браћо моја!“ Но прота га ухвати за р 
зарева, а и глас му је такав.</p> <p>То ће бити Светозар, брат Лазарев, помисли Боривоје, јер ј 
рих људи“ у највећем цвету?“</p> <p>„То ће време показати“, вели Светозар озбиљно.</p> <p>„Јер  
огу, а оно друго доцније“.{S} Хајд, што ће неко од њих да ме млатне, нек му је Богом просто, за 
 Боривоју не рекоше ни речи о оном, што ће се расправљати у тој седници као најглавније.{S} Кад 
инило.</p> <p>Тада се догоди нешто, што ће да обрне целу ствар.</p> <p>Било је некако у очи Бож 
ре камила проћи кроз иглино уво, но што ће богати ући у царство небесно.{S} И шта пише у еванђе 
" /> ствар била је овако:{S} Пре но што ће Мојсије изићи пред лице божје, да на Гори Синајској  
ју и оговарају ме.{S} Нека их бабо, бар ће се мирније молити Богу.“</p> <p>„А зар Назарени не п 
нема ни речи.{S} Лазар је рекао: „Ствар ће се та довести у ред“, и одбор њихов, старији људи, у 
о за доба Христова, а ви не палите, зар ће због тог и <hi>само због тог</hi> једно од нас трпет 
оји су отворено говорили: „Поп-Светозар ће нас под мантијом одвести у Назарене.{S} Дакле и да б 
сад иде, не може се и то признајем, јер ће се за кратко време извући имање из руку наших, поште 
бити пример осталима.{S} А добар пример ће онда и оне слабије и несталније окренути.</p> <p>Све 
, а он је сиромах.{S} Славку Сувачареву ће дати из опште благајнице 40 ф. у зајам, да богме, бе 
а он је болестан.</p> <p>Триви Аршинову ће заједнички оправити кућу, јер иде зима, прокисава, а 
 по противном.</p> <p>Скупштина, у коју ће да оде Лазар с Боривојем, има с улице две мале собиц 
дуго без речи и покрета.{S} На послетку ће рећи Тома: „Сиромах Боривоје!{S} Заговорио се с Варв 
н се озбиљно збунио.</p> <p>На послетку ће он први почети. „Које место читате у св. писму?“</p> 
ти краде нити убија?</p> <p>На послетку ће рећи Јулка скоро шапатом: „Знате ли шта?{S} Хајде, д 
 Па зар он да се брине и о томе, о чему ће да говори у скупштини и како ће да тумачи разна <pb  
к очекује, како ли ће да почне и о чему ће да говори.</p> <p>И паде реч са амвона: „Врату нож с 
муж.{S} Забрањује им њихова вера.{S} Ту ће бити и онај „бик“, звоно, ту „ђавоља труба“, свештен 
еника, Светозара, увести у звање.{S} Ту ће бити и прота, па је онда време, да се удеси начин, к 
са зграде и убије човека“.</p> <p>„А ту ће већ и он допустити, да није жена крива, но зидар или 
 знају да покрену нова разговора, одмах ће питати ма које од њих: „Шта читате из св. писма?“ —  
 код нас запне говор, лако је.{S} Одмах ће једно ма које запитати: „Где сте били у последње вре 
S} Зна ли он ко су то „Бугери“, и одмах ће ти казати.“</p> <p>„3ар Бугери?“ пита Боривоје чисто 
азаренство престаће у један дан.{S} Њих ће обарати само онај, ко буде радио на том, да се попра 
 ко умре, долази опет — трговина; новац ће пресудити, хоће ли га огласити мало или велико звоно 
вор и забравили за њим врата, било је у ћелији још два сужња, и то ратара.{S} Један је био круп 
атвора, били су Лазар и Боривоје сами у ћелији.{S} Лазар се трудио дан ноћ, да напуни Боривоја  
зо смислила. „Боже мој“, каже, „па њега ћемо питати.{S} Кад му је то вера, ваљда ће је познават 
на није онда пазила на то.</p> <p>„Кога ћемо да питамо?“ вели Славна.</p> <p>Јулка је брзо смис 
е, „куд вучеш те узде, зар не видиш, да ћемо право у Дунав...“</p> <p>Боривоје се освестио.{S}  
о стоји ствар, зар ти доиста мислиш, да ћемо ми горети у вечним мукама, ако смо и погрешили где 
јемо место у цркви и још мало треба, па ћемо почети продавати и вечно блаженство, као оно калуђ 
што преде тамо иза банка, Него кажи, па ћемо видети.</p> <p>„А пријатељ Панта ће им рећи онако  
тра пред вече остаће код мене.{S} Сутра ћемо се за дана и тако састати, па ће бити и он мећу на 
га још пољуби и поутеши....{S} Хеј, шта ћемо, шта ћемо.{S} Види Бог.“</p> <p>Милева је ево већ  
уби и поутеши....{S} Хеј, шта ћемо, шта ћемо.{S} Види Бог.“</p> <p>Милева је ево већ четврти пу 
по мало хвалисања и фарисејства.{S} Шта ћемо, ако од свију нас можда ни један није у свему добр 
у те“, каже она, „и три минута, али шта ћемо јуначе, ако и онда ништа не буде!“ Ја нисам ништа  
{S} Ми сви много губимо у њему, али шта ћемо, била је божја воља...“</p> <p>Деда Јова и Варвара 
огом просто, заслужио сам...{S} Али шта ћемо, ако оде жандарима, па ме прокаже.{S} Зар опет да  
у и пристаде уз Мирка. „Види Бог“. „Шта ћемо с Гајом Павловићем?“ пита Лазар.</p> <p>Тај Гаја П 
огрдну реч у устима, јер иде време, кад ћемо се љубити с њима.{S} Зауставите подигнуту руку, је 
вите подигнуту руку, јер иде време, кад ћемо их загрлити њом...“</p> <p>Придика се није баш осо 
е до сад било, било је, опрости.{S} Сад ћемо братски, у слози и љубави.“</p> <p>И било је сложн 
 споменик“. (Хтела је да рекне, ми жене ћемо подићи споменик, али се угризе за језик и преврну  
е она најпре загреје за ту ствар, лакше ћемо с њом...{S} Дакле полако брате, само полако и смот 
а право му је и оно, што је криво. „Или ћемо га оженити с каквом нашом добром женом,“ мисли Том 
уделом браћом, морамо бити једно.{S} Ми ћемо их освојити обавештењем, примером, пожртвовањем, љ 
то омиљен међу вернима.{S} У осталом ми ћемо га још боље познати у току ове приповетке, а Лазар 
звио те мисли и завршио је придику. „Ми ћемо опет бити једно с нашом заблуделом браћом, морамо  
мах на памет, он само хукну и рече: „Ми ћемо пропасти обадвоје.“ И онда занеми.{S} Милева је об 
бирати ни председника ни перовође, него ћемо да се поразговоримо као да смо код куће.{S} Школск 
да плаћамо попа.{S} То је много.{S} Ако ћемо да смо Назарени, не треба нам попа.</p> <p>Све ово 
једно говорио, а друго творио?{S} И ако ћемо тако, онда будимо искрени.{S} Немојмо да се вадимо 
 то, да се не би успаљивали.{S} Али ако ћемо се и уз жену успаљивати, онда је зло у две руке.{S 
Шандор ковач баш показао.{S} Каже: „Ако ћемо метнути руку на срце, мора нам поглед пасти на жен 
е: „<hi>Сине, твој сам</hi>!...{S} Тако ћемо покушати, тако морамо покушати, бар нећу бити отпа 
ар и данас их нема, пропале су.{S} Тако ћемо мал’те не проћи и с Назаренима, ако се добро не по 
е лако прима и ми то примисмо.{S} Добро ћемо ваљда после, не знам.{S} Тек у нас данас није добр 
иге те није, за то нема суда, а за жену ћемо се већ разговарати.{S} Ти си, братко мој, био луд, 
 крчми, под дудом, где се тако пријатно ћерета уз чашу-две пива.</p> <p>Мал’, мал’, па се Лазар 
Бог“.</p> <p>У Јелачића била и јединица ћерка, Јованка.{S} Девојка није баш необично лепа, али  
роди син, а за тим, кад му се роди опет ћерка.{S} Но то јој се на послетку ваљда само тако учин 
и код врата и рече јој: „Уми се најпре, ћерко; овде ти белило није потребно; <pb n="177" /> Бог 
векрва одговарала од тога. „Болесна си, ћерко“, каже, „болесна телом, па нећеш имати снаге, да  
а. „Ваљда што нисам Назарен?{S} А ја ти ћерко због те твоје крмаче не одо у „бугере“, па ма она 
ран у Лазаревцу за пароха, да се жени с ћерком Јелачићевом и да ће за месец дана бити и ожењен  
о вам се зове <pb n="115" /> син?{S} За ћерку сам чула, да се зове Нада.{S} Врло лепо име“.</p> 
 ићи у друштво.{S} С тим <pb n="205" /> ћете ви лакше продрети с вашим предлогом.“ Она ме је за 
ко му онде црв подгризао жилице, бадава ћете доцније плевити и неговати.“</p> <p>Док је лекар о 
каже Рахила, „ја сам за цело држала, да ћете се у нашем селу настанити.{S} Таква два пријатеља  
о, браћо моја, али ми прво обећајте, да ћете ме послушати“.</p> <p>„Не може то бити“, вели неко 
ара Боривоје.</p> <p>„Отац је казао, да ћете радити код нас, докле вам год не изиђе време.{S} П 
као му:</p> <p>„Ја сам увек говорио, да ћете ви победити.{S} То сам отворено казивао и господин 
 <pb n="145" /> моја, да залутасте и да ћете се без пастира и вође са свим изгубити.{S} Спомиње 
ди тамо.{S} Лазаре, неће проћи дуго, па ћете и ви бити тамо.“</p> <p>„А зар ви мене држите за д 
ра ономе који је у вашој утроби, а мира ћете му дати онда, кад се и сами смирите”.</p> <p>Лекар 
јеву? „Не брините се за живот свој, шта ћете јести или шта ћете пити, ни за тело своје, у шта ћ 
ло, кад би вас било на милијуне?{S} Шта ћете онда, ако дође дан, да би мали број ваљаних требао 
јимо“.</p> <p>„А неће ли побећи?{S} Шта ћете онда, ако прескочи ограду и јурне у свет?{S} Ко ће 
е за живот свој, шта ћете јести или шта ћете пити, ни за тело своје, у шта ћете се обући.{S} Ни 
 шта ћете пити, ни за тело своје, у шта ћете се обући.{S} Није ли живот претежнији од хране и т 
а, овај, хтела сам да вас питам:{S} Кад ћете кући?“</p> <p>„Имам још скоро две године.“</p> <p> 
м човеком још сад, бар овлаш, а доцније ћете га често сретати у овој приповеци, — он је тај, ко 
о, други онамо.{S} Кад осване Божић, ви ћете у рит, да сечете трску, ви ћете по оној магли и зи 
жић, ви ћете у рит, да сечете трску, ви ћете по оној магли и зими у рит с вуцима, пре с њима, н 
е, „ја у томе нећу ни ово ни оно.{S} Ви ћете најбоље пресудити, а моја Варвара ће послушати.“</ 
 на поле.{S} Ја ћу је радити добро и ви ћете боље изићи на крај, но да је дајете под аренду.“</ 
а тим дође Боривоју.{S} Пита га: „Да ли ћете ви страдати што у вашој вери, ако ја будем певала? 
се усолидио и нико више не пије.{S} Или ћете почети ви учењаци, који сте били онда код Малића н 
ску...{S} У свима тим приповеткама наћи ћете, где се с планом, промишљеном намером исмевају људ 
зао: „Носите бреме један другога и тако ћете испунити завет Христов“, рече девојка.</p> <p>Бори 
цимо:{S} Хоћу да живим и радим по своме ћефу, а даље како било; не тиче ме се...“</p> <p>Здравк 
лупаним зидовима, онда се може рећи, да ћеш назаренску скупштину у већим местима познати по про 
тол Јаков, да је језик немирно зло и да ћеш пре бубе и звериње припитомити, но њега“.</p> <p>„Ш 
 је могао од тебе отац захтевати, ваљда ћеш се сетити.{S} Ја ћу се молити Богу да се сетиш, јер 
у издржати, морам побећи“.</p> <p>„Куда ћеш бегати?“</p> <p>„Оцу“.</p> <pb n="57" /> <p>„Немаш  
 одмах сам мислио.{S} Али кад ниси, шта ћеш онда у Јерусалиму?{S} Слушај ти мене, како иду те с 
авно, оно је била друга ствар.{S} А шта ћеш ти?{S} Што си за свога детињства овом разбио главу, 
ђем за друм, и дођем до њене куће. „Шта ћеш ти ту сад?“ пита ме. „Хоћу да се разговарам с тобом 
его му даје и друге савете.</p> <p>„Шта ћеш ти радити“, пита он Боривоја, „кад залуташ у пустињ 
е, ти нит што знаш, нит видиш.{S} А ког ћеш беса и видети, кад се не мичеш из кошаре, но завезу 
 с постеље, а око подне — умрла.{S} Кад ћеш ићи, сешо?{S} Треба ли да чекам?“</p> <p>Марта се п 
 и дође ти време крштењу, од самог себе ћеш разумети, што ти буде потребно“.{S} А странцу кажу: 
“, вели лекар Светозару, „код моје жене ћеш извесно пропасти, ако мислиш с неба па у ребра као  
несе.{S} Ниси још пропао, домаћине, али ћеш пропасти и за то ти не дам новаца у зајам.“</p> <p> 
ћин. „Ниси пропао“, вели грк Сима, „али ћеш пропасти“. — „За што?“ — „Хајд на таван, па да ти п 
олази ново и још веће зло“.</p> <p>„Али ћеш бар спасти душу, а ако остане по старом, губиш и те 
био девојку без њене воље, на силу, или ћеш умрети.“ Ја нисам хтео да лажем и једва ме махнуше. 
онако крвава испитују.{S} Кажу ми: „Или ћеш казати истину, да си уграбио девојку без њене воље, 
и суда, јер ако се потегне та ствар, ти ћеш настрадати.{S} Зар мислиш, да је теби слободно затв 
ш пред тобом, јер се и тебе тиче.{S} Ти ћеш судити и пресудити данас међу нами.“</p> <p>Глас, к 
 ти по њега у каквом вашем послу.{S} Ти ћеш се после мало задоцнити и ја ћу говорити с њиме“.</ 
ражиће он добро Светозару чорбу.“ „И ти ћеш Светозара да напустиш?“ пита ме она љутито. „Зар је 
ш.{S} Подај онолико колико можеш, друго ћеш вратити други пут.{S} Главно је, да признаш људма ш 
да би ти могао постати Назарен, јер ако ћеш тако, ниси далеко од нас“, одговара Лазар.</p> <p>„ 
весно, као да је написано.“</p> <p>„Ако ћеш искрено да се покајеш“, вели му Лазар, „не смеш се  
 али од злочесте жене не можеш.{S} Како ћеш да бегаш из своје куће?{S} Како ћеш да не будеш с о 
ако ћеш да бегаш из своје куће?{S} Како ћеш да не будеш с оном, с којом си везан?{S} Лепа реч н 
у св. писма, које ти је у рукама и тамо ћеш наћи у књизи проповедника, да „свему има време.{S}  
/p> <p>„Друже“, рече му лекар, „најбољу ћеш утеху <pb n="215" /> наћи у раду своме.{S} Кад и не 
, па да те и не суде.{S} Али и без тога ћу те опростити беде.{S} Ти си се у својој лудој глави  
е наука.{S} Него ви за цело мислите, да ћу вам остати дужан, кад ми доносите по две по три.{S}  
евенчана.{S} Ти немаш мужа.{S} Знај, да ћу те пре убити, но оставити овде.{S} Полази!...“</p> < 
ала се као мачка, док нисам обрекао, да ћу ићи по подне у друштво и бранити стара правила, а да 
опет у затвор.{S} А ти ми показујеш, да ћу тек онда робовати, ако постанем Назарен.{S} Па шта м 
у друштво и бранити стара правила, а да ћу још пред ручак изјавити учитељу Јовићу, да Меланија  
 овде могу без луле, јер не дају, ваљда ћу моћи и на пољу.{S} Али како ћу са исповешћу?{S} Пре  
 жену само три године дана робије, онда ћу ја сутра убити и моју.“</p> <p>Дође и други па и тре 
ко, које си посисао, вели му ђаво, онда ћу и ја избљувати децу.{S} Св. Сисоје се помоли Богу и  
о добијеш због тога макар пола сата, ја ћу робовати за тебе.“</p> <p>Боривоје слуша, па чисто н 
 Ма отишло и два и три фртаља земље, ја ћу те исплатити.“</p> <p>Лазар само махну главом.</p> < 
 нико замерити.{S} И ако се сложите, ја ћу говорити баба-Стаки, а брат Мирко Милеви“.</p> <p>Бр 
ке му обухватају колена њена. „Ја... ја ћу“, каже он, „гледати, да се промени ствар.“</p> <p>Он 
јој, „да се бринеш око толике земље; ја ћу ти помоћи; доста ми је година“.</p> <p>Тако је и бил 
подигнеш сад о Госпојини у Карловце; ја ћу ти дати писмо, те ће те сам св. патријарх исповедити 
ромуца.</p> <p>„Па хоћеш ли слушати? ја ћу ти читати“ - нуди га Лазар.</p> <p>Боривоје климну г 
анас да пресуди, ко има право?...{S} Ја ћу да ти кажем.{S} Не онај, који је најбољу слику насли 
 мало друге „<hi>спевавају</hi>“.{S} Ја ћу да се смејем.“</p> <p>Оно, што је изгледало предавач 
ложио земљу?{S} Дајте ми на поле.{S} Ја ћу је радити добро и ви ћете боље изићи на крај, но да  
ц захтевати, ваљда ћеш се сетити.{S} Ја ћу се молити Богу да се сетиш, јер ако се ти не сетиш,  
 за што Петар није постао Назарен, а ја ћу вам то још сад исприповедати у две-три речи.</p> <p> 
ш само једаред учини што не треба, и ја ћу умрети... мене ће изнети на гробље, уз твога оца“.</ 
шао на силу...{S} Мене су изломили и ја ћу умрети.{S} Моја стара мајка вришти данас без потпоре 
“, вели му Лазар.</p> <p>„Хвала ти и ја ћу радо поћи тим путем.{S} Све што год имам радо ћу дат 
{S} Ти ћеш се после мало задоцнити и ја ћу говорити с њиме“.</p> <pb n="217" /> <p>„Добро је!“< 
 дванаести час куцнуо.{S} Ово гнездо ја ћу разорити.“ При тим речима удари батином по сату, кој 
„Побегла је, ту жалости нема,</l> <l>Ја ћу мени довести из Срема,</l> <l>Ситна, мала, носи се к 
све грми.</p> <p>„Драги мој“, каже, „ја ћу те бранити на суду; не бој се, не може ти бити ништа 
 и да га причека; на послетку пође. „Ја ћу доћи доцније“, каже. „Молим вас испоручите му, да је 
а лицка као нека грофица, јер каже: „Ја ћу зарадити, заслужићу мотиком, па ћу се обући.“ А оне  
о, као истражном судији, па заврши: „Ја ћу скоро, што но кажу, Богу на истину, али ме није жао  
аметних.{S} Многа каже свом човеку: „Ја ћу овако, како сам научила, а што си ти отишао у Новове 
, да баш мораш у Јерусалим?“</p> <p>„Ја ћу се о томе већ исповедити св. патријарху на гробу Хри 
/p> <p>„Не разумем“, рече.</p> <p>„Одма ћу ти казати, како мислим.{S} Време је, да зауставимо п 
не или дајте мени, да их ја истерам, па ћу тога часа остати међу вама...“</p> <p>Но баш у тај м 
 „Ја ћу зарадити, заслужићу мотиком, па ћу се обући.“ А оне друге веле опет: „Не могу ваљда ни  
 target="#SRP18966_N2" /></p> <p>„Сутра ћу у варош“, вели неки плав младић, једва му удариле на 
решине то не допусте.“ Па кукавица, шта ћу, него сам рекла, дај да их замолим, нека жене дете,  
еле мене, браћо и пријатељи слатки, шта ћу сад!“</p> <p>Тома погледа у болесника, па пита: „Је  
осолити.{S} Сад већ било па прошло, шта ћу.{S} Али ето моје беде, никако да се ожени.{S} Какве  
 можеш отићи до учитеља Јовића.“ „А шта ћу тамо?“ питам ја. „Не бој се ништа, запражиће он добр 
ица и да те глава боли, као пре, па шта ћу онда ја?“</p> <p>После три недеље уписало је то пиле 
дном се Боривоје нагло исправи. „Па шта ћу онда ја?“ пита очајно и паде јој код ногу...{S} Сети 
, да није подељено баш братски, али шта ћу.{S} Брату је потребније но мени.“</p> <p>„Све то мож 
че јој неко из друштва.</p> <p>„Јао шта ћу, леле мене, ја жена?{S} Знаш како је код нас:{S} Нек 
 је одвраћа сваким начином.</p> <p>„Шта ћу ти?“ вели му она. „Теби не треба жена.“ . „Треба ми, 
 купи ми дувана, па ме причекај ту, сад ћу ја доћи“.</p> <p>„То је било онога дана, кад си је у 
 Каже ми: „Газда Станко, идем тамо, где ћу наћи браћу и помоћ у невољи.{S} Поред наших људи ја  
{S} Госпођа каже: „Нећу из друштва, ићи ћу на предавања, кад сам већ обећала, али мој муж неће  
не могу.{S} Сутра, кад буде време, доћи ћу да се разговорим с оцем.{S} Ја могу с њиме о том гов 
ите?“</p> <p>„Око 5 сати“.</p> <p>„Доћи ћу“.</p> <p>Наста мала почивка.{S} Мирко лагано баци по 
/> децу сећи по поле, поделити их, него ћу ја остати, па како буде.{S} А добро неће бити“.</p>  
оћи тим путем.{S} Све што год имам радо ћу дати, само ми поклоните то, да се не јављам суду.{S} 
е ми „пречасна господо“, вели, „али ако ћу да метнем руку на срце, онда ми поглед пада на вас и 
али... ти си ми фалила, мајко.{S} Овако ћу долазити, да се исплачем сваки дан, лакше ће ми бити 
молила: „Боже мој, Боже, научи ме, како ћу овом детету да изменим крв!...“</p> <p>Боривоје није 
>Боривоје уздахну: „Та оно, знате, како ћу да кажем, она мисли, да највише треба постити шест н 
За те три године увек су ме учили, како ћу да убијем; увек ја да убијем другог, а никад други м 
 <p>„Треба!“</p> <p>„Ето видиш!{S} Како ћу ја да нађем све оне непознате људе, којима сам на ва 
 знао, А да читам, баш не умем.{S} Како ћу погодити, које је писме „а“ а које „и“, кад су налик 
ше мисли за послом.“</p> <p>„Хм, а како ћу га довести?“</p> <p>„Ја мислим“, каже она, „поручи т 
нда мораш.“</p> <p>„Е, видиш!{S} А како ћу се ја исповедити, кад се не могу сетити ни на сваку  
у, ваљда ћу моћи и на пољу.{S} Али како ћу са исповешћу?{S} Пре но што постанем Назарен, морам  
је се предао,“ помисли он у себи, „како ћу ту ја онда помоћи?“</p> <p>А Варвара?{S} Она кад чу  
 отворено.</p> <p>„Па да!“</p> <p>„Како ћу да вам кажем.{S} У откровењу Јованову глава трећа, и 
“, каже, „колико је све ово уједно, што ћу вам сад изговорити.{S} Да изведемо на чисто бар оно, 
 и у њима се по највише догађа оно, што ћу да испричам.{S} Најбоље је да прећутим права имена т 
 да будеш са мном овако искрен, као што ћу ја с тобом.“</p> <p>Лазар и опет не рече ништа.</p>  
о за што се намргодио Боривоје? — Одмах ћу рећи.</p> <p>Како бива крштење код Назарена, то они  
 као за што не би могао?“</p> <p>„Одмах ћу ти казати.{S} Ето, да почнем код најмање ситнице, лу 
Изео је за ручак целог целцатог печеног ћурка и сад не виче више на жену, чим му се приближи: „ 
нио господски.{S} Мал’, мал’, те закољу ћурку, јагње, зеца.{S} А Гавран је увек умео удесити, д 
да си морала видети.“</p> <p>Девојка је ћутала.{S} Сва три човека видела су по њеном лицу, да б 
ад чу ту вест.{S} Дуго је ћутао и он, а ћутале су и жене; на послетку проговори. „Огрни се, мај 
е ја нисам звао...“</p> <p>И опет наста ћутање.</p> <p>Од једном се Боривоје нагло исправи. „Па 
решио, о чему да говорим.“</p> <p>Наста ћутање.{S} Он гледа у св. писмо и не чита.</p> <p>Јован 
илеве и Боривоја наста после првих речи ћутање.{S} Кад код нас запне говор, лако је.{S} Одмах ћ 
о је нешто, обоје су осетили, да је ово ћутање најгоре и да ће најбоље бити, да се обавесте.{S} 
p> <p>Лазар је ћутао и сад је то његово ћутање мапо ублажило чича-Срдана. „Сине“, каже му, „сле 
ца онда волела и њу.“</p> <p>Наста мало ћутање. „А ви Милева?“ пита он опет.</p> <p>Сад пређе п 
ени у томе оскудни.{S} Кад се заглибе у ћутање и не знају да покрену нова разговора, одмах ће п 
је био Тома и деда Јова.{S} Боривоје је ћутао као заливен, он је у души био уверен, да речи апо 
био грех и да сам играла?“</p> <p>Он је ћутао.</p> <p>„Зар ви мислите“, пита она мало после, „д 
 на столицу, кад чу ту вест.{S} Дуго је ћутао и он, а ћутале су и жене; на послетку проговори.  
 беху упрте у Лазара...</p> <p>Лазар је ћутао. „Ја мислим“, каже Светозар Лазару, „да би ти бра 
 за 10, 20, 30 година?“</p> <p>Лазар је ћутао.</p> <p>„Та да, видиш и сам, да не иде.{S} Не тре 
ог да ме убије, је ли?“</p> <p>Лазар је ћутао и сад је то његово ћутање мапо ублажило чича-Срда 
што год је већма могао.</p> <p>Лекар је ћутао и пажљиво посматрао невинашце, које се управо рећ 
е се угрувао.{S} Чуо сам ја то, али сам ћутао.{S} Доста ми је.“</p> <p>Истражни судац је дозвао 
но слушао Обрена, па је после тога дуго ћутао.{S} На послетку не осуди ни сестре, ни Обрена, но 
но, знао је, да сам добра, па мисли:{S} Ћутаћу.{S} Па кад ми је већ послао баш све само избушен 
це, питао бих те нешто.“</p> <p>Девојка ћуташе, главу је оборила, али како је испод ока погледа 
и му онда већ пала око врата.{S} Али он ћуташе.{S} Тек у неки час Рахила подиже очи.{S} Лазар ј 
азар, а седе и она.{S} У први мах обоје ћуте.{S} Она се као стиди, он се озбиљно збунио.</p> <p 
 „Хајде, на послетку, како знаш.“ Други ћуте, а Тома нема куд.{S} Он тек не може предлагати сво 
 муж, свештеник умириваше је. „За Бога, ћути, зар ниси чула, да то не вели он, то су речи апост 
, него њени новци, је ли?“</p> <p>Обрен ћути.{S} За тим се истражни судац дохвати пера и хартиј 
а. „Шта бежиш од мене?“ пита.</p> <p>Он ћути.</p> <p>„Шта се ту цифраш као млада невеста.{S} Ка 
 „Једва вас познадох оваког...“</p> <p>„Ћути, квочко матора!“ продера се Срдан на њу. „Шта си у 
 не смеш праведника напустити.“</p> <p>„Ћути“, веди јој Тома, „немој још и Бога хулити.{S} Зар  
вао сам се као нико, али стегнем срце и ћутим, па још они грде, што сам тежак.{S} Њихов стареши 
 се не истиче одвише.{S} Но Боривоје је ћутљив, шта више, као да му нису увек мисли онде.{S} Ми 
лижњег села.{S} И од оног дана могао си ћутљивог Боривоја видети скоро увек заједно са Симом; з 
мумлају: „Ух, ух, ала је силан (сотона) у ње“.{S} А неко рече: „Право <pb n="101" /> је казао а 
н српски син.“</p> <p>И заиста, у мал’, у мал’ што чича Срдан у радости није упалио — кућу...</ 
ео би, вели, да је видео Обрена крвава, у његовим хаљинама, онаква, каквог га донеше жандари.{S 
а је већ са свим велика, зрела девојка, у њеном добу начине две године од шипарице удавачу и Бо 
игоше пред кућу велика, расточена кола, у којима јој брат шаље ствари.{S} Није било баш много,  
е у својој првој посланици Коринћанима, у глави тринаестој, стиху првом до осмог.{S} Он каже: „ 
стол Павле у својој посланици Ефесцима, у глави петој, стиху двадесет другом не прописује баш и 
познати по противном.</p> <p>Скупштина, у коју ће да оде Лазар с Боривојем, има с улице две мал 
још ни пробудио био из оног тврдог сна, у који га је уљуљао Господ, кад се Ева већ упознала са  
већ у четвртак дође писмо на Светозара, у коме јавља, да одустаје од предавања, те да се постар 
оји тако живе?{S} Како се зове та вера, у којој се тако правило одржава?“</p> <p>„Та се вера зо 
не у школи обавештавају народ, а сутра, у недељу ићи ће сви скупа у назаренску скупштину, да На 
 ни један српски син.“</p> <p>И заиста, у мал’, у мал’ што чича Срдан у радости није упалио — к 
тања.“</p> <p>Заиђоше за рогаљ и улица, у којој беше назаренска скупштина, празна је.{S} Ето, т 
 ви се дакле молите Богу сваки за себе, у највећој тајности?“ питала га је Јулка.</p> <p>Бориво 
очитао трећу главу посланице Јаковљеве, у којој се говори, како је језик мали уд, али почини ве 
де са столице, одахну и рече: „Господе, у твоје руке полажем ову праведну ствар.“</p> <pb n="18 
оју Кристу, ни криву ни дужну.{S} Каже, у његовој породици се од памтивека затекао обичај, да м 
црног, печеног мачка?“</p> <p>Боривоје, у мал’ се не насмеши. „Бог с вами деда, како би то било 
ти или шта ћете пити, ни за тело своје, у шта ћете се обући.{S} Није ли живот претежнији од хра 
генције градили наставни план за школе, у којима смо се учили; ви сте установљавали метод; ви с 
аква била, ма била она с горег на боље, у прво време изазива у човеку незгодне осећаје.{S} То ј 
 нам је боље било, кад смо у сред шуме, у божјој природи слушали славује, но што нам данас у за 
жио?“</p> <p>„Доближио сам јој се лане, у Станићеви сватови.{S} Она је играчица, да јој пара не 
упа душевна борба између бокала и жене, у којој борби обично жена подлегне.{S} Онда би требало  
најздравије собе наше, те су намештене, у које и не улазимо, а живимо у вајатима и коморама.{S} 
их Срдан и Гаја.{S} У рукама им батине, у очима нешто, што те подсећа на подрум.</p> <p>Срдан п 
је могло.{S} Онда оде, на опште чуђење, у Назарене.</p> <p>Толико није пиштала ни једна као Рах 
не.{S} Он се оног јутра, после јутрење, у највећој тајности венчао у Новом Саду.{S} Узео је нек 
д!{S} Та на том зиду је кључ од коморе, у којој је њезино дете.{S} Боже мој, како јој дође та м 
без штете?“</p> <p>„Видиш, дакле брате, у чему је разлика.{S} Друштво добрих људи не пребацује  
 Бог створио?</p> <p>Дође у крај баште, у онај, који се сучељава са Цветином баштом.{S} Она је  
p>Уз кућу је пространо, чисто двориште, у ком је засађено неколико дрвећа, остраг је зграда с п 
мо кад дође ноћ, сузе му теку немилице, у души му је страшно, а усне му изговарају и нехотице „ 
о тако.{S} Нису то идоли, лажни Богови, у које ми ваљда верујемо.{S} Ви сте пронашли, да човек  
 било је, опрости.{S} Сад ћемо братски, у слози и љубави.“</p> <p>И било је сложно од петка до  
ћанства.{S} Они, који се зову Хришћани, у једној цркви се моле Богу, а онај сити не мари гладно 
це, тако је никао и Петар Крњин у кући, у којој не беху опали само зидови, но и поштење.{S} Кад 
а речи, него зна и то, чије су то речи, у којој су глави, па чак и у коме стиху.</p> <p>Кад Лаз 
о пацов из куће, која хоће да се сруши, у место да будеш човек, па да подупиреш.“ И да си само  
ат Лазарев, а друго, да тај млад човек, у коме је толико ватре, мисли озбиљно обделавати њиву н 
p>Нови сужник је био млад, висок човек, у ратарском оделу, тек му пробиле науснице.{S} Може се  
у тим, но у свима приповеткама његовим, у целом делању тог човека има нечег <hi>страшног</hi>“. 
он још једнако лежи на рукама мајчиним, у пола обнезнањен.{S} Кад се пробудио, страшљиво поглед 
сечара.{S} Од једном се нађе за столом, у кругу породице, а и преко његових се усана прели „Пес 
вишњих Богу“.</p> <p>Лазар је болестан, у истини болестан.{S} Он лежи у другој соби на постељи; 
p> <p>Сад се попео и Светозар на амвон, у руци му је крст и као да тај крст у његовој руци задр 
 увек западао натраг.{S} Твоје друштво, у коме живиш, понесе те и одвуче у старо зло.{S} Међу п 
<p>Лазар је из ових речи на мах увидео, у чему је ствар.{S} Обрен је одвукао Милеву.{S} Дође му 
аводи чије су речи, ко их је забележио, у којој је глави и у коме стиху.{S} С друге стране се н 
дом погледа на девојке.{S} Ено их тамо, у најдаљем крају врта, одакле су и изишле, сабиле се у  
S} Сви ми то кажемо, али кад то кажемо, у нами је свима по мало хвалисања и фарисејства.{S} Шта 
азио.{S} Пред њиме је лежало св. писмо, у које се са свим занео.</p> <p>Тако је то трајало мал’ 
етку догрди Томи и он се реши да јавно, у скупштини укори Боривоја.{S} Али неће га именовати, т 
да и мирна лика.{S} Наслонио се на сто, у руци му <pb n="31" /> св. писмо, те као да мало час,  
а клупа.{S} На средини је мали бео сто, у прочељу виси о зиду сахат.{S} То је сав намештај.{S}  
 онда му живота нема.{S} И да је Лазар, у зао час, убио човека, мање би га клели и ружили, но ш 
а гле сад шта је.{S} Син проповеда мир, у цркви проповеда против Назарена борбу делима, речима, 
уд си наумио?!{S} У Турској је сад рат, у Азији колера, на мору бура, а у пустињи дивље звери и 
нуди га у кућу!{S} Боривоје уђе у собу, у којој беше све чисто, <pb n="94" /> уредно, али без у 
ју стару веру, осуди ту веру као такву, у којој се мора грешити, онда је вера била крива, а он  
тос 6 дана пред смрт долази у Витанију, у дом Лазарев.{S} Марта служаше за вечером, а Марија уз 
ма вере Христове; чу на српском језику, у лепом Караџићеву преводу.{S} Лазар је у оном углу и п 
} Он је тек неколико дана ишао у школу, у цркву врло ретко, а од матере је научио тек две-три м 
 не мачем ни огњем, но испуњен љубављу, у устима му блага реч и он осваја.{S} Свет гомилама кли 
 се, стиди се и вас и људи.{S} На пољу, у природи долазиће по лако к себи, а уз питоме овце и ј 
ос и како је забележено у светом писму, у трећој глави Матејева и трећој глави Лукина еванђеља. 
вао оне, који хоће у част крсном имену, у помен родитељу своме, деце своје, да учине што, нека  
ње и грубости.</p> <p>„У старом завету, у библији“, рече он, „има велик наук.{S} Разумите га.{S 
маш браће, него ту гледај, овде, видиш, у моје чело.{S} Ја сам ти отац, ја мати, ја брат.“ И та 
ристос Спаситељ је био на свадби н. пр. у Кани галилејској, где је претворио воду у вино.{S} А  
ареву ће дати из опште благајнице 40 ф. у зајам, да богме, без икаква интереса и да врати кад м 
ише поштује хлебац.{S} Тешко га добија; у њему види божји благослов, а кад хлеба нема, онда му  
ш си магарац!{S} Девојака је бар доста; у свакој улици има их и по десет, које једва чекају, да 
ј пар одлануло; нешто јој паде са срца; у души јој беше као да је са грдне странпутице изишла н 
сти цветају књижевне крађе — површност; у нашем јавном животу грамзивост, самољубље, јурење за  
русалим, те је издржао онај тежак пост; у њему је сад она енергија, с којом се бацио на назарен 
 своју мајку у оном неизмерном очајању; у њему је сад она енергија, која овлада њиме, кад се ре 
вели Светозар. „Ви сте нашли праву реч; у тим приповеткама има нечег <hi>страшног</hi>.{S} Но н 
а сваке друге недеље ишли <pb n="93" /> у Лазаревац, да се у већем друштву заједнички озидавају 
аш право.{S} Све то пише <pb n="144" /> у еванђељу и све је то било већ што тамо пише.{S} А зар 
виде, како је отерао жену <pb n="35" /> у гроб; осети, колико је пао у очима света, па се згади 
и Светозару мајка Јелена <pb n="186" /> у собу гологлава, није се повезала ни марамом, а зима ј 
 је неваљалих, а први су међу вама?!{S} У божје име немате права судити.{S} И ако је ваша црква 
 „Хеј, мој Боривоје, куд си наумио?!{S} У Турској је сад рат, у Азији колера, на мору бура, а у 
је направио добар план.{S} Али јест!{S} У његову плану нема, да ће проћи онуда која жена и насм 
жњи део кола оста на ивици насипа...{S} У предњем делу био је Боривоје сам, Варвара се шчепала  
увенућемо и ми, ако нас не подрже...{S} У великој битци није то још победа, ако једна чета на ј 
ом муком истргла револвер из руке...{S} У Лазару је остало још увек толико поноса и савести, да 
 иконама, који пијанче и кавџе се...{S} У Матејеву еванђељу глава У. 29. и 30. стих пише: „Ако  
S} Оно бело, то је платно, шта ли...{S} У томе је замотано њено дете...{S} Лежи на некаквом ста 
 душа му се претвара у животињску...{S} У свима тим приповеткама наћи ћете, где се с планом, пр 
е сашива, време рату и време миру...{S} У невреме и без потребе, драги брате, почесте ви да чуп 
а допустимо <hi>умерено пушење</hi>.{S} У нашим правилима пише, да је допуштено свако <hi>ужива 
 зове: <hi>Друштво добрих људи</hi>.{S} У томе друштву треба да се скупи све, мушко и женско, < 
е време, да квочка иде за пилићима“.{S} У целој кући оста сам Ђока православан и међу снајама ј 
ити: „Марко гради, вила разграђује“.{S} У овом правцу је говорио Светозар, па је у многих и он  
о у — Назарене и свуд, где не треба.{S} У самој цркви се води трговина. „Изгледа ми“, каже Здра 
> <p>”Ако теби не треба, суду треба.{S} У крупнијим стварима мора бити бранилац, а код тебе се  
о још боље утврдити, па како Бог да.{S} У његову селу има два-три Назарена, а тамо је и тетка С 
, кад упадоше међу њих Срдан и Гаја.{S} У рукама им батине, у очима нешто, што те подсећа на по 
реко светаца кући те меће из пушака.{S} У један мах дође Милева.</p> <p>„Не пуцај Свето, бата Л 
талим госпођама као каква Назаренка.{S} У руци јој цвет, ружа, по том једином „накиту“ можеш ви 
се мане, али ово није обична женска.{S} У селу је сви поштују, па чак и оне језичне жене говоре 
у света, плачу и очајавају годинама.{S} У том добу свога мучења и кињења толико су ровити, да в 
ије био особито омиљен међу вернима.{S} У осталом ми ћемо га још боље познати у току ове припов 
</quote> <p>У тај мах дошао је Тома.{S} У ходнику је застао на глас песме, чуо је речи и разуме 
 од прилике дознаје и из тог романа.{S} У читавој књизи се вешају, убијају, а не знаш ни за што 
м, а Милева посрну и паде на колена.{S} У тај зачу се тутањ, као да се поломила таваница и поди 
..“</p> <p>Седе Лазар, а седе и она.{S} У први мах обоје ћуте.{S} Она се као стиди, он се озбиљ 
о; његова душа није још доста мирна.{S} У таком времену добро је да причека са женидбом.“</p> < 
ајање, управо нешто више од очајања.{S} У тим очима је писано:{S} Ја се не надам ничему!</p> <p 
корети га.{S} Па у том леже и заспа.{S} У сред ноћи пробуди га нешто.{S} Отвори у пола очи и оп 
анко дрво, кад удари по њему секира.{S} У оном тренутку познаде тајну своје душе, поста јој оно 
S} И отац и ти и ја и мати и сестра.{S} У нашој кући било је доста несреће, доста суза и доста  
јина, опет је топло као у сред лета.{S} У селу је нека необична живост.{S} Још од ране зоре звр 
хвата нит познаје.{S} То је грехота.{S} У Христово време нису крстили децу, него само зреле људ 
ецу?“</p> <p>Но Боривоје не попушта.{S} У очима му је нешто, што сведочи, да он није као Сима п 
кад се продера <pb n="202" /> врећа.{S} У правилима друштвеним било је, да се мушки одричу дува 
на, ружна, хоће кад год да се утиша.{S} У први мах је изгледало, е ће се и Боривоје смирити, ал 
 А трпи кукавна доста, нарочито сад.{S} У нашег суседа има деран од шест, седам година, на зло  
се женско запомагање из Јовине собе.{S} У дубини дворишта, код врата, кроз која се улази у скуп 
 није могао нико да их прегледа све.{S} У већој гомили жита има увек више кукоља, него ли у мал 
 ући у село, док те капије не прође.{S} У које се село увукло Назаренство, тамо су капиџије пос 
{S} Затворила је очи и — мислила је.{S} У оном тренутку није ју ништа више болело.</p> <pb n="1 
 тражио га с напором све душе своје.{S} У њему се одавна зачела нека мисао, он је видео пред со 
 „него бих рекао, да је баш у време.{S} У Лазаревцу имамо два ковача, Шандора и Тану.{S} Кад Та 
допуштењем.</p> <p>Ствар је у овоме.{S} У нашим великим казнионицама не закраћују никоме пера н 
ога прође језа, само чича-Срдана не.{S} У њему је сотона или бар вино, а то је од прилике све ј 
 и ви се још издајете за Христијане.{S} У руци вам је свакоме еванђеље, али су вам у срцима тро 
ренула ствар око јерусалимске иконе.{S} У опште, сад је већ напала на целу поделу.{S} Влада је  
у тако тешко, као да хоће да свисне.{S} У неки мах хтеде већ да се дигне, али га беше страх; ух 
увешће данас протопрезвитер у звање.{S} У цркви ће бити свечана служба, па прангије, придика, а 
нике на другу страну и говор почиње.{S} У оној гунгули може говорити ко шта воли, стражари пазе 
уморности, но весело гледа преда се.{S} У овај пар јој се осу по лицу силна румен; оборила је г 
и не знају, шта је код њих код куће.{S} У вароши, где живи господин предговорник, има до стотин 
гим понижавају и износе своје грехе.{S} У првом тренутку изгледа то нешто ново, велико, узвишен 
а је воља у њега, да нам се доближи.{S} У пола је и обећао, да ће у недељу доћи у скупштину, ал 
у снагу потисли, па сте онда — сели.{S} У нашој књижевности цветају књижевне крађе — површност; 
Лазар се заљуља, но брзо се прикупи.{S} У један мах је изгледало, као да ће побећи, али само у  
ога стотинама њих науче тамо писати.{S} У свакој соби има пљувоница, напуњена песком.{S} Проспу 
и напомени, она ће зацело послушати.{S} У недељу што иде, показаће се то.“</p> <p>Онај младић,  
од жене, који се даде њоме заводити.{S} У осталом оне две-три старије жене, које су имали, биле 
ештенство је криво, што вам попусти.{S} У вашим су рукама одбори црквени, па изволите наредити, 
ремети му се здравље и почне венути.{S} У сну му се показује онај црни мачак, тужно мијауче и в 
ећ измудрили наши јеврејски мудраци.{S} У талмуду пише:{S} Ко у пустињи изгуби рачун о данима,  
ка још доста пута имала с њиме речи.{S} У ње је била мала мотика, с којом је свако јутро кресал 
ави за собом врата.{S} Тамо је мрак.{S} У оном мраку напипа крајњи крај одаје и паде на земљу,  
а да!“</p> <p>„Како ћу да вам кажем.{S} У откровењу Јованову глава трећа, има нешто што приличи 
атријар може мерити с јерусалимским.{S} У Карловце иде свет, да купи добра вина, а не да лечи д 
 јурење за славом, сјајем и блеском.{S} У тој борби гази брат брата, губи се морал и не пита се 
 је сотона измешао великом варјачом.{S} У ушима му лупа, не чује, управо звук неки допире до ње 
ронађе лек противу те редње — серум.{S} У оно време био је, до душе, серум скуп, врло скуп лек, 
рсте.{S} Уз то је био леп као писан.{S} У њему није било злобе; сваки залогај делио је с децом, 
“ продужује Мирко, „још непречишћен.{S} У њему је заостало још по нешто од прошлих грехова.{S}  
је ту мушко и женско, старо и младо.{S} У једној омањој крчми удесише главни логор.{S} Крчмара  
а у њему само притајио, а не смирио.{S} У њему — кува и ври.{S} Као што вихор здере паучину са  
ше га и он се после два сата вратио.{S} У лицу светли, као да се мало час посветио.{S} Руком по 
да иде пешке, јер му је милије тако.{S} У који мах он устаје са столице, уђе мало девојче у кућ 
Дај, да чујемо сеоско јавно гласило.{S} У вароши су то новине, али на селу нема новина.{S} Тамо 
у затвор, а оне су још једнако тамо.{S} У оној полутами дошле су Боривоју као три анђела, која  
ене боје, шарено, па чак и украшено.{S} У лицу не показује чаме ни суморности, но весело гледа  
да се облачи у свечано недељно рухо.{S} У њему је сад енергија — она енергија, коју је познао у 
у скромни и ваљани у сваком погледу.{S} У слободним часовима бавили су се вртарством и пчеларст 
ета која су још из далека на видику.{S} У тамници видиш тако рећи при бенгалском осветљењу све  
зар је још онога дана отворио школу.{S} У затворима до душе не дају пера и хартије, али поред с 
 недеља, ето ти га опет у скупштину.{S} У лицу је црвен као рак, а кад Назарени хтедоше да запо 
..</p> <p>У Боривојевој руци је бич.{S} У Назарена је обичај, да не туку коња, он сад тај бич п 
 ти то одело и сувише чуваш и цениш.{S} У место да си то одело носила при послу, а за скупштину 
и тај пост, јер на што да вам тајим:{S} У грдном је искушењу.</p> <p>Одавна је изишао из собе и 
о бих волео да сазнамо истину о том:{S} У чему је клица Назаренства и шта је повод Назаренству. 
 ти Назарећани?{S} Каква им је вера?{S} У школи нису училе о томе; само се Јованка сећа, да је  
 десно.{S} Коњи јурнуше с насипа доле — у Дунав...{S} Тома и Јова цикнуше, Варвара се отисну ка 
победише Назарене већ на првом кораку — у њиховој скупштини.{S} Свуда је истицао себе, а своје  
г себе, а жена да се боји мужа својег.“ У мушком дакле мора бити љубави, а љубити се не може си 
е ли то братски, је ли то родитељски??“ У овом смислу говорио је прота и његов говор многе је и 
, које су имали, биле су једине „верне“ у пуном смислу те речи.{S} Они остали били су тамо, јер 
гледно увенуло, а „Друштво добрих људи“ у највећем цвету?“</p> <p>„То ће време показати“, вели  
гао.{S} Узео ју је сироту, без ичега, а у њега било домазлука за троје.</p> <p>Кад је Марта уга 
ад рат, у Азији колера, на мору бура, а у пустињи дивље звери и безводност.{S} Можеш ли ти, кук 
 дивљи голуб само у лето дивљи голуб, а у зиму да је кукавица, него он и зими остаје што је био 
</hi>, јер се у првом родио Боривоје, а у другом Лазар, назаренски прваци ове приповетке.{S} Да 
ао окамењен; Гига је блед, крши руке, а у лицу му неисказан бол и очајање.{S} Но Срдан не долаз 
у, једино с прањем телесне нечистоте, а у осталом је његова <pb n="233" /> Варвара изишла из Ду 
нска воћка“, рече, „нисмо је разбили, а у мало зубе не поломисмо.“</p> <p>Миливоју и госпођама  
 им нигде истих права као мушкима.{S} А у истој посланици у V. глави стих 9.—13. вели апостол П 
један тренутак, само ако је ветра.{S} А у Боривојевим грудима је бура...</p> <p>Кад приђе капиј 
 баш не.{S} Истерује сотону из ње.{S} А у Стане је често врло силовит“.</p> <p>У том се Лазар в 
ноћ“, беше одзив и сви поустајаше.{S} А у разлазу чуло се где шапћу: „О, да се хоће и Светислав 
су поповске воденице, ништа друго.{S} А у св. <pb n="75" /> писму пише: „Кад се молиш Вогу, не  
ири се намерно бајаги нека трезвеност а у ствари животињство...{S} Смрт сваком идеалу, смрт сва 
иже дим од тамјана, где се служи служба у златним хаљинама, где се клања крсту резаноме и икона 
и онај вук у јазбини, па чак и она риба у дубини мора зна, какав је данас дан; њезин син не зна 
акању код Срба.{S} Каже, да је код Срба у старије време било женско без сваког права.{S} Девојк 
 дуге, лепе курјуке.{S} Поводи се глава у кукавне жене то напред, то натраг, а из тога се потре 
авџе се...{S} У Матејеву еванђељу глава У. 29. и 30. стих пише: „Ако те око твоје десно саблажњ 
/p> <p>Одавна је изишао из собе и спава у кошари, при затворени врати.{S} Али која вајда и то,  
.</p> <p>То је био узрок, што је Милева у овим данима тако често тражила мајчино крило.{S} Њојз 
а с горег на боље, у прво време изазива у човеку незгодне осећаје.{S} То је, док се стара навик 
.{S} Знате ли за што оде мој слуга Јова у Назарене?{S} Возио по Божићу из рита трску, па се заг 
 борба.{S} Кад би мркла ноћ, она је сва у грозници.{S} Подиже се у постељи и хоће да иште воде, 
ад ниси вешт гајдама!“ Гајдаш Јова дува у песницу, друштво кличе од радости — али Лазар није ве 
оже ми прости — пакао.{S} Нешто се кува у њему, али још не зна шта.{S} Тада се подиже, изиђе у  
 место одговора приђе проти и целива га у руку.{S} То је нај јачи доказ, да није Назаренка.</p> 
овати, а он то лако памти и туви, да га у сред ноћи пробудиш и питаш, изговорио би сва та тешка 
 вода и нахватао се лед.{S} Сместила га у постељу, из које се ни трећег дана не разабра.{S} Мор 
е, а непрестано је жедан.{S} Где кад га у сред посла или разговора облије румен.{S} Стид га је. 
, на ком је лежало св. писмо.{S} Узе га у руке и изгледаше као да нехотице прелистава по њему.{ 
е им је стојао „црквењак“.{S} Нађоше га у постељи; жена његова Стана обвија га хладним облозима 
о кад вас је донео Господ.“ И понуди га у кућу!{S} Боривоје уђе у собу, у којој беше све чисто, 
јбоље врши завет очев, а то је, који га у срцу своме најбоље поштује. <pb n="190" /> И ми смо д 
помисли на дан своје слободе.{S} Али га у исти мах подилази и неки ужас.{S} Њега је осудио суд  
у кошару, узе троструко уже, покваси га у воду и стаде вијати кукавну Кристу.{S} Право је потер 
е заслужнији од мене.{S} Затрпао сам га у рит, а селу казао, да су га вуци однели...{S} Од оног 
ма, метнуо му цигару у уста и послао га у крчму.{S} Та да!{S} Толико су му Назарени сина били з 
p>Овај је разговор оставио дубока трага у души Мартиној, и она би се око тога још много више гр 
е крви.{S} Па зар то да не остави трага у њему?!{S} Ви се не разумете у тим стварима, али добро 
смо у кући; нека нам не остане ни трага у селу.“</p> <p>Па опет попустио је.{S} Посула се слама 
, говори у себи.</p> <p>Не иде, но бега у своје село. „Боже, каква је то крв у мени?“ пита и по 
} Како сте ви задовољни?“ пита она њега у место да одговара.</p> <p>„Зар с Варваром?“ пита је о 
а мислим“, каже она, „поручи ти по њега у каквом вашем послу.{S} Ти ћеш се после мало задоцнити 
 и смерно одлазе кући, призивајући Бога у помоћ“.</p> <p>Девојке се стресоше. „Тако се код нас  
зарени да уче, шта је моба, кад је тога у нас било, само се на жалост изгубило.{S} Ако је да уз 
ој је лекар говорио, али је осетила, да у ономе, што говори тај човек, има истине, па се заплак 
>„Ето куд иде.{S} Наука је пронашла, да у води има два дела оксигена и један део хидрогена.{S}  
е прочитао ток њена крштења, видеће, да у свему томе нема ничега, што би требало тајити.{S} Па  
у велику казнионицу, но га задржали, да у окружном суду издржи казну.</p> <pb n="69" /> <p>Упоз 
ку интелигенцију.{S} Још су удесили, да у прво време не иду за тим, да само буде што више члано 
идинама?{S} Али су Назарени осетили, да у Боривоју имају апостола, као ни једног другог.{S} Ког 
но другом тако крупних, гадних речи, да у мало не дође и до пљувања.{S} Онда су се, по српском  
ја“, вели Боривоје, „кад се спремам, да у Јерусалиму изидем пред лице божје, мислим, да му нећу 
препирке и гласања.</p> <p>Не велим, да у друштву није било још и других трзавица и неприлика,  
а постанеш Назарен?{S} Јер си видео, да у многоме није добро, како си до сад радио, а већ десет 
} Хвала им!</p> <p>Ја сам се трудио, да у овом другом издању мало дотерам језик.</p> <p>У Новом 
{S} Од те помисли или што је осетио, да у онај мах оде од њега анђео и уз њега остаје само — со 
вршила, дисала је брзо и тако тешко, да у мало не угаси жишка на столу својим дисањем.{S} Очеки 
 они су се множили, те је изгледало, да у свему <pb n="208" /> напредују.{S} Јесте, изгледало ј 
ремудрости није нашао за целисходно, да у рају ствара још и судије“.</p> <p>Овакав говор није о 
скупштини.</p> <p>Напоменуо сам већ, да у собама, које иду на улицу, стоји Јова Пајинов.{S} Јов 
да марву, па онда оде у башту.{S} Ма да у његовој башти нема засађена цвећа, но само поврће, ип 
 на памет.{S} А опет за то не чу никада у скупштини, да чита ко та места или да говори о њима.{ 
лаже, да свештенство ревносно проповеда у цркви, даље би добро било, кад би епископи обилазили  
ева још једнако стоји пред врати, гледа у небо, које баш поче да се осипа звездама.{S} Скочим д 
 <p>Здравковић је најжустрији.{S} Гледа у проту, али прота не почиње, за то ће он.{S} И поче: „ 
е је отворено св. писмо, но он не гледа у слова.{S} Наслонио главу на руку и у неки мах тешко у 
орим.“</p> <p>Наста ћутање.{S} Он гледа у св. писмо и не чита.</p> <p>Јованка гледа и чита...</ 
 или му рећи коју лепу реч.{S} Он гледа у њу, мистрија ради, али је већ збуњен, заборавио је да 
млад, али мргодаст човек.{S} Дуго гледа у Обрена, за тим презриво напући усне и каже: „Баш си м 
и умирио.{S} Запали лулу, па само гледа у плаве димове и мисли, мисли.{S} Тек ако ће одговорити 
ста, сав народ наш.{S} Ко ће да загледа у будућност?!“</p> <p>Очи му се по мало наводнише и он  
 комори“.</p> <p>Светозар пође, погледа у Јованку и она устаде да иде за њим...</p> <p>„Забрављ 
 као покајник, не сме никоме да погледа у очи и само се крстио.{S} Да је ко добро пазио, могао  
ест, није хтео или није смео да погледа у Милеву, која му је стојала за леђима.{S} Тек кад чу,  
латки, шта ћу сад!“</p> <p>Тома погледа у болесника, па пита: „Је ли баш врло зло?“</p> <p>„Јао 
ти рекне на само.“</p> <p>Лазар погледа у Светозара.</p> <p>„Промисли се“, каже му Светозар, „п 
шкоди, њега убија.{S} Нека се не угледа у свачему на мене.“</p> <p>Но Светозар није попустио.{S 
дана, док сека Анка не начини мало реда у кући и умири Ђоку.{S} Каже му: „Мени је син, син, од  
а још једном то питала и довела га онда у забуну.{S} Али данас није он више онај, који је био п 
 о некој врло важној ствари, па да онда у нашем новом колу теби, оче, понудим првом столицу“</p 
ђе у двориште, за тим на улицу, па онда у мрак.{S} Снег је завејао путеве, али му то баш годи.{ 
ажеш.{S} Мара Шљиварева стојала је онда у авлији и каже, да је чула чак онде, како је Милева ци 
.{S} Много и много дете спасено је онда у оном крају од извесне смрти.</p> <p>Али на жалост, мн 
м мислио.{S} Али кад ниси, шта ћеш онда у Јерусалиму?{S} Слушај ти мене, како иду те ствари.{S} 
ком и све болно стење; она студена вода у сред зиме и сувише га расхлађује.</p> <p>Кад је Тома  
уд, па да те пусте кући; али су господа у суду учила на школама те ствари, па их не можеш прева 
а ју је ко однео тамо.{S} Шта се догађа у њеној глави, то не зна извесно; не може да похвата кр 
вако је у овај пар доста вреве и метежа у селу, па да не заоштравамо:{S} Господ ће видети — суд 
ваког тек 5 година после његова прелаза у Назарене.</p> </note> <note xml:id="SRP18966_N3"> <p> 
а сад горе сад доле.{S} Некада их сроза у такав понор, да мислиш, сад је крај и никад из те оча 
рачица, да јој пара нема, а нисам ни ја у томе постидан.{S} Истина, ја сам њојзи први казао: „А 
Али Томин није: „Како знате“, каже, „ја у томе нећу ни ово ни оно.{S} Ви ћете најбоље пресудити 
те Лазару.</p> <p>„Брате“, каже му, „ја у овом тренутку скидам мантију са себе, излазим пред те 
ити, да спасем душу и измолим опроштаја у Бога и људи за она моја недела.“</p> <p>„И зар због т 
о беше мало.{S} Стрпао је оца Мелентија у постељу, хранио га што но реч: медом и шећером, а зап 
к, већ дође и стражар, да води Боривоја у затвор, а оне су још једнако тамо.{S} У оној полутами 
рти надао, но томе!“ </p> <p>Баба Стака у место одговора приђе проти и целива га у руку.{S} То  
 младу девојку на игру, а пијана човека у крчму, тако је лако одвести и заточеника у Назарене.{ 
а, Мирко, Боривоје и још два три човека у соби.{S} Сви су други Назарени мислили, да хоће да се 
 И један и други изабраше по три човека у тај суд, а та шесторица изабраће седмога.{S} Што та с 
га сумор, задржала је, да не тражи лека у вину и ракији.{S} Ја дакле држим, да ми по подне изја 
тено име, спрему за борбу, која их чека у животу. „Пазите“, рече на послетку, „да се не испуне  
> <head>Српски поп и назаренски владика у борби око свога оца.</head> <p>Ближило се вече, кад ј 
 имао књижевности, свештеникова придика у цркви и његов савет ван цркве беше народу књига и вод 
 и каже: „Ама смо нас двоје баш прилика у колу.“ „А зар ми не би и иначе приличили једно с друг 
Пера Крња.{S} Он није јединствена слика у нашем друштву; има их, на жалост, доста, и ако нису с 
.{S} Зар такав изглед не мами осуђеника у Назарене?</p> <p>Па онда још нешто.{S} Назарени напад 
и:{S} Прота са ђаконом и три свештеника у орнатима служе службу; <pb n="117" /> тако је можда с 
рчму, тако је лако одвести и заточеника у Назарене.{S} Све троје је једнако природно.</p> <p>Ос 
на питање Томино.</p> <p>„То је девојка у година, може да ће имати око 30.{S} Њен отац је давно 
е сме се ни женити“, довикнула је Јулка у највећој јарости.</p> <p>Боривоје обори главу.{S} Ова 
та се полако прибрала, те упутила момка у кућу.{S} Најпре јој дошло на памет, да потражи у селу 
а је, мајко?“ питају Светозар и Јованка у један глас.</p> <p>„Није добро, децо“, изговара она,  
право његовој кући.</p> <p>Близу уласка у седо сретне чобанче, не познаје га, па мисли да и деч 
 остаде жив.{S} Кад је донео мртва вука у село, био је сав изуједан и једва је могао да исприча 
и, која је од удаје Варварине становала у његовој кући. <pb n="216" /> Каже јој и по стоти пут: 
русалимску икону.{S} Та се икона чувала у њиховој породици преко стотине година, а донео ју је  
н да опише:{S} Каква је радост овладала у кући чича-Срдана.{S} Као да је ушао у средину њихову  
љадом осталих изгубила:{S} Није упадала у очи, као да је није ни било.</p> <p>Учитељева породиц 
 Изишла је из собе у двориште и гледала у звездано небо.{S} Дође јој тешко.{S} И онде Бог и на  
улка је и зачуђено и застрашено гледала у Боривоја.{S} То је прави роб, кога је видела у животу 
, једра и лепа жена.{S} Ведро је држала у руци, али се не мицаше: гледала је у ону прашину <pb  
скупштини, њу, која је св. писмо држала у руци, као што држе успаљенице лепезе, само за то, да  
па се нагло окренула.{S} И она је имала у тај пар под кецељом завежљај, тек што га није извадил 
кад га је читала, а кад га је и узимала у руке, онда је само <pb n="173" /> гледала по њему. „Ч 
оме каква добра, то није себи урачунала у зло) па удесише, да је крсте прве недеље што иде у Ду 
, но се позивају на речи апостола Павла у његовој посланици Јеврејима глава VI. стих 1.-8., где 
Она је придобила и <pb n="98" /> одвела у Назарене већ петорицу.{S} Јер ти не рекоше у себи сам 
 већ извукла кћер из собе, те је одвела у вајат, да је се сита наљуби.{S} И кад се задовољила,  
ешће, те није чудо, што је Марта живела у непрекидној трзавици.</p> <p>Баш некако у зиму поручи 
оја.{S} То је прави роб, кога је видела у животу. „Неће нас убити?“ питала је.</p> <p>„Не дира  
уварицу из вароши и почну износити јела у подне, па буде ноћ, а још се није све изређало.{S} На 
жена.</p> <p>Марта је доста лако успела у својој намери.{S} Како и не би, кад су и Нада и Борив 
дегод или оду сред циче зиме изван села у шетњу, а све нешто шушкају и договарају се.</p> <p>Пр 
лики пост.</head> <p>Било на крају села у сирота човека женско подсвојче — Нада.{S} Човек, који 
асно је, што рекли Назарени, да је била у оном тренутку успаљена, а био је успаљен и Боривоје.< 
врло важно по парницу.{S} Марта је била у последњим недељама пред порођајем, време хладно, пут  
ц без интереса.{S} Па каква нам је била у оно време вера?{S} Иста, ама истоветна као и данашња. 
 бити.</p> <p>Но таман је та ствар била у току, кад се продера <pb n="202" /> врећа.{S} У прави 
ватио мрак.{S} Она је у кошуљи загазила у воду од прилике до појаса, а с њом је загазио и деда  
а крупнијих брига.{S} Главу је заронила у руке и не миче се.{S} Један крај од образа њена види  
 мицала.{S} Главу је још дубље заронила у јастуке, а лице јој се још мање видело но пре.</p> <p 
о га није извадила.{S} Сад га је скрила у <pb n="112" /> крај полице и пружила Боривоју руку —  
Боривој лепи Наде.{S} Често је говорила у себи:{S} Та је девојка вредна, ваљана, а скромна.{S}  
рта је пре овог догађаја често говорила у себи: „Само да их видим једаред удружене, па ма трећи 
иривало.{S} Она страст, која је буктила у њојзи и коју пре никако није могла угушити, полако се 
ого трпео и много патио?“ ући ће Рахила у реч...</p> <p>Варвара је увек и увек говорила само о  
ила тужна, нерасположена, па се завукла у собу.{S} Лазар је отишао, да надгледа марву, па онда  
ихова љубав није мртво слово“, промумла у себи и сад се већ наглим кораком упутио својој кући.< 
снегом.{S} Боривоје таман да утера кола у село, а коњи му застадоше као укопани.{S} Погледа уна 
 нисам излазила на сокак, нити сам ишла у цркву да плачем.{S} Али манимо се тога.{S} Ви знате,  
 о самоубиству; давно, кад сам још ишла у цркву.{S} Каже: „Бог пита самоубицу, за што си дошао  
ечујно је отворила собња врата и изишла у кујну.{S} Сад јој је лакше...{S} Како ли јој само те  
ио је у велико дан, кад је Јованка ушла у собу, да угаси преко његове главе лампу.{S} Он је ниј 
> <p>Милева је ево већ четврти пут ушла у собу, а Тома још једнако хвали своју Варвару.{S} Кад  
на тавану читаву врећу.</p> <p>„Не ваља у вече много јести“, каже она, „а и ко ће се сад пузати 
 <p>Ово је већ двадесети, који то мрмља у себи, јер је Лазарева крмача већ три недеље на продај 
у. „Па уступићу јој ту бригу“, промрмља у себи.{S} Има доста сиротиње.“ Кад се хватао мрак, спа 
.“ И он изиђе лагано из собе и промрмља у себи: „Опет су Назарени поштени људи.“</p> <p>Ово је  
 би му криво.{S} Стисну зубе и промрмља у себи: „Није био гори но ма који од вас, само је био — 
сам као мало уморен, али је велика воља у мени, да проговорим још коју реч с нашим пријатељем,  
ав на добром је путу.{S} Велика је воља у њега, да нам се доближи.{S} У пола је и обећао, да ће 
и згледнуше се, па онда климају главама у повлад. „Врло добро! да су живи и здрави!“</p> <p>Кад 
е неки Здравковићев друг о предрасудама у нашем народу, управо о томе:{S} Је ли истинита она на 
вковићев друг говорио је о нашим манама у говору.{S} Испитивао је:{S} Је ли боље казати „ведро“ 
ка“, каже им Здравковић. „Чега год нема у св. писму и што год није на основу св. писма, то је о 
а опет, дође јој нешто на памет.{S} Има у св. писму једно место, неколико листи, које је она та 
, „славиће наш ратар свечарство или има у кући сватове, па одмах зову куварицу из вароши и почн 
а око јерусалимске иконе.</head> <p>Има у Бачкој два велика и прилично богата села.{S} Та су се 
еђе чак и на Адама и Еву.{S} Каже: „Има у свакој библији, како је било с првим човеком.{S} Он с 
звишене речи и друге које стоје с овима у свези, начиниле су голем утисак на душу Боривојеву.{S 
SRP18966_C14"> <head>Борба с Назаренима у скупштини.</head> <p>Дође и недеља.{S} Многи нису зна 
ротив тога.{S} Он се борио с Назаренима у њиховој скупштини, борио се с њима на улици; он је у  
<title>Харфе Сионове</title>“ пева њима у почаст.</p> <p>У исти мах довикнуће Сепл својој жени: 
је био сведок оним народним предавањима у школи, па је дошао до уверења, да је све то још увек  
недељом по подне с народним предавањима у школи.</p> <p>Здравковић први ће почети, а и право је 
смрт, на страшни суд, који је брат Тома у скупштини тако потанко и с таком страхотом описивао,  
} А онда, кад у скупштини забруја песма у славу Христову, погледа Боривоје на Милеву и дође му  
 дира никога, не псује, али сваког дана у вече па и недељом иде у скупштину.{S} Ван тога, чим д 
лико кад може.</p> <p>„Био сам ово дана у К*.“, вели Лазар „Наша се браћа тамо баш лепо упутише 
е другарице састале после неколико дана у врту, почеше и опет нешто шушкати. „Слушајте“, каже Ј 
је радила код њега као црв, била ваљана у сваком погледу, а опет је за то добијала више боја но 
олакша. „Каква је она друга велика мана у Назарена?“ пита.</p> <p>„Што су против сваке просвете 
на њега, јер по лепоти му не беше равна у целом Боривојевцу.</p> <p>Марти је врло годило, што с 
.{S} Соба је сва <pb n="185" /> увијена у дим. „Баба“ каже, а не гледа јој у очи, „иди одма по  
жи му меку руку, која није била увијена у рукавицу као у оних осталих госпођа. „Светозар ми је  
{S} И сваку, која хтеде да уђе набељена у цркву, заустави код врата и рече јој: „Уми се најпре, 
та, било је пре рођења Христова времена у Грчкој и Риму, кад су људи обожавали Богове са врх бр 
ветозар с Јованком изишао, наста тишина у соби.{S} Милевина глава као да се покрену у јастуцима 
и благо; није хтео да је дражи; та, она у последње време и онако беше скоро увек раздражена, уз 
“.{S} И која ће девојка рећи то?{S} Она у смеју и шали каже: „Нећу“, а то је девојачко хоћу.{S} 
ази у комору...{S} Ноћ је хладна, а она у грозници и у кошуљи.{S} Иде лагано напред и рукама се 
тко кажем, о њој су говорили, да је она у души иста, која је била и пре; тврдили су, да је њен  
сувише ватрена, па за то се умеша и она у разговор. „Кажите нам, Боривоје, кад немате попова, ј 
ста, па си онда свршила.{S} Није сотона у теби, него је у њему.{S} Кад легне спавати, каже, и б 
љуто превари!{S} Сад види, да се сотона у њему само притајио, а не смирио.{S} У њему — кува и в 
ок се младенци не пречисте и док сотона у њима не изгуби своју власт, јер наопако, ако се и сот 
 Јерусалим.{S} Ко још те ситнице рачуна у нешто?{S} Кад није био мачак, спавај мирно и ништа се 
ила је доста веран тумач јавног мишљења у селу.{S} Огромна већина одбила је то ново друштво.{S} 
адите с човеком?{S} Сложно, јуначки, па у кола.“ Узеше ме и трећи пут, подигоше, замахнуше са м 
а увек више кукоља, него ли у малој, па у већој гомили је и више јереси и цепања.{S} Ако икад б 
лпинац — не само весео, но и обесан, па у своме бесу добаци Лазару ружну реч.{S} Каже му: „Шта  
ти почне пребацивати и корети га.{S} Па у том леже и заспа.{S} У сред ноћи пробуди га нешто.{S} 
 извесно пропасти, ако мислиш с неба па у ребра као код мене.{S} Кад хоћеш да је ухватиш, њу мо 
род, а сутра, у недељу ићи ће сви скупа у назаренску скупштину, да Назарене онде обавесте, јер  
 се тело и не мења, душа му се претвара у животињску...{S} У свима тим приповеткама наћи ћете,  
суда, да се дивљи голуб у зиму претвара у кукавицу?{S} Па мора му се признати, да је доказао вр 
азговори.{S} Слушам данас мог Светозара у цркви, оно није да није, лепо говори, али шта може ре 
ну и како ће Јованка помагати Светозара у његову тешком послу.{S} Још док они у речи бијаху, пр 
више.{S} Марта је дозвала и опет лекара у помоћ и молила га, да је посаветује.</p> <p>Лекар јој 
а грехота убити ласту.{S} Шваба не дира у роду, сви ми ни за главу не дирамо буба-Маре.{S} Само 
на памет, па ма се згранила; момак мора у крчму, чим га зову тамо, па ма шта било.{S} Нико не м 
чки дар Светозаров, па нека света ватра у њему, поуздање, вера, да ће све добро бити.{S} Само д 
 та недеља.{S} Свештеници су оног јутра у цркви са амвона упутили народ на та предавања и кад б 
а да стоји пред кућом Гигином.{S} Сутра у ово доба биће му тамо Милева, онај деран љубиће прах  
од, а на послетку он је за то, да сутра у недељу, оду сви овако како су у назаренску скупштину  
 „обећао је браћи код куће, да ће сутра у вече бити код њих у скупштини, али до сутра пред вече 
велики — као пред Месијом.</p> <p>Сутра у јутру оде Боривоје у општину, где му показаше рачун о 
и <pb n="179" /> не би смео од два сата у зору до вечери посећи две стотине снопова трске“, реч 
он, нису ништа друго, но највећа дрвета у шуми наше покварености, дрвета која су још из далека  
аког човека, сваке жене и сваког детета у прсте.{S} Уз то је био леп као писан.{S} У њему није  
гвозденом писаљком и врхом од дијаманта у срцима људским и на роговима олтара...“</p> <p>„Не тр 
а наже и учини му се, да још има живота у путника.{S} Напрегне све силе, подигне га на кола и о 
ће да тумачи разна <pb n="228" /> места у св. писму?{S} То је много за њега и у томе би га мога 
ештава, да се Назаренство шири из места у место, захвата нова села, нове округе, нове крајеве,  
 стеже јој се око срца, и суза заблиста у оку.{S} Није знала за што, али јој дошло као да слуша 
p>Обрен тешко уздахну, суза му заблиста у оку, али не рече ни речи.</p> <p>Кад су га одведи у з 
 убију...{S} Бог зна, плакала сам доста у мом веку, али нисам излазила на сокак, нити сам ишла  
 као да тај крст у његовој руци задрхта у први мах, али само у први мах.{S} Нико не трепће.{S}  
>И Боривоје се кренуо.{S} Нешто уздрхта у њему.{S} Дође му, да јој метне руку на чело и рекне ј 
ио, да брижно мајчино око не спази, шта у њему бива и да му не осујети намере.</p> <p>Лазар је  
 да освоји народ.{S} Има до душе штошта у цркви нашој, што би могло да престане, али ко то изаз 
а незнатна, мала и грешна примила браћа у тако важно веће, да га поуче и још боље утврде на пут 
же, онда ђаво одлази, али се опет враћа у виду лепе жене.{S} Та, да знате само, како је та жена 
 прође неко време, а ето ти Здравковића у село, позва свештенике, доктора, учитеље и трговце, т 
.{S} Ако тако устраје, мораће цела кућа у просјаке.</p> <p>Он дакле завеза кесу, затвори добро  
 читав момчић.{S} Што је год било оваца у оном крају, сваку је познавао по имену; за сваку је з 
и ћеш пропасти и за то ти не дам новаца у зајам.“</p> <p>„Ето, тако је то, моја браћо и господо 
ошао домаћин да узајми тамо мало новаца у грк-Симе, а грк Сима каже: „Теби не дам.“ — „За што н 
/hi>.{S} И као што киша учини, да клица у земљи набуја, тако и рђав свештеник учини, да Назарен 
дире до срца...{S} Боже, та и она птица у гори и онај вук у јазбини, па чак и она риба у дубини 
?{S} Хоћете ли мени дати ваша два ланца у закуп.</p> <p>„Нећу“, каже она.</p> <p>„За што?{S} За 
ро шапућући.{S} Светозар је пољубио оца у руку, поздравио се с братом, па онда рече:</p> <p>„Ба 
ао са запетом двоцевком и хтеде да пуца у коње, ако се макну, те се весеље продужило до подне.{ 
едеље уписало је то пиле Шандора ковача у друштво добрих људи и он је сад тако миран и кротак.{ 
опако ако се и суд <pb n="225" /> умеша у то.{S} Та он је први почео да истерује сотону, а они  
ди свога незнања.</p> <p>У том се умеша у разговор и трећи заточеник, Пера Крњин: „Е гле сад; н 
а народна предрасуда, да се дивљи голуб у зиму претвара у кукавицу?{S} Па мора му се признати,  
ца је донела што и вино.{S} Узбурка крв у човеку, и као што у пијанци постаје човек жешћи и учи 
 да остане хладна и да јој не јурне крв у лице и не осети нож у срцу.{S} Но опет, опет за то га 
е запалио...“</p> <p>Боривоју удари крв у лице и наже даље.{S} Гле, шта учинише његова браћа! „ 
га у своје село. „Боже, каква је то крв у мени?“ пита и по десет пута.{S} Стигне кући, отвори к 
де Милева поклече од бола, удари му крв у главу и у истом тренутку прескочио је био две-три ска 
зар за часак побледи, онда му јурну крв у лице, али се стиша. „Св. апостол Павле“, каже он, пис 
уше, Варвара се отисну као мачка натраг у кола.{S} Како је насип био стрм, чивија на обртњу изл 
„На великој сам муци, господине.{S} Бог у својој шестој заповеди каже: „Не уби“, а цар у своме  
е познато“, рече Обренов бранилац, „Бог у својој великој премудрости није нашао за целисходно,  
ша моја, али не нађох.{S} Човека једног у тисући нађох, али жене међу свима не нађох...“</p> <p 
мах у рђавој хаљини и погледате на оног у светлој хаљини и речете му:{S} Ти седи овде лепо, а с 
/p> <p>„Ти си ми“, каже, „најближи друг у животу, с тога хоћу да се и споразумем најпре с тобом 
лице да их тамани.{S} То беше доба, кад у многим нашим селима читаве улице осташе пусте од деце 
p>Мало после дође Лазар.{S} А онда, кад у скупштини забруја песма у славу Христову, погледа Бор 
а и не виде.{S} Њему то дође тешко, кад у један мах осети, да није сам.{S} Подиже главу и виде, 
 о пеленама?{S} Знате ли ви, снахо, кад у вами успламти крв од раздражења, да то откуцне и у кр 
ћи умири се, сео је. <pb n="187" /> Кад у зору закукурекаше петли, он је још увек седео за писа 
ца, пореметила би их.{S} То је, као кад у кондир вина бациш мрвицу хлеба, — ускисне.{S} Сепл и  
у:{S} Учитељу, ова жена ухваћена је сад у прељуби.{S} А Мојсије нам у закону заповеда, да таке  
мо што не долази до крви.{S} Све је сад у селу тако измешано, ускомешано успаљено, раздражено,  
.{S} Јер кад је Лазар отишао у Нови Сад у гимназију, на свршетку друге године, поболи му се ота 
нож и не пита:{S} Ко? као што би до сад у такој прилици радио, но само вели: „Нека их, види Бог 
же, како <pb n="129" /> је испратио сад у пролеће једног нашег богатог домаћина.“</p> <p>„Дошао 
екао ни једне речи, споменуо је једаред у свом предавању, да би човеку на дан доста било онолик 
оди само таолико, да они држе тај обред у највећој тајности.{S} Још мање је ко покушао да реши  
{S} Кад би вече, сви узму књиге па хајд у скупштину, сам остаје Ђока с Јеленом. „Јелена рано“,  
ла своје сукње и кошуље, да оде где год у свет.{S} Пукле биле неке сплетке; завадила се с јетрв 
ним мукама, ако смо и погрешили где год у тумачењу светог писма, или ви или други?{S} Зар може  
арени у томе оскудни.{S} Кад се заглибе у ћутање и не знају да покрену нова разговора, одмах ће 
аука одбија од ње.{S} Изишла је из собе у двориште и гледала у звездано небо.{S} Дође јој тешко 
а што пре имаш сина попу, па да те љубе у руку“, рече јој чича Срдан опоро и она од то доба, ни 
езобразно.{S} А Назарени спустили главе у св. писмо или их сакрили у руке, па тихо јецају.</p>  
ах после службе преварити.{S} Нити живе у братству и љубави, но се туже и парниче као душмани.{ 
ти и он мећу нами“.</p> <p>„Онда је све у реду“, вели Мирко. „А сад лаку ноћ!{S} Доцкан је“.</p 
{S} Она је опазила, да код њих није све у реду, запиње негде, али није могла да сазна где.{S} Н 
века.“</p> <p>„А... а... а...“ веле све у један глас, „ви превазилазите и Шандора ковача.{S} Па 
ед, дваред, триред, десет пута, али све у залуд.{S} По речима апостола Павла било је давно врем 
 Од куд се ја могу сетити, кога сам све у крчми са бирташем Симом опио и преварио на картама?“< 
та од брата, Србина од Србина, а то све у име Бога, коме се заједнички молимо.{S} Ево вас видим 
ла крв, могла је да улије онолико снаге у онако мало дете.</p> <pb n="15" /> <p>Марта је чинила 
не, да се жени и удаје, а данас се даде у проводаџилук.</p> <p>„Кад смо већ код тога посла“, ка 
ером, шиље јој понуде, хоће да јој даде у договору с братом неку накнаду, али она сиротица не п 
>„Шта је то“, вели она, „кад сам и овде у сваком добру.“</p> <p>Кад се код Назарена састану муш 
ко учење.{S} Од детињства гледа он, где у њиховој кући теку сузе, догађају се читаве трагедије, 
му другови негде пили, сад ће ићи негде у крађу, па зову и њега.{S} Бруји рог на гајдама:{S} Ха 
ју и она — повери.{S} Повери, да изведе у кући јединство, повери, да угоди Милеви и то баш онда 
ушта драга драгана.</p> <p>Кад га уведе у собу, тада по други пут залану вашка.{S} Нити јој он  
е речи.{S} Одступио је од Обрена и седе у други кут.</p> <p>Но то није дуго трајало.{S} И њега  
 па не знаш, због каквих се грехова иде у Јерусалим.{S} Кажи ми право:{S} Јеси ли појео кадгод  
је био и пре.{S} Кад дође време, да иде у школу, мати му је унапред стрепила, и није се убојала 
 разбеси.{S} Кад јој дође време, да иде у скупштину, он је затвори у кочину међу свиње, бије је 
 која овлада њиме, кад се решио, да иде у Јерусалим, те је издржао онај тежак пост; у њему је с 
д је готово у грозници.{S} Треба да иде у цркву, хтео би са амвона да проповеда слово божје, а  
није дошао у наше јато нити хоће да иде у друштво добрих људи, што има и овде и тамо жена.{S} И 
Божић да ради... да преже коње и да иде у рит по трску, али ако то учини, чича-Срдан ће га убит 
и опазио, каква му испитна комисија иде у посету.{S} Па да је и приметио, опет не би ни слутио: 
где се ухватио с Јованком за руку и иде у сеницу.{S} Да каже, да је Лазар, не може, јер је млађ 
и на гробу Христову; којим се путем иде у Јерусалим? — и чега ту није било.{S} Нада је зачуђено 
али сваког дана у вече па и недељом иде у скупштину.{S} Ван тога, чим доспе од посла, чита св.  
е опет први пут, да иде тамо.{S} Он иде у скупштину као новајлија, а опет као опробан, озидан Н 
, материјално и за што наше друштво иде у опште суноврат?{S} Узроци су исти.{S} Злочини, који п 
 онамо, камо је намислио.{S} Вредно иде у назаренску скупштину, а избегава <pb n="56" /> своје  
десише, да је крсте прве недеље што иде у Дунаву, на каквом усамљеном месту и то ноћу, јер би н 
осадашњи удари.{S} Чуо је, да Лазар иде у назаренску скупштину и да га је Милан, друг његов одм 
утку казао: „Жено, хајде са мном, хајде у пустињу, где нема Назарена, ни ове муке“, она би пошл 
и позвани пред судију, добацили су онде у ходнику једно другом тако крупних, гадних речи, да у  
атила га грозница, а кад би недеља, оде у назаренску скупштину.{S} Каже ми: „Газда Станко, идем 
 не може, но оде.{S} Кад дође кући, оде у кошару, узе троструко уже, покваси га у воду и стаде  
ћи банчио, одрекао се рђава живота; оде у Назарене. „Хвала Богу“ рече Срдан, кад му допаде тај  
о многа и многа овца <pb n="121" /> оде у забран.{S} Добри пастири покупиће опет стадо у гомилу 
оди ново.{S} Лазарева сестра Милева оде у Назарене или како то кажу — повери.{S} Не таји, но ја 
 писму, онда је најбоље за жену, да оде у Турке.</p> <p>Препирка иде даље и даље, па никад крај 
 отишао, да надгледа марву, па онда оде у башту.{S} Ма да у његовој башти нема засађена цвећа,  
промрмља само толико: „Сит сам“, па оде у кошару.{S} Нада му није погледала дубље у очи, (одавн 
олико изусти: „Море лакше мало“, па оде у своју собу.{S} Оне ноћи није могао дуго да заспи и ви 
 у којем месту, а да најпре жена не оде у Назарене.{S} Код нас је до душе први поверио Мирко, а 
а друга соба има два прозора, који воде у скупштину.{S} То је место за оне жене, које доје децу 
траг је зграда с пет прозора, који воде у двориште.{S} То је скупштина — велика лепа соба, бело 
ему.{S} Кад легне спавати, каже, и буде у првом сну, вежи га за постељу, завежи три преслице у  
пако, ако се и сотона умеша, те он буде у браку трећи.{S} Но кад се то пречишћавање сврши, онда 
кући.</p> <p>Кад је отворио врата, нађе у дворишту децу, своју децу, која га дочекаше неописано 
жа из косе... _</p> <p>Боривоје се нађе у чуду.{S} Овако још није страдао... наже се да копа, а 
 праведници...“</p> <p>Боривоје се нађе у запари.{S} Каже: „Исус Христос није узимао за апостол 
а жена, која није дала, да му бол пређе у очајање.{S} После неког времена се умири и живео је с 
ош не зна шта.{S} Тада се подиже, изиђе у двориште, за тим на улицу, па онда у мрак.{S} Снег је 
ривила.</p> <p>Залану вашка и она изиђе у двориште.{S} Била је лепа, крупна цура, а по лицу јој 
платићу се ја сам.“</p> <p>За тим изиђе у авлију, па се упутио пешке у варош.{S} Таман је свану 
 се склонише у ходник.{S} Тада он изиђе у ону мећаву, клече на сред авлије, подиже руке к небу  
итала га је Јулка.</p> <p>Боривоје дође у неприлику, јер и Назарени имају богомољу, где се скуп 
шава, мало која недеља, а да му не дође у главу по која неупутна мисао; његова душа није још до 
омити све кости, ако му још једном дође у кућу и бацио је на улицу.</p> <p>Баба Језекиља није м 
а сталног, одређеног правца.{S} Ко дође у то доба, те одгурне мисли на ову или на ону страну, т 
, не гледајте ко је ко.{S} Јер ако дође у цркву вашу човек са златним прстеном и у светлој хаљи 
ли Боривоје не остављаше и за мало дође у тако необичну јарост, да се чак и лекар зачудио.{S} С 
 „С опроштењем.“</p> <p>Здравковић дође у лицу црвен као рак.{S} Зинуо је и два и три пута, али 
но оно, што је Бог створио?</p> <p>Дође у крај баште, у онај, који се сучељава са Цветином башт 
ленама, а не почиње онда, кад дете пође у школу.</p> <p>Парница око јерусалимске иконе била је  
ад је чича Срдан чуо, шта се збило, уђе у синовљеву собу.{S} Види Лазара, где седи на клупи и н 
>Но за то је та крмача достојна, да уђе у повесницу назаренског развијања.{S} Она је придобила  
послуша матер.{S} Но брав никако да уђе у свињац.{S} Боривоје се вијао с њим, док се вијао, а п 
оју Рахилу и провидео ју је.{S} Кад уђе у собу, она је још певала, а виде је где купи ствари.{S 
ко год за онаки насртај.</p> <p>Кад уђе у собу, изненади се.{S} Застао је Милеву.{S} Она је дош 
д.“ И понуди га у кућу!{S} Боривоје уђе у собу, у којој беше све чисто, <pb n="94" /> уредно, а 
тоне.{S} Коло је сотонина мрежа; ко уђе у ту мрежу — пропао је.</p> </div> <div type="chapter"  
ће бити и задовољна и захвална, ако уђе у кућу, као што је њена.{S} Она ће се привити уз Бориво 
већ не зна шта ће.{S} Брани га.{S} Каже у својој девојачкој безазлености: „Чико“, тако је звала 
Чича Тома га је пажљиво мотрио.{S} Каже у себи: „Ако је Лазар допустио жалости, да га толико са 
 Маца се оте некако и безобзирце побеже у село.</p> <pb n="30" /> <p>Кад је Боривоје дошао кући 
здахну, а она се отрже од њега и побеже у своју собу; за тим му и опет допре до ушију шум, као  
 поче с њим борити, поплаши се и побеже у пустињу, побеже четрдесет дана хода далеко, па и тамо 
вали спољашњим знацима, али им се стеже у души, кад их прота онако дирљиво опомену на големи ра 
ше затворен, али то је све, што се може у његову одбрану казати.{S} Опијао се, па је онда немил 
би, ал’ бију и Турци.“ Што дубље залазе у св. писмо, све се то више истиче међу Назаренима Бори 
ше и да их познају.{S} Почеше да одлазе у њихову скупштину као гости, из љубопитства, па се и з 
и из Боривојевца и околних места долазе у Лазаревац.</p> <p>Још нема 9 сати, (то је доба, кад с 
43" /> је малиша виђао, где ноћу долазе у њихову кућу неки људи, који нису из њихова села и кој 
како у очи Божића, а Боривоје се одвезе у гувна, да донесе мало сламе.{S} Кад се враћаше одунд, 
ди црну кафу, мумлала <pb n="198" /> је у себи: „Поповска посла; а могла сам одмах знати, да од 
дач и забравиле врата.</p> <p>Милева је у постељи, окренула је главу зиду и не миче се.{S} Не с 
 ни у Калвине. <hi>Клица Назаренства је у нашим општим друштвеним приликама</hi>.{S} И као што  
ше кући, домаћица Јелена сместила га је у постељу, па га још претрпавала и други дан, јер је ми 
ам бивала код покојнице и видела, да је у ње било баш лепих и врсних ствари?!{S} Где је онај по 
а лицу у оном тренутку, кад виде, да је у колима — сам...{S} Деда Јова је дрхтао као прут, Тома 
и измире.{S} Ето, мој отац памти, да је у вароши био пре четрдесет година један адвокат, па и т 
} Милева га погледа испод ока.{S} Да је у оном тренутку казао: „Жено, хајде са мном, хајде у пу 
, а нарочито Здравковић тапше као да је у позоришту. „Кратко и јасно, кратко и јасно!“, вели и  
о је забрањено“</hi>.{S} Али само да је у рају било судија, Ева би после три дана сигурно отрча 
. „Изгледа ми“, каже Здравковић, „да је у Христово време било тако, т. ј. онда, кад је он бичем 
 искренуо на ту страну.{S} Каже: „Да је у нами дух јединства а не дух раздора, ми би се сложили 
ана од рођења Боривојева.{S} До сада је у кући Владе Иванова било све на миру, али сада ће та к 
устају од свог предлога.{S} Меланија је у овом тренутку весела, што ме је придобила и отишла је 
е у соби, вртиле су главом.{S} Свака је у себи мислила: „Ух, да незгодна и насртљива Фарисеја“, 
коро шеснаест година.</p> <p>Јованка је у прво време носила Боривоју тањир јела, чашу вина или  
ла у руци, али се не мицаше: гледала је у ону прашину <pb n="4" /> на друму, која се ваљала све 
ћало на ону негдашњу страст, а зебла је у души, неће ли испод тог пепела кад год засијати нов п 
верио.“</p> <p>У Лазаровој руци била је у онај мах пуна боца соде и он је ударио том тешком боц 
но, што је најпотребније.{S} Мислила је у себи, кад не може да се опреми љуцки, онда је најбоље 
 боље, мислио је у себи.{S} А Рахила је у онај мах мислила, да је читава њена комедија с Назаре 
 n="109" /> о браку, слушала и нашла је у реду; сад се та наука одбија од ње.{S} Изишла је из с 
а, кад га је изгубила.</p> <p>Отишла је у собу, па се затворила.{S} Те ноћи се два-триред будио 
о би рекли, елегантна појава обучена је у најелегантније одело.{S} О врату су јој дивна три ред 
ера, кад се већ ухватио мрак.{S} Она је у кошуљи загазила у воду од прилике до појаса, а с њом  
е, да роди Милева мушко чедо.{S} Она је у постељи, а дете јој се поболи, па и умре.{S} Болест г 
 деца су ту краву звала:{S} Џуџа, па је у оно време некако и та крава угинула.{S} А како ли се  
а је до срца.{S} Био је још млад, па је у души ипак рачунао на признање свога поштеног рада, ал 
 овом правцу је говорио Светозар, па је у многих и он наишао на одобравање.</p> <p>Здравковић ј 
јглавније је ово:</p> <p>Ђока Савков је у Лазаревцу кнез и његов средњи син Јова „поверио је“ ј 
отменом господом и госпођама.{S} Све је у свечану руву, као да су сватови, али управо је још не 
 отргоше старца од њега.{S} Боривоје је у лицу црвен као крв, његово тешко дисање чује се јасно 
лостињу за свету обитељ.{S} Боривоје је у опште врло мало говорио и избегавао је стране људе, < 
чујно.</p> <pb n="72" /> <p>Боривоје је у последње време, увек кривио себе и то безобзирно; сад 
, рок му Ђурђев дан.</p> <p>Боривоје је у својој соби.{S} Угасио је жижак, који му је запалила  
воришту, а пре неки дан потражила ме је у кући.{S} Да богме, опет због Гигине женидбе.{S} Ја ми 
колну код куће, јер недељом по подне је у друштву добрих људи.</p> <p>Па једном је ипак опази.  
а своја, помоли се оцу својему, који је у тајности“.</p> <p>„Па ви се дакле молите Богу сваки з 
 нарављу.{S} Подајте мира ономе који је у вашој утроби, а мира ћете му дати онда, кад се и сами 
то нешто ново, велико, узвишено, али је у ствари и то хвалисање.{S} Јер говорити другоме непрес 
вори другу страну св. писма, које ти је у рукама и тамо ћеш наћи у књизи проповедника, да „свем 
ће, да сам онда врат скрхала.“ Марти је у оно време било осамнаест година, а њен Влада волео је 
лекаром не ижљуби жену.</p> <p>Марти је у онај пар одлануло; нешто јој паде са срца; у души јој 
 обичај, да муж избије жену, још док је у првој кошуљи.{S} Та да, треба је с прва почетка збуни 
 па ништа.{S} Господин велики фишкал је у оним баруштинама назебао и нашао је грозницу, а лешин 
та и опела, без сузе и јаука, али им је у души тим теже.{S} По њиховим упалим очима и тешкој су 
очим доле, огрнем је дороцем и бацим је у кола...“</p> <p>„Је л’ се бранила, отимала?“ пита ист 
што она већ два дана слути.{S} Срдан је у срцу већ поверио, хоће да постане Назарен.</p> <p>Као 
S} Боривоје је ћутао као заливен, он је у души био уверен, да речи апостола Петра не приличе на 
пштини, борио се с њима на улици; он је у цркви придиковао против њих; он је био сведок оним на 
оро ником не допада његов рад.{S} Он је у друштву добрих људи рекао, како ће скромност у оделу  
ана, но само до 10 сати у вече и дао је у благајницу 20 фор.{S} А и иначе је било ситнијих прил 
д је за собом затворио врата, мумлао је у себи: „Жена и мачка треба да остану код куће, а не да 
S} Не зна ни сам; изгубио се; заишао је у улице, које не познаје.{S} И дуго мора да је ишао, ду 
свршила.{S} Није сотона у теби, него је у њему.{S} Кад легне спавати, каже, и буде у првом сну, 
 праха.</p> <p>По подне у 4 сата био је у школи договор, што га је сазвао прота.{S} Школско дво 
 седео за писаћим столом.</p> <p>Био је у велико дан, кад је Јованка ушла у собу, да угаси прек 
Лазар је и на даље био вредан; радио је у кући као црв, не дира никога, не псује, али сваког да 
.{S} Оно, што је јуче учинио, урадио је у неком тренутном осећају, урадио је по срцу, а не по у 
S} Он ју је само такнуо.{S} Пробудио је у њој пажњу, заинтересовао је.{S} Сад је она ишла даље. 
младој девојци заврће мозак“, мислио је у себи, „тај<pb n="80" /> сотона хоће и мени да се улаж 
о кући.{S} Што дуже, то боље, мислио је у себи.{S} А Рахила је у онај мах мислила, да је читава 
анти не дозволи, да тужи.{S} И овако је у овај пар доста вреве и метежа у селу, па да не заоштр 
адају“.</p> <p>Може се мислити, како је у селу.{S} Сви су огорчени на Назарене, да не може већм 
 је и он, бар до некле, назрео, како је у души Лазаровој.{S} Послао је по његове старе другове, 
/p> <p>„Ништа то...“</p> <p>„Па како је у друштву добрих људи?“ пита је мало после.</p> <p>„Врл 
ги, ропта против божје воље, а тешко је у онаком стању угушити сузе.{S} Соба је пуна Назаренака 
атвор и забравили за њим врата, било је у ћелији још два сужња, и то ратара.{S} Један је био кр 
т.{S} После се мало насмеши.{S} Било је у том осмеху нечег враголастог.</p> <p>„А ви?{S} Како с 
је до сад слушала и читала, оставило је у њојзи доста слаба трага.{S} Но од кад је видела Борив 
историје. <pb n="154" /> Свето писмо је у рукама даровита човека оштар мач, који сече с две стр 
="11" /> док је још у колевци.{S} То је у другом облику она велика научна истина, коју су лекар 
гу божје, али и цару царево.{S} И то је у св. писму“.</p> <p>За леђима црномањастог, лепог бого 
Српском Сиону</title>“.</p> <p>Но то је у цркви.{S} Али ни оно, што је закључено на збору о Вел 
ка лика.{S} Шест невиних очију упрто је у њега.{S} Господи у суду је рекао, шта је учинио, сад  
ђени, тајанствени осећај, а оно, што је у последње време слушао о вери, тицало се испосништва,  
ао ни чијим допуштењем.</p> <p>Ствар је у овоме.{S} У нашим великим казнионицама не закраћују н 
рло проста и врло природна.{S} Лазар је у договору са слугом носио Чивутину жито, које је треба 
у лепом Караџићеву преводу.{S} Лазар је у оном углу и полутами читао скоро шапућући 5. и 6. гла 
 с њим заједно у скупштину.{S} Лазар је у овај мах отишао у кошару, да обиђе марву.{S} Боривоје 
без добрих дела мртва.“</p> <p>Лазар је у свом тумачењу, (код нас би се то казало придика) напа 
оне дане све, што су могли.{S} Лекар је у друштву добрих људи разјаснио важност тог лека, показ 
је, али јој не поможе.{S} Пољубио ју је у чело, уздахну, а она се отрже од њега и побеже у свој 
 затекао од старина.</p> <p>Боривоју је у сваком погледу било добро, већином је на свежем зраку 
ко свестити.{S} Сад тек осети, да му је у души страшно, необично, његова унутрашњост изгледа му 
имена као оченаш.</p> <p>Нарочито му је у томе на помоћи трговац Соломон Чивутин.{S} Чита из не 
ивоје.</p> <pb n="88" /> <p>Лазар му је у кратко испричао све.{S} Било је ту пуно свачега, но н 
де к себи на ручак, па и код Томе их је у таквим приликама било и по двоје, троје, но сад је за 
ави, стих двадесетпрви, да крштење није у прању телесне нечистоте, но обећање добре савести Бог 
о, ако од свију нас можда ни један није у свему добро схватио?{S} А то је и највероватније.{S}  
ле, синко, и о овоме.{S} Твој пост није у договору...“</p> <pb n="27" /> <p>Боривоје се доиста  
{S} Боривоје дође тога дана мало раније у село, мора да оде Лазару, да му се извини како год за 
 њега, опажао сам све јасније и јасније у засенку његову <hi>целокупан живот наш</hi>.{S} Питањ 
ебе, а своје предавање ковао је доцније у звезде.{S} О предавању својих другова рече само толик 
/p> <p>Пет дана је лежао отац Мелентије у постељи, а после га Боривоје никојим начином није мог 
ијом.</p> <p>Сутра у јутру оде Боривоје у општину, где му показаше рачун о његову имању.{S} За  
се уда.</p> <p>Неког дана седи Боривоје у врту близу сенице и пребира зелен у кошареве, кад чу  
 се брани!{S} Но док он тражи реч, које у овај мах не може да нађе, пређоше преко њега.</p> <p> 
ло онолико хране, колико има од прилике у 30—40 зрна сочива.</p> <p>„Тај би човек морао бити за 
опет Назарећанин!“ И опет одоше девојке у најудаљенији крај и опет се сабише у гомилу, те шушка 
, као да никад није ни видела Назаренке у свом веку. „Шта?{S} Зар ви нисте наишли у светом писм 
S} Кад су ти оно с пролећа отишле гуске у рит, ти си узимао олако и говорио као и овај господин 
 тим изиђе у авлију, па се упутио пешке у варош.{S} Таман је свануло, кад стиже тамо, па се при 
p> <p>Не тражи кола, но се упутио пешке у Боривојевац. <pb n="91" /> Леп је јесењи дан, какав д 
ста.{S} Кад већ неће Маша да узме пушке у руке, вежу му је на леђа, напуне му телећак камењем и 
 кико сам слушао од наших старих, имале у старо време право, да сваке суботе туку мужеве.{S} Но 
у везу треба и љубави.{S} Апостол Павле у својој посланици Ефесцима, у глави петој, стиху дваде 
у љубави најбоље показује апостол Павле у својој првој посланици Коринћанима, у глави тринаесто 
жење те посланице.{S} Јер апостол Павле у својој првој посланици Коринћанима глава IX. стих 16. 
мо Боривоје не.{S} Каже. „Апостол Павле у првој посланици управљеној на Тимотеја глава V. стих  
 И он одговори.{S} Каже: „Апостол Павле у првој посланици Тимотеју, глава II. стих 9.—14. вели  
 кажу у Банату или „кабао“ како то веле у Бачкој, па онда, је ли боље казати: „зарио сам се у п 
 Дете су старије жене са свекрвом унеле у комору, оставиле га тамо, док не дође прегледач и заб 
као што су и дошле.{S} И опет се сабиле у гомилу, наслониле главу на главу, те шапућу.</p> <p>В 
/p> <p>Кад су се три другарице искупиле у врту Јованчину, Јулка је омах уочила Боривоја. „Ово н 
 — усрећити се.{S} Рахила би била дакле у неку руку оно исто, што и Гаја Павлов, који је отишао 
“</p> <p>Госпођа Меланија ушла је дакле у вигов, али кад би по подне, те Светозар пређе на женс 
вца је Дунав доста далеко, ићи ће дакле у Ф. као у госте и тамо ће крстити Варвару.{S} Ићи ће Т 
 <p>Лекарове су речи необично одјекнуле у души младе жене.{S} Она није потпуно схватила онај ва 
ан само, али су све три девојке цикнуле у један мах.{S} Јулка већ хтеде да бега, али кад виде,  
кошару.{S} Нада му није погледала дубље у очи, (одавна не сме више то да чини) а да је погледал 
залутао далеко у пустињу, где све дубље у њу улази и не види краја.{S} А краја мора тек бити св 
по коњима, да их гони све дубље и дубље у Дунав.</p> <p>Кад су се коњи већ заплели у хамове и у 
а најбоље.{S} Сваки од нас има еванђеље у рукама и сваки га друкчије тумачи.{S} Па који је тај  
: „Ја морам од сад сести међу пријатеље у скупштини, ја нисам вредан да седим међу браћом.{S} Т 
и Богу.“</p> <p>„А зар Назарени не пиље у тебе, не шушкају и не оговарају те?“ плану чича-Срдан 
 „Хајде синко!“</p> <p>„Зар да сви пиље у мене, шушкају и оговарају ме.{S} Нека их бабо, бар ће 
 <p>Лекар јој је саветовао, да га пошље у поље, код оваца.{S} Каже: „Боривоје се сад каје, гриз 
за леђи мужевљеви и нудила га, да пошље у крчму по чашу лимунаде, а Здравковић предлагао свеште 
 метни ме на кола невенчану и однеси ме у мрак“.{S} И која ће девојка рећи то?{S} Она у смеју и 
м истину — па ма ме постило оно, што ме у таком случају мора постићи, т. ј. да потпуно не задов 
је за „свету ствар“ и изведе је из таме у светлост, то више вреди, но <pb n="156" /> да је стот 
ресу сваку важнију ствар, узму да богме у обзир и оно, што њихови старији говоре и у вече се хо 
еше по мало застрт маглом.{S} Пред њиме у души стајаше чича Станко.{S} Као сад да му звоне у уш 
{S} Прота ће напред, али како су с њиме у друштву женскиње, застаде код школских врата и понуди 
рбали и код чича-Срдана.{S} Није никоме у кући до славе, али се опет за то пече печеница, а Све 
ња и Боривојев бранилац доби мал’ те не у свему право.{S} Прва ствар недоказана и застарила, за 
.</p> <p>Лазар се вратио у село, али не у очеву кућу, но оде негде под кирију.{S} Назарени му н 
 куће и полази на далеки пут.{S} Али не у Јерусалим, нити ови људи долазе, да га испрате, нити  
што се бринете?{S} Погледајте на љиљане у пољу како расту, не труде се нити преду.{S} А ни Соло 
и ће се спасти рађањем деце, ако остане у вери и љубави и у светињи с поштењем“.{S} Апостол Пав 
воје. „Код нас ма који од верних устане у скупштини, чита молитву, еванђеље и тумачи свето писм 
S} Што му нога по кад-кад дубље западне у јендек, тим боље; кад се извлачи из оног глиба, напре 
шта може реч.{S} Све док неко не упадне у то зољино гнездо и не разметне га, неће бити добро.“< 
у је тешко и он оде оне недеље по подне у крчму.{S} Ми Срби за све тражимо вина.{S} Ако нам је  
, док нисам обрекао, да ћу ићи по подне у друштво и бранити стара правила, а да ћу још пред руч 
да професори и учитељи недељом по подне у школи обавештавају народ, а сутра, у недељу ићи ће св 
 и сестра Макра, заседну свако по подне у собу и плачу, да би се и камену ражалило.{S} А плачу  
агори до земље и праха.</p> <p>По подне у 4 сата био је у школи договор, што га је сазвао прота 
му лежи на камилавци а руке су скривене у џеповима.{S} Боривоје се још већма наже и учини му се 
и трпи, али место ње вриште остале жене у један глас.{S} Мирко, Тома и остали старији људи догу 
, глава II. стих 9.—14. вели ово: „Жене у пристојном оделу са стидом и поштењем да украшују себ 
куће донеле.{S} А што жена преко године у кецељи разнесе, то домаћин о жетви ни на четир вола н 
зе, да га испрате, нити она звона звоне у његову част; он иде на пут још даљи и од Јерусалима,  
аше чича Станко.{S} Као сад да му звоне у ушима речи, које изговори тај човек на збору: „Овако  
 је био неукроћен, као да су три сотоне у шему“.</p> <p>И доиста, Боривоје се није разумевао у  
ти, што пре.{S} Не треба доводити верне у искушење, да се успаљују.</p> <p>Сазваше дакле догово 
 ћете онда, ако прескочи ограду и јурне у свет?{S} Ко ће онда робити место њега?“</p> <p>„Неће  
ладости њене хватао се Срдан радо до ње у коло, ваљда ће је послушати. „О, браца Срдане, баш ст 
жје, да ће он казати:{S} Ви сте крштење у моје име чинили овако, а ви онако... ви, који нисте д 
рави у даљину, као да је хтео да прозре у напред, али не мога, па уздахну.</p> <p>„Смешан сте ч 
{S} Дошао им завађени брат односно шуре у посету, много их молио, да му опросте и донео је ново 
/p> <p>Домаћица види то и назире, да се у души Срдановој нешто крупно догађа.{S} Променуће се и 
али су га као Месију, сад видеше, да се у њему преварише.{S} Мирко је клонуо, а и поболевао је; 
но видети његово лице, опазио би, да се у тренутку променило.</p> <p>Тај што ту седи, ни налик  
 дубоко уздахнула, онда сам знао, да се у својој души опрашта с адиђарима.{S} И нисам се превар 
</head> <p>Обрен је добро осетио, да се у њему пореметило нешто.{S} Једнако је поболевао и очиг 
ћина буде сутра прекосутра за то, да се у друштву добрих људи не пије више из чаша, него из шаф 
е ишли <pb n="93" /> у Лазаревац, да се у већем друштву заједнички озидавају и крепе.</p> <p>Но 
и замишљала ту ствар?{S} Ми мушки да се у свему држимо умерености, а ви госпође да се китите, и 
етежу и он се повуче у крај.{S} Гаја се у оном комешају подиже с патоса као испребијано псето и 
јасно, шта ће и како ће.{S} Заверила се у себи, да ће живети само за дете и уложиће сву снагу с 
све то још увек мало и недовољно, ма се у томе правцу радило годинама.{S} Мора се дубље захвати 
 у скупштини —- како који.{S} Некима се у души допадала, мислили су у себи:{S} Нека их мало, не 
леву и доведи их овамо.“ </p> <p>Она се у први мах укипила, не може чисто да верује ушима, па о 
пет.</p> <p>Сад је на путу.{S} Враћа се у село, али удешава, да не стигне пре, но што се смркне 
а, шта је било за тим?{S} Та старица се у друштву оних осталих старица назаренских занела до кр 
је намигивање.{S} Па чак и онда, кад се у скупштини обећавала Гиги, око јој је тражило другог ч 
д Милева то од ње није тражила и кад се у души својој и сама љуљала.</p> <p>Па, шта је било за  
та остало на остале ствари.{S} Нигде се у свем свету толико не поједе као код нас.{S} Сва јела, 
 Је ди вам позната та књига?{S} Каже се у њој, да осигурава од вештица, вукодлака, вампира, куг 
оћ, она је сва у грозници.{S} Подиже се у постељи и хоће да иште воде, али сви спавају, а глас  
вет интересује за важно питање, које се у овом роману расправља.{S} То се интересовање најбоље  
 крвава сцена из св. писма продужује се у машти болесне жене.{S} Она види пророка Илију, где се 
{S} Друштво добрих људи не пребацује се у томе, неће оно што је неприродно и оно ће победити, о 
ају врта, одакле су и изишле, сабиле се у гомилу, наслониле скоро главу на главу, па шапућу.{S} 
едом, женске су последње.{S} Завукле се у крај, те чекају, да се разиђе гунгула. „3а што ви, го 
p>„А колико сте имали свега?“ уплете се у разговор Јулка, јер јој ствар иде врло лагано.</p> <p 
ила, „ја сам за цело држала, да ћете се у нашем селу настанити.{S} Таква два пријатеља као ви и 
pb n="45" /> <p>Сва тројица повукоше се у угао, који је најудаљенији од врата и Лазар поче да ч 
чу Јудеји, који дођоше с њом, згрози се у духу и сам постаде <hi>жалостан</hi>.{S} И рече:{S} Г 
лико зло.{S} Они су мирни људи, који се у свачему држе реда, плаћају најуредније порезу, па и п 
но, што у нашем друштву не ваља, али се у соби и на улици не опажа тако лако...</p> <p>Радећи н 
апевке.{S} Кад би вриштали и грували се у прса, тим би вређали Творца, то би било роптање проти 
редуша, ако и нису у пољу, притајили се у кућама.</p> <p>У један мах се подиже с друма прашина  
говору.{S} Свецем или недељом искупи се у затвору пуно гостију, људи, <pb n="82" /> жена, деце. 
у чело, назва јој лаку ноћ и затвори се у своју писарницу.</p> <p>Тамо је ходио дуго, дуго.{S}  
 тога ћу те опростити беде.{S} Ти си се у својој лудој глави начинио испосник, хтео си у Јеруса 
о ком.{S} Кад момак дорасте, учврсти се у вери, кад је здрав и кад се види, да може жену издржа 
p>„Умири се, брате“, шану му, „уздај се у Бога; он те неће оставити.“</p> <p>Кад би сутра дан,  
на је знала, где га боли, та, он јој се у слабом часу исповедио.{S} Тома се жалио на Боривојеву 
на зло наводи човека.{S} Ето, ја сам се у мојим младим годинама успалио, па онда кад девојка по 
те право употребио и за себе, те сам се у слободним часовима бавио књижевношћу.{S} Нико ме није 
рио сам се у посао“ или „заронио сам се у посао.“ Он је држао, да је боље казати „заронио сам с 
 онда, је ли боље казати: „зарио сам се у посао“ или „заронио сам се у посао.“ Он је држао, да  
оривоја, а Петар стао у страну и дао се у крупне мисли.{S} Шта ли ће он?{S} Читаву ноћ није мог 
ао облагородити — човека.{S} Но само се у то мора уложити велики труд и велика брига, мора се т 
ужио за матером, и срећа његова, што се у оно доба нађе уз њега жена, која није дала, да му бол 
заман.{S} После се догодило оно, што се у таквим приликама обично догађа.{S} Парница је донела  
јевац</hi> и <hi>Лазаревац</hi>, јер се у првом родио Боривоје, а у другом Лазар, назаренски пр 
 наиђоше на Машу свакојаке муке, јер се у војсци осврћу на регламан, а не на Исуса Христа.{S} К 
илика лежала као укочена, и учини му се у први мах, да је женско.{S} Сиђе брзо с кола, саже се  
..</p> <p>Дође према риту и учини му се у један мах, да чује урлање курјака.{S} За часак хтеде  
си се онда женио?!{S} И ако хоћеш да те у таквој пустини поједу курјаци, који су тамо велики ка 
руком у воду и трипут рекао: „Крстим те у име оца, сина и св. духа.“ На обали Дунава појали су  
корна.{S} Повела бих те и довела бих те у кућу матере своје, ти би ме учио, а ја бих те појила  
у ће он први почети. „Које место читате у св. писму?“</p> <p>„Скоро да вам и не кажем“, вели он 
лиш, да је теби слободно затворити дете у свињац?{S} Радуј се, што ти кћи не тражи ништа, па не 
ељу, да треба презрети цркву и не идете у цркву, већ градите овде неку скупштину, а Христос Спа 
ш то тражи.“ Па господо, који краљујете у нашој књижевности, за што не осладисте народу што бољ 
оцније, кад из далека виде човека, лете у најгушћи шевар и данас их нема, пропале су.{S} Тако ћ 
ави трага у њему?!{S} Ви се не разумете у тим стварима, али добро знате, како је са оним зрном  
уги онамо.{S} Кад осване Божић, ви ћете у рит, да сечете трску, ви ћете по оној магли и зими у  
е пита:</p> <p>„А зар ви, Цвето, нећете у коло?“</p> <p>„Била сам прошле недеље“, каже она.</p> 
добро разумели речи светог писма, идите у огањ вечни?...{S} Зар што ми палимо тамјан, као што ј 
рате нити се успаљујете, па шта тражите у друштву, које је друкчије од вас и где вама нема мест 
 сте више од осталих, па шта ви тражите у оном друштву, које је друкчије од вас и у коме вама н 
 то откуцне и у крви онога, кога носите у утроби?{S} Зар хоћете да донесете дете на свет са усп 
како је са оним зрном жита, које баците у земљу.{S} Зар је по то зрно све једно, хоће ли земљу  
тозар прочитао, Срданове очи беху упрте у Лазара...</p> <p>Лазар је ћутао. „Ја мислим“, каже Св 
S} Ако икад буде, да и ваш број нарасте у милијуне и међу вами ће устати многи и многи да цепај 
жји, јер Бог то заповеда.{S} Пронађосте у еванђељу, да треба презрети цркву и не идете у цркву, 
ли дакле, куда залутасте.{S} Пронађосте у еванђељу оно, што је противно речма Христовим и апост 
киња, а Францускиње су, кажу, баш веште у том послу.{S} Па опет, дође јој нешто на памет.{S} Им 
е доближи.{S} У пола је и обећао, да ће у недељу доћи у скупштину, али је још сотона јаки у њем 
ирете“.{S} За тим јој је говорио, да ће у скорим данима да постане мати, и да има светијих дужн 
ажи код нас побожна, верна друга, па ће у томе најрадије послушати старије, који боље знају но  
 хоће да олакшају души својој; отићи ће у Јерусалим и причестиће се над гробом Христовим.{S} Но 
а ће се безбожност разгорети и отићи ће у дим високо.{S} И пушење је дакле безбожност, хасне не 
људи, а они му неће опростити.{S} Он ће у њихову друштву бити последњи; њега ће се туђити, през 
> <p>Донесоше и он се расположио, жваће у сласт и говори: „Баш смо ти ми Срби народ, да Бог сач 
p> <p>„Анархизам и Назаренство престаће у један дан.{S} Њих ће обарати само онај, ко буде радио 
девојка изјаве пред скупштином, да хоће у љубави и у вери хришћанској да се друже, за тим се оч 
кој љубави; он је позвао оне, који хоће у част крсном имену, у помен родитељу своме, деце своје 
, повео је два госта собом.{S} Код куће у један мах прође кроз кујну и осети, где се заустави М 
есрећа.{S} С рана пролећа истераше овце у поље, а гладни вуци нападоше Мартино стадо.{S} Чича С 
се на ум.{S} Видите ли ово округло лице у детета, ове јабучице на образима, ове велике, лепе, ц 
вежи га за постељу, завежи три преслице у један сноп, очитај оченаш и удри по њему све дотле, д 
ву, као да је његова црква, баца петице у тас и жали, што воскари не праве свеће од <pb n="41"  
тању и тумачењу долазио све јаче и јаче у ватру и сад је говорио скоро са свим гласно: „Ми, ми“ 
у нађе: „Умудрио ме је дух свети“, рече у себи.</p> <p>У недељу, која је ишла, читао је еванђељ 
је могао дуго да заспи и више пута рече у себи: „Није добро.“</p> </div> <div type="chapter" xm 
зивао на речи апостола Павла, који рече у својој првој посланици Коринћанима, глава XI. стих 19 
 он устаје са столице, уђе мало девојче у кућу.{S} Питало је за њега и предаде му завежљај.{S}  
 му је мати зановедила, да утера свињче у авлију, које је дошло из поља.{S} Боривоје с места ос 
и песмарицу, саже главу на груди и поче у сав глас јецати.</p> <p>Ни по покрету ни по жубору не 
уштво, у коме живиш, понесе те и одвуче у старо зло.{S} Међу пијаницама мора човек да је пијани 
се јасно и у оном метежу и он се повуче у крај.{S} Гаја се у оном комешају подиже с патоса као  
оће и мени да се улаже и да ми се увуче у душу, но одлази сотоно, а Боже мој, запуши ми уши.“</ 
спавају.{S} Таман згода, да се он увуче у кућу и удави оног дерана.{S} За часак као да се попла 
о још мало да причекам“.{S} Док ме јуче у зло доба неко не обавести.{S} Каже: „Не може се твој  
ма су ишле две женске, које их дочекаше у дворишту. „Ово је, брате Боривоје, моја кћи Варвара,  
 „И нећу скретати с овог пута“, мишљаше у себи, „па ма ме моја крв свега расула...“</p> <pb n=" 
био је од старијих људи, те га изабраше у одбор.{S} Но он поред свег тога, није био особито оми 
, кад се отворише врата и неког угураше у собу.</p> <p>Нови сужник је био млад, висок човек, у  
мађаше ковчежић и носаше, што се меташе у њ</hi>... „Био је дакле благајник Христов и Христових 
изиђе на поље.</p> <p>Жене, које осташе у соби, вртиле су главом.{S} Свака је у себи мислила: „ 
тку, а други свршетку.{S} Но нешто беше у тој придици, што је све освојило:{S} Говорнички дар С 
тако, да Срдан испусти све, што му беше у рукама:{S} Штап и Милеву, те поклече на земљу.{S} Све 
ише није устао.{S} Подигоше га и однеше у болницу, где је те ноћи и умро.</p> <p>И Лазар и Бори 
 почеше ударати на ларму и сви полетеше у порту.{S} А из порте се са свим јасно видело, да иза  
злети, коњи, руда и предњи трап улетеше у Дунав; стражњи део кола оста на ивици насипа...{S} У  
ке у најудаљенији крај и опет се сабише у гомилу, те шушкају.{S} Ко су ти Назарећани?{S} Каква  
икнута, па то лежање и болест пробудише у њој неку раздраженост, које се није могла олако да от 
 бура, завитла мећава и сви се склонише у ходник.{S} Тада он изиђе у ону мећаву, клече на сред  
ти ући у царство небесно.{S} И шта пише у еванђељу Матејеву? „Не брините се за живот свој, шта  
 но и у суседа.{S} А Назарени утаначише у својој скупштини, да је доста трпила и да је треба из 
није рекла ништа више и другарице одоше у онај крај врта, који беше најудаљенији од Боривоја.{S 
e>Харфе Сиона</title>“.{S} За тим одоше у скупштину и причестише Варвару комадићем хлеба и гутљ 
творише се руже и девојке и опет дођоше у врт.{S} Ишле су свима стазама, гледале цвеће, смејале 
и прошапута: „Хајдемо!..“</p> <p>Дођоше у цркву.{S} Читају се јектенија, па онда забруја и она  
арене већ петорицу.{S} Јер ти не рекоше у себи само толико, да су Назарени поштени људи, но хте 
 Него се лагано, чисто кријући одвукоше у предње собе, где им је стојао „црквењак“.{S} Нађоше г 
век за леђима.{S} Њено је место до душе у првој клупи, међу другим госпођама, али час по час ус 
 све векове ову значајну реч: „Тури нож у ножнице...“</p> <p>Светозар је циљао на Назарене и он 
 јој не јурне крв у лице и не осети нож у срцу.{S} Но опет, опет за то га се чувала, избегавала 
најлепша, али најпростије одевена.{S} И у ње је руво лепо, али просто и на њој нема накита, те  
 сам се бојао, да неће бити добро.{S} И у самој скупштини више су гледали једно у друго, но у с 
ан, а глас му дрхће.</p> <p>„Устани!“ И у радосној слутњи подметну бедна мајка сину руку под гл 
тво сеоска болест.{S} Има Назаренства и у варошима, само што господа варошани не знају, шта је  
а у св. писму?{S} То је много за њега и у томе би га могао Боривоје изменити, али Боривоје се н 
ти човека и ратовати.{S} Време је, да и у томе послушамо једаред божје и Христове речи.“</p> <p 
ије очепао сина за прса.</p> <p>„Онда и у свему другом мислим наставити овако, како сам почео“, 
ада кужнога и свега осталог, чега има и у осталим већим вероисповестима.{S} Ви сте мали, али ме 
 се поломише; оборио је неколико жена и у пуном смислу речи погазио Гају, који још једнако стој 
— прочула, ма да је не огласише звона и у јутру се већ искупиле жене, Нововерке, да се нађу бол 
ено у црне корице, а оставио му га је и у срцу, увијено у назаренска тумачења.{S} Још му обриче 
 то је избило на јавност мало доцније и у самој њиховој скупштини.</p> <p>Боривоја је гризло мн 
више певао; испрва по рогљеви а после и у крчми.{S} Где се покаже, купи се око њега друштво.{S} 
амти крв од раздражења, да то откуцне и у крви онога, кога носите у утроби?{S} Зар хоћете да до 
бзир и оно, што њихови старији говоре и у вече се хори већ по рогљевима — песма.{S} То су сеоск 
е звона на молитву.</p> <p>Стишало се и у Боривоју...{S} Њему је само у пола јасно, где је био  
жује.{S} Била је ономад као што знате и у <pb n="158" /> скупштинском дворишту, а пре неки дан  
 господо, који својим новцем хтедосте и у цркви нешто особито.{S} Свештенство је криво, што вам 
ањем деце, ако остане у вери и љубави и у светињи с поштењем“.{S} Апостол Павле: назива жене „с 
аве пред скупштином, да хоће у љубави и у вери хришћанској да се друже, за тим се очита молитва 
 ко их је забележио, у којој је глави и у коме стиху.{S} С друге стране се највећма истиче Свет 
а се код њих о овом и оном, па излази и у авлију да шета, кад дође томе време, а до сад га нико 
ени иду у скупштину, да се заједнички и у кратко помоле Богу, па онда и поразговоре реч-две.{S} 
Тек дође јој тешко, врло тешко живети и у оном часу најмилије би јој било — умрети.</p> <milest 
..{S} Ноћ је хладна, а она у грозници и у кошуљи.{S} Иде лагано напред и рукама се све једнако  
тавити.“</p> <p>Кад би сутра дан, чак и у оном полумрачном затвору допире глас великих звона.{S 
 су то речи, у којој су глави, па чак и у коме стиху.</p> <p>Кад Лазар дође Боривоју, често му  
ћо моја драга“, продужи прота, „видим и у вашим рукама еванђеље, а опазио сам, где <pb n="143"  
 цркву вашу човек са златним прстеном и у светлој хаљини, а дође сиромах у рђавој хаљини и погл 
сму над песмама, јер он, човек ожењен и у година, остави кућу, жену и децу, покупи све новце и  
само у свом селу, но колико је стигао и у околини.{S} Много и много дете спасено је онда у оном 
 да устане.{S} Тада закукурекне петао и у Боривоју се обрнуше мисли.{S} Он ухвати сам себе на к 
ао да ће сутра не само у хаџије, него и у калуђере.</p> <p>Кад је отац Мелентије показао Бориво 
 коњаника, који је добра коња ознојио и у белу пену обукао, као оно Владета војвода, кад се вра 
сажаљење не само у матере и браће, но и у суседа.{S} А Назарени утаначише у својој скупштини, д 
рв, његово тешко дисање чује се јасно и у оном метежу и он се повуче у крај.{S} Гаја се у оном  
 кошкања речма, па онда пренеше ствар и у новине.{S} Бог те пита каквих ствари нису тад размрси 
оном друштву, које је друкчије од вас и у коме вама нема места?“</p> <pb n="157" /> <p>Он се ка 
поклече од бола, удари му крв у главу и у истом тренутку прескочио је био две-три скамије, које 
но богата села.{S} Та су села наблизу и у њима се по највише догађа оно, што ћу да испричам.{S} 
да у слова.{S} Наслонио главу на руку и у неки мах тешко уздахну.</p> <p>За леђима му је стојал 
дан не даде. „Остави“, каже, „били су и у јутру и по подне, имају они и свога посла.“ "</p> <p> 
гих придобио.{S} И Лазар се теши, да би у таком случају чак и апостол Павле мало попустио од пр 
n="217" /> <p>„Добро је!“</p> <p>Кад би у вече, дође и Лазар.{S} На столу гори жижак, а Рахила  
је то, него је тешко за мене.{S} Пре би у моју главу утурио читава расточена кола сена, но и је 
же бранити и Пера и Паја, ко га дограби у руке.{S} И Лутер и Калвин и Социјус и Фрелих и како с 
{S} Та да и како ће.{S} И она се задуби у мисли...</p> <p>Кад се вратио Тома, она га дочека нек 
вин поглед на њему.{S} Он јој се задуби у очи и разумеле је.{S} Њен је поглед питао: „Где је Бо 
и црквених установа.{S} Ја чујем, да ви у неком вашем друштву умерености врло неумерено нападат 
<p>„Нисмо далеко.{S} Само што сте се ви у свему пребацили, претерали сте, а то је зло.{S} Место 
{S} Има нешто у њему, што хоће да удави у пиву, али не може.{S} Уста, да игра коло, ситно, из к 
 му се по мало наводнише и он их управи у даљину, као да је хтео да прозре у напред, али не мог 
 Здравковић.{S} Каже, ма да одавна живи у вароши, опет је за то син овога села, па што село бол 
Милева се повукла од света и мирно живи у братовљевој кући.{S} Покушала је, да се измири с Обре 
 су и они, да ће данас и прота и попови у скупштину, па кад може прота, могу ваљда и они.{S} Хр 
а се избрише из наших редова“, веле сви у један глас, а брат Мирко додаде: „Кукољ нека се треби 
 но само за земно.{S} Али не можемо сви у Јерусалим.{S} Бог ће тако исто опростити грехе, па ма 
о тренутно.{S} Највећма је упадало Нади у очи, што Боривоје као да постајаше тамнији баш онда,  
вожђушином, па је — обе цеви сасуо Нади у прса.</p> <p>Кад је доцније судски лекар прегледао ра 
аки дан отпраћао Боривоја тамо, да ради у башти, а кад што и друге послове.{S} Тамо је он бивао 
е рече ни речи.</p> <p>Кад су га одведи у затвор, постоји мало, па се онда исповеди Лазару.{S}  
он их дели и прибира, и његов суд вреди у томе највише.</p> <p>Тада се догоди несрећа.{S} С ран 
ру измислиле жене...{S} Не пуши, не иди у крчму, не истражуј општинских рачуна, не слушај ни по 
ису спуштене завесе ни мало, те се види у соби све са свим јасно, <pb n="164" /> па и то, за шт 
руму: „Кажи ми, молим те, који пут води у Јерусалим?“ Но опет за то има учених људи у селу, кој 
е можда само онда, кад се владика уводи у звање.</p> <p>Дошло је и до придике.{S} Протопрезвите 
виних очију упрто је у њега.{S} Господи у суду је рекао, шта је учинио, сад не може да му пређе 
енуло се време, намножише се учени људи у народу, створише књижевност, започеше научна и моралн 
то хучете?“ пита их Миловић.{S} Ти људи у том погледу имају право.{S} Које добро видимо од ове  
русалим?“ Но опет за то има учених људи у селу, који му тумаче сва краљевства, пустиње, вароши  
 раскршћу, да те виде људи.{S} Него уђи у одају своју и затворивши врата своја, помоли се оцу с 
} Најпре јој дошло на памет, да потражи у селу какво дете и да га пошље мужу на њиву, а после о 
и — поплаши се.{S} Наопако шта све лежи у оним очима.{S} Очајање, управо нешто више од очајања. 
е скоро недеља дана, како Боривоје лежи у истражном затвору.{S} Да га питате, од кад је ту, мал 
болестан, у истини болестан.{S} Он лежи у другој соби на постељи; грозница га тресе; окренуо се 
животињство, то је оно грозно, што лежи у тим приповеткама и што се износи, кад мање, кад више  
м, тек она узима кључ с склина и одлази у комору...{S} Ноћ је хладна, а она у грозници и у кошу 
ава.{S} Христос 6 дана пред смрт долази у Витанију, у дом Лазарев.{S} Марта служаше за вечером, 
бу делима, речима, духом, а отац долази у назаренску скупштину буџом, да дели мегдане.{S} Како  
дворишта, код врата, кроз која се улази у скупштину, стоји около 20 особа, које мушких, које же 
ола, саже се и кад боље разгледа, опази у снегу калуђера.{S} Глава му лежи на камилавци а руке  
а, тим се све већма претварају уздисаји у јецање, испрва загушено, па онда горко, очајничко.{S} 
нови да се множе.{S} Дошли су они, који у све сумњају, који чекају најпре утрвен пут, чекају ус 
, али јој дође мисао, да ако тако стоји у св. писму, онда је најбоље за жену, да оде у Турке.</ 
оћи у скупштину, али је још сотона јаки у њему.{S} Кад би брат Мирко или неко од старије браће  
ени нема лека; не одем <pb n="54" /> ли у Назарене, биће старо зло; одем ли, долази ново и још  
ивоје, молим вас, кажите нам:{S} Има ли у вашој вароши Назарена?“</p> <p>„Има“.</p> <p>„Па где  
мили жита има увек више кукоља, него ли у малој, па у већој гомили је и више јереси и цепања.{S 
 или се брију, као католички?{S} Иду ли у мантији?</p> <p>„И да ли се жене?“ допуњује Славна.</ 
! „Еванђеље је само у вашим рукама, али у срцима вашима су — тророге виле.“ И он поче да мисли, 
о.{S} Њен је само лик и њено одело, али у том лику и оделу је — сотона.</p> <p>„Стани, пустињач 
је било свештенство на првом месту, али у данашњем поквареном свету прво долази лепа жена, за т 
 да је помало чак и напредовала.{S} Али у оном, што је њојзи било главно и око чега се највише  
тозар дома, па би сад сви скупа требали у весељу да проведу празнике, и баш сад Лазар болестан, 
хвали се трећа. „Мамика“, тако су звали у селу Чивуткињу трговкињу, „видела ју је, кад је излаз 
еће зло беше на дому.{S} Гушобоља свали у гроб млађе дете његово и ако икад, он онда виде срце  
био — ух“!</p> <p>Мирко устаде, захвали у кратко Богу, што је одбор свршио посао и разиђоше се. 
не намирисане женскиње, које смо виђали у селу?{S} Јесу ли то те, које треба по твом наговештај 
који су дар божји, знање своје завезали у убрус и чувају га и не распростиру га и не тргују с њ 
а.{S} И до сад су га многи предусретали у преко због тога, што је он Назарен, али га не заболи. 
даје женама право као мушкима, јер вели у књизи проповедника глава VII. стих 28. „Још тражи душ 
 толико су успели, да су и Мишу привели у друштво, те им онда по правилима пресудили спор.{S} П 
адика“.</head> <p>Кад су Боривоја увели у затвор и забравили за њим врата, било је у ћелији још 
е, па морају умрети.{S} Суседи их узели у подсмех, веле: „Напију се ракије, па за то плачу.“</p 
унав.</p> <p>Кад су се коњи већ заплели у хамове и утонули, скочи Боривоје и четврти пут из вод 
точак и обли ме крв.{S} За тим ме унели у собу, па ме онако крвава испитују.{S} Кажу ми: „Или ћ 
 опростити грехе, па макар се молио или у Боривојевцу код оног зеленог крста на раскршћу или у  
 код оног зеленог крста на раскршћу или у Јерусалиму на плочи гроба Христова.{S} Али кад већ хо 
е једно ма које запитати: „Где сте били у последње време и како сте се провели?“ — па је онда о 
де кући.{S} Још су неки од гостију били у механи, те диванили:{S} Како може човек да поједе тол 
е ратарима који беху тамо, те се сабили у гомилицу и каже им: „Волео бих браћо, да чујем и од в 
а да чита еванђеље.{S} Многи су мислили у први мах, да су речи Томине биле од користи и да су п 
нда су се, по српском обичају, заверили у себи, да неће попустити, но терати до краја, па ма их 
устили главе у св. писмо или их сакрили у руке, па тихо јецају.</p> <p>Здравковић је најжустриј 
 врати у село.</p> <p>Перу су затворили у сеоску кућу на два-три дана, па га пустише.</p> <p>Са 
мрзнутог калуђера доста тешко повратили у живот, јер нису умели, да га тару снегом и да га најп 
рохијал.{S} И кад би само још попустили у томе, да приме пушку као и други војници, онда <hi>ми 
ватише: <pb n="118" /> хтедоше апостоли у један мах силу силом да одбију, тада изусти Христос з 
онуде за сужника. „Он је сретан“, мисли у себи, „јер му је суд допустио, да истрпи казну“.{S} З 
абрањује пушити“.</p> <p>Гле сад, мисли у себи Јулка.{S} Каква је то вера, <pb n="74" /> која з 
тео вихор у њу, те врти свакојаке мисли у ковитлац.{S} Та, то и нису праве мисли.{S} То је нешт 
 „Она је за мене доиста умрла“, помисли у себи.</p> <p>Није умрла.{S} Кад је идућих дана мислио 
д је Боривоје већ стигао кући — помисли у себи.</p> <p>Кад је дошла недеља, Боривоја су Назарен 
рота је мењао боју, свештеници се нашли у неприлици.{S} Борба против Назарена почела се врло ту 
свом веку. „Шта?{S} Зар ви нисте наишли у светом писму на ту песму?“ пита га мало после. „Почињ 
ла, нису Назарени из Боривојевца отишли у Лазаревац на молитву.{S} Кад се вечерња свршила, Миле 
>Па једном је ипак опази. „Нисте отишли у друштво?“ пита је преко ограде.</p> <p>„Није ми добро 
ња <pb n="33" /> оставили жену и отишли у крчму.{S} Они остали су мирно остали код куће и место 
тали иду на рад.{S} На Божић сви отишли у рит да секу трску, сам остаде Ђока с Јеленом.{S} Јеле 
мах.“</p> <p>Кад су Лазар и Милева ушли у собу и пришли оцу, он се заплакао. „Децо“, каже, „ушт 
 затвора, били су Лазар и Боривоје сами у ћелији.{S} Лазар се трудио дан ноћ, да напуни Боривој 
ни то болесно душевно стање створе сами у себи, без икакве невоље.{S} Муче ум свој свакојаким т 
ете трску, ви ћете по оној магли и зими у рит с вуцима, пре с њима, но са својим родитељима или 
 је глава, те после подне није могла ни у скупштину.</p> <pb n="116" /> <p>Кад се по подне скуп 
пирала Јованка. „Није лопов, не дира ни у шта“.</p> <p>Девојке заћуташе за часак.{S} Сигурно се 
а.{S} Назаренска кућа не трпи накита ни у чем.{S} Где има каквих шара или шаренила, то је на ст 
рена, а није свет ишао ни у Католике ни у Калвине. <hi>Клица Назаренства је у нашим општим друш 
те св. писма, нећете да га се држите ни у будуће, па закраћујете и нами, да га се држимо“.</p>  
та, онда нису ни у Европи ни у Азији ни у Африци знали за дуван.{S} Дуван су бели људи познали  
ли пре Христа, онда нису ни у Европи ни у Азији ни у Африци знали за дуван.{S} Дуван су бели љу 
„Ни у једној!{S} Ја знам сигурно чак ни у патријаршеској.{S} Него на место тога, на место <pb n 
осуђујете, ви сте пронашли, да човек ни у највећој невољи не сме бранити себе, матере, оца, дет 
а не беше Назарена, а није свет ишао ни у Католике ни у Калвине. <hi>Клица Назаренства је у наш 
и умереност у свему учинити, да нико ни у цркви неће грамзити за нечим особитим, нико се неће о 
че: „Оволико госпоштине нема за цело ни у царском граду, Бечу“.</p> <p>Служба је отпочела, пран 
е идемо, не би ни он одлазио ни тамо ни у цркву.{S} Ви протумачисте из св. писма, да ни чију см 
пророци живели пре Христа, онда нису ни у Европи ни у Азији ни у Африци знали за дуван.{S} Дува 
штеник редовно сваке недеље?“ пита. „Ни у једној!{S} Ја знам сигурно чак ни у патријаршеској.{S 
, а све троје њих беху скромни и ваљани у сваком погледу.{S} У слободним часовима бавили су се  
те се за напредак...“</p> <p>„Претерани у свему, одбацујете радост и уживање, сузу и смеј, најн 
се уда.</p> <p>Назарени су врло оскудни у младим женскињама, па је тамо лако — усрећити се.{S}  
врећа разговора.{S} Но нису ни Назарени у томе оскудни.{S} Кад се заглибе у ћутање и не знају д 
</head> <p>Сутра дан седели су Назарени у својој скупштини скрушени као погорелци над згариштем 
омињања“, вели Тома. „Сви смо ми сложни у томе, да што пре седне међу нас.{S} Једино је, да га  
ветујем, да се подигнеш сад о Госпојини у Карловце; ја ћу ти дати писмо, те ће те сам св. патри 
има већ и деда Мирко право, да то учини у нашем селу?{S} Христос је утврдио своју цркву, сад тр 
пита он мало после, „јесте ли задовољни у новој кући?“</p> <p>Она подиже главу и погледа га так 
а у његову тешком послу.{S} Још док они у речи бијаху, приђоше им скоро нечујно Јованчини родит 
де писано, да су на то позвани само они у дугачким капутима и мантијама“, вели Јова.</p> <p>„А  
 „Чак и ти тамо имају више срца, но они у одбору“ — повикну и стисну песницом.{S} И дође му на  
е треба писмена рачуна.{S} Но кад удари у пробу с Лазаром, увиде, да нема право.{S} Лазар увек  
, вели му Светозар.</p> <p>„Неки лекари у новије доба мењају мишљење о дувану.{S} Дуван после ј 
ам рукаве и шпагове каменицама, те удри у прозоре.{S} Пршти стакло и дрво на све четир стране,  
адовољила, па сва радосна погледа кћери у очи — поплаши се.{S} Наопако шта све лежи у оним очим 
 је од шећера.{S} Но ко јој боље завири у то лепо лице, може опазити трагове — блуда.{S} И доис 
p> <p>„Нећу се више успаљивати“, говори у себи и поче да се облачи у свечано недељно рухо.{S} У 
>„Ја сам се успалио... успалио“, говори у себи.</p> <p>Не иде, но бега у своје село. „Боже, как 
 се брине и о томе, о чему ће да говори у скупштини и како ће да тумачи разна <pb n="228" /> ме 
следник царства божјег.“ Онде се говори у посланици о вери и <hi>делима</hi>:{S} Доказује, да с 
реме, да иде у скупштину, он је затвори у кочину међу свиње, бије је, али не помаже.{S} Девојка 
о је Варвару саму, а он се опет затвори у ону мрачну комору и горко плакаше.{S} Осетио је, да ј 
Не!{S} И љубопитну жену Лотову претвори у камен; и да ли престаде љубопитство женско?{S} Не!{S} 
У сред ноћи пробуди га нешто.{S} Отвори у пола очи и опази своју мајку, где клечи пред иконом и 
.</p> <p>„Добар дан“, забрујаше све три у један глас, кад стигоше до Боривоја.</p> <p>Он се зад 
што не може и жена?“ — гракнуше све три у један глас.</p> <p>„Зар жена није човек?“ пита Јулка. 
> <p>„А ако се не воле?“ питају све три у један глас.</p> <p>„У нас није као код вас, да се уга 
ј лудој глави начинио испосник, хтео си у Јерусалим, па да те на хатару дочекује литија и да те 
ете закрешти и заплаче се, мати га носи у дубину просторије и онда не смета скупштини.</p> <p>Н 
 и поштен, а не дира те, не дирај ни ти у њега“. — „Јест да!{S} Жупан је Калвин, шта ли, има на 
е имало пре.{S} Придике почеше исмевати у народу као нешто застарело, давнашње, а морално поучн 
{S} Само ми кажи, како ја могу веровати у то, кад знам, да је Милева од тебе побегла?“</p> <p>„ 
н, а ја ћу вам то још сад исприповедати у две-три речи.</p> <p>Пера је био у сваку руку рђав чо 
ја, а Боривоја неће ништа већма одржати у питомости до жена.</p> <p>Марта је доста лако успела  
е ни речи о оном, што ће се расправљати у тој седници као најглавније.{S} Кад свршише ситније с 
с Јованком, дошла је Милеви и њена мати у походе, (чича Срдан није могао, јер му се болест повр 
д само назирала и што не хтеде признати у себи.{S} Познала је тек сад, каквом дивљом страшћу во 
} У осталом ми ћемо га још боље познати у току ове приповетке, а Лазара и Боривоја познајемо до 
н, можеш му слободно сваку реч штампати у „<title>Српском Сиону</title>“.</p> <p>Но то је у црк 
око тога, да своје јадне другове обрати у Назарене. <hi>„Кајте се људи, иде време, да се суди“< 
а запраши даље и никад се више не врати у село.</p> <p>Перу су затворили у сеоску кућу на два-т 
ме, али не три дана, но само до 10 сати у вече и дао је у благајницу 20 фор.{S} А и иначе је би 
м је и читаоница.{S} Даље од десет сати у вече није никад отворено.{S} Он точи до душе и пића,  
у се његов грех неће ни најмање уписати у зло.{S} Зар такав изглед не мами осуђеника у Назарене 
 овлаш, а доцније ћете га често сретати у овој приповеци, — он је тај, кога су прозвали „назаре 
, да ће се с тим младићем још сусретати у животу, сусретати, па и сукобити.</p> <p>На кратко по 
.</p> <p>„Какву је молбу улио дух свети у срце твоје?“ пита је Мирко, јер је он најстарији.</p> 
зар ти доиста мислиш, да ћемо ми горети у вечним мукама, ако смо и погрешили где год у тумачењу 
, Гига и Милева <pb n="163" /> изјавити у скупштини, да ће се удружити и постати једно тело, му 
тног украса, она ће тешко себе победити у крупнијим питањима.“</p> <p>Госпођа Меланија је плану 
 га на тако кратко време неће ни носити у коју велику казнионицу, но га задржали, да у окружном 
оп-Светозар ће нас под мантијом одвести у Назарене.{S} Дакле и да будемо Назарени и да плаћамо  
Лазар је рекао: „Ствар ће се та довести у ред“, и одбор њихов, старији људи, учиниће шта треба. 
ет“.</p> <p>„Та ће се ствар већ довести у ред“, рече Лазар сувим гласом. „Хајдемо на молитву.{S 
 ће новог свештеника, Светозара, увести у звање.{S} Ту ће бити и прота, па је онда време, да се 
 хоћеш да је ухватиш, њу мораш заплести у вигове као препелицу, иначе одлети.{S} Ето је баш бли 
> <p>На послетку уђоше и последњи гости у дворницу и отпоче се назаренска молитва.{S} Назаренск 
 „најбољу ћеш утеху <pb n="215" /> наћи у раду своме.{S} Кад и не би било других узрока, због к 
ар добивена, та ако се Рахила неће наћи у том послу, која ће.</p> <p>„Него“, каже она, „волела  
ма, које ти је у рукама и тамо ћеш наћи у књизи проповедника, да „свему има време.{S} Време кад 
 те дође недеља, које му је требало ићи у Лазаревац на скупштину, где ће и Милеву видети, не см 
ла, да не говорим истине) и ја нећу ићи у друштво.{S} С тим <pb n="205" /> ћете ви лакше продре 
 грешити, мора губити душу и мора отићи у огањ вечни, ако је члан друге какве вероисповести, до 
аву мисао, да ће Цвета за извесно отићи у друштво <pb n="196" /> добрих људи.{S} И онда ће се о 
е верне, па и оне, који не могоше стићи у овај богобојажљиви скуп.</p> <p>Кад се молитва свршил 
 врло је боли глава, те није могла доћи у скупштину“.</p> <p>Ни Боривоје не опази, да му Лазар  
У пола је и обећао, да ће у недељу доћи у скупштину, али је још сотона јаки у њему.{S} Кад би б 
 смео.“</p> <p>„Дужни сте сваком помоћи у невољи“, вели Јованка.</p> <p>„Море, шта му ту извија 
ија учитељ.{S} Нико и ништа не може ући у село, док те капије не прође.{S} У које се село увукл 
и кроз иглино уво, но што ће богати ући у царство небесно.{S} И шта пише у еванђељу Матејеву? „ 
ви паметно, поштено, да би оставио деци у наследство бар здраву крв, поштено име, спрему за бор 
ава као мушкима.{S} А у истој посланици у V. глави стих 9.—13. вели апостол Павле ово: „Удовица 
етку решили, да како господа свештеници у цркви, тако и господа професори и учитељи недељом по  
остију, да им честитају и буду учесници у њихову весељу.{S} Црква је била пуна света, а венчање 
 Шта ће?{S} Да ли су још и сад они вуци у риту?{S} Или да буди Лазара?{S} Срамота га.{S} Или он 
ати“, говори у себи и поче да се облачи у свечано недељно рухо.{S} У њему је сад енергија — она 
И не нађе се нико, да је јавно изобличи у скупштини, њу, која је св. писмо држала у руци, као ш 
етнем руку на срце, па морам упрети очи у вас — (и он се окрете на Здравковића и другове) и мор 
за тим, као да се прикупи.{S} Упр’о очи у Лазара, метнуо руку на срце и вели: „Бог нек ми суди, 
 јецала од радости, а чича Срдан искочи у један мах на авлију, јер му у соби беше и загушно и т 
х на троје, па довикује гајдашу: „Дувај у песницу, кад ниси вешт гајдама!“ Гајдаш Јова дува у п 
или удесити пошу.{S} То је такав обичај у њих.{S} Тим оне показују, да су — душевне.</p> <p>Још 
еколико сахата доцније држао је Боривој у скупштини Варвару за руку и изговорио јасним гласом:  
јена у дим. „Баба“ каже, а не гледа јој у очи, „иди одма по Лазара и Милеву и доведи их овамо.“ 
и јој се показује и друга слика, па јој у ушима још и сад онај ужасни лом, када се крјаху клупе 
т божју...{S} Бог све може“ — упаде јој у реч Боривој.</p> <p>Милева се заруменила, низ образе  
 Гига, те је тако тужно гледа, дође јој у неки мах, да се њему замоли, али не имаде снаге.{S} С 
апљу мириси његови, нека дође драги мој у врт свој и једе красно воће своје.“<ref target="#SRP1 
и, чим је сагледа. „Леп је“, дође и њој у памет, ма да такве мисли не приличе „вернима“.</p> <p 
ма низбрдице.{S} Тома је био први момак у њихову колу.{S} Он благајник, он повереник, он све.{S 
мисленост, са које Обрен, најбољи момак у селу, изгуби главу.{S} Не говори више као онда на суд 
разврата.{S} Каже: „Томе је сав зачетак у вашим навикама.{S} Код вас нит момци, нит девојке мис 
 то га се бојао, молио му се и хтео чак у Јерусалим.{S} Њега је занела и застрашила „Молитва гр 
ш да хоће и да је убију.{S} Такав човек у очима девојака није човек.</p> <p>Славна и Јулка нису 
Ваја Спасин.{S} Био то најстарији човек у селу, те неког дана узе Боривоја преда се: „Кажи ми,  
 Тома је од памтивека био најгори човек у селу.{S} Није био до душе затворен, али то је све, шт 
ни...{S} Замислите, шта осећа тај човек у себи?{S} Како се прашта с душом?{S} Ко на то мисли, т 
 још и данас гдегде, а постојао је увек у нашем народу.{S} Друштво добрих људи неговаће просвет 
ала око врата.{S} Али он ћуташе.{S} Тек у неки час Рахила подиже очи.{S} Лазар је миран, непоми 
Добро ћемо ваљда после, не знам.{S} Тек у нас данас није добро.</p> <p>„Ја сам слушао да је и н 
ћу на двоје на троје и оста сам.{S} Тек у неко доба дођоше његови из поља.{S} Улазе лагано, а ч 
ислила, да се свршило, а ствар беше тек у почетку развоја, јер је на прагу стојала Боривојева ж 
а истина, коју су лекари и педагози тек у новије доба изрекли и која гласи:{S} Да се васпитање  
 час.{S} А да је ко могао загледати тек у душу његову!{S} Као да је улетео вихор у њу, те врти  
 чекала га.{S} Лазар га је очекивао тек у недељу, јер су Назарени из Боривојевца сваке друге не 
ама, кад је кроз тиху ноћ јурио коњаник у варош по лекара.</p> <p>Доктор се тако рећи прашта с  
скаже, али што је највећи српски песник у својим дивним „<title>Снохватицама</title>“ изрекао:< 
и жури се, неће да га види.</p> <p>„Док у зло доба прођоше три Назарена.{S} Чим га опазише, пос 
 Боже, та и она птица у гори и онај вук у јазбини, па чак и она риба у дубини мора зна, какав ј 
д је после дошла к себи, осети јаки бол у грудима и вреле сузе ударише јој на очи.{S} Она је ис 
уци вам је свакоме еванђеље, али су вам у срцима тророге виле.{S} Хоћу да идем на суд, хоћу да  
и, која је далеко од мене.{S} Ја гледам у ту слику, лакше ми је души, кад је гледам, љубим је к 
е нам онда, кад једаред појмимо, да нам у заједничком добру лежи спас, те се престанемо радоват 
ћена је сад у прељуби.{S} А Мојсије нам у закону заповеда, да таке камењем убијамо; а шта ти ве 
и то, ако се од сад поправим и не дирам у туђе“.</p> <p>„Хеј, мој брајко“, вели му Лазар, „с Бо 
света за сва моја грешна дела, која сам у животу своме починио, а не смем Господе да те молим,  
а већ меркати девојку, (јер не може сам у оноликој кући) — кад се догоди ново.{S} Лазарева сест 
лопе руке.{S} Две три молитве, које сам у назаренским скупштинама слушао, очигледно су узете из 
близу исцрпао све оно градиво, које сам у овој ствари прикупио.</p> <p>Само да кажем још ово:{S 
p>„Та но, но; не тражим ја, да се мешам у поповске ствари, само к’о велим:{S} Млад си, неук си, 
е избегавати као кугу, а ако се помешам у моје старо друштво, не могу се поправити.{S} Хтео сам 
и један део хидрогена.{S} И кад доведем у свезу оксиген и хидроген, направићу воду.{S} За што н 
на сам изгубио мир.{S} Хтео сам да идем у Јерусалим, мислио сам:{S} Тамо ће ми одлахнути, но Бо 
ажим брат-Тому, поручио је, да му дођем у ово доба“.</p> <p>Рахила скочи са столице као поплаше 
о главом.{S} Каже: „Ја се мучим да уђем у Назарене највише за то, да се мало поправим, па да не 
у нећу омрзнути, ако што мање пристајем у разговор са женама“.</p> <p>Сувачарка га гледа поглед 
 Лазар отворио врата и ушао с Боривојем у двориште, чуло се женско запомагање из Јовине собе.{S 
е ти, Ђоко, не опаметиш, ја одмах шаљем у варош по доктора да те лечи, јер само луд човек посту 
hi>ми, држава и власти</hi>, били би им у свему на руци.“</p> <p>Шандор ковач га прекиде. „Да б 
</p> <p>Тек ће да буде 9 сати, а ето им у двориште баба-Стаке.{S} Мала, доброћудна жена, сва се 
} Каже: „Бар да господина проту пољубим у руку.“</p> <p>„Врло си ти мека с тим дераном,“ рече ј 
адим то питање и то воља, да га обрадим у облику романа.</p> <p>Ето, тако су постали „<title>На 
Милева, шта би ти рекла, да те запросим у твог бабе?“ „Рекла бих“, каже она, „да се оканеш луда 
ите по две по три.{S} Ево да вам платим у напред.“</p> <p>И још би два-триред: „Дајте и донесит 
 из груди оно, што ме мучи, па да бацим у јендек.{S} Грешна сам ја, врло сам грешна, Боривоје.“ 
аваљују на њега.{S} Већина клима главом у повлад и вели: „Хајде, на послетку, како знаш.“ Други 
га Лазар.</p> <p>Боривоје климну главом у повлад.</p> <pb n="45" /> <p>Сва тројица повукоше се  
јао Боривоје, сав зажарен и лупао ногом у даске, што је могао већма.{S} Допао је кључар и пита: 
.{S} Читав вашар.{S} Пусте их све редом у какав велики ходник, њих поставе уздуж на једну стран 
зарени, дотле је младић ушао с девојком у сеницу и Боривоје им и преко воље чуо сав разговор.</ 
да Јова.{S} Трипут ју је загњурио руком у воду и трипут рекао: „Крстим те у име оца, сина и св. 
 чуда песму.{S} Девојке су певале селом у сав глас:</p> <quote> <l>„Кинин, кина, прашак бео,</l 
 месец-два дана доцније, кад оде послом у варош, укорео га је нови прота врло оштро. (Онај стар 
што је слушала од Лазара, био с Обреном у једној соби, гледао његову муку и слушао из уста њего 
вамо даље с вама, нити да се преда оном у чему се затекла.{S} Мучи је болест телесна, а мучи је 
ну и децу, покупи све новце и оде с њом у свет...{S} А тај Вајун је био баш угледан њихов човек 
езекиља не само што му је дошла претњом у кућу, но је још пре тога протелалила селом свакојаке  
ја не бих могла јавно, пред свим светом у вашој скупштини плакати, па да ме одмах убију...{S} Б 
руштво добрих људи.</head> <p>Сутра дан у јутру упутио се Светозар на посао.{S} Прво је потражи 
љом по подне има „вечерња“, а сваки дан у вече састају се после свршеног рада на кратку молитву 
а се богатите.{S} И о чему се сваки дан у вече договарате, кад се скупљате на молитву, до ли о  
ледало тако.{S} Лазар читаве јесени дан у дан иде са слугом на њиву и сеје.{S} Све је лепо сред 
орио, само је кашљуцао.{S} Последњи дан у јутру, покуша <pb n="66" /> да шета.{S} Али није мога 
ан светковао, него је створен шести дан у вече, и његов живот почиње недељом, и то светковањем  
арени не само недељом, но још један дан у недељи.{S} Негде средом, а негде четвртком.{S} Но та  
а.</p> <p>Што Боривоје није био цео дан у соби са својим друговима, то је таман добро дошло.{S} 
 неће ван света.{S} Ако се и нађе један у стотини, тај један се изгуби, њега не виде, он не рач 
у убио, имам ја и данас више но и један у селу...{S} Поткрадај ме колико ти је воља, не браним. 
И заиста, у мал’, у мал’ што чича Срдан у радости није упалио — кућу...</p> <p>Сутра дан су сви 
е и од јако био вредан, послушан, ваљан у сваком погледу.{S} Његова стара напаст оставила га, с 
 Он је потврдио, да је Светозар изабран у Лазаревцу за пароха, да се жени с ћерком Јелачићевом  
мој, никог ни убио, него си ти болестан у мозгу, знаш.{S} Иначе је та ствар застарила; баш и да 
оје у врту близу сенице и пребира зелен у кошареве, кад чу у близини као Лазарев глас.{S} Подиж 
аћици реч-две, а често је тако задубљен у мисли, да и не чује, шта га пита.</p> <p>Домаћица вид 
ог успаљивања за Боривојем.{S} И пламен у њојзи се полако угасио.{S} Не гори више, али је та ва 
 опет повери.{S} Он је био први Назарен у месту, иначе имућан газда.</p> <p>Код брат-Томе је др 
p> <p>„Тај би човек морао бити затворен у кутију и <pb n="179" /> не би смео од два сата у зору 
када сунце, тако је никао и Петар Крњин у кући, у којој не беху опали само зидови, но и поштење 
</p> <p>„Сад ће ме убити“, мислио је он у себи; срце му уздрхта још јаче и затвори очи.{S} Осет 
</p> <p>Да богме, заборавио је, да и он у прво време није ни најмање веровао у успех, него је ј 
уг, врео пољубац и тај пољубац, који он у својој детињској души није могао да разуме, дође му т 
е већ узео да буде и св. дух“, мисли он у себи и дође му врло криво и врло гадно.{S} Није му би 
а гледати.</p> <p>„Лепа је“, помисли он у себи, чим је сагледа. „Леп је“, дође и њој у памет, м 
енима. „Боривоје се предао,“ помисли он у себи, „како ћу ту ја онда помоћи?“</p> <p>А Варвара?{ 
њаче“, говори му подсмешљиво.</p> <p>Он у место да стане, пожури; али ко је још утекао од ђавол 
не труде се нити преду.{S} А ни Соломон у слави својој не обуче се као један од њих“.{S} Па да  
<p>И доиста, Боривоје се није разумевао у оном „голубијем послу“, да по „хришћанској дужности“  
 <p>Поп - Светозар је вредно придиковао у цркви и његове придике бивале су све то вештије, лепш 
он у прво време није ни најмање веровао у успех, него је још изобличавао Светозара.</p> <p>Свет 
/p> <p>Чак ни последњих дана није легао у кревет, но се вукао од зида до зида.{S} Није јео, ниј 
, он га је сахранио врло скромно, а дао у благајницу 30 фор.{S} Веља Пекаров славио је о летњем 
 и одмарати се“.</p> <p>Боривоје се дао у крупне мисли.</p> <p>„Не лупај главе“, теши га Соломо 
Шта је Јово“, пита, „зар си се и ти дао у тумачење св. писма“.</p> <p>„Не стоји нигде писано, д 
 зачуђено гледала, што се њен човек дао у такав разговор; та, тај запиткује, као да ће сутра не 
 људе, <pb n="20" /> али се за чудо дао у разговор с оцем Мелентијем.{S} А отац Мелентије говор 
урнули ногом о стабло, а плод нам падао у уста, но што данас лажемо, варамо и сатиремо један др 
вом...“</p> <p>Лазар је зачуђено гледао у брата.</p> <p>„Не разумем“, рече.</p> <p>„Одма ћу ти  
, орјатине проклети? није се дуго држао у противности, но три пут узастопце рече. „Одричем се!“ 
није...{S} Кад ми је Јова Скандал казао у крчми, да сам му украо ждребе (а Бог ме убио, ако сам 
кал.{S} Кажу, да је велики фишкал казао у ходнику Боривојеву браниоцу: „Хо, хо, драги мој, не м 
гу, који је своју кесу с новци „завезао у убрус и чувао...“ Тома је надовезао на то и напао на  
вештеник, он је <pb n="32" /> бар појао у цркви, (то је бар у Новом Саду научио) а појао је као 
али га Гавран.{S} Он је са женом стојао у малој комори, а предње собе издао неком Талијану, кој 
нав доста далеко, ићи ће дакле у Ф. као у госте и тамо ће крстити Варвару.{S} Ићи ће Тома, Бори 
арев лик, а пред очима му се ствара као у магли други лик, лик Лазареве сестре Милеве, коју он  
“, вели он и таре руке.{S} Држао је као у воску, да је ствар добивена, та ако се Рахила неће на 
је прибра, ухвати се за прса и рече као у себи: „Мало ми је лакше“.</p> <p>Лазар му приђе: „Хоћ 
: „Ко год мисли да су Назарени пали као у зиму снег и да ће ох у пролеће нестати, тај не познај 
мбар, мала Госпојина, опет је топло као у сред лета.{S} У селу је нека необична живост.{S} Још  
, која није била увијена у рукавицу као у оних осталих госпођа. „Светозар ми је обећао, да ће м 
де је један калуђер администратор рекао у црквеном одбору: „Ама, за Бога људи, како могу ја пор 
т чује глас звона, те се смерно завукао у угао и моли се Богу.{S} Мало доцније осети на своме р 
 молитве.{S} Чак и онда, кад се спремао у хаџилук, није ни из близу сазнао језгро вере Христове 
енергија — она енергија, коју је познао у себи још из детињства свога, кад га истераше из школе 
 n="35" /> у гроб; осети, колико је пао у очима света, па се згади на себе, а обузе га очајање. 
те.{S} Боже мој, како јој дође та мисао у главу, као да ју је ко однео тамо.{S} Шта се догађа у 
последње — јесење.{S} Лазару дође мисао у главу, која му до сада још никад не дође.{S} Како то, 
ором Чивутину, о коме си прекјуче читао у св. писму, та како се зове само... живео је преко 900 
у и изишло је, да је он само за то стао у Назарене, да га се окану жандари, те да се може ноћу  
Лазар је загрлио Боривоја, а Петар стао у страну и дао се у крупне мисли.{S} Шта ли ће он?{S} Ч 
сле јутрење, у највећој тајности венчао у Новом Саду.{S} Узео је неко сироче, девојку од седамн 
имо од зла горе.{S} Чича Срдан се нашао у крчми са својим пријатељем Гајом, чији је син такође  
војем!?{S} Он је тек неколико дана ишао у школу, у цркву врло ретко, а од матере је научио тек  
о слова...“</p> <p>„3ар никад ниси ишао у школу?“ пита га Лазар.</p> <p>„Врло мало времена.{S}  
е покајеш.“ Онда је, видиш, Гавран ишао у Јерусалим.{S} Кад је пошао, испратило га је цело село 
 а Христос Спаситељ је врло вредно ишао у цркву.{S} И баш оно, што ви најрадије спомињете из ев 
исто, што и Гаја Павлов, који је отишао у Назарене само за то, да отклони жандарске потере од с 
о, како сам научила, а што си ти отишао у Нововерце, не марим.{S} Бар мирно спавам.{S} Кад одем 
ствар смете.{S} Јер кад је Лазар отишао у Нови Сад у гимназију, на свршетку друге године, побол 
купштину.{S} Лазар је у овај мах отишао у кошару, да обиђе марву.{S} Боривоје је био изненађен  
ставља: <pb n="96" /> „Христос је дошао у цркву и сав народ иђаше к њему, да га учи.{S} А књиже 
 га, Шандор ковач само за то није дошао у наше јато нити хоће да иде у друштво добрих људи, што 
паметно.{S} Онда, кад је Боривоје дошао у њихову кућу, било јој је скоро шеснаест година.</p> < 
е, он се намамио, те каже: „Нисам дошао у апотеку, да ми мерите на драмове, него дајте, донесит 
та.{S} Али Светозар тек од јесени пошао у богословију.{S} Најмлађе дете чича-Срданово, његова м 
 већ са свим опоравила, а муж јој пошао у варош адвокату због преписа неке ливаде, отишла је и  
 владика бануо међу нас из ненада, ушао у цркву и поучио нас; сео у порту, да му може свако при 
ла, да дочека мужа.{S} Кад је Пера ушао у собу, била је више мртва но жива од страха.{S} Но исп 
а у кући чича-Срдана.{S} Као да је ушао у средину њихову мир, те разгонио ону црну слутњу, која 
 <p>Лазар је отишао кући и прво је ушао у собу, да види Милеву.{S} Она је лежала на банку а очи 
Дође и тај час.{S} Кад је Светозар ушао у собу, старац је седео на постељи, за леђа му подметну 
о му је, као да се срозао из неба право у ад.{S} Сви су то приметили и свима би немило.</p> <p> 
иде празну постељу, скочи и отрча право у комору.{S} Прва мисао није га преварила, она је била  
д не треба.</hi>“</p> <p>(То беше право у зубе речено и многи се од слушалаца чисто накостреши. 
 ни крчме, а то је пут, који води право у огањ вечни.“</p> <p>„Та овога ти и онога ти“, продера 
еш те узде, зар не видиш, да ћемо право у Дунав...“</p> <p>Боривоје се освестио.{S} Али само то 
 ви?“ — пита Боривоја и гледа му управо у очи.</p> <p>Боривоје се збуни.</p> <p>„Ко сам ја?“ —  
, <pb n="78" /> којој је још и сад живо у памети онај бол, што је осећала, кад јој је брат умро 
стави, али није успео.{S} Сад је готово у грозници.{S} Треба да иде у цркву, хтео би са амвона  
номе мужу жена и која има ^сведочанство у добрим делима, ако је децу одгајила, ако је светима н 
е још?“ питао је. „Зар није Назаренство у вас очигледно увенуло, а „Друштво добрих људи“ у најв 
xml:id="SRP18966_C5"> <head>Назаренство у затвору.</head> <p>Прошла је скоро недеља дана, како  
им, да ми по подне изјавимо, да друштво у начелу не одобрава пушења, али и не забрањује пушења  
ци, где пече сунце и гуши прашина, него у крчми, под дудом, где се тако пријатно ћерета уз чашу 
човека, кога мрзи, боље је и тако, него у свађи.{S} Нудио сам јој и неко издржавање, али неће д 
 нагнуо се над њом и гледао јој је дуго у очи.{S} Њено је лице увело — боно, помодрило, очи су  
е знати где сам.{S} И ја сад, да баш до у јутру не дођем кући, она не би легла.{S} Седи, ослушк 
н.{S} Добри пастири покупиће опет стадо у гомилу, као што су га рђави растурили.“ Предлаже, да  
ја ти ћерко због те твоје крмаче не одо у „бугере“, па ма она имала златан реп.“</p> <p>И пође  
арени већ крстили.{S} И он је сад седео у скупштини крај стола, до Лазара, Мирка и осталих, међ 
ли, „што сам отишао.{S} Данас сам видео у истини и животу оно, што сам до сад видео толико пута 
ш рано изјутра, чим је Боривоје приспео у Лазаревац, позвао га к себи на ручак и сад се упутио  
јег члана...</p> <p>Ето, тако је доспео у затвор Лазар Ненадов, кога су бабе његова села подруг 
 ненада, ушао у цркву и поучио нас; сео у порту, да му може свако прићи и потужити се:{S} То би 
а међу њима и Боривоје.{S} Боривоје сео у крај и гледа преда се.</p> <p>Лазар као неки перовођа 
ио би и сам отишао до њега, али је хтео у оним данима да остане уз жену.</p> <p>Тих дана није б 
те ствари.{S} Још за мога детињства био у нашем селу човек богат, али тврд, једва је смео да се 
Криста није дознала, да је њен Пера био у назаренској скупштини.{S} Сад јој постаде јасно, с ко 
дати у две-три речи.</p> <p>Пера је био у сваку руку рђав човек.{S} Кад се оженио, одмах је дру 
меним крв!...“</p> <p>Боривоје није био у свему лош.{S} Напротив, био је послушан до крајности, 
ити.{S} Једном, кад чича Срдан није био у селу, дође Лазар и одведе сестру својој кући.{S} Она  
ло је негда време, кад је свештеник био у народу све.{S} Народ није имао оволико просвећених љу 
вам могу на све одговорити, али сам био у Сремским Карловцима, па знам, да Карловци не могу ник 
игоше до Боривоја.</p> <p>Он се задубио у посао, па није ни опазио, каква му испитна комисија и 
форината, тим је искупио сјај и изјавио у последњој својој вољи, да га сахране најпростије.{S}  
се умири.{S} Доцније се и опет забравио у комору и молио се дуго Богу.{S} Дуже но икад пре, али 
д га је неко запитао: „Шта је Бог радио у бесконачности пре створења света“, рече: „Секао је шт 
 било осам година, отац га је већ водио у крађу.{S} Син је терао коње путем, а отац је са обе с 
ми беше погрешка.{S} До сад сам доводио у додир две голубице и једну мачку, па одатле не постад 
Устаде и трећи.{S} Каже: „Ја сам служио у Босни и видео, да Турци држе за велики грех убити псе 
 је ли истина, да си већ дваред одлазио у назаренску скупштину?“</p> <p>Лазар под претњом свога 
 час-два по комори, али нити је одлазио у врт, нит виде девојака.{S} То му је годило донекле, а 
себи огромно, а што сам год даље улазио у њега, опажао сам све јасније и јасније у засенку њего 
е мало час шалили.{S} Кад сам вас возио у варош, па прођемо поред каквих госпођа, а ви сте из с 
за свештеника.{S} Док је Боривоје жалио у себи млада човека, који учи да постане „фирисеј“, „ђа 
вршетку скупштине, да је дух свети улио у срце њено — молбу.{S} То је био знак, да сви оду из с 
 одоше на њиву.</p> <p>Ђока се скаменио у први мах.{S} За тим је био укоп; он испрати снају до  
јане жене, онда, кад је први пут ступио у назаренску скупштину.{S} Како ли рече само она жена?! 
> <p>»<hi>Да се свет искварио, искварио у свима вероисповестима, то признајем</hi>. <hi>И томе  
 посла, него је зло, што је опет ударио у банчење, пијанку и неприличан живот.</p> <p>Дође прол 
 ме и казните ме“, но судија је завирио у акта, па је отерао.{S} Каже јој: „Момак је умро, свед 
еља, Христос Спаситељ је народу говорио у цркви.{S} Нећете да знате за празнике осим недеље.{S} 
обним штапићем, тај се на мах претворио у свињу...{S} И С. В. П. даје онима, који су жедни лепе 
ше Мартино стадо.{S} Чича Сима се десио у селу, његов унук, Стеван и Боривоје беху сами.{S} Сте 
тек пробудио матер.</p> <p>Кад је носио у наручју у собу, осетио је, да ће је изгубити, те јој  
 овај сеоски учитељ мало дубље захватио у ствар, па се сад смирише.</p> <p>Неко је само казао:  
рећи, да Боривоје није ни мало захватио у Јованчин живот.{S} Она је видела и познала тог човека 
адава, поп-Јаша се баш мало час ухватио у коштац с Јовом Тиминим, који је био пре слуга код њег 
у не стигне суд.</p> <p>Лазар се вратио у село, али не у очеву кућу, но оде негде под кирију.{S 
душом, види све онако, како је запамтио у детинству...</p> <p>Мора да одоше звездари, јер је за 
 говорио лепо, само се на крају упустио у ситнице.{S} Доказивао је, како је излишно много јело  
ствари по кући, а после подне се упутио у Лазаревац.{S} Извинио се код својих Назарена, што нећ 
утри се прича, како је св. Сисоје бацио у море клешта и удице, те клештама уловио ђавола за уво 
бро сврши“.</p> <p>Боривоје га је тешио у две-три речи, јер није било слободно, да разговарају  
ејски мудраци.{S} У талмуду пише:{S} Ко у пустињи изгуби рачун о данима, чим осети да се помео, 
 забрањујте се једно од другог, већ ако у договору и за време, да постите и молите се Богу; и о 
обрне целу ствар.</p> <p>Било је некако у очи Божића, а Боривоје се одвезе у гувна, да донесе м 
непрекидној трзавици.</p> <p>Баш некако у зиму поручи Марти њезин бранилац, да дође што пре до  
двукао је онај други вук Стевана далеко у рит, да му никад више не нађу трага.{S} Бадава је све 
 само за тренутак, но је залутао далеко у пустињу, где све дубље у њу улази и не види краја.{S} 
био миран, ваљан, поштен човек.{S} Нико у селу није му знао ни најмање мане.{S} И опет повери.{ 
и договарали се<pb n="134" /> до дубоко у ноћ.{S} Биће и они на броју, јер је сутрашња недеља о 
ок, да се не знам шта <hi>подиже високо у дим као безбожност</hi>.{S} И зар сад то значи, да је 
ома, Боривоје и деда Јова, јер је Мирко у последње време ослабио са путовања.</p> <p>Тако је и  
 од жене. (Смеју се.) Пазите само, мало у којем месту, а да најпре жена не оде у Назарене.{S} К 
ће га снаћи.{S} Дошао он по вечери мало у крчму и наиђе, где се крчмарица нешто кошка с децом.{ 
а да сврши с њим.{S} То је Лазару упало у очи, па и заболело га.{S} И до сад су га многи предус 
мо се и уз жену успаљивати, онда је зло у две руке.{S} Мораћемо и Раду и Стану јавно опоменути, 
отмена света није ваљда још никада било у селу.{S} Снаш-Пела кад виде оне силне женске шешире и 
 и разне друштвене игре.{S} Све је било у највећем реду и кад би најслађе — разиђоше се.{S} Сут 
какве вајде?{S} То је упало Јелени врло у очи, јер Срдан се скоро никад не растајаше од луле.{S 
а, али ја осећам, да се нешто прекинуло у мени и да никад више нећу бити човек...“</p> <pb n="6 
доцније изумрло чак и јецање, те прешло у тихо, али грозно стењање... „Умреће, Боже мој, умреће 
 нађу трага.{S} Бадава је све село ишло у потеру и тражило; ништа не нађоше.</p> <p>Боривоје је 
, колико је...</p> <p>И тако је то ишло у бесконачност.{S} Било је:{S} Свиња, коња, крава, кола 
а времена, свињче разрило ограду и ушло у Лазарево двориште, онда је Лазар први пут говорио с њ 
 је Христос оставио.{S} Ми се кршћавамо у реци.“</p> <p>Јулка је хтела да запиткује даље о кршт 
то и продајемо.{S} Али би да је продамо у онаку кућу, где неће моћи да буде од штете.“</p> <p>„ 
ирно сносимо што Бог нареди, не ударамо у звона, не носимо крста ни рипиде.{S} Мртваца сподобим 
Све је ишло без приговора, глатко, само у последњој ствари дође до мале препирке.{S} Али и јест 
че и јадикује.{S} Налазила је мира само у скупштини, а и код куће по ваздан капа над св. писмом 
 да није истина, да је дивљи голуб само у лето дивљи голуб, а у зиму да је кукавица, него он и  
 она жена?!{S} Ах да! „Еванђеље је само у вашим рукама, али у срцима вашима су — тророге виле.“ 
шало се и у Боривоју...{S} Њему је само у пола јасно, где је био и шта је све хтео оне ноћи, па 
 тај запиткује, као да ће сутра не само у хаџије, него и у калуђере.</p> <p>Кад је отац Меленти 
ар је набавио серума и лечио је не само у свом селу, но колико је стигао и у околини.{S} Много  
трпљивост пробудила је сажаљење не само у матере и браће, но и у суседа.{S} А Назарени утаначиш 
 нечег <hi>страшног</hi>.{S} Но не само у тим, но у свима приповеткама његовим, у целом делању  
} Ако ће што да се учини — може се само у друштву.{S} Данашње рђаво друштво поквари и доброг, д 
 Неће ли отићи?{S} Али не, то беше само у почетку, сад га се више не клони.</p> <p>Кад јој је п 
е изгледало, као да ће побећи, али само у један мах, јер за тим обори главу, опружи руке нуз бе 
говој руци задрхта у први мах, али само у први мах.{S} Нико не трепће.{S} Свак очекује, како ли 
 наше „Друштво добрих људи“ живети само у приповетци или ће га прихватити сва наша места, сав н 
 „Нису готови.{S} Не треба да се мешамо у њихово богослужење.“ </p> <p>„Ах, тако“, рече Здравко 
о крста ни рипиде.{S} Мртваца сподобимо у прост сандук, понесемо ашове и мотике, помолимо се Бо 
ао да их задржи.{S} Ми сви много губимо у њему, али шта ћемо, била је божја воља...“</p> <p>Дед 
амештене, у које и не улазимо, а живимо у вајатима и коморама.{S} Чак и наши богатуни, који има 
јер ти можеш тражити од нас, да скочимо у бунар или да изедемо оног црног мачка, што преде тамо 
удо, што смо неозидани и лако се рушимо у — Назарене и свуд, где не треба.{S} У самој цркви се  
ја мислим, да нам је боље било, кад смо у сред шуме, у божјој природи слушали славује, но што н 
им, па да изгори и кућа и сви, који смо у кући; нека нам не остане ни трага у селу.“</p> <p>Па  
. „Зар то да буде крај?“ рече. „Пођосмо у војну на друге, па се међу собом побисмо.{S} Шта ће р 
>страшног</hi>.{S} Но не само у тим, но у свима приповеткама његовим, у целом делању тог човека 
штини више су гледали једно у друго, но у свето писмо и „Харфу Сиона“.{S} Па зар да се такви по 
е комад надимљене и упрљане крпе.{S} Но у породици су је опет за то већма поштовали, него ма ко 
_C25"> <head>Развиђава се.</head> <p>Но у колико су се Назарени дали на савршенство и били савр 
бе, непомично, доцније се упутио лагано у кут; седе на даске од постеље и покри лице рукама.{S} 
твртком.{S} Но та „молитва“ почиње рано у јутру, те до осам сати најдуже буде готова.{S} Онда и 
> <p>Тома је за то, да се опомену јавно у скупштини.{S} Мирку је то много, него вели: „Доста ће 
а опет?{S} Зар се сотона и опет појавно у њему?</p> <p>Кад се свршила молитва, устадоше неки да 
у самој скупштини више су гледали једно у друго, но у свето писмо и „Харфу Сиона“.{S} Па зар да 
брату неким послом, па ће с њим заједно у скупштину.{S} Лазар је у овај мах отишао у кошару, да 
изало и расло је, само је расло невидно у земљи, под земљом.{S} Да онда малаксасмо и не залевас 
ити и удавати, о томе нам је забележено у старом завету у Мојсејевој I. књизи, глава 28.{S} Кад 
д наш Исус Христос и како је забележено у светом писму, у трећој глави Матејева и трећој глави  
ије, пости онако, како је то забележено у књигама Василија <pb n="22" /> Великог.{S} На послетк 
оривоју је оставио свето писмо, увијено у црне корице, а оставио му га је и у срцу, увијено у н 
е, а оставио му га је и у срцу, увијено у назаренска тумачења.{S} Још му обриче, да га неће заб 
војих, но да све тело твоје буде бачено у пакао.“</p> <p>Сад опет отпоче прота: „Рекох вам већ, 
њих вест о ономе, што је јуче утаначено у школи.{S} Њихови главни људи устумарали су се, те су  
јој је доказао, да тај спас лежи једино у Назаренству.</p> <p>Ишла је потајно судији и казала м 
ћи:{S} Ја сам божју реч схватио потпуно у свему и без погрешке?{S} Сви ми то кажемо, али кад то 
еднако раздражена, као што је то обично у болести и после болести, а баба Језекиља је свем селу 
тим приповеткама.{S} Има, нешто страшно у њима, а не знам шта је то“.</p> <p>„Имате право“, вел 
Хоћу да кажем:{S} Све што је данас лепо у Назарена, све је то пре било код нас, ама све, чак су 
чаја ускомешало цело село.</p> <p>Скоро у исто време „поверио“ и Маша Јанковић, јединац, син вр 
атвору допире глас великих звона.{S} То у вароши звоне на службу - недеља је.</p> <p>Од како је 
“, она би пошла.{S} Али њему не дође то у онај мах на памет, он само хукну и рече: „Ми ћемо про 
ам написао шест година касније, па и то у вацкој казнионици.</p> <p>Ја овај роман нисам писао т 
ешнику, а он да то неће моћи?{S} Та ето у истом еванђељу вели Христос:{S} Није могуће, да не до 
 наша гробља и пуниће их увек, нарочито у добу заразних болести...“</p> </div> <div type="chapt 
?{S} Продајемо столове, продајемо место у цркви и још мало треба, па ћемо почети продавати и ве 
 био коловођа пушача) показао оно место у св. писму, на које се позивају Назарени, кад забрањуј 
и при бенгалском осветљењу све оно, што у нашем друштву не ваља, али се у соби и на улици не оп 
S} Пита га: „Да ли ћете ви страдати што у вашој вери, ако ја будем певала?“</p> <p>„Ви можете р 
ино.{S} Узбурка крв у човеку, и као што у пијанци постаје човек жешћи и учини и оно, што иначе  
“, — али Лазар није весео.{S} Има нешто у њему, што хоће да удави у пиву, али не може.{S} Уста, 
.{S} Снег се стишава, ветар се променуо у топлу југовину; петли поју, с торња ударише звона на  
усалимска икона, коју му је ујак метнуо у колевку, није остала без утиска.</p> <p>Кад је Бориво 
 запамтио, да је дваред долазио епископ у нас, па је увек било те прангије, те барјаци, те руча 
.{S} Рачунати није хтео на писмено, бар у прво време не.{S} Он је код оваца научио да рачуна из 
n="32" /> бар појао у цркви, (то је бар у Новом Саду научио) а појао је као анђео.</p> <p>Кад с 
ира о томе, како стоји назаренска ствар у народу.{S} Лазар га обавештава, да се Назаренство шир 
 као напрстак, опет је мушки и господар у кући.“</p> <p>На послетку уђоше и последњи гости у дв 
је ништа одговорио, јер се и он и Лазар у овај мах окренуше вратима.{S} Тамо је стојао Боривоје 
/p> <p>На кратко по том дође му и Лазар у походе.{S} Он је потврдио, да је Светозар изабран у Л 
>„Брат Боривоје, јелте да је брат Лазар у затвору много трпео и много патио?“ ући ће Рахила у р 
ак и оне охладнеле старце.</p> <p>Лазар у један мах хтеде да скочи и да га загрли, али се уздрж 
 Ја сам данас слаб, болешљив, мој катар у желуцу неће брзо престати.{S} А лако је вуку одрећи с 
>Срдан Ненадов био је најимућнији ратар у селу Лазаревцу, а овај Лазар му је онај старији син.{ 
ј шестој заповеди каже: „Не уби“, а цар у своме регламану каже: „Уби“.{S} Обадвоје треба да слу 
свештеника, увешће данас протопрезвитер у звање.{S} У цркви ће бити свечана служба, па прангије 
, скините капу пред учитељством. (Немир у збору.{S} Неки одобравају, а неки поричу и прекидају  
 душу његову!{S} Као да је улетео вихор у њу, те врти свакојаке мисли у ковитлац.{S} Та, то и н 
те је носи Бог те пита куда, тако вихор у његовој души дочепа његове мисли, те јури с њима сад  
 дела од нас.{S} Тако је било и код нас у прво апостолско време.{S} Но наравно, тако је било, д 
 <l>Претњом или молбом тражи, увући нас у свој сплет! </l> <l>Научи нас избегават’, жеље и све  
</p> <p>„Неће.{S} Апостол Петар учи нас у првој посланици, трећој глави, стих двадесетпрви, да  
м, да нам је боље било онда, кад су нас у тренутку растрзале дивље звери, но што нас данас годи 
исте.{S} Да ли свештенство царује данас у нашој књижевности?{S} Не, него ви.{S} И ако излазе да 
ститог професора Здравковића ишли данас у назаренску скупштину, тамо се дохватили с лажљивим и  
ироди слушали славује, но што нам данас у загушним собама свирају жене и кћери неке швапске вал 
, каже, а глас му дрхће, „хајдемо данас у цркву“.</p> <p>Лазар се одговара. „Остави ме, бабо, м 
 оно 30 до 40 женскиња, које беху данас у назаренској скупштини и које су већином онако грозно  
ерио новац, да тргују с њим.{S} Христос у тој причи изобличава оног слугу, који је своју кесу с 
сту.{S} Он поче да чита. „И ходаше Исус у цркви по трему Соломонову...“ Па онда: „А Јевреји и о 
600 форината?“ Па зар ту да не иде свет у Назарене?{S} Како ту можете бранити свештеника?“</p>  
арварином руком, као што вене зими цвет у лонцу.{S} Негују га, не може се рећи, да га не негују 
S} И кад би прва недеља, ето ти га опет у скупштину.{S} У лицу је црвен као рак, а кад Назарени 
на оца те, Ђока попусти и Јова уђе опет у кућу.</p> <p>Но за мало, на „повери“ и Јовина жена, з 
ила и метнула своје сукње и кошуље опет у долап.{S} Та, кад се Сима баш толико распитивао, онда 
ривоје онако учинио с Надом, уђе и опет у кошару, те закла коње и краву, за тим вашку и мачку,  
о перје, мараму и ружу, па одоше и опет у најдаљи крај, лагано, истим редом, као што су и дошле 
се мало поправим, па да не западам опет у затвор.{S} А ти ми показујеш, да ћу тек онда робовати 
, како ће скромност у оделу и умереност у свему учинити, да нико ни у цркви неће грамзити за не 
сваки члан друштва схвати своју дужност у кући и ван куће, те буде ту дужност савесно испуњавао 
ву добрих људи рекао, како ће скромност у оделу и умереност у свему учинити, да нико ни у цркви 
што јесте, јесте, али кад сад узме крст у десницу и попне се на амвон, можеш му слободно сваку  
он, у руци му је крст и као да тај крст у његовој руци задрхта у први мах, али само у први мах. 
с њом успоређиваше, али та је друга већ у гробу...</p> <p>Но ако Боривоје није био задовољан с  
на миру“.</p> <p>Боривоје као да је већ у Јерусалиму.{S} Пости, моли се Богу и све се већма оту 
“</p> <p>Али као што рекох, ушла је већ у вигов.{S} Јер кад је почела да тражи изговоре, лекар  
ице као поплашена срна и као што се већ у таким приликама дешава; што већма хоће да се покрије, 
ло, е ће се и Боривоје смирити, али већ у другом тренутку цикао је још горе и удари песницом по 
ао и опет предавати Здравковић, али већ у четвртак дође писмо на Светозара, у коме јавља, да од 
Варвара мало после, „иде ли ваш син већ у школу?{S} Ох, да је икако могуће, да га поучавате код 
о Великој Госпођи написао је Здравковић у новинама китњаст извештај, како се сакупила војка про 
uote> <p>Дуго је још говорио Здравковић у том правцу, па онда заврши: „Свештеник није више оно, 
о, идем тамо, где ћу наћи браћу и помоћ у невољи.{S} Поред наших људи ја сам могао пропасти.{S} 
 дужни љубити сваки божји створ, и рибу у води и птицу у ваздуху, чак и оног црвка, што пузи по 
 Они су неспремни и неспособни за борбу у животу, а већином и материјално упропашћени...{S} Зам 
ужан.</p> <p>Верни су гледали ову борбу у скупштини —- како који.{S} Некима се у души допадала, 
лева је дуго плакала, заронила је главу у мајчино крило и само говори: „Ништа ми сад више не фа 
ове новце, па је онда отишла неком бегу у харем и како се чује, потурчила се.</p> <p>Жена и пор 
 Наше девојке се одевају просто, не иду у коло, не певају светских песама не ашикују по рогљеви 
ече, те је било време, кад Назарени иду у скупштину, да се заједнички и у кратко помоле Богу, п 
, Мађарице не знају, али опет за то иду у заједницу, јер се не смеју цепати.</p> <p>Од једном с 
 паљеницу, и дрва и камен и прах и воду у опкопу попи.{S} Чује, како рече пророк Илија народу:  
Кани галилејској, где је претворио воду у вино.{S} А да је он био противан томе, да је хтео да  
 треба да остану код куће, а не да буду у свакој чорби мирођија.“</p> <p>Збор је прота отворио. 
{S} Је ли боље казати „ведро“ како кажу у Банату или „кабао“ како то веле у Бачкој, па онда, је 
о се пристоји женама, које се обећавају у побожности.{S} Жена на миру да се учи сваком покорнош 
о на сунце и тамо већ много боље падају у очи и мане његове.{S} И што је најгоре, баш у том час 
тири намештене и гостинске собе, немају у кући купатила, немају књижнице — ништа.“</p> <p>Докто 
 /> „било ти је потребно, да те узимају у подсмех.{S} Али нећеш ти више предавати паору, док са 
птице небеске, које ни жању ни сабирају у житнице, а отац небески храни их.{S} Нисте ли ви мног 
ањеним срцем натраг.{S} Баш они постају у својој раздражености противници сваком напретку, јер  
p>Чим је појање почело, а већ се мешају у песми <pb n="140" /> уздисаји, испрва слаби, а после  
{S} Кад се овнови бију — овце се сабију у гомилу и гледају.</p> <p>Ствар се нагнула са свим на  
а је већ имала снаге, да гледа Боривоју у очи, па да остане хладна и да јој не јурне крв у лице 
вио на њему.{S} Он се задуби и Боривоју у очи и разумеде и његов поглед.{S} Поглед је питао: „Г 
 нити се успаљују.{S} Наше девојке поју у цркви, ките срце своје и уздишу, не за момком, но за  
 да нас са таким светим књигама озиђују у вери, па није чудо, што смо неозидани и лако се рушим 
ио матер.</p> <p>Кад је носио у наручју у собу, осетио је, да ће је изгубити, те јој учини посл 
истераше из школе и он виде своју мајку у оном неизмерном очајању; у њему је сад она енергија,  
 професор Здравковић: <hi>Да идемо вуку у јазбину</hi>.</p> <p>Брат Мирко је стојао најближе од 
сор Здравковић назвао:{S} Да одемо вуку у јазбину и тамо да га нападнемо.</p> <p>Боривоје је би 
људе, којима сам на вашарима турао руку у џеп или им из кола извукао какву ствар.{S} Од куд се  
и дете, носе га попу и крсте га на силу у вери, коју детенце нит схвата нит познаје.{S} То је г 
а.{S} Ако је истина, да си српску школу у селу могао до скора познати по опалим и олупаним зидо 
вени, обли га као ватра, а осећа, да му у главу удара крв.{S} Погледом тражи Лазара, од њега је 
цем, претвара се.{S} А ко сте ви, да му у срце загледате?{S} Колико је ваљаних, који стоје код  
му са свим близу, близу, очима гледа му у очи, руку му метне на раме и пита гласом који потреса 
до Цветине куће, он застаде.{S} Дође му у главу мисао, да ће Цвета за извесно отићи у друштво < 
ас тамо, као и увек недељом.{S} Дође му у главу мисао:{S} Неће ли отићи?{S} Али не, то беше сам 
преступница пред Христом.{S} Но дође му у памет:{S} Ко је он, да јој меће руку на главу?{S} Ко  
ам донела мало дувана“.{S} И туткаше му у руке мали завежљај.</p> <p>„Хвала вами, који ме се се 
ад је устао, усне му се смешиле, али му у души беше немир и незадовољство.{S} Шта ли ће свет ре 
срцем.{S} Узео га је за руке, гледао му у очи и није знао, шта да му каже.{S} Тако је то обично 
му је судбина донекле решена.{S} Ако му у упаљеној земљи учмане клица, ако му онде црв подгриза 
ан искочи у један мах на авлију, јер му у соби беше и загушно и тесно.</p> <p>„Боже, за што ниј 
ренство ће брзо нестати и остаће о њему у нашем народу само пословица: „Како дошло, тако прошло 
> <p>Но јест.{S} Дође доба да Машу узму у војнике, али он не прима пушке.{S} Каже капетану у оч 
али он не прима пушке.{S} Каже капетану у очи: „На великој сам муци, господине.{S} Бог у својој 
се помагати сироти чланови, ако западну у невољу.{S} А осим тога је увек говорио млађим људима. 
логаја.{S} Онда се он диже, пољуби жену у чело, назва јој лаку ноћ и затвори се у своју писарни 
Влада је и опет попустио и одвезао жену у варош.{S} Но већ на половини пута увидела је и Марта, 
би.{S} Милевина глава као да се покрену у јастуцима. „Не иде нико за њим“, мислила је, „он ће з 
Фарисеји доведоше к њему жену, ухваћену у прељуби и поставише је на среду.{S} Рекоше му:{S} Учи 
 може рећи, да ћеш назаренску скупштину у већим местима познати по противном.</p> <p>Скупштина, 
 мислио, да је достигао мету и ускликну у себи: „Хвала Богу, најтеже је прекужено.“</p> <p>Био  
моћ Ф*-ских Назарена крстили су Варвару у Дунаву с вечера, кад се већ ухватио мрак.{S} Она је у 
нио му џепове новцима, метнуо му цигару у уста и послао га у крчму.{S} Та да!{S} Толико су му Н 
ељ се сам понудио, да помогне Светозару у скупљању чланова. „Ја“, каже, „имам десетак кућа, са  
сте боје.{S} Па онда упало је апотекару у очи, да не ишту више ружине воде, него: пачули, а кад 
ано, постепено, један по један, продиру у комору...{S} Све је видније...{S} Сад опази, где се н 
 Нека га љубе и цене, помажу и подупиру у његову светом послу.</p> <p>Сад се попео и Светозар н 
потреса.{S} Само се Нади учинило, да су у последње време све чешћи и чешћи они облаци, који пре 
а и познала тог човека баш онда, кад су у њој вриле и киптиле свакојаке мисли без икаква стално 
то, па то: „За красну љубав“.{S} Кад су у зору неки почели да хватају коње и да иду кућама, Мал 
, а старцима назаренским, онима који су у одбору, учини се, као да их тим речима моли Боривоје  
} Некима се у души допадала, мислили су у себи:{S} Нека их мало, нека се прохрвају, није згорег 
да ће само спласнути отоци!“ мислили су у себи...</p> <p>Кад изиђоше, рече Тома: „Зла жена је к 
ина.</p> <p>Светозар и лекар учинили су у оне дане све, што су могли.{S} Лекар је у друштву доб 
и она поче да служи.</p> <p>Назарени су у јелу и пићу умерени, али нису уздржљиви.{S} Не познај 
баш у назаренским породицама.{S} Они су у оној зарази видели божју казну, божју вољу, да се све 
е мирно са шапатом, али њихови гости су у приличној гунгули.{S} Умирују поп-Јашину госпођу, изн 
а сутра у недељу, оду сви овако како су у назаренску скупштину и тамо на лицу места да здеру об 
 да га тару снегом и да га најпре унесу у мало хладнију собу, но га метнуше право на банак, да  
еко дете, старац или редуша, ако и нису у пољу, притајили се у кућама.</p> <p>У један мах се по 
 честог крштења, да Лазареве мисли нису у цркви и да не мисли на Бога.</p> <p>Али ко је на то п 
 томе нам је забележено у старом завету у Мојсејевој I. књизи, глава 28.{S} Кад је Јакову дошло 
rget="#SRP18966_N2" /></p> <p>„Сутра ћу у варош“, вели неки плав младић, једва му удариле наусн 
ристово!“ Апостол Павле не разуме плаћу у банкама, он мисли на другу плаћу“.</p> <p>„То се већ  
јој видех по лицу, какве се мисли обрћу у њој.{S} Она је мислила, да ја и сам хоћу, да прсне др 
м бесплатно, али је дужан, да држи кућу у реду.</p> <pb n="99" /> <p>Уз кућу је пространо, чист 
 кад је ово говорио, а сузе му блистаху у очима, кад је испратио матер.</p> <p>Старица га љубља 
тамо — до сутра.{S} А чим она води децу у госте, долази и њојзи гост...{S} Али да богме, ти нит 
n="76" /> његове, а жене држе малу децу у наручју и плачу...“</p> <p>„Није лепо, није поштено о 
 могли опазити црта Боривојевих на лицу у оном тренутку, кад виде, да је у колима — сам...{S} Д 
ваки божји створ, и рибу у води и птицу у ваздуху, чак и оног црвка, што пузи по прашини.{S} Па 
нице и пребира зелен у кошареве, кад чу у близини као Лазарев глас.{S} Подиже нагло очи и види  
људи су.{S} Ако и не плачу јавно, плачу у срцу.{S} Извлаче своју децу на гробље, извлаче их без 
а.“</p> <p>„И зар због тога мораш одмах у Назарене?{S} Зар не можеш да се уљудиш и поправиш као 
еном и у светлој хаљини, а дође сиромах у рђавој хаљини и погледате на оног у светлој хаљини и  
ране пута брао туђе кукурузе и трпао их у кола.{S} То дете је онда замењивало човека.{S} За тим 
ренска „браћа“ и старешине поучавају их у свему, али кад је разговор о крштењу, онда су назарен 
је.</p> <p>„Назарен“, рече једна од њих у поласку.</p> <p>„Анархист“, рече друга.</p> <p>„Шандо 
 отпада.{S} Има нечег, што сваки од њих у дубини душе осећа, нешто што не може да искаже, али ш 
добро не побринемо.{S} Чим од ко од њих у скупштину, бадава га после мамиш, неће ни да разговар 
д куће, да ће сутра у вече бити код њих у скупштини, али до сутра пред вече остаће код мене.{S} 
азарени пали као у зиму снег и да ће ох у пролеће нестати, тај не познаје Назарена.{S} И кад би 
ц ни картаџија.{S} Твој је покојни отац у нашој старој вери и стекао, не само очувао.{S} А теби 
е очајавајте.{S} Зауставите погрдну реч у устима, јер иде време, кад ћемо се љубити с њима.{S}  
дри на себе пантљике и шаренило, па трч у коло.{S} Скаче као махнита и допушта момку, да је хва 
и мане његове.{S} И што је најгоре, баш у том часу Лазар охладнео, није ни сенка оног ватреног, 
 уз божићни пост не игра коло...{S} Баш у очи самих Материца враћам се ја с мојим малим братом  
ли Светозар, „него бих рекао, да је баш у време.{S} У Лазаревцу имамо два ковача, Шандора и Тан 
питање о <hi>Назаренству</hi>.{S} И баш у последњим месецима дође ми воља, да обрадим то питање 
авили је и осветила им се.</p> <p>И баш у оним тако тешким данима, догоди се, да роди Милева му 
пи.{S} Устаде и пође.{S} То је било баш у онај мах, кад је госпођа Здравковићка стојала за леђи 
Бог, томе и сви свеци.“</p> <p>Било баш у петак пред вече, кад дође коњаник Лазару на њиву и јо 
часа остати међу вама...“</p> <p>Но баш у тај мах, кад је Тома ово говорио, те занесен неприлик 
е, пропаде без лекарске помоћи и то баш у назаренским породицама.{S} Они су у оној зарази видел 
с закон, најмање га чине.“</p> <p>„Имаш у многоме право, на жалост“, вели Светозар. „Имао бих м 
који те толико притискују, да баш мораш у Јерусалим?“</p> <p>„Ја ћу се о томе већ исповедити св 
радити“, пита он Боривоја, „кад залуташ у пустињи, па изгубиш рачун о данима?{S} Нећеш знати ка 
сли мало.“</p> <p>„Хоћеш ли још да идеш у назаренску скупштину, питам те?“</p> <p>„Мислим данас 
ека ни опроштаја све дотле, док не одеш у Јерусалим и тамо се не покајеш.“ Онда је, видиш, Гавр 
авола истерујеш из ње, али два утерујеш у њу.{S} Но шта могу.{S} Они веле:{S} Свак своје зна.{S 
 хоћеш, ти си угледан, само ако однесеш у цркву жртву паљеницу, свећу и испупчиш прса своја пре 
 као пријатељ, не мораш, али чим ступиш у ред „браће“, те постајеш „веран“, онда мораш.“</p> <p 
ожеш ништа прочитати, али да им завириш у душу, нашао би задовољство.{S} Већ се и просјаци купе 
> <p>Највише кажу ово: „Кад се учврстиш у вери, <pb n="231" /> пречистиш се и дође ти време крш 
, и да семе не ниче одмах, чим га бациш у земљу.{S} Кад посејасмо семе, ја сам хтео да му видим 
боље.{S} Јер што год се ти више увлачиш у зло, тим ће све боље и суд видети, да си луд.{S} А лу 
рвавио бритвом, па зар и за то да трчиш у Јерусалим.{S} Ко још те ситнице рачуна у нешто?{S} Ка 
оследњи и да могу и да се сложе, па још у добру.“</p> <p>Старчеве очи засузише, Лазар као да бе 
рове подметну, <pb n="11" /> док је још у колевци.{S} То је у другом облику она велика научна и 
троби мајчиној и наставља се док је још у пеленама, а не почиње онда, кад дете пође у школу.</p 
ах, да још више не сагрешим и да ме још у горе време и још неприправнијег суд не нађе...”</p> < 
“ ; он је из оне јерусалимске иконе још у детињству очувао неки неодређени, тајанствени осећај, 
и:{S} Да се васпитање детета почиње још у утроби мајчиној и наставља се док је још у пеленама,  
</head> <p>Милева је дочекала госте још у дворишту. „Камо те данас?“ пита је брат Тома. „Гледам 
ди, одбор, а неке од њих обавестише још у напред.{S} Но Лазару и Боривоју не рекоше ни речи о о 
е могла да сачека суботе, него удри још у понедељник.{S} Онда је Бог узео то право од њих и дао 
" /> <l>Поп-Светозар народ зове,</l> <l>У „Бугере“ нове...</l> </quote> <p>Ова кратка песма бил 
у се препородили.</p> <pb n="207" /> <p>У то доба почеше и чланови да се множе.{S} Дошли су они 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Боривојевцу смо, а по подне је.{S} Баш је време жетви 
head>Успаљеници и успаљенице.</head> <p>У недељу, која је ишла, нису Назарени из Боривојевца от 
> <l>Од тог нема боље.“</l> </quote> <p>У тај мах дошао је Тома.{S} У ходнику је застао на глас 
швапске валцере.{S} Ја држим..."</p> <p>У овом тренутку био је Миловић сам.{S} И госпође и Здра 
</p> <p>ЦЕНА 2 КРУНЕ (2 ДИНАРА).</p> <p>У НОВОМ САДУ</p> <p>СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛ 
о га се чувала, избегавала га...</p> <p>У оно време наиђе и опет редња на децу.{S} Гушобоља, ди 
сећа животиња, кад је надраже...</p> <p>У Боривојевој руци је бич.{S} У Назарена је обичај, да  
уке као прут.{S} Но отвори је...</p> <p>У комори је мрачно, али је на пољу месечина.{S} Њојзи с 
е.“ И он поче да мисли, мисли...</p> <p>У оном тренутку није више био Назарен, јер оно, што му  
н, вредан, захвалан. „Види Бог“.</p> <p>У Јелачића била и јединица ћерка, Јованка.{S} Девојка н 
 у Стане је често врло силовит“.</p> <p>У том се Лазар вратио.{S} Но узастопце за њим ишла ја ж 
њизи што већи број претплатника.</p> <p>У Новом Саду 1. јуна 1896.</p> <p>С одличним поштовањем 
у у пољу, притајили се у кућама.</p> <p>У један мах се подиже с друма прашина нагла, као да је  
вом, јер се стиди свога незнања.</p> <p>У том се умеша у разговор и трећи заточеник, Пера Крњин 
он није могао да стече поверења.</p> <p>У то доба уверише се Назарени, како је истинита она нар 
ву да руши, а не да је подупире.</p> <p>У самом друштву добрих људи ишло је прво време лепо.{S} 
огао би утећи сваки дан, а неће.</p> <p>У Јованке биле две другарице:{S} Славна и Јулка.{S} Сла 
 Јову.{S} Све троје се стресоше.</p> <p>У онај мах ни један од облака, који јурише висином, ниј 
о ме је дух свети“, рече у себи.</p> <p>У недељу, која је ишла, читао је еванђеље по Луци, глав 
ругом издању мало дотерам језик.</p> <p>У Новом Саду на Илијин-дан 1896.</p> <p>Писац.</p> </di 
азарена за сад још — под земљом.</p> <p>У овај мах чак и Милевина свекрва, баба Стака повери.{S 
по оделу се видело, да је Србин.</p> <p>У први мах је стао на средини собе, непомично, доцније  
ћ пре тога много и много мислио.</p> <p>У исти мах, кад је Боривој мислио о Милеви, мислила је  
ове</title>“ пева њима у почаст.</p> <p>У исти мах довикнуће Сепл својој жени: „<foreign xml:la 
 листу извештај о данашњем дану.</p> <p>У том новинарском извештају написао је, да су по предло 
 Ко ли то руши досадашњу тишину?</p> <p>У тај мах стојала је на бунару и Марта Иванова, млада,  
ститају: „Е, па нека је сретно!“</p> <p>У Боривоју се све већма развиђава.{S} Изгледа себи као  
пред лицем анђела, арханђела...“</p> <p>У пола молитве груну стражар кундаком о врата:</p> <p>„ 
мрла мати, па се Лазар лепи ње.“</p> <p>У том су стигли до куће Томине.{S} Пред њима су ишле дв 
Јудом, од како си их изневерио.“</p> <p>У Лазаровој руци била је у онај мах пуна боца соде и он 
е ме...{S} За што га не жените?“</p> <p>У Мирка су упрти многи погледи.{S} Нарочито се госпође  
„И ваша млада нема венца?“ пита Јулка. „У ваши сватови не свира гајдаш, не певају сватовца?“</p 
ди и продали и распели“, каже Јованка. „У Бечу, где сам ја учила школу, има икона, како је Хрис 
ебичност <pb n="161" /> нађе одговора. „У кога има љубави“, каже он, „еванђеоске љубави, тај ће 
 деда-Јово“, вели Милева скоро молећи. „У вашем дворишту, знам, има много живине.{S} А ова наша 
молитва, па на послетку забруји песма: „У миру живите, рек’о је Спас.“ </p> <p>Кад се и то сврш 
ина.{S} Тада ће устати Лазар.{S} Каже: „У Матејеву еванђељу стоје записане ове Христове речи: „ 
кажем ти!“</p> <p>Она проговори мирно: „У светом писму пише:{S} Жена треба да остави оца и мате 
стреши.{S} Ух, како може тако!)</p> <p>„У којој цркви придикује свештеник редовно сваке недеље? 
а има нечег <hi>страшног</hi>“.</p> <p>„У чему је то?“</p> <p>„Је ли вам позната <title>Одисеја 
језику потпун превод те песме“.</p> <p>„У тој песми приповеда се међу осталим и то, да је Одисе 
а ли се жене?“ допуњује Славна.</p> <p>„У нас нема попова“, каже Боривоје. „Код нас ма који од  
е, подсмеја, претње и грубости.</p> <p>„У старом завету, у библији“, рече он, „има велик наук.{ 
 самртник?“ питаше Гигу лагано.</p> <p>„У комори“.</p> <p>Светозар пође, погледа у Јованку и он 
?“ питају све три у један глас.</p> <p>„У нас није као код вас, да се угађа сотони, нити се чин 
 трећој глави Лукина еванђеља.“</p> <p>„У каквој води?“</p> <p>„У текућој.“</p> <p>„Хоће ли теб 
ра гајдаш, не певају сватовца?“</p> <p>„У нас“ каже Боривоје, „повеже девојка главу с црном мар 
нђеља.“</p> <p>„У каквој води?“</p> <p>„У текућој.“</p> <p>„Хоће ли теби текућа вода спрати гре 
ка виче за крупним, јаким човеком: „Уа, уа, бугер“, бацају се камењем на њега, а он окрвављен и 
сеоска виче за крупним, јаким човеком: „Уа, уа, бугер“, бацају се камењем на њега, а он окрвављ 
ена ради.“</p> <p>Светозар је гледао да убеди госпођу Меланију, јер је она могла да буде врло о 
 и затвори за њим врата.{S} Боривоје се убезекнуо, а с оне стране браве чуо је гласан кикот вел 
млад си још, па ти приличи.{S} Туци се, уби, исплатићу те, само се остави Назарена, јер ја то н 
гу ићи с тобом оче, него те и ја молим, уби ме, нека ти је просто.“</p> <p>Свакога прође језа,  
с му вапије: „Мајко, слатка моја мајко, уби ме, али не плачи више! “</p> <p>Већ је почело да се 
.{S} Зар није доста твога?{S} За што га уби, кад га сад тако жалиш?{S} Ниси зар могла напред пр 
моја, не остављај ме, не срамоти ме, не уби ме.“</p> <p>„Бабо, не разумем те.{S} Баш оно, што т 
/p> <p>Неко му рече: „Бог заповеда: „Не уби“.{S} Христос је казао: „Ко нож трза, од њега ће и п 
 Бог у својој шестој заповеди каже: „Не уби“, а цар у своме регламану каже: „Уби“.{S} Обадвоје  
Не уби“, а цар у своме регламану каже: „Уби“.{S} Обадвоје треба да слушам, а то не иде.{S} Бог  
о на хлебац.{S} Што мени не шкоди, њега убија.{S} Нека се не угледа у свачему на мене.“</p> <p> 
е кад се чупа посађено.{S} Време кад се убија и време кад се исцељује, време кад се разваљује и 
ти и таког човека, који нити краде нити убија?</p> <p>На послетку ће рећи Јулка скоро шапатом:  
благо оде на гозбе и пијанке.{S} То нам убија здравље, сиромаши нас и не можемо напред. „<hi>Ми 
г романа.{S} У читавој књизи се вешају, убијају, а не знаш ни за што ни крошто.“</p> <p>Светоза 
они несретни људи, који ту веру верују, убијају сами себе.{S} Од кад сам почео да водим бригу о 
м те.{S} Баш оно, што те је срамотило и убијало, хоћу сад да оставим.{S} Хоћу да радим и заради 
их ја пушио?{S} Не крадем, не варам, не убијам.{S} Нисам чуо, да је Бог забранио лулу.“ „Пророк 
 нам у закону заповеда, да таке камењем убијамо; а шта ти велиш?{S} Ово пак рекоше кушајући га, 
посла и разлаже му, да није још говор о убијању.{S} Нек узме само пушку.</p> <p>Али сад се опет 
{S} Дакле баш н..ској попадији за љубав убијате ви коње, јелте?“ За тим побледи и поче да се хл 
аги грех вам је слушати ме, а није грех убијати жене?“</p> <p>Лазар је узео Стану за руку, виде 
а и свет је на њега дизао камење, да га убије.{S} Па шта хоћу ја, црвак ништави?{S} Хвала ти Јо 
ије започети.{S} Назаренства не може да убије лако ни реч са придикаонице нити да га разгони ди 
 да неко удари вашу жену, да хоће да је убије.{S} Зар ви њу не би бранили?“</p> <pb n="79" /> < 
е и он ударити мене?{S} Хоћеш Бог да ме убије, је ли?“</p> <p>Лазар је ћутао и сад је то његово 
ску“.</p> <p>„Ја нисам чуо, Бог нека ме убије, ако слажем и једне речи“.</p> <p>„Дед, само даље 
т-двадесет година одвали се она цигља и убије човека.“</p> <p>„А... а... а...“ веле све у један 
и онда, кад се одвали цигља са зграде и убије човека“.</p> <p>„А ту ће већ и он допустити, да н 
gn>, и ја би касала нешто.{S} Кад човек убије труги човек, нега онда <foreign xml:lang="DE">die 
говори, управо прошапута: „Кад се човек убије, грех је; је ли?“</p> <p>„Грех“, каже она. „Ето,  
ме учили, како ћу да убијем; увек ја да убијем другог, а никад други мене.{S} Па кад сам дошао  
три године увек су ме учили, како ћу да убијем; увек ја да убијем другог, а никад други мене.{S 
ено“, мислио је, „најбоље ће бити да се убијем“.{S} И би учинио што је наумио, да брижно мајчин 
 око тога, ко је најпре навалио на оног убијеног вука.{S} Ја сам био омирисао крв, био сам успл 
: „А Јевреји и опет узеше камење, да га убију.{S} Исус им одговори:{S} Многа вам добра дела јав 
 си нас“.{S} И кад се дигоше измети, да убију онога, који проповедаше мир и кад га ухватише: <p 
 не би бранио жену, баш да хоће и да је убију.{S} Такав човек у очима девојака није човек.</p>  
вашој скупштини плакати, па да ме одмах убију...{S} Бог зна, плакала сам доста у мом веку, али  
„ви сте гледали муке онога, кога сам ја убила, ви сте слушали о мени само зло и срамоту.“</p> < 
p> <p>„Видим и ја, да је она мене с тим убила и знам, да ће и њу због тога убити Бог“.</p> <p>„ 
, остаде и она.</p> <p>„А за што сте је убили?“ пита га Јованка скоро исто тако нечујно.</p> <p 
 је нисте могли истући, но сте је одмах убили?“ Ту застаде за часак, па продужи: „А шта вам је  
 мучила друга мисао.{S} Често сужанство убило му је снагу, подрило му здравље, и он <pb n="51"  
вота нема.{S} И да је Лазар, у зао час, убио човека, мање би га клели и ружили, но што овако уч 
 шмокљане?{S} Говори ти мени српски.{S} Убио си је за то, што те је погазила, имаш на то и свед 
 други људи.{S} За што га затворише?{S} Убио је жену.{S} Страшно!{S} А за што?{S} Чула је и то, 
од оваца и кога је нестало, него сам га убио ја...{S} Кад су вуци напали стадо, ми их растерасм 
 крви, а јасно му је само толико, да је убио жену.{S} Чија је она друга крв?{S} Гроза га ухвати 
Шта ти пада на ум“, вели Славва. „Да је убио човека, не би га овако пуштали.{S} Него је може би 
вна, за што су га затворили?{S} Да није убио човека...?“</p> <p>„Шта ти пада на ум“, вели Славв 
крчми, да сам му украо ждребе (а Бог ме убио, ако сам га и видео), онда сам му с јесени упалио  
 искала се натраг.{S} Каже ми: „Гром те убио, ти си луд, не знаш за шалу“.{S} Али сам је молио  
 други мене.{S} Па кад сам дошао кући и убио, дадоше ми дванаест година робије....“</p> <p>Уста 
нашли.{S} Ниси ти, голубе мој, никог ни убио, него си ти болестан у мозгу, знаш.{S} Иначе је та 
оге, те угушује смеј.</p> <p>„3а што си убио жену?“ пита бранилац.</p> <pb n="68" /> <p>„Нечаст 
ва дана, него ту игра глава.{S} Ти ниси убио само вашку и мачку, него и жену, разумеш ли?“</p>  
 ми зарадиш?{S} Ниси ти мене хвала Богу убио, имам ја и данас више но и један у селу...{S} Потк 
и брава таком снагом, да га је на месту убио.{S} Само успаљена, побеснела крв, могла је да улиј 
им на груди и проговори скоро нечујно: „Убио сам жену...“</p> <p>Зачуо се цик; један само, али  
напали стадо, ми их растерасмо и једног убисмо.{S} После смо се позавадили око тога, ко је најп 
 нисам чуо, да људи држе за грехоту:{S} Убити човека и ратовати.{S} Време је, да и у томе послу 
ску, али ако то учини, чича-Срдан ће га убити из пушке као врапца.{S} Сад је да богме легао, бо 
 тим убила и знам, да ће и њу због тога убити Бог“.</p> <p>„Па за што је побегла од тебе?{S} Је 
ри године дана робије, онда ћу ја сутра убити и моју.“</p> <p>Дође и други па и трећи суд, а св 
то код њих.{S} Код нас је грдна грехота убити ласту.{S} Шваба не дира у роду, сви ми ни за глав 
и тражио од њега цедуљу, право, да може убити оног несретног сина, па није добио.{S} Жупан је к 
ој је лежао Боривоје.</p> <p>„Сад ће ме убити“, мислио је он у себи; срце му уздрхта још јаче и 
S} Ти немаш мужа.{S} Знај, да ћу те пре убити, но оставити овде.{S} Полази!...“</p> <p>Сад се д 
gn xml:lang="DE">in Himmel</foreign> ће убити и штрофовати.{S} Ви сте ту поп, снам, али и ја шт 
роб, кога је видела у животу. „Неће нас убити?“ питала је.</p> <p>„Не дира тај никога.{S} Врло  
акању“.</p> <pb n="63" /> <p>„Бог ће њу убити за то.“</p> <p>„А за што си ти хтео бегати, кад с 
и и видео, да Турци држе за велики грех убити псето.{S} Оно је свето код њих.{S} Код нас је грд 
 што још ниси скривила, а кад скривиш — убићу те“.</p> <p>И Пера затегао Кристи уздице; све мрв 
је ћутао и сад је то његово ћутање мапо ублажило чича-Срдана. „Сине“, каже му, „слеме моје куће 
 од силна боја, а кћер Варвару је скоро убогаљио.{S} Не може се баш рећи, да јој је поломио рук 
је хтео, учинио је, ничег и никог се не убоја до Бога.{S} А кад се Језавеља поче с њим борити,  
 мати му је унапред стрепила, и није се убојала.{S} Већ трећи дан га истерали из училишта, јер  
 се побојавају каква чуда.{S} И нису се убојали.</p> <p>Чича-Срдану је тешко и он оде оне недељ 
 <p>Тамо је ходио дуго, дуго.{S} Његови убрзани кораци казивали су Јованци, да му узрујаност јо 
накашље, накашљавао се, а ко је хтео да убрише нос, слободно му је марамом или без мараме.</p>  
ји су дар божји, знање своје завезали у убрус и чувају га и не распростиру га и не тргују с њим 
, који је своју кесу с новци „завезао у убрус и чувао...“ Тома је надовезао на то и напао на тв 
о пропушта драга драгана.</p> <p>Кад га уведе у собу, тада по други пут залану вашка.{S} Нити ј 
се, да се губи шаренило.{S} Хтеле су да уведу — егал.{S} Да богме, да га нису извеле са свим, ј 
 Сад се не осећа способан, сад је слаб, увек и увек — други пут.</p> <p>На послетку догрди Томи 
72" /> <p>Боривоје је у последње време, увек кривио себе и то безобзирно; сад није могао.{S} До 
м још ово:{S} Кад сам писао овај роман, увек сам метао руку на срце и трудио се, да свакоме каж 
не увек су ме учили, како ћу да убијем; увек ја да убијем другог, а никад други мене.{S} Па кад 
нде Бог и на земљи Бог и свугде Бог!{S} Увек и увек угађати Господу и зар баш никад не угађати  
ље, јер је гђа Јелачићка добра душа.{S} Увек га се сећа по ручку, па му кад што пружи и чашу ви 
 никад не чини један, него више њих.{S} Увек ће други и други читати молитву, тумачити еванђеље 
 или му дошапне, Бог да је знаде шта, а увек му онда постоји час-два за леђима и гледа га тако  
p> <p>„Удеси“, каже она и опет, па онда увек додаје: „Молим те, иди“.</p> <p>Он или не чује или 
е.{S} Нека каже ко шта хоће, али сам ја увек готов да положим заклетву, да су назаренску веру и 
орила само о Боривојевој деци, а Рахила увек и увек о Лазару.</p> <p>И да је Боривоје само мало 
регледа све.{S} У већој гомили жита има увек више кукоља, него ли у малој, па у већој гомили је 
х госпођа, а ви сте из стражњег седишта увек подвикивали на коње: „Лила ђи!{S} Цезар, свето ти  
ако западну у невољу.{S} А осим тога је увек говорио млађим људима. „Децо, пазите шта радите, у 
 је дваред долазио епископ у нас, па је увек било те прангије, те барјаци, те ручак, те народу  
ћи ће Рахила у реч...</p> <p>Варвара је увек и увек говорила само о Боривојевој деци, а Рахила  
и голуб.{S} Једном речи, дивљи голуб је увек дивљи голуб, а кукавица остаје и зими и лети кукав 
о ће гледати на красоту душе, ако им је увек пред очима красота телесна.{S} Такви ће гледати са 
кољу ћурку, јагње, зеца.{S} А Гавран је увек умео удесити, да и он буде код свог укућана, кад с 
стоји још и данас гдегде, а постојао је увек у нашем народу.{S} Друштво добрих људи неговаће пр 
 какве не памти жив човек.{S} Бивало је увек неваљале деце, која су поткрадала очеве, али овако 
е није могла да заборави Џуџу, но ју је увек спомињала: „Сирота Џуџа, шта ли јој само би, да та 
о лакше, кад се онде исплаче и то ју је увек умиривало.{S} Она страст, која је буктила у њојзи  
вени осећај; остало је нешто, што ју је увек подсећало на ону негдашњу страст, а зебла је у душ 
шта ни бити од тог дрвењака, што с њиме увек и увек разговара само о Богу.{S} Хеј, само да није 
а је до скора при том послу, мал’ те не увек, певала.{S} Но од кад се разговарала с Боривојем,  
ио цара три године.{S} За те три године увек су ме учили, како ћу да убијем; увек ја да убијем  
је лакше.</p> <p>Пође постељи, а још се увек наслања на зид.{S} Зид!{S} Та на том зиду је кључ  
 то, кад жена не уме да буде паметна те увек гради од зла горе.{S} Но дође на скоро време, те Л 
ије“ вели Јованка. „То је роб.{S} Он ће увек радити код нас, кад год буде посла.“</p> <p>Јулка  
ко треба да живе Хришћани онда и сада и увек, прописао је ово Коринћанима посланица I. глава V. 
 не осећа способан, сад је слаб, увек и увек — други пут.</p> <p>На послетку догрди Томи и он с 
 и на земљи Бог и свугде Бог!{S} Увек и увек угађати Господу и зар баш никад не угађати себи?{S 
амо о Боривојевој деци, а Рахила увек и увек о Лазару.</p> <p>И да је Боривоје само мало познав 
ахила у реч...</p> <p>Варвара је увек и увек говорила само о Боривојевој деци, а Рахила увек и  
бити од тог дрвењака, што с њиме увек и увек разговара само о Богу.{S} Хеј, само да није Назаре 
зајауче по тихој ноћи.{S} Али он увек и увек заспа, јер мишљаше доиста — ветар је.{S} Тек кад ј 
м баштом.{S} Она је и данас тамо, као и увек недељом.{S} Дође му у главу мисао:{S} Неће ли отић 
 премудри Соломон баш је био премудар и увек је писао: „Чувај се жене, као живе ватре“, и опет  
већ десет пута си скретао на бољи пут и увек западао натраг.{S} Твоје друштво, у коме живиш, по 
е?{S} Без примера нема ништа, то сви ми увек говоримо, а никад не творимо.{S} Зар би апостоли у 
ио Светозару и рекао му:</p> <p>„Ја сам увек говорио, да ћете ви победити.{S} То сам отворено к 
 ветар зајауче по тихој ноћи.{S} Али он увек и увек заспа, јер мишљаше доиста — ветар је.{S} Те 
е на Јуду Искаријотског, који се градио увек најзаузимљивији, најревноснији, а овамо му беше ст 
<p>Док јој муж предаје, она му је скоро увек за леђима.{S} Њено је место до душе у првој клупи, 
она у последње време и онако беше скоро увек раздражена, узбуђена, пакосна.{S} Та, и где би он  
.</p> <p>Заиста, ово је лек, који скоро увек помаже.{S} Ја бар свега знам само двојицу, који су 
могао си ћутљивог Боривоја видети скоро увек заједно са Симом; завуку се гдегод или оду сред ци 
Лазаром, увиде, да нема право.{S} Лазар увек пре готов, никад не погреши, а иде лепо, лако, не  
 он замане по Лазару, али онда је Лазар увек гледао врата и измицао му.{S} Сад стоји мирно као  
i>Здрави</hi> су, јер он то не зна, већ увек вели: „Остали су здрави,“ или:{S} Оставио сам их з 
.</p> <p>И све би било лепо, само да му увек не стоји за леђима његова накинђурена жена.{S} Али 
вали, него ма коју другу икону и још су увек палили пред њом кандило.</p> <p>Мартин брат је дак 
оје је ћутљив, шта више, као да му нису увек мисли онде.{S} Мисли зар о оном, што је чуо о Лаза 
азаренство пуни наша гробља и пуниће их увек, нарочито у добу заразних болести...“</p> </div> < 
то од прошлих грехова.{S} Сотона га још увек искушава, мало која недеља, а да му не дође у глав 
е.{S} Каже: „Данас код мог бабе има још увек прасећа печења од Божића, затекла се бар глава ако 
к себи те разуме његов корак или је још увек успаљена?{S} Треба ли да говори с њом, да јој прот 
љубав красну“, и кад би зора, он је још увек певао све то, па то: „За красну љубав“.{S} Кад су  
ад у зору закукурекаше петли, он је још увек седео за писаћим столом.</p> <p>Био је у велико да 
 и Боривој да се ослободи.{S} Он је још увек на послу код Јелачићевих, где се научише на њега и 
лачило, али између облака провирује још увек — сунце.</p> <p>И Боривоје је необично леп човек,  
а кад му није све једно, онда је он још увек воли, као и пре.{S} А на послетку: „Хајде, хајде С 
ер из руке...{S} У Лазару је остало још увек толико поноса и савести, да се згрозио од свог дел 
а је дошао до уверења, да је све то још увек мало и недовољно, ма се у томе правцу радило годин 
, да скине нешто рува, очи јој беху још увек мутне од суза, није пазила где стаје, нога јој пок 
ну, милу, па и скромну жену.</p> <p>Још увек долазе „верни“, па од некуд и Шандор ковач.{S} Да  
ки „владика“.</head> <p>Кад су Боривоја увели у затвор и забравили за њим врата, било је у ћели 
едао јој је дуго у очи.{S} Њено је лице увело — боно, помодрило, очи су јој наводњене као небо, 
. „Зар није Назаренство у вас очигледно увенуло, а „Друштво добрих људи“ у највећем цвету?“</p> 
ти“, вели Светозар озбиљно.</p> <p>„Јер увенућемо и ми, ако нас не подрже...{S} У великој битци 
 је ћутао као заливен, он је у души био уверен, да речи апостола Петра не приличе на данашњи до 
 лицу му неисказани бол.{S} Осећа, зна, уверена је, да би тај човек сваког часа умр’о место ње  
ним предавањима у школи, па је дошао до уверења, да је све то још увек мало и недовољно, ма се  
 трули.{S} Ако је Светозар дошао био до уверења, да се од прве цигље не долази до готове зграде 
ка.) А што се тиче Назаренства, моје је уверење ово:{S} Читаво људско друштво пошло је кривим п 
твара не само врата цркве, но му даје и уверење, да ће он од сваког члана те цркве бити признат 
ном осећају, урадио је по срцу, а не по уверењу.{S} Тог осећаја ако и није са свим нестало, али 
 само једном, покуша да га бије, али се уверила, да је то било још понајгоре.{S} А и на што да  
 прве цигље не долази до готове зграде, уверили су се доцније и Назарени, да се од првог удара  
им бригу о њима и да их боље посматрам, уверио сам се, да Назарени сразмерно више умиру, но људ 
гао да стече поверења.</p> <p>У то доба уверише се Назарени, како је истинита она народна изрек 
 Боривоја из дремежа.{S} Но на скоро се уверише, да речи нису са свим погодиле.{S} Боривоје је  
ву, кад ће новог свештеника, Светозара, увести у звање.{S} Ту ће бити и прота, па је онда време 
ва.</p> <p>Светозара, новог свештеника, увешће данас протопрезвитер у звање.{S} У цркви ће бити 
нови друштва помагаће се где год могу — увешће мобе, неговаће старо српско гостопримство, које  
уна.{S} Но кад удари у пробу с Лазаром, увиде, да нема право.{S} Лазар увек пре готов, никад не 
ад ју је видео овако немоћну и болесну, увиде, како је силно воли.</p> <p>Марти се пореметио зг 
ести, да се згрозио од свог дела.{S} Он увиде, колико је грдно увредио родитеље; виде, како је  
ену у варош.{S} Но већ на половини пута увидела је и Марта, е би била боље чинила, да је остала 
а.“</p> <p>Лазар је из ових речи на мах увидео, у чему је ствар.{S} Обрен је одвукао Милеву.{S} 
 о њој?{S} Но с друге стране није могла увидети, да она чини квара, себи или другима, ако пева. 
е на жене, како су им оне криве, а нису увиђали, да је онај још слабији и од жене, који се даде 
 <pb n="95" /> толико поправио, да и ја увиђам о осуђујем своје негдашње кривице.“</p> <p>Измеђ 
ва Срдан.{S} Соба је сва <pb n="185" /> увијена у дим. „Баба“ каже, а не гледа јој у очи, „иди  
ру и пружи му меку руку, која није била увијена у рукавицу као у оних осталих госпођа. „Светоза 
ући, а Боривоју је оставио свето писмо, увијено у црне корице, а оставио му га је и у срцу, уви 
не корице, а оставио му га је и у срцу, увијено у назаренска тумачења.{S} Још му обриче, да га  
ише, то боље.{S} Јер што год се ти више увлачиш у зло, тим ће све боље и суд видети, да си луд. 
а и удице, те клештама уловио ђавола за уво, а удицом за језик.{S} Кад је уловио ђавола, немило 
, рукују се и дошапну им тајанствено на уво: „Пази, да не назебеш!“ Леп је јесењи дан, није ни  
:{S} Да ће пре камила проћи кроз иглино уво, но што ће богати ући у царство небесно.{S} И шта п 
тако је можда само онда, кад се владика уводи у звање.</p> <p>Дошло је и до придике.{S} Протопр 
но највише их је, који веле, да су њиве уврачане, за то треба чекати младу среду и попрскати ус 
 га не понуди други пут, јер би то била увреда за њега.{S} Кад Назарен рекне:{S} Да, да, не, не 
 Ваљан парничио се с Мишом Савићем због увреде части већ скоро годину дана и старији чланови др 
свог дела.{S} Он увиде, колико је грдно увредио родитеље; виде, како је отерао жену <pb n="35"  
 Не кука и не плаче више, но говори као увређена жена.{S} Каже му: „Ако си се хтео посвећивати, 
е што добро доћи?“</p> <p>Здравковић је увређено плануо. „Ако је“, вели „ко сто пута паор, толи 
к те капије не прође.{S} У које се село увукло Назаренство, тамо су капиџије поспале на капијам 
 свет,</l> <l>Претњом или молбом тражи, увући нас у свој сплет! </l> <l>Научи нас избегават’, ж 
тона хоће и мени да се улаже и да ми се увуче у душу, но одлази сотоно, а Боже мој, запуши ми у 
, сви спавају.{S} Таман згода, да се он увуче у кућу и удави оног дерана.{S} За часак као да се 
.</p> <p>„У нас није као код вас, да се угађа сотони, нити се чини оно, што распаљује страсти.{ 
отив тебе, она казује свету:{S} Гле, ја угађам сотони, украшавам тело своје, хоћу да се момци у 
жу, а муж ће угађати жени, а ко ће онда угађати Господу?{S} Апостол Павле вели нам:{S} Ако може 
увек угађати Господу и зар баш никад не угађати себи?{S} Овако мисли ишле су јој по глави, само 
кви ће гледати само на светско, жена ће угађати мужу, а муж ће угађати жени, а ко ће онда угађа 
светско, жена ће угађати мужу, а муж ће угађати жени, а ко ће онда угађати Господу?{S} Апостол  
 земљи Бог и свугде Бог!{S} Увек и увек угађати Господу и зар баш никад не угађати себи?{S} Ова 
 <pb n="5" /> кад неко падне с тавана и угане само ногу.{S} Марта је и после двадетет година сп 
домазлука за троје.</p> <p>Кад је Марта уганула ногу, Влада је заборавио на све пољске послове  
 n="45" /> <p>Сва тројица повукоше се у угао, који је најудаљенији од врата и Лазар поче да чит 
чује глас звона, те се смерно завукао у угао и моли се Богу.{S} Мало доцније осети на своме рам 
а за то и називају тај намет: бедом.{S} Угарски нов закон ослобађа их од тога, али сваког тек 5 
ико дан, кад је Јованка ушла у собу, да угаси преко његове главе лампу.{S} Он је није опазио.{S 
ост, која гори на површини, а кад се та угаси, онда ће се тек видети, да ли се под њом разгорел 
е добро бити.{S} Само да се та ватра не угаси, мислили су.{S} Млад је, то је тек слама, младићк 
горело стабло дрвета, па да се после не угаси више, док не сагори до земље и праха.</p> <p>По п 
сала је брзо и тако тешко, да у мало не угаси жишка на столу својим дисањем.{S} Очекиваше ако н 
 дисањем Рахилиним сваки час хоће да се угаси.</p> <p>Рахила је видела, да је изгубила.{S} Уста 
рим, јер ето <pb n="137" /> ће да ти се угаси ватра на огњишту, нема ко да је упали, а ја сам с 
н.</p> <p>Боривоје је у својој соби.{S} Угасио је жижак, који му је запалила рођа његова, светл 
оривојем.{S} И пламен у њојзи се полако угасио.{S} Не гори више, али је та ватра оставила нека  
јој не буде воља.{S} Многа вода не може угасити љубави, нити је реке потопити.{S} Да ко даје св 
 Да онда малаксасмо и не залевасмо га — угину.“</p> <p>Лекар му одобраваше. „А знаш ли“, вели,  
џа, па је у оно време некако и та крава угинула.{S} А како ли се Варвара кидала због тог несрет 
је паор.{S} Њега не можеш ни поучити ни угладити, он остаје суров и прост, а што му се већма до 
 што ми је поверено.“</p> <p>Лазарев је углед од више велики, а да наваљују на њега.{S} Већина  
е; ви нам служите за пример; ви сте нам углед.{S} И ја вам кажем:{S} Уз оваке црквене великодос 
ени не шкоди, њега убија.{S} Нека се не угледа у свачему на мене.“</p> <p>Но Светозар није попу 
ближњега, можеш чинити шта хоћеш, ти си угледан, само ако однесеш у цркву жртву паљеницу, свећу 
њом у свет...{S} А тај Вајун је био баш угледан њихов човек и много им је шкодило ово његово ус 
аже, како је.{S} Боље би ти било, да се угледаш на твоју Наду.{S} Она се дала на уживања овога  
азваше дакле договор својих поузданих и угледних људи, одбор, а неке од њих обавестише још у на 
 Караџићеву преводу.{S} Лазар је у оном углу и полутами читао скоро шапућући 5. и 6. главу Мате 
уго радити код нас?“ пита га Јованка по уговореном реду.</p> <p>„Докле ми заповедају“, одговара 
Рахила и Варвара чине све могуће, да му угову и Тома се не истиче одвише.{S} Но Боривоје је ћут 
 да изведе у кући јединство, повери, да угоди Милеви и то баш онда, кад Милева то од ње није тр 
бацили на ватру и изгорели је, већма би угодили Богу, но што се око ње инатите, парничите и сат 
е Лазару глас, да су му сестру Милеву — уграбили.{S} Да л’ је било силом или је девојка одобрил 
или смо:{S} Како би то било, да ја тебе уграбим‘“ Па јој онда кажем, како би ја њу волео и пази 
, питам ја. „3ар сам ја најгори?{S} Та, уграбио бих те, да си сред цареве војске, само кажи:{S} 
p> <p>„То је било онога дана, кад си је уграбио, шта?“</p> <p>„Јесте...{S} Зађем за друм, и дођ 
умирити.{S} Поче да ме куне, што сам је уграбио, и кад би вече, побеже.{S} Ја сам то опазио још 
а, ја не би питао, хоће ли он, но би те уграбио.“ „Е, гле сад“, каже она, „баш си ти момак да м 
 Кажу ми: „Или ћеш казати истину, да си уграбио девојку без њене воље, на силу, или ћеш умрети. 
ам ти већ казала, да ти ниси кадар мене уграбити.“ „Хоћеш ли ти мене чекати овде само два минут 
И ти си из тог пронашао, да треба да је уграбиш, а?“</p> <p>„Не из тога, било је међу нами и ви 
 сад“, каже она, „баш си ти момак да ме уграбиш; иш не праши!“ „А к’о за што мислиш, да ја не б 
момак, кад не знаш ни то, а хоћеш да ме уграбиш.“ Ту смо се растали и нисмо се дуго састајали,  
врсти вина, гајдаш из Шида и да богме — угрејаних глава.{S} Здравковић се раздрагао, те је око  
е, ми жене ћемо подићи споменик, али се угризе за језик и преврну реч.) И кад остаде е мужем са 
} Но спотакне се и паде на камен, те се угрува.{S} Моја Варвара отрча до њега, подиже га, обрис 
 дизали, и двапут упустили на камен.{S} Угрувао сам се као нико, али стегнем срце и ћутим, па ј 
ио, да сам путем искакао из кола, те се угрувао.{S} Чуо сам ја то, али сам ћутао.{S} Доста ми ј 
> <p>„Угрувао си се“, каже, „врло си се угрувао, али ће проћи.“</p> <p>„Никада!“</p> <p>Лекар и 
у модрицу и чворугу на телу му.</p> <p>„Угрувао си се“, каже, „врло си се угрувао, али ће проћи 
отпочину, кад се отворише врата и неког угураше у собу.</p> <p>Нови сужник је био млад, висок ч 
научио да влада собом. — „Страсти треба угушити.{S} За љубав светских ствари немој ни да запева 
ла у њојзи и коју пре никако није могла угушити, полако се стишавала.{S} Она је гледала Јованку 
в божје воље, а тешко је у онаком стању угушити сузе.{S} Соба је пуна Назаренака, које прате св 
 овде.{S} Сигурно се поболела кукавица, угушише је оне сузе, које је задржавала и које јој не д 
јаш?{S} Пусти ојађеном срцу на вољу, не угушуј сузе, исплачи се, биће ти лакше“.</p> <p>Она се  
 а онај сео на канабе, опружио ноге, те угушује смеј.</p> <p>„3а што си убио жену?“ пита бранил 
, у којој се говори, како је језик мали уд, али почини велико зло.</p> <p>Кад би вечерње готово 
, а њено Назаренство шпекулација, да се уда.</p> <p>Назарени су врло оскудни у младим женскињам 
и приметио и начуо, да ће Јованка да се уда.</p> <p>Неког дана седи Боривоје у врту близу сениц 
 волети</hi>.{S} Како се треба женити и удавати, о томе нам је забележено у старом завету у Мој 
xml:id="SRP18966_C12"> <head>Назаренске удаваче.</head> <p>Милева је дочекала госте још у двори 
еном добу начине две године од шипарице удавачу и Боривоје је и приметио и начуо, да ће Јованка 
весео.{S} Има нешто у њему, што хоће да удави у пиву, али не може.{S} Уста, да игра коло, ситно 
S} Таман згода, да се он увуче у кућу и удави оног дерана.{S} За часак као да се поплашио од те 
ста је прегазила Дунавац, умало се није удавила, па онда запраши даље и никад се више не врати  
увим прстима за гушу и би је за извесно удавио, само да не беше тако малаксао од поста.{S} Но М 
ја.{S} Груди му се слегле, е је мислио, удавиће се, па онда осети, где га као нека снага подиже 
по стоти пут предочи Рахили, која је од удаје Варварине становала у његовој кући. <pb n="216" / 
осподског реда далеко је лакше да се не удаје, али је ратарски домазлук и сувише теретан за жен 
аговарао кога од омладине, да се жени и удаје, а данас се даде у проводаџилук.</p> <p>„Кад смо  
у своју, да начини од њега човека.{S} О удаји нема ни помена, а шта значи то за жену ратарку, л 
е кад побесне против Христа, хоће да се удају.{S} А к томе и беспослене, уче се скитати по кућа 
е, које треба по твом наговештају да се удају само за чланове добрих људи?...{S} Ја држим, да ј 
рданова песница паде по челу његову.{S} Удар је био силан, Лазар се заљуља, но брзо се прикупи. 
 га прота није слушао.{S} И то беше нов удар по њега.{S} Рачунао је на опште признање, сад види 
ле њих осећао бедан и несрећан, него је удар био тако снажан да га је, управо рећи, обнесвестио 
му је пун љубави и нежности, „велики те удар задесио, Бог нека те утеши“.</p> <p>Она лагано кре 
 дирну њен врео дах и он само очекиваше удар.{S} Но шта би?{S} На место удара осети дуг, врео п 
 песницу.{S} И паде и други, па и трећи удар.</p> <p>„Види Бог.“</p> <p>„Умукни, несретниче!“ в 
 добар дреновац, те није гледао ни кога удара, ни где удара, ни колико пута удара; доста то, је 
ога удара, ни где удара, ни колико пута удара; доста то, једној снаји пребио руку, најстаријем  
у се доцније и Назарени, да се од првог удара не руши.{S} Али ова истина беше код Назарена за с 
није могао да разуме, дође му тежи и од удара.{S} Онда осети, како му мајка седе чело главе...  
ц, те није гледао ни кога удара, ни где удара, ни колико пута удара; доста то, једној снаји пре 
мора Јова да бега из куће, јер из кујне удара маст, његова баба пржи сланину на купус.{S} Кад б 
а, и онда не пита, која је његова, него удара од реда.{S} Жена му је на послетку умрла, кажу од 
екиваше удар.{S} Но шта би?{S} На место удара осети дуг, врео пољубац и тај пољубац, који он у  
ли га као ватра, а осећа, да му у главу удара крв.{S} Погледом тражи Лазара, од њега јединог иш 
д њега и вришти: „Молим те као Бога, не ударај ме!“</p> <p>Кад се он утиша, онда се она умиљава 
S} Престаде песма, преста дисање; да не ударају звона, чуо би потмуло јецање Лазарево...{S} Пад 
воју и његову далеком путовању, Нади не ударају више сузе из очију, као некада, нити мора да бе 
зиђе из куће.{S} Већ је и по подне, већ ударају звона на погреб, а Лазар се не миче.</p> <p>Спр 
ека каже, изишао је из њега.{S} Док сам ударала једном руком и питала:{S} Одричеш ли се сотоне? 
 то не значи, да види Бог, како ја тебе ударам, па ће и он ударити мене?{S} Хоћеш Бог да ме уби 
{S} Ми мирно сносимо што Бог нареди, не ударамо у звона, не носимо крста ни рипиде.{S} Мртваца  
е светковао све празнике онога доба.{S} Ударате на свадбе, живите као муве и скакавци, а Христо 
 јер догоди се несрећа.{S} Звона почеше ударати на ларму и сви полетеше у порту.{S} А из порте  
. „Мани жено и види Бог“, ади кад почех ударати обема рукама и питати:{S} Одричеш ди се сад сот 
} Кад виде, где Милева поклече од бола, удари му крв у главу и у истом тренутку прескочио је би 
д искаче из воде, не да се спасе, но да удари бичем по коњима, да их гони све дубље и дубље у Д 
 гнездо ја ћу разорити.“ При тим речима удари батином по сату, који се разби и паде на патос.{S 
 онда се савила као оно танко дрво, кад удари по њему секира.{S} У оном тренутку познаде тајну  
а му не треба писмена рачуна.{S} Но кад удари у пробу с Лазаром, увиде, да нема право.{S} Лазар 
 је к Дунаву...{S} И он окрете бич и не удари њиме жене, као што је намислио, него га пусти пра 
„Не бих; Христос је заповедио:{S} Ко те удари по једном образу, пружи му и други“.</p> <p>„То ј 
ћ у другом тренутку цикао је још горе и удари песницом по огледалу што год је већма могао.</p>  
збеси, јарост га обузе, дохвати цигљу и удари брава таком снагом, да га је на месту убио.{S} Са 
о сам и по трећи пут на земљу, глава ми удари о точак и обли ме крв.{S} За тим ме унели у собу, 
 који га пољуља већма, но сви досадашњи удари.{S} Чуо је, да Лазар иде у назаренску скупштину и 
оривоја не одведоше на посао.{S} За тим удари киша, те је радио час-два по комори, али нити је  
 Чу још једно име и би му, као да га ко удари руком по образу.{S} Милева...{S} Упео се из све с 
да се не браните од зла, него ако те ко удари по десном твом образу, обрни му и други.</p> <p>„ 
p> <p>„Али да се ви ожените, па да неко удари вашу жену, да хоће да је убије.{S} Зар ви њу не б 
надов ју је запалио...“</p> <p>Боривоју удари крв у лице и наже даље.{S} Гле, шта учинише његов 
пита, „шта би ви радили, кад бих вас ја ударила?“</p> <p>„Не бих радио ништа“, вели он, „али би 
ић око својих двадесет година, једва му удариле науснице.</p> <p>„Шта је Миливоје?“ — пита га М 
варош“, вели неки плав младић, једва му удариле науснице.{S} Има ли ко, да га повезем, да не те 
p>„Зар се ви не би бранили?{S} Не би ме ударили том мотиком?“</p> <p>„Не бих; Христос је запове 
на десето, осети неки бол, као да га је ударио нож.{S} И он зна, са чега је тај бол.{S} Мал’, м 
ла је у онај мах пуна боца соде и он је ударио том тешком боцом подсмевача посред лица.{S} Пант 
ад је твоја жена видела, којим си путем ударио, требала је да покупи децу и да каже конзисториј 
S} Та, лакше би ми било, да си ме коцем ударио по ребрима, но што ме овако изломи.{S} Бог ти су 
 други“.</p> <p>„То је, кад би вас неко ударио“.</p> <p>„Али да се ви ожените, па да неко удари 
о много посла, него је зло, што је опет ударио у банчење, пијанку и неприличан живот.</p> <p>До 
тране почети, како ће га окренути и где ударити.{S} Па кад га положи на наковањ, а оно већ и го 
, с које стране ветар дува и од куда ће ударити киша.{S} Али, где су биле његове мисли?</p> <p> 
ђе на наковањ, почне промишљати, где ће ударити и окреће га после овамо онамо, док се не расхла 
ди Бог, како ја тебе ударам, па ће и он ударити мене?{S} Хоћеш Бог да ме убије, је ли?“</p> <p> 
о у топлу југовину; петли поју, с торња ударише звона на молитву.</p> <p>Стишало се и у Боривој 
, осети јаки бол у грудима и вреле сузе ударише јој на очи.{S} Она је искрено жалила тетку, јер 
S} Господе, хајде да видиш.</p> <p>„<hi>Ударише сузе Исусу</hi>.{S} Онда говораху Јудејци:{S} Г 
96" /> добрих људи.{S} И онда ће се она удати по свој придици само за онака човека, који је чла 
 уз то је радила као црв.{S} Могла се и удати, но није хтела. „Не могу, каже, чинити дужност и  
јој се целог јучерашњег и данашњег дана удварао.{S} Сада га она дрмну за рукав. „Питајте их“, ш 
чува, чува...“ Кад свирац надува гајде, удеси рог, па кад дође на оно место: „чува, чува, чува“ 
е бити и прота, па је онда време, да се удеси начин, како да се сузбије Назаренство.{S} Питање  
не изостадосте.{S} Та да! — Ко уме, тај удеси, да сврши посао, а да му остане пола сата и за ск 
д и кад шапне: „Удесићу ја то“.</p> <p>„Удеси“, каже она и опет, па онда увек додаје: „Молим те 
н цркве удесити од прилике оно, што сте удесили ви с вашим Назаренством...“</p> <p>Лазар је зач 
говорио пријатељу Боривоју, како смо ми удесили за њега“ ? </p> <p>„Нешто сам му напоменуо“, ве 
идобије сеоску интелигенцију.{S} Још су удесили, да у прво време не иду за тим, да само буде шт 
, знате, да треба сад о новој години да удесим с брат-Мирком рачуне, па онда треба да испишем н 
вити на миру...{S} Него треба ван цркве удесити од прилике оно, што сте удесили ви с вашим Наза 
ерце с рукава, наместиће му огрлицу или удесити пошу.{S} То је такав обичај у њих.{S} Тим оне п 
, јагње, зеца.{S} А Гавран је увек умео удесити, да и он буде код свог укућана, кад се једе печ 
у, непомично.{S} Само кад и кад шапне: „Удесићу ја то“.</p> <p>„Удеси“, каже она и опет, па онд 
добра, то није себи урачунала у зло) па удесише, да је крсте прве недеље што иде у Дунаву, на к 
старо и младо.{S} У једној омањој крчми удесише главни логор.{S} Крчмара су придобили за себе,  
Сад је на путу.{S} Враћа се у село, али удешава, да не стигне пре, но што се смркне.</p> <p>„Ла 
/p> <p>„Полако, браћо“, каже он, „ми то удешавамо <pb n="160" /> као да се пита:{S} Ко ће седет 
за прост народ, не за учењаке.{S} Он је удешавао свој говор онако, да га можемо сви ми разумети 
 Јелачићка.</p> <p>„Хо, децо, децо, што удешавате тако на дугачко; што почињете још сад таке ра 
и се све бринеш за онај свет; све нешто удешаваш, да ти онда буде мекано, апи пази, да се не пр 
 и поједине куће.{S} Оно је тамо широка удица, оно је гробарска, а оно онде...{S} Ама шта је он 
ако је св. Сисоје бацио у море клешта и удице, те клештама уловио ђавола за уво, а удицом за је 
це, те клештама уловио ђавола за уво, а удицом за језик.{S} Кад је уловио ђавола, немилостиво г 
баци је, јер је боље да погине један од удова твојих, но да све тело твоје буде бачено у пакао. 
 очи и не рече ни речи...{S} Њена мати, удовица, која је прва поверила, па одмамила и кћер тамо 
ла, ако је светима ноге прала, а младих удовица прођи се; оне кад побесне против Христа, хоће д 
ви стих 9.—13. вели апостол Павле ово: „Удовица да се не прима млађа од шездесет година и која  
који га питаше: „Шта да радим, да би се удостојио царства небесног?“ — „Подај све што имаш сиро 
не помаже.{S} Девојка каже: „Удри бабо, удри, не штеди ме, то је за мој грех.{S} Кад неће суд,  
 но само на земно ништавило.{S} Девојка удри на себе пантљике и шаренило, па трч у коло.{S} Ска 
нио сам рукаве и шпагове каменицама, те удри у прозоре.{S} Пршти стакло и дрво на све четир стр 
 преслице у један сноп, очитај оченаш и удри по њему све дотле, док сотона не изиђе из њега.{S} 
 нас.{S} Где год опази моју Варвару, он удри на њу блатом, каменом, дрветом.{S} Пре два, три да 
д њих није могла да сачека суботе, него удри још у понедељник.{S} Онда је Бог узео то право од  
је је, али не помаже.{S} Девојка каже: „Удри бабо, удри, не штеди ме, то је за мој грех.{S} Кад 
орила у себи: „Само да их видим једаред удружене, па ма трећи дан умрла“.{S} Била је већ врло с 
"163" /> изјавити у скупштини, да ће се удружити и постати једно тело, муж и жена.</p> <p>Већ с 
Лазар дошао кући, његова браћа Назарени удружише се те хоће да му помогну.{S} Овај му даде коња 
ко.{S} У који мах он устаје са столице, уђе мало девојче у кућу.{S} Питало је за њега и предаде 
p>Кад је Боривоје онако учинио с Надом, уђе и опет у кошару, те закла коње и краву, за тим вашк 
<p>Кад је чича Срдан чуо, шта се збило, уђе у синовљеву собу.{S} Види Лазара, где седи на клупи 
 и браћа на оца те, Ђока попусти и Јова уђе опет у кућу.</p> <p>Но за мало, на „повери“ и Јовин 
> <p>Но за то је та крмача достојна, да уђе у повесницу назаренског развијања.{S} Она је придоб 
и котао воде.{S} И сваку, која хтеде да уђе набељена у цркву, заустави код врата и рече јој: „У 
 да послуша матер.{S} Но брав никако да уђе у свињац.{S} Боривоје се вијао с њим, док се вијао, 
о своју Рахилу и провидео ју је.{S} Кад уђе у собу, она је још певала, а виде је где купи ствар 
и како год за онаки насртај.</p> <p>Кад уђе у собу, изненади се.{S} Застао је Милеву.{S} Она је 
, из очију му вири лукавост.</p> <p>Кад уђе Боривоје, обоје занемише и посматраху га, а Боривој 
оспод.“ И понуди га у кућу!{S} Боривоје уђе у собу, у којој беше све чисто, <pb n="94" /> уредн 
пет нестане.</p> <p>Отворише се врата и уђе Светозар с Јованком. <pb n="211" /> Жене се нешто у 
ма је дошао Лазар, Тома и Мирко.{S} Чим уђе који „верни“ или „верна“, поздраве се, рукују се и  
и, онда је најбоље — никако.</p> <p>Чим уђе Лазар, хтеде да и изиђе. „Опростите“, каже, „ја тра 
д сотоне.{S} Коло је сотонина мрежа; ко уђе у ту мрежу — пропао је.</p> </div> <div type="chapt 
 те ће бити и задовољна и захвална, ако уђе у кућу, као што је њена.{S} Она ће се привити уз Бо 
рости с њиме и то на само.{S} Кад Лазар уђе, сви изиђоше из собе, али Срдан изгубио говор.{S} П 
 вртио главом.{S} Каже: „Ја се мучим да уђем у Назарене највише за то, да се мало поправим, па  
тове цркве и рећи:{S} Ти си достојан да уђеш, а ти ниси...</p> <p>»<hi>Да се свет искварио, иск 
и на раскршћу, да те виде људи.{S} Него уђи у одају своју и затворивши врата своја, помоли се о 
ници, што узесте кључ од знања, сами не уђосте, а који хтедоше да уђу, забранисте им“.{S} Ви се 
p>Насмејаше се и — послушаше.{S} Најпре уђоше женскиње, после свештеници, за њима остали.{S} Ша 
 његови из поља.{S} Улазе лагано, а чим уђоше, Ђока забравља за њима вратнице.{S} Онда узе доба 
 и господар у кући.“</p> <p>На послетку уђоше и последњи гости у дворницу и отпоче се назаренск 
нања, сами не уђосте, а који хтедоше да уђу, забранисте им“.{S} Ви се не држасте св. писма, нећ 
речима:{S} Ја знам Господе, какав ће ме ужас обузети, кад ме почнеш судити пред лицем ангела, а 
е.{S} Али га у исти мах подилази и неки ужас.{S} Њега је осудио суд и кад издржи затвор, суд ће 
ту икону, све су га мрави подилазили од ужаса и милоте.{S} Но све је то:{S} Некад било, сад се  
них поднесе за то време.{S} Па онда оне ужасне мисли!{S} Боривоје је мислио, да је пречишћен, у 
га слика, па јој у ушима још и сад онај ужасни лом, када се крјаху клупе...{S} Види Боривоја, к 
де јечати, истина тихо, али тако тужно, ужасно, као онај, који хоће већ да издахне, он му приђе 
 дође кући, оде у кошару, узе троструко уже, покваси га у воду и стаде вијати кукавну Кристу.{S 
р пише рецепт нов,</l> <l>Човек може да ужива,</l> <l>С три зрна сочива.“</l> </quote> <p>Докто 
ише није годио чича-Срдану.{S} Пре, све ужива, кад га ноћу пробуди песма његова сина, ко вели:  
} Јова Пајинов је као неки црквењак, он ужива те две собице с кујном бесплатно, али је дужан, д 
заборавио Јерусалим, Христов гроб и сва уживања онога света.{S} Шчепао је Сувачарову својим сув 
гледаш на твоју Наду.{S} Она се дала на уживања овога света, а право и има.{S} Теби се руга све 
„Претерани у свему, одбацујете радост и уживање, сузу и смеј, најневинију песму, па и саму шалу 
забрањивати пушење?{S} Пушење је невино уживање, које не шкоди никоме, као што никоме не шкоди  
авилима пише, да је допуштено свако <hi>уживање</hi>, само ако није шкодљиво и ако се умерено ч 
им својим члановима, који ће га умерено уживати.“</p> <p>Светозар је тешко пристао на овај докт 
дњи-дан; све се село ужурбало, па су се ужурбали и код чича-Срдана.{S} Није никоме у кући до сл 
ожић.{S} Освануо Бадњи-дан; све се село ужурбало, па су се ужурбали и код чича-Срдана.{S} Није  
 ћу умрети... мене ће изнети на гробље, уз твога оца“.</p> <p>Од ото доба наста обрт код Бориво 
и месец.</p> <p>Боривоје је терао коње, уз њега је седела Варвара, остраг је био Тома и деда Јо 
Боривојем, има с улице две мале собице, уз које је назидана кујна.{S} Ту стоји Јова Пајинов са  
и имају неки виши дар — пророковања.{S} Уз ову собу има и мања — побочна соба.{S} Та друга соба 
ти посла, ако Марта не добије иконе.{S} Уз то је додала, <pb n="7" /> да је лако преварити жену 
 сваке жене и сваког детета у прсте.{S} Уз то је био леп као писан.{S} У њему није било злобе;  
 са путовања.</p> <p>Тако је и било.{S} Уз помоћ Ф*-ских Назарена крстили су Варвару у Дунаву с 
мачио му га по назаренском схватању.{S} Уз то му је говорио о оном братству, које постоји међу  
ви сте нам углед.{S} И ја вам кажем:{S} Уз оваке црквене великодостојнике, какви су већином дан 
ола и коње, те се он ранио од кирије, а уз то поста ревносни члан њихов.</p> <p>Био је учен и д 
у, у природи долазиће по лако к себи, а уз питоме овце и јагњад припитомиће се и он.{S} Само га 
матер, није ју ни часа оставила саму, а уз то је радила као црв.{S} Могла се и удати, но није х 
 придика), које му је донео Лазар.{S} А уз то је највећи труд полагао око тога, да своје јадне  
p> <p>Лазар доводи Боривоју децу, те га уз децу и он походи кад воли.{S} Боривоје се много разб 
м, јер очеви неће ни да чују о томе, да уз сваку хаљину иде и ципела исте боје.{S} Па онда упал 
 радовала, кад виде, да се Нада привија уз њих и да је Боривоје ако не баш сретан, а оно бар св 
је за све време мирно, непомично седела уз Боривоја.{S} Она је чула говор.{S} Хеј, та шта све о 
мезимица Милева, тако се опет приљубила уз Лазара, да већ не зна шта ће.{S} Брани га.{S} Каже у 
 под дудом, где се тако пријатно ћерета уз чашу-две пива.</p> <p>Мал’, мал’, па се Лазар баш уп 
ра се шчепала за шараге и остала натраг уз Тому и деда Јову.{S} Све троје се стресоше.</p> <p>У 
 <p>Цео одбор дубоко уздахну и пристаде уз Мирка. „Види Бог“. „Шта ћемо с Гајом Павловићем?“ пи 
листава по њему.{S} Онда на једном седе уз постељу болеснице.</p> <p>Каже: „Видим овде је св. п 
 и срећа његова, што се у оно доба нађе уз њега жена, која није дала, да му бол пређе у очајање 
“</p> <p>Миливоју и госпођама пришао је уз пут професор Здравковић.</p> <p>„Све бих опростио На 
ешко признати.{S} Но ако осуђеник стане уз назаренско учење, те се баци каменом на своју стару  
га, али је хтео у оним данима да остане уз жену.</p> <p>Тих дана није било много.{S} Марта је р 
у је боца, лагано се диже, придржава се уз зид и домили донде.{S} Напије се.{S} То јој мало уто 
хат хода.{S} Боривоје се упутио пешке и уз пут је мислио о многом чему, највише о Лазару.{S} Но 
 не би успаљивали.{S} Али ако ћемо се и уз жену успаљивати, онда је зло у две руке.{S} Мораћемо 
етио, да у онај мах оде од њега анђео и уз њега остаје само — сотона?{S} Погледа на ту мрску ку 
тпоче забава.{S} Старији су разговарали уз чашу вина и читали, омладина је играла коло и разне  
е са своје стране није морао ништа дати уз девојку, чак ни опреме.</p> <p>Сватови су били без в 
, као што је њена.{S} Она ће се привити уз Боривоја, а Боривоја неће ништа већма одржати у пито 
његова унука Стевана (који је често био уз свог деду), али његова детињска веселост и безазлено 
ише зетови.</p> <p>Боривоје се приљубио уз чича-Симу и његова унука Стевана (који је често био  
pb n="18" /> што је био пука сирота, но уз то лен, зао и пијаница.{S} Нада је радила код њега к 
боље знају но млади, шта пристаје једно уз друго“.</p> <p>„И ваша млада нема венца?“ пита Јулка 
 растали и нисмо се дуго састајали, јер уз божићни пост не игра коло...{S} Баш у очи самих Мате 
ли ће их изести суве иди куване, компот уз печење.{S} Они их доносе из бела света, ми их ногама 
не иду на тужбу против вас, нит гласају уз опозицију.{S} По њима ако хоћете, не морате никад по 
рели људи, па чак и старци и бабе скачу уз онај ђавољи рог, то за цело није од Бога, но од сото 
 држи кућу у реду.</p> <pb n="99" /> <p>Уз кућу је пространо, чисто двориште, у ком је засађено 
на послетку се разиђоше и они...</p> <p>Уз пут беше Светозар врло узбуђен, Јелачић, таст његов, 
 куге, морије, да сваки треба да је има уза се, нарочито војник.{S} А унутри се прича, како је  
о ја хоћу спомен од моје матере да имам уза се, ви ме већ осуђујете на смрт, не ваљам ништа, ни 
е с децом, с којом се играо, али кад му узаври крв, хоће да их побије.</p> <p>Једном му је мати 
тог домаћина.“</p> <p>„Дошао домаћин да узајми тамо мало новаца у грк-Симе, а грк Сима каже: „Т 
 не знам како ће ићи“.</p> <p>„Да му се узајми из опште благајнице“, рече неко.</p> <p>„Колико  
амо се на жалост изгубило.{S} Ако је да узајмимо једно другом на реч, без интереса, као што дан 
 нас, ама све, чак су и црквене општине узајмљивале новац без интереса.{S} Па каква нам је била 
атству, које постоји међу Назаренима, о узајмном испомагању њиховом, о добрим делима, која се т 
ајем, време хладно, пут рђав и Влада је узалуд покушавао, да је одговори од пута.{S} Та, за Бог 
пала.{S} Адвокат је покушао измиру, али узаман.{S} После се догодило оно, што се у таквим прили 
т“.</p> <p>У том се Лазар вратио.{S} Но узастопце за њим ишла ја жена, Стана, а за њом Јова.{S} 
се дуго држао у противности, но три пут узастопце рече. „Одричем се!“ Па и кад сам га одрешила, 
</p> <pb n="174" /> <p>Боривоје би тако узбуђен, да не мога остати на месту, но устаде и оде до 
они...</p> <p>Уз пут беше Светозар врло узбуђен, Јелачић, таст његов, само се смејао. „Баш воли 
еме и онако беше скоро увек раздражена, узбуђена, пакосна.{S} Та, и где би он љутио њу баш сад, 
ростио!“</p> <p>Милева је до сад седела узбуђена и као неки мрави подилазаше је.{S} Сад се поди 
S} Срећом се не враћаше ни она негдашња узбуђеност.</p> <pb n="17" /> <p>Тако је то ишло неких  
сен до дна душе, али није показао своје узбуђености.{S} Било је око три сата по поноћи, кад се  
рио ову еванђелску причу с пуно ватре и узбуђења; глас му је помало дрхтао.</p> <p>„Мален је ва 
.</p> <p>„Ко сам ја?“ — пита он, а њено узбуђење прешло је већ на њега.</p> <p>„Ви сте“, каже о 
ше с Поља Косова.</p> <p>Тај је коњаник узбунио псе, те се подигао лавеж, необичан за оно доба. 
ђа.{S} Парница је донела што и вино.{S} Узбурка крв у човеку, и као што у пијанци постаје човек 
ра изненадио је, па је донекле и умирио узбуркане духове.{S} Нарочито су господа професори осет 
р пређе на женске параграфе, она се већ узверила и тражила пута, да се извуче.{S} Кад је изишла 
оследник Христов.{S} То беше згодно, да узвиси назаренску науку и да уједно нападне на противни 
 тајно, платиће теби јавно.“</p> <p>Ове узвишене речи и друге које стоје с овима у свези, начин 
.{S} Путнику је лакше, кад сагледа онај узвишени крст на цркви, па и Боривоју је лакше, али се  
тренутку изгледа то нешто ново, велико, узвишено, али је у ствари и то хвалисање.{S} Јер говори 
те:</p> <p>„Умири се, брате“, шану му, „уздај се у Бога; он те неће оставити.“</p> <p>Кад би су 
нда занеми.{S} Милева је оборила главу, уздану и изиђе на поље.</p> <p>Мало после дође Лазар.{S 
но фарисејство оно досадашње назаренско уздање, да је пречишћен од греха, прекаљен и обезбеђен  
јој не поможе.{S} Пољубио ју је у чело, уздахну, а она се отрже од њега и побеже у своју собу;  
о је то милости од људи.“</p> <p>Милева уздахну. „Ви сте“, каже, „страдали за своја дела, ви ст 
тео да прозре у напред, али не мога, па уздахну.</p> <p>„Смешан сте човек!“ рече прота. „Сад, п 
 тај твој велики пост?“</p> <p>Боривоје уздахну: „Та оно, знате, како ћу да кажем, она мисли, д 
читати.{S} Иде му по глави све то, и он уздахну гласно: „Еј, кад бих само познавао слова...“</p 
</p> <pb n="110" /> <p>Цео одбор дубоко уздахну и пристаде уз Мирка. „Види Бог“. „Шта ћемо с Га 
 заћута.{S} А кад мало после тога горко уздахну, осети, где га један од његових другова, Лазар, 
 Боривоје, пријатељу! (и сад Тома горко уздахну), био сам веома рђав човек.{S} Код мене је био  
ек...“</p> <pb n="64" /> <p>Обрен тешко уздахну, суза му заблиста у оку, али не рече ни речи.</ 
слонио главу на руку и у неки мах тешко уздахну.</p> <p>За леђима му је стојала Јованка.{S} Мет 
би било велико зло.“</p> <p>Рахила само уздахну:{S} Па шта она већ није радила, да придобије Ла 
ти већине ни за дуван.“</p> <p>Светозар уздахну.</p> <p>„Шта нам вреди већина, ако нестане међу 
 шум, као кад оно ветар зајауче; и опет уздахну, али слеже раменима. „Боривоје се предао,“ поми 
имају при читању?“</p> <p>Милева и опет уздахну.</p> <p>„Мучне, врло мучне мисли“ — рече она. „ 
ст.{S} Кад је мало после тешко и дубоко уздахнула, онда сам знао, да се у својој души опрашта с 
p>Светозар је радосно примио понуду, са уздахом је додао, да њему остаје најтежи део, а то је д 
пута. „Море, море“, виче, „куд вучеш те узде, зар не видиш, да ћемо право у Дунав...“</p> <p>Бо 
 погазио Гају, који још једнако стојаше уздигнутом батином.{S} Онда разгрну оне, који стојаху о 
 а већ се мешају у песми <pb n="140" /> уздисаји, испрва слаби, а после све јачи, брује као оно 
дује песма, тим се све већма претварају уздисаји у јецање, испрва загушено, па онда горко, очај 
 него га пусти право коњима по ушима, а уздице затеже још јаче на десно.{S} Коњи јурнуше с наси 
убићу те“.</p> <p>И Пера затегао Кристи уздице; све мрви пред њим.{S} Кад дође пијан из крчме,  
ноћ није могао да заспи, но све једнако уздише.{S} Кад је запазио, да је Лазар будан, приђе му  
 крајње је време.{S} Ноћу се ди и тешко уздише.</p> <p>„Лазаре“, пита, „мислиш ли ти, да ја мог 
девојке поју у цркви, ките срце своје и уздишу, не за момком, но за вечним животом.{S} И мушко  
х хтеде да скочи и да га загрли, али се уздржа.{S} Но ако је Боривоју шапутала љубав, Томи је ш 
 је изгледало, да ће да рекне нешто, но уздржа се.</p> <p>А кад би после четрнаест дана, он уст 
 више ни да се бори с Назаренима, ни да уздржава свога стада од изгреда.{S} Признаје, да је сла 
 и жена му знају појати, али овога пута уздржавају гласове.{S} Иначе мал’ те не би растерали го 
 два-триред хтео да устане и оде.{S} Но уздржавао се, док је могао, па онда му прекипи.{S} Уста 
очинио.{S} Или би га можда дечји поглед уздржао од свега покора — не зна се.</p> <p>Једини је п 
” </p> <p>Влада је био тронут, једва се уздржао а да пред лекаром не ижљуби жену.</p> <p>Марти  
ожио му је Бог, да се три дана пре тога уздржи од сваког додира и разговора са женама.{S} Мојси 
е му тешко, претешко, али је хтео да се уздржи од сваке ружне речи.{S} Одступио је од Обрена и  
ру од Цвете, али нађе Боривоја и сувише уздржљива и расејана.{S} Тада се окрете на другу страну 
рени су у јелу и пићу умерени, али нису уздржљиви.{S} Не познају сјајне гозбе, али не знају ни  
 јест оне, које се односе на нашу мушку уздржљивост и наше мушке дужности, а женске параграфе п 
“</p> <p>И Боривоје се кренуо.{S} Нешто уздрхта у њему.{S} Дође му, да јој метне руку на чело и 
ме убити“, мислио је он у себи; срце му уздрхта још јаче и затвори очи.{S} Осети, како се мајка 
е као оболело птиче на мајчино крило, а уздрхтали глас му вапије: „Мајко, слатка моја мајко, уб 
а.{S} Тек кад чу, њене речи, управо њен уздрхтали шапат, да хоће да буде жена Гигина, он је пог 
 од странпутице.</p> <p>„Воже“, моли се уздрхталим гласом, „Боже, немој ме оставити, јер ако ме 
и ствар.“</p> <p>Она га разумеде и рече уздрхталим гласом само толико: „Гледај...“</p> <p>Колик 
ући.{S} Боривоје није ни дирнуо јела; с уздрхталом душом чекао је, да му мати почне пребацивати 
едом у какав велики ходник, њих поставе уздуж на једну страну, њихове затворене сроднике на дру 
</p> <p>Брат Мирко, човек сед, одмерен, узе први реч. „Видим“, каже, „где иде по селу егзекуциј 
но оде.{S} Кад дође кући, оде у кошару, узе троструко уже, покваси га у воду и стаде вијати кук 
 је мало пре нудио своја кола за варош, узе поново реч.{S} Каже: „Мој негдашњи друг Светислав н 
е столу, на ком је лежало св. писмо.{S} Узе га у руке и изгледаше као да нехотице прелистава по 
> <p>Лазар климну главом.{S} Јованка га узе за руку и одведе к Милеви.{S} Тамо ју је загрлила,  
Ђока забравља за њима вратнице.{S} Онда узе добар дреновац, те није гледао ни кога удара, ни гд 
 најстарији човек у селу, те неког дана узе Боривоја преда се: „Кажи ми, синко, какви су греси, 
бро.“</p> <pb n="169" /> <p>Сестра Маца узе га умиривати.{S} За младости њене хватао се Срдан р 
днако врпољи и једва се мало умири, кад узе реч професорски друг његов Мирић.{S} Мирић је изјав 
ше и седе.</p> <p>Прота набра чело и не узе одмах реч.{S} Светозар који је до њега стојао, брзо 
 саблазни и они ће се казнити.</p> <p>И узе да чита оне господње речи, које дођоше пророку Језе 
те подсећа на подрум.</p> <p>Срдан први узе реч.{S} Куцну батином по оном сату, што висаше на з 
а беше најмлађи међу свештеницима, ипак узе реч.{S} Каже: „Било је негда време, кад је свештени 
S} Па није помогло ни то, што свештеник узе Боривоја преда се.</p> <p>„Не приличи се мени као с 
јатељ-Панте Мужиног“.</p> <p>Брат Мирко узе реч: „Сви знате“, каже он, „пријатељ-Панту.{S} Душа 
.{S} Марта служаше за вечером, а Марија узевши литру правога нардова многоцењеног мира, помаза  
видео здраве.</p> <p>Његова тетка Стана узела их је к себи; суд им је поставио стараоца, а и из 
, не могох сам да се попнем на кола, па узела двојица, да ме дигну.{S} Двапут ме дизали, и двап 
} Мати му продала тако рећи и сукњу, те узела браниоца.</p> <p>Бранилац је на суду изговорио ле 
а својих оваца, али их с места купила и узела нов терет на своја плећа.{S} Нашла је и доброг чо 
атора!“ продера се Срдан на њу. „Шта си узела успијати, као да је још и сад оно време, кад си м 
оворио о некој ствари, но ти канда ниси узела на ум.{S} Морам ти сада поновити, да то твоје оде 
је био крај мушкој препирци, јер је реч узела жена и то главом супруга поп-Јашина.</p> <p>„Јао, 
десеторо њих — закукали.{S} Кад смо већ узели метати руку на срце, свештенство треба да прими с 
стариле, па морају умрети.{S} Суседи их узели у подсмех, веле: „Напију се ракије, па за то плач 
 пушења?“ пита га докторка. „То сте баш узели од Назарена.{S} Мени је учитељ Јовић (а учитељ Јо 
м потресао све присутне до дна душе.{S} Узео је да нацрта последње часе блудника, пијанице, рас 
иреним рукама, но и отвореним срцем.{S} Узео га је за руке, гледао му у очи и није знао, шта да 
н је бар тако говорио, и није лагао.{S} Узео ју је сироту, без ичега, а у њега било домазлука з 
јвећој тајности венчао у Новом Саду.{S} Узео је неко сироче, девојку од седамнаест година, а ње 
 праг њихов, рекоше само: „Бог дао, Бог узео.“ Тако су говорили, али све је бадава, људи су.{S} 
о удри још у понедељник.{S} Онда је Бог узео то право од њих и дао га мушкима.“</p> <p>„Поганич 
ије грех убијати жене?“</p> <p>Лазар је узео Стану за руку, видело се, да он пред њом још по на 
дан је обиграо адвокате целе жупаније и узео најскупљег, јер као што рече, тај ће за цело бити  
.{S} Али кад већ узех ђавола, нисам бар узео маторог ђавола, него само — пиле од ђавола.“</p> < 
рвару, како да одговара... „Тома је већ узео да буде и св. дух“, мисли он у себи и дође му врло 
вод Назаренству.“</p> <pb n="128" /> <p>Узео је да говори и општински бележник.{S} Било је посл 
ристове речи: „Тешко вама законици, што узесте кључ од знања, сами не уђосте, а који хтедоше да 
енским скупштинама слушао, очигледно су узете из молитвеника калвинских, али сам слушао и такве 
атељи“ и „пријатељице“.{S} Око стола ће узети место „пророци“.{S} Пријатељи и пријатељице су ка 
ћеш, но му је прописао, из које ће куће узети жену“.</p> <p>Уплео се и брат Мија.{S} Каже: „Да, 
ена подлегне.{S} Онда би требало и опет узети проводаџију и обновити лек, али то не иде, јер хв 
лавније.{S} Кад свршише ситније ствари, узеће реч Тома.{S} Каже: „Баба Стака нам се све већма и 
ека зауставила на вратима скупштинским, узеће прву реч Лазар. „О, мој Боривоје, није све тако с 
е:{S} Куд сви, туд и ја.{S} Али кад већ узех ђавола, нисам бар узео маторог ђавола, него само — 
овеком?{S} Сложно, јуначки, па у кола.“ Узеше ме и трећи пут, подигоше, замахнуше са мном и — п 
ломонову...“ Па онда: „А Јевреји и опет узеше камење, да га убију.{S} Исус им одговори:{S} Мног 
а похвата краја мислима својим, тек она узима кључ с склина и одлази у комору...{S} Ноћ је хлад 
.{S} Нема пијанке, нити ичега:{S} Момак узима девојку за руку и смерно одлазе кући, призивајући 
 n="180" /> „било ти је потребно, да те узимају у подсмех.{S} Али нећеш ти више предавати паору 
е више, кад га је читала, а кад га је и узимала у руке, онда је само <pb n="173" /> гледала по  
е у запари.{S} Каже: „Исус Христос није узимао за апостоле жене, него само људе.“</p> <p>„Ти су 
оно с пролећа отишле гуске у рит, ти си узимао олако и говорио као и овај господин:{S} Вратиће  
авати, онда му спомену старији људи, да узме себи друга, јер човеку није добро, да буде сам.{S} 
а Исуса Христа.{S} Кад већ неће Маша да узме пушке у руке, вежу му је на леђа, напуне му телећа 
ади, али је већ збуњен, заборавио је да узме на мистрију малтера.{S} После десет-двадесет годин 
ће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и хаљину.</p> <p>„И ако те ко потера јед 
ридикама; што јесте, јесте, али кад сад узме крст у десницу и попне се на амвон, можеш му слобо 
ће се за се.{S} Није то изречено, да се узме реч по реч, но значи:{S} Не брините се само за зем 
му, да није још говор о убијању.{S} Нек узме само пушку.</p> <p>Али сад се опет Маша позива на  
уку и изговорио јасним гласом: „Хоћу да узмем Варвару за жену своју и хоћу да је љубим, као што 
а девојка не каже одлучно: „Хоћу, дођи, узми ме, метни ме на кола невенчану и однеси ме у мрак“ 
и банчења.{S} Рецепт тог лека гласи:{S} Узми проводаџију, нали га добро вином, помешај га с њег 
жени, његов отац Исак није му казао:{S} Узми коју хоћеш, но му је прописао, из које ће куће узе 
 воља, не браним.{S} Ево ти кључева, па узми колико год хоћеш; ја ти дајем.{S} Лолај се колико  
ће па неће.{S} Кажем на послетку:{S} Па узми ма и Назаренку, не марим, јер ето <pb n="137" /> ћ 
лађим људима. „Децо, пазите шта радите, узмите пример на мени, опаметите се раније, немојте чек 
римити,“ бранио се Боривоје.</p> <p>„Та узмите, но.{S} Не бојте се ништа, знамо ми, да ви не см 
, да се гризете око тога; али други пут узмите се на ум.{S} Видите ли ово округло лице у детета 
ко старац оде куд не треба, ако њега не узмогне Светозар да придобије на своју страну, како ли  
се скупе, претресу сваку важнију ствар, узму да богме у обзир и оно, што њихови старији говоре  
т не би ни слутио:{S} Шта значи то, кад узму човека на испит оваке три швигарице.</p> <p>„Добар 
и сланину на купус.{S} Кад би вече, сви узму књиге па хајд у скупштину, сам остаје Ђока с Јелен 
“.</p> <p>Но јест.{S} Дође доба да Машу узму у војнике, али он не прима пушке.{S} Каже капетану 
аним догађајем, али су изненађени, па и узнемирени, јер песма запиње, сваки вуче глас на другу  
 Јованком. <pb n="211" /> Жене се нешто узнемириле, неке поустајале, неке седе.{S} Јованка је п 
!“</p> <p>Овај последњи догађај врло је узнемирио Назарене.{S} Од кад дође поп Светозар, мало с 
и од Јове паметно, да тако рећи на дану узнемирује свет“.</p> <p>„Та ће се ствар већ довести у  
у сеоске новине.{S} Ту се хвали и куди, узноси и исмева.{S} И против тих сеоских новина нема ап 
лико: „Види Бог.“</p> <p>Ова назаренска узречица још већма ражљути чича-Срдана.{S} Бивало је и  
Запазио сам, да није само до свештеника узрок — <pb n="123" /> зло је дошло мало из даље.{S} Па 
 реши то питање:{S} Шта може бити прави узрок томе, да Назарени таје ту ствар, кад слично не чи 
ад неће нико разумети.</p> <p>То је био узрок, што је Милева у овим данима тако често тражила м 
оривојеву малаксалост са свим из другог узрока.{S} Лазар отпао, Мирко остарео, малаксао, па ако 
 раду своме.{S} Кад и не би било других узрока, због којих нам се ваља борити против Назаренств 
заренству, но да Назаренство има дубљих узрока.{S} И до сад је било рђавих свештеника и админис 
" /> злочинима</hi> и с проучавањем тих узрока бавио сам се скоро четири године.</p> <p>Питање  
беше најближе.{S} Истраживао сам: — <hi>Узроке <pb n="238" /> злочинима</hi> и с проучавањем ти 
о наше друштво иде у опште суноврат?{S} Узроци су исти.{S} Злочини, који падају под казнени зак 
i>целокупан живот наш</hi>.{S} Питање о узроцима злочина истоветно је с питањем о манама нашим, 
рзани кораци казивали су Јованци, да му узрујаност још једнако траје.{S} Тако око поноћи умири  
а ни она јерусалимска икона, коју му је ујак метнуо у колевку, није остала без утиска.</p> <p>К 
згодно, да узвиси назаренску науку и да уједно нападне на противнике.{S} Он је знао, за што дол 
орио сваки дан с одушевљењем.{S} Али је уједно и стрепила.{S} Тај је човек био с несретним Обре 
ослободи Лазар?{S} Губи учитеља, а губи уједно и извор назаренске науке, губи св. писмо.{S} Та  
 и да је дух свети над њим.{S} Он осети уједно, шта му не достаје, а то је крштење.{S} Он се мо 
сагрешио сам врло много“ и т. д., значи уједно и то: „Сад сам друкчији, сад сам се чак <pb n="9 
рачунајте ми“, каже, „колико је све ово уједно, што ћу вам сад изговорити.{S} Да изведемо на чи 
му се већма доближујеш, тим ће те пре и ујести.{S} Ето“, каже мужу, <pb n="180" /> „било ти је  
 Како се вукао оним јендеком, дошао сав укаљан, а по чакширама му се замрзла вода и нахватао се 
рквене обичаје.{S} Позивате свет, да се укину мала и велика звона, разне врсте опела...{S} Опом 
славне цркве оглашује једнако, изволите укинути тасове; ја са своје стране пристаћу радо.</p> < 
ди их овамо.“ </p> <p>Она се у први мах укипила, не може чисто да верује ушима, па онда полети  
е скаменио у први мах.{S} За тим је био укоп; он испрати снају до гроба, па кад се врати кући,  
кша себи.{S} Па како се сахрањујете?{S} Укопавате мртве као петла на буњишту.{S} Зар Христа не  
семо ашове и мотике, помолимо се Богу и укопамо га“.</p> <p>„Не плаче сетра, кад јој умре брат? 
ра кола у село, а коњи му застадоше као укопани.{S} Погледа унапред и опази на средини пута људ 
 чак око Сланкамена и Назарени из Срема укопаше га.</p> <p>Од сад је код Назарена ишло све већм 
е им опростити.“ Није дакле ни за какав укор.{S} Позива се на апостола Павла, који заповеда: <h 
та и за скупштину?“</p> <p>Милева прими укор и не рече ни речи.{S} Сто беше постављен и она поч 
а дана доцније, кад оде послом у варош, укорео га је нови прота врло оштро. (Онај стари, кога м 
Томи и он се реши да јавно, у скупштини укори Боривоја.{S} Али неће га именовати, тако далеко н 
ку прилику.{S} Та је прилика лежала као укочена, и учини му се у први мах, да је женско.{S} Сиђ 
о, за тим на Боривоја... на коме се и — укочио.</p> <p>Марта је дубоко жалила свога друга и дуг 
е Јова Скандал казао у крчми, да сам му украо ждребе (а Бог ме убио, ако сам га и видео), онда  
ит.{S} Којој је тешко одрећи се златног украса, она ће тешко себе победити у крупнијим питањима 
ве чисто, <pb n="94" /> уредно, али без украса.{S} Назаренска кућа не трпи накита ни у чем.{S}  
перина, једном речи свега, што се могло украсти, понети или отерати.{S} Лазар је писао од јутра 
 одело не приличи девојци, која хоће да украшава срце своје.{S} Истина, кад си ступила међу вер 
казује свету:{S} Гле, ја угађам сотони, украшавам тело своје, хоћу да се момци успаљују за мном 
 овај мој савет и мисли дан-ноћ само на украшавање душе своје.“</p> <p>Милици грунуше сузе на о 
дело је отворене боје, шарено, па чак и украшено.{S} У лицу не показује чаме ни суморности, но  
ристојном оделу са стидом и поштењем да украшују себе, а не плетеницама, ни златом или бисером  
век умео удесити, да и он буде код свог укућана, кад се једе печење.{S} Талијан шта ће, но нуди 
арио, овај овде купио сам ја на вашару, укуцао ексер и обесио га.{S} Он нити је посвећен нити с 
екшао.{S} Али ме је и љубила и молила и улагивала се као мачка, док нисам обрекао, да ћу ићи по 
справи и проговори нежним гласом, чисто улагујући се: „Не могу ићи с тобом оче, него те и ја мо 
ј<pb n="80" /> сотона хоће и мени да се улаже и да ми се увуче у душу, но одлази сотоно, а Боже 
к у неко доба дођоше његови из поља.{S} Улазе лагано, а чим уђоше, Ђока забравља за њима вратни 
де изнети на средња црквена врата, куда улазе женске, велики котао воде.{S} И сваку, која хтеде 
убини дворишта, код врата, кроз која се улази у скупштину, стоји около 20 особа, које мушких, к 
ао далеко у пустињу, где све дубље у њу улази и не види краја.{S} А краја мора тек бити свачему 
собе наше, те су намештене, у које и не улазимо, а живимо у вајатима и коморама.{S} Чак и наши  
већ по себи огромно, а што сам год даље улазио у њега, опажао сам све јасније и јасније у засен 
/p> <p>Брат Мирко је стојао најближе од уласка и с њим се гости прво сукобише. „Пријатељу“, вел 
 вукло право његовој кући.</p> <p>Близу уласка у седо сретне чобанче, не познаје га, па мисли д 
ће да лечи потребно је да не крије и не улепшава болест.{S} Кад се лечи, боли, медицине су горк 
учини.{S} Па да се ствар бар мало могла улепшати или претрпати.{S} Голе њиве чича-Срданове, кој 
гледати тек у душу његову!{S} Као да је улетео вихор у њу, те врти свакојаке мисли у ковитлац.{ 
обртњу излети, коњи, руда и предњи трап улетеше у Дунав; стражњи део кола оста на ивици насипа. 
мо успаљена, побеснела крв, могла је да улије онолико снаге у онако мало дете.</p> <pb n="15" / 
крсењем Исуса Христа.“</p> <p>„Је ли ти улио Господ још какву жељу?“</p> <p>„Моја је душа жедна 
на завршетку скупштине, да је дух свети улио у срце њено — молбу.{S} То је био знак, да сви оду 
 Јова и Варвара.</p> <p>„Какву је молбу улио дух свети у срце твоје?“ пита је Мирко, јер је он  
исна питања.“</p> <p>Заиђоше за рогаљ и улица, у којој беше назаренска скупштина, празна је.{S} 
ио то, па се опет задовољавам и с мањим улицама, а ти тераш све друмом, па хоћеш и овде да буде 
ао што чине лицемери по зборницама и по улицама, да их хвале људи.</p> <pb n="46" /> <p>„А кад  
ко сати, све док није свануло, лутао по улицама...</p> <p>Кад дође до Цветине куће, он застаде. 
бежи из друштва, да не завришти на сред улице.{S} Сад је мирна, по некад се чак и насмеши и вра 
 доба, кад у многим нашим селима читаве улице осташе пусте од деце.{S} Не видиш малише да се иг 
коју ће да оде Лазар с Боривојем, има с улице две мале собице, уз које је назидана кујна.{S} Ту 
{S} Баш је време жетви.{S} Кад гледаш с улице, село дошло пусто, изумрло; нема ни пса да залане 
 Не зна ни сам; изгубио се; заишао је у улице, које не познаје.{S} И дуго мора да је ишао, дуго 
у њиховој скупштини, борио се с њима на улици; он је у цркви придиковао против њих; он је био с 
енскиње, а он није желео, да га виде на улици са женама.</p> <p>Тек ће да буде 9 сати, а ето им 
р, па чак и горчило.{S} Да богме, не на улици, где пече сунце и гуши прашина, него у крчми, под 
свет против њих, не нападају их више на улици, а гле сад шта је.{S} Син проповеда мир, у цркви  
шем друштву не ваља, али се у соби и на улици не опажа тако лако...</p> <p>Радећи на овом огром 
сиротиње.“ Кад се хватао мрак, спази на улици просјака, дозва га и даде му завежљај...{S} Просј 
ривоје говорио кад што на бунару или на улици.{S} Од осталих се девојака туђио, ма да су оне и  
 времена, како ниси стао на путу или на улици, да разговараш са женом или девојком, као и други 
„а и видео сам вас већ са Светозаром на улици.“</p> <p>Јованци се то учини као пребацивање. „Не 
рац!{S} Девојака је бар доста; у свакој улици има их и по десет, које једва чекају, да се обесе 
 гвожђе на ватри, звиждуће или гледа по улици.{S} Тек сад метне гвожђе на наковањ, почне промиш 
 Дођем до чича-Срданове куће, гледам по улици, нема никога, а Милева још једнако стоји пред вра 
 писмо.</p> <p>Кад га виде деца, да иде улицом, трче за њим и вичу: „Бугер, бугер“, а старије ж 
 кући, главу је подигла високо и не иде улицом онако снуждена као пре.{S} Сима се одрекао хаџил 
а памет песма, коју певају наше девојке улицом:</p> <quote> <l>„Зелен ора’ потон’о,</l> <l>Млад 
ру.{S} Отклонила је завесе и гледала на улицу, ма да није могла ништа разабрати.</p> <p>„Нема ј 
му још једном дође у кућу и бацио је на улицу.</p> <p>Баба Језекиља није му судила, но га је пр 
 и још друга двојица.{S} Кад изиђоше на улицу — пуста је.{S} Поред пута је јендек, од прилике д 
чине шесторо нагојених свиња, па беж на улицу.{S} Све село зна, да су то крадени свињи, а жанда 
<p>Из Срданове куће не сме нико живи на улицу.{S} Свакоме поцрвенеле очи од силнога плача, али  
ексутра, ма да је дао изнети и банак на улицу, да му не смета.{S} Тек четврти дан зажарило му с 
 се подиже, изиђе у двориште, за тим на улицу, па онда у мрак.{S} Снег је завејао путеве, али м 
е ослободи затвора.{S} Кад је изишао на улицу и нехотице подиже главу горе, подиже је далеко ви 
 он.{S} Што Петар може да баци олако на улицу, то је Павлу потребно на хлебац.{S} Што мени не ш 
менуо сам већ, да у собама, које иду на улицу, стоји Јова Пајинов.{S} Јова је по занату чизмар, 
опаде снају, унуче, перину и бари их на улицу.{S} Јова дође кући и кад види шта је, оде с женом 
дело носила при послу, а за скупштину и улицу, да си употребила скромније, ти обратно чиниш...{ 
ацио у море клешта и удице, те клештама уловио ђавола за уво, а удицом за језик.{S} Кад је улов 
ла за уво, а удицом за језик.{S} Кад је уловио ђавола, немилостиво га је тукао и искао да му по 
де има више „пророка“ назаренских, тамо улогу свештеника никад не чини један, него више њих.{S} 
 4 године тешке тамнице.{S} Бранилац је уложио призив на виши суд, али док је призив био на пут 
одити — човека.{S} Но само се у то мора уложити велики труд и велика брига, мора се тражити нач 
 се у себи, да ће живети само за дете и уложиће сву снагу своју, да начини од њега човека.{S} О 
 невесто, боља је од вина љубав и мирис уља твојих од свих мирисних ствари.{S} С усана твојих к 
 не помаже, саветовање је као кад сипаш уље на ватру.{S} И многи наши људи покушавају да истера 
е обећао, да ће се уљудити, и као да се уљудио.{S} Његов сусед и друг Милан, с ким је он сваке  
 воде.</p> <p>Лазар је обећао, да ће се уљудити, и као да се уљудио.{S} Његов сусед и друг Мила 
одмах у Назарене?{S} Зар не можеш да се уљудиш и поправиш као и твоја остала браћа, ето рецимо  
ио био из оног тврдог сна, у који га је уљуљао Господ, кад се Ева већ упознала са змијом и шета 
убио човека...?“</p> <p>„Шта ти пада на ум“, вели Славва. „Да је убио човека, не би га овако пу 
некој ствари, но ти канда ниси узела на ум.{S} Морам ти сада поновити, да то твоје одело не при 
те око тога; али други пут узмите се на ум.{S} Видите ли ово округло лице у детета, ове јабучиц 
Кад год је мислио на њу, њему падаше на ум друга, коју с њом успоређиваше, али та је друга већ  
сами у себи, без икакве невоље.{S} Муче ум свој свакојаким тамним мислима, киње душу своју, јад 
њима се не може.{S} Од злочестог суседа умакнеш, побегнеш, али од злочесте жене не можеш.{S} Ка 
било.{S} А шта сам ја учинила, да ми се умали онај силни терет пред Богом и пред људима?!“</p>  
унавац.{S} Криста је прегазила Дунавац, умало се није удавила, па онда запраши даље и никад се  
 манастира.{S} Једила се, што јој Лазар умаче, али се као и свака лакомислена женска, брзо утеш 
дакле то пиле, кад му се што не допада, уме тако јогунасто да кљуцка оном ситном песничицом по  
рог пост, али има и других брига.{S} Не уме читати ни писати; не зна стазе ни путеве, а Јерусал 
им за право.{S} Тако је то, кад жена не уме да буде паметна те увек гради од зла горе.{S} Но до 
вићка устумарала по школи тамо амо и не уме и неће да седи мирно на свом месту, њему ускипи и в 
јаху клупе...{S} Види Боривоја, који не уме да гледа, како она страда и бори се за њу.{S} Коме  
се одрече тог дима, тај је слаб, тај не уме да је господар над собом, <pb n="203" /> тај неће б 
ештеници ће му умити цело седо, а он не уме да умије своју рођену накинђурушу“.{S} Здравковић п 
 Шта му вреде мртва слова, кад их он не уме читати.{S} Иде му по глави све то, и он уздахну гла 
икад још не изостадосте.{S} Та да! — Ко уме, тај удеси, да сврши посао, а да му остане пола сат 
умеша Светозар, тако сад Лазар запе, не умеде одмах да одговори.</p> <p>Устаде Боривоје. „Свети 
и.{S} Чинили су све, што год су знали и умели, да најпре зауставе продирање назаренско, па онда 
доста тешко повратили у живот, јер нису умели, да га тару снегом и да га најпре унесу у мало хл 
оле, Бог би га знао, А да читам, баш не умем.{S} Како ћу погодити, које је писме „а“ а које „и“ 
“</p> <p>Боривоје се снужди.</p> <p>„Не умем читати“, промуца.</p> <p>„Па хоћеш ли слушати? ја  
а, што ми не умемо да владамо собом, не умемо да господаримо над својим жељама и страстима, но  
е највеће зло и долази отуда, што ми не умемо да владамо собом, не умемо да господаримо над сво 
ала, за што је плакао Боривоје.{S} Није умео да дела, па сад сузи.{S} Не знаде да буде човек, п 
остан, вредан, дурашан, али баш он није умео да задобије љубави, баш он није могао да стече пов 
 Лазара:{S} Шта се то деси с њим, не би умео казати.{S} Доцније се никад није могао сетити, ни  
ћурку, јагње, зеца.{S} А Гавран је увек умео удесити, да и он буде код свог укућана, кад се јед 
ишћану и човеку; хоћу да будем вредан и умерен; хоћу, ако још може бити, да спасем душу и измол 
ше и пића, али су чланови дужни да буду умерени, па ако би и који странац наишао, крчмар му не  
служи.</p> <p>Назарени су у јелу и пићу умерени, али нису уздржљиви.{S} Не познају сјајне гозбе 
ушења оним својим члановима, који ће га умерено уживати.“</p> <p>Светозар је тешко пристао на о 
ди само онда кад је претерано, а кад је умерено, онда је невино и без штете?“</p> <p>„Видиш, да 
е</hi>, само ако није шкодљиво и ако се умерено чини.{S} А пушење није баш шкодљиво по здрава ч 
 шкодљиво по здрава човека, само ако се умерено чини.“</p> <p>„То је за мене нешто ново“, вели  
абранисте са свим вино, но га допуштате умерено.{S} Па за што не допуштате и све остало, што шк 
n="107" /> и вино, па чак и ракију, али умерено, колико је потребно, да се поткрепе, а не да се 
не правила, те да буде мушкима слободно умерено пушити, а женскима да буде слободно носити од с 
ктор, „па мислим и то, да допустимо <hi>умерено пушење</hi>.{S} У нашим правилима пише, да је д 
о је Светозар.</p> <p>„Шта имате против умереног пушења?“ пита га докторка. „То сте баш узели о 
м, осетише чак и материјалне користи од умереног и паметног живота и било им је, као да су се п 
} Ваш доктор, који вас лечи и придикује умереност, а поједе пола вреће шљива заједно с коштицам 
људи рекао, како ће скромност у оделу и умереност у свему учинити, да нико ни у цркви неће грам 
 то, да се при свечарима, свадбама гаји умереност.{S} Ко хоће при свечари, погребу, свадби да б 
је, а то је предавање о моди, раскоши и умерености, свршено је и сад им је већ потеже било наћи 
зу, китили смо се, а кад смо говорили о умерености, градили смо теревенке.{S} Како грдно исмеја 
 дана држао је предавање сеоски лекар о умерености.{S} Говорио је о томе, како ми све поједемо  
ствар?{S} Ми мушки да се у свему држимо умерености, а ви госпође да се китите, идете по балови  
} Ја чујем, да ви у неком вашем друштву умерености врло неумерено нападате на поједине црквене  
 ону децу, коју је прождерао.{S} Ако ти умеш избљувати материно млеко, које си посисао, вели му 
{S} Наопако ако се и суд <pb n="225" /> умеша у то.{S} Та он је први почео да истерује сотону,  
оју власт, јер наопако, ако се и сотона умеша, те он буде у браку трећи.{S} Но кад се то пречиш 
eiwidrig</foreign>, ту би требала да се умеша власт.“</p> <p>Њен муж, свештеник умириваше је. „ 
та не нађе одмах згодна одговора, те се умеша Светозар, тако сад Лазар запе, не умеде одмах да  
ге, он не хлади, где га не пече, али се умеша Боривоје.</p> <p>„Полако, браћо“, каже он, „ми то 
ела да запиткује даље о крштењу, али се умеша Славна: „Јелте, Боривоје“, пита, „кад се код вас  
се стиди свога незнања.</p> <p>У том се умеша у разговор и трећи заточеник, Пера Крњин: „Е гле  
ветозар који је до њега стојао, брзо се умеша. „Брате мој Лазаре,“ вели он, „брате по родитељим 
S} Јулка је сувише ватрена, па за то се умеша и она у разговор. „Кажите нам, Боривоје, кад нема 
ти на таван?{S} Сутра, децо.“</p> <p>Но умеша се доктор. „А као за што сутра?{S} Не ишту деца п 
 и Боривоје рачунање, а Петар се и опет умеша. „А шта ће бити онда Лазаре, ако ја одем коме од  
ор.{S} Хеј, та шта све она не чује, и — умешала се.</p> <p>Каже: „И не нађе се нико, да је јавн 
н иде даље. „Види Бог“...</p> <p>Већ се умешала и власт.{S} А село велико, има доста трезвених, 
су звани, али мало изабрани.“</p> <p>Но умешала се и госпођа Јелачићка.</p> <p>„Хо, децо, децо, 
 стране се највећма истиче Светозар.{S} Умешао се био и Здравковић, но грдно је насео.{S} Прота 
здрагао се чак и Шваба Сепл, па се и он умешао.{S} Вели: »<foreign xml:lang="DE">Meine Herren</ 
ико су вични Назарени св. писму.</p> <p>Умешао се и бележник. „Ја“, каже, „браћо, највећма вам  
>Мисли Пера и мисли, па ће се сутра дан умешати, баш кад су Лазар и Боривоје при рачуну. „Израч 
постиш, намажи главу своју и лице своје уми, да те не виде људи да постиш, а отац твој, који ви 
 цркву, заустави код врата и рече јој: „Уми се најпре, ћерко; овде ти белило није потребно; <pb 
и ће му умити цело седо, а он не уме да умије своју рођену накинђурушу“.{S} Здравковић пребледи 
кад више не буде тешко?{S} Хоћеш ли, да умилостивиш Бога?“</p> <p>„За мене је све доцне“, зајеч 
е!“</p> <p>Кад се он утиша, онда се она умиљава као грлица, али јој не помаже.{S} Он с њоме гов 
ако бајно смеје, нежно гуче и поверљиво умиљава, а њен врео дах опија, као мирис од нарда и шаф 
ина, али је необично лепа, а при том је умиљата, слатка, као да је од шећера.{S} Но ко јој боље 
е.</p> <p>Варвара није била ни лепа, ни умиљата, али још доста млада, тако около 20 година.{S}  
 а никад не творимо.{S} Зар би апостоли умирали за Христову науку, да он сам није умро за њу?{S 
о нерадо траже лекарске помоћи.{S} Јако умирање код њих долази понајвише из њихова болесног, гр 
и још му с коња довикује: „Хајде, жури, умире чича Срдан.“</p> <p>Лазару није изненада дошао та 
, показао им је, да ако нам деца умиру, умире снага наша, потпора наших доцнијих дана, будућнос 
l>„Други извор извире,</l> <l>Баба мода умире.</l> <l>Поп Светозар наш за цело</l> <l>Спрема јо 
ме.{S} Време кад се рађа и време кад се умире, време кад се сади и време кад се чупа посађено.{ 
S} Боривоје је мислио, да је пречишћен, умирен и обезбеђен од искушења сотонина.{S} И гле већ н 
ове и покрити све потребе дечје.</p> <p>Умирен чекао је Боривоје суд; радо и весело ће издржава 
о послати“ — рече јој Влада, само да је умири.</p> <p>„Па кад је могао, за што није?</p> <p>„Ак 
ад је Боривоје дошао кући, никако да се умири.{S} Доцније се и опет забравио у комору и молио с 
ђе у очајање.{S} После неког времена се умири и живео је с Надом још пуне две године без икакви 
ега човек лако прикупи мисли и лакше се умири, кад је раздражен.{S} Многог је лула задржала од  
и сам плаче, гризе се и очајава, чим се умири, а осети, да није добро радио.</p> <p>Што је Бори 
 сека Анка не начини мало реда у кући и умири Ђоку.{S} Каже му: „Мени је син, син, од утробе је 
“.</p> <p>Чича Срдан се мало поплашио и умири, али од ото доба је још кивнији на Назарене но пр 
т још једнако траје.{S} Тако око поноћи умири се, сео је. <pb n="187" /> Кад у зору закукурекаш 
ћ се све једнако врпољи и једва се мало умири, кад узе реч професорски друг његов Мирић.{S} Мир 
и сва сласт овог света“.{S} Она се мало умири и ручала је с нами...{S} Кад дође мали Божић, Нов 
 за руку и својски је притиште:</p> <p>„Умири се, брате“, шану му, „уздај се у Бога; он те неће 
ше, кад се онде исплаче и то ју је увек умиривало.{S} Она страст, која је буктила у њојзи и кој 
 Љуба.</p> <p>„Не све; нисте све таке“, умиривао ју је супруг.</p> <p>Госпођа Љуба није ништа р 
 или бар крова с главе.</p> <p>Влада је умиривао жену, али благо; није хтео да је дражи; та, он 
 на целу поделу.{S} Влада је стишавао и умиривао жену, али није помогло.{S} На послетку је моли 
p> <pb n="169" /> <p>Сестра Маца узе га умиривати.{S} За младости њене хватао се Срдан радо до  
и с чича-Срданом.{S} И Лазар му приђе и умириваше га. „Проћи ће.{S} Велико је искушење било“, к 
умеша власт.“</p> <p>Њен муж, свештеник умириваше је. „За Бога, ћути, зар ниси чула, да то не в 
цу што већма може.{S} На послетку ју је умирила мало.{S} Госпођа каже: „Нећу из друштва, ићи ћу 
заплака.{S} Дуго је јецала, док се није умирила, а кад се прибрала, покајнички је спустила глав 
би разуме.“</p> <p>Јулка се на ове речи умирила и метнула своје сукње и кошуље опет у долап.{S} 
рак.{S} Боривоје се мало <pb n="171" /> умирио и отишао кући и за мало, па ће одвести оданде и  
ео се, било је само за тренут, после се умирио и беше по ново господар над собом, сад <pb n="16 
pb n="105" /> је опет криво, што сам се умирио и опаметио, те вам више не вијам жене око куће“. 
га говора изненадио је, па је донекле и умирио узбуркане духове.{S} Нарочито су господа професо 
ва беснио и љутио се, после се предао и умирио.{S} Запали лулу, па само гледа у плаве димове и  
 највише вреди, одвео ју је на страну и умирио је.{S} Онда се врати натраг.</p> <p>„То не може  
зар свакојако умирује, али ко ће Срдана умирити.{S} Назарени га знају, па се побојавају каква ч 
ве овога света, али је више нисам могао умирити.{S} Поче да ме куне, што сам је уграбио, и кад  
сваја.“ На послетку се некако сложише и умирише.</p> <p>Сад почеше да долазе већ поједини „верн 
ог лека, показао им је, да ако нам деца умиру, умире снага наша, потпора наших доцнијих дана, б 
ерио сам се, да Назарени сразмерно више умиру, но људи ма које друге вероисповести.{S} То није  
</p> <p>Доктор се само смеје, а Јованка умирује своју другарицу што већма може.{S} На послетку  
> <p>Гига је салетио матер, шапће јој и умирује ју. „Учини ми мајко, учини молим те.“ И скоро д 
ова.“ Чује се, да га Светозар свакојако умирује, али ко ће Срдана умирити.{S} Назарени га знају 
али старији људи догурали се до Срдана, умирују га речма, моле и опомињу, а по мало се ребре ок 
њихови гости су у приличној гунгули.{S} Умирују поп-Јашину госпођу, износе једно другом разлоге 
упу.{S} Назаренке му носе воде, људи га умирују, али њега као да је вино тек сад стигло.{S} Гов 
 доста гласно: „Таман, свештеници ће му умити цело седо, а он не уме да умије своју рођену наки 
радао... наже се да копа, али му не иде умље за мотиком, но крадом погледа на девојке.{S} Ено и 
ма штампарског суда.{S} Њих не можеш ни умолити ни потплатити.</p> <p>Кад је друштво добрих људ 
ету обитељ, па ма и опет пао на путу од умора и зиме, као оно пре неколико дана.</p> <p>Боривој 
баве.{S} Нико пијан, нико мамуран, нико уморан.{S} Сваки се забавио и разонодио.</p> <p>Па шта  
о друкчије.{S} Каже: „И ја сам као мало уморен, али је велика воља у мени, да проговорим још ко 
ила дивна, чаробница Цирце...{S} Она је умореним путницима Одисејевим давала пехар вина и који  
.</p> <p>„Пазите децо“, каже, „да се не уморите.{S} Многи су пошли тим путем, али их врло мало  
 сватовима јуримо и по три дана коње, а уморна путника нећемо да повеземо на коли...{S} Друштво 
уверена је, да би тај човек сваког часа умр’о место ње и то радо.{S} Али јој се показује и друг 
али док је призив био на путу, Обрен је умр’о.</p> <p>Чак ни последњих дана није легао у кревет 
отерао њен човек, па је после од туге и умр’о.{S} Она је наследила његово имање, па га је за го 
о оштро. (Онај стари, кога ми познајемо умр’о је).{S} Каже: „Запамтите, свештеник не сме да под 
 му паде глава на прса, као човеку коме умре каква мила нада и прошапута: „Хајдемо!..“</p> <p>Д 
е у постељи, а дете јој се поболи, па и умре.{S} Болест га је стегла с вечера, па онако слаба у 
мо га“.</p> <p>„Не плаче сетра, кад јој умре брат?“ пита Јулка, <pb n="78" /> којој је још и са 
исасте, да мати не сме плакати, кад јој умре дете.{S} А овамо врло добро знате, да је и мати бо 
абогме оном, који више плати.{S} Ако ко умре, долази опет — трговина; новац ће пресудити, хоће  
јој и месец с неба, али баш та снаја му умре.{S} И тада се деси и друга несрећа.</p> <p>Нико из 
е.{S} Но дође на скоро време, те Лазару умре жена, а он је сад још више по крчмама.{S} Кућа му  
очињати с најстаријим сином.{S} Нека ја умрем, а остала деца остану мала, ко ће да прихвати кућ 
и и у оном часу најмилије би јој било — умрети.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра да 
ину ја говорим, господине.{S} Волијем и умрети, него да слажем.“</p> <p>„Па баш и да умреш, опе 
 еванђеља.{S} Каже изречно:{S} Волео би умрети, но да прими плату, те да ко његову славу уништи 
 друго, него што су остариле, па морају умрети.{S} Суседи их узели у подсмех, веле: „Напију се  
амо једаред учини што не треба, и ја ћу умрети... мене ће изнети на гробље, уз твога оца“.</p>  
 на силу...{S} Мене су изломили и ја ћу умрети.{S} Моја стара мајка вришти данас без потпоре и  
девојку без њене воље, на силу, или ћеш умрети.“ Ја нисам хтео да лажем и једва ме махнуше.{S}  
ли грозно стењање... „Умреће, Боже мој, умреће“ помисли Боривоје, и дође му тако тешко, као да  
е прешло у тихо, али грозно стењање... „Умреће, Боже мој, умреће“ помисли Боривоје, и дође му т 
и, него да слажем.“</p> <p>„Па баш и да умреш, опет ти се не верује.{S} Казао сам ти већ, да ти 
на сусрет.</p> <p>„Није добро, сешо.{S} Умрла тетка Босиљка, па ме послали по тебе“.</p> <p>Мил 
огла да устане с постеље, а око подне — умрла.{S} Кад ћеш ићи, сешо?{S} Треба ли да чекам?“</p> 
леда као мртвац. „Она је за мене доиста умрла“, помисли у себи.</p> <p>Није умрла.{S} Кад је ид 
ти од жишка, тај је крај блед као да је умрла.</p> <p>Али не, није умрла.{S} Чим он закуца на п 
ед као да је умрла.</p> <p>Али не, није умрла.{S} Чим он закуца на прозор, тихо, једва приметно 
ста умрла“, помисли у себи.</p> <p>Није умрла.{S} Кад је идућих дана мислио на десето, осети не 
у; толико снаге немам.“ Сад јој је лане умрла мати, па се Лазар лепи ње.“</p> <p>У том су стигл 
же, и то каже доста јасно, „боље да сам умрла, но што сам то чула о вами...{S} Дакле баш н..ско 
видим једаред удружене, па ма трећи дан умрла“.{S} Била је већ врло слаба, јер је много препати 
дара од реда.{S} Жена му је на послетку умрла, кажу од силна боја, а кћер Варвару је скоро убог 
ро знате, да је и мати божја плакала за умрлим Христом.{S} И ви хоћете да сте побожнији и од ма 
.</p> <p>Кад је лекар дошао да прегледа умрлу жену, нашао је онде Светозара, по чијим се очима  
а, па је отерао.{S} Каже јој: „Момак је умро, сведока немаш, суд је ону ствар свршио; сад има д 
е, да поберу Војинов кукуруз, јер му је умро недавно син, а он је болестан.</p> <p>Триви Аршино 
ирали за Христову науку, да он сам није умро за њу?{S} Зар би народ ишао за њим, да је он једно 
га и однеше у болницу, где је те ноћи и умро.</p> <p>И Лазар и Боривоје били су потресени до дн 
у:{S} Господе, да си ти био овде, не би умро мој брат.{S} Онда Исус кад је видео где плаче и гд 
а ће имати око 30.{S} Њен отац је давно умро и оставио жену с дететом, а од наследства ништа, д 
ај бол, што је осећала, кад јој је брат умро.</p> <p>„3а што да плаче, кад је то тако Бог наред 
ожила се и иначе.{S} Кад је Сими Ваљану умро син, он га је сахранио врло скромно, а дао у блага 
оремећену огрлицу.</p> <p>„Господ га је умудрио“, шапћу једна другој.{S} Кад се мушки опростише 
ако збуњено.{S} Каже: „Мислим, да ме је умудрио Бог...“</p> <p>„Ето ти га на“, вели он и таре р 
да полети Срдану. „Јао друже, Бог те је умудрио“.</p> <p>„Иди само — иди... па нека дођу одмах. 
ица га љубљаше и само шапуташе: „Бог те умудрио, сине!“</p> <p>Светозар је још тренутак-два ост 
ставао по св. писму, на послетку нађе: „Умудрио ме је дух свети“, рече у себи.</p> <p>У недељу, 
рећи:{S} И ти то мене питаш? „Бог ће те умудрити“, рече на послетку и изиђе.</p> <p>Рахила је п 
 трећи удар.</p> <p>„Види Бог.“</p> <p>„Умукни, несретниче!“ виче чича Срдан. „Зар то <pb n="37 
“ </p> <p>„Ах, тако“, рече Здравковић и умукну.</p> <p>После малог одмора дође молитва, па на п 
“.{S} Зар ово није јасно?“</p> <p>Лазар умукну за часак, али већ му прискочи Боривоје.{S} Каже: 
 ће и пророштво престати, језици ако ће умукнути, разума ако ће нестати“.</p> <p>Љубав је била, 
оји је требао то учинити, попустио је и умуче.</p> <p>Но проводаџилук пређе сад на остале.{S} Т 
пророци“ сами саставили, дотерали, па и унаказили.{S} Где има више „пророка“ назаренских, тамо  
исам ни истерала сотоне, но да га овако унаказим.“</p> <p>„Шта си ти истерала?“ пита је Тома.</ 
о га.{S} Боривоје испрва гледаше весело унаоколо, па кад спази светао ланац на лекарову прслуку 
њи му застадоше као укопани.{S} Погледа унапред и опази на средини пута људску прилику.{S} Та ј 
 дође време, да иде у школу, мати му је унапред стрепила, и није се убојала.{S} Већ трећи дан г 
ћи.{S} Дете су старије жене са свекрвом унеле у комору, оставиле га тамо, док не дође прегледач 
ари о точак и обли ме крв.{S} За тим ме унели у собу, па ме онако крвава испитују.{S} Кажу ми:  
умели, да га тару снегом и да га најпре унесу у мало хладнију собу, но га метнуше право на бана 
о да прими плату, те да ко његову славу уништи.{S} Даље вели: „Ако проповедам еванђеље, нема ми 
том приликом без надзора не износи и не уноси ништа.</p> <p>Лазар доводи Боривоју децу, те га у 
</p> <p>Кад дође вече и би време, да се уноси слама, <pb n="39" /> чича-Срдану се стеже око срц 
сам остаде Ђока с Јеленом.{S} Јелена му уноси прасе и поје „Рождество“, али старац не једе, но  
ђе му тешко, претешко и само викну: „Не уносите је... него дај да је запалим, па да изгори и ку 
до.{S} Чича Сима се десио у селу, његов унук, Стеван и Боривоје беху сами.{S} Стеван се није ви 
ивоје се приљубио уз чича-Симу и његова унука Стевана (који је често био уз свог деду), али њег 
да се врати, кад виде, да ће и женскиње унутра, али се најпосле промисли.{S} Кад је за собом за 
и са знојавна коња и поведе га за собом унутра.{S} Марта га је на мах познала.{S} То је њен рођ 
 му је у души страшно, необично, његова унутрашњост изгледа му као поље, преко кога је прешла б 
да је има уза се, нарочито војник.{S} А унутри се прича, како је св. Сисоје бацио у море клешта 
дине.{S} Чим то Ђока чу, спопаде снају, унуче, перину и бари их на улицу.{S} Јова дође кући и к 
та ваља купити, шта продати и с киме се уортачити.{S} Где вам је ту св. писмо?“</p> <p>На ове р 
скупиле у врту Јованчину, Јулка је омах уочила Боривоја. „Ово није ваш кочијаш“ — каже.</p> <pb 
 међу хиљадом осталих изгубила:{S} Није упадала у очи, као да је није ни било.</p> <p>Учитељева 
је бивало само тренутно.{S} Највећма је упадало Нади у очи, што Боривоје као да постајаше тамни 
е на милост божју...{S} Бог све може“ — упаде јој у реч Боривој.</p> <p>Милева се заруменила, н 
и, али шта може реч.{S} Све док неко не упадне у то зољино гнездо и не разметне га, неће бити д 
арени свршавају, па да се разилазе, кад упадоше међу њих Срдан и Гаја.{S} У рукама им батине, у 
е угаси ватра на огњишту, нема ко да је упали, а ја сам стара.{S} Но каже он: „Остави нано још  
ли им је у души тим теже.{S} По њиховим упалим очима и тешкој суморности видело се јасно, да су 
 И кад је закукурекао зору, Боривоје је упалио кућу...{S} За мало, па зазвоне звона, купе се љу 
’, у мал’ што чича Срдан у радости није упалио — кућу...</p> <p>Сутра дан су сви поранили, само 
о сам га и видео), онда сам му с јесени упалио кућу.{S} Изгореле су и стаје и камаре, све до та 
пламен не ухвати суседе, а ја бих данас упалио бадњак, каква још није палио ни један српски син 
а одем коме од оних људи, па му кажем: „Упалио сам те брате“, или „покрао сам те, опрости; — вр 
љину иде и ципела исте боје.{S} Па онда упало је апотекару у очи, да не ишту више ружине воде,  
има човек од тога какве вајде?{S} То је упало Јелени врло у очи, јер Срдан се скоро никад не ра 
гледала да сврши с њим.{S} То је Лазару упало у очи, па и заболело га.{S} И до сад су га многи  
 је судбина донекле решена.{S} Ако му у упаљеној земљи учмане клица, ако му онде црв подгризао  
а не бих платио као и други или бих вам упарложио земљу?{S} Дајте ми на поле.{S} Ја ћу је радит 
 удари руком по образу.{S} Милева...{S} Упео се из све снаге да разуме, али не може, само толик 
та ћу онда ја?“</p> <p>После три недеље уписало је то пиле Шандора ковача у друштво добрих људи 
воју спасемо.{S} И успео је.{S} Неко је уписао новаца, неко жита, <pb n="210" /> и искупио се л 
 и где му се његов грех неће ни најмање уписати у зло.{S} Зар такав изглед не мами осуђеника у  
> <p>„Шта је Миливоје?“ — пита га Марта уплашено и изиђе му на сусрет.</p> <p>„Није добро, сешо 
p> <p>„3ар Бугери?“ пита Боривоје чисто уплашено.</p> <pb n="48" /> <p>„Тако нам се ругају наши 
ао, из које ће куће узети жену“.</p> <p>Уплео се и брат Мија.{S} Каже: „Да, да, успаљивање само 
не.“</p> <p>„А колико сте имали свега?“ уплете се у разговор Јулка, јер јој ствар иде врло лага 
 беше то као за мачку залогај, одмах се уплете.</p> <p>„Наравно да је време, крајње је време“,  
заслужује.{S} Да за бољима тежи и да се упне из све снаге, да добије боље, он би их имао.{S} Ни 
ета, живота, начела.</p> <p>И прегну да упозна оно, што јој не достаје.{S} Боривоје није много  
p> <p>Обрен подиже лагано главу, па кад упозна Лазара, претрну.{S} Но за тим, као да се прикупи 
те раширеним рукама.{S} Волели би да те упознају и лично, а већ те познају по делима твојим.“ Б 
оји га је уљуљао Господ, кад се Ева већ упознала са змијом и шетала под оном јабуком, пред којо 
опустио згодне прилике, да се што ближе упознам са Назаренима, установама и обичајима њиховим.< 
ано ходати по соби.</p> <p>Треба да вас упознам с тим човеком још сад, бар овлаш, а доцније ћет 
тог жишка беше толико јака, да је Лазар упознао дошљака.{S} Био му је сељак, Обрен Тодоровић, с 
тозар ми је обећао, да ће ме данас овде упознати с вама, али видим, да није потребно.{S} Тако м 
суду издржи казну.</p> <pb n="69" /> <p>Упознаше га брзо.{S} Опазише, да нити мисли о бегању, н 
.{S} Заносили су се, како ће они вредно упоредо обрађивати њиву народну и како ће Јованка помаг 
е мисли скоро престати и као да хоће да употреби до краја оно право, које му даје српска послов 
ри послу, а за скупштину и улицу, да си употребила скромније, ти обратно чиниш...{S} Одагнај, д 
ође време.</p> <p>Ја сам то опште право употребио и за себе, те сам се у слободним часовима бав 
ну.{S} Но за тим, као да се прикупи.{S} Упр’о очи у Лазара, метнуо руку на срце и вели: „Бог не 
 <p>Очи му се по мало наводнише и он их управи у даљину, као да је хтео да прозре у напред, али 
оштрији и отворенији но онај, који беше управљен против њега; многи верни су седели као окамење 
 Каже. „Апостол Павле у првој посланици управљеној на Тимотеја глава V. стих 8. вели ово: „Ако  
ати:</p> <p>„Баба Наста и баба Макрена, управо сестра Наста и сестра Макра, заседну свако по по 
 него је удар био тако снажан да га је, управо рећи, обнесвестио.{S} Био је као онај камен; рад 
 варјачом.{S} У ушима му лупа, не чује, управо звук неки допире до њега, али не разбира смисла. 
 шта све лежи у оним очима.{S} Очајање, управо нешто више од очајања.{S} У тим очима је писано: 
бадвају.</p> <p>На једном он проговори, управо прошапута: „Кад се човек убије, грех је; је ли?“ 
ла за леђима.{S} Тек кад чу, њене речи, управо њен уздрхтали шапат, да хоће да буде жена Гигина 
зненадило је противнике, дође им дрско, управо безобразно.{S} А Назарени спустили главе у св. п 
а Пајинов.{S} Јова је по занату чизмар, управо крпа, али је ватрен Назаренац.{S} Жена му је очу 
ћев друг о предрасудама у нашем народу, управо о томе:{S} Је ли истинита она народна предрасуда 
дете провело.</p> <p>И наста весеље.{S} Управо не весеље, него пијанка.{S} Свира гајдаш, носе с 
p> <p>Све се дакле свршило најлепше.{S} Управо све би се свршило најлепше, да овде прекинемо пр 
хвалила Бога, што се и тако свршило.{S} Управо она је мислила, да се свршило, а ствар беше тек  
разабрао мало, а оно, о њему је реч.{S} Управо не о њему, него о његовој деци, та деца требају  
p> <p>Учитељ Миливоје живео је и до сад управо тако, као да су она правила била са његова живот 
} Та мала стиснута песница изгледала је управо као мачја шапа. „Кажите Боривоје“, пита, „шта би 
лушају.</p> <p>Државни тужилац, који је управо глава окружног затвора, слабо се бринуо о томе:{ 
.{S} Шандор ковач је последњи.{S} Он је управо хтео већ да се врати, кад виде, да ће и женскиње 
го ће доћи Лазару што пре може, а то је управо — сад.{S} Јуче је стигао кући, јутрос је посврша 
 и пажљиво посматрао невинашце, које се управо рећи разбесило.</p> <p>Марта и опет прва прогово 
о Гиги, заболи је нешто, али не знађаше управо шта.{S} Саслушала је мирно, да је и женидба њена 
 у свечану руву, као да су сватови, али управо је још нешто више од сватова.</p> <p>Светозара,  
стити, да није жена крива, но зидар или управо рећи мерник“, рече она прва.</p> <p>„Не, госпођо 
барска, а оно онде...{S} Ама шта је оно управо?</p> <p>Онде, где му је стојала кућа и где је ми 
ли ми и ви?“ — пита Боривоја и гледа му управо у очи.</p> <p>Боривоје се збуни.</p> <p>„Ко сам  
азиле, да је „сажаљују“.{S} То је Марту управо разбесило, и кад се већ са свим опоравила, а муж 
аде.</p> <p>„Није ми добро“, каже она, „управо, нисам данас за друштво.“</p> <p>„Бежите од људи 
о хоћу да метнем руку на срце, па морам упрети очи у вас — (и он се окрете на Здравковића и дру 
мо, где сам већ био и одакле сам изишао упрљан, па бих се и опет упрљао.{S} И Спаса и Јова, кој 
, тако, да данас беше комад надимљене и упрљане крпе.{S} Но у породици су је опет за то већма п 
кле сам изишао упрљан, па бих се и опет упрљао.{S} И Спаса и Јова, које ми показујеш као пример 
томи змију, па ако само змија овцу не - упропасти.{S} Леп нам је наук оставио апостол <pb n="11 
уд год, знам да нећеш ићи кривим путем, упропастити новац, нити доћи пијан кући, па да ме после 
био негда ваљан домаћин, али га доцније упропастише зетови.</p> <p>Боривоје се приљубио уз чича 
борбу у животу, а већином и материјално упропашћени...{S} Замислите, шта осећа тај човек у себи 
одело, па доста.{S} Све остало служи на упропашћивање душе.{S} То је њина лозинка.“ </p> <p>Гос 
ожеш хулити Бога, можеш лагати, варати, упропашћивати ближњега, можеш чинити шта хоћеш, ти си у 
оте, а нуз то чине свакојака безакоња и упропашћују кућу.{S} Сотона је овладао њима, од пете до 
је Светозар прочитао, Срданове очи беху упрте у Лазара...</p> <p>Лазар је ћутао. „Ја мислим“, к 
За што га не жените?“</p> <p>У Мирка су упрти многи погледи.{S} Нарочито се госпође згрнуле она 
лу анђелска лика.{S} Шест невиних очију упрто је у њега.{S} Господи у суду је рекао, шта је учи 
ме дигну.{S} Двапут ме дизали, и двапут упустили на камен.{S} Угрувао сам се као нико, али стег 
, <hi>свештенство је које заспало, које упустило, па сад иду кола куд не треба.</hi>“</p> <p>(Т 
рославио.{S} А овамо си нешто почео, па упустио.{S} Назарени те, море, прозвали Јудом, од како  
 и своје.{S} Мал’ да не речеш, човек се упустио.</p> <p>Чича Тома га је пажљиво мотрио.{S} Каже 
не рече: „Иди од мене, сотоно!“ него се упустио да брани Наду Каже: „Остави сиротицу с миром, д 
октор је говорио лепо, само се на крају упустио у ситнице.{S} Доказивао је, како је излишно мно 
е били кадри створити.{S} Понесосте, па упустисте.{S} Да ли свештенство царује данас у нашој књ 
м?“</p> <p>Марта се полако прибрала, те упутила момка у кућу.{S} Најпре јој дошло на памет, да  
 сме пушити “.</p> <p>За мало се и опет упутиле девојке Боривоју.{S} Он је добро опазио, где ид 
штеници су оног јутра у цркви са амвона упутили народ на та предавања и кад би по подне, школа  
 нас“.</p> <p>„Добро је, кад су се само упутили“ вели Мирко. „Наша општа благајница није била д 
те да малакшете.{S} Само кад се једаред упутило, све ће добро бити.“</p> <p>„Упутило се“, каже  
ед упутило, све ће добро бити.“</p> <p>„Упутило се“, каже Светозар. „Онај, који је тврдо спавао 
м.“</p> <p>За тим изиђе у авлију, па се упутио пешке у варош.{S} Таман је свануло, кад стиже та 
вац, позвао га к себи на ручак и сад се упутио с њим својој кући. „Добро је, добро је“, каже, „ 
 на средини собе, непомично, доцније се упутио лагано у кут; седе на даске од постеље и покри л 
једва ако је сахат хода.{S} Боривоје се упутио пешке и уз пут је мислио о многом чему, највише  
ш неке ствари по кући, а после подне се упутио у Лазаревац.{S} Извинио се код својих Назарена,  
о из гроба.</p> <p>Не тражи кола, но се упутио пешке у Боривојевац. <pb n="91" /> Леп је јесењи 
жену; од кад то траје?“</p> <p>Лазар се упутио вратима, од куда је долазио лелек.{S} Куцну и ре 
умла у себи и сад се већ наглим кораком упутио својој кући.</p> <p>Кад је отворио врата, нађе у 
обрих људи.</head> <p>Сутра дан у јутру упутио се Светозар на посао.{S} Прво је потражио учитељ 
ива.</p> <p>Мал’, мал’, па се Лазар баш упутио.{S} Кад запева:</p> <quote> <l>„Дуни ветре отуд  
 матере цркве?{S} Без пастира, без вође упутисте се по тешком путу богословских наука и верујте 
ча-Срдане, овај је ђавољи; не може њега упутити ни св. патријар, а не ја.“</p> <p>Ух, па бар да 
Лазара и два и три пута, али га не мога упутити.{S} На послетку рече: „Чича-Срдане, овај је ђав 
е где шапћу: „О, да се хоће и Светислав упутити стазом спасенија!“</p> <milestone unit="subSect 
е брат Мирко, „е да се хоће и Светислав упутити стазом — спасенија.{S} А сад — лаку ноћ...“</p> 
вели Лазар „Наша се браћа тамо баш лепо упутише.{S} Пролетос су закупили 4 јутра земље од своји 
д шест, седам година, на зло брз, рђаво упућиван од старијих и надражен против нас.{S} Где год  
окречени гробови.“</p> <p>Па и Боривоје упушта; бар да је он онај стари, бар да он оправдава на 
отвори очи.{S} Оно, што је јуче учинио, урадио је у неком тренутном осећају, урадио је по срцу, 
о, урадио је у неком тренутном осећају, урадио је по срцу, а не по уверењу.{S} Тог осећаја ако  
чинила никоме каква добра, то није себи урачунала у зло) па удесише, да је крсте прве недеље шт 
био читав човек, не може ти се дакле ни урачунати.“</p> <p>Боривоје не зна, шта да мисли.{S} Ок 
стоветно је с питањем о манама нашим, о уредбама нашим, истоветно је с питањем:{S} За што пропа 
томице напусте своје досадашње коло.“ А уредник листа додао је са своје стране: „Слава људима,  
, у којој беше све чисто, <pb n="94" /> уредно, али без украса.{S} Назаренска кућа не трпи наки 
{S} А тако је и с добрим.{S} Кад је све уређено и на чврстим основима, онда не може лако натраг 
рашно то!{S} Ја видим, да је и мој грех урезан гвозденом писаљком и врхом од дијаманта у срцима 
ајстарији:{S} Миливој.{S} На лицу му је урезана доброћудност; али се сад то лице намргодило.{S} 
и био је кржљав, неразвијен, по лицу му урезане страсти, из очију му вири лукавост.</p> <p>Кад  
 се распита и за њега.</p> <p>„Да га не уречем“, вели Марта, „здрав је као дрен, него је друго  
риту и учини му се у један мах, да чује урлање курјака.{S} За часак хтеде да скрене онамо. „Чак 
 било онда, кад смо лежали под смоквом, урмом или неранџом, те само гурнули ногом о стабло, а п 
 би ваљало, што би оно старо заменило и усавршило, нисте били кадри створити.{S} Понесосте, па  
да је Одисеј залутао са својом четом на усамљено острво, где је била дивна, чаробница Цирце...{ 
прве недеље што иде у Дунаву, на каквом усамљеном месту и то ноћу, јер би на дану могли да им с 
 у кругу породице, а и преко његових се усана прели „Песма рождества“.</p> <p>Нема никога, који 
окамењен, само му кад кад прелети преко усана дрхтавица као муња, па опет нестане.</p> <p>Отвор 
о, сад не може да му пређе та реч преко усана.{S} Па је опет оборио главу на груди, са свим на  
пута, али не може да му пређе реч преко усана.{S} Госпође га већ сажалише, те нека од њих хоће  
ља твојих од свих мирисних ствари.{S} С усана твојих капље сат, невесто, под језиком ти је мед  
<p>Тек пређоше ове речи преко Лазарових усана, а чича-Срданова песница паде по челу његову.{S}  
и из чаше, они су се опијали са њезиних усана.{S} Само штета, што тај лек код закорела пијанице 
 а што им он поручи и предложи, то могу усвојити без икаква промишљања.{S} Прочуло се о њему, и 
то треба чекати младу среду и попрскати усев гаврановом крвљу, па ће онда жито нићи.{S} Но ако  
н јој је говорио, да се опет за то и на усеву може много што-шта поправити, кад већ никне; та,  
 Везали ме за пећ и ложили, док се није усијала.{S} Ако онда нисам полудео од муке, никад нећу. 
схлађују босе ноге, које горе као да су усијане.{S} Дуго се мучила, док је отворила комору, јер 
 се жртвујеш за нашу ствар, треба да се усилиш и освојиш Лазара.{S} Ако га не одвратиш од Цвете 
е, да она никад није говорила с тобом о ускакању“.</p> <pb n="63" /> <p>„Бог ће њу убити за то. 
илац је на суду изговорио лепу беседу о ускакању код Срба.{S} Каже, да је код Срба у старије вр 
 неће да седи мирно на свом месту, њему ускипи и већ је два-триред хтео да устане и оде.{S} Но  
 „Не знате ли, да мало квасца све тесто ускисели?{S} Очистите дакле стари квасац, да будете нов 
кад у кондир вина бациш мрвицу хлеба, — ускисне.{S} Сепл и жена му знају појати, али овога пута 
о га из круга нашег, јер од мало квасца ускисне све тесто.“</p> <p>Боривоје подскочи с места. „ 
{S} Он је мислио, да је достигао мету и ускликну у себи: „Хвала Богу, најтеже је прекужено.“</p 
е се мислити, да се после овога случаја ускомешало цело село.</p> <p>Скоро у исто време „повери 
ви.{S} Све је сад у селу тако измешано, ускомешано успаљено, раздражено, да се бојим, е ће та р 
упком пуна.{S} Толико народа нема ни на Ускрс; а толико отмена света није ваљда још никада било 
.{S} Ту је био понтиски Пилат, пророци, ускрснуће мртвих, па на послетку и „живот вечни“, пакао 
 се.</p> <p>Прошле тако месојеђе и дође ускршњи пост.{S} Тада постаде оно, што до сад беше тајн 
 смејала, јер Сима баш пости, пости цео ускршњи пост, а што је најглавније, пости онако, како ј 
стите се; ону опору реч, која вам је на уснама, прогутајте и приправите усне на братски пољубац 
о, врло јако малаксао.{S} Кад је устао, усне му се смешиле, али му у души беше немир и незадово 
 теку немилице, у души му је страшно, а усне му изговарају и нехотице „Молитву грешника“ : „Ја  
вилни, бели зубићи никако да замакну за усне.{S} Тек се кад год смири, па ће рећи: „Иш, не праш 
м је на уснама, прогутајте и приправите усне на братски пољубац.“.{S} Светозар је говорио проти 
де на своје место, а остали су грискали усне.{S} Мало за тим би крај предавању.{S} Нико Шандору 
 гледа у Обрена, за тим презриво напући усне и каже: „Баш си магарац!{S} Девојака је бар доста; 
крчме су чак и недељом празне, сваки се усолидио и нико више не пије.{S} Или ћете почети ви уче 
су сви поранили, само се Лазар необично успавао. „Нека га“, вели домаћица, обилази око њега на  
и опасност?“</p> <p>„Бојим се, да се не успали“, вели Тома, „ако се није већ успалио.{S} Има он 
г згрозио.</p> <p>„Ја сам се успалио... успалио“, говори у себи.</p> <p>Не иде, но бега у своје 
 Ето, ја сам се у мојим младим годинама успалио, па онда кад девојка пође за другог, ја већ брз 
а би му они и рекли друго, до то, да се успалио.</p> <p>Пође напред.{S} Да ли намерно, да ли сл 
ан као <pb n="219" /> камен.{S} Није се успалио, него се згадио.{S} Љубав, коју је осећао према 
па се од тог згрозио.</p> <p>„Ја сам се успалио... успалио“, говори у себи.</p> <p>Не иде, но б 
 мисли Тома, „или ће пропасти.{S} Он се успалио за Цветом.{S} Треба журити“.</p> <p>И он то већ 
ad> <p>Милевин отац, чича Срдан опет се успалио и то успалио већма но игда.{S} Никако не може д 
н отац, чича Срдан опет се успалио и то успалио већма но игда.{S} Никако не може да отрпи, што  
не успали“, вели Тома, „ако се није већ успалио.{S} Има он сусеткињу, Цвету, сучељавају им се б 
била у оном тренутку успаљена, а био је успаљен и Боривоје.</p> <p>„Милева“, пита он мало после 
и те разуме његов корак или је још увек успаљена?{S} Треба ли да говори с њом, да јој протумачи 
снагом, да га је на месту убио.{S} Само успаљена, побеснела крв, могла је да улије онолико снаг 
ли Назарени, да је била у оном тренутку успаљена, а био је успаљен и Боривоје.</p> <p>„Милева“, 
, биле су: „Незнабошци... успаљеници... успаљенице...“ Начуо је и Лазарево име, те разабрао, да 
е св. писмо држала у руци, као што држе успаљенице лепезе, само за то, да иза њега сакрије нами 
l:id="SRP18966_C15"> <head>Успаљеници и успаљенице.</head> <p>У недељу, која је ишла, нису Наза 
пираху до нега, биле су: „Незнабошци... успаљеници... успаљенице...“ Начуо је и Лазарево име, т 
="chapter" xml:id="SRP18966_C15"> <head>Успаљеници и успаљенице.</head> <p>У недељу, која је иш 
је сад у селу тако измешано, ускомешано успаљено, раздражено, да се бојим, е ће та раздраженост 
 Зар хоћете да донесете дете на свет са успаљеном крвљу, раздраженим живцима, болесном нарављу. 
{S} Може ли то бити, да је ондашња моја успаљеност прешла и на дете?“</p> <p>Лекар је погледа.< 
нам држати жену само за то, да се не би успаљивали.{S} Али ако ћемо се и уз жену успаљивати, он 
аљана жена, па се згрози од себе и свог успаљивања за Боривојем.{S} И пламен у њојзи се полако  
Уплео се и брат Мија.{S} Каже: „Да, да, успаљивање само на зло наводи човека.{S} Ето, ја сам се 
рала с Боривојем, те чула, да је грех и успаљивање, кад млада девојка пева светске песме, дође  
 човек и много им је шкодило ово његово успаљивање.</p> <p>Истина, долазили су други на Матино  
отумачи?{S} Али не, не, то би било ново успаљивање.</p> <p>Кад прође четрнаест дана, те дође не 
свога, жену?{S} Друго је љубав, а друго успаљивање.{S} Ми не силимо никог нити га смемо силити, 
, мал’ се не би могло рећи, да се чак и успаљивао за њом и није могло бити, а да толика његова  
је бадава, овако како сад живи, мора се успаљивати.“ _</p> <p>„Каква је то Цвета?“ пита Боривој 
т променуле мисли.</p> <p>„Нећу се више успаљивати“, говори у себи и поче да се облачи у свечан 
спаљивали.{S} Али ако ћемо се и уз жену успаљивати, онда је зло у две руке.{S} Мораћемо и Раду  
еме“, каже, „зар да чекамо, да се почну успаљивати?“ и испод ока погледа на Лазара.</p> <p>Но Л 
 Ви нити се лицкате нити играте нити се успаљујете, па шта тражите у друштву, које је друкчије  
 Сиона“.{S} Па зар да се такви после не успаљују?{S} Како ће гледати на красоту душе, ако им је 
 треба доводити верне у искушење, да се успаљују.</p> <p>Сазваше дакле договор својих поузданих 
ашикују по рогљевима с момцима, нити се успаљују.{S} Наше девојке поју у цркви, ките срце своје 
 украшавам тело своје, хоћу да се момци успаљују за мном.{S} Може бити и ја верујем, да ти не м 
 Обоје су се помамили, те се дан на дан успаљују.{S} Чим мисле, да их нико не види, одмах се тр 
а се суди“</hi>, казивао би им обично и успевао би.</p> <p>Говорио би им језиком својим, прости 
о и око чега се највише напрезала, није успела.{S} Кукољ на њиви могла је које сама, које туђом 
сти до жена.</p> <p>Марта је доста лако успела у својој намери.{S} Како и не би, кад су и Нада  
ана и старији чланови друштва толико су успели, да су и Мишу привели у друштво, те им онда по п 
ао све могуће, да то заустави, али није успео.{S} Сад је готово у грозници.{S} Треба да иде у ц 
ад је време да децу своју спасемо.{S} И успео је.{S} Неко је уписао новаца, неко жита, <pb n="2 
силно зарадова.</p> <p>„Но, само кад си успео,“ рече.</p> <p>„Е мој брајко, али није ни било ла 
ију са књиге.{S} Била је сигурна, да ће успети.{S} Кад је свршила, дисала је брзо и тако тешко, 
речасни господине, доиста држите, да је успех постигнут?“</p> <p>Прота га је зачуђено гледао.</ 
 у прво време није ни најмање веровао у успех, него је још изобличавао Светозара.</p> <p>Светоз 
, који чекају најпре утрвен пут, чекају успех, па тек онда да се придруже каквој ствари.{S} А с 
ери и наздрављали су до по ноћи сретном успеху.</p> <p>После четрнаест дана држао је предавање  
“ продера се Срдан на њу. „Шта си узела успијати, као да је још и сад оно време, кад си ме ноћу 
ка.{S} Ја сам био омирисао крв, био сам успламтео од борбе, па пробуразим и свог друга, који је 
нама?{S} Знате ли ви, снахо, кад у вами успламти крв од раздражења, да то откуцне и у крви оног 
 /> кад је устао, ни како се обукао.{S} Успомене из његова детињства и она свечана песма вукла  
њу, њему падаше на ум друга, коју с њом успоређиваше, али та је друга већ у гробу...</p> <p>Но  
то, што нико не очекиваше.{S} Милева се усправи и проговори нежним гласом, чисто улагујући се:  
а оца обори за часак очи, али се за тим усправи и рече тихим, али одлучним гласом: „Био сам...{ 
ут.{S} Била је збуњена и кад се доцније успузала на таван, да скине нешто рува, очи јој беху јо 
ш сад, кад је дознао, да ће скоро да га усрећи — дететом.{S} И док се парница код суда једва кр 
 у младим женскињама, па је тамо лако — усрећити се.{S} Рахила би била дакле у неку руку оно ис 
вао, да чује из анђеоских <pb n="73" /> уста реч, која га не осуђује одвише, али је изостала та 
о хоће да удави у пиву, али не може.{S} Уста, да игра коло, ситно, из колена, оно исто, које је 
 тебе гњечи; може ти изгњечити ропац на уста, па си онда свршила.{S} Није сотона у теби, него ј 
да су назаренским старешинама затворена уста.</p> <p>Највише кажу ово: „Кад се учврстиш у вери, 
ки.{S} Кад се Гавран добро најео, брише уста и говори: „Овако слатка печења нисам још никад јео 
о, „али му је ковач Шандор отео речи из уста.{S} И он држи, да су жене свему и свачему криве, п 
ој соби, гледао његову муку и слушао из уста његових тешку клетву противу ње.</p> <p>--- Још ма 
вештеник.{S} Можда ће пасти која реч из уста мојих, коју ја као свештеник не бих требао да каже 
а: „<hi>О, да ме хоће пољубити пољупцем уста својих</hi>. <pb n="218" /><hi>Јер је твоја љубав  
p> <p>А кад би после четрнаест дана, он уста да чита еванђеље.{S} Многи су мислили у први мах,  
е његов пријатељ.{S} И кад би подне, он уста, да се опрости.{S} Госпођа Меланија је киптила од  
нули ногом о стабло, а плод нам падао у уста, но што данас лажемо, варамо и сатиремо један друг 
о му џепове новцима, метнуо му цигару у уста и послао га у крчму.{S} Та да!{S} Толико су му Наз 
т, да чује еванђелске изреке из женских уста. „После толико мојих грехова“, каже, „много је то  
е, док је могао, па онда му прекипи.{S} Устаде и пође.{S} То је било баш у онај мах, кад је гос 
> <p>Светозар застаде за часак, па онда устаде са столице и топло загрли жену. „Разумем те“, ка 
>Светозар пође, погледа у Јованку и она устаде да иде за њим...</p> <p>„Забрављена је комора“,  
рече: „Устани и хајде кући!“</p> <p>Она устаде, али се не помиче напред.</p> <p>„Кући матери, к 
е пут.</p> <p>И опет други дан по подне устаде са столице, одахну и рече: „Господе, у твоје рук 
 ручку како о томе мисли.</p> <p>И први устаде професор Здравковић.{S} Каже, ма да одавна живи  
ан ли сам човек био — ух“!</p> <p>Мирко устаде, захвали у кратко Богу, што је одбор свршио поса 
узбуђен, да не мога остати на месту, но устаде и оде до прозора.{S} Милева га погледа испод ока 
апе, не умеде одмах да одговори.</p> <p>Устаде Боривоје. „Свети апостол Павле“, каже он, „који  
вај...{S} Милице синко, устани!“</p> <p>Устаде са клупе млада, лепа девојка од својих 18 година 
е ми дванаест година робије....“</p> <p>Устаде и трећи.{S} Каже: „Ја сам служио у Босни и видео 
и, где су вам жене?{S} Из једне постеље устадосте, из једне куће изиђосте, па једни ће на молит 
 у њему?</p> <p>Кад се свршила молитва, устадоше неки да га теше.{S} Варвара је тумачила, да је 
дно на друго блатом; а неки су отворено устајали које за Тому, које опет за Боривоја.{S} Мирко  
S} Седи, ослушкује и кад ми чује корак, устаје и излази преда ме.{S} О, Боривоје, пријатељу! (и 
јер му је милије тако.{S} У који мах он устаје са столице, уђе мало девојче у кућу.{S} Питало ј 
, међу другим госпођама, али час по час устаје, нуди свом мужу воде или му пружа мирисаву марам 
е и то свршило, почеше женске лагано да устају са својих места.{S} Тек кад оне изиђу, кренуће с 
<p>Рахила је видела, да је изгубила.{S} Устала је са столице и прешла к прозору.{S} Отклонила ј 
е, јер су и оне из људи</hi>.{S} Ви сте устали да тражите дела, да поправљате и то је лепо; али 
 овешталом оделу познаје да је сиромах, устане. „Нисам исплатио све“, каже.</p> <p>„О, о, прија 
ирко је поболевао — није било никога да устане и да начини реда.{S} Сваки се осећао слаб за то. 
, да је опасно.{S} Јутрос није могла да устане с постеље, а око подне — умрла.{S} Кад ћеш ићи,  
 загрљаја.{S} Испрва није имао снаге да устане, али кад је устао — побеже.{S} На пољу још једна 
“.</p> <p>Он или не чује или не може да устане.{S} Тада закукурекне петао и у Боривоју се обрну 
имирила грозница, опет за то не може да устане, уштапиле му се ноге.{S} Донеше му неке каде за  
њему ускипи и већ је два-триред хтео да устане и оде.{S} Но уздржавао се, док је могао, па онда 
же Боривоје. „Код нас ма који од верних устане у скупштини, чита молитву, еванђеље и тумачи све 
нешто рећи.{S} Овај...{S} Милице синко, устани!“</p> <p>Устаде са клупе млада, лепа девојка од  
 извор затворен, студенац запечаћен.{S} Устани севере и ходи јуже, и дуни по врту мом, да капљу 
те својој кћери, стаде пред њу и рече: „Устани и хајде кући!“</p> <p>Она устаде, али се не поми 
Лазар пољуљан, а глас му дрхће.</p> <p>„Устани!“ И у радосној слутњи подметну бедна мајка сину  
еник не сме да подрива цркве и црквених установа.{S} Ја чујем, да ви у неком вашем друштву умер 
 да се што ближе упознам са Назаренима, установама и обичајима њиховим.</p> <p>Истина, било је  
за школе, у којима смо се учили; ви сте установљавали метод; ви сте нас васпитали; ви сте нам п 
е могао сетити, ни <pb n="40" /> кад је устао, ни како се обукао.{S} Успомене из његова детињст 
 је јако, врло јако малаксао.{S} Кад је устао, усне му се смешиле, али му у души беше немир и н 
а није имао снаге да устане, али кад је устао — побеже.{S} На пољу још једнако веје снег.{S} Он 
лена, паде и целива га...</p> <p>Кад је устао, стојао је Светозар пред њим раширеним рукама.{S} 
и нису са свим погодиле.{S} Боривоје је устао да врати тасту жао за срамоту, али не отворено, н 
ије клети <hi>Милеву</hi>.{S} Више није устао.{S} Подигоше га и однеше у болницу, где је те ноћ 
оликује испоснику.</p> <p>Око пола ноћи устао је Боривоје, и ма колико да му беху очи закрвавље 
е није се саветовао, тек је на свршетку устао и са неколико топлих речи захвалио им је, што су  
.{S} Но хоће ли после овога тврдога сна устати или ће се окренути на другу страну, да даље спав 
„Молим те, иди!“</p> <p>Он као да хтеде устати, али не мога.{S} Лежао јој и даље код ногу, непо 
рене врло непријатна тишина.{S} Тада ће устати Лазар.{S} Каже: „У Матејеву еванђељу стоје запис 
 број нарасте у милијуне и међу вами ће устати многи и многи да цепају и поцепаће вас и биће пр 
којника.{S} Отац је мртав, он неће више устати, да се покаже, па ко ће данас да пресуди, ко има 
ја: „Ови људи приближују се к мени само устима својима, а срце њихово далеко је од мене.“ Лазар 
е мачем ни огњем, но испуњен љубављу, у устима му блага реч и он осваја.{S} Свет гомилама кличе 
очајавајте.{S} Зауставите погрдну реч у устима, јер иде време, кад ћемо се љубити с њима.{S} За 
ма их много, али се надају, да ће их он устостручити, јер пред њим иде глас велики — као пред М 
Срдан већ није знао шта ће.{S} Ако тако устраје, мораће цела кућа у просјаке.</p> <p>Он дакле з 
 Каже: „3наш, брат-Томо, не треба да се устручавамо једно од другог, али ја мислим, да би баш т 
 Кад виде, како се госпођа Здравковићка устумарала по школи тамо амо и не уме и неће да седи ми 
таначено у школи.{S} Њихови главни људи устумарали су се, те су шушкали и договарали се<pb n="1 
умом, па хоћеш и овде да будеш прва.{S} Уступај, док нисам направио русваја.“ На послетку се не 
кле ценио ту икону, али би је без сумње уступио сестри, само да ју је искала лепшим начином.{S} 
 годину дана води Боривојеву бригу. „Па уступићу јој ту бригу“, промрмља у себи.{S} Има доста с 
о јој је говорио, а она га је радосно и усхићено слушала.{S} Када заврши, она му паде око врата 
и дан, после првог састанка добрих људи усхићено рекао: „Хвала Богу, добро је!{S} Оно најтеже ј 
т га је стегла с вечера, па онако слаба утаманила до зоре.</p> <p>Прочула се по Лазаревцу и та  
у се међу њих вест о ономе, што је јуче утаначено у школи.{S} Њихови главни људи устумарали су  
 су добили од продате хране 240 фор.{S} Утаначили су, да ове године сеју 8 ланаца, јер су се на 
е и браће, но и у суседа.{S} А Назарени утаначише у својој скупштини, да је доста трпила и да ј 
пред и прва га ословити, па на послетку утаначише.{S} Напред ће ићи Јованка, јер га она већ поз 
помаже.{S} И онда се ђаво поново скупи, утањи, омања и почне из нова молити; каже му и по десет 
тако важно веће, да га поуче и још боље утврде на путу господњем...</p> <p>После тога се диже д 
да то учини у нашем селу?{S} Христос је утврдио своју цркву, сад треба да братски живимо, није  
ку скупштину; можда ће се тамо још боље утврдити, па како Бог да.{S} У његову селу има два-три  
ора — не зна се.</p> <p>Једини је петао утекао из оног покоља, јер беше на највишем врху дуда.{ 
у место да стане, пожури; али ко је још утекао од ђавола?</p> <p>Сустиже га. „Шта бежиш од мене 
/p> <p>Једном му је мати зановедила, да утера свињче у авлију, које је дошло из поља.{S} Бориво 
ен дебелим снегом.{S} Боривоје таман да утера кола у село, а коњи му застадоше као укопани.{S}  
 једног ђавола истерујеш из ње, али два утерујеш у њу.{S} Но шта могу.{S} Они веле:{S} Свак сво 
аже, „где иде по селу егзекуција.{S} Не утерују државно, ни општинско, но — половину.{S} Да се  
атворен, а овај није ни то.{S} Могао би утећи сваки дан, а неће.</p> <p>У Јованке биле две друг 
.“</p> <p>Врло лепа реч, али врло слаба утеха.{S} Па бар да је ма ко други изрече, али баш Тома 
<p>„Друже“, рече му лекар, „најбољу ћеш утеху <pb n="215" /> наћи у раду своме.{S} Кад и не би  
сто Боривоја.{S} Но он се бранио од тог утецаја. „То је сотона, који сад младој девојци заврће  
идобију, те је свака његова реч била од утецаја.</p> <p>Што Боривоје није био цео дан у соби са 
и не примећаваше, колико су његове речи утецале на њу.</p> <p>„Боловала је“, рече он, „неколико 
 јој не достаје.{S} Боривоје није много утецао на њу.{S} Он ју је само такнуо.{S} Пробудио је у 
тајте те пророке валове, да ни један не утече“, а има их 450. И похваташе их и Илија их одведе  
то се такну Боривоја и дође му воља, да утеши ону покајницу, јер га беше ње толико жао.</p> <p> 
и, „велики те удар задесио, Бог нека те утеши“.</p> <p>Она лагано крену главом.</p> <p>„Боли те 
се као и свака лакомислена женска, брзо утеши.{S} И она запева:</p> <quote> <l>„Зелен орах, деб 
вртила главом. „Пријатељ-Мирко,“ каже, „утешите ме...{S} За што га не жените?“</p> <p>У Мирка с 
тоје с овима у свези, начиниле су голем утисак на душу Боривојеву.{S} Он се испрва занесе, па о 
, и он је врло вешто знао да утре немио утисак те речи.</p> <p>А није му било Бог зна како тешк 
 ујак метнуо у колевку, није остала без утиска.</p> <p>Кад је Боривоју било осам година, јеруса 
а на ове еванђелске речи и он их је под утиском љубави изговорио таким жаром и ватром, да је за 
 Он се испрва занесе, па онда клону под утиском тих речи...{S} Кад се доцније прибра, ухвати се 
тина, он се трудио да изгледа миран, да утиша ту ватру, али је она кад кад букнула.</p> <p>Лаза 
рена, плачна, ружна, хоће кад год да се утиша.{S} У први мах је изгледало, е ће се и Боривоје с 
у и рече нешто.{S} За мало, па се лелек утиша.</p> <p>Међутим се окренуо Боривоје ономе, који м 
му се оте сув кашаљ, па кад му се кашаљ утиша, он проговори: „Ја сам примио пушку и служио цара 
о Бога, не ударај ме!“</p> <p>Кад се он утиша, онда се она умиљава као грлица, али јој не помаж 
домаћица, обилази око њега на прстима и утишава сваки метеж.{S} Но Лазар није спавао, само се б 
и заједно.</p> <pb n="130" /> <p>Кад се утишао смеј, који је подуже трајао, онда још говорише н 
е.{S} Од кад дође поп Светозар, мало се утишао свет против њих, не нападају их више на улици, а 
или донде.{S} Напије се.{S} То јој мало утоли ону грдну ватруштину и осети, да јој је лакше.</p 
p>Кад су се коњи већ заплели у хамове и утонули, скочи Боривоје и четврти пут из воде.{S} Окрен 
 који у све сумњају, који чекају најпре утрвен пут, чекају успех, па тек онда да се придруже ка 
Чисто је окречена и стаза је пред њом и утрвена и поливена.{S} Ако је истина, да си српску школ 
у воде или му пружа мирисаву мараму, да утре зној с чела или му дошапне, Бог да је знаде шта, а 
еч „Бугери“, и он је врло вешто знао да утре немио утисак те речи.</p> <p>А није му било Бог зн 
матер, па се горко заплака.{S} Мајка му утре сузе, пољуби га и даде му неки мали посао.{S} Скор 
 водом прали су је и рибали, са чега се утрла боја још већма.{S} За тим се икона и опет гарила, 
ма очи и извели их на прави пут, ви сте утрли оно, што је било.{S} А шта сам ја учинила, да ми  
Ђоку.{S} Каже му: „Мени је син, син, од утробе је моје, па ма се крстио руком, ногом или се не  
.{S} Подајте мира ономе који је у вашој утроби, а мира ћете му дати онда, кад се и сами смирите 
о откуцне и у крви онога, кога носите у утроби?{S} Зар хоћете да донесете дете на свет са успаљ 
{S} Да се васпитање детета почиње још у утроби мајчиној и наставља се док је још у пеленама, а  
се болестан, жут, без Рахиле.{S} Она је утукла његове новце, па је онда отишла неком бегу у хар 
е тешко за мене.{S} Пре би у моју главу утурио читава расточена кола сена, но и једно од ових м 
ли се с њим.</p> <p>Боривоје је био као утучен.{S} Ово он није замишљао, овоме се није надао.{S 
р у затвору много трпео и много патио?“ ући ће Рахила у реч...</p> <p>Варвара је увек и увек го 
 капија учитељ.{S} Нико и ништа не може ући у село, док те капије не прође.{S} У које се село у 
проћи кроз иглино уво, но што ће богати ући у царство небесно.{S} И шта пише у еванђељу Матејев 
д сто куме, под сто попо, под сто!“ Ух, ух, да грешан ли сам човек био — ух“!</p> <p>Мирко уста 
е и људи запушавају уши и мумлају: „Ух, ух, ала је силан (сотона) у ње“.{S} А неко рече: „Право 
ги се од слушалаца чисто накостреши.{S} Ух, како може тако!)</p> <p>„У којој цркви придикује св 
!“ Ух, ух, да грешан ли сам човек био — ух“!</p> <p>Мирко устаде, захвали у кратко Богу, што је 
г као да ти говори: „Хајд, хајд, хајд!“ Ух, да ти знаш, како је лопову, кад чује ту песму.{S} С 
 „Под сто куме, под сто попо, под сто!“ Ух, ух, да грешан ли сам човек био — ух“!</p> <p>Мирко  
утити ни св. патријар, а не ја.“</p> <p>Ух, па бар да је млађи син чича-Срданов, Светозар, довр 
су главом.{S} Свака је у себи мислила: „Ух, да незгодна и насртљива Фарисеја“, али изустити ниј 
>Жене и људи запушавају уши и мумлају: „Ух, ух, ала је силан (сотона) у ње“.{S} А неко рече: „П 
ако пропасти на путу.{S} Богу тим нећеш ухаснити.{S} Имаш жену и ситну децу, па није ни то бого 
рло лако ухвате клицу болести, а кад је ухвате, онда немају довољно отпорне снаге, но подлегну. 
и кињења толико су ровити, да врло лако ухвате клицу болести, а кад је ухвате, онда немају дово 
м тих речи...{S} Кад се доцније прибра, ухвати се за прса и рече као у себи: „Мало ми је лакше“ 
где га један од његових другова, Лазар, ухвати за руку и својски је притиште:</p> <p>„Умири се, 
друкче да се освети човеку, до ли да га ухвати за прса.</p> <p>Код Милеве се опет искупиле жене 
.{S} Чија је она друга крв?{S} Гроза га ухвати, кад помисли на децу...</p> <p>Кад дође кључар,  
н.{S} И поче: „Браћо моја!“ Но прота га ухвати за рукав и дошапне му: „Нису готови.{S} Не треба 
о дебљи снег по крововима, да пламен не ухвати суседе, а ја бих данас упалио бадњак, каква још  
е њему чини тако.</p> <p>Већ хоће да се ухвати мрак, кад је сагледао торањ свога села.{S} Путни 
главу, те шапућу.</p> <p>Већ хоће да се ухвати мрак, већ дође и стражар, да води Боривоја у зат 
косила је као мушко, па је онда о жетви ухвати сунце, испече јој теме, шта ли, те полуди...{S}  
ао и у Боривоју се обрнуше мисли.{S} Он ухвати сам себе на кривом путу, дође сам себи као оно П 
еде већ да се дигне, али га беше страх; ухватила га нека немоћ.{S} Једва се једном подигла неср 
ао кући, не једе, не пије, на оној муци ухватила га грозница, а кад би недеља, оде у назаренску 
вршени богослови, али још не запопљени, ухватили певнице, те поју као анђели:{S} Прота са ђакон 
 једе; препуно срце мало говори.</p> <p>Ухватило се и вече, те је било време, кад Назарени иду  
собе, те га храбри.</p> <p>„Добро си је ухватио“, каже, „сад је само води кући из овог пакленог 
ирнуо си данас својом речју и ја сам је ухватио...{S} Одустала је од накита и — тај предлог сад 
е нагло очи и види млада човека, где се ухватио с Јованком за руку и иде у сеницу.{S} Да каже,  
њиви и неким кукурузима.</p> <p>Тако се ухватио већ и мрак.{S} Боривоје се мало <pb n="171" />  
и, премили друг мој...“</p> <p>Мирко се ухватио за главу, а неко рече: „Ово се мора предати суд 
Но све бадава, поп-Јаша се баш мало час ухватио у коштац с Јовом Тиминим, који је био пре слуга 
у Варвару у Дунаву с вечера, кад се већ ухватио мрак.{S} Она је у кошуљи загазила у воду од при 
 ребра као код мене.{S} Кад хоћеш да је ухватиш, њу мораш заплести у вигове као препелицу, инач 
ју онога, који проповедаше мир и кад га ухватише: <pb n="118" /> хтедоше апостоли у један мах с 
еду.{S} Рекоше му:{S} Учитељу, ова жена ухваћена је сад у прељуби.{S} А Мојсије нам у закону за 
евници и Фарисеји доведоше к њему жену, ухваћену у прељуби и поставише је на среду.{S} Рекоше м 
/p> <p>„Како ком.{S} Кад момак дорасте, учврсти се у вери, кад је здрав и кад се види, да може  
 Чича Срдан је чинио све, да се друштво учврсти.{S} Он је још једнако поболевао, осећао је, да  
а намера...{S} Како је поникла, како се учврстила, не питајте.{S} Од варнице до пламена често н 
 уста.</p> <p>Највише кажу ово: „Кад се учврстиш у вери, <pb n="231" /> пречистиш се и дође ти  
 да се удају.{S} А к томе и беспослене, уче се скитати по кућама, не само беспослене, него и је 
огну човека.{S} Шта ће мене Назарени да уче, шта је моба, кад је тога у нас било, само се на жа 
оста ревносни члан њихов.</p> <p>Био је учен и даровит мимо све њих, појао је као анђео, а гово 
иш и сам, да не иде.{S} Не треба да сам учен, могу и без тог држаља и песка прорачунати, да је  
главом. „Опростите ми“, каже, „ја нисам учен, да вам могу на све одговорити, али сам био у Срем 
о врло болесни и треба нам лека.{S} Ви, учени људи измислите тај лек; ми смо прости за то.{S} З 
 ако му тог лека не могнете пружити ви, учени доктори, он ће тражити спаса код назаренских баба 
p> <p>„Променуло се време, намножише се учени људи у народу, створише књижевност, започеше науч 
ем тога, Лазаре, не морамо баш сви бити учени.“</p> <p>Лазар га је корео, што није истрајан.</p 
ве... <pb n="229" /> Онда рече један од ученика Христових, Јуда Искаријотски, који га после изд 
 је дакле благајник Христов и Христових ученика, а овамо лупеж и вараше с благајницом“, рече Бо 
{S} А село велико, има доста трезвених, учених људи.{S} Ту свештеник, учитељи, лекар, неколико  
ут води у Јерусалим?“ Но опет за то има учених људи у селу, који му тумаче сва краљевства, пуст 
р, неколико трговаца, а има и на страни учених синова из Лазаревца.{S} Један је професор, други 
нашње, а морално поучна предавања наших учених људи и књиге, које они писаше, прогласише као је 
ишту.{S} Зар Христа не сахранише његови ученици лепо?{S} Зар му не метнуше камену плочу над гро 
</p> <p>Неко је само казао: „Врло ми је учено то, што сад говори господин учитељ.{S} Ја знам, д 
и.“</p> <p>Ни једна црква не таји свога учења и обреда.{S} Па за што то чине Назарени, кад је р 
е радило...{S} Али ако бар неки део тих учењака и госпођа пођу напред, а мора доћи то време, на 
ворио, говорио је за прост народ, не за учењаке.{S} Он је удешавао свој говор онако, да га може 
ико више не пије.{S} Или ћете почети ви учењаци, који сте били онда код Малића на вечери?{S} Ва 
н.{S} Они неће да знају за оно Христово учење: „И седам пута на дан да ти згреши брат твој и по 
{S} Но ако осуђеник стане уз назаренско учење, те се баци каменом на своју стару веру, осуди ту 
иш, ни да се растужиш“, вели назаренско учење.</p> <p>Но таман Боривоје остао сам, а већ му јав 
} Светозар је скроз познавао назаренско учење.{S} Од детињства гледа он, где у њиховој кући тек 
пријатељи не преваре.{S} Јер назаренско учење гласи:{S} Кад ко проучи св. писмо, покаје се и оч 
ркву и веру веома жестоко.{S} По њихову учењу:{S} Човек мора грешити, мора губити душу и мора о 
о много гостију, да им честитају и буду учесници у њихову весељу.{S} Црква је била пуна света,  
у цркву и сав народ иђаше к њему, да га учи.{S} А књижевници и Фарисеји доведоше к њему жену, у 
покорношћу. <hi>Али жени не допуштам да учи</hi> нити да влада мужем, него да буде мирна.{S} Је 
: „Нек је по твојој, синко; како те Бог учи... само ми кажи још ово:{S} Пристаје ли и Нада на т 
>И њихов трећи друг, Пера, покуша да се учи књизи, али се већ првог дана окане.{S} Каже: „Да се 
ају у побожности.{S} Жена на миру да се учи сваком покорношћу. <hi>Али жени не допуштам да учи< 
оривоје жалио у себи млада човека, који учи да постане „фирисеј“, „ђавоља труба“, како то веле  
а њих баве се књигом или пером.{S} Неко учи писати, неко рачуна, преписује песме или пише кући  
а свим?“</p> <p>„Неће.{S} Апостол Петар учи нас у првој посланици, трећој глави, стих двадесетп 
ели“, каже Јованка. „У Бечу, где сам ја учила школу, има икона, како је Христос на крсту.{S} Љу 
S} Ви сте ту поп, снам, али и ја штогод учила.“</p> <p>Кад чу Сеплова Лиза, како се њен Сепл ос 
да те пусте кући; али су господа у суду учила на школама те ствари, па их не можеш преварити.“< 
и?{S} Каква им је вера?{S} У школи нису училе о томе; само се Јованка сећа, да је њен отац једн 
 године.{S} За те три године увек су ме учили, како ћу да убијем; увек ја да убијем другог, а н 
наставни план за школе, у којима смо се учили; ви сте установљавали метод; ви сте нас васпитали 
тваралица, сви кажу да сте паметан, а и учили сте више од осталих, па шта ви тражите у оном дру 
ветозар није попустио.{S} Каже: „Ми смо учили школе, ми се вадимо за мудре и паметне, па смо ми 
бојала.{S} Већ трећи дан га истерали из училишта, јер је читаву скамију својих другова изубадао 
 у помен родитељу своме, деце своје, да учине што, нека сад учине.{S} Сад је време да децу свој 
амењем на њих, којима хоће они добро да учине, повлаче се рањеним срцем натраг.{S} Баш они пост 
оме, деце своје, да учине што, нека сад учине.{S} Сад је време да децу своју спасемо.{S} И успе 
ила их, да не говоре на празно, но да и учине што мисле — одмах.{S} А баш и јесте тако, Назарен 
апће јој и умирује ју. „Учини ми мајко, учини молим те.“ И скоро да је изгура на поље.{S} Код в 
ма назаренским, онима који су у одбору, учини се, као да их тим речима моли Боривоје за опрошта 
 глади јој косу, „молим те иди кући.{S} Учини ми.{S} Оженићу се и ја, имам времена.“</p> <p>Ста 
} Отаљај беду с врата, ма како било.{S} Учини одмах сутра.{S} Можеш ли?“</p> <p>„Ове недеље не  
нусно наметање, а гле, исто је хтела да учини и она.{S} Али не:{S} Код ње је то био обичај.{S}  
аиска онда знацима оловку и хартију, па учини потез-два...{S} То што је написао личи по мало на 
веним приликама</hi>.{S} И као што киша учини, да клица у земљи набуја, тако и рђав свештеник у 
ецу.{S} Св. Сисоје се помоли Богу и Бог учини чудо:{S} св. Сисоје избљува на длану млеко матери 
че му, „видео си...{S} Још само једаред учини што не треба, и ја ћу умрети... мене ће изнети на 
илазе на прстима око њега и пазе, да не учини што од себе, јер му је мати с тешком муком истргл 
огло бити, а да се и Лазару и Милеви не учини, да је њихов брат нашао паметну, милу, па и скром 
чеве, али овако што ратарски син још не учини.{S} Па да се ствар бар мало могла улепшати или пр 
} Гомила га погази.{S} Ако ће што да се учини — може се само у друштву.{S} Данашње рђаво друштв 
о, али је на пољу месечина.{S} Њојзи се учини, као да месечеви зраци лагано, постепено, један п 
{S} Та је прилика лежала као укочена, и учини му се у први мах, да је женско.{S} Сиђе брзо с ко 
повима.{S} Боривоје се још већма наже и учини му се, да још има живота у путника.{S} Напрегне с 
као што у пијанци постаје човек жешћи и учини и оно, што иначе никад не би учинио, тако је и пр 
.“ И он оде...</p> <p>Дође према риту и учини му се у један мах, да чује урлање курјака.{S} За  
у, осетио је, да ће је изгубити, те јој учини последњу љубав.{S} Не изусти ником, чак ни матери 
а у земљи набуја, тако и рђав свештеник учини, да Назаренство набуја.{S} Не дао Бог, да ја бран 
порте довикнуо: „Хо, људи, ко ће да вам учини по вољи?!{S} Сад вам <pb n="105" /> је опет криво 
мање би га клели и ружили, но што овако учини.</p> <p>Из Срданове куће не сме нико живи на улиц 
, али ће Бог платити и Милеви, што тако учини са мном.{S} То ти отворено кажем, ма да ти је Мил 
 то да учиним, како смем тражити, да то учини онај, који је слабији од мене?{S} Без примера нем 
, зар има већ и деда Мирко право, да то учини у нашем селу?{S} Христос је утврдио своју цркву,  
тозаром на улици.“</p> <p>Јованци се то учини као пребацивање. „Немојте да се срдите“, каже, „а 
оње и да иде у рит по трску, али ако то учини, чича-Срдан ће га убити из пушке као врапца.{S} С 
 је горуће и крајње је време, да се што учини.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18966_ 
атраг и није јој пребацивао штету, коју учини њен брав, но ју је питао, где да га затвори.{S} Ц 
салетио матер, шапће јој и умирује ју. „Учини ми мајко, учини молим те.“ И скоро да је изгура н 
утрли оно, што је било.{S} А шта сам ја учинила, да ми се умали онај силни терет пред Богом и п 
— без завежљаја.{S} Оно, што је Варвара учинила, дође јој сад као гнусно наметање, а гле, исто  
 ваш грех, Милева, према ономе, који је учинила та жена“, рече на послетку, „па како вам се не  
тних грехова, (што целог свог века није учинила никоме каква добра, то није себи урачунала у зл 
учинио топ, није, а да кажем, да је ово учинила пушка, и то не може бити.“</p> <p>Кад је Бориво 
да живим с лудим човеком.{S} Да је тако учинила, евала јој, али овако не иде, брале.{S} Твоје и 
докторово предавање.{S} А богме и то су учиниле, јер се хорило шором:</p> <quote> <l>„Тврда кућ 
.{S} Да су га и жандари везивали, не би учинили горе.“</p> <p>Жена је хукала: „Еј, Боже мој, Бо 
оља, немаштина.</p> <p>Светозар и лекар учинили су у оне дане све, што су могли.{S} Лекар је у  
 пут, који води к спасењу.{S} Шта више, учинило му се, да већ ходи тим путем.{S} Довели су му д 
ко већ траје та молитва!{S} Боривоју се учинило, да нема краја; бедна жена се не мицаше; а доцн 
не без икаквих потреса.{S} Само се Нади учинило, да су у последње време све чешћи и чешћи они о 
о то јој се на послетку ваљда само тако учинило.</p> <p>Тада се догоди нешто, што ће да обрне ц 
енуо се.{S} Тако се бар онима на бајиру учинило, али је било од више мрачно и од више далеко, а 
лишно и штетно.{S} Ако не могу ја то да учиним, како смем тражити, да то учини онај, који је сл 
кле плаћа?{S} Да проповедајући еванђеље учиним без плаће еванђеље Христово!“ Апостол Павле не р 
мо саже главу.</p> <p>„Треба што пре да учинимо нешто“, вели Тома, што пре, док није доцне.{S}  
и, а не дамо му одмах, или му ма што не учинимо по вољи, поцрвени, за тим помодри, жиле му <pb  
ио пророк Илија?...{S} Све што је хтео, учинио је, ничег и никог се не убоја до Бога.{S} А кад  
S} Мија Албунов, пре но што је поверио, учинио је свако могуће зло, само није никад наговарао к 
а Лазар.</p> <p>„Кад би ме томе научио, учинио би са мном оно исто, што је Христос Спаситељ учи 
ан, озидан Назаренац, који је већ доста учинио за ствар назаренску и од кога Назарени још више  
, али Мирко не прими понуде.{S} Тома је учинио друкчије.{S} Каже: „И ја сам као мало уморен, ал 
ега.{S} Господи у суду је рекао, шта је учинио, сад не може да му пређе та реч преко усана.{S}  
жену и накинђурену жену.{S} Светозар је учинио, како му рече његов пријатељ.{S} И кад би подне, 
ку без околишења и завијања, те је тиме учинио од зла горе.{S} Марту је та порука погодила као  
ојао да отвори очи.{S} Оно, што је јуче учинио, урадио је у неком тренутном осећају, урадио је  
ћи и учини и оно, што иначе никад не би учинио, тако је и при парничењу.{S} Кад су Марта и њен  
„најбоље ће бити да се убијем“.{S} И би учинио што је наумио, да брижно мајчино око не спази, ш 
Соломона. „Мојсије пророк је три ствари учинио преко божје воље, а Бог му је доцније све те три 
наче је та ствар застарила; баш и да си учинио, одавна је било, па те не могу казнити.{S} Ако д 
јати тога.{S} Да те они људи, којима си учинио зло, баш и задржавају од суда, ти се сам од свој 
 мном оно исто, што је Христос Спаситељ учинио с многим болесницима.{S} Дао би ми вид и ја бих  
hi>белењу</hi>, навео је, шта је једном учинио покојни жабаљски прота Папић.{S} Баш на један од 
ене, он само рече: „Да кажем, да је ово учинио топ, није, а да кажем, да је ово учинила пушка,  
 на ону страну, тај је често врло много учинио.</p> <p>Све оно, што је до сад слушала и читала, 
оже бити.“</p> <p>Кад је Боривоје онако учинио с Надом, уђе и опет у кошару, те закла коње и кр 
„Болесници, што год вам каже да чините, учините, јер је то добро, а што год видите да он ради,  
доцнијих дана, будућност наша.{S} Треба учинити све, да се помогне.{S} И друштво добрих људи да 
: „Овако се више не може; нешто се мора учинити.{S} Народ тражи лека, па ако му тог лека не мог 
на се заплака.</p> <p>„Не може се ништа учинити с бојем“, каже лекар. „Нарочито код мала детета 
е женидбе.{S} Ја мислим, да јој се може учинити, време је, момак се пречистио.{S} И ако сад баб 
 и да нема Назарена, нешто би се морало учинити.{S} Овако се не може.{S} Ми смо врло болесни и  
јту, Рахилу.{S} Јова, који је требао то учинити, попустио је и умуче.</p> <p>Но проводаџилук пр 
е скромност у оделу и умереност у свему учинити, да нико ни у цркви неће грамзити за нечим особ 
ти у ред“, и одбор њихов, старији људи, учиниће шта треба.</p> <p>Брат Мирко, човек сед, одмере 
гроба Христова.{S} Али кад већ хоћеш да учиниш што преко обичаја, онда ти саветујем, да се поди 
 и ја тебе; молим те као старији, да ми учиниш“, вели му чича Срдан. „Хајде синко!“</p> <p>„Зар 
ари крв у лице и наже даље.{S} Гле, шта учинише његова браћа! „Њихова љубав није мртво слово“,  
ка је просто и оним нељудма, који онако учинише са мном.{S} Њих ваљда царевина плаћа за то, да  
оја, да нас не срамоти, кад је већ тако учињено и она се предала.{S} Само је казала: „Кад је ве 
је био необично даровит а друго, што је учио с највећом вољом и одушевљењем.{S} Рачунати није х 
злу, које је међу нама.{S} Право нас је учио апостол Павле: „Жену не примајте млађу од шездесет 
ла бих те у кућу матере своје, ти би ме учио, а ја бих те појила вином мирисавим, соком од шипа 
нске доцније изишле и људи остали сами, учитељ се сам понудио, да помогне Светозару у скупљању  
оспође из школе и друштво пође кући.{S} Учитељ Миливоје ишао је са Светозаром. „Тврд је орах та 
од Назарена.{S} Мени је учитељ Јовић (а учитељ Јовић је био коловођа пушача) показао оно место  
Једна је капија свештеник, друга капија учитељ.{S} Нико и ништа не може ући у село, док те капи 
рена.{S} И ја питам:{S} Је ли тамо крив учитељ и свештеник?{S} Јесу ли и тамо учитељ и свештени 
о сте баш узели од Назарена.{S} Мени је учитељ Јовић (а учитељ Јовић је био коловођа пушача) по 
арод сам на тим предавањима.{S} И поп и учитељ и трговац и доктор и гости из вароши треба да бу 
да професори осетили, да је овај сеоски учитељ мало дубље захватио у ствар, па се сад смирише.< 
обије боље, он би их имао.{S} Ни поп ни учитељ не падоше из неба оваки, какви су.{S} Ви сте, го 
ми је учено то, што сад говори господин учитељ.{S} Ја знам, да се Назаренство шири само тамо, г 
в учитељ и свештеник?{S} Јесу ли и тамо учитељ и свештеник једине капије, кроз које свако зло м 
ића, јер му је он најпоузданији.</p> <p>Учитељ Миливоје живео је и до сад управо тако, као да с 
о ту можете бранити свештеника?“</p> <p>Учитељ Миливој примети: „Ја сам казао само толико, да р 
> <p>Светозар је придобио још два друга учитеља, два три трговца, два три занатлије, а од ратар 
жем, да сваки народ има и онаког попа и учитеља, каквог заслужује.{S} Да за бољима тежи и да се 
и ће он, кад се ослободи Лазар?{S} Губи учитеља, а губи уједно и извор назаренске науке, губи с 
 болестан“, каже, „да не можеш отићи до учитеља Јовића.“ „А шта ћу тамо?“ питам ја. „Не бој се  
 Светозар на посао.{S} Прво је потражио учитеља, Миливоја Машића, јер му је он најпоузданији.</ 
 и по десет пута.</p> <p>Између сеоских учитеља одвоји се сад најстарији:{S} Миливој.{S} На лиц 
вића у село, позва свештенике, доктора, учитеље и трговце, тужи им се и иште од њих потписе про 
.{S} Немојмо да се вадимо за апостоле и учитеље народне, но рецимо:{S} Хоћу да живим и радим по 
а у очи, као да је није ни било.</p> <p>Учитељева породица примила је свештеников предлог радос 
резвених, учених људи.{S} Ту свештеник, учитељи, лекар, неколико трговаца, а има и на страни уч 
ици у цркви, тако и господа професори и учитељи недељом по подне у школи обавештавају народ, а  
ко свештеника из места и околине, ту су учитељи, ту трговци, ту ковач Шандор, а има и неколико  
нције каква је данас, скините капу пред учитељством. (Немир у збору.{S} Неки одобравају, а неки 
поставише је на среду.{S} Рекоше му:{S} Учитељу, ова жена ухваћена је сад у прељуби.{S} А Мојси 
и послушала, него ме је она сама шиљала учитељу Јовићу, да не износи предлога о накиту.“</p> <p 
ањује руком и вели: „Та мани, господине учитељу, мани!“) За што да манем?{S} Кад су ти оно с пр 
равила, а да ћу још пред ручак изјавити учитељу Јовићу, да Меланија и њене друге одустају од св 
озар до књиге и науке, не марим, ако ће учити и за проту“.</p> <p>Домаћица Срданова, Јелена, др 
екле решена.{S} Ако му у упаљеној земљи учмане клица, ако му онде црв подгризао жилице, бадава  
ад би владика бануо међу нас из ненада, ушао у цркву и поучио нас; сео у порту, да му може свак 
трепила, да дочека мужа.{S} Кад је Пера ушао у собу, била је више мртва но жива од страха.{S} Н 
ладала у кући чича-Срдана.{S} Као да је ушао у средину њихову мир, те разгонио ону црну слутњу, 
.</p> <p>Лазар је отишао кући и прво је ушао у собу, да види Милеву.{S} Она је лежала на банку  
це.</p> <p>Кад је Лазар отворио врата и ушао с Боривојем у двориште, чуло се женско запомагање  
> <p>Дође и тај час.{S} Кад је Светозар ушао у собу, старац је седео на постељи, за леђа му под 
 како то веле Назарени, дотле је младић ушао с девојком у сеницу и Боривоје им и преко воље чуо 
шао и Христа, те је сталан.{S} Запушава уши, одмањује руком и вели: „Иди сотоно!“</p> <pb n="23 
омити, но њега“.</p> <p>„Шта запушавате уши, расколници и Фарисеји, бајаги грех вам је слушати  
но одлази сотоно, а Боже мој, запуши ми уши.“</p> <p>Не може се рећи, да Боривоје није ни мало  
их грдњи.</p> <p>Жене и људи запушавају уши и мумлају: „Ух, ух, ала је силан (сотона) у ње“.{S} 
е ноћи се два-триред будио Лазар.{S} До ушију му долазаше неки шум, као кад оно ветар зајауче п 
у своју собу; за тим му и опет допре до ушију шум, као кад оно ветар зајауче; и опет уздахну, а 
ви мах укипила, не може чисто да верује ушима, па онда полети Срдану. „Јао друже, Бог те је уму 
 девета брига.{S} Ја сам својим рођеним ушима чуо, где је један калуђер администратор рекао у ц 
намислио, него га пусти право коњима по ушима, а уздице затеже још јаче на десно.{S} Коњи јурну 
е сотона измешао великом варјачом.{S} У ушима му лупа, не чује, управо звук неки допире до њега 
е чича Станко.{S} Као сад да му звоне у ушима речи, које изговори тај човек на збору: „Овако се 
јој се показује и друга слика, па јој у ушима још и сад онај ужасни лом, када се крјаху клупе.. 
шта паметно.“</p> <p>Али као што рекох, ушла је већ у вигов.{S} Јер кад је почела да тражи изго 
штеници такви.“</p> <p>Госпођа Меланија ушла је дакле у вигов, али кад би по подне, те Светозар 
 <p>Био је у велико дан, кад је Јованка ушла у собу, да угаси преко његове главе лампу.{S} Он ј 
зишла из Дунава онаква иста, каква је и ушла.</p> <p>Тома је био већ разговорнији.</p> <p>Он је 
.“</p> <p>Милева је ево већ четврти пут ушла у собу, а Тома још једнако хвали своју Варвару.{S} 
ђу одмах.“</p> <p>Кад су Лазар и Милева ушли у собу и пришли оцу, он се заплакао. „Децо“, каже, 
 доста времена, свињче разрило ограду и ушло у Лазарево двориште, онда је Лазар први пут говори 
грозница, опет за то не може да устане, уштапиле му се ноге.{S} Донеше му неке каде за купање,  
шли оцу, он се заплакао. „Децо“, каже, „уштапио сам се, нисам могао да вам дођем, а иначе бих д 
вачареву ће дати из опште благајнице 40 ф. у зајам, да богме, без икаква интереса и да врати ка 
ања.</p> <p>Тако је и било.{S} Уз помоћ Ф*-ских Назарена крстили су Варвару у Дунаву с вечера,  
а је Дунав доста далеко, ићи ће дакле у Ф. као у госте и тамо ће крстити Варвару.{S} Ићи ће Том 
ло и само говори: „Ништа ми сад више не фали... ти си ми фалила, мајко.{S} Овако ћу долазити, д 
 „Ништа ми сад више не фали... ти си ми фалила, мајко.{S} Овако ћу долазити, да се исплачем сва 
ио са свим чист.{S} Сад знам, шта ми је фалило.{S} Показао сам истражном судцу, да нису вуци ра 
l>Три анђела жалило,</l> <l>То нам само фалило,</l> <pb n="200" /> <l>Поп-Светозар народ зове,< 
е, да не може већма бити.{S} А Назарени фанатични; трпе и — отимају маха.</p> <p>Овде, онде опк 
е говорио доста лепо, прегледно и неком фанатичном ватром, која је заносила.{S} Истина, он се т 
упчиш прса своја пред олтаром, као онај Фарисеј кога је осудио Христос...“</p> <p>За тим је пре 
и мислила: „Ух, да незгодна и насртљива Фарисеја“, али изустити није смела ни једна...</p> <p>К 
ече, „на — неокречен гроб, гори је и од Фарисеја, који су бар — окречени гробови.“</p> <p>Па и  
 на адвоката, орјатина једног, па и вас Фарисеје и лицемере, који цео свет грдите Фарисејима, а 
ше к њему, да га учи.{S} А књижевници и Фарисеји доведоше к њему жену, ухваћену у прељуби и пос 
p> <p>„Шта запушавате уши, расколници и Фарисеји, бајаги грех вам је слушати ме, а није грех уб 
рисеје и лицемере, који цео свет грдите Фарисејима, а допуштате, да ме овако бије“.</p> <p>„Жен 
мо, у нами је свима по мало хвалисања и фарисејства.{S} Шта ћемо, ако од свију нас можда ни јед 
 иначе најпоштенији.{S} То је више него фарисејство, то је највећи грех.“</p> <p>„Ви сте против 
у ништавост човечју и дође му као гадно фарисејство оно досадашње назаренско уздање, да је преч 
S} Она није потпуно схватила онај важни физиолошки процес, о ком јој је лекар говорио, али је о 
себи млада човека, који учи да постане „фирисеј“, „ђавоља труба“, како то веле Назарени, дотле  
 ишао си и ти и г. испитник и г. велики фишкал читав дан по трсци и шевару, прекопали сте рит,  
 и велики фишкал.{S} Кажу, да је велики фишкал казао у ходнику Боривојеву браниоцу: „Хо, хо, др 
лира његов бранилац, а апелира и велики фишкал.{S} Кажу, да је велики фишкал казао у ходнику Бо 
и сте рит, па ништа.{S} Господин велики фишкал је у оним баруштинама назебао и нашао је грозниц 
ко му шиљеш поруке и девере, даће те на фишкала.“</p> <p>Марта је била још једнако раздражена,  
два доцније, зову Боривоја пред великог фишкала, (државног тужиоца).{S} Тамо му је и бранилац,  
тране браве чуо је гласан кикот великог фишкала.</p> <p>Дође дан суђења и Боривојев бранилац до 
на, шта да мисли.{S} Окренуо се великом фишкалу, а онај сео на канабе, опружио ноге, те угушује 
а форинти можемо рачунати.{S} Пиши 5000 фор.{S} Даље:{S} 16 глава волова одвели футошком спахиј 
ом спахији.{S} Вреди во, брат брату 200 фор.{S} Пронађите, колико је...</p> <p>И тако је то ишл 
10 сати у вече и дао је у благајницу 20 фор.{S} А и иначе је било ситнијих прилога.{S} Но и ван 
нио врло скромно, а дао у благајницу 30 фор.{S} Веља Пекаров славио је о летњем св. Николи крсн 
.{S} Сад су добили од продате хране 240 фор.{S} Утаначили су, да ове године сеју 8 ланаца, јер  
 је 50 фор. на књижницу друштвену, а 50 фор. на општу благајницу, из које ће се помагати сироти 
с тим, што је бранилац био осуђен на 50 фор. глобе.</p> <p>Но није ни Обрен добро прошао.{S} Ма 
 да мало побрише прошлост.{S} Дао је 50 фор. на књижницу друштвену, а 50 фор. на општу благајни 
рдан је одредио друштву добрих људи 200 форината, тим је искупио сјај и изјавио у последњој сво 
огне.{S} И друштво добрих људи даде 300 форината из своје благајнице на ту цел, а Светозар је о 
ене и четворо деце изићи на крај са 600 форината?“ Па зар ту да не иде свет у Назарене?{S} Како 
на салаша, а ви доплатисте сто двадесет форината и изменусте је.{S} И ја сам био рђав човек, не 
олико је“, пита брат Мирко.</p> <p>„Два форинта.“</p> <p>„Толико се ваљда може и међу нама поку 
ана, чак и марва.{S} Пет до шест хиљада форинти можемо рачунати.{S} Пиши 5000 фор.{S} Даље:{S}  
речма, а на изборима издајемо га за пет форинти или за масно звање; ја мислим, да нам је боље б 
не праве свеће од <pb n="41" /> педесет форинти, а он би већ показао, какав је по њега овај дан 
 извади из шпага књижицу и из ње слику (фотографију). „Ево, на овој слици насликана је моја пок 
 Срема,</l> <l>Ситна, мала, носи се к’о фрајла:</l> <l>Беле сукње, шлинговане скуте,</l> <l>А к 
 здравијег закуска од шљиве.{S} Бадава, Француз је Француз, далеко је испред нас истрчао.{S} Та 
закуска од шљиве.{S} Бадава, Француз је Француз, далеко је испред нас истрчао.{S} Тамо нема руч 
не може ни једна жена, па ма била одмах Францускиња, а Францускиње су, кажу, баш веште у том по 
а жена, па ма била одмах Францускиња, а Францускиње су, кажу, баш веште у том послу.{S} Па опет 
но што нам данас на српском, немачком и француском језику звучно тепају, како не могу бити без  
 се зграни или да добије дечју болест — фрасове.</p> <p>„Шта да радим, кукавица?“ јадала се Мар 
у руке.{S} И Лутер и Калвин и Социјус и Фрелих и како се зову сви ти реформатори били су ваљани 
ош сам ја жив.{S} Ма отишло и два и три фртаља земље, ја ћу те исплатити.“</p> <p>Лазар само ма 
 нешто марве, семена, алата, три паора (фртаља) земље и даде Лазару. „Ако је и међу Назаренима“ 
фор.{S} Даље:{S} 16 глава волова одвели футошком спахији.{S} Вреди во, брат брату 200 фор.{S} П 
лицу „пудер“, а онај мирис „пачули“.{S} Хај, Бого, ада то мирише!{S} То није ружина вода, него  
S} Бруји рог на гајдама:{S} Хајд, хајд, хајд, а он иде, па ма се не вратио“.</p> <p>„Види Бог,  
ва“, рог као да ти говори: „Хајд, хајд, хајд!“ Ух, да ти знаш, како је лопову, кад чује ту песм 
њега.{S} Бруји рог на гајдама:{S} Хајд, хајд, хајд, а он иде, па ма се не вратио“.</p> <p>„Види 
ва, чува“, рог као да ти говори: „Хајд, хајд, хајд!“ Ух, да ти знаш, како је лопову, кад чује т 
као чичак... запијемо се негде, и онда: хајд...{S} Знаш ли ти Лазаре, шта је то „лоповски кетуш 
д колико могу, а оно друго доцније“.{S} Хајд, што ће неко од њих да ме млатне, нек му је Богом  
се бојим, да ће бити још и што горе.{S} Хајд, видећемо и то.“</p> <p>Прође неколико месеци, а Л 
е од радости — али Лазар није весео.{S} Хајд нека, сутра ће.{S} Но не може да се расположи ни с 
ову и њега.{S} Бруји рог на гајдама:{S} Хајд, хајд, хајд, а он иде, па ма се не вратио“.</p> <p 
покаже, купи се око њега друштво.{S} Па хајд, што га се лепе цуре и другови му, него се радо ра 
упус.{S} Кад би вече, сви узму књиге па хајд у скупштину, сам остаје Ђока с Јеленом. „Јелена ра 
 брат Станко — довикну му неко).{S} Сад хајд, нека је тако.{S} Али ја знам:{S} И карта и мода и 
ао од силног поста као сува грана.{S} И хајд, што пости строг пост, али има и других брига.{S}  
да богме повукле собом и остале.</p> <p>Хајд, да се почиње...{S} Прота ће напред, али како су с 
ва, чува, чува“, рог као да ти говори: „Хајд, хајд, хајд!“ Ух, да ти знаш, како је лопову, кад  
има, „али ћеш пропасти“. — „За што?“ — „Хајд на таван, па да ти покажем“.{S} И одведе грк Сима  
и, као и пре.{S} А на послетку: „Хајде, хајде Симе, видећемо.“</p> <p>Пости и Боривоје, па и он 
е га метнули?{S} Рекоше му:{S} Господе, хајде да видиш.</p> <p>„<hi>Ударише сузе Исусу</hi>.{S} 
м тренутку казао: „Жено, хајде са мном, хајде у пустињу, где нема Назарена, ни ове муке“, она б 
{S} Да је у оном тренутку казао: „Жено, хајде са мном, хајде у пустињу, где нема Назарена, ни о 
 Јулка скоро шапатом: „Знате ли шта?{S} Хајде, да га питамо“.</p> <pb n="71" /> <p>„Мислиш ли,  
ек треба да победи страсти“.</p> <p>„Па хајде нека“, вели Пера. „Кад овде могу без луле, јер не 
p>Лазар није одма одговорио.</p> <p>„Па хајде рецимо, да ће тим људма Бог платити, кад их ја не 
 кћери, стаде пред њу и рече: „Устани и хајде кући!“</p> <p>Она устаде, али се не помиче напред 
сног?“ — „Подај све што имаш сиротињи и хајде за мном“.{S} Стоји писано:{S} Да ће пре камила пр 
ји, да ми учиниш“, вели му чича Срдан. „Хајде синко!“</p> <p>„Зар да сви пиље у мене, шушкају и 
зару на њиву и још му с коња довикује: „Хајде, жури, умире чича Срдан.“</p> <p>Лазару није изне 
} Већина клима главом у повлад и вели: „Хајде, на послетку, како знаш.“ Други ћуте, а Тома нема 
век воли, као и пре.{S} А на послетку: „Хајде, хајде Симе, видећемо.“</p> <p>Пости и Боривоје,  
кажу само толико:{S} Види Бог“.</p> <p>„Хајде, да покушамо с Боривојем“, предлаже Јулка.</p> <p 
„Лазаре синко“, каже, а глас му дрхће, „хајдемо данас у цркву“.</p> <p>Лазар се одговара. „Оста 
дело, да иза села гори гомила ђубрета. „Хајдемо натраг“, дозивао <pb n="181" /> је Здравковић н 
вести у ред“, рече Лазар сувим гласом. „Хајдемо на молитву.{S} Довео сам собом нашег брата Бори 
коме умре каква мила нада и прошапута: „Хајдемо!..“</p> <p>Дођоше у цркву.{S} Читају се јектени 
поклоник или кавгаџија или пијаница или хајдук, с таквим и да не једете...“</p> <p>„Ми дакле“ в 
о и чекају, шта ће рећи овај назаренски халаман, који не да онаком момку, да се ожени, као што  
то мора бити.{S} Девојци мора бити нова хаљина, чим јој дође на памет, па ма се згранила; момак 
д језиком ти је мед и млеко, и мирис је хаљина твојих као мирис ливански.{S} Ти си врт затворен 
 плетеницама, ни златом или бисером или хаљинама скупоценим, него добрим делима, као што се при 
и, да је видео Обрена крвава, у његовим хаљинама, онаква, каквог га донеше жандари.{S} Но опет  
 тамјана, где се служи служба у златним хаљинама, где се клања крсту резаноме и иконама мртвим, 
по прашини или да се хватају мајкама за хаљине, те им тепају неразумљиве, али најслађе речи...{ 
 грбиш и радиш, кад жена све разнесе на хаљине, штифлетне и пантлике. (Смеју се).{S} Није то за 
истос на крсту.{S} Људи пију вина, деле хаљине <pb n="76" /> његове, а жене држе малу децу у на 
катнице с балконом и без четири свилене хаљине на годину; ја држим, да нам је боље било онда, к 
} На женскињама <pb n="135" /> загасите хаљине, никаква накита, чак ни белила. „Верни“ и „верне 
 баш све једнако на њој“, каже нека. „И хаљине и огртач и ципеле и шешир и кишобран, па јеси ди 
светлој хаљини, а дође сиромах у рђавој хаљини и погледате на оног у светлој хаљини и речете му 
ој хаљини и погледате на оног у светлој хаљини и речете му:{S} Ти седи овде лепо, а сиромаху ре 
у човек са златним прстеном и у светлој хаљини, а дође сиромах у рђавој хаљини и погледате на о 
мо за суморну, грешну душу као чичак за хаљину.</p> <p>Кад су се другарице састале после неколи 
обом и кошуљу твоју да узме, подај му и хаљину.</p> <p>„И ако те ко потера један сахат, иди с њ 
еви неће ни да чују о томе, да уз сваку хаљину иде и ципела исте боје.{S} Па онда упало је апот 
ав.</p> <p>Кад су се коњи већ заплели у хамове и утонули, скочи Боривоје и четврти пут из воде. 
е новце, па је онда отишла неком бегу у харем и како се чује, потурчила се.</p> <p>Жена и пород 
За тим се истражни судац дохвати пера и хартије, те поче редован испит.</p> <p>„Од кад ти знаш  
.{S} У затворима до душе не дају пера и хартије, али поред свега тога стотинама њих науче тамо  
азнионицама не закраћују никоме пера ни хартије.{S} Недељом, а и иначе сахат-два на дан стотина 
, не може, заиска онда знацима оловку и хартију, па учини потез-два...{S} То што је написао лич 
, мало ручно издање, а друга је „<title>Харфа Сиона</title>“, песмарица.</p> <p>Први је прогово 
носиће му и књига назаренских.{S} Има: „Харфа Сиона“ а има и више придика неког енглеског Назар 
је, као да се она 175. песма из „<title>Харфе Сионове</title>“ пева њима у почаст.</p> <p>У ист 
ко „браће“ и „сестара“ песме из „<title>Харфе Сиона</title>“.{S} За тим одоше у скупштину и при 
Мирко: „Љубазни!{S} Појаћемо из „<title>Харфе Сиона</title>“ 175. песму, 4. 6. и 7. стих.{S} И  
дали једно у друго, но у свето писмо и „Харфу Сиона“.{S} Па зар да се такви после не успаљују?{ 
исоко.{S} И пушење је дакле безбожност, хасне нема од тога дима ни за тело ни за душу, а човек  
 је пошао, испратило га је цело село до хатара, а кад се вратио, дочекали су га попови с литијо 
осник, хтео си у Јерусалим, па да те на хатару дочекује литија и да те свет назове:{S} Хаџи - Б 
дочекује литија и да те свет назове:{S} Хаџи - Боривоје.{S} Од оног силног пасуља и киселих кра 
ај запиткује, као да ће сутра не само у хаџије, него и у калуђере.</p> <p>Кад је отац Мелентије 
олитве.{S} Чак и онда, кад се спремао у хаџилук, није ни из близу сазнао језгро вере Христове.{ 
е слушао о вери, тицало се испосништва, хаџилука и сотонина кушања.</p> <p>Сад први пут чу нешт 
ко снуждена као пре.{S} Сима се одрекао хаџилука, поста, Јерусалима, па на послетку и вечна бла 
 спреме за то причешће, постиће највећи хаџиски пост, три године дана.</p> <p>Кад Нада чу ту ве 
 поље.{S} Мало после <pb n="162" /> их, хвала Богу, опет изнесе на зрак, да их доцније и опет с 
хватио, као да ће чути самртну вест.{S} Хвала Вогу није.{S} Али за то опет оно што је чуо, потр 
ад 50 ком.) да их раздаду по народу.{S} Хвала им!</p> <p>Ја сам се трудио, да у овом другом изд 
е.{S} Па шта хоћу ја, црвак ништави?{S} Хвала ти Јованка.“ И онда оде, да се мало прошета по вр 
ље. „Шта да ми зарадиш?{S} Ниси ти мене хвала Богу убио, имам ја и данас више но и један у селу 
} Та нити си крао нити варао.{S} А ниси хвала Богу ни пијанац ни картаџија.{S} Твој је покојни  
џију и обновити лек, али то не иде, јер хвала Богу нисмо Турци.</p> <p>Код Лазара је помогао на 
>„Е, то је друго што“, вели деда Јова. „Хвала, дете, што си ми казала.{S} Збогом.“ И он изиђе л 
рекао се рђава живота; оде у Назарене. „Хвала Богу“ рече Срдан, кад му допаде тај глас, „сад су 
у вина?“</p> <p>Боривоје махну главом. „Хвала.“</p> <p>Она га не понуди други пут, јер би то би 
да је достигао мету и ускликну у себи: „Хвала Богу, најтеже је прекужено.“</p> <p>Био је леп пр 
2" /> Тамо је и тетка његова.{S} Вели: „Хвала Богу, кад дође; ја једва остадох жива, стара сам, 
г састанка добрих људи усхићено рекао: „Хвала Богу, добро је!{S} Оно најтеже је прекужено!“</p> 
уткаше му у руке мали завежљај.</p> <p>„Хвала вами, који ме се сећате, али не могу примити,“ бр 
ут к спасенију“, вели му Лазар.</p> <p>„Хвала ти и ја ћу радо поћи тим путем.{S} Све што год им 
не запита: „Како ваши на дому“?</p> <p>„Хвала,“ каже он, „остали су здрави.“ (Назарен неће ника 
 сврши, што се започело, јер каже: „Сви хвале Лазареву главу и науку, а ко зна, хоће ли и Свето 
вели: „Ако проповедам еванђеље, нема ми хвале, јер ми је за невољу.{S} Каква ми је дакле плаћа? 
ковићу се овог пута није допало, што му хвале жену, он би волео, да су хвалиле њега.{S} Тога ве 
емери по зборницама и по улицама, да их хвале људи.</p> <pb n="46" /> <p>„А кад постите, не буд 
м и остали.{S} Сад је изговорио молитву хвалећи Творца и просећи од њега милости за све верне,  
а.</p> <p>„Ја сам све чула још јутрос“, хвали се трећа. „Мамика“, тако су звали у селу Чивуткињ 
песма.{S} То су сеоске новине.{S} Ту се хвали и куди, узноси и исмева.{S} И против тих сеоских  
рти пут ушла у собу, а Тома још једнако хвали своју Варвару.{S} Кад хтеде да пође, он је задржа 
о се могло како тако поднети и Марта је хвалила Бога, што се и тако свршило.{S} Управо она је м 
, што му хвале жену, он би волео, да су хвалиле њега.{S} Тога вечера били су сви гости код поп- 
.{S} После рече: „Гле, ви би баш да вас хвалим.{S} Назарен не сме бити сујетан.“</p> <p>Тако пр 
 кад то кажемо, у нами је свима по мало хвалисања и фарисејства.{S} Шта ћемо, ако од свију нас  
 велико, узвишено, али је у ствари и то хвалисање.{S} Јер говорити другоме непрестано: „Био сам 
ма твојим.“ Боривоје је скроман, одбија хвалу од себе, али је ипак исповедио Лазару, да је преч 
ја с мојим малим братом Иваном с орања, хвата се <pb n="61" /> већ сумрак, а опазим је, где сто 
каче као махнита и допушта момку, да је хвата преко среде.{S} Онда није чудо, ако отуда изиђе с 
ад се враћаше одунд, почео је већ да се хвата мрак.{S} Била је јака зима, а пут покривен дебели 
љубав“.{S} Кад су у зору неки почели да хватају коње и да иду кућама, Малић је стао са запетом  
алише да се играју по прашини или да се хватају мајкама за хаљине, те им тепају неразумљиве, ал 
а узе га умиривати.{S} За младости њене хватао се Срдан радо до ње у коло, ваљда ће је послушат 
 у себи.{S} Има доста сиротиње.“ Кад се хватао мрак, спази на улици просјака, дозва га и даде м 
шине, па га још пољуби и поутеши....{S} Хеј, шта ћемо, шта ћемо.{S} Види Бог.“</p> <p>Милева је 
 „он је светац и то је најстрашније.{S} Хеј, да могу да ишчупам из груди оно, што ме мучи, па д 
а уз Боривоја.{S} Она је чула говор.{S} Хеј, та шта све она не чује, и — умешала се.</p> <p>Каж 
е увек и увек разговара само о Богу.{S} Хеј, само да није Назаренка!{S} Онда би се могла мало и 
ду и назвати јој:{S} Лаку ноћ...</p> <p>Хеј Лазаре, Лазаре, шта ли би на то рекао апостол Павле 
, те се лепо разговара с њим.{S} Каже: „Хеј, мој Боривоје, куд си наумио?!{S} У Турској је сад  
ад поправим и не дирам у туђе“.</p> <p>„Хеј, мој брајко“, вели му Лазар, „с Богом се не може по 
ена.{S} И кад доведем у свезу оксиген и хидроген, направићу воду.{S} За што не би направио жену 
 води има два дела оксигена и један део хидрогена.{S} И кад доведем у свезу оксиген и хидроген, 
 до тамана, чак и марва.{S} Пет до шест хиљада форинти можемо рачунати.{S} Пиши 5000 фор.{S} Да 
 <l>Ју, како је само смео?!</l> <l>Шест хиљада пој’о грама,</l> <l>Па још с коштицама.</l> <l>П 
ућа, каква треба да је, но која се међу хиљадом осталих изгубила:{S} Није упадала у очи, као да 
гостију, а око 9 сати дођоше и неколико хинтова напуњених отменом господом и госпођама.{S} Све  
д се навикне.{S} Каже: „Славни професор Хиртл, који није олако и без темеља изрекао ни једне ре 
ни сви климају главом, само је Боривоје хладан, шта више намргодио се.</p> <p>Варвара је издржа 
а беше мало потресен, али оста привидно хладан.</p> <p>Далеко је превалила поноћ, кад је ствар  
азара.</p> <p>Но Лазара ни бриге, он не хлади, где га не пече, али се умеша Боривоје.</p> <p>„П 
ње, јелте?“ За тим побледи и поче да се хлади марамом.</p> <p>„Госпођи је позлило“, рече прота, 
с склина и одлази у комору...{S} Ноћ је хладна, а она у грозници и у кошуљи.{S} Иде лагано напр 
, да гледа Боривоју у очи, па да остане хладна и да јој не јурне крв у лице и не осети нож у ср 
 јој је лакше...{S} Како ли јој само те хладне цигље расхлађују босе ноге, које горе као да су  
тару снегом и да га најпре унесу у мало хладнију собу, но га метнуше право на банак, да се „што 
 у постељи; жена његова Стана обвија га хладним облозима.{S} Она их дочека запевајући: „Јао, ле 
оследњим недељама пред порођајем, време хладно, пут рђав и Влада је узалуд покушавао, да је одг 
зебеш!“ Леп је јесењи дан, није ни мало хладно, али ти се та реч и не односи на зиму.</p> <p>Же 
ија; у њему види божји благослов, а кад хлеба нема, онда му живота нема.{S} И да је Лазар, у за 
 Некако бесвесно пружи му доцније комад хлеба и мало смока, па тумараше по кући.{S} Боривоје ни 
 година, а њен Влада волео је као комад хлеба, и то — мекана.{S} Он је бар тако говорио, и није 
купштину и причестише Варвару комадићем хлеба и гутљајем вина, исто онако, као што је обичај ко 
, а опет је за то добијала више боја но хлеба.{S} Није била Бог зна како лепа, али се још мање  
амо и сатиремо један другог за ону кору хлеба или за оно — прасеће печење; ја држим, да нам је  
 је, као кад у кондир вина бациш мрвицу хлеба, — ускисне.{S} Сепл и жена му знају појати, али о 
олако на улицу, то је Павлу потребно на хлебац.{S} Што мени не шкоди, њега убија.{S} Нека се не 
небо.{S} Ратар од свега највише поштује хлебац.{S} Тешко га добија; у њему види божји благослов 
дође на памет мисао, да они, који један хлебац једу, не треба две вере да верују и она — повери 
 не можеш више, него што имаш“.</p> <p>„Хм, ако је тако, онда ће и од мене бити неки Назарен.“  
те коштица?“ вели му крчмарица.</p> <p>„Хм, та догоди се да баш и прогутам коју.{S} Трешања не  
у човеку више мисли за послом.“</p> <p>„Хм, а како ћу га довести?“</p> <p>„Ја мислим“, каже она 
зао у ходнику Боривојеву браниоцу: „Хо, хо, драги мој, не може то тако остати.{S} Јер ако може  
з бела света, ми их ногама газимо...{S} Хо мај, та казао сам, да ми не мерите на драмове, него  
н им је једном на сред порте довикнуо: „Хо, људи, ко ће да вам учини по вољи?!{S} Сад вам <pb n 
л казао у ходнику Боривојеву браниоцу: „Хо, хо, драги мој, не може то тако остати.{S} Јер ако м 
умешала се и госпођа Јелачићка.</p> <p>„Хо, децо, децо, што удешавате тако на дугачко; што почи 
побеже у пустињу, побеже четрдесет дана хода далеко, па и тамо није био сигуран, но се молио Бо 
е, а где стане ногом, ту не застаје, но хода, корача, напредује...</p> <p>Боривоје се распитује 
леко од Боривојевца; једва ако је сахат хода.{S} Боривоје се упутио пешке и уз пут је мислио о  
атвори св. писмо.{S} За тим поче лагано ходати по соби.</p> <p>Треба да вас упознам с тим човек 
на једном месту.{S} Он поче да чита. „И ходаше Исус у цркви по трему Соломонову...“ Па онда: „А 
 студенац запечаћен.{S} Устани севере и ходи јуже, и дуни по врту мом, да капљу мириси његови,  
ењу.{S} Шта више, учинило му се, да већ ходи тим путем.{S} Довели су му децу, те је и њих видео 
ри се у своју писарницу.</p> <p>Тамо је ходио дуго, дуго.{S} Његови убрзани кораци казивали су  
р.{S} Пусте их све редом у какав велики ходник, њих поставе уздуж на једну страну, њихове затво 
ура, завитла мећава и сви се склонише у ходник.{S} Тада он изиђе у ону мећаву, клече на сред ав 
м, јер није слободно, да звуци допру до ходника.</p> <p>Али шта то би с Боривојем!?{S} Он је те 
дуван, те су га испрва пуштали да чисти ходнике, носи судијама воде, послужује их, а доцније му 
quote> <p>У тај мах дошао је Тома.{S} У ходнику је застао на глас песме, чуо је речи и разумео  
позвани пред судију, добацили су онде у ходнику једно другом тако крупних, гадних речи, да у ма 
л.{S} Кажу, да је велики фишкал казао у ходнику Боривојеву браниоцу: „Хо, хо, драги мој, не мож 
, што њихови старији говоре и у вече се хори већ по рогљевима — песма.{S} То су сеоске новине.{ 
ако рећи прашта с душом.{S} А сутра дан хорила се селом песма:</p> <quote> <l>„Кинин, кинин, пр 
а место оне песме: „Три анђела жалило“, хориле су се по селу друге.{S} Да наведемо само ове:</p 
ање.{S} А богме и то су учиниле, јер се хорило шором:</p> <quote> <l>„Тврда кућа, трошан кров,< 
езин бранилац, да дође што пре до њега, хоће да се обавести о нечем, што је врло важно по парни 
и, браћо, помозите Богу, не дајте Бога, хоће да га надвладају“.</p> <p>Може се мислити, како је 
иде себе онако запурена, плачна, ружна, хоће кад год да се утиша.{S} У први мах је изгледало, е 
колско двориште је дупком пуно; ко зна, хоће ли бити и места за све.{S} Ту је прота, ту неколик 
хвале Лазареву главу и науку, а ко зна, хоће ли и Светозару ићи тако књига од руке“.</p> <p>Но  
рођи се; оне кад побесне против Христа, хоће да се удају.{S} А к томе и беспослене, уче се скит 
 којом се играо, али кад му узаври крв, хоће да их побије.</p> <p>Једном му је мати зановедила, 
и с Обреновом матером, шиље јој понуде, хоће да јој даде у договору с братом неку накнаду, али  
 тим се окреће жени и вели: „Пиле моје, хоће душицу да ти иструцка по овим џомбама.“</p> <p>Кад 
ли и њега.{S} И баш за то, што га боли, хоће да лечи.{S} А кад хоће да лечи потребно је да не к 
изгубљено је све.{S} Време ће показати, хоће ли ово наше „Друштво добрих људи“ живети само у пр 
зи опет — трговина; новац ће пресудити, хоће ли га огласити мало или велико звоно; хоће ли му с 
S} Каже: „Ако ја не окренем други крај, хоће ме Криста за месец-два дана вијати око куће.“</p>  
е срп, да покоси клас!{S} Ох, Боже мој, хоће ли бити на њему рода?!{S} Зајмодавац долази и траж 
“ „Али кад би ти хтела, ја не би питао, хоће ли он, но би те уграбио.“ „Е, гле сад“, каже она,  
 слути.{S} Срдан је у срцу већ поверио, хоће да постане Назарен.</p> <p>Као сломљен паде Светоз 
 земљу.{S} Зар је по то зрно све једно, хоће ли земљу сажећи сунце или ће је оросити блага киша 
е ли га огласити мало или велико звоно; хоће ли му се читати мало или велико опело.{S} Зар нисм 
поредио је имање и послао по Лазара.{S} Хоће да се опрости с њиме и то на само.{S} Кад Лазар уђ 
 неће, пријатељу?“</p> <p>„Шта неће?{S} Хоће, Бога ми хоће, и која жена неће тући мужа, само ак 
 ни налик више на ону од пре.{S} Бадава хоће Пера братски, неће она.{S} До сад се не чу ни жива 
е над гробом Христовим.{S} Но пре свега хоће достојно да се спреме за то причешће, постиће најв 
виђава.{S} Изгледа себи као човек, кога хоће да прободу, а он се не <pb n="159" /> миче.{S} Дај 
 очи су јој наводњене као небо, из кога хоће да пљусне киша, ади још не пада.{S} Осећа, да се т 
рих људи, опет су оба брата изрекла, да хоће да се покоре том суду.{S} И један и други изабраше 
али ми клекнеш на груди и гњечиш ме, да хоће душа да ми испадне.{S} Бајаги то није бој, то само 
и.{S} Сви су други Назарени мислили, да хоће да се договоре о нечем.{S} Али није било због тога 
ак и девојка изјаве пред скупштином, да хоће у љубави и у вери хришћанској да се друже, за тим  
не речи, управо њен уздрхтали шапат, да хоће да буде жена Гигина, он је погледа.{S} Била је бле 
 Сима изјављују свем селу на видику, да хоће да олакшају души својој; отићи ће у Јерусалим и пр 
ожените, па да неко удари вашу жену, да хоће да је убије.{S} Зар ви њу не би бранили?“</p> <pb  
 свето ти твоје!“ А коњи онда скачу, да хоће да ме избаце из шарага.{S} Па кад онда прођемо пор 
 <p>Сувачарка га гледа погледом, као да хоће да га сажали.</p> <p>„Не радиш добро“, каже му. „Т 
 Боривоје, и дође му тако тешко, као да хоће да свисне.{S} У неки мах хтеде већ да се дигне, ал 
, како се његове речи тумаче.{S} Као да хоће цркву да руши, а не да је подупире.</p> <p>У самом 
као да не мисли скоро престати и као да хоће да употреби до краја оно право, које му даје српск 
с њега.{S} Он не би бранио жену, баш да хоће и да је убију.{S} Такав човек у очима девојака ниј 
же мој, Боже“, молио се чича-Срдан, „да хоће подржати овако, па бих за три-четир године био опе 
 <p>Милева се исправила као мачка, која хоће да се брани.{S} Слутила је зар какав напад и рече  
остављаш, бежиш као пацов из куће, која хоће да се сруши, у место да будеш човек, па да подупир 
то твоје одело не приличи девојци, која хоће да украшава срце своје.{S} Истина, кад си ступила  
е баш они бацају камењем на њих, којима хоће они добро да учине, повлаче се рањеним срцем натра 
већ у таким приликама дешава; што већма хоће да се покрије, тим се већма показује.{S} Румен као 
лио је у себи, „тај<pb n="80" /> сотона хоће и мени да се улаже и да ми се увуче у душу, но одл 
је и бранилац, кога је поставио суд, па хоће да се разговара с њим.{S} Висок, крупан човек, а к 
ар, „плакао је за својим познаником, па хоће ли бити за тебе грехота, ако зажалиш и заплачеш се 
ке послове и оставио, да млађи раде шта хоће, јер му је изгледало, да Марту неће нико тако глед 
ега одмах три жене.{S} Нека каже ко шта хоће, али сам ја увек готов да положим заклетву, да су  
ближи и да је придобије за нас.{S} Овца хоће да припитоми змију, па ако само змија овцу не - уп 
ојали већином скрштених руку. „Како Бог хоће, онако ће бити“, говорили су испрва, а после кад д 
Каже: „Не може се твој Гига женити, кад хоће и како хоће, мора чекати, док му назаренске стареш 
оче на челу, као оно Јови Платином, кад хоће да се бије; дречи, а баш сам јуче приметила, да би 
то, што га боли, хоће да лечи.{S} А кад хоће да лечи потребно је да не крије и не улепшава боле 
 на суду, но највише криви себе.{S} Сад хоће да олакша души и тражи <pb n="83" /> спаса.{S} Лаз 
 јој тако прелеће нека враголија, а сад хоће ту враголију да истисне суморност.{S} Изгледа као  
ало после. „Почиње речма: „<hi>О, да ме хоће пољубити пољупцем уста својих</hi>. <pb n="218" /> 
 у разлазу чуло се где шапћу: „О, да се хоће и Светислав упутити стазом спасенија!“</p> <milest 
се доближим“, рече брат Мирко, „е да се хоће и Светислав упутити стазом — спасенија.{S} А сад — 
грдило; покупи своје сукње и кошуље, те хоће кући, матери.{S} Сима је одвраћа сваким начином.</ 
и, његова браћа Назарени удружише се те хоће да му помогну.{S} Овај му даде коња, онај краву, о 
ва у грозници.{S} Подиже се у постељи и хоће да иште воде, али сви спавају, а глас јој је слаб, 
го, али сам онда оћутао...{S} Видим сви хоће, а нарочито њих двоје.{S} Али сам се бојао, да нећ 
шћанској љубави; он је позвао оне, који хоће у част крсном имену, у помен родитељу своме, деце  
ме:{S} Колико треба да пости онај, који хоће да се причести на гробу Христову; којим се путем и 
 али тако тужно, ужасно, као онај, који хоће већ да издахне, он му приђе. „Обрене, брате, шта т 
 девојку“, каже она, „не пита је, да ли хоће, него види то и сам.{S} Леп си ми ти момак, кад не 
еколико ратара, који нису Назарени, али хоће да виде, како ће испасти оно, што је рекао јуче пр 
љу?“</p> <p>„Шта неће?{S} Хоће, Бога ми хоће, и која жена неће тући мужа, само ако може.{S} Жен 
 само за то није дошао у наше јато нити хоће да иде у друштво добрих људи, што има и овде и там 
ечарима, свадбама гаји умереност.{S} Ко хоће при свечари, погребу, свадби да бљешти, нека покло 
 образу, обрни му и други.</p> <p>„И ко хоће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме, подај м 
 му не попуштајте; проћи ће.“ Каже: „Ко хоће да добије масла, тај мора млеко да — бије.“ Али ко 
цареве војске, само кажи:{S} Хоћу.“ „Ко хоће да граби девојку“, каже она, „не пита је, да ли хо 
је везан за речи, може молити Бога како хоће и захвалити му како воли.{S} Остали само клекну и  
же се твој Гига женити, кад хоће и како хоће, мора чекати, док му назаренске старешине то не до 
павао, пренуо се мало, мигољи се.{S} Но хоће ли после овога тврдога сна устати или ће се окрену 
ар није весео.{S} Има нешто у њему, што хоће да удави у пиву, али не може.{S} Уста, да игра кол 
оним тешким дисањем Рахилиним сваки час хоће да се угаси.</p> <p>Рахила је видела, да је изгуби 
леп, само се њему чини тако.</p> <p>Већ хоће да се ухвати мрак, кад је сагледао торањ свога сел 
е главу на главу, те шапућу.</p> <p>Већ хоће да се ухвати мрак, већ дође и стражар, да води Бор 
Госпође га већ сажалише, те нека од њих хоће да му олакша. „Каква је она друга велика мана у На 
квој води?“</p> <p>„У текућој.“</p> <p>„Хоће ли теби текућа вода спрати грехе и очистити те са  
, најневинију песму, па и саму шалу.{S} Хоћете људе машине, живе кипове, а то је неприродно и н 
зишла вам је канда погодба за земљу?{S} Хоћете ли мени дати ваша два ланца у закуп.</p> <p>„Нећ 
а је зачуђено гледао.</p> <p>„А, да шта хоћете још?“ питао је. „Зар није Назаренство у вас очиг 
вала?“</p> <p>„Ви можете радити што год хоћете“ — каже он збуњено.</p> <p>„Знате, Боривоје, ја  
уде рђав крај.{S} Можете чинити што год хоћете, али то тек онда, кад не буде на вами тог часног 
ожја плакала за умрлим Христом.{S} И ви хоћете да сте побожнији и од мајке божје.{S} Ено гледам 
ише апостоли највећим сјајем?{S} Али ви хоћете да сте бољи Христијани и од апостола.{S} Крст и  
ит гласају уз опозицију.{S} По њима ако хоћете, не морате никад положити општинских рачуна.{S}  
рви онога, кога носите у утроби?{S} Зар хоћете да донесете дете на свет са успаљеном крвљу, раз 
сте човек!“ рече прота. „Сад, при крају хоћете да малакшете.{S} Само кад се једаред упутило, св 
н, па се и опет дао за мотиком.</p> <p>„Хоћете ли још дуго радити код нас?“ пита га Јованка по  
ар окрене чича-Срдану. „За што ти, оче, хоћеш да постанеш Назарен?{S} Јер си видео, да у многом 
</p> <p>Каже: „Видим овде је св. писмо, хоћеш да ти прочитам једну главу из њега.{S} И он читаш 
ебе ударам, па ће и он ударити мене?{S} Хоћеш Бог да ме убије, је ли?“</p> <p>Лазар је ћутао и  
 ли, да ти никад више не буде тешко?{S} Хоћеш ли, да умилостивиш Бога?“</p> <p>„За мене је све  
еп си ми ти момак, кад не знаш ни то, а хоћеш да ме уграбиш.“ Ту смо се растали и нисмо се дуго 
ањим улицама, а ти тераш све друмом, па хоћеш и овде да будеш прва.{S} Уступај, док нисам напра 
 ме истерали“.</p> <pb n="50" /> <p>„Па хоћеш ли, да те ја научим читати и писати?“ пита га Лаз 
p>„Не умем читати“, промуца.</p> <p>„Па хоћеш ли слушати? ја ћу ти читати“ - нуди га Лазар.</p> 
пропашћивати ближњега, можеш чинити шта хоћеш, ти си угледан, само ако однесеш у цркву жртву па 
 с неба па у ребра као код мене.{S} Кад хоћеш да је ухватиш, њу мораш заплести у вигове као пре 
у, Панту си развенчала са женом, па сад хоћеш да се светиш“.</p> <p>Назаренка само обори главу  
.{S} Ево ти кључева, па узми колико год хоћеш; ја ти дајем.{S} Лолај се колико ти се мили; млад 
ажем суду ствар.{S} А ти говори што год хоћеш против себе.{S} Што више, то боље.{S} Јер што год 
ца и кавгаџија, мораш га поштовати, ако хоћеш да си божји, јер Бог то заповеда.{S} Пронађосте у 
ћивати, што си се онда женио?!{S} И ако хоћеш да те у таквој пустини поједу курјаци, који су та 
Срдан.</p> <p>„Немам га и имам га, како хоћеш.{S} Ми треба да га оснујемо.{S} Оно се зове: <hi> 
 Можеш их тући, можеш чинити с њима што хоћеш, они кажу само толико:{S} Види Бог“.</p> <p>„Хајд 
на плочи гроба Христова.{S} Али кад већ хоћеш да учиниш што преко обичаја, онда ти саветујем, д 
в отац Исак није му казао:{S} Узми коју хоћеш, но му је прописао, из које ће куће узети жену“.< 
црном књигом.</p> <p>„Брате“, рече му, „хоћеш ли да прочиташ коју главу из светог писма?“</p> < 
о ми је лакше“.</p> <p>Лазар му приђе: „Хоћеш ли, да ти никад више не буде тешко?{S} Хоћеш ли,  
зала, да ти ниси кадар мене уграбити.“ „Хоћеш ли ти мене чекати овде само два минута?“ питам је 
Молим те, бабо, промисли мало.“</p> <p>„Хоћеш ли још да идеш у назаренску скупштину, питам те?“ 
а тророге виле.{S} Хоћу да идем на суд, хоћу да га дам на адвоката, орјатина једног, па и вас Ф 
тобом“. „Је л’ важно?“ каже. „Важно је, хоћу да те питам:{S} Шта је с оним, што смо говорили?“  
ја угађам сотони, украшавам тело своје, хоћу да се момци успаљују за мном.{S} Може бити и ја ве 
ји. „Хоћу да се оканем блуда и пијанке, хоћу да живим као што приличи Хришћану и човеку; хоћу д 
дим и зарадим оно, што сам ти распудио, хоћу...“</p> <p>Чича-Срдан не даде сину даље. „Шта да м 
Баш оно, што те је срамотило и убијало, хоћу сад да оставим.{S} Хоћу да радим и зарадим оно, шт 
 човеку; хоћу да будем вредан и умерен; хоћу, ако још може бити, да спасем душу и измолим опрош 
ивим као што приличи Хришћану и човеку; хоћу да будем вредан и умерен; хоћу, ако још може бити, 
ио Назаренима да се без суда погоде.{S} Хоћу да кажем:{S} Све што је данас лепо у Назарена, све 
е, али су вам у срцима тророге виле.{S} Хоћу да идем на суд, хоћу да га дам на адвоката, орјати 
е то цел?“ пита трећа. </p> <p>„Сме.{S} Хоћу путем науке да направим жену“, каже он.</p> <p>„Шт 
тило и убијало, хоћу сад да оставим.{S} Хоћу да радим и зарадим оно, што сам ти распудио, хоћу. 
 и прописује апостол Павле, а то је:{S} Хоћу да је љубим више од себе самога, као што је Христо 
да си сред цареве војске, само кажи:{S} Хоћу.“ „Ко хоће да граби девојку“, каже она, „не пита ј 
остоле и учитеље народне, но рецимо:{S} Хоћу да живим и радим по своме ћефу, а даље како било;  
, каже, „најближи друг у животу, с тога хоћу да се и споразумем најпре с тобом.“</p> <p>И дуго  
о лепо и је ли то хришћански?{S} Ако ја хоћу спомен од моје матере да имам уза се, ви ме већ ос 
га дизао камење, да га убије.{S} Па шта хоћу ја, црвак ништави?{S} Хвала ти Јованка.“ И онда од 
да прсне друштво, догрдило ми овако, те хоћу стари ред, старе теревенке, стару неумереност.{S}  
 „Хоћу да узмем Варвару за жену своју и хоћу да је љубим, као што нам заповеда Господ и пропису 
у у њој.{S} Она је мислила, да ја и сам хоћу, да прсне друштво, догрдило ми овако, те хоћу стар 
те видети, како је сад?{S} И ја господо хоћу да метнем руку на срце, па морам упрети очи у вас  
 и шали каже: „Нећу“, а то је девојачко хоћу.{S} Која девојка тако поступа, а тако је поступила 
ном судији и то одмах“, вели Боривоје. „Хоћу да му покажем врло важну ствар“.</p> <p>Одведоше г 
не куће. „Шта ћеш ти ту сад?“ пита ме. „Хоћу да се разговарам с тобом“. „Је л’ важно?“ каже. „В 
36" /> говори, глас му је све мирнији. „Хоћу да се оканем блуда и пијанке, хоћу да живим као шт 
ару за руку и изговорио јасним гласом: „Хоћу да узмем Варвару за жену своју и хоћу да је љубим, 
а до душе, да девојка не каже одлучно: „Хоћу, дођи, узми ме, метни ме на кола невенчану и однес 
ође кључар, он му приђе и каже:</p> <p>„Хоћу да видим децу.{S} Може ли то бити?“</p> <pb n="44" 
иле жене.{S} Жале је и теше, блаже је и храбре.{S} Но она као да не чује.{S} Пред очима јој је  
а опет стао батином на сред собе, те га храбри.</p> <p>„Добро си је ухватио“, каже, „сад је сам 
аше, да поп Светозар са амвона највећма храбри — себе самога.</p> <p>По литургији ето ти доктор 
 она трећа литра саветовала је старце и храбрила их, да не говоре на празно, но да и учине што  
ју његових дотадашњих придика.{S} Он је храбрио свет, челичио га је на истрајност, а нико осим  
овај слеп и глуп,</l> <l>Идолима сјајне храме и олтаре гради свуд;</l> <l>Да се томе не клањамо 
е обући.{S} Није ли живот претежнији од хране и тело од одела?{S} Погледајте на птице небеске,  
, који чине свету службу, од светиње се хране?{S} И који олтару служе, с олтаром деле.{S} Тако  
јали житом.{S} Сад су добили од продате хране 240 фор.{S} Утаначили су, да ове године сеју 8 ла 
 да би човеку на дан доста било онолико хране, колико има од прилике у 30—40 зрна сочива.</p> < 
зи новаца, те носи крадом Чивутину мало хране на продају.</p> <p>Тај „ветар отуд од Горњака“, н 
у ни сабирају у житнице, а отац небески храни их.{S} Нисте ли ви много претежнији од њих?{S} И  
.{S} Стрпао је оца Мелентија у постељу, хранио га што но реч: медом и шећером, а запиткивао га  
кувати боље и од попине куварице, те се хранио господски.{S} Мал’, мал’, те закољу ћурку, јагње 
обро, већином је на свежем зраку, а и с храном му је боље, јер је гђа Јелачићка добра душа.{S}  
а сваког исто тако сећање.{S} Сећање на Христа Спаситеља, на страдање његово.{S} Иконе исто так 
шаренилом, сети се Господа нашега Исуса Христа, кога је сотона извео на брдо и показао му оданд 
<p>Али сад се опет Маша позива на Исуса Христа.{S} Христос је казао: „Ко потеже оружје, од оруж 
ојсци осврћу на регламан, а не на Исуса Христа.{S} Кад већ неће Маша да узме пушке у руке, вежу 
ње добре савести Богу, васкрсењем Исуса Христа.“</p> <p>„Је ли ти улио Господ још какву жељу?“< 
довица прођи се; оне кад побесне против Христа, хоће да се удају.{S} А к томе и беспослене, уче 
људи познали скоро на 1500 година после Христа, па од куд ће нам се још пре Христа забрањивати  
но, што су писали Грци и Римљани од пре Христа против гиздања и раскоша, па дошао до данашњег д 
 ви бар знате, да су пророци живели пре Христа, онда нису ни у Европи ни у Азији ни у Африци зн 
рих људи био је код нас Словена још пре Христа, постоји још и данас гдегде, а постојао је увек  
сле Христа, па од куд ће нам се још пре Христа забрањивати пушење?{S} Пушење је невино уживање, 
 од оца Мелентија, како је ђаво кушао и Христа, те је сталан.{S} Запушава уши, одмањује руком и 
 сам себи као оно Петар, кад се одрекао Христа.</p> <p>Скочи као махнит и оде.{S} Оде онако, ка 
вате мртве као петла на буњишту.{S} Зар Христа не сахранише његови ученици лепо?{S} Зар му не м 
шници проклети, и ви се још издајете за Христијане.{S} У руци вам је свакоме еванђеље, али су в 
им сјајем?{S} Али ви хоћете да сте бољи Христијани и од апостола.{S} Крст и иконе вами су идоли 
стио.{S} На мах је заборавио Јерусалим, Христов гроб и сва уживања онога света.{S} Шчепао је Су 
 треба да је прави Хришћанин, последник Христов.{S} То беше згодно, да узвиси назаренску науку  
аше у њ</hi>... „Био је дакле благајник Христов и Христових ученика, а овамо лупеж и вараше с б 
едан другога и тако ћете испунити завет Христов“, рече девојка.</p> <p>Боривоје погледа је.{S}  
 палимо тамјан, као што је било за доба Христова, а ви не палите, зар ће због тог и <hi>само зб 
ку“, рече, „да одвраћам некога од гроба Христова.{S} Али те морам <pb n="26" /> ипак посаветова 
 молитву, која је нађена на плочи гроба Христова и која се зове: „Молитва Грешника”, а сваки пр 
аскршћу или у Јерусалиму на плочи гроба Христова.{S} Али кад већ хоћеш да учиниш што преко обич 
те права судити.{S} И ако је ваша црква Христова, онда не смете стати на врата Христове цркве и 
} Ја држим, да је наша вера права наука Христова и да ће она освојити...{S} Ја стрепим, само од 
дан си.{S} И доиста, било је пре рођења Христова времена у Грчкој и Риму, кад су људи обожавали 
 Христова, онда не смете стати на врата Христове цркве и рећи:{S} Ти си достојан да уђеш, а ти  
едате на дела, — само запамти, из цркве Христове не можеш ти никог истерати, не можеш онде нико 
„У Матејеву еванђељу стоје записане ове Христове речи: „Не мислите, да сам ја дошао да донесем  
ега могле применити с малом изменом оне Христове речи: „Болесници, што год вам каже да чините,  
о.{S} Апостол Лука је добро записао оне Христове речи: „Тешко вама законици, што узесте кључ од 
 пут чу нешто о језгру, о начелима вере Христове; чу на српском језику, у лепом Караџићеву прев 
ук, није ни из близу сазнао језгро вере Христове.{S} Он је Бога сматрао као строгог оца, који ћ 
, да и у томе послушамо једаред божје и Христове речи.“</p> <p>Раздрагао се чак и Шваба Сепл, п 
тола Павла?{S} И ја не тумачим оне речи Христове тако, да се сви ми бринемо само за данас, а св 
ар поново отвори св. писмо и прочита му Христове речи: „Ако ти сагреши брат твој, накарај га, п 
ели му Светозар. „3а што сад не тумачиш Христове речи онако, како пишу, но се заклањаш за апост 
е у еванђељу оно, што је противно речма Христовим и апостолским <hi>делима</hi>.{S} А може ли т 
 у Јерусалим и причестиће се над гробом Христовим.{S} Но пре свега хоће достојно да се спреме з 
b n="229" /> Онда рече један од ученика Христових, Јуда Искаријотски, који га после издаде: „За 
а нити икаква подобија. „Од проповедања Христових речи, вели, направише данас занат, чак ни бла 
i>... „Био је дакле благајник Христов и Христових ученика, а овамо лупеж и вараше с благајницом 
јући еванђеље учиним без плаће еванђеље Христово!“ Апостол Павле не разуме плаћу у банкама, он  
i> Назарен.{S} Они неће да знају за оно Христово учење: „И седам пута на дан да ти згреши брат  
ата нит познаје.{S} То је грехота.{S} У Христово време нису крстили децу, него само зреле људе. 
„Изгледа ми“, каже Здравковић, „да је у Христово време било тако, т. ј. онда, кад је он бичем и 
дним на чисто.{S} Сви ми, који идемо за Христовом науком, и Православни и Католици и Лутерани и 
 творимо.{S} Зар би апостоли умирали за Христову науку, да он сам није умро за њу?{S} Зар би на 
онај, који хоће да се причести на гробу Христову; којим се путем иде у Јерусалим? — и чега ту н 
иму и оним чудима, која бивају на гробу Христову.{S} Приповедао је, како небројени свет одлази  
 већ исповедити св. патријарху на гробу Христову“, вели му Боривоје.</p> <p>„Та но, но; не траж 
, кад у скупштини забруја песма у славу Христову, погледа Боривоје на Милеву и дође му на памет 
ату кућу очеву, оставили све и пошли за Христом.“</p> <p>„Шта је то“, вели она, „кад сам и овде 
стоји пред њим као она преступница пред Христом.{S} Но дође му у памет:{S} Ко је он, да јој мећ 
е, да је и мати божја плакала за умрлим Христом.{S} И ви хоћете да сте побожнији и од мајке бож 
а.{S} Него је Савета Ивина свему крива, Христос јој судио, вештици проклетој.“ Каже: „Шта би ти 
што ви најрадије спомињете из еванђеља, Христос Спаситељ је народу говорио у цркви.{S} Нећете д 
е ударили том мотиком?“</p> <p>„Не бих; Христос је заповедио:{S} Ко те удари по једном образу,  
ко му рече: „Бог заповеда: „Не уби“.{S} Христос је казао: „Ко нож трза, од њега ће и погинути“. 
итао еванђеље по Јовану, XII. глава.{S} Христос 6 дана пред смрт долази у Витанију, у дом Лазар 
се опет Маша позива на Исуса Христа.{S} Христос је казао: „Ко потеже оружје, од оружја ће и пог 
те да знате за празнике осим недеље.{S} Христос је светковао све празнике онога доба.{S} Ударат 
одар поверио новац, да тргују с њим.{S} Христос у тој причи изобличава оног слугу, који је свој 
рко право, да то учини у нашем селу?{S} Христос је утврдио своју цркву, сад треба да братски жи 
{S} Ви нећете да знате за свештенике, а Христос их познаје.{S} Апостол Павле пише, какав треба  
а свадбе, живите као муве и скакавци, а Христос Спаситељ је био на свадби н. пр. у Кани галилеј 
кву, већ градите овде неку скупштину, а Христос Спаситељ је врло вредно ишао у цркву.{S} И баш  
остиви сте и не примате га натраг.{S} А Христос је казао: „И седам пута на дан да згреши и седа 
о су и апостоли то исписали.{S} А да је Христос мислио, да његов говор могу разумети само књиже 
е и без потребе тако да буде?{S} Ако је Христос донео мач, зар има већ и деда Мирко право, да т 
 сам ја учила школу, има икона, како је Христос на крсту.{S} Људи пију вина, деле хаљине <pb n= 
и није надао.{S} Хтеде да каже, како је Христос рекао, да ко мач трза, од мача ће погинути, па  
 крштење као код вас, но онако, како је Христос оставио.{S} Ми се кршћавамо у реци.“</p> <p>Јул 
чио, учинио би са мном оно исто, што је Христос Спаситељ учинио с многим болесницима.{S} Дао би 
 га разумемо и без богослова.{S} Што је Христос говорио, говорио је за прост народ, не за учења 
е љубим више од себе самога, као што је Христос љубио цркву и себе предаде за њу...“</p> <p>Ста 
аги људи.{S} А нисте ли читали, да је и Христос Спаситељ говорио и разликовао:{S} Јудеје, Римља 
аше....“</p> <pb n="212" /> <p>„Дакле и Христос је жалио“, каже Светозар, „плакао је за својим  
: „Мужеви, љубите своје жене, као што и Христос љуби цркву и себе предаде за њу.{S} Сваки дакле 
е моћи?{S} Та ето у истом еванђељу вели Христос:{S} Није могуће, да не дођу саблазни, али тешко 
н мах силу силом да одбију, тада изусти Христос за све векове ову значајну реч: „Тури нож у нож 
светог писма?{S} Знате ли, шта је рекао Христос оном, који га питаше: „Шта да радим, да би се у 
ј, глава 26., 52. стих).{S} То је рекао Христос, и Светозар је применио те речи на данашње прил 
p> <p>„Онај свети лек, који је прописао Христос, прописао је баш за такве, као што си ти.{S} Св 
лтаром, као онај Фарисеј кога је осудио Христос...“</p> <p>За тим је представио Лазар веру наза 
ера не познаје поповска заната.{S} Исус Христос није никог запопио.“</p> <p>„Па то сте и ви кад 
ба над њом да пружи сам Господ наш Исус Христос, ако је заслужна венца.{S} Ми не дижемо ларме,  
арвара, „како се крстио Господ наш Исус Христос и како је забележено у светом писму, у трећој г 
ривоје се нађе у запари.{S} Каже: „Исус Христос није узимао за апостоле жене, него само људе.“< 
елима</hi>.{S} А може ли то бити, да су Христос и апостоли једно чинили, а друго наложили нами  
а одговор, већ наставља: <pb n="96" /> „Христос је дошао у цркву и сав народ иђаше к њему, да г 
вели он, „брате по родитељима, брате по Христу и брате по народу, имаш право.{S} Све то пише <p 
наравно, тако је било, док је било мало Хришћана.{S} Апостол Павле познавао је сваког по имену  
, „који је прописао, како треба да живе Хришћани онда и сада и увек, прописао је ово Коринћаним 
 оговори друга.{S} Но када се намножише Хришћани, није могао нико да их прегледа све.{S} У већо 
видом Хришћанства.{S} Они, који се зову Хришћани, у једној цркви се моле Богу, а онај сити не м 
о је о томе:{S} Какав треба да је прави Хришћанин, последник Христов.{S} То беше згодно, да узв 
зове: „Молитва Грешника”, а сваки прави хришћанин треба да чита ту молитву, он је претрнуо.{S}  
е ту ствар, кад слично не чини ни једна хришћанска вероисповест.{S} Примедба пишћева.</p> </not 
нску књигу.{S} Покажите му, да има вере хришћанске, назаренске, која му отвара не само врата цр 
тељима или својим синовима.{S} Је ли то хришћански, је ли то човечно, је ли то братски, је ли т 
лом човеку?{S} Је ли то лепо и је ли то хришћански?{S} Ако ја хоћу спомен од моје матере да има 
д скупштином, да хоће у љубави и у вери хришћанској да се друже, за тим се очита молитва и ства 
то толико.{S} Он је са амвона говорио о хришћанској љубави; он је позвао оне, који хоће у част  
умевао у оном „голубијем послу“, да по „хришћанској дужности“ води пијана човека кући, а да га  
иру се браћа рођена, и то све под видом Хришћанства.{S} Они, који се зову Хришћани, у једној цр 
 пијанке, хоћу да живим као што приличи Хришћану и човеку; хоћу да будем вредан и умерен; хоћу, 
па кад може прота, могу ваљда и они.{S} Хроми Паја подигао је највећу ларму, па не само ларму,  
ка се баба Стака. „Та, ето видим људи и хромих и слепих и кљакавих, неки чак без руке и ноге, п 
 ни допостити; већ си ослабио као добар хрт, а далеко су три године.“</p> <p>Но Боривоје је слу 
најбоље — никако.</p> <p>Чим уђе Лазар, хтеде да и изиђе. „Опростите“, каже, „ја тражим брат-То 
лаву.{S} Оваквој се беди није надао.{S} Хтеде да каже, како је Христос рекао, да ко мач трза, о 
ита она.</p> <p>Тома је погледа, као да хтеде рећи:{S} И ти то мене питаш? „Бог ће те умудрити“ 
чело. „Молим те, иди!“</p> <p>Он као да хтеде устати, али не мога.{S} Лежао јој и даље код ногу 
ке, велики котао воде.{S} И сваку, која хтеде да уђе набељена у цркву, заустави код врата и реч 
још једнако хвали своју Варвару.{S} Кад хтеде да пође, он је задржа.</p> <p>„Милева, пријатељиц 
 Она и тако воли децу“.</p> <p>Боривоје хтеде да рекне нешто, да захвали, није још достојан да  
ом, који смо од матере научили“, али не хтеде изустити речи:{S} Србин.{S} Кажем вам, набадао би 
о, што је до сад само назирала и што не хтеде признати у себи.{S} Познала је тек сад, каквом ди 
левао, осећао је, да неће више дуго, те хтеде бар на крају живота, да мало побрише прошлост.{S} 
а, Малић је стао са запетом двоцевком и хтеде да пуца у коње, ако се макну, те се весеље продуж 
ах, да чује урлање курјака.{S} За часак хтеде да скрене онамо. „Чак и ти тамо имају више срца,  
е на вами тог часног одела...“ Светозар хтеде да се брани, али га прота није слушао.{S} И то бе 
војке цикнуле у један мах.{S} Јулка већ хтеде да бега, али кад виде, да стоје њене другарице, о 
о, као да хоће да свисне.{S} У неки мах хтеде већ да се дигне, али га беше страх; ухватила га н 
аднеле старце.</p> <p>Лазар у један мах хтеде да скочи и да га загрли, али се уздржа.{S} Но ако 
ирне?{S} Ви господо, који својим новцем хтедосте и у цркви нешто особито.{S} Свештенство је кри 
 жена по човека казна божја.{S} Него ја хтедох друго што почети.{S} Је си ли ти брат-Лазаре гов 
е мир и кад га ухватише: <pb n="118" /> хтедоше апостоли у један мах силу силом да одбију, тада 
а и женскиња.{S} Жене господе професора хтедоше пошто по то да оду, па су да богме повукле собо 
е кључ од знања, сами не уђосте, а који хтедоше да уђу, забранисте им“.{S} Ви се не држасте св. 
У лицу је црвен као рак, а кад Назарени хтедоше да започну молитву, он се диже. „Браћо и пријат 
толико, да су Назарени поштени људи, но хтедоше и да их познају.{S} Почеше да одлазе у њихову с 
ле вам год не изиђе време.{S} Па, овај, хтела сам да вас питам:{S} Кад ћете кући?“</p> <p>„Имам 
> <p>Домаћица Јелена је још оног вечера хтела да пошље по Светозара и Јованку, но Срдан не даде 
и се кршћавамо у реци.“</p> <p>Јулка је хтела да запиткује даље о крштењу, али се умеша Славна: 
ва, Јелена, друкчије је мислила; она је хтела да се сврши, што се започело, јер каже: „Сви хвал 
.</p> <p>Но она га није манула, него је хтела да зна, за што он избегава жене.{S} И кад се није 
сад као гнусно наметање, а гле, исто је хтела да учини и она.{S} Али не:{S} Код ње је то био об 
вечера, а и Милева је говорила, да није хтела.{S} Суд је према томе осудио Обрена на 4 године т 
хнит и оде.{S} Оде онако, како она није хтела.{S} И без речи и без опроштаја, без пољупца и без 
а као црв.{S} Могла се и удати, но није хтела. „Не могу, каже, чинити дужност и матери и мужу;  
ке“.</p> <p>Но мушка је старија. „Ти би хтела, жено, да што пре имаш сина попу, па да те љубе у 
ам, да ми је потребно.“</p> <p>„Како би хтела да се крстиш?“ пита Мирко даље.</p> <p>„Онако“, к 
н ме не би дао за тебе.“ „Али кад би ти хтела, ја не би питао, хоће ли он, но би те уграбио.“ „ 
Срданова, те нема права да каже: „Нисам хтела.“ Девојка трезвена треба да зна, да има ствари, с 
дете, Српство ће вам подићи споменик“. (Хтела је да рекне, ми жене ћемо подићи споменик, али се 
ама опажало се, да се губи шаренило.{S} Хтеле су да уведу — егал.{S} Да богме, да га нису извел 
литика?{S} И ето сад су постигле што су хтеле.</p> <p>Па и свако друго зло је отуда.{S} Бадава  
дно, да је прочитате“.</p> <p>„Коју сте хтели да ми донесете?“ пита Јованка.</p> <p>„Знате ли ш 
е бадава.{S} На послетку га затворише и хтели да му суде.{S} Но он полудео, па га пустише.{S} С 
ви почео да истерује сотону, а они су и хтели да му то забране и нису хтели; и тражили су пута, 
, каже он. „А ви би, Рахила, ваљда тамо хтели да одете.{S} Мислим, да се не би кајали.“ То рече 
вели Мирко, јер их је још било, који су хтели дати. „Па немојте заборавити да разгласите и оста 
 они су и хтели да му то забране и нису хтели; и тражили су пута, па нису нашли. „Ох, да ће сам 
ше га и опростише му, али Назарени нису хтели да га приме, јер је он онда згрешио, кад је већ б 
„кад би и ти, као назаренски свештеник, хтео да будеш са мном овако искрен, као што ћу ја с тоб 
 у својој лудој глави начинио испосник, хтео си у Јерусалим, па да те на хатару дочекује литија 
, јецала је старица. „Оно, што је хтео, хтео је да ти рекне на само.“</p> <p>Лазар погледа у Св 
во у грозници.{S} Треба да иде у цркву, хтео би са амвона да проповеда слово божје, а није мога 
акав добар роман; ја сам вам донео тај; хтео сам да дознам ваш суд“.</p> <p>„Кушали сте ме?“ пи 
го да се бавим с питањем о Назаренству; хтео сам на домаку нашег народно-црквеног сабора да нап 
 <p>Боривоје није знао, шта да чини.{S} Хтео би да оде, а хтео би и да га причека; на послетку  
старо друштво, не могу се поправити.{S} Хтео сам ја и пре да се оканем рђава живота, али не иде 
...{S} Од оног дана сам изгубио мир.{S} Хтео сам да идем у Јерусалим, мислио сам:{S} Тамо ће ми 
знао, шта да чини.{S} Хтео би да оде, а хтео би и да га причека; на послетку пође. „Ја ћу доћи  
 месту, њему ускипи и већ је два-триред хтео да устане и оде.{S} Но уздржавао се, док је могао, 
о у пола јасно, где је био и шта је све хтео оне ноћи, па се од тог згрозио.</p> <p>„Ја сам се  
{S} А да је он био противан томе, да је хтео да ми не идемо, не би ни он одлазио ни тамо ни у ц 
<p>„Неће ни бегати, не бој се.{S} Да је хтео бегати, одавна би до сад побегао“.</p> <p>Јулка ни 
“, па од некуд и Шандор ковач.{S} Да је хтео, могао је и он доћи с осталима, али тамо су биле и 
нише и он их управи у даљину, као да је хтео да прозре у напред, али не мога, па уздахну.</p> < 
она питала. „Опрашташ ли ми?“ И онда је хтео да јој падне крај ногу, али опет не овако.{S} Сад  
о из собе очине и питаше матер: „Шта је хтео баба да ми каже?“</p> <p>„Не знам, сине“, јецала ј 
ту, како он то каже: редовно.{S} Кад је хтео да се ослободи затвора, она је већ купила своје су 
з рита трску, па се заглави, баш кад је хтео да изађе на друм.{S} Коњи запали до појаса, па ни  
бе, па пробуразим и свог друга, који је хтео да буде заслужнији од мене.{S} Затрпао сам га у ри 
{S} Био би и сам отишао до њега, али је хтео у оним данима да остане уз жену.</p> <p>Тих дана н 
еву.{S} Дође му тешко, претешко, али је хтео да се уздржи од сваке ружне речи.{S} Одступио је о 
зар му је онај старији син.{S} Срдан је хтео да даде Лазара на школе и да начини од њега свеште 
ла почивка од неколико минута.{S} Ко је хтео да се накашље, накашљавао се, а ко је хтео да убри 
о да се накашље, накашљавао се, а ко је хтео да убрише нос, слободно му је марамом или без мара 
да брани свој чин и своју веру, а то је хтео још мање.{S} Он је отишао тамо, да заблуделу браћу 
 сине“, јецала је старица. „Оно, што је хтео, хтео је да ти рекне на само.“</p> <p>Лазар поглед 
овек био пророк Илија?...{S} Све што је хтео, учинио је, ничег и никог се не убоја до Бога.{S}  
шао на одобравање.</p> <p>Здравковић је хтео да одговара, али га његови другови задржаше.{S} На 
Боривоје изговорио овоју исповест, није хтео или није смео да погледа у Милеву, која му је стој 
Влада је умиривао жену, али благо; није хтео да је дражи; та, она у последње време и онако беше 
и поштеног ратара.</p> <p>Лазар га није хтео бунити, али кад Обрен стаде јечати, истина тихо, а 
ћи, јер се Срдан предигао, али сад није хтео да даје дете од себе.</p> <p>„Нисам требао“ вели,  
> <p>Марта није могла ићи, њен муж није хтео, те је поручила брату, нек подели сам што има дели 
} До сад си га грдио, што је пио и није хтео да ради, сад га опет ружиш, што неће да пије а рад 
м вољом и одушевљењем.{S} Рачунати није хтео на писмено, бар у прво време не.{S} Он је код овац 
гровитије.{S} А ни стари свештеник није хтео да изостане.{S} Био се мало запустио с придикама;  
о, да он одговара на придику, а то није хтео, а после, да се осврнуо на Лазарев говор, морао би 
о увређена жена.{S} Каже му: „Ако си се хтео посвећивати, што си се онда женио?!{S} И ако хоћеш 
ти.{S} За то га се бојао, молио му се и хтео чак у Јерусалим.{S} Њега је занела и застрашила „М 
а.</p> <p>Обрен је први пришао Лазару и хтео, да му се исповеди баш, кад га одведоше до истражн 
си био, сине“, рече му Срдан, као да би хтео да скрене говор на другу страну.</p> <p>„Хтео сам  
њу убити за то.“</p> <p>„А за што си ти хтео бегати, кад су те жандари носили овамо?{S} За што  
 свиња, да се „зарије“.{S} Које је речи хтео још претресати, не зна се, јер догоди се несрећа.{ 
 у земљу.{S} Кад посејасмо семе, ја сам хтео да му видим растење и оно се подизало и расло је,  
 гори је од незнабошца“.</p> <p>„То сам хтео да чујем“, вели му Светозар. „3а што сад не тумачи 
оље, на силу, или ћеш умрети.“ Ја нисам хтео да лажем и једва ме махнуше.{S} Донели ме крвавог  
мисли, али се не предомисли. „Ако нисам хтео свршавати, нисам требао ни почињати“, рече.</p> <p 
врата и могао сам је стићи.{S} Но нисам хтео на силу.{S} Мислио сам: „Нека јој Бог плати“.</p>  
ндор ковач је последњи.{S} Он је управо хтео већ да се врати, кад виде, да ће и женскиње унутра 
 син врло имућног ратара.{S} Његов отац хтео је лепим, доводио му свештеника, одводио га проти, 
тозар се смејао. „Погрешио сам“, каже. „Хтео сам да вам донесем другу књигу, па на место ње дог 
све скупљене и поче затегнутим гласом: „Хтео сам још нешто рећи.{S} Овај...{S} Милице синко, ус 
а скрене говор на другу страну.</p> <p>„Хтео сам да изиђем приправан пред тебе и да чујем суд т 
ли, не би учинили горе.“</p> <p>Жена је хукала: „Еј, Боже мој, Боже, смилуј се <pb n="224" /> н 
купштини и које су већином онако грозно хукале и пиштале над својим гресима, нису све скупа тол 
ина лозинка.“ </p> <p>Госпође су и опет хукале.</p> <p>„Ама по Богу, што хучете?“ пита их Милов 
} Не гласају никако.“</p> <p>Госпође су хукале, а мерник Миловић се намршти. „Шта хучете?“ каже 
јутра до подне, а кад би подне, он само хукну и пита: „Је л’ већ готово?“</p> <p>„Ех, јест“, ве 
не дође то у онај мах на памет, он само хукну и рече: „Ми ћемо пропасти обадвоје.“ И онда занем 
 не смемо да будемо једни с онима, који хуле Бога и клањају се иконама, који пијанче и кавџе се 
> једно од нас трпети вечне муке?...{S} Хулио би Бога сваки онај, који би о њему тако ситно мис 
Ћути“, веди јој Тома, „немој још и Бога хулити.{S} Зар није доста твога?{S} За што га уби, кад  
<hi>дела</hi> нико и не мисли.{S} Можеш хулити Бога, можеш лагати, варати, упропашћивати ближње 
кале, а мерник Миловић се намршти. „Шта хучете?“ каже. „Бајаги само Назарени нису добри Срби?{S 
и опет хукале.</p> <p>„Ама по Богу, што хучете?“ пита их Миловић.{S} Ти људи у том погледу имај 
војој шестој заповеди каже: „Не уби“, а цар у своме регламану каже: „Уби“.{S} Обадвоје треба да 
ештански и бечки), па на послетку и сам цар имати посла, ако Марта не добије иконе.{S} Уз то је 
ушам, а то не иде.{S} Бог је старији од цара, и ја слушам Бога“.</p> <p>Капетан види, с ким има 
роговори: „Ја сам примио пушку и служио цара три године.{S} За те три године увек су ме учили,  
гори?{S} Та, уграбио бих те, да си сред цареве војске, само кажи:{S} Хоћу.“ „Ко хоће да граби д 
ше новине“, каже, „не доносе шта ручају цареви и краљеви кад се састају и госте, а требало би д 
8966_N4"> <p>Св. писмо.{S} Прва књига о царевима, глава 18.</p> </note> <note xml:id="SRP18966_ 
оји онако учинише са мном.{S} Њих ваљда царевина плаћа за то, да тако чине, али Милеви не могу  
о вели: „Подајте Богу божје, али и цару царево.{S} И то је у св. писму“.</p> <p>За леђима црном 
с тиче, него да види свет, да се ни при царским гозбама не износи више од четири јела; за тим д 
: „Оволико госпоштине нема за цело ни у царском граду, Бечу“.</p> <p>Служба је отпочела, пранги 
 кога је изабрао Бог, да буде наследник царства божјег.“ Онде се говори у посланици о вери и <h 
таше: „Шта да радим, да би се удостојио царства небесног?“ — „Подај све што имаш сиротињи и хај 
у, сигуран му је опроштај и неизбежно — царство божје.</p> <p>Боривоју је с те стране одлахнуло 
кроз иглино уво, но што ће богати ући у царство небесно.{S} И шта пише у еванђељу Матејеву? „Не 
 бори се за њу.{S} Коме ће се приволети царству?{S} Затворила је очи и — мислила је.{S} У оном  
о само вели: „Подајте Богу божје, али и цару царево.{S} И то је у св. писму“.</p> <p>За леђима  
сте, па упустисте.{S} Да ли свештенство царује данас у нашој књижевности?{S} Не, него ви.{S} И  
под Варварином руком, као што вене зими цвет у лонцу.{S} Негују га, не може се рећи, да га не н 
ђама као каква Назаренка.{S} У руци јој цвет, ружа, по том једином „накиту“ можеш видети, да ни 
е осећао према Цвети, очувала га је.{S} Цвета му дође тако велика, тако светла према овој поква 
, но ју је питао, где да га затвори.{S} Цвета му се извинила и захвалила на помоћи.{S} Говорила 
ног затвора, слабо се бринуо о томе:{S} Цвета ли или не цвета назаренско апостоловање међу оним 
орио с њоме на погребу Милевину, јер је Цвета дошла да испрати своју негдашњу сусетку, да је ис 
бо се бринуо о томе:{S} Цвета ли или не цвета назаренско апостоловање међу оним зидинама?{S} Ал 
астаде.{S} Дође му у главу мисао, да ће Цвета за извесно отићи у друштво <pb n="196" /> добрих  
воре, да ни грудви није тешко, по којој Цвета гази, а то је много казано.{S} Ако таку женску пр 
а се успаљивати.“ _</p> <p>„Каква је то Цвета?“ пита Боривоје, а не одговара на питање Томино.< 
сте онда — сели.{S} У нашој књижевности цветају књижевне крађе — површност; у нашем јавном живо 
оривоју, каква опасност прети Лазару од Цвете, али нађе Боривоја и сувише уздржљива и расејана. 
својиш Лазара.{S} Ако га не одвратиш од Цвете, пропашће нам, а то би било велико зло.“</p> <p>Р 
мрти Срданове, били су сватови Лазара и Цвете.{S} Нису градили што но кажу, велику част и маст, 
спече јој теме, шта ли, те полуди...{S} Цвети је онда било шеснаест година; она је знала шити,  
 згадио.{S} Љубав, коју је осећао према Цвети, очувала га је.{S} Цвета му дође тако велика, так 
оквареност, све га је јаче и јаче вукло Цвети.{S} Но с шоме је сад бивао још ређе, но пре.{S} П 
 лутао по улицама...</p> <p>Кад дође до Цветине куће, он застаде.{S} Дође му у главу мисао, да  
крај баште, у онај, који се сучељава са Цветином баштом.{S} Она је и данас тамо, као и увек нед 
а ограду, па је пита:</p> <p>„А зар ви, Цвето, нећете у коло?“</p> <p>„Била сам прошле недеље“, 
 оном, ко може и коме се мили.“</p> <p>„Цвето“, каже Лазар, а глас му помало дрхће, „немојте да 
, „или ће пропасти.{S} Он се успалио за Цветом.{S} Треба журити“.</p> <p>И он то већ и по стоти 
 није већ успалио.{S} Има он сусеткињу, Цвету, сучељавају им се баште.{S} Већ од пола године да 
уло, а „Друштво добрих људи“ у највећем цвету?“</p> <p>„То ће време показати“, вели Светозар оз 
{S} Ма да у његовој башти нема засађена цвећа, но само поврће, ипак је цвеће и непозвано никло. 
засађена цвећа, но само поврће, ипак је цвеће и непозвано никло.{S} То је последње — јесење.{S} 
 врт.{S} Ишле су свима стазама, гледале цвеће, смејале се, али Боривоја као да и не виде.{S} Ње 
 не дође.{S} Како то, да изиђе из земље цвеће, незасађено и не неговано?!{S} И после:{S} Не бор 
е он против божје воље, кад је противан цвећу и држи за излишно оно, што је Бог створио?</p> <p 
којаком старом гвожђушином, па је — обе цеви сасуо Нади у прса.</p> <p>Кад је доцније судски ле 
{S} Ишао је чак жупану и тражио од њега цедуљу, право, да може убити оног несретног сина, па ни 
 увек подвикивали на коње: „Лила ђи!{S} Цезар, свето ти твоје!“ А коњи онда скачу, да хоће да м 
к види на самртном часу, да је промашио цел живота.{S} Он звера око себе, последњи му поглед тр 
</p> <p>„А сме ли се знати, каква је то цел?“ пита трећа. </p> <p>„Сме.{S} Хоћу путем науке да  
ти, нека поклони друштву на добротворну цел новаца, а тужну или радосну свечаност нека проведе  
оп.“</p> <p>„Он има другу, већу, научну цел“, подсмехну му се неко.</p> <p>„А сме ли се знати,  
 300 форината из своје благајнице на ту цел, а Светозар је од чланова друштва и од осталих људи 
нао шта ће.{S} Ако тако устраје, мораће цела кућа у просјаке.</p> <p>Он дакле завеза кесу, затв 
p> <p>Но чича Срдан је обиграо адвокате целе жупаније и узео најскупљег, јер као што рече, тај  
о.</p> <p>Тако је то трајало мал’ те не цели дан.{S} Светозар је тражио лека, поуздана лека про 
чак и <pb n="87" /> то, али не постигну цели, јер немају начина...{S} Многи су звани, али мало  
е волели... и тако даље“ Целивају...{S} Целива породица, свршише већ и покојникови другови, нос 
S} Паде пред сандуком на колена, паде и целива га...</p> <p>Кад је устао, стојао је Светозар пр 
ба Стака у место одговора приђе проти и целива га у руку.{S} То је нај јачи доказ, да није Наза 
 ви, који сте ме волели... и тако даље“ Целивају...{S} Целива породица, свршише већ и покојнико 
оривоје је богато обдарио свету обитељ, целивао руку оцу Мелентију, па га још испратио са Симом 
војој великој премудрости није нашао за целисходно, да у рају ствара још и судије“.</p> <p>Овак 
пак дух.{S} Моли се Богу, видећеш га за цело на оном свету.“</p> <p>Милева је наговестила само, 
ама и рече: „Оволико госпоштине нема за цело ни у царском граду, Бечу“.</p> <p>Служба је отпоче 
и купе пред њином скупштином и то је за цело знак напретка.</p> <p>Међу првима је дошао Лазар,  
p>„Шта?“ —пита он поплашено. „Ви сте за цело играли?{S} Не шалите се?“</p> <p>Она се насмеши.</ 
помешају кад год с нама, јер онда ће за цело бити оно, што си ти предсказивао, биће кукоља и це 
најскупљег, јер као што рече, тај ће за цело бити и најбољи.{S} Ма да се Лазар није молио, да г 
иде нико за њим“, мислила је, „он ће за цело над дететом направити знак крста“.{S} Тако је мисл 
е, наравски, то је наука.{S} Него ви за цело мислите, да ћу вам остати дужан, кад ми доносите п 
Брат Боривоје“, каже Рахила, „ја сам за цело држала, да ћете се у нашем селу настанити.{S} Такв 
 и бабе скачу уз онај ђавољи рог, то за цело није од Бога, но од сотоне.{S} Коло је сотонина мр 
дух је слетео и на тебе?{S} И ти баш за цело мислиш, да св. дух нема друга посла, но да сиђе на 
 мода умире.</l> <l>Поп Светозар наш за цело</l> <l>Спрема јој опело.</l> <l>Њојзи не да нигде  
} Ако је разглашен међу својима, да зна цело св. писмо на памет од почетка па до краја, није на 
салим.{S} Кад је пошао, испратило га је цело село до хатара, а кад се вратио, дочекали су га по 
ву ноћ.</p> <p>По себи се разуме, да је цело село, мушко и женско, старо и младо долазило, да в 
 гласно: „Таман, свештеници ће му умити цело седо, а он не уме да умије своју рођену накинђуруш 
и, да се после овога случаја ускомешало цело село.</p> <p>Скоро у исто време „поверио“ и Маша Ј 
 о њему, и то с правом, да зна на памет цело св. писмо, од почетка до краја.{S} И то не само да 
е девојка вредна, ваљана, а скромна.{S} Целог свог века није познала никаква добра; сваки час б 
 дана на вечери одмах казао, да неће од целог посла бити ништа, ако се сеоска интелигенција изв 
им руменилом.{S} Та, да обиђеш Назарене целог света, не можеш наћи таке девојке као што је Миле 
, коју ми познајемо.{S} Богослов јој се целог јучерашњег и данашњег дана удварао.{S} Сада га он 
и вечна блаженства.{S} Изео је за ручак целог целцатог печеног ћурка и сад не виче више на жену 
ару, имала је само ситних грехова, (што целог свог века није учинила никоме каква добра, то ниј 
вео на брдо и показао му оданде красоту целога света, сети се шта му је Господ одговорио?{S} Шт 
време, да квочка иде за пилићима“.{S} У целој кући оста сам Ђока православан и међу снајама јед 
 јасније и јасније у засенку његову <hi>целокупан живот наш</hi>.{S} Питање о узроцима злочина  
е неколико месеци порезивали, а он пред целом порезном комисијом вели:{S} За Бога господо, не м 
ланула: „Дакле ви судите по ситницама о целом човеку?{S} Је ли то лепо и је ли то хришћански?{S 
 мрави подилазе од милоте, а чује се по целом селу.</p> <p>Сутра на ноћ, да ко слуша, начуо би  
тим, но у свима приповеткама његовим, у целом делању тог човека има нечег <hi>страшног</hi>“.</ 
 њега, јер по лепоти му не беше равна у целом Боривојевцу.</p> <p>Марти је врло годило, што се  
 Тамо напред све говори о премудрости и целомудрију, али маните га с Богом, право кажу наши, да 
иконе.{S} У опште, сад је већ напала на целу поделу.{S} Влада је стишавао и умиривао жену, али  
p>Тада се догоди нешто, што ће да обрне целу ствар.</p> <p>Било је некако у очи Божића, а Борив 
 „не допада ми се тај роман.{S} Кад сам целу књигу прочитала, пала ми је на памет песма, коју п 
а блаженства.{S} Изео је за ручак целог целцатог печеног ћурка и сад не виче више на жену, чим  
ЈАША ТОМИЋ.</p> <p>ДРУГО ИЗДАЊЕ.</p> <p>ЦЕНА 2 КРУНЕ (2 ДИНАРА).</p> <p>У НОВОМ САДУ</p> <p>СРП 
чио Светозара народу.{S} Нека га љубе и цене, помажу и подупиру у његову светом послу.</p> <p>С 
ом кандило.</p> <p>Мартин брат је дакле ценио ту икону, али би је без сумње уступио сестри, сам 
 тебе, али ти то одело и сувише чуваш и цениш.{S} У место да си то одело носила при послу, а за 
 не може да се победи, већ дај по сваку цену све, што зажели, па ма пропао.{S} И што је код муш 
 ли?“</p> <p>„Грех“, каже она. „Ето, ја цео дан мислим о томе.{S} Поп-Миле је придиковао о само 
ћи на овом огромном делу, које обухвата цео живот наш, наишао сам и на мог старог познаника, на 
 бар то нисте казали јавно, да вас чује цео збор“.</p> <pb n="131" /> <p>„Не бавим се с Назарен 
таде љубопитство женско?{S} Не!{S} Кроз цео стари завет вуче се као црвена нит казна божја — ос 
као не само жену и кћер, но тако рећи и цео комшилук.{S} Кад дође кући, затече пред двориштем ж 
 само Бог отац, син и дух свети, него и цео свет, небо и земља, све што видимо и „не видимо“.{S 
ног, па и вас Фарисеје и лицемере, који цео свет грдите Фарисејима, а допуштате, да ме овако би 
је таман добро дошло.{S} Јер док су они цео дан заједно, па се и позаваде и поиграју и очајавај 
дуго смејала, јер Сима баш пости, пости цео ускршњи пост, а што је најглавније, пости онако, ка 
д утецаја.</p> <p>Што Боривоје није био цео дан у соби са својим друговима, то је таман добро д 
/p> <p>Боривоје је и нехотице чуо скоро цео разговор.{S} Није разумео и схватио све, али му је  
 Онда иду „верни“ на рад, а не светкују цео дан.{S} Недељом по подне има „вечерња“, а сваки дан 
герима“ није знао више, до ли то, да их цео свет грди и осуђује, али је и то доста непријатно.{ 
ити и пресудити“.</p> <pb n="110" /> <p>Цео одбор дубоко уздахну и пристаде уз Мирка. „Види Бог 
а, преписује песме или пише кући писма; цепа их и ипет пише, да га прође време.</p> <p>Ја сам т 
р је видео, куд то иде.{S} Почеће да се цепа комад по комад од правила, док не постане од њих в 
 и међу вами ће устати многи и многи да цепају и поцепаће вас и биће првака, који ће вас срамот 
 вароши.{S} И сад <pb n="182" /> још да цепамо народ због потписа?{S} Неће ли нам други пут рећ 
: „Бог нас није створио, да се делимо и цепамо, а апостол Павле је рекао, да се клонимо распре  
ло је доста несреће, доста суза и доста цепања, па би било право да покажемо, да Ненадови нису  
, што си ти предсказивао, биће кукоља и цепања, јереси и зла.“</p> <p>Светозарево се лице снужд 
ј, па у већој гомили је и више јереси и цепања.{S} Ако икад буде, да и ваш број нарасте у милиј 
и опет гарила, прала се, а кад се стала цепати, онда су је крпили и лепили, тако, да данас беше 
 за то иду у заједницу, јер се не смеју цепати.</p> <p>Од једном се отворише врата.{S} Зашушта  
део, куда ће то одвести, ако се потегне цепидлачење на основу св. писма.{S} И збиља и Лутер је  
оштени и пуни врлина.{S} Није главно до церемонија, него до ствари, дела.“</p> <p>„Ми смо баш о 
мало картати, за тим по много, па ту су Цигани, па мамур, те се скоро окануо рада.</p> <p>Да ка 
е, напунио му џепове новцима, метнуо му цигару у уста и послао га у крчму.{S} Та да!{S} Толико  
сле десет-двадесет година одвали се она цигља и убије човека.“</p> <p>„А... а... а...“ веле све 
ему криве, па чак и онда, кад се одвали цигља са зграде и убије човека“.</p> <p>„А ту ће већ и  
зар дошао био до уверења, да се од прве цигље не долази до готове зграде, уверили су се доцније 
 лакше...{S} Како ли јој само те хладне цигље расхлађују босе ноге, које горе као да су усијане 
 је бадава.{S} Сад видим, да се с првом цигљом не подиже кућа, и да семе не ниче одмах, чим га  
ле се разбеси, јарост га обузе, дохвати цигљу и удари брава таком снагом, да га је на месту уби 
јно: „Убио сам жену...“</p> <p>Зачуо се цик; један само, али су све три девојке цикнуле у један 
воје смирити, али већ у другом тренутку цикао је још горе и удари песницом по огледалу што год  
же, да је чула чак онде, како је Милева цикнула.{S} Видела није никога, али је чула Милевину вр 
цик; један само, али су све три девојке цикнуле у један мах.{S} Јулка већ хтеде да бега, али ка 
насипа доле — у Дунав...{S} Тома и Јова цикнуше, Варвара се отисну као мачка натраг у кола.{S}  
ева је сведочила, како је чула Милевину цику оног вечера, а и Милева је говорила, да није хтела 
цобране, оне мушке црне капуте и високе цилиндере, само се пљесну рукама и рече: „Оволико госпо 
ветли на столу.{S} Његове речи су право циљале на Боривоја и сви су и разумели тако.</p> <p>Бор 
ри нож у ножнице...“</p> <p>Светозар је циљао на Назарене и ону сокачку грају, која се дигла пр 
 мирис од нарда и шафрана, од иђирота и цимета, од смирне и алоја...</p> <p>Боривоје, кукавни Б 
 опет не овако.{S} Сад јој љуби крајеве ципела њених, а руке му обухватају колена њена. „Ја...  
а чују о томе, да уз сваку хаљину иде и ципела исте боје.{S} Па онда упало је апотекару у очи,  
а њој“, каже нека. „И хаљине и огртач и ципеле и шешир и кишобран, па јеси ди видела чак и мара 
но острво, где је била дивна, чаробница Цирце...{S} Она је умореним путницима Одисејевим давала 
пита.</p> <p>Он ћути.</p> <p>„Шта се ту цифраш као млада невеста.{S} Кажи ми, колико је времена 
са Симом; завуку се гдегод или оду сред циче зиме изван села у шетњу, а све нешто шушкају и дог 
ливаде.“</p> <p>„Али си чула, где Стана цичи и видела, где се мотљају око пластова?“</p> <p>„Тр 
е, он је претрпа травом до главе, а она цичи као помамна.{S} Тако је, кажу, било и пре неколико 
на дивна Дамаскинова песма о последњем „цјелованију“: „Придите ви, који сте ме волели... и тако 
ити.{S} Неки кажу:{S} Буба је, неки:{S} Црв је, но највише их је, који веле, да су њиве уврачан 
паљеној земљи учмане клица, ако му онде црв подгризао жилице, бадава ћете доцније плевити и нег 
ијаница.{S} Нада је радила код њега као црв, била ваљана у сваком погледу, а опет је за то доби 
са оставила саму, а уз то је радила као црв.{S} Могла се и удати, но није хтела. „Не могу, каже 
на даље био вредан; радио је у кући као црв, не дира никога, не псује, али сваког дана у вече п 
камење, да га убије.{S} Па шта хоћу ја, црвак ништави?{S} Хвала ти Јованка.“ И онда оде, да се  
то ти га опет у скупштину.{S} У лицу је црвен као рак, а кад Назарени хтедоше да започну молитв 
</p> <p>Боривоје је за све то време био црвен као куван рак и више пута је изгледало, да ће да  
оштењем.“</p> <p>Здравковић дође у лицу црвен као рак.{S} Зинуо је и два и три пута, али не мож 
е старца од њега.{S} Боривоје је у лицу црвен као крв, његово тешко дисање чује се јасно и у он 
Не!{S} Кроз цео стари завет вуче се као црвена нит казна божја — освета божја.{S} Бог пушта на  
кот.{S} То су госпође.{S} Сад се појави црвени појас, прота, па онда један, два, три, свештеник 
андоре?“ он се по мало смеје, а по мало црвени и вели: „Ето, шта је:{S} Куд сви, туд и ја.{S} А 
бу у води и птицу у ваздуху, чак и оног црвка, што пузи по прашини.{S} Па како не би љубили дру 
и“.</p> <p>„Ми“, каже Боривоје, „немамо цркава са иконама, олтаром и крстовима.{S} То и није Бо 
ином.{S} Но данас је изузетак.{S} Прво, црква нема редовне службе, а друго, чули су и они, да ћ 
ају и буду учесници у њихову весељу.{S} Црква је била пуна света, а венчање је извршио прота, к 
који је подигао главу, као да је његова црква, баца петице у тас и жали, што воскари не праве с 
и то не може докучити.“</p> <p>Ни једна црква не таји свога учења и обреда.{S} Па за што то чин 
е немате права судити.{S} И ако је ваша црква Христова, онда не смете стати на врата Христове ц 
на?“</p> <p>„Има“.</p> <p>„Па где им је црква?{S} Мора да је врло мала, јер се ни откуд не види 
title>“ изрекао:</p> <quote> <l>„Ово је црква твојих дедова,</l> <l>Овде се враћа свако давање, 
} Данас дошао, сутра ће отићи, па му је црква обично девета брига.{S} Ја сам својим рођеним уши 
ма.</p> <p>Још много пре пола 10 сахати црква је дупком пуна.{S} Толико народа нема ни на Ускрс 
то признајем</hi>. <hi>И томе није само црква крива</hi>. <hi>Искварило <pb n="192" /> се све,  
је поштења кад више кад мање и при овим црквама, било је поштења и врлина чак и онда, кад су љу 
амо трговину.{S} Ако је венчање, има по црквама златна и сребрна круна, која се натиче младенци 
и измислили, да им буде већи приход.{S} Цркве су поповске воденице, ништа друго.{S} А у св. <pb 
„Запамтите, свештеник не сме да подрива цркве и црквених установа.{S} Ја чујем, да ви у неком в 
ојима је била поверена брига око ширења цркве, то нису били свештеници од заната под платом“, а 
азаренске, која му отвара не само врата цркве, но му даје и уверење, да ће он од сваког члана т 
, онда не смете стати на врата Христове цркве и рећи:{S} Ти си достојан да уђеш, а ти ниси...</ 
о приличи и на њу.{S} Анђелу лаодикиске цркве говори дух: „Знам твоја дела, да ниси ни студен,  
 наредити, да се сваки члан православне цркве оглашује једнако, изволите укинути тасове; ја са  
 би се то казало придика) напао све оне цркве, где горе свеће, где се подиже дим од тамјана, гд 
 се одвојисте од наше заједничке матере цркве?{S} Без пастира, без вође упутисте се по тешком п 
 и уверење, да ће он од сваког члана те цркве бити признат за брата, и где му се његов грех нећ 
 с те стране неће моћи да нападају наше цркве...{S} А <pb n="201" /> гле сад, како се његове ре 
што гледате на дела, — само запамти, из цркве Христове не можеш ти никог истерати, не можеш онд 
кињу, „видела ју је, кад је излазила из цркве“.{S} Каже: „Одело једнаке боје зове се <hi>егал</ 
 али никоме ни речи.{S} Кад је дошла из цркве, ја се направио необично весео, звиждућем по соби 
и мали број ваљаних требао да истера из цркве онај већи број неваљалих?{S} Може ли то бити?</p> 
непозват дошао.</p> <p>Кад су изишли из цркве, прота је приступио Светозару и рекао му:</p> <p> 
 т. ј. онда, кад је он бичем изјурио из цркве оне, који градише тамо трговину.{S} Ако је венчањ 
{S} Ако свештеник не ваља, зар одмах из цркве да одеш и да напушташ веру?{S} Зар ако ти кров пр 
 све, посрнуло је све, па се задрмале и цркве, јер су и оне из људи</hi>.{S} Ви сте устали да т 
е оставити на миру...{S} Него треба ван цркве удесити од прилике оно, што сте удесили ви с ваши 
икова придика у цркви и његов савет ван цркве беше народу књига и водилица.{S} Па кажите:{S} Је 
 највећих светаца даде изнети на средња црквена врата, куда улазе женске, велики котао воде.{S} 
м углед.{S} И ја вам кажем:{S} Уз оваке црквене великодостојнике, какви су већином данас, још с 
сти врло неумерено нападате на поједине црквене обичаје.{S} Позивате свет, да се укину мала и в 
 засведочава тиме, што су чак неке наше црквене општине поручиле повећи број књига (Чуруг 25, Н 
 то пре било код нас, ама све, чак су и црквене општине узајмљивале новац без интереса.{S} Па к 
воно, ту „ђавоља труба“, свештеник, ту „црквене батине“, рипиде и чираци, ту „незнабошци и пога 
ам попусти.{S} У вашим су рукама одбори црквени, па изволите наредити, да се сваки члан правосл 
те, свештеник не сме да подрива цркве и црквених установа.{S} Ја чујем, да ви у неком вашем дру 
нству; хтео сам на домаку нашег народно-црквеног сабора да напишем расправу о том.</p> <p>Испал 
с навео, да се треба клонити зађевица о црквеном закону, врло су значајне.{S} Апостол Павле, та 
се и ту пребацисте, и ко год не мисли о црквеном обреду као ви, тога већ држите за изгубљена, з 
 је један калуђер администратор рекао у црквеном одбору: „Ама, за Бога људи, како могу ја поред 
двоје деце.{S} Јова Пајинов је као неки црквењак, он ужива те две собице с кујном бесплатно, ал 
вукоше у предње собе, где им је стојао „црквењак“.{S} Нађоше га у постељи; жена његова Стана об 
 да!{S} Жупан је Калвин, шта ли, има на цркви петла, па шта тај мари за нашу православну веру.“ 
акше, кад сагледа онај узвишени крст на цркви, па и Боривоју је лакше, али се он отреса тога ос 
 се мало прошета по врту и кад би време цркви, он је о тој теми изговорио придику, која беше на 
S} Ух, како може тако!)</p> <p>„У којој цркви придикује свештеник редовно сваке недеље?“ пита.  
зарене и свуд, где не треба.{S} У самој цркви се води трговина. „Изгледа ми“, каже Здравковић,  
S} Они, који се зову Хришћани, у једној цркви се моле Богу, а онај сити не мари гладнога, но ће 
гле сад шта је.{S} Син проповеда мир, у цркви проповеда против Назарена борбу делима, речима, д 
ешће данас протопрезвитер у звање.{S} У цркви ће бити свечана служба, па прангије, придика, а с 
же, да свештенство ревносно проповеда у цркви, даље би добро било, кад би епископи обилазили св 
мао књижевности, свештеникова придика у цркви и његов савет ван цркве беше народу књига и водил 
говори.{S} Слушам данас мог Светозара у цркви, оно није да није, лепо говори, али шта може реч. 
а недеља.{S} Свештеници су оног јутра у цркви са амвона упутили народ на та предавања и кад би  
а освоји народ.{S} Има до душе штошта у цркви нашој, што би могло да престане, али ко то изазва 
тини, борио се с њима на улици; он је у цркви придиковао против њих; он је био сведок оним наро 
пском Сиону</title>“.</p> <p>Но то је у цркви.{S} Али ни оно, што је закључено на збору о Велик 
осподо, који својим новцем хтедосте и у цркви нешто особито.{S} Свештенство је криво, што вам п 
умереност у свему учинити, да нико ни у цркви неће грамзити за нечим особитим, нико се неће оти 
ку решили, да како господа свештеници у цркви, тако и господа професори и учитељи недељом по по 
p>Поп - Светозар је вредно придиковао у цркви и његове придике бивале су све то вештије, лепше  
штеник, он је <pb n="32" /> бар појао у цркви, (то је бар у Новом Саду научио) а појао је као а 
а, Христос Спаситељ је народу говорио у цркви.{S} Нећете да знате за празнике осим недеље.{S} Х 
S} Продајемо столове, продајемо место у цркви и још мало треба, па ћемо почети продавати и вечн 
у.{S} Он поче да чита. „И ходаше Исус у цркви по трему Соломонову...“ Па онда: „А Јевреји и опе 
ити се успаљују.{S} Наше девојке поју у цркви, ките срце своје и уздишу, не за момком, но за ве 
естог крштења, да Лазареве мисли нису у цркви и да не мисли на Бога.</p> <p>Али ко је на то паз 
 онамо.{S} Њихова су места недељом пред црквом, а после наопако би им било, да их је до сад вид 
 онда, кад су људи обожавали кипове.{S} Цркву треба дакле оставити на миру...{S} Него треба ван 
о се његове речи тумаче.{S} Као да хоће цркву да руши, а не да је подупире.</p> <p>У самом друш 
бите своје жене, као што и Христос љуби цркву и себе предаде за њу.{S} Сваки дакле да љуби свој 
ронађосте у еванђељу, да треба презрети цркву и не идете у цркву, већ градите овде неку скупшти 
д себе самога, као што је Христос љубио цркву и себе предаде за њу...“</p> <p>Старицама назарен 
Он је тек неколико дана ишао у школу, у цркву врло ретко, а од матере је научио тек две-три мол 
исам излазила на сокак, нити сам ишла у цркву да плачем.{S} Али манимо се тога.{S} Ви знате, да 
 самоубиству; давно, кад сам још ишла у цркву.{S} Каже: „Бог пита самоубицу, за што си дошао ов 
} И сваку, која хтеде да уђе набељена у цркву, заустави код врата и рече јој: „Уми се најпре, ћ 
је готово у грозници.{S} Треба да иде у цркву, хтео би са амвона да проповеда слово божје, а ни 
не гледајте ко је ко.{S} Јер ако дође у цркву вашу човек са златним прстеном и у светлој хаљини 
у, да треба презрети цркву и не идете у цркву, већ градите овде неку скупштину, а Христос Спаси 
прошапута: „Хајдемо!..“</p> <p>Дођоше у цркву.{S} Читају се јектенија, па онда забруја и она ди 
идемо, не би ни он одлазио ни тамо ни у цркву.{S} Ви протумачисте из св. писма, да ни чију смрт 
 Христос Спаситељ је врло вредно ишао у цркву.{S} И баш оно, што ви најрадије спомињете из еван 
авља: <pb n="96" /> „Христос је дошао у цркву и сав народ иђаше к њему, да га учи.{S} А књижевн 
ладика бануо међу нас из ненада, ушао у цркву и поучио нас; сео у порту, да му може свако прићи 
каже, а глас му дрхће, „хајдемо данас у цркву“.</p> <p>Лазар се одговара. „Остави ме, бабо, мол 
оћеш, ти си угледан, само ако однесеш у цркву жртву паљеницу, свећу и испупчиш прса своја пред  
нашем селу?{S} Христос је утврдио своју цркву, сад треба да братски живимо, није време мачу.{S} 
ешто.{S} Назарени нападају нашу данашњу цркву и веру веома жестоко.{S} По њихову учењу:{S} Чове 
јабучице на образима, ове велике, лепе, црне очи?{S} То је дете од вас наследило.{S} Па зар мож 
е женске шешире и сунцобране, оне мушке црне капуте и високе цилиндере, само се пљесну рукама и 
ивоју је оставио свето писмо, увијено у црне корице, а оставио му га је и у срцу, увијено у наз 
о; таласи на Дунаву шумили су обалом, а црни облаци су прелетали висином и врло често заклањали 
не венути.{S} У сну му се показује онај црни мачак, тужно мијауче и вели: „Све су ти лекарије з 
нка онда истури пред њега кожу некаквог црног мачка. „Кад ти је баш тако пријало“, каже му, „ев 
 да скочимо у бунар или да изедемо оног црног мачка, што преде тамо иза банка, Него кажи, па ће 
 Кажи ми право:{S} Јеси ли појео кадгод црног, печеног мачка?“</p> <p>Боривоје, у мал’ се не на 
отица не прима.{S} Куне је, да је већ и црној земљи тешко и вели: „Не исплатисте ви мени мог си 
разе јој се котрљале вреле сузе.{S} Под црном марамом дошло јој лепо лице необично тужно, па и  
.</p> <p>Крај њега стао Лазар с великом црном књигом.</p> <p>„Брате“, рече му, „хоћеш ли да про 
 каже Боривоје, „повеже девојка главу с црном марамом, а под марамом се не би ни видео венац.{S 
 И то је у св. писму“.</p> <p>За леђима црномањастог, лепог богослова седела је Јулка, Јованчин 
а се извуче.{S} Кад је изишла да нареди црну кафу, мумлала <pb n="198" /> је у себи: „Поповска  
а се разлева по соби, он види само њену црну мараму, јер је сагнула дубоко главу и стоји пред њ 
{S} Изгледало му је, као да је кроз ону црну ноћ (која до пре обузимаше његову душу) опазио све 
о у средину њихову мир, те разгонио ону црну слутњу, која беше по њима попала.{S} Домаћица је ј 
, намргоди се и дође му Назаренство још црње, мање и ситније но до сад.{S} Међутим није се нико 
и од више далеко, а да су могли опазити црта Боривојевих на лицу у оном тренутку, кад виде, да  
иђе у двориште.{S} Била је лепа, крупна цура, а по лицу јој неки необичан израз.{S} Од вајкада  
ега друштво.{S} Па хајд, што га се лепе цуре и другови му, него се радо разговарају с њиме: бел 
.{S} А да ли видиш, да је он и врло леп чавек?“</p> <p>„Леп је“, кажу обадве.</p> <p>„А за што  
е није више било, распала се, али је та чађава икона, пред којом је вазда горело кандило и пред 
ину и стотину пута клечала је пред оном чађавом јерусалимском иконом и са пуно очаја се молила: 
еле су и стаје и камаре, све до тамана, чак и марва.{S} Пет до шест хиљада форинти можемо рачун 
о што-шта поправити, кад већ никне; та, чак и матору воћку можеш калемити и облагородити, па ка 
35" /> загасите хаљине, никаква накита, чак ни белила. „Верни“ и „верне“ су махом српске народн 
а, све је то пре било код нас, ама све, чак су и црквене општине узајмљивале новац без интереса 
ини последњу љубав.{S} Не изусти ником, чак ни матери, где ју је нашао, да не рекну: „Била је с 
еће оставити.“</p> <p>Кад би сутра дан, чак и у оном полумрачном затвору допире глас великих зв 
ових речи, вели, направише данас занат, чак ни благослов није забадава, а на <hi>дела</hi> нико 
тране није морао ништа дати уз девојку, чак ни опреме.</p> <p>Сватови су били без велика шума и 
створ, и рибу у води и птицу у ваздуху, чак и оног црвка, што пузи по прашини.{S} Па како не би 
да испрати жену до гроба, <pb n="89" /> чак ни њезин муж.{S} Забрањује им њихова вера.{S} Ту ће 
имо, а живимо у вајатима и коморама.{S} Чак и наши богатуни, који имају по три-четири намештене 
атере је научио тек две-три молитве.{S} Чак и онда, кад се спремао у хаџилук, није ни из близу  
како ми све поједемо и све попијемо.{S} Чак и Немањино благо оде на гозбе и пијанке.{S} То нам  
ирнији и мирнији.{S} Буде, па се некада чак и насмеши, а то већ од толико година није чинио.</p 
ена тих села, јер бих иначе морао можда чак и после десет година да се исправљам с онима, који  
е и шешир и кишобран, па јеси ди видела чак и марамица од једне боје“.</p> <p>„Шта могу вредити 
ала је онда у авлији и каже, да је чула чак онде, како је Милева цикнула.{S} Видела није никога 
 овим црквама, било је поштења и врлина чак и онда, кад су људи обожавали кипове.{S} Цркву треб 
{S} Зна она, да пуши свакојака вера, па чак и Турци.</p> <p>„А зар ви нисте наше вере?“ пита га 
и, да су жене свему и свачему криве, па чак и онда, кад се одвали цигља са зграде и убије човек 
, чије су то речи, у којој су глави, па чак и у коме стиху.</p> <p>Кад Лазар дође Боривоју, чес 
е опростити.{S} Али да и зрели људи, па чак и старци и бабе скачу уз онај ђавољи рог, то за цел 
а птица у гори и онај вук у јазбини, па чак и она риба у дубини мора зна, какав је данас дан; њ 
атекла се бар глава ако ништа друго, па чак и гаров једе шунке и сарме на данашњи дан“.{S} И оп 
Њено одело је отворене боје, шарено, па чак и украшено.{S} У лицу не показује чаме ни суморност 
 јела, а пију <pb n="107" /> и вино, па чак и ракију, али умерено, колико је потребно, да се по 
азговарају с њиме: бележнички писар, па чак и горчило.{S} Да богме, не на улици, где пече сунце 
на женска.{S} У селу је сви поштују, па чак и оне језичне жене говоре, да ни грудви није тешко, 
, да иза њега сакрије намигивање.{S} Па чак и онда, кад се у скупштини обећавала Гиги, око јој  
а им стоји отворен разговор од Адама па чак до последњих дана и страшнога суда. </p> <p>„Шта чи 
есен неприликама стављао Шандора ковача чак и над апостолом Павлом — Шандор ковач седео је на к 
> <pb n="235" /> <p>Њега су нашли негде чак око Сланкамена и Назарени из Срема укопаше га.</p>  
је још дуго о том питању, па онда пређе чак и на Адама и Еву.{S} Каже: „Има у свакој библији, к 
 зар баш нема никаква лека?!{S} Ишао је чак жупану и тражио од њега цедуљу, право, да може убит 
ан, згодан за наше прилике.{S} Навео је чак и оно, што су писали Грци и Римљани од пре Христа п 
„Пробао сам, не може се“.{S} Неки отрпе чак и <pb n="87" /> то, али не постигну цели, јер немај 
својом, мал’ се не би могло рећи, да се чак и успаљивао за њом и није могло бити, а да толика њ 
мало дође у тако необичну јарост, да се чак и лекар зачудио.{S} Сваки час је изгледало, е ће ма 
ред улице.{S} Сад је мирна, по некад се чак и насмеши и враголасто рекне: „Маните ми већ једаре 
дно и то: „Сад сам друкчији, сад сам се чак <pb n="95" /> толико поправио, да и ја увиђам о осу 
е и Христове речи.“</p> <p>Раздрагао се чак и Шваба Сепл, па се и он умешао.{S} Вели: »<foreign 
 животом очврсли телом и духом, осетише чак и материјалне користи од умереног и паметног живота 
љубио и молио, да су се саблазнили људи чак и на другој дужи њива...{S} Кажу, да си ти била бли 
људи и хромих и слепих и кљакавих, неки чак без руке и ноге, па се оженили, а мој Гига зар да н 
на овај стих згледнуше се гости, а неки чак и намрштише. „То се нас тиче“, рече Здравковић свом 
ју, па га још испратио са Симом пекаром чак до оближњег села.{S} И од оног дана могао си ћутљив 
 је сад заборавио на то.{S} Није назвао чак ни „добро вече“, но из далека пита: „Шта је сад опе 
ворио таким жаром и ватром, да је занео чак и оне охладнеле старце.</p> <p>Лазар у један мах хт 
} За то га се бојао, молио му се и хтео чак у Јерусалим.{S} Њега је занела и застрашила „Молитв 
тај терет, и може се рећи, да је помало чак и напредовала.{S} Али у оном, што је њојзи било гла 
на жена се не мицаше; а доцније изумрло чак и јецање, те прешло у тихо, али грозно стењање... „ 
ми“, вели, „ако икако можемо, не тужимо чак ни странога; ако је ко од нас сиромах, те не може п 
 пита. „Ни у једној!{S} Ја знам сигурно чак ни у патријаршеској.{S} Него на место тога, на мест 
сад се и јавно мишљење окренуло.{S} Јер чак и они, који не беху чланови друштва, мало су попуст 
 И Лазар се теши, да би у таком случају чак и апостол Павле мало попустио од правила.{S} И сад  
остало све равно до Косова, равне су му чак планине и брда, а право му је и оно, што је криво.  
hi>врло су рђава времена</hi>, крчме су чак и недељом празне, сваки се усолидио и нико више не  
совање најбоље засведочава тиме, што су чак неке наше црквене општине поручиле повећи број књиг 
сад још — под земљом.</p> <p>У овај мах чак и Милевина свекрва, баба Стака повери.{S} Она је оп 
кисава, да запалиш сву кућу, па да одеш чак и из села.{S} Поправимо, што не ваља.{S} Бољи људи  
утицу,</l> <l>А туника грозницу,</l> <l>Чак и карнер сузе лије,</l> <l>Моде више није.“</l> </q 
зив био на путу, Обрен је умр’о.</p> <p>Чак ни последњих дана није легао у кревет, но се вукао  
ка.{S} За часак хтеде да скрене онамо. „Чак и ти тамо имају више срца, но они у одбору“ — повик 
о оним јендеком, дошао сав укаљан, а по чакширама му се замрзла вода и нахватао се лед.{S} Смес 
а чак и украшено.{S} У лицу не показује чаме ни суморности, но весело гледа преда се.{S} У овај 
о вашој души, које се не мога дотаћи та чаробна батина наше лепе књижевности“, изусти Светозар. 
 вина, па га после она додирнула својим чаробним штапићем, тај се на мах претворио у свињу...{S 
 на усамљено острво, где је била дивна, чаробница Цирце...{S} Она је умореним путницима Одисеје 
“.</p> <p>Чича-Срдан не зна већ шта ће, час је бесан као сеоски бик, све би да погази, што му г 
е би да погази, што му год дође на очи, час је опет снужден као да су му сви помрли по кући.{S} 
а — сунчева.</p> <p>А ето, приближио се час, да и Варвара постане савршена, дође време, кад тре 
да је знаде шта, а увек му онда постоји час-два за леђима и гледа га тако мило и нежно.</p> <p> 
/p> <p>Сад је он онај стари Пера, сваки час се прати пијан с гајдашем дуж села и пева:</p> <quo 
л’, па га подухвата нека топлота, сваки час пије воде, а непрестано је жедан.{S} Где кад га у с 
 века није познала никаква добра; сваки час беше јој горак, те ће бити и задовољна и захвална,  
ст, да се чак и лекар зачудио.{S} Сваки час је изгледало, е ће малиша да се зграни или да добиј 
под оним тешким дисањем Рахилиним сваки час хоће да се угаси.</p> <p>Рахила је видела, да је из 
 врата.{S} Али он ћуташе.{S} Тек у неки час Рахила подиже очи.{S} Лазар је миран, непомичан као 
но.{S} И пита се још:{S} Кад?{S} Еда ли час пре или час после?</p> <p>Свршило се врло брзо, јер 
првој клупи, међу другим госпођама, али час по час устаје, нуди свом мужу воде или му пружа мир 
а се још:{S} Кад?{S} Еда ли час пре или час после?</p> <p>Свршило се врло брзо, јер дође време, 
 се научимо томе, да је дошао дванаести час озбиљноме раду.“</p> <p>Завршетак овога говора изне 
о није истина, јер вам је већ дванаести час куцнуо.{S} Ово гнездо ја ћу разорити.“ При тим речи 
онда — како Бог да...</p> <p>Дође и тај час.{S} Кад је Светозар ушао у собу, старац је седео на 
му живота нема.{S} И да је Лазар, у зао час, убио човека, мање би га клели и ружили, но што ова 
осао.{S} За тим удари киша, те је радио час-два по комори, али нити је одлазио у врт, нит виде  
<pb n="31" /> св. писмо, те као да мало час, читаше нешто одонуд.{S} Онај други био је кржљав,  
седи, ни налик на оног Боривоја од мало час.{S} А да је ко могао загледати тек у душу његову!{S 
ратио.{S} У лицу светли, као да се мало час посветио.{S} Руком показује груди, као да ће се на  
е много за светињу, с којом сте се мало час шалили.{S} Кад сам вас возио у варош, па прођемо по 
 <p>Но све бадава, поп-Јаша се баш мало час ухватио у коштац с Јовом Тиминим, који је био пре с 
Шта ти је?“ пита га Петар.</p> <p>„Мало час ми је показао брат Лазар и ону последњу рану, која  
лупи, међу другим госпођама, али час по час устаје, нуди свом мужу воде или му пружа мирисаву м 
спава, а то се види по томе, што час по час иште мало воде.{S} Пуна је соба жена, читају св. пи 
16" /> а из груди јој се отимају час по час речи: „Еј, мој несретни сине, свему сам крива ја!.. 
{S} Не спава, а то се види по томе, што час по час иште мало воде.{S} Пуна је соба жена, читају 
<pb n="16" /> а из груди јој се отимају час по час речи: „Еј, мој несретни сине, свему сам крив 
о бих вас, да се стрпите и останете још час-два на окупу, имао бих као старији човек, а и као п 
ајте мени, да их ја истерам, па ћу тога часа остати међу вама...“</p> <p>Но баш у тај мах, кад  
ли: „Нека их, види Бог“.</p> <p>Од овог часа се промени жена; није ни налик више на ону од пре. 
 му је на срцу.{S} Не мари, ако ће овог часа примити Бог душу његову...</p> <p>Гости се полако  
зна, уверена је, да би тај човек сваког часа умр’о место ње и то радо.{S} Али јој се показује и 
и; дворила је болесну матер, није ју ни часа оставила саму, а уз то је радила као црв.{S} Могла 
рту је та порука погодила као камен; за часак је збуни, а кад је после дошла к себи, осети јаки 
едан мах, да чује урлање курјака.{S} За часак хтеде да скрене онамо. „Чак и ти тамо имају више  
увуче у кућу и удави оног дерана.{S} За часак као да се поплашио од те помисли.{S} Али не, то н 
а.{S} Он је био сатрвен, а она, жена за часак га је искушала; он јој се повери и откри јој сву  
18966_N3" /></p> <p>Светозар застаде за часак, па онда устаде са столице и топло загрли жену. „ 
, но сте је одмах убили?“ Ту застаде за часак, па продужи: „А шта вам је скривила тако страшно? 
p> <p>Мора да одоше звездари, јер је за часак све занемило.{S} Али не...{S} Крај своје постеље  
а ни у шта“.</p> <p>Девојке заћуташе за часак.{S} Сигурно се промишљале о томе:{S} Да ли може с 
<p>Лазар под претњом свога оца обори за часак очи, али се за тим усправи и рече тихим, али одлу 
сма?“ пита је.</p> <p>Милеви прелети за часак тужни осмех преко лица.{S} Она и свето писмо!{S}  
</p> <p>Светозарево се лице снуждило за часак. „Истина је“, каже, „много се говорило и говорило 
о и застаде да се одува.{S} Али само за часак.{S} Обазре се око себе као лопов, па се докраде д 
 му дође чисто опор.</p> <p>Светозар за часак побледи, онда му јурну крв у лице, али се стиша.  
ово није јасно?“</p> <p>Лазар умукну за часак, али већ му прискочи Боривоје.{S} Каже: „Господин 
 буде.{S} А добро неће бити“.</p> <p>За часак заћуташе, па ће онда Тома започети: „Беда је то в 
тозар нешто отеже, моли: „Још мало, још часак-два“.{S} На послетку му паде глава на прса, као ч 
дна душе.{S} Узео је да нацрта последње часе блудника, пијанице, раскошника...{S} Грозно је то, 
да, него као тамјаника, шта ли.{S} Јао, часни је потр’о, баш лепа жена“.</p> <pb n="178" /> <p> 
ли то тек онда, кад не буде на вами тог часног одела...“ Светозар хтеде да се брани, али га про 
ваљани у сваком погледу.{S} У слободним часовима бавили су се вртарством и пчеларством, што им  
требио и за себе, те сам се у слободним часовима бавио књижевношћу.{S} Нико ме није питао шта п 
су они заборавили све што је било, и на част му икона.{S} Био би и сам отишао до њега, али је х 
дњи му поглед тражи изгубљен живот, име част... <pb n="199" /> Око њега стоје деца, које нити ј 
ј љубави; он је позвао оне, који хоће у част крсном имену, у помен родитељу своме, деце своје,  
 испрате, нити она звона звоне у његову част; он иде на пут још даљи и од Јерусалима, а опет та 
те.{S} Нису градили што но кажу, велику част и маст, волели су да даду повећи прилог друштву до 
парничио се с Мишом Савићем због увреде части већ скоро годину дана и старији чланови друштва т 
ла, где га боли, та, он јој се у слабом часу исповедио.{S} Тома се жалио на Боривојеву малаксал 
е јој тешко, врло тешко живети и у оном часу најмилије би јој било — умрети.</p> <milestone uni 
розно је то, кад човек види на самртном часу, да је промашио цел живота.{S} Он звера око себе,  
 његове.{S} И што је најгоре, баш у том часу Лазар охладнео, није ни сенка оног ватреног, занес 
е у друштву добрих људи не пије више из чаша, него из шафоља?“ питао је Светозар.</p> <p>„Шта и 
ли код куће и место да су се опијали из чаше, они су се опијали са њезиних усана.{S} Само штета 
 прво време носила Боривоју тањир јела, чашу вина или какав налог, како јој је кад мати наредил 
ева. „Би ли окусили што или да попијете чашу вина?“</p> <p>Боривоје махну главом. „Хвала.“</p>  
д дудом, где се тако пријатно ћерета уз чашу-две пива.</p> <p>Мал’, мал’, па се Лазар баш упути 
че забава.{S} Старији су разговарали уз чашу вина и читали, омладина је играла коло и разне дру 
се сећа по ручку, па му кад што пружи и чашу вина.{S} Боривоје је опет скроман, вредан, захвала 
евљеви и нудила га, да пошље у крчму по чашу лимунаде, а Здравковић предлагао свештеницима, да  
е прегледао и забележио сваку модрицу и чворугу на телу му.</p> <p>„Угрувао си се“, каже, „врло 
а, ето га нека каже сам, није још доста чврст за женидбу.“</p> <p>„Јао куку мене!“ вајка се баб 
 и с добрим.{S} Кад је све уређено и на чврстим основима, онда не може лако натраг, мора напред 
 врење и потреси, и друштво је стало на чвршће ноге.</p> <p>Промена, па ма каква била, ма била  
 „имам десетак кућа, са којима сам мало чвршће везан; људи и жене тих кућа долазе ми чешће на с 
и и биће стада кужнога и свега осталог, чега има и у осталим већим вероисповестима.{S} Ви сте м 
{S} Па кажите:{S} Је ли онда било оног, чега данас видимо?</p> <p>„Променуло се време, намножиш 
ти Јованка чисто поплашено, „то је оно, чега сам се грозила, кад сам читала те приповетке“.</p> 
оже држати запт.{S} Па онда дође и оно, чега су се многи тако љуто бојали; назаренска вероиспов 
ао да га је ударио нож.{S} И он зна, са чега је тај бол.{S} Мал’, мал’, па га подухвата нека то 
— врућом водом прали су је и рибали, са чега се утрла боја још већма.{S} За тим се икона и опет 
 Назаренима“, каже, „али има двоје, рад чега бих, да могу, набадао их на колац.“ </p> <p>„Од пр 
ао што је љубио он.{S} Стреса се.{S} Од чега?{S} Од те помисли или што је осетио, да у онај мах 
а што не би направио жену, кад знам, из чега се састоји?“</p> <p>„Од прилике.“</p> <p>„Од прили 
ву; којим се путем иде у Јерусалим? — и чега ту није било.{S} Нада је зачуђено гледала, што се  
а кад чу, да се парничи, с ким се и око чега се парничи, он јој озбиљно рече: „Да сте ту јеруса 
 у оном, што је њојзи било главно и око чега се највише напрезала, није успела.{S} Кукољ на њив 
 сваког напретка“, каже им Здравковић. „Чега год нема у св. писму и што год није на основу св.  
>Па тек кад је осетила, да јој заигра и чедо под појасом, онда је већ имала снаге, да гледа Бор 
данима, догоди се, да роди Милева мушко чедо.{S} Она је у постељи, а дете јој се поболи, па и у 
 потајна мисао: „Она сад мисли на мене, чека ме.“ И он оде...</p> <p>Дође према риту и учини му 
иду, али није ни из близу сањао, шта га чека.</p> <p>Јулка га је прва почела испитивати: „Јелте 
м.“</p> <p>„Јао куку мајци, па докле да чека?“ пита баба Стака. „Баш сте ви тврди људи.{S} Мома 
и мирно као јагње и пружа образ, као да чека пољубац а не песницу.{S} И паде и други, па и трећ 
суђена.{S} Без сумње је слутила, шта је чека. <pb n="103" /> Остали и не гледају на њу.{S} Или  
 <p>Но Лазар је као запета пушка.{S} Не чека, да други одговара, но говори он, а говори, као да 
господа и госпође, па је смислио, да не чека да господа нападну Назарене, него ће он напасти њи 
Јованова еванђеља?“ пита је он, но и не чека на одговор, већ наставља: <pb n="96" /> „Христос ј 
S} Талијан шта ће, но нуди, а Гавран не чека дваред, но једе за тројицу.{S} Досади се то Талија 
, поштено име, спрему за борбу, која их чека у животу. „Пазите“, рече на послетку, „да се не ис 
сумњају, који чекају најпре утрвен пут, чекају успех, па тек онда да се придруже каквој ствари. 
кој улици има их и по десет, које једва чекају, да се обесе човеку о врат, и ти нашао <pb n="60 
 Тако је то обично код људи, који једва чекају, да се састану и наразговарају.{S} Прегладнео чо 
S} Ја сам као оне назаренске бабе, које чекају да наврше седемдесет пету, па тек онда да се — п 
 једна литра и та им је шапутала, да не чекају дуго, а она трећа литра саветовала је старце и х 
е су последње.{S} Завукле се у крај, те чекају, да се разиђе гунгула. „3а што ви, господине, ни 
{S} Нарочито се госпође згрнуле онамо и чекају, шта ће рећи овај назаренски халаман, који не да 
 Дошли су они, који у све сумњају, који чекају најпре утрвен пут, чекају успех, па тек онда да  
есто му говори: „Брате, другови на пољу чекају те раширеним рукама.{S} Волели би да те упознају 
она о њему и то не само мислила, него и чекала га.{S} Лазар га је очекивао тек у недељу, јер су 
S} Та, за Бога, кад је ствар већ толико чекала, може се стрпити још мало.{S} Но где би Марта сл 
о назаренској ствари, но на слободи.{S} Чекали су га као Месију, сад видеше, да се у њему прева 
а.{S} Кад ћеш ићи, сешо?{S} Треба ли да чекам?“</p> <p>Марта се полако прибрала, те упутила мом 
„Шта велиш, ниси скривила?{S} Зар да ја чекам да скривиш, па тек онда да те бијем.{S} Море, за  
 време, крајње је време“, каже, „зар да чекамо, да се почну успаљивати?“ и испод ока погледа на 
еч с нашим пријатељем, кога тако одавна чекамо“.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 
није ни дирнуо јела; с уздрхталом душом чекао је, да му мати почне пребацивати и корети га.{S}  
окрити све потребе дечје.</p> <p>Умирен чекао је Боривоје суд; радо и весело ће издржавати, што 
твар, с којом не треба журити, но треба чекати, док се младенци не пречисте и док сотона у њима 
 веле, да су њиве уврачане, за то треба чекати младу среду и попрскати усев гаврановом крвљу, п 
Гига женити, кад хоће и како хоће, мора чекати, док му назаренске старешине то не допусте.“ Па  
м на вашар или ма где на пут, жена мора чекати и ослушкивати на ме, ма три дана.{S} Она мора чу 
е моје, спавај ти мирно и немој на мене чекати.{S} Прошла су она несретна времена; али она неће 
кадар мене уграбити.“ „Хоћеш ли ти мене чекати овде само два минута?“ питам је. „Чекаћу те“, ка 
р на мени, опаметите се раније, немојте чекати, да вам дође смрт пред врата.“</p> <p>Друштвена  
аопако ако ме нису осетили и ја морадох чекати.{S} Кажем ја Варвари:{S} Дете моје, спавај ти ми 
екати овде само два минута?“ питам је. „Чекаћу те“, каже она, „и три минута, али шта ћемо јунач 
 ратара.{S} Један је био крупан, висока чела, бистра погледа и мирна лика.{S} Наслонио се на ст 
у пружа мирисаву мараму, да утре зној с чела или му дошапне, Бог да је знаде шта, а увек му онд 
адашњих придика.{S} Он је храбрио свет, челичио га је на истрајност, а нико осим Јованке и не с 
и јастуке, а Лазар је седео на столици, чело ногу његових.{S} Говорили су тихо, скоро шапућући. 
етозар, он је метнуо обе руке сестри на чело, нагнуо се над њом и гледао јој је дуго у очи.{S}  
 њему.{S} Дође му, да јој метне руку на чело и рекне јој: „Праштам <pb n="97" /> ти.“ Поново је 
 стојала Јованка.{S} Метнула му руку на чело и пита: „О чему промишљаш, друже?“ </p> <p>„Промиш 
 где то пише и седе.</p> <p>Прота набра чело и не узе одмах реч.{S} Светозар који је до њега ст 
дара.{S} Онда осети, како му мајка седе чело главе... чује тихо јецање њено, вреле јој сузе кот 
ће, него ту гледај, овде, видиш, у моје чело.{S} Ја сам ти отац, ја мати, ја брат.“ И тако је П 
једном осети, где му она додирује руком чело. „Молим те, иди!“</p> <p>Он као да хтеде устати, а 
, али јој не поможе.{S} Пољубио ју је у чело, уздахну, а она се отрже од њега и побеже у своју  
гаја.{S} Онда се он диже, пољуби жену у чело, назва јој лаку ноћ и затвори се у своју писарницу 
 чешћи и чешћи они облаци, који прелећу чело Боривојево.{S} Али то је бивало само тренутно.{S}  
модри, жиле му <pb n="12" /> одскоче на челу, као оно Јови Платином, кад хоће да се бије; дречи 
у сте подигли на брата свога, принесите челу и прекрстите се; ону опору реч, која вам је на усн 
 усана, а чича-Срданова песница паде по челу његову.{S} Удар је био силан, Лазар се заљуља, но  
о.{S} На скоро ми приђе и поглади ме по челу. „Али ваљда ниси толико болестан“, каже, „да не мо 
{S} Назаренска кућа не трпи накита ни у чем.{S} Где има каквих шара или шаренила, то је на ства 
путио пешке и уз пут је мислио о многом чему, највише о Лазару.{S} Но што је ближе селу, све му 
а.{S} Па зар он да се брине и о томе, о чему ће да говори у скупштини и како ће да тумачи разна 
идици“, вели он. „Нисам се још решио, о чему да говорим.“</p> <p>Наста ћутање.{S} Он гледа у св 
 све силе своје, да се богатите.{S} И о чему се сваки дан у вече договарате, кад се скупљате на 
} Свак очекује, како ли ће да почне и о чему ће да говори.</p> <p>И паде реч са амвона: „Врату  
.{S} Метнула му руку на чело и пита: „О чему промишљаш, друже?“ </p> <p>„Промишљам о придици“,  
а и мантијама“, вели Јова.</p> <p>„А по чему си ти позван?“</p> <p>„Осећам се чист“, каже Јова. 
з штете?“</p> <p>„Видиш, дакле брате, у чему је разлика.{S} Друштво добрих људи не пребацује се 
>Лазар је из ових речи на мах увидео, у чему је ствар.{S} Обрен је одвукао Милеву.{S} Дође му т 
бих волео да сазнамо истину о том:{S} У чему је клица Назаренства и шта је повод Назаренству.“< 
мо даље с вама, нити да се преда оном у чему се затекла.{S} Мучи је болест телесна, а мучи је и 
има нечег <hi>страшног</hi>“.</p> <p>„У чему је то?“</p> <p>„Је ли вам позната <title>Одисеја</ 
а ће послушати.“</p> <p>И већ почеше да честитају: „Е, па нека је сретно!“</p> <p>У Боривоју се 
ет за то прикупило много гостију, да им честитају и буду учесници у њихову весељу.{S} Црква је  
извештају написао је, да су по предлогу честитог професора Здравковића ишли данас у назаренску  
 стиху.</p> <p>Кад Лазар дође Боривоју, често му говори: „Брате, другови на пољу чекају те раши 
одило, што се њен Боривој лепи Наде.{S} Често је говорила у себи:{S} Та је девојка вредна, ваља 
p> <p>Но Перу је мучила друга мисао.{S} Често сужанство убило му је снагу, подрило му здравље,  
к ако ће одговорити домаћици реч-две, а често је тако задубљен у мисли, да и не чује, шта га пи 
м још сад, бар овлаш, а доцније ћете га често сретати у овој приповеци, — он је тај, кога су пр 
осити блага киша?{S} Ви добро знате, да често само од тог зависи, каква ће бити летина.{S} Зрно 
инио.</p> <p>Марта је пре овог догађаја често говорила у себи: „Само да их видим једаред удруже 
а, не питајте.{S} Од варнице до пламена често не треба више до ли један тренутак, само ако је в 
обро познавао све Лазареве одношаје, па често слушао и о Светозару, који се спрема за свештеник 
 Истерује сотону из ње.{S} А у Стане је често врло силовит“.</p> <p>У том се Лазар вратио.{S} Н 
ча-Симу и његова унука Стевана (који је често био уз свог деду), али његова детињска веселост и 
 мисли на ову или на ону страну, тај је често врло много учинио.</p> <p>Све оно, што је до сад  
ајем“, рече Светозар, „да сам и од више често очајавао.{S} Но све је бадава.{S} Сад видим, да с 
о кандило и пред којом му је мајка тако често клечала, остави нека тајанствена трага. — Но да и 
узрок, што је Милева у овим данима тако често тражила мајчино крило.{S} Њојзи је било лакше, ка 
 због назаренске вере; о њој је он тако често говорио с Лазарем и на њу је већ пре тога много и 
} Кад дође пијан из крчме, а то је врло често бивало, она још с врата клекне пред њега и вришти 
 и њено анђеоско певање такнуло се врло често Боривоја.{S} Но он се бранио од тог утецаја. „То  
црни облаци су прелетали висином и врло често заклањали месец.</p> <p>Боривоје је терао коње, у 
ро пазио, могао је приметити баш из тог честог крштења, да Лазареве мисли нису у цркви и да не  
кој битци није то још победа, ако једна чета на једном крају победи своје противнике.{S} Ако он 
за Бога људи, како могу ја поред жене и четворо деце изићи на крај са 600 форината?“ Па зар ту  
 и опет предавати Здравковић, али већ у четвртак дође писмо на Светозара, у коме јавља, да одус 
е, а нису га ни девојке спевале.</p> <p>Четврте недеље почело је предавање већ несретно.{S} Ниј 
ли у хамове и утонули, скочи Боривоје и четврти пут из воде.{S} Окренуо се.{S} Тако се бар оним 
 банак на улицу, да му не смета.{S} Тек четврти дан зажарило му се лице — весео је.</p> <p>Но в 
енуо на почетку овога одељка, већ је по четврти пут затворен.{S} Као што му је тело кржљаво, та 
{S} Види Бог.“</p> <p>Милева је ево већ четврти пут ушла у собу, а Тома још једнако хвали своју 
 дан у недељи.{S} Негде средом, а негде четвртком.{S} Но та „молитва“ почиње рано у јутру, те д 
, још се не диже из постеље, а једва се четвртог дана мало разабрао.</p> <p>Тако прође и опет ч 
 за месец дана читао и писао као ђак из четвртог разреда основне школе, прво, што је био необич 
познајемо довољно.</p> <p>Кад су се ова четир човека зауставила на вратима скупштинским, узеће  
ецељи разнесе, то домаћин о жетви ни на четир вола не донесе.{S} Ниси још пропао, домаћине, али 
 прозоре.{S} Пршти стакло и дрво на све четир стране, а свекар само виче: „Под сто куме, под ст 
е музао козу, а данас их има двадесет и четир, па сви држе и по две краве. (Смеј).{S} Не кажем  
 „да хоће подржати овако, па бих за три-четир године био опет онде, где сам био и пре.“</p> <p> 
и при царским гозбама не износи више од четири јела; за тим долази сир и воће.{S} Ми ни на што  
 разишли, на вратима скупштине заостане четири човека:{S} Лазар с Боривојем, Мирко и Тома.{S} Л 
гу бити без двокатнице с балконом и без четири свилене хаљине на годину; ја држим, да нам је бо 
људи жена, а он је под старост имао око четири стотине њих.“ И код тих речи погледа на Лазара т 
оучавањем тих узрока бавио сам се скоро четири године.</p> <p>Питање је то већ по себи огромно, 
 Чак и наши богатуни, који имају по три-четири намештене и гостинске собе, немају у кући купати 
им и то, да је Одисеј залутао са својом четом на усамљено острво, где је била дивна, чаробница  
, поплаши се и побеже у пустињу, побеже четрдесет дана хода далеко, па и тамо није био сигуран, 
 мој отац памти, да је у вароши био пре четрдесет година један адвокат, па и тај није могао да  
војку од седамнаест година, а њему беше четрдесет и пет.</p> <p>Сад је на путу.{S} Враћа се у с 
 било ново успаљивање.</p> <p>Кад прође четрнаест дана, те дође недеља, које му је требало ићи  
то, но уздржа се.</p> <p>А кад би после четрнаест дана, он уста да чита еванђеље.{S} Многи су м 
њени, а Томи је позлило...</p> <p>После четрнаест дана читао је опет Тома еванђеље или истину р 
до по ноћи сретном успеху.</p> <p>После четрнаест дана држао је предавање сеоски лекар о умерен 
уче ланце, па су се сложили „бугери“ из четрнаест села и назидали му кућу.{S} А била је изгорел 
мало разабрао.</p> <p>Тако прође и опет четрнаест дана и дође опет време заједничкој скупштини. 
ипитомиће се и он.{S} Само га обилазите чешће и пазите му на друштво“.</p> <p>Марта није имала  
е везан; људи и жене тих кућа долазе ми чешће на савет, које због вртарства, које због пчеларст 
ади учинило, да су у последње време све чешћи и чешћи они облаци, који прелећу чело Боривојево. 
ило, да су у последње време све чешћи и чешћи они облаци, који прелећу чело Боривојево.{S} Али  
траг у кола.{S} Како је насип био стрм, чивија на обртњу излети, коњи, руда и предњи трап улете 
бих, још које како опростили, али да би Чивут Клајн одмах шиљао свог Нацику по жандаре, то је и 
 му је у томе на помоћи трговац Соломон Чивутин.{S} Чита из неке велике књиге и говори му све п 
{S} Нестало Лази новаца, те носи крадом Чивутину мало хране на продају.</p> <p>Тај „ветар отуд  
pb n="53" /> колико је дао оном матором Чивутину, о коме си прекјуче читао у св. писму, та како 
{S} Лазар је у договору са слугом носио Чивутину жито, које је требао посејати, а њиве је повла 
е трећа. „Мамика“, тако су звали у селу Чивуткињу трговкињу, „видела ју је, кад је излазила из  
тоји Јова Пајинов.{S} Јова је по занату чизмар, управо крпа, али је ватрен Назаренац.{S} Жена м 
 му је само толико, да је убио жену.{S} Чија је она друга крв?{S} Гроза га ухвати, кад помисли  
сно као низ приповедака.{S} Тешко оном, чије се душе такне то начело“.</p> <p>„Имате право“, из 
 то не само да зна речи, него зна и то, чије су то речи, у којој су глави, па чак и у коме стих 
д се позове на које место, одмах наводи чије су речи, ко их је забележио, у којој је глави и у  
шао у крчми са својим пријатељем Гајом, чији је син такође поверио, те почеше старци да се јада 
 су то крадени свињи, а жандари знају и чији су.{S} Стегоше Гају и изишло је, да је он само за  
ао тајно, кришом, али га нисам писао ни чијим допуштењем.</p> <p>Ствар је у овоме.{S} У нашим в 
умрлу жену, нашао је онде Светозара, по чијим се очима гониле сузе.</p> <p>„Друже“, рече му лек 
{S} Ви протумачисте из св. писма, да ни чију смрт не треба оплакивати, јер је божја воља и проп 
>„Добро вече, дете?“</p> <p>„Помоз Бог, чико.“</p> <p>„Каква је она нова кућа?{S} Ено виш, онде 
Каже у својој девојачкој безазлености: „Чико“, тако је звала оца, „шта радиш с брацом?{S} До са 
ривоје и сам плаче, гризе се и очајава, чим се умири, а осети, да није добро радио.</p> <p>Што  
и недељом иде у скупштину.{S} Ван тога, чим доспе од посла, чита св. писмо.</p> <p>Кад га виде  
n="21" /> запамтио од почетка до краја, чим ју је први пут чуо, и изговарао ју је читаву ноћ.</ 
{S} Ко у пустињи изгуби рачун о данима, чим осети да се помео, нек почне бројати из почетка.{S} 
бити.{S} Девојци мора бити нова хаљина, чим јој дође на памет, па ма се згранила; момак мора у  
 <p>Тома је оног дана још рано изјутра, чим је Боривоје приспео у Лазаревац, позвао га к себи н 
и.</p> <p>„Лепа је“, помисли он у себи, чим је сагледа. „Леп је“, дође и њој у памет, ма да так 
азарева вредноћа <pb n="34" /> попусти, чим је сејање довршио; али то би још којекако било, јер 
/p> <p>„Како на силу?“</p> <p>„Код вас, чим се роди дете, носе га попу и крсте га на силу у вер 
 па ма се згранила; момак мора у крчму, чим га зову тамо, па ма шта било.{S} Нико не може да се 
ченог ћурка и сад не виче више на жену, чим му се приближи: „Остави ме, мани ме; не иди ближе,  
е подиже кућа, и да семе не ниче одмах, чим га бациш у земљу.{S} Кад посејасмо семе, ја сам хте 
 се задувала, види се, да се журила.{S} Чим је спази стари сеоски свештеник, он се само пљесну  
је умрла.</p> <p>Али не, није умрла.{S} Чим он закуца на прозор, тихо, једва приметно, она се т 
Док у зло доба прођоше три Назарена.{S} Чим га опазише, поскакаше с кола, те сеци штранге, спас 
Јова „поверио је“ још прошле године.{S} Чим то Ђока чу, спопаде снају, унуче, перину и бари их  
 сад на остале.{S} То је као зевање.{S} Чим видиш од другог, дође и на тебе.{S} Мија Албунов, п 
гу своју и спрема се за одсудни бој.{S} Чим Лазар буде дошао оцу, поручиће мати по њега и онда  
зе ни путеве, а Јерусалим је далеко.{S} Чим пређе Дунав и изађе иза Карловаца, не зна даљег пут 
првима је дошао Лазар, Тома и Мирко.{S} Чим уђе који „верни“ или „верна“, поздраве се, рукују с 
заренима, ако се добро не побринемо.{S} Чим од ко од њих у скупштину, бадава га после мамиш, не 
помамили, те се дан на дан успаљују.{S} Чим мисле, да их нико не види, одмах се трљају, вијају, 
ђоше његови из поља.{S} Улазе лагано, а чим уђоше, Ђока забравља за њима вратнице.{S} Онда узе  
, нек буду мало и тамо — до сутра.{S} А чим она води децу у госте, долази и њојзи гост...{S} Ал 
мо над својим жељама и страстима, но за чим нам год срце гракне, то мора бити.{S} Девојци мора  
им се баште.{S} Већ од пола године дана чим може, гледа, да јој се доближи и да је придобије за 
Свето јој њено, одмах да је продамо.“ И чим стигосте до Гецина салаша, а ви доплатисте сто двад 
Зар је то лепо?{S} Заједно сте почели и чим дође до прве мале незгоде, ти га остављаш, бежиш ка 
х као гост, као пријатељ, не мораш, али чим ступиш у ред „браће“, те постајеш „веран“, онда мор 
тковањем и одмарањем.{S} Дакле и путник чим залута и осети, да је изгубио рачун, нек почне свет 
уг свој, јер је рок истекао, а ја немам чим да платим!{S} Гле, и судија долази да изрече пресуд 
ило на опојани вавилонски торањ.</p> <p>Чим је појање почело, а већ се мешају у песми <pb n="14 
љуцки, онда је најбоље — никако.</p> <p>Чим уђе Лазар, хтеде да и изиђе. „Опростите“, каже, „ја 
се смеј.</p> <p>Брат Шандор је завршио, чиме је и почео.{S} Назаренство долази од жене.{S} Све  
м кућу пунију но што сам је оставио.{S} Чиме сам заслужио, да се браћа тако старају о мени?“</p 
а Лазарев говор, морао би да брани свој чин и своју веру, а то је хтео још мање.{S} Он је отиша 
и проповедају код вас закон, најмање га чине.“</p> <p>„Имаш у многоме право, на жалост“, вели С 
о Боривоје сам.</p> <p>Рахила и Варвара чине све могуће, да му угову и Тома се не истиче одвише 
 опет молитва и опет песма.{S} По негде чине мало већу параду, јер читају из св. писма два пут, 
ће и не сме, отац јој је, а и остали не чине то већ због Лазара.{S} Па онда, Срдан је болестан, 
да не пије?{S} Па не знате да они, који чине свету службу, од светиње се хране?{S} И који олтар 
Њих ваљда царевина плаћа за то, да тако чине, али Милеви не могу опростити.“</p> <p>Лазар је ми 
 Језичне су, па грде, срамоте, а нуз то чине свакојака безакоња и упропашћују кућу.{S} Сотона ј 
и свога учења и обреда.{S} Па за што то чине Назарени, кад је реч о крштењу?{S} Ево за што.</p> 
ану јавно опоменути, јер је срамота што чине.“</p> <p>Милева је чула ове речи и би јој некако н 
милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемери по зборницама и по улицама, да их хвале љ 
гом на реч, без интереса, као што данас чине Назарени, и тога је код нас било, то је наше, то н 
му, која ће се певати.{S} Оваку молитву чине Назарени не само недељом, но још један дан у недељ 
а Олимпу, те пијанчи, ратује, свети се, чини прељубе — а опет су ти људи били бољи од Богова им 
 је.“</p> <p>Боривоје није знао, шта да чини.{S} Хтео би да оде, а хтео би и да га причека; на  
 дубље у очи, (одавна не сме више то да чини) а да је погледала, видела би, да су му очи закрва 
друге стране није могла увидети, да она чини квара, себи или другима, ако пева.{S} Мучила се та 
љубав се не велича, не надима се.{S} Не чини, што не ваља, не тражи свога, не срди се, не мисли 
 куда му то?{S} Мој Влада никад тога не чини, па да бих могла казати:{S} Видео је...{S} Ја сам  
ренских, тамо улогу свештеника никад не чини један, него више њих.{S} Увек ће други и други чит 
} Не кради, а краде се, придикује се не чини прељубе, а гради се прељуба, проповеда се помози б 
а Назарени таје ту ствар, кад слично не чини ни једна хришћанска вероисповест.{S} Примедба пишћ 
у, како мисле о Назаренству и шта да се чини против тога зла?{S} Он, прота, вели, казао је већ  
 је премишљала.{S} Бог?!{S} Та њојзи се чини, да за то не може ништа ни бити од тог дрвењака, ш 
осподин-докторе, опростите, али мени се чини, ви не избацујете коштица?“ вели му крчмарица.</p> 
ао код вас, да се угађа сотони, нити се чини оно, што распаљује страсти.{S} Наше девојке се оде 
ном нестане испред очију му, онда му се чини, да је са свим изгубљен и напуштен.</p> <p>Милева  
само ако није шкодљиво и ако се умерено чини.{S} А пушење није баш шкодљиво по здрава човека, с 
о по здрава човека, само ако се умерено чини.“</p> <p>„То је за мене нешто ново“, вели му Свето 
рести беде, он јој онда рече, за што то чини, а рече јој по талмуду, како је научио од Соломона 
 Или можда дан и није леп, само се њему чини тако.</p> <p>Већ хоће да се ухвати мрак, кад је са 
истури пред Гаврана велику чинију, а на чинији није да су делови, него све таки.{S} Кад се Гавр 
баш на Божић истури пред Гаврана велику чинију, а на чинији није да су делови, него све таки.{S 
ало дете.</p> <pb n="15" /> <p>Марта је чинила све, али јој не поможе.{S} Једном, али само једн 
пута увидела је и Марта, е би била боље чинила, да је остала код куће; но доцне.{S} Приспела је 
та се није помицала од постеље његове и чинила је све могуће, да му олакша, али праву опасност  
рена, на другој страни нису спавали.{S} Чинили су све, што год су знали и умели, да најпре заус 
он казати:{S} Ви сте крштење у моје име чинили овако, а ви онако... ви, који нисте добро разуме 
то бити, да су Христос и апостоли једно чинили, а друго наложили нами да чинимо?{S} Пробудите с 
ђоше као три сата, тако се бар Боривоју чинило.{S} А опет колико бола, колико потреса друштвени 
 једно чинили, а друго наложили нами да чинимо?{S} Пробудите се, браћо моја драга — то бити не  
, али нису ни опадали.{S} Чича Срдан је чинио све, да се друштво учврсти.{S} Он је још једнако  
насмеши, а то већ од толико година није чинио.</p> <p>Марта је пре овог догађаја често говорила 
м по соби и пуцкам прстима.{S} Тако сам чинио отпре обично онда, кад сам се спремао на теревенк 
своје, благосиљајте оне, који вас куну, чините добро онима, који вас мрзе и молите се Богу за о 
е речи: „Болесници, што год вам каже да чините, учините, јер је то добро, а што год видите да о 
...</p> <p>„Пазите на правду своју и не чините пред људима, да вас они виде.</p> <p>„Кад дакле  
и удати, но није хтела. „Не могу, каже, чинити дужност и матери и мужу; толико снаге немам.“ Са 
а није имала ни оца ни матере; могла је чинити што воли; она је од добре воље пошла за мене.“</ 
 онда може да буде рђав крај.{S} Можете чинити што год хоћете, али то тек онда, кад не буде на  
тане ово труло стање, али изволите и ви чинити то исто, јер иначе ће бити: „Марко гради, вила р 
, варати, упропашћивати ближњега, можеш чинити шта хоћеш, ти си угледан, само ако однесеш у црк 
 их ко нападне.{S} Можеш их тући, можеш чинити с њима што хоћеш, они кажу само толико:{S} Види  
S} Ниси зар могла напред промислити шта чиниш?“</p> <p>„Јао, слатки брате и пријатељу, не би ја 
 да си употребила скромније, ти обратно чиниш...{S} Одагнај, дете, оног сотону, који те обмањуј 
вештеник, ту „црквене батине“, рипиде и чираци, ту „незнабошци и поганици“, Православни, па њим 
оп-Јаша раздражено. „Мој је живот чист, чист, па не дам, да ме сумњичиш.“</p> <p>„Не велим ништ 
о чему си ти позван?“</p> <p>„Осећам се чист“, каже Јова.</p> <p>„Аха, дакле си се пречистио.{S 
о последње време, али нисам био са свим чист.{S} Сад знам, шта ми је фалило.{S} Показао сам ист 
 грешити, онда је вера била крива, а он чист.{S} А то је по осуђеника врло пријатна ствар.</p>  
вели поп-Јаша раздражено. „Мој је живот чист, чист, па не дам, да ме сумњичиш.“</p> <p>„Не вели 
в сан.{S} Боривој се бар куне, да је то чиста чистацка јава.{S} Испрва му дође ђаво, те се лепо 
 посаветује.“ А Лазару не изгледа ствар чиста. „Ко је доказао, да се оне опијају?{S} Жене старе 
{S} Боривој се бар куне, да је то чиста чистацка јава.{S} Испрва му дође ђаво, те се лепо разго 
ом на дуван, те су га испрва пуштали да чисти ходнике, носи судијама воде, послужује их, а доцн 
колико сам волела ту икону, лепила је и чистила; без мене би давно пропала.“</p> <p>„Па њу ти ј 
ао да је са грдне странпутице изишла на чистину.{S} А Влада је још оног дана поручио шуру, да с 
Друштво добрих људи неговаће просвету и чистити кукољ међу собом“.</p> <p>„Кад сваки члан друшт 
а се усправи и проговори нежним гласом, чисто улагујући се: „Не могу ићи с тобом оче, него те и 
није било због тога.{S} Него се лагано, чисто кријући одвукоше у предње собе, где им је стојао  
 <pb n="99" /> <p>Уз кућу је пространо, чисто двориште, у ком је засађено неколико дрвећа, остр 
видети, да је спао са ње гдегод леп.{S} Чисто је окречена и стаза је пред њом и утрвена и полив 
 оног глиба, напрегне се, па му је онда чисто лакше.</p> <p>Он ће Милеви.{S} Мора!{S} Као што с 
“.</p> <p>„Имате право“, изусти Јованка чисто поплашено, „то је оно, чега сам се грозила, кад с 
ио луд, још си и сад луд и ја бих те на чисто могао извадити за луду, па да те и не суде.{S} Ал 
но исповедам, да ја не могу да дођем на чисто с тим приповеткама.{S} Има, нешто страшно у њима, 
/p> <p>„Пре свега да дођемо с једним на чисто.{S} Сви ми, који идемо за Христовом науком, и Пра 
из оне Томине напомене о Лазару, био на чисто, с које стране ветар дува и од куда ће ударити ки 
ни сила.{S} Па баш за то, што је био на чисто с тиме, и није се обмањивао маштама, а тим му теж 
донекле и не.{S} Није још никако био на чисто: како су пресудиле његову ствар она три окамењена 
у вам сад изговорити.{S} Да изведемо на чисто бар оно, што је најкрупније...{S} Кад ми је Јова  
p>„И мене је вас жао, Лазаре“, рече она чисто жалосно. „Па кад већ говоримо о тој ствари, ево к 
ати за тебе.“</p> <p>Боривоје слуша, па чисто не верује.{S} Каже: „Истину ја говорим, господине 
о у зубе речено и многи се од слушалаца чисто накостреши.{S} Ух, како може тако!)</p> <p>„У кој 
} Боривоје уђе у собу, у којој беше све чисто, <pb n="94" /> уредно, али без украса.{S} Назарен 
и од заната под платом“, а глас му дође чисто опор.</p> <p>Светозар за часак побледи, онда му ј 
> <p>Она се у први мах укипила, не може чисто да верује ушима, па онда полети Срдану. „Јао друж 
ти.“</p> <p>„3ар Бугери?“ пита Боривоје чисто уплашено.</p> <pb n="48" /> <p>„Тако нам се ругај 
чи им још весело, безазлено погледају и чисто се пренеш, кад их после неколико тренутака видиш, 
коро сви на дворишту.{S} Сви су одевени чисто, али скромно.{S} На женскињама <pb n="135" /> заг 
с Лазаром није добро...“</p> <p>Боривој чисто претрну.</p> <p>„Треба да знаш све још за времена 
ророчанским гласом:</p> <quote> <l>„Дај чистоту Јосифову, кад бесрамни овај свет,</l> <l>Претњо 
штину.{S} Ван тога, чим доспе од посла, чита св. писмо.</p> <p>Кад га виде деца, да иде улицом, 
борите речи, озарује се народ како зна, чита н. пр. живот св. Сисоја.{S} Је ди вам позната та к 
с ма који од верних устане у скупштини, чита молитву, еванђеље и тумачи свето писмо.{S} Наша ве 
е на помоћи трговац Соломон Чивутин.{S} Чита из неке велике књиге и говори му све потанко, као  
опет за то не чу никада у скупштини, да чита ко та места или да говори о њима.{S} Та да и како  
ника”, а сваки прави хришћанин треба да чита ту молитву, он је претрнуо.{S} Та је молитва веома 
 какву ситницу.</p> <p>Сад је почела да чита и озбиљнија дела, али не само да чита као до сад,  
кад би после четрнаест дана, он уста да чита еванђеље.{S} Многи су мислили у први мах, да су ре 
ни и они ће се казнити.</p> <p>И узе да чита оне господње речи, које дођоше пророку Језекији: „ 
сму, 4. 6. и 7. стих.{S} И тада поче да чита 4. стих мало загушеним, пророчанским гласом:</p> < 
авише се на једном месту.{S} Он поче да чита. „И ходаше Исус у цркви по трему Соломонову...“ Па 
е најудаљенији од врата и Лазар поче да чита лагано, загушеним гласом, јер није слободно, да зв 
а чита и озбиљнија дела, али не само да чита као до сад, но поче и да испитује, да мисли.{S} За 
реда се.</p> <p>Лазар као неки перовођа чита. „На реду је ствар пријатељ-Панте Мужиног“.</p> <p 
и лулу.{S} Недељом се завуче гдегод, па чита, што одавна није радио. „Боже мој, Боже“, молио се 
Не може“, каже Боривоје, „жена никад не чита јавно еванђеља, молитве, нити тумачи св. писма.{S} 
та ћутање.{S} Он гледа у св. писмо и не чита.</p> <p>Јованка гледа и чита...</p> <p>Од једном ј 
писмо и не чита.</p> <p>Јованка гледа и чита...</p> <p>Од једном јој мали прстићи пређоше по ре 
до вечери све оно, што преко дан чује и чита.{S} Не може дакле бити друкчије, но је Тома научио 
жижак, а Рахила се нагла на св. писмо и чита.{S} Вече је, па се никоме више не нада, за то ваљд 
д Калвина <hi>слободна</hi>; онај, који чита молитву, није везан за речи, може молити Бога како 
. главу Матејева еванђеља.{S} То што он чита, говори Исус народу, онај Исус, кога су људи распе 
ију, људи, <pb n="82" /> жена, деце.{S} Читав вашар.{S} Пусте их све редом у какав велики ходни 
шло неких 10 година и од Боривоја поста читав момчић.{S} Што је год било оваца у оном крају, св 
и и ти и г. испитник и г. велики фишкал читав дан по трсци и шевару, прекопали сте рит, па ништ 
таваца већ си био премијаукао, ниси био читав човек, не може ти се дакле ни урачунати.“</p> <p> 
нино, треба са свим друкчије живети.{S} Читава гомила друштвених питања изиђе пред њу, она прег 
те“, каже Обрен, „може бити да су ребра читава, али ја осећам, да се нешто прекинуло у мени и д 
} А Рахила је у онај мах мислила, да је читава њена комедија с Назаренима глупост.{S} Не сме се 
Боривоју изишао суд до краја, прошла је читава година.{S} Остале му дакле још две, па га на так 
а и ње до правог разговора, као да беше читава ограда између њих.</p> <p>Онда се жени одрешио ј 
 та жена необично лепа. „Страшна је као читава војска са заставама“, што рекао премудри Соломон 
 за мене.{S} Пре би у моју главу утурио читава расточена кола сена, но и једно од ових малених  
/p> <p>Лекар и опет пипа ребра и вели: „Читава су“.</p> <p>„Јесте“, каже Обрен, „може бити да с 
То беше доба, кад у многим нашим селима читаве улице осташе пусте од деце.{S} Не видиш малише д 
е у њиховој кући теку сузе, догађају се читаве трагедије, а све због Назаренства.{S} Он познаје 
ара кидала због тог несретног случаја и читаве недеље није могла да заборави Џуџу, но ју је уве 
и друге послове.{S} Тамо је он бивао по читаве сате без надзора и чувар је долазио по њега само 
 <p>Са свим је изгледало тако.{S} Лазар читаве јесени дан у дан иде са слугом на њиву и сеје.{S 
вели: „Не исплатисте ви мени мог сина с читавим назаренским благом“.</p> <pb n="84" /> <p>Кад Л 
че Назаренства, моје је уверење ово:{S} Читаво људско друштво пошло је кривим путем.{S} Где год 
д прилике дознаје и из тог романа.{S} У читавој књизи се вешају, убијају, а не знаш ни за што н 
 се у крупне мисли.{S} Шта ли ће он?{S} Читаву ноћ није могао да заспи, но све једнако уздише.{ 
ећи дан га истерали из училишта, јер је читаву скамију својих другова изубадао бритвом.{S} Коли 
м ју је први пут чуо, и изговарао ју је читаву ноћ.</p> <p>По себи се разуме, да је цело село,  
ло сувих шљива.{S} Има их она на тавану читаву врећу.</p> <p>„Не ваља у вече много јести“, каже 
с иште мало воде.{S} Пуна је соба жена, читају св. писмо или шапућу, а ту је и Гига.{S} Седи не 
 „Хајдемо!..“</p> <p>Дођоше у цркву.{S} Читају се јектенија, па онда забруја и она дивна Дамаск 
{S} По негде чине мало већу параду, јер читају из св. писма два пут, т. ј. из старог и из новог 
то писмо!{S} Не сећа се више, кад га је читала, а кад га је и узимала у руке, онда је само <pb  
/p> <p>Све оно, што је до сад слушала и читала, оставило је у њојзи доста слаба трага.{S} Но од 
то је оно, чега сам се грозила, кад сам читала те приповетке“.</p> <p>„Благо вашој души, које с 
 она збуњено, „овај... последњи пут сам читала о створењу света.“</p> <p>„Па какве вас мисли об 
 девојка, која је за своје године много читала и много мислила.</p> </div> <div type="chapter"  
, неколико листи, које је она тако радо читала, зна га скоро на памет.{S} А опет за то не чу ни 
срећа, али изгледа, да је и Мати Вајуну читала ону Соломонову песму над песмама, јер он, човек  
е.“<ref target="#SRP18966_N6" /></p> <p>Читала је лепо и са нагласком, а није дизала ни једном  
запопио.“</p> <p>„Па то сте и ви кадгод читали еванђеље и тумачили га?“ пита Јованка.</p> <p>„Н 
теже обична назаренска питања. „Шта сте читали из светог писма?“ пита је.</p> <p>Милеви прелети 
} Старији су разговарали уз чашу вина и читали, омладина је играла коло и разне друштвене игре. 
.{S} Сви смо бајаги људи.{S} А нисте ли читали, да је и Христос Спаситељ говорио и разликовао:{ 
, тај премудри Соломон, баш је враг.{S} Читам његову песму над песмама.{S} Тамо напред све гово 
 горе, а кад доле, Бог би га знао, А да читам, баш не умем.{S} Како ћу погодити, које је писме  
е само <pb n="173" /> гледала по њему. „Читам,“ каже она збуњено, „овај... последњи пут сам чит 
докучио све назаренске обичаје.</p> <p>„Читам“, каже она, „седамнаесту главу из књиге пророка Ј 
{S} Он нити је посвећен нити су над њим читане молитве нити га ми држимо за свету ствар као ви  
арог и из новог завета, а између та два читања иде опет песма и молитва.</p> <p>Молитва је као  
е трпите неправде?“</p> <p>Лазар је при читању и тумачењу долазио све јаче и јаче у ватру и сад 
пита: „Па какве вас мисли обузимају при читању?“ Она би му онда већ пала око врата.{S} Али он ћ 
p> <p>„Па какве вас мисли обузимају при читању?“</p> <p>Милева и опет уздахну.</p> <p>„Мучне, в 
да: „Какве мисли наилазе на вас при том читању?“ и онда им стоји отворен разговор од Адама па ч 
p>„Па какве вас мисли обузимају при том читању?“ пита је опет Боривоје.</p> <p>„Ја мислим и мис 
 у себи.</p> <p>У недељу, која је ишла, читао је еванђеље по Луци, глава XIX. стих 12—27.{S} Та 
ру било лако, да придобије Боривоја.{S} Читао му је св. писмо и тумачио му га по назаренском сх 
/> За овим је читао Лазар св. писмо.{S} Читао је II. главу Јаковљеве посланице, па ју је онда т 
 позлило...</p> <p>После четрнаест дана читао је опет Тома еванђеље или истину рећи, иза еванђе 
овима.{S} Боривоје је већ за месец дана читао и писао као ђак из четвртог разреда основне школе 
ривен иза св. писма.</p> <p>Боривоје је читао еванђеље по Јовану, XII. глава.{S} Христос 6 дана 
и опет одмор. <pb n="141" /> За овим је читао Лазар св. писмо.{S} Читао је II. главу Јаковљеве  
ом матором Чивутину, о коме си прекјуче читао у св. писму, та како се зове само... живео је пре 
оду.{S} Лазар је у оном углу и полутами читао скоро шапућући 5. и 6. главу Матејева еванђеља.{S 
S} Тамо им стоји књижница, тамо им је и читаоница.{S} Даље од десет сати у вече није никад отво 
S} Дао сам и људима друга имена, јер је читаоцима све једно:{S} Звали се они Пера или Паја, Анк 
> <div type="liminal"> <head>ПОШТОВАНИМ ЧИТАОЦИМА.</head> <p>Да кажемо неку реч и о томе, како  
а, одмах ће питати ма које од њих: „Шта читате из св. писма?“ — па онда: „Какве мисли наилазе н 
њих дана и страшнога суда. </p> <p>„Шта читате из св. писма?“ — пита је Боривоје Милеву.{S} Он  
послетку ће он први почети. „Које место читате у св. писму?“</p> <p>„Скоро да вам и не кажем“,  
ух сишао на мене.“</p> <p>„Код вас може читати еванђеље и бити попа и жена, јелте?“ пита Јулка. 
пост, али има и других брига.{S} Не уме читати ни писати; не зна стазе ни путеве, а Јерусалим ј 
 му вреде мртва слова, кад их он не уме читати.{S} Иде му по глави све то, и он уздахну гласно: 
ти мало или велико звоно; хоће ли му се читати мало или велико опело.{S} Зар нисмо сви једнаки  
него више њих.{S} Увек ће други и други читати молитву, тумачити еванђеље и изговарати песму, к 
.</p> <p>„Па хоћеш ли слушати? ја ћу ти читати“ - нуди га Лазар.</p> <p>Боривоје климну главом  
 <p>Боривоје се снужди.</p> <p>„Не умем читати“, промуца.</p> <p>„Па хоћеш ли слушати? ја ћу ти 
50" /> <p>„Па хоћеш ли, да те ја научим читати и писати?“ пита га Лазар.</p> <p>„Кад би ме томе 
S} Нису допустили друкчије, но је морао читати св. писмо и тумачити га, а тумачио је тако, да с 
 <p>Када је отпојан 4. стих, поче Мирко читати 6. стих пророчким гласом:</p> <quote> <l>„Дај Ил 
 не говори нико ништа, јер оне не знају читати.</p> <p>Сад почеше „верни“ и „верне“ певати изго 
гледи више на госте.{S} Они, који знају читати, ваде из шпагова две мале књижице.{S} Једна је „ 
="31" /> св. писмо, те као да мало час, читаше нешто одонуд.{S} Онај други био је кржљав, нераз 
, тако, да он већ осећаше дах њезин, те читаше из св. писма: „О, да би ми брат био, да би сисао 
и прочитам једну главу из њега.{S} И он читаше из Јованова еванђеља главу XI. стих 32.—35. „А М 
оја плећа.{S} Нашла је и доброг чобана, чича Симу, који је био негда ваљан домаћин, али га доцн 
а иде у рит по трску, али ако то учини, чича-Срдан ће га убити из пушке као врапца.{S} Сад је д 
евина страдања.</head> <p>Милевин отац, чича Срдан опет се успалио и то успалио већма но игда.{ 
време, да се уноси слама, <pb n="39" /> чича-Срдану се стеже око срца; дође му тешко, претешко  
ола, помешаше се и сузе — радости...{S} Чича Срдан није могао да их са свим доближи жив, он их  
дмамио тамо.</p> <p>Била баш недеља.{S} Чича Срдан једва домили до куће, кад чу ту вест.{S} Одс 
а зна тако млада девојка — шипарица.{S} Чича-Срданова домаћица је једина, која се све нешто над 
, дај опет пиј, градимо од зла горе.{S} Чича Срдан се нашао у крчми са својим пријатељем Гајом, 
е врло множили, али нису ни опадали.{S} Чича Срдан је чинио све, да се друштво учврсти.{S} Он ј 
 гладни вуци нападоше Мартино стадо.{S} Чича Сима се десио у селу, његов унук, Стеван и Боривој 
еђоше ове речи преко Лазарових усана, а чича-Срданова песница паде по челу његову.{S} Удар је б 
ла.{S} Домаћица је јецала од радости, а чича Срдан искочи у један мах на авлију, јер му у соби  
} Свуд никло жито за приповест, само на чича-Срдановим њивама избила тек по гдегде — трава.</p> 
вече, кад је требала да се реши судбина чича-Срданова, па можда и нешто крупније.{S} Јер ако ст 
 и да је треба избавити.{S} Једном, кад чича Срдан није био у селу, дође Лазар и одведе сестру  
 да не чује.{S} Пред очима јој је и сад чича Срдан, како је вуче за курјуке, она види Гигу, как 
 село ужурбало, па су се ужурбали и код чича-Срдана.{S} Није никоме у кући до славе, али се опе 
ла улепшати или претрпати.{S} Голе њиве чича-Срданове, које беху до пре најбоље сређене, сада с 
ам био и пре.“</p> <p>Но наскоро допаде чича-Срдану глас, који га пољуља већма, но сви досадашњ 
проштаја одјури из крчме.</p> <p>Кад је чича Срдан чуо, шта се збило, уђе у синовљеву собу.{S}  
{S} Моли и мајка Јелена за сина и то је чича-Срдана пољуљало донекле, али не придобило.</p> <p> 
је ствар прекинута.{S} А прекинуо ју је чича Срдан.{S} Он сузним очима привуче Светозара к себи 
чми тужио и оплакивао своју жену, дотле чича-Срдан већ није знао шта ће.{S} Ако тако устраје, м 
премо.“</p> <p>И сад се Светозар окрене чича-Срдану. „За што ти, оче, хоћеш да постанеш Назарен 
<p>Али ко је на то пазио?{S} По најмање чича Срдан, који је подигао главу, као да је његова црк 
му с коња довикује: „Хајде, жури, умире чича Срдан.“</p> <p>Лазару није изненада дошао тај глас 
<p>„Та овога ти и онога ти“, продера се чича-Срдан, „зар су те већ толико залудиле оне негдашње 
 није радио. „Боже мој, Боже“, молио се чича-Срдан, „да хоће подржати овако, па бих за три-чети 
и пошао у богословију.{S} Најмлађе дете чича-Срданово, његова мезимица Милева, тако се опет при 
 изјадали, а још боље поднапили, почеће чича Срдан: „Нема ту ништа, мој прико.{S} Све су то пра 
Бог.“</p> <p>„Умукни, несретниче!“ виче чича Срдан. „Зар то <pb n="37" /> твоје: „Види Бог“ ниј 
 обори очи.</p> <p>„Шта?{S} Муж!?“ виче чича Срдан. „Тога нема код нас!{S} Ти си блудница, јер  
трт маглом.{S} Пред њиме у души стајаше чича Станко.{S} Као сад да му звоне у ушима речи, које  
 зетови.</p> <p>Боривоје се приљубио уз чича-Симу и његова унука Стевана (који је често био уз  
l> </quote> <p>Дође доктору лекар, па и чича - Срдану.{S} Ма да се Срдану примирила грозница, о 
p>„Ваљда се зрно мало закаснило“, мисли чича-Срдан, но кад прође још неколико дава, још никако  
а назаренска узречица још већма ражљути чича-Срдана.{S} Бивало је и до сад, да он замане по Лаз 
ише:{S} Каква је радост овладала у кући чича-Срдана.{S} Као да је ушао у средину њихову мир, те 
а попу, па да те љубе у руку“, рече јој чича Срдан опоро и она од то доба, није више спомињала  
pb n="170" /> закључити, коликом снагом чича Срдан напаствује дете своје.{S} Но Милева је мирна 
 ја.“</p> <p>Ух, па бар да је млађи син чича-Срданов, Светозар, довршио науке.{S} Брат би још п 
 викнем брату: „ Терај овамо.“ Дођем до чича-Срданове куће, гледам по улици, нема никога, а Мил 
туд од Горњака“, никако више није годио чича-Срдану.{S} Пре, све ужива, кад га ноћу пробуди пес 
и сад је то његово ћутање мапо ублажило чича-Срдана. „Сине“, каже му, „слеме моје куће и надо м 
росто.“</p> <p>Свакога прође језа, само чича-Срдана не.{S} У њему је сотона или бар вино, а то  
 смо теревенке.{S} Како грдно исмејасмо чича-Станка, кад оно на збору рече, да нам све зло дола 
кривицу и искао, да га казне.</p> <p>Но чича Срдан је обиграо адвокате целе жупаније и узео нај 
а га пусте на слободну ногу, ипак је то чича Срдан израдио.{S} Панта се предигао и истражни суд 
н.“</p> <p>И заиста, у мал’, у мал’ што чича Срдан у радости није упалио — кућу...</p> <p>Сутра 
 диванимо“.</p> <pb n="125" /> <p>Говор чича Станка примили су на послетку сви лепо.{S} Осетише 
ли, да је то због оне његове наглости с чича-Срданом.{S} И Лазар му приђе и умириваше га. „Проћ 
"> <head>Болесно стање</head> <p>Болест чича-Срданова и сувише се отегла.{S} Кад га онаква дове 
 те као старији, да ми учиниш“, вели му чича Срдан. „Хајде синко!“</p> <p>„Зар да сви пиље у ме 
е, не шушкају и не оговарају те?“ плану чича-Срдан. „Казуј, несретниче, је ли истина, да си већ 
и врагу“.{S} И истера је.</p> <p>Кад чу чича Срдан, како је с Милевом, он се сад тек разбеси.{S 
 дошла је Милеви и њена мати у походе, (чича Срдан није могао, јер му се болест повратила јаче  
и или не одговорити: „Види Бог“.</p> <p>Чича-Срдан не зна већ шта ће, час је бесан као сеоски б 
шта, па немој ни ти немировати“.</p> <p>Чича Срдан се мало поплашио и умири, али од ото доба је 
и га потресла и сама смрт очева.</p> <p>Чича Срдан је данас с вечера разбио лулу и кад му понуд 
аква чуда.{S} И нису се убојали.</p> <p>Чича-Срдану је тешко и он оде оне недеље по подне у крч 
’ да не речеш, човек се упустио.</p> <p>Чича Тома га је пажљиво мотрио.{S} Каже у себи: „Ако је 
јно: „Истина, била сам рђава...“</p> <p>Чича Срдан не пази на њу, но се и даље размахује: „Овај 
о, што сам ти распудио, хоћу...“</p> <p>Чича-Срдан не даде сину даље. „Шта да ми зарадиш?{S} Ни 
заренство и како судите о њему?“</p> <p>Чича Станко, човек около својих 60 година, али много мл 
 не мога упутити.{S} На послетку рече: „Чича-Срдане, овај је ђавољи; не може њега упутити ни св 
</hi>.{S} Јер земља, која износи трње и чичак, непотребна је, која се најпосле сажеже...“</p> < 
не иде.{S} Стари другови лепе ме се као чичак... запијемо се негде, и онда: хајд...{S} Знаш ли  
ријања само за суморну, грешну душу као чичак за хаљину.</p> <p>Кад су се другарице састале пос 
биће оно, што му име каже.{S} Ко је год члан тога друштва, избегаваће све, што је штетно по тел 
ј придици само за онака човека, који је члан тога друштва.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
 душу и мора отићи у огањ вечни, ако је члан друге какве вероисповести, до ли назаренске.{S} И  
ти кукољ међу собом“.</p> <p>„Кад сваки члан друштва схвати своју дужност у кући и ван куће, те 
вени, па изволите наредити, да се сваки члан православне цркве оглашује једнако, изволите укину 
е отпадоше руке.{S} Прескочила сам осми члан символа вере, само да будем што пре готова.{S} А к 
ранио од кирије, а уз то поста ревносни члан њихов.</p> <p>Био је учен и даровит мимо све њих,  
арени га испратише као свог најврснијег члана...</p> <p>Ето, тако је доспео у затвор Лазар Нена 
о му даје и уверење, да ће он од сваког члана те цркве бити признат за брата, и где му се његов 
 благајнице на ту цел, а Светозар је од чланова друштва и од осталих људи покупио скоро исто то 
ме не иду за тим, да само буде што више чланова, него ће се бринути, да ти чланови буду поуздан 
онудио, да помогне Светозару у скупљању чланова. „Ја“, каже, „имам десетак кућа, са којима сам  
по твом наговештају да се удају само за чланове добрих људи?...{S} Ја држим, да је наша вера пр 
/p> <p>„Та се вера зове назарећанска, а чланови те вере зову се Назарећани“, каже му Лазар неки 
 рђав живот изобличиће се.{S} На против чланови друштва помагаће се где год могу — увешће мобе, 
{S} Тек после скоро годину дана осетише чланови друштва, како су промењеним животом очврсли тел 
p> <pb n="207" /> <p>У то доба почеше и чланови да се множе.{S} Дошли су они, који у све сумњај 
е части већ скоро годину дана и старији чланови друштва толико су успели, да су и Мишу привели  
више чланова, него ће се бринути, да ти чланови буду поуздани, те да могу бити пример осталима. 
агајницу, из које ће се помагати сироти чланови, ако западну у невољу.{S} А осим тога је увек г 
рено.{S} Он точи до душе и пића, али су чланови дужни да буду умерени, па ако би и који странац 
ра било је и страних гостију, који нису чланови друштва, те се отпоче забава.{S} Старији су раз 
кренуло.{S} Јер чак и они, који не беху чланови друштва, мало су попустили од стара живота.{S}  
, али и не забрањује пушења оним својим члановима, који ће га умерено уживати.“</p> <p>Светозар 
арничења и тужби.{S} Кад има спора међу члановима, онда се састави суд од старијих људи и они р 
р Лазару, „да би ти брате могао постати чланом тога друштва“.</p> <pb n="194" /> <p>„А ја мисли 
ет на своја плећа.{S} Нашла је и доброг чобана, чича Симу, који је био негда ваљан домаћин, али 
 мати га преклињаше, да се од сада мане чобанлука.{S} Боривоје је пристао. „Теби је тешко, мајк 
кући.</p> <p>Близу уласка у седо сретне чобанче, не познаје га, па мисли да и дечко њега не поз 
у Соломонову песму над песмама, јер он, човек ожењен и у година, остави кућу, жену и децу, поку 
ако судите о њему?“</p> <p>Чича Станко, човек около својих 60 година, али много млађа изгледа,  
, учиниће шта треба.</p> <p>Брат Мирко, човек сед, одмерен, узе први реч. „Видим“, каже, „где и 
емарио је и своје.{S} Мал’ да не речеш, човек се упустио.</p> <p>Чича Тома га је пажљиво мотрио 
о даље да дише исти ваздух с њоме...{S} Човек ретко, врло ретко провиди вигове, које му подмеће 
рота човека женско подсвојче — Нада.{S} Човек, који ју је одхранио, не само <pb n="18" /> што ј 
у веома жестоко.{S} По њихову учењу:{S} Човек мора грешити, мора губити душу и мора отићи у ога 
а од тога дима ни за тело ни за душу, а човек треба да победи страсти“.</p> <p>„Па хајде нека“, 
{S} Оно не може ни да схвати, за што га човек злоставља.{S} Кад буде разумније, мора се покушат 
га заборави човек бол и беду; крај њега човек лако прикупи мисли и лакше се умири, кад је раздр 
а, да га осуђујете, ви сте пронашли, да човек ни у највећој невољи не сме бранити себе, матере, 
 ваљда верујемо.{S} Ви сте пронашли, да човек не сме да има народности, не сме да је Србин, Нем 
о тако остати.{S} Јер ако може бити, да човек добије за жену само три године дана робије, онда  
/> <p>„Видите код нас пре није било, да човек прође с колима поред путника, а да се не заустави 
</hi>:{S} Доказује, да се делима правда човек, а не само вером и завршује речма: „Јер као што ј 
лео.“</p> <p>„Еј, еј, децо, опак сам ја човек био... врло опак.{S} Куд сам застранио?{S} Али та 
 ману руком и рече: „На што?{S} Зар има човек од тога какве вајде?{S} То је упало Јелени врло у 
ста доктор се разболео.{S} Никад не зна човек, шта ће га снаћи.{S} Дошао он по вечери мало у кр 
че у старо зло.{S} Међу пијаницама мора човек да је пијаница, међу карташима карташ, међу кужни 
Тома горко уздахну), био сам веома рђав човек.{S} Код мене је био обичај, кад одем на вашар или 
 човек тај роб?{S} Роб треба да је рђав човек, а овај овде је тако миран, добар.{S} Требало би  
та и изменусте је.{S} И ја сам био рђав човек, не кажем.{S} Али од кад се позивам на еванђеље и 
и.</p> <p>Пера је био у сваку руку рђав човек.{S} Кад се оженио, одмах је другог дана истукао с 
ну, баш да хоће и да је убију.{S} Такав човек у очима девојака није човек.</p> <p>Славна и Јулк 
 већ си био премијаукао, ниси био читав човек, не може ти се дакле ни урачунати.“</p> <p>Бориво 
/p> <p>Ово је брука, какве не памти жив човек.{S} Бивало је увек неваљале деце, која су поткрад 
S} А тај Вајун је био баш угледан њихов човек и много им је шкодило ово његово успаљивање.</p>  
ице, раскошника...{S} Грозно је то, кад човек види на самртном часу, да је промашио цел живота. 
/foreign>, и ја би касала нешто.{S} Кад човек убије труги човек, нега онда <foreign xml:lang="D 
иста брат Лазарев, а друго, да тај млад човек, у коме је толико ватре, мисли озбиљно обделавати 
То не може овако остати“, рече неки сед човек из гомиле, „Срамоти нас пред светом.{S} Треба да  
рош по доктора да те лечи, јер само луд човек поступа тако с рођеним дететом као ти“.{S} Навале 
 дела, па сад сузи.{S} Не знаде да буде човек, па је сад жена.{S} Она га погледа са стране и ка 
 је на њу.</p> <p>„Божје путеве не може човек измерити“, мислили су верни, али су неверни мисли 
или у механи, те диванили:{S} Како може човек да поједе толико шљива с коштицама, кад је кроз т 
 бар господа свештеници знају, какав је човек био пророк Илија?...{S} Све што је хтео, учинио ј 
зебње дошла је радозналост.{S} Какав је човек тај роб?{S} Роб треба да је рђав човек, а овај ов 
от вечни“, пакао и рај.{S} Кажу, кад је човек гледао ту икону, све су га мрави подилазили од уж 
{S} Али је уједно и стрепила.{S} Тај је човек био с несретним Обреном, видео је дакле муке оног 
в у човеку, и као што у пијанци постаје човек жешћи и учини и оно, што иначе никад не би учинио 
у.{S} Такав човек у очима девојака није човек.</p> <p>Славна и Јулка нису више разговарале с Бо 
три у један глас.</p> <p>„Зар жена није човек?“ пита Јулка. „Зар на жену не може сићи св. дух?{ 
он проговори, управо прошапута: „Кад се човек убије, грех је; је ли?“</p> <p>„Грех“, каже она.  
> <p>Но не остаде на томе.{S} Подиже се човек сува, бледа лика, на њему су трагови дуга робовањ 
лушај Перо“, вели му Лазар, „не може се човек новцем искупити, нити може исплатити свако зло.{S 
S} Тада од једном „повери“.{S} Смири се човек, далеко обилази крчму, иде оборене главе и кад га 
не мога, па уздахну.</p> <p>„Смешан сте човек!“ рече прота. „Сад, при крају хоћете да малакшете 
а здравог, једрог сина, коме се и она и човек јој обрадовали више свега и кога су они доцније к 
ике у 30—40 зрна сочива.</p> <p>„Тај би човек морао бити затворен у кутију и <pb n="179" /> не  
то је он разбибрига; крај њега заборави човек бол и беду; крај њега човек лако прикупи мисли и  
 касала нешто.{S} Кад човек убије труги човек, нега онда <foreign xml:lang="DE">die Herren Rich 
 час-два на окупу, имао бих као старији човек, а и као посвећен пастир народни, да вам кажем не 
 одведе је лекару.{S} Био је то старији човек, родом из Боривојевца и познавао је њихову кућу.{ 
очито Ваја Спасин.{S} Био то најстарији човек у селу, те неког дана узе Боривоја преда се: „Каж 
 време са свим подивља:{S} Није више ни човек, ни Србин, <pb n="126" /> но Назарен.{S} Ко није  
} Брат Тома је од памтивека био најгори човек у селу.{S} Није био до душе затворен, али то је с 
кинуло у мени и да никад више нећу бити човек...“</p> <pb n="64" /> <p>Обрен тешко уздахну, суз 
јно десила онде.</p> <p>„Шта ће ти рећи човек?“ — питала је Марту.</p> <p>„Ништа.“</p> <p>„Може 
 икона, он ће и доплатити нешто.{S} Тај човек је доиста мислио, да је његовој жени стало до ико 
 је Надин поочим отежавао ствар.{S} Тај човек није могао да Наде пусти из куће, јер му је она в 
опашћени...{S} Замислите, шта осећа тај човек у себи?{S} Како се прашта с душом?{S} Ко на то ми 
л.{S} Осећа, зна, уверена је, да би тај човек сваког часа умр’о место ње и то радо.{S} Али јој  
, а стрепи од помисли:{S} Шта мисли тај човек о њој?{S} Та он је, као што је слушала од Лазара, 
 је осетила, да у ономе, што говори тај човек, има истине, па се заплака.{S} Дуго је јецала, до 
у звоне у ушима речи, које изговори тај човек на збору: „Овако се више не може; нешто се мора у 
.</p> <p>Нови сужник је био млад, висок човек, у ратарском оделу, тек му пробиле науснице.{S} М 
опо, под сто!“ Ух, ух, да грешан ли сам човек био — ух“!</p> <p>Мирко устаде, захвали у кратко  
 две мачке.{S} Видећете, постаћу славан човек.“ </p> <p>Најзад изиђоше и госпође из школе и дру 
о искусио.{S} Једном речи, био је диван човек, од кад је Ленчица погледом својим истерала из ње 
?{S} Та, ви сте бар господине образован човек, ви бар знате, да су пророци живели пре Христа, о 
да се разговара с њим.{S} Висок, крупан човек, а кад говори, све грми.</p> <p>„Драги мој“, каже 
 Мартом још похвалила.{S} Каже: „Красан човек тај твој <pb n="8" /> брат и ја баш не знам, за ш 
S} Нада је зачуђено гледала, што се њен човек дао у такав разговор; та, тај запиткује, као да ћ 
.“</l> </quote> <p>Рахилу је отерао њен човек, па је после од туге и умр’о.{S} Она је наследила 
е од памтивека био миран, ваљан, поштен човек.{S} Нико у селу није му знао ни најмање мане.{S}  
 мантију са себе, излазим пред тебе као човек, не као свештеник.{S} Можда ће пасти која реч из  
ве већма развиђава.{S} Изгледа себи као човек, кога хоће да прободу, а он се не <pb n="159" />  
, пио сам, па од куд да се приберем као човек.{S} Но од сад ако Бог да, поправићемо“.</p> <p>За 
 састану и наразговарају.{S} Прегладнео човек мало једе; препуно срце мало говори.</p> <p>Ухват 
о је, како је излишно много јело и како човек може с врло мало јела живети, кад се навикне.{S}  
унце.</p> <p>И Боривоје је необично леп човек, па како су сад стојали једно према другом, било  
иђоше задовољни.{S} Доктор је био добар човек и сви су га волели, само би се и на њега могле пр 
да је боље казати „заронио сам се“, јер човек није свиња, да се „зарије“.{S} Које је речи хтео  
до забавља с њим, јер је иначе разборит човек; обишао је и Банат и Бачку и Срем, много је видео 
 судија је још доста млад, али мргодаст човек.{S} Дуго гледа у Обрена, за тим презриво напући у 
 Још за мога детињства био у нашем селу човек богат, али тврд, једва је смео да се наједе.{S} З 
 ко је ко.{S} Јер ако дође у цркву вашу човек са златним прстеном и у светлој хаљини, а дође си 
 делима, која се тамо траже и без којих човек не може бити Назарен.{S} А ко је прави Назарен, т 
која хоће да се сруши, у место да будеш човек, па да подупиреш.“ И да си само чуо, како те је б 
,</l> <l>Доктор пише рецепт нов,</l> <l>Човек може да ужива,</l> <l>С три зрна сочива.“</l> </q 
д нас заборавио?“</p> <pb n="102" /> <p>Човек, коме се већ по овешталом оделу познаје да је сир 
 питам једног: „Шта си ти?{S} Он каже: „Човек“.</p> <p>„Али има људи Турака, Срба, Немаца, Мађа 
 „Још тражи душа моја, али не нађох.{S} Човека једног у тисући нађох, али жене међу свима не на 
, па како да не би могао облагородити — човека.{S} Но само се у то мора уложити велики труд и в 
S} А пушење није баш шкодљиво по здрава човека, само ако се умерено чини.“</p> <p>„То је за мен 
жиће сву снагу своју, да начини од њега човека.{S} О удаји нема ни помена, а шта значи то за же 
.{S} Док је Боривоје жалио у себи млада човека, који учи да постане „фирисеј“, „ђавоља труба“,  
 глас.{S} Подиже нагло очи и види млада човека, где се ухватио с Јованком за руку и иде у сениц 
она удати по свој придици само за онака човека, који је члан тога друштва.</p> </div> <div type 
вакоме, па је одатле лако научити зрела човека словима.{S} Боривоје је већ за месец дана читао  
одвести младу девојку на игру, а пијана човека у крчму, тако је лако одвести и заточеника у Наз 
а по „хришћанској дужности“ води пијана човека кући, а да га води јендеком, који је пун студене 
“</p> <p>„А зар ви мене држите за добра човека?“ пита је он нагло.</p> <p>Она обори очи.{S} Пос 
54" /> Свето писмо је у рукама даровита човека оштар мач, који сече с две стране.{S} С њиме се  
.</head> <p>Било на крају села у сирота човека женско подсвојче — Нада.{S} Човек, који ју је од 
ећавала Гиги, око јој је тражило другог човека...“</p> <p>Но шта то би Боривоју?{S} Ништа особи 
дина, знао је из Боривојевца име сваког човека, сваке жене и сваког детета у прсте.{S} Уз то је 
ме:{S} Да ли може суд затворити и таког човека, који нити краде нити убија?</p> <p>На послетку  
н живот.{S} Она је видела и познала тог човека баш онда, кад су у њој вриле и киптиле свакојаке 
игао.</p> <p>Она је желела, да види тог човека, о коме је Лазар говорио сваки дан с одушевљењем 
риповеткама његовим, у целом делању тог човека има нечег <hi>страшног</hi>“.</p> <p>„У чему је  
 је онај, који тражи крштење, научен од човека или је научен од духа светог.<ref target="#SRP18 
 па аја!{S} Доцније, кад из далека виде човека, лете у најгушћи шевар и данас их нема, пропале  
есет година одвали се она цигља и убије човека.“</p> <p>„А... а... а...“ веле све у један глас, 
, кад се одвали цигља са зграде и убије човека“.</p> <p>„А ту ће већ и он допустити, да није же 
сам Стани већ наговешћивао, нека остави човека, кога мрзи, боље је и тако, него у свађи.{S} Нуд 
 „Да, да, успаљивање само на зло наводи човека.{S} Ето, ја сам се у мојим младим годинама успал 
и, на вратима скупштине заостане четири човека:{S} Лазар с Боривојем, Мирко и Тома.{S} Лазар, М 
рена:{S} Састану се свештеник и два три човека, па пресуде и измире.{S} Ето, мој отац памти, да 
оше Тома, Мирко, Боривоје и још два три човека у соби.{S} Сви су други Назарени мислили, да хоћ 
.“</p> <p>Девојка је ћутала.{S} Сва три човека видела су по њеном лицу, да би рада да ствар мал 
уду.{S} И један и други изабраше по три човека у тај суд, а та шесторица изабраће седмога.{S} Ш 
 чуо, да људи држе за грехоту:{S} Убити човека и ратовати.{S} Време је, да и у томе послушамо ј 
 него мач.{S} Ја сам дошао, да раставим човека од оца његова и кћер од матере њезине и снаху од 
нема.{S} И да је Лазар, у зао час, убио човека, мање би га клели и ружили, но што овако учини.< 
и пада на ум“, вели Славва. „Да је убио човека, не би га овако пуштали.{S} Него је може бити кр 
за што су га затворили?{S} Да није убио човека...?“</p> <p>„Шта ти пада на ум“, вели Славва. „Д 
х у кола.{S} То дете је онда замењивало човека.{S} За тим <pb n="43" /> је малиша виђао, где но 
и премудрог Соломона, да је зла жена по човека казна божја.{S} Него ја хтедох друго што почети. 
емо довољно.</p> <p>Кад су се ова четир човека зауставила на вратима скупштинским, узеће прву р 
би ни слутио:{S} Шта значи то, кад узму човека на испит оваке три швигарице.</p> <p>„Добар дан“ 
рени знају:{S} Подигну мобу и испомогну човека.{S} Шта ће мене Назарени да уче, шта је моба, ка 
="113" /> Павле, кад нам је заповедио: „Човека јеретика после првог и другог саветовања, клони  
дача С. В. П., тај на мах престаје бити човеком, јер ако му се тело и не мења, душа му се претв 
 у свакој библији, како је било с првим човеком.{S} Он се кукавац није још ни пробудио био из о 
, растављајте ме, нећу да живим с лудим човеком.{S} Да је тако учинила, евала јој, али овако не 
дечурлија сеоска виче за крупним, јаким човеком: „Уа, уа, бугер“, бацају се камењем на њега, а  
соби.</p> <p>Треба да вас упознам с тим човеком још сад, бар овлаш, а доцније ћете га често сре 
реба да одговара сам од себе, не научен човеком, но прожман духом светим.{S} Ето дакле, за што  
а ли је, каже им: „Мрцине, шта радите с човеком?{S} Сложно, јуначки, па у кола.“ Узеше ме и тре 
о десет, које једва чекају, да се обесе човеку о врат, и ти нашао <pb n="60" /> од тог еспапа д 
оћу да живим као што приличи Хришћану и човеку; хоћу да будем вредан и умерен; хоћу, ако још мо 
енуо је једаред у свом предавању, да би човеку на дан доста било онолико хране, колико има од п 
слушајте своје мужеве као Господа!“ Али човеку прописује љубав, јер вели: „Мужеви, љубите своје 
аху од свекрве њезине.{S} И непријатељи човеку постаће домаћи његови...“ Ето дакле, тај расцеп  
 Боривоје није знао друкче да се освети човеку, до ли да га ухвати за прса.</p> <p>Код Милеве с 
ећи, доста паметних.{S} Многа каже свом човеку: „Ја ћу овако, како сам научила, а што си ти оти 
аван другима.</p> <p>Отворите сад таком човеку назаренску књигу.{S} Покажите му, да има вере хр 
: „Дакле ви судите по ситницама о целом човеку?{S} Је ли то лепо и је ли то хришћански?{S} Ако  
„За што се мучиш, сестро?{S} Бог је дао човеку мелема против бола и туге, за што тај мелем одби 
 На послетку му паде глава на прса, као човеку коме умре каква мила нада и прошапута: „Хајдемо! 
у старији људи, да узме себи друга, јер човеку није добро, да буде сам.{S} И онда му обично пре 
с горег на боље, у прво време изазива у човеку незгодне осећаје.{S} То је, док се стара навика  
 је донела што и вино.{S} Узбурка крв у човеку, и као што у пијанци постаје човек жешћи и учини 
и вековати.{S} Али их има, које не дају човеку живети.{S} Језичне су, па грде, срамоте, а нуз т 
амо дође, тако вечерас...{S} На дану су човеку више мисли за послом.“</p> <p>„Хм, а како ћу га  
ругови му и опет дају за право; та да: „Човеку није добро да буде сам“, то пише већ и на првој  
м до осмог.{S} Он каже: „Ако све језике човечје и анђелске говорим, а љубави немам, онда сам ка 
 Свевишњега.{S} Осетио је сву ништавост човечју и дође му као гадно фарисејство оно досадашње н 
е растуже, распале и прилепе се за душу човечју, сазнао је и разлоге, који најлакше придобију,  
 морал и не пита се:{S} Је ли ова ствар човечна и поштена, но се само пита:{S} Неће ли ме закон 
овима.{S} Је ли то хришћански, је ли то човечно, је ли то братски, је ли то родитељски??“ У ово 
игрлиће и испуњаваће оно, што му налаже човечност и добро срце. — Пијанство, карта, непаметно л 
а годину дана, а шта би тек било за оне чопорове волова, крава, оваца, коња, свиња, за све оне  
 остану код куће, а не да буду у свакој чорби мирођија.“</p> <p>Збор је прота отворио.{S} Каже: 
 се ништа, запражиће он добро Светозару чорбу.“ „И ти ћеш Светозара да напустиш?“ пита ме она љ 
што о језгру, о начелима вере Христове; чу на српском језику, у лепом Караџићеву преводу.{S} Ла 
о је био — паметнији.“ Но шта је то?{S} Чу још једно име и би му, као да га ко удари руком по о 
њих.{S} Био је можда већ изгубљен, када чу кораке.{S} Иде неко.{S} Он се крену <pb n="166" /> и 
 пост, три године дана.</p> <p>Кад Нада чу ту вест, стеже јој се око срца, и суза заблиста у ок 
заше на памет, била је — јерес.{S} Тада чу, где залану вашка.{S} Био је под селом.</p> <p>Дође  
о је“ још прошле године.{S} Чим то Ђока чу, спопаде снају, унуче, перину и бари их на улицу.{S} 
 сенице и пребира зелен у кошареве, кад чу у близини као Лазарев глас.{S} Подиже нагло очи и ви 
S} Чича Срдан једва домили до куће, кад чу ту вест.{S} Одсекле му се ноге.</p> <p>Одмах зове Ла 
о сломљен паде Светозар на столицу, кад чу ту вест.{S} Дуго је ћутао и он, а ћутале су и жене;  
а помоћи?“</p> <p>А Варвара?{S} Она кад чу свршену ствар, три ноћи није спавала — од радости.</ 
излази из њеног душевног немира, па кад чу, да се парничи, с ким се и око чега се парничи, он ј 
оја му је стојала за леђима.{S} Тек кад чу, њене речи, управо њен уздрхтали шапат, да хоће да б 
 иди врагу“.{S} И истера је.</p> <p>Кад чу чича Срдан, како је с Милевом, он се сад тек разбеси 
добро! да су живи и здрави!“</p> <p>Кад чу Боривоје Милевино име, поцрвени, обли га као ватра,  
нам, али и ја штогод учила.“</p> <p>Кад чу Сеплова Лиза, како се њен Сепл осилио, намргоди се и 
а наша, и нами је то доста.“</p> <p>Кад чу Боривоје, да је оно „бугерска вера“, која му се поче 
ет и шта суди о његову предавању.{S} Не чу ништа друго осим оно, што је говорила гомила девојак 
Пера братски, неће она.{S} До сад се не чу ни жива, сад зипара, као да нема никог над њом.</p>  
а га скоро на памет.{S} А опет за то не чу никада у скупштини, да чита ко та места или да говор 
} Просјак је благосиљаше, али она то не чу.{S} Сад је Боривоје већ стигао кући — помисли у себи 
 и сотонина кушања.</p> <p>Сад први пут чу нешто о језгру, о начелима вере Христове; чу на српс 
али не придобило.</p> <p>Тек кад старац чу шта раде Назарени, он се побеси. „Нећу“, каже, „да к 
оди Јова, да говеда чува... чува, чува, чува...“ Кад свирац надува гајде, удеси рог, па кад дођ 
 па кад дође на оно место: „чува, чува, чува“, рог као да ти говори: „Хајд, хајд, хајд!“ Ух, да 
„И погоди Јова, да говеда чува... чува, чува, чува...“ Кад свирац надува гајде, удеси рог, па к 
и рог, па кад дође на оно место: „чува, чува, чува“, рог као да ти говори: „Хајд, хајд, хајд!“  
глас: „И погоди Јова, да говеда чува... чува, чува, чува...“ Кад свирац надува гајде, удеси рог 
на онај глас: „И погоди Јова, да говеда чува... чува, чува, чува...“ Кад свирац надува гајде, у 
еземо на коли...{S} Друштво добрих људи чува се парничења и тужби.{S} Кад има спора међу чланов 
, удеси рог, па кад дође на оно место: „чува, чува, чува“, рог као да ти говори: „Хајд, хајд, х 
н баш је био премудар и увек је писао: „Чувај се жене, као живе ватре“, и опет се не сачува.{S} 
ре, сто ђавола вире.{S} Све пише, да се чувају људи жена, а он је под старост имао око четири с 
р божји, знање своје завезали у убрус и чувају га и не распростиру га и не тргују с њим.{S} Он  
о је јерусалимску икону.{S} Та се икона чувала у њиховој породици преко стотине година, а донео 
ож у срцу.{S} Но опет, опет за то га се чувала, избегавала га...</p> <p>У оно време наиђе и опе 
е своју кесу с новци „завезао у убрус и чувао...“ Тома је надовезао на то и напао на тврдице, а 
е он бивао по читаве сате без надзора и чувар је долазио по њега само онда, кад је знао, да је  
на клупа, коју наследисте од матере, не чувате ди то као нешто особито, те остављате од оца на  
екло код тебе, али ти то одело и сувише чуваш и цениш.{S} У место да си то одело носила при пос 
зарени га знају, па се побојавају каква чуда.{S} И нису се убојали.</p> <p>Чича-Срдану је тешко 
ма је заборавио да је Назарен, те се од чуда (Боже опрости му грехе) прекрстио.{S} Варвара је з 
а послетку и мати.{S} Ђока се крстио од чуда.{S} Каже: „До сад је било, да пилићи иду за квочко 
о лекара — доктор није дошао, али му је чуда песму.{S} Девојке су певале селом у сав глас:</p>  
ерни, ни неверни.{S} Али су се тим више чудили сви редом, кад се већ после неколико месеци Рахи 
 ни једна као Рахила.{S} И томе се нису чудили ни верни, ни неверни.{S} Али су се тим више чуди 
вам је Тома поручио, онда ће и доћи.{S} Чудим се само да је изостао...“</p> <p>Седе Лазар, а се 
же се одржати.“</p> <p>„Једноме се само чудим.{S} Кад се гадите на пијанство, како се и ту не п 
а заносом о Св. Гори, Јерусалиму и оним чудима, која бивају на гробу Христову.{S} Приповедао је 
о мале препирке.{S} Али и јесте то била чудна ствар.{S} Изволите само саслушати:</p> <p>„Баба Н 
је стране људе, <pb n="20" /> али се за чудо дао у разговор с оцем Мелентијем.{S} А отац Мелент 
, да је хвата преко среде.{S} Онда није чудо, ако отуда изиђе свако зло.{S} Ако се дете кад год 
 светим књигама озиђују у вери, па није чудо, што смо неозидани и лако се рушимо у — Назарене и 
рата и сестре бивале све жешће, те није чудо, што је Марта живела у непрекидној трзавици.</p> < 
ри, брате мој“, тумачи Лазар, „па је ли чудо, што стадо страда?{S} И каква је то вера, где нема 
 и стадо сад блеји куд које, па није ни чудо, што многа и многа овца <pb n="121" /> оде у забра 
} Св. Сисоје се помоли Богу и Бог учини чудо:{S} св. Сисоје избљува на длану млеко материно, а  
 из косе... _</p> <p>Боривоје се нађе у чуду.{S} Овако још није страдао... наже се да копа, али 
 даље није могло.{S} Онда оде, на опште чуђење, у Назарене.</p> <p>Толико није пиштала ни једна 
осети, како му мајка седе чело главе... чује тихо јецање њено, вреле јој сузе котрљају се по об 
и камен и прах и воду у опкопу попи.{S} Чује, како рече пророк Илија народу: „Похватајте те про 
ао патка, без свештеничког благослова.“ Чује се, да га Светозар свакојако умирује, али ко ће Ср 
> <p>све те мрави подилазе од милоте, а чује се по целом селу.</p> <p>Сутра на ноћ, да ко слуша 
е.“</p> <p>Боривоје је сад очекивао, да чује из анђеоских <pb n="73" /> уста реч, која га не ос 
оје погледа је.{S} Било је први пут, да чује еванђелске изреке из женских уста. „После толико м 
рема риту и учини му се у један мах, да чује урлање курјака.{S} За часак хтеде да скрене онамо. 
 сам јој и неко издржавање, али неће да чује.{S} Каже: „Не можемо <pb n="106" /> децу сећи по п 
це погледа на полу празне амбарове, кад чује, где дува тај ветар.</p> <p>Дошло је и крупније.{S 
д!“ Ух, да ти знаш, како је лопову, кад чује ту песму.{S} Све га нешто диже из кревета.{S} Зна  
ило.{S} Али не...{S} Крај своје постеље чује загушљиво јецање, потмуло, горко.{S} То долази пра 
еликом варјачом.{S} У ушима му лупа, не чује, управо звук неки допире до њега, али не разбира с 
али сви спавају, а глас јој је слаб, не чује се.{S} Покуша, да се послужи сама.{S} На столу је  
и детелину, он богме не.{S} Не види, не чује и не зна, шта се око њега догађа.</p> <p>Тако су м 
то види — да не види, што чује, — да не чује.{S} А имао је шта и чути и видети.{S} Он је из прв 
 блаже је и храбре.{S} Но она као да не чује.{S} Пред очима јој је и сад чича Срдан, како је ву 
е чула говор.{S} Хеј, та шта све она не чује, и — умешала се.</p> <p>Каже: „И не нађе се нико,  
често је тако задубљен у мисли, да и не чује, шта га пита.</p> <p>Домаћица види то и назире, да 
даје: „Молим те, иди“.</p> <p>Он или не чује или не може да устане.{S} Тада закукурекне петао и 
лицу црвен као крв, његово тешко дисање чује се јасно и у оном метежу и он се повуче у крај.{S} 
унити.</p> <p>Вришти Криста, до неба се чује и пита: „Зашто ме груваш, кад ти нисам скривила?“< 
нда отишла неком бегу у харем и како се чује, потурчила се.</p> <p>Жена и породица примише га и 
е би легла.{S} Седи, ослушкује и кад ми чује корак, устаје и излази преда ме.{S} О, Боривоје, п 
био је и необично бистар.{S} Што једном чује, не заборави; што једном види, запамти, а кад му ј 
ајдуже до вечери све оно, што преко дан чује и чита.{S} Не може дакле бити друкчије, но је Тома 
уго не изговорише ни речи, али се јасно чује тешко дисање њих обадвају.</p> <p>На једном он про 
, само да не види ништа, али опет за то чује и све слути.{S} Не види очима телесним, али види д 
у се налаже, што види — да не види, што чује, — да не чује.{S} А имао је шта и чути и видети.{S 
а што бар то нисте казали јавно, да вас чује цео збор“.</p> <pb n="131" /> <p>„Не бавим се с На 
> <p>Од како је овде Боривоје, први пут чује глас звона, те се смерно завукао у угао и моли се  
и да их тужи.{S} А они несретници кажу, чујем бар тако од натароша, да су само бранили своју ве 
но поклањам вам.{S} Него бих волела, да чујем ваш суд о оним приповеткама, које сам вам ја дала 
омилицу и каже им: „Волео бих браћо, да чујем и од вас коју реч.{S} Како ви схватате Назаренств 
 сам да изиђем приправан пред тебе и да чујем суд твој о некој врло важној ствари, па да онда у 
 од незнабошца“.</p> <p>„То сам хтео да чујем“, вели му Светозар. „3а што сад не тумачиш Христо 
што ми задаје крупне бриге.“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Да Бог сачува, што је то дете пакосно.{ 
одрива цркве и црквених установа.{S} Ја чујем, да ви у неком вашем друштву умерености врло неум 
шушкали, а није ни потребно.{S} Дај, да чујемо сеоско јавно гласило.{S} У вароши су то новине,  
говара, а Светозар наставља:</p> <p>„Да чујеш неку причу.{S} Имао отац петоро синова и остави и 
лекну мало, побледи, па онда рече једва чујно: „Истина, била сам рђава...“</p> <p>Чича Срдан не 
а <pb n="56" /> своје старо друштво.{S} Чују то Лазар и Боривоје, па им Бог зна како мило.{S} К 
су извеле са свим, јер очеви неће ни да чују о томе, да уз сваку хаљину иде и ципела исте боје. 
ио је жену.{S} Страшно!{S} А за што?{S} Чула је и то, поче мислити:{S} Је ли само он свему крив 
 гледаше га радознало.{S} То што је сад чула, ново је за њу.</p> <p>„Сећате ли се осме главе Јо 
бисера?“ пита друга.</p> <p>„Ја сам све чула још јутрос“, хвали се трећа. „Мамика“, тако су зва 
о матери о неком Назарену.{S} Нисам све чула, али сам дознала, да се Назарени не бране, кад их  
 је срамота што чине.“</p> <p>Милева је чула ове речи и би јој некако неправо.{S} Слушала је он 
 стојала је онда у авлији и каже, да је чула чак онде, како је Милева цикнула.{S} Видела није н 
непомично седела уз Боривоја.{S} Она је чула говор.{S} Хеј, та шта све она не чује, и — умешала 
 цикнула.{S} Видела није никога, али је чула Милевину вриску“.</p> <p>„Ја нисам чуо, Бог нека м 
S} Мара Шљиварева је сведочила, како је чула Милевину цику оног вечера, а и Милева је говорила, 
о од кад се разговарала с Боривојем, те чула, да је грех и успаљивање, кад млада девојка пева с 
куруз од њихове ливаде.“</p> <p>„Али си чула, где Стана цичи и видела, где се мотљају око пласт 
 умириваше је. „За Бога, ћути, зар ниси чула, да то не вели он, то су речи апостола Павла“.</p> 
ове <pb n="115" /> син?{S} За ћерку сам чула, да се зове Нада.{S} Врло лепо име“.</p> <p>„Брат  
асно, „боље да сам умрла, но што сам то чула о вами...{S} Дакле баш н..ској попадији за љубав у 
S} А те као да његова предавања нису ни чуле, оне су виделе само његову жену.</p> <p>„Али баш с 
во, црква нема редовне службе, а друго, чули су и они, да ће данас и прота и попови у скупштину 
ра један сахат, иди с њиме два.</p> <p>„Чули сте, како је казано:{S} Љуби ближњега својега, а м 
и као <hi>опасног бунџију</hi>:</p> <p>„Чули сте, да је казано:{S} Око за око, зуб за зуб.{S} А 
ио врата и ушао с Боривојем у двориште, чуло се женско запомагање из Јовине собе.{S} У дубини д 
а, још никако нема ни трага од зрна.{S} Чуло све село, те претресају шта то може бити.{S} Неки  
 је Здравковић свршио, са многих страна чуло се: „живео!“ Прота је мењао боју, свештеници се на 
 одзив и сви поустајаше.{S} А у разлазу чуло се где шапћу: „О, да се хоће и Светислав упутити с 
ма, преста дисање; да не ударају звона, чуо би потмуло јецање Лазарево...{S} Паде пред сандуком 
.{S} У ходнику је застао на глас песме, чуо је речи и разумео је...{S} Та он је тако добро позн 
ољуља већма, но сви досадашњи удари.{S} Чуо је, да Лазар иде у назаренску скупштину и да га је  
утем искакао из кола, те се угрувао.{S} Чуо сам ја то, али сам ћутао.{S} Доста ми је.“</p> <p>И 
у, и ми би вам се допали.“</p> <p>„Јес’ чуо брат-Шандоре“, вели му натарош строго, „сад нисмо п 
а брига.{S} Ја сам својим рођеним ушима чуо, где је један калуђер администратор рекао у црквено 
воје се убезекнуо, а с оне стране браве чуо је гласан кикот великог фишкала.</p> <p>Дође дан су 
мисли онде.{S} Мисли зар о оном, што је чуо о Лазару, о данашњем збору или има и других брига.“ 
Вогу није.{S} Али за то опет оно што је чуо, потресло га је скоро исто тако снажно, као што би  
цом.{S} И дође му на памет реч, коју је чуо од оне испребијане жене, онда, кад је први пут ступ 
заточеник, Пера Крњин: „Е гле сад; није чуо!{S} Кад ти њему китиш по књишки:{S} Назарећани, онд 
свршила.</p> <p>Боривоје је тек касније чуо, за што Петар није постао Назарен, а ја ћу вам то ј 
ком у сеницу и Боривоје им и преко воље чуо сав разговор.</p> <p>„Право да вам кажем, Светозаре 
гласком. „Но, зар ти до сад ниси о томе чуо?!“</p> <p>„Нисам чуо“, вели Боривоје обореном главо 
о рамену.</p> <p>Боривоје је и нехотице чуо скоро цео разговор.{S} Није разумео и схватио све,  
и видети.{S} Он је из прва само видео и чуо, доцније је схватио, а на послетку је и научио.</p> 
е крадем, не варам, не убијам.{S} Нисам чуо, да је Бог забранио лулу.“ „Пророк Исаија каже, да  
чула Милевину вриску“.</p> <p>„Ја нисам чуо, Бог нека ме убије, ако слажем и једне речи“.</p> < 
е дирамо буба-Маре.{S} Само нигде нисам чуо, да људи држе за грехоту:{S} Убити човека и ратоват 
до сад ниси о томе чуо?!“</p> <p>„Нисам чуо“, вели Боривоје обореном главом, јер се стиди свога 
јури из крчме.</p> <p>Кад је чича Срдан чуо, шта се збило, уђе у синовљеву собу.{S} Види Лазара 
ш човек, па да подупиреш.“ И да си само чуо, како те је бранила, а како сам те ја нападао.{S} З 
од почетка до краја, чим ју је први пут чуо, и изговарао ју је читаву ноћ.</p> <p>По себи се ра 
умире, време кад се сади и време кад се чупа посађено.{S} Време кад се убија и време кад се исц 
без потребе, драги брате, почесте ви да чупате посађено и да ратујете против својих — родитеља. 
ене општине поручиле повећи број књига (Чуруг 25, Нови Сад 50 ком.) да их раздаду по народу.{S} 
шкивати на ме, ма три дана.{S} Она мора чути још из даљине звекет мојих кола, мора скочити и от 
у отворени, те се и из ње може лепо све чути и видети.{S} Тек ако дете закрешти и заплаче се, м 
ко и тако вриске и клетве, а то је боље чути доцније, него раније“.</p> <p>Његови другови давал 
ар побледи, он је то схватио, као да ће чути самртну вест.{S} Хвала Вогу није.{S} Али за то опе 
у на тим предавањима.{S} Они и ако неће чути ничег новога, треба да су тамо, да их види народ,  
 чује, — да не чује.{S} А имао је шта и чути и видети.{S} Он је из прва само видео и чуо, доцни 
 је и он гајдаша из Шида.{S} Није могао чути, где се добија риба од Орида, али је обећао својим 
 приповест; само се многи зачудише, кад чуше, да је сотона био бео.</p> <p>Кад је тај глас доша 
доле и писаше по земљи.{S} А кад они то чуше, покарани будући од своје савести, излажаху један  
S} Али ако мислите, да то буде као пре, џаба га.{S} Ја сам запамтио, да је дваред долазио еписк 
 коње, те кола, а већ трска је пропала; џаба је.{S} Мој Јова дошао кући, не једе, не пије, на о 
 нико не види, одмах се трљају, вијају, џавељају.{S} Кад су на њиви, косе, он је претрпа травом 
реварити, томе не би требало ни суда ни џелата, но би му она судила.</p> <p>Мартин брат поштова 
 на које се сећам, требао би мало дубљи џеп од мога.{S} Та не оно мало куће, но све село да про 
де, којима сам на вашарима турао руку у џеп или им из кола извукао какву ствар.{S} Од куд се ја 
 је по његове старе другове, напунио му џепове новцима, метнуо му цигару у уста и послао га у к 
 лежи на камилавци а руке су скривене у џеповима.{S} Боривоје се још већма наже и учини му се,  
оје, хоће душицу да ти иструцка по овим џомбама.“</p> <p>Кад су сутра дан питали људи: „Шта је  
само:{S} Где, на којој џомби?{S} Јер је џомби на сваком путу пуно.{S} И пита се још:{S} Кад?{S} 
онде.{S} Пита се само:{S} Где, на којој џомби?{S} Јер је џомби на сваком путу пуно.{S} И пита с 
ли су краву, деца су ту краву звала:{S} Џуџа, па је у оно време некако и та крава угинула.{S} А 
 Џуџу, но ју је увек спомињала: „Сирота Џуџа, шта ли јој само би, да тако напрасно сврши“.</p>  
 и читаве недеље није могла да заборави Џуџу, но ју је увек спомињала: „Сирота Џуџа, шта ли јој 
а свим, по мало.{S} А по мало је била и шала“.</p> <p>„Требала бих да се срдим на вас, но покла 
>Сад се прибраше и остали, виде да нема шале, те неколико њих, који беху нај јачи, навалише на  
ја ће девојка рећи то?{S} Она у смеју и шали каже: „Нећу“, а то је девојачко хоћу.{S} Која дево 
ого за светињу, с којом сте се мало час шалили.{S} Кад сам вас возио у варош, па прођемо поред  
оплашено. „Ви сте за цело играли?{S} Не шалите се?“</p> <p>Она се насмеши.</p> <p>„Нисам играла 
 а глас му помало дрхће, „немојте да се шалите.{S} Говоримо озбиљно.{S} Ви нити се лицкате нити 
, да има ствари, с којима се она не сме шалити, ако се баш момак и нашали.</p> <p>Обренов брани 
и: „Гром те убио, ти си луд, не знаш за шалу“.{S} Али сам је молио и <pb n="62" /> ја и мати мо 
зу и смеј, најневинију песму, па и саму шалу.{S} Хоћете људе машине, живе кипове, а то је непри 
 му завежљај.{S} То пријатељица Варвара шаље, да понесе његовој деци.{S} Брат Тома се к’о насме 
лика, расточена кола, у којима јој брат шаље ствари.{S} Није било баш много, па и оно мало је с 
 Ако се ти, Ђоко, не опаметиш, ја одмах шаљем у варош по доктора да те лечи, јер само луд човек 
азар је вртио главом. „Не могу бабо.{S} Шаљеш ме и опет онамо, где сам већ био и одакле сам изи 
на.“ Па и тај рок је кратак.{S} Ето га, Шандор ковач само за то није дошао у наше јато нити хоћ 
ма, да следују примеру проте Папића.{S} Шандор ковач застаде код врата и рече доста гласно: „Та 
е, после свештеници, за њима остали.{S} Шандор ковач је последњи.{S} Он је управо хтео већ да с 
ора ковача чак и над апостолом Павлом — Шандор ковач седео је на коли поред жене.{S} Он се оног 
 брзо заврши.</p> <p>Него се после тога Шандор ковач баш показао.{S} Каже: „Ако ћемо метнути ру 
ковњу и да каже: „Ја нећу друкчије“, да Шандор нема куд, но само вели: „Немој да се љутиш, моли 
ршило које како, да се и опет не истаче Шандор ковач.{S} Кад виде, како се госпођа Здравковићка 
>Још увек долазе „верни“, па од некуд и Шандор ковач.{S} Да је хтео, могао је и он доћи с остал 
 последње речи осу се смеј.</p> <p>Брат Шандор је завршио, чиме је и почео.{S} Назаренство дола 
 не расхлади или га пак сврха.{S} Ковач Шандор друкчије ради.{S} Док је још гвожђе на ватри, он 
ече друга подсмешљиво, „али му је ковач Шандор отео речи из уста.{S} И он држи, да су жене свем 
не, ту су учитељи, ту трговци, ту ковач Шандор, а има и неколико ратара.{S} Врх тога је ту проф 
i>, били би им у свему на руци.“</p> <p>Шандор ковач га прекиде. „Да богме,“ каже, „знамо се ве 
</p> <p>„Анархист“, рече друга.</p> <p>„Шандор ковач“, рече трећа.</p> <p>Миловић се задовољно  
време.{S} У Лазаревцу имамо два ковача, Шандора и Тану.{S} Кад Тана греје гвожђе на ватри, звиж 
 <p>После три недеље уписало је то пиле Шандора ковача у друштво добрих људи и он је сад тако м 
е све у један глас, „ви превазилазите и Шандора ковача.{S} Па за што бар то нисте казали јавно, 
ор се свршио и нико није задовољан осим Шандора ковача.{S} Само кад му је дао Бог, да мога оним 
говорио, те занесен неприликама стављао Шандора ковача чак и над апостолом Павлом — Шандор кова 
д су сутра дан питали људи: „Шта је то, Шандоре?“ он се по мало смеје, а по мало црвени и вели: 
и вам се допали.“</p> <p>„Јес’ чуо брат-Шандоре“, вели му натарош строго, „сад нисмо пред твојо 
 Мало за тим би крај предавању.{S} Нико Шандору ковачу ни речи, као да су пречули.</p> <p>Кад с 
 је притиште:</p> <p>„Умири се, брате“, шану му, „уздај се у Бога; он те неће оставити.“</p> <p 
а песница изгледала је управо као мачја шапа. „Кажите Боривоје“, пита, „шта би ви радили, кад б 
кад чу, њене речи, управо њен уздрхтали шапат, да хоће да буде жена Гигина, он је погледа.{S} Б 
ла је, како је могла и знала, али тихо, шапатом.</p> <p>Кад је пришао Светозар, он је метнуо об 
неше и воде.{S} Они се разлазе мирно са шапатом, али њихови гости су у приличној гунгули.{S} Ум 
</p> <p>На послетку ће рећи Јулка скоро шапатом: „Знате ли шта?{S} Хајде, да га питамо“.</p> <p 
 код ногу, непомично.{S} Само кад и кад шапне: „Удесићу ја то“.</p> <p>„Удеси“, каже она и опет 
мушко...“</p> <p>Гига је салетио матер, шапће јој и умирује ју. „Учини ми мајко, учини молим те 
е мисли нису са свим јасне.{S} Али њему шапће неки потајни глас, извире нека потајна мисао: „Он 
огрлицу.</p> <p>„Господ га је умудрио“, шапћу једна другој.{S} Кад се мушки опростише с њим, мн 
 поустајаше.{S} А у разлазу чуло се где шапћу: „О, да се хоће и Светислав упутити стазом спасен 
ако је Боривоју шапутала љубав, Томи је шапутала себичност.{S} Па и себичност <pb n="161" /> на 
тим је дошла још једна литра и та им је шапутала, да не чекају дуго, а она трећа литра саветова 
и, али се уздржа.{S} Но ако је Боривоју шапутала љубав, Томи је шапутала себичност.{S} Па и себ 
 <pb n="172" /> <p>„Спава... спава...“, шапутале су полако Назаренке.</p> <p>„Лаку ноћ!“</p> <p 
матер.</p> <p>Старица га љубљаше и само шапуташе: „Бог те умудрио, сине!“</p> <p>Светозар је јо 
да га она дрмну за рукав. „Питајте их“, шапуће, „за што не допуштају они и женама да придикују, 
 на зиму.</p> <p>Жене, Назаренке, једва шапућу, тек ова или она прићи ће ком брату или пријатељ 
илу, наслониле скоро главу на главу, па шапућу.{S} Боже мој, шта могу говорити деца, о тако крв 
 у гомилу, наслониле главу на главу, те шапућу.</p> <p>Већ хоће да се ухвати мрак, већ дође и с 
Пуна је соба жена, читају св. писмо или шапућу, а ту је и Гига.{S} Седи непомично на столици, с 
огу његових.{S} Говорили су тихо, скоро шапућући.{S} Светозар је пољубио оца у руку, поздравио  
р је у оном углу и полутами читао скоро шапућући 5. и 6. главу Матејева еванђеља.{S} То што он  
трпи накита ни у чем.{S} Где има каквих шара или шаренила, то је на стварима, које су се затекл 
оњи онда скачу, да хоће да ме избаце из шарага.{S} Па кад онда прођемо поред н..ске попадије, п 
 је Боривоје сам, Варвара се шчепала за шараге и остала натраг уз Тому и деда Јову.{S} Све трој 
 по столу, разреде га, и комадом дрвета шарају по том песку слова.{S} Ако нема друге књиге, мол 
у је Господ одговорио?{S} Шта ће ти она шарена трака на бедрима?{S} Она говори против тебе, она 
та ни у чем.{S} Где има каквих шара или шаренила, то је на стварима, које су се затекле из стар 
ило.{S} Девојка удри на себе пантљике и шаренило, па трч у коло.{S} Скаче као махнита и допушта 
еоским девојкама опажало се, да се губи шаренило.{S} Хтеле су да уведу — егал.{S} Да богме, да  
ај, дете, оног сотону, који те обмањује шаренилом, сети се Господа нашега Исуса Христа, кога је 
војака.{S} Њено одело је отворене боје, шарено, па чак и украшено.{S} У лицу не показује чаме н 
брих људи не пије више из чаша, него из шафоља?“ питао је Светозар.</p> <p>„Шта имате против ум 
ен врео дах опија, као мирис од нарда и шафрана, од иђирота и цимета, од смирне и алоја...</p>  
с се ми парничимо, судимо, а ето, кажу, Шваба измислио Назаренима да се без суда погоде.{S} Хоћ 
 то је наше, то није Шваба измислио.{S} Шваба је измислио - <hi>векслу</hi>.{S} И адвоката је Ш 
од нас је грдна грехота убити ласту.{S} Шваба не дира у роду, сви ми ни за главу не дирамо буба 
лио - <hi>векслу</hi>.{S} И адвоката је Шваба измислио.</p> <p>„Код нас је пре било, као данас  
га је код нас било, то је наше, то није Шваба измислио.{S} Шваба је измислио - <hi>векслу</hi>. 
истове речи.“</p> <p>Раздрагао се чак и Шваба Сепл, па се и он умешао.{S} Вели: »<foreign xml:l 
 не могу да верујем.{S} Је ли икад знао Шваба, шта је то моба?{S} Није?{S} А ето сад Швабе Наза 
слушао да је и назаренску веру измислио Шваба, ал не могу да верујем.{S} Је ли икад знао Шваба, 
, шта је то моба?{S} Није?{S} А ето сад Швабе Назарени знају:{S} Подигну мобу и испомогну човек 
верне“ су махом српске народности, осим Швабе Сепла, његове жене и две Мађарице.{S} Сепл и жена 
и голубице бела,</l> <l>Колико си имала швалера?</l> <l>Кол’ко има на голубу перја</l> <l>Толик 
на голубу перја</l> <l>Толико сам имала швалера.“</l> </quote> <p>Рахилу је отерао њен човек, п 
гушним собама свирају жене и кћери неке швапске валцере.{S} Ја држим..."</p> <p>У овом тренутку 
 то, кад узму човека на испит оваке три швигарице.</p> <p>„Добар дан“, каже он, па се и опет да 
 из далека виде човека, лете у најгушћи шевар и данас их нема, пропале су.{S} Тако ћемо мал’те  
и г. велики фишкал читав дан по трсци и шевару, прекопали сте рит, па ништа.{S} Господин велики 
е ово: „Удовица да се не прима млађа од шездесет година и која је била једноме мужу жена и која 
остол Павле: „Жену не примајте млађу од шездесет година.“ Па и тај рок је кратак.{S} Ето га, Ша 
е био неукроћен, као да су три сотоне у шему“.</p> <p>И доиста, Боривоје се није разумевао у он 
 ли, те полуди...{S} Цвети је онда било шеснаест година; она је знала шити, те је тим издржавал 
 дошао у њихову кућу, било јој је скоро шеснаест година.</p> <p>Јованка је у прво време носила  
 три полу дечја, полу анђелска лика.{S} Шест невиних очију упрто је у њега.{S} Господи у суду ј 
ито сад.{S} У нашег суседа има деран од шест, седам година, на зло брз, рђаво упућиван од стари 
 „верни“, и кад му изиђе суд, да одседи шест месеци затвора, Назарени га испратише као свог нај 
ем, она мисли, да највише треба постити шест недеља“.</p> <p>Свештеник приђе столу и отвори св. 
справе дошао је роман, који сам написао шест година касније, па и то у вацкој казнионици.</p> < 
, све до тамана, чак и марва.{S} Пет до шест хиљада форинти можемо рачунати.{S} Пиши 5000 фор.{ 
ао, кад је славио крсно име; ту је било шест врсти вина, гајдаш из Шида и да богме — угрејаних  
пропашћеш.“</p> <p>Прошло је тако пуних шест месеци.{S} Онда се Симина Јулка поче и опет смејат 
,</l> <l>Ју, како је само смео?!</l> <l>Шест хиљада пој’о грама,</l> <l>Па још с коштицама.</l> 
 а седми дан светковао, него је створен шести дан у вече, и његов живот почиње недељом, и то св 
ој сам муци, господине.{S} Бог у својој шестој заповеди каже: „Не уби“, а цар у своме регламану 
 изабраше по три човека у тај суд, а та шесторица изабраће седмога.{S} Што та седморица онда су 
вори врата, кад истрче из његове кочине шесторо нагојених свиња, па беж на улицу.{S} Све село з 
њи дан у јутру, покуша <pb n="66" /> да шета.{S} Али није могао више ићи, но се наслонио на зид 
 о овом и оном, па излази и у авлију да шета, кад дође томе време, а до сад га нико не мога кре 
од, кад се Ева већ упознала са змијом и шетала под оном јабуком, пред којом је писано с крупни  
 не одлану.{S} Кад је изишао из коморе, шетао је крупним корацима по соби и говорио као себи, а 
год или оду сред циче зиме изван села у шетњу, а све нешто шушкају и договарају се.</p> <p>Прош 
ри том је умиљата, слатка, као да је од шећера.{S} Но ко јој боље завири у то лепо лице, може о 
 постељу, хранио га што но реч: медом и шећером, а запиткивао га је дан ноћ о томе:{S} Колико т 
аже нека. „И хаљине и огртач и ципеле и шешир и кишобран, па јеси ди видела чак и марамица од ј 
{S} Снаш-Пела кад виде оне силне женске шешире и сунцобране, оне мушке црне капуте и високе цил 
 славио свеца, довео је и он гајдаша из Шида.{S} Није могао чути, где се добија риба од Орида,  
; ту је било шест врсти вина, гајдаш из Шида и да богме — угрејаних глава.{S} Здравковић се раз 
 — не би послушала, него ме је она сама шиљала учитељу Јовићу, да не износи предлога о накиту.“ 
тећи и њу; она му је кроз толико месеци шиљала понуде; она је толико трпила због назаренске вер 
 опростили, али да би Чивут Клајн одмах шиљао свог Нацику по жандаре, то је извесно, као да је  
а је, да се измири с Обреновом матером, шиље јој понуде, хоће да јој даде у договору с братом н 
кону, па ће ти поломити кости, а ако му шиљеш поруке и девере, даће те на фишкала.“</p> <p>Март 
бих те појила вином мирисавим, соком од шипака.{S} Лева је рука његова мени под грлом, а десном 
ди“.{S} Но шта зна тако млада девојка — шипарица.{S} Чича-Срданова домаћица је једина, која се  
ојка, у њеном добу начине две године од шипарице удавачу и Боривоје је и приметио и начуо, да ћ 
људи, којима је била поверена брига око ширења цркве, то нису били свештеници од заната под пла 
где ти људи пропадају, постају ругло, а шири се намерно бајаги нека трезвеност а у ствари живот 
 Лазар га обавештава, да се Назаренство шири из места у место, захвата нова села, нове округе,  
н учитељ.{S} Ја знам, да се Назаренство шири само тамо, где је свештеник рђав или где нема свеш 
 с Лазаром.{S} Или нек се поправи или — широк је свет, па куд га очи воде.</p> <p>Лазар је обећ 
п?{S} Па где су она два кревета, па она широка клупа с наслоном?!“</p> <p>„Та оно видим и ја, д 
ира већ и поједине куће.{S} Оно је тамо широка удица, оно је гробарска, а оно онде...{S} Ама шт 
онда било шеснаест година; она је знала шити, те је тим издржавала себе и матер.{S} Не може се  
е?{S} Пушење је невино уживање, које не шкоди никоме, као што никоме не шкоди ни то, ако би ја  
које не шкоди никоме, као што никоме не шкоди ни то, ако би ја метнула на себе гривну, коју сам 
авлу потребно на хлебац.{S} Што мени не шкоди, њега убија.{S} Нека се не угледа у свачему на ме 
а за што не допуштате и све остало, што шкоди само онда кад је претерано, а кад је умерено, онд 
о баш угледан њихов човек и много им је шкодило ово његово успаљивање.</p> <p>Истина, долазили  
о свако <hi>уживање</hi>, само ако није шкодљиво и ако се умерено чини.{S} А пушење није баш шк 
о се умерено чини.{S} А пушење није баш шкодљиво по здрава човека, само ако се умерено чини.“</ 
арод на та предавања и кад би по подне, школа је била дупком пуна, милина ти је гледати.{S} Ту  
ица око јерусалимске иконе била је прва школа Боривојева.{S} Он је из те школе изнео на свет не 
те кући; али су господа у суду учила на школама те ствари, па их не можеш преварити.“</p> <p>Бо 
 интелигенције градили наставни план за школе, у којима смо се учили; ви сте установљавали мето 
син.{S} Срдан је хтео да даде Лазара на школе и да начини од њега свештеника, али се ствар смет 
сао као ђак из четвртог разреда основне школе, прво, што је био необично даровит а друго, што ј 
е прва школа Боривојева.{S} Он је из те школе изнео на свет необичну крв, а ни она јерусалимска 
к.“ </p> <p>Најзад изиђоше и госпође из школе и друштво пође кући.{S} Учитељ Миливоје ишао је с 
 из детињства свога, кад га истераше из школе и он виде своју мајку у оном неизмерном очајању;  
а то пече печеница, а Светозар дошао из школе преко светаца кући те меће из пушака.{S} У један  
р није попустио.{S} Каже: „Ми смо учили школе, ми се вадимо за мудре и паметне, па смо ми први  
о се госпођа Здравковићка устумарала по школи тамо амо и не уме и неће да седи мирно на свом ме 
и Назарећани?{S} Каква им је вера?{S} У школи нису училе о томе; само се Јованка сећа, да је ње 
 био сведок оним народним предавањима у школи, па је дошао до уверења, да је све то још увек ма 
дељом по подне с народним предавањима у школи.</p> <p>Здравковић први ће почети, а и право је.{ 
раха.</p> <p>По подне у 4 сата био је у школи договор, што га је сазвао прота.{S} Школско двори 
 професори и учитељи недељом по подне у школи обавештавају народ, а сутра, у недељу ићи ће сви  
х вест о ономе, што је јуче утаначено у школи.{S} Њихови главни људи устумарали су се, те су шу 
е поразговоримо као да смо код куће.{S} Школска је зграда највећа, за то смо дошли овамо.“ И он 
 с њиме у друштву женскиње, застаде код школских врата и понуди им првенство.</p> <pb n="119" / 
оли договор, што га је сазвао прота.{S} Школско двориште је дупком пуно; ко зна, хоће ли бити и 
каже Јованка. „У Бечу, где сам ја учила школу, има икона, како је Христос на крсту.{S} Људи пиј 
</p> <p>Лазар је још онога дана отворио школу.{S} У затворима до душе не дају пера и хартије, а 
 био и пре.{S} Кад дође време, да иде у школу, мати му је унапред стрепила, и није се убојала.{ 
нама, а не почиње онда, кад дете пође у школу.</p> <p>Парница око јерусалимске иконе била је пр 
јем!?{S} Он је тек неколико дана ишао у школу, у цркву врло ретко, а од матере је научио тек дв 
слова...“</p> <p>„3ар никад ниси ишао у школу?“ пита га Лазар.</p> <p>„Врло мало времена.{S} Вр 
рвара мало после, „иде ли ваш син већ у школу?{S} Ох, да је икако могуће, да га поучавате код к 
оливена.{S} Ако је истина, да си српску школу у селу могао до скора познати по опалим и олупани 
 на ноћ, да ко слуша, начуо би где тихо шкрипи брава на амбару Срданову.{S} Нестало Лази новаца 
 носи се к’о фрајла:</l> <l>Беле сукње, шлинговане скуте,</l> <l>А кад иде, гази на минуте.“</l 
 се доктор разболео,</l> <l>Без рецепта шљива јео,</l> <l>Ју, како је само смео?!</l> <l>Шест х 
ридикује умереност, а поједе пола вреће шљива заједно с коштицама?{S} Оне намирисане женскиње,  
ао.{S} Тамо нема ручка, нема вечере без шљива; или ће их изести суве иди куване, компот уз пече 
ли:{S} Како може човек да поједе толико шљива с коштицама, кад је кроз тиху ноћ јурио коњаник у 
 сачува.{S} Код нас и свиње више поједу шљива но ми.{S} Ако и спремамо што, на тавану је.{S} А  
с децом.{S} Деци се прохтело мало сувих шљива.{S} Има их она на тавану читаву врећу.</p> <p>„Не 
>Но није ни Обрен добро прошао.{S} Мара Шљиварева је сведочила, како је чула Милевину цику оног 
м опазио ништа“.</p> <p>„Лажеш.{S} Мара Шљиварева стојала је онда у авлији и каже, да је чула ч 
вану је.{S} А нема здравијег закуска од шљиве.{S} Бадава, Француз је Француз, далеко је испред  
штица.{S} Нису ми иначе слатке.{S} Па и шљиве, наравски, то је наука.{S} Него ви за цело мислит 
Не ишту деца печеног вола, него две-три шљиве.{S} А ништа није боље по вечери но то.{S} Баш дон 
в нечастиви?{S} Шта ми се ту назарениш, шмокљане?{S} Говори ти мени српски.{S} Убио си је за то 
 га је јаче и јаче вукло Цвети.{S} Но с шоме је сад бивао још ређе, но пре.{S} Последњи пут је  
аво је потера три пут око куће, па онда шором кроз село и натера је на Дунавац.{S} Криста је пр 
 А богме и то су учиниле, јер се хорило шором:</p> <quote> <l>„Тврда кућа, трошан кров,</l> <l> 
а?{S} Ево гледајте.“ Ту прота извади из шпага књижицу и из ње слику (фотографију). „Ево, на ово 
ђој несрећи“.</p> <p>Светозар извади из шпага завежљај артије, на којој беше потанко исписао пр 
сте.{S} Они, који знају читати, ваде из шпагова две мале књижице.{S} Једна је „<title>Нови Заве 
седели за вечером, напунио сам рукаве и шпагове каменицама, те удри у прозоре.{S} Пршти стакло  
н плач био комедија, а њено Назаренство шпекулација, да се уда.</p> <p>Назарени су врло оскудни 
 Донеше му неке каде за купање, некакве шпеције, паре га, мажу га, тару га, али нема наде, да ћ 
{S} Онда је напунио стару зарђалу пушку шрафовима, ексерима, кључићима, једном речи свакојаком  
у да верујем.{S} Је ли икад знао Шваба, шта је то моба?{S} Није?{S} А ето сад Швабе Назарени зн 
гљу и питам је: „Кажи ми право, Милева, шта би ти рекла, да те запросим у твог бабе?“ „Рекла би 
са, до дна душе: „Боривоје, снаго моја, шта је теби?{S} Ти си болестан, пропашћеш.“</p> <p>Прош 
о није ружина вода, него као тамјаника, шта ли.{S} Јао, часни је потр’о, баш лепа жена“.</p> <p 
и као осуђена.{S} Без сумње је слутила, шта је чека. <pb n="103" /> Остали и не гледају на њу.{ 
 ни урачунати.“</p> <p>Боривоје не зна, шта да мисли.{S} Окренуо се великом фишкалу, а онај сео 
богме не.{S} Не види, не чује и не зна, шта се око њега догађа.</p> <p>Тако су мислили сви, так 
рећа, што му онде не беху деца; ко зна, шта би несретник још све починио.{S} Или би га можда де 
д је она ишла даље.{S} Без тога ко зна, шта би изишло пред њу и скренуло јој пажњу на Бог зна к 
у души својој и сама љуљала.</p> <p>Па, шта је било за тим?{S} Та старица се у друштву оних ост 
тако, сад је крајње време“.</p> <p>„Па, шта да радим?“ пита она.</p> <p>Тома је погледа, као да 
ји је на вами“, вели Јова.</p> <p>„Шта, шта ти можеш и смеш рећи против мене?!{S} Говори!“ вели 
 старешине то не допусте.“ Па кукавица, шта ћу, него сам рекла, дај да их замолим, нека жене де 
 но ју је увек спомињала: „Сирота Џуџа, шта ли јој само би, да тако напрасно сврши“.</p> <p>Оно 
стиче одвише.{S} Но Боривоје је ћутљив, шта више, као да му нису увек мисли онде.{S} Мисли зар  
 да говори о <hi>белењу</hi>, навео је, шта је једном учинио покојни жабаљски прота Папић.{S} Б 
је тако задубљен у мисли, да и не чује, шта га пита.</p> <p>Домаћица види то и назире, да се у  
у удари крв у лице и наже даље.{S} Гле, шта учинише његова браћа! „Њихова љубав није мртво слов 
 о жетви ухвати сунце, испече јој теме, шта ли, те полуди...{S} Цвети је онда било шеснаест год 
ражмештар, шта ли је, каже им: „Мрцине, шта радите с човеком?{S} Сложно, јуначки, па у кола.“ У 
 Лаку ноћ...</p> <p>Хеј Лазаре, Лазаре, шта ли би на то рекао апостол Павле?</p> <p>- - - Тома  
, и онда: хајд...{S} Знаш ли ти Лазаре, шта је то „лоповски кетуш“.</p> <p>„Не знам“.</p> <p>„Т 
 у невољи“, вели Јованка.</p> <p>„Море, шта му ту извијаш.{S} Жену мора бранити, јер ако неће ж 
оли.{S} Зар ви <pb n="146" /> не знате, шта је то спомен?{S} Зар не знате, шта је знак сећања?{ 
ате, шта је то спомен?{S} Зар не знате, шта је знак сећања?{S} Није ли вами мио онај сандук, он 
а издахне, он му приђе. „Обрене, брате, шта ти је?“</p> <p>Обрен подиже лагано главу, па кад уп 
атеријално упропашћени...{S} Замислите, шта осећа тај човек у себи?{S} Како се прашта с душом?{ 
 гледају на њу.{S} Или зар и они слуте, шта ће бити?</p> <p>„Милице, синко“, вели брат Мирко гл 
човека.{S} Шта ће мене Назарени да уче, шта је моба, кад је тога у нас било, само се на жалост  
шати старије, који боље знају но млади, шта пристаје једно уз друго“.</p> <p>„И ваша млада нема 
наумио, да брижно мајчино око не спази, шта у њему бива и да му не осујети намере.</p> <p>Лазар 
о, леле мене, браћо и пријатељи слатки, шта ћу сад!“</p> <p>Тома погледа у болесника, па пита:  
трого држите светог писма?{S} Знате ли, шта је рекао Христос оном, који га питаше: „Шта да ради 
 Лазар будан, приђе му ближе: „Знаш ли, шта ме највише мучи?“ пита га. „Кад <pb n="55" /> одем  
мисли се“, каже му Светозар, „промисли, шта је могао од тебе отац захтевати, ваљда ћеш се сетит 
диш, одмах сам мислио.{S} Али кад ниси, шта ћеш онда у Јерусалиму?{S} Слушај ти мене, како иду  
 мога оним варошким помодаркама казати, шта му је на срцу.{S} Не мари, ако ће овог часа примити 
Шта има ко на продају, шта ваља купити, шта продати и с киме се уортачити.{S} Где вам је ту св. 
 па га још пољуби и поутеши....{S} Хеј, шта ћемо, шта ћемо.{S} Види Бог.“</p> <p>Милева је ево  
Матејеву? „Не брините се за живот свој, шта ћете јести или шта ћете пити, ни за тело своје, у ш 
главу на главу, па шапућу.{S} Боже мој, шта могу говорити деца, о тако крвавој породичној несре 
тор се разболео.{S} Никад не зна човек, шта ће га снаћи.{S} Дошао он по вечери мало у крчму и н 
ли нисам био са свим чист.{S} Сад знам, шта ми је фалило.{S} Показао сам истражном судцу, да ни 
„Дужност ми је“, каже, „да ти прочитам, шта пише о тој ствари свети апостол Павле“.{S} И прочит 
лимају главом, само је Боривоје хладан, шта више намргодио се.</p> <p>Варвара је издржала испит 
 њега“. — „Јест да!{S} Жупан је Калвин, шта ли, има на цркви петла, па шта тај мари за нашу пра 
 је у њега.{S} Господи у суду је рекао, шта је учинио, сад не може да му пређе та реч преко уса 
за што долазе прота и свештеници, знао, шта ће она господа и госпође, па је смислио, да не чека 
На њиви је.“</p> <p>Боривоје није знао, шта да чини.{S} Хтео би да оде, а хтео би и да га приче 
е за руке, гледао му у очи и није знао, шта да му каже.{S} Тако је то обично код људи, који јед 
о, где иду, али није ни из близу сањао, шта га чека.</p> <p>Јулка га је прва почела испитивати: 
 му се досуди, само га је мучила мисао, шта ли ће он, кад се ослободи Лазар?{S} Губи учитеља, а 
 је било онога дана, кад си је уграбио, шта?“</p> <p>„Јесте...{S} Зађем за друм, и дођем до њен 
 ни осолити.{S} Сад већ било па прошло, шта ћу.{S} Али ето моје беде, никако да се ожени.{S} Ка 
 пољуби и поутеши....{S} Хеј, шта ћемо, шта ћемо.{S} Види Бог.“</p> <p>Милева је ево већ четврт 
два, ово је за век.{S} Треба да видимо, шта ће они казати...{S} За ту везу треба и љубави.{S} А 
 дух свети над њим.{S} Он осети уједно, шта му не достаје, а то је крштење.{S} Он се мора сам ј 
е прибрала.{S} Али онда јој беше јасно, шта ће и како ће.{S} Заверила се у себи, да ће живети с 
ај полумрак.{S} Оно бело, то је платно, шта ли...{S} У томе је замотано њено дете...{S} Лежи на 
о смеје, а по мало црвени и вели: „Ето, шта је:{S} Куд сви, туд и ја.{S} Али кад већ узех ђавол 
из крчме.</p> <p>Кад је чича Срдан чуо, шта се збило, уђе у синовљеву собу.{S} Види Лазара, где 
тежак.{S} Њихов старешина, стражмештар, шта ли је, каже им: „Мрцине, шта радите с човеком?{S} С 
е разилазили, ослушкивао је Здравковић, шта говори свет и шта суди о његову предавању.{S} Не чу 
 до ли о том:{S} Шта има ко на продају, шта ваља купити, шта продати и с киме се уортачити.{S}  
чито се госпође згрнуле онамо и чекају, шта ће рећи овај назаренски халаман, који не да онаком  
ма, само што господа варошани не знају, шта је код њих код куће.{S} У вароши, где живи господин 
пријало“, каже му, „ево ти бар да знаш, шта си јео“.</p> <p>„Гаврану позли, поремети му се здра 
ске науке, губи св. писмо.{S} Та да!{S} Шта му вреде мртва слова, кад их он не уме читати.{S} И 
има по мало хвалисања и фарисејства.{S} Шта ћемо, ако од свију нас можда ни један није у свему  
акше, али се он отреса тога осећаја.{S} Шта се њега тиче то испрекрштано и позлаћено гвожђе на  
{S} Подигну мобу и испомогну човека.{S} Шта ће мене Назарени да уче, шта је моба, кад је тога у 
S} Он стао на сред друма и промишља.{S} Шта ће?{S} Да ли су још и сад они вуци у риту?{S} Или д 
једне речи“.</p> <p>„Дед, само даље.{S} Шта је радила Милева, кад си је одвео својој кући?“</p> 
 ако није баш са свим онака као пре.{S} Шта је то?{S} Нико му не рече, да је то земљиште продат 
ед њени врати, заигра и заустави се.{S} Шта је?{S} Шта се то скрива иза те прашне, тамне магле? 
ао у страну и дао се у крупне мисли.{S} Шта ли ће он?{S} Читаву ноћ није могао да заспи, но све 
} То си се требала најпре распитати.{S} Шта ти мислиш Славна, за што су га затворили?{S} Да ниј 
е јој тешко, да пева пред Боривојем.{S} Шта ће он мислити о њој?{S} Но с друге стране није могл 
у у души беше немир и незадовољство.{S} Шта ли ће свет рећи?{S} Шта ли Назарени?{S} Било би му  
у главу, као да ју је ко однео тамо.{S} Шта се догађа у њеној глави, то не зна извесно; не може 
 на друге, па се међу собом побисмо.{S} Шта ће рећи народ?{S} И онако нам пребацују доста што ш 
ње, сваки вуче глас на другу страну.{S} Шта је то, да Боривоје плаче?{S} Крштен, пречишћен, па  
зио светао пут, који води к спасењу.{S} Шта више, учинило му се, да већ ходи тим путем.{S} Дове 
и кући, јер кад мало забразди, онда:{S} Шта је ту је.{S} Каже: „Кад дођем кући, биће тако и так 
во твоје...“</p> <p>Да питаш Лазара:{S} Шта се то деси с њим, не би умео казати.{S} Доцније се  
ање је ко покушао да реши то питање:{S} Шта може бити прави узрок томе, да Назарени таје ту ств 
, поздравља га, а стрепи од помисли:{S} Шта мисли тај човек о њој?{S} Та он је, као што је слуш 
“ каже. „Важно је, хоћу да те питам:{S} Шта је с оним, што смо говорили?“ „Ја не знам, да смо м 
се скупљате на молитву, до ли о том:{S} Шта има ко на продају, шта ваља купити, шта продати и с 
.{S} Стид га је...{S} Мучи га мисао:{S} Шта она мисли о њему?{S} Зар се он ње није одрекао?{S}  
је и приметио, опет не би ни слутио:{S} Шта значи то, кад узму човека на испит оваке три швигар 
ти, заигра и заустави се.{S} Шта је?{S} Шта се то скрива иза те прашне, тамне магле?...{S} Март 
а било, кад би вас било на милијуне?{S} Шта ћете онда, ако дође дан, да би мали број ваљаних тр 
да муца.</p> <p>„Та какав нечастиви?{S} Шта ми се ту назарениш, шмокљане?{S} Говори ти мени срп 
е бојимо“.</p> <p>„А неће ли побећи?{S} Шта ћете онда, ако прескочи ограду и јурне у свет?{S} К 
задовољство.{S} Шта ли ће свет рећи?{S} Шта ли Назарени?{S} Било би му најмилије, да не мисли н 
 сети се шта му је Господ одговорио?{S} Шта ће ти она шарена трака на бедрима?{S} Она говори пр 
ог једног јединог телета годину дана, а шта би тек било за оне чопорове волова, крава, оваца, к 
га човека.{S} О удаји нема ни помена, а шта значи то за жену ратарку, лако је схватити.{S} Жени 
ну заповеда, да таке камењем убијамо; а шта ти велиш?{S} Ово пак рекоше кушајући га, да би га и 
с је мало и лакше се пречишћавате.{S} А шта би онда било, кад би вас било на милијуне?{S} Шта ћ 
ут, ви сте утрли оно, што је било.{S} А шта сам ја учинила, да ми се умали онај силни терет пре 
 наравно, оно је била друга ствар.{S} А шта ћеш ти?{S} Што си за свога детињства овом разбио гл 
 буде већина, онако ће бити.“ </p> <p>А шта ће бити, ако већина буде сутра прекосутра за то, да 
е рачунање, а Петар се и опет умеша. „А шта ће бити онда Лазаре, ако ја одем коме од оних људи, 
и?“ Ту застаде за часак, па продужи: „А шта вам је скривила тако страшно?“ Кад је изустила посл 
а не можеш отићи до учитеља Јовића.“ „А шта ћу тамо?“ питам ја. „Не бој се ништа, запражиће он  
ка.</p> <p>„Па старији људи.“</p> <p>„А шта се то њих тиче?“ вели Јованка.</p> <p>„Шта ради дев 
та га је зачуђено гледао.</p> <p>„А, да шта хоћете још?“ питао је. „Зар није Назаренство у вас  
{S} Или оне остале?{S} Мрзи их.{S} А да шта би му они и рекли друго, до то, да се успалио.</p>  
к рекоше кушајући га, да би га имали за шта окривити.{S} А Исус саже се доле и писаше прстом по 
к мора у крчму, чим га зову тамо, па ма шта било.{S} Нико не може да се победи, већ дај по свак 
 је као онај камен; радило се с њиме ма шта, метнуо га овде а онде, све једно му је.</p> <p>Јед 
е казати?“ вели Славна. „Слагаће нам ма шта.“</p> <p>Девојке су се још подуже разговарале о том 
 оно је гробарска, а оно онде...{S} Ама шта је оно управо?</p> <p>Онде, где му је стојала кућа  
опет приљубила уз Лазара, да већ не зна шта ће.{S} Брани га.{S} Каже у својој девојачкој безазл 
S} Нешто се кува у њему, али још не зна шта.{S} Тада се подиже, изиђе у двориште, за тим на ули 
 Калвин, шта ли, има на цркви петла, па шта тај мари за нашу православну веру.“</p> <p>Па ишао  
 ручица и да те глава боли, као пре, па шта ћу онда ја?“</p> <p>После три недеље уписало је то  
кате нити играте нити се успаљујете, па шта тражите у друштву, које је друкчије од вас и где ва 
етан, а и учили сте више од осталих, па шта ви тражите у оном друштву, које је друкчије од вас  
а њега дизао камење, да га убије.{S} Па шта хоћу ја, црвак ништави?{S} Хвала ти Јованка.“ И онд 
тио?{S} А то је и највероватније.{S} Па шта онда?“</p> <p>Лазар се не миче, не одговара, а Свет 
а робовати, ако постанем Назарен.{S} Па шта мислиш:{S} Колико би ми дао суд, да му прокажем све 
зло.“</p> <p>Рахила само уздахну:{S} Па шта она већ није радила, да придобије Лазара?!</p> <p>Т 
, јер се измешаше међу собом.</p> <p>Па шта је било?{S} Још одмах после оног договора о Великој 
Сваки се забавио и разонодио.</p> <p>Па шта ли рече село на то?{S} Не може се лако исписати све 
д једном се Боривоје нагло исправи. „Па шта ћу онда ја?“ пита очајно и паде јој код ногу...{S}  
 али опет не тако, као сад“.</p> <p>„Па шта да радим нано?“ пита Лазар пољуљан, а глас му дрхће 
ивоја.{S} Она је чула говор.{S} Хеј, та шта све она не чује, и — умешала се.</p> <p>Каже: „И не 
не нападају их више на улици, а гле сад шта је.{S} Син проповеда мир, у цркви проповеда против  
 с чела или му дошапне, Бог да је знаде шта, а увек му онда постоји час-два за леђима и гледа г 
пољске послове и оставио, да млађи раде шта хоће, јер му је изгледало, да Марту неће нико тако  
е то пречишћавање сврши, онда нека буде шта ће бити, што пре.{S} Не треба доводити верне у иску 
и, што чује, — да не чује.{S} А имао је шта и чути и видети.{S} Он је из прва само видео и чуо, 
и га она пита откуда нити јој он казује шта ће.{S} За дуго не изговорише ни речи, али се јасно  
му оданде красоту целога света, сети се шта му је Господ одговорио?{S} Шта ће ти она шарена тра 
ђало.{S} Наше новине“, каже, „не доносе шта ручају цареви и краљеви кад се састају и госте, а т 
ек говорио млађим људима. „Децо, пазите шта радите, узмите пример на мени, опаметите се раније, 
“, и одбор њихов, старији људи, учиниће шта треба.</p> <p>Брат Мирко, човек сед, одмерен, узе п 
ко около 20 година.{S} О њој немам више шта рећи за сад.{S} Што се Рахиле тиче, она је старија, 
о ће богати ући у царство небесно.{S} И шта пише у еванђељу Матејеву? „Не брините се за живот с 
о том:{S} У чему је клица Назаренства и шта је повод Назаренству.“</p> <pb n="128" /> <p>Узео ј 
Њему је само у пола јасно, где је био и шта је све хтео оне ноћи, па се од тог згрозио.</p> <p> 
шкивао је Здравковић, шта говори свет и шта суди о његову предавању.{S} Не чу ништа друго осим  
ене да кажу, како мисле о Назаренству и шта да се чини против тога зла?{S} Он, прота, вели, каз 
 на улицу.{S} Јова дође кући и кад види шта је, оде с женом и дететом под очеву кошару.{S} Трај 
 ће рећи Јулка скоро шапатом: „Знате ли шта?{S} Хајде, да га питамо“.</p> <pb n="71" /> <p>„Мис 
несете?“ пита Јованка.</p> <p>„Знате ли шта Јованка, нећу да вам лажем.{S} Ви сте искали од мен 
о плота“, вели Славна.</p> <p>„Знате ли шта?{S} Да га питамо“.</p> <p>Јулка ће напред.{S} Још и 
екаћу те“, каже она, „и три минута, али шта ћемо јуначе, ако и онда ништа не буде!“ Ја нисам ни 
престано доказивао нешто деда-Јови, али шта, то Боривоје није могао да разабере са свим јасно.{ 
и ја, да није подељено баш братски, али шта ћу.{S} Брату је потребније но мени.“</p> <p>„Све то 
кви, оно није да није, лепо говори, али шта може реч.{S} Све док неко не упадне у то зољино гне 
ма се испрва стидео своје слабости, али шта <pb n="24" /> ће.{S} Брани се пред људма, како није 
ржи.{S} Ми сви много губимо у њему, али шта ћемо, била је божја воља...“</p> <p>Деда Јова и Вар 
је Богом просто, заслужио сам...{S} Али шта ћемо, ако оде жандарима, па ме прокаже.{S} Зар опет 
е, луле.{S} Не могу је оставити.{S} Али шта то смета вама, кад бих ја пушио?{S} Не крадем, не в 
зару не; он не признаје тог дана. — Али шта је то?</p> <p>Лазар тихо промуца: „Мајко“.</p> <p>„ 
, да звуци допру до ходника.</p> <p>Али шта то би с Боривојем!?{S} Он је тек неколико дана ишао 
те се за живот свој, шта ћете јести или шта ћете пити, ни за тело своје, у шта ћете се обући.{S 
н — но за тим се некако подиже, не мари шта говори свет о њему, но иде на њиву и ради од ране з 
иш?{S} Ниси зар могла напред промислити шта чиниш?“</p> <p>„Јао, слатки брате и пријатељу, не б 
и, упропашћивати ближњега, можеш чинити шта хоћеш, ти си угледан, само ако однесеш у цркву жртв 
еља, а ни једног заштитника!{S} Не знам шта да радим!{S} Да л’ да молим, да ми се продужи време 
S} Има, нешто страшно у њима, а не знам шта је то“.</p> <p>„Имате право“, вели Светозар. „Ви ст 
S} Тамо вели неки пророк, да се не знам шта <hi>подиже високо у дим као безбожност</hi>.{S} И з 
укућана, кад се једе печење.{S} Талијан шта ће, но нуди, а Гавран не чека дваред, но једе за тр 
“ рече јој неко из друштва.</p> <p>„Јао шта ћу, леле мене, ја жена?{S} Знаш како је код нас:{S} 
ју жену, дотле чича-Срдан већ није знао шта ће.{S} Ако тако устраје, мораће цела кућа у просјак 
авио књижевношћу.{S} Нико ме није питао шта пишем, као и остале што нису питали, а ја нисам нал 
 заболи је нешто, али не знађаше управо шта.{S} Саслушала је мирно, да је и женидба њена брата  
и сваки од њих је из светог писма друго шта прочитао.{S} Оне речи апостола Павла, које си данас 
, од мача ће погинути, па можда и друго шта, али није имао коме.{S} Девојке одоше од њега.{S} П 
ле њега одмах три жене.{S} Нека каже ко шта хоће, али сам ја увек готов да положим заклетву, да 
иње.{S} У оној гунгули може говорити ко шта воли, стражари пазе једино на то, да се том прилико 
да кћери у очи — поплаши се.{S} Наопако шта све лежи у оним очима.{S} Очајање, управо нешто виш 
 ружиш, што неће да пије а ради“.{S} Но шта зна тако млада девојка — шипарица.{S} Чича-Срданова 
рео дах и он само очекиваше удар.{S} Но шта би?{S} На место удара осети дуг, врео пољубац и тај 
јеш из ње, али два утерујеш у њу.{S} Но шта могу.{S} Они веле:{S} Свак своје зна.{S} Па где то  
ји од вас, само је био — паметнији.“ Но шта је то?{S} Чу још једно име и би му, као да га ко уд 
 је тражило другог човека...“</p> <p>Но шта то би Боривоју?{S} Ништа особито, ништа велико, сам 
род?{S} И онако нам пребацују доста што шта и веле, боље да нисмо ни почињали.{S} Кад смо говор 
Види Бог“.</p> <p>Чича-Срдан не зна већ шта ће, час је бесан као сеоски бик, све би да погази,  
 или шта ћете пити, ни за тело своје, у шта ћете се обући.{S} Није ли живот претежнији од хране 
рала Јованка. „Није лопов, не дира ни у шта“.</p> <p>Девојке заћуташе за часак.{S} Сигурно се п 
д зрна.{S} Чуло све село, те претресају шта то може бити.{S} Неки кажу:{S} Буба је, неки:{S} Цр 
 не придобило.</p> <p>Тек кад старац чу шта раде Назарени, он се побеси. „Нећу“, каже, „да које 
 опазио.{S} На једаред јој рекох: „Знаш шта, данас ми није нешто добро, (а ту је одма приметила 
се опет за то и на усеву може много што-шта поправити, кад већ никне; та, чак и матору воћку мо 
ни.</p> <p>Боривоја је гризло много што-шта и он се тако рећи јогунасто повукао од свега.{S} По 
="chapter" xml:id="SRP18966_C23"> <head>Шта може мртвац?</head> <p>Од оног дана, када виде Лаза 
а нико, да је ту подигнута кућа.</p> <p>Шта ће сад?{S} Испрва је мислио, да оде до тетке Стане, 
о мачја шапа. „Кажите Боривоје“, пита, „шта би ви радили, кад бих вас ја ударила?“</p> <p>„Не б 
зазлености: „Чико“, тако је звала оца, „шта радиш с брацом?{S} До сад си га грдио, што је пио и 
дахну и пристаде уз Мирка. „Види Бог“. „Шта ћемо с Гајом Павловићем?“ пита Лазар.</p> <p>Тај Га 
ш утекао од ђавола?</p> <p>Сустиже га. „Шта бежиш од мене?“ пита.</p> <p>Он ћути.</p> <p>„Шта с 
и, но потеже обична назаренска питања. „Шта сте читали из светог писма?“ пита је.</p> <p>Милеви 
“</p> <p>Чича-Срдан не даде сину даље. „Шта да ми зарадиш?{S} Ниси ти мене хвала Богу убио, има 
} Зађем за друм, и дођем до њене куће. „Шта ћеш ти ту сад?“ пита ме. „Хоћу да се разговарам с т 
у хукале, а мерник Миловић се намршти. „Шта хучете?“ каже. „Бајаги само Назарени нису добри Срб 
а прочеље, где је на зиду висио сахат. „Шта тражи сахат овде, где се „верни“ скупљају на молитв 
 није ни видела Назаренке у свом веку. „Шта?{S} Зар ви нисте наишли у светом писму на ту песму? 
вочко матора!“ продера се Срдан на њу. „Шта си узела успијати, као да је још и сад оно време, к 
ад Јова нешто рече, он се осу на њега: „Шта је Јово“, пита, „зар си се и ти дао у тумачење св.  
</p> <p>Тома се сетио нечега.{S} Пита: „Шта ће нам сад Лазар сам, без Милеве?“</p> <p>Но Лазар  
и, кад је обећао.“ Мало после га пита: „Шта ви мислите, Лазаре, о „друштву добрих људи“?“</p> < 
ак ни „добро вече“, но из далека пита: „Шта је сад опет?“</p> <p>„Та, Јовина посла“, рече неко  
огао већма.{S} Допао је кључар и пита: „Шта је опет?“</p> <p>„Молим, да ме одведете истражном с 
н</hi>.{S} Ту пре некако питам једног: „Шта си ти?{S} Он каже: „Човек“.</p> <p>„Али има људи Ту 
с јој судио, вештици проклетој.“ Каже: „Шта би ти дуго трпела, да он тебе гњечи; може ти изгњеч 
је рекао Христос оном, који га питаше: „Шта да радим, да би се удостојио царства небесног?“ — „ 
“</p> <p>Кад су сутра дан питали људи: „Шта је то, Шандоре?“ он се по мало смеје, а по мало црв 
ривоје ономе, који му је био најближи: „Шта је то?“ пита.</p> <p>„Та ето, Јова има опет посла с 
олио, али не помаже.{S} Докторка вели: „Шта се толико жестите, Боже мој.{S} Гласаће се и где бу 
што слично.{S} Кад га је неко запитао: „Шта је Бог радио у бесконачности пре створења света“, р 
а изишао из собе очине и питаше матер: „Шта је хтео баба да ми каже?“</p> <p>„Не знам, сине“, ј 
у добаци Лазару ружну реч.{S} Каже му: „Шта се разбацујеш толико, као да си се прославио.{S} А  
овора, одмах ће питати ма које од њих: „Шта читате из св. писма?“ — па онда: „Какве мисли наила 
следњих дана и страшнога суда. </p> <p>„Шта читате из св. писма?“ — пита је Боривоје Милеву.{S} 
 звериње припитомити, но њега“.</p> <p>„Шта запушавате уши, расколници и Фарисеји, бајаги грех  
он, то су речи апостола Павла“.</p> <p>„Шта зар оно, како смо скитнице, језичне?“ пита госпођа  
 чак и марамица од једне боје“.</p> <p>„Шта могу вредити они низови бисера?“ пита друга.</p> <p 
еност прећи већ и на Назарене“.</p> <p>„Шта је?“ пита Боривоје.</p> <pb n="88" /> <p>Лазар му ј 
<p>Лазар тихо промуца: „Мајко“.</p> <p>„Шта је, сине?“</p> <p>„Немој нано плакати, нисам ја баш 
х, који је на вами“, вели Јова.</p> <p>„Шта, шта ти можеш и смеш рећи против мене?!{S} Говори!“ 
дете?“</p> <p>Лекар је погледа.</p> <p>„Шта је било, било је; сад не вреди, да се гризете око т 
без одговора и без — опроштаја.</p> <p>„Шта је с оном крмачом, што је Лазар разгласио, да му је 
 се то њих тиче?“ вели Јованка.</p> <p>„Шта ради девојка?“ пита Славна.</p> <p>„Па и девојци ка 
а сам прошле недеље“, каже она.</p> <p>„Шта?“ —пита он поплашено. „Ви сте за цело играли?{S} Не 
 добије дечју болест — фрасове.</p> <p>„Шта да радим, кукавица?“ јадала се Марта. „Кад га видим 
, која се случајно десила онде.</p> <p>„Шта ће ти рећи човек?“ — питала је Марту.</p> <p>„Ништа 
повезала ни марамом, а зима је.</p> <p>„Шта је, мајко?“ питају Светозар и Јованка у један глас. 
 се на мах растопити од милине.</p> <p>„Шта ти је?“ пита га Петар.</p> <p>„Мало час ми је показ 
о, него му даје и друге савете.</p> <p>„Шта ћеш ти радити“, пита он Боривоја, „кад залуташ у пу 
ина, једва му удариле науснице.</p> <p>„Шта је Миливоје?“ — пита га Марта уплашено и изиђе му н 
од мене?“ пита.</p> <p>Он ћути.</p> <p>„Шта се ту цифраш као млада невеста.{S} Кажи ми, колико  
ње, али одмах за тим обори очи.</p> <p>„Шта?{S} Муж!?“ виче чича Срдан. „Тога нема код нас!{S}  
Сима је одвраћа сваким начином.</p> <p>„Шта ћу ти?“ вели му она. „Теби не треба жена.“ . „Треба 
уке да направим жену“, каже он.</p> <p>„Шта кажете?“</p> <p>„Кажем, тек што нисам пронашао начи 
ели Јова некако достојанствено.</p> <p>„Шта, ниси ме тукао?{S} Не бијеш ме батином, то је истин 
 сам, нашао сам“, каже радосно.</p> <p>„Шта сте нашли?“</p> <p>„Нашао сам, где ми беше погрешка 
 из шафоља?“ питао је Светозар.</p> <p>„Шта имате против умереног пушења?“ пита га докторка. „Т 
уван.“</p> <p>Светозар уздахну.</p> <p>„Шта нам вреди већина, ако нестане међу нама споразума.“ 
тоне, но да га овако унаказим.“</p> <p>„Шта си ти истерала?“ пита је Тома.</p> <p>„Сотону...{S} 
тавили све и пошли за Христом.“</p> <p>„Шта је то“, вели она, „кад сам и овде у сваком добру.“< 
сам казао господину испитнику.“</p> <p>„Шта си ти казао господину испитнику, дедаче?{S} Зар оно 
ли?{S} Да није убио човека...?“</p> <p>„Шта ти пада на ум“, вели Славва. „Да је убио човека, не 
груваш, кад ти нисам скривила?“</p> <p>„Шта велиш, ниси скривила?{S} Зар да ја чекам да скривиш 
 <p>„Та ваљда неће, пријатељу?“</p> <p>„Шта неће?{S} Хоће, Бога ми хоће, и која жена неће тући  
е највећу ларму, па не само ларму, но и штаку.{S} Виче: „О Персо, Персо, не било те да Бог да,  
АРА).</p> <p>У НОВОМ САДУ</p> <p>СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИЋА</p> <p>1896.</p> </di 
в тих сеоских новина нема апелате, нема штампарског суда.{S} Њих не можеш ни умолити ни потплат 
е на амвон, можеш му слободно сваку реч штампати у „<title>Српском Сиону</title>“.</p> <p>Но то 
н испусти све, што му беше у рукама:{S} Штап и Милеву, те поклече на земљу.{S} Све то беше за н 
 га после она додирнула својим чаробним штапићем, тај се на мах претворио у свињу...{S} И С. В. 
ти пре створења света“, рече: „Секао је штапове за оне, који измишљавају тако бескорисна питања 
.{S} Девојка каже: „Удри бабо, удри, не штеди ме, то је за мој грех.{S} Кад неће суд, казни ме  
су се опијали са њезиних усана.{S} Само штета, што тај лек код закорела пијанице помаже највише 
 у онаку кућу, где неће моћи да буде од штете.“</p> <p>„Е, то је друго што“, вели деда Јова. „Х 
ђу собом.{S} За што радије не претрпите штете.{S} За што радије не трпите неправде?“</p> <p>Лаз 
 а кад је умерено, онда је невино и без штете?“</p> <p>„Видиш, дакле брате, у чему је разлика.{ 
ко од нас сиромах, те не може прегорети штете, попунимо му је, а ако се поквари, искључимо га и 
 најсиротије.“ Говорио је, од каквих је штетних последица по здравље и благостање то непаметно  
ан тога друштва, избегаваће све, што је штетно по тело и душу, а пригрлиће и испуњаваће оно, шт 
и, бесмислица и свега, што је излишно и штетно.{S} Ако не могу ја то да учиним, како смем тражи 
уги пут.{S} Главно је, да признаш људма штету и да их молиш, да ти опросте“.</p> <p>Мисли Пера  
им за опроштај, је ли, и да му вратим и штету, је ли?“</p> <p>„Треба!“</p> <p>„Ето видиш!{S} Ка 
само онима <pb n="52" /> станем враћати штету, на које се сећам, требао би мало дубљи џеп од мо 
ј је брава натраг и није јој пребацивао штету, коју учини њен брав, но ју је питао, где да га з 
 радиш, кад жена све разнесе на хаљине, штифлетне и пантлике. (Смеју се).{S} Није то за смеј, н 
шна је као читава војска са заставама“, што рекао премудри Соломон.</p> <p>Она му говори, какав 
много тужио за матером, и срећа његова, што се у оно доба нађе уз њега жена, која није дала, да 
> <p>„Да чујем!“</p> <p>„Да Бог сачува, што је то дете пакосно.{S} Ако што зажели, а не дамо му 
 одречемо глупости, бесмислица и свега, што је излишно и штетно.{S} Ако не могу ја то да учиним 
ова, новаца, перина, једном речи свега, што се могло украсти, понети или отерати.{S} Лазар је п 
као дрен, него је друго нешто код њега, што ми задаје крупне бриге.“</p> <p>„Да чујем!“</p> <p> 
а, видеће, да у свему томе нема ничега, што би требало тајити.{S} Па и не таје то Назарени прем 
 он, „да наша браћа овде немају ничега, што је налик на нашу икону или крст.{S} Преварио сам се 
о тако поднети и Марта је хвалила Бога, што се и тако свршило.{S} Управо она је мислила, да се  
 Назарени беху само још сенка од онога, што беху на почетку.{S} Тужили су се на жене, како су и 
за то бледи и вене, недостаје му онога, што је најглавније, недостаје му врела пољупца — сунчев 
а многи предусретали у преко због тога, што је он Назарен, али га не заболи.{S} На за што га бо 
енства, онда треба да се боримо с тога, што они несретни људи, који ту веру верују, убијају сам 
ри.{S} Наше највеће зло и долази отуда, што ми не умемо да владамо собом, не умемо да господари 
 не може ништа ни бити од тог дрвењака, што с њиме увек и увек разговара само о Богу.{S} Хеј, с 
ди и птицу у ваздуху, чак и оног црвка, што пузи по прашини.{S} Па како не би љубили друга свог 
ене слика и ништа више, али мила слика, што ме сећа на ону, која ми беше веран друг и на дете,  
 бунар или да изедемо оног црног мачка, што преде тамо иза банка, Него кажи, па ћемо видети.</p 
није било.{S} Нада је зачуђено гледала, што се њен човек дао у такав разговор; та, тај запиткуј 
{S} Меланија је у овом тренутку весела, што ме је придобила и отишла је Протићки, да и њу придо 
а што пре да учинимо нешто“, вели Тома, што пре, док није доцне.{S} А ту нема друга лека, но да 
Та да, откуд би и знао.{S} То је песма, што личи на онај глас: „И погоди Јова, да говеда чува.. 
естано се врзе око свога мужа.{S} Њена, што би рекли, елегантна појава обучена је у најелегантн 
вац.{S} Извинио се код својих Назарена, што неће доћи оног вечера на заједничку молитву, јер мо 
 варењу, али његова добра страна је та, што је он разбибрига; крај њега заборави човек бол и бе 
пијали са њезиних усана.{S} Само штета, што тај лек код закорела пијанице помаже највише 6 неде 
.{S} Недељом се завуче гдегод, па чита, што одавна није радио. „Боже мој, Боже“, молио се чича- 
едном речи, све живо по кући.{S} Срећа, што му онде не беху деца; ко зна, шта би несретник још  
их један по један отпада.{S} Има нечег, што сваки од њих у дубини душе осећа, нешто што не може 
ко могу, а оно друго доцније“.{S} Хајд, што ће неко од њих да ме млатне, нек му је Богом просто 
, купи се око њега друштво.{S} Па хајд, што га се лепе цуре и другови му, него се радо разговар 
силног поста као сува грана.{S} И хајд, што пости строг пост, али има и других брига.{S} Не уме 
 све, што је писано о томе, он зна све, што је рађено против тога.{S} Он се борио с Назаренима  
болест из најближе близине, он зна све, што је писано о томе, он зна све, што је рађено против  
је био до душе затворен, али то је све, што се може у његову одбрану казати.{S} Опијао се, па ј 
озар и лекар учинили су у оне дане све, што су могли.{S} Лекар је у друштву добрих људи разјасн 
 год члан тога друштва, избегаваће све, што је штетно по тело и душу, а пригрлиће и испуњаваће  
ком за прса тако, да Срдан испусти све, што му беше у рукама:{S} Штап и Милеву, те поклече на з 
лико би ми дао суд, да му прокажем све, што сам до сад нарадио?!{S} Ево сам добио због једног ј 
еља, а испод сваке главе насликано све, што се односило на тај одељак.{S} Био је дакле на тој и 
а се победи, већ дај по сваку цену све, што зажели, па ма пропао.{S} И што је код мушког пушење 
 страни нису спавали.{S} Чинили су све, што год су знали и умели, да најпре зауставе продирање  
> <p>„Ништа, оправићемо. “</p> <p>„Све, што је било боље, задржао је брат.“</p> <p>„Задржао је  
ага јој дотраја таман дотле, да изведе, што је намерила.{S} И ако не баш трећи дан, <pb n="19"  
 стегнем срце и ћутим, па још они грде, што сам тежак.{S} Њихов старешина, стражмештар, шта ли  
и, који нису замркли, а њему се налаже, што види — да не види, што чује, — да не чује.{S} А има 
{S} И карта и мода и свако зло мање је, што је даље од вароши.{S} Ми смо мајмуни, што видимо то 
м господарите над њима.{S} Мало вам је, што пасете на доброј паши, но остатак паше своје газите 
са неколико топлих речи захвалио им је, што су њега незнатна, мала и грешна примила браћа у так 
xml:id="SRP18966_C2"> <head>Изникло је, што је посејано.</head> <p>Прошла је година дана од рођ 
ра, поцрвени и занеми.</p> <p>Јасно је, што рекли Назарени, да је била у оном тренутку успаљена 
х?{S} Може ли то бити?</p> <p>„Лепо је, што гледате на дела, — само запамти, из цркве Христове  
 бранилац, казаћу му.{S} Него добро је, што си се окануо претварања.{S} Лепо би то било, да се  
оје, сав зажарен и лупао ногом у даске, што је могао већма.{S} Допао је кључар и пита: „Шта је  
.“</p> <p>Препирка оде све даље и даље, што но реч: „бију Срби, ал’ бију и Турци.“ Што дубље за 
 интересовање најбоље засведочава тиме, што су чак неке наше црквене општине поручиле повећи бр 
јка се опирала родитељском насиљу тиме, што је одбегла за драгана, да не мора поћи за недрагог. 
и овим вечерњим састанцима.{S} О ономе, што је свима на срцу, нема ни речи.{S} Лазар је рекао:  
о ватра просу се међу њих вест о ономе, што је јуче утаначено у школи.{S} Њихови главни људи ус 
ар говорио, али је осетила, да у ономе, што говори тај човек, има истине, па се заплака.{S} Дуг 
 се.{S} Не спава, а то се види по томе, што час по час иште мало воде.{S} Пуна је соба жена, чи 
21" /> први.{S} То се бар види по томе, што се међу њима множе зађевице, а не смеш да их опомен 
исам могао умирити.{S} Поче да ме куне, што сам је уграбио, и кад би вече, побеже.{S} Ја сам то 
не прозбори више, скиде кључ од коморе, што је висио о клину и даде га Светозару.</p> <p>Кад је 
ог назаренског манастира.{S} Једила се, што јој Лазар умаче, али се као и свака лакомислена жен 
о затворити дете у свињац?{S} Радуј се, што ти кћи не тражи ништа, па немој ни ти немировати“.< 
исто паметан као и врабац; клони их се, што боље може.</p> <p>Тома дуго није дошао кући.{S} Што 
уго што“, вели деда Јова. „Хвала, дете, што си ми казала.{S} Збогом.“ И он изиђе лагано из собе 
оме Богу као и ми, а да од Бога нађете, што се одвојисте од наше заједничке матере цркве?{S} Бе 
и правац — Назаренство.{S} Не гледајте, што се то двоје тако разликује једно од другог; то су р 
т надовезује на ово: <hi>А ово не рече, што се стараше за сиромахе, него што беше лупеж и имађа 
беше лупеж и имађаше ковчежић и носаше, што се меташе у њ</hi>... „Био је дакле благајник Христ 
 и помоћи, али ће Бог платити и Милеви, што тако учини са мном.{S} То ти отворено кажем, ма да  
 њему се налаже, што види — да не види, што чује, — да не чује.{S} А имао је шта и чути и видет 
помоћи, али га не види.{S} Сви ти људи, што седе око стола, дошли му, е се окрећу једно преко д 
нити хоће да иде у друштво добрих људи, што има и овде и тамо жена.{S} И од пре ми је говорио:  
бесан као сеоски бик, све би да погази, што му год дође на очи, час је опет снужден као да су м 
н оде од ње и не рече збогом.{S} Да ли, што се расрдио или због тог, да може пред вече и опет д 
служили прекор.{S} Други су сажалевали, што се таки ваљани људи толико заборавише и бацају се ј 
његова црква, баца петице у тас и жали, што воскари не праве свеће од <pb n="41" /> педесет фор 
се не велича, не надима се.{S} Не чини, што не ваља, не тражи свога, не срди се, не мисли о злу 
мо жену, рече јој:{S} Жено, где су они, што те тужаху?{S} Ни један те не осуди?{S} А она рече:{ 
о је даље од вароши.{S} Ми смо мајмуни, што видимо то примимо.{S} А зло се лако прима и ми то п 
ма но игда.{S} Никако не може да отрпи, што му је кћи невенчана.{S} Каже: „Не могу ја допустити 
ивоје суд; радо и весело ће издржавати, што му се досуди, само га је мучила мисао, шта ли ће он 
} Каже му: „Ако си се хтео посвећивати, што си се онда женио?!{S} И ако хоћеш да те у таквој пу 
ме крштењу, од самог себе ћеш разумети, што ти буде потребно“.{S} А странцу кажу: „Како бива ко 
вање сврши, онда нека буде шта ће бити, што пре.{S} Не треба доводити верне у искушење, да се у 
ршетку.{S} Но нешто беше у тој придици, што је све освојило:{S} Говорнички дар Светозаров, па н 
не Христове речи: „Тешко вама законици, што узесте кључ од знања, сами не уђосте, а који хтедош 
 изменом оне Христове речи: „Болесници, што год вам каже да чините, учините, јер је то добро, а 
тно.{S} Највећма је упадало Нади у очи, што Боривоје као да постајаше тамнији баш онда, кад му  
е је мислила; она је хтела да се сврши, што се започело, јер каже: „Сви хвале Лазареву главу и  
х тим речима моли Боривоје за опроштај, што је пре три недеље онако слободно и против-назаренск 
д.{S} Има до душе штошта у цркви нашој, што би могло да престане, али ко то изазва поред сребрн 
 нико разумети.</p> <p>То је био узрок, што је Милева у овим данима тако често тражила мајчино  
ој је још и сад живо у памети онај бол, што је осећала, кад јој је брат умро.</p> <p>„3а што да 
а да те бијем.{S} Море, за то те бијем, што још ниси скривила, а кад скривиш — убићу те“.</p> < 
е до њега, хоће да се обавести о нечем, што је врло важно по парницу.{S} Марта је била у послед 
 клања крсту резаноме и иконама мртвим, што већ забрањује и II. заповед божја кад каже:{S} Не с 
је, хоћу да те питам:{S} Шта је с оним, што смо говорили?“ „Ја не знам, да смо ми што говорили“ 
авам; не бих рад да се закасним с оним, што ми је поверено.“</p> <p>Лазарев је углед од више ве 
е остао дужан и ствар се свршила с тим, што је бранилац био осуђен на 50 фор. глобе.</p> <p>Но  
 бавили су се вртарством и пчеларством, што им беше најдража забава.{S} То је српска кућа, какв 
да рекне.{S} Али и он не говори о оном, што му је на души, но потеже обична назаренска питања.  
ру и Боривоју не рекоше ни речи о оном, што ће се расправљати у тој седници као најглавније.{S} 
у увек мисли онде.{S} Мисли зар о оном, што је чуо о Лазару, о данашњем збору или има и других  
омало чак и напредовала.{S} Али у оном, што је њојзи било главно и око чега се највише напрезал 
роштаја.</p> <p>„Шта је с оном крмачом, што је Лазар разгласио, да му је на продају?“ пита деда 
 сам много села и вароши, па сам нашао, што је даље село од вароши — тим је мање зла. (Пребацио 
во и врло гадно.{S} Није му било право, што <pb n="232" /> се тако вара, намргоди се и дође му  
нешто особито.{S} Свештенство је криво, што вам попусти.{S} У вашим су рукама одбори црквени, п 
} Сад вам <pb n="105" /> је опет криво, што сам се умирио и опаметио, те вам више не вијам жене 
з четвртог разреда основне школе, прво, што је био необично даровит а друго, што је учио с најв 
о, што је био необично даровит а друго, што је учио с највећом вољом и одушевљењем.{S} Рачунати 
м књигама озиђују у вери, па није чудо, што смо неозидани и лако се рушимо у — Назарене и свуд, 
 сестре бивале све жешће, те није чудо, што је Марта живела у непрекидној трзавици.</p> <p>Баш  
ате мој“, тумачи Лазар, „па је ли чудо, што стадо страда?{S} И каква је то вера, где нема дела? 
до сад блеји куд које, па није ни чудо, што многа и многа овца <pb n="121" /> оде у забран.{S}  
 бити учени.“</p> <p>Лазар га је корео, што није истрајан.</p> <p>„Ајак, није то, него је тешко 
 радиш с брацом?{S} До сад си га грдио, што је пио и није хтео да ради, сад га опет ружиш, што  
да прегледа Обрена.{S} Лечник се жалио, што га нису јуче дозвали, волео би, вели, да је видео О 
ли сте оно старо, а ново што би ваљало, што би оно старо заменило и усавршило, нисте били кадри 
мала — да дође и подели с њим оно мало, што је остало иза тетке Босиљке.</p> <p>Марта није могл 
p>Здравковићу се овог пута није допало, што му хвале жену, он би волео, да су хвалиле њега.{S}  
S} Па за што не допуштате и све остало, што шкоди само онда кад је претерано, а кад је умерено, 
д и нема тако много посла, него је зло, што је опет ударио у банчење, пијанку и неприличан живо 
ривојевцу.</p> <p>Марти је врло годило, што се њен Боривој лепи Наде.{S} Често је говорила у се 
ше са својих места, јер је и њима мило, што се опростише беде, па донеше и воде.{S} Они се разл 
па да одеш чак и из села.{S} Поправимо, што не ваља.{S} Бољи људи имаће и боље свештенике.{S} Т 
е ми“, каже, „колико је све ово уједно, што ћу вам сад изговорити.{S} Да изведемо на чисто бар  
грабеж и животињство, то је оно грозно, што лежи у тим приповеткама и што се износи, кад мање,  
 Боривоју руку — без завежљаја.{S} Оно, што је Варвара учинила, дође јој сад као гнусно наметањ 
о, само се бојао да отвори очи.{S} Оно, што је јуче учинио, урадио је у неком тренутном осећају 
 неодређени, тајанствени осећај, а оно, што је у последње време слушао о вери, тицало се испосн 
лизу и у њима се по највише догађа оно, што ћу да испричам.{S} Најбоље је да прећутим права име 
аве мисли.{S} То је нешто налик на оно, што мисли и осећа животиња, кад је надраже...</p> <p>У  
 начела.</p> <p>И прегну да упозна оно, што јој не достаје.{S} Боривоје није много утецао на њу 
уде слободно носити од свог накита оно, што им је спомен, да богме не од више.</p> <p>Светозар  
; карловачко „Магареће Брдо“ никад оно, што је Голгота, нити се наш патријар може мерити с јеру 
сма заборави најдуже до вечери све оно, што преко дан чује и чита.{S} Не може дакле бити друкчи 
о?{S} Не може се лако исписати све оно, што су људи међу собом шушкали, а није ни потребно.{S}  
 рећи при бенгалском осветљењу све оно, што у нашем друштву не ваља, али се у соби и на улици н 
есто врло много учинио.</p> <p>Све оно, што је до сад слушала и читала, оставило је у њојзи дос 
дође ускршњи пост.{S} Тада постаде оно, што до сад беше тајно, јавно.{S} И Боривоје и Сима изја 
држао је брат.“</p> <p>„Задржао је оно, што му је требало; нами је једно као друго, тек спомена 
треба ван цркве удесити од прилике оно, што сте удесили ви с вашим Назаренством...“</p> <p>Лаза 
о и душу, а пригрлиће и испуњаваће оно, што му налаже човечност и добро срце. — Пијанство, карт 
адо...{S} Друштво добрих људи биће оно, што му име каже.{S} Ко је год члан тога друштва, избега 
 онда заврши: „Свештеник није више оно, што треба да је.{S} Пастири су занемарили стадо и стадо 
ак планине и брда, а право му је и оно, што је криво. „Или ћемо га оженити с каквом нашом добро 
анци постаје човек жешћи и учини и оно, што иначе никад не би учинио, тако је и при парничењу.{ 
за наше прилике.{S} Навео је чак и оно, што су писали Грци и Римљани од пре Христа против гизда 
 су ме три дана мучили, да кажем и оно, што није.{S} Везали ме за пећ и ложили, док се није уси 
ију ствар, узму да богме у обзир и оно, што њихови старији говоре и у вече се хори већ по рогље 
} Хеј, да могу да ишчупам из груди оно, што ме мучи, па да бацим у јендек.{S} Грешна сам ја, вр 
вели их на прави пут, ви сте утрли оно, што је било.{S} А шта сам ја учинила, да ми се умали он 
/p> <p>Но то је у цркви.{S} Али ни оно, што је закључено на збору о Великој Госпођи, није остал 
, да се угађа сотони, нити се чини оно, што распаљује страсти.{S} Наше девојке се одевају прост 
ам, да Карловци не могу никад бити оно, што Јерусалим; карловачко „Магареће Брдо“ никад оно, шт 
д с нама, јер онда ће за цело бити оно, што си ти предсказивао, биће кукоља и цепања, јереси и  
 али хоће да виде, како ће испасти оно, што је рекао јуче професор Здравковић: <hi>Да идемо вук 
постарала, те овај донео ово, онај оно, што је најпотребније.{S} Није све ново, али може послуж 
их ситница почео сам, да проучавам оно, што ми беше најближе.{S} Истраживао сам: — <hi>Узроке < 
ставим.{S} Хоћу да радим и зарадим оно, што сам ти распудио, хоћу...“</p> <p>Чича-Срдан не даде 
едавању.{S} Не чу ништа друго осим оно, што је говорила гомила девојака.{S} А те као да његова  
 на оном месту пале, тај би познао оно, што до сад још нико није познао; познао би душу девојач 
, али узаман.{S} После се догодило оно, што се у таквим приликама обично догађа.{S} Парница је  
ме кажем истину — па ма ме постило оно, што ме у таком случају мора постићи, т. ј. да потпуно н 
празна је.{S} Ето, тако се свршило оно, што је професор Здравковић назвао:{S} Да одемо вуку у ј 
е помаже.{S} Он с њоме говори само оно, што баш мора бити, „званично“.{S} Сто пута га моли: „Ба 
енима... а од одела је на њој само оно, што је најпотребније.{S} Мислила је у себи, кад не може 
е противан цвећу и држи за излишно оно, што је Бог створио?</p> <p>Дође у крај баште, у онај, к 
орити.{S} Да изведемо на чисто бар оно, што је најкрупније...{S} Кад ми је Јова Скандал казао у 
ренутку није више био Назарен, јер оно, што му долазаше на памет, била је — јерес.{S} Тада чу,  
ивоје на Милеву и дође му на памет оно, што му је требало пасти на памет пре по сата.{S} Затвор 
алутасте.{S} Пронађосте у еванђељу оно, што је противно речма Христовим и апостолским <hi>делим 
 Данас сам видео у истини и животу оно, што сам до сад видео толико пута из историје. <pb n="15 
p> <p>„Бабо, не разумем те.{S} Баш оно, што те је срамотило и убијало, хоћу сад да оставим.{S}  
врло вредно ишао у цркву.{S} И баш оно, што ви најрадије спомињете из еванђеља, Христос Спасите 
>“.{S} Ја ћу да се смејем.“</p> <p>Оно, што је изгледало предавачима најпотребније, а то је пре 
е знам, сине“, јецала је старица. „Оно, што је хтео, хтео је да ти рекне на само.“</p> <p>Лазар 
рино лице, онда и њему поста оно јасно, што је слутио, и — од срца зажали сестру.{S} Зажали је, 
 тајну своје душе, поста јој оно јасно, што је до сад само назирала и што не хтеде признати у с 
ражном судији, па заврши: „Ја ћу скоро, што но кажу, Богу на истину, али ме није жао живота.{S} 
ри ти мени српски.{S} Убио си је за то, што те је погазила, имаш на то и сведока.{S} Кад је тво 
е вероисповести.{S} То није само за то, што нерадо траже лекарске помоћи.{S} Јако умирање код њ 
но, а не може ни сила.{S} Па баш за то, што је био на чисто с тиме, и није се обмањивао маштама 
село боли, боли и њега.{S} И баш за то, што га боли, хоће да лечи.{S} А кад хоће да лечи потреб 
{S} Међутим није се нико окретао на то, што се Боривоје намргодио.</p> <p>Исповедише Варвару, и 
е му помогло.{S} Па није помогло ни то, што свештеник узе Боривоја преда се.</p> <p>„Не приличи 
, „браћо, највећма вам не одобравам то, што нећете да примите пушке.{S} Промислите само, како ћ 
ломљена.{S} Њу је највише придобило то, што се бојала за мужевљево здравље, ако остане све као  
ко је само казао: „Врло ми је учено то, што сад говори господин учитељ.{S} Ја знам, да се Назар 
амо код вас?{S} Је ли и тамо све злато, што блиста?{S} Него ти велим само ово:{S} Ако свештеник 
зекиља је свем селу испричала оно исто, што и Марти, па су сад многе и многе „друге“ и „прије“  
што је начула, излазило је на оно исто, што она већ два дана слути.{S} Срдан је у срцу већ пове 
значи код Назарена од прилике оно исто, што значи код нас:{S} Бити на кривом путу, залутати.</p 
оме научио, учинио би са мном оно исто, што је Христос Спаситељ учинио с многим болесницима.{S} 
ила би била дакле у неку руку оно исто, што и Гаја Павлов, који је отишао у Назарене само за то 
 детету?!{S} Никакав!{S} Али има нешто, што је још јаче од материне љубави, а то је невоља, нем 
.{S} У рукама им батине, у очима нешто, што те подсећа на подрум.</p> <p>Срдан први узе реч.{S} 
читао мисли и да јој одговара на нешто, што га она није ни питала.</p> <p>Милева је служила гос 
е опази, да му Лазар одговара на нешто, што он није ни питао, но тек мислио.{S} Само му лице за 
ли тајанствени осећај; остало је нешто, што ју је увек подсећало на ону негдашњу страст, а зебл 
оје не попушта.{S} У очима му је нешто, што сведочи, да он није као Сима пекар, но да ће допост 
<p>Дође пролеће и сада се догоди нешто, што не памте ни најстарији људи.{S} Свуд никло жито за  
о учинило.</p> <p>Тада се догоди нешто, што ће да обрне целу ствар.</p> <p>Било је некако у очи 
} Полази!...“</p> <p>Сад се деси нешто, што нико не очекиваше.{S} Милева се усправи и проговори 
е би мађарски, те би се створило нешто, што би личило на опојани вавилонски торањ.</p> <p>Чим ј 
пођа Јелачићка.</p> <p>„Хо, децо, децо, што удешавате тако на дугачко; што почињете још сад так 
 подне у 4 сата био је у школи договор, што га је сазвао прота.{S} Школско двориште је дупком п 
<p>Мирко устаде, захвали у кратко Богу, што је одбор свршио посао и разиђоше се.</p> <p>И опет  
 су и опет хукале.</p> <p>„Ама по Богу, што хучете?“ пита их Миловић.{S} Ти људи у том погледу  
пим што?“</p> <p>„Баш добро, пријатељу, што споменусте“, прихвати нека старија жена. „Имам важн 
 Лазар није весео.{S} Има нешто у њему, што хоће да удави у пиву, али не може.{S} Уста, да игра 
узе реч.{S} Куцну батином по оном сату, што висаше на зиду и рече: „Баците га на поље!{S} Не по 
и није хтео да ради, сад га опет ружиш, што неће да пије а ради“.{S} Но шта зна тако млада дево 
ао што се већ у таким приликама дешава; што већма хоће да се покрије, тим се већма показује.{S} 
е.{S} Био се мало запустио с придикама; што јесте, јесте, али кад сад узме крст у десницу и поп 
истар.{S} Што једном чује, не заборави; што једном види, запамти, а кад му је било 6 година, зн 
о, децо, што удешавате тако на дугачко; што почињете још сад таке разговоре?{S} Та има вре мена 
 ниси ни ти свој господар. <pb n="6" /> Што јо год твога мужа, то је и твоје, а што теби припад 
и ју је одхранио, не само <pb n="18" /> што је био пука сирота, но уз то лен, зао и пијаница.{S 
:{S} Ми га разумемо и без богослова.{S} Што је Христос говорио, говорио је за прост народ, не з 
уд, а та шесторица изабраће седмога.{S} Што та седморица онда суде и досуде, тако ће бити.</p>  
е темељ баш озбиљно љуља под ногама.{S} Што је Рахила отпала од њих, била би срећа, али изгледа 
S} О њој немам више шта рећи за сад.{S} Што се Рахиле тиче, она је старија, може јој бити и 28  
ти говори што год хоћеш против себе.{S} Што више, то боље.{S} Јер што год се ти више увлачиш у  
о оно ветар кроз суво, јесење лишће.{S} Што даље напредује песма, тим се све већма претварају у 
 завејао путеве, али му то баш годи.{S} Што му нога по кад-кад дубље западне у јендек, тим боље 
е.</p> <p>Тома дуго није дошао кући.{S} Што дуже, то боље, мислио је у себи.{S} А Рахила је у о 
е знати, да што могу ја, не може он.{S} Што Петар може да баци олако на улицу, то је Павлу потр 
е свега, а био је и необично бистар.{S} Што једном чује, не заборави; што једном види, запамти, 
на и од Боривоја поста читав момчић.{S} Што је год било оваца у оном крају, сваку је познавао п 
ицу, то је Павлу потребно на хлебац.{S} Што мени не шкоди, њега убија.{S} Нека се не угледа у с 
е била друга ствар.{S} А шта ћеш ти?{S} Што си за свога детињства овом разбио главу, а оног мал 
и син.“</p> <p>И заиста, у мал’, у мал’ што чича Срдан у радости није упалио — кућу...</p> <p>С 
 но реч: „бију Срби, ал’ бију и Турци.“ Што дубље залазе у св. писмо, све се то више истиче међ 
а неки поричу и прекидају говорника.) А што се тиче Назаренства, моје је уверење ово:{S} Читаво 
веку: „Ја ћу овако, како сам научила, а што си ти отишао у Нововерце, не марим.{S} Бар мирно сп 
Што јо год твога мужа, то је и твоје, а што теби припада, на то има и он права; па ако ти брату 
ог.{S} Ког он обрати, тај је обраћен, а што им он поручи и предложи, то могу усвојити без икакв 
ре, оца, детета.{S} То је неприродно, а што год је неприродно, не може дуго постојати.{S} Место 
 <p>Питање је то већ по себи огромно, а што сам год даље улазио у њега, опажао сам све јасније  
 да чините, учините, јер је то добро, а што год видите да он ради, не радите ни по што, јер нећ 
и овако, како сам почео“, вели Лазар, а што год даље <pb n="36" /> говори, глас му је све мирни 
ма баш пости, пости цео ускршњи пост, а што је најглавније, пости онако, како је то забележено  
ни угладити, он остаје суров и прост, а што му се већма доближујеш, тим ће те пре и ујести.{S}  
е, како пролази време и то је све.{S} А што се св. писма тиче:{S} Ми га разумемо и без богослов 
е су то жене из твоје куће донеле.{S} А што жена преко године у кецељи разнесе, то домаћин о же 
ј, те чекају, да се разиђе гунгула. „3а што ви, господине, нисте ништа говорили?“ пита мерника  
м хтео да чујем“, вели му Светозар. „3а што сад не тумачиш Христове речи онако, како пишу, но с 
ривоје неће да прими дувана.</p> <p>„3а што не прима?“</p> <p>„Каже, забрањује му његова вера.{ 
ружио ноге, те угушује смеј.</p> <p>„3а што си убио жену?“ пита бранилац.</p> <pb n="68" /> <p> 
ећала, кад јој је брат умро.</p> <p>„3а што да плаче, кад је то тако Бог наредио?!“ Девојке се  
Боривоје само саже главу.</p> <p>„Треба што пре да учинимо нешто“, вели Тома, што пре, док није 
пре седне међу нас.{S} Једино је, да га што пре крстимо, па онда и оженимо.{S} Та да!“</p> <p>„ 
о је оца Мелентија у постељу, хранио га што но реч: медом и шећером, а запиткивао га је дан ноћ 
ели Тома. „Сви смо ми сложни у томе, да што пре седне међу нас.{S} Једино је, да га што пре крс 
аор, толико мора знати и може знати, да што могу ја, не може он.{S} Што Петар може да баци олак 
ушка је старија. „Ти би хтела, жено, да што пре имаш сина попу, па да те љубе у руку“, рече јој 
што не мени?“ љути се деда Јова. „Ваљда што нисам Назарен?{S} А ја ти ћерко због те твоје крмач 
„Та мани, господине учитељу, мани!“) За што да манем?{S} Кад су ти оно с пролећа отишле гуске у 
аже му.</p> <p>Само је Милева знала, за што је плакао Боривоје.{S} Није умео да дела, па сад су 
у је баш и требало што од мога дела, за што није искао, него је задржао.{S} Али наравно, знао ј 
 распитати.{S} Шта ти мислиш Славна, за што су га затворили?{S} Да није убио човека...?“</p> <p 
а није манула, него је хтела да зна, за што он избегава жене.{S} И кад се није могао отрести бе 
јаци, који су тамо велики као телад, за што си онда помишљао на децу?“</p> <p>Но Боривоје не по 
ао човеку мелема против бола и туге, за што тај мелем одбијаш?{S} Пусти ојађеном срцу на вољу,  
еше и загушно и тесно.</p> <p>„Боже, за што није само мало дебљи снег по крововима, да пламен н 
 прожман духом светим.{S} Ето дакле, за што Назарени таје обред крштења, јер да га не таје, сва 
огао отрести беде, он јој онда рече, за што то чини, а рече јој по талмуду, како је научио од С 
>Дође и недеља.{S} Многи нису знали, за што се тога дана свршила служба с јутрењем, кад је село 
ве само избушене и поломљене ствари, за што ми није послао бар јерусалимску икону?!{S} Зна он в 
рехота.{S} Оно не може ни да схвати, за што га човек злоставља.{S} Кад буде разумније, мора се  
 који краљујете у нашој књижевности, за што не осладисте народу што боље, ваљаније?{S} Него вам 
 <pb n="8" /> брат и ја баш не знам, за што се тако окомио на тебе.{S} Ружи те свакојако и пору 
а је умири.</p> <p>„Па кад је могао, за што није?</p> <p>„Ако ти је баш толико до ње стало, ишт 
ападне на противнике.{S} Он је знао, за што долазе прота и свештеници, знао, шта ће она господа 
ведати, крстити и сахрањивати свако, за што то не допуштате и женама?“</p> <p>Боривоје је видео 
 свим јасно, <pb n="164" /> па и то, за што су завесе остале незастрте.{S} Види се, да Милева и 
ази на минуте.“</l> </quote> <p>Ето, за што Пера Крња није постао Назарен.</p> </div> <div type 
</p> <p>Боривоје је тек касније чуо, за што Петар није постао Назарен, а ја ћу вам то још сад и 
, вели она и обори главу. „Али опет, за што да не?“ Поћути мало, па му се онда примаче ближе. „ 
цркву.{S} Каже: „Бог пита самоубицу, за што си дошао овамо, кад те ја нисам звао...“</p> <p>И о 
атељ-Мирко,“ каже, „утешите ме...{S} За што га не жените?“</p> <p>У Мирка су упрти многи поглед 
За што радије не претрпите штете.{S} За што радије не трпите неправде?“</p> <p>Лазар је при чит 
 роб, а опет је као и други људи.{S} За што га затворише?{S} Убио је жену.{S} Страшно!{S} А за  
а вас, да имате тужбе међу собом.{S} За што радије не претрпите штете.{S} За што радије не трпи 
сиген и хидроген, направићу воду.{S} За што не би направио жену, кад знам, из чега се састоји?“ 
ма нашим, истоветно је с питањем:{S} За што пропадамо морално, материјално и за што наше друштв 
 хулити.{S} Зар није доста твога?{S} За што га уби, кад га сад тако жалиш?{S} Ниси зар могла на 
, кад су те жандари носили овамо?{S} За што си скакао с кола, кад си невин?“</p> <p>„И то није  
е?{S} Убио је жену.{S} Страшно!{S} А за што?{S} Чула је и то, поче мислити:{S} Је ли само он св 
/p> <p>„Трчали да“, каже девојка, „а за што, то ја не могу знати.“</p> <p>„Ја сам“, вели брат Т 
е другарице, остаде и она.</p> <p>„А за што сте је убили?“ пита га Јованка скоро исто тако нечу 
 <p>„Леп је“, кажу обадве.</p> <p>„А за што су га затворили?“ пита Славна.</p> <p>„То бих и ја  
а.{S} То може само мушко.“</p> <p>„А за што не може и жена?“ — гракнуше све три у један глас.</ 
p>„Бог ће њу убити за то.“</p> <p>„А за што си ти хтео бегати, кад су те жандари носили овамо?{ 
и суза заблиста у оку.{S} Није знала за што, али јој дошло као да слуша глас грдне, нечувене не 
руго, тек спомена ради.“</p> <p>„Ама за што га браниш толико, кад није заслужио? — пита Марта р 
 речи, поплаши их се, не зна ни сама за што, апи је већ доцкан.</p> <p>„Погазила ме је“, каже Б 
 он Назарен, али га не заболи.{S} На за што га боли сад?{S} Он је оне остале сажаљевао, али сад 
 не таји свога учења и обреда.{S} Па за што то чине Назарени, кад је реч о крштењу?{S} Ево за ш 
ревазилазите и Шандора ковача.{S} Па за што бар то нисте казали јавно, да вас чује цео збор“.</ 
вино, но га допуштате умерено.{S} Па за што не допуштате и све остало, што шкоди само онда кад  
 њу због тога убити Бог“.</p> <p>„Па за што је побегла од тебе?{S} Јесте ли се посвађали?“</p>  
и нами, да га се држимо“.</p> <p>„Па за што су апостоли постављали епископе, свештенике, ђаконе 
 је где купи ствари.{S} Не запита је за што, не рече јој да не <pb n="220" /> пева, само толико 
што пропадамо морално, материјално и за што наше друштво иде у опште суноврат?{S} Узроци су ист 
остали смо као без душе.{S} Знате ли за што оде мој слуга Јова у Назарене?{S} Возио по Божићу и 
ше с вама.“</p> <p>Не казује даље ни за што не може, ни крошто не може, но оде.{S} Кад дође кућ 
изи се вешају, убијају, а не знаш ни за што ни крошто.“</p> <p>Светозар се смејао. „Погрешио са 
 да ме уграбиш; иш не праши!“ „А к’о за што мислиш, да ја не бих био кадар, да те одвучем?“, пи 
.“</p> <p>Но умеша се доктор. „А као за што сутра?{S} Не ишту деца печеног вола, него две-три ш 
ећемо продавати вама.“</p> <p>„А као за што не мени?“ љути се деда Јова. „Ваљда што нисам Назар 
жати међу Назаренима?“</p> <p>„А као за што не би могао?“</p> <p>„Одмах ћу ти казати.{S} Ето, д 
зарени, кад је реч о крштењу?{S} Ево за што.</p> <p>Ко год је прочитао испит Варварин и буде пр 
ајно, она је зрела за крштење.{S} Но за што се намргодио Боривоје? — Одмах ћу рећи.</p> <p>Како 
 с Јеленом. „Јелена рано“, пита је, „за што и ти „не повериш?“ „Мени је бабо“, каже она, „добра 
“, испитује га млади испитник даље, „за што су вас затворили на три године?“</p> <p>Боривоје по 
мну за рукав. „Питајте их“, шапуће, „за што не допуштају они и женама да придикују, кад су таки 
сад се Светозар окрене чича-Срдану. „За што ти, оче, хоћеш да постанеш Назарен?{S} Јер си видео 
Искаријотски, који га после издаде: „За што се ово миро не продаде за три стотине гроша и не да 
ели грк Сима, „али ћеш пропасти“. — „За што?“ — „Хајд на таван, па да ти покажем“.{S} И одведе  
, а грк Сима каже: „Теби не дам.“ — „За што не даш, зар сам ја пропао?“ пита домаћин. „Ниси про 
уп.</p> <p>„Нећу“, каже она.</p> <p>„За што?{S} Зар ја не бих платио као и други или бих вам уп 
 он.</p> <p>Она не одговара.</p> <p>„За што се мучиш, сестро?{S} Бог је дао човеку мелема проти 
ама обично догађа.{S} Парница је донела што и вино.{S} Узбурка крв у човеку, и као што у пијанц 
 Оно остаје написано те написано, па ма што ишло после тога.{S} Но зар се ви баш тако строго др 
о зажели, а не дамо му одмах, или му ма што не учинимо по вољи, поцрвени, за тим помодри, жиле  
.{S} Можеш их тући, можеш чинити с њима што хоћеш, они кажу само толико:{S} Види Бог“.</p> <p>„ 
илепиле за Марту.{S} Дуго је лежала, на што не беше навикнута, па то лежање и болест пробудише  
да кажем...“</p> <p>Лазар није знао, на што то излази.</p> <p>„Волео бих“, вели му Светозар, „к 
смрт; та да, нико није без греха, па на што их одмах карати?{S} Треба их поутешити, обавестити  
 да је то било још понајгоре.{S} А и на што да га бије, кад Боривоје и сам плаче, гризе се и оч 
Било би му најмилије, да не мисли ни на што, али мора.</p> <p>Некако се извукао и не оде на јут 
; за тим долази сир и воће.{S} Ми ни на што друго не дајемо, до ли на јело.{S} Најбоље, најздра 
и сву снагу, да издржи тај пост, јер на што да вам тајим:{S} У грдном је искушењу.</p> <p>Одавн 
нудише другу, он ману руком и рече: „На што?{S} Зар има човек од тога какве вајде?{S} То је упа 
врло волео, и док је он гледао да дозна што више о тој ствари, прошло је десетак дана.</p> <p>Н 
ароши, опет је за то син овога села, па што село боли, боли и њега.{S} И баш за то, што га боли 
 оног твог друга, који је нестао?{S} Па што га ниси нашао?{S} Та ишао си и ти и г. испитник и г 
и Стану јавно опоменути, јер је срамота што чине.“</p> <p>Милева је чула ове речи и би јој нека 
и народ?{S} И онако нам пребацују доста што шта и веле, боље да нисмо ни почињали.{S} Кад смо г 
 птици на грани.{S} Но немојте због тог што ружно мислити.“</p> <p>И она запева и певала је пос 
о Боривоја тамо, да ради у башти, а кад што и друге послове.{S} Тамо је он бивао по читаве сате 
ми је души, кад је гледам, љубим је кад што, не стидим се казати и зар је то идолопоклонство?{S 
војака, с којом је Боривоје говорио кад што на бунару или на улици.{S} Од осталих се девојака т 
{S} Увек га се сећа по ручку, па му кад што пружи и чашу вина.{S} Боривоје је опет скроман, вре 
ети, него и цео свет, небо и земља, све што видимо и „не видимо“.{S} Ту је био понтиски Пилат,  
ав је човек био пророк Илија?...{S} Све што је хтео, учинио је, ничег и никог се не убоја до Бо 
 ти и ја ћу радо поћи тим путем.{S} Све што год имам радо ћу дати, само ми поклоните то, да се  
ког апостола са свим нову науку.{S} Све што год ми данас радимо, не ваља, све је то дело сотони 
з суда погоде.{S} Хоћу да кажем:{S} Све што је данас лепо у Назарена, све је то пре било код на 
 поручио шуру, да су они заборавили све што је било, и на част му икона.{S} Био би и сам отишао 
остојио царства небесног?“ — „Подај све што имаш сиротињи и хајде за мном“.{S} Стоји писано:{S} 
 прво време не иду за тим, да само буде што више чланова, него ће се бринути, да ти чланови буд 
м проповеда: „Пали, кољи, руши, да дође што пре крај овој трулежи“, а Назаренство <pb n="127" / 
му поручи Марти њезин бранилац, да дође што пре до њега, хоће да се обавести о нечем, што је вр 
уги пут рећи:{S} А зар и из вароши може што добро доћи?“</p> <p>Здравковић је увређено плануо.  
Срби за све тражимо вина.{S} Ако нам је што добро, дај, пиј од радости, те градимо од добра зло 
 те градимо од добра зло.{S} Ако нам је што тешко, дај опет пиј, градимо од зла горе.{S} Чича С 
 деца, које нити је васпитао нити им је што оставио, до ли отровану крв.{S} Они су неспремни и  
у да је кукавица, него он и зими остаје што је био лети, а то је дивљи голуб.{S} Једном речи, д 
о ме није питао шта пишем, као и остале што нису питали, а ја нисам налазио потребе, да коме шт 
нска политика?{S} И ето сад су постигле што су хтеле.</p> <p>Па и свако друго зло је отуда.{S}  
ло) па удесише, да је крсте прве недеље што иде у Дунаву, на каквом усамљеном месту и то ноћу,  
ли, а ја нисам налазио потребе, да коме што тумачим.</p> <p>Поред многих ситница почео сам, да  
 и госте, а требало би да доносе.{S} Не што се то нас тиче, него да види свет, да се ни при цар 
ен родитељу своме, деце своје, да учине што, нека сад учине.{S} Сад је време да децу своју спас 
, да не говоре на празно, но да и учине што мисле — одмах.{S} А баш и јесте тако, Назарени су б 
м никад пропустио згодне прилике, да се што ближе упознам са Назаренима, установама и обичајима 
тање је горуће и крајње је време, да се што учини.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
 „Пиле моје“), дакле то пиле, кад му се што не допада, уме тако јогунасто да кљуцка оном ситном 
 посрне.{S} Гомила га погази.{S} Ако ће што да се учини — може се само у друштву.{S} Данашње рђ 
е газите <pb n="47" /> ногама својим, и што пијете бистру воду, а остатак мутите ногама својим. 
о боље падају у очи и мане његове.{S} И што је најгоре, баш у том часу Лазар охладнео, није ни  
ену све, што зажели, па ма пропао.{S} И што је код мушког пушење, то је за женску накит.{S} Кој 
но јасно, што је до сад само назирала и што не хтеде признати у себи.{S} Познала је тек сад, ка 
о грозно, што лежи у тим приповеткама и што се износи, кад мање, кад више скривено.{S} Свака по 
 него и језичне и свезнале, па говоре и што не треба.{S} И премудри Соломон не даје женама прав 
дравковић. „Чега год нема у св. писму и што год није на основу св. писма, то је од — ђавола.{S} 
 зло, али ја се бојим, да ће бити још и што горе.{S} Хајд, видећемо и то.“</p> <p>Прође неколик 
који су се заузели, да стеку овој књизи што већи број претплатника.</p> <p>У Новом Саду 1. јуна 
осећа, нешто што не може да искаже, али што је највећи српски песник у својим дивним „<title>Сн 
 где то бива паметно, још којекако, али што ради Јова са Станом, не може се поднети.{S} Ја сам  
са се.{S} Од чега?{S} Од те помисли или што је осетио, да у онај мах оде од њега анђео и уз њег 
сватови Лазара и Цвете.{S} Нису градили што но кажу, велику част и маст, волели су да даду пове 
 пута сте“, каже Милева. „Би ли окусили што или да попијете чашу вина?“</p> <p>Боривоје махну г 
о смо говорили?“ „Ја не знам, да смо ми што говорили“, каже. „Е, гле сад, како си заборавна.{S} 
 „видео си...{S} Још само једаред учини што не треба, и ја ћу умрети... мене ће изнети на гробљ 
на прстима око њега и пазе, да не учини што од себе, јер му је мати с тешком муком истргла рево 
, да покажем суду ствар.{S} А ти говори што год хоћеш против себе.{S} Што више, то боље.{S} Јер 
ју.{S} Пита га: „Да ли ћете ви страдати што у вашој вери, ако ја будем певала?“</p> <p>„Ви може 
будем певала?“</p> <p>„Ви можете радити што год хоћете“ — каже он збуњено.</p> <p>„Знате, Борив 
имала ни оца ни матере; могла је чинити што воли; она је од добре воље пошла за мене.“</p> <p>Б 
оже да буде рђав крај.{S} Можете чинити што год хоћете, али то тек онда, кад не буде на вами то 
 да се у тренутку променило.</p> <p>Тај што ту седи, ни налик на оног Боривоја од мало час.{S}  
е ствари, по подне се кренуо и сад, тек што није стигао.</p> <p>Она је желела, да види тог чове 
ала у тај пар под кецељом завежљај, тек што га није извадила.{S} Сад га је скрила у <pb n="112" 
/p> <p>„Шта кажете?“</p> <p>„Кажем, тек што нисам пронашао начин, да направим жену.“</p> <p>„Ку 
о, те је поручила брату, нек подели сам што има делити, и њој нек пошље њено.</p> <p>Тако је и  
м осми члан символа вере, само да будем што пре готова.{S} А ко ће носити онаке клипане око крс 
не тера коња бадава?{S} Или да му купим што?“</p> <p>„Баш добро, пријатељу, што споменусте“, пр 
је се скоро ничим од осталих кућа, осим што не можеш видети, да је спао са ње гдегод леп.{S} Чи 
 сламњачама још два несретника као и он што је; долазе му познати, врло познати, а не зна, је л 
ћу да је љубим више од себе самога, као што је Христос љубио цркву и себе предаде за њу...“</p> 
ама скупоценим, него добрим делима, као што се пристоји женама, које се обећавају у побожности. 
рта је била још једнако раздражена, као што је то обично у болести и после болести, а баба Језе 
 једно другом на реч, без интереса, као што данас чине Назарени, и тога је код нас било, то је  
 Христос, прописао је баш за такве, као што си ти.{S} Свето писмо каже: „Здрави не требају лека 
и крај одаје и паде на земљу, паде, као што мало пре лежаше пред ногама Милевиним.{S} Сад лежи  
мисли тај човек о њој?{S} Та он је, као што је слушала од Лазара, био с Обреном у једној соби,  
вино уживање, које не шкоди никоме, као што никоме не шкоди ни то, ако би ја метнула на себе гр 
р вели: „Мужеви, љубите своје жене, као што и Христос љуби цркву и себе предаде за њу.{S} Сваки 
он окрете бич и не удари њиме жене, као што је намислио, него га пусти право коњима по ушима, а 
ји не да онаком момку, да се ожени, као што је Гига.</p> <p>„Прија-Стако,“ каже он, „неће траја 
у, која је св. писмо држала у руци, као што држе успаљенице лепезе, само за то, да иза њега сак 
тла према овој поквареној намигуши, као што је велико и светло сунце према оном жишку на столу, 
у за жену своју и хоћу да је љубим, као што нам заповеда Господ и прописује апостол Павле, а то 
јеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемери по зборницама и по улицама, да их хва 
 најдаљи крај, лагано, истим редом, као што су и дошле.{S} И опет се сабиле у гомилу, наслониле 
ево венуло је под Варварином руком, као што вене зими цвет у лонцу.{S} Негују га, не може се ре 
ни?...{S} Зар што ми палимо тамјан, као што је било за доба Христова, а ви не палите, зар ће зб 
хтео да будеш са мном овако искрен, као што ћу ја с тобом.“</p> <p>Лазар и опет не рече ништа.< 
си био Назарен, па кад си ме тукао, као што и остали поштени људи туку своје жене, нисам ни осе 
 хлеба и гутљајем вина, исто онако, као што је обичај код Реформата, Калвина.</p> <p>Кад је све 
и би прошли с Назаренима исто тако, као што је прошао ево пријатељ Ђуричић са својим гускама. ( 
ресло га је скоро исто тако снажно, као што би га потресла и сама смрт очева.</p> <p>Чича Срдан 
 ме оставиш, продаћу те онако исто, као што те је продао Јуда и погазићу све заповеди твоје.“</ 
.{S} Назаренство је верска глупост, као што је и анархизам политичка глупост, али из обојега тр 
стири покупиће опет стадо у гомилу, као што су га рђави растурили.“ Предлаже, да свештенство ре 
о нас, кад би придобили такву жену, као што је баба Стака.{S} Кућа је од првих, момак млад и ја 
довољна и захвална, ако уђе у кућу, као што је њена.{S} Она ће се привити уз Боривоја, а Бориво 
ај деран љубиће прах са ногу њених, као што је љубио он.{S} Стреса се.{S} Од чега?{S} Од те пом 
 Назарена као што беше пре. „Личи“. као што Тома рече, „на — неокречен гроб, гори је и од Фарис 
Пера не тражи нож и не пита:{S} Ко? као што би до сад у такој прилици радио, но само вели: „Нек 
е.</p> <p>Он ће Милеви.{S} Мора!{S} Као што снага месечева вуче месечаре, тако вуче та девојка  
 смирио.{S} У њему — кува и ври.{S} Као што вихор здере паучину са зида, те је носи Бог те пита 
 већ је по четврти пут затворен.{S} Као што му је тело кржљаво, тако му је кржљава и душа.{S} К 
а оног ватреног, занесеног Назарена као што беше пре. „Личи“. као што Тома рече, „на — неокрече 
већма приближује.{S} Била је ономад као што знате и у <pb n="158" /> скупштинском дворишту, а п 
г света, не можеш наћи таке девојке као што је Милева.{S} Давно је њему око запело за њу, али с 
 и вино.{S} Узбурка крв у човеку, и као што у пијанци постаје човек жешћи и учини и оно, што ин 
тим друштвеним приликама</hi>.{S} И као што киша учини, да клица у земљи набуја, тако и рђав св 
очи са столице као поплашена срна и као што се већ у таким приликама дешава; што већма хоће да  
ће изићи ништа паметно.“</p> <p>Али као што рекох, ушла је већ у вигов.{S} Јер кад је почела да 
анем блуда и пијанке, хоћу да живим као што приличи Хришћану и човеку; хоћу да будем вредан и у 
ом одвукао до забрањене јабуке. „Но као што је познато“, рече Обренов бранилац, „Бог у својој в 
а врата и пропусти га тихо, нечујно као што пропушта драга драгана.</p> <p>Кад га уведе у собу, 
еле жупаније и узео најскупљег, јер као што рече, тај ће за цело бити и најбољи.{S} Ма да се Ла 
 му било Бог зна како тешко.{S} Јер као што је лако одвести младу девојку на игру, а пијана чов 
е само вером и завршује речма: „Јер као што је тело без духа мртво, тако је и вера без добрих д 
против својих — родитеља...“</p> <p>Као што прота не нађе одмах згодна одговора, те се умеша Св 
ли сте и ослабили сте оно старо, а ново што би ваљало, што би оно старо заменило и усавршило, н 
 страха.{S} Но испало је друкчије, него што се бојала.</p> <p>„Кристо“, каже јој он, „што је до 
 рече, што се стараше за сиромахе, него што беше лупеж и имађаше ковчежић и носаше, што се мета 
 покајеш, а вратити не можеш више, него што имаш“.</p> <p>„Хм, ако је тако, онда ће и од мене б 
(Смеј).{S} Не кажем ја то за смеј, него што је истина.{S} Данас се ми парничимо, судимо, а ето, 
 ражалило.{S} А плачу не за друго, него што су остариле, па морају умрети.{S} Суседи их узели у 
 да се опет за то и на усеву може много што-шта поправити, кад већ никне; та, чак и матору воћк 
пштини.</p> <p>Боривоја је гризло много што-шта и он се тако рећи јогунасто повукао од свега.{S 
 буде од штете.“</p> <p>„Е, то је друго што“, вели деда Јова. „Хвала, дете, што си ми казала.{S 
ка казна божја.{S} Него ја хтедох друго што почети.{S} Је си ли ти брат-Лазаре говорио пријатељ 
е ће бити да се убијем“.{S} И би учинио што је наумио, да брижно мајчино око не спази, шта у ње 
божје, мислим, да му нећу омрзнути, ако што мање пристајем у разговор са женама“.</p> <p>Сувача 
 сачува, што је то дете пакосно.{S} Ако што зажели, а не дамо му одмах, или му ма што не учиним 
це, која су поткрадала очеве, али овако што ратарски син још не учини.{S} Па да се ствар бар ма 
та раздражено. „Ако му је баш и требало што од мога дела, за што није искао, него је задржао.{S 
 много претежнији од њих?{S} И за одело што се бринете?{S} Погледајте на љиљане у пољу како рас 
е поједу шљива но ми.{S} Ако и спремамо што, на тавану је.{S} А нема здравијег закуска од шљиве 
проводу, гологлав, брзим корацима, само што не трчи... <pb n="223" /> То је Лазар...{S} Носачи  
.{S} Има Назаренства и у варошима, само што господа варошани не знају, шта је код њих код куће. 
ра Лазар.</p> <p>„Нисмо далеко.{S} Само што сте се ви у свему пребацили, претерали сте, а то је 
лила и Нада, па тако је и било.{S} Само што — ђаво не спава.</p> <p>Иде Боривоје неког вечера и 
ад се огорчио.{S} Баба Језекиља не само што му је дошла претњом у кућу, но је још пре тога прот 
<p>„Па онда?“ пита разјарен отац и само што није очепао сина за прса.</p> <p>„Онда и у свему др 
ебан,“ каже му Лазар, „јер код нас само што не долази до крви.{S} Све је сад у селу тако измеша 
ротив божје воље...{S} Ми мирно сносимо што Бог нареди, не ударамо у звона, не носимо крста ни  
аже доста јасно, „боље да сам умрла, но што сам то чула о вами...{S} Дакле баш н..ској попадији 
о, да си ме коцем ударио по ребрима, но што ме овако изломи.{S} Бог ти судио, орјатине и погани 
м о стабло, а плод нам падао у уста, но што данас лажемо, варамо и сатиремо један другог за ону 
е, у божјој природи слушали славује, но што нам данас у загушним собама свирају жене и кћери не 
е мумлале неке полуживотињске звуке, но што нам данас на српском, немачком и француском језику  
енским, и пошло му је за руком боље, но што се и надао.</p> <p>Но на кратко за тим допаде Лазар 
аменим секирама бранили своје племе, но што данас бранимо народ свој само лепим речма, а на изб 
село, али удешава, да не стигне пре, но што се смркне.</p> <p>„Лагано!“, виче на кочијаша, „лаг 
учио је дакле и рачунати можда више, но што му је и требало.</p> </div> <div type="chapter" xml 
е главу горе, подиже је далеко више, но што приличи скромности назаренској.{S} Осећао је, као д 
нашао, да је ствар ишла много лакше, но што се надао.{S} Он је мислио, да је достигао мету и ус 
о човека, мање би га клели и ружили, но што овако учини.</p> <p>Из Срданове куће не сме нико жи 
ас у тренутку растрзале дивље звери, но што нас данас годинама мучи сува болест; ја држим, да н 
ће пре камила проћи кроз иглино уво, но што ће богати ући у царство небесно.{S} И шта пише у ев 
 изгорели је, већма би угодили Богу, но што се око ње инатите, парничите и сатирете“.{S} За тим 
 с њим, много му јаче стискоше руку, но што је то међу Назаренима обичај.</p> <p>Професор Здрав 
 о многом чему, највише о Лазару.{S} Но што је ближе селу, све му то више излази из памети Лаза 
дође и на тебе.{S} Мија Албунов, пре но што је поверио, учинио је свако могуће зло, само није н 
="29" /> ствар била је овако:{S} Пре но што ће Мојсије изићи пред лице божје, да на Гори Синајс 
{S} Али како ћу са исповешћу?{S} Пре но што постанем Назарен, морам се исповедити вашим стареши 
ио здраву, а затекао сам кућу пунију но што сам је оставио.{S} Чиме сам заслужио, да се браћа т 
 То је све било пре моје женидбе, а оно што је било за последњих 8 година, од како сам се ожени 
х људи не пребацује се у томе, неће оно што је неприродно и оно ће победити, окрепити нас и одр 
 дође Лазар, мало као ослушкивала и оно што је начула, излазило је на оно исто, што она већ два 
 Хвала Вогу није.{S} Али за то опет оно што је чуо, потресло га је скоро исто тако снажно, као  
 год видите да он ради, не радите ни по што, јер нећете бити дуга века.“</p> <p>После докторова 
 и хартију, па учини потез-два...{S} То што је написао личи по мало на гуску кад опружи врат, п 
 5. и 6. главу Матејева еванђеља.{S} То што он чита, говори Исус народу, онај Исус, кога су људ 
одиже очи и гледаше га радознало.{S} То што је сад чула, ново је за њу.</p> <p>„Сећате ли се ос 
ад су и Нада и Боривоје желели оно исто што и она, само је Надин поочим отежавао ствар.{S} Тај  
сваки од њих у дубини душе осећа, нешто што не може да искаже, али што је највећи српски песник 
кровењу Јованову глава трећа, има нешто што приличи и на њу.{S} Анђелу лаодикиске цркве говори  
ог писма, идите у огањ вечни?...{S} Зар што ми палимо тамјан, као што је било за доба Христова, 
а Боривоје.</p> <p>„Какво друго?{S} Зар што си потукао ону живину по кући?!{S} Ни бриге те није 
 види, да је браном повлачио земљу, јер што јесте, јесте; Лазар је радин, да му пара нема.{S} Н 
отив себе.{S} Што више, то боље.{S} Јер што год се ти више увлачиш у зло, тим ће све боље и суд 
и њојзи гост...{S} Али да богме, ти нит што знаш, нит видиш.{S} А ког ћеш беса и видети, кад се 
144" /> у еванђељу и све је то било већ што тамо пише.{S} А зар до века тако да буде и без потр 
књижевности, за што не осладисте народу што боље, ваљаније?{S} Него вам је књижевност без ватре 
е још горе и удари песницом по огледалу што год је већма могао.</p> <p>Лекар је ћутао и пажљиво 
и, она ће зацело послушати.{S} У недељу што иде, показаће се то.“</p> <p>Онај младић, који је м 
оне остале немају смелости, да започињу што саме...“</p> <p>„Па јеси ли био код Јовића?“ пита г 
ће дочекати недеље, него ће доћи Лазару што пре може, а то је управо — сад.{S} Јуче је стигао к 
меје, а Јованка умирује своју другарицу што већма може.{S} На послетку ју је умирила мало.{S} Г 
ристова.{S} Али кад већ хоћеш да учиниш што преко обичаја, онда ти саветујем, да се подигнеш са 
ори оцу ништа, не спомињи му, да слутиш што.{S} Ја данас нећу долазити до вас, не могу.{S} Сутр 
Варвару, имала је само ситних грехова, (што целог свог века није учинила никоме каква добра, то 
вака његова реч била од утецаја.</p> <p>Што Боривоје није био цео дан у соби са својим друговим 
и, а осети, да није добро радио.</p> <p>Што је Боривоје бивао старији, његова напраситост поста 
inal"> <p>Поговор другом издању.</p> <p>Што је прво издање ове књиге тако брзо распродато, па и 
же помози, доста је било — зла!“</p> <p>Што је домаћица слутила, није се преварила.{S} Било баш 
ојој кући. „Добро је, добро је“, каже, „што стиже међу нас, баш је на време.{S} Јер треба да ти 
ов, само се смејао. „Баш волим“, вели, „што сам отишао.{S} Данас сам видео у истини и животу он 
 бојала.</p> <p>„Кристо“, каже јој он, „што је до сад било, било је, опрости.{S} Сад ћемо братс 
у, но га метнуше право на банак, да се „што пре“ открави.{S} Но ипак некако оживи и сутра дан п 
 велика мана у Назарена?“ пита.</p> <p>„Што су против сваке просвете и сваког напретка“, каже и 
, кад си је одвео својој кући?“</p> <p>„Што је истина, истина; тамо се срдила, плакала је и иск 
овати.{S} Ви сте ту поп, снам, али и ја штогод учила.“</p> <p>Кад чу Сеплова Лиза, како се њен  
не може да освоји народ.{S} Има до душе штошта у цркви нашој, што би могло да престане, али ко  
м га опазише, поскакаше с кола, те сеци штранге, спасавај коње, те кола, а већ трска је пропала 
ang="DE">in Himmel</foreign> ће убити и штрофовати.{S} Ви сте ту поп, снам, али и ја штогод учи 
дио Лазар.{S} До ушију му долазаше неки шум, као кад оно ветар зајауче по тихој ноћи.{S} Али он 
у собу; за тим му и опет допре до ушију шум, као кад оно ветар зајауче; и опет уздахну, али сле 
реме.</p> <p>Сватови су били без велика шума и параде, а Марта оног дана најсретнија.{S} Па как 
ц, који нас је први извео из азијатских шума и повео напред к тако званој култури.{S} Јер истин 
им, да нам је боље било, кад смо у сред шуме, у божјој природи слушали славује, но што нам дана 
, нису ништа друго, но највећа дрвета у шуми наше покварености, дрвета која су још из далека на 
} Ветар је јако дувао; таласи на Дунаву шумили су обалом, а црни облаци су прелетали висином и  
ва ако ништа друго, па чак и гаров једе шунке и сарме на данашњи дан“.{S} И опет ја њојзи говор 
дост.{S} Дошао им завађени брат односно шуре у посету, много их молио, да му опросте и донео је 
ну.{S} А Влада је још оног дана поручио шуру, да су они заборавили све што је било, и на част м 
синко!“</p> <p>„Зар да сви пиље у мене, шушкају и оговарају ме.{S} Нека их бабо, бар ће се мирн 
> <p>„А зар Назарени не пиље у тебе, не шушкају и не оговарају те?“ плану чича-Срдан. „Казуј, н 
нији крај и опет се сабише у гомилу, те шушкају.{S} Ко су ти Назарећани?{S} Каква им је вера?{S 
че зиме изван села у шетњу, а све нешто шушкају и договарају се.</p> <p>Прошле тако месојеђе и  
списати све оно, што су људи међу собом шушкали, а није ни потребно.{S} Дај, да чујемо сеоско ј 
ови главни људи устумарали су се, те су шушкали и договарали се<pb n="134" /> до дубоко у ноћ.{ 
колико дана у врту, почеше и опет нешто шушкати. „Слушајте“, каже Јованка. „Отац је приповедао  
ке до колена дубок, а пун воде.{S} Тома шчепа Срдана испод руке и поче да га води оним јендеком 
 разгрну оне, који стојаху око Срдана и шчепа старца снажном руком за прса тако, да Срдан испус 
ем делу био је Боривоје сам, Варвара се шчепала за шараге и остала натраг уз Тому и деда Јову.{ 
стов гроб и сва уживања онога света.{S} Шчепао је Сувачарову својим сувим прстима за гушу и би  
vetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec-1.xml" type="application/xml" sc 
 <?xml-model href="file:/C:/DDD/Cvetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec 
д зове,</l> <l>У „Бугере“ нове...</l> </quote> <p>Ова кратка песма била је доста веран тумач ја 
ила,</l> <l>— То је жалост била“.</l> </quote> <pb n="85" /> <p>Ето, толико се од прилике дозна 
 сведоци да стојима с тобом сви“.</l> </quote> <p>И на овај стих згледнуше се гости, а неки чак 
<l>„Дуни ветре отуд од Горњака“ —</l> </quote> <p>све те мрави подилазе од милоте, а чује се по 
l>Овде се прашта свако кајање...“</l> </quote> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се наврши 
ужива,</l> <l>С три зрна сочива.“</l> </quote> <p>Доктор се насмејао враголанкама и преписао, д 
де станка</l> <l>Попина Јованка.“</l> </quote> <p>Кад је лекар донео Светозару ове песме, обоје 
/l> <l>Толико сам имала швалера.“</l> </quote> <p>Рахилу је отерао њен човек, па је после од ту 
узе лије,</l> <l>Моде више није.“</l> </quote> <p>Па онда:</p> <quote> <l>„Други извор извире,< 
е воле,</l> <l>Од тог нема боље.“</l> </quote> <p>У тај мах дошао је Тома.{S} У ходнику је заст 
l> <l>А кад иде, гази на минуте.“</l> </quote> <p>Ето, за што Пера Крња није постао Назарен.</p 
а вреће,</l> <l>Никад више неће.“</l> </quote> <p>Дође доктору лекар, па и чича - Срдану.{S} Ма 
,</l> <l>Наш се доктор разболео.“</l> </quote> <p>И доиста доктор се разболео.{S} Никад не зна  
претрпети, верни бити свом Богу.“</l> </quote> <p>Гости се згледнуше на ове речи.{S} Изгледало  
Seele aus dem Fegegeuer springe.“</l> </quote> <p>Дуго је још говорио Здравковић у том правцу,  
 пијан с гајдашем дуж села и пева:</p> <quote> <l>„Побегла је, ту жалости нема,</l> <l>Ја ћу ме 
нска, брзо утеши.{S} И она запева:</p> <quote> <l>„Зелен орах, деб’о лад,</l> <l>Благо оном, ко 
е Лазар баш упутио.{S} Кад запева:</p> <quote> <l>„Дуни ветре отуд од Горњака“ —</l> </quote> < 
где је продавао отпушташе грехова:</p> <quote xml:lang="DE"> <l>„So wie das Geld im Kasten klin 
ше није.“</l> </quote> <p>Па онда:</p> <quote> <l>„Други извор извире,</l> <l>Баба мода умире.< 
 зачула се по рогљевима ова песма:</p> <quote> <l>Три анђела жалило,</l> <l>То нам само фалило, 
А сутра дан хорила се селом песма:</p> <quote> <l>„Кинин, кинин, прашак бео,</l> <l>Наш се докт 
лу друге.{S} Да наведемо само ове:</p> <quote> <l>„Турнир има жутицу,</l> <l>А туника грозницу, 
о су учиниле, јер се хорило шором:</p> <quote> <l>„Тврда кућа, трошан кров,</l> <l>Доктор пише  
ло загушеним, пророчанским гласом:</p> <quote> <l>„Дај чистоту Јосифову, кад бесрамни овај свет 
о читати 6. стих пророчким гласом:</p> <quote> <l>„Дај Илијну свету строгост, кад свет овај сле 
, коју певају наше девојке улицом:</p> <quote> <l>„Зелен ора’ потон’о,</l> <l>Млад се момак отр 
tle>Снохватицама</title>“ изрекао:</p> <quote> <l>„Ово је црква твојих дедова,</l> <l>Овде се в 
евојке су певале селом у сав глас:</p> <quote> <l>„Кинин, кина, прашак бео,</l> <l>Наш се докто 
, кажу, и спевали момци ону песму:</p> <quote> <l>„Кажи мени голубице бела,</l> <l>Колико си им