у српске цркве откуцавало је 12 часова, а на звонику римокатоличке <pb n="32" /> цркве звонило |
иа врху од палице сијаше златна јабука, а на јабуци златан крст.</p> <p>„Које добро синко“? зап |
се и Добривој, који је јаукао од бола, а из левог рамена како му је лопила крв. —</p> </div> < |
Добривој је све једнако јаукао од бола, а из места где му је сачма у нежно тело ушла — лопила ј |
име што је морао клечати на кукурузима, а при том му није дао вечерати.</p> </div> <div type="c |
> <p>Једући јабуке занесе се у мислима, а те мисли навађаху га да се одважи на какво дело.</p> |
суо труд учитеља пред свима присутнима, а затим је извадио једну књигу са златним корицама и по |
, а камо ли потеру водити за хајдуцима, а и не бојећи се ничег јер његови хајдуци нису разбојни |
ривојем па је нестрпељиво чекао Милана, а кад се чика Младен удалио испред њега, онда је свог н |
Једва је и чика Младен избавио Милана, а да није на брзо дотрчао, све би му хаљине искидали пс |
b n="68" /> две змије од чистог сребра, а у среди иа врху од палице сијаше златна јабука, а на |
рви поглед као да је син каквога грофа, а не као син простог имућног земљеделца.</p> <pb n="4" |
закутке.</p> <p>Милан — које од страха, а које што га је баш код те шуме ноћ ухватила — склони |
о многима штету, родитељима тугу и јед, а мени самом несрећу и презирање од свих мојих другова |
" /> су били неко време као изван себе, а Милан од ужаса испусти пиштољ из руке — видећи шта је |
лушај, учи, поштуј све старије од тебе, а особито оца игумана које ће те кад буде време закалуђ |
{S} Исто је тако чинио и после наставе, а онда је децу пустио кући и том приликом су два по два |
за опкладу;“</p> <p>Овај држећ да лаже, а и из љубопитства да види шта ће Милан урадити — рекне |
игуманове ћелије, закуца прво слабије, а онда мало јаче.</p> <p>„Слободно“! чу се изнутра круп |
том понављао је Добривој своје лекције, а Милан место да је бар и сад нешто учио, он је бежао о |
заборављао на своју кућу и на родитеље, а на овог доброг друга Добривоја није заборавио, јер се |
едајем ову лепу књигу, па се дичи њоме, а учитељ и твоји родитељи, нека се диче с тобом!</p> <p |
како можеш убити, кад немаш ни палице, а врабац је ено на грани?</p> <p>„Боме ја ћу га убити“! |
теља влада, да тако дете добро пролази, а оно дете које се не влада по саветима својих старијих |
ну и то онда, кад су сви момци поспали, а то беше око поноћи.</p> <pb n="62" /> <p>Милану се те |
ао престаде.</p> <p>Муње почеше севати, а иза муње чујаше се као да се нагло из далека каква ко |
ге, из које је учитељ њега учио читати, а то је: „<title>Буквар</title>“.</p> <p>Добра мајка је |
стадоше севати, киша престаде пљуштати, а црни и густи облаци се растурише и изчезоше као дим.< |
да ни прст пред оком ниси могао видети, а кад муња севну беше светлије него у по дана.</p> <p>О |
шуму нико од Турака несме ни завирити, а камо ли потеру водити за хајдуцима, а и не бојећи се |
дана не извршиш, онда ћу те отпустити, а ако ли пак извршиш, даћу ти сребрну пушку и златан ја |
се заблистале, крв му нагло поче тећи, а срце му поче јаче лупати...</p> <p>„Шта то значи“? за |
зак из школе упадао је сад свима у очи, а то је: што Добривој и Милан нису заједно отишли кући |
.</p> <p>Милан се сад упути игумановој, а млади калуђер отидне у цркву да одслужи св. литургију |
ај рад подстицао ју је господин учитељ, а то је било онда, кад је Добривој први пут могао прочи |
арасте.{S} С овим лечничким настојањем, а особито уверењем да ће Добривој за 8 дана оздравити — |
густа шумица са игумановим летњиковцем, а натраг лепе плодне њиве.</p> <pb n="73" /> <p>За оних |
икад није дружио са неваљалим друштвом, а особито са неваљалим друговима као што је био Милан.< |
му осветлају образ пред г. надзорником, а међ осталим је још и ово додао: „Који се од мојих уче |
на нигде никога.{S} Како је био уморан, а и како беше тога <pb n="28" /> дана, права омара и же |
пута, умори се тако, да га зној спопао, а при том га је и глад морила.</p> <p>Освртао се на све |
бро.{S} Знај да је дете као младо дрво, а дрво младо даје се савијати све дотле док је младо, а |
аје се савијати све дотле док је младо, а кад остари, онда се више савити не да.{S} Треба да св |
pb n="29" /> На дуд се још лакше попео, а кад се попео, онда је рекао у себи: „Док га не обрсти |
није ни осетио колики је пут превалио, а није ни приметио да су већ на неколико стотина корака |
ко дио, то сам већ толико пута искусио, а и овај хајдук ми је сад мало час рекао: „Конац дело к |
ту.{S} Милан их је до по пута испратио, а онда их је загрлио и изљубио, и онда се — раставши се |
каково је њему за школу потребно било, а то је она лако чинила.{S} Одвраћала га од несташних и |
од села.{S} Баш се онда сунце смирило, а вече се примицало.{S} Веселе птичице које су по вас д |
приближивао.</p> <p>Пролеће је прошло, а иза дивног пролећа долазили су све топлији и топлији |
провести дан без бриге.{S} Но кад тамо, а од пастира ни корова.</p> <p>Пуста ледина нигде никог |
и драгог камења што ту беше сакривено, а све то беше кад год у турским рукама.</p> <p>У ту пећ |
иваде бела стада су пасла зелену траву, а покрај стада стајао је пастир па у фрулу умиљато свир |
оваког разговора сви легоше да спавају, а хајдучки вођа заповеди Милану да сад отиде у једну по |
а хајдуци особито у летње доба уживају, а то уживање пружа им сама мати природа.</p> <p>Тако хо |
глих образа, висока стаса, црних очију, а главу му украшаваше црна густа и дугачка коса.{S} Мир |
жије, — у којем сам написао своју жељу, а та је: да браћа иноси после моје смрти Мирона изаберу |
о, јарко сунце, пред собом лепу долину, а из далека као да се из земље уздизао неки црн облачић |
у много, врло много о хајдучком животу, а нарочито о бојевима са Турцима.</p> <p>Причао му је о |
осе витка тела, обливен сузама по лицу, а пред дечаком лежаху неколико дивљих начетих јабука.</ |
нај ко слуша савете и опомене старијих, а како онај који не слуша.{S} Зато синко слушај свога у |
свагда читати веселост и раздраганост; а кад би му загледали у оне његове — као трњина — црне |
у ти сребрну пушку и златан јатаган.{S} А сад хајде са мном, знам да си огладнео“!</p> <p>Ово и |
увао као зеницу ока свог. — Мислио је — а то је временом и учинио — да свог Добривоја даде на в |
Кад се чича Панти већ дотужило чекати — а већ беше 11 час ноћи — помисли: е да се није гдегод з |
ему учио би се само оном што је добро — а овако је Милан морао много што шта да претрпи док се |
птицу у кавезу, и уче га хајдуковању — а причао ми је како је хајдучки живот врло сретан живот |
тац Лаврентије беше вичан у васпитању — а и иначе беше то човек правог моралног и побожног кара |
казуј га ником, док се не покалуђериш — а сад ево ти ова палица од слонове кости, и не реци ник |
Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо да једе |
е Милан често добивао шибе и од учитеља а и од свога оца.{S} Но Милан место да се поправио, он |
н мало одмара.</p> <p>После подне истог а дана тако-око 5—6 часова, дошло је неколико другова Д |
ој <pb n="89" /> је био дакле свештеник а Милан је био монах Мирон, и доцније игуман св. манаст |
моли Богу.{S} Навикавала га је на добро а упућивала да се клони од зла.{S} Стављала му је за пр |
. <pb n="80" /> поче старац „ти погађаш а кад нас тако питаш ево ћу ти синко рећи зашто плачемо |
а Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо да је |
сам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“! рече Милан кроз плач.</p> <p>„А ко је тебе ова |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>А сад драги читаоче, остави све на страну, јер ћемо поћ |
таки беше отац малога Добривоја.</p> <p>А каква му беше мати?</p> <p>Мати му беше права Српкиња |
сви чудили разборитости његовој.</p> <p>А кад им је Милан ређао несташлуке које је у селу почин |
својим родитељима шта је добио.</p> <p>А како беше са Миланом?</p> <p>Милан је од љутине гриск |
аш проневаљалио“ гунђаше чича Панта... „а чекај лоло... ако не дођеш вечерас, доћићеш сутра — а |
ао.</p> <p>На једном запита мали Миша: „А ко може убити оног врапца што стоји на багреновој гра |
даху, па ће један између њих запитати: „А како можеш убити, кад немаш ни палице, а врабац је ен |
чича Панта ушао, свако га је запитао: „А како је могао Милан онако шта урадити“?</p> <p>Чича П |
p>„Имаш ли оца“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„А имаш ли матер“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„Па како си ова |
А рачунати?</p> <p>„Знам и то“!</p> <p>„А знаш ли што појати“?</p> <p>„3нам“!</p> <p>Е па дед д |
ћи да желим у хајдуке ступити“.</p> <p>„А мој отац? мати? па...{S} Добривој?...{S} Ах“!{S} Онде |
о јеси... променио си се јако“.</p> <p>„А где је Добривој?{S} Је ли жив ил’ је умро?</p> <p>„Жи |
не: „Мени је име Милан Спасић“.</p> <p>„А колико ти је година“?</p> <p>„Мени је сад 11 година“! |
да изврши заповест оца игумана.</p> <p>„А знаш ли што читати и писати“? запита га отац игуман.< |
све би му хаљине искидали пси.</p> <p>„А шта ти ту радиш“? запита га чика Младен кушајући га к |
е ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо да једеш дудова“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ |
<p>„Знам“! рече Милан укратко.</p> <p>„А рачунати?</p> <p>„Знам и то“!</p> <p>„А знаш ли што п |
-а буље“! рече Милан кроз плач.</p> <p>„А ко је тебе овамо послао“? запита опет чика Младен.</p |
етила старица, па нежно запита:</p> <p>„А што ти синко плачеш?{S} Ваљда си познавао“?</p> <p>„Ј |
обезнанише кад видише пиштољ. —</p> <p>„Ајао моја мајко“! цикну један од мало пре веселих друго |
гунђаше чича Панта... „а чекај лоло... ако не дођеш вечерас, доћићеш сутра — али ћеш и запамти |
ега и чувај је, јер ја се надам да ће — ако Бог да — бити његова.</p> <p>Ову палицу сам ја отео |
ана не извршиш, онда ћу те отпустити, а ако ли пак извршиш, даћу ти сребрну пушку и златан јата |
рекне: „добићеш од мене сутра 10 јабука ако убијеш оног врапца!“</p> <p>„Добро!“ рече Милан, па |
ими га к себи за ђака, пази на њега, па ако се добро узвлада закалуђери га.{S} За твоје доброчи |
а те нећу пострићи кроз годину дана, па ако за годину дана твоји родитељи по тебе не дођу онда |
д Добривоја прошао, свако је застао, па ако је знао читати, прочитао је наслов: „Ако будеш нева |
— морао је пред ручак поставити сто, па ако је био кључар то је са манастирском баком ишао у по |
нко, ја сам се за тебе већ побринуо, па ако будеш честит и добар, бићеш сретан.{S} Ја сам запов |
и даћу ти три посла да прво извршиш, па ако ли за три дана не извршиш, онда ћу те отпустити, а |
ити да твоји родитељи тебе сад траже па ако дођу овамо, ја тебе не смем задржати.{S} Због тога |
е ће те кад буде време закалуђерити, те ако будеш служио за углед свима калуђерима — постаћеш в |
а очекивати, да ће Добривој бити сретан ако се одржи у тим врлинама које је добра мати постепен |
ћу овде остати па ма ме вуци појели но ако хоћеш, прими ме у хајдуке.{S} Прими ме ма за твоје |
дао док не постанеш игуманом.</p> <p>,,Ако би се у случају вратио својим родитељима, онда све |
ко је знао читати, прочитао је наслов: „Ако будеш неваљао, сети се савета твог учитеља, па се п |
е игумане“! поче Милан радосним гласом „ако моји родитељи и сутра по мене дођу, ја се кући нећу |
прими у хајдуке.{S} Ја сам истина млад, ал <pb n="51" /> то ништа не чини.{S} Мој баба ми је ви |
ако доле.</p> <p>Тек што се сишао доле, ал дотрчаше чувари чика Младенове баште: гаров и белов, |
и му тада овако говорила: „Човек збори, ал’ Бог твори“.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
едно лепом гласу.{S} Глас му је дрхтао, ал беше умиљат и милозвучан као у анђела.</p> <p>„Е доб |
и да.{S} Урезати се може и добро и зло, ал дете <pb n="8" /> прима само једно.{S} С тога гледај |
Тек што је ово хајдучки вођа изговорно, ал хајдуци грунуше из пушака у знак доласка једног нова |
рећи гутала учитељеве речи.</p> <p>Ох, ала су то сретни тренуци за невину и добру децу!{S} Учи |
трп године дана распитивајући за њега, али нигде га не могасмо наћи, нити нас је ко могао упут |
свог несташка због учињених несташлука, али како је због своје службе био обвезан, то сваки пут |
са твојим друговима колико ти је воња, али немој да се ским свадиш, немој да учиниш коме <pb n |
амом Добривоју је Милан наносио увреде, али <pb n="18" /> Добривој му је све опраштао и ни мрка |
тражио прибежиште својој немирној души, али ко овамо једном дође и посвети свој живот калуђерск |
дања отац Пантелеимон се слатко смејао, али кад је Милан напослетку причао о несретном случају |
беше одиста страшно.{S} Милан је ушао, али од страха већ при вратима пао онесвешћен па земљу.< |
во не би ли спазио где год дудово дрво, али ни тога не беше, до саме липе.</p> <p>Сад не имајућ |
p>Испочетка је то Добривоју тешко било, али мало по мало и Добривој се тако привикао раду и вре |
?{S} Испрва се устезао да уђе у пећину, али охрабривши се уђе у пећину, која беше светла као ме |
у се ове последње речи баш не допадаху, али уздајући се у своје храбро срце... ћутао је све док |
о све манастире, тражећи нашег Милана.. али га не нађосмо ево ни овде јер јутрос чусмо од једно |
ст и злобу крио пред осталим друговима; али при <pb n="34" /> свем том тражио је згодну прилику |
кроз прсте држећи: „младост лудост“.{S} Али кад је Милан и четвртог, петог и шестог дана ово чи |
. ако не дођеш вечерас, доћићеш сутра — али ћеш и запамтити кад си узимао пиштољ у руке“!</p> < |
е сви моји момци радују твоме доласку — али ти синко велим, да ти овде не можеш остати...</p> < |
S} Отац Добривојев који беше отац строг али добар, чувши глас који дозиваше Добривоја рече Добр |
доброг срца, која га је пољубио у бледе али пуне образе.</p> <p>„Како је теби име? синко“! запи |
еља.{S} Испитај га!{S} Дечак је паметан али несташан.{S} Подај му лека.{S} Штета ће бити да се |
.</p> <p>„Но тај се деран од неког доба ама баш проневаљалио“ гунђаше чича Панта... „а чекај ло |
хтао, ал беше умиљат и милозвучан као у анђела.</p> <p>„Е добро синко“! рече игуман сасвим задо |
о код Паје млинаревог сина. . .</p> <p>„Ао обешењаче, та ти хоћеш мене да превариш“! рече чика |
о ишао у цркву са игуманом где је читао апостол.{S} После 8 дана Милан је већ добио налог да оц |
/p> <p>Милан је на тој св. служби читао апостол.</p> <p>После св. службе, заповедно је Милану о |
је</p> <p>ЈОВАНА РАДАКА,</p> <p>код св. апостола: „Ћирила и Методија“.</p> </div> <pb n="2" /> |
љда си познавао“?</p> <p>„Је-е-есам.... ах.... рече Милан кроз плач и једва се уздржао да га не |
тргне и зверајући викне: „Опрости ми... ах!{S} Никад више не... не“...</p> <p>„Шта, шта је синк |
ој отац? мати? па...{S} Добривој?...{S} Ах“!{S} Онде се Милан као из сна тргао.{S} Пред очи му |
ао да хоће да ме казне за моје дело.{S} Ах Добривоје да знаш како се кајем, ти би ми одма опрос |
0" /> је отац игуман уздахнуо и рекао: „Ах синко!{S} Шта учини!{S} Но ипак си сретан.{S} Грех ћ |
да ми се освете“.</p> <pb n="52" /> <p>„Ах не — неће ни мене више жива видети.{S} Ја се кући не |
а Добривоја пукао и њега ранио.</p> <p>„Ах Добривоју...{S} Добривоју... јецао је сад Милан... т |
— био је у опште од свих сељана у селу Б... љубљен, поштован и за највреднијег и најпоштенијег |
ет чика Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо |
чика Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо да |
жив ил’ је умро?</p> <p>„Жив је сине“, баба га је дао на школе да изучи за попа...</p> <p>„Ох |
га о које чем.{S} Питали се ту: ко може баба Персину тарабу прескочити; ко се може на деда Сими |
д куће јер га је отац љуто избио што је баба Пелиној мачки везао камен о врат па је бацио у бун |
ку стару клепетушу о врат, други пут је баба Макрени манастирској кухарици појео све јабуке што |
<pb n="51" /> то ништа не чини.{S} Мој баба ми је више пута причао како хајдуци украду по које |
е ли“...</p> <p>„Опрости ми... нисам ја бабо хтео...{S} Паја ме је наговорио... о... о“...</p> |
ема никаквог Милана.</p> <p>„Није, није бабо“ поче Милан <pb n="82" /> гушећи се у сузама па не |
иде к оцу и кроз плач рече: „Опрости ми бабо, сад сам други Милан.{S} Хвала ти што си ме више п |
а у себи.... „па онда речи: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“ — које је Милан по |
орно је више пута ове речи: „Опрости ми бабо никад више нећу бити несташан!“</p> <pb n="53" /> |
ло час кроз плач изговарао: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“? запита га хајдучк |
ћи чисто сам себи.</p> <p>„Јест, ја сам бабо.. зар сам се тако променио да ме баш не познајеш“? |
ом расту?{S} Камо је отишао?{S} Чиме се бавио? и т. д.</p> <pb n="45" /> <p>Увидићеш драги чита |
главне друге с којима се и дању и ноћу бавио.{S} Најпосле мало по мало почео је заборављати на |
чича Панта имао посла док је Милана са багрена стерао доле, те га онда одвукао онако подераног |
ко може убити оног врапца што стоји на багреновој грани“?</p> <p>„Ја могу“! рече Милан одважно |
? запита га чика Младен кушајући га као бајати не познаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да-да |
ирској кухарици појео све јабуке што је бака спремила за госте, трећи пут је једном младом калу |
ако је био кључар то је са манастирском баком ишао у подрум по сир млеко, маст, месо, вино, и т |
и ово беше узалуд.{S} Нигде Милана, па бар да му ко каже где га је синоћ видео последњи пут.</ |
ивој своје лекције, а Милан место да је бар и сад нешто учио, он је бежао од школе, ишао у шуму |
шуму, хватао птице, купао се у великим барима, од мајке је излагивао по неколико новчића за пр |
обривоја — па с тога да би се спасао од батина, намисли да оде иза села на ледине па да се тамо |
је све опраштао и ни мрка погледа није бацао на Милана.{S} Милан је више пута због своје неста |
Пелиној мачки везао камен о врат па је бацио у бунар.{S} Милан није знао да је у овом друштву |
а беше по дана хода удаљена од села.{S} Баш се онда сунце смирило, а вече се примицало.{S} Весе |
му сам хајдучки вођа, који је због лова баш поред Милана проћи имао.{S} Чувши још из далека нек |
вео свог несташка Милана.{S} Но није га баш одвео, јер је чича Панта имао посла док је Милана с |
евину и добру децу!{S} Учитељ је свагда баш тако згодну приповетку деци приповедао, из које су |
> <p>„Но тај се деран од неког доба ама баш проневаљалио“ гунђаше чича Панта... „а чекај лоло.. |
илан — које од страха, а које што га је баш код те шуме ноћ ухватила — склони се у један оближњ |
им негдашњим другом Добривојем, који је баш оног дана први пут служио св. литургију.{S} Добриво |
а, да му отме из руке књигу — изишао је баш онда Добривојев отац на улицу, па кад је видео да М |
м бабо.. зар сам се тако променио да ме баш не познајеш“?</p> <p>„Јеси синко јеси... променио с |
дошао у хајдучку пећину.</p> <p>Тада се баш почело смркавати.</p> <p>Сви хајдуци изишавши на су |
таде небо чисто као стакло.{S} Сунце се баш поче рађати.{S} Иза китњастога брежуљка, што се пре |
d>6.{S} Несретни случај.</head> <p>Беше баш подне у очи св. Илије.</p> <p>Леп летњи дан.{S} Сун |
и...</p> <p>Милану се ове последње речи баш не допадаху, али уздајући се у своје храбро срце... |
<pb n="26" /> намеру је хтео да изврши баш онда, кад је Добривој хтео да уђе у своје двориште. |
тако обратно <pb n="17" /> Добривој био баш послушан, миран, вредан, тачан, уредан и уопште као |
а Пера, живили су и сад живе врло добро баш као прави пријатељи. — Кад је газда Пера одвео Добр |
ћу бити несташан!“</p> <pb n="53" /> <p>Баш оног тренутка, кад је Милан ове речи у сну изговори |
од тога дуда беше црн и крупан.</p> <p>„Баш као што ваља“! рече Милан радосно, па промеривши, п |
оду.{S} Дао је на ново цркву полепшати, баште уредити, воћем и цвећем засадити и тако је за кра |
доле, ал дотрчаше чувари чика Младенове баште: гаров и белов, на га сташе дрпати тако силно да |
је био на лединама и то чело Младенове баште. —</p> <p>Кад је овамо дошао, види да се љуто пре |
м пекмеза“!</p> <p>„Па што си онда чело баште долазио, зар ти ниси могао са сокака доћи к мени |
Младен.</p> <p>„Е па ја сам за то чело баште улазио... поче Милан озбиљно... <pb n="31" /> јер |
5"> <head>5.{S} Милан у чика Младеновој башти.</head> <p>Кад се Милан онако осрамоћен морао упу |
10" /> је мали Добривој заливао цвеће у башти.{S} Даље дала му је неколико леја да сам сади воћ |
лан ишао.</p> <p>Заједно су увек били у башти заливали цвеће, кидали џбунасту траву и коров, за |
зи на своју велику радост дудово дрво у башти чика Младена.</p> <p>Плод тога дуда беше црн и кр |
от како би га прескочити могао — пође у башту.{S} Плот је прескочио без по муке, јер је сад био |
тан бити“.{S} Осим тога, водила га је у башту, која је била засађена са дрвећем разног воћа и с |
, да се кући неће вратити жив.{S} Путем бегајући и плачући, тукао се у прса и горко се кајао за |
а јаму, сам ће у њу пасти“.</p> <p>Тако бегајући — па све осврћући се на све стране да ли га ко |
к тако ушао у страст да је по читав дан бегао од куће кријући се које где.</p> <p>Чича Панта је |
е — видећи шта је учинио, уплашен нагне бегати, и то таким полетом, да се у трен ока изгубио ис |
место да је бар и сад нешто учио, он је бежао од школе, ишао у шуму, хватао птице, купао се у в |
је догодио, не би Милан био приморан да бежи од својих родитеља, и да се крије као зверка, већ |
лана, чича Панта пропусти пуна три дана без успеха.{S} Сад је чича Панта био у том уверењу, <pb |
ка и црна хлеба, па ће тим провести дан без бриге.{S} Но кад тамо, а од пастира ни корова.</p> |
коле кући долазили.{S} Милан није могао без Добривоја бити.{S} Ово Миланово и Добријево пријате |
ао — пође у башту.{S} Плот је прескочио без по муке, јер је сад био лак као срна. <pb n="29" /> |
пред очи слика мртвог Добривоја.{S} Он бејаше тврдо уверен да је Добривоја убио, па знајући шт |
недалеко пред шемом крај зелене ливаде бела стада су пасла зелену траву, а покрај стада стајао |
орник са г. г. сеоским парохом, кнезом, бележником и са осталим члановима сеоске општине — у шк |
ше чувари чика Младенове баште: гаров и белов, на га сташе дрпати тако силно да се све разлегао |
о је н. пр. првих дана манастирском псу белову везао неку стару клепетушу о врат, други пут је |
ако сваком приликом свесрдно и чинио. — Бесплатно је раздавао храну сиромашним сељанима, не тра |
p>Облаци који су се пред зору скупљали, беху нагомилани као најгушћи и најцрњи дим.</p> <p>За м |
ем да ће Добривој за 8 дана оздравити — беху тужни родитељи сретнији но икада те плате за труд |
мог себе и на цео свет.{S} Туга и брига беху му сад главне друге с којима се и дању и ноћу бави |
су се још већма и спријатељили се ма да беху различите нарави, Милан је мал’ не сваког дана иша |
у по једну вадећи, јеђаше у сласт ма да беху тако киселе, да су му се уста скупљала.{S} Па како |
његовом у побожности од великог утицаја беху свете књиге, које му је отац Лаврентије дао да чит |
о лице красе.</p> <p>Најглавније врлине беху јој ове: мудрост, доброта, љубав, љупкост, вредноћ |
ем свима монасима.</p> <p>У трапезарији беху 6 монаха.{S} Ушавши у трапезарију, отац Пантелеимо |
ћ монах Мирон.</p> <p>И његови родитељи беху тад у цркви кад се Милан постригао за монаха.</p> |
ераног и уплаканог.{S} Милан и Добривој беху једних година.{S} Још оног дана када су се оба та |
за те пуне две године Милан и Добривој беху најбољи другови.{S} Добривој је био добра срца па |
ући час у писмо, час у палицу, на којој беху обвијене <pb n="68" /> две змије од чистог сребра, |
вим путем прошло“?</p> <p>„Боме нисам“! беше одговор свију оних кога је чича Панта запиткивао.{ |
смо једног сина од својих 10—11 година, беше дете од више весело и несташно, па као несташно де |
</p> <p>Отац Добривојев — газда Пера, — беше још сретнији кад је видео како му учитељ хвали син |
ом дечаку кога сам вам укратко описао — беше дакле син имућних сеоских родитеља.</p> <p>„Газда |
ељанке као честиту и ваљану Хришћанку — беше узор врлина које женско лице красе.</p> <p>Најглав |
у се сви осећали блаженим.{S} Због тога беше даље овај манастир чувен, што је у манастиру том л |
{S} Честита, ваљана и побожна — и ма да беше из сиромашне породице — ипак беше она лепо васпита |
шти чика Младена.</p> <p>Плод тога дуда беше црн и крупан.</p> <p>„Баш као што ваља“! рече Мила |
ује на духовној слави.</p> <p>Литургија беше величанствена, јер је на њој чинодјејствовао окруж |
у, али охрабривши се уђе у пећину, која беше светла као месец; кад иза раштрканих облака провир |
азио, стигне до неке храстове шуме која беше по дана хода удаљена од села.{S} Баш се онда сунце |
осматрао шта се око њега збива.{S} Тама беше неко време тако црна да ни прст пред оком ниси мог |
/p> <p>Кад се Милану навршила 15 година беше оне године изванредна слава у манастиру М...</p> < |
ед оцем игуманом отпојао.</p> <p>Милина беше слушати кад је појао у цркви.{S} Због његовог лепо |
} Сунце је далеко одскочило.{S} Врућина беше јака.{S} На торњу српске цркве откуцавало је 12 ча |
е је наговорио... о... о“...</p> <p>Сад беше хајдучком вођи још мрачнија цела првашња појава.{S |
ачин нестало са овога света.</p> <p>Сад беше тужни отац љут на самог себе и на цео свет.{S} Туг |
в дан пропустио тражећи Милана — па све беше узалуд.{S} Сутра дан је не само по свом селу тражи |
о је очекивао, извиривао Милана, но све беше узалуд.{S} Што је чича Панта дуже Милана чекао, ти |
ље могу одговорити на испиту.{S} Но све беше некојим ученицима узалуд, јер пословица вели: „У о |
наст и неваљао.{S} Како отац Лаврентије беше вичан у васпитању — а и иначе беше то човек правог |
а се одважи и настави читање писма које беше овог садржаја:</p> <p>„Ево стоји пред тобом дечак |
док Добривој није пошао у школу, дотле беше врло несташан и непослушан.</p> <p>Сека Зорки је ч |
где год какво шумско воће, но и тога не беше.{S} Тада се заустави код једне дивље јабуке.{S} По |
зио где год дудово дрво, али ни тога не беше, до саме липе.</p> <p>Сад не имајући куд ни камо, |
д свима старијим монасима.{S} Но кад не беше на ино, он мораде примити у руку ону палицу, коју |
ео.{S} Милан се збиља поправио и сад не беше онај несташни Милан, већ са свим други, мирни, при |
отац Пантелеимон се нагло разболи и не беше више за живот.{S} Тада <pb n="86" /> пред своју см |
тије беше вичан у васпитању — а и иначе беше то човек правог моралног и побожног карактера као |
ако волети“...</p> <p>Добривој заиста и беше сваке године похваљен на испиту од свог учитеља зб |
све ово примао к срцу од своје мајке и беше му врло мило па се по њеним саветима и владао.{S} |
пушио са Пајом, млинарским сином, који беше још гори од Милана... и тако даље</p> </div> <pb n |
за пример Милана сина свог суседа који беше несташно и непослушно дете, како пролази због <pb |
ло позабављају.{S} Отац Добривојев који беше отац строг али добар, чувши глас који дозиваше Доб |
г дана украде од мене један пиштољ који беше напуњен, но оно је мислило да је празан — однесе г |
! „Бог му дао здравља“!</p> <p>Ето таки беше отац малога Добривоја.</p> <p>А каква му беше мати |
ан постригао за монаха.</p> <p>Диван ли беше то монах.</p> <p>Румена лица, округлих образа, вис |
турским рукама.</p> <p>У ту пећину ући беше одиста страшно.{S} Милан је ушао, али од страха ве |
а тили час беше на оној грани, на којој беше највише јабука.{S} Лупне ногом о грану тако снажно |
ма да беше из сиромашне породице — ипак беше она лепо васпитана, па је настојавала да и свога ј |
о лепом гласу.{S} Глас му је дрхтао, ал беше умиљат и милозвучан као у анђела.</p> <p>„Е добро |
рник је отишао за испитни сто, на којем беше много мирисава цвећа и школски записник.{S} С једн |
е хтео да се туђи од Милана ма да Милан беше несташан и неваљао.{S} Шта више и самом Добривоју |
да добије име Мирон.{S} Сутра дан Милан беше већ монах Мирон.</p> <p>И његови родитељи беху тад |
ски у пуне обрашчиће. <pb n="23" /> Ово беше учитељу најрадоснији тренутак из горког учитељског |
преноћи.</p> <pb n="43" /> <p>Но и ово беше узалуд.{S} Нигде Милана, па бар да му ко каже где |
родитељима шта је добио.</p> <p>А како беше са Миланом?</p> <p>Милан је од љутине грискао усне |
, да су му се уста скупљала.{S} Па како беше уморан од пута, седне у густу траву и одмараше се |
никога.{S} Како је био уморан, а и како беше тога <pb n="28" /> дана, права омара и жега, то Ми |
лца.</p> <pb n="4" /> <p>Добривој, тако беше име том лепушкастом дечаку кога сам вам укратко оп |
о је на дому био ваљан дечак, исто тако беше Добривој и у школи и у цркви прави узор дечијег до |
уздизао — указа се јутрења румен.{S} То беше ватрени круг који се полагано дизао, смешкајући се |
то онда, кад су сви момци поспали, а то беше око поноћи.</p> <pb n="62" /> <p>Милану се тек сад |
камења што ту беше сакривено, а све то беше кад год у турским рукама.</p> <p>У ту пећину ући б |
се тако привикао раду и вредноћи — јер беше тад особито послушан — да је и сам чезнуо за радом |
им се брзо успужа на дрво и за тили час беше на оној грани, на којој беше највише јабука.{S} Лу |
чича Панти већ дотужило чекати — а већ беше 11 час ноћи — помисли: е да се није гдегод завукао |
да је оштроуман и досетљив.{S} Глава му беше правилно округла, густом као чађ црном косом покри |
тац малога Добривоја.</p> <p>А каква му беше мати?</p> <p>Мати му беше права Српкиња.{S} Честит |
радом као жедан за водом.{S} Од сада му беше најмилија забава: да сади и залива цвеће.</p> <p>М |
<p>А каква му беше мати?</p> <p>Мати му беше права Српкиња.{S} Честита, ваљана и побожна — и ма |
покривена и лепо очешљана.{S} Одело му беше чисто и лепо, те изазиваше дивљење лепоти његовог |
" /> се хтео примити овога чина, јер му беше зазор да он као најмлађи има власт над свима стари |
ком ниси могао видети, а кад муња севну беше светлије него у по дана.</p> <p>Овај ужасан призор |
ог злата, сребра и драгог камења што ту беше сакривено, а све то беше кад год у турским рукама. |
<head>6.{S} Несретни случај.</head> <p>Беше баш подне у очи св. Илије.</p> <p>Леп летњи дан.{S |
отети књигу од Добривоја — па с тога да би се спасао од батина, намисли да оде иза села на леди |
а читати веселост и раздраганост; а кад би му загледали у оне његове — као трњина — црне очи, и |
Милана, а да није на брзо дотрчао, све би му хаљине искидали пси.</p> <p>„А шта ти ту радиш“? |
е!{S} Да си слушао савете твога оца, не би те данас црна земља покривала!{S} Децо, децо, слушај |
е онај несретни случај није догодио, не би Милан био приморан да бежи од својих родитеља, и да |
н је тако слатко јео црне дудине, да не би ни гужваре слађе јео да му је нана дала.</p> <p>Кад |
ила.</p> <p>Освртао се на све стране не би ли опазио где год какво шумско воће, но и тога не бе |
ла.</p> <p>Освртао се и десно и лево не би ли спазио где год дудово дрво, али ни тога не беше, |
д сам био несташан, да ме ниси избио не би утекао....</p> <p>„Та ти си зар Милан“? зачуђено зап |
сврћући се на све стране да ли га ко не би спазио, стигне до неке храстове шуме која беше по да |
у реду мирно ходећи улицом поздрављали би оне, уз које су пролазили или које су сретали.{S} Св |
ику у којој би Добривоја осрамотио, или би му ма у чем нашкодио.{S} На жељу Добривојеву да се м |
ти и са децом отпоје по који тропар или би сва деца очитала молитву пре наставе.{S} Исто је так |
којих светлуцаше оштри поглед, уверили би се, да је оштроуман и досетљив.{S} Глава му беше пра |
Ах Добривоје да знаш како се кајем, ти би ми одма опростио: да знаш како се патим због твоје т |
ем том тражио је згодну прилику у којој би Добривоја осрамотио, или би му ма у чем нашкодио.{S} |
илана држећи у руци дренов прут с којим би Милану платио његово несташно дело.</p> <p>Добривоје |
p> <p>Премишљао је како и на који начин би он могао отићи у хајдуке.</p> <p>„Да, знам шта ћу са |
је Добривој из школе изишао, приповедао би својој мајци о оном, о чем је учитељ у школи говорио |
је код чича Панта на путу срео, запитао би га: „Пријатељу!{S} Ниси ли видео како дете од 10—11 |
сане слике из дечијег живота — похвалио би Добривоја и одлазио даље. —</p> <p>Добривој се није |
шао свога оца покоравајући се њему учио би се само оном што је добро — а овако је Милан морао м |
док не постанеш игуманом.</p> <p>,,Ако би се у случају вратио својим родитељима, онда све то м |
љутио, шкрипио зубима и гледао је како би од Добривоја отео ону лепу књигу.{S} Ову <pb n="26" |
Милан радосно, па промеривши, плот како би га прескочити могао — пође у башту.{S} Плот је преск |
ао, тим се више једио — и зло и наопако би било од Милана да му је онда дошао пред очи.</p> <p> |
ање, које је особито лако сваћао, и што би му који монах отпојао ма само једанпут, то је Милан |
зна шта може од детета постати.{S} Тихо би му тада овако говорила: „Човек збори, ал’ Бог твори“ |
родитеља, и да се крије као зверка, већ би као Добривој слушао свога оца покоравајући се њему у |
<pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>БИБЛИОТЕКА ЗА МЛАДЕЖ</p> <p>XI. и XII.</p> <p>КОНАЦ ДЕЛ |
S} Но Милан место да се поправио, он је бивао све гори и несташнији, све дотле док му није нест |
отице учинио.{S} Дај здравље мом добром бившем другу Добривоју, који сад трпи ужасне болове збо |
ланом чича Пантиним сином, чија је кућа била преко пута од газда Перине куће.</p> <p>Чича Панта |
о ближе један другом т. ј. чија је кућа била близу једна другој.</p> <p>По томе је дакле свако |
сим тога, водила га је у башту, која је била засађена са дрвећем разног воћа и са многим цвећем |
тиде у једну подземну пећину, — која је била затворена са вратима од самога челика па да донесе |
сеоске општине — у школску собу која је била лепо спремљена.</p> <p>Г. надзорника је на вратима |
што:</p> <p>Кад год су сва деца у школи била мирна, онда им је учитељ по коју лепу приповечицу |
ма гостима који су и на ручку тога дана били.</p> <p>Милан је одмах у засебну ћелију оца игуман |
>Већ су му цео горњи капут сав искидали били кад је чика Младен дотрчао са дреновцем да растера |
је и Милан ишао.</p> <p>Заједно су увек били у башти заливали цвеће, кидали џбунасту траву и ко |
јавом тако збунили, да <pb n="36" /> су били неко време као изван себе, а Милан од ужаса испуст |
нца Добривоја кад му је тек шест година било.</p> <p>На овај рад подстицао ју је господин учите |
млади игуман уредио овај манастир да је било милина ући у овај св. дом.</p> <p>Кад се Милан за |
ко дете ишло је са оним дететом које је било ближе један другом т. ј. чија је кућа била близу ј |
одстицао ју је господин учитељ, а то је било онда, кад је Добривој први пут могао прочитати пре |
ака.</p> <p>Од радости, газда Пери није било ништа отерати пар од најлепших јагањаца учитељу на |
дарежљив човек.{S} Ма да му је двориште било претоварено са храном, и ма да га је Бог благослов |
тим се више једио — и зло и наопако би било од Милана да му је онда дошао пред очи.</p> <p>Кад |
</p> <p>Испочетка је то Добривоју тешко било, али мало по мало и Добривој се тако привикао раду |
му се натраг врати.{S} Како ли је мило било оним сиротим људима који су, видећи <pb n="6" /> д |
аково, каково је њему за школу потребно било, а то је она лако чинила.{S} Одвраћала га од неста |
пријавио.</p> <p>Оцу игуману је особито било мило, кад је видео родитеље свог најмилијег ђака з |
г монашког живота.</p> <p>Кад је Мирону било 28 година, отац Пантелеимон се нагло разболи и не |
Милана се сад породила због тога мржња, био је сад пун зависти, због чега озлојеђен не хтеде да |
настир у који је Милан дошао за монаха, био је на гласу због лепог положаја; што је био лепо ур |
ељанима је он у миру и љубави живио.{S} Био је при том милостива срца и особито дарежљив човек. |
о је звало цело село оца овога дечака — био је у опште од свих сељана у селу Б... љубљен, пошто |
и дана без успеха.{S} Сад је чича Панта био у том уверењу, <pb n="44" /> да је Милана ма на кој |
от је прескочио без по муке, јер је сад био лак као срна. <pb n="29" /> На дуд се још лакше поп |
буди добар и од сад као што си и до сад био.{S} Пази на свако дело које започнеш да га добро за |
сташлука, али како је због своје службе био обвезан, то сваки пут није могао да доспе да Милана |
литургију.{S} Добривој <pb n="89" /> је био дакле свештеник а Милан је био монах Мирон, и доцни |
ним и вредним животом.{S} Газда Пера је био тих, миран и благ.{S} Никога није оп увредио, ником |
ијући се које где.</p> <p>Чича Панта је био строг отац и казнио је свог несташка због учињених |
ој беху најбољи другови.{S} Добривој је био добра срца па није хтео да се туђи од Милана ма да |
тако дете зло пролази.</p> <p>Учитељ је био човек врло добра срца, побожан и мирољубив. <pb n=" |
S} Тек што је подне прешло.{S} Милан је био на лединама и то чело Младенове баште. —</p> <p>Кад |
9" /> је био дакле свештеник а Милан је био монах Мирон, и доцније игуман св. манастира М....</ |
игу са златним корицама“.</p> <p>Ово је био најрадоснији глас не само за Добривоја, него и за с |
је пред ручак поставити сто, па ако је био кључар то је са манастирском баком ишао у подрум по |
p>Пуста ледина нигде никога.{S} Како је био уморан, а и како беше тога <pb n="28" /> дана, прав |
је на гласу због лепог положаја; што је био лепо уређен, што су млади монаси особито лепо појал |
обито са неваљалим друговима као што је био Милан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
го јер му није пријала.{S} Стомак му је био празан, глад га је јако морила.</p> <p>Освртао се и |
је тако обратно <pb n="17" /> Добривој био баш послушан, миран, вредан, тачан, уредан и уопште |
ривоју да се играју.{S} Где је Добривој био, ту је и Милан био; куд је Добривој ишао тамо је и |
ла ти што си ме више пута избио кад сам био несташан, да ме ниси избио не би утекао....</p> <p> |
Милан озбиљно... <pb n="31" /> јер сам био код Паје млинаревог сина. . .</p> <p>„Ао обешењаче, |
сутра не може бити.{S} Као што је Милан био несташан при том и непослушан, исто је тако обратно |
.{S} Где је Добривој био, ту је и Милан био; куд је Добривој ишао тамо је и Милан ишао.</p> <p> |
сретни случај није догодио, не би Милан био приморан да бежи од својих родитеља, и да се крије |
дошао к себи и увидео да је то мало час био сан, и да је место његовог оца, пред њим стајао хај |
е за време дечијег одговарања сав занет био од радости, видећи како му деца износе на видик и о |
чан, уредан и уопште као што је на дому био ваљан дечак, исто тако беше Добривој и у школи и у |
} Добривој и његови родитељи.</head> <p>Био је омален дечак око својих 9 до 10 година.{S} Са ру |
е, јер ја се надам да ће — ако Бог да — бити његова.</p> <p>Ову палицу сам ја отео од једног бу |
зили.{S} Милан није могао без Добривоја бити.{S} Ово Миланово и Добријево пријатељевање упадало |
у тај се не сме враћати одавде.{S} Може бити да твоји родитељи тебе сад траже па ако дођу овамо |
знао да га отац данас или сутра не може бити.{S} Као што је Милан био несташан при том и непосл |
несташан.{S} Подај му лека.{S} Штета ће бити да се његов дар занемари. <pb n="69" /> Прими га к |
ике.{S} Ох, како је лепо код своје куће бити.{S} Хладан ветар гле како душе хоће душу да ми изд |
је сека Зорка очекивати, да ће Добривој бити сретан ако се одржи у тим врлинама које је добра м |
г оца и мајку, јер ћеш само онда сретан бити“.{S} Осим тога, водила га је у башту, која је била |
поштуј свога оца и матер па ћеш срећан бити!{S} Ево ти дакле предајем ову лепу књигу, па се ди |
... увидео је, да је Милан заиста морао бити одвише несташан, јогунаст и неваљао.{S} Како отац |
те преда оцу Пантелемиону, ти ћеш тамо бити ђак, пази синко, слушај, учи, поштуј све старије о |
преми све што ће за дочек гостију нужно бити.</p> <p>Чим је Милан добио ову заповест, одмах се |
ана увидео је Милан како је то благодат бити манастирски ђак.</p> <p>Красна манастирска околина |
речи: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“ — које је Милан по други пут изговорио, |
арао: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“? запита га хајдучки вођа мало озбиљније. |
речи: „Опрости ми бабо никад више нећу бити несташан!“</p> <pb n="53" /> <p>Баш оног тренутка, |
жног карактера као што само један монах бити може — науми да лепим поучењима искорени из Милана |
побринуо, па ако будеш честит и добар, бићеш сретан.{S} Ја сам заповедио једном од мојих момак |
вила.{S} Одмах за тим као да је ватрени бич пукао.{S} Иза пуцњаве спусти се пљусак.</p> <p>На г |
отом.{S} Газда Пера је био тих, миран и благ.{S} Никога није оп увредио, никоме није он ни једн |
страхопоштовања молио: „Оче свети, оче благи!{S} Ја сам једно несташно и неваљало дете, које ј |
у која своје родитеље љубе и која се за благо и срећу својих родитеља Богу моле!“</p> <mileston |
оче да: свака штета учи човека памети и благо оном ко се за рана опамети.{S} Но да се онај неср |
илановим родитељима рекавши да им је то благодарни син донео кад је дошао у манастир, па им доз |
Првих 8 дана увидео је Милан како је то благодат бити манастирски ђак.</p> <p>Красна манастирск |
од свих мојих другова — молим ти се као благом <pb n="46" /> и милостивом оцу небесним: опрости |
милијег ђака за кога је спремао највећи благослов и срећу.</p> <p>Милан се сад поред својих род |
овог манастира“.</p> <p>„Ја ти предајем благослов“ рече потом отац игуман једва изговоривши ове |
кад виде прве редове: „Оче Пантелеимоне благослови“! онда се одважи и настави читање писма које |
ори врата и ступи у ћелију.</p> <p>„Оче благослови“! рече Милан ушавши у ћелији у којој горијаш |
ретоварено са храном, и ма да га је Бог благословио са преобилним плодом од своје њиве <pb n="5 |
ману, целује му десницу.</p> <p>„Бог те благословио синко“! рече игуман гледајући час у писмо, |
ца присуствујућих, да су се сви осећали блаженим.{S} Због тога беше даље овај манастир чувен, ш |
<p>После неколико месеци — па препоруци блаженопочившег игумана Пантелеимона — окружни епископ |
е уверио.{S} Добривој је лежао на трави блед као крпа.{S} Отац га одмах подигне, узме га на рук |
врло доброг срца, која га је пољубио у бледе али пуне образе.</p> <p>„Како је теби име? синко“ |
до: пуцкање несташних ноћних зефира.{S} Бледи месец је осветљавао мрачне путеве и закутке.</p> |
емљу.{S} Румено лице на мах се обрати у бледило.{S} Тело му је дрхтало.</p> <p>Тома, Пера и Миш |
те ишло је са оним дететом које је било ближе један другом т. ј. чија је кућа била близу једна |
же један другом т. ј. чија је кућа била близу једна другој.</p> <p>По томе је дакле свако ђаче |
ру М.... угледи Милан звоник са кога се блисто златан крст.</p> <p>Код уласка манастирског двор |
тада овако говорила: „Човек збори, ал’ Бог твори“.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
ло претоварено са храном, и ма да га је Бог благословио са преобилним плодом од своје њиве <pb |
у се Богу за здравље свога детета.{S} И Бог им је услишао молитву.{S} После 8 дневног брижног и |
и чувај је, јер ја се надам да ће — ако Бог да — бити његова.</p> <p>Ову палицу сам ја отео од |
ецо, децо, слушајте своје родитеље, јер Бог воли само ону децу која своје родитеље љубе и која |
сана излетале су речи: „Бог га живео“! „Бог му дао здравља“!</p> <p>Ето таки беше отац малога Д |
<p>Из стотину усана излетале су речи: „Бог га живео“! „Бог му дао здравља“!</p> <p>Ето таки бе |
д још нико у руку није пољубио.</p> <p>„Бог ти помогао синко“! одврати му калуђер врло љупко — |
оцу игуману, целује му десницу.</p> <p>„Бог те благословио синко“! рече игуман гледајући час у |
едњи пут разрушили манастир М....{S} С’ Богом остај оче Пантелеимоне!“</p> <p>Милета хајдучки в |
којој горијаше кандило пред иконом св. Богомајке — па приступивши к оцу игуману, целује му дес |
, погледи још последњи пут на икону св. Богородице, још један поглед на Мирона, још једаред дах |
оја се за благо и срећу својих родитеља Богу моле!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>А са |
ад се Милан оне ноћи пробудио, овако се Богу из највећег страхопоштовања молио: „Оче свети, оче |
потпуној мери.{S} Покрај тога мољаху се Богу за здравље свога детета.{S} И Бог им је услишао мо |
сваког јутра и вечера учила да се моли Богу.{S} Навикавала га је на добро а упућивала да се кл |
се за њега сваког јутра и вечера молио Богу, држећи да је Добривој умро.</p> </div> <div type= |
p>За тим сва деца отпевају песму: „Теби Боже хвала“ — тако сложно и милогласно, да је г. надзор |
исмо, ено га на столу пред иконом Мајке Божије, — у којем сам написао своју жељу, а та је: да б |
ослетку одпочне: „Дјева днес“ кондак на Божић — тако меким, лепим гласом, да се игуман задивио |
цима узалуд, јер пословица вели: „У очи Божића прасе се не угоји“!{S} Добривој је једва чекао д |
е привикнеш још из ране младости страху божјем и послушности.{S} Многа деца зло прођу због свој |
да ти не ускратим играње?{S} Не!{S} Не бој се синко!“ рече добри отац тако нежно, да је одмах |
има владај“ — па мало прогледавши дивно бојадисане слике из дечијег живота — похвалио би Добрив |
Турке таманили, и од којих су се Турци бојали као <pb n="59" /> од живе ватре.{S} Причао му је |
жњели жито.{S} Милан се ових особа јако бојао да га <pb n="49" /> ко не спази, те с тога што је |
много о хајдучком животу, а нарочито о бојевима са Турцима.</p> <p>Причао му је о славним дели |
о ли потеру водити за хајдуцима, а и не бојећи се ничег јер његови хајдуци нису разбојници што |
у да изађеш напоље?{S} Ти се ваљда мене бојиш да ти не ускратим играње?{S} Не!{S} Не бој се син |
па ухвативши се за лево раме јаукаше од бола. — „Шта је, шта је?{S} Да те није убио“? збуњено з |
зао му се и Добривој, који је јаукао од бола, а из левог рамена како му је лопила крв. —</p> </ |
а.{S} Добривој је све једнако јаукао од бола, а из места где му је сачма у нежно тело ушла — ло |
хришћани изливали своје топле молитве, болни, кљасти и невољни су се исцеливали кад су се свет |
м другу Добривоју, који сад трпи ужасне болове због моје нехатости и несмотрености!{S} Утеши мо |
почели натицати целе оне недеље, ко ће боље научити, само да што више и боље могу одговорити н |
ко ће боље научити, само да што више и боље могу одговорити на испиту.{S} Но све беше некојим |
јунаци истицали хвалећи се како је који боље могао.</p> <p>На једном запита мали Миша: „А ко мо |
одина да је овим путем прошло“?</p> <p>„Боме нисам“! беше одговор свију оних кога је чича Панта |
лице, а врабац је ено на грани?</p> <p>„Боме ја ћу га убити“! рече Милан па пружи руку ономе шт |
арају — већ хајдуци јунаци који српство бране од крволочних Турака — пође право онамо, од куда |
рече: „Децо, она палица коју ми је ваш брат Мирон као ђак пре 18 година — донео — нека буде од |
јем сам написао своју жељу, а та је: да браћа иноси после моје смрти Мирона изаберу за игумана |
се провиривао иза такозваног „Хајдучког брда“.{S} Ласте, славуји, косови и остале птице певачиц |
е се баш поче рађати.{S} Иза китњастога брежуљка, што се пред шумом на неколико метара уздизао |
и кад је Милан онесвешћен на земљу пао, брзо утрчи за њим у пећину, узме га на <pb n="63" /> ру |
ладања.{S} О његовом добром владању, на брзо се рашчуло по целом селу.{S} То су засведочавале р |
у цркви.{S} Због његовог лепог гласа на брзо се рашчуло по околини манастира па су долазили сва |
ика Младен избавио Милана, а да није на брзо дотрчао, све би му хаљине искидали пси.</p> <p>„А |
однесе кући — оставивши га матери отиде брзо по лечника, који је одмах дошао Добривоју прегледа |
n="50" /> од земље доњих.{S} За тим се брзо успужа на дрво и за тили час беше на оној грани, н |
у добру.{S} За газда Перино добро срце брзо се рашчуло на далеко, по оној српској пословици: „ |
на самог себе и на цео свет.{S} Туга и брига беху му сад главне друге с којима се и дању и ноћ |
ке црне мисли задаваху чича Панти тешке бриге, због којих до зоре не могаше заспати.{S} Стога н |
црна хлеба, па ће тим провести дан без бриге.{S} Но кад тамо, а од пастира ни корова.</p> <p>П |
по мало почео је заборављати на тугу и бригу, на Милана.{S} Још му је само пред очима лебдио с |
ећ четир године у онакој тузи“ говораше брижна жена...</p> <p>Милан се на ове речи јако тргао, |
је услишао молитву.{S} После 8 дневног брижног и савесног неговања родитељског — Добривој је с |
један млад калуђер, који држаше у руци бројанице.</p> <p>„Добар дан! оче свети“! назове Милан |
јбоље на питања одговорао <pb n="19" /> буде, тај ће добити од г. надзорника књигу са златним к |
он као ђак пре 18 година — донео — нека буде од сад његова.{S} Мени су часи избројани, за то са |
b n="38" /> гледај да ти крај деда твог буде успешан“... говорио је отац Добривојев.... „Не иди |
е, а особито оца игумана које ће те кад буде време закалуђерити, те ако будеш служио за углед с |
м који се у овој школи најбољим показао буде.{S} Ти си се данас најдостојнији показао ове књиге |
ја сам се за тебе већ побринуо, па ако будеш честит и добар, бићеш сретан.{S} Ја сам заповедио |
те кад буде време закалуђерити, те ако будеш служио за углед свима калуђерима — постаћеш време |
е знао читати, прочитао је наслов: „Ако будеш неваљао, сети се савета твог учитеља, па се по њи |
е нису за тебе.{S} Буди пажљив на себе, буди миран и пристојан.{S} Непристојно и немирно дете н |
ла и овако говорила: „Слатко дете моје, буди увек тако добар, па добро пази на речи свог учитељ |
о на вредноћу.{S} Буди увек тако добар, буди увек тако вредан, учи, чувај се и клони се неваљал |
а онаким стварима које нису за тебе.{S} Буди пажљив на себе, буди миран и пристојан.{S} Неприст |
а, који те је подстицао на вредноћу.{S} Буди увек тако добар, буди увек тако вредан, учи, чувај |
оним речима Христа Спаситеља: „Сиротима буди у помоћи“.</p> <p>Газда Пера је тако сваком прилик |
о нека ти синко служи за савет и од сад буди на опрезу.{S} Што год радиш добро и паметно ради, |
уди побожан, чувај св. веру, св. храм и буди добар и од сад као што си и до сад био.{S} Пази на |
нда настави меким тихим гласом:</p> <p>„Буди побожан, чувај св. веру, св. храм и буди добар и о |
вега тога одвраћати и опомињати га да у будуће то не чини.{S} За морално васпитање, отац Лаврен |
лана, па да га казни, и посаветује да у будуће тако што не чини.</p> </div> <div type="chapter" |
итељ њега учио читати, а то је: „<title>Буквар</title>“.</p> <p>Добра мајка је своме сину давал |
ам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“! рече Милан кроз плач.</p> <p>„А ко је тебе овамо |
/p> <p>Ову палицу сам ја отео од једног буљукпаше који ју је јамачно онда добио, кад су Турци п |
мачки везао камен о врат па је бацио у бунар.{S} Милан није знао да је у овом друштву и Добрив |
S} Не знађаше како да утиша уплашеног и буновног дечака.</p> <p>„Синко, погледај ми у очи“, поч |
листове из књига па расипао по путу, и бунцао је неке речи што и он није добио онакову књигу, |
и своје шпагове, па онда једну по једну вадећи, јеђаше у сласт ма да беху тако киселе, да су му |
беше црн и крупан.</p> <p>„Баш као што ваља“! рече Милан радосно, па промеривши, плот како би |
од добро васпитаног детета може постати ваљан човек. „Сека Зорка“ — тако зваху и под тим именом |
уредан и уопште као што је на дому био ваљан дечак, исто тако беше Добривој и у школи и у цркв |
Мати му беше права Српкиња.{S} Честита, ваљана и побожна — и ма да беше из сиромашне породице — |
сви сељани и све сељанке као честиту и ваљану Хришћанку — беше узор врлина које женско лице кр |
пита:</p> <p>„А што ти синко плачеш?{S} Ваљда си познавао“?</p> <p>„Је-е-есам.... ах.... рече М |
о са мојим проклињу сад мене и траже ме ваљда да ми се освете“.</p> <pb n="52" /> <p>„Ах не — н |
и Стева вичу да изађеш напоље?{S} Ти се ваљда мене бојиш да ти не ускратим играње?{S} Не!{S} Не |
Да се ниси изгубио, или су те родитељи ваљда отерали од себе“? запиткиваше даље хајдучки вођа, |
еше име том лепушкастом дечаку кога сам вам укратко описао — беше дакле син имућних сеоских род |
запита га игуман.</p> <p>„Ево донео сам Вам једно писмо“, рече Милан па пружи оцу игуману, запе |
одите сад са мном, убришите сузе, па да вас пријавим оцу игуману“ рече <pb n="83" /> Милан сав |
онако као што се Добривој влада, па ће вас свако волети“...</p> <p>Добривој заиста и беше свак |
примицало.{S} Веселе птичице које су по вас дан весело цвркутале скакућућ са гране на грану — с |
— сад умукоше.{S} Нема тишина је целом васионом завладала: <pb n="40" /> Не чујаше се ништа др |
сташног иначе особито даровитог синчића васпита.</p> <p>Сека Зорка се понајвише трудила да свог |
авала да и свога јединца Добривоја лепо васпита.{S} Знала је она да од добро васпитаног детета |
сиромашне породице — ипак беше она лепо васпитана, па је настојавала да и свога јединца Добриво |
по васпита.{S} Знала је она да од добро васпитаног детета може постати ваљан човек. „Сека Зорка |
/p> <p>Добра мајка је своме сину давала васпитање спочетка само онаково, каково је њему за школ |
а да у будуће то не чини.{S} За морално васпитање, отац Лаврентије се највише служио примерима |
о.{S} Како отац Лаврентије беше вичан у васпитању — а и иначе беше то човек правог моралног и п |
Турци бојали као <pb n="59" /> од живе ватре.{S} Причао му је о животу, о удобностима која хај |
а зауставила.{S} Одмах за тим као да је ватрени бич пукао.{S} Иза пуцњаве спусти се пљусак.</p> |
ао — указа се јутрења румен.{S} То беше ватрени круг који се полагано дизао, смешкајући се пров |
ан, уморан, охрабри се па пође кући.{S} Ваш право вели српска пословица: „Глад и курјака из шум |
мрти рече: „Децо, она палица коју ми је ваш брат Мирон као ђак пре 18 година — донео — нека буд |
ац љуто избио што је баба Пелиној мачки везао камен о врат па је бацио у бунар.{S} Милан није з |
пр. првих дана манастирском псу белову везао неку стару клепетушу о врат, други пут је баба Ма |
<p>Чича Панта је само слегао раменима, велећи да не зна.{S} Тако је чича Панта читав дан пропу |
некојим ученицима узалуд, јер пословица вели: „У очи Божића прасе се не угоји“!{S} Добривој је |
, охрабри се па пође кући.{S} Ваш право вели српска пословица: „Глад и курјака из шуме истера“. |
, ишао у шуму, хватао птице, купао се у великим барима, од мајке је излагивао по неколико новчи |
неког времена јако почео напредовати на велико удивљење оца игумана.{S} Промени његовој утицао |
свих који га лично познаваху.</p> <p>То велико уважење стекао је газда Пера својим поштеним и в |
човека припознат од старог и младог, од великог и малог и у опште од свих који га лично познава |
{S} Усавршавању његовом у побожности од великог утицаја беху свете књиге, које му је отац Лавре |
>учитељ</p> <p>Цена 15 новчића</p> <p>У Великој Кикинди 1896.</p> <p>Издање и штампа српске књи |
е неколико хвати прешао, спази на своју велику радост дудово дрво у башти чика Младена.</p> <p> |
воли и не трпи.{S} Што радиш и опет ти велим; пази на свршетак, јер: „Конац дедо краси“... и ј |
мци радују твоме доласку — али ти синко велим, да ти овде не можеш остати...</p> <p>Милану се о |
а духовној слави.</p> <p>Литургија беше величанствена, јер је на њој чинодјејствовао окружни еп |
<p>Причао му је о славним делима хајдук Вељка, хајдук Симе... и других хајдука који су Турке та |
стављао питања <pb n="21" /> из науке о вери и то ученицима најпре из настаријег разреда па онд |
нда из млађег...</p> <p>Како из науке о вери, тако и из осталих предмета што се у основној српс |
ало тело једног светитеља пред којим су верни хришћани изливали своје топле молитве, болни, кља |
b n="86" /> пред своју смрт дозове свог верног ученика Мирона и све монахе, па им овако на самр |
гласом:</p> <p>„Буди побожан, чувај св. веру, св. храм и буди добар и од сад као што си и до са |
м оцем, који је сав дрхћући корачао, не верујући да се тако што са Добривојем могло догодити.{S |
и зар Милан“? зачуђено запита старац не верујући чисто сам себи.</p> <p>„Јест, ја сам бабо.. за |
сунце смирило, а вече се примицало.{S} Веселе птичице које су по вас дан весело цвркутале скак |
ао моја мајко“! цикну један од мало пре веселих другова пошто је пиштољ пукао — па ухвативши се |
својих 10—11 година, беше дете од више весело и несташно, па као несташно дете чинило је неста |
о.{S} Веселе птичице које су по вас дан весело цвркутале скакућућ са гране на грану — сад умуко |
{S} Милан је целим путем попреко гледао веселог Добривоја, те га је са својим оштрим погледом т |
х образа његових могла се свагда читати веселост и раздраганост; а кад би му загледали у оне ње |
зледе нанети“.{S} Ово изрекавши, остави веселу децу која од радости кликтаху и скакутаху што ће |
је лепо код своје куће бити.{S} Хладан ветар гле како душе хоће душу да ми издува из мене.</p> |
гушћи и најцрњи дим.</p> <p>За мало, па ветрић који је дувао престаде.</p> <p>Муње почеше севат |
јих родитеља, и да се крије као зверка, већ би као Добривој слушао свога оца покоравајући се ње |
авио и сад не беше онај несташни Милан, већ са свим други, мирни, пристојни Милан.</p> <p>Милан |
> <p>Овде Милан не имајући куд ни камо, већ приповеди све и сва шта се с њим догодило пре него |
е не влада по саветима својих старијих, већ које је непослушно, јогунасто, и несташно, да тако |
бојници што хришћане убијају и харају — већ хајдуци јунаци који српство бране од крволочних Тур |
д се чича Панти већ дотужило чекати — а већ беше 11 час ноћи — помисли: е да се није гдегод зав |
трашно.{S} Милан је ушао, али од страха већ при вратима пао онесвешћен па земљу.</p> <p>Хајдучк |
воју... јецао је сад Милан... ти си сад већ у хладном гробу...{S} Твоји родитељи,., заједно са |
ајдучки вођа: „Синко, ја сам се за тебе већ побринуо, па ако будеш честит и добар, бићеш сретан |
љима да га за 8 дана не пуштају из собе већ да мирно лежи све дотле, док рана не зарасте.{S} С |
читао апостол.{S} После 8 дана Милан је већ добио налог да оцу игуману чисти ципеле, да му спре |
бије име Мирон.{S} Сутра дан Милан беше већ монах Мирон.</p> <p>И његови родитељи беху тад у цр |
ошао пред очи.</p> <p>Кад се чича Панти већ дотужило чекати — а већ беше 11 час ноћи — помисли: |
Милан... „у лажи је плитко дио, то сам већ толико пута искусио, а и овај хајдук ми је сад мало |
ад нам не можеш помоћи...{S} Ми смо ево већ четир године у онакој тузи“ говораше брижна жена... |
, која не изгледаше сад као црн облачић већ као из мрамора истесана кула са готским луковима из |
пут превалио, а није ни приметио да су већ на неколико стотина корака пред хајдучком пећином, |
в који је: „помагајте“! викао. —</p> <p>Већ су му цео горњи капут сав искидали били кад је чика |
ом и учинио — да свог Добривоја даде на веће <pb n="12" /> школе кад изучи ту сеоску. „Та школо |
више места тако да је Милан морао млого већи део пута да обиђе па да се упути па чисту равницу. |
а радовао новој књизи, тим се Милан све већма љутио, шкрипио зубима и гледао је како би од Добр |
врши над Добривојем.{S} Што се Добривој већма радовао новој књизи, тим се Милан све већма љутио |
одвести“.</p> <p>Милан се овом одговору већма радовао него да је видео свог оца — видећи да ће |
ака уписала за ђаке, заволели су се још већма и спријатељили се ма да беху различите нарави, Ми |
д села.{S} Баш се онда сунце смирило, а вече се примицало.{S} Веселе птичице које су по вас дан |
најстарији монах, који је Милана сваког вечера поучавао у моралном и духовном животу дајући му |
им ових дужности, Милан је морао сваког вечера по 1 час учити <pb n="74" /> црквено појање, кој |
, потрудио се <pb n="37" /> те још оног вечера извадио ону сачму из левог рамена.</p> <p>За тим |
аборавио, јер се за њега сваког јутра и вечера молио Богу, држећи да је Добривој умро.</p> </di |
Покрај тога мајка га је сваког јутра и вечера учила да се моли Богу.{S} Навикавала га је на до |
па и Милан с њима.</p> <pb n="61" /> <p>Вечерали су сви у највећу сласт.</p> <p>После вечере мо |
Панта... „а чекај лоло... ако не дођеш вечерас, доћићеш сутра — али ћеш и запамтити кад си узи |
ти на кукурузима, а при том му није дао вечерати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
ли су сви у највећу сласт.</p> <p>После вечере момци се разговарали, шалили, запиткивали час о |
.</p> <p>Добривојеви другови су још оне вечери казали Милановом оцу како је Милан имао у шпагу |
ах заповеди момцима да изнесу што лепшу вечеру за младога госта.</p> <p>Момци по заповести одма |
а Милан мало уплашено.</p> <p>„Имате ли ви што да добијете овде?{S} Или сте изгубили па не може |
де га читати на први мах.</p> <p>Но кад виде прве редове: „Оче Пантелеимоне благослови“! онда с |
овом одговору већма радовао него да је видео свог оца — видећи да ће му се лепа замисао оствар |
цу игуману је особито било мило, кад је видео родитеље свог најмилијег ђака за кога је спремао |
нда Добривојев отац на улицу, па кад је видео да Милан збиља хоће да отме књигу од Добривоја, п |
газда Пера, — беше још сретнији кад је видео како му учитељ хвали сина пред свима сељанима као |
тишли кући као обично.{S} На лицу им се видео знак да се у нечем данас не слажу, јер се путем н |
, запитао би га: „Пријатељу!{S} Ниси ли видео како дете од 10—11 година да је овим путем прошло |
а, па бар да му ко каже где га је синоћ видео последњи пут.</p> <p>Где је год чича Панта ушао, |
" /> <p>„Ах не — неће ни мене више жива видети.{S} Ја се кући нећу вратити, ја пред очи мојим р |
здравио и само се као црвена пега могла видети на левом рамену.</p> <p>„Ово нека ти синко служи |
ра.{S} На пољани опет и то на њивама си видети могао вредне жетеоце који су жњели жито.{S} Мила |
ко црна да ни прст пред оком ниси могао видети, а кад муња севну беше светлије него у по дана.< |
е куле“! рече хајдучки вођа... „сад ћеш видети како је овде“...</p> <p>Тек што је ово хајдучки |
ег одговарања сав занет био од радости, видећи како му деца износе на видик и оцену његов труд. |
мило било оним сиротим људима који су, видећи <pb n="6" /> да газда Пера не прима зајам натраг |
ћма радовао него да је видео свог оца — видећи да ће му се лепа замисао остварити.</p> </div> < |
Милан од ужаса испусти пиштољ из руке — видећи шта је учинио, уплашен нагне бегати, и то таким |
ћеш мене да превариш“! рече чика Младен видећи како Милан лаже — ухвати га за руку, па га одвед |
ове баште. —</p> <p>Кад је овамо дошао, види да се љуто преварио.{S} Он се надао да ће код ма к |
ај држећ да лаже, а и из љубопитства да види шта ће Милан урадити — рекне: „добићеш од мене сут |
ман одмах отвори писмо, и зачуди се кад види писмо крвљу написано.</p> <p>Отац игуман мало упла |
радости, видећи како му деца износе на видик и оцену његов труд. — Елем да не описујем потанко |
на страну, јер ћемо поћи за Миланом, да видимо шта је смислио оне ноћи кад је плакао у издубљен |
е. — </p> <p>Сва се деца обезнанише кад видише пиштољ. —</p> <p>„Ајао моја мајко“! цикну један |
егао глас Миланов који је: „помагајте“! викао. —</p> <p>Већ су му цео горњи капут сав искидали |
за попа...</p> <p>„Ох сад ми је лакше“! викне Милан — „сад сам сретан!{S} Ходите сад са мном, у |
ц пред њиме, нагло се тргне и зверајући викне: „Опрости ми... ах!{S} Никад више не... не“...</p |
чика Младеном.</p> <p>„Истину говори“! викну чика Младен.</p> <p>„Е па ја сам за то чело баште |
ишао у подрум по сир млеко, маст, месо, вино, и тако даље{S} Затим за време ручка морао је Мила |
ина изгледаше му као рај.{S} Десно лепи виногради, лево шљивици; напред зелена густа шумица са |
љубе непознатог дечака, па га подигну у вис.</p> <p>Ово је Милану служило на част.</p> <p>Хајду |
х.</p> <p>Румена лица, округлих образа, висока стаса, црних очију, а главу му украшаваше црна г |
" /> око својих 10—11 година, црне косе витка тела, обливен сузама по лицу, а пред дечаком лежа |
и неваљао.{S} Како отац Лаврентије беше вичан у васпитању — а и иначе беше то човек правог мора |
воје, зар не чујеш како те Сима и Стева вичу да изађеш напоље?{S} Ти се ваљда мене бојиш да ти |
ипражје које му је спречавало прелаз на више места тако да је Милан морао млого већи део пута д |
р. — Свог Добривоја волео је газда Пера више свега; љубио га и чувао као зеницу ока свог. — Мис |
а Милан беше несташан и неваљао.{S} Шта више и самом Добривоју је Милан наносио увреде, али <pb |
„па онда речи: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“ — које је Милан по други пут и |
плач изговарао: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“? запита га хајдучки вођа мало |
јући викне: „Опрости ми... ах!{S} Никад више не... не“...</p> <p>„Шта, шта је синко“? ћуткаше < |
е пута ове речи: „Опрости ми бабо никад више нећу бити несташан!“</p> <pb n="53" /> <p>Баш оног |
на од својих 10—11 година, беше дете од више весело и несташно, па као несташно дете чинило је |
/> то ништа не чини.{S} Мој баба ми је више пута причао како хајдуци украду по које мушко дете |
гледа није бацао на Милана.{S} Милан је више пута због своје несташности молио Добривоја за опр |
заспао, и онај сан снио — изговорно је више пута ове речи: „Опрости ми бабо никад више нећу би |
сам други Милан.{S} Хвала ти што си ме више пута избио кад сам био несташан, да ме ниси избио |
<pb n="52" /> <p>„Ах не — неће ни мене више жива видети.{S} Ја се кући нећу вратити, ја пред о |
тле док је младо, а кад остари, онда се више савити не да.{S} Треба да своје дете привикнеш још |
натим путем.{S} Како је побегло није се више вратило.{S} Тражисмо га пуне трп године дана распи |
је чича Панта дуже Милана чекао, тим се више једио — и зло и наопако би било од Милана да му је |
Пантелеимон се нагло разболи и не беше више за живот.{S} Тада <pb n="86" /> пред своју смрт до |
недеље, ко ће боље научити, само да што више и боље могу одговорити на испиту.{S} Но све беше н |
срце своје усадио, да се у свом животу више никад није дружио са неваљалим друштвом, а особито |
е се по добрим саветима својих родитеља влада, да тако дете добро пролази, а оно дете које се н |
е зиме, кад по цео дан злочести псогоња влада, кад сиромах сељак не сме ни на праг изаћи од те |
те добро пролази, а оно дете које се не влада по саветима својих старијих, већ које је непослуш |
цу: онда је газда Пера показивао, да се влада по оним речима Христа Спаситеља: „Сиротима буди у |
„Владајте се онако као што се Добривој влада, па ће вас свако волети“...</p> <p>Добривој заист |
и се савета твог учитеља, па се по њима владај“ — па мало прогледавши дивно бојадисане слике из |
ође дошапнуо ове речи: „Још, труди се и владај се добро.{S} Ма да си погрешио у нечем гледај да |
своју неваљалу децу опомињале речима: „Владајте се онако као што се Добривој влада, па ће вас |
кратког садржаја лепу поуку како да се владају за време школског одмора, и тек онда је сву дец |
нако владати као што се и остали монаси владају.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 |
само пред очима лебдио спомен несташног владања Милановог, и тада је уздахнуо рекавши: „Милане, |
оли и у цркви прави узор дечијег доброг владања.{S} О његовом добром владању, на брзо се рашчул |
испиту од свог учитеља због свог доброг владања и учења. — Тако прођоше две године и за те пуне |
му рекао: „Зато што си ме твојим добрим владањем и учењем изненадио и обрадовао, дозвољавам ти |
јег доброг владања.{S} О његовом добром владању, на брзо се рашчуло по целом селу.{S} То су зас |
му врло мило па се по њеним саветима и владао.{S} И с пуним правом могла је сека Зорка очекива |
ело школско време добро учио и примерно владао.{S} Своје лекције је увек тачно, савесно и на вр |
дајући му добре савете по којима се има владати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 |
и отца игумана, каже му да се има онако владати као што се и остали монаси владају.</p> </div> |
ер му беше зазор да он као најмлађи има власт над свима старијим монасима.{S} Но кад не беше на |
родитељима, онда све то мораш предати у властитост оца Пантелемиона...“ за тим предавши Милану |
ово речи: „<foreign>Помјани мја Господи во царствиј <pb n="87" /> твојеми</foreign>“... тешко у |
од док је дошао до првих степеница које воде у трапезарију.</p> <p>Онде га заустави један необи |
Над њим се Милан саже, напије се хладне воде, умије се, па се убрише рукавом од кошуље, те журе |
оцу игуману чисти ципеле, да му спреми воде за умивање, да звони у 5 сати на јутрење.{S} Затим |
тивши Милана за руку, успе у своју шаку воде из тиквице коју је хајдучки вођа собом носио- умиј |
ац говорио, Милан је дрхтао као прут на води, сагнутом главом као осуђен стајао је непомично и |
се врати натраг, па се упути путем што води иза села.{S} Тек што је подне прешло.{S} Милан је |
ш само онда сретан бити“.{S} Осим тога, водила га је у башту, која је била засађена са дрвећем |
руку из руке хајдучког вође којом га је водио.</p> <p>„Шта то значи“! запита Милан чудећи се.</ |
ака несме ни завирити, а камо ли потеру водити за хајдуцима, а и не бојећи се ничег јер његови |
а је и сам чезнуо за радом као жедан за водом.{S} Од сада му беше најмилија забава: да сади и з |
d="SRP18962_C10"> <head>10.{S} Хајдучки вођа наилази на Милана.</head> <p>Кад је Милан слатко з |
овора сви легоше да спавају, а хајдучки вођа заповеди Милану да сад отиде у једну подземну пећи |
нко“? ћуткаше <pb n="55" /> га хајдучки вођа... „ти си снивао, је ли“...</p> <p>„Опрости ми... |
је теби име? синко“! запита га хајдучки вођа.</p> <pb n="56" /> <p>Милан се охрабри па му одреш |
нећу бити несташан“? запита га хајдучки вођа мало озбиљније.</p> <p>Овде Милан не имајући куд н |
е Пантелеимоне!“</p> <p>Милета хајдучки вођа.</p> <p>„О синко, заиста ти си сретно дете.{S} Пре |
кој пећини.</head> <p>Путем је хајдучки вођа причао Милану много, врло много о хајдучком животу |
пун котао злата.</p> <p>Ово је хајдучки вођа потајно заповедио Милану и то онда, кад су сви мом |
у шаку воде из тиквице коју је хајдучки вођа собом носио- умије га и својом марамом убрише очи |
е пажљиво слушао све што му је хајдучки вођа говорио.</p> <p>Пошто се хајдучки вођа утешио и су |
али од себе“? запиткиваше даље хајдучки вођа, на која питања је Милан кроз зубе једва изговорио |
вођа говорио.</p> <p>Пошто се хајдучки вођа утешио и сузе убрисао заповеди једном <pb n="65" / |
<p>„Ето синко моје куле“! рече хајдучки вођа... „сад ћеш видети како је овде“...</p> <p>Тек што |
ајдучком вођи, — овоко му рече хајдучки вођа: „Синко, ја сам се за тебе већ побринуо, па ако бу |
инко, погледај ми у очи“, поче хајдучки вођа „ти си спав’о је ли?{S} Ходи да те умијем па да се |
шуми, дечак, сузе“... говораше хајдучки вођа у себи.... „па онда речи: „Опрости ми бабо, никад |
од глади“.</p> <p>На ове речи хајдучки вођа се слатко насмијао па овако рекао: „Добро кад си т |
оворио — ишао је кроз шуму сам хајдучки вођа, који је због лова баш поред Милана проћи имао.{S} |
о његовог оца, пред њим стајао хајдучки вођа врло доброг срца, која га је пољубио у бледе али п |
овде“...</p> <p>Тек што је ово хајдучки вођа изговорно, ал хајдуци грунуше из пушака у знак дол |
дмах врати.</p> <p>На растанку хајдучки вођа загрли Милана; трипут га пољуби у чело и у лице и |
дивљих начетих јабука.</p> <p>Хајдучки вођа који се полако и на прстима к њему приближио, посм |
е Милан до зоре снивао.</p> <p>Хајдучки вођа није хтео Милану сутра дан о том ништа да спомене. |
его што је овамо дошао.</p> <p>Хајдучки вођа га је слушао са <pb n="57" /> највећом знатижељнош |
Милану служило на част.</p> <p>Хајдучки вођа одмах заповеди момцима да изнесу што лепшу вечеру |
ао онесвешћен па земљу.</p> <p>Хајдучки вођа знајући да Милан неће издржати страх — ишао је пол |
ргао нагло своју руку из руке хајдучког вође којом га је водио.</p> <p>„Шта то значи“! запита М |
речи до речи како си дошао до хајдучког вође.{S} Онда Милан исприповеда и оцу игуману све и сва |
е.{S} Да... да.. отићи ћу сад хајдучком вођи, па ћу му рећи да желим у хајдуке ступити“.</p> <p |
p>Што је Милан смислио, то је хајдучком вођи усмено казао.{S} На освитку четвртог јутра, пошто |
.. о... о“...</p> <p>Сад беше хајдучком вођи још мрачнија цела првашња појава.{S} Не знађаше ка |
учку гору, па ћу се пријавити хајдучком вођи, нека ме прими у хајдуке.{S} Ја сам истина млад, а |
ви хајдуци изишавши на сусрет хајдучком вођи — пољубе непознатог дечака, па га подигну у вис.</ |
обукао, и пошто је казао жељу хајдучком вођи, — овоко му рече хајдучки вођа: „Синко, ја сам се |
о се тамо црни“? запита Милан хајдучког вођу.</p> <p>„То је синко, моја гора, у тој гори моји с |
гањаца учитељу на дар. — Свог Добривоја волео је газда Пера више свега; љубио га и чувао као зе |
што се Добривој влада, па ће вас свако волети“...</p> <p>Добривој заиста и беше сваке године п |
децо, слушајте своје родитеље, јер Бог воли само ону децу која своје родитеље љубе и која се з |
.{S} Непристојно и немирно дете нико не воли и не трпи.{S} Што радиш и опет ти велим; пази на с |
азити своме сину у походе кад год им је воља.{S} За тим им обећа да ће Милана за три године зак |
и скакутаху што ће се са Добривојем до воље наиграти, па се онда врати у двориште на свој поса |
п Сава овако говорио: „Не дај детету на вољу, да чини шта хоће и да иде куд хоће, јер је дете с |
играш са твојим друговима колико ти је воња, али немој да се ским свадиш, немој да учиниш коме |
и да иде куд хоће, јер је дете сад као восак на којем се свашта урезати да.{S} Урезати се може |
која је била засађена са дрвећем разног воћа и са многим цвећем.{S} Ту му је дала у руке малу к |
ље дала му је неколико леја да сам сади воће и цвеће показавши му прво како то треба радити.</p |
не не би ли опазио где год какво шумско воће, но и тога не беше.{S} Тада се заустави код једне |
на ново цркву полепшати, баште уредити, воћем и цвећем засадити и тако је за кратко време млади |
p> <p>Мирон који је у руци држао горућу воштаницу, склопи очи оцу Пантелеимону.</p> <p>Сви мона |
ако можеш убити, кад немаш ни палице, а врабац је ено на грани?</p> <p>„Боме ја ћу га убити“! р |
, удавио или што слично учинио.</p> <p>„Враг не спава“ говораше у себи чича Панта... „Ко шта ра |
ио, онда су се сви сити насмејали малом враголану.</p> <p>Тако се Милан забављао и разговарао с |
извадивши из шпага пиштољ, напери га на врапца, одапне и пукне. — </p> <p>Сва се деца обезнаниш |
запита мали Миша: „А ко може убити оног врапца што стоји на багреновој грани“?</p> <p>„Ја могу“ |
од мене сутра 10 јабука ако убијеш оног врапца!“</p> <p>„Добро!“ рече Милан, па извадивши из шп |
41" /> пиштољ, па како је хотевши убити врапца — ранио Добривоја и т. д.</p> <p>Озлојеђени чича |
што је баба Пелиној мачки везао камен о врат па је бацио у бунар.{S} Милан није знао да је у ов |
псу белову везао неку стару клепетушу о врат, други пут је баба Макрени манастирској кухарици п |
луђер одмах покаже Милану <pb n="67" /> врата од игуманове ћелије и рекне му да куца прво на вр |
анове ћелије и рекне му да куца прво на врата пре него што уђе унутра.</p> <p>Милан се сад упут |
ле је његов отац код куће стражарио код врата и чекао Милана држећи у руци дренов прут с којим |
а крупан старачки глас.{S} Милан отвори врата и ступи у ћелију.</p> <p>„Оче благослови“! рече М |
ах тако и учине и за неколико тренутака врате се са Добривојевим оцем, који је сав дрхћући кора |
е да се није гдегод завукао па ћути.{S} Врати се у собу, погледи свуд по соби, отиде у смочару, |
Добривојем до воље наиграти, па се онда врати у двориште на свој посао.{S} Добривој се одмах уп |
уке“!</p> <pb n="42" /> <p>С овим речма врати се чича Панта у собу, мирно легне да спава.</p> < |
им сељанима, не тражећи да му се натраг врати.{S} Како ли је мило било оним сиротим људима који |
а други крај.{S} Смео није натраг да се врати, јер недалеко пред шемом крај зелене ливаде бела |
) па му исприповеда све и сва и онда се врати својој кући. — Отац Миланов чуо је за све оно што |
смислио то је и урадио.</p> <p>Одмах се врати натраг, па се упути путем што води иза села.{S} Т |
ци држаше.</p> <p>Кад је Милан дошао до врати игуманове ћелије, закуца прво слабије, а онда мал |
њигу, па пољубивши г. надзорника у руку врати се на своје место.{S} Учитељ од милине узме Добри |
плате за труд г. лечнику који се на мах врати својој кући.{S} Добривојеви родитељи су вршили на |
до манастира М.. па онда нека се одмах врати.</p> <p>На растанку хајдучки вођа загрли Милана; |
b n="71" /> <p>Манастирски ђак се одмах врати да изврши заповест оца игумана.</p> <p>„А знаш ли |
путем.{S} Како је побегло није се више вратило.{S} Тражисмо га пуне трп године дана распитивај |
о спремљена.</p> <p>Г. надзорника је на вратима са својим ученицима — дочекао учитељ са кратким |
мну пећину, — која је била затворена са вратима од самога челика па да донесе пун котао злата.< |
ориште, приправио <pb n="66" /> се пред вратима, шта ће говорити пред оцем игуманом.</p> <p>„Не |
побожношћу пристојношћу сахранили пред вратима св. цркве.</p> <milestone unit="subSection" /> |
S} Милан је ушао, али од страха већ при вратима пао онесвешћен па земљу.</p> <p>Хајдучки вођа з |
аставши се са родитељима — сав радостан вратио оцу игуману.</p> <p>Кад је чича Панта дошао у се |
игуманом.</p> <p>,,Ако би се у случају вратио својим родитељима, онда све то мораш предати у в |
меравши и зарекавши се, да се кући неће вратити жив.{S} Путем бегајући и плачући, тукао се у пр |
послетку: „Ја сам се зарекао да се нећу вратити кући, него да ћу овде остати па ма ме вуци поје |
и и сутра по мене дођу, ја се кући нећу вратити“.</p> <p>Отац игуман одмах зазвони, у тај мах д |
не више жива видети.{S} Ја се кући нећу вратити, ја пред очи мојим родитељима не смем жив доћи. |
ој живот калуђерском чину тај се не сме враћати одавде.{S} Може бити да твоји родитељи тебе сад |
не о слави св. храма <pb n="78" /> тог, врвио је мног народ у овај манастир.</p> <p>Кад се Мила |
7" /> Добривој био баш послушан, миран, вредан, тачан, уредан и уопште као што је на дому био в |
S} Буди увек тако добар, буди увек тако вредан, учи, чувај се и клони се неваљала друштва, слуш |
ани опет и то на њивама си видети могао вредне жетеоце који су жњели жито.{S} Милан се ових осо |
стекао је газда Пера својим поштеним и вредним животом.{S} Газда Пера је био тих, миран и благ |
м од своје њиве <pb n="5" /> коју је он вредно обрађивао — ипак се он није зато погордио.</p> < |
ове: мудрост, доброта, љубав, љупкост, вредноћа, штедња и мирољубље.{S} Свима <pb n="7" /> ови |
дно и тачно вршио, те су га због његове вредноће сви монаси хвалили пред оцем игуманом.</p> <p> |
свога Добривоја привикне послушности и вредноћи.</p> <p>Кад год је Добривој из школе изишао, п |
мало и Добривој се тако привикао раду и вредноћи — јер беше тад особито послушан — да је и сам |
учитеља и оца, који те је подстицао на вредноћу.{S} Буди увек тако добар, буди увек тако вреда |
риповеда и оцу игуману све и сва.{S} За време Милановог приповедања отац Пантелеимон се слатко |
похваљујући при том учитеља који је за време дечијег одговарања сав занет био од радости, виде |
ст, месо, вино, и тако даље{S} Затим за време ручка морао је Милан стојати за леђима оца игуман |
држаја лепу поуку како да се владају за време школског одмора, и тек онда је сву децу распустио |
оје лекције је увек тачно, савесно и на време научио.{S} Своје задаће је чисто и лепо писао па |
иш.{S} Гледај да сваки посао добро и на време свршиш.{S} Имај па уму ову кратку реченицу: „Кона |
оно: тин! тан! тин! тан! знак да је сад време да се руча, па да се после ручка сваки уморан мал |
особито оца игумана које ће те кад буде време закалуђерити, те ако будеш служио за углед свима |
ма к њему приближио, посматраше га неко време и не могаше се доста начудити, шта је то?{S} Да л |
склони се у хлад и ту се одмараше неко време но не за дуго јер му није пријала.{S} Стомак му ј |
та се око њега збива.{S} Тама беше неко време тако црна да ни прст пред оком ниси могао видети, |
збунили, да <pb n="36" /> су били неко време као изван себе, а Милан од ужаса испусти пиштољ и |
у школу.{S} Добривој се за цело школско време добро учио и примерно владао.{S} Своје лекције је |
м и цвећем засадити и тако је за кратко време млади игуман уредио овај манастир да је било мили |
тазом.</p> <p>Стаза ова их је за кратко време извела из те шуме.</p> <pb n="58" /> <p>Милану се |
е Милан дошао у манастир.{S} За цело то време нису Миланови родитељи долазили.{S} Милан је <pb |
: „Добар се глас далеко чује“.</p> <p>У време циче зиме, кад по цео дан злочести псогоња влада, |
и.</p> <p>Милан је у манастиру од неког времена јако почео напредовати на велико удивљење оца и |
са хајдуком.{S} Кад су се после кратког времена приближили манастиру М.... угледи Милан звоник |
зеницу ока свог. — Мислио је — а то је временом и учинио — да свог Добривоја даде на веће <pb |
ио за углед свима калуђерима — постаћеш временом игуманом.{S} Ево ти синко ова кеса с новци, и |
честиту и ваљану Хришћанку — беше узор врлина које женско лице красе.</p> <p>Најглавније врлин |
и мирољубље.{S} Свима <pb n="7" /> овим врлинама привикивала је сека Зорка и свог јединца Добри |
Добривој бити сретан ако се одржи у тим врлинама које је добра мати постепено пресађивала у њег |
е женско лице красе.</p> <p>Најглавније врлине беху јој ове: мудрост, доброта, љубав, љупкост, |
м је хајдучки вођа причао Милану много, врло много о хајдучком животу, а нарочито о бојевима са |
овог оца, пред њим стајао хајдучки вођа врло доброг срца, која га је пољубио у бледе али пуне о |
седу и газда Пера, живили су и сад живе врло добро баш као прави пријатељи. — Кад је газда Пера |
ан.{S} Грех ће се твој опрати.{S} То је врло лепо од тебе кад си у манастиру потражио прибежишт |
Добривој није пошао у школу, дотле беше врло несташан и непослушан.</p> <p>Сека Зорки је често |
зло пролази.</p> <p>Учитељ је био човек врло добра срца, побожан и мирољубив. <pb n="14" /> Пре |
>Овде се Милан ухватио за чело, и тешко врло тешко уздануо, кајући се због своје тврдоглавости. |
г ти помогао синко“! одврати му калуђер врло љупко — „кога тражиш“?</p> <p>„Оца Понтелеимона!“ |
Господи“.{S} Ову молитву су деца у глас врло лепо изговорила.</p> <p>Г. парох је први стављао п |
— а причао ми је како је хајдучки живот врло сретан живот.{S} Хајдуци су оружани јунаци лепо об |
примао к срцу од своје мајке и беше му врло мило па се по њеним саветима и владао.{S} И с пуни |
и дан.{S} Сунце је далеко одскочило.{S} Врућина беше јака.{S} На торњу српске цркве откуцавало |
ве змије од чистог сребра, а у среди иа врху од палице сијаше златна јабука, а на јабуци златан |
својој кући.{S} Добривојеви родитељи су вршили налог г. лечника у потпуној мери.{S} Покрај тога |
ове дужности Милан је свесрдно и тачно вршио, те су га због његове вредноће сви монаси хвалили |
ем жив доћи.{S} Остаћу овде, па нека ме вуци раскидају.{S} Ех, моја луда главо“!</p> <p>Овде се |
и кући, него да ћу овде остати па ма ме вуци појели но ако хоћеш, прими ме у хајдуке.{S} Прими |
8 часова приспео је г. надзорник са г. г. сеоским парохом, кнезом, бележником и са осталим чла |
у школу и села сваки на своје место.{S} Г. надзорник је отишао за испитни сто, на којем беше мн |
вист.</head> <p>Учитељ је после одласка г. надзорниковог, још при растанку, изговорио својој де |
око 8 часова приспео је г. надзорник са г. г. сеоским парохом, кнезом, бележником и са осталим |
S} Добривојеви родитељи су вршили налог г. лечника у потпуној мери.{S} Покрај тога мољаху се Бо |
га учитеља и да му осветлају образ пред г. надзорником, а међ осталим је још и ово додао: „Који |
но спремљени могу дати леп одговор пред г. надзорником.{S} Говорио им је да се труде, да што ле |
ао <pb n="19" /> буде, тај ће добити од г. надзорника књигу са златним корицама“.</p> <p>Ово је |
тељи сретнији но икада те плате за труд г. лечнику који се на мах врати својој кући.{S} Добриво |
вала“ — тако сложно и милогласно, да је г. надзорник по други пут морао похвалити и ђаке и г. у |
е које дете одговарало, доста то, да је г. надзорник после закљученог и довршеног испита најлеп |
>Још оног јутра око 8 часова приспео је г. надзорник са г. г. сеоским парохом, кнезом, бележник |
ко паметно и разборито одговарала да се г. надзорник чудио и дивио том успеху, похваљујући при |
је једва чекао да дође тај дан када ће г. надзорник њих испитивати.{S} Целе недеље пред испито |
рпско-народној школи уче — стављао је и г. надзорник питања на која су деца тако паметно и разб |
к по други пут морао похвалити и ђаке и г. учитеља, те се онда са свима члановима опрости и оде |
који дрхћући прими књигу, па пољубивши г. надзорника у руку врати се на своје место.{S} Учитељ |
се диче с тобом!</p> <p>Ово изговоривши г. надзорник пружи лепу књигу малом Добривоју који дрхћ |
корицама, рекавши да му је ту књигу дао г. надзорник на испиту. —</p> <p>Отац Добривојев је тек |
еца у глас врло лепо изговорила.</p> <p>Г. парох је први стављао питања <pb n="21" /> из науке |
обу која је била лепо спремљена.</p> <p>Г. надзорника је на вратима са својим ученицима — дочек |
н па пружи руку ономе што <pb n="35" /> га је запитао — додавши: „ево за опкладу;“</p> <p>Овај |
а, шта је синко“? ћуткаше <pb n="55" /> га хајдучки вођа... „ти си снивао, је ли“...</p> <p>„Оп |
ил’ је умро?</p> <p>„Жив је сине“, баба га је дао на школе да изучи за попа...</p> <p>„Ох сад м |
и и крчећи себи пута, умори се тако, да га зној спопао, а при том га је и глад морила.</p> <p>О |
— Кад је газда Пера одвео Добривоја да га упише у школу, <pb n="15" /> онда је и чича Панта од |
ште било претоварено са храном, и ма да га је Бог благословио са преобилним плодом од своје њив |
привезао рану и заповедио родитељима да га за 8 дана не пуштају из собе већ да мирно лежи све д |
намисли да сутра потражи Милана, па да га казни, и посаветује да у будуће тако што не чини.</p |
ћи, нити нас је ко могао упутити где да га тражимо.</p> <p>Овде се старац опет заплакао, као да |
е Милан кроз плач и једва се уздржао да га не познаду по гласу.{S} Милан је гледао своје родите |
о.{S} Милан се ових особа јако бојао да га <pb n="49" /> ко не спази, те с тога што је мислио т |
Милан и покварио, јер је добро знао да га отац данас или сутра не може бити.{S} Као што је Мил |
{S} Пази на свако дело које започнеш да га добро завршиш — па онда изговоривши ово речи: „<fore |
>Кад се Милану навршило 18 година, онда га отац Пантелеимон игуман манастира М.... на најсвечан |
то је овамо дошао.</p> <p>Хајдучки вођа га је слушао са <pb n="57" /> највећом знатижељношћу, п |
ао хајдучки вођа врло доброг срца, која га је пољубио у бледе али пуне образе.</p> <p>„Како је |
миле мајке гутао.{S} Покрај тога мајка га је сваког јутра и вечера учила да се моли Богу.{S} Н |
ра учила да се моли Богу.{S} Навикавала га је на добро а упућивала да се клони од зла.{S} Стављ |
<pb n="11" /> несташлука.{S} Саветовала га је да не иде много с њим и да се не меша у игри где |
, а то је она лако чинила.{S} Одвраћала га од несташних игара, јер док Добривој није пошао у шк |
онда сретан бити“.{S} Осим тога, водила га је у башту, која је била засађена са дрвећем разног |
чика Младенове баште: гаров и белов, на га сташе дрпати тако силно да се све разлегао глас Мила |
ком вођи — пољубе непознатог дечака, па га подигну у вис.</p> <p>Ово је Милану служило на част. |
по грабуље“? запита га чика Младен, па га оштро погледи.</p> <p>Милан је почео сад муцати, јер |
како Милан лаже — ухвати га за руку, па га одведе чича Пантиној кући, (оцу Милановом) па му исп |
ећину, узме га на <pb n="63" /> руке па га однесе у своју собу где је Милан до зоре снивао.</p> |
тељ од милине узме Добривоја за руке па га пољуби очински у пуне обрашчиће. <pb n="23" /> Ово б |
ац га одмах подигне, узме га на руке па га однесе кући — оставивши га матери отиде брзо по лечн |
дно најлепше јагње, метне га на раме па га однесе учитељу на дар.</p> </div> <pb n="27" /> <div |
ко хајдуци украду по које мушко дете па га код себе држе и хране као птицу у кавезу, и уче га х |
p> <p>„Како је теби име? синко“! запита га хајдучки вођа.</p> <pb n="56" /> <p>Милан се охрабри |
сокака доћи к мени по грабуље“? запита га чика Младен, па га оштро погледи.</p> <p>Милан је по |
„А знаш ли што читати и писати“? запита га отац игуман.</p> <p>„Знам“! рече Милан укратко.</p> |
никад више нећу бити несташан“? запита га хајдучки вођа мало озбиљније.</p> <p>Овде Милан не и |
крст.</p> <p>„Које добро синко“? запита га игуман.</p> <p>„Ево донео сам Вам једно писмо“, рече |
пси.</p> <p>„А шта ти ту радиш“? запита га чика Младен кушајући га као бајати не познаје га.</p |
Из стотину усана излетале су речи: „Бог га живео“! „Бог му дао здравља“!</p> <p>Ето таки беше о |
ијала.{S} Стомак му је био празан, глад га је јако морила.</p> <p>Освртао се и десно и лево не |
Нигде Милана, па бар да му ко каже где га је синоћ видео последњи пут.</p> <p>Где је год чича |
е дана распитивајући за њега, али нигде га не могасмо наћи, нити нас је ко могао упутити где да |
а онда узевши Добривоја за руку, одведе га у собу где му је Добривој показао књигу са златним к |
> <p>Отац игуман мало уплашен, не смеде га читати на први мах.</p> <p>Но кад виде прве редове: |
ца које воде у трапезарију.</p> <p>Онде га заустави један необичан призор.</p> <p>Човек — стара |
ладен кушајући га као бајати не познаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да-да ми <pb n="30" /> д |
оју је хајдучки вођа собом носио- умије га и својом марамом убрише очи и лице.</p> <p>Милан је |
одвео свог несташка Милана.{S} Но није га баш одвео, јер је чича Панта имао посла док је Милан |
ном калуђеру, па му приђе руци и целује га.</p> <p>Ово се младом калуђеру особито допало, јер г |
ао крпа.{S} Отац га одмах подигне, узме га на руке па га однесе кући — оставивши га матери отид |
у пао, брзо утрчи за њим у пећину, узме га на <pb n="63" /> руке па га однесе у своју собу где |
но, одабере једно најлепше јагње, метне га на раме па га однесе учитељу на дар.</p> </div> <pb |
но оно је мислило да је празан — однесе га собом па се са децом играло.{S} Том приликом је рани |
ем попреко гледао веселог Добривоја, те га је са својим оштрим погледом тако просецао, као да ј |
ок је Милана са багрена стерао доле, те га онда одвукао онако подераног и уплаканог.{S} Милан и |
p>На уласку у калуђерски ходник сусрете га један млад калуђер, који држаше у руци бројанице.</p |
држе и хране као птицу у кавезу, и уче га хајдуковању — а причао ми је како је хајдучки живот |
на прстима к њему приближио, посматраше га неко време и не могаше се доста начудити, шта је то? |
код чича Панта на путу срео, запитао би га: „Пријатељу!{S} Ниси ли видео како дете од 10—11 год |
ан радосно, па промеривши, плот како би га прескочити могао — пође у башту.{S} Плот је прескочи |
е гледао своје родитеље пред очима који га не познадоше.</p> <p>„Но па за што сте овамо дошли“? |
великог и малог и у опште од свих који га лично познаваху.</p> <p>То велико уважење стекао је |
па све осврћући се на све стране да ли га ко не би спазио, стигне до неке храстове шуме која б |
е манастире, тражећи нашег Милана.. али га не нађосмо ево ни овде јер јутрос чусмо од једног мо |
чекао док су му књигу гледали и хвалили га.{S} Једва је чекао да дође кући па да покаже својим |
његов дар занемари. <pb n="69" /> Прими га к себи за ђака, пази на њега, па ако се добро узвлад |
ега, па ако се добро узвлада закалуђери га.{S} За твоје доброчинство ћу ти захвалити.{S} Ову ко |
н, па извадивши из шпага пиштољ, напери га на врапца, одапне и пукне. — </p> <p>Сва се деца обе |
Младен видећи како Милан лаже — ухвати га за руку, па га одведе чича Пантиној кући, (оцу Милан |
ана од свега тога одвраћати и опомињати га да у будуће то не чини.{S} За морално васпитање, ота |
радиш“? запита га чика Младен кушајући га као бајати не познаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да |
е промеривши Миланово срце, и испитавши га потанко <pb n="75" /> о узроку његовог доласка у ман |
а на руке па га однесе кући — оставивши га матери отиде брзо по лечника, који је одмах дошао До |
е молитвеник моје покојне матере, чувај га као очи у глави, и не показуј га ником, док се не по |
обегавши од својих родитеља.{S} Испитај га!{S} Дечак је паметан али несташан.{S} Подај му лека. |
чувај га као очи у глави, и не показуј га ником, док се не покалуђериш — а сад ево ти ова пали |
ад се попео, онда је рекао у себи: „Док га не обрстим, нећу се сићи“!{S} Милан је тако слатко ј |
своју руку из руке хајдучког вође којом га је водио.</p> <p>„Шта то значи“! запита Милан чудећи |
и се тако, да га зној спопао, а при том га је и глад морила.</p> <p>Освртао се на све стране не |
због своје тврдоглавости.</p> <p>У том га тешки сан ухвати, и он у плачу и заспа.{S} У сну му |
, па ухвативши Добривоја за руку, извео га на улицу и овако му рекао: „Зато што си ме твојим до |
а волео је газда Пера више свега; љубио га и чувао као зеницу ока свог. — Мислио је — а то је в |
ело, приповедао је од радости сваком ко га је год запитао за Милана.{S} Одмах је отишао и Добри |
p> <p>Где је год чича Панта ушао, свако га је запитао: „А како је могао Милан онако шта урадити |
вем том што се Милан журио — задржавало га је густо шумско грање и шипражје које му је спречава |
бегло није се више вратило.{S} Тражисмо га пуне трп године дана распитивајући за њега, али нигд |
и, за то сам оставио заветно писмо, ено га на столу пред иконом Мајке Божије, — у којем сам нап |
> <p>Милан — које од страха, а које што га је баш код те шуме ноћ ухватила — склони се у један |
се младом калуђеру особито допало, јер га до сад још нико у руку није пољубио.</p> <p>„Бог ти |
е који је тога дана побегао од куће јер га је отац љуто избио што је баба Пелиној мачки везао к |
нку хајдучки вођа загрли Милана; трипут га пољуби у чело и у лице и онда се растану.</p> <p>Мил |
вечицу тако занимљиво приповедао, да су га сва деца као жедна слушала и тако рећи гутала учитељ |
</p> <p>„Чули смо“ поче старац — „да су га хајдуци ухватили па однели у један манастир но незна |
Милан је свесрдно и тачно вршио, те су га због његове вредноће сви монаси хвалили пред оцем иг |
траву и одмараше се у хладу.</p> <p>Ту га црне мисли опет спопадоше.</p> <p>Једући јабуке зане |
бац је ено на грани?</p> <p>„Боме ја ћу га убити“! рече Милан па пружи руку ономе што <pb n="35 |
коле кад изучи ту сеоску. „Та школоваћу га — говорио је газда Пера својој жени — „па ма ме пола |
анесе се у мислима, а те мисли навађаху га да се одважи на какво дело.</p> <p>Премишљао је како |
е лежао на трави блед као крпа.{S} Отац га одмах подигне, узме га на руке па га однесе кући — о |
е ми дати савета како да се опростим те гадне и непристојне навике.{S} Ох, како је лепо код сво |
а као најбољег ђака.</p> <p>Од радости, газда Пери није било ништа отерати пар од најлепших јаг |
а својим поштеним и вредним животом.{S} Газда Пера је био тих, миран и благ.{S} Никога није оп |
во младо срце.</p> <p>Отац Добривојев — газда Пера, — беше још сретнији кад је видео како му уч |
људима који су, видећи <pb n="6" /> да газда Пера не прима зајам натраг, односили свој зајам к |
дивили његовом напретку у добру.{S} За газда Перино добро срце брзо се рашчуло на далеко, по о |
сином, чија је кућа била преко пута од газда Перине куће.</p> <p>Чича Панта који је сережан у |
д куд да заслужи коју кукавицу: онда је газда Пера показивао, да се влада по оним речима Христа |
добро баш као прави пријатељи. — Кад је газда Пера одвео Добривоја да га упише у школу, <pb n=" |
рка је само ћутала на ове речи, које је газда Пера изговорно — па се мало насмешила.{S} Знала ј |
аху.</p> <p>То велико уважење стекао је газда Пера својим поштеним и вредним животом.{S} Газда |
итељу на дар. — Свог Добривоја волео је газда Пера више свега; љубио га и чувао као зеницу ока |
у сеоску. „Та школоваћу га — говорио је газда Пера својој жени — „па ма ме пола имања стао, сам |
... и још многих лепих поука говорио је газда Пера пред својим сином.</p> <p>Добривој је све ов |
ти својој кући, побоји се на путу ди ће газда Пера казати његовом оцу како је хтео отети књигу |
ича Панта који је сережан у свом седу и газда Пера, живили су и сад живе врло добро баш као пра |
итеља: „Сиротима буди у помоћи“.</p> <p>Газда Пера је тако сваком приликом свесрдно и чинио. — |
е син имућних сеоских родитеља.</p> <p>„Газда Пера“ — тако је звало цело село оца овога дечака |
несташлука, коју је Милан и у манастиру гајити почео.{S} Тако је н. пр. првих дана манастирском |
л дотрчаше чувари чика Младенове баште: гаров и белов, на га сташе дрпати тако силно да се све |
ог дана ишао Добривоју да се играју.{S} Где је Добривој био, ту је и Милан био; куд је Добривој |
јеси... променио си се јако“.</p> <p>„А где је Добривој?{S} Је ли жив ил’ је умро?</p> <p>„Жив |
све једнако јаукао од бола, а из места где му је сачма у нежно тело ушла — лопила је крв.</p> |
.{S} Нигде Милана, па бар да му ко каже где га је синоћ видео последњи пут.</p> <p>Где је год ч |
читав дан бегао од куће кријући се које где.</p> <p>Чича Панта је био строг отац и казнио је св |
иде много с њим и да се не меша у игри где се Милан налази.</p> <p>Добривој је све ово примао |
асмо наћи, нити нас је ко могао упутити где да га тражимо.</p> <p>Овде се старац опет заплакао, |
буди се Милан.{S} Устане, па не знајући где је, пође право кроз шуму у намери да изађе на други |
Милан је само ишао у цркву са игуманом где је читао апостол.{S} После 8 дана Милан је већ доби |
свртао се на све стране не би ли опазио где год какво шумско воће, но и тога не беше.{S} Тада с |
вртао се и десно и лево не би ли спазио где год дудово дрво, али ни тога не беше, до саме липе. |
вши Добривоја за руку, одведе га у собу где му је Добривој показао књигу са златним корицама, р |
="63" /> руке па га однесе у своју собу где је Милан до зоре снивао.</p> <p>Хајдучки вођа није |
га је синоћ видео последњи пут.</p> <p>Где је год чича Панта ушао, свако га је запитао: „А как |
еше 11 час ноћи — помисли: е да се није гдегод завукао па ћути.{S} Врати се у собу, погледи сву |
и би се, да је оштроуман и досетљив.{S} Глава му беше правилно округла, густом као чађ црном ко |
моје покојне матере, чувај га као очи у глави, и не показуј га ником, док се не покалуђериш — а |
а цео свет.{S} Туга и брига беху му сад главне друге с којима се и дању и ноћу бавио.{S} Најпос |
ека ме вуци раскидају.{S} Ех, моја луда главо“!</p> <p>Овде се Милан ухватио за чело, и тешко в |
ан је дрхтао као прут на води, сагнутом главом као осуђен стајао је непомично и плакао...</p> < |
их образа, висока стаса, црних очију, а главу му украшаваше црна густа и дугачка коса.{S} Мирон |
ове речи — пружи десну руку и метне на главу младога монаха Мирона, па онда настави меким тихи |
главу па храстов грм, подметне руку под главу па занесен у мислима слатко заспи.</p> <pb n="47" |
о шапћући тихо и дрхћући од зиме, сагне главу па храстов грм, подметне руку под главу па занесе |
је пријала.{S} Стомак му је био празан, глад га је јако морила.</p> <p>Освртао се и десно и лев |
о, да га зној спопао, а при том га је и глад морила.</p> <p>Освртао се на све стране не би ли о |
и.{S} Ваш право вели српска пословица: „Глад и курјака из шуме истера“. —</p> <p>Тек што је нек |
ипе.</p> <p>Сад не имајући куд ни камо, гладан, уморан, охрабри се па пође кући.{S} Ваш право в |
за твоје слушче, само да не свиснем од глади“.</p> <p>На ове речи хајдучки вођа се слатко насм |
ио Милановом изванредно лепом гласу.{S} Глас му је дрхтао, ал беше умиљат и милозвучан као у ан |
Иза пуцњаве спусти се пљусак.</p> <p>На глас грома Милан се одмах тргао, па уплашено око њега п |
о, по оној српској пословици: „Добар се глас далеко чује“.</p> <p>У време циче зиме, кад по цео |
ђе право онамо, од куда је долазио први глас.</p> <p>И не превари се.</p> <p>Пред њим лежаше ле |
рицама“.</p> <p>Ово је био најрадоснији глас не само за Добривоја, него и за сву децу која су с |
лободно“! чу се изнутра крупан старачки глас.{S} Милан отвори врата и ступи у ћелију.</p> <p>„О |
в који беше отац строг али добар, чувши глас који дозиваше Добривоја рече Добривоју! „Добривоје |
ше дрпати тако силно да се све разлегао глас Миланов који је: „помагајте“! викао. —</p> <p>Већ |
ењем настојавао да манастиру сачува леп глас у народу.{S} Дао је на ново цркву полепшати, баште |
лаги Господи“.{S} Ову молитву су деца у глас врло лепо изговорила.</p> <p>Г. парох је први став |
коју црквену песму да чујем какав имаш глас.</p> <p>Милан се с почетка устезао, јер није знао |
је појао у цркви.{S} Због његовог лепог гласа на брзо се рашчуло по околини манастира па су дол |
> <p>„Оче игумане“! поче Милан радосним гласом „ако моји родитељи и сутра по мене дођу, ја се к |
ес“ кондак на Божић — тако меким, лепим гласом, да се игуман задивио Милановом изванредно лепом |
аха Мирона, па онда настави меким тихим гласом:</p> <p>„Буди побожан, чувај св. веру, св. храм |
оји је Милан дошао за монаха, био је на гласу због лепог положаја; што је био лепо уређен, што |
уман задивио Милановом изванредно лепом гласу.{S} Глас му је дрхтао, ал беше умиљат и милозвуча |
и једва се уздржао да га не познаду по гласу.{S} Милан је гледао своје родитеље пред очима кој |
по код своје куће бити.{S} Хладан ветар гле како душе хоће душу да ми издува из мене.</p> <p>Гл |
хоће душу да ми издува из мене.</p> <p>Гле, како се облаци купе нада мном као да хоће да ме ка |
ш добро и паметно ради, и <pb n="38" /> гледај да ти крај деда твог буде успешан“... говорио је |
решио у нечем гледај да се поправиш.{S} Гледај да сваки посао добро и на време свршиш.{S} Имај |
pb n="8" /> прима само једно.{S} С тога гледај да у невино срце свога детета урежеш све оно што |
се добро.{S} Ма да си погрешио у нечем гледај да се поправиш.{S} Гледај да сваки посао добро и |
„Бог те благословио синко“! рече игуман гледајући час у писмо, час у палицу, на којој беху обви |
S} Нестрпељиво је чекао док су му књигу гледали и хвалили га.{S} Једва је чекао да дође кући па |
p>Све ове Миланове несташлуке монаси су гледали кроз прсте држећи: „младост лудост“.{S} Али кад |
да га не познаду по гласу.{S} Милан је гледао своје родитеље пред очима који га не познадоше.< |
Милан све већма љутио, шкрипио зубима и гледао је како би од Добривоја отео ону лепу књигу.{S} |
ћи ићи.{S} Милан је целим путем попреко гледао веселог Добривоја, те га је са својим оштрим пог |
у нечем данас не слажу, јер се путем не гледаху као до сад.{S} Ово се само на лицу Милановом мо |
ио прозор, дражио псе... скидао птичија гњезда са дрвећа... крао јабуке и т. д. због којих нест |
</p> <p>„Хајдучка шуми, дечак, сузе“... говораше хајдучки вођа у себи.... „па онда речи: „Опрос |
о слично учинио.</p> <p>„Враг не спава“ говораше у себи чича Панта... „Ко шта ради себи ради“.. |
смо ево већ четир године у онакој тузи“ говораше брижна жена...</p> <p>Милан се на ове речи јак |
ред оцем игуманом.</p> <p>„Нећу лагати“ говораше Милан... „у лажи је плитко дио, то сам већ тол |
е.</p> <p>„Да, знам шта ћу сад урадити“ говораше Милан сам себи... „отићи ћу у хајдучку гору, п |
прости са чика Младеном.</p> <p>„Истину говори“! викну чика Младен.</p> <p>„Е па ја сам за то ч |
етета постати.{S} Тихо би му тада овако говорила: „Човек збори, ал’ Бог твори“.</p> </div> <div |
малога Добривоја, топло љубила и овако говорила: „Слатко дете моје, буди увек тако добар, па д |
ј да ти крај деда твог буде успешан“... говорио је отац Добривојев.... „Не иди у друштво у које |
ати леп одговор пред г. надзорником.{S} Говорио им је да се труде, да што лепше и сјајније одго |
кад изучи ту сеоску. „Та школоваћу га — говорио је газда Пера својој жени — „па ма ме пола имањ |
љиво слушао све што му је хајдучки вођа говорио.</p> <p>Пошто се хајдучки вођа утешио и сузе уб |
дедо краси“... и још многих лепих поука говорио је газда Пера пред својим сином.</p> <p>Добриво |
ј мајци о оном, о чем је учитељ у школи говорио, шта им је приповедао или какве им ствари показ |
уги пут је приповедао како им је учитељ говорио о добром и неваљалом детету или о послушном и н |
<p>Сека Зорки је често и поп Сава овако говорио: „Не дај детету на вољу, да чини шта хоће и да |
пао.</p> <pb n="81" /> <p>Док је старац говорио, Милан је дрхтао као прут на води, сагнутом гла |
о <pb n="66" /> се пред вратима, шта ће говорити пред оцем игуманом.</p> <p>„Нећу лагати“ говор |
смеју долазити своме сину у походе кад год им је воља.{S} За тим им обећа да ће Милана за три |
то ту беше сакривено, а све то беше кад год у турским рукама.</p> <p>У ту пећину ући беше одист |
икне послушности и вредноћи.</p> <p>Кад год је Добривој из школе изишао, приповедао би својој м |
</p> <p>Зашто!{S} Ево зашто:</p> <p>Кад год су сва деца у школи била мирна, онда им је учитељ п |
ао се на све стране не би ли опазио где год какво шумско воће, но и тога не беше.{S} Тада се за |
о се и десно и лево не би ли спазио где год дудово дрво, али ни тога не беше, до саме липе.</p> |
риповедао је од радости сваком ко га је год запитао за Милана.{S} Одмах је отишао и Добривојево |
синоћ видео последњи пут.</p> <p>Где је год чича Панта ушао, свако га је запитао: „А како је мо |
књигу што је добио на испиту.{S} Ко је год поред Добривоја прошао, свако је застао, па ако је |
а савет и од сад буди на опрезу.{S} Што год радиш добро и паметно ради, и <pb n="38" /> гледај |
>Био је омален дечак око својих 9 до 10 година.{S} Са румених и као јабука пуних образа његових |
о ти је година“?</p> <p>„Мени је сад 11 година“!</p> <p>„Имаш ли оца“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„А |
љу!{S} Ниси ли видео како дете од 10—11 година да је овим путем прошло“?</p> <p>„Боме нисам“! б |
о: „Има смо једног сина од својих 10—11 година, беше дете од више весело и несташно, па као нес |
стоји пред тобом дечак од својих 10—11 година, који је због једног несретног случаја заблудео |
еп дечак <pb n="54" /> око својих 10—11 година, црне косе витка тела, обливен сузама по лицу, а |
астир.</p> <p>Кад се Милану навршила 15 година беше оне године изванредна слава у манастиру М.. |
оју ми је ваш брат Мирон као ђак пре 18 година — донео — нека буде од сад његова.{S} Мени су ча |
ом.</head> <p>Кад се Милану навршило 18 година, онда га отац Пантелеимон игуман манастира М.... |
ог живота.</p> <p>Кад је Мирону било 28 година, отац Пантелеимон се нагло разболи и не беше виш |
е Милан Спасић“.</p> <p>„А колико ти је година“?</p> <p>„Мени је сад 11 година“!</p> <p>„Имаш л |
d> <p>Дан је за даном пролазно, па се и година приближивала од оног дана, када је мали Добривој |
/p> <p>Дан је за даном пролазио па се и година дана навршила од оног дана, када је Милан дошао |
ог јединца Добривоја кад му је тек шест година било.</p> <p>На овај рад подстицао ју је господи |
аканог.{S} Милан и Добривој беху једних година.{S} Још оног дана када су се оба та дечака уписа |
ако прођоше две године и за те пуне две године Милан и Добривој беху најбољи другови.{S} Добрив |
рог владања и учења. — Тако прођоше две године и за те пуне две године Милан и Добривој беху на |
</p> <p>Од милине што се Добривој и ове године као најбољи ђак показао, отиде у гумно, одабере |
...</p> <p>Добривој заиста и беше сваке године похваљен на испиту од свог учитеља због свог доб |
светитељске руке дотицали.</p> <p>Сваке године о слави св. храма <pb n="78" /> тог, врвио је мн |
д се Милану навршила 15 година беше оне године изванредна слава у манастиру М...</p> <p>Том при |
н за даном пролазаше па се и крај треће године њиховог ђачког живота приближивао.</p> <p>Пролећ |
{S} За тим им обећа да ће Милана за три године закалуђерити и да ће онда доћи у његово село и с |
е више вратило.{S} Тражисмо га пуне трп године дана распитивајући за њега, али нигде га не мога |
можеш помоћи...{S} Ми смо ево већ четир године у онакој тузи“ говораше брижна жена...</p> <p>Ми |
ћу пострићи кроз годину дана, па ако за годину дана твоји родитељи по тебе не дођу онда мораш о |
ати.{S} Због тога те нећу пострићи кроз годину дана, па ако за годину дана твоји родитељи по те |
јдучког вођу.</p> <p>„То је синко, моја гора, у тој гори моји су дворови, у те дворове ћу те са |
тави код једне дивље јабуке.{S} Погледи горе на гране и промери <pb n="50" /> од земље доњих.{S |
н место да се поправио, он је бивао све гори и несташнији, све дотле док му није несташлук тако |
.</p> <p>„То је синко, моја гора, у тој гори моји су дворови, у те дворове ћу те сад одвести“.< |
Пајом, млинарским сином, који беше још гори од Милана... и тако даље</p> </div> <pb n="20" /> |
ви“! рече Милан ушавши у ћелији у којој горијаше кандило пред иконом св. Богомајке — па приступ |
м бегајући и плачући, тукао се у прса и горко се кајао за свој несташлук.</p> <p>Сад му изађоше |
о беше учитељу најрадоснији тренутак из горког учитељског живота.</p> <p>За тим сва деца отпева |
магајте“! викао. —</p> <p>Већ су му цео горњи капут сав искидали били кад је чика Младен дотрча |
ведно је Милану отац игуман, да отиде у горњу трапезарију, па да са осталим ђацима спреми све ш |
Милан сам себи... „отићи ћу у хајдучку гору, па ћу се пријавити хајдучком вођи, нека ме прими |
ахне.</p> <p>Мирон који је у руци држао горућу воштаницу, склопи очи оцу Пантелеимону.</p> <p>С |
воривши ово речи: „<foreign>Помјани мја Господи во царствиј <pb n="87" /> твојеми</foreign>“... |
молитвом пре школске наставе: „Преблаги Господи“.{S} Ову молитву су деца у глас врло лепо изгов |
ило.</p> <p>На овај рад подстицао ју је господин учитељ, а то је било онда, кад је Добривој прв |
са Мироном у његово родно место да као гост служи у цркви.</p> <p>Том приликом се Милан састао |
а да изнесу што лепшу вечеру за младога госта.</p> <p>Момци по заповести одмах учине.</p> <p>Св |
ојео све јабуке што је бака спремила за госте, трећи пут је једном младом калуђеру заденуо перу |
а осећао најсретнијим.</p> <p>Кад су се гости после славе разишли, Миланови родитељи су још пун |
талим ђацима спреми све што ће за дочек гостију нужно бити.</p> <p>Чим је Милан добио ову запов |
има — дошао и је и отац игуман са свима гостима који су и на ручку тога дана били.</p> <p>Милан |
чић већ као из мрамора истесана кула са готским луковима из којих провириваху пушке острагуше, |
ошао сам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“! рече Милан кроз плач.</p> <p>„А ко је тебе |
ти ниси могао са сокака доћи к мени по грабуље“? запита га чика Младен, па га оштро погледи.</ |
једне дивље јабуке.{S} Погледи горе на гране и промери <pb n="50" /> од земље доњих.{S} За тим |
по вас дан весело цвркутале скакућућ са гране на грану — сад умукоше.{S} Нема тишина је целом в |
кад немаш ни палице, а врабац је ено на грани?</p> <p>„Боме ја ћу га убити“! рече Милан па пруж |
ити оног врапца што стоји на багреновој грани“?</p> <p>„Ја могу“! рече Милан одважно.</p> <p>Св |
пужа на дрво и за тили час беше на оној грани, на којој беше највише јабука.{S} Лупне ногом о г |
н весело цвркутале скакућућ са гране на грану — сад умукоше.{S} Нема тишина је целом васионом з |
ј беше највише јабука.{S} Лупне ногом о грану тако снажно, да су све до једне попадале на земљу |
н журио — задржавало га је густо шумско грање и шипражје које му је спречавало прелаз на више м |
{S} Шта учини!{S} Но ипак си сретан.{S} Грех ће се твој опрати.{S} То је врло лепо од тебе кад |
илостивом оцу небесним: опрости ми моје грехе које сам хотимице и нехотице учинио.{S} Дај здрав |
е са Миланом?</p> <p>Милан је од љутине грискао усне, кидао листове из књига па расипао по путу |
адости надимале, па је радошћу обузета, грлила малога Добривоја, топло љубила и овако говорила: |
дрхћући од зиме, сагне главу па храстов грм, подметне руку под главу па занесен у мислима слатк |
је сад Милан... ти си сад већ у хладном гробу...{S} Твоји родитељи,., заједно са мојим проклињу |
уцњаве спусти се пљусак.</p> <p>На глас грома Милан се одмах тргао, па уплашено око њега посмат |
је на први поглед као да је син каквога грофа, а не као син простог имућног земљеделца.</p> <pb |
ој тако умео лепо приповедати, да су се груди сретне мајке од радости надимале, па је радошћу о |
ово хајдучки вођа изговорно, ал хајдуци грунуше из пушака у знак доласка једног новајлије.</p> |
ако слатко јео црне дудине, да не би ни гужваре слађе јео да му је нана дала.</p> <p>Кад је осе |
године као најбољи ђак показао, отиде у гумно, одабере једно најлепше јагње, метне га на раме п |
ран од неког доба ама баш проневаљалио“ гунђаше чича Панта... „а чекај лоло... ако не дођеш веч |
одлетеше у оближње њиве, да накупе мало гусеница да нахране своје младе.{S} У том дивном природ |
виногради, лево шљивици; напред зелена густа шумица са игумановим летњиковцем, а натраг лепе п |
црних очију, а главу му украшаваше црна густа и дугачка коса.{S} Мирон је као млад монах служио |
евати, киша престаде пљуштати, а црни и густи облаци се растурише и изчезоше као дим.</p> <pb n |
м што се Милан журио — задржавало га је густо шумско грање и шипражје које му је спречавало пре |
љив.{S} Глава му беше правилно округла, густом као чађ црном косом покривена и лепо очешљана.{S |
S} Па како беше уморан од пута, седне у густу траву и одмараше се у хладу.</p> <p>Ту га црне ми |
сва деца као жедна слушала и тако рећи гутала учитељеве речи.</p> <p>Ох, ала су то сретни трен |
очине савете тако слушао, да их је све гутао и тако их је добро у срце своје усадио, да се у с |
али Добривој сваку реч своје миле мајке гутао.{S} Покрај тога мајка га је сваког јутра и вечера |
је, није бабо“ поче Милан <pb n="82" /> гушећи се у сузама па не могући издржати тугу свога срц |
Камо је отишао?{S} Чиме се бавио? и т. д.</p> <pb n="45" /> <p>Увидићеш драги читаоче да: свак |
вши убити врапца — ранио Добривоја и т. д.</p> <p>Озлојеђени чича Панта нестрпљиво је очекивао, |
ја гњезда са дрвећа... крао јабуке и т. д. због којих несташлука је Милан често добивао шибе и |
попети; ко сме отићи ноћу на таван и т. д. на која питања су се мали јунаци истицали хвалећи се |
добрим саветима својих родитеља влада, да тако дете добро пролази, а оно дете које се не влада |
мах кад се Милан затрчао на Добривоја, да му отме из руке књигу — изишао је баш онда Добривоје |
извести, по којој су се уверити могла, да свако дете, које се по добрим саветима својих родите |
во у којем има доста покварених срдаца, да не наиђеш на зло.{S} Не играј се са онаким стварима |
епе и поучне приче и то тако занимљиве, да је мали Добривој сваку реч своје миле мајке гутао.{S |
птице певачице одлетеше у оближње њиве, да накупе мало гусеница да нахране своје младе.{S} У то |
зорником.{S} Говорио им је да се труде, да што лепше и сјајније одговоре на испиту, па да своји |
овог доласка у манастир М... увидео је, да је Милан заиста морао бити одвише несташан, јогунаст |
обио налог да оцу игуману чисти ципеле, да му спреми воде за умивање, да звони у 5 сати на јутр |
јеђаше у сласт ма да беху тако киселе, да су му се уста скупљала.{S} Па како беше уморан од пу |
па је због тога рекао да се сви спреме, да понове лекције па да потпуно спремљени могу дати леп |
} Милан је тако слатко јео црне дудине, да не би ни гужваре слађе јео да му је нана дала.</p> < |
и ципеле, да му спреми воде за умивање, да звони у 5 сати на јутрење.{S} Затим је морао са једн |
светлуцаше оштри поглед, уверили би се, да је оштроуман и досетљив.{S} Глава му беше правилно о |
акрије, тврдо намеравши и зарекавши се, да се кући неће вратити жив.{S} Путем бегајући и плачућ |
м монахом отићи у цркву да упали свеће, да спреми одежде и стихаре.{S} Даље — морао је пред руч |
се том несретном појавом тако збунили, да <pb n="36" /> су били неко време као изван себе, а М |
м правом могла је сека Зорка очекивати, да ће Добривој бити сретан ако се одржи у тим врлинама |
ли Добривој тако умео лепо приповедати, да су се груди сретне мајке од радости надимале, па је |
ан чудећи се.</p> <p>„Е синко то значи, да се сви моји момци радују твоме доласку — али ти синк |
ују твоме доласку — али ти синко велим, да ти овде не можеш остати...</p> <p>Милану се ове посл |
ве на страну, јер ћемо поћи за Миланом, да видимо шта је смислио оне ноћи кад је плакао у издуб |
ак на Божић — тако меким, лепим гласом, да се игуман задивио Милановом изванредно лепом гласу.{ |
лашен нагне бегати, и то таким полетом, да се у трен ока изгубио испред својих другова.{S} Добр |
лужбе, заповедно је Милану отац игуман, да отиде у горњу трапезарију, па да са осталим ђацима с |
е више пута избио кад сам био несташан, да ме ниси избио не би утекао....</p> <p>„Та ти си зар |
кукавицу: онда је газда Пера показивао, да се влада по оним речима Христа Спаситеља: „Сиротима |
приповечицу тако занимљиво приповедао, да су га сва деца као жедна слушала и тако рећи гутала |
ој је све ове очине савете тако слушао, да их је све гутао и тако их је добро у срце своје усад |
и тако их је добро у срце своје усадио, да се у свом животу више никад није дружио са неваљалим |
ет из околних места и са стране скупио, да присуствује на духовној слави.</p> <p>Литургија беше |
јући и крчећи себи пута, умори се тако, да га зној спопао, а при том га је и глад морила.</p> < |
ка.{S} Лупне ногом о грану тако снажно, да су све до једне попадале на земљу.{S} Стрешавши јабу |
се синко!“ рече добри отац тако нежно, да је одмах устао са седала, па ухвативши Добривоја за |
свако питање одговарао тако задовољно, да су се сви чудили разборитости његовој.</p> <p>А кад |
Боже хвала“ — тако сложно и милогласно, да је г. надзорник по други пут морао похвалити и ђаке |
е је непослушно, јогунасто, и несташно, да тако дете зло пролази.</p> <p>Учитељ је био човек вр |
мало насмешила.{S} Знала је она добро, да нико не зна шта може од детета постати.{S} Тихо би м |
како је које дете одговарало, доста то, да је г. надзорник после закљученог и довршеног испита |
> <p>Овај призор је Милана тако дирнуо, да је морао запитати што плачу?</p> <p>„Ох синко не пит |
овако говорио: „Не дај детету на вољу, да чини шта хоће и да иде куд хоће, јер је дете сад као |
ако облагорођаваху срца присуствујућих, да су се сви осећали блаженим.{S} Због тога беше даље о |
мам лепо одело и добро оружје.{S} Да... да.. отићи ћу сад хајдучком вођи, па ћу му рећи да жели |
м.{S} Од сада му беше најмилија забава: да сади и залива цвеће.</p> <p>Мајка му је много пута п |
којем сам написао своју жељу, а та је: да браћа иноси после моје смрти Мирона изаберу за игума |
како се кајем, ти би ми одма опростио: да знаш како се патим због твоје тешке ране!....</p> <p |
— „сад ходи у трапезарију <pb n="72" /> да те покажем свима монасима.</p> <p>У трапезарији беху |
Панта био у том уверењу, <pb n="44" /> да је Милана ма на који начин нестало са овога света.</ |
те одведе у манастир М... <pb n="64" /> да те преда оцу Пантелемиону, ти ћеш тамо бити ђак, паз |
тим људима који су, видећи <pb n="6" /> да газда Пера не прима зајам натраг, односили свој заја |
е уздахнуо рекавши: „Милане, Милане!{S} Да си слушао савете твога оца, не би те данас црна земљ |
</p> <p>„Па како си овамо дошао“?...{S} Да се ниси изгубио, или су те родитељи ваљда отерали од |
радо имам лепо одело и добро оружје.{S} Да... да.. отићи ћу сад хајдучком вођи, па ћу му рећи д |
јаукаше од бола. — „Шта је, шта је?{S} Да те није убио“? збуњено запиткиваху један другог.{S} |
могаше се доста начудити, шта је то?{S} Да ли сан или јава.</p> <p>„Хајдучка шуми, дечак, сузе“ |
дноћи — јер беше тад особито послушан — да је и сам чезнуо за радом као жедан за водом.{S} Од с |
Мислио је — а то је временом и учинио — да свог Добривоја даде на веће <pb n="12" /> школе кад |
— па не могаше за дуго да се реши: дал’ да потражи тог духа или да се што пре удали!</p> <p>Нап |
едва је и чика Младен избавио Милана, а да није на брзо дотрчао, све би му хаљине искидали пси. |
ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо да једеш дудова“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ ! |
ри, онда се више савити не да.{S} Треба да своје дете привикнеш још из ране младости страху бож |
>Овај држећ да лаже, а и из љубопитства да види шта ће Милан урадити — рекне: „добићеш од мене |
од свега тога одвраћати и опомињати га да у будуће то не чини.{S} За морално васпитање, отац Л |
се се у мислима, а те мисли навађаху га да се одважи на какво дело.</p> <p>Премишљао је како и |
ео отети књигу од Добривоја — па с тога да би се спасао од батина, намисли да оде иза села на л |
ојим проклињу сад мене и траже ме ваљда да ми се освете“.</p> <pb n="52" /> <p>„Ах не — неће ни |
башти.{S} Даље дала му је неколико леја да сам сади воће и цвеће показавши му прво како то треб |
љи. — Кад је газда Пера одвео Добривоја да га упише у школу, <pb n="15" /> онда је и чича Панта |
Ја сам заповедио једном од мојих момака да те одведе у манастир М... <pb n="64" /> да те преда |
е она лепо васпитана, па је настојавала да и свога јединца Добривоја лепо васпита.{S} Знала је |
} Навикавала га је на добро а упућивала да се клони од зла.{S} Стављала му је за пример Милана |
еца тако паметно и разборито одговарала да се г. надзорник чудио и дивио том успеху, похваљујућ |
</p> <p>Сека Зорка се понајвише трудила да свога Добривоја привикне послушности и вредноћи.</p> |
мајка га је сваког јутра и вечера учила да се моли Богу.{S} Навикавала га је на добро а упућива |
у те у моју пећину, и даћу ти три посла да прво извршиш, па ако ли за три дана не извршиш, онда |
знатог дечака — који у сну држећи збиља да је његов отац пред њиме, нагло се тргне и зверајући |
ва срца и особито дарежљив човек.{S} Ма да му је двориште било претоварено са храном, и ма да г |
„Још, труди се и владај се добро.{S} Ма да си погрешио у нечем гледај да се поправиш.{S} Гледај |
ца па није хтео да се туђи од Милана ма да Милан беше несташан и неваљао.{S} Шта више и самом Д |
ли су се још већма и спријатељили се ма да беху различите нарави, Милан је мал’ не сваког дана |
ориште било претоварено са храном, и ма да га је Бог благословио са преобилним плодом од своје |
ња.{S} Честита, ваљана и побожна — и ма да беше из сиромашне породице — ипак беше она лепо васп |
едну по једну вадећи, јеђаше у сласт ма да беху тако киселе, да су му се уста скупљала.{S} Па к |
оге, па се упути по знанцима и родовима да тражи Милана — држећи да је ма код кога од својих ро |
ет привезао рану и заповедио родитељима да га за 8 дана не пуштају из собе већ да мирно лежи св |
<p>Хајдучки вођа одмах заповеди момцима да изнесу што лепшу вечеру за младога госта.</p> <p>Мом |
дио — и зло и наопако би било од Милана да му је онда дошао пред очи.</p> <p>Кад се чича Панти |
Ниси ли видео како дете од 10—11 година да је овим путем прошло“?</p> <p>„Боме нисам“! беше одг |
Добривоја лепо васпита.{S} Знала је она да од добро васпитаног детета може постати ваљан човек. |
бива.{S} Тама беше неко време тако црна да ни прст пред оком ниси могао видети, а кад муња севн |
ога намисли да сутра потражи Милана, па да га казни, и посаветује да у будуће тако што не чини. |
ан! знак да је сад време да се руча, па да се после ручка сваки уморан мало одмара.</p> <p>Посл |
} Ходите сад са мном, убришите сузе, па да вас пријавим оцу игуману“ рече <pb n="83" /> Милан с |
ти — науми да побегне далеко у свет, па да се у какву шуму сакрије, тврдо намеравши и зарекавши |
гуман, да отиде у горњу трапезарију, па да са осталим ђацима спреми све што ће за дочек гостију |
лепше и сјајније одговоре на испиту, па да својим одговорима потврде труд и рад свога учитеља и |
ки и Јоци да отрче Добривојевом оцу, па да му кажу шта се збило са Добривојем.{S} Ови одмах так |
атворена са вратима од самога челика па да донесе пун котао злата.</p> <p>Ово је хајдучки вођа |
н морао млого већи део пута да обиђе па да се упути па чисту равницу.</p> <p>Тумарајући и крчећ |
да се сви спреме, да понове лекције па да потпуно спремљени могу дати леп одговор пред г. надз |
а, намисли да оде иза села на ледине па да се тамо са чобанима мало провесели.</p> <p>Што је см |
и га.{S} Једва је чекао да дође кући па да покаже својим родитељима шта је добио.</p> <p>А како |
и спав’о је ли?{S} Ходи да те умијем па да се умириш“.{S} Затим ухвативши Милана за руку, успе |
дова“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ !</p> <p>„Па да што су ти усне црне“?</p> <p>„Јео сам пекмеза“!</p> |
пећина, ја сам, па онда пун котао злата да донесем — шта ће то значити“?{S} Испрва се устезао д |
о да је Милан морао млого већи део пута да обиђе па да се упути па чисту равницу.</p> <p>Тумара |
— а овако је Милан морао много што шта да претрпи док се није опаметио.</p> </div> <div type=" |
није хтео Милану сутра дан о том ништа да спомене.{S} Сутра дан око поноћи догодило се са Мила |
кад год им је воља.{S} За тим им обећа да ће Милана за три године закалуђерити и да ће онда до |
овде јер јутрос чусмо од једног монаха да овде нема никаквог Милана.</p> <p>„Није, није бабо“ |
у оближње њиве, да накупе мало гусеница да нахране своје младе.{S} У том дивном природном појав |
зађе на други крај.{S} Смео није натраг да се врати, јер недалеко пред шемом крај зелене ливаде |
вај је, јер ја се надам да ће — ако Бог да — бити његова.</p> <p>Ову палицу сам ја отео од једн |
} После 8 дана Милан је већ добио налог да оцу игуману чисти ципеле, да му спреми воде за умива |
о сад муцати, јер није знао како ће сад да слаже, једва је чекао да се опрости са чика Младеном |
појати“?</p> <p>„3нам“!</p> <p>Е па дед да чујем!{S} Отпој ми коју црквену песму да чујем какав |
оснице, кад сиромах човек не зна од куд да заслужи коју кукавицу: онда је газда Пера показивао, |
и — а већ беше 11 час ноћи — помисли: е да се није гдегод завукао па ћути.{S} Врати се у собу, |
наћи, нити нас је ко могао упутити где да га тражимо.</p> <p>Овде се старац опет заплакао, као |
"11" /> несташлука.{S} Саветовала га је да не иде много с њим и да се не меша у игри где се Мил |
р пред г. надзорником.{S} Говорио им је да се труде, да што лепше и сјајније одговоре на испиту |
тек што се сетно Добривоја, помислио је да се Милан можда због оног случаја убио, удавио или шт |
ме казне за моје дело.{S} Ах Добривоје да знаш како се кајем, ти би ми одма опростио: да знаш |
жи Милана, па да га казни, и посаветује да у будуће тако што не чини.</p> </div> <div type="cha |
>„Жив је сине“, баба га је дао на школе да изучи за попа...</p> <p>„Ох сад ми је лакше“! викне |
и манастира па су долазили сваке недеље да слушају манастирског новог ђака како поји.</p> <p>Ми |
ин! тан! тин! тан! знак да је сад време да се руча, па да се после ручка сваки уморан мало одма |
о, а кад остари, онда се више савити не да.{S} Треба да своје дете привикнеш још из ране младос |
јући — па све осврћући се на све стране да ли га ко не би спазио, стигне до неке храстове шуме |
врати се чича Панта у собу, мирно легне да спава.</p> <p>Спавати није могао, јер тек што се сет |
</p> <p>„Ао обешењаче, та ти хоћеш мене да превариш“! рече чика Младен видећи како Милан лаже — |
везан, то сваки пут није могао да доспе да Милана казни.{S} Због тог се Милан и покварио, јер ј |
овде?{S} Или сте изгубили па не можете да нађете“? „Јест, јест синко“... <pb n="80" /> поче ст |
ко се облаци купе нада мном као да хоће да ме казне за моје дело.{S} Ах Добривоје да знаш како |
цу, па кад је видео да Милан збиља хоће да отме књигу од Добривоја, потрчи и одгурне неваљалог |
<pb n="45" /> <p>Увидићеш драги читаоче да: свака штета учи човека памети и благо оном ко се за |
p> <p>После оваког разговора сви легоше да спавају, а хајдучки вођа заповеди Милану да сад отид |
приморан да бежи од својих родитеља, и да се крије као зверка, већ би као Добривој слушао свог |
и и увидео да је то мало час био сан, и да је место његовог оца, пред њим стајао хајдучки вођа |
рима потврде труд и рад свога учитеља и да му осветлају образ пред г. надзорником, а међ остали |
дај детету на вољу, да чини шта хоће и да иде куд хоће, јер је дете сад као восак на којем се |
ће Милана за три године закалуђерити и да ће онда доћи у његово село и сњим да служи у цркви.{ |
аветовала га је да не иде много с њим и да се не меша у игри где се Милан налази.</p> <p>Добрив |
аште. —</p> <p>Кад је овамо дошао, види да се љуто преварио.{S} Он се надао да ће код ма којег |
дучки вођа „ти си спав’о је ли?{S} Ходи да те умијем па да се умириш“.{S} Затим ухвативши Милан |
а се реши: дал’ да потражи тог духа или да се што пре удали!</p> <p>Напослетку знајући да у ову |
кад је дошао у манастир, па им дозволи да смеју долазити своме сину у походе кад год им је вољ |
тога да би се спасао од батина, намисли да оде иза села на ледине па да се тамо са чобанима мал |
оре не могаше заспати.{S} Стога намисли да сутра потражи Милана, па да га казни, и посаветује д |
што само један монах бити може — науми да лепим поучењима искорени из Милана сваку клицу неста |
а знајући шта ће из тог следити — науми да побегне далеко у свет, па да се у какву шуму сакрије |
рошле ноћи с њим збило.{S} С тога науми да остави хајдучку пећину у намери да оде у које село д |
и где је, пође право кроз шуму у намери да изађе на други крај.{S} Смео није натраг да се врати |
ауми да остави хајдучку пећину у намери да оде у које село да се најми за пастира.</p> </div> < |
ем изненадио и обрадовао, дозвољавам ти да се играш са твојим друговима колико ти је воња, али |
ад као восак на којем се свашта урезати да.{S} Урезати се може и добро и зло, ал дете <pb n="8" |
1" /> <p>Манастирски ђак се одмах врати да изврши заповест оца игумана.</p> <p>„А знаш ли што ч |
се не сме враћати одавде.{S} Може бити да твоји родитељи тебе сад траже па ако дођу овамо, ја |
шан.{S} Подај му лека.{S} Штета ће бити да се његов дар занемари. <pb n="69" /> Прими га к себи |
овао него да је видео свог оца — видећи да ће му се лепа замисао остварити.</p> </div> <div typ |
о храну сиромашним сељанима, не тражећи да му се натраг врати.{S} Како ли је мило било оним сир |
ваког јутра и вечера молио Богу, држећи да је Добривој умро.</p> </div> <div type="chapter" xml |
има и родовима да тражи Милана — држећи да је ма код кога од својих родова морао отићи да прено |
а Панта је само слегао раменима, велећи да не зна.{S} Тако је чича Панта читав дан пропустио тр |
ајбољег друга.{S} Дете као дете мислећи да је убило свога друга, уплаши се, па побегне непознат |
ћи ћу сад хајдучком вођи, па ћу му рећи да желим у хајдуке ступити“.</p> <p>„А мој отац? мати? |
а код кога од својих родова морао отићи да преноћи.</p> <pb n="43" /> <p>Но и ово беше узалуд.{ |
па земљу.</p> <p>Хајдучки вођа знајући да Милан неће издржати страх — ишао је полако за њим, и |
то пре удали!</p> <p>Напослетку знајући да у ову шуму нико од Турака несме ни завирити, а камо |
оји је сав дрхћући корачао, не верујући да се тако што са Добривојем могло догодити.{S} И збиља |
крв.</p> <p>Затим заповеди Ђоки и Јоци да отрче Добривојевом оцу, па да му кажу шта се збило с |
и калуђерском чину.{S} Милану препоручи да има све поштовати исто онако као што поштује и отца |
азао књигу са златним корицама, рекавши да му је ту књигу дао г. надзорник на испиту. —</p> <p> |
па поклони Милановим родитељима рекавши да им је то благодарни син донео кад је дошао у манасти |
и паметно ради, и <pb n="38" /> гледај да ти крај деда твог буде успешан“... говорио је отац Д |
нечем гледај да се поправиш.{S} Гледај да сваки посао добро и на време свршиш.{S} Имај па уму |
" /> прима само једно.{S} С тога гледај да у невино срце свога детета урежеш све оно што је доб |
ро.{S} Ма да си погрешио у нечем гледај да се поправиш.{S} Гледај да сваки посао добро и на вре |
та урежеш све оно што је добро.{S} Знај да је дете као младо дрво, а дрво младо даје се савијат |
да учиниш коме <pb n="33" /> жао, немој да се играш са онаким играма које ти могу какове озледе |
оња, али немој да се ским свадиш, немој да учиниш коме <pb n="33" /> жао, немој да се играш са |
друговима колико ти је воња, али немој да се ским свадиш, немој да учиниш коме <pb n="33" /> ж |
је мало звоно: тин! тан! тин! тан! знак да је сад време да се руча, па да се после ручка сваки |
као обично.{S} На лицу им се видео знак да се у нечем данас не слажу, јер се путем не гледаху к |
ими од њега и чувај је, јер ја се надам да ће — ако Бог да — бити његова.</p> <p>Ову палицу сам |
н јатаган.{S} А сад хајде са мном, знам да си огладнео“!</p> <p>Ово изговоривши, ухвати Милана |
не познаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“! рече Милан |
осе на видик и оцену његов труд. — Елем да не описујем потанко све, што се питало и како је кој |
ечничким настојањем, а особито уверењем да ће Добривој за 8 дана оздравити — беху тужни родитељ |
кад је чика Младен дотрчао са дреновцем да растера псе.{S} Једва је и чика Младен избавио Милан |
его што ћу ти примити за мог ђака желим да ми исприповедаш све од речи до речи како си дошао до |
и да ће онда доћи у његово село и сњим да служи у цркви.{S} Сретни родитетељи, целивају десниц |
каже младог ђака који је дошао са жељом да се посвети калуђерском чину.{S} Милану препоручи да |
није догодио, не би Милан био приморан да бежи од својих родитеља, и да се крије као зверка, в |
ог Добривоја.{S} Он бејаше тврдо уверен да је Добривоја убио, па знајући шта ће из тог следити |
је свом снагом и одушевљењем настојавао да манастиру сачува леп глас у народу.{S} Дао је на нов |
илан по други пут изговорио, није могао да себи протумачи, шта то значи?</p> <p>Напослетку се с |
бе био обвезан, то сваки пут није могао да доспе да Милана казни.{S} Због тог се Милан и поквар |
е књиге, које му је отац Лаврентије дао да чита разтумачивши му на српском језику.</p> <p>Дан ј |
иди да се љуто преварио.{S} Он се надао да ће код ма којег пастира замолити мало млека и црна х |
рече Милан кроз плач и једва се уздржао да га не познаду по гласу.{S} Милан је гледао своје род |
та ће то значити“?{S} Испрва се устезао да уђе у пећину, али охрабривши се уђе у пећину, која б |
жито.{S} Милан се ових особа јако бојао да га <pb n="49" /> ко не спази, те с тога што је мисли |
p> <p>Овде се старац опет заплакао, као да му је сињи камен на срце пао.</p> <pb n="81" /> <p>Д |
ојим оштрим погледом тако просецао, као да је из зависти хтео неку намеру да изврши над Добриво |
пред собом лепу долину, а из далека као да се из земље уздизао неки црн облачић.</p> <p>„Шта је |
дела.{S} Изгледао је на први поглед као да је син каквога грофа, а не као син простог имућног з |
почеше севати, а иза муње чујаше се као да се нагло из далека каква кола зауставила.{S} Одмах з |
ва кола зауставила.{S} Одмах за тим као да је ватрени бич пукао.{S} Иза пуцњаве спусти се пљуса |
>Гле, како се облаци купе нада мном као да хоће да ме казне за моје дело.{S} Ах Добривоје да зн |
н сав радостан.{S} У срцу је осећао као да се на ново родио.</p> <p>Тек што је Милан отишао у т |
се држати испит, па је због тога рекао да се сви спреме, да понове лекције па да потпуно спрем |
ако дода напослетку: „Ја сам се зарекао да се нећу вратити кући, него да ћу овде остати па ма м |
е не угоји“!{S} Добривој је једва чекао да дође тај дан када ће г. надзорник њих испитивати.{S} |
ао како ће сад да слаже, једва је чекао да се опрости са чика Младеном.</p> <p>„Истину говори“! |
гледали и хвалили га.{S} Једва је чекао да дође кући па да покаже својим родитељима шта је доби |
па је бацио у бунар.{S} Милан није знао да је у овом друштву и Добривој па се с тога и он умеша |
се Милан и покварио, јер је добро знао да га отац данас или сутра не може бити.{S} Као што је |
сеоски сережан оружао кад је ноћу ишао да чини патролу; приказао му се и Добривој, који је јау |
е зарекао да се нећу вратити кући, него да ћу овде остати па ма ме вуци појели но ако хоћеш, пр |
лан се овом одговору већма радовао него да је видео свог оца — видећи да ће му се лепа замисао |
од стране Турака — па не могаше за дуго да се реши: дал’ да потражи тог духа или да се што пре |
бривојев отац на улицу, па кад је видео да Милан збиља хоће да отме књигу од Добривоја, потрчи |
>Милан је тек сад дошао к себи и увидео да је то мало час био сан, и да је место његовог оца, п |
е дудине, да не би ни гужваре слађе јео да му је нана дала.</p> <p>Кад је осетио да је сит, сиђ |
гу.{S} Ову <pb n="26" /> намеру је хтео да изврши баш онда, кад је Добривој хтео да уђе у своје |
Добривој је био добра срца па није хтео да се туђи од Милана ма да Милан беше несташан и неваља |
а изврши баш онда, кад је Добривој хтео да уђе у своје двориште.</p> <p>У онај мах кад се Милан |
ја сам бабо.. зар сам се тако променио да ме баш не познајеш“?</p> <p>„Јеси синко јеси... пром |
ан добио ову заповест, одмах се пожурио да изврши, те због тога се једва провукао кроз <pb n="7 |
ики је пут превалио, а није ни приметио да су већ на неколико стотина корака пред хајдучком пећ |
а му је нана дала.</p> <p>Кад је осетио да је сит, сиђе се полако доле.</p> <p>Тек што се сишао |
бром човеку који ће ми дати савета како да се опростим те гадне и непристојне навике.{S} Ох, ка |
цела првашња појава.{S} Не знађаше како да утиша уплашеног и буновног дечака.</p> <p>„Синко, по |
ј деци кратког садржаја лепу поуку како да се владају за време школског одмора, и тек онда је с |
лутао по шуми скоро 1/4 дана, па никако да угледа краја од шуме.</p> <p>При свем том што се Мил |
је спречавало прелаз на више места тако да је Милан морао млого већи део пута да обиђе па да се |
учку пећину у намери да оде у које село да се најми за пастира.</p> </div> <div type="chapter" |
ољ који беше напуњен, но оно је мислило да је празан — однесе га собом па се са децом играло.{S |
е.{S} Прими ме ма за твоје слушче, само да не свиснем од глади“.</p> <p>На ове речи хајдучки во |
ле оне недеље, ко ће боље научити, само да што више и боље могу одговорити на испиту.{S} Но све |
благо оном ко се за рана опамети.{S} Но да се онај несретни случај није догодио, не би Милан би |
и белов, на га сташе дрпати тако силно да се све разлегао глас Миланов који је: „помагајте“! в |
е Добривој своје лекције, а Милан место да је бар и сад нешто учио, он је бежао од школе, ишао |
еља а и од свога оца.{S} Но Милан место да се поправио, он је бивао све гори и несташнији, све |
отишао са Мироном у његово родно место да као гост служи у цркви.</p> <p>Том приликом се Милан |
мало уплашено.</p> <p>„Имате ли ви што да добијете овде?{S} Или сте изгубили па не можете да н |
вај ужасан призор је Милана тако дирнуо да је у несвест пао, те онесвешћен лежао све док се ниј |
говори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо да једеш дудова“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ !</p> <p>„Па да ш |
во беше узалуд.{S} Нигде Милана, па бар да му ко каже где га је синоћ видео последњи пут.</p> < |
време млади игуман уредио овај манастир да је било милина ући у овај св. дом.</p> <p>Кад се Мил |
о примити овога чина, јер му беше зазор да он као најмлађи има власт над свима старијим монасим |
разумео шта је хтео Милан оно мало час да учини.</p> <p>Од милине што се Добривој и ове године |
ок му није несташлук тако ушао у страст да је по читав дан бегао од куће кријући се које где.</ |
да га за 8 дана не пуштају из собе већ да мирно лежи све дотле, док рана не зарасте.{S} С овим |
ши: „ево за опкладу;“</p> <p>Овај држећ да лаже, а и из љубопитства да види шта ће Милан урадит |
у чем нашкодио.{S} На жељу Добривојеву да се мало одморе, поседају сви у коло један до другог |
мановој, а млади калуђер отидне у цркву да одслужи св. литургију.</p> <p>Путем мишљаше калуђер: |
једним најмлађим монахом отићи у цркву да упали свеће, да спреми одежде и стихаре.{S} Даље — м |
н је мал’ не сваког дана ишао Добривоју да се играју.{S} Где је Добривој био, ту је и Милан био |
речима је поп Сава подстицао сека Зорку да свог несташног иначе особито даровитог синчића васпи |
о заповеди једном <pb n="65" /> хајдуку да одведе Милана до манастира М.. па онда нека се одмах |
као што поштује и отца игумана, каже му да се има онако владати као што се и остали монаси влад |
/> врата од игуманове ћелије и рекне му да куца прво на врата пре него што уђе унутра.</p> <p>М |
четка устезао, јер није знао коју песму да одпоји.{S} Напослетку одпочне: „Дјева днес“ кондак н |
а чујем!{S} Отпој ми коју црквену песму да чујем какав имаш глас.</p> <p>Милан се с почетка уст |
павају, а хајдучки вођа заповеди Милану да сад отиде у једну подземну пећину, — која је била за |
ма са својим друговима на зелену пољану да се играју лопте.</p> <p>Кад су дошли на одређено мес |
, као да је из зависти хтео неку намеру да изврши над Добривојем.{S} Што се Добривој већма радо |
зар не чујеш како те Сима и Стева вичу да изађеш напоље?{S} Ти се ваљда мене бојиш да ти не ус |
S} Хладан ветар гле како душе хоће душу да ми издува из мене.</p> <p>Гле, како се облаци купе н |
дошло је неколико другова Добривојевих да се сњим мало позабављају.{S} Отац Добривојев који бе |
ио.{S} Пази на свако дело које започнеш да га добро завршиш — па онда изговоривши ово речи: „<f |
зађеш напоље?{S} Ти се ваљда мене бојиш да ти не ускратим играње?{S} Не!{S} Не бој се синко!“ р |
познаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“! рече Милан кро |
знаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“! рече Милан кроз п |
ши се.</p> <p>„Чули смо“ поче старац — „да су га хајдуци ухватили па однели у један манастир но |
ин би он могао отићи у хајдуке.</p> <p>„Да, знам шта ћу сад урадити“ говораше Милан сам себи... |
tle>“.</p> <p>Добра мајка је своме сину давала васпитање спочетка само онаково, каково је њему |
она...“ за тим предавши Милану све ово, даде му и писмо, те удари у плач.{S} Милан је пажљиво с |
е временом и учинио — да свог Добривоја даде на веће <pb n="12" /> школе кад изучи ту сеоску. „ |
онда се растану.</p> <p>Милан се одмах даде па пут са хајдуком.{S} Кад су се после кратког вре |
ство ћу ти захвалити.{S} Ову коју му ја дадох, прими од њега и чувај је, јер ја се надам да ће |
које сам хотимице и нехотице учинио.{S} Дај здравље мом добром бившем другу Добривоју, који сад |
је често и поп Сава овако говорио: „Не дај детету на вољу, да чини шта хоће и да иде куд хоће, |
да је дете као младо дрво, а дрво младо даје се савијати све дотле док је младо, а кад остари, |
се и овако му рекао: „ Синко!{S} Ево ти дајем ову лепу књигу коју сам наменио оном који се у ов |
а поучавао у моралном и духовном животу дајући му добре савете по којима се има владати.</p> </ |
а близу једна другој.</p> <p>По томе је дакле свако ђаче имало свога друга.</p> <p>Мали Добриво |
чаку кога сам вам укратко описао — беше дакле син имућних сеоских родитеља.</p> <p>„Газда Пера“ |
а и матер па ћеш срећан бити!{S} Ево ти дакле предајем ову лепу књигу, па се дичи њоме, а учите |
ргију.{S} Добривој <pb n="89" /> је био дакле свештеник а Милан је био монах Мирон, и доцније и |
рака — па не могаше за дуго да се реши: дал’ да потражи тог духа или да се што пре удали!</p> < |
е би ни гужваре слађе јео да му је нана дала.</p> <p>Кад је осетио да је сит, сиђе се полако до |
ог воћа и са многим цвећем.{S} Ту му је дала у руке малу канту са решетком са којом <pb n="10" |
Добривој заливао цвеће у башти.{S} Даље дала му је неколико леја да сам сади воће и цвеће показ |
рко сунце, пред собом лепу долину, а из далека као да се из земље уздизао неки црн облачић.</p> |
а иза муње чујаше се као да се нагло из далека каква кола зауставила.{S} Одмах за тим као да је |
оред Милана проћи имао.{S} Чувши још из далека неко јецање и неко уздисање; помисли е се није к |
да Перино добро срце брзо се рашчуло на далеко, по оној српској пословици: „Добар се глас далек |
лије.</p> <p>Леп летњи дан.{S} Сунце је далеко одскочило.{S} Врућина беше јака.{S} На торњу срп |
та ће из тог следити — науми да побегне далеко у свет, па да се у какву шуму сакрије, тврдо нам |
оној српској пословици: „Добар се глас далеко чује“.</p> <p>У време циче зиме, кад по цео дан |
и свеће, да спреми одежде и стихаре.{S} Даље — морао је пред ручак поставити сто, па ако је био |
мали Добривој заливао цвеће у башти.{S} Даље дала му је неколико леја да сам сади воће и цвеће |
е онда са свима члановима опрости и оде даље својим послом.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
ељи ваљда отерали од себе“? запиткиваше даље хајдучки вођа, на која питања је Милан кроз зубе ј |
сви осећали блаженим.{S} Због тога беше даље овај манастир чувен, што је у манастиру том лежало |
ивота — похвалио би Добривоја и одлазио даље. —</p> <p>Добривој се није могао журити <pb n="25" |
по сир млеко, маст, месо, вино, и тако даље{S} Затим за време ручка морао је Милан стојати за |
који беше још гори од Милана... и тако даље</p> </div> <pb n="20" /> <div type="chapter" xml:i |
рођу због своје непослушности... и тако даље и тако даље“</p> <p>Овим речима је поп Сава подсти |
оје непослушности... и тако даље и тако даље“</p> <p>Овим речима је поп Сава подстицао сека Зор |
ао или какве им ствари показивао и тако даље</p> <p>Тако је једанпут приповедао како <pb n="9" |
о послушном и непослушном дечаку и тако даље{S} Све је то мали Добривој тако умео лепо приповед |
еру заденуо перушку за камилавку и тако даље</p> <p>Све ове Миланове несташлуке монаси су гледа |
ашности молио Добривоја за опроштење. — Дан за даном пролазаше па се и крај треће године њихово |
и Милана — па све беше узалуд.{S} Сутра дан је не само по свом селу тражио Милана, него и у обл |
ра дан о том ништа да спомене.{S} Сутра дан око поноћи догодило се са Миланом тако исто.{S} Кад |
ети.{S} Тада добије име Мирон.{S} Сутра дан Милан беше већ монах Мирон.</p> <p>И његови родитељ |
<p>Хајдучки вођа није хтео Милану сутра дан о том ништа да спомене.{S} Сутра дан око поноћи дог |
еститога оца Пантелеимона.</p> <p>Сутра дан су монаси оца игумана са највећој побожношћу присто |
да не зна.{S} Тако је чича Панта читав дан пропустио тражећи Милана — па све беше узалуд.{S} С |
ашлук тако ушао у страст да је по читав дан бегао од куће кријући се које где.</p> <p>Чича Пант |
слаже са тим несташком за којега сваки дан долазе тужбе његовом оцу:{S} Милан урадио ово, Мила |
подне у очи св. Илије.</p> <p>Леп летњи дан.{S} Сунце је далеко одскочило.{S} Врућина беше јака |
млека и црна хлеба, па ће тим провести дан без бриге.{S} Но кад тамо, а од пастира ни корова.< |
{S} Добривој је једва чекао да дође тај дан када ће г. надзорник њих испитивати.{S} Целе недеље |
“.</p> <p>У време циче зиме, кад по цео дан злочести псогоња влада, кад сиромах сељак не сме ни |
држаше у руци бројанице.</p> <p>„Добар дан! оче свети“! назове Милан смиреном калуђеру, па му |
ицало.{S} Веселе птичице које су по вас дан весело цвркутале скакућућ са гране на грану — сад у |
<head>2.{S} Добривојев друг.</head> <p>Дан је за даном пролазно, па се и година приближивала о |
зтумачивши му на српском језику.</p> <p>Дан је за даном пролазио па се и година дана навршила о |
} Милан је тако лутао по шуми скоро 1/4 дана, па никако да угледа краја од шуме.</p> <p>При све |
рану и заповедио родитељима да га за 8 дана не пуштају из собе већ да мирно лежи све дотле, до |
а особито уверењем да ће Добривој за 8 дана оздравити — беху тужни родитељи сретнији но икада |
уманом где је читао апостол.{S} После 8 дана Милан је већ добио налог да оцу игуману чисти ципе |
е.</p> <pb n="73" /> <p>За оних првих 8 дана Милан је само ишао у цркву са игуманом где је чита |
дужности у манастиру.</head> <p>Првих 8 дана увидео је Милан како је то благодат бити манастирс |
моран, а и како беше тога <pb n="28" /> дана, права омара и жега, то Милан потражи хладовину, с |
мало одмара.</p> <p>После подне истог а дана тако-око 5—6 часова, дошло је неколико другова Доб |
место затеку и Милана овде који је тога дана побегао од куће јер га је отац љуто избио што је б |
а свима гостима који су и на ручку тога дана били.</p> <p>Милан је одмах у засебну ћелију оца и |
Дан је за даном пролазио па се и година дана навршила од оног дана, када је Милан дошао у манас |
зличите нарави, Милан је мал’ не сваког дана ишао Добривоју да се играју.{S} Где је Добривој би |
м стварима које нису за децу.{S} Једног дана украде од мене један пиштољ који беше напуњен, но |
но, па се и година приближивала од оног дана, када је мали Добривој први пут ступио у школу.{S} |
ио па се и година дана навршила од оног дана, када је Милан дошао у манастир.{S} За цело то вре |
њим другом Добривојем, који је баш оног дана први пут служио св. литургију.{S} Добривој <pb n=" |
обривој беху једних година.{S} Још оног дана када су се оба та дечака уписала за ђаке, заволели |
кад је Милан и четвртог, петог и шестог дана ово чинио, онда је отац Лаврентије <pb n="76" /> м |
вратило.{S} Тражисмо га пуне трп године дана распитивајући за њега, али нигде га не могасмо наћ |
посла да прво извршиш, па ако ли за три дана не извршиш, онда ћу те отпустити, а ако ли пак изв |
за Милана, чича Панта пропусти пуна три дана без успеха.{S} Сад је чича Панта био у том уверењу |
ишли, Миланови родитељи су још пуна три дана остали у манастиру.</p> <p>После три дана Миланови |
на остали у манастиру.</p> <p>После три дана Миланови родитељи пођу кући.{S} На поласку отац иг |
се са Миланом тако исто.{S} Кад се три дана навршило, онда се Милан сам сети шта се прошле пре |
а монаха постригао, онда је на неколико дана доцније — отац Пантелеимон заиста отишао са Мироно |
игне до неке храстове шуме која беше по дана хода удаљена од села.{S} Баш се онда сунце смирило |
кад муња севну беше светлије него у по дана.</p> <p>Овај ужасан призор је Милана тако дирнуо д |
летњи дани.</p> <p>Учитељ је пре недељу дана објавио ученицима када ће се држати испит, па је з |
рићи кроз годину дана, па ако за годину дана твоји родитељи по тебе не дођу онда мораш овда и о |
Због тога те нећу пострићи кроз годину дана, па ако за годину дана твоји родитељи по тебе не д |
у гајити почео.{S} Тако је н. пр. првих дана манастирском псу белову везао неку стару клепетушу |
н зависти, због чега озлојеђен не хтеде данас са Добривојем кући ићи.{S} Милан је целим путем п |
коли најбољим показао буде.{S} Ти си се данас најдостојнији показао ове књиге, доказао си и зад |
Да си слушао савете твога оца, не би те данас црна земља покривала!{S} Децо, децо, слушајте сво |
На лицу им се видео знак да се у нечем данас не слажу, јер се путем не гледаху као до сад.{S} |
покварио, јер је добро знао да га отац данас или сутра не може бити.{S} Као што је Милан био н |
долазили су све топлији и топлији летњи дани.</p> <p>Учитељ је пре недељу дана објавио ученицим |
S} Добривојев друг.</head> <p>Дан је за даном пролазно, па се и година приближивала од оног дан |
му на српском језику.</p> <p>Дан је за даном пролазио па се и година дана навршила од оног дан |
молио Добривоја за опроштење. — Дан за даном пролазаше па се и крај треће године њиховог ђачко |
беху му сад главне друге с којима се и дању и ноћу бавио.{S} Најпосле мало по мало почео је за |
манастиру сачува леп глас у народу.{S} Дао је на ново цркву полепшати, баште уредити, воћем и |
умро?</p> <p>„Жив је сине“, баба га је дао на школе да изучи за попа...</p> <p>„Ох сад ми је л |
слонове кости, и не реци ником ко ти је дао док не постанеш игуманом.</p> <p>,,Ако би се у случ |
лечати на кукурузима, а при том му није дао вечерати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
свете књиге, које му је отац Лаврентије дао да чита разтумачивши му на српском језику.</p> <p>Д |
ним корицама, рекавши да му је ту књигу дао г. надзорник на испиту. —</p> <p>Отац Добривојев је |
летале су речи: „Бог га живео“! „Бог му дао здравља“!</p> <p>Ето таки беше отац малога Добривој |
ти пар од најлепших јагањаца учитељу на дар. — Свог Добривоја волео је газда Пера више свега; љ |
етне га на раме па га однесе учитељу на дар.</p> </div> <pb n="27" /> <div type="chapter" xml:i |
ј му лека.{S} Штета ће бити да се његов дар занемари. <pb n="69" /> Прими га к себи за ђака, па |
Био је при том милостива срца и особито дарежљив човек.{S} Ма да му је двориште било претоварен |
а Зорку да свог несташног иначе особито даровитог синчића васпита.</p> <p>Сека Зорка се понајви |
-до-дошао сам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“! рече Милан кроз плач.</p> <p>„А ко је |
одведи каквом добром човеку који ће ми дати савета како да се опростим те гадне и непристојне |
ве лекције па да потпуно спремљени могу дати леп одговор пред г. надзорником.{S} Говорио им је |
ћу те отпустити, а ако ли пак извршиш, даћу ти сребрну пушку и златан јатаган.{S} А сад хајде |
ажног срца, одвешћу те у моју пећину, и даћу ти три посла да прво извршиш, па ако ли за три дан |
још један поглед на Мирона, још једаред дахне и издахне.</p> <p>Мирон који је у руци држао гору |
цу пустио кући и том приликом су два по два излазили из школе, па у реду мирно ходећи улицом по |
а је децу пустио кући и том приликом су два по два излазили из школе, па у реду мирно ходећи ул |
у, на којој беху обвијене <pb n="68" /> две змије од чистог сребра, а у среди иа врху од палице |
н умеша у игру.{S} Друштво се подели на две странке.</p> <p>И овом приликом спази Милан Добриво |
— Тако прођоше две године и за те пуне две године Милан и Добривој беху најбољи другови.{S} До |
доброг владања и учења. — Тако прођоше две године и за те пуне две године Милан и Добривој бех |
ан крст.</p> <p>Код уласка манастирског дворишта, опрости се Милан са хајдуком који му је такођ |
особито дарежљив човек.{S} Ма да му је двориште било претоварено са храном, и ма да га је Бог |
да, кад је Добривој хтео да уђе у своје двориште.</p> <p>У онај мах кад се Милан затрчао на Доб |
и молитвеник у шпаг — уђе у манастирско двориште.</p> <p>На уласку у калуђерски ходник сусрете |
ре него што је Милан ушао у манастирско двориште, приправио <pb n="66" /> се пред вратима, шта |
ем до воље наиграти, па се онда врати у двориште на свој посао.{S} Добривој се одмах упути одма |
/p> <p>Кола су их чекала у манастирском дворишту.{S} Милан их је до по пута испратио, а онда их |
гора, у тој гори моји су дворови, у те дворове ћу те сад одвести“.</p> <p>Милан се овом одгово |
је синко, моја гора, у тој гори моји су дворови, у те дворове ћу те сад одвести“.</p> <p>Милан |
што појати“?</p> <p>„3нам“!</p> <p>Е па дед да чујем!{S} Отпој ми коју црквену песму да чујем к |
ерсину тарабу прескочити; ко се може на деда Симин дуд попети; ко сме отићи ноћу на таван и т. |
ради, и <pb n="38" /> гледај да ти крај деда твог буде успешан“... говорио је отац Добривојев.. |
ти велим; пази на свршетак, јер: „Конац дедо краси“... и још многих лепих поука говорио је газд |
Турцима.</p> <p>Причао му је о славним делима хајдук Вељка, хајдук Симе... и других хајдука ко |
да мном као да хоће да ме казне за моје дело.{S} Ах Добривоје да знаш како се кајем, ти би ми о |
мисли навађаху га да се одважи на какво дело.</p> <p>Премишљао је како и на који начин би он мо |
ан овде плакао и кајао се за своје лудо дело, дотле је његов отац код куће стражарио код врата |
о што си и до сад био.{S} Пази на свако дело које започнеш да га добро завршиш — па онда изгово |
и кајао се за своје несмислено и невино дело не могући ни ока свести. —</p> <p>Док је Милан овд |
којим би Милану платио његово несташно дело.</p> <p>Добривојеви другови су још оне вечери каза |
/front> <body> <pb n="3" /> <head>КОНАЦ ДЕЛО КРАСИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18962_ |
А МЛАДЕЖ</p> <p>XI. и XII.</p> <p>КОНАЦ ДЕЛО КРАСИ</p> <p>Српској младежи приповеда:</p> <p>ДУШ |
хајдук ми је сад мало час рекао: „Конац дело краси“.</p> <p>За тим сакривши молитвеник у шпаг — |
Имај па уму ову кратку реченицу: „Конац дело краси“.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
места тако да је Милан морао млого већи део пута да обиђе па да се упути па чисту равницу.</p> |
кут.{S} Нигде Милана.</p> <p>„Но тај се деран од неког доба ама баш проневаљалио“ гунђаше чича |
у цркви.{S} Сретни родитетељи, целивају десницу оцу игуману, па се онда растану.</p> <p>Кола су |
па приступивши к оцу игуману, целује му десницу.</p> <p>„Бог те благословио синко“! рече игуман |
тирска околина изгледаше му као рај.{S} Десно лепи виногради, лево шљивици; напред зелена густа |
га је јако морила.</p> <p>Освртао се и десно и лево не би ли спазио где год дудово дрво, али н |
уман једва изговоривши ове речи — пружи десну руку и метне на главу младога монаха Мирона, па о |
иликом је ранио свог најбољег друга.{S} Дете као дете мислећи да је убило свога друга, уплаши с |
жеш све оно што је добро.{S} Знај да је дете као младо дрво, а дрво младо даје се савијати све |
чини шта хоће и да иде куд хоће, јер је дете сад као восак на којем се свашта урезати да.{S} Ур |
се више савити не да.{S} Треба да своје дете привикнеш још из ране младости страху божјем и пос |
танко све, што се питало и како је које дете одговарало, доста то, да је г. надзорник после зак |
едног сина од својих 10—11 година, беше дете од више весело и несташно, па као несташно дете чи |
а.{S} Урезати се може и добро и зло, ал дете <pb n="8" /> прима само једно.{S} С тога гледај да |
ранио свог најбољег друга.{S} Дете као дете мислећи да је убило свога друга, уплаши се, па поб |
и у руку ону палицу, коју је он сам као дете донео у манастир М....</p> <p>Млади игуман је свом |
пролазили или које су сретали.{S} Свако дете ишло је са оним дететом које је било ближе један д |
по којој су се уверити могла, да свако дете, које се по добрим саветима својих родитеља влада, |
и га: „Пријатељу!{S} Ниси ли видео како дете од 10—11 година да је овим путем прошло“?</p> <p>„ |
саветима својих родитеља влада, да тако дете добро пролази, а оно дете које се не влада по саве |
ослушно, јогунасто, и несташно, да тако дете зло пролази.</p> <p>Учитељ је био човек врло добра |
топло љубила и овако говорила: „Слатко дете моје, буди увек тако добар, па добро пази на речи |
ричао како хајдуци украду по које мушко дете па га код себе држе и хране као птицу у кавезу, и |
ги!{S} Ја сам једно несташно и неваљало дете, које је због својих несташлука и због своје тврдо |
лада, да тако дете добро пролази, а оно дете које се не влада по саветима својих старијих, већ |
н и пристојан.{S} Непристојно и немирно дете нико не воли и не трпи.{S} Што радиш и опет ти вел |
а.</p> <p>„О синко, заиста ти си сретно дете.{S} Пре него што ћу ти примити за мог ђака желим д |
више весело и несташно, па као несташно дете чинило је несташлуке... играло се и са онаким ства |
суседа који беше несташно и непослушно дете, како пролази због <pb n="11" /> несташлука.{S} Са |
ај тога мољаху се Богу за здравље свога детета.{S} И Бог им је услишао молитву.{S} После 8 днев |
S} С тога гледај да у невино срце свога детета урежеш све оно што је добро.{S} Знај да је дете |
{S} Знала је она да од добро васпитаног детета може постати ваљан човек. „Сека Зорка“ — тако зв |
е она добро, да нико не зна шта може од детета постати.{S} Тихо би му тада овако говорила: „Чов |
сретали.{S} Свако дете ишло је са оним дететом које је било ближе један другом т. ј. чија је к |
често и поп Сава овако говорио: „Не дај детету на вољу, да чини шта хоће и да иде куд хоће, јер |
је учитељ говорио о добром и неваљалом детету или о послушном и непослушном дечаку и тако даље |
тако занимљиво приповедао, да су га сва деца као жедна слушала и тако рећи гутала учитељеве реч |
децом отпоје по који тропар или би сва деца очитала молитву пре наставе.{S} Исто је тако чинио |
ог учитељског живота.</p> <p>За тим сва деца отпевају песму: „Теби Боже хвала“ — тако сложно и |
то!{S} Ево зашто:</p> <p>Кад год су сва деца у школи била мирна, онда им је учитељ по коју лепу |
и страху божјем и послушности.{S} Многа деца зло прођу због своје непослушности... и тако даље |
етку деци приповедао, из које су и сама деца могла науку за се извести, по којој су се уверити |
онда је сву децу распустио.{S} Радосна деца клицајући и певајући песму: „<title>Ђачки растанак |
рапца, одапне и пукне. — </p> <p>Сва се деца обезнанише кад видише пиштољ. —</p> <p>„Ајао моја |
ав занет био од радости, видећи како му деца износе на видик и оцену његов труд. — Елем да не о |
са кратким и лепим поздравом.{S} Сва су деца за тим мирно ушла у школу и села сваки на своје ме |
љао је и г. надзорник питања на која су деца тако паметно и разборито одговарала да се г. надзо |
: „Преблаги Господи“.{S} Ову молитву су деца у глас врло лепо изговорила.</p> <p>Г. парох је пр |
вог, још при растанку, изговорио својој деци кратког садржаја лепу поуку како да се владају за |
ељ је свагда баш тако згодну приповетку деци приповедао, из које су и сама деца могла науку за |
те данас црна земља покривала!{S} Децо, децо, слушајте своје родитеље, јер Бог воли само ону де |
не би те данас црна земља покривала!{S} Децо, децо, слушајте своје родитеље, јер Бог воли само |
ве монахе, па им овако на самрти рече: „Децо, она палица коју ми је ваш брат Мирон као ђак пре |
да је празан — однесе га собом па се са децом играло.{S} Том приликом је ранио свог најбољег др |
сваке наставе, побожно се прекрсти и са децом отпоје по који тропар или би сва деца очитала мол |
ло се и са онаким стварима које нису за децу.{S} Једног дана украде од мене један пиштољ који б |
е тако чинио и после наставе, а онда је децу пустио кући и том приликом су два по два излазили |
лас не само за Добривоја, него и за сву децу која су са Добривојем заједно ишла, па су се почел |
реме школског одмора, и тек онда је сву децу распустио.{S} Радосна деца клицајући и певајући пе |
ојединих матера, које су своју неваљалу децу опомињале речима: „Владајте се онако као што се До |
анети“.{S} Ово изрекавши, остави веселу децу која од радости кликтаху и скакутаху што ће се са |
е своје родитеље, јер Бог воли само ону децу која своје родитеље љубе и која се за благо и срећ |
су то сретни тренуци за невину и добру децу!{S} Учитељ је свагда баш тако згодну приповетку де |
ли сан или јава.</p> <p>„Хајдучка шуми, дечак, сузе“... говораше хајдучки вођа у себи.... „па о |
и од својих родитеља.{S} Испитај га!{S} Дечак је паметан али несташан.{S} Подај му лека.{S} Ште |
садржаја:</p> <p>„Ево стоји пред тобом дечак од својих 10—11 година, који је због једног несре |
н и уопште као што је на дому био ваљан дечак, исто тако беше Добривој и у школи и у цркви прав |
егови родитељи.</head> <p>Био је омален дечак око својих 9 до 10 година.{S} Са румених и као ја |
превари се.</p> <p>Пред њим лежаше леп дечак <pb n="54" /> око својих 10—11 година, црне косе |
ра“ — тако је звало цело село оца овога дечака — био је у опште од свих сељана у селу Б... љубљ |
ина.{S} Још оног дана када су се оба та дечака уписала за ђаке, заволели су се још већма и спри |
ђаше како да утиша уплашеног и буновног дечака.</p> <p>„Синко, погледај ми у очи“, поче хајдучк |
срет хајдучком вођи — пољубе непознатог дечака, па га подигну у вис.</p> <p>Ово је Милану служи |
слетку се саже, полако дрмне непознатог дечака — који у сну држећи збиља да је његов отац пред |
ка тела, обливен сузама по лицу, а пред дечаком лежаху неколико дивљих начетих јабука.</p> <p>Х |
ом детету или о послушном и непослушном дечаку и тако даље{S} Све је то мали Добривој тако умео |
Добривој, тако беше име том лепушкастом дечаку кога сам вам укратко описао — беше дакле син иму |
љујући при том учитеља који је за време дечијег одговарања сав занет био од радости, видећи как |
о прогледавши дивно бојадисане слике из дечијег живота — похвалио би Добривоја и одлазио даље. |
Добривој и у школи и у цркви прави узор дечијег доброг владања.{S} О његовом добром владању, на |
упутити својој кући, побоји се на путу ди ће газда Пера казати његовом оцу како је хтео отети |
ад се Милан постригао за монаха.</p> <p>Диван ли беше то монах.</p> <p>Румена лица, округлих об |
ордио.</p> <p>Сви су се сељани чудили и дивили његовом напретку у добру.{S} За газда Перино доб |
о одговарала да се г. надзорник чудио и дивио том успеху, похваљујући при том учитеља који је з |
не беше.{S} Тада се заустави код једне дивље јабуке.{S} Погледи горе на гране и промери <pb n= |
дело му беше чисто и лепо, те изазиваше дивљење лепоти његовог одела.{S} Изгледао је на први по |
по лицу, а пред дечаком лежаху неколико дивљих начетих јабука.</p> <p>Хајдучки вођа који се пол |
е по њима владај“ — па мало прогледавши дивно бојадисане слике из дечијег живота — похвалио би |
иживао.</p> <p>Пролеће је прошло, а иза дивног пролећа долазили су све топлији и топлији летњи |
сеница да нахране своје младе.{S} У том дивном природном појаву, пробуди се Милан.{S} Устане, п |
по сред пута повлачећи ногу за ногом и дижући прашину.</p> <p>Добривој је напротив скакутао см |
} То беше ватрени круг који се полагано дизао, смешкајући се провиривао иза такозваног „Хајдучк |
беху нагомилани као најгушћи и најцрњи дим.</p> <p>За мало, па ветрић који је дувао престаде.< |
усти облаци се растурише и изчезоше као дим.</p> <pb n="48" /> <p>Остаде небо чисто као стакло. |
ти“ говораше Милан... „у лажи је плитко дио, то сам већ толико пута искусио, а и овај хајдук ми |
азио.</p> <p>Овај призор је Милана тако дирнуо, да је морао запитати што плачу?</p> <p>„Ох синк |
p> <p>Овај ужасан призор је Милана тако дирнуо да је у несвест пао, те онесвешћен лежао све док |
оме, а учитељ и твоји родитељи, нека се диче с тобом!</p> <p>Ово изговоривши г. надзорник пружи |
ти дакле предајем ову лепу књигу, па се дичи њоме, а учитељ и твоји родитељи, нека се диче с то |
есму да одпоји.{S} Напослетку одпочне: „Дјева днес“ кондак на Божић — тако меким, лепим гласом, |
И Бог им је услишао молитву.{S} После 8 дневног брижног и савесног неговања родитељског — Добри |
а одпоји.{S} Напослетку одпочне: „Дјева днес“ кондак на Божић — тако меким, лепим гласом, да се |
е год дудово дрво, али ни тога не беше, до саме липе.</p> <p>Сад не имајући куд ни камо, гладан |
ad> <p>Био је омален дечак око својих 9 до 10 година.{S} Са румених и као јабука пуних образа њ |
младом калуђеру особито допало, јер га до сад још нико у руку није пољубио.</p> <p>„Бог ти пом |
ављао и разговарао са хајдучким момцима до неког доба ноћи при месечини.</p> <p>После оваког ра |
<pb n="65" /> хајдуку да одведе Милана до манастира М.. па онда нека се одмах врати.</p> <p>На |
ириваху пушке острагуше, поређане једна до друге.</p> <p>„Ето синко моје куле“! рече хајдучки в |
не ногом о грану тако снажно, да су све до једне попадале на земљу.{S} Стрешавши јабуке, полако |
у манастирском дворишту.{S} Милан их је до по пута испратио, а онда их је загрлио и изљубио, и |
што су оба честита сина своје родитеље до смрти хранили и издржавали.</p> </div> </body> </tex |
стране да ли га ко не би спазио, стигне до неке храстове шуме која беше по дана хода удаљена од |
храм и буди добар и од сад као што си и до сад био.{S} Пази на свако дело које започнеш да га д |
ка желим да ми исприповедаш све од речи до речи како си дошао до хајдучког вође.{S} Онда Милан |
аху и скакутаху што ће се са Добривојем до воље наиграти, па се онда врати у двориште на свој п |
мало одморе, поседају сви у коло један до другог па чупкајући зелену траву запиткиваху један д |
па га однесе у своју собу где је Милан до зоре снивао.</p> <p>Хајдучки вођа није хтео Милану с |
с не слажу, јер се путем не гледаху као до сад.{S} Ово се само на лицу Милановом могло приметит |
о кроз <pb n="79" /> народ док је дошао до првих степеница које воде у трапезарију.</p> <p>Онде |
ведаш све од речи до речи како си дошао до хајдучког вође.{S} Онда Милан исприповеда и оцу игум |
руци држаше.</p> <p>Кад је Милан дошао до врати игуманове ћелије, закуца прво слабије, а онда |
<pb n="40" /> Не чујаше се ништа друго до: пуцкање несташних ноћних зефира.{S} Бледи месец је |
ваху чича Панти тешке бриге, због којих до зоре не могаше заспати.{S} Стога намисли да сутра по |
га као бајати не познаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“ |
ћи га као бајати не познаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а бу |
илана.</p> <p>„Но тај се деран од неког доба ама баш проневаљалио“ гунђаше чича Панта... „а чек |
азговарао са хајдучким момцима до неког доба ноћи при месечини.</p> <p>После оваког разговора с |
добностима која хајдуци особито у летње доба уживају, а то уживање пружа им сама мати природа.< |
ебе већ побринуо, па ако будеш честит и добар, бићеш сретан.{S} Ја сам заповедио једном од моји |
обожан, чувај св. веру, св. храм и буди добар и од сад као што си и до сад био.{S} Пази на свак |
тац Добривојев који беше отац строг али добар, чувши глас који дозиваше Добривоја рече Добривој |
рила: „Слатко дете моје, буди увек тако добар, па добро пази на речи свог учитеља.{S} Он ће ти |
одстицао на вредноћу.{S} Буди увек тако добар, буди увек тако вредан, учи, чувај се и клони се |
на далеко, по оној српској пословици: „Добар се глас далеко чује“.</p> <p>У време циче зиме, к |
, који држаше у руци бројанице.</p> <p>„Добар дан! оче свети“! назове Милан смиреном калуђеру, |
д. због којих несташлука је Милан често добивао шибе и од учитеља а и од свога оца.{S} Но Милан |
l:id="SRP18962_C15"> <head>15.{S} Милан добија поучења и савете.</head> <p>Отац Лаврентије пром |
нашеског ђакона лицем на Цвети.{S} Тада добије име Мирон.{S} Сутра дан Милан беше већ монах Мир |
ло уплашено.</p> <p>„Имате ли ви што да добијете овде?{S} Или сте изгубили па не можете да нађе |
едног буљукпаше који ју је јамачно онда добио, кад су Турци последњи пут разрушили манастир М.. |
и па да покаже својим родитељима шта је добио.</p> <p>А како беше са Миланом?</p> <p>Милан је о |
о је својим друговима лепу књигу што је добио на испиту.{S} Ко је год поред Добривоја прошао, с |
ту, и бунцао је неке речи што и он није добио онакову књигу, као што је и Добривој добио.{S} У |
ио онакову књигу, као што је и Добривој добио.{S} У Милана се сад породила због тога мржња, био |
кесу дуката што <pb n="84" /> је Милан добио од оног хајдука па поклони Милановим родитељима р |
гостију нужно бити.</p> <p>Чим је Милан добио ову заповест, одмах се пожурио да изврши, те због |
о апостол.{S} После 8 дана Милан је већ добио налог да оцу игуману чисти ципеле, да му спреми в |
ња одговорао <pb n="19" /> буде, тај ће добити од г. надзорника књигу са златним корицама“.</p> |
да види шта ће Милан урадити — рекне: „добићеш од мене сутра 10 јабука ако убијеш оног врапца! |
тан ако се одржи у тим врлинама које је добра мати постепено пресађивала у његово младо срце.</ |
еху најбољи другови.{S} Добривој је био добра срца па није хтео да се туђи од Милана ма да Мила |
ролази.</p> <p>Учитељ је био човек врло добра срца, побожан и мирољубив. <pb n="14" /> Пре свак |
то је: „<title>Буквар</title>“.</p> <p>Добра мајка је своме сину давала васпитање спочетка сам |
у моралном и духовном животу дајући му добре савете по којима се има владати.</p> </div> <div |
грање?{S} Не!{S} Не бој се синко!“ рече добри отац тако нежно, да је одмах устао са седала, па |
шан, исто је тако обратно <pb n="17" /> Добривој био баш послушан, миран, вредан, тачан, уредан |
Милан наносио увреде, али <pb n="18" /> Добривој му је све опраштао и ни мрка погледа није баца |
и: „У очи Божића прасе се не угоји“!{S} Добривој је једва чекао да дође тај дан када ће г. надз |
ти“.</p> <p>„А мој отац? мати? па...{S} Добривој?...{S} Ах“!{S} Онде се Милан као из сна тргао. |
pter" xml:id="SRP18962_C1"> <head>1.{S} Добривој и његови родитељи.</head> <p>Био је омален деч |
н ока изгубио испред својих другова.{S} Добривој је све једнако јаукао од бола, а из места где |
лан и Добривој беху најбољи другови.{S} Добривој је био добра срца па није хтео да се туђи од М |
онда врати у двориште на свој посао.{S} Добривој се одмах упути одма са својим друговима на зел |
огло догодити.{S} И збиља се уверио.{S} Добривој је лежао на трави блед као крпа.{S} Отац га од |
дана први пут служио св. литургију.{S} Добривој <pb n="89" /> је био дакле свештеник а Милан ј |
ли Добривој први пут ступио у школу.{S} Добривој се за цело школско време добро учио и примерно |
ижног и савесног неговања родитељског — Добривој је са свим оздравио и само се као црвена пега |
јутра и вечера молио Богу, држећи да је Добривој умро.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
подин учитељ, а то је било онда, кад је Добривој први пут могао прочитати пред својом добром ма |
меру је хтео да изврши баш онда, кад је Добривој хтео да уђе у своје двориште.</p> <p>У онај ма |
слушности и вредноћи.</p> <p>Кад год је Добривој из школе изишао, приповедао би својој мајци о |
Добривој био, ту је и Милан био; куд је Добривој ишао тамо је и Милан ишао.</p> <p>Заједно су у |
ишао Добривоју да се играју.{S} Где је Добривој био, ту је и Милан био; куд је Добривој ишао т |
променио си се јако“.</p> <p>„А где је Добривој?{S} Је ли жив ил’ је умро?</p> <p>„Жив је сине |
S} Целе недеље пред испитом понављао је Добривој своје лекције, а Милан место да је бар и сад н |
оја за руку, одведе га у собу где му је Добривој показао књигу са златним корицама, рекавши да |
сви <pb n="16" /> су се чудили, како се Добривој слаже са тим несташком за којега сваки дан дол |
еру да изврши над Добривојем.{S} Што се Добривој већма радовао новој књизи, тим се Милан све ве |
о час да учини.</p> <p>Од милине што се Добривој и ове године као најбољи ђак показао, отиде у |
е речима: „Владајте се онако као што се Добривој влада, па ће вас свако волети“...</p> <p>Добри |
ом могла је сека Зорка очекивати, да ће Добривој бити сретан ако се одржи у тим врлинама које ј |
им настојањем, а особито уверењем да ће Добривој за 8 дана оздравити — беху тужни родитељи срет |
на дому био ваљан дечак, исто тако беше Добривој и у школи и у цркви прави узор дечијег доброг |
није добио онакову књигу, као што је и Добривој добио.{S} У Милана се сад породила због тога м |
ишао да чини патролу; приказао му се и Добривој, који је јаукао од бола, а из левог рамена как |
онако подераног и уплаканог.{S} Милан и Добривој беху једних година.{S} Још оног дана када су с |
године и за те пуне две године Милан и Добривој беху најбољи другови.{S} Добривој је био добра |
обривоју тешко било, али мало по мало и Добривој се тако привикао раду и вредноћи — јер беше та |
Милан није знао да је у овом друштву и Добривој па се с тога и он умеша у игру.{S} Друштво се |
решетком са којом <pb n="10" /> је мали Добривој заливао цвеће у башти.{S} Даље дала му је неко |
е приче и то тако занимљиве, да је мали Добривој сваку реч своје миле мајке гутао.{S} Покрај то |
приближивала од оног дана, када је мали Добривој први пут ступио у школу.{S} Добривој се за цел |
аписао, <pb n="13" /> није се хтео мали Добривој играти.</p> <p>Зашто!{S} Ево зашто:</p> <p>Кад |
ом дечаку и тако даље{S} Све је то мали Добривој тако умео лепо приповедати, да су се груди сре |
ако ђаче имало свога друга.</p> <p>Мали Добривој је ишао увек са Миланом чича Пантиним сином, ч |
двраћала га од несташних игара, јер док Добривој није пошао у школу, дотле беше врло несташан и |
а, и да се крије као зверка, већ би као Добривој слушао свога оца покоравајући се њему учио би |
упадао је сад свима у очи, а то је: што Добривој и Милан нису заједно отишли кући као обично.{S |
запиткиваху један другог.{S} У тај мах Добривој падне онесвешћен на земљу.{S} Румено лице на м |
имућног земљеделца.</p> <pb n="4" /> <p>Добривој, тако беше име том лепушкастом дечаку кога сам |
лада, па ће вас свако волети“...</p> <p>Добривој заиста и беше сваке године похваљен на испиту |
меша у игри где се Милан налази.</p> <p>Добривој је све ово примао к срцу од своје мајке и беше |
e>“ разиђу се сваки својој кући.</p> <p>Добривој и Милан одоше право кући.</p> <pb n="24" /> <p |
је газда Пера пред својим сином.</p> <p>Добривој је све ове очине савете тако слушао, да их је |
ногу за ногом и дижући прашину.</p> <p>Добривој је напротив скакутао смешећи се од радости, по |
о би Добривоја и одлазио даље. —</p> <p>Добривој се није могао журити <pb n="25" /> због многог |
ека Зорка се понајвише трудила да свога Добривоја привикне послушности и вредноћи.</p> <p>Кад г |
е, па је радошћу обузета, грлила малога Добривоја, топло љубила и овако говорила: „Слатко дете |
авља“!</p> <p>Ето таки беше отац малога Добривоја.</p> <p>А каква му беше мати?</p> <p>Мати му |
у и на родитеље, а на овог доброг друга Добривоја није заборавио, јер се за њега сваког јутра и |
Ово је био најрадоснији глас не само за Добривоја, него и за сву децу која су са Добривојем зај |
грао, па и слика оног призора кад је на Добривоја пукао и њега ранио.</p> <p>„Ах Добривоју...{S |
> <p>У онај мах кад се Милан затрчао на Добривоја, да му отме из руке књигу — изишао је баш онд |
а, па је настојавала да и свога јединца Добривоја лепо васпита.{S} Знала је она да од добро вас |
ривикивала је сека Зорка и свог јединца Добривоја кад му је тек шест година било.</p> <p>На ова |
јлепших јагањаца учитељу на дар. — Свог Добривоја волео је газда Пера више свега; љубио га и чу |
е — а то је временом и учинио — да свог Добривоја даде на веће <pb n="12" /> школе кад изучи ту |
уке — дошла му је пред очи слика мртвог Добривоја.{S} Он бејаше тврдо уверен да је Добривоја уб |
н је целим путем попреко гледао веселог Добривоја, те га је са својим оштрим погледом тако прос |
је добио на испиту.{S} Ко је год поред Добривоја прошао, свако је застао, па ако је знао читат |
, шкрипио зубима и гледао је како би од Добривоја отео ону лепу књигу.{S} Ову <pb n="26" /> нам |
ео да Милан збиља хоће да отме књигу од Добривоја, потрчи и одгурне неваљалог Милана, па онда у |
његовом оцу како је хтео отети књигу од Добривоја — па с тога да би се спасао од батина, намисл |
ривоја.{S} Он бејаше тврдо уверен да је Добривоја убио, па знајући шта ће из тог следити — наум |
етку причао о несретном случају како је Добривоја нехотице убио, онда <pb n="70" /> је отац игу |
а своје место.{S} Учитељ од милине узме Добривоја за руке па га пољуби очински у пуне обрашчиће |
рог али добар, чувши глас који дозиваше Добривоја рече Добривоју! „Добривоје, зар не чујеш како |
кући долазили.{S} Милан није могао без Добривоја бити.{S} Ово Миланово и Добријево пријатељева |
том тражио је згодну прилику у којој би Добривоја осрамотио, или би му ма у чем нашкодио.{S} На |
е слике из дечијег живота — похвалио би Добривоја и одлазио даље. —</p> <p>Добривој се није мог |
дгурне неваљалог Милана, па онда узевши Добривоја за руку, одведе га у собу где му је Добривој |
је одмах устао са седала, па ухвативши Добривоја за руку, извео га на улицу и овако му рекао: |
нке.</p> <p>И овом приликом спази Милан Добривоја но с њим није хтео Милан ни речце проговорити |
погледавши у испитни записник, прозвао Добривоја <pb n="22" /> преда се и овако му рекао: „ Си |
ви пријатељи. — Кад је газда Пера одвео Добривоја да га упише у школу, <pb n="15" /> онда је и |
више пута због своје несташности молио Добривоја за опроштење. — Дан за даном пролазаше па се |
па како је хотевши убити врапца — ранио Добривоја и т. д.</p> <p>Озлојеђени чича Панта нестрпљи |
павати није могао, јер тек што се сетно Добривоја, помислио је да се Милан можда због оног случ |
да хоће да ме казне за моје дело.{S} Ах Добривоје да знаш како се кајем, ти би ми одма опростио |
оји дозиваше Добривоја рече Добривоју! „Добривоје, зар не чујеш како те Сима и Стева вичу да из |
pter" xml:id="SRP18962_C2"> <head>2.{S} Добривојев друг.</head> <p>Дан је за даном пролазно, па |
отме из руке књигу — изишао је баш онда Добривојев отац на улицу, па кад је видео да Милан збиљ |
их да се сњим мало позабављају.{S} Отац Добривојев који беше отац строг али добар, чувши глас к |
а твог буде успешан“... говорио је отац Добривојев.... „Не иди у друштво у којем има доста покв |
ђивала у његово младо срце.</p> <p>Отац Добривојев — газда Пера, — беше још сретнији кад је вид |
о г. надзорник на испиту. —</p> <p>Отац Добривојев је тек сад разумео шта је хтео Милан оно мал |
ку који се на мах врати својој кући.{S} Добривојеви родитељи су вршили налог г. лечника у потпу |
н св. манастира М....</p> <p>Миланови и Добривојеви родитељи дочекали су највећу радост под сво |
ану платио његово несташно дело.</p> <p>Добривојеви другови су још оне вечери казали Милановом |
ине и за неколико тренутака врате се са Добривојевим оцем, који је сав дрхћући корачао, не веру |
о 5—6 часова, дошло је неколико другова Добривојевих да се сњим мало позабављају.{S} Отац Добри |
запитао за Милана.{S} Одмах је отишао и Добривојевој кући па је и тамо приповедно све <pb n="85 |
<p>Затим заповеди Ђоки и Јоци да отрче Добривојевом оцу, па да му кажу шта се збило са Добриво |
или би му ма у чем нашкодио.{S} На жељу Добривојеву да се мало одморе, поседају сви у коло једа |
дости кликтаху и скакутаху што ће се са Добривојем до воље наиграти, па се онда врати у дворишт |
евом оцу, па да му кажу шта се збило са Добривојем.{S} Ови одмах тако и учине и за неколико тре |
корачао, не верујући да се тако што са Добривојем могло догодити.{S} И збиља се уверио.{S} Доб |
, због чега озлојеђен не хтеде данас са Добривојем кући ићи.{S} Милан је целим путем попреко гл |
обривоја, него и за сву децу која су са Добривојем заједно ишла, па су се почели натицати целе |
зависти хтео неку намеру да изврши над Добривојем.{S} Што се Добривој већма радовао новој књиз |
о што се пре тога догодило са Миланом и Добривојем па је нестрпељиво чекао Милана, а кад се чик |
Милан састао са својим негдашњим другом Добривојем, који је баш оног дана први пут служио св. л |
њега ранио.</p> <p>„Ах Добривоју...{S} Добривоју... јецао је сад Милан... ти си сад већ у хлад |
чувши глас који дозиваше Добривоја рече Добривоју! „Добривоје, зар не чујеш како те Сима и Стев |
вши г. надзорник пружи лепу књигу малом Добривоју који дрхћући прими књигу, па пољубивши г. над |
несташан и неваљао.{S} Шта више и самом Добривоју је Милан наносио увреде, али <pb n="18" /> До |
рави, Милан је мал’ не сваког дана ишао Добривоју да се играју.{S} Где је Добривој био, ту је и |
де брзо по лечника, који је одмах дошао Добривоју прегледати рану, потрудио се <pb n="37" /> те |
то треба радити.</p> <p>Испочетка је то Добривоју тешко било, али мало по мало и Добривој се та |
{S} Дај здравље мом добром бившем другу Добривоју, који сад трпи ужасне болове због моје нехато |
обривоја пукао и њега ранио.</p> <p>„Ах Добривоју...{S} Добривоју... јецао је сад Милан... ти с |
о без Добривоја бити.{S} Ово Миланово и Добријево пријатељевање упадало је у очи не само суседи |
овако му рекао: „Зато што си ме твојим добрим владањем и учењем изненадио и обрадовао, дозвоља |
верити могла, да свако дете, које се по добрим саветима својих родитеља влада, да тако дете доб |
Пази на свако дело које започнеш да га добро завршиш — па онда изговоривши ово речи: „<foreign |
да се моли Богу.{S} Навикавала га је на добро а упућивала да се клони од зла.{S} Стављала му је |
— па се мало насмешила.{S} Знала је она добро, да нико не зна шта може од детета постати.{S} Ти |
тко дете моје, буди увек тако добар, па добро пази на речи свог учитеља.{S} Он ће ти увек тако |
оја лепо васпита.{S} Знала је она да од добро васпитаног детета може постати ваљан човек. „Сека |
ат и милозвучан као у анђела.</p> <p>„Е добро синко“! рече игуман сасвим задовољно кад је Милан |
ући се њему учио би се само оном што је добро — а овако је Милан морао много што шта да претрпи |
срце свога детета урежеш све оно што је добро.{S} Знај да је дете као младо дрво, а дрво младо |
S} Због тог се Милан и покварио, јер је добро знао да га отац данас или сутра не може бити.{S} |
слушао, да их је све гутао и тако их је добро у срце своје усадио, да се у свом животу више ник |
, а на јабуци златан крст.</p> <p>„Које добро синко“? запита га игуман.</p> <p>„Ево донео сам В |
у.{S} Добривој се за цело школско време добро учио и примерно владао.{S} Своје лекције је увек |
уо ове речи: „Још, труди се и владај се добро.{S} Ма да си погрешио у нечем гледај да се поправ |
к себи за ђака, пази на њега, па ако се добро узвлада закалуђери га.{S} За твоје доброчинство ћ |
има својих родитеља влада, да тако дете добро пролази, а оно дете које се не влада по саветима |
свашта урезати да.{S} Урезати се може и добро и зло, ал дете <pb n="8" /> прима само једно.{S} |
обучени.{S} И ја радо имам лепо одело и добро оружје.{S} Да... да.. отићи ћу сад хајдучком вођи |
а се поправиш.{S} Гледај да сваки посао добро и на време свршиш.{S} Имај па уму ову кратку рече |
и газда Пера, живили су и сад живе врло добро баш као прави пријатељи. — Кад је газда Пера одве |
ом напретку у добру.{S} За газда Перино добро срце брзо се рашчуло на далеко, по оној српској п |
од сад буди на опрезу.{S} Што год радиш добро и паметно ради, и <pb n="38" /> гледај да ти крај |
ођа се слатко насмијао па овако рекао: „Добро кад си тако храброг и одважног срца, одвешћу те у |
јабука ако убијеш оног врапца!“</p> <p>„Добро!“ рече Милан, па извадивши из шпага пиштољ, напер |
и у школи и у цркви прави узор дечијег доброг владања.{S} О његовом добром владању, на брзо се |
на своју кућу и на родитеље, а на овог доброг друга Добривоја није заборавио, јер се за њега с |
љен на испиту од свог учитеља због свог доброг владања и учења. — Тако прођоше две године и за |
слушај свога учитеља!{S} Слушај и твог доброг оца и мајку, јер ћеш само онда сретан бити“.{S} |
оца, пред њим стајао хајдучки вођа врло доброг срца, која га је пољубио у бледе али пуне образе |
из ове шуме, изведи ме и одведи каквом добром човеку који ће ми дати савета како да се опрости |
ор дечијег доброг владања.{S} О његовом добром владању, на брзо се рашчуло по целом селу.{S} То |
ој први пут могао прочитати пред својом добром мајком наслов оне књиге, из које је учитељ њега |
е и нехотице учинио.{S} Дај здравље мом добром бившем другу Добривоју, који сад трпи ужасне бол |
приповедао како им је учитељ говорио о добром и неваљалом детету или о послушном и непослушном |
јглавније врлине беху јој ове: мудрост, доброта, љубав, љупкост, вредноћа, штедња и мирољубље.{ |
обро узвлада закалуђери га.{S} За твоје доброчинство ћу ти захвалити.{S} Ову коју му ја дадох, |
х, ала су то сретни тренуци за невину и добру децу!{S} Учитељ је свагда баш тако згодну припове |
љани чудили и дивили његовом напретку у добру.{S} За газда Перино добро срце брзо се рашчуло на |
, да је г. надзорник после закљученог и довршеног испита најлепшим и најрадоснијим похвалама об |
највећом знатижељношћу, па кад је Милан довршио своје приповедање и свој несретни догађај, овак |
че игуман сасвим задовољно кад је Милан довршио појање — „сад ходи у трапезарију <pb n="72" /> |
вршио своје приповедање и свој несретни догађај, овако дода напослетку: „Ја сам се зарекао да с |
ланов чуо је за све оно што се пре тога догодило са Миланом и Добривојем па је нестрпељиво чека |
шта да спомене.{S} Сутра дан око поноћи догодило се са Миланом тако исто.{S} Кад се три дана на |
о, већ приповеди све и сва шта се с њим догодило пре него што је овамо дошао.</p> <p>Хајдучки в |
г његове лакомислености и несташности — догодио.</p> <p>Целу ноћ је плакао и кајао се за своје |
.{S} Но да се онај несретни случај није догодио, не би Милан био приморан да бежи од својих род |
јући да се тако што са Добривојем могло догодити.{S} И збиља се уверио.{S} Добривој је лежао на |
поведање и свој несретни догађај, овако дода напослетку: „Ја сам се зарекао да се нећу вратити |
ономе што <pb n="35" /> га је запитао — додавши: „ево за опкладу;“</p> <p>Овај држећ да лаже, а |
надзорником, а међ осталим је још и ово додао: „Који се од мојих ученика најбоље покаже и на ис |
е угоји“!{S} Добривој је једва чекао да дође тај дан када ће г. надзорник њих испитивати.{S} Це |
дали и хвалили га.{S} Једва је чекао да дође кући па да покаже својим родитељима шта је добио.< |
ојој немирној души, али ко овамо једном дође и посвети свој живот калуђерском чину тај се не см |
е чича Панта... „а чекај лоло... ако не дођеш вечерас, доћићеш сутра — али ћеш и запамтити кад |
свима монасима нека после св. литургије дођу сви у трапезарију“ рече отац игуман.</p> <pb n="71 |
а годину дана твоји родитељи по тебе не дођу онда мораш овда и остати“.</p> <p>„Оче игумане“! п |
асом „ако моји родитељи и сутра по мене дођу, ја се кући нећу вратити“.</p> <p>Отац игуман одма |
да твоји родитељи тебе сад траже па ако дођу овамо, ја тебе не смем задржати.{S} Због тога те н |
ин донео кад је дошао у манастир, па им дозволи да смеју долазити своме сину у походе кад год и |
ладањем и учењем изненадио и обрадовао, дозвољавам ти да се играш са твојим друговима колико ти |
е отац строг али добар, чувши глас који дозиваше Добривоја рече Добривоју! „Добривоје, зар не ч |
.{S} Тада <pb n="86" /> пред своју смрт дозове свог верног ученика Мирона и све монахе, па им о |
ју из собе већ да мирно лежи све дотле, док рана не зарасте.{S} С овим лечничким настојањем, а |
као очи у глави, и не показуј га ником, док се не покалуђериш — а сад ево ти ова палица од слон |
па је потпуно спремљен ишао у школу.{S} Док није свој задатак научио, и док није свој пропис на |
баш одвео, јер је чича Панта имао посла док је Милана са багрена стерао доле, те га онда одвука |
једва провукао кроз <pb n="79" /> народ док је дошао до првих степеница које воде у трапезарију |
се у своје храбро срце... ћутао је све док није дошао у хајдучку пећину.</p> <p>Тада се баш по |
у несвест пао, те онесвешћен лежао све док се није непогода смирила.{S} Муње престадоше севати |
бивао све гори и несташнији, све дотле док му није несташлук тако ушао у страст да је по читав |
а дрво младо даје се савијати све дотле док је младо, а кад остари, онда се више савити не да.{ |
олу.{S} Док није свој задатак научио, и док није свој пропис написао, <pb n="13" /> није се хте |
је Милан морао много што шта да претрпи док се није опаметио.</p> </div> <div type="chapter" xm |
ове кости, и не реци ником ко ти је дао док не постанеш игуманом.</p> <p>,,Ако би се у случају |
ог заустављања.{S} Нестрпељиво је чекао док су му књигу гледали и хвалили га.{S} Једва је чекао |
S} Одвраћала га од несташних игара, јер док Добривој није пошао у школу, дотле беше врло несташ |
камен на срце пао.</p> <pb n="81" /> <p>Док је старац говорио, Милан је дрхтао као прут на води |
дело не могући ни ока свести. —</p> <p>Док је Милан овде плакао и кајао се за своје лудо дело, |
а кад се попео, онда је рекао у себи: „Док га не обрстим, нећу се сићи“!{S} Милан је тако слат |
данас најдостојнији показао ове књиге, доказао си и задивио си не само мене, него и све твоје |
же са тим несташком за којега сваки дан долазе тужбе његовом оцу:{S} Милан урадио ово, Милан уч |
х облака провирује.</p> <p>Ова светлост долазила је од силног злата, сребра и драгог камења што |
Пролеће је прошло, а иза дивног пролећа долазили су све топлији и топлији летњи дани.</p> <p>Уч |
За цело то време нису Миланови родитељи долазили.{S} Милан је <pb n="77" /> мало по мало забора |
су у школу ишли, заједно из школе кући долазили.{S} Милан није могао без Добривоја бити.{S} Ов |
о се рашчуло по околини манастира па су долазили сваке недеље да слушају манастирског новог ђак |
х Турака — пође право онамо, од куда је долазио први глас.</p> <p>И не превари се.</p> <p>Пред |
еза“!</p> <p>„Па што си онда чело баште долазио, зар ти ниси могао са сокака доћи к мени по гра |
ошао у манастир, па им дозволи да смеју долазити своме сину у походе кад год им је воља.{S} За |
потанко <pb n="75" /> о узроку његовог доласка у манастир М... увидео је, да је Милан заиста м |
но, ал хајдуци грунуше из пушака у знак доласка једног новајлије.</p> <p>Милан је од силне прас |
начи, да се сви моји момци радују твоме доласку — али ти синко велим, да ти овде не можеш остат |
љу.{S} Стрешавши јабуке, полако се сиђе доле, покупи јабуке, напуни своје шпагове, па онда једн |
о посла док је Милана са багрена стерао доле, те га онда одвукао онако подераног и уплаканог.{S |
се полако доле.</p> <p>Тек што се сишао доле, ал дотрчаше чувари чика Младенове баште: гаров и |
Кад је осетио да је сит, сиђе се полако доле.</p> <p>Тек што се сишао доле, ал дотрчаше чувари |
лаво небо, јарко сунце, пред собом лепу долину, а из далека као да се из земље уздизао неки црн |
настир да је било милина ући у овај св. дом.</p> <p>Кад се Милан за монаха постригао, онда је н |
н, тачан, уредан и уопште као што је на дому био ваљан дечак, исто тако беше Добривој и у школи |
ваш брат Мирон као ђак пре 18 година — донео — нека буде од сад његова.{S} Мени су часи изброј |
уку ону палицу, коју је он сам као дете донео у манастир М....</p> <p>Млади игуман је свом снаг |
љима рекавши да им је то благодарни син донео кад је дошао у манастир, па им дозволи да смеју д |
о синко“? запита га игуман.</p> <p>„Ево донео сам Вам једно писмо“, рече Милан па пружи оцу игу |
орена са вратима од самога челика па да донесе пун котао злата.</p> <p>Ово је хајдучки вођа пот |
љи пођу кући.{S} На поласку отац игуман донесе ону кесу дуката што <pb n="84" /> је Милан добио |
ина, ја сам, па онда пун котао злата да донесем — шта ће то значити“?{S} Испрва се устезао да у |
о је овај пожелио, то му је Милан морао донети.</p> <p>Све ове дужности Милан је свесрдно и тач |
гране и промери <pb n="50" /> од земље доњих.{S} За тим се брзо успужа на дрво и за тили час б |
> <p>Милану се ове последње речи баш не допадаху, али уздајући се у своје храбро срце... ћутао |
.</p> <p>Ово се младом калуђеру особито допало, јер га до сад још нико у руку није пољубио.</p> |
оглед, уверили би се, да је оштроуман и досетљив.{S} Глава му беше правилно округла, густом као |
био обвезан, то сваки пут није могао да доспе да Милана казни.{S} Због тог се Милан и покварио, |
питало и како је које дете одговарало, доста то, да је г. надзорник после закљученог и довршен |
војев.... „Не иди у друштво у којем има доста покварених срдаца, да не наиђеш на зло.{S} Не игр |
посматраше га неко време и не могаше се доста начудити, шта је то?{S} Да ли сан или јава.</p> < |
е исцеливали кад су се светитељске руке дотицали.</p> <p>Сваке године о слави св. храма <pb n=" |
е плакао и кајао се за своје лудо дело, дотле је његов отац код куће стражарио код врата и чека |
а, јер док Добривој није пошао у школу, дотле беше врло несташан и непослушан.</p> <p>Сека Зорк |
он је бивао све гори и несташнији, све дотле док му није несташлук тако ушао у страст да је по |
е пуштају из собе већ да мирно лежи све дотле, док рана не зарасте.{S} С овим лечничким настоја |
дрво, а дрво младо даје се савијати све дотле док је младо, а кад остари, онда се више савити н |
ут сав искидали били кад је чика Младен дотрчао са дреновцем да растера псе.{S} Једва је и чика |
ладен избавио Милана, а да није на брзо дотрчао, све би му хаљине искидали пси.</p> <p>„А шта т |
доле.</p> <p>Тек што се сишао доле, ал дотрчаше чувари чика Младенове баште: гаров и белов, на |
<p>Отац игуман одмах зазвони, у тај мах дотрчи један манастирски ђак.</p> <p>„Иди кажи свима мо |
пред очи.</p> <p>Кад се чича Панти већ дотужило чекати — а већ беше 11 час ноћи — помисли: е д |
за три године закалуђерити и да ће онда доћи у његово село и сњим да служи у цркви.{S} Сретни р |
те долазио, зар ти ниси могао са сокака доћи к мени по грабуље“? запита га чика Младен, па га о |
а пред очи мојим родитељима не смем жив доћи.{S} Остаћу овде, па нека ме вуци раскидају.{S} Ех, |
„а чекај лоло... ако не дођеш вечерас, доћићеш сутра — али ћеш и запамтити кад си узимао пишто |
аха постригао, онда је на неколико дана доцније — отац Пантелеимон заиста отишао са Мироном у њ |
свештеник а Милан је био монах Мирон, и доцније игуман св. манастира М....</p> <p>Миланови и До |
са осталим ђацима спреми све што ће за дочек гостију нужно бити.</p> <p>Чим је Милан добио ову |
</p> <p>Миланови и Добривојеви родитељи дочекали су највећу радост под своју старост, тим што с |
ика је на вратима са својим ученицима — дочекао учитељ са кратким и лепим поздравом.{S} Сва су |
заповест оца игумана — осталим ђацима — дошао и је и отац игуман са свима гостима који су и на |
наопако би било од Милана да му је онда дошао пред очи.</p> <p>Кад се чича Панти већ дотужило ч |
о оцу игуману.</p> <p>Кад је чича Панта дошао у село, приповедао је од радости сваком ко га је |
ише очи и лице.</p> <p>Милан је тек сад дошао к себи и увидео да је то мало час био сан, и да ј |
да им је то благодарни син донео кад је дошао у манастир, па им дозволи да смеју долазити своме |
Пантелеимон прикаже младог ђака који је дошао са жељом да се посвети калуђерском чину.{S} Милан |
ровукао кроз <pb n="79" /> народ док је дошао до првих степеница које воде у трапезарију.</p> < |
је храбро срце... ћутао је све док није дошао у хајдучку пећину.</p> <p>Тада се баш почело смрк |
сприповедаш све од речи до речи како си дошао до хајдучког вође.{S} Онда Милан исприповеда и оц |
на навршила од оног дана, када је Милан дошао у манастир.{S} За цело то време нису Миланови род |
илан у руци држаше.</p> <p>Кад је Милан дошао до врати игуманове ћелије, закуца прво слабије, а |
еље.</head> <p>Манастир у који је Милан дошао за монаха, био је на гласу због лепог положаја; ш |
Младенове баште. —</p> <p>Кад је овамо дошао, види да се љуто преварио.{S} Он се надао да ће к |
се с њим догодило пре него што је овамо дошао.</p> <p>Хајдучки вођа га је слушао са <pb n="57" |
/p> <p>„Имам“!</p> <p>„Па како си овамо дошао“?...{S} Да се ниси изгубио, или су те родитељи ва |
ри отиде брзо по лечника, који је одмах дошао Добривоју прегледати рану, потрудио се <pb n="37" |
као бајати не познаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“! р |
се Милан са хајдуком који му је такође дошапнуо ове речи: „Још, труди се и владај се добро.{S} |
испустио <pb n="39" /> пиштољ из руке — дошла му је пред очи слика мртвог Добривоја.{S} Он беја |
знадоше.</p> <p>„Но па за што сте овамо дошли“? запита Милан мало охрабривши се.</p> <p>„Чули с |
ољану да се играју лопте.</p> <p>Кад су дошли на одређено место затеку и Милана овде који је то |
подне истог а дана тако-око 5—6 часова, дошло је неколико другова Добривојевих да се сњим мало |
.“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо да једеш дудова“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ !</p> <p>„Па |
milestone unit="subSection" /> <p>А сад драги читаоче, остави све на страну, јер ћемо поћи за М |
? и т. д.</p> <pb n="45" /> <p>Увидићеш драги читаоче да: свака штета учи човека памети и благо |
т долазила је од силног злата, сребра и драгог камења што ту беше сакривено, а све то беше кад |
ово, Милан учинио оно... разбио прозор, дражио псе... скидао птичија гњезда са дрвећа... крао ј |
дражио псе... скидао птичија гњезда са дрвећа... крао јабуке и т. д. због којих несташлука је |
га је у башту, која је била засађена са дрвећем разног воћа и са многим цвећем.{S} Ту му је дал |
о.{S} Знај да је дете као младо дрво, а дрво младо даје се савијати све дотле док је младо, а к |
емље доњих.{S} За тим се брзо успужа на дрво и за тили час беше на оној грани, на којој беше на |
о и лево не би ли спазио где год дудово дрво, али ни тога не беше, до саме липе.</p> <p>Сад не |
ао, спази на своју велику радост дудово дрво у башти чика Младена.</p> <p>Плод тога дуда беше ц |
је добро.{S} Знај да је дете као младо дрво, а дрво младо даје се савијати све дотле док је мл |
код врата и чекао Милана држећи у руци дренов прут с којим би Милану платио његово несташно де |
дали били кад је чика Младен дотрчао са дреновцем да растера псе.{S} Једва је и чика Младен изб |
и издахне.</p> <p>Мирон који је у руци држао горућу воштаницу, склопи очи оцу Пантелеимону.</p |
едељу дана објавио ученицима када ће се држати испит, па је због тога рекао да се сви спреме, д |
ник сусрете га један млад калуђер, који држаше у руци бројанице.</p> <p>„Добар дан! оче свети“! |
сти, па онда оно писмо што Милан у руци држаше.</p> <p>Кад је Милан дошао до врати игуманове ће |
краду по које мушко дете па га код себе држе и хране као птицу у кавезу, и уче га хајдуковању — |
додавши: „ево за опкладу;“</p> <p>Овај држећ да лаже, а и из љубопитства да види шта ће Милан |
њега сваког јутра и вечера молио Богу, држећи да је Добривој умро.</p> </div> <div type="chapt |
о знанцима и родовима да тражи Милана — држећи да је ма код кога од својих родова морао отићи д |
куће стражарио код врата и чекао Милана држећи у руци дренов прут с којим би Милану платио њего |
несташлуке монаси су гледали кроз прсте држећи: „младост лудост“.{S} Али кад је Милан и четврто |
ко дрмне непознатог дечака — који у сну држећи збиља да је његов отац пред њиме, нагло се тргне |
начи?</p> <p>Напослетку се саже, полако дрмне непознатог дечака — који у сну држећи збиља да је |
енове баште: гаров и белов, на га сташе дрпати тако силно да се све разлегао глас Миланов који |
d="SRP18962_C2"> <head>2.{S} Добривојев друг.</head> <p>Дан је за даном пролазно, па се и годин |
По томе је дакле свако ђаче имало свога друга.</p> <p>Мали Добривој је ишао увек са Миланом чич |
Дете као дете мислећи да је убило свога друга, уплаши се, па побегне непознатим путем.{S} Како |
{S} Том приликом је ранио свог најбољег друга.{S} Дете као дете мислећи да је убило свога друга |
ју кућу и на родитеље, а на овог доброг друга Добривоја није заборавио, јер се за њега сваког ј |
вет.{S} Туга и брига беху му сад главне друге с којима се и дању и ноћу бавио.{S} Најпосле мало |
ваху пушке острагуше, поређане једна до друге.</p> <p>„Ето синко моје куле“! рече хајдучки вођа |
већа и школски записник.{S} С једне и с друге стране поседали су и остали чланови који су прису |
им је учитељ показивао школске ствари, други пут је приповедао како им је учитељ говорио о доб |
лову везао неку стару клепетушу о врат, други пут је баба Макрени манастирској кухарици појео с |
ђе право кроз шуму у намери да изађе на други крај.{S} Смео није натраг да се врати, јер недале |
оз плач рече: „Опрости ми бабо, сад сам други Милан.{S} Хвала ти што си ме више пута избио кад |
е беше онај несташни Милан, већ са свим други, мирни, пристојни Милан.</p> <p>Милан се особити |
жно и милогласно, да је г. надзорник по други пут морао похвалити и ђаке и г. учитеља, те се он |
нећу бити несташан“ — које је Милан по други пут изговорио, није могао да себи протумачи, шта |
м делима хајдук Вељка, хајдук Симе... и других хајдука који су Турке таманили, и од којих су се |
адала: <pb n="40" /> Не чујаше се ништа друго до: пуцкање несташних ноћних зефира.{S} Бледи мес |
тако-око 5—6 часова, дошло је неколико другова Добривојевих да се сњим мало позабављају.{S} От |
ла слика његовог сеоцета, слика његових другова, с којима се последњи пут играо, па и слика оно |
да се у трен ока изгубио испред својих другова.{S} Добривој је све једнако јаукао од бола, а и |
самом несрећу и презирање од свих мојих другова — молим ти се као благом <pb n="46" /> и милост |
мајко“! цикну један од мало пре веселих другова пошто је пиштољ пукао — па ухвативши се за лево |
дивио си не само мене, него и све твоје другове, па и самога твога учитеља и оца, који те је по |
огу“! рече Милан одважно.</p> <p>Сви се другови загледаху, па ће један између њих запитати: „А |
егово несташно дело.</p> <p>Добривојеви другови су још оне вечери казали Милановом оцу како је |
ве године Милан и Добривој беху најбољи другови.{S} Добривој је био добра срца па није хтео да |
седима, него и свима сељанима и њиховим друговима и сви <pb n="16" /> су се чудили, како се Доб |
Добривој се одмах упути одма са својим друговима на зелену пољану да се играју лопте.</p> <p>К |
шећи се од радости, показивао је својим друговима лепу књигу што је добио на испиту.{S} Ко је г |
ао, дозвољавам ти да се играш са твојим друговима колико ти је воња, али немој да се ским свади |
аљалим друштвом, а особито са неваљалим друговима као што је био Милан.</p> </div> <div type="c |
своју завист и злобу крио пред осталим друговима; али при <pb n="34" /> свем том тражио је зго |
е није убио“? збуњено запиткиваху један другог.{S} У тај мах Добривој падне онесвешћен на земљу |
ло одморе, поседају сви у коло један до другог па чупкајући зелену траву запиткиваху један друг |
упкајући зелену траву запиткиваху један другога о које чем.{S} Питали се ту: ко може баба Перси |
гом т. ј. чија је кућа била близу једна другој.</p> <p>По томе је дакле свако ђаче имало свога |
ком се Милан састао са својим негдашњим другом Добривојем, који је баш оног дана први пут служи |
а оним дететом које је било ближе један другом т. ј. чија је кућа била близу једна другој.</p> |
изађоше пред очи и учитељеве речи: „Ко другоме копа јаму, сам ће у њу пасти“.</p> <p>Тако бега |
чинио.{S} Дај здравље мом добром бившем другу Добривоју, који сад трпи ужасне болове због моје |
ио, да се у свом животу више никад није дружио са неваљалим друштвом, а особито са неваљалим др |
едан, учи, чувај се и клони се неваљала друштва, слушај и поштуј свога оца и матер па ћеш срећа |
ивој па се с тога и он умеша у игру.{S} Друштво се подели на две странке.</p> <p>И овом прилико |
оворио је отац Добривојев.... „Не иди у друштво у којем има доста покварених срдаца, да не наиђ |
оту више никад није дружио са неваљалим друштвом, а особито са неваљалим друговима као што је б |
бунар.{S} Милан није знао да је у овом друштву и Добривој па се с тога и он умеша у игру.{S} Д |
мах се обрати у бледило.{S} Тело му је дрхтало.</p> <p>Тома, Пера и Миша су се том несретном п |
" /> <p>Док је старац говорио, Милан је дрхтао као прут на води, сагнутом главом као осуђен ста |
м изванредно лепом гласу.{S} Глас му је дрхтао, ал беше умиљат и милозвучан као у анђела.</p> < |
те се са Добривојевим оцем, који је сав дрхћући корачао, не верујући да се тако што са Добривој |
е ране!....</p> <p>Овако шапћући тихо и дрхћући од зиме, сагне главу па храстов грм, подметне р |
к пружи лепу књигу малом Добривоју који дрхћући прими књигу, па пољубивши г. надзорника у руку |
ића за пропис па је за те новце куповао дувана и пушио са Пајом, млинарским сином, који беше јо |
дим.</p> <p>За мало, па ветрић који је дувао престаде.</p> <p>Муње почеше севати, а иза муње ч |
ију, а главу му украшаваше црна густа и дугачка коса.{S} Мирон је као млад монах служио, за угл |
ад и ту се одмараше неко време но не за дуго јер му није пријала.{S} Стомак му је био празан, г |
цима од стране Турака — па не могаше за дуго да се реши: дал’ да потражи тог духа или да се што |
сад био лак као срна. <pb n="29" /> На дуд се још лакше попео, а кад се попео, онда је рекао у |
бу прескочити; ко се може на деда Симин дуд попети; ко сме отићи ноћу на таван и т. д. на која |
у башти чика Младена.</p> <p>Плод тога дуда беше црн и крупан.</p> <p>„Баш као што ваља“! рече |
сићи“!{S} Милан је тако слатко јео црне дудине, да не би ни гужваре слађе јео да му је нана дал |
лан.</p> <p>„А да ниси ти дошо да једеш дудова“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ !</p> <p>„Па да што су ти |
и десно и лево не би ли спазио где год дудово дрво, али ни тога не беше, до саме липе.</p> <p> |
ти прешао, спази на своју велику радост дудово дрво у башти чика Младена.</p> <p>Плод тога дуда |
о све беше узалуд.{S} Што је чича Панта дуже Милана чекао, тим се више једио — и зло и наопако |
C14"> <head>14.{S} Милан се упознаје са дужности у манастиру.</head> <p>Првих 8 дана увидео је |
у је Милан морао донети.</p> <p>Све ове дужности Милан је свесрдно и тачно вршио, те су га због |
мону.</p> <p>Сви монаси одмах по својој дужности отпочну свеноћно опело.{S} Манастирска звона с |
ли пред оцем игуманом.</p> <p>Осим ових дужности, Милан је морао сваког вечера по 1 час учити < |
На поласку отац игуман донесе ону кесу дуката што <pb n="84" /> је Милан добио од оног хајдука |
неко уздисање; помисли е се није какав дух појавио у овој шуми, или је можда каква потера за х |
за дуго да се реши: дал’ да потражи тог духа или да се што пре удали!</p> <p>Напослетку знајући |
а и са стране скупио, да присуствује на духовној слави.</p> <p>Литургија беше величанствена, је |
ана сваког вечера поучавао у моралном и духовном животу дајући му добре савете по којима се има |
p> <p>Српској младежи приповеда:</p> <p>ДУШАН ЂУРИЋ,</p> <p>учитељ</p> <p>Цена 15 новчића</p> < |
стирска звона су тужно звонила за покој душе честитога оца Пантелеимона.</p> <p>Сутра дан су мо |
оје куће бити.{S} Хладан ветар гле како душе хоће душу да ми издува из мене.</p> <p>Гле, како с |
иру потражио прибежиште својој немирној души, али ко овамо једном дође и посвети свој живот кал |
ити.{S} Хладан ветар гле како душе хоће душу да ми издува из мене.</p> <p>Гле, како се облаци к |
ан како је то благодат бити манастирски ђак.</p> <p>Красна манастирска околина изгледаше му као |
они, у тај мах дотрчи један манастирски ђак.</p> <p>„Иди кажи свима монасима нека после св. лит |
гуман.</p> <pb n="71" /> <p>Манастирски ђак се одмах врати да изврши заповест оца игумана.</p> |
то се Добривој и ове године као најбољи ђак показао, отиде у гумно, одабере једно најлепше јагњ |
реда оцу Пантелемиону, ти ћеш тамо бити ђак, пази синко, слушај, учи, поштуј све старије од теб |
на палица коју ми је ваш брат Мирон као ђак пре 18 година — донео — нека буде од сад његова.{S} |
емари. <pb n="69" /> Прими га к себи за ђака, пази на њега, па ако се добро узвлада закалуђери |
, кад је видео родитеље свог најмилијег ђака за кога је спремао највећи благослов и срећу.</p> |
и сина пред свима сељанима као најбољег ђака.</p> <p>Од радости, газда Пери није било ништа оте |
ке недеље да слушају манастирског новог ђака како поји.</p> <p>Милан је у манастиру од неког вр |
зарију, отац Пантелеимон прикаже младог ђака који је дошао са жељом да се посвети калуђерском ч |
е.{S} Пре него што ћу ти примити за мог ђака желим да ми исприповедаш све од речи до речи како |
ана када су се оба та дечака уписала за ђаке, заволели су се још већма и спријатељили се ма да |
адзорник по други пут морао похвалити и ђаке и г. учитеља, те се онда са свима члановима опрост |
свечанији начин произведе за монашеског ђакона лицем на Цвети.{S} Тада добије име Мирон.{S} Сут |
многим свештеницима, монасима и са три ђакона.</p> <p>Милан је на тој св. служби читао апостол |
и казао заповест оца игумана — осталим ђацима — дошао и је и отац игуман са свима гостима који |
е у горњу трапезарију, па да са осталим ђацима спреми све што ће за дочек гостију нужно бити.</ |
а другој.</p> <p>По томе је дакле свако ђаче имало свога друга.</p> <p>Мали Добривој је ишао ув |
еца клицајући и певајући песму: „<title>Ђачки растанак</title>“ разиђу се сваки својој кући.</p |
азаше па се и крај треће године њиховог ђачког живота приближивао.</p> <p>Пролеће је прошло, а |
— лопила је крв.</p> <p>Затим заповеди Ђоки и Јоци да отрче Добривојевом оцу, па да му кажу шт |
Српској младежи приповеда:</p> <p>ДУШАН ЂУРИЋ,</p> <p>учитељ</p> <p>Цена 15 новчића</p> <p>У Ве |
ати — а већ беше 11 час ноћи — помисли: е да се није гдегод завукао па ћути.{S} Врати се у собу |
ка неко јецање и неко уздисање; помисли е се није какав дух појавио у овој шуми, или је можда к |
опет чика Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси ти до |
ачеш?{S} Ваљда си познавао“?</p> <p>„Је-е-есам.... ах.... рече Милан кроз плач и једва се уздрж |
а опет чика Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси ти |
ш ли што појати“?</p> <p>„3нам“!</p> <p>Е па дед да чујем!{S} Отпој ми коју црквену песму да чу |
иљат и милозвучан као у анђела.</p> <p>„Е добро синко“! рече игуман сасвим задовољно кад је Мил |
значи“! запита Милан чудећи се.</p> <p>„Е синко то значи, да се сви моји момци радују твоме дол |
ину говори“! викну чика Младен.</p> <p>„Е па ја сам за то чело баште улазио... поче Милан озбиљ |
вога оца и матер па ћеш срећан бити!{S} Ево ти дакле предајем ову лепу књигу, па се дичи њоме, |
преда се и овако му рекао: „ Синко!{S} Ево ти дајем ову лепу књигу коју сам наменио оном који |
мали Добривој играти.</p> <p>Зашто!{S} Ево зашто:</p> <p>Кад год су сва деца у школи била мирн |
ђерима — постаћеш временом игуманом.{S} Ево ти синко ова кеса с новци, и ево ти поклањам ову књ |
га ником, док се не покалуђериш — а сад ево ти ова палица од слонове кости, и не реци ником ко |
ом.{S} Ево ти синко ова кеса с новци, и ево ти поклањам ову књигу, то је молитвеник моје покојн |
с, кад нам не можеш помоћи...{S} Ми смо ево већ четир године у онакој тузи“ говораше брижна жен |
ражећи нашег Милана.. али га не нађосмо ево ни овде јер јутрос чусмо од једног монаха да овде н |
старац „ти погађаш а кад нас тако питаш ево ћу ти синко рећи зашто плачемо: „Има смо једног син |
<pb n="35" /> га је запитао — додавши: „ево за опкладу;“</p> <p>Овај држећ да лаже, а и из љубо |
добро синко“? запита га игуман.</p> <p>„Ево донео сам Вам једно писмо“, рече Милан па пружи оцу |
писма које беше овог садржаја:</p> <p>„Ево стоји пред тобом дечак од својих 10—11 година, који |
а износе на видик и оцену његов труд. — Елем да не описујем потанко све, што се питало и како ј |
ојани, за то сам оставио заветно писмо, ено га на столу пред иконом Мајке Божије, — у којем сам |
убити, кад немаш ни палице, а врабац је ено на грани?</p> <p>„Боме ја ћу га убити“! рече Милан |
почившег игумана Пантелеимона — окружни епископ наименује младог монаха Мирона за игумана манас |
, јер је на њој чинодјејствовао окружни епископ са многим свештеницима, монасима и са три ђакон |
еш?{S} Ваљда си познавао“?</p> <p>„Је-е-есам.... ах.... рече Милан кроз плач и једва се уздржао |
га живео“! „Бог му дао здравља“!</p> <p>Ето таки беше отац малога Добривоја.</p> <p>А каква му |
агуше, поређане једна до друге.</p> <p>„Ето синко моје куле“! рече хајдучки вођа... „сад ћеш ви |
аћу овде, па нека ме вуци раскидају.{S} Ех, моја луда главо“!</p> <p>Овде се Милан ухватио за ч |
диш, немој да учиниш коме <pb n="33" /> жао, немој да се играш са онаким играма које ти могу ка |
тога <pb n="28" /> дана, права омара и жега, то Милан потражи хладовину, склони се у хлад и ту |
лушан — да је и сам чезнуо за радом као жедан за водом.{S} Од сада му беше најмилија забава: да |
мљиво приповедао, да су га сва деца као жедна слушала и тако рећи гутала учитељеве речи.</p> <p |
ћу сад хајдучком вођи, па ћу му рећи да желим у хајдуке ступити“.</p> <p>„А мој отац? мати? па. |
Пре него што ћу ти примити за мог ђака желим да ми исприповедаш све од речи до речи како си до |
он прикаже младог ђака који је дошао са жељом да се посвети калуђерском чину.{S} Милану препору |
тио, или би му ма у чем нашкодио.{S} На жељу Добривојеву да се мало одморе, поседају сви у коло |
ошто се умио и обукао, и пошто је казао жељу хајдучком вођи, — овоко му рече хајдучки вођа: „Си |
јке Божије, — у којем сам написао своју жељу, а та је: да браћа иноси после моје смрти Мирона и |
р године у онакој тузи“ говораше брижна жена...</p> <p>Милан се на ове речи јако тргао, — очи м |
оваћу га — говорио је газда Пера својој жени — „па ма ме пола имања стао, само нека постане поп |
призор.</p> <p>Човек — старац са својом женом сеђаше на степенима и плакаше кријући сузе од све |
аљану Хришћанку — беше узор врлина које женско лице красе.</p> <p>Најглавније врлине беху јој о |
т и то на њивама си видети могао вредне жетеоце који су жњели жито.{S} Милан се ових особа јако |
о“.</p> <p>„А где је Добривој?{S} Је ли жив ил’ је умро?</p> <p>„Жив је сине“, баба га је дао н |
и зарекавши се, да се кући неће вратити жив.{S} Путем бегајући и плачући, тукао се у прса и гор |
и, ја пред очи мојим родитељима не смем жив доћи.{S} Остаћу овде, па нека ме вуци раскидају.{S} |
ивој?{S} Је ли жив ил’ је умро?</p> <p>„Жив је сине“, баба га је дао на школе да изучи за попа. |
n="52" /> <p>„Ах не — неће ни мене више жива видети.{S} Ја се кући нећу вратити, ја пред очи мо |
свом седу и газда Пера, живили су и сад живе врло добро баш као прави пријатељи. — Кад је газда |
су се Турци бојали као <pb n="59" /> од живе ватре.{S} Причао му је о животу, о удобностима кој |
стотину усана излетале су речи: „Бог га живео“! „Бог му дао здравља“!</p> <p>Ето таки беше отац |
ји је сережан у свом седу и газда Пера, живили су и сад живе врло добро баш као прави пријатељи |
Са свима сељанима је он у миру и љубави живио.{S} Био је при том милостива срца и особито дареж |
имон се нагло разболи и не беше више за живот.{S} Тада <pb n="86" /> пред своју смрт дозове сво |
овању — а причао ми је како је хајдучки живот врло сретан живот.{S} Хајдуци су оружани јунаци л |
али ко овамо једном дође и посвети свој живот калуђерском чину тај се не сме враћати одавде.{S} |
и је како је хајдучки живот врло сретан живот.{S} Хајдуци су оружани јунаци лепо обучени.{S} И |
давши дивно бојадисане слике из дечијег живота — похвалио би Добривоја и одлазио даље. —</p> <p |
радоснији тренутак из горког учитељског живота.</p> <p>За тим сва деца отпевају песму: „Теби Бо |
а се и крај треће године њиховог ђачког живота приближивао.</p> <p>Пролеће је прошло, а иза див |
монах служио, за углед правог монашког живота.</p> <p>Кад је Мирону било 28 година, отац Панте |
се највише служио примерима из обичног живота приповедајући му лепе и поучне приповетке.</p> < |
је газда Пера својим поштеним и вредним животом.{S} Газда Пера је био тих, миран и благ.{S} Ник |
добро у срце своје усадио, да се у свом животу више никад није дружио са неваљалим друштвом, а |
ао Милану много, врло много о хајдучком животу, а нарочито о бојевима са Турцима.</p> <p>Причао |
г вечера поучавао у моралном и духовном животу дајући му добре савете по којима се има владати. |
59" /> од живе ватре.{S} Причао му је о животу, о удобностима која хајдуци особито у летње доба |
дети могао вредне жетеоце који су жњели жито.{S} Милан се ових особа јако бојао да га <pb n="49 |
си видети могао вредне жетеоце који су жњели жито.{S} Милан се ових особа јако бојао да га <pb |
се, па се убрише рукавом од кошуље, те журећи се пође напред.{S} Милан је тако лутао по шуми с |
шуме.</p> <p>При свем том што се Милан журио — задржавало га је густо шумско грање и шипражје |
о даље. —</p> <p>Добривој се није могао журити <pb n="25" /> због многог заустављања.{S} Нестрп |
сад његова.{S} Мени су часи избројани, за то сам оставио заветно писмо, ено га на столу пред и |
оса.{S} Мирон је као млад монах служио, за углед правог монашког живота.</p> <p>Кад је Мирону б |
исприповеда и оцу игуману све и сва.{S} За време Милановог приповедања отац Пантелеимон се слат |
ако се добро узвлада закалуђери га.{S} За твоје доброчинство ћу ти захвалити.{S} Ову коју му ј |
ме сину у походе кад год им је воља.{S} За тим им обећа да ће Милана за три године закалуђерити |
опомињати га да у будуће то не чини.{S} За морално васпитање, отац Лаврентије се највише служио |
ана, када је Милан дошао у манастир.{S} За цело то време нису Миланови родитељи долазили.{S} Ми |
и и дивили његовом напретку у добру.{S} За газда Перино добро срце брзо се рашчуло на далеко, п |
ромери <pb n="50" /> од земље доњих.{S} За тим се брзо успужа на дрво и за тили час беше на оно |
едати у властитост оца Пантелемиона...“ за тим предавши Милану све ово, даде му и писмо, те уда |
везао рану и заповедио родитељима да га за 8 дана не пуштају из собе већ да мирно лежи све дотл |
аден видећи како Милан лаже — ухвати га за руку, па га одведе чича Пантиној кући, (оцу Миланово |
сто.{S} Учитељ од милине узме Добривоја за руке па га пољуби очински у пуне обрашчиће. <pb n="2 |
аљалог Милана, па онда узевши Добривоја за руку, одведе га у собу где му је Добривој показао књ |
устао са седала, па ухвативши Добривоја за руку, извео га на улицу и овако му рекао: „Зато што |
због своје несташности молио Добривоја за опроштење. — Дан за даном пролазаше па се и крај тре |
је видео родитеље свог најмилијег ђака за кога је спремао највећи благослов и срећу.</p> <p>Ми |
/> <div type="titlepage"> <p>БИБЛИОТЕКА ЗА МЛАДЕЖ</p> <p>XI. и XII.</p> <p>КОНАЦ ДЕЛО КРАСИ</p> |
г дана када су се оба та дечака уписала за ђаке, заволели су се још већма и спријатељили се ма |
и појео све јабуке што је бака спремила за госте, трећи пут је једном младом калуђеру заденуо п |
.{S} Манастирска звона су тужно звонила за покој душе честитога оца Пантелеимона.</p> <p>Сутра |
ћеш, прими ме у хајдуке.{S} Прими ме ма за твоје слушче, само да не свиснем од глади“.</p> <p>Н |
е воља.{S} За тим им обећа да ће Милана за три године закалуђерити и да ће онда доћи у његово с |
!</p> <p>Ово изговоривши, ухвати Милана за руку и поведе кроз шуму неком узаном стазом.</p> <p> |
а се умириш“.{S} Затим ухвативши Милана за руку, успе у своју шаку воде из тиквице коју је хајд |
епископ наименује младог монаха Мирона за игумана манастира М....</p> <p>Млади и смирени монах |
има који га не познадоше.</p> <p>„Но па за што сте овамо дошли“? запита Милан мало охрабривши с |
у овој шуми, или је можда каква потера за хајдуцима од стране Турака — па не могаше за дуго да |
мајке је излагивао по неколико новчића за пропис па је за те новце куповао дувана и пушио са П |
атким и лепим поздравом.{S} Сва су деца за тим мирно ушла у школу и села сваки на своје место.{ |
а М.... на најсвечанији начин произведе за монашеског ђакона лицем на Цвети.{S} Тада добије име |
игуману чисти ципеле, да му спреми воде за умивање, да звони у 5 сати на јутрење.{S} Затим је м |
вао по неколико новчића за пропис па је за те новце куповао дувана и пушио са Пајом, млинарским |
ху, похваљујући при том учитеља који је за време дечијег одговарања сав занет био од радости, в |
2.{S} Добривојев друг.</head> <p>Дан је за даном пролазно, па се и година приближивала од оног |
вши му на српском језику.</p> <p>Дан је за даном пролазио па се и година дана навршила од оног |
дити, воћем и цвећем засадити и тако је за кратко време млади игуман уредио овај манастир да је |
рати својој кући. — Отац Миланов чуо је за све оно што се пре тога догодило са Миланом и Добрив |
а да се клони од зла.{S} Стављала му је за пример Милана сина свог суседа који беше несташно и |
м узаном стазом.</p> <p>Стаза ова их је за кратко време извела из те шуме.</p> <pb n="58" /> <p |
хлад и ту се одмараше неко време но не за дуго јер му није пријала.{S} Стомак му је био празан |
купе нада мном као да хоће да ме казне за моје дело.{S} Ах Добривоје да знаш како се кајем, ти |
децу која своје родитеље љубе и која се за благо и срећу својих родитеља Богу моле!“</p> <miles |
пошто је пиштољ пукао — па ухвативши се за лево раме јаукаше од бола. — „Шта је, шта је?{S} Да |
први пут ступио у школу.{S} Добривој се за цело школско време добро учио и примерно владао.{S} |
у рече хајдучки вођа: „Синко, ја сам се за тебе већ побринуо, па ако будеш честит и добар, биће |
<p>Док је Милан овде плакао и кајао се за своје лудо дело, дотле је његов отац код куће стража |
о.</p> <p>Целу ноћ је плакао и кајао се за своје несмислено и невино дело не могући ни ока свес |
та учи човека памети и благо оном ко се за рана опамети.{S} Но да се онај несретни случај није |
друга Добривоја није заборавио, јер се за њега сваког јутра и вечера молио Богу, држећи да је |
жни родитељи сретнији но икада те плате за труд г. лечнику који се на мах врати својој кући.{S} |
да са осталим ђацима спреми све што ће за дочек гостију нужно бити.</p> <p>Чим је Милан добио |
јдуцима од стране Турака — па не могаше за дуго да се реши: дал’ да потражи тог духа или да се |
овести одмах учине.</p> <p>Сви поседаше за сто па и Милан с њима.</p> <pb n="61" /> <p>Вечерали |
елеимон се нагло разболи и не беше више за живот.{S} Тада <pb n="86" /> пред своју смрт дозове |
ња и учења. — Тако прођоше две године и за те пуне две године Милан и Добривој беху најбољи дру |
Добривојем.{S} Ови одмах тако и учине и за неколико тренутака врате се са Добривојевим оцем, ко |
х сељана у селу Б... љубљен, поштован и за највреднијег и најпоштенијег човека припознат од ста |
њих.{S} За тим се брзо успужа на дрво и за тили час беше на оној грани, на којој беше највише ј |
снији глас не само за Добривоја, него и за сву децу која су са Добривојем заједно ишла, па су с |
занемари. <pb n="69" /> Прими га к себи за ђака, пази на њега, па ако се добро узвлада закалуђе |
рамену.</p> <p>„Ово нека ти синко служи за савет и од сад буди на опрезу.{S} Што год радиш добр |
ти три посла да прво извршиш, па ако ли за три дана не извршиш, онда ћу те отпустити, а ако ли |
у намери да оде у које село да се најми за пастира.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
м за време ручка морао је Милан стојати за леђима оца игумана и што је овај пожелио, то му је М |
ме ни завирити, а камо ли потеру водити за хајдуцима, а и не бојећи се ничег јер његови хајдуци |
тно дете.{S} Пре него што ћу ти примити за мог ђака желим да ми исприповедаш све од речи до реч |
че, остави све на страну, јер ћемо поћи за Миланом, да видимо шта је смислио оне ноћи кад је пл |
о га пуне трп године дана распитивајући за њега, али нигде га не могасмо наћи, нити нас је ко м |
питкивао.{S} Тако тражећи и распитујући за Милана, чича Панта пропусти пуна три дана без успеха |
чи.</p> <p>Ох, ала су то сретни тренуци за невину и добру децу!{S} Учитељ је свагда баш тако зг |
лан онесвешћен на земљу пао, брзо утрчи за њим у пећину, узме га на <pb n="63" /> руке па га од |
сине“, баба га је дао на школе да изучи за попа...</p> <p>„Ох сад ми је лакше“! викне Милан — „ |
ањем, а особито уверењем да ће Добривој за 8 дана оздравити — беху тужни родитељи сретнији но и |
викну чика Младен.</p> <p>„Е па ја сам за то чело баште улазио... поче Милан озбиљно... <pb n= |
маст, месо, вино, и тако даље{S} Затим за време ручка морао је Милан стојати за леђима оца игу |
како се Добривој слаже са тим несташком за којега сваки дан долазе тужбе његовом оцу:{S} Милан |
сти молио Добривоја за опроштење. — Дан за даном пролазаше па се и крај треће године њиховог ђа |
— да је и сам чезнуо за радом као жедан за водом.{S} Од сада му беше најмилија забава: да сади |
ући у овај св. дом.</p> <p>Кад се Милан за монаха постригао, онда је на неколико дана доцније — |
у оближња места је отишао, и распитивао за Милана.{S} Кога је код чича Панта на путу срео, запи |
беху тад у цркви кад се Милан постригао за монаха.</p> <p>Диван ли беше то монах.</p> <p>Румена |
ачући, тукао се у прса и горко се кајао за свој несташлук.</p> <p>Сад му изађоше пред очи и учи |
од радости сваком ко га је год запитао за Милана.{S} Одмах је отишао и Добривојевој кући па је |
своје место.{S} Г. надзорник је отишао за испитни сто, на којем беше много мирисава цвећа и шк |
head> <p>Манастир у који је Милан дошао за монаха, био је на гласу због лепог положаја; што је |
n="35" /> га је запитао — додавши: „ево за опкладу;“</p> <p>Овај држећ да лаже, а и из љубопитс |
време закалуђерити, те ако будеш служио за углед свима калуђерима — постаћеш временом игуманом. |
да главо“!</p> <p>Овде се Милан ухватио за чело, и тешко врло тешко уздануо, кајући се због сво |
нећу пострићи кроз годину дана, па ако за годину дана твоји родитељи по тебе не дођу онда мора |
ан неће издржати страх — ишао је полако за њим, и кад је Милан онесвешћен на земљу пао, брзо ут |
<p>Ово је био најрадоснији глас не само за Добривоја, него и за сву децу која су са Добривојем |
д особито послушан — да је и сам чезнуо за радом као жедан за водом.{S} Од сада му беше најмили |
ној мери.{S} Покрај тога мољаху се Богу за здравље свога детета.{S} И Бог им је услишао молитву |
лицем ишао по сред пута повлачећи ногу за ногом и дижући прашину.</p> <p>Добривој је напротив |
садржаја лепу поуку како да се владају за време школског одмора, и тек онда је сву децу распус |
дао, из које су и сама деца могла науку за се извести, по којој су се уверити могла, да свако д |
једном младом калуђеру заденуо перушку за камилавку и тако даље</p> <p>Све ове Миланове несташ |
е спочетка само онаково, каково је њему за школу потребно било, а то је она лако чинила.{S} Одв |
а иноси после моје смрти Мирона изаберу за игумана овог манастира“.</p> <p>„Ја ти предајем благ |
веди момцима да изнесу што лепшу вечеру за младога госта.</p> <p>Момци по заповести одмах учине |
е играј се са онаким стварима које нису за тебе.{S} Буди пажљив на себе, буди миран и пристојан |
грало се и са онаким стварима које нису за децу.{S} Једног дана украде од мене један пиштољ кој |
далека каква кола зауставила.{S} Одмах за тим као да је ватрени бич пукао.{S} Иза пуцњаве спус |
лепе плодне њиве.</p> <pb n="73" /> <p>За оних првих 8 дана Милан је само ишао у цркву са игум |
о час рекао: „Конац дело краси“.</p> <p>За тим сакривши молитвеник у шпаг — уђе у манастирско д |
вадио ону сачму из левог рамена.</p> <p>За тим му је опет привезао рану и заповедио родитељима |
так из горког учитељског живота.</p> <p>За тим сва деца отпевају песму: „Теби Боже хвала“ — так |
ући му лепе и поучне приповетке.</p> <p>За неколико недеља отац Лаврентије је постигао оно, што |
лани као најгушћи и најцрњи дим.</p> <p>За мало, па ветрић који је дувао престаде.</p> <p>Муње |
за водом.{S} Од сада му беше најмилија забава: да сади и залива цвеће.</p> <p>Мајка му је мног |
и малом враголану.</p> <p>Тако се Милан забављао и разговарао са хајдучким момцима до неког доб |
се на ове речи јако тргао, — очи му се заблистале, крв му нагло поче тећи, а срце му поче јаче |
, који је због једног несретног случаја заблудео побегавши од својих родитеља.{S} Испитај га!{S |
, а на овог доброг друга Добривоја није заборавио, јер се за њега сваког јутра и вечера молио Б |
{S} Милан је <pb n="77" /> мало по мало заборављао на своју кућу и на родитеље, а на овог добро |
авио.{S} Најпосле мало по мало почео је заборављати на тугу и бригу, на Милана.{S} Још му је са |
ни су часи избројани, за то сам оставио заветно писмо, ено га на столу пред иконом Мајке Божије |
у смочару, у кујну, у коњушницу и свуд завири и у најмањи кут.{S} Нигде Милана.</p> <p>„Но тај |
и да у ову шуму нико од Турака несме ни завирити, а камо ли потеру водити за хајдуцима, а и не |
962_C4"> <head>4.{S} Распуст и Миланова завист.</head> <p>Учитељ је после одласка г. надзорнико |
е проговорити.{S} Истина Милан је своју завист и злобу крио пред осталим друговима; али при <pb |
им погледом тако просецао, као да је из зависти хтео неку намеру да изврши над Добривојем.{S} Ш |
ородила због тога мржња, био је сад пун зависти, због чега озлојеђен не хтеде данас са Добривој |
укоше.{S} Нема тишина је целом васионом завладала: <pb n="40" /> Не чујаше се ништа друго до: п |
да су се оба та дечака уписала за ђаке, заволели су се још већма и спријатељили се ма да беху р |
на свако дело које започнеш да га добро завршиш — па онда изговоривши ово речи: „<foreign>Помја |
час ноћи — помисли: е да се није гдегод завукао па ћути.{S} Врати се у собу, погледи свуд по со |
ти веселост и раздраганост; а кад би му загледали у оне његове — као трњина — црне очи, из који |
че Милан одважно.</p> <p>Сви се другови загледаху, па ће један између њих запитати: „А како мож |
врати.</p> <p>На растанку хајдучки вођа загрли Милана; трипут га пољуби у чело и у лице и онда |
их је до по пута испратио, а онда их је загрлио и изљубио, и онда се — раставши се са родитељим |
и себи ради“...</p> <p>Оваке црне мисли задаваху чича Панти тешке бриге, због којих до зоре не |
спремљен ишао у школу.{S} Док није свој задатак научио, и док није свој пропис написао, <pb n=" |
но, савесно и на време научио.{S} Своје задаће је чисто и лепо писао па је потпуно спремљен иша |
те, трећи пут је једном младом калуђеру заденуо перушку за камилавку и тако даље</p> <p>Све ове |
тојнији показао ове књиге, доказао си и задивио си не само мене, него и све твоје другове, па и |
тако меким, лепим гласом, да се игуман задивио Милановом изванредно лепом гласу.{S} Глас му је |
<p>„Е добро синко“! рече игуман сасвим задовољно кад је Милан довршио појање — „сад ходи у тра |
е сваком на свако питање одговарао тако задовољно, да су се сви чудили разборитости његовој.</p |
p> <p>При свем том што се Милан журио — задржавало га је густо шумско грање и шипражје које му |
раже па ако дођу овамо, ја тебе не смем задржати.{S} Због тога те нећу пострићи кроз годину дан |
нећу вратити“.</p> <p>Отац игуман одмах зазвони, у тај мах дотрчи један манастирски ђак.</p> <p |
се хтео примити овога чина, јер му беше зазор да он као најмлађи има власт над свима старијим м |
>Милета хајдучки вођа.</p> <p>„О синко, заиста ти си сретно дете.{S} Пре него што ћу ти примити |
ће вас свако волети“...</p> <p>Добривој заиста и беше сваке године похваљен на испиту од свог у |
у манастир М... увидео је, да је Милан заиста морао бити одвише несташан, јогунаст и неваљао.{ |
еколико дана доцније — отац Пантелеимон заиста отишао са Мироном у његово родно место да као го |
ећи <pb n="6" /> да газда Пера не прима зајам натраг, односили свој зајам кући!</p> <p>Из стоти |
ра не прима зајам натраг, односили свој зајам кући!</p> <p>Из стотину усана излетале су речи: „ |
у хладном гробу...{S} Твоји родитељи,., заједно са мојим проклињу сад мене и траже ме ваљда да |
и цвеће, кидали џбунасту траву и коров, заједно су у школу ишли, заједно из школе кући долазили |
траву и коров, заједно су у школу ишли, заједно из школе кући долазили.{S} Милан није могао без |
его и за сву децу која су са Добривојем заједно ишла, па су се почели натицати целе оне недеље, |
очи, а то је: што Добривој и Милан нису заједно отишли кући као обично.{S} На лицу им се видео |
ривој ишао тамо је и Милан ишао.</p> <p>Заједно су увек били у башти заливали цвеће, кидали џбу |
, пази на њега, па ако се добро узвлада закалуђери га.{S} За твоје доброчинство ћу ти захвалити |
о оца игумана које ће те кад буде време закалуђерити, те ако будеш служио за углед свима калуђе |
тим им обећа да ће Милана за три године закалуђерити и да ће онда доћи у његово село и сњим да |
ало, доста то, да је г. надзорник после закљученог и довршеног испита најлепшим и најрадоснијим |
еди месец је осветљавао мрачне путеве и закутке.</p> <p>Милан — које од страха, а које што га ј |
Милан дошао до врати игуманове ћелије, закуца прво слабије, а онда мало јаче.</p> <p>„Слободно |
ада му беше најмилија забава: да сади и залива цвеће.</p> <p>Мајка му је много пута приповедала |
ао.</p> <p>Заједно су увек били у башти заливали цвеће, кидали џбунасту траву и коров, заједно |
са којом <pb n="10" /> је мали Добривој заливао цвеће у башти.{S} Даље дала му је неколико леја |
идео свог оца — видећи да ће му се лепа замисао остварити.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
Он се надао да ће код ма којег пастира замолити мало млека и црна хлеба, па ће тим провести да |
лека.{S} Штета ће бити да се његов дар занемари. <pb n="69" /> Прими га к себи за ђака, пази н |
ли опет спопадоше.</p> <p>Једући јабуке занесе се у мислима, а те мисли навађаху га да се одваж |
храстов грм, подметне руку под главу па занесен у мислима слатко заспи.</p> <pb n="47" /> <p>Об |
који је за време дечијег одговарања сав занет био од радости, видећи како му деца износе на вид |
иповедала лепе и поучне приче и то тако занимљиве, да је мали Добривој сваку реч своје миле мај |
сама мати природа.</p> <p>Тако ходећи и занимљиво се разговарајући, Милан није ни осетио колики |
је учитељ по коју лепу приповечицу тако занимљиво приповедао, да су га сва деца као жедна слуша |
ођеш вечерас, доћићеш сутра — али ћеш и запамтити кад си узимао пиштољ у руке“!</p> <pb n="42" |
исмо“, рече Милан па пружи оцу игуману, запечећено писмо.{S} Отац игуман одмах отвори писмо, и |
јем беше много мирисава цвећа и школски записник.{S} С једне и с друге стране поседали су и ост |
златним корицама и погледавши у испитни записник, прозвао Добривоја <pb n="22" /> преда се и ов |
јом га је водио.</p> <p>„Шта то значи“! запита Милан чудећи се.</p> <p>„Е синко то значи, да се |
разе.</p> <p>„Како је теби име? синко“! запита га хајдучки вођа.</p> <pb n="56" /> <p>Милан се |
огао са сокака доћи к мени по грабуље“? запита га чика Младен, па га оштро погледи.</p> <p>Мила |
</p> <p>„Но па за што сте овамо дошли“? запита Милан мало охрабривши се.</p> <p>„Чули смо“ поче |
.</p> <p>„Шта је оно што се тамо црни“? запита Милан хајдучког вођу.</p> <p>„То је синко, моја |
/p> <p>„А знаш ли што читати и писати“? запита га отац игуман.</p> <p>„Знам“! рече Милан укратк |
е јаче лупати...</p> <p>„Шта то значи“? запита Милан мало уплашено.</p> <p>„Имате ли ви што да |
и бабо, никад више нећу бити несташан“? запита га хајдучки вођа мало озбиљније.</p> <p>Овде Мил |
ач.</p> <p>„А ко је тебе овамо послао“? запита опет чика Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба- |
златан крст.</p> <p>„Које добро синко“? запита га игуман.</p> <p>„Ево донео сам Вам једно писмо |
кидали пси.</p> <p>„А шта ти ту радиш“? запита га чика Младен кушајући га као бајати не познаје |
ко је који боље могао.</p> <p>На једном запита мали Миша: „А ко може убити оног врапца што стој |
.</p> <p>„Та ти си зар Милан“? зачуђено запита старац не верујући чисто сам себи.</p> <p>„Јест, |
> <p>Ово је приметила старица, па нежно запита:</p> <p>„А што ти синко плачеш?{S} Ваљда си позн |
S} Кога је код чича Панта на путу срео, запитао би га: „Пријатељу!{S} Ниси ли видео како дете о |
ведао је од радости сваком ко га је год запитао за Милана.{S} Одмах је отишао и Добривојевој ку |
ружи руку ономе што <pb n="35" /> га је запитао — додавши: „ево за опкладу;“</p> <p>Овај држећ |
Где је год чича Панта ушао, свако га је запитао: „А како је могао Милан онако шта урадити“?</p> |
изор је Милана тако дирнуо, да је морао запитати што плачу?</p> <p>„Ох синко не питај нас, кад |
угови загледаху, па ће један између њих запитати: „А како можеш убити, кад немаш ни палице, а в |
ле вечере момци се разговарали, шалили, запиткивали час о овом час оном.{S} Милан је сваком на |
е одговор свију оних кога је чича Панта запиткивао.{S} Тако тражећи и распитујући за Милана, чи |
е, шта је?{S} Да те није убио“? збуњено запиткиваху један другог.{S} У тај мах Добривој падне о |
дан до другог па чупкајући зелену траву запиткиваху један другога о које чем.{S} Питали се ту: |
су те родитељи ваљда отерали од себе“? запиткиваше даље хајдучки вођа, на која питања је Милан |
га тражимо.</p> <p>Овде се старац опет заплакао, као да му је сињи камен на срце пао.</p> <pb |
сви легоше да спавају, а хајдучки вођа заповеди Милану да сад отиде у једну подземну пећину, — |
тело ушла — лопила је крв.</p> <p>Затим заповеди Ђоки и Јоци да отрче Добривојевом оцу, па да м |
се хајдучки вођа утешио и сузе убрисао заповеди једном <pb n="65" /> хајдуку да одведе Милана |
ило на част.</p> <p>Хајдучки вођа одмах заповеди момцима да изнесу што лепшу вечеру за младога |
p> <p>За тим му је опет привезао рану и заповедио родитељима да га за 8 дана не пуштају из собе |
честит и добар, бићеш сретан.{S} Ја сам заповедио једном од мојих момака да те одведе у манасти |
та.</p> <p>Ово је хајдучки вођа потајно заповедио Милану и то онда, кад су сви момци поспали, а |
читао апостол.</p> <p>После св. службе, заповедно је Милану отац игуман, да отиде у горњу трапе |
анастирски ђак се одмах врати да изврши заповест оца игумана.</p> <p>„А знаш ли што читати и пи |
о је Милан отишао у трапезарију и казао заповест оца игумана — осталим ђацима — дошао и је и от |
жно бити.</p> <p>Чим је Милан добио ову заповест, одмах се пожурио да изврши, те због тога се ј |
ечеру за младога госта.</p> <p>Момци по заповести одмах учине.</p> <p>Сви поседаше за сто па и |
ствовали на школском испиту. — Испит се започео са молитвом пре школске наставе: „Преблаги Госп |
до сад био.{S} Пази на свако дело које започнеш да га добро завршиш — па онда изговоривши ово |
е Добривоја рече Добривоју! „Добривоје, зар не чујеш како те Сима и Стева вичу да изађеш напоље |
<p>„Па што си онда чело баште долазио, зар ти ниси могао са сокака доћи к мени по грабуље“? за |
о сам себи.</p> <p>„Јест, ја сам бабо.. зар сам се тако променио да ме баш не познајеш“?</p> <p |
избио не би утекао....</p> <p>„Та ти си зар Милан“? зачуђено запита старац не верујући чисто са |
ећ да мирно лежи све дотле, док рана не зарасте.{S} С овим лечничким настојањем, а особито увер |
у какву шуму сакрије, тврдо намеравши и зарекавши се, да се кући неће вратити жив.{S} Путем бег |
ађај, овако дода напослетку: „Ја сам се зарекао да се нећу вратити кући, него да ћу овде остати |
олепшати, баште уредити, воћем и цвећем засадити и тако је за кратко време млади игуман уредио |
ога, водила га је у башту, која је била засађена са дрвећем разног воћа и са многим цвећем.{S} |
брзо се рашчуло по целом селу.{S} То су засведочавале речи појединих матера, које су своју нева |
тога дана били.</p> <p>Милан је одмах у засебну ћелију оца игумана одвео своје родитеље па их ј |
ице, кад сиромах човек не зна од куд да заслужи коју кукавицу: онда је газда Пера показивао, да |
том га тешки сан ухвати, и он у плачу и заспа.{S} У сну му се приказао отац оружан, као што се |
а Милана.</head> <p>Кад је Милан слатко заспао, и онај сан снио — изговорно је више пута ове ре |
шке бриге, због којих до зоре не могаше заспати.{S} Стога намисли да сутра потражи Милана, па д |
у под главу па занесен у мислима слатко заспи.</p> <pb n="47" /> <p>Облаци који су се пред зору |
је год поред Добривоја прошао, свако је застао, па ако је знао читати, прочитао је наслов: „Ако |
у једну подземну пећину, — која је била затворена са вратима од самога челика па да донесе пун |
.</p> <p>Кад су дошли на одређено место затеку и Милана овде који је тога дана побегао од куће |
Ходи да те умијем па да се умириш“.{S} Затим ухвативши Милана за руку, успе у своју шаку воде |
ивање, да звони у 5 сати на јутрење.{S} Затим је морао са једним најмлађим монахом отићи у цркв |
млеко, маст, месо, вино, и тако даље{S} Затим за време ручка морао је Милан стојати за леђима о |
о труд учитеља пред свима присутнима, а затим је извадио једну књигу са златним корицама и погл |
нежно тело ушла — лопила је крв.</p> <p>Затим заповеди Ђоки и Јоци да отрче Добривојевом оцу, п |
старијих, а како онај који не слуша.{S} Зато синко слушај свога учитеља!{S} Слушај и твог добро |
е он вредно обрађивао — ипак се он није зато погордио.</p> <p>Сви су се сељани чудили и дивили |
у, извео га на улицу и овако му рекао: „Зато што си ме твојим добрим владањем и учењем изненади |
вориште.</p> <p>У онај мах кад се Милан затрчао на Добривоја, да му отме из руке књигу — изишао |
које воде у трапезарију.</p> <p>Онде га заустави један необичан призор.</p> <p>Човек — старац с |
ско воће, но и тога не беше.{S} Тада се заустави код једне дивље јабуке.{S} Погледи горе на гра |
се као да се нагло из далека каква кола зауставила.{S} Одмах за тим као да је ватрени бич пукао |
могао журити <pb n="25" /> због многог заустављања.{S} Нестрпељиво је чекао док су му књигу гл |
ђери га.{S} За твоје доброчинство ћу ти захвалити.{S} Ову коју му ја дадох, прими од њега и чув |
о.{S} Отац игуман одмах отвори писмо, и зачуди се кад види писмо крвљу написано.</p> <p>Отац иг |
утекао....</p> <p>„Та ти си зар Милан“? зачуђено запита старац не верујући чисто сам себи.</p> |
кад нас тако питаш ево ћу ти синко рећи зашто плачемо: „Има смо једног сина од својих 10—11 год |
и Добривој играти.</p> <p>Зашто!{S} Ево зашто:</p> <p>Кад год су сва деца у школи била мирна, о |
је се хтео мали Добривој играти.</p> <p>Зашто!{S} Ево зашто:</p> <p>Кад год су сва деца у школи |
шено око њега посматрао шта се око њега збива.{S} Тама беше неко време тако црна да ни прст пре |
ml:id="SRP18962_C7"> <head>7.{S} Шта се збило са Миланом?</head> <p>Кад је Милан од ужаса испус |
Добривојевом оцу, па да му кажу шта се збило са Добривојем.{S} Ови одмах тако и учине и за нек |
ети шта се прошле претпрошле ноћи с њим збило.{S} С тога науми да остави хајдучку пећину у наме |
е <pb n="85" /> и сва шта се са Миланом збило после оног несретног случаја.</p> </div> <div typ |
стигао оно, што је пожелео.{S} Милан се збиља поправио и сад не беше онај несташни Милан, већ с |
што са Добривојем могло догодити.{S} И збиља се уверио.{S} Добривој је лежао на трави блед као |
е непознатог дечака — који у сну држећи збиља да је његов отац пред њиме, нагло се тргне и звер |
отац на улицу, па кад је видео да Милан збиља хоће да отме књигу од Добривоја, потрчи и одгурне |
мисли задаваху чича Панти тешке бриге, због којих до зоре не могаше заспати.{S} Стога намисли |
бог тога мржња, био је сад пун зависти, због чега озлојеђен не хтеде данас са Добривојем кући и |
гњезда са дрвећа... крао јабуке и т. д. због којих несташлука је Милан често добивао шибе и од |
ивој се није могао журити <pb n="25" /> због многог заустављања.{S} Нестрпељиво је чекао док су |
а беше слушати кад је појао у цркви.{S} Због његовог лепог гласа на брзо се рашчуло по околини |
није могао да доспе да Милана казни.{S} Због тог се Милан и покварио, јер је добро знао да га о |
ођу овамо, ја тебе не смем задржати.{S} Због тога те нећу пострићи кроз годину дана, па ако за |
ућих, да су се сви осећали блаженим.{S} Због тога беше даље овај манастир чувен, што је у манас |
лан је свесрдно и тачно вршио, те су га због његове вредноће сви монаси хвалили пред оцем игума |
обривоја, помислио је да се Милан можда због оног случаја убио, удавио или што слично учинио.</ |
ио строг отац и казнио је свог несташка због учињених несташлука, али како је због своје службе |
ивој добио.{S} У Милана се сад породила због тога мржња, био је сад пун зависти, због чега озло |
дине похваљен на испиту од свог учитеља због свог доброг владања и учења. — Тако прођоше две го |
бацао на Милана.{S} Милан је више пута због своје несташности молио Добривоја за опроштење. — |
Добривоју, који сад трпи ужасне болове због моје нехатости и несмотрености!{S} Утеши моје роди |
ченицима када ће се држати испит, па је због тога рекао да се сви спреме, да понове лекције па |
једно несташно и неваљало дете, које је због својих несташлука и због своје тврдоглавости нанел |
је кроз шуму сам хајдучки вођа, који је због лова баш поред Милана проћи имао.{S} Чувши још из |
м дечак од својих 10—11 година, који је због једног несретног случаја заблудео побегавши од сво |
а због учињених несташлука, али како је због своје службе био обвезан, то сваки пут није могао |
омишљаваше о несретном случају, који се због његове лакомислености и несташности — догодио.</p> |
, и тешко врло тешко уздануо, кајући се због своје тврдоглавости.</p> <p>У том га тешки сан ухв |
аповест, одмах се пожурио да изврши, те због тога се једва провукао кроз <pb n="79" /> народ до |
дете, које је због својих несташлука и због своје тврдоглавости нанело многима штету, родитељи |
есташно и непослушно дете, како пролази због <pb n="11" /> несташлука.{S} Саветовала га је да н |
ми одма опростио: да знаш како се патим због твоје тешке ране!....</p> <p>Овако шапћући тихо и |
и послушности.{S} Многа деца зло прођу због своје непослушности... и тако даље и тако даље“</p |
Милан дошао за монаха, био је на гласу због лепог положаја; што је био лепо уређен, што су мла |
Тихо би му тада овако говорила: „Човек збори, ал’ Бог твори“.</p> </div> <div type="chapter" x |
и Миша су се том несретном појавом тако збунили, да <pb n="36" /> су били неко време као изван |
— „Шта је, шта је?{S} Да те није убио“? збуњено запиткиваху један другог.{S} У тај мах Добривој |
родитеља.</p> <p>„Газда Пера“ — тако је звало цело село оца овога дечака — био је у опште од св |
остати ваљан човек. „Сека Зорка“ — тако зваху и под тим именом познаваху сви сељани и све сељан |
његов отац пред њиме, нагло се тргне и зверајући викне: „Опрости ми... ах!{S} Никад више не... |
и од својих родитеља, и да се крије као зверка, већ би као Добривој слушао свога оца покоравају |
отпочну свеноћно опело.{S} Манастирска звона су тужно звонила за покој душе честитога оца Пант |
ипеле, да му спреми воде за умивање, да звони у 5 сати на јутрење.{S} Затим је морао са једним |
приближили манастиру М.... угледи Милан звоник са кога се блисто златан крст.</p> <p>Код уласка |
ске цркве откуцавало је 12 часова, а на звонику римокатоличке <pb n="32" /> цркве звонило је ма |
но опело.{S} Манастирска звона су тужно звонила за покој душе честитога оца Пантелеимона.</p> < |
онику римокатоличке <pb n="32" /> цркве звонило је мало звоно: тин! тан! тин! тан! знак да је с |
чке <pb n="32" /> цркве звонило је мало звоно: тин! тан! тин! тан! знак да је сад време да се р |
ли при <pb n="34" /> свем том тражио је згодну прилику у којој би Добривоја осрамотио, или би м |
обру децу!{S} Учитељ је свагда баш тако згодну приповетку деци приповедао, из које су и сама де |
ле су речи: „Бог га живео“! „Бог му дао здравља“!</p> <p>Ето таки беше отац малога Добривоја.</ |
мери.{S} Покрај тога мољаху се Богу за здравље свога детета.{S} И Бог им је услишао молитву.{S |
сам хотимице и нехотице учинио.{S} Дај здравље мом добром бившем другу Добривоју, који сад трп |
но лепи виногради, лево шљивици; напред зелена густа шумица са игумановим летњиковцем, а натраг |
се врати, јер недалеко пред шемом крај зелене ливаде бела стада су пасла зелену траву, а покра |
крај зелене ливаде бела стада су пасла зелену траву, а покрај стада стајао је пастир па у фрул |
одмах упути одма са својим друговима на зелену пољану да се играју лопте.</p> <p>Кад су дошли н |
сви у коло један до другог па чупкајући зелену траву запиткиваху један другога о које чем.{S} П |
о савете твога оца, не би те данас црна земља покривала!{S} Децо, децо, слушајте своје родитеље |
оре на гране и промери <pb n="50" /> од земље доњих.{S} За тим се брзо успужа на дрво и за тили |
м лепу долину, а из далека као да се из земље уздизао неки црн облачић.</p> <p>„Шта је оно што |
ога грофа, а не као син простог имућног земљеделца.</p> <pb n="4" /> <p>Добривој, тако беше име |
снажно, да су све до једне попадале на земљу.{S} Стрешавши јабуке, полако се сиђе доле, покупи |
У тај мах Добривој падне онесвешћен на земљу.{S} Румено лице на мах се обрати у бледило.{S} Те |
ко за њим, и кад је Милан онесвешћен на земљу пао, брзо утрчи за њим у пећину, узме га на <pb n |
траха већ при вратима пао онесвешћен па земљу.</p> <p>Хајдучки вођа знајући да Милан неће издрж |
а Пера више свега; љубио га и чувао као зеницу ока свог. — Мислио је — а то је временом и учини |
ишта друго до: пуцкање несташних ноћних зефира.{S} Бледи месец је осветљавао мрачне путеве и за |
</p> <p>Овако шапћући тихо и дрхћући од зиме, сагне главу па храстов грм, подметне руку под гла |
глас далеко чује“.</p> <p>У време циче зиме, кад по цео дан злочести псогоња влада, кад сирома |
је на добро а упућивала да се клони од зла.{S} Стављала му је за пример Милана сина свог сусед |
> <p>Ова светлост долазила је од силног злата, сребра и драгог камења што ту беше сакривено, а |
земна пећина, ја сам, па онда пун котао злата да донесем — шта ће то значити“?{S} Испрва се уст |
од самога челика па да донесе пун котао злата.</p> <p>Ово је хајдучки вођа потајно заповедио Ми |
ли пак извршиш, даћу ти сребрну пушку и златан јатаган.{S} А сад хајде са мном, знам да си огла |
алице сијаше златна јабука, а на јабуци златан крст.</p> <p>„Које добро синко“? запита га игума |
. угледи Милан звоник са кога се блисто златан крст.</p> <p>Код уласка манастирског дворишта, о |
бра, а у среди иа врху од палице сијаше златна јабука, а на јабуци златан крст.</p> <p>„Које до |
тај ће добити од г. надзорника књигу са златним корицама“.</p> <p>Ово је био најрадоснији глас |
обу где му је Добривој показао књигу са златним корицама, рекавши да му је ту књигу дао г. надз |
нима, а затим је извадио једну књигу са златним корицама и погледавши у испитни записник, прозв |
ије оп увредио, никоме није он ни једне зле речи рекао.{S} Са свима сељанима је он у миру и љуб |
оста покварених срдаца, да не наиђеш на зло.{S} Не играј се са онаким стварима које нису за теб |
аху божјем и послушности.{S} Многа деца зло прођу због своје непослушности... и тако даље и так |
но, јогунасто, и несташно, да тако дете зло пролази.</p> <p>Учитељ је био човек врло добра срца |
уже Милана чекао, тим се више једио — и зло и наопако би било од Милана да му је онда дошао пре |
резати да.{S} Урезати се може и добро и зло, ал дете <pb n="8" /> прима само једно.{S} С тога г |
рити.{S} Истина Милан је своју завист и злобу крио пред осталим друговима; али при <pb n="34" / |
p> <p>У време циче зиме, кад по цео дан злочести псогоња влада, кад сиромах сељак не сме ни на |
а којој беху обвијене <pb n="68" /> две змије од чистог сребра, а у среди иа врху од палице сиј |
а је само слегао раменима, велећи да не зна.{S} Тако је чича Панта читав дан пропустио тражећи |
од те немилоснице, кад сиромах човек не зна од куд да заслужи коју кукавицу: онда је газда Пера |
шила.{S} Знала је она добро, да нико не зна шта може од детета постати.{S} Тихо би му тада овак |
још мрачнија цела првашња појава.{S} Не знађаше како да утиша уплашеног и буновног дечака.</p> |
детета урежеш све оно што је добро.{S} Знај да је дете као младо дрво, а дрво младо даје се са |
есвешћен па земљу.</p> <p>Хајдучки вођа знајући да Милан неће издржати страх — ишао је полако з |
е тврдо уверен да је Добривоја убио, па знајући шта ће из тог следити — науми да побегне далеко |
аву, пробуди се Милан.{S} Устане, па не знајући где је, пође право кроз шуму у намери да изађе |
да се што пре удали!</p> <p>Напослетку знајући да у ову шуму нико од Турака несме ни завирити, |
нило је мало звоно: тин! тан! тин! тан! знак да је сад време да се руча, па да се после ручка с |
кући као обично.{S} На лицу им се видео знак да се у нечем данас не слажу, јер се путем не глед |
говорно, ал хајдуци грунуше из пушака у знак доласка једног новајлије.</p> <p>Милан је од силне |
ра изговорно — па се мало насмешила.{S} Знала је она добро, да нико не зна шта може од детета п |
вога јединца Добривоја лепо васпита.{S} Знала је она да од добро васпитаног детета може постати |
и он могао отићи у хајдуке.</p> <p>„Да, знам шта ћу сад урадити“ говораше Милан сам себи... „от |
златан јатаган.{S} А сад хајде са мном, знам да си огладнео“!</p> <p>Ово изговоривши, ухвати Ми |
н кроз зубе једва изговорио:</p> <p>„Не знам!{S} Нисам!{S} Јесу“!</p> <p>„Па што си ти мало час |
писати“? запита га отац игуман.</p> <p>„Знам“! рече Милан укратко.</p> <p>„А рачунати?</p> <p>„ |
ан укратко.</p> <p>„А рачунати?</p> <p>„Знам и то“!</p> <p>„А знаш ли што појати“?</p> <p>„3нам |
цу у руке, пут под ноге, па се упути по знанцима и родовима да тражи Милана — држећи да је ма к |
воја прошао, свако је застао, па ако је знао читати, прочитао је наслов: „Ако будеш неваљао, се |
врат па је бацио у бунар.{S} Милан није знао да је у овом друштву и Добривој па се с тога и он |
<p>Милан је почео сад муцати, јер није знао како ће сад да слаже, једва је чекао да се опрости |
<p>Милан се с почетка устезао, јер није знао коју песму да одпоји.{S} Напослетку одпочне: „Дјев |
г тог се Милан и покварио, јер је добро знао да га отац данас или сутра не може бити.{S} Као шт |
га је слушао са <pb n="57" /> највећом знатижељношћу, па кад је Милан довршио своје приповедањ |
о, није могао да себи протумачи, шта то значи?</p> <p>Напослетку се саже, полако дрмне непознат |
е му поче јаче лупати...</p> <p>„Шта то значи“? запита Милан мало уплашено.</p> <p>„Имате ли ви |
вође којом га је водио.</p> <p>„Шта то значи“! запита Милан чудећи се.</p> <p>„Е синко то знач |
ита Милан чудећи се.</p> <p>„Е синко то значи, да се сви моји момци радују твоме доласку — али |
гију.</p> <p>Путем мишљаше калуђер: што значи она палица од слонове кости, па онда оно писмо шт |
пун котао злата да донесем — шта ће то значити“?{S} Испрва се устезао да уђе у пећину, али охр |
рачунати?</p> <p>„Знам и то“!</p> <p>„А знаш ли што појати“?</p> <p>„3нам“!</p> <p>Е па дед да |
изврши заповест оца игумана.</p> <p>„А знаш ли што читати и писати“? запита га отац игуман.</p |
ко се кајем, ти би ми одма опростио: да знаш како се патим због твоје тешке ране!....</p> <p>Ов |
казне за моје дело.{S} Ах Добривоје да знаш како се кајем, ти би ми одма опростио: да знаш как |
крчећи себи пута, умори се тако, да га зној спопао, а при том га је и глад морила.</p> <p>Освр |
га однесе у своју собу где је Милан до зоре снивао.</p> <p>Хајдучки вођа није хтео Милану сутр |
у чича Панти тешке бриге, због којих до зоре не могаше заспати.{S} Стога намисли да сутра потра |
7" /> овим врлинама привикивала је сека Зорка и свог јединца Добривоја кад му је тек шест годин |
адао.{S} И с пуним правом могла је сека Зорка очекивати, да ће Добривој бити сретан ако се одрж |
, само нека постане поп“...</p> <p>Сека Зорка је само ћутала на ове речи, које је газда Пера из |
даровитог синчића васпита.</p> <p>Сека Зорка се понајвише трудила да свога Добривоја привикне |
детета може постати ваљан човек. „Сека Зорка“ — тако зваху и под тим именом познаваху сви сеља |
врло несташан и непослушан.</p> <p>Сека Зорки је често и поп Сава овако говорио: „Не дај детету |
>Овим речима је поп Сава подстицао сека Зорку да свог несташног иначе особито даровитог синчића |
<pb n="47" /> <p>Облаци који су се пред зору скупљали, беху нагомилани као најгушћи и најцрњи д |
учки вођа, на која питања је Милан кроз зубе једва изговорио:</p> <p>„Не знам!{S} Нисам!{S} Јес |
, тим се Милан све већма љутио, шкрипио зубима и гледао је како би од Добривоја отео ону лепу к |
ио приморан да бежи од својих родитеља, и да се крије као зверка, већ би као Добривој слушао св |
да се владају за време школског одмора, и тек онда је сву децу распустио.{S} Радосна деца клица |
дио спомен несташног владања Милановог, и тада је уздахнуо рекавши: „Милане, Милане!{S} Да си с |
ац Лаврентије промеривши Миланово срце, и испитавши га потанко <pb n="75" /> о узроку његовог д |
којне матере, чувај га као очи у глави, и не показуј га ником, док се не покалуђериш — а сад ев |
{S} Што год радиш добро и паметно ради, и <pb n="38" /> гледај да ти крај деда твог буде успеша |
других хајдука који су Турке таманили, и од којих су се Турци бојали као <pb n="59" /> од живе |
а сутра потражи Милана, па да га казни, и посаветује да у будуће тако што не чини.</p> </div> < |
ости.</p> <p>У том га тешки сан ухвати, и он у плачу и заспа.{S} У сну му се приказао отац оруж |
ћи шта је учинио, уплашен нагне бегати, и то таким полетом, да се у трен ока изгубио испред сво |
сад ево ти ова палица од слонове кости, и не реци ником ко ти је дао док не постанеш игуманом.< |
аном.{S} Ево ти синко ова кеса с новци, и ево ти поклањам ову књигу, то је молитвеник моје поко |
издржати страх — ишао је полако за њим, и кад је Милан онесвешћен на земљу пао, брзо утрчи за њ |
је двориште било претоварено са храном, и ма да га је Бог благословио са преобилним плодом од с |
еби и увидео да је то мало час био сан, и да је место његовог оца, пред њим стајао хајдучки вођ |
е свештеник а Милан је био монах Мирон, и доцније игуман св. манастира М....</p> <p>Миланови и |
четвртог јутра, пошто се умио и обукао, и пошто је казао жељу хајдучком вођи, — овоко му рече х |
.</head> <p>Кад је Милан слатко заспао, и онај сан снио — изговорно је више пута ове речи: „Опр |
но појање, које је особито лако сваћао, и што би му који монах отпојао ма само једанпут, то је |
лана, него и у оближња места је отишао, и распитивао за Милана.{S} Кога је код чича Панта на пу |
пратио, а онда их је загрлио и изљубио, и онда се — раставши се са родитељима — сав радостан вр |
школу.{S} Док није свој задатак научио, и док није свој пропис написао, <pb n="13" /> није се х |
!</p> <p>Овде се Милан ухватио за чело, и тешко врло тешко уздануо, кајући се због своје тврдог |
смо.{S} Отац игуман одмах отвори писмо, и зачуди се кад види писмо крвљу написано.</p> <p>Отац |
подрум по сир млеко, маст, месо, вино, и тако даље{S} Затим за време ручка морао је Милан стој |
јих, већ које је непослушно, јогунасто, и несташно, да тако дете зло пролази.</p> <p>Учитељ је |
д себе држе и хране као птицу у кавезу, и уче га хајдуковању — а причао ми је како је хајдучки |
дважног срца, одвешћу те у моју пећину, и даћу ти три посла да прво извршиш, па ако ли за три д |
ао листове из књига па расипао по путу, и бунцао је неке речи што и он није добио онакову књигу |
у свога срца повиче: „Ја сам МилаН“!... и падне матери у наручја љубећи је у лице, по том отиде |
на свршетак, јер: „Конац дедо краси“... и још многих лепих поука говорио је газда Пера пред сво |
сином, који беше још гори од Милана... и тако даље</p> </div> <pb n="20" /> <div type="chapter |
ним делима хајдук Вељка, хајдук Симе... и других хајдука који су Турке таманили, и од којих су |
а зло прођу због своје непослушности... и тако даље и тако даље“</p> <p>Овим речима је поп Сава |
ge"> <p>БИБЛИОТЕКА ЗА МЛАДЕЖ</p> <p>XI. и XII.</p> <p>КОНАЦ ДЕЛО КРАСИ</p> <p>Српској младежи п |
је и тамо приповедно све <pb n="85" /> и сва шта се са Миланом збило после оног несретног случ |
— молим ти се као благом <pb n="46" /> и милостивом оцу небесним: опрости ми моје грехе које с |
у?{S} Камо је отишао?{S} Чиме се бавио? и т. д.</p> <pb n="45" /> <p>Увидићеш драги читаоче да: |
аху се Богу за здравље свога детета.{S} И Бог им је услишао молитву.{S} После 8 дневног брижног |
дуци су оружани јунаци лепо обучени.{S} И ја радо имам лепо одело и добро оружје.{S} Да... да.. |
ко што са Добривојем могло догодити.{S} И збиља се уверио.{S} Добривој је лежао на трави блед к |
ло па се по њеним саветима и владао.{S} И с пуним правом могла је сека Зорка очекивати, да ће Д |
Српкиња.{S} Честита, ваљана и побожна — и ма да беше из сиромашне породице — ипак беше она лепо |
дуже Милана чекао, тим се више једио — и зло и наопако би било од Милана да му је онда дошао п |
а камо ли потеру водити за хајдуцима, а и не бојећи се ничег јер његови хајдуци нису разбојници |
опкладу;“</p> <p>Овај држећ да лаже, а и из љубопитства да види шта ће Милан урадити — рекне: |
нигде никога.{S} Како је био уморан, а и како беше тога <pb n="28" /> дана, права омара и жега |
дио, то сам већ толико пута искусио, а и овај хајдук ми је сад мало час рекао: „Конац дело кра |
ц Лаврентије беше вичан у васпитању — а и иначе беше то човек правог моралног и побожног каракт |
Милан често добивао шибе и од учитеља а и од свога оца.{S} Но Милан место да се поправио, он је |
Милановом) па му исприповеда све и сва и онда се врати својој кући. — Отац Миланов чуо је за с |
је хајдучки вођа собом носио- умије га и својом марамом убрише очи и лице.</p> <p>Милан је тек |
олео је газда Пера више свега; љубио га и чувао као зеницу ока свог. — Мислио је — а то је врем |
{S} Ову коју му ја дадох, прими од њега и чувај је, јер ја се надам да ће — ако Бог да — бити њ |
у овом друштву и Добривој па се с тога и он умеша у игру.{S} Друштво се подели на две странке. |
ут на самог себе и на цео свет.{S} Туга и брига беху му сад главне друге с којима се и дању и н |
на лепо васпитана, па је настојавала да и свога јединца Добривоја лепо васпита.{S} Знала је она |
одитељи по тебе не дођу онда мораш овда и остати“.</p> <p>„Оче игумане“! поче Милан радосним гл |
јдучког вође.{S} Онда Милан исприповеда и оцу игуману све и сва.{S} За време Милановог приповед |
дечијег живота — похвалио би Добривоја и одлазио даље. —</p> <p>Добривој се није могао журити |
хотевши убити врапца — ранио Добривоја и т. д.</p> <p>Озлојеђени чича Панта нестрпљиво је очек |
од ма којег пастира замолити мало млека и црна хлеба, па ће тим провести дан без бриге.{S} Но к |
овим врлинама привикивала је сека Зорка и свог јединца Добривоја кад му је тек шест година било |
ло дете, које је због својих несташлука и због своје тврдоглавости нанело многима штету, родите |
ао, да су га сва деца као жедна слушала и тако рећи гутала учитељеве речи.</p> <p>Ох, ала су то |
, грлила малога Добривоја, топло љубила и овако говорила: „Слатко дете моје, буди увек тако доб |
АДАКА,</p> <p>код св. апостола: „Ћирила и Методија“.</p> </div> <pb n="2" /> </front> <body> <p |
ворима потврде труд и рад свога учитеља и да му осветлају образ пред г. надзорником, а међ оста |
воје другове, па и самога твога учитеља и оца, који те је подстицао на вредноћу.{S} Буди увек т |
дне прешло.{S} Милан је био на лединама и то чело Младенове баште. —</p> <p>Кад је овамо дошао, |
извадио једну књигу са златним корицама и погледавши у испитни записник, прозвао Добривоја <pb |
е Милан све већма љутио, шкрипио зубима и гледао је како би од Добривоја отео ону лепу књигу.{S |
го и свима сељанима и њиховим друговима и сви <pb n="16" /> су се чудили, како се Добривој слаж |
не само суседима, него и свима сељанима и њиховим друговима и сви <pb n="16" /> су се чудили, к |
рац са својом женом сеђаше на степенима и плакаше кријући сузе од света који је мимо њега прола |
! „Добривоје, зар не чујеш како те Сима и Стева вичу да изађеш напоље?{S} Ти се ваљда мене боји |
пископ са многим свештеницима, монасима и са три ђакона.</p> <p>Милан је на тој св. служби чита |
ше му врло мило па се по њеним саветима и владао.{S} И с пуним правом могла је сека Зорка очеки |
, пут под ноге, па се упути по знанцима и родовима да тражи Милана — држећи да је ма код кога о |
исала за ђаке, заволели су се још већма и спријатељили се ма да беху различите нарави, Милан је |
пропис па је за те новце куповао дувана и пушио са Пајом, млинарским сином, који беше још гори |
беше права Српкиња.{S} Честита, ваљана и побожна — и ма да беше из сиромашне породице — ипак б |
је Милан стојати за леђима оца игумана и што је овај пожелио, то му је Милан морао донети.</p> |
а, густом као чађ црном косом покривена и лепо очешљана.{S} Одело му беше чисто и лепо, те изаз |
смрт дозове свог верног ученика Мирона и све монахе, па им овако на самрти рече: „Децо, она па |
д свог учитеља због свог доброг владања и учења. — Тако прођоше две године и за те пуне две год |
брота, љубав, љупкост, вредноћа, штедња и мирољубље.{S} Свима <pb n="7" /> овим врлинама привик |
C15"> <head>15.{S} Милан добија поучења и савете.</head> <p>Отац Лаврентије промеривши Миланово |
само мене, него и све твоје другове, па и самога твога учитеља и оца, који те је подстицао на в |
ова, с којима се последњи пут играо, па и слика оног призора кад је на Добривоја пукао и њега р |
ах учине.</p> <p>Сви поседаше за сто па и Милан с њима.</p> <pb n="61" /> <p>Вечерали су сви у |
ше тога <pb n="28" /> дана, права омара и жега, то Милан потражи хладовину, склони се у хлад и |
ост долазила је од силног злата, сребра и драгог камења што ту беше сакривено, а све то беше ка |
} Тело му је дрхтало.</p> <p>Тома, Пера и Миша су се том несретном појавом тако збунили, да <pb |
заборавио, јер се за њега сваког јутра и вечера молио Богу, држећи да је Добривој умро.</p> </ |
S} Покрај тога мајка га је сваког јутра и вечера учила да се моли Богу.{S} Навикавала га је на |
тем бегајући и плачући, тукао се у прса и горко се кајао за свој несташлук.</p> <p>Сад му изађо |
његов отац код куће стражарио код врата и чекао Милана држећи у руци дренов прут с којим би Мил |
ан старачки глас.{S} Милан отвори врата и ступи у ћелију.</p> <p>„Оче благослови“! рече Милан у |
приликом се силан свет из околних места и са стране скупио, да присуствује на духовној слави.</ |
свако волети“...</p> <p>Добривој заиста и беше сваке године похваљен на испиту од свог учитеља |
очију, а главу му украшаваше црна густа и дугачка коса.{S} Мирон је као млад монах служио, за у |
сто, на којем беше много мирисава цвећа и школски записник.{S} С једне и с друге стране поседал |
је била засађена са дрвећем разног воћа и са многим цвећем.{S} Ту му је дала у руке малу канту |
љала друштва, слушај и поштуј свога оца и матер па ћеш срећан бити!{S} Ево ти дакле предајем ов |
га учитеља!{S} Слушај и твог доброг оца и мајку, јер ћеш само онда сретан бити“.{S} Осим тога, |
живио.{S} Био је при том милостива срца и особито дарежљив човек.{S} Ма да му је двориште било |
ка за кога је спремао највећи благослов и срећу.</p> <p>Милан се сад поред својих родитеља осећ |
чаше чувари чика Младенове баште: гаров и белов, на га сташе дрпати тако силно да се све разлег |
Б... љубљен, поштован и за највреднијег и најпоштенијег човека припознат од старог и младог, од |
рипознат од старог и младог, од великог и малог и у опште од свих који га лично познаваху.</p> |
од старог и младог, од великог и малог и у опште од свих који га лично познаваху.</p> <p>То ве |
оле, те га онда одвукао онако подераног и уплаканог.{S} Милан и Добривој беху једних година.{S} |
то, да је г. надзорник после закљученог и довршеног испита најлепшим и најрадоснијим похвалама |
.{S} Не знађаше како да утиша уплашеног и буновног дечака.</p> <p>„Синко, погледај ми у очи“, п |
шао молитву.{S} После 8 дневног брижног и савесног неговања родитељског — Добривој је са свим о |
а и иначе беше то човек правог моралног и побожног карактера као што само један монах бити може |
ајпоштенијег човека припознат од старог и младог, од великог и малог и у опште од свих који га |
овако рекао: „Добро кад си тако храброг и одважног срца, одвешћу те у моју пећину, и даћу ти тр |
.{S} Али кад је Милан и четвртог, петог и шестог дана ово чинио, онда је отац Лаврентије <pb n= |
Ваш право вели српска пословица: „Глад и курјака из шуме истера“. —</p> <p>Тек што је неколико |
лан потражи хладовину, склони се у хлад и ту се одмараше неко време но не за дуго јер му није п |
у, па да својим одговорима потврде труд и рад свога учитеља и да му осветлају образ пред г. над |
p>Сад беше тужни отац љут на самог себе и на цео свет.{S} Туга и брига беху му сад главне друге |
несташлука је Милан често добивао шибе и од учитеља а и од свога оца.{S} Но Милан место да се |
само ону децу која своје родитеље љубе и која се за благо и срећу својих родитеља Богу моле!“< |
Бледи месец је осветљавао мрачне путеве и закутке.</p> <p>Милан — које од страха, а које што га |
, (оцу Милановом) па му исприповеда све и сва и онда се врати својој кући. — Отац Миланов чуо ј |
имајући куд ни камо, већ приповеди све и сва шта се с њим догодило пре него што је овамо дошао |
нда Милан исприповеда и оцу игуману све и сва.{S} За време Милановог приповедања отац Пантелеим |
цркву да упали свеће, да спреми одежде и стихаре.{S} Даље — морао је пред ручак поставити сто, |
немирној души, али ко овамо једном дође и посвети свој живот калуђерском чину тај се не сме вра |
Који се од мојих ученика најбоље покаже и на испиту најбоље на питања одговорао <pb n="19" /> б |
е свашта урезати да.{S} Урезати се може и добро и зло, ал дете <pb n="8" /> прима само једно.{S |
по које мушко дете па га код себе држе и хране као птицу у кавезу, и уче га хајдуковању — а пр |
а дреновцем да растера псе.{S} Једва је и чика Младен избавио Милана, а да није на брзо дотрчао |
ако, да га зној спопао, а при том га је и глад морила.</p> <p>Освртао се на све стране не би ли |
— јер беше тад особито послушан — да је и сам чезнуо за радом као жедан за водом.{S} Од сада му |
га упише у школу, <pb n="15" /> онда је и чича Панта одвео свог несташка Милана.{S} Но није га |
мах је отишао и Добривојевој кући па је и тамо приповедно све <pb n="85" /> и сва шта се са Мил |
а игумана — осталим ђацима — дошао и је и отац игуман са свима гостима који су и на ручку тога |
српско-народној школи уче — стављао је и г. надзорник питања на која су деца тако паметно и ра |
Милан био; куд је Добривој ишао тамо је и Милан ишао.</p> <p>Заједно су увек били у башти залив |
не спази, те с тога што је мислио то је и учинио.{S} Идући по сред шуме, наиђе на један извор.{ |
провесели.</p> <p>Што је смислио то је и урадио.</p> <p>Одмах се врати натраг, па се упути пут |
он није добио онакову књигу, као што је и Добривој добио.{S} У Милана се сад породила због тога |
е играју.{S} Где је Добривој био, ту је и Милан био; куд је Добривој ишао тамо је и Милан ишао. |
<pb n="67" /> врата од игуманове ћелије и рекне му да куца прво на врата пре него што уђе унутр |
ве поштовати исто онако као што поштује и отца игумана, каже му да се има онако владати као што |
ник по други пут морао похвалити и ђаке и г. учитеља, те се онда са свима члановима опрости и о |
је све ово примао к срцу од своје мајке и беше му врло мило па се по њеним саветима и владао.{S |
птичија гњезда са дрвећа... крао јабуке и т. д. због којих несташлука је Милан често добивао ши |
због своје непослушности... и тако даље и тако даље“</p> <p>Овим речима је поп Сава подстицао с |
дитеље; упути ме из ове шуме, изведи ме и одведи каквом добром човеку који ће ми дати савета ка |
ему приближио, посматраше га неко време и не могаше се доста начудити, шта је то?{S} Да ли сан |
дивље јабуке.{S} Погледи горе на гране и промери <pb n="50" /> од земље доњих.{S} За тим се бр |
је његов отац пред њиме, нагло се тргне и зверајући викне: „Опрости ми... ах!{S} Никад више не. |
ати савета како да се опростим те гадне и непристојне навике.{S} Ох, како је лепо код своје кућ |
ва цвећа и школски записник.{S} С једне и с друге стране поседали су и остали чланови који су п |
и,., заједно са мојим проклињу сад мене и траже ме ваљда да ми се освете“.</p> <pb n="52" /> <p |
дања и учења. — Тако прођоше две године и за те пуне две године Милан и Добривој беху најбољи д |
а Добривојем.{S} Ови одмах тако и учине и за неколико тренутака врате се са Добривојевим оцем, |
ага пиштољ, напери га на врапца, одапне и пукне. — </p> <p>Сва се деца обезнанише кад видише пи |
дан поглед на Мирона, још једаред дахне и издахне.</p> <p>Мирон који је у руци држао горућу вош |
кад је Милан довршио своје приповедање и свој несретни догађај, овако дода напослетку: „Ја сам |
p>У Великој Кикинди 1896.</p> <p>Издање и штампа српске књижарнице и штампарије</p> <p>ЈОВАНА Р |
о — задржавало га је густо шумско грање и шипражје које му је спречавало прелаз на више места т |
мао.{S} Чувши још из далека неко јецање и неко уздисање; помисли е се није какав дух појавио у |
Мајка му је много пута приповедала лепе и поучне приче и то тако занимљиве, да је мали Добривој |
из обичног живота приповедајући му лепе и поучне приповетке.</p> <p>За неколико недеља отац Лав |
розвао Добривоја <pb n="22" /> преда се и овако му рекао: „ Синко!{S} Ево ти дајем ову лепу књи |
га беху му сад главне друге с којима се и дању и ноћу бавио.{S} Најпосле мало по мало почео је |
ead> <p>Дан је за даном пролазно, па се и година приближивала од оног дана, када је мали Добрив |
роштење. — Дан за даном пролазаше па се и крај треће године њиховог ђачког живота приближивао.< |
.</p> <p>Дан је за даном пролазио па се и година дана навршила од оног дана, када је Милан доша |
акође дошапнуо ове речи: „Још, труди се и владај се добро.{S} Ма да си погрешио у нечем гледај |
р, буди увек тако вредан, учи, чувај се и клони се неваљала друштва, слушај и поштуј свога оца |
ад га је јако морила.</p> <p>Освртао се и десно и лево не би ли спазио где год дудово дрво, али |
дете чинило је несташлуке... играло се и са онаким стварима које нису за децу.{S} Једног дана |
е му да се има онако владати као што се и остали монаси владају.</p> </div> <div type="chapter" |
ћу ишао да чини патролу; приказао му се и Добривој, који је јаукао од бола, а из левог рамена к |
идети како пролази онај ко слуша савете и опомене старијих, а како онај који не слуша.{S} Зато |
ла му је неколико леја да сам сади воће и цвеће показавши му прво како то треба радити.</p> <p> |
Не дај детету на вољу, да чини шта хоће и да иде куд хоће, јер је дете сад као восак на којем с |
илана; трипут га пољуби у чело и у лице и онда се растану.</p> <p>Милан се одмах даде па пут са |
опрости ми моје грехе које сам хотимице и нехотице учинио.{S} Дај здравље мом добром бившем дру |
p> <p>Издање и штампа српске књижарнице и штампарије</p> <p>ЈОВАНА РАДАКА,</p> <p>код св. апост |
го пута приповедала лепе и поучне приче и то тако занимљиве, да је мали Добривој сваку реч свој |
љени храст.{S} Ту седне, па се одмараше и промишљаваше о несретном случају, који се због његове |
ан беше несташан и неваљао.{S} Шта више и самом Добривоју је Милан наносио увреде, али <pb n="1 |
е, ко ће боље научити, само да што више и боље могу одговорити на испиту.{S} Но све беше некоји |
ати, а црни и густи облаци се растурише и изчезоше као дим.</p> <pb n="48" /> <p>Остаде небо чи |
Говорио им је да се труде, да што лепше и сјајније одговоре на испиту, па да својим одговорима |
е.</p> <p>Милан је тек сад дошао к себи и увидео да је то мало час био сан, и да је место његов |
ман св. манастира М....</p> <p>Миланови и Добривојеви родитељи дочекали су највећу радост под с |
дучког брда“.{S} Ласте, славуји, косови и остале птице певачице одлетеше у оближње њиве, да нак |
за игумана манастира М....</p> <p>Млади и смирени монах није <pb n="88" /> се хтео примити овог |
сада му беше најмилија забава: да сади и залива цвеће.</p> <p>Мајка му је много пута приповеда |
антелеимоне благослови“! онда се одважи и настави читање писма које беше овог садржаја:</p> <p> |
дивног пролећа долазили су све топлији и топлији летњи дани.</p> <p>Учитељ је пре недељу дана |
пила је крв.</p> <p>Затим заповеди Ђоки и Јоци да отрче Добривојевом оцу, па да му кажу шта се |
пељиво је чекао док су му књигу гледали и хвалили га.{S} Једва је чекао да дође кући па да пока |
огордио.</p> <p>Сви су се сељани чудили и дивили његовом напретку у добру.{S} За газда Перино д |
та сина своје родитеље до смрти хранили и издржавали.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
дина, отац Пантелеимон се нагло разболи и не беше више за живот.{S} Тада <pb n="86" /> пред сво |
Непристојно и немирно дете нико не воли и не трпи.{S} Што радиш и опет ти велим; пази на свршет |
ечак, исто тако беше Добривој и у школи и у цркви прави узор дечијег доброг владања.{S} О његов |
илан радосним гласом „ако моји родитељи и сутра по мене дођу, ја се кући нећу вратити“.</p> <p> |
у и под тим именом познаваху сви сељани и све сељанке као честиту и ваљану Хришћанку — беше узо |
севати, киша престаде пљуштати, а црни и густи облаци се растурише и изчезоше као дим.</p> <pb |
ао питања <pb n="21" /> из науке о вери и то ученицима најпре из настаријег разреда па онда из |
ару, у кујну, у коњушницу и свуд завири и у најмањи кут.{S} Нигде Милана.</p> <p>„Но тај се дер |
то да се поправио, он је бивао све гори и несташнији, све дотле док му није несташлук тако ушао |
остојнији показао ове књиге, доказао си и задивио си не само мене, него и све твоје другове, па |
. храм и буди добар и од сад као што си и до сад био.{S} Пази на свако дело које започнеш да га |
а игумана.</p> <p>„А знаш ли што читати и писати“? запита га отац игуман.</p> <p>„Знам“! рече М |
еп начин Милана од свега тога одвраћати и опомињати га да у будуће то не чини.{S} За морално ва |
таоче да: свака штета учи човека памети и благо оном ко се за рана опамети.{S} Но да се онај не |
баште уредити, воћем и цвећем засадити и тако је за кратко време млади игуман уредио овај мана |
надзорник по други пут морао похвалити и ђаке и г. учитеља, те се онда са свима члановима опро |
да ће Милана за три године закалуђерити и да ће онда доћи у његово село и сњим да служи у цркви |
вали своје топле молитве, болни, кљасти и невољни су се исцеливали кад су се светитељске руке д |
ају, који се због његове лакомислености и несташности — догодио.</p> <p>Целу ноћ је плакао и ка |
да свога Добривоја привикне послушности и вредноћи.</p> <p>Кад год је Добривој из школе изишао, |
, те се онда са свима члановима опрости и оде даље својим послом.</p> </div> <div type="chapter |
трпи ужасне болове због моје нехатости и несмотрености!{S} Утеши моје родитеље; упути ме из ов |
Пре сваке наставе, побожно се прекрсти и са децом отпоје по који тропар или би сва деца очитал |
м сама мати природа.</p> <p>Тако ходећи и занимљиво се разговарајући, Милан није ни осетио коли |
чича Панта запиткивао.{S} Тако тражећи и распитујући за Милана, чича Панта пропусти пуна три д |
ући неће вратити жив.{S} Путем бегајући и плачући, тукао се у прса и горко се кајао за свој нес |
ути па чисту равницу.</p> <p>Тумарајући и крчећи себи пута, умори се тако, да га зној спопао, а |
цу распустио.{S} Радосна деца клицајући и певајући песму: „<title>Ђачки растанак</title>“ разиђ |
сле наставе, а онда је децу пустио кући и том приликом су два по два излазили из школе, па у ре |
скупљали, беху нагомилани као најгушћи и најцрњи дим.</p> <p>За мало, па ветрић који је дувао |
лан смиреном калуђеру, па му приђе руци и целује га.</p> <p>Ово се младом калуђеру особито допа |
сташлук.</p> <p>Сад му изађоше пред очи и учитељеве речи: „Ко другоме копа јаму, сам ће у њу па |
о- умије га и својом марамом убрише очи и лице.</p> <p>Милан је тек сад дошао к себи и увидео д |
хоће да отме књигу од Добривоја, потрчи и одгурне неваљалог Милана, па онда узевши Добривоја за |
е у какву шуму сакрије, тврдо намеравши и зарекавши се, да се кући неће вратити жив.{S} Путем б |
се и клони се неваљала друштва, слушај и поштуј свога оца и матер па ћеш срећан бити!{S} Ево т |
о синко слушај свога учитеља!{S} Слушај и твог доброг оца и мајку, јер ћеш само онда сретан бит |
:id="SRP18962_C1"> <head>1.{S} Добривој и његови родитељи.</head> <p>Био је омален дечак око св |
учини.</p> <p>Од милине што се Добривој и ове године као најбољи ђак показао, отиде у гумно, од |
ио ваљан дечак, исто тако беше Добривој и у школи и у цркви прави узор дечијег доброг владања.{ |
сад свима у очи, а то је: што Добривој и Милан нису заједно отишли кући као обично.{S} На лицу |
у се сваки својој кући.</p> <p>Добривој и Милан одоше право кући.</p> <pb n="24" /> <p>Но њихов |
ти, видећи како му деца износе на видик и оцену његов труд. — Елем да не описујем потанко све, |
у лепу књигу, па се дичи њоме, а учитељ и твоји родитељи, нека се диче с тобом!</p> <p>Ово изго |
ратко.</p> <p>„А рачунати?</p> <p>„Знам и то“!</p> <p>„А знаш ли што појати“?</p> <p>„3нам“!</p |
„Буди побожан, чувај св. веру, св. храм и буди добар и од сад као што си и до сад био.{S} Пази |
кнеш још из ране младости страху божјем и послушности.{S} Многа деца зло прођу због своје непос |
„Зато што си ме твојим добрим владањем и учењем изненадио и обрадовао, дозвољавам ти да се игр |
о цркву полепшати, баште уредити, воћем и цвећем засадити и тако је за кратко време млади игума |
м ученицима — дочекао учитељ са кратким и лепим поздравом.{S} Сва су деца за тим мирно ушла у ш |
вом могло приметити, који је потмуреним и намргођеним лицем ишао по сред пута повлачећи ногу за |
ње стекао је газда Пера својим поштеним и вредним животом.{S} Газда Пера је био тих, миран и бл |
Саветовала га је да не иде много с њим и да се не меша у игри где се Милан налази.</p> <p>Добр |
закљученог и довршеног испита најлепшим и најрадоснијим похвалама обасуо труд учитеља пред свим |
....</p> <p>Млади игуман је свом снагом и одушевљењем настојавао да манастиру сачува леп глас у |
ао по сред пута повлачећи ногу за ногом и дижући прашину.</p> <p>Добривој је напротив скакутао |
г. сеоским парохом, кнезом, бележником и са осталим члановима сеоске општине — у школску собу |
оно што се пре тога догодило са Миланом и Добривојем па је нестрпељиво чекао Милана, а кад се ч |
ка свог. — Мислио је — а то је временом и учинио — да свог Добривоја даде на веће <pb n="12" /> |
илана сваког вечера поучавао у моралном и духовном животу дајући му добре савете по којима се и |
бром и неваљалом детету или о послушном и непослушном дечаку и тако даље{S} Све је то мали Добр |
едао како им је учитељ говорио о добром и неваљалом детету или о послушном и непослушном дечаку |
} Као што је Милан био несташан при том и непослушан, исто је тако обратно <pb n="17" /> Добрив |
дуд попети; ко сме отићи ноћу на таван и т. д. на која питања су се мали јунаци истицали хвале |
вих сељана у селу Б... љубљен, поштован и за највреднијег и најпоштенијег човека припознат од с |
послушан, миран, вредан, тачан, уредан и уопште као што је на дому био ваљан дечак, исто тако |
љ је био човек врло добра срца, побожан и мирољубив. <pb n="14" /> Пре сваке наставе, побожно с |
о онако подераног и уплаканог.{S} Милан и Добривој беху једних година.{S} Још оног дана када су |
: „младост лудост“.{S} Али кад је Милан и четвртог, петог и шестог дана ово чинио, онда је отац |
а сваку клицу несташлука, коју је Милан и у манастиру гајити почео.{S} Тако је н. пр. првих дан |
ве године и за те пуне две године Милан и Добривој беху најбољи другови.{S} Добривој је био доб |
е да Милана казни.{S} Због тог се Милан и покварио, јер је добро знао да га отац данас или сутр |
поглед, уверили би се, да је оштроуман и досетљив.{S} Глава му беше правилно округла, густом к |
ивотом.{S} Газда Пера је био тих, миран и благ.{S} Никога није оп увредио, никоме није он ни је |
ебе.{S} Буди пажљив на себе, буди миран и пристојан.{S} Непристојно и немирно дете нико не воли |
уђи од Милана ма да Милан беше несташан и неваљао.{S} Шта више и самом Добривоју је Милан нанос |
пошао у школу, дотле беше врло несташан и непослушан.</p> <p>Сека Зорки је често и поп Сава ова |
Младена.</p> <p>Плод тога дуда беше црн и крупан.</p> <p>„Баш као што ваља“! рече Милан радосно |
риповедао или какве им ствари показивао и тако даље</p> <p>Тако је једанпут приповедао како <pb |
ести. —</p> <p>Док је Милан овде плакао и кајао се за своје лудо дело, дотле је његов отац код |
ти — догодио.</p> <p>Целу ноћ је плакао и кајао се за своје несмислено и невино дело не могући |
оног призора кад је на Добривоја пукао и њега ранио.</p> <p>„Ах Добривоју...{S} Добривоју... ј |
раголану.</p> <p>Тако се Милан забављао и разговарао са хајдучким момцима до неког доба ноћи пр |
савете тако слушао, да их је све гутао и тако их је добро у срце своје усадио, да се у свом жи |
b n="18" /> Добривој му је све опраштао и ни мрка погледа није бацао на Милана.{S} Милан је виш |
д запитао за Милана.{S} Одмах је отишао и Добривојевој кући па је и тамо приповедно све <pb n=" |
ст оца игумана — осталим ђацима — дошао и је и отац игуман са свима гостима који су и на ручку |
гао без Добривоја бити.{S} Ово Миланово и Добријево пријатељевање упадало је у очи не само сусе |
доњих.{S} За тим се брзо успужа на дрво и за тили час беше на оној грани, на којој беше највише |
своје родитеље љубе и која се за благо и срећу својих родитеља Богу моле!“</p> <milestone unit |
доснији глас не само за Добривоја, него и за сву децу која су са Добривојем заједно ишла, па су |
упадало је у очи не само суседима, него и свима сељанима и њиховим друговима и сви <pb n="16" / |
е само по свом селу тражио Милана, него и у оближња места је отишао, и распитивао за Милана.{S} |
азао си и задивио си не само мене, него и све твоје другове, па и самога твога учитеља и оца, к |
итељског — Добривој је са свим оздравио и само се као црвена пега могла видети на левом рамену. |
је пожелео.{S} Милан се збиља поправио и сад не беше онај несташни Милан, већ са свим други, м |
ојим добрим владањем и учењем изненадио и обрадовао, дозвољавам ти да се играш са твојим другов |
ито одговарала да се г. надзорник чудио и дивио том успеху, похваљујући при том учитеља који је |
по пута испратио, а онда их је загрлио и изљубио, и онда се — раставши се са родитељима — сав |
а освитку четвртог јутра, пошто се умио и обукао, и пошто је казао жељу хајдучком вођи, — овоко |
итву пре наставе.{S} Исто је тако чинио и после наставе, а онда је децу пустио кући и том прили |
вој се за цело школско време добро учио и примерно владао.{S} Своје лекције је увек тачно, саве |
о.</p> <p>Пошто се хајдучки вођа утешио и сузе убрисао заповеди једном <pb n="65" /> хајдуку да |
на какво дело.</p> <p>Премишљао је како и на који начин би он могао отићи у хајдуке.</p> <p>„Да |
ка.</p> <p>Хајдучки вођа који се полако и на прстима к њему приближио, посматраше га неко време |
ег...</p> <p>Како из науке о вери, тако и из осталих предмета што се у основној српско-народној |
збило са Добривојем.{S} Ови одмах тако и учине и за неколико тренутака врате се са Добривојеви |
Добривоју тешко било, али мало по мало и Добривој се тако привикао раду и вредноћи — јер беше |
не описујем потанко све, што се питало и како је које дете одговарало, доста то, да је г. надз |
о обучени.{S} И ја радо имам лепо одело и добро оружје.{S} Да... да.. отићи ћу сад хајдучком во |
уђерити и да ће онда доћи у његово село и сњим да служи у цркви.{S} Сретни родитетељи, целивају |
10—11 година, беше дете од више весело и несташно, па као несташно дете чинило је несташлуке.. |
загрли Милана; трипут га пољуби у чело и у лице и онда се растану.</p> <p>Милан се одмах даде |
Милана чекао, тим се више једио — и зло и наопако би било од Милана да му је онда дошао пред оч |
ли опазио где год какво шумско воће, но и тога не беше.{S} Тада се заустави код једне дивље јаб |
ићи да преноћи.</p> <pb n="43" /> <p>Но и ово беше узалуд.{S} Нигде Милана, па бар да му ко каж |
> <p>Све ове дужности Милан је свесрдно и тачно вршио, те су га због његове вредноће сви монаси |
а Пера је тако сваком приликом свесрдно и чинио. — Бесплатно је раздавао храну сиромашним сељан |
е плакао и кајао се за своје несмислено и невино дело не могући ни ока свести. —</p> <p>Док је |
песму: „Теби Боже хвала“ — тако сложно и милогласно, да је г. надзорник по други пут морао пох |
буди миран и пристојан.{S} Непристојно и немирно дете нико не воли и не трпи.{S} Што радиш и о |
S} Своје лекције је увек тачно, савесно и на време научио.{S} Своје задаће је чисто и лепо писа |
јако морила.</p> <p>Освртао се и десно и лево не би ли спазио где год дудово дрво, али ни тога |
ник питања на која су деца тако паметно и разборито одговарала да се г. надзорник чудио и дивио |
м главом као осуђен стајао је непомично и плакао...</p> <p>Ово је приметила старица, па нежно з |
ана сина свог суседа који беше несташно и непослушно дете, како пролази због <pb n="11" /> нест |
ти, оче благи!{S} Ја сам једно несташно и неваљало дете, које је због својих несташлука и због |
урезати да.{S} Урезати се може и добро и зло, ал дете <pb n="8" /> прима само једно.{S} С тога |
оправиш.{S} Гледај да сваки посао добро и на време свршиш.{S} Имај па уму ову кратку реченицу: |
буди на опрезу.{S} Што год радиш добро и паметно ради, и <pb n="38" /> гледај да ти крај деда |
непослушан.</p> <p>Сека Зорки је често и поп Сава овако говорио: „Не дај детету на вољу, да чи |
време научио.{S} Своје задаће је чисто и лепо писао па је потпуно спремљен ишао у школу.{S} До |
и лепо очешљана.{S} Одело му беше чисто и лепо, те изазиваше дивљење лепоти његовог одела.{S} И |
ипао по путу, и бунцао је неке речи што и он није добио онакову књигу, као што је и Добривој до |
а <pb n="70" /> је отац игуман уздахнуо и рекао: „Ах синко!{S} Шта учини!{S} Но ипак си сретан. |
шке ране!....</p> <p>Овако шапћући тихо и дрхћући од зиме, сагне главу па храстов грм, подметне |
своје лекције, а Милан место да је бар и сад нешто учио, он је бежао од школе, ишао у шуму, хв |
, чувај св. веру, св. храм и буди добар и од сад као што си и до сад био.{S} Пази на свако дело |
у.{S} Глас му је дрхтао, ал беше умиљат и милозвучан као у анђела.</p> <p>„Е добро синко“! рече |
p> <p>„Ово нека ти синко служи за савет и од сад буди на опрезу.{S} Што год радиш добро и памет |
фрулу умиљато свира.{S} На пољани опет и то на њивама си видети могао вредне жетеоце који су ж |
тебе већ побринуо, па ако будеш честит и добар, бићеш сретан.{S} Ја сам заповедио једном од мо |
та морао бити одвише несташан, јогунаст и неваљао.{S} Како отац Лаврентије беше вичан у васпита |
ворити.{S} Истина Милан је своју завист и злобу крио пред осталим друговима; али при <pb n="34" |
његових могла се свагда читати веселост и раздраганост; а кад би му загледали у оне његове — ка |
l:id="SRP18962_C4"> <head>4.{S} Распуст и Миланова завист.</head> <p>Учитељ је после одласка г. |
и заливали цвеће, кидали џбунасту траву и коров, заједно су у школу ишли, заједно из школе кући |
еше уморан од пута, седне у густу траву и одмараше се у хладу.</p> <p>Ту га црне мисли опет спо |
S} Милан није знао да је у овом друштву и Добривој па се с тога и он умеша у игру.{S} Друштво с |
и нанело многима штету, родитељима тугу и јед, а мени самом несрећу и презирање од свих мојих д |
ло по мало почео је заборављати на тугу и бригу, на Милана.{S} Још му је само пред очима лебдио |
о мало и Добривој се тако привикао раду и вредноћи — јер беше тад особито послушан — да је и са |
>Чича Панта који је сережан у свом седу и газда Пера, живили су и сад живе врло добро баш као п |
ци нису разбојници што хришћане убијају и харају — већ хајдуци јунаци који српство бране од крв |
p>Тек што је Милан отишао у трапезарију и казао заповест оца игумана — осталим ђацима — дошао и |
ту или о послушном и непослушном дечаку и тако даље{S} Све је то мали Добривој тако умео лепо п |
м калуђеру заденуо перушку за камилавку и тако даље</p> <p>Све ове Миланове несташлуке монаси с |
p>Кад су дошли на одређено место затеку и Милана овде који је тога дана побегао од куће јер га |
>Ово изговоривши, ухвати Милана за руку и поведе кроз шуму неком узаном стазом.</p> <p>Стаза ов |
изговоривши ове речи — пружи десну руку и метне на главу младога монаха Мирона, па онда настави |
о ли пак извршиш, даћу ти сребрну пушку и златан јатаган.{S} А сад хајде са мном, знам да си ог |
} Сва су деца за тим мирно ушла у школу и села сваки на своје место.{S} Г. надзорник је отишао |
за тим предавши Милану све ово, даде му и писмо, те удари у плач.{S} Милан је пажљиво слушао св |
хајдучки вођа потајно заповедио Милану и то онда, кад су сви момци поспали, а то беше око поно |
</p> <p>За тим му је опет привезао рану и заповедио родитељима да га за 8 дана не пуштају из со |
>Ох, ала су то сретни тренуци за невину и добру децу!{S} Учитељ је свагда баш тако згодну припо |
му сад главне друге с којима се и дању и ноћу бавио.{S} Најпосле мало по мало почео је заборав |
екао.{S} Са свима сељанима је он у миру и љубави живио.{S} Био је при том милостива срца и особ |
приповетку деци приповедао, из које су и сама деца могла науку за се извести, по којој су се у |
и отац игуман са свима гостима који су и на ручку тога дана били.</p> <p>Милан је одмах у засе |
S} С једне и с друге стране поседали су и остали чланови који су присуствовали на школском испи |
жан у свом седу и газда Пера, живили су и сад живе врло добро баш као прави пријатељи. — Кад је |
ху сви сељани и све сељанке као честиту и ваљану Хришћанку — беше узор врлина које женско лице |
тељима тугу и јед, а мени самом несрећу и презирање од свих мојих другова — молим ти се као бла |
> мало по мало заборављао на своју кућу и на родитеље, а на овог доброг друга Добривоја није за |
ваљан човек. „Сека Зорка“ — тако зваху и под тим именом познаваху сви сељани и све сељанке као |
ви веселу децу која од радости кликтаху и скакутаху што ће се са Добривојем до воље наиграти, п |
ши Добривоја за руку, извео га на улицу и овако му рекао: „Зато што си ме твојим добрим владање |
, отиде у смочару, у кујну, у коњушницу и свуд завири и у најмањи кут.{S} Нигде Милана.</p> <p> |
ја љубећи је у лице, по том отиде к оцу и кроз плач рече: „Опрости ми бабо, сад сам други Милан |
У том га тешки сан ухвати, и он у плачу и заспа.{S} У сну му се приказао отац оружан, као што с |
ко својих 9 до 10 година.{S} Са румених и као јабука пуних образа његових могла се свагда читат |
де.</p> <p>Чича Панта је био строг отац и казнио је свог несташка због учињених несташлука, али |
-е-есам.... ах.... рече Милан кроз плач и једва се уздржао да га не познаду по гласу.{S} Милан |
дођеш вечерас, доћићеш сутра — али ћеш и запамтити кад си узимао пиштољ у руке“!</p> <pb n="42 |
те нико не воли и не трпи.{S} Што радиш и опет ти велим; пази на свршетак, јер: „Конац дедо кра |
ед г. надзорником, а међ осталим је још и ово додао: „Који се од мојих ученика најбоље покаже и |
си ти дошо да једеш дудова“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ !</p> <p>„Па да што су ти усне црне“?</p> <p>„ |
руштво се подели на две странке.</p> <p>И овом приликом спази Милан Добривоја но с њим није хте |
дан Милан беше већ монах Мирон.</p> <p>И његови родитељи беху тад у цркви кад се Милан постриг |
о, од куда је долазио први глас.</p> <p>И не превари се.</p> <p>Пред њим лежаше леп дечак <pb n |
ти дошо да једеш дудова“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ !</p> <p>„Па да што су ти усне црне“?</p> <p>„Је |
> две змије од чистог сребра, а у среди иа врху од палице сијаше златна јабука, а на јабуци зла |
ко чинила.{S} Одвраћала га од несташних игара, јер док Добривој није пошао у школу, дотле беше |
ених срдаца, да не наиђеш на зло.{S} Не играј се са онаким стварима које нису за тебе.{S} Буди |
ал’ не сваког дана ишао Добривоју да се играју.{S} Где је Добривој био, ту је и Милан био; куд |
својим друговима на зелену пољану да се играју лопте.</p> <p>Кад су дошли на одређено место зат |
о несташно дете чинило је несташлуке... играло се и са онаким стварима које нису за децу.{S} Је |
празан — однесе га собом па се са децом играло.{S} Том приликом је ранио свог најбољег друга.{S |
33" /> жао, немој да се играш са онаким играма које ти могу какове озледе нанети“.{S} Ово изрек |
и се ваљда мене бојиш да ти не ускратим играње?{S} Не!{S} Не бој се синко!“ рече добри отац так |
гових другова, с којима се последњи пут играо, па и слика оног призора кад је на Добривоја пука |
pb n="13" /> није се хтео мали Добривој играти.</p> <p>Зашто!{S} Ево зашто:</p> <p>Кад год су с |
енадио и обрадовао, дозвољавам ти да се играш са твојим друговима колико ти је воња, али немој |
ниш коме <pb n="33" /> жао, немој да се играш са онаким играма које ти могу какове озледе нанет |
да не иде много с њим и да се не меша у игри где се Милан налази.</p> <p>Добривој је све ово пр |
ву и Добривој па се с тога и он умеша у игру.{S} Друштво се подели на две странке.</p> <p>И ово |
т.</p> <p>„Које добро синко“? запита га игуман.</p> <p>„Ево донео сам Вам једно писмо“, рече Ми |
к а Милан је био монах Мирон, и доцније игуман св. манастира М....</p> <p>Миланови и Добривојев |
Божић — тако меким, лепим гласом, да се игуман задивио Милановом изванредно лепом гласу.{S} Гла |
/p> <p>„Бог те благословио синко“! рече игуман гледајући час у писмо, час у палицу, на којој бе |
у анђела.</p> <p>„Е добро синко“! рече игуман сасвим задовољно кад је Милан довршио појање — „ |
асадити и тако је за кратко време млади игуман уредио овај манастир да је било милина ући у ова |
ете донео у манастир М....</p> <p>Млади игуман је свом снагом и одушевљењем настојавао да манас |
ило 18 година, онда га отац Пантелеимон игуман манастира М.... на најсвечанији начин произведе |
оцу игуману, запечећено писмо.{S} Отац игуман одмах отвори писмо, и зачуди се кад види писмо к |
ли што читати и писати“? запита га отац игуман.</p> <p>„Знам“! рече Милан укратко.</p> <p>„А ра |
хотице убио, онда <pb n="70" /> је отац игуман уздахнуо и рекао: „Ах синко!{S} Шта учини!{S} Но |
ргије дођу сви у трапезарију“ рече отац игуман.</p> <pb n="71" /> <p>Манастирски ђак се одмах в |
на — осталим ђацима — дошао и је и отац игуман са свима гостима који су и на ручку тога дана би |
ти предајем благослов“ рече потом отац игуман једва изговоривши ове речи — пружи десну руку и |
родитељи пођу кући.{S} На поласку отац игуман донесе ону кесу дуката што <pb n="84" /> је Мила |
ле св. службе, заповедно је Милану отац игуман, да отиде у горњу трапезарију, па да са осталим |
, ја се кући нећу вратити“.</p> <p>Отац игуман одмах зазвони, у тај мах дотрчи један манастирск |
види писмо крвљу написано.</p> <p>Отац игуман мало уплашен, не смеде га читати на први мах.</p |
ископ наименује младог монаха Мирона за игумана манастира М....</p> <p>Млади и смирени монах ни |
носи после моје смрти Мирона изаберу за игумана овог манастира“.</p> <p>„Ја ти предајем благосл |
ка морао је Милан стојати за леђима оца игумана и што је овај пожелио, то му је Милан морао дон |
очео напредовати на велико удивљење оца игумана.{S} Промени његовој утицао је отац Лаврентије н |
леимона.</p> <p>Сутра дан су монаси оца игумана са највећој побожношћу пристојношћу сахранили п |
штуј све старије од тебе, а особито оца игумана које ће те кад буде време закалуђерити, те ако |
к се одмах врати да изврши заповест оца игумана.</p> <p>„А знаш ли што читати и писати“? запита |
ишао у трапезарију и казао заповест оца игумана — осталим ђацима — дошао и је и отац игуман са |
<p>Милан је одмах у засебну ћелију оца игумана одвео своје родитеље па их је пријавио.</p> <p> |
овати исто онако као што поштује и отца игумана, каже му да се има онако владати као што се и о |
о месеци — па препоруци блаженопочившег игумана Пантелеимона — окружни епископ наименује младог |
онда мораш овда и остати“.</p> <p>„Оче игумане“! поче Милан радосним гласом „ако моји родитељи |
ах покаже Милану <pb n="67" /> врата од игуманове ћелије и рекне му да куца прво на врата пре н |
аше.</p> <p>Кад је Милан дошао до врати игуманове ћелије, закуца прво слабије, а онда мало јаче |
шљивици; напред зелена густа шумица са игумановим летњиковцем, а натраг лепе плодне њиве.</p> |
о уђе унутра.</p> <p>Милан се сад упути игумановој, а млади калуђер отидне у цркву да одслужи с |
их 8 дана Милан је само ишао у цркву са игуманом где је читао апостол.{S} После 8 дана Милан је |
Милан првом приликом у цркви пред оцем игуманом отпојао.</p> <p>Милина беше слушати кад је пој |
е вредноће сви монаси хвалили пред оцем игуманом.</p> <p>Осим ових дужности, Милан је морао сва |
пред вратима, шта ће говорити пред оцем игуманом.</p> <p>„Нећу лагати“ говораше Милан... „у лаж |
8962_C13"> <head>13.{S} Милан пред оцем игуманом.</head> <p>Пре него што је Милан ушао у манаст |
ед свима калуђерима — постаћеш временом игуманом.{S} Ево ти синко ова кеса с новци, и ево ти по |
реци ником ко ти је дао док не постанеш игуманом.</p> <p>,,Ако би се у случају вратио својим ро |
8 дана Милан је већ добио налог да оцу игуману чисти ципеле, да му спреми воде за умивање, да |
г вође.{S} Онда Милан исприповеда и оцу игуману све и сва.{S} За време Милановог приповедања от |
м једно писмо“, рече Милан па пружи оцу игуману, запечећено писмо.{S} Отац игуман одмах отвори |
ом св. Богомајке — па приступивши к оцу игуману, целује му десницу.</p> <p>„Бог те благословио |
, убришите сузе, па да вас пријавим оцу игуману“ рече <pb n="83" /> Милан сав радостан.{S} У ср |
са родитељима — сав радостан вратио оцу игуману.</p> <p>Кад је чича Панта дошао у село, припове |
Сретни родитетељи, целивају десницу оцу игуману, па се онда растану.</p> <p>Кола су их чекала у |
родитеље па их је пријавио.</p> <p>Оцу игуману је особито било мило, кад је видео родитеље сво |
ј детету на вољу, да чини шта хоће и да иде куд хоће, јер је дете сад као восак на којем се сва |
> несташлука.{S} Саветовала га је да не иде много с њим и да се не меша у игри где се Милан нал |
“... говорио је отац Добривојев.... „Не иди у друштво у којем има доста покварених срдаца, да н |
х дотрчи један манастирски ђак.</p> <p>„Иди кажи свима монасима нека после св. литургије дођу с |
с тога што је мислио то је и учинио.{S} Идући по сред шуме, наиђе на један извор.{S} Над њим се |
својом добром мајком наслов оне књиге, из које је учитељ њега учио читати, а то је: „<title>Бу |
и у оне његове — као трњина — црне очи, из којих светлуцаше оштри поглед, уверили би се, да је |
тако згодну приповетку деци приповедао, из које су и сама деца могла науку за се извести, по ко |
ох је први стављао питања <pb n="21" /> из науке о вери и то ученицима најпре из настаријег раз |
е и Добривој, који је јаукао од бола, а из левог рамена како му је лопила крв. —</p> </div> <di |
бривој је све једнако јаукао од бола, а из места где му је сачма у нежно тело ушла — лопила је |
јарко сунце, пред собом лепу долину, а из далека као да се из земље уздизао неки црн облачић.< |
ар гле како душе хоће душу да ми издува из мене.</p> <p>Гле, како се облаци купе нада мном као |
ма најпре из настаријег разреда па онда из млађег...</p> <p>Како из науке о вери, тако и из ост |
вели српска пословица: „Глад и курјака из шуме истера“. —</p> <p>Тек што је неколико хвати пре |
>Стаза ова их је за кратко време извела из те шуме.</p> <pb n="58" /> <p>Милану се на ново сунц |
амора истесана кула са готским луковима из којих провириваху пушке острагуше, поређане једна до |
Лаврентије се највише служио примерима из обичног живота приповедајући му лепе и поучне припов |
е од љутине грискао усне, кидао листове из књига па расипао по путу, и бунцао је неке речи што |
Милана за руку, успе у своју шаку воде из тиквице коју је хајдучки вођа собом носио- умије га |
штрим погледом тако просецао, као да је из зависти хтео неку намеру да изврши над Добривојем.{S |
мало прогледавши дивно бојадисане слике из дечијег живота — похвалио би Добривоја и одлазио даљ |
ности!{S} Утеши моје родитеље; упути ме из ове шуме, изведи ме и одведи каквом добром човеку ко |
Милан затрчао на Добривоја, да му отме из руке књигу — изишао је баш онда Добривојев отац на у |
> из науке о вери и то ученицима најпре из настаријег разреда па онда из млађег...</p> <p>Како |
обом лепу долину, а из далека као да се из земље уздизао неки црн облачић.</p> <p>„Шта је оно ш |
да је Добривоја убио, па знајући шта ће из тог следити — науми да побегне далеко у свет, па да |
естита, ваљана и побожна — и ма да беше из сиромашне породице — ипак беше она лепо васпитана, п |
учки вођа изговорно, ал хајдуци грунуше из пушака у знак доласка једног новајлије.</p> <p>Милан |
пкладу;“</p> <p>Овај држећ да лаже, а и из љубопитства да види шта ће Милан урадити — рекне: „д |
...</p> <p>Како из науке о вери, тако и из осталих предмета што се у основној српско-народној ш |
и и том приликом су два по два излазили из школе, па у реду мирно ходећи улицом поздрављали би |
оже — науми да лепим поучењима искорени из Милана сваку клицу несташлука, коју је Милан и у ман |
p> <p>„Добро!“ рече Милан, па извадивши из шпага пиштољ, напери га на врапца, одапне и пукне. — |
и вредноћи.</p> <p>Кад год је Добривој из школе изишао, приповедао би својој мајци о оном, о ч |
.</p> <pb n="24" /> <p>Но њихов одлазак из школе упадао је сад свима у очи, а то је: што Добрив |
Ово беше учитељу најрадоснији тренутак из горког учитељског живота.</p> <p>За тим сва деца отп |
од ужаса испустио <pb n="39" /> пиштољ из руке — дошла му је пред очи слика мртвог Добривоја.{ |
н себе, а Милан од ужаса испусти пиштољ из руке — видећи шта је учинио, уплашен нагне бегати, и |
бривој?...{S} Ах“!{S} Онде се Милан као из сна тргао.{S} Пред очи му изишла слика његовог сеоце |
е изгледаше сад као црн облачић већ као из мрамора истесана кула са готским луковима из којих п |
азреда па онда из млађег...</p> <p>Како из науке о вери, тако и из осталих предмета што се у ос |
и, а иза муње чујаше се као да се нагло из далека каква кола зауставила.{S} Одмах за тим као да |
коров, заједно су у школу ишли, заједно из школе кући долазили.{S} Милан није могао без Добриво |
М...</p> <p>Том приликом се силан свет из околних места и са стране скупио, да присуствује на |
Милан оне ноћи пробудио, овако се Богу из највећег страхопоштовања молио: „Оче свети, оче благ |
о родитељима да га за 8 дана не пуштају из собе већ да мирно лежи све дотле, док рана не зараст |
— <pb n="60" /> тргао нагло своју руку из руке хајдучког вође којом га је водио.</p> <p>„Шта т |
/> те још оног вечера извадио ону сачму из левог рамена.</p> <p>За тим му је опет привезао рану |
ш поред Милана проћи имао.{S} Чувши још из далека неко јецање и неко уздисање; помисли е се ниј |
а.{S} Треба да своје дете привикнеш још из ране младости страху божјем и послушности.{S} Многа |
атраг, односили свој зајам кући!</p> <p>Из стотину усана излетале су речи: „Бог га живео“! „Бог |
стакло.{S} Сунце се баш поче рађати.{S} Иза китњастога брежуљка, што се пред шумом на неколико |
за тим као да је ватрени бич пукао.{S} Иза пуцњаве спусти се пљусак.</p> <p>На глас грома Мила |
престаде.</p> <p>Муње почеше севати, а иза муње чујаше се као да се нагло из далека каква кола |
риближивао.</p> <p>Пролеће је прошло, а иза дивног пролећа долазили су све топлији и топлији ле |
пећину, која беше светла као месец; кад иза раштрканих облака провирује.</p> <p>Ова светлост до |
би се спасао од батина, намисли да оде иза села на ледине па да се тамо са чобанима мало прове |
рати натраг, па се упути путем што води иза села.{S} Тек што је подне прешло.{S} Милан је био н |
олагано дизао, смешкајући се провиривао иза такозваног „Хајдучког брда“.{S} Ласте, славуји, кос |
да браћа иноси после моје смрти Мирона изаберу за игумана овог манастира“.</p> <p>„Ја ти преда |
де је, пође право кроз шуму у намери да изађе на други крај.{S} Смео није натраг да се врати, ј |
р не чујеш како те Сима и Стева вичу да изађеш напоље?{S} Ти се ваљда мене бојиш да ти не ускра |
кајао за свој несташлук.</p> <p>Сад му изађоше пред очи и учитељеве речи: „Ко другоме копа јам |
љана.{S} Одело му беше чисто и лепо, те изазиваше дивљење лепоти његовог одела.{S} Изгледао је |
да, кад сиромах сељак не сме ни на праг изаћи од те немилоснице, кад сиромах човек не зна од ку |
растера псе.{S} Једва је и чика Младен избавио Милана, а да није на брзо дотрчао, све би му ха |
Милан.{S} Хвала ти што си ме више пута избио кад сам био несташан, да ме ниси избио не би утек |
избио кад сам био несташан, да ме ниси избио не би утекао....</p> <p>„Та ти си зар Милан“? зач |
ана побегао од куће јер га је отац љуто избио што је баба Пелиној мачки везао камен о врат па ј |
ека буде од сад његова.{S} Мени су часи избројани, за то сам оставио заветно писмо, ено га на с |
врапца!“</p> <p>„Добро!“ рече Милан, па извадивши из шпага пиштољ, напери га на врапца, одапне |
дио се <pb n="37" /> те још оног вечера извадио ону сачму из левог рамена.</p> <p>За тим му је |
итеља пред свима присутнима, а затим је извадио једну књигу са златним корицама и погледавши у |
да <pb n="36" /> су били неко време као изван себе, а Милан од ужаса испусти пиштољ из руке — в |
лану навршила 15 година беше оне године изванредна слава у манастиру М...</p> <p>Том приликом с |
гласом, да се игуман задивио Милановом изванредно лепом гласу.{S} Глас му је дрхтао, ал беше у |
ши моје родитеље; упути ме из ове шуме, изведи ме и одведи каквом добром човеку који ће ми дати |
</p> <p>Стаза ова их је за кратко време извела из те шуме.</p> <pb n="58" /> <p>Милану се на но |
седала, па ухвативши Добривоја за руку, извео га на улицу и овако му рекао: „Зато што си ме тво |
з које су и сама деца могла науку за се извести, по којој су се уверити могла, да свако дете, к |
ђени чича Панта нестрпљиво је очекивао, извиривао Милана, но све беше узалуд.{S} Што је чича Па |
.{S} Идући по сред шуме, наиђе на један извор.{S} Над њим се Милан саже, напије се хладне воде, |
/> <p>Манастирски ђак се одмах врати да изврши заповест оца игумана.</p> <p>„А знаш ли што чита |
{S} Ову <pb n="26" /> намеру је хтео да изврши баш онда, кад је Добривој хтео да уђе у своје дв |
добио ову заповест, одмах се пожурио да изврши, те због тога се једва провукао кроз <pb n="79" |
ао да је из зависти хтео неку намеру да изврши над Добривојем.{S} Што се Добривој већма радовао |
прво извршиш, па ако ли за три дана не извршиш, онда ћу те отпустити, а ако ли пак извршиш, да |
шиш, онда ћу те отпустити, а ако ли пак извршиш, даћу ти сребрну пушку и златан јатаган.{S} А с |
оју пећину, и даћу ти три посла да прво извршиш, па ако ли за три дана не извршиш, онда ћу те о |
зиваше дивљење лепоти његовог одела.{S} Изгледао је на први поглед као да је син каквога грофа, |
ђак.</p> <p>Красна манастирска околина изгледаше му као рај.{S} Десно лепи виногради, лево шљи |
корака пред хајдучком пећином, која не изгледаше сад као црн облачић већ као из мрамора истеса |
/p> <p>„Па што си ти мало час кроз плач изговарао: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити неста |
благослов“ рече потом отац игуман једва изговоривши ове речи — пружи десну руку и метне на глав |
започнеш да га добро завршиш — па онда изговоривши ово речи: „<foreign>Помјани мја Господи во |
мном, знам да си огладнео“!</p> <p>Ово изговоривши, ухвати Милана за руку и поведе кроз шуму н |
итељи, нека се диче с тобом!</p> <p>Ово изговоривши г. надзорник пружи лепу књигу малом Добриво |
S} Ову молитву су деца у глас врло лепо изговорила.</p> <p>Г. парох је први стављао питања <pb |
ска г. надзорниковог, још при растанку, изговорио својој деци кратког садржаја лепу поуку како |
на која питања је Милан кроз зубе једва изговорио:</p> <p>„Не знам!{S} Нисам!{S} Јесу“!</p> <p> |
несташан“ — које је Милан по други пут изговорио, није могао да себи протумачи, шта то значи?< |
г тренутка, кад је Милан ове речи у сну изговорио — ишао је кроз шуму сам хајдучки вођа, који ј |
Милан слатко заспао, и онај сан снио — изговорно је више пута ове речи: „Опрости ми бабо никад |
...</p> <p>Тек што је ово хајдучки вођа изговорно, ал хајдуци грунуше из пушака у знак доласка |
ћутала на ове речи, које је газда Пера изговорно — па се мало насмешила.{S} Знала је она добро |
ли ви што да добијете овде?{S} Или сте изгубили па не можете да нађете“? „Јест, јест синко“... |
и, и то таким полетом, да се у трен ока изгубио испред својих другова.{S} Добривој је све једна |
како си овамо дошао“?...{S} Да се ниси изгубио, или су те родитељи ваљда отерали од себе“? зап |
а</p> <p>У Великој Кикинди 1896.</p> <p>Издање и штампа српске књижарнице и штампарије</p> <p>Ј |
н поглед на Мирона, још једаред дахне и издахне.</p> <p>Мирон који је у руци држао горућу вошта |
сина своје родитеље до смрти хранили и издржавали.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
<p>Хајдучки вођа знајући да Милан неће издржати страх — ишао је полако за њим, и кад је Милан |
"82" /> гушећи се у сузама па не могући издржати тугу свога срца повиче: „Ја сам МилаН“!... и п |
оћ ухватила — склони се у један оближњи издубљени храст.{S} Ту седне, па се одмараше и промишља |
шта је смислио оне ноћи кад је плакао у издубљеном расту?{S} Камо је отишао?{S} Чиме се бавио? |
дан ветар гле како душе хоће душу да ми издува из мене.</p> <p>Гле, како се облаци купе нада мн |
аш почело смркавати.</p> <p>Сви хајдуци изишавши на сусрет хајдучком вођи — пољубе непознатог д |
а Добривоја, да му отме из руке књигу — изишао је баш онда Добривојев отац на улицу, па кад је |
ћи.</p> <p>Кад год је Добривој из школе изишао, приповедао би својој мајци о оном, о чем је учи |
Милан као из сна тргао.{S} Пред очи му изишла слика његовог сеоцета, слика његових другова, с |
купао се у великим барима, од мајке је излагивао по неколико новчића за пропис па је за те нов |
устио кући и том приликом су два по два излазили из школе, па у реду мирно ходећи улицом поздра |
вој зајам кући!</p> <p>Из стотину усана излетале су речи: „Бог га живео“! „Бог му дао здравља“! |
светитеља пред којим су верни хришћани изливали своје топле молитве, болни, кљасти и невољни с |
о пута испратио, а онда их је загрлио и изљубио, и онда се — раставши се са родитељима — сав ра |
p>Сви се другови загледаху, па ће један између њих запитати: „А како можеш убити, кад немаш ни |
о си ме твојим добрим владањем и учењем изненадио и обрадовао, дозвољавам ти да се играш са тво |
Хајдучки вођа одмах заповеди момцима да изнесу што лепшу вечеру за младога госта.</p> <p>Момци |
нет био од радости, видећи како му деца износе на видик и оцену његов труд. — Елем да не описуј |
нда мало јаче.</p> <p>„Слободно“! чу се изнутра крупан старачки глас.{S} Милан отвори врата и с |
е ти могу какове озледе нанети“.{S} Ово изрекавши, остави веселу децу која од радости кликтаху |
ив је сине“, баба га је дао на школе да изучи за попа...</p> <p>„Ох сад ми је лакше“! викне Мил |
ја даде на веће <pb n="12" /> школе кад изучи ту сеоску. „Та школоваћу га — говорио је газда Пе |
и, а црни и густи облаци се растурише и изчезоше као дим.</p> <pb n="48" /> <p>Остаде небо чист |
авити — беху тужни родитељи сретнији но икада те плате за труд г. лечнику који се на мах врати |
у ћелији у којој горијаше кандило пред иконом св. Богомајке — па приступивши к оцу игуману, це |
вио заветно писмо, ено га на столу пред иконом Мајке Божије, — у којем сам написао своју жељу, |
ко уздахне, погледи још последњи пут на икону св. Богородице, још један поглед на Мирона, још ј |
/p> <p>„А где је Добривој?{S} Је ли жив ил’ је умро?</p> <p>„Жив је сине“, баба га је дао на шк |
се није какав дух појавио у овој шуми, или је можда каква потера за хајдуцима од стране Турака |
овамо дошао“?...{S} Да се ниси изгубио, или су те родитељи ваљда отерали од себе“? запиткиваше |
прилику у којој би Добривоја осрамотио, или би му ма у чем нашкодио.{S} На жељу Добривојеву да |
p>„Имате ли ви што да добијете овде?{S} Или сте изгубили па не можете да нађете“? „Јест, јест с |
го да се реши: дал’ да потражи тог духа или да се што пре удали!</p> <p>Напослетку знајући да у |
оздрављали би оне, уз које су пролазили или које су сретали.{S} Свако дете ишло је са оним дете |
доста начудити, шта је то?{S} Да ли сан или јава.</p> <p>„Хајдучка шуми, дечак, сузе“... говора |
љ у школи говорио, шта им је приповедао или какве им ствари показивао и тако даље</p> <p>Тако ј |
ан можда због оног случаја убио, удавио или што слично учинио.</p> <p>„Враг не спава“ говораше |
екрсти и са децом отпоје по који тропар или би сва деца очитала молитву пре наставе.{S} Исто је |
рио, јер је добро знао да га отац данас или сутра не може бити.{S} Као што је Милан био несташа |
тељ говорио о добром и неваљалом детету или о послушном и непослушном дечаку и тако даље{S} Све |
чај.</head> <p>Беше баш подне у очи св. Илије.</p> <p>Леп летњи дан.{S} Сунце је далеко одскочи |
е једанпут приповедао како <pb n="9" /> им је учитељ показивао школске ствари, други пут је при |
поклони Милановим родитељима рекавши да им је то благодарни син донео кад је дошао у манастир, |
од су сва деца у школи била мирна, онда им је учитељ по коју лепу приповечицу тако занимљиво пр |
летње доба уживају, а то уживање пружа им сама мати природа.</p> <p>Тако ходећи и занимљиво се |
верног ученика Мирона и све монахе, па им овако на самрти рече: „Децо, она палица коју ми је в |
и син донео кад је дошао у манастир, па им дозволи да смеју долазити своме сину у походе кад го |
м, о чем је учитељ у школи говорио, шта им је приповедао или какве им ствари показивао и тако д |
Богу за здравље свога детета.{S} И Бог им је услишао молитву.{S} После 8 дневног брижног и сав |
дили разборитости његовој.</p> <p>А кад им је Милан ређао несташлуке које је у селу починио, он |
ју долазити своме сину у походе кад год им је воља.{S} За тим им обећа да ће Милана за три годи |
говорио, шта им је приповедао или какве им ствари показивао и тако даље</p> <p>Тако је једанпут |
у походе кад год им је воља.{S} За тим им обећа да ће Милана за три године закалуђерити и да ћ |
одговор пред г. надзорником.{S} Говорио им је да се труде, да што лепше и сјајније одговоре на |
ке ствари, други пут је приповедао како им је учитељ говорио о добром и неваљалом детету или о |
едно отишли кући као обично.{S} На лицу им се видео знак да се у нечем данас не слажу, јер се п |
алуђерском чину.{S} Милану препоручи да има све поштовати исто онако као што поштује и отца игу |
о поштује и отца игумана, каже му да се има онако владати као што се и остали монаси владају.</ |
оту дајући му добре савете по којима се има владати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
а, јер му беше зазор да он као најмлађи има власт над свима старијим монасима.{S} Но кад не беш |
обривојев.... „Не иди у друштво у којем има доста покварених срдаца, да не наиђеш на зло.{S} Не |
аш ево ћу ти синко рећи зашто плачемо: „Има смо једног сина од својих 10—11 година, беше дете о |
сваки посао добро и на време свршиш.{S} Имај па уму ову кратку реченицу: „Конац дело краси“.</p |
га не беше, до саме липе.</p> <p>Сад не имајући куд ни камо, гладан, уморан, охрабри се па пође |
ђа мало озбиљније.</p> <p>Овде Милан не имајући куд ни камо, већ приповеди све и сва шта се с њ |
гој.</p> <p>По томе је дакле свако ђаче имало свога друга.</p> <p>Мали Добривој је ишао увек са |
ужани јунаци лепо обучени.{S} И ја радо имам лепо одело и добро оружје.{S} Да... да.. отићи ћу |
година“!</p> <p>„Имаш ли оца“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„А имаш ли матер“?</p> <p>„Имам“!</p> <p> |
мам“!</p> <p>„А имаш ли матер“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„Па како си овамо дошао“?...{S} Да се нис |
газда Пера својој жени — „па ма ме пола имања стао, само нека постане поп“...</p> <p>Сека Зорка |
Но није га баш одвео, јер је чича Панта имао посла док је Милана са багрена стерао доле, те га |
оји је због лова баш поред Милана проћи имао.{S} Чувши још из далека неко јецање и неко уздисањ |
чери казали Милановом оцу како је Милан имао у шпагу напуњен <pb n="41" /> пиштољ, па како је х |
и“? запита Милан мало уплашено.</p> <p>„Имате ли ви што да добијете овде?{S} Или сте изгубили п |
„Имаш ли оца“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„А имаш ли матер“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„Па како си овамо |
ој ми коју црквену песму да чујем какав имаш глас.</p> <p>Милан се с почетка устезао, јер није |
/p> <p>„Мени је сад 11 година“!</p> <p>„Имаш ли оца“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„А имаш ли матер“?< |
охрабри па му одрешито рекне: „Мени је име Милан Спасић“.</p> <p>„А колико ти је година“?</p> |
г ђакона лицем на Цвети.{S} Тада добије име Мирон.{S} Сутра дан Милан беше већ монах Мирон.</p> |
/p> <pb n="4" /> <p>Добривој, тако беше име том лепушкастом дечаку кога сам вам укратко описао |
е али пуне образе.</p> <p>„Како је теби име? синко“! запита га хајдучки вођа.</p> <pb n="56" /> |
ек. „Сека Зорка“ — тако зваху и под тим именом познаваху сви сељани и све сељанке као честиту и |
сам вам укратко описао — беше дакле син имућних сеоских родитеља.</p> <p>„Газда Пера“ — тако је |
син каквога грофа, а не као син простог имућног земљеделца.</p> <pb n="4" /> <p>Добривој, тако |
подстицао сека Зорку да свог несташног иначе особито даровитог синчића васпита.</p> <p>Сека Зо |
Лаврентије беше вичан у васпитању — а и иначе беше то човек правог моралног и побожног карактер |
старијим монасима.{S} Но кад не беше на ино, он мораде примити у руку ону палицу, коју је он са |
м написао своју жељу, а та је: да браћа иноси после моје смрти Мирона изаберу за игумана овог м |
— и ма да беше из сиромашне породице — ипак беше она лепо васпитана, па је настојавала да и св |
n="5" /> коју је он вредно обрађивао — ипак се он није зато погордио.</p> <p>Сви су се сељани |
и рекао: „Ах синко!{S} Шта учини!{S} Но ипак си сретан.{S} Грех ће се твој опрати.{S} То је врл |
—</p> <p>Већ су му цео горњи капут сав искидали били кад је чика Младен дотрчао са дреновцем д |
није на брзо дотрчао, све би му хаљине искидали пси.</p> <p>„А шта ти ту радиш“? запита га чик |
ах бити може — науми да лепим поучењима искорени из Милана сваку клицу несташлука, коју је Мила |
и је плитко дио, то сам већ толико пута искусио, а и овај хајдук ми је сад мало час рекао: „Кон |
pter" xml:id="SRP18962_C3"> <head>3.{S} Испит.</head> <p>Још оног јутра око 8 часова приспео је |
су присуствовали на школском испиту. — Испит се започео са молитвом пре школске наставе: „Преб |
ана објавио ученицима када ће се држати испит, па је због тога рекао да се сви спреме, да понов |
надзорник после закљученог и довршеног испита најлепшим и најрадоснијим похвалама обасуо труд |
Лаврентије промеривши Миланово срце, и испитавши га потанко <pb n="75" /> о узроку његовог дол |
блудео побегавши од својих родитеља.{S} Испитај га!{S} Дечак је паметан али несташан.{S} Подај |
а дође тај дан када ће г. надзорник њих испитивати.{S} Целе недеље пред испитом понављао је Доб |
оје место.{S} Г. надзорник је отишао за испитни сто, на којем беше много мирисава цвећа и школс |
њигу са златним корицама и погледавши у испитни записник, прозвао Добривоја <pb n="22" /> преда |
ник њих испитивати.{S} Целе недеље пред испитом понављао је Добривој своје лекције, а Милан мес |
де, да што лепше и сјајније одговоре на испиту, па да својим одговорима потврде труд и рад свог |
се од мојих ученика најбоље покаже и на испиту најбоље на питања одговорао <pb n="19" /> буде, |
о да што више и боље могу одговорити на испиту.{S} Но све беше некојим ученицима узалуд, јер по |
и да му је ту књигу дао г. надзорник на испиту. —</p> <p>Отац Добривојев је тек сад разумео шта |
заиста и беше сваке године похваљен на испиту од свог учитеља због свог доброг владања и учења |
им друговима лепу књигу што је добио на испиту.{S} Ко је год поред Добривоја прошао, свако је з |
анови који су присуствовали на школском испиту. — Испит се започео са молитвом пре школске наст |
ши му прво како то треба радити.</p> <p>Испочетка је то Добривоју тешко било, али мало по мало |
ком дворишту.{S} Милан их је до по пута испратио, а онда их је загрлио и изљубио, и онда се — р |
ата да донесем — шта ће то значити“?{S} Испрва се устезао да уђе у пећину, али охрабривши се уђ |
таким полетом, да се у трен ока изгубио испред својих другова.{S} Добривој је све једнако јаука |
као Милана, а кад се чика Младен удалио испред њега, онда је свог несташка казнио тиме што је м |
дошао до хајдучког вође.{S} Онда Милан исприповеда и оцу игуману све и сва.{S} За време Милано |
ча Пантиној кући, (оцу Милановом) па му исприповеда све и сва и онда се врати својој кући. — От |
о ћу ти примити за мог ђака желим да ми исприповедаш све од речи до речи како си дошао до хајду |
време као изван себе, а Милан од ужаса испусти пиштољ из руке — видећи шта је учинио, уплашен |
иланом?</head> <p>Кад је Милан од ужаса испустио <pb n="39" /> пиштољ из руке — дошла му је пре |
пска пословица: „Глад и курјака из шуме истера“. —</p> <p>Тек што је неколико хвати прешао, спа |
сад као црн облачић већ као из мрамора истесана кула са готским луковима из којих провириваху |
ије хтео Милан ни речце проговорити.{S} Истина Милан је своју завист и злобу крио пред осталим |
ођи, нека ме прими у хајдуке.{S} Ја сам истина млад, ал <pb n="51" /> то ништа не чини.{S} Мој |
да се опрости са чика Младеном.</p> <p>„Истину говори“! викну чика Младен.</p> <p>„Е па ја сам |
т. д. на која питања су се мали јунаци истицали хвалећи се како је који боље могао.</p> <p>На |
ште као што је на дому био ваљан дечак, исто тако беше Добривој и у школи и у цркви прави узор |
илан био несташан при том и непослушан, исто је тако обратно <pb n="17" /> Добривој био баш пос |
ва деца очитала молитву пре наставе.{S} Исто је тако чинио и после наставе, а онда је децу пуст |
} Милану препоручи да има све поштовати исто онако као што поштује и отца игумана, каже му да с |
око поноћи догодило се са Миланом тако исто.{S} Кад се три дана навршило, онда се Милан сам се |
уморан мало одмара.</p> <p>После подне истог а дана тако-око 5—6 часова, дошло је неколико дру |
молитве, болни, кљасти и невољни су се исцеливали кад су се светитељске руке дотицали.</p> <p> |
јеђен не хтеде данас са Добривојем кући ићи.{S} Милан је целим путем попреко гледао веселог Доб |
у неком узаном стазом.</p> <p>Стаза ова их је за кратко време извела из те шуме.</p> <pb n="58" |
је све ове очине савете тако слушао, да их је све гутао и тако их је добро у срце своје усадио, |
Милан их је до по пута испратио, а онда их је загрлио и изљубио, и онда се — раставши се са род |
ију оца игумана одвео своје родитеље па их је пријавио.</p> <p>Оцу игуману је особито било мило |
екала у манастирском дворишту.{S} Милан их је до по пута испратио, а онда их је загрлио и изљуб |
тако слушао, да их је све гутао и тако их је добро у срце своје усадио, да се у свом животу ви |
ану, па се онда растану.</p> <p>Кола су их чекала у манастирском дворишту.{S} Милан их је до по |
и сад нешто учио, он је бежао од школе, ишао у шуму, хватао птице, купао се у великим барима, о |
кад је Милан ове речи у сну изговорио — ишао је кроз шуму сам хајдучки вођа, који је због лова |
знајући да Милан неће издржати страх — ишао је полако за њим, и кад је Милан онесвешћен на зем |
те нарави, Милан је мал’ не сваког дана ишао Добривоју да се играју.{S} Где је Добривој био, ту |
ло свога друга.</p> <p>Мали Добривој је ишао увек са Миланом чича Пантиним сином, чија је кућа |
био, ту је и Милан био; куд је Добривој ишао тамо је и Милан ишао.</p> <p>Заједно су увек били |
који је потмуреним и намргођеним лицем ишао по сред пута повлачећи ногу за ногом и дижући праш |
био кључар то је са манастирском баком ишао у подрум по сир млеко, маст, месо, вино, и тако да |
о; куд је Добривој ишао тамо је и Милан ишао.</p> <p>Заједно су увек били у башти заливали цвећ |
сто и лепо писао па је потпуно спремљен ишао у школу.{S} Док није свој задатак научио, и док ни |
> <p>За оних првих 8 дана Милан је само ишао у цркву са игуманом где је читао апостол.{S} После |
ц као сеоски сережан оружао кад је ноћу ишао да чини патролу; приказао му се и Добривој, који ј |
сву децу која су са Добривојем заједно ишла, па су се почели натицати целе оне недеље, ко ће б |
насту траву и коров, заједно су у школу ишли, заједно из школе кући долазили.{S} Милан није мог |
зили или које су сретали.{S} Свако дете ишло је са оним дететом које је било ближе један другом |
етом које је било ближе један другом т. ј. чија је кућа била близу једна другој.</p> <p>По томе |
а.</p> <p>Он мишљаше; „подземна пећина, ја сам, па онда пун котао злата да донесем — шта ће то |
ива видети.{S} Ја се кући нећу вратити, ја пред очи мојим родитељима не смем жив доћи.{S} Остаћ |
— овоко му рече хајдучки вођа: „Синко, ја сам се за тебе већ побринуо, па ако будеш честит и д |
итељи тебе сад траже па ако дођу овамо, ја тебе не смем задржати.{S} Због тога те нећу пострићи |
верујући чисто сам себи.</p> <p>„Јест, ја сам бабо.. зар сам се тако променио да ме баш не поз |
ако моји родитељи и сутра по мене дођу, ја се кући нећу вратити“.</p> <p>Отац игуман одмах зазв |
товања молио: „Оче свети, оче благи!{S} Ја сам једно несташно и неваљало дете, које је због сво |
учком вођи, нека ме прими у хајдуке.{S} Ја сам истина млад, ал <pb n="51" /> то ништа не чини.{ |
не — неће ни мене више жива видети.{S} Ја се кући нећу вратити, ја пред очи мојим родитељима н |
будеш честит и добар, бићеш сретан.{S} Ја сам заповедио једном од мојих момака да те одведе у |
овори“! викну чика Младен.</p> <p>„Е па ја сам за то чело баште улазио... поче Милан озбиљно... |
а врабац је ено на грани?</p> <p>„Боме ја ћу га убити“! рече Милан па пружи руку ономе што <pb |
ци су оружани јунаци лепо обучени.{S} И ја радо имам лепо одело и добро оружје.{S} Да... да.. о |
да — бити његова.</p> <p>Ову палицу сам ја отео од једног буљукпаше који ју је јамачно онда доб |
, је ли“...</p> <p>„Опрости ми... нисам ја бабо хтео...{S} Паја ме је наговорио... о... о“...</ |
ја дадох, прими од њега и чувај је, јер ја се надам да ће — ако Бог да — бити његова.</p> <p>Ов |
чинство ћу ти захвалити.{S} Ову коју му ја дадох, прими од њега и чувај је, јер ја се надам да |
огући издржати тугу свога срца повиче: „Ја сам МилаН“!... и падне матери у наручја љубећи је у |
сретни догађај, овако дода напослетку: „Ја сам се зарекао да се нећу вратити кући, него да ћу о |
еру за игумана овог манастира“.</p> <p>„Ја ти предајем благослов“ рече потом отац игуман једва |
што стоји на багреновој грани“?</p> <p>„Ја могу“! рече Милан одважно.</p> <p>Сви се другови заг |
дити — рекне: „добићеш од мене сутра 10 јабука ако убијеш оног врапца!“</p> <p>„Добро!“ рече Ми |
у среди иа врху од палице сијаше златна јабука, а на јабуци златан крст.</p> <p>„Које добро син |
ше на оној грани, на којој беше највише јабука.{S} Лупне ногом о грану тако снажно, да су све д |
јих 9 до 10 година.{S} Са румених и као јабука пуних образа његових могла се свагда читати весе |
дечаком лежаху неколико дивљих начетих јабука.</p> <p>Хајдучки вођа који се полако и на прстим |
Макрени манастирској кухарици појео све јабуке што је бака спремила за госте, трећи пут је једн |
ше.{S} Тада се заустави код једне дивље јабуке.{S} Погледи горе на гране и промери <pb n="50" / |
вши јабуке, полако се сиђе доле, покупи јабуке, напуни своје шпагове, па онда једну по једну ва |
рне мисли опет спопадоше.</p> <p>Једући јабуке занесе се у мислима, а те мисли навађаху га да с |
о једне попадале на земљу.{S} Стрешавши јабуке, полако се сиђе доле, покупи јабуке, напуни свој |
скидао птичија гњезда са дрвећа... крао јабуке и т. д. због којих несташлука је Милан често доб |
ху од палице сијаше златна јабука, а на јабуци златан крст.</p> <p>„Које добро синко“? запита г |
а начудити, шта је то?{S} Да ли сан или јава.</p> <p>„Хајдучка шуми, дечак, сузе“... говораше х |
ије било ништа отерати пар од најлепших јагањаца учитељу на дар. — Свог Добривоја волео је газд |
, отиде у гумно, одабере једно најлепше јагње, метне га на раме па га однесе учитељу на дар.</p |
:id="SRP18962_C9"> <head>9.{S} Миланови јади.</head> <p>Кад се Милан оне ноћи пробудио, овако с |
це је далеко одскочило.{S} Врућина беше јака.{S} На торњу српске цркве откуцавало је 12 часова, |
и су жњели жито.{S} Милан се ових особа јако бојао да га <pb n="49" /> ко не спази, те с тога ш |
p>Милан је у манастиру од неког времена јако почео напредовати на велико удивљење оца игумана.{ |
{S} Стомак му је био празан, глад га је јако морила.</p> <p>Освртао се и десно и лево не би ли |
> <p>„Јеси синко јеси... променио си се јако“.</p> <p>„А где је Добривој?{S} Је ли жив ил’ је у |
жна жена...</p> <p>Милан се на ове речи јако тргао, — очи му се заблистале, крв му нагло поче т |
ја отео од једног буљукпаше који ју је јамачно онда добио, кад су Турци последњи пут разрушили |
очи и учитељеве речи: „Ко другоме копа јаму, сам ће у њу пасти“.</p> <p>Тако бегајући — па све |
ло кад је угледао над собом плаво небо, јарко сунце, пред собом лепу долину, а из далека као да |
извршиш, даћу ти сребрну пушку и златан јатаган.{S} А сад хајде са мном, знам да си огладнео“!< |
олу; приказао му се и Добривој, који је јаукао од бола, а из левог рамена како му је лопила крв |
јих другова.{S} Добривој је све једнако јаукао од бола, а из места где му је сачма у нежно тело |
ољ пукао — па ухвативши се за лево раме јаукаше од бола. — „Шта је, шта је?{S} Да те није убио“ |
крв му нагло поче тећи, а срце му поче јаче лупати...</p> <p>„Шта то значи“? запита Милан мало |
елије, закуца прво слабије, а онда мало јаче.</p> <p>„Слободно“! чу се изнутра крупан старачки |
" /> га хајдучки вођа... „ти си снивао, је ли“...</p> <p>„Опрости ми... нисам ја бабо хтео...{S |
анту са решетком са којом <pb n="10" /> је мали Добривој заливао цвеће у башти.{S} Даље дала му |
ивоја нехотице убио, онда <pb n="70" /> је отац игуман уздахнуо и рекао: „Ах синко!{S} Шта учин |
онесе ону кесу дуката што <pb n="84" /> је Милан добио од оног хајдука па поклони Милановим род |
в. литургију.{S} Добривој <pb n="89" /> је био дакле свештеник а Милан је био монах Мирон, и до |
се јако“.</p> <p>„А где је Добривој?{S} Је ли жив ил’ је умро?</p> <p>„Жив је сине“, баба га је |
<p>„А где је Добривој?{S} Је ли жив ил’ је умро?</p> <p>„Жив је сине“, баба га је дао на школе |
р није знао како ће сад да слаже, једва је чекао да се опрости са чика Младеном.</p> <p>„Истину |
му књигу гледали и хвалили га.{S} Једва је чекао да дође кући па да покаже својим родитељима шт |
о са дреновцем да растера псе.{S} Једва је и чика Младен избавио Милана, а да није на брзо дотр |
а пружи руку ономе што <pb n="35" /> га је запитао — додавши: „ево за опкладу;“</p> <p>Овај држ |
је умро?</p> <p>„Жив је сине“, баба га је дао на школе да изучи за попа...</p> <p>„Ох сад ми ј |
било претоварено са храном, и ма да га је Бог благословио са преобилним плодом од своје њиве < |
је овамо дошао.</p> <p>Хајдучки вођа га је слушао са <pb n="57" /> највећом знатижељношћу, па к |
хајдучки вођа врло доброг срца, која га је пољубио у бледе али пуне образе.</p> <p>„Како је теб |
ле мајке гутао.{S} Покрај тога мајка га је сваког јутра и вечера учила да се моли Богу.{S} Нави |
учила да се моли Богу.{S} Навикавала га је на добро а упућивала да се клони од зла.{S} Стављала |
n="11" /> несташлука.{S} Саветовала га је да не иде много с њим и да се не меша у игри где се |
а сретан бити“.{S} Осим тога, водила га је у башту, која је била засађена са дрвећем разног воћ |
ла.{S} Стомак му је био празан, глад га је јако морила.</p> <p>Освртао се и десно и лево не би |
где Милана, па бар да му ко каже где га је синоћ видео последњи пут.</p> <p>Где је год чича Пан |
попреко гледао веселог Добривоја, те га је са својим оштрим погледом тако просецао, као да је и |
ју руку из руке хајдучког вође којом га је водио.</p> <p>„Шта то значи“! запита Милан чудећи се |
е тако, да га зној спопао, а при том га је и глад морила.</p> <p>Освртао се на све стране не би |
, приповедао је од радости сваком ко га је год запитао за Милана.{S} Одмах је отишао и Добривој |
<p>Где је год чича Панта ушао, свако га је запитао: „А како је могао Милан онако шта урадити“?< |
том што се Милан журио — задржавало га је густо шумско грање и шипражје које му је спречавало |
p>Милан — које од страха, а које што га је баш код те шуме ноћ ухватила — склони се у један обл |
оји је тога дана побегао од куће јер га је отац љуто избио што је баба Пелиној мачки везао каме |
отишао, и распитивао за Милана.{S} Кога је код чича Панта на путу срео, запитао би га: „Пријате |
о родитеље свог најмилијег ђака за кога је спремао највећи благослов и срећу.</p> <p>Милан се с |
ме нисам“! беше одговор свију оних кога је чича Панта запиткивао.{S} Тако тражећи и распитујући |
и поучне приче и то тако занимљиве, да је мали Добривој сваку реч своје миле мајке гутао.{S} П |
г доласка у манастир М... увидео је, да је Милан заиста морао бити одвише несташан, јогунаст и |
тлуцаше оштри поглед, уверили би се, да је оштроуман и досетљив.{S} Глава му беше правилно окру |
синко!“ рече добри отац тако нежно, да је одмах устао са седала, па ухвативши Добривоја за рук |
е хвала“ — тако сложно и милогласно, да је г. надзорник по други пут морао похвалити и ђаке и г |
о је које дете одговарало, доста то, да је г. надзорник после закљученог и довршеног испита нај |
p>Овај призор је Милана тако дирнуо, да је морао запитати што плачу?</p> <p>„Ох синко не питај |
нта био у том уверењу, <pb n="44" /> да је Милана ма на који начин нестало са овога света.</p> |
ћи — јер беше тад особито послушан — да је и сам чезнуо за радом као жедан за водом.{S} Од сада |
тог дечака — који у сну држећи збиља да је његов отац пред њиме, нагло се тргне и зверајући вик |
и ли видео како дете од 10—11 година да је овим путем прошло“?</p> <p>„Боме нисам“! беше одгово |
увидео да је то мало час био сан, и да је место његовог оца, пред њим стајао хајдучки вођа врл |
ог јутра и вечера молио Богу, држећи да је Добривој умро.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
и родовима да тражи Милана — држећи да је ма код кога од својих родова морао отићи да преноћи. |
ољег друга.{S} Дете као дете мислећи да је убило свога друга, уплаши се, па побегне непознатим |
урежеш све оно што је добро.{S} Знај да је дете као младо дрво, а дрво младо даје се савијати с |
мало звоно: тин! тан! тин! тан! знак да је сад време да се руча, па да се после ручка сваки умо |
Добривоја.{S} Он бејаше тврдо уверен да је Добривоја убио, па знајући шта ће из тог следити — н |
м оштрим погледом тако просецао, као да је из зависти хтео неку намеру да изврши над Добривојем |
а.{S} Изгледао је на први поглед као да је син каквога грофа, а не као син простог имућног земљ |
кола зауставила.{S} Одмах за тим као да је ватрени бич пукао.{S} Иза пуцњаве спусти се пљусак.< |
је бацио у бунар.{S} Милан није знао да је у овом друштву и Добривој па се с тога и он умеша у |
се овом одговору већма радовао него да је видео свог оца — видећи да ће му се лепа замисао ост |
лан је тек сад дошао к себи и увидео да је то мало час био сан, и да је место његовог оца, пред |
у је нана дала.</p> <p>Кад је осетио да је сит, сиђе се полако доле.</p> <p>Тек што се сишао до |
спречавало прелаз на више места тако да је Милан морао млого већи део пута да обиђе па да се уп |
који беше напуњен, но оно је мислило да је празан — однесе га собом па се са децом играло.{S} Т |
обривој своје лекције, а Милан место да је бар и сад нешто учио, он је бежао од школе, ишао у ш |
ужасан призор је Милана тако дирнуо да је у несвест пао, те онесвешћен лежао све док се није н |
ме млади игуман уредио овај манастир да је било милина ући у овај св. дом.</p> <p>Кад се Милан |
му није несташлук тако ушао у страст да је по читав дан бегао од куће кријући се које где.</p> |
година приближивала од оног дана, када је мали Добривој први пут ступио у школу.{S} Добривој с |
година дана навршила од оног дана, када је Милан дошао у манастир.{S} За цело то време нису Мил |
мен несташног владања Милановог, и тада је уздахнуо рекавши: „Милане, Милане!{S} Да си слушао с |
се чика Младен удалио испред њега, онда је свог несташка казнио тиме што је морао клечати на ку |
>Кад се Милан за монаха постригао, онда је на неколико дана доцније — отац Пантелеимон заиста о |
е још лакше попео, а кад се попео, онда је рекао у себи: „Док га не обрстим, нећу се сићи“!{S} |
ог, петог и шестог дана ово чинио, онда је отац Лаврентије <pb n="76" /> морао на леп начин Мил |
а од куд да заслужи коју кукавицу: онда је газда Пера показивао, да се влада по оним речима Хри |
да га упише у школу, <pb n="15" /> онда је и чича Панта одвео свог несташка Милана.{S} Но није |
о је тако чинио и после наставе, а онда је децу пустио кући и том приликом су два по два излази |
ју за време школског одмора, и тек онда је сву децу распустио.{S} Радосна деца клицајући и пева |
чних Турака — пође право онамо, од куда је долазио први глас.</p> <p>И не превари се.</p> <p>Пр |
ек са Миланом чича Пантиним сином, чија је кућа била преко пута од газда Перине куће.</p> <p>Чи |
е је било ближе један другом т. ј. чија је кућа била близу једна другој.</p> <p>По томе је дакл |
} Осим тога, водила га је у башту, која је била засађена са дрвећем разног воћа и са многим цве |
д отиде у једну подземну пећину, — која је била затворена са вратима од самога челика па да дон |
ма сеоске општине — у школску собу која је била лепо спремљена.</p> <p>Г. надзорника је на врат |
ла лепо спремљена.</p> <p>Г. надзорника је на вратима са својим ученицима — дочекао учитељ са к |
tle>Буквар</title>“.</p> <p>Добра мајка је своме сину давала васпитање спочетка само онаково, к |
нека постане поп“...</p> <p>Сека Зорка је само ћутала на ове речи, које је газда Пера изговорн |
како то треба радити.</p> <p>Испочетка је то Добривоју тешко било, али мало по мало и Добривој |
ао јабуке и т. д. због којих несташлука је Милан често добивао шибе и од учитеља а и од свога о |
<pb n="7" /> овим врлинама привикивала је сека Зорка и свог јединца Добривоја кад му је тек ше |
оворно — па се мало насмешила.{S} Знала је она добро, да нико не зна шта може од детета постати |
единца Добривоја лепо васпита.{S} Знала је она да од добро васпитаног детета може постати ваљан |
има и владао.{S} И с пуним правом могла је сека Зорка очекивати, да ће Добривој бити сретан ако |
провирује.</p> <p>Ова светлост долазила је од силног злата, сребра и драгог камења што ту беше |
му је сачма у нежно тело ушла — лопила је крв.</p> <p>Затим заповеди Ђоки и Јоци да отрче Добр |
не зле речи рекао.{S} Са свима сељанима је он у миру и љубави живио.{S} Био је при том милостив |
ко даље и тако даље“</p> <p>Овим речима је поп Сава подстицао сека Зорку да свог несташног инач |
на грану — сад умукоше.{S} Нема тишина је целом васионом завладала: <pb n="40" /> Не чујаше се |
ваше даље хајдучки вођа, на која питања је Милан кроз зубе једва изговорио:</p> <p>„Не знам!{S} |
дице — ипак беше она лепо васпитана, па је настојавала да и свога јединца Добривоја лепо васпит |
ди сретне мајке од радости надимале, па је радошћу обузета, грлила малога Добривоја, топло љуби |
о ученицима када ће се држати испит, па је због тога рекао да се сви спреме, да понове лекције |
Одмах је отишао и Добривојевој кући па је и тамо приповедно све <pb n="85" /> и сва шта се са |
ога догодило са Миланом и Добривојем па је нестрпељиво чекао Милана, а кад се чика Младен удали |
} Своје задаће је чисто и лепо писао па је потпуно спремљен ишао у школу.{S} Док није свој зада |
агивао по неколико новчића за пропис па је за те новце куповао дувана и пушио са Пајом, млинарс |
аба Пелиној мачки везао камен о врат па је бацио у бунар.{S} Милан није знао да је у овом друшт |
штеним и вредним животом.{S} Газда Пера је био тих, миран и благ.{S} Никога није оп увредио, ни |
отима буди у помоћи“.</p> <p>Газда Пера је тако сваком приликом свесрдно и чинио. — Бесплатно ј |
— у којем сам написао своју жељу, а та је: да браћа иноси после моје смрти Мирона изаберу за и |
кријући се које где.</p> <p>Чича Панта је био строг отац и казнио је свог несташка због учињен |
н онако шта урадити“?</p> <p>Чича Панта је само слегао раменима, велећи да не зна.{S} Тако је ч |
у тражио Милана, него и у оближња места је отишао, и распитивао за Милана.{S} Кога је код чича |
икад више не... не“...</p> <p>„Шта, шта је синко“? ћуткаше <pb n="55" /> га хајдучки вођа... „т |
во раме јаукаше од бола. — „Шта је, шта је?{S} Да те није убио“? збуњено запиткиваху један друг |
реме и не могаше се доста начудити, шта је то?{S} Да ли сан или јава.</p> <p>„Хајдучка шуми, де |
кући па да покаже својим родитељима шта је добио.</p> <p>А како беше са Миланом?</p> <p>Милан ј |
аса испусти пиштољ из руке — видећи шта је учинио, уплашен нагне бегати, и то таким полетом, да |
>Отац Добривојев је тек сад разумео шта је хтео Милан оно мало час да учини.</p> <p>Од милине ш |
јер ћемо поћи за Миланом, да видимо шта је смислио оне ноћи кад је плакао у издубљеном расту?{S |
се за лево раме јаукаше од бола. — „Шта је, шта је?{S} Да те није убио“? збуњено запиткиваху је |
е уздизао неки црн облачић.</p> <p>„Шта је оно што се тамо црни“? запита Милан хајдучког вођу.< |
ник на испиту. —</p> <p>Отац Добривојев је тек сад разумео шта је хтео Милан оно мало час да уч |
?{S} Је ли жив ил’ је умро?</p> <p>„Жив је сине“, баба га је дао на школе да изучи за попа...</ |
господин учитељ, а то је било онда, кад је Добривој први пут могао прочитати пред својом добром |
намеру је хтео да изврши баш онда, кад је Добривој хтео да уђе у своје двориште.</p> <p>У онај |
<pb n="53" /> <p>Баш оног тренутка, кад је Милан ове речи у сну изговорио — ишао је кроз шуму с |
p>Оцу игуману је особито било мило, кад је видео родитеље свог најмилијег ђака за кога је спрем |
ло добро баш као прави пријатељи. — Кад је газда Пера одвео Добривоја да га упише у школу, <pb |
="57" /> највећом знатижељношћу, па кад је Милан довршио своје приповедање и свој несретни дога |
ш онда Добривојев отац на улицу, па кад је видео да Милан збиља хоће да отме књигу од Добривоја |
пут играо, па и слика оног призора кад је на Добривоја пукао и њега ранио.</p> <p>„Ах Добривој |
ти страх — ишао је полако за њим, и кад је Милан онесвешћен на земљу пао, брзо утрчи за њим у п |
в — газда Пера, — беше још сретнији кад је видео како му учитељ хвали сина пред свима сељанима |
ц Пантелеимон се слатко смејао, али кад је Милан напослетку причао о несретном случају како је |
те држећи: „младост лудост“.{S} Али кад је Милан и четвртог, петог и шестог дана ово чинио, онд |
у цео горњи капут сав искидали били кад је чика Младен дотрчао са дреновцем да растера псе.{S} |
отпојао.</p> <p>Милина беше слушати кад је појао у цркви.{S} Због његовог лепог гласа на брзо с |
, да видимо шта је смислио оне ноћи кад је плакао у издубљеном расту?{S} Камо је отишао?{S} Чим |
Милана.</head> <p>У јутро рано, тек кад је свитати почело, узме чича Панта палицу у руке, пут п |
анов отац као сеоски сережан оружао кад је ноћу ишао да чини патролу; приказао му се и Добривој |
ши да им је то благодарни син донео кад је дошао у манастир, па им дозволи да смеју долазити св |
> <p>Милану се на ново сунце родило кад је угледао над собом плаво небо, јарко сунце, пред собо |
инко“! рече игуман сасвим задовољно кад је Милан довршио појање — „сад ходи у трапезарију <pb n |
и вођа наилази на Милана.</head> <p>Кад је Милан слатко заспао, и онај сан снио — изговорно је |
Шта се збило са Миланом?</head> <p>Кад је Милан од ужаса испустио <pb n="39" /> пиштољ из руке |
лађе јео да му је нана дала.</p> <p>Кад је осетио да је сит, сиђе се полако доле.</p> <p>Тек шт |
глед правог монашког живота.</p> <p>Кад је Мирону било 28 година, отац Пантелеимон се нагло раз |
смо што Милан у руци држаше.</p> <p>Кад је Милан дошао до врати игуманове ћелије, закуца прво с |
радостан вратио оцу игуману.</p> <p>Кад је чича Панта дошао у село, приповедао је од радости св |
и то чело Младенове баште. —</p> <p>Кад је овамо дошао, види да се љуто преварио.{S} Он се нада |
опусти пуна три дана без успеха.{S} Сад је чича Панта био у том уверењу, <pb n="44" /> да је Ми |
послушности и вредноћи.</p> <p>Кад год је Добривој из школе изишао, приповедао би својој мајци |
је Добривој био, ту је и Милан био; куд је Добривој ишао тамо је и Милан ишао.</p> <p>Заједно с |
и непослушном дечаку и тако даље{S} Све је то мали Добривој тако умео лепо приповедати, да су с |
ана ишао Добривоју да се играју.{S} Где је Добривој био, ту је и Милан био; куд је Добривој иша |
... променио си се јако“.</p> <p>„А где је Добривој?{S} Је ли жив ил’ је умро?</p> <p>„Жив је с |
се Милан.{S} Устане, па не знајући где је, пође право кроз шуму у намери да изађе на други кра |
ан је само ишао у цркву са игуманом где је читао апостол.{S} После 8 дана Милан је већ добио на |
" /> руке па га однесе у своју собу где је Милан до зоре снивао.</p> <p>Хајдучки вођа није хтео |
је синоћ видео последњи пут.</p> <p>Где је год чича Панта ушао, свако га је запитао: „А како је |
> <p>За неколико недеља отац Лаврентије је постигао оно, што је пожелео.{S} Милан се збиља попр |
чио и примерно владао.{S} Своје лекције је увек тачно, савесно и на време научио.{S} Своје зада |
чити <pb n="74" /> црквено појање, које је особито лако сваћао, и што би му који монах отпојао |
ам једно несташно и неваљало дете, које је због својих несташлука и због своје тврдоглавости на |
Зорка је само ћутала на ове речи, које је газда Пера изговорно — па се мало насмешила.{S} Знал |
, никад више нећу бити несташан“ — које је Милан по други пут изговорио, није могао да себи про |
сретан ако се одржи у тим врлинама које је добра мати постепено пресађивала у његово младо срце |
А кад им је Милан ређао несташлуке које је у селу починио, онда су се сви сити насмејали малом |
добром мајком наслов оне књиге, из које је учитељ њега учио читати, а то је: „<title>Буквар</ti |
Свако дете ишло је са оним дететом које је било ближе један другом т. ј. чија је кућа била близ |
а по саветима својих старијих, већ које је непослушно, јогунасто, и несташно, да тако дете зло |
це, купао се у великим барима, од мајке је излагивао по неколико новчића за пропис па је за те |
ао и кајао се за своје лудо дело, дотле је његов отац код куће стражарио код врата и чекао Мила |
ми... нисам ја бабо хтео...{S} Паја ме је наговорио... о... о“...</p> <p>Сад беше хајдучком во |
била близу једна другој.</p> <p>По томе је дакле свако ђаче имало свога друга.</p> <p>Мали Добр |
а и самога твога учитеља и оца, који те је подстицао на вредноћу.{S} Буди увек тако добар, буди |
есно и на време научио.{S} Своје задаће је чисто и лепо писао па је потпуно спремљен ишао у шко |
чког живота приближивао.</p> <p>Пролеће је прошло, а иза дивног пролећа долазили су све топлији |
. Илије.</p> <p>Леп летњи дан.{S} Сунце је далеко одскочило.{S} Врућина беше јака.{S} На торњу |
оца игумана — осталим ђацима — дошао и је и отац игуман са свима гостима који су и на ручку то |
„Нећу лагати“ говораше Милан... „у лажи је плитко дио, то сам већ толико пута искусио, а и овај |
ао је кроз шуму сам хајдучки вођа, који је због лова баш поред Милана проћи имао.{S} Чувши још |
и га матери отиде брзо по лечника, који је одмах дошао Добривоју прегледати рану, потрудио се < |
обом дечак од својих 10—11 година, који је због једног несретног случаја заблудео побегавши од |
на лицу Милановом могло приметити, који је потмуреним и намргођеним лицем ишао по сред пута пов |
атролу; приказао му се и Добривој, који је јаукао од бола, а из левог рамена како му је лопила |
војим негдашњим другом Добривојем, који је баш оног дана први пут служио св. литургију.{S} Добр |
ака врате се са Добривојевим оцем, који је сав дрхћући корачао, не верујући да се тако што са Д |
отац Лаврентије најстарији монах, који је Милана сваког вечера поучавао у моралном и духовном |
ац Пантелеимон прикаже младог ђака који је дошао са жељом да се посвети калуђерском чину.{S} Ми |
спеху, похваљујући при том учитеља који је за време дечијег одговарања сав занет био од радости |
ма и плакаше кријући сузе од света који је мимо њега пролазио.</p> <p>Овај призор је Милана так |
зда Перине куће.</p> <p>Чича Панта који је сережан у свом седу и газда Пера, живили су и сад жи |
но да се све разлегао глас Миланов који је: „помагајте“! викао. —</p> <p>Већ су му цео горњи ка |
дређено место затеку и Милана овде који је тога дана побегао од куће јер га је отац љуто избио |
аред дахне и издахне.</p> <p>Мирон који је у руци држао горућу воштаницу, склопи очи оцу Пантел |
рњи дим.</p> <p>За мало, па ветрић који је дувао престаде.</p> <p>Муње почеше севати, а иза муњ |
оје родитеље.</head> <p>Манастир у који је Милан дошао за монаха, био је на гласу због лепог по |
говарајући, Милан није ни осетио колики је пут превалио, а није ни приметио да су већ на неколи |
есташан и непослушан.</p> <p>Сека Зорки је често и поп Сава овако говорио: „Не дај детету на во |
ажећи да му се натраг врати.{S} Како ли је мило било оним сиротим људима који су, видећи <pb n= |
није какав дух појавио у овој шуми, или је можда каква потера за хајдуцима од стране Турака — п |
51" /> то ништа не чини.{S} Мој баба ми је више пута причао како хајдуци украду по које мушко д |
е да изучи за попа...</p> <p>„Ох сад ми је лакше“! викне Милан — „сад сам сретан!{S} Ходите сад |
толико пута искусио, а и овај хајдук ми је сад мало час рекао: „Конац дело краси“.</p> <p>За ти |
езу, и уче га хајдуковању — а причао ми је како је хајдучки живот врло сретан живот.{S} Хајдуци |
самрти рече: „Децо, она палица коју ми је ваш брат Мирон као ђак пре 18 година — донео — нека |
се охрабри па му одрешито рекне: „Мени је име Милан Спасић“.</p> <p>„А колико ти је година“?</ |
p>„А колико ти је година“?</p> <p>„Мени је сад 11 година“!</p> <p>„Имаш ли оца“?</p> <p>„Имам“! |
од слонове кости, и не реци ником ко ти је дао док не постанеш игуманом.</p> <p>,,Ако би се у с |
име Милан Спасић“.</p> <p>„А колико ти је година“?</p> <p>„Мени је сад 11 година“!</p> <p>„Има |
се играш са твојим друговима колико ти је воња, али немој да се ским свадиш, немој да учиниш к |
аН“!... и падне матери у наручја љубећи је у лице, по том отиде к оцу и кроз плач рече: „Опрост |
коју му ја дадох, прими од њега и чувај је, јер ја се надам да ће — ако Бог да — бити његова.</ |
Божића прасе се не угоји“!{S} Добривој је једва чекао да дође тај дан када ће г. надзорник њих |
убио испред својих другова.{S} Добривој је све једнако јаукао од бола, а из места где му је сач |
ривој беху најбољи другови.{S} Добривој је био добра срца па није хтео да се туђи од Милана ма |
дити.{S} И збиља се уверио.{S} Добривој је лежао на трави блед као крпа.{S} Отац га одмах подиг |
авесног неговања родитељског — Добривој је са свим оздравио и само се као црвена пега могла вид |
имало свога друга.</p> <p>Мали Добривој је ишао увек са Миланом чича Пантиним сином, чија је ку |
ри где се Милан налази.</p> <p>Добривој је све ово примао к срцу од своје мајке и беше му врло |
Пера пред својим сином.</p> <p>Добривој је све ове очине савете тако слушао, да их је све гутао |
ногом и дижући прашину.</p> <p>Добривој је напротив скакутао смешећи се од радости, показивао ј |
војих родитеља.{S} Испитај га!{S} Дечак је паметан али несташан.{S} Подај му лека.{S} Штета ће |
а сваки на своје место.{S} Г. надзорник је отишао за испитни сто, на којем беше много мирисава |
одвео, јер је чича Панта имао посла док је Милана са багрена стерао доле, те га онда одвукао он |
а провукао кроз <pb n="79" /> народ док је дошао до првих степеница које воде у трапезарију.</p |
во младо даје се савијати све дотле док је младо, а кад остари, онда се више савити не да.{S} Т |
н на срце пао.</p> <pb n="81" /> <p>Док је старац говорио, Милан је дрхтао као прут на води, са |
о не могући ни ока свести. —</p> <p>Док је Милан овде плакао и кајао се за своје лудо дело, дот |
енуци за невину и добру децу!{S} Учитељ је свагда баш тако згодну приповетку деци приповедао, и |
уст и Миланова завист.</head> <p>Учитељ је после одласка г. надзорниковог, још при растанку, из |
да тако дете зло пролази.</p> <p>Учитељ је био човек врло добра срца, побожан и мирољубив. <pb |
ији и топлији летњи дани.</p> <p>Учитељ је пре недељу дана објавио ученицима када ће се држати |
лан у хајдучкој пећини.</head> <p>Путем је хајдучки вођа причао Милану много, врло много о хајд |
риповедао би својој мајци о оном, о чем је учитељ у школи говорио, шта им је приповедао или как |
еданпут приповедао како <pb n="9" /> им је учитељ показивао школске ствари, други пут је припов |
лони Милановим родитељима рекавши да им је то благодарни син донео кад је дошао у манастир, па |
су сва деца у школи била мирна, онда им је учитељ по коју лепу приповечицу тако занимљиво припо |
о чем је учитељ у школи говорио, шта им је приповедао или какве им ствари показивао и тако даље |
гу за здравље свога детета.{S} И Бог им је услишао молитву.{S} После 8 дневног брижног и савесн |
и разборитости његовој.</p> <p>А кад им је Милан ређао несташлуке које је у селу починио, онда |
долазити своме сину у походе кад год им је воља.{S} За тим им обећа да ће Милана за три године |
овор пред г. надзорником.{S} Говорио им је да се труде, да што лепше и сјајније одговоре на исп |
ствари, други пут је приповедао како им је учитељ говорио о добром и неваљалом детету или о пос |
браз пред г. надзорником, а међ осталим је још и ово додао: „Који се од мојих ученика најбоље п |
да звони у 5 сати на јутрење.{S} Затим је морао са једним најмлађим монахом отићи у цркву да у |
учитеља пред свима присутнима, а затим је извадио једну књигу са златним корицама и погледавши |
за дочек гостију нужно бити.</p> <p>Чим је Милан добио ову заповест, одмах се пожурио да изврши |
па се са децом играло.{S} Том приликом је ранио свог најбољег друга.{S} Дете као дете мислећи |
лана — па све беше узалуд.{S} Сутра дан је не само по свом селу тражио Милана, него и у оближња |
ad>2.{S} Добривојев друг.</head> <p>Дан је за даном пролазно, па се и година приближивала од он |
ачивши му на српском језику.</p> <p>Дан је за даном пролазио па се и година дана навршила од он |
и се ма да беху различите нарави, Милан је мал’ не сваког дана ишао Добривоју да се играју.{S} |
маном.</p> <p>Осим ових дужности, Милан је морао сваког вечера по 1 час учити <pb n="74" /> црк |
"81" /> <p>Док је старац говорио, Милан је дрхтао као прут на води, сагнутом главом као осуђен |
га не обрстим, нећу се сићи“!{S} Милан је тако слатко јео црне дудине, да не би ни гужваре сла |
погледа није бацао на Милана.{S} Милан је више пута због своје несташности молио Добривоја за |
уље, те журећи се пође напред.{S} Милан је тако лутао по шуми скоро 1/4 дана, па никако да угле |
су Миланови родитељи долазили.{S} Милан је <pb n="77" /> мало по мало заборављао на своју кућу |
данас са Добривојем кући ићи.{S} Милан је целим путем попреко гледао веселог Добривоја, те га |
питкивали час о овом час оном.{S} Милан је сваком на свако питање одговарао тако задовољно, да |
а.{S} Тек што је подне прешло.{S} Милан је био на лединама и то чело Младенове баште. —</p> <p> |
ећину ући беше одиста страшно.{S} Милан је ушао, али од страха већ при вратима пао онесвешћен п |
жао да га не познаду по гласу.{S} Милан је гледао своје родитеље пред очима који га не познадош |
е му и писмо, те удари у плач.{S} Милан је пажљиво слушао све што му је хајдучки вођа говорио.< |
="89" /> је био дакле свештеник а Милан је био монах Мирон, и доцније игуман св. манастира М... |
је читао апостол.{S} После 8 дана Милан је већ добио налог да оцу игуману чисти ципеле, да му с |
n="73" /> <p>За оних првих 8 дана Милан је само ишао у цркву са игуманом где је читао апостол.{ |
н ни речце проговорити.{S} Истина Милан је своју завист и злобу крио пред осталим друговима; ал |
о донети.</p> <p>Све ове дужности Милан је свесрдно и тачно вршио, те су га због његове вредноћ |
монасима и са три ђакона.</p> <p>Милан је на тој св. служби читао апостол.</p> <p>После св. сл |
доласка једног новајлије.</p> <p>Милан је од силне праске — која се разлегала по планини, — <p |
марамом убрише очи и лице.</p> <p>Милан је тек сад дошао к себи и увидео да је то мало час био |
аден, па га оштро погледи.</p> <p>Милан је почео сад муцати, јер није знао како ће сад да слаже |
ског новог ђака како поји.</p> <p>Милан је у манастиру од неког времена јако почео напредовати |
и на ручку тога дана били.</p> <p>Милан је одмах у засебну ћелију оца игумана одвео своје родит |
<p>А како беше са Миланом?</p> <p>Милан је од љутине грискао усне, кидао листове из књига па ра |
ео у манастир М....</p> <p>Млади игуман је свом снагом и одушевљењем настојавао да манастиру са |
а.{S} Но Милан место да се поправио, он је бивао све гори и несташнији, све дотле док му није н |
ан место да је бар и сад нешто учио, он је бежао од школе, ишао у шуму, хватао птице, купао се |
аше црна густа и дугачка коса.{S} Мирон је као млад монах служио, за углед правог монашког живо |
очи“, поче хајдучки вођа „ти си спав’о је ли?{S} Ходи да те умијем па да се умириш“.{S} Затим |
акутао смешећи се од радости, показивао је својим друговима лепу књигу што је добио на испиту.{ |
астиру сачува леп глас у народу.{S} Дао је на ново цркву полепшати, баште уредити, воћем и цвећ |
/> <p>Но њихов одлазак из школе упадао је сад свима у очи, а то је: што Добривој и Милан нису |
је чича Панта дошао у село, приповедао је од радости сваком ко га је год запитао за Милана.{S} |
ве већма љутио, шкрипио зубима и гледао је како би од Добривоја отео ону лепу књигу.{S} Ову <pb |
вљење лепоти његовог одела.{S} Изгледао је на први поглед као да је син каквога грофа, а не као |
сла зелену траву, а покрај стада стајао је пастир па у фрулу умиљато свира.{S} На пољани опет и |
води, сагнутом главом као осуђен стајао је непомично и плакао...</p> <p>Ово је приметила стариц |
наваху.</p> <p>То велико уважење стекао је газда Пера својим поштеним и вредним животом.{S} Газ |
и.{S} Целе недеље пред испитом понављао је Добривој своје лекције, а Милан место да је бар и са |
ној српско-народној школи уче — стављао је и г. надзорник питања на која су деца тако паметно и |
одважи на какво дело.</p> <p>Премишљао је како и на који начин би он могао отићи у хајдуке.</p |
преми одежде и стихаре.{S} Даље — морао је пред ручак поставити сто, па ако је био кључар то је |
тако даље{S} Затим за време ручка морао је Милан стојати за леђима оца игумана и што је овај по |
застао, па ако је знао читати, прочитао је наслов: „Ако будеш неваљао, сети се савета твог учит |
здајући се у своје храбро срце... ћутао је све док није дошао у хајдучку пећину.</p> <p>Тада се |
>„Ах Добривоју...{S} Добривоју... јецао је сад Милан... ти си сад већ у хладном гробу...{S} Тво |
оца игумана.{S} Промени његовој утицао је отац Лаврентије најстарији монах, који је Милана сва |
е из књига па расипао по путу, и бунцао је неке речи што и он није добио онакову књигу, као што |
е Милан ове речи у сну изговорио — ишао је кроз шуму сам хајдучки вођа, који је због лова баш п |
ући да Милан неће издржати страх — ишао је полако за њим, и кад је Милан онесвешћен на земљу па |
воја, да му отме из руке књигу — изишао је баш онда Добривојев отац на улицу, па кад је видео д |
због многог заустављања.{S} Нестрпељиво је чекао док су му књигу гледали и хвалили га.{S} Једва |
/p> <p>Озлојеђени чича Панта нестрпљиво је очекивао, извиривао Милана, но све беше узалуд.{S} Ш |
јао је непомично и плакао...</p> <p>Ово је приметила старица, па нежно запита:</p> <p>„А што ти |
књигу са златним корицама“.</p> <p>Ово је био најрадоснији глас не само за Добривоја, него и з |
а да донесе пун котао злата.</p> <p>Ово је хајдучки вођа потајно заповедио Милану и то онда, ка |
дечака, па га подигну у вис.</p> <p>Ово је Милану служило на част.</p> <p>Хајдучки вођа одмах з |
васпитање спочетка само онаково, каково је њему за школу потребно било, а то је она лако чинила |
његовог доласка у манастир М... увидео је, да је Милан заиста морао бити одвише несташан, јогу |
анастиру.</head> <p>Првих 8 дана увидео је Милан како је то благодат бити манастирски ђак.</p> |
учитељу на дар. — Свог Добривоја волео је газда Пера више свега; љубио га и чувао као зеницу о |
<p>Још оног јутра око 8 часова приспео је г. надзорник са г. г. сеоским парохом, кнезом, бележ |
у бавио.{S} Најпосле мало по мало почео је заборављати на тугу и бригу, на Милана.{S} Још му је |
на се сад породила због тога мржња, био је сад пун зависти, због чега озлојеђен не хтеде данас |
ир у који је Милан дошао за монаха, био је на гласу због лепог положаја; што је био лепо уређен |
има је он у миру и љубави живио.{S} Био је при том милостива срца и особито дарежљив човек.{S} |
звало цело село оца овога дечака — био је у опште од свих сељана у селу Б... љубљен, поштован |
бривој и његови родитељи.</head> <p>Био је омален дечак око својих 9 до 10 година.{S} Са румени |
лави св. храма <pb n="78" /> тог, врвио је мног народ у овај манастир.</p> <p>Кад се Милану нав |
; али при <pb n="34" /> свем том тражио је згодну прилику у којој би Добривоја осрамотио, или б |
а и чувао као зеницу ока свог. — Мислио је — а то је временом и учинио — да свог Добривоја даде |
ер тек што се сетно Добривоја, помислио је да се Милан можда због оног случаја убио, удавио или |
p>Чича Панта је био строг отац и казнио је свог несташка због учињених несташлука, али како је |
крај деда твог буде успешан“... говорио је отац Добривојев.... „Не иди у друштво у којем има до |
и ту сеоску. „Та школоваћу га — говорио је газда Пера својој жени — „па ма ме пола имања стао, |
си“... и још многих лепих поука говорио је газда Пера пред својим сином.</p> <p>Добривој је све |
епу књигу што је добио на испиту.{S} Ко је год поред Добривоја прошао, свако је застао, па ако |
ље“! рече Милан кроз плач.</p> <p>„А ко је тебе овамо послао“? запита опет чика Младен.</p> <p> |
бривоја прошао, свако је застао, па ако је знао читати, прочитао је наслов: „Ако будеш неваљао, |
рао је пред ручак поставити сто, па ако је био кључар то је са манастирском баком ишао у подрум |
би се само оном што је добро — а овако је Милан морао много што шта да претрпи док се није опа |
Ко је год поред Добривоја прошао, свако је застао, па ако је знао читати, прочитао је наслов: „ |
гадне и непристојне навике.{S} Ох, како је лепо код своје куће бити.{S} Хладан ветар гле како д |
> <p>Пуста ледина нигде никога.{S} Како је био уморан, а и како беше тога <pb n="28" /> дана, п |
е, па побегне непознатим путем.{S} Како је побегло није се више вратило.{S} Тражисмо га пуне тр |
анта ушао, свако га је запитао: „А како је могао Милан онако шта урадити“?</p> <p>Чича Панта је |
у напуњен <pb n="41" /> пиштољ, па како је хотевши убити врапца — ранио Добривоја и т. д.</p> < |
че га хајдуковању — а причао ми је како је хајдучки живот врло сретан живот.{S} Хајдуци су оруж |
се мали јунаци истицали хвалећи се како је који боље могао.</p> <p>На једном запита мали Миша: |
сујем потанко све, што се питало и како је које дете одговарало, доста то, да је г. надзорник п |
ашка због учињених несташлука, али како је због своје службе био обвезан, то сваки пут није мог |
е хајдучки вођа... „сад ћеш видети како је овде“...</p> <p>Тек што је ово хајдучки вођа изговор |
d> <p>Првих 8 дана увидео је Милан како је то благодат бити манастирски ђак.</p> <p>Красна мана |
ослетку причао о несретном случају како је Добривоја нехотице убио, онда <pb n="70" /> је отац |
и ће газда Пера казати његовом оцу како је хтео отети књигу од Добривоја — па с тога да би се с |
ош оне вечери казали Милановом оцу како је Милан имао у шпагу напуњен <pb n="41" /> пиштољ, па |
о у бледе али пуне образе.</p> <p>„Како је теби име? синко“! запита га хајдучки вођа.</p> <pb n |
гао раменима, велећи да не зна.{S} Тако је чича Панта читав дан пропустио тражећи Милана — па с |
лан и у манастиру гајити почео.{S} Тако је н. пр. првих дана манастирском псу белову везао неку |
их родитеља.</p> <p>„Газда Пера“ — тако је звало цело село оца овога дечака — био је у опште од |
уредити, воћем и цвећем засадити и тако је за кратко време млади игуман уредио овај манастир да |
твари показивао и тако даље</p> <p>Тако је једанпут приповедао како <pb n="9" /> им је учитељ п |
ка.{S} На торњу српске цркве откуцавало је 12 часова, а на звонику римокатоличке <pb n="32" /> |
аново и Добријево пријатељевање упадало је у очи не само суседима, него и свима сељанима и њихо |
и несташно, па као несташно дете чинило је несташлуке... играло се и са онаким стварима које ни |
мокатоличке <pb n="32" /> цркве звонило је мало звоно: тин! тан! тин! тан! знак да је сад време |
или које су сретали.{S} Свако дете ишло је са оним дететом које је било ближе један другом т. ј |
истог а дана тако-око 5—6 часова, дошло је неколико другова Добривојевих да се сњим мало позаба |
д је плакао у издубљеном расту?{S} Камо је отишао?{S} Чиме се бавио? и т. д.</p> <pb n="45" /> |
и Милан био; куд је Добривој ишао тамо је и Милан ишао.</p> <p>Заједно су увек били у башти за |
тол.</p> <p>После св. службе, заповедно је Милану отац игуман, да отиде у горњу трапезарију, па |
један пиштољ који беше напуњен, но оно је мислило да је празан — однесе га собом па се са децо |
тко заспао, и онај сан снио — изговорно је више пута ове речи: „Опрости ми бабо никад више нећу |
приликом свесрдно и чинио. — Бесплатно је раздавао храну сиромашним сељанима, не тражећи да му |
ину.</head> <p>Што је Милан смислио, то је хајдучком вођи усмено казао.{S} На освитку четвртог |
који монах отпојао ма само једанпут, то је Милан првом приликом у цркви пред оцем игуманом отпо |
новци, и ево ти поклањам ову књигу, то је молитвеник моје покојне матере, чувај га као очи у г |
ретан.{S} Грех ће се твој опрати.{S} То је врло лепо од тебе кад си у манастиру потражио прибеж |
з које је учитељ њега учио читати, а то је: „<title>Буквар</title>“.</p> <p>Добра мајка је свом |
з школе упадао је сад свима у очи, а то је: што Добривој и Милан нису заједно отишли кући као о |
д подстицао ју је господин учитељ, а то је било онда, кад је Добривој први пут могао прочитати |
во је њему за школу потребно било, а то је она лако чинила.{S} Одвраћала га од несташних игара, |
као зеницу ока свог. — Мислио је — а то је временом и учинио — да свог Добривоја даде на веће < |
ко не спази, те с тога што је мислио то је и учинио.{S} Идући по сред шуме, наиђе на један изво |
ало провесели.</p> <p>Што је смислио то је и урадио.</p> <p>Одмах се врати натраг, па се упути |
поставити сто, па ако је био кључар то је са манастирском баком ишао у подрум по сир млеко, ма |
запита Милан хајдучког вођу.</p> <p>„То је синко, моја гора, у тој гори моји су дворови, у те д |
био несташан при том и непослушан, исто је тако обратно <pb n="17" /> Добривој био баш послушан |
ца очитала молитву пре наставе.{S} Исто је тако чинио и после наставе, а онда је децу пустио ку |
тога беше даље овај манастир чувен, што је у манастиру том лежало тело једног светитеља пред ко |
ља отац Лаврентије је постигао оно, што је пожелео.{S} Милан се збиља поправио и сад не беше он |
ио је на гласу због лепог положаја; што је био лепо уређен, што су млади монаси особито лепо по |
ивао Милана, но све беше узалуд.{S} Што је чича Панта дуже Милана чекао, тим се више једио — и |
pb n="49" /> ко не спази, те с тога што је мислио то је и учинио.{S} Идући по сред шуме, наиђе |
астирској кухарици појео све јабуке што је бака спремила за госте, трећи пут је једном младом к |
, онда је свог несташка казнио тиме што је морао клечати на кукурузима, а при том му није дао в |
лан стојати за леђима оца игумана и што је овај пожелио, то му је Милан морао донети.</p> <p>Св |
ути путем што води иза села.{S} Тек што је подне прешло.{S} Милан је био на лединама и то чело |
видети како је овде“...</p> <p>Тек што је ово хајдучки вођа изговорно, ал хајдуци грунуше из п |
као да се на ново родио.</p> <p>Тек што је Милан отишао у трапезарију и казао заповест оца игум |
рјака из шуме истера“. —</p> <p>Тек што је неколико хвати прешао, спази на своју велику радост |
вајући се њему учио би се само оном што је добро — а овако је Милан морао много што шта да прет |
и он није добио онакову књигу, као што је и Добривој добио.{S} У Милана се сад породила због т |
анас или сутра не може бити.{S} Као што је Милан био несташан при том и непослушан, исто је так |
особито са неваљалим друговима као што је био Милан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
вредан, тачан, уредан и уопште као што је на дому био ваљан дечак, исто тако беше Добривој и у |
сва шта се с њим догодило пре него што је овамо дошао.</p> <p>Хајдучки вођа га је слушао са <p |
д оцем игуманом.</head> <p>Пре него што је Милан ушао у манастирско двориште, приправио <pb n=" |
о од куће јер га је отац љуто избио што је баба Пелиној мачки везао камен о врат па је бацио у |
но срце свога детета урежеш све оно што је добро.{S} Знај да је дете као младо дрво, а дрво мла |
ивао је својим друговима лепу књигу што је добио на испиту.{S} Ко је год поред Добривоја прошао |
оставља хајдучку пећину.</head> <p>Што је Милан смислио, то је хајдучком вођи усмено казао.{S} |
са чобанима мало провесели.</p> <p>Што је смислио то је и урадио.</p> <p>Одмах се врати натраг |
један од мало пре веселих другова пошто је пиштољ пукао — па ухвативши се за лево раме јаукаше |
јутра, пошто се умио и обукао, и пошто је казао жељу хајдучком вођи, — овоко му рече хајдучки |
е врати својој кући. — Отац Миланов чуо је за све оно што се пре тога догодило са Миланом и Доб |
p> <p>Литургија беше величанствена, јер је на њој чинодјејствовао окружни епископ са многим све |
.{S} Плот је прескочио без по муке, јер је сад био лак као срна. <pb n="29" /> На дуд се још ла |
да чини шта хоће и да иде куд хоће, јер је дете сад као восак на којем се свашта урезати да.{S} |
ка Милана.{S} Но није га баш одвео, јер је чича Панта имао посла док је Милана са багрена стера |
и.{S} Због тог се Милан и покварио, јер је добро знао да га отац данас или сутра не може бити.{ |
мимо њега пролазио.</p> <p>Овај призор је Милана тако дирнуо, да је морао запитати што плачу?< |
го у по дана.</p> <p>Овај ужасан призор је Милана тако дирнуо да је у несвест пао, те онесвешће |
али нигде га не могасмо наћи, нити нас је ко могао упутити где да га тражимо.</p> <p>Овде се с |
рескочити могао — пође у башту.{S} Плот је прескочио без по муке, јер је сад био лак као срна. |
тељ показивао школске ствари, други пут је приповедао како им је учитељ говорио о добром и нева |
неку стару клепетушу о врат, други пут је баба Макрени манастирској кухарици појео све јабуке |
то је бака спремила за госте, трећи пут је једном младом калуђеру заденуо перушку за камилавку |
несташности — догодио.</p> <p>Целу ноћ је плакао и кајао се за своје несмислено и невино дело |
сам ја отео од једног буљукпаше који ју је јамачно онда добио, кад су Турци последњи пут разруш |
а било.</p> <p>На овај рад подстицао ју је господин учитељ, а то је било онда, кад је Добривој |
неваљао.{S} Шта више и самом Добривоју је Милан наносио увреде, али <pb n="18" /> Добривој му |
из Милана сваку клицу несташлука, коју је Милан и у манастиру гајити почео.{S} Тако је н. пр. |
мораде примити у руку ону палицу, коју је он сам као дете донео у манастир М....</p> <p>Млади |
плодом од своје њиве <pb n="5" /> коју је он вредно обрађивао — ипак се он није зато погордио. |
успе у своју шаку воде из тиквице коју је хајдучки вођа собом носио- умије га и својом марамом |
а и особито дарежљив човек.{S} Ма да му је двориште било претоварено са храном, и ма да га је Б |
и зло и наопако би било од Милана да му је онда дошао пред очи.</p> <p>Кад се чича Панти већ до |
њигу са златним корицама, рекавши да му је ту књигу дао г. надзорник на испиту. —</p> <p>Отац Д |
Овде се старац опет заплакао, као да му је сињи камен на срце пао.</p> <pb n="81" /> <p>Док је |
не, да не би ни гужваре слађе јео да му је нана дала.</p> <p>Кад је осетио да је сит, сиђе се п |
да сади и залива цвеће.</p> <p>Мајка му је много пута приповедала лепе и поучне приче и то тако |
заливао цвеће у башти.{S} Даље дала му је неколико леја да сам сади воће и цвеће показавши му |
вала да се клони од зла.{S} Стављала му је за пример Милана сина свог суседа који беше несташно |
<pb n="39" /> пиштољ из руке — дошла му је пред очи слика мртвог Добривоја.{S} Он бејаше тврдо |
а Зорка и свог јединца Добривоја кад му је тек шест година било.</p> <p>На овај рад подстицао ј |
днако јаукао од бола, а из места где му је сачма у нежно тело ушла — лопила је крв.</p> <p>Зати |
ривоја за руку, одведе га у собу где му је Добривој показао књигу са златним корицама, рекавши |
ликог утицаја беху свете књиге, које му је отац Лаврентије дао да чита разтумачивши му на српск |
е густо шумско грање и шипражје које му је спречавало прелаз на више места тако да је Милан мор |
а, опрости се Милан са хајдуком који му је такође дошапнуо ове речи: „Још, труди се и владај се |
о увреде, али <pb n="18" /> Добривој му је све опраштао и ни мрка погледа није бацао на Милана. |
дуго јер му није пријала.{S} Стомак му је био празан, глад га је јако морила.</p> <p>Освртао с |
сачму из левог рамена.</p> <p>За тим му је опет привезао рану и заповедио родитељима да га за 8 |
b n="59" /> од живе ватре.{S} Причао му је о животу, о удобностима која хајдуци особито у летње |
о бојевима са Турцима.</p> <p>Причао му је о славним делима хајдук Вељка, хајдук Симе... и друг |
укао од бола, а из левог рамена како му је лопила крв. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
на мах се обрати у бледило.{S} Тело му је дрхтало.</p> <p>Тома, Пера и Миша су се том несретно |
ца игумана и што је овај пожелио, то му је Милан морао донети.</p> <p>Све ове дужности Милан је |
.{S} Милан је пажљиво слушао све што му је хајдучки вођа говорио.</p> <p>Пошто се хајдучки вођа |
овом изванредно лепом гласу.{S} Глас му је дрхтао, ал беше умиљат и милозвучан као у анђела.</p |
азног воћа и са многим цвећем.{S} Ту му је дала у руке малу канту са решетком са којом <pb n="1 |
и на тугу и бригу, на Милана.{S} Још му је само пред очима лебдио спомен несташног владања Мила |
е па их је пријавио.</p> <p>Оцу игуману је особито било мило, кад је видео родитеље свог најмил |
лепу књигу.{S} Ову <pb n="26" /> намеру је хтео да изврши баш онда, кад је Добривој хтео да уђе |
а се играју.{S} Где је Добривој био, ту је и Милан био; куд је Добривој ишао тамо је и Милан иш |
n="83" /> Милан сав радостан.{S} У срцу је осећао као да се на ново родио.</p> <p>Тек што је Ми |
о га је год запитао за Милана.{S} Одмах је отишао и Добривојевој кући па је и тамо приповедно с |
еком узаном стазом.</p> <p>Стаза ова их је за кратко време извела из те шуме.</p> <pb n="58" /> |
све ове очине савете тако слушао, да их је све гутао и тако их је добро у срце своје усадио, да |
ан их је до по пута испратио, а онда их је загрлио и изљубио, и онда се — раставши се са родите |
оца игумана одвео своје родитеље па их је пријавио.</p> <p>Оцу игуману је особито било мило, к |
ла у манастирском дворишту.{S} Милан их је до по пута испратио, а онда их је загрлио и изљубио, |
ко слушао, да их је све гутао и тако их је добро у срце своје усадио, да се у свом животу више |
с врло лепо изговорила.</p> <p>Г. парох је први стављао питања <pb n="21" /> из науке о вери и |
еш убити, кад немаш ни палице, а врабац је ено на грани?</p> <p>„Боме ја ћу га убити“! рече Мил |
несташних ноћних зефира.{S} Бледи месец је осветљавао мрачне путеве и закутке.</p> <p>Милан — к |
плачеш?{S} Ваљда си познавао“?</p> <p>„Је-е-есам.... ах.... рече Милан кроз плач и једва се уз |
нанело многима штету, родитељима тугу и јед, а мени самом несрећу и презирање од свих мојих дру |
а уласку у калуђерски ходник сусрете га један млад калуђер, који држаше у руци бројанице.</p> < |
учинио.{S} Идући по сред шуме, наиђе на један извор.{S} Над њим се Милан саже, напије се хладне |
о је са оним дететом које је било ближе један другом т. ј. чија је кућа била близу једна другој |
за децу.{S} Једног дана украде од мене један пиштољ који беше напуњен, но оно је мислило да је |
</p> <p>Сви се другови загледаху, па ће један између њих запитати: „А како можеш убити, кад нем |
у трапезарију.</p> <p>Онде га заустави један необичан призор.</p> <p>Човек — старац са својом |
игуман одмах зазвони, у тај мах дотрчи један манастирски ђак.</p> <p>„Иди кажи свима монасима |
да се мало одморе, поседају сви у коло један до другог па чупкајући зелену траву запиткиваху ј |
алног и побожног карактера као што само један монах бити може — науми да лепим поучењима искоре |
код те шуме ноћ ухватила — склони се у један оближњи издубљени храст.{S} Ту седне, па се одмар |
„да су га хајдуци ухватили па однели у један манастир но незнамо у који.{S} Прошли смо све ман |
штољ. —</p> <p>„Ајао моја мајко“! цикну један од мало пре веселих другова пошто је пиштољ пукао |
} Да те није убио“? збуњено запиткиваху један другог.{S} У тај мах Добривој падне онесвешћен на |
г па чупкајући зелену траву запиткиваху један другога о које чем.{S} Питали се ту: ко може баба |
следњи пут на икону св. Богородице, још један поглед на Мирона, још једаред дахне и издахне.</p |
ри показивао и тако даље</p> <p>Тако је једанпут приповедао како <pb n="9" /> им је учитељ пока |
и што би му који монах отпојао ма само једанпут, то је Милан првом приликом у цркви пред оцем |
родице, још један поглед на Мирона, још једаред дахне и издахне.</p> <p>Мирон који је у руци др |
ти, јер није знао како ће сад да слаже, једва је чекао да се опрости са чика Младеном.</p> <p>„ |
ок су му књигу гледали и хвалили га.{S} Једва је чекао да дође кући па да покаже својим родитељ |
дотрчао са дреновцем да растера псе.{S} Једва је и чика Младен избавио Милана, а да није на брз |
вођа, на која питања је Милан кроз зубе једва изговорио:</p> <p>„Не знам!{S} Нисам!{S} Јесу“!</ |
жића прасе се не угоји“!{S} Добривој је једва чекао да дође тај дан када ће г. надзорник њих ис |
х се пожурио да изврши, те због тога се једва провукао кроз <pb n="79" /> народ док је дошао до |
-есам.... ах.... рече Милан кроз плач и једва се уздржао да га не познаду по гласу.{S} Милан је |
дајем благослов“ рече потом отац игуман једва изговоривши ове речи — пружи десну руку и метне н |
ори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо да једеш дудова“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ !</p> <p>„Па да што |
васпитана, па је настојавала да и свога јединца Добривоја лепо васпита.{S} Знала је она да од д |
линама привикивала је сека Зорка и свог јединца Добривоја кад му је тек шест година било.</p> < |
ча Панта дуже Милана чекао, тим се више једио — и зло и наопако би било од Милана да му је онда |
х провириваху пушке острагуше, поређане једна до друге.</p> <p>„Ето синко моје куле“! рече хајд |
ан другом т. ј. чија је кућа била близу једна другој.</p> <p>По томе је дакле свако ђаче имало |
пред својих другова.{S} Добривој је све једнако јаукао од бола, а из места где му је сачма у не |
и тога не беше.{S} Тада се заустави код једне дивље јабуке.{S} Погледи горе на гране и промери |
кога није оп увредио, никоме није он ни једне зле речи рекао.{S} Са свима сељанима је он у миру |
ногом о грану тако снажно, да су све до једне попадале на земљу.{S} Стрешавши јабуке, полако се |
мирисава цвећа и школски записник.{S} С једне и с друге стране поседали су и остали чланови кој |
5 сати на јутрење.{S} Затим је морао са једним најмлађим монахом отићи у цркву да упали свеће, |
г и уплаканог.{S} Милан и Добривој беху једних година.{S} Још оног дана када су се оба та дечак |
ољи ђак показао, отиде у гумно, одабере једно најлепше јагње, метне га на раме па га однесе учи |
та га игуман.</p> <p>„Ево донео сам Вам једно писмо“, рече Милан па пружи оцу игуману, запечеће |
молио: „Оче свети, оче благи!{S} Ја сам једно несташно и неваљало дете, које је због својих нес |
и зло, ал дете <pb n="8" /> прима само једно.{S} С тога гледај да у невино срце свога детета у |
а онаким стварима које нису за децу.{S} Једног дана украде од мене један пиштољ који беше напуњ |
ајдуци грунуше из пушака у знак доласка једног новајлије.</p> <p>Милан је од силне праске — кој |
ак од својих 10—11 година, који је због једног несретног случаја заблудео побегавши од својих р |
егова.</p> <p>Ову палицу сам ја отео од једног буљукпаше који ју је јамачно онда добио, кад су |
нађосмо ево ни овде јер јутрос чусмо од једног монаха да овде нема никаквог Милана.</p> <p>„Ниј |
вен, што је у манастиру том лежало тело једног светитеља пред којим су верни хришћани изливали |
у ти синко рећи зашто плачемо: „Има смо једног сина од својих 10—11 година, беше дете од више в |
и се како је који боље могао.</p> <p>На једном запита мали Миша: „А ко може убити оног врапца ш |
је бака спремила за госте, трећи пут је једном младом калуђеру заденуо перушку за камилавку и т |
чки вођа утешио и сузе убрисао заповеди једном <pb n="65" /> хајдуку да одведе Милана до манаст |
обар, бићеш сретан.{S} Ја сам заповедио једном од мојих момака да те одведе у манастир М... <pb |
иште својој немирној души, али ко овамо једном дође и посвети свој живот калуђерском чину тај с |
и јабуке, напуни своје шпагове, па онда једну по једну вадећи, јеђаше у сласт ма да беху тако к |
ед свима присутнима, а затим је извадио једну књигу са златним корицама и погледавши у испитни |
напуни своје шпагове, па онда једну по једну вадећи, јеђаше у сласт ма да беху тако киселе, да |
чки вођа заповеди Милану да сад отиде у једну подземну пећину, — која је била затворена са врат |
Ту га црне мисли опет спопадоше.</p> <p>Једући јабуке занесе се у мислима, а те мисли навађаху |
шпагове, па онда једну по једну вадећи, јеђаше у сласт ма да беху тако киселе, да су му се уста |
дао да чита разтумачивши му на српском језику.</p> <p>Дан је за даном пролазио па се и година |
црне дудине, да не би ни гужваре слађе јео да му је нана дала.</p> <p>Кад је осетио да је сит, |
нећу се сићи“!{S} Милан је тако слатко јео црне дудине, да не би ни гужваре слађе јео да му је |
<p>„Па да што су ти усне црне“?</p> <p>„Јео сам пекмеза“!</p> <p>„Па што си онда чело баште дол |
и.</p> <p>Литургија беше величанствена, јер је на њој чинодјејствовао окружни епископ са многим |
b n="88" /> се хтео примити овога чина, јер му беше зазор да он као најмлађи има власт над свим |
ла.{S} Одвраћала га од несташних игара, јер док Добривој није пошао у школу, дотле беше врло не |
} Но све беше некојим ученицима узалуд, јер пословица вели: „У очи Божића прасе се не угоји“!{S |
му ја дадох, прими од њега и чувај је, јер ја се надам да ће — ако Бог да — бити његова.</p> < |
ашту.{S} Плот је прескочио без по муке, јер је сад био лак као срна. <pb n="29" /> На дуд се јо |
S} Децо, децо, слушајте своје родитеље, јер Бог воли само ону децу која своје родитеље љубе и к |
љу, да чини шта хоће и да иде куд хоће, јер је дете сад као восак на којем се свашта урезати да |
крај.{S} Смео није натраг да се врати, јер недалеко пред шемом крај зелене ливаде бела стада с |
леди.</p> <p>Милан је почео сад муцати, јер није знао како ће сад да слаже, једва је чекао да с |
адиш и опет ти велим; пази на свршетак, јер: „Конац дедо краси“... и још многих лепих поука гов |
не да спава.</p> <p>Спавати није могао, јер тек што се сетно Добривоја, помислио је да се Милан |
лас.</p> <p>Милан се с почетка устезао, јер није знао коју песму да одпоји.{S} Напослетку одпоч |
сташка Милана.{S} Но није га баш одвео, јер је чича Панта имао посла док је Милана са багрена с |
доброг друга Добривоја није заборавио, јер се за њега сваког јутра и вечера молио Богу, држећи |
казни.{S} Због тог се Милан и покварио, јер је добро знао да га отац данас или сутра не може би |
>Ово се младом калуђеру особито допало, јер га до сад још нико у руку није пољубио.</p> <p>„Бог |
идео знак да се у нечем данас не слажу, јер се путем не гледаху као до сад.{S} Ово се само на л |
а!{S} Слушај и твог доброг оца и мајку, јер ћеш само онда сретан бити“.{S} Осим тога, водила га |
ад драги читаоче, остави све на страну, јер ћемо поћи за Миланом, да видимо шта је смислио оне |
... поче Милан озбиљно... <pb n="31" /> јер сам био код Паје млинаревог сина. . .</p> <p>„Ао об |
ивој се тако привикао раду и вредноћи — јер беше тад особито послушан — да је и сам чезнуо за р |
ти за хајдуцима, а и не бојећи се ничег јер његови хајдуци нису разбојници што хришћане убијају |
Милана.. али га не нађосмо ево ни овде јер јутрос чусмо од једног монаха да овде нема никаквог |
овде који је тога дана побегао од куће јер га је отац љуто избио што је баба Пелиној мачки вез |
ту се одмараше неко време но не за дуго јер му није пријала.{S} Стомак му је био празан, глад г |
ме баш не познајеш“?</p> <p>„Јеси синко јеси... променио си се јако“.</p> <p>„А где је Добривој |
роменио да ме баш не познајеш“?</p> <p>„Јеси синко јеси... променио си се јако“.</p> <p>„А где |
згубили па не можете да нађете“? „Јест, јест синко“... <pb n="80" /> поче старац „ти погађаш а |
сте изгубили па не можете да нађете“? „Јест, јест синко“... <pb n="80" /> поче старац „ти пога |
рац не верујући чисто сам себи.</p> <p>„Јест, ја сам бабо.. зар сам се тако променио да ме баш |
зговорио:</p> <p>„Не знам!{S} Нисам!{S} Јесу“!</p> <p>„Па што си ти мало час кроз плач изговара |
проћи имао.{S} Чувши још из далека неко јецање и неко уздисање; помисли е се није какав дух пој |
/p> <p>„Ах Добривоју...{S} Добривоју... јецао је сад Милан... ти си сад већ у хладном гробу...{ |
а српске књижарнице и штампарије</p> <p>ЈОВАНА РАДАКА,</p> <p>код св. апостола: „Ћирила и Метод |
илан заиста морао бити одвише несташан, јогунаст и неваљао.{S} Како отац Лаврентије беше вичан |
војих старијих, већ које је непослушно, јогунасто, и несташно, да тако дете зло пролази.</p> <p |
е красе.</p> <p>Најглавније врлине беху јој ове: мудрост, доброта, љубав, љупкост, вредноћа, шт |
ла је крв.</p> <p>Затим заповеди Ђоки и Јоци да отрче Добривојевом оцу, па да му кажу шта се зб |
Богородице, још један поглед на Мирона, још једаред дахне и издахне.</p> <p>Мирон који је у руц |
итељ је после одласка г. надзорниковог, још при растанку, изговорио својој деци кратког садржај |
ш последњи пут на икону св. Богородице, још један поглед на Мирона, још једаред дахне и издахне |
орављати на тугу и бригу, на Милана.{S} Још му је само пред очима лебдио спомен несташног влада |
Милан и Добривој беху једних година.{S} Још оног дана када су се оба та дечака уписала за ђаке, |
калуђеру особито допало, јер га до сад још нико у руку није пољубио.</p> <p>„Бог ти помогао си |
з пред г. надзорником, а међ осталим је још и ово додао: „Који се од мојих ученика најбоље пока |
о лак као срна. <pb n="29" /> На дуд се још лакше попео, а кад се попео, онда је рекао у себи: |
дечака уписала за ђаке, заволели су се још већма и спријатељили се ма да беху различите нарави |
дати рану, потрудио се <pb n="37" /> те још оног вечера извадио ону сачму из левог рамена.</p> |
<p>Отац Добривојев — газда Пера, — беше још сретнији кад је видео како му учитељ хвали сина пре |
о са Пајом, млинарским сином, који беше још гори од Милана... и тако даље</p> </div> <pb n="20" |
свршетак, јер: „Конац дедо краси“... и још многих лепих поука говорио је газда Пера пред своји |
ми</foreign>“... тешко уздахне, погледи још последњи пут на икону св. Богородице, још један пог |
.. о“...</p> <p>Сад беше хајдучком вођи још мрачнија цела првашња појава.{S} Не знађаше како да |
а баш поред Милана проћи имао.{S} Чувши још из далека неко јецање и неко уздисање; помисли е се |
шно дело.</p> <p>Добривојеви другови су још оне вечери казали Милановом оцу како је Милан имао |
сле славе разишли, Миланови родитељи су још пуна три дана остали у манастиру.</p> <p>После три |
не да.{S} Треба да своје дете привикнеш још из ране младости страху божјем и послушности.{S} Мн |
18962_C3"> <head>3.{S} Испит.</head> <p>Још оног јутра око 8 часова приспео је г. надзорник са |
м који му је такође дошапнуо ове речи: „Још, труди се и владај се добро.{S} Ма да си погрешио у |
цу сам ја отео од једног буљукпаше који ју је јамачно онда добио, кад су Турци последњи пут раз |
дина било.</p> <p>На овај рад подстицао ју је господин учитељ, а то је било онда, кад је Добрив |
таван и т. д. на која питања су се мали јунаци истицали хвалећи се како је који боље могао.</p> |
рло сретан живот.{S} Хајдуци су оружани јунаци лепо обучени.{S} И ја радо имам лепо одело и доб |
хришћане убијају и харају — већ хајдуци јунаци који српство бране од крволочних Турака — пође п |
а није заборавио, јер се за њега сваког јутра и вечера молио Богу, држећи да је Добривој умро.< |
утао.{S} Покрај тога мајка га је сваког јутра и вечера учила да се моли Богу.{S} Навикавала га |
> <head>3.{S} Испит.</head> <p>Још оног јутра око 8 часова приспео је г. надзорник са г. г. сео |
ђи усмено казао.{S} На освитку четвртог јутра, пошто се умио и обукао, и пошто је казао жељу ха |
м на неколико метара уздизао — указа се јутрења румен.{S} То беше ватрени круг који се полагано |
и воде за умивање, да звони у 5 сати на јутрење.{S} Затим је морао са једним најмлађим монахом |
S} Чича Панта тражи Милана.</head> <p>У јутро рано, тек кад је свитати почело, узме чича Панта |
ана.. али га не нађосмо ево ни овде јер јутрос чусмо од једног монаха да овде нема никаквог Мил |
ов дар занемари. <pb n="69" /> Прими га к себи за ђака, пази на њега, па ако се добро узвлада з |
јдучки вођа који се полако и на прстима к њему приближио, посматраше га неко време и не могаше |
наручја љубећи је у лице, по том отиде к оцу и кроз плач рече: „Опрости ми бабо, сад сам други |
лазио, зар ти ниси могао са сокака доћи к мени по грабуље“? запита га чика Младен, па га оштро |
д иконом св. Богомајке — па приступивши к оцу игуману, целује му десницу.</p> <p>„Бог те благос |
лази.</p> <p>Добривој је све ово примао к срцу од своје мајке и беше му врло мило па се по њени |
и и лице.</p> <p>Милан је тек сад дошао к себи и увидео да је то мало час био сан, и да је мест |
па га код себе држе и хране као птицу у кавезу, и уче га хајдуковању — а причао ми је како је х |
кад по цео дан злочести псогоња влада, кад сиромах сељак не сме ни на праг изаћи од те немилос |
је господин учитељ, а то је било онда, кад је Добривој први пут могао прочитати пред својом до |
ођа потајно заповедио Милану и то онда, кад су сви момци поспали, а то беше око поноћи.</p> <pb |
" /> намеру је хтео да изврши баш онда, кад је Добривој хтео да уђе у своје двориште.</p> <p>У |
/p> <pb n="53" /> <p>Баш оног тренутка, кад је Милан ове речи у сну изговорио — ишао је кроз шу |
далеко чује“.</p> <p>У време циче зиме, кад по цео дан злочести псогоња влада, кад сиромах сеља |
сме ни на праг изаћи од те немилоснице, кад сиромах човек не зна од куд да заслужи коју кукавиц |
међу њих запитати: „А како можеш убити, кад немаш ни палице, а врабац је ено на грани?</p> <p>„ |
уљукпаше који ју је јамачно онда добио, кад су Турци последњи пут разрушили манастир М....{S} С |
p> <p>Оцу игуману је особито било мило, кад је видео родитеље свог најмилијег ђака за кога је с |
о плачу?</p> <p>„Ох синко не питај нас, кад нам не можеш помоћи...{S} Ми смо ево већ четир годи |
е у пећину, која беше светла као месец; кад иза раштрканих облака провирује.</p> <p>Ова светлос |
ан се одмах даде па пут са хајдуком.{S} Кад су се после кратког времена приближили манастиру М. |
ћи догодило се са Миланом тако исто.{S} Кад се три дана навршило, онда се Милан сам сети шта се |
е врло добро баш као прави пријатељи. — Кад је газда Пера одвео Добривоја да га упише у школу, |
војем па је нестрпељиво чекао Милана, а кад се чика Младен удалио испред њега, онда је свог нес |
ни прст пред оком ниси могао видети, а кад муња севну беше светлије него у по дана.</p> <p>Ова |
е се савијати све дотле док је младо, а кад остари, онда се више савити не да.{S} Треба да свој |
n="29" /> На дуд се још лакше попео, а кад се попео, онда је рекао у себи: „Док га не обрстим, |
вагда читати веселост и раздраганост; а кад би му загледали у оне његове — као трњина — црне оч |
<pb n="80" /> поче старац „ти погађаш а кад нас тако питаш ево ћу ти синко рећи зашто плачемо: |
и чудили разборитости његовој.</p> <p>А кад им је Милан ређао несташлуке које је у селу починио |
је сека Зорка и свог јединца Добривоја кад му је тек шест година било.</p> <p>На овај рад подс |
pb n="57" /> највећом знатижељношћу, па кад је Милан довршио своје приповедање и свој несретни |
е баш онда Добривојев отац на улицу, па кад је видео да Милан збиља хоће да отме књигу од Добри |
едњи пут играо, па и слика оног призора кад је на Добривоја пукао и њега ранио.</p> <p>„Ах Добр |
твој опрати.{S} То је врло лепо од тебе кад си у манастиру потражио прибежиште својој немирној |
и да смеју долазити своме сину у походе кад год им је воља.{S} За тим им обећа да ће Милана за |
ривоја даде на веће <pb n="12" /> школе кад изучи ту сеоску. „Та школоваћу га — говорио је газд |
игуман одмах отвори писмо, и зачуди се кад види писмо крвљу написано.</p> <p>Отац игуман мало |
тебе, а особито оца игумана које ће те кад буде време закалуђерити, те ако будеш служио за угл |
ња што ту беше сакривено, а све то беше кад год у турским рукама.</p> <p>У ту пећину ући беше о |
пукне. — </p> <p>Сва се деца обезнанише кад видише пиштољ. —</p> <p>„Ајао моја мајко“! цикну је |
држати страх — ишао је полако за њим, и кад је Милан онесвешћен на земљу пао, брзо утрчи за њим |
> <p>И његови родитељи беху тад у цркви кад се Милан постригао за монаха.</p> <p>Диван ли беше |
војев — газда Пера, — беше још сретнији кад је видео како му учитељ хвали сина пред свима сељан |
отац Пантелеимон се слатко смејао, али кад је Милан напослетку причао о несретном случају како |
прсте држећи: „младост лудост“.{S} Али кад је Милан и четвртог, петог и шестог дана ово чинио, |
олни, кљасти и невољни су се исцеливали кад су се светитељске руке дотицали.</p> <p>Сваке годин |
су му цео горњи капут сав искидали били кад је чика Младен дотрчао са дреновцем да растера псе. |
ном отпојао.</p> <p>Милина беше слушати кад је појао у цркви.{S} Због његовог лепог гласа на бр |
ас, доћићеш сутра — али ћеш и запамтити кад си узимао пиштољ у руке“!</p> <pb n="42" /> <p>С ов |
аном, да видимо шта је смислио оне ноћи кад је плакао у издубљеном расту?{S} Камо је отишао?{S} |
ажи Милана.</head> <p>У јутро рано, тек кад је свитати почело, узме чича Панта палицу у руке, п |
Миланов отац као сеоски сережан оружао кад је ноћу ишао да чини патролу; приказао му се и Добр |
екавши да им је то благодарни син донео кад је дошао у манастир, па им дозволи да смеју долазит |
.{S} Хвала ти што си ме више пута избио кад сам био несташан, да ме ниси избио не би утекао.... |
8" /> <p>Милану се на ново сунце родило кад је угледао над собом плаво небо, јарко сунце, пред |
ласт над свима старијим монасима.{S} Но кад не беше на ино, он мораде примити у руку ону палицу |
па ће тим провести дан без бриге.{S} Но кад тамо, а од пастира ни корова.</p> <p>Пуста ледина н |
смеде га читати на први мах.</p> <p>Но кад виде прве редове: „Оче Пантелеимоне благослови“! он |
ро синко“! рече игуман сасвим задовољно кад је Милан довршио појање — „сад ходи у трапезарију < |
слатко насмијао па овако рекао: „Добро кад си тако храброг и одважног срца, одвешћу те у моју |
уђе у своје двориште.</p> <p>У онај мах кад се Милан затрчао на Добривоја, да му отме из руке к |
дучки вођа наилази на Милана.</head> <p>Кад је Милан слатко заспао, и онај сан снио — изговорно |
"> <head>9.{S} Миланови јади.</head> <p>Кад се Милан оне ноћи пробудио, овако се Богу из највећ |
илан у чика Младеновој башти.</head> <p>Кад се Милан онако осрамоћен морао упутити својој кући, |
17.{S} Милан постаје монахом.</head> <p>Кад се Милану навршило 18 година, онда га отац Пантелеи |
.{S} Шта се збило са Миланом?</head> <p>Кад је Милан од ужаса испустио <pb n="39" /> пиштољ из |
ре слађе јео да му је нана дала.</p> <p>Кад је осетио да је сит, сиђе се полако доле.</p> <p>Те |
за углед правог монашког живота.</p> <p>Кад је Мирону било 28 година, отац Пантелеимон се нагло |
елену пољану да се играју лопте.</p> <p>Кад су дошли на одређено место затеку и Милана овде кој |
о писмо што Милан у руци држаше.</p> <p>Кад је Милан дошао до врати игуманове ћелије, закуца пр |
привикне послушности и вредноћи.</p> <p>Кад год је Добривој из школе изишао, приповедао би свој |
на да му је онда дошао пред очи.</p> <p>Кад се чича Панти већ дотужило чекати — а већ беше 11 ч |
их родитеља осећао најсретнијим.</p> <p>Кад су се гости после славе разишли, Миланови родитељи |
било милина ући у овај св. дом.</p> <p>Кад се Милан за монаха постригао, онда је на неколико д |
о је мног народ у овај манастир.</p> <p>Кад се Милану навршила 15 година беше оне године изванр |
сав радостан вратио оцу игуману.</p> <p>Кад је чича Панта дошао у село, приповедао је од радост |
ати.</p> <p>Зашто!{S} Ево зашто:</p> <p>Кад год су сва деца у школи била мирна, онда им је учит |
ама и то чело Младенове баште. —</p> <p>Кад је овамо дошао, види да се љуто преварио.{S} Он се |
се и година приближивала од оног дана, када је мали Добривој први пут ступио у школу.{S} Добри |
се и година дана навршила од оног дана, када је Милан дошао у манастир.{S} За цело то време нис |
ељ је пре недељу дана објавио ученицима када ће се држати испит, па је због тога рекао да се св |
ој беху једних година.{S} Још оног дана када су се оба та дечака уписала за ђаке, заволели су с |
Добривој је једва чекао да дође тај дан када ће г. надзорник њих испитивати.{S} Целе недеље пре |
о онако као што поштује и отца игумана, каже му да се има онако владати као што се и остали мон |
залуд.{S} Нигде Милана, па бар да му ко каже где га је синоћ видео последњи пут.</p> <p>Где је |
трчи један манастирски ђак.</p> <p>„Иди кажи свима монасима нека после св. литургије дођу сви у |
оци да отрче Добривојевом оцу, па да му кажу шта се збило са Добривојем.{S} Ови одмах тако и уч |
p>Добривојеви другови су још оне вечери казали Милановом оцу како је Милан имао у шпагу напуњен |
тра, пошто се умио и обукао, и пошто је казао жељу хајдучком вођи, — овоко му рече хајдучки вођ |
Тек што је Милан отишао у трапезарију и казао заповест оца игумана — осталим ђацима — дошао и ј |
ан смислио, то је хајдучком вођи усмено казао.{S} На освитку четвртог јутра, пошто се умио и об |
ући, побоји се на путу ди ће газда Пера казати његовом оцу како је хтео отети књигу од Добривој |
облаци купе нада мном као да хоће да ме казне за моје дело.{S} Ах Добривоје да знаш како се кај |
мисли да сутра потражи Милана, па да га казни, и посаветује да у будуће тако што не чини.</p> < |
сваки пут није могао да доспе да Милана казни.{S} Због тог се Милан и покварио, јер је добро зн |
алио испред њега, онда је свог несташка казнио тиме што је морао клечати на кукурузима, а при т |
.</p> <p>Чича Панта је био строг отац и казнио је свог несташка због учињених несташлука, али к |
и и плачући, тукао се у прса и горко се кајао за свој несташлук.</p> <p>Сад му изађоше пред очи |
ти. —</p> <p>Док је Милан овде плакао и кајао се за своје лудо дело, дотле је његов отац код ку |
— догодио.</p> <p>Целу ноћ је плакао и кајао се за своје несмислено и невино дело не могући ни |
е дело.{S} Ах Добривоје да знаш како се кајем, ти би ми одма опростио: да знаш како се патим зб |
ио за чело, и тешко врло тешко уздануо, кајући се због своје тврдоглавости.</p> <p>У том га теш |
цање и неко уздисање; помисли е се није какав дух појавио у овој шуми, или је можда каква потер |
S} Отпој ми коју црквену песму да чујем какав имаш глас.</p> <p>Милан се с почетка устезао, јер |
ки беше отац малога Добривоја.</p> <p>А каква му беше мати?</p> <p>Мати му беше права Српкиња.{ |
в дух појавио у овој шуми, или је можда каква потера за хајдуцима од стране Турака — па не мога |
уње чујаше се као да се нагло из далека каква кола зауставила.{S} Одмах за тим као да је ватрен |
школи говорио, шта им је приповедао или какве им ствари показивао и тако даље</p> <p>Тако је је |
а те мисли навађаху га да се одважи на какво дело.</p> <p>Премишљао је како и на који начин би |
е на све стране не би ли опазио где год какво шумско воће, но и тога не беше.{S} Тада се зауста |
згледао је на први поглед као да је син каквога грофа, а не као син простог имућног земљеделца. |
пути ме из ове шуме, изведи ме и одведи каквом добром човеку који ће ми дати савета како да се |
ми да побегне далеко у свет, па да се у какву шуму сакрије, тврдо намеравши и зарекавши се, да |
душу да ми издува из мене.</p> <p>Гле, како се облаци купе нада мном као да хоће да ме казне з |
а који беше несташно и непослушно дете, како пролази због <pb n="11" /> несташлука.{S} Саветова |
овима и сви <pb n="16" /> су се чудили, како се Добривој слаже са тим несташком за којега сваки |
м те гадне и непристојне навике.{S} Ох, како је лепо код своје куће бити.{S} Хладан ветар гле к |
а.</p> <p>Пуста ледина нигде никога.{S} Како је био уморан, а и како беше тога <pb n="28" /> да |
а, не тражећи да му се натраг врати.{S} Како ли је мило било оним сиротим људима који су, видећ |
аши се, па побегне непознатим путем.{S} Како је побегло није се више вратило.{S} Тражисмо га пу |
одвише несташан, јогунаст и неваљао.{S} Како отац Лаврентије беше вичан у васпитању — а и иначе |
ј ко слуша савете и опомене старијих, а како онај који не слуша.{S} Зато синко слушај свога учи |
војим родитељима шта је добио.</p> <p>А како беше са Миланом?</p> <p>Милан је од љутине грискао |
ху, па ће један између њих запитати: „А како можеш убити, кад немаш ни палице, а врабац је ено |
ича Панта ушао, свако га је запитао: „А како је могао Милан онако шта урадити“?</p> <p>Чича Пан |
деље да слушају манастирског новог ђака како поји.</p> <p>Милан је у манастиру од неког времена |
ји је јаукао од бола, а из левог рамена како му је лопила крв. —</p> </div> <div type="chapter" |
шпагу напуњен <pb n="41" /> пиштољ, па како је хотевши убити врапца — ранио Добривоја и т. д.< |
иселе, да су му се уста скупљала.{S} Па како беше уморан од пута, седне у густу траву и одмараш |
аш ли матер“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„Па како си овамо дошао“?...{S} Да се ниси изгубио, или су |
ом добром човеку који ће ми дати савета како да се опростим те гадне и непристојне навике.{S} О |
, и уче га хајдуковању — а причао ми је како је хајдучки живот врло сретан живот.{S} Хајдуци су |
већма љутио, шкрипио зубима и гледао је како би од Добривоја отео ону лепу књигу.{S} Ову <pb n= |
важи на какво дело.</p> <p>Премишљао је како и на који начин би он могао отићи у хајдуке.</p> < |
од своје куће бити.{S} Хладан ветар гле како душе хоће душу да ми издува из мене.</p> <p>Гле, к |
а су се мали јунаци истицали хвалећи се како је који боље могао.</p> <p>На једном запита мали М |
нија цела првашња појава.{S} Не знађаше како да утиша уплашеног и буновног дечака.</p> <p>„Синк |
игде никога.{S} Како је био уморан, а и како беше тога <pb n="28" /> дана, права омара и жега, |
е описујем потанко све, што се питало и како је које дете одговарало, доста то, да је г. надзор |
несташка због учињених несташлука, али како је због своје службе био обвезан, то сваки пут ниј |
! рече хајдучки вођа... „сад ћеш видети како је овде“...</p> <p>Тек што је ово хајдучки вођа из |
к тако лепо приповедати, па ћеш увидети како пролази онај ко слуша савете и опомене старијих, а |
варања сав занет био од радости, видећи како му деца износе на видик и оцену његов труд. — Елем |
е да превариш“! рече чика Младен видећи како Милан лаже — ухвати га за руку, па га одведе чича |
да ми исприповедаш све од речи до речи како си дошао до хајдучког вође.{S} Онда Милан исприпов |
</head> <p>Првих 8 дана увидео је Милан како је то благодат бити манастирски ђак.</p> <p>Красна |
школске ствари, други пут је приповедао како им је учитељ говорио о добром и неваљалом детету и |
даље</p> <p>Тако је једанпут приповедао како <pb n="9" /> им је учитељ показивао школске ствари |
илан је почео сад муцати, јер није знао како ће сад да слаже, једва је чекао да се опрости са ч |
ини.{S} Мој баба ми је више пута причао како хајдуци украду по које мушко дете па га код себе д |
сам сади воће и цвеће показавши му прво како то треба радити.</p> <p>Испочетка је то Добривоју |
Пера, — беше још сретнији кад је видео како му учитељ хвали сина пред свима сељанима као најбо |
тао би га: „Пријатељу!{S} Ниси ли видео како дете од 10—11 година да је овим путем прошло“?</p> |
рече Милан радосно, па промеривши, плот како би га прескочити могао — пође у башту.{S} Плот је |
н напослетку причао о несретном случају како је Добривоја нехотице убио, онда <pb n="70" /> је |
својој деци кратког садржаја лепу поуку како да се владају за време школског одмора, и тек онда |
уту ди ће газда Пера казати његовом оцу како је хтео отети књигу од Добривоја — па с тога да би |
су још оне вечери казали Милановом оцу како је Милан имао у шпагу напуњен <pb n="41" /> пиштољ |
кајем, ти би ми одма опростио: да знаш како се патим због твоје тешке ране!....</p> <p>Овако ш |
е за моје дело.{S} Ах Добривоје да знаш како се кајем, ти би ми одма опростио: да знаш како се |
ече Добривоју! „Добривоје, зар не чујеш како те Сима и Стева вичу да изађеш напоље?{S} Ти се ва |
јег разреда па онда из млађег...</p> <p>Како из науке о вери, тако и из осталих предмета што се |
ољубио у бледе али пуне образе.</p> <p>„Како је теби име? синко“! запита га хајдучки вођа.</p> |
се играш са онаким играма које ти могу какове озледе нанети“.{S} Ово изрекавши, остави веселу |
давала васпитање спочетка само онаково, каково је њему за школу потребно било, а то је она лако |
калуђерски ходник сусрете га један млад калуђер, који држаше у руци бројанице.</p> <p>„Добар да |
ужи св. литургију.</p> <p>Путем мишљаше калуђер: што значи она палица од слонове кости, па онда |
>Милан се сад упути игумановој, а млади калуђер отидне у цркву да одслужи св. литургију.</p> <p |
> <p>„Бог ти помогао синко“! одврати му калуђер врло љупко — „кога тражиш“?</p> <p>„Оца Понтеле |
а Понтелеимона!“ одговори Милан.</p> <p>Калуђер одмах покаже Милану <pb n="67" /> врата од игум |
ити, те ако будеш служио за углед свима калуђерима — постаћеш временом игуманом.{S} Ево ти синк |
анастирско двориште.</p> <p>На уласку у калуђерски ходник сусрете га један млад калуђер, који д |
ка који је дошао са жељом да се посвети калуђерском чину.{S} Милану препоручи да има све поштов |
овамо једном дође и посвети свој живот калуђерском чину тај се не сме враћати одавде.{S} Може |
руци и целује га.</p> <p>Ово се младом калуђеру особито допало, јер га до сад још нико у руку |
ла за госте, трећи пут је једном младом калуђеру заденуо перушку за камилавку и тако даље</p> < |
дан! оче свети“! назове Милан смиреном калуђеру, па му приђе руци и целује га.</p> <p>Ово се м |
старац опет заплакао, као да му је сињи камен на срце пао.</p> <pb n="81" /> <p>Док је старац г |
о избио што је баба Пелиној мачки везао камен о врат па је бацио у бунар.{S} Милан није знао да |
ила је од силног злата, сребра и драгог камења што ту беше сакривено, а све то беше кад год у т |
дном младом калуђеру заденуо перушку за камилавку и тако даље</p> <p>Све ове Миланове несташлук |
ћи кад је плакао у издубљеном расту?{S} Камо је отишао?{S} Чиме се бавио? и т. д.</p> <pb n="45 |
уму нико од Турака несме ни завирити, а камо ли потеру водити за хајдуцима, а и не бојећи се ни |
саме липе.</p> <p>Сад не имајући куд ни камо, гладан, уморан, охрабри се па пође кући.{S} Ваш п |
је.</p> <p>Овде Милан не имајући куд ни камо, већ приповеди све и сва шта се с њим догодило пре |
Милан ушавши у ћелији у којој горијаше кандило пред иконом св. Богомајке — па приступивши к оц |
им цвећем.{S} Ту му је дала у руке малу канту са решетком са којом <pb n="10" /> је мали Добрив |
а.{S} У сну му се приказао отац оружан, као што се обично Миланов отац као сеоски сережан оружа |
о.</p> <p>Овде се старац опет заплакао, као да му је сињи камен на срце пао.</p> <pb n="81" /> |
а својим оштрим погледом тако просецао, као да је из зависти хтео неку намеру да изврши над Доб |
речи што и он није добио онакову књигу, као што је и Добривој добио.{S} У Милана се сад породил |
а отац данас или сутра не може бити.{S} Као што је Милан био несташан при том и непослушан, ист |
т; а кад би му загледали у оне његове — као трњина — црне очи, из којих светлуцаше оштри поглед |
диш“? запита га чика Младен кушајући га као бајати не познаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да |
олитвеник моје покојне матере, чувај га као очи у глави, и не показуј га ником, док се не покал |
ишао са Мироном у његово родно место да као гост служи у цркви.</p> <p>Том приликом се Милан са |
це, пред собом лепу долину, а из далека као да се из земље уздизао неки црн облачић.</p> <p>„Шт |
ривши се уђе у пећину, која беше светла као месец; кад иза раштрканих облака провирује.</p> <p> |
штвом, а особито са неваљалим друговима као што је био Милан.</p> </div> <div type="chapter" xm |
у учитељ хвали сина пред свима сељанима као најбољег ђака.</p> <p>Од радости, газда Пери није б |
беше дете од више весело и несташно, па као несташно дете чинило је несташлуке... играло се и с |
ек правог моралног и побожног карактера као што само један монах бити може — науми да лепим поу |
занимљиво приповедао, да су га сва деца као жедна слушала и тако рећи гутала учитељеве речи.</p |
в. веру, св. храм и буди добар и од сад као што си и до сад био.{S} Пази на свако дело које зап |
хоће и да иде куд хоће, јер је дете сад као восак на којем се свашта урезати да.{S} Урезати се |
ајдучком пећином, која не изгледаше сад као црн облачић већ као из мрамора истесана кула са гот |
рио.{S} Добривој је лежао на трави блед као крпа.{S} Отац га одмах подигне, узме га на руке па |
ог одела.{S} Изгледао је на први поглед као да је син каквога грофа, а не као син простог имућн |
црна густа и дугачка коса.{S} Мирон је као млад монах служио, за углед правог монашког живота. |
бежи од својих родитеља, и да се крије као зверка, већ би као Добривој слушао свога оца покора |
еном познаваху сви сељани и све сељанке као честиту и ваљану Хришћанку — беше узор врлина које |
ли, да <pb n="36" /> су били неко време као изван себе, а Милан од ужаса испусти пиштољ из руке |
оглед као да је син каквога грофа, а не као син простог имућног земљеделца.</p> <pb n="4" /> <p |
мушко дете па га код себе држе и хране као птицу у кавезу, и уче га хајдуковању — а причао ми |
>Од милине што се Добривој и ове године као најбољи ђак показао, отиде у гумно, одабере једно н |
уње почеше севати, а иза муње чујаше се као да се нагло из далека каква кола зауставила.{S} Одм |
ање од свих мојих другова — молим ти се као благом <pb n="46" /> и милостивом оцу небесним: опр |
Добривој је са свим оздравио и само се као црвена пега могла видети на левом рамену.</p> <p>„О |
м је ранио свог најбољег друга.{S} Дете као дете мислећи да је убило свога друга, уплаши се, па |
ве оно што је добро.{S} Знај да је дете као младо дрво, а дрво младо даје се савијати све дотле |
, миран, вредан, тачан, уредан и уопште као што је на дому био ваљан дечак, исто тако беше Добр |
и густи облаци се растурише и изчезоше као дим.</p> <pb n="48" /> <p>Остаде небо чисто као ста |
својих 9 до 10 година.{S} Са румених и као јабука пуних образа његових могла се свагда читати |
итеља, и да се крије као зверка, већ би као Добривој слушао свога оца покоравајући се њему учио |
таманили, и од којих су се Турци бојали као <pb n="59" /> од живе ватре.{S} Причао му је о живо |
се пред зору скупљали, беху нагомилани као најгушћи и најцрњи дим.</p> <p>За мало, па ветрић к |
гумана, каже му да се има онако владати као што се и остали монаси владају.</p> </div> <div typ |
бривој и Милан нису заједно отишли кући као обично.{S} На лицу им се видео знак да се у нечем д |
ескочио без по муке, јер је сад био лак као срна. <pb n="29" /> На дуд се још лакше попео, а ка |
имити у руку ону палицу, коју је он сам као дете донео у манастир М....</p> <p>Млади игуман је |
каква кола зауставила.{S} Одмах за тим као да је ватрени бич пукао.{S} Иза пуцњаве спусти се п |
рхтао као прут на води, сагнутом главом као осуђен стајао је непомично и плакао...</p> <p>Ово ј |
послушан — да је и сам чезнуо за радом као жедан за водом.{S} Од сада му беше најмилија забава |
> <p>Гле, како се облаци купе нада мном као да хоће да ме казне за моје дело.{S} Ах Добривоје д |
Глава му беше правилно округла, густом као чађ црном косом покривена и лепо очешљана.{S} Одело |
} Добривој?...{S} Ах“!{S} Онде се Милан као из сна тргао.{S} Пред очи му изишла слика његовог с |
је дрхтао, ал беше умиљат и милозвучан као у анђела.</p> <p>„Е добро синко“! рече игуман сасви |
ити овога чина, јер му беше зазор да он као најмлађи има власт над свима старијим монасима.{S} |
о, она палица коју ми је ваш брат Мирон као ђак пре 18 година — донео — нека буде од сад његова |
газда Пера више свега; љубио га и чувао као зеницу ока свог. — Мислио је — а то је временом и у |
>Док је старац говорио, Милан је дрхтао као прут на води, сагнутом главом као осуђен стајао је |
Милан сав радостан.{S} У срцу је осећао као да се на ново родио.</p> <p>Тек што је Милан отишао |
цу опомињале речима: „Владајте се онако као што се Добривој влада, па ће вас свако волети“...</ |
епоручи да има све поштовати исто онако као што поштује и отца игумана, каже му да се има онако |
</p> <pb n="48" /> <p>Остаде небо чисто као стакло.{S} Сунце се баш поче рађати.{S} Иза китњаст |
ја не изгледаше сад као црн облачић већ као из мрамора истесана кула са готским луковима из кој |
Красна манастирска околина изгледаше му као рај.{S} Десно лепи виногради, лево шљивици; напред |
данас не слажу, јер се путем не гледаху као до сад.{S} Ово се само на лицу Милановом могло прим |
оружан, као што се обично Миланов отац као сеоски сережан оружао кад је ноћу ишао да чини патр |
ра, живили су и сад живе врло добро баш као прави пријатељи. — Кад је газда Пера одвео Добривој |
ога дуда беше црн и крупан.</p> <p>„Баш као што ваља“! рече Милан радосно, па промеривши, плот |
е“! викао. —</p> <p>Већ су му цео горњи капут сав искидали били кад је чика Младен дотрчао са д |
еше то човек правог моралног и побожног карактера као што само један монах бити може — науми да |
временом игуманом.{S} Ево ти синко ова кеса с новци, и ево ти поклањам ову књигу, то је молитв |
и.{S} На поласку отац игуман донесе ону кесу дуката што <pb n="84" /> је Милан добио од оног ха |
но су увек били у башти заливали цвеће, кидали џбунасту траву и коров, заједно су у школу ишли, |
/p> <p>Милан је од љутине грискао усне, кидао листове из књига па расипао по путу, и бунцао је |
/p> <p>Цена 15 новчића</p> <p>У Великој Кикинди 1896.</p> <p>Издање и штампа српске књижарнице |
вадећи, јеђаше у сласт ма да беху тако киселе, да су му се уста скупљала.{S} Па како беше умор |
ло.{S} Сунце се баш поче рађати.{S} Иза китњастога брежуљка, што се пред шумом на неколико мета |
ода смирила.{S} Муње престадоше севати, киша престаде пљуштати, а црни и густи облаци се растур |
анастирском псу белову везао неку стару клепетушу о врат, други пут је баба Макрени манастирско |
свог несташка казнио тиме што је морао клечати на кукурузима, а при том му није дао вечерати.< |
вши, остави веселу децу која од радости кликтаху и скакутаху што ће се са Добривојем до воље на |
је сву децу распустио.{S} Радосна деца клицајући и певајући песму: „<title>Ђачки растанак</tit |
епим поучењима искорени из Милана сваку клицу несташлука, коју је Милан и у манастиру гајити по |
кавала га је на добро а упућивала да се клони од зла.{S} Стављала му је за пример Милана сина с |
буди увек тако вредан, учи, чувај се и клони се неваљала друштва, слушај и поштуј свога оца и |
ни изливали своје топле молитве, болни, кљасти и невољни су се исцеливали кад су се светитељске |
пред ручак поставити сто, па ако је био кључар то је са манастирском баком ишао у подрум по сир |
г. надзорник са г. г. сеоским парохом, кнезом, бележником и са осталим члановима сеоске општин |
д љутине грискао усне, кидао листове из књига па расипао по путу, и бунцао је неке речи што и о |
и си се данас најдостојнији показао ове књиге, доказао си и задивио си не само мене, него и све |
ти пред својом добром мајком наслов оне књиге, из које је учитељ њега учио читати, а то је: „<t |
обожности од великог утицаја беху свете књиге, које му је отац Лаврентије дао да чита разтумачи |
/> буде, тај ће добити од г. надзорника књигу са златним корицама“.</p> <p>Ово је био најрадосн |
атрчао на Добривоја, да му отме из руке књигу — изишао је баш онда Добривојев отац на улицу, па |
ад је видео да Милан збиља хоће да отме књигу од Добривоја, потрчи и одгурне неваљалог Милана, |
њигу малом Добривоју који дрхћући прими књигу, па пољубивши г. надзорника у руку врати се на св |
а казати његовом оцу како је хтео отети књигу од Добривоја — па с тога да би се спасао од батин |
де га у собу где му је Добривој показао књигу са златним корицама, рекавши да му је ту књигу да |
ова кеса с новци, и ево ти поклањам ову књигу, то је молитвеник моје покојне матере, чувај га к |
е неке речи што и он није добио онакову књигу, као што је и Добривој добио.{S} У Милана се сад |
љања.{S} Нестрпељиво је чекао док су му књигу гледали и хвалили га.{S} Једва је чекао да дође к |
ма присутнима, а затим је извадио једну књигу са златним корицама и погледавши у испитни записн |
сти, показивао је својим друговима лепу књигу што је добио на испиту.{S} Ко је год поред Добрив |
Ово изговоривши г. надзорник пружи лепу књигу малом Добривоју који дрхћући прими књигу, па пољу |
екао: „ Синко!{S} Ево ти дајем ову лепу књигу коју сам наменио оном који се у овој школи најбољ |
бити!{S} Ево ти дакле предајем ову лепу књигу, па се дичи њоме, а учитељ и твоји родитељи, нека |
о је како би од Добривоја отео ону лепу књигу.{S} Ову <pb n="26" /> намеру је хтео да изврши ба |
а златним корицама, рекавши да му је ту књигу дао г. надзорник на испиту. —</p> <p>Отац Добриво |
нди 1896.</p> <p>Издање и штампа српске књижарнице и штампарије</p> <p>ЈОВАНА РАДАКА,</p> <p>ко |
{S} Што се Добривој већма радовао новој књизи, тим се Милан све већма љутио, шкрипио зубима и г |
су се почели натицати целе оне недеље, ко ће боље научити, само да што више и боље могу одгово |
ан другога о које чем.{S} Питали се ту: ко може баба Персину тарабу прескочити; ко се може на д |
и; ко се може на деда Симин дуд попети; ко сме отићи ноћу на таван и т. д. на која питања су се |
ко може баба Персину тарабу прескочити; ко се може на деда Симин дуд попети; ко сме отићи ноћу |
их особа јако бојао да га <pb n="49" /> ко не спази, те с тога што је мислио то је и учинио.{S} |
а лепу књигу што је добио на испиту.{S} Ко је год поред Добривоја прошао, свако је застао, па а |
.</p> <p>На једном запита мали Миша: „А ко може убити оног врапца што стоји на багреновој грани |
буље“! рече Милан кроз плач.</p> <p>„А ко је тебе овамо послао“? запита опет чика Младен.</p> |
све осврћући се на све стране да ли га ко не би спазио, стигне до неке храстове шуме која беше |
и нигде га не могасмо наћи, нити нас је ко могао упутити где да га тражимо.</p> <p>Овде се стар |
ио прибежиште својој немирној души, али ко овамо једном дође и посвети свој живот калуђерском ч |
едати, па ћеш увидети како пролази онај ко слуша савете и опомене старијих, а како онај који не |
у село, приповедао је од радости сваком ко га је год запитао за Милана.{S} Одмах је отишао и До |
алица од слонове кости, и не реци ником ко ти је дао док не постанеш игуманом.</p> <p>,,Ако би |
ка штета учи човека памети и благо оном ко се за рана опамети.{S} Но да се онај несретни случај |
е узалуд.{S} Нигде Милана, па бар да му ко каже где га је синоћ видео последњи пут.</p> <p>Где |
е спава“ говораше у себи чича Панта... „Ко шта ради себи ради“...</p> <p>Оваке црне мисли задав |
му изађоше пред очи и учитељеве речи: „Ко другоме копа јаму, сам ће у њу пасти“.</p> <p>Тако б |
а је отишао, и распитивао за Милана.{S} Кога је код чича Панта на путу срео, запитао би га: „Пр |
видео родитеље свог најмилијег ђака за кога је спремао највећи благослов и срећу.</p> <p>Милан |
манастиру М.... угледи Милан звоник са кога се блисто златан крст.</p> <p>Код уласка манастирс |
а да тражи Милана — држећи да је ма код кога од својих родова морао отићи да преноћи.</p> <pb n |
ј, тако беше име том лепушкастом дечаку кога сам вам укратко описао — беше дакле син имућних се |
p>„Боме нисам“! беше одговор свију оних кога је чича Панта запиткивао.{S} Тако тражећи и распит |
инко“! одврати му калуђер врло љупко — „кога тражиш“?</p> <p>„Оца Понтелеимона!“ одговори Милан |
хајдуци украду по које мушко дете па га код себе држе и хране као птицу у кавезу, и уче га хајд |
овима да тражи Милана — држећи да је ма код кога од својих родова морао отићи да преноћи.</p> < |
шао, и распитивао за Милана.{S} Кога је код чича Панта на путу срео, запитао би га: „Пријатељу! |
се љуто преварио.{S} Он се надао да ће код ма којег пастира замолити мало млека и црна хлеба, |
но и тога не беше.{S} Тада се заустави код једне дивље јабуке.{S} Погледи горе на гране и пром |
ан озбиљно... <pb n="31" /> јер сам био код Паје млинаревог сина. . .</p> <p>„Ао обешењаче, та |
дотле је његов отац код куће стражарио код врата и чекао Милана држећи у руци дренов прут с ко |
непристојне навике.{S} Ох, како је лепо код своје куће бити.{S} Хладан ветар гле како душе хоће |
за своје лудо дело, дотле је његов отац код куће стражарио код врата и чекао Милана држећи у ру |
— које од страха, а које што га је баш код те шуме ноћ ухватила — склони се у један оближњи из |
штампарије</p> <p>ЈОВАНА РАДАКА,</p> <p>код св. апостола: „Ћирила и Методија“.</p> </div> <pb n |
к са кога се блисто златан крст.</p> <p>Код уласка манастирског дворишта, опрости се Милан са х |
стајао хајдучки вођа врло доброг срца, која га је пољубио у бледе али пуне образе.</p> <p>„Как |
стотина корака пред хајдучком пећином, која не изгледаше сад као црн облачић већ као из мрамор |
пећину, али охрабривши се уђе у пећину, која беше светла као месец; кад иза раштрканих облака п |
и“.{S} Осим тога, водила га је у башту, која је била засађена са дрвећем разног воћа и са многи |
да сад отиде у једну подземну пећину, — која је била затворена са вратима од самога челика па д |
лије.</p> <p>Милан је од силне праске — која се разлегала по планини, — <pb n="60" /> тргао наг |
S} Причао му је о животу, о удобностима која хајдуци особито у летње доба уживају, а то уживање |
бе“? запиткиваше даље хајдучки вођа, на која питања је Милан кроз зубе једва изговорио:</p> <p> |
; ко сме отићи ноћу на таван и т. д. на која питања су се мали јунаци истицали хвалећи се како |
е — стављао је и г. надзорник питања на која су деца тако паметно и разборито одговарала да се |
би спазио, стигне до неке храстове шуме која беше по дана хода удаљена од села.{S} Баш се онда |
амо ону децу која своје родитеље љубе и која се за благо и срећу својих родитеља Богу моле!“</p |
ановима сеоске општине — у школску собу која је била лепо спремљена.</p> <p>Г. надзорника је на |
е само за Добривоја, него и за сву децу која су са Добривојем заједно ишла, па су се почели нат |
“.{S} Ово изрекавши, остави веселу децу која од радости кликтаху и скакутаху што ће се са Добри |
је родитеље, јер Бог воли само ону децу која своје родитеље љубе и која се за благо и срећу сво |
су засведочавале речи појединих матера, које су своју неваљалу децу опомињале речима: „Владајте |
ти од великог утицаја беху свете књиге, које му је отац Лаврентије дао да чита разтумачивши му |
час учити <pb n="74" /> црквено појање, које је особито лако сваћао, и што би му који монах отп |
јој су се уверити могла, да свако дете, које се по добрим саветима својих родитеља влада, да та |
Ја сам једно несташно и неваљало дете, које је због својих несташлука и због своје тврдоглавос |
>Сека Зорка је само ћутала на ове речи, које је газда Пера изговорно — па се мало насмешила.{S} |
бабо, никад више нећу бити несташан“ — које је Милан по други пут изговорио, није могао да себ |
мрачне путеве и закутке.</p> <p>Милан — које од страха, а које што га је баш код те шуме ноћ ух |
кутке.</p> <p>Милан — које од страха, а које што га је баш код те шуме ноћ ухватила — склони се |
бити сретан ако се одржи у тим врлинама које је добра мати постепено пресађивала у његово младо |
жао, немој да се играш са онаким играма које ти могу какове озледе нанети“.{S} Ово изрекавши, о |
зло.{S} Не играј се са онаким стварима које нису за тебе.{S} Буди пажљив на себе, буди миран и |
шлуке... играло се и са онаким стварима које нису за децу.{S} Једног дана украде од мене један |
! онда се одважи и настави читање писма које беше овог садржаја:</p> <p>„Ево стоји пред тобом д |
старије од тебе, а особито оца игумана које ће те кад буде време закалуђерити, те ако будеш сл |
у и ваљану Хришћанку — беше узор врлина које женско лице красе.</p> <p>Најглавније врлине беху |
> народ док је дошао до првих степеница које воде у трапезарију.</p> <p>Онде га заустави један |
ем потанко све, што се питало и како је које дете одговарало, доста то, да је г. надзорник посл |
ало га је густо шумско грање и шипражје које му је спречавало прелаз на више места тако да је М |
> <p>А кад им је Милан ређао несташлуке које је у селу починио, онда су се сви сити насмејали м |
е по читав дан бегао од куће кријући се које где.</p> <p>Чича Панта је био строг отац и казнио |
да тако дете добро пролази, а оно дете које се не влада по саветима својих старијих, већ које |
вом оцу небесним: опрости ми моје грехе које сам хотимице и нехотице учинио.{S} Дај здравље мом |
а вече се примицало.{S} Веселе птичице које су по вас дан весело цвркутале скакућућ са гране н |
ојом добром мајком наслов оне књиге, из које је учитељ њега учио читати, а то је: „<title>Буква |
о згодну приповетку деци приповедао, из које су и сама деца могла науку за се извести, по којој |
но ходећи улицом поздрављали би оне, уз које су пролазили или које су сретали.{S} Свако дете иш |
ављали би оне, уз које су пролазили или које су сретали.{S} Свако дете ишло је са оним дететом |
.{S} Свако дете ишло је са оним дететом које је било ближе један другом т. ј. чија је кућа била |
елену траву запиткиваху један другога о које чем.{S} Питали се ту: ко може баба Персину тарабу |
си и до сад био.{S} Пази на свако дело које започнеш да га добро завршиш — па онда изговоривши |
више пута причао како хајдуци украду по које мушко дете па га код себе држе и хране као птицу у |
влада по саветима својих старијих, већ које је непослушно, јогунасто, и несташно, да тако дете |
стави хајдучку пећину у намери да оде у које село да се најми за пастира.</p> </div> <div type= |
абука, а на јабуци златан крст.</p> <p>„Које добро синко“? запита га игуман.</p> <p>„Ево донео |
о преварио.{S} Он се надао да ће код ма којег пастира замолити мало млека и црна хлеба, па ће т |
о се Добривој слаже са тим несташком за којега сваки дан долазе тужбе његовом оцу:{S} Милан ура |
надзорник је отишао за испитни сто, на којем беше много мирисава цвећа и школски записник.{S} |
куд хоће, јер је дете сад као восак на којем се свашта урезати да.{S} Урезати се може и добро |
на столу пред иконом Мајке Божије, — у којем сам написао своју жељу, а та је: да браћа иноси п |
отац Добривојев.... „Не иди у друштво у којем има доста покварених срдаца, да не наиђеш на зло. |
— ишао је кроз шуму сам хајдучки вођа, који је због лова баш поред Милана проћи имао.{S} Чувши |
авивши га матери отиде брзо по лечника, који је одмах дошао Добривоју прегледати рану, потрудио |
ред тобом дечак од својих 10—11 година, који је због једног несретног случаја заблудео побегавш |
угове, па и самога твога учитеља и оца, који те је подстицао на вредноћу.{S} Буди увек тако доб |
само на лицу Милановом могло приметити, који је потмуреним и намргођеним лицем ишао по сред пут |
ини патролу; приказао му се и Добривој, који је јаукао од бола, а из левог рамена како му је ло |
са својим негдашњим другом Добривојем, који је баш оног дана први пут служио св. литургију.{S} |
ренутака врате се са Добривојевим оцем, који је сав дрхћући корачао, не верујући да се тако што |
ана и пушио са Пајом, млинарским сином, који беше још гори од Милана... и тако даље</p> </div> |
и ходник сусрете га један млад калуђер, који држаше у руци бројанице.</p> <p>„Добар дан! оче св |
аше и промишљаваше о несретном случају, који се због његове лакомислености и несташности — дого |
авље мом добром бившем другу Добривоју, који сад трпи ужасне болове због моје нехатости и несмо |
ао је отац Лаврентије најстарији монах, који је Милана сваког вечера поучавао у моралном и духо |
саже, полако дрмне непознатог дечака — који у сну држећи збиља да је његов отац пред њиме, наг |
му је за пример Милана сина свог суседа који беше несташно и непослушно дете, како пролази због |
их начетих јабука.</p> <p>Хајдучки вођа који се полако и на прстима к њему приближио, посматраш |
у, отац Пантелеимон прикаже младог ђака који је дошао са жељом да се посвети калуђерском чину.{ |
Вељка, хајдук Симе... и других хајдука који су Турке таманили, и од којих су се Турци бојали к |
том успеху, похваљујући при том учитеља који је за време дечијег одговарања сав занет био од ра |
ако ли је мило било оним сиротим људима који су, видећи <pb n="6" /> да газда Пера не прима зај |
шао и је и отац игуман са свима гостима који су и на ручку тога дана били.</p> <p>Милан је одма |
лан је гледао своје родитеље пред очима који га не познадоше.</p> <p>„Но па за што сте овамо до |
ерењу, <pb n="44" /> да је Милана ма на који начин нестало са овога света.</p> <p>Сад беше тужн |
кво дело.</p> <p>Премишљао је како и на који начин би он могао отићи у хајдуке.</p> <p>„Да, зна |
епенима и плакаше кријући сузе од света који је мимо њега пролазио.</p> <p>Овај призор је Милан |
од газда Перине куће.</p> <p>Чича Панта који је сережан у свом седу и газда Пера, живили су и с |
им мало позабављају.{S} Отац Добривојев који беше отац строг али добар, чувши глас који дозиваш |
о силно да се све разлегао глас Миланов који је: „помагајте“! викао. —</p> <p>Већ су му цео гор |
јутрења румен.{S} То беше ватрени круг који се полагано дизао, смешкајући се провиривао иза та |
на одређено место затеку и Милана овде који је тога дана побегао од куће јер га је отац љуто и |
мали јунаци истицали хвалећи се како је који боље могао.</p> <p>На једном запита мали Миша: „А |
а њивама си видети могао вредне жетеоце који су жњели жито.{S} Милан се ових особа јако бојао д |
палицу сам ја отео од једног буљукпаше који ју је јамачно онда добио, кад су Турци последњи пу |
уге стране поседали су и остали чланови који су присуствовали на школском испиту. — Испит се за |
атко заспи.</p> <pb n="47" /> <p>Облаци који су се пред зору скупљали, беху нагомилани као најг |
е убијају и харају — већ хајдуци јунаци који српство бране од крволочних Турака — пође право он |
савете и опомене старијих, а како онај који не слуша.{S} Зато синко слушај свога учитеља!{S} С |
Једног дана украде од мене један пиштољ који беше напуњен, но оно је мислило да је празан — одн |
дворишта, опрости се Милан са хајдуком који му је такође дошапнуо ове речи: „Још, труди се и в |
ем ову лепу књигу коју сам наменио оном који се у овој школи најбољим показао буде.{S} Ти си се |
ш једаред дахне и издахне.</p> <p>Мирон који је у руци држао горућу воштаницу, склопи очи оцу П |
обожно се прекрсти и са децом отпоје по који тропар или би сва деца очитала молитву пре наставе |
и беше отац строг али добар, чувши глас који дозиваше Добривоја рече Добривоју! „Добривоје, зар |
најцрњи дим.</p> <p>За мало, па ветрић који је дувао престаде.</p> <p>Муње почеше севати, а из |
па однели у један манастир но незнамо у који.{S} Прошли смо све манастире, тражећи нашег Милана |
је своје родитеље.</head> <p>Манастир у који је Милан дошао за монаха, био је на гласу због леп |
зорник пружи лепу књигу малом Добривоју који дрхћући прими књигу, па пољубивши г. надзорника у |
изведи ме и одведи каквом добром човеку који ће ми дати савета како да се опростим те гадне и н |
ји но икада те плате за труд г. лечнику који се на мах врати својој кући.{S} Добривојеви родите |
оје је особито лако сваћао, и што би му који монах отпојао ма само једанпут, то је Милан првом |
г, од великог и малог и у опште од свих који га лично познаваху.</p> <p>То велико уважење стека |
ком, а међ осталим је још и ово додао: „Који се од мојих ученика најбоље покаже и на испиту нај |
у том лежало тело једног светитеља пред којим су верни хришћани изливали своје топле молитве, б |
екао Милана држећи у руци дренов прут с којим би Милану платио његово несташно дело.</p> <p>Доб |
ховном животу дајући му добре савете по којима се има владати.</p> </div> <div type="chapter" x |
говог сеоцета, слика његових другова, с којима се последњи пут играо, па и слика оног призора к |
Туга и брига беху му сад главне друге с којима се и дању и ноћу бавио.{S} Најпосле мало по мало |
и задаваху чича Панти тешке бриге, због којих до зоре не могаше заспати.{S} Стога намисли да су |
а са дрвећа... крао јабуке и т. д. због којих несташлука је Милан често добивао шибе и од учите |
их хајдука који су Турке таманили, и од којих су се Турци бојали као <pb n="59" /> од живе ватр |
оне његове — као трњина — црне очи, из којих светлуцаше оштри поглед, уверили би се, да је ошт |
ра истесана кула са готским луковима из којих провириваху пушке острагуше, поређане једна до др |
во и за тили час беше на оној грани, на којој беше највише јабука.{S} Лупне ногом о грану тако |
гледајући час у писмо, час у палицу, на којој беху обвијене <pb n="68" /> две змије од чистог с |
сама деца могла науку за се извести, по којој су се уверити могла, да свако дете, које се по до |
агослови“! рече Милан ушавши у ћелији у којој горијаше кандило пред иконом св. Богомајке — па п |
/> свем том тражио је згодну прилику у којој би Добривоја осрамотио, или би му ма у чем нашкод |
е дала у руке малу канту са решетком са којом <pb n="10" /> је мали Добривој заливао цвеће у ба |
нагло своју руку из руке хајдучког вође којом га је водио.</p> <p>„Шта то значи“! запита Милан |
орени из Милана сваку клицу несташлука, коју је Милан и у манастиру гајити почео.{S} Тако је н. |
о, он мораде примити у руку ону палицу, коју је он сам као дете донео у манастир М....</p> <p>М |
илним плодом од своје њиве <pb n="5" /> коју је он вредно обрађивао — ипак се он није зато пого |
овако на самрти рече: „Децо, она палица коју ми је ваш брат Мирон као ђак пре 18 година — донео |
руку, успе у своју шаку воде из тиквице коју је хајдучки вођа собом носио- умије га и својом ма |
сиромах човек не зна од куд да заслужи коју кукавицу: онда је газда Пера показивао, да се влад |
!</p> <p>Е па дед да чујем!{S} Отпој ми коју црквену песму да чујем какав имаш глас.</p> <p>Мил |
лан се с почетка устезао, јер није знао коју песму да одпоји.{S} Напослетку одпочне: „Дјева дне |
школи била мирна, онда им је учитељ по коју лепу приповечицу тако занимљиво приповедао, да су |
је доброчинство ћу ти захвалити.{S} Ову коју му ја дадох, прими од њега и чувај је, јер ја се н |
„ Синко!{S} Ево ти дајем ову лепу књигу коју сам наменио оном који се у овој школи најбољим пок |
јаше се као да се нагло из далека каква кола зауставила.{S} Одмах за тим као да је ватрени бич |
оцу игуману, па се онда растану.</p> <p>Кола су их чекала у манастирском дворишту.{S} Милан их |
се разговарајући, Милан није ни осетио колики је пут превалио, а није ни приметио да су већ на |
: „Мени је име Милан Спасић“.</p> <p>„А колико ти је година“?</p> <p>„Мени је сад 11 година“!</ |
авам ти да се играш са твојим друговима колико ти је воња, али немој да се ским свадиш, немој д |
ојеву да се мало одморе, поседају сви у коло један до другог па чупкајући зелену траву запиткив |
емој да се ским свадиш, немој да учиниш коме <pb n="33" /> жао, немој да се играш са онаким игр |
" /> </front> <body> <pb n="3" /> <head>КОНАЦ ДЕЛО КРАСИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP |
ТЕКА ЗА МЛАДЕЖ</p> <p>XI. и XII.</p> <p>КОНАЦ ДЕЛО КРАСИ</p> <p>Српској младежи приповеда:</p> |
овај хајдук ми је сад мало час рекао: „Конац дело краси“.</p> <p>За тим сакривши молитвеник у |
опет ти велим; пази на свршетак, јер: „Конац дедо краси“... и још многих лепих поука говорио ј |
ш.{S} Имај па уму ову кратку реченицу: „Конац дело краси“.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
ји.{S} Напослетку одпочне: „Дјева днес“ кондак на Божић — тако меким, лепим гласом, да се игума |
уд по соби, отиде у смочару, у кујну, у коњушницу и свуд завири и у најмањи кут.{S} Нигде Милан |
пред очи и учитељеве речи: „Ко другоме копа јаму, сам ће у њу пасти“.</p> <p>Тако бегајући — п |
приметио да су већ на неколико стотина корака пред хајдучком пећином, која не изгледаше сад ка |
Добривојевим оцем, који је сав дрхћући корачао, не верујући да се тако што са Добривојем могло |
обити од г. надзорника књигу са златним корицама“.</p> <p>Ово је био најрадоснији глас не само |
му је Добривој показао књигу са златним корицама, рекавши да му је ту књигу дао г. надзорник на |
затим је извадио једну књигу са златним корицама и погледавши у испитни записник, прозвао Добри |
заливали цвеће, кидали џбунасту траву и коров, заједно су у школу ишли, заједно из школе кући д |
бриге.{S} Но кад тамо, а од пастира ни корова.</p> <p>Пуста ледина нигде никога.{S} Како је би |
лаву му украшаваше црна густа и дугачка коса.{S} Мирон је као млад монах служио, за углед право |
n="54" /> око својих 10—11 година, црне косе витка тела, обливен сузама по лицу, а пред дечаком |
ог „Хајдучког брда“.{S} Ласте, славуји, косови и остале птице певачице одлетеше у оближње њиве, |
правилно округла, густом као чађ црном косом покривена и лепо очешљана.{S} Одело му беше чисто |
иш — а сад ево ти ова палица од слонове кости, и не реци ником ко ти је дао док не постанеш игу |
алуђер: што значи она палица од слонове кости, па онда оно писмо што Милан у руци држаше.</p> < |
; „подземна пећина, ја сам, па онда пун котао злата да донесем — шта ће то значити“?{S} Испрва |
атима од самога челика па да донесе пун котао злата.</p> <p>Ово је хајдучки вођа потајно запове |
воде, умије се, па се убрише рукавом од кошуље, те журећи се пође напред.{S} Милан је тако лута |
штење. — Дан за даном пролазаше па се и крај треће године њиховог ђачког живота приближивао.</p |
во кроз шуму у намери да изађе на други крај.{S} Смео није натраг да се врати, јер недалеко пре |
етно ради, и <pb n="38" /> гледај да ти крај деда твог буде успешан“... говорио је отац Добриво |
аг да се врати, јер недалеко пред шемом крај зелене ливаде бела стада су пасла зелену траву, а |
уми скоро 1/4 дана, па никако да угледа краја од шуме.</p> <p>При свем том што се Милан журио — |
е... скидао птичија гњезда са дрвећа... крао јабуке и т. д. због којих несташлука је Милан чест |
нку — беше узор врлина које женско лице красе.</p> <p>Најглавније врлине беху јој ове: мудрост, |
лим; пази на свршетак, јер: „Конац дедо краси“... и још многих лепих поука говорио је газда Пер |
t> <body> <pb n="3" /> <head>КОНАЦ ДЕЛО КРАСИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18962_C1"> |
ДЕЖ</p> <p>XI. и XII.</p> <p>КОНАЦ ДЕЛО КРАСИ</p> <p>Српској младежи приповеда:</p> <p>ДУШАН ЂУ |
к ми је сад мало час рекао: „Конац дело краси“.</p> <p>За тим сакривши молитвеник у шпаг — уђе |
па уму ову кратку реченицу: „Конац дело краси“.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18962 |
о благодат бити манастирски ђак.</p> <p>Красна манастирска околина изгледаше му као рај.{S} Дес |
са својим ученицима — дочекао учитељ са кратким и лепим поздравом.{S} Сва су деца за тим мирно |
и, воћем и цвећем засадити и тако је за кратко време млади игуман уредио овај манастир да је би |
заном стазом.</p> <p>Стаза ова их је за кратко време извела из те шуме.</p> <pb n="58" /> <p>Ми |
па пут са хајдуком.{S} Кад су се после кратког времена приближили манастиру М.... угледи Милан |
још при растанку, изговорио својој деци кратког садржаја лепу поуку како да се владају за време |
о и на време свршиш.{S} Имај па уму ову кратку реченицу: „Конац дело краси“.</p> </div> <div ty |
ечи јако тргао, — очи му се заблистале, крв му нагло поче тећи, а срце му поче јаче лупати...</ |
ла, а из левог рамена како му је лопила крв. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18962_ |
је сачма у нежно тело ушла — лопила је крв.</p> <p>Затим заповеди Ђоки и Јоци да отрче Добриво |
твори писмо, и зачуди се кад види писмо крвљу написано.</p> <p>Отац игуман мало уплашен, не сме |
ећ хајдуци јунаци који српство бране од крволочних Турака — пође право онамо, од куда је долази |
ран да бежи од својих родитеља, и да се крије као зверка, већ би као Добривој слушао свога оца |
страст да је по читав дан бегао од куће кријући се које где.</p> <p>Чича Панта је био строг ота |
јом женом сеђаше на степенима и плакаше кријући сузе од света који је мимо њега пролазио.</p> < |
S} Истина Милан је своју завист и злобу крио пред осталим друговима; али при <pb n="34" /> свем |
воривши, ухвати Милана за руку и поведе кроз шуму неком узаном стазом.</p> <p>Стаза ова их је з |
илан ове речи у сну изговорио — ишао је кроз шуму сам хајдучки вођа, који је због лова баш поре |
љубећи је у лице, по том отиде к оцу и кроз плач рече: „Опрости ми бабо, сад сам други Милан.{ |
е Миланове несташлуке монаси су гледали кроз прсте држећи: „младост лудост“.{S} Али кад је Мила |
задржати.{S} Због тога те нећу пострићи кроз годину дана, па ако за годину дана твоји родитељи |
хајдучки вођа, на која питања је Милан кроз зубе једва изговорио:</p> <p>„Не знам!{S} Нисам!{S |
n="30" /> дате гра-а буље“! рече Милан кроз плач.</p> <p>„А ко је тебе овамо послао“? запита о |
/p> <p>„Је-е-есам.... ах.... рече Милан кроз плач и једва се уздржао да га не познаду по гласу. |
изврши, те због тога се једва провукао кроз <pb n="79" /> народ док је дошао до првих степениц |
стане, па не знајући где је, пође право кроз шуму у намери да изађе на други крај.{S} Смео није |
S} Јесу“!</p> <p>„Па што си ти мало час кроз плач изговарао: „Опрости ми бабо, никад више нећу |
{S} Добривој је лежао на трави блед као крпа.{S} Отац га одмах подигне, узме га на руке па га о |
ијаше златна јабука, а на јабуци златан крст.</p> <p>„Које добро синко“? запита га игуман.</p> |
и Милан звоник са кога се блисто златан крст.</p> <p>Код уласка манастирског дворишта, опрости |
за се јутрења румен.{S} То беше ватрени круг који се полагано дизао, смешкајући се провиривао и |
јаче.</p> <p>„Слободно“! чу се изнутра крупан старачки глас.{S} Милан отвори врата и ступи у ћ |
адена.</p> <p>Плод тога дуда беше црн и крупан.</p> <p>„Баш као што ваља“! рече Милан радосно, |
и па чисту равницу.</p> <p>Тумарајући и крчећи себи пута, умори се тако, да га зној спопао, а п |
Где је Добривој био, ту је и Милан био; куд је Добривој ишао тамо је и Милан ишао.</p> <p>Зајед |
емилоснице, кад сиромах човек не зна од куд да заслужи коју кукавицу: онда је газда Пера покази |
тету на вољу, да чини шта хоће и да иде куд хоће, јер је дете сад као восак на којем се свашта |
ше, до саме липе.</p> <p>Сад не имајући куд ни камо, гладан, уморан, охрабри се па пође кући.{S |
озбиљније.</p> <p>Овде Милан не имајући куд ни камо, већ приповеди све и сва шта се с њим догод |
рволочних Турака — пође право онамо, од куда је долазио први глас.</p> <p>И не превари се.</p> |
огледи свуд по соби, отиде у смочару, у кујну, у коњушницу и свуд завири и у најмањи кут.{S} Ни |
мах човек не зна од куд да заслужи коју кукавицу: онда је газда Пера показивао, да се влада по |
шка казнио тиме што је морао клечати на кукурузима, а при том му није дао вечерати.</p> </div> |
црн облачић већ као из мрамора истесана кула са готским луковима из којих провириваху пушке ост |
једна до друге.</p> <p>„Ето синко моје куле“! рече хајдучки вођа... „сад ћеш видети како је ов |
ао од школе, ишао у шуму, хватао птице, купао се у великим барима, од мајке је излагивао по нек |
ува из мене.</p> <p>Гле, како се облаци купе нада мном као да хоће да ме казне за моје дело.{S} |
ико новчића за пропис па је за те новце куповао дувана и пушио са Пајом, млинарским сином, који |
аш право вели српска пословица: „Глад и курјака из шуме истера“. —</p> <p>Тек што је неколико х |
, у коњушницу и свуд завири и у најмањи кут.{S} Нигде Милана.</p> <p>„Но тај се деран од неког |
са Миланом чича Пантиним сином, чија је кућа била преко пута од газда Перине куће.</p> <p>Чича |
е било ближе један другом т. ј. чија је кућа била близу једна другој.</p> <p>По томе је дакле с |
ао у страст да је по читав дан бегао од куће кријући се које где.</p> <p>Чича Панта је био стро |
илана овде који је тога дана побегао од куће јер га је отац љуто избио што је баба Пелиној мачк |
воје лудо дело, дотле је његов отац код куће стражарио код врата и чекао Милана држећи у руци д |
е навике.{S} Ох, како је лепо код своје куће бити.{S} Хладан ветар гле како душе хоће душу да м |
је кућа била преко пута од газда Перине куће.</p> <p>Чича Панта који је сережан у свом седу и г |
и хвалили га.{S} Једва је чекао да дође кући па да покаже својим родитељима шта је добио.</p> < |
амо, гладан, уморан, охрабри се па пође кући.{S} Ваш право вели српска пословица: „Глад и курја |
једно су у школу ишли, заједно из школе кући долазили.{S} Милан није могао без Добривоја бити.{ |
, тврдо намеравши и зарекавши се, да се кући неће вратити жив.{S} Путем бегајући и плачући, тук |
ји родитељи и сутра по мене дођу, ја се кући нећу вратити“.</p> <p>Отац игуман одмах зазвони, у |
неће ни мене више жива видети.{S} Ја се кући нећу вратити, ја пред очи мојим родитељима не смем |
х подигне, узме га на руке па га однесе кући — оставивши га матери отиде брзо по лечника, који |
то Добривој и Милан нису заједно отишли кући као обично.{S} На лицу им се видео знак да се у не |
: „Ја сам се зарекао да се нећу вратити кући, него да ћу овде остати па ма ме вуци појели но ак |
лана.{S} Одмах је отишао и Добривојевој кући па је и тамо приповедно све <pb n="85" /> и сва шт |
астанак</title>“ разиђу се сваки својој кући.</p> <p>Добривој и Милан одоше право кући.</p> <pb |
поведа све и сва и онда се врати својој кући. — Отац Миланов чуо је за све оно што се пре тога |
г. лечнику који се на мах врати својој кући.{S} Добривојеви родитељи су вршили налог г. лечник |
ан онако осрамоћен морао упутити својој кући, побоји се на путу ди ће газда Пера казати његовом |
га за руку, па га одведе чича Пантиној кући, (оцу Милановом) па му исприповеда све и сва и онд |
прима зајам натраг, односили свој зајам кући!</p> <p>Из стотину усана излетале су речи: „Бог га |
озлојеђен не хтеде данас са Добривојем кући ићи.{S} Милан је целим путем попреко гледао весело |
ћи.</p> <p>Добривој и Милан одоше право кући.</p> <pb n="24" /> <p>Но њихов одлазак из школе уп |
и после наставе, а онда је децу пустио кући и том приликом су два по два излазили из школе, па |
p>После три дана Миланови родитељи пођу кући.{S} На поласку отац игуман донесе ону кесу дуката |
77" /> мало по мало заборављао на своју кућу и на родитеље, а на овог доброг друга Добривоја ни |
други пут је баба Макрени манастирској кухарици појео све јабуке што је бака спремила за госте |
врата од игуманове ћелије и рекне му да куца прво на врата пре него што уђе унутра.</p> <p>Мила |
шта ти ту радиш“? запита га чика Младен кушајући га као бајати не познаје га.</p> <p>„До-до-дош |
не чини.{S} За морално васпитање, отац Лаврентије се највише служио примерима из обичног живот |
поветке.</p> <p>За неколико недеља отац Лаврентије је постигао оно, што је пожелео.{S} Милан се |
г и шестог дана ово чинио, онда је отац Лаврентије <pb n="76" /> морао на леп начин Милана од с |
мана.{S} Промени његовој утицао је отац Лаврентије најстарији монах, који је Милана сваког вече |
ицаја беху свете књиге, које му је отац Лаврентије дао да чита разтумачивши му на српском језик |
ташан, јогунаст и неваљао.{S} Како отац Лаврентије беше вичан у васпитању — а и иначе беше то ч |
добија поучења и савете.</head> <p>Отац Лаврентије промеривши Миланово срце, и испитавши га пот |
ворити пред оцем игуманом.</p> <p>„Нећу лагати“ говораше Милан... „у лажи је плитко дио, то сам |
„ево за опкладу;“</p> <p>Овај држећ да лаже, а и из љубопитства да види шта ће Милан урадити — |
иш“! рече чика Младен видећи како Милан лаже — ухвати га за руку, па га одведе чича Пантиној ку |
> <p>„Нећу лагати“ говораше Милан... „у лажи је плитко дио, то сам већ толико пута искусио, а и |
е прескочио без по муке, јер је сад био лак као срна. <pb n="29" /> На дуд се још лакше попео, |
ему за школу потребно било, а то је она лако чинила.{S} Одвраћала га од несташних игара, јер до |
"74" /> црквено појање, које је особито лако сваћао, и што би му који монах отпојао ма само јед |
несретном случају, који се због његове лакомислености и несташности — догодио.</p> <p>Целу ноћ |
а изучи за попа...</p> <p>„Ох сад ми је лакше“! викне Милан — „сад сам сретан!{S} Ходите сад са |
к као срна. <pb n="29" /> На дуд се још лакше попео, а кад се попео, онда је рекао у себи: „Док |
вао иза такозваног „Хајдучког брда“.{S} Ласте, славуји, косови и остале птице певачице одлетеше |
на Милана.{S} Још му је само пред очима лебдио спомен несташног владања Милановог, и тада је уз |
ше му као рај.{S} Десно лепи виногради, лево шљивици; напред зелена густа шумица са игумановим |
то је пиштољ пукао — па ухвативши се за лево раме јаукаше од бола. — „Шта је, шта је?{S} Да те |
ако морила.</p> <p>Освртао се и десно и лево не би ли спазио где год дудово дрво, али ни тога н |
Добривој, који је јаукао од бола, а из левог рамена како му је лопила крв. —</p> </div> <div t |
те још оног вечера извадио ону сачму из левог рамена.</p> <p>За тим му је опет привезао рану и |
само се као црвена пега могла видети на левом рамену.</p> <p>„Ово нека ти синко служи за савет |
речма врати се чича Панта у собу, мирно легне да спава.</p> <p>Спавати није могао, јер тек што |
чини.</p> <p>После оваког разговора сви легоше да спавају, а хајдучки вођа заповеди Милану да с |
о, а од пастира ни корова.</p> <p>Пуста ледина нигде никога.{S} Како је био уморан, а и како бе |
што је подне прешло.{S} Милан је био на лединама и то чело Младенове баште. —</p> <p>Кад је ова |
о од батина, намисли да оде иза села на ледине па да се тамо са чобанима мало провесели.</p> <p |
а време ручка морао је Милан стојати за леђима оца игумана и што је овај пожелио, то му је Мила |
манастир чувен, што је у манастиру том лежало тело једног светитеља пред којим су верни хришћа |
и.{S} И збиља се уверио.{S} Добривој је лежао на трави блед као крпа.{S} Отац га одмах подигне, |
рнуо да је у несвест пао, те онесвешћен лежао све док се није непогода смирила.{S} Муње престад |
обливен сузама по лицу, а пред дечаком лежаху неколико дивљих начетих јабука.</p> <p>Хајдучки |
/p> <p>И не превари се.</p> <p>Пред њим лежаше леп дечак <pb n="54" /> око својих 10—11 година, |
8 дана не пуштају из собе већ да мирно лежи све дотле, док рана не зарасте.{S} С овим лечнички |
ће у башти.{S} Даље дала му је неколико леја да сам сади воће и цвеће показавши му прво како то |
ак је паметан али несташан.{S} Подај му лека.{S} Штета ће бити да се његов дар занемари. <pb n= |
тога рекао да се сви спреме, да понове лекције па да потпуно спремљени могу дати леп одговор п |
добро учио и примерно владао.{S} Своје лекције је увек тачно, савесно и на време научио.{S} Св |
пред испитом понављао је Добривој своје лекције, а Милан место да је бар и сад нешто учио, он ј |
шевљењем настојавао да манастиру сачува леп глас у народу.{S} Дао је на ново цркву полепшати, б |
отац Лаврентије <pb n="76" /> морао на леп начин Милана од свега тога одвраћати и опомињати га |
И не превари се.</p> <p>Пред њим лежаше леп дечак <pb n="54" /> око својих 10—11 година, црне к |
кције па да потпуно спремљени могу дати леп одговор пред г. надзорником.{S} Говорио им је да се |
>Беше баш подне у очи св. Илије.</p> <p>Леп летњи дан.{S} Сунце је далеко одскочило.{S} Врућина |
је видео свог оца — видећи да ће му се лепа замисао остварити.</p> </div> <div type="chapter" |
> <p>Мајка му је много пута приповедала лепе и поучне приче и то тако занимљиве, да је мали Доб |
ица са игумановим летњиковцем, а натраг лепе плодне њиве.</p> <pb n="73" /> <p>За оних првих 8 |
рима из обичног живота приповедајући му лепе и поучне приповетке.</p> <p>За неколико недеља ота |
околина изгледаше му као рај.{S} Десно лепи виногради, лево шљивици; напред зелена густа шумиц |
ева днес“ кондак на Божић — тако меким, лепим гласом, да се игуман задивио Милановом изванредно |
о само један монах бити може — науми да лепим поучењима искорени из Милана сваку клицу несташлу |
ученицима — дочекао учитељ са кратким и лепим поздравом.{S} Сва су деца за тим мирно ушла у шко |
јер: „Конац дедо краси“... и још многих лепих поука говорио је газда Пера пред својим сином.</p |
астојавала да и свога јединца Добривоја лепо васпита.{S} Знала је она да од добро васпитаног де |
е општине — у школску собу која је била лепо спремљена.</p> <p>Г. надзорника је на вратима са с |
е из сиромашне породице — ипак беше она лепо васпитана, па је настојавала да и свога јединца До |
не и непристојне навике.{S} Ох, како је лепо код своје куће бити.{S} Хладан ветар гле како душе |
густом као чађ црном косом покривена и лепо очешљана.{S} Одело му беше чисто и лепо, те изазив |
реме научио.{S} Своје задаће је чисто и лепо писао па је потпуно спремљен ишао у школу.{S} Док |
лепо очешљана.{S} Одело му беше чисто и лепо, те изазиваше дивљење лепоти његовог одела.{S} Изг |
тан живот.{S} Хајдуци су оружани јунаци лепо обучени.{S} И ја радо имам лепо одело и добро оруж |
јунаци лепо обучени.{S} И ја радо имам лепо одело и добро оружје.{S} Да... да.. отићи ћу сад х |
ље{S} Све је то мали Добривој тако умео лепо приповедати, да су се груди сретне мајке од радост |
а гласу због лепог положаја; што је био лепо уређен, што су млади монаси особито лепо појали у |
ечи свог учитеља.{S} Он ће ти увек тако лепо приповедати, па ћеш увидети како пролази онај ко с |
} Грех ће се твој опрати.{S} То је врло лепо од тебе кад си у манастиру потражио прибежиште сво |
ди“.{S} Ову молитву су деца у глас врло лепо изговорила.</p> <p>Г. парох је први стављао питања |
епо уређен, што су млади монаси особито лепо појали у цркви те својим умилним појањем тако обла |
н дошао за монаха, био је на гласу због лепог положаја; што је био лепо уређен, што су млади мо |
и кад је појао у цркви.{S} Због његовог лепог гласа на брзо се рашчуло по околини манастира па |
се игуман задивио Милановом изванредно лепом гласу.{S} Глас му је дрхтао, ал беше умиљат и мил |
беше чисто и лепо, те изазиваше дивљење лепоти његовог одела.{S} Изгледао је на први поглед као |
изговорио својој деци кратког садржаја лепу поуку како да се владају за време школског одмора, |
радости, показивао је својим друговима лепу књигу што је добио на испиту.{S} Ко је год поред Д |
> <p>Ово изговоривши г. надзорник пружи лепу књигу малом Добривоју који дрхћући прими књигу, па |
бом плаво небо, јарко сунце, пред собом лепу долину, а из далека као да се из земље уздизао нек |
му рекао: „ Синко!{S} Ево ти дајем ову лепу књигу коју сам наменио оном који се у овој школи н |
ећан бити!{S} Ево ти дакле предајем ову лепу књигу, па се дичи њоме, а учитељ и твоји родитељи, |
и била мирна, онда им је учитељ по коју лепу приповечицу тако занимљиво приповедао, да су га св |
гледао је како би од Добривоја отео ону лепу књигу.{S} Ову <pb n="26" /> намеру је хтео да извр |
n="4" /> <p>Добривој, тако беше име том лепушкастом дечаку кога сам вам укратко описао — беше д |
м.{S} Говорио им је да се труде, да што лепше и сјајније одговоре на испиту, па да својим одгов |
ђа одмах заповеди момцима да изнесу што лепшу вечеру за младога госта.</p> <p>Момци по заповест |
у, о удобностима која хајдуци особито у летње доба уживају, а то уживање пружа им сама мати при |
олећа долазили су све топлији и топлији летњи дани.</p> <p>Учитељ је пре недељу дана објавио уч |
е баш подне у очи св. Илије.</p> <p>Леп летњи дан.{S} Сунце је далеко одскочило.{S} Врућина беш |
апред зелена густа шумица са игумановим летњиковцем, а натраг лепе плодне њиве.</p> <pb n="73" |
Добривојеви родитељи су вршили налог г. лечника у потпуној мери.{S} Покрај тога мољаху се Богу |
ући — оставивши га матери отиде брзо по лечника, који је одмах дошао Добривоју прегледати рану, |
и сретнији но икада те плате за труд г. лечнику који се на мах врати својој кући.{S} Добривојев |
е дотле, док рана не зарасте.{S} С овим лечничким настојањем, а особито уверењем да ће Добривој |
аше се доста начудити, шта је то?{S} Да ли сан или јава.</p> <p>„Хајдучка шуми, дечак, сузе“... |
и — па све осврћући се на све стране да ли га ко не би спазио, стигне до неке храстове шуме кој |
> га хајдучки вођа... „ти си снивао, је ли“...</p> <p>„Опрости ми... нисам ја бабо хтео...{S} П |
јако“.</p> <p>„А где је Добривој?{S} Је ли жив ил’ је умро?</p> <p>„Жив је сине“, баба га је да |
и“, поче хајдучки вођа „ти си спав’о је ли?{S} Ходи да те умијем па да се умириш“.{S} Затим ухв |
пита Милан мало уплашено.</p> <p>„Имате ли ви што да добијете овде?{S} Или сте изгубили па не м |
.</p> <p>Освртао се на све стране не би ли опазио где год какво шумско воће, но и тога не беше. |
</p> <p>Освртао се и десно и лево не би ли спазио где год дудово дрво, али ни тога не беше, до |
рео, запитао би га: „Пријатељу!{S} Ниси ли видео како дете од 10—11 година да је овим путем про |
Милан постригао за монаха.</p> <p>Диван ли беше то монах.</p> <p>Румена лица, округлих образа, |
не извршиш, онда ћу те отпустити, а ако ли пак извршиш, даћу ти сребрну пушку и златан јатаган. |
ћу ти три посла да прво извршиш, па ако ли за три дана не извршиш, онда ћу те отпустити, а ако |
тражећи да му се натраг врати.{S} Како ли је мило било оним сиротим људима који су, видећи <pb |
ико од Турака несме ни завирити, а камо ли потеру водити за хајдуцима, а и не бојећи се ничег ј |
ли оца“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„А имаш ли матер“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„Па како си овамо доша |
p>„Мени је сад 11 година“!</p> <p>„Имаш ли оца“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„А имаш ли матер“?</p> < |
ати?</p> <p>„Знам и то“!</p> <p>„А знаш ли што појати“?</p> <p>„3нам“!</p> <p>Е па дед да чујем |
ши заповест оца игумана.</p> <p>„А знаш ли што читати и писати“? запита га отац игуман.</p> <p> |
ти, јер недалеко пред шемом крај зелене ливаде бела стада су пасла зелену траву, а покрај стада |
дово дрво, али ни тога не беше, до саме липе.</p> <p>Сад не имајући куд ни камо, гладан, уморан |
>Милан је од љутине грискао усне, кидао листове из књига па расипао по путу, и бунцао је неке р |
а присуствује на духовној слави.</p> <p>Литургија беше величанствена, јер је на њој чинодјејств |
„Иди кажи свима монасима нека после св. литургије дођу сви у трапезарију“ рече отац игуман.</p> |
и калуђер отидне у цркву да одслужи св. литургију.</p> <p>Путем мишљаше калуђер: што значи она |
ји је баш оног дана први пут служио св. литургију.{S} Добривој <pb n="89" /> је био дакле свешт |
p>Диван ли беше то монах.</p> <p>Румена лица, округлих образа, висока стаса, црних очију, а гла |
умије га и својом марамом убрише очи и лице.</p> <p>Милан је тек сад дошао к себи и увидео да |
ришћанку — беше узор врлина које женско лице красе.</p> <p>Најглавније врлине беху јој ове: муд |
ој падне онесвешћен на земљу.{S} Румено лице на мах се обрати у бледило.{S} Тело му је дрхтало. |
.. и падне матери у наручја љубећи је у лице, по том отиде к оцу и кроз плач рече: „Опрости ми |
рли Милана; трипут га пољуби у чело и у лице и онда се растану.</p> <p>Милан се одмах даде па п |
ји начин произведе за монашеског ђакона лицем на Цвети.{S} Тада добије име Мирон.{S} Сутра дан |
етити, који је потмуреним и намргођеним лицем ишао по сред пута повлачећи ногу за ногом и дижућ |
у заједно отишли кући као обично.{S} На лицу им се видео знак да се у нечем данас не слажу, јер |
е гледаху као до сад.{S} Ово се само на лицу Милановом могло приметити, који је потмуреним и на |
црне косе витка тела, обливен сузама по лицу, а пред дечаком лежаху неколико дивљих начетих јаб |
ликог и малог и у опште од свих који га лично познаваху.</p> <p>То велико уважење стекао је газ |
оз шуму сам хајдучки вођа, који је због лова баш поред Милана проћи имао.{S} Чувши још из далек |
ваљалио“ гунђаше чича Панта... „а чекај лоло... ако не дођеш вечерас, доћићеш сутра — али ћеш и |
ста где му је сачма у нежно тело ушла — лопила је крв.</p> <p>Затим заповеди Ђоки и Јоци да отр |
о од бола, а из левог рамена како му је лопила крв. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
друговима на зелену пољану да се играју лопте.</p> <p>Кад су дошли на одређено место затеку и М |
па нека ме вуци раскидају.{S} Ех, моја луда главо“!</p> <p>Овде се Милан ухватио за чело, и те |
е Милан овде плакао и кајао се за своје лудо дело, дотле је његов отац код куће стражарио код в |
су гледали кроз прсте држећи: „младост лудост“.{S} Али кад је Милан и четвртог, петог и шестог |
као из мрамора истесана кула са готским луковима из којих провириваху пушке острагуше, поређане |
му нагло поче тећи, а срце му поче јаче лупати...</p> <p>„Шта то значи“? запита Милан мало упла |
грани, на којој беше највише јабука.{S} Лупне ногом о грану тако снажно, да су све до једне поп |
журећи се пође напред.{S} Милан је тако лутао по шуми скоро 1/4 дана, па никако да угледа краја |
врлине беху јој ове: мудрост, доброта, љубав, љупкост, вредноћа, штедња и мирољубље.{S} Свима |
ао.{S} Са свима сељанима је он у миру и љубави живио.{S} Био је при том милостива срца и особит |
воли само ону децу која своје родитеље љубе и која се за благо и срећу својих родитеља Богу мо |
сам МилаН“!... и падне матери у наручја љубећи је у лице, по том отиде к оцу и кроз плач рече: |
обузета, грлила малога Добривоја, топло љубила и овако говорила: „Слатко дете моје, буди увек т |
бривоја волео је газда Пера више свега; љубио га и чувао као зеницу ока свог. — Мислио је — а т |
о је у опште од свих сељана у селу Б... љубљен, поштован и за највреднијег и најпоштенијег чове |
аду;“</p> <p>Овај држећ да лаже, а и из љубопитства да види шта ће Милан урадити — рекне: „доби |
и.{S} Како ли је мило било оним сиротим људима који су, видећи <pb n="6" /> да газда Пера не пр |
помогао синко“! одврати му калуђер врло љупко — „кога тражиш“?</p> <p>„Оца Понтелеимона!“ одгов |
беху јој ове: мудрост, доброта, љубав, љупкост, вредноћа, штедња и мирољубље.{S} Свима <pb n=" |
овога света.</p> <p>Сад беше тужни отац љут на самог себе и на цео свет.{S} Туга и брига беху м |
ако беше са Миланом?</p> <p>Милан је од љутине грискао усне, кидао листове из књига па расипао |
вао новој књизи, тим се Милан све већма љутио, шкрипио зубима и гледао је како би од Добривоја |
—</p> <p>Кад је овамо дошао, види да се љуто преварио.{S} Он се надао да ће код ма којег пастир |
ога дана побегао од куће јер га је отац љуто избио што је баба Пелиној мачки везао камен о врат |
х Мирон, и доцније игуман св. манастира М....</p> <p>Миланови и Добривојеви родитељи дочекали с |
адог монаха Мирона за игумана манастира М....</p> <p>Млади и смирени монах није <pb n="88" /> с |
да га отац Пантелеимон игуман манастира М.... на најсвечанији начин произведе за монашеског ђак |
> хајдуку да одведе Милана до манастира М.. па онда нека се одмах врати.</p> <p>На растанку хај |
у Турци последњи пут разрушили манастир М....{S} С’ Богом остај оче Пантелеимоне!“</p> <p>Милет |
/> о узроку његовог доласка у манастир М... увидео је, да је Милан заиста морао бити одвише не |
од мојих момака да те одведе у манастир М... <pb n="64" /> да те преда оцу Пантелемиону, ти ћеш |
оју је он сам као дете донео у манастир М....</p> <p>Млади игуман је свом снагом и одушевљењем |
ле кратког времена приближили манастиру М.... угледи Милан звоник са кога се блисто златан крст |
оне године изванредна слава у манастиру М...</p> <p>Том приликом се силан свет из околних места |
стива срца и особито дарежљив човек.{S} Ма да му је двориште било претоварено са храном, и ма д |
и: „Још, труди се и владај се добро.{S} Ма да си погрешио у нечем гледај да се поправиш.{S} Гле |
срца па није хтео да се туђи од Милана ма да Милан беше несташан и неваљао.{S} Шта више и само |
том уверењу, <pb n="44" /> да је Милана ма на који начин нестало са овога света.</p> <p>Сад беш |
вратити кући, него да ћу овде остати па ма ме вуци појели но ако хоћеш, прими ме у хајдуке.{S} |
говорио је газда Пера својој жени — „па ма ме пола имања стао, само нека постане поп“...</p> <p |
љуто преварио.{S} Он се надао да ће код ма којег пастира замолити мало млека и црна хлеба, па ћ |
родовима да тражи Милана — држећи да је ма код кога од својих родова морао отићи да преноћи.</p |
хоћеш, прими ме у хајдуке.{S} Прими ме ма за твоје слушче, само да не свиснем од глади“.</p> < |
олели су се још већма и спријатељили се ма да беху различите нарави, Милан је мал’ не сваког да |
двориште било претоварено са храном, и ма да га је Бог благословио са преобилним плодом од сво |
пкиња.{S} Честита, ваљана и побожна — и ма да беше из сиромашне породице — ипак беше она лепо в |
сваћао, и што би му који монах отпојао ма само једанпут, то је Милан првом приликом у цркви пр |
а једну по једну вадећи, јеђаше у сласт ма да беху тако киселе, да су му се уста скупљала.{S} П |
којој би Добривоја осрамотио, или би му ма у чем нашкодио.{S} На жељу Добривојеву да се мало од |
своје миле мајке гутао.{S} Покрај тога мајка га је сваког јутра и вечера учила да се моли Богу |
: „<title>Буквар</title>“.</p> <p>Добра мајка је своме сину давала васпитање спочетка само онак |
забава: да сади и залива цвеће.</p> <p>Мајка му је много пута приповедала лепе и поучне приче |
ао птице, купао се у великим барима, од мајке је излагивао по неколико новчића за пропис па је |
ривој је све ово примао к срцу од своје мајке и беше му врло мило па се по њеним саветима и вла |
а је мали Добривој сваку реч своје миле мајке гутао.{S} Покрај тога мајка га је сваког јутра и |
лепо приповедати, да су се груди сретне мајке од радости надимале, па је радошћу обузета, грлил |
етно писмо, ено га на столу пред иконом Мајке Божије, — у којем сам написао своју жељу, а та је |
кад видише пиштољ. —</p> <p>„Ајао моја мајко“! цикну један од мало пре веселих другова пошто ј |
пут могао прочитати пред својом добром мајком наслов оне књиге, из које је учитељ њега учио чи |
учитеља!{S} Слушај и твог доброг оца и мајку, јер ћеш само онда сретан бити“.{S} Осим тога, во |
ј из школе изишао, приповедао би својој мајци о оном, о чем је учитељ у школи говорио, шта им ј |
ару клепетушу о врат, други пут је баба Макрени манастирској кухарици појео све јабуке што је б |
е ма да беху различите нарави, Милан је мал’ не сваког дана ишао Добривоју да се играју.{S} Где |
оји боље могао.</p> <p>На једном запита мали Миша: „А ко може убити оног врапца што стоји на ба |
у са решетком са којом <pb n="10" /> је мали Добривој заливао цвеће у башти.{S} Даље дала му је |
поучне приче и то тако занимљиве, да је мали Добривој сваку реч своје миле мајке гутао.{S} Покр |
дина приближивала од оног дана, када је мали Добривој први пут ступио у школу.{S} Добривој се з |
у на таван и т. д. на која питања су се мали јунаци истицали хвалећи се како је који боље могао |
пис написао, <pb n="13" /> није се хтео мали Добривој играти.</p> <p>Зашто!{S} Ево зашто:</p> < |
слушном дечаку и тако даље{S} Све је то мали Добривој тако умео лепо приповедати, да су се груд |
ле свако ђаче имало свога друга.</p> <p>Мали Добривој је ишао увек са Миланом чича Пантиним син |
ељи долазили.{S} Милан је <pb n="77" /> мало по мало заборављао на своју кућу и на родитеље, а |
ове ћелије, закуца прво слабије, а онда мало јаче.</p> <p>„Слободно“! чу се изнутра крупан стар |
бити несташан“? запита га хајдучки вођа мало озбиљније.</p> <p>Овде Милан не имајући куд ни кам |
и као најгушћи и најцрњи дим.</p> <p>За мало, па ветрић који је дувао престаде.</p> <p>Муње поч |
ела на ледине па да се тамо са чобанима мало провесели.</p> <p>Што је смислио то је и урадио.</ |
вог учитеља, па се по њима владај“ — па мало прогледавши дивно бојадисане слике из дечијег живо |
пута искусио, а и овај хајдук ми је сад мало час рекао: „Конац дело краси“.</p> <p>За тим сакри |
p> <p>„Ајао моја мајко“! цикну један од мало пре веселих другова пошто је пиштољ пукао — па ухв |
атоличке <pb n="32" /> цркве звонило је мало звоно: тин! тан! тин! тан! знак да је сад време да |
има се и дању и ноћу бавио.{S} Најпосле мало по мало почео је заборављати на тугу и бригу, на М |
чице одлетеше у оближње њиве, да накупе мало гусеница да нахране своје младе.{S} У том дивном п |
нашкодио.{S} На жељу Добривојеву да се мало одморе, поседају сви у коло један до другог па чуп |
и, које је газда Пера изговорно — па се мало насмешила.{S} Знала је она добро, да нико не зна ш |
почетка је то Добривоју тешко било, али мало по мало и Добривој се тако привикао раду и вредноћ |
} Нисам!{S} Јесу“!</p> <p>„Па што си ти мало час кроз плач изговарао: „Опрости ми бабо, никад в |
дао да ће код ма којег пастира замолити мало млека и црна хлеба, па ће тим провести дан без бри |
еколико другова Добривојевих да се сњим мало позабављају.{S} Отац Добривојев који беше отац стр |
а за што сте овамо дошли“? запита Милан мало охрабривши се.</p> <p>„Чули смо“ поче старац — „да |
...</p> <p>„Шта то значи“? запита Милан мало уплашено.</p> <p>„Имате ли ви што да добијете овде |
исмо крвљу написано.</p> <p>Отац игуман мало уплашен, не смеде га читати на први мах.</p> <p>Но |
руча, па да се после ручка сваки уморан мало одмара.</p> <p>После подне истог а дана тако-око 5 |
е тек сад разумео шта је хтео Милан оно мало час да учини.</p> <p>Од милине што се Добривој и о |
зили.{S} Милан је <pb n="77" /> мало по мало заборављао на своју кућу и на родитеље, а на овог |
дању и ноћу бавио.{S} Најпосле мало по мало почео је заборављати на тугу и бригу, на Милана.{S |
је то Добривоју тешко било, али мало по мало и Добривој се тако привикао раду и вредноћи — јер |
тек сад дошао к себи и увидео да је то мало час био сан, и да је место његовог оца, пред њим с |
познат од старог и младог, од великог и малог и у опште од свих који га лично познаваху.</p> <p |
надимале, па је радошћу обузета, грлила малога Добривоја, топло љубила и овако говорила: „Слатк |
дао здравља“!</p> <p>Ето таки беше отац малога Добривоја.</p> <p>А каква му беше мати?</p> <p>М |
починио, онда су се сви сити насмејали малом враголану.</p> <p>Тако се Милан забављао и разгов |
говоривши г. надзорник пружи лепу књигу малом Добривоју који дрхћући прими књигу, па пољубивши |
многим цвећем.{S} Ту му је дала у руке малу канту са решетком са којом <pb n="10" /> је мали Д |
ио, кад су Турци последњи пут разрушили манастир М....{S} С’ Богом остај оче Пантелеимоне!“</p> |
и блаженим.{S} Због тога беше даље овај манастир чувен, што је у манастиру том лежало тело једн |
а кратко време млади игуман уредио овај манастир да је било милина ући у овај св. дом.</p> <p>К |
"78" /> тог, врвио је мног народ у овај манастир.</p> <p>Кад се Милану навршила 15 година беше |
у га хајдуци ухватили па однели у један манастир но незнамо у који.{S} Прошли смо све манастире |
pb n="75" /> о узроку његовог доласка у манастир М... увидео је, да је Милан заиста морао бити |
о једном од мојих момака да те одведе у манастир М... <pb n="64" /> да те преда оцу Пантелемион |
то благодарни син донео кад је дошао у манастир, па им дозволи да смеју долазити своме сину у |
ила од оног дана, када је Милан дошао у манастир.{S} За цело то време нису Миланови родитељи до |
палицу, коју је он сам као дете донео у манастир М....</p> <p>Млади игуман је свом снагом и оду |
Милан познаје своје родитеље.</head> <p>Манастир у који је Милан дошао за монаха, био је на гла |
е био монах Мирон, и доцније игуман св. манастира М....</p> <p>Миланови и Добривојеви родитељи |
именује младог монаха Мирона за игумана манастира М....</p> <p>Млади и смирени монах није <pb n |
је смрти Мирона изаберу за игумана овог манастира“.</p> <p>„Ја ти предајем благослов“ рече пото |
пог гласа на брзо се рашчуло по околини манастира па су долазили сваке недеље да слушају манаст |
година, онда га отац Пантелеимон игуман манастира М.... на најсвечанији начин произведе за мона |
b n="65" /> хајдуку да одведе Милана до манастира М.. па онда нека се одмах врати.</p> <p>На ра |
ир но незнамо у који.{S} Прошли смо све манастире, тражећи нашег Милана.. али га не нађосмо ево |
јој дужности отпочну свеноћно опело.{S} Манастирска звона су тужно звонила за покој душе честит |
дат бити манастирски ђак.</p> <p>Красна манастирска околина изгледаше му као рај.{S} Десно лепи |
видео је Милан како је то благодат бити манастирски ђак.</p> <p>Красна манастирска околина изгл |
н одмах зазвони, у тај мах дотрчи један манастирски ђак.</p> <p>„Иди кажи свима монасима нека п |
рече отац игуман.</p> <pb n="71" /> <p>Манастирски ђак се одмах врати да изврши заповест оца и |
тим сакривши молитвеник у шпаг — уђе у манастирско двориште.</p> <p>На уласку у калуђерски ход |
</head> <p>Пре него што је Милан ушао у манастирско двориште, приправио <pb n="66" /> се пред в |
е блисто златан крст.</p> <p>Код уласка манастирског дворишта, опрости се Милан са хајдуком кој |
па су долазили сваке недеље да слушају манастирског новог ђака како поји.</p> <p>Милан је у ма |
етушу о врат, други пут је баба Макрени манастирској кухарици појео све јабуке што је бака спре |
ити почео.{S} Тако је н. пр. првих дана манастирском псу белову везао неку стару клепетушу о вр |
вити сто, па ако је био кључар то је са манастирском баком ишао у подрум по сир млеко, маст, ме |
нда растану.</p> <p>Кола су их чекала у манастирском дворишту.{S} Милан их је до по пута испрат |
свом снагом и одушевљењем настојавао да манастиру сачува леп глас у народу.{S} Дао је на ново ц |
су се после кратког времена приближили манастиру М.... угледи Милан звоник са кога се блисто з |
дина беше оне године изванредна слава у манастиру М...</p> <p>Том приликом се силан свет из око |
новог ђака како поји.</p> <p>Милан је у манастиру од неког времена јако почео напредовати на ве |
беше даље овај манастир чувен, што је у манастиру том лежало тело једног светитеља пред којим с |
аку клицу несташлука, коју је Милан и у манастиру гајити почео.{S} Тако је н. пр. првих дана ма |
родитељи су још пуна три дана остали у манастиру.</p> <p>После три дана Миланови родитељи пођу |
ти.{S} То је врло лепо од тебе кад си у манастиру потражио прибежиште својој немирној души, али |
>14.{S} Милан се упознаје са дужности у манастиру.</head> <p>Првих 8 дана увидео је Милан како |
чки вођа собом носио- умије га и својом марамом убрише очи и лице.</p> <p>Милан је тек сад доша |
рском баком ишао у подрум по сир млеко, маст, месо, вино, и тако даље{S} Затим за време ручка м |
ла друштва, слушај и поштуј свога оца и матер па ћеш срећан бити!{S} Ево ти дакле предајем ову |
оца“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„А имаш ли матер“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„Па како си овамо дошао“? |
.{S} То су засведочавале речи појединих матера, које су своју неваљалу децу опомињале речима: „ |
ву књигу, то је молитвеник моје покојне матере, чувај га као очи у глави, и не показуј га ником |
а руке па га однесе кући — оставивши га матери отиде брзо по лечника, који је одмах дошао Добри |
срца повиче: „Ја сам МилаН“!... и падне матери у наручја љубећи је у лице, по том отиде к оцу и |
у хајдуке ступити“.</p> <p>„А мој отац? мати? па...{S} Добривој?...{S} Ах“!{S} Онде се Милан ка |
оба уживају, а то уживање пружа им сама мати природа.</p> <p>Тако ходећи и занимљиво се разгова |
о се одржи у тим врлинама које је добра мати постепено пресађивала у његово младо срце.</p> <p> |
алога Добривоја.</p> <p>А каква му беше мати?</p> <p>Мати му беше права Српкиња.{S} Честита, ва |
ја.</p> <p>А каква му беше мати?</p> <p>Мати му беше права Српкиња.{S} Честита, ваљана и побожн |
те плате за труд г. лечнику који се на мах врати својој кући.{S} Добривојеви родитељи су вршил |
онесвешћен на земљу.{S} Румено лице на мах се обрати у бледило.{S} Тело му је дрхтало.</p> <p> |
ало уплашен, не смеде га читати на први мах.</p> <p>Но кад виде прве редове: „Оче Пантелеимоне |
да уђе у своје двориште.</p> <p>У онај мах кад се Милан затрчао на Добривоја, да му отме из ру |
/p> <p>Отац игуман одмах зазвони, у тај мах дотрчи један манастирски ђак.</p> <p>„Иди кажи свим |
њено запиткиваху један другог.{S} У тај мах Добривој падне онесвешћен на земљу.{S} Румено лице |
је отац љуто избио што је баба Пелиној мачки везао камен о врат па је бацио у бунар.{S} Милан |
ише пута избио кад сам био несташан, да ме ниси избио не би утекао....</p> <p>„Та ти си зар Мил |
се облаци купе нада мном као да хоће да ме казне за моје дело.{S} Ах Добривоје да знаш како се |
сам бабо.. зар сам се тако променио да ме баш не познајеш“?</p> <p>„Јеси синко јеси... промени |
сти ми... нисам ја бабо хтео...{S} Паја ме је наговорио... о... о“...</p> <p>Сад беше хајдучком |
па ћу се пријавити хајдучком вођи, нека ме прими у хајдуке.{S} Ја сам истина млад, ал <pb n="51 |
смем жив доћи.{S} Остаћу овде, па нека ме вуци раскидају.{S} Ех, моја луда главо“!</p> <p>Овде |
тити кући, него да ћу овде остати па ма ме вуци појели но ако хоћеш, прими ме у хајдуке.{S} При |
орио је газда Пера својој жени — „па ма ме пола имања стао, само нека постане поп“...</p> <p>Се |
едно са мојим проклињу сад мене и траже ме ваљда да ми се освете“.</p> <pb n="52" /> <p>„Ах не |
родитеље; упути ме из ове шуме, изведи ме и одведи каквом добром човеку који ће ми дати савета |
а ма ме вуци појели но ако хоћеш, прими ме у хајдуке.{S} Прими ме ма за твоје слушче, само да н |
ако хоћеш, прими ме у хајдуке.{S} Прими ме ма за твоје слушче, само да не свиснем од глади“.</p |
сад сам други Милан.{S} Хвала ти што си ме више пута избио кад сам био несташан, да ме ниси изб |
на улицу и овако му рекао: „Зато што си ме твојим добрим владањем и учењем изненадио и обрадова |
трености!{S} Утеши моје родитеље; упути ме из ове шуме, изведи ме и одведи каквом добром човеку |
пита опет чика Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси |
осветлају образ пред г. надзорником, а међ осталим је још и ово додао: „Који се од мојих учени |
младога монаха Мирона, па онда настави меким тихим гласом:</p> <p>„Буди побожан, чувај св. вер |
не: „Дјева днес“ кондак на Божић — тако меким, лепим гласом, да се игуман задивио Милановом изв |
а вичу да изађеш напоље?{S} Ти се ваљда мене бојиш да ти не ускратим играње?{S} Не!{S} Не бој с |
дитељи,., заједно са мојим проклињу сад мене и траже ме ваљда да ми се освете“.</p> <pb n="52" |
нису за децу.{S} Једног дана украде од мене један пиштољ који беше напуњен, но оно је мислило |
а ће Милан урадити — рекне: „добићеш од мене сутра 10 јабука ако убијеш оног врапца!“</p> <p>„Д |
гле како душе хоће душу да ми издува из мене.</p> <p>Гле, како се облаци купе нада мном као да |
.</p> <pb n="52" /> <p>„Ах не — неће ни мене више жива видети.{S} Ја се кући нећу вратити, ја п |
књиге, доказао си и задивио си не само мене, него и све твоје другове, па и самога твога учите |
им гласом „ако моји родитељи и сутра по мене дођу, ја се кући нећу вратити“.</p> <p>Отац игуман |
. . .</p> <p>„Ао обешењаче, та ти хоћеш мене да превариш“! рече чика Младен видећи како Милан л |
а — донео — нека буде од сад његова.{S} Мени су часи избројани, за то сам оставио заветно писмо |
многима штету, родитељима тугу и јед, а мени самом несрећу и презирање од свих мојих другова — |
зио, зар ти ниси могао са сокака доћи к мени по грабуље“? запита га чика Младен, па га оштро по |
Милан се охрабри па му одрешито рекне: „Мени је име Милан Спасић“.</p> <p>„А колико ти је годин |
/p> <p>„А колико ти је година“?</p> <p>„Мени је сад 11 година“!</p> <p>„Имаш ли оца“?</p> <p>„И |
и су вршили налог г. лечника у потпуној мери.{S} Покрај тога мољаху се Богу за здравље свога де |
цкање несташних ноћних зефира.{S} Бледи месец је осветљавао мрачне путеве и закутке.</p> <p>Мил |
и се уђе у пећину, која беше светла као месец; кад иза раштрканих облака провирује.</p> <p>Ова |
unit="subSection" /> <p>После неколико месеци — па препоруци блаженопочившег игумана Пантелеим |
ајдучким момцима до неког доба ноћи при месечини.</p> <p>После оваког разговора сви легоше да с |
баком ишао у подрум по сир млеко, маст, месо, вино, и тако даље{S} Затим за време ручка морао ј |
ом селу тражио Милана, него и у оближња места је отишао, и распитивао за Милана.{S} Кога је код |
је које му је спречавало прелаз на више места тако да је Милан морао млого већи део пута да оби |
вој је све једнако јаукао од бола, а из места где му је сачма у нежно тело ушла — лопила је крв |
p>Том приликом се силан свет из околних места и са стране скупио, да присуствује на духовној сл |
идео да је то мало час био сан, и да је место његовог оца, пред њим стајао хајдучки вођа врло д |
г. надзорника у руку врати се на своје место.{S} Учитељ од милине узме Добривоја за руке па га |
ирно ушла у школу и села сваки на своје место.{S} Г. надзорник је отишао за испитни сто, на кој |
вљао је Добривој своје лекције, а Милан место да је бар и сад нешто учио, он је бежао од школе, |
д учитеља а и од свога оца.{S} Но Милан место да се поправио, он је бивао све гори и несташнији |
заиста отишао са Мироном у његово родно место да као гост служи у цркви.</p> <p>Том приликом се |
лопте.</p> <p>Кад су дошли на одређено место затеку и Милана овде који је тога дана побегао од |
брежуљка, што се пред шумом на неколико метара уздизао — указа се јутрења румен.{S} То беше ват |
у гумно, одабере једно најлепше јагње, метне га на раме па га однесе учитељу на дар.</p> </div |
говоривши ове речи — пружи десну руку и метне на главу младога монаха Мирона, па онда настави м |
АКА,</p> <p>код св. апостола: „Ћирила и Методија“.</p> </div> <pb n="2" /> </front> <body> <pb |
га је да не иде много с њим и да се не меша у игри где се Милан налази.</p> <p>Добривој је све |
итај нас, кад нам не можеш помоћи...{S} Ми смо ево већ четир године у онакој тузи“ говораше бри |
n="51" /> то ништа не чини.{S} Мој баба ми је више пута причао како хајдуци украду по које мушк |
м проклињу сад мене и траже ме ваљда да ми се освете“.</p> <pb n="52" /> <p>„Ах не — неће ни ме |
што ћу ти примити за мог ђака желим да ми исприповедаш све од речи до речи како си дошао до ха |
Хладан ветар гле како душе хоће душу да ми издува из мене.</p> <p>Гле, како се облаци купе нада |
је га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“! рече Милан кроз плач |
коле да изучи за попа...</p> <p>„Ох сад ми је лакше“! викне Милан — „сад сам сретан!{S} Ходите |
е и одведи каквом добром човеку који ће ми дати савета како да се опростим те гадне и непристој |
Добривоје да знаш како се кајем, ти би ми одма опростио: да знаш како се патим због твоје тешк |
" /> и милостивом оцу небесним: опрости ми моје грехе које сам хотимице и нехотице учинио.{S} Д |
ло се тргне и зверајући викне: „Опрости ми... ах!{S} Никад више не... не“...</p> <p>„Шта, шта ј |
отиде к оцу и кроз плач рече: „Опрости ми бабо, сад сам други Милан.{S} Хвала ти што си ме виш |
вођа у себи.... „па онда речи: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“ — које је Милан |
говорно је више пута ове речи: „Опрости ми бабо никад више нећу бити несташан!“</p> <pb n="53" |
мало час кроз плач изговарао: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“? запита га хајд |
ти си снивао, је ли“...</p> <p>„Опрости ми... нисам ја бабо хтео...{S} Паја ме је наговорио... |
уновног дечака.</p> <p>„Синко, погледај ми у очи“, поче хајдучки вођа „ти си спав’о је ли?{S} Х |
ам“!</p> <p>Е па дед да чујем!{S} Отпој ми коју црквену песму да чујем какав имаш глас.</p> <p> |
ећ толико пута искусио, а и овај хајдук ми је сад мало час рекао: „Конац дело краси“.</p> <p>За |
кавезу, и уче га хајдуковању — а причао ми је како је хајдучки живот врло сретан живот.{S} Хајд |
на самрти рече: „Децо, она палица коју ми је ваш брат Мирон као ђак пре 18 година — донео — не |
атељили се ма да беху различите нарави, Милан је мал’ не сваког дана ишао Добривоју да се играј |
ем игуманом.</p> <p>Осим ових дужности, Милан је морао сваког вечера по 1 час учити <pb n="74" |
ко ходећи и занимљиво се разговарајући, Милан није ни осетио колики је пут превалио, а није ни |
тужбе његовом оцу:{S} Милан урадио ово, Милан учинио оно... разбио прозор, дражио псе... скидао |
<pb n="81" /> <p>Док је старац говорио, Милан је дрхтао као прут на води, сагнутом главом као о |
ријавим оцу игуману“ рече <pb n="83" /> Милан сав радостан.{S} У срцу је осећао као да се на но |
: „Док га не обрстим, нећу се сићи“!{S} Милан је тако слатко јео црне дудине, да не би ни гужва |
er" xml:id="SRP18962_C11"> <head>11.{S} Милан у хајдучкој пећини.</head> <p>Путем је хајдучки в |
er" xml:id="SRP18962_C12"> <head>12.{S} Милан оставља хајдучку пећину.</head> <p>Што је Милан с |
er" xml:id="SRP18962_C13"> <head>13.{S} Милан пред оцем игуманом.</head> <p>Пре него што је Мил |
er" xml:id="SRP18962_C14"> <head>14.{S} Милан се упознаје са дужности у манастиру.</head> <p>Пр |
er" xml:id="SRP18962_C15"> <head>15.{S} Милан добија поучења и савете.</head> <p>Отац Лаврентиј |
er" xml:id="SRP18962_C16"> <head>15.{S} Милан познаје своје родитеље.</head> <p>Манастир у који |
pter" xml:id="SRP18962_C5"> <head>5.{S} Милан у чика Младеновој башти.</head> <p>Кад се Милан о |
er" xml:id="SRP18962_C17"> <head>17.{S} Милан постаје монахом.</head> <p>Кад се Милану навршило |
и мрка погледа није бацао на Милана.{S} Милан је више пута због своје несташности молио Добриво |
одвукао онако подераног и уплаканог.{S} Милан и Добривој беху једних година.{S} Још оног дана к |
од кошуље, те журећи се пође напред.{S} Милан је тако лутао по шуми скоро 1/4 дана, па никако д |
еме нису Миланови родитељи долазили.{S} Милан је <pb n="77" /> мало по мало заборављао на своју |
шли, заједно из школе кући долазили.{S} Милан није могао без Добривоја бити.{S} Ово Миланово и |
хтеде данас са Добривојем кући ићи.{S} Милан је целим путем попреко гледао веселог Добривоја, |
ли, запиткивали час о овом час оном.{S} Милан је сваком на свако питање одговарао тако задовољн |
ије је постигао оно, што је пожелео.{S} Милан се збиља поправио и сад не беше онај несташни Мил |
за села.{S} Тек што је подне прешло.{S} Милан је био на лединама и то чело Младенове баште. —</ |
У ту пећину ући беше одиста страшно.{S} Милан је ушао, али од страха већ при вратима пао онесве |
о вредне жетеоце који су жњели жито.{S} Милан се ових особа јако бојао да га <pb n="49" /> ко н |
ао камен о врат па је бацио у бунар.{S} Милан није знао да је у овом друштву и Добривој па се с |
чу се изнутра крупан старачки глас.{S} Милан отвори врата и ступи у ћелију.</p> <p>„Оче благос |
е уздржао да га не познаду по гласу.{S} Милан је гледао своје родитеље пред очима који га не по |
у их чекала у манастирском дворишту.{S} Милан их је до по пута испратио, а онда их је загрлио и |
о, даде му и писмо, те удари у плач.{S} Милан је пажљиво слушао све што му је хајдучки вођа гов |
сваки дан долазе тужбе његовом оцу:{S} Милан урадио ово, Милан учинио оно... разбио прозор, др |
/> су били неко време као изван себе, а Милан од ужаса испусти пиштољ из руке — видећи шта је у |
м понављао је Добривој своје лекције, а Милан место да је бар и сад нешто учио, он је бежао од |
<pb n="89" /> је био дакле свештеник а Милан је био монах Мирон, и доцније игуман св. манастир |
па није хтео да се туђи од Милана ма да Милан беше несташан и неваљао.{S} Шта више и самом Добр |
земљу.</p> <p>Хајдучки вођа знајући да Милан неће издржати страх — ишао је полако за њим, и ка |
војев отац на улицу, па кад је видео да Милан збиља хоће да отме књигу од Добривоја, потрчи и о |
ако си дошао до хајдучког вође.{S} Онда Милан исприповеда и оцу игуману све и сва.{S} За време |
спусти се пљусак.</p> <p>На глас грома Милан се одмах тргао, па уплашено око њега посматрао шт |
м где је читао апостол.{S} После 8 дана Милан је већ добио налог да оцу игуману чисти ципеле, д |
> <pb n="73" /> <p>За оних првих 8 дана Милан је само ишао у цркву са игуманом где је читао апо |
о Милан ни речце проговорити.{S} Истина Милан је своју завист и злобу крио пред осталим другови |
је водио.</p> <p>„Шта то значи“! запита Милан чудећи се.</p> <p>„Е синко то значи, да се сви мо |
>„Но па за што сте овамо дошли“? запита Милан мало охрабривши се.</p> <p>„Чули смо“ поче старац |
p>„Шта је оно што се тамо црни“? запита Милан хајдучког вођу.</p> <p>„То је синко, моја гора, у |
лупати...</p> <p>„Шта то значи“? запита Милан мало уплашено.</p> <p>„Имате ли ви што да добијет |
бривоју...{S} Добривоју... јецао је сад Милан... ти си сад већ у хладном гробу...{S} Твоји роди |
.</p> <p>„Добар дан! оче свети“! назове Милан смиреном калуђеру, па му приђе руци и целује га.< |
јдучки вођа мало озбиљније.</p> <p>Овде Милан не имајући куд ни камо, већ приповеди све и сва ш |
се ону кесу дуката што <pb n="84" /> је Милан добио од оног хајдука па поклони Милановим родите |
оласка у манастир М... увидео је, да је Милан заиста морао бити одвише несташан, јогунаст и нев |
ечавало прелаз на више места тако да је Милан морао млого већи део пута да обиђе па да се упути |
ина дана навршила од оног дана, када је Милан дошао у манастир.{S} За цело то време нису Милано |
јабуке и т. д. због којих несташлука је Милан често добивао шибе и од учитеља а и од свога оца. |
е даље хајдучки вођа, на која питања је Милан кроз зубе једва изговорио:</p> <p>„Не знам!{S} Ни |
n="53" /> <p>Баш оног тренутка, кад је Милан ове речи у сну изговорио — ишао је кроз шуму сам |
7" /> највећом знатижељношћу, па кад је Милан довршио своје приповедање и свој несретни догађај |
страх — ишао је полако за њим, и кад је Милан онесвешћен на земљу пао, брзо утрчи за њим у пећи |
антелеимон се слатко смејао, али кад је Милан напослетку причао о несретном случају како је Доб |
држећи: „младост лудост“.{S} Али кад је Милан и четвртог, петог и шестог дана ово чинио, онда ј |
о“! рече игуман сасвим задовољно кад је Милан довршио појање — „сад ходи у трапезарију <pb n="7 |
ођа наилази на Милана.</head> <p>Кад је Милан слатко заспао, и онај сан снио — изговорно је виш |
а се збило са Миланом?</head> <p>Кад је Милан од ужаса испустио <pb n="39" /> пиштољ из руке — |
што Милан у руци држаше.</p> <p>Кад је Милан дошао до врати игуманове ћелије, закуца прво слаб |
> руке па га однесе у своју собу где је Милан до зоре снивао.</p> <p>Хајдучки вођа није хтео Ми |
икад више нећу бити несташан“ — које је Милан по други пут изговорио, није могао да себи протум |
родитеље.</head> <p>Манастир у који је Милан дошао за монаха, био је на гласу због лепог полож |
е могући ни ока свести. —</p> <p>Док је Милан овде плакао и кајао се за своје лудо дело, дотле |
азборитости његовој.</p> <p>А кад им је Милан ређао несташлуке које је у селу починио, онда су |
дочек гостију нужно бити.</p> <p>Чим је Милан добио ову заповест, одмах се пожурио да изврши, т |
о даље{S} Затим за време ручка морао је Милан стојати за леђима оца игумана и што је овај пожел |
стиру.</head> <p>Првих 8 дана увидео је Милан како је то благодат бити манастирски ђак.</p> <p> |
се само оном што је добро — а овако је Милан морао много што шта да претрпи док се није опамет |
оне вечери казали Милановом оцу како је Милан имао у шпагу напуњен <pb n="41" /> пиштољ, па как |
и монах отпојао ма само једанпут, то је Милан првом приликом у цркви пред оцем игуманом отпојао |
да се на ново родио.</p> <p>Тек што је Милан отишао у трапезарију и казао заповест оца игумана |
с или сутра не може бити.{S} Као што је Милан био несташан при том и непослушан, исто је тако о |
цем игуманом.</head> <p>Пре него што је Милан ушао у манастирско двориште, приправио <pb n="66" |
тавља хајдучку пећину.</head> <p>Што је Милан смислио, то је хајдучком вођи усмено казао.{S} На |
ваљао.{S} Шта више и самом Добривоју је Милан наносио увреде, али <pb n="18" /> Добривој му је |
Милана сваку клицу несташлука, коју је Милан и у манастиру гајити почео.{S} Тако је н. пр. прв |
игумана и што је овај пожелио, то му је Милан морао донети.</p> <p>Све ове дужности Милан је св |
абри па му одрешито рекне: „Мени је име Милан Спасић“.</p> <p>„А колико ти је година“?</p> <p>„ |
ђоше две године и за те пуне две године Милан и Добривој беху најбољи другови.{S} Добривој је б |
а...</p> <p>„Ох сад ми је лакше“! викне Милан — „сад сам сретан!{S} Ходите сад са мном, убришит |
о се сетно Добривоја, помислио је да се Милан можда због оног случаја убио, удавио или што слич |
о.{S} Кад се три дана навршило, онда се Милан сам сети шта се прошле претпрошле ноћи с њим збил |
а доспе да Милана казни.{S} Због тог се Милан и покварио, јер је добро знао да га отац данас ил |
његови родитељи беху тад у цркви кад се Милан постригао за монаха.</p> <p>Диван ли беше то мона |
воје двориште.</p> <p>У онај мах кад се Милан затрчао на Добривоја, да му отме из руке књигу — |
d>9.{S} Миланови јади.</head> <p>Кад се Милан оне ноћи пробудио, овако се Богу из највећег стра |
чика Младеновој башти.</head> <p>Кад се Милан онако осрамоћен морао упутити својој кући, побоји |
илина ући у овај св. дом.</p> <p>Кад се Милан за монаха постригао, онда је на неколико дана доц |
S} Ех, моја луда главо“!</p> <p>Овде се Милан ухватио за чело, и тешко врло тешко уздануо, кају |
ого с њим и да се не меша у игри где се Милан налази.</p> <p>Добривој је све ово примао к срцу |
а...{S} Добривој?...{S} Ах“!{S} Онде се Милан као из сна тргао.{S} Пред очи му изишла слика њег |
том дивном природном појаву, пробуди се Милан.{S} Устане, па не знајући где је, пође право кроз |
ласка манастирског дворишта, опрости се Милан са хајдуком који му је такође дошапнуо ове речи: |
ме, наиђе на један извор.{S} Над њим се Милан саже, напије се хладне воде, умије се, па се убри |
ривој већма радовао новој књизи, тим се Милан све већма љутио, шкрипио зубима и гледао је како |
т служи у цркви.</p> <p>Том приликом се Милан састао са својим негдашњим другом Добривојем, кој |
смејали малом враголану.</p> <p>Тако се Милан забављао и разговарао са хајдучким момцима до нек |
аја од шуме.</p> <p>При свем том што се Милан журио — задржавало га је густо шумско грање и шип |
лаже, а и из љубопитства да види шта ће Милан урадити — рекне: „добићеш од мене сутра 10 јабука |
крупан.</p> <p>„Баш као што ваља“! рече Милан радосно, па промеривши, плот како би га прескочит |
ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“! рече Милан кроз плач.</p> <p>„А ко је тебе овамо послао“? за |
у ћелију.</p> <p>„Оче благослови“! рече Милан ушавши у ћелији у којој горијаше кандило пред ико |
ани?</p> <p>„Боме ја ћу га убити“! рече Милан па пружи руку ономе што <pb n="35" /> га је запит |
ита га отац игуман.</p> <p>„Знам“! рече Милан укратко.</p> <p>„А рачунати?</p> <p>„Знам и то“!< |
греновој грани“?</p> <p>„Ја могу“! рече Милан одважно.</p> <p>Сви се другови загледаху, па ће ј |
p>„Ево донео сам Вам једно писмо“, рече Милан па пружи оцу игуману, запечећено писмо.{S} Отац и |
вао“?</p> <p>„Је-е-есам.... ах.... рече Милан кроз плач и једва се уздржао да га не познаду по |
ијеш оног врапца!“</p> <p>„Добро!“ рече Милан, па извадивши из шпага пиштољ, напери га на врапц |
а и остати“.</p> <p>„Оче игумане“! поче Милан радосним гласом „ако моји родитељи и сутра по мен |
ја сам за то чело баште улазио... поче Милан озбиљно... <pb n="31" /> јер сам био код Паје мли |
г Милана.</p> <p>„Није, није бабо“ поче Милан <pb n="82" /> гушећи се у сузама па не могући изд |
игуманом.</p> <p>„Нећу лагати“ говораше Милан... „у лажи је плитко дио, то сам већ толико пута |
>„Да, знам шта ћу сад урадити“ говораше Милан сам себи... „отићи ћу у хајдучку гору, па ћу се п |
учине.</p> <p>Сви поседаше за сто па и Милан с њима.</p> <pb n="61" /> <p>Вечерали су сви у на |
лан био; куд је Добривој ишао тамо је и Милан ишао.</p> <p>Заједно су увек били у башти заливал |
играју.{S} Где је Добривој био, ту је и Милан био; куд је Добривој ишао тамо је и Милан ишао.</ |
ад свима у очи, а то је: што Добривој и Милан нису заједно отишли кући као обично.{S} На лицу и |
се сваки својој кући.</p> <p>Добривој и Милан одоше право кући.</p> <pb n="24" /> <p>Но њихов о |
нај несретни случај није догодио, не би Милан био приморан да бежи од својих родитеља, и да се |
ч рече: „Опрости ми бабо, сад сам други Милан.{S} Хвала ти што си ме више пута избио кад сам би |
емена приближили манастиру М.... угледи Милан звоник са кога се блисто златан крст.</p> <p>Код |
е странке.</p> <p>И овом приликом спази Милан Добривоја но с њим није хтео Милан ни речце прого |
ан, већ са свим други, мирни, пристојни Милан.</p> <p>Милан се особити у побожности усавршавао. |
ља поправио и сад не беше онај несташни Милан, већ са свим други, мирни, пристојни Милан.</p> < |
ш“?</p> <p>„Оца Понтелеимона!“ одговори Милан.</p> <p>Калуђер одмах покаже Милану <pb n="67" /> |
„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо да једеш дудова“?</p> |
н морао донети.</p> <p>Све ове дужности Милан је свесрдно и тачно вршио, те су га због његове в |
здржати тугу свога срца повиче: „Ја сам МилаН“!... и падне матери у наручја љубећи је у лице, п |
{S} Тада добије име Мирон.{S} Сутра дан Милан беше већ монах Мирон.</p> <p>И његови родитељи бе |
, свако га је запитао: „А како је могао Милан онако шта урадити“?</p> <p>Чича Панта је само сле |
бривојев је тек сад разумео шта је хтео Милан оно мало час да учини.</p> <p>Од милине што се До |
пази Милан Добривоја но с њим није хтео Милан ни речце проговорити.{S} Истина Милан је своју за |
о са неваљалим друговима као што је био Милан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18962_ |
превариш“! рече чика Младен видећи како Милан лаже — ухвати га за руку, па га одведе чича Панти |
бе и од учитеља а и од свога оца.{S} Но Милан место да се поправио, он је бивао све гори и нест |
n="28" /> дана, права омара и жега, то Милан потражи хладовину, склони се у хлад и ту се одмар |
од слонове кости, па онда оно писмо што Милан у руци држаше.</p> <p>Кад је Милан дошао до врати |
о не би утекао....</p> <p>„Та ти си зар Милан“? зачуђено запита старац не верујући чисто сам се |
га хајдучки вођа.</p> <pb n="56" /> <p>Милан се охрабри па му одрешито рекне: „Мени је име Мил |
ој тузи“ говораше брижна жена...</p> <p>Милан се на ове речи јако тргао, — очи му се заблистале |
у те дворове ћу те сад одвести“.</p> <p>Милан се овом одговору већма радовао него да је видео с |
ицима, монасима и са три ђакона.</p> <p>Милан је на тој св. служби читао апостол.</p> <p>После |
а врата пре него што уђе унутра.</p> <p>Милан се сад упути игумановој, а млади калуђер отидне у |
у знак доласка једног новајлије.</p> <p>Милан је од силне праске — која се разлегала по планини |
етљавао мрачне путеве и закутке.</p> <p>Милан — које од страха, а које што га је баш код те шум |
војом марамом убрише очи и лице.</p> <p>Милан је тек сад дошао к себи и увидео да је то мало ча |
ика Младен, па га оштро погледи.</p> <p>Милан је почео сад муцати, јер није знао како ће сад да |
настирског новог ђака како поји.</p> <p>Милан је у манастиру од неког времена јако почео напред |
ји су и на ручку тога дана били.</p> <p>Милан је одмах у засебну ћелију оца игумана одвео своје |
м други, мирни, пристојни Милан.</p> <p>Милан се особити у побожности усавршавао.{S} Усавршавањ |
песму да чујем какав имаш глас.</p> <p>Милан се с почетка устезао, јер није знао коју песму да |
чело и у лице и онда се растану.</p> <p>Милан се одмах даде па пут са хајдуком.{S} Кад су се по |
ремао највећи благослов и срећу.</p> <p>Милан се сад поред својих родитеља осећао најсретнијим. |
.</p> <p>А како беше са Миланом?</p> <p>Милан је од љутине грискао усне, кидао листове из књига |
ан, то сваки пут није могао да доспе да Милана казни.{S} Због тог се Милан и покварио, јер је д |
кивао.{S} Тако тражећи и распитујући за Милана, чича Панта пропусти пуна три дана без успеха.{S |
ближња места је отишао, и распитивао за Милана.{S} Кога је код чича Панта на путу срео, запитао |
радости сваком ко га је год запитао за Милана.{S} Одмах је отишао и Добривојевој кући па је и |
нда је и чича Панта одвео свог несташка Милана.{S} Но није га баш одвео, јер је чича Панта имао |
очео је заборављати на тугу и бригу, на Милана.{S} Још му је само пред очима лебдио спомен нест |
> <head>10.{S} Хајдучки вођа наилази на Милана.</head> <p>Кад је Милан слатко заспао, и онај са |
праштао и ни мрка погледа није бацао на Милана.{S} Милан је више пута због своје несташности мо |
Прошли смо све манастире, тражећи нашег Милана.. али га не нађосмо ево ни овде јер јутрос чусмо |
од једног монаха да овде нема никаквог Милана.</p> <p>„Није, није бабо“ поче Милан <pb n="82" |
д Добривоја, потрчи и одгурне неваљалог Милана, па онда узевши Добривоја за руку, одведе га у с |
дучки вођа, који је због лова баш поред Милана проћи имао.{S} Чувши још из далека неко јецање и |
о добра срца па није хтео да се туђи од Милана ма да Милан беше несташан и неваљао.{S} Шта више |
млинарским сином, који беше још гори од Милана... и тако даље</p> </div> <pb n="20" /> <div typ |
више једио — и зло и наопако би било од Милана да му је онда дошао пред очи.</p> <p>Кад се чича |
3" /> <p>Но и ово беше узалуд.{S} Нигде Милана, па бар да му ко каже где га је синоћ видео посл |
и свуд завири и у најмањи кут.{S} Нигде Милана.</p> <p>„Но тај се деран од неког доба ама баш п |
једном <pb n="65" /> хајдуку да одведе Милана до манастира М.. па онда нека се одмах врати.</p |
беше узалуд.{S} Што је чича Панта дуже Милана чекао, тим се више једио — и зло и наопако би би |
био у том уверењу, <pb n="44" /> да је Милана ма на који начин нестало са овога света.</p> <p> |
ац Лаврентије најстарији монах, који је Милана сваког вечера поучавао у моралном и духовном жив |
ео, јер је чича Панта имао посла док је Милана са багрена стерао доле, те га онда одвукао онако |
мо њега пролазио.</p> <p>Овај призор је Милана тако дирнуо, да је морао запитати што плачу?</p> |
у по дана.</p> <p>Овај ужасан призор је Милана тако дирнуо да је у несвест пао, те онесвешћен л |
од им је воља.{S} За тим им обећа да ће Милана за три године закалуђерити и да ће онда доћи у њ |
— науми да лепим поучењима искорени из Милана сваку клицу несташлука, коју је Милан и у манаст |
Кад су дошли на одређено место затеку и Милана овде који је тога дана побегао од куће јер га је |
е упути по знанцима и родовима да тражи Милана — држећи да је ма код кога од својих родова мора |
18962_C8"> <head>8.{S} Чича Панта тражи Милана.</head> <p>У јутро рано, тек кад је свитати поче |
пати.{S} Стога намисли да сутра потражи Милана, па да га казни, и посаветује да у будуће тако ш |
/p> <p>На растанку хајдучки вођа загрли Милана; трипут га пољуби у чело и у лице и онда се раст |
ладнео“!</p> <p>Ово изговоривши, ухвати Милана за руку и поведе кроз шуму неком узаном стазом.< |
чича Панта читав дан пропустио тражећи Милана — па све беше узалуд.{S} Сутра дан је не само по |
ем па да се умириш“.{S} Затим ухвативши Милана за руку, успе у своју шаку воде из тиквице коју |
ентије <pb n="76" /> морао на леп начин Милана од свега тога одвраћати и опомињати га да у буду |
Панта нестрпљиво је очекивао, извиривао Милана, но све беше узалуд.{S} Што је чича Панта дуже М |
ац код куће стражарио код врата и чекао Милана држећи у руци дренов прут с којим би Милану плат |
ом и Добривојем па је нестрпељиво чекао Милана, а кад се чика Младен удалио испред њега, онда ј |
псе.{S} Једва је и чика Младен избавио Милана, а да није на брзо дотрчао, све би му хаљине иск |
утра дан је не само по свом селу тражио Милана, него и у оближња места је отишао, и распитивао |
они од зла.{S} Стављала му је за пример Милана сина свог суседа који беше несташно и непослушно |
њигу, као што је и Добривој добио.{S} У Милана се сад породила због тога мржња, био је сад пун |
г, и тада је уздахнуо рекавши: „Милане, Милане!{S} Да си слушао савете твога оца, не би те дана |
Милановог, и тада је уздахнуо рекавши: „Милане, Милане!{S} Да си слушао савете твога оца, не би |
приказао отац оружан, као што се обично Миланов отац као сеоски сережан оружао кад је ноћу ишао |
пати тако силно да се све разлегао глас Миланов који је: „помагајте“! викао. —</p> <p>Већ су му |
сва и онда се врати својој кући. — Отац Миланов чуо је за све оно што се пре тога догодило са М |
id="SRP18962_C4"> <head>4.{S} Распуст и Миланова завист.</head> <p>Учитељ је после одласка г. н |
за камилавку и тако даље</p> <p>Све ове Миланове несташлуке монаси су гледали кроз прсте држећи |
<p>Кад су се гости после славе разишли, Миланови родитељи су још пуна три дана остали у манасти |
pter" xml:id="SRP18962_C9"> <head>9.{S} Миланови јади.</head> <p>Кад се Милан оне ноћи пробудио |
тали у манастиру.</p> <p>После три дана Миланови родитељи пођу кући.{S} На поласку отац игуман |
ао у манастир.{S} За цело то време нису Миланови родитељи долазили.{S} Милан је <pb n="77" /> м |
цније игуман св. манастира М....</p> <p>Миланови и Добривојеви родитељи дочекали су највећу рад |
Милан добио од оног хајдука па поклони Милановим родитељима рекавши да им је то благодарни син |
е.</head> <p>Отац Лаврентије промеривши Миланово срце, и испитавши га потанко <pb n="75" /> о у |
н није могао без Добривоја бити.{S} Ово Миланово и Добријево пријатељевање упадало је у очи не |
д очима лебдио спомен несташног владања Милановог, и тада је уздахнуо рекавши: „Милане, Милане! |
да и оцу игуману све и сва.{S} За време Милановог приповедања отац Пантелеимон се слатко смејао |
војеви другови су још оне вечери казали Милановом оцу како је Милан имао у шпагу напуњен <pb n= |
ким, лепим гласом, да се игуман задивио Милановом изванредно лепом гласу.{S} Глас му је дрхтао, |
даху као до сад.{S} Ово се само на лицу Милановом могло приметити, који је потмуреним и намргођ |
, па га одведе чича Пантиној кући, (оцу Милановом) па му исприповеда све и сва и онда се врати |
остави све на страну, јер ћемо поћи за Миланом, да видимо шта је смислио оне ноћи кад је плака |
ведно све <pb n="85" /> и сва шта се са Миланом збило после оног несретног случаја.</p> </div> |
{S} Сутра дан око поноћи догодило се са Миланом тако исто.{S} Кад се три дана навршило, онда се |
има шта је добио.</p> <p>А како беше са Миланом?</p> <p>Милан је од љутине грискао усне, кидао |
а.</p> <p>Мали Добривој је ишао увек са Миланом чича Пантиним сином, чија је кућа била преко пу |
P18962_C7"> <head>7.{S} Шта се збило са Миланом?</head> <p>Кад је Милан од ужаса испустио <pb n |
за све оно што се пре тога догодило са Миланом и Добривојем па је нестрпељиво чекао Милана, а |
ељом да се посвети калуђерском чину.{S} Милану препоручи да има све поштовати исто онако као шт |
вори Милан.</p> <p>Калуђер одмах покаже Милану <pb n="67" /> врата од игуманове ћелије и рекне |
ака, па га подигну у вис.</p> <p>Ово је Милану служило на част.</p> <p>Хајдучки вођа одмах запо |
.</p> <p>После св. службе, заповедно је Милану отац игуман, да отиде у горњу трапезарију, па да |
Милан постаје монахом.</head> <p>Кад се Милану навршило 18 година, онда га отац Пантелеимон игу |
ог народ у овај манастир.</p> <p>Кад се Милану навршила 15 година беше оне године изванредна сл |
на држећи у руци дренов прут с којим би Милану платио његово несташно дело.</p> <p>Добривојеви |
ше да спавају, а хајдучки вођа заповеди Милану да сад отиде у једну подземну пећину, — која је |
ст оца Пантелемиона...“ за тим предавши Милану све ово, даде му и писмо, те удари у плач.{S} Ми |
/head> <p>Путем је хајдучки вођа причао Милану много, врло много о хајдучком животу, а нарочито |
снивао.</p> <p>Хајдучки вођа није хтео Милану сутра дан о том ништа да спомене.{S} Сутра дан о |
>Ово је хајдучки вођа потајно заповедио Милану и то онда, кад су сви момци поспали, а то беше о |
о беше око поноћи.</p> <pb n="62" /> <p>Милану се тек сад смркло пред очима.</p> <p>Он мишљаше; |
извела из те шуме.</p> <pb n="58" /> <p>Милану се на ново сунце родило кад је угледао над собом |
м, да ти овде не можеш остати...</p> <p>Милану се ове последње речи баш не допадаху, али уздају |
ве, да је мали Добривој сваку реч своје миле мајке гутао.{S} Покрај тога мајка га је сваког јут |
’ Богом остај оче Пантелеимоне!“</p> <p>Милета хајдучки вођа.</p> <p>„О синко, заиста ти си сре |
игуман уредио овај манастир да је било милина ући у овај св. дом.</p> <p>Кад се Милан за монах |
ркви пред оцем игуманом отпојао.</p> <p>Милина беше слушати кад је појао у цркви.{S} Због његов |
у врати се на своје место.{S} Учитељ од милине узме Добривоја за руке па га пољуби очински у пу |
Милан оно мало час да учини.</p> <p>Од милине што се Добривој и ове године као најбољи ђак пок |
ћи да му се натраг врати.{S} Како ли је мило било оним сиротим људима који су, видећи <pb n="6" |
вио.</p> <p>Оцу игуману је особито било мило, кад је видео родитеље свог најмилијег ђака за ког |
ао к срцу од своје мајке и беше му врло мило па се по њеним саветима и владао.{S} И с пуним пра |
есму: „Теби Боже хвала“ — тако сложно и милогласно, да је г. надзорник по други пут морао похва |
{S} Глас му је дрхтао, ал беше умиљат и милозвучан као у анђела.</p> <p>„Е добро синко“! рече и |
миру и љубави живио.{S} Био је при том милостива срца и особито дарежљив човек.{S} Ма да му је |
молим ти се као благом <pb n="46" /> и милостивом оцу небесним: опрости ми моје грехе које сам |
и плакаше кријући сузе од света који је мимо њега пролазио.</p> <p>Овај призор је Милана тако д |
pb n="17" /> Добривој био баш послушан, миран, вредан, тачан, уредан и уопште као што је на дом |
дним животом.{S} Газда Пера је био тих, миран и благ.{S} Никога није оп увредио, никоме није он |
у за тебе.{S} Буди пажљив на себе, буди миран и пристојан.{S} Непристојно и немирно дете нико н |
шао за испитни сто, на којем беше много мирисава цвећа и школски записник.{S} С једне и с друге |
/p> <p>Кад год су сва деца у школи била мирна, онда им је учитељ по коју лепу приповечицу тако |
онај несташни Милан, већ са свим други, мирни, пристојни Милан.</p> <p>Милан се особити у побож |
овим речма врати се чича Панта у собу, мирно легне да спава.</p> <p>Спавати није могао, јер те |
га за 8 дана не пуштају из собе већ да мирно лежи све дотле, док рана не зарасте.{S} С овим ле |
лепим поздравом.{S} Сва су деца за тим мирно ушла у школу и села сваки на своје место.{S} Г. н |
два по два излазили из школе, па у реду мирно ходећи улицом поздрављали би оне, уз које су прол |
је био човек врло добра срца, побожан и мирољубив. <pb n="14" /> Пре сваке наставе, побожно се |
ота, љубав, љупкост, вредноћа, штедња и мирољубље.{S} Свима <pb n="7" /> овим врлинама привикив |
крашаваше црна густа и дугачка коса.{S} Мирон је као млад монах служио, за углед правог монашко |
кона лицем на Цвети.{S} Тада добије име Мирон.{S} Сутра дан Милан беше већ монах Мирон.</p> <p> |
: „Децо, она палица коју ми је ваш брат Мирон као ђак пре 18 година — донео — нека буде од сад |
ио дакле свештеник а Милан је био монах Мирон, и доцније игуман св. манастира М....</p> <p>Мила |
ирон.{S} Сутра дан Милан беше већ монах Мирон.</p> <p>И његови родитељи беху тад у цркви кад се |
на, још једаред дахне и издахне.</p> <p>Мирон који је у руци држао горућу воштаницу, склопи очи |
д своју смрт дозове свог верног ученика Мирона и све монахе, па им овако на самрти рече: „Децо, |
ону св. Богородице, још један поглед на Мирона, још једаред дахне и издахне.</p> <p>Мирон који |
ну руку и метне на главу младога монаха Мирона, па онда настави меким тихим гласом:</p> <p>„Буд |
окружни епископ наименује младог монаха Мирона за игумана манастира М....</p> <p>Млади и смирен |
та је: да браћа иноси после моје смрти Мирона изаберу за игумана овог манастира“.</p> <p>„Ја т |
ије — отац Пантелеимон заиста отишао са Мироном у његово родно место да као гост служи у цркви. |
д правог монашког живота.</p> <p>Кад је Мирону било 28 година, отац Пантелеимон се нагло разбол |
ечи рекао.{S} Са свима сељанима је он у миру и љубави живио.{S} Био је при том милостива срца и |
о свог најбољег друга.{S} Дете као дете мислећи да је убило свога друга, уплаши се, па побегне |
одмараше се у хладу.</p> <p>Ту га црне мисли опет спопадоше.</p> <p>Једући јабуке занесе се у |
та ради себи ради“...</p> <p>Оваке црне мисли задаваху чича Панти тешке бриге, због којих до зо |
Једући јабуке занесе се у мислима, а те мисли навађаху га да се одважи на какво дело.</p> <p>Пр |
дан пиштољ који беше напуњен, но оно је мислило да је празан — однесе га собом па се са децом и |
адоше.</p> <p>Једући јабуке занесе се у мислима, а те мисли навађаху га да се одважи на какво д |
м, подметне руку под главу па занесен у мислима слатко заспи.</p> <pb n="47" /> <p>Облаци који |
љубио га и чувао као зеницу ока свог. — Мислио је — а то је временом и учинио — да свог Добриво |
n="49" /> ко не спази, те с тога што је мислио то је и учинио.{S} Идући по сред шуме, наиђе на |
Тело му је дрхтало.</p> <p>Тома, Пера и Миша су се том несретном појавом тако збунили, да <pb n |
оље могао.</p> <p>На једном запита мали Миша: „А ко може убити оног врапца што стоји на багрено |
да одслужи св. литургију.</p> <p>Путем мишљаше калуђер: што значи она палица од слонове кости, |
се тек сад смркло пред очима.</p> <p>Он мишљаше; „подземна пећина, ја сам, па онда пун котао зл |
изговоривши ово речи: „<foreign>Помјани мја Господи во царствиј <pb n="87" /> твојеми</foreign> |
ка ме прими у хајдуке.{S} Ја сам истина млад, ал <pb n="51" /> то ништа не чини.{S} Мој баба ми |
ку у калуђерски ходник сусрете га један млад калуђер, који држаше у руци бројанице.</p> <p>„Доб |
а густа и дугачка коса.{S} Мирон је као млад монах служио, за углед правог монашког живота.</p> |
а накупе мало гусеница да нахране своје младе.{S} У том дивном природном појаву, пробуди се Мил |
<div type="titlepage"> <p>БИБЛИОТЕКА ЗА МЛАДЕЖ</p> <p>XI. и XII.</p> <p>КОНАЦ ДЕЛО КРАСИ</p> <p |
</p> <p>КОНАЦ ДЕЛО КРАСИ</p> <p>Српској младежи приповеда:</p> <p>ДУШАН ЂУРИЋ,</p> <p>учитељ</p |
доћи к мени по грабуље“? запита га чика Младен, па га оштро погледи.</p> <p>Милан је почео сад |
<p>„А шта ти ту радиш“? запита га чика Младен кушајући га као бајати не познаје га.</p> <p>„До |
рњи капут сав искидали били кад је чика Младен дотрчао са дреновцем да растера псе.{S} Једва је |
нестрпељиво чекао Милана, а кад се чика Младен удалио испред њега, онда је свог несташка казнио |
а ти хоћеш мене да превариш“! рече чика Младен видећи како Милан лаже — ухвати га за руку, па г |
вцем да растера псе.{S} Једва је и чика Младен избавио Милана, а да није на брзо дотрчао, све б |
је тебе овамо послао“? запита опет чика Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ одговори |
ном.</p> <p>„Истину говори“! викну чика Младен.</p> <p>„Е па ја сам за то чело баште улазио... |
велику радост дудово дрво у башти чика Младена.</p> <p>Плод тога дуда беше црн и крупан.</p> < |
се сишао доле, ал дотрчаше чувари чика Младенове баште: гаров и белов, на га сташе дрпати тако |
.{S} Милан је био на лединама и то чело Младенове баште. —</p> <p>Кад је овамо дошао, види да с |
"SRP18962_C5"> <head>5.{S} Милан у чика Младеновој башти.</head> <p>Кад се Милан онако осрамоће |
е, једва је чекао да се опрости са чика Младеном.</p> <p>„Истину говори“! викну чика Младен.</p |
/p> <p>Милан се сад упути игумановој, а млади калуђер отидне у цркву да одслужи св. литургију.< |
ећем засадити и тако је за кратко време млади игуман уредио овај манастир да је било милина ући |
оложаја; што је био лепо уређен, што су млади монаси особито лепо појали у цркви те својим умил |
ирона за игумана манастира М....</p> <p>Млади и смирени монах није <pb n="88" /> се хтео примит |
као дете донео у манастир М....</p> <p>Млади игуман је свом снагом и одушевљењем настојавао да |
младо даје се савијати све дотле док је младо, а кад остари, онда се више савити не да.{S} Треб |
но што је добро.{S} Знај да је дете као младо дрво, а дрво младо даје се савијати све дотле док |
бра мати постепено пресађивала у његово младо срце.</p> <p>Отац Добривојев — газда Пера, — беше |
Знај да је дете као младо дрво, а дрво младо даје се савијати све дотле док је младо, а кад ос |
у трапезарију, отац Пантелеимон прикаже младог ђака који је дошао са жељом да се посвети калуђе |
антелеимона — окружни епископ наименује младог монаха Мирона за игумана манастира М....</p> <p> |
поштенијег човека припознат од старог и младог, од великог и малог и у опште од свих који га ли |
и момцима да изнесу што лепшу вечеру за младога госта.</p> <p>Момци по заповести одмах учине.</ |
ечи — пружи десну руку и метне на главу младога монаха Мирона, па онда настави меким тихим глас |
у приђе руци и целује га.</p> <p>Ово се младом калуђеру особито допало, јер га до сад још нико |
спремила за госте, трећи пут је једном младом калуђеру заденуо перушку за камилавку и тако даљ |
е монаси су гледали кроз прсте држећи: „младост лудост“.{S} Али кад је Милан и четвртог, петог |
еба да своје дете привикнеш још из ране младости страху божјем и послушности.{S} Многа деца зло |
најпре из настаријег разреда па онда из млађег...</p> <p>Како из науке о вери, тако и из остали |
а ће код ма којег пастира замолити мало млека и црна хлеба, па ће тим провести дан без бриге.{S |
манастирском баком ишао у подрум по сир млеко, маст, месо, вино, и тако даље{S} Затим за време |
о... <pb n="31" /> јер сам био код Паје млинаревог сина. . .</p> <p>„Ао обешењаче, та ти хоћеш |
новце куповао дувана и пушио са Пајом, млинарским сином, који беше још гори од Милана... и так |
аз на више места тако да је Милан морао млого већи део пута да обиђе па да се упути па чисту ра |
и св. храма <pb n="78" /> тог, врвио је мног народ у овај манастир.</p> <p>Кад се Милану наврши |
ладости страху божјем и послушности.{S} Многа деца зло прођу због своје непослушности... и тако |
ла засађена са дрвећем разног воћа и са многим цвећем.{S} Ту му је дала у руке малу канту са ре |
њој чинодјејствовао окружни епископ са многим свештеницима, монасима и са три ђакона.</p> <p>М |
шлука и због своје тврдоглавости нанело многима штету, родитељима тугу и јед, а мени самом неср |
шетак, јер: „Конац дедо краси“... и још многих лепих поука говорио је газда Пера пред својим си |
сташлука.{S} Саветовала га је да не иде много с њим и да се не меша у игри где се Милан налази. |
сади и залива цвеће.</p> <p>Мајка му је много пута приповедала лепе и поучне приче и то тако за |
је отишао за испитни сто, на којем беше много мирисава цвећа и школски записник.{S} С једне и с |
м што је добро — а овако је Милан морао много што шта да претрпи док се није опаметио.</p> </di |
хајдучки вођа причао Милану много, врло много о хајдучком животу, а нарочито о бојевима са Турц |
<p>Путем је хајдучки вођа причао Милану много, врло много о хајдучком животу, а нарочито о боје |
се није могао журити <pb n="25" /> због многог заустављања.{S} Нестрпељиво је чекао док су му к |
е.</p> <p>Гле, како се облаци купе нада мном као да хоће да ме казне за моје дело.{S} Ах Добрив |
лан — „сад сам сретан!{S} Ходите сад са мном, убришите сузе, па да вас пријавим оцу игуману“ ре |
шку и златан јатаган.{S} А сад хајде са мном, знам да си огладнео“!</p> <p>Ово изговоривши, ухв |
дете.{S} Пре него што ћу ти примити за мог ђака желим да ми исприповедаш све од речи до речи к |
а ушао, свако га је запитао: „А како је могао Милан онако шта урадити“?</p> <p>Чича Панта је са |
е је Милан по други пут изговорио, није могао да себи протумачи, шта то значи?</p> <p>Напослетк |
одлазио даље. —</p> <p>Добривој се није могао журити <pb n="25" /> због многог заустављања.{S} |
рно легне да спава.</p> <p>Спавати није могао, јер тек што се сетно Добривоја, помислио је да с |
о из школе кући долазили.{S} Милан није могао без Добривоја бити.{S} Ово Миланово и Добријево п |
е службе био обвезан, то сваки пут није могао да доспе да Милана казни.{S} Због тог се Милан и |
и истицали хвалећи се како је који боље могао.</p> <p>На једном запита мали Миша: „А ко може уб |
си онда чело баште долазио, зар ти ниси могао са сокака доћи к мени по грабуље“? запита га чика |
еме тако црна да ни прст пред оком ниси могао видети, а кад муња севну беше светлије него у по |
На пољани опет и то на њивама си видети могао вредне жетеоце који су жњели жито.{S} Милан се ов |
промеривши, плот како би га прескочити могао — пође у башту.{S} Плот је прескочио без по муке, |
Премишљао је како и на који начин би он могао отићи у хајдуке.</p> <p>„Да, знам шта ћу сад урад |
игде га не могасмо наћи, нити нас је ко могао упутити где да га тражимо.</p> <p>Овде се старац |
је било онда, кад је Добривој први пут могао прочитати пред својом добром мајком наслов оне књ |
распитивајући за њега, али нигде га не могасмо наћи, нити нас је ко могао упутити где да га тр |
а за хајдуцима од стране Турака — па не могаше за дуго да се реши: дал’ да потражи тог духа или |
анти тешке бриге, због којих до зоре не могаше заспати.{S} Стога намисли да сутра потражи Милан |
риближио, посматраше га неко време и не могаше се доста начудити, шта је то?{S} Да ли сан или ј |
свим оздравио и само се као црвена пега могла видети на левом рамену.</p> <p>„Ово нека ти синко |
деци приповедао, из које су и сама деца могла науку за се извести, по којој су се уверити могла |
у за се извести, по којој су се уверити могла, да свако дете, које се по добрим саветима својих |
саветима и владао.{S} И с пуним правом могла је сека Зорка очекивати, да ће Добривој бити срет |
мених и као јабука пуних образа његових могла се свагда читати веселост и раздраганост; а кад б |
е верујући да се тако што са Добривојем могло догодити.{S} И збиља се уверио.{S} Добривој је ле |
о сад.{S} Ово се само на лицу Милановом могло приметити, који је потмуреним и намргођеним лицем |
стоји на багреновој грани“?</p> <p>„Ја могу“! рече Милан одважно.</p> <p>Сви се другови заглед |
е боље научити, само да што више и боље могу одговорити на испиту.{S} Но све беше некојим учени |
понове лекције па да потпуно спремљени могу дати леп одговор пред г. надзорником.{S} Говорио и |
ој да се играш са онаким играма које ти могу какове озледе нанети“.{S} Ово изрекавши, остави ве |
<pb n="82" /> гушећи се у сузама па не могући издржати тугу свога срца повиче: „Ја сам МилаН“! |
се за своје несмислено и невино дело не могући ни ока свести. —</p> <p>Док је Милан овде плакао |
е какав дух појавио у овој шуми, или је можда каква потера за хајдуцима од стране Турака — па н |
етно Добривоја, помислио је да се Милан можда због оног случаја убио, удавио или што слично учи |
м чину тај се не сме враћати одавде.{S} Може бити да твоји родитељи тебе сад траже па ако дођу |
ла је она да од добро васпитаног детета може постати ваљан човек. „Сека Зорка“ — тако зваху и п |
Знала је она добро, да нико не зна шта може од детета постати.{S} Тихо би му тада овако говори |
обро знао да га отац данас или сутра не може бити.{S} Као што је Милан био несташан при том и н |
јем се свашта урезати да.{S} Урезати се може и добро и зло, ал дете <pb n="8" /> прима само јед |
е баба Персину тарабу прескочити; ко се може на деда Симин дуд попети; ко сме отићи ноћу на тав |
карактера као што само један монах бити може — науми да лепим поучењима искорени из Милана свак |
другога о које чем.{S} Питали се ту: ко може баба Персину тарабу прескочити; ко се може на деда |
p> <p>На једном запита мали Миша: „А ко може убити оног врапца што стоји на багреновој грани“?< |
обијете овде?{S} Или сте изгубили па не можете да нађете“? „Јест, јест синко“... <pb n="80" /> |
ску — али ти синко велим, да ти овде не можеш остати...</p> <p>Милану се ове последње речи баш |
> <p>„Ох синко не питај нас, кад нам не можеш помоћи...{S} Ми смо ево већ четир године у онакој |
а ће један између њих запитати: „А како можеш убити, кад немаш ни палице, а врабац је ено на гр |
, ал <pb n="51" /> то ништа не чини.{S} Мој баба ми је више пута причао како хајдуци украду по |
да желим у хајдуке ступити“.</p> <p>„А мој отац? мати? па...{S} Добривој?...{S} Ах“!{S} Онде с |
ан хајдучког вођу.</p> <p>„То је синко, моја гора, у тој гори моји су дворови, у те дворове ћу |
овде, па нека ме вуци раскидају.{S} Ех, моја луда главо“!</p> <p>Овде се Милан ухватио за чело, |
анише кад видише пиштољ. —</p> <p>„Ајао моја мајко“! цикну један од мало пре веселих другова по |
пе нада мном као да хоће да ме казне за моје дело.{S} Ах Добривоје да знаш како се кајем, ти би |
ивоју, који сад трпи ужасне болове због моје нехатости и несмотрености!{S} Утеши моје родитеље; |
оју жељу, а та је: да браћа иноси после моје смрти Мирона изаберу за игумана овог манастира“.</ |
о љубила и овако говорила: „Слатко дете моје, буди увек тако добар, па добро пази на речи свог |
> и милостивом оцу небесним: опрости ми моје грехе које сам хотимице и нехотице учинио.{S} Дај |
оје нехатости и несмотрености!{S} Утеши моје родитеље; упути ме из ове шуме, изведи ме и одведи |
ти поклањам ову књигу, то је молитвеник моје покојне матере, чувај га као очи у глави, и не пок |
еђане једна до друге.</p> <p>„Ето синко моје куле“! рече хајдучки вођа... „сад ћеш видети како |
се.</p> <p>„Е синко то значи, да се сви моји момци радују твоме доласку — али ти синко велим, д |
<p>„То је синко, моја гора, у тој гори моји су дворови, у те дворове ћу те сад одвести“.</p> < |
умане“! поче Милан радосним гласом „ако моји родитељи и сутра по мене дођу, ја се кући нећу вра |
робу...{S} Твоји родитељи,., заједно са мојим проклињу сад мене и траже ме ваљда да ми се освет |
S} Ја се кући нећу вратити, ја пред очи мојим родитељима не смем жив доћи.{S} Остаћу овде, па н |
осталим је још и ово додао: „Који се од мојих ученика најбоље покаже и на испиту најбоље на пит |
ш сретан.{S} Ја сам заповедио једном од мојих момака да те одведе у манастир М... <pb n="64" /> |
мени самом несрећу и презирање од свих мојих другова — молим ти се као благом <pb n="46" /> и |
о храброг и одважног срца, одвешћу те у моју пећину, и даћу ти три посла да прво извршиш, па ак |
е за благо и срећу својих родитеља Богу моле!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>А сад дра |
га је сваког јутра и вечера учила да се моли Богу.{S} Навикавала га је на добро а упућивала да |
ећу и презирање од свих мојих другова — молим ти се као благом <pb n="46" /> и милостивом оцу н |
ако се Богу из највећег страхопоштовања молио: „Оче свети, оче благи!{S} Ја сам једно несташно |
о, јер се за њега сваког јутра и вечера молио Богу, држећи да је Добривој умро.</p> </div> <div |
лан је више пута због своје несташности молио Добривоја за опроштење. — Дан за даном пролазаше |
су верни хришћани изливали своје топле молитве, болни, кљасти и невољни су се исцеливали кад с |
вци, и ево ти поклањам ову књигу, то је молитвеник моје покојне матере, чувај га као очи у глав |
нац дело краси“.</p> <p>За тим сакривши молитвеник у шпаг — уђе у манастирско двориште.</p> <p> |
школском испиту. — Испит се започео са молитвом пре школске наставе: „Преблаги Господи“.{S} Ов |
по који тропар или би сва деца очитала молитву пре наставе.{S} Исто је тако чинио и после наст |
ље свога детета.{S} И Бог им је услишао молитву.{S} После 8 дневног брижног и савесног неговања |
ске наставе: „Преблаги Господи“.{S} Ову молитву су деца у глас врло лепо изговорила.</p> <p>Г. |
лечника у потпуној мери.{S} Покрај тога мољаху се Богу за здравље свога детета.{S} И Бог им је |
имице и нехотице учинио.{S} Дај здравље мом добром бившем другу Добривоју, који сад трпи ужасне |
ан.{S} Ја сам заповедио једном од мојих момака да те одведе у манастир М... <pb n="64" /> да те |
ви у највећу сласт.</p> <p>После вечере момци се разговарали, шалили, запиткивали час о овом ча |
заповедио Милану и то онда, кад су сви момци поспали, а то беше око поноћи.</p> <pb n="62" /> |
p> <p>„Е синко то значи, да се сви моји момци радују твоме доласку — али ти синко велим, да ти |
о лепшу вечеру за младога госта.</p> <p>Момци по заповести одмах учине.</p> <p>Сви поседаше за |
ст.</p> <p>Хајдучки вођа одмах заповеди момцима да изнесу што лепшу вечеру за младога госта.</p |
илан забављао и разговарао са хајдучким момцима до неког доба ноћи при месечини.</p> <p>После о |
даље</p> <p>Све ове Миланове несташлуке монаси су гледали кроз прсте држећи: „младост лудост“.{ |
ршио, те су га због његове вредноће сви монаси хвалили пред оцем игуманом.</p> <p>Осим ових дуж |
склопи очи оцу Пантелеимону.</p> <p>Сви монаси одмах по својој дужности отпочну свеноћно опело. |
а; што је био лепо уређен, што су млади монаси особито лепо појали у цркви те својим умилним по |
е има онако владати као што се и остали монаси владају.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
а оца Пантелеимона.</p> <p>Сутра дан су монаси оца игумана са највећој побожношћу пристојношћу |
окружни епископ са многим свештеницима, монасима и са три ђакона.</p> <p>Милан је на тој св. сл |
манастирски ђак.</p> <p>„Иди кажи свима монасима нека после св. литургије дођу сви у трапезариј |
арију <pb n="72" /> да те покажем свима монасима.</p> <p>У трапезарији беху 6 монаха.{S} Ушавши |
о најмлађи има власт над свима старијим монасима.{S} Но кад не беше на ино, он мораде примити у |
та и дугачка коса.{S} Мирон је као млад монах служио, за углед правог монашког живота.</p> <p>К |
ој утицао је отац Лаврентије најстарији монах, који је Милана сваког вечера поучавао у моралном |
е особито лако сваћао, и што би му који монах отпојао ма само једанпут, то је Милан првом прили |
манастира М....</p> <p>Млади и смирени монах није <pb n="88" /> се хтео примити овога чина, је |
и побожног карактера као што само један монах бити може — науми да лепим поучењима искорени из |
> је био дакле свештеник а Милан је био монах Мирон, и доцније игуман св. манастира М....</p> < |
игао за монаха.</p> <p>Диван ли беше то монах.</p> <p>Румена лица, округлих образа, висока стас |
име Мирон.{S} Сутра дан Милан беше већ монах Мирон.</p> <p>И његови родитељи беху тад у цркви |
а монасима.</p> <p>У трапезарији беху 6 монаха.{S} Ушавши у трапезарију, отац Пантелеимон прика |
ужи десну руку и метне на главу младога монаха Мирона, па онда настави меким тихим гласом:</p> |
у овај св. дом.</p> <p>Кад се Милан за монаха постригао, онда је на неколико дана доцније — от |
у тад у цркви кад се Милан постригао за монаха.</p> <p>Диван ли беше то монах.</p> <p>Румена ли |
d> <p>Манастир у који је Милан дошао за монаха, био је на гласу због лепог положаја; што је био |
мона — окружни епископ наименује младог монаха Мирона за игумана манастира М....</p> <p>Млади и |
ево ни овде јер јутрос чусмо од једног монаха да овде нема никаквог Милана.</p> <p>„Није, није |
дозове свог верног ученика Мирона и све монахе, па им овако на самрти рече: „Децо, она палица к |
P18962_C17"> <head>17.{S} Милан постаје монахом.</head> <p>Кад се Милану навршило 18 година, он |
.{S} Затим је морао са једним најмлађим монахом отићи у цркву да упали свеће, да спреми одежде |
.... на најсвечанији начин произведе за монашеског ђакона лицем на Цвети.{S} Тада добије име Ми |
као млад монах служио, за углед правог монашког живота.</p> <p>Кад је Мирону било 28 година, о |
монасима.{S} Но кад не беше на ино, он мораде примити у руку ону палицу, коју је он сам као де |
мињати га да у будуће то не чини.{S} За морално васпитање, отац Лаврентије се највише служио пр |
питању — а и иначе беше то човек правог моралног и побожног карактера као што само један монах |
који је Милана сваког вечера поучавао у моралном и духовном животу дајући му добре савете по ко |
, онда је отац Лаврентије <pb n="76" /> морао на леп начин Милана од свега тога одвраћати и опо |
, да спреми одежде и стихаре.{S} Даље — морао је пред ручак поставити сто, па ако је био кључар |
жећи да је ма код кога од својих родова морао отићи да преноћи.</p> <pb n="43" /> <p>Но и ово б |
но, и тако даље{S} Затим за време ручка морао је Милан стојати за леђима оца игумана и што је о |
стир М... увидео је, да је Милан заиста морао бити одвише несташан, јогунаст и неваљао.{S} Како |
вај призор је Милана тако дирнуо, да је морао запитати што плачу?</p> <p>„Ох синко не питај нас |
звони у 5 сати на јутрење.{S} Затим је морао са једним најмлађим монахом отићи у цркву да упал |
ом.</p> <p>Осим ових дужности, Милан је морао сваког вечера по 1 час учити <pb n="74" /> црквен |
нда је свог несташка казнио тиме што је морао клечати на кукурузима, а при том му није дао вече |
о прелаз на више места тако да је Милан морао млого већи део пута да обиђе па да се упути па чи |
мо оном што је добро — а овако је Милан морао много што шта да претрпи док се није опаметио.</p |
а и што је овај пожелио, то му је Милан морао донети.</p> <p>Све ове дужности Милан је свесрдно |
</head> <p>Кад се Милан онако осрамоћен морао упутити својој кући, побоји се на путу ди ће газд |
гласно, да је г. надзорник по други пут морао похвалити и ђаке и г. учитеља, те се онда са свим |
ана твоји родитељи по тебе не дођу онда мораш овда и остати“.</p> <p>„Оче игумане“! поче Милан |
у вратио својим родитељима, онда све то мораш предати у властитост оца Пантелемиона...“ за тим |
га зној спопао, а при том га је и глад морила.</p> <p>Освртао се на све стране не би ли опазио |
томак му је био празан, глад га је јако морила.</p> <p>Освртао се и десно и лево не би ли спази |
згледаше сад као црн облачић већ као из мрамора истесана кула са готским луковима из којих пров |
их зефира.{S} Бледи месец је осветљавао мрачне путеве и закутке.</p> <p>Милан — које од страха, |
“...</p> <p>Сад беше хајдучком вођи још мрачнија цела првашња појава.{S} Не знађаше како да ути |
.{S} У Милана се сад породила због тога мржња, био је сад пун зависти, због чега озлојеђен не х |
18" /> Добривој му је све опраштао и ни мрка погледа није бацао на Милана.{S} Милан је више пут |
ољ из руке — дошла му је пред очи слика мртвог Добривоја.{S} Он бејаше тврдо уверен да је Добри |
е, да је оштроуман и досетљив.{S} Глава му беше правилно округла, густом као чађ црном косом по |
е отац малога Добривоја.</p> <p>А каква му беше мати?</p> <p>Мати му беше права Српкиња.{S} Чес |
х кад се Милан затрчао на Добривоја, да му отме из руке књигу — изишао је баш онда Добривојев о |
о налог да оцу игуману чисти ципеле, да му спреми воде за умивање, да звони у 5 сати на јутрење |
срца и особито дарежљив човек.{S} Ма да му је двориште било претоварено са храном, и ма да га ј |
— и зло и наопако би било од Милана да му је онда дошао пред очи.</p> <p>Кад се чича Панти већ |
и Јоци да отрче Добривојевом оцу, па да му кажу шта се збило са Добривојем.{S} Ови одмах тако и |
а потврде труд и рад свога учитеља и да му осветлају образ пред г. надзорником, а међ осталим ј |
рану сиромашним сељанима, не тражећи да му се натраг врати.{S} Како ли је мило било оним сироти |
о књигу са златним корицама, рекавши да му је ту књигу дао г. надзорник на испиту. —</p> <p>Ота |
<p>Овде се старац опет заплакао, као да му је сињи камен на срце пао.</p> <pb n="81" /> <p>Док |
удине, да не би ни гужваре слађе јео да му је нана дала.</p> <p>Кад је осетио да је сит, сиђе с |
беше узалуд.{S} Нигде Милана, па бар да му ко каже где га је синоћ видео последњи пут.</p> <p>Г |
за радом као жедан за водом.{S} Од сада му беше најмилија забава: да сади и залива цвеће.</p> < |
а: да сади и залива цвеће.</p> <p>Мајка му је много пута приповедала лепе и поучне приче и то т |
вој заливао цвеће у башти.{S} Даље дала му је неколико леја да сам сади воће и цвеће показавши |
ућивала да се клони од зла.{S} Стављала му је за пример Милана сина свог суседа који беше неста |
ио <pb n="39" /> пиштољ из руке — дошла му је пред очи слика мртвог Добривоја.{S} Он бејаше твр |
чича Пантиној кући, (оцу Милановом) па му исприповеда све и сва и онда се врати својој кући. — |
ти“! назове Милан смиреном калуђеру, па му приђе руци и целује га.</p> <p>Ово се младом калуђер |
p> <pb n="56" /> <p>Милан се охрабри па му одрешито рекне: „Мени је име Милан Спасић“.</p> <p>„ |
јако тргао, — очи му се заблистале, крв му нагло поче тећи, а срце му поче јаче лупати...</p> < |
излетале су речи: „Бог га живео“! „Бог му дао здравља“!</p> <p>Ето таки беше отац малога Добри |
сека Зорка и свог јединца Добривоја кад му је тек шест година било.</p> <p>На овај рад подстица |
се кајао за свој несташлук.</p> <p>Сад му изађоше пред очи и учитељеве речи: „Ко другоме копа |
.“ за тим предавши Милану све ово, даде му и писмо, те удари у плач.{S} Милан је пажљиво слушао |
једнако јаукао од бола, а из места где му је сачма у нежно тело ушла — лопила је крв.</p> <p>З |
Добривоја за руку, одведе га у собу где му је Добривој показао књигу са златним корицама, рекав |
ко као што поштује и отца игумана, каже му да се има онако владати као што се и остали монаси в |
великог утицаја беху свете књиге, које му је отац Лаврентије дао да чита разтумачивши му на ср |
а је густо шумско грање и шипражје које му је спречавало прелаз на више места тако да је Милан |
— па приступивши к оцу игуману, целује му десницу.</p> <p>„Бог те благословио синко“! рече игу |
7" /> врата од игуманове ћелије и рекне му да куца прво на врата пре него што уђе унутра.</p> < |
его да је видео свог оца — видећи да ће му се лепа замисао остварити.</p> </div> <div type="cha |
листале, крв му нагло поче тећи, а срце му поче јаче лупати...</p> <p>„Шта то значи“? запита Ми |
<p>Красна манастирска околина изгледаше му као рај.{S} Десно лепи виногради, лево шљивици; напр |
ово примао к срцу од своје мајке и беше му врло мило па се по њеним саветима и владао.{S} И с п |
итати веселост и раздраганост; а кад би му загледали у оне његове — као трњина — црне очи, из к |
лана, а да није на брзо дотрчао, све би му хаљине искидали пси.</p> <p>„А шта ти ту радиш“? зап |
у којој би Добривоја осрамотио, или би му ма у чем нашкодио.{S} На жељу Добривојеву да се мало |
, које је особито лако сваћао, и што би му који монах отпојао ма само једанпут, то је Милан прв |
шта може од детета постати.{S} Тихо би му тада овако говорила: „Човек збори, ал’ Бог твори“.</ |
ишта, опрости се Милан са хајдуком који му је такође дошапнуо ове речи: „Још, труди се и владај |
p> <p>А каква му беше мати?</p> <p>Мати му беше права Српкиња.{S} Честита, ваљана и побожна — и |
</p> <p>„Бог ти помогао синко“! одврати му калуђер врло љупко — „кога тражиш“?</p> <p>„Оца Понт |
вао у моралном и духовном животу дајући му добре савете по којима се има владати.</p> </div> <d |
имерима из обичног живота приповедајући му лепе и поучне приповетке.</p> <p>За неколико недеља |
>Милан се на ове речи јако тргао, — очи му се заблистале, крв му нагло поче тећи, а срце му поч |
се Милан као из сна тргао.{S} Пред очи му изишла слика његовог сеоцета, слика његових другова, |
леја да сам сади воће и цвеће показавши му прво како то треба радити.</p> <p>Испочетка је то До |
тац Лаврентије дао да чита разтумачивши му на српском језику.</p> <p>Дан је за даном пролазио п |
Дечак је паметан али несташан.{S} Подај му лека.{S} Штета ће бити да се његов дар занемари. <pb |
осио увреде, али <pb n="18" /> Добривој му је све опраштао и ни мрка погледа није бацао на Мила |
за дуго јер му није пријала.{S} Стомак му је био празан, глад га је јако морила.</p> <p>Осврта |
ао све гори и несташнији, све дотле док му није несташлук тако ушао у страст да је по читав дан |
ну сачму из левог рамена.</p> <p>За тим му је опет привезао рану и заповедио родитељима да га з |
морао клечати на кукурузима, а при том му није дао вечерати.</p> </div> <div type="chapter" xm |
је ноћу ишао да чини патролу; приказао му се и Добривој, који је јаукао од бола, а из левог ра |
<pb n="59" /> од живе ватре.{S} Причао му је о животу, о удобностима која хајдуци особито у ле |
то о бојевима са Турцима.</p> <p>Причао му је о славним делима хајдук Вељка, хајдук Симе... и д |
обривоја <pb n="22" /> преда се и овако му рекао: „ Синко!{S} Ево ти дајем ову лепу књигу коју |
воја за руку, извео га на улицу и овако му рекао: „Зато што си ме твојим добрим владањем и учењ |
јаукао од бола, а из левог рамена како му је лопила крв. —</p> </div> <div type="chapter" xml: |
а сав занет био од радости, видећи како му деца износе на видик и оцену његов труд. — Елем да н |
, — беше још сретнији кад је видео како му учитељ хвали сина пред свима сељанима као најбољег ђ |
о је казао жељу хајдучком вођи, — овоко му рече хајдучки вођа: „Синко, ја сам се за тебе већ по |
сом покривена и лепо очешљана.{S} Одело му беше чисто и лепо, те изазиваше дивљење лепоти његов |
ице на мах се обрати у бледило.{S} Тело му је дрхтало.</p> <p>Тома, Пера и Миша су се том несре |
а оца игумана и што је овај пожелио, то му је Милан морао донети.</p> <p>Све ове дужности Милан |
лач.{S} Милан је пажљиво слушао све што му је хајдучки вођа говорио.</p> <p>Пошто се хајдучки в |
"88" /> се хтео примити овога чина, јер му беше зазор да он као најмлађи има власт над свима ст |
е одмараше неко време но не за дуго јер му није пријала.{S} Стомак му је био празан, глад га је |
лановом изванредно лепом гласу.{S} Глас му је дрхтао, ал беше умиљат и милозвучан као у анђела. |
аза, висока стаса, црних очију, а главу му украшаваше црна густа и дугачка коса.{S} Мирон је ка |
брочинство ћу ти захвалити.{S} Ову коју му ја дадох, прими од њега и чувај је, јер ја се надам |
ухвати, и он у плачу и заспа.{S} У сну му се приказао отац оружан, као што се обично Миланов о |
е у сласт ма да беху тако киселе, да су му се уста скупљала.{S} Па како беше уморан од пута, се |
тављања.{S} Нестрпељиво је чекао док су му књигу гледали и хвалили га.{S} Једва је чекао да дођ |
је: „помагајте“! викао. —</p> <p>Већ су му цео горњи капут сав искидали били кад је чика Младен |
м разног воћа и са многим цвећем.{S} Ту му је дала у руке малу канту са решетком са којом <pb n |
да.. отићи ћу сад хајдучком вођи, па ћу му рећи да желим у хајдуке ступити“.</p> <p>„А мој отац |
ебе и на цео свет.{S} Туга и брига беху му сад главне друге с којима се и дању и ноћу бавио.{S} |
љати на тугу и бригу, на Милана.{S} Још му је само пред очима лебдио спомен несташног владања М |
/p> <p>Најглавније врлине беху јој ове: мудрост, доброта, љубав, љупкост, вредноћа, штедња и ми |
ђе у башту.{S} Плот је прескочио без по муке, јер је сад био лак као срна. <pb n="29" /> На дуд |
прст пред оком ниси могао видети, а кад муња севну беше светлије него у по дана.</p> <p>Овај уж |
ао све док се није непогода смирила.{S} Муње престадоше севати, киша престаде пљуштати, а црни |
стаде.</p> <p>Муње почеше севати, а иза муње чујаше се као да се нагло из далека каква кола зау |
а ветрић који је дувао престаде.</p> <p>Муње почеше севати, а иза муње чујаше се као да се нагл |
штро погледи.</p> <p>Милан је почео сад муцати, јер није знао како ће сад да слаже, једва је че |
пута причао како хајдуци украду по које мушко дете па га код себе држе и хране као птицу у каве |
и у манастиру гајити почео.{S} Тако је н. пр. првих дана манастирском псу белову везао неку ст |
себе“? запиткиваше даље хајдучки вођа, на која питања је Милан кроз зубе једва изговорио:</p> |
ри чика Младенове баште: гаров и белов, на га сташе дрпати тако силно да се све разлегао глас М |
дрво и за тили час беше на оној грани, на којој беше највише јабука.{S} Лупне ногом о грану та |
Г. надзорник је отишао за испитни сто, на којем беше много мирисава цвећа и школски записник.{ |
о почео је заборављати на тугу и бригу, на Милана.{S} Још му је само пред очима лебдио спомен н |
г владања.{S} О његовом добром владању, на брзо се рашчуло по целом селу.{S} То су засведочавал |
ан гледајући час у писмо, час у палицу, на којој беху обвијене <pb n="68" /> две змије од чисто |
отац Пантелеимон игуман манастира М.... на најсвечанији начин произведе за монашеског ђакона ли |
ети; ко сме отићи ноћу на таван и т. д. на која питања су се мали јунаци истицали хвалећи се ка |
је сад био лак као срна. <pb n="29" /> На дуд се још лакше попео, а кад се попео, онда је река |
еко одскочило.{S} Врућина беше јака.{S} На торњу српске цркве откуцавало је 12 часова, а на зво |
је пастир па у фрулу умиљато свира.{S} На пољани опет и то на њивама си видети могао вредне же |
ри дана Миланови родитељи пођу кући.{S} На поласку отац игуман донесе ону кесу дуката што <pb n |
, то је хајдучком вођи усмено казао.{S} На освитку четвртог јутра, пошто се умио и обукао, и по |
амотио, или би му ма у чем нашкодио.{S} На жељу Добривојеву да се мало одморе, поседају сви у к |
нису заједно отишли кући као обично.{S} На лицу им се видео знак да се у нечем данас не слажу, |
српске цркве откуцавало је 12 часова, а на звонику римокатоличке <pb n="32" /> цркве звонило је |
врху од палице сијаше златна јабука, а на јабуци златан крст.</p> <p>„Које добро синко“? запит |
борављао на своју кућу и на родитеље, а на овог доброг друга Добривоја није заборавио, јер се з |
крпа.{S} Отац га одмах подигне, узме га на руке па га однесе кући — оставивши га матери отиде б |
ао, брзо утрчи за њим у пећину, узме га на <pb n="63" /> руке па га однесе у своју собу где је |
одабере једно најлепше јагње, метне га на раме па га однесе учитељу на дар.</p> </div> <pb n=" |
па извадивши из шпага пиштољ, напери га на врапца, одапне и пукне. — </p> <p>Сва се деца обезна |
а ухвативши Добривоја за руку, извео га на улицу и овако му рекао: „Зато што си ме твојим добри |
за то сам оставио заветно писмо, ено га на столу пред иконом Мајке Божије, — у којем сам написа |
д земље доњих.{S} За тим се брзо успужа на дрво и за тили час беше на оној грани, на којој беше |
оп“...</p> <p>Сека Зорка је само ћутала на ове речи, које је газда Пера изговорно — па се мало |
асао од батина, намисли да оде иза села на ледине па да се тамо са чобанима мало провесели.</p> |
уверењу, <pb n="44" /> да је Милана ма на који начин нестало са овога света.</p> <p>Сад беше т |
се одмах упути одма са својим друговима на зелену пољану да се играју лопте.</p> <p>Кад су дошл |
уче — стављао је и г. надзорник питања на која су деца тако паметно и разборито одговарала да |
ао у цркви.{S} Због његовог лепог гласа на брзо се рашчуло по околини манастира па су долазили |
ао за Милана.{S} Кога је код чича Панта на путу срео, запитао би га: „Пријатељу!{S} Ниси ли вид |
арима које нису за тебе.{S} Буди пажљив на себе, буди миран и пристојан.{S} Непристојно и немир |
икону св. Богородице, још један поглед на Мирона, још једаред дахне и издахне.</p> <p>Мирон ко |
" /> <p>А сад драги читаоче, остави све на страну, јер ћемо поћи за Миланом, да видимо шта је с |
меном и учинио — да свог Добривоја даде на веће <pb n="12" /> школе кад изучи ту сеоску. „Та шк |
пође право кроз шуму у намери да изађе на други крај.{S} Смео није натраг да се врати, јер нед |
и учинио.{S} Идући по сред шуме, наиђе на један извор.{S} Над њим се Милан саже, напије се хла |
а Персину тарабу прескочити; ко се може на деда Симин дуд попети; ко сме отићи ноћу на таван и |
ла да се моли Богу.{S} Навикавала га је на добро а упућивала да се клони од зла.{S} Стављала му |
д се Милан за монаха постригао, онда је на неколико дана доцније — отац Пантелеимон заиста отиш |
лепо спремљена.</p> <p>Г. надзорника је на вратима са својим ученицима — дочекао учитељ са крат |
т играо, па и слика оног призора кад је на Добривоја пукао и њега ранио.</p> <p>„Ах Добривоју.. |
насима и са три ђакона.</p> <p>Милан је на тој св. служби читао апостол.</p> <p>После св. служб |
иру сачува леп глас у народу.{S} Дао је на ново цркву полепшати, баште уредити, воћем и цвећем |
ње лепоти његовог одела.{S} Изгледао је на први поглед као да је син каквога грофа, а не као си |
у који је Милан дошао за монаха, био је на гласу због лепог положаја; што је био лепо уређен, ш |
едан, тачан, уредан и уопште као што је на дому био ваљан дечак, исто тако беше Добривој и у шк |
<p>Литургија беше величанствена, јер је на њој чинодјејствовао окружни епископ са многим свеште |
и чика Младен избавио Милана, а да није на брзо дотрчао, све би му хаљине искидали пси.</p> <p> |
еста и са стране скупио, да присуствује на духовној слави.</p> <p>Литургија беше величанствена, |
ако снажно, да су све до једне попадале на земљу.{S} Стрешавши јабуке, полако се сиђе доле, пок |
ника најбоље покаже и на испиту најбоље на питања одговорао <pb n="19" /> буде, тај ће добити о |
дан весело цвркутале скакућућ са гране на грану — сад умукоше.{S} Нема тишина је целом васионо |
вши ове речи — пружи десну руку и метне на главу младога монаха Мирона, па онда настави меким т |
труде, да што лепше и сјајније одговоре на испиту, па да својим одговорима потврде труд и рад с |
код једне дивље јабуке.{S} Погледи горе на гране и промери <pb n="50" /> од земље доњих.{S} За |
радостан.{S} У срцу је осећао као да се на ново родио.</p> <p>Тек што је Милан отишао у трапеза |
ен морао упутити својој кући, побоји се на путу ди ће газда Пера казати његовом оцу како је хте |
ада те плате за труд г. лечнику који се на мах врати својој кући.{S} Добривојеви родитељи су вр |
пољубивши г. надзорника у руку врати се на своје место.{S} Учитељ од милине узме Добривоја за р |
> <p>Тако бегајући — па све осврћући се на све стране да ли га ко не би спазио, стигне до неке |
говораше брижна жена...</p> <p>Милан се на ове речи јако тргао, — очи му се заблистале, крв му |
га је и глад морила.</p> <p>Освртао се на све стране не би ли опазио где год какво шумско воће |
те шуме.</p> <pb n="58" /> <p>Милану се на ново сунце родило кад је угледао над собом плаво неб |
од радости, видећи како му деца износе на видик и оцену његов труд. — Елем да не описујем пота |
е наиграти, па се онда врати у двориште на свој посао.{S} Добривој се одмах упути одма са своји |
дне онесвешћен на земљу.{S} Румено лице на мах се обрати у бледило.{S} Тело му је дрхтало.</p> |
p>Човек — старац са својом женом сеђаше на степенима и плакаше кријући сузе од света који је ми |
ма старијим монасима.{S} Но кад не беше на ино, он мораде примити у руку ону палицу, коју је он |
брзо успужа на дрво и за тили час беше на оној грани, на којој беше највише јабука.{S} Лупне н |
и шипражје које му је спречавало прелаз на више места тако да је Милан морао млого већи део пут |
Сад беше тужни отац љут на самог себе и на цео свет.{S} Туга и брига беху му сад главне друге с |
ји се од мојих ученика најбоље покаже и на испиту најбоље на питања одговорао <pb n="19" /> буд |
какво дело.</p> <p>Премишљао је како и на који начин би он могао отићи у хајдуке.</p> <p>„Да, |
.</p> <p>Хајдучки вођа који се полако и на прстима к њему приближио, посматраше га неко време и |
Своје лекције је увек тачно, савесно и на време научио.{S} Своје задаће је чисто и лепо писао |
равиш.{S} Гледај да сваки посао добро и на време свршиш.{S} Имај па уму ову кратку реченицу: „К |
отац игуман са свима гостима који су и на ручку тога дана били.</p> <p>Милан је одмах у засебн |
мало по мало заборављао на своју кућу и на родитеље, а на овог доброг друга Добривоја није забо |
а ти синко служи за савет и од сад буди на опрезу.{S} Што год радиш добро и паметно ради, и <pb |
ма, а те мисли навађаху га да се одважи на какво дело.</p> <p>Премишљао је како и на који начин |
10"> <head>10.{S} Хајдучки вођа наилази на Милана.</head> <p>Кад је Милан слатко заспао, и онај |
n="69" /> Прими га к себи за ђака, пази на њега, па ако се добро узвлада закалуђери га.{S} За т |
рпи.{S} Што радиш и опет ти велим; пази на свршетак, јер: „Конац дедо краси“... и још многих ле |
од сад као што си и до сад био.{S} Пази на свако дело које започнеш да га добро завршиш — па он |
је, буди увек тако добар, па добро пази на речи свог учитеља.{S} Он ће ти увек тако лепо припов |
Тек што је неколико хвати прешао, спази на своју велику радост дудово дрво у башти чика Младена |
„А ко може убити оног врапца што стоји на багреновој грани“?</p> <p>„Ја могу“! рече Милан одва |
за тим мирно ушла у школу и села сваки на своје место.{S} Г. надзорник је отишао за испитни ст |
и остали чланови који су присуствовали на школском испиту. — Испит се започео са молитвом пре |
и он умеша у игру.{S} Друштво се подели на две странке.</p> <p>И овом приликом спази Милан Добр |
да се играју лопте.</p> <p>Кад су дошли на одређено место затеку и Милана овде који је тога дан |
гоња влада, кад сиромах сељак не сме ни на праг изаћи од те немилоснице, кад сиромах човек не з |
од неког времена јако почео напредовати на велико удивљење оца игумана.{S} Промени његовој утиц |
после мало по мало почео је заборављати на тугу и бригу, на Милана.{S} Још му је само пред очим |
реми воде за умивање, да звони у 5 сати на јутрење.{S} Затим је морао са једним најмлађим монах |
игуман мало уплашен, не смеде га читати на први мах.</p> <p>Но кад виде прве редове: „Оче Панте |
сташка казнио тиме што је морао клечати на кукурузима, а при том му није дао вечерати.</p> </di |
и само се као црвена пега могла видети на левом рамену.</p> <p>„Ово нека ти синко служи за сав |
само да што више и боље могу одговорити на испиту.{S} Но све беше некојим ученицима узалуд, јер |
смркавати.</p> <p>Сви хајдуци изишавши на сусрет хајдучком вођи — пољубе непознатог дечака, па |
Напослетку одпочне: „Дјева днес“ кондак на Божић — тако меким, лепим гласом, да се игуман задив |
иде куд хоће, јер је дете сад као восак на којем се свашта урезати да.{S} Урезати се може и доб |
авши да му је ту књигу дао г. надзорник на испиту. —</p> <p>Отац Добривојев је тек сад разумео |
ин произведе за монашеског ђакона лицем на Цвети.{S} Тада добије име Мирон.{S} Сутра дан Милан |
час о овом час оном.{S} Милан је сваком на свако питање одговарао тако задовољно, да су се сви |
китњастога брежуљка, што се пред шумом на неколико метара уздизао — указа се јутрења румен.{S} |
вој заиста и беше сваке године похваљен на испиту од свог учитеља због свог доброг владања и уч |
опет заплакао, као да му је сињи камен на срце пао.</p> <pb n="81" /> <p>Док је старац говорио |
{S} У тај мах Добривој падне онесвешћен на земљу.{S} Румено лице на мах се обрати у бледило.{S} |
олако за њим, и кад је Милан онесвешћен на земљу пао, брзо утрчи за њим у пећину, узме га на <p |
о?</p> <p>„Жив је сине“, баба га је дао на школе да изучи за попа...</p> <p>„Ох сад ми је лакше |
И збиља се уверио.{S} Добривој је лежао на трави блед као крпа.{S} Отац га одмах подигне, узме |
е <pb n="77" /> мало по мало заборављао на своју кућу и на родитеље, а на овог доброг друга Доб |
је отац Лаврентије <pb n="76" /> морао на леп начин Милана од свега тога одвраћати и опомињати |
е опраштао и ни мрка погледа није бацао на Милана.{S} Милан је више пута због своје несташности |
ога учитеља и оца, који те је подстицао на вредноћу.{S} Буди увек тако добар, буди увек тако вр |
</p> <p>У онај мах кад се Милан затрчао на Добривоја, да му отме из руке књигу — изишао је баш |
гуманове ћелије и рекне му да куца прво на врата пре него што уђе унутра.</p> <p>Милан се сад у |
ек што је подне прешло.{S} Милан је био на лединама и то чело Младенове баште. —</p> <p>Кад је |
војим друговима лепу књигу што је добио на испиту.{S} Ко је год поред Добривоја прошао, свако ј |
ченика Мирона и све монахе, па им овако на самрти рече: „Децо, она палица коју ми је ваш брат М |
гну у вис.</p> <p>Ово је Милану служило на част.</p> <p>Хајдучки вођа одмах заповеди момцима да |
газда Перино добро срце брзо се рашчуло на далеко, по оној српској пословици: „Добар се глас да |
м не гледаху као до сад.{S} Ово се само на лицу Милановом могло приметити, који је потмуреним и |
и, кад немаш ни палице, а врабац је ено на грани?</p> <p>„Боме ја ћу га убити“! рече Милан па п |
у умиљато свира.{S} На пољани опет и то на њивама си видети могао вредне жетеоце који су жњели |
а света.</p> <p>Сад беше тужни отац љут на самог себе и на цео свет.{S} Туга и брига беху му са |
тешко уздахне, погледи још последњи пут на икону св. Богородице, још један поглед на Мирона, јо |
тарац говорио, Милан је дрхтао као прут на води, сагнутом главом као осуђен стајао је непомично |
превалио, а није ни приметио да су већ на неколико стотина корака пред хајдучком пећином, која |
ерати пар од најлепших јагањаца учитељу на дар. — Свог Добривоја волео је газда Пера више свега |
, метне га на раме па га однесе учитељу на дар.</p> </div> <pb n="27" /> <div type="chapter" xm |
Лаврентије дао да чита разтумачивши му на српском језику.</p> <p>Дан је за даном пролазио па с |
поп Сава овако говорио: „Не дај детету на вољу, да чини шта хоће и да иде куд хоће, јер је дет |
еда Симин дуд попети; ко сме отићи ноћу на таван и т. д. на која питања су се мали јунаци истиц |
гу — изишао је баш онда Добривојев отац на улицу, па кад је видео да Милан збиља хоће да отме к |
а доста покварених срдаца, да не наиђеш на зло.{S} Не играј се са онаким стварима које нису за |
е, само да не свиснем од глади“.</p> <p>На ове речи хајдучки вођа се слатко насмијао па овако р |
аг — уђе у манастирско двориште.</p> <p>На уласку у калуђерски ходник сусрете га један млад кал |
М.. па онда нека се одмах врати.</p> <p>На растанку хајдучки вођа загрли Милана; трипут га пољу |
S} Иза пуцњаве спусти се пљусак.</p> <p>На глас грома Милан се одмах тргао, па уплашено око њег |
лећи се како је који боље могао.</p> <p>На једном запита мали Миша: „А ко може убити оног врапц |
кад му је тек шест година било.</p> <p>На овај рад подстицао ју је господин учитељ, а то је би |
јабуке занесе се у мислима, а те мисли навађаху га да се одважи на какво дело.</p> <p>Премишља |
утра и вечера учила да се моли Богу.{S} Навикавала га је на добро а упућивала да се клони од зл |
о да се опростим те гадне и непристојне навике.{S} Ох, како је лепо код своје куће бити.{S} Хла |
е за даном пролазио па се и година дана навршила од оног дана, када је Милан дошао у манастир.{ |
д у овај манастир.</p> <p>Кад се Милану навршила 15 година беше оне године изванредна слава у м |
а Миланом тако исто.{S} Кад се три дана навршило, онда се Милан сам сети шта се прошле претпрош |
остаје монахом.</head> <p>Кад се Милану навршило 18 година, онда га отац Пантелеимон игуман ман |
ржећи збиља да је његов отац пред њиме, нагло се тргне и зверајући викне: „Опрости ми... ах!{S} |
севати, а иза муње чујаше се као да се нагло из далека каква кола зауставила.{S} Одмах за тим |
ону било 28 година, отац Пантелеимон се нагло разболи и не беше више за живот.{S} Тада <pb n="8 |
егала по планини, — <pb n="60" /> тргао нагло своју руку из руке хајдучког вође којом га је вод |
о тргао, — очи му се заблистале, крв му нагло поче тећи, а срце му поче јаче лупати...</p> <p>„ |
из руке — видећи шта је учинио, уплашен нагне бегати, и то таким полетом, да се у трен ока изгу |
... нисам ја бабо хтео...{S} Паја ме је наговорио... о... о“...</p> <p>Сад беше хајдучком вођи |
аци који су се пред зору скупљали, беху нагомилани као најгушћи и најцрњи дим.</p> <p>За мало, |
по сред шуме, наиђе на један извор.{S} Над њим се Милан саже, напије се хладне воде, умије се, |
е из зависти хтео неку намеру да изврши над Добривојем.{S} Што се Добривој већма радовао новој |
се на ново сунце родило кад је угледао над собом плаво небо, јарко сунце, пред собом лепу доли |
беше зазор да он као најмлађи има власт над свима старијим монасима.{S} Но кад не беше на ино, |
з мене.</p> <p>Гле, како се облаци купе нада мном као да хоће да ме казне за моје дело.{S} Ах Д |
ох, прими од њега и чувај је, јер ја се надам да ће — ако Бог да — бити његова.</p> <p>Ову пали |
шао, види да се љуто преварио.{S} Он се надао да ће код ма којег пастира замолити мало млека и |
колу и села сваки на своје место.{S} Г. надзорник је отишао за испитни сто, на којем беше много |
а“ — тако сложно и милогласно, да је г. надзорник по други пут морао похвалити и ђаке и г. учит |
оје дете одговарало, доста то, да је г. надзорник после закљученог и довршеног испита најлепшим |
ш оног јутра око 8 часова приспео је г. надзорник са г. г. сеоским парохом, кнезом, бележником |
паметно и разборито одговарала да се г. надзорник чудио и дивио том успеху, похваљујући при том |
једва чекао да дође тај дан када ће г. надзорник њих испитивати.{S} Целе недеље пред испитом п |
ко-народној школи уче — стављао је и г. надзорник питања на која су деца тако паметно и разбори |
диче с тобом!</p> <p>Ово изговоривши г. надзорник пружи лепу књигу малом Добривоју који дрхћући |
ицама, рекавши да му је ту књигу дао г. надзорник на испиту. —</p> <p>Отац Добривојев је тек са |
<pb n="19" /> буде, тај ће добити од г. надзорника књигу са златним корицама“.</p> <p>Ово је би |
ји дрхћући прими књигу, па пољубивши г. надзорника у руку врати се на своје место.{S} Учитељ од |
која је била лепо спремљена.</p> <p>Г. надзорника је на вратима са својим ученицима — дочекао |
т.</head> <p>Учитељ је после одласка г. надзорниковог, још при растанку, изговорио својој деци |
учитеља и да му осветлају образ пред г. надзорником, а међ осталим је још и ово додао: „Који се |
спремљени могу дати леп одговор пред г. надзорником.{S} Говорио им је да се труде, да што лепше |
да су се груди сретне мајке од радости надимале, па је радошћу обузета, грлила малога Добривој |
де?{S} Или сте изгубили па не можете да нађете“? „Јест, јест синко“... <pb n="80" /> поче стара |
стире, тражећи нашег Милана.. али га не нађосмо ево ни овде јер јутрос чусмо од једног монаха д |
ојанице.</p> <p>„Добар дан! оче свети“! назове Милан смиреном калуђеру, па му приђе руци и целу |
акутаху што ће се са Добривојем до воље наиграти, па се онда врати у двориште на свој посао.{S} |
то је и учинио.{S} Идући по сред шуме, наиђе на један извор.{S} Над њим се Милан саже, напије |
ојем има доста покварених срдаца, да не наиђеш на зло.{S} Не играј се са онаким стварима које н |
P18962_C10"> <head>10.{S} Хајдучки вођа наилази на Милана.</head> <p>Кад је Милан слатко заспао |
игумана Пантелеимона — окружни епископ наименује младог монаха Мирона за игумана манастира М.. |
и ово додао: „Који се од мојих ученика најбоље покаже и на испиту најбоље на питања одговорао |
ојих ученика најбоље покаже и на испиту најбоље на питања одговорао <pb n="19" /> буде, тај ће |
м играло.{S} Том приликом је ранио свог најбољег друга.{S} Дете као дете мислећи да је убило св |
итељ хвали сина пред свима сељанима као најбољег ђака.</p> <p>Од радости, газда Пери није било |
милине што се Добривој и ове године као најбољи ђак показао, отиде у гумно, одабере једно најле |
е пуне две године Милан и Добривој беху најбољи другови.{S} Добривој је био добра срца па није |
у сам наменио оном који се у овој школи најбољим показао буде.{S} Ти си се данас најдостојнији |
лан оне ноћи пробудио, овако се Богу из највећег страхопоштовања молио: „Оче свети, оче благи!{ |
свог најмилијег ђака за кога је спремао највећи благослов и срећу.</p> <p>Милан се сад поред св |
> <p>Сутра дан су монаси оца игумана са највећој побожношћу пристојношћу сахранили пред вратима |
учки вођа га је слушао са <pb n="57" /> највећом знатижељношћу, па кад је Милан довршио своје п |
</p> <pb n="61" /> <p>Вечерали су сви у највећу сласт.</p> <p>После вечере момци се разговарали |
нови и Добривојеви родитељи дочекали су највећу радост под своју старост, тим што су оба честит |
а морално васпитање, отац Лаврентије се највише служио примерима из обичног живота приповедајућ |
и час беше на оној грани, на којој беше највише јабука.{S} Лупне ногом о грану тако снажно, да |
ељана у селу Б... љубљен, поштован и за највреднијег и најпоштенијег човека припознат од старог |
р врлина које женско лице красе.</p> <p>Најглавније врлине беху јој ове: мудрост, доброта, љуба |
пред зору скупљали, беху нагомилани као најгушћи и најцрњи дим.</p> <p>За мало, па ветрић који |
ајбољим показао буде.{S} Ти си се данас најдостојнији показао ове књиге, доказао си и задивио с |
к показао, отиде у гумно, одабере једно најлепше јагње, метне га на раме па га однесе учитељу н |
ник после закљученог и довршеног испита најлепшим и најрадоснијим похвалама обасуо труд учитеља |
зда Пери није било ништа отерати пар од најлепших јагањаца учитељу на дар. — Свог Добривоја вол |
у кујну, у коњушницу и свуд завири и у најмањи кут.{S} Нигде Милана.</p> <p>„Но тај се деран о |
ећину у намери да оде у које село да се најми за пастира.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
као жедан за водом.{S} Од сада му беше најмилија забава: да сади и залива цвеће.</p> <p>Мајка |
о било мило, кад је видео родитеље свог најмилијег ђака за кога је спремао највећи благослов и |
овога чина, јер му беше зазор да он као најмлађи има власт над свима старијим монасима.{S} Но к |
на јутрење.{S} Затим је морао са једним најмлађим монахом отићи у цркву да упали свеће, да спре |
уге с којима се и дању и ноћу бавио.{S} Најпосле мало по мало почео је заборављати на тугу и бр |
.. љубљен, поштован и за највреднијег и најпоштенијег човека припознат од старог и младог, од в |
="21" /> из науке о вери и то ученицима најпре из настаријег разреда па онда из млађег...</p> < |
са златним корицама“.</p> <p>Ово је био најрадоснији глас не само за Добривоја, него и за сву д |
рашчиће. <pb n="23" /> Ово беше учитељу најрадоснији тренутак из горког учитељског живота.</p> |
кљученог и довршеног испита најлепшим и најрадоснијим похвалама обасуо труд учитеља пред свима |
ц Пантелеимон игуман манастира М.... на најсвечанији начин произведе за монашеског ђакона лицем |
лан се сад поред својих родитеља осећао најсретнијим.</p> <p>Кад су се гости после славе разишл |
омени његовој утицао је отац Лаврентије најстарији монах, који је Милана сваког вечера поучавао |
купљали, беху нагомилани као најгушћи и најцрњи дим.</p> <p>За мало, па ветрић који је дувао пр |
це певачице одлетеше у оближње њиве, да накупе мало гусеница да нахране своје младе.{S} У том д |
њим и да се не меша у игри где се Милан налази.</p> <p>Добривој је све ово примао к срцу од сво |
кући.{S} Добривојеви родитељи су вршили налог г. лечника у потпуној мери.{S} Покрај тога мољаху |
тол.{S} После 8 дана Милан је већ добио налог да оцу игуману чисти ципеле, да му спреми воде за |
ачу?</p> <p>„Ох синко не питај нас, кад нам не можеш помоћи...{S} Ми смо ево већ четир године у |
/p> <p>„А знаш ли што појати“?</p> <p>„3нам“!</p> <p>Е па дед да чујем!{S} Отпој ми коју црквен |
S} Ево ти дајем ову лепу књигу коју сам наменио оном који се у овој школи најбољим показао буде |
т, па да се у какву шуму сакрије, тврдо намеравши и зарекавши се, да се кући неће вратити жив.{ |
знајући где је, пође право кроз шуму у намери да изађе на други крај.{S} Смео није натраг да с |
тога науми да остави хајдучку пећину у намери да оде у које село да се најми за пастира.</p> < |
ео ону лепу књигу.{S} Ову <pb n="26" /> намеру је хтео да изврши баш онда, кад је Добривој хтео |
росецао, као да је из зависти хтео неку намеру да изврши над Добривојем.{S} Што се Добривој већ |
— па с тога да би се спасао од батина, намисли да оде иза села на ледине па да се тамо са чоба |
јих до зоре не могаше заспати.{S} Стога намисли да сутра потражи Милана, па да га казни, и поса |
м могло приметити, који је потмуреним и намргођеним лицем ишао по сред пута повлачећи ногу за н |
да не би ни гужваре слађе јео да му је нана дала.</p> <p>Кад је осетио да је сит, сиђе се пола |
х несташлука и због своје тврдоглавости нанело многима штету, родитељима тугу и јед, а мени сам |
наким играма које ти могу какове озледе нанети“.{S} Ово изрекавши, остави веселу децу која од р |
{S} Шта више и самом Добривоју је Милан наносио увреде, али <pb n="18" /> Добривој му је све оп |
лана чекао, тим се више једио — и зло и наопако би било од Милана да му је онда дошао пред очи. |
че Милан, па извадивши из шпага пиштољ, напери га на врапца, одапне и пукне. — </p> <p>Сва се д |
један извор.{S} Над њим се Милан саже, напије се хладне воде, умије се, па се убрише рукавом о |
писмо, и зачуди се кад види писмо крвљу написано.</p> <p>Отац игуман мало уплашен, не смеде га |
пред иконом Мајке Божије, — у којем сам написао своју жељу, а та је: да браћа иноси после моје |
задатак научио, и док није свој пропис написао, <pb n="13" /> није се хтео мали Добривој играт |
јеш како те Сима и Стева вичу да изађеш напоље?{S} Ти се ваљда мене бојиш да ти не ускратим игр |
јер није знао коју песму да одпоји.{S} Напослетку одпочне: „Дјева днес“ кондак на Божић — тако |
ање и свој несретни догађај, овако дода напослетку: „Ја сам се зарекао да се нећу вратити кући, |
имон се слатко смејао, али кад је Милан напослетку причао о несретном случају како је Добривоја |
ог духа или да се што пре удали!</p> <p>Напослетку знајући да у ову шуму нико од Турака несме н |
да себи протумачи, шта то значи?</p> <p>Напослетку се саже, полако дрмне непознатог дечака — ко |
{S} Десно лепи виногради, лево шљивици; напред зелена густа шумица са игумановим летњиковцем, а |
ше рукавом од кошуље, те журећи се пође напред.{S} Милан је тако лутао по шуми скоро 1/4 дана, |
у манастиру од неког времена јако почео напредовати на велико удивљење оца игумана.{S} Промени |
ви су се сељани чудили и дивили његовом напретку у добру.{S} За газда Перино добро срце брзо се |
ом и дижући прашину.</p> <p>Добривој је напротив скакутао смешећи се од радости, показивао је с |
ке, полако се сиђе доле, покупи јабуке, напуни своје шпагове, па онда једну по једну вадећи, је |
а украде од мене један пиштољ који беше напуњен, но оно је мислило да је празан — однесе га соб |
илановом оцу како је Милан имао у шпагу напуњен <pb n="41" /> пиштољ, па како је хотевши убити |
и спријатељили се ма да беху различите нарави, Милан је мал’ не сваког дана ишао Добривоју да |
га се једва провукао кроз <pb n="79" /> народ док је дошао до првих степеница које воде у трапе |
храма <pb n="78" /> тог, врвио је мног народ у овај манастир.</p> <p>Кад се Милану навршила 15 |
талих предмета што се у основној српско-народној школи уче — стављао је и г. надзорник питања н |
стојавао да манастиру сачува леп глас у народу.{S} Дао је на ново цркву полепшати, баште уредит |
много, врло много о хајдучком животу, а нарочито о бојевима са Турцима.</p> <p>Причао му је о с |
че: „Ја сам МилаН“!... и падне матери у наручја љубећи је у лице, по том отиде к оцу и кроз пла |
n="80" /> поче старац „ти погађаш а кад нас тако питаш ево ћу ти синко рећи зашто плачемо: „Има |
ега, али нигде га не могасмо наћи, нити нас је ко могао упутити где да га тражимо.</p> <p>Овде |
ти што плачу?</p> <p>„Ох синко не питај нас, кад нам не можеш помоћи...{S} Ми смо ево већ четир |
тао, па ако је знао читати, прочитао је наслов: „Ако будеш неваљао, сети се савета твог учитеља |
гао прочитати пред својом добром мајком наслов оне књиге, из које је учитељ њега учио читати, а |
је у селу починио, онда су се сви сити насмејали малом враголану.</p> <p>Тако се Милан забавља |
је је газда Пера изговорно — па се мало насмешила.{S} Знала је она добро, да нико не зна шта мо |
<p>На ове речи хајдучки вођа се слатко насмијао па овако рекао: „Добро кад си тако храброг и о |
ан и мирољубив. <pb n="14" /> Пре сваке наставе, побожно се прекрсти и са децом отпоје по који |
спит се започео са молитвом пре школске наставе: „Преблаги Господи“.{S} Ову молитву су деца у г |
наставе.{S} Исто је тако чинио и после наставе, а онда је децу пустио кући и том приликом су д |
пар или би сва деца очитала молитву пре наставе.{S} Исто је тако чинио и после наставе, а онда |
на главу младога монаха Мирона, па онда настави меким тихим гласом:</p> <p>„Буди побожан, чувај |
телеимоне благослови“! онда се одважи и настави читање писма које беше овог садржаја:</p> <p>„Е |
з науке о вери и то ученицима најпре из настаријег разреда па онда из млађег...</p> <p>Како из |
е — ипак беше она лепо васпитана, па је настојавала да и свога јединца Добривоја лепо васпита.{ |
ади игуман је свом снагом и одушевљењем настојавао да манастиру сачува леп глас у народу.{S} Да |
ок рана не зарасте.{S} С овим лечничким настојањем, а особито уверењем да ће Добривој за 8 дана |
обривојем заједно ишла, па су се почели натицати целе оне недеље, ко ће боље научити, само да ш |
ста шумица са игумановим летњиковцем, а натраг лепе плодне њиве.</p> <pb n="73" /> <p>За оних п |
ри да изађе на други крај.{S} Смео није натраг да се врати, јер недалеко пред шемом крај зелене |
иромашним сељанима, не тражећи да му се натраг врати.{S} Како ли је мило било оним сиротим људи |
о то је и урадио.</p> <p>Одмах се врати натраг, па се упути путем што води иза села.{S} Тек што |
b n="6" /> да газда Пера не прима зајам натраг, односили свој зајам кући!</p> <p>Из стотину уса |
вајући за њега, али нигде га не могасмо наћи, нити нас је ко могао упутити где да га тражимо.</ |
је први стављао питања <pb n="21" /> из науке о вери и то ученицима најпре из настаријег разред |
еда па онда из млађег...</p> <p>Како из науке о вери, тако и из осталих предмета што се у основ |
риповедао, из које су и сама деца могла науку за се извести, по којој су се уверити могла, да с |
ра као што само један монах бити може — науми да лепим поучењима искорени из Милана сваку клицу |
био, па знајући шта ће из тог следити — науми да побегне далеко у свет, па да се у какву шуму с |
претпрошле ноћи с њим збило.{S} С тога науми да остави хајдучку пећину у намери да оде у које |
кције је увек тачно, савесно и на време научио.{S} Своје задаће је чисто и лепо писао па је пот |
ишао у школу.{S} Док није свој задатак научио, и док није свој пропис написао, <pb n="13" /> н |
ли натицати целе оне недеље, ко ће боље научити, само да што више и боље могу одговорити на исп |
ближње њиве, да накупе мало гусеница да нахране своје младе.{S} У том дивном природном појаву, |
, а пред дечаком лежаху неколико дивљих начетих јабука.</p> <p>Хајдучки вођа који се полако и н |
игуман манастира М.... на најсвечанији начин произведе за монашеског ђакона лицем на Цвети.{S} |
, <pb n="44" /> да је Милана ма на који начин нестало са овога света.</p> <p>Сад беше тужни ота |
ело.</p> <p>Премишљао је како и на који начин би он могао отићи у хајдуке.</p> <p>„Да, знам шта |
ц Лаврентије <pb n="76" /> морао на леп начин Милана од свега тога одвраћати и опомињати га да |
раше га неко време и не могаше се доста начудити, шта је то?{S} Да ли сан или јава.</p> <p>„Хај |
и.{S} Прошли смо све манастире, тражећи нашег Милана.. али га не нађосмо ево ни овде јер јутрос |
Добривоја осрамотио, или би му ма у чем нашкодио.{S} На жељу Добривојеву да се мало одморе, пос |
је раздавао храну сиромашним сељанима, не тражећи да му се натраг врати.{S} Како ли је мило би |
лане!{S} Да си слушао савете твога оца, не би те данас црна земља покривала!{S} Децо, децо, слу |
исано.</p> <p>Отац игуман мало уплашен, не смеде га читати на први мах.</p> <p>Но кад виде прве |
евим оцем, који је сав дрхћући корачао, не верујући да се тако што са Добривојем могло догодити |
а се онај несретни случај није догодио, не би Милан био приморан да бежи од својих родитеља, и |
„Опрости ми... ах!{S} Никад више не... не“...</p> <p>„Шта, шта је синко“? ћуткаше <pb n="55" / |
целом васионом завладала: <pb n="40" /> Не чујаше се ништа друго до: пуцкање несташних ноћних з |
јиш да ти не ускратим играње?{S} Не!{S} Не бој се синко!“ рече добри отац тако нежно, да је одм |
ђи још мрачнија цела првашња појава.{S} Не знађаше како да утиша уплашеног и буновног дечака.</ |
варених срдаца, да не наиђеш на зло.{S} Не играј се са онаким стварима које нису за тебе.{S} Бу |
мене бојиш да ти не ускратим играње?{S} Не!{S} Не бој се синко!“ рече добри отац тако нежно, да |
да беху различите нарави, Милан је мал’ не сваког дана ишао Добривоју да се играју.{S} Где је Д |
и поглед као да је син каквога грофа, а не као син простог имућног земљеделца.</p> <pb n="4" /> |
илан кроз плач и једва се уздржао да га не познаду по гласу.{S} Милан је гледао своје родитеље |
ана распитивајући за њега, али нигде га не могасмо наћи, нити нас је ко могао упутити где да га |
ледао своје родитеље пред очима који га не познадоше.</p> <p>„Но па за што сте овамо дошли“? за |
анастире, тражећи нашег Милана.. али га не нађосмо ево ни овде јер јутрос чусмо од једног монах |
се попео, онда је рекао у себи: „Док га не обрстим, нећу се сићи“!{S} Милан је тако слатко јео |
ио где год какво шумско воће, но и тога не беше.{S} Тада се заустави код једне дивље јабуке.{S} |
спазио где год дудово дрво, али ни тога не беше, до саме липе.</p> <p>Сад не имајући куд ни кам |
у којем има доста покварених срдаца, да не наиђеш на зло.{S} Не играј се са онаким стварима кој |
илан је тако слатко јео црне дудине, да не би ни гужваре слађе јео да му је нана дала.</p> <p>К |
" /> несташлука.{S} Саветовала га је да не иде много с њим и да се не меша у игри где се Милан |
анта је само слегао раменима, велећи да не зна.{S} Тако је чича Панта читав дан пропустио траже |
на видик и оцену његов труд. — Елем да не описујем потанко све, што се питало и како је које д |
S} Прими ме ма за твоје слушче, само да не свиснем од глади“.</p> <p>На ове речи хајдучки вођа |
ина корака пред хајдучком пећином, која не изгледаше сад као црн облачић већ као из мрамора ист |
у вратити, ја пред очи мојим родитељима не смем жив доћи.{S} Остаћу овде, па нека ме вуци раски |
и заповедио родитељима да га за 8 дана не пуштају из собе већ да мирно лежи све дотле, док ран |
да прво извршиш, па ако ли за три дана не извршиш, онда ћу те отпустити, а ако ли пак извршиш, |
е већ да мирно лежи све дотле, док рана не зарасте.{S} С овим лечничким настојањем, а особито у |
појаву, пробуди се Милан.{S} Устане, па не знајући где је, пође право кроз шуму у намери да иза |
тера за хајдуцима од стране Турака — па не могаше за дуго да се реши: дал’ да потражи тог духа |
лан <pb n="82" /> гушећи се у сузама па не могући издржати тугу свога срца повиче: „Ја сам Мила |
а добијете овде?{S} Или сте изгубили па не можете да нађете“? „Јест, јест синко“... <pb n="80" |
и су, видећи <pb n="6" /> да газда Пера не прима зајам натраг, односили свој зајам кући!</p> <p |
е добро знао да га отац данас или сутра не може бити.{S} Као што је Милан био несташан при том |
истина млад, ал <pb n="51" /> то ништа не чини.{S} Мој баба ми је више пута причао како хајдуц |
вио или што слично учинио.</p> <p>„Враг не спава“ говораше у себи чича Панта... „Ко шта ради се |
над свима старијим монасима.{S} Но кад не беше на ино, он мораде примити у руку ону палицу, ко |
желео.{S} Милан се збиља поправио и сад не беше онај несташни Милан, већ са свим други, мирни, |
тога не беше, до саме липе.</p> <p>Сад не имајући куд ни камо, гладан, уморан, охрабри се па п |
бе сад траже па ако дођу овамо, ја тебе не смем задржати.{S} Због тога те нећу пострићи кроз го |
о за годину дана твоји родитељи по тебе не дођу онда мораш овда и остати“.</p> <p>„Оче игумане“ |
оласку — али ти синко велим, да ти овде не можеш остати...</p> <p>Милану се ове последње речи б |
а — па све беше узалуд.{S} Сутра дан је не само по свом селу тражио Милана, него и у оближња ме |
морила.</p> <p>Освртао се на све стране не би ли опазио где год какво шумско воће, но и тога не |
а Панти тешке бриге, због којих до зоре не могаше заспати.{S} Стога намисли да сутра потражи Ми |
ала га је да не иде много с њим и да се не меша у игри где се Милан налази.</p> <p>Добривој је |
дете добро пролази, а оно дете које се не влада по саветима својих старијих, већ које је непос |
пословица вели: „У очи Божића прасе се не угоји“!{S} Добривој је једва чекао да дође тај дан к |
вети свој живот калуђерском чину тај се не сме враћати одавде.{S} Може бити да твоји родитељи т |
у глави, и не показуј га ником, док се не покалуђериш — а сад ево ти ова палица од слонове кос |
викне: „Опрости ми... ах!{S} Никад више не... не“...</p> <p>„Шта, шта је синко“? ћуткаше <pb n= |
јне матере, чувај га као очи у глави, и не показуј га ником, док се не покалуђериш — а сад ево |
д ево ти ова палица од слонове кости, и не реци ником ко ти је дао док не постанеш игуманом.</p |
камо ли потеру водити за хајдуцима, а и не бојећи се ничег јер његови хајдуци нису разбојници ш |
у приближио, посматраше га неко време и не могаше се доста начудити, шта је то?{S} Да ли сан ил |
на, отац Пантелеимон се нагло разболи и не беше више за живот.{S} Тада <pb n="86" /> пред своју |
пристојно и немирно дете нико не воли и не трпи.{S} Што радиш и опет ти велим; пази на свршетак |
од куда је долазио први глас.</p> <p>И не превари се.</p> <p>Пред њим лежаше леп дечак <pb n=" |
те и опомене старијих, а како онај који не слуша.{S} Зато синко слушај свога учитеља!{S} Слушај |
азао ове књиге, доказао си и задивио си не само мене, него и све твоје другове, па и самога тво |
напоље?{S} Ти се ваљда мене бојиш да ти не ускратим играње?{S} Не!{S} Не бој се синко!“ рече до |
а га чика Младен кушајући га као бајати не познаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да-да ми <pb |
ладо, а кад остари, онда се више савити не да.{S} Треба да своје дете привикнеш још из ране мла |
обријево пријатељевање упадало је у очи не само суседима, него и свима сељанима и њиховим друго |
очести псогоња влада, кад сиромах сељак не сме ни на праг изаћи од те немилоснице, кад сиромах |
ћи од те немилоснице, кад сиромах човек не зна од куд да заслужи коју кукавицу: онда је газда П |
кости, и не реци ником ко ти је дао док не постанеш игуманом.</p> <p>,,Ако би се у случају врат |
</p> <p>„Ох синко не питај нас, кад нам не можеш помоћи...{S} Ми смо ево већ четир године у она |
се у нечем данас не слажу, јер се путем не гледаху као до сад.{S} Ово се само на лицу Милановом |
вођа мало озбиљније.</p> <p>Овде Милан не имајући куд ни камо, већ приповеди све и сва шта се |
је сад пун зависти, због чега озлојеђен не хтеде данас са Добривојем кући ићи.{S} Милан је цели |
орила.</p> <p>Освртао се и десно и лево не би ли спазио где год дудово дрво, али ни тога не беш |
кад сам био несташан, да ме ниси избио не би утекао....</p> <p>„Та ти си зар Милан“? зачуђено |
особа јако бојао да га <pb n="49" /> ко не спази, те с тога што је мислио то је и учинио.{S} Ид |
е осврћући се на све стране да ли га ко не би спазио, стигне до неке храстове шуме која беше по |
ђаше чича Панта... „а чекај лоло... ако не дођеш вечерас, доћићеш сутра — али ћеш и запамтити к |
смешила.{S} Знала је она добро, да нико не зна шта може од детета постати.{S} Тихо би му тада о |
јан.{S} Непристојно и немирно дете нико не воли и не трпи.{S} Што радиш и опет ти велим; пази н |
ао запитати што плачу?</p> <p>„Ох синко не питај нас, кад нам не можеш помоћи...{S} Ми смо ево |
ао се за своје несмислено и невино дело не могући ни ока свести. —</p> <p>Док је Милан овде пла |
е у хлад и ту се одмараше неко време но не за дуго јер му није пријала.{S} Стомак му је био пра |
одвраћати и опомињати га да у будуће то не чини.{S} За морално васпитање, отац Лаврентије се на |
азни, и посаветује да у будуће тако што не чини.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 |
бривоја рече Добривоју! „Добривоје, зар не чујеш како те Сима и Стева вичу да изађеш напоље?{S} |
а“.</p> <p>Ово је био најрадоснији глас не само за Добривоја, него и за сву децу која су са Доб |
цу им се видео знак да се у нечем данас не слажу, јер се путем не гледаху као до сад.{S} Ово се |
ми се освете“.</p> <pb n="52" /> <p>„Ах не — неће ни мене више жива видети.{S} Ја се кући нећу |
и си зар Милан“? зачуђено запита старац не верујући чисто сам себи.</p> <p>„Јест, ја сам бабо.. |
бо.. зар сам се тако променио да ме баш не познајеш“?</p> <p>„Јеси синко јеси... променио си се |
</p> <p>Милану се ове последње речи баш не допадаху, али уздајући се у своје храбро срце... ћут |
шан“... говорио је отац Добривојев.... „Не иди у друштво у којем има доста покварених срдаца, д |
рки је често и поп Сава овако говорио: „Не дај детету на вољу, да чини шта хоће и да иде куд хо |
илан кроз зубе једва изговорио:</p> <p>„Не знам!{S} Нисам!{S} Јесу“!</p> <p>„Па што си ти мало |
о благом <pb n="46" /> и милостивом оцу небесним: опрости ми моје грехе које сам хотимице и нех |
ше као дим.</p> <pb n="48" /> <p>Остаде небо чисто као стакло.{S} Сунце се баш поче рађати.{S} |
е родило кад је угледао над собом плаво небо, јарко сунце, пред собом лепу долину, а из далека |
к тако вредан, учи, чувај се и клони се неваљала друштва, слушај и поштуј свога оца и матер па |
у свом животу више никад није дружио са неваљалим друштвом, а особито са неваљалим друговима ка |
жио са неваљалим друштвом, а особито са неваљалим друговима као што је био Милан.</p> </div> <d |
, оче благи!{S} Ја сам једно несташно и неваљало дете, које је због својих несташлука и због св |
ме књигу од Добривоја, потрчи и одгурне неваљалог Милана, па онда узевши Добривоја за руку, одв |
ао како им је учитељ говорио о добром и неваљалом детету или о послушном и непослушном дечаку и |
ле речи појединих матера, које су своју неваљалу децу опомињале речима: „Владајте се онако као |
и од Милана ма да Милан беше несташан и неваљао.{S} Шта више и самом Добривоју је Милан наносио |
морао бити одвише несташан, јогунаст и неваљао.{S} Како отац Лаврентије беше вичан у васпитању |
читати, прочитао је наслов: „Ако будеш неваљао, сети се савета твог учитеља, па се по њима вла |
плакао и кајао се за своје несмислено и невино дело не могући ни ока свести. —</p> <p>Док је Ми |
прима само једно.{S} С тога гледај да у невино срце свога детета урежеш све оно што је добро.{S |
</p> <p>Ох, ала су то сретни тренуци за невину и добру децу!{S} Учитељ је свагда баш тако згодн |
ли своје топле молитве, болни, кљасти и невољни су се исцеливали кад су се светитељске руке дот |
>Том приликом се Милан састао са својим негдашњим другом Добривојем, који је баш оног дана први |
најрадоснији глас не само за Добривоја, него и за сву децу која су са Добривојем заједно ишла, |
вање упадало је у очи не само суседима, него и свима сељанима и њиховим друговима и сви <pb n=" |
је не само по свом селу тражио Милана, него и у оближња места је отишао, и распитивао за Милан |
, доказао си и задивио си не само мене, него и све твоје другове, па и самога твога учитеља и о |
сам се зарекао да се нећу вратити кући, него да ћу овде остати па ма ме вуци појели но ако хоће |
видети, а кад муња севну беше светлије него у по дана.</p> <p>Овај ужасан призор је Милана так |
синко, заиста ти си сретно дете.{S} Пре него што ћу ти примити за мог ђака желим да ми исприпов |
је и рекне му да куца прво на врата пре него што уђе унутра.</p> <p>Милан се сад упути игуманов |
еди све и сва шта се с њим догодило пре него што је овамо дошао.</p> <p>Хајдучки вођа га је слу |
Милан пред оцем игуманом.</head> <p>Пре него што је Милан ушао у манастирско двориште, приправи |
<p>Милан се овом одговору већма радовао него да је видео свог оца — видећи да ће му се лепа зам |
.{S} После 8 дневног брижног и савесног неговања родитељског — Добривој је са свим оздравио и с |
ј.{S} Смео није натраг да се врати, јер недалеко пред шемом крај зелене ливаде бела стада су па |
и поучне приповетке.</p> <p>За неколико недеља отац Лаврентије је постигао оно, што је пожелео. |
околини манастира па су долазили сваке недеље да слушају манастирског новог ђака како поји.</p |
ће г. надзорник њих испитивати.{S} Целе недеље пред испитом понављао је Добривој своје лекције, |
ишла, па су се почели натицати целе оне недеље, ко ће боље научити, само да што више и боље мог |
оплији летњи дани.</p> <p>Учитељ је пре недељу дана објавио ученицима када ће се држати испит, |
...</p> <p>Ово је приметила старица, па нежно запита:</p> <p>„А што ти синко плачеш?{S} Ваљда с |
Не бој се синко!“ рече добри отац тако нежно, да је одмах устао са седала, па ухвативши Добрив |
о од бола, а из места где му је сачма у нежно тело ушла — лопила је крв.</p> <p>Затим заповеди |
ухватили па однели у један манастир но незнамо у који.{S} Прошли смо све манастире, тражећи на |
ору, па ћу се пријавити хајдучком вођи, нека ме прими у хајдуке.{S} Ја сам истина млад, ал <pb |
е дичи њоме, а учитељ и твоји родитељи, нека се диче с тобом!</p> <p>Ово изговоривши г. надзорн |
т Мирон као ђак пре 18 година — донео — нека буде од сад његова.{S} Мени су часи избројани, за |
одведе Милана до манастира М.. па онда нека се одмах врати.</p> <p>На растанку хајдучки вођа з |
ки ђак.</p> <p>„Иди кажи свима монасима нека после св. литургије дођу сви у трапезарију“ рече о |
ма не смем жив доћи.{S} Остаћу овде, па нека ме вуци раскидају.{S} Ех, моја луда главо“!</p> <p |
гла видети на левом рамену.</p> <p>„Ово нека ти синко служи за савет и од сад буди на опрезу.{S |
жени — „па ма ме пола имања стао, само нека постане поп“...</p> <p>Сека Зорка је само ћутала н |
з књига па расипао по путу, и бунцао је неке речи што и он није добио онакову књигу, као што је |
ане да ли га ко не би спазио, стигне до неке храстове шуме која беше по дана хода удаљена од се |
а из далека као да се из земље уздизао неки црн облачић.</p> <p>„Шта је оно што се тамо црни“? |
прстима к њему приближио, посматраше га неко време и не могаше се доста начудити, шта је то?{S} |
лана проћи имао.{S} Чувши још из далека неко јецање и неко уздисање; помисли е се није какав ду |
вину, склони се у хлад и ту се одмараше неко време но не за дуго јер му није пријала.{S} Стомак |
рао шта се око њега збива.{S} Тама беше неко време тако црна да ни прст пред оком ниси могао ви |
о.{S} Чувши још из далека неко јецање и неко уздисање; помисли е се није какав дух појавио у ов |
тако збунили, да <pb n="36" /> су били неко време као изван себе, а Милан од ужаса испусти пиш |
игде Милана.</p> <p>„Но тај се деран од неког доба ама баш проневаљалио“ гунђаше чича Панта... |
ко поји.</p> <p>Милан је у манастиру од неког времена јако почео напредовати на велико удивљење |
ао и разговарао са хајдучким момцима до неког доба ноћи при месечини.</p> <p>После оваког разго |
гу одговорити на испиту.{S} Но све беше некојим ученицима узалуд, јер пословица вели: „У очи Бо |
ривојем.{S} Ови одмах тако и учине и за неколико тренутака врате се са Добривојевим оцем, који |
му лепе и поучне приповетке.</p> <p>За неколико недеља отац Лаврентије је постигао оно, што је |
е Милан за монаха постригао, онда је на неколико дана доцније — отац Пантелеимон заиста отишао |
тњастога брежуљка, што се пред шумом на неколико метара уздизао — указа се јутрења румен.{S} То |
евалио, а није ни приметио да су већ на неколико стотина корака пред хајдучком пећином, која не |
ог а дана тако-око 5—6 часова, дошло је неколико другова Добривојевих да се сњим мало позабавља |
ка из шуме истера“. —</p> <p>Тек што је неколико хвати прешао, спази на своју велику радост дуд |
ливао цвеће у башти.{S} Даље дала му је неколико леја да сам сади воће и цвеће показавши му прв |
milestone unit="subSection" /> <p>После неколико месеци — па препоруци блаженопочившег игумана |
еликим барима, од мајке је излагивао по неколико новчића за пропис па је за те новце куповао ду |
н сузама по лицу, а пред дечаком лежаху неколико дивљих начетих јабука.</p> <p>Хајдучки вођа ко |
хвати Милана за руку и поведе кроз шуму неком узаном стазом.</p> <p>Стаза ова их је за кратко в |
рвих дана манастирском псу белову везао неку стару клепетушу о врат, други пут је баба Макрени |
ако просецао, као да је из зависти хтео неку намеру да изврши над Добривојем.{S} Што се Добриво |
ћућ са гране на грану — сад умукоше.{S} Нема тишина је целом васионом завладала: <pb n="40" /> |
р јутрос чусмо од једног монаха да овде нема никаквог Милана.</p> <p>„Није, није бабо“ поче Мил |
њих запитати: „А како можеш убити, кад немаш ни палице, а врабац је ено на грани?</p> <p>„Боме |
мах сељак не сме ни на праг изаћи од те немилоснице, кад сиромах човек не зна од куд да заслужи |
уди миран и пристојан.{S} Непристојно и немирно дете нико не воли и не трпи.{S} Што радиш и опе |
у манастиру потражио прибежиште својој немирној души, али ко овамо једном дође и посвети свој |
немој да учиниш коме <pb n="33" /> жао, немој да се играш са онаким играма које ти могу какове |
и је воња, али немој да се ским свадиш, немој да учиниш коме <pb n="33" /> жао, немој да се игр |
твојим друговима колико ти је воња, али немој да се ским свадиш, немој да учиниш коме <pb n="33 |
пезарију.</p> <p>Онде га заустави један необичан призор.</p> <p>Човек — старац са својом женом |
ао, те онесвешћен лежао све док се није непогода смирила.{S} Муње престадоше севати, киша прест |
било свога друга, уплаши се, па побегне непознатим путем.{S} Како је побегло није се више врати |
шавши на сусрет хајдучком вођи — пољубе непознатог дечака, па га подигну у вис.</p> <p>Ово је М |
/p> <p>Напослетку се саже, полако дрмне непознатог дечака — који у сну држећи збиља да је његов |
и, сагнутом главом као осуђен стајао је непомично и плакао...</p> <p>Ово је приметила старица, |
Као што је Милан био несташан при том и непослушан, исто је тако обратно <pb n="17" /> Добривој |
шао у школу, дотле беше врло несташан и непослушан.</p> <p>Сека Зорки је често и поп Сава овако |
о саветима својих старијих, већ које је непослушно, јогунасто, и несташно, да тако дете зло про |
а сина свог суседа који беше несташно и непослушно дете, како пролази због <pb n="11" /> несташ |
ом и неваљалом детету или о послушном и непослушном дечаку и тако даље{S} Све је то мали Добрив |
сти.{S} Многа деца зло прођу због своје непослушности... и тако даље и тако даље“</p> <p>Овим р |
и савета како да се опростим те гадне и непристојне навике.{S} Ох, како је лепо код своје куће |
љив на себе, буди миран и пристојан.{S} Непристојно и немирно дете нико не воли и не трпи.{S} Ш |
ан призор је Милана тако дирнуо да је у несвест пао, те онесвешћен лежао све док се није непого |
ку знајући да у ову шуму нико од Турака несме ни завирити, а камо ли потеру водити за хајдуцима |
>Целу ноћ је плакао и кајао се за своје несмислено и невино дело не могући ни ока свести. —</p> |
рпи ужасне болове због моје нехатости и несмотрености!{S} Утеши моје родитеље; упути ме из ове |
pter" xml:id="SRP18962_C6"> <head>6.{S} Несретни случај.</head> <p>Беше баш подне у очи св. Или |
ко се за рана опамети.{S} Но да се онај несретни случај није догодио, не би Милан био приморан |
Милан довршио своје приповедање и свој несретни догађај, овако дода напослетку: „Ја сам се зар |
војих 10—11 година, који је због једног несретног случаја заблудео побегавши од својих родитеља |
сва шта се са Миланом збило после оног несретног случаја.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
ало.</p> <p>Тома, Пера и Миша су се том несретном појавом тако збунили, да <pb n="36" /> су бил |
седне, па се одмараше и промишљаваше о несретном случају, који се због његове лакомислености и |
о, али кад је Милан напослетку причао о несретном случају како је Добривоја нехотице убио, онда |
ту, родитељима тугу и јед, а мени самом несрећу и презирање од свих мојих другова — молим ти се |
n="44" /> да је Милана ма на који начин нестало са овога света.</p> <p>Сад беше тужни отац љут |
о да се туђи од Милана ма да Милан беше несташан и неваљао.{S} Шта више и самом Добривоју је Ми |
е, да је Милан заиста морао бити одвише несташан, јогунаст и неваљао.{S} Како отац Лаврентије б |
{S} Испитај га!{S} Дечак је паметан али несташан.{S} Подај му лека.{S} Штета ће бити да се њего |
„Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“ — које је Милан по други пут изговорио, није |
„Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“? запита га хајдучки вођа мало озбиљније.</p> |
: „Опрости ми бабо никад више нећу бити несташан!“</p> <pb n="53" /> <p>Баш оног тренутка, кад |
и што си ме више пута избио кад сам био несташан, да ме ниси избио не би утекао....</p> <p>„Та |
а не може бити.{S} Као што је Милан био несташан при том и непослушан, исто је тако обратно <pb |
вој није пошао у школу, дотле беше врло несташан и непослушан.</p> <p>Сека Зорки је често и поп |
Младен удалио испред њега, онда је свог несташка казнио тиме што је морао клечати на кукурузима |
анта је био строг отац и казнио је свог несташка због учињених несташлука, али како је због сво |
"15" /> онда је и чича Панта одвео свог несташка Милана.{S} Но није га баш одвео, јер је чича П |
е чудили, како се Добривој слаже са тим несташком за којега сваки дан долазе тужбе његовом оцу: |
ори и несташнији, све дотле док му није несташлук тако ушао у страст да је по читав дан бегао о |
укао се у прса и горко се кајао за свој несташлук.</p> <p>Сад му изађоше пред очи и учитељеве р |
о дете, како пролази због <pb n="11" /> несташлука.{S} Саветовала га је да не иде много с њим и |
оучењима искорени из Милана сваку клицу несташлука, коју је Милан и у манастиру гајити почео.{S |
но и неваљало дете, које је због својих несташлука и због своје тврдоглавости нанело многима шт |
рвећа... крао јабуке и т. д. због којих несташлука је Милан често добивао шибе и од учитеља а и |
и казнио је свог несташка због учињених несташлука, али како је због своје службе био обвезан, |
вку и тако даље</p> <p>Све ове Миланове несташлуке монаси су гледали кроз прсте држећи: „младос |
есташно, па као несташно дете чинило је несташлуке... играло се и са онаким стварима које нису |
његовој.</p> <p>А кад им је Милан ређао несташлуке које је у селу починио, онда су се сви сити |
ан се збиља поправио и сад не беше онај несташни Милан, већ са свим други, мирни, пристојни Мил |
да се поправио, он је бивао све гори и несташнији, све дотле док му није несташлук тако ушао у |
је она лако чинила.{S} Одвраћала га од несташних игара, јер док Добривој није пошао у школу, д |
/> Не чујаше се ништа друго до: пуцкање несташних ноћних зефира.{S} Бледи месец је осветљавао м |
ример Милана сина свог суседа који беше несташно и непослушно дете, како пролази због <pb n="11 |
х, већ које је непослушно, јогунасто, и несташно, да тако дете зло пролази.</p> <p>Учитељ је би |
0—11 година, беше дете од више весело и несташно, па као несташно дете чинило је несташлуке... |
дете од више весело и несташно, па као несташно дете чинило је несташлуке... играло се и са он |
ов прут с којим би Милану платио његово несташно дело.</p> <p>Добривојеви другови су још оне ве |
„Оче свети, оче благи!{S} Ја сам једно несташно и неваљало дете, које је због својих несташлук |
е поп Сава подстицао сека Зорку да свог несташног иначе особито даровитог синчића васпита.</p> |
Још му је само пред очима лебдио спомен несташног владања Милановог, и тада је уздахнуо рекавши |
илана.{S} Милан је више пута због своје несташности молио Добривоја за опроштење. — Дан за дано |
у, који се због његове лакомислености и несташности — догодио.</p> <p>Целу ноћ је плакао и каја |
b n="25" /> због многог заустављања.{S} Нестрпељиво је чекао док су му књигу гледали и хвалили |
догодило са Миланом и Добривојем па је нестрпељиво чекао Милана, а кад се чика Младен удалио и |
ја и т. д.</p> <p>Озлојеђени чича Панта нестрпљиво је очекивао, извиривао Милана, но све беше у |
освете“.</p> <pb n="52" /> <p>„Ах не — неће ни мене више жива видети.{S} Ја се кући нећу врати |
до намеравши и зарекавши се, да се кући неће вратити жив.{S} Путем бегајући и плачући, тукао се |
.</p> <p>Хајдучки вођа знајући да Милан неће издржати страх — ишао је полако за њим, и кад је М |
да је рекао у себи: „Док га не обрстим, нећу се сићи“!{S} Милан је тако слатко јео црне дудине, |
да напослетку: „Ја сам се зарекао да се нећу вратити кући, него да ћу овде остати па ма ме вуци |
тебе не смем задржати.{S} Због тога те нећу пострићи кроз годину дана, па ако за годину дана т |
онда речи: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“ — које је Милан по други пут изгово |
изговарао: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“? запита га хајдучки вођа мало озбиљ |
а ове речи: „Опрости ми бабо никад више нећу бити несташан!“</p> <pb n="53" /> <p>Баш оног трен |
дитељи и сутра по мене дођу, ја се кући нећу вратити“.</p> <p>Отац игуман одмах зазвони, у тај |
ни мене више жива видети.{S} Ја се кући нећу вратити, ја пред очи мојим родитељима не смем жив |
ће говорити пред оцем игуманом.</p> <p>„Нећу лагати“ говораше Милан... „у лажи је плитко дио, т |
, који сад трпи ужасне болове због моје нехатости и несмотрености!{S} Утеши моје родитеље; упут |
о о несретном случају како је Добривоја нехотице убио, онда <pb n="70" /> је отац игуман уздахн |
рости ми моје грехе које сам хотимице и нехотице учинио.{S} Дај здравље мом добром бившем другу |
но.{S} На лицу им се видео знак да се у нечем данас не слажу, јер се путем не гледаху као до са |
владај се добро.{S} Ма да си погрешио у нечем гледај да се поправиш.{S} Гледај да сваки посао д |
лекције, а Милан место да је бар и сад нешто учио, он је бежао од школе, ишао у шуму, хватао п |
а.{S} Тама беше неко време тако црна да ни прст пред оком ниси могао видети, а кад муња севну б |
без бриге.{S} Но кад тамо, а од пастира ни корова.</p> <p>Пуста ледина нигде никога.{S} Како је |
до саме липе.</p> <p>Сад не имајући куд ни камо, гладан, уморан, охрабри се па пође кући.{S} Ва |
љније.</p> <p>Овде Милан не имајући куд ни камо, већ приповеди све и сва шта се с њим догодило |
и осетио колики је пут превалио, а није ни приметио да су већ на неколико стотина корака пред х |
занимљиво се разговарајући, Милан није ни осетио колики је пут превалио, а није ни приметио да |
псогоња влада, кад сиромах сељак не сме ни на праг изаћи од те немилоснице, кад сиромах човек н |
јући да у ову шуму нико од Турака несме ни завирити, а камо ли потеру водити за хајдуцима, а и |
те“.</p> <pb n="52" /> <p>„Ах не — неће ни мене више жива видети.{S} Ја се кући нећу вратити, ј |
n="18" /> Добривој му је све опраштао и ни мрка погледа није бацао на Милана.{S} Милан је више |
е тако слатко јео црне дудине, да не би ни гужваре слађе јео да му је нана дала.</p> <p>Кад је |
е би ли спазио где год дудово дрво, али ни тога не беше, до саме липе.</p> <p>Сад не имајући ку |
воје несмислено и невино дело не могући ни ока свести. —</p> <p>Док је Милан овде плакао и каја |
илан Добривоја но с њим није хтео Милан ни речце проговорити.{S} Истина Милан је своју завист и |
Никога није оп увредио, никоме није он ни једне зле речи рекао.{S} Са свима сељанима је он у м |
ћи нашег Милана.. али га не нађосмо ево ни овде јер јутрос чусмо од једног монаха да овде нема |
апитати: „А како можеш убити, кад немаш ни палице, а врабац је ено на грани?</p> <p>„Боме ја ћу |
ниси ти дошо да једеш дудова“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ !</p> <p>„Па да што су ти усне црне“?</p> < |
b n="43" /> <p>Но и ово беше узалуд.{S} Нигде Милана, па бар да му ко каже где га је синоћ виде |
шницу и свуд завири и у најмањи кут.{S} Нигде Милана.</p> <p>„Но тај се деран од неког доба ама |
пастира ни корова.</p> <p>Пуста ледина нигде никога.{S} Како је био уморан, а и како беше тога |
године дана распитивајући за њега, али нигде га не могасмо наћи, нити нас је ко могао упутити |
вде нема никаквог Милана.</p> <p>„Није, није бабо“ поче Милан <pb n="82" /> гушећи се у сузама |
— које је Милан по други пут изговорио, није могао да себи протумачи, шта то значи?</p> <p>Напо |
није свој пропис написао, <pb n="13" /> није се хтео мали Добривој играти.</p> <p>Зашто!{S} Ево |
ије ни осетио колики је пут превалио, а није ни приметио да су већ на неколико стотина корака п |
ера је био тих, миран и благ.{S} Никога није оп увредио, никоме није он ни једне зле речи рекао |
а је и чика Младен избавио Милана, а да није на брзо дотрчао, све би му хаљине искидали пси.</p |
ој му је све опраштао и ни мрка погледа није бацао на Милана.{S} Милан је више пута због своје |
ан до зоре снивао.</p> <p>Хајдучки вођа није хтео Милану сутра дан о том ништа да спомене.{S} С |
итеље, а на овог доброг друга Добривоја није заборавио, јер се за њега сваког јутра и вечера мо |
угови.{S} Добривој је био добра срца па није хтео да се туђи од Милана ма да Милан беше несташа |
усадио, да се у свом животу више никад није дружио са неваљалим друштвом, а особито са неваљал |
благ.{S} Никога није оп увредио, никоме није он ни једне зле речи рекао.{S} Са свима сељанима ј |
већ беше 11 час ноћи — помисли: е да се није гдегод завукао па ћути.{S} Врати се у собу, поглед |
ко јецање и неко уздисање; помисли е се није какав дух појавио у овој шуми, или је можда каква |
ја и одлазио даље. —</p> <p>Добривој се није могао журити <pb n="25" /> због многог заустављања |
ест пао, те онесвешћен лежао све док се није непогода смирила.{S} Муње престадоше севати, киша |
н морао много што шта да претрпи док се није опаметио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
ше од бола. — „Шта је, шта је?{S} Да те није убио“? збуњено запиткиваху један другог.{S} У тај |
љег ђака.</p> <p>Од радости, газда Пери није било ништа отерати пар од најлепших јагањаца учите |
у, мирно легне да спава.</p> <p>Спавати није могао, јер тек што се сетно Добривоја, помислио је |
амети.{S} Но да се онај несретни случај није догодио, не би Милан био приморан да бежи од своји |
га од несташних игара, јер док Добривој није пошао у школу, дотле беше врло несташан и непослуш |
е потпуно спремљен ишао у школу.{S} Док није свој задатак научио, и док није свој пропис написа |
у своје храбро срце... ћутао је све док није дошао у хајдучку пећину.</p> <p>Тада се баш почело |
{S} Док није свој задатак научио, и док није свој пропис написао, <pb n="13" /> није се хтео ма |
приликом спази Милан Добривоја но с њим није хтео Милан ни речце проговорити.{S} Истина Милан ј |
ећи и занимљиво се разговарајући, Милан није ни осетио колики је пут превалио, а није ни примет |
аједно из школе кући долазили.{S} Милан није могао без Добривоја бити.{S} Ово Миланово и Добриј |
ен о врат па је бацио у бунар.{S} Милан није знао да је у овом друштву и Добривој па се с тога |
оју је он вредно обрађивао — ипак се он није зато погордио.</p> <p>Сви су се сељани чудили и ди |
по путу, и бунцао је неке речи што и он није добио онакову књигу, као што је и Добривој добио.{ |
намери да изађе на други крај.{S} Смео није натраг да се врати, јер недалеко пред шемом крај з |
не непознатим путем.{S} Како је побегло није се више вратило.{S} Тражисмо га пуне трп године да |
Панта одвео свог несташка Милана.{S} Но није га баш одвео, јер је чича Панта имао посла док је |
.</p> <p>Милан је почео сад муцати, јер није знао како ће сад да слаже, једва је чекао да се оп |
</p> <p>Милан се с почетка устезао, јер није знао коју песму да одпоји.{S} Напослетку одпочне: |
своје службе био обвезан, то сваки пут није могао да доспе да Милана казни.{S} Због тог се Мил |
о допало, јер га до сад још нико у руку није пољубио.</p> <p>„Бог ти помогао синко“! одврати му |
све гори и несташнији, све дотле док му није несташлук тако ушао у страст да је по читав дан бе |
рао клечати на кукурузима, а при том му није дао вечерати.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
дмараше неко време но не за дуго јер му није пријала.{S} Стомак му је био празан, глад га је ја |
тира М....</p> <p>Млади и смирени монах није <pb n="88" /> се хтео примити овога чина, јер му б |
а да овде нема никаквог Милана.</p> <p>„Није, није бабо“ поче Милан <pb n="82" /> гушећи се у с |
би.... „па онда речи: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“ — које је Милан по други |
кроз плач изговарао: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“? запита га хајдучки вођа |
зверајући викне: „Опрости ми... ах!{S} Никад више не... не“...</p> <p>„Шта, шта је синко“? ћут |
своје усадио, да се у свом животу више никад није дружио са неваљалим друштвом, а особито са н |
је више пута ове речи: „Опрости ми бабо никад више нећу бити несташан!“</p> <pb n="53" /> <p>Ба |
рос чусмо од једног монаха да овде нема никаквог Милана.</p> <p>„Није, није бабо“ поче Милан <p |
е тако лутао по шуми скоро 1/4 дана, па никако да угледа краја од шуме.</p> <p>При свем том што |
ло насмешила.{S} Знала је она добро, да нико не зна шта може од детета постати.{S} Тихо би му т |
ристојан.{S} Непристојно и немирно дете нико не воли и не трпи.{S} Што радиш и опет ти велим; п |
/p> <p>Напослетку знајући да у ову шуму нико од Турака несме ни завирити, а камо ли потеру води |
уђеру особито допало, јер га до сад још нико у руку није пољубио.</p> <p>„Бог ти помогао синко“ |
Газда Пера је био тих, миран и благ.{S} Никога није оп увредио, никоме није он ни једне зле реч |
ра ни корова.</p> <p>Пуста ледина нигде никога.{S} Како је био уморан, а и како беше тога <pb n |
вај га као очи у глави, и не показуј га ником, док се не покалуђериш — а сад ево ти ова палица |
ова палица од слонове кости, и не реци ником ко ти је дао док не постанеш игуманом.</p> <p>,,А |
иран и благ.{S} Никога није оп увредио, никоме није он ни једне зле речи рекао.{S} Са свима сељ |
снивао, је ли“...</p> <p>„Опрости ми... нисам ја бабо хтео...{S} Паја ме је наговорио... о... о |
бе једва изговорио:</p> <p>„Не знам!{S} Нисам!{S} Јесу“!</p> <p>„Па што си ти мало час кроз пла |
да је овим путем прошло“?</p> <p>„Боме нисам“! беше одговор свију оних кога је чича Панта запи |
уту срео, запитао би га: „Пријатељу!{S} Ниси ли видео како дете од 10—11 година да је овим путе |
ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо да једеш дудова“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ !</p |
пута избио кад сам био несташан, да ме ниси избио не би утекао....</p> <p>„Та ти си зар Милан“ |
p>„Па како си овамо дошао“?...{S} Да се ниси изгубио, или су те родитељи ваљда отерали од себе“ |
што си онда чело баште долазио, зар ти ниси могао са сокака доћи к мени по грабуље“? запита га |
ко време тако црна да ни прст пред оком ниси могао видети, а кад муња севну беше светлије него |
{S} Не играј се са онаким стварима које нису за тебе.{S} Буди пажљив на себе, буди миран и прис |
... играло се и са онаким стварима које нису за децу.{S} Једног дана украде од мене један пишто |
н дошао у манастир.{S} За цело то време нису Миланови родитељи долазили.{S} Милан је <pb n="77" |
и не бојећи се ничег јер његови хајдуци нису разбојници што хришћане убијају и харају — већ хај |
ма у очи, а то је: што Добривој и Милан нису заједно отишли кући као обично.{S} На лицу им се в |
за њега, али нигде га не могасмо наћи, нити нас је ко могао упутити где да га тражимо.</p> <p> |
у водити за хајдуцима, а и не бојећи се ничег јер његови хајдуци нису разбојници што хришћане у |
м завладала: <pb n="40" /> Не чујаше се ништа друго до: пуцкање несташних ноћних зефира.{S} Бле |
и вођа није хтео Милану сутра дан о том ништа да спомене.{S} Сутра дан око поноћи догодило се с |
/p> <p>Од радости, газда Пери није било ништа отерати пар од најлепших јагањаца учитељу на дар. |
Ја сам истина млад, ал <pb n="51" /> то ништа не чини.{S} Мој баба ми је више пута причао како |
стрпљиво је очекивао, извиривао Милана, но све беше узалуд.{S} Што је чича Панта дуже Милана че |
би ли опазио где год какво шумско воће, но и тога не беше.{S} Тада се заустави код једне дивље |
од мене један пиштољ који беше напуњен, но оно је мислило да је празан — однесе га собом па се |
уо и рекао: „Ах синко!{S} Шта учини!{S} Но ипак си сретан.{S} Грех ће се твој опрати.{S} То је |
а власт над свима старијим монасима.{S} Но кад не беше на ино, он мораде примити у руку ону пал |
ча Панта одвео свог несташка Милана.{S} Но није га баш одвео, јер је чича Панта имао посла док |
шибе и од учитеља а и од свога оца.{S} Но Милан место да се поправио, он је бивао све гори и н |
а, па ће тим провести дан без бриге.{S} Но кад тамо, а од пастира ни корова.</p> <p>Пуста ледин |
и благо оном ко се за рана опамети.{S} Но да се онај несретни случај није догодио, не би Милан |
ше и боље могу одговорити на испиту.{S} Но све беше некојим ученицима узалуд, јер пословица вел |
p>И овом приликом спази Милан Добривоја но с њим није хтео Милан ни речце проговорити.{S} Истин |
и се у хлад и ту се одмараше неко време но не за дуго јер му није пријала.{S} Стомак му је био |
здравити — беху тужни родитељи сретнији но икада те плате за труд г. лечнику који се на мах вра |
да ћу овде остати па ма ме вуци појели но ако хоћеш, прими ме у хајдуке.{S} Прими ме ма за тво |
уци ухватили па однели у један манастир но незнамо у који.{S} Прошли смо све манастире, тражећи |
отићи да преноћи.</p> <pb n="43" /> <p>Но и ово беше узалуд.{S} Нигде Милана, па бар да му ко |
одоше право кући.</p> <pb n="24" /> <p>Но њихов одлазак из школе упадао је сад свима у очи, а |
не смеде га читати на први мах.</p> <p>Но кад виде прве редове: „Оче Пантелеимоне благослови“! |
у најмањи кут.{S} Нигде Милана.</p> <p>„Но тај се деран од неког доба ама баш проневаљалио“ гун |
ред очима који га не познадоше.</p> <p>„Но па за што сте овамо дошли“? запита Милан мало охрабр |
грунуше из пушака у знак доласка једног новајлије.</p> <p>Милан је од силне праске — која се ра |
сачува леп глас у народу.{S} Дао је на ново цркву полепшати, баште уредити, воћем и цвећем зас |
остан.{S} У срцу је осећао као да се на ново родио.</p> <p>Тек што је Милан отишао у трапезариј |
шуме.</p> <pb n="58" /> <p>Милану се на ново сунце родило кад је угледао над собом плаво небо, |
ли сваке недеље да слушају манастирског новог ђака како поји.</p> <p>Милан је у манастиру од не |
војем.{S} Што се Добривој већма радовао новој књизи, тим се Милан све већма љутио, шкрипио зуби |
неколико новчића за пропис па је за те новце куповао дувана и пушио са Пајом, млинарским сином |
ом игуманом.{S} Ево ти синко ова кеса с новци, и ево ти поклањам ову књигу, то је молитвеник мо |
ШАН ЂУРИЋ,</p> <p>учитељ</p> <p>Цена 15 новчића</p> <p>У Великој Кикинди 1896.</p> <p>Издање и |
рима, од мајке је излагивао по неколико новчића за пропис па је за те новце куповао дувана и пу |
узме чича Панта палицу у руке, пут под ноге, па се упути по знанцима и родовима да тражи Милан |
цем ишао по сред пута повлачећи ногу за ногом и дижући прашину.</p> <p>Добривој је напротив ска |
на којој беше највише јабука.{S} Лупне ногом о грану тако снажно, да су све до једне попадале |
ђеним лицем ишао по сред пута повлачећи ногу за ногом и дижући прашину.</p> <p>Добривој је напр |
из тиквице коју је хајдучки вођа собом носио- умије га и својом марамом убрише очи и лице.</p> |
траха, а које што га је баш код те шуме ноћ ухватила — склони се у један оближњи издубљени храс |
ти и несташности — догодио.</p> <p>Целу ноћ је плакао и кајао се за своје несмислено и невино д |
арао са хајдучким момцима до неког доба ноћи при месечини.</p> <p>После оваког разговора сви ле |
Милан сам сети шта се прошле претпрошле ноћи с њим збило.{S} С тога науми да остави хајдучку пе |
ланови јади.</head> <p>Кад се Милан оне ноћи пробудио, овако се Богу из највећег страхопоштовањ |
а Миланом, да видимо шта је смислио оне ноћи кад је плакао у издубљеном расту?{S} Камо је отиша |
већ дотужило чекати — а већ беше 11 час ноћи — помисли: е да се није гдегод завукао па ћути.{S} |
ше се ништа друго до: пуцкање несташних ноћних зефира.{S} Бледи месец је осветљавао мрачне путе |
в отац као сеоски сережан оружао кад је ноћу ишао да чини патролу; приказао му се и Добривој, к |
у сад главне друге с којима се и дању и ноћу бавио.{S} Најпосле мало по мало почео је заборавља |
на деда Симин дуд попети; ко сме отићи ноћу на таван и т. д. на која питања су се мали јунаци |
цима спреми све што ће за дочек гостију нужно бити.</p> <p>Чим је Милан добио ову заповест, одм |
уга Добривоја није заборавио, јер се за њега сваког јутра и вечера молио Богу, држећи да је Доб |
а пуне трп године дана распитивајући за њега, али нигде га не могасмо наћи, нити нас је ко мога |
69" /> Прими га к себи за ђака, пази на њега, па ако се добро узвлада закалуђери га.{S} За твој |
ана, а кад се чика Младен удалио испред њега, онда је свог несташка казнио тиме што је морао кл |
лити.{S} Ову коју му ја дадох, прими од њега и чувај је, јер ја се надам да ће — ако Бог да — б |
ног призора кад је на Добривоја пукао и њега ранио.</p> <p>„Ах Добривоју...{S} Добривоју... јец |
ком наслов оне књиге, из које је учитељ њега учио читати, а то је: „<title>Буквар</title>“.</p> |
уплашено око њега посматрао шта се око њега збива.{S} Тама беше неко време тако црна да ни прс |
а Милан се одмах тргао, па уплашено око њега посматрао шта се око њега збива.{S} Тама беше неко |
каше кријући сузе од света који је мимо њега пролазио.</p> <p>Овај призор је Милана тако дирнуо |
дечака — који у сну држећи збиља да је његов отац пред њиме, нагло се тргне и зверајући викне: |
и кајао се за своје лудо дело, дотле је његов отац код куће стражарио код врата и чекао Милана |
} Подај му лека.{S} Штета ће бити да се његов дар занемари. <pb n="69" /> Прими га к себи за ђа |
ћи како му деца износе на видик и оцену његов труд. — Елем да не описујем потанко све, што се п |
ре 18 година — донео — нека буде од сад његова.{S} Мени су часи избројани, за то сам оставио за |
р ја се надам да ће — ако Бог да — бити његова.</p> <p>Ову палицу сам ја отео од једног буљукпа |
е свесрдно и тачно вршио, те су га због његове вредноће сви монаси хвалили пред оцем игуманом.< |
аваше о несретном случају, који се због његове лакомислености и несташности — догодио.</p> <p>Ц |
здраганост; а кад би му загледали у оне његове — као трњина — црне очи, из којих светлуцаше ошт |
d="SRP18962_C1"> <head>1.{S} Добривој и његови родитељи.</head> <p>Био је омален дечак око свој |
ан Милан беше већ монах Мирон.</p> <p>И његови родитељи беху тад у цркви кад се Милан постригао |
а хајдуцима, а и не бојећи се ничег јер његови хајдуци нису разбојници што хришћане убијају и х |
S} Са румених и као јабука пуних образа његових могла се свагда читати веселост и раздраганост; |
му изишла слика његовог сеоцета, слика његових другова, с којима се последњи пут играо, па и с |
ци дренов прут с којим би Милану платио његово несташно дело.</p> <p>Добривојеви другови су још |
е је добра мати постепено пресађивала у његово младо срце.</p> <p>Отац Добривојев — газда Пера, |
године закалуђерити и да ће онда доћи у његово село и сњим да служи у цркви.{S} Сретни родитете |
Пантелеимон заиста отишао са Мироном у његово родно место да као гост служи у цркви.</p> <p>То |
сна тргао.{S} Пред очи му изишла слика његовог сеоцета, слика његових другова, с којима се пос |
е слушати кад је појао у цркви.{S} Због његовог лепог гласа на брзо се рашчуло по околини манас |
сто и лепо, те изазиваше дивљење лепоти његовог одела.{S} Изгледао је на први поглед као да је |
а је то мало час био сан, и да је место његовог оца, пред њим стајао хајдучки вођа врло доброг |
тавши га потанко <pb n="75" /> о узроку његовог доласка у манастир М... увидео је, да је Милан |
велико удивљење оца игумана.{S} Промени његовој утицао је отац Лаврентије најстарији монах, кој |
вољно, да су се сви чудили разборитости његовој.</p> <p>А кад им је Милан ређао несташлуке које |
ташком за којега сваки дан долазе тужбе његовом оцу:{S} Милан урадио ово, Милан учинио оно... р |
/p> <p>Сви су се сељани чудили и дивили његовом напретку у добру.{S} За газда Перино добро срце |
боји се на путу ди ће газда Пера казати његовом оцу како је хтео отети књигу од Добривоја — па |
прави узор дечијег доброг владања.{S} О његовом добром владању, на брзо се рашчуло по целом сел |
у побожности усавршавао.{S} Усавршавању његовом у побожности од великог утицаја беху свете књиг |
питање спочетка само онаково, каково је њему за школу потребно било, а то је она лако чинила.{S |
бривој слушао свога оца покоравајући се њему учио би се само оном што је добро — а овако је Мил |
учки вођа који се полако и на прстима к њему приближио, посматраше га неко време и не могаше се |
воје мајке и беше му врло мило па се по њеним саветима и владао.{S} И с пуним правом могла је с |
миљато свира.{S} На пољани опет и то на њивама си видети могао вредне жетеоце који су жњели жит |
агословио са преобилним плодом од своје њиве <pb n="5" /> коју је он вредно обрађивао — ипак се |
новим летњиковцем, а натраг лепе плодне њиве.</p> <pb n="73" /> <p>За оних првих 8 дана Милан ј |
стале птице певачице одлетеше у оближње њиве, да накупе мало гусеница да нахране своје младе.{S |
онесвешћен на земљу пао, брзо утрчи за њим у пећину, узме га на <pb n="63" /> руке па га однес |
неће издржати страх — ишао је полако за њим, и кад је Милан онесвешћен на земљу пао, брзо утрчи |
сред шуме, наиђе на један извор.{S} Над њим се Милан саже, напије се хладне воде, умије се, па |
ио сан, и да је место његовог оца, пред њим стајао хајдучки вођа врло доброг срца, која га је п |
ас.</p> <p>И не превари се.</p> <p>Пред њим лежаше леп дечак <pb n="54" /> око својих 10—11 год |
камо, већ приповеди све и сва шта се с њим догодило пре него што је овамо дошао.</p> <p>Хајдуч |
ам сети шта се прошле претпрошле ноћи с њим збило.{S} С тога науми да остави хајдучку пећину у |
.{S} Саветовала га је да не иде много с њим и да се не меша у игри где се Милан налази.</p> <p> |
вом приликом спази Милан Добривоја но с њим није хтео Милан ни речце проговорити.{S} Истина Мил |
, сети се савета твог учитеља, па се по њима владај“ — па мало прогледавши дивно бојадисане сли |
/p> <p>Сви поседаше за сто па и Милан с њима.</p> <pb n="61" /> <p>Вечерали су сви у највећу сл |
сну држећи збиља да је његов отац пред њиме, нагло се тргне и зверајући викне: „Опрости ми... |
ао да дође тај дан када ће г. надзорник њих испитивати.{S} Целе недеље пред испитом понављао је |
е другови загледаху, па ће један између њих запитати: „А како можеш убити, кад немаш ни палице, |
оше право кући.</p> <pb n="24" /> <p>Но њихов одлазак из школе упадао је сад свима у очи, а то |
само суседима, него и свима сељанима и њиховим друговима и сви <pb n="16" /> су се чудили, как |
ном пролазаше па се и крај треће године њиховог ђачког живота приближивао.</p> <p>Пролеће је пр |
Литургија беше величанствена, јер је на њој чинодјејствовао окружни епископ са многим свештениц |
кле предајем ову лепу књигу, па се дичи њоме, а учитељ и твоји родитељи, нека се диче с тобом!< |
е речи: „Ко другоме копа јаму, сам ће у њу пасти“.</p> <p>Тако бегајући — па све осврћући се на |
шао, приповедао би својој мајци о оном, о чем је учитељ у школи говорио, шта им је приповедао и |
д живе ватре.{S} Причао му је о животу, о удобностима која хајдуци особито у летње доба уживају |
хтео...{S} Паја ме је наговорио... о... о“...</p> <p>Сад беше хајдучком вођи још мрачнија цела |
бабо хтео...{S} Паја ме је наговорио... о... о“...</p> <p>Сад беше хајдучком вођи још мрачнија |
е, и испитавши га потанко <pb n="75" /> о узроку његовог доласка у манастир М... увидео је, да |
и прави узор дечијег доброг владања.{S} О његовом добром владању, на брзо се рашчуло по целом с |
зелену траву запиткиваху један другога о које чем.{S} Питали се ту: ко може баба Персину тараб |
="59" /> од живе ватре.{S} Причао му је о животу, о удобностима која хајдуци особито у летње до |
ојевима са Турцима.</p> <p>Причао му је о славним делима хајдук Вељка, хајдук Симе... и других |
и стављао питања <pb n="21" /> из науке о вери и то ученицима најпре из настаријег разреда па о |
онда из млађег...</p> <p>Како из науке о вери, тако и из осталих предмета што се у основној ср |
љске руке дотицали.</p> <p>Сваке године о слави св. храма <pb n="78" /> тог, врвио је мног наро |
Ту седне, па се одмараше и промишљаваше о несретном случају, који се због његове лакомислености |
говорио о добром и неваљалом детету или о послушном и непослушном дечаку и тако даље{S} Све је |
коле изишао, приповедао би својој мајци о оном, о чем је учитељ у школи говорио, шта им је прип |
јој беше највише јабука.{S} Лупне ногом о грану тако снажно, да су све до једне попадале на зем |
ајдучки вођа није хтео Милану сутра дан о том ништа да спомене.{S} Сутра дан око поноћи догодил |
о што је баба Пелиној мачки везао камен о врат па је бацио у бунар.{S} Милан није знао да је у |
јао, али кад је Милан напослетку причао о несретном случају како је Добривоја нехотице убио, он |
ки вођа причао Милану много, врло много о хајдучком животу, а нарочито о бојевима са Турцима.</ |
је приповедао како им је учитељ говорио о добром и неваљалом детету или о послушном и непослушн |
ло много о хајдучком животу, а нарочито о бојевима са Турцима.</p> <p>Причао му је о славним де |
се разговарали, шалили, запиткивали час о овом час оном.{S} Милан је сваком на свако питање одг |
м псу белову везао неку стару клепетушу о врат, други пут је баба Макрени манастирској кухарици |
о“? запита опет чика Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да |
у очи“, поче хајдучки вођа „ти си спав’о је ли?{S} Ходи да те умијем па да се умириш“.{S} Зати |
!“</p> <p>Милета хајдучки вођа.</p> <p>„О синко, заиста ти си сретно дете.{S} Пре него што ћу т |
них година.{S} Још оног дана када су се оба та дечака уписала за ђаке, заволели су се још већма |
ћу радост под своју старост, тим што су оба честита сина своје родитеље до смрти хранили и издр |
ита најлепшим и најрадоснијим похвалама обасуо труд учитеља пред свима присутнима, а затим је и |
лука, али како је због своје службе био обвезан, то сваки пут није могао да доспе да Милана каз |
ас у писмо, час у палицу, на којој беху обвијене <pb n="68" /> две змије од чистог сребра, а у |
, одапне и пукне. — </p> <p>Сва се деца обезнанише кад видише пиштољ. —</p> <p>„Ајао моја мајко |
походе кад год им је воља.{S} За тим им обећа да ће Милана за три године закалуђерити и да ће о |
од Паје млинаревог сина. . .</p> <p>„Ао обешењаче, та ти хоћеш мене да превариш“! рече чика Мла |
а је Милан морао млого већи део пута да обиђе па да се упути па чисту равницу.</p> <p>Тумарајућ |
му се приказао отац оружан, као што се обично Миланов отац као сеоски сережан оружао кад је но |
ој и Милан нису заједно отишли кући као обично.{S} На лицу им се видео знак да се у нечем данас |
врентије се највише служио примерима из обичног живота приповедајући му лепе и поучне приповетк |
дани.</p> <p>Учитељ је пре недељу дана објавио ученицима када ће се држати испит, па је због т |
у цркви те својим умилним појањем тако облагорођаваху срца присуствујућих, да су се сви осећал |
ше светла као месец; кад иза раштрканих облака провирује.</p> <p>Ова светлост долазила је од си |
ми издува из мене.</p> <p>Гле, како се облаци купе нада мном као да хоће да ме казне за моје д |
киша престаде пљуштати, а црни и густи облаци се растурише и изчезоше као дим.</p> <pb n="48" |
лима слатко заспи.</p> <pb n="47" /> <p>Облаци који су се пред зору скупљали, беху нагомилани к |
ека као да се из земље уздизао неки црн облачић.</p> <p>„Шта је оно што се тамо црни“? запита М |
пећином, која не изгледаше сад као црн облачић већ као из мрамора истесана кула са готским лук |
јих 10—11 година, црне косе витка тела, обливен сузама по лицу, а пред дечаком лежаху неколико |
мо по свом селу тражио Милана, него и у оближња места је отишао, и распитивао за Милана.{S} Ког |
сови и остале птице певачице одлетеше у оближње њиве, да накупе мало гусеница да нахране своје |
е шуме ноћ ухватила — склони се у један оближњи издубљени храст.{S} Ту седне, па се одмараше и |
им добрим владањем и учењем изненадио и обрадовао, дозвољавам ти да се играш са твојим друговим |
оје њиве <pb n="5" /> коју је он вредно обрађивао — ипак се он није зато погордио.</p> <p>Сви с |
д и рад свога учитеља и да му осветлају образ пред г. надзорником, а међ осталим је још и ово д |
то монах.</p> <p>Румена лица, округлих образа, висока стаса, црних очију, а главу му украшаваш |
одина.{S} Са румених и као јабука пуних образа његових могла се свагда читати веселост и раздра |
ца, која га је пољубио у бледе али пуне образе.</p> <p>„Како је теби име? синко“! запита га хај |
шћен на земљу.{S} Румено лице на мах се обрати у бледило.{S} Тело му је дрхтало.</p> <p>Тома, П |
ашан при том и непослушан, исто је тако обратно <pb n="17" /> Добривој био баш послушан, миран, |
оја за руке па га пољуби очински у пуне обрашчиће. <pb n="23" /> Ово беше учитељу најрадоснији |
попео, онда је рекао у себи: „Док га не обрстим, нећу се сићи“!{S} Милан је тако слатко јео црн |
ајке од радости надимале, па је радошћу обузета, грлила малога Добривоја, топло љубила и овако |
освитку четвртог јутра, пошто се умио и обукао, и пошто је казао жељу хајдучком вођи, — овоко м |
ивот.{S} Хајдуци су оружани јунаци лепо обучени.{S} И ја радо имам лепо одело и добро оружје.{S |
шуму неком узаном стазом.</p> <p>Стаза ова их је за кратко време извела из те шуме.</p> <pb n= |
м, док се не покалуђериш — а сад ево ти ова палица од слонове кости, и не реци ником ко ти је д |
аћеш временом игуманом.{S} Ево ти синко ова кеса с новци, и ево ти поклањам ову књигу, то је мо |
иза раштрканих облака провирује.</p> <p>Ова светлост долазила је од силног злата, сребра и драг |
д му је тек шест година било.</p> <p>На овај рад подстицао ју је господин учитељ, а то је било |
стојати за леђима оца игумана и што је овај пожелио, то му је Милан морао донети.</p> <p>Све о |
сећали блаженим.{S} Због тога беше даље овај манастир чувен, што је у манастиру том лежало тело |
ио, то сам већ толико пута искусио, а и овај хајдук ми је сад мало час рекао: „Конац дело краси |
је за кратко време млади игуман уредио овај манастир да је било милина ући у овај св. дом.</p> |
pb n="78" /> тог, врвио је мног народ у овај манастир.</p> <p>Кад се Милану навршила 15 година |
о овај манастир да је било милина ући у овај св. дом.</p> <p>Кад се Милан за монаха постригао, |
ну беше светлије него у по дана.</p> <p>Овај ужасан призор је Милана тако дирнуо да је у несвес |
вета који је мимо њега пролазио.</p> <p>Овај призор је Милана тако дирнуо, да је морао запитати |
тао — додавши: „ево за опкладу;“</p> <p>Овај држећ да лаже, а и из љубопитства да види шта ће М |
та... „Ко шта ради себи ради“...</p> <p>Оваке црне мисли задаваху чича Панти тешке бриге, због |
је приповедање и свој несретни догађај, овако дода напослетку: „Ја сам се зарекао да се нећу вр |
ead> <p>Кад се Милан оне ноћи пробудио, овако се Богу из највећег страхопоштовања молио: „Оче с |
у учио би се само оном што је добро — а овако је Милан морао много што шта да претрпи док се ни |
.</p> <p>Сека Зорки је често и поп Сава овако говорио: „Не дај детету на вољу, да чини шта хоће |
е од детета постати.{S} Тихо би му тада овако говорила: „Човек збори, ал’ Бог твори“.</p> </div |
ечи хајдучки вођа се слатко насмијао па овако рекао: „Добро кад си тако храброг и одважног срца |
грлила малога Добривоја, топло љубила и овако говорила: „Слатко дете моје, буди увек тако добар |
звао Добривоја <pb n="22" /> преда се и овако му рекао: „ Синко!{S} Ево ти дајем ову лепу књигу |
Добривоја за руку, извео га на улицу и овако му рекао: „Зато што си ме твојим добрим владањем |
рног ученика Мирона и све монахе, па им овако на самрти рече: „Децо, она палица коју ми је ваш |
патим због твоје тешке ране!....</p> <p>Овако шапћући тихо и дрхћући од зиме, сагне главу па хр |
ог доба ноћи при месечини.</p> <p>После оваког разговора сви легоше да спавају, а хајдучки вођа |
е Милан кроз плач.</p> <p>„А ко је тебе овамо послао“? запита опет чика Младен.</p> <p>„По-о-сл |
о чело Младенове баште. —</p> <p>Кад је овамо дошао, види да се љуто преварио.{S} Он се надао д |
а шта се с њим догодило пре него што је овамо дошао.</p> <p>Хајдучки вођа га је слушао са <pb n |
не познадоше.</p> <p>„Но па за што сте овамо дошли“? запита Милан мало охрабривши се.</p> <p>„ |
тер“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„Па како си овамо дошао“?...{S} Да се ниси изгубио, или су те родит |
прибежиште својој немирној души, али ко овамо једном дође и посвети свој живот калуђерском чину |
оји родитељи тебе сад траже па ако дођу овамо, ја тебе не смем задржати.{S} Због тога те нећу п |
оји родитељи по тебе не дођу онда мораш овда и остати“.</p> <p>„Оче игумане“! поче Милан радосн |
де јер јутрос чусмо од једног монаха да овде нема никаквог Милана.</p> <p>„Није, није бабо“ поч |
дошли на одређено место затеку и Милана овде који је тога дана побегао од куће јер га је отац љ |
ајдучки вођа... „сад ћеш видети како је овде“...</p> <p>Тек што је ово хајдучки вођа изговорно, |
но.</p> <p>„Имате ли ви што да добијете овде?{S} Или сте изгубили па не можете да нађете“? „Јес |
нашег Милана.. али га не нађосмо ево ни овде јер јутрос чусмо од једног монаха да овде нема ник |
оме доласку — али ти синко велим, да ти овде не можеш остати...</p> <p>Милану се ове последње р |
ћи ни ока свести. —</p> <p>Док је Милан овде плакао и кајао се за своје лудо дело, дотле је њег |
као да се нећу вратити кући, него да ћу овде остати па ма ме вуци појели но ако хоћеш, прими ме |
родитељима не смем жив доћи.{S} Остаћу овде, па нека ме вуци раскидају.{S} Ех, моја луда главо |
кидају.{S} Ех, моја луда главо“!</p> <p>Овде се Милан ухватио за чело, и тешко врло тешко уздан |
га хајдучки вођа мало озбиљније.</p> <p>Овде Милан не имајући куд ни камо, већ приповеди све и |
могао упутити где да га тражимо.</p> <p>Овде се старац опет заплакао, као да му је сињи камен н |
...</p> <p>Сека Зорка је само ћутала на ове речи, које је газда Пера изговорно — па се мало нас |
ораше брижна жена...</p> <p>Милан се на ове речи јако тргао, — очи му се заблистале, крв му наг |
само да не свиснем од глади“.</p> <p>На ове речи хајдучки вођа се слатко насмијао па овако река |
онај сан снио — изговорно је више пута ове речи: „Опрости ми бабо никад више нећу бити несташа |
ед својим сином.</p> <p>Добривој је све ове очине савете тако слушао, да их је све гутао и тако |
то му је Милан морао донети.</p> <p>Све ове дужности Милан је свесрдно и тачно вршио, те су га |
шку за камилавку и тако даље</p> <p>Све ове Миланове несташлуке монаси су гледали кроз прсте др |
вде не можеш остати...</p> <p>Милану се ове последње речи баш не допадаху, али уздајући се у св |
ти!{S} Утеши моје родитеље; упути ме из ове шуме, изведи ме и одведи каквом добром човеку који |
ини.</p> <p>Од милине што се Добривој и ове године као најбољи ђак показао, отиде у гумно, одаб |
ече потом отац игуман једва изговоривши ове речи — пружи десну руку и метне на главу младога мо |
асе.</p> <p>Најглавније врлине беху јој ове: мудрост, доброта, љубав, љупкост, вредноћа, штедња |
" /> <p>Баш оног тренутка, кад је Милан ове речи у сну изговорио — ишао је кроз шуму сам хајдуч |
S} Ти си се данас најдостојнији показао ове књиге, доказао си и задивио си не само мене, него и |
са хајдуком који му је такође дошапнуо ове речи: „Још, труди се и владај се добро.{S} Ма да си |
му кажу шта се збило са Добривојем.{S} Ови одмах тако и учине и за неколико тренутака врате се |
едња и мирољубље.{S} Свима <pb n="7" /> овим врлинама привикивала је сека Зорка и свог јединца |
и видео како дете од 10—11 година да је овим путем прошло“?</p> <p>„Боме нисам“! беше одговор с |
жи све дотле, док рана не зарасте.{S} С овим лечничким настојањем, а особито уверењем да ће Доб |
пиштољ у руке“!</p> <pb n="42" /> <p>С овим речма врати се чича Панта у собу, мирно легне да с |
ости... и тако даље и тако даље“</p> <p>Овим речима је поп Сава подстицао сека Зорку да свог не |
жетеоце који су жњели жито.{S} Милан се ових особа јако бојао да га <pb n="49" /> ко не спази, |
хвалили пред оцем игуманом.</p> <p>Осим ових дужности, Милан је морао сваког вечера по 1 час уч |
очински у пуне обрашчиће. <pb n="23" /> Ово беше учитељу најрадоснији тренутак из горког учитељ |
које ти могу какове озледе нанети“.{S} Ово изрекавши, остави веселу децу која од радости кликт |
јер се путем не гледаху као до сад.{S} Ово се само на лицу Милановом могло приметити, који је |
Милан није могао без Добривоја бити.{S} Ово Миланово и Добријево пријатељевање упадало је у очи |
е Милан и четвртог, петог и шестог дана ово чинио, онда је отац Лаврентије <pb n="76" /> морао |
се Милан налази.</p> <p>Добривој је све ово примао к срцу од своје мајке и беше му врло мило па |
елемиона...“ за тим предавши Милану све ово, даде му и писмо, те удари у плач.{S} Милан је пажљ |
дети како је овде“...</p> <p>Тек што је ово хајдучки вођа изговорно, ал хајдуци грунуше из пуша |
и да преноћи.</p> <pb n="43" /> <p>Но и ово беше узалуд.{S} Нигде Милана, па бар да му ко каже |
г. надзорником, а међ осталим је још и ово додао: „Који се од мојих ученика најбоље покаже и н |
га добро завршиш — па онда изговоривши ово речи: „<foreign>Помјани мја Господи во царствиј <pb |
лазе тужбе његовом оцу:{S} Милан урадио ово, Милан учинио оно... разбио прозор, дражио псе... с |
е са мном, знам да си огладнео“!</p> <p>Ово изговоривши, ухвати Милана за руку и поведе кроз шу |
родитељи, нека се диче с тобом!</p> <p>Ово изговоривши г. надзорник пружи лепу књигу малом Доб |
стајао је непомично и плакао...</p> <p>Ово је приметила старица, па нежно запита:</p> <p>„А шт |
ника књигу са златним корицама“.</p> <p>Ово је био најрадоснији глас не само за Добривоја, него |
у, па му приђе руци и целује га.</p> <p>Ово се младом калуђеру особито допало, јер га до сад јо |
ка па да донесе пун котао злата.</p> <p>Ово је хајдучки вођа потајно заповедио Милану и то онда |
тог дечака, па га подигну у вис.</p> <p>Ово је Милану служило на част.</p> <p>Хајдучки вођа одм |
а могла видети на левом рамену.</p> <p>„Ово нека ти синко служи за савет и од сад буди на опрез |
ављао на своју кућу и на родитеље, а на овог доброг друга Добривоја није заборавио, јер се за њ |
ле моје смрти Мирона изаберу за игумана овог манастира“.</p> <p>„Ја ти предајем благослов“ рече |
одважи и настави читање писма које беше овог садржаја:</p> <p>„Ево стоји пред тобом дечак од св |
а је Милана ма на који начин нестало са овога света.</p> <p>Сад беше тужни отац љут на самог се |
зда Пера“ — тако је звало цело село оца овога дечака — био је у опште од свих сељана у селу Б.. |
онах није <pb n="88" /> се хтео примити овога чина, јер му беше зазор да он као најмлађи има вл |
у књигу коју сам наменио оном који се у овој школи најбољим показао буде.{S} Ти си се данас нај |
; помисли е се није какав дух појавио у овој шуми, или је можда каква потера за хајдуцима од ст |
и пошто је казао жељу хајдучком вођи, — овоко му рече хајдучки вођа: „Синко, ја сам се за тебе |
ове ћу те сад одвести“.</p> <p>Милан се овом одговору већма радовао него да је видео свог оца — |
штво се подели на две странке.</p> <p>И овом приликом спази Милан Добривоја но с њим није хтео |
разговарали, шалили, запиткивали час о овом час оном.{S} Милан је сваком на свако питање одгов |
цио у бунар.{S} Милан није знао да је у овом друштву и Добривој па се с тога и он умеша у игру. |
школске наставе: „Преблаги Господи“.{S} Ову молитву су деца у глас врло лепо изговорила.</p> <p |
твоје доброчинство ћу ти захвалити.{S} Ову коју му ја дадох, прими од њега и чувај је, јер ја |
би од Добривоја отео ону лепу књигу.{S} Ову <pb n="26" /> намеру је хтео да изврши баш онда, ка |
нко ова кеса с новци, и ево ти поклањам ову књигу, то је молитвеник моје покојне матере, чувај |
вако му рекао: „ Синко!{S} Ево ти дајем ову лепу књигу коју сам наменио оном који се у овој шко |
ш срећан бити!{S} Ево ти дакле предајем ову лепу књигу, па се дичи њоме, а учитељ и твоји родит |
у нужно бити.</p> <p>Чим је Милан добио ову заповест, одмах се пожурио да изврши, те због тога |
е удали!</p> <p>Напослетку знајући да у ову шуму нико од Турака несме ни завирити, а камо ли по |
добро и на време свршиш.{S} Имај па уму ову кратку реченицу: „Конац дело краси“.</p> </div> <di |
а ће — ако Бог да — бити његова.</p> <p>Ову палицу сам ја отео од једног буљукпаше који ју је ј |
ган.{S} А сад хајде са мном, знам да си огладнео“!</p> <p>Ово изговоривши, ухвати Милана за рук |
ватао птице, купао се у великим барима, од мајке је излагивао по неколико новчића за пропис па |
ег човека припознат од старог и младог, од великог и малог и у опште од свих који га лично позн |
д крволочних Турака — пође право онамо, од куда је долазио први глас.</p> <p>И не превари се.</ |
и горе на гране и промери <pb n="50" /> од земље доњих.{S} За тим се брзо успужа на дрво и за т |
их су се Турци бојали као <pb n="59" /> од живе ватре.{S} Причао му је о животу, о удобностима |
чезнуо за радом као жедан за водом.{S} Од сада му беше најмилија забава: да сади и залива цвећ |
овести дан без бриге.{S} Но кад тамо, а од пастира ни корова.</p> <p>Пуста ледина нигде никога. |
то је она лако чинила.{S} Одвраћала га од несташних игара, јер док Добривој није пошао у школу |
тражи Милана — држећи да је ма код кога од својих родова морао отићи да преноћи.</p> <pb n="43" |
ривоја лепо васпита.{S} Знала је она да од добро васпитаног детета може постати ваљан човек. „С |
оро 1/4 дана, па никако да угледа краја од шуме.</p> <p>При свем том што се Милан журио — задрж |
Ово изрекавши, остави веселу децу која од радости кликтаху и скакутаху што ће се са Добривојем |
м пролазно, па се и година приближивала од оног дана, када је мали Добривој први пут ступио у ш |
м пролазио па се и година дана навршила од оног дана, када је Милан дошао у манастир.{S} За цел |
ну, — која је била затворена са вратима од самога челика па да донесе пун котао злата.</p> <p>О |
или је можда каква потера за хајдуцима од стране Турака — па не могаше за дуго да се реши: дал |
<pb n="76" /> морао на леп начин Милана од свега тога одвраћати и опомињати га да у будуће то н |
ове шуме која беше по дана хода удаљена од села.{S} Баш се онда сунце смирило, а вече се примиц |
е немилоснице, кад сиромах човек не зна од куд да заслужи коју кукавицу: онда је газда Пера пок |
ећи зашто плачемо: „Има смо једног сина од својих 10—11 година, беше дете од више весело и нест |
одмах покаже Милану <pb n="67" /> врата од игуманове ћелије и рекне му да куца прво на врата пр |
ним сином, чија је кућа била преко пута од газда Перине куће.</p> <p>Чича Панта који је сережан |
е покалуђериш — а сад ево ти ова палица од слонове кости, и не реци ником ко ти је дао док не п |
м мишљаше калуђер: што значи она палица од слонове кости, па онда оно писмо што Милан у руци др |
а мог ђака желим да ми исприповедаш све од речи до речи како си дошао до хајдучког вође.{S} Онд |
оје нису за децу.{S} Једног дана украде од мене један пиштољ који беше напуњен, но оно је мисли |
о ђак пре 18 година — донео — нека буде од сад његова.{S} Мени су часи избројани, за то сам ост |
а је она добро, да нико не зна шта може од детета постати.{S} Тихо би му тада овако говорила: „ |
аше на степенима и плакаше кријући сузе од света који је мимо њега пролазио.</p> <p>Овај призор |
вирује.</p> <p>Ова светлост долазила је од силног злата, сребра и драгог камења што ту беше сак |
ласка једног новајлије.</p> <p>Милан је од силне праске — која се разлегала по планини, — <pb n |
А како беше са Миланом?</p> <p>Милан је од љутине грискао усне, кидао листове из књига па расип |
чича Панта дошао у село, приповедао је од радости сваком ко га је год запитао за Милана.{S} Од |
ј беху обвијене <pb n="68" /> две змије од чистог сребра, а у среди иа врху од палице сијаше зл |
синко, слушај, учи, поштуј све старије од тебе, а особито оца игумана које ће те кад буде врем |
е путеве и закутке.</p> <p>Милан — које од страха, а које што га је баш код те шуме ноћ ухватил |
риповедати, да су се груди сретне мајке од радости надимале, па је радошћу обузета, грлила мало |
— већ хајдуци јунаци који српство бране од крволочних Турака — пође право онамо, од куда је дол |
и јед, а мени самом несрећу и презирање од свих мојих другова — молим ти се као благом <pb n="4 |
еђ осталим је још и ово додао: „Који се од мојих ученика најбоље покаже и на испиту најбоље на |
обривој је напротив скакутао смешећи се од радости, показивао је својим друговима лепу књигу шт |
сина од својих 10—11 година, беше дете од више весело и несташно, па као несташно дете чинило |
„Пријатељу!{S} Ниси ли видео како дете од 10—11 година да је овим путем прошло“?</p> <p>„Боме |
село оца овога дечака — био је у опште од свих сељана у селу Б... љубљен, поштован и за највре |
и младог, од великог и малог и у опште од свих који га лично познаваху.</p> <p>То велико уваже |
— па ухвативши се за лево раме јаукаше од бола. — „Шта је, шта је?{S} Да те није убио“? збуњен |
ругих хајдука који су Турке таманили, и од којих су се Турци бојали као <pb n="59" /> од живе в |
лан често добивао шибе и од учитеља а и од свога оца.{S} Но Милан место да се поправио, он је б |
есташлука је Милан често добивао шибе и од учитеља а и од свога оца.{S} Но Милан место да се по |
чувај св. веру, св. храм и буди добар и од сад као што си и до сад био.{S} Пази на свако дело к |
<p>„Ово нека ти синко служи за савет и од сад буди на опрезу.{S} Што год радиш добро и паметно |
тио, шкрипио зубима и гледао је како би од Добривоја отео ону лепу књигу.{S} Ову <pb n="26" /> |
био добра срца па није хтео да се туђи од Милана ма да Милан беше несташан и неваљао.{S} Шта в |
годио, не би Милан био приморан да бежи од својих родитеља, и да се крије као зверка, већ би ка |
е одиста страшно.{S} Милан је ушао, али од страха већ при вратима пао онесвешћен па земљу.</p> |
губио, или су те родитељи ваљда отерали од себе“? запиткиваше даље хајдучки вођа, на која питањ |
хвалити.{S} Ову коју му ја дадох, прими од њега и чувај је, јер ја се надам да ће — ако Бог да |
га је на добро а упућивала да се клони од зла.{S} Стављала му је за пример Милана сина свог су |
м, млинарским сином, који беше још гори од Милана... и тако даље</p> </div> <pb n="20" /> <div |
ворао <pb n="19" /> буде, тај ће добити од г. надзорника књигу са златним корицама“.</p> <p>Ово |
ао.{S} Усавршавању његовом у побожности од великог утицаја беху свете књиге, које му је отац Ла |
д сиромах сељак не сме ни на праг изаћи од те немилоснице, кад сиромах човек не зна од куд да з |
...</p> <p>Овако шапћући тихо и дрхћући од зиме, сагне главу па храстов грм, подметне руку под |
ог несретног случаја заблудео побегавши од својих родитеља.{S} Испитај га!{S} Дечак је паметан |
аја:</p> <p>„Ево стоји пред тобом дечак од својих 10—11 година, који је због једног несретног с |
руку врати се на своје место.{S} Учитељ од милине узме Добривоја за руке па га пољуби очински у |
ма за твоје слушче, само да не свиснем од глади“.</p> <p>На ове речи хајдучки вођа се слатко н |
не воде, умије се, па се убрише рукавом од кошуље, те журећи се пође напред.{S} Милан је тако л |
је Бог благословио са преобилним плодом од своје њиве <pb n="5" /> коју је он вредно обрађивао |
ићеш сретан.{S} Ја сам заповедио једном од мојих момака да те одведе у манастир М... <pb n="64" |
—</p> <p>„Ајао моја мајко“! цикну један од мало пре веселих другова пошто је пиштољ пукао — па |
били неко време као изван себе, а Милан од ужаса испусти пиштољ из руке — видећи шта је учинио, |
било са Миланом?</head> <p>Кад је Милан од ужаса испустио <pb n="39" /> пиштољ из руке — дошла |
} Нигде Милана.</p> <p>„Но тај се деран од неког доба ама баш проневаљалио“ гунђаше чича Панта. |
е уста скупљала.{S} Па како беше уморан од пута, седне у густу траву и одмараше се у хладу.</p> |
ушао у страст да је по читав дан бегао од куће кријући се које где.</p> <p>Чича Панта је био с |
и Милана овде који је тога дана побегао од куће јер га је отац љуто избио што је баба Пелиној м |
да је бар и сад нешто учио, он је бежао од школе, ишао у шуму, хватао птице, купао се у великим |
иказао му се и Добривој, који је јаукао од бола, а из левог рамена како му је лопила крв. —</p> |
гова.{S} Добривој је све једнако јаукао од бола, а из места где му је сачма у нежно тело ушла — |
д Добривоја — па с тога да би се спасао од батина, намисли да оде иза села на ледине па да се т |
и његова.</p> <p>Ову палицу сам ја отео од једног буљукпаше који ју је јамачно онда добио, кад |
време дечијег одговарања сав занет био од радости, видећи како му деца износе на видик и оцену |
дуката што <pb n="84" /> је Милан добио од оног хајдука па поклони Милановим родитељима рекавши |
p>Напослетку знајући да у ову шуму нико од Турака несме ни завирити, а камо ли потеру водити за |
се више једио — и зло и наопако би било од Милана да му је онда дошао пред очи.</p> <p>Кад се ч |
не нађосмо ево ни овде јер јутрос чусмо од једног монаха да овде нема никаквог Милана.</p> <p>„ |
х ће се твој опрати.{S} То је врло лепо од тебе кад си у манастиру потражио прибежиште својој н |
газда Пери није било ништа отерати пар од најлепших јагањаца учитељу на дар. — Свог Добривоја |
днијег и најпоштенијег човека припознат од старог и младог, од великог и малог и у опште од сви |
видео да Милан збиља хоће да отме књигу од Добривоја, потрчи и одгурне неваљалог Милана, па онд |
ти његовом оцу како је хтео отети књигу од Добривоја — па с тога да би се спасао од батина, нам |
како поји.</p> <p>Милан је у манастиру од неког времена јако почео напредовати на велико удивљ |
и беше сваке године похваљен на испиту од свог учитеља због свог доброг владања и учења. — Так |
ије од чистог сребра, а у среди иа врху од палице сијаше златна јабука, а на јабуци златан крст |
p> <p>Добривој је све ово примао к срцу од своје мајке и беше му врло мило па се по њеним савет |
шта ће Милан урадити — рекне: „добићеш од мене сутра 10 јабука ако убијеш оног врапца!“</p> <p |
вима сељанима као најбољег ђака.</p> <p>Од радости, газда Пери није било ништа отерати пар од н |
тео Милан оно мало час да учини.</p> <p>Од милине што се Добривој и ове године као најбољи ђак |
као најбољи ђак показао, отиде у гумно, одабере једно најлепше јагње, метне га на раме па га од |
калуђерском чину тај се не сме враћати одавде.{S} Може бити да твоји родитељи тебе сад траже п |
и из шпага пиштољ, напери га на врапца, одапне и пукне. — </p> <p>Сва се деца обезнанише кад ви |
у мислима, а те мисли навађаху га да се одважи на какво дело.</p> <p>Премишљао је како и на кој |
„Оче Пантелеимоне благослови“! онда се одважи и настави читање писма које беше овог садржаја:< |
ој грани“?</p> <p>„Ја могу“! рече Милан одважно.</p> <p>Сви се другови загледаху, па ће један и |
ако рекао: „Добро кад си тако храброг и одважног срца, одвешћу те у моју пећину, и даћу ти три |
лана, па онда узевши Добривоја за руку, одведе га у собу где му је Добривој показао књигу са зл |
о Милан лаже — ухвати га за руку, па га одведе чича Пантиној кући, (оцу Милановом) па му исприп |
аповеди једном <pb n="65" /> хајдуку да одведе Милана до манастира М.. па онда нека се одмах вр |
заповедио једном од мојих момака да те одведе у манастир М... <pb n="64" /> да те преда оцу Па |
теље; упути ме из ове шуме, изведи ме и одведи каквом добром човеку који ће ми дати савета како |
н је одмах у засебну ћелију оца игумана одвео своје родитеље па их је пријавио.</p> <p>Оцу игум |
ао прави пријатељи. — Кад је газда Пера одвео Добривоја да га упише у школу, <pb n="15" /> онда |
олу, <pb n="15" /> онда је и чича Панта одвео свог несташка Милана.{S} Но није га баш одвео, је |
свог несташка Милана.{S} Но није га баш одвео, јер је чича Панта имао посла док је Милана са ба |
моји су дворови, у те дворове ћу те сад одвести“.</p> <p>Милан се овом одговору већма радовао н |
ро кад си тако храброг и одважног срца, одвешћу те у моју пећину, и даћу ти три посла да прво и |
видео је, да је Милан заиста морао бити одвише несташан, јогунаст и неваљао.{S} Како отац Лавре |
пољубио.</p> <p>„Бог ти помогао синко“! одврати му калуђер врло љупко — „кога тражиш“?</p> <p>„ |
ребно било, а то је она лако чинила.{S} Одвраћала га од несташних игара, јер док Добривој није |
морао на леп начин Милана од свега тога одвраћати и опомињати га да у будуће то не чини.{S} За |
лана са багрена стерао доле, те га онда одвукао онако подераног и уплаканог.{S} Милан и Добриво |
а која су деца тако паметно и разборито одговарала да се г. надзорник чудио и дивио том успеху, |
све, што се питало и како је које дете одговарало, доста то, да је г. надзорник после закључен |
ри том учитеља који је за време дечијег одговарања сав занет био од радости, видећи како му дец |
ном.{S} Милан је сваком на свако питање одговарао тако задовољно, да су се сви чудили разборито |
утем прошло“?</p> <p>„Боме нисам“! беше одговор свију оних кога је чича Панта запиткивао.{S} Та |
е па да потпуно спремљени могу дати леп одговор пред г. надзорником.{S} Говорио им је да се тру |
ље покаже и на испиту најбоље на питања одговорао <pb n="19" /> буде, тај ће добити од г. надзо |
је да се труде, да што лепше и сјајније одговоре на испиту, па да својим одговорима потврде тру |
ога тражиш“?</p> <p>„Оца Понтелеимона!“ одговори Милан.</p> <p>Калуђер одмах покаже Милану <pb |
.</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо да једеш дудо |
ајније одговоре на испиту, па да својим одговорима потврде труд и рад свога учитеља и да му осв |
е научити, само да што више и боље могу одговорити на испиту.{S} Но све беше некојим ученицима |
у те сад одвести“.</p> <p>Милан се овом одговору већма радовао него да је видео свог оца — виде |
ће да отме књигу од Добривоја, потрчи и одгурне неваљалог Милана, па онда узевши Добривоја за р |
а да би се спасао од батина, намисли да оде иза села на ледине па да се тамо са чобанима мало п |
и да остави хајдучку пећину у намери да оде у које село да се најми за пастира.</p> </div> <div |
те се онда са свима члановима опрости и оде даље својим послом.</p> </div> <div type="chapter" |
отићи у цркву да упали свеће, да спреми одежде и стихаре.{S} Даље — морао је пред ручак постави |
по, те изазиваше дивљење лепоти његовог одела.{S} Изгледао је на први поглед као да је син какв |
ном косом покривена и лепо очешљана.{S} Одело му беше чисто и лепо, те изазиваше дивљење лепоти |
ци лепо обучени.{S} И ја радо имам лепо одело и добро оружје.{S} Да... да.. отићи ћу сад хајдуч |
ким рукама.</p> <p>У ту пећину ући беше одиста страшно.{S} Милан је ушао, али од страха већ при |
аво кући.</p> <pb n="24" /> <p>Но њихов одлазак из школе упадао је сад свима у очи, а то је: шт |
ечијег живота — похвалио би Добривоја и одлазио даље. —</p> <p>Добривој се није могао журити <p |
анова завист.</head> <p>Учитељ је после одласка г. надзорниковог, још при растанку, изговорио с |
славуји, косови и остале птице певачице одлетеше у оближње њиве, да накупе мало гусеница да нах |
бривоје да знаш како се кајем, ти би ми одма опростио: да знаш како се патим због твоје тешке р |
свој посао.{S} Добривој се одмах упути одма са својим друговима на зелену пољану да се играју |
па да се после ручка сваки уморан мало одмара.</p> <p>После подне истог а дана тако-око 5—6 ча |
жњи издубљени храст.{S} Ту седне, па се одмараше и промишљаваше о несретном случају, који се зб |
ажи хладовину, склони се у хлад и ту се одмараше неко време но не за дуго јер му није пријала.{ |
е уморан од пута, седне у густу траву и одмараше се у хладу.</p> <p>Ту га црне мисли опет спопа |
/p> <p>Чим је Милан добио ову заповест, одмах се пожурио да изврши, те због тога се једва прову |
гло из далека каква кола зауставила.{S} Одмах за тим као да је ватрени бич пукао.{S} Иза пуцњав |
аком ко га је год запитао за Милана.{S} Одмах је отишао и Добривојевој кући па је и тамо припов |
ежао на трави блед као крпа.{S} Отац га одмах подигне, узме га на руке па га однесе кући — оста |
у служило на част.</p> <p>Хајдучки вођа одмах заповеди момцима да изнесу што лепшу вечеру за мл |
нко!“ рече добри отац тако нежно, да је одмах устао са седала, па ухвативши Добривоја за руку, |
а матери отиде брзо по лечника, који је одмах дошао Добривоју прегледати рану, потрудио се <pb |
а ручку тога дана били.</p> <p>Милан је одмах у засебну ћелију оца игумана одвео своје родитеље |
Милана до манастира М.. па онда нека се одмах врати.</p> <p>На растанку хајдучки вођа загрли Ми |
двориште на свој посао.{S} Добривој се одмах упути одма са својим друговима на зелену пољану д |
/p> <pb n="71" /> <p>Манастирски ђак се одмах врати да изврши заповест оца игумана.</p> <p>„А з |
е пљусак.</p> <p>На глас грома Милан се одмах тргао, па уплашено око њега посматрао шта се око |
лице и онда се растану.</p> <p>Милан се одмах даде па пут са хајдуком.{S} Кад су се после кратк |
кажу шта се збило са Добривојем.{S} Ови одмах тако и учине и за неколико тренутака врате се са |
очи оцу Пантелеимону.</p> <p>Сви монаси одмах по својој дужности отпочну свеноћно опело.{S} Ман |
ладога госта.</p> <p>Момци по заповести одмах учине.</p> <p>Сви поседаше за сто па и Милан с њи |
уману, запечећено писмо.{S} Отац игуман одмах отвори писмо, и зачуди се кад види писмо крвљу на |
кући нећу вратити“.</p> <p>Отац игуман одмах зазвони, у тај мах дотрчи један манастирски ђак.< |
еимона!“ одговори Милан.</p> <p>Калуђер одмах покаже Милану <pb n="67" /> врата од игуманове ће |
p>Што је смислио то је и урадио.</p> <p>Одмах се врати натраг, па се упути путем што води иза с |
ку како да се владају за време школског одмора, и тек онда је сву децу распустио.{S} Радосна де |
одио.{S} На жељу Добривојеву да се мало одморе, поседају сви у коло један до другог па чупкајућ |
старац — „да су га хајдуци ухватили па однели у један манастир но незнамо у који.{S} Прошли см |
пуњен, но оно је мислило да је празан — однесе га собом па се са децом играло.{S} Том приликом |
ну, узме га на <pb n="63" /> руке па га однесе у своју собу где је Милан до зоре снивао.</p> <p |
га одмах подигне, узме га на руке па га однесе кући — оставивши га матери отиде брзо по лечника |
најлепше јагње, метне га на раме па га однесе учитељу на дар.</p> </div> <pb n="27" /> <div ty |
/> да газда Пера не прима зајам натраг, односили свој зајам кући!</p> <p>Из стотину усана излет |
ки својој кући.</p> <p>Добривој и Милан одоше право кући.</p> <pb n="24" /> <p>Но њихов одлазак |
ка устезао, јер није знао коју песму да одпоји.{S} Напослетку одпочне: „Дјева днес“ кондак на Б |
нао коју песму да одпоји.{S} Напослетку одпочне: „Дјева днес“ кондак на Божић — тако меким, леп |
се играју лопте.</p> <p>Кад су дошли на одређено место затеку и Милана овде који је тога дана п |
<pb n="56" /> <p>Милан се охрабри па му одрешито рекне: „Мени је име Милан Спасић“.</p> <p>„А к |
вати, да ће Добривој бити сретан ако се одржи у тим врлинама које је добра мати постепено преса |
p> <p>Леп летњи дан.{S} Сунце је далеко одскочило.{S} Врућина беше јака.{S} На торњу српске црк |
овој, а млади калуђер отидне у цркву да одслужи св. литургију.</p> <p>Путем мишљаше калуђер: шт |
..</p> <p>Млади игуман је свом снагом и одушевљењем настојавао да манастиру сачува леп глас у н |
несташан“? запита га хајдучки вођа мало озбиљније.</p> <p>Овде Милан не имајући куд ни камо, ве |
м за то чело баште улазио... поче Милан озбиљно... <pb n="31" /> јер сам био код Паје млинарево |
овања родитељског — Добривој је са свим оздравио и само се као црвена пега могла видети на лево |
обито уверењем да ће Добривој за 8 дана оздравити — беху тужни родитељи сретнији но икада те пл |
аш са онаким играма које ти могу какове озледе нанети“.{S} Ово изрекавши, остави веселу децу ко |
ржња, био је сад пун зависти, због чега озлојеђен не хтеде данас са Добривојем кући ићи.{S} Мил |
врапца — ранио Добривоја и т. д.</p> <p>Озлојеђени чича Панта нестрпљиво је очекивао, извиривао |
е несмислено и невино дело не могући ни ока свести. —</p> <p>Док је Милан овде плакао и кајао с |
егати, и то таким полетом, да се у трен ока изгубио испред својих другова.{S} Добривој је све ј |
више свега; љубио га и чувао као зеницу ока свог. — Мислио је — а то је временом и учинио — да |
Пред њим лежаше леп дечак <pb n="54" /> око својих 10—11 година, црне косе витка тела, обливен |
d>3.{S} Испит.</head> <p>Још оног јутра око 8 часова приспео је г. надзорник са г. г. сеоским п |
, па уплашено око њега посматрао шта се око њега збива.{S} Тама беше неко време тако црна да ни |
да, кад су сви момци поспали, а то беше око поноћи.</p> <pb n="62" /> <p>Милану се тек сад смрк |
родитељи.</head> <p>Био је омален дечак око својих 9 до 10 година.{S} Са румених и као јабука п |
ан о том ништа да спомене.{S} Сутра дан око поноћи догодило се са Миланом тако исто.{S} Кад се |
грома Милан се одмах тргао, па уплашено око њега посматрао шта се око њега збива.{S} Тама беше |
а.</p> <p>После подне истог а дана тако-око 5—6 часова, дошло је неколико другова Добривојевих |
астирски ђак.</p> <p>Красна манастирска околина изгледаше му као рај.{S} Десно лепи виногради, |
говог лепог гласа на брзо се рашчуло по околини манастира па су долазили сваке недеље да слушај |
..</p> <p>Том приликом се силан свет из околних места и са стране скупио, да присуствује на дух |
ше неко време тако црна да ни прст пред оком ниси могао видети, а кад муња севну беше светлије |
н и досетљив.{S} Глава му беше правилно округла, густом као чађ црном косом покривена и лепо оч |
н ли беше то монах.</p> <p>Румена лица, округлих образа, висока стаса, црних очију, а главу му |
блаженопочившег игумана Пантелеимона — окружни епископ наименује младог монаха Мирона за игума |
анствена, јер је на њој чинодјејствовао окружни епископ са многим свештеницима, монасима и са т |
вој и његови родитељи.</head> <p>Био је омален дечак око својих 9 до 10 година.{S} Са румених и |
ако беше тога <pb n="28" /> дана, права омара и жега, то Милан потражи хладовину, склони се у х |
оца.{S} Но Милан место да се поправио, он је бивао све гори и несташнији, све дотле док му ниј |
Милан место да је бар и сад нешто учио, он је бежао од школе, ишао у шуму, хватао птице, купао |
јим монасима.{S} Но кад не беше на ино, он мораде примити у руку ону палицу, коју је он сам као |
је пред очи слика мртвог Добривоја.{S} Он бејаше тврдо уверен да је Добривоја убио, па знајући |
па добро пази на речи свог учитеља.{S} Он ће ти увек тако лепо приповедати, па ћеш увидети как |
амо дошао, види да се љуто преварио.{S} Он се надао да ће код ма којег пастира замолити мало мл |
римити овога чина, јер му беше зазор да он као најмлађи има власт над свима старијим монасима.{ |
зле речи рекао.{S} Са свима сељанима је он у миру и љубави живио.{S} Био је при том милостива с |
раде примити у руку ону палицу, коју је он сам као дете донео у манастир М....</p> <p>Млади игу |
одом од своје њиве <pb n="5" /> коју је он вредно обрађивао — ипак се он није зато погордио.</p |
{S} Никога није оп увредио, никоме није он ни једне зле речи рекао.{S} Са свима сељанима је он |
> коју је он вредно обрађивао — ипак се он није зато погордио.</p> <p>Сви су се сељани чудили и |
ти.</p> <p>У том га тешки сан ухвати, и он у плачу и заспа.{S} У сну му се приказао отац оружан |
овом друштву и Добривој па се с тога и он умеша у игру.{S} Друштво се подели на две странке.</ |
ао по путу, и бунцао је неке речи што и он није добио онакову књигу, као што је и Добривој доби |
<p>Премишљао је како и на који начин би он могао отићи у хајдуке.</p> <p>„Да, знам шта ћу сад у |
ну се тек сад смркло пред очима.</p> <p>Он мишљаше; „подземна пећина, ја сам, па онда пун котао |
ахе, па им овако на самрти рече: „Децо, она палица коју ми је ваш брат Мирон као ђак пре 18 год |
рно — па се мало насмешила.{S} Знала је она добро, да нико не зна шта може од детета постати.{S |
нца Добривоја лепо васпита.{S} Знала је она да од добро васпитаног детета може постати ваљан чо |
је њему за школу потребно било, а то је она лако чинила.{S} Одвраћала га од несташних игара, је |
беше из сиромашне породице — ипак беше она лепо васпитана, па је настојавала да и свога јединц |
/p> <p>Путем мишљаше калуђер: што значи она палица од слонове кости, па онда оно писмо што Мила |
оном ко се за рана опамети.{S} Но да се онај несретни случај није догодио, не би Милан био прим |
} Милан се збиља поправио и сад не беше онај несташни Милан, већ са свим други, мирни, пристојн |
/head> <p>Кад је Милан слатко заспао, и онај сан снио — изговорно је више пута ове речи: „Опрос |
риповедати, па ћеш увидети како пролази онај ко слуша савете и опомене старијих, а како онај ко |
слуша савете и опомене старијих, а како онај који не слуша.{S} Зато синко слушај свога учитеља! |
хтео да уђе у своје двориште.</p> <p>У онај мах кад се Милан затрчао на Добривоја, да му отме |
да не наиђеш на зло.{S} Не играј се са онаким стварима које нису за тебе.{S} Буди пажљив на се |
чинило је несташлуке... играло се и са онаким стварима које нису за децу.{S} Једног дана украд |
<pb n="33" /> жао, немој да се играш са онаким играма које ти могу какове озледе нанети“.{S} Ов |
штује и отца игумана, каже му да се има онако владати као што се и остали монаси владају.</p> < |
алу децу опомињале речима: „Владајте се онако као што се Добривој влада, па ће вас свако волети |
ладеновој башти.</head> <p>Кад се Милан онако осрамоћен морао упутити својој кући, побоји се на |
о га је запитао: „А како је могао Милан онако шта урадити“?</p> <p>Чича Панта је само слегао ра |
багрена стерао доле, те га онда одвукао онако подераног и уплаканог.{S} Милан и Добривој беху ј |
ану препоручи да има све поштовати исто онако као што поштује и отца игумана, каже му да се има |
оме сину давала васпитање спочетка само онаково, каково је њему за школу потребно било, а то је |
бунцао је неке речи што и он није добио онакову књигу, као што је и Добривој добио.{S} У Милана |
оћи...{S} Ми смо ево већ четир године у онакој тузи“ говораше брижна жена...</p> <p>Милан се на |
бране од крволочних Турака — пође право онамо, од куда је долазио први глас.</p> <p>И не превар |
редове: „Оче Пантелеимоне благослови“! онда се одважи и настави читање писма које беше овог са |
кад се чика Младен удалио испред њега, онда је свог несташка казнио тиме што је морао клечати |
се у случају вратио својим родитељима, онда све то мораш предати у властитост оца Пантелемиона |
d> <p>Кад се Милану навршило 18 година, онда га отац Пантелеимон игуман манастира М.... на најс |
Кад год су сва деца у школи била мирна, онда им је учитељ по коју лепу приповечицу тако занимљи |
и све дотле док је младо, а кад остари, онда се више савити не да.{S} Треба да своје дете приви |
p> <p>Кад се Милан за монаха постригао, онда је на неколико дана доцније — отац Пантелеимон заи |
дуд се још лакше попео, а кад се попео, онда је рекао у себи: „Док га не обрстим, нећу се сићи“ |
лучају како је Добривоја нехотице убио, онда <pb n="70" /> је отац игуман уздахнуо и рекао: „Ах |
етвртог, петог и шестог дана ово чинио, онда је отац Лаврентије <pb n="76" /> морао на леп начи |
еђао несташлуке које је у селу починио, онда су се сви сити насмејали малом враголану.</p> <p>Т |
тако исто.{S} Кад се три дана навршило, онда се Милан сам сети шта се прошле претпрошле ноћи с |
ршиш, па ако ли за три дана не извршиш, онда ћу те отпустити, а ако ли пак извршиш, даћу ти сре |
не зна од куд да заслужи коју кукавицу: онда је газда Пера показивао, да се влада по оним речим |
воја да га упише у школу, <pb n="15" /> онда је и чича Панта одвео свог несташка Милана.{S} Но |
ечи како си дошао до хајдучког вође.{S} Онда Милан исприповеда и оцу игуману све и сва.{S} За в |
} Исто је тако чинио и после наставе, а онда је децу пустио кући и том приликом су два по два и |
гуманове ћелије, закуца прво слабије, а онда мало јаче.</p> <p>„Слободно“! чу се изнутра крупан |
.{S} Милан их је до по пута испратио, а онда их је загрлио и изљубио, и онда се — раставши се с |
је Милана са багрена стерао доле, те га онда одвукао онако подераног и уплаканог.{S} Милан и До |
, потрчи и одгурне неваљалог Милана, па онда узевши Добривоја за руку, одведе га у собу где му |
етне на главу младога монаха Мирона, па онда настави меким тихим гласом:</p> <p>„Буди побожан, |
покупи јабуке, напуни своје шпагове, па онда једну по једну вадећи, јеђаше у сласт ма да беху т |
о значи она палица од слонове кости, па онда оно писмо што Милан у руци држаше.</p> <p>Кад је М |
н мишљаше; „подземна пећина, ја сам, па онда пун котао злата да донесем — шта ће то значити“?{S |
ку да одведе Милана до манастира М.. па онда нека се одмах врати.</p> <p>На растанку хајдучки в |
које започнеш да га добро завршиш — па онда изговоривши ово речи: „<foreign>Помјани мја Господ |
еницима најпре из настаријег разреда па онда из млађег...</p> <p>Како из науке о вери, тако и и |
. говораше хајдучки вођа у себи.... „па онда речи: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити неста |
ло и наопако би било од Милана да му је онда дошао пред очи.</p> <p>Кад се чича Панти већ дотуж |
е са Добривојем до воље наиграти, па се онда врати у двориште на свој посао.{S} Добривој се одм |
љи, целивају десницу оцу игуману, па се онда растану.</p> <p>Кола су их чекала у манастирском д |
ао похвалити и ђаке и г. учитеља, те се онда са свима члановима опрости и оде даље својим посло |
по дана хода удаљена од села.{S} Баш се онда сунце смирило, а вече се примицало.{S} Веселе птич |
лана за три године закалуђерити и да ће онда доћи у његово село и сњим да служи у цркви.{S} Сре |
атио, а онда их је загрлио и изљубио, и онда се — раставши се са родитељима — сав радостан врат |
илановом) па му исприповеда све и сва и онда се врати својој кући. — Отац Миланов чуо је за све |
ана; трипут га пољуби у чело и у лице и онда се растану.</p> <p>Милан се одмах даде па пут са х |
<p>„Јео сам пекмеза“!</p> <p>„Па што си онда чело баште долазио, зар ти ниси могао са сокака до |
владају за време школског одмора, и тек онда је сву децу распустио.{S} Радосна деца клицајући и |
цао ју је господин учитељ, а то је било онда, кад је Добривој први пут могао прочитати пред сво |
и твог доброг оца и мајку, јер ћеш само онда сретан бити“.{S} Осим тога, водила га је у башту, |
од једног буљукпаше који ју је јамачно онда добио, кад су Турци последњи пут разрушили манасти |
учки вођа потајно заповедио Милану и то онда, кад су сви момци поспали, а то беше око поноћи.</ |
ину дана твоји родитељи по тебе не дођу онда мораш овда и остати“.</p> <p>„Оче игумане“! поче М |
а му отме из руке књигу — изишао је баш онда Добривојев отац на улицу, па кад је видео да Милан |
n="26" /> намеру је хтео да изврши баш онда, кад је Добривој хтео да уђе у своје двориште.</p> |
мати? па...{S} Добривој?...{S} Ах“!{S} Онде се Милан као из сна тргао.{S} Пред очи му изишла с |
епеница које воде у трапезарију.</p> <p>Онде га заустави један необичан призор.</p> <p>Човек — |
читати пред својом добром мајком наслов оне књиге, из које је учитељ њега учио читати, а то је: |
дно ишла, па су се почели натицати целе оне недеље, ко ће боље научити, само да што више и боље |
p>Кад се Милану навршила 15 година беше оне године изванредна слава у манастиру М...</p> <p>Том |
реду мирно ходећи улицом поздрављали би оне, уз које су пролазили или које су сретали.{S} Свако |
} Миланови јади.</head> <p>Кад се Милан оне ноћи пробудио, овако се Богу из највећег страхопошт |
ћи за Миланом, да видимо шта је смислио оне ноћи кад је плакао у издубљеном расту?{S} Камо је о |
и раздраганост; а кад би му загледали у оне његове — као трњина — црне очи, из којих светлуцаше |
дело.</p> <p>Добривојеви другови су још оне вечери казали Милановом оцу како је Милан имао у шп |
дан другог.{S} У тај мах Добривој падне онесвешћен на земљу.{S} Румено лице на мах се обрати у |
ана тако дирнуо да је у несвест пао, те онесвешћен лежао све док се није непогода смирила.{S} М |
— ишао је полако за њим, и кад је Милан онесвешћен на земљу пао, брзо утрчи за њим у пећину, уз |
ушао, али од страха већ при вратима пао онесвешћен па земљу.</p> <p>Хајдучки вођа знајући да Ми |
је су сретали.{S} Свако дете ишло је са оним дететом које је било ближе један другом т. ј. чија |
е натраг врати.{S} Како ли је мило било оним сиротим људима који су, видећи <pb n="6" /> да газ |
је газда Пера показивао, да се влада по оним речима Христа Спаситеља: „Сиротима буди у помоћи“. |
пе плодне њиве.</p> <pb n="73" /> <p>За оних првих 8 дана Милан је само ишао у цркву са игумано |
/p> <p>„Боме нисам“! беше одговор свију оних кога је чича Панта запиткивао.{S} Тако тражећи и р |
ља влада, да тако дете добро пролази, а оно дете које се не влада по саветима својих старијих, |
чи она палица од слонове кости, па онда оно писмо што Милан у руци држаше.</p> <p>Кад је Милан |
ојој кући. — Отац Миланов чуо је за све оно што се пре тога догодило са Миланом и Добривојем па |
а у невино срце свога детета урежеш све оно што је добро.{S} Знај да је дете као младо дрво, а |
здизао неки црн облачић.</p> <p>„Шта је оно што се тамо црни“? запита Милан хајдучког вођу.</p> |
ев је тек сад разумео шта је хтео Милан оно мало час да учини.</p> <p>Од милине што се Добривој |
лико недеља отац Лаврентије је постигао оно, што је пожелео.{S} Милан се збиља поправио и сад н |
оцу:{S} Милан урадио ово, Милан учинио оно... разбио прозор, дражио псе... скидао птичија гњез |
мене један пиштољ који беше напуњен, но оно је мислило да је празан — однесе га собом па се са |
ојима се последњи пут играо, па и слика оног призора кад је на Добривоја пукао и њега ранио.</p |
оја, помислио је да се Милан можда због оног случаја убио, удавио или што слично учинио.</p> <p |
ролазно, па се и година приближивала од оног дана, када је мали Добривој први пут ступио у школ |
ролазио па се и година дана навршила од оног дана, када је Милан дошао у манастир.{S} За цело т |
ата што <pb n="84" /> је Милан добио од оног хајдука па поклони Милановим родитељима рекавши да |
/> и сва шта се са Миланом збило после оног несретног случаја.</p> </div> <div type="chapter" |
дном запита мали Миша: „А ко може убити оног врапца што стоји на багреновој грани“?</p> <p>„Ја |
егдашњим другом Добривојем, који је баш оног дана први пут служио св. литургију.{S} Добривој <p |
ити несташан!“</p> <pb n="53" /> <p>Баш оног тренутка, кад је Милан ове речи у сну изговорио — |
ићеш од мене сутра 10 јабука ако убијеш оног врапца!“</p> <p>„Добро!“ рече Милан, па извадивши |
н и Добривој беху једних година.{S} Још оног дана када су се оба та дечака уписала за ђаке, зав |
рану, потрудио се <pb n="37" /> те још оног вечера извадио ону сачму из левог рамена.</p> <p>З |
2_C3"> <head>3.{S} Испит.</head> <p>Још оног јутра око 8 часова приспео је г. надзорник са г. г |
зо успужа на дрво и за тили час беше на оној грани, на којој беше највише јабука.{S} Лупне ного |
обро срце брзо се рашчуло на далеко, по оној српској пословици: „Добар се глас далеко чује“.</p |
ле изишао, приповедао би својој мајци о оном, о чем је учитељ у школи говорио, шта им је припов |
: свака штета учи човека памети и благо оном ко се за рана опамети.{S} Но да се онај несретни с |
и дајем ову лепу књигу коју сам наменио оном који се у овој школи најбољим показао буде.{S} Ти |
ца покоравајући се њему учио би се само оном што је добро — а овако је Милан морао много што шт |
али, шалили, запиткивали час о овом час оном.{S} Милан је сваком на свако питање одговарао тако |
ћу га убити“! рече Милан па пружи руку ономе што <pb n="35" /> га је запитао — додавши: „ево з |
кући.{S} На поласку отац игуман донесе ону кесу дуката што <pb n="84" /> је Милан добио од оно |
а и гледао је како би од Добривоја отео ону лепу књигу.{S} Ову <pb n="26" /> намеру је хтео да |
pb n="37" /> те још оног вечера извадио ону сачму из левог рамена.</p> <p>За тим му је опет при |
шајте своје родитеље, јер Бог воли само ону децу која своје родитеље љубе и која се за благо и |
е беше на ино, он мораде примити у руку ону палицу, коју је он сам као дете донео у манастир М. |
е био тих, миран и благ.{S} Никога није оп увредио, никоме није он ни једне зле речи рекао.{S} |
p> <p>Освртао се на све стране не би ли опазио где год какво шумско воће, но и тога не беше.{S} |
овека памети и благо оном ко се за рана опамети.{S} Но да се онај несретни случај није догодио, |
ао много што шта да претрпи док се није опаметио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
мах по својој дужности отпочну свеноћно опело.{S} Манастирска звона су тужно звонила за покој д |
<p>„А ко је тебе овамо послао“? запита опет чика Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ |
му из левог рамена.</p> <p>За тим му је опет привезао рану и заповедио родитељима да га за 8 да |
нико не воли и не трпи.{S} Што радиш и опет ти велим; пази на свршетак, јер: „Конац дедо краси |
аше се у хладу.</p> <p>Ту га црне мисли опет спопадоше.</p> <p>Једући јабуке занесе се у мислим |
па у фрулу умиљато свира.{S} На пољани опет и то на њивама си видети могао вредне жетеоце који |
де да га тражимо.</p> <p>Овде се старац опет заплакао, као да му је сињи камен на срце пао.</p> |
лепушкастом дечаку кога сам вам укратко описао — беше дакле син имућних сеоских родитеља.</p> < |
видик и оцену његов труд. — Елем да не описујем потанко све, што се питало и како је које дете |
35" /> га је запитао — додавши: „ево за опкладу;“</p> <p>Овај држећ да лаже, а и из љубопитства |
ети како пролази онај ко слуша савете и опомене старијих, а како онај који не слуша.{S} Зато си |
них матера, које су своју неваљалу децу опомињале речима: „Владајте се онако као што се Добриво |
начин Милана од свега тога одвраћати и опомињати га да у будуће то не чини.{S} За морално васп |
} Но ипак си сретан.{S} Грех ће се твој опрати.{S} То је врло лепо од тебе кад си у манастиру п |
е, али <pb n="18" /> Добривој му је све опраштао и ни мрка погледа није бацао на Милана.{S} Мил |
и синко служи за савет и од сад буди на опрезу.{S} Што год радиш добро и паметно ради, и <pb n= |
p> <p>Код уласка манастирског дворишта, опрости се Милан са хајдуком који му је такође дошапнуо |
pb n="46" /> и милостивом оцу небесним: опрости ми моје грехе које сам хотимице и нехотице учин |
учитеља, те се онда са свима члановима опрости и оде даље својим послом.</p> </div> <div type= |
о ће сад да слаже, једва је чекао да се опрости са чика Младеном.</p> <p>„Истину говори“! викну |
име, нагло се тргне и зверајући викне: „Опрости ми... ах!{S} Никад више не... не“...</p> <p>„Шт |
, по том отиде к оцу и кроз плач рече: „Опрости ми бабо, сад сам други Милан.{S} Хвала ти што с |
ајдучки вођа у себи.... „па онда речи: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“ — које |
нио — изговорно је више пута ове речи: „Опрости ми бабо никад више нећу бити несташан!“</p> <pb |
то си ти мало час кроз плач изговарао: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“? запита |
ођа... „ти си снивао, је ли“...</p> <p>„Опрости ми... нисам ја бабо хтео...{S} Паја ме је нагов |
овеку који ће ми дати савета како да се опростим те гадне и непристојне навике.{S} Ох, како је |
је да знаш како се кајем, ти би ми одма опростио: да знаш како се патим због твоје тешке ране!. |
ог своје несташности молио Добривоја за опроштење. — Дан за даном пролазаше па се и крај треће |
о цело село оца овога дечака — био је у опште од свих сељана у селу Б... љубљен, поштован и за |
старог и младог, од великог и малог и у опште од свих који га лично познаваху.</p> <p>То велико |
ележником и са осталим члановима сеоске општине — у школску собу која је била лепо спремљена.</ |
у и заспа.{S} У сну му се приказао отац оружан, као што се обично Миланов отац као сеоски сереж |
живот врло сретан живот.{S} Хајдуци су оружани јунаци лепо обучени.{S} И ја радо имам лепо оде |
обично Миланов отац као сеоски сережан оружао кад је ноћу ишао да чини патролу; приказао му се |
и.{S} И ја радо имам лепо одело и добро оружје.{S} Да... да.. отићи ћу сад хајдучком вођи, па ћ |
лињу сад мене и траже ме ваљда да ми се освете“.</p> <pb n="52" /> <p>„Ах не — неће ни мене виш |
отврде труд и рад свога учитеља и да му осветлају образ пред г. надзорником, а међ осталим је ј |
ташних ноћних зефира.{S} Бледи месец је осветљавао мрачне путеве и закутке.</p> <p>Милан — које |
о је хајдучком вођи усмено казао.{S} На освитку четвртог јутра, пошто се умио и обукао, и пошто |
, а при том га је и глад морила.</p> <p>Освртао се на све стране не би ли опазио где год какво |
празан, глад га је јако морила.</p> <p>Освртао се и десно и лево не би ли спазио где год дудов |
у пасти“.</p> <p>Тако бегајући — па све осврћући се на све стране да ли га ко не би спазио, сти |
е јео да му је нана дала.</p> <p>Кад је осетио да је сит, сиђе се полако доле.</p> <p>Тек што с |
нимљиво се разговарајући, Милан није ни осетио колики је пут превалио, а није ни приметио да су |
аваху срца присуствујућих, да су се сви осећали блаженим.{S} Због тога беше даље овај манастир |
> <p>Милан се сад поред својих родитеља осећао најсретнијим.</p> <p>Кад су се гости после славе |
83" /> Милан сав радостан.{S} У срцу је осећао као да се на ново родио.</p> <p>Тек што је Милан |
јку, јер ћеш само онда сретан бити“.{S} Осим тога, водила га је у башту, која је била засађена |
наси хвалили пред оцем игуманом.</p> <p>Осим ових дужности, Милан је морао сваког вечера по 1 ч |
ри, тако и из осталих предмета што се у основној српско-народној школи уче — стављао је и г. на |
це који су жњели жито.{S} Милан се ових особа јако бојао да га <pb n="49" /> ко не спази, те с |
мирни, пристојни Милан.</p> <p>Милан се особити у побожности усавршавао.{S} Усавршавању његовом |
шај, учи, поштуј све старије од тебе, а особито оца игумана које ће те кад буде време закалуђер |
асте.{S} С овим лечничким настојањем, а особито уверењем да ће Добривој за 8 дана оздравити — б |
ад није дружио са неваљалим друштвом, а особито са неваљалим друговима као што је био Милан.</p |
привикао раду и вредноћи — јер беше тад особито послушан — да је и сам чезнуо за радом као жеда |
и <pb n="74" /> црквено појање, које је особито лако сваћао, и што би му који монах отпојао ма |
а их је пријавио.</p> <p>Оцу игуману је особито било мило, кад је видео родитеље свог најмилије |
ицао сека Зорку да свог несташног иначе особито даровитог синчића васпита.</p> <p>Сека Зорка се |
вио.{S} Био је при том милостива срца и особито дарежљив човек.{S} Ма да му је двориште било пр |
је био лепо уређен, што су млади монаси особито лепо појали у цркви те својим умилним појањем т |
је о животу, о удобностима која хајдуци особито у летње доба уживају, а то уживање пружа им сам |
елује га.</p> <p>Ово се младом калуђеру особито допало, јер га до сад још нико у руку није пољу |
је згодну прилику у којој би Добривоја осрамотио, или би му ма у чем нашкодио.{S} На жељу Добр |
вој башти.</head> <p>Кад се Милан онако осрамоћен морао упутити својој кући, побоји се на путу |
"subSection" /> <p>А сад драги читаоче, остави све на страну, јер ћемо поћи за Миланом, да види |
акове озледе нанети“.{S} Ово изрекавши, остави веселу децу која од радости кликтаху и скакутаху |
ле ноћи с њим збило.{S} С тога науми да остави хајдучку пећину у намери да оде у које село да с |
не, узме га на руке па га однесе кући — оставивши га матери отиде брзо по лечника, који је одма |
а.{S} Мени су часи избројани, за то сам оставио заветно писмо, ено га на столу пред иконом Мајк |
l:id="SRP18962_C12"> <head>12.{S} Милан оставља хајдучку пећину.</head> <p>Што је Милан смислио |
изчезоше као дим.</p> <pb n="48" /> <p>Остаде небо чисто као стакло.{S} Сунце се баш поче рађа |
ут разрушили манастир М....{S} С’ Богом остај оче Пантелеимоне!“</p> <p>Милета хајдучки вођа.</ |
чког брда“.{S} Ласте, славуји, косови и остале птице певачице одлетеше у оближње њиве, да накуп |
Миланови родитељи су још пуна три дана остали у манастиру.</p> <p>После три дана Миланови роди |
му да се има онако владати као што се и остали монаси владају.</p> </div> <div type="chapter" x |
С једне и с друге стране поседали су и остали чланови који су присуствовали на школском испиту |
пезарију и казао заповест оца игумана — осталим ђацима — дошао и је и отац игуман са свима гост |
да отиде у горњу трапезарију, па да са осталим ђацима спреми све што ће за дочек гостију нужно |
еоским парохом, кнезом, бележником и са осталим члановима сеоске општине — у школску собу која |
Милан је своју завист и злобу крио пред осталим друговима; али при <pb n="34" /> свем том тражи |
етлају образ пред г. надзорником, а међ осталим је још и ово додао: „Који се од мојих ученика н |
</p> <p>Како из науке о вери, тако и из осталих предмета што се у основној српско-народној школ |
савијати све дотле док је младо, а кад остари, онда се више савити не да.{S} Треба да своје де |
а се нећу вратити кући, него да ћу овде остати па ма ме вуци појели но ако хоћеш, прими ме у ха |
итељи по тебе не дођу онда мораш овда и остати“.</p> <p>„Оче игумане“! поче Милан радосним глас |
али ти синко велим, да ти овде не можеш остати...</p> <p>Милану се ове последње речи баш не доп |
и мојим родитељима не смем жив доћи.{S} Остаћу овде, па нека ме вуци раскидају.{S} Ех, моја луд |
г оца — видећи да ће му се лепа замисао остварити.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
ким луковима из којих провириваху пушке острагуше, поређане једна до друге.</p> <p>„Ето синко м |
о као прут на води, сагнутом главом као осуђен стајао је непомично и плакао...</p> <p>Ово је пр |
а.</p> <p>Кад је Мирону било 28 година, отац Пантелеимон се нагло разболи и не беше више за жив |
ће то не чини.{S} За морално васпитање, отац Лаврентије се највише служио примерима из обичног |
беху 6 монаха.{S} Ушавши у трапезарију, отац Пантелеимон прикаже младог ђака који је дошао са ж |
вој је лежао на трави блед као крпа.{S} Отац га одмах подигне, узме га на руке па га однесе кућ |
пружи оцу игуману, запечећено писмо.{S} Отац игуман одмах отвори писмо, и зачуди се кад види пи |
војевих да се сњим мало позабављају.{S} Отац Добривојев који беше отац строг али добар, чувши г |
ве и сва и онда се врати својој кући. — Отац Миланов чуо је за све оно што се пре тога догодило |
гао, онда је на неколико дана доцније — отац Пантелеимон заиста отишао са Мироном у његово родн |
лан и покварио, јер је добро знао да га отац данас или сутра не може бити.{S} Као што је Милан |
д се Милану навршило 18 година, онда га отац Пантелеимон игуман манастира М.... на најсвечанији |
знаш ли што читати и писати“? запита га отац игуман.</p> <p>„Знам“! рече Милан укратко.</p> <p> |
е приповетке.</p> <p>За неколико недеља отац Лаврентије је постигао оно, што је пожелео.{S} Мил |
сва.{S} За време Милановог приповедања отац Пантелеимон се слатко смејао, али кад је Милан нап |
е књигу — изишао је баш онда Добривојев отац на улицу, па кад је видео да Милан збиља хоће да о |
а — који у сну држећи збиља да је његов отац пред њиме, нагло се тргне и зверајући викне: „Опро |
о се за своје лудо дело, дотле је његов отац код куће стражарио код врата и чекао Милана држећи |
отац оружан, као што се обично Миланов отац као сеоски сережан оружао кад је ноћу ишао да чини |
оје где.</p> <p>Чича Панта је био строг отац и казнио је свог несташка због учињених несташлука |
ја нехотице убио, онда <pb n="70" /> је отац игуман уздахнуо и рекао: „Ах синко!{S} Шта учини!{ |
је тога дана побегао од куће јер га је отац љуто избио што је баба Пелиној мачки везао камен о |
петог и шестог дана ово чинио, онда је отац Лаврентије <pb n="76" /> морао на леп начин Милана |
а игумана.{S} Промени његовој утицао је отац Лаврентије најстарији монах, који је Милана сваког |
ј деда твог буде успешан“... говорио је отац Добривојев.... „Не иди у друштво у којем има доста |
ог утицаја беху свете књиге, које му је отац Лаврентије дао да чита разтумачивши му на српском |
литургије дођу сви у трапезарију“ рече отац игуман.</p> <pb n="71" /> <p>Манастирски ђак се од |
забављају.{S} Отац Добривојев који беше отац строг али добар, чувши глас који дозиваше Добривој |
г му дао здравља“!</p> <p>Ето таки беше отац малога Добривоја.</p> <p>А каква му беше мати?</p> |
игумана — осталим ђацима — дошао и је и отац игуман са свима гостима који су и на ручку тога да |
о са овога света.</p> <p>Сад беше тужни отац љут на самог себе и на цео свет.{S} Туга и брига б |
{S} Не!{S} Не бој се синко!“ рече добри отац тако нежно, да је одмах устао са седала, па ухвати |
желим у хајдуке ступити“.</p> <p>„А мој отац? мати? па...{S} Добривој?...{S} Ах“!{S} Онде се Ми |
p>„Ја ти предајем благослов“ рече потом отац игуман једва изговоривши ове речи — пружи десну ру |
плачу и заспа.{S} У сну му се приказао отац оружан, као што се обично Миланов отац као сеоски |
е несташан, јогунаст и неваљао.{S} Како отац Лаврентије беше вичан у васпитању — а и иначе беше |
анови родитељи пођу кући.{S} На поласку отац игуман донесе ону кесу дуката што <pb n="84" /> је |
p>После св. службе, заповедно је Милану отац игуман, да отиде у горњу трапезарију, па да са ост |
илан добија поучења и савете.</head> <p>Отац Лаврентије промеривши Миланово срце, и испитавши г |
дођу, ја се кући нећу вратити“.</p> <p>Отац игуман одмах зазвони, у тај мах дотрчи један манас |
пресађивала у његово младо срце.</p> <p>Отац Добривојев — газда Пера, — беше још сретнији кад ј |
е кад види писмо крвљу написано.</p> <p>Отац игуман мало уплашен, не смеде га читати на први ма |
гу дао г. надзорник на испиту. —</p> <p>Отац Добривојев је тек сад разумео шта је хтео Милан он |
изнутра крупан старачки глас.{S} Милан отвори врата и ступи у ћелију.</p> <p>„Оче благослови“! |
запечећено писмо.{S} Отац игуман одмах отвори писмо, и зачуди се кад види писмо крвљу написано |
— бити његова.</p> <p>Ову палицу сам ја отео од једног буљукпаше који ју је јамачно онда добио, |
зубима и гледао је како би од Добривоја отео ону лепу књигу.{S} Ову <pb n="26" /> намеру је хте |
ниси изгубио, или су те родитељи ваљда отерали од себе“? запиткиваше даље хајдучки вођа, на ко |
>Од радости, газда Пери није било ништа отерати пар од најлепших јагањаца учитељу на дар. — Сво |
да Пера казати његовом оцу како је хтео отети књигу од Добривоја — па с тога да би се спасао од |
Врати се у собу, погледи свуд по соби, отиде у смочару, у кујну, у коњушницу и свуд завири и у |
ј и ове године као најбољи ђак показао, отиде у гумно, одабере једно најлепше јагње, метне га н |
бе, заповедно је Милану отац игуман, да отиде у горњу трапезарију, па да са осталим ђацима спре |
а хајдучки вођа заповеди Милану да сад отиде у једну подземну пећину, — која је била затворена |
па га однесе кући — оставивши га матери отиде брзо по лечника, који је одмах дошао Добривоју пр |
тери у наручја љубећи је у лице, по том отиде к оцу и кроз плач рече: „Опрости ми бабо, сад сам |
е сад упути игумановој, а млади калуђер отидне у цркву да одслужи св. литургију.</p> <p>Путем м |
епо одело и добро оружје.{S} Да... да.. отићи ћу сад хајдучком вођи, па ћу му рећи да желим у х |
е може на деда Симин дуд попети; ко сме отићи ноћу на таван и т. д. на која питања су се мали ј |
им је морао са једним најмлађим монахом отићи у цркву да упали свеће, да спреми одежде и стихар |
љао је како и на који начин би он могао отићи у хајдуке.</p> <p>„Да, знам шта ћу сад урадити“ г |
а је ма код кога од својих родова морао отићи да преноћи.</p> <pb n="43" /> <p>Но и ово беше уз |
ад урадити“ говораше Милан сам себи... „отићи ћу у хајдучку гору, па ћу се пријавити хајдучком |
дана доцније — отац Пантелеимон заиста отишао са Мироном у његово родно место да као гост служ |
ражио Милана, него и у оближња места је отишао, и распитивао за Милана.{S} Кога је код чича Пан |
ваки на своје место.{S} Г. надзорник је отишао за испитни сто, на којем беше много мирисава цве |
е плакао у издубљеном расту?{S} Камо је отишао?{S} Чиме се бавио? и т. д.</p> <pb n="45" /> <p> |
а је год запитао за Милана.{S} Одмах је отишао и Добривојевој кући па је и тамо приповедно све |
на ново родио.</p> <p>Тек што је Милан отишао у трапезарију и казао заповест оца игумана — ост |
о је: што Добривој и Милан нису заједно отишли кући као обично.{S} На лицу им се видео знак да |
ина беше јака.{S} На торњу српске цркве откуцавало је 12 часова, а на звонику римокатоличке <pb |
па кад је видео да Милан збиља хоће да отме књигу од Добривоја, потрчи и одгурне неваљалог Мил |
ад се Милан затрчао на Добривоја, да му отме из руке књигу — изишао је баш онда Добривојев отац |
итељског живота.</p> <p>За тим сва деца отпевају песму: „Теби Боже хвала“ — тако сложно и милог |
<p>„3нам“!</p> <p>Е па дед да чујем!{S} Отпој ми коју црквену песму да чујем какав имаш глас.</ |
вом приликом у цркви пред оцем игуманом отпојао.</p> <p>Милина беше слушати кад је појао у цркв |
ито лако сваћао, и што би му који монах отпојао ма само једанпут, то је Милан првом приликом у |
наставе, побожно се прекрсти и са децом отпоје по који тропар или би сва деца очитала молитву п |
<p>Сви монаси одмах по својој дужности отпочну свеноћно опело.{S} Манастирска звона су тужно з |
о ли за три дана не извршиш, онда ћу те отпустити, а ако ли пак извршиш, даћу ти сребрну пушку |
в.</p> <p>Затим заповеди Ђоки и Јоци да отрче Добривојевом оцу, па да му кажу шта се збило са Д |
поштовати исто онако као што поштује и отца игумана, каже му да се има онако владати као што с |
остим те гадне и непристојне навике.{S} Ох, како је лепо код своје куће бити.{S} Хладан ветар г |
тако рећи гутала учитељеве речи.</p> <p>Ох, ала су то сретни тренуци за невину и добру децу!{S} |
ао на школе да изучи за попа...</p> <p>„Ох сад ми је лакше“! викне Милан — „сад сам сретан!{S} |
да је морао запитати што плачу?</p> <p>„Ох синко не питај нас, кад нам не можеш помоћи...{S} Ми |
не имајући куд ни камо, гладан, уморан, охрабри се па пође кући.{S} Ваш право вели српска посло |
чки вођа.</p> <pb n="56" /> <p>Милан се охрабри па му одрешито рекне: „Мени је име Милан Спасић |
Испрва се устезао да уђе у пећину, али охрабривши се уђе у пећину, која беше светла као месец; |
што сте овамо дошли“? запита Милан мало охрабривши се.</p> <p>„Чули смо“ поче старац — „да су г |
добивао шибе и од учитеља а и од свога оца.{S} Но Милан место да се поправио, он је бивао све |
неваљала друштва, слушај и поштуј свога оца и матер па ћеш срећан бити!{S} Ево ти дакле предаје |
верка, већ би као Добривој слушао свога оца покоравајући се њему учио би се само оном што је до |
е, Милане!{S} Да си слушао савете твога оца, не би те данас црна земља покривала!{S} Децо, децо |
у тужно звонила за покој душе честитога оца Пантелеимона.</p> <p>Сутра дан су монаси оца игуман |
ручка морао је Милан стојати за леђима оца игумана и што је овај пожелио, то му је Милан морао |
мало час био сан, и да је место његовог оца, пред њим стајао хајдучки вођа врло доброг срца, ко |
ору већма радовао него да је видео свог оца — видећи да ће му се лепа замисао остварити.</p> </ |
свога учитеља!{S} Слушај и твог доброг оца и мајку, јер ћеш само онда сретан бити“.{S} Осим то |
ко почео напредовати на велико удивљење оца игумана.{S} Промени његовој утицао је отац Лавренти |
је другове, па и самога твога учитеља и оца, који те је подстицао на вредноћу.{S} Буди увек так |
Мени је сад 11 година“!</p> <p>„Имаш ли оца“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„А имаш ли матер“?</p> <p>„ |
антелеимона.</p> <p>Сутра дан су монаси оца игумана са највећој побожношћу пристојношћу сахрани |
>„Газда Пера“ — тако је звало цело село оца овога дечака — био је у опште од свих сељана у селу |
, поштуј све старије од тебе, а особито оца игумана које ће те кад буде време закалуђерити, те |
и ђак се одмах врати да изврши заповест оца игумана.</p> <p>„А знаш ли што читати и писати“? за |
н отишао у трапезарију и казао заповест оца игумана — осталим ђацима — дошао и је и отац игуман |
онда све то мораш предати у властитост оца Пантелемиона...“ за тим предавши Милану све ово, да |
</p> <p>Милан је одмах у засебну ћелију оца игумана одвео своје родитеље па их је пријавио.</p> |
ђер врло љупко — „кога тражиш“?</p> <p>„Оца Понтелеимона!“ одговори Милан.</p> <p>Калуђер одмах |
то је Милан првом приликом у цркви пред оцем игуманом отпојао.</p> <p>Милина беше слушати кад ј |
његове вредноће сви монаси хвалили пред оцем игуманом.</p> <p>Осим ових дужности, Милан је мора |
> се пред вратима, шта ће говорити пред оцем игуманом.</p> <p>„Нећу лагати“ говораше Милан... „ |
"SRP18962_C13"> <head>13.{S} Милан пред оцем игуманом.</head> <p>Пре него што је Милан ушао у м |
лико тренутака врате се са Добривојевим оцем, који је сав дрхћући корачао, не верујући да се та |
, видећи како му деца износе на видик и оцену његов труд. — Елем да не описујем потанко све, шт |
осле 8 дана Милан је већ добио налог да оцу игуману чисти ципеле, да му спреми воде за умивање, |
манастир М... <pb n="64" /> да те преда оцу Пантелемиону, ти ћеш тамо бити ђак, пази синко, слу |
учког вође.{S} Онда Милан исприповеда и оцу игуману све и сва.{S} За време Милановог приповедањ |
м Вам једно писмо“, рече Милан па пружи оцу игуману, запечећено писмо.{S} Отац игуман одмах отв |
руци држао горућу воштаницу, склопи очи оцу Пантелеимону.</p> <p>Сви монаси одмах по својој дуж |
аручја љубећи је у лице, по том отиде к оцу и кроз плач рече: „Опрости ми бабо, сад сам други М |
иконом св. Богомајке — па приступивши к оцу игуману, целује му десницу.</p> <p>„Бог те благосло |
мном, убришите сузе, па да вас пријавим оцу игуману“ рече <pb n="83" /> Милан сав радостан.{S} |
оведи Ђоки и Јоци да отрче Добривојевом оцу, па да му кажу шта се збило са Добривојем.{S} Ови о |
е као благом <pb n="46" /> и милостивом оцу небесним: опрости ми моје грехе које сам хотимице и |
а којега сваки дан долазе тужбе његовом оцу:{S} Милан урадио ово, Милан учинио оно... разбио пр |
на путу ди ће газда Пера казати његовом оцу како је хтео отети књигу од Добривоја — па с тога д |
гови су још оне вечери казали Милановом оцу како је Милан имао у шпагу напуњен <pb n="41" /> пи |
се са родитељима — сав радостан вратио оцу игуману.</p> <p>Кад је чича Панта дошао у село, при |
{S} Сретни родитетељи, целивају десницу оцу игуману, па се онда растану.</p> <p>Кола су их чека |
руку, па га одведе чича Пантиној кући, (оцу Милановом) па му исприповеда све и сва и онда се вр |
воје родитеље па их је пријавио.</p> <p>Оцу игуману је особито било мило, кад је видео родитеље |
ше у руци бројанице.</p> <p>„Добар дан! оче свети“! назове Милан смиреном калуђеру, па му приђе |
ећег страхопоштовања молио: „Оче свети, оче благи!{S} Ја сам једно несташно и неваљало дете, ко |
рушили манастир М....{S} С’ Богом остај оче Пантелеимоне!“</p> <p>Милета хајдучки вођа.</p> <p> |
и мах.</p> <p>Но кад виде прве редове: „Оче Пантелеимоне благослови“! онда се одважи и настави |
огу из највећег страхопоштовања молио: „Оче свети, оче благи!{S} Ја сам једно несташно и неваља |
дођу онда мораш овда и остати“.</p> <p>„Оче игумане“! поче Милан радосним гласом „ако моји роди |
отвори врата и ступи у ћелију.</p> <p>„Оче благослови“! рече Милан ушавши у ћелији у којој гор |
<p>Озлојеђени чича Панта нестрпљиво је очекивао, извиривао Милана, но све беше узалуд.{S} Што |
S} И с пуним правом могла је сека Зорка очекивати, да ће Добривој бити сретан ако се одржи у ти |
ом као чађ црном косом покривена и лепо очешљана.{S} Одело му беше чисто и лепо, те изазиваше д |
> <p>Милан се на ове речи јако тргао, — очи му се заблистале, крв му нагло поче тећи, а срце му |
Онде се Милан као из сна тргао.{S} Пред очи му изишла слика његовог сеоцета, слика његових друг |
ти.{S} Ја се кући нећу вратити, ја пред очи мојим родитељима не смем жив доћи.{S} Остаћу овде, |
9" /> пиштољ из руке — дошла му је пред очи слика мртвог Добривоја.{S} Он бејаше тврдо уверен д |
ј несташлук.</p> <p>Сад му изађоше пред очи и учитељеве речи: „Ко другоме копа јаму, сам ће у њ |
било од Милана да му је онда дошао пред очи.</p> <p>Кад се чича Панти већ дотужило чекати — а в |
ледали у оне његове — као трњина — црне очи, из којих светлуцаше оштри поглед, уверили би се, д |
носио- умије га и својом марамом убрише очи и лице.</p> <p>Милан је тек сад дошао к себи и увид |
е у руци држао горућу воштаницу, склопи очи оцу Пантелеимону.</p> <p>Сви монаси одмах по својој |
веник моје покојне матере, чувај га као очи у глави, и не показуј га ником, док се не покалуђер |
одлазак из школе упадао је сад свима у очи, а то је: што Добривој и Милан нису заједно отишли |
и Добријево пријатељевање упадало је у очи не само суседима, него и свима сељанима и њиховим д |
етни случај.</head> <p>Беше баш подне у очи св. Илије.</p> <p>Леп летњи дан.{S} Сунце је далеко |
ог дечака.</p> <p>„Синко, погледај ми у очи“, поче хајдучки вођа „ти си спав’о је ли?{S} Ходи д |
ченицима узалуд, јер пословица вели: „У очи Божића прасе се не угоји“!{S} Добривој је једва чек |
а, округлих образа, висока стаса, црних очију, а главу му украшаваше црна густа и дугачка коса. |
{S} Милан је гледао своје родитеље пред очима који га не познадоше.</p> <p>„Но па за што сте ов |
62" /> <p>Милану се тек сад смркло пред очима.</p> <p>Он мишљаше; „подземна пећина, ја сам, па |
ригу, на Милана.{S} Још му је само пред очима лебдио спомен несташног владања Милановог, и тада |
војим сином.</p> <p>Добривој је све ове очине савете тако слушао, да их је све гутао и тако их |
ине узме Добривоја за руке па га пољуби очински у пуне обрашчиће. <pb n="23" /> Ово беше учитељ |
м отпоје по који тропар или би сва деца очитала молитву пре наставе.{S} Исто је тако чинио и по |
трњина — црне очи, из којих светлуцаше оштри поглед, уверили би се, да је оштроуман и досетљив |
о веселог Добривоја, те га је са својим оштрим погледом тако просецао, као да је из зависти хте |
грабуље“? запита га чика Младен, па га оштро погледи.</p> <p>Милан је почео сад муцати, јер ни |
цаше оштри поглед, уверили би се, да је оштроуман и досетљив.{S} Глава му беше правилно округла |
еде чича Пантиној кући, (оцу Милановом) па му исприповеда све и сва и онда се врати својој кући |
стира замолити мало млека и црна хлеба, па ће тим провести дан без бриге.{S} Но кад тамо, а од |
Прими га к себи за ђака, пази на њега, па ако се добро узвлада закалуђери га.{S} За твоје добр |
јте се онако као што се Добривој влада, па ће вас свако волети“...</p> <p>Добривој заиста и беш |
дучком вођи — пољубе непознатог дечака, па га подигну у вис.</p> <p>Ово је Милану служило на ча |
ако нежно, да је одмах устао са седала, па ухвативши Добривоја за руку, извео га на улицу и ова |
ецу која су са Добривојем заједно ишла, па су се почели натицати целе оне недеље, ко ће боље на |
ш неваљао, сети се савета твог учитеља, па се по њима владај“ — па мало прогледавши дивно бојад |
н је тако лутао по шуми скоро 1/4 дана, па никако да угледа краја од шуме.</p> <p>При свем том |
тога те нећу пострићи кроз годину дана, па ако за годину дана твоји родитељи по тебе не дођу он |
оја, потрчи и одгурне неваљалог Милана, па онда узевши Добривоја за руку, одведе га у собу где |
>Но и ово беше узалуд.{S} Нигде Милана, па бар да му ко каже где га је синоћ видео последњи пут |
Стога намисли да сутра потражи Милана, па да га казни, и посаветује да у будуће тако што не чи |
ородице — ипак беше она лепо васпитана, па је настојавала да и свога јединца Добривоја лепо вас |
и метне на главу младога монаха Мирона, па онда настави меким тихим гласом:</p> <p>„Буди побожа |
као...</p> <p>Ово је приметила старица, па нежно запита:</p> <p>„А што ти синко плачеш?{S} Ваљд |
! тан! знак да је сад време да се руча, па да се после ручка сваки уморан мало одмара.</p> <p>П |
и урадио.</p> <p>Одмах се врати натраг, па се упути путем што води иза села.{S} Тек што је подн |
е, покупи јабуке, напуни своје шпагове, па онда једну по једну вадећи, јеђаше у сласт ма да бех |
не само мене, него и све твоје другове, па и самога твога учитеља и оца, који те је подстицао н |
чича Панта палицу у руке, пут под ноге, па се упути по знанцима и родовима да тражи Милана — др |
ељима не смем жив доћи.{S} Остаћу овде, па нека ме вуци раскидају.{S} Ех, моја луда главо“!</p> |
!{S} Ходите сад са мном, убришите сузе, па да вас пријавим оцу игуману“ рече <pb n="83" /> Мила |
груди сретне мајке од радости надимале, па је радошћу обузета, грлила малога Добривоја, топло љ |
иликом су два по два излазили из школе, па у реду мирно ходећи улицом поздрављали би оне, уз ко |
ом појаву, пробуди се Милан.{S} Устане, па не знајући где је, пође право кроз шуму у намери да |
н оближњи издубљени храст.{S} Ту седне, па се одмараше и промишљаваше о несретном случају, који |
саже, напије се хладне воде, умије се, па се убрише рукавом од кошуље, те журећи се пође напре |
ећи да је убило свога друга, уплаши се, па побегне непознатим путем.{S} Како је побегло није се |
вог верног ученика Мирона и све монахе, па им овако на самрти рече: „Децо, она палица коју ми ј |
Да... да.. отићи ћу сад хајдучком вођи, па ћу му рећи да желим у хајдуке ступити“.</p> <p>„А мо |
S} Он ће ти увек тако лепо приповедати, па ћеш увидети како пролази онај ко слуша савете и опом |
о ће се са Добривојем до воље наиграти, па се онда врати у двориште на свој посао.{S} Добривој |
што значи она палица од слонове кости, па онда оно писмо што Милан у руци држаше.</p> <p>Кад ј |
о у шпагу напуњен <pb n="41" /> пиштољ, па како је хотевши убити врапца — ранио Добривоја и т. |
p>Он мишљаше; „подземна пећина, ја сам, па онда пун котао злата да донесем — шта ће то значити“ |
ог врапца!“</p> <p>„Добро!“ рече Милан, па извадивши из шпага пиштољ, напери га на врапца, одап |
ени по грабуље“? запита га чика Младен, па га оштро погледи.</p> <p>Милан је почео сад муцати, |
<p>На глас грома Милан се одмах тргао, па уплашено око њега посматрао шта се око њега збива.{S |
ругова, с којима се последњи пут играо, па и слика оног призора кад је на Добривоја пукао и њег |
оред Добривоја прошао, свако је застао, па ако је знао читати, прочитао је наслов: „Ако будеш н |
јаше тврдо уверен да је Добривоја убио, па знајући шта ће из тог следити — науми да побегне дал |
најгушћи и најцрњи дим.</p> <p>За мало, па ветрић који је дувао престаде.</p> <p>Муње почеше се |
уг.</head> <p>Дан је за даном пролазно, па се и година приближивала од оног дана, када је мали |
„Баш као што ваља“! рече Милан радосно, па промеривши, плот како би га прескочити могао — пође |
а, беше дете од више весело и несташно, па као несташно дете чинило је несташлуке... играло се |
ље — морао је пред ручак поставити сто, па ако је био кључар то је са манастирском баком ишао у |
„Синко, ја сам се за тебе већ побринуо, па ако будеш честит и добар, бићеш сретан.{S} Ја сам за |
Слатко дете моје, буди увек тако добар, па добро пази на речи свог учитеља.{S} Он ће ти увек та |
арни син донео кад је дошао у манастир, па им дозволи да смеју долазити своме сину у походе кад |
едити — науми да побегне далеко у свет, па да се у какву шуму сакрије, тврдо намеравши и зарека |
авио ученицима када ће се држати испит, па је због тога рекао да се сви спреме, да понове лекци |
лом Добривоју који дрхћући прими књигу, па пољубивши г. надзорника у руку врати се на своје мес |
} Ево ти дакле предајем ову лепу књигу, па се дичи њоме, а учитељ и твоји родитељи, нека се дич |
ц игуман, да отиде у горњу трапезарију, па да са осталим ђацима спреми све што ће за дочек гост |
ћи како Милан лаже — ухвати га за руку, па га одведе чича Пантиној кући, (оцу Милановом) па му |
дитетељи, целивају десницу оцу игуману, па се онда растану.</p> <p>Кола су их чекала у манастир |
свети“! назове Милан смиреном калуђеру, па му приђе руци и целује га.</p> <p>Ово се младом калу |
сам себи... „отићи ћу у хајдучку гору, па ћу се пријавити хајдучком вођи, нека ме прими у хајд |
то лепше и сјајније одговоре на испиту, па да својим одговорима потврде труд и рад свога учитељ |
а <pb n="57" /> највећом знатижељношћу, па кад је Милан довршио своје приповедање и свој несрет |
важно.</p> <p>Сви се другови загледаху, па ће један између њих запитати: „А како можеш убити, к |
о је баш онда Добривојев отац на улицу, па кад је видео да Милан збиља хоће да отме књигу од До |
Ђоки и Јоци да отрче Добривојевом оцу, па да му кажу шта се збило са Добривојем.{S} Ови одмах |
у, и даћу ти три посла да прво извршиш, па ако ли за три дана не извршиш, онда ћу те отпустити, |
јдуку да одведе Милана до манастира М.. па онда нека се одмах врати.</p> <p>На растанку хајдучк |
уке ступити“.</p> <p>„А мој отац? мати? па...{S} Добривој?...{S} Ах“!{S} Онде се Милан као из с |
о киселе, да су му се уста скупљала.{S} Па како беше уморан од пута, седне у густу траву и одма |
а твог учитеља, па се по њима владај“ — па мало прогледавши дивно бојадисане слике из дечијег ж |
како је хтео отети књигу од Добривоја — па с тога да би се спасао од батина, намисли да оде иза |
потера за хајдуцима од стране Турака — па не могаше за дуго да се реши: дал’ да потражи тог ду |
та читав дан пропустио тражећи Милана — па све беше узалуд.{S} Сутра дан је не само по свом сел |
аше кандило пред иконом св. Богомајке — па приступивши к оцу игуману, целује му десницу.</p> <p |
ће у њу пасти“.</p> <p>Тако бегајући — па све осврћући се на све стране да ли га ко не би спаз |
bSection" /> <p>После неколико месеци — па препоруци блаженопочившег игумана Пантелеимона — окр |
веселих другова пошто је пиштољ пукао — па ухвативши се за лево раме јаукаше од бола. — „Шта је |
ве речи, које је газда Пера изговорно — па се мало насмешила.{S} Знала је она добро, да нико не |
ело које започнеш да га добро завршиш — па онда изговоривши ово речи: „<foreign>Помјани мја Гос |
не грискао усне, кидао листове из књига па расипао по путу, и бунцао је неке речи што и он није |
ученицима најпре из настаријег разреда па онда из млађег...</p> <p>Како из науке о вери, тако |
а затворена са вратима од самога челика па да донесе пун котао злата.</p> <p>Ово је хајдучки во |
="84" /> је Милан добио од оног хајдука па поклони Милановим родитељима рекавши да им је то бла |
Милан <pb n="82" /> гушећи се у сузама па не могући издржати тугу свога срца повиче: „Ја сам М |
на брзо се рашчуло по околини манастира па су долазили сваке недеље да слушају манастирског нов |
другови.{S} Добривој је био добра срца па није хтео да се туђи од Милана ма да Милан беше нест |
ре, поседају сви у коло један до другог па чупкајући зелену траву запиткиваху један другога о к |
ли што појати“?</p> <p>„3нам“!</p> <p>Е па дед да чујем!{S} Отпој ми коју црквену песму да чује |
у говори“! викну чика Младен.</p> <p>„Е па ја сам за то чело баште улазио... поче Милан озбиљно |
се растану.</p> <p>Милан се одмах даде па пут са хајдуком.{S} Кад су се после кратког времена |
илан морао млого већи део пута да обиђе па да се упути па чисту равницу.</p> <p>Тумарајући и кр |
е бити да твоји родитељи тебе сад траже па ако дођу овамо, ја тебе не смем задржати.{S} Због то |
као да се сви спреме, да понове лекције па да потпуно спремљени могу дати леп одговор пред г. н |
у пећину, узме га на <pb n="63" /> руке па га однесе у своју собу где је Милан до зоре снивао.< |
Учитељ од милине узме Добривоја за руке па га пољуби очински у пуне обрашчиће. <pb n="23" /> Ов |
Отац га одмах подигне, узме га на руке па га однесе кући — оставивши га матери отиде брзо по л |
ћелију оца игумана одвео своје родитеље па их је пријавио.</p> <p>Оцу игуману је особито било м |
једно најлепше јагње, метне га на раме па га однесе учитељу на дар.</p> </div> <pb n="27" /> < |
тина, намисли да оде иза села на ледине па да се тамо са чобанима мало провесели.</p> <p>Што је |
куд ни камо, гладан, уморан, охрабри се па пође кући.{S} Ваш право вели српска пословица: „Глад |
како хајдуци украду по које мушко дете па га код себе држе и хране као птицу у кавезу, и уче г |
за опроштење. — Дан за даном пролазаше па се и крај треће године њиховог ђачког живота приближ |
о да добијете овде?{S} Или сте изгубили па не можете да нађете“? „Јест, јест синко“... <pb n="8 |
оче старац — „да су га хајдуци ухватили па однели у један манастир но незнамо у који.{S} Прошли |
.</p> <pb n="56" /> <p>Милан се охрабри па му одрешито рекне: „Мени је име Милан Спасић“.</p> < |
ћу вратити кући, него да ћу овде остати па ма ме вуци појели но ако хоћеш, прими ме у хајдуке.{ |
о већи део пута да обиђе па да се упути па чисту равницу.</p> <p>Тумарајући и крчећи себи пута, |
лили га.{S} Једва је чекао да дође кући па да покаже својим родитељима шта је добио.</p> <p>А к |
{S} Одмах је отишао и Добривојевој кући па је и тамо приповедно све <pb n="85" /> и сва шта се |
посао добро и на време свршиш.{S} Имај па уму ову кратку реченицу: „Конац дело краси“.</p> </d |
је знао да је у овом друштву и Добривој па се с тога и он умеша у игру.{S} Друштво се подели на |
и си спав’о је ли?{S} Ходи да те умијем па да се умириш“.{S} Затим ухвативши Милана за руку, ус |
е тога догодило са Миланом и Добривојем па је нестрпељиво чекао Милана, а кад се чика Младен уд |
мислило да је празан — однесе га собом па се са децом играло.{S} Том приликом је ранио свог на |
p> <p>„Боме ја ћу га убити“! рече Милан па пружи руку ономе што <pb n="35" /> га је запитао — д |
донео сам Вам једно писмо“, рече Милан па пружи оцу игуману, запечећено писмо.{S} Отац игуман |
д страха већ при вратима пао онесвешћен па земљу.</p> <p>Хајдучки вођа знајући да Милан неће из |
е речи хајдучки вођа се слатко насмијао па овако рекао: „Добро кад си тако храброг и одважног с |
— помисли: е да се није гдегод завукао па ћути.{S} Врати се у собу, погледи свуд по соби, отид |
.{S} Своје задаће је чисто и лепо писао па је потпуно спремљен ишао у школу.{S} Док није свој з |
језику.</p> <p>Дан је за даном пролазио па се и година дана навршила од оног дана, када је Мила |
срцу од своје мајке и беше му врло мило па се по њеним саветима и владао.{S} И с пуним правом м |
очима који га не познадоше.</p> <p>„Но па за што сте овамо дошли“? запита Милан мало охрабривш |
одмах учине.</p> <p>Сви поседаше за сто па и Милан с њима.</p> <pb n="61" /> <p>Вечерали су сви |
штва, слушај и поштуј свога оца и матер па ћеш срећан бити!{S} Ево ти дакле предајем ову лепу к |
траву, а покрај стада стајао је пастир па у фрулу умиљато свира.{S} На пољани опет и то на њив |
излагивао по неколико новчића за пропис па је за те новце куповао дувана и пушио са Пајом, млин |
е баба Пелиној мачки везао камен о врат па је бацио у бунар.{S} Милан није знао да је у овом др |
па храстов грм, подметне руку под главу па занесен у мислима слатко заспи.</p> <pb n="47" /> <p |
ући тихо и дрхћући од зиме, сагне главу па храстов грм, подметне руку под главу па занесен у ми |
“... говораше хајдучки вођа у себи.... „па онда речи: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити не |
— говорио је газда Пера својој жени — „па ма ме пола имања стао, само нека постане поп“...</p> |
дудова“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ !</p> <p>„Па да што су ти усне црне“?</p> <p>„Јео сам пекмеза“!</ |
рне“?</p> <p>„Јео сам пекмеза“!</p> <p>„Па што си онда чело баште долазио, зар ти ниси могао са |
имаш ли матер“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„Па како си овамо дошао“?...{S} Да се ниси изгубио, или |
p>„Не знам!{S} Нисам!{S} Јесу“!</p> <p>„Па што си ти мало час кроз плач изговарао: „Опрости ми |
свога срца повиче: „Ја сам МилаН“!... и падне матери у наручја љубећи је у лице, по том отиде к |
аху један другог.{S} У тај мах Добривој падне онесвешћен на земљу.{S} Румено лице на мах се обр |
ким стварима које нису за тебе.{S} Буди пажљив на себе, буди миран и пристојан.{S} Непристојно |
у и писмо, те удари у плач.{S} Милан је пажљиво слушао све што му је хајдучки вођа говорио.</p> |
<pb n="69" /> Прими га к себи за ђака, пази на њега, па ако се добро узвлада закалуђери га.{S} |
оцу Пантелемиону, ти ћеш тамо бити ђак, пази синко, слушај, учи, поштуј све старије од тебе, а |
не трпи.{S} Што радиш и опет ти велим; пази на свршетак, јер: „Конац дедо краси“... и још мног |
ар и од сад као што си и до сад био.{S} Пази на свако дело које започнеш да га добро завршиш — |
те моје, буди увек тако добар, па добро пази на речи свог учитеља.{S} Он ће ти увек тако лепо п |
„Опрости ми... нисам ја бабо хтео...{S} Паја ме је наговорио... о... о“...</p> <p>Сад беше хајд |
збиљно... <pb n="31" /> јер сам био код Паје млинаревог сина. . .</p> <p>„Ао обешењаче, та ти х |
е за те новце куповао дувана и пушио са Пајом, млинарским сином, који беше још гори од Милана.. |
извршиш, онда ћу те отпустити, а ако ли пак извршиш, даћу ти сребрну пушку и златан јатаган.{S} |
ок се не покалуђериш — а сад ево ти ова палица од слонове кости, и не реци ником ко ти је дао д |
па им овако на самрти рече: „Децо, она палица коју ми је ваш брат Мирон као ђак пре 18 година |
<p>Путем мишљаше калуђер: што значи она палица од слонове кости, па онда оно писмо што Милан у |
од чистог сребра, а у среди иа врху од палице сијаше златна јабука, а на јабуци златан крст.</ |
тати: „А како можеш убити, кад немаш ни палице, а врабац је ено на грани?</p> <p>„Боме ја ћу га |
кад је свитати почело, узме чича Панта палицу у руке, пут под ноге, па се упути по знанцима и |
ече игуман гледајући час у писмо, час у палицу, на којој беху обвијене <pb n="68" /> две змије |
— ако Бог да — бити његова.</p> <p>Ову палицу сам ја отео од једног буљукпаше који ју је јамач |
ше на ино, он мораде примити у руку ону палицу, коју је он сам као дете донео у манастир М....< |
их родитеља.{S} Испитај га!{S} Дечак је паметан али несташан.{S} Подај му лека.{S} Штета ће бит |
раги читаоче да: свака штета учи човека памети и благо оном ко се за рана опамети.{S} Но да се |
уди на опрезу.{S} Што год радиш добро и паметно ради, и <pb n="38" /> гледај да ти крај деда тв |
. надзорник питања на која су деца тако паметно и разборито одговарала да се г. надзорник чудио |
о тражећи и распитујући за Милана, чича Панта пропусти пуна три дана без успеха.{S} Сад је чича |
xml:id="SRP18962_C8"> <head>8.{S} Чича Панта тражи Милана.</head> <p>У јутро рано, тек кад је |
ео последњи пут.</p> <p>Где је год чича Панта ушао, свако га је запитао: „А како је могао Милан |
спитивао за Милана.{S} Кога је код чича Панта на путу срео, запитао би га: „Пријатељу!{S} Ниси |
“! беше одговор свију оних кога је чича Панта запиткивао.{S} Тако тражећи и распитујући за Мила |
вратио оцу игуману.</p> <p>Кад је чича Панта дошао у село, приповедао је од радости сваком ко |
уна три дана без успеха.{S} Сад је чича Панта био у том уверењу, <pb n="44" /> да је Милана ма |
нима, велећи да не зна.{S} Тако је чича Панта читав дан пропустио тражећи Милана — па све беше |
ана, но све беше узалуд.{S} Што је чича Панта дуже Милана чекао, тим се више једио — и зло и на |
а.{S} Но није га баш одвео, јер је чича Панта имао посла док је Милана са багрена стерао доле, |
о, тек кад је свитати почело, узме чича Панта палицу у руке, пут под ноге, па се упути по знанц |
n="42" /> <p>С овим речма врати се чича Панта у собу, мирно легне да спава.</p> <p>Спавати није |
доба ама баш проневаљалио“ гунђаше чича Панта... „а чекај лоло... ако не дођеш вечерас, доћићеш |
е у школу, <pb n="15" /> онда је и чича Панта одвео свог несташка Милана.{S} Но није га баш одв |
<p>„Враг не спава“ говораше у себи чича Панта... „Ко шта ради себи ради“...</p> <p>Оваке црне м |
обривоја и т. д.</p> <p>Озлојеђени чича Панта нестрпљиво је очекивао, извиривао Милана, но све |
д куће кријући се које где.</p> <p>Чича Панта је био строг отац и казнио је свог несташка због |
пута од газда Перине куће.</p> <p>Чича Панта који је сережан у свом седу и газда Пера, живили |
о Милан онако шта урадити“?</p> <p>Чича Панта је само слегао раменима, велећи да не зна.{S} Так |
> <p>Кад је Мирону било 28 година, отац Пантелеимон се нагло разболи и не беше више за живот.{S |
6 монаха.{S} Ушавши у трапезарију, отац Пантелеимон прикаже младог ђака који је дошао са жељом |
онда је на неколико дана доцније — отац Пантелеимон заиста отишао са Мироном у његово родно мес |
Милану навршило 18 година, онда га отац Пантелеимон игуман манастира М.... на најсвечанији начи |
{S} За време Милановог приповедања отац Пантелеимон се слатко смејао, али кад је Милан напослет |
— па препоруци блаженопочившег игумана Пантелеимона — окружни епископ наименује младог монаха |
жно звонила за покој душе честитога оца Пантелеимона.</p> <p>Сутра дан су монаси оца игумана са |
ли манастир М....{S} С’ Богом остај оче Пантелеимоне!“</p> <p>Милета хајдучки вођа.</p> <p>„О с |
х.</p> <p>Но кад виде прве редове: „Оче Пантелеимоне благослови“! онда се одважи и настави чита |
држао горућу воштаницу, склопи очи оцу Пантелеимону.</p> <p>Сви монаси одмах по својој дужност |
а све то мораш предати у властитост оца Пантелемиона...“ за тим предавши Милану све ово, даде м |
стир М... <pb n="64" /> да те преда оцу Пантелемиону, ти ћеш тамо бити ђак, пази синко, слушај, |
онда дошао пред очи.</p> <p>Кад се чича Панти већ дотужило чекати — а већ беше 11 час ноћи — по |
.</p> <p>Оваке црне мисли задаваху чича Панти тешке бриге, због којих до зоре не могаше заспати |
и Добривој је ишао увек са Миланом чича Пантиним сином, чија је кућа била преко пута од газда П |
— ухвати га за руку, па га одведе чича Пантиној кући, (оцу Милановом) па му исприповеда све и |
је ушао, али од страха већ при вратима пао онесвешћен па земљу.</p> <p>Хајдучки вођа знајући д |
плакао, као да му је сињи камен на срце пао.</p> <pb n="81" /> <p>Док је старац говорио, Милан |
р је Милана тако дирнуо да је у несвест пао, те онесвешћен лежао све док се није непогода смири |
њим, и кад је Милан онесвешћен на земљу пао, брзо утрчи за њим у пећину, узме га на <pb n="63" |
сти, газда Пери није било ништа отерати пар од најлепших јагањаца учитељу на дар. — Свог Добрив |
у глас врло лепо изговорила.</p> <p>Г. парох је први стављао питања <pb n="21" /> из науке о в |
риспео је г. надзорник са г. г. сеоским парохом, кнезом, бележником и са осталим члановима сеос |
шемом крај зелене ливаде бела стада су пасла зелену траву, а покрај стада стајао је пастир па |
ечи: „Ко другоме копа јаму, сам ће у њу пасти“.</p> <p>Тако бегајући — па све осврћући се на св |
зелену траву, а покрај стада стајао је пастир па у фрулу умиљато свира.{S} На пољани опет и то |
амери да оде у које село да се најми за пастира.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 |
арио.{S} Он се надао да ће код ма којег пастира замолити мало млека и црна хлеба, па ће тим про |
сти дан без бриге.{S} Но кад тамо, а од пастира ни корова.</p> <p>Пуста ледина нигде никога.{S} |
ти би ми одма опростио: да знаш како се патим због твоје тешке ране!....</p> <p>Овако шапћући т |
сережан оружао кад је ноћу ишао да чини патролу; приказао му се и Добривој, који је јаукао од б |
распустио.{S} Радосна деца клицајући и певајући песму: „<title>Ђачки растанак</title>“ разиђу |
} Ласте, славуји, косови и остале птице певачице одлетеше у оближње њиве, да накупе мало гусени |
е са свим оздравио и само се као црвена пега могла видети на левом рамену.</p> <p>„Ово нека ти |
а што су ти усне црне“?</p> <p>„Јео сам пекмеза“!</p> <p>„Па што си онда чело баште долазио, за |
е јер га је отац љуто избио што је баба Пелиној мачки везао камен о врат па је бацио у бунар.{S |
ло.{S} Тело му је дрхтало.</p> <p>Тома, Пера и Миша су се том несретном појавом тако збунили, д |
им поштеним и вредним животом.{S} Газда Пера је био тих, миран и благ.{S} Никога није оп увреди |
до срце.</p> <p>Отац Добривојев — газда Пера, — беше још сретнији кад је видео како му учитељ х |
а који су, видећи <pb n="6" /> да газда Пера не прима зајам натраг, односили свој зајам кући!</ |
да заслужи коју кукавицу: онда је газда Пера показивао, да се влада по оним речима Христа Спаси |
баш као прави пријатељи. — Кад је газда Пера одвео Добривоја да га упише у школу, <pb n="15" /> |
само ћутала на ове речи, које је газда Пера изговорно — па се мало насмешила.{S} Знала је она |
p> <p>То велико уважење стекао је газда Пера својим поштеним и вредним животом.{S} Газда Пера ј |
на дар. — Свог Добривоја волео је газда Пера више свега; љубио га и чувао као зеницу ока свог. |
ку. „Та школоваћу га — говорио је газда Пера својој жени — „па ма ме пола имања стао, само нека |
још многих лепих поука говорио је газда Пера пред својим сином.</p> <p>Добривој је све ове очин |
јој кући, побоји се на путу ди ће газда Пера казати његовом оцу како је хтео отети књигу од Доб |
нта који је сережан у свом седу и газда Пера, живили су и сад живе врло добро баш као прави при |
„Сиротима буди у помоћи“.</p> <p>Газда Пера је тако сваком приликом свесрдно и чинио. — Беспла |
имућних сеоских родитеља.</p> <p>„Газда Пера“ — тако је звало цело село оца овога дечака — био |
најбољег ђака.</p> <p>Од радости, газда Пери није било ништа отерати пар од најлепших јагањаца |
, чија је кућа била преко пута од газда Перине куће.</p> <p>Чича Панта који је сережан у свом с |
и његовом напретку у добру.{S} За газда Перино добро срце брзо се рашчуло на далеко, по оној ср |
које чем.{S} Питали се ту: ко може баба Персину тарабу прескочити; ко се може на деда Симин дуд |
и пут је једном младом калуђеру заденуо перушку за камилавку и тако даље</p> <p>Све ове Миланов |
о.{S} Радосна деца клицајући и певајући песму: „<title>Ђачки растанак</title>“ разиђу се сваки |
живота.</p> <p>За тим сва деца отпевају песму: „Теби Боже хвала“ — тако сложно и милогласно, да |
е с почетка устезао, јер није знао коју песму да одпоји.{S} Напослетку одпочне: „Дјева днес“ ко |
дед да чујем!{S} Отпој ми коју црквену песму да чујем какав имаш глас.</p> <p>Милан се с почет |
удост“.{S} Али кад је Милан и четвртог, петог и шестог дана ово чинио, онда је отац Лаврентије |
ред очима.</p> <p>Он мишљаше; „подземна пећина, ја сам, па онда пун котао злата да донесем — шт |
62_C11"> <head>11.{S} Милан у хајдучкој пећини.</head> <p>Путем је хајдучки вођа причао Милану |
неколико стотина корака пред хајдучком пећином, која не изгледаше сад као црн облачић већ као |
значити“?{S} Испрва се устезао да уђе у пећину, али охрабривши се уђе у пећину, која беше светл |
а уђе у пећину, али охрабривши се уђе у пећину, која беше светла као месец; кад иза раштрканих |
ешћен на земљу пао, брзо утрчи за њим у пећину, узме га на <pb n="63" /> руке па га однесе у св |
брог и одважног срца, одвешћу те у моју пећину, и даћу ти три посла да прво извршиш, па ако ли |
2"> <head>12.{S} Милан оставља хајдучку пећину.</head> <p>Што је Милан смислио, то је хајдучком |
ило.{S} С тога науми да остави хајдучку пећину у намери да оде у које село да се најми за пасти |
ћутао је све док није дошао у хајдучку пећину.</p> <p>Тада се баш почело смркавати.</p> <p>Сви |
ди Милану да сад отиде у једну подземну пећину, — која је била затворена са вратима од самога ч |
е кад год у турским рукама.</p> <p>У ту пећину ући беше одиста страшно.{S} Милан је ушао, али о |
научио.{S} Своје задаће је чисто и лепо писао па је потпуно спремљен ишао у школу.{S} Док није |
игумана.</p> <p>„А знаш ли што читати и писати“? запита га отац игуман.</p> <p>„Знам“! рече Мил |
слови“! онда се одважи и настави читање писма које беше овог садржаја:</p> <p>„Ево стоји пред т |
тим предавши Милану све ово, даде му и писмо, те удари у плач.{S} Милан је пажљиво слушао све |
дмах отвори писмо, и зачуди се кад види писмо крвљу написано.</p> <p>Отац игуман мало уплашен, |
ћено писмо.{S} Отац игуман одмах отвори писмо, и зачуди се кад види писмо крвљу написано.</p> < |
игуман.</p> <p>„Ево донео сам Вам једно писмо“, рече Милан па пружи оцу игуману, запечећено пис |
Милан па пружи оцу игуману, запечећено писмо.{S} Отац игуман одмах отвори писмо, и зачуди се к |
на палица од слонове кости, па онда оно писмо што Милан у руци држаше.</p> <p>Кад је Милан доша |
си избројани, за то сам оставио заветно писмо, ено га на столу пред иконом Мајке Божије, — у ко |
вио синко“! рече игуман гледајући час у писмо, час у палицу, на којој беху обвијене <pb n="68" |
запитати што плачу?</p> <p>„Ох синко не питај нас, кад нам не можеш помоћи...{S} Ми смо ево већ |
апиткиваху један другога о које чем.{S} Питали се ту: ко може баба Персину тарабу прескочити; к |
Елем да не описујем потанко све, што се питало и како је које дете одговарало, доста то, да је |
запиткиваше даље хајдучки вођа, на која питања је Милан кроз зубе једва изговорио:</p> <p>„Не з |
сме отићи ноћу на таван и т. д. на која питања су се мали јунаци истицали хвалећи се како је ко |
а најбоље покаже и на испиту најбоље на питања одговорао <pb n="19" /> буде, тај ће добити од г |
ј школи уче — стављао је и г. надзорник питања на која су деца тако паметно и разборито одговар |
ворила.</p> <p>Г. парох је први стављао питања <pb n="21" /> из науке о вери и то ученицима нај |
м час оном.{S} Милан је сваком на свако питање одговарао тако задовољно, да су се сви чудили ра |
поче старац „ти погађаш а кад нас тако питаш ево ћу ти синко рећи зашто плачемо: „Има смо једн |
илан имао у шпагу напуњен <pb n="41" /> пиштољ, па како је хотевши убити врапца — ранио Добриво |
е Милан од ужаса испустио <pb n="39" /> пиштољ из руке — дошла му је пред очи слика мртвог Добр |
бро!“ рече Милан, па извадивши из шпага пиштољ, напери га на врапца, одапне и пукне. — </p> <p> |
ан од мало пре веселих другова пошто је пиштољ пукао — па ухвативши се за лево раме јаукаше од |
p> <p>Сва се деца обезнанише кад видише пиштољ. —</p> <p>„Ајао моја мајко“! цикну један од мало |
ао изван себе, а Милан од ужаса испусти пиштољ из руке — видећи шта је учинио, уплашен нагне бе |
цу.{S} Једног дана украде од мене један пиштољ који беше напуњен, но оно је мислило да је праза |
тра — али ћеш и запамтити кад си узимао пиштољ у руке“!</p> <pb n="42" /> <p>С овим речма врати |
о сунце родило кад је угледао над собом плаво небо, јарко сунце, пред собом лепу долину, а из д |
ока свести. —</p> <p>Док је Милан овде плакао и кајао се за своје лудо дело, дотле је његов от |
а видимо шта је смислио оне ноћи кад је плакао у издубљеном расту?{S} Камо је отишао?{S} Чиме с |
сташности — догодио.</p> <p>Целу ноћ је плакао и кајао се за своје несмислено и невино дело не |
главом као осуђен стајао је непомично и плакао...</p> <p>Ово је приметила старица, па нежно зап |
ц са својом женом сеђаше на степенима и плакаше кријући сузе од света који је мимо њега пролази |
од силне праске — која се разлегала по планини, — <pb n="60" /> тргао нагло своју руку из руке |
еху тужни родитељи сретнији но икада те плате за труд г. лечнику који се на мах врати својој ку |
ћи у руци дренов прут с којим би Милану платио његово несташно дело.</p> <p>Добривојеви другови |
ћи је у лице, по том отиде к оцу и кроз плач рече: „Опрости ми бабо, сад сам други Милан.{S} Хв |
0" /> дате гра-а буље“! рече Милан кроз плач.</p> <p>„А ко је тебе овамо послао“? запита опет ч |
p>„Је-е-есам.... ах.... рече Милан кроз плач и једва се уздржао да га не познаду по гласу.{S} М |
су“!</p> <p>„Па што си ти мало час кроз плач изговарао: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити |
ну све ово, даде му и писмо, те удари у плач.{S} Милан је пажљиво слушао све што му је хајдучки |
с тако питаш ево ћу ти синко рећи зашто плачемо: „Има смо једног сина од својих 10—11 година, б |
па нежно запита:</p> <p>„А што ти синко плачеш?{S} Ваљда си познавао“?</p> <p>„Је-е-есам.... ах |
а тако дирнуо, да је морао запитати што плачу?</p> <p>„Ох синко не питај нас, кад нам не можеш |
p> <p>У том га тешки сан ухвати, и он у плачу и заспа.{S} У сну му се приказао отац оружан, као |
и неће вратити жив.{S} Путем бегајући и плачући, тукао се у прса и горко се кајао за свој неста |
ћу лагати“ говораше Милан... „у лажи је плитко дио, то сам већ толико пута искусио, а и овај ха |
удово дрво у башти чика Младена.</p> <p>Плод тога дуда беше црн и крупан.</p> <p>„Баш као што в |
а игумановим летњиковцем, а натраг лепе плодне њиве.</p> <pb n="73" /> <p>За оних првих 8 дана |
да га је Бог благословио са преобилним плодом од своје њиве <pb n="5" /> коју је он вредно обр |
ља“! рече Милан радосно, па промеривши, плот како би га прескочити могао — пође у башту.{S} Пло |
га прескочити могао — пође у башту.{S} Плот је прескочио без по муке, јер је сад био лак као с |
ени бич пукао.{S} Иза пуцњаве спусти се пљусак.</p> <p>На глас грома Милан се одмах тргао, па у |
} Муње престадоше севати, киша престаде пљуштати, а црни и густи облаци се растурише и изчезоше |
адне матери у наручја љубећи је у лице, по том отиде к оцу и кроз плач рече: „Опрости ми бабо, |
и сама деца могла науку за се извести, по којој су се уверити могла, да свако дете, које се по |
о добро срце брзо се рашчуло на далеко, по оној српској пословици: „Добар се глас далеко чује“. |
децу пустио кући и том приликом су два по два излазили из школе, па у реду мирно ходећи улицом |
ро пролази, а оно дете које се не влада по саветима својих старијих, већ које је непослушно, јо |
да је газда Пера показивао, да се влада по оним речима Христа Спаситеља: „Сиротима буди у помоћ |
је од силне праске — која се разлегала по планини, — <pb n="60" /> тргао нагло своју руку из р |
а, црне косе витка тела, обливен сузама по лицу, а пред дечаком лежаху неколико дивљих начетих |
дужности, Милан је морао сваког вечера по 1 час учити <pb n="74" /> црквено појање, које је ос |
осним гласом „ако моји родитељи и сутра по мене дођу, ја се кући нећу вратити“.</p> <p>Отац игу |
ко чује“.</p> <p>У време циче зиме, кад по цео дан злочести псогоња влада, кад сиромах сељак не |
ћути.{S} Врати се у собу, погледи свуд по соби, отиде у смочару, у кујну, у коњушницу и свуд з |
није несташлук тако ушао у страст да је по читав дан бегао од куће кријући се које где.</p> <p> |
, побожно се прекрсти и са децом отпоје по који тропар или би сва деца очитала молитву пре наст |
љао, сети се савета твог учитеља, па се по њима владај“ — па мало прогледавши дивно бојадисане |
д своје мајке и беше му врло мило па се по њеним саветима и владао.{S} И с пуним правом могла ј |
е уверити могла, да свако дете, које се по добрим саветима својих родитеља влада, да тако дете |
духовном животу дајући му добре савете по којима се има владати.</p> </div> <div type="chapter |
стигне до неке храстове шуме која беше по дана хода удаљена од села.{S} Баш се онда сунце смир |
пође у башту.{S} Плот је прескочио без по муке, јер је сад био лак као срна. <pb n="29" /> На |
а, па ако за годину дана твоји родитељи по тебе не дођу онда мораш овда и остати“.</p> <p>„Оче |
зар ти ниси могао са сокака доћи к мени по грабуље“? запита га чика Младен, па га оштро погледи |
алицу у руке, пут под ноге, па се упути по знанцима и родовима да тражи Милана — држећи да је м |
што је мислио то је и учинио.{S} Идући по сред шуме, наиђе на један извор.{S} Над њим се Милан |
у вечеру за младога госта.</p> <p>Момци по заповести одмах учине.</p> <p>Сви поседаше за сто па |
сложно и милогласно, да је г. надзорник по други пут морао похвалити и ђаке и г. учитеља, те се |
а у школи била мирна, онда им је учитељ по коју лепу приповечицу тако занимљиво приповедао, да |
је са манастирском баком ишао у подрум по сир млеко, маст, месо, вино, и тако даље{S} Затим за |
ише нећу бити несташан“ — које је Милан по други пут изговорио, није могао да себи протумачи, ш |
у великим барима, од мајке је излагивао по неколико новчића за пропис па је за те новце куповао |
усне, кидао листове из књига па расипао по путу, и бунцао је неке речи што и он није добио онак |
се пође напред.{S} Милан је тако лутао по шуми скоро 1/4 дана, па никако да угледа краја од шу |
је потмуреним и намргођеним лицем ишао по сред пута повлачећи ногу за ногом и дижући прашину.< |
анастирском дворишту.{S} Милан их је до по пута испратио, а онда их је загрлио и изљубио, и онд |
е кући — оставивши га матери отиде брзо по лечника, који је одмах дошао Добривоју прегледати ра |
олазили.{S} Милан је <pb n="77" /> мало по мало заборављао на своју кућу и на родитеље, а на ов |
е и дању и ноћу бавио.{S} Најпосле мало по мало почео је заборављати на тугу и бригу, на Милана |
ка је то Добривоју тешко било, али мало по мало и Добривој се тако привикао раду и вредноћи — ј |
овом добром владању, на брзо се рашчуло по целом селу.{S} То су засведочавале речи појединих ма |
његовог лепог гласа на брзо се рашчуло по околини манастира па су долазили сваке недеље да слу |
ве беше узалуд.{S} Сутра дан је не само по свом селу тражио Милана, него и у оближња места је о |
, а кад муња севну беше светлије него у по дана.</p> <p>Овај ужасан призор је Милана тако дирну |
лач и једва се уздржао да га не познаду по гласу.{S} Милан је гледао своје родитеље пред очима |
је више пута причао како хајдуци украду по које мушко дете па га код себе држе и хране као птиц |
ке, напуни своје шпагове, па онда једну по једну вадећи, јеђаше у сласт ма да беху тако киселе, |
се примицало.{S} Веселе птичице које су по вас дан весело цвркутале скакућућ са гране на грану |
у Пантелеимону.</p> <p>Сви монаси одмах по својој дужности отпочну свеноћно опело.{S} Манастирс |
је кућа била близу једна другој.</p> <p>По томе је дакле свако ђаче имало свога друга.</p> <p>М |
слао“? запита опет чика Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А |
због једног несретног случаја заблудео побегавши од својих родитеља.{S} Испитај га!{S} Дечак ј |
затеку и Милана овде који је тога дана побегао од куће јер га је отац љуто избио што је баба П |
па побегне непознатим путем.{S} Како је побегло није се више вратило.{S} Тражисмо га пуне трп г |
најући шта ће из тог следити — науми да побегне далеко у свет, па да се у какву шуму сакрије, т |
да је убило свога друга, уплаши се, па побегне непознатим путем.{S} Како је побегло није се ви |
<p>Учитељ је био човек врло добра срца, побожан и мирољубив. <pb n="14" /> Пре сваке наставе, п |
астави меким тихим гласом:</p> <p>„Буди побожан, чувај св. веру, св. храм и буди добар и од сад |
еше права Српкиња.{S} Честита, ваљана и побожна — и ма да беше из сиромашне породице — ипак беш |
љубив. <pb n="14" /> Пре сваке наставе, побожно се прекрсти и са децом отпоје по који тропар ил |
и иначе беше то човек правог моралног и побожног карактера као што само један монах бити може — |
стојни Милан.</p> <p>Милан се особити у побожности усавршавао.{S} Усавршавању његовом у побожно |
ти усавршавао.{S} Усавршавању његовом у побожности од великог утицаја беху свете књиге, које му |
а дан су монаси оца игумана са највећој побожношћу пристојношћу сахранили пред вратима св. цркв |
ко осрамоћен морао упутити својој кући, побоји се на путу ди ће газда Пера казати његовом оцу к |
чки вођа: „Синко, ја сам се за тебе већ побринуо, па ако будеш честит и добар, бићеш сретан.{S} |
во изговоривши, ухвати Милана за руку и поведе кроз шуму неком узаном стазом.</p> <p>Стаза ова |
а па не могући издржати тугу свога срца повиче: „Ја сам МилаН“!... и падне матери у наручја љуб |
м и намргођеним лицем ишао по сред пута повлачећи ногу за ногом и дижући прашину.</p> <p>Добрив |
синко“... <pb n="80" /> поче старац „ти погађаш а кад нас тако питаш ево ћу ти синко рећи зашто |
и његовог одела.{S} Изгледао је на први поглед као да је син каквога грофа, а не као син просто |
а — црне очи, из којих светлуцаше оштри поглед, уверили би се, да је оштроуман и досетљив.{S} Г |
пут на икону св. Богородице, још један поглед на Мирона, још једаред дахне и издахне.</p> <p>М |
> Добривој му је све опраштао и ни мрка погледа није бацао на Милана.{S} Милан је више пута збо |
вадио једну књигу са златним корицама и погледавши у испитни записник, прозвао Добривоја <pb n= |
шеног и буновног дечака.</p> <p>„Синко, погледај ми у очи“, поче хајдучки вођа „ти си спав’о је |
/> твојеми</foreign>“... тешко уздахне, погледи још последњи пут на икону св. Богородице, још ј |
од завукао па ћути.{S} Врати се у собу, погледи свуд по соби, отиде у смочару, у кујну, у коњуш |
се заустави код једне дивље јабуке.{S} Погледи горе на гране и промери <pb n="50" /> од земље |
ље“? запита га чика Младен, па га оштро погледи.</p> <p>Милан је почео сад муцати, јер није зна |
ог Добривоја, те га је са својим оштрим погледом тако просецао, као да је из зависти хтео неку |
вредно обрађивао — ипак се он није зато погордио.</p> <p>Сви су се сељани чудили и дивили његов |
труди се и владај се добро.{S} Ма да си погрешио у нечем гледај да се поправиш.{S} Гледај да св |
аљан човек. „Сека Зорка“ — тако зваху и под тим именом познаваху сви сељани и све сељанке као ч |
еви родитељи дочекали су највећу радост под своју старост, тим што су оба честита сина своје ро |
ело, узме чича Панта палицу у руке, пут под ноге, па се упути по знанцима и родовима да тражи М |
гне главу па храстов грм, подметне руку под главу па занесен у мислима слатко заспи.</p> <pb n= |
а!{S} Дечак је паметан али несташан.{S} Подај му лека.{S} Штета ће бити да се његов дар занемар |
с тога и он умеша у игру.{S} Друштво се подели на две странке.</p> <p>И овом приликом спази Мил |
а стерао доле, те га онда одвукао онако подераног и уплаканог.{S} Милан и Добривој беху једних |
смркло пред очима.</p> <p>Он мишљаше; „подземна пећина, ја сам, па онда пун котао злата да дон |
ђа заповеди Милану да сад отиде у једну подземну пећину, — која је била затворена са вратима од |
а трави блед као крпа.{S} Отац га одмах подигне, узме га на руке па га однесе кући — оставивши |
вођи — пољубе непознатог дечака, па га подигну у вис.</p> <p>Ово је Милану служило на част.</p |
ћи од зиме, сагне главу па храстов грм, подметне руку под главу па занесен у мислима слатко зас |
путем што води иза села.{S} Тек што је подне прешло.{S} Милан је био на лединама и то чело Мла |
сваки уморан мало одмара.</p> <p>После подне истог а дана тако-око 5—6 часова, дошло је неколи |
{S} Несретни случај.</head> <p>Беше баш подне у очи св. Илије.</p> <p>Леп летњи дан.{S} Сунце ј |
учар то је са манастирском баком ишао у подрум по сир млеко, маст, месо, вино, и тако даље{S} З |
ко даље“</p> <p>Овим речима је поп Сава подстицао сека Зорку да свог несташног иначе особито да |
ек шест година било.</p> <p>На овај рад подстицао ју је господин учитељ, а то је било онда, кад |
самога твога учитеља и оца, који те је подстицао на вредноћу.{S} Буди увек тако добар, буди ув |
Милан.{S} Устане, па не знајући где је, пође право кроз шуму у намери да изађе на други крај.{S |
ји српство бране од крволочних Турака — пође право онамо, од куда је долазио први глас.</p> <p> |
вши, плот како би га прескочити могао — пође у башту.{S} Плот је прескочио без по муке, јер је |
ни камо, гладан, уморан, охрабри се па пође кући.{S} Ваш право вели српска пословица: „Глад и |
убрише рукавом од кошуље, те журећи се пође напред.{S} Милан је тако лутао по шуми скоро 1/4 д |
/p> <p>После три дана Миланови родитељи пођу кући.{S} На поласку отац игуман донесе ону кесу ду |
отац Лаврентије је постигао оно, што је пожелео.{S} Милан се збиља поправио и сад не беше онај |
ати за леђима оца игумана и што је овај пожелио, то му је Милан морао донети.</p> <p>Све ове ду |
м је Милан добио ову заповест, одмах се пожурио да изврши, те због тога се једва провукао кроз |
ко другова Добривојевих да се сњим мало позабављају.{S} Отац Добривојев који беше отац строг ал |
из школе, па у реду мирно ходећи улицом поздрављали би оне, уз које су пролазили или које су ср |
има — дочекао учитељ са кратким и лепим поздравом.{S} Сва су деца за тим мирно ушла у школу и с |
<p>„А што ти синко плачеш?{S} Ваљда си познавао“?</p> <p>„Је-е-есам.... ах.... рече Милан кроз |
ка Зорка“ — тако зваху и под тим именом познаваху сви сељани и све сељанке као честиту и ваљану |
и малог и у опште од свих који га лично познаваху.</p> <p>То велико уважење стекао је газда Пер |
ао своје родитеље пред очима који га не познадоше.</p> <p>„Но па за што сте овамо дошли“? запит |
н кроз плач и једва се уздржао да га не познаду по гласу.{S} Милан је гледао своје родитеље пре |
а чика Младен кушајући га као бајати не познаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да-да ми <pb n=" |
l:id="SRP18962_C16"> <head>15.{S} Милан познаје своје родитеље.</head> <p>Манастир у који је Ми |
. зар сам се тако променио да ме баш не познајеш“?</p> <p>„Јеси синко јеси... променио си се ја |
ајдучком вођи још мрачнија цела првашња појава.{S} Не знађаше како да утиша уплашеног и буновно |
о уздисање; помисли е се није какав дух појавио у овој шуми, или је можда каква потера за хајду |
p>Тома, Пера и Миша су се том несретном појавом тако збунили, да <pb n="36" /> су били неко вре |
своје младе.{S} У том дивном природном појаву, пробуди се Милан.{S} Устане, па не знајући где |
ређен, што су млади монаси особито лепо појали у цркви те својим умилним појањем тако облагорођ |
н сасвим задовољно кад је Милан довршио појање — „сад ходи у трапезарију <pb n="72" /> да те по |
ра по 1 час учити <pb n="74" /> црквено појање, које је особито лако сваћао, и што би му који м |
о лепо појали у цркви те својим умилним појањем тако облагорођаваху срца присуствујућих, да су |
ојао.</p> <p>Милина беше слушати кад је појао у цркви.{S} Због његовог лепог гласа на брзо се р |
> <p>„Знам и то“!</p> <p>„А знаш ли што појати“?</p> <p>„3нам“!</p> <p>Е па дед да чујем!{S} От |
целом селу.{S} То су засведочавале речи појединих матера, које су своју неваљалу децу опомињале |
и, него да ћу овде остати па ма ме вуци појели но ако хоћеш, прими ме у хајдуке.{S} Прими ме ма |
т је баба Макрени манастирској кухарици појео све јабуке што је бака спремила за госте, трећи п |
да слушају манастирског новог ђака како поји.</p> <p>Милан је у манастиру од неког времена јако |
а.{S} Једва је чекао да дође кући па да покаже својим родитељима шта је добио.</p> <p>А како бе |
одао: „Који се од мојих ученика најбоље покаже и на испиту најбоље на питања одговорао <pb n="1 |
!“ одговори Милан.</p> <p>Калуђер одмах покаже Милану <pb n="67" /> врата од игуманове ћелије и |
ходи у трапезарију <pb n="72" /> да те покажем свима монасима.</p> <p>У трапезарији беху 6 мон |
неколико леја да сам сади воће и цвеће показавши му прво како то треба радити.</p> <p>Испочетк |
о буде.{S} Ти си се данас најдостојнији показао ове књиге, доказао си и задивио си не само мене |
ку, одведе га у собу где му је Добривој показао књигу са златним корицама, рекавши да му је ту |
е Добривој и ове године као најбољи ђак показао, отиде у гумно, одабере једно најлепше јагње, м |
енио оном који се у овој школи најбољим показао буде.{S} Ти си се данас најдостојнији показао о |
апротив скакутао смешећи се од радости, показивао је својим друговима лепу књигу што је добио н |
служи коју кукавицу: онда је газда Пера показивао, да се влада по оним речима Христа Спаситеља: |
та им је приповедао или какве им ствари показивао и тако даље</p> <p>Тако је једанпут приповеда |
иповедао како <pb n="9" /> им је учитељ показивао школске ствари, други пут је приповедао како |
матере, чувај га као очи у глави, и не показуј га ником, док се не покалуђериш — а сад ево ти |
глави, и не показуј га ником, док се не покалуђериш — а сад ево ти ова палица од слонове кости, |
... „Не иди у друштво у којем има доста покварених срдаца, да не наиђеш на зло.{S} Не играј се |
да Милана казни.{S} Због тог се Милан и покварио, јер је добро знао да га отац данас или сутра |
Ево ти синко ова кеса с новци, и ево ти поклањам ову књигу, то је молитвеник моје покојне матер |
4" /> је Милан добио од оног хајдука па поклони Милановим родитељима рекавши да им је то благод |
} Манастирска звона су тужно звонила за покој душе честитога оца Пантелеимона.</p> <p>Сутра дан |
клањам ову књигу, то је молитвеник моје покојне матере, чувај га као очи у глави, и не показуј |
а, већ би као Добривој слушао свога оца покоравајући се њему учио би се само оном што је добро |
ли налог г. лечника у потпуној мери.{S} Покрај тога мољаху се Богу за здравље свога детета.{S} |
ој сваку реч своје миле мајке гутао.{S} Покрај тога мајка га је сваког јутра и вечера учила да |
аде бела стада су пасла зелену траву, а покрај стада стајао је пастир па у фрулу умиљато свира. |
те твога оца, не би те данас црна земља покривала!{S} Децо, децо, слушајте своје родитеље, јер |
лно округла, густом као чађ црном косом покривена и лепо очешљана.{S} Одело му беше чисто и леп |
Стрешавши јабуке, полако се сиђе доле, покупи јабуке, напуни своје шпагове, па онда једну по ј |
о је газда Пера својој жени — „па ма ме пола имања стао, само нека постане поп“...</p> <p>Сека |
румен.{S} То беше ватрени круг који се полагано дизао, смешкајући се провиривао иза такозваног |
та то значи?</p> <p>Напослетку се саже, полако дрмне непознатог дечака — који у сну држећи збиљ |
попадале на земљу.{S} Стрешавши јабуке, полако се сиђе доле, покупи јабуке, напуни своје шпагов |
да Милан неће издржати страх — ишао је полако за њим, и кад је Милан онесвешћен на земљу пао, |
/p> <p>Кад је осетио да је сит, сиђе се полако доле.</p> <p>Тек што се сишао доле, ал дотрчаше |
их јабука.</p> <p>Хајдучки вођа који се полако и на прстима к њему приближио, посматраше га нек |
дана Миланови родитељи пођу кући.{S} На поласку отац игуман донесе ону кесу дуката што <pb n="8 |
глас у народу.{S} Дао је на ново цркву полепшати, баште уредити, воћем и цвећем засадити и так |
чинио, уплашен нагне бегати, и то таким полетом, да се у трен ока изгубио испред својих другова |
о за монаха, био је на гласу због лепог положаја; што је био лепо уређен, што су млади монаси о |
пастир па у фрулу умиљато свира.{S} На пољани опет и то на њивама си видети могао вредне жетео |
пути одма са својим друговима на зелену пољану да се играју лопте.</p> <p>Кад су дошли на одређ |
уци изишавши на сусрет хајдучком вођи — пољубе непознатог дечака, па га подигну у вис.</p> <p>О |
од милине узме Добривоја за руке па га пољуби очински у пуне обрашчиће. <pb n="23" /> Ово беше |
хајдучки вођа загрли Милана; трипут га пољуби у чело и у лице и онда се растану.</p> <p>Милан |
Добривоју који дрхћући прими књигу, па пољубивши г. надзорника у руку врати се на своје место. |
дучки вођа врло доброг срца, која га је пољубио у бледе али пуне образе.</p> <p>„Како је теби и |
ало, јер га до сад још нико у руку није пољубио.</p> <p>„Бог ти помогао синко“! одврати му калу |
се све разлегао глас Миланов који је: „помагајте“! викао. —</p> <p>Већ су му цео горњи капут с |
из далека неко јецање и неко уздисање; помисли е се није какав дух појавио у овој шуми, или је |
ужило чекати — а већ беше 11 час ноћи — помисли: е да се није гдегод завукао па ћути.{S} Врати |
могао, јер тек што се сетно Добривоја, помислио је да се Милан можда због оног случаја убио, у |
па онда изговоривши ово речи: „<foreign>Помјани мја Господи во царствиј <pb n="87" /> твојеми</ |
ико у руку није пољубио.</p> <p>„Бог ти помогао синко“! одврати му калуђер врло љупко — „кога т |
чима Христа Спаситеља: „Сиротима буди у помоћи“.</p> <p>Газда Пера је тако сваком приликом свес |
Ох синко не питај нас, кад нам не можеш помоћи...{S} Ми смо ево већ четир године у онакој тузи“ |
испитивати.{S} Целе недеље пред испитом понављао је Добривој своје лекције, а Милан место да је |
г синчића васпита.</p> <p>Сека Зорка се понајвише трудила да свога Добривоја привикне послушнос |
је због тога рекао да се сви спреме, да понове лекције па да потпуно спремљени могу дати леп од |
кад су сви момци поспали, а то беше око поноћи.</p> <pb n="62" /> <p>Милану се тек сад смркло п |
том ништа да спомене.{S} Сутра дан око поноћи догодило се са Миланом тако исто.{S} Кад се три |
врло љупко — „кога тражиш“?</p> <p>„Оца Понтелеимона!“ одговори Милан.</p> <p>Калуђер одмах пок |
даље и тако даље“</p> <p>Овим речима је поп Сава подстицао сека Зорку да свог несташног иначе о |
а ме пола имања стао, само нека постане поп“...</p> <p>Сека Зорка је само ћутала на ове речи, к |
епослушан.</p> <p>Сека Зорки је често и поп Сава овако говорио: „Не дај детету на вољу, да чини |
е“, баба га је дао на школе да изучи за попа...</p> <p>„Ох сад ми је лакше“! викне Милан — „сад |
о грану тако снажно, да су све до једне попадале на земљу.{S} Стрешавши јабуке, полако се сиђе |
/> На дуд се још лакше попео, а кад се попео, онда је рекао у себи: „Док га не обрстим, нећу с |
срна. <pb n="29" /> На дуд се још лакше попео, а кад се попео, онда је рекао у себи: „Док га не |
рескочити; ко се може на деда Симин дуд попети; ко сме отићи ноћу на таван и т. д. на која пита |
оно, што је пожелео.{S} Милан се збиља поправио и сад не беше онај несташни Милан, већ са свим |
и од свога оца.{S} Но Милан место да се поправио, он је бивао све гори и несташнији, све дотле |
Ма да си погрешио у нечем гледај да се поправиш.{S} Гледај да сваки посао добро и на време свр |
војем кући ићи.{S} Милан је целим путем попреко гледао веселог Добривоја, те га је са својим ош |
благослов и срећу.</p> <p>Милан се сад поред својих родитеља осећао најсретнијим.</p> <p>Кад с |
гу што је добио на испиту.{S} Ко је год поред Добривоја прошао, свако је застао, па ако је знао |
ам хајдучки вођа, који је због лова баш поред Милана проћи имао.{S} Чувши још из далека неко је |
а из којих провириваху пушке острагуше, поређане једна до друге.</p> <p>„Ето синко моје куле“! |
је и Добривој добио.{S} У Милана се сад породила због тога мржња, био је сад пун зависти, због |
а и побожна — и ма да беше из сиромашне породице — ипак беше она лепо васпитана, па је настојав |
сутра потражи Милана, па да га казни, и посаветује да у будуће тако што не чини.</p> </div> <di |
едај да се поправиш.{S} Гледај да сваки посао добро и на време свршиш.{S} Имај па уму ову кратк |
ти, па се онда врати у двориште на свој посао.{S} Добривој се одмах упути одма са својим другов |
ладог ђака који је дошао са жељом да се посвети калуђерском чину.{S} Милану препоручи да има св |
мирној души, али ко овамо једном дође и посвети свој живот калуђерском чину тај се не сме враћа |
На жељу Добривојеву да се мало одморе, поседају сви у коло један до другог па чупкајући зелену |
и записник.{S} С једне и с друге стране поседали су и остали чланови који су присуствовали на ш |
ци по заповести одмах учине.</p> <p>Сви поседаше за сто па и Милан с њима.</p> <pb n="61" /> <p |
одвешћу те у моју пећину, и даћу ти три посла да прво извршиш, па ако ли за три дана не извршиш |
је га баш одвео, јер је чича Панта имао посла док је Милана са багрена стерао доле, те га онда |
н кроз плач.</p> <p>„А ко је тебе овамо послао“? запита опет чика Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е |
ву са игуманом где је читао апостол.{S} После 8 дана Милан је већ добио налог да оцу игуману чи |
ета.{S} И Бог им је услишао молитву.{S} После 8 дневног брижног и савесног неговања родитељског |
к.</p> <p>„Иди кажи свима монасима нека после св. литургије дођу сви у трапезарију“ рече отац и |
и Миланова завист.</head> <p>Учитељ је после одласка г. надзорниковог, још при растанку, изгов |
ак да је сад време да се руча, па да се после ручка сваки уморан мало одмара.</p> <p>После подн |
х даде па пут са хајдуком.{S} Кад су се после кратког времена приближили манастиру М.... угледи |
ву пре наставе.{S} Исто је тако чинио и после наставе, а онда је децу пустио кући и том прилико |
сао своју жељу, а та је: да браћа иноси после моје смрти Мирона изаберу за игумана овог манасти |
ао најсретнијим.</p> <p>Кад су се гости после славе разишли, Миланови родитељи су још пуна три |
дговарало, доста то, да је г. надзорник после закљученог и довршеног испита најлепшим и најрадо |
n="85" /> и сва шта се са Миланом збило после оног несретног случаја.</p> </div> <div type="cha |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После неколико месеци — па препоруци блаженопочившег иг |
ручка сваки уморан мало одмара.</p> <p>После подне истог а дана тако-око 5—6 часова, дошло је |
до неког доба ноћи при месечини.</p> <p>После оваког разговора сви легоше да спавају, а хајдучк |
на тој св. служби читао апостол.</p> <p>После св. службе, заповедно је Милану отац игуман, да о |
Вечерали су сви у највећу сласт.</p> <p>После вечере момци се разговарали, шалили, запиткивали |
уна три дана остали у манастиру.</p> <p>После три дана Миланови родитељи пођу кући.{S} На полас |
не можеш остати...</p> <p>Милану се ове последње речи баш не допадаху, али уздајући се у своје |
ета, слика његових другова, с којима се последњи пут играо, па и слика оног призора кад је на Д |
ју је јамачно онда добио, кад су Турци последњи пут разрушили манастир М....{S} С’ Богом остај |
бар да му ко каже где га је синоћ видео последњи пут.</p> <p>Где је год чича Панта ушао, свако |
foreign>“... тешко уздахне, погледи још последњи пут на икону св. Богородице, још један поглед |
па пође кући.{S} Ваш право вели српска пословица: „Глад и курјака из шуме истера“. —</p> <p>Те |
све беше некојим ученицима узалуд, јер пословица вели: „У очи Божића прасе се не угоји“!{S} До |
о се рашчуло на далеко, по оној српској пословици: „Добар се глас далеко чује“.</p> <p>У време |
има члановима опрости и оде даље својим послом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18962 |
раду и вредноћи — јер беше тад особито послушан — да је и сам чезнуо за радом као жедан за вод |
обратно <pb n="17" /> Добривој био баш послушан, миран, вредан, тачан, уредан и уопште као што |
ворио о добром и неваљалом детету или о послушном и непослушном дечаку и тако даље{S} Све је то |
ише трудила да свога Добривоја привикне послушности и вредноћи.</p> <p>Кад год је Добривој из ш |
еш још из ране младости страху божјем и послушности.{S} Многа деца зло прођу због своје непослу |
ан се одмах тргао, па уплашено око њега посматрао шта се око њега збива.{S} Тама беше неко врем |
е полако и на прстима к њему приближио, посматраше га неко време и не могаше се доста начудити, |
едио Милану и то онда, кад су сви момци поспали, а то беше око поноћи.</p> <pb n="62" /> <p>Мил |
стихаре.{S} Даље — морао је пред ручак поставити сто, па ако је био кључар то је са манастирск |
l:id="SRP18962_C17"> <head>17.{S} Милан постаје монахом.</head> <p>Кад се Милану навршило 18 го |
— „па ма ме пола имања стао, само нека постане поп“...</p> <p>Сека Зорка је само ћутала на ове |
ти, и не реци ником ко ти је дао док не постанеш игуманом.</p> <p>,,Ако би се у случају вратио |
обро, да нико не зна шта може од детета постати.{S} Тихо би му тада овако говорила: „Човек збор |
она да од добро васпитаног детета може постати ваљан човек. „Сека Зорка“ — тако зваху и под ти |
удеш служио за углед свима калуђерима — постаћеш временом игуманом.{S} Ево ти синко ова кеса с |
одржи у тим врлинама које је добра мати постепено пресађивала у његово младо срце.</p> <p>Отац |
p>За неколико недеља отац Лаврентије је постигао оно, што је пожелео.{S} Милан се збиља поправи |
св. дом.</p> <p>Кад се Милан за монаха постригао, онда је на неколико дана доцније — отац Пант |
родитељи беху тад у цркви кад се Милан постригао за монаха.</p> <p>Диван ли беше то монах.</p> |
не смем задржати.{S} Због тога те нећу пострићи кроз годину дана, па ако за годину дана твоји |
отао злата.</p> <p>Ово је хајдучки вођа потајно заповедио Милану и то онда, кад су сви момци по |
ромеривши Миланово срце, и испитавши га потанко <pb n="75" /> о узроку његовог доласка у манаст |
оцену његов труд. — Елем да не описујем потанко све, што се питало и како је које дете одговара |
воре на испиту, па да својим одговорима потврде труд и рад свога учитеља и да му осветлају обра |
појавио у овој шуми, или је можда каква потера за хајдуцима од стране Турака — па не могаше за |
од Турака несме ни завирити, а камо ли потеру водити за хајдуцима, а и не бојећи се ничег јер |
лицу Милановом могло приметити, који је потмуреним и намргођеним лицем ишао по сред пута повлач |
</p> <p>„Ја ти предајем благослов“ рече потом отац игуман једва изговоривши ове речи — пружи де |
се сви спреме, да понове лекције па да потпуно спремљени могу дати леп одговор пред г. надзорн |
воје задаће је чисто и лепо писао па је потпуно спремљен ишао у школу.{S} Док није свој задатак |
и родитељи су вршили налог г. лечника у потпуној мери.{S} Покрај тога мољаху се Богу за здравље |
а не могаше за дуго да се реши: дал’ да потражи тог духа или да се што пре удали!</p> <p>Напосл |
гаше заспати.{S} Стога намисли да сутра потражи Милана, па да га казни, и посаветује да у будућ |
" /> дана, права омара и жега, то Милан потражи хладовину, склони се у хлад и ту се одмараше не |
је врло лепо од тебе кад си у манастиру потражио прибежиште својој немирној души, али ко овамо |
а само онаково, каково је њему за школу потребно било, а то је она лако чинила.{S} Одвраћала га |
одмах дошао Добривоју прегледати рану, потрудио се <pb n="37" /> те још оног вечера извадио он |
збиља хоће да отме књигу од Добривоја, потрчи и одгурне неваљалог Милана, па онда узевши Добри |
читаоче, остави све на страну, јер ћемо поћи за Миланом, да видимо шта је смислио оне ноћи кад |
Конац дедо краси“... и још многих лепих поука говорио је газда Пера пред својим сином.</p> <p>Д |
ворио својој деци кратког садржаја лепу поуку како да се владају за време школског одмора, и те |
ији монах, који је Милана сваког вечера поучавао у моралном и духовном животу дајући му добре с |
RP18962_C15"> <head>15.{S} Милан добија поучења и савете.</head> <p>Отац Лаврентије промеривши |
један монах бити може — науми да лепим поучењима искорени из Милана сваку клицу несташлука, ко |
јка му је много пута приповедала лепе и поучне приче и то тако занимљиве, да је мали Добривој с |
обичног живота приповедајући му лепе и поучне приповетке.</p> <p>За неколико недеља отац Лавре |
ршеног испита најлепшим и најрадоснијим похвалама обасуо труд учитеља пред свима присутнима, а |
но бојадисане слике из дечијег живота — похвалио би Добривоја и одлазио даље. —</p> <p>Добривој |
, да је г. надзорник по други пут морао похвалити и ђаке и г. учитеља, те се онда са свима члан |
<p>Добривој заиста и беше сваке године похваљен на испиту од свог учитеља због свог доброг вла |
г. надзорник чудио и дивио том успеху, похваљујући при том учитеља који је за време дечијег од |
дозволи да смеју долазити своме сину у походе кад год им је воља.{S} За тим им обећа да ће Мил |
ш овда и остати“.</p> <p>„Оче игумане“! поче Милан радосним гласом „ако моји родитељи и сутра п |
ака.</p> <p>„Синко, погледај ми у очи“, поче хајдучки вођа „ти си спав’о је ли?{S} Ходи да те у |
„Е па ја сам за то чело баште улазио... поче Милан озбиљно... <pb n="31" /> јер сам био код Пај |
е“? „Јест, јест синко“... <pb n="80" /> поче старац „ти погађаш а кад нас тако питаш ево ћу ти |
каквог Милана.</p> <p>„Није, није бабо“ поче Милан <pb n="82" /> гушећи се у сузама па не могућ |
н мало охрабривши се.</p> <p>„Чули смо“ поче старац — „да су га хајдуци ухватили па однели у је |
о, — очи му се заблистале, крв му нагло поче тећи, а срце му поче јаче лупати...</p> <p>„Шта то |
тале, крв му нагло поче тећи, а срце му поче јаче лупати...</p> <p>„Шта то значи“? запита Милан |
небо чисто као стакло.{S} Сунце се баш поче рађати.{S} Иза китњастога брежуљка, што се пред шу |
су са Добривојем заједно ишла, па су се почели натицати целе оне недеље, ко ће боље научити, са |
ad> <p>У јутро рано, тек кад је свитати почело, узме чича Панта палицу у руке, пут под ноге, па |
о у хајдучку пећину.</p> <p>Тада се баш почело смркавати.</p> <p>Сви хајдуци изишавши на сусрет |
н, па га оштро погледи.</p> <p>Милан је почео сад муцати, јер није знао како ће сад да слаже, ј |
ука, коју је Милан и у манастиру гајити почео.{S} Тако је н. пр. првих дана манастирском псу бе |
ан је у манастиру од неког времена јако почео напредовати на велико удивљење оца игумана.{S} Пр |
и ноћу бавио.{S} Најпосле мало по мало почео је заборављати на тугу и бригу, на Милана.{S} Још |
ујем какав имаш глас.</p> <p>Милан се с почетка устезао, јер није знао коју песму да одпоји.{S} |
рић који је дувао престаде.</p> <p>Муње почеше севати, а иза муње чујаше се као да се нагло из |
е Милан ређао несташлуке које је у селу починио, онда су се сви сити насмејали малом враголану. |
несташних игара, јер док Добривој није пошао у школу, дотле беше врло несташан и непослушан.</ |
ико уважење стекао је газда Пера својим поштеним и вредним животом.{S} Газда Пера је био тих, м |
но казао.{S} На освитку четвртог јутра, пошто се умио и обукао, и пошто је казао жељу хајдучком |
цикну један од мало пре веселих другова пошто је пиштољ пукао — па ухвативши се за лево раме ја |
твртог јутра, пошто се умио и обукао, и пошто је казао жељу хајдучком вођи, — овоко му рече хај |
што му је хајдучки вођа говорио.</p> <p>Пошто се хајдучки вођа утешио и сузе убрисао заповеди ј |
пште од свих сељана у селу Б... љубљен, поштован и за највреднијег и најпоштенијег човека припо |
ом чину.{S} Милану препоручи да има све поштовати исто онако као што поштује и отца игумана, ка |
тамо бити ђак, пази синко, слушај, учи, поштуј све старије од тебе, а особито оца игумана које |
е и клони се неваљала друштва, слушај и поштуј свога оца и матер па ћеш срећан бити!{S} Ево ти |
да има све поштовати исто онако као што поштује и отца игумана, каже му да се има онако владати |
у манастиру гајити почео.{S} Тако је н. пр. првих дана манастирском псу белову везао неку стару |
а и како беше тога <pb n="28" /> дана, права омара и жега, то Милан потражи хладовину, склони |
каква му беше мати?</p> <p>Мати му беше права Српкиња.{S} Честита, ваљана и побожна — и ма да б |
тако беше Добривој и у школи и у цркви прави узор дечијег доброг владања.{S} О његовом добром |
живили су и сад живе врло добро баш као прави пријатељи. — Кад је газда Пера одвео Добривоја да |
оштроуман и досетљив.{S} Глава му беше правилно округла, густом као чађ црном косом покривена |
.{S} Устане, па не знајући где је, пође право кроз шуму у намери да изађе на други крај.{S} Сме |
пство бране од крволочних Турака — пође право онамо, од куда је долазио први глас.</p> <p>И не |
јој кући.</p> <p>Добривој и Милан одоше право кући.</p> <pb n="24" /> <p>Но њихов одлазак из шк |
уморан, охрабри се па пође кући.{S} Ваш право вели српска пословица: „Глад и курјака из шуме ис |
ирон је као млад монах служио, за углед правог монашког живота.</p> <p>Кад је Мирону било 28 го |
н у васпитању — а и иначе беше то човек правог моралног и побожног карактера као што само један |
о њеним саветима и владао.{S} И с пуним правом могла је сека Зорка очекивати, да ће Добривој би |
а влада, кад сиромах сељак не сме ни на праг изаћи од те немилоснице, кад сиромах човек не зна |
и беше напуњен, но оно је мислило да је празан — однесе га собом па се са децом играло.{S} Том |
ер му није пријала.{S} Стомак му је био празан, глад га је јако морила.</p> <p>Освртао се и дес |
алуд, јер пословица вели: „У очи Божића прасе се не угоји“!{S} Добривој је једва чекао да дође |
ног новајлије.</p> <p>Милан је од силне праске — која се разлегала по планини, — <pb n="60" /> |
д пута повлачећи ногу за ногом и дижући прашину.</p> <p>Добривој је напротив скакутао смешећи с |
д беше хајдучком вођи још мрачнија цела првашња појава.{S} Не знађаше како да утиша уплашеног и |
читати на први мах.</p> <p>Но кад виде прве редове: „Оче Пантелеимоне благослови“! онда се одв |
лепоти његовог одела.{S} Изгледао је на први поглед као да је син каквога грофа, а не као син п |
ман мало уплашен, не смеде га читати на први мах.</p> <p>Но кад виде прве редове: „Оче Пантелеи |
ругом Добривојем, који је баш оног дана први пут служио св. литургију.{S} Добривој <pb n="89" / |
рло лепо изговорила.</p> <p>Г. парох је први стављао питања <pb n="21" /> из науке о вери и то |
тељ, а то је било онда, кад је Добривој први пут могао прочитати пред својом добром мајком насл |
ала од оног дана, када је мали Добривој први пут ступио у школу.{S} Добривој се за цело школско |
— пође право онамо, од куда је долазио први глас.</p> <p>И не превари се.</p> <p>Пред њим лежа |
настиру гајити почео.{S} Тако је н. пр. првих дана манастирском псу белову везао неку стару кле |
роз <pb n="79" /> народ док је дошао до првих степеница које воде у трапезарију.</p> <p>Онде га |
одне њиве.</p> <pb n="73" /> <p>За оних првих 8 дана Милан је само ишао у цркву са игуманом где |
наје са дужности у манастиру.</head> <p>Првих 8 дана увидео је Милан како је то благодат бити м |
е у моју пећину, и даћу ти три посла да прво извршиш, па ако ли за три дана не извршиш, онда ћу |
од игуманове ћелије и рекне му да куца прво на врата пре него што уђе унутра.</p> <p>Милан се |
дошао до врати игуманове ћелије, закуца прво слабије, а онда мало јаче.</p> <p>„Слободно“! чу с |
а да сам сади воће и цвеће показавши му прво како то треба радити.</p> <p>Испочетка је то Добри |
х отпојао ма само једанпут, то је Милан првом приликом у цркви пред оцем игуманом отпојао.</p> |
рца, побожан и мирољубив. <pb n="14" /> Пре сваке наставе, побожно се прекрсти и са децом отпој |
>„О синко, заиста ти си сретно дете.{S} Пре него што ћу ти примити за мог ђака желим да ми испр |
ћелије и рекне му да куца прво на врата пре него што уђе унутра.</p> <p>Милан се сад упути игум |
и топлији летњи дани.</p> <p>Учитељ је пре недељу дана објавио ученицима када ће се држати исп |
— Отац Миланов чуо је за све оно што се пре тога догодило са Миланом и Добривојем па је нестрпе |
алица коју ми је ваш брат Мирон као ђак пре 18 година — донео — нека буде од сад његова.{S} Мен |
испиту. — Испит се започео са молитвом пре школске наставе: „Преблаги Господи“.{S} Ову молитву |
>„Ајао моја мајко“! цикну један од мало пре веселих другова пошто је пиштољ пукао — па ухвативш |
иповеди све и сва шта се с њим догодило пре него што је овамо дошао.</p> <p>Хајдучки вођа га је |
дал’ да потражи тог духа или да се што пре удали!</p> <p>Напослетку знајући да у ову шуму нико |
тропар или би сва деца очитала молитву пре наставе.{S} Исто је тако чинио и после наставе, а о |
{S} Милан пред оцем игуманом.</head> <p>Пре него што је Милан ушао у манастирско двориште, прип |
почео са молитвом пре школске наставе: „Преблаги Господи“.{S} Ову молитву су деца у глас врло л |
ући, Милан није ни осетио колики је пут превалио, а није ни приметио да су већ на неколико стот |
куда је долазио први глас.</p> <p>И не превари се.</p> <p>Пред њим лежаше леп дечак <pb n="54" |
<p>Кад је овамо дошао, види да се љуто преварио.{S} Он се надао да ће код ма којег пастира зам |
> <p>„Ао обешењаче, та ти хоћеш мене да превариш“! рече чика Младен видећи како Милан лаже — ух |
лечника, који је одмах дошао Добривоју прегледати рану, потрудио се <pb n="37" /> те још оног |
час био сан, и да је место његовог оца, пред њим стајао хајдучки вођа врло доброг срца, која га |
едао над собом плаво небо, јарко сунце, пред собом лепу долину, а из далека као да се из земље |
ше више за живот.{S} Тада <pb n="86" /> пред своју смрт дозове свог верног ученика Мирона и све |
!{S} Онде се Милан као из сна тргао.{S} Пред очи му изишла слика његовог сеоцета, слика његових |
е витка тела, обливен сузама по лицу, а пред дечаком лежаху неколико дивљих начетих јабука.</p> |
видети.{S} Ја се кући нећу вратити, ја пред очи мојим родитељима не смем жив доћи.{S} Остаћу о |
ио да су већ на неколико стотина корака пред хајдучком пећином, која не изгледаше сад као црн о |
астиру том лежало тело једног светитеља пред којим су верни хришћани изливали своје топле молит |
адоснијим похвалама обасуо труд учитеља пред свима присутнима, а затим је извадио једну књигу с |
кад је видео како му учитељ хвали сина пред свима сељанима као најбољег ђака.</p> <p>Од радост |
ногих лепих поука говорио је газда Пера пред својим сином.</p> <p>Добривој је све ове очине сав |
ми одежде и стихаре.{S} Даље — морао је пред ручак поставити сто, па ако је био кључар то је са |
n="39" /> пиштољ из руке — дошла му је пред очи слика мртвог Добривоја.{S} Он бејаше тврдо уве |
адзорник њих испитивати.{S} Целе недеље пред испитом понављао је Добривој своје лекције, а Мила |
ласу.{S} Милан је гледао своје родитеље пред очима који га не познадоше.</p> <p>„Но па за што с |
ко двориште, приправио <pb n="66" /> се пред вратима, шта ће говорити пред оцем игуманом.</p> < |
ати.{S} Иза китњастога брежуљка, што се пред шумом на неколико метара уздизао — указа се јутрењ |
</p> <pb n="47" /> <p>Облаци који су се пред зору скупљали, беху нагомилани као најгушћи и најц |
а свој несташлук.</p> <p>Сад му изађоше пред очи и учитељеве речи: „Ко другоме копа јаму, сам ћ |
д свога учитеља и да му осветлају образ пред г. надзорником, а међ осталим је још и ово додао: |
пут, то је Милан првом приликом у цркви пред оцем игуманом отпојао.</p> <p>Милина беше слушати |
е беше овог садржаја:</p> <p>„Ево стоји пред тобом дечак од својих 10—11 година, који је због ј |
због његове вредноће сви монаси хвалили пред оцем игуманом.</p> <p>Осим ових дужности, Милан је |
већој побожношћу пристојношћу сахранили пред вратима св. цркве.</p> <milestone unit="subSection |
ад је Добривој први пут могао прочитати пред својом добром мајком наслов оне књиге, из које је |
66" /> се пред вратима, шта ће говорити пред оцем игуманом.</p> <p>„Нећу лагати“ говораше Милан |
l:id="SRP18962_C13"> <head>13.{S} Милан пред оцем игуманом.</head> <p>Пре него што је Милан уша |
о би било од Милана да му је онда дошао пред очи.</p> <p>Кад се чича Панти већ дотужило чекати |
тина Милан је своју завист и злобу крио пред осталим друговима; али при <pb n="34" /> свем том |
о није натраг да се врати, јер недалеко пред шемом крај зелене ливаде бела стада су пасла зелен |
шавши у ћелији у којој горијаше кандило пред иконом св. Богомајке — па приступивши к оцу игуман |
b n="62" /> <p>Милану се тек сад смркло пред очима.</p> <p>Он мишљаше; „подземна пећина, ја сам |
у и бригу, на Милана.{S} Још му је само пред очима лебдио спомен несташног владања Милановог, и |
потпуно спремљени могу дати леп одговор пред г. надзорником.{S} Говорио им је да се труде, да ш |
ма беше неко време тако црна да ни прст пред оком ниси могао видети, а кад муња севну беше свет |
оставио заветно писмо, ено га на столу пред иконом Мајке Божије, — у којем сам написао своју ж |
оји у сну држећи збиља да је његов отац пред њиме, нагло се тргне и зверајући викне: „Опрости м |
ви глас.</p> <p>И не превари се.</p> <p>Пред њим лежаше леп дечак <pb n="54" /> око својих 10—1 |
писник, прозвао Добривоја <pb n="22" /> преда се и овако му рекао: „ Синко!{S} Ево ти дајем ову |
еде у манастир М... <pb n="64" /> да те преда оцу Пантелемиону, ти ћеш тамо бити ђак, пази синк |
властитост оца Пантелемиона...“ за тим предавши Милану све ово, даде му и писмо, те удари у пл |
тер па ћеш срећан бити!{S} Ево ти дакле предајем ову лепу књигу, па се дичи њоме, а учитељ и тв |
игумана овог манастира“.</p> <p>„Ја ти предајем благослов“ рече потом отац игуман једва изгово |
ио својим родитељима, онда све то мораш предати у властитост оца Пантелемиона...“ за тим предав |
Како из науке о вери, тако и из осталих предмета што се у основној српско-народној школи уче — |
љима тугу и јед, а мени самом несрећу и презирање од свих мојих другова — молим ти се као благо |
чича Пантиним сином, чија је кућа била преко пута од газда Перине куће.</p> <p>Чича Панта који |
n="14" /> Пре сваке наставе, побожно се прекрсти и са децом отпоје по који тропар или би сва де |
грање и шипражје које му је спречавало прелаз на више места тако да је Милан морао млого већи |
у га да се одважи на какво дело.</p> <p>Премишљао је како и на који начин би он могао отићи у х |
од кога од својих родова морао отићи да преноћи.</p> <pb n="43" /> <p>Но и ово беше узалуд.{S} |
раном, и ма да га је Бог благословио са преобилним плодом од своје њиве <pb n="5" /> коју је он |
ction" /> <p>После неколико месеци — па препоруци блаженопочившег игумана Пантелеимона — окружн |
се посвети калуђерском чину.{S} Милану препоручи да има све поштовати исто онако као што пошту |
м врлинама које је добра мати постепено пресађивала у његово младо срце.</p> <p>Отац Добривојев |
кочити могао — пође у башту.{S} Плот је прескочио без по муке, јер је сад био лак као срна. <pb |
радосно, па промеривши, плот како би га прескочити могао — пође у башту.{S} Плот је прескочио б |
тали се ту: ко може баба Персину тарабу прескочити; ко се може на деда Симин дуд попети; ко сме |
мирила.{S} Муње престадоше севати, киша престаде пљуштати, а црни и густи облаци се растурише и |
/p> <p>За мало, па ветрић који је дувао престаде.</p> <p>Муње почеше севати, а иза муње чујаше |
е док се није непогода смирила.{S} Муње престадоше севати, киша престаде пљуштати, а црни и гус |
љив човек.{S} Ма да му је двориште било претоварено са храном, и ма да га је Бог благословио са |
о, онда се Милан сам сети шта се прошле претпрошле ноћи с њим збило.{S} С тога науми да остави |
а овако је Милан морао много што шта да претрпи док се није опаметио.</p> </div> <div type="cha |
ра“. —</p> <p>Тек што је неколико хвати прешао, спази на своју велику радост дудово дрво у башт |
што води иза села.{S} Тек што је подне прешло.{S} Милан је био на лединама и то чело Младенове |
е што је морао клечати на кукурузима, а при том му није дао вечерати.</p> </div> <div type="cha |
та, умори се тако, да га зној спопао, а при том га је и глад морила.</p> <p>Освртао се на све с |
је он у миру и љубави живио.{S} Био је при том милостива срца и особито дарежљив човек.{S} Ма |
злобу крио пред осталим друговима; али при <pb n="34" /> свем том тражио је згодну прилику у к |
са хајдучким момцима до неког доба ноћи при месечини.</p> <p>После оваког разговора сви легоше |
к чудио и дивио том успеху, похваљујући при том учитеља који је за време дечијег одговарања сав |
бити.{S} Као што је Милан био несташан при том и непослушан, исто је тако обратно <pb n="17" / |
но.{S} Милан је ушао, али од страха већ при вратима пао онесвешћен па земљу.</p> <p>Хајдучки во |
је после одласка г. надзорниковог, још при растанку, изговорио својој деци кратког садржаја ле |
никако да угледа краја од шуме.</p> <p>При свем том што се Милан журио — задржавало га је густ |
епо од тебе кад си у манастиру потражио прибежиште својој немирној души, али ко овамо једном до |
ан је за даном пролазно, па се и година приближивала од оног дана, када је мали Добривој први п |
крај треће године њиховог ђачког живота приближивао.</p> <p>Пролеће је прошло, а иза дивног про |
ком.{S} Кад су се после кратког времена приближили манастиру М.... угледи Милан звоник са кога |
вођа који се полако и на прстима к њему приближио, посматраше га неко време и не могаше се дост |
левог рамена.</p> <p>За тим му је опет привезао рану и заповедио родитељима да га за 8 дана не |
ло, али мало по мало и Добривој се тако привикао раду и вредноћи — јер беше тад особито послуша |
ље.{S} Свима <pb n="7" /> овим врлинама привикивала је сека Зорка и свог јединца Добривоја кад |
се понајвише трудила да свога Добривоја привикне послушности и вредноћи.</p> <p>Кад год је Добр |
ше савити не да.{S} Треба да своје дете привикнеш још из ране младости страху божјем и послушно |
! назове Милан смиреном калуђеру, па му приђе руци и целује га.</p> <p>Ово се младом калуђеру о |
који је мимо њега пролазио.</p> <p>Овај призор је Милана тако дирнуо, да је морао запитати што |
лије него у по дана.</p> <p>Овај ужасан призор је Милана тако дирнуо да је у несвест пао, те он |
</p> <p>Онде га заустави један необичан призор.</p> <p>Човек — старац са својом женом сеђаше на |
се последњи пут играо, па и слика оног призора кад је на Добривоја пукао и њега ранио.</p> <p> |
е сад са мном, убришите сузе, па да вас пријавим оцу игуману“ рече <pb n="83" /> Милан сав радо |
а игумана одвео своје родитеље па их је пријавио.</p> <p>Оцу игуману је особито било мило, кад |
... „отићи ћу у хајдучку гору, па ћу се пријавити хајдучком вођи, нека ме прими у хајдуке.{S} Ј |
ше неко време но не за дуго јер му није пријала.{S} Стомак му је био празан, глад га је јако мо |
ивоја бити.{S} Ово Миланово и Добријево пријатељевање упадало је у очи не само суседима, него и |
су и сад живе врло добро баш као прави пријатељи. — Кад је газда Пера одвео Добривоја да га уп |
ича Панта на путу срео, запитао би га: „Пријатељу!{S} Ниси ли видео како дете од 10—11 година д |
Ушавши у трапезарију, отац Пантелеимон прикаже младог ђака који је дошао са жељом да се посвет |
ружао кад је ноћу ишао да чини патролу; приказао му се и Добривој, који је јаукао од бола, а из |
и, и он у плачу и заспа.{S} У сну му се приказао отац оружан, као што се обично Миланов отац ка |
се подели на две странке.</p> <p>И овом приликом спази Милан Добривоја но с њим није хтео Милан |
јао ма само једанпут, то је Милан првом приликом у цркви пред оцем игуманом отпојао.</p> <p>Мил |
моћи“.</p> <p>Газда Пера је тако сваком приликом свесрдно и чинио. — Бесплатно је раздавао хран |
га собом па се са децом играло.{S} Том приликом је ранио свог најбољег друга.{S} Дете као дете |
ставе, а онда је децу пустио кући и том приликом су два по два излазили из школе, па у реду мир |
редна слава у манастиру М...</p> <p>Том приликом се силан свет из околних места и са стране ску |
о да као гост служи у цркви.</p> <p>Том приликом се Милан састао са својим негдашњим другом Доб |
<pb n="34" /> свем том тражио је згодну прилику у којој би Добривоја осрамотио, или би му ма у |
оже и добро и зло, ал дете <pb n="8" /> прима само једно.{S} С тога гледај да у невино срце сво |
у, видећи <pb n="6" /> да газда Пера не прима зајам натраг, односили свој зајам кући!</p> <p>Из |
илан налази.</p> <p>Добривој је све ово примао к срцу од своје мајке и беше му врло мило па се |
а се клони од зла.{S} Стављала му је за пример Милана сина свог суседа који беше несташно и неп |
тање, отац Лаврентије се највише служио примерима из обичног живота приповедајући му лепе и поу |
ј се за цело школско време добро учио и примерно владао.{S} Своје лекције је увек тачно, савесн |
је непомично и плакао...</p> <p>Ово је приметила старица, па нежно запита:</p> <p>„А што ти си |
сетио колики је пут превалио, а није ни приметио да су већ на неколико стотина корака пред хајд |
{S} Ово се само на лицу Милановом могло приметити, који је потмуреним и намргођеним лицем ишао |
ти захвалити.{S} Ову коју му ја дадох, прими од њега и чувај је, јер ја се надам да ће — ако Б |
тати па ма ме вуци појели но ако хоћеш, прими ме у хајдуке.{S} Прими ме ма за твоје слушче, сам |
да се његов дар занемари. <pb n="69" /> Прими га к себи за ђака, пази на њега, па ако се добро |
ли но ако хоћеш, прими ме у хајдуке.{S} Прими ме ма за твоје слушче, само да не свиснем од глад |
ћу се пријавити хајдучком вођи, нека ме прими у хајдуке.{S} Ја сам истина млад, ал <pb n="51" / |
лепу књигу малом Добривоју који дрхћући прими књигу, па пољубивши г. надзорника у руку врати се |
ма.{S} Но кад не беше на ино, он мораде примити у руку ону палицу, коју је он сам као дете доне |
и си сретно дете.{S} Пре него што ћу ти примити за мог ђака желим да ми исприповедаш све од реч |
мирени монах није <pb n="88" /> се хтео примити овога чина, јер му беше зазор да он као најмлађ |
S} Баш се онда сунце смирило, а вече се примицало.{S} Веселе птичице које су по вас дан весело |
ни случај није догодио, не би Милан био приморан да бежи од својих родитеља, и да се крије као |
КОНАЦ ДЕЛО КРАСИ</p> <p>Српској младежи приповеда:</p> <p>ДУШАН ЂУРИЋ,</p> <p>учитељ</p> <p>Цен |
више служио примерима из обичног живота приповедајући му лепе и поучне приповетке.</p> <p>За не |
ва цвеће.</p> <p>Мајка му је много пута приповедала лепе и поучне приче и то тако занимљиве, да |
гуману све и сва.{S} За време Милановог приповедања отац Пантелеимон се слатко смејао, али кад |
жељношћу, па кад је Милан довршио своје приповедање и свој несретни догађај, овако дода напосле |
<p>Кад год је Добривој из школе изишао, приповедао би својој мајци о оном, о чем је учитељ у шк |
</p> <p>Кад је чича Панта дошао у село, приповедао је од радости сваком ко га је год запитао за |
ем је учитељ у школи говорио, шта им је приповедао или какве им ствари показивао и тако даље</p |
показивао школске ствари, други пут је приповедао како им је учитељ говорио о добром и неваљал |
свагда баш тако згодну приповетку деци приповедао, из које су и сама деца могла науку за се из |
по коју лепу приповечицу тако занимљиво приповедао, да су га сва деца као жедна слушала и тако |
вао и тако даље</p> <p>Тако је једанпут приповедао како <pb n="9" /> им је учитељ показивао шко |
Све је то мали Добривој тако умео лепо приповедати, да су се груди сретне мајке од радости над |
вог учитеља.{S} Он ће ти увек тако лепо приповедати, па ћеш увидети како пролази онај ко слуша |
>Овде Милан не имајући куд ни камо, већ приповеди све и сва шта се с њим догодило пре него што |
отишао и Добривојевој кући па је и тамо приповедно све <pb n="85" /> и сва шта се са Миланом зб |
г живота приповедајући му лепе и поучне приповетке.</p> <p>За неколико недеља отац Лаврентије ј |
цу!{S} Учитељ је свагда баш тако згодну приповетку деци приповедао, из које су и сама деца могл |
а мирна, онда им је учитељ по коју лепу приповечицу тако занимљиво приповедао, да су га сва дец |
за највреднијег и најпоштенијег човека припознат од старог и младог, од великог и малог и у оп |
о је Милан ушао у манастирско двориште, приправио <pb n="66" /> се пред вратима, шта ће говорит |
живају, а то уживање пружа им сама мати природа.</p> <p>Тако ходећи и занимљиво се разговарајућ |
да нахране своје младе.{S} У том дивном природном појаву, пробуди се Милан.{S} Устане, па не зн |
.</head> <p>Још оног јутра око 8 часова приспео је г. надзорник са г. г. сеоским парохом, кнезо |
е.{S} Буди пажљив на себе, буди миран и пристојан.{S} Непристојно и немирно дете нико не воли и |
сташни Милан, већ са свим други, мирни, пристојни Милан.</p> <p>Милан се особити у побожности у |
наси оца игумана са највећој побожношћу пристојношћу сахранили пред вратима св. цркве.</p> <mil |
кандило пред иконом св. Богомајке — па приступивши к оцу игуману, целује му десницу.</p> <p>„Б |
не поседали су и остали чланови који су присуствовали на школском испиту. — Испит се започео са |
из околних места и са стране скупио, да присуствује на духовној слави.</p> <p>Литургија беше ве |
милним појањем тако облагорођаваху срца присуствујућих, да су се сви осећали блаженим.{S} Због |
охвалама обасуо труд учитеља пред свима присутнима, а затим је извадио једну књигу са златним к |
али као <pb n="59" /> од живе ватре.{S} Причао му је о животу, о удобностима која хајдуци особи |
тицу у кавезу, и уче га хајдуковању — а причао ми је како је хајдучки живот врло сретан живот.{ |
ећини.</head> <p>Путем је хајдучки вођа причао Милану много, врло много о хајдучком животу, а н |
та не чини.{S} Мој баба ми је више пута причао како хајдуци украду по које мушко дете па га код |
тко смејао, али кад је Милан напослетку причао о несретном случају како је Добривоја нехотице у |
нарочито о бојевима са Турцима.</p> <p>Причао му је о славним делима хајдук Вељка, хајдук Симе |
је много пута приповедала лепе и поучне приче и то тако занимљиве, да је мали Добривој сваку ре |
ладе.{S} У том дивном природном појаву, пробуди се Милан.{S} Устане, па не знајући где је, пође |
и јади.</head> <p>Кад се Милан оне ноћи пробудио, овако се Богу из највећег страхопоштовања мол |
а ледине па да се тамо са чобанима мало провесели.</p> <p>Што је смислио то је и урадио.</p> <p |
лити мало млека и црна хлеба, па ће тим провести дан без бриге.{S} Но кад тамо, а од пастира ни |
г који се полагано дизао, смешкајући се провиривао иза такозваног „Хајдучког брда“.{S} Ласте, с |
есана кула са готским луковима из којих провириваху пушке острагуше, поређане једна до друге.</ |
ла као месец; кад иза раштрканих облака провирује.</p> <p>Ова светлост долазила је од силног зл |
ожурио да изврши, те због тога се једва провукао кроз <pb n="79" /> народ док је дошао до првих |
читеља, па се по њима владај“ — па мало прогледавши дивно бојадисане слике из дечијег живота — |
ивоја но с њим није хтео Милан ни речце проговорити.{S} Истина Милан је своју завист и злобу кр |
бог свог доброг владања и учења. — Тако прођоше две године и за те пуне две године Милан и Добр |
божјем и послушности.{S} Многа деца зло прођу због своје непослушности... и тако даље и тако да |
рицама и погледавши у испитни записник, прозвао Добривоја <pb n="22" /> преда се и овако му рек |
урадио ово, Милан учинио оно... разбио прозор, дражио псе... скидао птичија гњезда са дрвећа.. |
н манастира М.... на најсвечанији начин произведе за монашеског ђакона лицем на Цвети.{S} Тада |
.{S} Твоји родитељи,., заједно са мојим проклињу сад мене и траже ме ваљда да ми се освете“.</p |
Добривоја за опроштење. — Дан за даном пролазаше па се и крај треће године њиховог ђачког живо |
и беше несташно и непослушно дете, како пролази због <pb n="11" /> несташлука.{S} Саветовала га |
о лепо приповедати, па ћеш увидети како пролази онај ко слуша савете и опомене старијих, а како |
јогунасто, и несташно, да тако дете зло пролази.</p> <p>Учитељ је био човек врло добра срца, по |
ојих родитеља влада, да тако дете добро пролази, а оно дете које се не влада по саветима својих |
и улицом поздрављали би оне, уз које су пролазили или које су сретали.{S} Свако дете ишло је са |
кријући сузе од света који је мимо њега пролазио.</p> <p>Овај призор је Милана тако дирнуо, да |
српском језику.</p> <p>Дан је за даном пролазио па се и година дана навршила од оног дана, кад |
ривојев друг.</head> <p>Дан је за даном пролазно, па се и година приближивала од оног дана, кад |
</p> <p>Пролеће је прошло, а иза дивног пролећа долазили су све топлији и топлији летњи дани.</ |
ховог ђачког живота приближивао.</p> <p>Пролеће је прошло, а иза дивног пролећа долазили су све |
вати на велико удивљење оца игумана.{S} Промени његовој утицао је отац Лаврентије најстарији мо |
е познајеш“?</p> <p>„Јеси синко јеси... променио си се јако“.</p> <p>„А где је Добривој?{S} Је |
<p>„Јест, ја сам бабо.. зар сам се тако променио да ме баш не познајеш“?</p> <p>„Јеси синко јес |
ивље јабуке.{S} Погледи горе на гране и промери <pb n="50" /> од земље доњих.{S} За тим се брзо |
ш као што ваља“! рече Милан радосно, па промеривши, плот како би га прескочити могао — пође у б |
ења и савете.</head> <p>Отац Лаврентије промеривши Миланово срце, и испитавши га потанко <pb n= |
ни храст.{S} Ту седне, па се одмараше и промишљаваше о несретном случају, који се због његове л |
>„Но тај се деран од неког доба ама баш проневаљалио“ гунђаше чича Панта... „а чекај лоло... ак |
јке је излагивао по неколико новчића за пропис па је за те новце куповао дувана и пушио са Пајо |
је свој задатак научио, и док није свој пропис написао, <pb n="13" /> није се хтео мали Добриво |
ећи и распитујући за Милана, чича Панта пропусти пуна три дана без успеха.{S} Сад је чича Панта |
не зна.{S} Тако је чича Панта читав дан пропустио тражећи Милана — па све беше узалуд.{S} Сутра |
те га је са својим оштрим погледом тако просецао, као да је из зависти хтео неку намеру да извр |
о да је син каквога грофа, а не као син простог имућног земљеделца.</p> <pb n="4" /> <p>Добриво |
други пут изговорио, није могао да себи протумачи, шта то значи?</p> <p>Напослетку се саже, пол |
ођа, који је због лова баш поред Милана проћи имао.{S} Чувши још из далека неко јецање и неко у |
свако је застао, па ако је знао читати, прочитао је наслов: „Ако будеш неваљао, сети се савета |
ло онда, кад је Добривој први пут могао прочитати пред својом добром мајком наслов оне књиге, и |
на испиту.{S} Ко је год поред Добривоја прошао, свако је застао, па ако је знао читати, прочита |
навршило, онда се Милан сам сети шта се прошле претпрошле ноћи с њим збило.{S} С тога науми да |
у један манастир но незнамо у који.{S} Прошли смо све манастире, тражећи нашег Милана.. али га |
г живота приближивао.</p> <p>Пролеће је прошло, а иза дивног пролећа долазили су све топлији и |
о дете од 10—11 година да је овим путем прошло“?</p> <p>„Боме нисам“! беше одговор свију оних к |
S} Путем бегајући и плачући, тукао се у прса и горко се кајао за свој несташлук.</p> <p>Сад му |
S} Тама беше неко време тако црна да ни прст пред оком ниси могао видети, а кад муња севну беше |
анове несташлуке монаси су гледали кроз прсте држећи: „младост лудост“.{S} Али кад је Милан и ч |
p> <p>Хајдучки вођа који се полако и на прстима к њему приближио, посматраше га неко време и не |
бито у летње доба уживају, а то уживање пружа им сама мати природа.</p> <p>Тако ходећи и занимљ |
тац игуман једва изговоривши ове речи — пружи десну руку и метне на главу младога монаха Мирона |
<p>„Боме ја ћу га убити“! рече Милан па пружи руку ономе што <pb n="35" /> га је запитао — дода |
нео сам Вам једно писмо“, рече Милан па пружи оцу игуману, запечећено писмо.{S} Отац игуман одм |
ом!</p> <p>Ово изговоривши г. надзорник пружи лепу књигу малом Добривоју који дрхћући прими књи |
ата и чекао Милана држећи у руци дренов прут с којим би Милану платио његово несташно дело.</p> |
је старац говорио, Милан је дрхтао као прут на води, сагнутом главом као осуђен стајао је непо |
Младен дотрчао са дреновцем да растера псе.{S} Једва је и чика Младен избавио Милана, а да ниј |
лан учинио оно... разбио прозор, дражио псе... скидао птичија гњезда са дрвећа... крао јабуке и |
брзо дотрчао, све би му хаљине искидали пси.</p> <p>„А шта ти ту радиш“? запита га чика Младен |
реме циче зиме, кад по цео дан злочести псогоња влада, кад сиромах сељак не сме ни на праг изаћ |
Тако је н. пр. првих дана манастирском псу белову везао неку стару клепетушу о врат, други пут |
да“.{S} Ласте, славуји, косови и остале птице певачице одлетеше у оближње њиве, да накупе мало |
је бежао од школе, ишао у шуму, хватао птице, купао се у великим барима, од мајке је излагивао |
ко дете па га код себе држе и хране као птицу у кавезу, и уче га хајдуковању — а причао ми је к |
... разбио прозор, дражио псе... скидао птичија гњезда са дрвећа... крао јабуке и т. д. због ко |
смирило, а вече се примицало.{S} Веселе птичице које су по вас дан весело цвркутале скакућућ са |
слика оног призора кад је на Добривоја пукао и њега ранио.</p> <p>„Ах Добривоју...{S} Добривој |
ало пре веселих другова пошто је пиштољ пукао — па ухвативши се за лево раме јаукаше од бола. — |
.{S} Одмах за тим као да је ватрени бич пукао.{S} Иза пуцњаве спусти се пљусак.</p> <p>На глас |
а пиштољ, напери га на врапца, одапне и пукне. — </p> <p>Сва се деца обезнанише кад видише пишт |
љаше; „подземна пећина, ја сам, па онда пун котао злата да донесем — шта ће то значити“?{S} Исп |
ад породила због тога мржња, био је сад пун зависти, због чега озлојеђен не хтеде данас са Добр |
а вратима од самога челика па да донесе пун котао злата.</p> <p>Ово је хајдучки вођа потајно за |
питујући за Милана, чича Панта пропусти пуна три дана без успеха.{S} Сад је чича Панта био у то |
славе разишли, Миланови родитељи су још пуна три дана остали у манастиру.</p> <p>После три дана |
ло није се више вратило.{S} Тражисмо га пуне трп године дана распитивајући за њега, али нигде г |
чења. — Тако прођоше две године и за те пуне две године Милан и Добривој беху најбољи другови.{ |
ог срца, која га је пољубио у бледе али пуне образе.</p> <p>„Како је теби име? синко“! запита г |
обривоја за руке па га пољуби очински у пуне обрашчиће. <pb n="23" /> Ово беше учитељу најрадос |
а се по њеним саветима и владао.{S} И с пуним правом могла је сека Зорка очекивати, да ће Добри |
о 10 година.{S} Са румених и као јабука пуних образа његових могла се свагда читати веселост и |
ад тамо, а од пастира ни корова.</p> <p>Пуста ледина нигде никога.{S} Како је био уморан, а и к |
о чинио и после наставе, а онда је децу пустио кући и том приликом су два по два излазили из шк |
почело, узме чича Панта палицу у руке, пут под ноге, па се упути по знанцима и родовима да тра |
растану.</p> <p>Милан се одмах даде па пут са хајдуком.{S} Кад су се после кратког времена при |
арајући, Милан није ни осетио колики је пут превалио, а није ни приметио да су већ на неколико |
Добривојем, који је баш оног дана први пут служио св. литургију.{S} Добривој <pb n="89" /> је |
а то је било онда, кад је Добривој први пут могао прочитати пред својом добром мајком наслов он |
д оног дана, када је мали Добривој први пут ступио у школу.{S} Добривој се за цело школско врем |
учитељ показивао школске ствари, други пут је приповедао како им је учитељ говорио о добром и |
езао неку стару клепетушу о врат, други пут је баба Макрени манастирској кухарици појео све јаб |
милогласно, да је г. надзорник по други пут морао похвалити и ђаке и г. учитеља, те се онда са |
бити несташан“ — које је Милан по други пут изговорио, није могао да себи протумачи, шта то зна |
због своје службе био обвезан, то сваки пут није могао да доспе да Милана казни.{S} Због тог се |
а његових другова, с којима се последњи пут играо, па и слика оног призора кад је на Добривоја |
мачно онда добио, кад су Турци последњи пут разрушили манастир М....{S} С’ Богом остај оче Пант |
ко каже где га је синоћ видео последњи пут.</p> <p>Где је год чича Панта ушао, свако га је зап |
... тешко уздахне, погледи још последњи пут на икону св. Богородице, још један поглед на Мирона |
ке што је бака спремила за госте, трећи пут је једном младом калуђеру заденуо перушку за камила |
уреним и намргођеним лицем ишао по сред пута повлачећи ногу за ногом и дижући прашину.</p> <p>Д |
ста скупљала.{S} Па како беше уморан од пута, седне у густу траву и одмараше се у хладу.</p> <p |
о ништа не чини.{S} Мој баба ми је више пута причао како хајдуци украду по које мушко дете па г |
није бацао на Милана.{S} Милан је више пута због своје несташности молио Добривоја за опроштењ |
ао, и онај сан снио — изговорно је више пута ове речи: „Опрости ми бабо никад више нећу бити не |
други Милан.{S} Хвала ти што си ме више пута избио кад сам био несташан, да ме ниси избио не би |
авницу.</p> <p>Тумарајући и крчећи себи пута, умори се тако, да га зној спопао, а при том га је |
залива цвеће.</p> <p>Мајка му је много пута приповедала лепе и поучне приче и то тако занимљив |
а тако да је Милан морао млого већи део пута да обиђе па да се упути па чисту равницу.</p> <p>Т |
Пантиним сином, чија је кућа била преко пута од газда Перине куће.</p> <p>Чича Панта који је се |
у лажи је плитко дио, то сам већ толико пута искусио, а и овај хајдук ми је сад мало час рекао: |
стирском дворишту.{S} Милан их је до по пута испратио, а онда их је загрлио и изљубио, и онда с |
ра.{S} Бледи месец је осветљавао мрачне путеве и закутке.</p> <p>Милан — које од страха, а које |
вши се, да се кући неће вратити жив.{S} Путем бегајући и плачући, тукао се у прса и горко се ка |
ак да се у нечем данас не слажу, јер се путем не гледаху као до сад.{S} Ово се само на лицу Мил |
> <p>Одмах се врати натраг, па се упути путем што води иза села.{S} Тек што је подне прешло.{S} |
ео како дете од 10—11 година да је овим путем прошло“?</p> <p>„Боме нисам“! беше одговор свију |
Добривојем кући ићи.{S} Милан је целим путем попреко гледао веселог Добривоја, те га је са сво |
друга, уплаши се, па побегне непознатим путем.{S} Како је побегло није се више вратило.{S} Траж |
{S} Милан у хајдучкој пећини.</head> <p>Путем је хајдучки вођа причао Милану много, врло много |
цркву да одслужи св. литургију.</p> <p>Путем мишљаше калуђер: што значи она палица од слонове |
за Милана.{S} Кога је код чича Панта на путу срео, запитао би га: „Пријатељу!{S} Ниси ли видео |
морао упутити својој кући, побоји се на путу ди ће газда Пера казати његовом оцу како је хтео о |
е, кидао листове из књига па расипао по путу, и бунцао је неке речи што и он није добио онакову |
n="40" /> Не чујаше се ништа друго до: пуцкање несташних ноћних зефира.{S} Бледи месец је осве |
тим као да је ватрени бич пукао.{S} Иза пуцњаве спусти се пљусак.</p> <p>На глас грома Милан се |
и вођа изговорно, ал хајдуци грунуше из пушака у знак доласка једног новајлије.</p> <p>Милан је |
опис па је за те новце куповао дувана и пушио са Пајом, млинарским сином, који беше још гори од |
а готским луковима из којих провириваху пушке острагуше, поређане једна до друге.</p> <p>„Ето с |
, а ако ли пак извршиш, даћу ти сребрну пушку и златан јатаган.{S} А сад хајде са мном, знам да |
заповедио родитељима да га за 8 дана не пуштају из собе већ да мирно лежи све дотле, док рана н |
о пута да обиђе па да се упути па чисту равницу.</p> <p>Тумарајући и крчећи себи пута, умори се |
па да својим одговорима потврде труд и рад свога учитеља и да му осветлају образ пред г. надзо |
је тек шест година било.</p> <p>На овај рад подстицао ју је господин учитељ, а то је било онда, |
е књижарнице и штампарије</p> <p>ЈОВАНА РАДАКА,</p> <p>код св. апостола: „Ћирила и Методија“.</ |
“ говораше у себи чича Панта... „Ко шта ради себи ради“...</p> <p>Оваке црне мисли задаваху чич |
у себи чича Панта... „Ко шта ради себи ради“...</p> <p>Оваке црне мисли задаваху чича Панти те |
презу.{S} Што год радиш добро и паметно ради, и <pb n="38" /> гледај да ти крај деда твог буде |
и цвеће показавши му прво како то треба радити.</p> <p>Испочетка је то Добривоју тешко било, ал |
вет и од сад буди на опрезу.{S} Што год радиш добро и паметно ради, и <pb n="38" /> гледај да т |
рно дете нико не воли и не трпи.{S} Што радиш и опет ти велим; пази на свршетак, јер: „Конац де |
аљине искидали пси.</p> <p>„А шта ти ту радиш“? запита га чика Младен кушајући га као бајати не |
су оружани јунаци лепо обучени.{S} И ја радо имам лепо одело и добро оружје.{S} Да... да.. отић |
ад Добривојем.{S} Што се Добривој већма радовао новој књизи, тим се Милан све већма љутио, шкри |
и“.</p> <p>Милан се овом одговору већма радовао него да је видео свог оца — видећи да ће му се |
собито послушан — да је и сам чезнуо за радом као жедан за водом.{S} Од сада му беше најмилија |
а, и тек онда је сву децу распустио.{S} Радосна деца клицајући и певајући песму: „<title>Ђачки |
тати“.</p> <p>„Оче игумане“! поче Милан радосним гласом „ако моји родитељи и сутра по мене дођу |
.</p> <p>„Баш као што ваља“! рече Милан радосно, па промеривши, плот како би га прескочити мога |
ико хвати прешао, спази на своју велику радост дудово дрво у башти чика Младена.</p> <p>Плод то |
обривојеви родитељи дочекали су највећу радост под своју старост, тим што су оба честита сина с |
да се — раставши се са родитељима — сав радостан вратио оцу игуману.</p> <p>Кад је чича Панта д |
у игуману“ рече <pb n="83" /> Милан сав радостан.{S} У срцу је осећао као да се на ново родио.< |
о изрекавши, остави веселу децу која од радости кликтаху и скакутаху што ће се са Добривојем до |
ча Панта дошао у село, приповедао је од радости сваком ко га је год запитао за Милана.{S} Одмах |
оведати, да су се груди сретне мајке од радости надимале, па је радошћу обузета, грлила малога |
ивој је напротив скакутао смешећи се од радости, показивао је својим друговима лепу књигу што ј |
еме дечијег одговарања сав занет био од радости, видећи како му деца износе на видик и оцену ње |
а сељанима као најбољег ђака.</p> <p>Од радости, газда Пери није било ништа отерати пар од најл |
сретне мајке од радости надимале, па је радошћу обузета, грлила малога Добривоја, топло љубила |
ало по мало и Добривој се тако привикао раду и вредноћи — јер беше тад особито послушан — да је |
„Е синко то значи, да се сви моји момци радују твоме доласку — али ти синко велим, да ти овде н |
чисто као стакло.{S} Сунце се баш поче рађати.{S} Иза китњастога брежуљка, што се пред шумом н |
} Милан урадио ово, Милан учинио оно... разбио прозор, дражио псе... скидао птичија гњезда са д |
бојећи се ничег јер његови хајдуци нису разбојници што хришћане убијају и харају — већ хајдуци |
ло 28 година, отац Пантелеимон се нагло разболи и не беше више за живот.{S} Тада <pb n="86" /> |
к питања на која су деца тако паметно и разборито одговарала да се г. надзорник чудио и дивио т |
рао тако задовољно, да су се сви чудили разборитости његовој.</p> <p>А кад им је Милан ређао не |
рода.</p> <p>Тако ходећи и занимљиво се разговарајући, Милан није ни осетио колики је пут прева |
ећу сласт.</p> <p>После вечере момци се разговарали, шалили, запиткивали час о овом час оном.{S |
голану.</p> <p>Тако се Милан забављао и разговарао са хајдучким момцима до неког доба ноћи при |
ноћи при месечини.</p> <p>После оваког разговора сви легоше да спавају, а хајдучки вођа запове |
иликом свесрдно и чинио. — Бесплатно је раздавао храну сиромашним сељанима, не тражећи да му се |
гових могла се свагда читати веселост и раздраганост; а кад би му загледали у оне његове — као |
песму: „<title>Ђачки растанак</title>“ разиђу се сваки својој кући.</p> <p>Добривој и Милан од |
јим.</p> <p>Кад су се гости после славе разишли, Миланови родитељи су још пуна три дана остали |
> <p>Милан је од силне праске — која се разлегала по планини, — <pb n="60" /> тргао нагло своју |
на га сташе дрпати тако силно да се све разлегао глас Миланов који је: „помагајте“! викао. —</p |
још већма и спријатељили се ма да беху различите нарави, Милан је мал’ не сваког дана ишао Доб |
башту, која је била засађена са дрвећем разног воћа и са многим цвећем.{S} Ту му је дала у руке |
ери и то ученицима најпре из настаријег разреда па онда из млађег...</p> <p>Како из науке о вер |
о онда добио, кад су Турци последњи пут разрушили манастир М....{S} С’ Богом остај оче Пантелеи |
које му је отац Лаврентије дао да чита разтумачивши му на српском језику.</p> <p>Дан је за дан |
ту. —</p> <p>Отац Добривојев је тек сад разумео шта је хтео Милан оно мало час да учини.</p> <p |
на манастирска околина изгледаше му као рај.{S} Десно лепи виногради, лево шљивици; напред зеле |
абере једно најлепше јагње, метне га на раме па га однесе учитељу на дар.</p> </div> <pb n="27" |
пиштољ пукао — па ухвативши се за лево раме јаукаше од бола. — „Шта је, шта је?{S} Да те није |
вој, који је јаукао од бола, а из левог рамена како му је лопила крв. —</p> </div> <div type="c |
оног вечера извадио ону сачму из левог рамена.</p> <p>За тим му је опет привезао рану и запове |
дити“?</p> <p>Чича Панта је само слегао раменима, велећи да не зна.{S} Тако је чича Панта читав |
е као црвена пега могла видети на левом рамену.</p> <p>„Ово нека ти синко служи за савет и од с |
учи човека памети и благо оном ко се за рана опамети.{S} Но да се онај несретни случај није дог |
з собе већ да мирно лежи све дотле, док рана не зарасте.{S} С овим лечничким настојањем, а особ |
да знаш како се патим због твоје тешке ране!....</p> <p>Овако шапћући тихо и дрхћући од зиме, |
S} Треба да своје дете привикнеш још из ране младости страху божјем и послушности.{S} Многа дец |
штољ, па како је хотевши убити врапца — ранио Добривоја и т. д.</p> <p>Озлојеђени чича Панта не |
ризора кад је на Добривоја пукао и њега ранио.</p> <p>„Ах Добривоју...{S} Добривоју... јецао је |
се са децом играло.{S} Том приликом је ранио свог најбољег друга.{S} Дете као дете мислећи да |
а Панта тражи Милана.</head> <p>У јутро рано, тек кад је свитати почело, узме чича Панта палицу |
оји је одмах дошао Добривоју прегледати рану, потрудио се <pb n="37" /> те још оног вечера изва |
мена.</p> <p>За тим му је опет привезао рану и заповедио родитељима да га за 8 дана не пуштају |
грискао усне, кидао листове из књига па расипао по путу, и бунцао је неке речи што и он није до |
в доћи.{S} Остаћу овде, па нека ме вуци раскидају.{S} Ех, моја луда главо“!</p> <p>Овде се Мила |
ло.{S} Тражисмо га пуне трп године дана распитивајући за њега, али нигде га не могасмо наћи, ни |
на, него и у оближња места је отишао, и распитивао за Милана.{S} Кога је код чича Панта на путу |
ича Панта запиткивао.{S} Тако тражећи и распитујући за Милана, чича Панта пропусти пуна три дан |
pter" xml:id="SRP18962_C4"> <head>4.{S} Распуст и Миланова завист.</head> <p>Учитељ је после од |
школског одмора, и тек онда је сву децу распустио.{S} Радосна деца клицајући и певајући песму: |
да их је загрлио и изљубио, и онда се — раставши се са родитељима — сав радостан вратио оцу игу |
ицајући и певајући песму: „<title>Ђачки растанак</title>“ разиђу се сваки својој кући.</p> <p>Д |
па онда нека се одмах врати.</p> <p>На растанку хајдучки вођа загрли Милана; трипут га пољуби |
после одласка г. надзорниковог, још при растанку, изговорио својој деци кратког садржаја лепу п |
еливају десницу оцу игуману, па се онда растану.</p> <p>Кола су их чекала у манастирском двориш |
пут га пољуби у чело и у лице и онда се растану.</p> <p>Милан се одмах даде па пут са хајдуком. |
је чика Младен дотрчао са дреновцем да растера псе.{S} Једва је и чика Младен избавио Милана, |
лио оне ноћи кад је плакао у издубљеном расту?{S} Камо је отишао?{S} Чиме се бавио? и т. д.</p> |
таде пљуштати, а црни и густи облаци се растурише и изчезоше као дим.</p> <pb n="48" /> <p>Оста |
p>„Знам“! рече Милан укратко.</p> <p>„А рачунати?</p> <p>„Знам и то“!</p> <p>„А знаш ли што пој |
ну, која беше светла као месец; кад иза раштрканих облака провирује.</p> <p>Ова светлост долази |
S} О његовом добром владању, на брзо се рашчуло по целом селу.{S} То су засведочавале речи поје |
{S} Због његовог лепог гласа на брзо се рашчуло по околини манастира па су долазили сваке недељ |
.{S} За газда Перино добро срце брзо се рашчуло на далеко, по оној српској пословици: „Добар се |
ти на први мах.</p> <p>Но кад виде прве редове: „Оче Пантелеимоне благослови“! онда се одважи и |
м су два по два излазили из школе, па у реду мирно ходећи улицом поздрављали би оне, уз које су |
тости његовој.</p> <p>А кад им је Милан ређао несташлуке које је у селу починио, онда су се сви |
ивој показао књигу са златним корицама, рекавши да му је ту књигу дао г. надзорник на испиту. — |
хајдука па поклони Милановим родитељима рекавши да им је то благодарни син донео кад је дошао у |
г владања Милановог, и тада је уздахнуо рекавши: „Милане, Милане!{S} Да си слушао савете твога |
ада ће се држати испит, па је због тога рекао да се сви спреме, да понове лекције па да потпуно |
ош лакше попео, а кад се попео, онда је рекао у себи: „Док га не обрстим, нећу се сићи“!{S} Мил |
<pb n="70" /> је отац игуман уздахнуо и рекао: „Ах синко!{S} Шта учини!{S} Но ипак си сретан.{S |
редио, никоме није он ни једне зле речи рекао.{S} Са свима сељанима је он у миру и љубави живио |
јдучки вођа се слатко насмијао па овако рекао: „Добро кад си тако храброг и одважног срца, одве |
сио, а и овај хајдук ми је сад мало час рекао: „Конац дело краси“.</p> <p>За тим сакривши молит |
ивоја <pb n="22" /> преда се и овако му рекао: „ Синко!{S} Ево ти дајем ову лепу књигу коју сам |
а за руку, извео га на улицу и овако му рекао: „Зато што си ме твојим добрим владањем и учењем |
опитства да види шта ће Милан урадити — рекне: „добићеш од мене сутра 10 јабука ако убијеш оног |
b n="67" /> врата од игуманове ћелије и рекне му да куца прво на врата пре него што уђе унутра. |
" /> <p>Милан се охрабри па му одрешито рекне: „Мени је име Милан Спасић“.</p> <p>„А колико ти |
су га сва деца као жедна слушала и тако рећи гутала учитељеве речи.</p> <p>Ох, ала су то сретни |
аш а кад нас тако питаш ево ћу ти синко рећи зашто плачемо: „Има смо једног сина од својих 10—1 |
. отићи ћу сад хајдучком вођи, па ћу му рећи да желим у хајдуке ступити“.</p> <p>„А мој отац? м |
во ти ова палица од слонове кости, и не реци ником ко ти је дао док не постанеш игуманом.</p> < |
ко занимљиве, да је мали Добривој сваку реч своје миле мајке гутао.{S} Покрај тога мајка га је |
рн и крупан.</p> <p>„Баш као што ваља“! рече Милан радосно, па промеривши, плот како би га прес |
до друге.</p> <p>„Ето синко моје куле“! рече хајдучки вођа... „сад ћеш видети како је овде“...< |
а-да ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“! рече Милан кроз плач.</p> <p>„А ко је тебе овамо послао |
тупи у ћелију.</p> <p>„Оче благослови“! рече Милан ушавши у ћелији у којој горијаше кандило пре |
на грани?</p> <p>„Боме ја ћу га убити“! рече Милан па пружи руку ономе што <pb n="35" /> га је |
? запита га отац игуман.</p> <p>„Знам“! рече Милан укратко.</p> <p>„А рачунати?</p> <p>„Знам и |
ицу.</p> <p>„Бог те благословио синко“! рече игуман гледајући час у писмо, час у палицу, на кој |
н као у анђела.</p> <p>„Е добро синко“! рече игуман сасвим задовољно кад је Милан довршио појањ |
на багреновој грани“?</p> <p>„Ја могу“! рече Милан одважно.</p> <p>Сви се другови загледаху, па |
ешењаче, та ти хоћеш мене да превариш“! рече чика Младен видећи како Милан лаже — ухвати га за |
/p> <p>„Ево донео сам Вам једно писмо“, рече Милан па пружи оцу игуману, запечећено писмо.{S} О |
познавао“?</p> <p>„Је-е-есам.... ах.... рече Милан кроз плач и једва се уздржао да га не познад |
тим играње?{S} Не!{S} Не бој се синко!“ рече добри отац тако нежно, да је одмах устао са седала |
ко убијеш оног врапца!“</p> <p>„Добро!“ рече Милан, па извадивши из шпага пиштољ, напери га на |
ира“.</p> <p>„Ја ти предајем благослов“ рече потом отац игуман једва изговоривши ове речи — пру |
е св. литургије дођу сви у трапезарију“ рече отац игуман.</p> <pb n="71" /> <p>Манастирски ђак |
е сузе, па да вас пријавим оцу игуману“ рече <pb n="83" /> Милан сав радостан.{S} У срцу је осе |
бар, чувши глас који дозиваше Добривоја рече Добривоју! „Добривоје, зар не чујеш како те Сима и |
она и све монахе, па им овако на самрти рече: „Децо, она палица коју ми је ваш брат Мирон као ђ |
е казао жељу хајдучком вођи, — овоко му рече хајдучки вођа: „Синко, ја сам се за тебе већ побри |
у лице, по том отиде к оцу и кроз плач рече: „Опрости ми бабо, сад сам други Милан.{S} Хвала т |
време свршиш.{S} Имај па уму ову кратку реченицу: „Конац дело краси“.</p> </div> <div type="cha |
ораше хајдучки вођа у себи.... „па онда речи: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“ |
буди увек тако добар, па добро пази на речи свог учитеља.{S} Он ће ти увек тако лепо приповеда |
ог ђака желим да ми исприповедаш све од речи до речи како си дошао до хајдучког вође.{S} Онда М |
на слушала и тако рећи гутала учитељеве речи.</p> <p>Ох, ала су то сретни тренуци за невину и д |
<p>Сад му изађоше пред очи и учитељеве речи: „Ко другоме копа јаму, сам ће у њу пасти“.</p> <p |
/p> <p>Сека Зорка је само ћутала на ове речи, које је газда Пера изговорно — па се мало насмеши |
е брижна жена...</p> <p>Милан се на ове речи јако тргао, — очи му се заблистале, крв му нагло п |
да не свиснем од глади“.</p> <p>На ове речи хајдучки вођа се слатко насмијао па овако рекао: „ |
ј сан снио — изговорно је више пута ове речи: „Опрости ми бабо никад више нећу бити несташан!“< |
потом отац игуман једва изговоривши ове речи — пружи десну руку и метне на главу младога монаха |
<p>Баш оног тренутка, кад је Милан ове речи у сну изговорио — ишао је кроз шуму сам хајдучки в |
хајдуком који му је такође дошапнуо ове речи: „Још, труди се и владај се добро.{S} Ма да си пог |
га па расипао по путу, и бунцао је неке речи што и он није добио онакову књигу, као што је и До |
о по целом селу.{S} То су засведочавале речи појединих матера, које су своју неваљалу децу опом |
оп увредио, никоме није он ни једне зле речи рекао.{S} Са свима сељанима је он у миру и љубави |
остати...</p> <p>Милану се ове последње речи баш не допадаху, али уздајући се у своје храбро ср |
добро завршиш — па онда изговоривши ово речи: „<foreign>Помјани мја Господи во царствиј <pb n=" |
желим да ми исприповедаш све од речи до речи како си дошао до хајдучког вође.{S} Онда Милан исп |
ћи!</p> <p>Из стотину усана излетале су речи: „Бог га живео“! „Бог му дао здравља“!</p> <p>Ето |
, које су своју неваљалу децу опомињале речима: „Владајте се онако као што се Добривој влада, п |
.. и тако даље и тако даље“</p> <p>Овим речима је поп Сава подстицао сека Зорку да свог несташн |
зда Пера показивао, да се влада по оним речима Христа Спаситеља: „Сиротима буди у помоћи“.</p> |
ољ у руке“!</p> <pb n="42" /> <p>С овим речма врати се чича Панта у собу, мирно легне да спава. |
н Добривоја но с њим није хтео Милан ни речце проговорити.{S} Истина Милан је своју завист и зл |
.{S} Ту му је дала у руке малу канту са решетком са којом <pb n="10" /> је мали Добривој залива |
ане Турака — па не могаше за дуго да се реши: дал’ да потражи тог духа или да се што пре удали! |
е откуцавало је 12 часова, а на звонику римокатоличке <pb n="32" /> цркве звонило је мало звоно |
pb n="58" /> <p>Милану се на ново сунце родило кад је угледао над собом плаво небо, јарко сунце |
.{S} У срцу је осећао као да се на ново родио.</p> <p>Тек што је Милан отишао у трапезарију и к |
дете, које се по добрим саветима својих родитеља влада, да тако дете добро пролази, а оно дете |
срећу.</p> <p>Милан се сад поред својих родитеља осећао најсретнијим.</p> <p>Кад су се гости по |
би Милан био приморан да бежи од својих родитеља, и да се крије као зверка, већ би као Добривој |
ог случаја заблудео побегавши од својих родитеља.{S} Испитај га!{S} Дечак је паметан али несташ |
љубе и која се за благо и срећу својих родитеља Богу моле!“</p> <milestone unit="subSection" / |
описао — беше дакле син имућних сеоских родитеља.</p> <p>„Газда Пера“ — тако је звало цело село |
о по мало заборављао на своју кућу и на родитеље, а на овог доброг друга Добривоја није заборав |
, јер Бог воли само ону децу која своје родитеље љубе и која се за благо и срећу својих родитељ |
рост, тим што су оба честита сина своје родитеље до смрти хранили и издржавали.</p> </div> </bo |
_C16"> <head>15.{S} Милан познаје своје родитеље.</head> <p>Манастир у који је Милан дошао за м |
окривала!{S} Децо, децо, слушајте своје родитеље, јер Бог воли само ону децу која своје родитељ |
наду по гласу.{S} Милан је гледао своје родитеље пред очима који га не познадоше.</p> <p>„Но па |
засебну ћелију оца игумана одвео своје родитеље па их је пријавио.</p> <p>Оцу игуману је особи |
ехатости и несмотрености!{S} Утеши моје родитеље; упути ме из ове шуме, изведи ме и одведи какв |
ману је особито било мило, кад је видео родитеље свог најмилијег ђака за кога је спремао највећ |
о“?...{S} Да се ниси изгубио, или су те родитељи ваљда отерали од себе“? запиткиваше даље хајду |
а мах врати својој кући.{S} Добривојеви родитељи су вршили налог г. лечника у потпуној мери.{S} |
ира М....</p> <p>Миланови и Добривојеви родитељи дочекали су највећу радост под своју старост, |
8962_C1"> <head>1.{S} Добривој и његови родитељи.</head> <p>Био је омален дечак око својих 9 до |
н беше већ монах Мирон.</p> <p>И његови родитељи беху тад у цркви кад се Милан постригао за мон |
се гости после славе разишли, Миланови родитељи су још пуна три дана остали у манастиру.</p> < |
настиру.</p> <p>После три дана Миланови родитељи пођу кући.{S} На поласку отац игуман донесе он |
стир.{S} За цело то време нису Миланови родитељи долазили.{S} Милан је <pb n="77" /> мало по ма |
си сад већ у хладном гробу...{S} Твоји родитељи,., заједно са мојим проклињу сад мене и траже |
е враћати одавде.{S} Може бити да твоји родитељи тебе сад траже па ако дођу овамо, ја тебе не с |
одину дана, па ако за годину дана твоји родитељи по тебе не дођу онда мораш овда и остати“.</p> |
њигу, па се дичи њоме, а учитељ и твоји родитељи, нека се диче с тобом!</p> <p>Ово изговоривши |
“! поче Милан радосним гласом „ако моји родитељи и сутра по мене дођу, ја се кући нећу вратити“ |
бривој за 8 дана оздравити — беху тужни родитељи сретнији но икада те плате за труд г. лечнику |
оје тврдоглавости нанело многима штету, родитељима тугу и јед, а мени самом несрећу и презирање |
о и изљубио, и онда се — раставши се са родитељима — сав радостан вратио оцу игуману.</p> <p>Ка |
ио од оног хајдука па поклони Милановим родитељима рекавши да им је то благодарни син донео кад |
чекао да дође кући па да покаже својим родитељима шта је добио.</p> <p>А како беше са Миланом? |
<p>,,Ако би се у случају вратио својим родитељима, онда све то мораш предати у властитост оца |
се кући нећу вратити, ја пред очи мојим родитељима не смем жив доћи.{S} Остаћу овде, па нека ме |
им му је опет привезао рану и заповедио родитељима да га за 8 дана не пуштају из собе већ да ми |
е 8 дневног брижног и савесног неговања родитељског — Добривој је са свим оздравио и само се ка |
село и сњим да служи у цркви.{S} Сретни родитетељи, целивају десницу оцу игуману, па се онда ра |
еимон заиста отишао са Мироном у његово родно место да као гост служи у цркви.</p> <p>Том прили |
на — држећи да је ма код кога од својих родова морао отићи да преноћи.</p> <pb n="43" /> <p>Но |
пут под ноге, па се упути по знанцима и родовима да тражи Милана — држећи да је ма код кога од |
се хладне воде, умије се, па се убрише рукавом од кошуље, те журећи се пође напред.{S} Милан ј |
ривено, а све то беше кад год у турским рукама.</p> <p>У ту пећину ући беше одиста страшно.{S} |
њим у пећину, узме га на <pb n="63" /> руке па га однесе у своју собу где је Милан до зоре сни |
.{S} Учитељ од милине узме Добривоја за руке па га пољуби очински у пуне обрашчиће. <pb n="23" |
а.{S} Отац га одмах подигне, узме га на руке па га однесе кући — оставивши га матери отиде брзо |
су се исцеливали кад су се светитељске руке дотицали.</p> <p>Сваке године о слави св. храма <p |
лан затрчао на Добривоја, да му отме из руке књигу — изишао је баш онда Добривојев отац на улиц |
ужаса испустио <pb n="39" /> пиштољ из руке — дошла му је пред очи слика мртвог Добривоја.{S} |
ебе, а Милан од ужаса испусти пиштољ из руке — видећи шта је учинио, уплашен нагне бегати, и то |
<pb n="60" /> тргао нагло своју руку из руке хајдучког вође којом га је водио.</p> <p>„Шта то з |
и са многим цвећем.{S} Ту му је дала у руке малу канту са решетком са којом <pb n="10" /> је м |
ћеш и запамтити кад си узимао пиштољ у руке“!</p> <pb n="42" /> <p>С овим речма врати се чича |
витати почело, узме чича Панта палицу у руке, пут под ноге, па се упути по знанцима и родовима |
н видећи како Милан лаже — ухвати га за руку, па га одведе чича Пантиној кући, (оцу Милановом) |
лог Милана, па онда узевши Добривоја за руку, одведе га у собу где му је Добривој показао књигу |
ао са седала, па ухвативши Добривоја за руку, извео га на улицу и овако му рекао: „Зато што си |
p> <p>Ово изговоривши, ухвати Милана за руку и поведе кроз шуму неком узаном стазом.</p> <p>Ста |
е умириш“.{S} Затим ухвативши Милана за руку, успе у своју шаку воде из тиквице коју је хајдучк |
е, сагне главу па храстов грм, подметне руку под главу па занесен у мислима слатко заспи.</p> < |
ме ја ћу га убити“! рече Милан па пружи руку ономе што <pb n="35" /> га је запитао — додавши: „ |
ими књигу, па пољубивши г. надзорника у руку врати се на своје место.{S} Учитељ од милине узме |
кад не беше на ино, он мораде примити у руку ону палицу, коју је он сам као дете донео у манаст |
собито допало, јер га до сад још нико у руку није пољубио.</p> <p>„Бог ти помогао синко“! одвра |
нини, — <pb n="60" /> тргао нагло своју руку из руке хајдучког вође којом га је водио.</p> <p>„ |
едва изговоривши ове речи — пружи десну руку и метне на главу младога монаха Мирона, па онда на |
олико метара уздизао — указа се јутрења румен.{S} То беше ватрени круг који се полагано дизао, |
.</p> <p>Диван ли беше то монах.</p> <p>Румена лица, округлих образа, висока стаса, црних очију |
дечак око својих 9 до 10 година.{S} Са румених и као јабука пуних образа његових могла се сваг |
Добривој падне онесвешћен на земљу.{S} Румено лице на мах се обрати у бледило.{S} Тело му је д |
ве Милан смиреном калуђеру, па му приђе руци и целује га.</p> <p>Ово се младом калуђеру особито |
дахне и издахне.</p> <p>Мирон који је у руци држао горућу воштаницу, склопи очи оцу Пантелеимон |
те га један млад калуђер, који држаше у руци бројанице.</p> <p>„Добар дан! оче свети“! назове М |
жарио код врата и чекао Милана држећи у руци дренов прут с којим би Милану платио његово несташ |
ве кости, па онда оно писмо што Милан у руци држаше.</p> <p>Кад је Милан дошао до врати игумано |
н! тин! тан! знак да је сад време да се руча, па да се после ручка сваки уморан мало одмара.</p |
ежде и стихаре.{S} Даље — морао је пред ручак поставити сто, па ако је био кључар то је са мана |
је сад време да се руча, па да се после ручка сваки уморан мало одмара.</p> <p>После подне исто |
со, вино, и тако даље{S} Затим за време ручка морао је Милан стојати за леђима оца игумана и шт |
ац игуман са свима гостима који су и на ручку тога дана били.</p> <p>Милан је одмах у засебну ћ |
његовог сеоцета, слика његових другова, с којима се последњи пут играо, па и слика оног призора |
оследњи пут разрушили манастир М....{S} С’ Богом остај оче Пантелеимоне!“</p> <p>Милета хајдучк |
лежи све дотле, док рана не зарасте.{S} С овим лечничким настојањем, а особито уверењем да ће Д |
о мирисава цвећа и школски записник.{S} С једне и с друге стране поседали су и остали чланови к |
прошле претпрошле ноћи с њим збило.{S} С тога науми да остави хајдучку пећину у намери да оде |
дете <pb n="8" /> прима само једно.{S} С тога гледај да у невино срце свога детета урежеш све |
о је хтео отети књигу од Добривоја — па с тога да би се спасао од батина, намисли да оде иза се |
еном игуманом.{S} Ево ти синко ова кеса с новци, и ево ти поклањам ову књигу, то је молитвеник |
} Туга и брига беху му сад главне друге с којима се и дању и ноћу бавио.{S} Најпосле мало по ма |
о да је у овом друштву и Добривој па се с тога и он умеша у игру.{S} Друштво се подели на две с |
ни камо, већ приповеди све и сва шта се с њим догодило пре него што је овамо дошао.</p> <p>Хајд |
чујем какав имаш глас.</p> <p>Милан се с почетка устезао, јер није знао коју песму да одпоји.{ |
јао да га <pb n="49" /> ко не спази, те с тога што је мислио то је и учинио.{S} Идући по сред ш |
а учитељ и твоји родитељи, нека се диче с тобом!</p> <p>Ово изговоривши г. надзорник пружи лепу |
па се по њеним саветима и владао.{S} И с пуним правом могла је сека Зорка очекивати, да ће Доб |
цвећа и школски записник.{S} С једне и с друге стране поседали су и остали чланови који су при |
сам сети шта се прошле претпрошле ноћи с њим збило.{S} С тога науми да остави хајдучку пећину |
.</p> <p>Сви поседаше за сто па и Милан с њима.</p> <pb n="61" /> <p>Вечерали су сви у највећу |
ка.{S} Саветовала га је да не иде много с њим и да се не меша у игри где се Милан налази.</p> < |
овом приликом спази Милан Добривоја но с њим није хтео Милан ни речце проговорити.{S} Истина М |
чекао Милана држећи у руци дренов прут с којим би Милану платио његово несташно дело.</p> <p>Д |
ао пиштољ у руке“!</p> <pb n="42" /> <p>С овим речма врати се чича Панта у собу, мирно легне да |
лен дечак око својих 9 до 10 година.{S} Са румених и као јабука пуних образа његових могла се с |
оме није он ни једне зле речи рекао.{S} Са свима сељанима је он у миру и љубави живио.{S} Био ј |
ан, да отиде у горњу трапезарију, па да са осталим ђацима спреми све што ће за дочек гостију ну |
ор, дражио псе... скидао птичија гњезда са дрвећа... крао јабуке и т. д. због којих несташлука |
хвалити и ђаке и г. учитеља, те се онда са свима члановима опрости и оде даље својим послом.</p |
блачић већ као из мрамора истесана кула са готским луковима из којих провириваху пушке острагуш |
посао.{S} Добривој се одмах упути одма са својим друговима на зелену пољану да се играју лопте |
хајдучком животу, а нарочито о бојевима са Турцима.</p> <p>Причао му је о славним делима хајдук |
ена.</p> <p>Г. надзорника је на вратима са својим ученицима — дочекао учитељ са кратким и лепим |
је чича Панта имао посла док је Милана са багрена стерао доле, те га онда одвукао онако подера |
</p> <p>Сутра дан су монаси оца игумана са највећој побожношћу пристојношћу сахранили пред врат |
ла га је у башту, која је била засађена са дрвећем разног воћа и са многим цвећем.{S} Ту му је |
дземну пећину, — која је била затворена са вратима од самога челика па да донесе пун котао злат |
ево шљивици; напред зелена густа шумица са игумановим летњиковцем, а натраг лепе плодне њиве.</ |
Милан — „сад сам сретан!{S} Ходите сад са мном, убришите сузе, па да вас пријавим оцу игуману“ |
пушку и златан јатаган.{S} А сад хајде са мном, знам да си огладнео“!</p> <p>Ово изговоривши, |
/> су се чудили, како се Добривој слаже са тим несташком за којега сваки дан долазе тужбе његов |
реко гледао веселог Добривоја, те га је са својим оштрим погледом тако просецао, као да је из з |
сног неговања родитељског — Добривој је са свим оздравио и само се као црвена пега могла видети |
које су сретали.{S} Свако дете ишло је са оним дететом које је било ближе један другом т. ј. ч |
ставити сто, па ако је био кључар то је са манастирском баком ишао у подрум по сир млеко, маст, |
62_C14"> <head>14.{S} Милан се упознаје са дужности у манастиру.</head> <p>Првих 8 дана увидео |
ло да је празан — однесе га собом па се са децом играло.{S} Том приликом је ранио свог најбољег |
иповедно све <pb n="85" /> и сва шта се са Миланом збило после оног несретног случаја.</p> </di |
учине и за неколико тренутака врате се са Добривојевим оцем, који је сав дрхћући корачао, не в |
радости кликтаху и скакутаху што ће се са Добривојем до воље наиграти, па се онда врати у двор |
рлио и изљубио, и онда се — раставши се са родитељима — сав радостан вратио оцу игуману.</p> <p |
ца, да не наиђеш на зло.{S} Не играј се са онаким стварима које нису за тебе.{S} Буди пажљив на |
не.{S} Сутра дан око поноћи догодило се са Миланом тако исто.{S} Кад се три дана навршило, онда |
тељима шта је добио.</p> <p>А како беше са Миланом?</p> <p>Милан је од љутине грискао усне, кид |
скоп са многим свештеницима, монасима и са три ђакона.</p> <p>Милан је на тој св. служби читао |
иликом се силан свет из околних места и са стране скупио, да присуствује на духовној слави.</p> |
била засађена са дрвећем разног воћа и са многим цвећем.{S} Ту му је дала у руке малу канту са |
ете чинило је несташлуке... играло се и са онаким стварима које нису за децу.{S} Једног дана ук |
ре сваке наставе, побожно се прекрсти и са децом отпоје по који тропар или би сва деца очитала |
. сеоским парохом, кнезом, бележником и са осталим члановима сеоске општине — у школску собу ко |
да слаже, једва је чекао да се опрости са чика Младеном.</p> <p>„Истину говори“! викну чика Мл |
руга.</p> <p>Мали Добривој је ишао увек са Миланом чича Пантиним сином, чија је кућа била преко |
или манастиру М.... угледи Милан звоник са кога се блисто златан крст.</p> <p>Код уласка манаст |
ра око 8 часова приспео је г. надзорник са г. г. сеоским парохом, кнезом, бележником и са остал |
ма са својим ученицима — дочекао учитељ са кратким и лепим поздравом.{S} Сва су деца за тим мир |
у је дала у руке малу канту са решетком са којом <pb n="10" /> је мали Добривој заливао цвеће у |
манастирског дворишта, опрости се Милан са хајдуком који му је такође дошапнуо ове речи: „Још, |
талим ђацима — дошао и је и отац игуман са свима гостима који су и на ручку тога дана били.</p> |
а чело баште долазио, зар ти ниси могао са сокака доћи к мени по грабуље“? запита га чика Младе |
<p>Тако се Милан забављао и разговарао са хајдучким момцима до неког доба ноћи при месечини.</ |
у 5 сати на јутрење.{S} Затим је морао са једним најмлађим монахом отићи у цркву да упали свећ |
ви.</p> <p>Том приликом се Милан састао са својим негдашњим другом Добривојем, који је баш оног |
обри отац тако нежно, да је одмах устао са седала, па ухвативши Добривоја за руку, извео га на |
скидали били кад је чика Младен дотрчао са дреновцем да растера псе.{S} Једва је и чика Младен |
оцније — отац Пантелеимон заиста отишао са Мироном у његово родно место да као гост служи у црк |
еимон прикаже младог ђака који је дошао са жељом да се посвети калуђерском чину.{S} Милану преп |
ошао.</p> <p>Хајдучки вођа га је слушао са <pb n="57" /> највећом знатижељношћу, па кад је Мила |
на школском испиту. — Испит се започео са молитвом пре школске наставе: „Преблаги Господи“.{S} |
а храном, и ма да га је Бог благословио са преобилним плодом од своје њиве <pb n="5" /> коју је |
се у свом животу више никад није дружио са неваљалим друштвом, а особито са неваљалим друговима |
а је за те новце куповао дувана и пушио са Пајом, млинарским сином, који беше још гори од Милан |
> да је Милана ма на који начин нестало са овога света.</p> <p>Сад беше тужни отац љут на самог |
"SRP18962_C7"> <head>7.{S} Шта се збило са Миланом?</head> <p>Кад је Милан од ужаса испустио <p |
војевом оцу, па да му кажу шта се збило са Добривојем.{S} Ови одмах тако и учине и за неколико |
је за све оно што се пре тога догодило са Миланом и Добривојем па је нестрпељиво чекао Милана, |
да оде иза села на ледине па да се тамо са чобанима мало провесели.</p> <p>Што је смислио то је |
м гробу...{S} Твоји родитељи,., заједно са мојим проклињу сад мене и траже ме ваљда да ми се ос |
} Ма да му је двориште било претоварено са храном, и ма да га је Бог благословио са преобилним |
дружио са неваљалим друштвом, а особито са неваљалим друговима као што је био Милан.</p> </div> |
ући корачао, не верујући да се тако што са Добривојем могло догодити.{S} И збиља се уверио.{S} |
на њој чинодјејствовао окружни епископ са многим свештеницима, монасима и са три ђакона.</p> < |
сти, због чега озлојеђен не хтеде данас са Добривојем кући ићи.{S} Милан је целим путем попреко |
тану.</p> <p>Милан се одмах даде па пут са хајдуком.{S} Кад су се после кратког времена приближ |
и сад не беше онај несташни Милан, већ са свим други, мирни, пристојни Милан.</p> <p>Милан се |
су по вас дан весело цвркутале скакућућ са гране на грану — сад умукоше.{S} Нема тишина је цело |
првих 8 дана Милан је само ишао у цркву са игуманом где је читао апостол.{S} После 8 дана Милан |
е, тај ће добити од г. надзорника књигу са златним корицама“.</p> <p>Ово је био најрадоснији гл |
у собу где му је Добривој показао књигу са златним корицама, рекавши да му је ту књигу дао г. н |
сутнима, а затим је извадио једну књигу са златним корицама и погледавши у испитни записник, пр |
а Добривоја, него и за сву децу која су са Добривојем заједно ишла, па су се почели натицати це |
ћем.{S} Ту му је дала у руке малу канту са решетком са којом <pb n="10" /> је мали Добривој зал |
необичан призор.</p> <p>Човек — старац са својом женом сеђаше на степенима и плакаше кријући с |
и обрадовао, дозвољавам ти да се играш са твојим друговима колико ти је воња, али немој да се |
ме <pb n="33" /> жао, немој да се играш са онаким играма које ти могу какове озледе нанети“.{S} |
и онда се — раставши се са родитељима — сав радостан вратио оцу игуману.</p> <p>Кад је чича Пан |
еља који је за време дечијег одговарања сав занет био од радости, видећи како му деца износе на |
врате се са Добривојевим оцем, који је сав дрхћући корачао, не верујући да се тако што са Добр |
м оцу игуману“ рече <pb n="83" /> Милан сав радостан.{S} У срцу је осећао као да се на ново род |
као. —</p> <p>Већ су му цео горњи капут сав искидали били кад је чика Младен дотрчао са дреновц |
и тако даље“</p> <p>Овим речима је поп Сава подстицао сека Зорку да свог несташног иначе особи |
лушан.</p> <p>Сека Зорки је често и поп Сава овако говорио: „Не дај детету на вољу, да чини шта |
владао.{S} Своје лекције је увек тачно, савесно и на време научио.{S} Своје задаће је чисто и л |
о молитву.{S} После 8 дневног брижног и савесног неговања родитељског — Добривој је са свим озд |
ену.</p> <p>„Ово нека ти синко служи за савет и од сад буди на опрезу.{S} Што год радиш добро и |
је наслов: „Ако будеш неваљао, сети се савета твог учитеља, па се по њима владај“ — па мало пр |
ди каквом добром човеку који ће ми дати савета како да се опростим те гадне и непристојне навик |
ћеш увидети како пролази онај ко слуша савете и опомене старијих, а како онај који не слуша.{S |
сином.</p> <p>Добривој је све ове очине савете тако слушао, да их је све гутао и тако их је доб |
алном и духовном животу дајући му добре савете по којима се има владати.</p> </div> <div type=" |
5"> <head>15.{S} Милан добија поучења и савете.</head> <p>Отац Лаврентије промеривши Миланово с |
кавши: „Милане, Милане!{S} Да си слушао савете твога оца, не би те данас црна земља покривала!{ |
ајке и беше му врло мило па се по њеним саветима и владао.{S} И с пуним правом могла је сека Зо |
могла, да свако дете, које се по добрим саветима својих родитеља влада, да тако дете добро прол |
пролази, а оно дете које се не влада по саветима својих старијих, већ које је непослушно, јогун |
олази због <pb n="11" /> несташлука.{S} Саветовала га је да не иде много с њим и да се не меша |
те као младо дрво, а дрво младо даје се савијати све дотле док је младо, а кад остари, онда се |
ок је младо, а кад остари, онда се више савити не да.{S} Треба да своје дете привикнеш још из р |
p>Овако шапћући тихо и дрхћући од зиме, сагне главу па храстов грм, подметне руку под главу па |
орио, Милан је дрхтао као прут на води, сагнутом главом као осуђен стајао је непомично и плакао |
оцу и кроз плач рече: „Опрости ми бабо, сад сам други Милан.{S} Хвала ти што си ме више пута из |
а пропусти пуна три дана без успеха.{S} Сад је чича Панта био у том уверењу, <pb n="44" /> да ј |
цвркутале скакућућ са гране на грану — сад умукоше.{S} Нема тишина је целом васионом завладала |
ти сребрну пушку и златан јатаган.{S} А сад хајде са мном, знам да си огладнео“!</p> <p>Ово изг |
зуј га ником, док се не покалуђериш — а сад ево ти ова палица од слонове кости, и не реци ником |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>А сад драги читаоче, остави све на страну, јер ћемо поћи |
ају, а хајдучки вођа заповеди Милану да сад отиде у једну подземну пећину, — која је била затво |
ак пре 18 година — донео — нека буде од сад његова.{S} Мени су часи избројани, за то сам остави |
ај св. веру, св. храм и буди добар и од сад као што си и до сад био.{S} Пази на свако дело које |
>„Ово нека ти синко служи за савет и од сад буди на опрезу.{S} Што год радиш добро и паметно ра |
де.{S} Може бити да твоји родитељи тебе сад траже па ако дођу овамо, ја тебе не смем задржати.{ |
о звоно: тин! тан! тин! тан! знак да је сад време да се руча, па да се после ручка сваки уморан |
ико пута искусио, а и овај хајдук ми је сад мало час рекао: „Конац дело краси“.</p> <p>За тим с |
А колико ти је година“?</p> <p>„Мени је сад 11 година“!</p> <p>„Имаш ли оца“?</p> <p>„Имам“!</p |
<p>Но њихов одлазак из школе упадао је сад свима у очи, а то је: што Добривој и Милан нису зај |
х Добривоју...{S} Добривоју... јецао је сад Милан... ти си сад већ у хладном гробу...{S} Твоји |
се сад породила због тога мржња, био је сад пун зависти, због чега озлојеђен не хтеде данас са |
} Плот је прескочио без по муке, јер је сад био лак као срна. <pb n="29" /> На дуд се још лакше |
што је и Добривој добио.{S} У Милана се сад породила због тога мржња, био је сад пун зависти, з |
ре него што уђе унутра.</p> <p>Милан се сад упути игумановој, а млади калуђер отидне у цркву да |
већи благослов и срећу.</p> <p>Милан се сад поред својих родитеља осећао најсретнијим.</p> <p>К |
ори моји су дворови, у те дворове ћу те сад одвести“.</p> <p>Милан се овом одговору већма радов |
шта хоће и да иде куд хоће, јер је дете сад као восак на којем се свашта урезати да.{S} Урезати |
икне Милан — „сад сам сретан!{S} Ходите сад са мном, убришите сузе, па да вас пријавим оцу игум |
почео сад муцати, јер није знао како ће сад да слаже, једва је чекао да се опрости са чика Млад |
ед хајдучком пећином, која не изгледаше сад као црн облачић већ као из мрамора истесана кула са |
е пожелео.{S} Милан се збиља поправио и сад не беше онај несташни Милан, већ са свим други, мир |
воје лекције, а Милан место да је бар и сад нешто учио, он је бежао од школе, ишао у шуму, хват |
н у свом седу и газда Пера, живили су и сад живе врло добро баш као прави пријатељи. — Кад је г |
мом добром бившем другу Добривоју, који сад трпи ужасне болове због моје нехатости и несмотрено |
обривоју... јецао је сад Милан... ти си сад већ у хладном гробу...{S} Твоји родитељи,., заједно |
испиту. —</p> <p>Отац Добривојев је тек сад разумео шта је хтео Милан оно мало час да учини.</p |
убрише очи и лице.</p> <p>Милан је тек сад дошао к себи и увидео да је то мало час био сан, и |
оћи.</p> <pb n="62" /> <p>Милану се тек сад смркло пред очима.</p> <p>Он мишљаше; „подземна пећ |
адом калуђеру особито допало, јер га до сад још нико у руку није пољубио.</p> <p>„Бог ти помога |
м и буди добар и од сад као што си и до сад био.{S} Пази на свако дело које започнеш да га добр |
е слажу, јер се путем не гледаху као до сад.{S} Ово се само на лицу Милановом могло приметити, |
га оштро погледи.</p> <p>Милан је почео сад муцати, јер није знао како ће сад да слаже, једва ј |
и на цео свет.{S} Туга и брига беху му сад главне друге с којима се и дању и ноћу бавио.{S} На |
и родитељи,., заједно са мојим проклињу сад мене и траже ме ваљда да ми се освете“.</p> <pb n=" |
тићи у хајдуке.</p> <p>„Да, знам шта ћу сад урадити“ говораше Милан сам себи... „отићи ћу у хај |
и добро оружје.{S} Да... да.. отићи ћу сад хајдучком вођи, па ћу му рећи да желим у хајдуке ст |
на школе да изучи за попа...</p> <p>„Ох сад ми је лакше“! викне Милан — „сад сам сретан!{S} Ход |
ја ме је наговорио... о... о“...</p> <p>Сад беше хајдучком вођи још мрачнија цела првашња појав |
ји начин нестало са овога света.</p> <p>Сад беше тужни отац љут на самог себе и на цео свет.{S} |
и ни тога не беше, до саме липе.</p> <p>Сад не имајући куд ни камо, гладан, уморан, охрабри се |
орко се кајао за свој несташлук.</p> <p>Сад му изађоше пред очи и учитељеве речи: „Ко другоме к |
инко моје куле“! рече хајдучки вођа... „сад ћеш видети како је овде“...</p> <p>Тек што је ово х |
адовољно кад је Милан довршио појање — „сад ходи у трапезарију <pb n="72" /> да те покажем свим |
<p>„Ох сад ми је лакше“! викне Милан — „сад сам сретан!{S} Ходите сад са мном, убришите сузе, п |
знуо за радом као жедан за водом.{S} Од сада му беше најмилија забава: да сади и залива цвеће.< |
S} Од сада му беше најмилија забава: да сади и залива цвеће.</p> <p>Мајка му је много пута прип |
S} Даље дала му је неколико леја да сам сади воће и цвеће показавши му прво како то треба радит |
и и настави читање писма које беше овог садржаја:</p> <p>„Ево стоји пред тобом дечак од својих |
растанку, изговорио својој деци кратког садржаја лепу поуку како да се владају за време школско |
ачи, шта то значи?</p> <p>Напослетку се саже, полако дрмне непознатог дечака — који у сну држећ |
иђе на један извор.{S} Над њим се Милан саже, напије се хладне воде, умије се, па се убрише рук |
ата, сребра и драгог камења што ту беше сакривено, а све то беше кад год у турским рукама.</p> |
екао: „Конац дело краси“.</p> <p>За тим сакривши молитвеник у шпаг — уђе у манастирско двориште |
не далеко у свет, па да се у какву шуму сакрије, тврдо намеравши и зарекавши се, да се кући нећ |
учитељеве речи: „Ко другоме копа јаму, сам ће у њу пасти“.</p> <p>Тако бегајући — па све осврћ |
ко беше име том лепушкастом дечаку кога сам вам укратко описао — беше дакле син имућних сеоских |
ти.{S} Даље дала му је неколико леја да сам сади воће и цвеће показавши му прво како то треба р |
/p> <p>Он мишљаше; „подземна пећина, ја сам, па онда пун котао злата да донесем — шта ће то зна |
овоко му рече хајдучки вођа: „Синко, ја сам се за тебе већ побринуо, па ако будеш честит и доба |
рујући чисто сам себи.</p> <p>„Јест, ја сам бабо.. зар сам се тако променио да ме баш не познај |
ања молио: „Оче свети, оче благи!{S} Ја сам једно несташно и неваљало дете, које је због својих |
ом вођи, нека ме прими у хајдуке.{S} Ја сам истина млад, ал <pb n="51" /> то ништа не чини.{S} |
деш честит и добар, бићеш сретан.{S} Ја сам заповедио једном од мојих момака да те одведе у ман |
ри“! викну чика Младен.</p> <p>„Е па ја сам за то чело баште улазио... поче Милан озбиљно... <p |
ћи издржати тугу свога срца повиче: „Ја сам МилаН“!... и падне матери у наручја љубећи је у лиц |
тни догађај, овако дода напослетку: „Ја сам се зарекао да се нећу вратити кући, него да ћу овде |
Хвала ти што си ме више пута избио кад сам био несташан, да ме ниси избио не би утекао....</p> |
и кроз плач рече: „Опрости ми бабо, сад сам други Милан.{S} Хвала ти што си ме више пута избио |
Ох сад ми је лакше“! викне Милан — „сад сам сретан!{S} Ходите сад са мном, убришите сузе, па да |
цу небесним: опрости ми моје грехе које сам хотимице и нехотице учинио.{S} Дај здравље мом добр |
јер беше тад особито послушан — да је и сам чезнуо за радом као жедан за водом.{S} Од сада му б |
и дошо да једеш дудова“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ !</p> <p>„Па да што су ти усне црне“?</p> <p>„Јео |
олу пред иконом Мајке Божије, — у којем сам написао своју жељу, а та је: да браћа иноси после м |
Кад се три дана навршило, онда се Милан сам сети шта се прошле претпрошле ноћи с њим збило.{S} |
знам шта ћу сад урадити“ говораше Милан сам себи... „отићи ћу у хајдучку гору, па ћу се пријави |
е примити у руку ону палицу, коју је он сам као дете донео у манастир М....</p> <p>Млади игуман |
јати не познаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“! рече Ми |
Па да што су ти усне црне“?</p> <p>„Јео сам пекмеза“!</p> <p>„Па што си онда чело баште долазио |
о“? запита га игуман.</p> <p>„Ево донео сам Вам једно писмо“, рече Милан па пружи оцу игуману, |
раше Милан... „у лажи је плитко дио, то сам већ толико пута искусио, а и овај хајдук ми је сад |
егова.{S} Мени су часи избројани, за то сам оставио заветно писмо, ено га на столу пред иконом |
ачуђено запита старац не верујући чисто сам себи.</p> <p>„Јест, ја сам бабо.. зар сам се тако п |
м себи.</p> <p>„Јест, ја сам бабо.. зар сам се тако променио да ме баш не познајеш“?</p> <p>„Је |
поче Милан озбиљно... <pb n="31" /> јер сам био код Паје млинаревог сина. . .</p> <p>„Ао обешењ |
ко!{S} Ево ти дајем ову лепу књигу коју сам наменио оном који се у овој школи најбољим показао |
ечи у сну изговорио — ишао је кроз шуму сам хајдучки вођа, који је због лова баш поред Милана п |
Бог да — бити његова.</p> <p>Ову палицу сам ја отео од једног буљукпаше који ју је јамачно онда |
риповетку деци приповедао, из које су и сама деца могла науку за се извести, по којој су се уве |
тње доба уживају, а то уживање пружа им сама мати природа.</p> <p>Тако ходећи и занимљиво се ра |
од дудово дрво, али ни тога не беше, до саме липе.</p> <p>Сад не имајући куд ни камо, гладан, у |
ајдуке.{S} Прими ме ма за твоје слушче, само да не свиснем од глади“.</p> <p>На ове речи хајдуч |
ти целе оне недеље, ко ће боље научити, само да што више и боље могу одговорити на испиту.{S} Н |
војој жени — „па ма ме пола имања стао, само нека постане поп“...</p> <p>Сека Зорка је само ћут |
је своме сину давала васпитање спочетка само онаково, каково је њему за школу потребно било, а |
аћао, и што би му који монах отпојао ма само једанпут, то је Милан првом приликом у цркви пред |
добро и зло, ал дете <pb n="8" /> прима само једно.{S} С тога гледај да у невино срце свога дет |
ка постане поп“...</p> <p>Сека Зорка је само ћутала на ове речи, које је газда Пера изговорно — |
нако шта урадити“?</p> <p>Чича Панта је само слегао раменима, велећи да не зна.{S} Тако је чича |
73" /> <p>За оних првих 8 дана Милан је само ишао у цркву са игуманом где је читао апостол.{S} |
а тугу и бригу, на Милана.{S} Још му је само пред очима лебдио спомен несташног владања Миланов |
па све беше узалуд.{S} Сутра дан је не само по свом селу тражио Милана, него и у оближња места |
о ове књиге, доказао си и задивио си не само мене, него и све твоје другове, па и самога твога |
ијево пријатељевање упадало је у очи не само суседима, него и свима сељанима и њиховим друговим |
</p> <p>Ово је био најрадоснији глас не само за Добривоја, него и за сву децу која су са Добрив |
ога оца покоравајући се њему учио би се само оном што је добро — а овако је Милан морао много ш |
путем не гледаху као до сад.{S} Ово се само на лицу Милановом могло приметити, који је потмуре |
ељског — Добривој је са свим оздравио и само се као црвена пега могла видети на левом рамену.</ |
, слушајте своје родитеље, јер Бог воли само ону децу која своје родитеље љубе и која се за бла |
г моралног и побожног карактера као што само један монах бити може — науми да лепим поучењима и |
ушај и твог доброг оца и мајку, јер ћеш само онда сретан бити“.{S} Осим тога, водила га је у ба |
вета.</p> <p>Сад беше тужни отац љут на самог себе и на цео свет.{S} Туга и брига беху му сад г |
— која је била затворена са вратима од самога челика па да донесе пун котао злата.</p> <p>Ово |
мо мене, него и све твоје другове, па и самога твога учитеља и оца, који те је подстицао на вре |
беше несташан и неваљао.{S} Шта више и самом Добривоју је Милан наносио увреде, али <pb n="18" |
ма штету, родитељима тугу и јед, а мени самом несрећу и презирање од свих мојих другова — молим |
ика Мирона и све монахе, па им овако на самрти рече: „Децо, она палица коју ми је ваш брат Миро |
је тврдоглавости.</p> <p>У том га тешки сан ухвати, и он у плачу и заспа.{S} У сну му се приказ |
се доста начудити, шта је то?{S} Да ли сан или јава.</p> <p>„Хајдучка шуми, дечак, сузе“... го |
> <p>Кад је Милан слатко заспао, и онај сан снио — изговорно је више пута ове речи: „Опрости ми |
о к себи и увидео да је то мало час био сан, и да је место његовог оца, пред њим стајао хајдучк |
ла.</p> <p>„Е добро синко“! рече игуман сасвим задовољно кад је Милан довршио појање — „сад ход |
и у цркви.</p> <p>Том приликом се Милан састао са својим негдашњим другом Добривојем, који је б |
му спреми воде за умивање, да звони у 5 сати на јутрење.{S} Затим је морао са једним најмлађим |
ана са највећој побожношћу пристојношћу сахранили пред вратима св. цркве.</p> <milestone unit=" |
ко јаукао од бола, а из места где му је сачма у нежно тело ушла — лопила је крв.</p> <p>Затим з |
="37" /> те још оног вечера извадио ону сачму из левог рамена.</p> <p>За тим му је опет привеза |
м и одушевљењем настојавао да манастиру сачува леп глас у народу.{S} Дао је на ново цркву полеп |
:</p> <p>„Буди побожан, чувај св. веру, св. храм и буди добар и од сад као што си и до сад био. |
шћу пристојношћу сахранили пред вратима св. цркве.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После |
парије</p> <p>ЈОВАНА РАДАКА,</p> <p>код св. апостола: „Ћирила и Методија“.</p> </div> <pb n="2" |
<p>„Иди кажи свима монасима нека после св. литургије дођу сви у трапезарију“ рече отац игуман. |
св. служби читао апостол.</p> <p>После св. службе, заповедно је Милану отац игуман, да отиде у |
е дотицали.</p> <p>Сваке године о слави св. храма <pb n="78" /> тог, врвио је мног народ у овај |
млади калуђер отидне у цркву да одслужи св. литургију.</p> <p>Путем мишљаше калуђер: што значи |
случај.</head> <p>Беше баш подне у очи св. Илије.</p> <p>Леп летњи дан.{S} Сунце је далеко одс |
ј манастир да је било милина ући у овај св. дом.</p> <p>Кад се Милан за монаха постригао, онда |
хим гласом:</p> <p>„Буди побожан, чувај св. веру, св. храм и буди добар и од сад као што си и д |
и са три ђакона.</p> <p>Милан је на тој св. служби читао апостол.</p> <p>После св. службе, запо |
ји у којој горијаше кандило пред иконом св. Богомајке — па приступивши к оцу игуману, целује му |
ан је био монах Мирон, и доцније игуман св. манастира М....</p> <p>Миланови и Добривојеви родит |
, који је баш оног дана први пут служио св. литургију.{S} Добривој <pb n="89" /> је био дакле с |
ахне, погледи још последњи пут на икону св. Богородице, још један поглед на Мирона, још једаред |
учитељ са кратким и лепим поздравом.{S} Сва су деца за тим мирно ушла у школу и села сваки на с |
ицу тако занимљиво приповедао, да су га сва деца као жедна слушала и тако рећи гутала учитељеве |
е и тамо приповедно све <pb n="85" /> и сва шта се са Миланом збило после оног несретног случај |
(оцу Милановом) па му исприповеда све и сва и онда се врати својој кући. — Отац Миланов чуо је |
мајући куд ни камо, већ приповеди све и сва шта се с њим догодило пре него што је овамо дошао.< |
а Милан исприповеда и оцу игуману све и сва.{S} За време Милановог приповедања отац Пантелеимон |
и са децом отпоје по који тропар или би сва деца очитала молитву пре наставе.{S} Исто је тако ч |
горког учитељског живота.</p> <p>За тим сва деца отпевају песму: „Теби Боже хвала“ — тако сложн |
>Зашто!{S} Ево зашто:</p> <p>Кад год су сва деца у школи била мирна, онда им је учитељ по коју |
га на врапца, одапне и пукне. — </p> <p>Сва се деца обезнанише кад видише пиштољ. —</p> <p>„Аја |
ци за невину и добру децу!{S} Учитељ је свагда баш тако згодну приповетку деци приповедао, из к |
ао јабука пуних образа његових могла се свагда читати веселост и раздраганост; а кад би му загл |
колико ти је воња, али немој да се ским свадиш, немој да учиниш коме <pb n="33" /> жао, немој д |
n="45" /> <p>Увидићеш драги читаоче да: свака штета учи човека памети и благо оном ко се за ран |
побожан и мирољубив. <pb n="14" /> Пре сваке наставе, побожно се прекрсти и са децом отпоје по |
олети“...</p> <p>Добривој заиста и беше сваке године похваљен на испиту од свог учитеља због св |
уло по околини манастира па су долазили сваке недеље да слушају манастирског новог ђака како по |
су се светитељске руке дотицали.</p> <p>Сваке године о слави св. храма <pb n="78" /> тог, врвио |
бривој слаже са тим несташком за којега сваки дан долазе тужбе његовом оцу:{S} Милан урадио ово |
чем гледај да се поправиш.{S} Гледај да сваки посао добро и на време свршиш.{S} Имај па уму ову |
време да се руча, па да се после ручка сваки уморан мало одмара.</p> <p>После подне истог а да |
у деца за тим мирно ушла у школу и села сваки на своје место.{S} Г. надзорник је отишао за испи |
title>Ђачки растанак</title>“ разиђу се сваки својој кући.</p> <p>Добривој и Милан одоше право |
ко је због своје службе био обвезан, то сваки пут није могао да доспе да Милана казни.{S} Због |
у.{S} Ко је год поред Добривоја прошао, свако је застао, па ако је знао читати, прочитао је нас |
пут.</p> <p>Где је год чича Панта ушао, свако га је запитао: „А како је могао Милан онако шта у |
је су пролазили или које су сретали.{S} Свако дете ишло је са оним дететом које је било ближе ј |
вести, по којој су се уверити могла, да свако дете, које се по добрим саветима својих родитеља |
сад као што си и до сад био.{S} Пази на свако дело које започнеш да га добро завршиш — па онда |
о овом час оном.{S} Милан је сваком на свако питање одговарао тако задовољно, да су се сви чуд |
у једна другој.</p> <p>По томе је дакле свако ђаче имало свога друга.</p> <p>Мали Добривој је и |
ко као што се Добривој влада, па ће вас свако волети“...</p> <p>Добривој заиста и беше сваке го |
обривоја није заборавио, јер се за њега сваког јутра и вечера молио Богу, држећи да је Добривој |
ентије најстарији монах, који је Милана сваког вечера поучавао у моралном и духовном животу дај |
мајке гутао.{S} Покрај тога мајка га је сваког јутра и вечера учила да се моли Богу.{S} Навикав |
беху различите нарави, Милан је мал’ не сваког дана ишао Добривоју да се играју.{S} Где је Добр |
> <p>Осим ових дужности, Милан је морао сваког вечера по 1 час учити <pb n="74" /> црквено поја |
кивали час о овом час оном.{S} Милан је сваком на свако питање одговарао тако задовољно, да су |
дошао у село, приповедао је од радости сваком ко га је год запитао за Милана.{S} Одмах је отиш |
ди у помоћи“.</p> <p>Газда Пера је тако сваком приликом свесрдно и чинио. — Бесплатно је раздав |
и да лепим поучењима искорени из Милана сваку клицу несташлука, коју је Милан и у манастиру гај |
то тако занимљиве, да је мали Добривој сваку реч своје миле мајке гутао.{S} Покрај тога мајка |
/> црквено појање, које је особито лако сваћао, и што би му који монах отпојао ма само једанпут |
, јер је дете сад као восак на којем се свашта урезати да.{S} Урезати се може и добро и зло, ал |
вио, он је бивао све гори и несташнији, све дотле док му није несташлук тако ушао у страст да ј |
авио Милана, а да није на брзо дотрчао, све би му хаљине искидали пси.</p> <p>„А шта ти ту ради |
ном и непослушном дечаку и тако даље{S} Све је то мали Добривој тако умео лепо приповедати, да |
драгог камења што ту беше сакривено, а све то беше кад год у турским рукама.</p> <p>У ту пећин |
кући, (оцу Милановом) па му исприповеда све и сва и онда се врати својој кући. — Отац Миланов ч |
случају вратио својим родитељима, онда све то мораш предати у властитост оца Пантелемиона...“ |
и својој кући. — Отац Миланов чуо је за све оно што се пре тога догодило са Миланом и Добривоје |
ерском чину.{S} Милану препоручи да има све поштовати исто онако као што поштује и отца игумана |
p>Тако бегајући — па све осврћући се на све стране да ли га ко не би спазио, стигне до неке хра |
је и глад морила.</p> <p>Освртао се на све стране не би ли опазио где год какво шумско воће, н |
читав дан пропустио тражећи Милана — па све беше узалуд.{S} Сутра дан је не само по свом селу т |
у њу пасти“.</p> <p>Тако бегајући — па све осврћући се на све стране да ли га ко не би спазио, |
о испред својих другова.{S} Добривој је све једнако јаукао од бола, а из места где му је сачма |
где се Милан налази.</p> <p>Добривој је све ово примао к срцу од своје мајке и беше му врло мил |
а пред својим сином.</p> <p>Добривој је све ове очине савете тако слушао, да их је све гутао и |
јући се у своје храбро срце... ћутао је све док није дошао у хајдучку пећину.</p> <p>Тада се ба |
вреде, али <pb n="18" /> Добривој му је све опраштао и ни мрка погледа није бацао на Милана.{S} |
ове очине савете тако слушао, да их је све гутао и тако их је добро у срце своје усадио, да се |
ов, на га сташе дрпати тако силно да се све разлегао глас Миланов који је: „помагајте“! викао. |
мрт дозове свог верног ученика Мирона и све монахе, па им овако на самрти рече: „Децо, она пали |
и под тим именом познаваху сви сељани и све сељанке као честиту и ваљану Хришћанку — беше узор |
ао си и задивио си не само мене, него и све твоје другове, па и самога твога учитеља и оца, кој |
tion" /> <p>А сад драги читаоче, остави све на страну, јер ћемо поћи за Миланом, да видимо шта |
н не имајући куд ни камо, већ приповеди све и сва шта се с њим догодило пре него што је овамо д |
на не пуштају из собе већ да мирно лежи све дотле, док рана не зарасте.{S} С овим лечничким нас |
езарију, па да са осталим ђацима спреми све што ће за дочек гостију нужно бити.</p> <p>Чим је М |
адо дрво, а дрво младо даје се савијати све дотле док је младо, а кад остари, онда се више сави |
ти ђак, пази синко, слушај, учи, поштуј све старије од тебе, а особито оца игумана које ће те к |
већма радовао новој књизи, тим се Милан све већма љутио, шкрипио зубима и гледао је како би од |
Милан место да се поправио, он је бивао све гори и несташнији, све дотле док му није несташлук |
а је у несвест пао, те онесвешћен лежао све док се није непогода смирила.{S} Муње престадоше се |
дари у плач.{S} Милан је пажљиво слушао све што му је хајдучки вођа говорио.</p> <p>Пошто се ха |
аба Макрени манастирској кухарици појео све јабуке што је бака спремила за госте, трећи пут је |
гов труд. — Елем да не описујем потанко све, што се питало и како је које дете одговарало, дост |
настир но незнамо у који.{S} Прошли смо све манастире, тражећи нашег Милана.. али га не нађосмо |
пљиво је очекивао, извиривао Милана, но све беше узалуд.{S} Што је чича Панта дуже Милана чекао |
и боље могу одговорити на испиту.{S} Но све беше некојим ученицима узалуд, јер пословица вели: |
бривојевој кући па је и тамо приповедно све <pb n="85" /> и сва шта се са Миланом збило после о |
Пантелемиона...“ за тим предавши Милану све ово, даде му и писмо, те удари у плач.{S} Милан је |
S} Онда Милан исприповеда и оцу игуману све и сва.{S} За време Милановог приповедања отац Панте |
Лупне ногом о грану тако снажно, да су све до једне попадале на земљу.{S} Стрешавши јабуке, по |
рошло, а иза дивног пролећа долазили су све топлији и топлији летњи дани.</p> <p>Учитељ је пре |
ти за мог ђака желим да ми исприповедаш све од речи до речи како си дошао до хајдучког вође.{S} |
ај да у невино срце свога детета урежеш све оно што је добро.{S} Знај да је дете као младо дрво |
ио, то му је Милан морао донети.</p> <p>Све ове дужности Милан је свесрдно и тачно вршио, те су |
перушку за камилавку и тако даље</p> <p>Све ове Миланове несташлуке монаси су гледали кроз прст |
n="76" /> морао на леп начин Милана од свега тога одвраћати и опомињати га да у будуће то не ч |
Свог Добривоја волео је газда Пера више свега; љубио га и чувао као зеницу ока свог. — Мислио ј |
сталим друговима; али при <pb n="34" /> свем том тражио је згодну прилику у којој би Добривоја |
ако да угледа краја од шуме.</p> <p>При свем том што се Милан журио — задржавало га је густо шу |
монаси одмах по својој дужности отпочну свеноћно опело.{S} Манастирска звона су тужно звонила з |
онети.</p> <p>Све ове дужности Милан је свесрдно и тачно вршио, те су га због његове вредноће с |
> <p>Газда Пера је тако сваком приликом свесрдно и чинио. — Бесплатно је раздавао храну сиромаш |
смислено и невино дело не могући ни ока свести. —</p> <p>Док је Милан овде плакао и кајао се за |
стиру М...</p> <p>Том приликом се силан свет из околних места и са стране скупио, да присуствуј |
е тужни отац љут на самог себе и на цео свет.{S} Туга и брига беху му сад главне друге с којима |
тог следити — науми да побегне далеко у свет, па да се у какву шуму сакрије, тврдо намеравши и |
илана ма на који начин нестало са овога света.</p> <p>Сад беше тужни отац љут на самог себе и н |
на степенима и плакаше кријући сузе од света који је мимо њега пролазио.</p> <p>Овај призор је |
ом у побожности од великог утицаја беху свете књиге, које му је отац Лаврентије дао да чита раз |
руци бројанице.</p> <p>„Добар дан! оче свети“! назове Милан смиреном калуђеру, па му приђе руц |
из највећег страхопоштовања молио: „Оче свети, оче благи!{S} Ја сам једно несташно и неваљало д |
о је у манастиру том лежало тело једног светитеља пред којим су верни хришћани изливали своје т |
ти и невољни су се исцеливали кад су се светитељске руке дотицали.</p> <p>Сваке године о слави |
и охрабривши се уђе у пећину, која беше светла као месец; кад иза раштрканих облака провирује.< |
иси могао видети, а кад муња севну беше светлије него у по дана.</p> <p>Овај ужасан призор је М |
раштрканих облака провирује.</p> <p>Ова светлост долазила је од силног злата, сребра и драгог к |
егове — као трњина — црне очи, из којих светлуцаше оштри поглед, уверили би се, да је оштроуман |
ајмлађим монахом отићи у цркву да упали свеће, да спреми одежде и стихаре.{S} Даље — морао је п |
{S} Добривој <pb n="89" /> је био дакле свештеник а Милан је био монах Мирон, и доцније игуман |
нодјејствовао окружни епископ са многим свештеницима, монасима и са три ђакона.</p> <p>Милан је |
месечини.</p> <p>После оваког разговора сви легоше да спавају, а хајдучки вођа заповеди Милану |
ећи се.</p> <p>„Е синко то значи, да се сви моји момци радују твоме доласку — али ти синко вели |
жати испит, па је због тога рекао да се сви спреме, да понове лекције па да потпуно спремљени м |
тање одговарао тако задовољно, да су се сви чудили разборитости његовој.</p> <p>А кад им је Мил |
орођаваху срца присуствујућих, да су се сви осећали блаженим.{S} Због тога беше даље овај манас |
луке које је у селу починио, онда су се сви сити насмејали малом враголану.</p> <p>Тако се Мила |
но вршио, те су га због његове вредноће сви монаси хвалили пред оцем игуманом.</p> <p>Осим ових |
и свима сељанима и њиховим друговима и сви <pb n="16" /> су се чудили, како се Добривој слаже |
монасима нека после св. литургије дођу сви у трапезарију“ рече отац игуман.</p> <pb n="71" /> |
Добривојеву да се мало одморе, поседају сви у коло један до другог па чупкајући зелену траву за |
ајно заповедио Милану и то онда, кад су сви момци поспали, а то беше око поноћи.</p> <pb n="62" |
њима.</p> <pb n="61" /> <p>Вечерали су сви у највећу сласт.</p> <p>После вечере момци се разго |
— тако зваху и под тим именом познаваху сви сељани и све сељанке као честиту и ваљану Хришћанку |
>Момци по заповести одмах учине.</p> <p>Сви поседаше за сто па и Милан с њима.</p> <pb n="61" / |
<p>Тада се баш почело смркавати.</p> <p>Сви хајдуци изишавши на сусрет хајдучком вођи — пољубе |
— ипак се он није зато погордио.</p> <p>Сви су се сељани чудили и дивили његовом напретку у доб |
p>„Ја могу“! рече Милан одважно.</p> <p>Сви се другови загледаху, па ће један између њих запита |
цу, склопи очи оцу Пантелеимону.</p> <p>Сви монаси одмах по својој дужности отпочну свеноћно оп |
шло“?</p> <p>„Боме нисам“! беше одговор свију оних кога је чича Панта запиткивао.{S} Тако траже |
г неговања родитељског — Добривој је са свим оздравио и само се као црвена пега могла видети на |
сад не беше онај несташни Милан, већ са свим други, мирни, пристојни Милан.</p> <p>Милан се осо |
пкост, вредноћа, штедња и мирољубље.{S} Свима <pb n="7" /> овим врлинама привикивала је сека Зо |
није он ни једне зле речи рекао.{S} Са свима сељанима је он у миру и љубави живио.{S} Био је п |
лити и ђаке и г. учитеља, те се онда са свима члановима опрости и оде даље својим послом.</p> < |
им ђацима — дошао и је и отац игуман са свима гостима који су и на ручку тога дана били.</p> <p |
зазор да он као најмлађи има власт над свима старијим монасима.{S} Но кад не беше на ино, он м |
Но њихов одлазак из школе упадао је сад свима у очи, а то је: што Добривој и Милан нису заједно |
алуђерити, те ако будеш служио за углед свима калуђерима — постаћеш временом игуманом.{S} Ево т |
ијим похвалама обасуо труд учитеља пред свима присутнима, а затим је извадио једну књигу са зла |
је видео како му учитељ хвали сина пред свима сељанима као најбољег ђака.</p> <p>Од радости, га |
адало је у очи не само суседима, него и свима сељанима и њиховим друговима и сви <pb n="16" /> |
један манастирски ђак.</p> <p>„Иди кажи свима монасима нека после св. литургије дођу сви у трап |
трапезарију <pb n="72" /> да те покажем свима монасима.</p> <p>У трапезарији беху 6 монаха.{S} |
ада стајао је пастир па у фрулу умиљато свира.{S} На пољани опет и то на њивама си видети могао |
Прими ме ма за твоје слушче, само да не свиснем од глади“.</p> <p>На ове речи хајдучки вођа се |
ана.</head> <p>У јутро рано, тек кад је свитати почело, узме чича Панта палицу у руке, пут под |
ед, а мени самом несрећу и презирање од свих мојих другова — молим ти се као благом <pb n="46" |
ло оца овога дечака — био је у опште од свих сељана у селу Б... љубљен, поштован и за највредни |
младог, од великог и малог и у опште од свих који га лично познаваху.</p> <p>То велико уважење |
од најлепших јагањаца учитељу на дар. — Свог Добривоја волео је газда Пера више свега; љубио га |
лио је — а то је временом и учинио — да свог Добривоја даде на веће <pb n="12" /> школе кад изу |
има је поп Сава подстицао сека Зорку да свог несташног иначе особито даровитог синчића васпита. |
свега; љубио га и чувао као зеницу ока свог. — Мислио је — а то је временом и учинио — да свог |
S} Стављала му је за пример Милана сина свог суседа који беше несташно и непослушно дете, како |
похваљен на испиту од свог учитеља због свог доброг владања и учења. — Тако прођоше две године |
беше сваке године похваљен на испиту од свог учитеља због свог доброг владања и учења. — Тако п |
да <pb n="86" /> пред своју смрт дозове свог верног ученика Мирона и све монахе, па им овако на |
чика Младен удалио испред њега, онда је свог несташка казнио тиме што је морао клечати на кукур |
ича Панта је био строг отац и казнио је свог несташка због учињених несташлука, али како је збо |
собито било мило, кад је видео родитеље свог најмилијег ђака за кога је спремао највећи благосл |
им врлинама привикивала је сека Зорка и свог јединца Добривоја кад му је тек шест година било.< |
увек тако добар, па добро пази на речи свог учитеља.{S} Он ће ти увек тако лепо приповедати, п |
pb n="15" /> онда је и чича Панта одвео свог несташка Милана.{S} Но није га баш одвео, јер је ч |
одговору већма радовао него да је видео свог оца — видећи да ће му се лепа замисао остварити.</ |
децом играло.{S} Том приликом је ранио свог најбољег друга.{S} Дете као дете мислећи да је уби |
> <p>Сека Зорка се понајвише трудила да свога Добривоја привикне послушности и вредноћи.</p> <p |
да својим одговорима потврде труд и рад свога учитеља и да му осветлају образ пред г. надзорник |
често добивао шибе и од учитеља а и од свога оца.{S} Но Милан место да се поправио, он је бива |
} Покрај тога мољаху се Богу за здравље свога детета.{S} И Бог им је услишао молитву.{S} После |
едно.{S} С тога гледај да у невино срце свога детета урежеш све оно што је добро.{S} Знај да је |
лепо васпитана, па је настојавала да и свога јединца Добривоја лепо васпита.{S} Знала је она д |
нај који не слуша.{S} Зато синко слушај свога учитеља!{S} Слушај и твог доброг оца и мајку, јер |
ни се неваљала друштва, слушај и поштуј свога оца и матер па ћеш срећан бити!{S} Ево ти дакле п |
као зверка, већ би као Добривој слушао свога оца покоравајући се њему учио би се само оном што |
p> <p>По томе је дакле свако ђаче имало свога друга.</p> <p>Мали Добривој је ишао увек са Милан |
а.{S} Дете као дете мислећи да је убило свога друга, уплаши се, па побегне непознатим путем.{S} |
се у сузама па не могући издржати тугу свога срца повиче: „Ја сам МилаН“!... и падне матери у |
ћи, тукао се у прса и горко се кајао за свој несташлук.</p> <p>Сад му изађоше пред очи и учитељ |
аиграти, па се онда врати у двориште на свој посао.{S} Добривој се одмах упути одма са својим д |
пуно спремљен ишао у школу.{S} Док није свој задатак научио, и док није свој пропис написао, <p |
ок није свој задатак научио, и док није свој пропис написао, <pb n="13" /> није се хтео мали До |
ад је Милан довршио своје приповедање и свој несретни догађај, овако дода напослетку: „Ја сам с |
да Пера не прима зајам натраг, односили свој зајам кући!</p> <p>Из стотину усана излетале су ре |
уши, али ко овамо једном дође и посвети свој живот калуђерском чину тај се не сме враћати одавд |
време добро учио и примерно владао.{S} Своје лекције је увек тачно, савесно и на време научио. |
ек тачно, савесно и на време научио.{S} Своје задаће је чисто и лепо писао па је потпуно спремљ |
онда се више савити не да.{S} Треба да своје дете привикнеш још из ране младости страху божјем |
>Док је Милан овде плакао и кајао се за своје лудо дело, дотле је његов отац код куће стражарио |
/p> <p>Целу ноћ је плакао и кајао се за своје несмислено и невино дело не могући ни ока свести. |
дитеље, јер Бог воли само ону децу која своје родитеље љубе и која се за благо и срећу својих р |
убивши г. надзорника у руку врати се на своје место.{S} Учитељ од милине узме Добривоја за руке |
тим мирно ушла у школу и села сваки на своје место.{S} Г. надзорник је отишао за испитни сто, |
ју старост, тим што су оба честита сина своје родитеље до смрти хранили и издржавали.</p> </div |
о на Милана.{S} Милан је више пута због своје несташности молио Добривоја за опроштење. — Дан з |
г учињених несташлука, али како је због своје службе био обвезан, то сваки пут није могао да до |
ешко врло тешко уздануо, кајући се због своје тврдоглавости.</p> <p>У том га тешки сан ухвати, |
, које је због својих несташлука и због своје тврдоглавости нанело многима штету, родитељима ту |
слушности.{S} Многа деца зло прођу због своје непослушности... и тако даље и тако даље“</p> <p> |
Бог благословио са преобилним плодом од своје њиве <pb n="5" /> коју је он вредно обрађивао — и |
<p>Добривој је све ово примао к срцу од своје мајке и беше му врло мило па се по њеним саветима |
истојне навике.{S} Ох, како је лепо код своје куће бити.{S} Хладан ветар гле како душе хоће душ |
P18962_C16"> <head>15.{S} Милан познаје своје родитеље.</head> <p>Манастир у који је Милан доша |
иве, да накупе мало гусеница да нахране своје младе.{S} У том дивном природном појаву, пробуди |
емља покривала!{S} Децо, децо, слушајте своје родитеље, јер Бог воли само ону децу која своје р |
је све гутао и тако их је добро у срце своје усадио, да се у свом животу више никад није дружи |
а пред којим су верни хришћани изливали своје топле молитве, болни, кљасти и невољни су се исце |
ако се сиђе доле, покупи јабуке, напуни своје шпагове, па онда једну по једну вадећи, јеђаше у |
едеље пред испитом понављао је Добривој своје лекције, а Милан место да је бар и сад нешто учио |
не познаду по гласу.{S} Милан је гледао своје родитеље пред очима који га не познадоше.</p> <p> |
дмах у засебну ћелију оца игумана одвео своје родитеље па их је пријавио.</p> <p>Оцу игуману је |
знатижељношћу, па кад је Милан довршио своје приповедање и свој несретни догађај, овако дода н |
баш онда, кад је Добривој хтео да уђе у своје двориште.</p> <p>У онај мах кад се Милан затрчао |
речи баш не допадаху, али уздајући се у своје храбро срце... ћутао је све док није дошао у хајд |
анимљиве, да је мали Добривој сваку реч своје миле мајке гутао.{S} Покрај тога мајка га је свак |
ше и сјајније одговоре на испиту, па да својим одговорима потврде труд и рад свога учитеља и да |
>То велико уважење стекао је газда Пера својим поштеним и вредним животом.{S} Газда Пера је био |
сао.{S} Добривој се одмах упути одма са својим друговима на зелену пољану да се играју лопте.</ |
.</p> <p>Г. надзорника је на вратима са својим ученицима — дочекао учитељ са кратким и лепим по |
о гледао веселог Добривоја, те га је са својим оштрим погледом тако просецао, као да је из зави |
</p> <p>Том приликом се Милан састао са својим негдашњим другом Добривојем, који је баш оног да |
лепих поука говорио је газда Пера пред својим сином.</p> <p>Добривој је све ове очине савете т |
едва је чекао да дође кући па да покаже својим родитељима шта је добио.</p> <p>А како беше са М |
тао смешећи се од радости, показивао је својим друговима лепу књигу што је добио на испиту.{S} |
а са свима члановима опрости и оде даље својим послом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
и монаси особито лепо појали у цркви те својим умилним појањем тако облагорођаваху срца присуст |
ом.</p> <p>,,Ако би се у случају вратио својим родитељима, онда све то мораш предати у властито |
свако дете, које се по добрим саветима својих родитеља влада, да тако дете добро пролази, а он |
а оно дете које се не влада по саветима својих старијих, већ које је непослушно, јогунасто, и н |
несташно и неваљало дете, које је због својих несташлука и због своје тврдоглавости нанело мно |
слов и срећу.</p> <p>Милан се сад поред својих родитеља осећао најсретнијим.</p> <p>Кад су се г |
олетом, да се у трен ока изгубио испред својих другова.{S} Добривој је све једнако јаукао од бо |
жи Милана — држећи да је ма код кога од својих родова морао отићи да преноћи.</p> <pb n="43" /> |
зашто плачемо: „Има смо једног сина од својих 10—11 година, беше дете од више весело и несташн |
ио, не би Милан био приморан да бежи од својих родитеља, и да се крије као зверка, већ би као Д |
несретног случаја заблудео побегавши од својих родитеља.{S} Испитај га!{S} Дечак је паметан али |
:</p> <p>„Ево стоји пред тобом дечак од својих 10—11 година, који је због једног несретног случ |
њим лежаше леп дечак <pb n="54" /> око својих 10—11 година, црне косе витка тела, обливен суза |
тељи.</head> <p>Био је омален дечак око својих 9 до 10 година.{S} Са румених и као јабука пуних |
одитеље љубе и која се за благо и срећу својих родитеља Богу моле!“</p> <milestone unit="subSec |
Та школоваћу га — говорио је газда Пера својој жени — „па ма ме пола имања стао, само нека пост |
кад си у манастиру потражио прибежиште својој немирној души, али ко овамо једном дође и посвет |
Добривој из школе изишао, приповедао би својој мајци о оном, о чем је учитељ у школи говорио, ш |
Ђачки растанак</title>“ разиђу се сваки својој кући.</p> <p>Добривој и Милан одоше право кући.< |
у исприповеда све и сва и онда се врати својој кући. — Отац Миланов чуо је за све оно што се пр |
за труд г. лечнику који се на мах врати својој кући.{S} Добривојеви родитељи су вршили налог г. |
се Милан онако осрамоћен морао упутити својој кући, побоји се на путу ди ће газда Пера казати |
зорниковог, још при растанку, изговорио својој деци кратког садржаја лепу поуку како да се влад |
антелеимону.</p> <p>Сви монаси одмах по својој дужности отпочну свеноћно опело.{S} Манастирска |
обичан призор.</p> <p>Човек — старац са својом женом сеђаше на степенима и плакаше кријући сузе |
Добривој први пут могао прочитати пред својом добром мајком наслов оне књиге, из које је учите |
е хајдучки вођа собом носио- умије га и својом марамом убрише очи и лице.</p> <p>Милан је тек с |
што је неколико хвати прешао, спази на своју велику радост дудово дрво у башти чика Младена.</ |
pb n="77" /> мало по мало заборављао на своју кућу и на родитеље, а на овог доброг друга Добрив |
ше за живот.{S} Тада <pb n="86" /> пред своју смрт дозове свог верног ученика Мирона и све мона |
родитељи дочекали су највећу радост под своју старост, тим што су оба честита сина своје родите |
и речце проговорити.{S} Истина Милан је своју завист и злобу крио пред осталим друговима; али п |
ном Мајке Божије, — у којем сам написао своју жељу, а та је: да браћа иноси после моје смрти Ми |
по планини, — <pb n="60" /> тргао нагло своју руку из руке хајдучког вође којом га је водио.</p |
Затим ухвативши Милана за руку, успе у своју шаку воде из тиквице коју је хајдучки вођа собом |
га на <pb n="63" /> руке па га однесе у своју собу где је Милан до зоре снивао.</p> <p>Хајдучки |
дочавале речи појединих матера, које су своју неваљалу децу опомињале речима: „Владајте се онак |
у манастир М....</p> <p>Млади игуман је свом снагом и одушевљењем настојавао да манастиру сачув |
беше узалуд.{S} Сутра дан је не само по свом селу тражио Милана, него и у оближња места је отиш |
х је добро у срце своје усадио, да се у свом животу више никад није дружио са неваљалим друштво |
ће.</p> <p>Чича Панта који је сережан у свом седу и газда Пера, живили су и сад живе врло добро |
>Буквар</title>“.</p> <p>Добра мајка је своме сину давала васпитање спочетка само онаково, како |
настир, па им дозволи да смеју долазити своме сину у походе кад год им је воља.{S} За тим им об |
.{S} Што радиш и опет ти велим; пази на свршетак, јер: „Конац дедо краси“... и још многих лепих |
Гледај да сваки посао добро и на време свршиш.{S} Имај па уму ову кратку реченицу: „Конац дело |
ји глас не само за Добривоја, него и за сву децу која су са Добривојем заједно ишла, па су се п |
за време школског одмора, и тек онда је сву децу распустио.{S} Радосна деца клицајући и певајућ |
отиде у смочару, у кујну, у коњушницу и свуд завири и у најмањи кут.{S} Нигде Милана.</p> <p>„Н |
ао па ћути.{S} Врати се у собу, погледи свуд по соби, отиде у смочару, у кујну, у коњушницу и с |
ирско двориште, приправио <pb n="66" /> се пред вратима, шта ће говорити пред оцем игуманом.</p |
лади и смирени монах није <pb n="88" /> се хтео примити овога чина, јер му беше зазор да он као |
... ах.... рече Милан кроз плач и једва се уздржао да га не познаду по гласу.{S} Милан је гледа |
донесем — шта ће то значити“?{S} Испрва се устезао да уђе у пећину, али охрабривши се уђе у пећ |
а врапца, одапне и пукне. — </p> <p>Сва се деца обезнанише кад видише пиштољ. —</p> <p>„Ајао мо |
стиру М.... угледи Милан звоник са кога се блисто златан крст.</p> <p>Код уласка манастирског д |
дмах се пожурио да изврши, те због тога се једва провукао кроз <pb n="79" /> народ док је дошао |
ије, тврдо намеравши и зарекавши се, да се кући неће вратити жив.{S} Путем бегајући и плачући, |
чудећи се.</p> <p>„Е синко то значи, да се сви моји момци радују твоме доласку — али ти синко в |
на Божић — тако меким, лепим гласом, да се игуман задивио Милановом изванредно лепом гласу.{S} |
ен нагне бегати, и то таким полетом, да се у трен ока изгубио испред својих другова.{S} Добриво |
авицу: онда је газда Пера показивао, да се влада по оним речима Христа Спаситеља: „Сиротима буд |
ако их је добро у срце своје усадио, да се у свом животу више никад није дружио са неваљалим др |
> <p>„Па како си овамо дошао“?...{S} Да се ниси изгубио, или су те родитељи ваљда отерали од се |
се у мислима, а те мисли навађаху га да се одважи на какво дело.</p> <p>Премишљао је како и на |
авикавала га је на добро а упућивала да се клони од зла.{S} Стављала му је за пример Милана син |
тако паметно и разборито одговарала да се г. надзорник чудио и дивио том успеху, похваљујући п |
ка га је сваког јутра и вечера учила да се моли Богу.{S} Навикавала га је на добро а упућивала |
знак да је сад време да се руча, па да се после ручка сваки уморан мало одмара.</p> <p>После п |
— науми да побегне далеко у свет, па да се у какву шуму сакрије, тврдо намеравши и зарекавши се |
орао млого већи део пута да обиђе па да се упути па чисту равницу.</p> <p>Тумарајући и крчећи с |
намисли да оде иза села на ледине па да се тамо са чобанима мало провесели.</p> <p>Што је смисл |
пав’о је ли?{S} Ходи да те умијем па да се умириш“.{S} Затим ухвативши Милана за руку, успе у с |
е на други крај.{S} Смео није натраг да се врати, јер недалеко пред шемом крај зелене ливаде бе |
а већ беше 11 час ноћи — помисли: е да се није гдегод завукао па ћути.{S} Врати се у собу, пог |
ред г. надзорником.{S} Говорио им је да се труде, да што лепше и сјајније одговоре на испиту, п |
што се сетно Добривоја, помислио је да се Милан можда због оног случаја убио, удавио или што с |
тан! тин! тан! знак да је сад време да се руча, па да се после ручка сваки уморан мало одмара. |
иморан да бежи од својих родитеља, и да се крије као зверка, већ би као Добривој слушао свога о |
товала га је да не иде много с њим и да се не меша у игри где се Милан налази.</p> <p>Добривој |
е. —</p> <p>Кад је овамо дошао, види да се љуто преварио.{S} Он се надао да ће код ма којег пас |
е реши: дал’ да потражи тог духа или да се што пре удали!</p> <p>Напослетку знајући да у ову шу |
изненадио и обрадовао, дозвољавам ти да се играш са твојим друговима колико ти је воња, али нем |
.{S} Подај му лека.{S} Штета ће бити да се његов дар занемари. <pb n="69" /> Прими га к себи за |
је сав дрхћући корачао, не верујући да се тако што са Добривојем могло догодити.{S} И збиља се |
{S} Ма да си погрешио у нечем гледај да се поправиш.{S} Гледај да сваки посао добро и на време |
учиниш коме <pb n="33" /> жао, немој да се играш са онаким играма које ти могу какове озледе на |
уговима колико ти је воња, али немој да се ским свадиш, немој да учиниш коме <pb n="33" /> жао, |
обично.{S} На лицу им се видео знак да се у нечем данас не слажу, јер се путем не гледаху као |
е младог ђака који је дошао са жељом да се посвети калуђерском чину.{S} Милану препоручи да има |
д собом лепу долину, а из далека као да се из земље уздизао неки црн облачић.</p> <p>„Шта је он |
еше севати, а иза муње чујаше се као да се нагло из далека каква кола зауставила.{S} Одмах за т |
ав радостан.{S} У срцу је осећао као да се на ново родио.</p> <p>Тек што је Милан отишао у трап |
држати испит, па је због тога рекао да се сви спреме, да понове лекције па да потпуно спремљен |
дода напослетку: „Ја сам се зарекао да се нећу вратити кући, него да ћу овде остати па ма ме в |
како ће сад да слаже, једва је чекао да се опрости са чика Младеном.</p> <p>„Истину говори“! ви |
стране Турака — па не могаше за дуго да се реши: дал’ да потражи тог духа или да се што пре уда |
ривој је био добра срца па није хтео да се туђи од Милана ма да Милан беше несташан и неваљао.{ |
м човеку који ће ми дати савета како да се опростим те гадне и непристојне навике.{S} Ох, како |
еци кратког садржаја лепу поуку како да се владају за време школског одмора, и тек онда је сву |
у пећину у намери да оде у које село да се најми за пастира.</p> </div> <div type="chapter" xml |
го оном ко се за рана опамети.{S} Но да се онај несретни случај није догодио, не би Милан био п |
белов, на га сташе дрпати тако силно да се све разлегао глас Миланов који је: „помагајте“! вика |
а и од свога оца.{S} Но Милан место да се поправио, он је бивао све гори и несташнији, све дот |
чем нашкодио.{S} На жељу Добривојеву да се мало одморе, поседају сви у коло један до другог па |
е мал’ не сваког дана ишао Добривоју да се играју.{S} Где је Добривој био, ту је и Милан био; к |
што поштује и отца игумана, каже му да се има онако владати као што се и остали монаси владају |
са својим друговима на зелену пољану да се играју лопте.</p> <p>Кад су дошли на одређено место |
шло је неколико другова Добривојевих да се сњим мало позабављају.{S} Отац Добривојев који беше |
шумско воће, но и тога не беше.{S} Тада се заустави код једне дивље јабуке.{S} Погледи горе на |
је дошао у хајдучку пећину.</p> <p>Тада се баш почело смркавати.</p> <p>Сви хајдуци изишавши на |
, прозвао Добривоја <pb n="22" /> преда се и овако му рекао: „ Синко!{S} Ево ти дајем ову лепу |
ве: „Оче Пантелеимоне благослови“! онда се одважи и настави читање писма које беше овог садржај |
дотле док је младо, а кад остари, онда се више савити не да.{S} Треба да своје дете привикнеш |
исто.{S} Кад се три дана навршило, онда се Милан сам сети шта се прошле претпрошле ноћи с њим з |
а онда их је загрлио и изљубио, и онда се — раставши се са родитељима — сав радостан вратио оц |
вом) па му исприповеда све и сва и онда се врати својој кући. — Отац Миланов чуо је за све оно |
трипут га пољуби у чело и у лице и онда се растану.</p> <p>Милан се одмах даде па пут са хајдук |
лади“.</p> <p>На ове речи хајдучки вођа се слатко насмијао па овако рекао: „Добро кад си тако х |
, из које су и сама деца могла науку за се извести, по којој су се уверити могла, да свако дете |
умом на неколико метара уздизао — указа се јутрења румен.{S} То беше ватрени круг који се полаг |
моји родитељи и сутра по мене дођу, ја се кући нећу вратити“.</p> <p>Отац игуман одмах зазвони |
— неће ни мене више жива видети.{S} Ја се кући нећу вратити, ја пред очи мојим родитељима не с |
дадох, прими од њега и чувај је, јер ја се надам да ће — ако Бог да — бити његова.</p> <p>Ову п |
</p> <p>Милан је од силне праске — која се разлегала по планини, — <pb n="60" /> тргао нагло св |
ну децу која своје родитеље љубе и која се за благо и срећу својих родитеља Богу моле!“</p> <mi |
и њоме, а учитељ и твоји родитељи, нека се диче с тобом!</p> <p>Ово изговоривши г. надзорник пр |
де Милана до манастира М.. па онда нека се одмах врати.</p> <p>На растанку хајдучки вођа загрли |
итог синчића васпита.</p> <p>Сека Зорка се понајвише трудила да свога Добривоја привикне послуш |
и као јабука пуних образа његових могла се свагда читати веселост и раздраганост; а кад би му з |
а Добривојем могло догодити.{S} И збиља се уверио.{S} Добривој је лежао на трави блед као крпа. |
животу дајући му добре савете по којима се има владати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
еоцета, слика његових другова, с којима се последњи пут играо, па и слика оног призора кад је н |
брига беху му сад главне друге с којима се и дању и ноћу бавио.{S} Најпосле мало по мало почео |
ао што је и Добривој добио.{S} У Милана се сад породила због тога мржња, био је сад пун зависти |
еваљао, сети се савета твог учитеља, па се по њима владај“ — па мало прогледавши дивно бојадиса |
радио.</p> <p>Одмах се врати натраг, па се упути путем што води иза села.{S} Тек што је подне п |
а Панта палицу у руке, пут под ноге, па се упути по знанцима и родовима да тражи Милана — држећ |
ближњи издубљени храст.{S} Ту седне, па се одмараше и промишљаваше о несретном случају, који се |
же, напије се хладне воде, умије се, па се убрише рукавом од кошуље, те журећи се пође напред.{ |
е се са Добривојем до воље наиграти, па се онда врати у двориште на свој посао.{S} Добривој се |
</head> <p>Дан је за даном пролазно, па се и година приближивала од оног дана, када је мали Доб |
во ти дакле предајем ову лепу књигу, па се дичи њоме, а учитељ и твоји родитељи, нека се диче с |
етељи, целивају десницу оцу игуману, па се онда растану.</p> <p>Кола су их чекала у манастирско |
речи, које је газда Пера изговорно — па се мало насмешила.{S} Знала је она добро, да нико не зн |
опроштење. — Дан за даном пролазаше па се и крај треће године њиховог ђачког живота приближива |
знао да је у овом друштву и Добривој па се с тога и он умеша у игру.{S} Друштво се подели на дв |
слило да је празан — однесе га собом па се са децом играло.{S} Том приликом је ранио свог најбо |
ику.</p> <p>Дан је за даном пролазио па се и година дана навршила од оног дана, када је Милан д |
у од своје мајке и беше му врло мило па се по њеним саветима и владао.{S} И с пуним правом могл |
" xml:id="SRP18962_C7"> <head>7.{S} Шта се збило са Миланом?</head> <p>Кад је Милан од ужаса ис |
приповедно све <pb n="85" /> и сва шта се са Миланом збило после оног несретног случаја.</p> < |
уд ни камо, већ приповеди све и сва шта се с њим догодило пре него што је овамо дошао.</p> <p>Х |
на навршило, онда се Милан сам сети шта се прошле претпрошле ноћи с њим збило.{S} С тога науми |
гао, па уплашено око њега посматрао шта се око њега збива.{S} Тама беше неко време тако црна да |
рче Добривојевом оцу, па да му кажу шта се збило са Добривојем.{S} Ови одмах тако и учине и за |
о да доспе да Милана казни.{S} Због тог се Милан и покварио, јер је добро знао да га отац данас |
огодило се са Миланом тако исто.{S} Кад се три дана навршило, онда се Милан сам сети шта се про |
м па је нестрпељиво чекао Милана, а кад се чика Младен удалио испред њега, онда је свог несташк |
29" /> На дуд се још лакше попео, а кад се попео, онда је рекао у себи: „Док га не обрстим, нећ |
>И његови родитељи беху тад у цркви кад се Милан постригао за монаха.</p> <p>Диван ли беше то м |
у своје двориште.</p> <p>У онај мах кад се Милан затрчао на Добривоја, да му отме из руке књигу |
head>9.{S} Миланови јади.</head> <p>Кад се Милан оне ноћи пробудио, овако се Богу из највећег с |
у чика Младеновој башти.</head> <p>Кад се Милан онако осрамоћен морао упутити својој кући, поб |
S} Милан постаје монахом.</head> <p>Кад се Милану навршило 18 година, онда га отац Пантелеимон |
а му је онда дошао пред очи.</p> <p>Кад се чича Панти већ дотужило чекати — а већ беше 11 час н |
о милина ући у овај св. дом.</p> <p>Кад се Милан за монаха постригао, онда је на неколико дана |
мног народ у овај манастир.</p> <p>Кад се Милану навршила 15 година беше оне године изванредна |
био лак као срна. <pb n="29" /> На дуд се још лакше попео, а кад се попео, онда је рекао у себ |
неко јецање и неко уздисање; помисли е се није какав дух појавио у овој шуми, или је можда как |
у.{S} Ех, моја луда главо“!</p> <p>Овде се Милан ухватио за чело, и тешко врло тешко уздануо, к |
упутити где да га тражимо.</p> <p>Овде се старац опет заплакао, као да му је сињи камен на срц |
много с њим и да се не меша у игри где се Милан налази.</p> <p>Добривој је све ово примао к ср |
? па...{S} Добривој?...{S} Ах“!{S} Онде се Милан као из сна тргао.{S} Пред очи му изишла слика |
а.</p> <p>Кад је осетио да је сит, сиђе се полако доле.</p> <p>Тек што се сишао доле, ал дотрча |
дете као младо дрво, а дрво младо даје се савијати све дотле док је младо, а кад остари, онда |
илан саже, напије се хладне воде, умије се, па се убрише рукавом од кошуље, те журећи се пође н |
свој пропис написао, <pb n="13" /> није се хтео мали Добривој играти.</p> <p>Зашто!{S} Ево зашт |
познатим путем.{S} Како је побегло није се више вратило.{S} Тражисмо га пуне трп године дана ра |
извор.{S} Над њим се Милан саже, напије се хладне воде, умије се, па се убрише рукавом од кошуљ |
} За морално васпитање, отац Лаврентије се највише служио примерима из обичног живота приповеда |
у се уверити могла, да свако дете, које се по добрим саветима својих родитеља влада, да тако де |
ако дете добро пролази, а оно дете које се не влада по саветима својих старијих, већ које је не |
љеном расту?{S} Камо је отишао?{S} Чиме се бавио? и т. д.</p> <pb n="45" /> <p>Увидићеш драги ч |
јер пословица вели: „У очи Божића прасе се не угоји“!{S} Добривој је једва чекао да дође тај да |
спопадоше.</p> <p>Једући јабуке занесе се у мислима, а те мисли навађаху га да се одважи на ка |
морао похвалити и ђаке и г. учитеља, те се онда са свима члановима опрости и оде даље својим по |
о и учине и за неколико тренутака врате се са Добривојевим оцем, који је сав дрхћући корачао, н |
ваљалу децу опомињале речима: „Владајте се онако као што се Добривој влада, па ће вас свако вол |
е недељу дана објавио ученицима када ће се држати испит, па је због тога рекао да се сви спреме |
од радости кликтаху и скакутаху што ће се са Добривојем до воље наиграти, па се онда врати у д |
учини!{S} Но ипак си сретан.{S} Грех ће се твој опрати.{S} То је врло лепо од тебе кад си у ман |
>Остаде небо чисто као стакло.{S} Сунце се баш поче рађати.{S} Иза китњастога брежуљка, што се |
а.{S} Баш се онда сунце смирило, а вече се примицало.{S} Веселе птичице које су по вас дан весе |
о, посматраше га неко време и не могаше се доста начудити, шта је то?{S} Да ли сан или јава.</p |
оном завладала: <pb n="40" /> Не чујаше се ништа друго до: пуцкање несташних ноћних зефира.{S} |
p>Муње почеше севати, а иза муње чујаше се као да се нагло из далека каква кола зауставила.{S} |
од пута, седне у густу траву и одмараше се у хладу.</p> <p>Ту га црне мисли опет спопадоше.</p> |
ти књигу од Добривоја — па с тога да би се спасао од батина, намисли да оде иза села на ледине |
јих светлуцаше оштри поглед, уверили би се, да је оштроуман и досетљив.{S} Глава му беше правил |
свога оца покоравајући се њему учио би се само оном што је добро — а овако је Милан морао мног |
к не постанеш игуманом.</p> <p>,,Ако би се у случају вратио својим родитељима, онда све то мора |
а могу“! рече Милан одважно.</p> <p>Сви се другови загледаху, па ће један између њих запитати: |
У том дивном природном појаву, пробуди се Милан.{S} Устане, па не знајући где је, пође право к |
е такође дошапнуо ове речи: „Још, труди се и владај се добро.{S} Ма да си погрешио у нечем глед |
тац игуман одмах отвори писмо, и зачуди се кад види писмо крвљу написано.</p> <p>Отац игуман ма |
моћен морао упутити својој кући, побоји се на путу ди ће газда Пера казати његовом оцу како је |
промишљаваше о несретном случају, који се због његове лакомислености и несташности — догодио.< |
четих јабука.</p> <p>Хајдучки вођа који се полако и на прстима к њему приближио, посматраше га |
ења румен.{S} То беше ватрени круг који се полагано дизао, смешкајући се провиривао иза такозва |
у лепу књигу коју сам наменио оном који се у овој школи најбољим показао буде.{S} Ти си се дана |
икада те плате за труд г. лечнику који се на мах врати својој кући.{S} Добривојеви родитељи су |
а међ осталим је још и ово додао: „Који се од мојих ученика најбоље покаже и на испиту најбоље |
аху један другога о које чем.{S} Питали се ту: ко може баба Персину тарабу прескочити; ко се мо |
заволели су се још већма и спријатељили се ма да беху различите нарави, Милан је мал’ не сваког |
роклињу сад мене и траже ме ваљда да ми се освете“.</p> <pb n="52" /> <p>„Ах не — неће ни мене |
увек тако вредан, учи, чувај се и клони се неваљала друштва, слушај и поштуј свога оца и матер |
ега, то Милан потражи хладовину, склони се у хлад и ту се одмараше неко време но не за дуго јер |
е баш код те шуме ноћ ухватила — склони се у један оближњи издубљени храст.{S} Ту седне, па се |
долазио први глас.</p> <p>И не превари се.</p> <p>Пред њим лежаше леп дечак <pb n="54" /> око |
ћи куд ни камо, гладан, уморан, охрабри се па пође кући.{S} Ваш право вели српска пословица: „Г |
<p>Тумарајући и крчећи себи пута, умори се тако, да га зној спопао, а при том га је и глад мори |
ј школи најбољим показао буде.{S} Ти си се данас најдостојнији показао ове књиге, доказао си и |
</p> <p>„Јеси синко јеси... променио си се јако“.</p> <p>„А где је Добривој?{S} Је ли жив ил’ ј |
ма и Стева вичу да изађеш напоље?{S} Ти се ваљда мене бојиш да ти не ускратим играње?{S} Не!{S} |
зирање од свих мојих другова — молим ти се као благом <pb n="46" /> и милостивом оцу небесним: |
којем се свашта урезати да.{S} Урезати се може и добро и зло, ал дете <pb n="8" /> прима само |
е није гдегод завукао па ћути.{S} Врати се у собу, погледи свуд по соби, отиде у смочару, у куј |
/p> <pb n="42" /> <p>С овим речма врати се чича Панта у собу, мирно легне да спава.</p> <p>Спав |
па пољубивши г. надзорника у руку врати се на своје место.{S} Учитељ од милине узме Добривоја з |
тао је наслов: „Ако будеш неваљао, сети се савета твог учитеља, па се по њима владај“ — па мало |
д уласка манастирског дворишта, опрости се Милан са хајдуком који му је такође дошапнуо ове реч |
атрени бич пукао.{S} Иза пуцњаве спусти се пљусак.</p> <p>На глас грома Милан се одмах тргао, п |
<p>„Шта то значи“! запита Милан чудећи се.</p> <p>„Е синко то значи, да се сви моји момци раду |
теру водити за хајдуцима, а и не бојећи се ничег јер његови хајдуци нису разбојници што хришћан |
тања су се мали јунаци истицали хвалећи се како је који боље могао.</p> <p>На једном запита мал |
се убрише рукавом од кошуље, те журећи се пође напред.{S} Милан је тако лутао по шуми скоро 1/ |
p>Добривој је напротив скакутао смешећи се од радости, показивао је својим друговима лепу књигу |
е бабо“ поче Милан <pb n="82" /> гушећи се у сузама па не могући издржати тугу свога срца пович |
Добривој слушао свога оца покоравајући се њему учио би се само оном што је добро — а овако је |
едње речи баш не допадаху, али уздајући се у своје храбро срце... ћутао је све док није дошао у |
ело, и тешко врло тешко уздануо, кајући се због своје тврдоглавости.</p> <p>У том га тешки сан |
круг који се полагано дизао, смешкајући се провиривао иза такозваног „Хајдучког брда“.{S} Ласте |
а је по читав дан бегао од куће кријући се које где.</p> <p>Чича Панта је био строг отац и казн |
</p> <p>Тако бегајући — па све осврћући се на све стране да ли га ко не би спазио, стигне до не |
рестаде пљуштати, а црни и густи облаци се растурише и изчезоше као дим.</p> <pb n="48" /> <p>О |
ајвећу сласт.</p> <p>После вечере момци се разговарали, шалили, запиткивали час о овом час оном |
мислећи да је убило свога друга, уплаши се, па побегне непознатим путем.{S} Како је побегло ниј |
му сакрије, тврдо намеравши и зарекавши се, да се кући неће вратити жив.{S} Путем бегајући и пл |
загрлио и изљубио, и онда се — раставши се са родитељима — сав радостан вратио оцу игуману.</p> |
устезао да уђе у пећину, али охрабривши се уђе у пећину, која беше светла као месец; кад иза ра |
мо дошли“? запита Милан мало охрабривши се.</p> <p>„Чули смо“ поче старац — „да су га хајдуци у |
ва пошто је пиштољ пукао — па ухвативши се за лево раме јаукаше од бола. — „Шта је, шта је?{S} |
обар, буди увек тако вредан, учи, чувај се и клони се неваљала друштва, слушај и поштуј свога о |
апнуо ове речи: „Још, труди се и владај се добро.{S} Ма да си погрешио у нечем гледај да се поп |
рдаца, да не наиђеш на зло.{S} Не играј се са онаким стварима које нису за тебе.{S} Буди пажљив |
њи кут.{S} Нигде Милана.</p> <p>„Но тај се деран од неког доба ама баш проневаљалио“ гунђаше чи |
посвети свој живот калуђерском чину тај се не сме враћати одавде.{S} Може бити да твоји родитељ |
ти не ускратим играње?{S} Не!{S} Не бој се синко!“ рече добри отац тако нежно, да је одмах уста |
и у двориште на свој посао.{S} Добривој се одмах упути одма са својим друговима на зелену пољан |
ој први пут ступио у школу.{S} Добривој се за цело школско време добро учио и примерно владао.{ |
тешко било, али мало по мало и Добривој се тако привикао раду и вредноћи — јер беше тад особито |
ивоја и одлазио даље. —</p> <p>Добривој се није могао журити <pb n="25" /> због многог заустављ |
н.</p> <pb n="71" /> <p>Манастирски ђак се одмах врати да изврши заповест оца игумана.</p> <p>„ |
" /> коју је он вредно обрађивао — ипак се он није зато погордио.</p> <p>Сви су се сељани чудил |
очи у глави, и не показуј га ником, док се не покалуђериш — а сад ево ти ова палица од слонове |
есвест пао, те онесвешћен лежао све док се није непогода смирила.{S} Муње престадоше севати, ки |
илан морао много што шта да претрпи док се није опаметио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
о му рече хајдучки вођа: „Синко, ја сам се за тебе већ побринуо, па ако будеш честит и добар, б |
догађај, овако дода напослетку: „Ја сам се зарекао да се нећу вратити кући, него да ћу овде ост |
би.</p> <p>„Јест, ја сам бабо.. зар сам се тако променио да ме баш не познајеш“?</p> <p>„Јеси с |
оће, јер је дете сад као восак на којем се свашта урезати да.{S} Урезати се може и добро и зло, |
о отишли кући као обично.{S} На лицу им се видео знак да се у нечем данас не слажу, јер се путе |
шуме, наиђе на један извор.{S} Над њим се Милан саже, напије се хладне воде, умије се, па се у |
Добривој већма радовао новој књизи, тим се Милан све већма љутио, шкрипио зубима и гледао је ка |
то је чича Панта дуже Милана чекао, тим се више једио — и зло и наопако би било од Милана да му |
<pb n="50" /> од земље доњих.{S} За тим се брзо успужа на дрво и за тили час беше на оној грани |
ва у манастиру М...</p> <p>Том приликом се силан свет из околних места и са стране скупио, да п |
гост служи у цркви.</p> <p>Том приликом се Милан састао са својим негдашњим другом Добривојем, |
l:id="SRP18962_C14"> <head>14.{S} Милан се упознаје са дужности у манастиру.</head> <p>Првих 8 |
постигао оно, што је пожелео.{S} Милан се збиља поправио и сад не беше онај несташни Милан, ве |
не жетеоце који су жњели жито.{S} Милан се ових особа јако бојао да га <pb n="49" /> ко не спаз |
и се пљусак.</p> <p>На глас грома Милан се одмах тргао, па уплашено око њега посматрао шта се о |
јдучки вођа.</p> <pb n="56" /> <p>Милан се охрабри па му одрешито рекне: „Мени је име Милан Спа |
и“ говораше брижна жена...</p> <p>Милан се на ове речи јако тргао, — очи му се заблистале, крв |
ворове ћу те сад одвести“.</p> <p>Милан се овом одговору већма радовао него да је видео свог оц |
а пре него што уђе унутра.</p> <p>Милан се сад упути игумановој, а млади калуђер отидне у цркву |
и, мирни, пристојни Милан.</p> <p>Милан се особити у побожности усавршавао.{S} Усавршавању њего |
да чујем какав имаш глас.</p> <p>Милан се с почетка устезао, јер није знао коју песму да одпој |
у лице и онда се растану.</p> <p>Милан се одмах даде па пут са хајдуком.{S} Кад су се после кр |
највећи благослов и срећу.</p> <p>Милан се сад поред својих родитеља осећао најсретнијим.</p> < |
дошао, види да се љуто преварио.{S} Он се надао да ће код ма којег пастира замолити мало млека |
Мирону било 28 година, отац Пантелеимон се нагло разболи и не беше више за живот.{S} Тада <pb n |
Милановог приповедања отац Пантелеимон се слатко смејао, али кад је Милан напослетку причао о |
/p> <p>Док је Милан овде плакао и кајао се за своје лудо дело, дотле је његов отац код куће стр |
одио.</p> <p>Целу ноћ је плакао и кајао се за своје несмислено и невино дело не могући ни ока с |
жив.{S} Путем бегајући и плачући, тукао се у прса и горко се кајао за свој несташлук.</p> <p>Са |
школе, ишао у шуму, хватао птице, купао се у великим барима, од мајке је излагивао по неколико |
том га је и глад морила.</p> <p>Освртао се на све стране не би ли опазио где год какво шумско в |
глад га је јако морила.</p> <p>Освртао се и десно и лево не би ли спазио где год дудово дрво, |
природа.</p> <p>Тако ходећи и занимљиво се разговарајући, Милан није ни осетио колики је пут пр |
се путем не гледаху као до сад.{S} Ово се само на лицу Милановом могло приметити, који је потм |
а му приђе руци и целује га.</p> <p>Ово се младом калуђеру особито допало, јер га до сад још ни |
се с тога и он умеша у игру.{S} Друштво се подели на две странке.</p> <p>И овом приликом спази |
а.{S} О његовом добром владању, на брзо се рашчуло по целом селу.{S} То су засведочавале речи п |
ви.{S} Због његовог лепог гласа на брзо се рашчуло по околини манастира па су долазили сваке не |
бру.{S} За газда Перино добро срце брзо се рашчуло на далеко, по оној српској пословици: „Добар |
шао Добривоју прегледати рану, потрудио се <pb n="37" /> те још оног вечера извадио ону сачму и |
може баба Персину тарабу прескочити; ко се може на деда Симин дуд попети; ко сме отићи ноћу на |
штета учи човека памети и благо оном ко се за рана опамети.{S} Но да се онај несретни случај ни |
га к себи за ђака, пази на њега, па ако се добро узвлада закалуђери га.{S} За твоје доброчинств |
екивати, да ће Добривој бити сретан ако се одржи у тим врлинама које је добра мати постепено пр |
p>Кад се Милан оне ноћи пробудио, овако се Богу из највећег страхопоштовања молио: „Оче свети, |
да ми издува из мене.</p> <p>Гле, како се облаци купе нада мном као да хоће да ме казне за мој |
и сви <pb n="16" /> су се чудили, како се Добривој слаже са тим несташком за којега сваки дан |
м, ти би ми одма опростио: да знаш како се патим због твоје тешке ране!....</p> <p>Овако шапћућ |
моје дело.{S} Ах Добривоје да знаш како се кајем, ти би ми одма опростио: да знаш како се патим |
е на земљу.{S} Стрешавши јабуке, полако се сиђе доле, покупи јабуке, напуни своје шпагове, па о |
насмејали малом враголану.</p> <p>Тако се Милан забављао и разговарао са хајдучким момцима до |
јући и плачући, тукао се у прса и горко се кајао за свој несташлук.</p> <p>Сад му изађоше пред |
шно дете чинило је несташлуке... играло се и са онаким стварима које нису за децу.{S} Једног да |
збиља да је његов отац пред њиме, нагло се тргне и зверајући викне: „Опрости ми... ах!{S} Никад |
омене.{S} Сутра дан око поноћи догодило се са Миланом тако исто.{S} Кад се три дана навршило, о |
г — Добривој је са свим оздравио и само се као црвена пега могла видети на левом рамену.</p> <p |
pb n="14" /> Пре сваке наставе, побожно се прекрсти и са децом отпоје по који тропар или би сва |
рађати.{S} Иза китњастога брежуљка, што се пред шумом на неколико метара уздизао — указа се јут |
— Елем да не описујем потанко све, што се питало и како је које дете одговарало, доста то, да |
намеру да изврши над Добривојем.{S} Што се Добривој већма радовао новој књизи, тим се Милан све |
о вери, тако и из осталих предмета што се у основној српско-народној школи уче — стављао је и |
мало час да учини.</p> <p>Од милине што се Добривој и ове године као најбољи ђак показао, отиде |
</p> <p>Спавати није могао, јер тек што се сетно Добривоја, помислио је да се Милан можда због |
ит, сиђе се полако доле.</p> <p>Тек што се сишао доле, ал дотрчаше чувари чика Младенове баште: |
краја од шуме.</p> <p>При свем том што се Милан журио — задржавало га је густо шумско грање и |
сну му се приказао отац оружан, као што се обично Миланов отац као сеоски сережан оружао кад је |
каже му да се има онако владати као што се и остали монаси владају.</p> </div> <div type="chapt |
њале речима: „Владајте се онако као што се Добривој влада, па ће вас свако волети“...</p> <p>До |
и. — Отац Миланов чуо је за све оно што се пре тога догодило са Миланом и Добривојем па је нест |
еки црн облачић.</p> <p>„Шта је оно што се тамо црни“? запита Милан хајдучког вођу.</p> <p>„То |
ао.{S} На освитку четвртог јутра, пошто се умио и обукао, и пошто је казао жељу хајдучком вођи, |
је хајдучки вођа говорио.</p> <p>Пошто се хајдучки вођа утешио и сузе убрисао заповеди једном |
леко, по оној српској пословици: „Добар се глас далеко чује“.</p> <p>У време циче зиме, кад по |
рог друга Добривоја није заборавио, јер се за њега сваког јутра и вечера молио Богу, држећи да |
знак да се у нечем данас не слажу, јер се путем не гледаху као до сад.{S} Ово се само на лицу |
исуствовали на школском испиту. — Испит се започео са молитвом пре школске наставе: „Преблаги Г |
„<title>Ђачки растанак</title>“ разиђу се сваки својој кући.</p> <p>Добривој и Милан одоше пра |
тумачи, шта то значи?</p> <p>Напослетку се саже, полако дрмне непознатог дечака — који у сну др |
у сиромашним сељанима, не тражећи да му се натраг врати.{S} Како ли је мило било оним сиротим љ |
да је видео свог оца — видећи да ће му се лепа замисао остварити.</p> </div> <div type="chapte |
лан се на ове речи јако тргао, — очи му се заблистале, крв му нагло поче тећи, а срце му поче ј |
ноћу ишао да чини патролу; приказао му се и Добривој, који је јаукао од бола, а из левог рамен |
вати, и он у плачу и заспа.{S} У сну му се приказао отац оружан, као што се обично Миланов отац |
сласт ма да беху тако киселе, да су му се уста скупљала.{S} Па како беше уморан од пута, седне |
око поноћи.</p> <pb n="62" /> <p>Милану се тек сад смркло пред очима.</p> <p>Он мишљаше; „подзе |
из те шуме.</p> <pb n="58" /> <p>Милану се на ново сунце родило кад је угледао над собом плаво |
и овде не можеш остати...</p> <p>Милану се ове последње речи баш не допадаху, али уздајући се у |
иховим друговима и сви <pb n="16" /> су се чудили, како се Добривој слаже са тим несташком за к |
ривој тако умео лепо приповедати, да су се груди сретне мајке од радости надимале, па је радошћ |
питање одговарао тако задовољно, да су се сви чудили разборитости његовој.</p> <p>А кад им је |
лагорођаваху срца присуствујућих, да су се сви осећали блаженим.{S} Због тога беше даље овај ма |
једних година.{S} Још оног дана када су се оба та дечака уписала за ђаке, заволели су се још ве |
ташлуке које је у селу починио, онда су се сви сити насмејали малом враголану.</p> <p>Тако се М |
ноћу на таван и т. д. на која питања су се мали јунаци истицали хвалећи се како је који боље мо |
ја су са Добривојем заједно ишла, па су се почели натицати целе оне недеље, ко ће боље научити, |
је дрхтало.</p> <p>Тома, Пера и Миша су се том несретном појавом тако збунили, да <pb n="36" /> |
дмах даде па пут са хајдуком.{S} Кад су се после кратког времена приближили манастиру М.... угл |
љасти и невољни су се исцеливали кад су се светитељске руке дотицали.</p> <p>Сваке године о сла |
теља осећао најсретнијим.</p> <p>Кад су се гости после славе разишли, Миланови родитељи су још |
се он није зато погордио.</p> <p>Сви су се сељани чудили и дивили његовом напретку у добру.{S} |
пи.</p> <pb n="47" /> <p>Облаци који су се пред зору скупљали, беху нагомилани као најгушћи и н |
та дечака уписала за ђаке, заволели су се још већма и спријатељили се ма да беху различите нар |
пле молитве, болни, кљасти и невољни су се исцеливали кад су се светитељске руке дотицали.</p> |
могла науку за се извести, по којој су се уверити могла, да свако дете, које се по добрим саве |
а који су Турке таманили, и од којих су се Турци бојали као <pb n="59" /> од живе ватре.{S} При |
отражи хладовину, склони се у хлад и ту се одмараше неко време но не за дуго јер му није пријал |
еби... „отићи ћу у хајдучку гору, па ћу се пријавити хајдучком вођи, нека ме прими у хајдуке.{S |
рекао у себи: „Док га не обрстим, нећу се сићи“!{S} Милан је тако слатко јео црне дудине, да н |
у потпуној мери.{S} Покрај тога мољаху се Богу за здравље свога детета.{S} И Бог им је услишао |
а онда мало јаче.</p> <p>„Слободно“! чу се изнутра крупан старачки глас.{S} Милан отвори врата |
свешћен на земљу.{S} Румено лице на мах се обрати у бледило.{S} Тело му је дрхтало.</p> <p>Тома |
>Чим је Милан добио ову заповест, одмах се пожурио да изврши, те због тога се једва провукао кр |
је смислио то је и урадио.</p> <p>Одмах се врати натраг, па се упути путем што води иза села.{S |
ше по дана хода удаљена од села.{S} Баш се онда сунце смирило, а вече се примицало.{S} Веселе п |
ма које нису за тебе.{S} Буди пажљив на себе, буди миран и пристојан.{S} Непристојно и немирно |
/p> <p>Сад беше тужни отац љут на самог себе и на цео свет.{S} Туга и брига беху му сад главне |
ио, или су те родитељи ваљда отерали од себе“? запиткиваше даље хајдучки вођа, на која питања ј |
уци украду по које мушко дете па га код себе држе и хране као птицу у кавезу, и уче га хајдуков |
n="36" /> су били неко време као изван себе, а Милан од ужаса испусти пиштољ из руке — видећи |
н по други пут изговорио, није могао да себи протумачи, шта то значи?</p> <p>Напослетку се саже |
ораше у себи чича Панта... „Ко шта ради себи ради“...</p> <p>Оваке црне мисли задаваху чича Пан |
сту равницу.</p> <p>Тумарајући и крчећи себи пута, умори се тако, да га зној спопао, а при том |
дар занемари. <pb n="69" /> Прими га к себи за ђака, пази на њега, па ако се добро узвлада зак |
и лице.</p> <p>Милан је тек сад дошао к себи и увидео да је то мало час био сан, и да је место |
шта ћу сад урадити“ говораше Милан сам себи... „отићи ћу у хајдучку гору, па ћу се пријавити х |
ено запита старац не верујући чисто сам себи.</p> <p>„Јест, ја сам бабо.. зар сам се тако проме |
ечак, сузе“... говораше хајдучки вођа у себи.... „па онда речи: „Опрости ми бабо, никад више не |
инио.</p> <p>„Враг не спава“ говораше у себи чича Панта... „Ко шта ради себи ради“...</p> <p>Ов |
попео, а кад се попео, онда је рекао у себи: „Док га не обрстим, нећу се сићи“!{S} Милан је та |
и је дувао престаде.</p> <p>Муње почеше севати, а иза муње чујаше се као да се нагло из далека |
је непогода смирила.{S} Муње престадоше севати, киша престаде пљуштати, а црни и густи облаци с |
пред оком ниси могао видети, а кад муња севну беше светлије него у по дана.</p> <p>Овај ужасан |
и отац тако нежно, да је одмах устао са седала, па ухвативши Добривоја за руку, извео га на ули |
упљала.{S} Па како беше уморан од пута, седне у густу траву и одмараше се у хладу.</p> <p>Ту га |
у један оближњи издубљени храст.{S} Ту седне, па се одмараше и промишљаваше о несретном случај |
p> <p>Чича Панта који је сережан у свом седу и газда Пера, живили су и сад живе врло добро баш |
.</p> <p>Човек — старац са својом женом сеђаше на степенима и плакаше кријући сузе од света кој |
b n="7" /> овим врлинама привикивала је сека Зорка и свог јединца Добривоја кад му је тек шест |
и владао.{S} И с пуним правом могла је сека Зорка очекивати, да ће Добривој бити сретан ако се |
p> <p>Овим речима је поп Сава подстицао сека Зорку да свог несташног иначе особито даровитог си |
стао, само нека постане поп“...</p> <p>Сека Зорка је само ћутала на ове речи, које је газда Пе |
обито даровитог синчића васпита.</p> <p>Сека Зорка се понајвише трудила да свога Добривоја прив |
беше врло несташан и непослушан.</p> <p>Сека Зорки је често и поп Сава овако говорио: „Не дај д |
таног детета може постати ваљан човек. „Сека Зорка“ — тако зваху и под тим именом познаваху сви |
се спасао од батина, намисли да оде иза села на ледине па да се тамо са чобанима мало провесели |
натраг, па се упути путем што води иза села.{S} Тек што је подне прешло.{S} Милан је био на ле |
шуме која беше по дана хода удаљена од села.{S} Баш се онда сунце смирило, а вече се примицало |
Сва су деца за тим мирно ушла у школу и села сваки на своје место.{S} Г. надзорник је отишао за |
хајдучку пећину у намери да оде у које село да се најми за пастира.</p> </div> <div type="chap |
закалуђерити и да ће онда доћи у његово село и сњим да служи у цркви.{S} Сретни родитетељи, цел |
p> <p>„Газда Пера“ — тако је звало цело село оца овога дечака — био је у опште од свих сељана у |
уману.</p> <p>Кад је чича Панта дошао у село, приповедао је од радости сваком ко га је год запи |
узалуд.{S} Сутра дан је не само по свом селу тражио Милана, него и у оближња места је отишао, и |
ом владању, на брзо се рашчуло по целом селу.{S} То су засведочавале речи појединих матера, кој |
ечака — био је у опште од свих сељана у селу Б... љубљен, поштован и за највреднијег и најпоште |
им је Милан ређао несташлуке које је у селу починио, онда су се сви сити насмејали малом враго |
дан злочести псогоња влада, кад сиромах сељак не сме ни на праг изаћи од те немилоснице, кад си |
а овога дечака — био је у опште од свих сељана у селу Б... љубљен, поштован и за највреднијег и |
он није зато погордио.</p> <p>Сви су се сељани чудили и дивили његовом напретку у добру.{S} За |
ко зваху и под тим именом познаваху сви сељани и све сељанке као честиту и ваљану Хришћанку — б |
он ни једне зле речи рекао.{S} Са свима сељанима је он у миру и љубави живио.{S} Био је при том |
ео како му учитељ хвали сина пред свима сељанима као најбољег ђака.</p> <p>Од радости, газда Пе |
је у очи не само суседима, него и свима сељанима и њиховим друговима и сви <pb n="16" /> су се |
Бесплатно је раздавао храну сиромашним сељанима, не тражећи да му се натраг врати.{S} Како ли |
д тим именом познаваху сви сељани и све сељанке као честиту и ваљану Хришћанку — беше узор врли |
езом, бележником и са осталим члановима сеоске општине — у школску собу која је била лепо спрем |
жан, као што се обично Миланов отац као сеоски сережан оружао кад је ноћу ишао да чини патролу; |
часова приспео је г. надзорник са г. г. сеоским парохом, кнезом, бележником и са осталим чланов |
укратко описао — беше дакле син имућних сеоских родитеља.</p> <p>„Газда Пера“ — тако је звало ц |
а веће <pb n="12" /> школе кад изучи ту сеоску. „Та школоваћу га — говорио је газда Пера својој |
ао.{S} Пред очи му изишла слика његовог сеоцета, слика његових другова, с којима се последњи пу |
Перине куће.</p> <p>Чича Панта који је сережан у свом седу и газда Пера, живили су и сад живе |
о што се обично Миланов отац као сеоски сережан оружао кад је ноћу ишао да чини патролу; приказ |
прочитао је наслов: „Ако будеш неваљао, сети се савета твог учитеља, па се по њима владај“ — па |
се три дана навршило, онда се Милан сам сети шта се прошле претпрошле ноћи с њим збило.{S} С то |
> <p>Спавати није могао, јер тек што се сетно Добривоја, помислио је да се Милан можда због оно |
здахнуо рекавши: „Милане, Милане!{S} Да си слушао савете твога оца, не би те данас црна земља п |
ш, труди се и владај се добро.{S} Ма да си погрешио у нечем гледај да се поправиш.{S} Гледај да |
атаган.{S} А сад хајде са мном, знам да си огладнео“!</p> <p>Ово изговоривши, ухвати Милана за |
/p> <p>„А што ти синко плачеш?{S} Ваљда си познавао“?</p> <p>„Је-е-есам.... ах.... рече Милан к |
свира.{S} На пољани опет и то на њивама си видети могао вредне жетеоце који су жњели жито.{S} М |
опрати.{S} То је врло лепо од тебе кад си у манастиру потражио прибежиште својој немирној души |
доћићеш сутра — али ћеш и запамтити кад си узимао пиштољ у руке“!</p> <pb n="42" /> <p>С овим р |
тко насмијао па овако рекао: „Добро кад си тако храброг и одважног срца, одвешћу те у моју пећи |
} Добривоју... јецао је сад Милан... ти си сад већ у хладном гробу...{S} Твоји родитељи,., заје |
овој школи најбољим показао буде.{S} Ти си се данас најдостојнији показао ове књиге, доказао си |
си избио не би утекао....</p> <p>„Та ти си зар Милан“? зачуђено запита старац не верујући чисто |
јдучки вођа.</p> <p>„О синко, заиста ти си сретно дете.{S} Пре него што ћу ти примити за мог ђа |
е <pb n="55" /> га хајдучки вођа... „ти си снивао, је ли“...</p> <p>„Опрости ми... нисам ја баб |
ледај ми у очи“, поче хајдучки вођа „ти си спав’о је ли?{S} Ходи да те умијем па да се умириш“. |
ао: „Ах синко!{S} Шта учини!{S} Но ипак си сретан.{S} Грех ће се твој опрати.{S} То је врло леп |
ајдостојнији показао ове књиге, доказао си и задивио си не само мене, него и све твоје другове, |
показао ове књиге, доказао си и задивио си не само мене, него и све твоје другове, па и самога |
ш“?</p> <p>„Јеси синко јеси... променио си се јако“.</p> <p>„А где је Добривој?{S} Је ли жив ил |
матер“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„Па како си овамо дошао“?...{S} Да се ниси изгубио, или су те ро |
и исприповедаш све од речи до речи како си дошао до хајдучког вође.{S} Онда Милан исприповеда и |
p> <p>„Јео сам пекмеза“!</p> <p>„Па што си онда чело баште долазио, зар ти ниси могао са сокака |
нам!{S} Нисам!{S} Јесу“!</p> <p>„Па што си ти мало час кроз плач изговарао: „Опрости ми бабо, н |
о, сад сам други Милан.{S} Хвала ти што си ме више пута избио кад сам био несташан, да ме ниси |
св. храм и буди добар и од сад као што си и до сад био.{S} Пази на свако дело које започнеш да |
га на улицу и овако му рекао: „Зато што си ме твојим добрим владањем и учењем изненадио и обрад |
а дала.</p> <p>Кад је осетио да је сит, сиђе се полако доле.</p> <p>Тек што се сишао доле, ал д |
а земљу.{S} Стрешавши јабуке, полако се сиђе доле, покупи јабуке, напуни своје шпагове, па онда |
тог сребра, а у среди иа врху од палице сијаше златна јабука, а на јабуци златан крст.</p> <p>„ |
у манастиру М...</p> <p>Том приликом се силан свет из околних места и са стране скупио, да прис |
ка једног новајлије.</p> <p>Милан је од силне праске — која се разлегала по планини, — <pb n="6 |
гаров и белов, на га сташе дрпати тако силно да се све разлегао глас Миланов који је: „помагај |
ује.</p> <p>Ова светлост долазила је од силног злата, сребра и драгог камења што ту беше сакрив |
ивоју! „Добривоје, зар не чујеш како те Сима и Стева вичу да изађеш напоље?{S} Ти се ваљда мене |
е о славним делима хајдук Вељка, хајдук Симе... и других хајдука који су Турке таманили, и од к |
у тарабу прескочити; ко се може на деда Симин дуд попети; ко сме отићи ноћу на таван и т. д. на |
S} Изгледао је на први поглед као да је син каквога грофа, а не као син простог имућног земљеде |
ога сам вам укратко описао — беше дакле син имућних сеоских родитеља.</p> <p>„Газда Пера“ — так |
дитељима рекавши да им је то благодарни син донео кад је дошао у манастир, па им дозволи да сме |
д као да је син каквога грофа, а не као син простог имућног земљеделца.</p> <pb n="4" /> <p>Доб |
зла.{S} Стављала му је за пример Милана сина свог суседа који беше несташно и непослушно дете, |
д своју старост, тим што су оба честита сина своје родитеље до смрти хранили и издржавали.</p> |
"31" /> јер сам био код Паје млинаревог сина. . .</p> <p>„Ао обешењаче, та ти хоћеш мене да пре |
нко рећи зашто плачемо: „Има смо једног сина од својих 10—11 година, беше дете од више весело и |
тнији кад је видео како му учитељ хвали сина пред свима сељанима као најбољег ђака.</p> <p>Од р |
} Је ли жив ил’ је умро?</p> <p>„Жив је сине“, баба га је дао на школе да изучи за попа...</p> |
пуне образе.</p> <p>„Како је теби име? синко“! запита га хајдучки вођа.</p> <pb n="56" /> <p>М |
n="22" /> преда се и овако му рекао: „ Синко!{S} Ево ти дајем ову лепу књигу коју сам наменио |
ачи“! запита Милан чудећи се.</p> <p>„Е синко то значи, да се сви моји момци радују твоме долас |
д више не... не“...</p> <p>„Шта, шта је синко“? ћуткаше <pb n="55" /> га хајдучки вођа... „ти с |
ита Милан хајдучког вођу.</p> <p>„То је синко, моја гора, у тој гори моји су дворови, у те двор |
не ускратим играње?{S} Не!{S} Не бој се синко!“ рече добри отац тако нежно, да је одмах устао с |
антелемиону, ти ћеш тамо бити ђак, пази синко, слушај, учи, поштуј све старије од тебе, а особи |
ио да ме баш не познајеш“?</p> <p>„Јеси синко јеси... променио си се јако“.</p> <p>„А где је До |
ти на левом рамену.</p> <p>„Ово нека ти синко служи за савет и од сад буди на опрезу.{S} Што го |
оји момци радују твоме доласку — али ти синко велим, да ти овде не можеш остати...</p> <p>Милан |
— постаћеш временом игуманом.{S} Ево ти синко ова кеса с новци, и ево ти поклањам ову књигу, то |
рица, па нежно запита:</p> <p>„А што ти синко плачеш?{S} Ваљда си познавао“?</p> <p>„Је-е-есам. |
погађаш а кад нас тако питаш ево ћу ти синко рећи зашто плачемо: „Има смо једног сина од своји |
</p> <p>Милета хајдучки вођа.</p> <p>„О синко, заиста ти си сретно дете.{S} Пре него што ћу ти |
ку није пољубио.</p> <p>„Бог ти помогао синко“! одврати му калуђер врло љупко — „кога тражиш“?< |
му десницу.</p> <p>„Бог те благословио синко“! рече игуман гледајући час у писмо, час у палицу |
илозвучан као у анђела.</p> <p>„Е добро синко“! рече игуман сасвим задовољно кад је Милан доврш |
јабуци златан крст.</p> <p>„Које добро синко“? запита га игуман.</p> <p>„Ево донео сам Вам јед |
јих, а како онај који не слуша.{S} Зато синко слушај свога учитеља!{S} Слушај и твог доброг оца |
е, поређане једна до друге.</p> <p>„Ето синко моје куле“! рече хајдучки вођа... „сад ћеш видети |
ли па не можете да нађете“? „Јест, јест синко“... <pb n="80" /> поче старац „ти погађаш а кад н |
/> је отац игуман уздахнуо и рекао: „Ах синко!{S} Шта учини!{S} Но ипак си сретан.{S} Грех ће с |
је морао запитати што плачу?</p> <p>„Ох синко не питај нас, кад нам не можеш помоћи...{S} Ми см |
м вођи, — овоко му рече хајдучки вођа: „Синко, ја сам се за тебе већ побринуо, па ако будеш чес |
ша уплашеног и буновног дечака.</p> <p>„Синко, погледај ми у очи“, поче хајдучки вођа „ти си сп |
поука говорио је газда Пера пред својим сином.</p> <p>Добривој је све ове очине савете тако слу |
вао дувана и пушио са Пајом, млинарским сином, који беше још гори од Милана... и тако даље</p> |
ј је ишао увек са Миланом чича Пантиним сином, чија је кућа била преко пута од газда Перине кућ |
Милана, па бар да му ко каже где га је синоћ видео последњи пут.</p> <p>Где је год чича Панта |
р</title>“.</p> <p>Добра мајка је своме сину давала васпитање спочетка само онаково, каково је |
, па им дозволи да смеју долазити своме сину у походе кад год им је воља.{S} За тим им обећа да |
свог несташног иначе особито даровитог синчића васпита.</p> <p>Сека Зорка се понајвише трудила |
е се старац опет заплакао, као да му је сињи камен на срце пао.</p> <pb n="81" /> <p>Док је ста |
са манастирском баком ишао у подрум по сир млеко, маст, месо, вино, и тако даље{S} Затим за вр |
по цео дан злочести псогоња влада, кад сиромах сељак не сме ни на праг изаћи од те немилоснице |
ни на праг изаћи од те немилоснице, кад сиромах човек не зна од куд да заслужи коју кукавицу: о |
ита, ваљана и побожна — и ма да беше из сиромашне породице — ипак беше она лепо васпитана, па ј |
и чинио. — Бесплатно је раздавао храну сиромашним сељанима, не тражећи да му се натраг врати.{ |
раг врати.{S} Како ли је мило било оним сиротим људима који су, видећи <pb n="6" /> да газда Пе |
влада по оним речима Христа Спаситеља: „Сиротима буди у помоћи“.</p> <p>Газда Пера је тако свак |
е нана дала.</p> <p>Кад је осетио да је сит, сиђе се полако доле.</p> <p>Тек што се сишао доле, |
које је у селу починио, онда су се сви сити насмејали малом враголану.</p> <p>Тако се Милан за |
као у себи: „Док га не обрстим, нећу се сићи“!{S} Милан је тако слатко јео црне дудине, да не б |
сиђе се полако доле.</p> <p>Тек што се сишао доле, ал дотрчаше чувари чика Младенове баште: га |
ворио им је да се труде, да што лепше и сјајније одговоре на испиту, па да својим одговорима по |
ћи прашину.</p> <p>Добривој је напротив скакутао смешећи се од радости, показивао је својим дру |
веселу децу која од радости кликтаху и скакутаху што ће се са Добривојем до воље наиграти, па |
ице које су по вас дан весело цвркутале скакућућ са гране на грану — сад умукоше.{S} Нема тишин |
нио оно... разбио прозор, дражио псе... скидао птичија гњезда са дрвећа... крао јабуке и т. д. |
вима колико ти је воња, али немој да се ским свадиш, немој да учиниш коме <pb n="33" /> жао, не |
ара и жега, то Милан потражи хладовину, склони се у хлад и ту се одмараше неко време но не за д |
то га је баш код те шуме ноћ ухватила — склони се у један оближњи издубљени храст.{S} Ту седне, |
који је у руци држао горућу воштаницу, склопи очи оцу Пантелеимону.</p> <p>Сви монаси одмах по |
напред.{S} Милан је тако лутао по шуми скоро 1/4 дана, па никако да угледа краја од шуме.</p> |
силан свет из околних места и са стране скупио, да присуствује на духовној слави.</p> <p>Литург |
а да беху тако киселе, да су му се уста скупљала.{S} Па како беше уморан од пута, седне у густу |
="47" /> <p>Облаци који су се пред зору скупљали, беху нагомилани као најгушћи и најцрњи дим.</ |
до врати игуманове ћелије, закуца прво слабије, а онда мало јаче.</p> <p>„Слободно“! чу се изн |
ла 15 година беше оне године изванредна слава у манастиру М...</p> <p>Том приликом се силан све |
сретнијим.</p> <p>Кад су се гости после славе разишли, Миланови родитељи су још пуна три дана о |
ране скупио, да присуствује на духовној слави.</p> <p>Литургија беше величанствена, јер је на њ |
ке руке дотицали.</p> <p>Сваке године о слави св. храма <pb n="78" /> тог, врвио је мног народ |
евима са Турцима.</p> <p>Причао му је о славним делима хајдук Вељка, хајдук Симе... и других ха |
такозваног „Хајдучког брда“.{S} Ласте, славуји, косови и остале птице певачице одлетеше у обли |
ко јео црне дудине, да не би ни гужваре слађе јео да му је нана дала.</p> <p>Кад је осетио да ј |
ад муцати, јер није знао како ће сад да слаже, једва је чекао да се опрости са чика Младеном.</ |
="16" /> су се чудили, како се Добривој слаже са тим несташком за којега сваки дан долазе тужбе |
им се видео знак да се у нечем данас не слажу, јер се путем не гледаху као до сад.{S} Ово се са |
па онда једну по једну вадећи, јеђаше у сласт ма да беху тако киселе, да су му се уста скупљала |
n="61" /> <p>Вечерали су сви у највећу сласт.</p> <p>После вечере момци се разговарали, шалили |
тне руку под главу па занесен у мислима слатко заспи.</p> <pb n="47" /> <p>Облаци који су се пр |
и“.</p> <p>На ове речи хајдучки вођа се слатко насмијао па овако рекао: „Добро кад си тако храб |
лановог приповедања отац Пантелеимон се слатко смејао, али кад је Милан напослетку причао о нес |
илази на Милана.</head> <p>Кад је Милан слатко заспао, и онај сан снио — изговорно је више пута |
брстим, нећу се сићи“!{S} Милан је тако слатко јео црне дудине, да не би ни гужваре слађе јео д |
ривоја, топло љубила и овако говорила: „Слатко дете моје, буди увек тако добар, па добро пази н |
шта урадити“?</p> <p>Чича Панта је само слегао раменима, велећи да не зна.{S} Тако је чича Пант |
обривоја убио, па знајући шта ће из тог следити — науми да побегне далеко у свет, па да се у ка |
ед очи му изишла слика његовог сеоцета, слика његових другова, с којима се последњи пут играо, |
као из сна тргао.{S} Пред очи му изишла слика његовог сеоцета, слика његових другова, с којима |
а, с којима се последњи пут играо, па и слика оног призора кад је на Добривоја пукао и њега ран |
> пиштољ из руке — дошла му је пред очи слика мртвог Добривоја.{S} Он бејаше тврдо уверен да је |
— па мало прогледавши дивно бојадисане слике из дечијег живота — похвалио би Добривоја и одлаз |
због оног случаја убио, удавио или што слично учинио.</p> <p>„Враг не спава“ говораше у себи ч |
? запита опет чика Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да н |
прво слабије, а онда мало јаче.</p> <p>„Слободно“! чу се изнутра крупан старачки глас.{S} Милан |
тпевају песму: „Теби Боже хвала“ — тако сложно и милогласно, да је г. надзорник по други пут мо |
окалуђериш — а сад ево ти ова палица од слонове кости, и не реци ником ко ти је дао док не пост |
ишљаше калуђер: што значи она палица од слонове кости, па онда оно писмо што Милан у руци држаш |
служби читао апостол.</p> <p>После св. службе, заповедно је Милану отац игуман, да отиде у гор |
ених несташлука, али како је због своје службе био обвезан, то сваки пут није могао да доспе да |
три ђакона.</p> <p>Милан је на тој св. служби читао апостол.</p> <p>После св. службе, заповедн |
да ће онда доћи у његово село и сњим да служи у цркви.{S} Сретни родитетељи, целивају десницу о |
левом рамену.</p> <p>„Ово нека ти синко служи за савет и од сад буди на опрезу.{S} Што год ради |
ироном у његово родно место да као гост служи у цркви.</p> <p>Том приликом се Милан састао са с |
га подигну у вис.</p> <p>Ово је Милану служило на част.</p> <p>Хајдучки вођа одмах заповеди мо |
о васпитање, отац Лаврентије се највише служио примерима из обичног живота приповедајући му леп |
ривојем, који је баш оног дана први пут служио св. литургију.{S} Добривој <pb n="89" /> је био |
угачка коса.{S} Мирон је као млад монах служио, за углед правог монашког живота.</p> <p>Кад је |
д буде време закалуђерити, те ако будеш служио за углед свима калуђерима — постаћеш временом иг |
:id="SRP18962_C6"> <head>6.{S} Несретни случај.</head> <p>Беше баш подне у очи св. Илије.</p> < |
рана опамети.{S} Но да се онај несретни случај није догодио, не би Милан био приморан да бежи о |
помислио је да се Милан можда због оног случаја убио, удавио или што слично учинио.</p> <p>„Вра |
1 година, који је због једног несретног случаја заблудео побегавши од својих родитеља.{S} Испит |
е са Миланом збило после оног несретног случаја.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 |
се одмараше и промишљаваше о несретном случају, који се због његове лакомислености и несташнос |
је Милан напослетку причао о несретном случају како је Добривоја нехотице убио, онда <pb n="70 |
постанеш игуманом.</p> <p>,,Ако би се у случају вратио својим родитељима, онда све то мораш пре |
и опомене старијих, а како онај који не слуша.{S} Зато синко слушај свога учитеља!{S} Слушај и |
ти, па ћеш увидети како пролази онај ко слуша савете и опомене старијих, а како онај који не сл |
, чувај се и клони се неваљала друштва, слушај и поштуј свога оца и матер па ћеш срећан бити!{S |
иону, ти ћеш тамо бити ђак, пази синко, слушај, учи, поштуј све старије од тебе, а особито оца |
{S} Зато синко слушај свога учитеља!{S} Слушај и твог доброг оца и мајку, јер ћеш само онда сре |
како онај који не слуша.{S} Зато синко слушај свога учитеља!{S} Слушај и твог доброг оца и мај |
ас црна земља покривала!{S} Децо, децо, слушајте своје родитеље, јер Бог воли само ону децу кој |
анастира па су долазили сваке недеље да слушају манастирског новог ђака како поји.</p> <p>Милан |
приповедао, да су га сва деца као жедна слушала и тако рећи гутала учитељеве речи.</p> <p>Ох, а |
овамо дошао.</p> <p>Хајдучки вођа га је слушао са <pb n="57" /> највећом знатижељношћу, па кад |
хнуо рекавши: „Милане, Милане!{S} Да си слушао савете твога оца, не би те данас црна земља покр |
е крије као зверка, већ би као Добривој слушао свога оца покоравајући се њему учио би се само о |
о, те удари у плач.{S} Милан је пажљиво слушао све што му је хајдучки вођа говорио.</p> <p>Пошт |
p>Добривој је све ове очине савете тако слушао, да их је све гутао и тако их је добро у срце св |
ем игуманом отпојао.</p> <p>Милина беше слушати кад је појао у цркви.{S} Због његовог лепог гла |
и ме у хајдуке.{S} Прими ме ма за твоје слушче, само да не свиснем од глади“.</p> <p>На ове реч |
и свој живот калуђерском чину тај се не сме враћати одавде.{S} Може бити да твоји родитељи тебе |
сти псогоња влада, кад сиромах сељак не сме ни на праг изаћи од те немилоснице, кад сиромах чов |
ко се може на деда Симин дуд попети; ко сме отићи ноћу на таван и т. д. на која питања су се ма |
но.</p> <p>Отац игуман мало уплашен, не смеде га читати на први мах.</p> <p>Но кад виде прве ре |
приповедања отац Пантелеимон се слатко смејао, али кад је Милан напослетку причао о несретном |
д је дошао у манастир, па им дозволи да смеју долазити своме сину у походе кад год им је воља.{ |
ратити, ја пред очи мојим родитељима не смем жив доћи.{S} Остаћу овде, па нека ме вуци раскидај |
сад траже па ако дођу овамо, ја тебе не смем задржати.{S} Због тога те нећу пострићи кроз годин |
уму у намери да изађе на други крај.{S} Смео није натраг да се врати, јер недалеко пред шемом к |
у.</p> <p>Добривој је напротив скакутао смешећи се од радости, показивао је својим друговима ле |
ше ватрени круг који се полагано дизао, смешкајући се провиривао иза такозваног „Хајдучког брда |
игумана манастира М....</p> <p>Млади и смирени монах није <pb n="88" /> се хтео примити овога |
<p>„Добар дан! оче свети“! назове Милан смиреном калуђеру, па му приђе руци и целује га.</p> <p |
есвешћен лежао све док се није непогода смирила.{S} Муње престадоше севати, киша престаде пљушт |
а удаљена од села.{S} Баш се онда сунце смирило, а вече се примицало.{S} Веселе птичице које су |
ћемо поћи за Миланом, да видимо шта је смислио оне ноћи кад је плакао у издубљеном расту?{S} К |
чобанима мало провесели.</p> <p>Што је смислио то је и урадио.</p> <p>Одмах се врати натраг, п |
хајдучку пећину.</head> <p>Што је Милан смислио, то је хајдучком вођи усмено казао.{S} На освит |
во ћу ти синко рећи зашто плачемо: „Има смо једног сина од својих 10—11 година, беше дете од ви |
Милан мало охрабривши се.</p> <p>„Чули смо“ поче старац — „да су га хајдуци ухватили па однели |
н манастир но незнамо у који.{S} Прошли смо све манастире, тражећи нашег Милана.. али га не нађ |
ј нас, кад нам не можеш помоћи...{S} Ми смо ево већ четир године у онакој тузи“ говораше брижна |
е у собу, погледи свуд по соби, отиде у смочару, у кујну, у коњушницу и свуд завири и у најмањи |
дучку пећину.</p> <p>Тада се баш почело смркавати.</p> <p>Сви хајдуци изишавши на сусрет хајдуч |
</p> <pb n="62" /> <p>Милану се тек сад смркло пред очима.</p> <p>Он мишљаше; „подземна пећина, |
живот.{S} Тада <pb n="86" /> пред своју смрт дозове свог верног ученика Мирона и све монахе, па |
ељу, а та је: да браћа иноси после моје смрти Мирона изаберу за игумана овог манастира“.</p> <p |
о су оба честита сина своје родитеље до смрти хранили и издржавали.</p> </div> </body> </text> |
вој?...{S} Ах“!{S} Онде се Милан као из сна тргао.{S} Пред очи му изишла слика његовог сеоцета, |
астир М....</p> <p>Млади игуман је свом снагом и одушевљењем настојавао да манастиру сачува леп |
ише јабука.{S} Лупне ногом о грану тако снажно, да су све до једне попадале на земљу.{S} Стреша |
днесе у своју собу где је Милан до зоре снивао.</p> <p>Хајдучки вођа није хтео Милану сутра дан |
pb n="55" /> га хајдучки вођа... „ти си снивао, је ли“...</p> <p>„Опрости ми... нисам ја бабо х |
>Кад је Милан слатко заспао, и онај сан снио — изговорно је више пута ове речи: „Опрости ми баб |
сан ухвати, и он у плачу и заспа.{S} У сну му се приказао отац оружан, као што се обично Милан |
полако дрмне непознатог дечака — који у сну држећи збиља да је његов отац пред њиме, нагло се т |
оног тренутка, кад је Милан ове речи у сну изговорио — ишао је кроз шуму сам хајдучки вођа, ко |
је неколико другова Добривојевих да се сњим мало позабављају.{S} Отац Добривојев који беше ота |
ерити и да ће онда доћи у његово село и сњим да служи у цркви.{S} Сретни родитетељи, целивају д |
одитељима да га за 8 дана не пуштају из собе већ да мирно лежи све дотле, док рана не зарасте.{ |
ти.{S} Врати се у собу, погледи свуд по соби, отиде у смочару, у кујну, у коњушницу и свуд зави |
оно је мислило да је празан — однесе га собом па се са децом играло.{S} Том приликом је ранио с |
у воде из тиквице коју је хајдучки вођа собом носио- умије га и својом марамом убрише очи и лиц |
на ново сунце родило кад је угледао над собом плаво небо, јарко сунце, пред собом лепу долину, |
над собом плаво небо, јарко сунце, пред собом лепу долину, а из далека као да се из земље уздиз |
а узевши Добривоја за руку, одведе га у собу где му је Добривој показао књигу са златним корица |
> <p>С овим речма врати се чича Панта у собу, мирно легне да спава.</p> <p>Спавати није могао, |
е гдегод завукао па ћути.{S} Врати се у собу, погледи свуд по соби, отиде у смочару, у кујну, у |
<pb n="63" /> руке па га однесе у своју собу где је Милан до зоре снивао.</p> <p>Хајдучки вођа |
им члановима сеоске општине — у школску собу која је била лепо спремљена.</p> <p>Г. надзорника |
ело баште долазио, зар ти ниси могао са сокака доћи к мени по грабуље“? запита га чика Младен, |
ај ми у очи“, поче хајдучки вођа „ти си спав’о је ли?{S} Ходи да те умијем па да се умириш“.{S} |
ти се чича Панта у собу, мирно легне да спава.</p> <p>Спавати није могао, јер тек што се сетно |
или што слично учинио.</p> <p>„Враг не спава“ говораше у себи чича Панта... „Ко шта ради себи |
<p>После оваког разговора сви легоше да спавају, а хајдучки вођа заповеди Милану да сад отиде у |
та у собу, мирно легне да спава.</p> <p>Спавати није могао, јер тек што се сетно Добривоја, пом |
p> <p>Тек што је неколико хвати прешао, спази на своју велику радост дудово дрво у башти чика М |
ба јако бојао да га <pb n="49" /> ко не спази, те с тога што је мислио то је и учинио.{S} Идући |
на две странке.</p> <p>И овом приликом спази Милан Добривоја но с њим није хтео Милан ни речце |
ћући се на све стране да ли га ко не би спазио, стигне до неке храстове шуме која беше по дана |
> <p>Освртао се и десно и лево не би ли спазио где год дудово дрво, али ни тога не беше, до сам |
књигу од Добривоја — па с тога да би се спасао од батина, намисли да оде иза села на ледине па |
ивао, да се влада по оним речима Христа Спаситеља: „Сиротима буди у помоћи“.</p> <p>Газда Пера |
а му одрешито рекне: „Мени је име Милан Спасић“.</p> <p>„А колико ти је година“?</p> <p>„Мени ј |
на.{S} Још му је само пред очима лебдио спомен несташног владања Милановог, и тада је уздахнуо |
је хтео Милану сутра дан о том ништа да спомене.{S} Сутра дан око поноћи догодило се са Миланом |
е у хладу.</p> <p>Ту га црне мисли опет спопадоше.</p> <p>Једући јабуке занесе се у мислима, а |
ћи себи пута, умори се тако, да га зној спопао, а при том га је и глад морила.</p> <p>Освртао с |
ра мајка је своме сину давала васпитање спочетка само онаково, каково је њему за школу потребно |
одитеље свог најмилијег ђака за кога је спремао највећи благослов и срећу.</p> <p>Милан се сад |
испит, па је због тога рекао да се сви спреме, да понове лекције па да потпуно спремљени могу |
онахом отићи у цркву да упали свеће, да спреми одежде и стихаре.{S} Даље — морао је пред ручак |
њу трапезарију, па да са осталим ђацима спреми све што ће за дочек гостију нужно бити.</p> <p>Ч |
алог да оцу игуману чисти ципеле, да му спреми воде за умивање, да звони у 5 сати на јутрење.{S |
ј кухарици појео све јабуке што је бака спремила за госте, трећи пут је једном младом калуђеру |
аће је чисто и лепо писао па је потпуно спремљен ишао у школу.{S} Док није свој задатак научио, |
тине — у школску собу која је била лепо спремљена.</p> <p>Г. надзорника је на вратима са својим |
спреме, да понове лекције па да потпуно спремљени могу дати леп одговор пред г. надзорником.{S} |
усто шумско грање и шипражје које му је спречавало прелаз на више места тако да је Милан морао |
ала за ђаке, заволели су се још већма и спријатељили се ма да беху различите нарави, Милан је м |
да је ватрени бич пукао.{S} Иза пуцњаве спусти се пљусак.</p> <p>На глас грома Милан се одмах т |
у друштво у којем има доста покварених срдаца, да не наиђеш на зло.{S} Не играј се са онаким с |
а светлост долазила је од силног злата, сребра и драгог камења што ту беше сакривено, а све то |
ијене <pb n="68" /> две змије од чистог сребра, а у среди иа врху од палице сијаше златна јабук |
тпустити, а ако ли пак извршиш, даћу ти сребрну пушку и златан јатаган.{S} А сад хајде са мном, |
о је мислио то је и учинио.{S} Идући по сред шуме, наиђе на један извор.{S} Над њим се Милан са |
потмуреним и намргођеним лицем ишао по сред пута повлачећи ногу за ногом и дижући прашину.</p> |
"68" /> две змије од чистог сребра, а у среди иа врху од палице сијаше златна јабука, а на јабу |
лана.{S} Кога је код чича Панта на путу срео, запитао би га: „Пријатељу!{S} Ниси ли видео како |
и оне, уз које су пролазили или које су сретали.{S} Свако дете ишло је са оним дететом које је |
г доброг оца и мајку, јер ћеш само онда сретан бити“.{S} Осим тога, водила га је у башту, која |
„Ах синко!{S} Шта учини!{S} Но ипак си сретан.{S} Грех ће се твој опрати.{S} То је врло лепо о |
ка Зорка очекивати, да ће Добривој бити сретан ако се одржи у тим врлинама које је добра мати п |
ад ми је лакше“! викне Милан — „сад сам сретан!{S} Ходите сад са мном, убришите сузе, па да вас |
ричао ми је како је хајдучки живот врло сретан живот.{S} Хајдуци су оружани јунаци лепо обучени |
нуо, па ако будеш честит и добар, бићеш сретан.{S} Ја сам заповедио једном од мојих момака да т |
о умео лепо приповедати, да су се груди сретне мајке од радости надимале, па је радошћу обузета |
његово село и сњим да служи у цркви.{S} Сретни родитетељи, целивају десницу оцу игуману, па се |
ла учитељеве речи.</p> <p>Ох, ала су то сретни тренуци за невину и добру децу!{S} Учитељ је сва |
8 дана оздравити — беху тужни родитељи сретнији но икада те плате за труд г. лечнику који се н |
тац Добривојев — газда Пера, — беше још сретнији кад је видео како му учитељ хвали сина пред св |
чки вођа.</p> <p>„О синко, заиста ти си сретно дете.{S} Пре него што ћу ти примити за мог ђака |
лушај и поштуј свога оца и матер па ћеш срећан бити!{S} Ево ти дакле предајем ову лепу књигу, п |
за кога је спремао највећи благослов и срећу.</p> <p>Милан се сад поред својих родитеља осећао |
воје родитеље љубе и која се за благо и срећу својих родитеља Богу моле!“</p> <milestone unit=" |
чио без по муке, јер је сад био лак као срна. <pb n="29" /> На дуд се још лакше попео, а кад се |
му беше мати?</p> <p>Мати му беше права Српкиња.{S} Честита, ваљана и побожна — и ма да беше из |
абри се па пође кући.{S} Ваш право вели српска пословица: „Глад и курјака из шуме истера“. —</p |
ој Кикинди 1896.</p> <p>Издање и штампа српске књижарнице и штампарије</p> <p>ЈОВАНА РАДАКА,</p |
чило.{S} Врућина беше јака.{S} На торњу српске цркве откуцавало је 12 часова, а на звонику римо |
и из осталих предмета што се у основној српско-народној школи уче — стављао је и г. надзорник п |
срце брзо се рашчуло на далеко, по оној српској пословици: „Добар се глас далеко чује“.</p> <p> |
. и XII.</p> <p>КОНАЦ ДЕЛО КРАСИ</p> <p>Српској младежи приповеда:</p> <p>ДУШАН ЂУРИЋ,</p> <p>у |
врентије дао да чита разтумачивши му на српском језику.</p> <p>Дан је за даном пролазио па се и |
јају и харају — већ хајдуци јунаци који српство бране од крволочних Турака — пође право онамо, |
бави живио.{S} Био је при том милостива срца и особито дарежљив човек.{S} Ма да му је двориште |
сузама па не могући издржати тугу свога срца повиче: „Ја сам МилаН“!... и падне матери у наручј |
јбољи другови.{S} Добривој је био добра срца па није хтео да се туђи од Милана ма да Милан беше |
.</p> <p>Учитељ је био човек врло добра срца, побожан и мирољубив. <pb n="14" /> Пре сваке наст |
: „Добро кад си тако храброг и одважног срца, одвешћу те у моју пећину, и даћу ти три посла да |
ед њим стајао хајдучки вођа врло доброг срца, која га је пољубио у бледе али пуне образе.</p> < |
јим умилним појањем тако облагорођаваху срца присуствујућих, да су се сви осећали блаженим.{S} |
е заблистале, крв му нагло поче тећи, а срце му поче јаче лупати...</p> <p>„Шта то значи“? запи |
ет заплакао, као да му је сињи камен на срце пао.</p> <pb n="81" /> <p>Док је старац говорио, М |
<p>Отац Лаврентије промеривши Миланово срце, и испитавши га потанко <pb n="75" /> о узроку њег |
ти постепено пресађивала у његово младо срце.</p> <p>Отац Добривојев — газда Пера, — беше још с |
амо једно.{S} С тога гледај да у невино срце свога детета урежеш све оно што је добро.{S} Знај |
опадаху, али уздајући се у своје храбро срце... ћутао је све док није дошао у хајдучку пећину.< |
ретку у добру.{S} За газда Перино добро срце брзо се рашчуло на далеко, по оној српској послови |
да их је све гутао и тако их је добро у срце своје усадио, да се у свом животу више никад није |
зи.</p> <p>Добривој је све ово примао к срцу од своје мајке и беше му врло мило па се по њеним |
<pb n="83" /> Милан сав радостан.{S} У срцу је осећао као да се на ново родио.</p> <p>Тек што |
обро а упућивала да се клони од зла.{S} Стављала му је за пример Милана сина свог суседа који б |
у основној српско-народној школи уче — стављао је и г. надзорник питања на која су деца тако п |
епо изговорила.</p> <p>Г. парох је први стављао питања <pb n="21" /> из науке о вери и то учени |
леко пред шемом крај зелене ливаде бела стада су пасла зелену траву, а покрај стада стајао је п |
а стада су пасла зелену траву, а покрај стада стајао је пастир па у фрулу умиљато свира.{S} На |
е кроз шуму неком узаном стазом.</p> <p>Стаза ова их је за кратко време извела из те шуме.</p> |
за руку и поведе кроз шуму неком узаном стазом.</p> <p>Стаза ова их је за кратко време извела и |
а су пасла зелену траву, а покрај стада стајао је пастир па у фрулу умиљато свира.{S} На пољани |
ан, и да је место његовог оца, пред њим стајао хајдучки вођа врло доброг срца, која га је пољуб |
рут на води, сагнутом главом као осуђен стајао је непомично и плакао...</p> <p>Ово је приметила |
<pb n="48" /> <p>Остаде небо чисто као стакло.{S} Сунце се баш поче рађати.{S} Иза китњастога |
Пера својој жени — „па ма ме пола имања стао, само нека постане поп“...</p> <p>Сека Зорка је са |
и један необичан призор.</p> <p>Човек — старац са својом женом сеђаше на степенима и плакаше кр |
p>„Та ти си зар Милан“? зачуђено запита старац не верујући чисто сам себи.</p> <p>„Јест, ја сам |
а срце пао.</p> <pb n="81" /> <p>Док је старац говорио, Милан је дрхтао као прут на води, сагну |
утити где да га тражимо.</p> <p>Овде се старац опет заплакао, као да му је сињи камен на срце п |
Јест, јест синко“... <pb n="80" /> поче старац „ти погађаш а кад нас тако питаш ево ћу ти синко |
о охрабривши се.</p> <p>„Чули смо“ поче старац — „да су га хајдуци ухватили па однели у један м |
/p> <p>„Слободно“! чу се изнутра крупан старачки глас.{S} Милан отвори врата и ступи у ћелију.< |
ак, пази синко, слушај, учи, поштуј све старије од тебе, а особито оца игумана које ће те кад б |
да он као најмлађи има власт над свима старијим монасима.{S} Но кад не беше на ино, он мораде |
пролази онај ко слуша савете и опомене старијих, а како онај који не слуша.{S} Зато синко слуш |
ете које се не влада по саветима својих старијих, већ које је непослушно, јогунасто, и несташно |
чно и плакао...</p> <p>Ово је приметила старица, па нежно запита:</p> <p>„А што ти синко плачеш |
јег и најпоштенијег човека припознат од старог и младог, од великог и малог и у опште од свих к |
љи дочекали су највећу радост под своју старост, тим што су оба честита сина своје родитеље до |
дана манастирском псу белову везао неку стару клепетушу о врат, други пут је баба Макрени манас |
<p>Румена лица, округлих образа, висока стаса, црних очију, а главу му украшаваше црна густа и |
а Младенове баште: гаров и белов, на га сташе дрпати тако силно да се све разлегао глас Миланов |
n="9" /> им је учитељ показивао школске ствари, други пут је приповедао како им је учитељ говор |
орио, шта им је приповедао или какве им ствари показивао и тако даље</p> <p>Тако је једанпут пр |
наиђеш на зло.{S} Не играј се са онаким стварима које нису за тебе.{S} Буди пажљив на себе, буд |
је несташлуке... играло се и са онаким стварима које нису за децу.{S} Једног дана украде од ме |
мате ли ви што да добијете овде?{S} Или сте изгубили па не можете да нађете“? „Јест, јест синко |
и га не познадоше.</p> <p>„Но па за што сте овамо дошли“? запита Милан мало охрабривши се.</p> |
„Добривоје, зар не чујеш како те Сима и Стева вичу да изађеш напоље?{S} Ти се ваљда мене бојиш |
чно познаваху.</p> <p>То велико уважење стекао је газда Пера својим поштеним и вредним животом. |
овек — старац са својом женом сеђаше на степенима и плакаше кријући сузе од света који је мимо |
b n="79" /> народ док је дошао до првих степеница које воде у трапезарију.</p> <p>Онде га зауст |
нта имао посла док је Милана са багрена стерао доле, те га онда одвукао онако подераног и уплак |
на све стране да ли га ко не би спазио, стигне до неке храстове шуме која беше по дана хода уда |
ркву да упали свеће, да спреми одежде и стихаре.{S} Даље — морао је пред ручак поставити сто, п |
сти одмах учине.</p> <p>Сви поседаше за сто па и Милан с њима.</p> <pb n="61" /> <p>Вечерали су |
о.{S} Г. надзорник је отишао за испитни сто, на којем беше много мирисава цвећа и школски запис |
S} Даље — морао је пред ручак поставити сто, па ако је био кључар то је са манастирском баком и |
бог којих до зоре не могаше заспати.{S} Стога намисли да сутра потражи Милана, па да га казни, |
{S} Затим за време ручка морао је Милан стојати за леђима оца игумана и што је овај пожелио, то |
ма које беше овог садржаја:</p> <p>„Ево стоји пред тобом дечак од својих 10—11 година, који је |
Миша: „А ко може убити оног врапца што стоји на багреновој грани“?</p> <p>„Ја могу“! рече Мила |
то сам оставио заветно писмо, ено га на столу пред иконом Мајке Божије, — у којем сам написао с |
е но не за дуго јер му није пријала.{S} Стомак му је био празан, глад га је јако морила.</p> <p |
није ни приметио да су већ на неколико стотина корака пред хајдучком пећином, која не изгледаш |
аг, односили свој зајам кући!</p> <p>Из стотину усана излетале су речи: „Бог га живео“! „Бог му |
лудо дело, дотле је његов отац код куће стражарио код врата и чекао Милана држећи у руци дренов |
ком се силан свет из околних места и са стране скупио, да присуствује на духовној слави.</p> <p |
и је можда каква потера за хајдуцима од стране Турака — па не могаше за дуго да се реши: дал’ д |
ко бегајући — па све осврћући се на све стране да ли га ко не би спазио, стигне до неке храстов |
и глад морила.</p> <p>Освртао се на све стране не би ли опазио где год какво шумско воће, но и |
школски записник.{S} С једне и с друге стране поседали су и остали чланови који су присуствова |
еша у игру.{S} Друштво се подели на две странке.</p> <p>И овом приликом спази Милан Добривоја н |
> <p>А сад драги читаоче, остави све на страну, јер ћемо поћи за Миланом, да видимо шта је смис |
дотле док му није несташлук тако ушао у страст да је по читав дан бегао од куће кријући се које |
чки вођа знајући да Милан неће издржати страх — ишао је полако за њим, и кад је Милан онесвешће |
утеве и закутке.</p> <p>Милан — које од страха, а које што га је баш код те шуме ноћ ухватила — |
диста страшно.{S} Милан је ушао, али од страха већ при вратима пао онесвешћен па земљу.</p> <p> |
оћи пробудио, овако се Богу из највећег страхопоштовања молио: „Оче свети, оче благи!{S} Ја сам |
оје дете привикнеш још из ране младости страху божјем и послушности.{S} Многа деца зло прођу зб |
ама.</p> <p>У ту пећину ући беше одиста страшно.{S} Милан је ушао, али од страха већ при вратим |
а су све до једне попадале на земљу.{S} Стрешавши јабуке, полако се сиђе доле, покупи јабуке, н |
и се које где.</p> <p>Чича Панта је био строг отац и казнио је свог несташка због учињених нест |
љају.{S} Отац Добривојев који беше отац строг али добар, чувши глас који дозиваше Добривоја реч |
старачки глас.{S} Милан отвори врата и ступи у ћелију.</p> <p>„Оче благослови“! рече Милан уша |
ог дана, када је мали Добривој први пут ступио у школу.{S} Добривој се за цело школско време до |
вођи, па ћу му рећи да желим у хајдуке ступити“.</p> <p>„А мој отац? мати? па...{S} Добривој?. |
и њиховим друговима и сви <pb n="16" /> су се чудили, како се Добривој слаже са тим несташком з |
појавом тако збунили, да <pb n="36" /> су били неко време као изван себе, а Милан од ужаса исп |
ељ са кратким и лепим поздравом.{S} Сва су деца за тим мирно ушла у школу и села сваки на своје |
ђаше у сласт ма да беху тако киселе, да су му се уста скупљала.{S} Па како беше уморан од пута, |
Добривој тако умео лепо приповедати, да су се груди сретне мајке од радости надимале, па је рад |
иповечицу тако занимљиво приповедао, да су га сва деца као жедна слушала и тако рећи гутала учи |
{S} Лупне ногом о грану тако снажно, да су све до једне попадале на земљу.{S} Стрешавши јабуке, |
ако питање одговарао тако задовољно, да су се сви чудили разборитости његовој.</p> <p>А кад им |
облагорођаваху срца присуствујућих, да су се сви осећали блаженим.{S} Због тога беше даље овај |
је пут превалио, а није ни приметио да су већ на неколико стотина корака пред хајдучком пећино |
се.</p> <p>„Чули смо“ поче старац — „да су га хајдуци ухватили па однели у један манастир но не |
ху једних година.{S} Још оног дана када су се оба та дечака уписала за ђаке, заволели су се још |
ред шемом крај зелене ливаде бела стада су пасла зелену траву, а покрај стада стајао је пастир |
несташлуке које је у селу починио, онда су се сви сити насмејали малом враголану.</p> <p>Тако с |
тављао је и г. надзорник питања на која су деца тако паметно и разборито одговарала да се г. на |
о за Добривоја, него и за сву децу која су са Добривојем заједно ишла, па су се почели натицати |
и гутала учитељеве речи.</p> <p>Ох, ала су то сретни тренуци за невину и добру децу!{S} Учитељ |
гуману, па се онда растану.</p> <p>Кола су их чекала у манастирском дворишту.{S} Милан их је до |
ну свеноћно опело.{S} Манастирска звона су тужно звонила за покој душе честитога оца Пантелеимо |
ћи ноћу на таван и т. д. на која питања су се мали јунаци истицали хвалећи се како је који боље |
која су са Добривојем заједно ишла, па су се почели натицати целе оне недеље, ко ће боље научи |
брзо се рашчуло по околини манастира па су долазили сваке недеље да слушају манастирског новог |
му је дрхтало.</p> <p>Тома, Пера и Миша су се том несретном појавом тако збунили, да <pb n="36" |
потајно заповедио Милану и то онда, кад су сви момци поспали, а то беше око поноћи.</p> <pb n=" |
паше који ју је јамачно онда добио, кад су Турци последњи пут разрушили манастир М....{S} С’ Бо |
е одмах даде па пут са хајдуком.{S} Кад су се после кратког времена приближили манастиру М.... |
, кљасти и невољни су се исцеливали кад су се светитељске руке дотицали.</p> <p>Сваке године о |
у пољану да се играју лопте.</p> <p>Кад су дошли на одређено место затеку и Милана овде који је |
одитеља осећао најсретнијим.</p> <p>Кад су се гости после славе разишли, Миланови родитељи су ј |
<p>Зашто!{S} Ево зашто:</p> <p>Кад год су сва деца у школи била мирна, онда им је учитељ по ко |
сведочавале речи појединих матера, које су своју неваљалу децу опомињале речима: „Владајте се о |
че се примицало.{S} Веселе птичице које су по вас дан весело цвркутале скакућућ са гране на гра |
дну приповетку деци приповедао, из које су и сама деца могла науку за се извести, по којој су с |
дећи улицом поздрављали би оне, уз које су пролазили или које су сретали.{S} Свако дете ишло је |
и би оне, уз које су пролазили или које су сретали.{S} Свако дете ишло је са оним дететом које |
кући!</p> <p>Из стотину усана излетале су речи: „Бог га живео“! „Бог му дао здравља“!</p> <p>Е |
сти Милан је свесрдно и тачно вршио, те су га због његове вредноће сви монаси хвалили пред оцем |
сташно дело.</p> <p>Добривојеви другови су још оне вечери казали Милановом оцу како је Милан им |
ак се он није зато погордио.</p> <p>Сви су се сељани чудили и дивили његовом напретку у добру.{ |
а, хајдук Симе... и других хајдука који су Турке таманили, и од којих су се Турци бојали као <p |
и је мило било оним сиротим људима који су, видећи <pb n="6" /> да газда Пера не прима зајам на |
је и отац игуман са свима гостима који су и на ручку тога дана били.</p> <p>Милан је одмах у з |
ама си видети могао вредне жетеоце који су жњели жито.{S} Милан се ових особа јако бојао да га |
тране поседали су и остали чланови који су присуствовали на школском испиту. — Испит се започео |
заспи.</p> <pb n="47" /> <p>Облаци који су се пред зору скупљали, беху нагомилани као најгушћи |
То је синко, моја гора, у тој гори моји су дворови, у те дворове ћу те сад одвести“.</p> <p>Мил |
к.{S} С једне и с друге стране поседали су и остали чланови који су присуствовали на школском и |
иланови и Добривојеви родитељи дочекали су највећу радост под своју старост, тим што су оба чес |
н с њима.</p> <pb n="61" /> <p>Вечерали су сви у највећу сласт.</p> <p>После вечере момци се ра |
оба та дечака уписала за ђаке, заволели су се још већма и спријатељили се ма да беху различите |
о дошао“?...{S} Да се ниси изгубио, или су те родитељи ваљда отерали од себе“? запиткиваше даље |
ережан у свом седу и газда Пера, живили су и сад живе врло добро баш као прави пријатељи. — Кад |
е прошло, а иза дивног пролећа долазили су све топлији и топлији летњи дани.</p> <p>Учитељ је п |
ти својој кући.{S} Добривојеви родитељи су вршили налог г. лечника у потпуној мери.{S} Покрај т |
после славе разишли, Миланови родитељи су још пуна три дана остали у манастиру.</p> <p>После т |
онео — нека буде од сад његова.{S} Мени су часи избројани, за то сам оставио заветно писмо, ено |
топле молитве, болни, кљасти и невољни су се исцеливали кад су се светитељске руке дотицали.</ |
> <p>Све ове Миланове несташлуке монаси су гледали кроз прсте држећи: „младост лудост“.{S} Али |
чки живот врло сретан живот.{S} Хајдуци су оружани јунаци лепо обучени.{S} И ја радо имам лепо |
еца могла науку за се извести, по којој су се уверити могла, да свако дете, које се по добрим с |
аустављања.{S} Нестрпељиво је чекао док су му књигу гледали и хвалили га.{S} Једва је чекао да |
лежало тело једног светитеља пред којим су верни хришћани изливали своје топле молитве, болни, |
онда је децу пустио кући и том приликом су два по два излазили из школе, па у реду мирно ходећи |
тога оца Пантелеимона.</p> <p>Сутра дан су монаси оца игумана са највећој побожношћу пристојнош |
кидали џбунасту траву и коров, заједно су у школу ишли, заједно из школе кући долазили.{S} Мил |
ао тамо је и Милан ишао.</p> <p>Заједно су увек били у башти заливали цвеће, кидали џбунасту тр |
на брзо се рашчуло по целом селу.{S} То су засведочавале речи појединих матера, које су своју н |
г положаја; што је био лепо уређен, што су млади монаси особито лепо појали у цркви те својим у |
/p> <p>„Ни-и—и сам“ !</p> <p>„Па да што су ти усне црне“?</p> <p>„Јео сам пекмеза“!</p> <p>„Па |
јвећу радост под своју старост, тим што су оба честита сина своје родитеље до смрти хранили и и |
ји је: „помагајте“! викао. —</p> <p>Већ су му цео горњи капут сав искидали били кад је чика Мла |
аве: „Преблаги Господи“.{S} Ову молитву су деца у глас врло лепо изговорила.</p> <p>Г. парох је |
дука који су Турке таманили, и од којих су се Турци бојали као <pb n="59" /> од живе ватре.{S} |
1 година, црне косе витка тела, обливен сузама по лицу, а пред дечаком лежаху неколико дивљих н |
о“ поче Милан <pb n="82" /> гушећи се у сузама па не могући издржати тугу свога срца повиче: „Ј |
или јава.</p> <p>„Хајдучка шуми, дечак, сузе“... говораше хајдучки вођа у себи.... „па онда реч |
сретан!{S} Ходите сад са мном, убришите сузе, па да вас пријавим оцу игуману“ рече <pb n="83" / |
</p> <p>Пошто се хајдучки вођа утешио и сузе убрисао заповеди једном <pb n="65" /> хајдуку да о |
м сеђаше на степенима и плакаше кријући сузе од света који је мимо њега пролазио.</p> <p>Овај п |
очи св. Илије.</p> <p>Леп летњи дан.{S} Сунце је далеко одскочило.{S} Врућина беше јака.{S} На |
/> <p>Остаде небо чисто као стакло.{S} Сунце се баш поче рађати.{S} Иза китњастога брежуљка, ш |
на хода удаљена од села.{S} Баш се онда сунце смирило, а вече се примицало.{S} Веселе птичице к |
</p> <pb n="58" /> <p>Милану се на ново сунце родило кад је угледао над собом плаво небо, јарко |
је угледао над собом плаво небо, јарко сунце, пред собом лепу долину, а из далека као да се из |
ављала му је за пример Милана сина свог суседа који беше несташно и непослушно дете, како прола |
пријатељевање упадало је у очи не само суседима, него и свима сељанима и њиховим друговима и с |
ркавати.</p> <p>Сви хајдуци изишавши на сусрет хајдучком вођи — пољубе непознатог дечака, па га |
е.</p> <p>На уласку у калуђерски ходник сусрете га један млад калуђер, који држаше у руци броја |
тражећи Милана — па све беше узалуд.{S} Сутра дан је не само по свом селу тражио Милана, него и |
ну сутра дан о том ништа да спомене.{S} Сутра дан око поноћи догодило се са Миланом тако исто.{ |
на Цвети.{S} Тада добије име Мирон.{S} Сутра дан Милан беше већ монах Мирон.</p> <p>И његови р |
не могаше заспати.{S} Стога намисли да сутра потражи Милана, па да га казни, и посаветује да у |
Милан урадити — рекне: „добићеш од мене сутра 10 јабука ако убијеш оног врапца!“</p> <p>„Добро! |
ан радосним гласом „ако моји родитељи и сутра по мене дођу, ја се кући нећу вратити“.</p> <p>От |
јер је добро знао да га отац данас или сутра не може бити.{S} Као што је Милан био несташан пр |
.</p> <p>Хајдучки вођа није хтео Милану сутра дан о том ништа да спомене.{S} Сутра дан око поно |
ј лоло... ако не дођеш вечерас, доћићеш сутра — али ћеш и запамтити кад си узимао пиштољ у руке |
душе честитога оца Пантелеимона.</p> <p>Сутра дан су монаси оца игумана са највећој побожношћу |
{S} Камо је отишао?{S} Чиме се бавио? и т. д.</p> <pb n="45" /> <p>Увидићеш драги читаоче да: с |
отевши убити врапца — ранио Добривоја и т. д.</p> <p>Озлојеђени чича Панта нестрпљиво је очекив |
ичија гњезда са дрвећа... крао јабуке и т. д. због којих несташлука је Милан често добивао шибе |
уд попети; ко сме отићи ноћу на таван и т. д. на која питања су се мали јунаци истицали хвалећи |
дететом које је било ближе један другом т. ј. чија је кућа била близу једна другој.</p> <p>По т |
наревог сина. . .</p> <p>„Ао обешењаче, та ти хоћеш мене да превариш“! рече чика Младен видећи |
је, — у којем сам написао своју жељу, а та је: да браћа иноси после моје смрти Мирона изаберу з |
година.{S} Још оног дана када су се оба та дечака уписала за ђаке, заволели су се још већма и с |
b n="12" /> школе кад изучи ту сеоску. „Та школоваћу га — говорио је газда Пера својој жени — „ |
ме ниси избио не би утекао....</p> <p>„Та ти си зар Милан“? зачуђено запита старац не верујући |
Симин дуд попети; ко сме отићи ноћу на таван и т. д. на која питања су се мали јунаци истицали |
ако привикао раду и вредноћи — јер беше тад особито послушан — да је и сам чезнуо за радом као |
ах Мирон.</p> <p>И његови родитељи беху тад у цркви кад се Милан постригао за монаха.</p> <p>Ди |
акво шумско воће, но и тога не беше.{S} Тада се заустави код једне дивље јабуке.{S} Погледи гор |
за монашеског ђакона лицем на Цвети.{S} Тада добије име Мирон.{S} Сутра дан Милан беше већ мона |
гло разболи и не беше више за живот.{S} Тада <pb n="86" /> пред своју смрт дозове свог верног у |
о спомен несташног владања Милановог, и тада је уздахнуо рекавши: „Милане, Милане!{S} Да си слу |
а може од детета постати.{S} Тихо би му тада овако говорила: „Човек збори, ал’ Бог твори“.</p> |
ок није дошао у хајдучку пећину.</p> <p>Тада се баш почело смркавати.</p> <p>Сви хајдуци изишав |
на питања одговорао <pb n="19" /> буде, тај ће добити од г. надзорника књигу са златним корицам |
ји“!{S} Добривој је једва чекао да дође тај дан када ће г. надзорник њих испитивати.{S} Целе не |
ајмањи кут.{S} Нигде Милана.</p> <p>„Но тај се деран од неког доба ама баш проневаљалио“ гунђаш |
и“.</p> <p>Отац игуман одмах зазвони, у тај мах дотрчи један манастирски ђак.</p> <p>„Иди кажи |
збуњено запиткиваху један другог.{S} У тај мах Добривој падне онесвешћен на земљу.{S} Румено л |
е и посвети свој живот калуђерском чину тај се не сме враћати одавде.{S} Може бити да твоји род |
ивео“! „Бог му дао здравља“!</p> <p>Ето таки беше отац малога Добривоја.</p> <p>А каква му беше |
а је учинио, уплашен нагне бегати, и то таким полетом, да се у трен ока изгубио испред својих д |
млађег...</p> <p>Како из науке о вери, тако и из осталих предмета што се у основној српско-нар |
мљеделца.</p> <pb n="4" /> <p>Добривој, тако беше име том лепушкастом дечаку кога сам вам украт |
о слегао раменима, велећи да не зна.{S} Тако је чича Панта читав дан пропустио тражећи Милана — |
оних кога је чича Панта запиткивао.{S} Тако тражећи и распитујући за Милана, чича Панта пропус |
је Милан и у манастиру гајити почео.{S} Тако је н. пр. првих дана манастирском псу белову везао |
еља због свог доброг владања и учења. — Тако прођоше две године и за те пуне две године Милан и |
оже постати ваљан човек. „Сека Зорка“ — тако зваху и под тим именом познаваху сви сељани и све |
еца отпевају песму: „Теби Боже хвала“ — тако сложно и милогласно, да је г. надзорник по други п |
сеоских родитеља.</p> <p>„Газда Пера“ — тако је звало цело село оца овога дечака — био је у опш |
одпочне: „Дјева днес“ кондак на Божић — тако меким, лепим гласом, да се игуман задивио Миланово |
брим саветима својих родитеља влада, да тако дете добро пролази, а оно дете које се не влада по |
е непослушно, јогунасто, и несташно, да тако дете зло пролази.</p> <p>Учитељ је био човек врло |
одмара.</p> <p>После подне истог а дана тако-око 5—6 часова, дошло је неколико другова Добривој |
пролазио.</p> <p>Овај призор је Милана тако дирнуо, да је морао запитати што плачу?</p> <p>„Ох |
на.</p> <p>Овај ужасан призор је Милана тако дирнуо да је у несвест пао, те онесвешћен лежао св |
е му је спречавало прелаз на више места тако да је Милан морао млого већи део пута да обиђе па |
е и г. надзорник питања на која су деца тако паметно и разборито одговарала да се г. надзорник |
ма буди у помоћи“.</p> <p>Газда Пера је тако сваком приликом свесрдно и чинио. — Бесплатно је р |
не обрстим, нећу се сићи“!{S} Милан је тако слатко јео црне дудине, да не би ни гужваре слађе |
, те журећи се пође напред.{S} Милан је тако лутао по шуми скоро 1/4 дана, па никако да угледа |
несташан при том и непослушан, исто је тако обратно <pb n="17" /> Добривој био баш послушан, м |
очитала молитву пре наставе.{S} Исто је тако чинио и после наставе, а онда је децу пустио кући |
око њега збива.{S} Тама беше неко време тако црна да ни прст пред оком ниси могао видети, а кад |
сав дрхћући корачао, не верујући да се тако што са Добривојем могло догодити.{S} И збиља се ув |
Тумарајући и крчећи себи пута, умори се тако, да га зној спопао, а при том га је и глад морила. |
ко било, али мало по мало и Добривој се тако привикао раду и вредноћи — јер беше тад особито по |
</p> <p>„Јест, ја сам бабо.. зар сам се тако променио да ме баш не познајеш“?</p> <p>„Јеси синк |
/p> <p>Добривој је све ове очине савете тако слушао, да их је све гутао и тако их је добро у ср |
а да га казни, и посаветује да у будуће тако што не чини.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
одрум по сир млеко, маст, месо, вино, и тако даље{S} Затим за време ручка морао је Милан стојат |
ином, који беше још гори од Милана... и тако даље</p> </div> <pb n="20" /> <div type="chapter" |
зло прођу због своје непослушности... и тако даље и тако даље“</p> <p>Овим речима је поп Сава п |
, да су га сва деца као жедна слушала и тако рећи гутала учитељеве речи.</p> <p>Ох, ала су то с |
ог своје непослушности... и тако даље и тако даље“</p> <p>Овим речима је поп Сава подстицао сек |
аште уредити, воћем и цвећем засадити и тако је за кратко време млади игуман уредио овај манаст |
поведао или какве им ствари показивао и тако даље</p> <p>Тако је једанпут приповедао како <pb n |
авете тако слушао, да их је све гутао и тако их је добро у срце своје усадио, да се у свом живо |
или о послушном и непослушном дечаку и тако даље{S} Све је то мали Добривој тако умео лепо при |
калуђеру заденуо перушку за камилавку и тако даље</p> <p>Све ове Миланове несташлуке монаси су |
насмијао па овако рекао: „Добро кад си тако храброг и одважног срца, одвешћу те у моју пећину, |
аште: гаров и белов, на га сташе дрпати тако силно да се све разлегао глас Миланов који је: „по |
и тако даље{S} Све је то мали Добривој тако умео лепо приповедати, да су се груди сретне мајке |
говорила: „Слатко дете моје, буди увек тако добар, па добро пази на речи свог учитеља.{S} Он ћ |
оћу.{S} Буди увек тако добар, буди увек тако вредан, учи, чувај се и клони се неваљала друштва, |
је подстицао на вредноћу.{S} Буди увек тако добар, буди увек тако вредан, учи, чувај се и клон |
на речи свог учитеља.{S} Он ће ти увек тако лепо приповедати, па ћеш увидети како пролази онај |
ашнији, све дотле док му није несташлук тако ушао у страст да је по читав дан бегао од куће кри |
ојали у цркви те својим умилним појањем тако облагорођаваху срца присуствујућих, да су се сви о |
Пера и Миша су се том несретном појавом тако збунили, да <pb n="36" /> су били неко време као и |
оја, те га је са својим оштрим погледом тако просецао, као да је из зависти хтео неку намеру да |
а дан око поноћи догодило се са Миланом тако исто.{S} Кад се три дана навршило, онда се Милан с |
лан је сваком на свако питање одговарао тако задовољно, да су се сви чудили разборитости његово |
та приповедала лепе и поучне приче и то тако занимљиве, да је мали Добривој сваку реч своје мил |
ао што је на дому био ваљан дечак, исто тако беше Добривој и у школи и у цркви прави узор дечиј |
0" /> поче старац „ти погађаш а кад нас тако питаш ево ћу ти синко рећи зашто плачемо: „Има смо |
највише јабука.{S} Лупне ногом о грану тако снажно, да су све до једне попадале на земљу.{S} С |
једну вадећи, јеђаше у сласт ма да беху тако киселе, да су му се уста скупљала.{S} Па како беше |
а им је учитељ по коју лепу приповечицу тако занимљиво приповедао, да су га сва деца као жедна |
та се збило са Добривојем.{S} Ови одмах тако и учине и за неколико тренутака врате се са Добрив |
е!{S} Не бој се синко!“ рече добри отац тако нежно, да је одмах устао са седала, па ухвативши Д |
у и добру децу!{S} Учитељ је свагда баш тако згодну приповетку деци приповедао, из које су и са |
е копа јаму, сам ће у њу пасти“.</p> <p>Тако бегајући — па све осврћући се на све стране да ли |
вање пружа им сама мати природа.</p> <p>Тако ходећи и занимљиво се разговарајући, Милан није ни |
сити насмејали малом враголану.</p> <p>Тако се Милан забављао и разговарао са хајдучким момцим |
им ствари показивао и тако даље</p> <p>Тако је једанпут приповедао како <pb n="9" /> им је учи |
опрости се Милан са хајдуком који му је такође дошапнуо ове речи: „Још, труди се и владај се до |
ано дизао, смешкајући се провиривао иза такозваног „Хајдучког брда“.{S} Ласте, славуји, косови |
ега посматрао шта се око њега збива.{S} Тама беше неко време тако црна да ни прст пред оком нис |
Симе... и других хајдука који су Турке таманили, и од којих су се Турци бојали као <pb n="59" |
е тим провести дан без бриге.{S} Но кад тамо, а од пастира ни корова.</p> <p>Пуста ледина нигде |
исли да оде иза села на ледине па да се тамо са чобанима мало провесели.</p> <p>Што је смислио |
црн облачић.</p> <p>„Шта је оно што се тамо црни“? запита Милан хајдучког вођу.</p> <p>„То је |
х је отишао и Добривојевој кући па је и тамо приповедно све <pb n="85" /> и сва шта се са Милан |
ту је и Милан био; куд је Добривој ишао тамо је и Милан ишао.</p> <p>Заједно су увек били у баш |
/> да те преда оцу Пантелемиону, ти ћеш тамо бити ђак, пази синко, слушај, учи, поштуј све стар |
е звонило је мало звоно: тин! тан! тин! тан! знак да је сад време да се руча, па да се после ру |
2" /> цркве звонило је мало звоно: тин! тан! тин! тан! знак да је сад време да се руча, па да с |
.{S} Питали се ту: ко може баба Персину тарабу прескочити; ко се може на деда Симин дуд попети; |
бривој био баш послушан, миран, вредан, тачан, уредан и уопште као што је на дому био ваљан деч |
<p>Све ове дужности Милан је свесрдно и тачно вршио, те су га због његове вредноће сви монаси х |
имерно владао.{S} Своје лекције је увек тачно, савесно и на време научио.{S} Своје задаће је чи |
и <pb n="38" /> гледај да ти крај деда твог буде успешан“... говорио је отац Добривојев.... „Н |
лов: „Ако будеш неваљао, сети се савета твог учитеља, па се по њима владај“ — па мало прогледав |
синко слушај свога учитеља!{S} Слушај и твог доброг оца и мајку, јер ћеш само онда сретан бити“ |
, него и све твоје другове, па и самога твога учитеља и оца, који те је подстицао на вредноћу.{ |
„Милане, Милане!{S} Да си слушао савете твога оца, не би те данас црна земља покривала!{S} Децо |
ни!{S} Но ипак си сретан.{S} Грех ће се твој опрати.{S} То је врло лепо од тебе кад си у манаст |
о се добро узвлада закалуђери га.{S} За твоје доброчинство ћу ти захвалити.{S} Ову коју му ја д |
, прими ме у хајдуке.{S} Прими ме ма за твоје слушче, само да не свиснем од глади“.</p> <p>На о |
ма опростио: да знаш како се патим због твоје тешке ране!....</p> <p>Овако шапћући тихо и дрхћу |
и и задивио си не само мене, него и све твоје другове, па и самога твога учитеља и оца, који те |
и мја Господи во царствиј <pb n="87" /> твојеми</foreign>“... тешко уздахне, погледи још послед |
... ти си сад већ у хладном гробу...{S} Твоји родитељи,., заједно са мојим проклињу сад мене и |
не сме враћати одавде.{S} Може бити да твоји родитељи тебе сад траже па ако дођу овамо, ја теб |
кроз годину дана, па ако за годину дана твоји родитељи по тебе не дођу онда мораш овда и остати |
лепу књигу, па се дичи њоме, а учитељ и твоји родитељи, нека се диче с тобом!</p> <p>Ово изгово |
обрадовао, дозвољавам ти да се играш са твојим друговима колико ти је воња, али немој да се ски |
улицу и овако му рекао: „Зато што си ме твојим добрим владањем и учењем изненадио и обрадовао, |
о то значи, да се сви моји момци радују твоме доласку — али ти синко велим, да ти овде не можеш |
а овако говорила: „Човек збори, ал’ Бог твори“.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18962 |
у свет, па да се у какву шуму сакрије, тврдо намеравши и зарекавши се, да се кући неће вратити |
чи слика мртвог Добривоја.{S} Он бејаше тврдо уверен да је Добривоја убио, па знајући шта ће из |
рло тешко уздануо, кајући се због своје тврдоглавости.</p> <p>У том га тешки сан ухвати, и он у |
је због својих несташлука и због своје тврдоглавости нанело многима штету, родитељима тугу и ј |
путем попреко гледао веселог Добривоја, те га је са својим оштрим погледом тако просецао, као д |
ут морао похвалити и ђаке и г. учитеља, те се онда са свима члановима опрости и оде даље својим |
а док је Милана са багрена стерао доле, те га онда одвукао онако подераног и уплаканог.{S} Мила |
ије се, па се убрише рукавом од кошуље, те журећи се пође напред.{S} Милан је тако лутао по шум |
бојао да га <pb n="49" /> ко не спази, те с тога што је мислио то је и учинио.{S} Идући по сре |
које ће те кад буде време закалуђерити, те ако будеш служио за углед свима калуђерима — постаће |
у заповест, одмах се пожурио да изврши, те због тога се једва провукао кроз <pb n="79" /> народ |
Милана тако дирнуо да је у несвест пао, те онесвешћен лежао све док се није непогода смирила.{S |
жности Милан је свесрдно и тачно вршио, те су га због његове вредноће сви монаси хвалили пред о |
едавши Милану све ово, даде му и писмо, те удари у плач.{S} Милан је пажљиво слушао све што му |
чешљана.{S} Одело му беше чисто и лепо, те изазиваше дивљење лепоти његовог одела.{S} Изгледао |
гледати рану, потрудио се <pb n="37" /> те још оног вечера извадио ону сачму из левог рамена.</ |
<p>Једући јабуке занесе се у мислима, а те мисли навађаху га да се одважи на какво дело.</p> <p |
ја тебе не смем задржати.{S} Због тога те нећу пострићи кроз годину дана, па ако за годину дан |
сад ходи у трапезарију <pb n="72" /> да те покажем свима монасима.</p> <p>У трапезарији беху 6 |
одведе у манастир М... <pb n="64" /> да те преда оцу Пантелемиону, ти ћеш тамо бити ђак, пази с |
укаше од бола. — „Шта је, шта је?{S} Да те није убио“? збуњено запиткиваху један другог.{S} У т |
сам заповедио једном од мојих момака да те одведе у манастир М... <pb n="64" /> да те преда оцу |
ки вођа „ти си спав’о је ли?{S} Ходи да те умијем па да се умириш“.{S} Затим ухвативши Милана з |
— беху тужни родитељи сретнији но икада те плате за труд г. лечнику који се на мах врати својој |
по неколико новчића за пропис па је за те новце куповао дувана и пушио са Пајом, млинарским си |
и учења. — Тако прођоше две године и за те пуне две године Милан и Добривој беху најбољи другов |
игуману, целује му десницу.</p> <p>„Бог те благословио синко“! рече игуман гледајући час у писм |
иромах сељак не сме ни на праг изаћи од те немилоснице, кад сиромах човек не зна од куд да засл |
оје од страха, а које што га је баш код те шуме ноћ ухватила — склони се у један оближњи издубљ |
од тебе, а особито оца игумана које ће те кад буде време закалуђерити, те ако будеш служио за |
аза ова их је за кратко време извела из те шуме.</p> <pb n="58" /> <p>Милану се на ново сунце р |
S} Да си слушао савете твога оца, не би те данас црна земља покривала!{S} Децо, децо, слушајте |
лади монаси особито лепо појали у цркви те својим умилним појањем тако облагорођаваху срца прис |
, па и самога твога учитеља и оца, који те је подстицао на вредноћу.{S} Буди увек тако добар, б |
и ће ми дати савета како да се опростим те гадне и непристојне навике.{S} Ох, како је лепо код |
обривоју! „Добривоје, зар не чујеш како те Сима и Стева вичу да изађеш напоље?{S} Ти се ваљда м |
оја гора, у тој гори моји су дворови, у те дворове ћу те сад одвести“.</p> <p>Милан се овом одг |
ошао“?...{S} Да се ниси изгубио, или су те родитељи ваљда отерали од себе“? запиткиваше даље ха |
ако ли за три дана не извршиш, онда ћу те отпустити, а ако ли пак извршиш, даћу ти сребрну пуш |
ј гори моји су дворови, у те дворове ћу те сад одвести“.</p> <p>Милан се овом одговору већма ра |
и тако храброг и одважног срца, одвешћу те у моју пећину, и даћу ти три посла да прво извршиш, |
ече хајдучки вођа: „Синко, ја сам се за тебе већ побринуо, па ако будеш честит и добар, бићеш с |
грај се са онаким стварима које нису за тебе.{S} Буди пажљив на себе, буди миран и пристојан.{S |
љи тебе сад траже па ако дођу овамо, ја тебе не смем задржати.{S} Због тога те нећу пострићи кр |
нко, слушај, учи, поштуј све старије од тебе, а особито оца игумана које ће те кад буде време з |
е се твој опрати.{S} То је врло лепо од тебе кад си у манастиру потражио прибежиште својој неми |
! рече Милан кроз плач.</p> <p>„А ко је тебе овамо послао“? запита опет чика Младен.</p> <p>„По |
одавде.{S} Може бити да твоји родитељи тебе сад траже па ако дођу овамо, ја тебе не смем задрж |
па ако за годину дана твоји родитељи по тебе не дођу онда мораш овда и остати“.</p> <p>„Оче игу |
бледе али пуне образе.</p> <p>„Како је теби име? синко“! запита га хајдучки вођа.</p> <pb n="5 |
/p> <p>За тим сва деца отпевају песму: „Теби Боже хвала“ — тако сложно и милогласно, да је г. н |
а тражи Милана.</head> <p>У јутро рано, тек кад је свитати почело, узме чича Панта палицу у рук |
па се упути путем што води иза села.{S} Тек што је подне прешло.{S} Милан је био на лединама и |
на испиту. —</p> <p>Отац Добривојев је тек сад разумео шта је хтео Милан оно мало час да учини |
амом убрише очи и лице.</p> <p>Милан је тек сад дошао к себи и увидео да је то мало час био сан |
орка и свог јединца Добривоја кад му је тек шест година било.</p> <p>На овај рад подстицао ју ј |
поноћи.</p> <pb n="62" /> <p>Милану се тек сад смркло пред очима.</p> <p>Он мишљаше; „подземна |
се владају за време школског одмора, и тек онда је сву децу распустио.{S} Радосна деца клицају |
а спава.</p> <p>Спавати није могао, јер тек што се сетно Добривоја, помислио је да се Милан мож |
„сад ћеш видети како је овде“...</p> <p>Тек што је ово хајдучки вођа изговорно, ал хајдуци грун |
да је сит, сиђе се полако доле.</p> <p>Тек што се сишао доле, ал дотрчаше чувари чика Младенов |
осећао као да се на ново родио.</p> <p>Тек што је Милан отишао у трапезарију и казао заповест |
лад и курјака из шуме истера“. —</p> <p>Тек што је неколико хвати прешао, спази на своју велику |
ко својих 10—11 година, црне косе витка тела, обливен сузама по лицу, а пред дечаком лежаху нек |
ено лице на мах се обрати у бледило.{S} Тело му је дрхтало.</p> <p>Тома, Пера и Миша су се том |
ир чувен, што је у манастиру том лежало тело једног светитеља пред којим су верни хришћани изли |
ола, а из места где му је сачма у нежно тело ушла — лопила је крв.</p> <p>Затим заповеди Ђоки и |
очи му се заблистале, крв му нагло поче тећи, а срце му поче јаче лупати...</p> <p>„Шта то знач |
остио: да знаш како се патим због твоје тешке ране!....</p> <p>Овако шапћући тихо и дрхћући од |
<p>Оваке црне мисли задаваху чича Панти тешке бриге, због којих до зоре не могаше заспати.{S} С |
ог своје тврдоглавости.</p> <p>У том га тешки сан ухвати, и он у плачу и заспа.{S} У сну му се |
виј <pb n="87" /> твојеми</foreign>“... тешко уздахне, погледи још последњи пут на икону св. Бо |
/p> <p>Овде се Милан ухватио за чело, и тешко врло тешко уздануо, кајући се због своје тврдогла |
се Милан ухватио за чело, и тешко врло тешко уздануо, кајући се због своје тврдоглавости.</p> |
адити.</p> <p>Испочетка је то Добривоју тешко било, али мало по мало и Добривој се тако привика |
{S} Ах Добривоје да знаш како се кајем, ти би ми одма опростио: да знаш како се патим због твој |
n="64" /> да те преда оцу Пантелемиону, ти ћеш тамо бити ђак, пази синко, слушај, учи, поштуј с |
.{S} Добривоју... јецао је сад Милан... ти си сад већ у хладном гробу...{S} Твоји родитељи,., з |
у овој школи најбољим показао буде.{S} Ти си се данас најдостојнији показао ове књиге, доказао |
Сима и Стева вичу да изађеш напоље?{S} Ти се ваљда мене бојиш да ти не ускратим играње?{S} Не! |
твоме доласку — али ти синко велим, да ти овде не можеш остати...</p> <p>Милану се ове последњ |
паметно ради, и <pb n="38" /> гледај да ти крај деда твог буде успешан“... говорио је отац Добр |
еш напоље?{S} Ти се ваљда мене бојиш да ти не ускратим играње?{S} Не!{S} Не бој се синко!“ рече |
за игумана овог манастира“.</p> <p>„Ја ти предајем благослов“ рече потом отац игуман једва изг |
идети на левом рамену.</p> <p>„Ово нека ти синко служи за савет и од сад буди на опрезу.{S} Што |
ми бабо, сад сам други Милан.{S} Хвала ти што си ме више пута избио кад сам био несташан, да м |
евог сина. . .</p> <p>„Ао обешењаче, та ти хоћеш мене да превариш“! рече чика Младен видећи как |
ниси избио не би утекао....</p> <p>„Та ти си зар Милан“? зачуђено запита старац не верујући чи |
хајдучки вођа.</p> <p>„О синко, заиста ти си сретно дете.{S} Пре него што ћу ти примити за мог |
и му хаљине искидали пси.</p> <p>„А шта ти ту радиш“? запита га чика Младен кушајући га као бај |
ш нико у руку није пољубио.</p> <p>„Бог ти помогао синко“! одврати му калуђер врло љупко — „ког |
немој да се играш са онаким играма које ти могу какове озледе нанети“.{S} Ово изрекавши, остави |
бро пази на речи свог учитеља.{S} Он ће ти увек тако лепо приповедати, па ћеш увидети како прол |
и моји момци радују твоме доласку — али ти синко велим, да ти овде не можеш остати...</p> <p>Ми |
!{S} Нисам!{S} Јесу“!</p> <p>„Па што си ти мало час кроз плач изговарао: „Опрости ми бабо, ника |
а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо да једеш дудова“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ !</p> <p> |
чењем изненадио и обрадовао, дозвољавам ти да се играш са твојим друговима колико ти је воња, а |
презирање од свих мојих другова — молим ти се као благом <pb n="46" /> и милостивом оцу небесни |
оца и матер па ћеш срећан бити!{S} Ево ти дакле предајем ову лепу књигу, па се дичи њоме, а уч |
да се и овако му рекао: „ Синко!{S} Ево ти дајем ову лепу књигу коју сам наменио оном који се у |
ма — постаћеш временом игуманом.{S} Ево ти синко ова кеса с новци, и ево ти поклањам ову књигу, |
иком, док се не покалуђериш — а сад ево ти ова палица од слонове кости, и не реци ником ко ти ј |
S} Ево ти синко ова кеса с новци, и ево ти поклањам ову књигу, то је молитвеник моје покојне ма |
ца од слонове кости, и не реци ником ко ти је дао док не постанеш игуманом.</p> <p>,,Ако би се |
је име Милан Спасић“.</p> <p>„А колико ти је година“?</p> <p>„Мени је сад 11 година“!</p> <p>„ |
да се играш са твојим друговима колико ти је воња, али немој да се ским свадиш, немој да учини |
старица, па нежно запита:</p> <p>„А што ти синко плачеш?{S} Ваљда си познавао“?</p> <p>„Је-е-ес |
„Па што си онда чело баште долазио, зар ти ниси могао са сокака доћи к мени по грабуље“? запита |
не воли и не трпи.{S} Што радиш и опет ти велим; пази на свршетак, јер: „Конац дедо краси“... |
<p>„Ни-и—и сам“ !</p> <p>„Па да што су ти усне црне“?</p> <p>„Јео сам пекмеза“!</p> <p>„Па што |
„ти погађаш а кад нас тако питаш ево ћу ти синко рећи зашто плачемо: „Има смо једног сина од св |
алуђери га.{S} За твоје доброчинство ћу ти захвалити.{S} Ову коју му ја дадох, прими од њега и |
а ти си сретно дете.{S} Пре него што ћу ти примити за мог ђака желим да ми исприповедаш све од |
е отпустити, а ако ли пак извршиш, даћу ти сребрну пушку и златан јатаган.{S} А сад хајде са мн |
срца, одвешћу те у моју пећину, и даћу ти три посла да прво извршиш, па ако ли за три дана не |
каше <pb n="55" /> га хајдучки вођа... „ти си снивао, је ли“...</p> <p>„Опрости ми... нисам ја |
погледај ми у очи“, поче хајдучки вођа „ти си спав’о је ли?{S} Ходи да те умијем па да се умири |
ст синко“... <pb n="80" /> поче старац „ти погађаш а кад нас тако питаш ево ћу ти синко рећи за |
лана за руку, успе у своју шаку воде из тиквице коју је хајдучки вођа собом носио- умије га и с |
.{S} За тим се брзо успужа на дрво и за тили час беше на оној грани, на којој беше највише јабу |
се Добривој већма радовао новој књизи, тим се Милан све већма љутио, шкрипио зубима и гледао ј |
S} Што је чича Панта дуже Милана чекао, тим се више једио — и зло и наопако би било од Милана д |
ли су највећу радост под своју старост, тим што су оба честита сина своје родитеље до смрти хра |
сину у походе кад год им је воља.{S} За тим им обећа да ће Милана за три године закалуђерити и |
ери <pb n="50" /> од земље доњих.{S} За тим се брзо успужа на дрво и за тили час беше на оној г |
ти у властитост оца Пантелемиона...“ за тим предавши Милану све ово, даде му и писмо, те удари |
им и лепим поздравом.{S} Сва су деца за тим мирно ушла у школу и села сваки на своје место.{S} |
лека каква кола зауставила.{S} Одмах за тим као да је ватрени бич пукао.{S} Иза пуцњаве спусти |
ас рекао: „Конац дело краси“.</p> <p>За тим сакривши молитвеник у шпаг — уђе у манастирско двор |
ио ону сачму из левог рамена.</p> <p>За тим му је опет привезао рану и заповедио родитељима да |
из горког учитељског живота.</p> <p>За тим сва деца отпевају песму: „Теби Боже хвала“ — тако с |
су се чудили, како се Добривој слаже са тим несташком за којега сваки дан долазе тужбе његовом |
човек. „Сека Зорка“ — тако зваху и под тим именом познаваху сви сељани и све сељанке као чести |
замолити мало млека и црна хлеба, па ће тим провести дан без бриге.{S} Но кад тамо, а од пастир |
ће Добривој бити сретан ако се одржи у тим врлинама које је добра мати постепено пресађивала у |
пред њега, онда је свог несташка казнио тиме што је морао клечати на кукурузима, а при том му н |
цркве звонило је мало звоно: тин! тан! тин! тан! знак да је сад време да се руча, па да се пос |
n="32" /> цркве звонило је мало звоно: тин! тан! тин! тан! знак да је сад време да се руча, па |
и вредним животом.{S} Газда Пера је био тих, миран и благ.{S} Никога није оп увредио, никоме ни |
га монаха Мирона, па онда настави меким тихим гласом:</p> <p>„Буди побожан, чувај св. веру, св. |
о не зна шта може од детета постати.{S} Тихо би му тада овако говорила: „Човек збори, ал’ Бог т |
је тешке ране!....</p> <p>Овако шапћући тихо и дрхћући од зиме, сагне главу па храстов грм, под |
а гране на грану — сад умукоше.{S} Нема тишина је целом васионом завладала: <pb n="40" /> Не чу |
<pb n="28" /> дана, права омара и жега, то Милан потражи хладовину, склони се у хлад и ту се од |
како је због своје службе био обвезан, то сваки пут није могао да доспе да Милана казни.{S} Зб |
овораше Милан... „у лажи је плитко дио, то сам већ толико пута искусио, а и овај хајдук ми је с |
ђима оца игумана и што је овај пожелио, то му је Милан морао донети.</p> <p>Све ове дужности Ми |
пећину.</head> <p>Што је Милан смислио, то је хајдучком вођи усмено казао.{S} На освитку четврт |
му који монах отпојао ма само једанпут, то је Милан првом приликом у цркви пред оцем игуманом о |
а с новци, и ево ти поклањам ову књигу, то је молитвеник моје покојне матере, чувај га као очи |
S} Ја сам истина млад, ал <pb n="51" /> то ништа не чини.{S} Мој баба ми је више пута причао ка |
и сретан.{S} Грех ће се твој опрати.{S} То је врло лепо од тебе кад си у манастиру потражио при |
ра уздизао — указа се јутрења румен.{S} То беше ватрени круг који се полагано дизао, смешкајући |
у, на брзо се рашчуло по целом селу.{S} То су засведочавале речи појединих матера, које су свој |
и то онда, кад су сви момци поспали, а то беше око поноћи.</p> <pb n="62" /> <p>Милану се тек |
, из које је учитељ њега учио читати, а то је: „<title>Буквар</title>“.</p> <p>Добра мајка је с |
к из школе упадао је сад свима у очи, а то је: што Добривој и Милан нису заједно отишли кући ка |
рад подстицао ју је господин учитељ, а то је било онда, кад је Добривој први пут могао прочита |
аково је њему за школу потребно било, а то је она лако чинила.{S} Одвраћала га од несташних ига |
хајдуци особито у летње доба уживају, а то уживање пружа им сама мати природа.</p> <p>Тако ходе |
ао као зеницу ока свог. — Мислио је — а то је временом и учинио — да свог Добривоја даде на већ |
д његова.{S} Мени су часи избројани, за то сам оставио заветно писмо, ено га на столу пред икон |
кну чика Младен.</p> <p>„Е па ја сам за то чело баште улазио... поче Милан озбиљно... <pb n="31 |
о и како је које дете одговарало, доста то, да је г. надзорник после закљученог и довршеног исп |
орио, није могао да себи протумачи, шта то значи?</p> <p>Напослетку се саже, полако дрмне непоз |
срце му поче јаче лупати...</p> <p>„Шта то значи“? запита Милан мало уплашено.</p> <p>„Имате ли |
ког вође којом га је водио.</p> <p>„Шта то значи“! запита Милан чудећи се.</p> <p>„Е синко то з |
гог камења што ту беше сакривено, а све то беше кад год у турским рукама.</p> <p>У ту пећину ућ |
чају вратио својим родитељима, онда све то мораш предати у властитост оца Пантелемиона...“ за т |
је тек сад дошао к себи и увидео да је то мало час био сан, и да је место његовог оца, пред њи |
ко то треба радити.</p> <p>Испочетка је то Добривоју тешко било, али мало по мало и Добривој се |
е и не могаше се доста начудити, шта је то?{S} Да ли сан или јава.</p> <p>„Хајдучка шуми, дечак |
епослушном дечаку и тако даље{S} Све је то мали Добривој тако умео лепо приповедати, да су се г |
и Милановим родитељима рекавши да им је то благодарни син донео кад је дошао у манастир, па им |
<p>Првих 8 дана увидео је Милан како је то благодат бити манастирски ђак.</p> <p>Красна манасти |
нда пун котао злата да донесем — шта ће то значити“?{S} Испрва се устезао да уђе у пећину, али |
га одвраћати и опомињати га да у будуће то не чини.{S} За морално васпитање, отац Лаврентије се |
беше вичан у васпитању — а и иначе беше то човек правог моралног и побожног карактера као што с |
стригао за монаха.</p> <p>Диван ли беше то монах.</p> <p>Румена лица, округлих образа, висока с |
шта је учинио, уплашен нагне бегати, и то таким полетом, да се у трен ока изгубио испред своји |
е прешло.{S} Милан је био на лединама и то чело Младенове баште. —</p> <p>Кад је овамо дошао, в |
пута приповедала лепе и поучне приче и то тако занимљиве, да је мали Добривој сваку реч своје |
питања <pb n="21" /> из науке о вери и то ученицима најпре из настаријег разреда па онда из мл |
тко.</p> <p>„А рачунати?</p> <p>„Знам и то“!</p> <p>„А знаш ли што појати“?</p> <p>„3нам“!</p> |
рулу умиљато свира.{S} На пољани опет и то на њивама си видети могао вредне жетеоце који су жње |
ајдучки вођа потајно заповедио Милану и то онда, кад су сви момци поспали, а то беше око поноћи |
/> ко не спази, те с тога што је мислио то је и учинио.{S} Идући по сред шуме, наиђе на један и |
а мало провесели.</p> <p>Што је смислио то је и урадио.</p> <p>Одмах се врати натраг, па се упу |
ади воће и цвеће показавши му прво како то треба радити.</p> <p>Испочетка је то Добривоју тешко |
запита Милан чудећи се.</p> <p>„Е синко то значи, да се сви моји момци радују твоме доласку — а |
а је Милан дошао у манастир.{S} За цело то време нису Миланови родитељи долазили.{S} Милан је < |
чак поставити сто, па ако је био кључар то је са манастирском баком ишао у подрум по сир млеко, |
утала учитељеве речи.</p> <p>Ох, ала су то сретни тренуци за невину и добру децу!{S} Учитељ је |
од свих који га лично познаваху.</p> <p>То велико уважење стекао је газда Пера својим поштеним |
“? запита Милан хајдучког вођу.</p> <p>„То је синко, моја гора, у тој гори моји су дворови, у т |
е овог садржаја:</p> <p>„Ево стоји пред тобом дечак од својих 10—11 година, који је због једног |
учитељ и твоји родитељи, нека се диче с тобом!</p> <p>Ово изговоривши г. надзорник пружи лепу к |
године о слави св. храма <pb n="78" /> тог, врвио је мног народ у овај манастир.</p> <p>Кад се |
могао да доспе да Милана казни.{S} Због тог се Милан и покварио, јер је добро знао да га отац д |
је Добривоја убио, па знајући шта ће из тог следити — науми да побегне далеко у свет, па да се |
аше за дуго да се реши: дал’ да потражи тог духа или да се што пре удали!</p> <p>Напослетку зна |
" /> морао на леп начин Милана од свега тога одвраћати и опомињати га да у будуће то не чини.{S |
вамо, ја тебе не смем задржати.{S} Због тога те нећу пострићи кроз годину дана, па ако за годин |
да су се сви осећали блаженим.{S} Због тога беше даље овај манастир чувен, што је у манастиру |
добио.{S} У Милана се сад породила због тога мржња, био је сад пун зависти, због чега озлојеђен |
има када ће се држати испит, па је због тога рекао да се сви спреме, да понове лекције па да по |
ст, одмах се пожурио да изврши, те због тога се једва провукао кроз <pb n="79" /> народ док је |
дрво у башти чика Младена.</p> <p>Плод тога дуда беше црн и крупан.</p> <p>„Баш као што ваља“! |
ђено место затеку и Милана овде који је тога дана побегао од куће јер га је отац љуто избио што |
ац Миланов чуо је за све оно што се пре тога догодило са Миланом и Добривојем па је нестрпељиво |
а.{S} Како је био уморан, а и како беше тога <pb n="28" /> дана, права омара и жега, то Милан п |
опазио где год какво шумско воће, но и тога не беше.{S} Тада се заустави код једне дивље јабук |
и ли спазио где год дудово дрво, али ни тога не беше, до саме липе.</p> <p>Сад не имајући куд н |
г г. лечника у потпуној мери.{S} Покрај тога мољаху се Богу за здравље свога детета.{S} И Бог и |
у реч своје миле мајке гутао.{S} Покрај тога мајка га је сваког јутра и вечера учила да се моли |
јер ћеш само онда сретан бити“.{S} Осим тога, водила га је у башту, која је била засађена са др |
рошле претпрошле ноћи с њим збило.{S} С тога науми да остави хајдучку пећину у намери да оде у |
ете <pb n="8" /> прима само једно.{S} С тога гледај да у невино срце свога детета урежеш све он |
је хтео отети књигу од Добривоја — па с тога да би се спасао од батина, намисли да оде иза села |
да је у овом друштву и Добривој па се с тога и он умеша у игру.{S} Друштво се подели на две стр |
о да га <pb n="49" /> ко не спази, те с тога што је мислио то је и учинио.{S} Идући по сред шум |
ман са свима гостима који су и на ручку тога дана били.</p> <p>Милан је одмах у засебну ћелију |
има и са три ђакона.</p> <p>Милан је на тој св. служби читао апостол.</p> <p>После св. службе, |
вођу.</p> <p>„То је синко, моја гора, у тој гори моји су дворови, у те дворове ћу те сад одвест |
ан... „у лажи је плитко дио, то сам већ толико пута искусио, а и овај хајдук ми је сад мало час |
несе га собом па се са децом играло.{S} Том приликом је ранио свог најбољег друга.{S} Дете као |
<pb n="4" /> <p>Добривој, тако беше име том лепушкастом дечаку кога сам вам укратко описао — бе |
дрхтало.</p> <p>Тома, Пера и Миша су се том несретном појавом тако збунили, да <pb n="36" /> су |
е наставе, а онда је децу пустио кући и том приликом су два по два излазили из школе, па у реду |
о је морао клечати на кукурузима, а при том му није дао вечерати.</p> </div> <div type="chapter |
умори се тако, да га зној спопао, а при том га је и глад морила.</p> <p>Освртао се на све стран |
он у миру и љубави живио.{S} Био је при том милостива срца и особито дарежљив човек.{S} Ма да м |
дио и дивио том успеху, похваљујући при том учитеља који је за време дечијег одговарања сав зан |
и.{S} Као што је Милан био несташан при том и непослушан, исто је тако обратно <pb n="17" /> До |
м друговима; али при <pb n="34" /> свем том тражио је згодну прилику у којој би Добривоја осрам |
а угледа краја од шуме.</p> <p>При свем том што се Милан журио — задржавало га је густо шумско |
дучки вођа није хтео Милану сутра дан о том ништа да спомене.{S} Сутра дан око поноћи догодило |
варала да се г. надзорник чудио и дивио том успеху, похваљујући при том учитеља који је за врем |
е матери у наручја љубећи је у лице, по том отиде к оцу и кроз плач рече: „Опрости ми бабо, сад |
о гусеница да нахране своје младе.{S} У том дивном природном појаву, пробуди се Милан.{S} Устан |
без успеха.{S} Сад је чича Панта био у том уверењу, <pb n="44" /> да је Милана ма на који начи |
и се због своје тврдоглавости.</p> <p>У том га тешки сан ухвати, и он у плачу и заспа.{S} У сну |
овај манастир чувен, што је у манастиру том лежало тело једног светитеља пред којим су верни хр |
званредна слава у манастиру М...</p> <p>Том приликом се силан свет из околних места и са стране |
место да као гост служи у цркви.</p> <p>Том приликом се Милан састао са својим негдашњим другом |
бледило.{S} Тело му је дрхтало.</p> <p>Тома, Пера и Миша су се том несретном појавом тако збун |
кућа била близу једна другој.</p> <p>По томе је дакле свако ђаче имало свога друга.</p> <p>Мали |
којим су верни хришћани изливали своје топле молитве, болни, кљасти и невољни су се исцеливали |
о, а иза дивног пролећа долазили су све топлији и топлији летњи дани.</p> <p>Учитељ је пре неде |
ивног пролећа долазили су све топлији и топлији летњи дани.</p> <p>Учитељ је пре недељу дана об |
дошћу обузета, грлила малога Добривоја, топло љубила и овако говорила: „Слатко дете моје, буди |
одскочило.{S} Врућина беше јака.{S} На торњу српске цркве откуцавало је 12 часова, а на звоник |
биља се уверио.{S} Добривој је лежао на трави блед као крпа.{S} Отац га одмах подигне, узме га |
елене ливаде бела стада су пасла зелену траву, а покрај стада стајао је пастир па у фрулу умиља |
оло један до другог па чупкајући зелену траву запиткиваху један другога о које чем.{S} Питали с |
у башти заливали цвеће, кидали џбунасту траву и коров, заједно су у школу ишли, заједно из школ |
како беше уморан од пута, седне у густу траву и одмараше се у хладу.</p> <p>Ту га црне мисли оп |
S} Може бити да твоји родитељи тебе сад траже па ако дођу овамо, ја тебе не смем задржати.{S} З |
., заједно са мојим проклињу сад мене и траже ме ваљда да ми се освете“.</p> <pb n="52" /> <p>„ |
мо у који.{S} Прошли смо све манастире, тражећи нашег Милана.. али га не нађосмо ево ни овде је |
раздавао храну сиромашним сељанима, не тражећи да му се натраг врати.{S} Како ли је мило било |
Тако је чича Панта читав дан пропустио тражећи Милана — па све беше узалуд.{S} Сутра дан је не |
кога је чича Панта запиткивао.{S} Тако тражећи и распитујући за Милана, чича Панта пропусти пу |
, па се упути по знанцима и родовима да тражи Милана — држећи да је ма код кога од својих родов |
d="SRP18962_C8"> <head>8.{S} Чича Панта тражи Милана.</head> <p>У јутро рано, тек кад је свитат |
нити нас је ко могао упутити где да га тражимо.</p> <p>Овде се старац опет заплакао, као да му |
уговима; али при <pb n="34" /> свем том тражио је згодну прилику у којој би Добривоја осрамотио |
д.{S} Сутра дан је не само по свом селу тражио Милана, него и у оближња места је отишао, и расп |
ако је побегло није се више вратило.{S} Тражисмо га пуне трп године дана распитивајући за њега, |
! одврати му калуђер врло љупко — „кога тражиш“?</p> <p>„Оца Понтелеимона!“ одговори Милан.</p> |
да те покажем свима монасима.</p> <p>У трапезарији беху 6 монаха.{S} Ушавши у трапезарију, ота |
је дошао до првих степеница које воде у трапезарију.</p> <p>Онде га заустави један необичан при |
има нека после св. литургије дођу сви у трапезарију“ рече отац игуман.</p> <pb n="71" /> <p>Ман |
д је Милан довршио појање — „сад ходи у трапезарију <pb n="72" /> да те покажем свима монасима. |
трапезарији беху 6 монаха.{S} Ушавши у трапезарију, отац Пантелеимон прикаже младог ђака који |
родио.</p> <p>Тек што је Милан отишао у трапезарију и казао заповест оца игумана — осталим ђаци |
је Милану отац игуман, да отиде у горњу трапезарију, па да са осталим ђацима спреми све што ће |
е разлегала по планини, — <pb n="60" /> тргао нагло своју руку из руке хајдучког вође којом га |
...{S} Ах“!{S} Онде се Милан као из сна тргао.{S} Пред очи му изишла слика његовог сеоцета, сли |
ена...</p> <p>Милан се на ове речи јако тргао, — очи му се заблистале, крв му нагло поче тећи, |
ак.</p> <p>На глас грома Милан се одмах тргао, па уплашено око њега посматрао шта се око њега з |
ља да је његов отац пред њиме, нагло се тргне и зверајући викне: „Опрости ми... ах!{S} Никад ви |
д остари, онда се више савити не да.{S} Треба да своје дете привикнеш још из ране младости стра |
воће и цвеће показавши му прво како то треба радити.</p> <p>Испочетка је то Добривоју тешко би |
гне бегати, и то таким полетом, да се у трен ока изгубио испред својих другова.{S} Добривој је |
n="23" /> Ово беше учитељу најрадоснији тренутак из горког учитељског живота.</p> <p>За тим сва |
S} Ови одмах тако и учине и за неколико тренутака врате се са Добривојевим оцем, који је сав др |
есташан!“</p> <pb n="53" /> <p>Баш оног тренутка, кад је Милан ове речи у сну изговорио — ишао |
ељеве речи.</p> <p>Ох, ала су то сретни тренуци за невину и добру децу!{S} Учитељ је свагда баш |
. — Дан за даном пролазаше па се и крај треће године њиховог ђачког живота приближивао.</p> <p> |
е јабуке што је бака спремила за госте, трећи пут је једном младом калуђеру заденуо перушку за |
оља.{S} За тим им обећа да ће Милана за три године закалуђерити и да ће онда доћи у његово село |
три посла да прво извршиш, па ако ли за три дана не извршиш, онда ћу те отпустити, а ако ли пак |
ући за Милана, чича Панта пропусти пуна три дана без успеха.{S} Сад је чича Панта био у том уве |
разишли, Миланови родитељи су још пуна три дана остали у манастиру.</p> <p>После три дана Мила |
п са многим свештеницима, монасима и са три ђакона.</p> <p>Милан је на тој св. служби читао апо |
и дана остали у манастиру.</p> <p>После три дана Миланови родитељи пођу кући.{S} На поласку ота |
дило се са Миланом тако исто.{S} Кад се три дана навршило, онда се Милан сам сети шта се прошле |
ца, одвешћу те у моју пећину, и даћу ти три посла да прво извршиш, па ако ли за три дана не изв |
а растанку хајдучки вођа загрли Милана; трипут га пољуби у чело и у лице и онда се растану.</p> |
кад би му загледали у оне његове — као трњина — црне очи, из којих светлуцаше оштри поглед, ув |
о се прекрсти и са децом отпоје по који тропар или би сва деца очитала молитву пре наставе.{S} |
је се више вратило.{S} Тражисмо га пуне трп године дана распитивајући за њега, али нигде га не |
добром бившем другу Добривоју, који сад трпи ужасне болове због моје нехатости и несмотрености! |
стојно и немирно дете нико не воли и не трпи.{S} Што радиш и опет ти велим; пази на свршетак, ј |
родитељи сретнији но икада те плате за труд г. лечнику који се на мах врати својој кући.{S} До |
о му деца износе на видик и оцену његов труд. — Елем да не описујем потанко све, што се питало |
испиту, па да својим одговорима потврде труд и рад свога учитеља и да му осветлају образ пред г |
лепшим и најрадоснијим похвалама обасуо труд учитеља пред свима присутнима, а затим је извадио |
г. надзорником.{S} Говорио им је да се труде, да што лепше и сјајније одговоре на испиту, па д |
и му је такође дошапнуо ове речи: „Још, труди се и владај се добро.{S} Ма да си погрешио у нече |
васпита.</p> <p>Сека Зорка се понајвише трудила да свога Добривоја привикне послушности и вредн |
у да се играју.{S} Где је Добривој био, ту је и Милан био; куд је Добривој ишао тамо је и Милан |
ећем разног воћа и са многим цвећем.{S} Ту му је дала у руке малу канту са решетком са којом <p |
се у један оближњи издубљени храст.{S} Ту седне, па се одмараше и промишљаваше о несретном слу |
у са златним корицама, рекавши да му је ту књигу дао г. надзорник на испиту. —</p> <p>Отац Добр |
један другога о које чем.{S} Питали се ту: ко може баба Персину тарабу прескочити; ко се може |
н потражи хладовину, склони се у хлад и ту се одмараше неко време но не за дуго јер му није при |
у хаљине искидали пси.</p> <p>„А шта ти ту радиш“? запита га чика Младен кушајући га као бајати |
е на веће <pb n="12" /> школе кад изучи ту сеоску. „Та школоваћу га — говорио је газда Пера сво |
илног злата, сребра и драгог камења што ту беше сакривено, а све то беше кад год у турским рука |
беше кад год у турским рукама.</p> <p>У ту пећину ући беше одиста страшно.{S} Милан је ушао, ал |
сту траву и одмараше се у хладу.</p> <p>Ту га црне мисли опет спопадоше.</p> <p>Једући јабуке з |
тац љут на самог себе и на цео свет.{S} Туга и брига беху му сад главне друге с којима се и дањ |
авости нанело многима штету, родитељима тугу и јед, а мени самом несрећу и презирање од свих мо |
ле мало по мало почео је заборављати на тугу и бригу, на Милана.{S} Још му је само пред очима л |
ушећи се у сузама па не могући издржати тугу свога срца повиче: „Ја сам МилаН“!... и падне мате |
ој је био добра срца па није хтео да се туђи од Милана ма да Милан беше несташан и неваљао.{S} |
им несташком за којега сваки дан долазе тужбе његовом оцу:{S} Милан урадио ово, Милан учинио он |
нестало са овога света.</p> <p>Сад беше тужни отац љут на самог себе и на цео свет.{S} Туга и б |
ће Добривој за 8 дана оздравити — беху тужни родитељи сретнији но икада те плате за труд г. ле |
свеноћно опело.{S} Манастирска звона су тужно звонила за покој душе честитога оца Пантелеимона. |
S} Ми смо ево већ четир године у онакој тузи“ говораше брижна жена...</p> <p>Милан се на ове ре |
атити жив.{S} Путем бегајући и плачући, тукао се у прса и горко се кајао за свој несташлук.</p> |
па да се упути па чисту равницу.</p> <p>Тумарајући и крчећи себи пута, умори се тако, да га зно |
апослетку знајући да у ову шуму нико од Турака несме ни завирити, а камо ли потеру водити за ха |
жда каква потера за хајдуцима од стране Турака — па не могаше за дуго да се реши: дал’ да потра |
јунаци који српство бране од крволочних Турака — пође право онамо, од куда је долазио први глас |
хајдук Симе... и других хајдука који су Турке таманили, и од којих су се Турци бојали као <pb n |
беше сакривено, а све то беше кад год у турским рукама.</p> <p>У ту пећину ући беше одиста стра |
оји су Турке таманили, и од којих су се Турци бојали као <pb n="59" /> од живе ватре.{S} Причао |
е који ју је јамачно онда добио, кад су Турци последњи пут разрушили манастир М....{S} С’ Богом |
дучком животу, а нарочито о бојевима са Турцима.</p> <p>Причао му је о славним делима хајдук Ве |
равом могла је сека Зорка очекивати, да ће Добривој бити сретан ако се одржи у тим врлинама кој |
д год им је воља.{S} За тим им обећа да ће Милана за три године закалуђерити и да ће онда доћи |
Милана за три године закалуђерити и да ће онда доћи у његово село и сњим да служи у цркви.{S} |
о него да је видео свог оца — видећи да ће му се лепа замисао остварити.</p> </div> <div type=" |
од њега и чувај је, јер ја се надам да ће — ако Бог да — бити његова.</p> <p>Ову палицу сам ја |
ичким настојањем, а особито уверењем да ће Добривој за 8 дана оздравити — беху тужни родитељи с |
да се љуто преварио.{S} Он се надао да ће код ма којег пастира замолити мало млека и црна хлеб |
пре недељу дана објавио ученицима када ће се држати испит, па је због тога рекао да се сви спр |
вој је једва чекао да дође тај дан када ће г. надзорник њих испитивати.{S} Целе недеље пред исп |
ра замолити мало млека и црна хлеба, па ће тим провести дан без бриге.{S} Но кад тамо, а од пас |
се онако као што се Добривој влада, па ће вас свако волети“...</p> <p>Добривој заиста и беше с |
но.</p> <p>Сви се другови загледаху, па ће један између њих запитати: „А како можеш убити, кад |
ли несташан.{S} Подај му лека.{S} Штета ће бити да се његов дар занемари. <pb n="69" /> Прими г |
авио <pb n="66" /> се пред вратима, шта ће говорити пред оцем игуманом.</p> <p>„Нећу лагати“ го |
а онда пун котао злата да донесем — шта ће то значити“?{S} Испрва се устезао да уђе у пећину, а |
да лаже, а и из љубопитства да види шта ће Милан урадити — рекне: „добићеш од мене сутра 10 јаб |
ен да је Добривоја убио, па знајући шта ће из тог следити — науми да побегне далеко у свет, па |
ије од тебе, а особито оца игумана које ће те кад буде време закалуђерити, те ако будеш служио |
утити својој кући, побоји се на путу ди ће газда Пера казати његовом оцу како је хтео отети књи |
и ме и одведи каквом добром човеку који ће ми дати савета како да се опростим те гадне и неприс |
итања одговорао <pb n="19" /> буде, тај ће добити од г. надзорника књигу са златним корицама“.< |
тељеве речи: „Ко другоме копа јаму, сам ће у њу пасти“.</p> <p>Тако бегајући — па све осврћући |
добро пази на речи свог учитеља.{S} Он ће ти увек тако лепо приповедати, па ћеш увидети како п |
се почели натицати целе оне недеље, ко ће боље научити, само да што више и боље могу одговорит |
је почео сад муцати, јер није знао како ће сад да слаже, једва је чекао да се опрости са чика М |
па да са осталим ђацима спреми све што ће за дочек гостију нужно бити.</p> <p>Чим је Милан доб |
оја од радости кликтаху и скакутаху што ће се са Добривојем до воље наиграти, па се онда врати |
та учини!{S} Но ипак си сретан.{S} Грех ће се твој опрати.{S} То је врло лепо од тебе кад си у |
Милану <pb n="67" /> врата од игуманове ћелије и рекне му да куца прво на врата пре него што уђ |
p>Кад је Милан дошао до врати игуманове ћелије, закуца прво слабије, а онда мало јаче.</p> <p>„ |
p>„Оче благослови“! рече Милан ушавши у ћелији у којој горијаше кандило пред иконом св. Богомај |
и глас.{S} Милан отвори врата и ступи у ћелију.</p> <p>„Оче благослови“! рече Милан ушавши у ће |
а били.</p> <p>Милан је одмах у засебну ћелију оца игумана одвео своје родитеље па их је пријав |
раги читаоче, остави све на страну, јер ћемо поћи за Миланом, да видимо шта је смислио оне ноћи |
Он ће ти увек тако лепо приповедати, па ћеш увидети како пролази онај ко слуша савете и опомене |
а, слушај и поштуј свога оца и матер па ћеш срећан бити!{S} Ево ти дакле предајем ову лепу књиг |
моје куле“! рече хајдучки вођа... „сад ћеш видети како је овде“...</p> <p>Тек што је ово хајду |
о не дођеш вечерас, доћићеш сутра — али ћеш и запамтити кад си узимао пиштољ у руке“!</p> <pb n |
64" /> да те преда оцу Пантелемиону, ти ћеш тамо бити ђак, пази синко, слушај, учи, поштуј све |
} Слушај и твог доброг оца и мајку, јер ћеш само онда сретан бити“.{S} Осим тога, водила га је |
ОВАНА РАДАКА,</p> <p>код св. апостола: „Ћирила и Методија“.</p> </div> <pb n="2" /> </front> <b |
арекао да се нећу вратити кући, него да ћу овде остати па ма ме вуци појели но ако хоћеш, прими |
па ако ли за три дана не извршиш, онда ћу те отпустити, а ако ли пак извршиш, даћу ти сребрну |
врабац је ено на грани?</p> <p>„Боме ја ћу га убити“! рече Милан па пружи руку ономе што <pb n= |
.. да.. отићи ћу сад хајдучком вођи, па ћу му рећи да желим у хајдуке ступити“.</p> <p>„А мој о |
м себи... „отићи ћу у хајдучку гору, па ћу се пријавити хајдучком вођи, нека ме прими у хајдуке |
о отићи у хајдуке.</p> <p>„Да, знам шта ћу сад урадити“ говораше Милан сам себи... „отићи ћу у |
тој гори моји су дворови, у те дворове ћу те сад одвести“.</p> <p>Милан се овом одговору већма |
ело и добро оружје.{S} Да... да.. отићи ћу сад хајдучком вођи, па ћу му рећи да желим у хајдуке |
дити“ говораше Милан сам себи... „отићи ћу у хајдучку гору, па ћу се пријавити хајдучком вођи, |
ац „ти погађаш а кад нас тако питаш ево ћу ти синко рећи зашто плачемо: „Има смо једног сина од |
закалуђери га.{S} За твоје доброчинство ћу ти захвалити.{S} Ову коју му ја дадох, прими од њега |
иста ти си сретно дете.{S} Пре него што ћу ти примити за мог ђака желим да ми исприповедаш све |
стане поп“...</p> <p>Сека Зорка је само ћутала на ове речи, које је газда Пера изговорно — па с |
али уздајући се у своје храбро срце... ћутао је све док није дошао у хајдучку пећину.</p> <p>Т |
помисли: е да се није гдегод завукао па ћути.{S} Врати се у собу, погледи свуд по соби, отиде у |
е... не“...</p> <p>„Шта, шта је синко“? ћуткаше <pb n="55" /> га хајдучки вођа... „ти си снивао |
г вођу.</p> <p>„То је синко, моја гора, у тој гори моји су дворови, у те дворове ћу те сад одве |
моја гора, у тој гори моји су дворови, у те дворове ћу те сад одвести“.</p> <p>Милан се овом о |
ити“.</p> <p>Отац игуман одмах зазвони, у тај мах дотрчи један манастирски ђак.</p> <p>„Иди каж |
свуд по соби, отиде у смочару, у кујну, у коњушницу и свуд завири и у најмањи кут.{S} Нигде Мил |
погледи свуд по соби, отиде у смочару, у кујну, у коњушницу и свуд завири и у најмањи кут.{S} |
ки сан ухвати, и он у плачу и заспа.{S} У сну му се приказао отац оружан, као што се обично Мил |
“? збуњено запиткиваху један другог.{S} У тај мах Добривој падне онесвешћен на земљу.{S} Румено |
ало гусеница да нахране своје младе.{S} У том дивном природном појаву, пробуди се Милан.{S} Уст |
че <pb n="83" /> Милан сав радостан.{S} У срцу је осећао као да се на ново родио.</p> <p>Тек шт |
књигу, као што је и Добривој добио.{S} У Милана се сад породила због тога мржња, био је сад пу |
га на столу пред иконом Мајке Божије, — у којем сам написао своју жељу, а та је: да браћа иноси |
и са осталим члановима сеоске општине — у школску собу која је била лепо спремљена.</p> <p>Г. н |
n="68" /> две змије од чистог сребра, а у среди иа врху од палице сијаше златна јабука, а на ја |
година беше оне године изванредна слава у манастиру М...</p> <p>Том приликом се силан свет из о |
нда узевши Добривоја за руку, одведе га у собу где му је Добривој показао књигу са златним кори |
свега тога одвраћати и опомињати га да у будуће то не чини.{S} За морално васпитање, отац Лавр |
Милана, па да га казни, и посаветује да у будуће тако што не чини.</p> </div> <div type="chapte |
пре удали!</p> <p>Напослетку знајући да у ову шуму нико од Турака несме ни завирити, а камо ли |
> прима само једно.{S} С тога гледај да у невино срце свога детета урежеш све оно што је добро. |
дечак, сузе“... говораше хајдучки вођа у себи.... „па онда речи: „Опрости ми бабо, никад више |
изговорно, ал хајдуци грунуше из пушака у знак доласка једног новајлије.</p> <p>Милан је од сил |
прими књигу, па пољубивши г. надзорника у руку врати се на своје место.{S} Учитељ од милине узм |
еви родитељи су вршили налог г. лечника у потпуној мери.{S} Покрај тога мољаху се Богу за здрав |
<pb n="75" /> о узроку његовог доласка у манастир М... увидео је, да је Милан заиста морао бит |
оје је добра мати постепено пресађивала у његово младо срце.</p> <p>Отац Добривојев — газда Пер |
ћа и са многим цвећем.{S} Ту му је дала у руке малу канту са решетком са којом <pb n="10" /> је |
онда растану.</p> <p>Кола су их чекала у манастирском дворишту.{S} Милан их је до по пута испр |
равом.{S} Сва су деца за тим мирно ушла у школу и села сваки на своје место.{S} Г. надзорник је |
ој би Добривоја осрамотио, или би му ма у чем нашкодио.{S} На жељу Добривојеву да се мало одмор |
ов одлазак из школе упадао је сад свима у очи, а то је: што Добривој и Милан нису заједно отишл |
као од бола, а из места где му је сачма у нежно тело ушла — лопила је крв.</p> <p>Затим заповед |
дечака — био је у опште од свих сељана у селу Б... љубљен, поштован и за највреднијег и најпош |
ком су два по два излазили из школе, па у реду мирно ходећи улицом поздрављали би оне, уз које |
аву, а покрај стада стајао је пастир па у фрулу умиљато свира.{S} На пољани опет и то на њивама |
/> <p>С овим речма врати се чича Панта у собу, мирно легне да спава.</p> <p>Спавати није могао |
} Ево зашто:</p> <p>Кад год су сва деца у школи била мирна, онда им је учитељ по коју лепу прип |
еблаги Господи“.{S} Ову молитву су деца у глас врло лепо изговорила.</p> <p>Г. парох је први ст |
е да не иде много с њим и да се не меша у игри где се Милан налази.</p> <p>Добривој је све ово |
штву и Добривој па се с тога и он умеша у игру.{S} Друштво се подели на две странке.</p> <p>И о |
ирон.</p> <p>И његови родитељи беху тад у цркви кад се Милан постригао за монаха.</p> <p>Диван |
у беше сакривено, а све то беше кад год у турским рукама.</p> <p>У ту пећину ући беше одиста ст |
<pb n="78" /> тог, врвио је мног народ у овај манастир.</p> <p>Кад се Милану навршила 15 годин |
дио једном од мојих момака да те одведе у манастир М... <pb n="64" /> да те преда оцу Пантелеми |
се у собу, погледи свуд по соби, отиде у смочару, у кујну, у коњушницу и свуд завири и у најма |
е године као најбољи ђак показао, отиде у гумно, одабере једно најлепше јагње, метне га на раме |
поведно је Милану отац игуман, да отиде у горњу трапезарију, па да са осталим ђацима спреми све |
дучки вођа заповеди Милану да сад отиде у једну подземну пећину, — која је била затворена са вр |
остави хајдучку пећину у намери да оде у које село да се најми за пастира.</p> </div> <div typ |
к је дошао до првих степеница које воде у трапезарију.</p> <p>Онде га заустави један необичан п |
плот како би га прескочити могао — пође у башту.{S} Плот је прескочио без по муке, јер је сад б |
За тим сакривши молитвеник у шпаг — уђе у манастирско двориште.</p> <p>На уласку у калуђерски х |
о значити“?{S} Испрва се устезао да уђе у пећину, али охрабривши се уђе у пећину, која беше све |
и баш онда, кад је Добривој хтео да уђе у своје двориште.</p> <p>У онај мах кад се Милан затрча |
да уђе у пећину, али охрабривши се уђе у пећину, која беше светла као месец; кад иза раштркани |
ретан бити“.{S} Осим тога, водила га је у башту, која је била засађена са дрвећем разног воћа и |
бацио у бунар.{S} Милан није знао да је у овом друштву и Добривој па се с тога и он умеша у игр |
асан призор је Милана тако дирнуо да је у несвест пао, те онесвешћен лежао све док се није непо |
ад им је Милан ређао несташлуке које је у селу починио, онда су се сви сити насмејали малом вра |
д дахне и издахне.</p> <p>Мирон који је у руци држао горућу воштаницу, склопи очи оцу Пантелеим |
!... и падне матери у наручја љубећи је у лице, по том отиде к оцу и кроз плач рече: „Опрости м |
г новог ђака како поји.</p> <p>Милан је у манастиру од неког времена јако почео напредовати на |
ало цело село оца овога дечака — био је у опште од свих сељана у селу Б... љубљен, поштован и з |
во и Добријево пријатељевање упадало је у очи не само суседима, него и свима сељанима и њиховим |
а беше даље овај манастир чувен, што је у манастиру том лежало тело једног светитеља пред којим |
а ме вуци појели но ако хоћеш, прими ме у хајдуке.{S} Прими ме ма за твоје слушче, само да не с |
.{S} Па како беше уморан од пута, седне у густу траву и одмараше се у хладу.</p> <p>Ту га црне |
пути игумановој, а млади калуђер отидне у цркву да одслужи св. литургију.</p> <p>Путем мишљаше |
сретни случај.</head> <p>Беше баш подне у очи св. Илије.</p> <p>Леп летњи дан.{S} Сунце је дале |
омоћи...{S} Ми смо ево већ четир године у онакој тузи“ говораше брижна жена...</p> <p>Милан се |
S} Затим ухвативши Милана за руку, успе у своју шаку воде из тиквице коју је хајдучки вођа собо |
нагне бегати, и то таким полетом, да се у трен ока изгубио испред својих другова.{S} Добривој ј |
их је добро у срце своје усадио, да се у свом животу више никад није дружио са неваљалим друшт |
ауми да побегне далеко у свет, па да се у какву шуму сакрије, тврдо намеравши и зарекавши се, д |
ично.{S} На лицу им се видео знак да се у нечем данас не слажу, јер се путем не гледаху као до |
опадоше.</p> <p>Једући јабуке занесе се у мислима, а те мисли навађаху га да се одважи на какво |
пута, седне у густу траву и одмараше се у хладу.</p> <p>Ту га црне мисли опет спопадоше.</p> <p |
е постанеш игуманом.</p> <p>,,Ако би се у случају вратио својим родитељима, онда све то мораш п |
епу књигу коју сам наменио оном који се у овој школи најбољим показао буде.{S} Ти си се данас н |
, то Милан потражи хладовину, склони се у хлад и ту се одмараше неко време но не за дуго јер му |
аш код те шуме ноћ ухватила — склони се у један оближњи издубљени храст.{S} Ту седне, па се одм |
ије гдегод завукао па ћути.{S} Врати се у собу, погледи свуд по соби, отиде у смочару, у кујну, |
або“ поче Милан <pb n="82" /> гушећи се у сузама па не могући издржати тугу свога срца повиче: |
е речи баш не допадаху, али уздајући се у своје храбро срце... ћутао је све док није дошао у ха |
.{S} Путем бегајући и плачући, тукао се у прса и горко се кајао за свој несташлук.</p> <p>Сад м |
ле, ишао у шуму, хватао птице, купао се у великим барима, од мајке је излагивао по неколико нов |
вери, тако и из осталих предмета што се у основној српско-народној школи уче — стављао је и г. |
е га на <pb n="63" /> руке па га однесе у своју собу где је Милан до зоре снивао.</p> <p>Хајдуч |
ако храброг и одважног срца, одвешћу те у моју пећину, и даћу ти три посла да прво извршиш, па |
еве речи: „Ко другоме копа јаму, сам ће у њу пасти“.</p> <p>Тако бегајући — па све осврћући се |
="10" /> је мали Добривој заливао цвеће у башти.{S} Даље дала му је неколико леја да сам сади в |
, па онда једну по једну вадећи, јеђаше у сласт ма да беху тако киселе, да су му се уста скупља |
рете га један млад калуђер, који држаше у руци бројанице.</p> <p>„Добар дан! оче свети“! назове |
учинио.</p> <p>„Враг не спава“ говораше у себи чича Панта... „Ко шта ради себи ради“...</p> <p> |
косови и остале птице певачице одлетеше у оближње њиве, да накупе мало гусеница да нахране свој |
газда Пера одвео Добривоја да га упише у школу, <pb n="15" /> онда је и чича Панта одвео свог |
д старог и младог, од великог и малог и у опште од свих који га лично познаваху.</p> <p>То вели |
ак, исто тако беше Добривој и у школи и у цркви прави узор дечијег доброг владања.{S} О његовом |
у, у кујну, у коњушницу и свуд завири и у најмањи кут.{S} Нигде Милана.</p> <p>„Но тај се деран |
ваљан дечак, исто тако беше Добривој и у школи и у цркви прави узор дечијег доброг владања.{S} |
сваку клицу несташлука, коју је Милан и у манастиру гајити почео.{S} Тако је н. пр. првих дана |
само по свом селу тражио Милана, него и у оближња места је отишао, и распитивао за Милана.{S} К |
агрли Милана; трипут га пољуби у чело и у лице и онда се растану.</p> <p>Милан се одмах даде па |
ки вођа загрли Милана; трипут га пољуби у чело и у лице и онда се растану.</p> <p>Милан се одма |
асима нека после св. литургије дођу сви у трапезарију“ рече отац игуман.</p> <pb n="71" /> <p>М |
ивојеву да се мало одморе, поседају сви у коло један до другог па чупкајући зелену траву запитк |
а.</p> <pb n="61" /> <p>Вечерали су сви у највећу сласт.</p> <p>После вечере момци се разговара |
говорио је отац Добривојев.... „Не иди у друштво у којем има доста покварених срдаца, да не на |
кад је Милан довршио појање — „сад ходи у трапезарију <pb n="72" /> да те покажем свима монасим |
речима Христа Спаситеља: „Сиротима буди у помоћи“.</p> <p>Газда Пера је тако сваком приликом св |
да ће Добривој бити сретан ако се одржи у тим врлинама које је добра мати постепено пресађивала |
онда доћи у његово село и сњим да служи у цркви.{S} Сретни родитетељи, целивају десницу оцу игу |
у његово родно место да као гост служи у цркви.</p> <p>Том приликом се Милан састао са својим |
благослови“! рече Милан ушавши у ћелији у којој горијаше кандило пред иконом св. Богомајке — па |
, полако дрмне непознатог дечака — који у сну држећи збиља да је његов отац пред њиме, нагло се |
Добривоја за руке па га пољуби очински у пуне обрашчиће. <pb n="23" /> Ово беше учитељу најрад |
т и раздраганост; а кад би му загледали у оне његове — као трњина — црне очи, из којих светлуца |
што су млади монаси особито лепо појали у цркви те својим умилним појањем тако облагорођаваху с |
ви родитељи су још пуна три дана остали у манастиру.</p> <p>После три дана Миланови родитељи по |
— „да су га хајдуци ухватили па однели у један манастир но незнамо у који.{S} Прошли смо све м |
Милан ишао.</p> <p>Заједно су увек били у башти заливали цвеће, кидали џбунасту траву и коров, |
вног дечака.</p> <p>„Синко, погледај ми у очи“, поче хајдучки вођа „ти си спав’о је ли?{S} Ходи |
пријавити хајдучком вођи, нека ме прими у хајдуке.{S} Ја сам истина млад, ал <pb n="51" /> то н |
да му спреми воде за умивање, да звони у 5 сати на јутрење.{S} Затим је морао са једним најмла |
чки глас.{S} Милан отвори врата и ступи у ћелију.</p> <p>„Оче благослови“! рече Милан ушавши у |
лану све ово, даде му и писмо, те удари у плач.{S} Милан је пажљиво слушао све што му је хајдуч |
виче: „Ја сам МилаН“!... и падне матери у наручја љубећи је у лице, по том отиде к оцу и кроз п |
рати.{S} То је врло лепо од тебе кад си у манастиру потражио прибежиште својој немирној души, а |
м родитељима, онда све то мораш предати у властитост оца Пантелемиона...“ за тим предавши Милан |
земљу.{S} Румено лице на мах се обрати у бледило.{S} Тело му је дрхтало.</p> <p>Тома, Пера и М |
ојем до воље наиграти, па се онда врати у двориште на свој посао.{S} Добривој се одмах упути од |
ристојни Милан.</p> <p>Милан се особити у побожности усавршавао.{S} Усавршавању његовом у побож |
о кад не беше на ино, он мораде примити у руку ону палицу, коју је он сам као дете донео у мана |
ad>14.{S} Милан се упознаје са дужности у манастиру.</head> <p>Првих 8 дана увидео је Милан как |
ражарио код врата и чекао Милана држећи у руци дренов прут с којим би Милану платио његово нест |
морао са једним најмлађим монахом отићи у цркву да упали свеће, да спреми одежде и стихаре.{S} |
како и на који начин би он могао отићи у хајдуке.</p> <p>„Да, знам шта ћу сад урадити“ говораш |
и године закалуђерити и да ће онда доћи у његово село и сњим да служи у цркви.{S} Сретни родите |
дио овај манастир да је било милина ући у овај св. дом.</p> <p>Кад се Милан за монаха постригао |
аш оног тренутка, кад је Милан ове речи у сну изговорио — ишао је кроз шуму сам хајдучки вођа, |
к моје покојне матере, чувај га као очи у глави, и не показуј га ником, док се не покалуђериш — |
књигу са златним корицама и погледавши у испитни записник, прозвао Добривоја <pb n="22" /> пре |
>У трапезарији беху 6 монаха.{S} Ушавши у трапезарију, отац Пантелеимон прикаже младог ђака кој |
<p>„Оче благослови“! рече Милан ушавши у ћелији у којој горијаше кандило пред иконом св. Богом |
аси“.</p> <p>За тим сакривши молитвеник у шпаг — уђе у манастирско двориште.</p> <p>На уласку у |
би својој мајци о оном, о чем је учитељ у школи говорио, шта им је приповедао или какве им ства |
ли ћеш и запамтити кад си узимао пиштољ у руке“!</p> <pb n="42" /> <p>С овим речма врати се чич |
хајдучком вођи, па ћу му рећи да желим у хајдуке ступити“.</p> <p>„А мој отац? мати? па...{S} |
свешћен на земљу пао, брзо утрчи за њим у пећину, узме га на <pb n="63" /> руке па га однесе у |
ости усавршавао.{S} Усавршавању његовом у побожности од великог утицаја беху свете књиге, које |
мо једанпут, то је Милан првом приликом у цркви пред оцем игуманом отпојао.</p> <p>Милина беше |
ац Пантелеимон заиста отишао са Мироном у његово родно место да као гост служи у цркви.</p> <p> |
куће.</p> <p>Чича Панта који је сережан у свом седу и газда Пера, живили су и сад живе врло доб |
l:id="SRP18962_C11"> <head>11.{S} Милан у хајдучкој пећини.</head> <p>Путем је хајдучки вођа пр |
xml:id="SRP18962_C5"> <head>5.{S} Милан у чика Младеновој башти.</head> <p>Кад се Милан онако о |
нове кости, па онда оно писмо што Милан у руци држаше.</p> <p>Кад је Милан дошао до врати игума |
љао.{S} Како отац Лаврентије беше вичан у васпитању — а и иначе беше то човек правог моралног и |
грм, подметне руку под главу па занесен у мислима слатко заспи.</p> <pb n="47" /> <p>Облаци кој |
речи рекао.{S} Са свима сељанима је он у миру и љубави живио.{S} Био је при том милостива срца |
</p> <p>У том га тешки сан ухвати, и он у плачу и заспа.{S} У сну му се приказао отац оружан, к |
, који је Милана сваког вечера поучавао у моралном и духовном животу дајући му добре савете по |
/p> <p>Милина беше слушати кад је појао у цркви.{S} Због његовог лепог гласа на брзо се рашчуло |
дрхтао, ал беше умиљат и милозвучан као у анђела.</p> <p>„Е добро синко“! рече игуман сасвим за |
о шта је смислио оне ноћи кад је плакао у издубљеном расту?{S} Камо је отишао?{S} Чиме се бавио |
ше попео, а кад се попео, онда је рекао у себи: „Док га не обрстим, нећу се сићи“!{S} Милан је |
казали Милановом оцу како је Милан имао у шпагу напуњен <pb n="41" /> пиштољ, па како је хотевш |
нешто учио, он је бежао од школе, ишао у шуму, хватао птице, купао се у великим барима, од мај |
кључар то је са манастирском баком ишао у подрум по сир млеко, маст, месо, вино, и тако даље{S} |
лепо писао па је потпуно спремљен ишао у школу.{S} Док није свој задатак научио, и док није св |
За оних првих 8 дана Милан је само ишао у цркву са игуманом где је читао апостол.{S} После 8 да |
о родио.</p> <p>Тек што је Милан отишао у трапезарију и казао заповест оца игумана — осталим ђа |
игуману.</p> <p>Кад је чича Панта дошао у село, приповедао је од радости сваком ко га је год за |
је то благодарни син донео кад је дошао у манастир, па им дозволи да смеју долазити своме сину |
бро срце... ћутао је све док није дошао у хајдучку пећину.</p> <p>Тада се баш почело смркавати. |
ршила од оног дана, када је Милан дошао у манастир.{S} За цело то време нису Миланови родитељи |
шних игара, јер док Добривој није пошао у школу, дотле беше врло несташан и непослушан.</p> <p> |
м.</head> <p>Пре него што је Милан ушао у манастирско двориште, приправио <pb n="66" /> се пред |
е дотле док му није несташлук тако ушао у страст да је по читав дан бегао од куће кријући се ко |
пази на своју велику радост дудово дрво у башти чика Младена.</p> <p>Плод тога дуда беше црн и |
е отац Добривојев.... „Не иди у друштво у којем има доста покварених срдаца, да не наиђеш на зл |
ти, а кад муња севну беше светлије него у по дана.</p> <p>Овај ужасан призор је Милана тако дир |
у палицу, коју је он сам као дете донео у манастир М....</p> <p>Млади игуман је свом снагом и о |
на без успеха.{S} Сад је чича Панта био у том уверењу, <pb n="44" /> да је Милана ма на који на |
ђа врло доброг срца, која га је пољубио у бледе али пуне образе.</p> <p>„Како је теби име? синк |
ње; помисли е се није какав дух појавио у овој шуми, или је можда каква потера за хајдуцима од |
, када је мали Добривој први пут ступио у школу.{S} Добривој се за цело школско време добро учи |
ој мачки везао камен о врат па је бацио у бунар.{S} Милан није знао да је у овом друштву и Добр |
и владај се добро.{S} Ма да си погрешио у нечем гледај да се поправиш.{S} Гледај да сваки посао |
з тог следити — науми да побегне далеко у свет, па да се у какву шуму сакрије, тврдо намеравши |
особито допало, јер га до сад још нико у руку није пољубио.</p> <p>„Бог ти помогао синко“! одв |
и па однели у један манастир но незнамо у који.{S} Прошли смо све манастире, тражећи нашег Мила |
, да их је све гутао и тако их је добро у срце своје усадио, да се у свом животу више никад ниј |
оту, о удобностима која хајдуци особито у летње доба уживају, а то уживање пружа им сама мати п |
наје своје родитеље.</head> <p>Манастир у који је Милан дошао за монаха, био је на гласу због л |
настојавао да манастиру сачува леп глас у народу.{S} Дао је на ново цркву полепшати, баште уред |
рече игуман гледајући час у писмо, час у палицу, на којој беху обвијене <pb n="68" /> две змиј |
ловио синко“! рече игуман гледајући час у писмо, час у палицу, на којој беху обвијене <pb n="68 |
... јецао је сад Милан... ти си сад већ у хладном гробу...{S} Твоји родитељи,., заједно са моји |
4" /> свем том тражио је згодну прилику у којој би Добривоја осрамотио, или би му ма у чем нашк |
манастирско двориште.</p> <p>На уласку у калуђерски ходник сусрете га један млад калуђер, који |
сељани чудили и дивили његовом напретку у добру.{S} За газда Перино добро срце брзо се рашчуло |
не знајући где је, пође право кроз шуму у намери да изађе на други крај.{S} Смео није натраг да |
пољубе непознатог дечака, па га подигну у вис.</p> <p>Ово је Милану служило на част.</p> <p>Хај |
им дозволи да смеју долазити своме сину у походе кад год им је воља.{S} За тим им обећа да ће М |
С тога науми да остави хајдучку пећину у намери да оде у које село да се најми за пастира.</p> |
дали џбунасту траву и коров, заједно су у школу ишли, заједно из школе кући долазили.{S} Милан |
и“ говораше Милан сам себи... „отићи ћу у хајдучку гору, па ћу се пријавити хајдучком вођи, нек |
свитати почело, узме чича Панта палицу у руке, пут под ноге, па се упути по знанцима и родовим |
е па га код себе држе и хране као птицу у кавезу, и уче га хајдуковању — а причао ми је како је |
у тога дана били.</p> <p>Милан је одмах у засебну ћелију оца игумана одвео своје родитеље па их |
.{S} Чича Панта тражи Милана.</head> <p>У јутро рано, тек кад је свитати почело, узме чича Пант |
ци: „Добар се глас далеко чује“.</p> <p>У време циче зиме, кад по цео дан злочести псогоња влад |
о беше кад год у турским рукама.</p> <p>У ту пећину ући беше одиста страшно.{S} Милан је ушао, |
/> да те покажем свима монасима.</p> <p>У трапезарији беху 6 монаха.{S} Ушавши у трапезарију, о |
ој хтео да уђе у своје двориште.</p> <p>У онај мах кад се Милан затрчао на Добривоја, да му отм |
ући се због своје тврдоглавости.</p> <p>У том га тешки сан ухвати, и он у плачу и заспа.{S} У с |
<p>учитељ</p> <p>Цена 15 новчића</p> <p>У Великој Кикинди 1896.</p> <p>Издање и штампа српске к |
/p> <p>„Нећу лагати“ говораше Милан... „у лажи је плитко дио, то сам већ толико пута искусио, а |
ученицима узалуд, јер пословица вели: „У очи Божића прасе се не угоји“!{S} Добривој је једва ч |
ви хајдуци нису разбојници што хришћане убијају и харају — већ хајдуци јунаци који српство бран |
е: „добићеш од мене сутра 10 јабука ако убијеш оног врапца!“</p> <p>„Добро!“ рече Милан, па изв |
г друга.{S} Дете као дете мислећи да је убило свога друга, уплаши се, па побегне непознатим пут |
је да се Милан можда због оног случаја убио, удавио или што слично учинио.</p> <p>„Враг не спа |
Он бејаше тврдо уверен да је Добривоја убио, па знајући шта ће из тог следити — науми да побег |
бола. — „Шта је, шта је?{S} Да те није убио“? збуњено запиткиваху један другог.{S} У тај мах Д |
тном случају како је Добривоја нехотице убио, онда <pb n="70" /> је отац игуман уздахнуо и река |
је ено на грани?</p> <p>„Боме ја ћу га убити“! рече Милан па пружи руку ономе што <pb n="35" / |
>На једном запита мали Миша: „А ко може убити оног врапца што стоји на багреновој грани“?</p> < |
pb n="41" /> пиштољ, па како је хотевши убити врапца — ранио Добривоја и т. д.</p> <p>Озлојеђен |
едан између њих запитати: „А како можеш убити, кад немаш ни палице, а врабац је ено на грани?</ |
<p>Пошто се хајдучки вођа утешио и сузе убрисао заповеди једном <pb n="65" /> хајдуку да одведе |
напије се хладне воде, умије се, па се убрише рукавом од кошуље, те журећи се пође напред.{S} |
собом носио- умије га и својом марамом убрише очи и лице.</p> <p>Милан је тек сад дошао к себи |
„сад сам сретан!{S} Ходите сад са мном, убришите сузе, па да вас пријавим оцу игуману“ рече <pb |
ји га лично познаваху.</p> <p>То велико уважење стекао је газда Пера својим поштеним и вредним |
и примерно владао.{S} Своје лекције је увек тачно, савесно и на време научио.{S} Своје задаће |
овако говорила: „Слатко дете моје, буди увек тако добар, па добро пази на речи свог учитеља.{S} |
вредноћу.{S} Буди увек тако добар, буди увек тако вредан, учи, чувај се и клони се неваљала дру |
ји те је подстицао на вредноћу.{S} Буди увек тако добар, буди увек тако вредан, учи, чувај се и |
пази на речи свог учитеља.{S} Он ће ти увек тако лепо приповедати, па ћеш увидети како пролази |
ога друга.</p> <p>Мали Добривој је ишао увек са Миланом чича Пантиним сином, чија је кућа била |
тамо је и Милан ишао.</p> <p>Заједно су увек били у башти заливали цвеће, кидали џбунасту траву |
ка мртвог Добривоја.{S} Он бејаше тврдо уверен да је Добривоја убио, па знајући шта ће из тог с |
С овим лечничким настојањем, а особито уверењем да ће Добривој за 8 дана оздравити — беху тужн |
успеха.{S} Сад је чича Панта био у том уверењу, <pb n="44" /> да је Милана ма на који начин не |
очи, из којих светлуцаше оштри поглед, уверили би се, да је оштроуман и досетљив.{S} Глава му |
обривојем могло догодити.{S} И збиља се уверио.{S} Добривој је лежао на трави блед као крпа.{S} |
гла науку за се извести, по којој су се уверити могла, да свако дете, које се по добрим саветим |
узроку његовог доласка у манастир М... увидео је, да је Милан заиста морао бити одвише несташа |
сти у манастиру.</head> <p>Првих 8 дана увидео је Милан како је то благодат бити манастирски ђа |
</p> <p>Милан је тек сад дошао к себи и увидео да је то мало час био сан, и да је место његовог |
е ти увек тако лепо приповедати, па ћеш увидети како пролази онај ко слуша савете и опомене ста |
се бавио? и т. д.</p> <pb n="45" /> <p>Увидићеш драги читаоче да: свака штета учи човека памет |
више и самом Добривоју је Милан наносио увреде, али <pb n="18" /> Добривој му је све опраштао и |
ио тих, миран и благ.{S} Никога није оп увредио, никоме није он ни једне зле речи рекао.{S} Са |
.{S} Мирон је као млад монах служио, за углед правог монашког живота.</p> <p>Кад је Мирону било |
ме закалуђерити, те ако будеш служио за углед свима калуђерима — постаћеш временом игуманом.{S} |
ао по шуми скоро 1/4 дана, па никако да угледа краја од шуме.</p> <p>При свем том што се Милан |
p>Милану се на ново сунце родило кад је угледао над собом плаво небо, јарко сунце, пред собом л |
тког времена приближили манастиру М.... угледи Милан звоник са кога се блисто златан крст.</p> |
словица вели: „У очи Божића прасе се не угоји“!{S} Добривој је једва чекао да дође тај дан када |
се Милан можда због оног случаја убио, удавио или што слично учинио.</p> <p>„Враг не спава“ го |
’ да потражи тог духа или да се што пре удали!</p> <p>Напослетку знајући да у ову шуму нико од |
љиво чекао Милана, а кад се чика Младен удалио испред њега, онда је свог несташка казнио тиме ш |
ке храстове шуме која беше по дана хода удаљена од села.{S} Баш се онда сунце смирило, а вече с |
вши Милану све ово, даде му и писмо, те удари у плач.{S} Милан је пажљиво слушао све што му је |
ремена јако почео напредовати на велико удивљење оца игумана.{S} Промени његовој утицао је отац |
живе ватре.{S} Причао му је о животу, о удобностима која хајдуци особито у летње доба уживају, |
<p>За тим сакривши молитвеник у шпаг — уђе у манастирско двориште.</p> <p>На уласку у калуђерс |
ће то значити“?{S} Испрва се устезао да уђе у пећину, али охрабривши се уђе у пећину, која беше |
зврши баш онда, кад је Добривој хтео да уђе у своје двориште.</p> <p>У онај мах кад се Милан за |
езао да уђе у пећину, али охрабривши се уђе у пећину, која беше светла као месец; кад иза раштр |
е му да куца прво на врата пре него што уђе унутра.</p> <p>Милан се сад упути игумановој, а мла |
и неко време као изван себе, а Милан од ужаса испусти пиштољ из руке — видећи шта је учинио, уп |
о са Миланом?</head> <p>Кад је Милан од ужаса испустио <pb n="39" /> пиштољ из руке — дошла му |
ше светлије него у по дана.</p> <p>Овај ужасан призор је Милана тако дирнуо да је у несвест пао |
м бившем другу Добривоју, који сад трпи ужасне болове због моје нехатости и несмотрености!{S} У |
стима која хајдуци особито у летње доба уживају, а то уживање пружа им сама мати природа.</p> < |
дуци особито у летње доба уживају, а то уживање пружа им сама мати природа.</p> <p>Тако ходећи |
мирно ходећи улицом поздрављали би оне, уз које су пролазили или које су сретали.{S} Свако дете |
спиту.{S} Но све беше некојим ученицима узалуд, јер пословица вели: „У очи Божића прасе се не у |
пропустио тражећи Милана — па све беше узалуд.{S} Сутра дан је не само по свом селу тражио Мил |
очекивао, извиривао Милана, но све беше узалуд.{S} Што је чича Панта дуже Милана чекао, тим се |
оћи.</p> <pb n="43" /> <p>Но и ово беше узалуд.{S} Нигде Милана, па бар да му ко каже где га је |
Милана за руку и поведе кроз шуму неком узаном стазом.</p> <p>Стаза ова их је за кратко време и |
за ђака, пази на њега, па ако се добро узвлада закалуђери га.{S} За твоје доброчинство ћу ти з |
ове последње речи баш не допадаху, али уздајући се у своје храбро срце... ћутао је све док ниј |
лан ухватио за чело, и тешко врло тешко уздануо, кајући се због своје тврдоглавости.</p> <p>У т |
b n="87" /> твојеми</foreign>“... тешко уздахне, погледи још последњи пут на икону св. Богороди |
несташног владања Милановог, и тада је уздахнуо рекавши: „Милане, Милане!{S} Да си слушао саве |
убио, онда <pb n="70" /> је отац игуман уздахнуо и рекао: „Ах синко!{S} Шта учини!{S} Но ипак с |
а, што се пред шумом на неколико метара уздизао — указа се јутрења румен.{S} То беше ватрени кр |
долину, а из далека као да се из земље уздизао неки црн облачић.</p> <p>„Шта је оно што се там |
Чувши још из далека неко јецање и неко уздисање; помисли е се није какав дух појавио у овој шу |
ах.... рече Милан кроз плач и једва се уздржао да га не познаду по гласу.{S} Милан је гледао с |
рчи и одгурне неваљалог Милана, па онда узевши Добривоја за руку, одведе га у собу где му је До |
ићеш сутра — али ћеш и запамтити кад си узимао пиштољ у руке“!</p> <pb n="42" /> <p>С овим речм |
лед као крпа.{S} Отац га одмах подигне, узме га на руке па га однесе кући — оставивши га матери |
јутро рано, тек кад је свитати почело, узме чича Панта палицу у руке, пут под ноге, па се упут |
земљу пао, брзо утрчи за њим у пећину, узме га на <pb n="63" /> руке па га однесе у своју собу |
се на своје место.{S} Учитељ од милине узме Добривоја за руке па га пољуби очински у пуне обра |
е као честиту и ваљану Хришћанку — беше узор врлина које женско лице красе.</p> <p>Најглавније |
беше Добривој и у школи и у цркви прави узор дечијег доброг владања.{S} О његовом добром владањ |
и испитавши га потанко <pb n="75" /> о узроку његовог доласка у манастир М... увидео је, да је |
пред шумом на неколико метара уздизао — указа се јутрења румен.{S} То беше ватрени круг који се |
арима које нису за децу.{S} Једног дана украде од мене један пиштољ који беше напуњен, но оно ј |
аба ми је више пута причао како хајдуци украду по које мушко дете па га код себе држе и хране к |
име том лепушкастом дечаку кога сам вам укратко описао — беше дакле син имућних сеоских родитељ |
отац игуман.</p> <p>„Знам“! рече Милан укратко.</p> <p>„А рачунати?</p> <p>„Знам и то“!</p> <p |
, висока стаса, црних очију, а главу му украшаваше црна густа и дугачка коса.{S} Мирон је као м |
н.</p> <p>„Е па ја сам за то чело баште улазио... поче Милан озбиљно... <pb n="31" /> јер сам б |
кога се блисто златан крст.</p> <p>Код уласка манастирског дворишта, опрости се Милан са хајду |
— уђе у манастирско двориште.</p> <p>На уласку у калуђерски ходник сусрете га један млад калуђе |
лазили из школе, па у реду мирно ходећи улицом поздрављали би оне, уз које су пролазили или кој |
хвативши Добривоја за руку, извео га на улицу и овако му рекао: „Зато што си ме твојим добрим в |
— изишао је баш онда Добривојев отац на улицу, па кад је видео да Милан збиља хоће да отме књиг |
ко даље{S} Све је то мали Добривој тако умео лепо приповедати, да су се груди сретне мајке од р |
ом друштву и Добривој па се с тога и он умеша у игру.{S} Друштво се подели на две странке.</p> |
ману чисти ципеле, да му спреми воде за умивање, да звони у 5 сати на јутрење.{S} Затим је мора |
м се Милан саже, напије се хладне воде, умије се, па се убрише рукавом од кошуље, те журећи се |
вице коју је хајдучки вођа собом носио- умије га и својом марамом убрише очи и лице.</p> <p>Мил |
вођа „ти си спав’о је ли?{S} Ходи да те умијем па да се умириш“.{S} Затим ухвативши Милана за р |
и особито лепо појали у цркви те својим умилним појањем тако облагорођаваху срца присуствујућих |
ом гласу.{S} Глас му је дрхтао, ал беше умиљат и милозвучан као у анђела.</p> <p>„Е добро синко |
окрај стада стајао је пастир па у фрулу умиљато свира.{S} На пољани опет и то на њивама си виде |
{S} На освитку четвртог јутра, пошто се умио и обукао, и пошто је казао жељу хајдучком вођи, — |
’о је ли?{S} Ходи да те умијем па да се умириш“.{S} Затим ухвативши Милана за руку, успе у свој |
<p>Сад не имајући куд ни камо, гладан, уморан, охрабри се па пође кући.{S} Ваш право вели српс |
су му се уста скупљала.{S} Па како беше уморан од пута, седне у густу траву и одмараше се у хла |
да се руча, па да се после ручка сваки уморан мало одмара.</p> <p>После подне истог а дана так |
ста ледина нигде никога.{S} Како је био уморан, а и како беше тога <pb n="28" /> дана, права ом |
.</p> <p>Тумарајући и крчећи себи пута, умори се тако, да га зној спопао, а при том га је и гла |
„А где је Добривој?{S} Је ли жив ил’ је умро?</p> <p>„Жив је сине“, баба га је дао на школе да |
ечера молио Богу, држећи да је Добривој умро.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18962_C |
сао добро и на време свршиш.{S} Имај па уму ову кратку реченицу: „Конац дело краси“.</p> </div> |
кутале скакућућ са гране на грану — сад умукоше.{S} Нема тишина је целом васионом завладала: <p |
да куца прво на врата пре него што уђе унутра.</p> <p>Милан се сад упути игумановој, а млади к |
ослушан, миран, вредан, тачан, уредан и уопште као што је на дому био ваљан дечак, исто тако бе |
Ово Миланово и Добријево пријатељевање упадало је у очи не само суседима, него и свима сељаним |
n="24" /> <p>Но њихов одлазак из школе упадао је сад свима у очи, а то је: што Добривој и Мила |
дним најмлађим монахом отићи у цркву да упали свеће, да спреми одежде и стихаре.{S} Даље — мора |
Још оног дана када су се оба та дечака уписала за ђаке, заволели су се још већма и спријатељил |
Кад је газда Пера одвео Добривоја да га упише у школу, <pb n="15" /> онда је и чича Панта одвео |
е, те га онда одвукао онако подераног и уплаканог.{S} Милан и Добривој беху једних година.{S} Ј |
пиштољ из руке — видећи шта је учинио, уплашен нагне бегати, и то таким полетом, да се у трен |
крвљу написано.</p> <p>Отац игуман мало уплашен, не смеде га читати на први мах.</p> <p>Но кад |
>На глас грома Милан се одмах тргао, па уплашено око њега посматрао шта се око њега збива.{S} Т |
p> <p>„Шта то значи“? запита Милан мало уплашено.</p> <p>„Имате ли ви што да добијете овде?{S} |
шња појава.{S} Не знађаше како да утиша уплашеног и буновног дечака.</p> <p>„Синко, погледај ми |
о дете мислећи да је убило свога друга, уплаши се, па побегне непознатим путем.{S} Како је побе |
d="SRP18962_C14"> <head>14.{S} Милан се упознаје са дужности у манастиру.</head> <p>Првих 8 дан |
несмотрености!{S} Утеши моје родитеље; упути ме из ове шуме, изведи ме и одведи каквом добром |
его што уђе унутра.</p> <p>Милан се сад упути игумановој, а млади калуђер отидне у цркву да одс |
о млого већи део пута да обиђе па да се упути па чисту равницу.</p> <p>Тумарајући и крчећи себи |
ио.</p> <p>Одмах се врати натраг, па се упути путем што води иза села.{S} Тек што је подне преш |
анта палицу у руке, пут под ноге, па се упути по знанцима и родовима да тражи Милана — држећи д |
ште на свој посао.{S} Добривој се одмах упути одма са својим друговима на зелену пољану да се и |
а не могасмо наћи, нити нас је ко могао упутити где да га тражимо.</p> <p>Овде се старац опет з |
> <p>Кад се Милан онако осрамоћен морао упутити својој кући, побоји се на путу ди ће газда Пера |
ли Богу.{S} Навикавала га је на добро а упућивала да се клони од зла.{S} Стављала му је за прим |
ровесели.</p> <p>Што је смислио то је и урадио.</p> <p>Одмах се врати натраг, па се упути путем |
дан долазе тужбе његовом оцу:{S} Милан урадио ово, Милан учинио оно... разбио прозор, дражио п |
питао: „А како је могао Милан онако шта урадити“?</p> <p>Чича Панта је само слегао раменима, ве |
у хајдуке.</p> <p>„Да, знам шта ћу сад урадити“ говораше Милан сам себи... „отићи ћу у хајдучк |
а и из љубопитства да види шта ће Милан урадити — рекне: „добићеш од мене сутра 10 јабука ако у |
био баш послушан, миран, вредан, тачан, уредан и уопште као што је на дому био ваљан дечак, ист |
и тако је за кратко време млади игуман уредио овај манастир да је било милина ући у овај св. д |
} Дао је на ново цркву полепшати, баште уредити, воћем и цвећем засадити и тако је за кратко вр |
су због лепог положаја; што је био лепо уређен, што су млади монаси особито лепо појали у цркви |
га гледај да у невино срце свога детета урежеш све оно што је добро.{S} Знај да је дете као мла |
восак на којем се свашта урезати да.{S} Урезати се може и добро и зло, ал дете <pb n="8" /> при |
е дете сад као восак на којем се свашта урезати да.{S} Урезати се може и добро и зло, ал дете < |
се особити у побожности усавршавао.{S} Усавршавању његовом у побожности од великог утицаја бех |
н.</p> <p>Милан се особити у побожности усавршавао.{S} Усавршавању његовом у побожности од вели |
е гутао и тако их је добро у срце своје усадио, да се у свом животу више никад није дружио са н |
сили свој зајам кући!</p> <p>Из стотину усана излетале су речи: „Бог га живео“! „Бог му дао здр |
оље?{S} Ти се ваљда мене бојиш да ти не ускратим играње?{S} Не!{S} Не бој се синко!“ рече добри |
за здравље свога детета.{S} И Бог им је услишао молитву.{S} После 8 дневног брижног и савесног |
је Милан смислио, то је хајдучком вођи усмено казао.{S} На освитку четвртог јутра, пошто се ум |
>„Ни-и—и сам“ !</p> <p>„Па да што су ти усне црне“?</p> <p>„Јео сам пекмеза“!</p> <p>„Па што си |
аном?</p> <p>Милан је од љутине грискао усне, кидао листове из књига па расипао по путу, и бунц |
иш“.{S} Затим ухвативши Милана за руку, успе у своју шаку воде из тиквице коју је хајдучки вођа |
, чича Панта пропусти пуна три дана без успеха.{S} Сад је чича Панта био у том уверењу, <pb n=" |
ла да се г. надзорник чудио и дивио том успеху, похваљујући при том учитеља који је за време де |
38" /> гледај да ти крај деда твог буде успешан“... говорио је отац Добривојев.... „Не иди у др |
0" /> од земље доњих.{S} За тим се брзо успужа на дрво и за тили час беше на оној грани, на кој |
аст ма да беху тако киселе, да су му се уста скупљала.{S} Па како беше уморан од пута, седне у |
природном појаву, пробуди се Милан.{S} Устане, па не знајући где је, пође право кроз шуму у на |
рече добри отац тако нежно, да је одмах устао са седала, па ухвативши Добривоја за руку, извео |
ав имаш глас.</p> <p>Милан се с почетка устезао, јер није знао коју песму да одпоји.{S} Напосле |
есем — шта ће то значити“?{S} Испрва се устезао да уђе у пећину, али охрабривши се уђе у пећину |
ам био несташан, да ме ниси избио не би утекао....</p> <p>„Та ти си зар Милан“? зачуђено запита |
због моје нехатости и несмотрености!{S} Утеши моје родитеље; упути ме из ове шуме, изведи ме и |
говорио.</p> <p>Пошто се хајдучки вођа утешио и сузе убрисао заповеди једном <pb n="65" /> хај |
ршавању његовом у побожности од великог утицаја беху свете књиге, које му је отац Лаврентије да |
дивљење оца игумана.{S} Промени његовој утицао је отац Лаврентије најстарији монах, који је Мил |
а првашња појава.{S} Не знађаше како да утиша уплашеног и буновног дечака.</p> <p>„Синко, погле |
је Милан онесвешћен на земљу пао, брзо утрчи за њим у пећину, узме га на <pb n="63" /> руке па |
уредио овај манастир да је било милина ући у овај св. дом.</p> <p>Кад се Милан за монаха постр |
од у турским рукама.</p> <p>У ту пећину ући беше одиста страшно.{S} Милан је ушао, али од страх |
а си огладнео“!</p> <p>Ово изговоривши, ухвати Милана за руку и поведе кроз шуму неком узаном с |
че чика Младен видећи како Милан лаже — ухвати га за руку, па га одведе чича Пантиној кући, (оц |
врдоглавости.</p> <p>У том га тешки сан ухвати, и он у плачу и заспа.{S} У сну му се приказао о |
нежно, да је одмах устао са седала, па ухвативши Добривоја за руку, извео га на улицу и овако |
елих другова пошто је пиштољ пукао — па ухвативши се за лево раме јаукаше од бола. — „Шта је, ш |
да те умијем па да се умириш“.{S} Затим ухвативши Милана за руку, успе у своју шаку воде из тик |
а, а које што га је баш код те шуме ноћ ухватила — склони се у један оближњи издубљени храст.{S |
ли смо“ поче старац — „да су га хајдуци ухватили па однели у један манастир но незнамо у који.{ |
моја луда главо“!</p> <p>Овде се Милан ухватио за чело, и тешко врло тешко уздануо, кајући се |
себе држе и хране као птицу у кавезу, и уче га хајдуковању — а причао ми је како је хајдучки жи |
што се у основној српско-народној школи уче — стављао је и г. надзорник питања на која су деца |
" /> пред своју смрт дозове свог верног ученика Мирона и све монахе, па им овако на самрти рече |
м је још и ово додао: „Који се од мојих ученика најбоље покаже и на испиту најбоље на питања од |
p>Г. надзорника је на вратима са својим ученицима — дочекао учитељ са кратким и лепим поздравом |
орити на испиту.{S} Но све беше некојим ученицима узалуд, јер пословица вели: „У очи Божића пра |
p> <p>Учитељ је пре недељу дана објавио ученицима када ће се држати испит, па је због тога река |
тања <pb n="21" /> из науке о вери и то ученицима најпре из настаријег разреда па онда из млађе |
свог учитеља због свог доброг владања и учења. — Тако прођоше две године и за те пуне две годин |
Зато што си ме твојим добрим владањем и учењем изненадио и обрадовао, дозвољавам ти да се играш |
ћеш тамо бити ђак, пази синко, слушај, учи, поштуј све старије од тебе, а особито оца игумана |
увек тако добар, буди увек тако вредан, учи, чувај се и клони се неваљала друштва, слушај и пош |
>Увидићеш драги читаоче да: свака штета учи човека памети и благо оном ко се за рана опамети.{S |
тога мајка га је сваког јутра и вечера учила да се моли Богу.{S} Навикавала га је на добро а у |
било са Добривојем.{S} Ови одмах тако и учине и за неколико тренутака врате се са Добривојевим |
госта.</p> <p>Момци по заповести одмах учине.</p> <p>Сви поседаше за сто па и Милан с њима.</p |
зумео шта је хтео Милан оно мало час да учини.</p> <p>Од милине што се Добривој и ове године ка |
ман уздахнуо и рекао: „Ах синко!{S} Шта учини!{S} Но ипак си сретан.{S} Грех ће се твој опрати. |
испусти пиштољ из руке — видећи шта је учинио, уплашен нагне бегати, и то таким полетом, да се |
моје грехе које сам хотимице и нехотице учинио.{S} Дај здравље мом добром бившем другу Добривој |
спази, те с тога што је мислио то је и учинио.{S} Идући по сред шуме, наиђе на један извор.{S} |
свог. — Мислио је — а то је временом и учинио — да свог Добривоја даде на веће <pb n="12" /> ш |
његовом оцу:{S} Милан урадио ово, Милан учинио оно... разбио прозор, дражио псе... скидао птичи |
ног случаја убио, удавио или што слично учинио.</p> <p>„Враг не спава“ говораше у себи чича Пан |
, али немој да се ским свадиш, немој да учиниш коме <pb n="33" /> жао, немој да се играш са она |
рог отац и казнио је свог несташка због учињених несташлука, али како је због своје службе био |
аслов оне књиге, из које је учитељ њега учио читати, а то је: „<title>Буквар</title>“.</p> <p>Д |
Добривој се за цело школско време добро учио и примерно владао.{S} Своје лекције је увек тачно, |
је, а Милан место да је бар и сад нешто учио, он је бежао од школе, ишао у шуму, хватао птице, |
ј слушао свога оца покоравајући се њему учио би се само оном што је добро — а овако је Милан мо |
етни тренуци за невину и добру децу!{S} Учитељ је свагда баш тако згодну приповетку деци припов |
ника у руку врати се на своје место.{S} Учитељ од милине узме Добривоја за руке па га пољуби оч |
ајем ову лепу књигу, па се дичи њоме, а учитељ и твоји родитељи, нека се диче с тобом!</p> <p>О |
ром мајком наслов оне књиге, из које је учитељ њега учио читати, а то је: „<title>Буквар</title |
оведао би својој мајци о оном, о чем је учитељ у школи говорио, шта им је приповедао или какве |
нпут приповедао како <pb n="9" /> им је учитељ показивао школске ствари, други пут је приповеда |
сва деца у школи била мирна, онда им је учитељ по коју лепу приповечицу тако занимљиво приповед |
ари, други пут је приповедао како им је учитељ говорио о добром и неваљалом детету или о послуш |
<p>На овај рад подстицао ју је господин учитељ, а то је било онда, кад је Добривој први пут мог |
а вратима са својим ученицима — дочекао учитељ са кратким и лепим поздравом.{S} Сва су деца за |
беше још сретнији кад је видео како му учитељ хвали сина пред свима сељанима као најбољег ђака |
S} Распуст и Миланова завист.</head> <p>Учитељ је после одласка г. надзорниковог, још при раста |
и приповеда:</p> <p>ДУШАН ЂУРИЋ,</p> <p>учитељ</p> <p>Цена 15 новчића</p> <p>У Великој Кикинди |
ташно, да тако дете зло пролази.</p> <p>Учитељ је био човек врло добра срца, побожан и мирољуби |
ве топлији и топлији летњи дани.</p> <p>Учитељ је пре недељу дана објавио ученицима када ће се |
о други пут морао похвалити и ђаке и г. учитеља, те се онда са свима члановима опрости и оде да |
јим одговорима потврде труд и рад свога учитеља и да му осветлају образ пред г. надзорником, а |
ји не слуша.{S} Зато синко слушај свога учитеља!{S} Слушај и твог доброг оца и мајку, јер ћеш с |
и све твоје другове, па и самога твога учитеља и оца, који те је подстицао на вредноћу.{S} Буд |
сваке године похваљен на испиту од свог учитеља због свог доброг владања и учења. — Тако прођош |
тако добар, па добро пази на речи свог учитеља.{S} Он ће ти увек тако лепо приповедати, па ћеш |
„Ако будеш неваљао, сети се савета твог учитеља, па се по њима владај“ — па мало прогледавши ди |
ашлука је Милан често добивао шибе и од учитеља а и од свога оца.{S} Но Милан место да се попра |
м и најрадоснијим похвалама обасуо труд учитеља пред свима присутнима, а затим је извадио једну |
и дивио том успеху, похваљујући при том учитеља који је за време дечијег одговарања сав занет б |
ца као жедна слушала и тако рећи гутала учитељеве речи.</p> <p>Ох, ала су то сретни тренуци за |
ашлук.</p> <p>Сад му изађоше пред очи и учитељеве речи: „Ко другоме копа јаму, сам ће у њу паст |
учитељу најрадоснији тренутак из горког учитељског живота.</p> <p>За тим сва деца отпевају песм |
ништа отерати пар од најлепших јагањаца учитељу на дар. — Свог Добривоја волео је газда Пера ви |
ше јагње, метне га на раме па га однесе учитељу на дар.</p> </div> <pb n="27" /> <div type="cha |
пуне обрашчиће. <pb n="23" /> Ово беше учитељу најрадоснији тренутак из горког учитељског живо |
, Милан је морао сваког вечера по 1 час учити <pb n="74" /> црквено појање, које је особито лак |
</p> <p>У трапезарији беху 6 монаха.{S} Ушавши у трапезарију, отац Пантелеимон прикаже младог ђ |
ју.</p> <p>„Оче благослови“! рече Милан ушавши у ћелији у којој горијаше кандило пред иконом св |
ледњи пут.</p> <p>Где је год чича Панта ушао, свако га је запитао: „А како је могао Милан онако |
ну ући беше одиста страшно.{S} Милан је ушао, али од страха већ при вратима пао онесвешћен па з |
уманом.</head> <p>Пре него што је Милан ушао у манастирско двориште, приправио <pb n="66" /> се |
и, све дотле док му није несташлук тако ушао у страст да је по читав дан бегао од куће кријући |
а из места где му је сачма у нежно тело ушла — лопила је крв.</p> <p>Затим заповеди Ђоки и Јоци |
поздравом.{S} Сва су деца за тим мирно ушла у школу и села сваки на своје место.{S} Г. надзорн |
у, а покрај стада стајао је пастир па у фрулу умиљато свира.{S} На пољани опет и то на њивама с |
ребрну пушку и златан јатаган.{S} А сад хајде са мном, знам да си огладнео“!</p> <p>Ово изговор |
ао му је о славним делима хајдук Вељка, хајдук Симе... и других хајдука који су Турке таманили, |
а.</p> <p>Причао му је о славним делима хајдук Вељка, хајдук Симе... и других хајдука који су Т |
о сам већ толико пута искусио, а и овај хајдук ми је сад мало час рекао: „Конац дело краси“.</p |
то <pb n="84" /> је Милан добио од оног хајдука па поклони Милановим родитељима рекавши да им ј |
а хајдук Вељка, хајдук Симе... и других хајдука који су Турке таманили, и од којих су се Турци |
ме вуци појели но ако хоћеш, прими ме у хајдуке.{S} Прими ме ма за твоје слушче, само да не сви |
ијавити хајдучком вођи, нека ме прими у хајдуке.{S} Ја сам истина млад, ал <pb n="51" /> то ниш |
ако и на који начин би он могао отићи у хајдуке.</p> <p>„Да, знам шта ћу сад урадити“ говораше |
ајдучком вођи, па ћу му рећи да желим у хајдуке ступити“.</p> <p>„А мој отац? мати? па...{S} До |
же и хране као птицу у кавезу, и уче га хајдуковању — а причао ми је како је хајдучки живот врл |
астирског дворишта, опрости се Милан са хајдуком који му је такође дошапнуо ове речи: „Још, тру |
у.</p> <p>Милан се одмах даде па пут са хајдуком.{S} Кад су се после кратког времена приближили |
е убрисао заповеди једном <pb n="65" /> хајдуку да одведе Милана до манастира М.. па онда нека |
је хајдучки живот врло сретан живот.{S} Хајдуци су оружани јунаци лепо обучени.{S} И ја радо им |
> <p>„Чули смо“ поче старац — „да су га хајдуци ухватили па однели у један манастир но незнамо |
ичао му је о животу, о удобностима која хајдуци особито у летње доба уживају, а то уживање пруж |
цима, а и не бојећи се ничег јер његови хајдуци нису разбојници што хришћане убијају и харају — |
ада се баш почело смркавати.</p> <p>Сви хајдуци изишавши на сусрет хајдучком вођи — пољубе непо |
што је ово хајдучки вођа изговорно, ал хајдуци грунуше из пушака у знак доласка једног новајли |
S} Мој баба ми је више пута причао како хајдуци украду по које мушко дете па га код себе држе и |
ици што хришћане убијају и харају — већ хајдуци јунаци који српство бране од крволочних Турака |
овој шуми, или је можда каква потера за хајдуцима од стране Турака — па не могаше за дуго да се |
ни завирити, а камо ли потеру водити за хајдуцима, а и не бојећи се ничег јер његови хајдуци ни |
а је то?{S} Да ли сан или јава.</p> <p>„Хајдучка шуми, дечак, сузе“... говораше хајдучки вођа у |
er" xml:id="SRP18962_C10"> <head>10.{S} Хајдучки вођа наилази на Милана.</head> <p>Кад је Милан |
аког разговора сви легоше да спавају, а хајдучки вођа заповеди Милану да сад отиде у једну подз |
шта је синко“? ћуткаше <pb n="55" /> га хајдучки вођа... „ти си снивао, је ли“...</p> <p>„Опрос |
<p>„Како је теби име? синко“! запита га хајдучки вођа.</p> <pb n="56" /> <p>Милан се охрабри па |
кад више нећу бити несташан“? запита га хајдучки вођа мало озбиљније.</p> <p>Овде Милан не имај |
остај оче Пантелеимоне!“</p> <p>Милета хајдучки вођа.</p> <p>„О синко, заиста ти си сретно дет |
у хајдучкој пећини.</head> <p>Путем је хајдучки вођа причао Милану много, врло много о хајдучк |
а донесе пун котао злата.</p> <p>Ово је хајдучки вођа потајно заповедио Милану и то онда, кад с |
га хајдуковању — а причао ми је како је хајдучки живот врло сретан живот.{S} Хајдуци су оружани |
пе у своју шаку воде из тиквице коју је хајдучки вођа собом носио- умије га и својом марамом уб |
} Милан је пажљиво слушао све што му је хајдучки вођа говорио.</p> <p>Пошто се хајдучки вођа ут |
аљда отерали од себе“? запиткиваше даље хајдучки вођа, на која питања је Милан кроз зубе једва |
хајдучки вођа говорио.</p> <p>Пошто се хајдучки вођа утешио и сузе убрисао заповеди једном <pb |
уге.</p> <p>„Ето синко моје куле“! рече хајдучки вођа... „сад ћеш видети како је овде“...</p> < |
ао жељу хајдучком вођи, — овоко му рече хајдучки вођа: „Синко, ја сам се за тебе већ побринуо, |
/p> <p>„Синко, погледај ми у очи“, поче хајдучки вођа „ти си спав’о је ли?{S} Ходи да те умијем |
Хајдучка шуми, дечак, сузе“... говораше хајдучки вођа у себи.... „па онда речи: „Опрости ми баб |
е свиснем од глади“.</p> <p>На ове речи хајдучки вођа се слатко насмијао па овако рекао: „Добро |
у сну изговорио — ишао је кроз шуму сам хајдучки вођа, који је због лова баш поред Милана проћи |
а је место његовог оца, пред њим стајао хајдучки вођа врло доброг срца, која га је пољубио у бл |
како је овде“...</p> <p>Тек што је ово хајдучки вођа изговорно, ал хајдуци грунуше из пушака у |
нека се одмах врати.</p> <p>На растанку хајдучки вођа загрли Милана; трипут га пољуби у чело и |
неколико дивљих начетих јабука.</p> <p>Хајдучки вођа који се полако и на прстима к њему прибли |
обу где је Милан до зоре снивао.</p> <p>Хајдучки вођа није хтео Милану сутра дан о том ништа да |
ило пре него што је овамо дошао.</p> <p>Хајдучки вођа га је слушао са <pb n="57" /> највећом зн |
p>Ово је Милану служило на част.</p> <p>Хајдучки вођа одмах заповеди момцима да изнесу што лепш |
вратима пао онесвешћен па земљу.</p> <p>Хајдучки вођа знајући да Милан неће издржати страх — иш |
>Тако се Милан забављао и разговарао са хајдучким момцима до неког доба ноћи при месечини.</p> |
="60" /> тргао нагло своју руку из руке хајдучког вође којом га је водио.</p> <p>„Шта то значи“ |
је оно што се тамо црни“? запита Милан хајдучког вођу.</p> <p>„То је синко, моја гора, у тој г |
аш све од речи до речи како си дошао до хајдучког вође.{S} Онда Милан исприповеда и оцу игуману |
мешкајући се провиривао иза такозваног „Хајдучког брда“.{S} Ласте, славуји, косови и остале пти |
id="SRP18962_C11"> <head>11.{S} Милан у хајдучкој пећини.</head> <p>Путем је хајдучки вођа прич |
обро оружје.{S} Да... да.. отићи ћу сад хајдучком вођи, па ћу му рећи да желим у хајдуке ступит |
су већ на неколико стотина корака пред хајдучком пећином, која не изгледаше сад као црн облачи |
.</head> <p>Што је Милан смислио, то је хајдучком вођи усмено казао.{S} На освитку четвртог јут |
наговорио... о... о“...</p> <p>Сад беше хајдучком вођи још мрачнија цела првашња појава.{S} Не |
ћу у хајдучку гору, па ћу се пријавити хајдучком вођи, нека ме прими у хајдуке.{S} Ја сам исти |
вођа причао Милану много, врло много о хајдучком животу, а нарочито о бојевима са Турцима.</p> |
.</p> <p>Сви хајдуци изишавши на сусрет хајдучком вођи — пољубе непознатог дечака, па га подигн |
се умио и обукао, и пошто је казао жељу хајдучком вођи, — овоко му рече хајдучки вођа: „Синко, |
P18962_C12"> <head>12.{S} Милан оставља хајдучку пећину.</head> <p>Што је Милан смислио, то је |
с њим збило.{S} С тога науми да остави хајдучку пећину у намери да оде у које село да се најми |
о срце... ћутао је све док није дошао у хајдучку пећину.</p> <p>Тада се баш почело смркавати.</ |
говораше Милан сам себи... „отићи ћу у хајдучку гору, па ћу се пријавити хајдучком вођи, нека |
а, а да није на брзо дотрчао, све би му хаљине искидали пси.</p> <p>„А шта ти ту радиш“? запита |
нису разбојници што хришћане убијају и харају — већ хајдуци јунаци који српство бране од крвол |
прости ми бабо, сад сам други Милан.{S} Хвала ти што си ме више пута избио кад сам био несташан |
тим сва деца отпевају песму: „Теби Боже хвала“ — тако сложно и милогласно, да је г. надзорник п |
која питања су се мали јунаци истицали хвалећи се како је који боље могао.</p> <p>На једном за |
ош сретнији кад је видео како му учитељ хвали сина пред свима сељанима као најбољег ђака.</p> < |
љиво је чекао док су му књигу гледали и хвалили га.{S} Једва је чекао да дође кући па да покаже |
е су га због његове вредноће сви монаси хвалили пред оцем игуманом.</p> <p>Осим ових дужности, |
чио, он је бежао од школе, ишао у шуму, хватао птице, купао се у великим барима, од мајке је из |
е истера“. —</p> <p>Тек што је неколико хвати прешао, спази на своју велику радост дудово дрво |
то Милан потражи хладовину, склони се у хлад и ту се одмараше неко време но не за дуго јер му н |
х, како је лепо код своје куће бити.{S} Хладан ветар гле како душе хоће душу да ми издува из ме |
ор.{S} Над њим се Милан саже, напије се хладне воде, умије се, па се убрише рукавом од кошуље, |
. јецао је сад Милан... ти си сад већ у хладном гробу...{S} Твоји родитељи,., заједно са мојим |
а, права омара и жега, то Милан потражи хладовину, склони се у хлад и ту се одмараше неко време |
та, седне у густу траву и одмараше се у хладу.</p> <p>Ту га црне мисли опет спопадоше.</p> <p>Ј |
ојег пастира замолити мало млека и црна хлеба, па ће тим провести дан без бриге.{S} Но кад тамо |
до неке храстове шуме која беше по дана хода удаљена од села.{S} Баш се онда сунце смирило, а в |
пружа им сама мати природа.</p> <p>Тако ходећи и занимљиво се разговарајући, Милан није ни осет |
два излазили из школе, па у реду мирно ходећи улицом поздрављали би оне, уз које су пролазили |
е хајдучки вођа „ти си спав’о је ли?{S} Ходи да те умијем па да се умириш“.{S} Затим ухвативши |
ољно кад је Милан довршио појање — „сад ходи у трапезарију <pb n="72" /> да те покажем свима мо |
кше“! викне Милан — „сад сам сретан!{S} Ходите сад са мном, убришите сузе, па да вас пријавим о |
двориште.</p> <p>На уласку у калуђерски ходник сусрете га један млад калуђер, који држаше у руц |
апуњен <pb n="41" /> пиштољ, па како је хотевши убити врапца — ранио Добривоја и т. д.</p> <p>О |
ебесним: опрости ми моје грехе које сам хотимице и нехотице учинио.{S} Дај здравље мом добром б |
е, како се облаци купе нада мном као да хоће да ме казне за моје дело.{S} Ах Добривоје да знаш |
а улицу, па кад је видео да Милан збиља хоће да отме књигу од Добривоја, потрчи и одгурне неваљ |
ио: „Не дај детету на вољу, да чини шта хоће и да иде куд хоће, јер је дете сад као восак на ко |
на вољу, да чини шта хоће и да иде куд хоће, јер је дете сад као восак на којем се свашта урез |
уће бити.{S} Хладан ветар гле како душе хоће душу да ми издува из мене.</p> <p>Гле, како се обл |
г сина. . .</p> <p>„Ао обешењаче, та ти хоћеш мене да превариш“! рече чика Младен видећи како М |
овде остати па ма ме вуци појели но ако хоћеш, прими ме у хајдуке.{S} Прими ме ма за твоје слуш |
аш не допадаху, али уздајући се у своје храбро срце... ћутао је све док није дошао у хајдучку п |
ијао па овако рекао: „Добро кад си тако храброг и одважног срца, одвешћу те у моју пећину, и да |
> <p>„Буди побожан, чувај св. веру, св. храм и буди добар и од сад као што си и до сад био.{S} |
тицали.</p> <p>Сваке године о слави св. храма <pb n="78" /> тог, врвио је мног народ у овај ман |
о које мушко дете па га код себе држе и хране као птицу у кавезу, и уче га хајдуковању — а прич |
ба честита сина своје родитеље до смрти хранили и издржавали.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
а да му је двориште било претоварено са храном, и ма да га је Бог благословио са преобилним пло |
есрдно и чинио. — Бесплатно је раздавао храну сиромашним сељанима, не тражећи да му се натраг в |
а — склони се у један оближњи издубљени храст.{S} Ту седне, па се одмараше и промишљаваше о нес |
тихо и дрхћући од зиме, сагне главу па храстов грм, подметне руку под главу па занесен у мисли |
а ли га ко не би спазио, стигне до неке храстове шуме која беше по дана хода удаљена од села.{S |
а показивао, да се влада по оним речима Христа Спаситеља: „Сиротима буди у помоћи“.</p> <p>Газд |
јер његови хајдуци нису разбојници што хришћане убијају и харају — већ хајдуци јунаци који срп |
ло једног светитеља пред којим су верни хришћани изливали своје топле молитве, болни, кљасти и |
љани и све сељанке као честиту и ваљану Хришћанку — беше узор врлина које женско лице красе.</p |
сад пун зависти, због чега озлојеђен не хтеде данас са Добривојем кући ићи.{S} Милан је целим п |
ац Добривојев је тек сад разумео шта је хтео Милан оно мало час да учини.</p> <p>Од милине што |
е газда Пера казати његовом оцу како је хтео отети књигу од Добривоја — па с тога да би се спас |
у књигу.{S} Ову <pb n="26" /> намеру је хтео да изврши баш онда, кад је Добривој хтео да уђе у |
зоре снивао.</p> <p>Хајдучки вођа није хтео Милану сутра дан о том ништа да спомене.{S} Сутра |
.{S} Добривој је био добра срца па није хтео да се туђи од Милана ма да Милан беше несташан и н |
ком спази Милан Добривоја но с њим није хтео Милан ни речце проговорити.{S} Истина Милан је сво |
и и смирени монах није <pb n="88" /> се хтео примити овога чина, јер му беше зазор да он као на |
ј пропис написао, <pb n="13" /> није се хтео мали Добривој играти.</p> <p>Зашто!{S} Ево зашто:< |
дом тако просецао, као да је из зависти хтео неку намеру да изврши над Добривојем.{S} Што се До |
тео да изврши баш онда, кад је Добривој хтео да уђе у своје двориште.</p> <p>У онај мах кад се |
...</p> <p>„Опрости ми... нисам ја бабо хтео...{S} Паја ме је наговорио... о... о“...</p> <p>Са |
речи: „<foreign>Помјани мја Господи во царствиј <pb n="87" /> твојеми</foreign>“... тешко узда |
произведе за монашеског ђакона лицем на Цвети.{S} Тада добије име Мирон.{S} Сутра дан Милан беш |
питни сто, на којем беше много мирисава цвећа и школски записник.{S} С једне и с друге стране п |
беше најмилија забава: да сади и залива цвеће.</p> <p>Мајка му је много пута приповедала лепе и |
му је неколико леја да сам сади воће и цвеће показавши му прво како то треба радити.</p> <p>Ис |
p>Заједно су увек били у башти заливали цвеће, кидали џбунасту траву и коров, заједно су у школ |
<pb n="10" /> је мали Добривој заливао цвеће у башти.{S} Даље дала му је неколико леја да сам |
цркву полепшати, баште уредити, воћем и цвећем засадити и тако је за кратко време млади игуман |
ђена са дрвећем разног воћа и са многим цвећем.{S} Ту му је дала у руке малу канту са решетком |
еселе птичице које су по вас дан весело цвркутале скакућућ са гране на грану — сад умукоше.{S} |
<p>Сад беше хајдучком вођи још мрачнија цела првашња појава.{S} Не знађаше како да утиша уплаше |
када ће г. надзорник њих испитивати.{S} Целе недеље пред испитом понављао је Добривој своје лек |
заједно ишла, па су се почели натицати целе оне недеље, ко ће боље научити, само да што више и |
да служи у цркви.{S} Сретни родитетељи, целивају десницу оцу игуману, па се онда растану.</p> < |
нас са Добривојем кући ићи.{S} Милан је целим путем попреко гледао веселог Добривоја, те га је |
, када је Милан дошао у манастир.{S} За цело то време нису Миланови родитељи долазили.{S} Милан |
и пут ступио у школу.{S} Добривој се за цело школско време добро учио и примерно владао.{S} Сво |
ља.</p> <p>„Газда Пера“ — тако је звало цело село оца овога дечака — био је у опште од свих сељ |
грану — сад умукоше.{S} Нема тишина је целом васионом завладала: <pb n="40" /> Не чујаше се ни |
м добром владању, на брзо се рашчуло по целом селу.{S} То су засведочавале речи појединих матер |
лености и несташности — догодио.</p> <p>Целу ноћ је плакао и кајао се за своје несмислено и нев |
гомајке — па приступивши к оцу игуману, целује му десницу.</p> <p>„Бог те благословио синко“! р |
н смиреном калуђеру, па му приђе руци и целује га.</p> <p>Ово се младом калуђеру особито допало |
p> <p>ДУШАН ЂУРИЋ,</p> <p>учитељ</p> <p>Цена 15 новчића</p> <p>У Великој Кикинди 1896.</p> <p>И |
беше тужни отац љут на самог себе и на цео свет.{S} Туга и брига беху му сад главне друге с ко |
чује“.</p> <p>У време циче зиме, кад по цео дан злочести псогоња влада, кад сиромах сељак не см |
„помагајте“! викао. —</p> <p>Већ су му цео горњи капут сав искидали били кад је чика Младен до |
ише пиштољ. —</p> <p>„Ајао моја мајко“! цикну један од мало пре веселих другова пошто је пиштољ |
је већ добио налог да оцу игуману чисти ципеле, да му спреми воде за умивање, да звони у 5 сати |
ар се глас далеко чује“.</p> <p>У време циче зиме, кад по цео дан злочести псогоња влада, кад с |
ривој је са свим оздравио и само се као црвена пега могла видети на левом рамену.</p> <p>„Ово н |
пристојношћу сахранили пред вратима св. цркве.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После нек |
на звонику римокатоличке <pb n="32" /> цркве звонило је мало звоно: тин! тан! тин! тан! знак д |
} Врућина беше јака.{S} На торњу српске цркве откуцавало је 12 часова, а на звонику римокатолич |
ког вечера по 1 час учити <pb n="74" /> црквено појање, које је особито лако сваћао, и што би м |
<p>Е па дед да чујем!{S} Отпој ми коју црквену песму да чујем какав имаш глас.</p> <p>Милан се |
он.</p> <p>И његови родитељи беху тад у цркви кад се Милан постригао за монаха.</p> <p>Диван ли |
, исто тако беше Добривој и у школи и у цркви прави узор дечијег доброг владања.{S} О његовом д |
да доћи у његово село и сњим да служи у цркви.{S} Сретни родитетељи, целивају десницу оцу игума |
његово родно место да као гост служи у цркви.</p> <p>Том приликом се Милан састао са својим не |
о су млади монаси особито лепо појали у цркви те својим умилним појањем тако облагорођаваху срц |
једанпут, то је Милан првом приликом у цркви пред оцем игуманом отпојао.</p> <p>Милина беше сл |
> <p>Милина беше слушати кад је појао у цркви.{S} Због његовог лепог гласа на брзо се рашчуло п |
ва леп глас у народу.{S} Дао је на ново цркву полепшати, баште уредити, воћем и цвећем засадити |
ти игумановој, а млади калуђер отидне у цркву да одслужи св. литургију.</p> <p>Путем мишљаше ка |
рао са једним најмлађим монахом отићи у цркву да упали свеће, да спреми одежде и стихаре.{S} Да |
оних првих 8 дана Милан је само ишао у цркву са игуманом где је читао апостол.{S} После 8 дана |
ика Младена.</p> <p>Плод тога дуда беше црн и крупан.</p> <p>„Баш као што ваља“! рече Милан рад |
далека као да се из земље уздизао неки црн облачић.</p> <p>„Шта је оно што се тамо црни“? запи |
чком пећином, која не изгледаше сад као црн облачић већ као из мрамора истесана кула са готским |
аса, црних очију, а главу му украшаваше црна густа и дугачка коса.{S} Мирон је као млад монах с |
ма којег пастира замолити мало млека и црна хлеба, па ће тим провести дан без бриге.{S} Но кад |
ега збива.{S} Тама беше неко време тако црна да ни прст пред оком ниси могао видети, а кад муња |
слушао савете твога оца, не би те данас црна земља покривала!{S} Децо, децо, слушајте своје род |
<pb n="54" /> око својих 10—11 година, црне косе витка тела, обливен сузама по лицу, а пред де |
у загледали у оне његове — као трњина — црне очи, из којих светлуцаше оштри поглед, уверили би |
аву и одмараше се у хладу.</p> <p>Ту га црне мисли опет спопадоше.</p> <p>Једући јабуке занесе |
„Ко шта ради себи ради“...</p> <p>Оваке црне мисли задаваху чича Панти тешке бриге, због којих |
и—и сам“ !</p> <p>„Па да што су ти усне црне“?</p> <p>„Јео сам пекмеза“!</p> <p>„Па што си онда |
у се сићи“!{S} Милан је тако слатко јео црне дудине, да не би ни гужваре слађе јео да му је нан |
адоше севати, киша престаде пљуштати, а црни и густи облаци се растурише и изчезоше као дим.</p |
облачић.</p> <p>„Шта је оно што се тамо црни“? запита Милан хајдучког вођу.</p> <p>„То је синко |
на лица, округлих образа, висока стаса, црних очију, а главу му украшаваше црна густа и дугачка |
у беше правилно округла, густом као чађ црном косом покривена и лепо очешљана.{S} Одело му беше |
ва му беше правилно округла, густом као чађ црном косом покривена и лепо очешљана.{S} Одело му |
ко“! рече игуман гледајући час у писмо, час у палицу, на којој беху обвијене <pb n="68" /> две |
ости, Милан је морао сваког вечера по 1 час учити <pb n="74" /> црквено појање, које је особито |
нти већ дотужило чекати — а већ беше 11 час ноћи — помисли: е да се није гдегод завукао па ћути |
мци се разговарали, шалили, запиткивали час о овом час оном.{S} Милан је сваком на свако питање |
За тим се брзо успужа на дрво и за тили час беше на оној грани, на којој беше највише јабука.{S |
агословио синко“! рече игуман гледајући час у писмо, час у палицу, на којој беху обвијене <pb n |
оварали, шалили, запиткивали час о овом час оном.{S} Милан је сваком на свако питање одговарао |
искусио, а и овај хајдук ми је сад мало час рекао: „Конац дело краси“.</p> <p>За тим сакривши м |
ам!{S} Јесу“!</p> <p>„Па што си ти мало час кроз плач изговарао: „Опрости ми бабо, никад више н |
сад разумео шта је хтео Милан оно мало час да учини.</p> <p>Од милине што се Добривој и ове го |
сад дошао к себи и увидео да је то мало час био сан, и да је место његовог оца, пред њим стајао |
о — нека буде од сад његова.{S} Мени су часи избројани, за то сам оставио заветно писмо, ено га |
На торњу српске цркве откуцавало је 12 часова, а на звонику римокатоличке <pb n="32" /> цркве |
p>После подне истог а дана тако-око 5—6 часова, дошло је неколико другова Добривојевих да се сњ |
} Испит.</head> <p>Још оног јутра око 8 часова приспео је г. надзорник са г. г. сеоским парохом |
у вис.</p> <p>Ово је Милану служило на част.</p> <p>Хајдучки вођа одмах заповеди момцима да из |
ога мржња, био је сад пун зависти, због чега озлојеђен не хтеде данас са Добривојем кући ићи.{S |
беше тад особито послушан — да је и сам чезнуо за радом као жедан за водом.{S} Од сада му беше |
проневаљалио“ гунђаше чича Панта... „а чекај лоло... ако не дођеш вечерас, доћићеш сутра — али |
, па се онда растану.</p> <p>Кола су их чекала у манастирском дворишту.{S} Милан их је до по пу |
расе се не угоји“!{S} Добривој је једва чекао да дође тај дан када ће г. надзорник њих испитива |
залуд.{S} Што је чича Панта дуже Милана чекао, тим се више једио — и зло и наопако би било од М |
ије знао како ће сад да слаже, једва је чекао да се опрости са чика Младеном.</p> <p>„Истину го |
књигу гледали и хвалили га.{S} Једва је чекао да дође кући па да покаже својим родитељима шта ј |
г многог заустављања.{S} Нестрпељиво је чекао док су му књигу гледали и хвалили га.{S} Једва је |
гов отац код куће стражарио код врата и чекао Милана држећи у руци дренов прут с којим би Милан |
Миланом и Добривојем па је нестрпељиво чекао Милана, а кад се чика Младен удалио испред њега, |
.</p> <p>Кад се чича Панти већ дотужило чекати — а већ беше 11 час ноћи — помисли: е да се није |
је била затворена са вратима од самога челика па да донесе пун котао злата.</p> <p>Ово је хајд |
ео сам пекмеза“!</p> <p>„Па што си онда чело баште долазио, зар ти ниси могао са сокака доћи к |
главо“!</p> <p>Овде се Милан ухватио за чело, и тешко врло тешко уздануо, кајући се због своје |
чика Младен.</p> <p>„Е па ја сам за то чело баште улазио... поче Милан озбиљно... <pb n="31" / |
решло.{S} Милан је био на лединама и то чело Младенове баште. —</p> <p>Кад је овамо дошао, види |
вођа загрли Милана; трипут га пољуби у чело и у лице и онда се растану.</p> <p>Милан се одмах |
траву запиткиваху један другога о које чем.{S} Питали се ту: ко може баба Персину тарабу преск |
о, приповедао би својој мајци о оном, о чем је учитељ у школи говорио, шта им је приповедао или |
би Добривоја осрамотио, или би му ма у чем нашкодио.{S} На жељу Добривојеву да се мало одморе, |
м се за тебе већ побринуо, па ако будеш честит и добар, бићеш сретан.{S} Ја сам заповедио једно |
?</p> <p>Мати му беше права Српкиња.{S} Честита, ваљана и побожна — и ма да беше из сиромашне п |
адост под своју старост, тим што су оба честита сина своје родитеље до смрти хранили и издржава |
ка звона су тужно звонила за покој душе честитога оца Пантелеимона.</p> <p>Сутра дан су монаси |
познаваху сви сељани и све сељанке као честиту и ваљану Хришћанку — беше узор врлина које женс |
ашан и непослушан.</p> <p>Сека Зорки је често и поп Сава овако говорио: „Не дај детету на вољу, |
и т. д. због којих несташлука је Милан често добивао шибе и од учитеља а и од свога оца.{S} Но |
„младост лудост“.{S} Али кад је Милан и четвртог, петог и шестог дана ово чинио, онда је отац Л |
дучком вођи усмено казао.{S} На освитку четвртог јутра, пошто се умио и обукао, и пошто је каза |
ам не можеш помоћи...{S} Ми смо ево већ четир године у онакој тузи“ говораше брижна жена...</p> |
ао увек са Миланом чича Пантиним сином, чија је кућа била преко пута од газда Перине куће.</p> |
м које је било ближе један другом т. ј. чија је кућа била близу једна другој.</p> <p>По томе је |
кака доћи к мени по грабуље“? запита га чика Младен, па га оштро погледи.</p> <p>Милан је почео |
.</p> <p>„А шта ти ту радиш“? запита га чика Младен кушајући га као бајати не познаје га.</p> < |
слаже, једва је чекао да се опрости са чика Младеном.</p> <p>„Истину говори“! викну чика Младе |
ео горњи капут сав искидали били кад је чика Младен дотрчао са дреновцем да растера псе.{S} Јед |
а је нестрпељиво чекао Милана, а кад се чика Младен удалио испред њега, онда је свог несташка к |
че, та ти хоћеш мене да превариш“! рече чика Младен видећи како Милан лаже — ухвати га за руку, |
дреновцем да растера псе.{S} Једва је и чика Младен избавио Милана, а да није на брзо дотрчао, |
к што се сишао доле, ал дотрчаше чувари чика Младенове баште: гаров и белов, на га сташе дрпати |
своју велику радост дудово дрво у башти чика Младена.</p> <p>Плод тога дуда беше црн и крупан.< |
А ко је тебе овамо послао“? запита опет чика Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ одго |
l:id="SRP18962_C5"> <head>5.{S} Милан у чика Младеновој башти.</head> <p>Кад се Милан онако оср |
Младеном.</p> <p>„Истину говори“! викну чика Младен.</p> <p>„Е па ја сам за то чело баште улази |
ће за дочек гостију нужно бити.</p> <p>Чим је Милан добио ову заповест, одмах се пожурио да из |
издубљеном расту?{S} Камо је отишао?{S} Чиме се бавио? и т. д.</p> <pb n="45" /> <p>Увидићеш др |
ије <pb n="88" /> се хтео примити овога чина, јер му беше зазор да он као најмлађи има власт на |
ако говорио: „Не дај детету на вољу, да чини шта хоће и да иде куд хоће, јер је дете сад као во |
оски сережан оружао кад је ноћу ишао да чини патролу; приказао му се и Добривој, који је јаукао |
тина млад, ал <pb n="51" /> то ништа не чини.{S} Мој баба ми је више пута причао како хајдуци у |
раћати и опомињати га да у будуће то не чини.{S} За морално васпитање, отац Лаврентије се најви |
и, и посаветује да у будуће тако што не чини.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18962_C |
а школу потребно било, а то је она лако чинила.{S} Одвраћала га од несташних игара, јер док Доб |
весело и несташно, па као несташно дете чинило је несташлуке... играло се и са онаким стварима |
Пера је тако сваком приликом свесрдно и чинио. — Бесплатно је раздавао храну сиромашним сељаним |
лан и четвртог, петог и шестог дана ово чинио, онда је отац Лаврентије <pb n="76" /> морао на л |
ла молитву пре наставе.{S} Исто је тако чинио и после наставе, а онда је децу пустио кући и том |
ргија беше величанствена, јер је на њој чинодјејствовао окружни епископ са многим свештеницима, |
ошао са жељом да се посвети калуђерском чину.{S} Милану препоручи да има све поштовати исто она |
м дође и посвети свој живот калуђерском чину тај се не сме враћати одавде.{S} Може бити да твој |
Милан је већ добио налог да оцу игуману чисти ципеле, да му спреми воде за умивање, да звони у |
о и на време научио.{S} Своје задаће је чисто и лепо писао па је потпуно спремљен ишао у школу. |
ивена и лепо очешљана.{S} Одело му беше чисто и лепо, те изазиваше дивљење лепоти његовог одела |
ан“? зачуђено запита старац не верујући чисто сам себи.</p> <p>„Јест, ја сам бабо.. зар сам се |
о дим.</p> <pb n="48" /> <p>Остаде небо чисто као стакло.{S} Сунце се баш поче рађати.{S} Иза к |
еху обвијене <pb n="68" /> две змије од чистог сребра, а у среди иа врху од палице сијаше златн |
ећи део пута да обиђе па да се упути па чисту равницу.</p> <p>Тумарајући и крчећи себи пута, ум |
њиге, које му је отац Лаврентије дао да чита разтумачивши му на српском језику.</p> <p>Дан је з |
велећи да не зна.{S} Тако је чича Панта читав дан пропустио тражећи Милана — па све беше узалуд |
е несташлук тако ушао у страст да је по читав дан бегао од куће кријући се које где.</p> <p>Чич |
е благослови“! онда се одважи и настави читање писма које беше овог садржаја:</p> <p>„Ево стоји |
је само ишао у цркву са игуманом где је читао апостол.{S} После 8 дана Милан је већ добио налог |
кона.</p> <p>Милан је на тој св. служби читао апостол.</p> <p>После св. службе, заповедно је Ми |
one unit="subSection" /> <p>А сад драги читаоче, остави све на страну, јер ћемо поћи за Миланом |
д.</p> <pb n="45" /> <p>Увидићеш драги читаоче да: свака штета учи човека памети и благо оном |
p>Отац игуман мало уплашен, не смеде га читати на први мах.</p> <p>Но кад виде прве редове: „Оч |
ка пуних образа његових могла се свагда читати веселост и раздраганост; а кад би му загледали у |
прошао, свако је застао, па ако је знао читати, прочитао је наслов: „Ако будеш неваљао, сети се |
оне књиге, из које је учитељ њега учио читати, а то је: „<title>Буквар</title>“.</p> <p>Добра |
вест оца игумана.</p> <p>„А знаш ли што читати и писати“? запита га отац игуман.</p> <p>„Знам“! |
} Тако тражећи и распитујући за Милана, чича Панта пропусти пуна три дана без успеха.{S} Сад је |
pter" xml:id="SRP18962_C8"> <head>8.{S} Чича Панта тражи Милана.</head> <p>У јутро рано, тек ка |
ћ видео последњи пут.</p> <p>Где је год чича Панта ушао, свако га је запитао: „А како је могао |
и распитивао за Милана.{S} Кога је код чича Панта на путу срео, запитао би га: „Пријатељу!{S} |
лаже — ухвати га за руку, па га одведе чича Пантиној кући, (оцу Милановом) па му исприповеда с |
нисам“! беше одговор свију оних кога је чича Панта запиткивао.{S} Тако тражећи и распитујући за |
остан вратио оцу игуману.</p> <p>Кад је чича Панта дошао у село, приповедао је од радости свако |
сти пуна три дана без успеха.{S} Сад је чича Панта био у том уверењу, <pb n="44" /> да је Милан |
раменима, велећи да не зна.{S} Тако је чича Панта читав дан пропустио тражећи Милана — па све |
о Милана, но све беше узалуд.{S} Што је чича Панта дуже Милана чекао, тим се више једио — и зло |
Милана.{S} Но није га баш одвео, јер је чича Панта имао посла док је Милана са багрена стерао д |
о рано, тек кад је свитати почело, узме чича Панта палицу у руке, пут под ноге, па се упути по |
у је онда дошао пред очи.</p> <p>Кад се чича Панти већ дотужило чекати — а већ беше 11 час ноћи |
<pb n="42" /> <p>С овим речма врати се чича Панта у собу, мирно легне да спава.</p> <p>Спавати |
еког доба ама баш проневаљалио“ гунђаше чича Панта... „а чекај лоло... ако не дођеш вечерас, до |
упише у школу, <pb n="15" /> онда је и чича Панта одвео свог несташка Милана.{S} Но није га ба |
</p> <p>„Враг не спава“ говораше у себи чича Панта... „Ко шта ради себи ради“...</p> <p>Оваке ц |
нио Добривоја и т. д.</p> <p>Озлојеђени чича Панта нестрпљиво је очекивао, извиривао Милана, но |
p>Мали Добривој је ишао увек са Миланом чича Пантиним сином, чија је кућа била преко пута од га |
ди“...</p> <p>Оваке црне мисли задаваху чича Панти тешке бриге, због којих до зоре не могаше за |
гао од куће кријући се које где.</p> <p>Чича Панта је био строг отац и казнио је свог несташка |
преко пута од газда Перине куће.</p> <p>Чича Панта који је сережан у свом седу и газда Пера, жи |
могао Милан онако шта урадити“?</p> <p>Чича Панта је само слегао раменима, велећи да не зна.{S |
е и с друге стране поседали су и остали чланови који су присуствовали на школском испиту. — Исп |
ђаке и г. учитеља, те се онда са свима члановима опрости и оде даље својим послом.</p> </div> |
арохом, кнезом, бележником и са осталим члановима сеоске општине — у школску собу која је била |
оде иза села на ледине па да се тамо са чобанима мало провесели.</p> <p>Што је смислио то је и |
и том милостива срца и особито дарежљив човек.{S} Ма да му је двориште било претоварено са хран |
ро васпитаног детета може постати ваљан човек. „Сека Зорка“ — тако зваху и под тим именом позна |
дете зло пролази.</p> <p>Учитељ је био човек врло добра срца, побожан и мирољубив. <pb n="14" |
е вичан у васпитању — а и иначе беше то човек правог моралног и побожног карактера као што само |
аг изаћи од те немилоснице, кад сиромах човек не зна од куд да заслужи коју кукавицу: онда је г |
заустави један необичан призор.</p> <p>Човек — старац са својом женом сеђаше на степенима и пл |
ти.{S} Тихо би му тада овако говорила: „Човек збори, ал’ Бог твори“.</p> </div> <div type="chap |
тован и за највреднијег и најпоштенијег човека припознат од старог и младог, од великог и малог |
дићеш драги читаоче да: свака штета учи човека памети и благо оном ко се за рана опамети.{S} Но |
шуме, изведи ме и одведи каквом добром човеку који ће ми дати савета како да се опростим те га |
е, а онда мало јаче.</p> <p>„Слободно“! чу се изнутра крупан старачки глас.{S} Милан отвори вра |
, то је молитвеник моје покојне матере, чувај га као очи у глави, и не показуј га ником, док се |
тако добар, буди увек тако вредан, учи, чувај се и клони се неваљала друштва, слушај и поштуј с |
ким тихим гласом:</p> <p>„Буди побожан, чувај св. веру, св. храм и буди добар и од сад као што |
} Ову коју му ја дадох, прими од њега и чувај је, јер ја се надам да ће — ако Бог да — бити њег |
ео је газда Пера више свега; љубио га и чувао као зеницу ока свог. — Мислио је — а то је времен |
> <p>Тек што се сишао доле, ал дотрчаше чувари чика Младенове баште: гаров и белов, на га сташе |
м.{S} Због тога беше даље овај манастир чувен, што је у манастиру том лежало тело једног светит |
ривојев који беше отац строг али добар, чувши глас који дозиваше Добривоја рече Добривоју! „Доб |
ог лова баш поред Милана проћи имао.{S} Чувши још из далека неко јецање и неко уздисање; помисл |
ио.</p> <p>„Шта то значи“! запита Милан чудећи се.</p> <p>„Е синко то значи, да се сви моји мом |
вим друговима и сви <pb n="16" /> су се чудили, како се Добривој слаже са тим несташком за које |
одговарао тако задовољно, да су се сви чудили разборитости његовој.</p> <p>А кад им је Милан р |
зато погордио.</p> <p>Сви су се сељани чудили и дивили његовом напретку у добру.{S} За газда П |
разборито одговарала да се г. надзорник чудио и дивио том успеху, похваљујући при том учитеља к |
ом васионом завладала: <pb n="40" /> Не чујаше се ништа друго до: пуцкање несташних ноћних зефи |
.</p> <p>Муње почеше севати, а иза муње чујаше се као да се нагло из далека каква кола заустави |
рпској пословици: „Добар се глас далеко чује“.</p> <p>У време циче зиме, кад по цео дан злочест |
ати“?</p> <p>„3нам“!</p> <p>Е па дед да чујем!{S} Отпој ми коју црквену песму да чујем какав им |
ујем!{S} Отпој ми коју црквену песму да чујем какав имаш глас.</p> <p>Милан се с почетка устеза |
воја рече Добривоју! „Добривоје, зар не чујеш како те Сима и Стева вичу да изађеш напоље?{S} Ти |
апита Милан мало охрабривши се.</p> <p>„Чули смо“ поче старац — „да су га хајдуци ухватили па о |
да се врати својој кући. — Отац Миланов чуо је за све оно што се пре тога догодило са Миланом и |
поседају сви у коло један до другог па чупкајући зелену траву запиткиваху један другога о које |
ли га не нађосмо ево ни овде јер јутрос чусмо од једног монаха да овде нема никаквог Милана.</p |
век били у башти заливали цвеће, кидали џбунасту траву и коров, заједно су у школу ишли, заједн |
ухвативши Милана за руку, успе у своју шаку воде из тиквице коју је хајдучки вођа собом носио- |
> <p>После вечере момци се разговарали, шалили, запиткивали час о овом час оном.{S} Милан је св |
због твоје тешке ране!....</p> <p>Овако шапћући тихо и дрхћући од зиме, сагне главу па храстов |
е натраг да се врати, јер недалеко пред шемом крај зелене ливаде бела стада су пасла зелену тра |
и свог јединца Добривоја кад му је тек шест година било.</p> <p>На овај рад подстицао ју је го |
S} Али кад је Милан и четвртог, петог и шестог дана ово чинио, онда је отац Лаврентије <pb n="7 |
којих несташлука је Милан често добивао шибе и од учитеља а и од свога оца.{S} Но Милан место д |
— задржавало га је густо шумско грање и шипражје које му је спречавало прелаз на више места так |
ог Добривоја даде на веће <pb n="12" /> школе кад изучи ту сеоску. „Та школоваћу га — говорио ј |
/p> <p>„Жив је сине“, баба га је дао на школе да изучи за попа...</p> <p>„Ох сад ми је лакше“! |
је бар и сад нешто учио, он је бежао од школе, ишао у шуму, хватао птице, купао се у великим ба |
том приликом су два по два излазили из школе, па у реду мирно ходећи улицом поздрављали би оне |
вредноћи.</p> <p>Кад год је Добривој из школе изишао, приповедао би својој мајци о оном, о чем |
p> <pb n="24" /> <p>Но њихов одлазак из школе упадао је сад свима у очи, а то је: што Добривој |
ов, заједно су у школу ишли, заједно из школе кући долазили.{S} Милан није могао без Добривоја |
гу коју сам наменио оном који се у овој школи најбољим показао буде.{S} Ти си се данас најдосто |
дмета што се у основној српско-народној школи уче — стављао је и г. надзорник питања на која су |
Ево зашто:</p> <p>Кад год су сва деца у школи била мирна, онда им је учитељ по коју лепу припов |
аљан дечак, исто тако беше Добривој и у школи и у цркви прави узор дечијег доброг владања.{S} О |
својој мајци о оном, о чем је учитељ у школи говорио, шта им је приповедао или какве им ствари |
="12" /> школе кад изучи ту сеоску. „Та школоваћу га — говорио је газда Пера својој жени — „па |
иту. — Испит се започео са молитвом пре школске наставе: „Преблаги Господи“.{S} Ову молитву су |
ако <pb n="9" /> им је учитељ показивао школске ствари, други пут је приповедао како им је учит |
о, на којем беше много мирисава цвећа и школски записник.{S} С једне и с друге стране поседали |
ступио у школу.{S} Добривој се за цело школско време добро учио и примерно владао.{S} Своје ле |
лепу поуку како да се владају за време школског одмора, и тек онда је сву децу распустио.{S} Р |
остали чланови који су присуствовали на школском испиту. — Испит се започео са молитвом пре шко |
са осталим члановима сеоске општине — у школску собу која је била лепо спремљена.</p> <p>Г. над |
почетка само онаково, каково је њему за школу потребно било, а то је она лако чинила.{S} Одвраћ |
вом.{S} Сва су деца за тим мирно ушла у школу и села сваки на своје место.{S} Г. надзорник је о |
азда Пера одвео Добривоја да га упише у школу, <pb n="15" /> онда је и чича Панта одвео свог не |
епо писао па је потпуно спремљен ишао у школу.{S} Док није свој задатак научио, и док није свој |
их игара, јер док Добривој није пошао у школу, дотле беше врло несташан и непослушан.</p> <p>Се |
када је мали Добривој први пут ступио у школу.{S} Добривој се за цело школско време добро учио |
ли џбунасту траву и коров, заједно су у школу ишли, заједно из школе кући долазили.{S} Милан ни |
ој књизи, тим се Милан све већма љутио, шкрипио зубима и гледао је како би од Добривоја отео он |
као рај.{S} Десно лепи виногради, лево шљивици; напред зелена густа шумица са игумановим летњи |
и“.</p> <p>За тим сакривши молитвеник у шпаг — уђе у манастирско двориште.</p> <p>На уласку у к |
<p>„Добро!“ рече Милан, па извадивши из шпага пиштољ, напери га на врапца, одапне и пукне. — </ |
сиђе доле, покупи јабуке, напуни своје шпагове, па онда једну по једну вадећи, јеђаше у сласт |
зали Милановом оцу како је Милан имао у шпагу напуњен <pb n="41" /> пиштољ, па како је хотевши |
риправио <pb n="66" /> се пред вратима, шта ће говорити пред оцем игуманом.</p> <p>„Нећу лагати |
S} Никад више не... не“...</p> <p>„Шта, шта је синко“? ћуткаше <pb n="55" /> га хајдучки вођа.. |
а лево раме јаукаше од бола. — „Шта је, шта је?{S} Да те није убио“? збуњено запиткиваху један |
ко време и не могаше се доста начудити, шта је то?{S} Да ли сан или јава.</p> <p>„Хајдучка шуми |
зговорио, није могао да себи протумачи, шта то значи?</p> <p>Напослетку се саже, полако дрмне н |
оном, о чем је учитељ у школи говорио, шта им је приповедао или какве им ствари показивао и та |
игуман уздахнуо и рекао: „Ах синко!{S} Шта учини!{S} Но ипак си сретан.{S} Грех ће се твој опр |
pter" xml:id="SRP18962_C7"> <head>7.{S} Шта се збило са Миланом?</head> <p>Кад је Милан од ужас |
ма да Милан беше несташан и неваљао.{S} Шта више и самом Добривоју је Милан наносио увреде, али |
м, па онда пун котао злата да донесем — шта ће то значити“?{S} Испрва се устезао да уђе у пећин |
ве би му хаљине искидали пси.</p> <p>„А шта ти ту радиш“? запита га чика Младен кушајући га као |
тамо приповедно све <pb n="85" /> и сва шта се са Миланом збило после оног несретног случаја.</ |
ћи куд ни камо, већ приповеди све и сва шта се с њим догодило пре него што је овамо дошао.</p> |
ође кући па да покаже својим родитељима шта је добио.</p> <p>А како беше са Миланом?</p> <p>Мил |
.{S} Знала је она добро, да нико не зна шта може од детета постати.{S} Тихо би му тада овако го |
жећ да лаже, а и из љубопитства да види шта ће Милан урадити — рекне: „добићеш од мене сутра 10 |
оворио: „Не дај детету на вољу, да чини шта хоће и да иде куд хоће, јер је дете сад као восак н |
и дана навршило, онда се Милан сам сети шта се прошле претпрошле ноћи с њим збило.{S} С тога на |
д ужаса испусти пиштољ из руке — видећи шта је учинио, уплашен нагне бегати, и то таким полетом |
уверен да је Добривоја убио, па знајући шта ће из тог следити — науми да побегне далеко у свет, |
могао отићи у хајдуке.</p> <p>„Да, знам шта ћу сад урадити“ говораше Милан сам себи... „отићи ћ |
х тргао, па уплашено око њега посматрао шта се око њега збива.{S} Тама беше неко време тако црн |
> <p>Отац Добривојев је тек сад разумео шта је хтео Милан оно мало час да учини.</p> <p>Од мили |
пава“ говораше у себи чича Панта... „Ко шта ради себи ради“...</p> <p>Оваке црне мисли задаваху |
е запитао: „А како је могао Милан онако шта урадити“?</p> <p>Чича Панта је само слегао раменима |
ну, јер ћемо поћи за Миланом, да видимо шта је смислио оне ноћи кад је плакао у издубљеном раст |
обро — а овако је Милан морао много што шта да претрпи док се није опаметио.</p> </div> <div ty |
а отрче Добривојевом оцу, па да му кажу шта се збило са Добривојем.{S} Ови одмах тако и учине и |
вши се за лево раме јаукаше од бола. — „Шта је, шта је?{S} Да те није убио“? збуњено запиткивах |
ах!{S} Никад више не... не“...</p> <p>„Шта, шта је синко“? ћуткаше <pb n="55" /> га хајдучки в |
, а срце му поче јаче лупати...</p> <p>„Шта то значи“? запита Милан мало уплашено.</p> <p>„Имат |
јдучког вође којом га је водио.</p> <p>„Шта то значи“! запита Милан чудећи се.</p> <p>„Е синко |
земље уздизао неки црн облачић.</p> <p>„Шта је оно што се тамо црни“? запита Милан хајдучког во |
У Великој Кикинди 1896.</p> <p>Издање и штампа српске књижарнице и штампарије</p> <p>ЈОВАНА РАД |
<p>Издање и штампа српске књижарнице и штампарије</p> <p>ЈОВАНА РАДАКА,</p> <p>код св. апостол |
ост, доброта, љубав, љупкост, вредноћа, штедња и мирољубље.{S} Свима <pb n="7" /> овим врлинама |
етан али несташан.{S} Подај му лека.{S} Штета ће бити да се његов дар занемари. <pb n="69" /> П |
/> <p>Увидићеш драги читаоче да: свака штета учи човека памети и благо оном ко се за рана опам |
због своје тврдоглавости нанело многима штету, родитељима тугу и јед, а мени самом несрећу и пр |
оче рађати.{S} Иза китњастога брежуљка, што се пред шумом на неколико метара уздизао — указа се |
руд. — Елем да не описујем потанко све, што се питало и како је које дете одговарало, доста то, |
бог тога беше даље овај манастир чувен, што је у манастиру том лежало тело једног светитеља пре |
лепог положаја; што је био лепо уређен, што су млади монаси особито лепо појали у цркви те свој |
недеља отац Лаврентије је постигао оно, што је пожелео.{S} Милан се збиља поправио и сад не беш |
оле упадао је сад свима у очи, а то је: што Добривој и Милан нису заједно отишли кући као обичн |
итургију.</p> <p>Путем мишљаше калуђер: што значи она палица од слонове кости, па онда оно писм |
а, био је на гласу због лепог положаја; што је био лепо уређен, што су млади монаси особито леп |
звиривао Милана, но све беше узалуд.{S} Што је чича Панта дуже Милана чекао, тим се више једио |
немирно дете нико не воли и не трпи.{S} Што радиш и опет ти велим; пази на свршетак, јер: „Кона |
еку намеру да изврши над Добривојем.{S} Што се Добривој већма радовао новој књизи, тим се Милан |
жи за савет и од сад буди на опрезу.{S} Што год радиш добро и паметно ради, и <pb n="38" /> гле |
ила старица, па нежно запита:</p> <p>„А што ти синко плачеш?{S} Ваљда си познавао“?</p> <p>„Је- |
га <pb n="49" /> ко не спази, те с тога што је мислио то је и учинио.{S} Идући по сред шуме, на |
ником.{S} Говорио им је да се труде, да што лепше и сјајније одговоре на испиту, па да својим о |
а“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ !</p> <p>„Па да што су ти усне црне“?</p> <p>„Јео сам пекмеза“!</p> <p> |
оне недеље, ко ће боље научити, само да што више и боље могу одговорити на испиту.{S} Но све бе |
који га не познадоше.</p> <p>„Но па за што сте овамо дошли“? запита Милан мало охрабривши се.< |
од силног злата, сребра и драгог камења што ту беше сакривено, а све то беше кад год у турским |
“?</p> <p>„Јео сам пекмеза“!</p> <p>„Па што си онда чело баште долазио, зар ти ниси могао са со |
Не знам!{S} Нисам!{S} Јесу“!</p> <p>„Па што си ти мало час кроз плач изговарао: „Опрости ми баб |
аску отац игуман донесе ону кесу дуката што <pb n="84" /> је Милан добио од оног хајдука па пок |
ауке о вери, тако и из осталих предмета што се у основној српско-народној школи уче — стављао ј |
мали Миша: „А ко може убити оног врапца што стоји на багреновој грани“?</p> <p>„Ја могу“! рече |
ију, па да са осталим ђацима спреми све што ће за дочек гостију нужно бити.</p> <p>Чим је Милан |
у плач.{S} Милан је пажљиво слушао све што му је хајдучки вођа говорио.</p> <p>Пошто се хајдуч |
.</p> <p>Милан — које од страха, а које што га је баш код те шуме ноћ ухватила — склони се у је |
манастирској кухарици појео све јабуке што је бака спремила за госте, трећи пут је једном млад |
њега, онда је свог несташка казнио тиме што је морао клечати на кукурузима, а при том му није д |
убити“! рече Милан па пружи руку ономе што <pb n="35" /> га је запитао — додавши: „ево за опкл |
оно мало час да учини.</p> <p>Од милине што се Добривој и ове године као најбољи ђак показао, о |
еши: дал’ да потражи тог духа или да се што пре удали!</p> <p>Напослетку знајући да у ову шуму |
појање, које је особито лако сваћао, и што би му који монах отпојао ма само једанпут, то је Ми |
е Милан стојати за леђима оца игумана и што је овај пожелио, то му је Милан морао донети.</p> < |
илан мало уплашено.</p> <p>„Имате ли ви што да добијете овде?{S} Или сте изгубили па не можете |
?</p> <p>„Знам и то“!</p> <p>„А знаш ли што појати“?</p> <p>„3нам“!</p> <p>Е па дед да чујем!{S |
заповест оца игумана.</p> <p>„А знаш ли што читати и писати“? запита га отац игуман.</p> <p>„Зн |
ожда због оног случаја убио, удавио или што слично учинио.</p> <p>„Враг не спава“ говораше у се |
бабо, сад сам други Милан.{S} Хвала ти што си ме више пута избио кад сам био несташан, да ме н |
илана тако дирнуо, да је морао запитати што плачу?</p> <p>„Ох синко не питај нас, кад нам не мо |
ичег јер његови хајдуци нису разбојници што хришћане убијају и харају — већ хајдуци јунаци који |
расипао по путу, и бунцао је неке речи што и он није добио онакову књигу, као што је и Добриво |
е упути путем што води иза села.{S} Тек што је подне прешло.{S} Милан је био на лединама и то ч |
ава.</p> <p>Спавати није могао, јер тек што се сетно Добривоја, помислио је да се Милан можда з |
ћеш видети како је овде“...</p> <p>Тек што је ово хајдучки вођа изговорно, ал хајдуци грунуше |
је сит, сиђе се полако доле.</p> <p>Тек што се сишао доле, ал дотрчаше чувари чика Младенове ба |
ћао као да се на ново родио.</p> <p>Тек што је Милан отишао у трапезарију и казао заповест оца |
и курјака из шуме истера“. —</p> <p>Тек што је неколико хвати прешао, спази на своју велику рад |
дмах се врати натраг, па се упути путем што води иза села.{S} Тек што је подне прешло.{S} Милан |
у највећу радост под своју старост, тим што су оба честита сина своје родитеље до смрти хранили |
коравајући се њему учио би се само оном што је добро — а овако је Милан морао много што шта да |
леда краја од шуме.</p> <p>При свем том што се Милан журио — задржавало га је густо шумско грањ |
} У сну му се приказао отац оружан, као што се обично Миланов отац као сеоски сережан оружао ка |
што и он није добио онакову књигу, као што је и Добривој добио.{S} У Милана се сад породила зб |
ац данас или сутра не може бити.{S} Као што је Милан био несташан при том и непослушан, исто је |
м, а особито са неваљалим друговима као што је био Милан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
равог моралног и побожног карактера као што само један монах бити може — науми да лепим поучењи |
еру, св. храм и буди добар и од сад као што си и до сад био.{S} Пази на свако дело које започне |
ран, вредан, тачан, уредан и уопште као што је на дому био ваљан дечак, исто тако беше Добривој |
на, каже му да се има онако владати као што се и остали монаси владају.</p> </div> <div type="c |
помињале речима: „Владајте се онако као што се Добривој влада, па ће вас свако волети“...</p> < |
учи да има све поштовати исто онако као што поштује и отца игумана, каже му да се има онако вла |
дуда беше црн и крупан.</p> <p>„Баш као што ваља“! рече Милан радосно, па промеривши, плот како |
, заиста ти си сретно дете.{S} Пре него што ћу ти примити за мог ђака желим да ми исприповедаш |
рекне му да куца прво на врата пре него што уђе унутра.</p> <p>Милан се сад упути игумановој, а |
ве и сва шта се с њим догодило пре него што је овамо дошао.</p> <p>Хајдучки вођа га је слушао с |
пред оцем игуманом.</head> <p>Пре него што је Милан ушао у манастирско двориште, приправио <pb |
је добро — а овако је Милан морао много што шта да претрпи док се није опаметио.</p> </div> <di |
бегао од куће јер га је отац љуто избио што је баба Пелиној мачки везао камен о врат па је баци |
дрхћући корачао, не верујући да се тако што са Добривојем могло догодити.{S} И збиља се уверио. |
га казни, и посаветује да у будуће тако што не чини.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
ица од слонове кости, па онда оно писмо што Милан у руци држаше.</p> <p>Кад је Милан дошао до в |
кући. — Отац Миланов чуо је за све оно што се пре тога догодило са Миланом и Добривојем па је |
невино срце свога детета урежеш све оно што је добро.{S} Знај да је дете као младо дрво, а дрво |
ао неки црн облачић.</p> <p>„Шта је оно што се тамо црни“? запита Милан хајдучког вођу.</p> <p> |
вео га на улицу и овако му рекао: „Зато што си ме твојим добрим владањем и учењем изненадио и о |
оказивао је својим друговима лепу књигу што је добио на испиту.{S} Ко је год поред Добривоја пр |
и вођа одмах заповеди момцима да изнесу што лепшу вечеру за младога госта.</p> <p>Момци по запо |
цу која од радости кликтаху и скакутаху што ће се са Добривојем до воље наиграти, па се онда вр |
илан оставља хајдучку пећину.</head> <p>Што је Милан смислио, то је хајдучком вођи усмено казао |
тамо са чобанима мало провесели.</p> <p>Што је смислио то је и урадио.</p> <p>Одмах се врати на |
мислио то је и учинио.{S} Идући по сред шуме, наиђе на један извор.{S} Над њим се Милан саже, н |
1/4 дана, па никако да угледа краја од шуме.</p> <p>При свем том што се Милан журио — задржава |
S} Утеши моје родитеље; упути ме из ове шуме, изведи ме и одведи каквом добром човеку који ће м |
о не би спазио, стигне до неке храстове шуме која беше по дана хода удаљена од села.{S} Баш се |
од страха, а које што га је баш код те шуме ноћ ухватила — склони се у један оближњи издубљени |
ова их је за кратко време извела из те шуме.</p> <pb n="58" /> <p>Милану се на ново сунце роди |
ли српска пословица: „Глад и курјака из шуме истера“. —</p> <p>Тек што је неколико хвати прешао |
S} Да ли сан или јава.</p> <p>„Хајдучка шуми, дечак, сузе“... говораше хајдучки вођа у себи.... |
исли е се није какав дух појавио у овој шуми, или је можда каква потера за хајдуцима од стране |
пође напред.{S} Милан је тако лутао по шуми скоро 1/4 дана, па никако да угледа краја од шуме. |
ради, лево шљивици; напред зелена густа шумица са игумановим летњиковцем, а натраг лепе плодне |
S} Иза китњастога брежуљка, што се пред шумом на неколико метара уздизао — указа се јутрења рум |
ве стране не би ли опазио где год какво шумско воће, но и тога не беше.{S} Тада се заустави код |
се Милан журио — задржавало га је густо шумско грање и шипражје које му је спречавало прелаз на |
ши, ухвати Милана за руку и поведе кроз шуму неком узаном стазом.</p> <p>Стаза ова их је за кра |
ове речи у сну изговорио — ишао је кроз шуму сам хајдучки вођа, који је због лова баш поред Мил |
, па не знајући где је, пође право кроз шуму у намери да изађе на други крај.{S} Смео није натр |
ешто учио, он је бежао од школе, ишао у шуму, хватао птице, купао се у великим барима, од мајке |
побегне далеко у свет, па да се у какву шуму сакрије, тврдо намеравши и зарекавши се, да се кућ |
али!</p> <p>Напослетку знајући да у ову шуму нико од Турака несме ни завирити, а камо ли потеру |