• А 19
  • а 77
  • Ајао 1
  • ако 15
  • Ако 2
  • ал 6
  • ала 1
  • Али 1
  • али 18
  • ама 1
  • анђела 1
  • Ао 1
  • апостол 2
  • апостола 1
  • ах 2
  • Ах 5
  • Б 1
  • ба 2
  • баба 5
  • бабо 7
  • бавио 2
  • багрена 1
  • багреновој 1
  • бајати 1
  • бака 1
  • баком 1
  • бар 2
  • барима 1
  • батина 1
  • бацао 1
  • бацио 1
  • баш 15
  • Баш 3
  • баште 5
  • башти 4
  • башту 2
  • бегајући 2
  • бегао 1
  • бегати 1
  • бежао 1
  • бежи 1
  • без 4
  • бејаше 1
  • бела 1
  • бележником 1
  • белов 1
  • белову 1
  • Бесплатно 1
  • беху 12
  • Беше 1
  • беше 65
  • би 29
  • БИБЛИОТЕКА 1
  • бивао 1
  • бившем 1
  • била 6
  • били 4
  • било 12
  • Био 2
  • био 30
  • бити 17
  • бићеш 1
  • бич 1
  • благ 1
  • благи 1
  • благо 2
  • благодарни 1
  • благодат 1
  • благом 1
  • благослов 2
  • благослови 2
  • благословио 2
  • блаженим 1
  • блаженопочившег 1
  • блед 1
  • бледе 1
  • Бледи 1
  • бледило 1
  • ближе 1
  • близу 1
  • блисто 1
  • Бог 9
  • Богом 1
  • Богомајке 1
  • Богородице 1
  • Богу 5
  • Боже 1
  • Божије 1
  • Божић 1
  • Божића 1
  • божјем 1
  • бој 1
  • бојадисане 1
  • бојали 1
  • бојао 1
  • бојевима 1
  • бојећи 1
  • бојиш 1
  • бола 3
  • болни 1
  • болове 1
  • боље 3
  • Боме 2
  • бране 1
  • брат 1
  • браћа 1
  • брда 1
  • брежуљка 1
  • брзо 7
  • брига 1
  • бриге 2
  • бригу 1
  • брижна 1
  • брижног 1
  • бројанице 1
  • буде 5
  • будеш 3
  • Буди 3
  • буди 6
  • будуће 2
  • Буквар 1
  • буље 1
  • буљукпаше 1
  • бунар 1
  • буновног 1
  • бунцао 1
  • вадећи 1
  • ваља 1
  • ваљан 2
  • ваљана 1
  • ваљану 1
  • Ваљда 1
  • ваљда 3
  • вам 1
  • Вам 1
  • вас 3
  • васионом 1
  • васпита 2
  • васпитана 1
  • васпитаног 1
  • васпитање 2
  • васпитању 1
  • ватре 1
  • ватрени 2
  • ваш 1
  • Ваш 1
  • везао 2
  • велећи 1
  • вели 2
  • великим 1
  • велико 2
  • великог 2
  • Великој 1
  • велику 1
  • велим 2
  • величанствена 1
  • Вељка 1
  • вери 2
  • верни 1
  • верног 1
  • веру 1
  • верујући 2
  • Веселе 1
  • веселих 1
  • весело 2
  • веселог 1
  • веселост 1
  • веселу 1
  • ветар 1
  • ветрић 1
  • Већ 1
  • већ 17
  • веће 1
  • већи 1
  • већма 4
  • вече 1
  • вечера 5
  • Вечерали 1
  • вечерас 1
  • вечерати 1
  • вечере 1
  • вечери 1
  • вечеру 1
  • ви 1
  • виде 1
  • видео 7
  • видети 5
  • видећи 5
  • види 3
  • видик 1
  • видимо 1
  • видише 1
  • викао 1
  • викне 2
  • викну 1
  • вино 1
  • виногради 1
  • вис 1
  • висока 1
  • витка 1
  • вичан 1
  • вичу 1
  • више 19
  • влада 5
  • владај 2
  • Владајте 1
  • владају 2
  • владања 3
  • владањем 1
  • владању 1
  • владао 2
  • владати 2
  • власт 1
  • властитост 1
  • во 1
  • воде 4
  • води 2
  • водила 1
  • водио 1
  • водити 1
  • водом 1
  • вођа 26
  • вође 2
  • вођи 6
  • вођу 1
  • волео 1
  • волети 1
  • воли 2
  • воља 1
  • воље 1
  • вољу 1
  • воња 1
  • восак 1
  • воћа 1
  • воће 2
  • воћем 1
  • воштаницу 1
  • врабац 1
  • Враг 1
  • враголану 1
  • врапца 4
  • врат 2
  • врата 4
  • врате 1
  • Врати 1
  • врати 11
  • вратило 1
  • вратима 5
  • вратио 2
  • вратити 4
  • враћати 1
  • врвио 1
  • вредан 2
  • вредне 1
  • вредним 1
  • вредно 1
  • вредноћа 1
  • вредноће 1
  • вредноћи 2
  • вредноћу 1
  • време 17
  • времена 2
  • временом 2
  • врлина 1
  • врлинама 2
  • врлине 1
  • врло 11
  • Врућина 1
  • врху 1
  • вршили 1
  • вршио 1
  • вуци 2
  • г 18
  • Г 3
  • га 97
  • гадне 1
  • газда 14
  • Газда 3
  • гајити 1
  • гаров 1
  • где 12
  • Где 2
  • гдегод 1
  • Глава 1
  • глави 1
  • главне 1
  • главо 1
  • главом 1
  • главу 4
  • Глад 1
  • глад 2
  • гладан 1
  • глади 1
  • Глас 1
  • глас 10
  • гласа 1
  • гласом 3
  • гласу 3
  • гле 1
  • Гле 1
  • Гледај 1
  • гледај 3
  • гледајући 1
  • гледали 2
  • гледао 3
  • гледаху 1
  • гњезда 1
  • говораше 5
  • говори 1
  • говорила 2
  • Говорио 1
  • говорио 8
  • говорити 1
  • год 10
  • година 15
  • године 10
  • годину 2
  • гора 1
  • горе 1
  • гори 3
  • горијаше 1
  • горко 1
  • горког 1
  • горњи 1
  • горњу 1
  • гору 1
  • горућу 1
  • Господи 2
  • господин 1
  • гост 1
  • госта 1
  • госте 1
  • гости 1
  • гостију 1
  • гостима 1
  • готским 1
  • гра 1
  • грабуље 1
  • гране 2
  • грани 3
  • грану 2
  • грање 1
  • Грех 1
  • грехе 1
  • грискао 1
  • грлила 1
  • грм 1
  • гробу 1
  • грома 1
  • грофа 1
  • груди 1
  • грунуше 1
  • гужваре 1
  • гумно 1
  • гунђаше 1
  • гусеница 1
  • густа 2
  • густи 1
  • густо 1
  • густом 1
  • густу 1
  • гутала 1
  • гутао 2
  • гушећи 1
  • д 4
  • да 272
  • Да 6
  • давала 1
  • даде 3
  • дадох 1
  • дај 1
  • Дај 1
  • даје 1
  • дајем 1
  • дајући 1
  • дакле 4
  • дал 1
  • дала 3
  • далека 3
  • далеко 4
  • даље 11
  • Даље 2
  • дан 14
  • Дан 3
  • дана 31
  • данас 5
  • дани 1
  • даном 3
  • дању 1
  • Дао 1
  • дао 6
  • дар 3
  • дарежљив 1
  • даровитог 1
  • дате 1
  • дати 2
  • даћу 2
  • дахне 1
  • два 2
  • две 4
  • дворишта 1
  • двориште 5
  • дворишту 1
  • дворове 1
  • дворови 1
  • дед 1
  • деда 2
  • дедо 1
  • делима 1
  • ДЕЛО 2
  • дело 8
  • део 1
  • деран 1
  • десницу 2
  • десно 1
  • Десно 1
  • десну 1
  • Дете 1
  • дете 21
  • детета 4
  • дететом 1
  • детету 2
  • деца 12
  • деци 2
  • децо 1
  • Децо 2
  • децом 2
  • децу 8
  • Дечак 1
  • дечак 5
  • дечака 5
  • дечаком 1
  • дечаку 2
  • дечијег 3
  • ди 1
  • Диван 1
  • дивили 1
  • дивио 1
  • дивље 1
  • дивљење 1
  • дивљих 1
  • дивно 1
  • дивног 1
  • дивном 1
  • дижући 1
  • дизао 1
  • дим 2
  • дио 1
  • дирнуо 2
  • диче 1
  • дичи 1
  • Дјева 1
  • дневног 1
  • днес 1
  • До 1
  • до 22
  • доба 3
  • Добар 2
  • добар 5
  • добивао 1
  • добија 1
  • добије 1
  • добијете 1
  • добио 8
  • добити 1
  • добићеш 1
  • Добра 1
  • добра 3
  • добре 1
  • добри 1
  • Добривој 51
  • Добривоја 32
  • Добривоје 2
  • Добривојев 6
  • Добривојеви 3
  • Добривојевим 1
  • Добривојевих 1
  • Добривојевој 1
  • Добривојевом 1
  • Добривојеву 1
  • Добривојем 8
  • Добривоју 9
  • Добријево 1
  • добрим 2
  • Добро 2
  • добро 21
  • доброг 5
  • добром 5
  • доброта 1
  • доброчинство 1
  • добру 2
  • довршеног 1
  • довршио 2
  • догађај 1
  • догодило 3
  • догодио 2
  • догодити 1
  • дода 1
  • додавши 1
  • додао 1
  • дође 3
  • дођеш 1
  • дођу 4
  • дозволи 1
  • дозвољавам 1
  • дозиваше 1
  • дозове 1
  • док 13
  • Док 4
  • доказао 1
  • долазе 1
  • долазила 1
  • долазили 4
  • долазио 2
  • долазити 1
  • доласка 2
  • доласку 1
  • доле 4
  • долину 1
  • дом 1
  • дому 1
  • донео 4
  • донесе 2
  • донесем 1
  • донети 1
  • доњих 1
  • допадаху 1
  • допало 1
  • досетљив 1
  • доспе 1
  • доста 3
  • дотицали 1
  • дотле 5
  • дотрчао 2
  • дотрчаше 1
  • дотрчи 1
  • дотужило 1
  • доћи 3
  • доћићеш 1
  • доцније 2
  • дочек 1
  • дочекали 1
  • дочекао 1
  • дошао 17
  • дошапнуо 1
  • дошла 1
  • дошли 2
  • дошло 1
  • дошо 1
  • драги 2
  • драгог 1
  • дражио 1
  • дрвећа 1
  • дрвећем 1
  • дрво 5
  • дренов 1
  • дреновцем 1
  • држао 1
  • држати 1
  • држаше 2
  • држе 1
  • држећ 1
  • држећи 5
  • дрмне 1
  • дрпати 1
  • друг 1
  • друга 4
  • друге 3
  • други 7
  • других 1
  • друго 1
  • другова 5
  • другове 1
  • другови 3
  • друговима 6
  • другог 2
  • другога 1
  • другој 1
  • другом 2
  • другоме 1
  • другу 1
  • дружио 1
  • друштва 1
  • друштво 1
  • Друштво 1
  • друштвом 1
  • друштву 1
  • дрхтало 1
  • дрхтао 2
  • дрхћући 3
  • дувана 1
  • дувао 1
  • дугачка 1
  • дуго 2
  • дуд 2
  • дуда 1
  • дудине 1
  • дудова 1
  • дудово 2
  • дуже 1
  • дужности 4
  • дуката 1
  • дух 1
  • духа 1
  • духовној 1
  • духовном 1
  • ДУШАН 1
  • душе 2
  • души 1
  • душу 1
  • ђак 6
  • ђака 6
  • ђаке 2
  • ђакона 2
  • ђацима 2
  • ђаче 1
  • Ђачки 1
  • ђачког 1
  • Ђоки 1
  • ЂУРИЋ 1
  • Е 4
  • е 5
  • ево 6
  • Ево 6
  • Елем 1
  • ено 2
  • епископ 2
  • есам 1
  • Ето 2
  • Ех 1
  • жао 1
  • жега 1
  • жедан 1
  • жедна 1
  • желим 2
  • жељом 1
  • жељу 3
  • жена 1
  • жени 1
  • женом 1
  • женско 1
  • жетеоце 1
  • Жив 1
  • жив 3
  • жива 1
  • живе 2
  • живео 1
  • живили 1
  • живио 1
  • живот 4
  • живота 5
  • животом 1
  • животу 4
  • жито 1
  • жњели 1
  • журећи 1
  • журио 1
  • журити 1
  • ЗА 1
  • За 13
  • за 96
  • забава 1
  • забављао 1
  • заблистале 1
  • заблудео 1
  • заборавио 1
  • заборављао 1
  • заборављати 1
  • заветно 1
  • завири 1
  • завирити 1
  • завист 2
  • зависти 2
  • завладала 1
  • заволели 1
  • завршиш 1
  • завукао 1
  • загледали 1
  • загледаху 1
  • загрли 1
  • загрлио 1
  • задаваху 1
  • задатак 1
  • задаће 1
  • заденуо 1
  • задивио 2
  • задовољно 2
  • задржавало 1
  • задржати 1
  • зазвони 1
  • зазор 1
  • заиста 4
  • зајам 2
  • Заједно 1
  • заједно 5
  • закалуђери 1
  • закалуђерити 2
  • закљученог 1
  • закутке 1
  • закуца 1
  • залива 1
  • заливали 1
  • заливао 1
  • замисао 1
  • замолити 1
  • занемари 1
  • занесе 1
  • занесен 1
  • занет 1
  • занимљиве 1
  • занимљиво 2
  • запамтити 1
  • запечећено 1
  • записник 2
  • запита 14
  • запитао 4
  • запитати 2
  • запиткивали 1
  • запиткивао 1
  • запиткиваху 2
  • запиткиваше 1
  • заплакао 1
  • заповеди 4
  • заповедио 3
  • заповедно 1
  • заповест 3
  • заповести 1
  • започео 1
  • започнеш 1
  • зар 4
  • зарасте 1
  • зарекавши 1
  • зарекао 1
  • засадити 1
  • засађена 1
  • засведочавале 1
  • засебну 1
  • заслужи 1
  • заспа 1
  • заспао 1
  • заспати 1
  • заспи 1
  • застао 1
  • затворена 1
  • затеку 1
  • затим 1
  • Затим 4
  • зато 1
  • Зато 2
  • затрчао 1
  • заустави 2
  • зауставила 1
  • заустављања 1
  • захвалити 1
  • зачуди 1
  • зачуђено 1
  • Зашто 1
  • зашто 2
  • збива 1
  • збило 4
  • збиља 4
  • због 24
  • Због 4
  • збори 1
  • збунили 1
  • збуњено 1
  • звало 1
  • зваху 1
  • зверајући 1
  • зверка 1
  • звона 1
  • звони 1
  • звоник 1
  • звонику 1
  • звонила 1
  • звонило 1
  • звоно 1
  • згодну 2
  • здравља 1
  • здравље 2
  • зелена 1
  • зелене 1
  • зелену 3
  • земља 1
  • земље 2
  • земљеделца 1
  • земљу 4
  • зеницу 1
  • зефира 1
  • зиме 2
  • зла 1
  • злата 3
  • златан 3
  • златна 1
  • златним 3
  • зле 1
  • зло 5
  • злобу 1
  • злочести 1
  • змије 1
  • зна 3
  • знађаше 1
  • Знај 1
  • знајући 4
  • знак 3
  • Знала 2
  • Знам 2
  • знам 3
  • знанцима 1
  • знао 5
  • знатижељношћу 1
  • значи 5
  • значити 1
  • знаш 4
  • зној 1
  • зоре 2
  • Зорка 5
  • Зорки 1
  • Зорку 1
  • зору 1
  • зубе 1
  • зубима 1
  • и 389
  • И 7
  • иа 1
  • игара 1
  • играј 1
  • играју 2
  • играло 2
  • играма 1
  • играње 1
  • играо 1
  • играти 1
  • играш 2
  • игри 1
  • игру 1
  • игуман 18
  • игумана 11
  • игумане 1
  • игуманове 2
  • игумановим 1
  • игумановој 1
  • игуманом 7
  • игуману 8
  • иде 2
  • иди 1
  • Иди 1
  • Идући 1
  • Из 1
  • из 46
  • Иза 2
  • иза 6
  • изаберу 1
  • изађе 1
  • изађеш 1
  • изађоше 1
  • изазиваше 1
  • изаћи 1
  • избавио 1
  • избио 3
  • избројани 1
  • извадивши 1
  • извадио 2
  • изван 1
  • изванредна 1
  • изванредно 1
  • изведи 1
  • извела 1
  • извео 1
  • извести 1
  • извиривао 1
  • извор 1
  • изврши 4
  • извршиш 3
  • Изгледао 1
  • изгледаше 2
  • изговарао 1
  • изговоривши 4
  • изговорила 1
  • изговорио 4
  • изговорно 3
  • изгубили 1
  • изгубио 2
  • Издање 1
  • издахне 1
  • издржавали 1
  • издржати 2
  • издубљени 1
  • издубљеном 1
  • издува 1
  • изишавши 1
  • изишао 2
  • изишла 1
  • излагивао 1
  • излазили 1
  • излетале 1
  • изливали 1
  • изљубио 1
  • између 1
  • изненадио 1
  • изнесу 1
  • износе 1
  • изнутра 1
  • изрекавши 1
  • изучи 2
  • изчезоше 1
  • икада 1
  • иконом 2
  • икону 1
  • ил 1
  • Или 1
  • или 11
  • Илије 1
  • им 15
  • Има 1
  • има 5
  • Имај 1
  • имајући 2
  • имало 1
  • имам 1
  • Имам 2
  • имања 1
  • имао 3
  • Имате 1
  • Имаш 1
  • имаш 2
  • име 4
  • именом 1
  • имућних 1
  • имућног 1
  • иначе 2
  • ино 1
  • иноси 1
  • ипак 3
  • искидали 2
  • искорени 1
  • искусио 1
  • испит 1
  • Испит 2
  • испита 1
  • испитавши 1
  • Испитај 1
  • испитивати 1
  • испитни 2
  • испитом 1
  • испиту 7
  • Испочетка 1
  • испратио 1
  • Испрва 1
  • испред 2
  • исприповеда 2
  • исприповедаш 1
  • испусти 1
  • испустио 1
  • истера 1
  • истесана 1
  • истина 1
  • Истина 1
  • Истину 1
  • истицали 1
  • Исто 1
  • исто 4
  • истог 1
  • исцеливали 1
  • ићи 1
  • их 7
  • ишао 12
  • ишла 1
  • ишли 1
  • ишло 1
  • ј 1
  • ја 13
  • Ја 8
  • јабука 5
  • јабуке 6
  • јабуци 1
  • јава 1
  • јагањаца 1
  • јагње 1
  • јади 1
  • јака 1
  • јако 5
  • јамачно 1
  • јаму 1
  • јарко 1
  • јатаган 1
  • јаукао 2
  • јаукаше 1
  • јаче 2
  • Је 2
  • је 467
  • јед 1
  • један 15
  • једанпут 2
  • једаред 1
  • Једва 2
  • једва 6
  • једеш 1
  • јединца 2
  • једио 1
  • једна 2
  • једнако 1
  • једне 4
  • једним 1
  • једних 1
  • једно 4
  • Једног 1
  • једног 6
  • једном 5
  • једну 4
  • Једући 1
  • јеђаше 1
  • језику 1
  • Јео 1
  • јео 2
  • јер 26
  • јеси 1
  • Јеси 1
  • јест 1
  • Јест 2
  • Јесу 1
  • јецање 1
  • јецао 1
  • ЈОВАНА 1
  • јогунаст 1
  • јогунасто 1
  • јој 1
  • Јоци 1
  • још 17
  • Још 4
  • ју 2
  • јунаци 3
  • јутра 4
  • јутрења 1
  • јутрење 1
  • јутро 1
  • јутрос 1
  • к 7
  • кавезу 1
  • Кад 20
  • кад 51
  • када 5
  • каже 2
  • кажи 1
  • кажу 1
  • казали 1
  • казао 3
  • казати 1
  • казне 1
  • казни 2
  • казнио 2
  • кајао 3
  • кајем 1
  • кајући 1
  • какав 2
  • каква 3
  • какве 1
  • какво 2
  • каквога 1
  • каквом 1
  • какву 1
  • како 44
  • Како 6
  • какове 1
  • каково 1
  • Калуђер 1
  • калуђер 4
  • калуђерима 1
  • калуђерски 1
  • калуђерском 2
  • калуђеру 3
  • камен 2
  • камења 1
  • камилавку 1
  • Камо 1
  • камо 3
  • кандило 1
  • канту 1
  • Као 1
  • као 63
  • капут 1
  • карактера 1
  • кеса 1
  • кесу 1
  • кидали 1
  • кидао 1
  • Кикинди 1
  • киселе 1
  • китњастога 1
  • киша 1
  • клепетушу 1
  • клечати 1
  • кликтаху 1
  • клицајући 1
  • клицу 1
  • клони 2
  • кљасти 1
  • кључар 1
  • кнезом 1
  • књига 1
  • књиге 3
  • књигу 16
  • књижарнице 1
  • књизи 1
  • ко 15
  • Ко 3
  • Кога 1
  • кога 6
  • Код 1
  • код 11
  • која 16
  • Које 1
  • које 34
  • којег 1
  • којега 1
  • којем 4
  • Који 1
  • који 51
  • којим 2
  • којима 3
  • којих 5
  • којој 5
  • којом 2
  • коју 11
  • кола 1
  • Кола 1
  • колики 1
  • колико 2
  • коло 1
  • коме 1
  • КОНАЦ 2
  • Конац 3
  • кондак 1
  • коњушницу 1
  • копа 1
  • корака 1
  • корачао 1
  • корицама 3
  • коров 1
  • корова 1
  • коса 1
  • косе 1
  • косови 1
  • косом 1
  • кости 2
  • котао 2
  • кошуље 1
  • крај 4
  • краја 1
  • крао 1
  • красе 1
  • КРАСИ 2
  • краси 3
  • Красна 1
  • кратким 1
  • кратко 2
  • кратког 2
  • кратку 1
  • крв 3
  • крвљу 1
  • крволочних 1
  • крије 1
  • кријући 2
  • крио 1
  • кроз 11
  • крпа 1
  • крст 2
  • круг 1
  • крупан 2
  • крчећи 1
  • куд 5
  • куда 1
  • кујну 1
  • кукавицу 1
  • кукурузима 1
  • кула 1
  • куле 1
  • купао 1
  • купе 1
  • куповао 1
  • курјака 1
  • кут 1
  • кућа 2
  • куће 5
  • кући 20
  • кућу 1
  • кухарици 1
  • куца 1
  • кушајући 1
  • Лаврентије 7
  • лагати 1
  • лаже 2
  • лажи 1
  • лак 1
  • лако 2
  • лакомислености 1
  • лакше 2
  • Ласте 1
  • лебдио 1
  • лево 3
  • левог 2
  • левом 1
  • легне 1
  • легоше 1
  • ледина 1
  • лединама 1
  • ледине 1
  • леђима 1
  • лежало 1
  • лежао 2
  • лежаху 1
  • лежаше 1
  • лежи 1
  • леја 1
  • лека 1
  • лекције 3
  • Леп 1
  • леп 4
  • лепа 1
  • лепе 3
  • лепи 1
  • лепим 3
  • лепих 1
  • лепо 15
  • лепог 2
  • лепом 1
  • лепоти 1
  • лепу 8
  • лепушкастом 1
  • лепше 1
  • лепшу 1
  • летње 1
  • летњи 2
  • летњиковцем 1
  • лечника 2
  • лечнику 1
  • лечничким 1
  • ли 18
  • ливаде 1
  • липе 1
  • листове 1
  • Литургија 1
  • литургије 1
  • литургију 2
  • лица 1
  • лице 5
  • лицем 2
  • лицу 3
  • лично 1
  • лова 1
  • лоло 1
  • лопила 2
  • лопте 1
  • луда 1
  • лудо 1
  • лудост 1
  • луковима 1
  • лупати 1
  • Лупне 1
  • лутао 1
  • љубав 1
  • љубави 1
  • љубе 1
  • љубећи 1
  • љубила 1
  • љубио 1
  • љубљен 1
  • љубопитства 1
  • људима 1
  • љупко 1
  • љупкост 1
  • љут 1
  • љутине 1
  • љутио 1
  • љуто 2
  • М 10
  • ма 13
  • Ма 2
  • Мајка 1
  • мајка 2
  • Мајке 1
  • мајке 4
  • мајко 1
  • мајком 1
  • мајку 1
  • мајци 1
  • Макрени 1
  • мал 1
  • Мали 1
  • мали 7
  • мало 26
  • малог 1
  • малога 2
  • малом 2
  • малу 1
  • Манастир 1
  • манастир 10
  • манастира 6
  • манастире 1
  • манастирска 1
  • Манастирска 1
  • Манастирски 1
  • манастирски 2
  • манастирско 2
  • манастирског 2
  • манастирској 1
  • манастирском 3
  • манастиру 9
  • марамом 1
  • маст 1
  • матер 2
  • матера 1
  • матере 1
  • матери 2
  • Мати 1
  • мати 4
  • мах 6
  • мачки 1
  • ме 16
  • међ 1
  • меким 2
  • мене 9
  • мени 2
  • Мени 3
  • мери 1
  • месец 2
  • месеци 1
  • месечини 1
  • месо 1
  • места 4
  • место 7
  • метара 1
  • метне 2
  • Методија 1
  • меша 1
  • Ми 1
  • ми 20
  • МилаН 1
  • Милан 159
  • Милана 42
  • Милане 2
  • Миланов 3
  • Миланова 1
  • Миланове 1
  • Миланови 5
  • Милановим 1
  • Миланово 2
  • Милановог 2
  • Милановом 4
  • Миланом 7
  • Милану 15
  • миле 1
  • Милета 1
  • милина 1
  • Милина 1
  • милине 2
  • мило 3
  • милогласно 1
  • милозвучан 1
  • милостива 1
  • милостивом 1
  • мимо 1
  • миран 3
  • мирисава 1
  • мирна 1
  • мирни 1
  • мирно 4
  • мирољубив 1
  • мирољубље 1
  • Мирон 6
  • Мирона 5
  • Мироном 1
  • Мирону 1
  • миру 1
  • мислећи 1
  • мисли 3
  • мислило 1
  • мислима 2
  • мислио 1
  • Мислио 1
  • Миша 2
  • мишљаше 2
  • мја 1
  • млад 3
  • младе 1
  • МЛАДЕЖ 1
  • младежи 1
  • Младен 8
  • Младена 1
  • Младенове 2
  • Младеновој 1
  • Младеном 1
  • Млади 2
  • млади 3
  • младо 4
  • младог 3
  • младога 2
  • младом 2
  • младост 1
  • младости 1
  • млађег 1
  • млека 1
  • млеко 1
  • млинаревог 1
  • млинарским 1
  • млого 1
  • мног 1
  • Многа 1
  • многим 2
  • многима 1
  • многих 1
  • много 6
  • многог 1
  • мном 3
  • мог 1
  • могао 14
  • могасмо 1
  • могаше 3
  • могла 5
  • могло 2
  • могу 4
  • могући 2
  • можда 2
  • Може 1
  • може 8
  • можете 1
  • можеш 3
  • мој 1
  • Мој 1
  • моја 3
  • моје 8
  • моји 3
  • мојим 2
  • мојих 3
  • моју 1
  • моле 1
  • моли 1
  • молим 1
  • молио 3
  • молитве 1
  • молитвеник 2
  • молитвом 1
  • молитву 3
  • мољаху 1
  • мом 1
  • момака 1
  • Момци 1
  • момци 3
  • момцима 2
  • монаси 6
  • монасима 4
  • монах 8
  • монаха 7
  • монахе 1
  • монахом 2
  • монашеског 1
  • монашког 1
  • мораде 1
  • морално 1
  • моралног 1
  • моралном 1
  • морао 14
  • мораш 2
  • морила 2
  • мрамора 1
  • мрачне 1
  • мрачнија 1
  • мржња 1
  • мрка 1
  • мртвог 1
  • му 83
  • мудрост 1
  • муке 1
  • муња 1
  • муње 1
  • Муње 2
  • муцати 1
  • мушко 1
  • н 1
  • На 13
  • на 133
  • навађаху 1
  • Навикавала 1
  • навике 1
  • навршила 2
  • навршило 2
  • нагло 5
  • нагне 1
  • наговорио 1
  • нагомилани 1
  • Над 1
  • над 3
  • нада 1
  • надам 1
  • надао 1
  • надзорник 9
  • надзорника 3
  • надзорниковог 1
  • надзорником 2
  • надимале 1
  • нађете 1
  • нађосмо 1
  • назове 1
  • наиграти 1
  • наиђе 1
  • наиђеш 1
  • наилази 1
  • наименује 1
  • најбоље 2
  • најбољег 2
  • најбољи 2
  • најбољим 1
  • највећег 1
  • највећи 1
  • највећој 1
  • највећом 1
  • највећу 2
  • највише 2
  • највреднијег 1
  • Најглавније 1
  • најгушћи 1
  • најдостојнији 1
  • најлепше 1
  • најлепшим 1
  • најлепших 1
  • најмањи 1
  • најми 1
  • најмилија 1
  • најмилијег 1
  • најмлађи 1
  • најмлађим 1
  • Најпосле 1
  • најпоштенијег 1
  • најпре 1
  • најрадоснији 2
  • најрадоснијим 1
  • најсвечанији 1
  • најсретнијим 1
  • најстарији 1
  • најцрњи 1
  • накупе 1
  • налази 1
  • налог 2
  • нам 2
  • наменио 1
  • намеравши 1
  • намери 2
  • намеру 2
  • намисли 2
  • намргођеним 1
  • нана 1
  • нанело 1
  • нанети 1
  • наносио 1
  • наопако 1
  • напери 1
  • напије 1
  • написано 1
  • написао 2
  • напоље 1
  • напослетку 2
  • Напослетку 3
  • напред 2
  • напредовати 1
  • напретку 1
  • напротив 1
  • напуни 1
  • напуњен 2
  • нарави 1
  • народ 2
  • народној 1
  • народу 1
  • нарочито 1
  • наручја 1
  • нас 3
  • наслов 2
  • насмејали 1
  • насмешила 1
  • насмијао 1
  • наставе 4
  • настави 2
  • настаријег 1
  • настојавала 1
  • настојавао 1
  • настојањем 1
  • натицати 1
  • натраг 5
  • наћи 1
  • науке 2
  • науку 1
  • науми 3
  • научио 2
  • научити 1
  • нахране 1
  • начетих 1
  • начин 4
  • начудити 1
  • нашег 1
  • нашкодио 1
  • Не 8
  • не 88
  • небесним 1
  • небо 2
  • неваљала 1
  • неваљалим 2
  • неваљало 1
  • неваљалог 1
  • неваљалом 1
  • неваљалу 1
  • неваљао 3
  • невино 2
  • невину 1
  • невољни 1
  • негдашњим 1
  • него 11
  • неговања 1
  • недалеко 1
  • недеља 1
  • недеље 3
  • недељу 1
  • нежно 3
  • незнамо 1
  • нека 8
  • неке 2
  • неки 1
  • неко 6
  • неког 3
  • некојим 1
  • неколико 11
  • неком 1
  • неку 2
  • нема 1
  • Нема 1
  • немаш 1
  • немилоснице 1
  • немирно 1
  • немирној 1
  • немој 3
  • необичан 1
  • непогода 1
  • непознатим 1
  • непознатог 2
  • непомично 1
  • непослушан 2
  • непослушно 2
  • непослушном 1
  • непослушности 1
  • непристојне 1
  • Непристојно 1
  • несвест 1
  • несме 1
  • несмислено 1
  • несмотрености 1
  • Несретни 1
  • несретни 2
  • несретног 2
  • несретном 3
  • несрећу 1
  • нестало 1
  • несташан 9
  • несташка 3
  • несташком 1
  • несташлук 2
  • несташлука 5
  • несташлуке 3
  • несташни 1
  • несташнији 1
  • несташних 2
  • несташно 6
  • несташног 2
  • несташности 2
  • нестрпељиво 1
  • Нестрпељиво 1
  • нестрпљиво 1
  • неће 3
  • Нећу 1
  • нећу 8
  • нехатости 1
  • нехотице 2
  • нечем 2
  • нешто 1
  • Ни 1
  • ни 17
  • нигде 2
  • Нигде 2
  • Није 1
  • није 42
  • Никад 1
  • никад 4
  • никаквог 1
  • никако 1
  • нико 4
  • никога 1
  • Никога 1
  • ником 2
  • никоме 1
  • Нисам 1
  • нисам 2
  • Ниси 1
  • ниси 5
  • нису 5
  • нити 1
  • ничег 1
  • ништа 4
  • Но 12
  • но 8
  • новајлије 1
  • ново 3
  • новог 1
  • новој 1
  • новце 1
  • новци 1
  • новчића 2
  • ноге 1
  • ногом 2
  • ногу 1
  • носио 1
  • ноћ 2
  • ноћи 5
  • ноћних 1
  • ноћу 3
  • нужно 1
  • њега 10
  • његов 4
  • његова 2
  • његове 3
  • његови 3
  • његових 2
  • његово 4
  • његовог 5
  • његовој 2
  • његовом 5
  • њему 3
  • њеним 1
  • њивама 1
  • њиве 3
  • њим 9
  • њима 2
  • њиме 1
  • њих 2
  • њихов 1
  • њиховим 1
  • њиховог 1
  • њој 1
  • њоме 1
  • њу 1
  • О 2
  • о 25
  • оба 2
  • обасуо 1
  • обвезан 1
  • обвијене 1
  • обезнанише 1
  • обећа 1
  • обешењаче 1
  • обиђе 1
  • обично 2
  • обичног 1
  • објавио 1
  • облагорођаваху 1
  • облака 1
  • Облаци 1
  • облаци 2
  • облачић 2
  • обливен 1
  • оближња 1
  • оближње 1
  • оближњи 1
  • обрадовао 1
  • обрађивао 1
  • образ 1
  • образа 2
  • образе 1
  • обрати 1
  • обратно 1
  • обрашчиће 1
  • обрстим 1
  • обузета 1
  • обукао 1
  • обучени 1
  • Ова 1
  • ова 3
  • Овај 3
  • овај 7
  • Оваке 1
  • Овако 1
  • овако 10
  • оваког 1
  • овамо 7
  • овда 1
  • Овде 3
  • овде 9
  • ове 15
  • Ови 1
  • Овим 1
  • овим 4
  • ових 2
  • Ово 12
  • ово 8
  • овог 3
  • овога 3
  • овој 2
  • овоко 1
  • овом 4
  • Ову 4
  • ову 6
  • огладнео 1
  • Од 3
  • од 96
  • одабере 1
  • одавде 1
  • одапне 1
  • одважи 2
  • одважно 1
  • одважног 1
  • одведе 4
  • одведи 1
  • одвео 4
  • одвести 1
  • одвешћу 1
  • одвише 1
  • одврати 1
  • Одвраћала 1
  • одвраћати 1
  • одвукао 1
  • одговарала 1
  • одговарало 1
  • одговарања 1
  • одговарао 1
  • одговор 2
  • одговорао 1
  • одговоре 1
  • одговори 2
  • одговорима 1
  • одговорити 1
  • одговору 1
  • одгурне 1
  • оде 3
  • одежде 1
  • одела 1
  • одело 1
  • Одело 1
  • одиста 1
  • одлазак 1
  • одлазио 1
  • одласка 1
  • одлетеше 1
  • одма 2
  • одмара 1
  • одмараше 3
  • одмах 17
  • Одмах 3
  • одмора 1
  • одморе 1
  • однели 1
  • однесе 4
  • односили 1
  • одоше 1
  • одпоји 1
  • одпочне 1
  • одређено 1
  • одрешито 1
  • одржи 1
  • одскочило 1
  • одслужи 1
  • одушевљењем 1
  • озбиљније 1
  • озбиљно 1
  • оздравио 1
  • оздравити 1
  • озледе 1
  • озлојеђен 1
  • Озлојеђени 1
  • ока 3
  • око 8
  • околина 1
  • околини 1
  • околних 1
  • оком 1
  • округла 1
  • округлих 1
  • окружни 2
  • омален 1
  • омара 1
  • он 13
  • Он 4
  • она 6
  • онај 6
  • онаким 3
  • онако 6
  • онаково 1
  • онакову 1
  • онакој 1
  • онамо 1
  • Онда 1
  • онда 46
  • Онде 2
  • оне 8
  • онесвешћен 4
  • оним 3
  • оних 2
  • оно 9
  • оног 13
  • оној 2
  • оном 5
  • ономе 1
  • ону 5
  • оп 1
  • опазио 1
  • опамети 1
  • опаметио 1
  • опело 1
  • опет 6
  • описао 1
  • описујем 1
  • опкладу 1
  • опомене 1
  • опомињале 1
  • опомињати 1
  • опрати 1
  • опраштао 1
  • опрезу 1
  • опрости 4
  • Опрости 6
  • опростим 1
  • опростио 1
  • опроштење 1
  • опште 2
  • општине 1
  • оружан 1
  • оружани 1
  • оружао 1
  • оружје 1
  • освете 1
  • осветлају 1
  • осветљавао 1
  • освитку 1
  • Освртао 2
  • осврћући 1
  • осетио 2
  • осећали 1
  • осећао 2
  • Осим 2
  • основној 1
  • особа 1
  • особити 1
  • особито 11
  • осрамотио 1
  • осрамоћен 1
  • остави 3
  • оставивши 1
  • оставио 1
  • оставља 1
  • Остаде 1
  • остај 1
  • остале 1
  • остали 3
  • осталим 5
  • осталих 1
  • остари 1
  • остати 3
  • Остаћу 1
  • остварити 1
  • острагуше 1
  • осуђен 1
  • отац 32
  • Отац 9
  • отвори 2
  • отео 2
  • отерали 1
  • отерати 1
  • отети 1
  • отиде 6
  • отидне 1
  • отићи 6
  • отишао 6
  • отишли 1
  • откуцавало 1
  • отме 2
  • отпевају 1
  • Отпој 1
  • отпојао 2
  • отпоје 1
  • отпочну 1
  • отпустити 1
  • отрче 1
  • отца 1
  • Ох 4
  • охрабри 2
  • охрабривши 2
  • Оца 1
  • оца 19
  • оцем 5
  • оцену 1
  • Оцу 1
  • оцу 16
  • оче 3
  • Оче 4
  • очекивао 1
  • очекивати 1
  • очешљана 1
  • очи 15
  • очију 1
  • очима 3
  • очине 1
  • очински 1
  • очитала 1
  • оштри 1
  • оштрим 1
  • оштро 1
  • оштроуман 1
  • па 130
  • Па 5
  • падне 2
  • пажљив 1
  • пажљиво 1
  • Пази 1
  • пази 4
  • Паја 1
  • Паје 1
  • Пајом 1
  • пак 1
  • палица 3
  • палице 2
  • палицу 4
  • паметан 1
  • памети 1
  • паметно 2
  • Панта 19
  • Пантелеимон 5
  • Пантелеимона 2
  • Пантелеимоне 2
  • Пантелеимону 1
  • Пантелемиона 1
  • Пантелемиону 1
  • Панти 2
  • Пантиним 1
  • Пантиној 1
  • пао 4
  • пар 1
  • парох 1
  • парохом 1
  • пасла 1
  • пасти 1
  • пастир 1
  • пастира 3
  • патим 1
  • патролу 1
  • певајући 1
  • певачице 1
  • пега 1
  • пекмеза 1
  • Пелиној 1
  • Пера 15
  • Пери 1
  • Перине 1
  • Перино 1
  • Персину 1
  • перушку 1
  • песму 4
  • петог 1
  • пећина 1
  • пећини 1
  • пећином 1
  • пећину 9
  • писао 1
  • писати 1
  • писма 1
  • писмо 8
  • питај 1
  • Питали 1
  • питало 1
  • питања 5
  • питање 1
  • питаш 1
  • пиштољ 8
  • плаво 1
  • плакао 4
  • плакаше 1
  • планини 1
  • плате 1
  • платио 1
  • плач 5
  • плачемо 1
  • плачеш 1
  • плачу 2
  • плачући 1
  • плитко 1
  • Плод 1
  • плодне 1
  • плодом 1
  • плот 1
  • Плот 1
  • пљусак 1
  • пљуштати 1
  • По 2
  • по 47
  • побегавши 1
  • побегао 1
  • побегло 1
  • побегне 2
  • побожан 2
  • побожна 1
  • побожно 1
  • побожног 1
  • побожности 2
  • побожношћу 1
  • побоји 1
  • побринуо 1
  • поведе 1
  • повиче 1
  • повлачећи 1
  • погађаш 1
  • поглед 3
  • погледа 1
  • погледавши 1
  • погледај 1
  • Погледи 1
  • погледи 3
  • погледом 1
  • погордио 1
  • погрешио 1
  • под 4
  • Подај 1
  • подели 1
  • подераног 1
  • подземна 1
  • подземну 1
  • подигне 1
  • подигну 1
  • подметне 1
  • подне 3
  • подрум 1
  • подстицао 3
  • пође 5
  • пођу 1
  • пожелео 1
  • пожелио 1
  • пожурио 1
  • позабављају 1
  • поздрављали 1
  • поздравом 1
  • познавао 1
  • познаваху 2
  • познадоше 1
  • познаду 1
  • познаје 2
  • познајеш 1
  • појава 1
  • појавио 1
  • појавом 1
  • појаву 1
  • појали 1
  • појање 2
  • појањем 1
  • појао 1
  • појати 1
  • појединих 1
  • појели 1
  • појео 1
  • поји 1
  • покаже 3
  • покажем 1
  • показавши 1
  • показао 4
  • показивао 4
  • показуј 1
  • покалуђериш 1
  • покварених 1
  • покварио 1
  • поклањам 1
  • поклони 1
  • покој 1
  • покојне 1
  • покоравајући 1
  • покрај 1
  • Покрај 2
  • покривала 1
  • покривена 1
  • покупи 1
  • пола 1
  • полагано 1
  • полако 5
  • поласку 1
  • полепшати 1
  • полетом 1
  • положаја 1
  • пољани 1
  • пољану 1
  • пољубе 1
  • пољуби 2
  • пољубивши 1
  • пољубио 2
  • помагајте 1
  • помисли 2
  • помислио 1
  • Помјани 1
  • помогао 1
  • помоћи 2
  • понављао 1
  • понајвише 1
  • понове 1
  • поноћи 2
  • Понтелеимона 1
  • поп 3
  • попа 1
  • попадале 1
  • попео 2
  • попети 1
  • поправио 2
  • поправиш 1
  • попреко 1
  • поред 3
  • поређане 1
  • породила 1
  • породице 1
  • посаветује 1
  • посао 2
  • посвети 2
  • поседају 1
  • поседали 1
  • поседаше 1
  • посла 2
  • послао 1
  • После 8
  • после 9
  • последње 1
  • последњи 4
  • пословица 2
  • пословици 1
  • послом 1
  • послушан 2
  • послушном 1
  • послушности 2
  • посматрао 1
  • посматраше 1
  • поспали 1
  • поставити 1
  • постаје 1
  • постане 1
  • постанеш 1
  • постати 2
  • постаћеш 1
  • постепено 1
  • постигао 1
  • постригао 2
  • пострићи 1
  • потајно 1
  • потанко 2
  • потврде 1
  • потера 1
  • потеру 1
  • потмуреним 1
  • потом 1
  • потпуно 2
  • потпуној 1
  • потражи 3
  • потражио 1
  • потребно 1
  • потрудио 1
  • потрчи 1
  • поћи 1
  • поука 1
  • поуку 1
  • поучавао 1
  • поучења 1
  • поучењима 1
  • поучне 2
  • похвалама 1
  • похвалио 1
  • похвалити 1
  • похваљен 1
  • похваљујући 1
  • походе 1
  • поче 9
  • почели 1
  • почело 2
  • почео 4
  • почетка 1
  • почеше 1
  • починио 1
  • пошао 1
  • поштеним 1
  • Пошто 1
  • пошто 3
  • поштован 1
  • поштовати 1
  • поштуј 2
  • поштује 1
  • пр 1
  • права 2
  • прави 2
  • правилно 1
  • право 4
  • правог 2
  • правом 1
  • праг 1
  • празан 2
  • прасе 1
  • праске 1
  • прашину 1
  • првашња 1
  • прве 1
  • први 7
  • Првих 1
  • првих 3
  • прво 4
  • првом 1
  • Пре 3
  • пре 9
  • Преблаги 1
  • превалио 1
  • превари 1
  • преварио 1
  • превариш 1
  • прегледати 1
  • Пред 2
  • пред 36
  • преда 2
  • предавши 1
  • предајем 2
  • предати 1
  • предмета 1
  • презирање 1
  • преко 1
  • прекрсти 1
  • прелаз 1
  • Премишљао 1
  • преноћи 1
  • преобилним 1
  • препоруци 1
  • препоручи 1
  • пресађивала 1
  • прескочио 1
  • прескочити 2
  • престаде 2
  • престадоше 1
  • претоварено 1
  • претпрошле 1
  • претрпи 1
  • прешао 1
  • прешло 1
  • При 1
  • при 9
  • прибежиште 1
  • приближивала 1
  • приближивао 1
  • приближили 1
  • приближио 1
  • привезао 1
  • привикао 1
  • привикивала 1
  • привикне 1
  • привикнеш 1
  • приђе 1
  • призор 3
  • призора 1
  • пријавим 1
  • пријавио 1
  • пријавити 1
  • пријала 1
  • пријатељевање 1
  • пријатељи 1
  • Пријатељу 1
  • прикаже 1
  • приказао 2
  • приликом 7
  • прилику 1
  • прима 2
  • примао 1
  • пример 1
  • примерима 1
  • примерно 1
  • приметила 1
  • приметио 1
  • приметити 1
  • Прими 2
  • прими 4
  • примити 3
  • примицало 1
  • приморан 1
  • приповеда 1
  • приповедајући 1
  • приповедала 1
  • приповедања 1
  • приповедање 1
  • приповедао 7
  • приповедати 2
  • приповеди 1
  • приповедно 1
  • приповетке 1
  • приповетку 1
  • приповечицу 1
  • припознат 1
  • приправио 1
  • природа 1
  • природном 1
  • приспео 1
  • пристојан 1
  • пристојни 1
  • пристојношћу 1
  • приступивши 1
  • присуствовали 1
  • присуствује 1
  • присуствујућих 1
  • присутнима 1
  • Причао 2
  • причао 4
  • приче 1
  • пробуди 1
  • пробудио 1
  • провесели 1
  • провести 1
  • провиривао 1
  • провириваху 1
  • провирује 1
  • провукао 1
  • прогледавши 1
  • проговорити 1
  • прођоше 1
  • прођу 1
  • прозвао 1
  • прозор 1
  • произведе 1
  • проклињу 1
  • пролазаше 1
  • пролази 4
  • пролазили 1
  • пролазио 2
  • пролазно 1
  • пролећа 1
  • Пролеће 1
  • Промени 1
  • променио 2
  • промери 1
  • промеривши 2
  • промишљаваше 1
  • проневаљалио 1
  • пропис 2
  • пропусти 1
  • пропустио 1
  • просецао 1
  • простог 1
  • протумачи 1
  • проћи 1
  • прочитао 1
  • прочитати 1
  • прошао 1
  • прошле 1
  • Прошли 1
  • прошло 2
  • прса 1
  • прст 1
  • прсте 1
  • прстима 1
  • пружа 1
  • пружи 4
  • прут 2
  • псе 2
  • пси 1
  • псогоња 1
  • псу 1
  • птице 2
  • птицу 1
  • птичија 1
  • птичице 1
  • пукао 3
  • пукне 1
  • пун 3
  • пуна 2
  • пуне 4
  • пуним 1
  • пуних 1
  • Пуста 1
  • пустио 1
  • пут 16
  • пута 12
  • путеве 1
  • Путем 3
  • путем 5
  • путу 3
  • пуцкање 1
  • пуцњаве 1
  • пушака 1
  • пушио 1
  • пушке 1
  • пушку 1
  • пуштају 1
  • равницу 1
  • рад 2
  • РАДАКА 1
  • ради 3
  • радити 1
  • радиш 3
  • радо 1
  • радовао 2
  • радом 1
  • Радосна 1
  • радосним 1
  • радосно 1
  • радост 2
  • радостан 2
  • радости 6
  • радошћу 1
  • раду 1
  • радују 1
  • рађати 1
  • разбио 1
  • разбојници 1
  • разболи 1
  • разборито 1
  • разборитости 1
  • разговарајући 1
  • разговарали 1
  • разговарао 1
  • разговора 1
  • раздавао 1
  • раздраганост 1
  • разиђу 1
  • разишли 1
  • разлегала 1
  • разлегао 1
  • различите 1
  • разног 1
  • разреда 1
  • разрушили 1
  • разтумачивши 1
  • разумео 1
  • рај 1
  • раме 2
  • рамена 2
  • раменима 1
  • рамену 1
  • рана 2
  • ране 2
  • ранио 3
  • рано 1
  • рану 2
  • расипао 1
  • раскидају 1
  • распитивајући 1
  • распитивао 1
  • распитујући 1
  • Распуст 1
  • распустио 1
  • раставши 1
  • растанак 1
  • растанку 2
  • растану 2
  • растера 1
  • расту 1
  • растурише 1
  • рачунати 1
  • раштрканих 1
  • рашчуло 3
  • редове 1
  • реду 1
  • ређао 1
  • рекавши 3
  • рекао 8
  • рекне 3
  • рећи 3
  • реци 1
  • реч 1
  • рече 21
  • реченицу 1
  • речи 19
  • речима 3
  • речма 1
  • речце 1
  • решетком 1
  • реши 1
  • римокатоличке 1
  • родило 1
  • родио 1
  • родитеља 6
  • родитеље 9
  • родитељи 14
  • родитељима 7
  • родитељског 1
  • родитетељи 1
  • родно 1
  • родова 1
  • родовима 1
  • рукавом 1
  • рукама 1
  • руке 11
  • руку 12
  • румен 1
  • Румена 1
  • румених 1
  • Румено 1
  • руци 5
  • руча 1
  • ручак 1
  • ручка 2
  • ручку 1
  • с 16
  • С 6
  • Са 2
  • са 78
  • сав 5
  • Сава 2
  • савесно 1
  • савесног 1
  • савет 1
  • савета 2
  • савете 5
  • саветима 3
  • Саветовала 1
  • савијати 1
  • савити 1
  • сагне 1
  • сагнутом 1
  • сад 45
  • Сад 5
  • сада 1
  • сади 2
  • садржаја 2
  • саже 2
  • сакривено 1
  • сакривши 1
  • сакрије 1
  • сам 33
  • сама 2
  • саме 1
  • само 20
  • самог 1
  • самога 2
  • самом 2
  • самрти 1
  • сан 4
  • сасвим 1
  • састао 1
  • сати 1
  • сахранили 1
  • сачма 1
  • сачму 1
  • сачува 1
  • св 15
  • Сва 2
  • сва 8
  • свагда 2
  • свадиш 1
  • свака 1
  • Сваке 1
  • сваке 3
  • сваки 6
  • Свако 1
  • свако 7
  • сваког 5
  • сваком 3
  • сваку 2
  • сваћао 1
  • свашта 1
  • Све 3
  • све 43
  • свега 2
  • свем 2
  • свеноћно 1
  • свесрдно 2
  • свести 1
  • свет 3
  • света 2
  • свете 1
  • свети 2
  • светитеља 1
  • светитељске 1
  • светла 1
  • светлије 1
  • светлост 1
  • светлуцаше 1
  • свеће 1
  • свештеник 1
  • свештеницима 1
  • сви 13
  • Сви 5
  • свију 1
  • свим 2
  • Свима 1
  • свима 11
  • свира 1
  • свиснем 1
  • свитати 1
  • свих 3
  • Свог 1
  • свог 15
  • свога 12
  • свој 7
  • Своје 2
  • своје 28
  • својим 12
  • својих 13
  • својој 9
  • својом 3
  • своју 10
  • свом 4
  • своме 2
  • свршетак 1
  • свршиш 1
  • сву 2
  • свуд 2
  • се 332
  • себе 5
  • себи 10
  • севати 2
  • севну 1
  • седала 1
  • седне 2
  • седу 1
  • сеђаше 1
  • сека 3
  • Сека 4
  • села 4
  • село 4
  • селу 4
  • сељак 1
  • сељана 1
  • сељани 2
  • сељанима 4
  • сељанке 1
  • сеоске 1
  • сеоски 1
  • сеоским 1
  • сеоских 1
  • сеоску 1
  • сеоцета 1
  • сережан 2
  • сети 2
  • сетно 1
  • си 25
  • сиђе 2
  • сијаше 1
  • силан 1
  • силне 1
  • силно 1
  • силног 1
  • Сима 1
  • Симе 1
  • Симин 1
  • син 4
  • сина 5
  • сине 1
  • синко 22
  • Синко 3
  • сином 3
  • синоћ 1
  • сину 2
  • синчића 1
  • сињи 1
  • сир 1
  • сиромах 2
  • сиромашне 1
  • сиромашним 1
  • сиротим 1
  • Сиротима 1
  • сит 1
  • сити 1
  • сићи 1
  • сишао 1
  • сјајније 1
  • скакутао 1
  • скакутаху 1
  • скакућућ 1
  • скидао 1
  • ским 1
  • склони 2
  • склопи 1
  • скоро 1
  • скупио 1
  • скупљала 1
  • скупљали 1
  • слабије 1
  • слава 1
  • славе 1
  • слави 2
  • славним 1
  • славуји 1
  • слађе 1
  • слаже 2
  • слажу 1
  • сласт 2
  • Слатко 1
  • слатко 5
  • слегао 1
  • следити 1
  • слика 4
  • слике 1
  • слично 1
  • сло 1
  • Слободно 1
  • сложно 1
  • слонове 2
  • службе 2
  • служби 1
  • служи 3
  • служило 1
  • служио 4
  • случај 2
  • случаја 3
  • случају 3
  • слуша 2
  • Слушај 1
  • слушај 3
  • слушајте 1
  • слушају 1
  • слушала 1
  • слушао 5
  • слушати 1
  • слушче 1
  • сме 3
  • смеде 1
  • смејао 1
  • смеју 1
  • смем 2
  • Смео 1
  • смешећи 1
  • смешкајући 1
  • смирени 1
  • смиреном 1
  • смирила 1
  • смирило 1
  • смислио 3
  • смо 4
  • смочару 1
  • смркавати 1
  • смркло 1
  • смрт 1
  • смрти 2
  • сна 1
  • снагом 1
  • снажно 1
  • снивао 2
  • снио 1
  • сну 3
  • сњим 2
  • собе 1
  • соби 1
  • собом 4
  • собу 5
  • сокака 1
  • спав 1
  • спава 2
  • спавају 1
  • Спавати 1
  • спази 3
  • спазио 2
  • спасао 1
  • Спаситеља 1
  • Спасић 1
  • спомен 1
  • спомене 1
  • спопадоше 1
  • спопао 1
  • спочетка 1
  • спремао 1
  • спреме 1
  • спреми 3
  • спремила 1
  • спремљен 1
  • спремљена 1
  • спремљени 1
  • спречавало 1
  • спријатељили 1
  • спусти 1
  • срдаца 1
  • сребра 2
  • сребрну 1
  • сред 2
  • среди 1
  • срео 1
  • сретали 1
  • сретан 6
  • сретне 1
  • сретни 1
  • Сретни 1
  • сретнији 2
  • сретно 1
  • срећан 1
  • срећу 2
  • срна 1
  • Српкиња 1
  • српска 1
  • српске 2
  • српско 1
  • српској 1
  • Српској 1
  • српском 1
  • српство 1
  • срца 7
  • срце 8
  • срцу 2
  • Стављала 1
  • стављао 2
  • стада 2
  • Стаза 1
  • стазом 1
  • стајао 3
  • стакло 1
  • стао 1
  • старац 6
  • старачки 1
  • старије 1
  • старијим 1
  • старијих 2
  • старица 1
  • старог 1
  • старост 1
  • стару 1
  • стаса 1
  • сташе 1
  • ствари 2
  • стварима 2
  • сте 2
  • Стева 1
  • стекао 1
  • степенима 1
  • степеница 1
  • стерао 1
  • стигне 1
  • стихаре 1
  • сто 3
  • Стога 1
  • стојати 1
  • стоји 2
  • столу 1
  • Стомак 1
  • стотина 1
  • стотину 1
  • стражарио 1
  • стране 5
  • странке 1
  • страну 1
  • страст 1
  • страх 1
  • страха 2
  • страхопоштовања 1
  • страху 1
  • страшно 1
  • Стрешавши 1
  • строг 2
  • ступи 1
  • ступио 1
  • ступити 1
  • су 73
  • сузама 2
  • сузе 4
  • Сунце 2
  • сунце 3
  • суседа 1
  • суседима 1
  • сусрет 1
  • сусрете 1
  • Сутра 4
  • сутра 6
  • т 5
  • Та 2
  • та 3
  • таван 1
  • тад 2
  • тада 2
  • Тада 4
  • тај 6
  • таки 1
  • таким 1
  • тако 57
  • Тако 8
  • такође 1
  • такозваног 1
  • Тама 1
  • таманили 1
  • тамо 6
  • тан 2
  • тарабу 1
  • тачан 1
  • тачно 2
  • твог 3
  • твога 2
  • твој 1
  • твоје 4
  • твојеми 1
  • Твоји 1
  • твоји 3
  • твојим 2
  • твоме 1
  • твори 1
  • тврдо 2
  • тврдоглавости 2
  • те 37
  • тебе 8
  • теби 1
  • Теби 1
  • Тек 5
  • тек 7
  • тела 1
  • Тело 1
  • тело 2
  • тећи 1
  • тешке 2
  • тешки 1
  • тешко 4
  • Ти 2
  • ти 41
  • тиквице 1
  • тили 1
  • тим 15
  • тиме 1
  • тин 2
  • тих 1
  • тихим 1
  • тихо 1
  • Тихо 1
  • тишина 1
  • то 47
  • То 5
  • тобом 2
  • тог 4
  • тога 21
  • тој 2
  • толико 1
  • том 17
  • Том 3
  • Тома 1
  • томе 1
  • топле 1
  • топлији 2
  • топло 1
  • торњу 1
  • трави 1
  • траву 4
  • траже 2
  • тражећи 4
  • тражи 2
  • тражимо 1
  • тражио 2
  • Тражисмо 1
  • тражиш 1
  • трапезарији 1
  • трапезарију 6
  • тргао 4
  • тргне 1
  • треба 1
  • Треба 1
  • трен 1
  • тренутак 1
  • тренутака 1
  • тренутка 1
  • тренуци 1
  • треће 1
  • трећи 1
  • три 8
  • трипут 1
  • трњина 1
  • тропар 1
  • трп 1
  • трпи 2
  • труд 4
  • труде 1
  • труди 1
  • трудила 1
  • Ту 3
  • ту 8
  • Туга 1
  • тугу 3
  • туђи 1
  • тужбе 1
  • тужни 2
  • тужно 1
  • тузи 1
  • тукао 1
  • Тумарајући 1
  • Турака 3
  • Турке 1
  • турским 1
  • Турци 2
  • Турцима 1
  • ће 28
  • ћелије 2
  • ћелији 1
  • ћелију 2
  • ћемо 1
  • ћеш 6
  • Ћирила 1
  • ћу 12
  • ћутала 1
  • ћутао 1
  • ћути 1
  • ћуткаше 1
  • У 13
  • у 205
  • убијају 1
  • убијеш 1
  • убило 1
  • убио 4
  • убити 4
  • убрисао 1
  • убрише 2
  • убришите 1
  • уважење 1
  • увек 7
  • уверен 1
  • уверењем 1
  • уверењу 1
  • уверили 1
  • уверио 1
  • уверити 1
  • увидео 3
  • увидети 1
  • Увидићеш 1
  • увреде 1
  • увредио 1
  • углед 2
  • угледа 1
  • угледао 1
  • угледи 1
  • угоји 1
  • удавио 1
  • удали 1
  • удалио 1
  • удаљена 1
  • удари 1
  • удивљење 1
  • удобностима 1
  • уђе 5
  • ужаса 2
  • ужасан 1
  • ужасне 1
  • уживају 1
  • уживање 1
  • уз 1
  • узалуд 4
  • узаном 1
  • узвлада 1
  • уздајући 1
  • уздануо 1
  • уздахне 1
  • уздахнуо 2
  • уздизао 2
  • уздисање 1
  • уздржао 1
  • узевши 1
  • узимао 1
  • узме 4
  • узор 2
  • узроку 1
  • указа 1
  • украде 1
  • украду 1
  • укратко 2
  • украшаваше 1
  • улазио 1
  • уласка 1
  • уласку 1
  • улицом 1
  • улицу 2
  • умео 1
  • умеша 1
  • умивање 1
  • умије 2
  • умијем 1
  • умилним 1
  • умиљат 1
  • умиљато 1
  • умио 1
  • умириш 1
  • уморан 4
  • умори 1
  • умро 2
  • уму 1
  • умукоше 1
  • унутра 1
  • уопште 1
  • упадало 1
  • упадао 1
  • упали 1
  • уписала 1
  • упише 1
  • уплаканог 1
  • уплашен 2
  • уплашено 2
  • уплашеног 1
  • уплаши 1
  • упознаје 1
  • упути 6
  • упутити 2
  • упућивала 1
  • урадио 2
  • урадити 3
  • уредан 1
  • уредио 1
  • уредити 1
  • уређен 1
  • урежеш 1
  • урезати 1
  • Урезати 1
  • Усавршавању 1
  • усавршавао 1
  • усадио 1
  • усана 1
  • ускратим 1
  • услишао 1
  • усмено 1
  • усне 2
  • успе 1
  • успеха 1
  • успеху 1
  • успешан 1
  • успужа 1
  • уста 1
  • Устане 1
  • устао 1
  • устезао 2
  • утекао 1
  • Утеши 1
  • утешио 1
  • утицаја 1
  • утицао 1
  • утиша 1
  • утрчи 1
  • ући 2
  • ухвати 3
  • ухвативши 3
  • ухватила 1
  • ухватили 1
  • ухватио 1
  • уче 2
  • ученика 2
  • ученицима 4
  • учења 1
  • учењем 1
  • учи 3
  • учила 1
  • учине 2
  • учини 2
  • учинио 6
  • учиниш 1
  • учињених 1
  • учио 4
  • учитељ 10
  • Учитељ 5
  • учитеља 10
  • учитељеве 2
  • учитељског 1
  • учитељу 3
  • учити 1
  • ушавши 1
  • Ушавши 1
  • ушао 4
  • ушла 2
  • фрулу 1
  • хајде 1
  • хајдук 3
  • хајдука 2
  • хајдуке 4
  • хајдуковању 1
  • хајдуком 2
  • хајдуку 1
  • Хајдуци 1
  • хајдуци 7
  • хајдуцима 2
  • Хајдучка 1
  • хајдучки 21
  • Хајдучки 6
  • хајдучким 1
  • Хајдучког 1
  • хајдучког 3
  • хајдучкој 1
  • хајдучком 8
  • хајдучку 4
  • хаљине 1
  • харају 1
  • хвала 1
  • Хвала 1
  • хвалећи 1
  • хвали 1
  • хвалили 2
  • хватао 1
  • хвати 1
  • хлад 1
  • Хладан 1
  • хладне 1
  • хладном 1
  • хладовину 1
  • хладу 1
  • хлеба 1
  • хода 1
  • ходећи 2
  • ходи 1
  • Ходи 1
  • Ходите 1
  • ходник 1
  • хотевши 1
  • хотимице 1
  • хоће 5
  • хоћеш 2
  • храбро 1
  • храброг 1
  • храм 1
  • храма 1
  • хране 1
  • хранили 1
  • храном 1
  • храну 1
  • храст 1
  • храстов 1
  • храстове 1
  • Христа 1
  • хришћане 1
  • хришћани 1
  • Хришћанку 1
  • хтеде 1
  • хтео 11
  • царствиј 1
  • Цвети 1
  • цвећа 1
  • цвеће 4
  • цвећем 2
  • цвркутале 1
  • цела 1
  • целе 1
  • Целе 1
  • целивају 1
  • целим 1
  • цело 3
  • целом 2
  • Целу 1
  • целује 2
  • Цена 1
  • цео 3
  • цикну 1
  • ципеле 1
  • циче 1
  • црвена 1
  • цркве 3
  • црквено 1
  • црквену 1
  • цркви 7
  • цркву 4
  • црн 3
  • црна 4
  • црне 6
  • црни 2
  • црних 1
  • црном 1
  • чађ 1
  • час 11
  • часи 1
  • часова 3
  • част 1
  • чега 1
  • чезнуо 1
  • чекај 1
  • чекала 1
  • чекао 7
  • чекати 1
  • челика 1
  • чело 5
  • чем 3
  • честит 1
  • честита 1
  • Честита 1
  • честитога 1
  • честиту 1
  • често 2
  • четвртог 2
  • четир 1
  • чија 2
  • чика 12
  • Чим 1
  • Чиме 1
  • чина 1
  • чини 5
  • чинила 1
  • чинило 1
  • чинио 3
  • чинодјејствовао 1
  • чину 2
  • чисти 1
  • чисто 4
  • чистог 1
  • чисту 1
  • чита 1
  • читав 2
  • читање 1
  • читао 2
  • читаоче 2
  • читати 5
  • чича 19
  • Чича 4
  • чланови 1
  • члановима 2
  • чобанима 1
  • Човек 2
  • човек 5
  • човека 2
  • човеку 1
  • чу 1
  • чувај 4
  • чувао 1
  • чувари 1
  • чувен 1
  • чувши 1
  • Чувши 1
  • чудећи 1
  • чудили 3
  • чудио 1
  • чујаше 2
  • чује 1
  • чујем 2
  • чујеш 1
  • Чули 1
  • чуо 1
  • чупкајући 1
  • чусмо 1
  • џбунасту 1
  • шаку 1
  • шалили 1
  • шапћући 1
  • шемом 1
  • шест 1
  • шестог 1
  • шибе 1
  • шипражје 1
  • школе 7
  • школи 5
  • школоваћу 1
  • школске 2
  • школски 1
  • школско 1
  • школског 1
  • школском 1
  • школску 1
  • школу 7
  • шкрипио 1
  • шљивици 1
  • шпаг 1
  • шпага 1
  • шпагове 1
  • шпагу 1
  • шта 25
  • Шта 8
  • штампа 1
  • штампарије 1
  • штедња 1
  • штета 1
  • Штета 1
  • штету 1
  • Што 6
  • што 75
  • шуме 7
  • шуми 3
  • шумица 1
  • шумом 1
  • шумско 2
  • шуму 6
11371 matches
у српске цркве откуцавало је 12 часова, а на звонику римокатоличке <pb n="32" /> цркве звонило  
иа врху од палице сијаше златна јабука, а на јабуци златан крст.</p> <p>„Које добро синко“? зап 
 се и Добривој, који је јаукао од бола, а из левог рамена како му је лопила крв. —</p> </div> < 
Добривој је све једнако јаукао од бола, а из места где му је сачма у нежно тело ушла — лопила ј 
име што је морао клечати на кукурузима, а при том му није дао вечерати.</p> </div> <div type="c 
> <p>Једући јабуке занесе се у мислима, а те мисли навађаху га да се одважи на какво дело.</p>  
суо труд учитеља пред свима присутнима, а затим је извадио једну књигу са златним корицама и по 
, а камо ли потеру водити за хајдуцима, а и не бојећи се ничег јер његови хајдуци нису разбојни 
ривојем па је нестрпељиво чекао Милана, а кад се чика Младен удалио испред њега, онда је свог н 
 Једва је и чика Младен избавио Милана, а да није на брзо дотрчао, све би му хаљине искидали пс 
b n="68" /> две змије од чистог сребра, а у среди иа врху од палице сијаше златна јабука, а на  
рви поглед као да је син каквога грофа, а не као син простог имућног земљеделца.</p> <pb n="4"  
закутке.</p> <p>Милан — које од страха, а које што га је баш код те шуме ноћ ухватила — склони  
о многима штету, родитељима тугу и јед, а мени самом несрећу и презирање од свих мојих другова  
" /> су били неко време као изван себе, а Милан од ужаса испусти пиштољ из руке — видећи шта је 
лушај, учи, поштуј све старије од тебе, а особито оца игумана које ће те кад буде време закалуђ 
{S} Исто је тако чинио и после наставе, а онда је децу пустио кући и том приликом су два по два 
за опкладу;“</p> <p>Овај држећ да лаже, а и из љубопитства да види шта ће Милан урадити — рекне 
 игуманове ћелије, закуца прво слабије, а онда мало јаче.</p> <p>„Слободно“! чу се изнутра круп 
том понављао је Добривој своје лекције, а Милан место да је бар и сад нешто учио, он је бежао о 
заборављао на своју кућу и на родитеље, а на овог доброг друга Добривоја није заборавио, јер се 
едајем ову лепу књигу, па се дичи њоме, а учитељ и твоји родитељи, нека се диче с тобом!</p> <p 
 како можеш убити, кад немаш ни палице, а врабац је ено на грани?</p> <p>„Боме ја ћу га убити“! 
теља влада, да тако дете добро пролази, а оно дете које се не влада по саветима својих старијих 
ну и то онда, кад су сви момци поспали, а то беше око поноћи.</p> <pb n="62" /> <p>Милану се те 
ао престаде.</p> <p>Муње почеше севати, а иза муње чујаше се као да се нагло из далека каква ко 
ге, из које је учитељ њега учио читати, а то је: „<title>Буквар</title>“.</p> <p>Добра мајка је 
стадоше севати, киша престаде пљуштати, а црни и густи облаци се растурише и изчезоше као дим.< 
да ни прст пред оком ниси могао видети, а кад муња севну беше светлије него у по дана.</p> <p>О 
 шуму нико од Турака несме ни завирити, а камо ли потеру водити за хајдуцима, а и не бојећи се  
 дана не извршиш, онда ћу те отпустити, а ако ли пак извршиш, даћу ти сребрну пушку и златан ја 
 се заблистале, крв му нагло поче тећи, а срце му поче јаче лупати...</p> <p>„Шта то значи“? за 
зак из школе упадао је сад свима у очи, а то је: што Добривој и Милан нису заједно отишли кући  
.</p> <p>Милан се сад упути игумановој, а млади калуђер отидне у цркву да одслужи св. литургију 
ај рад подстицао ју је господин учитељ, а то је било онда, кад је Добривој први пут могао прочи 
арасте.{S} С овим лечничким настојањем, а особито уверењем да ће Добривој за 8 дана оздравити — 
густа шумица са игумановим летњиковцем, а натраг лепе плодне њиве.</p> <pb n="73" /> <p>За оних 
икад није дружио са неваљалим друштвом, а особито са неваљалим друговима као што је био Милан.< 
му осветлају образ пред г. надзорником, а међ осталим је још и ово додао: „Који се од мојих уче 
на нигде никога.{S} Како је био уморан, а и како беше тога <pb n="28" /> дана, права омара и же 
пута, умори се тако, да га зној спопао, а при том га је и глад морила.</p> <p>Освртао се на све 
бро.{S} Знај да је дете као младо дрво, а дрво младо даје се савијати све дотле док је младо, а 
аје се савијати све дотле док је младо, а кад остари, онда се више савити не да.{S} Треба да св 
pb n="29" /> На дуд се још лакше попео, а кад се попео, онда је рекао у себи: „Док га не обрсти 
 није ни осетио колики је пут превалио, а није ни приметио да су већ на неколико стотина корака 
ко дио, то сам већ толико пута искусио, а и овај хајдук ми је сад мало час рекао: „Конац дело к 
ту.{S} Милан их је до по пута испратио, а онда их је загрлио и изљубио, и онда се — раставши се 
 каково је њему за школу потребно било, а то је она лако чинила.{S} Одвраћала га од несташних и 
 од села.{S} Баш се онда сунце смирило, а вече се примицало.{S} Веселе птичице које су по вас д 
 приближивао.</p> <p>Пролеће је прошло, а иза дивног пролећа долазили су све топлији и топлији  
провести дан без бриге.{S} Но кад тамо, а од пастира ни корова.</p> <p>Пуста ледина нигде никог 
 и драгог камења што ту беше сакривено, а све то беше кад год у турским рукама.</p> <p>У ту пећ 
иваде бела стада су пасла зелену траву, а покрај стада стајао је пастир па у фрулу умиљато свир 
оваког разговора сви легоше да спавају, а хајдучки вођа заповеди Милану да сад отиде у једну по 
а хајдуци особито у летње доба уживају, а то уживање пружа им сама мати природа.</p> <p>Тако хо 
глих образа, висока стаса, црних очију, а главу му украшаваше црна густа и дугачка коса.{S} Мир 
жије, — у којем сам написао своју жељу, а та је: да браћа иноси после моје смрти Мирона изаберу 
о, јарко сунце, пред собом лепу долину, а из далека као да се из земље уздизао неки црн облачић 
у много, врло много о хајдучком животу, а нарочито о бојевима са Турцима.</p> <p>Причао му је о 
осе витка тела, обливен сузама по лицу, а пред дечаком лежаху неколико дивљих начетих јабука.</ 
нај ко слуша савете и опомене старијих, а како онај који не слуша.{S} Зато синко слушај свога у 
 свагда читати веселост и раздраганост; а кад би му загледали у оне његове — као трњина — црне  
у ти сребрну пушку и златан јатаган.{S} А сад хајде са мном, знам да си огладнео“!</p> <p>Ово и 
увао као зеницу ока свог. — Мислио је — а то је временом и учинио — да свог Добривоја даде на в 
Кад се чича Панти већ дотужило чекати — а већ беше 11 час ноћи — помисли: е да се није гдегод з 
ему учио би се само оном што је добро — а овако је Милан морао много што шта да претрпи док се  
 птицу у кавезу, и уче га хајдуковању — а причао ми је како је хајдучки живот врло сретан живот 
тац Лаврентије беше вичан у васпитању — а и иначе беше то човек правог моралног и побожног кара 
казуј га ником, док се не покалуђериш — а сад ево ти ова палица од слонове кости, и не реци ник 
Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо да једе 
е Милан често добивао шибе и од учитеља а и од свога оца.{S} Но Милан место да се поправио, он  
н мало одмара.</p> <p>После подне истог а дана тако-око 5—6 часова, дошло је неколико другова Д 
ој <pb n="89" /> је био дакле свештеник а Милан је био монах Мирон, и доцније игуман св. манаст 
моли Богу.{S} Навикавала га је на добро а упућивала да се клони од зла.{S} Стављала му је за пр 
. <pb n="80" /> поче старац „ти погађаш а кад нас тако питаш ево ћу ти синко рећи зашто плачемо 
а Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо да је 
 сам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“! рече Милан кроз плач.</p> <p>„А ко је тебе ова 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>А сад драги читаоче, остави све на страну, јер ћемо поћ 
таки беше отац малога Добривоја.</p> <p>А каква му беше мати?</p> <p>Мати му беше права Српкиња 
сви чудили разборитости његовој.</p> <p>А кад им је Милан ређао несташлуке које је у селу почин 
 својим родитељима шта је добио.</p> <p>А како беше са Миланом?</p> <p>Милан је од љутине гриск 
аш проневаљалио“ гунђаше чича Панта... „а чекај лоло... ако не дођеш вечерас, доћићеш сутра — а 
ао.</p> <p>На једном запита мали Миша: „А ко може убити оног врапца што стоји на багреновој гра 
даху, па ће један између њих запитати: „А како можеш убити, кад немаш ни палице, а врабац је ен 
 чича Панта ушао, свако га је запитао: „А како је могао Милан онако шта урадити“?</p> <p>Чича П 
p>„Имаш ли оца“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„А имаш ли матер“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„Па како си ова 
А рачунати?</p> <p>„Знам и то“!</p> <p>„А знаш ли што појати“?</p> <p>„3нам“!</p> <p>Е па дед д 
ћи да желим у хајдуке ступити“.</p> <p>„А мој отац? мати? па...{S} Добривој?...{S} Ах“!{S} Онде 
о јеси... променио си се јако“.</p> <p>„А где је Добривој?{S} Је ли жив ил’ је умро?</p> <p>„Жи 
не: „Мени је име Милан Спасић“.</p> <p>„А колико ти је година“?</p> <p>„Мени је сад 11 година“! 
да изврши заповест оца игумана.</p> <p>„А знаш ли што читати и писати“? запита га отац игуман.< 
 све би му хаљине искидали пси.</p> <p>„А шта ти ту радиш“? запита га чика Младен кушајући га к 
е ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо да једеш дудова“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ 
 <p>„Знам“! рече Милан укратко.</p> <p>„А рачунати?</p> <p>„Знам и то“!</p> <p>„А знаш ли што п 
-а буље“! рече Милан кроз плач.</p> <p>„А ко је тебе овамо послао“? запита опет чика Младен.</p 
етила старица, па нежно запита:</p> <p>„А што ти синко плачеш?{S} Ваљда си познавао“?</p> <p>„Ј 
обезнанише кад видише пиштољ. —</p> <p>„Ајао моја мајко“! цикну један од мало пре веселих друго 
 гунђаше чича Панта... „а чекај лоло... ако не дођеш вечерас, доћићеш сутра — али ћеш и запамти 
ега и чувај је, јер ја се надам да ће — ако Бог да — бити његова.</p> <p>Ову палицу сам ја отео 
ана не извршиш, онда ћу те отпустити, а ако ли пак извршиш, даћу ти сребрну пушку и златан јата 
рекне: „добићеш од мене сутра 10 јабука ако убијеш оног врапца!“</p> <p>„Добро!“ рече Милан, па 
ими га к себи за ђака, пази на њега, па ако се добро узвлада закалуђери га.{S} За твоје доброчи 
а те нећу пострићи кроз годину дана, па ако за годину дана твоји родитељи по тебе не дођу онда  
д Добривоја прошао, свако је застао, па ако је знао читати, прочитао је наслов: „Ако будеш нева 
— морао је пред ручак поставити сто, па ако је био кључар то је са манастирском баком ишао у по 
нко, ја сам се за тебе већ побринуо, па ако будеш честит и добар, бићеш сретан.{S} Ја сам запов 
и даћу ти три посла да прво извршиш, па ако ли за три дана не извршиш, онда ћу те отпустити, а  
ити да твоји родитељи тебе сад траже па ако дођу овамо, ја тебе не смем задржати.{S} Због тога  
е ће те кад буде време закалуђерити, те ако будеш служио за углед свима калуђерима — постаћеш в 
а очекивати, да ће Добривој бити сретан ако се одржи у тим врлинама које је добра мати постепен 
 ћу овде остати па ма ме вуци појели но ако хоћеш, прими ме у хајдуке.{S} Прими ме ма за твоје  
 дао док не постанеш игуманом.</p> <p>,,Ако би се у случају вратио својим родитељима, онда све  
ко је знао читати, прочитао је наслов: „Ако будеш неваљао, сети се савета твог учитеља, па се п 
е игумане“! поче Милан радосним гласом „ако моји родитељи и сутра по мене дођу, ја се кући нећу 
прими у хајдуке.{S} Ја сам истина млад, ал <pb n="51" /> то ништа не чини.{S} Мој баба ми је ви 
ако доле.</p> <p>Тек што се сишао доле, ал дотрчаше чувари чика Младенове баште: гаров и белов, 
и му тада овако говорила: „Човек збори, ал’ Бог твори“.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
едно лепом гласу.{S} Глас му је дрхтао, ал беше умиљат и милозвучан као у анђела.</p> <p>„Е доб 
и да.{S} Урезати се може и добро и зло, ал дете <pb n="8" /> прима само једно.{S} С тога гледај 
Тек што је ово хајдучки вођа изговорно, ал хајдуци грунуше из пушака у знак доласка једног нова 
 рећи гутала учитељеве речи.</p> <p>Ох, ала су то сретни тренуци за невину и добру децу!{S} Учи 
 трп године дана распитивајући за њега, али нигде га не могасмо наћи, нити нас је ко могао упут 
свог несташка због учињених несташлука, али како је због своје службе био обвезан, то сваки пут 
 са твојим друговима колико ти је воња, али немој да се ским свадиш, немој да учиниш коме <pb n 
амом Добривоју је Милан наносио увреде, али <pb n="18" /> Добривој му је све опраштао и ни мрка 
тражио прибежиште својој немирној души, али ко овамо једном дође и посвети свој живот калуђерск 
дања отац Пантелеимон се слатко смејао, али кад је Милан напослетку причао о несретном случају  
 беше одиста страшно.{S} Милан је ушао, али од страха већ при вратима пао онесвешћен па земљу.< 
во не би ли спазио где год дудово дрво, али ни тога не беше, до саме липе.</p> <p>Сад не имајућ 
p>Испочетка је то Добривоју тешко било, али мало по мало и Добривој се тако привикао раду и вре 
?{S} Испрва се устезао да уђе у пећину, али охрабривши се уђе у пећину, која беше светла као ме 
у се ове последње речи баш не допадаху, али уздајући се у своје храбро срце... ћутао је све док 
о све манастире, тражећи нашег Милана.. али га не нађосмо ево ни овде јер јутрос чусмо од једно 
ст и злобу крио пред осталим друговима; али при <pb n="34" /> свем том тражио је згодну прилику 
кроз прсте држећи: „младост лудост“.{S} Али кад је Милан и четвртог, петог и шестог дана ово чи 
. ако не дођеш вечерас, доћићеш сутра — али ћеш и запамтити кад си узимао пиштољ у руке“!</p> < 
е сви моји момци радују твоме доласку — али ти синко велим, да ти овде не можеш остати...</p> < 
S} Отац Добривојев који беше отац строг али добар, чувши глас који дозиваше Добривоја рече Добр 
доброг срца, која га је пољубио у бледе али пуне образе.</p> <p>„Како је теби име? синко“! запи 
еља.{S} Испитај га!{S} Дечак је паметан али несташан.{S} Подај му лека.{S} Штета ће бити да се  
.</p> <p>„Но тај се деран од неког доба ама баш проневаљалио“ гунђаше чича Панта... „а чекај ло 
хтао, ал беше умиљат и милозвучан као у анђела.</p> <p>„Е добро синко“! рече игуман сасвим задо 
о код Паје млинаревог сина. . .</p> <p>„Ао обешењаче, та ти хоћеш мене да превариш“! рече чика  
о ишао у цркву са игуманом где је читао апостол.{S} После 8 дана Милан је већ добио налог да оц 
/p> <p>Милан је на тој св. служби читао апостол.</p> <p>После св. службе, заповедно је Милану о 
је</p> <p>ЈОВАНА РАДАКА,</p> <p>код св. апостола: „Ћирила и Методија“.</p> </div> <pb n="2" />  
љда си познавао“?</p> <p>„Је-е-есам.... ах.... рече Милан кроз плач и једва се уздржао да га не 
тргне и зверајући викне: „Опрости ми... ах!{S} Никад више не... не“...</p> <p>„Шта, шта је синк 
ој отац? мати? па...{S} Добривој?...{S} Ах“!{S} Онде се Милан као из сна тргао.{S} Пред очи му  
ао да хоће да ме казне за моје дело.{S} Ах Добривоје да знаш како се кајем, ти би ми одма опрос 
0" /> је отац игуман уздахнуо и рекао: „Ах синко!{S} Шта учини!{S} Но ипак си сретан.{S} Грех ћ 
да ми се освете“.</p> <pb n="52" /> <p>„Ах не — неће ни мене више жива видети.{S} Ја се кући не 
а Добривоја пукао и њега ранио.</p> <p>„Ах Добривоју...{S} Добривоју... јецао је сад Милан... т 
 — био је у опште од свих сељана у селу Б... љубљен, поштован и за највреднијег и најпоштенијег 
ет чика Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо 
чика Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо да 
 жив ил’ је умро?</p> <p>„Жив је сине“, баба га је дао на школе да изучи за попа...</p> <p>„Ох  
га о које чем.{S} Питали се ту: ко може баба Персину тарабу прескочити; ко се може на деда Сими 
д куће јер га је отац љуто избио што је баба Пелиној мачки везао камен о врат па је бацио у бун 
ку стару клепетушу о врат, други пут је баба Макрени манастирској кухарици појео све јабуке што 
 <pb n="51" /> то ништа не чини.{S} Мој баба ми је више пута причао како хајдуци украду по које 
е ли“...</p> <p>„Опрости ми... нисам ја бабо хтео...{S} Паја ме је наговорио... о... о“...</p>  
ема никаквог Милана.</p> <p>„Није, није бабо“ поче Милан <pb n="82" /> гушећи се у сузама па не 
иде к оцу и кроз плач рече: „Опрости ми бабо, сад сам други Милан.{S} Хвала ти што си ме више п 
а у себи.... „па онда речи: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“ — које је Милан по 
орно је више пута ове речи: „Опрости ми бабо никад више нећу бити несташан!“</p> <pb n="53" />  
ло час кроз плач изговарао: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“? запита га хајдучк 
ћи чисто сам себи.</p> <p>„Јест, ја сам бабо.. зар сам се тако променио да ме баш не познајеш“? 
ом расту?{S} Камо је отишао?{S} Чиме се бавио? и т. д.</p> <pb n="45" /> <p>Увидићеш драги чита 
 главне друге с којима се и дању и ноћу бавио.{S} Најпосле мало по мало почео је заборављати на 
 чича Панта имао посла док је Милана са багрена стерао доле, те га онда одвукао онако подераног 
 ко може убити оног врапца што стоји на багреновој грани“?</p> <p>„Ја могу“! рече Милан одважно 
? запита га чика Младен кушајући га као бајати не познаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да-да  
ирској кухарици појео све јабуке што је бака спремила за госте, трећи пут је једном младом калу 
ако је био кључар то је са манастирском баком ишао у подрум по сир млеко, маст, месо, вино, и т 
 и ово беше узалуд.{S} Нигде Милана, па бар да му ко каже где га је синоћ видео последњи пут.</ 
ивој своје лекције, а Милан место да је бар и сад нешто учио, он је бежао од школе, ишао у шуму 
 шуму, хватао птице, купао се у великим барима, од мајке је излагивао по неколико новчића за пр 
обривоја — па с тога да би се спасао од батина, намисли да оде иза села на ледине па да се тамо 
 је све опраштао и ни мрка погледа није бацао на Милана.{S} Милан је више пута због своје неста 
 Пелиној мачки везао камен о врат па је бацио у бунар.{S} Милан није знао да је у овом друштву  
а беше по дана хода удаљена од села.{S} Баш се онда сунце смирило, а вече се примицало.{S} Весе 
му сам хајдучки вођа, који је због лова баш поред Милана проћи имао.{S} Чувши још из далека нек 
вео свог несташка Милана.{S} Но није га баш одвео, јер је чича Панта имао посла док је Милана с 
евину и добру децу!{S} Учитељ је свагда баш тако згодну приповетку деци приповедао, из које су  
> <p>„Но тај се деран од неког доба ама баш проневаљалио“ гунђаше чича Панта... „а чекај лоло.. 
илан — које од страха, а које што га је баш код те шуме ноћ ухватила — склони се у један оближњ 
им негдашњим другом Добривојем, који је баш оног дана први пут служио св. литургију.{S} Добриво 
а, да му отме из руке књигу — изишао је баш онда Добривојев отац на улицу, па кад је видео да М 
м бабо.. зар сам се тако променио да ме баш не познајеш“?</p> <p>„Јеси синко јеси... променио с 
дошао у хајдучку пећину.</p> <p>Тада се баш почело смркавати.</p> <p>Сви хајдуци изишавши на су 
таде небо чисто као стакло.{S} Сунце се баш поче рађати.{S} Иза китњастога брежуљка, што се пре 
d>6.{S} Несретни случај.</head> <p>Беше баш подне у очи св. Илије.</p> <p>Леп летњи дан.{S} Сун 
и...</p> <p>Милану се ове последње речи баш не допадаху, али уздајући се у своје храбро срце... 
 <pb n="26" /> намеру је хтео да изврши баш онда, кад је Добривој хтео да уђе у своје двориште. 
тако обратно <pb n="17" /> Добривој био баш послушан, миран, вредан, тачан, уредан и уопште као 
а Пера, живили су и сад живе врло добро баш као прави пријатељи. — Кад је газда Пера одвео Добр 
ћу бити несташан!“</p> <pb n="53" /> <p>Баш оног тренутка, кад је Милан ове речи у сну изговори 
од тога дуда беше црн и крупан.</p> <p>„Баш као што ваља“! рече Милан радосно, па промеривши, п 
оду.{S} Дао је на ново цркву полепшати, баште уредити, воћем и цвећем засадити и тако је за кра 
доле, ал дотрчаше чувари чика Младенове баште: гаров и белов, на га сташе дрпати тако силно да  
 је био на лединама и то чело Младенове баште. —</p> <p>Кад је овамо дошао, види да се љуто пре 
м пекмеза“!</p> <p>„Па што си онда чело баште долазио, зар ти ниси могао са сокака доћи к мени  
 Младен.</p> <p>„Е па ја сам за то чело баште улазио... поче Милан озбиљно... <pb n="31" /> јер 
5"> <head>5.{S} Милан у чика Младеновој башти.</head> <p>Кад се Милан онако осрамоћен морао упу 
10" /> је мали Добривој заливао цвеће у башти.{S} Даље дала му је неколико леја да сам сади воћ 
лан ишао.</p> <p>Заједно су увек били у башти заливали цвеће, кидали џбунасту траву и коров, за 
зи на своју велику радост дудово дрво у башти чика Младена.</p> <p>Плод тога дуда беше црн и кр 
от како би га прескочити могао — пође у башту.{S} Плот је прескочио без по муке, јер је сад био 
тан бити“.{S} Осим тога, водила га је у башту, која је била засађена са дрвећем разног воћа и с 
, да се кући неће вратити жив.{S} Путем бегајући и плачући, тукао се у прса и горко се кајао за 
а јаму, сам ће у њу пасти“.</p> <p>Тако бегајући — па све осврћући се на све стране да ли га ко 
к тако ушао у страст да је по читав дан бегао од куће кријући се које где.</p> <p>Чича Панта је 
е — видећи шта је учинио, уплашен нагне бегати, и то таким полетом, да се у трен ока изгубио ис 
место да је бар и сад нешто учио, он је бежао од школе, ишао у шуму, хватао птице, купао се у в 
је догодио, не би Милан био приморан да бежи од својих родитеља, и да се крије као зверка, већ  
лана, чича Панта пропусти пуна три дана без успеха.{S} Сад је чича Панта био у том уверењу, <pb 
ка и црна хлеба, па ће тим провести дан без бриге.{S} Но кад тамо, а од пастира ни корова.</p>  
коле кући долазили.{S} Милан није могао без Добривоја бити.{S} Ово Миланово и Добријево пријате 
ао — пође у башту.{S} Плот је прескочио без по муке, јер је сад био лак као срна. <pb n="29" /> 
 пред очи слика мртвог Добривоја.{S} Он бејаше тврдо уверен да је Добривоја убио, па знајући шт 
 недалеко пред шемом крај зелене ливаде бела стада су пасла зелену траву, а покрај стада стајао 
орник са г. г. сеоским парохом, кнезом, бележником и са осталим члановима сеоске општине — у шк 
ше чувари чика Младенове баште: гаров и белов, на га сташе дрпати тако силно да се све разлегао 
о је н. пр. првих дана манастирском псу белову везао неку стару клепетушу о врат, други пут је  
ако сваком приликом свесрдно и чинио. — Бесплатно је раздавао храну сиромашним сељанима, не тра 
p>Облаци који су се пред зору скупљали, беху нагомилани као најгушћи и најцрњи дим.</p> <p>За м 
ем да ће Добривој за 8 дана оздравити — беху тужни родитељи сретнији но икада те плате за труд  
мог себе и на цео свет.{S} Туга и брига беху му сад главне друге с којима се и дању и ноћу бави 
су се још већма и спријатељили се ма да беху различите нарави, Милан је мал’ не сваког дана иша 
у по једну вадећи, јеђаше у сласт ма да беху тако киселе, да су му се уста скупљала.{S} Па како 
његовом у побожности од великог утицаја беху свете књиге, које му је отац Лаврентије дао да чит 
о лице красе.</p> <p>Најглавније врлине беху јој ове: мудрост, доброта, љубав, љупкост, вредноћ 
ем свима монасима.</p> <p>У трапезарији беху 6 монаха.{S} Ушавши у трапезарију, отац Пантелеимо 
ћ монах Мирон.</p> <p>И његови родитељи беху тад у цркви кад се Милан постригао за монаха.</p>  
ераног и уплаканог.{S} Милан и Добривој беху једних година.{S} Још оног дана када су се оба та  
 за те пуне две године Милан и Добривој беху најбољи другови.{S} Добривој је био добра срца па  
ући час у писмо, час у палицу, на којој беху обвијене <pb n="68" /> две змије од чистог сребра, 
вим путем прошло“?</p> <p>„Боме нисам“! беше одговор свију оних кога је чича Панта запиткивао.{ 
смо једног сина од својих 10—11 година, беше дете од више весело и несташно, па као несташно де 
</p> <p>Отац Добривојев — газда Пера, — беше још сретнији кад је видео како му учитељ хвали син 
ом дечаку кога сам вам укратко описао — беше дакле син имућних сеоских родитеља.</p> <p>„Газда  
ељанке као честиту и ваљану Хришћанку — беше узор врлина које женско лице красе.</p> <p>Најглав 
у се сви осећали блаженим.{S} Због тога беше даље овај манастир чувен, што је у манастиру том л 
{S} Честита, ваљана и побожна — и ма да беше из сиромашне породице — ипак беше она лепо васпита 
шти чика Младена.</p> <p>Плод тога дуда беше црн и крупан.</p> <p>„Баш као што ваља“! рече Мила 
ује на духовној слави.</p> <p>Литургија беше величанствена, јер је на њој чинодјејствовао окруж 
у, али охрабривши се уђе у пећину, која беше светла као месец; кад иза раштрканих облака провир 
азио, стигне до неке храстове шуме која беше по дана хода удаљена од села.{S} Баш се онда сунце 
осматрао шта се око њега збива.{S} Тама беше неко време тако црна да ни прст пред оком ниси мог 
/p> <p>Кад се Милану навршила 15 година беше оне године изванредна слава у манастиру М...</p> < 
ед оцем игуманом отпојао.</p> <p>Милина беше слушати кад је појао у цркви.{S} Због његовог лепо 
} Сунце је далеко одскочило.{S} Врућина беше јака.{S} На торњу српске цркве откуцавало је 12 ча 
е је наговорио... о... о“...</p> <p>Сад беше хајдучком вођи још мрачнија цела првашња појава.{S 
ачин нестало са овога света.</p> <p>Сад беше тужни отац љут на самог себе и на цео свет.{S} Туг 
в дан пропустио тражећи Милана — па све беше узалуд.{S} Сутра дан је не само по свом селу тражи 
о је очекивао, извиривао Милана, но све беше узалуд.{S} Што је чича Панта дуже Милана чекао, ти 
ље могу одговорити на испиту.{S} Но све беше некојим ученицима узалуд, јер пословица вели: „У о 
наст и неваљао.{S} Како отац Лаврентије беше вичан у васпитању — а и иначе беше то човек правог 
а се одважи и настави читање писма које беше овог садржаја:</p> <p>„Ево стоји пред тобом дечак  
 док Добривој није пошао у школу, дотле беше врло несташан и непослушан.</p> <p>Сека Зорки је ч 
где год какво шумско воће, но и тога не беше.{S} Тада се заустави код једне дивље јабуке.{S} По 
зио где год дудово дрво, али ни тога не беше, до саме липе.</p> <p>Сад не имајући куд ни камо,  
д свима старијим монасима.{S} Но кад не беше на ино, он мораде примити у руку ону палицу, коју  
ео.{S} Милан се збиља поправио и сад не беше онај несташни Милан, већ са свим други, мирни, при 
 отац Пантелеимон се нагло разболи и не беше више за живот.{S} Тада <pb n="86" /> пред своју см 
тије беше вичан у васпитању — а и иначе беше то човек правог моралног и побожног карактера као  
ако волети“...</p> <p>Добривој заиста и беше сваке године похваљен на испиту од свог учитеља зб 
 све ово примао к срцу од своје мајке и беше му врло мило па се по њеним саветима и владао.{S}  
 пушио са Пајом, млинарским сином, који беше још гори од Милана... и тако даље</p> </div> <pb n 
 за пример Милана сина свог суседа који беше несташно и непослушно дете, како пролази због <pb  
ло позабављају.{S} Отац Добривојев који беше отац строг али добар, чувши глас који дозиваше Доб 
г дана украде од мене један пиштољ који беше напуњен, но оно је мислило да је празан — однесе г 
! „Бог му дао здравља“!</p> <p>Ето таки беше отац малога Добривоја.</p> <p>А каква му беше мати 
ан постригао за монаха.</p> <p>Диван ли беше то монах.</p> <p>Румена лица, округлих образа, вис 
 турским рукама.</p> <p>У ту пећину ући беше одиста страшно.{S} Милан је ушао, али од страха ве 
а тили час беше на оној грани, на којој беше највише јабука.{S} Лупне ногом о грану тако снажно 
ма да беше из сиромашне породице — ипак беше она лепо васпитана, па је настојавала да и свога ј 
о лепом гласу.{S} Глас му је дрхтао, ал беше умиљат и милозвучан као у анђела.</p> <p>„Е добро  
рник је отишао за испитни сто, на којем беше много мирисава цвећа и школски записник.{S} С једн 
е хтео да се туђи од Милана ма да Милан беше несташан и неваљао.{S} Шта више и самом Добривоју  
да добије име Мирон.{S} Сутра дан Милан беше већ монах Мирон.</p> <p>И његови родитељи беху тад 
ски у пуне обрашчиће. <pb n="23" /> Ово беше учитељу најрадоснији тренутак из горког учитељског 
 преноћи.</p> <pb n="43" /> <p>Но и ово беше узалуд.{S} Нигде Милана, па бар да му ко каже где  
 родитељима шта је добио.</p> <p>А како беше са Миланом?</p> <p>Милан је од љутине грискао усне 
, да су му се уста скупљала.{S} Па како беше уморан од пута, седне у густу траву и одмараше се  
никога.{S} Како је био уморан, а и како беше тога <pb n="28" /> дана, права омара и жега, то Ми 
лца.</p> <pb n="4" /> <p>Добривој, тако беше име том лепушкастом дечаку кога сам вам укратко оп 
о је на дому био ваљан дечак, исто тако беше Добривој и у школи и у цркви прави узор дечијег до 
уздизао — указа се јутрења румен.{S} То беше ватрени круг који се полагано дизао, смешкајући се 
то онда, кад су сви момци поспали, а то беше око поноћи.</p> <pb n="62" /> <p>Милану се тек сад 
 камења што ту беше сакривено, а све то беше кад год у турским рукама.</p> <p>У ту пећину ући б 
 се тако привикао раду и вредноћи — јер беше тад особито послушан — да је и сам чезнуо за радом 
им се брзо успужа на дрво и за тили час беше на оној грани, на којој беше највише јабука.{S} Лу 
 чича Панти већ дотужило чекати — а већ беше 11 час ноћи — помисли: е да се није гдегод завукао 
да је оштроуман и досетљив.{S} Глава му беше правилно округла, густом као чађ црном косом покри 
тац малога Добривоја.</p> <p>А каква му беше мати?</p> <p>Мати му беше права Српкиња.{S} Честит 
радом као жедан за водом.{S} Од сада му беше најмилија забава: да сади и залива цвеће.</p> <p>М 
<p>А каква му беше мати?</p> <p>Мати му беше права Српкиња.{S} Честита, ваљана и побожна — и ма 
 покривена и лепо очешљана.{S} Одело му беше чисто и лепо, те изазиваше дивљење лепоти његовог  
" /> се хтео примити овога чина, јер му беше зазор да он као најмлађи има власт над свима стари 
ком ниси могао видети, а кад муња севну беше светлије него у по дана.</p> <p>Овај ужасан призор 
ог злата, сребра и драгог камења што ту беше сакривено, а све то беше кад год у турским рукама. 
 <head>6.{S} Несретни случај.</head> <p>Беше баш подне у очи св. Илије.</p> <p>Леп летњи дан.{S 
отети књигу од Добривоја — па с тога да би се спасао од батина, намисли да оде иза села на леди 
а читати веселост и раздраганост; а кад би му загледали у оне његове — као трњина — црне очи, и 
 Милана, а да није на брзо дотрчао, све би му хаљине искидали пси.</p> <p>„А шта ти ту радиш“?  
е!{S} Да си слушао савете твога оца, не би те данас црна земља покривала!{S} Децо, децо, слушај 
е онај несретни случај није догодио, не би Милан био приморан да бежи од својих родитеља, и да  
н је тако слатко јео црне дудине, да не би ни гужваре слађе јео да му је нана дала.</p> <p>Кад  
ила.</p> <p>Освртао се на све стране не би ли опазио где год какво шумско воће, но и тога не бе 
ла.</p> <p>Освртао се и десно и лево не би ли спазио где год дудово дрво, али ни тога не беше,  
д сам био несташан, да ме ниси избио не би утекао....</p> <p>„Та ти си зар Милан“? зачуђено зап 
сврћући се на све стране да ли га ко не би спазио, стигне до неке храстове шуме која беше по да 
 у реду мирно ходећи улицом поздрављали би оне, уз које су пролазили или које су сретали.{S} Св 
ику у којој би Добривоја осрамотио, или би му ма у чем нашкодио.{S} На жељу Добривојеву да се м 
ти и са децом отпоје по који тропар или би сва деца очитала молитву пре наставе.{S} Исто је так 
 којих светлуцаше оштри поглед, уверили би се, да је оштроуман и досетљив.{S} Глава му беше пра 
 Ах Добривоје да знаш како се кајем, ти би ми одма опростио: да знаш како се патим због твоје т 
ем том тражио је згодну прилику у којој би Добривоја осрамотио, или би му ма у чем нашкодио.{S} 
илана држећи у руци дренов прут с којим би Милану платио његово несташно дело.</p> <p>Добривоје 
p> <p>Премишљао је како и на који начин би он могао отићи у хајдуке.</p> <p>„Да, знам шта ћу са 
је Добривој из школе изишао, приповедао би својој мајци о оном, о чем је учитељ у школи говорио 
је код чича Панта на путу срео, запитао би га: „Пријатељу!{S} Ниси ли видео како дете од 10—11  
сане слике из дечијег живота — похвалио би Добривоја и одлазио даље. —</p> <p>Добривој се није  
шао свога оца покоравајући се њему учио би се само оном што је добро — а овако је Милан морао м 
 док не постанеш игуманом.</p> <p>,,Ако би се у случају вратио својим родитељима, онда све то м 
 љутио, шкрипио зубима и гледао је како би од Добривоја отео ону лепу књигу.{S} Ову <pb n="26"  
Милан радосно, па промеривши, плот како би га прескочити могао — пође у башту.{S} Плот је преск 
ао, тим се више једио — и зло и наопако би било од Милана да му је онда дошао пред очи.</p> <p> 
ање, које је особито лако сваћао, и што би му који монах отпојао ма само једанпут, то је Милан  
зна шта може од детета постати.{S} Тихо би му тада овако говорила: „Човек збори, ал’ Бог твори“ 
родитеља, и да се крије као зверка, већ би као Добривој слушао свога оца покоравајући се њему у 
 <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>БИБЛИОТЕКА ЗА МЛАДЕЖ</p> <p>XI. и XII.</p> <p>КОНАЦ ДЕЛ 
S} Но Милан место да се поправио, он је бивао све гори и несташнији, све дотле док му није нест 
отице учинио.{S} Дај здравље мом добром бившем другу Добривоју, који сад трпи ужасне болове збо 
ланом чича Пантиним сином, чија је кућа била преко пута од газда Перине куће.</p> <p>Чича Панта 
о ближе један другом т. ј. чија је кућа била близу једна другој.</p> <p>По томе је дакле свако  
сим тога, водила га је у башту, која је била засађена са дрвећем разног воћа и са многим цвећем 
тиде у једну подземну пећину, — која је била затворена са вратима од самога челика па да донесе 
сеоске општине — у школску собу која је била лепо спремљена.</p> <p>Г. надзорника је на вратима 
што:</p> <p>Кад год су сва деца у школи била мирна, онда им је учитељ по коју лепу приповечицу  
ма гостима који су и на ручку тога дана били.</p> <p>Милан је одмах у засебну ћелију оца игуман 
>Већ су му цео горњи капут сав искидали били кад је чика Младен дотрчао са дреновцем да растера 
је и Милан ишао.</p> <p>Заједно су увек били у башти заливали цвеће, кидали џбунасту траву и ко 
јавом тако збунили, да <pb n="36" /> су били неко време као изван себе, а Милан од ужаса испуст 
нца Добривоја кад му је тек шест година било.</p> <p>На овај рад подстицао ју је господин учите 
млади игуман уредио овај манастир да је било милина ући у овај св. дом.</p> <p>Кад се Милан за  
ко дете ишло је са оним дететом које је било ближе један другом т. ј. чија је кућа била близу ј 
одстицао ју је господин учитељ, а то је било онда, кад је Добривој први пут могао прочитати пре 
ака.</p> <p>Од радости, газда Пери није било ништа отерати пар од најлепших јагањаца учитељу на 
дарежљив човек.{S} Ма да му је двориште било претоварено са храном, и ма да га је Бог благослов 
 тим се више једио — и зло и наопако би било од Милана да му је онда дошао пред очи.</p> <p>Кад 
</p> <p>Испочетка је то Добривоју тешко било, али мало по мало и Добривој се тако привикао раду 
 му се натраг врати.{S} Како ли је мило било оним сиротим људима који су, видећи <pb n="6" /> д 
аково, каково је њему за школу потребно било, а то је она лако чинила.{S} Одвраћала га од неста 
пријавио.</p> <p>Оцу игуману је особито било мило, кад је видео родитеље свог најмилијег ђака з 
г монашког живота.</p> <p>Кад је Мирону било 28 година, отац Пантелеимон се нагло разболи и не  
Милана се сад породила због тога мржња, био је сад пун зависти, због чега озлојеђен не хтеде да 
настир у који је Милан дошао за монаха, био је на гласу због лепог положаја; што је био лепо ур 
ељанима је он у миру и љубави живио.{S} Био је при том милостива срца и особито дарежљив човек. 
о је звало цело село оца овога дечака — био је у опште од свих сељана у селу Б... љубљен, пошто 
и дана без успеха.{S} Сад је чича Панта био у том уверењу, <pb n="44" /> да је Милана ма на кој 
от је прескочио без по муке, јер је сад био лак као срна. <pb n="29" /> На дуд се још лакше поп 
буди добар и од сад као што си и до сад био.{S} Пази на свако дело које започнеш да га добро за 
сташлука, али како је због своје службе био обвезан, то сваки пут није могао да доспе да Милана 
литургију.{S} Добривој <pb n="89" /> је био дакле свештеник а Милан је био монах Мирон, и доцни 
ним и вредним животом.{S} Газда Пера је био тих, миран и благ.{S} Никога није оп увредио, ником 
ијући се које где.</p> <p>Чича Панта је био строг отац и казнио је свог несташка због учињених  
ој беху најбољи другови.{S} Добривој је био добра срца па није хтео да се туђи од Милана ма да  
тако дете зло пролази.</p> <p>Учитељ је био човек врло добра срца, побожан и мирољубив. <pb n=" 
S} Тек што је подне прешло.{S} Милан је био на лединама и то чело Младенове баште. —</p> <p>Кад 
9" /> је био дакле свештеник а Милан је био монах Мирон, и доцније игуман св. манастира М....</ 
игу са златним корицама“.</p> <p>Ово је био најрадоснији глас не само за Добривоја, него и за с 
 је пред ручак поставити сто, па ако је био кључар то је са манастирском баком ишао у подрум по 
p>Пуста ледина нигде никога.{S} Како је био уморан, а и како беше тога <pb n="28" /> дана, прав 
је на гласу због лепог положаја; што је био лепо уређен, што су млади монаси особито лепо појал 
обито са неваљалим друговима као што је био Милан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
го јер му није пријала.{S} Стомак му је био празан, глад га је јако морила.</p> <p>Освртао се и 
 је тако обратно <pb n="17" /> Добривој био баш послушан, миран, вредан, тачан, уредан и уопште 
ривоју да се играју.{S} Где је Добривој био, ту је и Милан био; куд је Добривој ишао тамо је и  
ла ти што си ме више пута избио кад сам био несташан, да ме ниси избио не би утекао....</p> <p> 
 Милан озбиљно... <pb n="31" /> јер сам био код Паје млинаревог сина. . .</p> <p>„Ао обешењаче, 
сутра не може бити.{S} Као што је Милан био несташан при том и непослушан, исто је тако обратно 
.{S} Где је Добривој био, ту је и Милан био; куд је Добривој ишао тамо је и Милан ишао.</p> <p> 
сретни случај није догодио, не би Милан био приморан да бежи од својих родитеља, и да се крије  
дошао к себи и увидео да је то мало час био сан, и да је место његовог оца, пред њим стајао хај 
е за време дечијег одговарања сав занет био од радости, видећи како му деца износе на видик и о 
чан, уредан и уопште као што је на дому био ваљан дечак, исто тако беше Добривој и у школи и у  
} Добривој и његови родитељи.</head> <p>Био је омален дечак око својих 9 до 10 година.{S} Са ру 
е, јер ја се надам да ће — ако Бог да — бити његова.</p> <p>Ову палицу сам ја отео од једног бу 
зили.{S} Милан није могао без Добривоја бити.{S} Ово Миланово и Добријево пријатељевање упадало 
у тај се не сме враћати одавде.{S} Може бити да твоји родитељи тебе сад траже па ако дођу овамо 
знао да га отац данас или сутра не може бити.{S} Као што је Милан био несташан при том и непосл 
несташан.{S} Подај му лека.{S} Штета ће бити да се његов дар занемари. <pb n="69" /> Прими га к 
ике.{S} Ох, како је лепо код своје куће бити.{S} Хладан ветар гле како душе хоће душу да ми изд 
је сека Зорка очекивати, да ће Добривој бити сретан ако се одржи у тим врлинама које је добра м 
г оца и мајку, јер ћеш само онда сретан бити“.{S} Осим тога, водила га је у башту, која је била 
 поштуј свога оца и матер па ћеш срећан бити!{S} Ево ти дакле предајем ову лепу књигу, па се ди 
... увидео је, да је Милан заиста морао бити одвише несташан, јогунаст и неваљао.{S} Како отац  
 те преда оцу Пантелемиону, ти ћеш тамо бити ђак, пази синко, слушај, учи, поштуј све старије о 
преми све што ће за дочек гостију нужно бити.</p> <p>Чим је Милан добио ову заповест, одмах се  
ана увидео је Милан како је то благодат бити манастирски ђак.</p> <p>Красна манастирска околина 
речи: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“ — које је Милан по други пут изговорио,  
арао: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“? запита га хајдучки вођа мало озбиљније. 
 речи: „Опрости ми бабо никад више нећу бити несташан!“</p> <pb n="53" /> <p>Баш оног тренутка, 
жног карактера као што само један монах бити може — науми да лепим поучењима искорени из Милана 
 побринуо, па ако будеш честит и добар, бићеш сретан.{S} Ја сам заповедио једном од мојих момак 
вила.{S} Одмах за тим као да је ватрени бич пукао.{S} Иза пуцњаве спусти се пљусак.</p> <p>На г 
отом.{S} Газда Пера је био тих, миран и благ.{S} Никога није оп увредио, никоме није он ни једн 
 страхопоштовања молио: „Оче свети, оче благи!{S} Ја сам једно несташно и неваљало дете, које ј 
у која своје родитеље љубе и која се за благо и срећу својих родитеља Богу моле!“</p> <mileston 
оче да: свака штета учи човека памети и благо оном ко се за рана опамети.{S} Но да се онај неср 
илановим родитељима рекавши да им је то благодарни син донео кад је дошао у манастир, па им доз 
Првих 8 дана увидео је Милан како је то благодат бити манастирски ђак.</p> <p>Красна манастирск 
од свих мојих другова — молим ти се као благом <pb n="46" /> и милостивом оцу небесним: опрости 
милијег ђака за кога је спремао највећи благослов и срећу.</p> <p>Милан се сад поред својих род 
овог манастира“.</p> <p>„Ја ти предајем благослов“ рече потом отац игуман једва изговоривши ове 
кад виде прве редове: „Оче Пантелеимоне благослови“! онда се одважи и настави читање писма које 
ори врата и ступи у ћелију.</p> <p>„Оче благослови“! рече Милан ушавши у ћелији у којој горијаш 
ретоварено са храном, и ма да га је Бог благословио са преобилним плодом од своје њиве <pb n="5 
ману, целује му десницу.</p> <p>„Бог те благословио синко“! рече игуман гледајући час у писмо,  
ца присуствујућих, да су се сви осећали блаженим.{S} Због тога беше даље овај манастир чувен, ш 
<p>После неколико месеци — па препоруци блаженопочившег игумана Пантелеимона — окружни епископ  
е уверио.{S} Добривој је лежао на трави блед као крпа.{S} Отац га одмах подигне, узме га на рук 
 врло доброг срца, која га је пољубио у бледе али пуне образе.</p> <p>„Како је теби име? синко“ 
до: пуцкање несташних ноћних зефира.{S} Бледи месец је осветљавао мрачне путеве и закутке.</p>  
емљу.{S} Румено лице на мах се обрати у бледило.{S} Тело му је дрхтало.</p> <p>Тома, Пера и Миш 
те ишло је са оним дететом које је било ближе један другом т. ј. чија је кућа била близу једна  
же један другом т. ј. чија је кућа била близу једна другој.</p> <p>По томе је дакле свако ђаче  
ру М.... угледи Милан звоник са кога се блисто златан крст.</p> <p>Код уласка манастирског двор 
 тада овако говорила: „Човек збори, ал’ Бог твори“.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
ло претоварено са храном, и ма да га је Бог благословио са преобилним плодом од своје њиве <pb  
у се Богу за здравље свога детета.{S} И Бог им је услишао молитву.{S} После 8 дневног брижног и 
и чувај је, јер ја се надам да ће — ако Бог да — бити његова.</p> <p>Ову палицу сам ја отео од  
ецо, децо, слушајте своје родитеље, јер Бог воли само ону децу која своје родитеље љубе и која  
сана излетале су речи: „Бог га живео“! „Бог му дао здравља“!</p> <p>Ето таки беше отац малога Д 
 <p>Из стотину усана излетале су речи: „Бог га живео“! „Бог му дао здравља“!</p> <p>Ето таки бе 
д још нико у руку није пољубио.</p> <p>„Бог ти помогао синко“! одврати му калуђер врло љупко —  
оцу игуману, целује му десницу.</p> <p>„Бог те благословио синко“! рече игуман гледајући час у  
едњи пут разрушили манастир М....{S} С’ Богом остај оче Пантелеимоне!“</p> <p>Милета хајдучки в 
 којој горијаше кандило пред иконом св. Богомајке — па приступивши к оцу игуману, целује му дес 
, погледи још последњи пут на икону св. Богородице, још један поглед на Мирона, још једаред дах 
оја се за благо и срећу својих родитеља Богу моле!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>А са 
ад се Милан оне ноћи пробудио, овако се Богу из највећег страхопоштовања молио: „Оче свети, оче 
потпуној мери.{S} Покрај тога мољаху се Богу за здравље свога детета.{S} И Бог им је услишао мо 
 сваког јутра и вечера учила да се моли Богу.{S} Навикавала га је на добро а упућивала да се кл 
 се за њега сваког јутра и вечера молио Богу, држећи да је Добривој умро.</p> </div> <div type= 
p>За тим сва деца отпевају песму: „Теби Боже хвала“ — тако сложно и милогласно, да је г. надзор 
исмо, ено га на столу пред иконом Мајке Божије, — у којем сам написао своју жељу, а та је: да б 
ослетку одпочне: „Дјева днес“ кондак на Божић — тако меким, лепим гласом, да се игуман задивио  
цима узалуд, јер пословица вели: „У очи Божића прасе се не угоји“!{S} Добривој је једва чекао д 
е привикнеш још из ране младости страху божјем и послушности.{S} Многа деца зло прођу због свој 
 да ти не ускратим играње?{S} Не!{S} Не бој се синко!“ рече добри отац тако нежно, да је одмах  
има владај“ — па мало прогледавши дивно бојадисане слике из дечијег живота — похвалио би Добрив 
 Турке таманили, и од којих су се Турци бојали као <pb n="59" /> од живе ватре.{S} Причао му је 
жњели жито.{S} Милан се ових особа јако бојао да га <pb n="49" /> ко не спази, те с тога што је 
 много о хајдучком животу, а нарочито о бојевима са Турцима.</p> <p>Причао му је о славним дели 
о ли потеру водити за хајдуцима, а и не бојећи се ничег јер његови хајдуци нису разбојници што  
у да изађеш напоље?{S} Ти се ваљда мене бојиш да ти не ускратим играње?{S} Не!{S} Не бој се син 
па ухвативши се за лево раме јаукаше од бола. — „Шта је, шта је?{S} Да те није убио“? збуњено з 
зао му се и Добривој, који је јаукао од бола, а из левог рамена како му је лопила крв. —</p> </ 
а.{S} Добривој је све једнако јаукао од бола, а из места где му је сачма у нежно тело ушла — ло 
 хришћани изливали своје топле молитве, болни, кљасти и невољни су се исцеливали кад су се свет 
м другу Добривоју, који сад трпи ужасне болове због моје нехатости и несмотрености!{S} Утеши мо 
 почели натицати целе оне недеље, ко ће боље научити, само да што више и боље могу одговорити н 
 ко ће боље научити, само да што више и боље могу одговорити на испиту.{S} Но све беше некојим  
јунаци истицали хвалећи се како је који боље могао.</p> <p>На једном запита мали Миша: „А ко мо 
одина да је овим путем прошло“?</p> <p>„Боме нисам“! беше одговор свију оних кога је чича Панта 
лице, а врабац је ено на грани?</p> <p>„Боме ја ћу га убити“! рече Милан па пружи руку ономе шт 
арају — већ хајдуци јунаци који српство бране од крволочних Турака — пође право онамо, од куда  
 рече: „Децо, она палица коју ми је ваш брат Мирон као ђак пре 18 година — донео — нека буде од 
јем сам написао своју жељу, а та је: да браћа иноси после моје смрти Мирона изаберу за игумана  
се провиривао иза такозваног „Хајдучког брда“.{S} Ласте, славуји, косови и остале птице певачиц 
е се баш поче рађати.{S} Иза китњастога брежуљка, што се пред шумом на неколико метара уздизао  
и кад је Милан онесвешћен на земљу пао, брзо утрчи за њим у пећину, узме га на <pb n="63" /> ру 
ладања.{S} О његовом добром владању, на брзо се рашчуло по целом селу.{S} То су засведочавале р 
у цркви.{S} Због његовог лепог гласа на брзо се рашчуло по околини манастира па су долазили сва 
ика Младен избавио Милана, а да није на брзо дотрчао, све би му хаљине искидали пси.</p> <p>„А  
однесе кући — оставивши га матери отиде брзо по лечника, који је одмах дошао Добривоју прегледа 
 n="50" /> од земље доњих.{S} За тим се брзо успужа на дрво и за тили час беше на оној грани, н 
 у добру.{S} За газда Перино добро срце брзо се рашчуло на далеко, по оној српској пословици: „ 
 на самог себе и на цео свет.{S} Туга и брига беху му сад главне друге с којима се и дању и ноћ 
ке црне мисли задаваху чича Панти тешке бриге, због којих до зоре не могаше заспати.{S} Стога н 
 црна хлеба, па ће тим провести дан без бриге.{S} Но кад тамо, а од пастира ни корова.</p> <p>П 
 по мало почео је заборављати на тугу и бригу, на Милана.{S} Још му је само пред очима лебдио с 
ећ четир године у онакој тузи“ говораше брижна жена...</p> <p>Милан се на ове речи јако тргао,  
 је услишао молитву.{S} После 8 дневног брижног и савесног неговања родитељског — Добривој је с 
 један млад калуђер, који држаше у руци бројанице.</p> <p>„Добар дан! оче свети“! назове Милан  
јбоље на питања одговорао <pb n="19" /> буде, тај ће добити од г. надзорника књигу са златним к 
он као ђак пре 18 година — донео — нека буде од сад његова.{S} Мени су часи избројани, за то са 
b n="38" /> гледај да ти крај деда твог буде успешан“... говорио је отац Добривојев.... „Не иди 
е, а особито оца игумана које ће те кад буде време закалуђерити, те ако будеш служио за углед с 
м који се у овој школи најбољим показао буде.{S} Ти си се данас најдостојнији показао ове књиге 
 ја сам се за тебе већ побринуо, па ако будеш честит и добар, бићеш сретан.{S} Ја сам заповедио 
 те кад буде време закалуђерити, те ако будеш служио за углед свима калуђерима — постаћеш време 
е знао читати, прочитао је наслов: „Ако будеш неваљао, сети се савета твог учитеља, па се по њи 
е нису за тебе.{S} Буди пажљив на себе, буди миран и пристојан.{S} Непристојно и немирно дете н 
ла и овако говорила: „Слатко дете моје, буди увек тако добар, па добро пази на речи свог учитељ 
о на вредноћу.{S} Буди увек тако добар, буди увек тако вредан, учи, чувај се и клони се неваљал 
а онаким стварима које нису за тебе.{S} Буди пажљив на себе, буди миран и пристојан.{S} Неприст 
а, који те је подстицао на вредноћу.{S} Буди увек тако добар, буди увек тако вредан, учи, чувај 
оним речима Христа Спаситеља: „Сиротима буди у помоћи“.</p> <p>Газда Пера је тако сваком прилик 
о нека ти синко служи за савет и од сад буди на опрезу.{S} Што год радиш добро и паметно ради,  
уди побожан, чувај св. веру, св. храм и буди добар и од сад као што си и до сад био.{S} Пази на 
нда настави меким тихим гласом:</p> <p>„Буди побожан, чувај св. веру, св. храм и буди добар и о 
вега тога одвраћати и опомињати га да у будуће то не чини.{S} За морално васпитање, отац Лаврен 
лана, па да га казни, и посаветује да у будуће тако што не чини.</p> </div> <div type="chapter" 
итељ њега учио читати, а то је: „<title>Буквар</title>“.</p> <p>Добра мајка је своме сину давал 
ам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“! рече Милан кроз плач.</p> <p>„А ко је тебе овамо 
/p> <p>Ову палицу сам ја отео од једног буљукпаше који ју је јамачно онда добио, кад су Турци п 
 мачки везао камен о врат па је бацио у бунар.{S} Милан није знао да је у овом друштву и Добрив 
S} Не знађаше како да утиша уплашеног и буновног дечака.</p> <p>„Синко, погледај ми у очи“, поч 
 листове из књига па расипао по путу, и бунцао је неке речи што и он није добио онакову књигу,  
и своје шпагове, па онда једну по једну вадећи, јеђаше у сласт ма да беху тако киселе, да су му 
 беше црн и крупан.</p> <p>„Баш као што ваља“! рече Милан радосно, па промеривши, плот како би  
од добро васпитаног детета може постати ваљан човек. „Сека Зорка“ — тако зваху и под тим именом 
 уредан и уопште као што је на дому био ваљан дечак, исто тако беше Добривој и у школи и у цркв 
Мати му беше права Српкиња.{S} Честита, ваљана и побожна — и ма да беше из сиромашне породице — 
 сви сељани и све сељанке као честиту и ваљану Хришћанку — беше узор врлина које женско лице кр 
пита:</p> <p>„А што ти синко плачеш?{S} Ваљда си познавао“?</p> <p>„Је-е-есам.... ах.... рече М 
о са мојим проклињу сад мене и траже ме ваљда да ми се освете“.</p> <pb n="52" /> <p>„Ах не — н 
и Стева вичу да изађеш напоље?{S} Ти се ваљда мене бојиш да ти не ускратим играње?{S} Не!{S} Не 
 Да се ниси изгубио, или су те родитељи ваљда отерали од себе“? запиткиваше даље хајдучки вођа, 
еше име том лепушкастом дечаку кога сам вам укратко описао — беше дакле син имућних сеоских род 
запита га игуман.</p> <p>„Ево донео сам Вам једно писмо“, рече Милан па пружи оцу игуману, запе 
одите сад са мном, убришите сузе, па да вас пријавим оцу игуману“ рече <pb n="83" /> Милан сав  
 онако као што се Добривој влада, па ће вас свако волети“...</p> <p>Добривој заиста и беше свак 
примицало.{S} Веселе птичице које су по вас дан весело цвркутале скакућућ са гране на грану — с 
 — сад умукоше.{S} Нема тишина је целом васионом завладала: <pb n="40" /> Не чујаше се ништа др 
сташног иначе особито даровитог синчића васпита.</p> <p>Сека Зорка се понајвише трудила да свог 
авала да и свога јединца Добривоја лепо васпита.{S} Знала је она да од добро васпитаног детета  
сиромашне породице — ипак беше она лепо васпитана, па је настојавала да и свога јединца Добриво 
по васпита.{S} Знала је она да од добро васпитаног детета може постати ваљан човек. „Сека Зорка 
/p> <p>Добра мајка је своме сину давала васпитање спочетка само онаково, каково је њему за школ 
а да у будуће то не чини.{S} За морално васпитање, отац Лаврентије се највише служио примерима  
о.{S} Како отац Лаврентије беше вичан у васпитању — а и иначе беше то човек правог моралног и п 
 Турци бојали као <pb n="59" /> од живе ватре.{S} Причао му је о животу, о удобностима која хај 
а зауставила.{S} Одмах за тим као да је ватрени бич пукао.{S} Иза пуцњаве спусти се пљусак.</p> 
ао — указа се јутрења румен.{S} То беше ватрени круг који се полагано дизао, смешкајући се пров 
ан, уморан, охрабри се па пође кући.{S} Ваш право вели српска пословица: „Глад и курјака из шум 
мрти рече: „Децо, она палица коју ми је ваш брат Мирон као ђак пре 18 година — донео — нека буд 
ац љуто избио што је баба Пелиној мачки везао камен о врат па је бацио у бунар.{S} Милан није з 
 пр. првих дана манастирском псу белову везао неку стару клепетушу о врат, други пут је баба Ма 
 <p>Чича Панта је само слегао раменима, велећи да не зна.{S} Тако је чича Панта читав дан пропу 
некојим ученицима узалуд, јер пословица вели: „У очи Божића прасе се не угоји“!{S} Добривој је  
, охрабри се па пође кући.{S} Ваш право вели српска пословица: „Глад и курјака из шуме истера“. 
, ишао у шуму, хватао птице, купао се у великим барима, од мајке је излагивао по неколико новчи 
неког времена јако почео напредовати на велико удивљење оца игумана.{S} Промени његовој утицао  
свих који га лично познаваху.</p> <p>То велико уважење стекао је газда Пера својим поштеним и в 
човека припознат од старог и младог, од великог и малог и у опште од свих који га лично познава 
{S} Усавршавању његовом у побожности од великог утицаја беху свете књиге, које му је отац Лавре 
>учитељ</p> <p>Цена 15 новчића</p> <p>У Великој Кикинди 1896.</p> <p>Издање и штампа српске књи 
е неколико хвати прешао, спази на своју велику радост дудово дрво у башти чика Младена.</p> <p> 
 воли и не трпи.{S} Што радиш и опет ти велим; пази на свршетак, јер: „Конац дедо краси“... и ј 
мци радују твоме доласку — али ти синко велим, да ти овде не можеш остати...</p> <p>Милану се о 
а духовној слави.</p> <p>Литургија беше величанствена, јер је на њој чинодјејствовао окружни еп 
<p>Причао му је о славним делима хајдук Вељка, хајдук Симе... и других хајдука који су Турке та 
стављао питања <pb n="21" /> из науке о вери и то ученицима најпре из настаријег разреда па онд 
нда из млађег...</p> <p>Како из науке о вери, тако и из осталих предмета што се у основној српс 
ало тело једног светитеља пред којим су верни хришћани изливали своје топле молитве, болни, кља 
b n="86" /> пред своју смрт дозове свог верног ученика Мирона и све монахе, па им овако на самр 
гласом:</p> <p>„Буди побожан, чувај св. веру, св. храм и буди добар и од сад као што си и до са 
м оцем, који је сав дрхћући корачао, не верујући да се тако што са Добривојем могло догодити.{S 
и зар Милан“? зачуђено запита старац не верујући чисто сам себи.</p> <p>„Јест, ја сам бабо.. за 
 сунце смирило, а вече се примицало.{S} Веселе птичице које су по вас дан весело цвркутале скак 
ао моја мајко“! цикну један од мало пре веселих другова пошто је пиштољ пукао — па ухвативши се 
 својих 10—11 година, беше дете од више весело и несташно, па као несташно дете чинило је неста 
о.{S} Веселе птичице које су по вас дан весело цвркутале скакућућ са гране на грану — сад умуко 
{S} Милан је целим путем попреко гледао веселог Добривоја, те га је са својим оштрим погледом т 
х образа његових могла се свагда читати веселост и раздраганост; а кад би му загледали у оне ње 
зледе нанети“.{S} Ово изрекавши, остави веселу децу која од радости кликтаху и скакутаху што ће 
 је лепо код своје куће бити.{S} Хладан ветар гле како душе хоће душу да ми издува из мене.</p> 
гушћи и најцрњи дим.</p> <p>За мало, па ветрић који је дувао престаде.</p> <p>Муње почеше севат 
јих родитеља, и да се крије као зверка, већ би као Добривој слушао свога оца покоравајући се ње 
авио и сад не беше онај несташни Милан, већ са свим други, мирни, пристојни Милан.</p> <p>Милан 
> <p>Овде Милан не имајући куд ни камо, већ приповеди све и сва шта се с њим догодило пре него  
е не влада по саветима својих старијих, већ које је непослушно, јогунасто, и несташно, да тако  
бојници што хришћане убијају и харају — већ хајдуци јунаци који српство бране од крволочних Тур 
д се чича Панти већ дотужило чекати — а већ беше 11 час ноћи — помисли: е да се није гдегод зав 
трашно.{S} Милан је ушао, али од страха већ при вратима пао онесвешћен па земљу.</p> <p>Хајдучк 
воју... јецао је сад Милан... ти си сад већ у хладном гробу...{S} Твоји родитељи,., заједно са  
ајдучки вођа: „Синко, ја сам се за тебе већ побринуо, па ако будеш честит и добар, бићеш сретан 
љима да га за 8 дана не пуштају из собе већ да мирно лежи све дотле, док рана не зарасте.{S} С  
читао апостол.{S} После 8 дана Милан је већ добио налог да оцу игуману чисти ципеле, да му спре 
бије име Мирон.{S} Сутра дан Милан беше већ монах Мирон.</p> <p>И његови родитељи беху тад у цр 
ошао пред очи.</p> <p>Кад се чича Панти већ дотужило чекати — а већ беше 11 час ноћи — помисли: 
 Милан... „у лажи је плитко дио, то сам већ толико пута искусио, а и овај хајдук ми је сад мало 
ад нам не можеш помоћи...{S} Ми смо ево већ четир године у онакој тузи“ говораше брижна жена... 
, која не изгледаше сад као црн облачић већ као из мрамора истесана кула са готским луковима из 
 пут превалио, а није ни приметио да су већ на неколико стотина корака пред хајдучком пећином,  
в који је: „помагајте“! викао. —</p> <p>Већ су му цео горњи капут сав искидали били кад је чика 
ом и учинио — да свог Добривоја даде на веће <pb n="12" /> школе кад изучи ту сеоску. „Та школо 
више места тако да је Милан морао млого већи део пута да обиђе па да се упути па чисту равницу. 
а радовао новој књизи, тим се Милан све већма љутио, шкрипио зубима и гледао је како би од Добр 
врши над Добривојем.{S} Што се Добривој већма радовао новој књизи, тим се Милан све већма љутио 
одвести“.</p> <p>Милан се овом одговору већма радовао него да је видео свог оца — видећи да ће  
ака уписала за ђаке, заволели су се још већма и спријатељили се ма да беху различите нарави, Ми 
д села.{S} Баш се онда сунце смирило, а вече се примицало.{S} Веселе птичице које су по вас дан 
најстарији монах, који је Милана сваког вечера поучавао у моралном и духовном животу дајући му  
им ових дужности, Милан је морао сваког вечера по 1 час учити <pb n="74" /> црквено појање, кој 
, потрудио се <pb n="37" /> те још оног вечера извадио ону сачму из левог рамена.</p> <p>За тим 
аборавио, јер се за њега сваког јутра и вечера молио Богу, држећи да је Добривој умро.</p> </di 
 Покрај тога мајка га је сваког јутра и вечера учила да се моли Богу.{S} Навикавала га је на до 
па и Милан с њима.</p> <pb n="61" /> <p>Вечерали су сви у највећу сласт.</p> <p>После вечере мо 
 Панта... „а чекај лоло... ако не дођеш вечерас, доћићеш сутра — али ћеш и запамтити кад си узи 
ти на кукурузима, а при том му није дао вечерати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
ли су сви у највећу сласт.</p> <p>После вечере момци се разговарали, шалили, запиткивали час о  
.</p> <p>Добривојеви другови су још оне вечери казали Милановом оцу како је Милан имао у шпагу  
ах заповеди момцима да изнесу што лепшу вечеру за младога госта.</p> <p>Момци по заповести одма 
а Милан мало уплашено.</p> <p>„Имате ли ви што да добијете овде?{S} Или сте изгубили па не може 
де га читати на први мах.</p> <p>Но кад виде прве редове: „Оче Пантелеимоне благослови“! онда с 
 овом одговору већма радовао него да је видео свог оца — видећи да ће му се лепа замисао оствар 
цу игуману је особито било мило, кад је видео родитеље свог најмилијег ђака за кога је спремао  
нда Добривојев отац на улицу, па кад је видео да Милан збиља хоће да отме књигу од Добривоја, п 
 газда Пера, — беше још сретнији кад је видео како му учитељ хвали сина пред свима сељанима као 
тишли кући као обично.{S} На лицу им се видео знак да се у нечем данас не слажу, јер се путем н 
, запитао би га: „Пријатељу!{S} Ниси ли видео како дете од 10—11 година да је овим путем прошло 
а, па бар да му ко каже где га је синоћ видео последњи пут.</p> <p>Где је год чича Панта ушао,  
" /> <p>„Ах не — неће ни мене више жива видети.{S} Ја се кући нећу вратити, ја пред очи мојим р 
здравио и само се као црвена пега могла видети на левом рамену.</p> <p>„Ово нека ти синко служи 
ра.{S} На пољани опет и то на њивама си видети могао вредне жетеоце који су жњели жито.{S} Мила 
ко црна да ни прст пред оком ниси могао видети, а кад муња севну беше светлије него у по дана.< 
е куле“! рече хајдучки вођа... „сад ћеш видети како је овде“...</p> <p>Тек што је ово хајдучки  
ег одговарања сав занет био од радости, видећи како му деца износе на видик и оцену његов труд. 
 мило било оним сиротим људима који су, видећи <pb n="6" /> да газда Пера не прима зајам натраг 
ћма радовао него да је видео свог оца — видећи да ће му се лепа замисао остварити.</p> </div> < 
Милан од ужаса испусти пиштољ из руке — видећи шта је учинио, уплашен нагне бегати, и то таким  
ћеш мене да превариш“! рече чика Младен видећи како Милан лаже — ухвати га за руку, па га одвед 
ове баште. —</p> <p>Кад је овамо дошао, види да се љуто преварио.{S} Он се надао да ће код ма к 
ај држећ да лаже, а и из љубопитства да види шта ће Милан урадити — рекне: „добићеш од мене сут 
ман одмах отвори писмо, и зачуди се кад види писмо крвљу написано.</p> <p>Отац игуман мало упла 
 радости, видећи како му деца износе на видик и оцену његов труд. — Елем да не описујем потанко 
на страну, јер ћемо поћи за Миланом, да видимо шта је смислио оне ноћи кад је плакао у издубљен 
е. — </p> <p>Сва се деца обезнанише кад видише пиштољ. —</p> <p>„Ајао моја мајко“! цикну један  
егао глас Миланов који је: „помагајте“! викао. —</p> <p>Већ су му цео горњи капут сав искидали  
за попа...</p> <p>„Ох сад ми је лакше“! викне Милан — „сад сам сретан!{S} Ходите сад са мном, у 
ц пред њиме, нагло се тргне и зверајући викне: „Опрости ми... ах!{S} Никад више не... не“...</p 
 чика Младеном.</p> <p>„Истину говори“! викну чика Младен.</p> <p>„Е па ја сам за то чело баште 
ишао у подрум по сир млеко, маст, месо, вино, и тако даље{S} Затим за време ручка морао је Мила 
ина изгледаше му као рај.{S} Десно лепи виногради, лево шљивици; напред зелена густа шумица са  
љубе непознатог дечака, па га подигну у вис.</p> <p>Ово је Милану служило на част.</p> <p>Хајду 
х.</p> <p>Румена лица, округлих образа, висока стаса, црних очију, а главу му украшаваше црна г 
" /> око својих 10—11 година, црне косе витка тела, обливен сузама по лицу, а пред дечаком лежа 
и неваљао.{S} Како отац Лаврентије беше вичан у васпитању — а и иначе беше то човек правог мора 
воје, зар не чујеш како те Сима и Стева вичу да изађеш напоље?{S} Ти се ваљда мене бојиш да ти  
ипражје које му је спречавало прелаз на више места тако да је Милан морао млого већи део пута д 
р. — Свог Добривоја волео је газда Пера више свега; љубио га и чувао као зеницу ока свог. — Мис 
а Милан беше несташан и неваљао.{S} Шта више и самом Добривоју је Милан наносио увреде, али <pb 
 „па онда речи: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“ — које је Милан по други пут и 
плач изговарао: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“? запита га хајдучки вођа мало  
јући викне: „Опрости ми... ах!{S} Никад више не... не“...</p> <p>„Шта, шта је синко“? ћуткаше < 
е пута ове речи: „Опрости ми бабо никад више нећу бити несташан!“</p> <pb n="53" /> <p>Баш оног 
на од својих 10—11 година, беше дете од више весело и несташно, па као несташно дете чинило је  
 /> то ништа не чини.{S} Мој баба ми је више пута причао како хајдуци украду по које мушко дете 
гледа није бацао на Милана.{S} Милан је више пута због своје несташности молио Добривоја за опр 
 заспао, и онај сан снио — изговорно је више пута ове речи: „Опрости ми бабо никад више нећу би 
 сам други Милан.{S} Хвала ти што си ме више пута избио кад сам био несташан, да ме ниси избио  
 <pb n="52" /> <p>„Ах не — неће ни мене више жива видети.{S} Ја се кући нећу вратити, ја пред о 
тле док је младо, а кад остари, онда се више савити не да.{S} Треба да своје дете привикнеш још 
натим путем.{S} Како је побегло није се више вратило.{S} Тражисмо га пуне трп године дана распи 
је чича Панта дуже Милана чекао, тим се више једио — и зло и наопако би било од Милана да му је 
 Пантелеимон се нагло разболи и не беше више за живот.{S} Тада <pb n="86" /> пред своју смрт до 
недеље, ко ће боље научити, само да што више и боље могу одговорити на испиту.{S} Но све беше н 
 срце своје усадио, да се у свом животу више никад није дружио са неваљалим друштвом, а особито 
е се по добрим саветима својих родитеља влада, да тако дете добро пролази, а оно дете које се н 
е зиме, кад по цео дан злочести псогоња влада, кад сиромах сељак не сме ни на праг изаћи од те  
те добро пролази, а оно дете које се не влада по саветима својих старијих, већ које је непослуш 
цу: онда је газда Пера показивао, да се влада по оним речима Христа Спаситеља: „Сиротима буди у 
 „Владајте се онако као што се Добривој влада, па ће вас свако волети“...</p> <p>Добривој заист 
и се савета твог учитеља, па се по њима владај“ — па мало прогледавши дивно бојадисане слике из 
ође дошапнуо ове речи: „Још, труди се и владај се добро.{S} Ма да си погрешио у нечем гледај да 
 своју неваљалу децу опомињале речима: „Владајте се онако као што се Добривој влада, па ће вас  
 кратког садржаја лепу поуку како да се владају за време школског одмора, и тек онда је сву дец 
нако владати као што се и остали монаси владају.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 
само пред очима лебдио спомен несташног владања Милановог, и тада је уздахнуо рекавши: „Милане, 
оли и у цркви прави узор дечијег доброг владања.{S} О његовом добром владању, на брзо се рашчул 
испиту од свог учитеља због свог доброг владања и учења. — Тако прођоше две године и за те пуне 
му рекао: „Зато што си ме твојим добрим владањем и учењем изненадио и обрадовао, дозвољавам ти  
јег доброг владања.{S} О његовом добром владању, на брзо се рашчуло по целом селу.{S} То су зас 
 му врло мило па се по њеним саветима и владао.{S} И с пуним правом могла је сека Зорка очекива 
ело школско време добро учио и примерно владао.{S} Своје лекције је увек тачно, савесно и на вр 
дајући му добре савете по којима се има владати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 
и отца игумана, каже му да се има онако владати као што се и остали монаси владају.</p> </div>  
ер му беше зазор да он као најмлађи има власт над свима старијим монасима.{S} Но кад не беше на 
родитељима, онда све то мораш предати у властитост оца Пантелемиона...“ за тим предавши Милану  
ово речи: „<foreign>Помјани мја Господи во царствиј <pb n="87" /> твојеми</foreign>“... тешко у 
од док је дошао до првих степеница које воде у трапезарију.</p> <p>Онде га заустави један необи 
Над њим се Милан саже, напије се хладне воде, умије се, па се убрише рукавом од кошуље, те журе 
 оцу игуману чисти ципеле, да му спреми воде за умивање, да звони у 5 сати на јутрење.{S} Затим 
тивши Милана за руку, успе у своју шаку воде из тиквице коју је хајдучки вођа собом носио- умиј 
ац говорио, Милан је дрхтао као прут на води, сагнутом главом као осуђен стајао је непомично и  
 се врати натраг, па се упути путем што води иза села.{S} Тек што је подне прешло.{S} Милан је  
ш само онда сретан бити“.{S} Осим тога, водила га је у башту, која је била засађена са дрвећем  
руку из руке хајдучког вође којом га је водио.</p> <p>„Шта то значи“! запита Милан чудећи се.</ 
ака несме ни завирити, а камо ли потеру водити за хајдуцима, а и не бојећи се ничег јер његови  
а је и сам чезнуо за радом као жедан за водом.{S} Од сада му беше најмилија забава: да сади и з 
d="SRP18962_C10"> <head>10.{S} Хајдучки вођа наилази на Милана.</head> <p>Кад је Милан слатко з 
овора сви легоше да спавају, а хајдучки вођа заповеди Милану да сад отиде у једну подземну пећи 
нко“? ћуткаше <pb n="55" /> га хајдучки вођа... „ти си снивао, је ли“...</p> <p>„Опрости ми...  
је теби име? синко“! запита га хајдучки вођа.</p> <pb n="56" /> <p>Милан се охрабри па му одреш 
нећу бити несташан“? запита га хајдучки вођа мало озбиљније.</p> <p>Овде Милан не имајући куд н 
е Пантелеимоне!“</p> <p>Милета хајдучки вођа.</p> <p>„О синко, заиста ти си сретно дете.{S} Пре 
кој пећини.</head> <p>Путем је хајдучки вођа причао Милану много, врло много о хајдучком животу 
пун котао злата.</p> <p>Ово је хајдучки вођа потајно заповедио Милану и то онда, кад су сви мом 
у шаку воде из тиквице коју је хајдучки вођа собом носио- умије га и својом марамом убрише очи  
е пажљиво слушао све што му је хајдучки вођа говорио.</p> <p>Пошто се хајдучки вођа утешио и су 
али од себе“? запиткиваше даље хајдучки вођа, на која питања је Милан кроз зубе једва изговорио 
 вођа говорио.</p> <p>Пошто се хајдучки вођа утешио и сузе убрисао заповеди једном <pb n="65" / 
<p>„Ето синко моје куле“! рече хајдучки вођа... „сад ћеш видети како је овде“...</p> <p>Тек што 
ајдучком вођи, — овоко му рече хајдучки вођа: „Синко, ја сам се за тебе већ побринуо, па ако бу 
инко, погледај ми у очи“, поче хајдучки вођа „ти си спав’о је ли?{S} Ходи да те умијем па да се 
шуми, дечак, сузе“... говораше хајдучки вођа у себи.... „па онда речи: „Опрости ми бабо, никад  
 од глади“.</p> <p>На ове речи хајдучки вођа се слатко насмијао па овако рекао: „Добро кад си т 
оворио — ишао је кроз шуму сам хајдучки вођа, који је због лова баш поред Милана проћи имао.{S} 
о његовог оца, пред њим стајао хајдучки вођа врло доброг срца, која га је пољубио у бледе али п 
овде“...</p> <p>Тек што је ово хајдучки вођа изговорно, ал хајдуци грунуше из пушака у знак дол 
дмах врати.</p> <p>На растанку хајдучки вођа загрли Милана; трипут га пољуби у чело и у лице и  
 дивљих начетих јабука.</p> <p>Хајдучки вођа који се полако и на прстима к њему приближио, посм 
е Милан до зоре снивао.</p> <p>Хајдучки вођа није хтео Милану сутра дан о том ништа да спомене. 
его што је овамо дошао.</p> <p>Хајдучки вођа га је слушао са <pb n="57" /> највећом знатижељнош 
Милану служило на част.</p> <p>Хајдучки вођа одмах заповеди момцима да изнесу што лепшу вечеру  
ао онесвешћен па земљу.</p> <p>Хајдучки вођа знајући да Милан неће издржати страх — ишао је пол 
ргао нагло своју руку из руке хајдучког вође којом га је водио.</p> <p>„Шта то значи“! запита М 
речи до речи како си дошао до хајдучког вође.{S} Онда Милан исприповеда и оцу игуману све и сва 
е.{S} Да... да.. отићи ћу сад хајдучком вођи, па ћу му рећи да желим у хајдуке ступити“.</p> <p 
p>Што је Милан смислио, то је хајдучком вођи усмено казао.{S} На освитку четвртог јутра, пошто  
.. о... о“...</p> <p>Сад беше хајдучком вођи још мрачнија цела првашња појава.{S} Не знађаше ка 
учку гору, па ћу се пријавити хајдучком вођи, нека ме прими у хајдуке.{S} Ја сам истина млад, а 
ви хајдуци изишавши на сусрет хајдучком вођи — пољубе непознатог дечака, па га подигну у вис.</ 
обукао, и пошто је казао жељу хајдучком вођи, — овоко му рече хајдучки вођа: „Синко, ја сам се  
о се тамо црни“? запита Милан хајдучког вођу.</p> <p>„То је синко, моја гора, у тој гори моји с 
гањаца учитељу на дар. — Свог Добривоја волео је газда Пера више свега; љубио га и чувао као зе 
 што се Добривој влада, па ће вас свако волети“...</p> <p>Добривој заиста и беше сваке године п 
 децо, слушајте своје родитеље, јер Бог воли само ону децу која своје родитеље љубе и која се з 
.{S} Непристојно и немирно дете нико не воли и не трпи.{S} Што радиш и опет ти велим; пази на с 
азити своме сину у походе кад год им је воља.{S} За тим им обећа да ће Милана за три године зак 
 и скакутаху што ће се са Добривојем до воље наиграти, па се онда врати у двориште на свој поса 
п Сава овако говорио: „Не дај детету на вољу, да чини шта хоће и да иде куд хоће, јер је дете с 
 играш са твојим друговима колико ти је воња, али немој да се ским свадиш, немој да учиниш коме 
 и да иде куд хоће, јер је дете сад као восак на којем се свашта урезати да.{S} Урезати се може 
која је била засађена са дрвећем разног воћа и са многим цвећем.{S} Ту му је дала у руке малу к 
ље дала му је неколико леја да сам сади воће и цвеће показавши му прво како то треба радити.</p 
не не би ли опазио где год какво шумско воће, но и тога не беше.{S} Тада се заустави код једне  
на ново цркву полепшати, баште уредити, воћем и цвећем засадити и тако је за кратко време млади 
p> <p>Мирон који је у руци држао горућу воштаницу, склопи очи оцу Пантелеимону.</p> <p>Сви мона 
ако можеш убити, кад немаш ни палице, а врабац је ено на грани?</p> <p>„Боме ја ћу га убити“! р 
, удавио или што слично учинио.</p> <p>„Враг не спава“ говораше у себи чича Панта... „Ко шта ра 
ио, онда су се сви сити насмејали малом враголану.</p> <p>Тако се Милан забављао и разговарао с 
извадивши из шпага пиштољ, напери га на врапца, одапне и пукне. — </p> <p>Сва се деца обезнаниш 
запита мали Миша: „А ко може убити оног врапца што стоји на багреновој грани“?</p> <p>„Ја могу“ 
од мене сутра 10 јабука ако убијеш оног врапца!“</p> <p>„Добро!“ рече Милан, па извадивши из шп 
41" /> пиштољ, па како је хотевши убити врапца — ранио Добривоја и т. д.</p> <p>Озлојеђени чича 
што је баба Пелиној мачки везао камен о врат па је бацио у бунар.{S} Милан није знао да је у ов 
псу белову везао неку стару клепетушу о врат, други пут је баба Макрени манастирској кухарици п 
луђер одмах покаже Милану <pb n="67" /> врата од игуманове ћелије и рекне му да куца прво на вр 
анове ћелије и рекне му да куца прво на врата пре него што уђе унутра.</p> <p>Милан се сад упут 
ле је његов отац код куће стражарио код врата и чекао Милана држећи у руци дренов прут с којим  
а крупан старачки глас.{S} Милан отвори врата и ступи у ћелију.</p> <p>„Оче благослови“! рече М 
ах тако и учине и за неколико тренутака врате се са Добривојевим оцем, који је сав дрхћући кора 
е да се није гдегод завукао па ћути.{S} Врати се у собу, погледи свуд по соби, отиде у смочару, 
Добривојем до воље наиграти, па се онда врати у двориште на свој посао.{S} Добривој се одмах уп 
уке“!</p> <pb n="42" /> <p>С овим речма врати се чича Панта у собу, мирно легне да спава.</p> < 
им сељанима, не тражећи да му се натраг врати.{S} Како ли је мило било оним сиротим људима који 
а други крај.{S} Смео није натраг да се врати, јер недалеко пред шемом крај зелене ливаде бела  
) па му исприповеда све и сва и онда се врати својој кући. — Отац Миланов чуо је за све оно што 
смислио то је и урадио.</p> <p>Одмах се врати натраг, па се упути путем што води иза села.{S} Т 
ци држаше.</p> <p>Кад је Милан дошао до врати игуманове ћелије, закуца прво слабије, а онда мал 
њигу, па пољубивши г. надзорника у руку врати се на своје место.{S} Учитељ од милине узме Добри 
плате за труд г. лечнику који се на мах врати својој кући.{S} Добривојеви родитељи су вршили на 
 до манастира М.. па онда нека се одмах врати.</p> <p>На растанку хајдучки вођа загрли Милана;  
b n="71" /> <p>Манастирски ђак се одмах врати да изврши заповест оца игумана.</p> <p>„А знаш ли 
 путем.{S} Како је побегло није се више вратило.{S} Тражисмо га пуне трп године дана распитивај 
о спремљена.</p> <p>Г. надзорника је на вратима са својим ученицима — дочекао учитељ са кратким 
мну пећину, — која је била затворена са вратима од самога челика па да донесе пун котао злата.< 
ориште, приправио <pb n="66" /> се пред вратима, шта ће говорити пред оцем игуманом.</p> <p>„Не 
 побожношћу пристојношћу сахранили пред вратима св. цркве.</p> <milestone unit="subSection" />  
S} Милан је ушао, али од страха већ при вратима пао онесвешћен па земљу.</p> <p>Хајдучки вођа з 
аставши се са родитељима — сав радостан вратио оцу игуману.</p> <p>Кад је чича Панта дошао у се 
 игуманом.</p> <p>,,Ако би се у случају вратио својим родитељима, онда све то мораш предати у в 
меравши и зарекавши се, да се кући неће вратити жив.{S} Путем бегајући и плачући, тукао се у пр 
послетку: „Ја сам се зарекао да се нећу вратити кући, него да ћу овде остати па ма ме вуци поје 
и и сутра по мене дођу, ја се кући нећу вратити“.</p> <p>Отац игуман одмах зазвони, у тај мах д 
не више жива видети.{S} Ја се кући нећу вратити, ја пред очи мојим родитељима не смем жив доћи. 
ој живот калуђерском чину тај се не сме враћати одавде.{S} Може бити да твоји родитељи тебе сад 
не о слави св. храма <pb n="78" /> тог, врвио је мног народ у овај манастир.</p> <p>Кад се Мила 
7" /> Добривој био баш послушан, миран, вредан, тачан, уредан и уопште као што је на дому био в 
S} Буди увек тако добар, буди увек тако вредан, учи, чувај се и клони се неваљала друштва, слуш 
ани опет и то на њивама си видети могао вредне жетеоце који су жњели жито.{S} Милан се ових осо 
 стекао је газда Пера својим поштеним и вредним животом.{S} Газда Пера је био тих, миран и благ 
м од своје њиве <pb n="5" /> коју је он вредно обрађивао — ипак се он није зато погордио.</p> < 
 ове: мудрост, доброта, љубав, љупкост, вредноћа, штедња и мирољубље.{S} Свима <pb n="7" /> ови 
дно и тачно вршио, те су га због његове вредноће сви монаси хвалили пред оцем игуманом.</p> <p> 
 свога Добривоја привикне послушности и вредноћи.</p> <p>Кад год је Добривој из школе изишао, п 
мало и Добривој се тако привикао раду и вредноћи — јер беше тад особито послушан — да је и сам  
 учитеља и оца, који те је подстицао на вредноћу.{S} Буди увек тако добар, буди увек тако вреда 
риповеда и оцу игуману све и сва.{S} За време Милановог приповедања отац Пантелеимон се слатко  
 похваљујући при том учитеља који је за време дечијег одговарања сав занет био од радости, виде 
ст, месо, вино, и тако даље{S} Затим за време ручка морао је Милан стојати за леђима оца игуман 
држаја лепу поуку како да се владају за време школског одмора, и тек онда је сву децу распустио 
оје лекције је увек тачно, савесно и на време научио.{S} Своје задаће је чисто и лепо писао па  
иш.{S} Гледај да сваки посао добро и на време свршиш.{S} Имај па уму ову кратку реченицу: „Кона 
оно: тин! тан! тин! тан! знак да је сад време да се руча, па да се после ручка сваки уморан мал 
особито оца игумана које ће те кад буде време закалуђерити, те ако будеш служио за углед свима  
ма к њему приближио, посматраше га неко време и не могаше се доста начудити, шта је то?{S} Да л 
 склони се у хлад и ту се одмараше неко време но не за дуго јер му није пријала.{S} Стомак му ј 
та се око њега збива.{S} Тама беше неко време тако црна да ни прст пред оком ниси могао видети, 
 збунили, да <pb n="36" /> су били неко време као изван себе, а Милан од ужаса испусти пиштољ и 
у школу.{S} Добривој се за цело школско време добро учио и примерно владао.{S} Своје лекције је 
м и цвећем засадити и тако је за кратко време млади игуман уредио овај манастир да је било мили 
тазом.</p> <p>Стаза ова их је за кратко време извела из те шуме.</p> <pb n="58" /> <p>Милану се 
е Милан дошао у манастир.{S} За цело то време нису Миланови родитељи долазили.{S} Милан је <pb  
: „Добар се глас далеко чује“.</p> <p>У време циче зиме, кад по цео дан злочести псогоња влада, 
и.</p> <p>Милан је у манастиру од неког времена јако почео напредовати на велико удивљење оца и 
са хајдуком.{S} Кад су се после кратког времена приближили манастиру М.... угледи Милан звоник  
 зеницу ока свог. — Мислио је — а то је временом и учинио — да свог Добривоја даде на веће <pb  
ио за углед свима калуђерима — постаћеш временом игуманом.{S} Ево ти синко ова кеса с новци, и  
 честиту и ваљану Хришћанку — беше узор врлина које женско лице красе.</p> <p>Најглавније врлин 
и мирољубље.{S} Свима <pb n="7" /> овим врлинама привикивала је сека Зорка и свог јединца Добри 
Добривој бити сретан ако се одржи у тим врлинама које је добра мати постепено пресађивала у њег 
е женско лице красе.</p> <p>Најглавније врлине беху јој ове: мудрост, доброта, љубав, љупкост,  
м је хајдучки вођа причао Милану много, врло много о хајдучком животу, а нарочито о бојевима са 
овог оца, пред њим стајао хајдучки вођа врло доброг срца, која га је пољубио у бледе али пуне о 
седу и газда Пера, живили су и сад живе врло добро баш као прави пријатељи. — Кад је газда Пера 
ан.{S} Грех ће се твој опрати.{S} То је врло лепо од тебе кад си у манастиру потражио прибежишт 
Добривој није пошао у школу, дотле беше врло несташан и непослушан.</p> <p>Сека Зорки је често  
зло пролази.</p> <p>Учитељ је био човек врло добра срца, побожан и мирољубив. <pb n="14" /> Пре 
>Овде се Милан ухватио за чело, и тешко врло тешко уздануо, кајући се због своје тврдоглавости. 
г ти помогао синко“! одврати му калуђер врло љупко — „кога тражиш“?</p> <p>„Оца Понтелеимона!“  
Господи“.{S} Ову молитву су деца у глас врло лепо изговорила.</p> <p>Г. парох је први стављао п 
— а причао ми је како је хајдучки живот врло сретан живот.{S} Хајдуци су оружани јунаци лепо об 
 примао к срцу од своје мајке и беше му врло мило па се по њеним саветима и владао.{S} И с пуни 
и дан.{S} Сунце је далеко одскочило.{S} Врућина беше јака.{S} На торњу српске цркве откуцавало  
ве змије од чистог сребра, а у среди иа врху од палице сијаше златна јабука, а на јабуци златан 
својој кући.{S} Добривојеви родитељи су вршили налог г. лечника у потпуној мери.{S} Покрај тога 
 ове дужности Милан је свесрдно и тачно вршио, те су га због његове вредноће сви монаси хвалили 
ем жив доћи.{S} Остаћу овде, па нека ме вуци раскидају.{S} Ех, моја луда главо“!</p> <p>Овде се 
и кући, него да ћу овде остати па ма ме вуци појели но ако хоћеш, прими ме у хајдуке.{S} Прими  
 8 часова приспео је г. надзорник са г. г. сеоским парохом, кнезом, бележником и са осталим чла 
у школу и села сваки на своје место.{S} Г. надзорник је отишао за испитни сто, на којем беше мн 
вист.</head> <p>Учитељ је после одласка г. надзорниковог, још при растанку, изговорио својој де 
око 8 часова приспео је г. надзорник са г. г. сеоским парохом, кнезом, бележником и са осталим  
S} Добривојеви родитељи су вршили налог г. лечника у потпуној мери.{S} Покрај тога мољаху се Бо 
га учитеља и да му осветлају образ пред г. надзорником, а међ осталим је још и ово додао: „Који 
но спремљени могу дати леп одговор пред г. надзорником.{S} Говорио им је да се труде, да што ле 
ао <pb n="19" /> буде, тај ће добити од г. надзорника књигу са златним корицама“.</p> <p>Ово је 
тељи сретнији но икада те плате за труд г. лечнику који се на мах врати својој кући.{S} Добриво 
вала“ — тако сложно и милогласно, да је г. надзорник по други пут морао похвалити и ђаке и г. у 
е које дете одговарало, доста то, да је г. надзорник после закљученог и довршеног испита најлеп 
>Још оног јутра око 8 часова приспео је г. надзорник са г. г. сеоским парохом, кнезом, бележник 
ко паметно и разборито одговарала да се г. надзорник чудио и дивио том успеху, похваљујући при  
 је једва чекао да дође тај дан када ће г. надзорник њих испитивати.{S} Целе недеље пред испито 
рпско-народној школи уче — стављао је и г. надзорник питања на која су деца тако паметно и разб 
к по други пут морао похвалити и ђаке и г. учитеља, те се онда са свима члановима опрости и оде 
 који дрхћући прими књигу, па пољубивши г. надзорника у руку врати се на своје место.{S} Учитељ 
се диче с тобом!</p> <p>Ово изговоривши г. надзорник пружи лепу књигу малом Добривоју који дрхћ 
корицама, рекавши да му је ту књигу дао г. надзорник на испиту. —</p> <p>Отац Добривојев је тек 
еца у глас врло лепо изговорила.</p> <p>Г. парох је први стављао питања <pb n="21" /> из науке  
обу која је била лепо спремљена.</p> <p>Г. надзорника је на вратима са својим ученицима — дочек 
н па пружи руку ономе што <pb n="35" /> га је запитао — додавши: „ево за опкладу;“</p> <p>Овај  
а, шта је синко“? ћуткаше <pb n="55" /> га хајдучки вођа... „ти си снивао, је ли“...</p> <p>„Оп 
ил’ је умро?</p> <p>„Жив је сине“, баба га је дао на школе да изучи за попа...</p> <p>„Ох сад м 
и и крчећи себи пута, умори се тако, да га зној спопао, а при том га је и глад морила.</p> <p>О 
 — Кад је газда Пера одвео Добривоја да га упише у школу, <pb n="15" /> онда је и чича Панта од 
ште било претоварено са храном, и ма да га је Бог благословио са преобилним плодом од своје њив 
привезао рану и заповедио родитељима да га за 8 дана не пуштају из собе већ да мирно лежи све д 
 намисли да сутра потражи Милана, па да га казни, и посаветује да у будуће тако што не чини.</p 
ћи, нити нас је ко могао упутити где да га тражимо.</p> <p>Овде се старац опет заплакао, као да 
е Милан кроз плач и једва се уздржао да га не познаду по гласу.{S} Милан је гледао своје родите 
о.{S} Милан се ових особа јако бојао да га <pb n="49" /> ко не спази, те с тога што је мислио т 
 Милан и покварио, јер је добро знао да га отац данас или сутра не може бити.{S} Као што је Мил 
{S} Пази на свако дело које започнеш да га добро завршиш — па онда изговоривши ово речи: „<fore 
>Кад се Милану навршило 18 година, онда га отац Пантелеимон игуман манастира М.... на најсвечан 
то је овамо дошао.</p> <p>Хајдучки вођа га је слушао са <pb n="57" /> највећом знатижељношћу, п 
ао хајдучки вођа врло доброг срца, која га је пољубио у бледе али пуне образе.</p> <p>„Како је  
 миле мајке гутао.{S} Покрај тога мајка га је сваког јутра и вечера учила да се моли Богу.{S} Н 
ра учила да се моли Богу.{S} Навикавала га је на добро а упућивала да се клони од зла.{S} Стављ 
<pb n="11" /> несташлука.{S} Саветовала га је да не иде много с њим и да се не меша у игри где  
, а то је она лако чинила.{S} Одвраћала га од несташних игара, јер док Добривој није пошао у шк 
онда сретан бити“.{S} Осим тога, водила га је у башту, која је била засађена са дрвећем разног  
чика Младенове баште: гаров и белов, на га сташе дрпати тако силно да се све разлегао глас Мила 
ком вођи — пољубе непознатог дечака, па га подигну у вис.</p> <p>Ово је Милану служило на част. 
 по грабуље“? запита га чика Младен, па га оштро погледи.</p> <p>Милан је почео сад муцати, јер 
како Милан лаже — ухвати га за руку, па га одведе чича Пантиној кући, (оцу Милановом) па му исп 
ећину, узме га на <pb n="63" /> руке па га однесе у своју собу где је Милан до зоре снивао.</p> 
тељ од милине узме Добривоја за руке па га пољуби очински у пуне обрашчиће. <pb n="23" /> Ово б 
ац га одмах подигне, узме га на руке па га однесе кући — оставивши га матери отиде брзо по лечн 
дно најлепше јагње, метне га на раме па га однесе учитељу на дар.</p> </div> <pb n="27" /> <div 
ко хајдуци украду по које мушко дете па га код себе држе и хране као птицу у кавезу, и уче га х 
p> <p>„Како је теби име? синко“! запита га хајдучки вођа.</p> <pb n="56" /> <p>Милан се охрабри 
 сокака доћи к мени по грабуље“? запита га чика Младен, па га оштро погледи.</p> <p>Милан је по 
„А знаш ли што читати и писати“? запита га отац игуман.</p> <p>„Знам“! рече Милан укратко.</p>  
 никад више нећу бити несташан“? запита га хајдучки вођа мало озбиљније.</p> <p>Овде Милан не и 
крст.</p> <p>„Које добро синко“? запита га игуман.</p> <p>„Ево донео сам Вам једно писмо“, рече 
пси.</p> <p>„А шта ти ту радиш“? запита га чика Младен кушајући га као бајати не познаје га.</p 
Из стотину усана излетале су речи: „Бог га живео“! „Бог му дао здравља“!</p> <p>Ето таки беше о 
ијала.{S} Стомак му је био празан, глад га је јако морила.</p> <p>Освртао се и десно и лево не  
 Нигде Милана, па бар да му ко каже где га је синоћ видео последњи пут.</p> <p>Где је год чича  
е дана распитивајући за њега, али нигде га не могасмо наћи, нити нас је ко могао упутити где да 
а онда узевши Добривоја за руку, одведе га у собу где му је Добривој показао књигу са златним к 
> <p>Отац игуман мало уплашен, не смеде га читати на први мах.</p> <p>Но кад виде прве редове:  
ца које воде у трапезарију.</p> <p>Онде га заустави један необичан призор.</p> <p>Човек — стара 
ладен кушајући га као бајати не познаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да-да ми <pb n="30" /> д 
оју је хајдучки вођа собом носио- умије га и својом марамом убрише очи и лице.</p> <p>Милан је  
 одвео свог несташка Милана.{S} Но није га баш одвео, јер је чича Панта имао посла док је Милан 
ном калуђеру, па му приђе руци и целује га.</p> <p>Ово се младом калуђеру особито допало, јер г 
ао крпа.{S} Отац га одмах подигне, узме га на руке па га однесе кући — оставивши га матери отид 
у пао, брзо утрчи за њим у пећину, узме га на <pb n="63" /> руке па га однесе у своју собу где  
но, одабере једно најлепше јагње, метне га на раме па га однесе учитељу на дар.</p> </div> <pb  
но оно је мислило да је празан — однесе га собом па се са децом играло.{S} Том приликом је рани 
ем попреко гледао веселог Добривоја, те га је са својим оштрим погледом тако просецао, као да ј 
ок је Милана са багрена стерао доле, те га онда одвукао онако подераног и уплаканог.{S} Милан и 
p>На уласку у калуђерски ходник сусрете га један млад калуђер, који држаше у руци бројанице.</p 
 држе и хране као птицу у кавезу, и уче га хајдуковању — а причао ми је како је хајдучки живот  
на прстима к њему приближио, посматраше га неко време и не могаше се доста начудити, шта је то? 
код чича Панта на путу срео, запитао би га: „Пријатељу!{S} Ниси ли видео како дете од 10—11 год 
ан радосно, па промеривши, плот како би га прескочити могао — пође у башту.{S} Плот је прескочи 
е гледао своје родитеље пред очима који га не познадоше.</p> <p>„Но па за што сте овамо дошли“? 
 великог и малог и у опште од свих који га лично познаваху.</p> <p>То велико уважење стекао је  
 па све осврћући се на све стране да ли га ко не би спазио, стигне до неке храстове шуме која б 
е манастире, тражећи нашег Милана.. али га не нађосмо ево ни овде јер јутрос чусмо од једног мо 
чекао док су му књигу гледали и хвалили га.{S} Једва је чекао да дође кући па да покаже својим  
његов дар занемари. <pb n="69" /> Прими га к себи за ђака, пази на њега, па ако се добро узвлад 
ега, па ако се добро узвлада закалуђери га.{S} За твоје доброчинство ћу ти захвалити.{S} Ову ко 
н, па извадивши из шпага пиштољ, напери га на врапца, одапне и пукне. — </p> <p>Сва се деца обе 
 Младен видећи како Милан лаже — ухвати га за руку, па га одведе чича Пантиној кући, (оцу Милан 
ана од свега тога одвраћати и опомињати га да у будуће то не чини.{S} За морално васпитање, ота 
 радиш“? запита га чика Младен кушајући га као бајати не познаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да 
е промеривши Миланово срце, и испитавши га потанко <pb n="75" /> о узроку његовог доласка у ман 
а на руке па га однесе кући — оставивши га матери отиде брзо по лечника, који је одмах дошао До 
е молитвеник моје покојне матере, чувај га као очи у глави, и не показуј га ником, док се не по 
обегавши од својих родитеља.{S} Испитај га!{S} Дечак је паметан али несташан.{S} Подај му лека. 
 чувај га као очи у глави, и не показуј га ником, док се не покалуђериш — а сад ево ти ова пали 
ад се попео, онда је рекао у себи: „Док га не обрстим, нећу се сићи“!{S} Милан је тако слатко ј 
своју руку из руке хајдучког вође којом га је водио.</p> <p>„Шта то значи“! запита Милан чудећи 
и се тако, да га зној спопао, а при том га је и глад морила.</p> <p>Освртао се на све стране не 
 због своје тврдоглавости.</p> <p>У том га тешки сан ухвати, и он у плачу и заспа.{S} У сну му  
, па ухвативши Добривоја за руку, извео га на улицу и овако му рекао: „Зато што си ме твојим до 
а волео је газда Пера више свега; љубио га и чувао као зеницу ока свог. — Мислио је — а то је в 
ело, приповедао је од радости сваком ко га је год запитао за Милана.{S} Одмах је отишао и Добри 
p> <p>Где је год чича Панта ушао, свако га је запитао: „А како је могао Милан онако шта урадити 
вем том што се Милан журио — задржавало га је густо шумско грање и шипражје које му је спречава 
бегло није се више вратило.{S} Тражисмо га пуне трп године дана распитивајући за њега, али нигд 
и, за то сам оставио заветно писмо, ено га на столу пред иконом Мајке Божије, — у којем сам нап 
> <p>Милан — које од страха, а које што га је баш код те шуме ноћ ухватила — склони се у један  
 се младом калуђеру особито допало, јер га до сад још нико у руку није пољубио.</p> <p>„Бог ти  
е који је тога дана побегао од куће јер га је отац љуто избио што је баба Пелиној мачки везао к 
нку хајдучки вођа загрли Милана; трипут га пољуби у чело и у лице и онда се растану.</p> <p>Мил 
вечицу тако занимљиво приповедао, да су га сва деца као жедна слушала и тако рећи гутала учитељ 
</p> <p>„Чули смо“ поче старац — „да су га хајдуци ухватили па однели у један манастир но незна 
 Милан је свесрдно и тачно вршио, те су га због његове вредноће сви монаси хвалили пред оцем иг 
 траву и одмараше се у хладу.</p> <p>Ту га црне мисли опет спопадоше.</p> <p>Једући јабуке зане 
бац је ено на грани?</p> <p>„Боме ја ћу га убити“! рече Милан па пружи руку ономе што <pb n="35 
коле кад изучи ту сеоску. „Та школоваћу га — говорио је газда Пера својој жени — „па ма ме пола 
анесе се у мислима, а те мисли навађаху га да се одважи на какво дело.</p> <p>Премишљао је како 
е лежао на трави блед као крпа.{S} Отац га одмах подигне, узме га на руке па га однесе кући — о 
е ми дати савета како да се опростим те гадне и непристојне навике.{S} Ох, како је лепо код сво 
а као најбољег ђака.</p> <p>Од радости, газда Пери није било ништа отерати пар од најлепших јаг 
а својим поштеним и вредним животом.{S} Газда Пера је био тих, миран и благ.{S} Никога није оп  
во младо срце.</p> <p>Отац Добривојев — газда Пера, — беше још сретнији кад је видео како му уч 
 људима који су, видећи <pb n="6" /> да газда Пера не прима зајам натраг, односили свој зајам к 
 дивили његовом напретку у добру.{S} За газда Перино добро срце брзо се рашчуло на далеко, по о 
 сином, чија је кућа била преко пута од газда Перине куће.</p> <p>Чича Панта који је сережан у  
д куд да заслужи коју кукавицу: онда је газда Пера показивао, да се влада по оним речима Христа 
добро баш као прави пријатељи. — Кад је газда Пера одвео Добривоја да га упише у школу, <pb n=" 
рка је само ћутала на ове речи, које је газда Пера изговорно — па се мало насмешила.{S} Знала ј 
аху.</p> <p>То велико уважење стекао је газда Пера својим поштеним и вредним животом.{S} Газда  
итељу на дар. — Свог Добривоја волео је газда Пера више свега; љубио га и чувао као зеницу ока  
у сеоску. „Та школоваћу га — говорио је газда Пера својој жени — „па ма ме пола имања стао, сам 
... и још многих лепих поука говорио је газда Пера пред својим сином.</p> <p>Добривој је све ов 
ти својој кући, побоји се на путу ди ће газда Пера казати његовом оцу како је хтео отети књигу  
ича Панта који је сережан у свом седу и газда Пера, живили су и сад живе врло добро баш као пра 
итеља: „Сиротима буди у помоћи“.</p> <p>Газда Пера је тако сваком приликом свесрдно и чинио. —  
е син имућних сеоских родитеља.</p> <p>„Газда Пера“ — тако је звало цело село оца овога дечака  
несташлука, коју је Милан и у манастиру гајити почео.{S} Тако је н. пр. првих дана манастирском 
л дотрчаше чувари чика Младенове баште: гаров и белов, на га сташе дрпати тако силно да се све  
ог дана ишао Добривоју да се играју.{S} Где је Добривој био, ту је и Милан био; куд је Добривој 
јеси... променио си се јако“.</p> <p>„А где је Добривој?{S} Је ли жив ил’ је умро?</p> <p>„Жив  
 све једнако јаукао од бола, а из места где му је сачма у нежно тело ушла — лопила је крв.</p>  
.{S} Нигде Милана, па бар да му ко каже где га је синоћ видео последњи пут.</p> <p>Где је год ч 
читав дан бегао од куће кријући се које где.</p> <p>Чича Панта је био строг отац и казнио је св 
 иде много с њим и да се не меша у игри где се Милан налази.</p> <p>Добривој је све ово примао  
асмо наћи, нити нас је ко могао упутити где да га тражимо.</p> <p>Овде се старац опет заплакао, 
буди се Милан.{S} Устане, па не знајући где је, пође право кроз шуму у намери да изађе на други 
 Милан је само ишао у цркву са игуманом где је читао апостол.{S} После 8 дана Милан је већ доби 
свртао се на све стране не би ли опазио где год какво шумско воће, но и тога не беше.{S} Тада с 
вртао се и десно и лево не би ли спазио где год дудово дрво, али ни тога не беше, до саме липе. 
вши Добривоја за руку, одведе га у собу где му је Добривој показао књигу са златним корицама, р 
="63" /> руке па га однесе у своју собу где је Милан до зоре снивао.</p> <p>Хајдучки вођа није  
 га је синоћ видео последњи пут.</p> <p>Где је год чича Панта ушао, свако га је запитао: „А как 
еше 11 час ноћи — помисли: е да се није гдегод завукао па ћути.{S} Врати се у собу, погледи сву 
и би се, да је оштроуман и досетљив.{S} Глава му беше правилно округла, густом као чађ црном ко 
моје покојне матере, чувај га као очи у глави, и не показуј га ником, док се не покалуђериш — а 
а цео свет.{S} Туга и брига беху му сад главне друге с којима се и дању и ноћу бавио.{S} Најпос 
ека ме вуци раскидају.{S} Ех, моја луда главо“!</p> <p>Овде се Милан ухватио за чело, и тешко в 
ан је дрхтао као прут на води, сагнутом главом као осуђен стајао је непомично и плакао...</p> < 
их образа, висока стаса, црних очију, а главу му украшаваше црна густа и дугачка коса.{S} Мирон 
 ове речи — пружи десну руку и метне на главу младога монаха Мирона, па онда настави меким тихи 
главу па храстов грм, подметне руку под главу па занесен у мислима слатко заспи.</p> <pb n="47" 
о шапћући тихо и дрхћући од зиме, сагне главу па храстов грм, подметне руку под главу па занесе 
је пријала.{S} Стомак му је био празан, глад га је јако морила.</p> <p>Освртао се и десно и лев 
о, да га зној спопао, а при том га је и глад морила.</p> <p>Освртао се на све стране не би ли о 
и.{S} Ваш право вели српска пословица: „Глад и курјака из шуме истера“. —</p> <p>Тек што је нек 
ипе.</p> <p>Сад не имајући куд ни камо, гладан, уморан, охрабри се па пође кући.{S} Ваш право в 
 за твоје слушче, само да не свиснем од глади“.</p> <p>На ове речи хајдучки вођа се слатко насм 
ио Милановом изванредно лепом гласу.{S} Глас му је дрхтао, ал беше умиљат и милозвучан као у ан 
Иза пуцњаве спусти се пљусак.</p> <p>На глас грома Милан се одмах тргао, па уплашено око њега п 
о, по оној српској пословици: „Добар се глас далеко чује“.</p> <p>У време циче зиме, кад по цео 
ђе право онамо, од куда је долазио први глас.</p> <p>И не превари се.</p> <p>Пред њим лежаше ле 
рицама“.</p> <p>Ово је био најрадоснији глас не само за Добривоја, него и за сву децу која су с 
лободно“! чу се изнутра крупан старачки глас.{S} Милан отвори врата и ступи у ћелију.</p> <p>„О 
в који беше отац строг али добар, чувши глас који дозиваше Добривоја рече Добривоју! „Добривоје 
ше дрпати тако силно да се све разлегао глас Миланов који је: „помагајте“! викао. —</p> <p>Већ  
ењем настојавао да манастиру сачува леп глас у народу.{S} Дао је на ново цркву полепшати, баште 
лаги Господи“.{S} Ову молитву су деца у глас врло лепо изговорила.</p> <p>Г. парох је први став 
 коју црквену песму да чујем какав имаш глас.</p> <p>Милан се с почетка устезао, јер није знао  
је појао у цркви.{S} Због његовог лепог гласа на брзо се рашчуло по околини манастира па су дол 
> <p>„Оче игумане“! поче Милан радосним гласом „ако моји родитељи и сутра по мене дођу, ја се к 
ес“ кондак на Божић — тако меким, лепим гласом, да се игуман задивио Милановом изванредно лепом 
аха Мирона, па онда настави меким тихим гласом:</p> <p>„Буди побожан, чувај св. веру, св. храм  
оји је Милан дошао за монаха, био је на гласу због лепог положаја; што је био лепо уређен, што  
уман задивио Милановом изванредно лепом гласу.{S} Глас му је дрхтао, ал беше умиљат и милозвуча 
 и једва се уздржао да га не познаду по гласу.{S} Милан је гледао своје родитеље пред очима кој 
по код своје куће бити.{S} Хладан ветар гле како душе хоће душу да ми издува из мене.</p> <p>Гл 
 хоће душу да ми издува из мене.</p> <p>Гле, како се облаци купе нада мном као да хоће да ме ка 
ш добро и паметно ради, и <pb n="38" /> гледај да ти крај деда твог буде успешан“... говорио је 
решио у нечем гледај да се поправиш.{S} Гледај да сваки посао добро и на време свршиш.{S} Имај  
pb n="8" /> прима само једно.{S} С тога гледај да у невино срце свога детета урежеш све оно што 
 се добро.{S} Ма да си погрешио у нечем гледај да се поправиш.{S} Гледај да сваки посао добро и 
„Бог те благословио синко“! рече игуман гледајући час у писмо, час у палицу, на којој беху обви 
S} Нестрпељиво је чекао док су му књигу гледали и хвалили га.{S} Једва је чекао да дође кући па 
p>Све ове Миланове несташлуке монаси су гледали кроз прсте држећи: „младост лудост“.{S} Али кад 
 да га не познаду по гласу.{S} Милан је гледао своје родитеље пред очима који га не познадоше.< 
Милан све већма љутио, шкрипио зубима и гледао је како би од Добривоја отео ону лепу књигу.{S}  
ћи ићи.{S} Милан је целим путем попреко гледао веселог Добривоја, те га је са својим оштрим пог 
у нечем данас не слажу, јер се путем не гледаху као до сад.{S} Ово се само на лицу Милановом мо 
ио прозор, дражио псе... скидао птичија гњезда са дрвећа... крао јабуке и т. д. због којих нест 
</p> <p>„Хајдучка шуми, дечак, сузе“... говораше хајдучки вођа у себи.... „па онда речи: „Опрос 
о слично учинио.</p> <p>„Враг не спава“ говораше у себи чича Панта... „Ко шта ради себи ради“.. 
смо ево већ четир године у онакој тузи“ говораше брижна жена...</p> <p>Милан се на ове речи јак 
ред оцем игуманом.</p> <p>„Нећу лагати“ говораше Милан... „у лажи је плитко дио, то сам већ тол 
е.</p> <p>„Да, знам шта ћу сад урадити“ говораше Милан сам себи... „отићи ћу у хајдучку гору, п 
прости са чика Младеном.</p> <p>„Истину говори“! викну чика Младен.</p> <p>„Е па ја сам за то ч 
етета постати.{S} Тихо би му тада овако говорила: „Човек збори, ал’ Бог твори“.</p> </div> <div 
 малога Добривоја, топло љубила и овако говорила: „Слатко дете моје, буди увек тако добар, па д 
ј да ти крај деда твог буде успешан“... говорио је отац Добривојев.... „Не иди у друштво у које 
ати леп одговор пред г. надзорником.{S} Говорио им је да се труде, да што лепше и сјајније одго 
кад изучи ту сеоску. „Та школоваћу га — говорио је газда Пера својој жени — „па ма ме пола имањ 
љиво слушао све што му је хајдучки вођа говорио.</p> <p>Пошто се хајдучки вођа утешио и сузе уб 
дедо краси“... и још многих лепих поука говорио је газда Пера пред својим сином.</p> <p>Добриво 
ј мајци о оном, о чем је учитељ у школи говорио, шта им је приповедао или какве им ствари показ 
уги пут је приповедао како им је учитељ говорио о добром и неваљалом детету или о послушном и н 
<p>Сека Зорки је често и поп Сава овако говорио: „Не дај детету на вољу, да чини шта хоће и да  
пао.</p> <pb n="81" /> <p>Док је старац говорио, Милан је дрхтао као прут на води, сагнутом гла 
о <pb n="66" /> се пред вратима, шта ће говорити пред оцем игуманом.</p> <p>„Нећу лагати“ говор 
 смеју долазити своме сину у походе кад год им је воља.{S} За тим им обећа да ће Милана за три  
то ту беше сакривено, а све то беше кад год у турским рукама.</p> <p>У ту пећину ући беше одист 
икне послушности и вредноћи.</p> <p>Кад год је Добривој из школе изишао, приповедао би својој м 
</p> <p>Зашто!{S} Ево зашто:</p> <p>Кад год су сва деца у школи била мирна, онда им је учитељ п 
ао се на све стране не би ли опазио где год какво шумско воће, но и тога не беше.{S} Тада се за 
о се и десно и лево не би ли спазио где год дудово дрво, али ни тога не беше, до саме липе.</p> 
риповедао је од радости сваком ко га је год запитао за Милана.{S} Одмах је отишао и Добривојево 
синоћ видео последњи пут.</p> <p>Где је год чича Панта ушао, свако га је запитао: „А како је мо 
 књигу што је добио на испиту.{S} Ко је год поред Добривоја прошао, свако је застао, па ако је  
а савет и од сад буди на опрезу.{S} Што год радиш добро и паметно ради, и <pb n="38" /> гледај  
>Био је омален дечак око својих 9 до 10 година.{S} Са румених и као јабука пуних образа његових 
о ти је година“?</p> <p>„Мени је сад 11 година“!</p> <p>„Имаш ли оца“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„А 
љу!{S} Ниси ли видео како дете од 10—11 година да је овим путем прошло“?</p> <p>„Боме нисам“! б 
о: „Има смо једног сина од својих 10—11 година, беше дете од више весело и несташно, па као нес 
 стоји пред тобом дечак од својих 10—11 година, који је због једног несретног случаја заблудео  
еп дечак <pb n="54" /> око својих 10—11 година, црне косе витка тела, обливен сузама по лицу, а 
астир.</p> <p>Кад се Милану навршила 15 година беше оне године изванредна слава у манастиру М.. 
оју ми је ваш брат Мирон као ђак пре 18 година — донео — нека буде од сад његова.{S} Мени су ча 
ом.</head> <p>Кад се Милану навршило 18 година, онда га отац Пантелеимон игуман манастира М.... 
ог живота.</p> <p>Кад је Мирону било 28 година, отац Пантелеимон се нагло разболи и не беше виш 
е Милан Спасић“.</p> <p>„А колико ти је година“?</p> <p>„Мени је сад 11 година“!</p> <p>„Имаш л 
d> <p>Дан је за даном пролазно, па се и година приближивала од оног дана, када је мали Добривој 
/p> <p>Дан је за даном пролазио па се и година дана навршила од оног дана, када је Милан дошао  
ог јединца Добривоја кад му је тек шест година било.</p> <p>На овај рад подстицао ју је господи 
аканог.{S} Милан и Добривој беху једних година.{S} Још оног дана када су се оба та дечака уписа 
ако прођоше две године и за те пуне две године Милан и Добривој беху најбољи другови.{S} Добрив 
рог владања и учења. — Тако прођоше две године и за те пуне две године Милан и Добривој беху на 
</p> <p>Од милине што се Добривој и ове године као најбољи ђак показао, отиде у гумно, одабере  
...</p> <p>Добривој заиста и беше сваке године похваљен на испиту од свог учитеља због свог доб 
светитељске руке дотицали.</p> <p>Сваке године о слави св. храма <pb n="78" /> тог, врвио је мн 
д се Милану навршила 15 година беше оне године изванредна слава у манастиру М...</p> <p>Том при 
н за даном пролазаше па се и крај треће године њиховог ђачког живота приближивао.</p> <p>Пролећ 
{S} За тим им обећа да ће Милана за три године закалуђерити и да ће онда доћи у његово село и с 
е више вратило.{S} Тражисмо га пуне трп године дана распитивајући за њега, али нигде га не мога 
можеш помоћи...{S} Ми смо ево већ четир године у онакој тузи“ говораше брижна жена...</p> <p>Ми 
ћу пострићи кроз годину дана, па ако за годину дана твоји родитељи по тебе не дођу онда мораш о 
ати.{S} Због тога те нећу пострићи кроз годину дана, па ако за годину дана твоји родитељи по те 
јдучког вођу.</p> <p>„То је синко, моја гора, у тој гори моји су дворови, у те дворове ћу те са 
тави код једне дивље јабуке.{S} Погледи горе на гране и промери <pb n="50" /> од земље доњих.{S 
н место да се поправио, он је бивао све гори и несташнији, све дотле док му није несташлук тако 
.</p> <p>„То је синко, моја гора, у тој гори моји су дворови, у те дворове ћу те сад одвести“.< 
 Пајом, млинарским сином, који беше још гори од Милана... и тако даље</p> </div> <pb n="20" />  
ви“! рече Милан ушавши у ћелији у којој горијаше кандило пред иконом св. Богомајке — па приступ 
м бегајући и плачући, тукао се у прса и горко се кајао за свој несташлук.</p> <p>Сад му изађоше 
о беше учитељу најрадоснији тренутак из горког учитељског живота.</p> <p>За тим сва деца отпева 
магајте“! викао. —</p> <p>Већ су му цео горњи капут сав искидали били кад је чика Младен дотрча 
ведно је Милану отац игуман, да отиде у горњу трапезарију, па да са осталим ђацима спреми све ш 
 Милан сам себи... „отићи ћу у хајдучку гору, па ћу се пријавити хајдучком вођи, нека ме прими  
ахне.</p> <p>Мирон који је у руци држао горућу воштаницу, склопи очи оцу Пантелеимону.</p> <p>С 
воривши ово речи: „<foreign>Помјани мја Господи во царствиј <pb n="87" /> твојеми</foreign>“... 
молитвом пре школске наставе: „Преблаги Господи“.{S} Ову молитву су деца у глас врло лепо изгов 
ило.</p> <p>На овај рад подстицао ју је господин учитељ, а то је било онда, кад је Добривој прв 
 са Мироном у његово родно место да као гост служи у цркви.</p> <p>Том приликом се Милан састао 
а да изнесу што лепшу вечеру за младога госта.</p> <p>Момци по заповести одмах учине.</p> <p>Св 
ојео све јабуке што је бака спремила за госте, трећи пут је једном младом калуђеру заденуо перу 
а осећао најсретнијим.</p> <p>Кад су се гости после славе разишли, Миланови родитељи су још пун 
талим ђацима спреми све што ће за дочек гостију нужно бити.</p> <p>Чим је Милан добио ову запов 
има — дошао и је и отац игуман са свима гостима који су и на ручку тога дана били.</p> <p>Милан 
чић већ као из мрамора истесана кула са готским луковима из којих провириваху пушке острагуше,  
ошао сам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“! рече Милан кроз плач.</p> <p>„А ко је тебе 
 ти ниси могао са сокака доћи к мени по грабуље“? запита га чика Младен, па га оштро погледи.</ 
 једне дивље јабуке.{S} Погледи горе на гране и промери <pb n="50" /> од земље доњих.{S} За тим 
по вас дан весело цвркутале скакућућ са гране на грану — сад умукоше.{S} Нема тишина је целом в 
кад немаш ни палице, а врабац је ено на грани?</p> <p>„Боме ја ћу га убити“! рече Милан па пруж 
ити оног врапца што стоји на багреновој грани“?</p> <p>„Ја могу“! рече Милан одважно.</p> <p>Св 
пужа на дрво и за тили час беше на оној грани, на којој беше највише јабука.{S} Лупне ногом о г 
н весело цвркутале скакућућ са гране на грану — сад умукоше.{S} Нема тишина је целом васионом з 
ј беше највише јабука.{S} Лупне ногом о грану тако снажно, да су све до једне попадале на земљу 
н журио — задржавало га је густо шумско грање и шипражје које му је спречавало прелаз на више м 
{S} Шта учини!{S} Но ипак си сретан.{S} Грех ће се твој опрати.{S} То је врло лепо од тебе кад  
илостивом оцу небесним: опрости ми моје грехе које сам хотимице и нехотице учинио.{S} Дај здрав 
е са Миланом?</p> <p>Милан је од љутине грискао усне, кидао листове из књига па расипао по путу 
адости надимале, па је радошћу обузета, грлила малога Добривоја, топло љубила и овако говорила: 
дрхћући од зиме, сагне главу па храстов грм, подметне руку под главу па занесен у мислима слатк 
је сад Милан... ти си сад већ у хладном гробу...{S} Твоји родитељи,., заједно са мојим проклињу 
уцњаве спусти се пљусак.</p> <p>На глас грома Милан се одмах тргао, па уплашено око њега посмат 
је на први поглед као да је син каквога грофа, а не као син простог имућног земљеделца.</p> <pb 
ој тако умео лепо приповедати, да су се груди сретне мајке од радости надимале, па је радошћу о 
ово хајдучки вођа изговорно, ал хајдуци грунуше из пушака у знак доласка једног новајлије.</p>  
ако слатко јео црне дудине, да не би ни гужваре слађе јео да му је нана дала.</p> <p>Кад је осе 
године као најбољи ђак показао, отиде у гумно, одабере једно најлепше јагње, метне га на раме п 
ран од неког доба ама баш проневаљалио“ гунђаше чича Панта... „а чекај лоло... ако не дођеш веч 
одлетеше у оближње њиве, да накупе мало гусеница да нахране своје младе.{S} У том дивном природ 
 виногради, лево шљивици; напред зелена густа шумица са игумановим летњиковцем, а натраг лепе п 
црних очију, а главу му украшаваше црна густа и дугачка коса.{S} Мирон је као млад монах служио 
евати, киша престаде пљуштати, а црни и густи облаци се растурише и изчезоше као дим.</p> <pb n 
м што се Милан журио — задржавало га је густо шумско грање и шипражје које му је спречавало пре 
љив.{S} Глава му беше правилно округла, густом као чађ црном косом покривена и лепо очешљана.{S 
S} Па како беше уморан од пута, седне у густу траву и одмараше се у хладу.</p> <p>Ту га црне ми 
 сва деца као жедна слушала и тако рећи гутала учитељеве речи.</p> <p>Ох, ала су то сретни трен 
 очине савете тако слушао, да их је све гутао и тако их је добро у срце своје усадио, да се у с 
али Добривој сваку реч своје миле мајке гутао.{S} Покрај тога мајка га је сваког јутра и вечера 
је, није бабо“ поче Милан <pb n="82" /> гушећи се у сузама па не могући издржати тугу свога срц 
 Камо је отишао?{S} Чиме се бавио? и т. д.</p> <pb n="45" /> <p>Увидићеш драги читаоче да: свак 
вши убити врапца — ранио Добривоја и т. д.</p> <p>Озлојеђени чича Панта нестрпљиво је очекивао, 
ја гњезда са дрвећа... крао јабуке и т. д. због којих несташлука је Милан често добивао шибе и  
попети; ко сме отићи ноћу на таван и т. д. на која питања су се мали јунаци истицали хвалећи се 
 добрим саветима својих родитеља влада, да тако дете добро пролази, а оно дете које се не влада 
 мах кад се Милан затрчао на Добривоја, да му отме из руке књигу — изишао је баш онда Добривоје 
 извести, по којој су се уверити могла, да свако дете, које се по добрим саветима својих родите 
во у којем има доста покварених срдаца, да не наиђеш на зло.{S} Не играј се са онаким стварима  
епе и поучне приче и то тако занимљиве, да је мали Добривој сваку реч своје миле мајке гутао.{S 
птице певачице одлетеше у оближње њиве, да накупе мало гусеница да нахране своје младе.{S} У то 
зорником.{S} Говорио им је да се труде, да што лепше и сјајније одговоре на испиту, па да своји 
овог доласка у манастир М... увидео је, да је Милан заиста морао бити одвише несташан, јогунаст 
обио налог да оцу игуману чисти ципеле, да му спреми воде за умивање, да звони у 5 сати на јутр 
 јеђаше у сласт ма да беху тако киселе, да су му се уста скупљала.{S} Па како беше уморан од пу 
па је због тога рекао да се сви спреме, да понове лекције па да потпуно спремљени могу дати леп 
} Милан је тако слатко јео црне дудине, да не би ни гужваре слађе јео да му је нана дала.</p> < 
и ципеле, да му спреми воде за умивање, да звони у 5 сати на јутрење.{S} Затим је морао са једн 
светлуцаше оштри поглед, уверили би се, да је оштроуман и досетљив.{S} Глава му беше правилно о 
акрије, тврдо намеравши и зарекавши се, да се кући неће вратити жив.{S} Путем бегајући и плачућ 
м монахом отићи у цркву да упали свеће, да спреми одежде и стихаре.{S} Даље — морао је пред руч 
 се том несретном појавом тако збунили, да <pb n="36" /> су били неко време као изван себе, а М 
м правом могла је сека Зорка очекивати, да ће Добривој бити сретан ако се одржи у тим врлинама  
ли Добривој тако умео лепо приповедати, да су се груди сретне мајке од радости надимале, па је  
ан чудећи се.</p> <p>„Е синко то значи, да се сви моји момци радују твоме доласку — али ти синк 
ују твоме доласку — али ти синко велим, да ти овде не можеш остати...</p> <p>Милану се ове посл 
ве на страну, јер ћемо поћи за Миланом, да видимо шта је смислио оне ноћи кад је плакао у издуб 
ак на Божић — тако меким, лепим гласом, да се игуман задивио Милановом изванредно лепом гласу.{ 
лашен нагне бегати, и то таким полетом, да се у трен ока изгубио испред својих другова.{S} Добр 
лужбе, заповедно је Милану отац игуман, да отиде у горњу трапезарију, па да са осталим ђацима с 
е више пута избио кад сам био несташан, да ме ниси избио не би утекао....</p> <p>„Та ти си зар  
кукавицу: онда је газда Пера показивао, да се влада по оним речима Христа Спаситеља: „Сиротима  
 приповечицу тако занимљиво приповедао, да су га сва деца као жедна слушала и тако рећи гутала  
ој је све ове очине савете тако слушао, да их је све гутао и тако их је добро у срце своје усад 
и тако их је добро у срце своје усадио, да се у свом животу више никад није дружио са неваљалим 
ет из околних места и са стране скупио, да присуствује на духовној слави.</p> <p>Литургија беше 
јући и крчећи себи пута, умори се тако, да га зној спопао, а при том га је и глад морила.</p> < 
ка.{S} Лупне ногом о грану тако снажно, да су све до једне попадале на земљу.{S} Стрешавши јабу 
 се синко!“ рече добри отац тако нежно, да је одмах устао са седала, па ухвативши Добривоја за  
 свако питање одговарао тако задовољно, да су се сви чудили разборитости његовој.</p> <p>А кад  
Боже хвала“ — тако сложно и милогласно, да је г. надзорник по други пут морао похвалити и ђаке  
е је непослушно, јогунасто, и несташно, да тако дете зло пролази.</p> <p>Учитељ је био човек вр 
 мало насмешила.{S} Знала је она добро, да нико не зна шта може од детета постати.{S} Тихо би м 
како је које дете одговарало, доста то, да је г. надзорник после закљученог и довршеног испита  
> <p>Овај призор је Милана тако дирнуо, да је морао запитати што плачу?</p> <p>„Ох синко не пит 
 овако говорио: „Не дај детету на вољу, да чини шта хоће и да иде куд хоће, јер је дете сад као 
ако облагорођаваху срца присуствујућих, да су се сви осећали блаженим.{S} Због тога беше даље о 
мам лепо одело и добро оружје.{S} Да... да.. отићи ћу сад хајдучком вођи, па ћу му рећи да жели 
м.{S} Од сада му беше најмилија забава: да сади и залива цвеће.</p> <p>Мајка му је много пута п 
 којем сам написао своју жељу, а та је: да браћа иноси после моје смрти Мирона изаберу за игума 
 како се кајем, ти би ми одма опростио: да знаш како се патим због твоје тешке ране!....</p> <p 
— „сад ходи у трапезарију <pb n="72" /> да те покажем свима монасима.</p> <p>У трапезарији беху 
 Панта био у том уверењу, <pb n="44" /> да је Милана ма на који начин нестало са овога света.</ 
те одведе у манастир М... <pb n="64" /> да те преда оцу Пантелемиону, ти ћеш тамо бити ђак, паз 
тим људима који су, видећи <pb n="6" /> да газда Пера не прима зајам натраг, односили свој заја 
е уздахнуо рекавши: „Милане, Милане!{S} Да си слушао савете твога оца, не би те данас црна земљ 
</p> <p>„Па како си овамо дошао“?...{S} Да се ниси изгубио, или су те родитељи ваљда отерали од 
радо имам лепо одело и добро оружје.{S} Да... да.. отићи ћу сад хајдучком вођи, па ћу му рећи д 
 јаукаше од бола. — „Шта је, шта је?{S} Да те није убио“? збуњено запиткиваху један другог.{S}  
могаше се доста начудити, шта је то?{S} Да ли сан или јава.</p> <p>„Хајдучка шуми, дечак, сузе“ 
дноћи — јер беше тад особито послушан — да је и сам чезнуо за радом као жедан за водом.{S} Од с 
Мислио је — а то је временом и учинио — да свог Добривоја даде на веће <pb n="12" /> школе кад  
— па не могаше за дуго да се реши: дал’ да потражи тог духа или да се што пре удали!</p> <p>Нап 
едва је и чика Младен избавио Милана, а да није на брзо дотрчао, све би му хаљине искидали пси. 
ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо да једеш дудова“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ ! 
ри, онда се више савити не да.{S} Треба да своје дете привикнеш још из ране младости страху бож 
>Овај држећ да лаже, а и из љубопитства да види шта ће Милан урадити — рекне: „добићеш од мене  
 од свега тога одвраћати и опомињати га да у будуће то не чини.{S} За морално васпитање, отац Л 
се се у мислима, а те мисли навађаху га да се одважи на какво дело.</p> <p>Премишљао је како и  
ео отети књигу од Добривоја — па с тога да би се спасао од батина, намисли да оде иза села на л 
ојим проклињу сад мене и траже ме ваљда да ми се освете“.</p> <pb n="52" /> <p>„Ах не — неће ни 
башти.{S} Даље дала му је неколико леја да сам сади воће и цвеће показавши му прво како то треб 
љи. — Кад је газда Пера одвео Добривоја да га упише у школу, <pb n="15" /> онда је и чича Панта 
Ја сам заповедио једном од мојих момака да те одведе у манастир М... <pb n="64" /> да те преда  
е она лепо васпитана, па је настојавала да и свога јединца Добривоја лепо васпита.{S} Знала је  
} Навикавала га је на добро а упућивала да се клони од зла.{S} Стављала му је за пример Милана  
еца тако паметно и разборито одговарала да се г. надзорник чудио и дивио том успеху, похваљујућ 
</p> <p>Сека Зорка се понајвише трудила да свога Добривоја привикне послушности и вредноћи.</p> 
мајка га је сваког јутра и вечера учила да се моли Богу.{S} Навикавала га је на добро а упућива 
у те у моју пећину, и даћу ти три посла да прво извршиш, па ако ли за три дана не извршиш, онда 
знатог дечака — који у сну држећи збиља да је његов отац пред њиме, нагло се тргне и зверајући  
ва срца и особито дарежљив човек.{S} Ма да му је двориште било претоварено са храном, и ма да г 
„Још, труди се и владај се добро.{S} Ма да си погрешио у нечем гледај да се поправиш.{S} Гледај 
ца па није хтео да се туђи од Милана ма да Милан беше несташан и неваљао.{S} Шта више и самом Д 
ли су се још већма и спријатељили се ма да беху различите нарави, Милан је мал’ не сваког дана  
ориште било претоварено са храном, и ма да га је Бог благословио са преобилним плодом од своје  
ња.{S} Честита, ваљана и побожна — и ма да беше из сиромашне породице — ипак беше она лепо васп 
едну по једну вадећи, јеђаше у сласт ма да беху тако киселе, да су му се уста скупљала.{S} Па к 
оге, па се упути по знанцима и родовима да тражи Милана — држећи да је ма код кога од својих ро 
ет привезао рану и заповедио родитељима да га за 8 дана не пуштају из собе већ да мирно лежи св 
<p>Хајдучки вођа одмах заповеди момцима да изнесу што лепшу вечеру за младога госта.</p> <p>Мом 
дио — и зло и наопако би било од Милана да му је онда дошао пред очи.</p> <p>Кад се чича Панти  
Ниси ли видео како дете од 10—11 година да је овим путем прошло“?</p> <p>„Боме нисам“! беше одг 
Добривоја лепо васпита.{S} Знала је она да од добро васпитаног детета може постати ваљан човек. 
бива.{S} Тама беше неко време тако црна да ни прст пред оком ниси могао видети, а кад муња севн 
ога намисли да сутра потражи Милана, па да га казни, и посаветује да у будуће тако што не чини. 
ан! знак да је сад време да се руча, па да се после ручка сваки уморан мало одмара.</p> <p>Посл 
} Ходите сад са мном, убришите сузе, па да вас пријавим оцу игуману“ рече <pb n="83" /> Милан с 
ти — науми да побегне далеко у свет, па да се у какву шуму сакрије, тврдо намеравши и зарекавши 
гуман, да отиде у горњу трапезарију, па да са осталим ђацима спреми све што ће за дочек гостију 
лепше и сјајније одговоре на испиту, па да својим одговорима потврде труд и рад свога учитеља и 
ки и Јоци да отрче Добривојевом оцу, па да му кажу шта се збило са Добривојем.{S} Ови одмах так 
атворена са вратима од самога челика па да донесе пун котао злата.</p> <p>Ово је хајдучки вођа  
н морао млого већи део пута да обиђе па да се упути па чисту равницу.</p> <p>Тумарајући и крчећ 
 да се сви спреме, да понове лекције па да потпуно спремљени могу дати леп одговор пред г. надз 
а, намисли да оде иза села на ледине па да се тамо са чобанима мало провесели.</p> <p>Што је см 
и га.{S} Једва је чекао да дође кући па да покаже својим родитељима шта је добио.</p> <p>А како 
и спав’о је ли?{S} Ходи да те умијем па да се умириш“.{S} Затим ухвативши Милана за руку, успе  
дова“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ !</p> <p>„Па да што су ти усне црне“?</p> <p>„Јео сам пекмеза“!</p>  
пећина, ја сам, па онда пун котао злата да донесем — шта ће то значити“?{S} Испрва се устезао д 
о да је Милан морао млого већи део пута да обиђе па да се упути па чисту равницу.</p> <p>Тумара 
 — а овако је Милан морао много што шта да претрпи док се није опаметио.</p> </div> <div type=" 
 није хтео Милану сутра дан о том ништа да спомене.{S} Сутра дан око поноћи догодило се са Мила 
 кад год им је воља.{S} За тим им обећа да ће Милана за три године закалуђерити и да ће онда до 
 овде јер јутрос чусмо од једног монаха да овде нема никаквог Милана.</p> <p>„Није, није бабо“  
у оближње њиве, да накупе мало гусеница да нахране своје младе.{S} У том дивном природном појав 
зађе на други крај.{S} Смео није натраг да се врати, јер недалеко пред шемом крај зелене ливаде 
вај је, јер ја се надам да ће — ако Бог да — бити његова.</p> <p>Ову палицу сам ја отео од једн 
} После 8 дана Милан је већ добио налог да оцу игуману чисти ципеле, да му спреми воде за умива 
о сад муцати, јер није знао како ће сад да слаже, једва је чекао да се опрости са чика Младеном 
појати“?</p> <p>„3нам“!</p> <p>Е па дед да чујем!{S} Отпој ми коју црквену песму да чујем какав 
оснице, кад сиромах човек не зна од куд да заслужи коју кукавицу: онда је газда Пера показивао, 
и — а већ беше 11 час ноћи — помисли: е да се није гдегод завукао па ћути.{S} Врати се у собу,  
 наћи, нити нас је ко могао упутити где да га тражимо.</p> <p>Овде се старац опет заплакао, као 
"11" /> несташлука.{S} Саветовала га је да не иде много с њим и да се не меша у игри где се Мил 
р пред г. надзорником.{S} Говорио им је да се труде, да што лепше и сјајније одговоре на испиту 
тек што се сетно Добривоја, помислио је да се Милан можда због оног случаја убио, удавио или шт 
 ме казне за моје дело.{S} Ах Добривоје да знаш како се кајем, ти би ми одма опростио: да знаш  
жи Милана, па да га казни, и посаветује да у будуће тако што не чини.</p> </div> <div type="cha 
>„Жив је сине“, баба га је дао на школе да изучи за попа...</p> <p>„Ох сад ми је лакше“! викне  
и манастира па су долазили сваке недеље да слушају манастирског новог ђака како поји.</p> <p>Ми 
ин! тан! тин! тан! знак да је сад време да се руча, па да се после ручка сваки уморан мало одма 
о, а кад остари, онда се више савити не да.{S} Треба да своје дете привикнеш још из ране младос 
јући — па све осврћући се на све стране да ли га ко не би спазио, стигне до неке храстове шуме  
врати се чича Панта у собу, мирно легне да спава.</p> <p>Спавати није могао, јер тек што се сет 
</p> <p>„Ао обешењаче, та ти хоћеш мене да превариш“! рече чика Младен видећи како Милан лаже — 
везан, то сваки пут није могао да доспе да Милана казни.{S} Због тог се Милан и покварио, јер ј 
 овде?{S} Или сте изгубили па не можете да нађете“? „Јест, јест синко“... <pb n="80" /> поче ст 
ко се облаци купе нада мном као да хоће да ме казне за моје дело.{S} Ах Добривоје да знаш како  
цу, па кад је видео да Милан збиља хоће да отме књигу од Добривоја, потрчи и одгурне неваљалог  
<pb n="45" /> <p>Увидићеш драги читаоче да: свака штета учи човека памети и благо оном ко се за 
p> <p>После оваког разговора сви легоше да спавају, а хајдучки вођа заповеди Милану да сад отид 
 приморан да бежи од својих родитеља, и да се крије као зверка, већ би као Добривој слушао свог 
и и увидео да је то мало час био сан, и да је место његовог оца, пред њим стајао хајдучки вођа  
рима потврде труд и рад свога учитеља и да му осветлају образ пред г. надзорником, а међ остали 
 дај детету на вољу, да чини шта хоће и да иде куд хоће, јер је дете сад као восак на којем се  
 ће Милана за три године закалуђерити и да ће онда доћи у његово село и сњим да служи у цркви.{ 
аветовала га је да не иде много с њим и да се не меша у игри где се Милан налази.</p> <p>Добрив 
аште. —</p> <p>Кад је овамо дошао, види да се љуто преварио.{S} Он се надао да ће код ма којег  
дучки вођа „ти си спав’о је ли?{S} Ходи да те умијем па да се умириш“.{S} Затим ухвативши Милан 
а се реши: дал’ да потражи тог духа или да се што пре удали!</p> <p>Напослетку знајући да у ову 
 кад је дошао у манастир, па им дозволи да смеју долазити своме сину у походе кад год им је вољ 
тога да би се спасао од батина, намисли да оде иза села на ледине па да се тамо са чобанима мал 
оре не могаше заспати.{S} Стога намисли да сутра потражи Милана, па да га казни, и посаветује д 
 што само један монах бити може — науми да лепим поучењима искорени из Милана сваку клицу неста 
а знајући шта ће из тог следити — науми да побегне далеко у свет, па да се у какву шуму сакрије 
рошле ноћи с њим збило.{S} С тога науми да остави хајдучку пећину у намери да оде у које село д 
и где је, пође право кроз шуму у намери да изађе на други крај.{S} Смео није натраг да се врати 
ауми да остави хајдучку пећину у намери да оде у које село да се најми за пастира.</p> </div> < 
ем изненадио и обрадовао, дозвољавам ти да се играш са твојим друговима колико ти је воња, али  
ад као восак на којем се свашта урезати да.{S} Урезати се може и добро и зло, ал дете <pb n="8" 
1" /> <p>Манастирски ђак се одмах врати да изврши заповест оца игумана.</p> <p>„А знаш ли што ч 
 се не сме враћати одавде.{S} Може бити да твоји родитељи тебе сад траже па ако дођу овамо, ја  
шан.{S} Подај му лека.{S} Штета ће бити да се његов дар занемари. <pb n="69" /> Прими га к себи 
овао него да је видео свог оца — видећи да ће му се лепа замисао остварити.</p> </div> <div typ 
о храну сиромашним сељанима, не тражећи да му се натраг врати.{S} Како ли је мило било оним сир 
ваког јутра и вечера молио Богу, држећи да је Добривој умро.</p> </div> <div type="chapter" xml 
има и родовима да тражи Милана — држећи да је ма код кога од својих родова морао отићи да прено 
а Панта је само слегао раменима, велећи да не зна.{S} Тако је чича Панта читав дан пропустио тр 
ајбољег друга.{S} Дете као дете мислећи да је убило свога друга, уплаши се, па побегне непознат 
ћи ћу сад хајдучком вођи, па ћу му рећи да желим у хајдуке ступити“.</p> <p>„А мој отац? мати?  
а код кога од својих родова морао отићи да преноћи.</p> <pb n="43" /> <p>Но и ово беше узалуд.{ 
 па земљу.</p> <p>Хајдучки вођа знајући да Милан неће издржати страх — ишао је полако за њим, и 
то пре удали!</p> <p>Напослетку знајући да у ову шуму нико од Турака несме ни завирити, а камо  
оји је сав дрхћући корачао, не верујући да се тако што са Добривојем могло догодити.{S} И збиља 
 крв.</p> <p>Затим заповеди Ђоки и Јоци да отрче Добривојевом оцу, па да му кажу шта се збило с 
и калуђерском чину.{S} Милану препоручи да има све поштовати исто онако као што поштује и отца  
азао књигу са златним корицама, рекавши да му је ту књигу дао г. надзорник на испиту. —</p> <p> 
па поклони Милановим родитељима рекавши да им је то благодарни син донео кад је дошао у манасти 
 и паметно ради, и <pb n="38" /> гледај да ти крај деда твог буде успешан“... говорио је отац Д 
 нечем гледај да се поправиш.{S} Гледај да сваки посао добро и на време свршиш.{S} Имај па уму  
" /> прима само једно.{S} С тога гледај да у невино срце свога детета урежеш све оно што је доб 
ро.{S} Ма да си погрешио у нечем гледај да се поправиш.{S} Гледај да сваки посао добро и на вре 
та урежеш све оно што је добро.{S} Знај да је дете као младо дрво, а дрво младо даје се савијат 
да учиниш коме <pb n="33" /> жао, немој да се играш са онаким играма које ти могу какове озледе 
оња, али немој да се ским свадиш, немој да учиниш коме <pb n="33" /> жао, немој да се играш са  
 друговима колико ти је воња, али немој да се ским свадиш, немој да учиниш коме <pb n="33" /> ж 
је мало звоно: тин! тан! тин! тан! знак да је сад време да се руча, па да се после ручка сваки  
као обично.{S} На лицу им се видео знак да се у нечем данас не слажу, јер се путем не гледаху к 
ими од њега и чувај је, јер ја се надам да ће — ако Бог да — бити његова.</p> <p>Ову палицу сам 
н јатаган.{S} А сад хајде са мном, знам да си огладнео“!</p> <p>Ово изговоривши, ухвати Милана  
 не познаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“! рече Милан  
осе на видик и оцену његов труд. — Елем да не описујем потанко све, што се питало и како је кој 
ечничким настојањем, а особито уверењем да ће Добривој за 8 дана оздравити — беху тужни родитељ 
кад је чика Младен дотрчао са дреновцем да растера псе.{S} Једва је и чика Младен избавио Милан 
его што ћу ти примити за мог ђака желим да ми исприповедаш све од речи до речи како си дошао до 
 и да ће онда доћи у његово село и сњим да служи у цркви.{S} Сретни родитетељи, целивају десниц 
каже младог ђака који је дошао са жељом да се посвети калуђерском чину.{S} Милану препоручи да  
 није догодио, не би Милан био приморан да бежи од својих родитеља, и да се крије као зверка, в 
ог Добривоја.{S} Он бејаше тврдо уверен да је Добривоја убио, па знајући шта ће из тог следити  
је свом снагом и одушевљењем настојавао да манастиру сачува леп глас у народу.{S} Дао је на нов 
илан по други пут изговорио, није могао да себи протумачи, шта то значи?</p> <p>Напослетку се с 
бе био обвезан, то сваки пут није могао да доспе да Милана казни.{S} Због тог се Милан и поквар 
е књиге, које му је отац Лаврентије дао да чита разтумачивши му на српском језику.</p> <p>Дан ј 
иди да се љуто преварио.{S} Он се надао да ће код ма којег пастира замолити мало млека и црна х 
рече Милан кроз плач и једва се уздржао да га не познаду по гласу.{S} Милан је гледао своје род 
та ће то значити“?{S} Испрва се устезао да уђе у пећину, али охрабривши се уђе у пећину, која б 
жито.{S} Милан се ових особа јако бојао да га <pb n="49" /> ко не спази, те с тога што је мисли 
p> <p>Овде се старац опет заплакао, као да му је сињи камен на срце пао.</p> <pb n="81" /> <p>Д 
ојим оштрим погледом тако просецао, као да је из зависти хтео неку намеру да изврши над Добриво 
пред собом лепу долину, а из далека као да се из земље уздизао неки црн облачић.</p> <p>„Шта је 
дела.{S} Изгледао је на први поглед као да је син каквога грофа, а не као син простог имућног з 
почеше севати, а иза муње чујаше се као да се нагло из далека каква кола зауставила.{S} Одмах з 
ва кола зауставила.{S} Одмах за тим као да је ватрени бич пукао.{S} Иза пуцњаве спусти се пљуса 
>Гле, како се облаци купе нада мном као да хоће да ме казне за моје дело.{S} Ах Добривоје да зн 
н сав радостан.{S} У срцу је осећао као да се на ново родио.</p> <p>Тек што је Милан отишао у т 
 се држати испит, па је због тога рекао да се сви спреме, да понове лекције па да потпуно спрем 
ако дода напослетку: „Ја сам се зарекао да се нећу вратити кући, него да ћу овде остати па ма м 
е не угоји“!{S} Добривој је једва чекао да дође тај дан када ће г. надзорник њих испитивати.{S} 
ао како ће сад да слаже, једва је чекао да се опрости са чика Младеном.</p> <p>„Истину говори“! 
гледали и хвалили га.{S} Једва је чекао да дође кући па да покаже својим родитељима шта је доби 
па је бацио у бунар.{S} Милан није знао да је у овом друштву и Добривој па се с тога и он умеша 
 се Милан и покварио, јер је добро знао да га отац данас или сутра не може бити.{S} Као што је  
 сеоски сережан оружао кад је ноћу ишао да чини патролу; приказао му се и Добривој, који је јау 
е зарекао да се нећу вратити кући, него да ћу овде остати па ма ме вуци појели но ако хоћеш, пр 
лан се овом одговору већма радовао него да је видео свог оца — видећи да ће му се лепа замисао  
од стране Турака — па не могаше за дуго да се реши: дал’ да потражи тог духа или да се што пре  
бривојев отац на улицу, па кад је видео да Милан збиља хоће да отме књигу од Добривоја, потрчи  
>Милан је тек сад дошао к себи и увидео да је то мало час био сан, и да је место његовог оца, п 
е дудине, да не би ни гужваре слађе јео да му је нана дала.</p> <p>Кад је осетио да је сит, сиђ 
гу.{S} Ову <pb n="26" /> намеру је хтео да изврши баш онда, кад је Добривој хтео да уђе у своје 
Добривој је био добра срца па није хтео да се туђи од Милана ма да Милан беше несташан и неваља 
а изврши баш онда, кад је Добривој хтео да уђе у своје двориште.</p> <p>У онај мах кад се Милан 
 ја сам бабо.. зар сам се тако променио да ме баш не познајеш“?</p> <p>„Јеси синко јеси... пром 
ан добио ову заповест, одмах се пожурио да изврши, те због тога се једва провукао кроз <pb n="7 
ики је пут превалио, а није ни приметио да су већ на неколико стотина корака пред хајдучком пећ 
а му је нана дала.</p> <p>Кад је осетио да је сит, сиђе се полако доле.</p> <p>Тек што се сишао 
бром човеку који ће ми дати савета како да се опростим те гадне и непристојне навике.{S} Ох, ка 
цела првашња појава.{S} Не знађаше како да утиша уплашеног и буновног дечака.</p> <p>„Синко, по 
ј деци кратког садржаја лепу поуку како да се владају за време школског одмора, и тек онда је с 
лутао по шуми скоро 1/4 дана, па никако да угледа краја од шуме.</p> <p>При свем том што се Мил 
је спречавало прелаз на више места тако да је Милан морао млого већи део пута да обиђе па да се 
учку пећину у намери да оде у које село да се најми за пастира.</p> </div> <div type="chapter"  
ољ који беше напуњен, но оно је мислило да је празан — однесе га собом па се са децом играло.{S 
е.{S} Прими ме ма за твоје слушче, само да не свиснем од глади“.</p> <p>На ове речи хајдучки во 
ле оне недеље, ко ће боље научити, само да што више и боље могу одговорити на испиту.{S} Но све 
благо оном ко се за рана опамети.{S} Но да се онај несретни случај није догодио, не би Милан би 
 и белов, на га сташе дрпати тако силно да се све разлегао глас Миланов који је: „помагајте“! в 
е Добривој своје лекције, а Милан место да је бар и сад нешто учио, он је бежао од школе, ишао  
еља а и од свога оца.{S} Но Милан место да се поправио, он је бивао све гори и несташнији, све  
 отишао са Мироном у његово родно место да као гост служи у цркви.</p> <p>Том приликом се Милан 
 мало уплашено.</p> <p>„Имате ли ви што да добијете овде?{S} Или сте изгубили па не можете да н 
вај ужасан призор је Милана тако дирнуо да је у несвест пао, те онесвешћен лежао све док се ниј 
говори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо да једеш дудова“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ !</p> <p>„Па да ш 
во беше узалуд.{S} Нигде Милана, па бар да му ко каже где га је синоћ видео последњи пут.</p> < 
време млади игуман уредио овај манастир да је било милина ући у овај св. дом.</p> <p>Кад се Мил 
о примити овога чина, јер му беше зазор да он као најмлађи има власт над свима старијим монасим 
 разумео шта је хтео Милан оно мало час да учини.</p> <p>Од милине што се Добривој и ове године 
ок му није несташлук тако ушао у страст да је по читав дан бегао од куће кријући се које где.</ 
 да га за 8 дана не пуштају из собе већ да мирно лежи све дотле, док рана не зарасте.{S} С овим 
ши: „ево за опкладу;“</p> <p>Овај држећ да лаже, а и из љубопитства да види шта ће Милан урадит 
 у чем нашкодио.{S} На жељу Добривојеву да се мало одморе, поседају сви у коло један до другог  
мановој, а млади калуђер отидне у цркву да одслужи св. литургију.</p> <p>Путем мишљаше калуђер: 
 једним најмлађим монахом отићи у цркву да упали свеће, да спреми одежде и стихаре.{S} Даље — м 
н је мал’ не сваког дана ишао Добривоју да се играју.{S} Где је Добривој био, ту је и Милан био 
речима је поп Сава подстицао сека Зорку да свог несташног иначе особито даровитог синчића васпи 
о заповеди једном <pb n="65" /> хајдуку да одведе Милана до манастира М.. па онда нека се одмах 
као што поштује и отца игумана, каже му да се има онако владати као што се и остали монаси влад 
/> врата од игуманове ћелије и рекне му да куца прво на врата пре него што уђе унутра.</p> <p>М 
четка устезао, јер није знао коју песму да одпоји.{S} Напослетку одпочне: „Дјева днес“ кондак н 
а чујем!{S} Отпој ми коју црквену песму да чујем какав имаш глас.</p> <p>Милан се с почетка уст 
павају, а хајдучки вођа заповеди Милану да сад отиде у једну подземну пећину, — која је била за 
ма са својим друговима на зелену пољану да се играју лопте.</p> <p>Кад су дошли на одређено мес 
, као да је из зависти хтео неку намеру да изврши над Добривојем.{S} Што се Добривој већма радо 
 зар не чујеш како те Сима и Стева вичу да изађеш напоље?{S} Ти се ваљда мене бојиш да ти не ус 
S} Хладан ветар гле како душе хоће душу да ми издува из мене.</p> <p>Гле, како се облаци купе н 
 дошло је неколико другова Добривојевих да се сњим мало позабављају.{S} Отац Добривојев који бе 
ио.{S} Пази на свако дело које започнеш да га добро завршиш — па онда изговоривши ово речи: „<f 
зађеш напоље?{S} Ти се ваљда мене бојиш да ти не ускратим играње?{S} Не!{S} Не бој се синко!“ р 
 познаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“! рече Милан кро 
знаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“! рече Милан кроз п 
ши се.</p> <p>„Чули смо“ поче старац — „да су га хајдуци ухватили па однели у један манастир но 
ин би он могао отићи у хајдуке.</p> <p>„Да, знам шта ћу сад урадити“ говораше Милан сам себи... 
tle>“.</p> <p>Добра мајка је своме сину давала васпитање спочетка само онаково, каково је њему  
она...“ за тим предавши Милану све ово, даде му и писмо, те удари у плач.{S} Милан је пажљиво с 
е временом и учинио — да свог Добривоја даде на веће <pb n="12" /> школе кад изучи ту сеоску. „ 
 онда се растану.</p> <p>Милан се одмах даде па пут са хајдуком.{S} Кад су се после кратког вре 
ство ћу ти захвалити.{S} Ову коју му ја дадох, прими од њега и чувај је, јер ја се надам да ће  
које сам хотимице и нехотице учинио.{S} Дај здравље мом добром бившем другу Добривоју, који сад 
 је често и поп Сава овако говорио: „Не дај детету на вољу, да чини шта хоће и да иде куд хоће, 
да је дете као младо дрво, а дрво младо даје се савијати све дотле док је младо, а кад остари,  
се и овако му рекао: „ Синко!{S} Ево ти дајем ову лепу књигу коју сам наменио оном који се у ов 
а поучавао у моралном и духовном животу дајући му добре савете по којима се има владати.</p> </ 
а близу једна другој.</p> <p>По томе је дакле свако ђаче имало свога друга.</p> <p>Мали Добриво 
чаку кога сам вам укратко описао — беше дакле син имућних сеоских родитеља.</p> <p>„Газда Пера“ 
а и матер па ћеш срећан бити!{S} Ево ти дакле предајем ову лепу књигу, па се дичи њоме, а учите 
ргију.{S} Добривој <pb n="89" /> је био дакле свештеник а Милан је био монах Мирон, и доцније и 
рака — па не могаше за дуго да се реши: дал’ да потражи тог духа или да се што пре удали!</p> < 
е би ни гужваре слађе јео да му је нана дала.</p> <p>Кад је осетио да је сит, сиђе се полако до 
ог воћа и са многим цвећем.{S} Ту му је дала у руке малу канту са решетком са којом <pb n="10"  
Добривој заливао цвеће у башти.{S} Даље дала му је неколико леја да сам сади воће и цвеће показ 
рко сунце, пред собом лепу долину, а из далека као да се из земље уздизао неки црн облачић.</p> 
а иза муње чујаше се као да се нагло из далека каква кола зауставила.{S} Одмах за тим као да је 
оред Милана проћи имао.{S} Чувши још из далека неко јецање и неко уздисање; помисли е се није к 
да Перино добро срце брзо се рашчуло на далеко, по оној српској пословици: „Добар се глас далек 
лије.</p> <p>Леп летњи дан.{S} Сунце је далеко одскочило.{S} Врућина беше јака.{S} На торњу срп 
та ће из тог следити — науми да побегне далеко у свет, па да се у какву шуму сакрије, тврдо нам 
 оној српској пословици: „Добар се глас далеко чује“.</p> <p>У време циче зиме, кад по цео дан  
и свеће, да спреми одежде и стихаре.{S} Даље — морао је пред ручак поставити сто, па ако је био 
мали Добривој заливао цвеће у башти.{S} Даље дала му је неколико леја да сам сади воће и цвеће  
е онда са свима члановима опрости и оде даље својим послом.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
ељи ваљда отерали од себе“? запиткиваше даље хајдучки вођа, на која питања је Милан кроз зубе ј 
сви осећали блаженим.{S} Због тога беше даље овај манастир чувен, што је у манастиру том лежало 
ивота — похвалио би Добривоја и одлазио даље. —</p> <p>Добривој се није могао журити <pb n="25" 
 по сир млеко, маст, месо, вино, и тако даље{S} Затим за време ручка морао је Милан стојати за  
 који беше још гори од Милана... и тако даље</p> </div> <pb n="20" /> <div type="chapter" xml:i 
рођу због своје непослушности... и тако даље и тако даље“</p> <p>Овим речима је поп Сава подсти 
оје непослушности... и тако даље и тако даље“</p> <p>Овим речима је поп Сава подстицао сека Зор 
ао или какве им ствари показивао и тако даље</p> <p>Тако је једанпут приповедао како <pb n="9"  
о послушном и непослушном дечаку и тако даље{S} Све је то мали Добривој тако умео лепо приповед 
еру заденуо перушку за камилавку и тако даље</p> <p>Све ове Миланове несташлуке монаси су гледа 
ашности молио Добривоја за опроштење. — Дан за даном пролазаше па се и крај треће године њихово 
и Милана — па све беше узалуд.{S} Сутра дан је не само по свом селу тражио Милана, него и у обл 
ра дан о том ништа да спомене.{S} Сутра дан око поноћи догодило се са Миланом тако исто.{S} Кад 
ети.{S} Тада добије име Мирон.{S} Сутра дан Милан беше већ монах Мирон.</p> <p>И његови родитељ 
<p>Хајдучки вођа није хтео Милану сутра дан о том ништа да спомене.{S} Сутра дан око поноћи дог 
еститога оца Пантелеимона.</p> <p>Сутра дан су монаси оца игумана са највећој побожношћу присто 
 да не зна.{S} Тако је чича Панта читав дан пропустио тражећи Милана — па све беше узалуд.{S} С 
ашлук тако ушао у страст да је по читав дан бегао од куће кријући се које где.</p> <p>Чича Пант 
 слаже са тим несташком за којега сваки дан долазе тужбе његовом оцу:{S} Милан урадио ово, Мила 
подне у очи св. Илије.</p> <p>Леп летњи дан.{S} Сунце је далеко одскочило.{S} Врућина беше јака 
 млека и црна хлеба, па ће тим провести дан без бриге.{S} Но кад тамо, а од пастира ни корова.< 
{S} Добривој је једва чекао да дође тај дан када ће г. надзорник њих испитивати.{S} Целе недеље 
“.</p> <p>У време циче зиме, кад по цео дан злочести псогоња влада, кад сиромах сељак не сме ни 
 држаше у руци бројанице.</p> <p>„Добар дан! оче свети“! назове Милан смиреном калуђеру, па му  
ицало.{S} Веселе птичице које су по вас дан весело цвркутале скакућућ са гране на грану — сад у 
 <head>2.{S} Добривојев друг.</head> <p>Дан је за даном пролазно, па се и година приближивала о 
зтумачивши му на српском језику.</p> <p>Дан је за даном пролазио па се и година дана навршила о 
} Милан је тако лутао по шуми скоро 1/4 дана, па никако да угледа краја од шуме.</p> <p>При све 
 рану и заповедио родитељима да га за 8 дана не пуштају из собе већ да мирно лежи све дотле, до 
 а особито уверењем да ће Добривој за 8 дана оздравити — беху тужни родитељи сретнији но икада  
уманом где је читао апостол.{S} После 8 дана Милан је већ добио налог да оцу игуману чисти ципе 
е.</p> <pb n="73" /> <p>За оних првих 8 дана Милан је само ишао у цркву са игуманом где је чита 
дужности у манастиру.</head> <p>Првих 8 дана увидео је Милан како је то благодат бити манастирс 
моран, а и како беше тога <pb n="28" /> дана, права омара и жега, то Милан потражи хладовину, с 
мало одмара.</p> <p>После подне истог а дана тако-око 5—6 часова, дошло је неколико другова Доб 
место затеку и Милана овде који је тога дана побегао од куће јер га је отац љуто избио што је б 
а свима гостима који су и на ручку тога дана били.</p> <p>Милан је одмах у засебну ћелију оца и 
Дан је за даном пролазио па се и година дана навршила од оног дана, када је Милан дошао у манас 
зличите нарави, Милан је мал’ не сваког дана ишао Добривоју да се играју.{S} Где је Добривој би 
м стварима које нису за децу.{S} Једног дана украде од мене један пиштољ који беше напуњен, но  
но, па се и година приближивала од оног дана, када је мали Добривој први пут ступио у школу.{S} 
ио па се и година дана навршила од оног дана, када је Милан дошао у манастир.{S} За цело то вре 
њим другом Добривојем, који је баш оног дана први пут служио св. литургију.{S} Добривој <pb n=" 
обривој беху једних година.{S} Још оног дана када су се оба та дечака уписала за ђаке, заволели 
кад је Милан и четвртог, петог и шестог дана ово чинио, онда је отац Лаврентије <pb n="76" /> м 
вратило.{S} Тражисмо га пуне трп године дана распитивајући за њега, али нигде га не могасмо наћ 
посла да прво извршиш, па ако ли за три дана не извршиш, онда ћу те отпустити, а ако ли пак изв 
за Милана, чича Панта пропусти пуна три дана без успеха.{S} Сад је чича Панта био у том уверењу 
ишли, Миланови родитељи су још пуна три дана остали у манастиру.</p> <p>После три дана Миланови 
на остали у манастиру.</p> <p>После три дана Миланови родитељи пођу кући.{S} На поласку отац иг 
 се са Миланом тако исто.{S} Кад се три дана навршило, онда се Милан сам сети шта се прошле пре 
а монаха постригао, онда је на неколико дана доцније — отац Пантелеимон заиста отишао са Мироно 
игне до неке храстове шуме која беше по дана хода удаљена од села.{S} Баш се онда сунце смирило 
 кад муња севну беше светлије него у по дана.</p> <p>Овај ужасан призор је Милана тако дирнуо д 
летњи дани.</p> <p>Учитељ је пре недељу дана објавио ученицима када ће се држати испит, па је з 
рићи кроз годину дана, па ако за годину дана твоји родитељи по тебе не дођу онда мораш овда и о 
 Због тога те нећу пострићи кроз годину дана, па ако за годину дана твоји родитељи по тебе не д 
у гајити почео.{S} Тако је н. пр. првих дана манастирском псу белову везао неку стару клепетушу 
н зависти, због чега озлојеђен не хтеде данас са Добривојем кући ићи.{S} Милан је целим путем п 
коли најбољим показао буде.{S} Ти си се данас најдостојнији показао ове књиге, доказао си и зад 
Да си слушао савете твога оца, не би те данас црна земља покривала!{S} Децо, децо, слушајте сво 
 На лицу им се видео знак да се у нечем данас не слажу, јер се путем не гледаху као до сад.{S}  
 покварио, јер је добро знао да га отац данас или сутра не може бити.{S} Као што је Милан био н 
долазили су све топлији и топлији летњи дани.</p> <p>Учитељ је пре недељу дана објавио ученицим 
S} Добривојев друг.</head> <p>Дан је за даном пролазно, па се и година приближивала од оног дан 
 му на српском језику.</p> <p>Дан је за даном пролазио па се и година дана навршила од оног дан 
 молио Добривоја за опроштење. — Дан за даном пролазаше па се и крај треће године њиховог ђачко 
 беху му сад главне друге с којима се и дању и ноћу бавио.{S} Најпосле мало по мало почео је за 
 манастиру сачува леп глас у народу.{S} Дао је на ново цркву полепшати, баште уредити, воћем и  
 умро?</p> <p>„Жив је сине“, баба га је дао на школе да изучи за попа...</p> <p>„Ох сад ми је л 
слонове кости, и не реци ником ко ти је дао док не постанеш игуманом.</p> <p>,,Ако би се у случ 
лечати на кукурузима, а при том му није дао вечерати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
свете књиге, које му је отац Лаврентије дао да чита разтумачивши му на српском језику.</p> <p>Д 
ним корицама, рекавши да му је ту књигу дао г. надзорник на испиту. —</p> <p>Отац Добривојев је 
летале су речи: „Бог га живео“! „Бог му дао здравља“!</p> <p>Ето таки беше отац малога Добривој 
ти пар од најлепших јагањаца учитељу на дар. — Свог Добривоја волео је газда Пера више свега; љ 
етне га на раме па га однесе учитељу на дар.</p> </div> <pb n="27" /> <div type="chapter" xml:i 
ј му лека.{S} Штета ће бити да се његов дар занемари. <pb n="69" /> Прими га к себи за ђака, па 
Био је при том милостива срца и особито дарежљив човек.{S} Ма да му је двориште било претоварен 
а Зорку да свог несташног иначе особито даровитог синчића васпита.</p> <p>Сека Зорка се понајви 
-до-дошао сам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“! рече Милан кроз плач.</p> <p>„А ко је 
 одведи каквом добром човеку који ће ми дати савета како да се опростим те гадне и непристојне  
ве лекције па да потпуно спремљени могу дати леп одговор пред г. надзорником.{S} Говорио им је  
 ћу те отпустити, а ако ли пак извршиш, даћу ти сребрну пушку и златан јатаган.{S} А сад хајде  
ажног срца, одвешћу те у моју пећину, и даћу ти три посла да прво извршиш, па ако ли за три дан 
још један поглед на Мирона, још једаред дахне и издахне.</p> <p>Мирон који је у руци држао гору 
цу пустио кући и том приликом су два по два излазили из школе, па у реду мирно ходећи улицом по 
а је децу пустио кући и том приликом су два по два излазили из школе, па у реду мирно ходећи ул 
у, на којој беху обвијене <pb n="68" /> две змије од чистог сребра, а у среди иа врху од палице 
н умеша у игру.{S} Друштво се подели на две странке.</p> <p>И овом приликом спази Милан Добриво 
 — Тако прођоше две године и за те пуне две године Милан и Добривој беху најбољи другови.{S} До 
 доброг владања и учења. — Тако прођоше две године и за те пуне две године Милан и Добривој бех 
ан крст.</p> <p>Код уласка манастирског дворишта, опрости се Милан са хајдуком који му је такођ 
 особито дарежљив човек.{S} Ма да му је двориште било претоварено са храном, и ма да га је Бог  
да, кад је Добривој хтео да уђе у своје двориште.</p> <p>У онај мах кад се Милан затрчао на Доб 
и молитвеник у шпаг — уђе у манастирско двориште.</p> <p>На уласку у калуђерски ходник сусрете  
ре него што је Милан ушао у манастирско двориште, приправио <pb n="66" /> се пред вратима, шта  
ем до воље наиграти, па се онда врати у двориште на свој посао.{S} Добривој се одмах упути одма 
/p> <p>Кола су их чекала у манастирском дворишту.{S} Милан их је до по пута испратио, а онда их 
 гора, у тој гори моји су дворови, у те дворове ћу те сад одвести“.</p> <p>Милан се овом одгово 
је синко, моја гора, у тој гори моји су дворови, у те дворове ћу те сад одвести“.</p> <p>Милан  
што појати“?</p> <p>„3нам“!</p> <p>Е па дед да чујем!{S} Отпој ми коју црквену песму да чујем к 
ерсину тарабу прескочити; ко се може на деда Симин дуд попети; ко сме отићи ноћу на таван и т.  
ради, и <pb n="38" /> гледај да ти крај деда твог буде успешан“... говорио је отац Добривојев.. 
ти велим; пази на свршетак, јер: „Конац дедо краси“... и још многих лепих поука говорио је газд 
 Турцима.</p> <p>Причао му је о славним делима хајдук Вељка, хајдук Симе... и других хајдука ко 
да мном као да хоће да ме казне за моје дело.{S} Ах Добривоје да знаш како се кајем, ти би ми о 
мисли навађаху га да се одважи на какво дело.</p> <p>Премишљао је како и на који начин би он мо 
ан овде плакао и кајао се за своје лудо дело, дотле је његов отац код куће стражарио код врата  
о што си и до сад био.{S} Пази на свако дело које започнеш да га добро завршиш — па онда изгово 
и кајао се за своје несмислено и невино дело не могући ни ока свести. —</p> <p>Док је Милан овд 
 којим би Милану платио његово несташно дело.</p> <p>Добривојеви другови су још оне вечери каза 
/front> <body> <pb n="3" /> <head>КОНАЦ ДЕЛО КРАСИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18962_ 
А МЛАДЕЖ</p> <p>XI. и XII.</p> <p>КОНАЦ ДЕЛО КРАСИ</p> <p>Српској младежи приповеда:</p> <p>ДУШ 
хајдук ми је сад мало час рекао: „Конац дело краси“.</p> <p>За тим сакривши молитвеник у шпаг — 
Имај па уму ову кратку реченицу: „Конац дело краси“.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
места тако да је Милан морао млого већи део пута да обиђе па да се упути па чисту равницу.</p>  
кут.{S} Нигде Милана.</p> <p>„Но тај се деран од неког доба ама баш проневаљалио“ гунђаше чича  
у цркви.{S} Сретни родитетељи, целивају десницу оцу игуману, па се онда растану.</p> <p>Кола су 
па приступивши к оцу игуману, целује му десницу.</p> <p>„Бог те благословио синко“! рече игуман 
тирска околина изгледаше му као рај.{S} Десно лепи виногради, лево шљивици; напред зелена густа 
 га је јако морила.</p> <p>Освртао се и десно и лево не би ли спазио где год дудово дрво, али н 
уман једва изговоривши ове речи — пружи десну руку и метне на главу младога монаха Мирона, па о 
иликом је ранио свог најбољег друга.{S} Дете као дете мислећи да је убило свога друга, уплаши с 
жеш све оно што је добро.{S} Знај да је дете као младо дрво, а дрво младо даје се савијати све  
чини шта хоће и да иде куд хоће, јер је дете сад као восак на којем се свашта урезати да.{S} Ур 
се више савити не да.{S} Треба да своје дете привикнеш још из ране младости страху божјем и пос 
танко све, што се питало и како је које дете одговарало, доста то, да је г. надзорник после зак 
едног сина од својих 10—11 година, беше дете од више весело и несташно, па као несташно дете чи 
а.{S} Урезати се може и добро и зло, ал дете <pb n="8" /> прима само једно.{S} С тога гледај да 
 ранио свог најбољег друга.{S} Дете као дете мислећи да је убило свога друга, уплаши се, па поб 
и у руку ону палицу, коју је он сам као дете донео у манастир М....</p> <p>Млади игуман је свом 
пролазили или које су сретали.{S} Свако дете ишло је са оним дететом које је било ближе један д 
 по којој су се уверити могла, да свако дете, које се по добрим саветима својих родитеља влада, 
и га: „Пријатељу!{S} Ниси ли видео како дете од 10—11 година да је овим путем прошло“?</p> <p>„ 
саветима својих родитеља влада, да тако дете добро пролази, а оно дете које се не влада по саве 
ослушно, јогунасто, и несташно, да тако дете зло пролази.</p> <p>Учитељ је био човек врло добра 
 топло љубила и овако говорила: „Слатко дете моје, буди увек тако добар, па добро пази на речи  
ричао како хајдуци украду по које мушко дете па га код себе држе и хране као птицу у кавезу, и  
ги!{S} Ја сам једно несташно и неваљало дете, које је због својих несташлука и због своје тврдо 
лада, да тако дете добро пролази, а оно дете које се не влада по саветима својих старијих, већ  
н и пристојан.{S} Непристојно и немирно дете нико не воли и не трпи.{S} Што радиш и опет ти вел 
а.</p> <p>„О синко, заиста ти си сретно дете.{S} Пре него што ћу ти примити за мог ђака желим д 
више весело и несташно, па као несташно дете чинило је несташлуке... играло се и са онаким ства 
 суседа који беше несташно и непослушно дете, како пролази због <pb n="11" /> несташлука.{S} Са 
ај тога мољаху се Богу за здравље свога детета.{S} И Бог им је услишао молитву.{S} После 8 днев 
S} С тога гледај да у невино срце свога детета урежеш све оно што је добро.{S} Знај да је дете  
{S} Знала је она да од добро васпитаног детета може постати ваљан човек. „Сека Зорка“ — тако зв 
е она добро, да нико не зна шта може од детета постати.{S} Тихо би му тада овако говорила: „Чов 
 сретали.{S} Свако дете ишло је са оним дететом које је било ближе један другом т. ј. чија је к 
често и поп Сава овако говорио: „Не дај детету на вољу, да чини шта хоће и да иде куд хоће, јер 
 је учитељ говорио о добром и неваљалом детету или о послушном и непослушном дечаку и тако даље 
тако занимљиво приповедао, да су га сва деца као жедна слушала и тако рећи гутала учитељеве реч 
 децом отпоје по који тропар или би сва деца очитала молитву пре наставе.{S} Исто је тако чинио 
ог учитељског живота.</p> <p>За тим сва деца отпевају песму: „Теби Боже хвала“ — тако сложно и  
то!{S} Ево зашто:</p> <p>Кад год су сва деца у школи била мирна, онда им је учитељ по коју лепу 
и страху божјем и послушности.{S} Многа деца зло прођу због своје непослушности... и тако даље  
етку деци приповедао, из које су и сама деца могла науку за се извести, по којој су се уверити  
 онда је сву децу распустио.{S} Радосна деца клицајући и певајући песму: „<title>Ђачки растанак 
рапца, одапне и пукне. — </p> <p>Сва се деца обезнанише кад видише пиштољ. —</p> <p>„Ајао моја  
ав занет био од радости, видећи како му деца износе на видик и оцену његов труд. — Елем да не о 
са кратким и лепим поздравом.{S} Сва су деца за тим мирно ушла у школу и села сваки на своје ме 
љао је и г. надзорник питања на која су деца тако паметно и разборито одговарала да се г. надзо 
: „Преблаги Господи“.{S} Ову молитву су деца у глас врло лепо изговорила.</p> <p>Г. парох је пр 
вог, још при растанку, изговорио својој деци кратког садржаја лепу поуку како да се владају за  
ељ је свагда баш тако згодну приповетку деци приповедао, из које су и сама деца могла науку за  
те данас црна земља покривала!{S} Децо, децо, слушајте своје родитеље, јер Бог воли само ону де 
не би те данас црна земља покривала!{S} Децо, децо, слушајте своје родитеље, јер Бог воли само  
ве монахе, па им овако на самрти рече: „Децо, она палица коју ми је ваш брат Мирон као ђак пре  
да је празан — однесе га собом па се са децом играло.{S} Том приликом је ранио свог најбољег др 
сваке наставе, побожно се прекрсти и са децом отпоје по који тропар или би сва деца очитала мол 
ло се и са онаким стварима које нису за децу.{S} Једног дана украде од мене један пиштољ који б 
е тако чинио и после наставе, а онда је децу пустио кући и том приликом су два по два излазили  
лас не само за Добривоја, него и за сву децу која су са Добривојем заједно ишла, па су се почел 
реме школског одмора, и тек онда је сву децу распустио.{S} Радосна деца клицајући и певајући пе 
ојединих матера, које су своју неваљалу децу опомињале речима: „Владајте се онако као што се До 
анети“.{S} Ово изрекавши, остави веселу децу која од радости кликтаху и скакутаху што ће се са  
е своје родитеље, јер Бог воли само ону децу која своје родитеље љубе и која се за благо и срећ 
 су то сретни тренуци за невину и добру децу!{S} Учитељ је свагда баш тако згодну приповетку де 
ли сан или јава.</p> <p>„Хајдучка шуми, дечак, сузе“... говораше хајдучки вођа у себи.... „па о 
и од својих родитеља.{S} Испитај га!{S} Дечак је паметан али несташан.{S} Подај му лека.{S} Ште 
 садржаја:</p> <p>„Ево стоји пред тобом дечак од својих 10—11 година, који је због једног несре 
н и уопште као што је на дому био ваљан дечак, исто тако беше Добривој и у школи и у цркви прав 
егови родитељи.</head> <p>Био је омален дечак око својих 9 до 10 година.{S} Са румених и као ја 
 превари се.</p> <p>Пред њим лежаше леп дечак <pb n="54" /> око својих 10—11 година, црне косе  
ра“ — тако је звало цело село оца овога дечака — био је у опште од свих сељана у селу Б... љубљ 
ина.{S} Још оног дана када су се оба та дечака уписала за ђаке, заволели су се још већма и спри 
ђаше како да утиша уплашеног и буновног дечака.</p> <p>„Синко, погледај ми у очи“, поче хајдучк 
срет хајдучком вођи — пољубе непознатог дечака, па га подигну у вис.</p> <p>Ово је Милану служи 
слетку се саже, полако дрмне непознатог дечака — који у сну држећи збиља да је његов отац пред  
ка тела, обливен сузама по лицу, а пред дечаком лежаху неколико дивљих начетих јабука.</p> <p>Х 
ом детету или о послушном и непослушном дечаку и тако даље{S} Све је то мали Добривој тако умео 
Добривој, тако беше име том лепушкастом дечаку кога сам вам укратко описао — беше дакле син иму 
љујући при том учитеља који је за време дечијег одговарања сав занет био од радости, видећи как 
о прогледавши дивно бојадисане слике из дечијег живота — похвалио би Добривоја и одлазио даље.  
Добривој и у школи и у цркви прави узор дечијег доброг владања.{S} О његовом добром владању, на 
 упутити својој кући, побоји се на путу ди ће газда Пера казати његовом оцу како је хтео отети  
ад се Милан постригао за монаха.</p> <p>Диван ли беше то монах.</p> <p>Румена лица, округлих об 
ордио.</p> <p>Сви су се сељани чудили и дивили његовом напретку у добру.{S} За газда Перино доб 
о одговарала да се г. надзорник чудио и дивио том успеху, похваљујући при том учитеља који је з 
 не беше.{S} Тада се заустави код једне дивље јабуке.{S} Погледи горе на гране и промери <pb n= 
дело му беше чисто и лепо, те изазиваше дивљење лепоти његовог одела.{S} Изгледао је на први по 
по лицу, а пред дечаком лежаху неколико дивљих начетих јабука.</p> <p>Хајдучки вођа који се пол 
е по њима владај“ — па мало прогледавши дивно бојадисане слике из дечијег живота — похвалио би  
иживао.</p> <p>Пролеће је прошло, а иза дивног пролећа долазили су све топлији и топлији летњи  
сеница да нахране своје младе.{S} У том дивном природном појаву, пробуди се Милан.{S} Устане, п 
 по сред пута повлачећи ногу за ногом и дижући прашину.</p> <p>Добривој је напротив скакутао см 
} То беше ватрени круг који се полагано дизао, смешкајући се провиривао иза такозваног „Хајдучк 
 беху нагомилани као најгушћи и најцрњи дим.</p> <p>За мало, па ветрић који је дувао престаде.< 
усти облаци се растурише и изчезоше као дим.</p> <pb n="48" /> <p>Остаде небо чисто као стакло. 
ти“ говораше Милан... „у лажи је плитко дио, то сам већ толико пута искусио, а и овај хајдук ми 
азио.</p> <p>Овај призор је Милана тако дирнуо, да је морао запитати што плачу?</p> <p>„Ох синк 
p> <p>Овај ужасан призор је Милана тако дирнуо да је у несвест пао, те онесвешћен лежао све док 
оме, а учитељ и твоји родитељи, нека се диче с тобом!</p> <p>Ово изговоривши г. надзорник пружи 
ти дакле предајем ову лепу књигу, па се дичи њоме, а учитељ и твоји родитељи, нека се диче с то 
есму да одпоји.{S} Напослетку одпочне: „Дјева днес“ кондак на Божић — тако меким, лепим гласом, 
И Бог им је услишао молитву.{S} После 8 дневног брижног и савесног неговања родитељског — Добри 
а одпоји.{S} Напослетку одпочне: „Дјева днес“ кондак на Божић — тако меким, лепим гласом, да се 
е год дудово дрво, али ни тога не беше, до саме липе.</p> <p>Сад не имајући куд ни камо, гладан 
ad> <p>Био је омален дечак око својих 9 до 10 година.{S} Са румених и као јабука пуних образа њ 
 младом калуђеру особито допало, јер га до сад још нико у руку није пољубио.</p> <p>„Бог ти пом 
ављао и разговарао са хајдучким момцима до неког доба ноћи при месечини.</p> <p>После оваког ра 
 <pb n="65" /> хајдуку да одведе Милана до манастира М.. па онда нека се одмах врати.</p> <p>На 
ириваху пушке острагуше, поређане једна до друге.</p> <p>„Ето синко моје куле“! рече хајдучки в 
не ногом о грану тако снажно, да су све до једне попадале на земљу.{S} Стрешавши јабуке, полако 
у манастирском дворишту.{S} Милан их је до по пута испратио, а онда их је загрлио и изљубио, и  
 што су оба честита сина своје родитеље до смрти хранили и издржавали.</p> </div> </body> </tex 
стране да ли га ко не би спазио, стигне до неке храстове шуме која беше по дана хода удаљена од 
храм и буди добар и од сад као што си и до сад био.{S} Пази на свако дело које започнеш да га д 
ка желим да ми исприповедаш све од речи до речи како си дошао до хајдучког вође.{S} Онда Милан  
аху и скакутаху што ће се са Добривојем до воље наиграти, па се онда врати у двориште на свој п 
 мало одморе, поседају сви у коло један до другог па чупкајући зелену траву запиткиваху један д 
 па га однесе у своју собу где је Милан до зоре снивао.</p> <p>Хајдучки вођа није хтео Милану с 
с не слажу, јер се путем не гледаху као до сад.{S} Ово се само на лицу Милановом могло приметит 
о кроз <pb n="79" /> народ док је дошао до првих степеница које воде у трапезарију.</p> <p>Онде 
ведаш све од речи до речи како си дошао до хајдучког вође.{S} Онда Милан исприповеда и оцу игум 
 руци држаше.</p> <p>Кад је Милан дошао до врати игуманове ћелије, закуца прво слабије, а онда  
 <pb n="40" /> Не чујаше се ништа друго до: пуцкање несташних ноћних зефира.{S} Бледи месец је  
ваху чича Панти тешке бриге, због којих до зоре не могаше заспати.{S} Стога намисли да сутра по 
га као бајати не познаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“ 
ћи га као бајати не познаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а бу 
илана.</p> <p>„Но тај се деран од неког доба ама баш проневаљалио“ гунђаше чича Панта... „а чек 
азговарао са хајдучким момцима до неког доба ноћи при месечини.</p> <p>После оваког разговора с 
добностима која хајдуци особито у летње доба уживају, а то уживање пружа им сама мати природа.< 
ебе већ побринуо, па ако будеш честит и добар, бићеш сретан.{S} Ја сам заповедио једном од моји 
обожан, чувај св. веру, св. храм и буди добар и од сад као што си и до сад био.{S} Пази на свак 
тац Добривојев који беше отац строг али добар, чувши глас који дозиваше Добривоја рече Добривој 
рила: „Слатко дете моје, буди увек тако добар, па добро пази на речи свог учитеља.{S} Он ће ти  
одстицао на вредноћу.{S} Буди увек тако добар, буди увек тако вредан, учи, чувај се и клони се  
 на далеко, по оној српској пословици: „Добар се глас далеко чује“.</p> <p>У време циче зиме, к 
, који држаше у руци бројанице.</p> <p>„Добар дан! оче свети“! назове Милан смиреном калуђеру,  
д. због којих несташлука је Милан често добивао шибе и од учитеља а и од свога оца.{S} Но Милан 
l:id="SRP18962_C15"> <head>15.{S} Милан добија поучења и савете.</head> <p>Отац Лаврентије пром 
нашеског ђакона лицем на Цвети.{S} Тада добије име Мирон.{S} Сутра дан Милан беше већ монах Мир 
ло уплашено.</p> <p>„Имате ли ви што да добијете овде?{S} Или сте изгубили па не можете да нађе 
едног буљукпаше који ју је јамачно онда добио, кад су Турци последњи пут разрушили манастир М.. 
и па да покаже својим родитељима шта је добио.</p> <p>А како беше са Миланом?</p> <p>Милан је о 
о је својим друговима лепу књигу што је добио на испиту.{S} Ко је год поред Добривоја прошао, с 
ту, и бунцао је неке речи што и он није добио онакову књигу, као што је и Добривој добио.{S} У  
ио онакову књигу, као што је и Добривој добио.{S} У Милана се сад породила због тога мржња, био 
 кесу дуката што <pb n="84" /> је Милан добио од оног хајдука па поклони Милановим родитељима р 
гостију нужно бити.</p> <p>Чим је Милан добио ову заповест, одмах се пожурио да изврши, те због 
о апостол.{S} После 8 дана Милан је већ добио налог да оцу игуману чисти ципеле, да му спреми в 
ња одговорао <pb n="19" /> буде, тај ће добити од г. надзорника књигу са златним корицама“.</p> 
 да види шта ће Милан урадити — рекне: „добићеш од мене сутра 10 јабука ако убијеш оног врапца! 
тан ако се одржи у тим врлинама које је добра мати постепено пресађивала у његово младо срце.</ 
еху најбољи другови.{S} Добривој је био добра срца па није хтео да се туђи од Милана ма да Мила 
ролази.</p> <p>Учитељ је био човек врло добра срца, побожан и мирољубив. <pb n="14" /> Пре свак 
 то је: „<title>Буквар</title>“.</p> <p>Добра мајка је своме сину давала васпитање спочетка сам 
 у моралном и духовном животу дајући му добре савете по којима се има владати.</p> </div> <div  
грање?{S} Не!{S} Не бој се синко!“ рече добри отац тако нежно, да је одмах устао са седала, па  
шан, исто је тако обратно <pb n="17" /> Добривој био баш послушан, миран, вредан, тачан, уредан 
Милан наносио увреде, али <pb n="18" /> Добривој му је све опраштао и ни мрка погледа није баца 
и: „У очи Божића прасе се не угоји“!{S} Добривој је једва чекао да дође тај дан када ће г. надз 
ти“.</p> <p>„А мој отац? мати? па...{S} Добривој?...{S} Ах“!{S} Онде се Милан као из сна тргао. 
pter" xml:id="SRP18962_C1"> <head>1.{S} Добривој и његови родитељи.</head> <p>Био је омален деч 
н ока изгубио испред својих другова.{S} Добривој је све једнако јаукао од бола, а из места где  
лан и Добривој беху најбољи другови.{S} Добривој је био добра срца па није хтео да се туђи од М 
онда врати у двориште на свој посао.{S} Добривој се одмах упути одма са својим друговима на зел 
огло догодити.{S} И збиља се уверио.{S} Добривој је лежао на трави блед као крпа.{S} Отац га од 
 дана први пут служио св. литургију.{S} Добривој <pb n="89" /> је био дакле свештеник а Милан ј 
ли Добривој први пут ступио у школу.{S} Добривој се за цело школско време добро учио и примерно 
ижног и савесног неговања родитељског — Добривој је са свим оздравио и само се као црвена пега  
јутра и вечера молио Богу, држећи да је Добривој умро.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
подин учитељ, а то је било онда, кад је Добривој први пут могао прочитати пред својом добром ма 
меру је хтео да изврши баш онда, кад је Добривој хтео да уђе у своје двориште.</p> <p>У онај ма 
слушности и вредноћи.</p> <p>Кад год је Добривој из школе изишао, приповедао би својој мајци о  
Добривој био, ту је и Милан био; куд је Добривој ишао тамо је и Милан ишао.</p> <p>Заједно су у 
 ишао Добривоју да се играју.{S} Где је Добривој био, ту је и Милан био; куд је Добривој ишао т 
 променио си се јако“.</p> <p>„А где је Добривој?{S} Је ли жив ил’ је умро?</p> <p>„Жив је сине 
S} Целе недеље пред испитом понављао је Добривој своје лекције, а Милан место да је бар и сад н 
оја за руку, одведе га у собу где му је Добривој показао књигу са златним корицама, рекавши да  
сви <pb n="16" /> су се чудили, како се Добривој слаже са тим несташком за којега сваки дан дол 
еру да изврши над Добривојем.{S} Што се Добривој већма радовао новој књизи, тим се Милан све ве 
о час да учини.</p> <p>Од милине што се Добривој и ове године као најбољи ђак показао, отиде у  
е речима: „Владајте се онако као што се Добривој влада, па ће вас свако волети“...</p> <p>Добри 
ом могла је сека Зорка очекивати, да ће Добривој бити сретан ако се одржи у тим врлинама које ј 
им настојањем, а особито уверењем да ће Добривој за 8 дана оздравити — беху тужни родитељи срет 
на дому био ваљан дечак, исто тако беше Добривој и у школи и у цркви прави узор дечијег доброг  
 није добио онакову књигу, као што је и Добривој добио.{S} У Милана се сад породила због тога м 
 ишао да чини патролу; приказао му се и Добривој, који је јаукао од бола, а из левог рамена как 
онако подераног и уплаканог.{S} Милан и Добривој беху једних година.{S} Још оног дана када су с 
 године и за те пуне две године Милан и Добривој беху најбољи другови.{S} Добривој је био добра 
обривоју тешко било, али мало по мало и Добривој се тако привикао раду и вредноћи — јер беше та 
 Милан није знао да је у овом друштву и Добривој па се с тога и он умеша у игру.{S} Друштво се  
решетком са којом <pb n="10" /> је мали Добривој заливао цвеће у башти.{S} Даље дала му је неко 
е приче и то тако занимљиве, да је мали Добривој сваку реч своје миле мајке гутао.{S} Покрај то 
приближивала од оног дана, када је мали Добривој први пут ступио у школу.{S} Добривој се за цел 
аписао, <pb n="13" /> није се хтео мали Добривој играти.</p> <p>Зашто!{S} Ево зашто:</p> <p>Кад 
ом дечаку и тако даље{S} Све је то мали Добривој тако умео лепо приповедати, да су се груди сре 
ако ђаче имало свога друга.</p> <p>Мали Добривој је ишао увек са Миланом чича Пантиним сином, ч 
двраћала га од несташних игара, јер док Добривој није пошао у школу, дотле беше врло несташан и 
а, и да се крије као зверка, већ би као Добривој слушао свога оца покоравајући се њему учио би  
упадао је сад свима у очи, а то је: што Добривој и Милан нису заједно отишли кући као обично.{S 
 запиткиваху један другог.{S} У тај мах Добривој падне онесвешћен на земљу.{S} Румено лице на м 
имућног земљеделца.</p> <pb n="4" /> <p>Добривој, тако беше име том лепушкастом дечаку кога сам 
лада, па ће вас свако волети“...</p> <p>Добривој заиста и беше сваке године похваљен на испиту  
меша у игри где се Милан налази.</p> <p>Добривој је све ово примао к срцу од своје мајке и беше 
e>“ разиђу се сваки својој кући.</p> <p>Добривој и Милан одоше право кући.</p> <pb n="24" /> <p 
је газда Пера пред својим сином.</p> <p>Добривој је све ове очине савете тако слушао, да их је  
 ногу за ногом и дижући прашину.</p> <p>Добривој је напротив скакутао смешећи се од радости, по 
о би Добривоја и одлазио даље. —</p> <p>Добривој се није могао журити <pb n="25" /> због многог 
ека Зорка се понајвише трудила да свога Добривоја привикне послушности и вредноћи.</p> <p>Кад г 
е, па је радошћу обузета, грлила малога Добривоја, топло љубила и овако говорила: „Слатко дете  
авља“!</p> <p>Ето таки беше отац малога Добривоја.</p> <p>А каква му беше мати?</p> <p>Мати му  
у и на родитеље, а на овог доброг друга Добривоја није заборавио, јер се за њега сваког јутра и 
Ово је био најрадоснији глас не само за Добривоја, него и за сву децу која су са Добривојем зај 
грао, па и слика оног призора кад је на Добривоја пукао и њега ранио.</p> <p>„Ах Добривоју...{S 
> <p>У онај мах кад се Милан затрчао на Добривоја, да му отме из руке књигу — изишао је баш онд 
а, па је настојавала да и свога јединца Добривоја лепо васпита.{S} Знала је она да од добро вас 
ривикивала је сека Зорка и свог јединца Добривоја кад му је тек шест година било.</p> <p>На ова 
јлепших јагањаца учитељу на дар. — Свог Добривоја волео је газда Пера више свега; љубио га и чу 
е — а то је временом и учинио — да свог Добривоја даде на веће <pb n="12" /> школе кад изучи ту 
уке — дошла му је пред очи слика мртвог Добривоја.{S} Он бејаше тврдо уверен да је Добривоја уб 
н је целим путем попреко гледао веселог Добривоја, те га је са својим оштрим погледом тако прос 
 је добио на испиту.{S} Ко је год поред Добривоја прошао, свако је застао, па ако је знао читат 
, шкрипио зубима и гледао је како би од Добривоја отео ону лепу књигу.{S} Ову <pb n="26" /> нам 
ео да Милан збиља хоће да отме књигу од Добривоја, потрчи и одгурне неваљалог Милана, па онда у 
његовом оцу како је хтео отети књигу од Добривоја — па с тога да би се спасао од батина, намисл 
ривоја.{S} Он бејаше тврдо уверен да је Добривоја убио, па знајући шта ће из тог следити — наум 
етку причао о несретном случају како је Добривоја нехотице убио, онда <pb n="70" /> је отац игу 
а своје место.{S} Учитељ од милине узме Добривоја за руке па га пољуби очински у пуне обрашчиће 
рог али добар, чувши глас који дозиваше Добривоја рече Добривоју! „Добривоје, зар не чујеш како 
 кући долазили.{S} Милан није могао без Добривоја бити.{S} Ово Миланово и Добријево пријатељева 
том тражио је згодну прилику у којој би Добривоја осрамотио, или би му ма у чем нашкодио.{S} На 
е слике из дечијег живота — похвалио би Добривоја и одлазио даље. —</p> <p>Добривој се није мог 
дгурне неваљалог Милана, па онда узевши Добривоја за руку, одведе га у собу где му је Добривој  
 је одмах устао са седала, па ухвативши Добривоја за руку, извео га на улицу и овако му рекао:  
нке.</p> <p>И овом приликом спази Милан Добривоја но с њим није хтео Милан ни речце проговорити 
 погледавши у испитни записник, прозвао Добривоја <pb n="22" /> преда се и овако му рекао: „ Си 
ви пријатељи. — Кад је газда Пера одвео Добривоја да га упише у школу, <pb n="15" /> онда је и  
 више пута због своје несташности молио Добривоја за опроштење. — Дан за даном пролазаше па се  
па како је хотевши убити врапца — ранио Добривоја и т. д.</p> <p>Озлојеђени чича Панта нестрпљи 
павати није могао, јер тек што се сетно Добривоја, помислио је да се Милан можда због оног случ 
да хоће да ме казне за моје дело.{S} Ах Добривоје да знаш како се кајем, ти би ми одма опростио 
оји дозиваше Добривоја рече Добривоју! „Добривоје, зар не чујеш како те Сима и Стева вичу да из 
pter" xml:id="SRP18962_C2"> <head>2.{S} Добривојев друг.</head> <p>Дан је за даном пролазно, па 
отме из руке књигу — изишао је баш онда Добривојев отац на улицу, па кад је видео да Милан збиљ 
их да се сњим мало позабављају.{S} Отац Добривојев који беше отац строг али добар, чувши глас к 
а твог буде успешан“... говорио је отац Добривојев.... „Не иди у друштво у којем има доста покв 
ђивала у његово младо срце.</p> <p>Отац Добривојев — газда Пера, — беше још сретнији кад је вид 
о г. надзорник на испиту. —</p> <p>Отац Добривојев је тек сад разумео шта је хтео Милан оно мал 
ку који се на мах врати својој кући.{S} Добривојеви родитељи су вршили налог г. лечника у потпу 
н св. манастира М....</p> <p>Миланови и Добривојеви родитељи дочекали су највећу радост под сво 
ану платио његово несташно дело.</p> <p>Добривојеви другови су још оне вечери казали Милановом  
ине и за неколико тренутака врате се са Добривојевим оцем, који је сав дрхћући корачао, не веру 
о 5—6 часова, дошло је неколико другова Добривојевих да се сњим мало позабављају.{S} Отац Добри 
запитао за Милана.{S} Одмах је отишао и Добривојевој кући па је и тамо приповедно све <pb n="85 
 <p>Затим заповеди Ђоки и Јоци да отрче Добривојевом оцу, па да му кажу шта се збило са Добриво 
или би му ма у чем нашкодио.{S} На жељу Добривојеву да се мало одморе, поседају сви у коло једа 
дости кликтаху и скакутаху што ће се са Добривојем до воље наиграти, па се онда врати у дворишт 
евом оцу, па да му кажу шта се збило са Добривојем.{S} Ови одмах тако и учине и за неколико тре 
 корачао, не верујући да се тако што са Добривојем могло догодити.{S} И збиља се уверио.{S} Доб 
, због чега озлојеђен не хтеде данас са Добривојем кући ићи.{S} Милан је целим путем попреко гл 
обривоја, него и за сву децу која су са Добривојем заједно ишла, па су се почели натицати целе  
 зависти хтео неку намеру да изврши над Добривојем.{S} Што се Добривој већма радовао новој књиз 
о што се пре тога догодило са Миланом и Добривојем па је нестрпељиво чекао Милана, а кад се чик 
Милан састао са својим негдашњим другом Добривојем, који је баш оног дана први пут служио св. л 
 њега ранио.</p> <p>„Ах Добривоју...{S} Добривоју... јецао је сад Милан... ти си сад већ у хлад 
чувши глас који дозиваше Добривоја рече Добривоју! „Добривоје, зар не чујеш како те Сима и Стев 
вши г. надзорник пружи лепу књигу малом Добривоју који дрхћући прими књигу, па пољубивши г. над 
несташан и неваљао.{S} Шта више и самом Добривоју је Милан наносио увреде, али <pb n="18" /> До 
рави, Милан је мал’ не сваког дана ишао Добривоју да се играју.{S} Где је Добривој био, ту је и 
де брзо по лечника, који је одмах дошао Добривоју прегледати рану, потрудио се <pb n="37" /> те 
то треба радити.</p> <p>Испочетка је то Добривоју тешко било, али мало по мало и Добривој се та 
{S} Дај здравље мом добром бившем другу Добривоју, који сад трпи ужасне болове због моје нехато 
обривоја пукао и њега ранио.</p> <p>„Ах Добривоју...{S} Добривоју... јецао је сад Милан... ти с 
о без Добривоја бити.{S} Ово Миланово и Добријево пријатељевање упадало је у очи не само суседи 
 овако му рекао: „Зато што си ме твојим добрим владањем и учењем изненадио и обрадовао, дозвоља 
верити могла, да свако дете, које се по добрим саветима својих родитеља влада, да тако дете доб 
 Пази на свако дело које започнеш да га добро завршиш — па онда изговоривши ово речи: „<foreign 
да се моли Богу.{S} Навикавала га је на добро а упућивала да се клони од зла.{S} Стављала му је 
— па се мало насмешила.{S} Знала је она добро, да нико не зна шта може од детета постати.{S} Ти 
тко дете моје, буди увек тако добар, па добро пази на речи свог учитеља.{S} Он ће ти увек тако  
оја лепо васпита.{S} Знала је она да од добро васпитаног детета може постати ваљан човек. „Сека 
ат и милозвучан као у анђела.</p> <p>„Е добро синко“! рече игуман сасвим задовољно кад је Милан 
ући се њему учио би се само оном што је добро — а овако је Милан морао много што шта да претрпи 
срце свога детета урежеш све оно што је добро.{S} Знај да је дете као младо дрво, а дрво младо  
S} Због тог се Милан и покварио, јер је добро знао да га отац данас или сутра не може бити.{S}  
слушао, да их је све гутао и тако их је добро у срце своје усадио, да се у свом животу више ник 
, а на јабуци златан крст.</p> <p>„Које добро синко“? запита га игуман.</p> <p>„Ево донео сам В 
у.{S} Добривој се за цело школско време добро учио и примерно владао.{S} Своје лекције је увек  
уо ове речи: „Још, труди се и владај се добро.{S} Ма да си погрешио у нечем гледај да се поправ 
к себи за ђака, пази на њега, па ако се добро узвлада закалуђери га.{S} За твоје доброчинство ћ 
има својих родитеља влада, да тако дете добро пролази, а оно дете које се не влада по саветима  
свашта урезати да.{S} Урезати се може и добро и зло, ал дете <pb n="8" /> прима само једно.{S}  
обучени.{S} И ја радо имам лепо одело и добро оружје.{S} Да... да.. отићи ћу сад хајдучком вођи 
а се поправиш.{S} Гледај да сваки посао добро и на време свршиш.{S} Имај па уму ову кратку рече 
и газда Пера, живили су и сад живе врло добро баш као прави пријатељи. — Кад је газда Пера одве 
ом напретку у добру.{S} За газда Перино добро срце брзо се рашчуло на далеко, по оној српској п 
од сад буди на опрезу.{S} Што год радиш добро и паметно ради, и <pb n="38" /> гледај да ти крај 
ођа се слатко насмијао па овако рекао: „Добро кад си тако храброг и одважног срца, одвешћу те у 
јабука ако убијеш оног врапца!“</p> <p>„Добро!“ рече Милан, па извадивши из шпага пиштољ, напер 
 и у школи и у цркви прави узор дечијег доброг владања.{S} О његовом добром владању, на брзо се 
 на своју кућу и на родитеље, а на овог доброг друга Добривоја није заборавио, јер се за њега с 
љен на испиту од свог учитеља због свог доброг владања и учења. — Тако прођоше две године и за  
 слушај свога учитеља!{S} Слушај и твог доброг оца и мајку, јер ћеш само онда сретан бити“.{S}  
оца, пред њим стајао хајдучки вођа врло доброг срца, која га је пољубио у бледе али пуне образе 
 из ове шуме, изведи ме и одведи каквом добром човеку који ће ми дати савета како да се опрости 
ор дечијег доброг владања.{S} О његовом добром владању, на брзо се рашчуло по целом селу.{S} То 
ој први пут могао прочитати пред својом добром мајком наслов оне књиге, из које је учитељ њега  
е и нехотице учинио.{S} Дај здравље мом добром бившем другу Добривоју, који сад трпи ужасне бол 
 приповедао како им је учитељ говорио о добром и неваљалом детету или о послушном и непослушном 
јглавније врлине беху јој ове: мудрост, доброта, љубав, љупкост, вредноћа, штедња и мирољубље.{ 
обро узвлада закалуђери га.{S} За твоје доброчинство ћу ти захвалити.{S} Ову коју му ја дадох,  
х, ала су то сретни тренуци за невину и добру децу!{S} Учитељ је свагда баш тако згодну припове 
љани чудили и дивили његовом напретку у добру.{S} За газда Перино добро срце брзо се рашчуло на 
, да је г. надзорник после закљученог и довршеног испита најлепшим и најрадоснијим похвалама об 
највећом знатижељношћу, па кад је Милан довршио своје приповедање и свој несретни догађај, овак 
че игуман сасвим задовољно кад је Милан довршио појање — „сад ходи у трапезарију <pb n="72" />  
вршио своје приповедање и свој несретни догађај, овако дода напослетку: „Ја сам се зарекао да с 
ланов чуо је за све оно што се пре тога догодило са Миланом и Добривојем па је нестрпељиво чека 
шта да спомене.{S} Сутра дан око поноћи догодило се са Миланом тако исто.{S} Кад се три дана на 
о, већ приповеди све и сва шта се с њим догодило пре него што је овамо дошао.</p> <p>Хајдучки в 
г његове лакомислености и несташности — догодио.</p> <p>Целу ноћ је плакао и кајао се за своје  
.{S} Но да се онај несретни случај није догодио, не би Милан био приморан да бежи од својих род 
јући да се тако што са Добривојем могло догодити.{S} И збиља се уверио.{S} Добривој је лежао на 
поведање и свој несретни догађај, овако дода напослетку: „Ја сам се зарекао да се нећу вратити  
ономе што <pb n="35" /> га је запитао — додавши: „ево за опкладу;“</p> <p>Овај држећ да лаже, а 
надзорником, а међ осталим је још и ово додао: „Који се од мојих ученика најбоље покаже и на ис 
е угоји“!{S} Добривој је једва чекао да дође тај дан када ће г. надзорник њих испитивати.{S} Це 
дали и хвалили га.{S} Једва је чекао да дође кући па да покаже својим родитељима шта је добио.< 
ојој немирној души, али ко овамо једном дође и посвети свој живот калуђерском чину тај се не см 
е чича Панта... „а чекај лоло... ако не дођеш вечерас, доћићеш сутра — али ћеш и запамтити кад  
свима монасима нека после св. литургије дођу сви у трапезарију“ рече отац игуман.</p> <pb n="71 
а годину дана твоји родитељи по тебе не дођу онда мораш овда и остати“.</p> <p>„Оче игумане“! п 
асом „ако моји родитељи и сутра по мене дођу, ја се кући нећу вратити“.</p> <p>Отац игуман одма 
да твоји родитељи тебе сад траже па ако дођу овамо, ја тебе не смем задржати.{S} Због тога те н 
ин донео кад је дошао у манастир, па им дозволи да смеју долазити своме сину у походе кад год и 
ладањем и учењем изненадио и обрадовао, дозвољавам ти да се играш са твојим друговима колико ти 
е отац строг али добар, чувши глас који дозиваше Добривоја рече Добривоју! „Добривоје, зар не ч 
.{S} Тада <pb n="86" /> пред своју смрт дозове свог верног ученика Мирона и све монахе, па им о 
ју из собе већ да мирно лежи све дотле, док рана не зарасте.{S} С овим лечничким настојањем, а  
као очи у глави, и не показуј га ником, док се не покалуђериш — а сад ево ти ова палица од слон 
па је потпуно спремљен ишао у школу.{S} Док није свој задатак научио, и док није свој пропис на 
баш одвео, јер је чича Панта имао посла док је Милана са багрена стерао доле, те га онда одвука 
једва провукао кроз <pb n="79" /> народ док је дошао до првих степеница које воде у трапезарију 
 се у своје храбро срце... ћутао је све док није дошао у хајдучку пећину.</p> <p>Тада се баш по 
 у несвест пао, те онесвешћен лежао све док се није непогода смирила.{S} Муње престадоше севати 
 бивао све гори и несташнији, све дотле док му није несташлук тако ушао у страст да је по читав 
а дрво младо даје се савијати све дотле док је младо, а кад остари, онда се више савити не да.{ 
олу.{S} Док није свој задатак научио, и док није свој пропис написао, <pb n="13" /> није се хте 
је Милан морао много што шта да претрпи док се није опаметио.</p> </div> <div type="chapter" xm 
ове кости, и не реци ником ко ти је дао док не постанеш игуманом.</p> <p>,,Ако би се у случају  
ог заустављања.{S} Нестрпељиво је чекао док су му књигу гледали и хвалили га.{S} Једва је чекао 
S} Одвраћала га од несташних игара, јер док Добривој није пошао у школу, дотле беше врло несташ 
камен на срце пао.</p> <pb n="81" /> <p>Док је старац говорио, Милан је дрхтао као прут на води 
 дело не могући ни ока свести. —</p> <p>Док је Милан овде плакао и кајао се за своје лудо дело, 
 а кад се попео, онда је рекао у себи: „Док га не обрстим, нећу се сићи“!{S} Милан је тако слат 
 данас најдостојнији показао ове књиге, доказао си и задивио си не само мене, него и све твоје  
же са тим несташком за којега сваки дан долазе тужбе његовом оцу:{S} Милан урадио ово, Милан уч 
х облака провирује.</p> <p>Ова светлост долазила је од силног злата, сребра и драгог камења што 
Пролеће је прошло, а иза дивног пролећа долазили су све топлији и топлији летњи дани.</p> <p>Уч 
За цело то време нису Миланови родитељи долазили.{S} Милан је <pb n="77" /> мало по мало забора 
 су у школу ишли, заједно из школе кући долазили.{S} Милан није могао без Добривоја бити.{S} Ов 
о се рашчуло по околини манастира па су долазили сваке недеље да слушају манастирског новог ђак 
х Турака — пође право онамо, од куда је долазио први глас.</p> <p>И не превари се.</p> <p>Пред  
еза“!</p> <p>„Па што си онда чело баште долазио, зар ти ниси могао са сокака доћи к мени по гра 
ошао у манастир, па им дозволи да смеју долазити своме сину у походе кад год им је воља.{S} За  
 потанко <pb n="75" /> о узроку његовог доласка у манастир М... увидео је, да је Милан заиста м 
но, ал хајдуци грунуше из пушака у знак доласка једног новајлије.</p> <p>Милан је од силне прас 
начи, да се сви моји момци радују твоме доласку — али ти синко велим, да ти овде не можеш остат 
љу.{S} Стрешавши јабуке, полако се сиђе доле, покупи јабуке, напуни своје шпагове, па онда једн 
о посла док је Милана са багрена стерао доле, те га онда одвукао онако подераног и уплаканог.{S 
се полако доле.</p> <p>Тек што се сишао доле, ал дотрчаше чувари чика Младенове баште: гаров и  
Кад је осетио да је сит, сиђе се полако доле.</p> <p>Тек што се сишао доле, ал дотрчаше чувари  
лаво небо, јарко сунце, пред собом лепу долину, а из далека као да се из земље уздизао неки црн 
настир да је било милина ући у овај св. дом.</p> <p>Кад се Милан за монаха постригао, онда је н 
н, тачан, уредан и уопште као што је на дому био ваљан дечак, исто тако беше Добривој и у школи 
 ваш брат Мирон као ђак пре 18 година — донео — нека буде од сад његова.{S} Мени су часи изброј 
уку ону палицу, коју је он сам као дете донео у манастир М....</p> <p>Млади игуман је свом снаг 
љима рекавши да им је то благодарни син донео кад је дошао у манастир, па им дозволи да смеју д 
о синко“? запита га игуман.</p> <p>„Ево донео сам Вам једно писмо“, рече Милан па пружи оцу игу 
орена са вратима од самога челика па да донесе пун котао злата.</p> <p>Ово је хајдучки вођа пот 
љи пођу кући.{S} На поласку отац игуман донесе ону кесу дуката што <pb n="84" /> је Милан добио 
ина, ја сам, па онда пун котао злата да донесем — шта ће то значити“?{S} Испрва се устезао да у 
о је овај пожелио, то му је Милан морао донети.</p> <p>Све ове дужности Милан је свесрдно и тач 
 гране и промери <pb n="50" /> од земље доњих.{S} За тим се брзо успужа на дрво и за тили час б 
> <p>Милану се ове последње речи баш не допадаху, али уздајући се у своје храбро срце... ћутао  
.</p> <p>Ово се младом калуђеру особито допало, јер га до сад још нико у руку није пољубио.</p> 
оглед, уверили би се, да је оштроуман и досетљив.{S} Глава му беше правилно округла, густом као 
био обвезан, то сваки пут није могао да доспе да Милана казни.{S} Због тог се Милан и покварио, 
 питало и како је које дете одговарало, доста то, да је г. надзорник после закљученог и довршен 
војев.... „Не иди у друштво у којем има доста покварених срдаца, да не наиђеш на зло.{S} Не игр 
посматраше га неко време и не могаше се доста начудити, шта је то?{S} Да ли сан или јава.</p> < 
е исцеливали кад су се светитељске руке дотицали.</p> <p>Сваке године о слави св. храма <pb n=" 
е плакао и кајао се за своје лудо дело, дотле је његов отац код куће стражарио код врата и чека 
а, јер док Добривој није пошао у школу, дотле беше врло несташан и непослушан.</p> <p>Сека Зорк 
 он је бивао све гори и несташнији, све дотле док му није несташлук тако ушао у страст да је по 
е пуштају из собе већ да мирно лежи све дотле, док рана не зарасте.{S} С овим лечничким настоја 
дрво, а дрво младо даје се савијати све дотле док је младо, а кад остари, онда се више савити н 
ут сав искидали били кад је чика Младен дотрчао са дреновцем да растера псе.{S} Једва је и чика 
ладен избавио Милана, а да није на брзо дотрчао, све би му хаљине искидали пси.</p> <p>„А шта т 
 доле.</p> <p>Тек што се сишао доле, ал дотрчаше чувари чика Младенове баште: гаров и белов, на 
<p>Отац игуман одмах зазвони, у тај мах дотрчи један манастирски ђак.</p> <p>„Иди кажи свима мо 
 пред очи.</p> <p>Кад се чича Панти већ дотужило чекати — а већ беше 11 час ноћи — помисли: е д 
за три године закалуђерити и да ће онда доћи у његово село и сњим да служи у цркви.{S} Сретни р 
те долазио, зар ти ниси могао са сокака доћи к мени по грабуље“? запита га чика Младен, па га о 
а пред очи мојим родитељима не смем жив доћи.{S} Остаћу овде, па нека ме вуци раскидају.{S} Ех, 
 „а чекај лоло... ако не дођеш вечерас, доћићеш сутра — али ћеш и запамтити кад си узимао пишто 
аха постригао, онда је на неколико дана доцније — отац Пантелеимон заиста отишао са Мироном у њ 
свештеник а Милан је био монах Мирон, и доцније игуман св. манастира М....</p> <p>Миланови и До 
 са осталим ђацима спреми све што ће за дочек гостију нужно бити.</p> <p>Чим је Милан добио ову 
</p> <p>Миланови и Добривојеви родитељи дочекали су највећу радост под своју старост, тим што с 
ика је на вратима са својим ученицима — дочекао учитељ са кратким и лепим поздравом.{S} Сва су  
заповест оца игумана — осталим ђацима — дошао и је и отац игуман са свима гостима који су и на  
наопако би било од Милана да му је онда дошао пред очи.</p> <p>Кад се чича Панти већ дотужило ч 
о оцу игуману.</p> <p>Кад је чича Панта дошао у село, приповедао је од радости сваком ко га је  
ише очи и лице.</p> <p>Милан је тек сад дошао к себи и увидео да је то мало час био сан, и да ј 
да им је то благодарни син донео кад је дошао у манастир, па им дозволи да смеју долазити своме 
Пантелеимон прикаже младог ђака који је дошао са жељом да се посвети калуђерском чину.{S} Милан 
ровукао кроз <pb n="79" /> народ док је дошао до првих степеница које воде у трапезарију.</p> < 
је храбро срце... ћутао је све док није дошао у хајдучку пећину.</p> <p>Тада се баш почело смрк 
сприповедаш све од речи до речи како си дошао до хајдучког вође.{S} Онда Милан исприповеда и оц 
на навршила од оног дана, када је Милан дошао у манастир.{S} За цело то време нису Миланови род 
илан у руци држаше.</p> <p>Кад је Милан дошао до врати игуманове ћелије, закуца прво слабије, а 
еље.</head> <p>Манастир у који је Милан дошао за монаха, био је на гласу због лепог положаја; ш 
 Младенове баште. —</p> <p>Кад је овамо дошао, види да се љуто преварио.{S} Он се надао да ће к 
се с њим догодило пре него што је овамо дошао.</p> <p>Хајдучки вођа га је слушао са <pb n="57"  
/p> <p>„Имам“!</p> <p>„Па како си овамо дошао“?...{S} Да се ниси изгубио, или су те родитељи ва 
ри отиде брзо по лечника, који је одмах дошао Добривоју прегледати рану, потрудио се <pb n="37" 
као бајати не познаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“! р 
 се Милан са хајдуком који му је такође дошапнуо ове речи: „Још, труди се и владај се добро.{S} 
испустио <pb n="39" /> пиштољ из руке — дошла му је пред очи слика мртвог Добривоја.{S} Он беја 
знадоше.</p> <p>„Но па за што сте овамо дошли“? запита Милан мало охрабривши се.</p> <p>„Чули с 
ољану да се играју лопте.</p> <p>Кад су дошли на одређено место затеку и Милана овде који је то 
подне истог а дана тако-око 5—6 часова, дошло је неколико другова Добривојевих да се сњим мало  
.“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо да једеш дудова“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ !</p> <p>„Па 
milestone unit="subSection" /> <p>А сад драги читаоче, остави све на страну, јер ћемо поћи за М 
? и т. д.</p> <pb n="45" /> <p>Увидићеш драги читаоче да: свака штета учи човека памети и благо 
т долазила је од силног злата, сребра и драгог камења што ту беше сакривено, а све то беше кад  
ово, Милан учинио оно... разбио прозор, дражио псе... скидао птичија гњезда са дрвећа... крао ј 
 дражио псе... скидао птичија гњезда са дрвећа... крао јабуке и т. д. због којих несташлука је  
га је у башту, која је била засађена са дрвећем разног воћа и са многим цвећем.{S} Ту му је дал 
о.{S} Знај да је дете као младо дрво, а дрво младо даје се савијати све дотле док је младо, а к 
емље доњих.{S} За тим се брзо успужа на дрво и за тили час беше на оној грани, на којој беше на 
о и лево не би ли спазио где год дудово дрво, али ни тога не беше, до саме липе.</p> <p>Сад не  
ао, спази на своју велику радост дудово дрво у башти чика Младена.</p> <p>Плод тога дуда беше ц 
 је добро.{S} Знај да је дете као младо дрво, а дрво младо даје се савијати све дотле док је мл 
 код врата и чекао Милана држећи у руци дренов прут с којим би Милану платио његово несташно де 
дали били кад је чика Младен дотрчао са дреновцем да растера псе.{S} Једва је и чика Младен изб 
 и издахне.</p> <p>Мирон који је у руци држао горућу воштаницу, склопи очи оцу Пантелеимону.</p 
едељу дана објавио ученицима када ће се држати испит, па је због тога рекао да се сви спреме, д 
ник сусрете га један млад калуђер, који држаше у руци бројанице.</p> <p>„Добар дан! оче свети“! 
сти, па онда оно писмо што Милан у руци држаше.</p> <p>Кад је Милан дошао до врати игуманове ће 
краду по које мушко дете па га код себе држе и хране као птицу у кавезу, и уче га хајдуковању — 
 додавши: „ево за опкладу;“</p> <p>Овај држећ да лаже, а и из љубопитства да види шта ће Милан  
 њега сваког јутра и вечера молио Богу, држећи да је Добривој умро.</p> </div> <div type="chapt 
о знанцима и родовима да тражи Милана — држећи да је ма код кога од својих родова морао отићи д 
куће стражарио код врата и чекао Милана држећи у руци дренов прут с којим би Милану платио њего 
несташлуке монаси су гледали кроз прсте држећи: „младост лудост“.{S} Али кад је Милан и четврто 
ко дрмне непознатог дечака — који у сну држећи збиља да је његов отац пред њиме, нагло се тргне 
начи?</p> <p>Напослетку се саже, полако дрмне непознатог дечака — који у сну држећи збиља да је 
енове баште: гаров и белов, на га сташе дрпати тако силно да се све разлегао глас Миланов који  
d="SRP18962_C2"> <head>2.{S} Добривојев друг.</head> <p>Дан је за даном пролазно, па се и годин 
По томе је дакле свако ђаче имало свога друга.</p> <p>Мали Добривој је ишао увек са Миланом чич 
Дете као дете мислећи да је убило свога друга, уплаши се, па побегне непознатим путем.{S} Како  
{S} Том приликом је ранио свог најбољег друга.{S} Дете као дете мислећи да је убило свога друга 
ју кућу и на родитеље, а на овог доброг друга Добривоја није заборавио, јер се за њега сваког ј 
вет.{S} Туга и брига беху му сад главне друге с којима се и дању и ноћу бавио.{S} Најпосле мало 
ваху пушке острагуше, поређане једна до друге.</p> <p>„Ето синко моје куле“! рече хајдучки вођа 
већа и школски записник.{S} С једне и с друге стране поседали су и остали чланови који су прису 
 им је учитељ показивао школске ствари, други пут је приповедао како им је учитељ говорио о доб 
лову везао неку стару клепетушу о врат, други пут је баба Макрени манастирској кухарици појео с 
ђе право кроз шуму у намери да изађе на други крај.{S} Смео није натраг да се врати, јер недале 
оз плач рече: „Опрости ми бабо, сад сам други Милан.{S} Хвала ти што си ме више пута избио кад  
е беше онај несташни Милан, већ са свим други, мирни, пристојни Милан.</p> <p>Милан се особити  
жно и милогласно, да је г. надзорник по други пут морао похвалити и ђаке и г. учитеља, те се он 
 нећу бити несташан“ — које је Милан по други пут изговорио, није могао да себи протумачи, шта  
м делима хајдук Вељка, хајдук Симе... и других хајдука који су Турке таманили, и од којих су се 
адала: <pb n="40" /> Не чујаше се ништа друго до: пуцкање несташних ноћних зефира.{S} Бледи мес 
 тако-око 5—6 часова, дошло је неколико другова Добривојевих да се сњим мало позабављају.{S} От 
ла слика његовог сеоцета, слика његових другова, с којима се последњи пут играо, па и слика оно 
 да се у трен ока изгубио испред својих другова.{S} Добривој је све једнако јаукао од бола, а и 
самом несрећу и презирање од свих мојих другова — молим ти се као благом <pb n="46" /> и милост 
мајко“! цикну један од мало пре веселих другова пошто је пиштољ пукао — па ухвативши се за лево 
дивио си не само мене, него и све твоје другове, па и самога твога учитеља и оца, који те је по 
огу“! рече Милан одважно.</p> <p>Сви се другови загледаху, па ће један између њих запитати: „А  
егово несташно дело.</p> <p>Добривојеви другови су још оне вечери казали Милановом оцу како је  
ве године Милан и Добривој беху најбољи другови.{S} Добривој је био добра срца па није хтео да  
седима, него и свима сељанима и њиховим друговима и сви <pb n="16" /> су се чудили, како се Доб 
 Добривој се одмах упути одма са својим друговима на зелену пољану да се играју лопте.</p> <p>К 
шећи се од радости, показивао је својим друговима лепу књигу што је добио на испиту.{S} Ко је г 
ао, дозвољавам ти да се играш са твојим друговима колико ти је воња, али немој да се ским свади 
аљалим друштвом, а особито са неваљалим друговима као што је био Милан.</p> </div> <div type="c 
 своју завист и злобу крио пред осталим друговима; али при <pb n="34" /> свем том тражио је зго 
е није убио“? збуњено запиткиваху један другог.{S} У тај мах Добривој падне онесвешћен на земљу 
ло одморе, поседају сви у коло један до другог па чупкајући зелену траву запиткиваху један друг 
упкајући зелену траву запиткиваху један другога о које чем.{S} Питали се ту: ко може баба Перси 
гом т. ј. чија је кућа била близу једна другој.</p> <p>По томе је дакле свако ђаче имало свога  
ком се Милан састао са својим негдашњим другом Добривојем, који је баш оног дана први пут служи 
а оним дететом које је било ближе један другом т. ј. чија је кућа била близу једна другој.</p>  
 изађоше пред очи и учитељеве речи: „Ко другоме копа јаму, сам ће у њу пасти“.</p> <p>Тако бега 
чинио.{S} Дај здравље мом добром бившем другу Добривоју, који сад трпи ужасне болове због моје  
ио, да се у свом животу више никад није дружио са неваљалим друштвом, а особито са неваљалим др 
едан, учи, чувај се и клони се неваљала друштва, слушај и поштуј свога оца и матер па ћеш срећа 
ивој па се с тога и он умеша у игру.{S} Друштво се подели на две странке.</p> <p>И овом прилико 
оворио је отац Добривојев.... „Не иди у друштво у којем има доста покварених срдаца, да не наиђ 
оту више никад није дружио са неваљалим друштвом, а особито са неваљалим друговима као што је б 
 бунар.{S} Милан није знао да је у овом друштву и Добривој па се с тога и он умеша у игру.{S} Д 
 мах се обрати у бледило.{S} Тело му је дрхтало.</p> <p>Тома, Пера и Миша су се том несретном п 
" /> <p>Док је старац говорио, Милан је дрхтао као прут на води, сагнутом главом као осуђен ста 
м изванредно лепом гласу.{S} Глас му је дрхтао, ал беше умиљат и милозвучан као у анђела.</p> < 
те се са Добривојевим оцем, који је сав дрхћући корачао, не верујући да се тако што са Добривој 
е ране!....</p> <p>Овако шапћући тихо и дрхћући од зиме, сагне главу па храстов грм, подметне р 
к пружи лепу књигу малом Добривоју који дрхћући прими књигу, па пољубивши г. надзорника у руку  
ића за пропис па је за те новце куповао дувана и пушио са Пајом, млинарским сином, који беше јо 
 дим.</p> <p>За мало, па ветрић који је дувао престаде.</p> <p>Муње почеше севати, а иза муње ч 
ију, а главу му украшаваше црна густа и дугачка коса.{S} Мирон је као млад монах служио, за угл 
ад и ту се одмараше неко време но не за дуго јер му није пријала.{S} Стомак му је био празан, г 
цима од стране Турака — па не могаше за дуго да се реши: дал’ да потражи тог духа или да се што 
 сад био лак као срна. <pb n="29" /> На дуд се још лакше попео, а кад се попео, онда је рекао у 
бу прескочити; ко се може на деда Симин дуд попети; ко сме отићи ноћу на таван и т. д. на која  
 у башти чика Младена.</p> <p>Плод тога дуда беше црн и крупан.</p> <p>„Баш као што ваља“! рече 
сићи“!{S} Милан је тако слатко јео црне дудине, да не би ни гужваре слађе јео да му је нана дал 
лан.</p> <p>„А да ниси ти дошо да једеш дудова“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ !</p> <p>„Па да што су ти  
 и десно и лево не би ли спазио где год дудово дрво, али ни тога не беше, до саме липе.</p> <p> 
ти прешао, спази на своју велику радост дудово дрво у башти чика Младена.</p> <p>Плод тога дуда 
о све беше узалуд.{S} Што је чича Панта дуже Милана чекао, тим се више једио — и зло и наопако  
C14"> <head>14.{S} Милан се упознаје са дужности у манастиру.</head> <p>Првих 8 дана увидео је  
у је Милан морао донети.</p> <p>Све ове дужности Милан је свесрдно и тачно вршио, те су га због 
мону.</p> <p>Сви монаси одмах по својој дужности отпочну свеноћно опело.{S} Манастирска звона с 
ли пред оцем игуманом.</p> <p>Осим ових дужности, Милан је морао сваког вечера по 1 час учити < 
 На поласку отац игуман донесе ону кесу дуката што <pb n="84" /> је Милан добио од оног хајдука 
 неко уздисање; помисли е се није какав дух појавио у овој шуми, или је можда каква потера за х 
за дуго да се реши: дал’ да потражи тог духа или да се што пре удали!</p> <p>Напослетку знајући 
а и са стране скупио, да присуствује на духовној слави.</p> <p>Литургија беше величанствена, је 
ана сваког вечера поучавао у моралном и духовном животу дајући му добре савете по којима се има 
p> <p>Српској младежи приповеда:</p> <p>ДУШАН ЂУРИЋ,</p> <p>учитељ</p> <p>Цена 15 новчића</p> < 
стирска звона су тужно звонила за покој душе честитога оца Пантелеимона.</p> <p>Сутра дан су мо 
оје куће бити.{S} Хладан ветар гле како душе хоће душу да ми издува из мене.</p> <p>Гле, како с 
иру потражио прибежиште својој немирној души, али ко овамо једном дође и посвети свој живот кал 
ити.{S} Хладан ветар гле како душе хоће душу да ми издува из мене.</p> <p>Гле, како се облаци к 
ан како је то благодат бити манастирски ђак.</p> <p>Красна манастирска околина изгледаше му као 
они, у тај мах дотрчи један манастирски ђак.</p> <p>„Иди кажи свима монасима нека после св. лит 
гуман.</p> <pb n="71" /> <p>Манастирски ђак се одмах врати да изврши заповест оца игумана.</p>  
то се Добривој и ове године као најбољи ђак показао, отиде у гумно, одабере једно најлепше јагњ 
реда оцу Пантелемиону, ти ћеш тамо бити ђак, пази синко, слушај, учи, поштуј све старије од теб 
на палица коју ми је ваш брат Мирон као ђак пре 18 година — донео — нека буде од сад његова.{S} 
емари. <pb n="69" /> Прими га к себи за ђака, пази на њега, па ако се добро узвлада закалуђери  
, кад је видео родитеље свог најмилијег ђака за кога је спремао највећи благослов и срећу.</p>  
и сина пред свима сељанима као најбољег ђака.</p> <p>Од радости, газда Пери није било ништа оте 
ке недеље да слушају манастирског новог ђака како поји.</p> <p>Милан је у манастиру од неког вр 
зарију, отац Пантелеимон прикаже младог ђака који је дошао са жељом да се посвети калуђерском ч 
е.{S} Пре него што ћу ти примити за мог ђака желим да ми исприповедаш све од речи до речи како  
ана када су се оба та дечака уписала за ђаке, заволели су се још већма и спријатељили се ма да  
адзорник по други пут морао похвалити и ђаке и г. учитеља, те се онда са свима члановима опрост 
свечанији начин произведе за монашеског ђакона лицем на Цвети.{S} Тада добије име Мирон.{S} Сут 
 многим свештеницима, монасима и са три ђакона.</p> <p>Милан је на тој св. служби читао апостол 
 и казао заповест оца игумана — осталим ђацима — дошао и је и отац игуман са свима гостима који 
е у горњу трапезарију, па да са осталим ђацима спреми све што ће за дочек гостију нужно бити.</ 
а другој.</p> <p>По томе је дакле свако ђаче имало свога друга.</p> <p>Мали Добривој је ишао ув 
еца клицајући и певајући песму: „<title>Ђачки растанак</title>“ разиђу се сваки својој кући.</p 
азаше па се и крај треће године њиховог ђачког живота приближивао.</p> <p>Пролеће је прошло, а  
 — лопила је крв.</p> <p>Затим заповеди Ђоки и Јоци да отрче Добривојевом оцу, па да му кажу шт 
Српској младежи приповеда:</p> <p>ДУШАН ЂУРИЋ,</p> <p>учитељ</p> <p>Цена 15 новчића</p> <p>У Ве 
ати — а већ беше 11 час ноћи — помисли: е да се није гдегод завукао па ћути.{S} Врати се у собу 
ка неко јецање и неко уздисање; помисли е се није какав дух појавио у овој шуми, или је можда к 
опет чика Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси ти до 
ачеш?{S} Ваљда си познавао“?</p> <p>„Је-е-есам.... ах.... рече Милан кроз плач и једва се уздрж 
а опет чика Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси ти  
ш ли што појати“?</p> <p>„3нам“!</p> <p>Е па дед да чујем!{S} Отпој ми коју црквену песму да чу 
иљат и милозвучан као у анђела.</p> <p>„Е добро синко“! рече игуман сасвим задовољно кад је Мил 
значи“! запита Милан чудећи се.</p> <p>„Е синко то значи, да се сви моји момци радују твоме дол 
ину говори“! викну чика Младен.</p> <p>„Е па ја сам за то чело баште улазио... поче Милан озбиљ 
вога оца и матер па ћеш срећан бити!{S} Ево ти дакле предајем ову лепу књигу, па се дичи њоме,  
 преда се и овако му рекао: „ Синко!{S} Ево ти дајем ову лепу књигу коју сам наменио оном који  
 мали Добривој играти.</p> <p>Зашто!{S} Ево зашто:</p> <p>Кад год су сва деца у школи била мирн 
ђерима — постаћеш временом игуманом.{S} Ево ти синко ова кеса с новци, и ево ти поклањам ову књ 
га ником, док се не покалуђериш — а сад ево ти ова палица од слонове кости, и не реци ником ко  
ом.{S} Ево ти синко ова кеса с новци, и ево ти поклањам ову књигу, то је молитвеник моје покојн 
с, кад нам не можеш помоћи...{S} Ми смо ево већ четир године у онакој тузи“ говораше брижна жен 
ражећи нашег Милана.. али га не нађосмо ево ни овде јер јутрос чусмо од једног монаха да овде н 
старац „ти погађаш а кад нас тако питаш ево ћу ти синко рећи зашто плачемо: „Има смо једног син 
<pb n="35" /> га је запитао — додавши: „ево за опкладу;“</p> <p>Овај држећ да лаже, а и из љубо 
добро синко“? запита га игуман.</p> <p>„Ево донео сам Вам једно писмо“, рече Милан па пружи оцу 
 писма које беше овог садржаја:</p> <p>„Ево стоји пред тобом дечак од својих 10—11 година, који 
а износе на видик и оцену његов труд. — Елем да не описујем потанко све, што се питало и како ј 
ојани, за то сам оставио заветно писмо, ено га на столу пред иконом Мајке Божије, — у којем сам 
убити, кад немаш ни палице, а врабац је ено на грани?</p> <p>„Боме ја ћу га убити“! рече Милан  
почившег игумана Пантелеимона — окружни епископ наименује младог монаха Мирона за игумана манас 
, јер је на њој чинодјејствовао окружни епископ са многим свештеницима, монасима и са три ђакон 
еш?{S} Ваљда си познавао“?</p> <p>„Је-е-есам.... ах.... рече Милан кроз плач и једва се уздржао 
га живео“! „Бог му дао здравља“!</p> <p>Ето таки беше отац малога Добривоја.</p> <p>А каква му  
агуше, поређане једна до друге.</p> <p>„Ето синко моје куле“! рече хајдучки вођа... „сад ћеш ви 
аћу овде, па нека ме вуци раскидају.{S} Ех, моја луда главо“!</p> <p>Овде се Милан ухватио за ч 
диш, немој да учиниш коме <pb n="33" /> жао, немој да се играш са онаким играма које ти могу ка 
 тога <pb n="28" /> дана, права омара и жега, то Милан потражи хладовину, склони се у хлад и ту 
лушан — да је и сам чезнуо за радом као жедан за водом.{S} Од сада му беше најмилија забава: да 
мљиво приповедао, да су га сва деца као жедна слушала и тако рећи гутала учитељеве речи.</p> <p 
ћу сад хајдучком вођи, па ћу му рећи да желим у хајдуке ступити“.</p> <p>„А мој отац? мати? па. 
 Пре него што ћу ти примити за мог ђака желим да ми исприповедаш све од речи до речи како си до 
он прикаже младог ђака који је дошао са жељом да се посвети калуђерском чину.{S} Милану препору 
тио, или би му ма у чем нашкодио.{S} На жељу Добривојеву да се мало одморе, поседају сви у коло 
ошто се умио и обукао, и пошто је казао жељу хајдучком вођи, — овоко му рече хајдучки вођа: „Си 
јке Божије, — у којем сам написао своју жељу, а та је: да браћа иноси после моје смрти Мирона и 
р године у онакој тузи“ говораше брижна жена...</p> <p>Милан се на ове речи јако тргао, — очи м 
оваћу га — говорио је газда Пера својој жени — „па ма ме пола имања стао, само нека постане поп 
призор.</p> <p>Човек — старац са својом женом сеђаше на степенима и плакаше кријући сузе од све 
аљану Хришћанку — беше узор врлина које женско лице красе.</p> <p>Најглавније врлине беху јој о 
т и то на њивама си видети могао вредне жетеоце који су жњели жито.{S} Милан се ових особа јако 
о“.</p> <p>„А где је Добривој?{S} Је ли жив ил’ је умро?</p> <p>„Жив је сине“, баба га је дао н 
и зарекавши се, да се кући неће вратити жив.{S} Путем бегајући и плачући, тукао се у прса и гор 
и, ја пред очи мојим родитељима не смем жив доћи.{S} Остаћу овде, па нека ме вуци раскидају.{S} 
ивој?{S} Је ли жив ил’ је умро?</p> <p>„Жив је сине“, баба га је дао на школе да изучи за попа. 
n="52" /> <p>„Ах не — неће ни мене више жива видети.{S} Ја се кући нећу вратити, ја пред очи мо 
свом седу и газда Пера, живили су и сад живе врло добро баш као прави пријатељи. — Кад је газда 
су се Турци бојали као <pb n="59" /> од живе ватре.{S} Причао му је о животу, о удобностима кој 
стотину усана излетале су речи: „Бог га живео“! „Бог му дао здравља“!</p> <p>Ето таки беше отац 
ји је сережан у свом седу и газда Пера, живили су и сад живе врло добро баш као прави пријатељи 
Са свима сељанима је он у миру и љубави живио.{S} Био је при том милостива срца и особито дареж 
имон се нагло разболи и не беше више за живот.{S} Тада <pb n="86" /> пред своју смрт дозове сво 
овању — а причао ми је како је хајдучки живот врло сретан живот.{S} Хајдуци су оружани јунаци л 
али ко овамо једном дође и посвети свој живот калуђерском чину тај се не сме враћати одавде.{S} 
и је како је хајдучки живот врло сретан живот.{S} Хајдуци су оружани јунаци лепо обучени.{S} И  
давши дивно бојадисане слике из дечијег живота — похвалио би Добривоја и одлазио даље. —</p> <p 
радоснији тренутак из горког учитељског живота.</p> <p>За тим сва деца отпевају песму: „Теби Бо 
а се и крај треће године њиховог ђачког живота приближивао.</p> <p>Пролеће је прошло, а иза див 
 монах служио, за углед правог монашког живота.</p> <p>Кад је Мирону било 28 година, отац Панте 
 се највише служио примерима из обичног живота приповедајући му лепе и поучне приповетке.</p> < 
је газда Пера својим поштеним и вредним животом.{S} Газда Пера је био тих, миран и благ.{S} Ник 
добро у срце своје усадио, да се у свом животу више никад није дружио са неваљалим друштвом, а  
ао Милану много, врло много о хајдучком животу, а нарочито о бојевима са Турцима.</p> <p>Причао 
г вечера поучавао у моралном и духовном животу дајући му добре савете по којима се има владати. 
59" /> од живе ватре.{S} Причао му је о животу, о удобностима која хајдуци особито у летње доба 
дети могао вредне жетеоце који су жњели жито.{S} Милан се ових особа јако бојао да га <pb n="49 
 си видети могао вредне жетеоце који су жњели жито.{S} Милан се ових особа јако бојао да га <pb 
 се, па се убрише рукавом од кошуље, те журећи се пође напред.{S} Милан је тако лутао по шуми с 
 шуме.</p> <p>При свем том што се Милан журио — задржавало га је густо шумско грање и шипражје  
о даље. —</p> <p>Добривој се није могао журити <pb n="25" /> због многог заустављања.{S} Нестрп 
 сад његова.{S} Мени су часи избројани, за то сам оставио заветно писмо, ено га на столу пред и 
оса.{S} Мирон је као млад монах служио, за углед правог монашког живота.</p> <p>Кад је Мирону б 
исприповеда и оцу игуману све и сва.{S} За време Милановог приповедања отац Пантелеимон се слат 
 ако се добро узвлада закалуђери га.{S} За твоје доброчинство ћу ти захвалити.{S} Ову коју му ј 
ме сину у походе кад год им је воља.{S} За тим им обећа да ће Милана за три године закалуђерити 
опомињати га да у будуће то не чини.{S} За морално васпитање, отац Лаврентије се највише служио 
ана, када је Милан дошао у манастир.{S} За цело то време нису Миланови родитељи долазили.{S} Ми 
и и дивили његовом напретку у добру.{S} За газда Перино добро срце брзо се рашчуло на далеко, п 
ромери <pb n="50" /> од земље доњих.{S} За тим се брзо успужа на дрво и за тили час беше на оно 
едати у властитост оца Пантелемиона...“ за тим предавши Милану све ово, даде му и писмо, те уда 
везао рану и заповедио родитељима да га за 8 дана не пуштају из собе већ да мирно лежи све дотл 
аден видећи како Милан лаже — ухвати га за руку, па га одведе чича Пантиној кући, (оцу Миланово 
сто.{S} Учитељ од милине узме Добривоја за руке па га пољуби очински у пуне обрашчиће. <pb n="2 
аљалог Милана, па онда узевши Добривоја за руку, одведе га у собу где му је Добривој показао књ 
устао са седала, па ухвативши Добривоја за руку, извео га на улицу и овако му рекао: „Зато што  
 због своје несташности молио Добривоја за опроштење. — Дан за даном пролазаше па се и крај тре 
 је видео родитеље свог најмилијег ђака за кога је спремао највећи благослов и срећу.</p> <p>Ми 
/> <div type="titlepage"> <p>БИБЛИОТЕКА ЗА МЛАДЕЖ</p> <p>XI. и XII.</p> <p>КОНАЦ ДЕЛО КРАСИ</p> 
г дана када су се оба та дечака уписала за ђаке, заволели су се још већма и спријатељили се ма  
и појео све јабуке што је бака спремила за госте, трећи пут је једном младом калуђеру заденуо п 
.{S} Манастирска звона су тужно звонила за покој душе честитога оца Пантелеимона.</p> <p>Сутра  
ћеш, прими ме у хајдуке.{S} Прими ме ма за твоје слушче, само да не свиснем од глади“.</p> <p>Н 
е воља.{S} За тим им обећа да ће Милана за три године закалуђерити и да ће онда доћи у његово с 
!</p> <p>Ово изговоривши, ухвати Милана за руку и поведе кроз шуму неком узаном стазом.</p> <p> 
а се умириш“.{S} Затим ухвативши Милана за руку, успе у своју шаку воде из тиквице коју је хајд 
 епископ наименује младог монаха Мирона за игумана манастира М....</p> <p>Млади и смирени монах 
има који га не познадоше.</p> <p>„Но па за што сте овамо дошли“? запита Милан мало охрабривши с 
 у овој шуми, или је можда каква потера за хајдуцима од стране Турака — па не могаше за дуго да 
 мајке је излагивао по неколико новчића за пропис па је за те новце куповао дувана и пушио са П 
атким и лепим поздравом.{S} Сва су деца за тим мирно ушла у школу и села сваки на своје место.{ 
а М.... на најсвечанији начин произведе за монашеског ђакона лицем на Цвети.{S} Тада добије име 
игуману чисти ципеле, да му спреми воде за умивање, да звони у 5 сати на јутрење.{S} Затим је м 
вао по неколико новчића за пропис па је за те новце куповао дувана и пушио са Пајом, млинарским 
ху, похваљујући при том учитеља који је за време дечијег одговарања сав занет био од радости, в 
2.{S} Добривојев друг.</head> <p>Дан је за даном пролазно, па се и година приближивала од оног  
вши му на српском језику.</p> <p>Дан је за даном пролазио па се и година дана навршила од оног  
дити, воћем и цвећем засадити и тако је за кратко време млади игуман уредио овај манастир да је 
рати својој кући. — Отац Миланов чуо је за све оно што се пре тога догодило са Миланом и Добрив 
а да се клони од зла.{S} Стављала му је за пример Милана сина свог суседа који беше несташно и  
м узаном стазом.</p> <p>Стаза ова их је за кратко време извела из те шуме.</p> <pb n="58" /> <p 
 хлад и ту се одмараше неко време но не за дуго јер му није пријала.{S} Стомак му је био празан 
 купе нада мном као да хоће да ме казне за моје дело.{S} Ах Добривоје да знаш како се кајем, ти 
децу која своје родитеље љубе и која се за благо и срећу својих родитеља Богу моле!“</p> <miles 
пошто је пиштољ пукао — па ухвативши се за лево раме јаукаше од бола. — „Шта је, шта је?{S} Да  
први пут ступио у школу.{S} Добривој се за цело школско време добро учио и примерно владао.{S}  
у рече хајдучки вођа: „Синко, ја сам се за тебе већ побринуо, па ако будеш честит и добар, биће 
 <p>Док је Милан овде плакао и кајао се за своје лудо дело, дотле је његов отац код куће стража 
о.</p> <p>Целу ноћ је плакао и кајао се за своје несмислено и невино дело не могући ни ока свес 
та учи човека памети и благо оном ко се за рана опамети.{S} Но да се онај несретни случај није  
 друга Добривоја није заборавио, јер се за њега сваког јутра и вечера молио Богу, држећи да је  
жни родитељи сретнији но икада те плате за труд г. лечнику који се на мах врати својој кући.{S} 
 да са осталим ђацима спреми све што ће за дочек гостију нужно бити.</p> <p>Чим је Милан добио  
јдуцима од стране Турака — па не могаше за дуго да се реши: дал’ да потражи тог духа или да се  
овести одмах учине.</p> <p>Сви поседаше за сто па и Милан с њима.</p> <pb n="61" /> <p>Вечерали 
елеимон се нагло разболи и не беше више за живот.{S} Тада <pb n="86" /> пред своју смрт дозове  
ња и учења. — Тако прођоше две године и за те пуне две године Милан и Добривој беху најбољи дру 
Добривојем.{S} Ови одмах тако и учине и за неколико тренутака врате се са Добривојевим оцем, ко 
х сељана у селу Б... љубљен, поштован и за највреднијег и најпоштенијег човека припознат од ста 
њих.{S} За тим се брзо успужа на дрво и за тили час беше на оној грани, на којој беше највише ј 
снији глас не само за Добривоја, него и за сву децу која су са Добривојем заједно ишла, па су с 
занемари. <pb n="69" /> Прими га к себи за ђака, пази на њега, па ако се добро узвлада закалуђе 
рамену.</p> <p>„Ово нека ти синко служи за савет и од сад буди на опрезу.{S} Што год радиш добр 
ти три посла да прво извршиш, па ако ли за три дана не извршиш, онда ћу те отпустити, а ако ли  
у намери да оде у које село да се најми за пастира.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
м за време ручка морао је Милан стојати за леђима оца игумана и што је овај пожелио, то му је М 
ме ни завирити, а камо ли потеру водити за хајдуцима, а и не бојећи се ничег јер његови хајдуци 
тно дете.{S} Пре него што ћу ти примити за мог ђака желим да ми исприповедаш све од речи до реч 
че, остави све на страну, јер ћемо поћи за Миланом, да видимо шта је смислио оне ноћи кад је пл 
о га пуне трп године дана распитивајући за њега, али нигде га не могасмо наћи, нити нас је ко м 
питкивао.{S} Тако тражећи и распитујући за Милана, чича Панта пропусти пуна три дана без успеха 
чи.</p> <p>Ох, ала су то сретни тренуци за невину и добру децу!{S} Учитељ је свагда баш тако зг 
лан онесвешћен на земљу пао, брзо утрчи за њим у пећину, узме га на <pb n="63" /> руке па га од 
сине“, баба га је дао на школе да изучи за попа...</p> <p>„Ох сад ми је лакше“! викне Милан — „ 
ањем, а особито уверењем да ће Добривој за 8 дана оздравити — беху тужни родитељи сретнији но и 
 викну чика Младен.</p> <p>„Е па ја сам за то чело баште улазио... поче Милан озбиљно... <pb n= 
 маст, месо, вино, и тако даље{S} Затим за време ручка морао је Милан стојати за леђима оца игу 
како се Добривој слаже са тим несташком за којега сваки дан долазе тужбе његовом оцу:{S} Милан  
сти молио Добривоја за опроштење. — Дан за даном пролазаше па се и крај треће године њиховог ђа 
— да је и сам чезнуо за радом као жедан за водом.{S} Од сада му беше најмилија забава: да сади  
ући у овај св. дом.</p> <p>Кад се Милан за монаха постригао, онда је на неколико дана доцније — 
у оближња места је отишао, и распитивао за Милана.{S} Кога је код чича Панта на путу срео, запи 
беху тад у цркви кад се Милан постригао за монаха.</p> <p>Диван ли беше то монах.</p> <p>Румена 
ачући, тукао се у прса и горко се кајао за свој несташлук.</p> <p>Сад му изађоше пред очи и учи 
 од радости сваком ко га је год запитао за Милана.{S} Одмах је отишао и Добривојевој кући па је 
 своје место.{S} Г. надзорник је отишао за испитни сто, на којем беше много мирисава цвећа и шк 
head> <p>Манастир у који је Милан дошао за монаха, био је на гласу због лепог положаја; што је  
n="35" /> га је запитао — додавши: „ево за опкладу;“</p> <p>Овај држећ да лаже, а и из љубопитс 
време закалуђерити, те ако будеш служио за углед свима калуђерима — постаћеш временом игуманом. 
да главо“!</p> <p>Овде се Милан ухватио за чело, и тешко врло тешко уздануо, кајући се због сво 
 нећу пострићи кроз годину дана, па ако за годину дана твоји родитељи по тебе не дођу онда мора 
ан неће издржати страх — ишао је полако за њим, и кад је Милан онесвешћен на земљу пао, брзо ут 
<p>Ово је био најрадоснији глас не само за Добривоја, него и за сву децу која су са Добривојем  
д особито послушан — да је и сам чезнуо за радом као жедан за водом.{S} Од сада му беше најмили 
ној мери.{S} Покрај тога мољаху се Богу за здравље свога детета.{S} И Бог им је услишао молитву 
 лицем ишао по сред пута повлачећи ногу за ногом и дижући прашину.</p> <p>Добривој је напротив  
 садржаја лепу поуку како да се владају за време школског одмора, и тек онда је сву децу распус 
дао, из које су и сама деца могла науку за се извести, по којој су се уверити могла, да свако д 
 једном младом калуђеру заденуо перушку за камилавку и тако даље</p> <p>Све ове Миланове несташ 
е спочетка само онаково, каково је њему за школу потребно било, а то је она лако чинила.{S} Одв 
а иноси после моје смрти Мирона изаберу за игумана овог манастира“.</p> <p>„Ја ти предајем благ 
веди момцима да изнесу што лепшу вечеру за младога госта.</p> <p>Момци по заповести одмах учине 
е играј се са онаким стварима које нису за тебе.{S} Буди пажљив на себе, буди миран и пристојан 
грало се и са онаким стварима које нису за децу.{S} Једног дана украде од мене један пиштољ кој 
 далека каква кола зауставила.{S} Одмах за тим као да је ватрени бич пукао.{S} Иза пуцњаве спус 
 лепе плодне њиве.</p> <pb n="73" /> <p>За оних првих 8 дана Милан је само ишао у цркву са игум 
о час рекао: „Конац дело краси“.</p> <p>За тим сакривши молитвеник у шпаг — уђе у манастирско д 
вадио ону сачму из левог рамена.</p> <p>За тим му је опет привезао рану и заповедио родитељима  
так из горког учитељског живота.</p> <p>За тим сва деца отпевају песму: „Теби Боже хвала“ — так 
ући му лепе и поучне приповетке.</p> <p>За неколико недеља отац Лаврентије је постигао оно, што 
лани као најгушћи и најцрњи дим.</p> <p>За мало, па ветрић који је дувао престаде.</p> <p>Муње  
 за водом.{S} Од сада му беше најмилија забава: да сади и залива цвеће.</p> <p>Мајка му је мног 
и малом враголану.</p> <p>Тако се Милан забављао и разговарао са хајдучким момцима до неког доб 
 се на ове речи јако тргао, — очи му се заблистале, крв му нагло поче тећи, а срце му поче јаче 
, који је због једног несретног случаја заблудео побегавши од својих родитеља.{S} Испитај га!{S 
, а на овог доброг друга Добривоја није заборавио, јер се за њега сваког јутра и вечера молио Б 
{S} Милан је <pb n="77" /> мало по мало заборављао на своју кућу и на родитеље, а на овог добро 
авио.{S} Најпосле мало по мало почео је заборављати на тугу и бригу, на Милана.{S} Још му је са 
ни су часи избројани, за то сам оставио заветно писмо, ено га на столу пред иконом Мајке Божије 
 у смочару, у кујну, у коњушницу и свуд завири и у најмањи кут.{S} Нигде Милана.</p> <p>„Но тај 
и да у ову шуму нико од Турака несме ни завирити, а камо ли потеру водити за хајдуцима, а и не  
962_C4"> <head>4.{S} Распуст и Миланова завист.</head> <p>Учитељ је после одласка г. надзорнико 
е проговорити.{S} Истина Милан је своју завист и злобу крио пред осталим друговима; али при <pb 
им погледом тако просецао, као да је из зависти хтео неку намеру да изврши над Добривојем.{S} Ш 
ородила због тога мржња, био је сад пун зависти, због чега озлојеђен не хтеде данас са Добривој 
укоше.{S} Нема тишина је целом васионом завладала: <pb n="40" /> Не чујаше се ништа друго до: п 
да су се оба та дечака уписала за ђаке, заволели су се још већма и спријатељили се ма да беху р 
на свако дело које започнеш да га добро завршиш — па онда изговоривши ово речи: „<foreign>Помја 
час ноћи — помисли: е да се није гдегод завукао па ћути.{S} Врати се у собу, погледи свуд по со 
ти веселост и раздраганост; а кад би му загледали у оне његове — као трњина — црне очи, из који 
че Милан одважно.</p> <p>Сви се другови загледаху, па ће један између њих запитати: „А како мож 
врати.</p> <p>На растанку хајдучки вођа загрли Милана; трипут га пољуби у чело и у лице и онда  
их је до по пута испратио, а онда их је загрлио и изљубио, и онда се — раставши се са родитељим 
и себи ради“...</p> <p>Оваке црне мисли задаваху чича Панти тешке бриге, због којих до зоре не  
спремљен ишао у школу.{S} Док није свој задатак научио, и док није свој пропис написао, <pb n=" 
но, савесно и на време научио.{S} Своје задаће је чисто и лепо писао па је потпуно спремљен иша 
те, трећи пут је једном младом калуђеру заденуо перушку за камилавку и тако даље</p> <p>Све ове 
тојнији показао ове књиге, доказао си и задивио си не само мене, него и све твоје другове, па и 
 тако меким, лепим гласом, да се игуман задивио Милановом изванредно лепом гласу.{S} Глас му је 
 <p>„Е добро синко“! рече игуман сасвим задовољно кад је Милан довршио појање — „сад ходи у тра 
е сваком на свако питање одговарао тако задовољно, да су се сви чудили разборитости његовој.</p 
p> <p>При свем том што се Милан журио — задржавало га је густо шумско грање и шипражје које му  
раже па ако дођу овамо, ја тебе не смем задржати.{S} Због тога те нећу пострићи кроз годину дан 
нећу вратити“.</p> <p>Отац игуман одмах зазвони, у тај мах дотрчи један манастирски ђак.</p> <p 
се хтео примити овога чина, јер му беше зазор да он као најмлађи има власт над свима старијим м 
>Милета хајдучки вођа.</p> <p>„О синко, заиста ти си сретно дете.{S} Пре него што ћу ти примити 
ће вас свако волети“...</p> <p>Добривој заиста и беше сваке године похваљен на испиту од свог у 
 у манастир М... увидео је, да је Милан заиста морао бити одвише несташан, јогунаст и неваљао.{ 
еколико дана доцније — отац Пантелеимон заиста отишао са Мироном у његово родно место да као го 
ећи <pb n="6" /> да газда Пера не прима зајам натраг, односили свој зајам кући!</p> <p>Из стоти 
ра не прима зајам натраг, односили свој зајам кући!</p> <p>Из стотину усана излетале су речи: „ 
у хладном гробу...{S} Твоји родитељи,., заједно са мојим проклињу сад мене и траже ме ваљда да  
и цвеће, кидали џбунасту траву и коров, заједно су у школу ишли, заједно из школе кући долазили 
траву и коров, заједно су у школу ишли, заједно из школе кући долазили.{S} Милан није могао без 
его и за сву децу која су са Добривојем заједно ишла, па су се почели натицати целе оне недеље, 
очи, а то је: што Добривој и Милан нису заједно отишли кући као обично.{S} На лицу им се видео  
ривој ишао тамо је и Милан ишао.</p> <p>Заједно су увек били у башти заливали цвеће, кидали џбу 
, пази на њега, па ако се добро узвлада закалуђери га.{S} За твоје доброчинство ћу ти захвалити 
о оца игумана које ће те кад буде време закалуђерити, те ако будеш служио за углед свима калуђе 
тим им обећа да ће Милана за три године закалуђерити и да ће онда доћи у његово село и сњим да  
ало, доста то, да је г. надзорник после закљученог и довршеног испита најлепшим и најрадоснијим 
еди месец је осветљавао мрачне путеве и закутке.</p> <p>Милан — које од страха, а које што га ј 
 Милан дошао до врати игуманове ћелије, закуца прво слабије, а онда мало јаче.</p> <p>„Слободно 
ада му беше најмилија забава: да сади и залива цвеће.</p> <p>Мајка му је много пута приповедала 
ао.</p> <p>Заједно су увек били у башти заливали цвеће, кидали џбунасту траву и коров, заједно  
са којом <pb n="10" /> је мали Добривој заливао цвеће у башти.{S} Даље дала му је неколико леја 
идео свог оца — видећи да ће му се лепа замисао остварити.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
 Он се надао да ће код ма којег пастира замолити мало млека и црна хлеба, па ће тим провести да 
 лека.{S} Штета ће бити да се његов дар занемари. <pb n="69" /> Прими га к себи за ђака, пази н 
ли опет спопадоше.</p> <p>Једући јабуке занесе се у мислима, а те мисли навађаху га да се одваж 
храстов грм, подметне руку под главу па занесен у мислима слатко заспи.</p> <pb n="47" /> <p>Об 
који је за време дечијег одговарања сав занет био од радости, видећи како му деца износе на вид 
иповедала лепе и поучне приче и то тако занимљиве, да је мали Добривој сваку реч своје миле мај 
сама мати природа.</p> <p>Тако ходећи и занимљиво се разговарајући, Милан није ни осетио колики 
је учитељ по коју лепу приповечицу тако занимљиво приповедао, да су га сва деца као жедна слуша 
ођеш вечерас, доћићеш сутра — али ћеш и запамтити кад си узимао пиштољ у руке“!</p> <pb n="42"  
исмо“, рече Милан па пружи оцу игуману, запечећено писмо.{S} Отац игуман одмах отвори писмо, и  
јем беше много мирисава цвећа и школски записник.{S} С једне и с друге стране поседали су и ост 
златним корицама и погледавши у испитни записник, прозвао Добривоја <pb n="22" /> преда се и ов 
јом га је водио.</p> <p>„Шта то значи“! запита Милан чудећи се.</p> <p>„Е синко то значи, да се 
разе.</p> <p>„Како је теби име? синко“! запита га хајдучки вођа.</p> <pb n="56" /> <p>Милан се  
огао са сокака доћи к мени по грабуље“? запита га чика Младен, па га оштро погледи.</p> <p>Мила 
</p> <p>„Но па за што сте овамо дошли“? запита Милан мало охрабривши се.</p> <p>„Чули смо“ поче 
.</p> <p>„Шта је оно што се тамо црни“? запита Милан хајдучког вођу.</p> <p>„То је синко, моја  
/p> <p>„А знаш ли што читати и писати“? запита га отац игуман.</p> <p>„Знам“! рече Милан укратк 
е јаче лупати...</p> <p>„Шта то значи“? запита Милан мало уплашено.</p> <p>„Имате ли ви што да  
и бабо, никад више нећу бити несташан“? запита га хајдучки вођа мало озбиљније.</p> <p>Овде Мил 
ач.</p> <p>„А ко је тебе овамо послао“? запита опет чика Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба- 
златан крст.</p> <p>„Које добро синко“? запита га игуман.</p> <p>„Ево донео сам Вам једно писмо 
кидали пси.</p> <p>„А шта ти ту радиш“? запита га чика Младен кушајући га као бајати не познаје 
ко је који боље могао.</p> <p>На једном запита мали Миша: „А ко може убити оног врапца што стој 
.</p> <p>„Та ти си зар Милан“? зачуђено запита старац не верујући чисто сам себи.</p> <p>„Јест, 
> <p>Ово је приметила старица, па нежно запита:</p> <p>„А што ти синко плачеш?{S} Ваљда си позн 
S} Кога је код чича Панта на путу срео, запитао би га: „Пријатељу!{S} Ниси ли видео како дете о 
ведао је од радости сваком ко га је год запитао за Милана.{S} Одмах је отишао и Добривојевој ку 
ружи руку ономе што <pb n="35" /> га је запитао — додавши: „ево за опкладу;“</p> <p>Овај држећ  
Где је год чича Панта ушао, свако га је запитао: „А како је могао Милан онако шта урадити“?</p> 
изор је Милана тако дирнуо, да је морао запитати што плачу?</p> <p>„Ох синко не питај нас, кад  
угови загледаху, па ће један између њих запитати: „А како можеш убити, кад немаш ни палице, а в 
ле вечере момци се разговарали, шалили, запиткивали час о овом час оном.{S} Милан је сваком на  
е одговор свију оних кога је чича Панта запиткивао.{S} Тако тражећи и распитујући за Милана, чи 
е, шта је?{S} Да те није убио“? збуњено запиткиваху један другог.{S} У тај мах Добривој падне о 
дан до другог па чупкајући зелену траву запиткиваху један другога о које чем.{S} Питали се ту:  
 су те родитељи ваљда отерали од себе“? запиткиваше даље хајдучки вођа, на која питања је Милан 
 га тражимо.</p> <p>Овде се старац опет заплакао, као да му је сињи камен на срце пао.</p> <pb  
 сви легоше да спавају, а хајдучки вођа заповеди Милану да сад отиде у једну подземну пећину, — 
тело ушла — лопила је крв.</p> <p>Затим заповеди Ђоки и Јоци да отрче Добривојевом оцу, па да м 
 се хајдучки вођа утешио и сузе убрисао заповеди једном <pb n="65" /> хајдуку да одведе Милана  
ило на част.</p> <p>Хајдучки вођа одмах заповеди момцима да изнесу што лепшу вечеру за младога  
p> <p>За тим му је опет привезао рану и заповедио родитељима да га за 8 дана не пуштају из собе 
честит и добар, бићеш сретан.{S} Ја сам заповедио једном од мојих момака да те одведе у манасти 
та.</p> <p>Ово је хајдучки вођа потајно заповедио Милану и то онда, кад су сви момци поспали, а 
читао апостол.</p> <p>После св. службе, заповедно је Милану отац игуман, да отиде у горњу трапе 
анастирски ђак се одмах врати да изврши заповест оца игумана.</p> <p>„А знаш ли што читати и пи 
о је Милан отишао у трапезарију и казао заповест оца игумана — осталим ђацима — дошао и је и от 
жно бити.</p> <p>Чим је Милан добио ову заповест, одмах се пожурио да изврши, те због тога се ј 
ечеру за младога госта.</p> <p>Момци по заповести одмах учине.</p> <p>Сви поседаше за сто па и  
ствовали на школском испиту. — Испит се започео са молитвом пре школске наставе: „Преблаги Госп 
 до сад био.{S} Пази на свако дело које започнеш да га добро завршиш — па онда изговоривши ово  
е Добривоја рече Добривоју! „Добривоје, зар не чујеш како те Сима и Стева вичу да изађеш напоље 
 <p>„Па што си онда чело баште долазио, зар ти ниси могао са сокака доћи к мени по грабуље“? за 
о сам себи.</p> <p>„Јест, ја сам бабо.. зар сам се тако променио да ме баш не познајеш“?</p> <p 
избио не би утекао....</p> <p>„Та ти си зар Милан“? зачуђено запита старац не верујући чисто са 
ећ да мирно лежи све дотле, док рана не зарасте.{S} С овим лечничким настојањем, а особито увер 
у какву шуму сакрије, тврдо намеравши и зарекавши се, да се кући неће вратити жив.{S} Путем бег 
ађај, овако дода напослетку: „Ја сам се зарекао да се нећу вратити кући, него да ћу овде остати 
олепшати, баште уредити, воћем и цвећем засадити и тако је за кратко време млади игуман уредио  
ога, водила га је у башту, која је била засађена са дрвећем разног воћа и са многим цвећем.{S}  
брзо се рашчуло по целом селу.{S} То су засведочавале речи појединих матера, које су своју нева 
тога дана били.</p> <p>Милан је одмах у засебну ћелију оца игумана одвео своје родитеље па их ј 
ице, кад сиромах човек не зна од куд да заслужи коју кукавицу: онда је газда Пера показивао, да 
том га тешки сан ухвати, и он у плачу и заспа.{S} У сну му се приказао отац оружан, као што се  
а Милана.</head> <p>Кад је Милан слатко заспао, и онај сан снио — изговорно је више пута ове ре 
шке бриге, због којих до зоре не могаше заспати.{S} Стога намисли да сутра потражи Милана, па д 
у под главу па занесен у мислима слатко заспи.</p> <pb n="47" /> <p>Облаци који су се пред зору 
је год поред Добривоја прошао, свако је застао, па ако је знао читати, прочитао је наслов: „Ако 
у једну подземну пећину, — која је била затворена са вратима од самога челика па да донесе пун  
.</p> <p>Кад су дошли на одређено место затеку и Милана овде који је тога дана побегао од куће  
 Ходи да те умијем па да се умириш“.{S} Затим ухвативши Милана за руку, успе у своју шаку воде  
ивање, да звони у 5 сати на јутрење.{S} Затим је морао са једним најмлађим монахом отићи у цркв 
млеко, маст, месо, вино, и тако даље{S} Затим за време ручка морао је Милан стојати за леђима о 
о труд учитеља пред свима присутнима, а затим је извадио једну књигу са златним корицама и погл 
нежно тело ушла — лопила је крв.</p> <p>Затим заповеди Ђоки и Јоци да отрче Добривојевом оцу, п 
старијих, а како онај који не слуша.{S} Зато синко слушај свога учитеља!{S} Слушај и твог добро 
е он вредно обрађивао — ипак се он није зато погордио.</p> <p>Сви су се сељани чудили и дивили  
у, извео га на улицу и овако му рекао: „Зато што си ме твојим добрим владањем и учењем изненади 
вориште.</p> <p>У онај мах кад се Милан затрчао на Добривоја, да му отме из руке књигу — изишао 
које воде у трапезарију.</p> <p>Онде га заустави један необичан призор.</p> <p>Човек — старац с 
ско воће, но и тога не беше.{S} Тада се заустави код једне дивље јабуке.{S} Погледи горе на гра 
се као да се нагло из далека каква кола зауставила.{S} Одмах за тим као да је ватрени бич пукао 
 могао журити <pb n="25" /> због многог заустављања.{S} Нестрпељиво је чекао док су му књигу гл 
ђери га.{S} За твоје доброчинство ћу ти захвалити.{S} Ову коју му ја дадох, прими од њега и чув 
о.{S} Отац игуман одмах отвори писмо, и зачуди се кад види писмо крвљу написано.</p> <p>Отац иг 
утекао....</p> <p>„Та ти си зар Милан“? зачуђено запита старац не верујући чисто сам себи.</p>  
кад нас тако питаш ево ћу ти синко рећи зашто плачемо: „Има смо једног сина од својих 10—11 год 
и Добривој играти.</p> <p>Зашто!{S} Ево зашто:</p> <p>Кад год су сва деца у школи била мирна, о 
је се хтео мали Добривој играти.</p> <p>Зашто!{S} Ево зашто:</p> <p>Кад год су сва деца у школи 
шено око њега посматрао шта се око њега збива.{S} Тама беше неко време тако црна да ни прст пре 
ml:id="SRP18962_C7"> <head>7.{S} Шта се збило са Миланом?</head> <p>Кад је Милан од ужаса испус 
 Добривојевом оцу, па да му кажу шта се збило са Добривојем.{S} Ови одмах тако и учине и за нек 
ети шта се прошле претпрошле ноћи с њим збило.{S} С тога науми да остави хајдучку пећину у наме 
е <pb n="85" /> и сва шта се са Миланом збило после оног несретног случаја.</p> </div> <div typ 
стигао оно, што је пожелео.{S} Милан се збиља поправио и сад не беше онај несташни Милан, већ с 
 што са Добривојем могло догодити.{S} И збиља се уверио.{S} Добривој је лежао на трави блед као 
е непознатог дечака — који у сну држећи збиља да је његов отац пред њиме, нагло се тргне и звер 
отац на улицу, па кад је видео да Милан збиља хоће да отме књигу од Добривоја, потрчи и одгурне 
 мисли задаваху чича Панти тешке бриге, због којих до зоре не могаше заспати.{S} Стога намисли  
бог тога мржња, био је сад пун зависти, због чега озлојеђен не хтеде данас са Добривојем кући и 
гњезда са дрвећа... крао јабуке и т. д. због којих несташлука је Милан често добивао шибе и од  
ивој се није могао журити <pb n="25" /> због многог заустављања.{S} Нестрпељиво је чекао док су 
а беше слушати кад је појао у цркви.{S} Због његовог лепог гласа на брзо се рашчуло по околини  
није могао да доспе да Милана казни.{S} Због тог се Милан и покварио, јер је добро знао да га о 
ођу овамо, ја тебе не смем задржати.{S} Због тога те нећу пострићи кроз годину дана, па ако за  
ућих, да су се сви осећали блаженим.{S} Због тога беше даље овај манастир чувен, што је у манас 
лан је свесрдно и тачно вршио, те су га због његове вредноће сви монаси хвалили пред оцем игума 
обривоја, помислио је да се Милан можда због оног случаја убио, удавио или што слично учинио.</ 
ио строг отац и казнио је свог несташка због учињених несташлука, али како је због своје службе 
ивој добио.{S} У Милана се сад породила због тога мржња, био је сад пун зависти, због чега озло 
дине похваљен на испиту од свог учитеља због свог доброг владања и учења. — Тако прођоше две го 
 бацао на Милана.{S} Милан је више пута због своје несташности молио Добривоја за опроштење. —  
 Добривоју, који сад трпи ужасне болове због моје нехатости и несмотрености!{S} Утеши моје роди 
ченицима када ће се држати испит, па је због тога рекао да се сви спреме, да понове лекције па  
једно несташно и неваљало дете, које је због својих несташлука и због своје тврдоглавости нанел 
је кроз шуму сам хајдучки вођа, који је због лова баш поред Милана проћи имао.{S} Чувши још из  
м дечак од својих 10—11 година, који је због једног несретног случаја заблудео побегавши од сво 
а због учињених несташлука, али како је због своје службе био обвезан, то сваки пут није могао  
омишљаваше о несретном случају, који се због његове лакомислености и несташности — догодио.</p> 
, и тешко врло тешко уздануо, кајући се због своје тврдоглавости.</p> <p>У том га тешки сан ухв 
аповест, одмах се пожурио да изврши, те због тога се једва провукао кроз <pb n="79" /> народ до 
 дете, које је због својих несташлука и због своје тврдоглавости нанело многима штету, родитељи 
есташно и непослушно дете, како пролази због <pb n="11" /> несташлука.{S} Саветовала га је да н 
ми одма опростио: да знаш како се патим због твоје тешке ране!....</p> <p>Овако шапћући тихо и  
 и послушности.{S} Многа деца зло прођу због своје непослушности... и тако даље и тако даље“</p 
 Милан дошао за монаха, био је на гласу због лепог положаја; што је био лепо уређен, што су мла 
 Тихо би му тада овако говорила: „Човек збори, ал’ Бог твори“.</p> </div> <div type="chapter" x 
и Миша су се том несретном појавом тако збунили, да <pb n="36" /> су били неко време као изван  
— „Шта је, шта је?{S} Да те није убио“? збуњено запиткиваху један другог.{S} У тај мах Добривој 
родитеља.</p> <p>„Газда Пера“ — тако је звало цело село оца овога дечака — био је у опште од св 
остати ваљан човек. „Сека Зорка“ — тако зваху и под тим именом познаваху сви сељани и све сељан 
 његов отац пред њиме, нагло се тргне и зверајући викне: „Опрости ми... ах!{S} Никад више не... 
и од својих родитеља, и да се крије као зверка, већ би као Добривој слушао свога оца покоравају 
 отпочну свеноћно опело.{S} Манастирска звона су тужно звонила за покој душе честитога оца Пант 
ипеле, да му спреми воде за умивање, да звони у 5 сати на јутрење.{S} Затим је морао са једним  
приближили манастиру М.... угледи Милан звоник са кога се блисто златан крст.</p> <p>Код уласка 
ске цркве откуцавало је 12 часова, а на звонику римокатоличке <pb n="32" /> цркве звонило је ма 
но опело.{S} Манастирска звона су тужно звонила за покој душе честитога оца Пантелеимона.</p> < 
онику римокатоличке <pb n="32" /> цркве звонило је мало звоно: тин! тан! тин! тан! знак да је с 
чке <pb n="32" /> цркве звонило је мало звоно: тин! тан! тин! тан! знак да је сад време да се р 
ли при <pb n="34" /> свем том тражио је згодну прилику у којој би Добривоја осрамотио, или би м 
обру децу!{S} Учитељ је свагда баш тако згодну приповетку деци приповедао, из које су и сама де 
ле су речи: „Бог га живео“! „Бог му дао здравља“!</p> <p>Ето таки беше отац малога Добривоја.</ 
 мери.{S} Покрај тога мољаху се Богу за здравље свога детета.{S} И Бог им је услишао молитву.{S 
 сам хотимице и нехотице учинио.{S} Дај здравље мом добром бившем другу Добривоју, који сад трп 
но лепи виногради, лево шљивици; напред зелена густа шумица са игумановим летњиковцем, а натраг 
 се врати, јер недалеко пред шемом крај зелене ливаде бела стада су пасла зелену траву, а покра 
 крај зелене ливаде бела стада су пасла зелену траву, а покрај стада стајао је пастир па у фрул 
одмах упути одма са својим друговима на зелену пољану да се играју лопте.</p> <p>Кад су дошли н 
сви у коло један до другог па чупкајући зелену траву запиткиваху један другога о које чем.{S} П 
о савете твога оца, не би те данас црна земља покривала!{S} Децо, децо, слушајте своје родитеље 
оре на гране и промери <pb n="50" /> од земље доњих.{S} За тим се брзо успужа на дрво и за тили 
м лепу долину, а из далека као да се из земље уздизао неки црн облачић.</p> <p>„Шта је оно што  
ога грофа, а не као син простог имућног земљеделца.</p> <pb n="4" /> <p>Добривој, тако беше име 
 снажно, да су све до једне попадале на земљу.{S} Стрешавши јабуке, полако се сиђе доле, покупи 
 У тај мах Добривој падне онесвешћен на земљу.{S} Румено лице на мах се обрати у бледило.{S} Те 
ко за њим, и кад је Милан онесвешћен на земљу пао, брзо утрчи за њим у пећину, узме га на <pb n 
траха већ при вратима пао онесвешћен па земљу.</p> <p>Хајдучки вођа знајући да Милан неће издрж 
а Пера више свега; љубио га и чувао као зеницу ока свог. — Мислио је — а то је временом и учини 
ишта друго до: пуцкање несташних ноћних зефира.{S} Бледи месец је осветљавао мрачне путеве и за 
</p> <p>Овако шапћући тихо и дрхћући од зиме, сагне главу па храстов грм, подметне руку под гла 
 глас далеко чује“.</p> <p>У време циче зиме, кад по цео дан злочести псогоња влада, кад сирома 
 је на добро а упућивала да се клони од зла.{S} Стављала му је за пример Милана сина свог сусед 
> <p>Ова светлост долазила је од силног злата, сребра и драгог камења што ту беше сакривено, а  
земна пећина, ја сам, па онда пун котао злата да донесем — шта ће то значити“?{S} Испрва се уст 
од самога челика па да донесе пун котао злата.</p> <p>Ово је хајдучки вођа потајно заповедио Ми 
ли пак извршиш, даћу ти сребрну пушку и златан јатаган.{S} А сад хајде са мном, знам да си огла 
алице сијаше златна јабука, а на јабуци златан крст.</p> <p>„Које добро синко“? запита га игума 
. угледи Милан звоник са кога се блисто златан крст.</p> <p>Код уласка манастирског дворишта, о 
бра, а у среди иа врху од палице сијаше златна јабука, а на јабуци златан крст.</p> <p>„Које до 
тај ће добити од г. надзорника књигу са златним корицама“.</p> <p>Ово је био најрадоснији глас  
обу где му је Добривој показао књигу са златним корицама, рекавши да му је ту књигу дао г. надз 
нима, а затим је извадио једну књигу са златним корицама и погледавши у испитни записник, прозв 
ије оп увредио, никоме није он ни једне зле речи рекао.{S} Са свима сељанима је он у миру и љуб 
оста покварених срдаца, да не наиђеш на зло.{S} Не играј се са онаким стварима које нису за теб 
аху божјем и послушности.{S} Многа деца зло прођу због своје непослушности... и тако даље и так 
но, јогунасто, и несташно, да тако дете зло пролази.</p> <p>Учитељ је био човек врло добра срца 
уже Милана чекао, тим се више једио — и зло и наопако би било од Милана да му је онда дошао пре 
резати да.{S} Урезати се може и добро и зло, ал дете <pb n="8" /> прима само једно.{S} С тога г 
рити.{S} Истина Милан је своју завист и злобу крио пред осталим друговима; али при <pb n="34" / 
p> <p>У време циче зиме, кад по цео дан злочести псогоња влада, кад сиромах сељак не сме ни на  
а којој беху обвијене <pb n="68" /> две змије од чистог сребра, а у среди иа врху од палице сиј 
а је само слегао раменима, велећи да не зна.{S} Тако је чича Панта читав дан пропустио тражећи  
од те немилоснице, кад сиромах човек не зна од куд да заслужи коју кукавицу: онда је газда Пера 
шила.{S} Знала је она добро, да нико не зна шта може од детета постати.{S} Тихо би му тада овак 
још мрачнија цела првашња појава.{S} Не знађаше како да утиша уплашеног и буновног дечака.</p>  
 детета урежеш све оно што је добро.{S} Знај да је дете као младо дрво, а дрво младо даје се са 
есвешћен па земљу.</p> <p>Хајдучки вођа знајући да Милан неће издржати страх — ишао је полако з 
е тврдо уверен да је Добривоја убио, па знајући шта ће из тог следити — науми да побегне далеко 
аву, пробуди се Милан.{S} Устане, па не знајући где је, пође право кроз шуму у намери да изађе  
 да се што пре удали!</p> <p>Напослетку знајући да у ову шуму нико од Турака несме ни завирити, 
нило је мало звоно: тин! тан! тин! тан! знак да је сад време да се руча, па да се после ручка с 
кући као обично.{S} На лицу им се видео знак да се у нечем данас не слажу, јер се путем не глед 
говорно, ал хајдуци грунуше из пушака у знак доласка једног новајлије.</p> <p>Милан је од силне 
ра изговорно — па се мало насмешила.{S} Знала је она добро, да нико не зна шта може од детета п 
вога јединца Добривоја лепо васпита.{S} Знала је она да од добро васпитаног детета може постати 
и он могао отићи у хајдуке.</p> <p>„Да, знам шта ћу сад урадити“ говораше Милан сам себи... „от 
златан јатаган.{S} А сад хајде са мном, знам да си огладнео“!</p> <p>Ово изговоривши, ухвати Ми 
н кроз зубе једва изговорио:</p> <p>„Не знам!{S} Нисам!{S} Јесу“!</p> <p>„Па што си ти мало час 
писати“? запита га отац игуман.</p> <p>„Знам“! рече Милан укратко.</p> <p>„А рачунати?</p> <p>„ 
ан укратко.</p> <p>„А рачунати?</p> <p>„Знам и то“!</p> <p>„А знаш ли што појати“?</p> <p>„3нам 
цу у руке, пут под ноге, па се упути по знанцима и родовима да тражи Милана — држећи да је ма к 
воја прошао, свако је застао, па ако је знао читати, прочитао је наслов: „Ако будеш неваљао, се 
врат па је бацио у бунар.{S} Милан није знао да је у овом друштву и Добривој па се с тога и он  
 <p>Милан је почео сад муцати, јер није знао како ће сад да слаже, једва је чекао да се опрости 
<p>Милан се с почетка устезао, јер није знао коју песму да одпоји.{S} Напослетку одпочне: „Дјев 
г тог се Милан и покварио, јер је добро знао да га отац данас или сутра не може бити.{S} Као шт 
 га је слушао са <pb n="57" /> највећом знатижељношћу, па кад је Милан довршио своје приповедањ 
о, није могао да себи протумачи, шта то значи?</p> <p>Напослетку се саже, полако дрмне непознат 
е му поче јаче лупати...</p> <p>„Шта то значи“? запита Милан мало уплашено.</p> <p>„Имате ли ви 
 вође којом га је водио.</p> <p>„Шта то значи“! запита Милан чудећи се.</p> <p>„Е синко то знач 
ита Милан чудећи се.</p> <p>„Е синко то значи, да се сви моји момци радују твоме доласку — али  
гију.</p> <p>Путем мишљаше калуђер: што значи она палица од слонове кости, па онда оно писмо шт 
 пун котао злата да донесем — шта ће то значити“?{S} Испрва се устезао да уђе у пећину, али охр 
рачунати?</p> <p>„Знам и то“!</p> <p>„А знаш ли што појати“?</p> <p>„3нам“!</p> <p>Е па дед да  
 изврши заповест оца игумана.</p> <p>„А знаш ли што читати и писати“? запита га отац игуман.</p 
ко се кајем, ти би ми одма опростио: да знаш како се патим због твоје тешке ране!....</p> <p>Ов 
 казне за моје дело.{S} Ах Добривоје да знаш како се кајем, ти би ми одма опростио: да знаш как 
 крчећи себи пута, умори се тако, да га зној спопао, а при том га је и глад морила.</p> <p>Освр 
 га однесе у своју собу где је Милан до зоре снивао.</p> <p>Хајдучки вођа није хтео Милану сутр 
у чича Панти тешке бриге, због којих до зоре не могаше заспати.{S} Стога намисли да сутра потра 
7" /> овим врлинама привикивала је сека Зорка и свог јединца Добривоја кад му је тек шест годин 
адао.{S} И с пуним правом могла је сека Зорка очекивати, да ће Добривој бити сретан ако се одрж 
, само нека постане поп“...</p> <p>Сека Зорка је само ћутала на ове речи, које је газда Пера из 
 даровитог синчића васпита.</p> <p>Сека Зорка се понајвише трудила да свога Добривоја привикне  
 детета може постати ваљан човек. „Сека Зорка“ — тако зваху и под тим именом познаваху сви сеља 
врло несташан и непослушан.</p> <p>Сека Зорки је често и поп Сава овако говорио: „Не дај детету 
>Овим речима је поп Сава подстицао сека Зорку да свог несташног иначе особито даровитог синчића 
<pb n="47" /> <p>Облаци који су се пред зору скупљали, беху нагомилани као најгушћи и најцрњи д 
учки вођа, на која питања је Милан кроз зубе једва изговорио:</p> <p>„Не знам!{S} Нисам!{S} Јес 
, тим се Милан све већма љутио, шкрипио зубима и гледао је како би од Добривоја отео ону лепу к 
ио приморан да бежи од својих родитеља, и да се крије као зверка, већ би као Добривој слушао св 
да се владају за време школског одмора, и тек онда је сву децу распустио.{S} Радосна деца клица 
дио спомен несташног владања Милановог, и тада је уздахнуо рекавши: „Милане, Милане!{S} Да си с 
ац Лаврентије промеривши Миланово срце, и испитавши га потанко <pb n="75" /> о узроку његовог д 
којне матере, чувај га као очи у глави, и не показуј га ником, док се не покалуђериш — а сад ев 
{S} Што год радиш добро и паметно ради, и <pb n="38" /> гледај да ти крај деда твог буде успеша 
 других хајдука који су Турке таманили, и од којих су се Турци бојали као <pb n="59" /> од живе 
а сутра потражи Милана, па да га казни, и посаветује да у будуће тако што не чини.</p> </div> < 
ости.</p> <p>У том га тешки сан ухвати, и он у плачу и заспа.{S} У сну му се приказао отац оруж 
ћи шта је учинио, уплашен нагне бегати, и то таким полетом, да се у трен ока изгубио испред сво 
сад ево ти ова палица од слонове кости, и не реци ником ко ти је дао док не постанеш игуманом.< 
аном.{S} Ево ти синко ова кеса с новци, и ево ти поклањам ову књигу, то је молитвеник моје поко 
издржати страх — ишао је полако за њим, и кад је Милан онесвешћен на земљу пао, брзо утрчи за њ 
је двориште било претоварено са храном, и ма да га је Бог благословио са преобилним плодом од с 
еби и увидео да је то мало час био сан, и да је место његовог оца, пред њим стајао хајдучки вођ 
е свештеник а Милан је био монах Мирон, и доцније игуман св. манастира М....</p> <p>Миланови и  
четвртог јутра, пошто се умио и обукао, и пошто је казао жељу хајдучком вођи, — овоко му рече х 
.</head> <p>Кад је Милан слатко заспао, и онај сан снио — изговорно је више пута ове речи: „Опр 
но појање, које је особито лако сваћао, и што би му који монах отпојао ма само једанпут, то је  
лана, него и у оближња места је отишао, и распитивао за Милана.{S} Кога је код чича Панта на пу 
пратио, а онда их је загрлио и изљубио, и онда се — раставши се са родитељима — сав радостан вр 
школу.{S} Док није свој задатак научио, и док није свој пропис написао, <pb n="13" /> није се х 
!</p> <p>Овде се Милан ухватио за чело, и тешко врло тешко уздануо, кајући се због своје тврдог 
смо.{S} Отац игуман одмах отвори писмо, и зачуди се кад види писмо крвљу написано.</p> <p>Отац  
 подрум по сир млеко, маст, месо, вино, и тако даље{S} Затим за време ручка морао је Милан стој 
јих, већ које је непослушно, јогунасто, и несташно, да тако дете зло пролази.</p> <p>Учитељ је  
д себе држе и хране као птицу у кавезу, и уче га хајдуковању — а причао ми је како је хајдучки  
дважног срца, одвешћу те у моју пећину, и даћу ти три посла да прво извршиш, па ако ли за три д 
ао листове из књига па расипао по путу, и бунцао је неке речи што и он није добио онакову књигу 
у свога срца повиче: „Ја сам МилаН“!... и падне матери у наручја љубећи је у лице, по том отиде 
на свршетак, јер: „Конац дедо краси“... и још многих лепих поука говорио је газда Пера пред сво 
 сином, који беше још гори од Милана... и тако даље</p> </div> <pb n="20" /> <div type="chapter 
ним делима хајдук Вељка, хајдук Симе... и других хајдука који су Турке таманили, и од којих су  
а зло прођу због своје непослушности... и тако даље и тако даље“</p> <p>Овим речима је поп Сава 
ge"> <p>БИБЛИОТЕКА ЗА МЛАДЕЖ</p> <p>XI. и XII.</p> <p>КОНАЦ ДЕЛО КРАСИ</p> <p>Српској младежи п 
 је и тамо приповедно све <pb n="85" /> и сва шта се са Миланом збило после оног несретног случ 
 — молим ти се као благом <pb n="46" /> и милостивом оцу небесним: опрости ми моје грехе које с 
у?{S} Камо је отишао?{S} Чиме се бавио? и т. д.</p> <pb n="45" /> <p>Увидићеш драги читаоче да: 
аху се Богу за здравље свога детета.{S} И Бог им је услишао молитву.{S} После 8 дневног брижног 
дуци су оружани јунаци лепо обучени.{S} И ја радо имам лепо одело и добро оружје.{S} Да... да.. 
ко што са Добривојем могло догодити.{S} И збиља се уверио.{S} Добривој је лежао на трави блед к 
ло па се по њеним саветима и владао.{S} И с пуним правом могла је сека Зорка очекивати, да ће Д 
Српкиња.{S} Честита, ваљана и побожна — и ма да беше из сиромашне породице — ипак беше она лепо 
 дуже Милана чекао, тим се више једио — и зло и наопако би било од Милана да му је онда дошао п 
а камо ли потеру водити за хајдуцима, а и не бојећи се ничег јер његови хајдуци нису разбојници 
 опкладу;“</p> <p>Овај држећ да лаже, а и из љубопитства да види шта ће Милан урадити — рекне:  
 нигде никога.{S} Како је био уморан, а и како беше тога <pb n="28" /> дана, права омара и жега 
 дио, то сам већ толико пута искусио, а и овај хајдук ми је сад мало час рекао: „Конац дело кра 
ц Лаврентије беше вичан у васпитању — а и иначе беше то човек правог моралног и побожног каракт 
Милан често добивао шибе и од учитеља а и од свога оца.{S} Но Милан место да се поправио, он је 
 Милановом) па му исприповеда све и сва и онда се врати својој кући. — Отац Миланов чуо је за с 
 је хајдучки вођа собом носио- умије га и својом марамом убрише очи и лице.</p> <p>Милан је тек 
олео је газда Пера више свега; љубио га и чувао као зеницу ока свог. — Мислио је — а то је врем 
{S} Ову коју му ја дадох, прими од њега и чувај је, јер ја се надам да ће — ако Бог да — бити њ 
 у овом друштву и Добривој па се с тога и он умеша у игру.{S} Друштво се подели на две странке. 
ут на самог себе и на цео свет.{S} Туга и брига беху му сад главне друге с којима се и дању и н 
на лепо васпитана, па је настојавала да и свога јединца Добривоја лепо васпита.{S} Знала је она 
одитељи по тебе не дођу онда мораш овда и остати“.</p> <p>„Оче игумане“! поче Милан радосним гл 
јдучког вође.{S} Онда Милан исприповеда и оцу игуману све и сва.{S} За време Милановог приповед 
 дечијег живота — похвалио би Добривоја и одлазио даље. —</p> <p>Добривој се није могао журити  
 хотевши убити врапца — ранио Добривоја и т. д.</p> <p>Озлојеђени чича Панта нестрпљиво је очек 
од ма којег пастира замолити мало млека и црна хлеба, па ће тим провести дан без бриге.{S} Но к 
овим врлинама привикивала је сека Зорка и свог јединца Добривоја кад му је тек шест година било 
ло дете, које је због својих несташлука и због своје тврдоглавости нанело многима штету, родите 
ао, да су га сва деца као жедна слушала и тако рећи гутала учитељеве речи.</p> <p>Ох, ала су то 
, грлила малога Добривоја, топло љубила и овако говорила: „Слатко дете моје, буди увек тако доб 
АДАКА,</p> <p>код св. апостола: „Ћирила и Методија“.</p> </div> <pb n="2" /> </front> <body> <p 
ворима потврде труд и рад свога учитеља и да му осветлају образ пред г. надзорником, а међ оста 
воје другове, па и самога твога учитеља и оца, који те је подстицао на вредноћу.{S} Буди увек т 
дне прешло.{S} Милан је био на лединама и то чело Младенове баште. —</p> <p>Кад је овамо дошао, 
извадио једну књигу са златним корицама и погледавши у испитни записник, прозвао Добривоја <pb  
е Милан све већма љутио, шкрипио зубима и гледао је како би од Добривоја отео ону лепу књигу.{S 
го и свима сељанима и њиховим друговима и сви <pb n="16" /> су се чудили, како се Добривој слаж 
не само суседима, него и свима сељанима и њиховим друговима и сви <pb n="16" /> су се чудили, к 
рац са својом женом сеђаше на степенима и плакаше кријући сузе од света који је мимо њега прола 
! „Добривоје, зар не чујеш како те Сима и Стева вичу да изађеш напоље?{S} Ти се ваљда мене боји 
пископ са многим свештеницима, монасима и са три ђакона.</p> <p>Милан је на тој св. служби чита 
ше му врло мило па се по њеним саветима и владао.{S} И с пуним правом могла је сека Зорка очеки 
, пут под ноге, па се упути по знанцима и родовима да тражи Милана — држећи да је ма код кога о 
исала за ђаке, заволели су се још већма и спријатељили се ма да беху различите нарави, Милан је 
пропис па је за те новце куповао дувана и пушио са Пајом, млинарским сином, који беше још гори  
 беше права Српкиња.{S} Честита, ваљана и побожна — и ма да беше из сиромашне породице — ипак б 
 је Милан стојати за леђима оца игумана и што је овај пожелио, то му је Милан морао донети.</p> 
а, густом као чађ црном косом покривена и лепо очешљана.{S} Одело му беше чисто и лепо, те изаз 
 смрт дозове свог верног ученика Мирона и све монахе, па им овако на самрти рече: „Децо, она па 
д свог учитеља због свог доброг владања и учења. — Тако прођоше две године и за те пуне две год 
брота, љубав, љупкост, вредноћа, штедња и мирољубље.{S} Свима <pb n="7" /> овим врлинама привик 
C15"> <head>15.{S} Милан добија поучења и савете.</head> <p>Отац Лаврентије промеривши Миланово 
само мене, него и све твоје другове, па и самога твога учитеља и оца, који те је подстицао на в 
ова, с којима се последњи пут играо, па и слика оног призора кад је на Добривоја пукао и њега р 
ах учине.</p> <p>Сви поседаше за сто па и Милан с њима.</p> <pb n="61" /> <p>Вечерали су сви у  
ше тога <pb n="28" /> дана, права омара и жега, то Милан потражи хладовину, склони се у хлад и  
ост долазила је од силног злата, сребра и драгог камења што ту беше сакривено, а све то беше ка 
} Тело му је дрхтало.</p> <p>Тома, Пера и Миша су се том несретном појавом тако збунили, да <pb 
 заборавио, јер се за њега сваког јутра и вечера молио Богу, држећи да је Добривој умро.</p> </ 
S} Покрај тога мајка га је сваког јутра и вечера учила да се моли Богу.{S} Навикавала га је на  
тем бегајући и плачући, тукао се у прса и горко се кајао за свој несташлук.</p> <p>Сад му изађо 
његов отац код куће стражарио код врата и чекао Милана држећи у руци дренов прут с којим би Мил 
ан старачки глас.{S} Милан отвори врата и ступи у ћелију.</p> <p>„Оче благослови“! рече Милан у 
приликом се силан свет из околних места и са стране скупио, да присуствује на духовној слави.</ 
свако волети“...</p> <p>Добривој заиста и беше сваке године похваљен на испиту од свог учитеља  
очију, а главу му украшаваше црна густа и дугачка коса.{S} Мирон је као млад монах служио, за у 
сто, на којем беше много мирисава цвећа и школски записник.{S} С једне и с друге стране поседал 
је била засађена са дрвећем разног воћа и са многим цвећем.{S} Ту му је дала у руке малу канту  
љала друштва, слушај и поштуј свога оца и матер па ћеш срећан бити!{S} Ево ти дакле предајем ов 
га учитеља!{S} Слушај и твог доброг оца и мајку, јер ћеш само онда сретан бити“.{S} Осим тога,  
живио.{S} Био је при том милостива срца и особито дарежљив човек.{S} Ма да му је двориште било  
ка за кога је спремао највећи благослов и срећу.</p> <p>Милан се сад поред својих родитеља осећ 
чаше чувари чика Младенове баште: гаров и белов, на га сташе дрпати тако силно да се све разлег 
Б... љубљен, поштован и за највреднијег и најпоштенијег човека припознат од старог и младог, од 
рипознат од старог и младог, од великог и малог и у опште од свих који га лично познаваху.</p>  
 од старог и младог, од великог и малог и у опште од свих који га лично познаваху.</p> <p>То ве 
оле, те га онда одвукао онако подераног и уплаканог.{S} Милан и Добривој беху једних година.{S} 
то, да је г. надзорник после закљученог и довршеног испита најлепшим и најрадоснијим похвалама  
.{S} Не знађаше како да утиша уплашеног и буновног дечака.</p> <p>„Синко, погледај ми у очи“, п 
шао молитву.{S} После 8 дневног брижног и савесног неговања родитељског — Добривој је са свим о 
а и иначе беше то човек правог моралног и побожног карактера као што само један монах бити може 
ајпоштенијег човека припознат од старог и младог, од великог и малог и у опште од свих који га  
овако рекао: „Добро кад си тако храброг и одважног срца, одвешћу те у моју пећину, и даћу ти тр 
.{S} Али кад је Милан и четвртог, петог и шестог дана ово чинио, онда је отац Лаврентије <pb n= 
 Ваш право вели српска пословица: „Глад и курјака из шуме истера“. —</p> <p>Тек што је неколико 
лан потражи хладовину, склони се у хлад и ту се одмараше неко време но не за дуго јер му није п 
у, па да својим одговорима потврде труд и рад свога учитеља и да му осветлају образ пред г. над 
p>Сад беше тужни отац љут на самог себе и на цео свет.{S} Туга и брига беху му сад главне друге 
 несташлука је Милан често добивао шибе и од учитеља а и од свога оца.{S} Но Милан место да се  
 само ону децу која своје родитеље љубе и која се за благо и срећу својих родитеља Богу моле!“< 
Бледи месец је осветљавао мрачне путеве и закутке.</p> <p>Милан — које од страха, а које што га 
, (оцу Милановом) па му исприповеда све и сва и онда се врати својој кући. — Отац Миланов чуо ј 
 имајући куд ни камо, већ приповеди све и сва шта се с њим догодило пре него што је овамо дошао 
нда Милан исприповеда и оцу игуману све и сва.{S} За време Милановог приповедања отац Пантелеим 
 цркву да упали свеће, да спреми одежде и стихаре.{S} Даље — морао је пред ручак поставити сто, 
немирној души, али ко овамо једном дође и посвети свој живот калуђерском чину тај се не сме вра 
Који се од мојих ученика најбоље покаже и на испиту најбоље на питања одговорао <pb n="19" /> б 
е свашта урезати да.{S} Урезати се може и добро и зло, ал дете <pb n="8" /> прима само једно.{S 
 по које мушко дете па га код себе држе и хране као птицу у кавезу, и уче га хајдуковању — а пр 
а дреновцем да растера псе.{S} Једва је и чика Младен избавио Милана, а да није на брзо дотрчао 
ако, да га зној спопао, а при том га је и глад морила.</p> <p>Освртао се на све стране не би ли 
— јер беше тад особито послушан — да је и сам чезнуо за радом као жедан за водом.{S} Од сада му 
га упише у школу, <pb n="15" /> онда је и чича Панта одвео свог несташка Милана.{S} Но није га  
мах је отишао и Добривојевој кући па је и тамо приповедно све <pb n="85" /> и сва шта се са Мил 
а игумана — осталим ђацима — дошао и је и отац игуман са свима гостима који су и на ручку тога  
 српско-народној школи уче — стављао је и г. надзорник питања на која су деца тако паметно и ра 
Милан био; куд је Добривој ишао тамо је и Милан ишао.</p> <p>Заједно су увек били у башти залив 
не спази, те с тога што је мислио то је и учинио.{S} Идући по сред шуме, наиђе на један извор.{ 
 провесели.</p> <p>Што је смислио то је и урадио.</p> <p>Одмах се врати натраг, па се упути пут 
он није добио онакову књигу, као што је и Добривој добио.{S} У Милана се сад породила због тога 
е играју.{S} Где је Добривој био, ту је и Милан био; куд је Добривој ишао тамо је и Милан ишао. 
<pb n="67" /> врата од игуманове ћелије и рекне му да куца прво на врата пре него што уђе унутр 
ве поштовати исто онако као што поштује и отца игумана, каже му да се има онако владати као што 
ник по други пут морао похвалити и ђаке и г. учитеља, те се онда са свима члановима опрости и о 
је све ово примао к срцу од своје мајке и беше му врло мило па се по њеним саветима и владао.{S 
птичија гњезда са дрвећа... крао јабуке и т. д. због којих несташлука је Милан често добивао ши 
због своје непослушности... и тако даље и тако даље“</p> <p>Овим речима је поп Сава подстицао с 
дитеље; упути ме из ове шуме, изведи ме и одведи каквом добром човеку који ће ми дати савета ка 
ему приближио, посматраше га неко време и не могаше се доста начудити, шта је то?{S} Да ли сан  
 дивље јабуке.{S} Погледи горе на гране и промери <pb n="50" /> од земље доњих.{S} За тим се бр 
је његов отац пред њиме, нагло се тргне и зверајући викне: „Опрости ми... ах!{S} Никад више не. 
ати савета како да се опростим те гадне и непристојне навике.{S} Ох, како је лепо код своје кућ 
ва цвећа и школски записник.{S} С једне и с друге стране поседали су и остали чланови који су п 
и,., заједно са мојим проклињу сад мене и траже ме ваљда да ми се освете“.</p> <pb n="52" /> <p 
дања и учења. — Тако прођоше две године и за те пуне две године Милан и Добривој беху најбољи д 
а Добривојем.{S} Ови одмах тако и учине и за неколико тренутака врате се са Добривојевим оцем,  
ага пиштољ, напери га на врапца, одапне и пукне. — </p> <p>Сва се деца обезнанише кад видише пи 
дан поглед на Мирона, још једаред дахне и издахне.</p> <p>Мирон који је у руци држао горућу вош 
 кад је Милан довршио своје приповедање и свој несретни догађај, овако дода напослетку: „Ја сам 
p>У Великој Кикинди 1896.</p> <p>Издање и штампа српске књижарнице и штампарије</p> <p>ЈОВАНА Р 
о — задржавало га је густо шумско грање и шипражје које му је спречавало прелаз на више места т 
мао.{S} Чувши још из далека неко јецање и неко уздисање; помисли е се није какав дух појавио у  
Мајка му је много пута приповедала лепе и поучне приче и то тако занимљиве, да је мали Добривој 
из обичног живота приповедајући му лепе и поучне приповетке.</p> <p>За неколико недеља отац Лав 
розвао Добривоја <pb n="22" /> преда се и овако му рекао: „ Синко!{S} Ево ти дајем ову лепу књи 
га беху му сад главне друге с којима се и дању и ноћу бавио.{S} Најпосле мало по мало почео је  
ead> <p>Дан је за даном пролазно, па се и година приближивала од оног дана, када је мали Добрив 
роштење. — Дан за даном пролазаше па се и крај треће године њиховог ђачког живота приближивао.< 
.</p> <p>Дан је за даном пролазио па се и година дана навршила од оног дана, када је Милан доша 
акође дошапнуо ове речи: „Још, труди се и владај се добро.{S} Ма да си погрешио у нечем гледај  
р, буди увек тако вредан, учи, чувај се и клони се неваљала друштва, слушај и поштуј свога оца  
ад га је јако морила.</p> <p>Освртао се и десно и лево не би ли спазио где год дудово дрво, али 
 дете чинило је несташлуке... играло се и са онаким стварима које нису за децу.{S} Једног дана  
е му да се има онако владати као што се и остали монаси владају.</p> </div> <div type="chapter" 
ћу ишао да чини патролу; приказао му се и Добривој, који је јаукао од бола, а из левог рамена к 
идети како пролази онај ко слуша савете и опомене старијих, а како онај који не слуша.{S} Зато  
ла му је неколико леја да сам сади воће и цвеће показавши му прво како то треба радити.</p> <p> 
Не дај детету на вољу, да чини шта хоће и да иде куд хоће, јер је дете сад као восак на којем с 
илана; трипут га пољуби у чело и у лице и онда се растану.</p> <p>Милан се одмах даде па пут са 
опрости ми моје грехе које сам хотимице и нехотице учинио.{S} Дај здравље мом добром бившем дру 
p> <p>Издање и штампа српске књижарнице и штампарије</p> <p>ЈОВАНА РАДАКА,</p> <p>код св. апост 
го пута приповедала лепе и поучне приче и то тако занимљиве, да је мали Добривој сваку реч свој 
љени храст.{S} Ту седне, па се одмараше и промишљаваше о несретном случају, који се због његове 
ан беше несташан и неваљао.{S} Шта више и самом Добривоју је Милан наносио увреде, али <pb n="1 
е, ко ће боље научити, само да што више и боље могу одговорити на испиту.{S} Но све беше некоји 
ати, а црни и густи облаци се растурише и изчезоше као дим.</p> <pb n="48" /> <p>Остаде небо чи 
Говорио им је да се труде, да што лепше и сјајније одговоре на испиту, па да својим одговорима  
е.</p> <p>Милан је тек сад дошао к себи и увидео да је то мало час био сан, и да је место његов 
ман св. манастира М....</p> <p>Миланови и Добривојеви родитељи дочекали су највећу радост под с 
дучког брда“.{S} Ласте, славуји, косови и остале птице певачице одлетеше у оближње њиве, да нак 
за игумана манастира М....</p> <p>Млади и смирени монах није <pb n="88" /> се хтео примити овог 
 сада му беше најмилија забава: да сади и залива цвеће.</p> <p>Мајка му је много пута приповеда 
антелеимоне благослови“! онда се одважи и настави читање писма које беше овог садржаја:</p> <p> 
 дивног пролећа долазили су све топлији и топлији летњи дани.</p> <p>Учитељ је пре недељу дана  
пила је крв.</p> <p>Затим заповеди Ђоки и Јоци да отрче Добривојевом оцу, па да му кажу шта се  
пељиво је чекао док су му књигу гледали и хвалили га.{S} Једва је чекао да дође кући па да пока 
огордио.</p> <p>Сви су се сељани чудили и дивили његовом напретку у добру.{S} За газда Перино д 
та сина своје родитеље до смрти хранили и издржавали.</p> </div> </body> </text> </TEI> 
дина, отац Пантелеимон се нагло разболи и не беше више за живот.{S} Тада <pb n="86" /> пред сво 
Непристојно и немирно дете нико не воли и не трпи.{S} Што радиш и опет ти велим; пази на свршет 
ечак, исто тако беше Добривој и у школи и у цркви прави узор дечијег доброг владања.{S} О његов 
илан радосним гласом „ако моји родитељи и сутра по мене дођу, ја се кући нећу вратити“.</p> <p> 
у и под тим именом познаваху сви сељани и све сељанке као честиту и ваљану Хришћанку — беше узо 
 севати, киша престаде пљуштати, а црни и густи облаци се растурише и изчезоше као дим.</p> <pb 
ао питања <pb n="21" /> из науке о вери и то ученицима најпре из настаријег разреда па онда из  
ару, у кујну, у коњушницу и свуд завири и у најмањи кут.{S} Нигде Милана.</p> <p>„Но тај се дер 
то да се поправио, он је бивао све гори и несташнији, све дотле док му није несташлук тако ушао 
остојнији показао ове књиге, доказао си и задивио си не само мене, него и све твоје другове, па 
. храм и буди добар и од сад као што си и до сад био.{S} Пази на свако дело које започнеш да га 
а игумана.</p> <p>„А знаш ли што читати и писати“? запита га отац игуман.</p> <p>„Знам“! рече М 
еп начин Милана од свега тога одвраћати и опомињати га да у будуће то не чини.{S} За морално ва 
таоче да: свака штета учи човека памети и благо оном ко се за рана опамети.{S} Но да се онај не 
 баште уредити, воћем и цвећем засадити и тако је за кратко време млади игуман уредио овај мана 
 надзорник по други пут морао похвалити и ђаке и г. учитеља, те се онда са свима члановима опро 
да ће Милана за три године закалуђерити и да ће онда доћи у његово село и сњим да служи у цркви 
вали своје топле молитве, болни, кљасти и невољни су се исцеливали кад су се светитељске руке д 
ају, који се због његове лакомислености и несташности — догодио.</p> <p>Целу ноћ је плакао и ка 
да свога Добривоја привикне послушности и вредноћи.</p> <p>Кад год је Добривој из школе изишао, 
, те се онда са свима члановима опрости и оде даље својим послом.</p> </div> <div type="chapter 
 трпи ужасне болове због моје нехатости и несмотрености!{S} Утеши моје родитеље; упути ме из ов 
 Пре сваке наставе, побожно се прекрсти и са децом отпоје по који тропар или би сва деца очитал 
м сама мати природа.</p> <p>Тако ходећи и занимљиво се разговарајући, Милан није ни осетио коли 
 чича Панта запиткивао.{S} Тако тражећи и распитујући за Милана, чича Панта пропусти пуна три д 
ући неће вратити жив.{S} Путем бегајући и плачући, тукао се у прса и горко се кајао за свој нес 
ути па чисту равницу.</p> <p>Тумарајући и крчећи себи пута, умори се тако, да га зној спопао, а 
цу распустио.{S} Радосна деца клицајући и певајући песму: „<title>Ђачки растанак</title>“ разиђ 
сле наставе, а онда је децу пустио кући и том приликом су два по два излазили из школе, па у ре 
 скупљали, беху нагомилани као најгушћи и најцрњи дим.</p> <p>За мало, па ветрић који је дувао  
лан смиреном калуђеру, па му приђе руци и целује га.</p> <p>Ово се младом калуђеру особито допа 
сташлук.</p> <p>Сад му изађоше пред очи и учитељеве речи: „Ко другоме копа јаму, сам ће у њу па 
о- умије га и својом марамом убрише очи и лице.</p> <p>Милан је тек сад дошао к себи и увидео д 
хоће да отме књигу од Добривоја, потрчи и одгурне неваљалог Милана, па онда узевши Добривоја за 
е у какву шуму сакрије, тврдо намеравши и зарекавши се, да се кући неће вратити жив.{S} Путем б 
 се и клони се неваљала друштва, слушај и поштуј свога оца и матер па ћеш срећан бити!{S} Ево т 
о синко слушај свога учитеља!{S} Слушај и твог доброг оца и мајку, јер ћеш само онда сретан бит 
:id="SRP18962_C1"> <head>1.{S} Добривој и његови родитељи.</head> <p>Био је омален дечак око св 
учини.</p> <p>Од милине што се Добривој и ове године као најбољи ђак показао, отиде у гумно, од 
ио ваљан дечак, исто тако беше Добривој и у школи и у цркви прави узор дечијег доброг владања.{ 
 сад свима у очи, а то је: што Добривој и Милан нису заједно отишли кући као обично.{S} На лицу 
у се сваки својој кући.</p> <p>Добривој и Милан одоше право кући.</p> <pb n="24" /> <p>Но њихов 
ти, видећи како му деца износе на видик и оцену његов труд. — Елем да не описујем потанко све,  
у лепу књигу, па се дичи њоме, а учитељ и твоји родитељи, нека се диче с тобом!</p> <p>Ово изго 
ратко.</p> <p>„А рачунати?</p> <p>„Знам и то“!</p> <p>„А знаш ли што појати“?</p> <p>„3нам“!</p 
„Буди побожан, чувај св. веру, св. храм и буди добар и од сад као што си и до сад био.{S} Пази  
кнеш још из ране младости страху божјем и послушности.{S} Многа деца зло прођу због своје непос 
 „Зато што си ме твојим добрим владањем и учењем изненадио и обрадовао, дозвољавам ти да се игр 
о цркву полепшати, баште уредити, воћем и цвећем засадити и тако је за кратко време млади игума 
м ученицима — дочекао учитељ са кратким и лепим поздравом.{S} Сва су деца за тим мирно ушла у ш 
вом могло приметити, који је потмуреним и намргођеним лицем ишао по сред пута повлачећи ногу за 
ње стекао је газда Пера својим поштеним и вредним животом.{S} Газда Пера је био тих, миран и бл 
 Саветовала га је да не иде много с њим и да се не меша у игри где се Милан налази.</p> <p>Добр 
закљученог и довршеног испита најлепшим и најрадоснијим похвалама обасуо труд учитеља пред свим 
....</p> <p>Млади игуман је свом снагом и одушевљењем настојавао да манастиру сачува леп глас у 
ао по сред пута повлачећи ногу за ногом и дижући прашину.</p> <p>Добривој је напротив скакутао  
 г. сеоским парохом, кнезом, бележником и са осталим члановима сеоске општине — у школску собу  
оно што се пре тога догодило са Миланом и Добривојем па је нестрпељиво чекао Милана, а кад се ч 
ка свог. — Мислио је — а то је временом и учинио — да свог Добривоја даде на веће <pb n="12" /> 
илана сваког вечера поучавао у моралном и духовном животу дајући му добре савете по којима се и 
бром и неваљалом детету или о послушном и непослушном дечаку и тако даље{S} Све је то мали Добр 
едао како им је учитељ говорио о добром и неваљалом детету или о послушном и непослушном дечаку 
} Као што је Милан био несташан при том и непослушан, исто је тако обратно <pb n="17" /> Добрив 
 дуд попети; ко сме отићи ноћу на таван и т. д. на која питања су се мали јунаци истицали хвале 
вих сељана у селу Б... љубљен, поштован и за највреднијег и најпоштенијег човека припознат од с 
 послушан, миран, вредан, тачан, уредан и уопште као што је на дому био ваљан дечак, исто тако  
љ је био човек врло добра срца, побожан и мирољубив. <pb n="14" /> Пре сваке наставе, побожно с 
о онако подераног и уплаканог.{S} Милан и Добривој беху једних година.{S} Још оног дана када су 
: „младост лудост“.{S} Али кад је Милан и четвртог, петог и шестог дана ово чинио, онда је отац 
а сваку клицу несташлука, коју је Милан и у манастиру гајити почео.{S} Тако је н. пр. првих дан 
ве године и за те пуне две године Милан и Добривој беху најбољи другови.{S} Добривој је био доб 
е да Милана казни.{S} Због тог се Милан и покварио, јер је добро знао да га отац данас или сутр 
 поглед, уверили би се, да је оштроуман и досетљив.{S} Глава му беше правилно округла, густом к 
ивотом.{S} Газда Пера је био тих, миран и благ.{S} Никога није оп увредио, никоме није он ни је 
ебе.{S} Буди пажљив на себе, буди миран и пристојан.{S} Непристојно и немирно дете нико не воли 
уђи од Милана ма да Милан беше несташан и неваљао.{S} Шта више и самом Добривоју је Милан нанос 
пошао у школу, дотле беше врло несташан и непослушан.</p> <p>Сека Зорки је често и поп Сава ова 
Младена.</p> <p>Плод тога дуда беше црн и крупан.</p> <p>„Баш као што ваља“! рече Милан радосно 
риповедао или какве им ствари показивао и тако даље</p> <p>Тако је једанпут приповедао како <pb 
ести. —</p> <p>Док је Милан овде плакао и кајао се за своје лудо дело, дотле је његов отац код  
ти — догодио.</p> <p>Целу ноћ је плакао и кајао се за своје несмислено и невино дело не могући  
 оног призора кад је на Добривоја пукао и њега ранио.</p> <p>„Ах Добривоју...{S} Добривоју... ј 
раголану.</p> <p>Тако се Милан забављао и разговарао са хајдучким момцима до неког доба ноћи пр 
 савете тако слушао, да их је све гутао и тако их је добро у срце своје усадио, да се у свом жи 
b n="18" /> Добривој му је све опраштао и ни мрка погледа није бацао на Милана.{S} Милан је виш 
д запитао за Милана.{S} Одмах је отишао и Добривојевој кући па је и тамо приповедно све <pb n=" 
ст оца игумана — осталим ђацима — дошао и је и отац игуман са свима гостима који су и на ручку  
гао без Добривоја бити.{S} Ово Миланово и Добријево пријатељевање упадало је у очи не само сусе 
доњих.{S} За тим се брзо успужа на дрво и за тили час беше на оној грани, на којој беше највише 
 своје родитеље љубе и која се за благо и срећу својих родитеља Богу моле!“</p> <milestone unit 
доснији глас не само за Добривоја, него и за сву децу која су са Добривојем заједно ишла, па су 
упадало је у очи не само суседима, него и свима сељанима и њиховим друговима и сви <pb n="16" / 
е само по свом селу тражио Милана, него и у оближња места је отишао, и распитивао за Милана.{S} 
азао си и задивио си не само мене, него и све твоје другове, па и самога твога учитеља и оца, к 
итељског — Добривој је са свим оздравио и само се као црвена пега могла видети на левом рамену. 
 је пожелео.{S} Милан се збиља поправио и сад не беше онај несташни Милан, већ са свим други, м 
ојим добрим владањем и учењем изненадио и обрадовао, дозвољавам ти да се играш са твојим другов 
ито одговарала да се г. надзорник чудио и дивио том успеху, похваљујући при том учитеља који је 
 по пута испратио, а онда их је загрлио и изљубио, и онда се — раставши се са родитељима — сав  
а освитку четвртог јутра, пошто се умио и обукао, и пошто је казао жељу хајдучком вођи, — овоко 
итву пре наставе.{S} Исто је тако чинио и после наставе, а онда је децу пустио кући и том прили 
вој се за цело школско време добро учио и примерно владао.{S} Своје лекције је увек тачно, саве 
о.</p> <p>Пошто се хајдучки вођа утешио и сузе убрисао заповеди једном <pb n="65" /> хајдуку да 
на какво дело.</p> <p>Премишљао је како и на који начин би он могао отићи у хајдуке.</p> <p>„Да 
ка.</p> <p>Хајдучки вођа који се полако и на прстима к њему приближио, посматраше га неко време 
ег...</p> <p>Како из науке о вери, тако и из осталих предмета што се у основној српско-народној 
 збило са Добривојем.{S} Ови одмах тако и учине и за неколико тренутака врате се са Добривојеви 
 Добривоју тешко било, али мало по мало и Добривој се тако привикао раду и вредноћи — јер беше  
 не описујем потанко све, што се питало и како је које дете одговарало, доста то, да је г. надз 
о обучени.{S} И ја радо имам лепо одело и добро оружје.{S} Да... да.. отићи ћу сад хајдучком во 
уђерити и да ће онда доћи у његово село и сњим да служи у цркви.{S} Сретни родитетељи, целивају 
 10—11 година, беше дете од више весело и несташно, па као несташно дете чинило је несташлуке.. 
 загрли Милана; трипут га пољуби у чело и у лице и онда се растану.</p> <p>Милан се одмах даде  
Милана чекао, тим се више једио — и зло и наопако би било од Милана да му је онда дошао пред оч 
ли опазио где год какво шумско воће, но и тога не беше.{S} Тада се заустави код једне дивље јаб 
ићи да преноћи.</p> <pb n="43" /> <p>Но и ово беше узалуд.{S} Нигде Милана, па бар да му ко каж 
> <p>Све ове дужности Милан је свесрдно и тачно вршио, те су га због његове вредноће сви монаси 
а Пера је тако сваком приликом свесрдно и чинио. — Бесплатно је раздавао храну сиромашним сељан 
е плакао и кајао се за своје несмислено и невино дело не могући ни ока свести. —</p> <p>Док је  
 песму: „Теби Боже хвала“ — тако сложно и милогласно, да је г. надзорник по други пут морао пох 
 буди миран и пристојан.{S} Непристојно и немирно дете нико не воли и не трпи.{S} Што радиш и о 
S} Своје лекције је увек тачно, савесно и на време научио.{S} Своје задаће је чисто и лепо писа 
 јако морила.</p> <p>Освртао се и десно и лево не би ли спазио где год дудово дрво, али ни тога 
ник питања на која су деца тако паметно и разборито одговарала да се г. надзорник чудио и дивио 
м главом као осуђен стајао је непомично и плакао...</p> <p>Ово је приметила старица, па нежно з 
ана сина свог суседа који беше несташно и непослушно дете, како пролази због <pb n="11" /> нест 
ти, оче благи!{S} Ја сам једно несташно и неваљало дете, које је због својих несташлука и због  
 урезати да.{S} Урезати се може и добро и зло, ал дете <pb n="8" /> прима само једно.{S} С тога 
оправиш.{S} Гледај да сваки посао добро и на време свршиш.{S} Имај па уму ову кратку реченицу:  
 буди на опрезу.{S} Што год радиш добро и паметно ради, и <pb n="38" /> гледај да ти крај деда  
 непослушан.</p> <p>Сека Зорки је често и поп Сава овако говорио: „Не дај детету на вољу, да чи 
 време научио.{S} Своје задаће је чисто и лепо писао па је потпуно спремљен ишао у школу.{S} До 
и лепо очешљана.{S} Одело му беше чисто и лепо, те изазиваше дивљење лепоти његовог одела.{S} И 
ипао по путу, и бунцао је неке речи што и он није добио онакову књигу, као што је и Добривој до 
а <pb n="70" /> је отац игуман уздахнуо и рекао: „Ах синко!{S} Шта учини!{S} Но ипак си сретан. 
шке ране!....</p> <p>Овако шапћући тихо и дрхћући од зиме, сагне главу па храстов грм, подметне 
 своје лекције, а Милан место да је бар и сад нешто учио, он је бежао од школе, ишао у шуму, хв 
, чувај св. веру, св. храм и буди добар и од сад као што си и до сад био.{S} Пази на свако дело 
у.{S} Глас му је дрхтао, ал беше умиљат и милозвучан као у анђела.</p> <p>„Е добро синко“! рече 
p> <p>„Ово нека ти синко служи за савет и од сад буди на опрезу.{S} Што год радиш добро и памет 
 фрулу умиљато свира.{S} На пољани опет и то на њивама си видети могао вредне жетеоце који су ж 
 тебе већ побринуо, па ако будеш честит и добар, бићеш сретан.{S} Ја сам заповедио једном од мо 
та морао бити одвише несташан, јогунаст и неваљао.{S} Како отац Лаврентије беше вичан у васпита 
ворити.{S} Истина Милан је своју завист и злобу крио пред осталим друговима; али при <pb n="34" 
његових могла се свагда читати веселост и раздраганост; а кад би му загледали у оне његове — ка 
l:id="SRP18962_C4"> <head>4.{S} Распуст и Миланова завист.</head> <p>Учитељ је после одласка г. 
и заливали цвеће, кидали џбунасту траву и коров, заједно су у школу ишли, заједно из школе кући 
еше уморан од пута, седне у густу траву и одмараше се у хладу.</p> <p>Ту га црне мисли опет спо 
S} Милан није знао да је у овом друштву и Добривој па се с тога и он умеша у игру.{S} Друштво с 
и нанело многима штету, родитељима тугу и јед, а мени самом несрећу и презирање од свих мојих д 
ло по мало почео је заборављати на тугу и бригу, на Милана.{S} Још му је само пред очима лебдио 
о мало и Добривој се тако привикао раду и вредноћи — јер беше тад особито послушан — да је и са 
>Чича Панта који је сережан у свом седу и газда Пера, живили су и сад живе врло добро баш као п 
ци нису разбојници што хришћане убијају и харају — већ хајдуци јунаци који српство бране од крв 
p>Тек што је Милан отишао у трапезарију и казао заповест оца игумана — осталим ђацима — дошао и 
ту или о послушном и непослушном дечаку и тако даље{S} Све је то мали Добривој тако умео лепо п 
м калуђеру заденуо перушку за камилавку и тако даље</p> <p>Све ове Миланове несташлуке монаси с 
p>Кад су дошли на одређено место затеку и Милана овде који је тога дана побегао од куће јер га  
>Ово изговоривши, ухвати Милана за руку и поведе кроз шуму неком узаном стазом.</p> <p>Стаза ов 
изговоривши ове речи — пружи десну руку и метне на главу младога монаха Мирона, па онда настави 
о ли пак извршиш, даћу ти сребрну пушку и златан јатаган.{S} А сад хајде са мном, знам да си ог 
} Сва су деца за тим мирно ушла у школу и села сваки на своје место.{S} Г. надзорник је отишао  
за тим предавши Милану све ово, даде му и писмо, те удари у плач.{S} Милан је пажљиво слушао св 
 хајдучки вођа потајно заповедио Милану и то онда, кад су сви момци поспали, а то беше око поно 
</p> <p>За тим му је опет привезао рану и заповедио родитељима да га за 8 дана не пуштају из со 
>Ох, ала су то сретни тренуци за невину и добру децу!{S} Учитељ је свагда баш тако згодну припо 
 му сад главне друге с којима се и дању и ноћу бавио.{S} Најпосле мало по мало почео је заборав 
екао.{S} Са свима сељанима је он у миру и љубави живио.{S} Био је при том милостива срца и особ 
 приповетку деци приповедао, из које су и сама деца могла науку за се извести, по којој су се у 
 и отац игуман са свима гостима који су и на ручку тога дана били.</p> <p>Милан је одмах у засе 
S} С једне и с друге стране поседали су и остали чланови који су присуствовали на школском испи 
жан у свом седу и газда Пера, живили су и сад живе врло добро баш као прави пријатељи. — Кад је 
ху сви сељани и све сељанке као честиту и ваљану Хришћанку — беше узор врлина које женско лице  
тељима тугу и јед, а мени самом несрећу и презирање од свих мојих другова — молим ти се као бла 
> мало по мало заборављао на своју кућу и на родитеље, а на овог доброг друга Добривоја није за 
 ваљан човек. „Сека Зорка“ — тако зваху и под тим именом познаваху сви сељани и све сељанке као 
ви веселу децу која од радости кликтаху и скакутаху што ће се са Добривојем до воље наиграти, п 
ши Добривоја за руку, извео га на улицу и овако му рекао: „Зато што си ме твојим добрим владање 
, отиде у смочару, у кујну, у коњушницу и свуд завири и у најмањи кут.{S} Нигде Милана.</p> <p> 
ја љубећи је у лице, по том отиде к оцу и кроз плач рече: „Опрости ми бабо, сад сам други Милан 
У том га тешки сан ухвати, и он у плачу и заспа.{S} У сну му се приказао отац оружан, као што с 
ко својих 9 до 10 година.{S} Са румених и као јабука пуних образа његових могла се свагда читат 
де.</p> <p>Чича Панта је био строг отац и казнио је свог несташка због учињених несташлука, али 
-е-есам.... ах.... рече Милан кроз плач и једва се уздржао да га не познаду по гласу.{S} Милан  
 дођеш вечерас, доћићеш сутра — али ћеш и запамтити кад си узимао пиштољ у руке“!</p> <pb n="42 
те нико не воли и не трпи.{S} Што радиш и опет ти велим; пази на свршетак, јер: „Конац дедо кра 
ед г. надзорником, а међ осталим је још и ово додао: „Који се од мојих ученика најбоље покаже и 
си ти дошо да једеш дудова“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ !</p> <p>„Па да што су ти усне црне“?</p> <p>„ 
руштво се подели на две странке.</p> <p>И овом приликом спази Милан Добривоја но с њим није хте 
 дан Милан беше већ монах Мирон.</p> <p>И његови родитељи беху тад у цркви кад се Милан постриг 
о, од куда је долазио први глас.</p> <p>И не превари се.</p> <p>Пред њим лежаше леп дечак <pb n 
 ти дошо да једеш дудова“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ !</p> <p>„Па да што су ти усне црне“?</p> <p>„Је 
> две змије од чистог сребра, а у среди иа врху од палице сијаше златна јабука, а на јабуци зла 
ко чинила.{S} Одвраћала га од несташних игара, јер док Добривој није пошао у школу, дотле беше  
ених срдаца, да не наиђеш на зло.{S} Не играј се са онаким стварима које нису за тебе.{S} Буди  
ал’ не сваког дана ишао Добривоју да се играју.{S} Где је Добривој био, ту је и Милан био; куд  
својим друговима на зелену пољану да се играју лопте.</p> <p>Кад су дошли на одређено место зат 
о несташно дете чинило је несташлуке... играло се и са онаким стварима које нису за децу.{S} Је 
празан — однесе га собом па се са децом играло.{S} Том приликом је ранио свог најбољег друга.{S 
33" /> жао, немој да се играш са онаким играма које ти могу какове озледе нанети“.{S} Ово изрек 
и се ваљда мене бојиш да ти не ускратим играње?{S} Не!{S} Не бој се синко!“ рече добри отац так 
гових другова, с којима се последњи пут играо, па и слика оног призора кад је на Добривоја пука 
pb n="13" /> није се хтео мали Добривој играти.</p> <p>Зашто!{S} Ево зашто:</p> <p>Кад год су с 
енадио и обрадовао, дозвољавам ти да се играш са твојим друговима колико ти је воња, али немој  
ниш коме <pb n="33" /> жао, немој да се играш са онаким играма које ти могу какове озледе нанет 
да не иде много с њим и да се не меша у игри где се Милан налази.</p> <p>Добривој је све ово пр 
ву и Добривој па се с тога и он умеша у игру.{S} Друштво се подели на две странке.</p> <p>И ово 
т.</p> <p>„Које добро синко“? запита га игуман.</p> <p>„Ево донео сам Вам једно писмо“, рече Ми 
к а Милан је био монах Мирон, и доцније игуман св. манастира М....</p> <p>Миланови и Добривојев 
Божић — тако меким, лепим гласом, да се игуман задивио Милановом изванредно лепом гласу.{S} Гла 
/p> <p>„Бог те благословио синко“! рече игуман гледајући час у писмо, час у палицу, на којој бе 
 у анђела.</p> <p>„Е добро синко“! рече игуман сасвим задовољно кад је Милан довршио појање — „ 
асадити и тако је за кратко време млади игуман уредио овај манастир да је било милина ући у ова 
ете донео у манастир М....</p> <p>Млади игуман је свом снагом и одушевљењем настојавао да манас 
ило 18 година, онда га отац Пантелеимон игуман манастира М.... на најсвечанији начин произведе  
 оцу игуману, запечећено писмо.{S} Отац игуман одмах отвори писмо, и зачуди се кад види писмо к 
ли што читати и писати“? запита га отац игуман.</p> <p>„Знам“! рече Милан укратко.</p> <p>„А ра 
хотице убио, онда <pb n="70" /> је отац игуман уздахнуо и рекао: „Ах синко!{S} Шта учини!{S} Но 
ргије дођу сви у трапезарију“ рече отац игуман.</p> <pb n="71" /> <p>Манастирски ђак се одмах в 
на — осталим ђацима — дошао и је и отац игуман са свима гостима који су и на ручку тога дана би 
 ти предајем благослов“ рече потом отац игуман једва изговоривши ове речи — пружи десну руку и  
 родитељи пођу кући.{S} На поласку отац игуман донесе ону кесу дуката што <pb n="84" /> је Мила 
ле св. службе, заповедно је Милану отац игуман, да отиде у горњу трапезарију, па да са осталим  
, ја се кући нећу вратити“.</p> <p>Отац игуман одмах зазвони, у тај мах дотрчи један манастирск 
 види писмо крвљу написано.</p> <p>Отац игуман мало уплашен, не смеде га читати на први мах.</p 
ископ наименује младог монаха Мирона за игумана манастира М....</p> <p>Млади и смирени монах ни 
носи после моје смрти Мирона изаберу за игумана овог манастира“.</p> <p>„Ја ти предајем благосл 
ка морао је Милан стојати за леђима оца игумана и што је овај пожелио, то му је Милан морао дон 
очео напредовати на велико удивљење оца игумана.{S} Промени његовој утицао је отац Лаврентије н 
леимона.</p> <p>Сутра дан су монаси оца игумана са највећој побожношћу пристојношћу сахранили п 
штуј све старије од тебе, а особито оца игумана које ће те кад буде време закалуђерити, те ако  
к се одмах врати да изврши заповест оца игумана.</p> <p>„А знаш ли што читати и писати“? запита 
ишао у трапезарију и казао заповест оца игумана — осталим ђацима — дошао и је и отац игуман са  
 <p>Милан је одмах у засебну ћелију оца игумана одвео своје родитеље па их је пријавио.</p> <p> 
овати исто онако као што поштује и отца игумана, каже му да се има онако владати као што се и о 
о месеци — па препоруци блаженопочившег игумана Пантелеимона — окружни епископ наименује младог 
 онда мораш овда и остати“.</p> <p>„Оче игумане“! поче Милан радосним гласом „ако моји родитељи 
ах покаже Милану <pb n="67" /> врата од игуманове ћелије и рекне му да куца прво на врата пре н 
аше.</p> <p>Кад је Милан дошао до врати игуманове ћелије, закуца прво слабије, а онда мало јаче 
 шљивици; напред зелена густа шумица са игумановим летњиковцем, а натраг лепе плодне њиве.</p>  
о уђе унутра.</p> <p>Милан се сад упути игумановој, а млади калуђер отидне у цркву да одслужи с 
их 8 дана Милан је само ишао у цркву са игуманом где је читао апостол.{S} После 8 дана Милан је 
 Милан првом приликом у цркви пред оцем игуманом отпојао.</p> <p>Милина беше слушати кад је пој 
е вредноће сви монаси хвалили пред оцем игуманом.</p> <p>Осим ових дужности, Милан је морао сва 
пред вратима, шта ће говорити пред оцем игуманом.</p> <p>„Нећу лагати“ говораше Милан... „у лаж 
8962_C13"> <head>13.{S} Милан пред оцем игуманом.</head> <p>Пре него што је Милан ушао у манаст 
ед свима калуђерима — постаћеш временом игуманом.{S} Ево ти синко ова кеса с новци, и ево ти по 
реци ником ко ти је дао док не постанеш игуманом.</p> <p>,,Ако би се у случају вратио својим ро 
 8 дана Милан је већ добио налог да оцу игуману чисти ципеле, да му спреми воде за умивање, да  
г вође.{S} Онда Милан исприповеда и оцу игуману све и сва.{S} За време Милановог приповедања от 
м једно писмо“, рече Милан па пружи оцу игуману, запечећено писмо.{S} Отац игуман одмах отвори  
ом св. Богомајке — па приступивши к оцу игуману, целује му десницу.</p> <p>„Бог те благословио  
, убришите сузе, па да вас пријавим оцу игуману“ рече <pb n="83" /> Милан сав радостан.{S} У ср 
са родитељима — сав радостан вратио оцу игуману.</p> <p>Кад је чича Панта дошао у село, припове 
Сретни родитетељи, целивају десницу оцу игуману, па се онда растану.</p> <p>Кола су их чекала у 
 родитеље па их је пријавио.</p> <p>Оцу игуману је особито било мило, кад је видео родитеље сво 
ј детету на вољу, да чини шта хоће и да иде куд хоће, јер је дете сад као восак на којем се сва 
> несташлука.{S} Саветовала га је да не иде много с њим и да се не меша у игри где се Милан нал 
“... говорио је отац Добривојев.... „Не иди у друштво у којем има доста покварених срдаца, да н 
х дотрчи један манастирски ђак.</p> <p>„Иди кажи свима монасима нека после св. литургије дођу с 
с тога што је мислио то је и учинио.{S} Идући по сред шуме, наиђе на један извор.{S} Над њим се 
 својом добром мајком наслов оне књиге, из које је учитељ њега учио читати, а то је: „<title>Бу 
и у оне његове — као трњина — црне очи, из којих светлуцаше оштри поглед, уверили би се, да је  
тако згодну приповетку деци приповедао, из које су и сама деца могла науку за се извести, по ко 
ох је први стављао питања <pb n="21" /> из науке о вери и то ученицима најпре из настаријег раз 
е и Добривој, који је јаукао од бола, а из левог рамена како му је лопила крв. —</p> </div> <di 
бривој је све једнако јаукао од бола, а из места где му је сачма у нежно тело ушла — лопила је  
 јарко сунце, пред собом лепу долину, а из далека као да се из земље уздизао неки црн облачић.< 
ар гле како душе хоће душу да ми издува из мене.</p> <p>Гле, како се облаци купе нада мном као  
ма најпре из настаријег разреда па онда из млађег...</p> <p>Како из науке о вери, тако и из ост 
 вели српска пословица: „Глад и курјака из шуме истера“. —</p> <p>Тек што је неколико хвати пре 
>Стаза ова их је за кратко време извела из те шуме.</p> <pb n="58" /> <p>Милану се на ново сунц 
амора истесана кула са готским луковима из којих провириваху пушке острагуше, поређане једна до 
 Лаврентије се највише служио примерима из обичног живота приповедајући му лепе и поучне припов 
е од љутине грискао усне, кидао листове из књига па расипао по путу, и бунцао је неке речи што  
 Милана за руку, успе у своју шаку воде из тиквице коју је хајдучки вођа собом носио- умије га  
штрим погледом тако просецао, као да је из зависти хтео неку намеру да изврши над Добривојем.{S 
мало прогледавши дивно бојадисане слике из дечијег живота — похвалио би Добривоја и одлазио даљ 
ности!{S} Утеши моје родитеље; упути ме из ове шуме, изведи ме и одведи каквом добром човеку ко 
 Милан затрчао на Добривоја, да му отме из руке књигу — изишао је баш онда Добривојев отац на у 
> из науке о вери и то ученицима најпре из настаријег разреда па онда из млађег...</p> <p>Како  
обом лепу долину, а из далека као да се из земље уздизао неки црн облачић.</p> <p>„Шта је оно ш 
да је Добривоја убио, па знајући шта ће из тог следити — науми да побегне далеко у свет, па да  
естита, ваљана и побожна — и ма да беше из сиромашне породице — ипак беше она лепо васпитана, п 
учки вођа изговорно, ал хајдуци грунуше из пушака у знак доласка једног новајлије.</p> <p>Милан 
пкладу;“</p> <p>Овај држећ да лаже, а и из љубопитства да види шта ће Милан урадити — рекне: „д 
...</p> <p>Како из науке о вери, тако и из осталих предмета што се у основној српско-народној ш 
и и том приликом су два по два излазили из школе, па у реду мирно ходећи улицом поздрављали би  
оже — науми да лепим поучењима искорени из Милана сваку клицу несташлука, коју је Милан и у ман 
p> <p>„Добро!“ рече Милан, па извадивши из шпага пиштољ, напери га на врапца, одапне и пукне. — 
 и вредноћи.</p> <p>Кад год је Добривој из школе изишао, приповедао би својој мајци о оном, о ч 
.</p> <pb n="24" /> <p>Но њихов одлазак из школе упадао је сад свима у очи, а то је: што Добрив 
 Ово беше учитељу најрадоснији тренутак из горког учитељског живота.</p> <p>За тим сва деца отп 
 од ужаса испустио <pb n="39" /> пиштољ из руке — дошла му је пред очи слика мртвог Добривоја.{ 
н себе, а Милан од ужаса испусти пиштољ из руке — видећи шта је учинио, уплашен нагне бегати, и 
бривој?...{S} Ах“!{S} Онде се Милан као из сна тргао.{S} Пред очи му изишла слика његовог сеоце 
е изгледаше сад као црн облачић већ као из мрамора истесана кула са готским луковима из којих п 
азреда па онда из млађег...</p> <p>Како из науке о вери, тако и из осталих предмета што се у ос 
и, а иза муње чујаше се као да се нагло из далека каква кола зауставила.{S} Одмах за тим као да 
коров, заједно су у школу ишли, заједно из школе кући долазили.{S} Милан није могао без Добриво 
 М...</p> <p>Том приликом се силан свет из околних места и са стране скупио, да присуствује на  
 Милан оне ноћи пробудио, овако се Богу из највећег страхопоштовања молио: „Оче свети, оче благ 
о родитељима да га за 8 дана не пуштају из собе већ да мирно лежи све дотле, док рана не зараст 
 — <pb n="60" /> тргао нагло своју руку из руке хајдучког вође којом га је водио.</p> <p>„Шта т 
/> те још оног вечера извадио ону сачму из левог рамена.</p> <p>За тим му је опет привезао рану 
ш поред Милана проћи имао.{S} Чувши још из далека неко јецање и неко уздисање; помисли е се ниј 
а.{S} Треба да своје дете привикнеш још из ране младости страху божјем и послушности.{S} Многа  
атраг, односили свој зајам кући!</p> <p>Из стотину усана излетале су речи: „Бог га живео“! „Бог 
стакло.{S} Сунце се баш поче рађати.{S} Иза китњастога брежуљка, што се пред шумом на неколико  
 за тим као да је ватрени бич пукао.{S} Иза пуцњаве спусти се пљусак.</p> <p>На глас грома Мила 
 престаде.</p> <p>Муње почеше севати, а иза муње чујаше се као да се нагло из далека каква кола 
риближивао.</p> <p>Пролеће је прошло, а иза дивног пролећа долазили су све топлији и топлији ле 
пећину, која беше светла као месец; кад иза раштрканих облака провирује.</p> <p>Ова светлост до 
 би се спасао од батина, намисли да оде иза села на ледине па да се тамо са чобанима мало прове 
рати натраг, па се упути путем што води иза села.{S} Тек што је подне прешло.{S} Милан је био н 
олагано дизао, смешкајући се провиривао иза такозваног „Хајдучког брда“.{S} Ласте, славуји, кос 
 да браћа иноси после моје смрти Мирона изаберу за игумана овог манастира“.</p> <p>„Ја ти преда 
де је, пође право кроз шуму у намери да изађе на други крај.{S} Смео није натраг да се врати, ј 
р не чујеш како те Сима и Стева вичу да изађеш напоље?{S} Ти се ваљда мене бојиш да ти не ускра 
 кајао за свој несташлук.</p> <p>Сад му изађоше пред очи и учитељеве речи: „Ко другоме копа јам 
љана.{S} Одело му беше чисто и лепо, те изазиваше дивљење лепоти његовог одела.{S} Изгледао је  
да, кад сиромах сељак не сме ни на праг изаћи од те немилоснице, кад сиромах човек не зна од ку 
 растера псе.{S} Једва је и чика Младен избавио Милана, а да није на брзо дотрчао, све би му ха 
 Милан.{S} Хвала ти што си ме више пута избио кад сам био несташан, да ме ниси избио не би утек 
 избио кад сам био несташан, да ме ниси избио не би утекао....</p> <p>„Та ти си зар Милан“? зач 
ана побегао од куће јер га је отац љуто избио што је баба Пелиној мачки везао камен о врат па ј 
ека буде од сад његова.{S} Мени су часи избројани, за то сам оставио заветно писмо, ено га на с 
врапца!“</p> <p>„Добро!“ рече Милан, па извадивши из шпага пиштољ, напери га на врапца, одапне  
дио се <pb n="37" /> те још оног вечера извадио ону сачму из левог рамена.</p> <p>За тим му је  
итеља пред свима присутнима, а затим је извадио једну књигу са златним корицама и погледавши у  
да <pb n="36" /> су били неко време као изван себе, а Милан од ужаса испусти пиштољ из руке — в 
лану навршила 15 година беше оне године изванредна слава у манастиру М...</p> <p>Том приликом с 
 гласом, да се игуман задивио Милановом изванредно лепом гласу.{S} Глас му је дрхтао, ал беше у 
ши моје родитеље; упути ме из ове шуме, изведи ме и одведи каквом добром човеку који ће ми дати 
</p> <p>Стаза ова их је за кратко време извела из те шуме.</p> <pb n="58" /> <p>Милану се на но 
седала, па ухвативши Добривоја за руку, извео га на улицу и овако му рекао: „Зато што си ме тво 
з које су и сама деца могла науку за се извести, по којој су се уверити могла, да свако дете, к 
ђени чича Панта нестрпљиво је очекивао, извиривао Милана, но све беше узалуд.{S} Што је чича Па 
.{S} Идући по сред шуме, наиђе на један извор.{S} Над њим се Милан саже, напије се хладне воде, 
/> <p>Манастирски ђак се одмах врати да изврши заповест оца игумана.</p> <p>„А знаш ли што чита 
{S} Ову <pb n="26" /> намеру је хтео да изврши баш онда, кад је Добривој хтео да уђе у своје дв 
добио ову заповест, одмах се пожурио да изврши, те због тога се једва провукао кроз <pb n="79"  
ао да је из зависти хтео неку намеру да изврши над Добривојем.{S} Што се Добривој већма радовао 
 прво извршиш, па ако ли за три дана не извршиш, онда ћу те отпустити, а ако ли пак извршиш, да 
шиш, онда ћу те отпустити, а ако ли пак извршиш, даћу ти сребрну пушку и златан јатаган.{S} А с 
оју пећину, и даћу ти три посла да прво извршиш, па ако ли за три дана не извршиш, онда ћу те о 
зиваше дивљење лепоти његовог одела.{S} Изгледао је на први поглед као да је син каквога грофа, 
 ђак.</p> <p>Красна манастирска околина изгледаше му као рај.{S} Десно лепи виногради, лево шљи 
 корака пред хајдучком пећином, која не изгледаше сад као црн облачић већ као из мрамора истеса 
/p> <p>„Па што си ти мало час кроз плач изговарао: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити неста 
благослов“ рече потом отац игуман једва изговоривши ове речи — пружи десну руку и метне на глав 
 започнеш да га добро завршиш — па онда изговоривши ово речи: „<foreign>Помјани мја Господи во  
 мном, знам да си огладнео“!</p> <p>Ово изговоривши, ухвати Милана за руку и поведе кроз шуму н 
итељи, нека се диче с тобом!</p> <p>Ово изговоривши г. надзорник пружи лепу књигу малом Добриво 
S} Ову молитву су деца у глас врло лепо изговорила.</p> <p>Г. парох је први стављао питања <pb  
ска г. надзорниковог, још при растанку, изговорио својој деци кратког садржаја лепу поуку како  
на која питања је Милан кроз зубе једва изговорио:</p> <p>„Не знам!{S} Нисам!{S} Јесу“!</p> <p> 
 несташан“ — које је Милан по други пут изговорио, није могао да себи протумачи, шта то значи?< 
г тренутка, кад је Милан ове речи у сну изговорио — ишао је кроз шуму сам хајдучки вођа, који ј 
 Милан слатко заспао, и онај сан снио — изговорно је више пута ове речи: „Опрости ми бабо никад 
...</p> <p>Тек што је ово хајдучки вођа изговорно, ал хајдуци грунуше из пушака у знак доласка  
 ћутала на ове речи, које је газда Пера изговорно — па се мало насмешила.{S} Знала је она добро 
 ли ви што да добијете овде?{S} Или сте изгубили па не можете да нађете“? „Јест, јест синко“... 
и, и то таким полетом, да се у трен ока изгубио испред својих другова.{S} Добривој је све једна 
 како си овамо дошао“?...{S} Да се ниси изгубио, или су те родитељи ваљда отерали од себе“? зап 
а</p> <p>У Великој Кикинди 1896.</p> <p>Издање и штампа српске књижарнице и штампарије</p> <p>Ј 
н поглед на Мирона, још једаред дахне и издахне.</p> <p>Мирон који је у руци држао горућу вошта 
 сина своје родитеље до смрти хранили и издржавали.</p> </div> </body> </text> </TEI> 
 <p>Хајдучки вођа знајући да Милан неће издржати страх — ишао је полако за њим, и кад је Милан  
"82" /> гушећи се у сузама па не могући издржати тугу свога срца повиче: „Ја сам МилаН“!... и п 
оћ ухватила — склони се у један оближњи издубљени храст.{S} Ту седне, па се одмараше и промишља 
шта је смислио оне ноћи кад је плакао у издубљеном расту?{S} Камо је отишао?{S} Чиме се бавио?  
дан ветар гле како душе хоће душу да ми издува из мене.</p> <p>Гле, како се облаци купе нада мн 
аш почело смркавати.</p> <p>Сви хајдуци изишавши на сусрет хајдучком вођи — пољубе непознатог д 
а Добривоја, да му отме из руке књигу — изишао је баш онда Добривојев отац на улицу, па кад је  
ћи.</p> <p>Кад год је Добривој из школе изишао, приповедао би својој мајци о оном, о чем је учи 
 Милан као из сна тргао.{S} Пред очи му изишла слика његовог сеоцета, слика његових другова, с  
 купао се у великим барима, од мајке је излагивао по неколико новчића за пропис па је за те нов 
устио кући и том приликом су два по два излазили из школе, па у реду мирно ходећи улицом поздра 
вој зајам кући!</p> <p>Из стотину усана излетале су речи: „Бог га живео“! „Бог му дао здравља“! 
 светитеља пред којим су верни хришћани изливали своје топле молитве, болни, кљасти и невољни с 
о пута испратио, а онда их је загрлио и изљубио, и онда се — раставши се са родитељима — сав ра 
p>Сви се другови загледаху, па ће један између њих запитати: „А како можеш убити, кад немаш ни  
о си ме твојим добрим владањем и учењем изненадио и обрадовао, дозвољавам ти да се играш са тво 
Хајдучки вођа одмах заповеди момцима да изнесу што лепшу вечеру за младога госта.</p> <p>Момци  
нет био од радости, видећи како му деца износе на видик и оцену његов труд. — Елем да не описуј 
нда мало јаче.</p> <p>„Слободно“! чу се изнутра крупан старачки глас.{S} Милан отвори врата и с 
е ти могу какове озледе нанети“.{S} Ово изрекавши, остави веселу децу која од радости кликтаху  
ив је сине“, баба га је дао на школе да изучи за попа...</p> <p>„Ох сад ми је лакше“! викне Мил 
ја даде на веће <pb n="12" /> школе кад изучи ту сеоску. „Та школоваћу га — говорио је газда Пе 
и, а црни и густи облаци се растурише и изчезоше као дим.</p> <pb n="48" /> <p>Остаде небо чист 
авити — беху тужни родитељи сретнији но икада те плате за труд г. лечнику који се на мах врати  
 у ћелији у којој горијаше кандило пред иконом св. Богомајке — па приступивши к оцу игуману, це 
вио заветно писмо, ено га на столу пред иконом Мајке Божије, — у којем сам написао своју жељу,  
ко уздахне, погледи још последњи пут на икону св. Богородице, још један поглед на Мирона, још ј 
/p> <p>„А где је Добривој?{S} Је ли жив ил’ је умро?</p> <p>„Жив је сине“, баба га је дао на шк 
 се није какав дух појавио у овој шуми, или је можда каква потера за хајдуцима од стране Турака 
овамо дошао“?...{S} Да се ниси изгубио, или су те родитељи ваљда отерали од себе“? запиткиваше  
прилику у којој би Добривоја осрамотио, или би му ма у чем нашкодио.{S} На жељу Добривојеву да  
p>„Имате ли ви што да добијете овде?{S} Или сте изгубили па не можете да нађете“? „Јест, јест с 
го да се реши: дал’ да потражи тог духа или да се што пре удали!</p> <p>Напослетку знајући да у 
оздрављали би оне, уз које су пролазили или које су сретали.{S} Свако дете ишло је са оним дете 
доста начудити, шта је то?{S} Да ли сан или јава.</p> <p>„Хајдучка шуми, дечак, сузе“... говора 
љ у школи говорио, шта им је приповедао или какве им ствари показивао и тако даље</p> <p>Тако ј 
ан можда због оног случаја убио, удавио или што слично учинио.</p> <p>„Враг не спава“ говораше  
екрсти и са децом отпоје по који тропар или би сва деца очитала молитву пре наставе.{S} Исто је 
рио, јер је добро знао да га отац данас или сутра не може бити.{S} Као што је Милан био несташа 
тељ говорио о добром и неваљалом детету или о послушном и непослушном дечаку и тако даље{S} Све 
чај.</head> <p>Беше баш подне у очи св. Илије.</p> <p>Леп летњи дан.{S} Сунце је далеко одскочи 
е једанпут приповедао како <pb n="9" /> им је учитељ показивао школске ствари, други пут је при 
поклони Милановим родитељима рекавши да им је то благодарни син донео кад је дошао у манастир,  
од су сва деца у школи била мирна, онда им је учитељ по коју лепу приповечицу тако занимљиво пр 
 летње доба уживају, а то уживање пружа им сама мати природа.</p> <p>Тако ходећи и занимљиво се 
 верног ученика Мирона и све монахе, па им овако на самрти рече: „Децо, она палица коју ми је в 
и син донео кад је дошао у манастир, па им дозволи да смеју долазити своме сину у походе кад го 
м, о чем је учитељ у школи говорио, шта им је приповедао или какве им ствари показивао и тако д 
 Богу за здравље свога детета.{S} И Бог им је услишао молитву.{S} После 8 дневног брижног и сав 
дили разборитости његовој.</p> <p>А кад им је Милан ређао несташлуке које је у селу починио, он 
ју долазити своме сину у походе кад год им је воља.{S} За тим им обећа да ће Милана за три годи 
говорио, шта им је приповедао или какве им ствари показивао и тако даље</p> <p>Тако је једанпут 
 у походе кад год им је воља.{S} За тим им обећа да ће Милана за три године закалуђерити и да ћ 
одговор пред г. надзорником.{S} Говорио им је да се труде, да што лепше и сјајније одговоре на  
ке ствари, други пут је приповедао како им је учитељ говорио о добром и неваљалом детету или о  
едно отишли кући као обично.{S} На лицу им се видео знак да се у нечем данас не слажу, јер се п 
алуђерском чину.{S} Милану препоручи да има све поштовати исто онако као што поштује и отца игу 
о поштује и отца игумана, каже му да се има онако владати као што се и остали монаси владају.</ 
оту дајући му добре савете по којима се има владати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
а, јер му беше зазор да он као најмлађи има власт над свима старијим монасима.{S} Но кад не беш 
обривојев.... „Не иди у друштво у којем има доста покварених срдаца, да не наиђеш на зло.{S} Не 
аш ево ћу ти синко рећи зашто плачемо: „Има смо једног сина од својих 10—11 година, беше дете о 
сваки посао добро и на време свршиш.{S} Имај па уму ову кратку реченицу: „Конац дело краси“.</p 
га не беше, до саме липе.</p> <p>Сад не имајући куд ни камо, гладан, уморан, охрабри се па пође 
ђа мало озбиљније.</p> <p>Овде Милан не имајући куд ни камо, већ приповеди све и сва шта се с њ 
гој.</p> <p>По томе је дакле свако ђаче имало свога друга.</p> <p>Мали Добривој је ишао увек са 
ужани јунаци лепо обучени.{S} И ја радо имам лепо одело и добро оружје.{S} Да... да.. отићи ћу  
 година“!</p> <p>„Имаш ли оца“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„А имаш ли матер“?</p> <p>„Имам“!</p> <p> 
мам“!</p> <p>„А имаш ли матер“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„Па како си овамо дошао“?...{S} Да се нис 
газда Пера својој жени — „па ма ме пола имања стао, само нека постане поп“...</p> <p>Сека Зорка 
Но није га баш одвео, јер је чича Панта имао посла док је Милана са багрена стерао доле, те га  
оји је због лова баш поред Милана проћи имао.{S} Чувши још из далека неко јецање и неко уздисањ 
чери казали Милановом оцу како је Милан имао у шпагу напуњен <pb n="41" /> пиштољ, па како је х 
и“? запита Милан мало уплашено.</p> <p>„Имате ли ви што да добијете овде?{S} Или сте изгубили п 
„Имаш ли оца“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„А имаш ли матер“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„Па како си овамо 
ој ми коју црквену песму да чујем какав имаш глас.</p> <p>Милан се с почетка устезао, јер није  
/p> <p>„Мени је сад 11 година“!</p> <p>„Имаш ли оца“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„А имаш ли матер“?< 
 охрабри па му одрешито рекне: „Мени је име Милан Спасић“.</p> <p>„А колико ти је година“?</p>  
г ђакона лицем на Цвети.{S} Тада добије име Мирон.{S} Сутра дан Милан беше већ монах Мирон.</p> 
/p> <pb n="4" /> <p>Добривој, тако беше име том лепушкастом дечаку кога сам вам укратко описао  
е али пуне образе.</p> <p>„Како је теби име? синко“! запита га хајдучки вођа.</p> <pb n="56" /> 
ек. „Сека Зорка“ — тако зваху и под тим именом познаваху сви сељани и све сељанке као честиту и 
сам вам укратко описао — беше дакле син имућних сеоских родитеља.</p> <p>„Газда Пера“ — тако је 
син каквога грофа, а не као син простог имућног земљеделца.</p> <pb n="4" /> <p>Добривој, тако  
 подстицао сека Зорку да свог несташног иначе особито даровитог синчића васпита.</p> <p>Сека Зо 
Лаврентије беше вичан у васпитању — а и иначе беше то човек правог моралног и побожног карактер 
старијим монасима.{S} Но кад не беше на ино, он мораде примити у руку ону палицу, коју је он са 
м написао своју жељу, а та је: да браћа иноси после моје смрти Мирона изаберу за игумана овог м 
 — и ма да беше из сиромашне породице — ипак беше она лепо васпитана, па је настојавала да и св 
 n="5" /> коју је он вредно обрађивао — ипак се он није зато погордио.</p> <p>Сви су се сељани  
и рекао: „Ах синко!{S} Шта учини!{S} Но ипак си сретан.{S} Грех ће се твој опрати.{S} То је врл 
 —</p> <p>Већ су му цео горњи капут сав искидали били кад је чика Младен дотрчао са дреновцем д 
 није на брзо дотрчао, све би му хаљине искидали пси.</p> <p>„А шта ти ту радиш“? запита га чик 
ах бити може — науми да лепим поучењима искорени из Милана сваку клицу несташлука, коју је Мила 
и је плитко дио, то сам већ толико пута искусио, а и овај хајдук ми је сад мало час рекао: „Кон 
pter" xml:id="SRP18962_C3"> <head>3.{S} Испит.</head> <p>Још оног јутра око 8 часова приспео је 
 су присуствовали на школском испиту. — Испит се започео са молитвом пре школске наставе: „Преб 
ана објавио ученицима када ће се држати испит, па је због тога рекао да се сви спреме, да понов 
 надзорник после закљученог и довршеног испита најлепшим и најрадоснијим похвалама обасуо труд  
 Лаврентије промеривши Миланово срце, и испитавши га потанко <pb n="75" /> о узроку његовог дол 
блудео побегавши од својих родитеља.{S} Испитај га!{S} Дечак је паметан али несташан.{S} Подај  
а дође тај дан када ће г. надзорник њих испитивати.{S} Целе недеље пред испитом понављао је Доб 
оје место.{S} Г. надзорник је отишао за испитни сто, на којем беше много мирисава цвећа и школс 
њигу са златним корицама и погледавши у испитни записник, прозвао Добривоја <pb n="22" /> преда 
ник њих испитивати.{S} Целе недеље пред испитом понављао је Добривој своје лекције, а Милан мес 
де, да што лепше и сјајније одговоре на испиту, па да својим одговорима потврде труд и рад свог 
се од мојих ученика најбоље покаже и на испиту најбоље на питања одговорао <pb n="19" /> буде,  
о да што више и боље могу одговорити на испиту.{S} Но све беше некојим ученицима узалуд, јер по 
и да му је ту књигу дао г. надзорник на испиту. —</p> <p>Отац Добривојев је тек сад разумео шта 
 заиста и беше сваке године похваљен на испиту од свог учитеља због свог доброг владања и учења 
им друговима лепу књигу што је добио на испиту.{S} Ко је год поред Добривоја прошао, свако је з 
анови који су присуствовали на школском испиту. — Испит се започео са молитвом пре школске наст 
ши му прво како то треба радити.</p> <p>Испочетка је то Добривоју тешко било, али мало по мало  
ком дворишту.{S} Милан их је до по пута испратио, а онда их је загрлио и изљубио, и онда се — р 
ата да донесем — шта ће то значити“?{S} Испрва се устезао да уђе у пећину, али охрабривши се уђ 
таким полетом, да се у трен ока изгубио испред својих другова.{S} Добривој је све једнако јаука 
као Милана, а кад се чика Младен удалио испред њега, онда је свог несташка казнио тиме што је м 
 дошао до хајдучког вође.{S} Онда Милан исприповеда и оцу игуману све и сва.{S} За време Милано 
ча Пантиној кући, (оцу Милановом) па му исприповеда све и сва и онда се врати својој кући. — От 
о ћу ти примити за мог ђака желим да ми исприповедаш све од речи до речи како си дошао до хајду 
 време као изван себе, а Милан од ужаса испусти пиштољ из руке — видећи шта је учинио, уплашен  
иланом?</head> <p>Кад је Милан од ужаса испустио <pb n="39" /> пиштољ из руке — дошла му је пре 
пска пословица: „Глад и курјака из шуме истера“. —</p> <p>Тек што је неколико хвати прешао, спа 
 сад као црн облачић већ као из мрамора истесана кула са готским луковима из којих провириваху  
ије хтео Милан ни речце проговорити.{S} Истина Милан је своју завист и злобу крио пред осталим  
ођи, нека ме прими у хајдуке.{S} Ја сам истина млад, ал <pb n="51" /> то ништа не чини.{S} Мој  
да се опрости са чика Младеном.</p> <p>„Истину говори“! викну чика Младен.</p> <p>„Е па ја сам  
 т. д. на која питања су се мали јунаци истицали хвалећи се како је који боље могао.</p> <p>На  
ште као што је на дому био ваљан дечак, исто тако беше Добривој и у школи и у цркви прави узор  
илан био несташан при том и непослушан, исто је тако обратно <pb n="17" /> Добривој био баш пос 
ва деца очитала молитву пре наставе.{S} Исто је тако чинио и после наставе, а онда је децу пуст 
} Милану препоручи да има све поштовати исто онако као што поштује и отца игумана, каже му да с 
 око поноћи догодило се са Миланом тако исто.{S} Кад се три дана навршило, онда се Милан сам се 
 уморан мало одмара.</p> <p>После подне истог а дана тако-око 5—6 часова, дошло је неколико дру 
 молитве, болни, кљасти и невољни су се исцеливали кад су се светитељске руке дотицали.</p> <p> 
јеђен не хтеде данас са Добривојем кући ићи.{S} Милан је целим путем попреко гледао веселог Доб 
у неком узаном стазом.</p> <p>Стаза ова их је за кратко време извела из те шуме.</p> <pb n="58" 
је све ове очине савете тако слушао, да их је све гутао и тако их је добро у срце своје усадио, 
Милан их је до по пута испратио, а онда их је загрлио и изљубио, и онда се — раставши се са род 
ију оца игумана одвео своје родитеље па их је пријавио.</p> <p>Оцу игуману је особито било мило 
екала у манастирском дворишту.{S} Милан их је до по пута испратио, а онда их је загрлио и изљуб 
 тако слушао, да их је све гутао и тако их је добро у срце своје усадио, да се у свом животу ви 
ану, па се онда растану.</p> <p>Кола су их чекала у манастирском дворишту.{S} Милан их је до по 
и сад нешто учио, он је бежао од школе, ишао у шуму, хватао птице, купао се у великим барима, о 
кад је Милан ове речи у сну изговорио — ишао је кроз шуму сам хајдучки вођа, који је због лова  
 знајући да Милан неће издржати страх — ишао је полако за њим, и кад је Милан онесвешћен на зем 
те нарави, Милан је мал’ не сваког дана ишао Добривоју да се играју.{S} Где је Добривој био, ту 
ло свога друга.</p> <p>Мали Добривој је ишао увек са Миланом чича Пантиним сином, чија је кућа  
био, ту је и Милан био; куд је Добривој ишао тамо је и Милан ишао.</p> <p>Заједно су увек били  
 који је потмуреним и намргођеним лицем ишао по сред пута повлачећи ногу за ногом и дижући праш 
 био кључар то је са манастирском баком ишао у подрум по сир млеко, маст, месо, вино, и тако да 
о; куд је Добривој ишао тамо је и Милан ишао.</p> <p>Заједно су увек били у башти заливали цвећ 
сто и лепо писао па је потпуно спремљен ишао у школу.{S} Док није свој задатак научио, и док ни 
> <p>За оних првих 8 дана Милан је само ишао у цркву са игуманом где је читао апостол.{S} После 
ц као сеоски сережан оружао кад је ноћу ишао да чини патролу; приказао му се и Добривој, који ј 
 сву децу која су са Добривојем заједно ишла, па су се почели натицати целе оне недеље, ко ће б 
насту траву и коров, заједно су у школу ишли, заједно из школе кући долазили.{S} Милан није мог 
зили или које су сретали.{S} Свако дете ишло је са оним дететом које је било ближе један другом 
етом које је било ближе један другом т. ј. чија је кућа била близу једна другој.</p> <p>По томе 
а.</p> <p>Он мишљаше; „подземна пећина, ја сам, па онда пун котао злата да донесем — шта ће то  
ива видети.{S} Ја се кући нећу вратити, ја пред очи мојим родитељима не смем жив доћи.{S} Остаћ 
 — овоко му рече хајдучки вођа: „Синко, ја сам се за тебе већ побринуо, па ако будеш честит и д 
итељи тебе сад траже па ако дођу овамо, ја тебе не смем задржати.{S} Због тога те нећу пострићи 
 верујући чисто сам себи.</p> <p>„Јест, ја сам бабо.. зар сам се тако променио да ме баш не поз 
ако моји родитељи и сутра по мене дођу, ја се кући нећу вратити“.</p> <p>Отац игуман одмах зазв 
товања молио: „Оче свети, оче благи!{S} Ја сам једно несташно и неваљало дете, које је због сво 
учком вођи, нека ме прими у хајдуке.{S} Ја сам истина млад, ал <pb n="51" /> то ништа не чини.{ 
 не — неће ни мене више жива видети.{S} Ја се кући нећу вратити, ја пред очи мојим родитељима н 
 будеш честит и добар, бићеш сретан.{S} Ја сам заповедио једном од мојих момака да те одведе у  
овори“! викну чика Младен.</p> <p>„Е па ја сам за то чело баште улазио... поче Милан озбиљно... 
 а врабац је ено на грани?</p> <p>„Боме ја ћу га убити“! рече Милан па пружи руку ономе што <pb 
ци су оружани јунаци лепо обучени.{S} И ја радо имам лепо одело и добро оружје.{S} Да... да.. о 
да — бити његова.</p> <p>Ову палицу сам ја отео од једног буљукпаше који ју је јамачно онда доб 
, је ли“...</p> <p>„Опрости ми... нисам ја бабо хтео...{S} Паја ме је наговорио... о... о“...</ 
ја дадох, прими од њега и чувај је, јер ја се надам да ће — ако Бог да — бити његова.</p> <p>Ов 
чинство ћу ти захвалити.{S} Ову коју му ја дадох, прими од њега и чувај је, јер ја се надам да  
огући издржати тугу свога срца повиче: „Ја сам МилаН“!... и падне матери у наручја љубећи је у  
сретни догађај, овако дода напослетку: „Ја сам се зарекао да се нећу вратити кући, него да ћу о 
еру за игумана овог манастира“.</p> <p>„Ја ти предајем благослов“ рече потом отац игуман једва  
што стоји на багреновој грани“?</p> <p>„Ја могу“! рече Милан одважно.</p> <p>Сви се другови заг 
дити — рекне: „добићеш од мене сутра 10 јабука ако убијеш оног врапца!“</p> <p>„Добро!“ рече Ми 
у среди иа врху од палице сијаше златна јабука, а на јабуци златан крст.</p> <p>„Које добро син 
ше на оној грани, на којој беше највише јабука.{S} Лупне ногом о грану тако снажно, да су све д 
јих 9 до 10 година.{S} Са румених и као јабука пуних образа његових могла се свагда читати весе 
 дечаком лежаху неколико дивљих начетих јабука.</p> <p>Хајдучки вођа који се полако и на прстим 
Макрени манастирској кухарици појео све јабуке што је бака спремила за госте, трећи пут је једн 
ше.{S} Тада се заустави код једне дивље јабуке.{S} Погледи горе на гране и промери <pb n="50" / 
вши јабуке, полако се сиђе доле, покупи јабуке, напуни своје шпагове, па онда једну по једну ва 
рне мисли опет спопадоше.</p> <p>Једући јабуке занесе се у мислима, а те мисли навађаху га да с 
о једне попадале на земљу.{S} Стрешавши јабуке, полако се сиђе доле, покупи јабуке, напуни свој 
скидао птичија гњезда са дрвећа... крао јабуке и т. д. због којих несташлука је Милан често доб 
ху од палице сијаше златна јабука, а на јабуци златан крст.</p> <p>„Које добро синко“? запита г 
а начудити, шта је то?{S} Да ли сан или јава.</p> <p>„Хајдучка шуми, дечак, сузе“... говораше х 
ије било ништа отерати пар од најлепших јагањаца учитељу на дар. — Свог Добривоја волео је газд 
, отиде у гумно, одабере једно најлепше јагње, метне га на раме па га однесе учитељу на дар.</p 
:id="SRP18962_C9"> <head>9.{S} Миланови јади.</head> <p>Кад се Милан оне ноћи пробудио, овако с 
це је далеко одскочило.{S} Врућина беше јака.{S} На торњу српске цркве откуцавало је 12 часова, 
и су жњели жито.{S} Милан се ових особа јако бојао да га <pb n="49" /> ко не спази, те с тога ш 
p>Милан је у манастиру од неког времена јако почео напредовати на велико удивљење оца игумана.{ 
{S} Стомак му је био празан, глад га је јако морила.</p> <p>Освртао се и десно и лево не би ли  
> <p>„Јеси синко јеси... променио си се јако“.</p> <p>„А где је Добривој?{S} Је ли жив ил’ је у 
жна жена...</p> <p>Милан се на ове речи јако тргао, — очи му се заблистале, крв му нагло поче т 
 ја отео од једног буљукпаше који ју је јамачно онда добио, кад су Турци последњи пут разрушили 
 очи и учитељеве речи: „Ко другоме копа јаму, сам ће у њу пасти“.</p> <p>Тако бегајући — па све 
ло кад је угледао над собом плаво небо, јарко сунце, пред собом лепу долину, а из далека као да 
извршиш, даћу ти сребрну пушку и златан јатаган.{S} А сад хајде са мном, знам да си огладнео“!< 
олу; приказао му се и Добривој, који је јаукао од бола, а из левог рамена како му је лопила крв 
јих другова.{S} Добривој је све једнако јаукао од бола, а из места где му је сачма у нежно тело 
ољ пукао — па ухвативши се за лево раме јаукаше од бола. — „Шта је, шта је?{S} Да те није убио“ 
 крв му нагло поче тећи, а срце му поче јаче лупати...</p> <p>„Шта то значи“? запита Милан мало 
елије, закуца прво слабије, а онда мало јаче.</p> <p>„Слободно“! чу се изнутра крупан старачки  
" /> га хајдучки вођа... „ти си снивао, је ли“...</p> <p>„Опрости ми... нисам ја бабо хтео...{S 
анту са решетком са којом <pb n="10" /> је мали Добривој заливао цвеће у башти.{S} Даље дала му 
ивоја нехотице убио, онда <pb n="70" /> је отац игуман уздахнуо и рекао: „Ах синко!{S} Шта учин 
онесе ону кесу дуката што <pb n="84" /> је Милан добио од оног хајдука па поклони Милановим род 
в. литургију.{S} Добривој <pb n="89" /> је био дакле свештеник а Милан је био монах Мирон, и до 
се јако“.</p> <p>„А где је Добривој?{S} Је ли жив ил’ је умро?</p> <p>„Жив је сине“, баба га је 
<p>„А где је Добривој?{S} Је ли жив ил’ је умро?</p> <p>„Жив је сине“, баба га је дао на школе  
р није знао како ће сад да слаже, једва је чекао да се опрости са чика Младеном.</p> <p>„Истину 
му књигу гледали и хвалили га.{S} Једва је чекао да дође кући па да покаже својим родитељима шт 
о са дреновцем да растера псе.{S} Једва је и чика Младен избавио Милана, а да није на брзо дотр 
а пружи руку ономе што <pb n="35" /> га је запитао — додавши: „ево за опкладу;“</p> <p>Овај држ 
 је умро?</p> <p>„Жив је сине“, баба га је дао на школе да изучи за попа...</p> <p>„Ох сад ми ј 
 било претоварено са храном, и ма да га је Бог благословио са преобилним плодом од своје њиве < 
је овамо дошао.</p> <p>Хајдучки вођа га је слушао са <pb n="57" /> највећом знатижељношћу, па к 
хајдучки вођа врло доброг срца, која га је пољубио у бледе али пуне образе.</p> <p>„Како је теб 
ле мајке гутао.{S} Покрај тога мајка га је сваког јутра и вечера учила да се моли Богу.{S} Нави 
учила да се моли Богу.{S} Навикавала га је на добро а упућивала да се клони од зла.{S} Стављала 
 n="11" /> несташлука.{S} Саветовала га је да не иде много с њим и да се не меша у игри где се  
а сретан бити“.{S} Осим тога, водила га је у башту, која је била засађена са дрвећем разног воћ 
ла.{S} Стомак му је био празан, глад га је јако морила.</p> <p>Освртао се и десно и лево не би  
где Милана, па бар да му ко каже где га је синоћ видео последњи пут.</p> <p>Где је год чича Пан 
попреко гледао веселог Добривоја, те га је са својим оштрим погледом тако просецао, као да је и 
ју руку из руке хајдучког вође којом га је водио.</p> <p>„Шта то значи“! запита Милан чудећи се 
е тако, да га зној спопао, а при том га је и глад морила.</p> <p>Освртао се на све стране не би 
, приповедао је од радости сваком ко га је год запитао за Милана.{S} Одмах је отишао и Добривој 
<p>Где је год чича Панта ушао, свако га је запитао: „А како је могао Милан онако шта урадити“?< 
 том што се Милан журио — задржавало га је густо шумско грање и шипражје које му је спречавало  
p>Милан — које од страха, а које што га је баш код те шуме ноћ ухватила — склони се у један обл 
оји је тога дана побегао од куће јер га је отац љуто избио што је баба Пелиној мачки везао каме 
отишао, и распитивао за Милана.{S} Кога је код чича Панта на путу срео, запитао би га: „Пријате 
о родитеље свог најмилијег ђака за кога је спремао највећи благослов и срећу.</p> <p>Милан се с 
ме нисам“! беше одговор свију оних кога је чича Панта запиткивао.{S} Тако тражећи и распитујући 
 и поучне приче и то тако занимљиве, да је мали Добривој сваку реч своје миле мајке гутао.{S} П 
г доласка у манастир М... увидео је, да је Милан заиста морао бити одвише несташан, јогунаст и  
тлуцаше оштри поглед, уверили би се, да је оштроуман и досетљив.{S} Глава му беше правилно окру 
 синко!“ рече добри отац тако нежно, да је одмах устао са седала, па ухвативши Добривоја за рук 
е хвала“ — тако сложно и милогласно, да је г. надзорник по други пут морао похвалити и ђаке и г 
о је које дете одговарало, доста то, да је г. надзорник после закљученог и довршеног испита нај 
p>Овај призор је Милана тако дирнуо, да је морао запитати што плачу?</p> <p>„Ох синко не питај  
нта био у том уверењу, <pb n="44" /> да је Милана ма на који начин нестало са овога света.</p>  
ћи — јер беше тад особито послушан — да је и сам чезнуо за радом као жедан за водом.{S} Од сада 
тог дечака — који у сну држећи збиља да је његов отац пред њиме, нагло се тргне и зверајући вик 
и ли видео како дете од 10—11 година да је овим путем прошло“?</p> <p>„Боме нисам“! беше одгово 
 увидео да је то мало час био сан, и да је место његовог оца, пред њим стајао хајдучки вођа врл 
ог јутра и вечера молио Богу, држећи да је Добривој умро.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
 и родовима да тражи Милана — држећи да је ма код кога од својих родова морао отићи да преноћи. 
ољег друга.{S} Дете као дете мислећи да је убило свога друга, уплаши се, па побегне непознатим  
урежеш све оно што је добро.{S} Знај да је дете као младо дрво, а дрво младо даје се савијати с 
мало звоно: тин! тан! тин! тан! знак да је сад време да се руча, па да се после ручка сваки умо 
Добривоја.{S} Он бејаше тврдо уверен да је Добривоја убио, па знајући шта ће из тог следити — н 
м оштрим погледом тако просецао, као да је из зависти хтео неку намеру да изврши над Добривојем 
а.{S} Изгледао је на први поглед као да је син каквога грофа, а не као син простог имућног земљ 
кола зауставила.{S} Одмах за тим као да је ватрени бич пукао.{S} Иза пуцњаве спусти се пљусак.< 
је бацио у бунар.{S} Милан није знао да је у овом друштву и Добривој па се с тога и он умеша у  
 се овом одговору већма радовао него да је видео свог оца — видећи да ће му се лепа замисао ост 
лан је тек сад дошао к себи и увидео да је то мало час био сан, и да је место његовог оца, пред 
у је нана дала.</p> <p>Кад је осетио да је сит, сиђе се полако доле.</p> <p>Тек што се сишао до 
спречавало прелаз на више места тако да је Милан морао млого већи део пута да обиђе па да се уп 
који беше напуњен, но оно је мислило да је празан — однесе га собом па се са децом играло.{S} Т 
обривој своје лекције, а Милан место да је бар и сад нешто учио, он је бежао од школе, ишао у ш 
 ужасан призор је Милана тако дирнуо да је у несвест пао, те онесвешћен лежао све док се није н 
ме млади игуман уредио овај манастир да је било милина ући у овај св. дом.</p> <p>Кад се Милан  
му није несташлук тако ушао у страст да је по читав дан бегао од куће кријући се које где.</p>  
 година приближивала од оног дана, када је мали Добривој први пут ступио у школу.{S} Добривој с 
година дана навршила од оног дана, када је Милан дошао у манастир.{S} За цело то време нису Мил 
мен несташног владања Милановог, и тада је уздахнуо рекавши: „Милане, Милане!{S} Да си слушао с 
се чика Младен удалио испред њега, онда је свог несташка казнио тиме што је морао клечати на ку 
>Кад се Милан за монаха постригао, онда је на неколико дана доцније — отац Пантелеимон заиста о 
е још лакше попео, а кад се попео, онда је рекао у себи: „Док га не обрстим, нећу се сићи“!{S}  
ог, петог и шестог дана ово чинио, онда је отац Лаврентије <pb n="76" /> морао на леп начин Мил 
а од куд да заслужи коју кукавицу: онда је газда Пера показивао, да се влада по оним речима Хри 
да га упише у школу, <pb n="15" /> онда је и чича Панта одвео свог несташка Милана.{S} Но није  
о је тако чинио и после наставе, а онда је децу пустио кући и том приликом су два по два излази 
ју за време школског одмора, и тек онда је сву децу распустио.{S} Радосна деца клицајући и пева 
чних Турака — пође право онамо, од куда је долазио први глас.</p> <p>И не превари се.</p> <p>Пр 
ек са Миланом чича Пантиним сином, чија је кућа била преко пута од газда Перине куће.</p> <p>Чи 
е је било ближе један другом т. ј. чија је кућа била близу једна другој.</p> <p>По томе је дакл 
} Осим тога, водила га је у башту, која је била засађена са дрвећем разног воћа и са многим цве 
д отиде у једну подземну пећину, — која је била затворена са вратима од самога челика па да дон 
ма сеоске општине — у школску собу која је била лепо спремљена.</p> <p>Г. надзорника је на врат 
ла лепо спремљена.</p> <p>Г. надзорника је на вратима са својим ученицима — дочекао учитељ са к 
tle>Буквар</title>“.</p> <p>Добра мајка је своме сину давала васпитање спочетка само онаково, к 
 нека постане поп“...</p> <p>Сека Зорка је само ћутала на ове речи, које је газда Пера изговорн 
 како то треба радити.</p> <p>Испочетка је то Добривоју тешко било, али мало по мало и Добривој 
ао јабуке и т. д. због којих несташлука је Милан често добивао шибе и од учитеља а и од свога о 
 <pb n="7" /> овим врлинама привикивала је сека Зорка и свог јединца Добривоја кад му је тек ше 
оворно — па се мало насмешила.{S} Знала је она добро, да нико не зна шта може од детета постати 
единца Добривоја лепо васпита.{S} Знала је она да од добро васпитаног детета може постати ваљан 
има и владао.{S} И с пуним правом могла је сека Зорка очекивати, да ће Добривој бити сретан ако 
провирује.</p> <p>Ова светлост долазила је од силног злата, сребра и драгог камења што ту беше  
 му је сачма у нежно тело ушла — лопила је крв.</p> <p>Затим заповеди Ђоки и Јоци да отрче Добр 
не зле речи рекао.{S} Са свима сељанима је он у миру и љубави живио.{S} Био је при том милостив 
ко даље и тако даље“</p> <p>Овим речима је поп Сава подстицао сека Зорку да свог несташног инач 
 на грану — сад умукоше.{S} Нема тишина је целом васионом завладала: <pb n="40" /> Не чујаше се 
ваше даље хајдучки вођа, на која питања је Милан кроз зубе једва изговорио:</p> <p>„Не знам!{S} 
дице — ипак беше она лепо васпитана, па је настојавала да и свога јединца Добривоја лепо васпит 
ди сретне мајке од радости надимале, па је радошћу обузета, грлила малога Добривоја, топло љуби 
о ученицима када ће се држати испит, па је због тога рекао да се сви спреме, да понове лекције  
 Одмах је отишао и Добривојевој кући па је и тамо приповедно све <pb n="85" /> и сва шта се са  
ога догодило са Миланом и Добривојем па је нестрпељиво чекао Милана, а кад се чика Младен удали 
} Своје задаће је чисто и лепо писао па је потпуно спремљен ишао у школу.{S} Док није свој зада 
агивао по неколико новчића за пропис па је за те новце куповао дувана и пушио са Пајом, млинарс 
аба Пелиној мачки везао камен о врат па је бацио у бунар.{S} Милан није знао да је у овом друшт 
штеним и вредним животом.{S} Газда Пера је био тих, миран и благ.{S} Никога није оп увредио, ни 
отима буди у помоћи“.</p> <p>Газда Пера је тако сваком приликом свесрдно и чинио. — Бесплатно ј 
 — у којем сам написао своју жељу, а та је: да браћа иноси после моје смрти Мирона изаберу за и 
 кријући се које где.</p> <p>Чича Панта је био строг отац и казнио је свог несташка због учињен 
н онако шта урадити“?</p> <p>Чича Панта је само слегао раменима, велећи да не зна.{S} Тако је ч 
у тражио Милана, него и у оближња места је отишао, и распитивао за Милана.{S} Кога је код чича  
икад више не... не“...</p> <p>„Шта, шта је синко“? ћуткаше <pb n="55" /> га хајдучки вођа... „т 
во раме јаукаше од бола. — „Шта је, шта је?{S} Да те није убио“? збуњено запиткиваху један друг 
реме и не могаше се доста начудити, шта је то?{S} Да ли сан или јава.</p> <p>„Хајдучка шуми, де 
кући па да покаже својим родитељима шта је добио.</p> <p>А како беше са Миланом?</p> <p>Милан ј 
аса испусти пиштољ из руке — видећи шта је учинио, уплашен нагне бегати, и то таким полетом, да 
>Отац Добривојев је тек сад разумео шта је хтео Милан оно мало час да учини.</p> <p>Од милине ш 
јер ћемо поћи за Миланом, да видимо шта је смислио оне ноћи кад је плакао у издубљеном расту?{S 
се за лево раме јаукаше од бола. — „Шта је, шта је?{S} Да те није убио“? збуњено запиткиваху је 
е уздизао неки црн облачић.</p> <p>„Шта је оно што се тамо црни“? запита Милан хајдучког вођу.< 
ник на испиту. —</p> <p>Отац Добривојев је тек сад разумео шта је хтео Милан оно мало час да уч 
?{S} Је ли жив ил’ је умро?</p> <p>„Жив је сине“, баба га је дао на школе да изучи за попа...</ 
господин учитељ, а то је било онда, кад је Добривој први пут могао прочитати пред својом добром 
 намеру је хтео да изврши баш онда, кад је Добривој хтео да уђе у своје двориште.</p> <p>У онај 
<pb n="53" /> <p>Баш оног тренутка, кад је Милан ове речи у сну изговорио — ишао је кроз шуму с 
p>Оцу игуману је особито било мило, кад је видео родитеље свог најмилијег ђака за кога је спрем 
ло добро баш као прави пријатељи. — Кад је газда Пера одвео Добривоја да га упише у школу, <pb  
="57" /> највећом знатижељношћу, па кад је Милан довршио своје приповедање и свој несретни дога 
ш онда Добривојев отац на улицу, па кад је видео да Милан збиља хоће да отме књигу од Добривоја 
 пут играо, па и слика оног призора кад је на Добривоја пукао и њега ранио.</p> <p>„Ах Добривој 
ти страх — ишао је полако за њим, и кад је Милан онесвешћен на земљу пао, брзо утрчи за њим у п 
в — газда Пера, — беше још сретнији кад је видео како му учитељ хвали сина пред свима сељанима  
ц Пантелеимон се слатко смејао, али кад је Милан напослетку причао о несретном случају како је  
те држећи: „младост лудост“.{S} Али кад је Милан и четвртог, петог и шестог дана ово чинио, онд 
у цео горњи капут сав искидали били кад је чика Младен дотрчао са дреновцем да растера псе.{S}  
отпојао.</p> <p>Милина беше слушати кад је појао у цркви.{S} Због његовог лепог гласа на брзо с 
, да видимо шта је смислио оне ноћи кад је плакао у издубљеном расту?{S} Камо је отишао?{S} Чим 
Милана.</head> <p>У јутро рано, тек кад је свитати почело, узме чича Панта палицу у руке, пут п 
анов отац као сеоски сережан оружао кад је ноћу ишао да чини патролу; приказао му се и Добривој 
ши да им је то благодарни син донео кад је дошао у манастир, па им дозволи да смеју долазити св 
> <p>Милану се на ново сунце родило кад је угледао над собом плаво небо, јарко сунце, пред собо 
инко“! рече игуман сасвим задовољно кад је Милан довршио појање — „сад ходи у трапезарију <pb n 
и вођа наилази на Милана.</head> <p>Кад је Милан слатко заспао, и онај сан снио — изговорно је  
 Шта се збило са Миланом?</head> <p>Кад је Милан од ужаса испустио <pb n="39" /> пиштољ из руке 
лађе јео да му је нана дала.</p> <p>Кад је осетио да је сит, сиђе се полако доле.</p> <p>Тек шт 
глед правог монашког живота.</p> <p>Кад је Мирону било 28 година, отац Пантелеимон се нагло раз 
смо што Милан у руци држаше.</p> <p>Кад је Милан дошао до врати игуманове ћелије, закуца прво с 
радостан вратио оцу игуману.</p> <p>Кад је чича Панта дошао у село, приповедао је од радости св 
и то чело Младенове баште. —</p> <p>Кад је овамо дошао, види да се љуто преварио.{S} Он се нада 
опусти пуна три дана без успеха.{S} Сад је чича Панта био у том уверењу, <pb n="44" /> да је Ми 
 послушности и вредноћи.</p> <p>Кад год је Добривој из школе изишао, приповедао би својој мајци 
је Добривој био, ту је и Милан био; куд је Добривој ишао тамо је и Милан ишао.</p> <p>Заједно с 
и непослушном дечаку и тако даље{S} Све је то мали Добривој тако умео лепо приповедати, да су с 
ана ишао Добривоју да се играју.{S} Где је Добривој био, ту је и Милан био; куд је Добривој иша 
... променио си се јако“.</p> <p>„А где је Добривој?{S} Је ли жив ил’ је умро?</p> <p>„Жив је с 
 се Милан.{S} Устане, па не знајући где је, пође право кроз шуму у намери да изађе на други кра 
ан је само ишао у цркву са игуманом где је читао апостол.{S} После 8 дана Милан је већ добио на 
" /> руке па га однесе у своју собу где је Милан до зоре снивао.</p> <p>Хајдучки вођа није хтео 
је синоћ видео последњи пут.</p> <p>Где је год чича Панта ушао, свако га је запитао: „А како је 
> <p>За неколико недеља отац Лаврентије је постигао оно, што је пожелео.{S} Милан се збиља попр 
чио и примерно владао.{S} Своје лекције је увек тачно, савесно и на време научио.{S} Своје зада 
чити <pb n="74" /> црквено појање, које је особито лако сваћао, и што би му који монах отпојао  
ам једно несташно и неваљало дете, које је због својих несташлука и због своје тврдоглавости на 
 Зорка је само ћутала на ове речи, које је газда Пера изговорно — па се мало насмешила.{S} Знал 
, никад више нећу бити несташан“ — које је Милан по други пут изговорио, није могао да себи про 
сретан ако се одржи у тим врлинама које је добра мати постепено пресађивала у његово младо срце 
А кад им је Милан ређао несташлуке које је у селу починио, онда су се сви сити насмејали малом  
добром мајком наслов оне књиге, из које је учитељ њега учио читати, а то је: „<title>Буквар</ti 
Свако дете ишло је са оним дететом које је било ближе један другом т. ј. чија је кућа била близ 
а по саветима својих старијих, већ које је непослушно, јогунасто, и несташно, да тако дете зло  
це, купао се у великим барима, од мајке је излагивао по неколико новчића за пропис па је за те  
ао и кајао се за своје лудо дело, дотле је његов отац код куће стражарио код врата и чекао Мила 
 ми... нисам ја бабо хтео...{S} Паја ме је наговорио... о... о“...</p> <p>Сад беше хајдучком во 
била близу једна другој.</p> <p>По томе је дакле свако ђаче имало свога друга.</p> <p>Мали Добр 
а и самога твога учитеља и оца, који те је подстицао на вредноћу.{S} Буди увек тако добар, буди 
есно и на време научио.{S} Своје задаће је чисто и лепо писао па је потпуно спремљен ишао у шко 
чког живота приближивао.</p> <p>Пролеће је прошло, а иза дивног пролећа долазили су све топлији 
. Илије.</p> <p>Леп летњи дан.{S} Сунце је далеко одскочило.{S} Врућина беше јака.{S} На торњу  
 оца игумана — осталим ђацима — дошао и је и отац игуман са свима гостима који су и на ручку то 
„Нећу лагати“ говораше Милан... „у лажи је плитко дио, то сам већ толико пута искусио, а и овај 
ао је кроз шуму сам хајдучки вођа, који је због лова баш поред Милана проћи имао.{S} Чувши још  
и га матери отиде брзо по лечника, који је одмах дошао Добривоју прегледати рану, потрудио се < 
обом дечак од својих 10—11 година, који је због једног несретног случаја заблудео побегавши од  
на лицу Милановом могло приметити, који је потмуреним и намргођеним лицем ишао по сред пута пов 
атролу; приказао му се и Добривој, који је јаукао од бола, а из левог рамена како му је лопила  
војим негдашњим другом Добривојем, који је баш оног дана први пут служио св. литургију.{S} Добр 
ака врате се са Добривојевим оцем, који је сав дрхћући корачао, не верујући да се тако што са Д 
 отац Лаврентије најстарији монах, који је Милана сваког вечера поучавао у моралном и духовном  
ац Пантелеимон прикаже младог ђака који је дошао са жељом да се посвети калуђерском чину.{S} Ми 
спеху, похваљујући при том учитеља који је за време дечијег одговарања сав занет био од радости 
ма и плакаше кријући сузе од света који је мимо њега пролазио.</p> <p>Овај призор је Милана так 
зда Перине куће.</p> <p>Чича Панта који је сережан у свом седу и газда Пера, живили су и сад жи 
но да се све разлегао глас Миланов који је: „помагајте“! викао. —</p> <p>Већ су му цео горњи ка 
дређено место затеку и Милана овде који је тога дана побегао од куће јер га је отац љуто избио  
аред дахне и издахне.</p> <p>Мирон који је у руци држао горућу воштаницу, склопи очи оцу Пантел 
рњи дим.</p> <p>За мало, па ветрић који је дувао престаде.</p> <p>Муње почеше севати, а иза муњ 
оје родитеље.</head> <p>Манастир у који је Милан дошао за монаха, био је на гласу због лепог по 
говарајући, Милан није ни осетио колики је пут превалио, а није ни приметио да су већ на неколи 
есташан и непослушан.</p> <p>Сека Зорки је често и поп Сава овако говорио: „Не дај детету на во 
ажећи да му се натраг врати.{S} Како ли је мило било оним сиротим људима који су, видећи <pb n= 
није какав дух појавио у овој шуми, или је можда каква потера за хајдуцима од стране Турака — п 
51" /> то ништа не чини.{S} Мој баба ми је више пута причао како хајдуци украду по које мушко д 
е да изучи за попа...</p> <p>„Ох сад ми је лакше“! викне Милан — „сад сам сретан!{S} Ходите сад 
толико пута искусио, а и овај хајдук ми је сад мало час рекао: „Конац дело краси“.</p> <p>За ти 
езу, и уче га хајдуковању — а причао ми је како је хајдучки живот врло сретан живот.{S} Хајдуци 
 самрти рече: „Децо, она палица коју ми је ваш брат Мирон као ђак пре 18 година — донео — нека  
 се охрабри па му одрешито рекне: „Мени је име Милан Спасић“.</p> <p>„А колико ти је година“?</ 
p>„А колико ти је година“?</p> <p>„Мени је сад 11 година“!</p> <p>„Имаш ли оца“?</p> <p>„Имам“! 
од слонове кости, и не реци ником ко ти је дао док не постанеш игуманом.</p> <p>,,Ако би се у с 
 име Милан Спасић“.</p> <p>„А колико ти је година“?</p> <p>„Мени је сад 11 година“!</p> <p>„Има 
 се играш са твојим друговима колико ти је воња, али немој да се ским свадиш, немој да учиниш к 
аН“!... и падне матери у наручја љубећи је у лице, по том отиде к оцу и кроз плач рече: „Опрост 
коју му ја дадох, прими од њега и чувај је, јер ја се надам да ће — ако Бог да — бити његова.</ 
 Божића прасе се не угоји“!{S} Добривој је једва чекао да дође тај дан када ће г. надзорник њих 
убио испред својих другова.{S} Добривој је све једнако јаукао од бола, а из места где му је сач 
ривој беху најбољи другови.{S} Добривој је био добра срца па није хтео да се туђи од Милана ма  
дити.{S} И збиља се уверио.{S} Добривој је лежао на трави блед као крпа.{S} Отац га одмах подиг 
авесног неговања родитељског — Добривој је са свим оздравио и само се као црвена пега могла вид 
имало свога друга.</p> <p>Мали Добривој је ишао увек са Миланом чича Пантиним сином, чија је ку 
ри где се Милан налази.</p> <p>Добривој је све ово примао к срцу од своје мајке и беше му врло  
Пера пред својим сином.</p> <p>Добривој је све ове очине савете тако слушао, да их је све гутао 
ногом и дижући прашину.</p> <p>Добривој је напротив скакутао смешећи се од радости, показивао ј 
војих родитеља.{S} Испитај га!{S} Дечак је паметан али несташан.{S} Подај му лека.{S} Штета ће  
а сваки на своје место.{S} Г. надзорник је отишао за испитни сто, на којем беше много мирисава  
одвео, јер је чича Панта имао посла док је Милана са багрена стерао доле, те га онда одвукао он 
а провукао кроз <pb n="79" /> народ док је дошао до првих степеница које воде у трапезарију.</p 
во младо даје се савијати све дотле док је младо, а кад остари, онда се више савити не да.{S} Т 
н на срце пао.</p> <pb n="81" /> <p>Док је старац говорио, Милан је дрхтао као прут на води, са 
о не могући ни ока свести. —</p> <p>Док је Милан овде плакао и кајао се за своје лудо дело, дот 
енуци за невину и добру децу!{S} Учитељ је свагда баш тако згодну приповетку деци приповедао, и 
уст и Миланова завист.</head> <p>Учитељ је после одласка г. надзорниковог, још при растанку, из 
да тако дете зло пролази.</p> <p>Учитељ је био човек врло добра срца, побожан и мирољубив. <pb  
ији и топлији летњи дани.</p> <p>Учитељ је пре недељу дана објавио ученицима када ће се држати  
лан у хајдучкој пећини.</head> <p>Путем је хајдучки вођа причао Милану много, врло много о хајд 
риповедао би својој мајци о оном, о чем је учитељ у школи говорио, шта им је приповедао или как 
еданпут приповедао како <pb n="9" /> им је учитељ показивао школске ствари, други пут је припов 
лони Милановим родитељима рекавши да им је то благодарни син донео кад је дошао у манастир, па  
су сва деца у школи била мирна, онда им је учитељ по коју лепу приповечицу тако занимљиво припо 
о чем је учитељ у школи говорио, шта им је приповедао или какве им ствари показивао и тако даље 
гу за здравље свога детета.{S} И Бог им је услишао молитву.{S} После 8 дневног брижног и савесн 
и разборитости његовој.</p> <p>А кад им је Милан ређао несташлуке које је у селу починио, онда  
долазити своме сину у походе кад год им је воља.{S} За тим им обећа да ће Милана за три године  
овор пред г. надзорником.{S} Говорио им је да се труде, да што лепше и сјајније одговоре на исп 
ствари, други пут је приповедао како им је учитељ говорио о добром и неваљалом детету или о пос 
браз пред г. надзорником, а међ осталим је још и ово додао: „Који се од мојих ученика најбоље п 
 да звони у 5 сати на јутрење.{S} Затим је морао са једним најмлађим монахом отићи у цркву да у 
 учитеља пред свима присутнима, а затим је извадио једну књигу са златним корицама и погледавши 
за дочек гостију нужно бити.</p> <p>Чим је Милан добио ову заповест, одмах се пожурио да изврши 
 па се са децом играло.{S} Том приликом је ранио свог најбољег друга.{S} Дете као дете мислећи  
лана — па све беше узалуд.{S} Сутра дан је не само по свом селу тражио Милана, него и у оближња 
ad>2.{S} Добривојев друг.</head> <p>Дан је за даном пролазно, па се и година приближивала од он 
ачивши му на српском језику.</p> <p>Дан је за даном пролазио па се и година дана навршила од он 
и се ма да беху различите нарави, Милан је мал’ не сваког дана ишао Добривоју да се играју.{S}  
маном.</p> <p>Осим ових дужности, Милан је морао сваког вечера по 1 час учити <pb n="74" /> црк 
"81" /> <p>Док је старац говорио, Милан је дрхтао као прут на води, сагнутом главом као осуђен  
 га не обрстим, нећу се сићи“!{S} Милан је тако слатко јео црне дудине, да не би ни гужваре сла 
 погледа није бацао на Милана.{S} Милан је више пута због своје несташности молио Добривоја за  
уље, те журећи се пође напред.{S} Милан је тако лутао по шуми скоро 1/4 дана, па никако да угле 
су Миланови родитељи долазили.{S} Милан је <pb n="77" /> мало по мало заборављао на своју кућу  
 данас са Добривојем кући ићи.{S} Милан је целим путем попреко гледао веселог Добривоја, те га  
питкивали час о овом час оном.{S} Милан је сваком на свако питање одговарао тако задовољно, да  
а.{S} Тек што је подне прешло.{S} Милан је био на лединама и то чело Младенове баште. —</p> <p> 
ећину ући беше одиста страшно.{S} Милан је ушао, али од страха већ при вратима пао онесвешћен п 
жао да га не познаду по гласу.{S} Милан је гледао своје родитеље пред очима који га не познадош 
е му и писмо, те удари у плач.{S} Милан је пажљиво слушао све што му је хајдучки вођа говорио.< 
="89" /> је био дакле свештеник а Милан је био монах Мирон, и доцније игуман св. манастира М... 
је читао апостол.{S} После 8 дана Милан је већ добио налог да оцу игуману чисти ципеле, да му с 
n="73" /> <p>За оних првих 8 дана Милан је само ишао у цркву са игуманом где је читао апостол.{ 
н ни речце проговорити.{S} Истина Милан је своју завист и злобу крио пред осталим друговима; ал 
о донети.</p> <p>Све ове дужности Милан је свесрдно и тачно вршио, те су га због његове вредноћ 
 монасима и са три ђакона.</p> <p>Милан је на тој св. служби читао апостол.</p> <p>После св. сл 
 доласка једног новајлије.</p> <p>Милан је од силне праске — која се разлегала по планини, — <p 
марамом убрише очи и лице.</p> <p>Милан је тек сад дошао к себи и увидео да је то мало час био  
аден, па га оштро погледи.</p> <p>Милан је почео сад муцати, јер није знао како ће сад да слаже 
ског новог ђака како поји.</p> <p>Милан је у манастиру од неког времена јако почео напредовати  
и на ручку тога дана били.</p> <p>Милан је одмах у засебну ћелију оца игумана одвео своје родит 
<p>А како беше са Миланом?</p> <p>Милан је од љутине грискао усне, кидао листове из књига па ра 
ео у манастир М....</p> <p>Млади игуман је свом снагом и одушевљењем настојавао да манастиру са 
а.{S} Но Милан место да се поправио, он је бивао све гори и несташнији, све дотле док му није н 
ан место да је бар и сад нешто учио, он је бежао од школе, ишао у шуму, хватао птице, купао се  
аше црна густа и дугачка коса.{S} Мирон је као млад монах служио, за углед правог монашког живо 
 очи“, поче хајдучки вођа „ти си спав’о је ли?{S} Ходи да те умијем па да се умириш“.{S} Затим  
акутао смешећи се од радости, показивао је својим друговима лепу књигу што је добио на испиту.{ 
астиру сачува леп глас у народу.{S} Дао је на ново цркву полепшати, баште уредити, воћем и цвећ 
 /> <p>Но њихов одлазак из школе упадао је сад свима у очи, а то је: што Добривој и Милан нису  
 је чича Панта дошао у село, приповедао је од радости сваком ко га је год запитао за Милана.{S} 
ве већма љутио, шкрипио зубима и гледао је како би од Добривоја отео ону лепу књигу.{S} Ову <pb 
вљење лепоти његовог одела.{S} Изгледао је на први поглед као да је син каквога грофа, а не као 
сла зелену траву, а покрај стада стајао је пастир па у фрулу умиљато свира.{S} На пољани опет и 
води, сагнутом главом као осуђен стајао је непомично и плакао...</p> <p>Ово је приметила стариц 
наваху.</p> <p>То велико уважење стекао је газда Пера својим поштеним и вредним животом.{S} Газ 
и.{S} Целе недеље пред испитом понављао је Добривој своје лекције, а Милан место да је бар и са 
ној српско-народној школи уче — стављао је и г. надзорник питања на која су деца тако паметно и 
 одважи на какво дело.</p> <p>Премишљао је како и на који начин би он могао отићи у хајдуке.</p 
преми одежде и стихаре.{S} Даље — морао је пред ручак поставити сто, па ако је био кључар то је 
тако даље{S} Затим за време ручка морао је Милан стојати за леђима оца игумана и што је овај по 
застао, па ако је знао читати, прочитао је наслов: „Ако будеш неваљао, сети се савета твог учит 
здајући се у своје храбро срце... ћутао је све док није дошао у хајдучку пећину.</p> <p>Тада се 
>„Ах Добривоју...{S} Добривоју... јецао је сад Милан... ти си сад већ у хладном гробу...{S} Тво 
 оца игумана.{S} Промени његовој утицао је отац Лаврентије најстарији монах, који је Милана сва 
е из књига па расипао по путу, и бунцао је неке речи што и он није добио онакову књигу, као што 
е Милан ове речи у сну изговорио — ишао је кроз шуму сам хајдучки вођа, који је због лова баш п 
ући да Милан неће издржати страх — ишао је полако за њим, и кад је Милан онесвешћен на земљу па 
воја, да му отме из руке књигу — изишао је баш онда Добривојев отац на улицу, па кад је видео д 
због многог заустављања.{S} Нестрпељиво је чекао док су му књигу гледали и хвалили га.{S} Једва 
/p> <p>Озлојеђени чича Панта нестрпљиво је очекивао, извиривао Милана, но све беше узалуд.{S} Ш 
јао је непомично и плакао...</p> <p>Ово је приметила старица, па нежно запита:</p> <p>„А што ти 
 књигу са златним корицама“.</p> <p>Ово је био најрадоснији глас не само за Добривоја, него и з 
а да донесе пун котао злата.</p> <p>Ово је хајдучки вођа потајно заповедио Милану и то онда, ка 
дечака, па га подигну у вис.</p> <p>Ово је Милану служило на част.</p> <p>Хајдучки вођа одмах з 
васпитање спочетка само онаково, каково је њему за школу потребно било, а то је она лако чинила 
 његовог доласка у манастир М... увидео је, да је Милан заиста морао бити одвише несташан, јогу 
анастиру.</head> <p>Првих 8 дана увидео је Милан како је то благодат бити манастирски ђак.</p>  
 учитељу на дар. — Свог Добривоја волео је газда Пера више свега; љубио га и чувао као зеницу о 
 <p>Још оног јутра око 8 часова приспео је г. надзорник са г. г. сеоским парохом, кнезом, бележ 
у бавио.{S} Најпосле мало по мало почео је заборављати на тугу и бригу, на Милана.{S} Још му је 
на се сад породила због тога мржња, био је сад пун зависти, због чега озлојеђен не хтеде данас  
ир у који је Милан дошао за монаха, био је на гласу због лепог положаја; што је био лепо уређен 
има је он у миру и љубави живио.{S} Био је при том милостива срца и особито дарежљив човек.{S}  
 звало цело село оца овога дечака — био је у опште од свих сељана у селу Б... љубљен, поштован  
бривој и његови родитељи.</head> <p>Био је омален дечак око својих 9 до 10 година.{S} Са румени 
лави св. храма <pb n="78" /> тог, врвио је мног народ у овај манастир.</p> <p>Кад се Милану нав 
; али при <pb n="34" /> свем том тражио је згодну прилику у којој би Добривоја осрамотио, или б 
а и чувао као зеницу ока свог. — Мислио је — а то је временом и учинио — да свог Добривоја даде 
ер тек што се сетно Добривоја, помислио је да се Милан можда због оног случаја убио, удавио или 
p>Чича Панта је био строг отац и казнио је свог несташка због учињених несташлука, али како је  
крај деда твог буде успешан“... говорио је отац Добривојев.... „Не иди у друштво у којем има до 
и ту сеоску. „Та школоваћу га — говорио је газда Пера својој жени — „па ма ме пола имања стао,  
си“... и још многих лепих поука говорио је газда Пера пред својим сином.</p> <p>Добривој је све 
епу књигу што је добио на испиту.{S} Ко је год поред Добривоја прошао, свако је застао, па ако  
ље“! рече Милан кроз плач.</p> <p>„А ко је тебе овамо послао“? запита опет чика Младен.</p> <p> 
бривоја прошао, свако је застао, па ако је знао читати, прочитао је наслов: „Ако будеш неваљао, 
рао је пред ручак поставити сто, па ако је био кључар то је са манастирском баком ишао у подрум 
 би се само оном што је добро — а овако је Милан морао много што шта да претрпи док се није опа 
Ко је год поред Добривоја прошао, свако је застао, па ако је знао читати, прочитао је наслов: „ 
гадне и непристојне навике.{S} Ох, како је лепо код своје куће бити.{S} Хладан ветар гле како д 
> <p>Пуста ледина нигде никога.{S} Како је био уморан, а и како беше тога <pb n="28" /> дана, п 
е, па побегне непознатим путем.{S} Како је побегло није се више вратило.{S} Тражисмо га пуне тр 
анта ушао, свако га је запитао: „А како је могао Милан онако шта урадити“?</p> <p>Чича Панта је 
у напуњен <pb n="41" /> пиштољ, па како је хотевши убити врапца — ранио Добривоја и т. д.</p> < 
че га хајдуковању — а причао ми је како је хајдучки живот врло сретан живот.{S} Хајдуци су оруж 
се мали јунаци истицали хвалећи се како је који боље могао.</p> <p>На једном запита мали Миша:  
сујем потанко све, што се питало и како је које дете одговарало, доста то, да је г. надзорник п 
ашка због учињених несташлука, али како је због своје службе био обвезан, то сваки пут није мог 
е хајдучки вођа... „сад ћеш видети како је овде“...</p> <p>Тек што је ово хајдучки вођа изговор 
d> <p>Првих 8 дана увидео је Милан како је то благодат бити манастирски ђак.</p> <p>Красна мана 
ослетку причао о несретном случају како је Добривоја нехотице убио, онда <pb n="70" /> је отац  
и ће газда Пера казати његовом оцу како је хтео отети књигу од Добривоја — па с тога да би се с 
ош оне вечери казали Милановом оцу како је Милан имао у шпагу напуњен <pb n="41" /> пиштољ, па  
о у бледе али пуне образе.</p> <p>„Како је теби име? синко“! запита га хајдучки вођа.</p> <pb n 
гао раменима, велећи да не зна.{S} Тако је чича Панта читав дан пропустио тражећи Милана — па с 
лан и у манастиру гајити почео.{S} Тако је н. пр. првих дана манастирском псу белову везао неку 
их родитеља.</p> <p>„Газда Пера“ — тако је звало цело село оца овога дечака — био је у опште од 
уредити, воћем и цвећем засадити и тако је за кратко време млади игуман уредио овај манастир да 
твари показивао и тако даље</p> <p>Тако је једанпут приповедао како <pb n="9" /> им је учитељ п 
ка.{S} На торњу српске цркве откуцавало је 12 часова, а на звонику римокатоличке <pb n="32" />  
аново и Добријево пријатељевање упадало је у очи не само суседима, него и свима сељанима и њихо 
и несташно, па као несташно дете чинило је несташлуке... играло се и са онаким стварима које ни 
мокатоличке <pb n="32" /> цркве звонило је мало звоно: тин! тан! тин! тан! знак да је сад време 
или које су сретали.{S} Свако дете ишло је са оним дететом које је било ближе један другом т. ј 
истог а дана тако-око 5—6 часова, дошло је неколико другова Добривојевих да се сњим мало позаба 
д је плакао у издубљеном расту?{S} Камо је отишао?{S} Чиме се бавио? и т. д.</p> <pb n="45" />  
 и Милан био; куд је Добривој ишао тамо је и Милан ишао.</p> <p>Заједно су увек били у башти за 
тол.</p> <p>После св. службе, заповедно је Милану отац игуман, да отиде у горњу трапезарију, па 
 један пиштољ који беше напуњен, но оно је мислило да је празан — однесе га собом па се са децо 
тко заспао, и онај сан снио — изговорно је више пута ове речи: „Опрости ми бабо никад више нећу 
 приликом свесрдно и чинио. — Бесплатно је раздавао храну сиромашним сељанима, не тражећи да му 
ину.</head> <p>Што је Милан смислио, то је хајдучком вођи усмено казао.{S} На освитку четвртог  
који монах отпојао ма само једанпут, то је Милан првом приликом у цркви пред оцем игуманом отпо 
 новци, и ево ти поклањам ову књигу, то је молитвеник моје покојне матере, чувај га као очи у г 
ретан.{S} Грех ће се твој опрати.{S} То је врло лепо од тебе кад си у манастиру потражио прибеж 
з које је учитељ њега учио читати, а то је: „<title>Буквар</title>“.</p> <p>Добра мајка је свом 
з школе упадао је сад свима у очи, а то је: што Добривој и Милан нису заједно отишли кући као о 
д подстицао ју је господин учитељ, а то је било онда, кад је Добривој први пут могао прочитати  
во је њему за школу потребно било, а то је она лако чинила.{S} Одвраћала га од несташних игара, 
као зеницу ока свог. — Мислио је — а то је временом и учинио — да свог Добривоја даде на веће < 
ко не спази, те с тога што је мислио то је и учинио.{S} Идући по сред шуме, наиђе на један изво 
ало провесели.</p> <p>Што је смислио то је и урадио.</p> <p>Одмах се врати натраг, па се упути  
 поставити сто, па ако је био кључар то је са манастирском баком ишао у подрум по сир млеко, ма 
запита Милан хајдучког вођу.</p> <p>„То је синко, моја гора, у тој гори моји су дворови, у те д 
био несташан при том и непослушан, исто је тако обратно <pb n="17" /> Добривој био баш послушан 
ца очитала молитву пре наставе.{S} Исто је тако чинио и после наставе, а онда је децу пустио ку 
тога беше даље овај манастир чувен, што је у манастиру том лежало тело једног светитеља пред ко 
ља отац Лаврентије је постигао оно, што је пожелео.{S} Милан се збиља поправио и сад не беше он 
ио је на гласу због лепог положаја; што је био лепо уређен, што су млади монаси особито лепо по 
ивао Милана, но све беше узалуд.{S} Што је чича Панта дуже Милана чекао, тим се више једио — и  
pb n="49" /> ко не спази, те с тога што је мислио то је и учинио.{S} Идући по сред шуме, наиђе  
астирској кухарици појео све јабуке што је бака спремила за госте, трећи пут је једном младом к 
, онда је свог несташка казнио тиме што је морао клечати на кукурузима, а при том му није дао в 
лан стојати за леђима оца игумана и што је овај пожелио, то му је Милан морао донети.</p> <p>Св 
ути путем што води иза села.{S} Тек што је подне прешло.{S} Милан је био на лединама и то чело  
 видети како је овде“...</p> <p>Тек што је ово хајдучки вођа изговорно, ал хајдуци грунуше из п 
као да се на ново родио.</p> <p>Тек што је Милан отишао у трапезарију и казао заповест оца игум 
рјака из шуме истера“. —</p> <p>Тек што је неколико хвати прешао, спази на своју велику радост  
вајући се њему учио би се само оном што је добро — а овако је Милан морао много што шта да прет 
 и он није добио онакову књигу, као што је и Добривој добио.{S} У Милана се сад породила због т 
анас или сутра не може бити.{S} Као што је Милан био несташан при том и непослушан, исто је так 
 особито са неваљалим друговима као што је био Милан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
 вредан, тачан, уредан и уопште као што је на дому био ваљан дечак, исто тако беше Добривој и у 
 сва шта се с њим догодило пре него што је овамо дошао.</p> <p>Хајдучки вођа га је слушао са <p 
д оцем игуманом.</head> <p>Пре него што је Милан ушао у манастирско двориште, приправио <pb n=" 
о од куће јер га је отац љуто избио што је баба Пелиној мачки везао камен о врат па је бацио у  
но срце свога детета урежеш све оно што је добро.{S} Знај да је дете као младо дрво, а дрво мла 
ивао је својим друговима лепу књигу што је добио на испиту.{S} Ко је год поред Добривоја прошао 
 оставља хајдучку пећину.</head> <p>Што је Милан смислио, то је хајдучком вођи усмено казао.{S} 
 са чобанима мало провесели.</p> <p>Што је смислио то је и урадио.</p> <p>Одмах се врати натраг 
један од мало пре веселих другова пошто је пиштољ пукао — па ухвативши се за лево раме јаукаше  
 јутра, пошто се умио и обукао, и пошто је казао жељу хајдучком вођи, — овоко му рече хајдучки  
е врати својој кући. — Отац Миланов чуо је за све оно што се пре тога догодило са Миланом и Доб 
p> <p>Литургија беше величанствена, јер је на њој чинодјејствовао окружни епископ са многим све 
.{S} Плот је прескочио без по муке, јер је сад био лак као срна. <pb n="29" /> На дуд се још ла 
да чини шта хоће и да иде куд хоће, јер је дете сад као восак на којем се свашта урезати да.{S} 
ка Милана.{S} Но није га баш одвео, јер је чича Панта имао посла док је Милана са багрена стера 
и.{S} Због тог се Милан и покварио, јер је добро знао да га отац данас или сутра не може бити.{ 
 мимо њега пролазио.</p> <p>Овај призор је Милана тако дирнуо, да је морао запитати што плачу?< 
го у по дана.</p> <p>Овај ужасан призор је Милана тако дирнуо да је у несвест пао, те онесвешће 
 али нигде га не могасмо наћи, нити нас је ко могао упутити где да га тражимо.</p> <p>Овде се с 
рескочити могао — пође у башту.{S} Плот је прескочио без по муке, јер је сад био лак као срна.  
тељ показивао школске ствари, други пут је приповедао како им је учитељ говорио о добром и нева 
 неку стару клепетушу о врат, други пут је баба Макрени манастирској кухарици појео све јабуке  
то је бака спремила за госте, трећи пут је једном младом калуђеру заденуо перушку за камилавку  
 несташности — догодио.</p> <p>Целу ноћ је плакао и кајао се за своје несмислено и невино дело  
сам ја отео од једног буљукпаше који ју је јамачно онда добио, кад су Турци последњи пут разруш 
а било.</p> <p>На овај рад подстицао ју је господин учитељ, а то је било онда, кад је Добривој  
 неваљао.{S} Шта више и самом Добривоју је Милан наносио увреде, али <pb n="18" /> Добривој му  
 из Милана сваку клицу несташлука, коју је Милан и у манастиру гајити почео.{S} Тако је н. пр.  
 мораде примити у руку ону палицу, коју је он сам као дете донео у манастир М....</p> <p>Млади  
 плодом од своје њиве <pb n="5" /> коју је он вредно обрађивао — ипак се он није зато погордио. 
 успе у своју шаку воде из тиквице коју је хајдучки вођа собом носио- умије га и својом марамом 
а и особито дарежљив човек.{S} Ма да му је двориште било претоварено са храном, и ма да га је Б 
и зло и наопако би било од Милана да му је онда дошао пред очи.</p> <p>Кад се чича Панти већ до 
њигу са златним корицама, рекавши да му је ту књигу дао г. надзорник на испиту. —</p> <p>Отац Д 
Овде се старац опет заплакао, као да му је сињи камен на срце пао.</p> <pb n="81" /> <p>Док је  
не, да не би ни гужваре слађе јео да му је нана дала.</p> <p>Кад је осетио да је сит, сиђе се п 
да сади и залива цвеће.</p> <p>Мајка му је много пута приповедала лепе и поучне приче и то тако 
 заливао цвеће у башти.{S} Даље дала му је неколико леја да сам сади воће и цвеће показавши му  
вала да се клони од зла.{S} Стављала му је за пример Милана сина свог суседа који беше несташно 
<pb n="39" /> пиштољ из руке — дошла му је пред очи слика мртвог Добривоја.{S} Он бејаше тврдо  
а Зорка и свог јединца Добривоја кад му је тек шест година било.</p> <p>На овај рад подстицао ј 
днако јаукао од бола, а из места где му је сачма у нежно тело ушла — лопила је крв.</p> <p>Зати 
ривоја за руку, одведе га у собу где му је Добривој показао књигу са златним корицама, рекавши  
ликог утицаја беху свете књиге, које му је отац Лаврентије дао да чита разтумачивши му на српск 
е густо шумско грање и шипражје које му је спречавало прелаз на више места тако да је Милан мор 
а, опрости се Милан са хајдуком који му је такође дошапнуо ове речи: „Још, труди се и владај се 
о увреде, али <pb n="18" /> Добривој му је све опраштао и ни мрка погледа није бацао на Милана. 
 дуго јер му није пријала.{S} Стомак му је био празан, глад га је јако морила.</p> <p>Освртао с 
сачму из левог рамена.</p> <p>За тим му је опет привезао рану и заповедио родитељима да га за 8 
b n="59" /> од живе ватре.{S} Причао му је о животу, о удобностима која хајдуци особито у летње 
о бојевима са Турцима.</p> <p>Причао му је о славним делима хајдук Вељка, хајдук Симе... и друг 
укао од бола, а из левог рамена како му је лопила крв. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
 на мах се обрати у бледило.{S} Тело му је дрхтало.</p> <p>Тома, Пера и Миша су се том несретно 
ца игумана и што је овај пожелио, то му је Милан морао донети.</p> <p>Све ове дужности Милан је 
.{S} Милан је пажљиво слушао све што му је хајдучки вођа говорио.</p> <p>Пошто се хајдучки вођа 
овом изванредно лепом гласу.{S} Глас му је дрхтао, ал беше умиљат и милозвучан као у анђела.</p 
азног воћа и са многим цвећем.{S} Ту му је дала у руке малу канту са решетком са којом <pb n="1 
и на тугу и бригу, на Милана.{S} Још му је само пред очима лебдио спомен несташног владања Мила 
е па их је пријавио.</p> <p>Оцу игуману је особито било мило, кад је видео родитеље свог најмил 
лепу књигу.{S} Ову <pb n="26" /> намеру је хтео да изврши баш онда, кад је Добривој хтео да уђе 
а се играју.{S} Где је Добривој био, ту је и Милан био; куд је Добривој ишао тамо је и Милан иш 
n="83" /> Милан сав радостан.{S} У срцу је осећао као да се на ново родио.</p> <p>Тек што је Ми 
о га је год запитао за Милана.{S} Одмах је отишао и Добривојевој кући па је и тамо приповедно с 
еком узаном стазом.</p> <p>Стаза ова их је за кратко време извела из те шуме.</p> <pb n="58" /> 
све ове очине савете тако слушао, да их је све гутао и тако их је добро у срце своје усадио, да 
ан их је до по пута испратио, а онда их је загрлио и изљубио, и онда се — раставши се са родите 
 оца игумана одвео своје родитеље па их је пријавио.</p> <p>Оцу игуману је особито било мило, к 
ла у манастирском дворишту.{S} Милан их је до по пута испратио, а онда их је загрлио и изљубио, 
ко слушао, да их је све гутао и тако их је добро у срце своје усадио, да се у свом животу више  
с врло лепо изговорила.</p> <p>Г. парох је први стављао питања <pb n="21" /> из науке о вери и  
еш убити, кад немаш ни палице, а врабац је ено на грани?</p> <p>„Боме ја ћу га убити“! рече Мил 
несташних ноћних зефира.{S} Бледи месец је осветљавао мрачне путеве и закутке.</p> <p>Милан — к 
 плачеш?{S} Ваљда си познавао“?</p> <p>„Је-е-есам.... ах.... рече Милан кроз плач и једва се уз 
нанело многима штету, родитељима тугу и јед, а мени самом несрећу и презирање од свих мојих дру 
а уласку у калуђерски ходник сусрете га један млад калуђер, који држаше у руци бројанице.</p> < 
учинио.{S} Идући по сред шуме, наиђе на један извор.{S} Над њим се Милан саже, напије се хладне 
о је са оним дететом које је било ближе један другом т. ј. чија је кућа била близу једна другој 
 за децу.{S} Једног дана украде од мене један пиштољ који беше напуњен, но оно је мислило да је 
</p> <p>Сви се другови загледаху, па ће један између њих запитати: „А како можеш убити, кад нем 
 у трапезарију.</p> <p>Онде га заустави један необичан призор.</p> <p>Човек — старац са својом  
 игуман одмах зазвони, у тај мах дотрчи један манастирски ђак.</p> <p>„Иди кажи свима монасима  
 да се мало одморе, поседају сви у коло један до другог па чупкајући зелену траву запиткиваху ј 
алног и побожног карактера као што само један монах бити може — науми да лепим поучењима искоре 
 код те шуме ноћ ухватила — склони се у један оближњи издубљени храст.{S} Ту седне, па се одмар 
 „да су га хајдуци ухватили па однели у један манастир но незнамо у који.{S} Прошли смо све ман 
штољ. —</p> <p>„Ајао моја мајко“! цикну један од мало пре веселих другова пошто је пиштољ пукао 
} Да те није убио“? збуњено запиткиваху један другог.{S} У тај мах Добривој падне онесвешћен на 
г па чупкајући зелену траву запиткиваху један другога о које чем.{S} Питали се ту: ко може баба 
следњи пут на икону св. Богородице, још један поглед на Мирона, још једаред дахне и издахне.</p 
ри показивао и тако даље</p> <p>Тако је једанпут приповедао како <pb n="9" /> им је учитељ пока 
 и што би му који монах отпојао ма само једанпут, то је Милан првом приликом у цркви пред оцем  
родице, још један поглед на Мирона, још једаред дахне и издахне.</p> <p>Мирон који је у руци др 
ти, јер није знао како ће сад да слаже, једва је чекао да се опрости са чика Младеном.</p> <p>„ 
ок су му књигу гледали и хвалили га.{S} Једва је чекао да дође кући па да покаже својим родитељ 
дотрчао са дреновцем да растера псе.{S} Једва је и чика Младен избавио Милана, а да није на брз 
вођа, на која питања је Милан кроз зубе једва изговорио:</p> <p>„Не знам!{S} Нисам!{S} Јесу“!</ 
жића прасе се не угоји“!{S} Добривој је једва чекао да дође тај дан када ће г. надзорник њих ис 
х се пожурио да изврши, те због тога се једва провукао кроз <pb n="79" /> народ док је дошао до 
-есам.... ах.... рече Милан кроз плач и једва се уздржао да га не познаду по гласу.{S} Милан је 
дајем благослов“ рече потом отац игуман једва изговоривши ове речи — пружи десну руку и метне н 
ори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо да једеш дудова“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ !</p> <p>„Па да што  
васпитана, па је настојавала да и свога јединца Добривоја лепо васпита.{S} Знала је она да од д 
линама привикивала је сека Зорка и свог јединца Добривоја кад му је тек шест година било.</p> < 
ча Панта дуже Милана чекао, тим се више једио — и зло и наопако би било од Милана да му је онда 
х провириваху пушке острагуше, поређане једна до друге.</p> <p>„Ето синко моје куле“! рече хајд 
ан другом т. ј. чија је кућа била близу једна другој.</p> <p>По томе је дакле свако ђаче имало  
пред својих другова.{S} Добривој је све једнако јаукао од бола, а из места где му је сачма у не 
и тога не беше.{S} Тада се заустави код једне дивље јабуке.{S} Погледи горе на гране и промери  
кога није оп увредио, никоме није он ни једне зле речи рекао.{S} Са свима сељанима је он у миру 
ногом о грану тако снажно, да су све до једне попадале на земљу.{S} Стрешавши јабуке, полако се 
мирисава цвећа и школски записник.{S} С једне и с друге стране поседали су и остали чланови кој 
5 сати на јутрење.{S} Затим је морао са једним најмлађим монахом отићи у цркву да упали свеће,  
г и уплаканог.{S} Милан и Добривој беху једних година.{S} Још оног дана када су се оба та дечак 
ољи ђак показао, отиде у гумно, одабере једно најлепше јагње, метне га на раме па га однесе учи 
та га игуман.</p> <p>„Ево донео сам Вам једно писмо“, рече Милан па пружи оцу игуману, запечеће 
молио: „Оче свети, оче благи!{S} Ја сам једно несташно и неваљало дете, које је због својих нес 
 и зло, ал дете <pb n="8" /> прима само једно.{S} С тога гледај да у невино срце свога детета у 
а онаким стварима које нису за децу.{S} Једног дана украде од мене један пиштољ који беше напуњ 
ајдуци грунуше из пушака у знак доласка једног новајлије.</p> <p>Милан је од силне праске — кој 
ак од својих 10—11 година, који је због једног несретног случаја заблудео побегавши од својих р 
егова.</p> <p>Ову палицу сам ја отео од једног буљукпаше који ју је јамачно онда добио, кад су  
нађосмо ево ни овде јер јутрос чусмо од једног монаха да овде нема никаквог Милана.</p> <p>„Ниј 
вен, што је у манастиру том лежало тело једног светитеља пред којим су верни хришћани изливали  
у ти синко рећи зашто плачемо: „Има смо једног сина од својих 10—11 година, беше дете од више в 
и се како је који боље могао.</p> <p>На једном запита мали Миша: „А ко може убити оног врапца ш 
је бака спремила за госте, трећи пут је једном младом калуђеру заденуо перушку за камилавку и т 
чки вођа утешио и сузе убрисао заповеди једном <pb n="65" /> хајдуку да одведе Милана до манаст 
обар, бићеш сретан.{S} Ја сам заповедио једном од мојих момака да те одведе у манастир М... <pb 
иште својој немирној души, али ко овамо једном дође и посвети свој живот калуђерском чину тај с 
и јабуке, напуни своје шпагове, па онда једну по једну вадећи, јеђаше у сласт ма да беху тако к 
ед свима присутнима, а затим је извадио једну књигу са златним корицама и погледавши у испитни  
 напуни своје шпагове, па онда једну по једну вадећи, јеђаше у сласт ма да беху тако киселе, да 
чки вођа заповеди Милану да сад отиде у једну подземну пећину, — која је била затворена са врат 
Ту га црне мисли опет спопадоше.</p> <p>Једући јабуке занесе се у мислима, а те мисли навађаху  
шпагове, па онда једну по једну вадећи, јеђаше у сласт ма да беху тако киселе, да су му се уста 
 дао да чита разтумачивши му на српском језику.</p> <p>Дан је за даном пролазио па се и година  
 црне дудине, да не би ни гужваре слађе јео да му је нана дала.</p> <p>Кад је осетио да је сит, 
 нећу се сићи“!{S} Милан је тако слатко јео црне дудине, да не би ни гужваре слађе јео да му је 
<p>„Па да што су ти усне црне“?</p> <p>„Јео сам пекмеза“!</p> <p>„Па што си онда чело баште дол 
и.</p> <p>Литургија беше величанствена, јер је на њој чинодјејствовао окружни епископ са многим 
b n="88" /> се хтео примити овога чина, јер му беше зазор да он као најмлађи има власт над свим 
ла.{S} Одвраћала га од несташних игара, јер док Добривој није пошао у школу, дотле беше врло не 
} Но све беше некојим ученицима узалуд, јер пословица вели: „У очи Божића прасе се не угоји“!{S 
 му ја дадох, прими од њега и чувај је, јер ја се надам да ће — ако Бог да — бити његова.</p> < 
ашту.{S} Плот је прескочио без по муке, јер је сад био лак као срна. <pb n="29" /> На дуд се јо 
S} Децо, децо, слушајте своје родитеље, јер Бог воли само ону децу која своје родитеље љубе и к 
љу, да чини шта хоће и да иде куд хоће, јер је дете сад као восак на којем се свашта урезати да 
 крај.{S} Смео није натраг да се врати, јер недалеко пред шемом крај зелене ливаде бела стада с 
леди.</p> <p>Милан је почео сад муцати, јер није знао како ће сад да слаже, једва је чекао да с 
адиш и опет ти велим; пази на свршетак, јер: „Конац дедо краси“... и још многих лепих поука гов 
не да спава.</p> <p>Спавати није могао, јер тек што се сетно Добривоја, помислио је да се Милан 
лас.</p> <p>Милан се с почетка устезао, јер није знао коју песму да одпоји.{S} Напослетку одпоч 
сташка Милана.{S} Но није га баш одвео, јер је чича Панта имао посла док је Милана са багрена с 
 доброг друга Добривоја није заборавио, јер се за њега сваког јутра и вечера молио Богу, држећи 
казни.{S} Због тог се Милан и покварио, јер је добро знао да га отац данас или сутра не може би 
>Ово се младом калуђеру особито допало, јер га до сад још нико у руку није пољубио.</p> <p>„Бог 
идео знак да се у нечем данас не слажу, јер се путем не гледаху као до сад.{S} Ово се само на л 
а!{S} Слушај и твог доброг оца и мајку, јер ћеш само онда сретан бити“.{S} Осим тога, водила га 
ад драги читаоче, остави све на страну, јер ћемо поћи за Миланом, да видимо шта је смислио оне  
... поче Милан озбиљно... <pb n="31" /> јер сам био код Паје млинаревог сина. . .</p> <p>„Ао об 
ивој се тако привикао раду и вредноћи — јер беше тад особито послушан — да је и сам чезнуо за р 
ти за хајдуцима, а и не бојећи се ничег јер његови хајдуци нису разбојници што хришћане убијају 
 Милана.. али га не нађосмо ево ни овде јер јутрос чусмо од једног монаха да овде нема никаквог 
 овде који је тога дана побегао од куће јер га је отац љуто избио што је баба Пелиној мачки вез 
ту се одмараше неко време но не за дуго јер му није пријала.{S} Стомак му је био празан, глад г 
ме баш не познајеш“?</p> <p>„Јеси синко јеси... променио си се јако“.</p> <p>„А где је Добривој 
роменио да ме баш не познајеш“?</p> <p>„Јеси синко јеси... променио си се јако“.</p> <p>„А где  
згубили па не можете да нађете“? „Јест, јест синко“... <pb n="80" /> поче старац „ти погађаш а  
 сте изгубили па не можете да нађете“? „Јест, јест синко“... <pb n="80" /> поче старац „ти пога 
рац не верујући чисто сам себи.</p> <p>„Јест, ја сам бабо.. зар сам се тако променио да ме баш  
зговорио:</p> <p>„Не знам!{S} Нисам!{S} Јесу“!</p> <p>„Па што си ти мало час кроз плач изговара 
проћи имао.{S} Чувши још из далека неко јецање и неко уздисање; помисли е се није какав дух пој 
/p> <p>„Ах Добривоју...{S} Добривоју... јецао је сад Милан... ти си сад већ у хладном гробу...{ 
а српске књижарнице и штампарије</p> <p>ЈОВАНА РАДАКА,</p> <p>код св. апостола: „Ћирила и Метод 
илан заиста морао бити одвише несташан, јогунаст и неваљао.{S} Како отац Лаврентије беше вичан  
војих старијих, већ које је непослушно, јогунасто, и несташно, да тако дете зло пролази.</p> <p 
е красе.</p> <p>Најглавније врлине беху јој ове: мудрост, доброта, љубав, љупкост, вредноћа, шт 
ла је крв.</p> <p>Затим заповеди Ђоки и Јоци да отрче Добривојевом оцу, па да му кажу шта се зб 
Богородице, још један поглед на Мирона, још једаред дахне и издахне.</p> <p>Мирон који је у руц 
итељ је после одласка г. надзорниковог, још при растанку, изговорио својој деци кратког садржај 
ш последњи пут на икону св. Богородице, још један поглед на Мирона, још једаред дахне и издахне 
орављати на тугу и бригу, на Милана.{S} Још му је само пред очима лебдио спомен несташног влада 
Милан и Добривој беху једних година.{S} Још оног дана када су се оба та дечака уписала за ђаке, 
 калуђеру особито допало, јер га до сад још нико у руку није пољубио.</p> <p>„Бог ти помогао си 
з пред г. надзорником, а међ осталим је још и ово додао: „Који се од мојих ученика најбоље пока 
о лак као срна. <pb n="29" /> На дуд се још лакше попео, а кад се попео, онда је рекао у себи:  
 дечака уписала за ђаке, заволели су се још већма и спријатељили се ма да беху различите нарави 
дати рану, потрудио се <pb n="37" /> те још оног вечера извадио ону сачму из левог рамена.</p>  
<p>Отац Добривојев — газда Пера, — беше још сретнији кад је видео како му учитељ хвали сина пре 
о са Пајом, млинарским сином, који беше још гори од Милана... и тако даље</p> </div> <pb n="20" 
 свршетак, јер: „Конац дедо краси“... и још многих лепих поука говорио је газда Пера пред своји 
ми</foreign>“... тешко уздахне, погледи још последњи пут на икону св. Богородице, још један пог 
.. о“...</p> <p>Сад беше хајдучком вођи још мрачнија цела првашња појава.{S} Не знађаше како да 
а баш поред Милана проћи имао.{S} Чувши још из далека неко јецање и неко уздисање; помисли е се 
шно дело.</p> <p>Добривојеви другови су још оне вечери казали Милановом оцу како је Милан имао  
сле славе разишли, Миланови родитељи су још пуна три дана остали у манастиру.</p> <p>После три  
не да.{S} Треба да своје дете привикнеш још из ране младости страху божјем и послушности.{S} Мн 
18962_C3"> <head>3.{S} Испит.</head> <p>Још оног јутра око 8 часова приспео је г. надзорник са  
м који му је такође дошапнуо ове речи: „Још, труди се и владај се добро.{S} Ма да си погрешио у 
цу сам ја отео од једног буљукпаше који ју је јамачно онда добио, кад су Турци последњи пут раз 
дина било.</p> <p>На овај рад подстицао ју је господин учитељ, а то је било онда, кад је Добрив 
таван и т. д. на која питања су се мали јунаци истицали хвалећи се како је који боље могао.</p> 
рло сретан живот.{S} Хајдуци су оружани јунаци лепо обучени.{S} И ја радо имам лепо одело и доб 
хришћане убијају и харају — већ хајдуци јунаци који српство бране од крволочних Турака — пође п 
а није заборавио, јер се за њега сваког јутра и вечера молио Богу, држећи да је Добривој умро.< 
утао.{S} Покрај тога мајка га је сваког јутра и вечера учила да се моли Богу.{S} Навикавала га  
> <head>3.{S} Испит.</head> <p>Још оног јутра око 8 часова приспео је г. надзорник са г. г. сео 
ђи усмено казао.{S} На освитку четвртог јутра, пошто се умио и обукао, и пошто је казао жељу ха 
м на неколико метара уздизао — указа се јутрења румен.{S} То беше ватрени круг који се полагано 
и воде за умивање, да звони у 5 сати на јутрење.{S} Затим је морао са једним најмлађим монахом  
S} Чича Панта тражи Милана.</head> <p>У јутро рано, тек кад је свитати почело, узме чича Панта  
ана.. али га не нађосмо ево ни овде јер јутрос чусмо од једног монаха да овде нема никаквог Мил 
ов дар занемари. <pb n="69" /> Прими га к себи за ђака, пази на њега, па ако се добро узвлада з 
јдучки вођа који се полако и на прстима к њему приближио, посматраше га неко време и не могаше  
 наручја љубећи је у лице, по том отиде к оцу и кроз плач рече: „Опрости ми бабо, сад сам други 
лазио, зар ти ниси могао са сокака доћи к мени по грабуље“? запита га чика Младен, па га оштро  
д иконом св. Богомајке — па приступивши к оцу игуману, целује му десницу.</p> <p>„Бог те благос 
лази.</p> <p>Добривој је све ово примао к срцу од своје мајке и беше му врло мило па се по њени 
и и лице.</p> <p>Милан је тек сад дошао к себи и увидео да је то мало час био сан, и да је мест 
па га код себе држе и хране као птицу у кавезу, и уче га хајдуковању — а причао ми је како је х 
 кад по цео дан злочести псогоња влада, кад сиромах сељак не сме ни на праг изаћи од те немилос 
 је господин учитељ, а то је било онда, кад је Добривој први пут могао прочитати пред својом до 
ођа потајно заповедио Милану и то онда, кад су сви момци поспали, а то беше око поноћи.</p> <pb 
" /> намеру је хтео да изврши баш онда, кад је Добривој хтео да уђе у своје двориште.</p> <p>У  
/p> <pb n="53" /> <p>Баш оног тренутка, кад је Милан ове речи у сну изговорио — ишао је кроз шу 
далеко чује“.</p> <p>У време циче зиме, кад по цео дан злочести псогоња влада, кад сиромах сеља 
сме ни на праг изаћи од те немилоснице, кад сиромах човек не зна од куд да заслужи коју кукавиц 
међу њих запитати: „А како можеш убити, кад немаш ни палице, а врабац је ено на грани?</p> <p>„ 
уљукпаше који ју је јамачно онда добио, кад су Турци последњи пут разрушили манастир М....{S} С 
p> <p>Оцу игуману је особито било мило, кад је видео родитеље свог најмилијег ђака за кога је с 
о плачу?</p> <p>„Ох синко не питај нас, кад нам не можеш помоћи...{S} Ми смо ево већ четир годи 
е у пећину, која беше светла као месец; кад иза раштрканих облака провирује.</p> <p>Ова светлос 
ан се одмах даде па пут са хајдуком.{S} Кад су се после кратког времена приближили манастиру М. 
ћи догодило се са Миланом тако исто.{S} Кад се три дана навршило, онда се Милан сам сети шта се 
е врло добро баш као прави пријатељи. — Кад је газда Пера одвео Добривоја да га упише у школу,  
војем па је нестрпељиво чекао Милана, а кад се чика Младен удалио испред њега, онда је свог нес 
 ни прст пред оком ниси могао видети, а кад муња севну беше светлије него у по дана.</p> <p>Ова 
е се савијати све дотле док је младо, а кад остари, онда се више савити не да.{S} Треба да свој 
 n="29" /> На дуд се још лакше попео, а кад се попео, онда је рекао у себи: „Док га не обрстим, 
вагда читати веселост и раздраганост; а кад би му загледали у оне његове — као трњина — црне оч 
<pb n="80" /> поче старац „ти погађаш а кад нас тако питаш ево ћу ти синко рећи зашто плачемо:  
и чудили разборитости његовој.</p> <p>А кад им је Милан ређао несташлуке које је у селу починио 
 је сека Зорка и свог јединца Добривоја кад му је тек шест година било.</p> <p>На овај рад подс 
pb n="57" /> највећом знатижељношћу, па кад је Милан довршио своје приповедање и свој несретни  
е баш онда Добривојев отац на улицу, па кад је видео да Милан збиља хоће да отме књигу од Добри 
едњи пут играо, па и слика оног призора кад је на Добривоја пукао и њега ранио.</p> <p>„Ах Добр 
твој опрати.{S} То је врло лепо од тебе кад си у манастиру потражио прибежиште својој немирној  
и да смеју долазити своме сину у походе кад год им је воља.{S} За тим им обећа да ће Милана за  
ривоја даде на веће <pb n="12" /> школе кад изучи ту сеоску. „Та школоваћу га — говорио је газд 
 игуман одмах отвори писмо, и зачуди се кад види писмо крвљу написано.</p> <p>Отац игуман мало  
 тебе, а особито оца игумана које ће те кад буде време закалуђерити, те ако будеш служио за угл 
ња што ту беше сакривено, а све то беше кад год у турским рукама.</p> <p>У ту пећину ући беше о 
пукне. — </p> <p>Сва се деца обезнанише кад видише пиштољ. —</p> <p>„Ајао моја мајко“! цикну је 
држати страх — ишао је полако за њим, и кад је Милан онесвешћен на земљу пао, брзо утрчи за њим 
> <p>И његови родитељи беху тад у цркви кад се Милан постригао за монаха.</p> <p>Диван ли беше  
војев — газда Пера, — беше још сретнији кад је видео како му учитељ хвали сина пред свима сељан 
 отац Пантелеимон се слатко смејао, али кад је Милан напослетку причао о несретном случају како 
 прсте држећи: „младост лудост“.{S} Али кад је Милан и четвртог, петог и шестог дана ово чинио, 
олни, кљасти и невољни су се исцеливали кад су се светитељске руке дотицали.</p> <p>Сваке годин 
су му цео горњи капут сав искидали били кад је чика Младен дотрчао са дреновцем да растера псе. 
ном отпојао.</p> <p>Милина беше слушати кад је појао у цркви.{S} Због његовог лепог гласа на бр 
ас, доћићеш сутра — али ћеш и запамтити кад си узимао пиштољ у руке“!</p> <pb n="42" /> <p>С ов 
аном, да видимо шта је смислио оне ноћи кад је плакао у издубљеном расту?{S} Камо је отишао?{S} 
ажи Милана.</head> <p>У јутро рано, тек кад је свитати почело, узме чича Панта палицу у руке, п 
 Миланов отац као сеоски сережан оружао кад је ноћу ишао да чини патролу; приказао му се и Добр 
екавши да им је то благодарни син донео кад је дошао у манастир, па им дозволи да смеју долазит 
.{S} Хвала ти што си ме више пута избио кад сам био несташан, да ме ниси избио не би утекао.... 
8" /> <p>Милану се на ново сунце родило кад је угледао над собом плаво небо, јарко сунце, пред  
ласт над свима старијим монасима.{S} Но кад не беше на ино, он мораде примити у руку ону палицу 
па ће тим провести дан без бриге.{S} Но кад тамо, а од пастира ни корова.</p> <p>Пуста ледина н 
 смеде га читати на први мах.</p> <p>Но кад виде прве редове: „Оче Пантелеимоне благослови“! он 
ро синко“! рече игуман сасвим задовољно кад је Милан довршио појање — „сад ходи у трапезарију < 
 слатко насмијао па овако рекао: „Добро кад си тако храброг и одважног срца, одвешћу те у моју  
уђе у своје двориште.</p> <p>У онај мах кад се Милан затрчао на Добривоја, да му отме из руке к 
дучки вођа наилази на Милана.</head> <p>Кад је Милан слатко заспао, и онај сан снио — изговорно 
"> <head>9.{S} Миланови јади.</head> <p>Кад се Милан оне ноћи пробудио, овако се Богу из највећ 
илан у чика Младеновој башти.</head> <p>Кад се Милан онако осрамоћен морао упутити својој кући, 
17.{S} Милан постаје монахом.</head> <p>Кад се Милану навршило 18 година, онда га отац Пантелеи 
.{S} Шта се збило са Миланом?</head> <p>Кад је Милан од ужаса испустио <pb n="39" /> пиштољ из  
ре слађе јео да му је нана дала.</p> <p>Кад је осетио да је сит, сиђе се полако доле.</p> <p>Те 
за углед правог монашког живота.</p> <p>Кад је Мирону било 28 година, отац Пантелеимон се нагло 
елену пољану да се играју лопте.</p> <p>Кад су дошли на одређено место затеку и Милана овде кој 
о писмо што Милан у руци држаше.</p> <p>Кад је Милан дошао до врати игуманове ћелије, закуца пр 
привикне послушности и вредноћи.</p> <p>Кад год је Добривој из школе изишао, приповедао би свој 
на да му је онда дошао пред очи.</p> <p>Кад се чича Панти већ дотужило чекати — а већ беше 11 ч 
их родитеља осећао најсретнијим.</p> <p>Кад су се гости после славе разишли, Миланови родитељи  
 било милина ући у овај св. дом.</p> <p>Кад се Милан за монаха постригао, онда је на неколико д 
о је мног народ у овај манастир.</p> <p>Кад се Милану навршила 15 година беше оне године изванр 
сав радостан вратио оцу игуману.</p> <p>Кад је чича Панта дошао у село, приповедао је од радост 
ати.</p> <p>Зашто!{S} Ево зашто:</p> <p>Кад год су сва деца у школи била мирна, онда им је учит 
ама и то чело Младенове баште. —</p> <p>Кад је овамо дошао, види да се љуто преварио.{S} Он се  
 се и година приближивала од оног дана, када је мали Добривој први пут ступио у школу.{S} Добри 
се и година дана навршила од оног дана, када је Милан дошао у манастир.{S} За цело то време нис 
ељ је пре недељу дана објавио ученицима када ће се држати испит, па је због тога рекао да се св 
ој беху једних година.{S} Још оног дана када су се оба та дечака уписала за ђаке, заволели су с 
Добривој је једва чекао да дође тај дан када ће г. надзорник њих испитивати.{S} Целе недеље пре 
о онако као што поштује и отца игумана, каже му да се има онако владати као што се и остали мон 
залуд.{S} Нигде Милана, па бар да му ко каже где га је синоћ видео последњи пут.</p> <p>Где је  
трчи један манастирски ђак.</p> <p>„Иди кажи свима монасима нека после св. литургије дођу сви у 
оци да отрче Добривојевом оцу, па да му кажу шта се збило са Добривојем.{S} Ови одмах тако и уч 
p>Добривојеви другови су још оне вечери казали Милановом оцу како је Милан имао у шпагу напуњен 
тра, пошто се умио и обукао, и пошто је казао жељу хајдучком вођи, — овоко му рече хајдучки вођ 
Тек што је Милан отишао у трапезарију и казао заповест оца игумана — осталим ђацима — дошао и ј 
ан смислио, то је хајдучком вођи усмено казао.{S} На освитку четвртог јутра, пошто се умио и об 
ући, побоји се на путу ди ће газда Пера казати његовом оцу како је хтео отети књигу од Добривој 
облаци купе нада мном као да хоће да ме казне за моје дело.{S} Ах Добривоје да знаш како се кај 
мисли да сутра потражи Милана, па да га казни, и посаветује да у будуће тако што не чини.</p> < 
сваки пут није могао да доспе да Милана казни.{S} Због тог се Милан и покварио, јер је добро зн 
алио испред њега, онда је свог несташка казнио тиме што је морао клечати на кукурузима, а при т 
.</p> <p>Чича Панта је био строг отац и казнио је свог несташка због учињених несташлука, али к 
и и плачући, тукао се у прса и горко се кајао за свој несташлук.</p> <p>Сад му изађоше пред очи 
ти. —</p> <p>Док је Милан овде плакао и кајао се за своје лудо дело, дотле је његов отац код ку 
 — догодио.</p> <p>Целу ноћ је плакао и кајао се за своје несмислено и невино дело не могући ни 
е дело.{S} Ах Добривоје да знаш како се кајем, ти би ми одма опростио: да знаш како се патим зб 
ио за чело, и тешко врло тешко уздануо, кајући се због своје тврдоглавости.</p> <p>У том га теш 
цање и неко уздисање; помисли е се није какав дух појавио у овој шуми, или је можда каква потер 
S} Отпој ми коју црквену песму да чујем какав имаш глас.</p> <p>Милан се с почетка устезао, јер 
ки беше отац малога Добривоја.</p> <p>А каква му беше мати?</p> <p>Мати му беше права Српкиња.{ 
в дух појавио у овој шуми, или је можда каква потера за хајдуцима од стране Турака — па не мога 
уње чујаше се као да се нагло из далека каква кола зауставила.{S} Одмах за тим као да је ватрен 
школи говорио, шта им је приповедао или какве им ствари показивао и тако даље</p> <p>Тако је је 
 а те мисли навађаху га да се одважи на какво дело.</p> <p>Премишљао је како и на који начин би 
е на све стране не би ли опазио где год какво шумско воће, но и тога не беше.{S} Тада се зауста 
згледао је на први поглед као да је син каквога грофа, а не као син простог имућног земљеделца. 
пути ме из ове шуме, изведи ме и одведи каквом добром човеку који ће ми дати савета како да се  
ми да побегне далеко у свет, па да се у какву шуму сакрије, тврдо намеравши и зарекавши се, да  
 душу да ми издува из мене.</p> <p>Гле, како се облаци купе нада мном као да хоће да ме казне з 
а који беше несташно и непослушно дете, како пролази због <pb n="11" /> несташлука.{S} Саветова 
овима и сви <pb n="16" /> су се чудили, како се Добривој слаже са тим несташком за којега сваки 
м те гадне и непристојне навике.{S} Ох, како је лепо код своје куће бити.{S} Хладан ветар гле к 
а.</p> <p>Пуста ледина нигде никога.{S} Како је био уморан, а и како беше тога <pb n="28" /> да 
а, не тражећи да му се натраг врати.{S} Како ли је мило било оним сиротим људима који су, видећ 
аши се, па побегне непознатим путем.{S} Како је побегло није се више вратило.{S} Тражисмо га пу 
одвише несташан, јогунаст и неваљао.{S} Како отац Лаврентије беше вичан у васпитању — а и иначе 
ј ко слуша савете и опомене старијих, а како онај који не слуша.{S} Зато синко слушај свога учи 
војим родитељима шта је добио.</p> <p>А како беше са Миланом?</p> <p>Милан је од љутине грискао 
ху, па ће један између њих запитати: „А како можеш убити, кад немаш ни палице, а врабац је ено  
ича Панта ушао, свако га је запитао: „А како је могао Милан онако шта урадити“?</p> <p>Чича Пан 
деље да слушају манастирског новог ђака како поји.</p> <p>Милан је у манастиру од неког времена 
ји је јаукао од бола, а из левог рамена како му је лопила крв. —</p> </div> <div type="chapter" 
 шпагу напуњен <pb n="41" /> пиштољ, па како је хотевши убити врапца — ранио Добривоја и т. д.< 
иселе, да су му се уста скупљала.{S} Па како беше уморан од пута, седне у густу траву и одмараш 
аш ли матер“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„Па како си овамо дошао“?...{S} Да се ниси изгубио, или су  
ом добром човеку који ће ми дати савета како да се опростим те гадне и непристојне навике.{S} О 
, и уче га хајдуковању — а причао ми је како је хајдучки живот врло сретан живот.{S} Хајдуци су 
већма љутио, шкрипио зубима и гледао је како би од Добривоја отео ону лепу књигу.{S} Ову <pb n= 
важи на какво дело.</p> <p>Премишљао је како и на који начин би он могао отићи у хајдуке.</p> < 
од своје куће бити.{S} Хладан ветар гле како душе хоће душу да ми издува из мене.</p> <p>Гле, к 
а су се мали јунаци истицали хвалећи се како је који боље могао.</p> <p>На једном запита мали М 
нија цела првашња појава.{S} Не знађаше како да утиша уплашеног и буновног дечака.</p> <p>„Синк 
игде никога.{S} Како је био уморан, а и како беше тога <pb n="28" /> дана, права омара и жега,  
е описујем потанко све, што се питало и како је које дете одговарало, доста то, да је г. надзор 
 несташка због учињених несташлука, али како је због своје службе био обвезан, то сваки пут ниј 
! рече хајдучки вођа... „сад ћеш видети како је овде“...</p> <p>Тек што је ово хајдучки вођа из 
к тако лепо приповедати, па ћеш увидети како пролази онај ко слуша савете и опомене старијих, а 
варања сав занет био од радости, видећи како му деца износе на видик и оцену његов труд. — Елем 
е да превариш“! рече чика Младен видећи како Милан лаже — ухвати га за руку, па га одведе чича  
 да ми исприповедаш све од речи до речи како си дошао до хајдучког вође.{S} Онда Милан исприпов 
</head> <p>Првих 8 дана увидео је Милан како је то благодат бити манастирски ђак.</p> <p>Красна 
школске ствари, други пут је приповедао како им је учитељ говорио о добром и неваљалом детету и 
даље</p> <p>Тако је једанпут приповедао како <pb n="9" /> им је учитељ показивао школске ствари 
илан је почео сад муцати, јер није знао како ће сад да слаже, једва је чекао да се опрости са ч 
ини.{S} Мој баба ми је више пута причао како хајдуци украду по које мушко дете па га код себе д 
сам сади воће и цвеће показавши му прво како то треба радити.</p> <p>Испочетка је то Добривоју  
 Пера, — беше још сретнији кад је видео како му учитељ хвали сина пред свима сељанима као најбо 
тао би га: „Пријатељу!{S} Ниси ли видео како дете од 10—11 година да је овим путем прошло“?</p> 
рече Милан радосно, па промеривши, плот како би га прескочити могао — пође у башту.{S} Плот је  
н напослетку причао о несретном случају како је Добривоја нехотице убио, онда <pb n="70" /> је  
својој деци кратког садржаја лепу поуку како да се владају за време школског одмора, и тек онда 
уту ди ће газда Пера казати његовом оцу како је хтео отети књигу од Добривоја — па с тога да би 
 су још оне вечери казали Милановом оцу како је Милан имао у шпагу напуњен <pb n="41" /> пиштољ 
 кајем, ти би ми одма опростио: да знаш како се патим због твоје тешке ране!....</p> <p>Овако ш 
е за моје дело.{S} Ах Добривоје да знаш како се кајем, ти би ми одма опростио: да знаш како се  
ече Добривоју! „Добривоје, зар не чујеш како те Сима и Стева вичу да изађеш напоље?{S} Ти се ва 
јег разреда па онда из млађег...</p> <p>Како из науке о вери, тако и из осталих предмета што се 
ољубио у бледе али пуне образе.</p> <p>„Како је теби име? синко“! запита га хајдучки вођа.</p>  
 се играш са онаким играма које ти могу какове озледе нанети“.{S} Ово изрекавши, остави веселу  
давала васпитање спочетка само онаково, каково је њему за школу потребно било, а то је она лако 
калуђерски ходник сусрете га један млад калуђер, који држаше у руци бројанице.</p> <p>„Добар да 
ужи св. литургију.</p> <p>Путем мишљаше калуђер: што значи она палица од слонове кости, па онда 
>Милан се сад упути игумановој, а млади калуђер отидне у цркву да одслужи св. литургију.</p> <p 
> <p>„Бог ти помогао синко“! одврати му калуђер врло љупко — „кога тражиш“?</p> <p>„Оца Понтеле 
а Понтелеимона!“ одговори Милан.</p> <p>Калуђер одмах покаже Милану <pb n="67" /> врата од игум 
ити, те ако будеш служио за углед свима калуђерима — постаћеш временом игуманом.{S} Ево ти синк 
анастирско двориште.</p> <p>На уласку у калуђерски ходник сусрете га један млад калуђер, који д 
ка који је дошао са жељом да се посвети калуђерском чину.{S} Милану препоручи да има све поштов 
 овамо једном дође и посвети свој живот калуђерском чину тај се не сме враћати одавде.{S} Може  
 руци и целује га.</p> <p>Ово се младом калуђеру особито допало, јер га до сад још нико у руку  
ла за госте, трећи пут је једном младом калуђеру заденуо перушку за камилавку и тако даље</p> < 
 дан! оче свети“! назове Милан смиреном калуђеру, па му приђе руци и целује га.</p> <p>Ово се м 
старац опет заплакао, као да му је сињи камен на срце пао.</p> <pb n="81" /> <p>Док је старац г 
о избио што је баба Пелиној мачки везао камен о врат па је бацио у бунар.{S} Милан није знао да 
ила је од силног злата, сребра и драгог камења што ту беше сакривено, а све то беше кад год у т 
дном младом калуђеру заденуо перушку за камилавку и тако даље</p> <p>Све ове Миланове несташлук 
ћи кад је плакао у издубљеном расту?{S} Камо је отишао?{S} Чиме се бавио? и т. д.</p> <pb n="45 
уму нико од Турака несме ни завирити, а камо ли потеру водити за хајдуцима, а и не бојећи се ни 
саме липе.</p> <p>Сад не имајући куд ни камо, гладан, уморан, охрабри се па пође кући.{S} Ваш п 
је.</p> <p>Овде Милан не имајући куд ни камо, већ приповеди све и сва шта се с њим догодило пре 
 Милан ушавши у ћелији у којој горијаше кандило пред иконом св. Богомајке — па приступивши к оц 
им цвећем.{S} Ту му је дала у руке малу канту са решетком са којом <pb n="10" /> је мали Добрив 
а.{S} У сну му се приказао отац оружан, као што се обично Миланов отац као сеоски сережан оружа 
о.</p> <p>Овде се старац опет заплакао, као да му је сињи камен на срце пао.</p> <pb n="81" />  
а својим оштрим погледом тако просецао, као да је из зависти хтео неку намеру да изврши над Доб 
речи што и он није добио онакову књигу, као што је и Добривој добио.{S} У Милана се сад породил 
а отац данас или сутра не може бити.{S} Као што је Милан био несташан при том и непослушан, ист 
т; а кад би му загледали у оне његове — као трњина — црне очи, из којих светлуцаше оштри поглед 
диш“? запита га чика Младен кушајући га као бајати не познаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да 
олитвеник моје покојне матере, чувај га као очи у глави, и не показуј га ником, док се не покал 
ишао са Мироном у његово родно место да као гост служи у цркви.</p> <p>Том приликом се Милан са 
це, пред собом лепу долину, а из далека као да се из земље уздизао неки црн облачић.</p> <p>„Шт 
ривши се уђе у пећину, која беше светла као месец; кад иза раштрканих облака провирује.</p> <p> 
штвом, а особито са неваљалим друговима као што је био Милан.</p> </div> <div type="chapter" xm 
у учитељ хвали сина пред свима сељанима као најбољег ђака.</p> <p>Од радости, газда Пери није б 
беше дете од више весело и несташно, па као несташно дете чинило је несташлуке... играло се и с 
ек правог моралног и побожног карактера као што само један монах бити може — науми да лепим поу 
занимљиво приповедао, да су га сва деца као жедна слушала и тако рећи гутала учитељеве речи.</p 
в. веру, св. храм и буди добар и од сад као што си и до сад био.{S} Пази на свако дело које зап 
хоће и да иде куд хоће, јер је дете сад као восак на којем се свашта урезати да.{S} Урезати се  
ајдучком пећином, која не изгледаше сад као црн облачић већ као из мрамора истесана кула са гот 
рио.{S} Добривој је лежао на трави блед као крпа.{S} Отац га одмах подигне, узме га на руке па  
ог одела.{S} Изгледао је на први поглед као да је син каквога грофа, а не као син простог имућн 
 црна густа и дугачка коса.{S} Мирон је као млад монах служио, за углед правог монашког живота. 
 бежи од својих родитеља, и да се крије као зверка, већ би као Добривој слушао свога оца покора 
еном познаваху сви сељани и све сељанке као честиту и ваљану Хришћанку — беше узор врлина које  
ли, да <pb n="36" /> су били неко време као изван себе, а Милан од ужаса испусти пиштољ из руке 
оглед као да је син каквога грофа, а не као син простог имућног земљеделца.</p> <pb n="4" /> <p 
 мушко дете па га код себе држе и хране као птицу у кавезу, и уче га хајдуковању — а причао ми  
>Од милине што се Добривој и ове године као најбољи ђак показао, отиде у гумно, одабере једно н 
уње почеше севати, а иза муње чујаше се као да се нагло из далека каква кола зауставила.{S} Одм 
ање од свих мојих другова — молим ти се као благом <pb n="46" /> и милостивом оцу небесним: опр 
 Добривој је са свим оздравио и само се као црвена пега могла видети на левом рамену.</p> <p>„О 
м је ранио свог најбољег друга.{S} Дете као дете мислећи да је убило свога друга, уплаши се, па 
ве оно што је добро.{S} Знај да је дете као младо дрво, а дрво младо даје се савијати све дотле 
, миран, вредан, тачан, уредан и уопште као што је на дому био ваљан дечак, исто тако беше Добр 
 и густи облаци се растурише и изчезоше као дим.</p> <pb n="48" /> <p>Остаде небо чисто као ста 
 својих 9 до 10 година.{S} Са румених и као јабука пуних образа његових могла се свагда читати  
итеља, и да се крије као зверка, већ би као Добривој слушао свога оца покоравајући се њему учио 
таманили, и од којих су се Турци бојали као <pb n="59" /> од живе ватре.{S} Причао му је о живо 
 се пред зору скупљали, беху нагомилани као најгушћи и најцрњи дим.</p> <p>За мало, па ветрић к 
гумана, каже му да се има онако владати као што се и остали монаси владају.</p> </div> <div typ 
бривој и Милан нису заједно отишли кући као обично.{S} На лицу им се видео знак да се у нечем д 
ескочио без по муке, јер је сад био лак као срна. <pb n="29" /> На дуд се још лакше попео, а ка 
имити у руку ону палицу, коју је он сам као дете донео у манастир М....</p> <p>Млади игуман је  
 каква кола зауставила.{S} Одмах за тим као да је ватрени бич пукао.{S} Иза пуцњаве спусти се п 
рхтао као прут на води, сагнутом главом као осуђен стајао је непомично и плакао...</p> <p>Ово ј 
 послушан — да је и сам чезнуо за радом као жедан за водом.{S} Од сада му беше најмилија забава 
> <p>Гле, како се облаци купе нада мном као да хоће да ме казне за моје дело.{S} Ах Добривоје д 
 Глава му беше правилно округла, густом као чађ црном косом покривена и лепо очешљана.{S} Одело 
} Добривој?...{S} Ах“!{S} Онде се Милан као из сна тргао.{S} Пред очи му изишла слика његовог с 
 је дрхтао, ал беше умиљат и милозвучан као у анђела.</p> <p>„Е добро синко“! рече игуман сасви 
ити овога чина, јер му беше зазор да он као најмлађи има власт над свима старијим монасима.{S}  
о, она палица коју ми је ваш брат Мирон као ђак пре 18 година — донео — нека буде од сад његова 
газда Пера више свега; љубио га и чувао као зеницу ока свог. — Мислио је — а то је временом и у 
>Док је старац говорио, Милан је дрхтао као прут на води, сагнутом главом као осуђен стајао је  
Милан сав радостан.{S} У срцу је осећао као да се на ново родио.</p> <p>Тек што је Милан отишао 
цу опомињале речима: „Владајте се онако као што се Добривој влада, па ће вас свако волети“...</ 
епоручи да има све поштовати исто онако као што поштује и отца игумана, каже му да се има онако 
</p> <pb n="48" /> <p>Остаде небо чисто као стакло.{S} Сунце се баш поче рађати.{S} Иза китњаст 
ја не изгледаше сад као црн облачић већ као из мрамора истесана кула са готским луковима из кој 
Красна манастирска околина изгледаше му као рај.{S} Десно лепи виногради, лево шљивици; напред  
данас не слажу, јер се путем не гледаху као до сад.{S} Ово се само на лицу Милановом могло прим 
 оружан, као што се обично Миланов отац као сеоски сережан оружао кад је ноћу ишао да чини патр 
ра, живили су и сад живе врло добро баш као прави пријатељи. — Кад је газда Пера одвео Добривој 
ога дуда беше црн и крупан.</p> <p>„Баш као што ваља“! рече Милан радосно, па промеривши, плот  
е“! викао. —</p> <p>Већ су му цео горњи капут сав искидали били кад је чика Младен дотрчао са д 
еше то човек правог моралног и побожног карактера као што само један монах бити може — науми да 
 временом игуманом.{S} Ево ти синко ова кеса с новци, и ево ти поклањам ову књигу, то је молитв 
и.{S} На поласку отац игуман донесе ону кесу дуката што <pb n="84" /> је Милан добио од оног ха 
но су увек били у башти заливали цвеће, кидали џбунасту траву и коров, заједно су у школу ишли, 
/p> <p>Милан је од љутине грискао усне, кидао листове из књига па расипао по путу, и бунцао је  
/p> <p>Цена 15 новчића</p> <p>У Великој Кикинди 1896.</p> <p>Издање и штампа српске књижарнице  
 вадећи, јеђаше у сласт ма да беху тако киселе, да су му се уста скупљала.{S} Па како беше умор 
ло.{S} Сунце се баш поче рађати.{S} Иза китњастога брежуљка, што се пред шумом на неколико мета 
ода смирила.{S} Муње престадоше севати, киша престаде пљуштати, а црни и густи облаци се растур 
анастирском псу белову везао неку стару клепетушу о врат, други пут је баба Макрени манастирско 
 свог несташка казнио тиме што је морао клечати на кукурузима, а при том му није дао вечерати.< 
вши, остави веселу децу која од радости кликтаху и скакутаху што ће се са Добривојем до воље на 
 је сву децу распустио.{S} Радосна деца клицајући и певајући песму: „<title>Ђачки растанак</tit 
епим поучењима искорени из Милана сваку клицу несташлука, коју је Милан и у манастиру гајити по 
кавала га је на добро а упућивала да се клони од зла.{S} Стављала му је за пример Милана сина с 
 буди увек тако вредан, учи, чувај се и клони се неваљала друштва, слушај и поштуј свога оца и  
ни изливали своје топле молитве, болни, кљасти и невољни су се исцеливали кад су се светитељске 
пред ручак поставити сто, па ако је био кључар то је са манастирском баком ишао у подрум по сир 
 г. надзорник са г. г. сеоским парохом, кнезом, бележником и са осталим члановима сеоске општин 
д љутине грискао усне, кидао листове из књига па расипао по путу, и бунцао је неке речи што и о 
и си се данас најдостојнији показао ове књиге, доказао си и задивио си не само мене, него и све 
ти пред својом добром мајком наслов оне књиге, из које је учитељ њега учио читати, а то је: „<t 
обожности од великог утицаја беху свете књиге, које му је отац Лаврентије дао да чита разтумачи 
/> буде, тај ће добити од г. надзорника књигу са златним корицама“.</p> <p>Ово је био најрадосн 
атрчао на Добривоја, да му отме из руке књигу — изишао је баш онда Добривојев отац на улицу, па 
ад је видео да Милан збиља хоће да отме књигу од Добривоја, потрчи и одгурне неваљалог Милана,  
њигу малом Добривоју који дрхћући прими књигу, па пољубивши г. надзорника у руку врати се на св 
а казати његовом оцу како је хтео отети књигу од Добривоја — па с тога да би се спасао од батин 
де га у собу где му је Добривој показао књигу са златним корицама, рекавши да му је ту књигу да 
ова кеса с новци, и ево ти поклањам ову књигу, то је молитвеник моје покојне матере, чувај га к 
е неке речи што и он није добио онакову књигу, као што је и Добривој добио.{S} У Милана се сад  
љања.{S} Нестрпељиво је чекао док су му књигу гледали и хвалили га.{S} Једва је чекао да дође к 
ма присутнима, а затим је извадио једну књигу са златним корицама и погледавши у испитни записн 
сти, показивао је својим друговима лепу књигу што је добио на испиту.{S} Ко је год поред Добрив 
Ово изговоривши г. надзорник пружи лепу књигу малом Добривоју који дрхћући прими књигу, па пољу 
екао: „ Синко!{S} Ево ти дајем ову лепу књигу коју сам наменио оном који се у овој школи најбољ 
бити!{S} Ево ти дакле предајем ову лепу књигу, па се дичи њоме, а учитељ и твоји родитељи, нека 
о је како би од Добривоја отео ону лепу књигу.{S} Ову <pb n="26" /> намеру је хтео да изврши ба 
а златним корицама, рекавши да му је ту књигу дао г. надзорник на испиту. —</p> <p>Отац Добриво 
нди 1896.</p> <p>Издање и штампа српске књижарнице и штампарије</p> <p>ЈОВАНА РАДАКА,</p> <p>ко 
{S} Што се Добривој већма радовао новој књизи, тим се Милан све већма љутио, шкрипио зубима и г 
 су се почели натицати целе оне недеље, ко ће боље научити, само да што више и боље могу одгово 
ан другога о које чем.{S} Питали се ту: ко може баба Персину тарабу прескочити; ко се може на д 
и; ко се може на деда Симин дуд попети; ко сме отићи ноћу на таван и т. д. на која питања су се 
ко може баба Персину тарабу прескочити; ко се може на деда Симин дуд попети; ко сме отићи ноћу  
их особа јако бојао да га <pb n="49" /> ко не спази, те с тога што је мислио то је и учинио.{S} 
а лепу књигу што је добио на испиту.{S} Ко је год поред Добривоја прошао, свако је застао, па а 
.</p> <p>На једном запита мали Миша: „А ко може убити оног врапца што стоји на багреновој грани 
 буље“! рече Милан кроз плач.</p> <p>„А ко је тебе овамо послао“? запита опет чика Младен.</p>  
 све осврћући се на све стране да ли га ко не би спазио, стигне до неке храстове шуме која беше 
и нигде га не могасмо наћи, нити нас је ко могао упутити где да га тражимо.</p> <p>Овде се стар 
ио прибежиште својој немирној души, али ко овамо једном дође и посвети свој живот калуђерском ч 
едати, па ћеш увидети како пролази онај ко слуша савете и опомене старијих, а како онај који не 
у село, приповедао је од радости сваком ко га је год запитао за Милана.{S} Одмах је отишао и До 
алица од слонове кости, и не реци ником ко ти је дао док не постанеш игуманом.</p> <p>,,Ако би  
ка штета учи човека памети и благо оном ко се за рана опамети.{S} Но да се онај несретни случај 
е узалуд.{S} Нигде Милана, па бар да му ко каже где га је синоћ видео последњи пут.</p> <p>Где  
е спава“ говораше у себи чича Панта... „Ко шта ради себи ради“...</p> <p>Оваке црне мисли задав 
 му изађоше пред очи и учитељеве речи: „Ко другоме копа јаму, сам ће у њу пасти“.</p> <p>Тако б 
а је отишао, и распитивао за Милана.{S} Кога је код чича Панта на путу срео, запитао би га: „Пр 
 видео родитеље свог најмилијег ђака за кога је спремао највећи благослов и срећу.</p> <p>Милан 
 манастиру М.... угледи Милан звоник са кога се блисто златан крст.</p> <p>Код уласка манастирс 
а да тражи Милана — држећи да је ма код кога од својих родова морао отићи да преноћи.</p> <pb n 
ј, тако беше име том лепушкастом дечаку кога сам вам укратко описао — беше дакле син имућних се 
p>„Боме нисам“! беше одговор свију оних кога је чича Панта запиткивао.{S} Тако тражећи и распит 
инко“! одврати му калуђер врло љупко — „кога тражиш“?</p> <p>„Оца Понтелеимона!“ одговори Милан 
хајдуци украду по које мушко дете па га код себе држе и хране као птицу у кавезу, и уче га хајд 
овима да тражи Милана — држећи да је ма код кога од својих родова морао отићи да преноћи.</p> < 
шао, и распитивао за Милана.{S} Кога је код чича Панта на путу срео, запитао би га: „Пријатељу! 
 се љуто преварио.{S} Он се надао да ће код ма којег пастира замолити мало млека и црна хлеба,  
 но и тога не беше.{S} Тада се заустави код једне дивље јабуке.{S} Погледи горе на гране и пром 
ан озбиљно... <pb n="31" /> јер сам био код Паје млинаревог сина. . .</p> <p>„Ао обешењаче, та  
 дотле је његов отац код куће стражарио код врата и чекао Милана држећи у руци дренов прут с ко 
непристојне навике.{S} Ох, како је лепо код своје куће бити.{S} Хладан ветар гле како душе хоће 
за своје лудо дело, дотле је његов отац код куће стражарио код врата и чекао Милана држећи у ру 
 — које од страха, а које што га је баш код те шуме ноћ ухватила — склони се у један оближњи из 
штампарије</p> <p>ЈОВАНА РАДАКА,</p> <p>код св. апостола: „Ћирила и Методија“.</p> </div> <pb n 
к са кога се блисто златан крст.</p> <p>Код уласка манастирског дворишта, опрости се Милан са х 
 стајао хајдучки вођа врло доброг срца, која га је пољубио у бледе али пуне образе.</p> <p>„Как 
 стотина корака пред хајдучком пећином, која не изгледаше сад као црн облачић већ као из мрамор 
пећину, али охрабривши се уђе у пећину, која беше светла као месец; кад иза раштрканих облака п 
и“.{S} Осим тога, водила га је у башту, која је била засађена са дрвећем разног воћа и са многи 
да сад отиде у једну подземну пећину, — која је била затворена са вратима од самога челика па д 
лије.</p> <p>Милан је од силне праске — која се разлегала по планини, — <pb n="60" /> тргао наг 
S} Причао му је о животу, о удобностима која хајдуци особито у летње доба уживају, а то уживање 
бе“? запиткиваше даље хајдучки вођа, на која питања је Милан кроз зубе једва изговорио:</p> <p> 
; ко сме отићи ноћу на таван и т. д. на која питања су се мали јунаци истицали хвалећи се како  
е — стављао је и г. надзорник питања на која су деца тако паметно и разборито одговарала да се  
би спазио, стигне до неке храстове шуме која беше по дана хода удаљена од села.{S} Баш се онда  
амо ону децу која своје родитеље љубе и која се за благо и срећу својих родитеља Богу моле!“</p 
ановима сеоске општине — у школску собу која је била лепо спремљена.</p> <p>Г. надзорника је на 
е само за Добривоја, него и за сву децу која су са Добривојем заједно ишла, па су се почели нат 
“.{S} Ово изрекавши, остави веселу децу која од радости кликтаху и скакутаху што ће се са Добри 
је родитеље, јер Бог воли само ону децу која своје родитеље љубе и која се за благо и срећу сво 
су засведочавале речи појединих матера, које су своју неваљалу децу опомињале речима: „Владајте 
ти од великог утицаја беху свете књиге, које му је отац Лаврентије дао да чита разтумачивши му  
час учити <pb n="74" /> црквено појање, које је особито лако сваћао, и што би му који монах отп 
јој су се уверити могла, да свако дете, које се по добрим саветима својих родитеља влада, да та 
 Ја сам једно несташно и неваљало дете, које је због својих несташлука и због своје тврдоглавос 
>Сека Зорка је само ћутала на ове речи, које је газда Пера изговорно — па се мало насмешила.{S} 
 бабо, никад више нећу бити несташан“ — које је Милан по други пут изговорио, није могао да себ 
мрачне путеве и закутке.</p> <p>Милан — које од страха, а које што га је баш код те шуме ноћ ух 
кутке.</p> <p>Милан — које од страха, а које што га је баш код те шуме ноћ ухватила — склони се 
бити сретан ако се одржи у тим врлинама које је добра мати постепено пресађивала у његово младо 
жао, немој да се играш са онаким играма које ти могу какове озледе нанети“.{S} Ово изрекавши, о 
 зло.{S} Не играј се са онаким стварима које нису за тебе.{S} Буди пажљив на себе, буди миран и 
шлуке... играло се и са онаким стварима које нису за децу.{S} Једног дана украде од мене један  
! онда се одважи и настави читање писма које беше овог садржаја:</p> <p>„Ево стоји пред тобом д 
 старије од тебе, а особито оца игумана које ће те кад буде време закалуђерити, те ако будеш сл 
у и ваљану Хришћанку — беше узор врлина које женско лице красе.</p> <p>Најглавније врлине беху  
> народ док је дошао до првих степеница које воде у трапезарију.</p> <p>Онде га заустави један  
ем потанко све, што се питало и како је које дете одговарало, доста то, да је г. надзорник посл 
ало га је густо шумско грање и шипражје које му је спречавало прелаз на више места тако да је М 
> <p>А кад им је Милан ређао несташлуке које је у селу починио, онда су се сви сити насмејали м 
е по читав дан бегао од куће кријући се које где.</p> <p>Чича Панта је био строг отац и казнио  
 да тако дете добро пролази, а оно дете које се не влада по саветима својих старијих, већ које  
вом оцу небесним: опрости ми моје грехе које сам хотимице и нехотице учинио.{S} Дај здравље мом 
 а вече се примицало.{S} Веселе птичице које су по вас дан весело цвркутале скакућућ са гране н 
ојом добром мајком наслов оне књиге, из које је учитељ њега учио читати, а то је: „<title>Буква 
о згодну приповетку деци приповедао, из које су и сама деца могла науку за се извести, по којој 
но ходећи улицом поздрављали би оне, уз које су пролазили или које су сретали.{S} Свако дете иш 
ављали би оне, уз које су пролазили или које су сретали.{S} Свако дете ишло је са оним дететом  
.{S} Свако дете ишло је са оним дететом које је било ближе један другом т. ј. чија је кућа била 
елену траву запиткиваху један другога о које чем.{S} Питали се ту: ко може баба Персину тарабу  
 си и до сад био.{S} Пази на свако дело које започнеш да га добро завршиш — па онда изговоривши 
више пута причао како хајдуци украду по које мушко дете па га код себе држе и хране као птицу у 
 влада по саветима својих старијих, већ које је непослушно, јогунасто, и несташно, да тако дете 
стави хајдучку пећину у намери да оде у које село да се најми за пастира.</p> </div> <div type= 
абука, а на јабуци златан крст.</p> <p>„Које добро синко“? запита га игуман.</p> <p>„Ево донео  
о преварио.{S} Он се надао да ће код ма којег пастира замолити мало млека и црна хлеба, па ће т 
о се Добривој слаже са тим несташком за којега сваки дан долазе тужбе његовом оцу:{S} Милан ура 
 надзорник је отишао за испитни сто, на којем беше много мирисава цвећа и школски записник.{S}  
 куд хоће, јер је дете сад као восак на којем се свашта урезати да.{S} Урезати се може и добро  
 на столу пред иконом Мајке Божије, — у којем сам написао своју жељу, а та је: да браћа иноси п 
отац Добривојев.... „Не иди у друштво у којем има доста покварених срдаца, да не наиђеш на зло. 
 — ишао је кроз шуму сам хајдучки вођа, који је због лова баш поред Милана проћи имао.{S} Чувши 
авивши га матери отиде брзо по лечника, који је одмах дошао Добривоју прегледати рану, потрудио 
ред тобом дечак од својих 10—11 година, који је због једног несретног случаја заблудео побегавш 
угове, па и самога твога учитеља и оца, који те је подстицао на вредноћу.{S} Буди увек тако доб 
само на лицу Милановом могло приметити, који је потмуреним и намргођеним лицем ишао по сред пут 
ини патролу; приказао му се и Добривој, који је јаукао од бола, а из левог рамена како му је ло 
 са својим негдашњим другом Добривојем, који је баш оног дана први пут служио св. литургију.{S} 
ренутака врате се са Добривојевим оцем, који је сав дрхћући корачао, не верујући да се тако што 
ана и пушио са Пајом, млинарским сином, који беше још гори од Милана... и тако даље</p> </div>  
и ходник сусрете га један млад калуђер, који држаше у руци бројанице.</p> <p>„Добар дан! оче св 
аше и промишљаваше о несретном случају, који се због његове лакомислености и несташности — дого 
авље мом добром бившем другу Добривоју, који сад трпи ужасне болове због моје нехатости и несмо 
ао је отац Лаврентије најстарији монах, који је Милана сваког вечера поучавао у моралном и духо 
 саже, полако дрмне непознатог дечака — који у сну држећи збиља да је његов отац пред њиме, наг 
му је за пример Милана сина свог суседа који беше несташно и непослушно дете, како пролази због 
их начетих јабука.</p> <p>Хајдучки вођа који се полако и на прстима к њему приближио, посматраш 
у, отац Пантелеимон прикаже младог ђака који је дошао са жељом да се посвети калуђерском чину.{ 
 Вељка, хајдук Симе... и других хајдука који су Турке таманили, и од којих су се Турци бојали к 
том успеху, похваљујући при том учитеља који је за време дечијег одговарања сав занет био од ра 
ако ли је мило било оним сиротим људима који су, видећи <pb n="6" /> да газда Пера не прима зај 
шао и је и отац игуман са свима гостима који су и на ручку тога дана били.</p> <p>Милан је одма 
лан је гледао своје родитеље пред очима који га не познадоше.</p> <p>„Но па за што сте овамо до 
ерењу, <pb n="44" /> да је Милана ма на који начин нестало са овога света.</p> <p>Сад беше тужн 
кво дело.</p> <p>Премишљао је како и на који начин би он могао отићи у хајдуке.</p> <p>„Да, зна 
епенима и плакаше кријући сузе од света који је мимо њега пролазио.</p> <p>Овај призор је Милан 
од газда Перине куће.</p> <p>Чича Панта који је сережан у свом седу и газда Пера, живили су и с 
им мало позабављају.{S} Отац Добривојев који беше отац строг али добар, чувши глас који дозиваш 
о силно да се све разлегао глас Миланов који је: „помагајте“! викао. —</p> <p>Већ су му цео гор 
 јутрења румен.{S} То беше ватрени круг који се полагано дизао, смешкајући се провиривао иза та 
 на одређено место затеку и Милана овде који је тога дана побегао од куће јер га је отац љуто и 
мали јунаци истицали хвалећи се како је који боље могао.</p> <p>На једном запита мали Миша: „А  
а њивама си видети могао вредне жетеоце који су жњели жито.{S} Милан се ових особа јако бојао д 
 палицу сам ја отео од једног буљукпаше који ју је јамачно онда добио, кад су Турци последњи пу 
уге стране поседали су и остали чланови који су присуствовали на школском испиту. — Испит се за 
атко заспи.</p> <pb n="47" /> <p>Облаци који су се пред зору скупљали, беху нагомилани као најг 
е убијају и харају — већ хајдуци јунаци који српство бране од крволочних Турака — пође право он 
 савете и опомене старијих, а како онај који не слуша.{S} Зато синко слушај свога учитеља!{S} С 
Једног дана украде од мене један пиштољ који беше напуњен, но оно је мислило да је празан — одн 
 дворишта, опрости се Милан са хајдуком који му је такође дошапнуо ове речи: „Још, труди се и в 
ем ову лепу књигу коју сам наменио оном који се у овој школи најбољим показао буде.{S} Ти си се 
ш једаред дахне и издахне.</p> <p>Мирон који је у руци држао горућу воштаницу, склопи очи оцу П 
обожно се прекрсти и са децом отпоје по који тропар или би сва деца очитала молитву пре наставе 
и беше отац строг али добар, чувши глас који дозиваше Добривоја рече Добривоју! „Добривоје, зар 
 најцрњи дим.</p> <p>За мало, па ветрић који је дувао престаде.</p> <p>Муње почеше севати, а из 
па однели у један манастир но незнамо у који.{S} Прошли смо све манастире, тражећи нашег Милана 
је своје родитеље.</head> <p>Манастир у који је Милан дошао за монаха, био је на гласу због леп 
зорник пружи лепу књигу малом Добривоју који дрхћући прими књигу, па пољубивши г. надзорника у  
изведи ме и одведи каквом добром човеку који ће ми дати савета како да се опростим те гадне и н 
ји но икада те плате за труд г. лечнику који се на мах врати својој кући.{S} Добривојеви родите 
оје је особито лако сваћао, и што би му који монах отпојао ма само једанпут, то је Милан првом  
г, од великог и малог и у опште од свих који га лично познаваху.</p> <p>То велико уважење стека 
ком, а међ осталим је још и ово додао: „Који се од мојих ученика најбоље покаже и на испиту нај 
у том лежало тело једног светитеља пред којим су верни хришћани изливали своје топле молитве, б 
екао Милана држећи у руци дренов прут с којим би Милану платио његово несташно дело.</p> <p>Доб 
ховном животу дајући му добре савете по којима се има владати.</p> </div> <div type="chapter" x 
говог сеоцета, слика његових другова, с којима се последњи пут играо, па и слика оног призора к 
Туга и брига беху му сад главне друге с којима се и дању и ноћу бавио.{S} Најпосле мало по мало 
и задаваху чича Панти тешке бриге, због којих до зоре не могаше заспати.{S} Стога намисли да су 
а са дрвећа... крао јабуке и т. д. због којих несташлука је Милан често добивао шибе и од учите 
их хајдука који су Турке таманили, и од којих су се Турци бојали као <pb n="59" /> од живе ватр 
 оне његове — као трњина — црне очи, из којих светлуцаше оштри поглед, уверили би се, да је ошт 
ра истесана кула са готским луковима из којих провириваху пушке острагуше, поређане једна до др 
во и за тили час беше на оној грани, на којој беше највише јабука.{S} Лупне ногом о грану тако  
гледајући час у писмо, час у палицу, на којој беху обвијене <pb n="68" /> две змије од чистог с 
сама деца могла науку за се извести, по којој су се уверити могла, да свако дете, које се по до 
агослови“! рече Милан ушавши у ћелији у којој горијаше кандило пред иконом св. Богомајке — па п 
 /> свем том тражио је згодну прилику у којој би Добривоја осрамотио, или би му ма у чем нашкод 
е дала у руке малу канту са решетком са којом <pb n="10" /> је мали Добривој заливао цвеће у ба 
нагло своју руку из руке хајдучког вође којом га је водио.</p> <p>„Шта то значи“! запита Милан  
орени из Милана сваку клицу несташлука, коју је Милан и у манастиру гајити почео.{S} Тако је н. 
о, он мораде примити у руку ону палицу, коју је он сам као дете донео у манастир М....</p> <p>М 
илним плодом од своје њиве <pb n="5" /> коју је он вредно обрађивао — ипак се он није зато пого 
овако на самрти рече: „Децо, она палица коју ми је ваш брат Мирон као ђак пре 18 година — донео 
руку, успе у своју шаку воде из тиквице коју је хајдучки вођа собом носио- умије га и својом ма 
 сиромах човек не зна од куд да заслужи коју кукавицу: онда је газда Пера показивао, да се влад 
!</p> <p>Е па дед да чујем!{S} Отпој ми коју црквену песму да чујем какав имаш глас.</p> <p>Мил 
лан се с почетка устезао, јер није знао коју песму да одпоји.{S} Напослетку одпочне: „Дјева дне 
 школи била мирна, онда им је учитељ по коју лепу приповечицу тако занимљиво приповедао, да су  
је доброчинство ћу ти захвалити.{S} Ову коју му ја дадох, прими од њега и чувај је, јер ја се н 
„ Синко!{S} Ево ти дајем ову лепу књигу коју сам наменио оном који се у овој школи најбољим пок 
јаше се као да се нагло из далека каква кола зауставила.{S} Одмах за тим као да је ватрени бич  
оцу игуману, па се онда растану.</p> <p>Кола су их чекала у манастирском дворишту.{S} Милан их  
 се разговарајући, Милан није ни осетио колики је пут превалио, а није ни приметио да су већ на 
: „Мени је име Милан Спасић“.</p> <p>„А колико ти је година“?</p> <p>„Мени је сад 11 година“!</ 
авам ти да се играш са твојим друговима колико ти је воња, али немој да се ским свадиш, немој д 
ојеву да се мало одморе, поседају сви у коло један до другог па чупкајући зелену траву запиткив 
емој да се ским свадиш, немој да учиниш коме <pb n="33" /> жао, немој да се играш са онаким игр 
" /> </front> <body> <pb n="3" /> <head>КОНАЦ ДЕЛО КРАСИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP 
ТЕКА ЗА МЛАДЕЖ</p> <p>XI. и XII.</p> <p>КОНАЦ ДЕЛО КРАСИ</p> <p>Српској младежи приповеда:</p>  
 овај хајдук ми је сад мало час рекао: „Конац дело краси“.</p> <p>За тим сакривши молитвеник у  
 опет ти велим; пази на свршетак, јер: „Конац дедо краси“... и још многих лепих поука говорио ј 
ш.{S} Имај па уму ову кратку реченицу: „Конац дело краси“.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
ји.{S} Напослетку одпочне: „Дјева днес“ кондак на Божић — тако меким, лепим гласом, да се игума 
уд по соби, отиде у смочару, у кујну, у коњушницу и свуд завири и у најмањи кут.{S} Нигде Милан 
 пред очи и учитељеве речи: „Ко другоме копа јаму, сам ће у њу пасти“.</p> <p>Тако бегајући — п 
 приметио да су већ на неколико стотина корака пред хајдучком пећином, која не изгледаше сад ка 
 Добривојевим оцем, који је сав дрхћући корачао, не верујући да се тако што са Добривојем могло 
обити од г. надзорника књигу са златним корицама“.</p> <p>Ово је био најрадоснији глас не само  
му је Добривој показао књигу са златним корицама, рекавши да му је ту књигу дао г. надзорник на 
затим је извадио једну књигу са златним корицама и погледавши у испитни записник, прозвао Добри 
заливали цвеће, кидали џбунасту траву и коров, заједно су у школу ишли, заједно из школе кући д 
 бриге.{S} Но кад тамо, а од пастира ни корова.</p> <p>Пуста ледина нигде никога.{S} Како је би 
лаву му украшаваше црна густа и дугачка коса.{S} Мирон је као млад монах служио, за углед право 
n="54" /> око својих 10—11 година, црне косе витка тела, обливен сузама по лицу, а пред дечаком 
ог „Хајдучког брда“.{S} Ласте, славуји, косови и остале птице певачице одлетеше у оближње њиве, 
 правилно округла, густом као чађ црном косом покривена и лепо очешљана.{S} Одело му беше чисто 
иш — а сад ево ти ова палица од слонове кости, и не реци ником ко ти је дао док не постанеш игу 
алуђер: што значи она палица од слонове кости, па онда оно писмо што Милан у руци држаше.</p> < 
; „подземна пећина, ја сам, па онда пун котао злата да донесем — шта ће то значити“?{S} Испрва  
атима од самога челика па да донесе пун котао злата.</p> <p>Ово је хајдучки вођа потајно запове 
воде, умије се, па се убрише рукавом од кошуље, те журећи се пође напред.{S} Милан је тако лута 
штење. — Дан за даном пролазаше па се и крај треће године њиховог ђачког живота приближивао.</p 
во кроз шуму у намери да изађе на други крај.{S} Смео није натраг да се врати, јер недалеко пре 
етно ради, и <pb n="38" /> гледај да ти крај деда твог буде успешан“... говорио је отац Добриво 
аг да се врати, јер недалеко пред шемом крај зелене ливаде бела стада су пасла зелену траву, а  
уми скоро 1/4 дана, па никако да угледа краја од шуме.</p> <p>При свем том што се Милан журио — 
е... скидао птичија гњезда са дрвећа... крао јабуке и т. д. због којих несташлука је Милан чест 
нку — беше узор врлина које женско лице красе.</p> <p>Најглавније врлине беху јој ове: мудрост, 
лим; пази на свршетак, јер: „Конац дедо краси“... и још многих лепих поука говорио је газда Пер 
t> <body> <pb n="3" /> <head>КОНАЦ ДЕЛО КРАСИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18962_C1">  
ДЕЖ</p> <p>XI. и XII.</p> <p>КОНАЦ ДЕЛО КРАСИ</p> <p>Српској младежи приповеда:</p> <p>ДУШАН ЂУ 
к ми је сад мало час рекао: „Конац дело краси“.</p> <p>За тим сакривши молитвеник у шпаг — уђе  
па уму ову кратку реченицу: „Конац дело краси“.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18962 
о благодат бити манастирски ђак.</p> <p>Красна манастирска околина изгледаше му као рај.{S} Дес 
са својим ученицима — дочекао учитељ са кратким и лепим поздравом.{S} Сва су деца за тим мирно  
и, воћем и цвећем засадити и тако је за кратко време млади игуман уредио овај манастир да је би 
заном стазом.</p> <p>Стаза ова их је за кратко време извела из те шуме.</p> <pb n="58" /> <p>Ми 
 па пут са хајдуком.{S} Кад су се после кратког времена приближили манастиру М.... угледи Милан 
још при растанку, изговорио својој деци кратког садржаја лепу поуку како да се владају за време 
о и на време свршиш.{S} Имај па уму ову кратку реченицу: „Конац дело краси“.</p> </div> <div ty 
ечи јако тргао, — очи му се заблистале, крв му нагло поче тећи, а срце му поче јаче лупати...</ 
ла, а из левог рамена како му је лопила крв. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18962_ 
 је сачма у нежно тело ушла — лопила је крв.</p> <p>Затим заповеди Ђоки и Јоци да отрче Добриво 
твори писмо, и зачуди се кад види писмо крвљу написано.</p> <p>Отац игуман мало уплашен, не сме 
ећ хајдуци јунаци који српство бране од крволочних Турака — пође право онамо, од куда је долази 
ран да бежи од својих родитеља, и да се крије као зверка, већ би као Добривој слушао свога оца  
страст да је по читав дан бегао од куће кријући се које где.</p> <p>Чича Панта је био строг ота 
јом женом сеђаше на степенима и плакаше кријући сузе од света који је мимо њега пролазио.</p> < 
S} Истина Милан је своју завист и злобу крио пред осталим друговима; али при <pb n="34" /> свем 
воривши, ухвати Милана за руку и поведе кроз шуму неком узаном стазом.</p> <p>Стаза ова их је з 
илан ове речи у сну изговорио — ишао је кроз шуму сам хајдучки вођа, који је због лова баш поре 
 љубећи је у лице, по том отиде к оцу и кроз плач рече: „Опрости ми бабо, сад сам други Милан.{ 
е Миланове несташлуке монаси су гледали кроз прсте држећи: „младост лудост“.{S} Али кад је Мила 
задржати.{S} Због тога те нећу пострићи кроз годину дана, па ако за годину дана твоји родитељи  
 хајдучки вођа, на која питања је Милан кроз зубе једва изговорио:</p> <p>„Не знам!{S} Нисам!{S 
 n="30" /> дате гра-а буље“! рече Милан кроз плач.</p> <p>„А ко је тебе овамо послао“? запита о 
/p> <p>„Је-е-есам.... ах.... рече Милан кроз плач и једва се уздржао да га не познаду по гласу. 
 изврши, те због тога се једва провукао кроз <pb n="79" /> народ док је дошао до првих степениц 
стане, па не знајући где је, пође право кроз шуму у намери да изађе на други крај.{S} Смео није 
S} Јесу“!</p> <p>„Па што си ти мало час кроз плач изговарао: „Опрости ми бабо, никад више нећу  
{S} Добривој је лежао на трави блед као крпа.{S} Отац га одмах подигне, узме га на руке па га о 
ијаше златна јабука, а на јабуци златан крст.</p> <p>„Које добро синко“? запита га игуман.</p>  
и Милан звоник са кога се блисто златан крст.</p> <p>Код уласка манастирског дворишта, опрости  
за се јутрења румен.{S} То беше ватрени круг који се полагано дизао, смешкајући се провиривао и 
 јаче.</p> <p>„Слободно“! чу се изнутра крупан старачки глас.{S} Милан отвори врата и ступи у ћ 
адена.</p> <p>Плод тога дуда беше црн и крупан.</p> <p>„Баш као што ваља“! рече Милан радосно,  
и па чисту равницу.</p> <p>Тумарајући и крчећи себи пута, умори се тако, да га зној спопао, а п 
Где је Добривој био, ту је и Милан био; куд је Добривој ишао тамо је и Милан ишао.</p> <p>Зајед 
емилоснице, кад сиромах човек не зна од куд да заслужи коју кукавицу: онда је газда Пера покази 
тету на вољу, да чини шта хоће и да иде куд хоће, јер је дете сад као восак на којем се свашта  
ше, до саме липе.</p> <p>Сад не имајући куд ни камо, гладан, уморан, охрабри се па пође кући.{S 
озбиљније.</p> <p>Овде Милан не имајући куд ни камо, већ приповеди све и сва шта се с њим догод 
рволочних Турака — пође право онамо, од куда је долазио први глас.</p> <p>И не превари се.</p>  
огледи свуд по соби, отиде у смочару, у кујну, у коњушницу и свуд завири и у најмањи кут.{S} Ни 
мах човек не зна од куд да заслужи коју кукавицу: онда је газда Пера показивао, да се влада по  
шка казнио тиме што је морао клечати на кукурузима, а при том му није дао вечерати.</p> </div>  
црн облачић већ као из мрамора истесана кула са готским луковима из којих провириваху пушке ост 
 једна до друге.</p> <p>„Ето синко моје куле“! рече хајдучки вођа... „сад ћеш видети како је ов 
ао од школе, ишао у шуму, хватао птице, купао се у великим барима, од мајке је излагивао по нек 
ува из мене.</p> <p>Гле, како се облаци купе нада мном као да хоће да ме казне за моје дело.{S} 
ико новчића за пропис па је за те новце куповао дувана и пушио са Пајом, млинарским сином, који 
аш право вели српска пословица: „Глад и курјака из шуме истера“. —</p> <p>Тек што је неколико х 
, у коњушницу и свуд завири и у најмањи кут.{S} Нигде Милана.</p> <p>„Но тај се деран од неког  
са Миланом чича Пантиним сином, чија је кућа била преко пута од газда Перине куће.</p> <p>Чича  
е било ближе један другом т. ј. чија је кућа била близу једна другој.</p> <p>По томе је дакле с 
ао у страст да је по читав дан бегао од куће кријући се које где.</p> <p>Чича Панта је био стро 
илана овде који је тога дана побегао од куће јер га је отац љуто избио што је баба Пелиној мачк 
воје лудо дело, дотле је његов отац код куће стражарио код врата и чекао Милана држећи у руци д 
е навике.{S} Ох, како је лепо код своје куће бити.{S} Хладан ветар гле како душе хоће душу да м 
је кућа била преко пута од газда Перине куће.</p> <p>Чича Панта који је сережан у свом седу и г 
и хвалили га.{S} Једва је чекао да дође кући па да покаже својим родитељима шта је добио.</p> < 
амо, гладан, уморан, охрабри се па пође кући.{S} Ваш право вели српска пословица: „Глад и курја 
једно су у школу ишли, заједно из школе кући долазили.{S} Милан није могао без Добривоја бити.{ 
, тврдо намеравши и зарекавши се, да се кући неће вратити жив.{S} Путем бегајући и плачући, тук 
ји родитељи и сутра по мене дођу, ја се кући нећу вратити“.</p> <p>Отац игуман одмах зазвони, у 
неће ни мене више жива видети.{S} Ја се кући нећу вратити, ја пред очи мојим родитељима не смем 
х подигне, узме га на руке па га однесе кући — оставивши га матери отиде брзо по лечника, који  
то Добривој и Милан нису заједно отишли кући као обично.{S} На лицу им се видео знак да се у не 
: „Ја сам се зарекао да се нећу вратити кући, него да ћу овде остати па ма ме вуци појели но ак 
лана.{S} Одмах је отишао и Добривојевој кући па је и тамо приповедно све <pb n="85" /> и сва шт 
астанак</title>“ разиђу се сваки својој кући.</p> <p>Добривој и Милан одоше право кући.</p> <pb 
поведа све и сва и онда се врати својој кући. — Отац Миланов чуо је за све оно што се пре тога  
 г. лечнику који се на мах врати својој кући.{S} Добривојеви родитељи су вршили налог г. лечник 
ан онако осрамоћен морао упутити својој кући, побоји се на путу ди ће газда Пера казати његовом 
 га за руку, па га одведе чича Пантиној кући, (оцу Милановом) па му исприповеда све и сва и онд 
прима зајам натраг, односили свој зајам кући!</p> <p>Из стотину усана излетале су речи: „Бог га 
 озлојеђен не хтеде данас са Добривојем кући ићи.{S} Милан је целим путем попреко гледао весело 
ћи.</p> <p>Добривој и Милан одоше право кући.</p> <pb n="24" /> <p>Но њихов одлазак из школе уп 
 и после наставе, а онда је децу пустио кући и том приликом су два по два излазили из школе, па 
p>После три дана Миланови родитељи пођу кући.{S} На поласку отац игуман донесе ону кесу дуката  
77" /> мало по мало заборављао на своју кућу и на родитеље, а на овог доброг друга Добривоја ни 
 други пут је баба Макрени манастирској кухарици појео све јабуке што је бака спремила за госте 
врата од игуманове ћелије и рекне му да куца прво на врата пре него што уђе унутра.</p> <p>Мила 
шта ти ту радиш“? запита га чика Младен кушајући га као бајати не познаје га.</p> <p>„До-до-дош 
 не чини.{S} За морално васпитање, отац Лаврентије се највише служио примерима из обичног живот 
поветке.</p> <p>За неколико недеља отац Лаврентије је постигао оно, што је пожелео.{S} Милан се 
г и шестог дана ово чинио, онда је отац Лаврентије <pb n="76" /> морао на леп начин Милана од с 
мана.{S} Промени његовој утицао је отац Лаврентије најстарији монах, који је Милана сваког вече 
ицаја беху свете књиге, које му је отац Лаврентије дао да чита разтумачивши му на српском језик 
ташан, јогунаст и неваљао.{S} Како отац Лаврентије беше вичан у васпитању — а и иначе беше то ч 
добија поучења и савете.</head> <p>Отац Лаврентије промеривши Миланово срце, и испитавши га пот 
ворити пред оцем игуманом.</p> <p>„Нећу лагати“ говораше Милан... „у лажи је плитко дио, то сам 
 „ево за опкладу;“</p> <p>Овај држећ да лаже, а и из љубопитства да види шта ће Милан урадити — 
иш“! рече чика Младен видећи како Милан лаже — ухвати га за руку, па га одведе чича Пантиној ку 
> <p>„Нећу лагати“ говораше Милан... „у лажи је плитко дио, то сам већ толико пута искусио, а и 
е прескочио без по муке, јер је сад био лак као срна. <pb n="29" /> На дуд се још лакше попео,  
ему за школу потребно било, а то је она лако чинила.{S} Одвраћала га од несташних игара, јер до 
"74" /> црквено појање, које је особито лако сваћао, и што би му који монах отпојао ма само јед 
 несретном случају, који се због његове лакомислености и несташности — догодио.</p> <p>Целу ноћ 
а изучи за попа...</p> <p>„Ох сад ми је лакше“! викне Милан — „сад сам сретан!{S} Ходите сад са 
к као срна. <pb n="29" /> На дуд се још лакше попео, а кад се попео, онда је рекао у себи: „Док 
вао иза такозваног „Хајдучког брда“.{S} Ласте, славуји, косови и остале птице певачице одлетеше 
на Милана.{S} Још му је само пред очима лебдио спомен несташног владања Милановог, и тада је уз 
ше му као рај.{S} Десно лепи виногради, лево шљивици; напред зелена густа шумица са игумановим  
то је пиштољ пукао — па ухвативши се за лево раме јаукаше од бола. — „Шта је, шта је?{S} Да те  
ако морила.</p> <p>Освртао се и десно и лево не би ли спазио где год дудово дрво, али ни тога н 
 Добривој, који је јаукао од бола, а из левог рамена како му је лопила крв. —</p> </div> <div t 
те још оног вечера извадио ону сачму из левог рамена.</p> <p>За тим му је опет привезао рану и  
само се као црвена пега могла видети на левом рамену.</p> <p>„Ово нека ти синко служи за савет  
речма врати се чича Панта у собу, мирно легне да спава.</p> <p>Спавати није могао, јер тек што  
чини.</p> <p>После оваког разговора сви легоше да спавају, а хајдучки вођа заповеди Милану да с 
о, а од пастира ни корова.</p> <p>Пуста ледина нигде никога.{S} Како је био уморан, а и како бе 
што је подне прешло.{S} Милан је био на лединама и то чело Младенове баште. —</p> <p>Кад је ова 
о од батина, намисли да оде иза села на ледине па да се тамо са чобанима мало провесели.</p> <p 
а време ручка морао је Милан стојати за леђима оца игумана и што је овај пожелио, то му је Мила 
 манастир чувен, што је у манастиру том лежало тело једног светитеља пред којим су верни хришћа 
и.{S} И збиља се уверио.{S} Добривој је лежао на трави блед као крпа.{S} Отац га одмах подигне, 
рнуо да је у несвест пао, те онесвешћен лежао све док се није непогода смирила.{S} Муње престад 
 обливен сузама по лицу, а пред дечаком лежаху неколико дивљих начетих јабука.</p> <p>Хајдучки  
/p> <p>И не превари се.</p> <p>Пред њим лежаше леп дечак <pb n="54" /> око својих 10—11 година, 
 8 дана не пуштају из собе већ да мирно лежи све дотле, док рана не зарасте.{S} С овим лечнички 
ће у башти.{S} Даље дала му је неколико леја да сам сади воће и цвеће показавши му прво како то 
ак је паметан али несташан.{S} Подај му лека.{S} Штета ће бити да се његов дар занемари. <pb n= 
 тога рекао да се сви спреме, да понове лекције па да потпуно спремљени могу дати леп одговор п 
 добро учио и примерно владао.{S} Своје лекције је увек тачно, савесно и на време научио.{S} Св 
пред испитом понављао је Добривој своје лекције, а Милан место да је бар и сад нешто учио, он ј 
шевљењем настојавао да манастиру сачува леп глас у народу.{S} Дао је на ново цркву полепшати, б 
 отац Лаврентије <pb n="76" /> морао на леп начин Милана од свега тога одвраћати и опомињати га 
И не превари се.</p> <p>Пред њим лежаше леп дечак <pb n="54" /> око својих 10—11 година, црне к 
кције па да потпуно спремљени могу дати леп одговор пред г. надзорником.{S} Говорио им је да се 
>Беше баш подне у очи св. Илије.</p> <p>Леп летњи дан.{S} Сунце је далеко одскочило.{S} Врућина 
 је видео свог оца — видећи да ће му се лепа замисао остварити.</p> </div> <div type="chapter"  
> <p>Мајка му је много пута приповедала лепе и поучне приче и то тако занимљиве, да је мали Доб 
ица са игумановим летњиковцем, а натраг лепе плодне њиве.</p> <pb n="73" /> <p>За оних првих 8  
рима из обичног живота приповедајући му лепе и поучне приповетке.</p> <p>За неколико недеља ота 
 околина изгледаше му као рај.{S} Десно лепи виногради, лево шљивици; напред зелена густа шумиц 
ева днес“ кондак на Божић — тако меким, лепим гласом, да се игуман задивио Милановом изванредно 
о само један монах бити може — науми да лепим поучењима искорени из Милана сваку клицу несташлу 
ученицима — дочекао учитељ са кратким и лепим поздравом.{S} Сва су деца за тим мирно ушла у шко 
јер: „Конац дедо краси“... и још многих лепих поука говорио је газда Пера пред својим сином.</p 
астојавала да и свога јединца Добривоја лепо васпита.{S} Знала је она да од добро васпитаног де 
е општине — у школску собу која је била лепо спремљена.</p> <p>Г. надзорника је на вратима са с 
е из сиромашне породице — ипак беше она лепо васпитана, па је настојавала да и свога јединца До 
не и непристојне навике.{S} Ох, како је лепо код своје куће бити.{S} Хладан ветар гле како душе 
 густом као чађ црном косом покривена и лепо очешљана.{S} Одело му беше чисто и лепо, те изазив 
реме научио.{S} Своје задаће је чисто и лепо писао па је потпуно спремљен ишао у школу.{S} Док  
лепо очешљана.{S} Одело му беше чисто и лепо, те изазиваше дивљење лепоти његовог одела.{S} Изг 
тан живот.{S} Хајдуци су оружани јунаци лепо обучени.{S} И ја радо имам лепо одело и добро оруж 
 јунаци лепо обучени.{S} И ја радо имам лепо одело и добро оружје.{S} Да... да.. отићи ћу сад х 
ље{S} Све је то мали Добривој тако умео лепо приповедати, да су се груди сретне мајке од радост 
а гласу због лепог положаја; што је био лепо уређен, што су млади монаси особито лепо појали у  
ечи свог учитеља.{S} Он ће ти увек тако лепо приповедати, па ћеш увидети како пролази онај ко с 
} Грех ће се твој опрати.{S} То је врло лепо од тебе кад си у манастиру потражио прибежиште сво 
ди“.{S} Ову молитву су деца у глас врло лепо изговорила.</p> <p>Г. парох је први стављао питања 
епо уређен, што су млади монаси особито лепо појали у цркви те својим умилним појањем тако обла 
н дошао за монаха, био је на гласу због лепог положаја; што је био лепо уређен, што су млади мо 
и кад је појао у цркви.{S} Због његовог лепог гласа на брзо се рашчуло по околини манастира па  
 се игуман задивио Милановом изванредно лепом гласу.{S} Глас му је дрхтао, ал беше умиљат и мил 
беше чисто и лепо, те изазиваше дивљење лепоти његовог одела.{S} Изгледао је на први поглед као 
 изговорио својој деци кратког садржаја лепу поуку како да се владају за време школског одмора, 
 радости, показивао је својим друговима лепу књигу што је добио на испиту.{S} Ко је год поред Д 
> <p>Ово изговоривши г. надзорник пружи лепу књигу малом Добривоју који дрхћући прими књигу, па 
бом плаво небо, јарко сунце, пред собом лепу долину, а из далека као да се из земље уздизао нек 
 му рекао: „ Синко!{S} Ево ти дајем ову лепу књигу коју сам наменио оном који се у овој школи н 
ећан бити!{S} Ево ти дакле предајем ову лепу књигу, па се дичи њоме, а учитељ и твоји родитељи, 
и била мирна, онда им је учитељ по коју лепу приповечицу тако занимљиво приповедао, да су га св 
гледао је како би од Добривоја отео ону лепу књигу.{S} Ову <pb n="26" /> намеру је хтео да извр 
n="4" /> <p>Добривој, тако беше име том лепушкастом дечаку кога сам вам укратко описао — беше д 
м.{S} Говорио им је да се труде, да што лепше и сјајније одговоре на испиту, па да својим одгов 
ђа одмах заповеди момцима да изнесу што лепшу вечеру за младога госта.</p> <p>Момци по заповест 
у, о удобностима која хајдуци особито у летње доба уживају, а то уживање пружа им сама мати при 
олећа долазили су све топлији и топлији летњи дани.</p> <p>Учитељ је пре недељу дана објавио уч 
е баш подне у очи св. Илије.</p> <p>Леп летњи дан.{S} Сунце је далеко одскочило.{S} Врућина беш 
апред зелена густа шумица са игумановим летњиковцем, а натраг лепе плодне њиве.</p> <pb n="73"  
Добривојеви родитељи су вршили налог г. лечника у потпуној мери.{S} Покрај тога мољаху се Богу  
ући — оставивши га матери отиде брзо по лечника, који је одмах дошао Добривоју прегледати рану, 
и сретнији но икада те плате за труд г. лечнику који се на мах врати својој кући.{S} Добривојев 
е дотле, док рана не зарасте.{S} С овим лечничким настојањем, а особито уверењем да ће Добривој 
аше се доста начудити, шта је то?{S} Да ли сан или јава.</p> <p>„Хајдучка шуми, дечак, сузе“... 
и — па све осврћући се на све стране да ли га ко не би спазио, стигне до неке храстове шуме кој 
> га хајдучки вођа... „ти си снивао, је ли“...</p> <p>„Опрости ми... нисам ја бабо хтео...{S} П 
јако“.</p> <p>„А где је Добривој?{S} Је ли жив ил’ је умро?</p> <p>„Жив је сине“, баба га је да 
и“, поче хајдучки вођа „ти си спав’о је ли?{S} Ходи да те умијем па да се умириш“.{S} Затим ухв 
пита Милан мало уплашено.</p> <p>„Имате ли ви што да добијете овде?{S} Или сте изгубили па не м 
.</p> <p>Освртао се на све стране не би ли опазио где год какво шумско воће, но и тога не беше. 
</p> <p>Освртао се и десно и лево не би ли спазио где год дудово дрво, али ни тога не беше, до  
рео, запитао би га: „Пријатељу!{S} Ниси ли видео како дете од 10—11 година да је овим путем про 
Милан постригао за монаха.</p> <p>Диван ли беше то монах.</p> <p>Румена лица, округлих образа,  
не извршиш, онда ћу те отпустити, а ако ли пак извршиш, даћу ти сребрну пушку и златан јатаган. 
ћу ти три посла да прво извршиш, па ако ли за три дана не извршиш, онда ћу те отпустити, а ако  
 тражећи да му се натраг врати.{S} Како ли је мило било оним сиротим људима који су, видећи <pb 
ико од Турака несме ни завирити, а камо ли потеру водити за хајдуцима, а и не бојећи се ничег ј 
 ли оца“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„А имаш ли матер“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„Па како си овамо доша 
p>„Мени је сад 11 година“!</p> <p>„Имаш ли оца“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„А имаш ли матер“?</p> < 
ати?</p> <p>„Знам и то“!</p> <p>„А знаш ли што појати“?</p> <p>„3нам“!</p> <p>Е па дед да чујем 
ши заповест оца игумана.</p> <p>„А знаш ли што читати и писати“? запита га отац игуман.</p> <p> 
ти, јер недалеко пред шемом крај зелене ливаде бела стада су пасла зелену траву, а покрај стада 
дово дрво, али ни тога не беше, до саме липе.</p> <p>Сад не имајући куд ни камо, гладан, уморан 
>Милан је од љутине грискао усне, кидао листове из књига па расипао по путу, и бунцао је неке р 
а присуствује на духовној слави.</p> <p>Литургија беше величанствена, јер је на њој чинодјејств 
„Иди кажи свима монасима нека после св. литургије дођу сви у трапезарију“ рече отац игуман.</p> 
и калуђер отидне у цркву да одслужи св. литургију.</p> <p>Путем мишљаше калуђер: што значи она  
ји је баш оног дана први пут служио св. литургију.{S} Добривој <pb n="89" /> је био дакле свешт 
p>Диван ли беше то монах.</p> <p>Румена лица, округлих образа, висока стаса, црних очију, а гла 
 умије га и својом марамом убрише очи и лице.</p> <p>Милан је тек сад дошао к себи и увидео да  
ришћанку — беше узор врлина које женско лице красе.</p> <p>Најглавније врлине беху јој ове: муд 
ој падне онесвешћен на земљу.{S} Румено лице на мах се обрати у бледило.{S} Тело му је дрхтало. 
.. и падне матери у наручја љубећи је у лице, по том отиде к оцу и кроз плач рече: „Опрости ми  
рли Милана; трипут га пољуби у чело и у лице и онда се растану.</p> <p>Милан се одмах даде па п 
ји начин произведе за монашеског ђакона лицем на Цвети.{S} Тада добије име Мирон.{S} Сутра дан  
етити, који је потмуреним и намргођеним лицем ишао по сред пута повлачећи ногу за ногом и дижућ 
у заједно отишли кући као обично.{S} На лицу им се видео знак да се у нечем данас не слажу, јер 
е гледаху као до сад.{S} Ово се само на лицу Милановом могло приметити, који је потмуреним и на 
црне косе витка тела, обливен сузама по лицу, а пред дечаком лежаху неколико дивљих начетих јаб 
ликог и малог и у опште од свих који га лично познаваху.</p> <p>То велико уважење стекао је газ 
оз шуму сам хајдучки вођа, који је због лова баш поред Милана проћи имао.{S} Чувши још из далек 
ваљалио“ гунђаше чича Панта... „а чекај лоло... ако не дођеш вечерас, доћићеш сутра — али ћеш и 
ста где му је сачма у нежно тело ушла — лопила је крв.</p> <p>Затим заповеди Ђоки и Јоци да отр 
о од бола, а из левог рамена како му је лопила крв. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
друговима на зелену пољану да се играју лопте.</p> <p>Кад су дошли на одређено место затеку и М 
 па нека ме вуци раскидају.{S} Ех, моја луда главо“!</p> <p>Овде се Милан ухватио за чело, и те 
е Милан овде плакао и кајао се за своје лудо дело, дотле је његов отац код куће стражарио код в 
 су гледали кроз прсте држећи: „младост лудост“.{S} Али кад је Милан и четвртог, петог и шестог 
као из мрамора истесана кула са готским луковима из којих провириваху пушке острагуше, поређане 
му нагло поче тећи, а срце му поче јаче лупати...</p> <p>„Шта то значи“? запита Милан мало упла 
грани, на којој беше највише јабука.{S} Лупне ногом о грану тако снажно, да су све до једне поп 
журећи се пође напред.{S} Милан је тако лутао по шуми скоро 1/4 дана, па никако да угледа краја 
 врлине беху јој ове: мудрост, доброта, љубав, љупкост, вредноћа, штедња и мирољубље.{S} Свима  
ао.{S} Са свима сељанима је он у миру и љубави живио.{S} Био је при том милостива срца и особит 
 воли само ону децу која своје родитеље љубе и која се за благо и срећу својих родитеља Богу мо 
сам МилаН“!... и падне матери у наручја љубећи је у лице, по том отиде к оцу и кроз плач рече:  
обузета, грлила малога Добривоја, топло љубила и овако говорила: „Слатко дете моје, буди увек т 
бривоја волео је газда Пера више свега; љубио га и чувао као зеницу ока свог. — Мислио је — а т 
о је у опште од свих сељана у селу Б... љубљен, поштован и за највреднијег и најпоштенијег чове 
аду;“</p> <p>Овај држећ да лаже, а и из љубопитства да види шта ће Милан урадити — рекне: „доби 
и.{S} Како ли је мило било оним сиротим људима који су, видећи <pb n="6" /> да газда Пера не пр 
помогао синко“! одврати му калуђер врло љупко — „кога тражиш“?</p> <p>„Оца Понтелеимона!“ одгов 
 беху јој ове: мудрост, доброта, љубав, љупкост, вредноћа, штедња и мирољубље.{S} Свима <pb n=" 
овога света.</p> <p>Сад беше тужни отац љут на самог себе и на цео свет.{S} Туга и брига беху м 
ако беше са Миланом?</p> <p>Милан је од љутине грискао усне, кидао листове из књига па расипао  
вао новој књизи, тим се Милан све већма љутио, шкрипио зубима и гледао је како би од Добривоја  
—</p> <p>Кад је овамо дошао, види да се љуто преварио.{S} Он се надао да ће код ма којег пастир 
ога дана побегао од куће јер га је отац љуто избио што је баба Пелиној мачки везао камен о врат 
х Мирон, и доцније игуман св. манастира М....</p> <p>Миланови и Добривојеви родитељи дочекали с 
адог монаха Мирона за игумана манастира М....</p> <p>Млади и смирени монах није <pb n="88" /> с 
да га отац Пантелеимон игуман манастира М.... на најсвечанији начин произведе за монашеског ђак 
> хајдуку да одведе Милана до манастира М.. па онда нека се одмах врати.</p> <p>На растанку хај 
у Турци последњи пут разрушили манастир М....{S} С’ Богом остај оче Пантелеимоне!“</p> <p>Милет 
 /> о узроку његовог доласка у манастир М... увидео је, да је Милан заиста морао бити одвише не 
од мојих момака да те одведе у манастир М... <pb n="64" /> да те преда оцу Пантелемиону, ти ћеш 
оју је он сам као дете донео у манастир М....</p> <p>Млади игуман је свом снагом и одушевљењем  
ле кратког времена приближили манастиру М.... угледи Милан звоник са кога се блисто златан крст 
оне године изванредна слава у манастиру М...</p> <p>Том приликом се силан свет из околних места 
стива срца и особито дарежљив човек.{S} Ма да му је двориште било претоварено са храном, и ма д 
и: „Још, труди се и владај се добро.{S} Ма да си погрешио у нечем гледај да се поправиш.{S} Гле 
 срца па није хтео да се туђи од Милана ма да Милан беше несташан и неваљао.{S} Шта више и само 
том уверењу, <pb n="44" /> да је Милана ма на који начин нестало са овога света.</p> <p>Сад беш 
вратити кући, него да ћу овде остати па ма ме вуци појели но ако хоћеш, прими ме у хајдуке.{S}  
говорио је газда Пера својој жени — „па ма ме пола имања стао, само нека постане поп“...</p> <p 
љуто преварио.{S} Он се надао да ће код ма којег пастира замолити мало млека и црна хлеба, па ћ 
родовима да тражи Милана — држећи да је ма код кога од својих родова морао отићи да преноћи.</p 
 хоћеш, прими ме у хајдуке.{S} Прими ме ма за твоје слушче, само да не свиснем од глади“.</p> < 
олели су се још већма и спријатељили се ма да беху различите нарави, Милан је мал’ не сваког да 
 двориште било претоварено са храном, и ма да га је Бог благословио са преобилним плодом од сво 
пкиња.{S} Честита, ваљана и побожна — и ма да беше из сиромашне породице — ипак беше она лепо в 
 сваћао, и што би му који монах отпојао ма само једанпут, то је Милан првом приликом у цркви пр 
а једну по једну вадећи, јеђаше у сласт ма да беху тако киселе, да су му се уста скупљала.{S} П 
којој би Добривоја осрамотио, или би му ма у чем нашкодио.{S} На жељу Добривојеву да се мало од 
 своје миле мајке гутао.{S} Покрај тога мајка га је сваког јутра и вечера учила да се моли Богу 
: „<title>Буквар</title>“.</p> <p>Добра мајка је своме сину давала васпитање спочетка само онак 
 забава: да сади и залива цвеће.</p> <p>Мајка му је много пута приповедала лепе и поучне приче  
ао птице, купао се у великим барима, од мајке је излагивао по неколико новчића за пропис па је  
ривој је све ово примао к срцу од своје мајке и беше му врло мило па се по њеним саветима и вла 
а је мали Добривој сваку реч своје миле мајке гутао.{S} Покрај тога мајка га је сваког јутра и  
лепо приповедати, да су се груди сретне мајке од радости надимале, па је радошћу обузета, грлил 
етно писмо, ено га на столу пред иконом Мајке Божије, — у којем сам написао своју жељу, а та је 
 кад видише пиштољ. —</p> <p>„Ајао моја мајко“! цикну један од мало пре веселих другова пошто ј 
 пут могао прочитати пред својом добром мајком наслов оне књиге, из које је учитељ њега учио чи 
 учитеља!{S} Слушај и твог доброг оца и мајку, јер ћеш само онда сретан бити“.{S} Осим тога, во 
ј из школе изишао, приповедао би својој мајци о оном, о чем је учитељ у школи говорио, шта им ј 
ару клепетушу о врат, други пут је баба Макрени манастирској кухарици појео све јабуке што је б 
е ма да беху различите нарави, Милан је мал’ не сваког дана ишао Добривоју да се играју.{S} Где 
оји боље могао.</p> <p>На једном запита мали Миша: „А ко може убити оног врапца што стоји на ба 
у са решетком са којом <pb n="10" /> је мали Добривој заливао цвеће у башти.{S} Даље дала му је 
поучне приче и то тако занимљиве, да је мали Добривој сваку реч своје миле мајке гутао.{S} Покр 
дина приближивала од оног дана, када је мали Добривој први пут ступио у школу.{S} Добривој се з 
у на таван и т. д. на која питања су се мали јунаци истицали хвалећи се како је који боље могао 
пис написао, <pb n="13" /> није се хтео мали Добривој играти.</p> <p>Зашто!{S} Ево зашто:</p> < 
слушном дечаку и тако даље{S} Све је то мали Добривој тако умео лепо приповедати, да су се груд 
ле свако ђаче имало свога друга.</p> <p>Мали Добривој је ишао увек са Миланом чича Пантиним син 
ељи долазили.{S} Милан је <pb n="77" /> мало по мало заборављао на своју кућу и на родитеље, а  
ове ћелије, закуца прво слабије, а онда мало јаче.</p> <p>„Слободно“! чу се изнутра крупан стар 
бити несташан“? запита га хајдучки вођа мало озбиљније.</p> <p>Овде Милан не имајући куд ни кам 
и као најгушћи и најцрњи дим.</p> <p>За мало, па ветрић који је дувао престаде.</p> <p>Муње поч 
ела на ледине па да се тамо са чобанима мало провесели.</p> <p>Што је смислио то је и урадио.</ 
вог учитеља, па се по њима владај“ — па мало прогледавши дивно бојадисане слике из дечијег живо 
пута искусио, а и овај хајдук ми је сад мало час рекао: „Конац дело краси“.</p> <p>За тим сакри 
p> <p>„Ајао моја мајко“! цикну један од мало пре веселих другова пошто је пиштољ пукао — па ухв 
атоличке <pb n="32" /> цркве звонило је мало звоно: тин! тан! тин! тан! знак да је сад време да 
има се и дању и ноћу бавио.{S} Најпосле мало по мало почео је заборављати на тугу и бригу, на М 
чице одлетеше у оближње њиве, да накупе мало гусеница да нахране своје младе.{S} У том дивном п 
 нашкодио.{S} На жељу Добривојеву да се мало одморе, поседају сви у коло један до другог па чуп 
и, које је газда Пера изговорно — па се мало насмешила.{S} Знала је она добро, да нико не зна ш 
почетка је то Добривоју тешко било, али мало по мало и Добривој се тако привикао раду и вредноћ 
} Нисам!{S} Јесу“!</p> <p>„Па што си ти мало час кроз плач изговарао: „Опрости ми бабо, никад в 
дао да ће код ма којег пастира замолити мало млека и црна хлеба, па ће тим провести дан без бри 
еколико другова Добривојевих да се сњим мало позабављају.{S} Отац Добривојев који беше отац стр 
а за што сте овамо дошли“? запита Милан мало охрабривши се.</p> <p>„Чули смо“ поче старац — „да 
...</p> <p>„Шта то значи“? запита Милан мало уплашено.</p> <p>„Имате ли ви што да добијете овде 
исмо крвљу написано.</p> <p>Отац игуман мало уплашен, не смеде га читати на први мах.</p> <p>Но 
руча, па да се после ручка сваки уморан мало одмара.</p> <p>После подне истог а дана тако-око 5 
е тек сад разумео шта је хтео Милан оно мало час да учини.</p> <p>Од милине што се Добривој и о 
зили.{S} Милан је <pb n="77" /> мало по мало заборављао на своју кућу и на родитеље, а на овог  
 дању и ноћу бавио.{S} Најпосле мало по мало почео је заборављати на тугу и бригу, на Милана.{S 
је то Добривоју тешко било, али мало по мало и Добривој се тако привикао раду и вредноћи — јер  
 тек сад дошао к себи и увидео да је то мало час био сан, и да је место његовог оца, пред њим с 
познат од старог и младог, од великог и малог и у опште од свих који га лично познаваху.</p> <p 
надимале, па је радошћу обузета, грлила малога Добривоја, топло љубила и овако говорила: „Слатк 
дао здравља“!</p> <p>Ето таки беше отац малога Добривоја.</p> <p>А каква му беше мати?</p> <p>М 
 починио, онда су се сви сити насмејали малом враголану.</p> <p>Тако се Милан забављао и разгов 
говоривши г. надзорник пружи лепу књигу малом Добривоју који дрхћући прими књигу, па пољубивши  
 многим цвећем.{S} Ту му је дала у руке малу канту са решетком са којом <pb n="10" /> је мали Д 
ио, кад су Турци последњи пут разрушили манастир М....{S} С’ Богом остај оче Пантелеимоне!“</p> 
и блаженим.{S} Због тога беше даље овај манастир чувен, што је у манастиру том лежало тело једн 
а кратко време млади игуман уредио овај манастир да је било милина ући у овај св. дом.</p> <p>К 
"78" /> тог, врвио је мног народ у овај манастир.</p> <p>Кад се Милану навршила 15 година беше  
у га хајдуци ухватили па однели у један манастир но незнамо у који.{S} Прошли смо све манастире 
pb n="75" /> о узроку његовог доласка у манастир М... увидео је, да је Милан заиста морао бити  
о једном од мојих момака да те одведе у манастир М... <pb n="64" /> да те преда оцу Пантелемион 
 то благодарни син донео кад је дошао у манастир, па им дозволи да смеју долазити своме сину у  
ила од оног дана, када је Милан дошао у манастир.{S} За цело то време нису Миланови родитељи до 
палицу, коју је он сам као дете донео у манастир М....</p> <p>Млади игуман је свом снагом и оду 
Милан познаје своје родитеље.</head> <p>Манастир у који је Милан дошао за монаха, био је на гла 
е био монах Мирон, и доцније игуман св. манастира М....</p> <p>Миланови и Добривојеви родитељи  
именује младог монаха Мирона за игумана манастира М....</p> <p>Млади и смирени монах није <pb n 
је смрти Мирона изаберу за игумана овог манастира“.</p> <p>„Ја ти предајем благослов“ рече пото 
пог гласа на брзо се рашчуло по околини манастира па су долазили сваке недеље да слушају манаст 
година, онда га отац Пантелеимон игуман манастира М.... на најсвечанији начин произведе за мона 
b n="65" /> хајдуку да одведе Милана до манастира М.. па онда нека се одмах врати.</p> <p>На ра 
ир но незнамо у који.{S} Прошли смо све манастире, тражећи нашег Милана.. али га не нађосмо ево 
јој дужности отпочну свеноћно опело.{S} Манастирска звона су тужно звонила за покој душе честит 
дат бити манастирски ђак.</p> <p>Красна манастирска околина изгледаше му као рај.{S} Десно лепи 
видео је Милан како је то благодат бити манастирски ђак.</p> <p>Красна манастирска околина изгл 
н одмах зазвони, у тај мах дотрчи један манастирски ђак.</p> <p>„Иди кажи свима монасима нека п 
 рече отац игуман.</p> <pb n="71" /> <p>Манастирски ђак се одмах врати да изврши заповест оца и 
 тим сакривши молитвеник у шпаг — уђе у манастирско двориште.</p> <p>На уласку у калуђерски ход 
</head> <p>Пре него што је Милан ушао у манастирско двориште, приправио <pb n="66" /> се пред в 
е блисто златан крст.</p> <p>Код уласка манастирског дворишта, опрости се Милан са хајдуком кој 
 па су долазили сваке недеље да слушају манастирског новог ђака како поји.</p> <p>Милан је у ма 
етушу о врат, други пут је баба Макрени манастирској кухарици појео све јабуке што је бака спре 
ити почео.{S} Тако је н. пр. првих дана манастирском псу белову везао неку стару клепетушу о вр 
вити сто, па ако је био кључар то је са манастирском баком ишао у подрум по сир млеко, маст, ме 
нда растану.</p> <p>Кола су их чекала у манастирском дворишту.{S} Милан их је до по пута испрат 
свом снагом и одушевљењем настојавао да манастиру сачува леп глас у народу.{S} Дао је на ново ц 
 су се после кратког времена приближили манастиру М.... угледи Милан звоник са кога се блисто з 
дина беше оне године изванредна слава у манастиру М...</p> <p>Том приликом се силан свет из око 
новог ђака како поји.</p> <p>Милан је у манастиру од неког времена јако почео напредовати на ве 
беше даље овај манастир чувен, што је у манастиру том лежало тело једног светитеља пред којим с 
аку клицу несташлука, коју је Милан и у манастиру гајити почео.{S} Тако је н. пр. првих дана ма 
 родитељи су још пуна три дана остали у манастиру.</p> <p>После три дана Миланови родитељи пођу 
ти.{S} То је врло лепо од тебе кад си у манастиру потражио прибежиште својој немирној души, али 
>14.{S} Милан се упознаје са дужности у манастиру.</head> <p>Првих 8 дана увидео је Милан како  
чки вођа собом носио- умије га и својом марамом убрише очи и лице.</p> <p>Милан је тек сад доша 
рском баком ишао у подрум по сир млеко, маст, месо, вино, и тако даље{S} Затим за време ручка м 
ла друштва, слушај и поштуј свога оца и матер па ћеш срећан бити!{S} Ево ти дакле предајем ову  
 оца“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„А имаш ли матер“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„Па како си овамо дошао“? 
.{S} То су засведочавале речи појединих матера, које су своју неваљалу децу опомињале речима: „ 
ву књигу, то је молитвеник моје покојне матере, чувај га као очи у глави, и не показуј га ником 
а руке па га однесе кући — оставивши га матери отиде брзо по лечника, који је одмах дошао Добри 
срца повиче: „Ја сам МилаН“!... и падне матери у наручја љубећи је у лице, по том отиде к оцу и 
у хајдуке ступити“.</p> <p>„А мој отац? мати? па...{S} Добривој?...{S} Ах“!{S} Онде се Милан ка 
оба уживају, а то уживање пружа им сама мати природа.</p> <p>Тако ходећи и занимљиво се разгова 
о се одржи у тим врлинама које је добра мати постепено пресађивала у његово младо срце.</p> <p> 
алога Добривоја.</p> <p>А каква му беше мати?</p> <p>Мати му беше права Српкиња.{S} Честита, ва 
ја.</p> <p>А каква му беше мати?</p> <p>Мати му беше права Српкиња.{S} Честита, ваљана и побожн 
 те плате за труд г. лечнику који се на мах врати својој кући.{S} Добривојеви родитељи су вршил 
 онесвешћен на земљу.{S} Румено лице на мах се обрати у бледило.{S} Тело му је дрхтало.</p> <p> 
ало уплашен, не смеде га читати на први мах.</p> <p>Но кад виде прве редове: „Оче Пантелеимоне  
 да уђе у своје двориште.</p> <p>У онај мах кад се Милан затрчао на Добривоја, да му отме из ру 
/p> <p>Отац игуман одмах зазвони, у тај мах дотрчи један манастирски ђак.</p> <p>„Иди кажи свим 
њено запиткиваху један другог.{S} У тај мах Добривој падне онесвешћен на земљу.{S} Румено лице  
 је отац љуто избио што је баба Пелиној мачки везао камен о врат па је бацио у бунар.{S} Милан  
ише пута избио кад сам био несташан, да ме ниси избио не би утекао....</p> <p>„Та ти си зар Мил 
се облаци купе нада мном као да хоће да ме казне за моје дело.{S} Ах Добривоје да знаш како се  
 сам бабо.. зар сам се тако променио да ме баш не познајеш“?</p> <p>„Јеси синко јеси... промени 
сти ми... нисам ја бабо хтео...{S} Паја ме је наговорио... о... о“...</p> <p>Сад беше хајдучком 
па ћу се пријавити хајдучком вођи, нека ме прими у хајдуке.{S} Ја сам истина млад, ал <pb n="51 
 смем жив доћи.{S} Остаћу овде, па нека ме вуци раскидају.{S} Ех, моја луда главо“!</p> <p>Овде 
тити кући, него да ћу овде остати па ма ме вуци појели но ако хоћеш, прими ме у хајдуке.{S} При 
орио је газда Пера својој жени — „па ма ме пола имања стао, само нека постане поп“...</p> <p>Се 
едно са мојим проклињу сад мене и траже ме ваљда да ми се освете“.</p> <pb n="52" /> <p>„Ах не  
 родитеље; упути ме из ове шуме, изведи ме и одведи каквом добром човеку који ће ми дати савета 
а ма ме вуци појели но ако хоћеш, прими ме у хајдуке.{S} Прими ме ма за твоје слушче, само да н 
ако хоћеш, прими ме у хајдуке.{S} Прими ме ма за твоје слушче, само да не свиснем од глади“.</p 
сад сам други Милан.{S} Хвала ти што си ме више пута избио кад сам био несташан, да ме ниси изб 
на улицу и овако му рекао: „Зато што си ме твојим добрим владањем и учењем изненадио и обрадова 
трености!{S} Утеши моје родитеље; упути ме из ове шуме, изведи ме и одведи каквом добром човеку 
пита опет чика Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси  
 осветлају образ пред г. надзорником, а међ осталим је још и ово додао: „Који се од мојих учени 
 младога монаха Мирона, па онда настави меким тихим гласом:</p> <p>„Буди побожан, чувај св. вер 
не: „Дјева днес“ кондак на Божић — тако меким, лепим гласом, да се игуман задивио Милановом изв 
а вичу да изађеш напоље?{S} Ти се ваљда мене бојиш да ти не ускратим играње?{S} Не!{S} Не бој с 
дитељи,., заједно са мојим проклињу сад мене и траже ме ваљда да ми се освете“.</p> <pb n="52"  
 нису за децу.{S} Једног дана украде од мене један пиштољ који беше напуњен, но оно је мислило  
а ће Милан урадити — рекне: „добићеш од мене сутра 10 јабука ако убијеш оног врапца!“</p> <p>„Д 
гле како душе хоће душу да ми издува из мене.</p> <p>Гле, како се облаци купе нада мном као да  
.</p> <pb n="52" /> <p>„Ах не — неће ни мене више жива видети.{S} Ја се кући нећу вратити, ја п 
 књиге, доказао си и задивио си не само мене, него и све твоје другове, па и самога твога учите 
им гласом „ако моји родитељи и сутра по мене дођу, ја се кући нећу вратити“.</p> <p>Отац игуман 
. . .</p> <p>„Ао обешењаче, та ти хоћеш мене да превариш“! рече чика Младен видећи како Милан л 
а — донео — нека буде од сад његова.{S} Мени су часи избројани, за то сам оставио заветно писмо 
многима штету, родитељима тугу и јед, а мени самом несрећу и презирање од свих мојих другова —  
зио, зар ти ниси могао са сокака доћи к мени по грабуље“? запита га чика Младен, па га оштро по 
Милан се охрабри па му одрешито рекне: „Мени је име Милан Спасић“.</p> <p>„А колико ти је годин 
/p> <p>„А колико ти је година“?</p> <p>„Мени је сад 11 година“!</p> <p>„Имаш ли оца“?</p> <p>„И 
и су вршили налог г. лечника у потпуној мери.{S} Покрај тога мољаху се Богу за здравље свога де 
цкање несташних ноћних зефира.{S} Бледи месец је осветљавао мрачне путеве и закутке.</p> <p>Мил 
и се уђе у пећину, која беше светла као месец; кад иза раштрканих облака провирује.</p> <p>Ова  
 unit="subSection" /> <p>После неколико месеци — па препоруци блаженопочившег игумана Пантелеим 
ајдучким момцима до неког доба ноћи при месечини.</p> <p>После оваког разговора сви легоше да с 
баком ишао у подрум по сир млеко, маст, месо, вино, и тако даље{S} Затим за време ручка морао ј 
ом селу тражио Милана, него и у оближња места је отишао, и распитивао за Милана.{S} Кога је код 
је које му је спречавало прелаз на више места тако да је Милан морао млого већи део пута да оби 
вој је све једнако јаукао од бола, а из места где му је сачма у нежно тело ушла — лопила је крв 
p>Том приликом се силан свет из околних места и са стране скупио, да присуствује на духовној сл 
идео да је то мало час био сан, и да је место његовог оца, пред њим стајао хајдучки вођа врло д 
 г. надзорника у руку врати се на своје место.{S} Учитељ од милине узме Добривоја за руке па га 
ирно ушла у школу и села сваки на своје место.{S} Г. надзорник је отишао за испитни сто, на кој 
вљао је Добривој своје лекције, а Милан место да је бар и сад нешто учио, он је бежао од школе, 
д учитеља а и од свога оца.{S} Но Милан место да се поправио, он је бивао све гори и несташнији 
заиста отишао са Мироном у његово родно место да као гост служи у цркви.</p> <p>Том приликом се 
 лопте.</p> <p>Кад су дошли на одређено место затеку и Милана овде који је тога дана побегао од 
брежуљка, што се пред шумом на неколико метара уздизао — указа се јутрења румен.{S} То беше ват 
 у гумно, одабере једно најлепше јагње, метне га на раме па га однесе учитељу на дар.</p> </div 
говоривши ове речи — пружи десну руку и метне на главу младога монаха Мирона, па онда настави м 
АКА,</p> <p>код св. апостола: „Ћирила и Методија“.</p> </div> <pb n="2" /> </front> <body> <pb  
 га је да не иде много с њим и да се не меша у игри где се Милан налази.</p> <p>Добривој је све 
итај нас, кад нам не можеш помоћи...{S} Ми смо ево већ четир године у онакој тузи“ говораше бри 
n="51" /> то ништа не чини.{S} Мој баба ми је више пута причао како хајдуци украду по које мушк 
м проклињу сад мене и траже ме ваљда да ми се освете“.</p> <pb n="52" /> <p>„Ах не — неће ни ме 
 што ћу ти примити за мог ђака желим да ми исприповедаш све од речи до речи како си дошао до ха 
Хладан ветар гле како душе хоће душу да ми издува из мене.</p> <p>Гле, како се облаци купе нада 
је га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“! рече Милан кроз плач 
коле да изучи за попа...</p> <p>„Ох сад ми је лакше“! викне Милан — „сад сам сретан!{S} Ходите  
е и одведи каквом добром човеку који ће ми дати савета како да се опростим те гадне и непристој 
 Добривоје да знаш како се кајем, ти би ми одма опростио: да знаш како се патим због твоје тешк 
" /> и милостивом оцу небесним: опрости ми моје грехе које сам хотимице и нехотице учинио.{S} Д 
ло се тргне и зверајући викне: „Опрости ми... ах!{S} Никад више не... не“...</p> <p>„Шта, шта ј 
 отиде к оцу и кроз плач рече: „Опрости ми бабо, сад сам други Милан.{S} Хвала ти што си ме виш 
вођа у себи.... „па онда речи: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“ — које је Милан 
говорно је више пута ове речи: „Опрости ми бабо никад више нећу бити несташан!“</p> <pb n="53"  
 мало час кроз плач изговарао: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“? запита га хајд 
ти си снивао, је ли“...</p> <p>„Опрости ми... нисам ја бабо хтео...{S} Паја ме је наговорио...  
уновног дечака.</p> <p>„Синко, погледај ми у очи“, поче хајдучки вођа „ти си спав’о је ли?{S} Х 
ам“!</p> <p>Е па дед да чујем!{S} Отпој ми коју црквену песму да чујем какав имаш глас.</p> <p> 
ећ толико пута искусио, а и овај хајдук ми је сад мало час рекао: „Конац дело краси“.</p> <p>За 
кавезу, и уче га хајдуковању — а причао ми је како је хајдучки живот врло сретан живот.{S} Хајд 
 на самрти рече: „Децо, она палица коју ми је ваш брат Мирон као ђак пре 18 година — донео — не 
атељили се ма да беху различите нарави, Милан је мал’ не сваког дана ишао Добривоју да се играј 
ем игуманом.</p> <p>Осим ових дужности, Милан је морао сваког вечера по 1 час учити <pb n="74"  
ко ходећи и занимљиво се разговарајући, Милан није ни осетио колики је пут превалио, а није ни  
тужбе његовом оцу:{S} Милан урадио ово, Милан учинио оно... разбио прозор, дражио псе... скидао 
<pb n="81" /> <p>Док је старац говорио, Милан је дрхтао као прут на води, сагнутом главом као о 
ријавим оцу игуману“ рече <pb n="83" /> Милан сав радостан.{S} У срцу је осећао као да се на но 
: „Док га не обрстим, нећу се сићи“!{S} Милан је тако слатко јео црне дудине, да не би ни гужва 
er" xml:id="SRP18962_C11"> <head>11.{S} Милан у хајдучкој пећини.</head> <p>Путем је хајдучки в 
er" xml:id="SRP18962_C12"> <head>12.{S} Милан оставља хајдучку пећину.</head> <p>Што је Милан с 
er" xml:id="SRP18962_C13"> <head>13.{S} Милан пред оцем игуманом.</head> <p>Пре него што је Мил 
er" xml:id="SRP18962_C14"> <head>14.{S} Милан се упознаје са дужности у манастиру.</head> <p>Пр 
er" xml:id="SRP18962_C15"> <head>15.{S} Милан добија поучења и савете.</head> <p>Отац Лаврентиј 
er" xml:id="SRP18962_C16"> <head>15.{S} Милан познаје своје родитеље.</head> <p>Манастир у који 
pter" xml:id="SRP18962_C5"> <head>5.{S} Милан у чика Младеновој башти.</head> <p>Кад се Милан о 
er" xml:id="SRP18962_C17"> <head>17.{S} Милан постаје монахом.</head> <p>Кад се Милану навршило 
и мрка погледа није бацао на Милана.{S} Милан је више пута због своје несташности молио Добриво 
одвукао онако подераног и уплаканог.{S} Милан и Добривој беху једних година.{S} Још оног дана к 
од кошуље, те журећи се пође напред.{S} Милан је тако лутао по шуми скоро 1/4 дана, па никако д 
еме нису Миланови родитељи долазили.{S} Милан је <pb n="77" /> мало по мало заборављао на своју 
шли, заједно из школе кући долазили.{S} Милан није могао без Добривоја бити.{S} Ово Миланово и  
 хтеде данас са Добривојем кући ићи.{S} Милан је целим путем попреко гледао веселог Добривоја,  
ли, запиткивали час о овом час оном.{S} Милан је сваком на свако питање одговарао тако задовољн 
ије је постигао оно, што је пожелео.{S} Милан се збиља поправио и сад не беше онај несташни Мил 
за села.{S} Тек што је подне прешло.{S} Милан је био на лединама и то чело Младенове баште. —</ 
У ту пећину ући беше одиста страшно.{S} Милан је ушао, али од страха већ при вратима пао онесве 
о вредне жетеоце који су жњели жито.{S} Милан се ових особа јако бојао да га <pb n="49" /> ко н 
ао камен о врат па је бацио у бунар.{S} Милан није знао да је у овом друштву и Добривој па се с 
 чу се изнутра крупан старачки глас.{S} Милан отвори врата и ступи у ћелију.</p> <p>„Оче благос 
е уздржао да га не познаду по гласу.{S} Милан је гледао своје родитеље пред очима који га не по 
у их чекала у манастирском дворишту.{S} Милан их је до по пута испратио, а онда их је загрлио и 
о, даде му и писмо, те удари у плач.{S} Милан је пажљиво слушао све што му је хајдучки вођа гов 
 сваки дан долазе тужбе његовом оцу:{S} Милан урадио ово, Милан учинио оно... разбио прозор, др 
/> су били неко време као изван себе, а Милан од ужаса испусти пиштољ из руке — видећи шта је у 
м понављао је Добривој своје лекције, а Милан место да је бар и сад нешто учио, он је бежао од  
 <pb n="89" /> је био дакле свештеник а Милан је био монах Мирон, и доцније игуман св. манастир 
па није хтео да се туђи од Милана ма да Милан беше несташан и неваљао.{S} Шта више и самом Добр 
 земљу.</p> <p>Хајдучки вођа знајући да Милан неће издржати страх — ишао је полако за њим, и ка 
војев отац на улицу, па кад је видео да Милан збиља хоће да отме књигу од Добривоја, потрчи и о 
ако си дошао до хајдучког вође.{S} Онда Милан исприповеда и оцу игуману све и сва.{S} За време  
 спусти се пљусак.</p> <p>На глас грома Милан се одмах тргао, па уплашено око њега посматрао шт 
м где је читао апостол.{S} После 8 дана Милан је већ добио налог да оцу игуману чисти ципеле, д 
> <pb n="73" /> <p>За оних првих 8 дана Милан је само ишао у цркву са игуманом где је читао апо 
о Милан ни речце проговорити.{S} Истина Милан је своју завист и злобу крио пред осталим другови 
је водио.</p> <p>„Шта то значи“! запита Милан чудећи се.</p> <p>„Е синко то значи, да се сви мо 
>„Но па за што сте овамо дошли“? запита Милан мало охрабривши се.</p> <p>„Чули смо“ поче старац 
p>„Шта је оно што се тамо црни“? запита Милан хајдучког вођу.</p> <p>„То је синко, моја гора, у 
лупати...</p> <p>„Шта то значи“? запита Милан мало уплашено.</p> <p>„Имате ли ви што да добијет 
бривоју...{S} Добривоју... јецао је сад Милан... ти си сад већ у хладном гробу...{S} Твоји роди 
.</p> <p>„Добар дан! оче свети“! назове Милан смиреном калуђеру, па му приђе руци и целује га.< 
јдучки вођа мало озбиљније.</p> <p>Овде Милан не имајући куд ни камо, већ приповеди све и сва ш 
се ону кесу дуката што <pb n="84" /> је Милан добио од оног хајдука па поклони Милановим родите 
оласка у манастир М... увидео је, да је Милан заиста морао бити одвише несташан, јогунаст и нев 
ечавало прелаз на више места тако да је Милан морао млого већи део пута да обиђе па да се упути 
ина дана навршила од оног дана, када је Милан дошао у манастир.{S} За цело то време нису Милано 
јабуке и т. д. због којих несташлука је Милан често добивао шибе и од учитеља а и од свога оца. 
е даље хајдучки вођа, на која питања је Милан кроз зубе једва изговорио:</p> <p>„Не знам!{S} Ни 
 n="53" /> <p>Баш оног тренутка, кад је Милан ове речи у сну изговорио — ишао је кроз шуму сам  
7" /> највећом знатижељношћу, па кад је Милан довршио своје приповедање и свој несретни догађај 
страх — ишао је полако за њим, и кад је Милан онесвешћен на земљу пао, брзо утрчи за њим у пећи 
антелеимон се слатко смејао, али кад је Милан напослетку причао о несретном случају како је Доб 
држећи: „младост лудост“.{S} Али кад је Милан и четвртог, петог и шестог дана ово чинио, онда ј 
о“! рече игуман сасвим задовољно кад је Милан довршио појање — „сад ходи у трапезарију <pb n="7 
ођа наилази на Милана.</head> <p>Кад је Милан слатко заспао, и онај сан снио — изговорно је виш 
а се збило са Миланом?</head> <p>Кад је Милан од ужаса испустио <pb n="39" /> пиштољ из руке —  
 што Милан у руци држаше.</p> <p>Кад је Милан дошао до врати игуманове ћелије, закуца прво слаб 
> руке па га однесе у своју собу где је Милан до зоре снивао.</p> <p>Хајдучки вођа није хтео Ми 
икад више нећу бити несташан“ — које је Милан по други пут изговорио, није могао да себи протум 
 родитеље.</head> <p>Манастир у који је Милан дошао за монаха, био је на гласу због лепог полож 
е могући ни ока свести. —</p> <p>Док је Милан овде плакао и кајао се за своје лудо дело, дотле  
азборитости његовој.</p> <p>А кад им је Милан ређао несташлуке које је у селу починио, онда су  
дочек гостију нужно бити.</p> <p>Чим је Милан добио ову заповест, одмах се пожурио да изврши, т 
о даље{S} Затим за време ручка морао је Милан стојати за леђима оца игумана и што је овај пожел 
стиру.</head> <p>Првих 8 дана увидео је Милан како је то благодат бити манастирски ђак.</p> <p> 
 се само оном што је добро — а овако је Милан морао много што шта да претрпи док се није опамет 
оне вечери казали Милановом оцу како је Милан имао у шпагу напуњен <pb n="41" /> пиштољ, па как 
и монах отпојао ма само једанпут, то је Милан првом приликом у цркви пред оцем игуманом отпојао 
 да се на ново родио.</p> <p>Тек што је Милан отишао у трапезарију и казао заповест оца игумана 
с или сутра не може бити.{S} Као што је Милан био несташан при том и непослушан, исто је тако о 
цем игуманом.</head> <p>Пре него што је Милан ушао у манастирско двориште, приправио <pb n="66" 
тавља хајдучку пећину.</head> <p>Што је Милан смислио, то је хајдучком вођи усмено казао.{S} На 
ваљао.{S} Шта више и самом Добривоју је Милан наносио увреде, али <pb n="18" /> Добривој му је  
 Милана сваку клицу несташлука, коју је Милан и у манастиру гајити почео.{S} Тако је н. пр. прв 
игумана и што је овај пожелио, то му је Милан морао донети.</p> <p>Све ове дужности Милан је св 
абри па му одрешито рекне: „Мени је име Милан Спасић“.</p> <p>„А колико ти је година“?</p> <p>„ 
ђоше две године и за те пуне две године Милан и Добривој беху најбољи другови.{S} Добривој је б 
а...</p> <p>„Ох сад ми је лакше“! викне Милан — „сад сам сретан!{S} Ходите сад са мном, убришит 
о се сетно Добривоја, помислио је да се Милан можда због оног случаја убио, удавио или што слич 
о.{S} Кад се три дана навршило, онда се Милан сам сети шта се прошле претпрошле ноћи с њим збил 
а доспе да Милана казни.{S} Због тог се Милан и покварио, јер је добро знао да га отац данас ил 
његови родитељи беху тад у цркви кад се Милан постригао за монаха.</p> <p>Диван ли беше то мона 
воје двориште.</p> <p>У онај мах кад се Милан затрчао на Добривоја, да му отме из руке књигу —  
d>9.{S} Миланови јади.</head> <p>Кад се Милан оне ноћи пробудио, овако се Богу из највећег стра 
чика Младеновој башти.</head> <p>Кад се Милан онако осрамоћен морао упутити својој кући, побоји 
илина ући у овај св. дом.</p> <p>Кад се Милан за монаха постригао, онда је на неколико дана доц 
S} Ех, моја луда главо“!</p> <p>Овде се Милан ухватио за чело, и тешко врло тешко уздануо, кају 
ого с њим и да се не меша у игри где се Милан налази.</p> <p>Добривој је све ово примао к срцу  
а...{S} Добривој?...{S} Ах“!{S} Онде се Милан као из сна тргао.{S} Пред очи му изишла слика њег 
том дивном природном појаву, пробуди се Милан.{S} Устане, па не знајући где је, пође право кроз 
ласка манастирског дворишта, опрости се Милан са хајдуком који му је такође дошапнуо ове речи:  
ме, наиђе на један извор.{S} Над њим се Милан саже, напије се хладне воде, умије се, па се убри 
ривој већма радовао новој књизи, тим се Милан све већма љутио, шкрипио зубима и гледао је како  
т служи у цркви.</p> <p>Том приликом се Милан састао са својим негдашњим другом Добривојем, кој 
смејали малом враголану.</p> <p>Тако се Милан забављао и разговарао са хајдучким момцима до нек 
аја од шуме.</p> <p>При свем том што се Милан журио — задржавало га је густо шумско грање и шип 
лаже, а и из љубопитства да види шта ће Милан урадити — рекне: „добићеш од мене сутра 10 јабука 
крупан.</p> <p>„Баш као што ваља“! рече Милан радосно, па промеривши, плот како би га прескочит 
ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“! рече Милан кроз плач.</p> <p>„А ко је тебе овамо послао“? за 
у ћелију.</p> <p>„Оче благослови“! рече Милан ушавши у ћелији у којој горијаше кандило пред ико 
ани?</p> <p>„Боме ја ћу га убити“! рече Милан па пружи руку ономе што <pb n="35" /> га је запит 
ита га отац игуман.</p> <p>„Знам“! рече Милан укратко.</p> <p>„А рачунати?</p> <p>„Знам и то“!< 
греновој грани“?</p> <p>„Ја могу“! рече Милан одважно.</p> <p>Сви се другови загледаху, па ће ј 
p>„Ево донео сам Вам једно писмо“, рече Милан па пружи оцу игуману, запечећено писмо.{S} Отац и 
вао“?</p> <p>„Је-е-есам.... ах.... рече Милан кроз плач и једва се уздржао да га не познаду по  
ијеш оног врапца!“</p> <p>„Добро!“ рече Милан, па извадивши из шпага пиштољ, напери га на врапц 
а и остати“.</p> <p>„Оче игумане“! поче Милан радосним гласом „ако моји родитељи и сутра по мен 
 ја сам за то чело баште улазио... поче Милан озбиљно... <pb n="31" /> јер сам био код Паје мли 
г Милана.</p> <p>„Није, није бабо“ поче Милан <pb n="82" /> гушећи се у сузама па не могући изд 
игуманом.</p> <p>„Нећу лагати“ говораше Милан... „у лажи је плитко дио, то сам већ толико пута  
>„Да, знам шта ћу сад урадити“ говораше Милан сам себи... „отићи ћу у хајдучку гору, па ћу се п 
 учине.</p> <p>Сви поседаше за сто па и Милан с њима.</p> <pb n="61" /> <p>Вечерали су сви у на 
лан био; куд је Добривој ишао тамо је и Милан ишао.</p> <p>Заједно су увек били у башти заливал 
играју.{S} Где је Добривој био, ту је и Милан био; куд је Добривој ишао тамо је и Милан ишао.</ 
ад свима у очи, а то је: што Добривој и Милан нису заједно отишли кући као обично.{S} На лицу и 
се сваки својој кући.</p> <p>Добривој и Милан одоше право кући.</p> <pb n="24" /> <p>Но њихов о 
нај несретни случај није догодио, не би Милан био приморан да бежи од својих родитеља, и да се  
ч рече: „Опрости ми бабо, сад сам други Милан.{S} Хвала ти што си ме више пута избио кад сам би 
емена приближили манастиру М.... угледи Милан звоник са кога се блисто златан крст.</p> <p>Код  
е странке.</p> <p>И овом приликом спази Милан Добривоја но с њим није хтео Милан ни речце прого 
ан, већ са свим други, мирни, пристојни Милан.</p> <p>Милан се особити у побожности усавршавао. 
ља поправио и сад не беше онај несташни Милан, већ са свим други, мирни, пристојни Милан.</p> < 
ш“?</p> <p>„Оца Понтелеимона!“ одговори Милан.</p> <p>Калуђер одмах покаже Милану <pb n="67" /> 
„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо да једеш дудова“?</p>  
н морао донети.</p> <p>Све ове дужности Милан је свесрдно и тачно вршио, те су га због његове в 
здржати тугу свога срца повиче: „Ја сам МилаН“!... и падне матери у наручја љубећи је у лице, п 
{S} Тада добије име Мирон.{S} Сутра дан Милан беше већ монах Мирон.</p> <p>И његови родитељи бе 
, свако га је запитао: „А како је могао Милан онако шта урадити“?</p> <p>Чича Панта је само сле 
бривојев је тек сад разумео шта је хтео Милан оно мало час да учини.</p> <p>Од милине што се До 
пази Милан Добривоја но с њим није хтео Милан ни речце проговорити.{S} Истина Милан је своју за 
о са неваљалим друговима као што је био Милан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18962_ 
превариш“! рече чика Младен видећи како Милан лаже — ухвати га за руку, па га одведе чича Панти 
бе и од учитеља а и од свога оца.{S} Но Милан место да се поправио, он је бивао све гори и нест 
 n="28" /> дана, права омара и жега, то Милан потражи хладовину, склони се у хлад и ту се одмар 
од слонове кости, па онда оно писмо што Милан у руци држаше.</p> <p>Кад је Милан дошао до врати 
о не би утекао....</p> <p>„Та ти си зар Милан“? зачуђено запита старац не верујући чисто сам се 
 га хајдучки вођа.</p> <pb n="56" /> <p>Милан се охрабри па му одрешито рекне: „Мени је име Мил 
ој тузи“ говораше брижна жена...</p> <p>Милан се на ове речи јако тргао, — очи му се заблистале 
у те дворове ћу те сад одвести“.</p> <p>Милан се овом одговору већма радовао него да је видео с 
ицима, монасима и са три ђакона.</p> <p>Милан је на тој св. служби читао апостол.</p> <p>После  
а врата пре него што уђе унутра.</p> <p>Милан се сад упути игумановој, а млади калуђер отидне у 
у знак доласка једног новајлије.</p> <p>Милан је од силне праске — која се разлегала по планини 
етљавао мрачне путеве и закутке.</p> <p>Милан — које од страха, а које што га је баш код те шум 
војом марамом убрише очи и лице.</p> <p>Милан је тек сад дошао к себи и увидео да је то мало ча 
ика Младен, па га оштро погледи.</p> <p>Милан је почео сад муцати, јер није знао како ће сад да 
настирског новог ђака како поји.</p> <p>Милан је у манастиру од неког времена јако почео напред 
ји су и на ручку тога дана били.</p> <p>Милан је одмах у засебну ћелију оца игумана одвео своје 
м други, мирни, пристојни Милан.</p> <p>Милан се особити у побожности усавршавао.{S} Усавршавањ 
 песму да чујем какав имаш глас.</p> <p>Милан се с почетка устезао, јер није знао коју песму да 
чело и у лице и онда се растану.</p> <p>Милан се одмах даде па пут са хајдуком.{S} Кад су се по 
ремао највећи благослов и срећу.</p> <p>Милан се сад поред својих родитеља осећао најсретнијим. 
.</p> <p>А како беше са Миланом?</p> <p>Милан је од љутине грискао усне, кидао листове из књига 
ан, то сваки пут није могао да доспе да Милана казни.{S} Због тог се Милан и покварио, јер је д 
кивао.{S} Тако тражећи и распитујући за Милана, чича Панта пропусти пуна три дана без успеха.{S 
ближња места је отишао, и распитивао за Милана.{S} Кога је код чича Панта на путу срео, запитао 
 радости сваком ко га је год запитао за Милана.{S} Одмах је отишао и Добривојевој кући па је и  
нда је и чича Панта одвео свог несташка Милана.{S} Но није га баш одвео, јер је чича Панта имао 
очео је заборављати на тугу и бригу, на Милана.{S} Још му је само пред очима лебдио спомен нест 
> <head>10.{S} Хајдучки вођа наилази на Милана.</head> <p>Кад је Милан слатко заспао, и онај са 
праштао и ни мрка погледа није бацао на Милана.{S} Милан је више пута због своје несташности мо 
Прошли смо све манастире, тражећи нашег Милана.. али га не нађосмо ево ни овде јер јутрос чусмо 
 од једног монаха да овде нема никаквог Милана.</p> <p>„Није, није бабо“ поче Милан <pb n="82"  
д Добривоја, потрчи и одгурне неваљалог Милана, па онда узевши Добривоја за руку, одведе га у с 
дучки вођа, који је због лова баш поред Милана проћи имао.{S} Чувши још из далека неко јецање и 
о добра срца па није хтео да се туђи од Милана ма да Милан беше несташан и неваљао.{S} Шта више 
млинарским сином, који беше још гори од Милана... и тако даље</p> </div> <pb n="20" /> <div typ 
више једио — и зло и наопако би било од Милана да му је онда дошао пред очи.</p> <p>Кад се чича 
3" /> <p>Но и ово беше узалуд.{S} Нигде Милана, па бар да му ко каже где га је синоћ видео посл 
и свуд завири и у најмањи кут.{S} Нигде Милана.</p> <p>„Но тај се деран од неког доба ама баш п 
 једном <pb n="65" /> хајдуку да одведе Милана до манастира М.. па онда нека се одмах врати.</p 
 беше узалуд.{S} Што је чича Панта дуже Милана чекао, тим се више једио — и зло и наопако би би 
 био у том уверењу, <pb n="44" /> да је Милана ма на који начин нестало са овога света.</p> <p> 
ац Лаврентије најстарији монах, који је Милана сваког вечера поучавао у моралном и духовном жив 
ео, јер је чича Панта имао посла док је Милана са багрена стерао доле, те га онда одвукао онако 
мо њега пролазио.</p> <p>Овај призор је Милана тако дирнуо, да је морао запитати што плачу?</p> 
у по дана.</p> <p>Овај ужасан призор је Милана тако дирнуо да је у несвест пао, те онесвешћен л 
од им је воља.{S} За тим им обећа да ће Милана за три године закалуђерити и да ће онда доћи у њ 
 — науми да лепим поучењима искорени из Милана сваку клицу несташлука, коју је Милан и у манаст 
Кад су дошли на одређено место затеку и Милана овде који је тога дана побегао од куће јер га је 
е упути по знанцима и родовима да тражи Милана — држећи да је ма код кога од својих родова мора 
18962_C8"> <head>8.{S} Чича Панта тражи Милана.</head> <p>У јутро рано, тек кад је свитати поче 
пати.{S} Стога намисли да сутра потражи Милана, па да га казни, и посаветује да у будуће тако ш 
/p> <p>На растанку хајдучки вођа загрли Милана; трипут га пољуби у чело и у лице и онда се раст 
ладнео“!</p> <p>Ово изговоривши, ухвати Милана за руку и поведе кроз шуму неком узаном стазом.< 
 чича Панта читав дан пропустио тражећи Милана — па све беше узалуд.{S} Сутра дан је не само по 
ем па да се умириш“.{S} Затим ухвативши Милана за руку, успе у своју шаку воде из тиквице коју  
ентије <pb n="76" /> морао на леп начин Милана од свега тога одвраћати и опомињати га да у буду 
Панта нестрпљиво је очекивао, извиривао Милана, но све беше узалуд.{S} Што је чича Панта дуже М 
ац код куће стражарио код врата и чекао Милана држећи у руци дренов прут с којим би Милану плат 
ом и Добривојем па је нестрпељиво чекао Милана, а кад се чика Младен удалио испред њега, онда ј 
 псе.{S} Једва је и чика Младен избавио Милана, а да није на брзо дотрчао, све би му хаљине иск 
утра дан је не само по свом селу тражио Милана, него и у оближња места је отишао, и распитивао  
они од зла.{S} Стављала му је за пример Милана сина свог суседа који беше несташно и непослушно 
њигу, као што је и Добривој добио.{S} У Милана се сад породила због тога мржња, био је сад пун  
г, и тада је уздахнуо рекавши: „Милане, Милане!{S} Да си слушао савете твога оца, не би те дана 
Милановог, и тада је уздахнуо рекавши: „Милане, Милане!{S} Да си слушао савете твога оца, не би 
приказао отац оружан, као што се обично Миланов отац као сеоски сережан оружао кад је ноћу ишао 
пати тако силно да се све разлегао глас Миланов који је: „помагајте“! викао. —</p> <p>Већ су му 
сва и онда се врати својој кући. — Отац Миланов чуо је за све оно што се пре тога догодило са М 
id="SRP18962_C4"> <head>4.{S} Распуст и Миланова завист.</head> <p>Учитељ је после одласка г. н 
за камилавку и тако даље</p> <p>Све ове Миланове несташлуке монаси су гледали кроз прсте држећи 
<p>Кад су се гости после славе разишли, Миланови родитељи су још пуна три дана остали у манасти 
pter" xml:id="SRP18962_C9"> <head>9.{S} Миланови јади.</head> <p>Кад се Милан оне ноћи пробудио 
тали у манастиру.</p> <p>После три дана Миланови родитељи пођу кући.{S} На поласку отац игуман  
ао у манастир.{S} За цело то време нису Миланови родитељи долазили.{S} Милан је <pb n="77" /> м 
цније игуман св. манастира М....</p> <p>Миланови и Добривојеви родитељи дочекали су највећу рад 
 Милан добио од оног хајдука па поклони Милановим родитељима рекавши да им је то благодарни син 
е.</head> <p>Отац Лаврентије промеривши Миланово срце, и испитавши га потанко <pb n="75" /> о у 
н није могао без Добривоја бити.{S} Ово Миланово и Добријево пријатељевање упадало је у очи не  
д очима лебдио спомен несташног владања Милановог, и тада је уздахнуо рекавши: „Милане, Милане! 
да и оцу игуману све и сва.{S} За време Милановог приповедања отац Пантелеимон се слатко смејао 
војеви другови су још оне вечери казали Милановом оцу како је Милан имао у шпагу напуњен <pb n= 
ким, лепим гласом, да се игуман задивио Милановом изванредно лепом гласу.{S} Глас му је дрхтао, 
даху као до сад.{S} Ово се само на лицу Милановом могло приметити, који је потмуреним и намргођ 
, па га одведе чича Пантиној кући, (оцу Милановом) па му исприповеда све и сва и онда се врати  
 остави све на страну, јер ћемо поћи за Миланом, да видимо шта је смислио оне ноћи кад је плака 
ведно све <pb n="85" /> и сва шта се са Миланом збило после оног несретног случаја.</p> </div>  
{S} Сутра дан око поноћи догодило се са Миланом тако исто.{S} Кад се три дана навршило, онда се 
има шта је добио.</p> <p>А како беше са Миланом?</p> <p>Милан је од љутине грискао усне, кидао  
а.</p> <p>Мали Добривој је ишао увек са Миланом чича Пантиним сином, чија је кућа била преко пу 
P18962_C7"> <head>7.{S} Шта се збило са Миланом?</head> <p>Кад је Милан од ужаса испустио <pb n 
 за све оно што се пре тога догодило са Миланом и Добривојем па је нестрпељиво чекао Милана, а  
ељом да се посвети калуђерском чину.{S} Милану препоручи да има све поштовати исто онако као шт 
вори Милан.</p> <p>Калуђер одмах покаже Милану <pb n="67" /> врата од игуманове ћелије и рекне  
ака, па га подигну у вис.</p> <p>Ово је Милану служило на част.</p> <p>Хајдучки вођа одмах запо 
.</p> <p>После св. службе, заповедно је Милану отац игуман, да отиде у горњу трапезарију, па да 
Милан постаје монахом.</head> <p>Кад се Милану навршило 18 година, онда га отац Пантелеимон игу 
ог народ у овај манастир.</p> <p>Кад се Милану навршила 15 година беше оне године изванредна сл 
на држећи у руци дренов прут с којим би Милану платио његово несташно дело.</p> <p>Добривојеви  
ше да спавају, а хајдучки вођа заповеди Милану да сад отиде у једну подземну пећину, — која је  
ст оца Пантелемиона...“ за тим предавши Милану све ово, даде му и писмо, те удари у плач.{S} Ми 
/head> <p>Путем је хајдучки вођа причао Милану много, врло много о хајдучком животу, а нарочито 
 снивао.</p> <p>Хајдучки вођа није хтео Милану сутра дан о том ништа да спомене.{S} Сутра дан о 
>Ово је хајдучки вођа потајно заповедио Милану и то онда, кад су сви момци поспали, а то беше о 
о беше око поноћи.</p> <pb n="62" /> <p>Милану се тек сад смркло пред очима.</p> <p>Он мишљаше; 
извела из те шуме.</p> <pb n="58" /> <p>Милану се на ново сунце родило кад је угледао над собом 
м, да ти овде не можеш остати...</p> <p>Милану се ове последње речи баш не допадаху, али уздају 
ве, да је мали Добривој сваку реч своје миле мајке гутао.{S} Покрај тога мајка га је сваког јут 
’ Богом остај оче Пантелеимоне!“</p> <p>Милета хајдучки вођа.</p> <p>„О синко, заиста ти си сре 
 игуман уредио овај манастир да је било милина ући у овај св. дом.</p> <p>Кад се Милан за монах 
ркви пред оцем игуманом отпојао.</p> <p>Милина беше слушати кад је појао у цркви.{S} Због његов 
у врати се на своје место.{S} Учитељ од милине узме Добривоја за руке па га пољуби очински у пу 
 Милан оно мало час да учини.</p> <p>Од милине што се Добривој и ове године као најбољи ђак пок 
ћи да му се натраг врати.{S} Како ли је мило било оним сиротим људима који су, видећи <pb n="6" 
вио.</p> <p>Оцу игуману је особито било мило, кад је видео родитеље свог најмилијег ђака за ког 
ао к срцу од своје мајке и беше му врло мило па се по њеним саветима и владао.{S} И с пуним пра 
есму: „Теби Боже хвала“ — тако сложно и милогласно, да је г. надзорник по други пут морао похва 
{S} Глас му је дрхтао, ал беше умиљат и милозвучан као у анђела.</p> <p>„Е добро синко“! рече и 
 миру и љубави живио.{S} Био је при том милостива срца и особито дарежљив човек.{S} Ма да му је 
 молим ти се као благом <pb n="46" /> и милостивом оцу небесним: опрости ми моје грехе које сам 
и плакаше кријући сузе од света који је мимо њега пролазио.</p> <p>Овај призор је Милана тако д 
pb n="17" /> Добривој био баш послушан, миран, вредан, тачан, уредан и уопште као што је на дом 
дним животом.{S} Газда Пера је био тих, миран и благ.{S} Никога није оп увредио, никоме није он 
у за тебе.{S} Буди пажљив на себе, буди миран и пристојан.{S} Непристојно и немирно дете нико н 
шао за испитни сто, на којем беше много мирисава цвећа и школски записник.{S} С једне и с друге 
/p> <p>Кад год су сва деца у школи била мирна, онда им је учитељ по коју лепу приповечицу тако  
онај несташни Милан, већ са свим други, мирни, пристојни Милан.</p> <p>Милан се особити у побож 
 овим речма врати се чича Панта у собу, мирно легне да спава.</p> <p>Спавати није могао, јер те 
 га за 8 дана не пуштају из собе већ да мирно лежи све дотле, док рана не зарасте.{S} С овим ле 
 лепим поздравом.{S} Сва су деца за тим мирно ушла у школу и села сваки на своје место.{S} Г. н 
два по два излазили из школе, па у реду мирно ходећи улицом поздрављали би оне, уз које су прол 
је био човек врло добра срца, побожан и мирољубив. <pb n="14" /> Пре сваке наставе, побожно се  
ота, љубав, љупкост, вредноћа, штедња и мирољубље.{S} Свима <pb n="7" /> овим врлинама привикив 
крашаваше црна густа и дугачка коса.{S} Мирон је као млад монах служио, за углед правог монашко 
кона лицем на Цвети.{S} Тада добије име Мирон.{S} Сутра дан Милан беше већ монах Мирон.</p> <p> 
: „Децо, она палица коју ми је ваш брат Мирон као ђак пре 18 година — донео — нека буде од сад  
ио дакле свештеник а Милан је био монах Мирон, и доцније игуман св. манастира М....</p> <p>Мила 
ирон.{S} Сутра дан Милан беше већ монах Мирон.</p> <p>И његови родитељи беху тад у цркви кад се 
на, још једаред дахне и издахне.</p> <p>Мирон који је у руци држао горућу воштаницу, склопи очи 
д своју смрт дозове свог верног ученика Мирона и све монахе, па им овако на самрти рече: „Децо, 
ону св. Богородице, још један поглед на Мирона, још једаред дахне и издахне.</p> <p>Мирон који  
ну руку и метне на главу младога монаха Мирона, па онда настави меким тихим гласом:</p> <p>„Буд 
окружни епископ наименује младог монаха Мирона за игумана манастира М....</p> <p>Млади и смирен 
 та је: да браћа иноси после моје смрти Мирона изаберу за игумана овог манастира“.</p> <p>„Ја т 
ије — отац Пантелеимон заиста отишао са Мироном у његово родно место да као гост служи у цркви. 
д правог монашког живота.</p> <p>Кад је Мирону било 28 година, отац Пантелеимон се нагло разбол 
ечи рекао.{S} Са свима сељанима је он у миру и љубави живио.{S} Био је при том милостива срца и 
о свог најбољег друга.{S} Дете као дете мислећи да је убило свога друга, уплаши се, па побегне  
 одмараше се у хладу.</p> <p>Ту га црне мисли опет спопадоше.</p> <p>Једући јабуке занесе се у  
та ради себи ради“...</p> <p>Оваке црне мисли задаваху чича Панти тешке бриге, због којих до зо 
Једући јабуке занесе се у мислима, а те мисли навађаху га да се одважи на какво дело.</p> <p>Пр 
дан пиштољ који беше напуњен, но оно је мислило да је празан — однесе га собом па се са децом и 
адоше.</p> <p>Једући јабуке занесе се у мислима, а те мисли навађаху га да се одважи на какво д 
м, подметне руку под главу па занесен у мислима слатко заспи.</p> <pb n="47" /> <p>Облаци који  
љубио га и чувао као зеницу ока свог. — Мислио је — а то је временом и учинио — да свог Добриво 
n="49" /> ко не спази, те с тога што је мислио то је и учинио.{S} Идући по сред шуме, наиђе на  
Тело му је дрхтало.</p> <p>Тома, Пера и Миша су се том несретном појавом тако збунили, да <pb n 
оље могао.</p> <p>На једном запита мали Миша: „А ко може убити оног врапца што стоји на багрено 
 да одслужи св. литургију.</p> <p>Путем мишљаше калуђер: што значи она палица од слонове кости, 
се тек сад смркло пред очима.</p> <p>Он мишљаше; „подземна пећина, ја сам, па онда пун котао зл 
изговоривши ово речи: „<foreign>Помјани мја Господи во царствиј <pb n="87" /> твојеми</foreign> 
ка ме прими у хајдуке.{S} Ја сам истина млад, ал <pb n="51" /> то ништа не чини.{S} Мој баба ми 
ку у калуђерски ходник сусрете га један млад калуђер, који држаше у руци бројанице.</p> <p>„Доб 
а густа и дугачка коса.{S} Мирон је као млад монах служио, за углед правог монашког живота.</p> 
а накупе мало гусеница да нахране своје младе.{S} У том дивном природном појаву, пробуди се Мил 
<div type="titlepage"> <p>БИБЛИОТЕКА ЗА МЛАДЕЖ</p> <p>XI. и XII.</p> <p>КОНАЦ ДЕЛО КРАСИ</p> <p 
</p> <p>КОНАЦ ДЕЛО КРАСИ</p> <p>Српској младежи приповеда:</p> <p>ДУШАН ЂУРИЋ,</p> <p>учитељ</p 
доћи к мени по грабуље“? запита га чика Младен, па га оштро погледи.</p> <p>Милан је почео сад  
 <p>„А шта ти ту радиш“? запита га чика Младен кушајући га као бајати не познаје га.</p> <p>„До 
рњи капут сав искидали били кад је чика Младен дотрчао са дреновцем да растера псе.{S} Једва је 
нестрпељиво чекао Милана, а кад се чика Младен удалио испред њега, онда је свог несташка казнио 
а ти хоћеш мене да превариш“! рече чика Младен видећи како Милан лаже — ухвати га за руку, па г 
вцем да растера псе.{S} Једва је и чика Младен избавио Милана, а да није на брзо дотрчао, све б 
је тебе овамо послао“? запита опет чика Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ одговори  
ном.</p> <p>„Истину говори“! викну чика Младен.</p> <p>„Е па ја сам за то чело баште улазио...  
 велику радост дудово дрво у башти чика Младена.</p> <p>Плод тога дуда беше црн и крупан.</p> < 
 се сишао доле, ал дотрчаше чувари чика Младенове баште: гаров и белов, на га сташе дрпати тако 
.{S} Милан је био на лединама и то чело Младенове баште. —</p> <p>Кад је овамо дошао, види да с 
"SRP18962_C5"> <head>5.{S} Милан у чика Младеновој башти.</head> <p>Кад се Милан онако осрамоће 
е, једва је чекао да се опрости са чика Младеном.</p> <p>„Истину говори“! викну чика Младен.</p 
/p> <p>Милан се сад упути игумановој, а млади калуђер отидне у цркву да одслужи св. литургију.< 
ећем засадити и тако је за кратко време млади игуман уредио овај манастир да је било милина ући 
оложаја; што је био лепо уређен, што су млади монаси особито лепо појали у цркви те својим умил 
ирона за игумана манастира М....</p> <p>Млади и смирени монах није <pb n="88" /> се хтео примит 
 као дете донео у манастир М....</p> <p>Млади игуман је свом снагом и одушевљењем настојавао да 
младо даје се савијати све дотле док је младо, а кад остари, онда се више савити не да.{S} Треб 
но што је добро.{S} Знај да је дете као младо дрво, а дрво младо даје се савијати све дотле док 
бра мати постепено пресађивала у његово младо срце.</p> <p>Отац Добривојев — газда Пера, — беше 
 Знај да је дете као младо дрво, а дрво младо даје се савијати све дотле док је младо, а кад ос 
у трапезарију, отац Пантелеимон прикаже младог ђака који је дошао са жељом да се посвети калуђе 
антелеимона — окружни епископ наименује младог монаха Мирона за игумана манастира М....</p> <p> 
поштенијег човека припознат од старог и младог, од великог и малог и у опште од свих који га ли 
и момцима да изнесу што лепшу вечеру за младога госта.</p> <p>Момци по заповести одмах учине.</ 
ечи — пружи десну руку и метне на главу младога монаха Мирона, па онда настави меким тихим глас 
у приђе руци и целује га.</p> <p>Ово се младом калуђеру особито допало, јер га до сад још нико  
 спремила за госте, трећи пут је једном младом калуђеру заденуо перушку за камилавку и тако даљ 
е монаси су гледали кроз прсте држећи: „младост лудост“.{S} Али кад је Милан и четвртог, петог  
еба да своје дете привикнеш још из ране младости страху божјем и послушности.{S} Многа деца зло 
најпре из настаријег разреда па онда из млађег...</p> <p>Како из науке о вери, тако и из остали 
а ће код ма којег пастира замолити мало млека и црна хлеба, па ће тим провести дан без бриге.{S 
манастирском баком ишао у подрум по сир млеко, маст, месо, вино, и тако даље{S} Затим за време  
о... <pb n="31" /> јер сам био код Паје млинаревог сина. . .</p> <p>„Ао обешењаче, та ти хоћеш  
 новце куповао дувана и пушио са Пајом, млинарским сином, који беше још гори од Милана... и так 
аз на више места тако да је Милан морао млого већи део пута да обиђе па да се упути па чисту ра 
и св. храма <pb n="78" /> тог, врвио је мног народ у овај манастир.</p> <p>Кад се Милану наврши 
ладости страху божјем и послушности.{S} Многа деца зло прођу због своје непослушности... и тако 
ла засађена са дрвећем разног воћа и са многим цвећем.{S} Ту му је дала у руке малу канту са ре 
 њој чинодјејствовао окружни епископ са многим свештеницима, монасима и са три ђакона.</p> <p>М 
шлука и због своје тврдоглавости нанело многима штету, родитељима тугу и јед, а мени самом неср 
шетак, јер: „Конац дедо краси“... и још многих лепих поука говорио је газда Пера пред својим си 
сташлука.{S} Саветовала га је да не иде много с њим и да се не меша у игри где се Милан налази. 
сади и залива цвеће.</p> <p>Мајка му је много пута приповедала лепе и поучне приче и то тако за 
је отишао за испитни сто, на којем беше много мирисава цвећа и школски записник.{S} С једне и с 
м што је добро — а овако је Милан морао много што шта да претрпи док се није опаметио.</p> </di 
хајдучки вођа причао Милану много, врло много о хајдучком животу, а нарочито о бојевима са Турц 
<p>Путем је хајдучки вођа причао Милану много, врло много о хајдучком животу, а нарочито о боје 
се није могао журити <pb n="25" /> због многог заустављања.{S} Нестрпељиво је чекао док су му к 
е.</p> <p>Гле, како се облаци купе нада мном као да хоће да ме казне за моје дело.{S} Ах Добрив 
лан — „сад сам сретан!{S} Ходите сад са мном, убришите сузе, па да вас пријавим оцу игуману“ ре 
шку и златан јатаган.{S} А сад хајде са мном, знам да си огладнео“!</p> <p>Ово изговоривши, ухв 
 дете.{S} Пре него што ћу ти примити за мог ђака желим да ми исприповедаш све од речи до речи к 
а ушао, свако га је запитао: „А како је могао Милан онако шта урадити“?</p> <p>Чича Панта је са 
е је Милан по други пут изговорио, није могао да себи протумачи, шта то значи?</p> <p>Напослетк 
одлазио даље. —</p> <p>Добривој се није могао журити <pb n="25" /> због многог заустављања.{S}  
рно легне да спава.</p> <p>Спавати није могао, јер тек што се сетно Добривоја, помислио је да с 
о из школе кући долазили.{S} Милан није могао без Добривоја бити.{S} Ово Миланово и Добријево п 
е службе био обвезан, то сваки пут није могао да доспе да Милана казни.{S} Због тог се Милан и  
и истицали хвалећи се како је који боље могао.</p> <p>На једном запита мали Миша: „А ко може уб 
си онда чело баште долазио, зар ти ниси могао са сокака доћи к мени по грабуље“? запита га чика 
еме тако црна да ни прст пред оком ниси могао видети, а кад муња севну беше светлије него у по  
На пољани опет и то на њивама си видети могао вредне жетеоце који су жњели жито.{S} Милан се ов 
 промеривши, плот како би га прескочити могао — пође у башту.{S} Плот је прескочио без по муке, 
Премишљао је како и на који начин би он могао отићи у хајдуке.</p> <p>„Да, знам шта ћу сад урад 
игде га не могасмо наћи, нити нас је ко могао упутити где да га тражимо.</p> <p>Овде се старац  
 је било онда, кад је Добривој први пут могао прочитати пред својом добром мајком наслов оне књ 
 распитивајући за њега, али нигде га не могасмо наћи, нити нас је ко могао упутити где да га тр 
а за хајдуцима од стране Турака — па не могаше за дуго да се реши: дал’ да потражи тог духа или 
анти тешке бриге, због којих до зоре не могаше заспати.{S} Стога намисли да сутра потражи Милан 
риближио, посматраше га неко време и не могаше се доста начудити, шта је то?{S} Да ли сан или ј 
свим оздравио и само се као црвена пега могла видети на левом рамену.</p> <p>„Ово нека ти синко 
деци приповедао, из које су и сама деца могла науку за се извести, по којој су се уверити могла 
у за се извести, по којој су се уверити могла, да свако дете, које се по добрим саветима својих 
 саветима и владао.{S} И с пуним правом могла је сека Зорка очекивати, да ће Добривој бити срет 
мених и као јабука пуних образа његових могла се свагда читати веселост и раздраганост; а кад б 
е верујући да се тако што са Добривојем могло догодити.{S} И збиља се уверио.{S} Добривој је ле 
о сад.{S} Ово се само на лицу Милановом могло приметити, који је потмуреним и намргођеним лицем 
 стоји на багреновој грани“?</p> <p>„Ја могу“! рече Милан одважно.</p> <p>Сви се другови заглед 
е боље научити, само да што више и боље могу одговорити на испиту.{S} Но све беше некојим учени 
 понове лекције па да потпуно спремљени могу дати леп одговор пред г. надзорником.{S} Говорио и 
ој да се играш са онаким играма које ти могу какове озледе нанети“.{S} Ово изрекавши, остави ве 
 <pb n="82" /> гушећи се у сузама па не могући издржати тугу свога срца повиче: „Ја сам МилаН“! 
се за своје несмислено и невино дело не могући ни ока свести. —</p> <p>Док је Милан овде плакао 
е какав дух појавио у овој шуми, или је можда каква потера за хајдуцима од стране Турака — па н 
етно Добривоја, помислио је да се Милан можда због оног случаја убио, удавио или што слично учи 
м чину тај се не сме враћати одавде.{S} Може бити да твоји родитељи тебе сад траже па ако дођу  
ла је она да од добро васпитаног детета може постати ваљан човек. „Сека Зорка“ — тако зваху и п 
 Знала је она добро, да нико не зна шта може од детета постати.{S} Тихо би му тада овако говори 
обро знао да га отац данас или сутра не може бити.{S} Као што је Милан био несташан при том и н 
јем се свашта урезати да.{S} Урезати се може и добро и зло, ал дете <pb n="8" /> прима само јед 
е баба Персину тарабу прескочити; ко се може на деда Симин дуд попети; ко сме отићи ноћу на тав 
карактера као што само један монах бити може — науми да лепим поучењима искорени из Милана свак 
другога о које чем.{S} Питали се ту: ко може баба Персину тарабу прескочити; ко се може на деда 
p> <p>На једном запита мали Миша: „А ко може убити оног врапца што стоји на багреновој грани“?< 
обијете овде?{S} Или сте изгубили па не можете да нађете“? „Јест, јест синко“... <pb n="80" />  
ску — али ти синко велим, да ти овде не можеш остати...</p> <p>Милану се ове последње речи баш  
> <p>„Ох синко не питај нас, кад нам не можеш помоћи...{S} Ми смо ево већ четир године у онакој 
а ће један између њих запитати: „А како можеш убити, кад немаш ни палице, а врабац је ено на гр 
, ал <pb n="51" /> то ништа не чини.{S} Мој баба ми је више пута причао како хајдуци украду по  
 да желим у хајдуке ступити“.</p> <p>„А мој отац? мати? па...{S} Добривој?...{S} Ах“!{S} Онде с 
ан хајдучког вођу.</p> <p>„То је синко, моја гора, у тој гори моји су дворови, у те дворове ћу  
овде, па нека ме вуци раскидају.{S} Ех, моја луда главо“!</p> <p>Овде се Милан ухватио за чело, 
анише кад видише пиштољ. —</p> <p>„Ајао моја мајко“! цикну један од мало пре веселих другова по 
пе нада мном као да хоће да ме казне за моје дело.{S} Ах Добривоје да знаш како се кајем, ти би 
ивоју, који сад трпи ужасне болове због моје нехатости и несмотрености!{S} Утеши моје родитеље; 
оју жељу, а та је: да браћа иноси после моје смрти Мирона изаберу за игумана овог манастира“.</ 
о љубила и овако говорила: „Слатко дете моје, буди увек тако добар, па добро пази на речи свог  
> и милостивом оцу небесним: опрости ми моје грехе које сам хотимице и нехотице учинио.{S} Дај  
оје нехатости и несмотрености!{S} Утеши моје родитеље; упути ме из ове шуме, изведи ме и одведи 
ти поклањам ову књигу, то је молитвеник моје покојне матере, чувај га као очи у глави, и не пок 
еђане једна до друге.</p> <p>„Ето синко моје куле“! рече хајдучки вођа... „сад ћеш видети како  
се.</p> <p>„Е синко то значи, да се сви моји момци радују твоме доласку — али ти синко велим, д 
 <p>„То је синко, моја гора, у тој гори моји су дворови, у те дворове ћу те сад одвести“.</p> < 
умане“! поче Милан радосним гласом „ако моји родитељи и сутра по мене дођу, ја се кући нећу вра 
робу...{S} Твоји родитељи,., заједно са мојим проклињу сад мене и траже ме ваљда да ми се освет 
S} Ја се кући нећу вратити, ја пред очи мојим родитељима не смем жив доћи.{S} Остаћу овде, па н 
осталим је још и ово додао: „Који се од мојих ученика најбоље покаже и на испиту најбоље на пит 
ш сретан.{S} Ја сам заповедио једном од мојих момака да те одведе у манастир М... <pb n="64" /> 
 мени самом несрећу и презирање од свих мојих другова — молим ти се као благом <pb n="46" /> и  
о храброг и одважног срца, одвешћу те у моју пећину, и даћу ти три посла да прво извршиш, па ак 
е за благо и срећу својих родитеља Богу моле!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>А сад дра 
га је сваког јутра и вечера учила да се моли Богу.{S} Навикавала га је на добро а упућивала да  
ећу и презирање од свих мојих другова — молим ти се као благом <pb n="46" /> и милостивом оцу н 
ако се Богу из највећег страхопоштовања молио: „Оче свети, оче благи!{S} Ја сам једно несташно  
о, јер се за њега сваког јутра и вечера молио Богу, држећи да је Добривој умро.</p> </div> <div 
лан је више пута због своје несташности молио Добривоја за опроштење. — Дан за даном пролазаше  
 су верни хришћани изливали своје топле молитве, болни, кљасти и невољни су се исцеливали кад с 
вци, и ево ти поклањам ову књигу, то је молитвеник моје покојне матере, чувај га као очи у глав 
нац дело краси“.</p> <p>За тим сакривши молитвеник у шпаг — уђе у манастирско двориште.</p> <p> 
 школском испиту. — Испит се започео са молитвом пре школске наставе: „Преблаги Господи“.{S} Ов 
 по који тропар или би сва деца очитала молитву пре наставе.{S} Исто је тако чинио и после наст 
ље свога детета.{S} И Бог им је услишао молитву.{S} После 8 дневног брижног и савесног неговања 
ске наставе: „Преблаги Господи“.{S} Ову молитву су деца у глас врло лепо изговорила.</p> <p>Г.  
лечника у потпуној мери.{S} Покрај тога мољаху се Богу за здравље свога детета.{S} И Бог им је  
имице и нехотице учинио.{S} Дај здравље мом добром бившем другу Добривоју, који сад трпи ужасне 
ан.{S} Ја сам заповедио једном од мојих момака да те одведе у манастир М... <pb n="64" /> да те 
ви у највећу сласт.</p> <p>После вечере момци се разговарали, шалили, запиткивали час о овом ча 
 заповедио Милану и то онда, кад су сви момци поспали, а то беше око поноћи.</p> <pb n="62" />  
p> <p>„Е синко то значи, да се сви моји момци радују твоме доласку — али ти синко велим, да ти  
о лепшу вечеру за младога госта.</p> <p>Момци по заповести одмах учине.</p> <p>Сви поседаше за  
ст.</p> <p>Хајдучки вођа одмах заповеди момцима да изнесу што лепшу вечеру за младога госта.</p 
илан забављао и разговарао са хајдучким момцима до неког доба ноћи при месечини.</p> <p>После о 
даље</p> <p>Све ове Миланове несташлуке монаси су гледали кроз прсте држећи: „младост лудост“.{ 
ршио, те су га због његове вредноће сви монаси хвалили пред оцем игуманом.</p> <p>Осим ових дуж 
склопи очи оцу Пантелеимону.</p> <p>Сви монаси одмах по својој дужности отпочну свеноћно опело. 
а; што је био лепо уређен, што су млади монаси особито лепо појали у цркви те својим умилним по 
е има онако владати као што се и остали монаси владају.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
а оца Пантелеимона.</p> <p>Сутра дан су монаси оца игумана са највећој побожношћу пристојношћу  
окружни епископ са многим свештеницима, монасима и са три ђакона.</p> <p>Милан је на тој св. сл 
манастирски ђак.</p> <p>„Иди кажи свима монасима нека после св. литургије дођу сви у трапезариј 
арију <pb n="72" /> да те покажем свима монасима.</p> <p>У трапезарији беху 6 монаха.{S} Ушавши 
о најмлађи има власт над свима старијим монасима.{S} Но кад не беше на ино, он мораде примити у 
та и дугачка коса.{S} Мирон је као млад монах служио, за углед правог монашког живота.</p> <p>К 
ој утицао је отац Лаврентије најстарији монах, који је Милана сваког вечера поучавао у моралном 
е особито лако сваћао, и што би му који монах отпојао ма само једанпут, то је Милан првом прили 
 манастира М....</p> <p>Млади и смирени монах није <pb n="88" /> се хтео примити овога чина, је 
и побожног карактера као што само један монах бити може — науми да лепим поучењима искорени из  
> је био дакле свештеник а Милан је био монах Мирон, и доцније игуман св. манастира М....</p> < 
игао за монаха.</p> <p>Диван ли беше то монах.</p> <p>Румена лица, округлих образа, висока стас 
 име Мирон.{S} Сутра дан Милан беше већ монах Мирон.</p> <p>И његови родитељи беху тад у цркви  
а монасима.</p> <p>У трапезарији беху 6 монаха.{S} Ушавши у трапезарију, отац Пантелеимон прика 
ужи десну руку и метне на главу младога монаха Мирона, па онда настави меким тихим гласом:</p>  
 у овај св. дом.</p> <p>Кад се Милан за монаха постригао, онда је на неколико дана доцније — от 
у тад у цркви кад се Милан постригао за монаха.</p> <p>Диван ли беше то монах.</p> <p>Румена ли 
d> <p>Манастир у који је Милан дошао за монаха, био је на гласу због лепог положаја; што је био 
мона — окружни епископ наименује младог монаха Мирона за игумана манастира М....</p> <p>Млади и 
 ево ни овде јер јутрос чусмо од једног монаха да овде нема никаквог Милана.</p> <p>„Није, није 
дозове свог верног ученика Мирона и све монахе, па им овако на самрти рече: „Децо, она палица к 
P18962_C17"> <head>17.{S} Милан постаје монахом.</head> <p>Кад се Милану навршило 18 година, он 
.{S} Затим је морао са једним најмлађим монахом отићи у цркву да упали свеће, да спреми одежде  
.... на најсвечанији начин произведе за монашеског ђакона лицем на Цвети.{S} Тада добије име Ми 
 као млад монах служио, за углед правог монашког живота.</p> <p>Кад је Мирону било 28 година, о 
 монасима.{S} Но кад не беше на ино, он мораде примити у руку ону палицу, коју је он сам као де 
мињати га да у будуће то не чини.{S} За морално васпитање, отац Лаврентије се највише служио пр 
питању — а и иначе беше то човек правог моралног и побожног карактера као што само један монах  
који је Милана сваког вечера поучавао у моралном и духовном животу дајући му добре савете по ко 
, онда је отац Лаврентије <pb n="76" /> морао на леп начин Милана од свега тога одвраћати и опо 
, да спреми одежде и стихаре.{S} Даље — морао је пред ручак поставити сто, па ако је био кључар 
жећи да је ма код кога од својих родова морао отићи да преноћи.</p> <pb n="43" /> <p>Но и ово б 
но, и тако даље{S} Затим за време ручка морао је Милан стојати за леђима оца игумана и што је о 
стир М... увидео је, да је Милан заиста морао бити одвише несташан, јогунаст и неваљао.{S} Како 
вај призор је Милана тако дирнуо, да је морао запитати што плачу?</p> <p>„Ох синко не питај нас 
 звони у 5 сати на јутрење.{S} Затим је морао са једним најмлађим монахом отићи у цркву да упал 
ом.</p> <p>Осим ових дужности, Милан је морао сваког вечера по 1 час учити <pb n="74" /> црквен 
нда је свог несташка казнио тиме што је морао клечати на кукурузима, а при том му није дао вече 
о прелаз на више места тако да је Милан морао млого већи део пута да обиђе па да се упути па чи 
мо оном што је добро — а овако је Милан морао много што шта да претрпи док се није опаметио.</p 
а и што је овај пожелио, то му је Милан морао донети.</p> <p>Све ове дужности Милан је свесрдно 
</head> <p>Кад се Милан онако осрамоћен морао упутити својој кући, побоји се на путу ди ће газд 
гласно, да је г. надзорник по други пут морао похвалити и ђаке и г. учитеља, те се онда са свим 
ана твоји родитељи по тебе не дођу онда мораш овда и остати“.</p> <p>„Оче игумане“! поче Милан  
у вратио својим родитељима, онда све то мораш предати у властитост оца Пантелемиона...“ за тим  
 га зној спопао, а при том га је и глад морила.</p> <p>Освртао се на све стране не би ли опазио 
томак му је био празан, глад га је јако морила.</p> <p>Освртао се и десно и лево не би ли спази 
згледаше сад као црн облачић већ као из мрамора истесана кула са готским луковима из којих пров 
их зефира.{S} Бледи месец је осветљавао мрачне путеве и закутке.</p> <p>Милан — које од страха, 
“...</p> <p>Сад беше хајдучком вођи још мрачнија цела првашња појава.{S} Не знађаше како да ути 
.{S} У Милана се сад породила због тога мржња, био је сад пун зависти, због чега озлојеђен не х 
18" /> Добривој му је све опраштао и ни мрка погледа није бацао на Милана.{S} Милан је више пут 
ољ из руке — дошла му је пред очи слика мртвог Добривоја.{S} Он бејаше тврдо уверен да је Добри 
е, да је оштроуман и досетљив.{S} Глава му беше правилно округла, густом као чађ црном косом по 
е отац малога Добривоја.</p> <p>А каква му беше мати?</p> <p>Мати му беше права Српкиња.{S} Чес 
х кад се Милан затрчао на Добривоја, да му отме из руке књигу — изишао је баш онда Добривојев о 
о налог да оцу игуману чисти ципеле, да му спреми воде за умивање, да звони у 5 сати на јутрење 
срца и особито дарежљив човек.{S} Ма да му је двориште било претоварено са храном, и ма да га ј 
 — и зло и наопако би било од Милана да му је онда дошао пред очи.</p> <p>Кад се чича Панти већ 
и Јоци да отрче Добривојевом оцу, па да му кажу шта се збило са Добривојем.{S} Ови одмах тако и 
а потврде труд и рад свога учитеља и да му осветлају образ пред г. надзорником, а међ осталим ј 
рану сиромашним сељанима, не тражећи да му се натраг врати.{S} Како ли је мило било оним сироти 
о књигу са златним корицама, рекавши да му је ту књигу дао г. надзорник на испиту. —</p> <p>Ота 
<p>Овде се старац опет заплакао, као да му је сињи камен на срце пао.</p> <pb n="81" /> <p>Док  
удине, да не би ни гужваре слађе јео да му је нана дала.</p> <p>Кад је осетио да је сит, сиђе с 
беше узалуд.{S} Нигде Милана, па бар да му ко каже где га је синоћ видео последњи пут.</p> <p>Г 
за радом као жедан за водом.{S} Од сада му беше најмилија забава: да сади и залива цвеће.</p> < 
а: да сади и залива цвеће.</p> <p>Мајка му је много пута приповедала лепе и поучне приче и то т 
вој заливао цвеће у башти.{S} Даље дала му је неколико леја да сам сади воће и цвеће показавши  
ућивала да се клони од зла.{S} Стављала му је за пример Милана сина свог суседа који беше неста 
ио <pb n="39" /> пиштољ из руке — дошла му је пред очи слика мртвог Добривоја.{S} Он бејаше твр 
 чича Пантиној кући, (оцу Милановом) па му исприповеда све и сва и онда се врати својој кући. — 
ти“! назове Милан смиреном калуђеру, па му приђе руци и целује га.</p> <p>Ово се младом калуђер 
p> <pb n="56" /> <p>Милан се охрабри па му одрешито рекне: „Мени је име Милан Спасић“.</p> <p>„ 
јако тргао, — очи му се заблистале, крв му нагло поче тећи, а срце му поче јаче лупати...</p> < 
 излетале су речи: „Бог га живео“! „Бог му дао здравља“!</p> <p>Ето таки беше отац малога Добри 
сека Зорка и свог јединца Добривоја кад му је тек шест година било.</p> <p>На овај рад подстица 
 се кајао за свој несташлук.</p> <p>Сад му изађоше пред очи и учитељеве речи: „Ко другоме копа  
.“ за тим предавши Милану све ово, даде му и писмо, те удари у плач.{S} Милан је пажљиво слушао 
 једнако јаукао од бола, а из места где му је сачма у нежно тело ушла — лопила је крв.</p> <p>З 
Добривоја за руку, одведе га у собу где му је Добривој показао књигу са златним корицама, рекав 
ко као што поштује и отца игумана, каже му да се има онако владати као што се и остали монаси в 
 великог утицаја беху свете књиге, које му је отац Лаврентије дао да чита разтумачивши му на ср 
а је густо шумско грање и шипражје које му је спречавало прелаз на више места тако да је Милан  
 — па приступивши к оцу игуману, целује му десницу.</p> <p>„Бог те благословио синко“! рече игу 
7" /> врата од игуманове ћелије и рекне му да куца прво на врата пре него што уђе унутра.</p> < 
его да је видео свог оца — видећи да ће му се лепа замисао остварити.</p> </div> <div type="cha 
листале, крв му нагло поче тећи, а срце му поче јаче лупати...</p> <p>„Шта то значи“? запита Ми 
<p>Красна манастирска околина изгледаше му као рај.{S} Десно лепи виногради, лево шљивици; напр 
ово примао к срцу од своје мајке и беше му врло мило па се по њеним саветима и владао.{S} И с п 
итати веселост и раздраганост; а кад би му загледали у оне његове — као трњина — црне очи, из к 
лана, а да није на брзо дотрчао, све би му хаљине искидали пси.</p> <p>„А шта ти ту радиш“? зап 
 у којој би Добривоја осрамотио, или би му ма у чем нашкодио.{S} На жељу Добривојеву да се мало 
, које је особито лако сваћао, и што би му који монах отпојао ма само једанпут, то је Милан прв 
 шта може од детета постати.{S} Тихо би му тада овако говорила: „Човек збори, ал’ Бог твори“.</ 
ишта, опрости се Милан са хајдуком који му је такође дошапнуо ове речи: „Још, труди се и владај 
p> <p>А каква му беше мати?</p> <p>Мати му беше права Српкиња.{S} Честита, ваљана и побожна — и 
</p> <p>„Бог ти помогао синко“! одврати му калуђер врло љупко — „кога тражиш“?</p> <p>„Оца Понт 
вао у моралном и духовном животу дајући му добре савете по којима се има владати.</p> </div> <d 
имерима из обичног живота приповедајући му лепе и поучне приповетке.</p> <p>За неколико недеља  
>Милан се на ове речи јако тргао, — очи му се заблистале, крв му нагло поче тећи, а срце му поч 
 се Милан као из сна тргао.{S} Пред очи му изишла слика његовог сеоцета, слика његових другова, 
леја да сам сади воће и цвеће показавши му прво како то треба радити.</p> <p>Испочетка је то До 
тац Лаврентије дао да чита разтумачивши му на српском језику.</p> <p>Дан је за даном пролазио п 
Дечак је паметан али несташан.{S} Подај му лека.{S} Штета ће бити да се његов дар занемари. <pb 
осио увреде, али <pb n="18" /> Добривој му је све опраштао и ни мрка погледа није бацао на Мила 
 за дуго јер му није пријала.{S} Стомак му је био празан, глад га је јако морила.</p> <p>Осврта 
ао све гори и несташнији, све дотле док му није несташлук тако ушао у страст да је по читав дан 
ну сачму из левог рамена.</p> <p>За тим му је опет привезао рану и заповедио родитељима да га з 
 морао клечати на кукурузима, а при том му није дао вечерати.</p> </div> <div type="chapter" xm 
 је ноћу ишао да чини патролу; приказао му се и Добривој, који је јаукао од бола, а из левог ра 
 <pb n="59" /> од живе ватре.{S} Причао му је о животу, о удобностима која хајдуци особито у ле 
то о бојевима са Турцима.</p> <p>Причао му је о славним делима хајдук Вељка, хајдук Симе... и д 
обривоја <pb n="22" /> преда се и овако му рекао: „ Синко!{S} Ево ти дајем ову лепу књигу коју  
воја за руку, извео га на улицу и овако му рекао: „Зато што си ме твојим добрим владањем и учењ 
 јаукао од бола, а из левог рамена како му је лопила крв. —</p> </div> <div type="chapter" xml: 
а сав занет био од радости, видећи како му деца износе на видик и оцену његов труд. — Елем да н 
, — беше још сретнији кад је видео како му учитељ хвали сина пред свима сељанима као најбољег ђ 
о је казао жељу хајдучком вођи, — овоко му рече хајдучки вођа: „Синко, ја сам се за тебе већ по 
сом покривена и лепо очешљана.{S} Одело му беше чисто и лепо, те изазиваше дивљење лепоти његов 
ице на мах се обрати у бледило.{S} Тело му је дрхтало.</p> <p>Тома, Пера и Миша су се том несре 
а оца игумана и што је овај пожелио, то му је Милан морао донети.</p> <p>Све ове дужности Милан 
лач.{S} Милан је пажљиво слушао све што му је хајдучки вођа говорио.</p> <p>Пошто се хајдучки в 
"88" /> се хтео примити овога чина, јер му беше зазор да он као најмлађи има власт над свима ст 
е одмараше неко време но не за дуго јер му није пријала.{S} Стомак му је био празан, глад га је 
лановом изванредно лепом гласу.{S} Глас му је дрхтао, ал беше умиљат и милозвучан као у анђела. 
аза, висока стаса, црних очију, а главу му украшаваше црна густа и дугачка коса.{S} Мирон је ка 
брочинство ћу ти захвалити.{S} Ову коју му ја дадох, прими од њега и чувај је, јер ја се надам  
 ухвати, и он у плачу и заспа.{S} У сну му се приказао отац оружан, као што се обично Миланов о 
е у сласт ма да беху тако киселе, да су му се уста скупљала.{S} Па како беше уморан од пута, се 
тављања.{S} Нестрпељиво је чекао док су му књигу гледали и хвалили га.{S} Једва је чекао да дођ 
је: „помагајте“! викао. —</p> <p>Већ су му цео горњи капут сав искидали били кад је чика Младен 
м разног воћа и са многим цвећем.{S} Ту му је дала у руке малу канту са решетком са којом <pb n 
да.. отићи ћу сад хајдучком вођи, па ћу му рећи да желим у хајдуке ступити“.</p> <p>„А мој отац 
ебе и на цео свет.{S} Туга и брига беху му сад главне друге с којима се и дању и ноћу бавио.{S} 
љати на тугу и бригу, на Милана.{S} Још му је само пред очима лебдио спомен несташног владања М 
/p> <p>Најглавније врлине беху јој ове: мудрост, доброта, љубав, љупкост, вредноћа, штедња и ми 
ђе у башту.{S} Плот је прескочио без по муке, јер је сад био лак као срна. <pb n="29" /> На дуд 
прст пред оком ниси могао видети, а кад муња севну беше светлије него у по дана.</p> <p>Овај уж 
ао све док се није непогода смирила.{S} Муње престадоше севати, киша престаде пљуштати, а црни  
стаде.</p> <p>Муње почеше севати, а иза муње чујаше се као да се нагло из далека каква кола зау 
а ветрић који је дувао престаде.</p> <p>Муње почеше севати, а иза муње чујаше се као да се нагл 
штро погледи.</p> <p>Милан је почео сад муцати, јер није знао како ће сад да слаже, једва је че 
пута причао како хајдуци украду по које мушко дете па га код себе држе и хране као птицу у каве 
 и у манастиру гајити почео.{S} Тако је н. пр. првих дана манастирском псу белову везао неку ст 
 себе“? запиткиваше даље хајдучки вођа, на која питања је Милан кроз зубе једва изговорио:</p>  
ри чика Младенове баште: гаров и белов, на га сташе дрпати тако силно да се све разлегао глас М 
 дрво и за тили час беше на оној грани, на којој беше највише јабука.{S} Лупне ногом о грану та 
 Г. надзорник је отишао за испитни сто, на којем беше много мирисава цвећа и школски записник.{ 
о почео је заборављати на тугу и бригу, на Милана.{S} Још му је само пред очима лебдио спомен н 
г владања.{S} О његовом добром владању, на брзо се рашчуло по целом селу.{S} То су засведочавал 
ан гледајући час у писмо, час у палицу, на којој беху обвијене <pb n="68" /> две змије од чисто 
отац Пантелеимон игуман манастира М.... на најсвечанији начин произведе за монашеског ђакона ли 
ети; ко сме отићи ноћу на таван и т. д. на која питања су се мали јунаци истицали хвалећи се ка 
 је сад био лак као срна. <pb n="29" /> На дуд се још лакше попео, а кад се попео, онда је река 
еко одскочило.{S} Врућина беше јака.{S} На торњу српске цркве откуцавало је 12 часова, а на зво 
 је пастир па у фрулу умиљато свира.{S} На пољани опет и то на њивама си видети могао вредне же 
ри дана Миланови родитељи пођу кући.{S} На поласку отац игуман донесе ону кесу дуката што <pb n 
, то је хајдучком вођи усмено казао.{S} На освитку четвртог јутра, пошто се умио и обукао, и по 
амотио, или би му ма у чем нашкодио.{S} На жељу Добривојеву да се мало одморе, поседају сви у к 
нису заједно отишли кући као обично.{S} На лицу им се видео знак да се у нечем данас не слажу,  
српске цркве откуцавало је 12 часова, а на звонику римокатоличке <pb n="32" /> цркве звонило је 
 врху од палице сијаше златна јабука, а на јабуци златан крст.</p> <p>„Које добро синко“? запит 
борављао на своју кућу и на родитеље, а на овог доброг друга Добривоја није заборавио, јер се з 
крпа.{S} Отац га одмах подигне, узме га на руке па га однесе кући — оставивши га матери отиде б 
ао, брзо утрчи за њим у пећину, узме га на <pb n="63" /> руке па га однесе у своју собу где је  
 одабере једно најлепше јагње, метне га на раме па га однесе учитељу на дар.</p> </div> <pb n=" 
па извадивши из шпага пиштољ, напери га на врапца, одапне и пукне. — </p> <p>Сва се деца обезна 
а ухвативши Добривоја за руку, извео га на улицу и овако му рекао: „Зато што си ме твојим добри 
за то сам оставио заветно писмо, ено га на столу пред иконом Мајке Божије, — у којем сам написа 
д земље доњих.{S} За тим се брзо успужа на дрво и за тили час беше на оној грани, на којој беше 
оп“...</p> <p>Сека Зорка је само ћутала на ове речи, које је газда Пера изговорно — па се мало  
асао од батина, намисли да оде иза села на ледине па да се тамо са чобанима мало провесели.</p> 
 уверењу, <pb n="44" /> да је Милана ма на који начин нестало са овога света.</p> <p>Сад беше т 
се одмах упути одма са својим друговима на зелену пољану да се играју лопте.</p> <p>Кад су дошл 
 уче — стављао је и г. надзорник питања на која су деца тако паметно и разборито одговарала да  
ао у цркви.{S} Због његовог лепог гласа на брзо се рашчуло по околини манастира па су долазили  
ао за Милана.{S} Кога је код чича Панта на путу срео, запитао би га: „Пријатељу!{S} Ниси ли вид 
арима које нису за тебе.{S} Буди пажљив на себе, буди миран и пристојан.{S} Непристојно и немир 
 икону св. Богородице, још један поглед на Мирона, још једаред дахне и издахне.</p> <p>Мирон ко 
" /> <p>А сад драги читаоче, остави све на страну, јер ћемо поћи за Миланом, да видимо шта је с 
меном и учинио — да свог Добривоја даде на веће <pb n="12" /> школе кад изучи ту сеоску. „Та шк 
 пође право кроз шуму у намери да изађе на други крај.{S} Смео није натраг да се врати, јер нед 
 и учинио.{S} Идући по сред шуме, наиђе на један извор.{S} Над њим се Милан саже, напије се хла 
а Персину тарабу прескочити; ко се може на деда Симин дуд попети; ко сме отићи ноћу на таван и  
ла да се моли Богу.{S} Навикавала га је на добро а упућивала да се клони од зла.{S} Стављала му 
д се Милан за монаха постригао, онда је на неколико дана доцније — отац Пантелеимон заиста отиш 
лепо спремљена.</p> <p>Г. надзорника је на вратима са својим ученицима — дочекао учитељ са крат 
т играо, па и слика оног призора кад је на Добривоја пукао и њега ранио.</p> <p>„Ах Добривоју.. 
насима и са три ђакона.</p> <p>Милан је на тој св. служби читао апостол.</p> <p>После св. служб 
иру сачува леп глас у народу.{S} Дао је на ново цркву полепшати, баште уредити, воћем и цвећем  
ње лепоти његовог одела.{S} Изгледао је на први поглед као да је син каквога грофа, а не као си 
у који је Милан дошао за монаха, био је на гласу због лепог положаја; што је био лепо уређен, ш 
едан, тачан, уредан и уопште као што је на дому био ваљан дечак, исто тако беше Добривој и у шк 
<p>Литургија беше величанствена, јер је на њој чинодјејствовао окружни епископ са многим свеште 
и чика Младен избавио Милана, а да није на брзо дотрчао, све би му хаљине искидали пси.</p> <p> 
еста и са стране скупио, да присуствује на духовној слави.</p> <p>Литургија беше величанствена, 
ако снажно, да су све до једне попадале на земљу.{S} Стрешавши јабуке, полако се сиђе доле, пок 
ника најбоље покаже и на испиту најбоље на питања одговорао <pb n="19" /> буде, тај ће добити о 
 дан весело цвркутале скакућућ са гране на грану — сад умукоше.{S} Нема тишина је целом васионо 
вши ове речи — пружи десну руку и метне на главу младога монаха Мирона, па онда настави меким т 
труде, да што лепше и сјајније одговоре на испиту, па да својим одговорима потврде труд и рад с 
код једне дивље јабуке.{S} Погледи горе на гране и промери <pb n="50" /> од земље доњих.{S} За  
радостан.{S} У срцу је осећао као да се на ново родио.</p> <p>Тек што је Милан отишао у трапеза 
ен морао упутити својој кући, побоји се на путу ди ће газда Пера казати његовом оцу како је хте 
ада те плате за труд г. лечнику који се на мах врати својој кући.{S} Добривојеви родитељи су вр 
пољубивши г. надзорника у руку врати се на своје место.{S} Учитељ од милине узме Добривоја за р 
> <p>Тако бегајући — па све осврћући се на све стране да ли га ко не би спазио, стигне до неке  
говораше брижна жена...</p> <p>Милан се на ове речи јако тргао, — очи му се заблистале, крв му  
 га је и глад морила.</p> <p>Освртао се на све стране не би ли опазио где год какво шумско воће 
те шуме.</p> <pb n="58" /> <p>Милану се на ново сунце родило кад је угледао над собом плаво неб 
 од радости, видећи како му деца износе на видик и оцену његов труд. — Елем да не описујем пота 
е наиграти, па се онда врати у двориште на свој посао.{S} Добривој се одмах упути одма са своји 
дне онесвешћен на земљу.{S} Румено лице на мах се обрати у бледило.{S} Тело му је дрхтало.</p>  
p>Човек — старац са својом женом сеђаше на степенима и плакаше кријући сузе од света који је ми 
ма старијим монасима.{S} Но кад не беше на ино, он мораде примити у руку ону палицу, коју је он 
 брзо успужа на дрво и за тили час беше на оној грани, на којој беше највише јабука.{S} Лупне н 
и шипражје које му је спречавало прелаз на више места тако да је Милан морао млого већи део пут 
Сад беше тужни отац љут на самог себе и на цео свет.{S} Туга и брига беху му сад главне друге с 
ји се од мојих ученика најбоље покаже и на испиту најбоље на питања одговорао <pb n="19" /> буд 
 какво дело.</p> <p>Премишљао је како и на који начин би он могао отићи у хајдуке.</p> <p>„Да,  
.</p> <p>Хајдучки вођа који се полако и на прстима к њему приближио, посматраше га неко време и 
 Своје лекције је увек тачно, савесно и на време научио.{S} Своје задаће је чисто и лепо писао  
равиш.{S} Гледај да сваки посао добро и на време свршиш.{S} Имај па уму ову кратку реченицу: „К 
 отац игуман са свима гостима који су и на ручку тога дана били.</p> <p>Милан је одмах у засебн 
мало по мало заборављао на своју кућу и на родитеље, а на овог доброг друга Добривоја није забо 
а ти синко служи за савет и од сад буди на опрезу.{S} Што год радиш добро и паметно ради, и <pb 
ма, а те мисли навађаху га да се одважи на какво дело.</p> <p>Премишљао је како и на који начин 
10"> <head>10.{S} Хајдучки вођа наилази на Милана.</head> <p>Кад је Милан слатко заспао, и онај 
n="69" /> Прими га к себи за ђака, пази на њега, па ако се добро узвлада закалуђери га.{S} За т 
рпи.{S} Што радиш и опет ти велим; пази на свршетак, јер: „Конац дедо краси“... и још многих ле 
од сад као што си и до сад био.{S} Пази на свако дело које започнеш да га добро завршиш — па он 
је, буди увек тако добар, па добро пази на речи свог учитеља.{S} Он ће ти увек тако лепо припов 
Тек што је неколико хвати прешао, спази на своју велику радост дудово дрво у башти чика Младена 
 „А ко може убити оног врапца што стоји на багреновој грани“?</p> <p>„Ја могу“! рече Милан одва 
 за тим мирно ушла у школу и села сваки на своје место.{S} Г. надзорник је отишао за испитни ст 
 и остали чланови који су присуствовали на школском испиту. — Испит се започео са молитвом пре  
и он умеша у игру.{S} Друштво се подели на две странке.</p> <p>И овом приликом спази Милан Добр 
да се играју лопте.</p> <p>Кад су дошли на одређено место затеку и Милана овде који је тога дан 
гоња влада, кад сиромах сељак не сме ни на праг изаћи од те немилоснице, кад сиромах човек не з 
од неког времена јако почео напредовати на велико удивљење оца игумана.{S} Промени његовој утиц 
после мало по мало почео је заборављати на тугу и бригу, на Милана.{S} Још му је само пред очим 
реми воде за умивање, да звони у 5 сати на јутрење.{S} Затим је морао са једним најмлађим монах 
игуман мало уплашен, не смеде га читати на први мах.</p> <p>Но кад виде прве редове: „Оче Панте 
сташка казнио тиме што је морао клечати на кукурузима, а при том му није дао вечерати.</p> </di 
 и само се као црвена пега могла видети на левом рамену.</p> <p>„Ово нека ти синко служи за сав 
само да што више и боље могу одговорити на испиту.{S} Но све беше некојим ученицима узалуд, јер 
 смркавати.</p> <p>Сви хајдуци изишавши на сусрет хајдучком вођи — пољубе непознатог дечака, па 
Напослетку одпочне: „Дјева днес“ кондак на Божић — тако меким, лепим гласом, да се игуман задив 
иде куд хоће, јер је дете сад као восак на којем се свашта урезати да.{S} Урезати се може и доб 
авши да му је ту књигу дао г. надзорник на испиту. —</p> <p>Отац Добривојев је тек сад разумео  
ин произведе за монашеског ђакона лицем на Цвети.{S} Тада добије име Мирон.{S} Сутра дан Милан  
час о овом час оном.{S} Милан је сваком на свако питање одговарао тако задовољно, да су се сви  
 китњастога брежуљка, што се пред шумом на неколико метара уздизао — указа се јутрења румен.{S} 
вој заиста и беше сваке године похваљен на испиту од свог учитеља због свог доброг владања и уч 
 опет заплакао, као да му је сињи камен на срце пао.</p> <pb n="81" /> <p>Док је старац говорио 
{S} У тај мах Добривој падне онесвешћен на земљу.{S} Румено лице на мах се обрати у бледило.{S} 
олако за њим, и кад је Милан онесвешћен на земљу пао, брзо утрчи за њим у пећину, узме га на <p 
о?</p> <p>„Жив је сине“, баба га је дао на школе да изучи за попа...</p> <p>„Ох сад ми је лакше 
И збиља се уверио.{S} Добривој је лежао на трави блед као крпа.{S} Отац га одмах подигне, узме  
е <pb n="77" /> мало по мало заборављао на своју кућу и на родитеље, а на овог доброг друга Доб 
 је отац Лаврентије <pb n="76" /> морао на леп начин Милана од свега тога одвраћати и опомињати 
е опраштао и ни мрка погледа није бацао на Милана.{S} Милан је више пута због своје несташности 
ога учитеља и оца, који те је подстицао на вредноћу.{S} Буди увек тако добар, буди увек тако вр 
</p> <p>У онај мах кад се Милан затрчао на Добривоја, да му отме из руке књигу — изишао је баш  
гуманове ћелије и рекне му да куца прво на врата пре него што уђе унутра.</p> <p>Милан се сад у 
ек што је подне прешло.{S} Милан је био на лединама и то чело Младенове баште. —</p> <p>Кад је  
војим друговима лепу књигу што је добио на испиту.{S} Ко је год поред Добривоја прошао, свако ј 
ченика Мирона и све монахе, па им овако на самрти рече: „Децо, она палица коју ми је ваш брат М 
гну у вис.</p> <p>Ово је Милану служило на част.</p> <p>Хајдучки вођа одмах заповеди момцима да 
газда Перино добро срце брзо се рашчуло на далеко, по оној српској пословици: „Добар се глас да 
м не гледаху као до сад.{S} Ово се само на лицу Милановом могло приметити, који је потмуреним и 
и, кад немаш ни палице, а врабац је ено на грани?</p> <p>„Боме ја ћу га убити“! рече Милан па п 
у умиљато свира.{S} На пољани опет и то на њивама си видети могао вредне жетеоце који су жњели  
а света.</p> <p>Сад беше тужни отац љут на самог себе и на цео свет.{S} Туга и брига беху му са 
тешко уздахне, погледи још последњи пут на икону св. Богородице, још један поглед на Мирона, јо 
тарац говорио, Милан је дрхтао као прут на води, сагнутом главом као осуђен стајао је непомично 
 превалио, а није ни приметио да су већ на неколико стотина корака пред хајдучком пећином, која 
ерати пар од најлепших јагањаца учитељу на дар. — Свог Добривоја волео је газда Пера више свега 
, метне га на раме па га однесе учитељу на дар.</p> </div> <pb n="27" /> <div type="chapter" xm 
 Лаврентије дао да чита разтумачивши му на српском језику.</p> <p>Дан је за даном пролазио па с 
 поп Сава овако говорио: „Не дај детету на вољу, да чини шта хоће и да иде куд хоће, јер је дет 
еда Симин дуд попети; ко сме отићи ноћу на таван и т. д. на која питања су се мали јунаци истиц 
гу — изишао је баш онда Добривојев отац на улицу, па кад је видео да Милан збиља хоће да отме к 
а доста покварених срдаца, да не наиђеш на зло.{S} Не играј се са онаким стварима које нису за  
е, само да не свиснем од глади“.</p> <p>На ове речи хајдучки вођа се слатко насмијао па овако р 
аг — уђе у манастирско двориште.</p> <p>На уласку у калуђерски ходник сусрете га један млад кал 
М.. па онда нека се одмах врати.</p> <p>На растанку хајдучки вођа загрли Милана; трипут га пољу 
S} Иза пуцњаве спусти се пљусак.</p> <p>На глас грома Милан се одмах тргао, па уплашено око њег 
лећи се како је који боље могао.</p> <p>На једном запита мали Миша: „А ко може убити оног врапц 
 кад му је тек шест година било.</p> <p>На овај рад подстицао ју је господин учитељ, а то је би 
 јабуке занесе се у мислима, а те мисли навађаху га да се одважи на какво дело.</p> <p>Премишља 
утра и вечера учила да се моли Богу.{S} Навикавала га је на добро а упућивала да се клони од зл 
о да се опростим те гадне и непристојне навике.{S} Ох, како је лепо код своје куће бити.{S} Хла 
е за даном пролазио па се и година дана навршила од оног дана, када је Милан дошао у манастир.{ 
д у овај манастир.</p> <p>Кад се Милану навршила 15 година беше оне године изванредна слава у м 
а Миланом тако исто.{S} Кад се три дана навршило, онда се Милан сам сети шта се прошле претпрош 
остаје монахом.</head> <p>Кад се Милану навршило 18 година, онда га отац Пантелеимон игуман ман 
ржећи збиља да је његов отац пред њиме, нагло се тргне и зверајући викне: „Опрости ми... ах!{S} 
 севати, а иза муње чујаше се као да се нагло из далека каква кола зауставила.{S} Одмах за тим  
ону било 28 година, отац Пантелеимон се нагло разболи и не беше више за живот.{S} Тада <pb n="8 
егала по планини, — <pb n="60" /> тргао нагло своју руку из руке хајдучког вође којом га је вод 
о тргао, — очи му се заблистале, крв му нагло поче тећи, а срце му поче јаче лупати...</p> <p>„ 
из руке — видећи шта је учинио, уплашен нагне бегати, и то таким полетом, да се у трен ока изгу 
... нисам ја бабо хтео...{S} Паја ме је наговорио... о... о“...</p> <p>Сад беше хајдучком вођи  
аци који су се пред зору скупљали, беху нагомилани као најгушћи и најцрњи дим.</p> <p>За мало,  
 по сред шуме, наиђе на један извор.{S} Над њим се Милан саже, напије се хладне воде, умије се, 
е из зависти хтео неку намеру да изврши над Добривојем.{S} Што се Добривој већма радовао новој  
 се на ново сунце родило кад је угледао над собом плаво небо, јарко сунце, пред собом лепу доли 
беше зазор да он као најмлађи има власт над свима старијим монасима.{S} Но кад не беше на ино,  
з мене.</p> <p>Гле, како се облаци купе нада мном као да хоће да ме казне за моје дело.{S} Ах Д 
ох, прими од њега и чувај је, јер ја се надам да ће — ако Бог да — бити његова.</p> <p>Ову пали 
шао, види да се љуто преварио.{S} Он се надао да ће код ма којег пастира замолити мало млека и  
колу и села сваки на своје место.{S} Г. надзорник је отишао за испитни сто, на којем беше много 
а“ — тако сложно и милогласно, да је г. надзорник по други пут морао похвалити и ђаке и г. учит 
оје дете одговарало, доста то, да је г. надзорник после закљученог и довршеног испита најлепшим 
ш оног јутра око 8 часова приспео је г. надзорник са г. г. сеоским парохом, кнезом, бележником  
паметно и разборито одговарала да се г. надзорник чудио и дивио том успеху, похваљујући при том 
 једва чекао да дође тај дан када ће г. надзорник њих испитивати.{S} Целе недеље пред испитом п 
ко-народној школи уче — стављао је и г. надзорник питања на која су деца тако паметно и разбори 
диче с тобом!</p> <p>Ово изговоривши г. надзорник пружи лепу књигу малом Добривоју који дрхћући 
ицама, рекавши да му је ту књигу дао г. надзорник на испиту. —</p> <p>Отац Добривојев је тек са 
<pb n="19" /> буде, тај ће добити од г. надзорника књигу са златним корицама“.</p> <p>Ово је би 
ји дрхћући прими књигу, па пољубивши г. надзорника у руку врати се на своје место.{S} Учитељ од 
 која је била лепо спремљена.</p> <p>Г. надзорника је на вратима са својим ученицима — дочекао  
т.</head> <p>Учитељ је после одласка г. надзорниковог, још при растанку, изговорио својој деци  
учитеља и да му осветлају образ пред г. надзорником, а међ осталим је још и ово додао: „Који се 
спремљени могу дати леп одговор пред г. надзорником.{S} Говорио им је да се труде, да што лепше 
 да су се груди сретне мајке од радости надимале, па је радошћу обузета, грлила малога Добривој 
де?{S} Или сте изгубили па не можете да нађете“? „Јест, јест синко“... <pb n="80" /> поче стара 
стире, тражећи нашег Милана.. али га не нађосмо ево ни овде јер јутрос чусмо од једног монаха д 
ојанице.</p> <p>„Добар дан! оче свети“! назове Милан смиреном калуђеру, па му приђе руци и целу 
акутаху што ће се са Добривојем до воље наиграти, па се онда врати у двориште на свој посао.{S} 
 то је и учинио.{S} Идући по сред шуме, наиђе на један извор.{S} Над њим се Милан саже, напије  
ојем има доста покварених срдаца, да не наиђеш на зло.{S} Не играј се са онаким стварима које н 
P18962_C10"> <head>10.{S} Хајдучки вођа наилази на Милана.</head> <p>Кад је Милан слатко заспао 
 игумана Пантелеимона — окружни епископ наименује младог монаха Мирона за игумана манастира М.. 
 и ово додао: „Који се од мојих ученика најбоље покаже и на испиту најбоље на питања одговорао  
ојих ученика најбоље покаже и на испиту најбоље на питања одговорао <pb n="19" /> буде, тај ће  
м играло.{S} Том приликом је ранио свог најбољег друга.{S} Дете као дете мислећи да је убило св 
итељ хвали сина пред свима сељанима као најбољег ђака.</p> <p>Од радости, газда Пери није било  
милине што се Добривој и ове године као најбољи ђак показао, отиде у гумно, одабере једно најле 
е пуне две године Милан и Добривој беху најбољи другови.{S} Добривој је био добра срца па није  
у сам наменио оном који се у овој школи најбољим показао буде.{S} Ти си се данас најдостојнији  
лан оне ноћи пробудио, овако се Богу из највећег страхопоштовања молио: „Оче свети, оче благи!{ 
свог најмилијег ђака за кога је спремао највећи благослов и срећу.</p> <p>Милан се сад поред св 
> <p>Сутра дан су монаси оца игумана са највећој побожношћу пристојношћу сахранили пред вратима 
учки вођа га је слушао са <pb n="57" /> највећом знатижељношћу, па кад је Милан довршио своје п 
</p> <pb n="61" /> <p>Вечерали су сви у највећу сласт.</p> <p>После вечере момци се разговарали 
нови и Добривојеви родитељи дочекали су највећу радост под своју старост, тим што су оба честит 
а морално васпитање, отац Лаврентије се највише служио примерима из обичног живота приповедајућ 
и час беше на оној грани, на којој беше највише јабука.{S} Лупне ногом о грану тако снажно, да  
ељана у селу Б... љубљен, поштован и за највреднијег и најпоштенијег човека припознат од старог 
р врлина које женско лице красе.</p> <p>Најглавније врлине беху јој ове: мудрост, доброта, љуба 
пред зору скупљали, беху нагомилани као најгушћи и најцрњи дим.</p> <p>За мало, па ветрић који  
ајбољим показао буде.{S} Ти си се данас најдостојнији показао ове књиге, доказао си и задивио с 
к показао, отиде у гумно, одабере једно најлепше јагње, метне га на раме па га однесе учитељу н 
ник после закљученог и довршеног испита најлепшим и најрадоснијим похвалама обасуо труд учитеља 
зда Пери није било ништа отерати пар од најлепших јагањаца учитељу на дар. — Свог Добривоја вол 
 у кујну, у коњушницу и свуд завири и у најмањи кут.{S} Нигде Милана.</p> <p>„Но тај се деран о 
ећину у намери да оде у које село да се најми за пастира.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
 као жедан за водом.{S} Од сада му беше најмилија забава: да сади и залива цвеће.</p> <p>Мајка  
о било мило, кад је видео родитеље свог најмилијег ђака за кога је спремао највећи благослов и  
овога чина, јер му беше зазор да он као најмлађи има власт над свима старијим монасима.{S} Но к 
на јутрење.{S} Затим је морао са једним најмлађим монахом отићи у цркву да упали свеће, да спре 
уге с којима се и дању и ноћу бавио.{S} Најпосле мало по мало почео је заборављати на тугу и бр 
.. љубљен, поштован и за највреднијег и најпоштенијег човека припознат од старог и младог, од в 
="21" /> из науке о вери и то ученицима најпре из настаријег разреда па онда из млађег...</p> < 
са златним корицама“.</p> <p>Ово је био најрадоснији глас не само за Добривоја, него и за сву д 
рашчиће. <pb n="23" /> Ово беше учитељу најрадоснији тренутак из горког учитељског живота.</p>  
кљученог и довршеног испита најлепшим и најрадоснијим похвалама обасуо труд учитеља пред свима  
ц Пантелеимон игуман манастира М.... на најсвечанији начин произведе за монашеског ђакона лицем 
лан се сад поред својих родитеља осећао најсретнијим.</p> <p>Кад су се гости после славе разишл 
омени његовој утицао је отац Лаврентије најстарији монах, који је Милана сваког вечера поучавао 
купљали, беху нагомилани као најгушћи и најцрњи дим.</p> <p>За мало, па ветрић који је дувао пр 
це певачице одлетеше у оближње њиве, да накупе мало гусеница да нахране своје младе.{S} У том д 
њим и да се не меша у игри где се Милан налази.</p> <p>Добривој је све ово примао к срцу од сво 
кући.{S} Добривојеви родитељи су вршили налог г. лечника у потпуној мери.{S} Покрај тога мољаху 
тол.{S} После 8 дана Милан је већ добио налог да оцу игуману чисти ципеле, да му спреми воде за 
ачу?</p> <p>„Ох синко не питај нас, кад нам не можеш помоћи...{S} Ми смо ево већ четир године у 
/p> <p>„А знаш ли што појати“?</p> <p>„3нам“!</p> <p>Е па дед да чујем!{S} Отпој ми коју црквен 
S} Ево ти дајем ову лепу књигу коју сам наменио оном који се у овој школи најбољим показао буде 
т, па да се у какву шуму сакрије, тврдо намеравши и зарекавши се, да се кући неће вратити жив.{ 
 знајући где је, пође право кроз шуму у намери да изађе на други крај.{S} Смео није натраг да с 
 тога науми да остави хајдучку пећину у намери да оде у које село да се најми за пастира.</p> < 
ео ону лепу књигу.{S} Ову <pb n="26" /> намеру је хтео да изврши баш онда, кад је Добривој хтео 
росецао, као да је из зависти хтео неку намеру да изврши над Добривојем.{S} Што се Добривој већ 
 — па с тога да би се спасао од батина, намисли да оде иза села на ледине па да се тамо са чоба 
јих до зоре не могаше заспати.{S} Стога намисли да сутра потражи Милана, па да га казни, и поса 
м могло приметити, који је потмуреним и намргођеним лицем ишао по сред пута повлачећи ногу за н 
 да не би ни гужваре слађе јео да му је нана дала.</p> <p>Кад је осетио да је сит, сиђе се пола 
х несташлука и због своје тврдоглавости нанело многима штету, родитељима тугу и јед, а мени сам 
наким играма које ти могу какове озледе нанети“.{S} Ово изрекавши, остави веселу децу која од р 
{S} Шта више и самом Добривоју је Милан наносио увреде, али <pb n="18" /> Добривој му је све оп 
лана чекао, тим се више једио — и зло и наопако би било од Милана да му је онда дошао пред очи. 
че Милан, па извадивши из шпага пиштољ, напери га на врапца, одапне и пукне. — </p> <p>Сва се д 
 један извор.{S} Над њим се Милан саже, напије се хладне воде, умије се, па се убрише рукавом о 
писмо, и зачуди се кад види писмо крвљу написано.</p> <p>Отац игуман мало уплашен, не смеде га  
пред иконом Мајке Божије, — у којем сам написао своју жељу, а та је: да браћа иноси после моје  
 задатак научио, и док није свој пропис написао, <pb n="13" /> није се хтео мали Добривој играт 
јеш како те Сима и Стева вичу да изађеш напоље?{S} Ти се ваљда мене бојиш да ти не ускратим игр 
 јер није знао коју песму да одпоји.{S} Напослетку одпочне: „Дјева днес“ кондак на Божић — тако 
ање и свој несретни догађај, овако дода напослетку: „Ја сам се зарекао да се нећу вратити кући, 
имон се слатко смејао, али кад је Милан напослетку причао о несретном случају како је Добривоја 
ог духа или да се што пре удали!</p> <p>Напослетку знајући да у ову шуму нико од Турака несме н 
да себи протумачи, шта то значи?</p> <p>Напослетку се саже, полако дрмне непознатог дечака — ко 
{S} Десно лепи виногради, лево шљивици; напред зелена густа шумица са игумановим летњиковцем, а 
ше рукавом од кошуље, те журећи се пође напред.{S} Милан је тако лутао по шуми скоро 1/4 дана,  
у манастиру од неког времена јако почео напредовати на велико удивљење оца игумана.{S} Промени  
ви су се сељани чудили и дивили његовом напретку у добру.{S} За газда Перино добро срце брзо се 
ом и дижући прашину.</p> <p>Добривој је напротив скакутао смешећи се од радости, показивао је с 
ке, полако се сиђе доле, покупи јабуке, напуни своје шпагове, па онда једну по једну вадећи, је 
а украде од мене један пиштољ који беше напуњен, но оно је мислило да је празан — однесе га соб 
илановом оцу како је Милан имао у шпагу напуњен <pb n="41" /> пиштољ, па како је хотевши убити  
 и спријатељили се ма да беху различите нарави, Милан је мал’ не сваког дана ишао Добривоју да  
га се једва провукао кроз <pb n="79" /> народ док је дошао до првих степеница које воде у трапе 
 храма <pb n="78" /> тог, врвио је мног народ у овај манастир.</p> <p>Кад се Милану навршила 15 
талих предмета што се у основној српско-народној школи уче — стављао је и г. надзорник питања н 
стојавао да манастиру сачува леп глас у народу.{S} Дао је на ново цркву полепшати, баште уредит 
много, врло много о хајдучком животу, а нарочито о бојевима са Турцима.</p> <p>Причао му је о с 
че: „Ја сам МилаН“!... и падне матери у наручја љубећи је у лице, по том отиде к оцу и кроз пла 
n="80" /> поче старац „ти погађаш а кад нас тако питаш ево ћу ти синко рећи зашто плачемо: „Има 
ега, али нигде га не могасмо наћи, нити нас је ко могао упутити где да га тражимо.</p> <p>Овде  
ти што плачу?</p> <p>„Ох синко не питај нас, кад нам не можеш помоћи...{S} Ми смо ево већ четир 
тао, па ако је знао читати, прочитао је наслов: „Ако будеш неваљао, сети се савета твог учитеља 
гао прочитати пред својом добром мајком наслов оне књиге, из које је учитељ њега учио читати, а 
 је у селу починио, онда су се сви сити насмејали малом враголану.</p> <p>Тако се Милан забавља 
је је газда Пера изговорно — па се мало насмешила.{S} Знала је она добро, да нико не зна шта мо 
 <p>На ове речи хајдучки вођа се слатко насмијао па овако рекао: „Добро кад си тако храброг и о 
ан и мирољубив. <pb n="14" /> Пре сваке наставе, побожно се прекрсти и са децом отпоје по који  
спит се започео са молитвом пре школске наставе: „Преблаги Господи“.{S} Ову молитву су деца у г 
 наставе.{S} Исто је тако чинио и после наставе, а онда је децу пустио кући и том приликом су д 
пар или би сва деца очитала молитву пре наставе.{S} Исто је тако чинио и после наставе, а онда  
на главу младога монаха Мирона, па онда настави меким тихим гласом:</p> <p>„Буди побожан, чувај 
телеимоне благослови“! онда се одважи и настави читање писма које беше овог садржаја:</p> <p>„Е 
з науке о вери и то ученицима најпре из настаријег разреда па онда из млађег...</p> <p>Како из  
е — ипак беше она лепо васпитана, па је настојавала да и свога јединца Добривоја лепо васпита.{ 
ади игуман је свом снагом и одушевљењем настојавао да манастиру сачува леп глас у народу.{S} Да 
ок рана не зарасте.{S} С овим лечничким настојањем, а особито уверењем да ће Добривој за 8 дана 
обривојем заједно ишла, па су се почели натицати целе оне недеље, ко ће боље научити, само да ш 
ста шумица са игумановим летњиковцем, а натраг лепе плодне њиве.</p> <pb n="73" /> <p>За оних п 
ри да изађе на други крај.{S} Смео није натраг да се врати, јер недалеко пред шемом крај зелене 
иромашним сељанима, не тражећи да му се натраг врати.{S} Како ли је мило било оним сиротим људи 
о то је и урадио.</p> <p>Одмах се врати натраг, па се упути путем што води иза села.{S} Тек што 
b n="6" /> да газда Пера не прима зајам натраг, односили свој зајам кући!</p> <p>Из стотину уса 
вајући за њега, али нигде га не могасмо наћи, нити нас је ко могао упутити где да га тражимо.</ 
је први стављао питања <pb n="21" /> из науке о вери и то ученицима најпре из настаријег разред 
еда па онда из млађег...</p> <p>Како из науке о вери, тако и из осталих предмета што се у основ 
риповедао, из које су и сама деца могла науку за се извести, по којој су се уверити могла, да с 
ра као што само један монах бити може — науми да лепим поучењима искорени из Милана сваку клицу 
био, па знајући шта ће из тог следити — науми да побегне далеко у свет, па да се у какву шуму с 
 претпрошле ноћи с њим збило.{S} С тога науми да остави хајдучку пећину у намери да оде у које  
кције је увек тачно, савесно и на време научио.{S} Своје задаће је чисто и лепо писао па је пот 
 ишао у школу.{S} Док није свој задатак научио, и док није свој пропис написао, <pb n="13" /> н 
ли натицати целе оне недеље, ко ће боље научити, само да што више и боље могу одговорити на исп 
ближње њиве, да накупе мало гусеница да нахране своје младе.{S} У том дивном природном појаву,  
, а пред дечаком лежаху неколико дивљих начетих јабука.</p> <p>Хајдучки вођа који се полако и н 
 игуман манастира М.... на најсвечанији начин произведе за монашеског ђакона лицем на Цвети.{S} 
, <pb n="44" /> да је Милана ма на који начин нестало са овога света.</p> <p>Сад беше тужни ота 
ело.</p> <p>Премишљао је како и на који начин би он могао отићи у хајдуке.</p> <p>„Да, знам шта 
ц Лаврентије <pb n="76" /> морао на леп начин Милана од свега тога одвраћати и опомињати га да  
раше га неко време и не могаше се доста начудити, шта је то?{S} Да ли сан или јава.</p> <p>„Хај 
и.{S} Прошли смо све манастире, тражећи нашег Милана.. али га не нађосмо ево ни овде јер јутрос 
Добривоја осрамотио, или би му ма у чем нашкодио.{S} На жељу Добривојеву да се мало одморе, пос 
 је раздавао храну сиромашним сељанима, не тражећи да му се натраг врати.{S} Како ли је мило би 
лане!{S} Да си слушао савете твога оца, не би те данас црна земља покривала!{S} Децо, децо, слу 
исано.</p> <p>Отац игуман мало уплашен, не смеде га читати на први мах.</p> <p>Но кад виде прве 
евим оцем, који је сав дрхћући корачао, не верујући да се тако што са Добривојем могло догодити 
а се онај несретни случај није догодио, не би Милан био приморан да бежи од својих родитеља, и  
 „Опрости ми... ах!{S} Никад више не... не“...</p> <p>„Шта, шта је синко“? ћуткаше <pb n="55" / 
целом васионом завладала: <pb n="40" /> Не чујаше се ништа друго до: пуцкање несташних ноћних з 
јиш да ти не ускратим играње?{S} Не!{S} Не бој се синко!“ рече добри отац тако нежно, да је одм 
ђи још мрачнија цела првашња појава.{S} Не знађаше како да утиша уплашеног и буновног дечака.</ 
варених срдаца, да не наиђеш на зло.{S} Не играј се са онаким стварима које нису за тебе.{S} Бу 
мене бојиш да ти не ускратим играње?{S} Не!{S} Не бој се синко!“ рече добри отац тако нежно, да 
да беху различите нарави, Милан је мал’ не сваког дана ишао Добривоју да се играју.{S} Где је Д 
и поглед као да је син каквога грофа, а не као син простог имућног земљеделца.</p> <pb n="4" /> 
илан кроз плач и једва се уздржао да га не познаду по гласу.{S} Милан је гледао своје родитеље  
ана распитивајући за њега, али нигде га не могасмо наћи, нити нас је ко могао упутити где да га 
ледао своје родитеље пред очима који га не познадоше.</p> <p>„Но па за што сте овамо дошли“? за 
анастире, тражећи нашег Милана.. али га не нађосмо ево ни овде јер јутрос чусмо од једног монах 
се попео, онда је рекао у себи: „Док га не обрстим, нећу се сићи“!{S} Милан је тако слатко јео  
ио где год какво шумско воће, но и тога не беше.{S} Тада се заустави код једне дивље јабуке.{S} 
спазио где год дудово дрво, али ни тога не беше, до саме липе.</p> <p>Сад не имајући куд ни кам 
у којем има доста покварених срдаца, да не наиђеш на зло.{S} Не играј се са онаким стварима кој 
илан је тако слатко јео црне дудине, да не би ни гужваре слађе јео да му је нана дала.</p> <p>К 
" /> несташлука.{S} Саветовала га је да не иде много с њим и да се не меша у игри где се Милан  
анта је само слегао раменима, велећи да не зна.{S} Тако је чича Панта читав дан пропустио траже 
 на видик и оцену његов труд. — Елем да не описујем потанко све, што се питало и како је које д 
S} Прими ме ма за твоје слушче, само да не свиснем од глади“.</p> <p>На ове речи хајдучки вођа  
ина корака пред хајдучком пећином, која не изгледаше сад као црн облачић већ као из мрамора ист 
у вратити, ја пред очи мојим родитељима не смем жив доћи.{S} Остаћу овде, па нека ме вуци раски 
 и заповедио родитељима да га за 8 дана не пуштају из собе већ да мирно лежи све дотле, док ран 
 да прво извршиш, па ако ли за три дана не извршиш, онда ћу те отпустити, а ако ли пак извршиш, 
е већ да мирно лежи све дотле, док рана не зарасте.{S} С овим лечничким настојањем, а особито у 
појаву, пробуди се Милан.{S} Устане, па не знајући где је, пође право кроз шуму у намери да иза 
тера за хајдуцима од стране Турака — па не могаше за дуго да се реши: дал’ да потражи тог духа  
лан <pb n="82" /> гушећи се у сузама па не могући издржати тугу свога срца повиче: „Ја сам Мила 
а добијете овде?{S} Или сте изгубили па не можете да нађете“? „Јест, јест синко“... <pb n="80"  
и су, видећи <pb n="6" /> да газда Пера не прима зајам натраг, односили свој зајам кући!</p> <p 
е добро знао да га отац данас или сутра не може бити.{S} Као што је Милан био несташан при том  
 истина млад, ал <pb n="51" /> то ништа не чини.{S} Мој баба ми је више пута причао како хајдуц 
вио или што слично учинио.</p> <p>„Враг не спава“ говораше у себи чича Панта... „Ко шта ради се 
 над свима старијим монасима.{S} Но кад не беше на ино, он мораде примити у руку ону палицу, ко 
желео.{S} Милан се збиља поправио и сад не беше онај несташни Милан, већ са свим други, мирни,  
 тога не беше, до саме липе.</p> <p>Сад не имајући куд ни камо, гладан, уморан, охрабри се па п 
бе сад траже па ако дођу овамо, ја тебе не смем задржати.{S} Због тога те нећу пострићи кроз го 
о за годину дана твоји родитељи по тебе не дођу онда мораш овда и остати“.</p> <p>„Оче игумане“ 
оласку — али ти синко велим, да ти овде не можеш остати...</p> <p>Милану се ове последње речи б 
а — па све беше узалуд.{S} Сутра дан је не само по свом селу тражио Милана, него и у оближња ме 
морила.</p> <p>Освртао се на све стране не би ли опазио где год какво шумско воће, но и тога не 
а Панти тешке бриге, због којих до зоре не могаше заспати.{S} Стога намисли да сутра потражи Ми 
ала га је да не иде много с њим и да се не меша у игри где се Милан налази.</p> <p>Добривој је  
 дете добро пролази, а оно дете које се не влада по саветима својих старијих, већ које је непос 
 пословица вели: „У очи Божића прасе се не угоји“!{S} Добривој је једва чекао да дође тај дан к 
вети свој живот калуђерском чину тај се не сме враћати одавде.{S} Може бити да твоји родитељи т 
 у глави, и не показуј га ником, док се не покалуђериш — а сад ево ти ова палица од слонове кос 
викне: „Опрости ми... ах!{S} Никад више не... не“...</p> <p>„Шта, шта је синко“? ћуткаше <pb n= 
јне матере, чувај га као очи у глави, и не показуј га ником, док се не покалуђериш — а сад ево  
д ево ти ова палица од слонове кости, и не реци ником ко ти је дао док не постанеш игуманом.</p 
камо ли потеру водити за хајдуцима, а и не бојећи се ничег јер његови хајдуци нису разбојници ш 
у приближио, посматраше га неко време и не могаше се доста начудити, шта је то?{S} Да ли сан ил 
на, отац Пантелеимон се нагло разболи и не беше више за живот.{S} Тада <pb n="86" /> пред своју 
пристојно и немирно дете нико не воли и не трпи.{S} Што радиш и опет ти велим; пази на свршетак 
 од куда је долазио први глас.</p> <p>И не превари се.</p> <p>Пред њим лежаше леп дечак <pb n=" 
те и опомене старијих, а како онај који не слуша.{S} Зато синко слушај свога учитеља!{S} Слушај 
азао ове књиге, доказао си и задивио си не само мене, него и све твоје другове, па и самога тво 
напоље?{S} Ти се ваљда мене бојиш да ти не ускратим играње?{S} Не!{S} Не бој се синко!“ рече до 
а га чика Младен кушајући га као бајати не познаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да-да ми <pb  
ладо, а кад остари, онда се више савити не да.{S} Треба да своје дете привикнеш још из ране мла 
обријево пријатељевање упадало је у очи не само суседима, него и свима сељанима и њиховим друго 
очести псогоња влада, кад сиромах сељак не сме ни на праг изаћи од те немилоснице, кад сиромах  
ћи од те немилоснице, кад сиромах човек не зна од куд да заслужи коју кукавицу: онда је газда П 
кости, и не реци ником ко ти је дао док не постанеш игуманом.</p> <p>,,Ако би се у случају врат 
</p> <p>„Ох синко не питај нас, кад нам не можеш помоћи...{S} Ми смо ево већ четир године у она 
се у нечем данас не слажу, јер се путем не гледаху као до сад.{S} Ово се само на лицу Милановом 
 вођа мало озбиљније.</p> <p>Овде Милан не имајући куд ни камо, већ приповеди све и сва шта се  
је сад пун зависти, због чега озлојеђен не хтеде данас са Добривојем кући ићи.{S} Милан је цели 
орила.</p> <p>Освртао се и десно и лево не би ли спазио где год дудово дрво, али ни тога не беш 
 кад сам био несташан, да ме ниси избио не би утекао....</p> <p>„Та ти си зар Милан“? зачуђено  
особа јако бојао да га <pb n="49" /> ко не спази, те с тога што је мислио то је и учинио.{S} Ид 
е осврћући се на све стране да ли га ко не би спазио, стигне до неке храстове шуме која беше по 
ђаше чича Панта... „а чекај лоло... ако не дођеш вечерас, доћићеш сутра — али ћеш и запамтити к 
смешила.{S} Знала је она добро, да нико не зна шта може од детета постати.{S} Тихо би му тада о 
јан.{S} Непристојно и немирно дете нико не воли и не трпи.{S} Што радиш и опет ти велим; пази н 
ао запитати што плачу?</p> <p>„Ох синко не питај нас, кад нам не можеш помоћи...{S} Ми смо ево  
ао се за своје несмислено и невино дело не могући ни ока свести. —</p> <p>Док је Милан овде пла 
е у хлад и ту се одмараше неко време но не за дуго јер му није пријала.{S} Стомак му је био пра 
одвраћати и опомињати га да у будуће то не чини.{S} За морално васпитање, отац Лаврентије се на 
азни, и посаветује да у будуће тако што не чини.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 
бривоја рече Добривоју! „Добривоје, зар не чујеш како те Сима и Стева вичу да изађеш напоље?{S} 
а“.</p> <p>Ово је био најрадоснији глас не само за Добривоја, него и за сву децу која су са Доб 
цу им се видео знак да се у нечем данас не слажу, јер се путем не гледаху као до сад.{S} Ово се 
ми се освете“.</p> <pb n="52" /> <p>„Ах не — неће ни мене више жива видети.{S} Ја се кући нећу  
и си зар Милан“? зачуђено запита старац не верујући чисто сам себи.</p> <p>„Јест, ја сам бабо.. 
бо.. зар сам се тако променио да ме баш не познајеш“?</p> <p>„Јеси синко јеси... променио си се 
</p> <p>Милану се ове последње речи баш не допадаху, али уздајући се у своје храбро срце... ћут 
шан“... говорио је отац Добривојев.... „Не иди у друштво у којем има доста покварених срдаца, д 
рки је често и поп Сава овако говорио: „Не дај детету на вољу, да чини шта хоће и да иде куд хо 
илан кроз зубе једва изговорио:</p> <p>„Не знам!{S} Нисам!{S} Јесу“!</p> <p>„Па што си ти мало  
о благом <pb n="46" /> и милостивом оцу небесним: опрости ми моје грехе које сам хотимице и нех 
ше као дим.</p> <pb n="48" /> <p>Остаде небо чисто као стакло.{S} Сунце се баш поче рађати.{S}  
е родило кад је угледао над собом плаво небо, јарко сунце, пред собом лепу долину, а из далека  
к тако вредан, учи, чувај се и клони се неваљала друштва, слушај и поштуј свога оца и матер па  
у свом животу више никад није дружио са неваљалим друштвом, а особито са неваљалим друговима ка 
жио са неваљалим друштвом, а особито са неваљалим друговима као што је био Милан.</p> </div> <d 
, оче благи!{S} Ја сам једно несташно и неваљало дете, које је због својих несташлука и због св 
ме књигу од Добривоја, потрчи и одгурне неваљалог Милана, па онда узевши Добривоја за руку, одв 
ао како им је учитељ говорио о добром и неваљалом детету или о послушном и непослушном дечаку и 
ле речи појединих матера, које су своју неваљалу децу опомињале речима: „Владајте се онако као  
и од Милана ма да Милан беше несташан и неваљао.{S} Шта више и самом Добривоју је Милан наносио 
 морао бити одвише несташан, јогунаст и неваљао.{S} Како отац Лаврентије беше вичан у васпитању 
 читати, прочитао је наслов: „Ако будеш неваљао, сети се савета твог учитеља, па се по њима вла 
плакао и кајао се за своје несмислено и невино дело не могући ни ока свести. —</p> <p>Док је Ми 
прима само једно.{S} С тога гледај да у невино срце свога детета урежеш све оно што је добро.{S 
</p> <p>Ох, ала су то сретни тренуци за невину и добру децу!{S} Учитељ је свагда баш тако згодн 
ли своје топле молитве, болни, кљасти и невољни су се исцеливали кад су се светитељске руке дот 
>Том приликом се Милан састао са својим негдашњим другом Добривојем, који је баш оног дана први 
најрадоснији глас не само за Добривоја, него и за сву децу која су са Добривојем заједно ишла,  
вање упадало је у очи не само суседима, него и свима сељанима и њиховим друговима и сви <pb n=" 
 је не само по свом селу тражио Милана, него и у оближња места је отишао, и распитивао за Милан 
, доказао си и задивио си не само мене, него и све твоје другове, па и самога твога учитеља и о 
сам се зарекао да се нећу вратити кући, него да ћу овде остати па ма ме вуци појели но ако хоће 
 видети, а кад муња севну беше светлије него у по дана.</p> <p>Овај ужасан призор је Милана так 
синко, заиста ти си сретно дете.{S} Пре него што ћу ти примити за мог ђака желим да ми исприпов 
је и рекне му да куца прво на врата пре него што уђе унутра.</p> <p>Милан се сад упути игуманов 
еди све и сва шта се с њим догодило пре него што је овамо дошао.</p> <p>Хајдучки вођа га је слу 
Милан пред оцем игуманом.</head> <p>Пре него што је Милан ушао у манастирско двориште, приправи 
<p>Милан се овом одговору већма радовао него да је видео свог оца — видећи да ће му се лепа зам 
.{S} После 8 дневног брижног и савесног неговања родитељског — Добривој је са свим оздравио и с 
ј.{S} Смео није натраг да се врати, јер недалеко пред шемом крај зелене ливаде бела стада су па 
и поучне приповетке.</p> <p>За неколико недеља отац Лаврентије је постигао оно, што је пожелео. 
 околини манастира па су долазили сваке недеље да слушају манастирског новог ђака како поји.</p 
ће г. надзорник њих испитивати.{S} Целе недеље пред испитом понављао је Добривој своје лекције, 
ишла, па су се почели натицати целе оне недеље, ко ће боље научити, само да што више и боље мог 
оплији летњи дани.</p> <p>Учитељ је пре недељу дана објавио ученицима када ће се држати испит,  
...</p> <p>Ово је приметила старица, па нежно запита:</p> <p>„А што ти синко плачеш?{S} Ваљда с 
 Не бој се синко!“ рече добри отац тако нежно, да је одмах устао са седала, па ухвативши Добрив 
о од бола, а из места где му је сачма у нежно тело ушла — лопила је крв.</p> <p>Затим заповеди  
 ухватили па однели у један манастир но незнамо у који.{S} Прошли смо све манастире, тражећи на 
ору, па ћу се пријавити хајдучком вођи, нека ме прими у хајдуке.{S} Ја сам истина млад, ал <pb  
е дичи њоме, а учитељ и твоји родитељи, нека се диче с тобом!</p> <p>Ово изговоривши г. надзорн 
т Мирон као ђак пре 18 година — донео — нека буде од сад његова.{S} Мени су часи избројани, за  
 одведе Милана до манастира М.. па онда нека се одмах врати.</p> <p>На растанку хајдучки вођа з 
ки ђак.</p> <p>„Иди кажи свима монасима нека после св. литургије дођу сви у трапезарију“ рече о 
ма не смем жив доћи.{S} Остаћу овде, па нека ме вуци раскидају.{S} Ех, моја луда главо“!</p> <p 
гла видети на левом рамену.</p> <p>„Ово нека ти синко служи за савет и од сад буди на опрезу.{S 
 жени — „па ма ме пола имања стао, само нека постане поп“...</p> <p>Сека Зорка је само ћутала н 
з књига па расипао по путу, и бунцао је неке речи што и он није добио онакову књигу, као што је 
ане да ли га ко не би спазио, стигне до неке храстове шуме која беше по дана хода удаљена од се 
 а из далека као да се из земље уздизао неки црн облачић.</p> <p>„Шта је оно што се тамо црни“? 
прстима к њему приближио, посматраше га неко време и не могаше се доста начудити, шта је то?{S} 
лана проћи имао.{S} Чувши још из далека неко јецање и неко уздисање; помисли е се није какав ду 
вину, склони се у хлад и ту се одмараше неко време но не за дуго јер му није пријала.{S} Стомак 
рао шта се око њега збива.{S} Тама беше неко време тако црна да ни прст пред оком ниси могао ви 
о.{S} Чувши још из далека неко јецање и неко уздисање; помисли е се није какав дух појавио у ов 
 тако збунили, да <pb n="36" /> су били неко време као изван себе, а Милан од ужаса испусти пиш 
игде Милана.</p> <p>„Но тај се деран од неког доба ама баш проневаљалио“ гунђаше чича Панта...  
ко поји.</p> <p>Милан је у манастиру од неког времена јако почео напредовати на велико удивљење 
ао и разговарао са хајдучким момцима до неког доба ноћи при месечини.</p> <p>После оваког разго 
гу одговорити на испиту.{S} Но све беше некојим ученицима узалуд, јер пословица вели: „У очи Бо 
ривојем.{S} Ови одмах тако и учине и за неколико тренутака врате се са Добривојевим оцем, који  
 му лепе и поучне приповетке.</p> <p>За неколико недеља отац Лаврентије је постигао оно, што је 
е Милан за монаха постригао, онда је на неколико дана доцније — отац Пантелеимон заиста отишао  
тњастога брежуљка, што се пред шумом на неколико метара уздизао — указа се јутрења румен.{S} То 
евалио, а није ни приметио да су већ на неколико стотина корака пред хајдучком пећином, која не 
ог а дана тако-око 5—6 часова, дошло је неколико другова Добривојевих да се сњим мало позабавља 
ка из шуме истера“. —</p> <p>Тек што је неколико хвати прешао, спази на своју велику радост дуд 
ливао цвеће у башти.{S} Даље дала му је неколико леја да сам сади воће и цвеће показавши му прв 
milestone unit="subSection" /> <p>После неколико месеци — па препоруци блаженопочившег игумана  
еликим барима, од мајке је излагивао по неколико новчића за пропис па је за те новце куповао ду 
н сузама по лицу, а пред дечаком лежаху неколико дивљих начетих јабука.</p> <p>Хајдучки вођа ко 
хвати Милана за руку и поведе кроз шуму неком узаном стазом.</p> <p>Стаза ова их је за кратко в 
рвих дана манастирском псу белову везао неку стару клепетушу о врат, други пут је баба Макрени  
ако просецао, као да је из зависти хтео неку намеру да изврши над Добривојем.{S} Што се Добриво 
ћућ са гране на грану — сад умукоше.{S} Нема тишина је целом васионом завладала: <pb n="40" />  
р јутрос чусмо од једног монаха да овде нема никаквог Милана.</p> <p>„Није, није бабо“ поче Мил 
 њих запитати: „А како можеш убити, кад немаш ни палице, а врабац је ено на грани?</p> <p>„Боме 
мах сељак не сме ни на праг изаћи од те немилоснице, кад сиромах човек не зна од куд да заслужи 
уди миран и пристојан.{S} Непристојно и немирно дете нико не воли и не трпи.{S} Што радиш и опе 
 у манастиру потражио прибежиште својој немирној души, али ко овамо једном дође и посвети свој  
немој да учиниш коме <pb n="33" /> жао, немој да се играш са онаким играма које ти могу какове  
и је воња, али немој да се ским свадиш, немој да учиниш коме <pb n="33" /> жао, немој да се игр 
твојим друговима колико ти је воња, али немој да се ским свадиш, немој да учиниш коме <pb n="33 
пезарију.</p> <p>Онде га заустави један необичан призор.</p> <p>Човек — старац са својом женом  
ао, те онесвешћен лежао све док се није непогода смирила.{S} Муње престадоше севати, киша прест 
било свога друга, уплаши се, па побегне непознатим путем.{S} Како је побегло није се више врати 
шавши на сусрет хајдучком вођи — пољубе непознатог дечака, па га подигну у вис.</p> <p>Ово је М 
/p> <p>Напослетку се саже, полако дрмне непознатог дечака — који у сну држећи збиља да је његов 
и, сагнутом главом као осуђен стајао је непомично и плакао...</p> <p>Ово је приметила старица,  
Као што је Милан био несташан при том и непослушан, исто је тако обратно <pb n="17" /> Добривој 
шао у школу, дотле беше врло несташан и непослушан.</p> <p>Сека Зорки је често и поп Сава овако 
о саветима својих старијих, већ које је непослушно, јогунасто, и несташно, да тако дете зло про 
а сина свог суседа који беше несташно и непослушно дете, како пролази због <pb n="11" /> несташ 
ом и неваљалом детету или о послушном и непослушном дечаку и тако даље{S} Све је то мали Добрив 
сти.{S} Многа деца зло прођу због своје непослушности... и тако даље и тако даље“</p> <p>Овим р 
и савета како да се опростим те гадне и непристојне навике.{S} Ох, како је лепо код своје куће  
љив на себе, буди миран и пристојан.{S} Непристојно и немирно дете нико не воли и не трпи.{S} Ш 
ан призор је Милана тако дирнуо да је у несвест пао, те онесвешћен лежао све док се није непого 
ку знајући да у ову шуму нико од Турака несме ни завирити, а камо ли потеру водити за хајдуцима 
>Целу ноћ је плакао и кајао се за своје несмислено и невино дело не могући ни ока свести. —</p> 
рпи ужасне болове због моје нехатости и несмотрености!{S} Утеши моје родитеље; упути ме из ове  
pter" xml:id="SRP18962_C6"> <head>6.{S} Несретни случај.</head> <p>Беше баш подне у очи св. Или 
ко се за рана опамети.{S} Но да се онај несретни случај није догодио, не би Милан био приморан  
 Милан довршио своје приповедање и свој несретни догађај, овако дода напослетку: „Ја сам се зар 
војих 10—11 година, који је због једног несретног случаја заблудео побегавши од својих родитеља 
 сва шта се са Миланом збило после оног несретног случаја.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
ало.</p> <p>Тома, Пера и Миша су се том несретном појавом тако збунили, да <pb n="36" /> су бил 
 седне, па се одмараше и промишљаваше о несретном случају, који се због његове лакомислености и 
о, али кад је Милан напослетку причао о несретном случају како је Добривоја нехотице убио, онда 
ту, родитељима тугу и јед, а мени самом несрећу и презирање од свих мојих другова — молим ти се 
n="44" /> да је Милана ма на који начин нестало са овога света.</p> <p>Сад беше тужни отац љут  
о да се туђи од Милана ма да Милан беше несташан и неваљао.{S} Шта више и самом Добривоју је Ми 
е, да је Милан заиста морао бити одвише несташан, јогунаст и неваљао.{S} Како отац Лаврентије б 
{S} Испитај га!{S} Дечак је паметан али несташан.{S} Подај му лека.{S} Штета ће бити да се њего 
 „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“ — које је Милан по други пут изговорио, није  
 „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“? запита га хајдучки вођа мало озбиљније.</p>  
: „Опрости ми бабо никад више нећу бити несташан!“</p> <pb n="53" /> <p>Баш оног тренутка, кад  
и што си ме више пута избио кад сам био несташан, да ме ниси избио не би утекао....</p> <p>„Та  
а не може бити.{S} Као што је Милан био несташан при том и непослушан, исто је тако обратно <pb 
вој није пошао у школу, дотле беше врло несташан и непослушан.</p> <p>Сека Зорки је често и поп 
Младен удалио испред њега, онда је свог несташка казнио тиме што је морао клечати на кукурузима 
анта је био строг отац и казнио је свог несташка због учињених несташлука, али како је због сво 
"15" /> онда је и чича Панта одвео свог несташка Милана.{S} Но није га баш одвео, јер је чича П 
е чудили, како се Добривој слаже са тим несташком за којега сваки дан долазе тужбе његовом оцу: 
ори и несташнији, све дотле док му није несташлук тако ушао у страст да је по читав дан бегао о 
укао се у прса и горко се кајао за свој несташлук.</p> <p>Сад му изађоше пред очи и учитељеве р 
о дете, како пролази због <pb n="11" /> несташлука.{S} Саветовала га је да не иде много с њим и 
оучењима искорени из Милана сваку клицу несташлука, коју је Милан и у манастиру гајити почео.{S 
но и неваљало дете, које је због својих несташлука и због своје тврдоглавости нанело многима шт 
рвећа... крао јабуке и т. д. због којих несташлука је Милан често добивао шибе и од учитеља а и 
и казнио је свог несташка због учињених несташлука, али како је због своје службе био обвезан,  
вку и тако даље</p> <p>Све ове Миланове несташлуке монаси су гледали кроз прсте држећи: „младос 
есташно, па као несташно дете чинило је несташлуке... играло се и са онаким стварима које нису  
његовој.</p> <p>А кад им је Милан ређао несташлуке које је у селу починио, онда су се сви сити  
ан се збиља поправио и сад не беше онај несташни Милан, већ са свим други, мирни, пристојни Мил 
 да се поправио, он је бивао све гори и несташнији, све дотле док му није несташлук тако ушао у 
 је она лако чинила.{S} Одвраћала га од несташних игара, јер док Добривој није пошао у школу, д 
/> Не чујаше се ништа друго до: пуцкање несташних ноћних зефира.{S} Бледи месец је осветљавао м 
ример Милана сина свог суседа који беше несташно и непослушно дете, како пролази због <pb n="11 
х, већ које је непослушно, јогунасто, и несташно, да тако дете зло пролази.</p> <p>Учитељ је би 
0—11 година, беше дете од више весело и несташно, па као несташно дете чинило је несташлуке...  
 дете од више весело и несташно, па као несташно дете чинило је несташлуке... играло се и са он 
ов прут с којим би Милану платио његово несташно дело.</p> <p>Добривојеви другови су још оне ве 
 „Оче свети, оче благи!{S} Ја сам једно несташно и неваљало дете, које је због својих несташлук 
е поп Сава подстицао сека Зорку да свог несташног иначе особито даровитог синчића васпита.</p>  
Још му је само пред очима лебдио спомен несташног владања Милановог, и тада је уздахнуо рекавши 
илана.{S} Милан је више пута због своје несташности молио Добривоја за опроштење. — Дан за дано 
у, који се због његове лакомислености и несташности — догодио.</p> <p>Целу ноћ је плакао и каја 
b n="25" /> због многог заустављања.{S} Нестрпељиво је чекао док су му књигу гледали и хвалили  
 догодило са Миланом и Добривојем па је нестрпељиво чекао Милана, а кад се чика Младен удалио и 
ја и т. д.</p> <p>Озлојеђени чича Панта нестрпљиво је очекивао, извиривао Милана, но све беше у 
 освете“.</p> <pb n="52" /> <p>„Ах не — неће ни мене више жива видети.{S} Ја се кући нећу врати 
до намеравши и зарекавши се, да се кући неће вратити жив.{S} Путем бегајући и плачући, тукао се 
.</p> <p>Хајдучки вођа знајући да Милан неће издржати страх — ишао је полако за њим, и кад је М 
да је рекао у себи: „Док га не обрстим, нећу се сићи“!{S} Милан је тако слатко јео црне дудине, 
да напослетку: „Ја сам се зарекао да се нећу вратити кући, него да ћу овде остати па ма ме вуци 
 тебе не смем задржати.{S} Због тога те нећу пострићи кроз годину дана, па ако за годину дана т 
онда речи: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“ — које је Милан по други пут изгово 
изговарао: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“? запита га хајдучки вођа мало озбиљ 
а ове речи: „Опрости ми бабо никад више нећу бити несташан!“</p> <pb n="53" /> <p>Баш оног трен 
дитељи и сутра по мене дођу, ја се кући нећу вратити“.</p> <p>Отац игуман одмах зазвони, у тај  
ни мене више жива видети.{S} Ја се кући нећу вратити, ја пред очи мојим родитељима не смем жив  
ће говорити пред оцем игуманом.</p> <p>„Нећу лагати“ говораше Милан... „у лажи је плитко дио, т 
, који сад трпи ужасне болове због моје нехатости и несмотрености!{S} Утеши моје родитеље; упут 
о о несретном случају како је Добривоја нехотице убио, онда <pb n="70" /> је отац игуман уздахн 
рости ми моје грехе које сам хотимице и нехотице учинио.{S} Дај здравље мом добром бившем другу 
но.{S} На лицу им се видео знак да се у нечем данас не слажу, јер се путем не гледаху као до са 
владај се добро.{S} Ма да си погрешио у нечем гледај да се поправиш.{S} Гледај да сваки посао д 
 лекције, а Милан место да је бар и сад нешто учио, он је бежао од школе, ишао у шуму, хватао п 
а.{S} Тама беше неко време тако црна да ни прст пред оком ниси могао видети, а кад муња севну б 
без бриге.{S} Но кад тамо, а од пастира ни корова.</p> <p>Пуста ледина нигде никога.{S} Како је 
до саме липе.</p> <p>Сад не имајући куд ни камо, гладан, уморан, охрабри се па пође кући.{S} Ва 
љније.</p> <p>Овде Милан не имајући куд ни камо, већ приповеди све и сва шта се с њим догодило  
и осетио колики је пут превалио, а није ни приметио да су већ на неколико стотина корака пред х 
 занимљиво се разговарајући, Милан није ни осетио колики је пут превалио, а није ни приметио да 
псогоња влада, кад сиромах сељак не сме ни на праг изаћи од те немилоснице, кад сиромах човек н 
јући да у ову шуму нико од Турака несме ни завирити, а камо ли потеру водити за хајдуцима, а и  
те“.</p> <pb n="52" /> <p>„Ах не — неће ни мене више жива видети.{S} Ја се кући нећу вратити, ј 
n="18" /> Добривој му је све опраштао и ни мрка погледа није бацао на Милана.{S} Милан је више  
е тако слатко јео црне дудине, да не би ни гужваре слађе јео да му је нана дала.</p> <p>Кад је  
е би ли спазио где год дудово дрво, али ни тога не беше, до саме липе.</p> <p>Сад не имајући ку 
воје несмислено и невино дело не могући ни ока свести. —</p> <p>Док је Милан овде плакао и каја 
илан Добривоја но с њим није хтео Милан ни речце проговорити.{S} Истина Милан је своју завист и 
 Никога није оп увредио, никоме није он ни једне зле речи рекао.{S} Са свима сељанима је он у м 
ћи нашег Милана.. али га не нађосмо ево ни овде јер јутрос чусмо од једног монаха да овде нема  
апитати: „А како можеш убити, кад немаш ни палице, а врабац је ено на грани?</p> <p>„Боме ја ћу 
 ниси ти дошо да једеш дудова“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ !</p> <p>„Па да што су ти усне црне“?</p> < 
b n="43" /> <p>Но и ово беше узалуд.{S} Нигде Милана, па бар да му ко каже где га је синоћ виде 
шницу и свуд завири и у најмањи кут.{S} Нигде Милана.</p> <p>„Но тај се деран од неког доба ама 
 пастира ни корова.</p> <p>Пуста ледина нигде никога.{S} Како је био уморан, а и како беше тога 
 године дана распитивајући за њега, али нигде га не могасмо наћи, нити нас је ко могао упутити  
вде нема никаквог Милана.</p> <p>„Није, није бабо“ поче Милан <pb n="82" /> гушећи се у сузама  
— које је Милан по други пут изговорио, није могао да себи протумачи, шта то значи?</p> <p>Напо 
није свој пропис написао, <pb n="13" /> није се хтео мали Добривој играти.</p> <p>Зашто!{S} Ево 
ије ни осетио колики је пут превалио, а није ни приметио да су већ на неколико стотина корака п 
ера је био тих, миран и благ.{S} Никога није оп увредио, никоме није он ни једне зле речи рекао 
а је и чика Младен избавио Милана, а да није на брзо дотрчао, све би му хаљине искидали пси.</p 
ој му је све опраштао и ни мрка погледа није бацао на Милана.{S} Милан је више пута због своје  
ан до зоре снивао.</p> <p>Хајдучки вођа није хтео Милану сутра дан о том ништа да спомене.{S} С 
итеље, а на овог доброг друга Добривоја није заборавио, јер се за њега сваког јутра и вечера мо 
угови.{S} Добривој је био добра срца па није хтео да се туђи од Милана ма да Милан беше несташа 
 усадио, да се у свом животу више никад није дружио са неваљалим друштвом, а особито са неваљал 
благ.{S} Никога није оп увредио, никоме није он ни једне зле речи рекао.{S} Са свима сељанима ј 
већ беше 11 час ноћи — помисли: е да се није гдегод завукао па ћути.{S} Врати се у собу, поглед 
ко јецање и неко уздисање; помисли е се није какав дух појавио у овој шуми, или је можда каква  
ја и одлазио даље. —</p> <p>Добривој се није могао журити <pb n="25" /> због многог заустављања 
ест пао, те онесвешћен лежао све док се није непогода смирила.{S} Муње престадоше севати, киша  
н морао много што шта да претрпи док се није опаметио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
ше од бола. — „Шта је, шта је?{S} Да те није убио“? збуњено запиткиваху један другог.{S} У тај  
љег ђака.</p> <p>Од радости, газда Пери није било ништа отерати пар од најлепших јагањаца учите 
у, мирно легне да спава.</p> <p>Спавати није могао, јер тек што се сетно Добривоја, помислио је 
амети.{S} Но да се онај несретни случај није догодио, не би Милан био приморан да бежи од своји 
га од несташних игара, јер док Добривој није пошао у школу, дотле беше врло несташан и непослуш 
е потпуно спремљен ишао у школу.{S} Док није свој задатак научио, и док није свој пропис написа 
у своје храбро срце... ћутао је све док није дошао у хајдучку пећину.</p> <p>Тада се баш почело 
{S} Док није свој задатак научио, и док није свој пропис написао, <pb n="13" /> није се хтео ма 
приликом спази Милан Добривоја но с њим није хтео Милан ни речце проговорити.{S} Истина Милан ј 
ећи и занимљиво се разговарајући, Милан није ни осетио колики је пут превалио, а није ни примет 
аједно из школе кући долазили.{S} Милан није могао без Добривоја бити.{S} Ово Миланово и Добриј 
ен о врат па је бацио у бунар.{S} Милан није знао да је у овом друштву и Добривој па се с тога  
оју је он вредно обрађивао — ипак се он није зато погордио.</p> <p>Сви су се сељани чудили и ди 
по путу, и бунцао је неке речи што и он није добио онакову књигу, као што је и Добривој добио.{ 
 намери да изађе на други крај.{S} Смео није натраг да се врати, јер недалеко пред шемом крај з 
не непознатим путем.{S} Како је побегло није се више вратило.{S} Тражисмо га пуне трп године да 
Панта одвео свог несташка Милана.{S} Но није га баш одвео, јер је чича Панта имао посла док је  
.</p> <p>Милан је почео сад муцати, јер није знао како ће сад да слаже, једва је чекао да се оп 
</p> <p>Милан се с почетка устезао, јер није знао коју песму да одпоји.{S} Напослетку одпочне:  
 своје службе био обвезан, то сваки пут није могао да доспе да Милана казни.{S} Због тог се Мил 
о допало, јер га до сад још нико у руку није пољубио.</p> <p>„Бог ти помогао синко“! одврати му 
све гори и несташнији, све дотле док му није несташлук тако ушао у страст да је по читав дан бе 
рао клечати на кукурузима, а при том му није дао вечерати.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
дмараше неко време но не за дуго јер му није пријала.{S} Стомак му је био празан, глад га је ја 
тира М....</p> <p>Млади и смирени монах није <pb n="88" /> се хтео примити овога чина, јер му б 
а да овде нема никаквог Милана.</p> <p>„Није, није бабо“ поче Милан <pb n="82" /> гушећи се у с 
би.... „па онда речи: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“ — које је Милан по други 
 кроз плач изговарао: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“? запита га хајдучки вођа 
 зверајући викне: „Опрости ми... ах!{S} Никад више не... не“...</p> <p>„Шта, шта је синко“? ћут 
 своје усадио, да се у свом животу више никад није дружио са неваљалим друштвом, а особито са н 
је више пута ове речи: „Опрости ми бабо никад више нећу бити несташан!“</p> <pb n="53" /> <p>Ба 
рос чусмо од једног монаха да овде нема никаквог Милана.</p> <p>„Није, није бабо“ поче Милан <p 
е тако лутао по шуми скоро 1/4 дана, па никако да угледа краја од шуме.</p> <p>При свем том што 
ло насмешила.{S} Знала је она добро, да нико не зна шта може од детета постати.{S} Тихо би му т 
ристојан.{S} Непристојно и немирно дете нико не воли и не трпи.{S} Што радиш и опет ти велим; п 
/p> <p>Напослетку знајући да у ову шуму нико од Турака несме ни завирити, а камо ли потеру води 
уђеру особито допало, јер га до сад још нико у руку није пољубио.</p> <p>„Бог ти помогао синко“ 
Газда Пера је био тих, миран и благ.{S} Никога није оп увредио, никоме није он ни једне зле реч 
ра ни корова.</p> <p>Пуста ледина нигде никога.{S} Како је био уморан, а и како беше тога <pb n 
вај га као очи у глави, и не показуј га ником, док се не покалуђериш — а сад ево ти ова палица  
 ова палица од слонове кости, и не реци ником ко ти је дао док не постанеш игуманом.</p> <p>,,А 
иран и благ.{S} Никога није оп увредио, никоме није он ни једне зле речи рекао.{S} Са свима сељ 
снивао, је ли“...</p> <p>„Опрости ми... нисам ја бабо хтео...{S} Паја ме је наговорио... о... о 
бе једва изговорио:</p> <p>„Не знам!{S} Нисам!{S} Јесу“!</p> <p>„Па што си ти мало час кроз пла 
 да је овим путем прошло“?</p> <p>„Боме нисам“! беше одговор свију оних кога је чича Панта запи 
уту срео, запитао би га: „Пријатељу!{S} Ниси ли видео како дете од 10—11 година да је овим путе 
ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо да једеш дудова“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ !</p 
 пута избио кад сам био несташан, да ме ниси избио не би утекао....</p> <p>„Та ти си зар Милан“ 
p>„Па како си овамо дошао“?...{S} Да се ниси изгубио, или су те родитељи ваљда отерали од себе“ 
 што си онда чело баште долазио, зар ти ниси могао са сокака доћи к мени по грабуље“? запита га 
ко време тако црна да ни прст пред оком ниси могао видети, а кад муња севну беше светлије него  
{S} Не играј се са онаким стварима које нису за тебе.{S} Буди пажљив на себе, буди миран и прис 
... играло се и са онаким стварима које нису за децу.{S} Једног дана украде од мене један пишто 
н дошао у манастир.{S} За цело то време нису Миланови родитељи долазили.{S} Милан је <pb n="77" 
и не бојећи се ничег јер његови хајдуци нису разбојници што хришћане убијају и харају — већ хај 
ма у очи, а то је: што Добривој и Милан нису заједно отишли кући као обично.{S} На лицу им се в 
 за њега, али нигде га не могасмо наћи, нити нас је ко могао упутити где да га тражимо.</p> <p> 
у водити за хајдуцима, а и не бојећи се ничег јер његови хајдуци нису разбојници што хришћане у 
м завладала: <pb n="40" /> Не чујаше се ништа друго до: пуцкање несташних ноћних зефира.{S} Бле 
и вођа није хтео Милану сутра дан о том ништа да спомене.{S} Сутра дан око поноћи догодило се с 
/p> <p>Од радости, газда Пери није било ништа отерати пар од најлепших јагањаца учитељу на дар. 
Ја сам истина млад, ал <pb n="51" /> то ништа не чини.{S} Мој баба ми је више пута причао како  
стрпљиво је очекивао, извиривао Милана, но све беше узалуд.{S} Што је чича Панта дуже Милана че 
би ли опазио где год какво шумско воће, но и тога не беше.{S} Тада се заустави код једне дивље  
од мене један пиштољ који беше напуњен, но оно је мислило да је празан — однесе га собом па се  
уо и рекао: „Ах синко!{S} Шта учини!{S} Но ипак си сретан.{S} Грех ће се твој опрати.{S} То је  
а власт над свима старијим монасима.{S} Но кад не беше на ино, он мораде примити у руку ону пал 
ча Панта одвео свог несташка Милана.{S} Но није га баш одвео, јер је чича Панта имао посла док  
 шибе и од учитеља а и од свога оца.{S} Но Милан место да се поправио, он је бивао све гори и н 
а, па ће тим провести дан без бриге.{S} Но кад тамо, а од пастира ни корова.</p> <p>Пуста ледин 
 и благо оном ко се за рана опамети.{S} Но да се онај несретни случај није догодио, не би Милан 
ше и боље могу одговорити на испиту.{S} Но све беше некојим ученицима узалуд, јер пословица вел 
p>И овом приликом спази Милан Добривоја но с њим није хтео Милан ни речце проговорити.{S} Истин 
и се у хлад и ту се одмараше неко време но не за дуго јер му није пријала.{S} Стомак му је био  
здравити — беху тужни родитељи сретнији но икада те плате за труд г. лечнику који се на мах вра 
 да ћу овде остати па ма ме вуци појели но ако хоћеш, прими ме у хајдуке.{S} Прими ме ма за тво 
уци ухватили па однели у један манастир но незнамо у који.{S} Прошли смо све манастире, тражећи 
 отићи да преноћи.</p> <pb n="43" /> <p>Но и ово беше узалуд.{S} Нигде Милана, па бар да му ко  
 одоше право кући.</p> <pb n="24" /> <p>Но њихов одлазак из школе упадао је сад свима у очи, а  
 не смеде га читати на први мах.</p> <p>Но кад виде прве редове: „Оче Пантелеимоне благослови“! 
у најмањи кут.{S} Нигде Милана.</p> <p>„Но тај се деран од неког доба ама баш проневаљалио“ гун 
ред очима који га не познадоше.</p> <p>„Но па за што сте овамо дошли“? запита Милан мало охрабр 
грунуше из пушака у знак доласка једног новајлије.</p> <p>Милан је од силне праске — која се ра 
 сачува леп глас у народу.{S} Дао је на ново цркву полепшати, баште уредити, воћем и цвећем зас 
остан.{S} У срцу је осећао као да се на ново родио.</p> <p>Тек што је Милан отишао у трапезариј 
шуме.</p> <pb n="58" /> <p>Милану се на ново сунце родило кад је угледао над собом плаво небо,  
ли сваке недеље да слушају манастирског новог ђака како поји.</p> <p>Милан је у манастиру од не 
војем.{S} Што се Добривој већма радовао новој књизи, тим се Милан све већма љутио, шкрипио зуби 
 неколико новчића за пропис па је за те новце куповао дувана и пушио са Пајом, млинарским сином 
ом игуманом.{S} Ево ти синко ова кеса с новци, и ево ти поклањам ову књигу, то је молитвеник мо 
ШАН ЂУРИЋ,</p> <p>учитељ</p> <p>Цена 15 новчића</p> <p>У Великој Кикинди 1896.</p> <p>Издање и  
рима, од мајке је излагивао по неколико новчића за пропис па је за те новце куповао дувана и пу 
 узме чича Панта палицу у руке, пут под ноге, па се упути по знанцима и родовима да тражи Милан 
цем ишао по сред пута повлачећи ногу за ногом и дижући прашину.</p> <p>Добривој је напротив ска 
 на којој беше највише јабука.{S} Лупне ногом о грану тако снажно, да су све до једне попадале  
ђеним лицем ишао по сред пута повлачећи ногу за ногом и дижући прашину.</p> <p>Добривој је напр 
 из тиквице коју је хајдучки вођа собом носио- умије га и својом марамом убрише очи и лице.</p> 
траха, а које што га је баш код те шуме ноћ ухватила — склони се у један оближњи издубљени храс 
ти и несташности — догодио.</p> <p>Целу ноћ је плакао и кајао се за своје несмислено и невино д 
арао са хајдучким момцима до неког доба ноћи при месечини.</p> <p>После оваког разговора сви ле 
Милан сам сети шта се прошле претпрошле ноћи с њим збило.{S} С тога науми да остави хајдучку пе 
ланови јади.</head> <p>Кад се Милан оне ноћи пробудио, овако се Богу из највећег страхопоштовањ 
а Миланом, да видимо шта је смислио оне ноћи кад је плакао у издубљеном расту?{S} Камо је отиша 
већ дотужило чекати — а већ беше 11 час ноћи — помисли: е да се није гдегод завукао па ћути.{S} 
ше се ништа друго до: пуцкање несташних ноћних зефира.{S} Бледи месец је осветљавао мрачне путе 
в отац као сеоски сережан оружао кад је ноћу ишао да чини патролу; приказао му се и Добривој, к 
у сад главне друге с којима се и дању и ноћу бавио.{S} Најпосле мало по мало почео је заборавља 
 на деда Симин дуд попети; ко сме отићи ноћу на таван и т. д. на која питања су се мали јунаци  
цима спреми све што ће за дочек гостију нужно бити.</p> <p>Чим је Милан добио ову заповест, одм 
уга Добривоја није заборавио, јер се за њега сваког јутра и вечера молио Богу, држећи да је Доб 
а пуне трп године дана распитивајући за њега, али нигде га не могасмо наћи, нити нас је ко мога 
69" /> Прими га к себи за ђака, пази на њега, па ако се добро узвлада закалуђери га.{S} За твој 
ана, а кад се чика Младен удалио испред њега, онда је свог несташка казнио тиме што је морао кл 
лити.{S} Ову коју му ја дадох, прими од њега и чувај је, јер ја се надам да ће — ако Бог да — б 
ног призора кад је на Добривоја пукао и њега ранио.</p> <p>„Ах Добривоју...{S} Добривоју... јец 
ком наслов оне књиге, из које је учитељ њега учио читати, а то је: „<title>Буквар</title>“.</p> 
 уплашено око њега посматрао шта се око њега збива.{S} Тама беше неко време тако црна да ни прс 
а Милан се одмах тргао, па уплашено око њега посматрао шта се око њега збива.{S} Тама беше неко 
каше кријући сузе од света који је мимо њега пролазио.</p> <p>Овај призор је Милана тако дирнуо 
 дечака — који у сну држећи збиља да је његов отац пред њиме, нагло се тргне и зверајући викне: 
и кајао се за своје лудо дело, дотле је његов отац код куће стражарио код врата и чекао Милана  
} Подај му лека.{S} Штета ће бити да се његов дар занемари. <pb n="69" /> Прими га к себи за ђа 
ћи како му деца износе на видик и оцену његов труд. — Елем да не описујем потанко све, што се п 
ре 18 година — донео — нека буде од сад његова.{S} Мени су часи избројани, за то сам оставио за 
р ја се надам да ће — ако Бог да — бити његова.</p> <p>Ову палицу сам ја отео од једног буљукпа 
е свесрдно и тачно вршио, те су га због његове вредноће сви монаси хвалили пред оцем игуманом.< 
аваше о несретном случају, који се због његове лакомислености и несташности — догодио.</p> <p>Ц 
здраганост; а кад би му загледали у оне његове — као трњина — црне очи, из којих светлуцаше ошт 
d="SRP18962_C1"> <head>1.{S} Добривој и његови родитељи.</head> <p>Био је омален дечак око свој 
ан Милан беше већ монах Мирон.</p> <p>И његови родитељи беху тад у цркви кад се Милан постригао 
а хајдуцима, а и не бојећи се ничег јер његови хајдуци нису разбојници што хришћане убијају и х 
S} Са румених и као јабука пуних образа његових могла се свагда читати веселост и раздраганост; 
 му изишла слика његовог сеоцета, слика његових другова, с којима се последњи пут играо, па и с 
ци дренов прут с којим би Милану платио његово несташно дело.</p> <p>Добривојеви другови су још 
е је добра мати постепено пресађивала у његово младо срце.</p> <p>Отац Добривојев — газда Пера, 
године закалуђерити и да ће онда доћи у његово село и сњим да служи у цркви.{S} Сретни родитете 
 Пантелеимон заиста отишао са Мироном у његово родно место да као гост служи у цркви.</p> <p>То 
 сна тргао.{S} Пред очи му изишла слика његовог сеоцета, слика његових другова, с којима се пос 
е слушати кад је појао у цркви.{S} Због његовог лепог гласа на брзо се рашчуло по околини манас 
сто и лепо, те изазиваше дивљење лепоти његовог одела.{S} Изгледао је на први поглед као да је  
а је то мало час био сан, и да је место његовог оца, пред њим стајао хајдучки вођа врло доброг  
тавши га потанко <pb n="75" /> о узроку његовог доласка у манастир М... увидео је, да је Милан  
велико удивљење оца игумана.{S} Промени његовој утицао је отац Лаврентије најстарији монах, кој 
вољно, да су се сви чудили разборитости његовој.</p> <p>А кад им је Милан ређао несташлуке које 
ташком за којега сваки дан долазе тужбе његовом оцу:{S} Милан урадио ово, Милан учинио оно... р 
/p> <p>Сви су се сељани чудили и дивили његовом напретку у добру.{S} За газда Перино добро срце 
боји се на путу ди ће газда Пера казати његовом оцу како је хтео отети књигу од Добривоја — па  
прави узор дечијег доброг владања.{S} О његовом добром владању, на брзо се рашчуло по целом сел 
у побожности усавршавао.{S} Усавршавању његовом у побожности од великог утицаја беху свете књиг 
питање спочетка само онаково, каково је њему за школу потребно било, а то је она лако чинила.{S 
бривој слушао свога оца покоравајући се њему учио би се само оном што је добро — а овако је Мил 
учки вођа који се полако и на прстима к њему приближио, посматраше га неко време и не могаше се 
воје мајке и беше му врло мило па се по њеним саветима и владао.{S} И с пуним правом могла је с 
миљато свира.{S} На пољани опет и то на њивама си видети могао вредне жетеоце који су жњели жит 
агословио са преобилним плодом од своје њиве <pb n="5" /> коју је он вредно обрађивао — ипак се 
новим летњиковцем, а натраг лепе плодне њиве.</p> <pb n="73" /> <p>За оних првих 8 дана Милан ј 
стале птице певачице одлетеше у оближње њиве, да накупе мало гусеница да нахране своје младе.{S 
 онесвешћен на земљу пао, брзо утрчи за њим у пећину, узме га на <pb n="63" /> руке па га однес 
неће издржати страх — ишао је полако за њим, и кад је Милан онесвешћен на земљу пао, брзо утрчи 
сред шуме, наиђе на један извор.{S} Над њим се Милан саже, напије се хладне воде, умије се, па  
ио сан, и да је место његовог оца, пред њим стајао хајдучки вођа врло доброг срца, која га је п 
ас.</p> <p>И не превари се.</p> <p>Пред њим лежаше леп дечак <pb n="54" /> око својих 10—11 год 
 камо, већ приповеди све и сва шта се с њим догодило пре него што је овамо дошао.</p> <p>Хајдуч 
ам сети шта се прошле претпрошле ноћи с њим збило.{S} С тога науми да остави хајдучку пећину у  
.{S} Саветовала га је да не иде много с њим и да се не меша у игри где се Милан налази.</p> <p> 
вом приликом спази Милан Добривоја но с њим није хтео Милан ни речце проговорити.{S} Истина Мил 
, сети се савета твог учитеља, па се по њима владај“ — па мало прогледавши дивно бојадисане сли 
/p> <p>Сви поседаше за сто па и Милан с њима.</p> <pb n="61" /> <p>Вечерали су сви у највећу сл 
 сну држећи збиља да је његов отац пред њиме, нагло се тргне и зверајући викне: „Опрости ми...  
ао да дође тај дан када ће г. надзорник њих испитивати.{S} Целе недеље пред испитом понављао је 
е другови загледаху, па ће један између њих запитати: „А како можеш убити, кад немаш ни палице, 
оше право кући.</p> <pb n="24" /> <p>Но њихов одлазак из школе упадао је сад свима у очи, а то  
 само суседима, него и свима сељанима и њиховим друговима и сви <pb n="16" /> су се чудили, как 
ном пролазаше па се и крај треће године њиховог ђачког живота приближивао.</p> <p>Пролеће је пр 
Литургија беше величанствена, јер је на њој чинодјејствовао окружни епископ са многим свештениц 
кле предајем ову лепу књигу, па се дичи њоме, а учитељ и твоји родитељи, нека се диче с тобом!< 
е речи: „Ко другоме копа јаму, сам ће у њу пасти“.</p> <p>Тако бегајући — па све осврћући се на 
шао, приповедао би својој мајци о оном, о чем је учитељ у школи говорио, шта им је приповедао и 
д живе ватре.{S} Причао му је о животу, о удобностима која хајдуци особито у летње доба уживају 
хтео...{S} Паја ме је наговорио... о... о“...</p> <p>Сад беше хајдучком вођи још мрачнија цела  
бабо хтео...{S} Паја ме је наговорио... о... о“...</p> <p>Сад беше хајдучком вођи још мрачнија  
е, и испитавши га потанко <pb n="75" /> о узроку његовог доласка у манастир М... увидео је, да  
и прави узор дечијег доброг владања.{S} О његовом добром владању, на брзо се рашчуло по целом с 
 зелену траву запиткиваху један другога о које чем.{S} Питали се ту: ко може баба Персину тараб 
="59" /> од живе ватре.{S} Причао му је о животу, о удобностима која хајдуци особито у летње до 
ојевима са Турцима.</p> <p>Причао му је о славним делима хајдук Вељка, хајдук Симе... и других  
и стављао питања <pb n="21" /> из науке о вери и то ученицима најпре из настаријег разреда па о 
 онда из млађег...</p> <p>Како из науке о вери, тако и из осталих предмета што се у основној ср 
љске руке дотицали.</p> <p>Сваке године о слави св. храма <pb n="78" /> тог, врвио је мног наро 
Ту седне, па се одмараше и промишљаваше о несретном случају, који се због његове лакомислености 
говорио о добром и неваљалом детету или о послушном и непослушном дечаку и тако даље{S} Све је  
коле изишао, приповедао би својој мајци о оном, о чем је учитељ у школи говорио, шта им је прип 
јој беше највише јабука.{S} Лупне ногом о грану тако снажно, да су све до једне попадале на зем 
ајдучки вођа није хтео Милану сутра дан о том ништа да спомене.{S} Сутра дан око поноћи догодил 
о што је баба Пелиној мачки везао камен о врат па је бацио у бунар.{S} Милан није знао да је у  
јао, али кад је Милан напослетку причао о несретном случају како је Добривоја нехотице убио, он 
ки вођа причао Милану много, врло много о хајдучком животу, а нарочито о бојевима са Турцима.</ 
је приповедао како им је учитељ говорио о добром и неваљалом детету или о послушном и непослушн 
ло много о хајдучком животу, а нарочито о бојевима са Турцима.</p> <p>Причао му је о славним де 
се разговарали, шалили, запиткивали час о овом час оном.{S} Милан је сваком на свако питање одг 
м псу белову везао неку стару клепетушу о врат, други пут је баба Макрени манастирској кухарици 
о“? запита опет чика Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да 
 у очи“, поче хајдучки вођа „ти си спав’о је ли?{S} Ходи да те умијем па да се умириш“.{S} Зати 
!“</p> <p>Милета хајдучки вођа.</p> <p>„О синко, заиста ти си сретно дете.{S} Пре него што ћу т 
них година.{S} Још оног дана када су се оба та дечака уписала за ђаке, заволели су се још већма 
ћу радост под своју старост, тим што су оба честита сина своје родитеље до смрти хранили и издр 
ита најлепшим и најрадоснијим похвалама обасуо труд учитеља пред свима присутнима, а затим је и 
лука, али како је због своје службе био обвезан, то сваки пут није могао да доспе да Милана каз 
ас у писмо, час у палицу, на којој беху обвијене <pb n="68" /> две змије од чистог сребра, а у  
, одапне и пукне. — </p> <p>Сва се деца обезнанише кад видише пиштољ. —</p> <p>„Ајао моја мајко 
походе кад год им је воља.{S} За тим им обећа да ће Милана за три године закалуђерити и да ће о 
од Паје млинаревог сина. . .</p> <p>„Ао обешењаче, та ти хоћеш мене да превариш“! рече чика Мла 
а је Милан морао млого већи део пута да обиђе па да се упути па чисту равницу.</p> <p>Тумарајућ 
 му се приказао отац оружан, као што се обично Миланов отац као сеоски сережан оружао кад је но 
ој и Милан нису заједно отишли кући као обично.{S} На лицу им се видео знак да се у нечем данас 
врентије се највише служио примерима из обичног живота приповедајући му лепе и поучне приповетк 
 дани.</p> <p>Учитељ је пре недељу дана објавио ученицима када ће се држати испит, па је због т 
 у цркви те својим умилним појањем тако облагорођаваху срца присуствујућих, да су се сви осећал 
ше светла као месец; кад иза раштрканих облака провирује.</p> <p>Ова светлост долазила је од си 
 ми издува из мене.</p> <p>Гле, како се облаци купе нада мном као да хоће да ме казне за моје д 
 киша престаде пљуштати, а црни и густи облаци се растурише и изчезоше као дим.</p> <pb n="48"  
лима слатко заспи.</p> <pb n="47" /> <p>Облаци који су се пред зору скупљали, беху нагомилани к 
ека као да се из земље уздизао неки црн облачић.</p> <p>„Шта је оно што се тамо црни“? запита М 
 пећином, која не изгледаше сад као црн облачић већ као из мрамора истесана кула са готским лук 
јих 10—11 година, црне косе витка тела, обливен сузама по лицу, а пред дечаком лежаху неколико  
мо по свом селу тражио Милана, него и у оближња места је отишао, и распитивао за Милана.{S} Ког 
сови и остале птице певачице одлетеше у оближње њиве, да накупе мало гусеница да нахране своје  
е шуме ноћ ухватила — склони се у један оближњи издубљени храст.{S} Ту седне, па се одмараше и  
им добрим владањем и учењем изненадио и обрадовао, дозвољавам ти да се играш са твојим друговим 
оје њиве <pb n="5" /> коју је он вредно обрађивао — ипак се он није зато погордио.</p> <p>Сви с 
д и рад свога учитеља и да му осветлају образ пред г. надзорником, а међ осталим је још и ово д 
 то монах.</p> <p>Румена лица, округлих образа, висока стаса, црних очију, а главу му украшаваш 
одина.{S} Са румених и као јабука пуних образа његових могла се свагда читати веселост и раздра 
ца, која га је пољубио у бледе али пуне образе.</p> <p>„Како је теби име? синко“! запита га хај 
шћен на земљу.{S} Румено лице на мах се обрати у бледило.{S} Тело му је дрхтало.</p> <p>Тома, П 
ашан при том и непослушан, исто је тако обратно <pb n="17" /> Добривој био баш послушан, миран, 
оја за руке па га пољуби очински у пуне обрашчиће. <pb n="23" /> Ово беше учитељу најрадоснији  
попео, онда је рекао у себи: „Док га не обрстим, нећу се сићи“!{S} Милан је тако слатко јео црн 
ајке од радости надимале, па је радошћу обузета, грлила малога Добривоја, топло љубила и овако  
освитку четвртог јутра, пошто се умио и обукао, и пошто је казао жељу хајдучком вођи, — овоко м 
ивот.{S} Хајдуци су оружани јунаци лепо обучени.{S} И ја радо имам лепо одело и добро оружје.{S 
 шуму неком узаном стазом.</p> <p>Стаза ова их је за кратко време извела из те шуме.</p> <pb n= 
м, док се не покалуђериш — а сад ево ти ова палица од слонове кости, и не реци ником ко ти је д 
аћеш временом игуманом.{S} Ево ти синко ова кеса с новци, и ево ти поклањам ову књигу, то је мо 
иза раштрканих облака провирује.</p> <p>Ова светлост долазила је од силног злата, сребра и драг 
д му је тек шест година било.</p> <p>На овај рад подстицао ју је господин учитељ, а то је било  
 стојати за леђима оца игумана и што је овај пожелио, то му је Милан морао донети.</p> <p>Све о 
сећали блаженим.{S} Због тога беше даље овај манастир чувен, што је у манастиру том лежало тело 
ио, то сам већ толико пута искусио, а и овај хајдук ми је сад мало час рекао: „Конац дело краси 
 је за кратко време млади игуман уредио овај манастир да је било милина ући у овај св. дом.</p> 
pb n="78" /> тог, врвио је мног народ у овај манастир.</p> <p>Кад се Милану навршила 15 година  
о овај манастир да је било милина ући у овај св. дом.</p> <p>Кад се Милан за монаха постригао,  
ну беше светлије него у по дана.</p> <p>Овај ужасан призор је Милана тако дирнуо да је у несвес 
вета који је мимо њега пролазио.</p> <p>Овај призор је Милана тако дирнуо, да је морао запитати 
тао — додавши: „ево за опкладу;“</p> <p>Овај држећ да лаже, а и из љубопитства да види шта ће М 
та... „Ко шта ради себи ради“...</p> <p>Оваке црне мисли задаваху чича Панти тешке бриге, због  
је приповедање и свој несретни догађај, овако дода напослетку: „Ја сам се зарекао да се нећу вр 
ead> <p>Кад се Милан оне ноћи пробудио, овако се Богу из највећег страхопоштовања молио: „Оче с 
у учио би се само оном што је добро — а овако је Милан морао много што шта да претрпи док се ни 
.</p> <p>Сека Зорки је често и поп Сава овако говорио: „Не дај детету на вољу, да чини шта хоће 
е од детета постати.{S} Тихо би му тада овако говорила: „Човек збори, ал’ Бог твори“.</p> </div 
ечи хајдучки вођа се слатко насмијао па овако рекао: „Добро кад си тако храброг и одважног срца 
грлила малога Добривоја, топло љубила и овако говорила: „Слатко дете моје, буди увек тако добар 
звао Добривоја <pb n="22" /> преда се и овако му рекао: „ Синко!{S} Ево ти дајем ову лепу књигу 
 Добривоја за руку, извео га на улицу и овако му рекао: „Зато што си ме твојим добрим владањем  
рног ученика Мирона и све монахе, па им овако на самрти рече: „Децо, она палица коју ми је ваш  
патим због твоје тешке ране!....</p> <p>Овако шапћући тихо и дрхћући од зиме, сагне главу па хр 
ог доба ноћи при месечини.</p> <p>После оваког разговора сви легоше да спавају, а хајдучки вођа 
е Милан кроз плач.</p> <p>„А ко је тебе овамо послао“? запита опет чика Младен.</p> <p>„По-о-сл 
о чело Младенове баште. —</p> <p>Кад је овамо дошао, види да се љуто преварио.{S} Он се надао д 
а шта се с њим догодило пре него што је овамо дошао.</p> <p>Хајдучки вођа га је слушао са <pb n 
 не познадоше.</p> <p>„Но па за што сте овамо дошли“? запита Милан мало охрабривши се.</p> <p>„ 
тер“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„Па како си овамо дошао“?...{S} Да се ниси изгубио, или су те родит 
прибежиште својој немирној души, али ко овамо једном дође и посвети свој живот калуђерском чину 
оји родитељи тебе сад траже па ако дођу овамо, ја тебе не смем задржати.{S} Због тога те нећу п 
оји родитељи по тебе не дођу онда мораш овда и остати“.</p> <p>„Оче игумане“! поче Милан радосн 
де јер јутрос чусмо од једног монаха да овде нема никаквог Милана.</p> <p>„Није, није бабо“ поч 
дошли на одређено место затеку и Милана овде који је тога дана побегао од куће јер га је отац љ 
ајдучки вођа... „сад ћеш видети како је овде“...</p> <p>Тек што је ово хајдучки вођа изговорно, 
но.</p> <p>„Имате ли ви што да добијете овде?{S} Или сте изгубили па не можете да нађете“? „Јес 
нашег Милана.. али га не нађосмо ево ни овде јер јутрос чусмо од једног монаха да овде нема ник 
оме доласку — али ти синко велим, да ти овде не можеш остати...</p> <p>Милану се ове последње р 
ћи ни ока свести. —</p> <p>Док је Милан овде плакао и кајао се за своје лудо дело, дотле је њег 
као да се нећу вратити кући, него да ћу овде остати па ма ме вуци појели но ако хоћеш, прими ме 
 родитељима не смем жив доћи.{S} Остаћу овде, па нека ме вуци раскидају.{S} Ех, моја луда главо 
кидају.{S} Ех, моја луда главо“!</p> <p>Овде се Милан ухватио за чело, и тешко врло тешко уздан 
га хајдучки вођа мало озбиљније.</p> <p>Овде Милан не имајући куд ни камо, већ приповеди све и  
могао упутити где да га тражимо.</p> <p>Овде се старац опет заплакао, као да му је сињи камен н 
...</p> <p>Сека Зорка је само ћутала на ове речи, које је газда Пера изговорно — па се мало нас 
ораше брижна жена...</p> <p>Милан се на ове речи јако тргао, — очи му се заблистале, крв му наг 
само да не свиснем од глади“.</p> <p>На ове речи хајдучки вођа се слатко насмијао па овако река 
 онај сан снио — изговорно је више пута ове речи: „Опрости ми бабо никад више нећу бити несташа 
ед својим сином.</p> <p>Добривој је све ове очине савете тако слушао, да их је све гутао и тако 
то му је Милан морао донети.</p> <p>Све ове дужности Милан је свесрдно и тачно вршио, те су га  
шку за камилавку и тако даље</p> <p>Све ове Миланове несташлуке монаси су гледали кроз прсте др 
вде не можеш остати...</p> <p>Милану се ове последње речи баш не допадаху, али уздајући се у св 
ти!{S} Утеши моје родитеље; упути ме из ове шуме, изведи ме и одведи каквом добром човеку који  
ини.</p> <p>Од милине што се Добривој и ове године као најбољи ђак показао, отиде у гумно, одаб 
ече потом отац игуман једва изговоривши ове речи — пружи десну руку и метне на главу младога мо 
асе.</p> <p>Најглавније врлине беху јој ове: мудрост, доброта, љубав, љупкост, вредноћа, штедња 
" /> <p>Баш оног тренутка, кад је Милан ове речи у сну изговорио — ишао је кроз шуму сам хајдуч 
S} Ти си се данас најдостојнији показао ове књиге, доказао си и задивио си не само мене, него и 
 са хајдуком који му је такође дошапнуо ове речи: „Још, труди се и владај се добро.{S} Ма да си 
 му кажу шта се збило са Добривојем.{S} Ови одмах тако и учине и за неколико тренутака врате се 
едња и мирољубље.{S} Свима <pb n="7" /> овим врлинама привикивала је сека Зорка и свог јединца  
и видео како дете од 10—11 година да је овим путем прошло“?</p> <p>„Боме нисам“! беше одговор с 
жи све дотле, док рана не зарасте.{S} С овим лечничким настојањем, а особито уверењем да ће Доб 
 пиштољ у руке“!</p> <pb n="42" /> <p>С овим речма врати се чича Панта у собу, мирно легне да с 
ости... и тако даље и тако даље“</p> <p>Овим речима је поп Сава подстицао сека Зорку да свог не 
жетеоце који су жњели жито.{S} Милан се ових особа јако бојао да га <pb n="49" /> ко не спази,  
хвалили пред оцем игуманом.</p> <p>Осим ових дужности, Милан је морао сваког вечера по 1 час уч 
очински у пуне обрашчиће. <pb n="23" /> Ово беше учитељу најрадоснији тренутак из горког учитељ 
 које ти могу какове озледе нанети“.{S} Ово изрекавши, остави веселу децу која од радости кликт 
 јер се путем не гледаху као до сад.{S} Ово се само на лицу Милановом могло приметити, који је  
Милан није могао без Добривоја бити.{S} Ово Миланово и Добријево пријатељевање упадало је у очи 
е Милан и четвртог, петог и шестог дана ово чинио, онда је отац Лаврентије <pb n="76" /> морао  
се Милан налази.</p> <p>Добривој је све ово примао к срцу од своје мајке и беше му врло мило па 
елемиона...“ за тим предавши Милану све ово, даде му и писмо, те удари у плач.{S} Милан је пажљ 
дети како је овде“...</p> <p>Тек што је ово хајдучки вођа изговорно, ал хајдуци грунуше из пуша 
и да преноћи.</p> <pb n="43" /> <p>Но и ово беше узалуд.{S} Нигде Милана, па бар да му ко каже  
 г. надзорником, а међ осталим је још и ово додао: „Који се од мојих ученика најбоље покаже и н 
 га добро завршиш — па онда изговоривши ово речи: „<foreign>Помјани мја Господи во царствиј <pb 
лазе тужбе његовом оцу:{S} Милан урадио ово, Милан учинио оно... разбио прозор, дражио псе... с 
е са мном, знам да си огладнео“!</p> <p>Ово изговоривши, ухвати Милана за руку и поведе кроз шу 
 родитељи, нека се диче с тобом!</p> <p>Ово изговоривши г. надзорник пружи лепу књигу малом Доб 
 стајао је непомично и плакао...</p> <p>Ово је приметила старица, па нежно запита:</p> <p>„А шт 
ника књигу са златним корицама“.</p> <p>Ово је био најрадоснији глас не само за Добривоја, него 
у, па му приђе руци и целује га.</p> <p>Ово се младом калуђеру особито допало, јер га до сад јо 
ка па да донесе пун котао злата.</p> <p>Ово је хајдучки вођа потајно заповедио Милану и то онда 
тог дечака, па га подигну у вис.</p> <p>Ово је Милану служило на част.</p> <p>Хајдучки вођа одм 
а могла видети на левом рамену.</p> <p>„Ово нека ти синко служи за савет и од сад буди на опрез 
ављао на своју кућу и на родитеље, а на овог доброг друга Добривоја није заборавио, јер се за њ 
ле моје смрти Мирона изаберу за игумана овог манастира“.</p> <p>„Ја ти предајем благослов“ рече 
одважи и настави читање писма које беше овог садржаја:</p> <p>„Ево стоји пред тобом дечак од св 
а је Милана ма на који начин нестало са овога света.</p> <p>Сад беше тужни отац љут на самог се 
зда Пера“ — тако је звало цело село оца овога дечака — био је у опште од свих сељана у селу Б.. 
онах није <pb n="88" /> се хтео примити овога чина, јер му беше зазор да он као најмлађи има вл 
у књигу коју сам наменио оном који се у овој школи најбољим показао буде.{S} Ти си се данас нај 
; помисли е се није какав дух појавио у овој шуми, или је можда каква потера за хајдуцима од ст 
и пошто је казао жељу хајдучком вођи, — овоко му рече хајдучки вођа: „Синко, ја сам се за тебе  
ове ћу те сад одвести“.</p> <p>Милан се овом одговору већма радовао него да је видео свог оца — 
штво се подели на две странке.</p> <p>И овом приликом спази Милан Добривоја но с њим није хтео  
 разговарали, шалили, запиткивали час о овом час оном.{S} Милан је сваком на свако питање одгов 
цио у бунар.{S} Милан није знао да је у овом друштву и Добривој па се с тога и он умеша у игру. 
школске наставе: „Преблаги Господи“.{S} Ову молитву су деца у глас врло лепо изговорила.</p> <p 
 твоје доброчинство ћу ти захвалити.{S} Ову коју му ја дадох, прими од њега и чувај је, јер ја  
би од Добривоја отео ону лепу књигу.{S} Ову <pb n="26" /> намеру је хтео да изврши баш онда, ка 
нко ова кеса с новци, и ево ти поклањам ову књигу, то је молитвеник моје покојне матере, чувај  
вако му рекао: „ Синко!{S} Ево ти дајем ову лепу књигу коју сам наменио оном који се у овој шко 
ш срећан бити!{S} Ево ти дакле предајем ову лепу књигу, па се дичи њоме, а учитељ и твоји родит 
у нужно бити.</p> <p>Чим је Милан добио ову заповест, одмах се пожурио да изврши, те због тога  
е удали!</p> <p>Напослетку знајући да у ову шуму нико од Турака несме ни завирити, а камо ли по 
добро и на време свршиш.{S} Имај па уму ову кратку реченицу: „Конац дело краси“.</p> </div> <di 
а ће — ако Бог да — бити његова.</p> <p>Ову палицу сам ја отео од једног буљукпаше који ју је ј 
ган.{S} А сад хајде са мном, знам да си огладнео“!</p> <p>Ово изговоривши, ухвати Милана за рук 
ватао птице, купао се у великим барима, од мајке је излагивао по неколико новчића за пропис па  
ег човека припознат од старог и младог, од великог и малог и у опште од свих који га лично позн 
д крволочних Турака — пође право онамо, од куда је долазио први глас.</p> <p>И не превари се.</ 
и горе на гране и промери <pb n="50" /> од земље доњих.{S} За тим се брзо успужа на дрво и за т 
их су се Турци бојали као <pb n="59" /> од живе ватре.{S} Причао му је о животу, о удобностима  
 чезнуо за радом као жедан за водом.{S} Од сада му беше најмилија забава: да сади и залива цвећ 
овести дан без бриге.{S} Но кад тамо, а од пастира ни корова.</p> <p>Пуста ледина нигде никога. 
 то је она лако чинила.{S} Одвраћала га од несташних игара, јер док Добривој није пошао у школу 
тражи Милана — држећи да је ма код кога од својих родова морао отићи да преноћи.</p> <pb n="43" 
ривоја лепо васпита.{S} Знала је она да од добро васпитаног детета може постати ваљан човек. „С 
оро 1/4 дана, па никако да угледа краја од шуме.</p> <p>При свем том што се Милан журио — задрж 
 Ово изрекавши, остави веселу децу која од радости кликтаху и скакутаху што ће се са Добривојем 
м пролазно, па се и година приближивала од оног дана, када је мали Добривој први пут ступио у ш 
м пролазио па се и година дана навршила од оног дана, када је Милан дошао у манастир.{S} За цел 
ну, — која је била затворена са вратима од самога челика па да донесе пун котао злата.</p> <p>О 
 или је можда каква потера за хајдуцима од стране Турака — па не могаше за дуго да се реши: дал 
<pb n="76" /> морао на леп начин Милана од свега тога одвраћати и опомињати га да у будуће то н 
ове шуме која беше по дана хода удаљена од села.{S} Баш се онда сунце смирило, а вече се примиц 
е немилоснице, кад сиромах човек не зна од куд да заслужи коју кукавицу: онда је газда Пера пок 
ећи зашто плачемо: „Има смо једног сина од својих 10—11 година, беше дете од више весело и нест 
одмах покаже Милану <pb n="67" /> врата од игуманове ћелије и рекне му да куца прво на врата пр 
ним сином, чија је кућа била преко пута од газда Перине куће.</p> <p>Чича Панта који је сережан 
е покалуђериш — а сад ево ти ова палица од слонове кости, и не реци ником ко ти је дао док не п 
м мишљаше калуђер: што значи она палица од слонове кости, па онда оно писмо што Милан у руци др 
а мог ђака желим да ми исприповедаш све од речи до речи како си дошао до хајдучког вође.{S} Онд 
оје нису за децу.{S} Једног дана украде од мене један пиштољ који беше напуњен, но оно је мисли 
о ђак пре 18 година — донео — нека буде од сад његова.{S} Мени су часи избројани, за то сам ост 
а је она добро, да нико не зна шта може од детета постати.{S} Тихо би му тада овако говорила: „ 
аше на степенима и плакаше кријући сузе од света који је мимо њега пролазио.</p> <p>Овај призор 
вирује.</p> <p>Ова светлост долазила је од силног злата, сребра и драгог камења што ту беше сак 
ласка једног новајлије.</p> <p>Милан је од силне праске — која се разлегала по планини, — <pb n 
А како беше са Миланом?</p> <p>Милан је од љутине грискао усне, кидао листове из књига па расип 
 чича Панта дошао у село, приповедао је од радости сваком ко га је год запитао за Милана.{S} Од 
ј беху обвијене <pb n="68" /> две змије од чистог сребра, а у среди иа врху од палице сијаше зл 
 синко, слушај, учи, поштуј све старије од тебе, а особито оца игумана које ће те кад буде врем 
е путеве и закутке.</p> <p>Милан — које од страха, а које што га је баш код те шуме ноћ ухватил 
риповедати, да су се груди сретне мајке од радости надимале, па је радошћу обузета, грлила мало 
— већ хајдуци јунаци који српство бране од крволочних Турака — пође право онамо, од куда је дол 
и јед, а мени самом несрећу и презирање од свих мојих другова — молим ти се као благом <pb n="4 
еђ осталим је још и ово додао: „Који се од мојих ученика најбоље покаже и на испиту најбоље на  
обривој је напротив скакутао смешећи се од радости, показивао је својим друговима лепу књигу шт 
 сина од својих 10—11 година, беше дете од више весело и несташно, па као несташно дете чинило  
 „Пријатељу!{S} Ниси ли видео како дете од 10—11 година да је овим путем прошло“?</p> <p>„Боме  
 село оца овога дечака — био је у опште од свих сељана у селу Б... љубљен, поштован и за највре 
 и младог, од великог и малог и у опште од свих који га лично познаваху.</p> <p>То велико уваже 
 — па ухвативши се за лево раме јаукаше од бола. — „Шта је, шта је?{S} Да те није убио“? збуњен 
ругих хајдука који су Турке таманили, и од којих су се Турци бојали као <pb n="59" /> од живе в 
лан често добивао шибе и од учитеља а и од свога оца.{S} Но Милан место да се поправио, он је б 
есташлука је Милан често добивао шибе и од учитеља а и од свога оца.{S} Но Милан место да се по 
чувај св. веру, св. храм и буди добар и од сад као што си и до сад био.{S} Пази на свако дело к 
 <p>„Ово нека ти синко служи за савет и од сад буди на опрезу.{S} Што год радиш добро и паметно 
тио, шкрипио зубима и гледао је како би од Добривоја отео ону лепу књигу.{S} Ову <pb n="26" />  
 био добра срца па није хтео да се туђи од Милана ма да Милан беше несташан и неваљао.{S} Шта в 
годио, не би Милан био приморан да бежи од својих родитеља, и да се крије као зверка, већ би ка 
е одиста страшно.{S} Милан је ушао, али од страха већ при вратима пао онесвешћен па земљу.</p>  
губио, или су те родитељи ваљда отерали од себе“? запиткиваше даље хајдучки вођа, на која питањ 
хвалити.{S} Ову коју му ја дадох, прими од њега и чувај је, јер ја се надам да ће — ако Бог да  
 га је на добро а упућивала да се клони од зла.{S} Стављала му је за пример Милана сина свог су 
м, млинарским сином, који беше још гори од Милана... и тако даље</p> </div> <pb n="20" /> <div  
ворао <pb n="19" /> буде, тај ће добити од г. надзорника књигу са златним корицама“.</p> <p>Ово 
ао.{S} Усавршавању његовом у побожности од великог утицаја беху свете књиге, које му је отац Ла 
д сиромах сељак не сме ни на праг изаћи од те немилоснице, кад сиромах човек не зна од куд да з 
...</p> <p>Овако шапћући тихо и дрхћући од зиме, сагне главу па храстов грм, подметне руку под  
ог несретног случаја заблудео побегавши од својих родитеља.{S} Испитај га!{S} Дечак је паметан  
аја:</p> <p>„Ево стоји пред тобом дечак од својих 10—11 година, који је због једног несретног с 
руку врати се на своје место.{S} Учитељ од милине узме Добривоја за руке па га пољуби очински у 
 ма за твоје слушче, само да не свиснем од глади“.</p> <p>На ове речи хајдучки вођа се слатко н 
не воде, умије се, па се убрише рукавом од кошуље, те журећи се пође напред.{S} Милан је тако л 
је Бог благословио са преобилним плодом од своје њиве <pb n="5" /> коју је он вредно обрађивао  
ићеш сретан.{S} Ја сам заповедио једном од мојих момака да те одведе у манастир М... <pb n="64" 
—</p> <p>„Ајао моја мајко“! цикну један од мало пре веселих другова пошто је пиштољ пукао — па  
били неко време као изван себе, а Милан од ужаса испусти пиштољ из руке — видећи шта је учинио, 
било са Миланом?</head> <p>Кад је Милан од ужаса испустио <pb n="39" /> пиштољ из руке — дошла  
} Нигде Милана.</p> <p>„Но тај се деран од неког доба ама баш проневаљалио“ гунђаше чича Панта. 
е уста скупљала.{S} Па како беше уморан од пута, седне у густу траву и одмараше се у хладу.</p> 
 ушао у страст да је по читав дан бегао од куће кријући се које где.</p> <p>Чича Панта је био с 
и Милана овде који је тога дана побегао од куће јер га је отац љуто избио што је баба Пелиној м 
да је бар и сад нешто учио, он је бежао од школе, ишао у шуму, хватао птице, купао се у великим 
иказао му се и Добривој, који је јаукао од бола, а из левог рамена како му је лопила крв. —</p> 
гова.{S} Добривој је све једнако јаукао од бола, а из места где му је сачма у нежно тело ушла — 
д Добривоја — па с тога да би се спасао од батина, намисли да оде иза села на ледине па да се т 
и његова.</p> <p>Ову палицу сам ја отео од једног буљукпаше који ју је јамачно онда добио, кад  
 време дечијег одговарања сав занет био од радости, видећи како му деца износе на видик и оцену 
дуката што <pb n="84" /> је Милан добио од оног хајдука па поклони Милановим родитељима рекавши 
p>Напослетку знајући да у ову шуму нико од Турака несме ни завирити, а камо ли потеру водити за 
се више једио — и зло и наопако би било од Милана да му је онда дошао пред очи.</p> <p>Кад се ч 
не нађосмо ево ни овде јер јутрос чусмо од једног монаха да овде нема никаквог Милана.</p> <p>„ 
х ће се твој опрати.{S} То је врло лепо од тебе кад си у манастиру потражио прибежиште својој н 
 газда Пери није било ништа отерати пар од најлепших јагањаца учитељу на дар. — Свог Добривоја  
днијег и најпоштенијег човека припознат од старог и младог, од великог и малог и у опште од сви 
видео да Милан збиља хоће да отме књигу од Добривоја, потрчи и одгурне неваљалог Милана, па онд 
ти његовом оцу како је хтео отети књигу од Добривоја — па с тога да би се спасао од батина, нам 
 како поји.</p> <p>Милан је у манастиру од неког времена јако почео напредовати на велико удивљ 
 и беше сваке године похваљен на испиту од свог учитеља због свог доброг владања и учења. — Так 
ије од чистог сребра, а у среди иа врху од палице сијаше златна јабука, а на јабуци златан крст 
p> <p>Добривој је све ово примао к срцу од своје мајке и беше му врло мило па се по њеним савет 
 шта ће Милан урадити — рекне: „добићеш од мене сутра 10 јабука ако убијеш оног врапца!“</p> <p 
вима сељанима као најбољег ђака.</p> <p>Од радости, газда Пери није било ништа отерати пар од н 
тео Милан оно мало час да учини.</p> <p>Од милине што се Добривој и ове године као најбољи ђак  
као најбољи ђак показао, отиде у гумно, одабере једно најлепше јагње, метне га на раме па га од 
 калуђерском чину тај се не сме враћати одавде.{S} Може бити да твоји родитељи тебе сад траже п 
и из шпага пиштољ, напери га на врапца, одапне и пукне. — </p> <p>Сва се деца обезнанише кад ви 
у мислима, а те мисли навађаху га да се одважи на какво дело.</p> <p>Премишљао је како и на кој 
 „Оче Пантелеимоне благослови“! онда се одважи и настави читање писма које беше овог садржаја:< 
ој грани“?</p> <p>„Ја могу“! рече Милан одважно.</p> <p>Сви се другови загледаху, па ће један и 
ако рекао: „Добро кад си тако храброг и одважног срца, одвешћу те у моју пећину, и даћу ти три  
лана, па онда узевши Добривоја за руку, одведе га у собу где му је Добривој показао књигу са зл 
о Милан лаже — ухвати га за руку, па га одведе чича Пантиној кући, (оцу Милановом) па му исприп 
аповеди једном <pb n="65" /> хајдуку да одведе Милана до манастира М.. па онда нека се одмах вр 
 заповедио једном од мојих момака да те одведе у манастир М... <pb n="64" /> да те преда оцу Па 
теље; упути ме из ове шуме, изведи ме и одведи каквом добром човеку који ће ми дати савета како 
н је одмах у засебну ћелију оца игумана одвео своје родитеље па их је пријавио.</p> <p>Оцу игум 
ао прави пријатељи. — Кад је газда Пера одвео Добривоја да га упише у школу, <pb n="15" /> онда 
олу, <pb n="15" /> онда је и чича Панта одвео свог несташка Милана.{S} Но није га баш одвео, је 
свог несташка Милана.{S} Но није га баш одвео, јер је чича Панта имао посла док је Милана са ба 
моји су дворови, у те дворове ћу те сад одвести“.</p> <p>Милан се овом одговору већма радовао н 
ро кад си тако храброг и одважног срца, одвешћу те у моју пећину, и даћу ти три посла да прво и 
видео је, да је Милан заиста морао бити одвише несташан, јогунаст и неваљао.{S} Како отац Лавре 
пољубио.</p> <p>„Бог ти помогао синко“! одврати му калуђер врло љупко — „кога тражиш“?</p> <p>„ 
ребно било, а то је она лако чинила.{S} Одвраћала га од несташних игара, јер док Добривој није  
морао на леп начин Милана од свега тога одвраћати и опомињати га да у будуће то не чини.{S} За  
лана са багрена стерао доле, те га онда одвукао онако подераног и уплаканог.{S} Милан и Добриво 
а која су деца тако паметно и разборито одговарала да се г. надзорник чудио и дивио том успеху, 
 све, што се питало и како је које дете одговарало, доста то, да је г. надзорник после закључен 
ри том учитеља који је за време дечијег одговарања сав занет био од радости, видећи како му дец 
ном.{S} Милан је сваком на свако питање одговарао тако задовољно, да су се сви чудили разборито 
утем прошло“?</p> <p>„Боме нисам“! беше одговор свију оних кога је чича Панта запиткивао.{S} Та 
е па да потпуно спремљени могу дати леп одговор пред г. надзорником.{S} Говорио им је да се тру 
ље покаже и на испиту најбоље на питања одговорао <pb n="19" /> буде, тај ће добити од г. надзо 
је да се труде, да што лепше и сјајније одговоре на испиту, па да својим одговорима потврде тру 
ога тражиш“?</p> <p>„Оца Понтелеимона!“ одговори Милан.</p> <p>Калуђер одмах покаже Милану <pb  
.</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо да једеш дудо 
ајније одговоре на испиту, па да својим одговорима потврде труд и рад свога учитеља и да му осв 
е научити, само да што више и боље могу одговорити на испиту.{S} Но све беше некојим ученицима  
у те сад одвести“.</p> <p>Милан се овом одговору већма радовао него да је видео свог оца — виде 
ће да отме књигу од Добривоја, потрчи и одгурне неваљалог Милана, па онда узевши Добривоја за р 
а да би се спасао од батина, намисли да оде иза села на ледине па да се тамо са чобанима мало п 
и да остави хајдучку пећину у намери да оде у које село да се најми за пастира.</p> </div> <div 
те се онда са свима члановима опрости и оде даље својим послом.</p> </div> <div type="chapter"  
отићи у цркву да упали свеће, да спреми одежде и стихаре.{S} Даље — морао је пред ручак постави 
по, те изазиваше дивљење лепоти његовог одела.{S} Изгледао је на први поглед као да је син какв 
ном косом покривена и лепо очешљана.{S} Одело му беше чисто и лепо, те изазиваше дивљење лепоти 
ци лепо обучени.{S} И ја радо имам лепо одело и добро оружје.{S} Да... да.. отићи ћу сад хајдуч 
ким рукама.</p> <p>У ту пећину ући беше одиста страшно.{S} Милан је ушао, али од страха већ при 
аво кући.</p> <pb n="24" /> <p>Но њихов одлазак из школе упадао је сад свима у очи, а то је: шт 
ечијег живота — похвалио би Добривоја и одлазио даље. —</p> <p>Добривој се није могао журити <p 
анова завист.</head> <p>Учитељ је после одласка г. надзорниковог, још при растанку, изговорио с 
славуји, косови и остале птице певачице одлетеше у оближње њиве, да накупе мало гусеница да нах 
бривоје да знаш како се кајем, ти би ми одма опростио: да знаш како се патим због твоје тешке р 
 свој посао.{S} Добривој се одмах упути одма са својим друговима на зелену пољану да се играју  
 па да се после ручка сваки уморан мало одмара.</p> <p>После подне истог а дана тако-око 5—6 ча 
жњи издубљени храст.{S} Ту седне, па се одмараше и промишљаваше о несретном случају, који се зб 
ажи хладовину, склони се у хлад и ту се одмараше неко време но не за дуго јер му није пријала.{ 
е уморан од пута, седне у густу траву и одмараше се у хладу.</p> <p>Ту га црне мисли опет спопа 
/p> <p>Чим је Милан добио ову заповест, одмах се пожурио да изврши, те због тога се једва прову 
гло из далека каква кола зауставила.{S} Одмах за тим као да је ватрени бич пукао.{S} Иза пуцњав 
аком ко га је год запитао за Милана.{S} Одмах је отишао и Добривојевој кући па је и тамо припов 
ежао на трави блед као крпа.{S} Отац га одмах подигне, узме га на руке па га однесе кући — оста 
у служило на част.</p> <p>Хајдучки вођа одмах заповеди момцима да изнесу што лепшу вечеру за мл 
нко!“ рече добри отац тако нежно, да је одмах устао са седала, па ухвативши Добривоја за руку,  
а матери отиде брзо по лечника, који је одмах дошао Добривоју прегледати рану, потрудио се <pb  
а ручку тога дана били.</p> <p>Милан је одмах у засебну ћелију оца игумана одвео своје родитеље 
Милана до манастира М.. па онда нека се одмах врати.</p> <p>На растанку хајдучки вођа загрли Ми 
 двориште на свој посао.{S} Добривој се одмах упути одма са својим друговима на зелену пољану д 
/p> <pb n="71" /> <p>Манастирски ђак се одмах врати да изврши заповест оца игумана.</p> <p>„А з 
е пљусак.</p> <p>На глас грома Милан се одмах тргао, па уплашено око њега посматрао шта се око  
лице и онда се растану.</p> <p>Милан се одмах даде па пут са хајдуком.{S} Кад су се после кратк 
кажу шта се збило са Добривојем.{S} Ови одмах тако и учине и за неколико тренутака врате се са  
очи оцу Пантелеимону.</p> <p>Сви монаси одмах по својој дужности отпочну свеноћно опело.{S} Ман 
ладога госта.</p> <p>Момци по заповести одмах учине.</p> <p>Сви поседаше за сто па и Милан с њи 
уману, запечећено писмо.{S} Отац игуман одмах отвори писмо, и зачуди се кад види писмо крвљу на 
 кући нећу вратити“.</p> <p>Отац игуман одмах зазвони, у тај мах дотрчи један манастирски ђак.< 
еимона!“ одговори Милан.</p> <p>Калуђер одмах покаже Милану <pb n="67" /> врата од игуманове ће 
p>Што је смислио то је и урадио.</p> <p>Одмах се врати натраг, па се упути путем што води иза с 
ку како да се владају за време школског одмора, и тек онда је сву децу распустио.{S} Радосна де 
одио.{S} На жељу Добривојеву да се мало одморе, поседају сви у коло један до другог па чупкајућ 
 старац — „да су га хајдуци ухватили па однели у један манастир но незнамо у који.{S} Прошли см 
пуњен, но оно је мислило да је празан — однесе га собом па се са децом играло.{S} Том приликом  
ну, узме га на <pb n="63" /> руке па га однесе у своју собу где је Милан до зоре снивао.</p> <p 
га одмах подигне, узме га на руке па га однесе кући — оставивши га матери отиде брзо по лечника 
 најлепше јагње, метне га на раме па га однесе учитељу на дар.</p> </div> <pb n="27" /> <div ty 
/> да газда Пера не прима зајам натраг, односили свој зајам кући!</p> <p>Из стотину усана излет 
ки својој кући.</p> <p>Добривој и Милан одоше право кући.</p> <pb n="24" /> <p>Но њихов одлазак 
ка устезао, јер није знао коју песму да одпоји.{S} Напослетку одпочне: „Дјева днес“ кондак на Б 
нао коју песму да одпоји.{S} Напослетку одпочне: „Дјева днес“ кондак на Божић — тако меким, леп 
се играју лопте.</p> <p>Кад су дошли на одређено место затеку и Милана овде који је тога дана п 
<pb n="56" /> <p>Милан се охрабри па му одрешито рекне: „Мени је име Милан Спасић“.</p> <p>„А к 
вати, да ће Добривој бити сретан ако се одржи у тим врлинама које је добра мати постепено преса 
p> <p>Леп летњи дан.{S} Сунце је далеко одскочило.{S} Врућина беше јака.{S} На торњу српске црк 
овој, а млади калуђер отидне у цркву да одслужи св. литургију.</p> <p>Путем мишљаше калуђер: шт 
..</p> <p>Млади игуман је свом снагом и одушевљењем настојавао да манастиру сачува леп глас у н 
несташан“? запита га хајдучки вођа мало озбиљније.</p> <p>Овде Милан не имајући куд ни камо, ве 
м за то чело баште улазио... поче Милан озбиљно... <pb n="31" /> јер сам био код Паје млинарево 
овања родитељског — Добривој је са свим оздравио и само се као црвена пега могла видети на лево 
обито уверењем да ће Добривој за 8 дана оздравити — беху тужни родитељи сретнији но икада те пл 
аш са онаким играма које ти могу какове озледе нанети“.{S} Ово изрекавши, остави веселу децу ко 
ржња, био је сад пун зависти, због чега озлојеђен не хтеде данас са Добривојем кући ићи.{S} Мил 
врапца — ранио Добривоја и т. д.</p> <p>Озлојеђени чича Панта нестрпљиво је очекивао, извиривао 
е несмислено и невино дело не могући ни ока свести. —</p> <p>Док је Милан овде плакао и кајао с 
егати, и то таким полетом, да се у трен ока изгубио испред својих другова.{S} Добривој је све ј 
више свега; љубио га и чувао као зеницу ока свог. — Мислио је — а то је временом и учинио — да  
Пред њим лежаше леп дечак <pb n="54" /> око својих 10—11 година, црне косе витка тела, обливен  
d>3.{S} Испит.</head> <p>Још оног јутра око 8 часова приспео је г. надзорник са г. г. сеоским п 
, па уплашено око њега посматрао шта се око њега збива.{S} Тама беше неко време тако црна да ни 
да, кад су сви момци поспали, а то беше око поноћи.</p> <pb n="62" /> <p>Милану се тек сад смрк 
родитељи.</head> <p>Био је омален дечак око својих 9 до 10 година.{S} Са румених и као јабука п 
ан о том ништа да спомене.{S} Сутра дан око поноћи догодило се са Миланом тако исто.{S} Кад се  
грома Милан се одмах тргао, па уплашено око њега посматрао шта се око њега збива.{S} Тама беше  
а.</p> <p>После подне истог а дана тако-око 5—6 часова, дошло је неколико другова Добривојевих  
астирски ђак.</p> <p>Красна манастирска околина изгледаше му као рај.{S} Десно лепи виногради,  
говог лепог гласа на брзо се рашчуло по околини манастира па су долазили сваке недеље да слушај 
..</p> <p>Том приликом се силан свет из околних места и са стране скупио, да присуствује на дух 
ше неко време тако црна да ни прст пред оком ниси могао видети, а кад муња севну беше светлије  
н и досетљив.{S} Глава му беше правилно округла, густом као чађ црном косом покривена и лепо оч 
н ли беше то монах.</p> <p>Румена лица, округлих образа, висока стаса, црних очију, а главу му  
 блаженопочившег игумана Пантелеимона — окружни епископ наименује младог монаха Мирона за игума 
анствена, јер је на њој чинодјејствовао окружни епископ са многим свештеницима, монасима и са т 
вој и његови родитељи.</head> <p>Био је омален дечак око својих 9 до 10 година.{S} Са румених и 
ако беше тога <pb n="28" /> дана, права омара и жега, то Милан потражи хладовину, склони се у х 
 оца.{S} Но Милан место да се поправио, он је бивао све гори и несташнији, све дотле док му ниј 
Милан место да је бар и сад нешто учио, он је бежао од школе, ишао у шуму, хватао птице, купао  
јим монасима.{S} Но кад не беше на ино, он мораде примити у руку ону палицу, коју је он сам као 
 је пред очи слика мртвог Добривоја.{S} Он бејаше тврдо уверен да је Добривоја убио, па знајући 
 па добро пази на речи свог учитеља.{S} Он ће ти увек тако лепо приповедати, па ћеш увидети как 
амо дошао, види да се љуто преварио.{S} Он се надао да ће код ма којег пастира замолити мало мл 
римити овога чина, јер му беше зазор да он као најмлађи има власт над свима старијим монасима.{ 
зле речи рекао.{S} Са свима сељанима је он у миру и љубави живио.{S} Био је при том милостива с 
раде примити у руку ону палицу, коју је он сам као дете донео у манастир М....</p> <p>Млади игу 
одом од своје њиве <pb n="5" /> коју је он вредно обрађивао — ипак се он није зато погордио.</p 
{S} Никога није оп увредио, никоме није он ни једне зле речи рекао.{S} Са свима сељанима је он  
> коју је он вредно обрађивао — ипак се он није зато погордио.</p> <p>Сви су се сељани чудили и 
ти.</p> <p>У том га тешки сан ухвати, и он у плачу и заспа.{S} У сну му се приказао отац оружан 
 овом друштву и Добривој па се с тога и он умеша у игру.{S} Друштво се подели на две странке.</ 
ао по путу, и бунцао је неке речи што и он није добио онакову књигу, као што је и Добривој доби 
<p>Премишљао је како и на који начин би он могао отићи у хајдуке.</p> <p>„Да, знам шта ћу сад у 
ну се тек сад смркло пред очима.</p> <p>Он мишљаше; „подземна пећина, ја сам, па онда пун котао 
ахе, па им овако на самрти рече: „Децо, она палица коју ми је ваш брат Мирон као ђак пре 18 год 
рно — па се мало насмешила.{S} Знала је она добро, да нико не зна шта може од детета постати.{S 
нца Добривоја лепо васпита.{S} Знала је она да од добро васпитаног детета може постати ваљан чо 
је њему за школу потребно било, а то је она лако чинила.{S} Одвраћала га од несташних игара, је 
 беше из сиромашне породице — ипак беше она лепо васпитана, па је настојавала да и свога јединц 
/p> <p>Путем мишљаше калуђер: што значи она палица од слонове кости, па онда оно писмо што Мила 
оном ко се за рана опамети.{S} Но да се онај несретни случај није догодио, не би Милан био прим 
} Милан се збиља поправио и сад не беше онај несташни Милан, већ са свим други, мирни, пристојн 
/head> <p>Кад је Милан слатко заспао, и онај сан снио — изговорно је више пута ове речи: „Опрос 
риповедати, па ћеш увидети како пролази онај ко слуша савете и опомене старијих, а како онај ко 
слуша савете и опомене старијих, а како онај који не слуша.{S} Зато синко слушај свога учитеља! 
 хтео да уђе у своје двориште.</p> <p>У онај мах кад се Милан затрчао на Добривоја, да му отме  
 да не наиђеш на зло.{S} Не играј се са онаким стварима које нису за тебе.{S} Буди пажљив на се 
 чинило је несташлуке... играло се и са онаким стварима које нису за децу.{S} Једног дана украд 
<pb n="33" /> жао, немој да се играш са онаким играма које ти могу какове озледе нанети“.{S} Ов 
штује и отца игумана, каже му да се има онако владати као што се и остали монаси владају.</p> < 
алу децу опомињале речима: „Владајте се онако као што се Добривој влада, па ће вас свако волети 
ладеновој башти.</head> <p>Кад се Милан онако осрамоћен морао упутити својој кући, побоји се на 
о га је запитао: „А како је могао Милан онако шта урадити“?</p> <p>Чича Панта је само слегао ра 
багрена стерао доле, те га онда одвукао онако подераног и уплаканог.{S} Милан и Добривој беху ј 
ану препоручи да има све поштовати исто онако као што поштује и отца игумана, каже му да се има 
оме сину давала васпитање спочетка само онаково, каково је њему за школу потребно било, а то је 
бунцао је неке речи што и он није добио онакову књигу, као што је и Добривој добио.{S} У Милана 
оћи...{S} Ми смо ево већ четир године у онакој тузи“ говораше брижна жена...</p> <p>Милан се на 
бране од крволочних Турака — пође право онамо, од куда је долазио први глас.</p> <p>И не превар 
 редове: „Оче Пантелеимоне благослови“! онда се одважи и настави читање писма које беше овог са 
 кад се чика Младен удалио испред њега, онда је свог несташка казнио тиме што је морао клечати  
 се у случају вратио својим родитељима, онда све то мораш предати у властитост оца Пантелемиона 
d> <p>Кад се Милану навршило 18 година, онда га отац Пантелеимон игуман манастира М.... на најс 
Кад год су сва деца у школи била мирна, онда им је учитељ по коју лепу приповечицу тако занимљи 
и све дотле док је младо, а кад остари, онда се више савити не да.{S} Треба да своје дете приви 
p> <p>Кад се Милан за монаха постригао, онда је на неколико дана доцније — отац Пантелеимон заи 
дуд се још лакше попео, а кад се попео, онда је рекао у себи: „Док га не обрстим, нећу се сићи“ 
лучају како је Добривоја нехотице убио, онда <pb n="70" /> је отац игуман уздахнуо и рекао: „Ах 
етвртог, петог и шестог дана ово чинио, онда је отац Лаврентије <pb n="76" /> морао на леп начи 
еђао несташлуке које је у селу починио, онда су се сви сити насмејали малом враголану.</p> <p>Т 
тако исто.{S} Кад се три дана навршило, онда се Милан сам сети шта се прошле претпрошле ноћи с  
ршиш, па ако ли за три дана не извршиш, онда ћу те отпустити, а ако ли пак извршиш, даћу ти сре 
не зна од куд да заслужи коју кукавицу: онда је газда Пера показивао, да се влада по оним речим 
воја да га упише у школу, <pb n="15" /> онда је и чича Панта одвео свог несташка Милана.{S} Но  
ечи како си дошао до хајдучког вође.{S} Онда Милан исприповеда и оцу игуману све и сва.{S} За в 
} Исто је тако чинио и после наставе, а онда је децу пустио кући и том приликом су два по два и 
гуманове ћелије, закуца прво слабије, а онда мало јаче.</p> <p>„Слободно“! чу се изнутра крупан 
.{S} Милан их је до по пута испратио, а онда их је загрлио и изљубио, и онда се — раставши се с 
је Милана са багрена стерао доле, те га онда одвукао онако подераног и уплаканог.{S} Милан и До 
, потрчи и одгурне неваљалог Милана, па онда узевши Добривоја за руку, одведе га у собу где му  
етне на главу младога монаха Мирона, па онда настави меким тихим гласом:</p> <p>„Буди побожан,  
покупи јабуке, напуни своје шпагове, па онда једну по једну вадећи, јеђаше у сласт ма да беху т 
о значи она палица од слонове кости, па онда оно писмо што Милан у руци држаше.</p> <p>Кад је М 
н мишљаше; „подземна пећина, ја сам, па онда пун котао злата да донесем — шта ће то значити“?{S 
ку да одведе Милана до манастира М.. па онда нека се одмах врати.</p> <p>На растанку хајдучки в 
 које започнеш да га добро завршиш — па онда изговоривши ово речи: „<foreign>Помјани мја Господ 
еницима најпре из настаријег разреда па онда из млађег...</p> <p>Како из науке о вери, тако и и 
. говораше хајдучки вођа у себи.... „па онда речи: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити неста 
ло и наопако би било од Милана да му је онда дошао пред очи.</p> <p>Кад се чича Панти већ дотуж 
е са Добривојем до воље наиграти, па се онда врати у двориште на свој посао.{S} Добривој се одм 
љи, целивају десницу оцу игуману, па се онда растану.</p> <p>Кола су их чекала у манастирском д 
ао похвалити и ђаке и г. учитеља, те се онда са свима члановима опрости и оде даље својим посло 
по дана хода удаљена од села.{S} Баш се онда сунце смирило, а вече се примицало.{S} Веселе птич 
лана за три године закалуђерити и да ће онда доћи у његово село и сњим да служи у цркви.{S} Сре 
атио, а онда их је загрлио и изљубио, и онда се — раставши се са родитељима — сав радостан врат 
илановом) па му исприповеда све и сва и онда се врати својој кући. — Отац Миланов чуо је за све 
ана; трипут га пољуби у чело и у лице и онда се растану.</p> <p>Милан се одмах даде па пут са х 
<p>„Јео сам пекмеза“!</p> <p>„Па што си онда чело баште долазио, зар ти ниси могао са сокака до 
владају за време школског одмора, и тек онда је сву децу распустио.{S} Радосна деца клицајући и 
цао ју је господин учитељ, а то је било онда, кад је Добривој први пут могао прочитати пред сво 
и твог доброг оца и мајку, јер ћеш само онда сретан бити“.{S} Осим тога, водила га је у башту,  
 од једног буљукпаше који ју је јамачно онда добио, кад су Турци последњи пут разрушили манасти 
учки вођа потајно заповедио Милану и то онда, кад су сви момци поспали, а то беше око поноћи.</ 
ину дана твоји родитељи по тебе не дођу онда мораш овда и остати“.</p> <p>„Оче игумане“! поче М 
а му отме из руке књигу — изишао је баш онда Добривојев отац на улицу, па кад је видео да Милан 
 n="26" /> намеру је хтео да изврши баш онда, кад је Добривој хтео да уђе у своје двориште.</p> 
 мати? па...{S} Добривој?...{S} Ах“!{S} Онде се Милан као из сна тргао.{S} Пред очи му изишла с 
епеница које воде у трапезарију.</p> <p>Онде га заустави један необичан призор.</p> <p>Човек —  
читати пред својом добром мајком наслов оне књиге, из које је учитељ њега учио читати, а то је: 
дно ишла, па су се почели натицати целе оне недеље, ко ће боље научити, само да што више и боље 
p>Кад се Милану навршила 15 година беше оне године изванредна слава у манастиру М...</p> <p>Том 
реду мирно ходећи улицом поздрављали би оне, уз које су пролазили или које су сретали.{S} Свако 
} Миланови јади.</head> <p>Кад се Милан оне ноћи пробудио, овако се Богу из највећег страхопошт 
ћи за Миланом, да видимо шта је смислио оне ноћи кад је плакао у издубљеном расту?{S} Камо је о 
и раздраганост; а кад би му загледали у оне његове — као трњина — црне очи, из којих светлуцаше 
дело.</p> <p>Добривојеви другови су још оне вечери казали Милановом оцу како је Милан имао у шп 
дан другог.{S} У тај мах Добривој падне онесвешћен на земљу.{S} Румено лице на мах се обрати у  
ана тако дирнуо да је у несвест пао, те онесвешћен лежао све док се није непогода смирила.{S} М 
— ишао је полако за њим, и кад је Милан онесвешћен на земљу пао, брзо утрчи за њим у пећину, уз 
ушао, али од страха већ при вратима пао онесвешћен па земљу.</p> <p>Хајдучки вођа знајући да Ми 
је су сретали.{S} Свако дете ишло је са оним дететом које је било ближе један другом т. ј. чија 
е натраг врати.{S} Како ли је мило било оним сиротим људима који су, видећи <pb n="6" /> да газ 
је газда Пера показивао, да се влада по оним речима Христа Спаситеља: „Сиротима буди у помоћи“. 
пе плодне њиве.</p> <pb n="73" /> <p>За оних првих 8 дана Милан је само ишао у цркву са игумано 
/p> <p>„Боме нисам“! беше одговор свију оних кога је чича Панта запиткивао.{S} Тако тражећи и р 
ља влада, да тако дете добро пролази, а оно дете које се не влада по саветима својих старијих,  
чи она палица од слонове кости, па онда оно писмо што Милан у руци држаше.</p> <p>Кад је Милан  
ојој кући. — Отац Миланов чуо је за све оно што се пре тога догодило са Миланом и Добривојем па 
а у невино срце свога детета урежеш све оно што је добро.{S} Знај да је дете као младо дрво, а  
здизао неки црн облачић.</p> <p>„Шта је оно што се тамо црни“? запита Милан хајдучког вођу.</p> 
ев је тек сад разумео шта је хтео Милан оно мало час да учини.</p> <p>Од милине што се Добривој 
лико недеља отац Лаврентије је постигао оно, што је пожелео.{S} Милан се збиља поправио и сад н 
 оцу:{S} Милан урадио ово, Милан учинио оно... разбио прозор, дражио псе... скидао птичија гњез 
мене један пиштољ који беше напуњен, но оно је мислило да је празан — однесе га собом па се са  
ојима се последњи пут играо, па и слика оног призора кад је на Добривоја пукао и њега ранио.</p 
оја, помислио је да се Милан можда због оног случаја убио, удавио или што слично учинио.</p> <p 
ролазно, па се и година приближивала од оног дана, када је мали Добривој први пут ступио у школ 
ролазио па се и година дана навршила од оног дана, када је Милан дошао у манастир.{S} За цело т 
ата што <pb n="84" /> је Милан добио од оног хајдука па поклони Милановим родитељима рекавши да 
 /> и сва шта се са Миланом збило после оног несретног случаја.</p> </div> <div type="chapter"  
дном запита мали Миша: „А ко може убити оног врапца што стоји на багреновој грани“?</p> <p>„Ја  
егдашњим другом Добривојем, који је баш оног дана први пут служио св. литургију.{S} Добривој <p 
ити несташан!“</p> <pb n="53" /> <p>Баш оног тренутка, кад је Милан ове речи у сну изговорио —  
ићеш од мене сутра 10 јабука ако убијеш оног врапца!“</p> <p>„Добро!“ рече Милан, па извадивши  
н и Добривој беху једних година.{S} Још оног дана када су се оба та дечака уписала за ђаке, зав 
 рану, потрудио се <pb n="37" /> те још оног вечера извадио ону сачму из левог рамена.</p> <p>З 
2_C3"> <head>3.{S} Испит.</head> <p>Још оног јутра око 8 часова приспео је г. надзорник са г. г 
зо успужа на дрво и за тили час беше на оној грани, на којој беше највише јабука.{S} Лупне ного 
обро срце брзо се рашчуло на далеко, по оној српској пословици: „Добар се глас далеко чује“.</p 
ле изишао, приповедао би својој мајци о оном, о чем је учитељ у школи говорио, шта им је припов 
: свака штета учи човека памети и благо оном ко се за рана опамети.{S} Но да се онај несретни с 
и дајем ову лепу књигу коју сам наменио оном који се у овој школи најбољим показао буде.{S} Ти  
ца покоравајући се њему учио би се само оном што је добро — а овако је Милан морао много што шт 
али, шалили, запиткивали час о овом час оном.{S} Милан је сваком на свако питање одговарао тако 
 ћу га убити“! рече Милан па пружи руку ономе што <pb n="35" /> га је запитао — додавши: „ево з 
 кући.{S} На поласку отац игуман донесе ону кесу дуката што <pb n="84" /> је Милан добио од оно 
а и гледао је како би од Добривоја отео ону лепу књигу.{S} Ову <pb n="26" /> намеру је хтео да  
pb n="37" /> те још оног вечера извадио ону сачму из левог рамена.</p> <p>За тим му је опет при 
шајте своје родитеље, јер Бог воли само ону децу која своје родитеље љубе и која се за благо и  
е беше на ино, он мораде примити у руку ону палицу, коју је он сам као дете донео у манастир М. 
е био тих, миран и благ.{S} Никога није оп увредио, никоме није он ни једне зле речи рекао.{S}  
p> <p>Освртао се на све стране не би ли опазио где год какво шумско воће, но и тога не беше.{S} 
овека памети и благо оном ко се за рана опамети.{S} Но да се онај несретни случај није догодио, 
ао много што шта да претрпи док се није опаметио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
мах по својој дужности отпочну свеноћно опело.{S} Манастирска звона су тужно звонила за покој д 
 <p>„А ко је тебе овамо послао“? запита опет чика Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ 
му из левог рамена.</p> <p>За тим му је опет привезао рану и заповедио родитељима да га за 8 да 
 нико не воли и не трпи.{S} Што радиш и опет ти велим; пази на свршетак, јер: „Конац дедо краси 
аше се у хладу.</p> <p>Ту га црне мисли опет спопадоше.</p> <p>Једући јабуке занесе се у мислим 
 па у фрулу умиљато свира.{S} На пољани опет и то на њивама си видети могао вредне жетеоце који 
де да га тражимо.</p> <p>Овде се старац опет заплакао, као да му је сињи камен на срце пао.</p> 
лепушкастом дечаку кога сам вам укратко описао — беше дакле син имућних сеоских родитеља.</p> < 
 видик и оцену његов труд. — Елем да не описујем потанко све, што се питало и како је које дете 
35" /> га је запитао — додавши: „ево за опкладу;“</p> <p>Овај држећ да лаже, а и из љубопитства 
ети како пролази онај ко слуша савете и опомене старијих, а како онај који не слуша.{S} Зато си 
них матера, које су своју неваљалу децу опомињале речима: „Владајте се онако као што се Добриво 
 начин Милана од свега тога одвраћати и опомињати га да у будуће то не чини.{S} За морално васп 
} Но ипак си сретан.{S} Грех ће се твој опрати.{S} То је врло лепо од тебе кад си у манастиру п 
е, али <pb n="18" /> Добривој му је све опраштао и ни мрка погледа није бацао на Милана.{S} Мил 
и синко служи за савет и од сад буди на опрезу.{S} Што год радиш добро и паметно ради, и <pb n= 
p> <p>Код уласка манастирског дворишта, опрости се Милан са хајдуком који му је такође дошапнуо 
pb n="46" /> и милостивом оцу небесним: опрости ми моје грехе које сам хотимице и нехотице учин 
 учитеља, те се онда са свима члановима опрости и оде даље својим послом.</p> </div> <div type= 
о ће сад да слаже, једва је чекао да се опрости са чика Младеном.</p> <p>„Истину говори“! викну 
име, нагло се тргне и зверајући викне: „Опрости ми... ах!{S} Никад више не... не“...</p> <p>„Шт 
, по том отиде к оцу и кроз плач рече: „Опрости ми бабо, сад сам други Милан.{S} Хвала ти што с 
ајдучки вођа у себи.... „па онда речи: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“ — које  
нио — изговорно је више пута ове речи: „Опрости ми бабо никад више нећу бити несташан!“</p> <pb 
то си ти мало час кроз плач изговарао: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“? запита 
ођа... „ти си снивао, је ли“...</p> <p>„Опрости ми... нисам ја бабо хтео...{S} Паја ме је нагов 
овеку који ће ми дати савета како да се опростим те гадне и непристојне навике.{S} Ох, како је  
је да знаш како се кајем, ти би ми одма опростио: да знаш како се патим због твоје тешке ране!. 
ог своје несташности молио Добривоја за опроштење. — Дан за даном пролазаше па се и крај треће  
о цело село оца овога дечака — био је у опште од свих сељана у селу Б... љубљен, поштован и за  
старог и младог, од великог и малог и у опште од свих који га лично познаваху.</p> <p>То велико 
ележником и са осталим члановима сеоске општине — у школску собу која је била лепо спремљена.</ 
у и заспа.{S} У сну му се приказао отац оружан, као што се обично Миланов отац као сеоски сереж 
 живот врло сретан живот.{S} Хајдуци су оружани јунаци лепо обучени.{S} И ја радо имам лепо оде 
 обично Миланов отац као сеоски сережан оружао кад је ноћу ишао да чини патролу; приказао му се 
и.{S} И ја радо имам лепо одело и добро оружје.{S} Да... да.. отићи ћу сад хајдучком вођи, па ћ 
лињу сад мене и траже ме ваљда да ми се освете“.</p> <pb n="52" /> <p>„Ах не — неће ни мене виш 
отврде труд и рад свога учитеља и да му осветлају образ пред г. надзорником, а међ осталим је ј 
ташних ноћних зефира.{S} Бледи месец је осветљавао мрачне путеве и закутке.</p> <p>Милан — које 
о је хајдучком вођи усмено казао.{S} На освитку четвртог јутра, пошто се умио и обукао, и пошто 
, а при том га је и глад морила.</p> <p>Освртао се на све стране не би ли опазио где год какво  
 празан, глад га је јако морила.</p> <p>Освртао се и десно и лево не би ли спазио где год дудов 
у пасти“.</p> <p>Тако бегајући — па све осврћући се на све стране да ли га ко не би спазио, сти 
е јео да му је нана дала.</p> <p>Кад је осетио да је сит, сиђе се полако доле.</p> <p>Тек што с 
нимљиво се разговарајући, Милан није ни осетио колики је пут превалио, а није ни приметио да су 
аваху срца присуствујућих, да су се сви осећали блаженим.{S} Због тога беше даље овај манастир  
> <p>Милан се сад поред својих родитеља осећао најсретнијим.</p> <p>Кад су се гости после славе 
83" /> Милан сав радостан.{S} У срцу је осећао као да се на ново родио.</p> <p>Тек што је Милан 
јку, јер ћеш само онда сретан бити“.{S} Осим тога, водила га је у башту, која је била засађена  
наси хвалили пред оцем игуманом.</p> <p>Осим ових дужности, Милан је морао сваког вечера по 1 ч 
ри, тако и из осталих предмета што се у основној српско-народној школи уче — стављао је и г. на 
це који су жњели жито.{S} Милан се ових особа јако бојао да га <pb n="49" /> ко не спази, те с  
мирни, пристојни Милан.</p> <p>Милан се особити у побожности усавршавао.{S} Усавршавању његовом 
шај, учи, поштуј све старије од тебе, а особито оца игумана које ће те кад буде време закалуђер 
асте.{S} С овим лечничким настојањем, а особито уверењем да ће Добривој за 8 дана оздравити — б 
ад није дружио са неваљалим друштвом, а особито са неваљалим друговима као што је био Милан.</p 
привикао раду и вредноћи — јер беше тад особито послушан — да је и сам чезнуо за радом као жеда 
и <pb n="74" /> црквено појање, које је особито лако сваћао, и што би му који монах отпојао ма  
а их је пријавио.</p> <p>Оцу игуману је особито било мило, кад је видео родитеље свог најмилије 
ицао сека Зорку да свог несташног иначе особито даровитог синчића васпита.</p> <p>Сека Зорка се 
вио.{S} Био је при том милостива срца и особито дарежљив човек.{S} Ма да му је двориште било пр 
је био лепо уређен, што су млади монаси особито лепо појали у цркви те својим умилним појањем т 
је о животу, о удобностима која хајдуци особито у летње доба уживају, а то уживање пружа им сам 
елује га.</p> <p>Ово се младом калуђеру особито допало, јер га до сад још нико у руку није пољу 
 је згодну прилику у којој би Добривоја осрамотио, или би му ма у чем нашкодио.{S} На жељу Добр 
вој башти.</head> <p>Кад се Милан онако осрамоћен морао упутити својој кући, побоји се на путу  
"subSection" /> <p>А сад драги читаоче, остави све на страну, јер ћемо поћи за Миланом, да види 
акове озледе нанети“.{S} Ово изрекавши, остави веселу децу која од радости кликтаху и скакутаху 
ле ноћи с њим збило.{S} С тога науми да остави хајдучку пећину у намери да оде у које село да с 
не, узме га на руке па га однесе кући — оставивши га матери отиде брзо по лечника, који је одма 
а.{S} Мени су часи избројани, за то сам оставио заветно писмо, ено га на столу пред иконом Мајк 
l:id="SRP18962_C12"> <head>12.{S} Милан оставља хајдучку пећину.</head> <p>Што је Милан смислио 
 изчезоше као дим.</p> <pb n="48" /> <p>Остаде небо чисто као стакло.{S} Сунце се баш поче рађа 
ут разрушили манастир М....{S} С’ Богом остај оче Пантелеимоне!“</p> <p>Милета хајдучки вођа.</ 
чког брда“.{S} Ласте, славуји, косови и остале птице певачице одлетеше у оближње њиве, да накуп 
 Миланови родитељи су још пуна три дана остали у манастиру.</p> <p>После три дана Миланови роди 
му да се има онако владати као што се и остали монаси владају.</p> </div> <div type="chapter" x 
 С једне и с друге стране поседали су и остали чланови који су присуствовали на школском испиту 
пезарију и казао заповест оца игумана — осталим ђацима — дошао и је и отац игуман са свима гост 
 да отиде у горњу трапезарију, па да са осталим ђацима спреми све што ће за дочек гостију нужно 
еоским парохом, кнезом, бележником и са осталим члановима сеоске општине — у школску собу која  
Милан је своју завист и злобу крио пред осталим друговима; али при <pb n="34" /> свем том тражи 
етлају образ пред г. надзорником, а међ осталим је још и ово додао: „Који се од мојих ученика н 
</p> <p>Како из науке о вери, тако и из осталих предмета што се у основној српско-народној школ 
 савијати све дотле док је младо, а кад остари, онда се више савити не да.{S} Треба да своје де 
а се нећу вратити кући, него да ћу овде остати па ма ме вуци појели но ако хоћеш, прими ме у ха 
итељи по тебе не дођу онда мораш овда и остати“.</p> <p>„Оче игумане“! поче Милан радосним глас 
али ти синко велим, да ти овде не можеш остати...</p> <p>Милану се ове последње речи баш не доп 
и мојим родитељима не смем жив доћи.{S} Остаћу овде, па нека ме вуци раскидају.{S} Ех, моја луд 
г оца — видећи да ће му се лепа замисао остварити.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
ким луковима из којих провириваху пушке острагуше, поређане једна до друге.</p> <p>„Ето синко м 
о као прут на води, сагнутом главом као осуђен стајао је непомично и плакао...</p> <p>Ово је пр 
а.</p> <p>Кад је Мирону било 28 година, отац Пантелеимон се нагло разболи и не беше више за жив 
ће то не чини.{S} За морално васпитање, отац Лаврентије се највише служио примерима из обичног  
беху 6 монаха.{S} Ушавши у трапезарију, отац Пантелеимон прикаже младог ђака који је дошао са ж 
вој је лежао на трави блед као крпа.{S} Отац га одмах подигне, узме га на руке па га однесе кућ 
пружи оцу игуману, запечећено писмо.{S} Отац игуман одмах отвори писмо, и зачуди се кад види пи 
војевих да се сњим мало позабављају.{S} Отац Добривојев који беше отац строг али добар, чувши г 
ве и сва и онда се врати својој кући. — Отац Миланов чуо је за све оно што се пре тога догодило 
гао, онда је на неколико дана доцније — отац Пантелеимон заиста отишао са Мироном у његово родн 
лан и покварио, јер је добро знао да га отац данас или сутра не може бити.{S} Као што је Милан  
д се Милану навршило 18 година, онда га отац Пантелеимон игуман манастира М.... на најсвечанији 
знаш ли што читати и писати“? запита га отац игуман.</p> <p>„Знам“! рече Милан укратко.</p> <p> 
е приповетке.</p> <p>За неколико недеља отац Лаврентије је постигао оно, што је пожелео.{S} Мил 
 сва.{S} За време Милановог приповедања отац Пантелеимон се слатко смејао, али кад је Милан нап 
е књигу — изишао је баш онда Добривојев отац на улицу, па кад је видео да Милан збиља хоће да о 
а — који у сну држећи збиља да је његов отац пред њиме, нагло се тргне и зверајући викне: „Опро 
о се за своје лудо дело, дотле је његов отац код куће стражарио код врата и чекао Милана држећи 
 отац оружан, као што се обично Миланов отац као сеоски сережан оружао кад је ноћу ишао да чини 
оје где.</p> <p>Чича Панта је био строг отац и казнио је свог несташка због учињених несташлука 
ја нехотице убио, онда <pb n="70" /> је отац игуман уздахнуо и рекао: „Ах синко!{S} Шта учини!{ 
 је тога дана побегао од куће јер га је отац љуто избио што је баба Пелиној мачки везао камен о 
 петог и шестог дана ово чинио, онда је отац Лаврентије <pb n="76" /> морао на леп начин Милана 
а игумана.{S} Промени његовој утицао је отац Лаврентије најстарији монах, који је Милана сваког 
ј деда твог буде успешан“... говорио је отац Добривојев.... „Не иди у друштво у којем има доста 
ог утицаја беху свете књиге, које му је отац Лаврентије дао да чита разтумачивши му на српском  
 литургије дођу сви у трапезарију“ рече отац игуман.</p> <pb n="71" /> <p>Манастирски ђак се од 
забављају.{S} Отац Добривојев који беше отац строг али добар, чувши глас који дозиваше Добривој 
г му дао здравља“!</p> <p>Ето таки беше отац малога Добривоја.</p> <p>А каква му беше мати?</p> 
игумана — осталим ђацима — дошао и је и отац игуман са свима гостима који су и на ручку тога да 
о са овога света.</p> <p>Сад беше тужни отац љут на самог себе и на цео свет.{S} Туга и брига б 
{S} Не!{S} Не бој се синко!“ рече добри отац тако нежно, да је одмах устао са седала, па ухвати 
желим у хајдуке ступити“.</p> <p>„А мој отац? мати? па...{S} Добривој?...{S} Ах“!{S} Онде се Ми 
p>„Ја ти предајем благослов“ рече потом отац игуман једва изговоривши ове речи — пружи десну ру 
 плачу и заспа.{S} У сну му се приказао отац оружан, као што се обично Миланов отац као сеоски  
е несташан, јогунаст и неваљао.{S} Како отац Лаврентије беше вичан у васпитању — а и иначе беше 
анови родитељи пођу кући.{S} На поласку отац игуман донесе ону кесу дуката што <pb n="84" /> је 
p>После св. службе, заповедно је Милану отац игуман, да отиде у горњу трапезарију, па да са ост 
илан добија поучења и савете.</head> <p>Отац Лаврентије промеривши Миланово срце, и испитавши г 
 дођу, ја се кући нећу вратити“.</p> <p>Отац игуман одмах зазвони, у тај мах дотрчи један манас 
пресађивала у његово младо срце.</p> <p>Отац Добривојев — газда Пера, — беше још сретнији кад ј 
е кад види писмо крвљу написано.</p> <p>Отац игуман мало уплашен, не смеде га читати на први ма 
гу дао г. надзорник на испиту. —</p> <p>Отац Добривојев је тек сад разумео шта је хтео Милан он 
 изнутра крупан старачки глас.{S} Милан отвори врата и ступи у ћелију.</p> <p>„Оче благослови“! 
 запечећено писмо.{S} Отац игуман одмах отвори писмо, и зачуди се кад види писмо крвљу написано 
— бити његова.</p> <p>Ову палицу сам ја отео од једног буљукпаше који ју је јамачно онда добио, 
зубима и гледао је како би од Добривоја отео ону лепу књигу.{S} Ову <pb n="26" /> намеру је хте 
 ниси изгубио, или су те родитељи ваљда отерали од себе“? запиткиваше даље хајдучки вођа, на ко 
>Од радости, газда Пери није било ништа отерати пар од најлепших јагањаца учитељу на дар. — Сво 
да Пера казати његовом оцу како је хтео отети књигу од Добривоја — па с тога да би се спасао од 
 Врати се у собу, погледи свуд по соби, отиде у смочару, у кујну, у коњушницу и свуд завири и у 
ј и ове године као најбољи ђак показао, отиде у гумно, одабере једно најлепше јагње, метне га н 
бе, заповедно је Милану отац игуман, да отиде у горњу трапезарију, па да са осталим ђацима спре 
 а хајдучки вођа заповеди Милану да сад отиде у једну подземну пећину, — која је била затворена 
па га однесе кући — оставивши га матери отиде брзо по лечника, који је одмах дошао Добривоју пр 
тери у наручја љубећи је у лице, по том отиде к оцу и кроз плач рече: „Опрости ми бабо, сад сам 
е сад упути игумановој, а млади калуђер отидне у цркву да одслужи св. литургију.</p> <p>Путем м 
епо одело и добро оружје.{S} Да... да.. отићи ћу сад хајдучком вођи, па ћу му рећи да желим у х 
е може на деда Симин дуд попети; ко сме отићи ноћу на таван и т. д. на која питања су се мали ј 
им је морао са једним најмлађим монахом отићи у цркву да упали свеће, да спреми одежде и стихар 
љао је како и на који начин би он могао отићи у хајдуке.</p> <p>„Да, знам шта ћу сад урадити“ г 
а је ма код кога од својих родова морао отићи да преноћи.</p> <pb n="43" /> <p>Но и ово беше уз 
ад урадити“ говораше Милан сам себи... „отићи ћу у хајдучку гору, па ћу се пријавити хајдучком  
 дана доцније — отац Пантелеимон заиста отишао са Мироном у његово родно место да као гост служ 
ражио Милана, него и у оближња места је отишао, и распитивао за Милана.{S} Кога је код чича Пан 
ваки на своје место.{S} Г. надзорник је отишао за испитни сто, на којем беше много мирисава цве 
е плакао у издубљеном расту?{S} Камо је отишао?{S} Чиме се бавио? и т. д.</p> <pb n="45" /> <p> 
а је год запитао за Милана.{S} Одмах је отишао и Добривојевој кући па је и тамо приповедно све  
 на ново родио.</p> <p>Тек што је Милан отишао у трапезарију и казао заповест оца игумана — ост 
о је: што Добривој и Милан нису заједно отишли кући као обично.{S} На лицу им се видео знак да  
ина беше јака.{S} На торњу српске цркве откуцавало је 12 часова, а на звонику римокатоличке <pb 
 па кад је видео да Милан збиља хоће да отме књигу од Добривоја, потрчи и одгурне неваљалог Мил 
ад се Милан затрчао на Добривоја, да му отме из руке књигу — изишао је баш онда Добривојев отац 
итељског живота.</p> <p>За тим сва деца отпевају песму: „Теби Боже хвала“ — тако сложно и милог 
<p>„3нам“!</p> <p>Е па дед да чујем!{S} Отпој ми коју црквену песму да чујем какав имаш глас.</ 
вом приликом у цркви пред оцем игуманом отпојао.</p> <p>Милина беше слушати кад је појао у цркв 
ито лако сваћао, и што би му који монах отпојао ма само једанпут, то је Милан првом приликом у  
наставе, побожно се прекрсти и са децом отпоје по који тропар или би сва деца очитала молитву п 
 <p>Сви монаси одмах по својој дужности отпочну свеноћно опело.{S} Манастирска звона су тужно з 
о ли за три дана не извршиш, онда ћу те отпустити, а ако ли пак извршиш, даћу ти сребрну пушку  
в.</p> <p>Затим заповеди Ђоки и Јоци да отрче Добривојевом оцу, па да му кажу шта се збило са Д 
 поштовати исто онако као што поштује и отца игумана, каже му да се има онако владати као што с 
остим те гадне и непристојне навике.{S} Ох, како је лепо код своје куће бити.{S} Хладан ветар г 
тако рећи гутала учитељеве речи.</p> <p>Ох, ала су то сретни тренуци за невину и добру децу!{S} 
ао на школе да изучи за попа...</p> <p>„Ох сад ми је лакше“! викне Милан — „сад сам сретан!{S}  
да је морао запитати што плачу?</p> <p>„Ох синко не питај нас, кад нам не можеш помоћи...{S} Ми 
не имајући куд ни камо, гладан, уморан, охрабри се па пође кући.{S} Ваш право вели српска посло 
чки вођа.</p> <pb n="56" /> <p>Милан се охрабри па му одрешито рекне: „Мени је име Милан Спасић 
 Испрва се устезао да уђе у пећину, али охрабривши се уђе у пећину, која беше светла као месец; 
што сте овамо дошли“? запита Милан мало охрабривши се.</p> <p>„Чули смо“ поче старац — „да су г 
 добивао шибе и од учитеља а и од свога оца.{S} Но Милан место да се поправио, он је бивао све  
неваљала друштва, слушај и поштуј свога оца и матер па ћеш срећан бити!{S} Ево ти дакле предаје 
верка, већ би као Добривој слушао свога оца покоравајући се њему учио би се само оном што је до 
е, Милане!{S} Да си слушао савете твога оца, не би те данас црна земља покривала!{S} Децо, децо 
у тужно звонила за покој душе честитога оца Пантелеимона.</p> <p>Сутра дан су монаси оца игуман 
 ручка морао је Милан стојати за леђима оца игумана и што је овај пожелио, то му је Милан морао 
мало час био сан, и да је место његовог оца, пред њим стајао хајдучки вођа врло доброг срца, ко 
ору већма радовао него да је видео свог оца — видећи да ће му се лепа замисао остварити.</p> </ 
 свога учитеља!{S} Слушај и твог доброг оца и мајку, јер ћеш само онда сретан бити“.{S} Осим то 
ко почео напредовати на велико удивљење оца игумана.{S} Промени његовој утицао је отац Лавренти 
је другове, па и самога твога учитеља и оца, који те је подстицао на вредноћу.{S} Буди увек так 
Мени је сад 11 година“!</p> <p>„Имаш ли оца“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„А имаш ли матер“?</p> <p>„ 
антелеимона.</p> <p>Сутра дан су монаси оца игумана са највећој побожношћу пристојношћу сахрани 
>„Газда Пера“ — тако је звало цело село оца овога дечака — био је у опште од свих сељана у селу 
, поштуј све старије од тебе, а особито оца игумана које ће те кад буде време закалуђерити, те  
и ђак се одмах врати да изврши заповест оца игумана.</p> <p>„А знаш ли што читати и писати“? за 
н отишао у трапезарију и казао заповест оца игумана — осталим ђацима — дошао и је и отац игуман 
 онда све то мораш предати у властитост оца Пантелемиона...“ за тим предавши Милану све ово, да 
</p> <p>Милан је одмах у засебну ћелију оца игумана одвео своје родитеље па их је пријавио.</p> 
ђер врло љупко — „кога тражиш“?</p> <p>„Оца Понтелеимона!“ одговори Милан.</p> <p>Калуђер одмах 
то је Милан првом приликом у цркви пред оцем игуманом отпојао.</p> <p>Милина беше слушати кад ј 
његове вредноће сви монаси хвалили пред оцем игуманом.</p> <p>Осим ових дужности, Милан је мора 
> се пред вратима, шта ће говорити пред оцем игуманом.</p> <p>„Нећу лагати“ говораше Милан... „ 
"SRP18962_C13"> <head>13.{S} Милан пред оцем игуманом.</head> <p>Пре него што је Милан ушао у м 
лико тренутака врате се са Добривојевим оцем, који је сав дрхћући корачао, не верујући да се та 
, видећи како му деца износе на видик и оцену његов труд. — Елем да не описујем потанко све, шт 
осле 8 дана Милан је већ добио налог да оцу игуману чисти ципеле, да му спреми воде за умивање, 
манастир М... <pb n="64" /> да те преда оцу Пантелемиону, ти ћеш тамо бити ђак, пази синко, слу 
учког вође.{S} Онда Милан исприповеда и оцу игуману све и сва.{S} За време Милановог приповедањ 
м Вам једно писмо“, рече Милан па пружи оцу игуману, запечећено писмо.{S} Отац игуман одмах отв 
руци држао горућу воштаницу, склопи очи оцу Пантелеимону.</p> <p>Сви монаси одмах по својој дуж 
аручја љубећи је у лице, по том отиде к оцу и кроз плач рече: „Опрости ми бабо, сад сам други М 
иконом св. Богомајке — па приступивши к оцу игуману, целује му десницу.</p> <p>„Бог те благосло 
мном, убришите сузе, па да вас пријавим оцу игуману“ рече <pb n="83" /> Милан сав радостан.{S}  
оведи Ђоки и Јоци да отрче Добривојевом оцу, па да му кажу шта се збило са Добривојем.{S} Ови о 
е као благом <pb n="46" /> и милостивом оцу небесним: опрости ми моје грехе које сам хотимице и 
а којега сваки дан долазе тужбе његовом оцу:{S} Милан урадио ово, Милан учинио оно... разбио пр 
на путу ди ће газда Пера казати његовом оцу како је хтео отети књигу од Добривоја — па с тога д 
гови су још оне вечери казали Милановом оцу како је Милан имао у шпагу напуњен <pb n="41" /> пи 
 се са родитељима — сав радостан вратио оцу игуману.</p> <p>Кад је чича Панта дошао у село, при 
{S} Сретни родитетељи, целивају десницу оцу игуману, па се онда растану.</p> <p>Кола су их чека 
руку, па га одведе чича Пантиној кући, (оцу Милановом) па му исприповеда све и сва и онда се вр 
воје родитеље па их је пријавио.</p> <p>Оцу игуману је особито било мило, кад је видео родитеље 
ше у руци бројанице.</p> <p>„Добар дан! оче свети“! назове Милан смиреном калуђеру, па му приђе 
ећег страхопоштовања молио: „Оче свети, оче благи!{S} Ја сам једно несташно и неваљало дете, ко 
рушили манастир М....{S} С’ Богом остај оче Пантелеимоне!“</p> <p>Милета хајдучки вођа.</p> <p> 
и мах.</p> <p>Но кад виде прве редове: „Оче Пантелеимоне благослови“! онда се одважи и настави  
огу из највећег страхопоштовања молио: „Оче свети, оче благи!{S} Ја сам једно несташно и неваља 
дођу онда мораш овда и остати“.</p> <p>„Оче игумане“! поче Милан радосним гласом „ако моји роди 
 отвори врата и ступи у ћелију.</p> <p>„Оче благослови“! рече Милан ушавши у ћелији у којој гор 
 <p>Озлојеђени чича Панта нестрпљиво је очекивао, извиривао Милана, но све беше узалуд.{S} Што  
S} И с пуним правом могла је сека Зорка очекивати, да ће Добривој бити сретан ако се одржи у ти 
ом као чађ црном косом покривена и лепо очешљана.{S} Одело му беше чисто и лепо, те изазиваше д 
> <p>Милан се на ове речи јако тргао, — очи му се заблистале, крв му нагло поче тећи, а срце му 
Онде се Милан као из сна тргао.{S} Пред очи му изишла слика његовог сеоцета, слика његових друг 
ти.{S} Ја се кући нећу вратити, ја пред очи мојим родитељима не смем жив доћи.{S} Остаћу овде,  
9" /> пиштољ из руке — дошла му је пред очи слика мртвог Добривоја.{S} Он бејаше тврдо уверен д 
ј несташлук.</p> <p>Сад му изађоше пред очи и учитељеве речи: „Ко другоме копа јаму, сам ће у њ 
било од Милана да му је онда дошао пред очи.</p> <p>Кад се чича Панти већ дотужило чекати — а в 
ледали у оне његове — као трњина — црне очи, из којих светлуцаше оштри поглед, уверили би се, д 
носио- умије га и својом марамом убрише очи и лице.</p> <p>Милан је тек сад дошао к себи и увид 
е у руци држао горућу воштаницу, склопи очи оцу Пантелеимону.</p> <p>Сви монаси одмах по својој 
веник моје покојне матере, чувај га као очи у глави, и не показуј га ником, док се не покалуђер 
 одлазак из школе упадао је сад свима у очи, а то је: што Добривој и Милан нису заједно отишли  
 и Добријево пријатељевање упадало је у очи не само суседима, него и свима сељанима и њиховим д 
етни случај.</head> <p>Беше баш подне у очи св. Илије.</p> <p>Леп летњи дан.{S} Сунце је далеко 
ог дечака.</p> <p>„Синко, погледај ми у очи“, поче хајдучки вођа „ти си спав’о је ли?{S} Ходи д 
ченицима узалуд, јер пословица вели: „У очи Божића прасе се не угоји“!{S} Добривој је једва чек 
а, округлих образа, висока стаса, црних очију, а главу му украшаваше црна густа и дугачка коса. 
{S} Милан је гледао своје родитеље пред очима који га не познадоше.</p> <p>„Но па за што сте ов 
62" /> <p>Милану се тек сад смркло пред очима.</p> <p>Он мишљаше; „подземна пећина, ја сам, па  
ригу, на Милана.{S} Још му је само пред очима лебдио спомен несташног владања Милановог, и тада 
војим сином.</p> <p>Добривој је све ове очине савете тако слушао, да их је све гутао и тако их  
ине узме Добривоја за руке па га пољуби очински у пуне обрашчиће. <pb n="23" /> Ово беше учитељ 
м отпоје по који тропар или би сва деца очитала молитву пре наставе.{S} Исто је тако чинио и по 
 трњина — црне очи, из којих светлуцаше оштри поглед, уверили би се, да је оштроуман и досетљив 
о веселог Добривоја, те га је са својим оштрим погледом тако просецао, као да је из зависти хте 
 грабуље“? запита га чика Младен, па га оштро погледи.</p> <p>Милан је почео сад муцати, јер ни 
цаше оштри поглед, уверили би се, да је оштроуман и досетљив.{S} Глава му беше правилно округла 
еде чича Пантиној кући, (оцу Милановом) па му исприповеда све и сва и онда се врати својој кући 
стира замолити мало млека и црна хлеба, па ће тим провести дан без бриге.{S} Но кад тамо, а од  
 Прими га к себи за ђака, пази на њега, па ако се добро узвлада закалуђери га.{S} За твоје добр 
јте се онако као што се Добривој влада, па ће вас свако волети“...</p> <p>Добривој заиста и беш 
дучком вођи — пољубе непознатог дечака, па га подигну у вис.</p> <p>Ово је Милану служило на ча 
ако нежно, да је одмах устао са седала, па ухвативши Добривоја за руку, извео га на улицу и ова 
ецу која су са Добривојем заједно ишла, па су се почели натицати целе оне недеље, ко ће боље на 
ш неваљао, сети се савета твог учитеља, па се по њима владај“ — па мало прогледавши дивно бојад 
н је тако лутао по шуми скоро 1/4 дана, па никако да угледа краја од шуме.</p> <p>При свем том  
тога те нећу пострићи кроз годину дана, па ако за годину дана твоји родитељи по тебе не дођу он 
оја, потрчи и одгурне неваљалог Милана, па онда узевши Добривоја за руку, одведе га у собу где  
>Но и ово беше узалуд.{S} Нигде Милана, па бар да му ко каже где га је синоћ видео последњи пут 
 Стога намисли да сутра потражи Милана, па да га казни, и посаветује да у будуће тако што не чи 
ородице — ипак беше она лепо васпитана, па је настојавала да и свога јединца Добривоја лепо вас 
и метне на главу младога монаха Мирона, па онда настави меким тихим гласом:</p> <p>„Буди побожа 
као...</p> <p>Ово је приметила старица, па нежно запита:</p> <p>„А што ти синко плачеш?{S} Ваљд 
! тан! знак да је сад време да се руча, па да се после ручка сваки уморан мало одмара.</p> <p>П 
и урадио.</p> <p>Одмах се врати натраг, па се упути путем што води иза села.{S} Тек што је подн 
е, покупи јабуке, напуни своје шпагове, па онда једну по једну вадећи, јеђаше у сласт ма да бех 
не само мене, него и све твоје другове, па и самога твога учитеља и оца, који те је подстицао н 
чича Панта палицу у руке, пут под ноге, па се упути по знанцима и родовима да тражи Милана — др 
ељима не смем жив доћи.{S} Остаћу овде, па нека ме вуци раскидају.{S} Ех, моја луда главо“!</p> 
!{S} Ходите сад са мном, убришите сузе, па да вас пријавим оцу игуману“ рече <pb n="83" /> Мила 
груди сретне мајке од радости надимале, па је радошћу обузета, грлила малога Добривоја, топло љ 
иликом су два по два излазили из школе, па у реду мирно ходећи улицом поздрављали би оне, уз ко 
ом појаву, пробуди се Милан.{S} Устане, па не знајући где је, пође право кроз шуму у намери да  
н оближњи издубљени храст.{S} Ту седне, па се одмараше и промишљаваше о несретном случају, који 
 саже, напије се хладне воде, умије се, па се убрише рукавом од кошуље, те журећи се пође напре 
ећи да је убило свога друга, уплаши се, па побегне непознатим путем.{S} Како је побегло није се 
вог верног ученика Мирона и све монахе, па им овако на самрти рече: „Децо, она палица коју ми ј 
Да... да.. отићи ћу сад хајдучком вођи, па ћу му рећи да желим у хајдуке ступити“.</p> <p>„А мо 
S} Он ће ти увек тако лепо приповедати, па ћеш увидети како пролази онај ко слуша савете и опом 
о ће се са Добривојем до воље наиграти, па се онда врати у двориште на свој посао.{S} Добривој  
 што значи она палица од слонове кости, па онда оно писмо што Милан у руци држаше.</p> <p>Кад ј 
о у шпагу напуњен <pb n="41" /> пиштољ, па како је хотевши убити врапца — ранио Добривоја и т.  
p>Он мишљаше; „подземна пећина, ја сам, па онда пун котао злата да донесем — шта ће то значити“ 
ог врапца!“</p> <p>„Добро!“ рече Милан, па извадивши из шпага пиштољ, напери га на врапца, одап 
ени по грабуље“? запита га чика Младен, па га оштро погледи.</p> <p>Милан је почео сад муцати,  
 <p>На глас грома Милан се одмах тргао, па уплашено око њега посматрао шта се око њега збива.{S 
ругова, с којима се последњи пут играо, па и слика оног призора кад је на Добривоја пукао и њег 
оред Добривоја прошао, свако је застао, па ако је знао читати, прочитао је наслов: „Ако будеш н 
јаше тврдо уверен да је Добривоја убио, па знајући шта ће из тог следити — науми да побегне дал 
најгушћи и најцрњи дим.</p> <p>За мало, па ветрић који је дувао престаде.</p> <p>Муње почеше се 
уг.</head> <p>Дан је за даном пролазно, па се и година приближивала од оног дана, када је мали  
„Баш као што ваља“! рече Милан радосно, па промеривши, плот како би га прескочити могао — пође  
а, беше дете од више весело и несташно, па као несташно дете чинило је несташлуке... играло се  
ље — морао је пред ручак поставити сто, па ако је био кључар то је са манастирском баком ишао у 
„Синко, ја сам се за тебе већ побринуо, па ако будеш честит и добар, бићеш сретан.{S} Ја сам за 
Слатко дете моје, буди увек тако добар, па добро пази на речи свог учитеља.{S} Он ће ти увек та 
арни син донео кад је дошао у манастир, па им дозволи да смеју долазити своме сину у походе кад 
едити — науми да побегне далеко у свет, па да се у какву шуму сакрије, тврдо намеравши и зарека 
авио ученицима када ће се држати испит, па је због тога рекао да се сви спреме, да понове лекци 
лом Добривоју који дрхћући прими књигу, па пољубивши г. надзорника у руку врати се на своје мес 
} Ево ти дакле предајем ову лепу књигу, па се дичи њоме, а учитељ и твоји родитељи, нека се дич 
ц игуман, да отиде у горњу трапезарију, па да са осталим ђацима спреми све што ће за дочек гост 
ћи како Милан лаже — ухвати га за руку, па га одведе чича Пантиној кући, (оцу Милановом) па му  
дитетељи, целивају десницу оцу игуману, па се онда растану.</p> <p>Кола су их чекала у манастир 
свети“! назове Милан смиреном калуђеру, па му приђе руци и целује га.</p> <p>Ово се младом калу 
 сам себи... „отићи ћу у хајдучку гору, па ћу се пријавити хајдучком вођи, нека ме прими у хајд 
то лепше и сјајније одговоре на испиту, па да својим одговорима потврде труд и рад свога учитељ 
а <pb n="57" /> највећом знатижељношћу, па кад је Милан довршио своје приповедање и свој несрет 
важно.</p> <p>Сви се другови загледаху, па ће један између њих запитати: „А како можеш убити, к 
о је баш онда Добривојев отац на улицу, па кад је видео да Милан збиља хоће да отме књигу од До 
 Ђоки и Јоци да отрче Добривојевом оцу, па да му кажу шта се збило са Добривојем.{S} Ови одмах  
у, и даћу ти три посла да прво извршиш, па ако ли за три дана не извршиш, онда ћу те отпустити, 
јдуку да одведе Милана до манастира М.. па онда нека се одмах врати.</p> <p>На растанку хајдучк 
уке ступити“.</p> <p>„А мој отац? мати? па...{S} Добривој?...{S} Ах“!{S} Онде се Милан као из с 
о киселе, да су му се уста скупљала.{S} Па како беше уморан од пута, седне у густу траву и одма 
а твог учитеља, па се по њима владај“ — па мало прогледавши дивно бојадисане слике из дечијег ж 
како је хтео отети књигу од Добривоја — па с тога да би се спасао од батина, намисли да оде иза 
 потера за хајдуцима од стране Турака — па не могаше за дуго да се реши: дал’ да потражи тог ду 
та читав дан пропустио тражећи Милана — па све беше узалуд.{S} Сутра дан је не само по свом сел 
аше кандило пред иконом св. Богомајке — па приступивши к оцу игуману, целује му десницу.</p> <p 
 ће у њу пасти“.</p> <p>Тако бегајући — па све осврћући се на све стране да ли га ко не би спаз 
bSection" /> <p>После неколико месеци — па препоруци блаженопочившег игумана Пантелеимона — окр 
веселих другова пошто је пиштољ пукао — па ухвативши се за лево раме јаукаше од бола. — „Шта је 
ве речи, које је газда Пера изговорно — па се мало насмешила.{S} Знала је она добро, да нико не 
ело које започнеш да га добро завршиш — па онда изговоривши ово речи: „<foreign>Помјани мја Гос 
не грискао усне, кидао листове из књига па расипао по путу, и бунцао је неке речи што и он није 
 ученицима најпре из настаријег разреда па онда из млађег...</p> <p>Како из науке о вери, тако  
а затворена са вратима од самога челика па да донесе пун котао злата.</p> <p>Ово је хајдучки во 
="84" /> је Милан добио од оног хајдука па поклони Милановим родитељима рекавши да им је то бла 
 Милан <pb n="82" /> гушећи се у сузама па не могући издржати тугу свога срца повиче: „Ја сам М 
на брзо се рашчуло по околини манастира па су долазили сваке недеље да слушају манастирског нов 
 другови.{S} Добривој је био добра срца па није хтео да се туђи од Милана ма да Милан беше нест 
ре, поседају сви у коло један до другог па чупкајући зелену траву запиткиваху један другога о к 
ли што појати“?</p> <p>„3нам“!</p> <p>Е па дед да чујем!{S} Отпој ми коју црквену песму да чује 
у говори“! викну чика Младен.</p> <p>„Е па ја сам за то чело баште улазио... поче Милан озбиљно 
 се растану.</p> <p>Милан се одмах даде па пут са хајдуком.{S} Кад су се после кратког времена  
илан морао млого већи део пута да обиђе па да се упути па чисту равницу.</p> <p>Тумарајући и кр 
е бити да твоји родитељи тебе сад траже па ако дођу овамо, ја тебе не смем задржати.{S} Због то 
као да се сви спреме, да понове лекције па да потпуно спремљени могу дати леп одговор пред г. н 
у пећину, узме га на <pb n="63" /> руке па га однесе у своју собу где је Милан до зоре снивао.< 
Учитељ од милине узме Добривоја за руке па га пољуби очински у пуне обрашчиће. <pb n="23" /> Ов 
 Отац га одмах подигне, узме га на руке па га однесе кући — оставивши га матери отиде брзо по л 
ћелију оца игумана одвео своје родитеље па их је пријавио.</p> <p>Оцу игуману је особито било м 
 једно најлепше јагње, метне га на раме па га однесе учитељу на дар.</p> </div> <pb n="27" /> < 
тина, намисли да оде иза села на ледине па да се тамо са чобанима мало провесели.</p> <p>Што је 
куд ни камо, гладан, уморан, охрабри се па пође кући.{S} Ваш право вели српска пословица: „Глад 
 како хајдуци украду по које мушко дете па га код себе држе и хране као птицу у кавезу, и уче г 
 за опроштење. — Дан за даном пролазаше па се и крај треће године њиховог ђачког живота приближ 
о да добијете овде?{S} Или сте изгубили па не можете да нађете“? „Јест, јест синко“... <pb n="8 
оче старац — „да су га хајдуци ухватили па однели у један манастир но незнамо у који.{S} Прошли 
.</p> <pb n="56" /> <p>Милан се охрабри па му одрешито рекне: „Мени је име Милан Спасић“.</p> < 
ћу вратити кући, него да ћу овде остати па ма ме вуци појели но ако хоћеш, прими ме у хајдуке.{ 
о већи део пута да обиђе па да се упути па чисту равницу.</p> <p>Тумарајући и крчећи себи пута, 
лили га.{S} Једва је чекао да дође кући па да покаже својим родитељима шта је добио.</p> <p>А к 
{S} Одмах је отишао и Добривојевој кући па је и тамо приповедно све <pb n="85" /> и сва шта се  
 посао добро и на време свршиш.{S} Имај па уму ову кратку реченицу: „Конац дело краси“.</p> </d 
је знао да је у овом друштву и Добривој па се с тога и он умеша у игру.{S} Друштво се подели на 
и си спав’о је ли?{S} Ходи да те умијем па да се умириш“.{S} Затим ухвативши Милана за руку, ус 
е тога догодило са Миланом и Добривојем па је нестрпељиво чекао Милана, а кад се чика Младен уд 
 мислило да је празан — однесе га собом па се са децом играло.{S} Том приликом је ранио свог на 
p> <p>„Боме ја ћу га убити“! рече Милан па пружи руку ономе што <pb n="35" /> га је запитао — д 
 донео сам Вам једно писмо“, рече Милан па пружи оцу игуману, запечећено писмо.{S} Отац игуман  
д страха већ при вратима пао онесвешћен па земљу.</p> <p>Хајдучки вођа знајући да Милан неће из 
е речи хајдучки вођа се слатко насмијао па овако рекао: „Добро кад си тако храброг и одважног с 
 — помисли: е да се није гдегод завукао па ћути.{S} Врати се у собу, погледи свуд по соби, отид 
.{S} Своје задаће је чисто и лепо писао па је потпуно спремљен ишао у школу.{S} Док није свој з 
језику.</p> <p>Дан је за даном пролазио па се и година дана навршила од оног дана, када је Мила 
срцу од своје мајке и беше му врло мило па се по њеним саветима и владао.{S} И с пуним правом м 
 очима који га не познадоше.</p> <p>„Но па за што сте овамо дошли“? запита Милан мало охрабривш 
одмах учине.</p> <p>Сви поседаше за сто па и Милан с њима.</p> <pb n="61" /> <p>Вечерали су сви 
штва, слушај и поштуј свога оца и матер па ћеш срећан бити!{S} Ево ти дакле предајем ову лепу к 
 траву, а покрај стада стајао је пастир па у фрулу умиљато свира.{S} На пољани опет и то на њив 
излагивао по неколико новчића за пропис па је за те новце куповао дувана и пушио са Пајом, млин 
е баба Пелиној мачки везао камен о врат па је бацио у бунар.{S} Милан није знао да је у овом др 
па храстов грм, подметне руку под главу па занесен у мислима слатко заспи.</p> <pb n="47" /> <p 
ући тихо и дрхћући од зиме, сагне главу па храстов грм, подметне руку под главу па занесен у ми 
“... говораше хајдучки вођа у себи.... „па онда речи: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити не 
 — говорио је газда Пера својој жени — „па ма ме пола имања стао, само нека постане поп“...</p> 
 дудова“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ !</p> <p>„Па да што су ти усне црне“?</p> <p>„Јео сам пекмеза“!</ 
рне“?</p> <p>„Јео сам пекмеза“!</p> <p>„Па што си онда чело баште долазио, зар ти ниси могао са 
 имаш ли матер“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„Па како си овамо дошао“?...{S} Да се ниси изгубио, или  
p>„Не знам!{S} Нисам!{S} Јесу“!</p> <p>„Па што си ти мало час кроз плач изговарао: „Опрости ми  
свога срца повиче: „Ја сам МилаН“!... и падне матери у наручја љубећи је у лице, по том отиде к 
аху један другог.{S} У тај мах Добривој падне онесвешћен на земљу.{S} Румено лице на мах се обр 
ким стварима које нису за тебе.{S} Буди пажљив на себе, буди миран и пристојан.{S} Непристојно  
у и писмо, те удари у плач.{S} Милан је пажљиво слушао све што му је хајдучки вођа говорио.</p> 
 <pb n="69" /> Прими га к себи за ђака, пази на њега, па ако се добро узвлада закалуђери га.{S} 
оцу Пантелемиону, ти ћеш тамо бити ђак, пази синко, слушај, учи, поштуј све старије од тебе, а  
 не трпи.{S} Што радиш и опет ти велим; пази на свршетак, јер: „Конац дедо краси“... и још мног 
ар и од сад као што си и до сад био.{S} Пази на свако дело које започнеш да га добро завршиш —  
те моје, буди увек тако добар, па добро пази на речи свог учитеља.{S} Он ће ти увек тако лепо п 
„Опрости ми... нисам ја бабо хтео...{S} Паја ме је наговорио... о... о“...</p> <p>Сад беше хајд 
збиљно... <pb n="31" /> јер сам био код Паје млинаревог сина. . .</p> <p>„Ао обешењаче, та ти х 
е за те новце куповао дувана и пушио са Пајом, млинарским сином, који беше још гори од Милана.. 
извршиш, онда ћу те отпустити, а ако ли пак извршиш, даћу ти сребрну пушку и златан јатаган.{S} 
ок се не покалуђериш — а сад ево ти ова палица од слонове кости, и не реци ником ко ти је дао д 
 па им овако на самрти рече: „Децо, она палица коју ми је ваш брат Мирон као ђак пре 18 година  
<p>Путем мишљаше калуђер: што значи она палица од слонове кости, па онда оно писмо што Милан у  
 од чистог сребра, а у среди иа врху од палице сијаше златна јабука, а на јабуци златан крст.</ 
тати: „А како можеш убити, кад немаш ни палице, а врабац је ено на грани?</p> <p>„Боме ја ћу га 
 кад је свитати почело, узме чича Панта палицу у руке, пут под ноге, па се упути по знанцима и  
ече игуман гледајући час у писмо, час у палицу, на којој беху обвијене <pb n="68" /> две змије  
 — ако Бог да — бити његова.</p> <p>Ову палицу сам ја отео од једног буљукпаше који ју је јамач 
ше на ино, он мораде примити у руку ону палицу, коју је он сам као дете донео у манастир М....< 
их родитеља.{S} Испитај га!{S} Дечак је паметан али несташан.{S} Подај му лека.{S} Штета ће бит 
раги читаоче да: свака штета учи човека памети и благо оном ко се за рана опамети.{S} Но да се  
уди на опрезу.{S} Што год радиш добро и паметно ради, и <pb n="38" /> гледај да ти крај деда тв 
. надзорник питања на која су деца тако паметно и разборито одговарала да се г. надзорник чудио 
о тражећи и распитујући за Милана, чича Панта пропусти пуна три дана без успеха.{S} Сад је чича 
 xml:id="SRP18962_C8"> <head>8.{S} Чича Панта тражи Милана.</head> <p>У јутро рано, тек кад је  
ео последњи пут.</p> <p>Где је год чича Панта ушао, свако га је запитао: „А како је могао Милан 
спитивао за Милана.{S} Кога је код чича Панта на путу срео, запитао би га: „Пријатељу!{S} Ниси  
“! беше одговор свију оних кога је чича Панта запиткивао.{S} Тако тражећи и распитујући за Мила 
 вратио оцу игуману.</p> <p>Кад је чича Панта дошао у село, приповедао је од радости сваком ко  
уна три дана без успеха.{S} Сад је чича Панта био у том уверењу, <pb n="44" /> да је Милана ма  
нима, велећи да не зна.{S} Тако је чича Панта читав дан пропустио тражећи Милана — па све беше  
ана, но све беше узалуд.{S} Што је чича Панта дуже Милана чекао, тим се више једио — и зло и на 
а.{S} Но није га баш одвео, јер је чича Панта имао посла док је Милана са багрена стерао доле,  
о, тек кад је свитати почело, узме чича Панта палицу у руке, пут под ноге, па се упути по знанц 
n="42" /> <p>С овим речма врати се чича Панта у собу, мирно легне да спава.</p> <p>Спавати није 
доба ама баш проневаљалио“ гунђаше чича Панта... „а чекај лоло... ако не дођеш вечерас, доћићеш 
е у школу, <pb n="15" /> онда је и чича Панта одвео свог несташка Милана.{S} Но није га баш одв 
<p>„Враг не спава“ говораше у себи чича Панта... „Ко шта ради себи ради“...</p> <p>Оваке црне м 
обривоја и т. д.</p> <p>Озлојеђени чича Панта нестрпљиво је очекивао, извиривао Милана, но све  
д куће кријући се које где.</p> <p>Чича Панта је био строг отац и казнио је свог несташка због  
 пута од газда Перине куће.</p> <p>Чича Панта који је сережан у свом седу и газда Пера, живили  
о Милан онако шта урадити“?</p> <p>Чича Панта је само слегао раменима, велећи да не зна.{S} Так 
> <p>Кад је Мирону било 28 година, отац Пантелеимон се нагло разболи и не беше више за живот.{S 
6 монаха.{S} Ушавши у трапезарију, отац Пантелеимон прикаже младог ђака који је дошао са жељом  
онда је на неколико дана доцније — отац Пантелеимон заиста отишао са Мироном у његово родно мес 
Милану навршило 18 година, онда га отац Пантелеимон игуман манастира М.... на најсвечанији начи 
{S} За време Милановог приповедања отац Пантелеимон се слатко смејао, али кад је Милан напослет 
 — па препоруци блаженопочившег игумана Пантелеимона — окружни епископ наименује младог монаха  
жно звонила за покој душе честитога оца Пантелеимона.</p> <p>Сутра дан су монаси оца игумана са 
ли манастир М....{S} С’ Богом остај оче Пантелеимоне!“</p> <p>Милета хајдучки вођа.</p> <p>„О с 
х.</p> <p>Но кад виде прве редове: „Оче Пантелеимоне благослови“! онда се одважи и настави чита 
 држао горућу воштаницу, склопи очи оцу Пантелеимону.</p> <p>Сви монаси одмах по својој дужност 
а све то мораш предати у властитост оца Пантелемиона...“ за тим предавши Милану све ово, даде м 
стир М... <pb n="64" /> да те преда оцу Пантелемиону, ти ћеш тамо бити ђак, пази синко, слушај, 
онда дошао пред очи.</p> <p>Кад се чича Панти већ дотужило чекати — а већ беше 11 час ноћи — по 
.</p> <p>Оваке црне мисли задаваху чича Панти тешке бриге, због којих до зоре не могаше заспати 
и Добривој је ишао увек са Миланом чича Пантиним сином, чија је кућа била преко пута од газда П 
 — ухвати га за руку, па га одведе чича Пантиној кући, (оцу Милановом) па му исприповеда све и  
 је ушао, али од страха већ при вратима пао онесвешћен па земљу.</p> <p>Хајдучки вођа знајући д 
плакао, као да му је сињи камен на срце пао.</p> <pb n="81" /> <p>Док је старац говорио, Милан  
р је Милана тако дирнуо да је у несвест пао, те онесвешћен лежао све док се није непогода смири 
њим, и кад је Милан онесвешћен на земљу пао, брзо утрчи за њим у пећину, узме га на <pb n="63"  
сти, газда Пери није било ништа отерати пар од најлепших јагањаца учитељу на дар. — Свог Добрив 
 у глас врло лепо изговорила.</p> <p>Г. парох је први стављао питања <pb n="21" /> из науке о в 
риспео је г. надзорник са г. г. сеоским парохом, кнезом, бележником и са осталим члановима сеос 
 шемом крај зелене ливаде бела стада су пасла зелену траву, а покрај стада стајао је пастир па  
ечи: „Ко другоме копа јаму, сам ће у њу пасти“.</p> <p>Тако бегајући — па све осврћући се на св 
 зелену траву, а покрај стада стајао је пастир па у фрулу умиљато свира.{S} На пољани опет и то 
амери да оде у које село да се најми за пастира.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 
арио.{S} Он се надао да ће код ма којег пастира замолити мало млека и црна хлеба, па ће тим про 
сти дан без бриге.{S} Но кад тамо, а од пастира ни корова.</p> <p>Пуста ледина нигде никога.{S} 
ти би ми одма опростио: да знаш како се патим због твоје тешке ране!....</p> <p>Овако шапћући т 
сережан оружао кад је ноћу ишао да чини патролу; приказао му се и Добривој, који је јаукао од б 
 распустио.{S} Радосна деца клицајући и певајући песму: „<title>Ђачки растанак</title>“ разиђу  
} Ласте, славуји, косови и остале птице певачице одлетеше у оближње њиве, да накупе мало гусени 
е са свим оздравио и само се као црвена пега могла видети на левом рамену.</p> <p>„Ово нека ти  
а што су ти усне црне“?</p> <p>„Јео сам пекмеза“!</p> <p>„Па што си онда чело баште долазио, за 
е јер га је отац љуто избио што је баба Пелиној мачки везао камен о врат па је бацио у бунар.{S 
ло.{S} Тело му је дрхтало.</p> <p>Тома, Пера и Миша су се том несретном појавом тако збунили, д 
им поштеним и вредним животом.{S} Газда Пера је био тих, миран и благ.{S} Никога није оп увреди 
до срце.</p> <p>Отац Добривојев — газда Пера, — беше још сретнији кад је видео како му учитељ х 
а који су, видећи <pb n="6" /> да газда Пера не прима зајам натраг, односили свој зајам кући!</ 
да заслужи коју кукавицу: онда је газда Пера показивао, да се влада по оним речима Христа Спаси 
баш као прави пријатељи. — Кад је газда Пера одвео Добривоја да га упише у школу, <pb n="15" /> 
 само ћутала на ове речи, које је газда Пера изговорно — па се мало насмешила.{S} Знала је она  
p> <p>То велико уважење стекао је газда Пера својим поштеним и вредним животом.{S} Газда Пера ј 
на дар. — Свог Добривоја волео је газда Пера више свега; љубио га и чувао као зеницу ока свог.  
ку. „Та школоваћу га — говорио је газда Пера својој жени — „па ма ме пола имања стао, само нека 
још многих лепих поука говорио је газда Пера пред својим сином.</p> <p>Добривој је све ове очин 
јој кући, побоји се на путу ди ће газда Пера казати његовом оцу како је хтео отети књигу од Доб 
нта који је сережан у свом седу и газда Пера, живили су и сад живе врло добро баш као прави при 
 „Сиротима буди у помоћи“.</p> <p>Газда Пера је тако сваком приликом свесрдно и чинио. — Беспла 
имућних сеоских родитеља.</p> <p>„Газда Пера“ — тако је звало цело село оца овога дечака — био  
најбољег ђака.</p> <p>Од радости, газда Пери није било ништа отерати пар од најлепших јагањаца  
, чија је кућа била преко пута од газда Перине куће.</p> <p>Чича Панта који је сережан у свом с 
и његовом напретку у добру.{S} За газда Перино добро срце брзо се рашчуло на далеко, по оној ср 
које чем.{S} Питали се ту: ко може баба Персину тарабу прескочити; ко се може на деда Симин дуд 
и пут је једном младом калуђеру заденуо перушку за камилавку и тако даље</p> <p>Све ове Миланов 
о.{S} Радосна деца клицајући и певајући песму: „<title>Ђачки растанак</title>“ разиђу се сваки  
живота.</p> <p>За тим сва деца отпевају песму: „Теби Боже хвала“ — тако сложно и милогласно, да 
е с почетка устезао, јер није знао коју песму да одпоји.{S} Напослетку одпочне: „Дјева днес“ ко 
 дед да чујем!{S} Отпој ми коју црквену песму да чујем какав имаш глас.</p> <p>Милан се с почет 
удост“.{S} Али кад је Милан и четвртог, петог и шестог дана ово чинио, онда је отац Лаврентије  
ред очима.</p> <p>Он мишљаше; „подземна пећина, ја сам, па онда пун котао злата да донесем — шт 
62_C11"> <head>11.{S} Милан у хајдучкој пећини.</head> <p>Путем је хајдучки вођа причао Милану  
 неколико стотина корака пред хајдучком пећином, која не изгледаше сад као црн облачић већ као  
значити“?{S} Испрва се устезао да уђе у пећину, али охрабривши се уђе у пећину, која беше светл 
а уђе у пећину, али охрабривши се уђе у пећину, која беше светла као месец; кад иза раштрканих  
ешћен на земљу пао, брзо утрчи за њим у пећину, узме га на <pb n="63" /> руке па га однесе у св 
брог и одважног срца, одвешћу те у моју пећину, и даћу ти три посла да прво извршиш, па ако ли  
2"> <head>12.{S} Милан оставља хајдучку пећину.</head> <p>Што је Милан смислио, то је хајдучком 
ило.{S} С тога науми да остави хајдучку пећину у намери да оде у које село да се најми за пасти 
 ћутао је све док није дошао у хајдучку пећину.</p> <p>Тада се баш почело смркавати.</p> <p>Сви 
ди Милану да сад отиде у једну подземну пећину, — која је била затворена са вратима од самога ч 
е кад год у турским рукама.</p> <p>У ту пећину ући беше одиста страшно.{S} Милан је ушао, али о 
научио.{S} Своје задаће је чисто и лепо писао па је потпуно спремљен ишао у школу.{S} Док није  
игумана.</p> <p>„А знаш ли што читати и писати“? запита га отац игуман.</p> <p>„Знам“! рече Мил 
слови“! онда се одважи и настави читање писма које беше овог садржаја:</p> <p>„Ево стоји пред т 
 тим предавши Милану све ово, даде му и писмо, те удари у плач.{S} Милан је пажљиво слушао све  
дмах отвори писмо, и зачуди се кад види писмо крвљу написано.</p> <p>Отац игуман мало уплашен,  
ћено писмо.{S} Отац игуман одмах отвори писмо, и зачуди се кад види писмо крвљу написано.</p> < 
игуман.</p> <p>„Ево донео сам Вам једно писмо“, рече Милан па пружи оцу игуману, запечећено пис 
 Милан па пружи оцу игуману, запечећено писмо.{S} Отац игуман одмах отвори писмо, и зачуди се к 
на палица од слонове кости, па онда оно писмо што Милан у руци држаше.</p> <p>Кад је Милан доша 
си избројани, за то сам оставио заветно писмо, ено га на столу пред иконом Мајке Божије, — у ко 
вио синко“! рече игуман гледајући час у писмо, час у палицу, на којој беху обвијене <pb n="68"  
запитати што плачу?</p> <p>„Ох синко не питај нас, кад нам не можеш помоћи...{S} Ми смо ево већ 
апиткиваху један другога о које чем.{S} Питали се ту: ко може баба Персину тарабу прескочити; к 
Елем да не описујем потанко све, што се питало и како је које дете одговарало, доста то, да је  
запиткиваше даље хајдучки вођа, на која питања је Милан кроз зубе једва изговорио:</p> <p>„Не з 
сме отићи ноћу на таван и т. д. на која питања су се мали јунаци истицали хвалећи се како је ко 
а најбоље покаже и на испиту најбоље на питања одговорао <pb n="19" /> буде, тај ће добити од г 
ј школи уче — стављао је и г. надзорник питања на која су деца тако паметно и разборито одговар 
ворила.</p> <p>Г. парох је први стављао питања <pb n="21" /> из науке о вери и то ученицима нај 
м час оном.{S} Милан је сваком на свако питање одговарао тако задовољно, да су се сви чудили ра 
 поче старац „ти погађаш а кад нас тако питаш ево ћу ти синко рећи зашто плачемо: „Има смо једн 
илан имао у шпагу напуњен <pb n="41" /> пиштољ, па како је хотевши убити врапца — ранио Добриво 
е Милан од ужаса испустио <pb n="39" /> пиштољ из руке — дошла му је пред очи слика мртвог Добр 
бро!“ рече Милан, па извадивши из шпага пиштољ, напери га на врапца, одапне и пукне. — </p> <p> 
ан од мало пре веселих другова пошто је пиштољ пукао — па ухвативши се за лево раме јаукаше од  
p> <p>Сва се деца обезнанише кад видише пиштољ. —</p> <p>„Ајао моја мајко“! цикну један од мало 
ао изван себе, а Милан од ужаса испусти пиштољ из руке — видећи шта је учинио, уплашен нагне бе 
цу.{S} Једног дана украде од мене један пиштољ који беше напуњен, но оно је мислило да је праза 
тра — али ћеш и запамтити кад си узимао пиштољ у руке“!</p> <pb n="42" /> <p>С овим речма врати 
о сунце родило кад је угледао над собом плаво небо, јарко сунце, пред собом лепу долину, а из д 
 ока свести. —</p> <p>Док је Милан овде плакао и кајао се за своје лудо дело, дотле је његов от 
а видимо шта је смислио оне ноћи кад је плакао у издубљеном расту?{S} Камо је отишао?{S} Чиме с 
сташности — догодио.</p> <p>Целу ноћ је плакао и кајао се за своје несмислено и невино дело не  
главом као осуђен стајао је непомично и плакао...</p> <p>Ово је приметила старица, па нежно зап 
ц са својом женом сеђаше на степенима и плакаше кријући сузе од света који је мимо њега пролази 
 од силне праске — која се разлегала по планини, — <pb n="60" /> тргао нагло своју руку из руке 
еху тужни родитељи сретнији но икада те плате за труд г. лечнику који се на мах врати својој ку 
ћи у руци дренов прут с којим би Милану платио његово несташно дело.</p> <p>Добривојеви другови 
ћи је у лице, по том отиде к оцу и кроз плач рече: „Опрости ми бабо, сад сам други Милан.{S} Хв 
0" /> дате гра-а буље“! рече Милан кроз плач.</p> <p>„А ко је тебе овамо послао“? запита опет ч 
p>„Је-е-есам.... ах.... рече Милан кроз плач и једва се уздржао да га не познаду по гласу.{S} М 
су“!</p> <p>„Па што си ти мало час кроз плач изговарао: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити  
ну све ово, даде му и писмо, те удари у плач.{S} Милан је пажљиво слушао све што му је хајдучки 
с тако питаш ево ћу ти синко рећи зашто плачемо: „Има смо једног сина од својих 10—11 година, б 
па нежно запита:</p> <p>„А што ти синко плачеш?{S} Ваљда си познавао“?</p> <p>„Је-е-есам.... ах 
а тако дирнуо, да је морао запитати што плачу?</p> <p>„Ох синко не питај нас, кад нам не можеш  
p> <p>У том га тешки сан ухвати, и он у плачу и заспа.{S} У сну му се приказао отац оружан, као 
и неће вратити жив.{S} Путем бегајући и плачући, тукао се у прса и горко се кајао за свој неста 
ћу лагати“ говораше Милан... „у лажи је плитко дио, то сам већ толико пута искусио, а и овај ха 
удово дрво у башти чика Младена.</p> <p>Плод тога дуда беше црн и крупан.</p> <p>„Баш као што в 
а игумановим летњиковцем, а натраг лепе плодне њиве.</p> <pb n="73" /> <p>За оних првих 8 дана  
 да га је Бог благословио са преобилним плодом од своје њиве <pb n="5" /> коју је он вредно обр 
ља“! рече Милан радосно, па промеривши, плот како би га прескочити могао — пође у башту.{S} Пло 
 га прескочити могао — пође у башту.{S} Плот је прескочио без по муке, јер је сад био лак као с 
ени бич пукао.{S} Иза пуцњаве спусти се пљусак.</p> <p>На глас грома Милан се одмах тргао, па у 
} Муње престадоше севати, киша престаде пљуштати, а црни и густи облаци се растурише и изчезоше 
адне матери у наручја љубећи је у лице, по том отиде к оцу и кроз плач рече: „Опрости ми бабо,  
 и сама деца могла науку за се извести, по којој су се уверити могла, да свако дете, које се по 
о добро срце брзо се рашчуло на далеко, по оној српској пословици: „Добар се глас далеко чује“. 
 децу пустио кући и том приликом су два по два излазили из школе, па у реду мирно ходећи улицом 
ро пролази, а оно дете које се не влада по саветима својих старијих, већ које је непослушно, јо 
да је газда Пера показивао, да се влада по оним речима Христа Спаситеља: „Сиротима буди у помоћ 
 је од силне праске — која се разлегала по планини, — <pb n="60" /> тргао нагло своју руку из р 
а, црне косе витка тела, обливен сузама по лицу, а пред дечаком лежаху неколико дивљих начетих  
 дужности, Милан је морао сваког вечера по 1 час учити <pb n="74" /> црквено појање, које је ос 
осним гласом „ако моји родитељи и сутра по мене дођу, ја се кући нећу вратити“.</p> <p>Отац игу 
ко чује“.</p> <p>У време циче зиме, кад по цео дан злочести псогоња влада, кад сиромах сељак не 
 ћути.{S} Врати се у собу, погледи свуд по соби, отиде у смочару, у кујну, у коњушницу и свуд з 
није несташлук тако ушао у страст да је по читав дан бегао од куће кријући се које где.</p> <p> 
, побожно се прекрсти и са децом отпоје по који тропар или би сва деца очитала молитву пре наст 
љао, сети се савета твог учитеља, па се по њима владај“ — па мало прогледавши дивно бојадисане  
д своје мајке и беше му врло мило па се по њеним саветима и владао.{S} И с пуним правом могла ј 
е уверити могла, да свако дете, које се по добрим саветима својих родитеља влада, да тако дете  
 духовном животу дајући му добре савете по којима се има владати.</p> </div> <div type="chapter 
 стигне до неке храстове шуме која беше по дана хода удаљена од села.{S} Баш се онда сунце смир 
 пође у башту.{S} Плот је прескочио без по муке, јер је сад био лак као срна. <pb n="29" /> На  
а, па ако за годину дана твоји родитељи по тебе не дођу онда мораш овда и остати“.</p> <p>„Оче  
зар ти ниси могао са сокака доћи к мени по грабуље“? запита га чика Младен, па га оштро погледи 
алицу у руке, пут под ноге, па се упути по знанцима и родовима да тражи Милана — држећи да је м 
 што је мислио то је и учинио.{S} Идући по сред шуме, наиђе на један извор.{S} Над њим се Милан 
у вечеру за младога госта.</p> <p>Момци по заповести одмах учине.</p> <p>Сви поседаше за сто па 
сложно и милогласно, да је г. надзорник по други пут морао похвалити и ђаке и г. учитеља, те се 
а у школи била мирна, онда им је учитељ по коју лепу приповечицу тако занимљиво приповедао, да  
 је са манастирском баком ишао у подрум по сир млеко, маст, месо, вино, и тако даље{S} Затим за 
ише нећу бити несташан“ — које је Милан по други пут изговорио, није могао да себи протумачи, ш 
у великим барима, од мајке је излагивао по неколико новчића за пропис па је за те новце куповао 
усне, кидао листове из књига па расипао по путу, и бунцао је неке речи што и он није добио онак 
 се пође напред.{S} Милан је тако лутао по шуми скоро 1/4 дана, па никако да угледа краја од шу 
 је потмуреним и намргођеним лицем ишао по сред пута повлачећи ногу за ногом и дижући прашину.< 
анастирском дворишту.{S} Милан их је до по пута испратио, а онда их је загрлио и изљубио, и онд 
е кући — оставивши га матери отиде брзо по лечника, који је одмах дошао Добривоју прегледати ра 
олазили.{S} Милан је <pb n="77" /> мало по мало заборављао на своју кућу и на родитеље, а на ов 
е и дању и ноћу бавио.{S} Најпосле мало по мало почео је заборављати на тугу и бригу, на Милана 
ка је то Добривоју тешко било, али мало по мало и Добривој се тако привикао раду и вредноћи — ј 
овом добром владању, на брзо се рашчуло по целом селу.{S} То су засведочавале речи појединих ма 
 његовог лепог гласа на брзо се рашчуло по околини манастира па су долазили сваке недеље да слу 
ве беше узалуд.{S} Сутра дан је не само по свом селу тражио Милана, него и у оближња места је о 
, а кад муња севну беше светлије него у по дана.</p> <p>Овај ужасан призор је Милана тако дирну 
лач и једва се уздржао да га не познаду по гласу.{S} Милан је гледао своје родитеље пред очима  
је више пута причао како хајдуци украду по које мушко дете па га код себе држе и хране као птиц 
ке, напуни своје шпагове, па онда једну по једну вадећи, јеђаше у сласт ма да беху тако киселе, 
се примицало.{S} Веселе птичице које су по вас дан весело цвркутале скакућућ са гране на грану  
у Пантелеимону.</p> <p>Сви монаси одмах по својој дужности отпочну свеноћно опело.{S} Манастирс 
је кућа била близу једна другој.</p> <p>По томе је дакле свако ђаче имало свога друга.</p> <p>М 
слао“? запита опет чика Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А 
 због једног несретног случаја заблудео побегавши од својих родитеља.{S} Испитај га!{S} Дечак ј 
 затеку и Милана овде који је тога дана побегао од куће јер га је отац љуто избио што је баба П 
па побегне непознатим путем.{S} Како је побегло није се више вратило.{S} Тражисмо га пуне трп г 
најући шта ће из тог следити — науми да побегне далеко у свет, па да се у какву шуму сакрије, т 
 да је убило свога друга, уплаши се, па побегне непознатим путем.{S} Како је побегло није се ви 
<p>Учитељ је био човек врло добра срца, побожан и мирољубив. <pb n="14" /> Пре сваке наставе, п 
астави меким тихим гласом:</p> <p>„Буди побожан, чувај св. веру, св. храм и буди добар и од сад 
еше права Српкиња.{S} Честита, ваљана и побожна — и ма да беше из сиромашне породице — ипак беш 
љубив. <pb n="14" /> Пре сваке наставе, побожно се прекрсти и са децом отпоје по који тропар ил 
и иначе беше то човек правог моралног и побожног карактера као што само један монах бити може — 
стојни Милан.</p> <p>Милан се особити у побожности усавршавао.{S} Усавршавању његовом у побожно 
ти усавршавао.{S} Усавршавању његовом у побожности од великог утицаја беху свете књиге, које му 
а дан су монаси оца игумана са највећој побожношћу пристојношћу сахранили пред вратима св. цркв 
ко осрамоћен морао упутити својој кући, побоји се на путу ди ће газда Пера казати његовом оцу к 
чки вођа: „Синко, ја сам се за тебе већ побринуо, па ако будеш честит и добар, бићеш сретан.{S} 
во изговоривши, ухвати Милана за руку и поведе кроз шуму неком узаном стазом.</p> <p>Стаза ова  
а па не могући издржати тугу свога срца повиче: „Ја сам МилаН“!... и падне матери у наручја љуб 
м и намргођеним лицем ишао по сред пута повлачећи ногу за ногом и дижући прашину.</p> <p>Добрив 
синко“... <pb n="80" /> поче старац „ти погађаш а кад нас тако питаш ево ћу ти синко рећи зашто 
и његовог одела.{S} Изгледао је на први поглед као да је син каквога грофа, а не као син просто 
а — црне очи, из којих светлуцаше оштри поглед, уверили би се, да је оштроуман и досетљив.{S} Г 
 пут на икону св. Богородице, још један поглед на Мирона, још једаред дахне и издахне.</p> <p>М 
> Добривој му је све опраштао и ни мрка погледа није бацао на Милана.{S} Милан је више пута збо 
вадио једну књигу са златним корицама и погледавши у испитни записник, прозвао Добривоја <pb n= 
шеног и буновног дечака.</p> <p>„Синко, погледај ми у очи“, поче хајдучки вођа „ти си спав’о је 
/> твојеми</foreign>“... тешко уздахне, погледи још последњи пут на икону св. Богородице, још ј 
од завукао па ћути.{S} Врати се у собу, погледи свуд по соби, отиде у смочару, у кујну, у коњуш 
 се заустави код једне дивље јабуке.{S} Погледи горе на гране и промери <pb n="50" /> од земље  
ље“? запита га чика Младен, па га оштро погледи.</p> <p>Милан је почео сад муцати, јер није зна 
ог Добривоја, те га је са својим оштрим погледом тако просецао, као да је из зависти хтео неку  
вредно обрађивао — ипак се он није зато погордио.</p> <p>Сви су се сељани чудили и дивили његов 
труди се и владај се добро.{S} Ма да си погрешио у нечем гледај да се поправиш.{S} Гледај да св 
аљан човек. „Сека Зорка“ — тако зваху и под тим именом познаваху сви сељани и све сељанке као ч 
еви родитељи дочекали су највећу радост под своју старост, тим што су оба честита сина своје ро 
ело, узме чича Панта палицу у руке, пут под ноге, па се упути по знанцима и родовима да тражи М 
гне главу па храстов грм, подметне руку под главу па занесен у мислима слатко заспи.</p> <pb n= 
а!{S} Дечак је паметан али несташан.{S} Подај му лека.{S} Штета ће бити да се његов дар занемар 
с тога и он умеша у игру.{S} Друштво се подели на две странке.</p> <p>И овом приликом спази Мил 
а стерао доле, те га онда одвукао онако подераног и уплаканог.{S} Милан и Добривој беху једних  
 смркло пред очима.</p> <p>Он мишљаше; „подземна пећина, ја сам, па онда пун котао злата да дон 
ђа заповеди Милану да сад отиде у једну подземну пећину, — која је била затворена са вратима од 
а трави блед као крпа.{S} Отац га одмах подигне, узме га на руке па га однесе кући — оставивши  
 вођи — пољубе непознатог дечака, па га подигну у вис.</p> <p>Ово је Милану служило на част.</p 
ћи од зиме, сагне главу па храстов грм, подметне руку под главу па занесен у мислима слатко зас 
 путем што води иза села.{S} Тек што је подне прешло.{S} Милан је био на лединама и то чело Мла 
 сваки уморан мало одмара.</p> <p>После подне истог а дана тако-око 5—6 часова, дошло је неколи 
{S} Несретни случај.</head> <p>Беше баш подне у очи св. Илије.</p> <p>Леп летњи дан.{S} Сунце ј 
учар то је са манастирском баком ишао у подрум по сир млеко, маст, месо, вино, и тако даље{S} З 
ко даље“</p> <p>Овим речима је поп Сава подстицао сека Зорку да свог несташног иначе особито да 
ек шест година било.</p> <p>На овај рад подстицао ју је господин учитељ, а то је било онда, кад 
 самога твога учитеља и оца, који те је подстицао на вредноћу.{S} Буди увек тако добар, буди ув 
Милан.{S} Устане, па не знајући где је, пође право кроз шуму у намери да изађе на други крај.{S 
ји српство бране од крволочних Турака — пође право онамо, од куда је долазио први глас.</p> <p> 
вши, плот како би га прескочити могао — пође у башту.{S} Плот је прескочио без по муке, јер је  
 ни камо, гладан, уморан, охрабри се па пође кући.{S} Ваш право вели српска пословица: „Глад и  
 убрише рукавом од кошуље, те журећи се пође напред.{S} Милан је тако лутао по шуми скоро 1/4 д 
/p> <p>После три дана Миланови родитељи пођу кући.{S} На поласку отац игуман донесе ону кесу ду 
отац Лаврентије је постигао оно, што је пожелео.{S} Милан се збиља поправио и сад не беше онај  
ати за леђима оца игумана и што је овај пожелио, то му је Милан морао донети.</p> <p>Све ове ду 
м је Милан добио ову заповест, одмах се пожурио да изврши, те због тога се једва провукао кроз  
ко другова Добривојевих да се сњим мало позабављају.{S} Отац Добривојев који беше отац строг ал 
из школе, па у реду мирно ходећи улицом поздрављали би оне, уз које су пролазили или које су ср 
има — дочекао учитељ са кратким и лепим поздравом.{S} Сва су деца за тим мирно ушла у школу и с 
 <p>„А што ти синко плачеш?{S} Ваљда си познавао“?</p> <p>„Је-е-есам.... ах.... рече Милан кроз 
ка Зорка“ — тако зваху и под тим именом познаваху сви сељани и све сељанке као честиту и ваљану 
и малог и у опште од свих који га лично познаваху.</p> <p>То велико уважење стекао је газда Пер 
ао своје родитеље пред очима који га не познадоше.</p> <p>„Но па за што сте овамо дошли“? запит 
н кроз плач и једва се уздржао да га не познаду по гласу.{S} Милан је гледао своје родитеље пре 
а чика Младен кушајући га као бајати не познаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да-да ми <pb n=" 
l:id="SRP18962_C16"> <head>15.{S} Милан познаје своје родитеље.</head> <p>Манастир у који је Ми 
. зар сам се тако променио да ме баш не познајеш“?</p> <p>„Јеси синко јеси... променио си се ја 
ајдучком вођи још мрачнија цела првашња појава.{S} Не знађаше како да утиша уплашеног и буновно 
о уздисање; помисли е се није какав дух појавио у овој шуми, или је можда каква потера за хајду 
p>Тома, Пера и Миша су се том несретном појавом тако збунили, да <pb n="36" /> су били неко вре 
 своје младе.{S} У том дивном природном појаву, пробуди се Милан.{S} Устане, па не знајући где  
ређен, што су млади монаси особито лепо појали у цркви те својим умилним појањем тако облагорођ 
н сасвим задовољно кад је Милан довршио појање — „сад ходи у трапезарију <pb n="72" /> да те по 
ра по 1 час учити <pb n="74" /> црквено појање, које је особито лако сваћао, и што би му који м 
о лепо појали у цркви те својим умилним појањем тако облагорођаваху срца присуствујућих, да су  
ојао.</p> <p>Милина беше слушати кад је појао у цркви.{S} Због његовог лепог гласа на брзо се р 
> <p>„Знам и то“!</p> <p>„А знаш ли што појати“?</p> <p>„3нам“!</p> <p>Е па дед да чујем!{S} От 
целом селу.{S} То су засведочавале речи појединих матера, које су своју неваљалу децу опомињале 
и, него да ћу овде остати па ма ме вуци појели но ако хоћеш, прими ме у хајдуке.{S} Прими ме ма 
т је баба Макрени манастирској кухарици појео све јабуке што је бака спремила за госте, трећи п 
да слушају манастирског новог ђака како поји.</p> <p>Милан је у манастиру од неког времена јако 
а.{S} Једва је чекао да дође кући па да покаже својим родитељима шта је добио.</p> <p>А како бе 
одао: „Који се од мојих ученика најбоље покаже и на испиту најбоље на питања одговорао <pb n="1 
!“ одговори Милан.</p> <p>Калуђер одмах покаже Милану <pb n="67" /> врата од игуманове ћелије и 
 ходи у трапезарију <pb n="72" /> да те покажем свима монасима.</p> <p>У трапезарији беху 6 мон 
 неколико леја да сам сади воће и цвеће показавши му прво како то треба радити.</p> <p>Испочетк 
о буде.{S} Ти си се данас најдостојнији показао ове књиге, доказао си и задивио си не само мене 
ку, одведе га у собу где му је Добривој показао књигу са златним корицама, рекавши да му је ту  
е Добривој и ове године као најбољи ђак показао, отиде у гумно, одабере једно најлепше јагње, м 
енио оном који се у овој школи најбољим показао буде.{S} Ти си се данас најдостојнији показао о 
апротив скакутао смешећи се од радости, показивао је својим друговима лепу књигу што је добио н 
служи коју кукавицу: онда је газда Пера показивао, да се влада по оним речима Христа Спаситеља: 
та им је приповедао или какве им ствари показивао и тако даље</p> <p>Тако је једанпут приповеда 
иповедао како <pb n="9" /> им је учитељ показивао школске ствари, други пут је приповедао како  
 матере, чувај га као очи у глави, и не показуј га ником, док се не покалуђериш — а сад ево ти  
глави, и не показуј га ником, док се не покалуђериш — а сад ево ти ова палица од слонове кости, 
... „Не иди у друштво у којем има доста покварених срдаца, да не наиђеш на зло.{S} Не играј се  
да Милана казни.{S} Због тог се Милан и покварио, јер је добро знао да га отац данас или сутра  
Ево ти синко ова кеса с новци, и ево ти поклањам ову књигу, то је молитвеник моје покојне матер 
4" /> је Милан добио од оног хајдука па поклони Милановим родитељима рекавши да им је то благод 
} Манастирска звона су тужно звонила за покој душе честитога оца Пантелеимона.</p> <p>Сутра дан 
клањам ову књигу, то је молитвеник моје покојне матере, чувај га као очи у глави, и не показуј  
а, већ би као Добривој слушао свога оца покоравајући се њему учио би се само оном што је добро  
ли налог г. лечника у потпуној мери.{S} Покрај тога мољаху се Богу за здравље свога детета.{S}  
ој сваку реч своје миле мајке гутао.{S} Покрај тога мајка га је сваког јутра и вечера учила да  
аде бела стада су пасла зелену траву, а покрај стада стајао је пастир па у фрулу умиљато свира. 
те твога оца, не би те данас црна земља покривала!{S} Децо, децо, слушајте своје родитеље, јер  
лно округла, густом као чађ црном косом покривена и лепо очешљана.{S} Одело му беше чисто и леп 
 Стрешавши јабуке, полако се сиђе доле, покупи јабуке, напуни своје шпагове, па онда једну по ј 
о је газда Пера својој жени — „па ма ме пола имања стао, само нека постане поп“...</p> <p>Сека  
 румен.{S} То беше ватрени круг који се полагано дизао, смешкајући се провиривао иза такозваног 
та то значи?</p> <p>Напослетку се саже, полако дрмне непознатог дечака — који у сну држећи збиљ 
попадале на земљу.{S} Стрешавши јабуке, полако се сиђе доле, покупи јабуке, напуни своје шпагов 
 да Милан неће издржати страх — ишао је полако за њим, и кад је Милан онесвешћен на земљу пао,  
/p> <p>Кад је осетио да је сит, сиђе се полако доле.</p> <p>Тек што се сишао доле, ал дотрчаше  
их јабука.</p> <p>Хајдучки вођа који се полако и на прстима к њему приближио, посматраше га нек 
дана Миланови родитељи пођу кући.{S} На поласку отац игуман донесе ону кесу дуката што <pb n="8 
 глас у народу.{S} Дао је на ново цркву полепшати, баште уредити, воћем и цвећем засадити и так 
чинио, уплашен нагне бегати, и то таким полетом, да се у трен ока изгубио испред својих другова 
о за монаха, био је на гласу због лепог положаја; што је био лепо уређен, што су млади монаси о 
 пастир па у фрулу умиљато свира.{S} На пољани опет и то на њивама си видети могао вредне жетео 
пути одма са својим друговима на зелену пољану да се играју лопте.</p> <p>Кад су дошли на одређ 
уци изишавши на сусрет хајдучком вођи — пољубе непознатог дечака, па га подигну у вис.</p> <p>О 
 од милине узме Добривоја за руке па га пољуби очински у пуне обрашчиће. <pb n="23" /> Ово беше 
 хајдучки вођа загрли Милана; трипут га пољуби у чело и у лице и онда се растану.</p> <p>Милан  
 Добривоју који дрхћући прими књигу, па пољубивши г. надзорника у руку врати се на своје место. 
дучки вођа врло доброг срца, која га је пољубио у бледе али пуне образе.</p> <p>„Како је теби и 
ало, јер га до сад још нико у руку није пољубио.</p> <p>„Бог ти помогао синко“! одврати му калу 
 се све разлегао глас Миланов који је: „помагајте“! викао. —</p> <p>Већ су му цео горњи капут с 
 из далека неко јецање и неко уздисање; помисли е се није какав дух појавио у овој шуми, или је 
ужило чекати — а већ беше 11 час ноћи — помисли: е да се није гдегод завукао па ћути.{S} Врати  
 могао, јер тек што се сетно Добривоја, помислио је да се Милан можда због оног случаја убио, у 
па онда изговоривши ово речи: „<foreign>Помјани мја Господи во царствиј <pb n="87" /> твојеми</ 
ико у руку није пољубио.</p> <p>„Бог ти помогао синко“! одврати му калуђер врло љупко — „кога т 
чима Христа Спаситеља: „Сиротима буди у помоћи“.</p> <p>Газда Пера је тако сваком приликом свес 
Ох синко не питај нас, кад нам не можеш помоћи...{S} Ми смо ево већ четир године у онакој тузи“ 
испитивати.{S} Целе недеље пред испитом понављао је Добривој своје лекције, а Милан место да је 
г синчића васпита.</p> <p>Сека Зорка се понајвише трудила да свога Добривоја привикне послушнос 
је због тога рекао да се сви спреме, да понове лекције па да потпуно спремљени могу дати леп од 
кад су сви момци поспали, а то беше око поноћи.</p> <pb n="62" /> <p>Милану се тек сад смркло п 
 том ништа да спомене.{S} Сутра дан око поноћи догодило се са Миланом тако исто.{S} Кад се три  
врло љупко — „кога тражиш“?</p> <p>„Оца Понтелеимона!“ одговори Милан.</p> <p>Калуђер одмах пок 
даље и тако даље“</p> <p>Овим речима је поп Сава подстицао сека Зорку да свог несташног иначе о 
а ме пола имања стао, само нека постане поп“...</p> <p>Сека Зорка је само ћутала на ове речи, к 
епослушан.</p> <p>Сека Зорки је често и поп Сава овако говорио: „Не дај детету на вољу, да чини 
е“, баба га је дао на школе да изучи за попа...</p> <p>„Ох сад ми је лакше“! викне Милан — „сад 
о грану тако снажно, да су све до једне попадале на земљу.{S} Стрешавши јабуке, полако се сиђе  
 /> На дуд се још лакше попео, а кад се попео, онда је рекао у себи: „Док га не обрстим, нећу с 
срна. <pb n="29" /> На дуд се још лакше попео, а кад се попео, онда је рекао у себи: „Док га не 
рескочити; ко се може на деда Симин дуд попети; ко сме отићи ноћу на таван и т. д. на која пита 
 оно, што је пожелео.{S} Милан се збиља поправио и сад не беше онај несташни Милан, већ са свим 
и од свога оца.{S} Но Милан место да се поправио, он је бивао све гори и несташнији, све дотле  
 Ма да си погрешио у нечем гледај да се поправиш.{S} Гледај да сваки посао добро и на време свр 
војем кући ићи.{S} Милан је целим путем попреко гледао веселог Добривоја, те га је са својим ош 
 благослов и срећу.</p> <p>Милан се сад поред својих родитеља осећао најсретнијим.</p> <p>Кад с 
гу што је добио на испиту.{S} Ко је год поред Добривоја прошао, свако је застао, па ако је знао 
ам хајдучки вођа, који је због лова баш поред Милана проћи имао.{S} Чувши још из далека неко је 
а из којих провириваху пушке острагуше, поређане једна до друге.</p> <p>„Ето синко моје куле“!  
је и Добривој добио.{S} У Милана се сад породила због тога мржња, био је сад пун зависти, због  
а и побожна — и ма да беше из сиромашне породице — ипак беше она лепо васпитана, па је настојав 
сутра потражи Милана, па да га казни, и посаветује да у будуће тако што не чини.</p> </div> <di 
едај да се поправиш.{S} Гледај да сваки посао добро и на време свршиш.{S} Имај па уму ову кратк 
ти, па се онда врати у двориште на свој посао.{S} Добривој се одмах упути одма са својим другов 
ладог ђака који је дошао са жељом да се посвети калуђерском чину.{S} Милану препоручи да има св 
мирној души, али ко овамо једном дође и посвети свој живот калуђерском чину тај се не сме враћа 
 На жељу Добривојеву да се мало одморе, поседају сви у коло један до другог па чупкајући зелену 
и записник.{S} С једне и с друге стране поседали су и остали чланови који су присуствовали на ш 
ци по заповести одмах учине.</p> <p>Сви поседаше за сто па и Милан с њима.</p> <pb n="61" /> <p 
одвешћу те у моју пећину, и даћу ти три посла да прво извршиш, па ако ли за три дана не извршиш 
је га баш одвео, јер је чича Панта имао посла док је Милана са багрена стерао доле, те га онда  
н кроз плач.</p> <p>„А ко је тебе овамо послао“? запита опет чика Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е 
ву са игуманом где је читао апостол.{S} После 8 дана Милан је већ добио налог да оцу игуману чи 
ета.{S} И Бог им је услишао молитву.{S} После 8 дневног брижног и савесног неговања родитељског 
к.</p> <p>„Иди кажи свима монасима нека после св. литургије дођу сви у трапезарију“ рече отац и 
 и Миланова завист.</head> <p>Учитељ је после одласка г. надзорниковог, још при растанку, изгов 
ак да је сад време да се руча, па да се после ручка сваки уморан мало одмара.</p> <p>После подн 
х даде па пут са хајдуком.{S} Кад су се после кратког времена приближили манастиру М.... угледи 
ву пре наставе.{S} Исто је тако чинио и после наставе, а онда је децу пустио кући и том прилико 
сао своју жељу, а та је: да браћа иноси после моје смрти Мирона изаберу за игумана овог манасти 
ао најсретнијим.</p> <p>Кад су се гости после славе разишли, Миланови родитељи су још пуна три  
дговарало, доста то, да је г. надзорник после закљученог и довршеног испита најлепшим и најрадо 
n="85" /> и сва шта се са Миланом збило после оног несретног случаја.</p> </div> <div type="cha 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После неколико месеци — па препоруци блаженопочившег иг 
 ручка сваки уморан мало одмара.</p> <p>После подне истог а дана тако-око 5—6 часова, дошло је  
до неког доба ноћи при месечини.</p> <p>После оваког разговора сви легоше да спавају, а хајдучк 
на тој св. служби читао апостол.</p> <p>После св. службе, заповедно је Милану отац игуман, да о 
Вечерали су сви у највећу сласт.</p> <p>После вечере момци се разговарали, шалили, запиткивали  
уна три дана остали у манастиру.</p> <p>После три дана Миланови родитељи пођу кући.{S} На полас 
не можеш остати...</p> <p>Милану се ове последње речи баш не допадаху, али уздајући се у своје  
ета, слика његових другова, с којима се последњи пут играо, па и слика оног призора кад је на Д 
 ју је јамачно онда добио, кад су Турци последњи пут разрушили манастир М....{S} С’ Богом остај 
бар да му ко каже где га је синоћ видео последњи пут.</p> <p>Где је год чича Панта ушао, свако  
foreign>“... тешко уздахне, погледи још последњи пут на икону св. Богородице, још један поглед  
 па пође кући.{S} Ваш право вели српска пословица: „Глад и курјака из шуме истера“. —</p> <p>Те 
 све беше некојим ученицима узалуд, јер пословица вели: „У очи Божића прасе се не угоји“!{S} До 
о се рашчуло на далеко, по оној српској пословици: „Добар се глас далеко чује“.</p> <p>У време  
има члановима опрости и оде даље својим послом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18962 
 раду и вредноћи — јер беше тад особито послушан — да је и сам чезнуо за радом као жедан за вод 
 обратно <pb n="17" /> Добривој био баш послушан, миран, вредан, тачан, уредан и уопште као што 
ворио о добром и неваљалом детету или о послушном и непослушном дечаку и тако даље{S} Све је то 
ише трудила да свога Добривоја привикне послушности и вредноћи.</p> <p>Кад год је Добривој из ш 
еш још из ране младости страху божјем и послушности.{S} Многа деца зло прођу због своје непослу 
ан се одмах тргао, па уплашено око њега посматрао шта се око њега збива.{S} Тама беше неко врем 
е полако и на прстима к њему приближио, посматраше га неко време и не могаше се доста начудити, 
едио Милану и то онда, кад су сви момци поспали, а то беше око поноћи.</p> <pb n="62" /> <p>Мил 
 стихаре.{S} Даље — морао је пред ручак поставити сто, па ако је био кључар то је са манастирск 
l:id="SRP18962_C17"> <head>17.{S} Милан постаје монахом.</head> <p>Кад се Милану навршило 18 го 
 — „па ма ме пола имања стао, само нека постане поп“...</p> <p>Сека Зорка је само ћутала на ове 
ти, и не реци ником ко ти је дао док не постанеш игуманом.</p> <p>,,Ако би се у случају вратио  
обро, да нико не зна шта може од детета постати.{S} Тихо би му тада овако говорила: „Човек збор 
 она да од добро васпитаног детета може постати ваљан човек. „Сека Зорка“ — тако зваху и под ти 
удеш служио за углед свима калуђерима — постаћеш временом игуманом.{S} Ево ти синко ова кеса с  
одржи у тим врлинама које је добра мати постепено пресађивала у његово младо срце.</p> <p>Отац  
p>За неколико недеља отац Лаврентије је постигао оно, што је пожелео.{S} Милан се збиља поправи 
 св. дом.</p> <p>Кад се Милан за монаха постригао, онда је на неколико дана доцније — отац Пант 
 родитељи беху тад у цркви кад се Милан постригао за монаха.</p> <p>Диван ли беше то монах.</p> 
 не смем задржати.{S} Због тога те нећу пострићи кроз годину дана, па ако за годину дана твоји  
отао злата.</p> <p>Ово је хајдучки вођа потајно заповедио Милану и то онда, кад су сви момци по 
ромеривши Миланово срце, и испитавши га потанко <pb n="75" /> о узроку његовог доласка у манаст 
оцену његов труд. — Елем да не описујем потанко све, што се питало и како је које дете одговара 
воре на испиту, па да својим одговорима потврде труд и рад свога учитеља и да му осветлају обра 
појавио у овој шуми, или је можда каква потера за хајдуцима од стране Турака — па не могаше за  
 од Турака несме ни завирити, а камо ли потеру водити за хајдуцима, а и не бојећи се ничег јер  
лицу Милановом могло приметити, који је потмуреним и намргођеним лицем ишао по сред пута повлач 
</p> <p>„Ја ти предајем благослов“ рече потом отац игуман једва изговоривши ове речи — пружи де 
 се сви спреме, да понове лекције па да потпуно спремљени могу дати леп одговор пред г. надзорн 
воје задаће је чисто и лепо писао па је потпуно спремљен ишао у школу.{S} Док није свој задатак 
и родитељи су вршили налог г. лечника у потпуној мери.{S} Покрај тога мољаху се Богу за здравље 
а не могаше за дуго да се реши: дал’ да потражи тог духа или да се што пре удали!</p> <p>Напосл 
гаше заспати.{S} Стога намисли да сутра потражи Милана, па да га казни, и посаветује да у будућ 
" /> дана, права омара и жега, то Милан потражи хладовину, склони се у хлад и ту се одмараше не 
је врло лепо од тебе кад си у манастиру потражио прибежиште својој немирној души, али ко овамо  
а само онаково, каково је њему за школу потребно било, а то је она лако чинила.{S} Одвраћала га 
 одмах дошао Добривоју прегледати рану, потрудио се <pb n="37" /> те још оног вечера извадио он 
 збиља хоће да отме књигу од Добривоја, потрчи и одгурне неваљалог Милана, па онда узевши Добри 
читаоче, остави све на страну, јер ћемо поћи за Миланом, да видимо шта је смислио оне ноћи кад  
Конац дедо краси“... и још многих лепих поука говорио је газда Пера пред својим сином.</p> <p>Д 
ворио својој деци кратког садржаја лепу поуку како да се владају за време школског одмора, и те 
ији монах, који је Милана сваког вечера поучавао у моралном и духовном животу дајући му добре с 
RP18962_C15"> <head>15.{S} Милан добија поучења и савете.</head> <p>Отац Лаврентије промеривши  
 један монах бити може — науми да лепим поучењима искорени из Милана сваку клицу несташлука, ко 
јка му је много пута приповедала лепе и поучне приче и то тако занимљиве, да је мали Добривој с 
 обичног живота приповедајући му лепе и поучне приповетке.</p> <p>За неколико недеља отац Лавре 
ршеног испита најлепшим и најрадоснијим похвалама обасуо труд учитеља пред свима присутнима, а  
но бојадисане слике из дечијег живота — похвалио би Добривоја и одлазио даље. —</p> <p>Добривој 
, да је г. надзорник по други пут морао похвалити и ђаке и г. учитеља, те се онда са свима члан 
 <p>Добривој заиста и беше сваке године похваљен на испиту од свог учитеља због свог доброг вла 
 г. надзорник чудио и дивио том успеху, похваљујући при том учитеља који је за време дечијег од 
 дозволи да смеју долазити своме сину у походе кад год им је воља.{S} За тим им обећа да ће Мил 
ш овда и остати“.</p> <p>„Оче игумане“! поче Милан радосним гласом „ако моји родитељи и сутра п 
ака.</p> <p>„Синко, погледај ми у очи“, поче хајдучки вођа „ти си спав’о је ли?{S} Ходи да те у 
„Е па ја сам за то чело баште улазио... поче Милан озбиљно... <pb n="31" /> јер сам био код Пај 
е“? „Јест, јест синко“... <pb n="80" /> поче старац „ти погађаш а кад нас тако питаш ево ћу ти  
каквог Милана.</p> <p>„Није, није бабо“ поче Милан <pb n="82" /> гушећи се у сузама па не могућ 
н мало охрабривши се.</p> <p>„Чули смо“ поче старац — „да су га хајдуци ухватили па однели у је 
о, — очи му се заблистале, крв му нагло поче тећи, а срце му поче јаче лупати...</p> <p>„Шта то 
тале, крв му нагло поче тећи, а срце му поче јаче лупати...</p> <p>„Шта то значи“? запита Милан 
 небо чисто као стакло.{S} Сунце се баш поче рађати.{S} Иза китњастога брежуљка, што се пред шу 
су са Добривојем заједно ишла, па су се почели натицати целе оне недеље, ко ће боље научити, са 
ad> <p>У јутро рано, тек кад је свитати почело, узме чича Панта палицу у руке, пут под ноге, па 
о у хајдучку пећину.</p> <p>Тада се баш почело смркавати.</p> <p>Сви хајдуци изишавши на сусрет 
н, па га оштро погледи.</p> <p>Милан је почео сад муцати, јер није знао како ће сад да слаже, ј 
ука, коју је Милан и у манастиру гајити почео.{S} Тако је н. пр. првих дана манастирском псу бе 
ан је у манастиру од неког времена јако почео напредовати на велико удивљење оца игумана.{S} Пр 
 и ноћу бавио.{S} Најпосле мало по мало почео је заборављати на тугу и бригу, на Милана.{S} Још 
ујем какав имаш глас.</p> <p>Милан се с почетка устезао, јер није знао коју песму да одпоји.{S} 
рић који је дувао престаде.</p> <p>Муње почеше севати, а иза муње чујаше се као да се нагло из  
е Милан ређао несташлуке које је у селу починио, онда су се сви сити насмејали малом враголану. 
 несташних игара, јер док Добривој није пошао у школу, дотле беше врло несташан и непослушан.</ 
ико уважење стекао је газда Пера својим поштеним и вредним животом.{S} Газда Пера је био тих, м 
но казао.{S} На освитку четвртог јутра, пошто се умио и обукао, и пошто је казао жељу хајдучком 
цикну један од мало пре веселих другова пошто је пиштољ пукао — па ухвативши се за лево раме ја 
твртог јутра, пошто се умио и обукао, и пошто је казао жељу хајдучком вођи, — овоко му рече хај 
што му је хајдучки вођа говорио.</p> <p>Пошто се хајдучки вођа утешио и сузе убрисао заповеди ј 
пште од свих сељана у селу Б... љубљен, поштован и за највреднијег и најпоштенијег човека припо 
ом чину.{S} Милану препоручи да има све поштовати исто онако као што поштује и отца игумана, ка 
тамо бити ђак, пази синко, слушај, учи, поштуј све старије од тебе, а особито оца игумана које  
е и клони се неваљала друштва, слушај и поштуј свога оца и матер па ћеш срећан бити!{S} Ево ти  
да има све поштовати исто онако као што поштује и отца игумана, каже му да се има онако владати 
у манастиру гајити почео.{S} Тако је н. пр. првих дана манастирском псу белову везао неку стару 
 а и како беше тога <pb n="28" /> дана, права омара и жега, то Милан потражи хладовину, склони  
каква му беше мати?</p> <p>Мати му беше права Српкиња.{S} Честита, ваљана и побожна — и ма да б 
 тако беше Добривој и у школи и у цркви прави узор дечијег доброг владања.{S} О његовом добром  
живили су и сад живе врло добро баш као прави пријатељи. — Кад је газда Пера одвео Добривоја да 
 оштроуман и досетљив.{S} Глава му беше правилно округла, густом као чађ црном косом покривена  
.{S} Устане, па не знајући где је, пође право кроз шуму у намери да изађе на други крај.{S} Сме 
пство бране од крволочних Турака — пође право онамо, од куда је долазио први глас.</p> <p>И не  
јој кући.</p> <p>Добривој и Милан одоше право кући.</p> <pb n="24" /> <p>Но њихов одлазак из шк 
уморан, охрабри се па пође кући.{S} Ваш право вели српска пословица: „Глад и курјака из шуме ис 
ирон је као млад монах служио, за углед правог монашког живота.</p> <p>Кад је Мирону било 28 го 
н у васпитању — а и иначе беше то човек правог моралног и побожног карактера као што само један 
о њеним саветима и владао.{S} И с пуним правом могла је сека Зорка очекивати, да ће Добривој би 
а влада, кад сиромах сељак не сме ни на праг изаћи од те немилоснице, кад сиромах човек не зна  
и беше напуњен, но оно је мислило да је празан — однесе га собом па се са децом играло.{S} Том  
ер му није пријала.{S} Стомак му је био празан, глад га је јако морила.</p> <p>Освртао се и дес 
алуд, јер пословица вели: „У очи Божића прасе се не угоји“!{S} Добривој је једва чекао да дође  
ног новајлије.</p> <p>Милан је од силне праске — која се разлегала по планини, — <pb n="60" />  
д пута повлачећи ногу за ногом и дижући прашину.</p> <p>Добривој је напротив скакутао смешећи с 
д беше хајдучком вођи још мрачнија цела првашња појава.{S} Не знађаше како да утиша уплашеног и 
 читати на први мах.</p> <p>Но кад виде прве редове: „Оче Пантелеимоне благослови“! онда се одв 
лепоти његовог одела.{S} Изгледао је на први поглед као да је син каквога грофа, а не као син п 
ман мало уплашен, не смеде га читати на први мах.</p> <p>Но кад виде прве редове: „Оче Пантелеи 
ругом Добривојем, који је баш оног дана први пут служио св. литургију.{S} Добривој <pb n="89" / 
рло лепо изговорила.</p> <p>Г. парох је први стављао питања <pb n="21" /> из науке о вери и то  
тељ, а то је било онда, кад је Добривој први пут могао прочитати пред својом добром мајком насл 
ала од оног дана, када је мали Добривој први пут ступио у школу.{S} Добривој се за цело школско 
 — пође право онамо, од куда је долазио први глас.</p> <p>И не превари се.</p> <p>Пред њим лежа 
настиру гајити почео.{S} Тако је н. пр. првих дана манастирском псу белову везао неку стару кле 
роз <pb n="79" /> народ док је дошао до првих степеница које воде у трапезарију.</p> <p>Онде га 
одне њиве.</p> <pb n="73" /> <p>За оних првих 8 дана Милан је само ишао у цркву са игуманом где 
наје са дужности у манастиру.</head> <p>Првих 8 дана увидео је Милан како је то благодат бити м 
е у моју пећину, и даћу ти три посла да прво извршиш, па ако ли за три дана не извршиш, онда ћу 
 од игуманове ћелије и рекне му да куца прво на врата пре него што уђе унутра.</p> <p>Милан се  
дошао до врати игуманове ћелије, закуца прво слабије, а онда мало јаче.</p> <p>„Слободно“! чу с 
а да сам сади воће и цвеће показавши му прво како то треба радити.</p> <p>Испочетка је то Добри 
х отпојао ма само једанпут, то је Милан првом приликом у цркви пред оцем игуманом отпојао.</p>  
рца, побожан и мирољубив. <pb n="14" /> Пре сваке наставе, побожно се прекрсти и са децом отпој 
>„О синко, заиста ти си сретно дете.{S} Пре него што ћу ти примити за мог ђака желим да ми испр 
ћелије и рекне му да куца прво на врата пре него што уђе унутра.</p> <p>Милан се сад упути игум 
 и топлији летњи дани.</p> <p>Учитељ је пре недељу дана објавио ученицима када ће се држати исп 
— Отац Миланов чуо је за све оно што се пре тога догодило са Миланом и Добривојем па је нестрпе 
алица коју ми је ваш брат Мирон као ђак пре 18 година — донео — нека буде од сад његова.{S} Мен 
 испиту. — Испит се започео са молитвом пре школске наставе: „Преблаги Господи“.{S} Ову молитву 
>„Ајао моја мајко“! цикну један од мало пре веселих другова пошто је пиштољ пукао — па ухвативш 
иповеди све и сва шта се с њим догодило пре него што је овамо дошао.</p> <p>Хајдучки вођа га је 
 дал’ да потражи тог духа или да се што пре удали!</p> <p>Напослетку знајући да у ову шуму нико 
 тропар или би сва деца очитала молитву пре наставе.{S} Исто је тако чинио и после наставе, а о 
{S} Милан пред оцем игуманом.</head> <p>Пре него што је Милан ушао у манастирско двориште, прип 
почео са молитвом пре школске наставе: „Преблаги Господи“.{S} Ову молитву су деца у глас врло л 
ући, Милан није ни осетио колики је пут превалио, а није ни приметио да су већ на неколико стот 
 куда је долазио први глас.</p> <p>И не превари се.</p> <p>Пред њим лежаше леп дечак <pb n="54" 
 <p>Кад је овамо дошао, види да се љуто преварио.{S} Он се надао да ће код ма којег пастира зам 
> <p>„Ао обешењаче, та ти хоћеш мене да превариш“! рече чика Младен видећи како Милан лаже — ух 
 лечника, који је одмах дошао Добривоју прегледати рану, потрудио се <pb n="37" /> те још оног  
час био сан, и да је место његовог оца, пред њим стајао хајдучки вођа врло доброг срца, која га 
едао над собом плаво небо, јарко сунце, пред собом лепу долину, а из далека као да се из земље  
ше више за живот.{S} Тада <pb n="86" /> пред своју смрт дозове свог верног ученика Мирона и све 
!{S} Онде се Милан као из сна тргао.{S} Пред очи му изишла слика његовог сеоцета, слика његових 
е витка тела, обливен сузама по лицу, а пред дечаком лежаху неколико дивљих начетих јабука.</p> 
 видети.{S} Ја се кући нећу вратити, ја пред очи мојим родитељима не смем жив доћи.{S} Остаћу о 
ио да су већ на неколико стотина корака пред хајдучком пећином, која не изгледаше сад као црн о 
астиру том лежало тело једног светитеља пред којим су верни хришћани изливали своје топле молит 
адоснијим похвалама обасуо труд учитеља пред свима присутнима, а затим је извадио једну књигу с 
 кад је видео како му учитељ хвали сина пред свима сељанима као најбољег ђака.</p> <p>Од радост 
ногих лепих поука говорио је газда Пера пред својим сином.</p> <p>Добривој је све ове очине сав 
ми одежде и стихаре.{S} Даље — морао је пред ручак поставити сто, па ако је био кључар то је са 
 n="39" /> пиштољ из руке — дошла му је пред очи слика мртвог Добривоја.{S} Он бејаше тврдо уве 
адзорник њих испитивати.{S} Целе недеље пред испитом понављао је Добривој своје лекције, а Мила 
ласу.{S} Милан је гледао своје родитеље пред очима који га не познадоше.</p> <p>„Но па за што с 
ко двориште, приправио <pb n="66" /> се пред вратима, шта ће говорити пред оцем игуманом.</p> < 
ати.{S} Иза китњастога брежуљка, што се пред шумом на неколико метара уздизао — указа се јутрењ 
</p> <pb n="47" /> <p>Облаци који су се пред зору скупљали, беху нагомилани као најгушћи и најц 
а свој несташлук.</p> <p>Сад му изађоше пред очи и учитељеве речи: „Ко другоме копа јаму, сам ћ 
д свога учитеља и да му осветлају образ пред г. надзорником, а међ осталим је још и ово додао:  
пут, то је Милан првом приликом у цркви пред оцем игуманом отпојао.</p> <p>Милина беше слушати  
е беше овог садржаја:</p> <p>„Ево стоји пред тобом дечак од својих 10—11 година, који је због ј 
због његове вредноће сви монаси хвалили пред оцем игуманом.</p> <p>Осим ових дужности, Милан је 
већој побожношћу пристојношћу сахранили пред вратима св. цркве.</p> <milestone unit="subSection 
ад је Добривој први пут могао прочитати пред својом добром мајком наслов оне књиге, из које је  
66" /> се пред вратима, шта ће говорити пред оцем игуманом.</p> <p>„Нећу лагати“ говораше Милан 
l:id="SRP18962_C13"> <head>13.{S} Милан пред оцем игуманом.</head> <p>Пре него што је Милан уша 
о би било од Милана да му је онда дошао пред очи.</p> <p>Кад се чича Панти већ дотужило чекати  
тина Милан је своју завист и злобу крио пред осталим друговима; али при <pb n="34" /> свем том  
о није натраг да се врати, јер недалеко пред шемом крај зелене ливаде бела стада су пасла зелен 
шавши у ћелији у којој горијаше кандило пред иконом св. Богомајке — па приступивши к оцу игуман 
b n="62" /> <p>Милану се тек сад смркло пред очима.</p> <p>Он мишљаше; „подземна пећина, ја сам 
у и бригу, на Милана.{S} Још му је само пред очима лебдио спомен несташног владања Милановог, и 
потпуно спремљени могу дати леп одговор пред г. надзорником.{S} Говорио им је да се труде, да ш 
ма беше неко време тако црна да ни прст пред оком ниси могао видети, а кад муња севну беше свет 
 оставио заветно писмо, ено га на столу пред иконом Мајке Божије, — у којем сам написао своју ж 
оји у сну држећи збиља да је његов отац пред њиме, нагло се тргне и зверајући викне: „Опрости м 
ви глас.</p> <p>И не превари се.</p> <p>Пред њим лежаше леп дечак <pb n="54" /> око својих 10—1 
писник, прозвао Добривоја <pb n="22" /> преда се и овако му рекао: „ Синко!{S} Ево ти дајем ову 
еде у манастир М... <pb n="64" /> да те преда оцу Пантелемиону, ти ћеш тамо бити ђак, пази синк 
 властитост оца Пантелемиона...“ за тим предавши Милану све ово, даде му и писмо, те удари у пл 
тер па ћеш срећан бити!{S} Ево ти дакле предајем ову лепу књигу, па се дичи њоме, а учитељ и тв 
 игумана овог манастира“.</p> <p>„Ја ти предајем благослов“ рече потом отац игуман једва изгово 
ио својим родитељима, онда све то мораш предати у властитост оца Пантелемиона...“ за тим предав 
Како из науке о вери, тако и из осталих предмета што се у основној српско-народној школи уче —  
љима тугу и јед, а мени самом несрећу и презирање од свих мојих другова — молим ти се као благо 
 чича Пантиним сином, чија је кућа била преко пута од газда Перине куће.</p> <p>Чича Панта који 
n="14" /> Пре сваке наставе, побожно се прекрсти и са децом отпоје по који тропар или би сва де 
 грање и шипражје које му је спречавало прелаз на више места тако да је Милан морао млого већи  
у га да се одважи на какво дело.</p> <p>Премишљао је како и на који начин би он могао отићи у х 
од кога од својих родова морао отићи да преноћи.</p> <pb n="43" /> <p>Но и ово беше узалуд.{S}  
раном, и ма да га је Бог благословио са преобилним плодом од своје њиве <pb n="5" /> коју је он 
ction" /> <p>После неколико месеци — па препоруци блаженопочившег игумана Пантелеимона — окружн 
 се посвети калуђерском чину.{S} Милану препоручи да има све поштовати исто онако као што пошту 
м врлинама које је добра мати постепено пресађивала у његово младо срце.</p> <p>Отац Добривојев 
кочити могао — пође у башту.{S} Плот је прескочио без по муке, јер је сад био лак као срна. <pb 
радосно, па промеривши, плот како би га прескочити могао — пође у башту.{S} Плот је прескочио б 
тали се ту: ко може баба Персину тарабу прескочити; ко се може на деда Симин дуд попети; ко сме 
мирила.{S} Муње престадоше севати, киша престаде пљуштати, а црни и густи облаци се растурише и 
/p> <p>За мало, па ветрић који је дувао престаде.</p> <p>Муње почеше севати, а иза муње чујаше  
е док се није непогода смирила.{S} Муње престадоше севати, киша престаде пљуштати, а црни и гус 
љив човек.{S} Ма да му је двориште било претоварено са храном, и ма да га је Бог благословио са 
о, онда се Милан сам сети шта се прошле претпрошле ноћи с њим збило.{S} С тога науми да остави  
а овако је Милан морао много што шта да претрпи док се није опаметио.</p> </div> <div type="cha 
ра“. —</p> <p>Тек што је неколико хвати прешао, спази на своју велику радост дудово дрво у башт 
 што води иза села.{S} Тек што је подне прешло.{S} Милан је био на лединама и то чело Младенове 
е што је морао клечати на кукурузима, а при том му није дао вечерати.</p> </div> <div type="cha 
та, умори се тако, да га зној спопао, а при том га је и глад морила.</p> <p>Освртао се на све с 
 је он у миру и љубави живио.{S} Био је при том милостива срца и особито дарежљив човек.{S} Ма  
 злобу крио пред осталим друговима; али при <pb n="34" /> свем том тражио је згодну прилику у к 
са хајдучким момцима до неког доба ноћи при месечини.</p> <p>После оваког разговора сви легоше  
к чудио и дивио том успеху, похваљујући при том учитеља који је за време дечијег одговарања сав 
 бити.{S} Као што је Милан био несташан при том и непослушан, исто је тако обратно <pb n="17" / 
но.{S} Милан је ушао, али од страха већ при вратима пао онесвешћен па земљу.</p> <p>Хајдучки во 
 је после одласка г. надзорниковог, још при растанку, изговорио својој деци кратког садржаја ле 
 никако да угледа краја од шуме.</p> <p>При свем том што се Милан журио — задржавало га је густ 
епо од тебе кад си у манастиру потражио прибежиште својој немирној души, али ко овамо једном до 
ан је за даном пролазно, па се и година приближивала од оног дана, када је мали Добривој први п 
крај треће године њиховог ђачког живота приближивао.</p> <p>Пролеће је прошло, а иза дивног про 
ком.{S} Кад су се после кратког времена приближили манастиру М.... угледи Милан звоник са кога  
вођа који се полако и на прстима к њему приближио, посматраше га неко време и не могаше се дост 
 левог рамена.</p> <p>За тим му је опет привезао рану и заповедио родитељима да га за 8 дана не 
ло, али мало по мало и Добривој се тако привикао раду и вредноћи — јер беше тад особито послуша 
ље.{S} Свима <pb n="7" /> овим врлинама привикивала је сека Зорка и свог јединца Добривоја кад  
се понајвише трудила да свога Добривоја привикне послушности и вредноћи.</p> <p>Кад год је Добр 
ше савити не да.{S} Треба да своје дете привикнеш још из ране младости страху божјем и послушно 
! назове Милан смиреном калуђеру, па му приђе руци и целује га.</p> <p>Ово се младом калуђеру о 
који је мимо њега пролазио.</p> <p>Овај призор је Милана тако дирнуо, да је морао запитати што  
лије него у по дана.</p> <p>Овај ужасан призор је Милана тако дирнуо да је у несвест пао, те он 
</p> <p>Онде га заустави један необичан призор.</p> <p>Човек — старац са својом женом сеђаше на 
 се последњи пут играо, па и слика оног призора кад је на Добривоја пукао и њега ранио.</p> <p> 
е сад са мном, убришите сузе, па да вас пријавим оцу игуману“ рече <pb n="83" /> Милан сав радо 
а игумана одвео своје родитеље па их је пријавио.</p> <p>Оцу игуману је особито било мило, кад  
... „отићи ћу у хајдучку гору, па ћу се пријавити хајдучком вођи, нека ме прими у хајдуке.{S} Ј 
ше неко време но не за дуго јер му није пријала.{S} Стомак му је био празан, глад га је јако мо 
ивоја бити.{S} Ово Миланово и Добријево пријатељевање упадало је у очи не само суседима, него и 
 су и сад живе врло добро баш као прави пријатељи. — Кад је газда Пера одвео Добривоја да га уп 
ича Панта на путу срео, запитао би га: „Пријатељу!{S} Ниси ли видео како дете од 10—11 година д 
 Ушавши у трапезарију, отац Пантелеимон прикаже младог ђака који је дошао са жељом да се посвет 
ружао кад је ноћу ишао да чини патролу; приказао му се и Добривој, који је јаукао од бола, а из 
и, и он у плачу и заспа.{S} У сну му се приказао отац оружан, као што се обично Миланов отац ка 
се подели на две странке.</p> <p>И овом приликом спази Милан Добривоја но с њим није хтео Милан 
јао ма само једанпут, то је Милан првом приликом у цркви пред оцем игуманом отпојао.</p> <p>Мил 
моћи“.</p> <p>Газда Пера је тако сваком приликом свесрдно и чинио. — Бесплатно је раздавао хран 
 га собом па се са децом играло.{S} Том приликом је ранио свог најбољег друга.{S} Дете као дете 
ставе, а онда је децу пустио кући и том приликом су два по два излазили из школе, па у реду мир 
редна слава у манастиру М...</p> <p>Том приликом се силан свет из околних места и са стране ску 
о да као гост служи у цркви.</p> <p>Том приликом се Милан састао са својим негдашњим другом Доб 
<pb n="34" /> свем том тражио је згодну прилику у којој би Добривоја осрамотио, или би му ма у  
оже и добро и зло, ал дете <pb n="8" /> прима само једно.{S} С тога гледај да у невино срце сво 
у, видећи <pb n="6" /> да газда Пера не прима зајам натраг, односили свој зајам кући!</p> <p>Из 
илан налази.</p> <p>Добривој је све ово примао к срцу од своје мајке и беше му врло мило па се  
а се клони од зла.{S} Стављала му је за пример Милана сина свог суседа који беше несташно и неп 
тање, отац Лаврентије се највише служио примерима из обичног живота приповедајући му лепе и поу 
ј се за цело школско време добро учио и примерно владао.{S} Своје лекције је увек тачно, савесн 
 је непомично и плакао...</p> <p>Ово је приметила старица, па нежно запита:</p> <p>„А што ти си 
сетио колики је пут превалио, а није ни приметио да су већ на неколико стотина корака пред хајд 
{S} Ово се само на лицу Милановом могло приметити, који је потмуреним и намргођеним лицем ишао  
 ти захвалити.{S} Ову коју му ја дадох, прими од њега и чувај је, јер ја се надам да ће — ако Б 
тати па ма ме вуци појели но ако хоћеш, прими ме у хајдуке.{S} Прими ме ма за твоје слушче, сам 
да се његов дар занемари. <pb n="69" /> Прими га к себи за ђака, пази на њега, па ако се добро  
ли но ако хоћеш, прими ме у хајдуке.{S} Прими ме ма за твоје слушче, само да не свиснем од глад 
ћу се пријавити хајдучком вођи, нека ме прими у хајдуке.{S} Ја сам истина млад, ал <pb n="51" / 
лепу књигу малом Добривоју који дрхћући прими књигу, па пољубивши г. надзорника у руку врати се 
ма.{S} Но кад не беше на ино, он мораде примити у руку ону палицу, коју је он сам као дете доне 
и си сретно дете.{S} Пре него што ћу ти примити за мог ђака желим да ми исприповедаш све од реч 
мирени монах није <pb n="88" /> се хтео примити овога чина, јер му беше зазор да он као најмлађ 
S} Баш се онда сунце смирило, а вече се примицало.{S} Веселе птичице које су по вас дан весело  
ни случај није догодио, не би Милан био приморан да бежи од својих родитеља, и да се крије као  
КОНАЦ ДЕЛО КРАСИ</p> <p>Српској младежи приповеда:</p> <p>ДУШАН ЂУРИЋ,</p> <p>учитељ</p> <p>Цен 
више служио примерима из обичног живота приповедајући му лепе и поучне приповетке.</p> <p>За не 
ва цвеће.</p> <p>Мајка му је много пута приповедала лепе и поучне приче и то тако занимљиве, да 
гуману све и сва.{S} За време Милановог приповедања отац Пантелеимон се слатко смејао, али кад  
жељношћу, па кад је Милан довршио своје приповедање и свој несретни догађај, овако дода напосле 
<p>Кад год је Добривој из школе изишао, приповедао би својој мајци о оном, о чем је учитељ у шк 
</p> <p>Кад је чича Панта дошао у село, приповедао је од радости сваком ко га је год запитао за 
ем је учитељ у школи говорио, шта им је приповедао или какве им ствари показивао и тако даље</p 
 показивао школске ствари, други пут је приповедао како им је учитељ говорио о добром и неваљал 
 свагда баш тако згодну приповетку деци приповедао, из које су и сама деца могла науку за се из 
по коју лепу приповечицу тако занимљиво приповедао, да су га сва деца као жедна слушала и тако  
вао и тако даље</p> <p>Тако је једанпут приповедао како <pb n="9" /> им је учитељ показивао шко 
 Све је то мали Добривој тако умео лепо приповедати, да су се груди сретне мајке од радости над 
вог учитеља.{S} Он ће ти увек тако лепо приповедати, па ћеш увидети како пролази онај ко слуша  
>Овде Милан не имајући куд ни камо, већ приповеди све и сва шта се с њим догодило пре него што  
отишао и Добривојевој кући па је и тамо приповедно све <pb n="85" /> и сва шта се са Миланом зб 
г живота приповедајући му лепе и поучне приповетке.</p> <p>За неколико недеља отац Лаврентије ј 
цу!{S} Учитељ је свагда баш тако згодну приповетку деци приповедао, из које су и сама деца могл 
а мирна, онда им је учитељ по коју лепу приповечицу тако занимљиво приповедао, да су га сва дец 
 за највреднијег и најпоштенијег човека припознат од старог и младог, од великог и малог и у оп 
о је Милан ушао у манастирско двориште, приправио <pb n="66" /> се пред вратима, шта ће говорит 
живају, а то уживање пружа им сама мати природа.</p> <p>Тако ходећи и занимљиво се разговарајућ 
да нахране своје младе.{S} У том дивном природном појаву, пробуди се Милан.{S} Устане, па не зн 
.</head> <p>Још оног јутра око 8 часова приспео је г. надзорник са г. г. сеоским парохом, кнезо 
е.{S} Буди пажљив на себе, буди миран и пристојан.{S} Непристојно и немирно дете нико не воли и 
сташни Милан, већ са свим други, мирни, пристојни Милан.</p> <p>Милан се особити у побожности у 
наси оца игумана са највећој побожношћу пристојношћу сахранили пред вратима св. цркве.</p> <mil 
 кандило пред иконом св. Богомајке — па приступивши к оцу игуману, целује му десницу.</p> <p>„Б 
не поседали су и остали чланови који су присуствовали на школском испиту. — Испит се започео са 
из околних места и са стране скупио, да присуствује на духовној слави.</p> <p>Литургија беше ве 
милним појањем тако облагорођаваху срца присуствујућих, да су се сви осећали блаженим.{S} Због  
охвалама обасуо труд учитеља пред свима присутнима, а затим је извадио једну књигу са златним к 
али као <pb n="59" /> од живе ватре.{S} Причао му је о животу, о удобностима која хајдуци особи 
тицу у кавезу, и уче га хајдуковању — а причао ми је како је хајдучки живот врло сретан живот.{ 
ећини.</head> <p>Путем је хајдучки вођа причао Милану много, врло много о хајдучком животу, а н 
та не чини.{S} Мој баба ми је више пута причао како хајдуци украду по које мушко дете па га код 
тко смејао, али кад је Милан напослетку причао о несретном случају како је Добривоја нехотице у 
 нарочито о бојевима са Турцима.</p> <p>Причао му је о славним делима хајдук Вељка, хајдук Симе 
је много пута приповедала лепе и поучне приче и то тако занимљиве, да је мали Добривој сваку ре 
ладе.{S} У том дивном природном појаву, пробуди се Милан.{S} Устане, па не знајући где је, пође 
и јади.</head> <p>Кад се Милан оне ноћи пробудио, овако се Богу из највећег страхопоштовања мол 
а ледине па да се тамо са чобанима мало провесели.</p> <p>Што је смислио то је и урадио.</p> <p 
лити мало млека и црна хлеба, па ће тим провести дан без бриге.{S} Но кад тамо, а од пастира ни 
г који се полагано дизао, смешкајући се провиривао иза такозваног „Хајдучког брда“.{S} Ласте, с 
есана кула са готским луковима из којих провириваху пушке острагуше, поређане једна до друге.</ 
ла као месец; кад иза раштрканих облака провирује.</p> <p>Ова светлост долазила је од силног зл 
ожурио да изврши, те због тога се једва провукао кроз <pb n="79" /> народ док је дошао до првих 
читеља, па се по њима владај“ — па мало прогледавши дивно бојадисане слике из дечијег живота —  
ивоја но с њим није хтео Милан ни речце проговорити.{S} Истина Милан је своју завист и злобу кр 
бог свог доброг владања и учења. — Тако прођоше две године и за те пуне две године Милан и Добр 
божјем и послушности.{S} Многа деца зло прођу због своје непослушности... и тако даље и тако да 
рицама и погледавши у испитни записник, прозвао Добривоја <pb n="22" /> преда се и овако му рек 
 урадио ово, Милан учинио оно... разбио прозор, дражио псе... скидао птичија гњезда са дрвећа.. 
н манастира М.... на најсвечанији начин произведе за монашеског ђакона лицем на Цвети.{S} Тада  
.{S} Твоји родитељи,., заједно са мојим проклињу сад мене и траже ме ваљда да ми се освете“.</p 
 Добривоја за опроштење. — Дан за даном пролазаше па се и крај треће године њиховог ђачког живо 
и беше несташно и непослушно дете, како пролази због <pb n="11" /> несташлука.{S} Саветовала га 
о лепо приповедати, па ћеш увидети како пролази онај ко слуша савете и опомене старијих, а како 
јогунасто, и несташно, да тако дете зло пролази.</p> <p>Учитељ је био човек врло добра срца, по 
ојих родитеља влада, да тако дете добро пролази, а оно дете које се не влада по саветима својих 
и улицом поздрављали би оне, уз које су пролазили или које су сретали.{S} Свако дете ишло је са 
кријући сузе од света који је мимо њега пролазио.</p> <p>Овај призор је Милана тако дирнуо, да  
 српском језику.</p> <p>Дан је за даном пролазио па се и година дана навршила од оног дана, кад 
ривојев друг.</head> <p>Дан је за даном пролазно, па се и година приближивала од оног дана, кад 
</p> <p>Пролеће је прошло, а иза дивног пролећа долазили су све топлији и топлији летњи дани.</ 
ховог ђачког живота приближивао.</p> <p>Пролеће је прошло, а иза дивног пролећа долазили су све 
вати на велико удивљење оца игумана.{S} Промени његовој утицао је отац Лаврентије најстарији мо 
е познајеш“?</p> <p>„Јеси синко јеси... променио си се јако“.</p> <p>„А где је Добривој?{S} Је  
<p>„Јест, ја сам бабо.. зар сам се тако променио да ме баш не познајеш“?</p> <p>„Јеси синко јес 
ивље јабуке.{S} Погледи горе на гране и промери <pb n="50" /> од земље доњих.{S} За тим се брзо 
ш као што ваља“! рече Милан радосно, па промеривши, плот како би га прескочити могао — пође у б 
ења и савете.</head> <p>Отац Лаврентије промеривши Миланово срце, и испитавши га потанко <pb n= 
ни храст.{S} Ту седне, па се одмараше и промишљаваше о несретном случају, који се због његове л 
>„Но тај се деран од неког доба ама баш проневаљалио“ гунђаше чича Панта... „а чекај лоло... ак 
јке је излагивао по неколико новчића за пропис па је за те новце куповао дувана и пушио са Пајо 
је свој задатак научио, и док није свој пропис написао, <pb n="13" /> није се хтео мали Добриво 
ећи и распитујући за Милана, чича Панта пропусти пуна три дана без успеха.{S} Сад је чича Панта 
не зна.{S} Тако је чича Панта читав дан пропустио тражећи Милана — па све беше узалуд.{S} Сутра 
те га је са својим оштрим погледом тако просецао, као да је из зависти хтео неку намеру да извр 
о да је син каквога грофа, а не као син простог имућног земљеделца.</p> <pb n="4" /> <p>Добриво 
други пут изговорио, није могао да себи протумачи, шта то значи?</p> <p>Напослетку се саже, пол 
ођа, који је због лова баш поред Милана проћи имао.{S} Чувши још из далека неко јецање и неко у 
свако је застао, па ако је знао читати, прочитао је наслов: „Ако будеш неваљао, сети се савета  
ло онда, кад је Добривој први пут могао прочитати пред својом добром мајком наслов оне књиге, и 
на испиту.{S} Ко је год поред Добривоја прошао, свако је застао, па ако је знао читати, прочита 
навршило, онда се Милан сам сети шта се прошле претпрошле ноћи с њим збило.{S} С тога науми да  
 у један манастир но незнамо у који.{S} Прошли смо све манастире, тражећи нашег Милана.. али га 
г живота приближивао.</p> <p>Пролеће је прошло, а иза дивног пролећа долазили су све топлији и  
о дете од 10—11 година да је овим путем прошло“?</p> <p>„Боме нисам“! беше одговор свију оних к 
S} Путем бегајући и плачући, тукао се у прса и горко се кајао за свој несташлук.</p> <p>Сад му  
S} Тама беше неко време тако црна да ни прст пред оком ниси могао видети, а кад муња севну беше 
анове несташлуке монаси су гледали кроз прсте држећи: „младост лудост“.{S} Али кад је Милан и ч 
p> <p>Хајдучки вођа који се полако и на прстима к њему приближио, посматраше га неко време и не 
бито у летње доба уживају, а то уживање пружа им сама мати природа.</p> <p>Тако ходећи и занимљ 
тац игуман једва изговоривши ове речи — пружи десну руку и метне на главу младога монаха Мирона 
<p>„Боме ја ћу га убити“! рече Милан па пружи руку ономе што <pb n="35" /> га је запитао — дода 
нео сам Вам једно писмо“, рече Милан па пружи оцу игуману, запечећено писмо.{S} Отац игуман одм 
ом!</p> <p>Ово изговоривши г. надзорник пружи лепу књигу малом Добривоју који дрхћући прими књи 
ата и чекао Милана држећи у руци дренов прут с којим би Милану платио његово несташно дело.</p> 
 је старац говорио, Милан је дрхтао као прут на води, сагнутом главом као осуђен стајао је непо 
 Младен дотрчао са дреновцем да растера псе.{S} Једва је и чика Младен избавио Милана, а да ниј 
лан учинио оно... разбио прозор, дражио псе... скидао птичија гњезда са дрвећа... крао јабуке и 
брзо дотрчао, све би му хаљине искидали пси.</p> <p>„А шта ти ту радиш“? запита га чика Младен  
реме циче зиме, кад по цео дан злочести псогоња влада, кад сиромах сељак не сме ни на праг изаћ 
 Тако је н. пр. првих дана манастирском псу белову везао неку стару клепетушу о врат, други пут 
да“.{S} Ласте, славуји, косови и остале птице певачице одлетеше у оближње њиве, да накупе мало  
 је бежао од школе, ишао у шуму, хватао птице, купао се у великим барима, од мајке је излагивао 
ко дете па га код себе држе и хране као птицу у кавезу, и уче га хајдуковању — а причао ми је к 
... разбио прозор, дражио псе... скидао птичија гњезда са дрвећа... крао јабуке и т. д. због ко 
смирило, а вече се примицало.{S} Веселе птичице које су по вас дан весело цвркутале скакућућ са 
 слика оног призора кад је на Добривоја пукао и њега ранио.</p> <p>„Ах Добривоју...{S} Добривој 
ало пре веселих другова пошто је пиштољ пукао — па ухвативши се за лево раме јаукаше од бола. — 
.{S} Одмах за тим као да је ватрени бич пукао.{S} Иза пуцњаве спусти се пљусак.</p> <p>На глас  
а пиштољ, напери га на врапца, одапне и пукне. — </p> <p>Сва се деца обезнанише кад видише пишт 
љаше; „подземна пећина, ја сам, па онда пун котао злата да донесем — шта ће то значити“?{S} Исп 
ад породила због тога мржња, био је сад пун зависти, због чега озлојеђен не хтеде данас са Добр 
а вратима од самога челика па да донесе пун котао злата.</p> <p>Ово је хајдучки вођа потајно за 
питујући за Милана, чича Панта пропусти пуна три дана без успеха.{S} Сад је чича Панта био у то 
славе разишли, Миланови родитељи су још пуна три дана остали у манастиру.</p> <p>После три дана 
ло није се више вратило.{S} Тражисмо га пуне трп године дана распитивајући за њега, али нигде г 
чења. — Тако прођоше две године и за те пуне две године Милан и Добривој беху најбољи другови.{ 
ог срца, која га је пољубио у бледе али пуне образе.</p> <p>„Како је теби име? синко“! запита г 
обривоја за руке па га пољуби очински у пуне обрашчиће. <pb n="23" /> Ово беше учитељу најрадос 
а се по њеним саветима и владао.{S} И с пуним правом могла је сека Зорка очекивати, да ће Добри 
о 10 година.{S} Са румених и као јабука пуних образа његових могла се свагда читати веселост и  
ад тамо, а од пастира ни корова.</p> <p>Пуста ледина нигде никога.{S} Како је био уморан, а и к 
о чинио и после наставе, а онда је децу пустио кући и том приликом су два по два излазили из шк 
 почело, узме чича Панта палицу у руке, пут под ноге, па се упути по знанцима и родовима да тра 
 растану.</p> <p>Милан се одмах даде па пут са хајдуком.{S} Кад су се после кратког времена при 
арајући, Милан није ни осетио колики је пут превалио, а није ни приметио да су већ на неколико  
 Добривојем, који је баш оног дана први пут служио св. литургију.{S} Добривој <pb n="89" /> је  
а то је било онда, кад је Добривој први пут могао прочитати пред својом добром мајком наслов он 
д оног дана, када је мали Добривој први пут ступио у школу.{S} Добривој се за цело школско врем 
 учитељ показивао школске ствари, други пут је приповедао како им је учитељ говорио о добром и  
езао неку стару клепетушу о врат, други пут је баба Макрени манастирској кухарици појео све јаб 
милогласно, да је г. надзорник по други пут морао похвалити и ђаке и г. учитеља, те се онда са  
бити несташан“ — које је Милан по други пут изговорио, није могао да себи протумачи, шта то зна 
због своје службе био обвезан, то сваки пут није могао да доспе да Милана казни.{S} Због тог се 
а његових другова, с којима се последњи пут играо, па и слика оног призора кад је на Добривоја  
мачно онда добио, кад су Турци последњи пут разрушили манастир М....{S} С’ Богом остај оче Пант 
 ко каже где га је синоћ видео последњи пут.</p> <p>Где је год чича Панта ушао, свако га је зап 
... тешко уздахне, погледи још последњи пут на икону св. Богородице, још један поглед на Мирона 
ке што је бака спремила за госте, трећи пут је једном младом калуђеру заденуо перушку за камила 
уреним и намргођеним лицем ишао по сред пута повлачећи ногу за ногом и дижући прашину.</p> <p>Д 
ста скупљала.{S} Па како беше уморан од пута, седне у густу траву и одмараше се у хладу.</p> <p 
о ништа не чини.{S} Мој баба ми је више пута причао како хајдуци украду по које мушко дете па г 
 није бацао на Милана.{S} Милан је више пута због своје несташности молио Добривоја за опроштењ 
ао, и онај сан снио — изговорно је више пута ове речи: „Опрости ми бабо никад више нећу бити не 
други Милан.{S} Хвала ти што си ме више пута избио кад сам био несташан, да ме ниси избио не би 
авницу.</p> <p>Тумарајући и крчећи себи пута, умори се тако, да га зној спопао, а при том га је 
 залива цвеће.</p> <p>Мајка му је много пута приповедала лепе и поучне приче и то тако занимљив 
а тако да је Милан морао млого већи део пута да обиђе па да се упути па чисту равницу.</p> <p>Т 
Пантиним сином, чија је кућа била преко пута од газда Перине куће.</p> <p>Чича Панта који је се 
у лажи је плитко дио, то сам већ толико пута искусио, а и овај хајдук ми је сад мало час рекао: 
стирском дворишту.{S} Милан их је до по пута испратио, а онда их је загрлио и изљубио, и онда с 
ра.{S} Бледи месец је осветљавао мрачне путеве и закутке.</p> <p>Милан — које од страха, а које 
вши се, да се кући неће вратити жив.{S} Путем бегајући и плачући, тукао се у прса и горко се ка 
ак да се у нечем данас не слажу, јер се путем не гледаху као до сад.{S} Ово се само на лицу Мил 
> <p>Одмах се врати натраг, па се упути путем што води иза села.{S} Тек што је подне прешло.{S} 
ео како дете од 10—11 година да је овим путем прошло“?</p> <p>„Боме нисам“! беше одговор свију  
 Добривојем кући ићи.{S} Милан је целим путем попреко гледао веселог Добривоја, те га је са сво 
друга, уплаши се, па побегне непознатим путем.{S} Како је побегло није се више вратило.{S} Траж 
{S} Милан у хајдучкој пећини.</head> <p>Путем је хајдучки вођа причао Милану много, врло много  
 цркву да одслужи св. литургију.</p> <p>Путем мишљаше калуђер: што значи она палица од слонове  
за Милана.{S} Кога је код чича Панта на путу срео, запитао би га: „Пријатељу!{S} Ниси ли видео  
морао упутити својој кући, побоји се на путу ди ће газда Пера казати његовом оцу како је хтео о 
е, кидао листове из књига па расипао по путу, и бунцао је неке речи што и он није добио онакову 
 n="40" /> Не чујаше се ништа друго до: пуцкање несташних ноћних зефира.{S} Бледи месец је осве 
тим као да је ватрени бич пукао.{S} Иза пуцњаве спусти се пљусак.</p> <p>На глас грома Милан се 
и вођа изговорно, ал хајдуци грунуше из пушака у знак доласка једног новајлије.</p> <p>Милан је 
опис па је за те новце куповао дувана и пушио са Пајом, млинарским сином, који беше још гори од 
а готским луковима из којих провириваху пушке острагуше, поређане једна до друге.</p> <p>„Ето с 
, а ако ли пак извршиш, даћу ти сребрну пушку и златан јатаган.{S} А сад хајде са мном, знам да 
заповедио родитељима да га за 8 дана не пуштају из собе већ да мирно лежи све дотле, док рана н 
о пута да обиђе па да се упути па чисту равницу.</p> <p>Тумарајући и крчећи себи пута, умори се 
 па да својим одговорима потврде труд и рад свога учитеља и да му осветлају образ пред г. надзо 
је тек шест година било.</p> <p>На овај рад подстицао ју је господин учитељ, а то је било онда, 
е књижарнице и штампарије</p> <p>ЈОВАНА РАДАКА,</p> <p>код св. апостола: „Ћирила и Методија“.</ 
“ говораше у себи чича Панта... „Ко шта ради себи ради“...</p> <p>Оваке црне мисли задаваху чич 
 у себи чича Панта... „Ко шта ради себи ради“...</p> <p>Оваке црне мисли задаваху чича Панти те 
презу.{S} Што год радиш добро и паметно ради, и <pb n="38" /> гледај да ти крај деда твог буде  
и цвеће показавши му прво како то треба радити.</p> <p>Испочетка је то Добривоју тешко било, ал 
вет и од сад буди на опрезу.{S} Што год радиш добро и паметно ради, и <pb n="38" /> гледај да т 
рно дете нико не воли и не трпи.{S} Што радиш и опет ти велим; пази на свршетак, јер: „Конац де 
аљине искидали пси.</p> <p>„А шта ти ту радиш“? запита га чика Младен кушајући га као бајати не 
су оружани јунаци лепо обучени.{S} И ја радо имам лепо одело и добро оружје.{S} Да... да.. отић 
ад Добривојем.{S} Што се Добривој већма радовао новој књизи, тим се Милан све већма љутио, шкри 
и“.</p> <p>Милан се овом одговору већма радовао него да је видео свог оца — видећи да ће му се  
собито послушан — да је и сам чезнуо за радом као жедан за водом.{S} Од сада му беше најмилија  
а, и тек онда је сву децу распустио.{S} Радосна деца клицајући и певајући песму: „<title>Ђачки  
тати“.</p> <p>„Оче игумане“! поче Милан радосним гласом „ако моји родитељи и сутра по мене дођу 
.</p> <p>„Баш као што ваља“! рече Милан радосно, па промеривши, плот како би га прескочити мога 
ико хвати прешао, спази на своју велику радост дудово дрво у башти чика Младена.</p> <p>Плод то 
обривојеви родитељи дочекали су највећу радост под своју старост, тим што су оба честита сина с 
да се — раставши се са родитељима — сав радостан вратио оцу игуману.</p> <p>Кад је чича Панта д 
у игуману“ рече <pb n="83" /> Милан сав радостан.{S} У срцу је осећао као да се на ново родио.< 
о изрекавши, остави веселу децу која од радости кликтаху и скакутаху што ће се са Добривојем до 
ча Панта дошао у село, приповедао је од радости сваком ко га је год запитао за Милана.{S} Одмах 
оведати, да су се груди сретне мајке од радости надимале, па је радошћу обузета, грлила малога  
ивој је напротив скакутао смешећи се од радости, показивао је својим друговима лепу књигу што ј 
еме дечијег одговарања сав занет био од радости, видећи како му деца износе на видик и оцену ње 
а сељанима као најбољег ђака.</p> <p>Од радости, газда Пери није било ништа отерати пар од најл 
сретне мајке од радости надимале, па је радошћу обузета, грлила малога Добривоја, топло љубила  
ало по мало и Добривој се тако привикао раду и вредноћи — јер беше тад особито послушан — да је 
„Е синко то значи, да се сви моји момци радују твоме доласку — али ти синко велим, да ти овде н 
 чисто као стакло.{S} Сунце се баш поче рађати.{S} Иза китњастога брежуљка, што се пред шумом н 
} Милан урадио ово, Милан учинио оно... разбио прозор, дражио псе... скидао птичија гњезда са д 
бојећи се ничег јер његови хајдуци нису разбојници што хришћане убијају и харају — већ хајдуци  
ло 28 година, отац Пантелеимон се нагло разболи и не беше више за живот.{S} Тада <pb n="86" />  
к питања на која су деца тако паметно и разборито одговарала да се г. надзорник чудио и дивио т 
рао тако задовољно, да су се сви чудили разборитости његовој.</p> <p>А кад им је Милан ређао не 
рода.</p> <p>Тако ходећи и занимљиво се разговарајући, Милан није ни осетио колики је пут прева 
ећу сласт.</p> <p>После вечере момци се разговарали, шалили, запиткивали час о овом час оном.{S 
голану.</p> <p>Тако се Милан забављао и разговарао са хајдучким момцима до неког доба ноћи при  
 ноћи при месечини.</p> <p>После оваког разговора сви легоше да спавају, а хајдучки вођа запове 
иликом свесрдно и чинио. — Бесплатно је раздавао храну сиромашним сељанима, не тражећи да му се 
гових могла се свагда читати веселост и раздраганост; а кад би му загледали у оне његове — као  
 песму: „<title>Ђачки растанак</title>“ разиђу се сваки својој кући.</p> <p>Добривој и Милан од 
јим.</p> <p>Кад су се гости после славе разишли, Миланови родитељи су још пуна три дана остали  
> <p>Милан је од силне праске — која се разлегала по планини, — <pb n="60" /> тргао нагло своју 
на га сташе дрпати тако силно да се све разлегао глас Миланов који је: „помагајте“! викао. —</p 
 још већма и спријатељили се ма да беху различите нарави, Милан је мал’ не сваког дана ишао Доб 
башту, која је била засађена са дрвећем разног воћа и са многим цвећем.{S} Ту му је дала у руке 
ери и то ученицима најпре из настаријег разреда па онда из млађег...</p> <p>Како из науке о вер 
о онда добио, кад су Турци последњи пут разрушили манастир М....{S} С’ Богом остај оче Пантелеи 
 које му је отац Лаврентије дао да чита разтумачивши му на српском језику.</p> <p>Дан је за дан 
ту. —</p> <p>Отац Добривојев је тек сад разумео шта је хтео Милан оно мало час да учини.</p> <p 
на манастирска околина изгледаше му као рај.{S} Десно лепи виногради, лево шљивици; напред зеле 
абере једно најлепше јагње, метне га на раме па га однесе учитељу на дар.</p> </div> <pb n="27" 
 пиштољ пукао — па ухвативши се за лево раме јаукаше од бола. — „Шта је, шта је?{S} Да те није  
вој, који је јаукао од бола, а из левог рамена како му је лопила крв. —</p> </div> <div type="c 
 оног вечера извадио ону сачму из левог рамена.</p> <p>За тим му је опет привезао рану и запове 
дити“?</p> <p>Чича Панта је само слегао раменима, велећи да не зна.{S} Тако је чича Панта читав 
е као црвена пега могла видети на левом рамену.</p> <p>„Ово нека ти синко служи за савет и од с 
учи човека памети и благо оном ко се за рана опамети.{S} Но да се онај несретни случај није дог 
з собе већ да мирно лежи све дотле, док рана не зарасте.{S} С овим лечничким настојањем, а особ 
 да знаш како се патим због твоје тешке ране!....</p> <p>Овако шапћући тихо и дрхћући од зиме,  
S} Треба да своје дете привикнеш још из ране младости страху божјем и послушности.{S} Многа дец 
штољ, па како је хотевши убити врапца — ранио Добривоја и т. д.</p> <p>Озлојеђени чича Панта не 
ризора кад је на Добривоја пукао и њега ранио.</p> <p>„Ах Добривоју...{S} Добривоју... јецао је 
 се са децом играло.{S} Том приликом је ранио свог најбољег друга.{S} Дете као дете мислећи да  
а Панта тражи Милана.</head> <p>У јутро рано, тек кад је свитати почело, узме чича Панта палицу 
оји је одмах дошао Добривоју прегледати рану, потрудио се <pb n="37" /> те још оног вечера изва 
мена.</p> <p>За тим му је опет привезао рану и заповедио родитељима да га за 8 дана не пуштају  
грискао усне, кидао листове из књига па расипао по путу, и бунцао је неке речи што и он није до 
в доћи.{S} Остаћу овде, па нека ме вуци раскидају.{S} Ех, моја луда главо“!</p> <p>Овде се Мила 
ло.{S} Тражисмо га пуне трп године дана распитивајући за њега, али нигде га не могасмо наћи, ни 
на, него и у оближња места је отишао, и распитивао за Милана.{S} Кога је код чича Панта на путу 
ича Панта запиткивао.{S} Тако тражећи и распитујући за Милана, чича Панта пропусти пуна три дан 
pter" xml:id="SRP18962_C4"> <head>4.{S} Распуст и Миланова завист.</head> <p>Учитељ је после од 
школског одмора, и тек онда је сву децу распустио.{S} Радосна деца клицајући и певајући песму:  
да их је загрлио и изљубио, и онда се — раставши се са родитељима — сав радостан вратио оцу игу 
ицајући и певајући песму: „<title>Ђачки растанак</title>“ разиђу се сваки својој кући.</p> <p>Д 
 па онда нека се одмах врати.</p> <p>На растанку хајдучки вођа загрли Милана; трипут га пољуби  
после одласка г. надзорниковог, још при растанку, изговорио својој деци кратког садржаја лепу п 
еливају десницу оцу игуману, па се онда растану.</p> <p>Кола су их чекала у манастирском двориш 
пут га пољуби у чело и у лице и онда се растану.</p> <p>Милан се одмах даде па пут са хајдуком. 
 је чика Младен дотрчао са дреновцем да растера псе.{S} Једва је и чика Младен избавио Милана,  
лио оне ноћи кад је плакао у издубљеном расту?{S} Камо је отишао?{S} Чиме се бавио? и т. д.</p> 
таде пљуштати, а црни и густи облаци се растурише и изчезоше као дим.</p> <pb n="48" /> <p>Оста 
p>„Знам“! рече Милан укратко.</p> <p>„А рачунати?</p> <p>„Знам и то“!</p> <p>„А знаш ли што пој 
ну, која беше светла као месец; кад иза раштрканих облака провирује.</p> <p>Ова светлост долази 
S} О његовом добром владању, на брзо се рашчуло по целом селу.{S} То су засведочавале речи поје 
{S} Због његовог лепог гласа на брзо се рашчуло по околини манастира па су долазили сваке недељ 
.{S} За газда Перино добро срце брзо се рашчуло на далеко, по оној српској пословици: „Добар се 
ти на први мах.</p> <p>Но кад виде прве редове: „Оче Пантелеимоне благослови“! онда се одважи и 
м су два по два излазили из школе, па у реду мирно ходећи улицом поздрављали би оне, уз које су 
тости његовој.</p> <p>А кад им је Милан ређао несташлуке које је у селу починио, онда су се сви 
ивој показао књигу са златним корицама, рекавши да му је ту књигу дао г. надзорник на испиту. — 
хајдука па поклони Милановим родитељима рекавши да им је то благодарни син донео кад је дошао у 
г владања Милановог, и тада је уздахнуо рекавши: „Милане, Милане!{S} Да си слушао савете твога  
ада ће се држати испит, па је због тога рекао да се сви спреме, да понове лекције па да потпуно 
ош лакше попео, а кад се попео, онда је рекао у себи: „Док га не обрстим, нећу се сићи“!{S} Мил 
<pb n="70" /> је отац игуман уздахнуо и рекао: „Ах синко!{S} Шта учини!{S} Но ипак си сретан.{S 
редио, никоме није он ни једне зле речи рекао.{S} Са свима сељанима је он у миру и љубави живио 
јдучки вођа се слатко насмијао па овако рекао: „Добро кад си тако храброг и одважног срца, одве 
сио, а и овај хајдук ми је сад мало час рекао: „Конац дело краси“.</p> <p>За тим сакривши молит 
ивоја <pb n="22" /> преда се и овако му рекао: „ Синко!{S} Ево ти дајем ову лепу књигу коју сам 
а за руку, извео га на улицу и овако му рекао: „Зато што си ме твојим добрим владањем и учењем  
опитства да види шта ће Милан урадити — рекне: „добићеш од мене сутра 10 јабука ако убијеш оног 
b n="67" /> врата од игуманове ћелије и рекне му да куца прво на врата пре него што уђе унутра. 
" /> <p>Милан се охрабри па му одрешито рекне: „Мени је име Милан Спасић“.</p> <p>„А колико ти  
су га сва деца као жедна слушала и тако рећи гутала учитељеве речи.</p> <p>Ох, ала су то сретни 
аш а кад нас тако питаш ево ћу ти синко рећи зашто плачемо: „Има смо једног сина од својих 10—1 
. отићи ћу сад хајдучком вођи, па ћу му рећи да желим у хајдуке ступити“.</p> <p>„А мој отац? м 
во ти ова палица од слонове кости, и не реци ником ко ти је дао док не постанеш игуманом.</p> < 
ко занимљиве, да је мали Добривој сваку реч своје миле мајке гутао.{S} Покрај тога мајка га је  
рн и крупан.</p> <p>„Баш као што ваља“! рече Милан радосно, па промеривши, плот како би га прес 
до друге.</p> <p>„Ето синко моје куле“! рече хајдучки вођа... „сад ћеш видети како је овде“...< 
а-да ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“! рече Милан кроз плач.</p> <p>„А ко је тебе овамо послао 
тупи у ћелију.</p> <p>„Оче благослови“! рече Милан ушавши у ћелији у којој горијаше кандило пре 
на грани?</p> <p>„Боме ја ћу га убити“! рече Милан па пружи руку ономе што <pb n="35" /> га је  
? запита га отац игуман.</p> <p>„Знам“! рече Милан укратко.</p> <p>„А рачунати?</p> <p>„Знам и  
ицу.</p> <p>„Бог те благословио синко“! рече игуман гледајући час у писмо, час у палицу, на кој 
н као у анђела.</p> <p>„Е добро синко“! рече игуман сасвим задовољно кад је Милан довршио појањ 
на багреновој грани“?</p> <p>„Ја могу“! рече Милан одважно.</p> <p>Сви се другови загледаху, па 
ешењаче, та ти хоћеш мене да превариш“! рече чика Младен видећи како Милан лаже — ухвати га за  
/p> <p>„Ево донео сам Вам једно писмо“, рече Милан па пружи оцу игуману, запечећено писмо.{S} О 
познавао“?</p> <p>„Је-е-есам.... ах.... рече Милан кроз плач и једва се уздржао да га не познад 
тим играње?{S} Не!{S} Не бој се синко!“ рече добри отац тако нежно, да је одмах устао са седала 
ко убијеш оног врапца!“</p> <p>„Добро!“ рече Милан, па извадивши из шпага пиштољ, напери га на  
ира“.</p> <p>„Ја ти предајем благослов“ рече потом отац игуман једва изговоривши ове речи — пру 
е св. литургије дођу сви у трапезарију“ рече отац игуман.</p> <pb n="71" /> <p>Манастирски ђак  
е сузе, па да вас пријавим оцу игуману“ рече <pb n="83" /> Милан сав радостан.{S} У срцу је осе 
бар, чувши глас који дозиваше Добривоја рече Добривоју! „Добривоје, зар не чујеш како те Сима и 
она и све монахе, па им овако на самрти рече: „Децо, она палица коју ми је ваш брат Мирон као ђ 
е казао жељу хајдучком вођи, — овоко му рече хајдучки вођа: „Синко, ја сам се за тебе већ побри 
 у лице, по том отиде к оцу и кроз плач рече: „Опрости ми бабо, сад сам други Милан.{S} Хвала т 
време свршиш.{S} Имај па уму ову кратку реченицу: „Конац дело краси“.</p> </div> <div type="cha 
ораше хајдучки вођа у себи.... „па онда речи: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“  
 буди увек тако добар, па добро пази на речи свог учитеља.{S} Он ће ти увек тако лепо приповеда 
ог ђака желим да ми исприповедаш све од речи до речи како си дошао до хајдучког вође.{S} Онда М 
на слушала и тако рећи гутала учитељеве речи.</p> <p>Ох, ала су то сретни тренуци за невину и д 
 <p>Сад му изађоше пред очи и учитељеве речи: „Ко другоме копа јаму, сам ће у њу пасти“.</p> <p 
/p> <p>Сека Зорка је само ћутала на ове речи, које је газда Пера изговорно — па се мало насмеши 
е брижна жена...</p> <p>Милан се на ове речи јако тргао, — очи му се заблистале, крв му нагло п 
 да не свиснем од глади“.</p> <p>На ове речи хајдучки вођа се слатко насмијао па овако рекао: „ 
ј сан снио — изговорно је више пута ове речи: „Опрости ми бабо никад више нећу бити несташан!“< 
потом отац игуман једва изговоривши ове речи — пружи десну руку и метне на главу младога монаха 
 <p>Баш оног тренутка, кад је Милан ове речи у сну изговорио — ишао је кроз шуму сам хајдучки в 
хајдуком који му је такође дошапнуо ове речи: „Још, труди се и владај се добро.{S} Ма да си пог 
га па расипао по путу, и бунцао је неке речи што и он није добио онакову књигу, као што је и До 
о по целом селу.{S} То су засведочавале речи појединих матера, које су своју неваљалу децу опом 
оп увредио, никоме није он ни једне зле речи рекао.{S} Са свима сељанима је он у миру и љубави  
остати...</p> <p>Милану се ове последње речи баш не допадаху, али уздајући се у своје храбро ср 
добро завршиш — па онда изговоривши ово речи: „<foreign>Помјани мја Господи во царствиј <pb n=" 
желим да ми исприповедаш све од речи до речи како си дошао до хајдучког вође.{S} Онда Милан исп 
ћи!</p> <p>Из стотину усана излетале су речи: „Бог га живео“! „Бог му дао здравља“!</p> <p>Ето  
, које су своју неваљалу децу опомињале речима: „Владајте се онако као што се Добривој влада, п 
.. и тако даље и тако даље“</p> <p>Овим речима је поп Сава подстицао сека Зорку да свог несташн 
зда Пера показивао, да се влада по оним речима Христа Спаситеља: „Сиротима буди у помоћи“.</p>  
ољ у руке“!</p> <pb n="42" /> <p>С овим речма врати се чича Панта у собу, мирно легне да спава. 
н Добривоја но с њим није хтео Милан ни речце проговорити.{S} Истина Милан је своју завист и зл 
.{S} Ту му је дала у руке малу канту са решетком са којом <pb n="10" /> је мали Добривој залива 
ане Турака — па не могаше за дуго да се реши: дал’ да потражи тог духа или да се што пре удали! 
е откуцавало је 12 часова, а на звонику римокатоличке <pb n="32" /> цркве звонило је мало звоно 
pb n="58" /> <p>Милану се на ново сунце родило кад је угледао над собом плаво небо, јарко сунце 
.{S} У срцу је осећао као да се на ново родио.</p> <p>Тек што је Милан отишао у трапезарију и к 
дете, које се по добрим саветима својих родитеља влада, да тако дете добро пролази, а оно дете  
срећу.</p> <p>Милан се сад поред својих родитеља осећао најсретнијим.</p> <p>Кад су се гости по 
би Милан био приморан да бежи од својих родитеља, и да се крије као зверка, већ би као Добривој 
ог случаја заблудео побегавши од својих родитеља.{S} Испитај га!{S} Дечак је паметан али несташ 
 љубе и која се за благо и срећу својих родитеља Богу моле!“</p> <milestone unit="subSection" / 
описао — беше дакле син имућних сеоских родитеља.</p> <p>„Газда Пера“ — тако је звало цело село 
о по мало заборављао на своју кућу и на родитеље, а на овог доброг друга Добривоја није заборав 
, јер Бог воли само ону децу која своје родитеље љубе и која се за благо и срећу својих родитељ 
рост, тим што су оба честита сина своје родитеље до смрти хранили и издржавали.</p> </div> </bo 
_C16"> <head>15.{S} Милан познаје своје родитеље.</head> <p>Манастир у који је Милан дошао за м 
окривала!{S} Децо, децо, слушајте своје родитеље, јер Бог воли само ону децу која своје родитељ 
наду по гласу.{S} Милан је гледао своје родитеље пред очима који га не познадоше.</p> <p>„Но па 
 засебну ћелију оца игумана одвео своје родитеље па их је пријавио.</p> <p>Оцу игуману је особи 
ехатости и несмотрености!{S} Утеши моје родитеље; упути ме из ове шуме, изведи ме и одведи какв 
ману је особито било мило, кад је видео родитеље свог најмилијег ђака за кога је спремао највећ 
о“?...{S} Да се ниси изгубио, или су те родитељи ваљда отерали од себе“? запиткиваше даље хајду 
а мах врати својој кући.{S} Добривојеви родитељи су вршили налог г. лечника у потпуној мери.{S} 
ира М....</p> <p>Миланови и Добривојеви родитељи дочекали су највећу радост под своју старост,  
8962_C1"> <head>1.{S} Добривој и његови родитељи.</head> <p>Био је омален дечак око својих 9 до 
н беше већ монах Мирон.</p> <p>И његови родитељи беху тад у цркви кад се Милан постригао за мон 
 се гости после славе разишли, Миланови родитељи су још пуна три дана остали у манастиру.</p> < 
настиру.</p> <p>После три дана Миланови родитељи пођу кући.{S} На поласку отац игуман донесе он 
стир.{S} За цело то време нису Миланови родитељи долазили.{S} Милан је <pb n="77" /> мало по ма 
 си сад већ у хладном гробу...{S} Твоји родитељи,., заједно са мојим проклињу сад мене и траже  
е враћати одавде.{S} Може бити да твоји родитељи тебе сад траже па ако дођу овамо, ја тебе не с 
одину дана, па ако за годину дана твоји родитељи по тебе не дођу онда мораш овда и остати“.</p> 
њигу, па се дичи њоме, а учитељ и твоји родитељи, нека се диче с тобом!</p> <p>Ово изговоривши  
“! поче Милан радосним гласом „ако моји родитељи и сутра по мене дођу, ја се кући нећу вратити“ 
бривој за 8 дана оздравити — беху тужни родитељи сретнији но икада те плате за труд г. лечнику  
оје тврдоглавости нанело многима штету, родитељима тугу и јед, а мени самом несрећу и презирање 
о и изљубио, и онда се — раставши се са родитељима — сав радостан вратио оцу игуману.</p> <p>Ка 
ио од оног хајдука па поклони Милановим родитељима рекавши да им је то благодарни син донео кад 
 чекао да дође кући па да покаже својим родитељима шта је добио.</p> <p>А како беше са Миланом? 
 <p>,,Ако би се у случају вратио својим родитељима, онда све то мораш предати у властитост оца  
се кући нећу вратити, ја пред очи мојим родитељима не смем жив доћи.{S} Остаћу овде, па нека ме 
им му је опет привезао рану и заповедио родитељима да га за 8 дана не пуштају из собе већ да ми 
е 8 дневног брижног и савесног неговања родитељског — Добривој је са свим оздравио и само се ка 
село и сњим да служи у цркви.{S} Сретни родитетељи, целивају десницу оцу игуману, па се онда ра 
еимон заиста отишао са Мироном у његово родно место да као гост служи у цркви.</p> <p>Том прили 
на — држећи да је ма код кога од својих родова морао отићи да преноћи.</p> <pb n="43" /> <p>Но  
пут под ноге, па се упути по знанцима и родовима да тражи Милана — држећи да је ма код кога од  
 се хладне воде, умије се, па се убрише рукавом од кошуље, те журећи се пође напред.{S} Милан ј 
ривено, а све то беше кад год у турским рукама.</p> <p>У ту пећину ући беше одиста страшно.{S}  
 њим у пећину, узме га на <pb n="63" /> руке па га однесе у своју собу где је Милан до зоре сни 
.{S} Учитељ од милине узме Добривоја за руке па га пољуби очински у пуне обрашчиће. <pb n="23"  
а.{S} Отац га одмах подигне, узме га на руке па га однесе кући — оставивши га матери отиде брзо 
 су се исцеливали кад су се светитељске руке дотицали.</p> <p>Сваке године о слави св. храма <p 
лан затрчао на Добривоја, да му отме из руке књигу — изишао је баш онда Добривојев отац на улиц 
 ужаса испустио <pb n="39" /> пиштољ из руке — дошла му је пред очи слика мртвог Добривоја.{S}  
ебе, а Милан од ужаса испусти пиштољ из руке — видећи шта је учинио, уплашен нагне бегати, и то 
<pb n="60" /> тргао нагло своју руку из руке хајдучког вође којом га је водио.</p> <p>„Шта то з 
 и са многим цвећем.{S} Ту му је дала у руке малу канту са решетком са којом <pb n="10" /> је м 
 ћеш и запамтити кад си узимао пиштољ у руке“!</p> <pb n="42" /> <p>С овим речма врати се чича  
витати почело, узме чича Панта палицу у руке, пут под ноге, па се упути по знанцима и родовима  
н видећи како Милан лаже — ухвати га за руку, па га одведе чича Пантиној кући, (оцу Милановом)  
лог Милана, па онда узевши Добривоја за руку, одведе га у собу где му је Добривој показао књигу 
ао са седала, па ухвативши Добривоја за руку, извео га на улицу и овако му рекао: „Зато што си  
p> <p>Ово изговоривши, ухвати Милана за руку и поведе кроз шуму неком узаном стазом.</p> <p>Ста 
е умириш“.{S} Затим ухвативши Милана за руку, успе у своју шаку воде из тиквице коју је хајдучк 
е, сагне главу па храстов грм, подметне руку под главу па занесен у мислима слатко заспи.</p> < 
ме ја ћу га убити“! рече Милан па пружи руку ономе што <pb n="35" /> га је запитао — додавши: „ 
ими књигу, па пољубивши г. надзорника у руку врати се на своје место.{S} Учитељ од милине узме  
кад не беше на ино, он мораде примити у руку ону палицу, коју је он сам као дете донео у манаст 
собито допало, јер га до сад још нико у руку није пољубио.</p> <p>„Бог ти помогао синко“! одвра 
нини, — <pb n="60" /> тргао нагло своју руку из руке хајдучког вође којом га је водио.</p> <p>„ 
едва изговоривши ове речи — пружи десну руку и метне на главу младога монаха Мирона, па онда на 
олико метара уздизао — указа се јутрења румен.{S} То беше ватрени круг који се полагано дизао,  
.</p> <p>Диван ли беше то монах.</p> <p>Румена лица, округлих образа, висока стаса, црних очију 
 дечак око својих 9 до 10 година.{S} Са румених и као јабука пуних образа његових могла се сваг 
 Добривој падне онесвешћен на земљу.{S} Румено лице на мах се обрати у бледило.{S} Тело му је д 
ве Милан смиреном калуђеру, па му приђе руци и целује га.</p> <p>Ово се младом калуђеру особито 
дахне и издахне.</p> <p>Мирон који је у руци држао горућу воштаницу, склопи очи оцу Пантелеимон 
те га један млад калуђер, који држаше у руци бројанице.</p> <p>„Добар дан! оче свети“! назове М 
жарио код врата и чекао Милана држећи у руци дренов прут с којим би Милану платио његово несташ 
ве кости, па онда оно писмо што Милан у руци држаше.</p> <p>Кад је Милан дошао до врати игумано 
н! тин! тан! знак да је сад време да се руча, па да се после ручка сваки уморан мало одмара.</p 
ежде и стихаре.{S} Даље — морао је пред ручак поставити сто, па ако је био кључар то је са мана 
је сад време да се руча, па да се после ручка сваки уморан мало одмара.</p> <p>После подне исто 
со, вино, и тако даље{S} Затим за време ручка морао је Милан стојати за леђима оца игумана и шт 
ац игуман са свима гостима који су и на ручку тога дана били.</p> <p>Милан је одмах у засебну ћ 
његовог сеоцета, слика његових другова, с којима се последњи пут играо, па и слика оног призора 
оследњи пут разрушили манастир М....{S} С’ Богом остај оче Пантелеимоне!“</p> <p>Милета хајдучк 
лежи све дотле, док рана не зарасте.{S} С овим лечничким настојањем, а особито уверењем да ће Д 
о мирисава цвећа и школски записник.{S} С једне и с друге стране поседали су и остали чланови к 
 прошле претпрошле ноћи с њим збило.{S} С тога науми да остави хајдучку пећину у намери да оде  
 дете <pb n="8" /> прима само једно.{S} С тога гледај да у невино срце свога детета урежеш све  
о је хтео отети књигу од Добривоја — па с тога да би се спасао од батина, намисли да оде иза се 
еном игуманом.{S} Ево ти синко ова кеса с новци, и ево ти поклањам ову књигу, то је молитвеник  
} Туга и брига беху му сад главне друге с којима се и дању и ноћу бавио.{S} Најпосле мало по ма 
о да је у овом друштву и Добривој па се с тога и он умеша у игру.{S} Друштво се подели на две с 
ни камо, већ приповеди све и сва шта се с њим догодило пре него што је овамо дошао.</p> <p>Хајд 
 чујем какав имаш глас.</p> <p>Милан се с почетка устезао, јер није знао коју песму да одпоји.{ 
јао да га <pb n="49" /> ко не спази, те с тога што је мислио то је и учинио.{S} Идући по сред ш 
а учитељ и твоји родитељи, нека се диче с тобом!</p> <p>Ово изговоривши г. надзорник пружи лепу 
 па се по њеним саветима и владао.{S} И с пуним правом могла је сека Зорка очекивати, да ће Доб 
 цвећа и школски записник.{S} С једне и с друге стране поседали су и остали чланови који су при 
 сам сети шта се прошле претпрошле ноћи с њим збило.{S} С тога науми да остави хајдучку пећину  
.</p> <p>Сви поседаше за сто па и Милан с њима.</p> <pb n="61" /> <p>Вечерали су сви у највећу  
ка.{S} Саветовала га је да не иде много с њим и да се не меша у игри где се Милан налази.</p> < 
 овом приликом спази Милан Добривоја но с њим није хтео Милан ни речце проговорити.{S} Истина М 
 чекао Милана држећи у руци дренов прут с којим би Милану платио његово несташно дело.</p> <p>Д 
ао пиштољ у руке“!</p> <pb n="42" /> <p>С овим речма врати се чича Панта у собу, мирно легне да 
лен дечак око својих 9 до 10 година.{S} Са румених и као јабука пуних образа његових могла се с 
оме није он ни једне зле речи рекао.{S} Са свима сељанима је он у миру и љубави живио.{S} Био ј 
ан, да отиде у горњу трапезарију, па да са осталим ђацима спреми све што ће за дочек гостију ну 
ор, дражио псе... скидао птичија гњезда са дрвећа... крао јабуке и т. д. због којих несташлука  
хвалити и ђаке и г. учитеља, те се онда са свима члановима опрости и оде даље својим послом.</p 
блачић већ као из мрамора истесана кула са готским луковима из којих провириваху пушке острагуш 
 посао.{S} Добривој се одмах упути одма са својим друговима на зелену пољану да се играју лопте 
хајдучком животу, а нарочито о бојевима са Турцима.</p> <p>Причао му је о славним делима хајдук 
ена.</p> <p>Г. надзорника је на вратима са својим ученицима — дочекао учитељ са кратким и лепим 
 је чича Панта имао посла док је Милана са багрена стерао доле, те га онда одвукао онако подера 
</p> <p>Сутра дан су монаси оца игумана са највећој побожношћу пристојношћу сахранили пред врат 
ла га је у башту, која је била засађена са дрвећем разног воћа и са многим цвећем.{S} Ту му је  
дземну пећину, — која је била затворена са вратима од самога челика па да донесе пун котао злат 
ево шљивици; напред зелена густа шумица са игумановим летњиковцем, а натраг лепе плодне њиве.</ 
 Милан — „сад сам сретан!{S} Ходите сад са мном, убришите сузе, па да вас пријавим оцу игуману“ 
 пушку и златан јатаган.{S} А сад хајде са мном, знам да си огладнео“!</p> <p>Ово изговоривши,  
/> су се чудили, како се Добривој слаже са тим несташком за којега сваки дан долазе тужбе његов 
реко гледао веселог Добривоја, те га је са својим оштрим погледом тако просецао, као да је из з 
сног неговања родитељског — Добривој је са свим оздравио и само се као црвена пега могла видети 
 које су сретали.{S} Свако дете ишло је са оним дететом које је било ближе један другом т. ј. ч 
ставити сто, па ако је био кључар то је са манастирском баком ишао у подрум по сир млеко, маст, 
62_C14"> <head>14.{S} Милан се упознаје са дужности у манастиру.</head> <p>Првих 8 дана увидео  
ло да је празан — однесе га собом па се са децом играло.{S} Том приликом је ранио свог најбољег 
иповедно све <pb n="85" /> и сва шта се са Миланом збило после оног несретног случаја.</p> </di 
 учине и за неколико тренутака врате се са Добривојевим оцем, који је сав дрхћући корачао, не в 
 радости кликтаху и скакутаху што ће се са Добривојем до воље наиграти, па се онда врати у двор 
рлио и изљубио, и онда се — раставши се са родитељима — сав радостан вратио оцу игуману.</p> <p 
ца, да не наиђеш на зло.{S} Не играј се са онаким стварима које нису за тебе.{S} Буди пажљив на 
не.{S} Сутра дан око поноћи догодило се са Миланом тако исто.{S} Кад се три дана навршило, онда 
тељима шта је добио.</p> <p>А како беше са Миланом?</p> <p>Милан је од љутине грискао усне, кид 
скоп са многим свештеницима, монасима и са три ђакона.</p> <p>Милан је на тој св. служби читао  
иликом се силан свет из околних места и са стране скупио, да присуствује на духовној слави.</p> 
 била засађена са дрвећем разног воћа и са многим цвећем.{S} Ту му је дала у руке малу канту са 
ете чинило је несташлуке... играло се и са онаким стварима које нису за децу.{S} Једног дана ук 
ре сваке наставе, побожно се прекрсти и са децом отпоје по који тропар или би сва деца очитала  
. сеоским парохом, кнезом, бележником и са осталим члановима сеоске општине — у школску собу ко 
 да слаже, једва је чекао да се опрости са чика Младеном.</p> <p>„Истину говори“! викну чика Мл 
руга.</p> <p>Мали Добривој је ишао увек са Миланом чича Пантиним сином, чија је кућа била преко 
или манастиру М.... угледи Милан звоник са кога се блисто златан крст.</p> <p>Код уласка манаст 
ра око 8 часова приспео је г. надзорник са г. г. сеоским парохом, кнезом, бележником и са остал 
ма са својим ученицима — дочекао учитељ са кратким и лепим поздравом.{S} Сва су деца за тим мир 
у је дала у руке малу канту са решетком са којом <pb n="10" /> је мали Добривој заливао цвеће у 
манастирског дворишта, опрости се Милан са хајдуком који му је такође дошапнуо ове речи: „Још,  
талим ђацима — дошао и је и отац игуман са свима гостима који су и на ручку тога дана били.</p> 
а чело баште долазио, зар ти ниси могао са сокака доћи к мени по грабуље“? запита га чика Младе 
 <p>Тако се Милан забављао и разговарао са хајдучким момцима до неког доба ноћи при месечини.</ 
 у 5 сати на јутрење.{S} Затим је морао са једним најмлађим монахом отићи у цркву да упали свећ 
ви.</p> <p>Том приликом се Милан састао са својим негдашњим другом Добривојем, који је баш оног 
обри отац тако нежно, да је одмах устао са седала, па ухвативши Добривоја за руку, извео га на  
скидали били кад је чика Младен дотрчао са дреновцем да растера псе.{S} Једва је и чика Младен  
оцније — отац Пантелеимон заиста отишао са Мироном у његово родно место да као гост служи у црк 
еимон прикаже младог ђака који је дошао са жељом да се посвети калуђерском чину.{S} Милану преп 
ошао.</p> <p>Хајдучки вођа га је слушао са <pb n="57" /> највећом знатижељношћу, па кад је Мила 
 на школском испиту. — Испит се започео са молитвом пре школске наставе: „Преблаги Господи“.{S} 
а храном, и ма да га је Бог благословио са преобилним плодом од своје њиве <pb n="5" /> коју је 
се у свом животу више никад није дружио са неваљалим друштвом, а особито са неваљалим друговима 
а је за те новце куповао дувана и пушио са Пајом, млинарским сином, који беше још гори од Милан 
> да је Милана ма на који начин нестало са овога света.</p> <p>Сад беше тужни отац љут на самог 
"SRP18962_C7"> <head>7.{S} Шта се збило са Миланом?</head> <p>Кад је Милан од ужаса испустио <p 
војевом оцу, па да му кажу шта се збило са Добривојем.{S} Ови одмах тако и учине и за неколико  
 је за све оно што се пре тога догодило са Миланом и Добривојем па је нестрпељиво чекао Милана, 
да оде иза села на ледине па да се тамо са чобанима мало провесели.</p> <p>Што је смислио то је 
м гробу...{S} Твоји родитељи,., заједно са мојим проклињу сад мене и траже ме ваљда да ми се ос 
} Ма да му је двориште било претоварено са храном, и ма да га је Бог благословио са преобилним  
дружио са неваљалим друштвом, а особито са неваљалим друговима као што је био Милан.</p> </div> 
ући корачао, не верујући да се тако што са Добривојем могло догодити.{S} И збиља се уверио.{S}  
 на њој чинодјејствовао окружни епископ са многим свештеницима, монасима и са три ђакона.</p> < 
сти, због чега озлојеђен не хтеде данас са Добривојем кући ићи.{S} Милан је целим путем попреко 
тану.</p> <p>Милан се одмах даде па пут са хајдуком.{S} Кад су се после кратког времена приближ 
 и сад не беше онај несташни Милан, већ са свим други, мирни, пристојни Милан.</p> <p>Милан се  
су по вас дан весело цвркутале скакућућ са гране на грану — сад умукоше.{S} Нема тишина је цело 
првих 8 дана Милан је само ишао у цркву са игуманом где је читао апостол.{S} После 8 дана Милан 
е, тај ће добити од г. надзорника књигу са златним корицама“.</p> <p>Ово је био најрадоснији гл 
у собу где му је Добривој показао књигу са златним корицама, рекавши да му је ту књигу дао г. н 
сутнима, а затим је извадио једну књигу са златним корицама и погледавши у испитни записник, пр 
а Добривоја, него и за сву децу која су са Добривојем заједно ишла, па су се почели натицати це 
ћем.{S} Ту му је дала у руке малу канту са решетком са којом <pb n="10" /> је мали Добривој зал 
 необичан призор.</p> <p>Човек — старац са својом женом сеђаше на степенима и плакаше кријући с 
 и обрадовао, дозвољавам ти да се играш са твојим друговима колико ти је воња, али немој да се  
ме <pb n="33" /> жао, немој да се играш са онаким играма које ти могу какове озледе нанети“.{S} 
и онда се — раставши се са родитељима — сав радостан вратио оцу игуману.</p> <p>Кад је чича Пан 
еља који је за време дечијег одговарања сав занет био од радости, видећи како му деца износе на 
 врате се са Добривојевим оцем, који је сав дрхћући корачао, не верујући да се тако што са Добр 
м оцу игуману“ рече <pb n="83" /> Милан сав радостан.{S} У срцу је осећао као да се на ново род 
као. —</p> <p>Већ су му цео горњи капут сав искидали били кад је чика Младен дотрчао са дреновц 
 и тако даље“</p> <p>Овим речима је поп Сава подстицао сека Зорку да свог несташног иначе особи 
лушан.</p> <p>Сека Зорки је често и поп Сава овако говорио: „Не дај детету на вољу, да чини шта 
владао.{S} Своје лекције је увек тачно, савесно и на време научио.{S} Своје задаће је чисто и л 
о молитву.{S} После 8 дневног брижног и савесног неговања родитељског — Добривој је са свим озд 
ену.</p> <p>„Ово нека ти синко служи за савет и од сад буди на опрезу.{S} Што год радиш добро и 
 је наслов: „Ако будеш неваљао, сети се савета твог учитеља, па се по њима владај“ — па мало пр 
ди каквом добром човеку који ће ми дати савета како да се опростим те гадне и непристојне навик 
 ћеш увидети како пролази онај ко слуша савете и опомене старијих, а како онај који не слуша.{S 
сином.</p> <p>Добривој је све ове очине савете тако слушао, да их је све гутао и тако их је доб 
алном и духовном животу дајући му добре савете по којима се има владати.</p> </div> <div type=" 
5"> <head>15.{S} Милан добија поучења и савете.</head> <p>Отац Лаврентије промеривши Миланово с 
кавши: „Милане, Милане!{S} Да си слушао савете твога оца, не би те данас црна земља покривала!{ 
ајке и беше му врло мило па се по њеним саветима и владао.{S} И с пуним правом могла је сека Зо 
могла, да свако дете, које се по добрим саветима својих родитеља влада, да тако дете добро прол 
пролази, а оно дете које се не влада по саветима својих старијих, већ које је непослушно, јогун 
олази због <pb n="11" /> несташлука.{S} Саветовала га је да не иде много с њим и да се не меша  
те као младо дрво, а дрво младо даје се савијати све дотле док је младо, а кад остари, онда се  
ок је младо, а кад остари, онда се више савити не да.{S} Треба да своје дете привикнеш још из р 
p>Овако шапћући тихо и дрхћући од зиме, сагне главу па храстов грм, подметне руку под главу па  
орио, Милан је дрхтао као прут на води, сагнутом главом као осуђен стајао је непомично и плакао 
оцу и кроз плач рече: „Опрости ми бабо, сад сам други Милан.{S} Хвала ти што си ме више пута из 
а пропусти пуна три дана без успеха.{S} Сад је чича Панта био у том уверењу, <pb n="44" /> да ј 
 цвркутале скакућућ са гране на грану — сад умукоше.{S} Нема тишина је целом васионом завладала 
ти сребрну пушку и златан јатаган.{S} А сад хајде са мном, знам да си огладнео“!</p> <p>Ово изг 
зуј га ником, док се не покалуђериш — а сад ево ти ова палица од слонове кости, и не реци ником 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>А сад драги читаоче, остави све на страну, јер ћемо поћи  
ају, а хајдучки вођа заповеди Милану да сад отиде у једну подземну пећину, — која је била затво 
ак пре 18 година — донео — нека буде од сад његова.{S} Мени су часи избројани, за то сам остави 
ај св. веру, св. храм и буди добар и од сад као што си и до сад био.{S} Пази на свако дело које 
>„Ово нека ти синко служи за савет и од сад буди на опрезу.{S} Што год радиш добро и паметно ра 
де.{S} Може бити да твоји родитељи тебе сад траже па ако дођу овамо, ја тебе не смем задржати.{ 
о звоно: тин! тан! тин! тан! знак да је сад време да се руча, па да се после ручка сваки уморан 
ико пута искусио, а и овај хајдук ми је сад мало час рекао: „Конац дело краси“.</p> <p>За тим с 
А колико ти је година“?</p> <p>„Мени је сад 11 година“!</p> <p>„Имаш ли оца“?</p> <p>„Имам“!</p 
 <p>Но њихов одлазак из школе упадао је сад свима у очи, а то је: што Добривој и Милан нису зај 
х Добривоју...{S} Добривоју... јецао је сад Милан... ти си сад већ у хладном гробу...{S} Твоји  
се сад породила због тога мржња, био је сад пун зависти, због чега озлојеђен не хтеде данас са  
} Плот је прескочио без по муке, јер је сад био лак као срна. <pb n="29" /> На дуд се још лакше 
што је и Добривој добио.{S} У Милана се сад породила због тога мржња, био је сад пун зависти, з 
ре него што уђе унутра.</p> <p>Милан се сад упути игумановој, а млади калуђер отидне у цркву да 
већи благослов и срећу.</p> <p>Милан се сад поред својих родитеља осећао најсретнијим.</p> <p>К 
ори моји су дворови, у те дворове ћу те сад одвести“.</p> <p>Милан се овом одговору већма радов 
шта хоће и да иде куд хоће, јер је дете сад као восак на којем се свашта урезати да.{S} Урезати 
икне Милан — „сад сам сретан!{S} Ходите сад са мном, убришите сузе, па да вас пријавим оцу игум 
почео сад муцати, јер није знао како ће сад да слаже, једва је чекао да се опрости са чика Млад 
ед хајдучком пећином, која не изгледаше сад као црн облачић већ као из мрамора истесана кула са 
е пожелео.{S} Милан се збиља поправио и сад не беше онај несташни Милан, већ са свим други, мир 
воје лекције, а Милан место да је бар и сад нешто учио, он је бежао од школе, ишао у шуму, хват 
н у свом седу и газда Пера, живили су и сад живе врло добро баш као прави пријатељи. — Кад је г 
мом добром бившем другу Добривоју, који сад трпи ужасне болове због моје нехатости и несмотрено 
обривоју... јецао је сад Милан... ти си сад већ у хладном гробу...{S} Твоји родитељи,., заједно 
испиту. —</p> <p>Отац Добривојев је тек сад разумео шта је хтео Милан оно мало час да учини.</p 
 убрише очи и лице.</p> <p>Милан је тек сад дошао к себи и увидео да је то мало час био сан, и  
оћи.</p> <pb n="62" /> <p>Милану се тек сад смркло пред очима.</p> <p>Он мишљаше; „подземна пећ 
адом калуђеру особито допало, јер га до сад још нико у руку није пољубио.</p> <p>„Бог ти помога 
м и буди добар и од сад као што си и до сад био.{S} Пази на свако дело које започнеш да га добр 
е слажу, јер се путем не гледаху као до сад.{S} Ово се само на лицу Милановом могло приметити,  
га оштро погледи.</p> <p>Милан је почео сад муцати, јер није знао како ће сад да слаже, једва ј 
 и на цео свет.{S} Туга и брига беху му сад главне друге с којима се и дању и ноћу бавио.{S} На 
и родитељи,., заједно са мојим проклињу сад мене и траже ме ваљда да ми се освете“.</p> <pb n=" 
тићи у хајдуке.</p> <p>„Да, знам шта ћу сад урадити“ говораше Милан сам себи... „отићи ћу у хај 
 и добро оружје.{S} Да... да.. отићи ћу сад хајдучком вођи, па ћу му рећи да желим у хајдуке ст 
на школе да изучи за попа...</p> <p>„Ох сад ми је лакше“! викне Милан — „сад сам сретан!{S} Ход 
ја ме је наговорио... о... о“...</p> <p>Сад беше хајдучком вођи још мрачнија цела првашња појав 
ји начин нестало са овога света.</p> <p>Сад беше тужни отац љут на самог себе и на цео свет.{S} 
и ни тога не беше, до саме липе.</p> <p>Сад не имајући куд ни камо, гладан, уморан, охрабри се  
орко се кајао за свој несташлук.</p> <p>Сад му изађоше пред очи и учитељеве речи: „Ко другоме к 
инко моје куле“! рече хајдучки вођа... „сад ћеш видети како је овде“...</p> <p>Тек што је ово х 
адовољно кад је Милан довршио појање — „сад ходи у трапезарију <pb n="72" /> да те покажем свим 
<p>„Ох сад ми је лакше“! викне Милан — „сад сам сретан!{S} Ходите сад са мном, убришите сузе, п 
знуо за радом као жедан за водом.{S} Од сада му беше најмилија забава: да сади и залива цвеће.< 
S} Од сада му беше најмилија забава: да сади и залива цвеће.</p> <p>Мајка му је много пута прип 
S} Даље дала му је неколико леја да сам сади воће и цвеће показавши му прво како то треба радит 
и и настави читање писма које беше овог садржаја:</p> <p>„Ево стоји пред тобом дечак од својих  
растанку, изговорио својој деци кратког садржаја лепу поуку како да се владају за време школско 
ачи, шта то значи?</p> <p>Напослетку се саже, полако дрмне непознатог дечака — који у сну држећ 
иђе на један извор.{S} Над њим се Милан саже, напије се хладне воде, умије се, па се убрише рук 
ата, сребра и драгог камења што ту беше сакривено, а све то беше кад год у турским рукама.</p>  
екао: „Конац дело краси“.</p> <p>За тим сакривши молитвеник у шпаг — уђе у манастирско двориште 
не далеко у свет, па да се у какву шуму сакрије, тврдо намеравши и зарекавши се, да се кући нећ 
 учитељеве речи: „Ко другоме копа јаму, сам ће у њу пасти“.</p> <p>Тако бегајући — па све осврћ 
ко беше име том лепушкастом дечаку кога сам вам укратко описао — беше дакле син имућних сеоских 
ти.{S} Даље дала му је неколико леја да сам сади воће и цвеће показавши му прво како то треба р 
/p> <p>Он мишљаше; „подземна пећина, ја сам, па онда пун котао злата да донесем — шта ће то зна 
овоко му рече хајдучки вођа: „Синко, ја сам се за тебе већ побринуо, па ако будеш честит и доба 
рујући чисто сам себи.</p> <p>„Јест, ја сам бабо.. зар сам се тако променио да ме баш не познај 
ања молио: „Оче свети, оче благи!{S} Ја сам једно несташно и неваљало дете, које је због својих 
ом вођи, нека ме прими у хајдуке.{S} Ја сам истина млад, ал <pb n="51" /> то ништа не чини.{S}  
деш честит и добар, бићеш сретан.{S} Ја сам заповедио једном од мојих момака да те одведе у ман 
ри“! викну чика Младен.</p> <p>„Е па ја сам за то чело баште улазио... поче Милан озбиљно... <p 
ћи издржати тугу свога срца повиче: „Ја сам МилаН“!... и падне матери у наручја љубећи је у лиц 
тни догађај, овако дода напослетку: „Ја сам се зарекао да се нећу вратити кући, него да ћу овде 
 Хвала ти што си ме више пута избио кад сам био несташан, да ме ниси избио не би утекао....</p> 
и кроз плач рече: „Опрости ми бабо, сад сам други Милан.{S} Хвала ти што си ме више пута избио  
Ох сад ми је лакше“! викне Милан — „сад сам сретан!{S} Ходите сад са мном, убришите сузе, па да 
цу небесним: опрости ми моје грехе које сам хотимице и нехотице учинио.{S} Дај здравље мом добр 
јер беше тад особито послушан — да је и сам чезнуо за радом као жедан за водом.{S} Од сада му б 
и дошо да једеш дудова“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ !</p> <p>„Па да што су ти усне црне“?</p> <p>„Јео  
олу пред иконом Мајке Божије, — у којем сам написао своју жељу, а та је: да браћа иноси после м 
Кад се три дана навршило, онда се Милан сам сети шта се прошле претпрошле ноћи с њим збило.{S}  
знам шта ћу сад урадити“ говораше Милан сам себи... „отићи ћу у хајдучку гору, па ћу се пријави 
е примити у руку ону палицу, коју је он сам као дете донео у манастир М....</p> <p>Млади игуман 
јати не познаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“! рече Ми 
Па да што су ти усне црне“?</p> <p>„Јео сам пекмеза“!</p> <p>„Па што си онда чело баште долазио 
о“? запита га игуман.</p> <p>„Ево донео сам Вам једно писмо“, рече Милан па пружи оцу игуману,  
раше Милан... „у лажи је плитко дио, то сам већ толико пута искусио, а и овај хајдук ми је сад  
егова.{S} Мени су часи избројани, за то сам оставио заветно писмо, ено га на столу пред иконом  
ачуђено запита старац не верујући чисто сам себи.</p> <p>„Јест, ја сам бабо.. зар сам се тако п 
м себи.</p> <p>„Јест, ја сам бабо.. зар сам се тако променио да ме баш не познајеш“?</p> <p>„Је 
поче Милан озбиљно... <pb n="31" /> јер сам био код Паје млинаревог сина. . .</p> <p>„Ао обешењ 
ко!{S} Ево ти дајем ову лепу књигу коју сам наменио оном који се у овој школи најбољим показао  
ечи у сну изговорио — ишао је кроз шуму сам хајдучки вођа, који је због лова баш поред Милана п 
Бог да — бити његова.</p> <p>Ову палицу сам ја отео од једног буљукпаше који ју је јамачно онда 
риповетку деци приповедао, из које су и сама деца могла науку за се извести, по којој су се уве 
тње доба уживају, а то уживање пружа им сама мати природа.</p> <p>Тако ходећи и занимљиво се ра 
од дудово дрво, али ни тога не беше, до саме липе.</p> <p>Сад не имајући куд ни камо, гладан, у 
ајдуке.{S} Прими ме ма за твоје слушче, само да не свиснем од глади“.</p> <p>На ове речи хајдуч 
ти целе оне недеље, ко ће боље научити, само да што више и боље могу одговорити на испиту.{S} Н 
војој жени — „па ма ме пола имања стао, само нека постане поп“...</p> <p>Сека Зорка је само ћут 
је своме сину давала васпитање спочетка само онаково, каково је њему за школу потребно било, а  
аћао, и што би му који монах отпојао ма само једанпут, то је Милан првом приликом у цркви пред  
добро и зло, ал дете <pb n="8" /> прима само једно.{S} С тога гледај да у невино срце свога дет 
ка постане поп“...</p> <p>Сека Зорка је само ћутала на ове речи, које је газда Пера изговорно — 
нако шта урадити“?</p> <p>Чича Панта је само слегао раменима, велећи да не зна.{S} Тако је чича 
73" /> <p>За оних првих 8 дана Милан је само ишао у цркву са игуманом где је читао апостол.{S}  
а тугу и бригу, на Милана.{S} Још му је само пред очима лебдио спомен несташног владања Миланов 
 па све беше узалуд.{S} Сутра дан је не само по свом селу тражио Милана, него и у оближња места 
о ове књиге, доказао си и задивио си не само мене, него и све твоје другове, па и самога твога  
ијево пријатељевање упадало је у очи не само суседима, него и свима сељанима и њиховим друговим 
</p> <p>Ово је био најрадоснији глас не само за Добривоја, него и за сву децу која су са Добрив 
ога оца покоравајући се њему учио би се само оном што је добро — а овако је Милан морао много ш 
 путем не гледаху као до сад.{S} Ово се само на лицу Милановом могло приметити, који је потмуре 
ељског — Добривој је са свим оздравио и само се као црвена пега могла видети на левом рамену.</ 
, слушајте своје родитеље, јер Бог воли само ону децу која своје родитеље љубе и која се за бла 
г моралног и побожног карактера као што само један монах бити може — науми да лепим поучењима и 
ушај и твог доброг оца и мајку, јер ћеш само онда сретан бити“.{S} Осим тога, водила га је у ба 
вета.</p> <p>Сад беше тужни отац љут на самог себе и на цео свет.{S} Туга и брига беху му сад г 
 — која је била затворена са вратима од самога челика па да донесе пун котао злата.</p> <p>Ово  
мо мене, него и све твоје другове, па и самога твога учитеља и оца, који те је подстицао на вре 
 беше несташан и неваљао.{S} Шта више и самом Добривоју је Милан наносио увреде, али <pb n="18" 
ма штету, родитељима тугу и јед, а мени самом несрећу и презирање од свих мојих другова — молим 
ика Мирона и све монахе, па им овако на самрти рече: „Децо, она палица коју ми је ваш брат Миро 
је тврдоглавости.</p> <p>У том га тешки сан ухвати, и он у плачу и заспа.{S} У сну му се приказ 
 се доста начудити, шта је то?{S} Да ли сан или јава.</p> <p>„Хајдучка шуми, дечак, сузе“... го 
> <p>Кад је Милан слатко заспао, и онај сан снио — изговорно је више пута ове речи: „Опрости ми 
о к себи и увидео да је то мало час био сан, и да је место његовог оца, пред њим стајао хајдучк 
ла.</p> <p>„Е добро синко“! рече игуман сасвим задовољно кад је Милан довршио појање — „сад ход 
и у цркви.</p> <p>Том приликом се Милан састао са својим негдашњим другом Добривојем, који је б 
му спреми воде за умивање, да звони у 5 сати на јутрење.{S} Затим је морао са једним најмлађим  
ана са највећој побожношћу пристојношћу сахранили пред вратима св. цркве.</p> <milestone unit=" 
ко јаукао од бола, а из места где му је сачма у нежно тело ушла — лопила је крв.</p> <p>Затим з 
="37" /> те још оног вечера извадио ону сачму из левог рамена.</p> <p>За тим му је опет привеза 
м и одушевљењем настојавао да манастиру сачува леп глас у народу.{S} Дао је на ново цркву полеп 
:</p> <p>„Буди побожан, чувај св. веру, св. храм и буди добар и од сад као што си и до сад био. 
шћу пристојношћу сахранили пред вратима св. цркве.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После 
парије</p> <p>ЈОВАНА РАДАКА,</p> <p>код св. апостола: „Ћирила и Методија“.</p> </div> <pb n="2" 
 <p>„Иди кажи свима монасима нека после св. литургије дођу сви у трапезарију“ рече отац игуман. 
 св. служби читао апостол.</p> <p>После св. службе, заповедно је Милану отац игуман, да отиде у 
е дотицали.</p> <p>Сваке године о слави св. храма <pb n="78" /> тог, врвио је мног народ у овај 
млади калуђер отидне у цркву да одслужи св. литургију.</p> <p>Путем мишљаше калуђер: што значи  
 случај.</head> <p>Беше баш подне у очи св. Илије.</p> <p>Леп летњи дан.{S} Сунце је далеко одс 
ј манастир да је било милина ући у овај св. дом.</p> <p>Кад се Милан за монаха постригао, онда  
хим гласом:</p> <p>„Буди побожан, чувај св. веру, св. храм и буди добар и од сад као што си и д 
и са три ђакона.</p> <p>Милан је на тој св. служби читао апостол.</p> <p>После св. службе, запо 
ји у којој горијаше кандило пред иконом св. Богомајке — па приступивши к оцу игуману, целује му 
ан је био монах Мирон, и доцније игуман св. манастира М....</p> <p>Миланови и Добривојеви родит 
, који је баш оног дана први пут служио св. литургију.{S} Добривој <pb n="89" /> је био дакле с 
ахне, погледи још последњи пут на икону св. Богородице, још један поглед на Мирона, још једаред 
учитељ са кратким и лепим поздравом.{S} Сва су деца за тим мирно ушла у школу и села сваки на с 
ицу тако занимљиво приповедао, да су га сва деца као жедна слушала и тако рећи гутала учитељеве 
е и тамо приповедно све <pb n="85" /> и сва шта се са Миланом збило после оног несретног случај 
(оцу Милановом) па му исприповеда све и сва и онда се врати својој кући. — Отац Миланов чуо је  
мајући куд ни камо, већ приповеди све и сва шта се с њим догодило пре него што је овамо дошао.< 
а Милан исприповеда и оцу игуману све и сва.{S} За време Милановог приповедања отац Пантелеимон 
и са децом отпоје по који тропар или би сва деца очитала молитву пре наставе.{S} Исто је тако ч 
горког учитељског живота.</p> <p>За тим сва деца отпевају песму: „Теби Боже хвала“ — тако сложн 
>Зашто!{S} Ево зашто:</p> <p>Кад год су сва деца у школи била мирна, онда им је учитељ по коју  
га на врапца, одапне и пукне. — </p> <p>Сва се деца обезнанише кад видише пиштољ. —</p> <p>„Аја 
ци за невину и добру децу!{S} Учитељ је свагда баш тако згодну приповетку деци приповедао, из к 
ао јабука пуних образа његових могла се свагда читати веселост и раздраганост; а кад би му загл 
колико ти је воња, али немој да се ским свадиш, немој да учиниш коме <pb n="33" /> жао, немој д 
n="45" /> <p>Увидићеш драги читаоче да: свака штета учи човека памети и благо оном ко се за ран 
 побожан и мирољубив. <pb n="14" /> Пре сваке наставе, побожно се прекрсти и са децом отпоје по 
олети“...</p> <p>Добривој заиста и беше сваке године похваљен на испиту од свог учитеља због св 
уло по околини манастира па су долазили сваке недеље да слушају манастирског новог ђака како по 
су се светитељске руке дотицали.</p> <p>Сваке године о слави св. храма <pb n="78" /> тог, врвио 
бривој слаже са тим несташком за којега сваки дан долазе тужбе његовом оцу:{S} Милан урадио ово 
чем гледај да се поправиш.{S} Гледај да сваки посао добро и на време свршиш.{S} Имај па уму ову 
 време да се руча, па да се после ручка сваки уморан мало одмара.</p> <p>После подне истог а да 
у деца за тим мирно ушла у школу и села сваки на своје место.{S} Г. надзорник је отишао за испи 
title>Ђачки растанак</title>“ разиђу се сваки својој кући.</p> <p>Добривој и Милан одоше право  
ко је због своје службе био обвезан, то сваки пут није могао да доспе да Милана казни.{S} Због  
у.{S} Ко је год поред Добривоја прошао, свако је застао, па ако је знао читати, прочитао је нас 
пут.</p> <p>Где је год чича Панта ушао, свако га је запитао: „А како је могао Милан онако шта у 
је су пролазили или које су сретали.{S} Свако дете ишло је са оним дететом које је било ближе ј 
вести, по којој су се уверити могла, да свако дете, које се по добрим саветима својих родитеља  
сад као што си и до сад био.{S} Пази на свако дело које започнеш да га добро завршиш — па онда  
 о овом час оном.{S} Милан је сваком на свако питање одговарао тако задовољно, да су се сви чуд 
у једна другој.</p> <p>По томе је дакле свако ђаче имало свога друга.</p> <p>Мали Добривој је и 
ко као што се Добривој влада, па ће вас свако волети“...</p> <p>Добривој заиста и беше сваке го 
обривоја није заборавио, јер се за њега сваког јутра и вечера молио Богу, држећи да је Добривој 
ентије најстарији монах, који је Милана сваког вечера поучавао у моралном и духовном животу дај 
мајке гутао.{S} Покрај тога мајка га је сваког јутра и вечера учила да се моли Богу.{S} Навикав 
беху различите нарави, Милан је мал’ не сваког дана ишао Добривоју да се играју.{S} Где је Добр 
> <p>Осим ових дужности, Милан је морао сваког вечера по 1 час учити <pb n="74" /> црквено поја 
кивали час о овом час оном.{S} Милан је сваком на свако питање одговарао тако задовољно, да су  
 дошао у село, приповедао је од радости сваком ко га је год запитао за Милана.{S} Одмах је отиш 
ди у помоћи“.</p> <p>Газда Пера је тако сваком приликом свесрдно и чинио. — Бесплатно је раздав 
и да лепим поучењима искорени из Милана сваку клицу несташлука, коју је Милан и у манастиру гај 
 то тако занимљиве, да је мали Добривој сваку реч своје миле мајке гутао.{S} Покрај тога мајка  
/> црквено појање, које је особито лако сваћао, и што би му који монах отпојао ма само једанпут 
, јер је дете сад као восак на којем се свашта урезати да.{S} Урезати се може и добро и зло, ал 
вио, он је бивао све гори и несташнији, све дотле док му није несташлук тако ушао у страст да ј 
авио Милана, а да није на брзо дотрчао, све би му хаљине искидали пси.</p> <p>„А шта ти ту ради 
ном и непослушном дечаку и тако даље{S} Све је то мали Добривој тако умео лепо приповедати, да  
 драгог камења што ту беше сакривено, а све то беше кад год у турским рукама.</p> <p>У ту пећин 
кући, (оцу Милановом) па му исприповеда све и сва и онда се врати својој кући. — Отац Миланов ч 
 случају вратио својим родитељима, онда све то мораш предати у властитост оца Пантелемиона...“  
и својој кући. — Отац Миланов чуо је за све оно што се пре тога догодило са Миланом и Добривоје 
ерском чину.{S} Милану препоручи да има све поштовати исто онако као што поштује и отца игумана 
p>Тако бегајући — па све осврћући се на све стране да ли га ко не би спазио, стигне до неке хра 
 је и глад морила.</p> <p>Освртао се на све стране не би ли опазио где год какво шумско воће, н 
читав дан пропустио тражећи Милана — па све беше узалуд.{S} Сутра дан је не само по свом селу т 
 у њу пасти“.</p> <p>Тако бегајући — па све осврћући се на све стране да ли га ко не би спазио, 
о испред својих другова.{S} Добривој је све једнако јаукао од бола, а из места где му је сачма  
где се Милан налази.</p> <p>Добривој је све ово примао к срцу од своје мајке и беше му врло мил 
а пред својим сином.</p> <p>Добривој је све ове очине савете тако слушао, да их је све гутао и  
јући се у своје храбро срце... ћутао је све док није дошао у хајдучку пећину.</p> <p>Тада се ба 
вреде, али <pb n="18" /> Добривој му је све опраштао и ни мрка погледа није бацао на Милана.{S} 
 ове очине савете тако слушао, да их је све гутао и тако их је добро у срце своје усадио, да се 
ов, на га сташе дрпати тако силно да се све разлегао глас Миланов који је: „помагајте“! викао.  
мрт дозове свог верног ученика Мирона и све монахе, па им овако на самрти рече: „Децо, она пали 
и под тим именом познаваху сви сељани и све сељанке као честиту и ваљану Хришћанку — беше узор  
ао си и задивио си не само мене, него и све твоје другове, па и самога твога учитеља и оца, кој 
tion" /> <p>А сад драги читаоче, остави све на страну, јер ћемо поћи за Миланом, да видимо шта  
н не имајући куд ни камо, већ приповеди све и сва шта се с њим догодило пре него што је овамо д 
на не пуштају из собе већ да мирно лежи све дотле, док рана не зарасте.{S} С овим лечничким нас 
езарију, па да са осталим ђацима спреми све што ће за дочек гостију нужно бити.</p> <p>Чим је М 
адо дрво, а дрво младо даје се савијати све дотле док је младо, а кад остари, онда се више сави 
ти ђак, пази синко, слушај, учи, поштуј све старије од тебе, а особито оца игумана које ће те к 
већма радовао новој књизи, тим се Милан све већма љутио, шкрипио зубима и гледао је како би од  
Милан место да се поправио, он је бивао све гори и несташнији, све дотле док му није несташлук  
а је у несвест пао, те онесвешћен лежао све док се није непогода смирила.{S} Муње престадоше се 
дари у плач.{S} Милан је пажљиво слушао све што му је хајдучки вођа говорио.</p> <p>Пошто се ха 
аба Макрени манастирској кухарици појео све јабуке што је бака спремила за госте, трећи пут је  
гов труд. — Елем да не описујем потанко све, што се питало и како је које дете одговарало, дост 
настир но незнамо у који.{S} Прошли смо све манастире, тражећи нашег Милана.. али га не нађосмо 
пљиво је очекивао, извиривао Милана, но све беше узалуд.{S} Што је чича Панта дуже Милана чекао 
и боље могу одговорити на испиту.{S} Но све беше некојим ученицима узалуд, јер пословица вели:  
бривојевој кући па је и тамо приповедно све <pb n="85" /> и сва шта се са Миланом збило после о 
Пантелемиона...“ за тим предавши Милану све ово, даде му и писмо, те удари у плач.{S} Милан је  
S} Онда Милан исприповеда и оцу игуману све и сва.{S} За време Милановог приповедања отац Панте 
 Лупне ногом о грану тако снажно, да су све до једне попадале на земљу.{S} Стрешавши јабуке, по 
рошло, а иза дивног пролећа долазили су све топлији и топлији летњи дани.</p> <p>Учитељ је пре  
ти за мог ђака желим да ми исприповедаш све од речи до речи како си дошао до хајдучког вође.{S} 
ај да у невино срце свога детета урежеш све оно што је добро.{S} Знај да је дете као младо дрво 
ио, то му је Милан морао донети.</p> <p>Све ове дужности Милан је свесрдно и тачно вршио, те су 
перушку за камилавку и тако даље</p> <p>Све ове Миланове несташлуке монаси су гледали кроз прст 
 n="76" /> морао на леп начин Милана од свега тога одвраћати и опомињати га да у будуће то не ч 
Свог Добривоја волео је газда Пера више свега; љубио га и чувао као зеницу ока свог. — Мислио ј 
сталим друговима; али при <pb n="34" /> свем том тражио је згодну прилику у којој би Добривоја  
ако да угледа краја од шуме.</p> <p>При свем том што се Милан журио — задржавало га је густо шу 
монаси одмах по својој дужности отпочну свеноћно опело.{S} Манастирска звона су тужно звонила з 
онети.</p> <p>Све ове дужности Милан је свесрдно и тачно вршио, те су га због његове вредноће с 
> <p>Газда Пера је тако сваком приликом свесрдно и чинио. — Бесплатно је раздавао храну сиромаш 
смислено и невино дело не могући ни ока свести. —</p> <p>Док је Милан овде плакао и кајао се за 
стиру М...</p> <p>Том приликом се силан свет из околних места и са стране скупио, да присуствуј 
е тужни отац љут на самог себе и на цео свет.{S} Туга и брига беху му сад главне друге с којима 
тог следити — науми да побегне далеко у свет, па да се у какву шуму сакрије, тврдо намеравши и  
илана ма на који начин нестало са овога света.</p> <p>Сад беше тужни отац љут на самог себе и н 
 на степенима и плакаше кријући сузе од света који је мимо њега пролазио.</p> <p>Овај призор је 
ом у побожности од великог утицаја беху свете књиге, које му је отац Лаврентије дао да чита раз 
 руци бројанице.</p> <p>„Добар дан! оче свети“! назове Милан смиреном калуђеру, па му приђе руц 
из највећег страхопоштовања молио: „Оче свети, оче благи!{S} Ја сам једно несташно и неваљало д 
о је у манастиру том лежало тело једног светитеља пред којим су верни хришћани изливали своје т 
ти и невољни су се исцеливали кад су се светитељске руке дотицали.</p> <p>Сваке године о слави  
и охрабривши се уђе у пећину, која беше светла као месец; кад иза раштрканих облака провирује.< 
иси могао видети, а кад муња севну беше светлије него у по дана.</p> <p>Овај ужасан призор је М 
раштрканих облака провирује.</p> <p>Ова светлост долазила је од силног злата, сребра и драгог к 
егове — као трњина — црне очи, из којих светлуцаше оштри поглед, уверили би се, да је оштроуман 
ајмлађим монахом отићи у цркву да упали свеће, да спреми одежде и стихаре.{S} Даље — морао је п 
{S} Добривој <pb n="89" /> је био дакле свештеник а Милан је био монах Мирон, и доцније игуман  
нодјејствовао окружни епископ са многим свештеницима, монасима и са три ђакона.</p> <p>Милан је 
месечини.</p> <p>После оваког разговора сви легоше да спавају, а хајдучки вођа заповеди Милану  
ећи се.</p> <p>„Е синко то значи, да се сви моји момци радују твоме доласку — али ти синко вели 
жати испит, па је због тога рекао да се сви спреме, да понове лекције па да потпуно спремљени м 
тање одговарао тако задовољно, да су се сви чудили разборитости његовој.</p> <p>А кад им је Мил 
орођаваху срца присуствујућих, да су се сви осећали блаженим.{S} Због тога беше даље овај манас 
луке које је у селу починио, онда су се сви сити насмејали малом враголану.</p> <p>Тако се Мила 
но вршио, те су га због његове вредноће сви монаси хвалили пред оцем игуманом.</p> <p>Осим ових 
 и свима сељанима и њиховим друговима и сви <pb n="16" /> су се чудили, како се Добривој слаже  
 монасима нека после св. литургије дођу сви у трапезарију“ рече отац игуман.</p> <pb n="71" />  
Добривојеву да се мало одморе, поседају сви у коло један до другог па чупкајући зелену траву за 
ајно заповедио Милану и то онда, кад су сви момци поспали, а то беше око поноћи.</p> <pb n="62" 
 њима.</p> <pb n="61" /> <p>Вечерали су сви у највећу сласт.</p> <p>После вечере момци се разго 
— тако зваху и под тим именом познаваху сви сељани и све сељанке као честиту и ваљану Хришћанку 
>Момци по заповести одмах учине.</p> <p>Сви поседаше за сто па и Милан с њима.</p> <pb n="61" / 
<p>Тада се баш почело смркавати.</p> <p>Сви хајдуци изишавши на сусрет хајдучком вођи — пољубе  
— ипак се он није зато погордио.</p> <p>Сви су се сељани чудили и дивили његовом напретку у доб 
p>„Ја могу“! рече Милан одважно.</p> <p>Сви се другови загледаху, па ће један између њих запита 
цу, склопи очи оцу Пантелеимону.</p> <p>Сви монаси одмах по својој дужности отпочну свеноћно оп 
шло“?</p> <p>„Боме нисам“! беше одговор свију оних кога је чича Панта запиткивао.{S} Тако траже 
г неговања родитељског — Добривој је са свим оздравио и само се као црвена пега могла видети на 
сад не беше онај несташни Милан, већ са свим други, мирни, пристојни Милан.</p> <p>Милан се осо 
пкост, вредноћа, штедња и мирољубље.{S} Свима <pb n="7" /> овим врлинама привикивала је сека Зо 
 није он ни једне зле речи рекао.{S} Са свима сељанима је он у миру и љубави живио.{S} Био је п 
лити и ђаке и г. учитеља, те се онда са свима члановима опрости и оде даље својим послом.</p> < 
им ђацима — дошао и је и отац игуман са свима гостима који су и на ручку тога дана били.</p> <p 
 зазор да он као најмлађи има власт над свима старијим монасима.{S} Но кад не беше на ино, он м 
Но њихов одлазак из школе упадао је сад свима у очи, а то је: што Добривој и Милан нису заједно 
алуђерити, те ако будеш служио за углед свима калуђерима — постаћеш временом игуманом.{S} Ево т 
ијим похвалама обасуо труд учитеља пред свима присутнима, а затим је извадио једну књигу са зла 
је видео како му учитељ хвали сина пред свима сељанима као најбољег ђака.</p> <p>Од радости, га 
адало је у очи не само суседима, него и свима сељанима и њиховим друговима и сви <pb n="16" />  
један манастирски ђак.</p> <p>„Иди кажи свима монасима нека после св. литургије дођу сви у трап 
трапезарију <pb n="72" /> да те покажем свима монасима.</p> <p>У трапезарији беху 6 монаха.{S}  
ада стајао је пастир па у фрулу умиљато свира.{S} На пољани опет и то на њивама си видети могао 
Прими ме ма за твоје слушче, само да не свиснем од глади“.</p> <p>На ове речи хајдучки вођа се  
ана.</head> <p>У јутро рано, тек кад је свитати почело, узме чича Панта палицу у руке, пут под  
ед, а мени самом несрећу и презирање од свих мојих другова — молим ти се као благом <pb n="46"  
ло оца овога дечака — био је у опште од свих сељана у селу Б... љубљен, поштован и за највредни 
младог, од великог и малог и у опште од свих који га лично познаваху.</p> <p>То велико уважење  
од најлепших јагањаца учитељу на дар. — Свог Добривоја волео је газда Пера више свега; љубио га 
лио је — а то је временом и учинио — да свог Добривоја даде на веће <pb n="12" /> школе кад изу 
има је поп Сава подстицао сека Зорку да свог несташног иначе особито даровитог синчића васпита. 
 свега; љубио га и чувао као зеницу ока свог. — Мислио је — а то је временом и учинио — да свог 
S} Стављала му је за пример Милана сина свог суседа који беше несташно и непослушно дете, како  
похваљен на испиту од свог учитеља због свог доброг владања и учења. — Тако прођоше две године  
беше сваке године похваљен на испиту од свог учитеља због свог доброг владања и учења. — Тако п 
да <pb n="86" /> пред своју смрт дозове свог верног ученика Мирона и све монахе, па им овако на 
чика Младен удалио испред њега, онда је свог несташка казнио тиме што је морао клечати на кукур 
ича Панта је био строг отац и казнио је свог несташка због учињених несташлука, али како је збо 
собито било мило, кад је видео родитеље свог најмилијег ђака за кога је спремао највећи благосл 
им врлинама привикивала је сека Зорка и свог јединца Добривоја кад му је тек шест година било.< 
 увек тако добар, па добро пази на речи свог учитеља.{S} Он ће ти увек тако лепо приповедати, п 
pb n="15" /> онда је и чича Панта одвео свог несташка Милана.{S} Но није га баш одвео, јер је ч 
одговору већма радовао него да је видео свог оца — видећи да ће му се лепа замисао остварити.</ 
 децом играло.{S} Том приликом је ранио свог најбољег друга.{S} Дете као дете мислећи да је уби 
> <p>Сека Зорка се понајвише трудила да свога Добривоја привикне послушности и вредноћи.</p> <p 
да својим одговорима потврде труд и рад свога учитеља и да му осветлају образ пред г. надзорник 
 често добивао шибе и од учитеља а и од свога оца.{S} Но Милан место да се поправио, он је бива 
} Покрај тога мољаху се Богу за здравље свога детета.{S} И Бог им је услишао молитву.{S} После  
едно.{S} С тога гледај да у невино срце свога детета урежеш све оно што је добро.{S} Знај да је 
 лепо васпитана, па је настојавала да и свога јединца Добривоја лепо васпита.{S} Знала је она д 
нај који не слуша.{S} Зато синко слушај свога учитеља!{S} Слушај и твог доброг оца и мајку, јер 
ни се неваљала друштва, слушај и поштуј свога оца и матер па ћеш срећан бити!{S} Ево ти дакле п 
 као зверка, већ би као Добривој слушао свога оца покоравајући се њему учио би се само оном што 
p> <p>По томе је дакле свако ђаче имало свога друга.</p> <p>Мали Добривој је ишао увек са Милан 
а.{S} Дете као дете мислећи да је убило свога друга, уплаши се, па побегне непознатим путем.{S} 
 се у сузама па не могући издржати тугу свога срца повиче: „Ја сам МилаН“!... и падне матери у  
ћи, тукао се у прса и горко се кајао за свој несташлук.</p> <p>Сад му изађоше пред очи и учитељ 
аиграти, па се онда врати у двориште на свој посао.{S} Добривој се одмах упути одма са својим д 
пуно спремљен ишао у школу.{S} Док није свој задатак научио, и док није свој пропис написао, <p 
ок није свој задатак научио, и док није свој пропис написао, <pb n="13" /> није се хтео мали До 
ад је Милан довршио своје приповедање и свој несретни догађај, овако дода напослетку: „Ја сам с 
да Пера не прима зајам натраг, односили свој зајам кући!</p> <p>Из стотину усана излетале су ре 
уши, али ко овамо једном дође и посвети свој живот калуђерском чину тај се не сме враћати одавд 
 време добро учио и примерно владао.{S} Своје лекције је увек тачно, савесно и на време научио. 
ек тачно, савесно и на време научио.{S} Своје задаће је чисто и лепо писао па је потпуно спремљ 
 онда се више савити не да.{S} Треба да своје дете привикнеш још из ране младости страху божјем 
>Док је Милан овде плакао и кајао се за своје лудо дело, дотле је његов отац код куће стражарио 
/p> <p>Целу ноћ је плакао и кајао се за своје несмислено и невино дело не могући ни ока свести. 
дитеље, јер Бог воли само ону децу која своје родитеље љубе и која се за благо и срећу својих р 
убивши г. надзорника у руку врати се на своје место.{S} Учитељ од милине узме Добривоја за руке 
 тим мирно ушла у школу и села сваки на своје место.{S} Г. надзорник је отишао за испитни сто,  
ју старост, тим што су оба честита сина своје родитеље до смрти хранили и издржавали.</p> </div 
о на Милана.{S} Милан је више пута због своје несташности молио Добривоја за опроштење. — Дан з 
г учињених несташлука, али како је због своје службе био обвезан, то сваки пут није могао да до 
ешко врло тешко уздануо, кајући се због своје тврдоглавости.</p> <p>У том га тешки сан ухвати,  
, које је због својих несташлука и због своје тврдоглавости нанело многима штету, родитељима ту 
слушности.{S} Многа деца зло прођу због своје непослушности... и тако даље и тако даље“</p> <p> 
Бог благословио са преобилним плодом од своје њиве <pb n="5" /> коју је он вредно обрађивао — и 
<p>Добривој је све ово примао к срцу од своје мајке и беше му врло мило па се по њеним саветима 
истојне навике.{S} Ох, како је лепо код своје куће бити.{S} Хладан ветар гле како душе хоће душ 
P18962_C16"> <head>15.{S} Милан познаје своје родитеље.</head> <p>Манастир у који је Милан доша 
иве, да накупе мало гусеница да нахране своје младе.{S} У том дивном природном појаву, пробуди  
емља покривала!{S} Децо, децо, слушајте своје родитеље, јер Бог воли само ону децу која своје р 
 је све гутао и тако их је добро у срце своје усадио, да се у свом животу више никад није дружи 
а пред којим су верни хришћани изливали своје топле молитве, болни, кљасти и невољни су се исце 
ако се сиђе доле, покупи јабуке, напуни своје шпагове, па онда једну по једну вадећи, јеђаше у  
едеље пред испитом понављао је Добривој своје лекције, а Милан место да је бар и сад нешто учио 
не познаду по гласу.{S} Милан је гледао своје родитеље пред очима који га не познадоше.</p> <p> 
дмах у засебну ћелију оца игумана одвео своје родитеље па их је пријавио.</p> <p>Оцу игуману је 
 знатижељношћу, па кад је Милан довршио своје приповедање и свој несретни догађај, овако дода н 
баш онда, кад је Добривој хтео да уђе у своје двориште.</p> <p>У онај мах кад се Милан затрчао  
речи баш не допадаху, али уздајући се у своје храбро срце... ћутао је све док није дошао у хајд 
анимљиве, да је мали Добривој сваку реч своје миле мајке гутао.{S} Покрај тога мајка га је свак 
ше и сјајније одговоре на испиту, па да својим одговорима потврде труд и рад свога учитеља и да 
>То велико уважење стекао је газда Пера својим поштеним и вредним животом.{S} Газда Пера је био 
сао.{S} Добривој се одмах упути одма са својим друговима на зелену пољану да се играју лопте.</ 
.</p> <p>Г. надзорника је на вратима са својим ученицима — дочекао учитељ са кратким и лепим по 
о гледао веселог Добривоја, те га је са својим оштрим погледом тако просецао, као да је из зави 
</p> <p>Том приликом се Милан састао са својим негдашњим другом Добривојем, који је баш оног да 
 лепих поука говорио је газда Пера пред својим сином.</p> <p>Добривој је све ове очине савете т 
едва је чекао да дође кући па да покаже својим родитељима шта је добио.</p> <p>А како беше са М 
тао смешећи се од радости, показивао је својим друговима лепу књигу што је добио на испиту.{S}  
а са свима члановима опрости и оде даље својим послом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
и монаси особито лепо појали у цркви те својим умилним појањем тако облагорођаваху срца присуст 
ом.</p> <p>,,Ако би се у случају вратио својим родитељима, онда све то мораш предати у властито 
 свако дете, које се по добрим саветима својих родитеља влада, да тако дете добро пролази, а он 
а оно дете које се не влада по саветима својих старијих, већ које је непослушно, јогунасто, и н 
 несташно и неваљало дете, које је због својих несташлука и због своје тврдоглавости нанело мно 
слов и срећу.</p> <p>Милан се сад поред својих родитеља осећао најсретнијим.</p> <p>Кад су се г 
олетом, да се у трен ока изгубио испред својих другова.{S} Добривој је све једнако јаукао од бо 
жи Милана — држећи да је ма код кога од својих родова морао отићи да преноћи.</p> <pb n="43" /> 
 зашто плачемо: „Има смо једног сина од својих 10—11 година, беше дете од више весело и несташн 
ио, не би Милан био приморан да бежи од својих родитеља, и да се крије као зверка, већ би као Д 
несретног случаја заблудео побегавши од својих родитеља.{S} Испитај га!{S} Дечак је паметан али 
:</p> <p>„Ево стоји пред тобом дечак од својих 10—11 година, који је због једног несретног случ 
 њим лежаше леп дечак <pb n="54" /> око својих 10—11 година, црне косе витка тела, обливен суза 
тељи.</head> <p>Био је омален дечак око својих 9 до 10 година.{S} Са румених и као јабука пуних 
одитеље љубе и која се за благо и срећу својих родитеља Богу моле!“</p> <milestone unit="subSec 
Та школоваћу га — говорио је газда Пера својој жени — „па ма ме пола имања стао, само нека пост 
 кад си у манастиру потражио прибежиште својој немирној души, али ко овамо једном дође и посвет 
Добривој из школе изишао, приповедао би својој мајци о оном, о чем је учитељ у школи говорио, ш 
Ђачки растанак</title>“ разиђу се сваки својој кући.</p> <p>Добривој и Милан одоше право кући.< 
у исприповеда све и сва и онда се врати својој кући. — Отац Миланов чуо је за све оно што се пр 
за труд г. лечнику који се на мах врати својој кући.{S} Добривојеви родитељи су вршили налог г. 
 се Милан онако осрамоћен морао упутити својој кући, побоји се на путу ди ће газда Пера казати  
зорниковог, још при растанку, изговорио својој деци кратког садржаја лепу поуку како да се влад 
антелеимону.</p> <p>Сви монаси одмах по својој дужности отпочну свеноћно опело.{S} Манастирска  
обичан призор.</p> <p>Човек — старац са својом женом сеђаше на степенима и плакаше кријући сузе 
 Добривој први пут могао прочитати пред својом добром мајком наслов оне књиге, из које је учите 
е хајдучки вођа собом носио- умије га и својом марамом убрише очи и лице.</p> <p>Милан је тек с 
 што је неколико хвати прешао, спази на своју велику радост дудово дрво у башти чика Младена.</ 
pb n="77" /> мало по мало заборављао на своју кућу и на родитеље, а на овог доброг друга Добрив 
ше за живот.{S} Тада <pb n="86" /> пред своју смрт дозове свог верног ученика Мирона и све мона 
родитељи дочекали су највећу радост под своју старост, тим што су оба честита сина своје родите 
и речце проговорити.{S} Истина Милан је своју завист и злобу крио пред осталим друговима; али п 
ном Мајке Божије, — у којем сам написао своју жељу, а та је: да браћа иноси после моје смрти Ми 
по планини, — <pb n="60" /> тргао нагло своју руку из руке хајдучког вође којом га је водио.</p 
 Затим ухвативши Милана за руку, успе у своју шаку воде из тиквице коју је хајдучки вођа собом  
га на <pb n="63" /> руке па га однесе у своју собу где је Милан до зоре снивао.</p> <p>Хајдучки 
дочавале речи појединих матера, које су своју неваљалу децу опомињале речима: „Владајте се онак 
у манастир М....</p> <p>Млади игуман је свом снагом и одушевљењем настојавао да манастиру сачув 
беше узалуд.{S} Сутра дан је не само по свом селу тражио Милана, него и у оближња места је отиш 
х је добро у срце своје усадио, да се у свом животу више никад није дружио са неваљалим друштво 
ће.</p> <p>Чича Панта који је сережан у свом седу и газда Пера, живили су и сад живе врло добро 
>Буквар</title>“.</p> <p>Добра мајка је своме сину давала васпитање спочетка само онаково, како 
настир, па им дозволи да смеју долазити своме сину у походе кад год им је воља.{S} За тим им об 
.{S} Што радиш и опет ти велим; пази на свршетак, јер: „Конац дедо краси“... и још многих лепих 
 Гледај да сваки посао добро и на време свршиш.{S} Имај па уму ову кратку реченицу: „Конац дело 
ји глас не само за Добривоја, него и за сву децу која су са Добривојем заједно ишла, па су се п 
за време школског одмора, и тек онда је сву децу распустио.{S} Радосна деца клицајући и певајућ 
отиде у смочару, у кујну, у коњушницу и свуд завири и у најмањи кут.{S} Нигде Милана.</p> <p>„Н 
ао па ћути.{S} Врати се у собу, погледи свуд по соби, отиде у смочару, у кујну, у коњушницу и с 
ирско двориште, приправио <pb n="66" /> се пред вратима, шта ће говорити пред оцем игуманом.</p 
лади и смирени монах није <pb n="88" /> се хтео примити овога чина, јер му беше зазор да он као 
... ах.... рече Милан кроз плач и једва се уздржао да га не познаду по гласу.{S} Милан је гледа 
донесем — шта ће то значити“?{S} Испрва се устезао да уђе у пећину, али охрабривши се уђе у пећ 
а врапца, одапне и пукне. — </p> <p>Сва се деца обезнанише кад видише пиштољ. —</p> <p>„Ајао мо 
стиру М.... угледи Милан звоник са кога се блисто златан крст.</p> <p>Код уласка манастирског д 
дмах се пожурио да изврши, те због тога се једва провукао кроз <pb n="79" /> народ док је дошао 
ије, тврдо намеравши и зарекавши се, да се кући неће вратити жив.{S} Путем бегајући и плачући,  
чудећи се.</p> <p>„Е синко то значи, да се сви моји момци радују твоме доласку — али ти синко в 
на Божић — тако меким, лепим гласом, да се игуман задивио Милановом изванредно лепом гласу.{S}  
ен нагне бегати, и то таким полетом, да се у трен ока изгубио испред својих другова.{S} Добриво 
авицу: онда је газда Пера показивао, да се влада по оним речима Христа Спаситеља: „Сиротима буд 
ако их је добро у срце своје усадио, да се у свом животу више никад није дружио са неваљалим др 
> <p>„Па како си овамо дошао“?...{S} Да се ниси изгубио, или су те родитељи ваљда отерали од се 
се у мислима, а те мисли навађаху га да се одважи на какво дело.</p> <p>Премишљао је како и на  
авикавала га је на добро а упућивала да се клони од зла.{S} Стављала му је за пример Милана син 
 тако паметно и разборито одговарала да се г. надзорник чудио и дивио том успеху, похваљујући п 
ка га је сваког јутра и вечера учила да се моли Богу.{S} Навикавала га је на добро а упућивала  
 знак да је сад време да се руча, па да се после ручка сваки уморан мало одмара.</p> <p>После п 
— науми да побегне далеко у свет, па да се у какву шуму сакрије, тврдо намеравши и зарекавши се 
орао млого већи део пута да обиђе па да се упути па чисту равницу.</p> <p>Тумарајући и крчећи с 
намисли да оде иза села на ледине па да се тамо са чобанима мало провесели.</p> <p>Што је смисл 
пав’о је ли?{S} Ходи да те умијем па да се умириш“.{S} Затим ухвативши Милана за руку, успе у с 
е на други крај.{S} Смео није натраг да се врати, јер недалеко пред шемом крај зелене ливаде бе 
 а већ беше 11 час ноћи — помисли: е да се није гдегод завукао па ћути.{S} Врати се у собу, пог 
ред г. надзорником.{S} Говорио им је да се труде, да што лепше и сјајније одговоре на испиту, п 
 што се сетно Добривоја, помислио је да се Милан можда због оног случаја убио, удавио или што с 
 тан! тин! тан! знак да је сад време да се руча, па да се после ручка сваки уморан мало одмара. 
иморан да бежи од својих родитеља, и да се крије као зверка, већ би као Добривој слушао свога о 
товала га је да не иде много с њим и да се не меша у игри где се Милан налази.</p> <p>Добривој  
е. —</p> <p>Кад је овамо дошао, види да се љуто преварио.{S} Он се надао да ће код ма којег пас 
е реши: дал’ да потражи тог духа или да се што пре удали!</p> <p>Напослетку знајући да у ову шу 
изненадио и обрадовао, дозвољавам ти да се играш са твојим друговима колико ти је воња, али нем 
.{S} Подај му лека.{S} Штета ће бити да се његов дар занемари. <pb n="69" /> Прими га к себи за 
 је сав дрхћући корачао, не верујући да се тако што са Добривојем могло догодити.{S} И збиља се 
{S} Ма да си погрешио у нечем гледај да се поправиш.{S} Гледај да сваки посао добро и на време  
учиниш коме <pb n="33" /> жао, немој да се играш са онаким играма које ти могу какове озледе на 
уговима колико ти је воња, али немој да се ским свадиш, немој да учиниш коме <pb n="33" /> жао, 
 обично.{S} На лицу им се видео знак да се у нечем данас не слажу, јер се путем не гледаху као  
е младог ђака који је дошао са жељом да се посвети калуђерском чину.{S} Милану препоручи да има 
д собом лепу долину, а из далека као да се из земље уздизао неки црн облачић.</p> <p>„Шта је он 
еше севати, а иза муње чујаше се као да се нагло из далека каква кола зауставила.{S} Одмах за т 
ав радостан.{S} У срцу је осећао као да се на ново родио.</p> <p>Тек што је Милан отишао у трап 
 држати испит, па је због тога рекао да се сви спреме, да понове лекције па да потпуно спремљен 
 дода напослетку: „Ја сам се зарекао да се нећу вратити кући, него да ћу овде остати па ма ме в 
како ће сад да слаже, једва је чекао да се опрости са чика Младеном.</p> <p>„Истину говори“! ви 
стране Турака — па не могаше за дуго да се реши: дал’ да потражи тог духа или да се што пре уда 
ривој је био добра срца па није хтео да се туђи од Милана ма да Милан беше несташан и неваљао.{ 
м човеку који ће ми дати савета како да се опростим те гадне и непристојне навике.{S} Ох, како  
еци кратког садржаја лепу поуку како да се владају за време школског одмора, и тек онда је сву  
у пећину у намери да оде у које село да се најми за пастира.</p> </div> <div type="chapter" xml 
го оном ко се за рана опамети.{S} Но да се онај несретни случај није догодио, не би Милан био п 
белов, на га сташе дрпати тако силно да се све разлегао глас Миланов који је: „помагајте“! вика 
 а и од свога оца.{S} Но Милан место да се поправио, он је бивао све гори и несташнији, све дот 
чем нашкодио.{S} На жељу Добривојеву да се мало одморе, поседају сви у коло један до другог па  
е мал’ не сваког дана ишао Добривоју да се играју.{S} Где је Добривој био, ту је и Милан био; к 
 што поштује и отца игумана, каже му да се има онако владати као што се и остали монаси владају 
са својим друговима на зелену пољану да се играју лопте.</p> <p>Кад су дошли на одређено место  
шло је неколико другова Добривојевих да се сњим мало позабављају.{S} Отац Добривојев који беше  
шумско воће, но и тога не беше.{S} Тада се заустави код једне дивље јабуке.{S} Погледи горе на  
је дошао у хајдучку пећину.</p> <p>Тада се баш почело смркавати.</p> <p>Сви хајдуци изишавши на 
, прозвао Добривоја <pb n="22" /> преда се и овако му рекао: „ Синко!{S} Ево ти дајем ову лепу  
ве: „Оче Пантелеимоне благослови“! онда се одважи и настави читање писма које беше овог садржај 
 дотле док је младо, а кад остари, онда се више савити не да.{S} Треба да своје дете привикнеш  
исто.{S} Кад се три дана навршило, онда се Милан сам сети шта се прошле претпрошле ноћи с њим з 
 а онда их је загрлио и изљубио, и онда се — раставши се са родитељима — сав радостан вратио оц 
вом) па му исприповеда све и сва и онда се врати својој кући. — Отац Миланов чуо је за све оно  
трипут га пољуби у чело и у лице и онда се растану.</p> <p>Милан се одмах даде па пут са хајдук 
лади“.</p> <p>На ове речи хајдучки вођа се слатко насмијао па овако рекао: „Добро кад си тако х 
, из које су и сама деца могла науку за се извести, по којој су се уверити могла, да свако дете 
умом на неколико метара уздизао — указа се јутрења румен.{S} То беше ватрени круг који се полаг 
 моји родитељи и сутра по мене дођу, ја се кући нећу вратити“.</p> <p>Отац игуман одмах зазвони 
 — неће ни мене више жива видети.{S} Ја се кући нећу вратити, ја пред очи мојим родитељима не с 
дадох, прими од њега и чувај је, јер ја се надам да ће — ако Бог да — бити његова.</p> <p>Ову п 
</p> <p>Милан је од силне праске — која се разлегала по планини, — <pb n="60" /> тргао нагло св 
ну децу која своје родитеље љубе и која се за благо и срећу својих родитеља Богу моле!“</p> <mi 
и њоме, а учитељ и твоји родитељи, нека се диче с тобом!</p> <p>Ово изговоривши г. надзорник пр 
де Милана до манастира М.. па онда нека се одмах врати.</p> <p>На растанку хајдучки вођа загрли 
итог синчића васпита.</p> <p>Сека Зорка се понајвише трудила да свога Добривоја привикне послуш 
и као јабука пуних образа његових могла се свагда читати веселост и раздраганост; а кад би му з 
а Добривојем могло догодити.{S} И збиља се уверио.{S} Добривој је лежао на трави блед као крпа. 
животу дајући му добре савете по којима се има владати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
еоцета, слика његових другова, с којима се последњи пут играо, па и слика оног призора кад је н 
брига беху му сад главне друге с којима се и дању и ноћу бавио.{S} Најпосле мало по мало почео  
ао што је и Добривој добио.{S} У Милана се сад породила због тога мржња, био је сад пун зависти 
еваљао, сети се савета твог учитеља, па се по њима владај“ — па мало прогледавши дивно бојадиса 
радио.</p> <p>Одмах се врати натраг, па се упути путем што води иза села.{S} Тек што је подне п 
а Панта палицу у руке, пут под ноге, па се упути по знанцима и родовима да тражи Милана — држећ 
ближњи издубљени храст.{S} Ту седне, па се одмараше и промишљаваше о несретном случају, који се 
же, напије се хладне воде, умије се, па се убрише рукавом од кошуље, те журећи се пође напред.{ 
е се са Добривојем до воље наиграти, па се онда врати у двориште на свој посао.{S} Добривој се  
</head> <p>Дан је за даном пролазно, па се и година приближивала од оног дана, када је мали Доб 
во ти дакле предајем ову лепу књигу, па се дичи њоме, а учитељ и твоји родитељи, нека се диче с 
етељи, целивају десницу оцу игуману, па се онда растану.</p> <p>Кола су их чекала у манастирско 
речи, које је газда Пера изговорно — па се мало насмешила.{S} Знала је она добро, да нико не зн 
 опроштење. — Дан за даном пролазаше па се и крај треће године њиховог ђачког живота приближива 
знао да је у овом друштву и Добривој па се с тога и он умеша у игру.{S} Друштво се подели на дв 
слило да је празан — однесе га собом па се са децом играло.{S} Том приликом је ранио свог најбо 
ику.</p> <p>Дан је за даном пролазио па се и година дана навршила од оног дана, када је Милан д 
у од своје мајке и беше му врло мило па се по њеним саветима и владао.{S} И с пуним правом могл 
" xml:id="SRP18962_C7"> <head>7.{S} Шта се збило са Миланом?</head> <p>Кад је Милан од ужаса ис 
 приповедно све <pb n="85" /> и сва шта се са Миланом збило после оног несретног случаја.</p> < 
уд ни камо, већ приповеди све и сва шта се с њим догодило пре него што је овамо дошао.</p> <p>Х 
на навршило, онда се Милан сам сети шта се прошле претпрошле ноћи с њим збило.{S} С тога науми  
гао, па уплашено око њега посматрао шта се око њега збива.{S} Тама беше неко време тако црна да 
рче Добривојевом оцу, па да му кажу шта се збило са Добривојем.{S} Ови одмах тако и учине и за  
о да доспе да Милана казни.{S} Због тог се Милан и покварио, јер је добро знао да га отац данас 
огодило се са Миланом тако исто.{S} Кад се три дана навршило, онда се Милан сам сети шта се про 
м па је нестрпељиво чекао Милана, а кад се чика Младен удалио испред њега, онда је свог несташк 
29" /> На дуд се још лакше попео, а кад се попео, онда је рекао у себи: „Док га не обрстим, нећ 
>И његови родитељи беху тад у цркви кад се Милан постригао за монаха.</p> <p>Диван ли беше то м 
у своје двориште.</p> <p>У онај мах кад се Милан затрчао на Добривоја, да му отме из руке књигу 
head>9.{S} Миланови јади.</head> <p>Кад се Милан оне ноћи пробудио, овако се Богу из највећег с 
 у чика Младеновој башти.</head> <p>Кад се Милан онако осрамоћен морао упутити својој кући, поб 
S} Милан постаје монахом.</head> <p>Кад се Милану навршило 18 година, онда га отац Пантелеимон  
а му је онда дошао пред очи.</p> <p>Кад се чича Панти већ дотужило чекати — а већ беше 11 час н 
о милина ући у овај св. дом.</p> <p>Кад се Милан за монаха постригао, онда је на неколико дана  
 мног народ у овај манастир.</p> <p>Кад се Милану навршила 15 година беше оне године изванредна 
 био лак као срна. <pb n="29" /> На дуд се још лакше попео, а кад се попео, онда је рекао у себ 
 неко јецање и неко уздисање; помисли е се није какав дух појавио у овој шуми, или је можда как 
у.{S} Ех, моја луда главо“!</p> <p>Овде се Милан ухватио за чело, и тешко врло тешко уздануо, к 
 упутити где да га тражимо.</p> <p>Овде се старац опет заплакао, као да му је сињи камен на срц 
 много с њим и да се не меша у игри где се Милан налази.</p> <p>Добривој је све ово примао к ср 
? па...{S} Добривој?...{S} Ах“!{S} Онде се Милан као из сна тргао.{S} Пред очи му изишла слика  
а.</p> <p>Кад је осетио да је сит, сиђе се полако доле.</p> <p>Тек што се сишао доле, ал дотрча 
 дете као младо дрво, а дрво младо даје се савијати све дотле док је младо, а кад остари, онда  
илан саже, напије се хладне воде, умије се, па се убрише рукавом од кошуље, те журећи се пође н 
свој пропис написао, <pb n="13" /> није се хтео мали Добривој играти.</p> <p>Зашто!{S} Ево зашт 
познатим путем.{S} Како је побегло није се више вратило.{S} Тражисмо га пуне трп године дана ра 
извор.{S} Над њим се Милан саже, напије се хладне воде, умије се, па се убрише рукавом од кошуљ 
} За морално васпитање, отац Лаврентије се највише служио примерима из обичног живота приповеда 
у се уверити могла, да свако дете, које се по добрим саветима својих родитеља влада, да тако де 
ако дете добро пролази, а оно дете које се не влада по саветима својих старијих, већ које је не 
љеном расту?{S} Камо је отишао?{S} Чиме се бавио? и т. д.</p> <pb n="45" /> <p>Увидићеш драги ч 
јер пословица вели: „У очи Божића прасе се не угоји“!{S} Добривој је једва чекао да дође тај да 
 спопадоше.</p> <p>Једући јабуке занесе се у мислима, а те мисли навађаху га да се одважи на ка 
морао похвалити и ђаке и г. учитеља, те се онда са свима члановима опрости и оде даље својим по 
о и учине и за неколико тренутака врате се са Добривојевим оцем, који је сав дрхћући корачао, н 
ваљалу децу опомињале речима: „Владајте се онако као што се Добривој влада, па ће вас свако вол 
е недељу дана објавио ученицима када ће се држати испит, па је због тога рекао да се сви спреме 
 од радости кликтаху и скакутаху што ће се са Добривојем до воље наиграти, па се онда врати у д 
учини!{S} Но ипак си сретан.{S} Грех ће се твој опрати.{S} То је врло лепо од тебе кад си у ман 
>Остаде небо чисто као стакло.{S} Сунце се баш поче рађати.{S} Иза китњастога брежуљка, што се  
а.{S} Баш се онда сунце смирило, а вече се примицало.{S} Веселе птичице које су по вас дан весе 
о, посматраше га неко време и не могаше се доста начудити, шта је то?{S} Да ли сан или јава.</p 
оном завладала: <pb n="40" /> Не чујаше се ништа друго до: пуцкање несташних ноћних зефира.{S}  
p>Муње почеше севати, а иза муње чујаше се као да се нагло из далека каква кола зауставила.{S}  
од пута, седне у густу траву и одмараше се у хладу.</p> <p>Ту га црне мисли опет спопадоше.</p> 
ти књигу од Добривоја — па с тога да би се спасао од батина, намисли да оде иза села на ледине  
јих светлуцаше оштри поглед, уверили би се, да је оштроуман и досетљив.{S} Глава му беше правил 
 свога оца покоравајући се њему учио би се само оном што је добро — а овако је Милан морао мног 
к не постанеш игуманом.</p> <p>,,Ако би се у случају вратио својим родитељима, онда све то мора 
а могу“! рече Милан одважно.</p> <p>Сви се другови загледаху, па ће један између њих запитати:  
 У том дивном природном појаву, пробуди се Милан.{S} Устане, па не знајући где је, пође право к 
е такође дошапнуо ове речи: „Још, труди се и владај се добро.{S} Ма да си погрешио у нечем глед 
тац игуман одмах отвори писмо, и зачуди се кад види писмо крвљу написано.</p> <p>Отац игуман ма 
моћен морао упутити својој кући, побоји се на путу ди ће газда Пера казати његовом оцу како је  
 промишљаваше о несретном случају, који се због његове лакомислености и несташности — догодио.< 
четих јабука.</p> <p>Хајдучки вођа који се полако и на прстима к њему приближио, посматраше га  
ења румен.{S} То беше ватрени круг који се полагано дизао, смешкајући се провиривао иза такозва 
у лепу књигу коју сам наменио оном који се у овој школи најбољим показао буде.{S} Ти си се дана 
 икада те плате за труд г. лечнику који се на мах врати својој кући.{S} Добривојеви родитељи су 
а међ осталим је још и ово додао: „Који се од мојих ученика најбоље покаже и на испиту најбоље  
аху један другога о које чем.{S} Питали се ту: ко може баба Персину тарабу прескочити; ко се мо 
заволели су се још већма и спријатељили се ма да беху различите нарави, Милан је мал’ не сваког 
роклињу сад мене и траже ме ваљда да ми се освете“.</p> <pb n="52" /> <p>„Ах не — неће ни мене  
увек тако вредан, учи, чувај се и клони се неваљала друштва, слушај и поштуј свога оца и матер  
ега, то Милан потражи хладовину, склони се у хлад и ту се одмараше неко време но не за дуго јер 
е баш код те шуме ноћ ухватила — склони се у један оближњи издубљени храст.{S} Ту седне, па се  
 долазио први глас.</p> <p>И не превари се.</p> <p>Пред њим лежаше леп дечак <pb n="54" /> око  
ћи куд ни камо, гладан, уморан, охрабри се па пође кући.{S} Ваш право вели српска пословица: „Г 
<p>Тумарајући и крчећи себи пута, умори се тако, да га зној спопао, а при том га је и глад мори 
ј школи најбољим показао буде.{S} Ти си се данас најдостојнији показао ове књиге, доказао си и  
</p> <p>„Јеси синко јеси... променио си се јако“.</p> <p>„А где је Добривој?{S} Је ли жив ил’ ј 
ма и Стева вичу да изађеш напоље?{S} Ти се ваљда мене бојиш да ти не ускратим играње?{S} Не!{S} 
зирање од свих мојих другова — молим ти се као благом <pb n="46" /> и милостивом оцу небесним:  
 којем се свашта урезати да.{S} Урезати се може и добро и зло, ал дете <pb n="8" /> прима само  
е није гдегод завукао па ћути.{S} Врати се у собу, погледи свуд по соби, отиде у смочару, у куј 
/p> <pb n="42" /> <p>С овим речма врати се чича Панта у собу, мирно легне да спава.</p> <p>Спав 
па пољубивши г. надзорника у руку врати се на своје место.{S} Учитељ од милине узме Добривоја з 
тао је наслов: „Ако будеш неваљао, сети се савета твог учитеља, па се по њима владај“ — па мало 
д уласка манастирског дворишта, опрости се Милан са хајдуком који му је такође дошапнуо ове реч 
атрени бич пукао.{S} Иза пуцњаве спусти се пљусак.</p> <p>На глас грома Милан се одмах тргао, п 
 <p>„Шта то значи“! запита Милан чудећи се.</p> <p>„Е синко то значи, да се сви моји момци раду 
теру водити за хајдуцима, а и не бојећи се ничег јер његови хајдуци нису разбојници што хришћан 
тања су се мали јунаци истицали хвалећи се како је који боље могао.</p> <p>На једном запита мал 
 се убрише рукавом од кошуље, те журећи се пође напред.{S} Милан је тако лутао по шуми скоро 1/ 
p>Добривој је напротив скакутао смешећи се од радости, показивао је својим друговима лепу књигу 
е бабо“ поче Милан <pb n="82" /> гушећи се у сузама па не могући издржати тугу свога срца пович 
 Добривој слушао свога оца покоравајући се њему учио би се само оном што је добро — а овако је  
едње речи баш не допадаху, али уздајући се у своје храбро срце... ћутао је све док није дошао у 
ело, и тешко врло тешко уздануо, кајући се због своје тврдоглавости.</p> <p>У том га тешки сан  
круг који се полагано дизао, смешкајући се провиривао иза такозваног „Хајдучког брда“.{S} Ласте 
а је по читав дан бегао од куће кријући се које где.</p> <p>Чича Панта је био строг отац и казн 
</p> <p>Тако бегајући — па све осврћући се на све стране да ли га ко не би спазио, стигне до не 
рестаде пљуштати, а црни и густи облаци се растурише и изчезоше као дим.</p> <pb n="48" /> <p>О 
ајвећу сласт.</p> <p>После вечере момци се разговарали, шалили, запиткивали час о овом час оном 
мислећи да је убило свога друга, уплаши се, па побегне непознатим путем.{S} Како је побегло ниј 
му сакрије, тврдо намеравши и зарекавши се, да се кући неће вратити жив.{S} Путем бегајући и пл 
загрлио и изљубио, и онда се — раставши се са родитељима — сав радостан вратио оцу игуману.</p> 
устезао да уђе у пећину, али охрабривши се уђе у пећину, која беше светла као месец; кад иза ра 
мо дошли“? запита Милан мало охрабривши се.</p> <p>„Чули смо“ поче старац — „да су га хајдуци у 
ва пошто је пиштољ пукао — па ухвативши се за лево раме јаукаше од бола. — „Шта је, шта је?{S}  
обар, буди увек тако вредан, учи, чувај се и клони се неваљала друштва, слушај и поштуј свога о 
апнуо ове речи: „Још, труди се и владај се добро.{S} Ма да си погрешио у нечем гледај да се поп 
рдаца, да не наиђеш на зло.{S} Не играј се са онаким стварима које нису за тебе.{S} Буди пажљив 
њи кут.{S} Нигде Милана.</p> <p>„Но тај се деран од неког доба ама баш проневаљалио“ гунђаше чи 
посвети свој живот калуђерском чину тај се не сме враћати одавде.{S} Може бити да твоји родитељ 
ти не ускратим играње?{S} Не!{S} Не бој се синко!“ рече добри отац тако нежно, да је одмах уста 
и у двориште на свој посао.{S} Добривој се одмах упути одма са својим друговима на зелену пољан 
ој први пут ступио у школу.{S} Добривој се за цело школско време добро учио и примерно владао.{ 
тешко било, али мало по мало и Добривој се тако привикао раду и вредноћи — јер беше тад особито 
ивоја и одлазио даље. —</p> <p>Добривој се није могао журити <pb n="25" /> због многог заустављ 
н.</p> <pb n="71" /> <p>Манастирски ђак се одмах врати да изврши заповест оца игумана.</p> <p>„ 
" /> коју је он вредно обрађивао — ипак се он није зато погордио.</p> <p>Сви су се сељани чудил 
очи у глави, и не показуј га ником, док се не покалуђериш — а сад ево ти ова палица од слонове  
есвест пао, те онесвешћен лежао све док се није непогода смирила.{S} Муње престадоше севати, ки 
илан морао много што шта да претрпи док се није опаметио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
о му рече хајдучки вођа: „Синко, ја сам се за тебе већ побринуо, па ако будеш честит и добар, б 
догађај, овако дода напослетку: „Ја сам се зарекао да се нећу вратити кући, него да ћу овде ост 
би.</p> <p>„Јест, ја сам бабо.. зар сам се тако променио да ме баш не познајеш“?</p> <p>„Јеси с 
оће, јер је дете сад као восак на којем се свашта урезати да.{S} Урезати се може и добро и зло, 
о отишли кући као обично.{S} На лицу им се видео знак да се у нечем данас не слажу, јер се путе 
 шуме, наиђе на један извор.{S} Над њим се Милан саже, напије се хладне воде, умије се, па се у 
Добривој већма радовао новој књизи, тим се Милан све већма љутио, шкрипио зубима и гледао је ка 
то је чича Панта дуже Милана чекао, тим се више једио — и зло и наопако би било од Милана да му 
<pb n="50" /> од земље доњих.{S} За тим се брзо успужа на дрво и за тили час беше на оној грани 
ва у манастиру М...</p> <p>Том приликом се силан свет из околних места и са стране скупио, да п 
гост служи у цркви.</p> <p>Том приликом се Милан састао са својим негдашњим другом Добривојем,  
l:id="SRP18962_C14"> <head>14.{S} Милан се упознаје са дужности у манастиру.</head> <p>Првих 8  
 постигао оно, што је пожелео.{S} Милан се збиља поправио и сад не беше онај несташни Милан, ве 
не жетеоце који су жњели жито.{S} Милан се ових особа јако бојао да га <pb n="49" /> ко не спаз 
и се пљусак.</p> <p>На глас грома Милан се одмах тргао, па уплашено око њега посматрао шта се о 
јдучки вођа.</p> <pb n="56" /> <p>Милан се охрабри па му одрешито рекне: „Мени је име Милан Спа 
и“ говораше брижна жена...</p> <p>Милан се на ове речи јако тргао, — очи му се заблистале, крв  
ворове ћу те сад одвести“.</p> <p>Милан се овом одговору већма радовао него да је видео свог оц 
а пре него што уђе унутра.</p> <p>Милан се сад упути игумановој, а млади калуђер отидне у цркву 
и, мирни, пристојни Милан.</p> <p>Милан се особити у побожности усавршавао.{S} Усавршавању њего 
 да чујем какав имаш глас.</p> <p>Милан се с почетка устезао, јер није знао коју песму да одпој 
 у лице и онда се растану.</p> <p>Милан се одмах даде па пут са хајдуком.{S} Кад су се после кр 
највећи благослов и срећу.</p> <p>Милан се сад поред својих родитеља осећао најсретнијим.</p> < 
 дошао, види да се љуто преварио.{S} Он се надао да ће код ма којег пастира замолити мало млека 
Мирону било 28 година, отац Пантелеимон се нагло разболи и не беше више за живот.{S} Тада <pb n 
 Милановог приповедања отац Пантелеимон се слатко смејао, али кад је Милан напослетку причао о  
/p> <p>Док је Милан овде плакао и кајао се за своје лудо дело, дотле је његов отац код куће стр 
одио.</p> <p>Целу ноћ је плакао и кајао се за своје несмислено и невино дело не могући ни ока с 
жив.{S} Путем бегајући и плачући, тукао се у прса и горко се кајао за свој несташлук.</p> <p>Са 
школе, ишао у шуму, хватао птице, купао се у великим барима, од мајке је излагивао по неколико  
том га је и глад морила.</p> <p>Освртао се на све стране не би ли опазио где год какво шумско в 
 глад га је јако морила.</p> <p>Освртао се и десно и лево не би ли спазио где год дудово дрво,  
природа.</p> <p>Тако ходећи и занимљиво се разговарајући, Милан није ни осетио колики је пут пр 
 се путем не гледаху као до сад.{S} Ово се само на лицу Милановом могло приметити, који је потм 
а му приђе руци и целује га.</p> <p>Ово се младом калуђеру особито допало, јер га до сад још ни 
се с тога и он умеша у игру.{S} Друштво се подели на две странке.</p> <p>И овом приликом спази  
а.{S} О његовом добром владању, на брзо се рашчуло по целом селу.{S} То су засведочавале речи п 
ви.{S} Због његовог лепог гласа на брзо се рашчуло по околини манастира па су долазили сваке не 
бру.{S} За газда Перино добро срце брзо се рашчуло на далеко, по оној српској пословици: „Добар 
шао Добривоју прегледати рану, потрудио се <pb n="37" /> те још оног вечера извадио ону сачму и 
може баба Персину тарабу прескочити; ко се може на деда Симин дуд попети; ко сме отићи ноћу на  
штета учи човека памети и благо оном ко се за рана опамети.{S} Но да се онај несретни случај ни 
га к себи за ђака, пази на њега, па ако се добро узвлада закалуђери га.{S} За твоје доброчинств 
екивати, да ће Добривој бити сретан ако се одржи у тим врлинама које је добра мати постепено пр 
p>Кад се Милан оне ноћи пробудио, овако се Богу из највећег страхопоштовања молио: „Оче свети,  
 да ми издува из мене.</p> <p>Гле, како се облаци купе нада мном као да хоће да ме казне за мој 
 и сви <pb n="16" /> су се чудили, како се Добривој слаже са тим несташком за којега сваки дан  
м, ти би ми одма опростио: да знаш како се патим због твоје тешке ране!....</p> <p>Овако шапћућ 
моје дело.{S} Ах Добривоје да знаш како се кајем, ти би ми одма опростио: да знаш како се патим 
е на земљу.{S} Стрешавши јабуке, полако се сиђе доле, покупи јабуке, напуни своје шпагове, па о 
 насмејали малом враголану.</p> <p>Тако се Милан забављао и разговарао са хајдучким момцима до  
јући и плачући, тукао се у прса и горко се кајао за свој несташлук.</p> <p>Сад му изађоше пред  
шно дете чинило је несташлуке... играло се и са онаким стварима које нису за децу.{S} Једног да 
збиља да је његов отац пред њиме, нагло се тргне и зверајући викне: „Опрости ми... ах!{S} Никад 
омене.{S} Сутра дан око поноћи догодило се са Миланом тако исто.{S} Кад се три дана навршило, о 
г — Добривој је са свим оздравио и само се као црвена пега могла видети на левом рамену.</p> <p 
pb n="14" /> Пре сваке наставе, побожно се прекрсти и са децом отпоје по који тропар или би сва 
рађати.{S} Иза китњастога брежуљка, што се пред шумом на неколико метара уздизао — указа се јут 
 — Елем да не описујем потанко све, што се питало и како је које дете одговарало, доста то, да  
намеру да изврши над Добривојем.{S} Што се Добривој већма радовао новој књизи, тим се Милан све 
 о вери, тако и из осталих предмета што се у основној српско-народној школи уче — стављао је и  
мало час да учини.</p> <p>Од милине што се Добривој и ове године као најбољи ђак показао, отиде 
</p> <p>Спавати није могао, јер тек што се сетно Добривоја, помислио је да се Милан можда због  
ит, сиђе се полако доле.</p> <p>Тек што се сишао доле, ал дотрчаше чувари чика Младенове баште: 
 краја од шуме.</p> <p>При свем том што се Милан журио — задржавало га је густо шумско грање и  
сну му се приказао отац оружан, као што се обично Миланов отац као сеоски сережан оружао кад је 
каже му да се има онако владати као што се и остали монаси владају.</p> </div> <div type="chapt 
њале речима: „Владајте се онако као што се Добривој влада, па ће вас свако волети“...</p> <p>До 
и. — Отац Миланов чуо је за све оно што се пре тога догодило са Миланом и Добривојем па је нест 
еки црн облачић.</p> <p>„Шта је оно што се тамо црни“? запита Милан хајдучког вођу.</p> <p>„То  
ао.{S} На освитку четвртог јутра, пошто се умио и обукао, и пошто је казао жељу хајдучком вођи, 
 је хајдучки вођа говорио.</p> <p>Пошто се хајдучки вођа утешио и сузе убрисао заповеди једном  
леко, по оној српској пословици: „Добар се глас далеко чује“.</p> <p>У време циче зиме, кад по  
рог друга Добривоја није заборавио, јер се за њега сваког јутра и вечера молио Богу, држећи да  
 знак да се у нечем данас не слажу, јер се путем не гледаху као до сад.{S} Ово се само на лицу  
исуствовали на школском испиту. — Испит се започео са молитвом пре школске наставе: „Преблаги Г 
 „<title>Ђачки растанак</title>“ разиђу се сваки својој кући.</p> <p>Добривој и Милан одоше пра 
тумачи, шта то значи?</p> <p>Напослетку се саже, полако дрмне непознатог дечака — који у сну др 
у сиромашним сељанима, не тражећи да му се натраг врати.{S} Како ли је мило било оним сиротим љ 
 да је видео свог оца — видећи да ће му се лепа замисао остварити.</p> </div> <div type="chapte 
лан се на ове речи јако тргао, — очи му се заблистале, крв му нагло поче тећи, а срце му поче ј 
 ноћу ишао да чини патролу; приказао му се и Добривој, који је јаукао од бола, а из левог рамен 
вати, и он у плачу и заспа.{S} У сну му се приказао отац оружан, као што се обично Миланов отац 
 сласт ма да беху тако киселе, да су му се уста скупљала.{S} Па како беше уморан од пута, седне 
око поноћи.</p> <pb n="62" /> <p>Милану се тек сад смркло пред очима.</p> <p>Он мишљаше; „подзе 
из те шуме.</p> <pb n="58" /> <p>Милану се на ново сунце родило кад је угледао над собом плаво  
и овде не можеш остати...</p> <p>Милану се ове последње речи баш не допадаху, али уздајући се у 
иховим друговима и сви <pb n="16" /> су се чудили, како се Добривој слаже са тим несташком за к 
ривој тако умео лепо приповедати, да су се груди сретне мајке од радости надимале, па је радошћ 
 питање одговарао тако задовољно, да су се сви чудили разборитости његовој.</p> <p>А кад им је  
лагорођаваху срца присуствујућих, да су се сви осећали блаженим.{S} Због тога беше даље овај ма 
једних година.{S} Још оног дана када су се оба та дечака уписала за ђаке, заволели су се још ве 
ташлуке које је у селу починио, онда су се сви сити насмејали малом враголану.</p> <p>Тако се М 
ноћу на таван и т. д. на која питања су се мали јунаци истицали хвалећи се како је који боље мо 
ја су са Добривојем заједно ишла, па су се почели натицати целе оне недеље, ко ће боље научити, 
је дрхтало.</p> <p>Тома, Пера и Миша су се том несретном појавом тако збунили, да <pb n="36" /> 
дмах даде па пут са хајдуком.{S} Кад су се после кратког времена приближили манастиру М.... угл 
љасти и невољни су се исцеливали кад су се светитељске руке дотицали.</p> <p>Сваке године о сла 
теља осећао најсретнијим.</p> <p>Кад су се гости после славе разишли, Миланови родитељи су још  
се он није зато погордио.</p> <p>Сви су се сељани чудили и дивили његовом напретку у добру.{S}  
пи.</p> <pb n="47" /> <p>Облаци који су се пред зору скупљали, беху нагомилани као најгушћи и н 
 та дечака уписала за ђаке, заволели су се још већма и спријатељили се ма да беху различите нар 
пле молитве, болни, кљасти и невољни су се исцеливали кад су се светитељске руке дотицали.</p>  
 могла науку за се извести, по којој су се уверити могла, да свако дете, које се по добрим саве 
а који су Турке таманили, и од којих су се Турци бојали као <pb n="59" /> од живе ватре.{S} При 
отражи хладовину, склони се у хлад и ту се одмараше неко време но не за дуго јер му није пријал 
еби... „отићи ћу у хајдучку гору, па ћу се пријавити хајдучком вођи, нека ме прими у хајдуке.{S 
 рекао у себи: „Док га не обрстим, нећу се сићи“!{S} Милан је тако слатко јео црне дудине, да н 
 у потпуној мери.{S} Покрај тога мољаху се Богу за здравље свога детета.{S} И Бог им је услишао 
а онда мало јаче.</p> <p>„Слободно“! чу се изнутра крупан старачки глас.{S} Милан отвори врата  
свешћен на земљу.{S} Румено лице на мах се обрати у бледило.{S} Тело му је дрхтало.</p> <p>Тома 
>Чим је Милан добио ову заповест, одмах се пожурио да изврши, те због тога се једва провукао кр 
је смислио то је и урадио.</p> <p>Одмах се врати натраг, па се упути путем што води иза села.{S 
ше по дана хода удаљена од села.{S} Баш се онда сунце смирило, а вече се примицало.{S} Веселе п 
ма које нису за тебе.{S} Буди пажљив на себе, буди миран и пристојан.{S} Непристојно и немирно  
/p> <p>Сад беше тужни отац љут на самог себе и на цео свет.{S} Туга и брига беху му сад главне  
ио, или су те родитељи ваљда отерали од себе“? запиткиваше даље хајдучки вођа, на која питања ј 
уци украду по које мушко дете па га код себе држе и хране као птицу у кавезу, и уче га хајдуков 
 n="36" /> су били неко време као изван себе, а Милан од ужаса испусти пиштољ из руке — видећи  
н по други пут изговорио, није могао да себи протумачи, шта то значи?</p> <p>Напослетку се саже 
ораше у себи чича Панта... „Ко шта ради себи ради“...</p> <p>Оваке црне мисли задаваху чича Пан 
сту равницу.</p> <p>Тумарајући и крчећи себи пута, умори се тако, да га зној спопао, а при том  
 дар занемари. <pb n="69" /> Прими га к себи за ђака, пази на њега, па ако се добро узвлада зак 
и лице.</p> <p>Милан је тек сад дошао к себи и увидео да је то мало час био сан, и да је место  
 шта ћу сад урадити“ говораше Милан сам себи... „отићи ћу у хајдучку гору, па ћу се пријавити х 
ено запита старац не верујући чисто сам себи.</p> <p>„Јест, ја сам бабо.. зар сам се тако проме 
ечак, сузе“... говораше хајдучки вођа у себи.... „па онда речи: „Опрости ми бабо, никад више не 
инио.</p> <p>„Враг не спава“ говораше у себи чича Панта... „Ко шта ради себи ради“...</p> <p>Ов 
 попео, а кад се попео, онда је рекао у себи: „Док га не обрстим, нећу се сићи“!{S} Милан је та 
и је дувао престаде.</p> <p>Муње почеше севати, а иза муње чујаше се као да се нагло из далека  
је непогода смирила.{S} Муње престадоше севати, киша престаде пљуштати, а црни и густи облаци с 
пред оком ниси могао видети, а кад муња севну беше светлије него у по дана.</p> <p>Овај ужасан  
и отац тако нежно, да је одмах устао са седала, па ухвативши Добривоја за руку, извео га на ули 
упљала.{S} Па како беше уморан од пута, седне у густу траву и одмараше се у хладу.</p> <p>Ту га 
 у један оближњи издубљени храст.{S} Ту седне, па се одмараше и промишљаваше о несретном случај 
p> <p>Чича Панта који је сережан у свом седу и газда Пера, живили су и сад живе врло добро баш  
.</p> <p>Човек — старац са својом женом сеђаше на степенима и плакаше кријући сузе од света кој 
b n="7" /> овим врлинама привикивала је сека Зорка и свог јединца Добривоја кад му је тек шест  
 и владао.{S} И с пуним правом могла је сека Зорка очекивати, да ће Добривој бити сретан ако се 
p> <p>Овим речима је поп Сава подстицао сека Зорку да свог несташног иначе особито даровитог си 
 стао, само нека постане поп“...</p> <p>Сека Зорка је само ћутала на ове речи, које је газда Пе 
обито даровитог синчића васпита.</p> <p>Сека Зорка се понајвише трудила да свога Добривоја прив 
беше врло несташан и непослушан.</p> <p>Сека Зорки је често и поп Сава овако говорио: „Не дај д 
таног детета може постати ваљан човек. „Сека Зорка“ — тако зваху и под тим именом познаваху сви 
се спасао од батина, намисли да оде иза села на ледине па да се тамо са чобанима мало провесели 
 натраг, па се упути путем што води иза села.{S} Тек што је подне прешло.{S} Милан је био на ле 
 шуме која беше по дана хода удаљена од села.{S} Баш се онда сунце смирило, а вече се примицало 
Сва су деца за тим мирно ушла у школу и села сваки на своје место.{S} Г. надзорник је отишао за 
 хајдучку пећину у намери да оде у које село да се најми за пастира.</p> </div> <div type="chap 
закалуђерити и да ће онда доћи у његово село и сњим да служи у цркви.{S} Сретни родитетељи, цел 
p> <p>„Газда Пера“ — тако је звало цело село оца овога дечака — био је у опште од свих сељана у 
уману.</p> <p>Кад је чича Панта дошао у село, приповедао је од радости сваком ко га је год запи 
узалуд.{S} Сутра дан је не само по свом селу тражио Милана, него и у оближња места је отишао, и 
ом владању, на брзо се рашчуло по целом селу.{S} То су засведочавале речи појединих матера, кој 
ечака — био је у опште од свих сељана у селу Б... љубљен, поштован и за највреднијег и најпоште 
 им је Милан ређао несташлуке које је у селу починио, онда су се сви сити насмејали малом враго 
дан злочести псогоња влада, кад сиромах сељак не сме ни на праг изаћи од те немилоснице, кад си 
а овога дечака — био је у опште од свих сељана у селу Б... љубљен, поштован и за највреднијег и 
он није зато погордио.</p> <p>Сви су се сељани чудили и дивили његовом напретку у добру.{S} За  
ко зваху и под тим именом познаваху сви сељани и све сељанке као честиту и ваљану Хришћанку — б 
он ни једне зле речи рекао.{S} Са свима сељанима је он у миру и љубави живио.{S} Био је при том 
ео како му учитељ хвали сина пред свима сељанима као најбољег ђака.</p> <p>Од радости, газда Пе 
је у очи не само суседима, него и свима сељанима и њиховим друговима и сви <pb n="16" /> су се  
 Бесплатно је раздавао храну сиромашним сељанима, не тражећи да му се натраг врати.{S} Како ли  
д тим именом познаваху сви сељани и све сељанке као честиту и ваљану Хришћанку — беше узор врли 
езом, бележником и са осталим члановима сеоске општине — у школску собу која је била лепо спрем 
жан, као што се обично Миланов отац као сеоски сережан оружао кад је ноћу ишао да чини патролу; 
часова приспео је г. надзорник са г. г. сеоским парохом, кнезом, бележником и са осталим чланов 
укратко описао — беше дакле син имућних сеоских родитеља.</p> <p>„Газда Пера“ — тако је звало ц 
а веће <pb n="12" /> школе кад изучи ту сеоску. „Та школоваћу га — говорио је газда Пера својој 
ао.{S} Пред очи му изишла слика његовог сеоцета, слика његових другова, с којима се последњи пу 
 Перине куће.</p> <p>Чича Панта који је сережан у свом седу и газда Пера, живили су и сад живе  
о што се обично Миланов отац као сеоски сережан оружао кад је ноћу ишао да чини патролу; приказ 
прочитао је наслов: „Ако будеш неваљао, сети се савета твог учитеља, па се по њима владај“ — па 
се три дана навршило, онда се Милан сам сети шта се прошле претпрошле ноћи с њим збило.{S} С то 
> <p>Спавати није могао, јер тек што се сетно Добривоја, помислио је да се Милан можда због оно 
здахнуо рекавши: „Милане, Милане!{S} Да си слушао савете твога оца, не би те данас црна земља п 
ш, труди се и владај се добро.{S} Ма да си погрешио у нечем гледај да се поправиш.{S} Гледај да 
атаган.{S} А сад хајде са мном, знам да си огладнео“!</p> <p>Ово изговоривши, ухвати Милана за  
/p> <p>„А што ти синко плачеш?{S} Ваљда си познавао“?</p> <p>„Је-е-есам.... ах.... рече Милан к 
свира.{S} На пољани опет и то на њивама си видети могао вредне жетеоце који су жњели жито.{S} М 
 опрати.{S} То је врло лепо од тебе кад си у манастиру потражио прибежиште својој немирној души 
доћићеш сутра — али ћеш и запамтити кад си узимао пиштољ у руке“!</p> <pb n="42" /> <p>С овим р 
тко насмијао па овако рекао: „Добро кад си тако храброг и одважног срца, одвешћу те у моју пећи 
} Добривоју... јецао је сад Милан... ти си сад већ у хладном гробу...{S} Твоји родитељи,., заје 
овој школи најбољим показао буде.{S} Ти си се данас најдостојнији показао ове књиге, доказао си 
си избио не би утекао....</p> <p>„Та ти си зар Милан“? зачуђено запита старац не верујући чисто 
јдучки вођа.</p> <p>„О синко, заиста ти си сретно дете.{S} Пре него што ћу ти примити за мог ђа 
е <pb n="55" /> га хајдучки вођа... „ти си снивао, је ли“...</p> <p>„Опрости ми... нисам ја баб 
ледај ми у очи“, поче хајдучки вођа „ти си спав’о је ли?{S} Ходи да те умијем па да се умириш“. 
ао: „Ах синко!{S} Шта учини!{S} Но ипак си сретан.{S} Грех ће се твој опрати.{S} То је врло леп 
ајдостојнији показао ове књиге, доказао си и задивио си не само мене, него и све твоје другове, 
показао ове књиге, доказао си и задивио си не само мене, него и све твоје другове, па и самога  
ш“?</p> <p>„Јеси синко јеси... променио си се јако“.</p> <p>„А где је Добривој?{S} Је ли жив ил 
 матер“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„Па како си овамо дошао“?...{S} Да се ниси изгубио, или су те ро 
и исприповедаш све од речи до речи како си дошао до хајдучког вође.{S} Онда Милан исприповеда и 
p> <p>„Јео сам пекмеза“!</p> <p>„Па што си онда чело баште долазио, зар ти ниси могао са сокака 
нам!{S} Нисам!{S} Јесу“!</p> <p>„Па што си ти мало час кроз плач изговарао: „Опрости ми бабо, н 
о, сад сам други Милан.{S} Хвала ти што си ме више пута избио кад сам био несташан, да ме ниси  
 св. храм и буди добар и од сад као што си и до сад био.{S} Пази на свако дело које започнеш да 
га на улицу и овако му рекао: „Зато што си ме твојим добрим владањем и учењем изненадио и обрад 
а дала.</p> <p>Кад је осетио да је сит, сиђе се полако доле.</p> <p>Тек што се сишао доле, ал д 
а земљу.{S} Стрешавши јабуке, полако се сиђе доле, покупи јабуке, напуни своје шпагове, па онда 
тог сребра, а у среди иа врху од палице сијаше златна јабука, а на јабуци златан крст.</p> <p>„ 
у манастиру М...</p> <p>Том приликом се силан свет из околних места и са стране скупио, да прис 
ка једног новајлије.</p> <p>Милан је од силне праске — која се разлегала по планини, — <pb n="6 
 гаров и белов, на га сташе дрпати тако силно да се све разлегао глас Миланов који је: „помагај 
ује.</p> <p>Ова светлост долазила је од силног злата, сребра и драгог камења што ту беше сакрив 
ивоју! „Добривоје, зар не чујеш како те Сима и Стева вичу да изађеш напоље?{S} Ти се ваљда мене 
е о славним делима хајдук Вељка, хајдук Симе... и других хајдука који су Турке таманили, и од к 
у тарабу прескочити; ко се може на деда Симин дуд попети; ко сме отићи ноћу на таван и т. д. на 
S} Изгледао је на први поглед као да је син каквога грофа, а не као син простог имућног земљеде 
ога сам вам укратко описао — беше дакле син имућних сеоских родитеља.</p> <p>„Газда Пера“ — так 
дитељима рекавши да им је то благодарни син донео кад је дошао у манастир, па им дозволи да сме 
д као да је син каквога грофа, а не као син простог имућног земљеделца.</p> <pb n="4" /> <p>Доб 
зла.{S} Стављала му је за пример Милана сина свог суседа који беше несташно и непослушно дете,  
д своју старост, тим што су оба честита сина своје родитеље до смрти хранили и издржавали.</p>  
"31" /> јер сам био код Паје млинаревог сина. . .</p> <p>„Ао обешењаче, та ти хоћеш мене да пре 
нко рећи зашто плачемо: „Има смо једног сина од својих 10—11 година, беше дете од више весело и 
тнији кад је видео како му учитељ хвали сина пред свима сељанима као најбољег ђака.</p> <p>Од р 
} Је ли жив ил’ је умро?</p> <p>„Жив је сине“, баба га је дао на школе да изучи за попа...</p>  
 пуне образе.</p> <p>„Како је теби име? синко“! запита га хајдучки вођа.</p> <pb n="56" /> <p>М 
 n="22" /> преда се и овако му рекао: „ Синко!{S} Ево ти дајем ову лепу књигу коју сам наменио  
ачи“! запита Милан чудећи се.</p> <p>„Е синко то значи, да се сви моји момци радују твоме долас 
д више не... не“...</p> <p>„Шта, шта је синко“? ћуткаше <pb n="55" /> га хајдучки вођа... „ти с 
ита Милан хајдучког вођу.</p> <p>„То је синко, моја гора, у тој гори моји су дворови, у те двор 
не ускратим играње?{S} Не!{S} Не бој се синко!“ рече добри отац тако нежно, да је одмах устао с 
антелемиону, ти ћеш тамо бити ђак, пази синко, слушај, учи, поштуј све старије од тебе, а особи 
ио да ме баш не познајеш“?</p> <p>„Јеси синко јеси... променио си се јако“.</p> <p>„А где је До 
ти на левом рамену.</p> <p>„Ово нека ти синко служи за савет и од сад буди на опрезу.{S} Што го 
оји момци радују твоме доласку — али ти синко велим, да ти овде не можеш остати...</p> <p>Милан 
— постаћеш временом игуманом.{S} Ево ти синко ова кеса с новци, и ево ти поклањам ову књигу, то 
рица, па нежно запита:</p> <p>„А што ти синко плачеш?{S} Ваљда си познавао“?</p> <p>„Је-е-есам. 
 погађаш а кад нас тако питаш ево ћу ти синко рећи зашто плачемо: „Има смо једног сина од своји 
</p> <p>Милета хајдучки вођа.</p> <p>„О синко, заиста ти си сретно дете.{S} Пре него што ћу ти  
ку није пољубио.</p> <p>„Бог ти помогао синко“! одврати му калуђер врло љупко — „кога тражиш“?< 
 му десницу.</p> <p>„Бог те благословио синко“! рече игуман гледајући час у писмо, час у палицу 
илозвучан као у анђела.</p> <p>„Е добро синко“! рече игуман сасвим задовољно кад је Милан доврш 
 јабуци златан крст.</p> <p>„Које добро синко“? запита га игуман.</p> <p>„Ево донео сам Вам јед 
јих, а како онај који не слуша.{S} Зато синко слушај свога учитеља!{S} Слушај и твог доброг оца 
е, поређане једна до друге.</p> <p>„Ето синко моје куле“! рече хајдучки вођа... „сад ћеш видети 
ли па не можете да нађете“? „Јест, јест синко“... <pb n="80" /> поче старац „ти погађаш а кад н 
/> је отац игуман уздахнуо и рекао: „Ах синко!{S} Шта учини!{S} Но ипак си сретан.{S} Грех ће с 
је морао запитати што плачу?</p> <p>„Ох синко не питај нас, кад нам не можеш помоћи...{S} Ми см 
м вођи, — овоко му рече хајдучки вођа: „Синко, ја сам се за тебе већ побринуо, па ако будеш чес 
ша уплашеног и буновног дечака.</p> <p>„Синко, погледај ми у очи“, поче хајдучки вођа „ти си сп 
поука говорио је газда Пера пред својим сином.</p> <p>Добривој је све ове очине савете тако слу 
вао дувана и пушио са Пајом, млинарским сином, који беше још гори од Милана... и тако даље</p>  
ј је ишао увек са Миланом чича Пантиним сином, чија је кућа била преко пута од газда Перине кућ 
 Милана, па бар да му ко каже где га је синоћ видео последњи пут.</p> <p>Где је год чича Панта  
р</title>“.</p> <p>Добра мајка је своме сину давала васпитање спочетка само онаково, каково је  
, па им дозволи да смеју долазити своме сину у походе кад год им је воља.{S} За тим им обећа да 
 свог несташног иначе особито даровитог синчића васпита.</p> <p>Сека Зорка се понајвише трудила 
е се старац опет заплакао, као да му је сињи камен на срце пао.</p> <pb n="81" /> <p>Док је ста 
 са манастирском баком ишао у подрум по сир млеко, маст, месо, вино, и тако даље{S} Затим за вр 
 по цео дан злочести псогоња влада, кад сиромах сељак не сме ни на праг изаћи од те немилоснице 
ни на праг изаћи од те немилоснице, кад сиромах човек не зна од куд да заслужи коју кукавицу: о 
ита, ваљана и побожна — и ма да беше из сиромашне породице — ипак беше она лепо васпитана, па ј 
 и чинио. — Бесплатно је раздавао храну сиромашним сељанима, не тражећи да му се натраг врати.{ 
раг врати.{S} Како ли је мило било оним сиротим људима који су, видећи <pb n="6" /> да газда Пе 
влада по оним речима Христа Спаситеља: „Сиротима буди у помоћи“.</p> <p>Газда Пера је тако свак 
е нана дала.</p> <p>Кад је осетио да је сит, сиђе се полако доле.</p> <p>Тек што се сишао доле, 
 које је у селу починио, онда су се сви сити насмејали малом враголану.</p> <p>Тако се Милан за 
као у себи: „Док га не обрстим, нећу се сићи“!{S} Милан је тако слатко јео црне дудине, да не б 
 сиђе се полако доле.</p> <p>Тек што се сишао доле, ал дотрчаше чувари чика Младенове баште: га 
ворио им је да се труде, да што лепше и сјајније одговоре на испиту, па да својим одговорима по 
ћи прашину.</p> <p>Добривој је напротив скакутао смешећи се од радости, показивао је својим дру 
 веселу децу која од радости кликтаху и скакутаху што ће се са Добривојем до воље наиграти, па  
ице које су по вас дан весело цвркутале скакућућ са гране на грану — сад умукоше.{S} Нема тишин 
нио оно... разбио прозор, дражио псе... скидао птичија гњезда са дрвећа... крао јабуке и т. д.  
вима колико ти је воња, али немој да се ским свадиш, немој да учиниш коме <pb n="33" /> жао, не 
ара и жега, то Милан потражи хладовину, склони се у хлад и ту се одмараше неко време но не за д 
то га је баш код те шуме ноћ ухватила — склони се у један оближњи издубљени храст.{S} Ту седне, 
 који је у руци држао горућу воштаницу, склопи очи оцу Пантелеимону.</p> <p>Сви монаси одмах по 
 напред.{S} Милан је тако лутао по шуми скоро 1/4 дана, па никако да угледа краја од шуме.</p>  
силан свет из околних места и са стране скупио, да присуствује на духовној слави.</p> <p>Литург 
а да беху тако киселе, да су му се уста скупљала.{S} Па како беше уморан од пута, седне у густу 
="47" /> <p>Облаци који су се пред зору скупљали, беху нагомилани као најгушћи и најцрњи дим.</ 
 до врати игуманове ћелије, закуца прво слабије, а онда мало јаче.</p> <p>„Слободно“! чу се изн 
ла 15 година беше оне године изванредна слава у манастиру М...</p> <p>Том приликом се силан све 
сретнијим.</p> <p>Кад су се гости после славе разишли, Миланови родитељи су још пуна три дана о 
ране скупио, да присуствује на духовној слави.</p> <p>Литургија беше величанствена, јер је на њ 
ке руке дотицали.</p> <p>Сваке године о слави св. храма <pb n="78" /> тог, врвио је мног народ  
евима са Турцима.</p> <p>Причао му је о славним делима хајдук Вељка, хајдук Симе... и других ха 
 такозваног „Хајдучког брда“.{S} Ласте, славуји, косови и остале птице певачице одлетеше у обли 
ко јео црне дудине, да не би ни гужваре слађе јео да му је нана дала.</p> <p>Кад је осетио да ј 
ад муцати, јер није знао како ће сад да слаже, једва је чекао да се опрости са чика Младеном.</ 
="16" /> су се чудили, како се Добривој слаже са тим несташком за којега сваки дан долазе тужбе 
им се видео знак да се у нечем данас не слажу, јер се путем не гледаху као до сад.{S} Ово се са 
па онда једну по једну вадећи, јеђаше у сласт ма да беху тако киселе, да су му се уста скупљала 
 n="61" /> <p>Вечерали су сви у највећу сласт.</p> <p>После вечере момци се разговарали, шалили 
тне руку под главу па занесен у мислима слатко заспи.</p> <pb n="47" /> <p>Облаци који су се пр 
и“.</p> <p>На ове речи хајдучки вођа се слатко насмијао па овако рекао: „Добро кад си тако храб 
лановог приповедања отац Пантелеимон се слатко смејао, али кад је Милан напослетку причао о нес 
илази на Милана.</head> <p>Кад је Милан слатко заспао, и онај сан снио — изговорно је више пута 
брстим, нећу се сићи“!{S} Милан је тако слатко јео црне дудине, да не би ни гужваре слађе јео д 
ривоја, топло љубила и овако говорила: „Слатко дете моје, буди увек тако добар, па добро пази н 
шта урадити“?</p> <p>Чича Панта је само слегао раменима, велећи да не зна.{S} Тако је чича Пант 
обривоја убио, па знајући шта ће из тог следити — науми да побегне далеко у свет, па да се у ка 
ед очи му изишла слика његовог сеоцета, слика његових другова, с којима се последњи пут играо,  
као из сна тргао.{S} Пред очи му изишла слика његовог сеоцета, слика његових другова, с којима  
а, с којима се последњи пут играо, па и слика оног призора кад је на Добривоја пукао и њега ран 
> пиштољ из руке — дошла му је пред очи слика мртвог Добривоја.{S} Он бејаше тврдо уверен да је 
 — па мало прогледавши дивно бојадисане слике из дечијег живота — похвалио би Добривоја и одлаз 
 због оног случаја убио, удавио или што слично учинио.</p> <p>„Враг не спава“ говораше у себи ч 
? запита опет чика Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да н 
прво слабије, а онда мало јаче.</p> <p>„Слободно“! чу се изнутра крупан старачки глас.{S} Милан 
тпевају песму: „Теби Боже хвала“ — тако сложно и милогласно, да је г. надзорник по други пут мо 
окалуђериш — а сад ево ти ова палица од слонове кости, и не реци ником ко ти је дао док не пост 
ишљаше калуђер: што значи она палица од слонове кости, па онда оно писмо што Милан у руци држаш 
 служби читао апостол.</p> <p>После св. службе, заповедно је Милану отац игуман, да отиде у гор 
ених несташлука, али како је због своје службе био обвезан, то сваки пут није могао да доспе да 
 три ђакона.</p> <p>Милан је на тој св. служби читао апостол.</p> <p>После св. службе, заповедн 
да ће онда доћи у његово село и сњим да служи у цркви.{S} Сретни родитетељи, целивају десницу о 
левом рамену.</p> <p>„Ово нека ти синко служи за савет и од сад буди на опрезу.{S} Што год ради 
ироном у његово родно место да као гост служи у цркви.</p> <p>Том приликом се Милан састао са с 
 га подигну у вис.</p> <p>Ово је Милану служило на част.</p> <p>Хајдучки вођа одмах заповеди мо 
о васпитање, отац Лаврентије се највише служио примерима из обичног живота приповедајући му леп 
ривојем, који је баш оног дана први пут служио св. литургију.{S} Добривој <pb n="89" /> је био  
угачка коса.{S} Мирон је као млад монах служио, за углед правог монашког живота.</p> <p>Кад је  
д буде време закалуђерити, те ако будеш служио за углед свима калуђерима — постаћеш временом иг 
:id="SRP18962_C6"> <head>6.{S} Несретни случај.</head> <p>Беше баш подне у очи св. Илије.</p> < 
рана опамети.{S} Но да се онај несретни случај није догодио, не би Милан био приморан да бежи о 
помислио је да се Милан можда због оног случаја убио, удавио или што слично учинио.</p> <p>„Вра 
1 година, који је због једног несретног случаја заблудео побегавши од својих родитеља.{S} Испит 
е са Миланом збило после оног несретног случаја.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 
 се одмараше и промишљаваше о несретном случају, који се због његове лакомислености и несташнос 
 је Милан напослетку причао о несретном случају како је Добривоја нехотице убио, онда <pb n="70 
постанеш игуманом.</p> <p>,,Ако би се у случају вратио својим родитељима, онда све то мораш пре 
и опомене старијих, а како онај који не слуша.{S} Зато синко слушај свога учитеља!{S} Слушај и  
ти, па ћеш увидети како пролази онај ко слуша савете и опомене старијих, а како онај који не сл 
, чувај се и клони се неваљала друштва, слушај и поштуј свога оца и матер па ћеш срећан бити!{S 
иону, ти ћеш тамо бити ђак, пази синко, слушај, учи, поштуј све старије од тебе, а особито оца  
{S} Зато синко слушај свога учитеља!{S} Слушај и твог доброг оца и мајку, јер ћеш само онда сре 
 како онај који не слуша.{S} Зато синко слушај свога учитеља!{S} Слушај и твог доброг оца и мај 
ас црна земља покривала!{S} Децо, децо, слушајте своје родитеље, јер Бог воли само ону децу кој 
анастира па су долазили сваке недеље да слушају манастирског новог ђака како поји.</p> <p>Милан 
приповедао, да су га сва деца као жедна слушала и тако рећи гутала учитељеве речи.</p> <p>Ох, а 
овамо дошао.</p> <p>Хајдучки вођа га је слушао са <pb n="57" /> највећом знатижељношћу, па кад  
хнуо рекавши: „Милане, Милане!{S} Да си слушао савете твога оца, не би те данас црна земља покр 
е крије као зверка, већ би као Добривој слушао свога оца покоравајући се њему учио би се само о 
о, те удари у плач.{S} Милан је пажљиво слушао све што му је хајдучки вођа говорио.</p> <p>Пошт 
p>Добривој је све ове очине савете тако слушао, да их је све гутао и тако их је добро у срце св 
ем игуманом отпојао.</p> <p>Милина беше слушати кад је појао у цркви.{S} Због његовог лепог гла 
и ме у хајдуке.{S} Прими ме ма за твоје слушче, само да не свиснем од глади“.</p> <p>На ове реч 
и свој живот калуђерском чину тај се не сме враћати одавде.{S} Може бити да твоји родитељи тебе 
сти псогоња влада, кад сиромах сељак не сме ни на праг изаћи од те немилоснице, кад сиромах чов 
ко се може на деда Симин дуд попети; ко сме отићи ноћу на таван и т. д. на која питања су се ма 
но.</p> <p>Отац игуман мало уплашен, не смеде га читати на први мах.</p> <p>Но кад виде прве ре 
 приповедања отац Пантелеимон се слатко смејао, али кад је Милан напослетку причао о несретном  
д је дошао у манастир, па им дозволи да смеју долазити своме сину у походе кад год им је воља.{ 
ратити, ја пред очи мојим родитељима не смем жив доћи.{S} Остаћу овде, па нека ме вуци раскидај 
сад траже па ако дођу овамо, ја тебе не смем задржати.{S} Због тога те нећу пострићи кроз годин 
уму у намери да изађе на други крај.{S} Смео није натраг да се врати, јер недалеко пред шемом к 
у.</p> <p>Добривој је напротив скакутао смешећи се од радости, показивао је својим друговима ле 
ше ватрени круг који се полагано дизао, смешкајући се провиривао иза такозваног „Хајдучког брда 
 игумана манастира М....</p> <p>Млади и смирени монах није <pb n="88" /> се хтео примити овога  
<p>„Добар дан! оче свети“! назове Милан смиреном калуђеру, па му приђе руци и целује га.</p> <p 
есвешћен лежао све док се није непогода смирила.{S} Муње престадоше севати, киша престаде пљушт 
а удаљена од села.{S} Баш се онда сунце смирило, а вече се примицало.{S} Веселе птичице које су 
 ћемо поћи за Миланом, да видимо шта је смислио оне ноћи кад је плакао у издубљеном расту?{S} К 
 чобанима мало провесели.</p> <p>Што је смислио то је и урадио.</p> <p>Одмах се врати натраг, п 
хајдучку пећину.</head> <p>Што је Милан смислио, то је хајдучком вођи усмено казао.{S} На освит 
во ћу ти синко рећи зашто плачемо: „Има смо једног сина од својих 10—11 година, беше дете од ви 
 Милан мало охрабривши се.</p> <p>„Чули смо“ поче старац — „да су га хајдуци ухватили па однели 
н манастир но незнамо у који.{S} Прошли смо све манастире, тражећи нашег Милана.. али га не нађ 
ј нас, кад нам не можеш помоћи...{S} Ми смо ево већ четир године у онакој тузи“ говораше брижна 
е у собу, погледи свуд по соби, отиде у смочару, у кујну, у коњушницу и свуд завири и у најмањи 
дучку пећину.</p> <p>Тада се баш почело смркавати.</p> <p>Сви хајдуци изишавши на сусрет хајдуч 
</p> <pb n="62" /> <p>Милану се тек сад смркло пред очима.</p> <p>Он мишљаше; „подземна пећина, 
живот.{S} Тада <pb n="86" /> пред своју смрт дозове свог верног ученика Мирона и све монахе, па 
ељу, а та је: да браћа иноси после моје смрти Мирона изаберу за игумана овог манастира“.</p> <p 
о су оба честита сина своје родитеље до смрти хранили и издржавали.</p> </div> </body> </text>  
вој?...{S} Ах“!{S} Онде се Милан као из сна тргао.{S} Пред очи му изишла слика његовог сеоцета, 
астир М....</p> <p>Млади игуман је свом снагом и одушевљењем настојавао да манастиру сачува леп 
ише јабука.{S} Лупне ногом о грану тако снажно, да су све до једне попадале на земљу.{S} Стреша 
днесе у своју собу где је Милан до зоре снивао.</p> <p>Хајдучки вођа није хтео Милану сутра дан 
pb n="55" /> га хајдучки вођа... „ти си снивао, је ли“...</p> <p>„Опрости ми... нисам ја бабо х 
>Кад је Милан слатко заспао, и онај сан снио — изговорно је више пута ове речи: „Опрости ми баб 
 сан ухвати, и он у плачу и заспа.{S} У сну му се приказао отац оружан, као што се обично Милан 
полако дрмне непознатог дечака — који у сну држећи збиља да је његов отац пред њиме, нагло се т 
 оног тренутка, кад је Милан ове речи у сну изговорио — ишао је кроз шуму сам хајдучки вођа, ко 
 је неколико другова Добривојевих да се сњим мало позабављају.{S} Отац Добривојев који беше ота 
ерити и да ће онда доћи у његово село и сњим да служи у цркви.{S} Сретни родитетељи, целивају д 
одитељима да га за 8 дана не пуштају из собе већ да мирно лежи све дотле, док рана не зарасте.{ 
ти.{S} Врати се у собу, погледи свуд по соби, отиде у смочару, у кујну, у коњушницу и свуд зави 
оно је мислило да је празан — однесе га собом па се са децом играло.{S} Том приликом је ранио с 
у воде из тиквице коју је хајдучки вођа собом носио- умије га и својом марамом убрише очи и лиц 
на ново сунце родило кад је угледао над собом плаво небо, јарко сунце, пред собом лепу долину,  
над собом плаво небо, јарко сунце, пред собом лепу долину, а из далека као да се из земље уздиз 
а узевши Добривоја за руку, одведе га у собу где му је Добривој показао књигу са златним корица 
> <p>С овим речма врати се чича Панта у собу, мирно легне да спава.</p> <p>Спавати није могао,  
е гдегод завукао па ћути.{S} Врати се у собу, погледи свуд по соби, отиде у смочару, у кујну, у 
<pb n="63" /> руке па га однесе у своју собу где је Милан до зоре снивао.</p> <p>Хајдучки вођа  
им члановима сеоске општине — у школску собу која је била лепо спремљена.</p> <p>Г. надзорника  
ело баште долазио, зар ти ниси могао са сокака доћи к мени по грабуље“? запита га чика Младен,  
ај ми у очи“, поче хајдучки вођа „ти си спав’о је ли?{S} Ходи да те умијем па да се умириш“.{S} 
ти се чича Панта у собу, мирно легне да спава.</p> <p>Спавати није могао, јер тек што се сетно  
 или што слично учинио.</p> <p>„Враг не спава“ говораше у себи чича Панта... „Ко шта ради себи  
<p>После оваког разговора сви легоше да спавају, а хајдучки вођа заповеди Милану да сад отиде у 
та у собу, мирно легне да спава.</p> <p>Спавати није могао, јер тек што се сетно Добривоја, пом 
p> <p>Тек што је неколико хвати прешао, спази на своју велику радост дудово дрво у башти чика М 
ба јако бојао да га <pb n="49" /> ко не спази, те с тога што је мислио то је и учинио.{S} Идући 
 на две странке.</p> <p>И овом приликом спази Милан Добривоја но с њим није хтео Милан ни речце 
ћући се на све стране да ли га ко не би спазио, стигне до неке храстове шуме која беше по дана  
> <p>Освртао се и десно и лево не би ли спазио где год дудово дрво, али ни тога не беше, до сам 
књигу од Добривоја — па с тога да би се спасао од батина, намисли да оде иза села на ледине па  
ивао, да се влада по оним речима Христа Спаситеља: „Сиротима буди у помоћи“.</p> <p>Газда Пера  
а му одрешито рекне: „Мени је име Милан Спасић“.</p> <p>„А колико ти је година“?</p> <p>„Мени ј 
на.{S} Још му је само пред очима лебдио спомен несташног владања Милановог, и тада је уздахнуо  
је хтео Милану сутра дан о том ништа да спомене.{S} Сутра дан око поноћи догодило се са Миланом 
е у хладу.</p> <p>Ту га црне мисли опет спопадоше.</p> <p>Једући јабуке занесе се у мислима, а  
ћи себи пута, умори се тако, да га зној спопао, а при том га је и глад морила.</p> <p>Освртао с 
ра мајка је своме сину давала васпитање спочетка само онаково, каково је њему за школу потребно 
одитеље свог најмилијег ђака за кога је спремао највећи благослов и срећу.</p> <p>Милан се сад  
 испит, па је због тога рекао да се сви спреме, да понове лекције па да потпуно спремљени могу  
онахом отићи у цркву да упали свеће, да спреми одежде и стихаре.{S} Даље — морао је пред ручак  
њу трапезарију, па да са осталим ђацима спреми све што ће за дочек гостију нужно бити.</p> <p>Ч 
алог да оцу игуману чисти ципеле, да му спреми воде за умивање, да звони у 5 сати на јутрење.{S 
ј кухарици појео све јабуке што је бака спремила за госте, трећи пут је једном младом калуђеру  
аће је чисто и лепо писао па је потпуно спремљен ишао у школу.{S} Док није свој задатак научио, 
тине — у школску собу која је била лепо спремљена.</p> <p>Г. надзорника је на вратима са својим 
спреме, да понове лекције па да потпуно спремљени могу дати леп одговор пред г. надзорником.{S} 
усто шумско грање и шипражје које му је спречавало прелаз на више места тако да је Милан морао  
ала за ђаке, заволели су се још већма и спријатељили се ма да беху различите нарави, Милан је м 
да је ватрени бич пукао.{S} Иза пуцњаве спусти се пљусак.</p> <p>На глас грома Милан се одмах т 
 у друштво у којем има доста покварених срдаца, да не наиђеш на зло.{S} Не играј се са онаким с 
а светлост долазила је од силног злата, сребра и драгог камења што ту беше сакривено, а све то  
ијене <pb n="68" /> две змије од чистог сребра, а у среди иа врху од палице сијаше златна јабук 
тпустити, а ако ли пак извршиш, даћу ти сребрну пушку и златан јатаган.{S} А сад хајде са мном, 
о је мислио то је и учинио.{S} Идући по сред шуме, наиђе на један извор.{S} Над њим се Милан са 
 потмуреним и намргођеним лицем ишао по сред пута повлачећи ногу за ногом и дижући прашину.</p> 
"68" /> две змије од чистог сребра, а у среди иа врху од палице сијаше златна јабука, а на јабу 
лана.{S} Кога је код чича Панта на путу срео, запитао би га: „Пријатељу!{S} Ниси ли видео како  
и оне, уз које су пролазили или које су сретали.{S} Свако дете ишло је са оним дететом које је  
г доброг оца и мајку, јер ћеш само онда сретан бити“.{S} Осим тога, водила га је у башту, која  
 „Ах синко!{S} Шта учини!{S} Но ипак си сретан.{S} Грех ће се твој опрати.{S} То је врло лепо о 
ка Зорка очекивати, да ће Добривој бити сретан ако се одржи у тим врлинама које је добра мати п 
ад ми је лакше“! викне Милан — „сад сам сретан!{S} Ходите сад са мном, убришите сузе, па да вас 
ричао ми је како је хајдучки живот врло сретан живот.{S} Хајдуци су оружани јунаци лепо обучени 
нуо, па ако будеш честит и добар, бићеш сретан.{S} Ја сам заповедио једном од мојих момака да т 
о умео лепо приповедати, да су се груди сретне мајке од радости надимале, па је радошћу обузета 
његово село и сњим да служи у цркви.{S} Сретни родитетељи, целивају десницу оцу игуману, па се  
ла учитељеве речи.</p> <p>Ох, ала су то сретни тренуци за невину и добру децу!{S} Учитељ је сва 
 8 дана оздравити — беху тужни родитељи сретнији но икада те плате за труд г. лечнику који се н 
тац Добривојев — газда Пера, — беше још сретнији кад је видео како му учитељ хвали сина пред св 
чки вођа.</p> <p>„О синко, заиста ти си сретно дете.{S} Пре него што ћу ти примити за мог ђака  
лушај и поштуј свога оца и матер па ћеш срећан бити!{S} Ево ти дакле предајем ову лепу књигу, п 
 за кога је спремао највећи благослов и срећу.</p> <p>Милан се сад поред својих родитеља осећао 
воје родитеље љубе и која се за благо и срећу својих родитеља Богу моле!“</p> <milestone unit=" 
чио без по муке, јер је сад био лак као срна. <pb n="29" /> На дуд се још лакше попео, а кад се 
му беше мати?</p> <p>Мати му беше права Српкиња.{S} Честита, ваљана и побожна — и ма да беше из 
абри се па пође кући.{S} Ваш право вели српска пословица: „Глад и курјака из шуме истера“. —</p 
ој Кикинди 1896.</p> <p>Издање и штампа српске књижарнице и штампарије</p> <p>ЈОВАНА РАДАКА,</p 
чило.{S} Врућина беше јака.{S} На торњу српске цркве откуцавало је 12 часова, а на звонику римо 
и из осталих предмета што се у основној српско-народној школи уче — стављао је и г. надзорник п 
срце брзо се рашчуло на далеко, по оној српској пословици: „Добар се глас далеко чује“.</p> <p> 
. и XII.</p> <p>КОНАЦ ДЕЛО КРАСИ</p> <p>Српској младежи приповеда:</p> <p>ДУШАН ЂУРИЋ,</p> <p>у 
врентије дао да чита разтумачивши му на српском језику.</p> <p>Дан је за даном пролазио па се и 
јају и харају — већ хајдуци јунаци који српство бране од крволочних Турака — пође право онамо,  
бави живио.{S} Био је при том милостива срца и особито дарежљив човек.{S} Ма да му је двориште  
сузама па не могући издржати тугу свога срца повиче: „Ја сам МилаН“!... и падне матери у наручј 
јбољи другови.{S} Добривој је био добра срца па није хтео да се туђи од Милана ма да Милан беше 
.</p> <p>Учитељ је био човек врло добра срца, побожан и мирољубив. <pb n="14" /> Пре сваке наст 
: „Добро кад си тако храброг и одважног срца, одвешћу те у моју пећину, и даћу ти три посла да  
ед њим стајао хајдучки вођа врло доброг срца, која га је пољубио у бледе али пуне образе.</p> < 
јим умилним појањем тако облагорођаваху срца присуствујућих, да су се сви осећали блаженим.{S}  
е заблистале, крв му нагло поче тећи, а срце му поче јаче лупати...</p> <p>„Шта то значи“? запи 
ет заплакао, као да му је сињи камен на срце пао.</p> <pb n="81" /> <p>Док је старац говорио, М 
 <p>Отац Лаврентије промеривши Миланово срце, и испитавши га потанко <pb n="75" /> о узроку њег 
ти постепено пресађивала у његово младо срце.</p> <p>Отац Добривојев — газда Пера, — беше још с 
амо једно.{S} С тога гледај да у невино срце свога детета урежеш све оно што је добро.{S} Знај  
опадаху, али уздајући се у своје храбро срце... ћутао је све док није дошао у хајдучку пећину.< 
ретку у добру.{S} За газда Перино добро срце брзо се рашчуло на далеко, по оној српској послови 
да их је све гутао и тако их је добро у срце своје усадио, да се у свом животу више никад није  
зи.</p> <p>Добривој је све ово примао к срцу од своје мајке и беше му врло мило па се по њеним  
 <pb n="83" /> Милан сав радостан.{S} У срцу је осећао као да се на ново родио.</p> <p>Тек што  
обро а упућивала да се клони од зла.{S} Стављала му је за пример Милана сина свог суседа који б 
 у основној српско-народној школи уче — стављао је и г. надзорник питања на која су деца тако п 
епо изговорила.</p> <p>Г. парох је први стављао питања <pb n="21" /> из науке о вери и то учени 
леко пред шемом крај зелене ливаде бела стада су пасла зелену траву, а покрај стада стајао је п 
а стада су пасла зелену траву, а покрај стада стајао је пастир па у фрулу умиљато свира.{S} На  
е кроз шуму неком узаном стазом.</p> <p>Стаза ова их је за кратко време извела из те шуме.</p>  
за руку и поведе кроз шуму неком узаном стазом.</p> <p>Стаза ова их је за кратко време извела и 
а су пасла зелену траву, а покрај стада стајао је пастир па у фрулу умиљато свира.{S} На пољани 
ан, и да је место његовог оца, пред њим стајао хајдучки вођа врло доброг срца, која га је пољуб 
рут на води, сагнутом главом као осуђен стајао је непомично и плакао...</p> <p>Ово је приметила 
 <pb n="48" /> <p>Остаде небо чисто као стакло.{S} Сунце се баш поче рађати.{S} Иза китњастога  
Пера својој жени — „па ма ме пола имања стао, само нека постане поп“...</p> <p>Сека Зорка је са 
и један необичан призор.</p> <p>Човек — старац са својом женом сеђаше на степенима и плакаше кр 
p>„Та ти си зар Милан“? зачуђено запита старац не верујући чисто сам себи.</p> <p>„Јест, ја сам 
а срце пао.</p> <pb n="81" /> <p>Док је старац говорио, Милан је дрхтао као прут на води, сагну 
утити где да га тражимо.</p> <p>Овде се старац опет заплакао, као да му је сињи камен на срце п 
Јест, јест синко“... <pb n="80" /> поче старац „ти погађаш а кад нас тако питаш ево ћу ти синко 
о охрабривши се.</p> <p>„Чули смо“ поче старац — „да су га хајдуци ухватили па однели у један м 
/p> <p>„Слободно“! чу се изнутра крупан старачки глас.{S} Милан отвори врата и ступи у ћелију.< 
ак, пази синко, слушај, учи, поштуј све старије од тебе, а особито оца игумана које ће те кад б 
 да он као најмлађи има власт над свима старијим монасима.{S} Но кад не беше на ино, он мораде  
 пролази онај ко слуша савете и опомене старијих, а како онај који не слуша.{S} Зато синко слуш 
ете које се не влада по саветима својих старијих, већ које је непослушно, јогунасто, и несташно 
чно и плакао...</p> <p>Ово је приметила старица, па нежно запита:</p> <p>„А што ти синко плачеш 
јег и најпоштенијег човека припознат од старог и младог, од великог и малог и у опште од свих к 
љи дочекали су највећу радост под своју старост, тим што су оба честита сина своје родитеље до  
дана манастирском псу белову везао неку стару клепетушу о врат, други пут је баба Макрени манас 
<p>Румена лица, округлих образа, висока стаса, црних очију, а главу му украшаваше црна густа и  
а Младенове баште: гаров и белов, на га сташе дрпати тако силно да се све разлегао глас Миланов 
n="9" /> им је учитељ показивао школске ствари, други пут је приповедао како им је учитељ говор 
орио, шта им је приповедао или какве им ствари показивао и тако даље</p> <p>Тако је једанпут пр 
наиђеш на зло.{S} Не играј се са онаким стварима које нису за тебе.{S} Буди пажљив на себе, буд 
 је несташлуке... играло се и са онаким стварима које нису за децу.{S} Једног дана украде од ме 
мате ли ви што да добијете овде?{S} Или сте изгубили па не можете да нађете“? „Јест, јест синко 
и га не познадоше.</p> <p>„Но па за што сте овамо дошли“? запита Милан мало охрабривши се.</p>  
„Добривоје, зар не чујеш како те Сима и Стева вичу да изађеш напоље?{S} Ти се ваљда мене бојиш  
чно познаваху.</p> <p>То велико уважење стекао је газда Пера својим поштеним и вредним животом. 
овек — старац са својом женом сеђаше на степенима и плакаше кријући сузе од света који је мимо  
b n="79" /> народ док је дошао до првих степеница које воде у трапезарију.</p> <p>Онде га зауст 
нта имао посла док је Милана са багрена стерао доле, те га онда одвукао онако подераног и уплак 
на све стране да ли га ко не би спазио, стигне до неке храстове шуме која беше по дана хода уда 
ркву да упали свеће, да спреми одежде и стихаре.{S} Даље — морао је пред ручак поставити сто, п 
сти одмах учине.</p> <p>Сви поседаше за сто па и Милан с њима.</p> <pb n="61" /> <p>Вечерали су 
о.{S} Г. надзорник је отишао за испитни сто, на којем беше много мирисава цвећа и школски запис 
S} Даље — морао је пред ручак поставити сто, па ако је био кључар то је са манастирском баком и 
бог којих до зоре не могаше заспати.{S} Стога намисли да сутра потражи Милана, па да га казни,  
{S} Затим за време ручка морао је Милан стојати за леђима оца игумана и што је овај пожелио, то 
ма које беше овог садржаја:</p> <p>„Ево стоји пред тобом дечак од својих 10—11 година, који је  
 Миша: „А ко може убити оног врапца што стоји на багреновој грани“?</p> <p>„Ја могу“! рече Мила 
то сам оставио заветно писмо, ено га на столу пред иконом Мајке Божије, — у којем сам написао с 
е но не за дуго јер му није пријала.{S} Стомак му је био празан, глад га је јако морила.</p> <p 
 није ни приметио да су већ на неколико стотина корака пред хајдучком пећином, која не изгледаш 
аг, односили свој зајам кући!</p> <p>Из стотину усана излетале су речи: „Бог га живео“! „Бог му 
лудо дело, дотле је његов отац код куће стражарио код врата и чекао Милана држећи у руци дренов 
ком се силан свет из околних места и са стране скупио, да присуствује на духовној слави.</p> <p 
и је можда каква потера за хајдуцима од стране Турака — па не могаше за дуго да се реши: дал’ д 
ко бегајући — па све осврћући се на све стране да ли га ко не би спазио, стигне до неке храстов 
и глад морила.</p> <p>Освртао се на све стране не би ли опазио где год какво шумско воће, но и  
 школски записник.{S} С једне и с друге стране поседали су и остали чланови који су присуствова 
еша у игру.{S} Друштво се подели на две странке.</p> <p>И овом приликом спази Милан Добривоја н 
> <p>А сад драги читаоче, остави све на страну, јер ћемо поћи за Миланом, да видимо шта је смис 
дотле док му није несташлук тако ушао у страст да је по читав дан бегао од куће кријући се које 
чки вођа знајући да Милан неће издржати страх — ишао је полако за њим, и кад је Милан онесвешће 
утеве и закутке.</p> <p>Милан — које од страха, а које што га је баш код те шуме ноћ ухватила — 
диста страшно.{S} Милан је ушао, али од страха већ при вратима пао онесвешћен па земљу.</p> <p> 
оћи пробудио, овако се Богу из највећег страхопоштовања молио: „Оче свети, оче благи!{S} Ја сам 
оје дете привикнеш још из ране младости страху божјем и послушности.{S} Многа деца зло прођу зб 
ама.</p> <p>У ту пећину ући беше одиста страшно.{S} Милан је ушао, али од страха већ при вратим 
а су све до једне попадале на земљу.{S} Стрешавши јабуке, полако се сиђе доле, покупи јабуке, н 
и се које где.</p> <p>Чича Панта је био строг отац и казнио је свог несташка због учињених нест 
љају.{S} Отац Добривојев који беше отац строг али добар, чувши глас који дозиваше Добривоја реч 
 старачки глас.{S} Милан отвори врата и ступи у ћелију.</p> <p>„Оче благослови“! рече Милан уша 
ог дана, када је мали Добривој први пут ступио у школу.{S} Добривој се за цело школско време до 
 вођи, па ћу му рећи да желим у хајдуке ступити“.</p> <p>„А мој отац? мати? па...{S} Добривој?. 
и њиховим друговима и сви <pb n="16" /> су се чудили, како се Добривој слаже са тим несташком з 
 појавом тако збунили, да <pb n="36" /> су били неко време као изван себе, а Милан од ужаса исп 
ељ са кратким и лепим поздравом.{S} Сва су деца за тим мирно ушла у школу и села сваки на своје 
ђаше у сласт ма да беху тако киселе, да су му се уста скупљала.{S} Па како беше уморан од пута, 
Добривој тако умео лепо приповедати, да су се груди сретне мајке од радости надимале, па је рад 
иповечицу тако занимљиво приповедао, да су га сва деца као жедна слушала и тако рећи гутала учи 
{S} Лупне ногом о грану тако снажно, да су све до једне попадале на земљу.{S} Стрешавши јабуке, 
ако питање одговарао тако задовољно, да су се сви чудили разборитости његовој.</p> <p>А кад им  
 облагорођаваху срца присуствујућих, да су се сви осећали блаженим.{S} Због тога беше даље овај 
 је пут превалио, а није ни приметио да су већ на неколико стотина корака пред хајдучком пећино 
се.</p> <p>„Чули смо“ поче старац — „да су га хајдуци ухватили па однели у један манастир но не 
ху једних година.{S} Још оног дана када су се оба та дечака уписала за ђаке, заволели су се још 
ред шемом крај зелене ливаде бела стада су пасла зелену траву, а покрај стада стајао је пастир  
несташлуке које је у селу починио, онда су се сви сити насмејали малом враголану.</p> <p>Тако с 
тављао је и г. надзорник питања на која су деца тако паметно и разборито одговарала да се г. на 
о за Добривоја, него и за сву децу која су са Добривојем заједно ишла, па су се почели натицати 
и гутала учитељеве речи.</p> <p>Ох, ала су то сретни тренуци за невину и добру децу!{S} Учитељ  
гуману, па се онда растану.</p> <p>Кола су их чекала у манастирском дворишту.{S} Милан их је до 
ну свеноћно опело.{S} Манастирска звона су тужно звонила за покој душе честитога оца Пантелеимо 
ћи ноћу на таван и т. д. на која питања су се мали јунаци истицали хвалећи се како је који боље 
 која су са Добривојем заједно ишла, па су се почели натицати целе оне недеље, ко ће боље научи 
брзо се рашчуло по околини манастира па су долазили сваке недеље да слушају манастирског новог  
му је дрхтало.</p> <p>Тома, Пера и Миша су се том несретном појавом тако збунили, да <pb n="36" 
потајно заповедио Милану и то онда, кад су сви момци поспали, а то беше око поноћи.</p> <pb n=" 
паше који ју је јамачно онда добио, кад су Турци последњи пут разрушили манастир М....{S} С’ Бо 
е одмах даде па пут са хајдуком.{S} Кад су се после кратког времена приближили манастиру М....  
, кљасти и невољни су се исцеливали кад су се светитељске руке дотицали.</p> <p>Сваке године о  
у пољану да се играју лопте.</p> <p>Кад су дошли на одређено место затеку и Милана овде који је 
одитеља осећао најсретнијим.</p> <p>Кад су се гости после славе разишли, Миланови родитељи су ј 
 <p>Зашто!{S} Ево зашто:</p> <p>Кад год су сва деца у школи била мирна, онда им је учитељ по ко 
сведочавале речи појединих матера, које су своју неваљалу децу опомињале речима: „Владајте се о 
че се примицало.{S} Веселе птичице које су по вас дан весело цвркутале скакућућ са гране на гра 
дну приповетку деци приповедао, из које су и сама деца могла науку за се извести, по којој су с 
дећи улицом поздрављали би оне, уз које су пролазили или које су сретали.{S} Свако дете ишло је 
и би оне, уз које су пролазили или које су сретали.{S} Свако дете ишло је са оним дететом које  
 кући!</p> <p>Из стотину усана излетале су речи: „Бог га живео“! „Бог му дао здравља“!</p> <p>Е 
сти Милан је свесрдно и тачно вршио, те су га због његове вредноће сви монаси хвалили пред оцем 
сташно дело.</p> <p>Добривојеви другови су још оне вечери казали Милановом оцу како је Милан им 
ак се он није зато погордио.</p> <p>Сви су се сељани чудили и дивили његовом напретку у добру.{ 
а, хајдук Симе... и других хајдука који су Турке таманили, и од којих су се Турци бојали као <p 
и је мило било оним сиротим људима који су, видећи <pb n="6" /> да газда Пера не прима зајам на 
 је и отац игуман са свима гостима који су и на ручку тога дана били.</p> <p>Милан је одмах у з 
ама си видети могао вредне жетеоце који су жњели жито.{S} Милан се ових особа јако бојао да га  
тране поседали су и остали чланови који су присуствовали на школском испиту. — Испит се започео 
заспи.</p> <pb n="47" /> <p>Облаци који су се пред зору скупљали, беху нагомилани као најгушћи  
То је синко, моја гора, у тој гори моји су дворови, у те дворове ћу те сад одвести“.</p> <p>Мил 
к.{S} С једне и с друге стране поседали су и остали чланови који су присуствовали на школском и 
иланови и Добривојеви родитељи дочекали су највећу радост под своју старост, тим што су оба чес 
н с њима.</p> <pb n="61" /> <p>Вечерали су сви у највећу сласт.</p> <p>После вечере момци се ра 
оба та дечака уписала за ђаке, заволели су се још већма и спријатељили се ма да беху различите  
о дошао“?...{S} Да се ниси изгубио, или су те родитељи ваљда отерали од себе“? запиткиваше даље 
ережан у свом седу и газда Пера, живили су и сад живе врло добро баш као прави пријатељи. — Кад 
е прошло, а иза дивног пролећа долазили су све топлији и топлији летњи дани.</p> <p>Учитељ је п 
ти својој кући.{S} Добривојеви родитељи су вршили налог г. лечника у потпуној мери.{S} Покрај т 
 после славе разишли, Миланови родитељи су још пуна три дана остали у манастиру.</p> <p>После т 
онео — нека буде од сад његова.{S} Мени су часи избројани, за то сам оставио заветно писмо, ено 
 топле молитве, болни, кљасти и невољни су се исцеливали кад су се светитељске руке дотицали.</ 
> <p>Све ове Миланове несташлуке монаси су гледали кроз прсте држећи: „младост лудост“.{S} Али  
чки живот врло сретан живот.{S} Хајдуци су оружани јунаци лепо обучени.{S} И ја радо имам лепо  
еца могла науку за се извести, по којој су се уверити могла, да свако дете, које се по добрим с 
аустављања.{S} Нестрпељиво је чекао док су му књигу гледали и хвалили га.{S} Једва је чекао да  
лежало тело једног светитеља пред којим су верни хришћани изливали своје топле молитве, болни,  
онда је децу пустио кући и том приликом су два по два излазили из школе, па у реду мирно ходећи 
тога оца Пантелеимона.</p> <p>Сутра дан су монаси оца игумана са највећој побожношћу пристојнош 
 кидали џбунасту траву и коров, заједно су у школу ишли, заједно из школе кући долазили.{S} Мил 
ао тамо је и Милан ишао.</p> <p>Заједно су увек били у башти заливали цвеће, кидали џбунасту тр 
на брзо се рашчуло по целом селу.{S} То су засведочавале речи појединих матера, које су своју н 
г положаја; што је био лепо уређен, што су млади монаси особито лепо појали у цркви те својим у 
/p> <p>„Ни-и—и сам“ !</p> <p>„Па да што су ти усне црне“?</p> <p>„Јео сам пекмеза“!</p> <p>„Па  
јвећу радост под своју старост, тим што су оба честита сина своје родитеље до смрти хранили и и 
ји је: „помагајте“! викао. —</p> <p>Већ су му цео горњи капут сав искидали били кад је чика Мла 
аве: „Преблаги Господи“.{S} Ову молитву су деца у глас врло лепо изговорила.</p> <p>Г. парох је 
дука који су Турке таманили, и од којих су се Турци бојали као <pb n="59" /> од живе ватре.{S}  
1 година, црне косе витка тела, обливен сузама по лицу, а пред дечаком лежаху неколико дивљих н 
о“ поче Милан <pb n="82" /> гушећи се у сузама па не могући издржати тугу свога срца повиче: „Ј 
или јава.</p> <p>„Хајдучка шуми, дечак, сузе“... говораше хајдучки вођа у себи.... „па онда реч 
сретан!{S} Ходите сад са мном, убришите сузе, па да вас пријавим оцу игуману“ рече <pb n="83" / 
</p> <p>Пошто се хајдучки вођа утешио и сузе убрисао заповеди једном <pb n="65" /> хајдуку да о 
м сеђаше на степенима и плакаше кријући сузе од света који је мимо њега пролазио.</p> <p>Овај п 
очи св. Илије.</p> <p>Леп летњи дан.{S} Сунце је далеко одскочило.{S} Врућина беше јака.{S} На  
 /> <p>Остаде небо чисто као стакло.{S} Сунце се баш поче рађати.{S} Иза китњастога брежуљка, ш 
на хода удаљена од села.{S} Баш се онда сунце смирило, а вече се примицало.{S} Веселе птичице к 
</p> <pb n="58" /> <p>Милану се на ново сунце родило кад је угледао над собом плаво небо, јарко 
 је угледао над собом плаво небо, јарко сунце, пред собом лепу долину, а из далека као да се из 
ављала му је за пример Милана сина свог суседа који беше несташно и непослушно дете, како прола 
 пријатељевање упадало је у очи не само суседима, него и свима сељанима и њиховим друговима и с 
ркавати.</p> <p>Сви хајдуци изишавши на сусрет хајдучком вођи — пољубе непознатог дечака, па га 
е.</p> <p>На уласку у калуђерски ходник сусрете га један млад калуђер, који држаше у руци броја 
тражећи Милана — па све беше узалуд.{S} Сутра дан је не само по свом селу тражио Милана, него и 
ну сутра дан о том ништа да спомене.{S} Сутра дан око поноћи догодило се са Миланом тако исто.{ 
 на Цвети.{S} Тада добије име Мирон.{S} Сутра дан Милан беше већ монах Мирон.</p> <p>И његови р 
 не могаше заспати.{S} Стога намисли да сутра потражи Милана, па да га казни, и посаветује да у 
Милан урадити — рекне: „добићеш од мене сутра 10 јабука ако убијеш оног врапца!“</p> <p>„Добро! 
ан радосним гласом „ако моји родитељи и сутра по мене дођу, ја се кући нећу вратити“.</p> <p>От 
 јер је добро знао да га отац данас или сутра не може бити.{S} Као што је Милан био несташан пр 
.</p> <p>Хајдучки вођа није хтео Милану сутра дан о том ништа да спомене.{S} Сутра дан око поно 
ј лоло... ако не дођеш вечерас, доћићеш сутра — али ћеш и запамтити кад си узимао пиштољ у руке 
душе честитога оца Пантелеимона.</p> <p>Сутра дан су монаси оца игумана са највећој побожношћу  
{S} Камо је отишао?{S} Чиме се бавио? и т. д.</p> <pb n="45" /> <p>Увидићеш драги читаоче да: с 
отевши убити врапца — ранио Добривоја и т. д.</p> <p>Озлојеђени чича Панта нестрпљиво је очекив 
ичија гњезда са дрвећа... крао јабуке и т. д. због којих несташлука је Милан често добивао шибе 
уд попети; ко сме отићи ноћу на таван и т. д. на која питања су се мали јунаци истицали хвалећи 
дететом које је било ближе један другом т. ј. чија је кућа била близу једна другој.</p> <p>По т 
наревог сина. . .</p> <p>„Ао обешењаче, та ти хоћеш мене да превариш“! рече чика Младен видећи  
је, — у којем сам написао своју жељу, а та је: да браћа иноси после моје смрти Мирона изаберу з 
година.{S} Још оног дана када су се оба та дечака уписала за ђаке, заволели су се још већма и с 
b n="12" /> школе кад изучи ту сеоску. „Та школоваћу га — говорио је газда Пера својој жени — „ 
 ме ниси избио не би утекао....</p> <p>„Та ти си зар Милан“? зачуђено запита старац не верујући 
 Симин дуд попети; ко сме отићи ноћу на таван и т. д. на која питања су се мали јунаци истицали 
ако привикао раду и вредноћи — јер беше тад особито послушан — да је и сам чезнуо за радом као  
ах Мирон.</p> <p>И његови родитељи беху тад у цркви кад се Милан постригао за монаха.</p> <p>Ди 
акво шумско воће, но и тога не беше.{S} Тада се заустави код једне дивље јабуке.{S} Погледи гор 
за монашеског ђакона лицем на Цвети.{S} Тада добије име Мирон.{S} Сутра дан Милан беше већ мона 
гло разболи и не беше више за живот.{S} Тада <pb n="86" /> пред своју смрт дозове свог верног у 
о спомен несташног владања Милановог, и тада је уздахнуо рекавши: „Милане, Милане!{S} Да си слу 
а може од детета постати.{S} Тихо би му тада овако говорила: „Човек збори, ал’ Бог твори“.</p>  
ок није дошао у хајдучку пећину.</p> <p>Тада се баш почело смркавати.</p> <p>Сви хајдуци изишав 
на питања одговорао <pb n="19" /> буде, тај ће добити од г. надзорника књигу са златним корицам 
ји“!{S} Добривој је једва чекао да дође тај дан када ће г. надзорник њих испитивати.{S} Целе не 
ајмањи кут.{S} Нигде Милана.</p> <p>„Но тај се деран од неког доба ама баш проневаљалио“ гунђаш 
и“.</p> <p>Отац игуман одмах зазвони, у тај мах дотрчи један манастирски ђак.</p> <p>„Иди кажи  
 збуњено запиткиваху један другог.{S} У тај мах Добривој падне онесвешћен на земљу.{S} Румено л 
е и посвети свој живот калуђерском чину тај се не сме враћати одавде.{S} Може бити да твоји род 
ивео“! „Бог му дао здравља“!</p> <p>Ето таки беше отац малога Добривоја.</p> <p>А каква му беше 
а је учинио, уплашен нагне бегати, и то таким полетом, да се у трен ока изгубио испред својих д 
 млађег...</p> <p>Како из науке о вери, тако и из осталих предмета што се у основној српско-нар 
мљеделца.</p> <pb n="4" /> <p>Добривој, тако беше име том лепушкастом дечаку кога сам вам украт 
о слегао раменима, велећи да не зна.{S} Тако је чича Панта читав дан пропустио тражећи Милана — 
 оних кога је чича Панта запиткивао.{S} Тако тражећи и распитујући за Милана, чича Панта пропус 
је Милан и у манастиру гајити почео.{S} Тако је н. пр. првих дана манастирском псу белову везао 
еља због свог доброг владања и учења. — Тако прођоше две године и за те пуне две године Милан и 
оже постати ваљан човек. „Сека Зорка“ — тако зваху и под тим именом познаваху сви сељани и све  
еца отпевају песму: „Теби Боже хвала“ — тако сложно и милогласно, да је г. надзорник по други п 
сеоских родитеља.</p> <p>„Газда Пера“ — тако је звало цело село оца овога дечака — био је у опш 
одпочне: „Дјева днес“ кондак на Божић — тако меким, лепим гласом, да се игуман задивио Миланово 
брим саветима својих родитеља влада, да тако дете добро пролази, а оно дете које се не влада по 
е непослушно, јогунасто, и несташно, да тако дете зло пролази.</p> <p>Учитељ је био човек врло  
одмара.</p> <p>После подне истог а дана тако-око 5—6 часова, дошло је неколико другова Добривој 
 пролазио.</p> <p>Овај призор је Милана тако дирнуо, да је морао запитати што плачу?</p> <p>„Ох 
на.</p> <p>Овај ужасан призор је Милана тако дирнуо да је у несвест пао, те онесвешћен лежао св 
е му је спречавало прелаз на више места тако да је Милан морао млого већи део пута да обиђе па  
е и г. надзорник питања на која су деца тако паметно и разборито одговарала да се г. надзорник  
ма буди у помоћи“.</p> <p>Газда Пера је тако сваком приликом свесрдно и чинио. — Бесплатно је р 
 не обрстим, нећу се сићи“!{S} Милан је тако слатко јео црне дудине, да не би ни гужваре слађе  
, те журећи се пође напред.{S} Милан је тако лутао по шуми скоро 1/4 дана, па никако да угледа  
 несташан при том и непослушан, исто је тако обратно <pb n="17" /> Добривој био баш послушан, м 
очитала молитву пре наставе.{S} Исто је тако чинио и после наставе, а онда је децу пустио кући  
око њега збива.{S} Тама беше неко време тако црна да ни прст пред оком ниси могао видети, а кад 
 сав дрхћући корачао, не верујући да се тако што са Добривојем могло догодити.{S} И збиља се ув 
Тумарајући и крчећи себи пута, умори се тако, да га зној спопао, а при том га је и глад морила. 
ко било, али мало по мало и Добривој се тако привикао раду и вредноћи — јер беше тад особито по 
</p> <p>„Јест, ја сам бабо.. зар сам се тако променио да ме баш не познајеш“?</p> <p>„Јеси синк 
/p> <p>Добривој је све ове очине савете тако слушао, да их је све гутао и тако их је добро у ср 
а да га казни, и посаветује да у будуће тако што не чини.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
одрум по сир млеко, маст, месо, вино, и тако даље{S} Затим за време ручка морао је Милан стојат 
ином, који беше још гори од Милана... и тако даље</p> </div> <pb n="20" /> <div type="chapter"  
зло прођу због своје непослушности... и тако даље и тако даље“</p> <p>Овим речима је поп Сава п 
, да су га сва деца као жедна слушала и тако рећи гутала учитељеве речи.</p> <p>Ох, ала су то с 
ог своје непослушности... и тако даље и тако даље“</p> <p>Овим речима је поп Сава подстицао сек 
аште уредити, воћем и цвећем засадити и тако је за кратко време млади игуман уредио овај манаст 
поведао или какве им ствари показивао и тако даље</p> <p>Тако је једанпут приповедао како <pb n 
авете тако слушао, да их је све гутао и тако их је добро у срце своје усадио, да се у свом живо 
 или о послушном и непослушном дечаку и тако даље{S} Све је то мали Добривој тако умео лепо при 
калуђеру заденуо перушку за камилавку и тако даље</p> <p>Све ове Миланове несташлуке монаси су  
 насмијао па овако рекао: „Добро кад си тако храброг и одважног срца, одвешћу те у моју пећину, 
аште: гаров и белов, на га сташе дрпати тако силно да се све разлегао глас Миланов који је: „по 
 и тако даље{S} Све је то мали Добривој тако умео лепо приповедати, да су се груди сретне мајке 
 говорила: „Слатко дете моје, буди увек тако добар, па добро пази на речи свог учитеља.{S} Он ћ 
оћу.{S} Буди увек тако добар, буди увек тако вредан, учи, чувај се и клони се неваљала друштва, 
 је подстицао на вредноћу.{S} Буди увек тако добар, буди увек тако вредан, учи, чувај се и клон 
 на речи свог учитеља.{S} Он ће ти увек тако лепо приповедати, па ћеш увидети како пролази онај 
ашнији, све дотле док му није несташлук тако ушао у страст да је по читав дан бегао од куће кри 
ојали у цркви те својим умилним појањем тако облагорођаваху срца присуствујућих, да су се сви о 
Пера и Миша су се том несретном појавом тако збунили, да <pb n="36" /> су били неко време као и 
оја, те га је са својим оштрим погледом тако просецао, као да је из зависти хтео неку намеру да 
а дан око поноћи догодило се са Миланом тако исто.{S} Кад се три дана навршило, онда се Милан с 
лан је сваком на свако питање одговарао тако задовољно, да су се сви чудили разборитости његово 
та приповедала лепе и поучне приче и то тако занимљиве, да је мали Добривој сваку реч своје мил 
ао што је на дому био ваљан дечак, исто тако беше Добривој и у школи и у цркви прави узор дечиј 
0" /> поче старац „ти погађаш а кад нас тако питаш ево ћу ти синко рећи зашто плачемо: „Има смо 
 највише јабука.{S} Лупне ногом о грану тако снажно, да су све до једне попадале на земљу.{S} С 
једну вадећи, јеђаше у сласт ма да беху тако киселе, да су му се уста скупљала.{S} Па како беше 
а им је учитељ по коју лепу приповечицу тако занимљиво приповедао, да су га сва деца као жедна  
та се збило са Добривојем.{S} Ови одмах тако и учине и за неколико тренутака врате се са Добрив 
е!{S} Не бој се синко!“ рече добри отац тако нежно, да је одмах устао са седала, па ухвативши Д 
у и добру децу!{S} Учитељ је свагда баш тако згодну приповетку деци приповедао, из које су и са 
е копа јаму, сам ће у њу пасти“.</p> <p>Тако бегајући — па све осврћући се на све стране да ли  
вање пружа им сама мати природа.</p> <p>Тако ходећи и занимљиво се разговарајући, Милан није ни 
 сити насмејали малом враголану.</p> <p>Тако се Милан забављао и разговарао са хајдучким момцим 
 им ствари показивао и тако даље</p> <p>Тако је једанпут приповедао како <pb n="9" /> им је учи 
опрости се Милан са хајдуком који му је такође дошапнуо ове речи: „Још, труди се и владај се до 
ано дизао, смешкајући се провиривао иза такозваног „Хајдучког брда“.{S} Ласте, славуји, косови  
ега посматрао шта се око њега збива.{S} Тама беше неко време тако црна да ни прст пред оком нис 
 Симе... и других хајдука који су Турке таманили, и од којих су се Турци бојали као <pb n="59"  
е тим провести дан без бриге.{S} Но кад тамо, а од пастира ни корова.</p> <p>Пуста ледина нигде 
исли да оде иза села на ледине па да се тамо са чобанима мало провесели.</p> <p>Што је смислио  
 црн облачић.</p> <p>„Шта је оно што се тамо црни“? запита Милан хајдучког вођу.</p> <p>„То је  
х је отишао и Добривојевој кући па је и тамо приповедно све <pb n="85" /> и сва шта се са Милан 
ту је и Милан био; куд је Добривој ишао тамо је и Милан ишао.</p> <p>Заједно су увек били у баш 
/> да те преда оцу Пантелемиону, ти ћеш тамо бити ђак, пази синко, слушај, учи, поштуј све стар 
е звонило је мало звоно: тин! тан! тин! тан! знак да је сад време да се руча, па да се после ру 
2" /> цркве звонило је мало звоно: тин! тан! тин! тан! знак да је сад време да се руча, па да с 
.{S} Питали се ту: ко може баба Персину тарабу прескочити; ко се може на деда Симин дуд попети; 
бривој био баш послушан, миран, вредан, тачан, уредан и уопште као што је на дому био ваљан деч 
<p>Све ове дужности Милан је свесрдно и тачно вршио, те су га због његове вредноће сви монаси х 
имерно владао.{S} Своје лекције је увек тачно, савесно и на време научио.{S} Своје задаће је чи 
 и <pb n="38" /> гледај да ти крај деда твог буде успешан“... говорио је отац Добривојев.... „Н 
лов: „Ако будеш неваљао, сети се савета твог учитеља, па се по њима владај“ — па мало прогледав 
синко слушај свога учитеља!{S} Слушај и твог доброг оца и мајку, јер ћеш само онда сретан бити“ 
, него и све твоје другове, па и самога твога учитеља и оца, који те је подстицао на вредноћу.{ 
„Милане, Милане!{S} Да си слушао савете твога оца, не би те данас црна земља покривала!{S} Децо 
ни!{S} Но ипак си сретан.{S} Грех ће се твој опрати.{S} То је врло лепо од тебе кад си у манаст 
о се добро узвлада закалуђери га.{S} За твоје доброчинство ћу ти захвалити.{S} Ову коју му ја д 
, прими ме у хајдуке.{S} Прими ме ма за твоје слушче, само да не свиснем од глади“.</p> <p>На о 
ма опростио: да знаш како се патим због твоје тешке ране!....</p> <p>Овако шапћући тихо и дрхћу 
и и задивио си не само мене, него и све твоје другове, па и самога твога учитеља и оца, који те 
и мја Господи во царствиј <pb n="87" /> твојеми</foreign>“... тешко уздахне, погледи још послед 
... ти си сад већ у хладном гробу...{S} Твоји родитељи,., заједно са мојим проклињу сад мене и  
 не сме враћати одавде.{S} Може бити да твоји родитељи тебе сад траже па ако дођу овамо, ја теб 
кроз годину дана, па ако за годину дана твоји родитељи по тебе не дођу онда мораш овда и остати 
лепу књигу, па се дичи њоме, а учитељ и твоји родитељи, нека се диче с тобом!</p> <p>Ово изгово 
обрадовао, дозвољавам ти да се играш са твојим друговима колико ти је воња, али немој да се ски 
улицу и овако му рекао: „Зато што си ме твојим добрим владањем и учењем изненадио и обрадовао,  
о то значи, да се сви моји момци радују твоме доласку — али ти синко велим, да ти овде не можеш 
а овако говорила: „Човек збори, ал’ Бог твори“.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18962 
 у свет, па да се у какву шуму сакрије, тврдо намеравши и зарекавши се, да се кући неће вратити 
чи слика мртвог Добривоја.{S} Он бејаше тврдо уверен да је Добривоја убио, па знајући шта ће из 
рло тешко уздануо, кајући се због своје тврдоглавости.</p> <p>У том га тешки сан ухвати, и он у 
 је због својих несташлука и због своје тврдоглавости нанело многима штету, родитељима тугу и ј 
путем попреко гледао веселог Добривоја, те га је са својим оштрим погледом тако просецао, као д 
ут морао похвалити и ђаке и г. учитеља, те се онда са свима члановима опрости и оде даље својим 
а док је Милана са багрена стерао доле, те га онда одвукао онако подераног и уплаканог.{S} Мила 
ије се, па се убрише рукавом од кошуље, те журећи се пође напред.{S} Милан је тако лутао по шум 
 бојао да га <pb n="49" /> ко не спази, те с тога што је мислио то је и учинио.{S} Идући по сре 
које ће те кад буде време закалуђерити, те ако будеш служио за углед свима калуђерима — постаће 
у заповест, одмах се пожурио да изврши, те због тога се једва провукао кроз <pb n="79" /> народ 
Милана тако дирнуо да је у несвест пао, те онесвешћен лежао све док се није непогода смирила.{S 
жности Милан је свесрдно и тачно вршио, те су га због његове вредноће сви монаси хвалили пред о 
едавши Милану све ово, даде му и писмо, те удари у плач.{S} Милан је пажљиво слушао све што му  
чешљана.{S} Одело му беше чисто и лепо, те изазиваше дивљење лепоти његовог одела.{S} Изгледао  
гледати рану, потрудио се <pb n="37" /> те још оног вечера извадио ону сачму из левог рамена.</ 
<p>Једући јабуке занесе се у мислима, а те мисли навађаху га да се одважи на какво дело.</p> <p 
 ја тебе не смем задржати.{S} Због тога те нећу пострићи кроз годину дана, па ако за годину дан 
сад ходи у трапезарију <pb n="72" /> да те покажем свима монасима.</p> <p>У трапезарији беху 6  
одведе у манастир М... <pb n="64" /> да те преда оцу Пантелемиону, ти ћеш тамо бити ђак, пази с 
укаше од бола. — „Шта је, шта је?{S} Да те није убио“? збуњено запиткиваху један другог.{S} У т 
сам заповедио једном од мојих момака да те одведе у манастир М... <pb n="64" /> да те преда оцу 
ки вођа „ти си спав’о је ли?{S} Ходи да те умијем па да се умириш“.{S} Затим ухвативши Милана з 
— беху тужни родитељи сретнији но икада те плате за труд г. лечнику који се на мах врати својој 
 по неколико новчића за пропис па је за те новце куповао дувана и пушио са Пајом, млинарским си 
и учења. — Тако прођоше две године и за те пуне две године Милан и Добривој беху најбољи другов 
игуману, целује му десницу.</p> <p>„Бог те благословио синко“! рече игуман гледајући час у писм 
иромах сељак не сме ни на праг изаћи од те немилоснице, кад сиромах човек не зна од куд да засл 
оје од страха, а које што га је баш код те шуме ноћ ухватила — склони се у један оближњи издубљ 
 од тебе, а особито оца игумана које ће те кад буде време закалуђерити, те ако будеш служио за  
аза ова их је за кратко време извела из те шуме.</p> <pb n="58" /> <p>Милану се на ново сунце р 
S} Да си слушао савете твога оца, не би те данас црна земља покривала!{S} Децо, децо, слушајте  
лади монаси особито лепо појали у цркви те својим умилним појањем тако облагорођаваху срца прис 
, па и самога твога учитеља и оца, који те је подстицао на вредноћу.{S} Буди увек тако добар, б 
и ће ми дати савета како да се опростим те гадне и непристојне навике.{S} Ох, како је лепо код  
обривоју! „Добривоје, зар не чујеш како те Сима и Стева вичу да изађеш напоље?{S} Ти се ваљда м 
оја гора, у тој гори моји су дворови, у те дворове ћу те сад одвести“.</p> <p>Милан се овом одг 
ошао“?...{S} Да се ниси изгубио, или су те родитељи ваљда отерали од себе“? запиткиваше даље ха 
 ако ли за три дана не извршиш, онда ћу те отпустити, а ако ли пак извршиш, даћу ти сребрну пуш 
ј гори моји су дворови, у те дворове ћу те сад одвести“.</p> <p>Милан се овом одговору већма ра 
и тако храброг и одважног срца, одвешћу те у моју пећину, и даћу ти три посла да прво извршиш,  
ече хајдучки вођа: „Синко, ја сам се за тебе већ побринуо, па ако будеш честит и добар, бићеш с 
грај се са онаким стварима које нису за тебе.{S} Буди пажљив на себе, буди миран и пристојан.{S 
љи тебе сад траже па ако дођу овамо, ја тебе не смем задржати.{S} Због тога те нећу пострићи кр 
нко, слушај, учи, поштуј све старије од тебе, а особито оца игумана које ће те кад буде време з 
е се твој опрати.{S} То је врло лепо од тебе кад си у манастиру потражио прибежиште својој неми 
! рече Милан кроз плач.</p> <p>„А ко је тебе овамо послао“? запита опет чика Младен.</p> <p>„По 
 одавде.{S} Може бити да твоји родитељи тебе сад траже па ако дођу овамо, ја тебе не смем задрж 
па ако за годину дана твоји родитељи по тебе не дођу онда мораш овда и остати“.</p> <p>„Оче игу 
 бледе али пуне образе.</p> <p>„Како је теби име? синко“! запита га хајдучки вођа.</p> <pb n="5 
/p> <p>За тим сва деца отпевају песму: „Теби Боже хвала“ — тако сложно и милогласно, да је г. н 
а тражи Милана.</head> <p>У јутро рано, тек кад је свитати почело, узме чича Панта палицу у рук 
па се упути путем што води иза села.{S} Тек што је подне прешло.{S} Милан је био на лединама и  
 на испиту. —</p> <p>Отац Добривојев је тек сад разумео шта је хтео Милан оно мало час да учини 
амом убрише очи и лице.</p> <p>Милан је тек сад дошао к себи и увидео да је то мало час био сан 
орка и свог јединца Добривоја кад му је тек шест година било.</p> <p>На овај рад подстицао ју ј 
 поноћи.</p> <pb n="62" /> <p>Милану се тек сад смркло пред очима.</p> <p>Он мишљаше; „подземна 
 се владају за време школског одмора, и тек онда је сву децу распустио.{S} Радосна деца клицају 
а спава.</p> <p>Спавати није могао, јер тек што се сетно Добривоја, помислио је да се Милан мож 
„сад ћеш видети како је овде“...</p> <p>Тек што је ово хајдучки вођа изговорно, ал хајдуци грун 
 да је сит, сиђе се полако доле.</p> <p>Тек што се сишао доле, ал дотрчаше чувари чика Младенов 
 осећао као да се на ново родио.</p> <p>Тек што је Милан отишао у трапезарију и казао заповест  
лад и курјака из шуме истера“. —</p> <p>Тек што је неколико хвати прешао, спази на своју велику 
ко својих 10—11 година, црне косе витка тела, обливен сузама по лицу, а пред дечаком лежаху нек 
ено лице на мах се обрати у бледило.{S} Тело му је дрхтало.</p> <p>Тома, Пера и Миша су се том  
ир чувен, што је у манастиру том лежало тело једног светитеља пред којим су верни хришћани изли 
ола, а из места где му је сачма у нежно тело ушла — лопила је крв.</p> <p>Затим заповеди Ђоки и 
очи му се заблистале, крв му нагло поче тећи, а срце му поче јаче лупати...</p> <p>„Шта то знач 
остио: да знаш како се патим због твоје тешке ране!....</p> <p>Овако шапћући тихо и дрхћући од  
<p>Оваке црне мисли задаваху чича Панти тешке бриге, због којих до зоре не могаше заспати.{S} С 
ог своје тврдоглавости.</p> <p>У том га тешки сан ухвати, и он у плачу и заспа.{S} У сну му се  
виј <pb n="87" /> твојеми</foreign>“... тешко уздахне, погледи још последњи пут на икону св. Бо 
/p> <p>Овде се Милан ухватио за чело, и тешко врло тешко уздануо, кајући се због своје тврдогла 
 се Милан ухватио за чело, и тешко врло тешко уздануо, кајући се због своје тврдоглавости.</p>  
адити.</p> <p>Испочетка је то Добривоју тешко било, али мало по мало и Добривој се тако привика 
{S} Ах Добривоје да знаш како се кајем, ти би ми одма опростио: да знаш како се патим због твој 
n="64" /> да те преда оцу Пантелемиону, ти ћеш тамо бити ђак, пази синко, слушај, учи, поштуј с 
.{S} Добривоју... јецао је сад Милан... ти си сад већ у хладном гробу...{S} Твоји родитељи,., з 
 у овој школи најбољим показао буде.{S} Ти си се данас најдостојнији показао ове књиге, доказао 
 Сима и Стева вичу да изађеш напоље?{S} Ти се ваљда мене бојиш да ти не ускратим играње?{S} Не! 
 твоме доласку — али ти синко велим, да ти овде не можеш остати...</p> <p>Милану се ове последњ 
паметно ради, и <pb n="38" /> гледај да ти крај деда твог буде успешан“... говорио је отац Добр 
еш напоље?{S} Ти се ваљда мене бојиш да ти не ускратим играње?{S} Не!{S} Не бој се синко!“ рече 
 за игумана овог манастира“.</p> <p>„Ја ти предајем благослов“ рече потом отац игуман једва изг 
идети на левом рамену.</p> <p>„Ово нека ти синко служи за савет и од сад буди на опрезу.{S} Што 
 ми бабо, сад сам други Милан.{S} Хвала ти што си ме више пута избио кад сам био несташан, да м 
евог сина. . .</p> <p>„Ао обешењаче, та ти хоћеш мене да превариш“! рече чика Младен видећи как 
 ниси избио не би утекао....</p> <p>„Та ти си зар Милан“? зачуђено запита старац не верујући чи 
 хајдучки вођа.</p> <p>„О синко, заиста ти си сретно дете.{S} Пре него што ћу ти примити за мог 
и му хаљине искидали пси.</p> <p>„А шта ти ту радиш“? запита га чика Младен кушајући га као бај 
ш нико у руку није пољубио.</p> <p>„Бог ти помогао синко“! одврати му калуђер врло љупко — „ког 
немој да се играш са онаким играма које ти могу какове озледе нанети“.{S} Ово изрекавши, остави 
бро пази на речи свог учитеља.{S} Он ће ти увек тако лепо приповедати, па ћеш увидети како прол 
и моји момци радују твоме доласку — али ти синко велим, да ти овде не можеш остати...</p> <p>Ми 
!{S} Нисам!{S} Јесу“!</p> <p>„Па што си ти мало час кроз плач изговарао: „Опрости ми бабо, ника 
а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо да једеш дудова“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ !</p> <p> 
чењем изненадио и обрадовао, дозвољавам ти да се играш са твојим друговима колико ти је воња, а 
презирање од свих мојих другова — молим ти се као благом <pb n="46" /> и милостивом оцу небесни 
 оца и матер па ћеш срећан бити!{S} Ево ти дакле предајем ову лепу књигу, па се дичи њоме, а уч 
да се и овако му рекао: „ Синко!{S} Ево ти дајем ову лепу књигу коју сам наменио оном који се у 
ма — постаћеш временом игуманом.{S} Ево ти синко ова кеса с новци, и ево ти поклањам ову књигу, 
иком, док се не покалуђериш — а сад ево ти ова палица од слонове кости, и не реци ником ко ти ј 
S} Ево ти синко ова кеса с новци, и ево ти поклањам ову књигу, то је молитвеник моје покојне ма 
ца од слонове кости, и не реци ником ко ти је дао док не постанеш игуманом.</p> <p>,,Ако би се  
 је име Милан Спасић“.</p> <p>„А колико ти је година“?</p> <p>„Мени је сад 11 година“!</p> <p>„ 
 да се играш са твојим друговима колико ти је воња, али немој да се ским свадиш, немој да учини 
старица, па нежно запита:</p> <p>„А што ти синко плачеш?{S} Ваљда си познавао“?</p> <p>„Је-е-ес 
„Па што си онда чело баште долазио, зар ти ниси могао са сокака доћи к мени по грабуље“? запита 
 не воли и не трпи.{S} Што радиш и опет ти велим; пази на свршетак, јер: „Конац дедо краси“...  
 <p>„Ни-и—и сам“ !</p> <p>„Па да што су ти усне црне“?</p> <p>„Јео сам пекмеза“!</p> <p>„Па што 
„ти погађаш а кад нас тако питаш ево ћу ти синко рећи зашто плачемо: „Има смо једног сина од св 
алуђери га.{S} За твоје доброчинство ћу ти захвалити.{S} Ову коју му ја дадох, прими од њега и  
а ти си сретно дете.{S} Пре него што ћу ти примити за мог ђака желим да ми исприповедаш све од  
е отпустити, а ако ли пак извршиш, даћу ти сребрну пушку и златан јатаган.{S} А сад хајде са мн 
 срца, одвешћу те у моју пећину, и даћу ти три посла да прво извршиш, па ако ли за три дана не  
каше <pb n="55" /> га хајдучки вођа... „ти си снивао, је ли“...</p> <p>„Опрости ми... нисам ја  
погледај ми у очи“, поче хајдучки вођа „ти си спав’о је ли?{S} Ходи да те умијем па да се умири 
ст синко“... <pb n="80" /> поче старац „ти погађаш а кад нас тако питаш ево ћу ти синко рећи за 
лана за руку, успе у своју шаку воде из тиквице коју је хајдучки вођа собом носио- умије га и с 
.{S} За тим се брзо успужа на дрво и за тили час беше на оној грани, на којој беше највише јабу 
 се Добривој већма радовао новој књизи, тим се Милан све већма љутио, шкрипио зубима и гледао ј 
S} Што је чича Панта дуже Милана чекао, тим се више једио — и зло и наопако би било од Милана д 
ли су највећу радост под своју старост, тим што су оба честита сина своје родитеље до смрти хра 
сину у походе кад год им је воља.{S} За тим им обећа да ће Милана за три године закалуђерити и  
ери <pb n="50" /> од земље доњих.{S} За тим се брзо успужа на дрво и за тили час беше на оној г 
ти у властитост оца Пантелемиона...“ за тим предавши Милану све ово, даде му и писмо, те удари  
им и лепим поздравом.{S} Сва су деца за тим мирно ушла у школу и села сваки на своје место.{S}  
лека каква кола зауставила.{S} Одмах за тим као да је ватрени бич пукао.{S} Иза пуцњаве спусти  
ас рекао: „Конац дело краси“.</p> <p>За тим сакривши молитвеник у шпаг — уђе у манастирско двор 
ио ону сачму из левог рамена.</p> <p>За тим му је опет привезао рану и заповедио родитељима да  
 из горког учитељског живота.</p> <p>За тим сва деца отпевају песму: „Теби Боже хвала“ — тако с 
су се чудили, како се Добривој слаже са тим несташком за којега сваки дан долазе тужбе његовом  
 човек. „Сека Зорка“ — тако зваху и под тим именом познаваху сви сељани и све сељанке као чести 
замолити мало млека и црна хлеба, па ће тим провести дан без бриге.{S} Но кад тамо, а од пастир 
 ће Добривој бити сретан ако се одржи у тим врлинама које је добра мати постепено пресађивала у 
пред њега, онда је свог несташка казнио тиме што је морао клечати на кукурузима, а при том му н 
 цркве звонило је мало звоно: тин! тан! тин! тан! знак да је сад време да се руча, па да се пос 
 n="32" /> цркве звонило је мало звоно: тин! тан! тин! тан! знак да је сад време да се руча, па 
и вредним животом.{S} Газда Пера је био тих, миран и благ.{S} Никога није оп увредио, никоме ни 
га монаха Мирона, па онда настави меким тихим гласом:</p> <p>„Буди побожан, чувај св. веру, св. 
о не зна шта може од детета постати.{S} Тихо би му тада овако говорила: „Човек збори, ал’ Бог т 
је тешке ране!....</p> <p>Овако шапћући тихо и дрхћући од зиме, сагне главу па храстов грм, под 
а гране на грану — сад умукоше.{S} Нема тишина је целом васионом завладала: <pb n="40" /> Не чу 
<pb n="28" /> дана, права омара и жега, то Милан потражи хладовину, склони се у хлад и ту се од 
 како је због своје службе био обвезан, то сваки пут није могао да доспе да Милана казни.{S} Зб 
овораше Милан... „у лажи је плитко дио, то сам већ толико пута искусио, а и овај хајдук ми је с 
ђима оца игумана и што је овај пожелио, то му је Милан морао донети.</p> <p>Све ове дужности Ми 
пећину.</head> <p>Што је Милан смислио, то је хајдучком вођи усмено казао.{S} На освитку четврт 
му који монах отпојао ма само једанпут, то је Милан првом приликом у цркви пред оцем игуманом о 
а с новци, и ево ти поклањам ову књигу, то је молитвеник моје покојне матере, чувај га као очи  
S} Ја сам истина млад, ал <pb n="51" /> то ништа не чини.{S} Мој баба ми је више пута причао ка 
и сретан.{S} Грех ће се твој опрати.{S} То је врло лепо од тебе кад си у манастиру потражио при 
ра уздизао — указа се јутрења румен.{S} То беше ватрени круг који се полагано дизао, смешкајући 
у, на брзо се рашчуло по целом селу.{S} То су засведочавале речи појединих матера, које су свој 
 и то онда, кад су сви момци поспали, а то беше око поноћи.</p> <pb n="62" /> <p>Милану се тек  
, из које је учитељ њега учио читати, а то је: „<title>Буквар</title>“.</p> <p>Добра мајка је с 
к из школе упадао је сад свима у очи, а то је: што Добривој и Милан нису заједно отишли кући ка 
 рад подстицао ју је господин учитељ, а то је било онда, кад је Добривој први пут могао прочита 
аково је њему за школу потребно било, а то је она лако чинила.{S} Одвраћала га од несташних ига 
хајдуци особито у летње доба уживају, а то уживање пружа им сама мати природа.</p> <p>Тако ходе 
ао као зеницу ока свог. — Мислио је — а то је временом и учинио — да свог Добривоја даде на већ 
д његова.{S} Мени су часи избројани, за то сам оставио заветно писмо, ено га на столу пред икон 
кну чика Младен.</p> <p>„Е па ја сам за то чело баште улазио... поче Милан озбиљно... <pb n="31 
о и како је које дете одговарало, доста то, да је г. надзорник после закљученог и довршеног исп 
орио, није могао да себи протумачи, шта то значи?</p> <p>Напослетку се саже, полако дрмне непоз 
срце му поче јаче лупати...</p> <p>„Шта то значи“? запита Милан мало уплашено.</p> <p>„Имате ли 
ког вође којом га је водио.</p> <p>„Шта то значи“! запита Милан чудећи се.</p> <p>„Е синко то з 
гог камења што ту беше сакривено, а све то беше кад год у турским рукама.</p> <p>У ту пећину ућ 
чају вратио својим родитељима, онда све то мораш предати у властитост оца Пантелемиона...“ за т 
 је тек сад дошао к себи и увидео да је то мало час био сан, и да је место његовог оца, пред њи 
ко то треба радити.</p> <p>Испочетка је то Добривоју тешко било, али мало по мало и Добривој се 
е и не могаше се доста начудити, шта је то?{S} Да ли сан или јава.</p> <p>„Хајдучка шуми, дечак 
епослушном дечаку и тако даље{S} Све је то мали Добривој тако умео лепо приповедати, да су се г 
и Милановим родитељима рекавши да им је то благодарни син донео кад је дошао у манастир, па им  
<p>Првих 8 дана увидео је Милан како је то благодат бити манастирски ђак.</p> <p>Красна манасти 
нда пун котао злата да донесем — шта ће то значити“?{S} Испрва се устезао да уђе у пећину, али  
га одвраћати и опомињати га да у будуће то не чини.{S} За морално васпитање, отац Лаврентије се 
беше вичан у васпитању — а и иначе беше то човек правог моралног и побожног карактера као што с 
стригао за монаха.</p> <p>Диван ли беше то монах.</p> <p>Румена лица, округлих образа, висока с 
 шта је учинио, уплашен нагне бегати, и то таким полетом, да се у трен ока изгубио испред своји 
е прешло.{S} Милан је био на лединама и то чело Младенове баште. —</p> <p>Кад је овамо дошао, в 
 пута приповедала лепе и поучне приче и то тако занимљиве, да је мали Добривој сваку реч своје  
 питања <pb n="21" /> из науке о вери и то ученицима најпре из настаријег разреда па онда из мл 
тко.</p> <p>„А рачунати?</p> <p>„Знам и то“!</p> <p>„А знаш ли што појати“?</p> <p>„3нам“!</p>  
рулу умиљато свира.{S} На пољани опет и то на њивама си видети могао вредне жетеоце који су жње 
ајдучки вођа потајно заповедио Милану и то онда, кад су сви момци поспали, а то беше око поноћи 
/> ко не спази, те с тога што је мислио то је и учинио.{S} Идући по сред шуме, наиђе на један и 
а мало провесели.</p> <p>Што је смислио то је и урадио.</p> <p>Одмах се врати натраг, па се упу 
ади воће и цвеће показавши му прво како то треба радити.</p> <p>Испочетка је то Добривоју тешко 
запита Милан чудећи се.</p> <p>„Е синко то значи, да се сви моји момци радују твоме доласку — а 
а је Милан дошао у манастир.{S} За цело то време нису Миланови родитељи долазили.{S} Милан је < 
чак поставити сто, па ако је био кључар то је са манастирском баком ишао у подрум по сир млеко, 
утала учитељеве речи.</p> <p>Ох, ала су то сретни тренуци за невину и добру децу!{S} Учитељ је  
од свих који га лично познаваху.</p> <p>То велико уважење стекао је газда Пера својим поштеним  
“? запита Милан хајдучког вођу.</p> <p>„То је синко, моја гора, у тој гори моји су дворови, у т 
е овог садржаја:</p> <p>„Ево стоји пред тобом дечак од својих 10—11 година, који је због једног 
учитељ и твоји родитељи, нека се диче с тобом!</p> <p>Ово изговоривши г. надзорник пружи лепу к 
 године о слави св. храма <pb n="78" /> тог, врвио је мног народ у овај манастир.</p> <p>Кад се 
могао да доспе да Милана казни.{S} Због тог се Милан и покварио, јер је добро знао да га отац д 
је Добривоја убио, па знајући шта ће из тог следити — науми да побегне далеко у свет, па да се  
аше за дуго да се реши: дал’ да потражи тог духа или да се што пре удали!</p> <p>Напослетку зна 
" /> морао на леп начин Милана од свега тога одвраћати и опомињати га да у будуће то не чини.{S 
вамо, ја тебе не смем задржати.{S} Због тога те нећу пострићи кроз годину дана, па ако за годин 
 да су се сви осећали блаженим.{S} Због тога беше даље овај манастир чувен, што је у манастиру  
добио.{S} У Милана се сад породила због тога мржња, био је сад пун зависти, због чега озлојеђен 
има када ће се држати испит, па је због тога рекао да се сви спреме, да понове лекције па да по 
ст, одмах се пожурио да изврши, те због тога се једва провукао кроз <pb n="79" /> народ док је  
 дрво у башти чика Младена.</p> <p>Плод тога дуда беше црн и крупан.</p> <p>„Баш као што ваља“! 
ђено место затеку и Милана овде који је тога дана побегао од куће јер га је отац љуто избио што 
ац Миланов чуо је за све оно што се пре тога догодило са Миланом и Добривојем па је нестрпељиво 
а.{S} Како је био уморан, а и како беше тога <pb n="28" /> дана, права омара и жега, то Милан п 
 опазио где год какво шумско воће, но и тога не беше.{S} Тада се заустави код једне дивље јабук 
и ли спазио где год дудово дрво, али ни тога не беше, до саме липе.</p> <p>Сад не имајући куд н 
г г. лечника у потпуној мери.{S} Покрај тога мољаху се Богу за здравље свога детета.{S} И Бог и 
у реч своје миле мајке гутао.{S} Покрај тога мајка га је сваког јутра и вечера учила да се моли 
јер ћеш само онда сретан бити“.{S} Осим тога, водила га је у башту, која је била засађена са др 
рошле претпрошле ноћи с њим збило.{S} С тога науми да остави хајдучку пећину у намери да оде у  
ете <pb n="8" /> прима само једно.{S} С тога гледај да у невино срце свога детета урежеш све он 
је хтео отети књигу од Добривоја — па с тога да би се спасао од батина, намисли да оде иза села 
да је у овом друштву и Добривој па се с тога и он умеша у игру.{S} Друштво се подели на две стр 
о да га <pb n="49" /> ко не спази, те с тога што је мислио то је и учинио.{S} Идући по сред шум 
ман са свима гостима који су и на ручку тога дана били.</p> <p>Милан је одмах у засебну ћелију  
има и са три ђакона.</p> <p>Милан је на тој св. служби читао апостол.</p> <p>После св. службе,  
вођу.</p> <p>„То је синко, моја гора, у тој гори моји су дворови, у те дворове ћу те сад одвест 
ан... „у лажи је плитко дио, то сам већ толико пута искусио, а и овај хајдук ми је сад мало час 
несе га собом па се са децом играло.{S} Том приликом је ранио свог најбољег друга.{S} Дете као  
<pb n="4" /> <p>Добривој, тако беше име том лепушкастом дечаку кога сам вам укратко описао — бе 
дрхтало.</p> <p>Тома, Пера и Миша су се том несретном појавом тако збунили, да <pb n="36" /> су 
е наставе, а онда је децу пустио кући и том приликом су два по два излазили из школе, па у реду 
о је морао клечати на кукурузима, а при том му није дао вечерати.</p> </div> <div type="chapter 
умори се тако, да га зној спопао, а при том га је и глад морила.</p> <p>Освртао се на све стран 
он у миру и љубави живио.{S} Био је при том милостива срца и особито дарежљив човек.{S} Ма да м 
дио и дивио том успеху, похваљујући при том учитеља који је за време дечијег одговарања сав зан 
и.{S} Као што је Милан био несташан при том и непослушан, исто је тако обратно <pb n="17" /> До 
м друговима; али при <pb n="34" /> свем том тражио је згодну прилику у којој би Добривоја осрам 
а угледа краја од шуме.</p> <p>При свем том што се Милан журио — задржавало га је густо шумско  
дучки вођа није хтео Милану сутра дан о том ништа да спомене.{S} Сутра дан око поноћи догодило  
варала да се г. надзорник чудио и дивио том успеху, похваљујући при том учитеља који је за врем 
е матери у наручја љубећи је у лице, по том отиде к оцу и кроз плач рече: „Опрости ми бабо, сад 
о гусеница да нахране своје младе.{S} У том дивном природном појаву, пробуди се Милан.{S} Устан 
 без успеха.{S} Сад је чича Панта био у том уверењу, <pb n="44" /> да је Милана ма на који начи 
и се због своје тврдоглавости.</p> <p>У том га тешки сан ухвати, и он у плачу и заспа.{S} У сну 
овај манастир чувен, што је у манастиру том лежало тело једног светитеља пред којим су верни хр 
званредна слава у манастиру М...</p> <p>Том приликом се силан свет из околних места и са стране 
место да као гост служи у цркви.</p> <p>Том приликом се Милан састао са својим негдашњим другом 
 бледило.{S} Тело му је дрхтало.</p> <p>Тома, Пера и Миша су се том несретном појавом тако збун 
кућа била близу једна другој.</p> <p>По томе је дакле свако ђаче имало свога друга.</p> <p>Мали 
 којим су верни хришћани изливали своје топле молитве, болни, кљасти и невољни су се исцеливали 
о, а иза дивног пролећа долазили су све топлији и топлији летњи дани.</p> <p>Учитељ је пре неде 
ивног пролећа долазили су све топлији и топлији летњи дани.</p> <p>Учитељ је пре недељу дана об 
дошћу обузета, грлила малога Добривоја, топло љубила и овако говорила: „Слатко дете моје, буди  
 одскочило.{S} Врућина беше јака.{S} На торњу српске цркве откуцавало је 12 часова, а на звоник 
биља се уверио.{S} Добривој је лежао на трави блед као крпа.{S} Отац га одмах подигне, узме га  
елене ливаде бела стада су пасла зелену траву, а покрај стада стајао је пастир па у фрулу умиља 
оло један до другог па чупкајући зелену траву запиткиваху један другога о које чем.{S} Питали с 
у башти заливали цвеће, кидали џбунасту траву и коров, заједно су у школу ишли, заједно из школ 
како беше уморан од пута, седне у густу траву и одмараше се у хладу.</p> <p>Ту га црне мисли оп 
S} Може бити да твоји родитељи тебе сад траже па ако дођу овамо, ја тебе не смем задржати.{S} З 
., заједно са мојим проклињу сад мене и траже ме ваљда да ми се освете“.</p> <pb n="52" /> <p>„ 
мо у који.{S} Прошли смо све манастире, тражећи нашег Милана.. али га не нађосмо ево ни овде је 
 раздавао храну сиромашним сељанима, не тражећи да му се натраг врати.{S} Како ли је мило било  
 Тако је чича Панта читав дан пропустио тражећи Милана — па све беше узалуд.{S} Сутра дан је не 
 кога је чича Панта запиткивао.{S} Тако тражећи и распитујући за Милана, чича Панта пропусти пу 
, па се упути по знанцима и родовима да тражи Милана — држећи да је ма код кога од својих родов 
d="SRP18962_C8"> <head>8.{S} Чича Панта тражи Милана.</head> <p>У јутро рано, тек кад је свитат 
 нити нас је ко могао упутити где да га тражимо.</p> <p>Овде се старац опет заплакао, као да му 
уговима; али при <pb n="34" /> свем том тражио је згодну прилику у којој би Добривоја осрамотио 
д.{S} Сутра дан је не само по свом селу тражио Милана, него и у оближња места је отишао, и расп 
ако је побегло није се више вратило.{S} Тражисмо га пуне трп године дана распитивајући за њега, 
! одврати му калуђер врло љупко — „кога тражиш“?</p> <p>„Оца Понтелеимона!“ одговори Милан.</p> 
 да те покажем свима монасима.</p> <p>У трапезарији беху 6 монаха.{S} Ушавши у трапезарију, ота 
је дошао до првих степеница које воде у трапезарију.</p> <p>Онде га заустави један необичан при 
има нека после св. литургије дођу сви у трапезарију“ рече отац игуман.</p> <pb n="71" /> <p>Ман 
д је Милан довршио појање — „сад ходи у трапезарију <pb n="72" /> да те покажем свима монасима. 
 трапезарији беху 6 монаха.{S} Ушавши у трапезарију, отац Пантелеимон прикаже младог ђака који  
родио.</p> <p>Тек што је Милан отишао у трапезарију и казао заповест оца игумана — осталим ђаци 
је Милану отац игуман, да отиде у горњу трапезарију, па да са осталим ђацима спреми све што ће  
е разлегала по планини, — <pb n="60" /> тргао нагло своју руку из руке хајдучког вође којом га  
...{S} Ах“!{S} Онде се Милан као из сна тргао.{S} Пред очи му изишла слика његовог сеоцета, сли 
ена...</p> <p>Милан се на ове речи јако тргао, — очи му се заблистале, крв му нагло поче тећи,  
ак.</p> <p>На глас грома Милан се одмах тргао, па уплашено око њега посматрао шта се око њега з 
ља да је његов отац пред њиме, нагло се тргне и зверајући викне: „Опрости ми... ах!{S} Никад ви 
д остари, онда се више савити не да.{S} Треба да своје дете привикнеш још из ране младости стра 
 воће и цвеће показавши му прво како то треба радити.</p> <p>Испочетка је то Добривоју тешко би 
гне бегати, и то таким полетом, да се у трен ока изгубио испред својих другова.{S} Добривој је  
n="23" /> Ово беше учитељу најрадоснији тренутак из горког учитељског живота.</p> <p>За тим сва 
S} Ови одмах тако и учине и за неколико тренутака врате се са Добривојевим оцем, који је сав др 
есташан!“</p> <pb n="53" /> <p>Баш оног тренутка, кад је Милан ове речи у сну изговорио — ишао  
ељеве речи.</p> <p>Ох, ала су то сретни тренуци за невину и добру децу!{S} Учитељ је свагда баш 
. — Дан за даном пролазаше па се и крај треће године њиховог ђачког живота приближивао.</p> <p> 
е јабуке што је бака спремила за госте, трећи пут је једном младом калуђеру заденуо перушку за  
оља.{S} За тим им обећа да ће Милана за три године закалуђерити и да ће онда доћи у његово село 
три посла да прво извршиш, па ако ли за три дана не извршиш, онда ћу те отпустити, а ако ли пак 
ући за Милана, чича Панта пропусти пуна три дана без успеха.{S} Сад је чича Панта био у том уве 
 разишли, Миланови родитељи су још пуна три дана остали у манастиру.</p> <p>После три дана Мила 
п са многим свештеницима, монасима и са три ђакона.</p> <p>Милан је на тој св. служби читао апо 
и дана остали у манастиру.</p> <p>После три дана Миланови родитељи пођу кући.{S} На поласку ота 
дило се са Миланом тако исто.{S} Кад се три дана навршило, онда се Милан сам сети шта се прошле 
ца, одвешћу те у моју пећину, и даћу ти три посла да прво извршиш, па ако ли за три дана не изв 
а растанку хајдучки вођа загрли Милана; трипут га пољуби у чело и у лице и онда се растану.</p> 
 кад би му загледали у оне његове — као трњина — црне очи, из којих светлуцаше оштри поглед, ув 
о се прекрсти и са децом отпоје по који тропар или би сва деца очитала молитву пре наставе.{S}  
је се више вратило.{S} Тражисмо га пуне трп године дана распитивајући за њега, али нигде га не  
добром бившем другу Добривоју, који сад трпи ужасне болове због моје нехатости и несмотрености! 
стојно и немирно дете нико не воли и не трпи.{S} Што радиш и опет ти велим; пази на свршетак, ј 
 родитељи сретнији но икада те плате за труд г. лечнику који се на мах врати својој кући.{S} До 
о му деца износе на видик и оцену његов труд. — Елем да не описујем потанко све, што се питало  
испиту, па да својим одговорима потврде труд и рад свога учитеља и да му осветлају образ пред г 
лепшим и најрадоснијим похвалама обасуо труд учитеља пред свима присутнима, а затим је извадио  
 г. надзорником.{S} Говорио им је да се труде, да што лепше и сјајније одговоре на испиту, па д 
и му је такође дошапнуо ове речи: „Још, труди се и владај се добро.{S} Ма да си погрешио у нече 
васпита.</p> <p>Сека Зорка се понајвише трудила да свога Добривоја привикне послушности и вредн 
у да се играју.{S} Где је Добривој био, ту је и Милан био; куд је Добривој ишао тамо је и Милан 
ећем разног воћа и са многим цвећем.{S} Ту му је дала у руке малу канту са решетком са којом <p 
 се у један оближњи издубљени храст.{S} Ту седне, па се одмараше и промишљаваше о несретном слу 
у са златним корицама, рекавши да му је ту књигу дао г. надзорник на испиту. —</p> <p>Отац Добр 
 један другога о које чем.{S} Питали се ту: ко може баба Персину тарабу прескочити; ко се може  
н потражи хладовину, склони се у хлад и ту се одмараше неко време но не за дуго јер му није при 
у хаљине искидали пси.</p> <p>„А шта ти ту радиш“? запита га чика Младен кушајући га као бајати 
е на веће <pb n="12" /> школе кад изучи ту сеоску. „Та школоваћу га — говорио је газда Пера сво 
илног злата, сребра и драгог камења што ту беше сакривено, а све то беше кад год у турским рука 
беше кад год у турским рукама.</p> <p>У ту пећину ући беше одиста страшно.{S} Милан је ушао, ал 
сту траву и одмараше се у хладу.</p> <p>Ту га црне мисли опет спопадоше.</p> <p>Једући јабуке з 
тац љут на самог себе и на цео свет.{S} Туга и брига беху му сад главне друге с којима се и дањ 
авости нанело многима штету, родитељима тугу и јед, а мени самом несрећу и презирање од свих мо 
ле мало по мало почео је заборављати на тугу и бригу, на Милана.{S} Још му је само пред очима л 
ушећи се у сузама па не могући издржати тугу свога срца повиче: „Ја сам МилаН“!... и падне мате 
ој је био добра срца па није хтео да се туђи од Милана ма да Милан беше несташан и неваљао.{S}  
им несташком за којега сваки дан долазе тужбе његовом оцу:{S} Милан урадио ово, Милан учинио он 
нестало са овога света.</p> <p>Сад беше тужни отац љут на самог себе и на цео свет.{S} Туга и б 
 ће Добривој за 8 дана оздравити — беху тужни родитељи сретнији но икада те плате за труд г. ле 
свеноћно опело.{S} Манастирска звона су тужно звонила за покој душе честитога оца Пантелеимона. 
S} Ми смо ево већ четир године у онакој тузи“ говораше брижна жена...</p> <p>Милан се на ове ре 
атити жив.{S} Путем бегајући и плачући, тукао се у прса и горко се кајао за свој несташлук.</p> 
па да се упути па чисту равницу.</p> <p>Тумарајући и крчећи себи пута, умори се тако, да га зно 
апослетку знајући да у ову шуму нико од Турака несме ни завирити, а камо ли потеру водити за ха 
жда каква потера за хајдуцима од стране Турака — па не могаше за дуго да се реши: дал’ да потра 
јунаци који српство бране од крволочних Турака — пође право онамо, од куда је долазио први глас 
хајдук Симе... и других хајдука који су Турке таманили, и од којих су се Турци бојали као <pb n 
беше сакривено, а све то беше кад год у турским рукама.</p> <p>У ту пећину ући беше одиста стра 
оји су Турке таманили, и од којих су се Турци бојали као <pb n="59" /> од живе ватре.{S} Причао 
е који ју је јамачно онда добио, кад су Турци последњи пут разрушили манастир М....{S} С’ Богом 
дучком животу, а нарочито о бојевима са Турцима.</p> <p>Причао му је о славним делима хајдук Ве 
равом могла је сека Зорка очекивати, да ће Добривој бити сретан ако се одржи у тим врлинама кој 
д год им је воља.{S} За тим им обећа да ће Милана за три године закалуђерити и да ће онда доћи  
 Милана за три године закалуђерити и да ће онда доћи у његово село и сњим да служи у цркви.{S}  
о него да је видео свог оца — видећи да ће му се лепа замисао остварити.</p> </div> <div type=" 
 од њега и чувај је, јер ја се надам да ће — ако Бог да — бити његова.</p> <p>Ову палицу сам ја 
ичким настојањем, а особито уверењем да ће Добривој за 8 дана оздравити — беху тужни родитељи с 
 да се љуто преварио.{S} Он се надао да ће код ма којег пастира замолити мало млека и црна хлеб 
 пре недељу дана објавио ученицима када ће се држати испит, па је због тога рекао да се сви спр 
вој је једва чекао да дође тај дан када ће г. надзорник њих испитивати.{S} Целе недеље пред исп 
ра замолити мало млека и црна хлеба, па ће тим провести дан без бриге.{S} Но кад тамо, а од пас 
 се онако као што се Добривој влада, па ће вас свако волети“...</p> <p>Добривој заиста и беше с 
но.</p> <p>Сви се другови загледаху, па ће један између њих запитати: „А како можеш убити, кад  
ли несташан.{S} Подај му лека.{S} Штета ће бити да се његов дар занемари. <pb n="69" /> Прими г 
авио <pb n="66" /> се пред вратима, шта ће говорити пред оцем игуманом.</p> <p>„Нећу лагати“ го 
а онда пун котао злата да донесем — шта ће то значити“?{S} Испрва се устезао да уђе у пећину, а 
да лаже, а и из љубопитства да види шта ће Милан урадити — рекне: „добићеш од мене сутра 10 јаб 
ен да је Добривоја убио, па знајући шта ће из тог следити — науми да побегне далеко у свет, па  
ије од тебе, а особито оца игумана које ће те кад буде време закалуђерити, те ако будеш служио  
утити својој кући, побоји се на путу ди ће газда Пера казати његовом оцу како је хтео отети књи 
и ме и одведи каквом добром човеку који ће ми дати савета како да се опростим те гадне и неприс 
итања одговорао <pb n="19" /> буде, тај ће добити од г. надзорника књигу са златним корицама“.< 
тељеве речи: „Ко другоме копа јаму, сам ће у њу пасти“.</p> <p>Тако бегајући — па све осврћући  
 добро пази на речи свог учитеља.{S} Он ће ти увек тако лепо приповедати, па ћеш увидети како п 
 се почели натицати целе оне недеље, ко ће боље научити, само да што више и боље могу одговорит 
је почео сад муцати, јер није знао како ће сад да слаже, једва је чекао да се опрости са чика М 
 па да са осталим ђацима спреми све што ће за дочек гостију нужно бити.</p> <p>Чим је Милан доб 
оја од радости кликтаху и скакутаху што ће се са Добривојем до воље наиграти, па се онда врати  
та учини!{S} Но ипак си сретан.{S} Грех ће се твој опрати.{S} То је врло лепо од тебе кад си у  
Милану <pb n="67" /> врата од игуманове ћелије и рекне му да куца прво на врата пре него што уђ 
p>Кад је Милан дошао до врати игуманове ћелије, закуца прво слабије, а онда мало јаче.</p> <p>„ 
p>„Оче благослови“! рече Милан ушавши у ћелији у којој горијаше кандило пред иконом св. Богомај 
и глас.{S} Милан отвори врата и ступи у ћелију.</p> <p>„Оче благослови“! рече Милан ушавши у ће 
а били.</p> <p>Милан је одмах у засебну ћелију оца игумана одвео своје родитеље па их је пријав 
раги читаоче, остави све на страну, јер ћемо поћи за Миланом, да видимо шта је смислио оне ноћи 
Он ће ти увек тако лепо приповедати, па ћеш увидети како пролази онај ко слуша савете и опомене 
а, слушај и поштуј свога оца и матер па ћеш срећан бити!{S} Ево ти дакле предајем ову лепу књиг 
 моје куле“! рече хајдучки вођа... „сад ћеш видети како је овде“...</p> <p>Тек што је ово хајду 
о не дођеш вечерас, доћићеш сутра — али ћеш и запамтити кад си узимао пиштољ у руке“!</p> <pb n 
64" /> да те преда оцу Пантелемиону, ти ћеш тамо бити ђак, пази синко, слушај, учи, поштуј све  
} Слушај и твог доброг оца и мајку, јер ћеш само онда сретан бити“.{S} Осим тога, водила га је  
ОВАНА РАДАКА,</p> <p>код св. апостола: „Ћирила и Методија“.</p> </div> <pb n="2" /> </front> <b 
арекао да се нећу вратити кући, него да ћу овде остати па ма ме вуци појели но ако хоћеш, прими 
 па ако ли за три дана не извршиш, онда ћу те отпустити, а ако ли пак извршиш, даћу ти сребрну  
врабац је ено на грани?</p> <p>„Боме ја ћу га убити“! рече Милан па пружи руку ономе што <pb n= 
.. да.. отићи ћу сад хајдучком вођи, па ћу му рећи да желим у хајдуке ступити“.</p> <p>„А мој о 
м себи... „отићи ћу у хајдучку гору, па ћу се пријавити хајдучком вођи, нека ме прими у хајдуке 
о отићи у хајдуке.</p> <p>„Да, знам шта ћу сад урадити“ говораше Милан сам себи... „отићи ћу у  
 тој гори моји су дворови, у те дворове ћу те сад одвести“.</p> <p>Милан се овом одговору већма 
ело и добро оружје.{S} Да... да.. отићи ћу сад хајдучком вођи, па ћу му рећи да желим у хајдуке 
дити“ говораше Милан сам себи... „отићи ћу у хајдучку гору, па ћу се пријавити хајдучком вођи,  
ац „ти погађаш а кад нас тако питаш ево ћу ти синко рећи зашто плачемо: „Има смо једног сина од 
закалуђери га.{S} За твоје доброчинство ћу ти захвалити.{S} Ову коју му ја дадох, прими од њега 
иста ти си сретно дете.{S} Пре него што ћу ти примити за мог ђака желим да ми исприповедаш све  
стане поп“...</p> <p>Сека Зорка је само ћутала на ове речи, које је газда Пера изговорно — па с 
 али уздајући се у своје храбро срце... ћутао је све док није дошао у хајдучку пећину.</p> <p>Т 
помисли: е да се није гдегод завукао па ћути.{S} Врати се у собу, погледи свуд по соби, отиде у 
е... не“...</p> <p>„Шта, шта је синко“? ћуткаше <pb n="55" /> га хајдучки вођа... „ти си снивао 
г вођу.</p> <p>„То је синко, моја гора, у тој гори моји су дворови, у те дворове ћу те сад одве 
 моја гора, у тој гори моји су дворови, у те дворове ћу те сад одвести“.</p> <p>Милан се овом о 
ити“.</p> <p>Отац игуман одмах зазвони, у тај мах дотрчи један манастирски ђак.</p> <p>„Иди каж 
свуд по соби, отиде у смочару, у кујну, у коњушницу и свуд завири и у најмањи кут.{S} Нигде Мил 
 погледи свуд по соби, отиде у смочару, у кујну, у коњушницу и свуд завири и у најмањи кут.{S}  
ки сан ухвати, и он у плачу и заспа.{S} У сну му се приказао отац оружан, као што се обично Мил 
“? збуњено запиткиваху један другог.{S} У тај мах Добривој падне онесвешћен на земљу.{S} Румено 
ало гусеница да нахране своје младе.{S} У том дивном природном појаву, пробуди се Милан.{S} Уст 
че <pb n="83" /> Милан сав радостан.{S} У срцу је осећао као да се на ново родио.</p> <p>Тек шт 
 књигу, као што је и Добривој добио.{S} У Милана се сад породила због тога мржња, био је сад пу 
га на столу пред иконом Мајке Божије, — у којем сам написао своју жељу, а та је: да браћа иноси 
и са осталим члановима сеоске општине — у школску собу која је била лепо спремљена.</p> <p>Г. н 
n="68" /> две змије од чистог сребра, а у среди иа врху од палице сијаше златна јабука, а на ја 
година беше оне године изванредна слава у манастиру М...</p> <p>Том приликом се силан свет из о 
нда узевши Добривоја за руку, одведе га у собу где му је Добривој показао књигу са златним кори 
 свега тога одвраћати и опомињати га да у будуће то не чини.{S} За морално васпитање, отац Лавр 
Милана, па да га казни, и посаветује да у будуће тако што не чини.</p> </div> <div type="chapte 
пре удали!</p> <p>Напослетку знајући да у ову шуму нико од Турака несме ни завирити, а камо ли  
> прима само једно.{S} С тога гледај да у невино срце свога детета урежеш све оно што је добро. 
 дечак, сузе“... говораше хајдучки вођа у себи.... „па онда речи: „Опрости ми бабо, никад више  
изговорно, ал хајдуци грунуше из пушака у знак доласка једног новајлије.</p> <p>Милан је од сил 
прими књигу, па пољубивши г. надзорника у руку врати се на своје место.{S} Учитељ од милине узм 
еви родитељи су вршили налог г. лечника у потпуној мери.{S} Покрај тога мољаху се Богу за здрав 
 <pb n="75" /> о узроку његовог доласка у манастир М... увидео је, да је Милан заиста морао бит 
оје је добра мати постепено пресађивала у његово младо срце.</p> <p>Отац Добривојев — газда Пер 
ћа и са многим цвећем.{S} Ту му је дала у руке малу канту са решетком са којом <pb n="10" /> је 
 онда растану.</p> <p>Кола су их чекала у манастирском дворишту.{S} Милан их је до по пута испр 
равом.{S} Сва су деца за тим мирно ушла у школу и села сваки на своје место.{S} Г. надзорник је 
ој би Добривоја осрамотио, или би му ма у чем нашкодио.{S} На жељу Добривојеву да се мало одмор 
ов одлазак из школе упадао је сад свима у очи, а то је: што Добривој и Милан нису заједно отишл 
као од бола, а из места где му је сачма у нежно тело ушла — лопила је крв.</p> <p>Затим заповед 
 дечака — био је у опште од свих сељана у селу Б... љубљен, поштован и за највреднијег и најпош 
ком су два по два излазили из школе, па у реду мирно ходећи улицом поздрављали би оне, уз које  
аву, а покрај стада стајао је пастир па у фрулу умиљато свира.{S} На пољани опет и то на њивама 
 /> <p>С овим речма врати се чича Панта у собу, мирно легне да спава.</p> <p>Спавати није могао 
} Ево зашто:</p> <p>Кад год су сва деца у школи била мирна, онда им је учитељ по коју лепу прип 
еблаги Господи“.{S} Ову молитву су деца у глас врло лепо изговорила.</p> <p>Г. парох је први ст 
е да не иде много с њим и да се не меша у игри где се Милан налази.</p> <p>Добривој је све ово  
штву и Добривој па се с тога и он умеша у игру.{S} Друштво се подели на две странке.</p> <p>И о 
ирон.</p> <p>И његови родитељи беху тад у цркви кад се Милан постригао за монаха.</p> <p>Диван  
у беше сакривено, а све то беше кад год у турским рукама.</p> <p>У ту пећину ући беше одиста ст 
 <pb n="78" /> тог, врвио је мног народ у овај манастир.</p> <p>Кад се Милану навршила 15 годин 
дио једном од мојих момака да те одведе у манастир М... <pb n="64" /> да те преда оцу Пантелеми 
 се у собу, погледи свуд по соби, отиде у смочару, у кујну, у коњушницу и свуд завири и у најма 
е године као најбољи ђак показао, отиде у гумно, одабере једно најлепше јагње, метне га на раме 
поведно је Милану отац игуман, да отиде у горњу трапезарију, па да са осталим ђацима спреми све 
дучки вођа заповеди Милану да сад отиде у једну подземну пећину, — која је била затворена са вр 
 остави хајдучку пећину у намери да оде у које село да се најми за пастира.</p> </div> <div typ 
к је дошао до првих степеница које воде у трапезарију.</p> <p>Онде га заустави један необичан п 
плот како би га прескочити могао — пође у башту.{S} Плот је прескочио без по муке, јер је сад б 
За тим сакривши молитвеник у шпаг — уђе у манастирско двориште.</p> <p>На уласку у калуђерски х 
о значити“?{S} Испрва се устезао да уђе у пећину, али охрабривши се уђе у пећину, која беше све 
и баш онда, кад је Добривој хтео да уђе у своје двориште.</p> <p>У онај мах кад се Милан затрча 
 да уђе у пећину, али охрабривши се уђе у пећину, која беше светла као месец; кад иза раштркани 
ретан бити“.{S} Осим тога, водила га је у башту, која је била засађена са дрвећем разног воћа и 
бацио у бунар.{S} Милан није знао да је у овом друштву и Добривој па се с тога и он умеша у игр 
асан призор је Милана тако дирнуо да је у несвест пао, те онесвешћен лежао све док се није непо 
ад им је Милан ређао несташлуке које је у селу починио, онда су се сви сити насмејали малом вра 
д дахне и издахне.</p> <p>Мирон који је у руци држао горућу воштаницу, склопи очи оцу Пантелеим 
!... и падне матери у наручја љубећи је у лице, по том отиде к оцу и кроз плач рече: „Опрости м 
г новог ђака како поји.</p> <p>Милан је у манастиру од неког времена јако почео напредовати на  
ало цело село оца овога дечака — био је у опште од свих сељана у селу Б... љубљен, поштован и з 
во и Добријево пријатељевање упадало је у очи не само суседима, него и свима сељанима и њиховим 
а беше даље овај манастир чувен, што је у манастиру том лежало тело једног светитеља пред којим 
а ме вуци појели но ако хоћеш, прими ме у хајдуке.{S} Прими ме ма за твоје слушче, само да не с 
.{S} Па како беше уморан од пута, седне у густу траву и одмараше се у хладу.</p> <p>Ту га црне  
пути игумановој, а млади калуђер отидне у цркву да одслужи св. литургију.</p> <p>Путем мишљаше  
сретни случај.</head> <p>Беше баш подне у очи св. Илије.</p> <p>Леп летњи дан.{S} Сунце је дале 
омоћи...{S} Ми смо ево већ четир године у онакој тузи“ говораше брижна жена...</p> <p>Милан се  
S} Затим ухвативши Милана за руку, успе у своју шаку воде из тиквице коју је хајдучки вођа собо 
нагне бегати, и то таким полетом, да се у трен ока изгубио испред својих другова.{S} Добривој ј 
 их је добро у срце своје усадио, да се у свом животу више никад није дружио са неваљалим друшт 
ауми да побегне далеко у свет, па да се у какву шуму сакрије, тврдо намеравши и зарекавши се, д 
ично.{S} На лицу им се видео знак да се у нечем данас не слажу, јер се путем не гледаху као до  
опадоше.</p> <p>Једући јабуке занесе се у мислима, а те мисли навађаху га да се одважи на какво 
пута, седне у густу траву и одмараше се у хладу.</p> <p>Ту га црне мисли опет спопадоше.</p> <p 
е постанеш игуманом.</p> <p>,,Ако би се у случају вратио својим родитељима, онда све то мораш п 
епу књигу коју сам наменио оном који се у овој школи најбољим показао буде.{S} Ти си се данас н 
, то Милан потражи хладовину, склони се у хлад и ту се одмараше неко време но не за дуго јер му 
аш код те шуме ноћ ухватила — склони се у један оближњи издубљени храст.{S} Ту седне, па се одм 
ије гдегод завукао па ћути.{S} Врати се у собу, погледи свуд по соби, отиде у смочару, у кујну, 
або“ поче Милан <pb n="82" /> гушећи се у сузама па не могући издржати тугу свога срца повиче:  
е речи баш не допадаху, али уздајући се у своје храбро срце... ћутао је све док није дошао у ха 
.{S} Путем бегајући и плачући, тукао се у прса и горко се кајао за свој несташлук.</p> <p>Сад м 
ле, ишао у шуму, хватао птице, купао се у великим барима, од мајке је излагивао по неколико нов 
вери, тако и из осталих предмета што се у основној српско-народној школи уче — стављао је и г.  
е га на <pb n="63" /> руке па га однесе у своју собу где је Милан до зоре снивао.</p> <p>Хајдуч 
ако храброг и одважног срца, одвешћу те у моју пећину, и даћу ти три посла да прво извршиш, па  
еве речи: „Ко другоме копа јаму, сам ће у њу пасти“.</p> <p>Тако бегајући — па све осврћући се  
="10" /> је мали Добривој заливао цвеће у башти.{S} Даље дала му је неколико леја да сам сади в 
, па онда једну по једну вадећи, јеђаше у сласт ма да беху тако киселе, да су му се уста скупља 
рете га један млад калуђер, који држаше у руци бројанице.</p> <p>„Добар дан! оче свети“! назове 
учинио.</p> <p>„Враг не спава“ говораше у себи чича Панта... „Ко шта ради себи ради“...</p> <p> 
косови и остале птице певачице одлетеше у оближње њиве, да накупе мало гусеница да нахране свој 
 газда Пера одвео Добривоја да га упише у школу, <pb n="15" /> онда је и чича Панта одвео свог  
д старог и младог, од великог и малог и у опште од свих који га лично познаваху.</p> <p>То вели 
ак, исто тако беше Добривој и у школи и у цркви прави узор дечијег доброг владања.{S} О његовом 
у, у кујну, у коњушницу и свуд завири и у најмањи кут.{S} Нигде Милана.</p> <p>„Но тај се деран 
 ваљан дечак, исто тако беше Добривој и у школи и у цркви прави узор дечијег доброг владања.{S} 
сваку клицу несташлука, коју је Милан и у манастиру гајити почео.{S} Тако је н. пр. првих дана  
само по свом селу тражио Милана, него и у оближња места је отишао, и распитивао за Милана.{S} К 
агрли Милана; трипут га пољуби у чело и у лице и онда се растану.</p> <p>Милан се одмах даде па 
ки вођа загрли Милана; трипут га пољуби у чело и у лице и онда се растану.</p> <p>Милан се одма 
асима нека после св. литургије дођу сви у трапезарију“ рече отац игуман.</p> <pb n="71" /> <p>М 
ивојеву да се мало одморе, поседају сви у коло један до другог па чупкајући зелену траву запитк 
а.</p> <pb n="61" /> <p>Вечерали су сви у највећу сласт.</p> <p>После вечере момци се разговара 
 говорио је отац Добривојев.... „Не иди у друштво у којем има доста покварених срдаца, да не на 
кад је Милан довршио појање — „сад ходи у трапезарију <pb n="72" /> да те покажем свима монасим 
речима Христа Спаситеља: „Сиротима буди у помоћи“.</p> <p>Газда Пера је тако сваком приликом св 
да ће Добривој бити сретан ако се одржи у тим врлинама које је добра мати постепено пресађивала 
онда доћи у његово село и сњим да служи у цркви.{S} Сретни родитетељи, целивају десницу оцу игу 
 у његово родно место да као гост служи у цркви.</p> <p>Том приликом се Милан састао са својим  
благослови“! рече Милан ушавши у ћелији у којој горијаше кандило пред иконом св. Богомајке — па 
, полако дрмне непознатог дечака — који у сну држећи збиља да је његов отац пред њиме, нагло се 
 Добривоја за руке па га пољуби очински у пуне обрашчиће. <pb n="23" /> Ово беше учитељу најрад 
т и раздраганост; а кад би му загледали у оне његове — као трњина — црне очи, из којих светлуца 
што су млади монаси особито лепо појали у цркви те својим умилним појањем тако облагорођаваху с 
ви родитељи су још пуна три дана остали у манастиру.</p> <p>После три дана Миланови родитељи по 
 — „да су га хајдуци ухватили па однели у један манастир но незнамо у који.{S} Прошли смо све м 
Милан ишао.</p> <p>Заједно су увек били у башти заливали цвеће, кидали џбунасту траву и коров,  
вног дечака.</p> <p>„Синко, погледај ми у очи“, поче хајдучки вођа „ти си спав’о је ли?{S} Ходи 
пријавити хајдучком вођи, нека ме прими у хајдуке.{S} Ја сам истина млад, ал <pb n="51" /> то н 
 да му спреми воде за умивање, да звони у 5 сати на јутрење.{S} Затим је морао са једним најмла 
чки глас.{S} Милан отвори врата и ступи у ћелију.</p> <p>„Оче благослови“! рече Милан ушавши у  
лану све ово, даде му и писмо, те удари у плач.{S} Милан је пажљиво слушао све што му је хајдуч 
виче: „Ја сам МилаН“!... и падне матери у наручја љубећи је у лице, по том отиде к оцу и кроз п 
рати.{S} То је врло лепо од тебе кад си у манастиру потражио прибежиште својој немирној души, а 
м родитељима, онда све то мораш предати у властитост оца Пантелемиона...“ за тим предавши Милан 
 земљу.{S} Румено лице на мах се обрати у бледило.{S} Тело му је дрхтало.</p> <p>Тома, Пера и М 
ојем до воље наиграти, па се онда врати у двориште на свој посао.{S} Добривој се одмах упути од 
ристојни Милан.</p> <p>Милан се особити у побожности усавршавао.{S} Усавршавању његовом у побож 
о кад не беше на ино, он мораде примити у руку ону палицу, коју је он сам као дете донео у мана 
ad>14.{S} Милан се упознаје са дужности у манастиру.</head> <p>Првих 8 дана увидео је Милан как 
ражарио код врата и чекао Милана држећи у руци дренов прут с којим би Милану платио његово нест 
морао са једним најмлађим монахом отићи у цркву да упали свеће, да спреми одежде и стихаре.{S}  
 како и на који начин би он могао отићи у хајдуке.</p> <p>„Да, знам шта ћу сад урадити“ говораш 
и године закалуђерити и да ће онда доћи у његово село и сњим да служи у цркви.{S} Сретни родите 
дио овај манастир да је било милина ући у овај св. дом.</p> <p>Кад се Милан за монаха постригао 
аш оног тренутка, кад је Милан ове речи у сну изговорио — ишао је кроз шуму сам хајдучки вођа,  
к моје покојне матере, чувај га као очи у глави, и не показуј га ником, док се не покалуђериш — 
 књигу са златним корицама и погледавши у испитни записник, прозвао Добривоја <pb n="22" /> пре 
>У трапезарији беху 6 монаха.{S} Ушавши у трапезарију, отац Пантелеимон прикаже младог ђака кој 
 <p>„Оче благослови“! рече Милан ушавши у ћелији у којој горијаше кандило пред иконом св. Богом 
аси“.</p> <p>За тим сакривши молитвеник у шпаг — уђе у манастирско двориште.</p> <p>На уласку у 
би својој мајци о оном, о чем је учитељ у школи говорио, шта им је приповедао или какве им ства 
ли ћеш и запамтити кад си узимао пиштољ у руке“!</p> <pb n="42" /> <p>С овим речма врати се чич 
 хајдучком вођи, па ћу му рећи да желим у хајдуке ступити“.</p> <p>„А мој отац? мати? па...{S}  
свешћен на земљу пао, брзо утрчи за њим у пећину, узме га на <pb n="63" /> руке па га однесе у  
ости усавршавао.{S} Усавршавању његовом у побожности од великог утицаја беху свете књиге, које  
мо једанпут, то је Милан првом приликом у цркви пред оцем игуманом отпојао.</p> <p>Милина беше  
ац Пантелеимон заиста отишао са Мироном у његово родно место да као гост служи у цркви.</p> <p> 
куће.</p> <p>Чича Панта који је сережан у свом седу и газда Пера, живили су и сад живе врло доб 
l:id="SRP18962_C11"> <head>11.{S} Милан у хајдучкој пећини.</head> <p>Путем је хајдучки вођа пр 
xml:id="SRP18962_C5"> <head>5.{S} Милан у чика Младеновој башти.</head> <p>Кад се Милан онако о 
нове кости, па онда оно писмо што Милан у руци држаше.</p> <p>Кад је Милан дошао до врати игума 
љао.{S} Како отац Лаврентије беше вичан у васпитању — а и иначе беше то човек правог моралног и 
грм, подметне руку под главу па занесен у мислима слатко заспи.</p> <pb n="47" /> <p>Облаци кој 
 речи рекао.{S} Са свима сељанима је он у миру и љубави живио.{S} Био је при том милостива срца 
</p> <p>У том га тешки сан ухвати, и он у плачу и заспа.{S} У сну му се приказао отац оружан, к 
, који је Милана сваког вечера поучавао у моралном и духовном животу дајући му добре савете по  
/p> <p>Милина беше слушати кад је појао у цркви.{S} Због његовог лепог гласа на брзо се рашчуло 
дрхтао, ал беше умиљат и милозвучан као у анђела.</p> <p>„Е добро синко“! рече игуман сасвим за 
о шта је смислио оне ноћи кад је плакао у издубљеном расту?{S} Камо је отишао?{S} Чиме се бавио 
ше попео, а кад се попео, онда је рекао у себи: „Док га не обрстим, нећу се сићи“!{S} Милан је  
казали Милановом оцу како је Милан имао у шпагу напуњен <pb n="41" /> пиштољ, па како је хотевш 
 нешто учио, он је бежао од школе, ишао у шуму, хватао птице, купао се у великим барима, од мај 
кључар то је са манастирском баком ишао у подрум по сир млеко, маст, месо, вино, и тако даље{S} 
 лепо писао па је потпуно спремљен ишао у школу.{S} Док није свој задатак научио, и док није св 
За оних првих 8 дана Милан је само ишао у цркву са игуманом где је читао апостол.{S} После 8 да 
о родио.</p> <p>Тек што је Милан отишао у трапезарију и казао заповест оца игумана — осталим ђа 
игуману.</p> <p>Кад је чича Панта дошао у село, приповедао је од радости сваком ко га је год за 
је то благодарни син донео кад је дошао у манастир, па им дозволи да смеју долазити своме сину  
бро срце... ћутао је све док није дошао у хајдучку пећину.</p> <p>Тада се баш почело смркавати. 
ршила од оног дана, када је Милан дошао у манастир.{S} За цело то време нису Миланови родитељи  
шних игара, јер док Добривој није пошао у школу, дотле беше врло несташан и непослушан.</p> <p> 
м.</head> <p>Пре него што је Милан ушао у манастирско двориште, приправио <pb n="66" /> се пред 
е дотле док му није несташлук тако ушао у страст да је по читав дан бегао од куће кријући се ко 
пази на своју велику радост дудово дрво у башти чика Младена.</p> <p>Плод тога дуда беше црн и  
е отац Добривојев.... „Не иди у друштво у којем има доста покварених срдаца, да не наиђеш на зл 
ти, а кад муња севну беше светлије него у по дана.</p> <p>Овај ужасан призор је Милана тако дир 
у палицу, коју је он сам као дете донео у манастир М....</p> <p>Млади игуман је свом снагом и о 
на без успеха.{S} Сад је чича Панта био у том уверењу, <pb n="44" /> да је Милана ма на који на 
ђа врло доброг срца, која га је пољубио у бледе али пуне образе.</p> <p>„Како је теби име? синк 
ње; помисли е се није какав дух појавио у овој шуми, или је можда каква потера за хајдуцима од  
, када је мали Добривој први пут ступио у школу.{S} Добривој се за цело школско време добро учи 
ој мачки везао камен о врат па је бацио у бунар.{S} Милан није знао да је у овом друштву и Добр 
и владај се добро.{S} Ма да си погрешио у нечем гледај да се поправиш.{S} Гледај да сваки посао 
з тог следити — науми да побегне далеко у свет, па да се у какву шуму сакрије, тврдо намеравши  
 особито допало, јер га до сад још нико у руку није пољубио.</p> <p>„Бог ти помогао синко“! одв 
и па однели у један манастир но незнамо у који.{S} Прошли смо све манастире, тражећи нашег Мила 
, да их је све гутао и тако их је добро у срце своје усадио, да се у свом животу више никад ниј 
оту, о удобностима која хајдуци особито у летње доба уживају, а то уживање пружа им сама мати п 
наје своје родитеље.</head> <p>Манастир у који је Милан дошао за монаха, био је на гласу због л 
настојавао да манастиру сачува леп глас у народу.{S} Дао је на ново цркву полепшати, баште уред 
 рече игуман гледајући час у писмо, час у палицу, на којој беху обвијене <pb n="68" /> две змиј 
ловио синко“! рече игуман гледајући час у писмо, час у палицу, на којој беху обвијене <pb n="68 
... јецао је сад Милан... ти си сад већ у хладном гробу...{S} Твоји родитељи,., заједно са моји 
4" /> свем том тражио је згодну прилику у којој би Добривоја осрамотио, или би му ма у чем нашк 
 манастирско двориште.</p> <p>На уласку у калуђерски ходник сусрете га један млад калуђер, који 
сељани чудили и дивили његовом напретку у добру.{S} За газда Перино добро срце брзо се рашчуло  
не знајући где је, пође право кроз шуму у намери да изађе на други крај.{S} Смео није натраг да 
пољубе непознатог дечака, па га подигну у вис.</p> <p>Ово је Милану служило на част.</p> <p>Хај 
им дозволи да смеју долазити своме сину у походе кад год им је воља.{S} За тим им обећа да ће М 
 С тога науми да остави хајдучку пећину у намери да оде у које село да се најми за пастира.</p> 
дали џбунасту траву и коров, заједно су у школу ишли, заједно из школе кући долазили.{S} Милан  
и“ говораше Милан сам себи... „отићи ћу у хајдучку гору, па ћу се пријавити хајдучком вођи, нек 
 свитати почело, узме чича Панта палицу у руке, пут под ноге, па се упути по знанцима и родовим 
е па га код себе држе и хране као птицу у кавезу, и уче га хајдуковању — а причао ми је како је 
у тога дана били.</p> <p>Милан је одмах у засебну ћелију оца игумана одвео своје родитеље па их 
.{S} Чича Панта тражи Милана.</head> <p>У јутро рано, тек кад је свитати почело, узме чича Пант 
ци: „Добар се глас далеко чује“.</p> <p>У време циче зиме, кад по цео дан злочести псогоња влад 
о беше кад год у турским рукама.</p> <p>У ту пећину ући беше одиста страшно.{S} Милан је ушао,  
/> да те покажем свима монасима.</p> <p>У трапезарији беху 6 монаха.{S} Ушавши у трапезарију, о 
ој хтео да уђе у своје двориште.</p> <p>У онај мах кад се Милан затрчао на Добривоја, да му отм 
ући се због своје тврдоглавости.</p> <p>У том га тешки сан ухвати, и он у плачу и заспа.{S} У с 
<p>учитељ</p> <p>Цена 15 новчића</p> <p>У Великој Кикинди 1896.</p> <p>Издање и штампа српске к 
/p> <p>„Нећу лагати“ говораше Милан... „у лажи је плитко дио, то сам већ толико пута искусио, а 
 ученицима узалуд, јер пословица вели: „У очи Божића прасе се не угоји“!{S} Добривој је једва ч 
ви хајдуци нису разбојници што хришћане убијају и харају — већ хајдуци јунаци који српство бран 
е: „добићеш од мене сутра 10 јабука ако убијеш оног врапца!“</p> <p>„Добро!“ рече Милан, па изв 
г друга.{S} Дете као дете мислећи да је убило свога друга, уплаши се, па побегне непознатим пут 
 је да се Милан можда због оног случаја убио, удавио или што слично учинио.</p> <p>„Враг не спа 
 Он бејаше тврдо уверен да је Добривоја убио, па знајући шта ће из тог следити — науми да побег 
 бола. — „Шта је, шта је?{S} Да те није убио“? збуњено запиткиваху један другог.{S} У тај мах Д 
тном случају како је Добривоја нехотице убио, онда <pb n="70" /> је отац игуман уздахнуо и река 
 је ено на грани?</p> <p>„Боме ја ћу га убити“! рече Милан па пружи руку ономе што <pb n="35" / 
>На једном запита мали Миша: „А ко може убити оног врапца што стоји на багреновој грани“?</p> < 
pb n="41" /> пиштољ, па како је хотевши убити врапца — ранио Добривоја и т. д.</p> <p>Озлојеђен 
едан између њих запитати: „А како можеш убити, кад немаш ни палице, а врабац је ено на грани?</ 
<p>Пошто се хајдучки вођа утешио и сузе убрисао заповеди једном <pb n="65" /> хајдуку да одведе 
 напије се хладне воде, умије се, па се убрише рукавом од кошуље, те журећи се пође напред.{S}  
 собом носио- умије га и својом марамом убрише очи и лице.</p> <p>Милан је тек сад дошао к себи 
„сад сам сретан!{S} Ходите сад са мном, убришите сузе, па да вас пријавим оцу игуману“ рече <pb 
ји га лично познаваху.</p> <p>То велико уважење стекао је газда Пера својим поштеним и вредним  
 и примерно владао.{S} Своје лекције је увек тачно, савесно и на време научио.{S} Своје задаће  
овако говорила: „Слатко дете моје, буди увек тако добар, па добро пази на речи свог учитеља.{S} 
вредноћу.{S} Буди увек тако добар, буди увек тако вредан, учи, чувај се и клони се неваљала дру 
ји те је подстицао на вредноћу.{S} Буди увек тако добар, буди увек тако вредан, учи, чувај се и 
 пази на речи свог учитеља.{S} Он ће ти увек тако лепо приповедати, па ћеш увидети како пролази 
ога друга.</p> <p>Мали Добривој је ишао увек са Миланом чича Пантиним сином, чија је кућа била  
тамо је и Милан ишао.</p> <p>Заједно су увек били у башти заливали цвеће, кидали џбунасту траву 
ка мртвог Добривоја.{S} Он бејаше тврдо уверен да је Добривоја убио, па знајући шта ће из тог с 
 С овим лечничким настојањем, а особито уверењем да ће Добривој за 8 дана оздравити — беху тужн 
 успеха.{S} Сад је чича Панта био у том уверењу, <pb n="44" /> да је Милана ма на који начин не 
 очи, из којих светлуцаше оштри поглед, уверили би се, да је оштроуман и досетљив.{S} Глава му  
обривојем могло догодити.{S} И збиља се уверио.{S} Добривој је лежао на трави блед као крпа.{S} 
гла науку за се извести, по којој су се уверити могла, да свако дете, које се по добрим саветим 
 узроку његовог доласка у манастир М... увидео је, да је Милан заиста морао бити одвише несташа 
сти у манастиру.</head> <p>Првих 8 дана увидео је Милан како је то благодат бити манастирски ђа 
</p> <p>Милан је тек сад дошао к себи и увидео да је то мало час био сан, и да је место његовог 
е ти увек тако лепо приповедати, па ћеш увидети како пролази онај ко слуша савете и опомене ста 
 се бавио? и т. д.</p> <pb n="45" /> <p>Увидићеш драги читаоче да: свака штета учи човека памет 
више и самом Добривоју је Милан наносио увреде, али <pb n="18" /> Добривој му је све опраштао и 
ио тих, миран и благ.{S} Никога није оп увредио, никоме није он ни једне зле речи рекао.{S} Са  
.{S} Мирон је као млад монах служио, за углед правог монашког живота.</p> <p>Кад је Мирону било 
ме закалуђерити, те ако будеш служио за углед свима калуђерима — постаћеш временом игуманом.{S} 
ао по шуми скоро 1/4 дана, па никако да угледа краја од шуме.</p> <p>При свем том што се Милан  
p>Милану се на ново сунце родило кад је угледао над собом плаво небо, јарко сунце, пред собом л 
тког времена приближили манастиру М.... угледи Милан звоник са кога се блисто златан крст.</p>  
словица вели: „У очи Божића прасе се не угоји“!{S} Добривој је једва чекао да дође тај дан када 
 се Милан можда због оног случаја убио, удавио или што слично учинио.</p> <p>„Враг не спава“ го 
’ да потражи тог духа или да се што пре удали!</p> <p>Напослетку знајући да у ову шуму нико од  
љиво чекао Милана, а кад се чика Младен удалио испред њега, онда је свог несташка казнио тиме ш 
ке храстове шуме која беше по дана хода удаљена од села.{S} Баш се онда сунце смирило, а вече с 
вши Милану све ово, даде му и писмо, те удари у плач.{S} Милан је пажљиво слушао све што му је  
ремена јако почео напредовати на велико удивљење оца игумана.{S} Промени његовој утицао је отац 
живе ватре.{S} Причао му је о животу, о удобностима која хајдуци особито у летње доба уживају,  
 <p>За тим сакривши молитвеник у шпаг — уђе у манастирско двориште.</p> <p>На уласку у калуђерс 
ће то значити“?{S} Испрва се устезао да уђе у пећину, али охрабривши се уђе у пећину, која беше 
зврши баш онда, кад је Добривој хтео да уђе у своје двориште.</p> <p>У онај мах кад се Милан за 
езао да уђе у пећину, али охрабривши се уђе у пећину, која беше светла као месец; кад иза раштр 
е му да куца прво на врата пре него што уђе унутра.</p> <p>Милан се сад упути игумановој, а мла 
и неко време као изван себе, а Милан од ужаса испусти пиштољ из руке — видећи шта је учинио, уп 
о са Миланом?</head> <p>Кад је Милан од ужаса испустио <pb n="39" /> пиштољ из руке — дошла му  
ше светлије него у по дана.</p> <p>Овај ужасан призор је Милана тако дирнуо да је у несвест пао 
м бившем другу Добривоју, који сад трпи ужасне болове због моје нехатости и несмотрености!{S} У 
стима која хајдуци особито у летње доба уживају, а то уживање пружа им сама мати природа.</p> < 
дуци особито у летње доба уживају, а то уживање пружа им сама мати природа.</p> <p>Тако ходећи  
мирно ходећи улицом поздрављали би оне, уз које су пролазили или које су сретали.{S} Свако дете 
спиту.{S} Но све беше некојим ученицима узалуд, јер пословица вели: „У очи Божића прасе се не у 
 пропустио тражећи Милана — па све беше узалуд.{S} Сутра дан је не само по свом селу тражио Мил 
очекивао, извиривао Милана, но све беше узалуд.{S} Што је чича Панта дуже Милана чекао, тим се  
оћи.</p> <pb n="43" /> <p>Но и ово беше узалуд.{S} Нигде Милана, па бар да му ко каже где га је 
Милана за руку и поведе кроз шуму неком узаном стазом.</p> <p>Стаза ова их је за кратко време и 
 за ђака, пази на њега, па ако се добро узвлада закалуђери га.{S} За твоје доброчинство ћу ти з 
 ове последње речи баш не допадаху, али уздајући се у своје храбро срце... ћутао је све док ниј 
лан ухватио за чело, и тешко врло тешко уздануо, кајући се због своје тврдоглавости.</p> <p>У т 
b n="87" /> твојеми</foreign>“... тешко уздахне, погледи још последњи пут на икону св. Богороди 
 несташног владања Милановог, и тада је уздахнуо рекавши: „Милане, Милане!{S} Да си слушао саве 
убио, онда <pb n="70" /> је отац игуман уздахнуо и рекао: „Ах синко!{S} Шта учини!{S} Но ипак с 
а, што се пред шумом на неколико метара уздизао — указа се јутрења румен.{S} То беше ватрени кр 
 долину, а из далека као да се из земље уздизао неки црн облачић.</p> <p>„Шта је оно што се там 
 Чувши још из далека неко јецање и неко уздисање; помисли е се није какав дух појавио у овој шу 
 ах.... рече Милан кроз плач и једва се уздржао да га не познаду по гласу.{S} Милан је гледао с 
рчи и одгурне неваљалог Милана, па онда узевши Добривоја за руку, одведе га у собу где му је До 
ићеш сутра — али ћеш и запамтити кад си узимао пиштољ у руке“!</p> <pb n="42" /> <p>С овим речм 
лед као крпа.{S} Отац га одмах подигне, узме га на руке па га однесе кући — оставивши га матери 
 јутро рано, тек кад је свитати почело, узме чича Панта палицу у руке, пут под ноге, па се упут 
 земљу пао, брзо утрчи за њим у пећину, узме га на <pb n="63" /> руке па га однесе у своју собу 
 се на своје место.{S} Учитељ од милине узме Добривоја за руке па га пољуби очински у пуне обра 
е као честиту и ваљану Хришћанку — беше узор врлина које женско лице красе.</p> <p>Најглавније  
беше Добривој и у школи и у цркви прави узор дечијег доброг владања.{S} О његовом добром владањ 
 и испитавши га потанко <pb n="75" /> о узроку његовог доласка у манастир М... увидео је, да је 
пред шумом на неколико метара уздизао — указа се јутрења румен.{S} То беше ватрени круг који се 
арима које нису за децу.{S} Једног дана украде од мене један пиштољ који беше напуњен, но оно ј 
аба ми је више пута причао како хајдуци украду по које мушко дете па га код себе држе и хране к 
име том лепушкастом дечаку кога сам вам укратко описао — беше дакле син имућних сеоских родитељ 
 отац игуман.</p> <p>„Знам“! рече Милан укратко.</p> <p>„А рачунати?</p> <p>„Знам и то“!</p> <p 
, висока стаса, црних очију, а главу му украшаваше црна густа и дугачка коса.{S} Мирон је као м 
н.</p> <p>„Е па ја сам за то чело баште улазио... поче Милан озбиљно... <pb n="31" /> јер сам б 
 кога се блисто златан крст.</p> <p>Код уласка манастирског дворишта, опрости се Милан са хајду 
— уђе у манастирско двориште.</p> <p>На уласку у калуђерски ходник сусрете га један млад калуђе 
лазили из школе, па у реду мирно ходећи улицом поздрављали би оне, уз које су пролазили или кој 
хвативши Добривоја за руку, извео га на улицу и овако му рекао: „Зато што си ме твојим добрим в 
— изишао је баш онда Добривојев отац на улицу, па кад је видео да Милан збиља хоће да отме књиг 
ко даље{S} Све је то мали Добривој тако умео лепо приповедати, да су се груди сретне мајке од р 
ом друштву и Добривој па се с тога и он умеша у игру.{S} Друштво се подели на две странке.</p>  
ману чисти ципеле, да му спреми воде за умивање, да звони у 5 сати на јутрење.{S} Затим је мора 
м се Милан саже, напије се хладне воде, умије се, па се убрише рукавом од кошуље, те журећи се  
вице коју је хајдучки вођа собом носио- умије га и својом марамом убрише очи и лице.</p> <p>Мил 
вођа „ти си спав’о је ли?{S} Ходи да те умијем па да се умириш“.{S} Затим ухвативши Милана за р 
и особито лепо појали у цркви те својим умилним појањем тако облагорођаваху срца присуствујућих 
ом гласу.{S} Глас му је дрхтао, ал беше умиљат и милозвучан као у анђела.</p> <p>„Е добро синко 
окрај стада стајао је пастир па у фрулу умиљато свира.{S} На пољани опет и то на њивама си виде 
{S} На освитку четвртог јутра, пошто се умио и обукао, и пошто је казао жељу хајдучком вођи, —  
’о је ли?{S} Ходи да те умијем па да се умириш“.{S} Затим ухвативши Милана за руку, успе у свој 
 <p>Сад не имајући куд ни камо, гладан, уморан, охрабри се па пође кући.{S} Ваш право вели српс 
су му се уста скупљала.{S} Па како беше уморан од пута, седне у густу траву и одмараше се у хла 
 да се руча, па да се после ручка сваки уморан мало одмара.</p> <p>После подне истог а дана так 
ста ледина нигде никога.{S} Како је био уморан, а и како беше тога <pb n="28" /> дана, права ом 
.</p> <p>Тумарајући и крчећи себи пута, умори се тако, да га зној спопао, а при том га је и гла 
„А где је Добривој?{S} Је ли жив ил’ је умро?</p> <p>„Жив је сине“, баба га је дао на школе да  
ечера молио Богу, држећи да је Добривој умро.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18962_C 
сао добро и на време свршиш.{S} Имај па уму ову кратку реченицу: „Конац дело краси“.</p> </div> 
кутале скакућућ са гране на грану — сад умукоше.{S} Нема тишина је целом васионом завладала: <p 
 да куца прво на врата пре него што уђе унутра.</p> <p>Милан се сад упути игумановој, а млади к 
ослушан, миран, вредан, тачан, уредан и уопште као што је на дому био ваљан дечак, исто тако бе 
 Ово Миланово и Добријево пријатељевање упадало је у очи не само суседима, него и свима сељаним 
 n="24" /> <p>Но њихов одлазак из школе упадао је сад свима у очи, а то је: што Добривој и Мила 
дним најмлађим монахом отићи у цркву да упали свеће, да спреми одежде и стихаре.{S} Даље — мора 
 Још оног дана када су се оба та дечака уписала за ђаке, заволели су се још већма и спријатељил 
Кад је газда Пера одвео Добривоја да га упише у школу, <pb n="15" /> онда је и чича Панта одвео 
е, те га онда одвукао онако подераног и уплаканог.{S} Милан и Добривој беху једних година.{S} Ј 
 пиштољ из руке — видећи шта је учинио, уплашен нагне бегати, и то таким полетом, да се у трен  
крвљу написано.</p> <p>Отац игуман мало уплашен, не смеде га читати на први мах.</p> <p>Но кад  
>На глас грома Милан се одмах тргао, па уплашено око њега посматрао шта се око њега збива.{S} Т 
p> <p>„Шта то значи“? запита Милан мало уплашено.</p> <p>„Имате ли ви што да добијете овде?{S}  
шња појава.{S} Не знађаше како да утиша уплашеног и буновног дечака.</p> <p>„Синко, погледај ми 
о дете мислећи да је убило свога друга, уплаши се, па побегне непознатим путем.{S} Како је побе 
d="SRP18962_C14"> <head>14.{S} Милан се упознаје са дужности у манастиру.</head> <p>Првих 8 дан 
 несмотрености!{S} Утеши моје родитеље; упути ме из ове шуме, изведи ме и одведи каквом добром  
его што уђе унутра.</p> <p>Милан се сад упути игумановој, а млади калуђер отидне у цркву да одс 
о млого већи део пута да обиђе па да се упути па чисту равницу.</p> <p>Тумарајући и крчећи себи 
ио.</p> <p>Одмах се врати натраг, па се упути путем што води иза села.{S} Тек што је подне преш 
анта палицу у руке, пут под ноге, па се упути по знанцима и родовима да тражи Милана — држећи д 
ште на свој посао.{S} Добривој се одмах упути одма са својим друговима на зелену пољану да се и 
а не могасмо наћи, нити нас је ко могао упутити где да га тражимо.</p> <p>Овде се старац опет з 
> <p>Кад се Милан онако осрамоћен морао упутити својој кући, побоји се на путу ди ће газда Пера 
ли Богу.{S} Навикавала га је на добро а упућивала да се клони од зла.{S} Стављала му је за прим 
ровесели.</p> <p>Што је смислио то је и урадио.</p> <p>Одмах се врати натраг, па се упути путем 
 дан долазе тужбе његовом оцу:{S} Милан урадио ово, Милан учинио оно... разбио прозор, дражио п 
питао: „А како је могао Милан онако шта урадити“?</p> <p>Чича Панта је само слегао раменима, ве 
 у хајдуке.</p> <p>„Да, знам шта ћу сад урадити“ говораше Милан сам себи... „отићи ћу у хајдучк 
а и из љубопитства да види шта ће Милан урадити — рекне: „добићеш од мене сутра 10 јабука ако у 
био баш послушан, миран, вредан, тачан, уредан и уопште као што је на дому био ваљан дечак, ист 
 и тако је за кратко време млади игуман уредио овај манастир да је било милина ући у овај св. д 
} Дао је на ново цркву полепшати, баште уредити, воћем и цвећем засадити и тако је за кратко вр 
су због лепог положаја; што је био лепо уређен, што су млади монаси особито лепо појали у цркви 
га гледај да у невино срце свога детета урежеш све оно што је добро.{S} Знај да је дете као мла 
восак на којем се свашта урезати да.{S} Урезати се може и добро и зло, ал дете <pb n="8" /> при 
е дете сад као восак на којем се свашта урезати да.{S} Урезати се може и добро и зло, ал дете < 
 се особити у побожности усавршавао.{S} Усавршавању његовом у побожности од великог утицаја бех 
н.</p> <p>Милан се особити у побожности усавршавао.{S} Усавршавању његовом у побожности од вели 
е гутао и тако их је добро у срце своје усадио, да се у свом животу више никад није дружио са н 
сили свој зајам кући!</p> <p>Из стотину усана излетале су речи: „Бог га живео“! „Бог му дао здр 
оље?{S} Ти се ваљда мене бојиш да ти не ускратим играње?{S} Не!{S} Не бој се синко!“ рече добри 
за здравље свога детета.{S} И Бог им је услишао молитву.{S} После 8 дневног брижног и савесног  
 је Милан смислио, то је хајдучком вођи усмено казао.{S} На освитку четвртог јутра, пошто се ум 
>„Ни-и—и сам“ !</p> <p>„Па да што су ти усне црне“?</p> <p>„Јео сам пекмеза“!</p> <p>„Па што си 
аном?</p> <p>Милан је од љутине грискао усне, кидао листове из књига па расипао по путу, и бунц 
иш“.{S} Затим ухвативши Милана за руку, успе у своју шаку воде из тиквице коју је хајдучки вођа 
, чича Панта пропусти пуна три дана без успеха.{S} Сад је чича Панта био у том уверењу, <pb n=" 
ла да се г. надзорник чудио и дивио том успеху, похваљујући при том учитеља који је за време де 
38" /> гледај да ти крај деда твог буде успешан“... говорио је отац Добривојев.... „Не иди у др 
0" /> од земље доњих.{S} За тим се брзо успужа на дрво и за тили час беше на оној грани, на кој 
аст ма да беху тако киселе, да су му се уста скупљала.{S} Па како беше уморан од пута, седне у  
 природном појаву, пробуди се Милан.{S} Устане, па не знајући где је, пође право кроз шуму у на 
рече добри отац тако нежно, да је одмах устао са седала, па ухвативши Добривоја за руку, извео  
ав имаш глас.</p> <p>Милан се с почетка устезао, јер није знао коју песму да одпоји.{S} Напосле 
есем — шта ће то значити“?{S} Испрва се устезао да уђе у пећину, али охрабривши се уђе у пећину 
ам био несташан, да ме ниси избио не би утекао....</p> <p>„Та ти си зар Милан“? зачуђено запита 
због моје нехатости и несмотрености!{S} Утеши моје родитеље; упути ме из ове шуме, изведи ме и  
 говорио.</p> <p>Пошто се хајдучки вођа утешио и сузе убрисао заповеди једном <pb n="65" /> хај 
ршавању његовом у побожности од великог утицаја беху свете књиге, које му је отац Лаврентије да 
дивљење оца игумана.{S} Промени његовој утицао је отац Лаврентије најстарији монах, који је Мил 
а првашња појава.{S} Не знађаше како да утиша уплашеног и буновног дечака.</p> <p>„Синко, погле 
 је Милан онесвешћен на земљу пао, брзо утрчи за њим у пећину, узме га на <pb n="63" /> руке па 
 уредио овај манастир да је било милина ући у овај св. дом.</p> <p>Кад се Милан за монаха постр 
од у турским рукама.</p> <p>У ту пећину ући беше одиста страшно.{S} Милан је ушао, али од страх 
а си огладнео“!</p> <p>Ово изговоривши, ухвати Милана за руку и поведе кроз шуму неком узаном с 
че чика Младен видећи како Милан лаже — ухвати га за руку, па га одведе чича Пантиној кући, (оц 
врдоглавости.</p> <p>У том га тешки сан ухвати, и он у плачу и заспа.{S} У сну му се приказао о 
 нежно, да је одмах устао са седала, па ухвативши Добривоја за руку, извео га на улицу и овако  
елих другова пошто је пиштољ пукао — па ухвативши се за лево раме јаукаше од бола. — „Шта је, ш 
да те умијем па да се умириш“.{S} Затим ухвативши Милана за руку, успе у своју шаку воде из тик 
а, а које што га је баш код те шуме ноћ ухватила — склони се у један оближњи издубљени храст.{S 
ли смо“ поче старац — „да су га хајдуци ухватили па однели у један манастир но незнамо у који.{ 
 моја луда главо“!</p> <p>Овде се Милан ухватио за чело, и тешко врло тешко уздануо, кајући се  
себе држе и хране као птицу у кавезу, и уче га хајдуковању — а причао ми је како је хајдучки жи 
што се у основној српско-народној школи уче — стављао је и г. надзорник питања на која су деца  
" /> пред своју смрт дозове свог верног ученика Мирона и све монахе, па им овако на самрти рече 
м је још и ово додао: „Који се од мојих ученика најбоље покаже и на испиту најбоље на питања од 
p>Г. надзорника је на вратима са својим ученицима — дочекао учитељ са кратким и лепим поздравом 
орити на испиту.{S} Но све беше некојим ученицима узалуд, јер пословица вели: „У очи Божића пра 
p> <p>Учитељ је пре недељу дана објавио ученицима када ће се држати испит, па је због тога река 
тања <pb n="21" /> из науке о вери и то ученицима најпре из настаријег разреда па онда из млађе 
свог учитеља због свог доброг владања и учења. — Тако прођоше две године и за те пуне две годин 
Зато што си ме твојим добрим владањем и учењем изненадио и обрадовао, дозвољавам ти да се играш 
 ћеш тамо бити ђак, пази синко, слушај, учи, поштуј све старије од тебе, а особито оца игумана  
увек тако добар, буди увек тако вредан, учи, чувај се и клони се неваљала друштва, слушај и пош 
>Увидићеш драги читаоче да: свака штета учи човека памети и благо оном ко се за рана опамети.{S 
 тога мајка га је сваког јутра и вечера учила да се моли Богу.{S} Навикавала га је на добро а у 
било са Добривојем.{S} Ови одмах тако и учине и за неколико тренутака врате се са Добривојевим  
 госта.</p> <p>Момци по заповести одмах учине.</p> <p>Сви поседаше за сто па и Милан с њима.</p 
зумео шта је хтео Милан оно мало час да учини.</p> <p>Од милине што се Добривој и ове године ка 
ман уздахнуо и рекао: „Ах синко!{S} Шта учини!{S} Но ипак си сретан.{S} Грех ће се твој опрати. 
 испусти пиштољ из руке — видећи шта је учинио, уплашен нагне бегати, и то таким полетом, да се 
моје грехе које сам хотимице и нехотице учинио.{S} Дај здравље мом добром бившем другу Добривој 
 спази, те с тога што је мислио то је и учинио.{S} Идући по сред шуме, наиђе на један извор.{S} 
 свог. — Мислио је — а то је временом и учинио — да свог Добривоја даде на веће <pb n="12" /> ш 
његовом оцу:{S} Милан урадио ово, Милан учинио оно... разбио прозор, дражио псе... скидао птичи 
ног случаја убио, удавио или што слично учинио.</p> <p>„Враг не спава“ говораше у себи чича Пан 
, али немој да се ским свадиш, немој да учиниш коме <pb n="33" /> жао, немој да се играш са она 
рог отац и казнио је свог несташка због учињених несташлука, али како је због своје службе био  
аслов оне књиге, из које је учитељ њега учио читати, а то је: „<title>Буквар</title>“.</p> <p>Д 
Добривој се за цело школско време добро учио и примерно владао.{S} Своје лекције је увек тачно, 
је, а Милан место да је бар и сад нешто учио, он је бежао од школе, ишао у шуму, хватао птице,  
ј слушао свога оца покоравајући се њему учио би се само оном што је добро — а овако је Милан мо 
етни тренуци за невину и добру децу!{S} Учитељ је свагда баш тако згодну приповетку деци припов 
ника у руку врати се на своје место.{S} Учитељ од милине узме Добривоја за руке па га пољуби оч 
ајем ову лепу књигу, па се дичи њоме, а учитељ и твоји родитељи, нека се диче с тобом!</p> <p>О 
ром мајком наслов оне књиге, из које је учитељ њега учио читати, а то је: „<title>Буквар</title 
оведао би својој мајци о оном, о чем је учитељ у школи говорио, шта им је приповедао или какве  
нпут приповедао како <pb n="9" /> им је учитељ показивао школске ствари, други пут је приповеда 
сва деца у школи била мирна, онда им је учитељ по коју лепу приповечицу тако занимљиво приповед 
ари, други пут је приповедао како им је учитељ говорио о добром и неваљалом детету или о послуш 
<p>На овај рад подстицао ју је господин учитељ, а то је било онда, кад је Добривој први пут мог 
а вратима са својим ученицима — дочекао учитељ са кратким и лепим поздравом.{S} Сва су деца за  
 беше још сретнији кад је видео како му учитељ хвали сина пред свима сељанима као најбољег ђака 
S} Распуст и Миланова завист.</head> <p>Учитељ је после одласка г. надзорниковог, још при раста 
и приповеда:</p> <p>ДУШАН ЂУРИЋ,</p> <p>учитељ</p> <p>Цена 15 новчића</p> <p>У Великој Кикинди  
ташно, да тако дете зло пролази.</p> <p>Учитељ је био човек врло добра срца, побожан и мирољуби 
ве топлији и топлији летњи дани.</p> <p>Учитељ је пре недељу дана објавио ученицима када ће се  
о други пут морао похвалити и ђаке и г. учитеља, те се онда са свима члановима опрости и оде да 
јим одговорима потврде труд и рад свога учитеља и да му осветлају образ пред г. надзорником, а  
ји не слуша.{S} Зато синко слушај свога учитеља!{S} Слушај и твог доброг оца и мајку, јер ћеш с 
 и све твоје другове, па и самога твога учитеља и оца, који те је подстицао на вредноћу.{S} Буд 
сваке године похваљен на испиту од свог учитеља због свог доброг владања и учења. — Тако прођош 
 тако добар, па добро пази на речи свог учитеља.{S} Он ће ти увек тако лепо приповедати, па ћеш 
„Ако будеш неваљао, сети се савета твог учитеља, па се по њима владај“ — па мало прогледавши ди 
ашлука је Милан често добивао шибе и од учитеља а и од свога оца.{S} Но Милан место да се попра 
м и најрадоснијим похвалама обасуо труд учитеља пред свима присутнима, а затим је извадио једну 
и дивио том успеху, похваљујући при том учитеља који је за време дечијег одговарања сав занет б 
ца као жедна слушала и тако рећи гутала учитељеве речи.</p> <p>Ох, ала су то сретни тренуци за  
ашлук.</p> <p>Сад му изађоше пред очи и учитељеве речи: „Ко другоме копа јаму, сам ће у њу паст 
учитељу најрадоснији тренутак из горког учитељског живота.</p> <p>За тим сва деца отпевају песм 
ништа отерати пар од најлепших јагањаца учитељу на дар. — Свог Добривоја волео је газда Пера ви 
ше јагње, метне га на раме па га однесе учитељу на дар.</p> </div> <pb n="27" /> <div type="cha 
 пуне обрашчиће. <pb n="23" /> Ово беше учитељу најрадоснији тренутак из горког учитељског живо 
, Милан је морао сваког вечера по 1 час учити <pb n="74" /> црквено појање, које је особито лак 
</p> <p>У трапезарији беху 6 монаха.{S} Ушавши у трапезарију, отац Пантелеимон прикаже младог ђ 
ју.</p> <p>„Оче благослови“! рече Милан ушавши у ћелији у којој горијаше кандило пред иконом св 
ледњи пут.</p> <p>Где је год чича Панта ушао, свако га је запитао: „А како је могао Милан онако 
ну ући беше одиста страшно.{S} Милан је ушао, али од страха већ при вратима пао онесвешћен па з 
уманом.</head> <p>Пре него што је Милан ушао у манастирско двориште, приправио <pb n="66" /> се 
и, све дотле док му није несташлук тако ушао у страст да је по читав дан бегао од куће кријући  
а из места где му је сачма у нежно тело ушла — лопила је крв.</p> <p>Затим заповеди Ђоки и Јоци 
 поздравом.{S} Сва су деца за тим мирно ушла у школу и села сваки на своје место.{S} Г. надзорн 
у, а покрај стада стајао је пастир па у фрулу умиљато свира.{S} На пољани опет и то на њивама с 
ребрну пушку и златан јатаган.{S} А сад хајде са мном, знам да си огладнео“!</p> <p>Ово изговор 
ао му је о славним делима хајдук Вељка, хајдук Симе... и других хајдука који су Турке таманили, 
а.</p> <p>Причао му је о славним делима хајдук Вељка, хајдук Симе... и других хајдука који су Т 
о сам већ толико пута искусио, а и овај хајдук ми је сад мало час рекао: „Конац дело краси“.</p 
то <pb n="84" /> је Милан добио од оног хајдука па поклони Милановим родитељима рекавши да им ј 
а хајдук Вељка, хајдук Симе... и других хајдука који су Турке таманили, и од којих су се Турци  
ме вуци појели но ако хоћеш, прими ме у хајдуке.{S} Прими ме ма за твоје слушче, само да не сви 
ијавити хајдучком вођи, нека ме прими у хајдуке.{S} Ја сам истина млад, ал <pb n="51" /> то ниш 
ако и на који начин би он могао отићи у хајдуке.</p> <p>„Да, знам шта ћу сад урадити“ говораше  
ајдучком вођи, па ћу му рећи да желим у хајдуке ступити“.</p> <p>„А мој отац? мати? па...{S} До 
же и хране као птицу у кавезу, и уче га хајдуковању — а причао ми је како је хајдучки живот врл 
астирског дворишта, опрости се Милан са хајдуком који му је такође дошапнуо ове речи: „Још, тру 
у.</p> <p>Милан се одмах даде па пут са хајдуком.{S} Кад су се после кратког времена приближили 
е убрисао заповеди једном <pb n="65" /> хајдуку да одведе Милана до манастира М.. па онда нека  
је хајдучки живот врло сретан живот.{S} Хајдуци су оружани јунаци лепо обучени.{S} И ја радо им 
> <p>„Чули смо“ поче старац — „да су га хајдуци ухватили па однели у један манастир но незнамо  
ичао му је о животу, о удобностима која хајдуци особито у летње доба уживају, а то уживање пруж 
цима, а и не бојећи се ничег јер његови хајдуци нису разбојници што хришћане убијају и харају — 
ада се баш почело смркавати.</p> <p>Сви хајдуци изишавши на сусрет хајдучком вођи — пољубе непо 
 што је ово хајдучки вођа изговорно, ал хајдуци грунуше из пушака у знак доласка једног новајли 
S} Мој баба ми је више пута причао како хајдуци украду по које мушко дете па га код себе држе и 
ици што хришћане убијају и харају — већ хајдуци јунаци који српство бране од крволочних Турака  
овој шуми, или је можда каква потера за хајдуцима од стране Турака — па не могаше за дуго да се 
ни завирити, а камо ли потеру водити за хајдуцима, а и не бојећи се ничег јер његови хајдуци ни 
а је то?{S} Да ли сан или јава.</p> <p>„Хајдучка шуми, дечак, сузе“... говораше хајдучки вођа у 
er" xml:id="SRP18962_C10"> <head>10.{S} Хајдучки вођа наилази на Милана.</head> <p>Кад је Милан 
аког разговора сви легоше да спавају, а хајдучки вођа заповеди Милану да сад отиде у једну подз 
шта је синко“? ћуткаше <pb n="55" /> га хајдучки вођа... „ти си снивао, је ли“...</p> <p>„Опрос 
<p>„Како је теби име? синко“! запита га хајдучки вођа.</p> <pb n="56" /> <p>Милан се охрабри па 
кад више нећу бити несташан“? запита га хајдучки вођа мало озбиљније.</p> <p>Овде Милан не имај 
 остај оче Пантелеимоне!“</p> <p>Милета хајдучки вођа.</p> <p>„О синко, заиста ти си сретно дет 
 у хајдучкој пећини.</head> <p>Путем је хајдучки вођа причао Милану много, врло много о хајдучк 
а донесе пун котао злата.</p> <p>Ово је хајдучки вођа потајно заповедио Милану и то онда, кад с 
га хајдуковању — а причао ми је како је хајдучки живот врло сретан живот.{S} Хајдуци су оружани 
пе у своју шаку воде из тиквице коју је хајдучки вођа собом носио- умије га и својом марамом уб 
} Милан је пажљиво слушао све што му је хајдучки вођа говорио.</p> <p>Пошто се хајдучки вођа ут 
аљда отерали од себе“? запиткиваше даље хајдучки вођа, на која питања је Милан кроз зубе једва  
 хајдучки вођа говорио.</p> <p>Пошто се хајдучки вођа утешио и сузе убрисао заповеди једном <pb 
уге.</p> <p>„Ето синко моје куле“! рече хајдучки вођа... „сад ћеш видети како је овде“...</p> < 
ао жељу хајдучком вођи, — овоко му рече хајдучки вођа: „Синко, ја сам се за тебе већ побринуо,  
/p> <p>„Синко, погледај ми у очи“, поче хајдучки вођа „ти си спав’о је ли?{S} Ходи да те умијем 
Хајдучка шуми, дечак, сузе“... говораше хајдучки вођа у себи.... „па онда речи: „Опрости ми баб 
е свиснем од глади“.</p> <p>На ове речи хајдучки вођа се слатко насмијао па овако рекао: „Добро 
у сну изговорио — ишао је кроз шуму сам хајдучки вођа, који је због лова баш поред Милана проћи 
а је место његовог оца, пред њим стајао хајдучки вођа врло доброг срца, која га је пољубио у бл 
 како је овде“...</p> <p>Тек што је ово хајдучки вођа изговорно, ал хајдуци грунуше из пушака у 
нека се одмах врати.</p> <p>На растанку хајдучки вођа загрли Милана; трипут га пољуби у чело и  
 неколико дивљих начетих јабука.</p> <p>Хајдучки вођа који се полако и на прстима к њему прибли 
обу где је Милан до зоре снивао.</p> <p>Хајдучки вођа није хтео Милану сутра дан о том ништа да 
ило пре него што је овамо дошао.</p> <p>Хајдучки вођа га је слушао са <pb n="57" /> највећом зн 
p>Ово је Милану служило на част.</p> <p>Хајдучки вођа одмах заповеди момцима да изнесу што лепш 
вратима пао онесвешћен па земљу.</p> <p>Хајдучки вођа знајући да Милан неће издржати страх — иш 
>Тако се Милан забављао и разговарао са хајдучким момцима до неког доба ноћи при месечини.</p>  
="60" /> тргао нагло своју руку из руке хајдучког вође којом га је водио.</p> <p>„Шта то значи“ 
 је оно што се тамо црни“? запита Милан хајдучког вођу.</p> <p>„То је синко, моја гора, у тој г 
аш све од речи до речи како си дошао до хајдучког вође.{S} Онда Милан исприповеда и оцу игуману 
мешкајући се провиривао иза такозваног „Хајдучког брда“.{S} Ласте, славуји, косови и остале пти 
id="SRP18962_C11"> <head>11.{S} Милан у хајдучкој пећини.</head> <p>Путем је хајдучки вођа прич 
обро оружје.{S} Да... да.. отићи ћу сад хајдучком вођи, па ћу му рећи да желим у хајдуке ступит 
 су већ на неколико стотина корака пред хајдучком пећином, која не изгледаше сад као црн облачи 
.</head> <p>Што је Милан смислио, то је хајдучком вођи усмено казао.{S} На освитку четвртог јут 
наговорио... о... о“...</p> <p>Сад беше хајдучком вођи још мрачнија цела првашња појава.{S} Не  
 ћу у хајдучку гору, па ћу се пријавити хајдучком вођи, нека ме прими у хајдуке.{S} Ја сам исти 
 вођа причао Милану много, врло много о хајдучком животу, а нарочито о бојевима са Турцима.</p> 
.</p> <p>Сви хајдуци изишавши на сусрет хајдучком вођи — пољубе непознатог дечака, па га подигн 
се умио и обукао, и пошто је казао жељу хајдучком вођи, — овоко му рече хајдучки вођа: „Синко,  
P18962_C12"> <head>12.{S} Милан оставља хајдучку пећину.</head> <p>Што је Милан смислио, то је  
 с њим збило.{S} С тога науми да остави хајдучку пећину у намери да оде у које село да се најми 
о срце... ћутао је све док није дошао у хајдучку пећину.</p> <p>Тада се баш почело смркавати.</ 
 говораше Милан сам себи... „отићи ћу у хајдучку гору, па ћу се пријавити хајдучком вођи, нека  
а, а да није на брзо дотрчао, све би му хаљине искидали пси.</p> <p>„А шта ти ту радиш“? запита 
 нису разбојници што хришћане убијају и харају — већ хајдуци јунаци који српство бране од крвол 
прости ми бабо, сад сам други Милан.{S} Хвала ти што си ме више пута избио кад сам био несташан 
тим сва деца отпевају песму: „Теби Боже хвала“ — тако сложно и милогласно, да је г. надзорник п 
 која питања су се мали јунаци истицали хвалећи се како је који боље могао.</p> <p>На једном за 
ош сретнији кад је видео како му учитељ хвали сина пред свима сељанима као најбољег ђака.</p> < 
љиво је чекао док су му књигу гледали и хвалили га.{S} Једва је чекао да дође кући па да покаже 
е су га због његове вредноће сви монаси хвалили пред оцем игуманом.</p> <p>Осим ових дужности,  
чио, он је бежао од школе, ишао у шуму, хватао птице, купао се у великим барима, од мајке је из 
е истера“. —</p> <p>Тек што је неколико хвати прешао, спази на своју велику радост дудово дрво  
то Милан потражи хладовину, склони се у хлад и ту се одмараше неко време но не за дуго јер му н 
х, како је лепо код своје куће бити.{S} Хладан ветар гле како душе хоће душу да ми издува из ме 
ор.{S} Над њим се Милан саже, напије се хладне воде, умије се, па се убрише рукавом од кошуље,  
. јецао је сад Милан... ти си сад већ у хладном гробу...{S} Твоји родитељи,., заједно са мојим  
а, права омара и жега, то Милан потражи хладовину, склони се у хлад и ту се одмараше неко време 
та, седне у густу траву и одмараше се у хладу.</p> <p>Ту га црне мисли опет спопадоше.</p> <p>Ј 
ојег пастира замолити мало млека и црна хлеба, па ће тим провести дан без бриге.{S} Но кад тамо 
до неке храстове шуме која беше по дана хода удаљена од села.{S} Баш се онда сунце смирило, а в 
пружа им сама мати природа.</p> <p>Тако ходећи и занимљиво се разговарајући, Милан није ни осет 
 два излазили из школе, па у реду мирно ходећи улицом поздрављали би оне, уз које су пролазили  
е хајдучки вођа „ти си спав’о је ли?{S} Ходи да те умијем па да се умириш“.{S} Затим ухвативши  
ољно кад је Милан довршио појање — „сад ходи у трапезарију <pb n="72" /> да те покажем свима мо 
кше“! викне Милан — „сад сам сретан!{S} Ходите сад са мном, убришите сузе, па да вас пријавим о 
двориште.</p> <p>На уласку у калуђерски ходник сусрете га један млад калуђер, који држаше у руц 
апуњен <pb n="41" /> пиштољ, па како је хотевши убити врапца — ранио Добривоја и т. д.</p> <p>О 
ебесним: опрости ми моје грехе које сам хотимице и нехотице учинио.{S} Дај здравље мом добром б 
е, како се облаци купе нада мном као да хоће да ме казне за моје дело.{S} Ах Добривоје да знаш  
а улицу, па кад је видео да Милан збиља хоће да отме књигу од Добривоја, потрчи и одгурне неваљ 
ио: „Не дај детету на вољу, да чини шта хоће и да иде куд хоће, јер је дете сад као восак на ко 
 на вољу, да чини шта хоће и да иде куд хоће, јер је дете сад као восак на којем се свашта урез 
уће бити.{S} Хладан ветар гле како душе хоће душу да ми издува из мене.</p> <p>Гле, како се обл 
г сина. . .</p> <p>„Ао обешењаче, та ти хоћеш мене да превариш“! рече чика Младен видећи како М 
овде остати па ма ме вуци појели но ако хоћеш, прими ме у хајдуке.{S} Прими ме ма за твоје слуш 
аш не допадаху, али уздајући се у своје храбро срце... ћутао је све док није дошао у хајдучку п 
ијао па овако рекао: „Добро кад си тако храброг и одважног срца, одвешћу те у моју пећину, и да 
> <p>„Буди побожан, чувај св. веру, св. храм и буди добар и од сад као што си и до сад био.{S}  
тицали.</p> <p>Сваке године о слави св. храма <pb n="78" /> тог, врвио је мног народ у овај ман 
о које мушко дете па га код себе држе и хране као птицу у кавезу, и уче га хајдуковању — а прич 
ба честита сина своје родитеље до смрти хранили и издржавали.</p> </div> </body> </text> </TEI> 
а да му је двориште било претоварено са храном, и ма да га је Бог благословио са преобилним пло 
есрдно и чинио. — Бесплатно је раздавао храну сиромашним сељанима, не тражећи да му се натраг в 
а — склони се у један оближњи издубљени храст.{S} Ту седне, па се одмараше и промишљаваше о нес 
 тихо и дрхћући од зиме, сагне главу па храстов грм, подметне руку под главу па занесен у мисли 
а ли га ко не би спазио, стигне до неке храстове шуме која беше по дана хода удаљена од села.{S 
а показивао, да се влада по оним речима Христа Спаситеља: „Сиротима буди у помоћи“.</p> <p>Газд 
 јер његови хајдуци нису разбојници што хришћане убијају и харају — већ хајдуци јунаци који срп 
ло једног светитеља пред којим су верни хришћани изливали своје топле молитве, болни, кљасти и  
љани и све сељанке као честиту и ваљану Хришћанку — беше узор врлина које женско лице красе.</p 
сад пун зависти, због чега озлојеђен не хтеде данас са Добривојем кући ићи.{S} Милан је целим п 
ац Добривојев је тек сад разумео шта је хтео Милан оно мало час да учини.</p> <p>Од милине што  
е газда Пера казати његовом оцу како је хтео отети књигу од Добривоја — па с тога да би се спас 
у књигу.{S} Ову <pb n="26" /> намеру је хтео да изврши баш онда, кад је Добривој хтео да уђе у  
 зоре снивао.</p> <p>Хајдучки вођа није хтео Милану сутра дан о том ништа да спомене.{S} Сутра  
.{S} Добривој је био добра срца па није хтео да се туђи од Милана ма да Милан беше несташан и н 
ком спази Милан Добривоја но с њим није хтео Милан ни речце проговорити.{S} Истина Милан је сво 
и и смирени монах није <pb n="88" /> се хтео примити овога чина, јер му беше зазор да он као на 
ј пропис написао, <pb n="13" /> није се хтео мали Добривој играти.</p> <p>Зашто!{S} Ево зашто:< 
дом тако просецао, као да је из зависти хтео неку намеру да изврши над Добривојем.{S} Што се До 
тео да изврши баш онда, кад је Добривој хтео да уђе у своје двориште.</p> <p>У онај мах кад се  
...</p> <p>„Опрости ми... нисам ја бабо хтео...{S} Паја ме је наговорио... о... о“...</p> <p>Са 
 речи: „<foreign>Помјани мја Господи во царствиј <pb n="87" /> твојеми</foreign>“... тешко узда 
произведе за монашеског ђакона лицем на Цвети.{S} Тада добије име Мирон.{S} Сутра дан Милан беш 
питни сто, на којем беше много мирисава цвећа и школски записник.{S} С једне и с друге стране п 
беше најмилија забава: да сади и залива цвеће.</p> <p>Мајка му је много пута приповедала лепе и 
 му је неколико леја да сам сади воће и цвеће показавши му прво како то треба радити.</p> <p>Ис 
p>Заједно су увек били у башти заливали цвеће, кидали џбунасту траву и коров, заједно су у школ 
 <pb n="10" /> је мали Добривој заливао цвеће у башти.{S} Даље дала му је неколико леја да сам  
цркву полепшати, баште уредити, воћем и цвећем засадити и тако је за кратко време млади игуман  
ђена са дрвећем разног воћа и са многим цвећем.{S} Ту му је дала у руке малу канту са решетком  
еселе птичице које су по вас дан весело цвркутале скакућућ са гране на грану — сад умукоше.{S}  
<p>Сад беше хајдучком вођи још мрачнија цела првашња појава.{S} Не знађаше како да утиша уплаше 
када ће г. надзорник њих испитивати.{S} Целе недеље пред испитом понављао је Добривој своје лек 
 заједно ишла, па су се почели натицати целе оне недеље, ко ће боље научити, само да што више и 
да служи у цркви.{S} Сретни родитетељи, целивају десницу оцу игуману, па се онда растану.</p> < 
нас са Добривојем кући ићи.{S} Милан је целим путем попреко гледао веселог Добривоја, те га је  
, када је Милан дошао у манастир.{S} За цело то време нису Миланови родитељи долазили.{S} Милан 
и пут ступио у школу.{S} Добривој се за цело школско време добро учио и примерно владао.{S} Сво 
ља.</p> <p>„Газда Пера“ — тако је звало цело село оца овога дечака — био је у опште од свих сељ 
 грану — сад умукоше.{S} Нема тишина је целом васионом завладала: <pb n="40" /> Не чујаше се ни 
м добром владању, на брзо се рашчуло по целом селу.{S} То су засведочавале речи појединих матер 
лености и несташности — догодио.</p> <p>Целу ноћ је плакао и кајао се за своје несмислено и нев 
гомајке — па приступивши к оцу игуману, целује му десницу.</p> <p>„Бог те благословио синко“! р 
н смиреном калуђеру, па му приђе руци и целује га.</p> <p>Ово се младом калуђеру особито допало 
p> <p>ДУШАН ЂУРИЋ,</p> <p>учитељ</p> <p>Цена 15 новчића</p> <p>У Великој Кикинди 1896.</p> <p>И 
 беше тужни отац љут на самог себе и на цео свет.{S} Туга и брига беху му сад главне друге с ко 
чује“.</p> <p>У време циче зиме, кад по цео дан злочести псогоња влада, кад сиромах сељак не см 
 „помагајте“! викао. —</p> <p>Већ су му цео горњи капут сав искидали били кад је чика Младен до 
ише пиштољ. —</p> <p>„Ајао моја мајко“! цикну један од мало пре веселих другова пошто је пиштољ 
је већ добио налог да оцу игуману чисти ципеле, да му спреми воде за умивање, да звони у 5 сати 
ар се глас далеко чује“.</p> <p>У време циче зиме, кад по цео дан злочести псогоња влада, кад с 
ривој је са свим оздравио и само се као црвена пега могла видети на левом рамену.</p> <p>„Ово н 
пристојношћу сахранили пред вратима св. цркве.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После нек 
 на звонику римокатоличке <pb n="32" /> цркве звонило је мало звоно: тин! тан! тин! тан! знак д 
} Врућина беше јака.{S} На торњу српске цркве откуцавало је 12 часова, а на звонику римокатолич 
ког вечера по 1 час учити <pb n="74" /> црквено појање, које је особито лако сваћао, и што би м 
 <p>Е па дед да чујем!{S} Отпој ми коју црквену песму да чујем какав имаш глас.</p> <p>Милан се 
он.</p> <p>И његови родитељи беху тад у цркви кад се Милан постригао за монаха.</p> <p>Диван ли 
, исто тако беше Добривој и у школи и у цркви прави узор дечијег доброг владања.{S} О његовом д 
да доћи у његово село и сњим да служи у цркви.{S} Сретни родитетељи, целивају десницу оцу игума 
 његово родно место да као гост служи у цркви.</p> <p>Том приликом се Милан састао са својим не 
о су млади монаси особито лепо појали у цркви те својим умилним појањем тако облагорођаваху срц 
 једанпут, то је Милан првом приликом у цркви пред оцем игуманом отпојао.</p> <p>Милина беше сл 
> <p>Милина беше слушати кад је појао у цркви.{S} Због његовог лепог гласа на брзо се рашчуло п 
ва леп глас у народу.{S} Дао је на ново цркву полепшати, баште уредити, воћем и цвећем засадити 
ти игумановој, а млади калуђер отидне у цркву да одслужи св. литургију.</p> <p>Путем мишљаше ка 
рао са једним најмлађим монахом отићи у цркву да упали свеће, да спреми одежде и стихаре.{S} Да 
 оних првих 8 дана Милан је само ишао у цркву са игуманом где је читао апостол.{S} После 8 дана 
ика Младена.</p> <p>Плод тога дуда беше црн и крупан.</p> <p>„Баш као што ваља“! рече Милан рад 
 далека као да се из земље уздизао неки црн облачић.</p> <p>„Шта је оно што се тамо црни“? запи 
чком пећином, која не изгледаше сад као црн облачић већ као из мрамора истесана кула са готским 
аса, црних очију, а главу му украшаваше црна густа и дугачка коса.{S} Мирон је као млад монах с 
 ма којег пастира замолити мало млека и црна хлеба, па ће тим провести дан без бриге.{S} Но кад 
ега збива.{S} Тама беше неко време тако црна да ни прст пред оком ниси могао видети, а кад муња 
слушао савете твога оца, не би те данас црна земља покривала!{S} Децо, децо, слушајте своје род 
 <pb n="54" /> око својих 10—11 година, црне косе витка тела, обливен сузама по лицу, а пред де 
у загледали у оне његове — као трњина — црне очи, из којих светлуцаше оштри поглед, уверили би  
аву и одмараше се у хладу.</p> <p>Ту га црне мисли опет спопадоше.</p> <p>Једући јабуке занесе  
„Ко шта ради себи ради“...</p> <p>Оваке црне мисли задаваху чича Панти тешке бриге, због којих  
и—и сам“ !</p> <p>„Па да што су ти усне црне“?</p> <p>„Јео сам пекмеза“!</p> <p>„Па што си онда 
у се сићи“!{S} Милан је тако слатко јео црне дудине, да не би ни гужваре слађе јео да му је нан 
адоше севати, киша престаде пљуштати, а црни и густи облаци се растурише и изчезоше као дим.</p 
облачић.</p> <p>„Шта је оно што се тамо црни“? запита Милан хајдучког вођу.</p> <p>„То је синко 
на лица, округлих образа, висока стаса, црних очију, а главу му украшаваше црна густа и дугачка 
у беше правилно округла, густом као чађ црном косом покривена и лепо очешљана.{S} Одело му беше 
ва му беше правилно округла, густом као чађ црном косом покривена и лепо очешљана.{S} Одело му  
ко“! рече игуман гледајући час у писмо, час у палицу, на којој беху обвијене <pb n="68" /> две  
ости, Милан је морао сваког вечера по 1 час учити <pb n="74" /> црквено појање, које је особито 
нти већ дотужило чекати — а већ беше 11 час ноћи — помисли: е да се није гдегод завукао па ћути 
мци се разговарали, шалили, запиткивали час о овом час оном.{S} Милан је сваком на свако питање 
За тим се брзо успужа на дрво и за тили час беше на оној грани, на којој беше највише јабука.{S 
агословио синко“! рече игуман гледајући час у писмо, час у палицу, на којој беху обвијене <pb n 
оварали, шалили, запиткивали час о овом час оном.{S} Милан је сваком на свако питање одговарао  
искусио, а и овај хајдук ми је сад мало час рекао: „Конац дело краси“.</p> <p>За тим сакривши м 
ам!{S} Јесу“!</p> <p>„Па што си ти мало час кроз плач изговарао: „Опрости ми бабо, никад више н 
 сад разумео шта је хтео Милан оно мало час да учини.</p> <p>Од милине што се Добривој и ове го 
сад дошао к себи и увидео да је то мало час био сан, и да је место његовог оца, пред њим стајао 
о — нека буде од сад његова.{S} Мени су часи избројани, за то сам оставио заветно писмо, ено га 
 На торњу српске цркве откуцавало је 12 часова, а на звонику римокатоличке <pb n="32" /> цркве  
p>После подне истог а дана тако-око 5—6 часова, дошло је неколико другова Добривојевих да се сњ 
} Испит.</head> <p>Још оног јутра око 8 часова приспео је г. надзорник са г. г. сеоским парохом 
 у вис.</p> <p>Ово је Милану служило на част.</p> <p>Хајдучки вођа одмах заповеди момцима да из 
ога мржња, био је сад пун зависти, због чега озлојеђен не хтеде данас са Добривојем кући ићи.{S 
беше тад особито послушан — да је и сам чезнуо за радом као жедан за водом.{S} Од сада му беше  
 проневаљалио“ гунђаше чича Панта... „а чекај лоло... ако не дођеш вечерас, доћићеш сутра — али 
, па се онда растану.</p> <p>Кола су их чекала у манастирском дворишту.{S} Милан их је до по пу 
расе се не угоји“!{S} Добривој је једва чекао да дође тај дан када ће г. надзорник њих испитива 
залуд.{S} Што је чича Панта дуже Милана чекао, тим се више једио — и зло и наопако би било од М 
ије знао како ће сад да слаже, једва је чекао да се опрости са чика Младеном.</p> <p>„Истину го 
књигу гледали и хвалили га.{S} Једва је чекао да дође кући па да покаже својим родитељима шта ј 
г многог заустављања.{S} Нестрпељиво је чекао док су му књигу гледали и хвалили га.{S} Једва је 
гов отац код куће стражарио код врата и чекао Милана држећи у руци дренов прут с којим би Милан 
 Миланом и Добривојем па је нестрпељиво чекао Милана, а кад се чика Младен удалио испред њега,  
.</p> <p>Кад се чича Панти већ дотужило чекати — а већ беше 11 час ноћи — помисли: е да се није 
 је била затворена са вратима од самога челика па да донесе пун котао злата.</p> <p>Ово је хајд 
ео сам пекмеза“!</p> <p>„Па што си онда чело баште долазио, зар ти ниси могао са сокака доћи к  
главо“!</p> <p>Овде се Милан ухватио за чело, и тешко врло тешко уздануо, кајући се због своје  
 чика Младен.</p> <p>„Е па ја сам за то чело баште улазио... поче Милан озбиљно... <pb n="31" / 
решло.{S} Милан је био на лединама и то чело Младенове баште. —</p> <p>Кад је овамо дошао, види 
 вођа загрли Милана; трипут га пољуби у чело и у лице и онда се растану.</p> <p>Милан се одмах  
 траву запиткиваху један другога о које чем.{S} Питали се ту: ко може баба Персину тарабу преск 
о, приповедао би својој мајци о оном, о чем је учитељ у школи говорио, шта им је приповедао или 
 би Добривоја осрамотио, или би му ма у чем нашкодио.{S} На жељу Добривојеву да се мало одморе, 
м се за тебе већ побринуо, па ако будеш честит и добар, бићеш сретан.{S} Ја сам заповедио једно 
?</p> <p>Мати му беше права Српкиња.{S} Честита, ваљана и побожна — и ма да беше из сиромашне п 
адост под своју старост, тим што су оба честита сина своје родитеље до смрти хранили и издржава 
ка звона су тужно звонила за покој душе честитога оца Пантелеимона.</p> <p>Сутра дан су монаси  
 познаваху сви сељани и све сељанке као честиту и ваљану Хришћанку — беше узор врлина које женс 
ашан и непослушан.</p> <p>Сека Зорки је често и поп Сава овако говорио: „Не дај детету на вољу, 
 и т. д. због којих несташлука је Милан често добивао шибе и од учитеља а и од свога оца.{S} Но 
„младост лудост“.{S} Али кад је Милан и четвртог, петог и шестог дана ово чинио, онда је отац Л 
дучком вођи усмено казао.{S} На освитку четвртог јутра, пошто се умио и обукао, и пошто је каза 
ам не можеш помоћи...{S} Ми смо ево већ четир године у онакој тузи“ говораше брижна жена...</p> 
ао увек са Миланом чича Пантиним сином, чија је кућа била преко пута од газда Перине куће.</p>  
м које је било ближе један другом т. ј. чија је кућа била близу једна другој.</p> <p>По томе је 
кака доћи к мени по грабуље“? запита га чика Младен, па га оштро погледи.</p> <p>Милан је почео 
.</p> <p>„А шта ти ту радиш“? запита га чика Младен кушајући га као бајати не познаје га.</p> < 
 слаже, једва је чекао да се опрости са чика Младеном.</p> <p>„Истину говори“! викну чика Младе 
ео горњи капут сав искидали били кад је чика Младен дотрчао са дреновцем да растера псе.{S} Јед 
а је нестрпељиво чекао Милана, а кад се чика Младен удалио испред њега, онда је свог несташка к 
че, та ти хоћеш мене да превариш“! рече чика Младен видећи како Милан лаже — ухвати га за руку, 
дреновцем да растера псе.{S} Једва је и чика Младен избавио Милана, а да није на брзо дотрчао,  
к што се сишао доле, ал дотрчаше чувари чика Младенове баште: гаров и белов, на га сташе дрпати 
своју велику радост дудово дрво у башти чика Младена.</p> <p>Плод тога дуда беше црн и крупан.< 
А ко је тебе овамо послао“? запита опет чика Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ одго 
l:id="SRP18962_C5"> <head>5.{S} Милан у чика Младеновој башти.</head> <p>Кад се Милан онако оср 
Младеном.</p> <p>„Истину говори“! викну чика Младен.</p> <p>„Е па ја сам за то чело баште улази 
 ће за дочек гостију нужно бити.</p> <p>Чим је Милан добио ову заповест, одмах се пожурио да из 
издубљеном расту?{S} Камо је отишао?{S} Чиме се бавио? и т. д.</p> <pb n="45" /> <p>Увидићеш др 
ије <pb n="88" /> се хтео примити овога чина, јер му беше зазор да он као најмлађи има власт на 
ако говорио: „Не дај детету на вољу, да чини шта хоће и да иде куд хоће, јер је дете сад као во 
оски сережан оружао кад је ноћу ишао да чини патролу; приказао му се и Добривој, који је јаукао 
тина млад, ал <pb n="51" /> то ништа не чини.{S} Мој баба ми је више пута причао како хајдуци у 
раћати и опомињати га да у будуће то не чини.{S} За морално васпитање, отац Лаврентије се најви 
и, и посаветује да у будуће тако што не чини.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18962_C 
а школу потребно било, а то је она лако чинила.{S} Одвраћала га од несташних игара, јер док Доб 
весело и несташно, па као несташно дете чинило је несташлуке... играло се и са онаким стварима  
Пера је тако сваком приликом свесрдно и чинио. — Бесплатно је раздавао храну сиромашним сељаним 
лан и четвртог, петог и шестог дана ово чинио, онда је отац Лаврентије <pb n="76" /> морао на л 
ла молитву пре наставе.{S} Исто је тако чинио и после наставе, а онда је децу пустио кући и том 
ргија беше величанствена, јер је на њој чинодјејствовао окружни епископ са многим свештеницима, 
ошао са жељом да се посвети калуђерском чину.{S} Милану препоручи да има све поштовати исто она 
м дође и посвети свој живот калуђерском чину тај се не сме враћати одавде.{S} Може бити да твој 
Милан је већ добио налог да оцу игуману чисти ципеле, да му спреми воде за умивање, да звони у  
о и на време научио.{S} Своје задаће је чисто и лепо писао па је потпуно спремљен ишао у школу. 
ивена и лепо очешљана.{S} Одело му беше чисто и лепо, те изазиваше дивљење лепоти његовог одела 
ан“? зачуђено запита старац не верујући чисто сам себи.</p> <p>„Јест, ја сам бабо.. зар сам се  
о дим.</p> <pb n="48" /> <p>Остаде небо чисто као стакло.{S} Сунце се баш поче рађати.{S} Иза к 
еху обвијене <pb n="68" /> две змије од чистог сребра, а у среди иа врху од палице сијаше златн 
ећи део пута да обиђе па да се упути па чисту равницу.</p> <p>Тумарајући и крчећи себи пута, ум 
њиге, које му је отац Лаврентије дао да чита разтумачивши му на српском језику.</p> <p>Дан је з 
велећи да не зна.{S} Тако је чича Панта читав дан пропустио тражећи Милана — па све беше узалуд 
е несташлук тако ушао у страст да је по читав дан бегао од куће кријући се које где.</p> <p>Чич 
е благослови“! онда се одважи и настави читање писма које беше овог садржаја:</p> <p>„Ево стоји 
је само ишао у цркву са игуманом где је читао апостол.{S} После 8 дана Милан је већ добио налог 
кона.</p> <p>Милан је на тој св. служби читао апостол.</p> <p>После св. службе, заповедно је Ми 
one unit="subSection" /> <p>А сад драги читаоче, остави све на страну, јер ћемо поћи за Миланом 
 д.</p> <pb n="45" /> <p>Увидићеш драги читаоче да: свака штета учи човека памети и благо оном  
p>Отац игуман мало уплашен, не смеде га читати на први мах.</p> <p>Но кад виде прве редове: „Оч 
ка пуних образа његових могла се свагда читати веселост и раздраганост; а кад би му загледали у 
прошао, свако је застао, па ако је знао читати, прочитао је наслов: „Ако будеш неваљао, сети се 
 оне књиге, из које је учитељ њега учио читати, а то је: „<title>Буквар</title>“.</p> <p>Добра  
вест оца игумана.</p> <p>„А знаш ли што читати и писати“? запита га отац игуман.</p> <p>„Знам“! 
} Тако тражећи и распитујући за Милана, чича Панта пропусти пуна три дана без успеха.{S} Сад је 
pter" xml:id="SRP18962_C8"> <head>8.{S} Чича Панта тражи Милана.</head> <p>У јутро рано, тек ка 
ћ видео последњи пут.</p> <p>Где је год чича Панта ушао, свако га је запитао: „А како је могао  
 и распитивао за Милана.{S} Кога је код чича Панта на путу срео, запитао би га: „Пријатељу!{S}  
 лаже — ухвати га за руку, па га одведе чича Пантиној кући, (оцу Милановом) па му исприповеда с 
нисам“! беше одговор свију оних кога је чича Панта запиткивао.{S} Тако тражећи и распитујући за 
остан вратио оцу игуману.</p> <p>Кад је чича Панта дошао у село, приповедао је од радости свако 
сти пуна три дана без успеха.{S} Сад је чича Панта био у том уверењу, <pb n="44" /> да је Милан 
 раменима, велећи да не зна.{S} Тако је чича Панта читав дан пропустио тражећи Милана — па све  
о Милана, но све беше узалуд.{S} Што је чича Панта дуже Милана чекао, тим се више једио — и зло 
Милана.{S} Но није га баш одвео, јер је чича Панта имао посла док је Милана са багрена стерао д 
о рано, тек кад је свитати почело, узме чича Панта палицу у руке, пут под ноге, па се упути по  
у је онда дошао пред очи.</p> <p>Кад се чича Панти већ дотужило чекати — а већ беше 11 час ноћи 
 <pb n="42" /> <p>С овим речма врати се чича Панта у собу, мирно легне да спава.</p> <p>Спавати 
еког доба ама баш проневаљалио“ гунђаше чича Панта... „а чекај лоло... ако не дођеш вечерас, до 
 упише у школу, <pb n="15" /> онда је и чича Панта одвео свог несташка Милана.{S} Но није га ба 
</p> <p>„Враг не спава“ говораше у себи чича Панта... „Ко шта ради себи ради“...</p> <p>Оваке ц 
нио Добривоја и т. д.</p> <p>Озлојеђени чича Панта нестрпљиво је очекивао, извиривао Милана, но 
p>Мали Добривој је ишао увек са Миланом чича Пантиним сином, чија је кућа била преко пута од га 
ди“...</p> <p>Оваке црне мисли задаваху чича Панти тешке бриге, због којих до зоре не могаше за 
гао од куће кријући се које где.</p> <p>Чича Панта је био строг отац и казнио је свог несташка  
преко пута од газда Перине куће.</p> <p>Чича Панта који је сережан у свом седу и газда Пера, жи 
 могао Милан онако шта урадити“?</p> <p>Чича Панта је само слегао раменима, велећи да не зна.{S 
е и с друге стране поседали су и остали чланови који су присуствовали на школском испиту. — Исп 
 ђаке и г. учитеља, те се онда са свима члановима опрости и оде даље својим послом.</p> </div>  
арохом, кнезом, бележником и са осталим члановима сеоске општине — у школску собу која је била  
оде иза села на ледине па да се тамо са чобанима мало провесели.</p> <p>Што је смислио то је и  
и том милостива срца и особито дарежљив човек.{S} Ма да му је двориште било претоварено са хран 
ро васпитаног детета може постати ваљан човек. „Сека Зорка“ — тако зваху и под тим именом позна 
 дете зло пролази.</p> <p>Учитељ је био човек врло добра срца, побожан и мирољубив. <pb n="14"  
е вичан у васпитању — а и иначе беше то човек правог моралног и побожног карактера као што само 
аг изаћи од те немилоснице, кад сиромах човек не зна од куд да заслужи коју кукавицу: онда је г 
 заустави један необичан призор.</p> <p>Човек — старац са својом женом сеђаше на степенима и пл 
ти.{S} Тихо би му тада овако говорила: „Човек збори, ал’ Бог твори“.</p> </div> <div type="chap 
тован и за највреднијег и најпоштенијег човека припознат од старог и младог, од великог и малог 
дићеш драги читаоче да: свака штета учи човека памети и благо оном ко се за рана опамети.{S} Но 
 шуме, изведи ме и одведи каквом добром човеку који ће ми дати савета како да се опростим те га 
е, а онда мало јаче.</p> <p>„Слободно“! чу се изнутра крупан старачки глас.{S} Милан отвори вра 
, то је молитвеник моје покојне матере, чувај га као очи у глави, и не показуј га ником, док се 
тако добар, буди увек тако вредан, учи, чувај се и клони се неваљала друштва, слушај и поштуј с 
ким тихим гласом:</p> <p>„Буди побожан, чувај св. веру, св. храм и буди добар и од сад као што  
} Ову коју му ја дадох, прими од њега и чувај је, јер ја се надам да ће — ако Бог да — бити њег 
ео је газда Пера више свега; љубио га и чувао као зеницу ока свог. — Мислио је — а то је времен 
> <p>Тек што се сишао доле, ал дотрчаше чувари чика Младенове баште: гаров и белов, на га сташе 
м.{S} Због тога беше даље овај манастир чувен, што је у манастиру том лежало тело једног светит 
ривојев који беше отац строг али добар, чувши глас који дозиваше Добривоја рече Добривоју! „Доб 
ог лова баш поред Милана проћи имао.{S} Чувши још из далека неко јецање и неко уздисање; помисл 
ио.</p> <p>„Шта то значи“! запита Милан чудећи се.</p> <p>„Е синко то значи, да се сви моји мом 
вим друговима и сви <pb n="16" /> су се чудили, како се Добривој слаже са тим несташком за које 
 одговарао тако задовољно, да су се сви чудили разборитости његовој.</p> <p>А кад им је Милан р 
 зато погордио.</p> <p>Сви су се сељани чудили и дивили његовом напретку у добру.{S} За газда П 
разборито одговарала да се г. надзорник чудио и дивио том успеху, похваљујући при том учитеља к 
ом васионом завладала: <pb n="40" /> Не чујаше се ништа друго до: пуцкање несташних ноћних зефи 
.</p> <p>Муње почеше севати, а иза муње чујаше се као да се нагло из далека каква кола заустави 
рпској пословици: „Добар се глас далеко чује“.</p> <p>У време циче зиме, кад по цео дан злочест 
ати“?</p> <p>„3нам“!</p> <p>Е па дед да чујем!{S} Отпој ми коју црквену песму да чујем какав им 
ујем!{S} Отпој ми коју црквену песму да чујем какав имаш глас.</p> <p>Милан се с почетка устеза 
воја рече Добривоју! „Добривоје, зар не чујеш како те Сима и Стева вичу да изађеш напоље?{S} Ти 
апита Милан мало охрабривши се.</p> <p>„Чули смо“ поче старац — „да су га хајдуци ухватили па о 
да се врати својој кући. — Отац Миланов чуо је за све оно што се пре тога догодило са Миланом и 
 поседају сви у коло један до другог па чупкајући зелену траву запиткиваху један другога о које 
ли га не нађосмо ево ни овде јер јутрос чусмо од једног монаха да овде нема никаквог Милана.</p 
век били у башти заливали цвеће, кидали џбунасту траву и коров, заједно су у школу ишли, заједн 
 ухвативши Милана за руку, успе у своју шаку воде из тиквице коју је хајдучки вођа собом носио- 
> <p>После вечере момци се разговарали, шалили, запиткивали час о овом час оном.{S} Милан је св 
због твоје тешке ране!....</p> <p>Овако шапћући тихо и дрхћући од зиме, сагне главу па храстов  
е натраг да се врати, јер недалеко пред шемом крај зелене ливаде бела стада су пасла зелену тра 
 и свог јединца Добривоја кад му је тек шест година било.</p> <p>На овај рад подстицао ју је го 
S} Али кад је Милан и четвртог, петог и шестог дана ово чинио, онда је отац Лаврентије <pb n="7 
којих несташлука је Милан често добивао шибе и од учитеља а и од свога оца.{S} Но Милан место д 
— задржавало га је густо шумско грање и шипражје које му је спречавало прелаз на више места так 
ог Добривоја даде на веће <pb n="12" /> школе кад изучи ту сеоску. „Та школоваћу га — говорио ј 
/p> <p>„Жив је сине“, баба га је дао на школе да изучи за попа...</p> <p>„Ох сад ми је лакше“!  
је бар и сад нешто учио, он је бежао од школе, ишао у шуму, хватао птице, купао се у великим ба 
 том приликом су два по два излазили из школе, па у реду мирно ходећи улицом поздрављали би оне 
вредноћи.</p> <p>Кад год је Добривој из школе изишао, приповедао би својој мајци о оном, о чем  
p> <pb n="24" /> <p>Но њихов одлазак из школе упадао је сад свима у очи, а то је: што Добривој  
ов, заједно су у школу ишли, заједно из школе кући долазили.{S} Милан није могао без Добривоја  
гу коју сам наменио оном који се у овој школи најбољим показао буде.{S} Ти си се данас најдосто 
дмета што се у основној српско-народној школи уче — стављао је и г. надзорник питања на која су 
Ево зашто:</p> <p>Кад год су сва деца у школи била мирна, онда им је учитељ по коју лепу припов 
аљан дечак, исто тако беше Добривој и у школи и у цркви прави узор дечијег доброг владања.{S} О 
 својој мајци о оном, о чем је учитељ у школи говорио, шта им је приповедао или какве им ствари 
="12" /> школе кад изучи ту сеоску. „Та школоваћу га — говорио је газда Пера својој жени — „па  
иту. — Испит се започео са молитвом пре школске наставе: „Преблаги Господи“.{S} Ову молитву су  
ако <pb n="9" /> им је учитељ показивао школске ствари, други пут је приповедао како им је учит 
о, на којем беше много мирисава цвећа и школски записник.{S} С једне и с друге стране поседали  
 ступио у школу.{S} Добривој се за цело школско време добро учио и примерно владао.{S} Своје ле 
 лепу поуку како да се владају за време школског одмора, и тек онда је сву децу распустио.{S} Р 
остали чланови који су присуствовали на школском испиту. — Испит се започео са молитвом пре шко 
са осталим члановима сеоске општине — у школску собу која је била лепо спремљена.</p> <p>Г. над 
почетка само онаково, каково је њему за школу потребно било, а то је она лако чинила.{S} Одвраћ 
вом.{S} Сва су деца за тим мирно ушла у школу и села сваки на своје место.{S} Г. надзорник је о 
азда Пера одвео Добривоја да га упише у школу, <pb n="15" /> онда је и чича Панта одвео свог не 
епо писао па је потпуно спремљен ишао у школу.{S} Док није свој задатак научио, и док није свој 
их игара, јер док Добривој није пошао у школу, дотле беше врло несташан и непослушан.</p> <p>Се 
када је мали Добривој први пут ступио у школу.{S} Добривој се за цело школско време добро учио  
ли џбунасту траву и коров, заједно су у школу ишли, заједно из школе кући долазили.{S} Милан ни 
ој књизи, тим се Милан све већма љутио, шкрипио зубима и гледао је како би од Добривоја отео он 
 као рај.{S} Десно лепи виногради, лево шљивици; напред зелена густа шумица са игумановим летњи 
и“.</p> <p>За тим сакривши молитвеник у шпаг — уђе у манастирско двориште.</p> <p>На уласку у к 
<p>„Добро!“ рече Милан, па извадивши из шпага пиштољ, напери га на врапца, одапне и пукне. — </ 
 сиђе доле, покупи јабуке, напуни своје шпагове, па онда једну по једну вадећи, јеђаше у сласт  
зали Милановом оцу како је Милан имао у шпагу напуњен <pb n="41" /> пиштољ, па како је хотевши  
риправио <pb n="66" /> се пред вратима, шта ће говорити пред оцем игуманом.</p> <p>„Нећу лагати 
S} Никад више не... не“...</p> <p>„Шта, шта је синко“? ћуткаше <pb n="55" /> га хајдучки вођа.. 
а лево раме јаукаше од бола. — „Шта је, шта је?{S} Да те није убио“? збуњено запиткиваху један  
ко време и не могаше се доста начудити, шта је то?{S} Да ли сан или јава.</p> <p>„Хајдучка шуми 
зговорио, није могао да себи протумачи, шта то значи?</p> <p>Напослетку се саже, полако дрмне н 
 оном, о чем је учитељ у школи говорио, шта им је приповедао или какве им ствари показивао и та 
 игуман уздахнуо и рекао: „Ах синко!{S} Шта учини!{S} Но ипак си сретан.{S} Грех ће се твој опр 
pter" xml:id="SRP18962_C7"> <head>7.{S} Шта се збило са Миланом?</head> <p>Кад је Милан од ужас 
ма да Милан беше несташан и неваљао.{S} Шта више и самом Добривоју је Милан наносио увреде, али 
м, па онда пун котао злата да донесем — шта ће то значити“?{S} Испрва се устезао да уђе у пећин 
ве би му хаљине искидали пси.</p> <p>„А шта ти ту радиш“? запита га чика Младен кушајући га као 
тамо приповедно све <pb n="85" /> и сва шта се са Миланом збило после оног несретног случаја.</ 
ћи куд ни камо, већ приповеди све и сва шта се с њим догодило пре него што је овамо дошао.</p>  
ође кући па да покаже својим родитељима шта је добио.</p> <p>А како беше са Миланом?</p> <p>Мил 
.{S} Знала је она добро, да нико не зна шта може од детета постати.{S} Тихо би му тада овако го 
жећ да лаже, а и из љубопитства да види шта ће Милан урадити — рекне: „добићеш од мене сутра 10 
оворио: „Не дај детету на вољу, да чини шта хоће и да иде куд хоће, јер је дете сад као восак н 
и дана навршило, онда се Милан сам сети шта се прошле претпрошле ноћи с њим збило.{S} С тога на 
д ужаса испусти пиштољ из руке — видећи шта је учинио, уплашен нагне бегати, и то таким полетом 
уверен да је Добривоја убио, па знајући шта ће из тог следити — науми да побегне далеко у свет, 
могао отићи у хајдуке.</p> <p>„Да, знам шта ћу сад урадити“ говораше Милан сам себи... „отићи ћ 
х тргао, па уплашено око њега посматрао шта се око њега збива.{S} Тама беше неко време тако црн 
> <p>Отац Добривојев је тек сад разумео шта је хтео Милан оно мало час да учини.</p> <p>Од мили 
пава“ говораше у себи чича Панта... „Ко шта ради себи ради“...</p> <p>Оваке црне мисли задаваху 
е запитао: „А како је могао Милан онако шта урадити“?</p> <p>Чича Панта је само слегао раменима 
ну, јер ћемо поћи за Миланом, да видимо шта је смислио оне ноћи кад је плакао у издубљеном раст 
обро — а овако је Милан морао много што шта да претрпи док се није опаметио.</p> </div> <div ty 
а отрче Добривојевом оцу, па да му кажу шта се збило са Добривојем.{S} Ови одмах тако и учине и 
вши се за лево раме јаукаше од бола. — „Шта је, шта је?{S} Да те није убио“? збуњено запиткивах 
 ах!{S} Никад више не... не“...</p> <p>„Шта, шта је синко“? ћуткаше <pb n="55" /> га хајдучки в 
, а срце му поче јаче лупати...</p> <p>„Шта то значи“? запита Милан мало уплашено.</p> <p>„Имат 
јдучког вође којом га је водио.</p> <p>„Шта то значи“! запита Милан чудећи се.</p> <p>„Е синко  
земље уздизао неки црн облачић.</p> <p>„Шта је оно што се тамо црни“? запита Милан хајдучког во 
У Великој Кикинди 1896.</p> <p>Издање и штампа српске књижарнице и штампарије</p> <p>ЈОВАНА РАД 
 <p>Издање и штампа српске књижарнице и штампарије</p> <p>ЈОВАНА РАДАКА,</p> <p>код св. апостол 
ост, доброта, љубав, љупкост, вредноћа, штедња и мирољубље.{S} Свима <pb n="7" /> овим врлинама 
етан али несташан.{S} Подај му лека.{S} Штета ће бити да се његов дар занемари. <pb n="69" /> П 
 /> <p>Увидићеш драги читаоче да: свака штета учи човека памети и благо оном ко се за рана опам 
због своје тврдоглавости нанело многима штету, родитељима тугу и јед, а мени самом несрећу и пр 
оче рађати.{S} Иза китњастога брежуљка, што се пред шумом на неколико метара уздизао — указа се 
руд. — Елем да не описујем потанко све, што се питало и како је које дете одговарало, доста то, 
бог тога беше даље овај манастир чувен, што је у манастиру том лежало тело једног светитеља пре 
лепог положаја; што је био лепо уређен, што су млади монаси особито лепо појали у цркви те свој 
недеља отац Лаврентије је постигао оно, што је пожелео.{S} Милан се збиља поправио и сад не беш 
оле упадао је сад свима у очи, а то је: што Добривој и Милан нису заједно отишли кући као обичн 
итургију.</p> <p>Путем мишљаше калуђер: што значи она палица од слонове кости, па онда оно писм 
а, био је на гласу због лепог положаја; што је био лепо уређен, што су млади монаси особито леп 
звиривао Милана, но све беше узалуд.{S} Што је чича Панта дуже Милана чекао, тим се више једио  
немирно дете нико не воли и не трпи.{S} Што радиш и опет ти велим; пази на свршетак, јер: „Кона 
еку намеру да изврши над Добривојем.{S} Што се Добривој већма радовао новој књизи, тим се Милан 
жи за савет и од сад буди на опрезу.{S} Што год радиш добро и паметно ради, и <pb n="38" /> гле 
ила старица, па нежно запита:</p> <p>„А што ти синко плачеш?{S} Ваљда си познавао“?</p> <p>„Је- 
га <pb n="49" /> ко не спази, те с тога што је мислио то је и учинио.{S} Идући по сред шуме, на 
ником.{S} Говорио им је да се труде, да што лепше и сјајније одговоре на испиту, па да својим о 
а“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ !</p> <p>„Па да што су ти усне црне“?</p> <p>„Јео сам пекмеза“!</p> <p> 
оне недеље, ко ће боље научити, само да што више и боље могу одговорити на испиту.{S} Но све бе 
 који га не познадоше.</p> <p>„Но па за што сте овамо дошли“? запита Милан мало охрабривши се.< 
од силног злата, сребра и драгог камења што ту беше сакривено, а све то беше кад год у турским  
“?</p> <p>„Јео сам пекмеза“!</p> <p>„Па што си онда чело баште долазио, зар ти ниси могао са со 
Не знам!{S} Нисам!{S} Јесу“!</p> <p>„Па што си ти мало час кроз плач изговарао: „Опрости ми баб 
аску отац игуман донесе ону кесу дуката што <pb n="84" /> је Милан добио од оног хајдука па пок 
ауке о вери, тако и из осталих предмета што се у основној српско-народној школи уче — стављао ј 
мали Миша: „А ко може убити оног врапца што стоји на багреновој грани“?</p> <p>„Ја могу“! рече  
ију, па да са осталим ђацима спреми све што ће за дочек гостију нужно бити.</p> <p>Чим је Милан 
 у плач.{S} Милан је пажљиво слушао све што му је хајдучки вођа говорио.</p> <p>Пошто се хајдуч 
.</p> <p>Милан — које од страха, а које што га је баш код те шуме ноћ ухватила — склони се у је 
 манастирској кухарици појео све јабуке што је бака спремила за госте, трећи пут је једном млад 
њега, онда је свог несташка казнио тиме што је морао клечати на кукурузима, а при том му није д 
 убити“! рече Милан па пружи руку ономе што <pb n="35" /> га је запитао — додавши: „ево за опкл 
оно мало час да учини.</p> <p>Од милине што се Добривој и ове године као најбољи ђак показао, о 
еши: дал’ да потражи тог духа или да се што пре удали!</p> <p>Напослетку знајући да у ову шуму  
 појање, које је особито лако сваћао, и што би му који монах отпојао ма само једанпут, то је Ми 
е Милан стојати за леђима оца игумана и што је овај пожелио, то му је Милан морао донети.</p> < 
илан мало уплашено.</p> <p>„Имате ли ви што да добијете овде?{S} Или сте изгубили па не можете  
?</p> <p>„Знам и то“!</p> <p>„А знаш ли што појати“?</p> <p>„3нам“!</p> <p>Е па дед да чујем!{S 
заповест оца игумана.</p> <p>„А знаш ли што читати и писати“? запита га отац игуман.</p> <p>„Зн 
ожда због оног случаја убио, удавио или што слично учинио.</p> <p>„Враг не спава“ говораше у се 
 бабо, сад сам други Милан.{S} Хвала ти што си ме више пута избио кад сам био несташан, да ме н 
илана тако дирнуо, да је морао запитати што плачу?</p> <p>„Ох синко не питај нас, кад нам не мо 
ичег јер његови хајдуци нису разбојници што хришћане убијају и харају — већ хајдуци јунаци који 
 расипао по путу, и бунцао је неке речи што и он није добио онакову књигу, као што је и Добриво 
е упути путем што води иза села.{S} Тек што је подне прешло.{S} Милан је био на лединама и то ч 
ава.</p> <p>Спавати није могао, јер тек што се сетно Добривоја, помислио је да се Милан можда з 
 ћеш видети како је овде“...</p> <p>Тек што је ово хајдучки вођа изговорно, ал хајдуци грунуше  
је сит, сиђе се полако доле.</p> <p>Тек што се сишао доле, ал дотрчаше чувари чика Младенове ба 
ћао као да се на ново родио.</p> <p>Тек што је Милан отишао у трапезарију и казао заповест оца  
и курјака из шуме истера“. —</p> <p>Тек што је неколико хвати прешао, спази на своју велику рад 
дмах се врати натраг, па се упути путем што води иза села.{S} Тек што је подне прешло.{S} Милан 
у највећу радост под своју старост, тим што су оба честита сина своје родитеље до смрти хранили 
коравајући се њему учио би се само оном што је добро — а овако је Милан морао много што шта да  
леда краја од шуме.</p> <p>При свем том што се Милан журио — задржавало га је густо шумско грањ 
} У сну му се приказао отац оружан, као што се обично Миланов отац као сеоски сережан оружао ка 
 што и он није добио онакову књигу, као што је и Добривој добио.{S} У Милана се сад породила зб 
ац данас или сутра не може бити.{S} Као што је Милан био несташан при том и непослушан, исто је 
м, а особито са неваљалим друговима као што је био Милан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
равог моралног и побожног карактера као што само један монах бити може — науми да лепим поучењи 
еру, св. храм и буди добар и од сад као што си и до сад био.{S} Пази на свако дело које започне 
ран, вредан, тачан, уредан и уопште као што је на дому био ваљан дечак, исто тако беше Добривој 
на, каже му да се има онако владати као што се и остали монаси владају.</p> </div> <div type="c 
помињале речима: „Владајте се онако као што се Добривој влада, па ће вас свако волети“...</p> < 
учи да има све поштовати исто онако као што поштује и отца игумана, каже му да се има онако вла 
дуда беше црн и крупан.</p> <p>„Баш као што ваља“! рече Милан радосно, па промеривши, плот како 
, заиста ти си сретно дете.{S} Пре него што ћу ти примити за мог ђака желим да ми исприповедаш  
рекне му да куца прво на врата пре него што уђе унутра.</p> <p>Милан се сад упути игумановој, а 
ве и сва шта се с њим догодило пре него што је овамо дошао.</p> <p>Хајдучки вођа га је слушао с 
 пред оцем игуманом.</head> <p>Пре него што је Милан ушао у манастирско двориште, приправио <pb 
је добро — а овако је Милан морао много што шта да претрпи док се није опаметио.</p> </div> <di 
бегао од куће јер га је отац љуто избио што је баба Пелиној мачки везао камен о врат па је баци 
дрхћући корачао, не верујући да се тако што са Добривојем могло догодити.{S} И збиља се уверио. 
га казни, и посаветује да у будуће тако што не чини.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
ица од слонове кости, па онда оно писмо што Милан у руци држаше.</p> <p>Кад је Милан дошао до в 
 кући. — Отац Миланов чуо је за све оно што се пре тога догодило са Миланом и Добривојем па је  
невино срце свога детета урежеш све оно што је добро.{S} Знај да је дете као младо дрво, а дрво 
ао неки црн облачић.</p> <p>„Шта је оно што се тамо црни“? запита Милан хајдучког вођу.</p> <p> 
вео га на улицу и овако му рекао: „Зато што си ме твојим добрим владањем и учењем изненадио и о 
оказивао је својим друговима лепу књигу што је добио на испиту.{S} Ко је год поред Добривоја пр 
и вођа одмах заповеди момцима да изнесу што лепшу вечеру за младога госта.</p> <p>Момци по запо 
цу која од радости кликтаху и скакутаху што ће се са Добривојем до воље наиграти, па се онда вр 
илан оставља хајдучку пећину.</head> <p>Што је Милан смислио, то је хајдучком вођи усмено казао 
тамо са чобанима мало провесели.</p> <p>Што је смислио то је и урадио.</p> <p>Одмах се врати на 
мислио то је и учинио.{S} Идући по сред шуме, наиђе на један извор.{S} Над њим се Милан саже, н 
 1/4 дана, па никако да угледа краја од шуме.</p> <p>При свем том што се Милан журио — задржава 
S} Утеши моје родитеље; упути ме из ове шуме, изведи ме и одведи каквом добром човеку који ће м 
о не би спазио, стигне до неке храстове шуме која беше по дана хода удаљена од села.{S} Баш се  
 од страха, а које што га је баш код те шуме ноћ ухватила — склони се у један оближњи издубљени 
 ова их је за кратко време извела из те шуме.</p> <pb n="58" /> <p>Милану се на ново сунце роди 
ли српска пословица: „Глад и курјака из шуме истера“. —</p> <p>Тек што је неколико хвати прешао 
S} Да ли сан или јава.</p> <p>„Хајдучка шуми, дечак, сузе“... говораше хајдучки вођа у себи.... 
исли е се није какав дух појавио у овој шуми, или је можда каква потера за хајдуцима од стране  
 пође напред.{S} Милан је тако лутао по шуми скоро 1/4 дана, па никако да угледа краја од шуме. 
ради, лево шљивици; напред зелена густа шумица са игумановим летњиковцем, а натраг лепе плодне  
S} Иза китњастога брежуљка, што се пред шумом на неколико метара уздизао — указа се јутрења рум 
ве стране не би ли опазио где год какво шумско воће, но и тога не беше.{S} Тада се заустави код 
се Милан журио — задржавало га је густо шумско грање и шипражје које му је спречавало прелаз на 
ши, ухвати Милана за руку и поведе кроз шуму неком узаном стазом.</p> <p>Стаза ова их је за кра 
ове речи у сну изговорио — ишао је кроз шуму сам хајдучки вођа, који је због лова баш поред Мил 
, па не знајући где је, пође право кроз шуму у намери да изађе на други крај.{S} Смео није натр 
ешто учио, он је бежао од школе, ишао у шуму, хватао птице, купао се у великим барима, од мајке 
побегне далеко у свет, па да се у какву шуму сакрије, тврдо намеравши и зарекавши се, да се кућ 
али!</p> <p>Напослетку знајући да у ову шуму нико од Турака несме ни завирити, а камо ли потеру